• А 235
  • а 447
  • Аа 1
  • Ааа 1
  • Ааај 1
  • абаџиске 1
  • августа 1
  • августу 1
  • адвоката 1
  • ади 1
  • адиђарима 1
  • адреси 1
  • Ако 13
  • ако 69
  • аконто 1
  • Аксе 1
  • Аксо 4
  • Аксу 1
  • акт 8
  • акта 1
  • акте 2
  • актима 1
  • ал 1
  • Ал 2
  • ала 11
  • Ала 3
  • Алал 1
  • алеве 1
  • али 236
  • Али 96
  • ама 4
  • Ама 8
  • Америка 2
  • Америку 4
  • Америци 1
  • амо 4
  • аналишући 1
  • анатеме 1
  • анђелима 1
  • апатија 1
  • апатични 1
  • апатично 1
  • апи 1
  • апсанска 1
  • апсим 1
  • аптовини 1
  • асталу 1
  • атентат 1
  • аферама 1
  • Ах 19
  • ах 6
  • Аха 4
  • баба 5
  • бави 1
  • бавила 1
  • бавили 1
  • бадава 1
  • Бадава 1
  • бајаги 3
  • бакалнице 1
  • банке 1
  • банкнота 3
  • бапска 1
  • бар 16
  • Бар 2
  • бара 1
  • баре 1
  • бару 1
  • барута 1
  • батали 1
  • бате 1
  • батина 1
  • батином 1
  • батину 1
  • баца 5
  • бацајући 2
  • бацаше 1
  • баци 11
  • бацила 2
  • бацим 1
  • бачени 1
  • баџа 1
  • баџом 1
  • баџу 1
  • Баш 23
  • баш 74
  • баштица 1
  • башту 2
  • беда 1
  • беде 3
  • беди 1
  • бедно 1
  • бежала 1
  • бежао 1
  • бежати 1
  • Бежах 1
  • бежи 6
  • бежим 1
  • бежимо 1
  • бежите 1
  • бежиш 2
  • Без 2
  • без 51
  • безазлена 1
  • безазлене 1
  • безазлено 1
  • безазленог 1
  • безбедније 1
  • безбожно 1
  • безбрижна 1
  • безбрижно 2
  • безбрижну 1
  • бездан 2
  • бездана 1
  • безјацима 1
  • безмоћан 1
  • безмоћност 1
  • безнадежни 1
  • безобразна 1
  • безразложног 1
  • безуб 1
  • безумни 1
  • безумно 1
  • бејаше 3
  • бела 1
  • белаја 1
  • белају 1
  • беласа 1
  • беле 5
  • белег 1
  • бели 7
  • белије 1
  • белим 3
  • беличасте 1
  • беличасти 1
  • беличастосребрни 1
  • бело 2
  • белој 1
  • белом 2
  • белу 2
  • белуцају 1
  • Бељино 1
  • бео 2
  • Београд 3
  • Београда 6
  • београдске 1
  • београдским 1
  • БЕОГРАДУ 1
  • Београду 8
  • беремо 1
  • бесвесно 1
  • бескрајна 2
  • бескрајне 1
  • бескрајно 1
  • бескрајној 1
  • бескрајном 2
  • бескрајну 1
  • бесмислено 5
  • бесмислице 1
  • Бесна 1
  • бесни 1
  • бесним 1
  • бесно 2
  • бесној 2
  • бесплатно 1
  • Беспомоћно 1
  • беспослен 1
  • бесциљан 1
  • бесциљној 1
  • бећар 1
  • бећари 1
  • беху 19
  • Беху 2
  • беше 100
  • Беше 23
  • бешчасте 1
  • бешчасти 1
  • бешчастити 1
  • бешчастиш 1
  • би 181
  • Би 2
  • библиотеку 1
  • бива 4
  • бивала 1
  • бивало 1
  • бивати 1
  • бије 9
  • Бијем 1
  • Бијеш 1
  • бију 1
  • била 7
  • биле 1
  • Биле 1
  • били 7
  • Било 2
  • било 50
  • био 39
  • Био 4
  • бира 2
  • бирајте 1
  • бирајући 1
  • бирам 1
  • бирати 1
  • бисагама 1
  • бисаге 2
  • бисте 5
  • бистра 2
  • бистре 5
  • бити 83
  • биће 13
  • Биће 2
  • бићем 1
  • бих 22
  • бичеви 1
  • благ 1
  • блага 1
  • благајни 1
  • благајницу 1
  • благим 3
  • благо 7
  • благовао 1
  • благовати 1
  • благодејање 1
  • благом 1
  • благословио 1
  • благотворан 1
  • благује 1
  • блажен 3
  • блажена 2
  • блаженство 1
  • блата 2
  • блед 5
  • бледа 1
  • бледе 1
  • бледети 1
  • бледећи 1
  • бледи 1
  • бледило 2
  • бледо 1
  • блејања 1
  • блесну 1
  • ближе 16
  • ближи 2
  • ближих 1
  • близа 1
  • близини 1
  • близину 1
  • Близу 1
  • близу 7
  • блиска 1
  • блиски 1
  • блиста 2
  • блуђаше 1
  • бобице 1
  • Бог 20
  • Бога 17
  • богат 1
  • Богме 2
  • богме 4
  • богове 1
  • богомољац 1
  • богорадити 1
  • Богосав 16
  • Богосава 4
  • Богосаве 2
  • Богосаву 1
  • богослов 2
  • богослова 1
  • Богу 4
  • Боже 14
  • Божићу 1
  • божја 1
  • Божја 1
  • Божји 1
  • бозна 1
  • Бој 1
  • бој 10
  • боја 2
  • бојажљиво 10
  • бојажљивост 1
  • бојазан 1
  • бојазни 3
  • бојала 1
  • бојали 1
  • бојама 1
  • бојао 4
  • бојати 3
  • бојаше 1
  • боје 3
  • бојећи 1
  • боји 9
  • бојим 4
  • бојом 1
  • боју 3
  • Бокићевих 1
  • боком 1
  • бокори 1
  • бол 14
  • бола 6
  • Болан 1
  • болан 4
  • болесна 2
  • болесник 3
  • болесника 1
  • болесником 2
  • болеснику 3
  • болесног 1
  • болест 4
  • болестан 4
  • болести 3
  • болешћу 3
  • Боли 1
  • боли 3
  • болна 1
  • болним 1
  • болно 4
  • боловала 2
  • боловао 1
  • болове 1
  • болом 3
  • Боље 2
  • боље 23
  • бољи 2
  • борба 1
  • борбе 1
  • борбу 3
  • борила 1
  • Боса 1
  • боса 2
  • босиљка 2
  • босоноги 1
  • боцнеш 1
  • Бр 1
  • брави 1
  • браву 2
  • брада 3
  • браде 4
  • бради 1
  • брадица 1
  • брадом 1
  • браду 4
  • брадурине 1
  • брадурину 1
  • бране 1
  • брани 1
  • браните 1
  • бранити 1
  • брат 3
  • брата 5
  • брате 23
  • Братићу 1
  • братићу 60
  • братове 1
  • братској 1
  • брату 2
  • браћа 3
  • браћо 2
  • брвна 2
  • брвну 1
  • брда 1
  • брдо 1
  • бре 4
  • брега 1
  • брезама 1
  • Брезовац 6
  • брезовачкој 1
  • брезовичка 1
  • брезовички 1
  • брезовичкој 1
  • Брезовца 2
  • Брезовцу 1
  • брезом 1
  • брест 1
  • брешчића 1
  • брже 10
  • Брже 4
  • брзим 2
  • брзином 1
  • Брзо 2
  • брзо 36
  • брига 2
  • бригај 5
  • бриге 4
  • бриде 2
  • брижна 1
  • брижни 1
  • брижно 2
  • брижну 1
  • бризи 1
  • бризнути 1
  • брилијантима 2
  • брилијантску 1
  • бриљантским 1
  • брине 3
  • бринемо 1
  • брини 3
  • бринуо 1
  • бринути 2
  • брисати 4
  • брише 1
  • бришући 4
  • брк 1
  • бркова 1
  • бркови 1
  • брковима 3
  • брком 3
  • бродећи 1
  • број 1
  • бројаше 1
  • броју 1
  • брош 2
  • брујање 1
  • бруји 2
  • брука 2
  • брукаш 1
  • бруци 1
  • брчића 1
  • брчиће 1
  • брчићи 1
  • брчкати 1
  • бубица 1
  • бувара 1
  • буве 1
  • Буд 1
  • будан 1
  • буде 30
  • будем 3
  • будеш 3
  • буди 4
  • Будите 2
  • будиш 1
  • буду 2
  • будући 1
  • будућност 2
  • будућности 2
  • Бујна 1
  • буни 1
  • бунила 2
  • бунило 4
  • бунилу 3
  • бунити 1
  • бунован 1
  • буновна 1
  • буновно 2
  • Бунт 1
  • бунца 1
  • бунцао 2
  • бунцати 1
  • буп 1
  • бура 1
  • буре 1
  • бурни 1
  • бурно 4
  • буру 1
  • бурумцима 1
  • бусењем 1
  • бутела 1
  • вадећи 1
  • вадити 1
  • важна 3
  • важни 1
  • важније 2
  • важнијег 1
  • важнији 1
  • важно 2
  • важношћу 2
  • важну 1
  • Вазда 1
  • вазда 8
  • Ваздан 1
  • ваздан 4
  • ваздух 8
  • ваздуха 5
  • ваздуху 5
  • вајде 3
  • Вајдица 1
  • вако 2
  • ваку 1
  • вала 2
  • вали 1
  • валинке 1
  • ваљ 1
  • ваља 12
  • ваљад 2
  • ваљада 5
  • ваљајући 1
  • ваљало 1
  • ваљана 1
  • ваљано 4
  • ваљда 12
  • Ваљда 3
  • ваљци 1
  • вам 51
  • вама 13
  • вамилија 1
  • вамилијаз 2
  • вамилијаза 1
  • ван 2
  • варају 1
  • вараш 2
  • варљиве 1
  • варљиви 2
  • варош 1
  • вароши 1
  • варошима 1
  • варошке 1
  • варошком 2
  • вас 60
  • васпитачици 1
  • Ватра 1
  • ватра 7
  • ватре 3
  • ватрена 2
  • ватрени 1
  • ватреним 2
  • ватри 2
  • ватру 1
  • Ваш 1
  • ваш 9
  • Ваша 2
  • вашар 1
  • вашарско 1
  • ваше 8
  • вашег 1
  • вашем 3
  • ваши 1
  • Ваши 1
  • ваших 1
  • вашом 3
  • вашу 3
  • ведрина 1
  • ведром 1
  • веђе 1
  • Вежбање 1
  • вежбаоницу 1
  • веже 2
  • веза 1
  • везама 1
  • везани 1
  • везе 4
  • везеш 1
  • вези 4
  • везује 1
  • вејање 1
  • вејаше 1
  • веје 1
  • век 1
  • веле 2
  • вели 27
  • Велика 1
  • велика 18
  • велике 11
  • велики 20
  • великим 6
  • великих 1
  • велико 8
  • великога 2
  • великој 5
  • великом 3
  • велику 6
  • велим 1
  • Велимир 6
  • Велимиров 1
  • велите 2
  • величанствен 1
  • величанствено 3
  • величанственом 1
  • велиш 5
  • Веља 88
  • Веље 4
  • Вељи 5
  • Вељин 1
  • Вељиних 1
  • Вељино 1
  • Вељиној 1
  • Вељом 4
  • вељу 1
  • Вељу 7
  • венац 1
  • венаца 1
  • вене 1
  • венце 2
  • венцем 1
  • венчала 1
  • венчамо 3
  • венчане 1
  • венчања 3
  • венчање 1
  • венчати 1
  • венчаше 1
  • веома 50
  • вера 1
  • веран 1
  • вере 1
  • верма 1
  • верним 1
  • верност 1
  • верности 1
  • веровао 1
  • веровати 2
  • вером 1
  • веронауку 3
  • Верујем 1
  • верујем 6
  • верујете 1
  • верујте 2
  • верујући 1
  • Весела 1
  • весела 9
  • веселе 1
  • весели 7
  • веселија 2
  • веселије 2
  • веселији 2
  • веселим 2
  • веселник 1
  • веселнице 2
  • весело 36
  • веселог 1
  • веселом 1
  • веселост 1
  • веселу 3
  • весеља 1
  • весељак 2
  • весеље 2
  • весео 11
  • вест 1
  • Ветар 1
  • ветар 6
  • ветриш 1
  • ветровит 1
  • већ 132
  • Већ 6
  • већа 2
  • веће 11
  • већем 1
  • већи 3
  • већим 1
  • већина 2
  • већином 5
  • већих 1
  • већој 2
  • већу 2
  • вече 9
  • вечера 1
  • вечерава 1
  • вечерас 2
  • вечерати 1
  • вечере 1
  • вечери 1
  • вечерња 1
  • вечерњем 1
  • вечерњи 1
  • вечеру 4
  • вечита 2
  • вечитим 1
  • вечито 7
  • Вечна 1
  • вечна 3
  • вечни 3
  • вечним 1
  • вечно 5
  • вечној 2
  • вечном 1
  • вечношћу 1
  • вечну 1
  • вешта 1
  • вештине 1
  • вештину 2
  • вешто 4
  • вешћу 1
  • Ви 14
  • ви 84
  • вид 1
  • вида 1
  • Виде 1
  • виде 23
  • Видевши 1
  • видевши 16
  • Видела 1
  • видела 4
  • видели 2
  • Видели 2
  • Видело 2
  • Видео 1
  • видео 13
  • видети 1
  • Видећемо 1
  • видећемо 2
  • Видећете 1
  • видећи 5
  • видех 1
  • Види 4
  • види 59
  • видик 1
  • видим 21
  • Видим 3
  • видимо 5
  • видите 12
  • Видите 2
  • видиш 17
  • Видиш 5
  • видокруг 1
  • видокруга 1
  • виђа 2
  • виђали 1
  • виђао 2
  • виђаху 2
  • виђаше 3
  • виђења 1
  • виђу 1
  • вижљастог 1
  • вије 1
  • вију 1
  • вијуга 1
  • викати 2
  • викне 3
  • викну 23
  • вила 1
  • Вилиној 1
  • вилица 2
  • вилицама 1
  • вилице 8
  • вина 3
  • вино 1
  • вир 1
  • вис 1
  • висе 1
  • виси 2
  • висине 1
  • висини 2
  • висином 1
  • висину 2
  • висок 1
  • висока 1
  • високим 2
  • високо 1
  • високој 1
  • високу 2
  • витке 1
  • вичем 1
  • вичући 3
  • Више 1
  • више 112
  • вишим 1
  • влада 2
  • владали 1
  • владања 1
  • владању 1
  • владаше 5
  • владе 2
  • влади 2
  • влажан 1
  • влажна 1
  • влажном 2
  • влажну 1
  • Влајка 5
  • Влајко 40
  • Влајков 1
  • Влајкове 1
  • Влајковим 1
  • Влајковој 1
  • Влајкову 1
  • Влајком 2
  • Влајку 3
  • влас 2
  • власно 1
  • власт 2
  • власти 3
  • вода 1
  • Вода 1
  • воде 10
  • водени 1
  • води 10
  • водио 3
  • водом 2
  • воду 4
  • вођаху 3
  • вођаше 1
  • вођена 1
  • војачина 1
  • војнике 2
  • војнички 1
  • војсци 1
  • Волела 1
  • волели 1
  • волео 4
  • воли 4
  • волим 3
  • воља 1
  • воље 1
  • вољи 11
  • вољом 3
  • вољу 1
  • ворта 1
  • воска 1
  • воћа 1
  • воће 1
  • воћке 1
  • воћњака 3
  • воћњаке 1
  • воћњаци 1
  • воћњацима 1
  • воћу 1
  • Воштаница 1
  • воштанице 1
  • воштаницу 1
  • врана 2
  • враних 1
  • врапце 1
  • врат 6
  • Врата 2
  • врата 48
  • Врати 1
  • врати 22
  • вратила 1
  • вратило 1
  • вратим 1
  • вратима 22
  • вратимо 1
  • вратио 2
  • вратити 5
  • Вратише 1
  • вратише 2
  • вратница 2
  • вратницама 7
  • Вратнице 1
  • вратнице 15
  • вратове 1
  • врату 2
  • враћа 3
  • враћају 1
  • враћајући 3
  • враћамо 1
  • враћати 2
  • враћаху 1
  • враћаше 2
  • врачаре 1
  • врбама 1
  • врд 2
  • врдају 1
  • врдати 1
  • врдне 1
  • врева 1
  • вреди 2
  • вредило 1
  • вреду 1
  • вређати 2
  • врела 2
  • вреле 4
  • врели 1
  • врелим 6
  • врело 1
  • врелој 1
  • врелом 2
  • врелу 3
  • Време 1
  • време 41
  • времена 12
  • времену 2
  • врзе 1
  • ври 5
  • врисак 9
  • вриском 2
  • врисне 1
  • врисну 6
  • вриснула 1
  • вриснуо 1
  • вриснути 2
  • вришти 1
  • Врло 3
  • врло 33
  • врљике 1
  • врне 1
  • врнути 1
  • врпољити 1
  • врте 1
  • вртети 1
  • вртећи 2
  • врти 1
  • врућици 1
  • врућицу 2
  • врх 1
  • врха 1
  • Врхови 1
  • врховна 1
  • врхом 1
  • врху 3
  • врхунац 1
  • врше 1
  • врши 4
  • вршила 1
  • вршке 1
  • вршљати 1
  • вршњакињама 1
  • вукли 1
  • вукло 3
  • Вуксане 2
  • вукући 1
  • вунену 1
  • вуну 1
  • вући 1
  • вуци 1
  • вуче 15
  • Вуче 2
  • га 337
  • гађао 1
  • газда 4
  • газдарице 1
  • газде 2
  • газдину 1
  • газе 1
  • гази 4
  • газити 4
  • гак 1
  • гардероба 1
  • гвожђе 1
  • где 44
  • Где 6
  • гејачка 1
  • генерал 1
  • гигантско 1
  • гимназија 1
  • гимназије 4
  • гимназији 1
  • гимназијског 1
  • гимназију 4
  • глава 21
  • Глава 3
  • главе 27
  • глави 26
  • главније 1
  • главним 2
  • главно 2
  • главну 2
  • главобољом 1
  • главом 23
  • главу 93
  • глад 2
  • гладан 1
  • глади 3
  • гладити 1
  • Глас 2
  • глас 24
  • гласа 10
  • гласила 1
  • гласно 14
  • гласови 5
  • гласом 26
  • гласу 2
  • Гле 17
  • гле 18
  • Гледа 3
  • гледа 66
  • гледај 11
  • Гледај 4
  • Гледајте 1
  • гледајте 2
  • гледају 15
  • гледајући 70
  • Гледала 1
  • гледала 5
  • гледали 1
  • Гледам 1
  • гледам 11
  • гледамо 2
  • гледања 1
  • гледао 3
  • гледате 1
  • гледати 12
  • гледаће 1
  • Гледаћемо 2
  • гледаћу 1
  • Гледаћу 1
  • гледаху 3
  • Гледаш 1
  • гледаш 2
  • Гледаше 1
  • гледаше 20
  • гледећи 2
  • Глиша 1
  • глоби 1
  • глупих 1
  • глуху 1
  • гнев 4
  • гнева 2
  • гневан 1
  • гневом 1
  • гнезда 2
  • гнездашце 1
  • гнездо 11
  • гнезду 8
  • гнусно 1
  • гнушај 1
  • гнушају 1
  • гнушала 2
  • гнушања 1
  • гнушање 2
  • гнушате 1
  • гњави 1
  • говеда 3
  • говор 4
  • говора 3
  • говораше 5
  • Говоре 1
  • говоре 11
  • говорећи 4
  • Говори 2
  • говори 28
  • Говорила 1
  • говорили 3
  • говорило 1
  • говорим 3
  • Говорио 2
  • говорите 2
  • говорити 10
  • говориш 2
  • говорника 1
  • говорнику 1
  • говором 2
  • говору 4
  • год 27
  • година 13
  • годинама 2
  • године 29
  • години 2
  • годину 9
  • гођ 1
  • гозби 1
  • гозбом 1
  • Гојка 48
  • Гојко 315
  • Гојков 4
  • Гојкова 4
  • Гојкове 3
  • Гојковим 1
  • Гојкових 4
  • Гојково 4
  • Гојковој 4
  • Гојкову 9
  • Гојком 17
  • Гојку 41
  • Голаверија 1
  • голи 1
  • голица 1
  • голотрби 1
  • голубане 2
  • голубице 3
  • гомилају 1
  • гомилаху 1
  • гомиле 1
  • гомили 2
  • гомилица 1
  • гомилицу 1
  • гомилом 1
  • гомилу 1
  • гоне 1
  • гони 5
  • гоним 1
  • гонио 1
  • гоњене 1
  • гора 1
  • гордо 1
  • горе 11
  • Гори 1
  • гори 4
  • горка 2
  • Горке 1
  • горки 1
  • горким 1
  • горких 1
  • горко 15
  • горкога 2
  • горку 1
  • горња 1
  • горњу 2
  • горча 1
  • горчина 1
  • горчином 1
  • горчину 1
  • горчом 1
  • господа 1
  • господар 2
  • господара 1
  • господару 1
  • Господару 1
  • господин 24
  • Господин 4
  • господина 7
  • господине 16
  • Господине 3
  • господинова 1
  • господину 5
  • господо 1
  • господски 1
  • господства 1
  • господу 3
  • госпођа 1
  • Госпођа 1
  • госпођи 1
  • госпођина 1
  • Госпођица 2
  • госпођица 3
  • Госпођице 1
  • госпођице 6
  • госпођицу 1
  • госпођо 6
  • Госпоја 1
  • Гост 1
  • гост 6
  • госта 6
  • госте 6
  • гости 6
  • гостима 3
  • госту 1
  • готов 3
  • готова 3
  • готовио 1
  • Готово 2
  • готово 22
  • градинама 1
  • гракне 1
  • грана 1
  • гранама 1
  • гране 3
  • граници 1
  • граничи 1
  • грану 4
  • гранчице 1
  • гранчицу 1
  • грдећи 1
  • грдио 1
  • грдно 2
  • грдње 4
  • гред 1
  • греј 1
  • грејаше 1
  • греје 3
  • грех 1
  • грехота 1
  • Грехота 1
  • грешите 1
  • грешиш 1
  • грешни 1
  • грешник 1
  • грешница 1
  • грешници 1
  • грешниче 2
  • гривном 1
  • гривну 2
  • гризе 1
  • грла 1
  • грлећи 1
  • грли 1
  • грлица 1
  • грло 2
  • грлу 2
  • грм 1
  • грмљава 1
  • грмљавина 1
  • грмљавине 1
  • гроб 3
  • гроба 1
  • гробна 1
  • грозни 1
  • грозница 3
  • грознице 1
  • грозници 4
  • грозницу 1
  • грозничави 1
  • грозничавим 1
  • грозничаво 3
  • грозничавом 2
  • грозно 1
  • грозну 1
  • гром 3
  • громко 1
  • громовите 1
  • гроф 1
  • грош 3
  • гроша 1
  • груба 1
  • грубо 2
  • грубост 2
  • грубости 1
  • Груди 1
  • груди 31
  • грудима 11
  • груне 1
  • Груни 1
  • Груну 1
  • груну 3
  • грунуше 1
  • групе 2
  • грцаше 1
  • грчевито 6
  • грчи 1
  • губером 2
  • губи 4
  • гугутање 1
  • гудуре 1
  • гужвајући 1
  • гујина 1
  • гукање 1
  • гуњ 1
  • гуњем 1
  • Гурну 1
  • гурну 3
  • густ 2
  • густа 1
  • Густа 2
  • густе 3
  • густи 2
  • густим 3
  • густине 1
  • густих 2
  • густо 4
  • густој 2
  • густом 2
  • густу 3
  • гута 2
  • гутајући 1
  • гутати 1
  • гуши 2
  • гушити 2
  • гушћи 1
  • гушћу 1
  • д 1
  • да 1425
  • Да 80
  • дабогме 1
  • давати 1
  • дави 4
  • дављеникову 1
  • давно 5
  • давном 1
  • Даде 1
  • даде 10
  • даду 2
  • Дај 4
  • дај 7
  • даје 4
  • дајем 1
  • дајемо 1
  • дајте 1
  • Дајте 2
  • дајући 1
  • дакле 4
  • Дакле 4
  • дакћу 1
  • далека 2
  • далеке 1
  • далеки 3
  • Далеко 1
  • далеко 26
  • далеком 1
  • далеку 1
  • дали 2
  • дало 1
  • даља 1
  • даље 22
  • Даље 3
  • даљини 1
  • даљину 5
  • даљу 1
  • дам 2
  • дан 41
  • дана 59
  • данас 18
  • Данас 3
  • данашње 1
  • данашњи 1
  • данашњим 1
  • данашњих 1
  • дане 5
  • дани 5
  • данима 2
  • Даница 1
  • даном 2
  • Дао 1
  • дао 12
  • дар 2
  • дарове 1
  • даска 2
  • даске 1
  • дате 1
  • дати 7
  • даће 2
  • Даће 2
  • даћеш 2
  • даћу 1
  • Даћу 1
  • дахну 1
  • дахнуше 1
  • Дације 1
  • дашчарице 1
  • Два 1
  • два 35
  • двадесет 5
  • дванаест 4
  • две 18
  • двобој 1
  • двоје 14
  • двојица 4
  • двојици 1
  • двокрилне 1
  • дволични 1
  • дволичног 1
  • двопев 1
  • дворац 2
  • дворбу 1
  • дворишта 19
  • двориште 20
  • двориштем 1
  • дворишту 17
  • двосмислене 1
  • двоумећи 2
  • двоумици 2
  • двоумљаше 1
  • двоцевку 1
  • де 1
  • дебата 2
  • дебати 1
  • дебела 1
  • дебеле 1
  • дебелу 1
  • дебља 1
  • деверство 1
  • девет 4
  • деветорицу 3
  • девојачких 1
  • девојачком 1
  • девојачку 2
  • девојка 5
  • девојкама 1
  • девојке 4
  • девојку 1
  • девојци 3
  • девојче 2
  • девојчета 1
  • дед 1
  • деде 2
  • дежмекаст 1
  • дежурања 1
  • делећи 1
  • дели 1
  • делић 5
  • деловодник 3
  • деловођу 2
  • делу 1
  • демони 1
  • демонски 1
  • демонску 1
  • дене 1
  • део 2
  • депеша 1
  • депешом 2
  • Депозитар 1
  • депозитар 3
  • депозитара 1
  • дерладијом 1
  • Десет 1
  • десет 8
  • десети 2
  • десетина 1
  • десетине 1
  • десетину 3
  • десетне 1
  • десетом 1
  • деси 1
  • десити 1
  • десна 1
  • десне 1
  • десни 1
  • десно 8
  • десног 1
  • десну 3
  • дете 21
  • Дете 3
  • детенце 2
  • детета 1
  • дететом 2
  • детету 2
  • детиња 1
  • детиње 5
  • детињи 4
  • детињски 1
  • детињско 1
  • детињства 6
  • детињство 3
  • детињству 1
  • Деца 10
  • деца 34
  • деце 10
  • Деци 1
  • деци 11
  • децималне 1
  • децо 2
  • Децо 3
  • децом 24
  • децу 52
  • дечак 1
  • дечица 1
  • дечице 1
  • дечицом 1
  • дечицу 1
  • дечја 1
  • дечје 5
  • дечјим 2
  • дечка 4
  • Дечко 1
  • дечко 4
  • дечку 1
  • дешава 1
  • дешавају 1
  • дешавало 1
  • ди 1
  • дивља 5
  • Дивљаци 1
  • дивљацима 1
  • дивљаче 1
  • дивљачићи 1
  • Дивљачно 1
  • дивљина 1
  • дивљу 2
  • дивна 1
  • Дивна 1
  • дивне 2
  • дивно 2
  • дивота 1
  • дивотне 1
  • дигла 2
  • дигнемо 1
  • дигнувши 1
  • дигоше 1
  • Диже 1
  • диже 24
  • дижу 3
  • дижући 6
  • дизати 2
  • дизаше 1
  • дијете 1
  • дикане 2
  • дим 3
  • дима 1
  • димњаком 1
  • димњаци 1
  • динар 3
  • динара 7
  • дира 1
  • дирам 2
  • директор 1
  • Директор 1
  • директору 1
  • дирнут 1
  • дисања 1
  • Дисање 1
  • дисање 2
  • дисати 1
  • дисаше 3
  • дићи 2
  • дихање 1
  • дихаше 1
  • дице 2
  • дише 8
  • дишу 2
  • дишући 5
  • дјева 1
  • длаке 1
  • длаку 3
  • дланове 1
  • дланови 1
  • длановима 1
  • дланом 1
  • дневник 1
  • дневно 1
  • дно 1
  • дну 3
  • До 10
  • до 104
  • доба 5
  • добави 1
  • Добар 2
  • добар 8
  • добаци 1
  • добацивати 1
  • добациваше 1
  • доби 3
  • добивала 1
  • добије 4
  • добијем 3
  • добијемо 2
  • добијете 1
  • добили 1
  • добило 1
  • добио 6
  • добисмо 1
  • добит 2
  • добити 1
  • добих 1
  • добише 1
  • добра 8
  • добре 2
  • добри 4
  • добрим 1
  • добричина 3
  • Добро 24
  • добро 69
  • доброг 1
  • доброга 1
  • добром 3
  • доброта 1
  • добротвор 2
  • доброти 1
  • добру 4
  • доведе 2
  • доведена 1
  • доведох 1
  • Доведоше 1
  • Довека 1
  • довека 3
  • Довела 1
  • довече 1
  • довијам 1
  • довије 1
  • довикну 2
  • довлет 1
  • доводе 2
  • доводи 2
  • довољан 1
  • Довољно 1
  • довољно 8
  • доврши 3
  • довршиваше 1
  • догађа 2
  • догађај 4
  • догађаја 2
  • догађаје 6
  • догађајем 1
  • догађаји 2
  • догађајима 5
  • догађају 1
  • договара 1
  • договарају 1
  • договора 1
  • договори 2
  • договорим 1
  • договорити 1
  • договорише 2
  • догоди 1
  • догрдила 1
  • дода 1
  • додаде 1
  • додатке 1
  • додира 1
  • додирну 1
  • додирујући 1
  • дође 57
  • Дође 7
  • дођем 5
  • дођемо 1
  • дођете 3
  • дођеш 2
  • дођосте 2
  • дођох 2
  • Дођоше 1
  • дођоше 7
  • дођу 4
  • дознали 1
  • дознамо 1
  • дознате 1
  • дознати 1
  • дознаш 1
  • дозом 1
  • дозу 1
  • доиста 10
  • Доиста 2
  • дојурио 1
  • дојурише 2
  • Док 3
  • док 50
  • доказивати 1
  • Докле 3
  • докле 7
  • докотура 1
  • доктор 1
  • Доктор 1
  • доктора 2
  • долажаху 1
  • долазак 1
  • долазе 4
  • долазећи 1
  • Долази 1
  • долази 15
  • долазила 2
  • долазио 1
  • долазити 7
  • долазиш 1
  • доласком 1
  • доласку 3
  • Доле 1
  • доле 3
  • долеташе 1
  • долети 1
  • доликовати 1
  • доликује 1
  • доликују 1
  • долином 2
  • дом 1
  • домаћа 1
  • домаће 2
  • домаћин 1
  • домаћина 1
  • домаћица 2
  • домаћице 1
  • домаћицом 1
  • домаћицу 1
  • домаћичину 1
  • домислио 1
  • домислити 1
  • домишљати 3
  • донела 1
  • донео 3
  • Донесе 1
  • донесе 5
  • донесем 3
  • донесу 1
  • донети 2
  • донжуанске 1
  • доноси 2
  • доносити 2
  • допада 1
  • Допада 1
  • допадају 1
  • допадањем 1
  • допао 1
  • допираху 1
  • допираше 2
  • допире 2
  • допратим 1
  • допринела 1
  • допуни 5
  • допустили 1
  • допустио 1
  • допустити 1
  • допушта 1
  • допуштам 2
  • допушташе 1
  • допуштење 1
  • дорасла 1
  • доручак 1
  • досада 1
  • досадан 2
  • досадањи 1
  • досадањим 1
  • досадањих 1
  • досадашње 2
  • досадашњи 2
  • досади 1
  • Досади 1
  • досадиће 1
  • досадна 1
  • досаднији 1
  • досадно 2
  • досадну 1
  • досаду 1
  • досађују 1
  • досети 7
  • досетити 2
  • досетке 1
  • досећа 3
  • доста 26
  • Доста 3
  • доставе 1
  • доставу 1
  • достаје 1
  • достојан 1
  • достојанствен 1
  • достојанственији 1
  • дотера 2
  • Дотерај 1
  • дотеран 1
  • Дотерао 1
  • Дотле 1
  • дотле 3
  • дотрча 2
  • дотрчао 1
  • доћи 12
  • Доћи 2
  • Дохвати 1
  • дохвати 10
  • Дохватиш 1
  • доцкан 3
  • доцне 1
  • Доцније 1
  • дочек 1
  • Дочека 2
  • дочека 6
  • дочекати 2
  • Дочекаш 1
  • дочекује 1
  • дочекујемо 1
  • дочекују 1
  • дочепа 2
  • дош 1
  • дошавши 1
  • Дошао 1
  • дошао 15
  • дошла 7
  • Дошли 1
  • дошли 6
  • дошло 5
  • дошљака 1
  • драга 1
  • драги 2
  • драго 2
  • драговољно 1
  • драгог 1
  • Драгољуб 3
  • Драгољуба 1
  • Драгољубу 2
  • драгоценим 1
  • драгоцено 1
  • драгоценост 1
  • Драгутин 2
  • Драгутина 1
  • Драгутином 1
  • дража 2
  • дражиле 1
  • дрва 1
  • дрвета 1
  • дрвету 1
  • дрвећа 1
  • дрвеће 3
  • дрвећем 1
  • дрвећу 1
  • дрво 1
  • дрекну 9
  • држава 1
  • државе 1
  • државни 3
  • државних 1
  • ДРЖАВНОЈ 1
  • државном 1
  • државну 1
  • држала 1
  • држан 1
  • држања 1
  • држање 3
  • држањем 1
  • држати 3
  • држаше 6
  • држећи 6
  • Држи 1
  • држи 12
  • држим 1
  • Дрине 1
  • дрктавица 1
  • дрктавице 1
  • дрктавици 1
  • дрктање 3
  • дрктао 1
  • дрктаху 3
  • дркташе 3
  • Дркће 1
  • дркће 10
  • дркћу 3
  • дркћући 8
  • дрмну 1
  • дроби 1
  • дробиш 1
  • дроњавим 1
  • дроњци 1
  • дроњцима 1
  • дрско 1
  • друг 10
  • друга 11
  • другаре 1
  • другарева 1
  • другарица 2
  • другарице 3
  • другарски 3
  • другарском 1
  • Друге 1
  • друге 16
  • Други 2
  • други 31
  • другим 8
  • другима 3
  • других 4
  • Друго 1
  • друго 34
  • другове 3
  • Другови 1
  • другови 7
  • друговима 5
  • Другог 1
  • другог 8
  • другога 9
  • другој 6
  • Другом 1
  • другом 11
  • другоме 4
  • другому 1
  • другу 12
  • друже 3
  • дружинске 1
  • друкчија 1
  • Друкчије 1
  • друкчије 9
  • друкчији 11
  • друство 1
  • друштва 4
  • друштво 9
  • друштвом 1
  • друштву 1
  • дрхтање 1
  • дрхташе 1
  • Дрхташе 1
  • дршком 1
  • дубини 2
  • дубока 3
  • дубоке 1
  • дубоки 1
  • дубоким 1
  • дубоко 8
  • дубоку 2
  • дуван 1
  • дувар 1
  • дуварове 1
  • дувару 1
  • дувати 1
  • Дуваше 1
  • дуг 2
  • дуга 5
  • дугачак 3
  • дугачке 4
  • дугачким 2
  • дугачку 1
  • дуге 1
  • дуги 2
  • дугим 2
  • дугих 1
  • дугме 2
  • Дуго 1
  • дуго 27
  • дугог 1
  • дугогодишње 1
  • дугом 1
  • дугорепе 1
  • дуготрајним 1
  • дугу 1
  • дужан 1
  • дуже 2
  • дужег 1
  • дужега 1
  • дужином 3
  • дужину 1
  • дужна 1
  • Дужност 1
  • дужност 7
  • дуката 1
  • дуље 1
  • дунуше 1
  • дуњи 1
  • дурновито 1
  • дух 3
  • духне 1
  • духну 2
  • душа 13
  • душе 9
  • душевну 1
  • душека 1
  • душему 1
  • души 11
  • душице 2
  • Душице 2
  • душмански 2
  • душом 3
  • душу 26
  • ђаво 1
  • ђавола 4
  • ђаволаст 1
  • ђаволастије 1
  • ђаволастим 1
  • ђаволасто 2
  • ђаволи 1
  • ђаволски 1
  • Ђавоља 2
  • ђак 2
  • ђака 16
  • ђаке 8
  • ђаку 2
  • ђаци 9
  • ђацима 3
  • ђаче 3
  • ђачиће 1
  • ђачка 1
  • ђачке 1
  • ђачки 1
  • ђачког 1
  • ђачкога 1
  • Ђокић 5
  • Ђокића 2
  • Ђокићевој 1
  • Ђокићевом 1
  • Ђокићеву 1
  • Ђокићем 1
  • ђубре 1
  • ђубрета 1
  • ђубрету 1
  • е 1
  • Е 31
  • Еве 1
  • Евине 1
  • Ево 15
  • ево 17
  • еј 1
  • Еј 10
  • елекрина 1
  • електрине 1
  • електрисана 1
  • електрици 1
  • Ене 2
  • Ено 11
  • ено 5
  • ето 17
  • Ето 21
  • ех 3
  • Ех 5
  • Ехе 5
  • Ехеј 1
  • жаба 1
  • жалбе 1
  • жале 1
  • жали 4
  • жалила 1
  • жалили 1
  • жалио 2
  • Жалите 1
  • жалити 4
  • жалосни 2
  • жалосним 1
  • жалосница 1
  • жалост 3
  • жалости 4
  • Жандарм 1
  • жандарм 2
  • жао 4
  • жарком 1
  • жаром 1
  • жбунића 1
  • жбуње 4
  • железницом 1
  • железничке 1
  • железничкој 2
  • железничку 1
  • желела 4
  • желели 1
  • желео 2
  • жели 4
  • желим 1
  • желуцу 1
  • жеља 2
  • жељама 2
  • жеље 1
  • жељи 1
  • жељно 1
  • жељу 2
  • жена 28
  • Жена 3
  • женама 2
  • жене 9
  • жени 2
  • женидба 1
  • женим 1
  • женимо 1
  • женино 2
  • женица 1
  • жено 2
  • женом 4
  • Женска 1
  • женска 9
  • женскарош 1
  • женске 2
  • женски 2
  • женским 1
  • женскиња 2
  • женскиње 1
  • женско 5
  • женског 1
  • женској 1
  • женском 1
  • женску 1
  • жену 11
  • жеравица 1
  • жеравице 1
  • жеравици 1
  • жестином 1
  • жестока 1
  • Жив 1
  • жив 9
  • жива 17
  • живахан 2
  • живац 1
  • живе 4
  • живела 2
  • живели 1
  • Живели 1
  • живео 5
  • живети 14
  • Живи 1
  • живи 16
  • живим 4
  • живимо 1
  • живине 2
  • живља 1
  • живље 5
  • живљење 1
  • живљи 1
  • живо 34
  • живој 2
  • живом 3
  • живости 3
  • Живот 2
  • живот 30
  • живота 9
  • животе 1
  • Животиња 1
  • животињо 2
  • животињским 1
  • животно 1
  • животом 4
  • животу 4
  • живошћу 1
  • живу 2
  • жигне 2
  • жигом 1
  • жмиркајући 1
  • жртва 1
  • жртву 1
  • жубор 2
  • жуборећи 1
  • жубором 2
  • жудиш 1
  • жудно 3
  • жудну 1
  • жудња 4
  • жудње 5
  • жудњом 1
  • жуђаше 1
  • жуљи 1
  • жуљиш 1
  • журба 1
  • журбом 2
  • журбу 1
  • журе 2
  • жури 4
  • журим 1
  • Журите 1
  • журити 2
  • журним 1
  • журно 9
  • жустра 1
  • жуте 1
  • жути 1
  • жутих 2
  • жутица 1
  • жуто 1
  • жућкасте 1
  • жућкасти 2
  • жучно 1
  • За 23
  • за 372
  • забаве 1
  • забави 1
  • забавити 2
  • забаци 1
  • забележи 1
  • забоди 1
  • забодоше 1
  • забораве 1
  • заборави 8
  • заборавила 1
  • заборавио 1
  • Заборавио 2
  • заборавите 2
  • заборавити 4
  • Заборавих 1
  • заборавља 1
  • заборављају 1
  • заборављајући 2
  • забости 2
  • забринута 2
  • Забринути 1
  • забринути 2
  • забуне 1
  • забуни 2
  • заведе 1
  • заведем 1
  • Заведоше 1
  • заверише 1
  • завесе 2
  • завесом 1
  • завести 1
  • завијених 1
  • завирим 1
  • завирити 1
  • зависи 2
  • завитла 2
  • завишћу 1
  • завођењем 1
  • заволео 1
  • заврши 1
  • завршује 1
  • завршујући 1
  • завук 1
  • завуче 2
  • загасите 1
  • загасити 1
  • загледа 12
  • загледавши 1
  • Загледала 1
  • загледала 2
  • заглухнуше 1
  • заглуши 1
  • заглушио 1
  • загњурио 1
  • Заговарао 1
  • загонетка 1
  • загорчавају 1
  • загорчао 1
  • загрли 1
  • загрлише 1
  • загрљени 3
  • загрме 3
  • загрми 2
  • загрцну 1
  • загушен 1
  • загушеним 4
  • загушило 1
  • загушљив 1
  • загушљивој 1
  • задатке 1
  • задах 1
  • Задахну 2
  • задими 1
  • задиркивања 1
  • задиркивати 1
  • задиркује 2
  • задише 1
  • задовљни 1
  • задовољан 4
  • задовољи 2
  • задовољила 1
  • задовољити 1
  • задовољна 3
  • задовољни 2
  • задовољно 5
  • задовољства 2
  • задовољство 10
  • задовољством 2
  • задовољству 2
  • задржа 3
  • задржава 1
  • задржавајте 1
  • задржавајући 1
  • задркта 8
  • задрктати 1
  • задркташе 3
  • задркћу 1
  • задруга 1
  • задруге 2
  • задругине 1
  • Задругу 1
  • задрхта 3
  • задрхтати 1
  • задрхташе 1
  • задрхће 1
  • задуван 3
  • ЗАДУЖБИНЕ 1
  • зађе 2
  • зажаре 1
  • зажарен 1
  • зажареним 2
  • зажарено 2
  • зажелеше 1
  • зажели 1
  • зажелите 1
  • зажмурила 1
  • зажмуриш 1
  • зажубори 1
  • зазвони 1
  • заигра 5
  • заиграју 1
  • заинтересована 1
  • заинтересује 1
  • заиста 2
  • заишту 1
  • зајаука 1
  • заједања 1
  • заједнички 4
  • заједно 13
  • зајеца 4
  • закачи 1
  • закачити 1
  • Закашља 1
  • закипе 1
  • закипела 1
  • закипи 1
  • закити 1
  • заклања 1
  • заклањајући 2
  • заклати 1
  • заклетва 1
  • заклецаше 1
  • заклињу 1
  • заклокота 2
  • заклон 2
  • заклони 1
  • Заклони 1
  • заклонивши 1
  • закључа 6
  • закључавају 1
  • закључали 1
  • закључана 1
  • закључим 1
  • закључити 1
  • закон 1
  • закону 2
  • закопају 2
  • закопати 2
  • закрешташе 1
  • закрпа 1
  • закука 1
  • закупити 1
  • закуца 3
  • залажући 1
  • залаја 1
  • залајаше 2
  • залаје 1
  • заласка 1
  • залегла 1
  • залеђено 2
  • залетео 1
  • залеће 1
  • зализану 1
  • заложе 1
  • заложила 1
  • заложимо 1
  • залудан 1
  • залудни 1
  • залудника 1
  • залудној 1
  • заљубљене 2
  • заљубљеним 1
  • заљубљенога 1
  • замагљених 1
  • замакоше 1
  • Замахни 1
  • замахну 1
  • замаче 1
  • замерци 1
  • заметне 1
  • замеће 1
  • замисли 9
  • замислила 1
  • замислити 1
  • замишља 1
  • замишљала 3
  • замишљало 2
  • замишљати 1
  • замишљен 1
  • замишљена 3
  • замишљене 1
  • замишљено 3
  • замоли 2
  • Замолише 1
  • заморена 1
  • заморном 1
  • замотана 1
  • замотуљак 1
  • замућене 1
  • замуца 1
  • замуцкивати 1
  • замуцкујући 2
  • Занела 1
  • занела 2
  • занемео 1
  • занеми 1
  • занео 2
  • занесе 6
  • занесен 5
  • занесена 2
  • занесено 1
  • занесену 1
  • занети 1
  • занима 1
  • занимати 1
  • занимљив 1
  • занимљива 1
  • занимљиви 1
  • занимљивији 1
  • занимљивих 1
  • занимљиво 2
  • занос 1
  • заноса 1
  • заносан 1
  • заноси 4
  • заносна 1
  • заносне 2
  • заносним 2
  • заносних 2
  • заносно 2
  • заносом 1
  • заносу 2
  • зао 1
  • заогрнуло 1
  • заостали 1
  • запазила 1
  • запаљење 1
  • запамтио 1
  • запара 1
  • запе 6
  • запева 1
  • запевати 1
  • запенуши 1
  • запео 1
  • запете 1
  • запетља 1
  • Запечате 1
  • запечаћено 1
  • запечене 1
  • записа 1
  • записан 1
  • записати 1
  • запита 42
  • запитала 1
  • запитам 1
  • запитати 1
  • запиткивање 1
  • запиткивати 5
  • запише 1
  • запишите 1
  • заплака 4
  • заплакати 1
  • запламтеле 1
  • заплачи 1
  • заплашена 1
  • заплашене 1
  • заплашеним 1
  • заплашеног 1
  • заплаши 1
  • заплели 1
  • заплете 1
  • заплетено 1
  • заплетену 1
  • запливају 1
  • Запљескаше 1
  • заповедају 1
  • заповедам 1
  • заповеди 1
  • заповеднички 1
  • запојени 1
  • започело 1
  • започете 1
  • Запрашио 1
  • запрега 1
  • запрепастише 1
  • запрска 1
  • запуши 1
  • зар 25
  • Зар 36
  • зараде 1
  • зарадиће 1
  • зарађено 1
  • зарађивати 1
  • Заранци 1
  • зарастао 1
  • зарасти 1
  • зараћене 1
  • зарашћује 1
  • зарђала 1
  • заробих 1
  • заробљена 1
  • заруменеше 1
  • засветлеше 3
  • засветли 3
  • засветлише 2
  • засебне 1
  • засебно 1
  • засебну 1
  • заседања 1
  • заседе 2
  • заседну 2
  • засејане 1
  • засели 1
  • засија 4
  • засја 1
  • заслуга 1
  • заслужену 1
  • заслужимо 1
  • засмеја 2
  • засмејаше 1
  • заспа 4
  • заспао 1
  • заспати 1
  • заспиш 1
  • застаде 23
  • застадоше 1
  • Застадоше 1
  • застајала 1
  • застајући 1
  • застане 2
  • застао 1
  • застиђен 1
  • застирачем 2
  • застирачу 1
  • застор 2
  • застором 2
  • заструг 1
  • заступаш 1
  • засут 1
  • затварајући 1
  • затварамо 1
  • затварана 1
  • затварање 1
  • затвор 1
  • затворен 1
  • затворене 1
  • затворено 1
  • затвореножуту 1
  • затвори 9
  • затворите 1
  • затворити 2
  • затворише 2
  • затвору 2
  • затева 1
  • затеже 2
  • затекао 1
  • затекоше 1
  • затече 1
  • затиљак 1
  • затим 11
  • Затим 6
  • затишју 1
  • Зато 4
  • зато 7
  • заточење 2
  • затреба 1
  • затрепери 1
  • затрепта 2
  • затресе 1
  • затресоше 3
  • затресу 1
  • затубаст 1
  • затурена 3
  • затури 1
  • заћута 1
  • заузе 1
  • заузела 1
  • заузеле 1
  • заузима 1
  • зауставе 1
  • заустави 4
  • зауставила 2
  • зауставити 2
  • зауставише 2
  • заустављају 1
  • заустављати 1
  • заусти 1
  • захвали 3
  • захвално 1
  • захвалности 1
  • захвалношћу 1
  • Захваљујем 2
  • захваљујући 1
  • захвата 1
  • захори 1
  • захтев 1
  • захтева 3
  • захтевам 1
  • захтевима 1
  • захтевом 1
  • зацвркутати 1
  • зацело 1
  • зацену 2
  • зацрвенело 1
  • зацрвенео 1
  • зацрвенеше 1
  • заче 1
  • зачетку 1
  • зачу 2
  • Зачу 2
  • зачуди 15
  • зачудише 2
  • зачуђен 4
  • зачуђена 1
  • зачуђени 2
  • зачуђенија 1
  • зачуђеније 1
  • зачуђеним 2
  • зачуђено 12
  • зашапућу 1
  • зашла 1
  • зашло 1
  • заштите 2
  • заштиту 2
  • Зашто 16
  • зашто 23
  • зашушташе 1
  • збаци 1
  • збива 3
  • збиља 4
  • Збиља 5
  • збиље 1
  • збиљом 1
  • збиљски 1
  • зближење 1
  • зближи 1
  • зближити 1
  • зближише 1
  • зближују 1
  • због 30
  • Збогом 1
  • збор 6
  • збору 1
  • збрчкало 1
  • збуни 15
  • збунио 1
  • збуниш 1
  • збуњен 10
  • збуњена 4
  • збуњени 1
  • збуњеније 1
  • збуњено 6
  • збуњеног 1
  • збуњеност 3
  • звали 3
  • званичан 1
  • звао 2
  • звати 2
  • Зваћу 1
  • зваху 1
  • звезду 1
  • звер 1
  • Звера 1
  • звера 3
  • зверајући 1
  • зверати 2
  • звераше 1
  • звере 1
  • звери 1
  • зверским 1
  • зверско 1
  • звецка 1
  • звецкајући 1
  • звецкање 2
  • звижди 1
  • звиждуће 1
  • звјезди 1
  • звони 3
  • звонити 1
  • звонким 1
  • звонца 1
  • звонце 1
  • зврр 1
  • звук 8
  • звучни 1
  • згазити 1
  • згледаше 4
  • згода 2
  • згодан 3
  • згодне 1
  • згодније 1
  • згодним 1
  • згодно 2
  • згоду 2
  • зграби 2
  • зграбим 1
  • зграда 1
  • зградама 1
  • згради 3
  • зграду 2
  • згреје 1
  • згрози 1
  • згрчен 1
  • згрчену 1
  • згрчи 1
  • згужван 1
  • згунторила 1
  • Згурила 1
  • здрава 2
  • здраве 2
  • здравећи 1
  • Здрави 1
  • здрави 2
  • Здравља 1
  • здравља 2
  • здравље 2
  • Здравље 2
  • здрављем 1
  • здрављу 1
  • здраво 1
  • Здраво 1
  • зебе 2
  • зебња 5
  • зебње 4
  • зебњом 3
  • зебњу 6
  • зебу 1
  • зелен 1
  • зелена 3
  • зелене 5
  • зелени 2
  • зеленило 2
  • зеленилу 1
  • зеленим 2
  • зелених 1
  • зеленом 1
  • земљаче 1
  • земље 4
  • земљи 6
  • земљиште 1
  • земљопис 1
  • земљорадничке 1
  • земљу 11
  • зенице 1
  • зепсти 1
  • зета 1
  • зеца 1
  • зидова 1
  • зиду 2
  • зима 2
  • зиме 5
  • зими 1
  • зимски 2
  • зимском 1
  • зимус 2
  • зимушњих 1
  • зине 1
  • зину 3
  • зинуо 1
  • зинуше 1
  • зјапи 1
  • зла 6
  • златан 2
  • златарским 1
  • златна 1
  • златне 1
  • златним 1
  • злато 5
  • златом 1
  • зле 2
  • злехудо 1
  • Зли 1
  • зликовац 1
  • зликовца 2
  • зликовци 1
  • Зло 1
  • зло 24
  • злоба 1
  • зловољу 1
  • злом 2
  • злослутим 1
  • злослутих 1
  • злослутног 1
  • злоупотреба 1
  • злочин 1
  • злу 5
  • злурадом 1
  • змија 2
  • Зна 3
  • зна 73
  • знајте 1
  • знају 10
  • знајући 24
  • знак 1
  • знака 2
  • знаке 1
  • знала 14
  • Знала 5
  • знали 7
  • знало 5
  • Знам 16
  • знам 60
  • Знамо 1
  • знамо 2
  • знања 1
  • Знао 1
  • знао 8
  • знате 28
  • Знате 6
  • знати 5
  • значајна 1
  • значајне 1
  • значајним 2
  • значајно 4
  • значи 1
  • значило 1
  • Знаш 14
  • знаш 27
  • зноја 2
  • знојаво 1
  • Зове 2
  • зове 7
  • зовем 2
  • зовемо 2
  • зовете 1
  • зовеш 1
  • зови 1
  • Зови 1
  • зовну 2
  • зову 3
  • Зорка 3
  • Зорки 1
  • зраке 1
  • зраци 4
  • зрацима 3
  • зрела 2
  • зреле 2
  • зрели 1
  • зрелих 2
  • зрело 1
  • зрелу 1
  • Зрикавци 1
  • зубат 1
  • Зубе 1
  • зубе 3
  • зуби 1
  • зубима 3
  • зуцкати 1
  • и 2204
  • И 242
  • иа 2
  • иверчицу 1
  • игара 1
  • игде 2
  • игра 8
  • играју 2
  • играли 1
  • играње 1
  • Играте 1
  • играти 2
  • играчка 1
  • играчку 1
  • играше 1
  • игре 1
  • игру 5
  • иде 47
  • Иде 7
  • идеала 1
  • идеали 2
  • идеализма 1
  • идеалише 1
  • идеалним 1
  • идем 5
  • идемо 6
  • идете 2
  • Идеш 1
  • идеш 4
  • Иди 2
  • иди 7
  • идите 1
  • Идите 2
  • Иду 2
  • иду 6
  • Идући 1
  • идући 9
  • Иђаху 1
  • иђаху 3
  • иђаше 14
  • Иђаше 2
  • ижљубила 1
  • ижљубише 1
  • из 183
  • Из 3
  • иза 20
  • изабрани 1
  • изабрао 1
  • изађите 1
  • изазва 1
  • изазвало 2
  • изазвати 1
  • изазива 1
  • изазивају 1
  • изазивала 1
  • изазиваху 1
  • изазивљу 1
  • избаци 1
  • избачена 1
  • избегава 2
  • избегавају 2
  • избегавајући 5
  • избегавала 1
  • избегавате 1
  • избегавати 2
  • избегаваше 4
  • избијем 1
  • избор 1
  • избраздано 1
  • избрбља 1
  • изброја 1
  • Извади 2
  • извади 6
  • извађен 1
  • изведе 2
  • изведем 2
  • извесне 1
  • извесним 1
  • извесно 9
  • извести 3
  • извештавала 1
  • извешћа 1
  • изви 3
  • извиђање 1
  • извијајући 1
  • извијати 1
  • извијаше 1
  • извили 1
  • извило 1
  • извиним 1
  • извините 2
  • Извините 2
  • извињава 1
  • извињења 1
  • извио 1
  • извитоперила 1
  • извол 1
  • Извол 4
  • изволите 3
  • Изволите 3
  • извор 1
  • извора 1
  • Изврсно 1
  • изврши 3
  • извршити 3
  • извршиш 1
  • извршује 1
  • извукао 1
  • извући 2
  • извуче 4
  • изглед 5
  • изгледа 13
  • изгледају 1
  • изгледало 1
  • изгледао 3
  • изгледати 2
  • изгледаће 1
  • Изгледаше 1
  • изгледаше 2
  • изгледи 1
  • изгледу 1
  • изговарању 1
  • изговоре 1
  • изговори 5
  • Изговоривши 1
  • изговорити 1
  • изгрдила 1
  • изгрдише 1
  • изгрејало 1
  • изгрејао 1
  • изгрепсти 1
  • изгрлила 1
  • изгубе 1
  • изгуби 5
  • изгубила 2
  • изгубим 3
  • изгубио 2
  • изгубисте 1
  • изгубити 1
  • изгубих 1
  • изгубљен 1
  • изгубљена 1
  • изгубљено 1
  • изгубљеном 1
  • изгура 1
  • издавала 1
  • издавао 1
  • издаде 1
  • издадоше 1
  • издаје 6
  • издају 1
  • издала 1
  • издаље 1
  • издам 2
  • ИЗДАЊЕ 1
  • издатак 2
  • издвоји 2
  • издвојио 1
  • издвојити 1
  • издигао 1
  • издиже 4
  • издизаше 1
  • издисају 1
  • издисати 1
  • издржавају 1
  • издржавати 1
  • издржала 1
  • издржати 2
  • издрже 1
  • издржи 1
  • Изиђе 3
  • изиђе 51
  • изиђеш 2
  • изиђох 1
  • Изиђоше 5
  • изиђоше 8
  • изиђу 1
  • изићи 5
  • изишао 1
  • изишла 2
  • изишли 1
  • изјава 1
  • изјаве 1
  • изјави 4
  • изјавио 1
  • изјавише 2
  • изјављивала 1
  • изјаву 2
  • изјасњења 1
  • изјутра 1
  • Изјутра 3
  • излаза 1
  • излазак 1
  • излазе 1
  • излази 6
  • излазило 1
  • излазимо 1
  • излазити 2
  • изласка 2
  • изласку 2
  • излеже 1
  • излете 1
  • излети 1
  • излечити 1
  • излије 1
  • излише 1
  • излозима 1
  • измаглица 3
  • измаглицом 2
  • измаглицу 1
  • измакне 1
  • измакоше 1
  • измаче 5
  • између 3
  • измени 2
  • изменила 1
  • Изменила 1
  • изменило 2
  • изменио 1
  • измења 1
  • измењен 2
  • измењено 2
  • изметом 1
  • измирени 1
  • измирио 1
  • измислио 1
  • измиче 1
  • измишљају 1
  • измишљајући 1
  • измучен 1
  • измучила 1
  • Изнад 1
  • изневерено 1
  • изненада 7
  • изненади 6
  • изненадне 2
  • изненадним 1
  • изненадних 2
  • изненадно 1
  • изненадној 1
  • изненадном 1
  • изненађен 5
  • изненађена 2
  • изненађени 1
  • изнео 1
  • изнесе 2
  • изнеше 1
  • изнурена 1
  • Изнурена 1
  • изнурене 1
  • изнутра 1
  • изостављајући 1
  • изостајати 1
  • израде 1
  • израдили 1
  • израђен 1
  • израђене 1
  • Израђено 1
  • израз 19
  • израза 2
  • изразе 2
  • изрази 4
  • изразима 3
  • изразом 4
  • изразу 1
  • израсле 1
  • израсло 1
  • израчуна 1
  • изређали 1
  • Изређао 1
  • Изређаше 1
  • изрече 1
  • изрибала 1
  • изузетак 1
  • изхраним 1
  • иједнога 1
  • икаква 1
  • икакве 1
  • икога 2
  • иконе 1
  • иконом 1
  • иконостаса 1
  • или 53
  • Или 6
  • ИЛИЈЕ 1
  • илински 1
  • Илић 2
  • Иљадама 1
  • иљаде 1
  • им 66
  • има 54
  • Има 7
  • имађаху 1
  • имађаше 5
  • имају 4
  • имала 3
  • имали 4
  • имало 2
  • имам 10
  • Имам 2
  • Имамо 1
  • имамо 3
  • имао 11
  • имате 4
  • имати 6
  • имаћете 2
  • имаћу 1
  • Имаш 1
  • имаш 5
  • име 4
  • имена 1
  • именова 1
  • именом 1
  • инат 4
  • ината 2
  • Иначе 1
  • иначе 13
  • инокосне 1
  • инокосних 1
  • Иному 1
  • иному 2
  • интересовале 1
  • интересовањем 2
  • интересовао 1
  • интересом 1
  • интересује 2
  • интимни 1
  • интимнији 2
  • интимно 2
  • интонацијом 1
  • инштитут 1
  • Ипак 2
  • ипак 22
  • ироничан 1
  • Ироничан 1
  • иронично 5
  • исечено 2
  • иситни 1
  • исказ 1
  • исказати 2
  • исказивао 1
  • искамчити 1
  • искасапим 1
  • искашља 1
  • искочи 3
  • искочиле 1
  • искреним 2
  • искреној 2
  • искрзаним 1
  • искри 1
  • искриви 1
  • искривила 1
  • искривише 3
  • искривљене 1
  • искривљених 2
  • искуством 1
  • испаде 3
  • испадоше 1
  • испало 1
  • испе 1
  • испеше 1
  • испи 1
  • испија 1
  • испијено 1
  • исписан 1
  • исписана 2
  • исписане 1
  • исписани 1
  • исписано 3
  • исписану 2
  • испит 17
  • испита 3
  • испитани 1
  • испитано 1
  • испиташе 1
  • испиту 8
  • испише 1
  • исплаженим 1
  • исплака 1
  • исплакаше 1
  • исплетено 1
  • исповест 1
  • исповести 1
  • испод 14
  • испољи 1
  • испољила 1
  • испољиле 1
  • исправи 2
  • исправити 1
  • исправљати 1
  • исправљене 1
  • испрати 2
  • испратимо 1
  • испратите 1
  • испратити 1
  • испрва 1
  • испребијах 1
  • испред 4
  • испрекидане 2
  • испретурало 1
  • исприча 8
  • Испричај 1
  • Испричајте 3
  • испричам 2
  • испричао 1
  • испричате 1
  • испрскалом 1
  • испуни 1
  • испунило 1
  • испунити 1
  • испуња 1
  • испуњава 2
  • испуњавало 1
  • испуњен 1
  • испушта 1
  • иста 1
  • Иста 1
  • истаче 1
  • исте 3
  • истера 1
  • истерају 1
  • истеричан 1
  • истесати 1
  • исти 7
  • истим 4
  • Истина 15
  • истина 7
  • истине 3
  • истини 2
  • истину 1
  • истиче 1
  • Исто 1
  • исто 37
  • истога 6
  • истој 3
  • истоку 1
  • истом 1
  • источне 1
  • истрке 1
  • иструнућеш 1
  • истрча 9
  • истрчати 1
  • исту 2
  • Истукоше 1
  • истурена 1
  • истући 1
  • истуцана 1
  • исцеђена 1
  • исцепало 1
  • исцепана 1
  • исцепаше 1
  • ита 1
  • ићи 13
  • Их 1
  • их 80
  • ишао 1
  • ишла 2
  • ишли 4
  • ишчекивања 1
  • ишчекује 1
  • Ишчекујем 1
  • ишчупа 1
  • ишчупани 1
  • ишчупано 1
  • ја 211
  • Ја 62
  • јаблан 1
  • јабуковим 1
  • јабучице 2
  • јава 2
  • јави 7
  • јавим 1
  • Јавите 1
  • јавише 1
  • јавља 4
  • јављају 1
  • јављати 1
  • јавно 1
  • јаву 1
  • јагњенце 1
  • јагњеће 1
  • јадан 1
  • Јадна 1
  • јадне 2
  • Јадни 1
  • јадни 2
  • Јадник 1
  • јадник 10
  • јадника 5
  • јадником 1
  • јаднику 3
  • јадница 1
  • Јаднице 3
  • јадници 1
  • јадницу 1
  • јадниче 1
  • јадно 1
  • Јадно 1
  • јадног 1
  • јадованке 1
  • јаду 3
  • јаја 1
  • јаје 2
  • Јак 1
  • јака 5
  • јаке 1
  • јако 5
  • јаког 1
  • јакој 1
  • Јаком 1
  • јаком 2
  • јамачно 12
  • Јамачно 4
  • јамчим 2
  • Јанка 1
  • јање 1
  • јарићи 1
  • јарко 1
  • јарости 1
  • јарца 1
  • Јасеницу 1
  • Јасеновца 1
  • јасни 1
  • јасније 1
  • јаснији 2
  • јасним 5
  • јасних 1
  • јасно 24
  • јасног 1
  • јасну 1
  • јастреб 1
  • јастук 1
  • јастуци 1
  • јата 2
  • јаук 4
  • јаукање 1
  • јаукну 1
  • јаукнути 1
  • јаче 28
  • јачи 3
  • јачим 1
  • јашанцију 1
  • је 1253
  • Је 16
  • јевтине 2
  • јед 1
  • једа 2
  • Један 3
  • један 49
  • Једаред 2
  • једаред 5
  • једва 21
  • Једва 4
  • једе 2
  • једеш 1
  • једим 1
  • једина 5
  • једине 1
  • једини 3
  • јединице 1
  • Једино 1
  • једино 2
  • јединствени 1
  • једио 1
  • једна 19
  • Једна 3
  • једнаке 1
  • Једнако 1
  • једнако 20
  • једне 3
  • Једне 3
  • једним 3
  • Једно 1
  • једно 28
  • једног 13
  • Једнога 2
  • једнога 7
  • једној 4
  • једном 22
  • једномесечна 1
  • једноставно 1
  • једнострано 1
  • једну 20
  • једре 1
  • једри 1
  • једрине 1
  • једу 1
  • језа 1
  • језик 3
  • језика 1
  • језиком 3
  • јекну 2
  • јектенија 1
  • јела 2
  • јелече 1
  • јелечићи 1
  • јело 3
  • јелом 1
  • Јер 3
  • јер 68
  • јес 1
  • Јес 3
  • Јесам 2
  • јесам 4
  • јесенас 1
  • јесени 1
  • јесење 1
  • јеси 3
  • Јеси 6
  • јесмо 1
  • Јест 18
  • јест 20
  • Јесте 13
  • јесте 8
  • јести 2
  • Јесу 1
  • јесу 3
  • јецајући 1
  • јецања 1
  • јецање 3
  • јецањем 2
  • јецаше 1
  • јогунаста 1
  • јогунство 1
  • јој 288
  • јок 1
  • Јок 8
  • Још 17
  • још 192
  • Ју 1
  • југовнога 1
  • јужнога 1
  • јул 1
  • јуна 1
  • јуноша 1
  • јуноше 1
  • јури 3
  • јурити 1
  • јурну 3
  • јурнуше 1
  • јутрењи 1
  • јутро 9
  • јутром 1
  • Јутрос 3
  • јутрос 6
  • јутрошњем 1
  • јутрошњи 1
  • јуче 11
  • Јуче 3
  • јучерање 1
  • јучерањег 1
  • јучерањих 1
  • к 69
  • Ка 1
  • ка 19
  • каваљер 2
  • кавга 1
  • кавге 1
  • кад 213
  • Кад 62
  • каже 21
  • кажем 15
  • Кажем 8
  • кажете 2
  • кажеш 3
  • кажи 1
  • Кажи 10
  • кажипрст 1
  • кажите 1
  • Кажите 1
  • кажњен 2
  • кажњена 1
  • кажу 3
  • Кажу 3
  • каза 3
  • казали 2
  • Казао 5
  • казао 7
  • казати 4
  • казаше 1
  • казивано 1
  • казни 1
  • казнио 2
  • казнише 1
  • казном 1
  • казну 1
  • казује 3
  • кајгану 1
  • каје 1
  • кајмаклија 1
  • кајмаком 1
  • какав 21
  • Какав 6
  • Каква 1
  • каква 12
  • Какве 1
  • какве 8
  • Какви 1
  • какви 2
  • каквим 3
  • каквих 3
  • Какво 3
  • какво 7
  • каквог 3
  • каквој 1
  • Каквој 1
  • каквом 1
  • какву 6
  • каки 1
  • како 219
  • Како 55
  • калејдоскопу 1
  • каљава 1
  • каљавих 1
  • каљати 1
  • камен 3
  • камене 1
  • камени 1
  • каменити 1
  • камену 1
  • камења 2
  • камење 1
  • камењем 1
  • камичак 1
  • камичака 1
  • камо 1
  • Камо 4
  • камџија 1
  • Камџија 2
  • камџије 2
  • камџијом 6
  • камџију 2
  • канате 1
  • кандила 1
  • кану 1
  • Кану 1
  • канула 1
  • канцеларије 1
  • канцеларији 1
  • канцеларију 2
  • Као 15
  • као 338
  • кап 1
  • капа 1
  • капак 1
  • капака 1
  • капетан 15
  • Капетан 4
  • капетана 6
  • капетаново 1
  • капетану 3
  • капи 1
  • капију 1
  • капитал 1
  • капља 2
  • капље 2
  • капљицама 1
  • капљице 2
  • капу 4
  • капут 4
  • капута 1
  • капутић 1
  • капутићу 1
  • капцима 1
  • карактери 1
  • карактеристична 1
  • картама 1
  • касајући 1
  • касапнице 1
  • касу 2
  • катастрофа 1
  • кафани 1
  • кафе 1
  • кафу 1
  • кашаљ 2
  • кашљуцну 1
  • кваре 1
  • кварила 1
  • квартирина 3
  • квартирине 2
  • квартирином 1
  • квартирину 5
  • квочка 1
  • кер 2
  • кера 1
  • кида 1
  • кидала 1
  • кидиса 1
  • ким 6
  • кипи 2
  • китњастим 1
  • китњастих 1
  • кићане 1
  • кицош 1
  • кицошки 1
  • киша 2
  • кладу 1
  • клањају 1
  • клањајући 1
  • клацка 1
  • клекну 1
  • клетве 1
  • Клетве 1
  • клецају 2
  • клецаху 1
  • клештима 3
  • клизи 1
  • кликће 1
  • климну 6
  • климнувши 1
  • клону 3
  • клопара 1
  • клупа 3
  • клупе 5
  • клупи 2
  • клупу 1
  • клупче 1
  • кљунове 1
  • кљуца 3
  • кљуцања 1
  • кључ 1
  • кључа 1
  • кључаоницу 1
  • кључеве 1
  • кмет 13
  • Кмет 6
  • кмета 2
  • кмете 1
  • кметова 1
  • кметови 5
  • кметовима 3
  • кметовске 1
  • кметом 3
  • кмету 3
  • књигу 3
  • књизи 1
  • Ко 17
  • ко 63
  • кобна 1
  • кобног 1
  • кобном 1
  • кобну 2
  • ковчег 1
  • Кога 2
  • кога 28
  • код 41
  • Код 5
  • кожа 3
  • коже 3
  • кожом 1
  • кожу 1
  • коза 1
  • козе 1
  • козу 2
  • која 75
  • Које 1
  • које 50
  • којечега 1
  • којечему 1
  • којешта 3
  • Којешта 3
  • који 115
  • којим 10
  • којима 10
  • којих 4
  • којој 8
  • којом 5
  • коју 24
  • кокетерије 1
  • кокетно 1
  • кокошке 1
  • кокошку 1
  • кола 5
  • КОЛАРЦА 1
  • колега 5
  • колегама 1
  • колеге 2
  • колегиницом 1
  • колегу 1
  • Колегу 1
  • колена 4
  • коленима 1
  • колену 1
  • колика 1
  • колико 19
  • Колико 4
  • коликој 1
  • колику 1
  • Колицна 1
  • количина 1
  • коло 1
  • ком 4
  • комада 1
  • комадиће 1
  • комбинације 1
  • коме 20
  • Коме 3
  • комеша 1
  • комисија 1
  • Комисија 1
  • комисије 1
  • комисији 1
  • комисијом 1
  • комплименте 1
  • Комуна 1
  • комшијска 1
  • комшилука 1
  • конак 1
  • конац 1
  • конаца 1
  • кондиције 1
  • кондујити 1
  • конђаре 1
  • конзисторије 1
  • конкурента 1
  • контраве 1
  • контролом 1
  • коњ 1
  • коња 9
  • коње 1
  • коњем 2
  • коњима 1
  • коњским 1
  • коњу 3
  • копа 1
  • копали 1
  • копати 1
  • копаћемо 1
  • копач 1
  • корак 5
  • кораке 2
  • коракну 1
  • кораком 1
  • кораку 1
  • корацима 1
  • корача 4
  • корачајући 2
  • корачати 2
  • корачаше 1
  • корачи 4
  • коре 1
  • корена 1
  • корист 1
  • користи 2
  • коров 1
  • кором 1
  • корпе 1
  • кос 2
  • Коса 1
  • коса 4
  • косе 3
  • Коси 1
  • коси 3
  • Космај 1
  • косо 2
  • косом 3
  • кости 1
  • костур 1
  • косу 4
  • котлу 1
  • котур 1
  • котурови 4
  • кошаре 1
  • коштати 1
  • коштуњаве 1
  • кошуљама 2
  • кошуље 1
  • кошуљице 1
  • кошчато 1
  • Кр 1
  • Краве 1
  • крави 3
  • кравити 1
  • крадом 1
  • крај 8
  • краја 13
  • крајевима 1
  • Крајем 1
  • крајем 2
  • крајње 1
  • крајњих 1
  • крају 5
  • крајцара 1
  • КРАЉЕВИНЕ 1
  • Краљевско 2
  • Краљу 2
  • красан 3
  • красна 4
  • красота 1
  • кратак 2
  • кратка 1
  • кратке 2
  • кратким 3
  • кратких 1
  • кратко 2
  • кратког 1
  • кратком 2
  • кратку 1
  • краћег 1
  • краћега 1
  • крв 8
  • крвавих 1
  • крваво 2
  • крвљу 1
  • кревет 8
  • кревета 8
  • кревету 7
  • крене 1
  • кренемо 1
  • крену 6
  • Кренула 1
  • кренуо 1
  • кренуше 1
  • креса 2
  • кресну 1
  • кретенасто 1
  • кретоше 1
  • креће 5
  • крећу 2
  • крећући 1
  • крив 2
  • крива 3
  • кривац 3
  • криве 1
  • криви 2
  • кривица 1
  • кривице 3
  • кривици 1
  • кривицу 2
  • криво 2
  • кривца 1
  • крије 5
  • кријем 1
  • кријући 1
  • крила 2
  • крилима 2
  • крио 2
  • кристал 1
  • крити 1
  • криће 1
  • кришом 1
  • кркљању 1
  • крљуштају 1
  • крова 1
  • кровова 1
  • кровови 1
  • Кроз 2
  • кроз 53
  • кроза 2
  • кромпире 1
  • крпама 2
  • крпи 1
  • Крпигуза 1
  • крпигуза 2
  • крпу 1
  • крсти 1
  • крстила 1
  • крстити 2
  • Крстић 1
  • круг 1
  • круга 1
  • кругове 1
  • крупан 5
  • крупне 2
  • крупним 1
  • крупних 1
  • крупно 2
  • крушака 1
  • крушка 1
  • крушке 4
  • крушкова 1
  • крушковим 1
  • крушкову 2
  • крушком 2
  • крушку 2
  • кршећи 3
  • кршити 1
  • крштеница 1
  • кћер 3
  • кћери 3
  • кћи 2
  • кувано 1
  • кување 1
  • кувати 1
  • куд 26
  • Куд 5
  • Куда 1
  • куда 8
  • кујне 3
  • кујни 4
  • кујну 3
  • кука 1
  • Кукавице 1
  • кукавче 2
  • кукање 1
  • кукова 1
  • кукуруз 1
  • Кукуруз 1
  • кукурузна 1
  • кукурузним 1
  • кукурузовини 1
  • кукурузу 2
  • кумства 1
  • кумство 1
  • Кунем 1
  • купе 1
  • купећи 1
  • купи 5
  • купивши 1
  • купим 1
  • купио 2
  • купити 1
  • купиш 1
  • куповали 1
  • куповни 1
  • купуј 1
  • купује 2
  • Курјака 1
  • кутија 1
  • кутије 2
  • кутију 3
  • кутица 1
  • кутицу 3
  • кућа 11
  • кућама 5
  • куће 14
  • кућевних 1
  • кући 40
  • кућимо 1
  • Кућица 1
  • кућицом 1
  • кућњег 1
  • кућом 2
  • кућу 10
  • куца 5
  • куцања 1
  • куцнеш 1
  • Куцни 1
  • куцну 2
  • кучку 1
  • куша 1
  • л 5
  • лагани 2
  • лаганим 1
  • лагано 20
  • лажеш 1
  • Лажи 1
  • лажну 1
  • Лаза 1
  • лака 2
  • лаке 1
  • лаки 1
  • лаким 2
  • лако 16
  • Лако 2
  • лакомислена 1
  • лаку 1
  • Лаку 2
  • лакше 8
  • лампу 1
  • ланац 1
  • ланци 1
  • ланцима 1
  • ланчићем 1
  • лапавици 1
  • ласкала 1
  • лахор 1
  • лахором 1
  • левенту 1
  • левизор 1
  • левим 1
  • лево 4
  • леву 3
  • легало 1
  • легао 1
  • легла 1
  • легне 2
  • легоше 1
  • лед 1
  • ледене 1
  • ледени 1
  • леденом 1
  • леди 2
  • леду 1
  • леђа 19
  • леђима 5
  • лежао 1
  • лежати 1
  • лежаху 1
  • лежаше 2
  • леже 6
  • Лежећи 1
  • лежи 7
  • лези 2
  • лекар 4
  • Лекар 5
  • лекареве 1
  • лекарем 2
  • лекару 1
  • лекова 1
  • лелуја 1
  • лелујати 1
  • лено 1
  • леп 4
  • лепа 5
  • лепе 6
  • лепи 4
  • лепим 4
  • лепих 3
  • Лепо 1
  • лепо 51
  • лепог 1
  • лепој 2
  • лепом 1
  • лепоте 2
  • лепоти 3
  • лепотица 5
  • лепотицом 1
  • лепоту 1
  • лепу 2
  • лепушкастог 1
  • лепше 2
  • лепшем 1
  • лесковак 1
  • лета 2
  • Лете 1
  • лете 2
  • летње 1
  • лето 3
  • летос 7
  • летошње 1
  • ли 168
  • ливада 1
  • ливаде 2
  • ливади 1
  • ливаду 1
  • лизну 1
  • лијепи 1
  • лијепо 1
  • лијући 1
  • лик 1
  • ликује 1
  • липсало 1
  • лисац 1
  • лисице 1
  • листом 1
  • лица 26
  • Лице 4
  • лице 58
  • лицима 2
  • лицу 42
  • личи 1
  • личило 1
  • личити 1
  • лишћа 2
  • лишће 2
  • лишћу 1
  • лов 1
  • лова 1
  • лови 1
  • ловну 1
  • логике 1
  • ложи 1
  • лозу 1
  • лојанице 1
  • лоју 1
  • лолама 1
  • лоле 1
  • лоли 1
  • лолчине 1
  • лом 1
  • ломе 1
  • ломећи 1
  • ломи 2
  • лончића 1
  • лончићи 1
  • лопова 1
  • лубенице 1
  • Луд 1
  • луд 3
  • луда 4
  • лудак 1
  • лудаци 1
  • Лудаци 1
  • лудацима 1
  • лудилом 1
  • лудо 1
  • лудом 1
  • Лудорије 1
  • луђе 1
  • луђи 1
  • лук 1
  • лука 1
  • лукаво 6
  • лукавства 1
  • лукама 1
  • луна 1
  • лупа 3
  • лупати 1
  • лупаше 3
  • лупи 1
  • лупкајући 1
  • лупне 1
  • лута 1
  • лутало 1
  • лутаху 1
  • лутке 1
  • лутку 1
  • љета 1
  • љубав 20
  • љубави 13
  • љубављу 4
  • љубавна 1
  • љубавне 1
  • љубавни 1
  • љубавним 1
  • љубавних 2
  • љубавно 2
  • љубавном 2
  • љубазнији 1
  • љубазно 1
  • љубазности 1
  • Љубе 1
  • љубе 2
  • љуби 6
  • љубимици 1
  • љубимицу 1
  • љубимо 1
  • љубити 2
  • Љубица 286
  • Љубице 9
  • Љубици 21
  • Љубицом 10
  • Љубицу 36
  • љубичастом 1
  • љубичасту 1
  • Љубичин 8
  • Љубичина 2
  • Љубичине 3
  • Љубичини 1
  • Љубичиним 1
  • Љубичино 1
  • Љубичиној 2
  • Љубичину 5
  • љубомора 1
  • људе 7
  • Људи 1
  • људи 25
  • људима 7
  • људских 1
  • љуљушкаху 1
  • љускама 1
  • љут 3
  • љута 1
  • љути 8
  • Љутила 1
  • љутине 3
  • љутини 2
  • љутит 1
  • љутити 1
  • љутито 6
  • љутња 2
  • љутње 4
  • љући 1
  • љушка 1
  • љушкај 1
  • љуштити 1
  • М 1
  • ма 12
  • магла 2
  • магли 3
  • магловите 1
  • магловити 1
  • магловитим 1
  • маглу 1
  • мазнем 1
  • Мај 1
  • мај 2
  • мајка 2
  • Мајка 3
  • мајке 2
  • мајко 4
  • мајку 4
  • мајсторију 2
  • мају 1
  • мајци 4
  • мајчина 1
  • мајчине 2
  • мајчиних 2
  • мајчином 1
  • Мајчице 1
  • макар 7
  • макне 1
  • мала 2
  • малаксала 1
  • мале 4
  • мали 5
  • малим 5
  • малишан 4
  • малишана 2
  • малишане 2
  • малишани 1
  • малишанима 2
  • малишану 1
  • малко 4
  • мало 106
  • Мало 4
  • малога 1
  • малодушним 1
  • малом 2
  • малопређашња 1
  • малу 3
  • Ман 1
  • манастир 1
  • Мани 1
  • манире 1
  • манирима 1
  • мања 1
  • мањак 1
  • мање 2
  • мањима 1
  • мањом 1
  • мању 1
  • мапе 5
  • мапу 3
  • Мара 1
  • марамом 3
  • мараму 3
  • маре 1
  • марећи 2
  • мари 6
  • марљиво 2
  • Марш 2
  • маса 2
  • масло 1
  • масним 1
  • масница 1
  • масницом 1
  • масницу 3
  • мастило 1
  • матер 1
  • матери 1
  • материн 1
  • материне 1
  • материнскога 1
  • мати 21
  • Мати 4
  • МАТИЦА 1
  • мах 3
  • маха 1
  • махати 2
  • махне 3
  • махни 1
  • махнита 2
  • махнито 1
  • махну 20
  • махнувши 1
  • махове 1
  • маше 5
  • маштом 1
  • машу 1
  • машући 7
  • ме 75
  • меденом 1
  • Међу 2
  • међу 25
  • Међутим 4
  • мека 1
  • мекан 1
  • мекану 1
  • меки 2
  • меко 6
  • меком 1
  • меку 1
  • мекши 2
  • меланхолија 1
  • мелодичним 1
  • Мене 2
  • мене 35
  • менека 1
  • Мени 1
  • мени 29
  • мења 3
  • мењају 2
  • мењати 2
  • мера 1
  • мере 2
  • мери 4
  • мерили 1
  • меса 2
  • Месец 1
  • месец 7
  • месеца 15
  • месеце 1
  • месеци 1
  • месецу 2
  • месечно 5
  • меснатих 1
  • месни 1
  • Месни 1
  • месној 1
  • месо 3
  • месојеђе 1
  • места 6
  • местима 1
  • место 27
  • месту 11
  • метарских 1
  • мете 2
  • метле 1
  • Метни 1
  • метну 9
  • метнути 1
  • методика 1
  • методике 2
  • механички 3
  • мецко 1
  • меша 3
  • мешај 1
  • мешају 1
  • мешамо 1
  • мешао 1
  • мешати 1
  • Ми 11
  • ми 171
  • миг 1
  • Мика 1
  • мила 1
  • мили 4
  • милија 3
  • милије 1
  • Милина 1
  • милина 3
  • милине 4
  • Милица 4
  • Милици 1
  • Милицом 2
  • мило 9
  • милост 3
  • милостиве 1
  • милостиво 1
  • милоште 3
  • милошту 1
  • милу 2
  • милује 1
  • мимоићи 1
  • Министар 2
  • Министарства 2
  • министарство 1
  • Министарству 1
  • Министра 1
  • Министри 1
  • Министров 3
  • Министрова 1
  • министру 1
  • Министру 3
  • минута 2
  • минути 1
  • мир 4
  • мира 2
  • миран 4
  • мирис 4
  • мирисног 1
  • мирисом 1
  • мирише 3
  • миришљавим 1
  • миришљаво 1
  • миришљавом 1
  • мирна 1
  • мирнији 1
  • мирно 8
  • мирног 1
  • мирноћом 1
  • мирну 2
  • мирољубив 1
  • миром 1
  • миру 5
  • мирују 1
  • Мисао 2
  • мисао 34
  • мисле 2
  • мислећи 10
  • Мисли 3
  • мисли 73
  • мислила 13
  • Мислила 2
  • мислили 3
  • Мислим 1
  • мислим 7
  • мислима 10
  • Мислио 2
  • мислио 9
  • Мислите 1
  • мислите 3
  • мислити 11
  • мислиш 8
  • мичу 1
  • миш 1
  • мишић 1
  • мишићи 1
  • Мишљах 1
  • мишљаху 1
  • мишљаше 12
  • мишљења 1
  • мишљење 1
  • мишљењу 1
  • Млада 2
  • млада 8
  • младачке 1
  • младе 5
  • младежи 1
  • Младен 1
  • младенци 1
  • млади 3
  • младим 1
  • Младић 2
  • младић 5
  • младића 1
  • младићу 2
  • младица 1
  • младо 1
  • младожења 1
  • младожење 1
  • младој 1
  • младолико 1
  • младом 1
  • Младост 1
  • младост 8
  • Младости 1
  • младости 9
  • младошћу 2
  • младу 2
  • млађег 1
  • млађи 3
  • млађих 1
  • млађом 1
  • млађу 1
  • млатају 1
  • млатајући 1
  • млека 1
  • многа 1
  • многе 8
  • многи 4
  • многим 2
  • многих 2
  • Много 3
  • много 54
  • многобројне 2
  • мном 9
  • мог 3
  • мога 1
  • могао 23
  • могаше 5
  • Могла 1
  • могла 17
  • Могли 1
  • могли 3
  • могло 14
  • могосмо 1
  • Могу 1
  • могу 41
  • могући 2
  • могућно 3
  • модра 1
  • Можда 2
  • можда 8
  • Може 4
  • може 96
  • Можемо 1
  • можемо 5
  • можете 4
  • Можеш 3
  • можеш 9
  • мозак 1
  • мозга 1
  • Мој 1
  • мој 38
  • Моја 1
  • моја 24
  • Моје 1
  • моје 11
  • мојим 1
  • Мојој 1
  • мојој 3
  • мојом 1
  • моју 8
  • мокар 2
  • мокрим 1
  • мокро 1
  • мокрој 1
  • мокром 1
  • мокру 1
  • молба 2
  • молбе 2
  • молбом 1
  • моле 1
  • молећи 1
  • моли 5
  • молим 23
  • Молим 6
  • молио 1
  • молитви 1
  • молитвом 1
  • молите 1
  • молити 1
  • Молићемо 1
  • молиш 1
  • момак 1
  • момче 2
  • монолог 4
  • монотоне 1
  • Монте 2
  • Мора 2
  • мора 28
  • Морава 3
  • Моравац 1
  • Мораве 2
  • Мораво 1
  • мораде 7
  • морадоше 2
  • морају 6
  • морала 4
  • морали 2
  • морало 2
  • моралу 1
  • Морам 1
  • морам 12
  • морамо 4
  • морање 1
  • морао 2
  • морати 3
  • Мораће 1
  • море 13
  • Море 21
  • мори 2
  • мотати 1
  • мотика 1
  • мотиком 2
  • мотику 1
  • мотрећи 1
  • мотрити 1
  • моћи 5
  • моћне 1
  • моћни 1
  • моћну 1
  • мрави 1
  • Мрак 1
  • мрак 11
  • мрака 7
  • мраку 4
  • мрачне 1
  • мрачно 1
  • мрачном 1
  • мрачну 1
  • мрве 1
  • мрвице 1
  • мргодила 1
  • мрда 1
  • мрдне 3
  • мрдну 5
  • мрднуо 1
  • мрднути 4
  • мрежу 1
  • мржња 4
  • мржње 2
  • мрзе 1
  • мрзело 1
  • мрзи 1
  • мркла 2
  • мрклога 1
  • мркне 1
  • мрља 1
  • мртав 5
  • мртва 2
  • мртвац 1
  • мртваца 1
  • мртво 5
  • мртву 1
  • мрште 1
  • мрштећи 6
  • мршти 3
  • мрштила 1
  • мрштите 1
  • му 361
  • муж 10
  • мужа 3
  • мужеви 1
  • мужевима 1
  • мужем 1
  • мужу 1
  • музику 1
  • Мука 1
  • мука 10
  • муке 13
  • муком 4
  • муку 1
  • муња 3
  • муње 3
  • муњевите 1
  • муњевитом 1
  • мусти 1
  • мутан 3
  • мути 6
  • мутне 1
  • мутним 2
  • муца 2
  • муцао 1
  • муцати 4
  • муци 2
  • муче 1
  • мученика 1
  • Мученице 1
  • мучење 1
  • Мучи 1
  • мучи 10
  • мучим 2
  • мучио 1
  • мучите 4
  • мучити 2
  • мучиш 1
  • мучних 1
  • мучно 2
  • Мучно 2
  • мушка 1
  • мушкарац 1
  • мушки 4
  • мушких 1
  • мушко 1
  • муштерија 1
  • муштиклу 1
  • На 18
  • на 636
  • набави 4
  • набавио 1
  • набавите 1
  • набавити 4
  • набавке 1
  • набављајте 1
  • набаци 1
  • набираху 1
  • набрао 1
  • Набраше 1
  • набреклих 1
  • навале 2
  • навалише 1
  • навалом 1
  • наведе 3
  • навести 1
  • Навика 1
  • навикаваше 1
  • навикао 3
  • навикла 4
  • навикне 3
  • навикнута 1
  • навикнути 1
  • навићи 2
  • навлачи 8
  • навору 1
  • наврзе 1
  • наврнутим 1
  • наврстају 1
  • навршују 1
  • Навукла 1
  • навуку 2
  • навуче 3
  • навучен 1
  • навучене 1
  • нагађала 1
  • нагађања 1
  • нагла 1
  • нагло 5
  • нагнула 1
  • нагнуо 1
  • наговестиле 1
  • наговестио 1
  • наговори 1
  • НАГРАДИЛА 1
  • награду 1
  • нагрђено 1
  • Над 1
  • над 20
  • нада 4
  • надај 1
  • надајући 1
  • надала 1
  • надама 2
  • надамо 1
  • надање 1
  • надао 1
  • надвири 1
  • надвирио 1
  • надвлада 1
  • надгледа 1
  • наде 6
  • надзор 1
  • надимају 1
  • надише 2
  • Надлагује 1
  • надлештву 1
  • наднела 1
  • наднео 1
  • надничење 1
  • надувена 1
  • Нађе 1
  • нађе 11
  • нађемо 1
  • нађи 1
  • Нађи 2
  • нађох 1
  • нађоше 3
  • нађу 1
  • наже 4
  • назове 2
  • наивно 2
  • наивности 1
  • наиђе 13
  • наиђоше 2
  • наиђу 1
  • наизменце 1
  • наилази 1
  • наићи 1
  • нај 1
  • најбитнијим 1
  • Најбоље 3
  • најбоље 8
  • најбољи 1
  • највеселије 1
  • највеће 1
  • највећем 1
  • највећи 1
  • највећим 3
  • највећом 1
  • највећу 3
  • Највише 1
  • највише 4
  • најволела 1
  • најволео 1
  • најглавније 1
  • најгоре 4
  • најдража 1
  • најдражи 1
  • наједаред 1
  • Наједаред 1
  • наједила 1
  • најежен 1
  • најежено 1
  • најежи 1
  • најжуднија 1
  • најзад 2
  • Најзад 5
  • најлепша 1
  • најлепши 1
  • најљућим 1
  • најмање 3
  • најмањој 1
  • најмилија 2
  • најмилије 1
  • најмилији 1
  • најмлађа 1
  • најобичније 1
  • најодраслија 1
  • најодсуднија 1
  • најпосле 2
  • најпоштенијих 1
  • најпре 11
  • Најпре 6
  • најрадије 3
  • најразноврсније 1
  • најсветији 1
  • најсветлије 1
  • најсјајнијим 1
  • најскривенијих 1
  • најслађим 1
  • најслободнији 1
  • најсрећније 1
  • најсрећнијега 1
  • најсрећнији 2
  • најстарији 1
  • најстраснијом 1
  • најтајнијим 1
  • најтајнијих 1
  • најтегобнији 1
  • најтеже 1
  • најусамљеније 1
  • најфиније 1
  • најцрње 1
  • накашља 4
  • наке 1
  • накит 3
  • накитима 1
  • накиту 1
  • накићена 1
  • накнада 1
  • накнаду 1
  • нако 9
  • накривио 1
  • накривљен 2
  • накривљене 1
  • накривљено 1
  • накривљеном 1
  • накрмило 1
  • накупиле 1
  • налагали 1
  • налазећи 1
  • налази 1
  • Налактила 1
  • налетеше 1
  • налије 1
  • налик 3
  • наликовали 1
  • наликовати 1
  • наљубили 1
  • наљуте 1
  • наљути 2
  • наљутила 1
  • наљутим 1
  • нам 35
  • Нама 1
  • нама 9
  • намере 1
  • намерника 1
  • намером 3
  • намеру 2
  • намести 9
  • наместила 2
  • наместили 1
  • наместише 2
  • намет 1
  • намешта 1
  • намештај 2
  • намештају 1
  • намештајући 1
  • намештале 1
  • намештен 1
  • намештена 1
  • намештене 1
  • намиловали 1
  • намирити 2
  • намирнице 1
  • намргоди 1
  • намрштен 6
  • намрштена 1
  • намрштени 2
  • намрштеним 1
  • намрштено 2
  • Намршти 1
  • намршти 18
  • намучен 1
  • намучени 1
  • намучи 1
  • намучила 2
  • намучио 1
  • намучити 1
  • наобећава 1
  • наопачке 1
  • напад 2
  • нападе 1
  • напајала 1
  • напамет 1
  • напари 1
  • напаст 1
  • напасти 3
  • наперене 1
  • напипа 1
  • написа 1
  • написано 2
  • Написао 1
  • НАПИСАО 1
  • Написаће 1
  • напишем 1
  • напиши 1
  • наплата 1
  • наплату 2
  • наплете 1
  • напоље 5
  • Напољу 1
  • напољу 2
  • напоменама 1
  • напомену 2
  • напоменуо 1
  • напора 2
  • Напослетку 1
  • напослетку 4
  • направио 1
  • напрегнуто 1
  • напрегнутост 1
  • Напред 2
  • напред 28
  • напредак 1
  • напреже 4
  • напрезања 1
  • Напротив 3
  • напротив 4
  • напуни 1
  • нарав 1
  • нарављу 1
  • Наравно 1
  • наравно 3
  • наради 1
  • нарадим 1
  • наразговараше 1
  • нараштају 1
  • наредба 2
  • наредбе 2
  • наредби 1
  • наредбу 3
  • нареде 1
  • нареди 2
  • наредимо 1
  • наредио 2
  • наредити 1
  • наредих 1
  • наредише 1
  • Наредише 1
  • наређа 2
  • наређивати 2
  • Наређује 1
  • наређује 3
  • нарицати 1
  • народ 2
  • народа 2
  • народним 1
  • нарочит 1
  • нарочите 2
  • нарочити 1
  • нарочитим 3
  • нарочито 27
  • Нарочито 3
  • нарочитом 4
  • нарочиту 2
  • наругао 1
  • наручен 3
  • наручја 1
  • Нас 2
  • нас 32
  • насиље 1
  • насипом 1
  • наскоро 1
  • наслагани 1
  • наслаганих 1
  • наслон 1
  • наслона 1
  • наслони 4
  • наслонивши 1
  • наслонила 2
  • наслонио 2
  • наслоњачу 1
  • наслушамо 1
  • насмеја 20
  • насмејано 1
  • насмејаше 3
  • насмеје 3
  • насмеши 7
  • насред 2
  • настави 36
  • наставити 2
  • наставља 4
  • настављају 1
  • настављати 1
  • наставник 1
  • наставници 1
  • наставу 1
  • Настаде 1
  • настаде 8
  • настадоше 2
  • настаје 2
  • настало 1
  • настрадала 1
  • наступ 1
  • наступа 4
  • наступају 1
  • наступи 2
  • наступила 1
  • наступиле 1
  • наступити 2
  • наступише 1
  • наступу 1
  • насуштни 1
  • натема 1
  • Натема 2
  • натерао 1
  • натерати 1
  • натмуре 1
  • натмурен 1
  • натмуренији 1
  • натмурену 1
  • натоварио 1
  • наточи 1
  • натраг 3
  • натурам 1
  • натушти 1
  • наћи 13
  • науке 1
  • наумили 1
  • Научени 1
  • научи 3
  • Научила 1
  • научила 2
  • Научило 1
  • научио 5
  • научити 1
  • нахватао 2
  • начелству 1
  • начин 4
  • начиним 1
  • начинио 1
  • начинити 1
  • начуди 3
  • Наш 1
  • наш 5
  • Наша 3
  • наша 4
  • нашавши 1
  • нашали 1
  • нашалити 1
  • нашао 2
  • наше 8
  • нашег 2
  • нашем 2
  • Наши 1
  • нашима 1
  • наших 1
  • нашла 1
  • Нашло 1
  • нашто 1
  • нашу 6
  • не 706
  • Не 76
  • неба 3
  • небесни 1
  • небесним 1
  • небесног 1
  • небеснога 1
  • небесном 2
  • небо 6
  • небу 2
  • неваљала 1
  • неваљалство 1
  • неваљалце 1
  • неваљалцима 1
  • невесело 1
  • невеселом 1
  • невеста 1
  • невешт 1
  • Невидљива 1
  • невидљивог 1
  • невидљивом 1
  • невидовној 1
  • невин 1
  • невино 1
  • невоља 2
  • невољама 1
  • невоље 4
  • невољница 1
  • невољу 1
  • невреме 1
  • нега 1
  • негде 6
  • Него 23
  • него 46
  • неговала 1
  • неговања 1
  • недаћа 1
  • недаћама 1
  • недела 2
  • недеља 6
  • недељама 1
  • недеље 7
  • недељи 1
  • недељни 1
  • недељом 2
  • недељу 3
  • недирнут 1
  • недовршено 1
  • недоглед 1
  • недогледне 1
  • недогледном 1
  • недогледу 1
  • недостатке 1
  • недостижни 1
  • недоумици 1
  • нежан 2
  • нежењен 1
  • нежењена 1
  • нежна 2
  • нежни 1
  • нежнијега 1
  • нежним 1
  • нежно 2
  • нежном 1
  • нежност 1
  • нежности 2
  • незаведену 1
  • незгода 2
  • незгодан 1
  • незгоде 4
  • незгодна 2
  • незгодно 16
  • незгодном 1
  • незгодну 1
  • незнанко 1
  • неизмерна 1
  • неизмерној 1
  • неизмерну 1
  • неисказано 1
  • нејаку 1
  • нејасан 4
  • нејасна 1
  • нејасне 2
  • нејасни 1
  • нејасним 1
  • нејасних 1
  • нејасно 5
  • нејасног 1
  • Нек 2
  • нек 38
  • Нека 20
  • нека 38
  • некаво 1
  • некад 13
  • некада 1
  • Некакав 1
  • некакав 9
  • Некаква 1
  • некаква 11
  • некакве 7
  • некакви 2
  • некаквим 1
  • Некакво 1
  • некакво 7
  • некаквог 1
  • некаквој 2
  • некаквом 2
  • некакву 4
  • Некако 1
  • некако 35
  • Неке 2
  • неке 28
  • Неки 2
  • неки 34
  • неким 24
  • неких 4
  • некмо 1
  • неко 25
  • Неко 5
  • неког 3
  • некога 3
  • некој 2
  • неколика 2
  • Неколико 2
  • неколико 32
  • неком 15
  • некоме 3
  • неку 26
  • некуд 13
  • некуда 1
  • Нема 14
  • нема 53
  • немаде 1
  • немају 4
  • Немам 2
  • немам 5
  • Немамо 1
  • немамо 2
  • немањем 1
  • немао 1
  • немарно 3
  • немате 1
  • Немаш 1
  • немаш 2
  • неми 2
  • немилост 1
  • немим 2
  • немиран 1
  • немирно 4
  • немо 1
  • немог 1
  • немогућно 1
  • Немој 4
  • немој 9
  • немојте 4
  • немом 1
  • неморалног 1
  • немоћ 1
  • немоћне 1
  • немоћним 1
  • необичан 4
  • необична 5
  • необичне 7
  • необични 1
  • необичним 3
  • необично 35
  • необичној 1
  • необичност 1
  • необичну 3
  • необраној 1
  • необузданој 1
  • необучен 1
  • необучену 1
  • неодлучно 1
  • неодлучност 1
  • неодређено 1
  • неодређену 1
  • неопажени 1
  • неописана 2
  • неоправдано 1
  • неостварљиво 1
  • неотесана 1
  • неочекиване 1
  • неочекивану 1
  • непажњу 1
  • неповерљиво 1
  • неповољности 1
  • неповратни 1
  • непогода 1
  • непознате 1
  • непознатим 1
  • непознатих 1
  • непознато 2
  • непознатог 1
  • непокретном 1
  • непокривене 1
  • непомичан 1
  • непомична 1
  • непостижно 1
  • непотребних 1
  • непоуздано 1
  • неправда 1
  • неправедно 1
  • неправилности 1
  • непрекидни 1
  • непрекидно 1
  • непрекиднога 1
  • непрекидном 1
  • Непрестано 1
  • непрестано 18
  • непрестану 1
  • непретурене 1
  • непријатан 1
  • непријатељства 1
  • непријатељство 1
  • непријатна 1
  • непријатно 4
  • непријатност 1
  • непријатности 1
  • неприлике 2
  • неприлици 1
  • неприметним 1
  • неприметно 1
  • неприродан 1
  • неприродно 2
  • непробојни 1
  • непровидан 2
  • непровидним 1
  • непровидној 1
  • непроменљиви 1
  • непроменљиву 1
  • нерадницима 1
  • неразвијенију 1
  • неразрешена 1
  • нерасположен 1
  • нерасположена 2
  • нерасположено 1
  • нерасположење 4
  • нервоза 1
  • нервозно 7
  • нервозном 1
  • нервозну 1
  • неред 2
  • нереду 1
  • несавесним 1
  • несвесно 9
  • несвестица 1
  • несвестице 2
  • несвестицом 1
  • несигурно 1
  • несносни 1
  • несразмера 1
  • несразмерно 1
  • несрећа 2
  • несреће 1
  • несрећи 1
  • несрећна 3
  • несрећне 1
  • несрећнику 1
  • несрећниче 1
  • Нестаде 1
  • нестаде 8
  • нестаје 2
  • Нестало 1
  • нестало 3
  • нестане 4
  • нестати 4
  • несташка 1
  • несташни 1
  • несташно 1
  • несташну 1
  • несташцима 1
  • нестрпљење 1
  • нестрпљењем 1
  • нетактична 1
  • Неће 2
  • неће 34
  • нећемо 4
  • Нећете 1
  • нећете 2
  • Нећеш 1
  • нећеш 4
  • Нећу 2
  • нећу 7
  • неука 1
  • неумесне 1
  • неумешна 1
  • неумешно 1
  • неумешноћу 1
  • Неумна 2
  • неуморно 2
  • неуредно 1
  • неучтива 1
  • нехатом 1
  • нечега 1
  • нечем 4
  • нечему 4
  • нечије 1
  • нечим 1
  • нечистија 1
  • нечистота 1
  • нечистоћу 2
  • нечувена 2
  • нечувено 1
  • нечујно 2
  • нешколованим 1
  • нешто 116
  • Нешто 2
  • ни 192
  • Ни 9
  • нигде 6
  • ниже 4
  • низ 14
  • низа 2
  • није 145
  • Није 19
  • ниједна 4
  • ниједне 4
  • ниједно 1
  • ниједну 2
  • никад 20
  • Никад 4
  • никада 2
  • никакав 2
  • никаква 6
  • Никакве 1
  • никакве 6
  • никаквих 3
  • никакво 2
  • никако 13
  • никлована 1
  • никловану 1
  • нико 17
  • Нико 4
  • никог 1
  • Никога 1
  • никога 8
  • Николче 1
  • никоме 4
  • никуд 1
  • Никуд 1
  • нимало 6
  • нипошто 1
  • нисам 37
  • Нисам 8
  • Ниси 1
  • ниси 12
  • ниске 1
  • ниско 1
  • Нисмо 3
  • нисмо 7
  • нисте 11
  • Нисте 2
  • нису 18
  • Нису 3
  • нити 12
  • Нити 3
  • ничега 7
  • ничему 2
  • ничијега 1
  • ничим 3
  • ништа 106
  • Ништа 11
  • ништавне 1
  • ништавнији 1
  • ништавно 2
  • ништи 1
  • но 21
  • Но 3
  • нов 4
  • нова 6
  • новаке 1
  • новац 4
  • новаца 5
  • нове 13
  • нови 9
  • новим 2
  • нових 4
  • ново 13
  • новог 2
  • новога 1
  • новој 3
  • новом 11
  • новопостављена 1
  • новост 1
  • новости 1
  • новоуписаних 1
  • Нову 1
  • нову 4
  • новчана 1
  • новчане 1
  • новчани 1
  • новчаник 1
  • ногама 7
  • ногаре 1
  • ноге 15
  • Ноге 5
  • ногом 2
  • ногу 5
  • нодекана 1
  • нож 4
  • ножем 5
  • нокти 1
  • ноктима 1
  • нос 6
  • носа 1
  • носе 2
  • носем 1
  • носећи 2
  • носи 10
  • Носи 2
  • носила 2
  • носио 1
  • носити 1
  • носиш 1
  • Ноћ 1
  • ноћ 7
  • ноћас 4
  • ноћи 10
  • ноћили 1
  • ноћити 1
  • ноћишту 1
  • ноћним 1
  • ноћнога 1
  • ноћу 3
  • ношаху 2
  • ношаше 1
  • Ну 3
  • ну 4
  • нудећи 2
  • нудио 1
  • нудити 1
  • нужди 1
  • нужно 1
  • нумеру 2
  • њ 1
  • ње 41
  • Њега 1
  • њега 85
  • његов 11
  • Његов 3
  • његова 16
  • Његова 2
  • Његове 1
  • његове 12
  • његови 3
  • његовим 7
  • његових 6
  • његово 15
  • његовог 1
  • његовој 8
  • његовом 4
  • његову 16
  • Њему 5
  • њему 53
  • њен 12
  • њена 16
  • њене 17
  • Њени 1
  • њени 4
  • њеним 10
  • њених 4
  • њено 8
  • њеног 3
  • њенога 1
  • њеној 9
  • њеном 5
  • њену 14
  • њиве 2
  • њиви 2
  • њиву 1
  • њим 42
  • њима 61
  • њиме 1
  • Њих 1
  • њих 34
  • њиха 1
  • њихне 1
  • њихов 4
  • њихова 4
  • њихове 4
  • њихови 2
  • њиховим 4
  • њихових 5
  • њихово 3
  • њихову 2
  • њој 46
  • њом 26
  • њоме 4
  • Њу 2
  • њу 41
  • о 174
  • О 59
  • Оба 1
  • оба 2
  • обавезни 1
  • обавестим 1
  • обавестио 1
  • Обавештава 1
  • обави 1
  • обавила 1
  • обавио 1
  • обадве 2
  • обазре 1
  • обале 1
  • обали 2
  • обанђија 1
  • обара 2
  • обарајући 1
  • обарач 2
  • обасјало 1
  • обасјано 1
  • обасјаше 1
  • обаспе 1
  • обасути 1
  • обгрли 2
  • обе 6
  • обезбеђен 1
  • Обезбеђен 1
  • обели 1
  • обема 7
  • обећа 3
  • обећала 3
  • обећао 2
  • обешена 1
  • обиђе 2
  • обиђу 1
  • обилази 1
  • обисну 1
  • обићи 1
  • обичај 2
  • обичају 1
  • обичан 1
  • обична 6
  • обичне 4
  • обични 3
  • обичније 1
  • обичним 3
  • обично 13
  • обичног 1
  • обичном 2
  • обичну 1
  • обишао 1
  • објавицу 1
  • објаву 1
  • објасни 4
  • објашњава 1
  • објашњавање 1
  • објашњаваше 1
  • објашњење 1
  • обла 1
  • обладала 1
  • облак 4
  • облака 1
  • облаке 2
  • облаком 1
  • облаци 4
  • облачак 3
  • облачити 1
  • облетала 1
  • облетати 1
  • облеташе 1
  • облеће 1
  • обли 1
  • оближње 1
  • оближњем 1
  • оближњим 1
  • облику 1
  • обложена 1
  • обогатите 1
  • ободе 1
  • ободом 1
  • обоје 23
  • Обоје 5
  • обојила 1
  • обојило 1
  • обојица 5
  • Обома 1
  • обома 2
  • Оборене 1
  • оборене 3
  • обореним 1
  • оборених 2
  • оборену 1
  • обори 17
  • оборила 3
  • оборили 1
  • оборио 2
  • оборише 1
  • обосило 1
  • обрадова 1
  • Обрадова 1
  • обрадован 2
  • обрадовати 2
  • Обрадовом 2
  • обрађен 2
  • образ 3
  • образа 4
  • образе 1
  • Образи 2
  • образи 6
  • образима 1
  • образована 1
  • образованом 1
  • образу 3
  • обрасла 3
  • обрасле 1
  • обрати 3
  • обратим 1
  • обраћа 1
  • обраћао 1
  • обрва 1
  • обрве 1
  • обријана 3
  • обријано 1
  • обриса 2
  • обрне 3
  • обрнула 2
  • обрнут 1
  • обртала 1
  • обртати 1
  • обртаху 1
  • обрташе 1
  • Обрте 1
  • обрте 41
  • обртоше 1
  • обрће 5
  • обрћеш 1
  • обрћући 1
  • обувен 1
  • обузе 21
  • Обузе 3
  • Обузела 1
  • обузела 3
  • обузело 3
  • обузео 1
  • обузето 2
  • обузеше 1
  • обузима 6
  • обузимати 3
  • обузимаше 4
  • обузме 2
  • обукло 1
  • Обукох 1
  • обухвати 1
  • обуче 3
  • обучем 2
  • обучен 2
  • обучена 3
  • Ова 2
  • ова 20
  • овај 54
  • Овај 7
  • овака 1
  • Овакав 1
  • овакав 6
  • оваква 1
  • овакве 3
  • овакви 1
  • овакву 2
  • оваки 1
  • оваким 1
  • овако 48
  • Овако 6
  • овакова 1
  • овакову 3
  • оваког 1
  • овакој 1
  • оваком 1
  • оваку 1
  • овамо 17
  • Овамо 3
  • оваца 1
  • овдашњи 1
  • Овде 2
  • овде 37
  • Ове 1
  • ове 28
  • Ови 2
  • ови 7
  • овим 14
  • овима 2
  • ових 9
  • овлада 1
  • овладаше 1
  • овлажише 1
  • ово 110
  • Ово 14
  • овог 7
  • овога 29
  • овој 7
  • овоју 1
  • оволика 1
  • оволике 1
  • оволики 1
  • оволико 2
  • оволикога 1
  • оволикој 1
  • овом 21
  • овоме 2
  • Ову 1
  • ову 13
  • овце 2
  • овчице 1
  • овчје 1
  • огањ 2
  • огледа 1
  • огледала 1
  • огледало 1
  • огледалу 1
  • огледам 2
  • оглодала 1
  • оглодане 1
  • огњем 1
  • ограничила 1
  • ограничили 1
  • огреботине 2
  • огреја 1
  • огрејало 1
  • огреје 1
  • огризак 1
  • огроман 1
  • огромна 1
  • огромне 2
  • огромним 1
  • огрте 1
  • огрће 1
  • Од 14
  • од 322
  • одаваше 1
  • одавде 1
  • Одавно 1
  • одавно 5
  • одају 1
  • одајући 1
  • одатле 1
  • Одатле 1
  • одахну 1
  • Одбачена 1
  • одбегла 3
  • одби 1
  • одбијала 1
  • одбор 6
  • одборник 6
  • одборника 1
  • одборници 3
  • одборницима 1
  • одбором 2
  • одбору 1
  • одбрана 1
  • одбрани 1
  • одважно 2
  • одважном 1
  • одвајати 1
  • одведе 3
  • одведем 1
  • одвезе 1
  • одвећ 1
  • одвлачи 1
  • одвоје 1
  • Одвоји 1
  • одвоји 3
  • одвојио 2
  • одвојиш 1
  • одвојише 2
  • одвојте 1
  • одвратан 4
  • одвратна 3
  • одвратне 1
  • одвратни 1
  • одвратнија 1
  • одвратнији 1
  • одвратним 1
  • одвратно 3
  • одвратног 1
  • одвратност 2
  • одвратношћу 2
  • одговара 12
  • одговарају 1
  • одговарајући 1
  • одговарати 3
  • одговараху 1
  • одговараше 4
  • одговор 13
  • одговора 5
  • одговоре 1
  • Одговори 1
  • одговори 68
  • одговорим 1
  • одговорима 1
  • одговорио 1
  • одговорити 2
  • одговорише 1
  • одговорно 1
  • одговору 1
  • одгони 2
  • Оде 3
  • оде 53
  • одевен 1
  • одевено 1
  • одело 6
  • оделу 2
  • одељане 1
  • одељаном 1
  • одељења 1
  • одем 1
  • одемо 1
  • одену 1
  • оденух 1
  • одећа 1
  • одећом 1
  • оди 1
  • Оди 3
  • одите 1
  • одједанпут 2
  • Одједаред 1
  • одједаред 2
  • одједном 100
  • Одједном 25
  • одјек 1
  • одјекиваше 1
  • одјекну 1
  • одјекује 1
  • одјури 2
  • одјурио 1
  • одјурити 1
  • одјурише 1
  • одлазак 3
  • одлази 2
  • одлазио 1
  • одлакну 1
  • одлете 1
  • Одличан 1
  • одличан 4
  • одлична 1
  • одличне 1
  • одличну 1
  • одлука 1
  • одлучан 2
  • одлучи 1
  • одлучили 1
  • одлучио 1
  • одлучним 1
  • одлучно 10
  • одлучност 4
  • одлучности 1
  • одлучношћу 1
  • Одмакне 1
  • одмара 1
  • Одмах 3
  • одмах 89
  • одмаче 2
  • одмереним 1
  • одмиче 1
  • одмор 8
  • одмора 5
  • одморе 1
  • одмори 2
  • одморила 1
  • одморим 2
  • одморише 1
  • одморна 1
  • однесе 4
  • однесен 1
  • односе 2
  • односи 2
  • односно 1
  • одобравањем 1
  • одобрење 1
  • одобровољио 1
  • одовуд 2
  • одолети 1
  • одосте 1
  • одох 2
  • одоцнила 1
  • Одоше 2
  • одоше 8
  • одрасла 2
  • одраслијих 1
  • одраслих 1
  • Одреди 1
  • одреди 2
  • одређен 3
  • одређена 1
  • одређенији 1
  • одређује 1
  • одређују 1
  • одрећи 1
  • одреши 1
  • одржава 1
  • одседе 1
  • одсекле 1
  • одсеком 1
  • одсеку 1
  • одсеца 1
  • одсеците 1
  • одсечан 1
  • одсече 4
  • одсечно 3
  • одскакати 1
  • одскачу 2
  • одскочи 2
  • одступа 1
  • одступам 1
  • одсудан 1
  • одсуствовања 1
  • оду 1
  • одуговлачи 1
  • одузе 1
  • одузели 1
  • Одузели 1
  • одузеше 1
  • одуљи 1
  • одупре 2
  • одупрети 1
  • одучи 1
  • одучих 1
  • одушевио 1
  • одушевљава 1
  • одушевљена 1
  • одушевљења 1
  • одушевљењем 1
  • одшкринута 1
  • ожалио 1
  • ожене 1
  • ожени 1
  • Оженио 1
  • оженио 2
  • ожењен 3
  • оживе 1
  • озбиљан 7
  • озбиљна 2
  • озбиљније 1
  • озбиљнијем 1
  • озбиљним 1
  • озбиљно 12
  • озбиљнога 1
  • озбиљном 1
  • озбиљности 1
  • Озго 1
  • озго 6
  • оздо 5
  • оздрави 1
  • озидане 1
  • озидану 1
  • озлојеђен 1
  • ознојено 2
  • ознојенога 1
  • озноји 1
  • ојађени 1
  • ока 3
  • окамене 1
  • окаменила 1
  • окаменили 1
  • окамењен 1
  • окамењена 2
  • окамењено 1
  • окамењеном 2
  • окитим 1
  • окитити 1
  • окићена 1
  • окићено 1
  • окно 1
  • Око 3
  • око 76
  • окована 1
  • околина 2
  • околини 2
  • околину 1
  • околишним 1
  • околност 1
  • околности 2
  • околностима 2
  • Около 1
  • оком 5
  • окопано 1
  • окорамио 1
  • окрвављен 1
  • окрене 2
  • окренем 2
  • окренеш 1
  • окрени 1
  • окренуо 2
  • окренута 1
  • окренути 4
  • окренуше 2
  • окретан 4
  • окретати 6
  • окрете 15
  • окретнија 1
  • окреће 3
  • окрећући 2
  • окречене 1
  • окречену 1
  • округ 1
  • округе 1
  • округласта 1
  • округло 1
  • округу 1
  • окружена 1
  • окружном 1
  • окружну 1
  • окружује 1
  • оку 2
  • окужити 1
  • окумише 1
  • окупи 1
  • окупили 1
  • окупио 1
  • окупише 3
  • окупљаше 1
  • окупу 2
  • окусио 1
  • окушам 1
  • олако 1
  • Олакшала 1
  • олакшало 1
  • олакшице 2
  • олеандеру 1
  • олуја 1
  • олујом 1
  • ома 1
  • омладине 1
  • омотало 1
  • омотан 1
  • омрзе 1
  • омркнемо 1
  • он 419
  • Он 93
  • Она 118
  • она 410
  • онај 38
  • онака 1
  • Онакав 1
  • онакав 3
  • онакаженим 1
  • онакажено 2
  • онаква 1
  • онакво 1
  • онаки 2
  • онаким 1
  • Онаких 1
  • Онако 3
  • онако 85
  • онамо 2
  • онда 47
  • Онда 6
  • онде 2
  • Оне 1
  • оне 31
  • онесвесла 1
  • Они 11
  • они 56
  • оним 15
  • онима 1
  • оних 7
  • Оно 5
  • оно 78
  • оног 4
  • онога 24
  • оногај 5
  • оној 7
  • онолика 2
  • онолике 1
  • онолико 1
  • оноликога 1
  • Оном 1
  • оном 7
  • Ономад 1
  • ономад 6
  • ономадашњег 1
  • ономадашњега 1
  • ономадашњи 1
  • ономе 8
  • ономлањског 1
  • ону 15
  • Ооо 1
  • оп 1
  • опажа 3
  • опажају 1
  • опажати 2
  • опаженог 1
  • опазе 2
  • Опази 1
  • опази 32
  • опазивши 3
  • опазила 5
  • опазио 2
  • опазити 2
  • опазиће 2
  • опазише 3
  • опале 1
  • опало 2
  • опанке 2
  • опанцима 1
  • опасно 2
  • опасност 1
  • опасности 1
  • опепелити 1
  • оперем 1
  • Опет 10
  • опет 141
  • опијен 1
  • опијени 1
  • опијума 1
  • опила 1
  • опипа 1
  • опирао 1
  • опирати 1
  • опираху 1
  • описује 1
  • опколиле 1
  • опколише 1
  • опкољава 1
  • оплакао 1
  • оплела 1
  • опомињем 1
  • опоравила 1
  • опоро 1
  • опорочава 1
  • опорочавање 1
  • оправдања 1
  • оправдање 1
  • оправдао 1
  • оправке 1
  • опрезније 1
  • опрезно 5
  • опрема 1
  • опреми 1
  • опремила 1
  • опремио 1
  • опремише 1
  • Опрости 1
  • опрости 3
  • Опростите 2
  • опростите 4
  • опростити 1
  • Опружише 1
  • опсова 1
  • оптерећени 1
  • оптуже 1
  • Оптужују 1
  • опустело 1
  • опустиле 1
  • опуштеним 1
  • опхођење 1
  • опчарана 1
  • Опчинила 1
  • опширно 1
  • опште 1
  • општи 1
  • општина 1
  • општине 3
  • општини 3
  • општином 1
  • општинским 1
  • општинско 2
  • општину 1
  • ораја 1
  • орања 1
  • ораха 1
  • оригиналним 1
  • орловачке 1
  • Орловица 1
  • Орловици 2
  • Орловицу 1
  • орловичка 1
  • орловичке 4
  • орловички 2
  • орловичког 1
  • орловичкој 2
  • ормана 2
  • оружје 1
  • осам 1
  • осамнаесте 1
  • освану 1
  • Освану 1
  • освежила 1
  • освете 1
  • осветљава 1
  • осветљен 3
  • осветљена 1
  • осветничка 1
  • осветом 2
  • освету 1
  • осврну 1
  • осврнути 1
  • освртати 3
  • Осврташе 1
  • осврташе 3
  • Осврте 1
  • осврте 10
  • осврће 6
  • осврћући 8
  • оседлана 1
  • Осети 1
  • осети 36
  • осетише 2
  • осетљив 1
  • осетно 1
  • осећа 37
  • Осећа 5
  • осећаја 3
  • осећаје 3
  • осећаји 7
  • осећајима 2
  • осећају 1
  • Осећајући 1
  • осећајући 8
  • осећала 3
  • осећало 1
  • Осећало 1
  • осећам 3
  • осећања 4
  • осећање 7
  • осећањем 3
  • осећао 2
  • осећати 2
  • осећаху 1
  • осећаше 12
  • Осећаше 2
  • осим 8
  • осиротео 1
  • оскудице 1
  • ослабела 1
  • ослања 1
  • ослањајући 1
  • ослободи 2
  • ослобођена 1
  • ослови 2
  • ослушкивати 1
  • ослушкујући 1
  • ослушну 3
  • осмејкиваше 1
  • осмели 2
  • осмех 6
  • осмеха 1
  • осмехиваше 2
  • осмехне 1
  • осмехну 6
  • осмехнувши 1
  • осмехнути 2
  • осмехом 6
  • основане 1
  • основна 1
  • основне 2
  • основној 1
  • основну 1
  • особинама 1
  • особине 1
  • особину 1
  • оспу 1
  • осрамоти 2
  • осрамотише 1
  • осрамоћена 1
  • оставе 2
  • остави 10
  • Остави 3
  • Оставила 1
  • оставила 3
  • оставиле 1
  • оставили 2
  • оставимо 3
  • оставио 1
  • Оставите 1
  • оставите 2
  • Оставити 1
  • оставити 3
  • оставићемо 1
  • оставица 1
  • оставиш 2
  • оставише 1
  • оставку 1
  • оставља 2
  • остављајући 1
  • остављаше 1
  • оставши 1
  • Остаде 1
  • остаде 22
  • Остадоше 1
  • остадоше 5
  • остајала 1
  • остаје 2
  • остајем 1
  • остају 1
  • остала 2
  • остале 2
  • остали 1
  • осталим 1
  • остало 2
  • осталом 4
  • остане 8
  • остану 1
  • Остао 1
  • остао 4
  • остарела 1
  • остати 3
  • остварење 1
  • остварити 2
  • осу 4
  • осудно 1
  • осуђен 3
  • осуђена 1
  • осуло 1
  • осушене 2
  • осуши 1
  • осушила 1
  • осушиле 1
  • отаљавати 1
  • Отац 1
  • отац 10
  • отвара 2
  • отварају 2
  • отварајући 2
  • отварање 1
  • отворен 3
  • отворена 2
  • отвореним 4
  • отворено 8
  • отвореном 2
  • отворену 2
  • отвори 20
  • Отвори 5
  • отворивши 1
  • отворила 1
  • отвориле 1
  • отворили 1
  • отворити 1
  • отворише 11
  • Оте 1
  • оте 2
  • отегао 2
  • отегле 1
  • отегнута 1
  • отегнуто 1
  • отеже 7
  • отежући 2
  • отезати 1
  • отела 1
  • отети 2
  • отима 3
  • отимају 1
  • отимати 1
  • отираше 1
  • отичу 1
  • отишао 1
  • отишла 1
  • Отишла 2
  • отишли 2
  • отиште 1
  • отказати 1
  • откачи 1
  • откидају 1
  • отклања 1
  • отклонити 1
  • откотура 1
  • откуд 10
  • откуп 1
  • откупи 1
  • откупио 2
  • откупљује 1
  • откупљујете 1
  • отме 2
  • отомбољене 1
  • отомбољиле 1
  • отпадницу 1
  • отпор 2
  • Отпоче 1
  • отпоче 4
  • отпочели 1
  • отпочео 1
  • отпрати 1
  • отпусте 1
  • отпусти 1
  • Отпусти 1
  • отпустити 1
  • Отпустиће 1
  • отпуштања 1
  • Отпуштен 3
  • отпуштен 5
  • отпуштена 4
  • отреса 2
  • отресајући 1
  • отресао 1
  • отресати 1
  • отресе 1
  • отресит 4
  • отресита 3
  • отресити 1
  • отрова 2
  • отрован 2
  • отровни 1
  • отрпео 1
  • отрча 2
  • Отуд 1
  • отуд 8
  • отуда 1
  • отури 1
  • отурити 1
  • отхраниле 1
  • официрску 1
  • охлади 3
  • охладио 1
  • охладити 1
  • охладне 1
  • охладнео 1
  • Охо 2
  • оца 3
  • оцене 3
  • оцену 4
  • оцртава 1
  • оцу 5
  • очајавати 1
  • очајан 1
  • Очајан 1
  • очајање 1
  • очајањем 1
  • очајању 1
  • очајним 2
  • очајнички 3
  • очајно 7
  • очајнога 1
  • очарану 1
  • очас 1
  • очев 2
  • очевих 1
  • очекивала 2
  • очекивану 1
  • Очекивао 1
  • очекивао 5
  • очекивати 1
  • очекиваше 4
  • очекните 1
  • очекује 9
  • очекујући 6
  • очи 100
  • Очи 3
  • очигледним 1
  • очигледну 1
  • очију 38
  • очима 62
  • очишћену 1
  • оџака 2
  • оџаклија 1
  • оџаклију 1
  • оџаком 1
  • ошину 3
  • ошишана 1
  • ошишане 1
  • Оштар 1
  • оштар 7
  • оштра 6
  • оштре 2
  • оштрим 3
  • оштрина 1
  • оштрином 1
  • оштрих 1
  • оштро 14
  • оштром 1
  • оштру 1
  • П 1
  • па 685
  • Па 91
  • павлаку 1
  • пада 4
  • падале 1
  • падати 1
  • падаху 2
  • Паде 1
  • паде 9
  • падне 5
  • паднем 1
  • падоше 4
  • пажљив 1
  • Пажљив 1
  • пажљива 1
  • пажљиво 9
  • пажњи 1
  • пажњом 1
  • пажњу 8
  • пази 1
  • пазила 1
  • Пазите 2
  • пајо 1
  • пак 1
  • пакао 1
  • пакла 3
  • паклена 1
  • паклени 1
  • пакосно 1
  • пакост 1
  • пакости 2
  • паксијана 2
  • паксијани 1
  • паксијанима 1
  • пала 1
  • Пала 1
  • Паланачки 1
  • паланкама 1
  • палицом 1
  • палицу 1
  • памет 9
  • паметан 2
  • памети 6
  • паметна 2
  • паметни 1
  • паметно 1
  • паметног 1
  • памћење 1
  • Пандур 2
  • пандур 6
  • пандура 4
  • пандуром 3
  • панички 1
  • панталоне 1
  • пар 2
  • пара 4
  • парастос 1
  • паре 3
  • парчад 1
  • парче 2
  • парчета 6
  • пас 1
  • паса 1
  • пасе 1
  • пасти 3
  • пати 2
  • патио 1
  • патњама 1
  • патње 3
  • патњи 1
  • патњом 1
  • патњу 1
  • паћеник 1
  • Паун 1
  • пауне 1
  • паше 1
  • пашенога 1
  • пашњак 1
  • Паштила 1
  • пашчад 1
  • пева 1
  • певају 2
  • певање 1
  • певати 1
  • певач 1
  • певаше 1
  • певницом 1
  • певницу 1
  • певуцкати 1
  • педагога 1
  • педесет 3
  • пеки 1
  • пене 1
  • пенити 1
  • пенсионован 1
  • пенушећи 1
  • пење 1
  • пењемо 1
  • пењу 1
  • пепељаве 1
  • Пера 16
  • пера 2
  • Пере 1
  • пери 1
  • Пери 3
  • Перин 1
  • перјем 1
  • Перо 1
  • перо 3
  • Перу 4
  • песма 1
  • песме 2
  • песми 1
  • песмицу 3
  • песму 1
  • песници 1
  • песницом 2
  • пет 4
  • пети 1
  • петицу 2
  • Петке 1
  • петлова 1
  • Петра 1
  • Петровдан 1
  • Петровић 1
  • Петровићева 1
  • пећ 1
  • пећина 1
  • пецају 1
  • Пецић 2
  • Печени 1
  • печење 1
  • пешкеш 1
  • пива 1
  • пивом 1
  • пијан 1
  • пијана 1
  • пијаним 1
  • пијанице 1
  • пије 1
  • пију 2
  • пилеж 1
  • пилеће 1
  • пилиће 1
  • пиљим 1
  • пио 1
  • пипавом 1
  • пипајући 1
  • пирни 1
  • пирну 1
  • Пирну 1
  • писали 1
  • писао 1
  • Писар 23
  • писар 53
  • писара 14
  • писаре 1
  • писарева 4
  • писареве 4
  • писаревим 1
  • писарево 1
  • Писареву 1
  • писареву 2
  • писарем 5
  • писарка 1
  • Писарка 1
  • писару 8
  • писати 1
  • писаху 1
  • писаше 2
  • пискавим 1
  • писма 1
  • писмима 1
  • писмо 2
  • пита 11
  • Питајте 1
  • питајући 3
  • питала 1
  • Питам 1
  • питам 4
  • питања 5
  • питање 8
  • питањем 2
  • питањима 3
  • питању 1
  • питати 1
  • питаћу 1
  • питаху 1
  • питаш 2
  • питаше 1
  • пићем 1
  • пише 6
  • пишти 1
  • пишу 1
  • пјевчик 1
  • плав 1
  • плава 1
  • плаве 1
  • плаветнила 1
  • плаветнило 1
  • плавих 1
  • плаво 1
  • плаву 1
  • плавуша 1
  • плакаше 1
  • пламен 4
  • пламеним 1
  • пламену 1
  • Пламичак 1
  • пламичак 2
  • пламичка 1
  • пламте 1
  • плане 3
  • планина 2
  • планине 1
  • планинске 3
  • планове 1
  • плановима 1
  • плану 9
  • планути 1
  • пластили 1
  • пластичан 1
  • плата 3
  • плате 3
  • плати 2
  • платио 1
  • платите 1
  • платити 1
  • Платићете 1
  • платнене 1
  • платни 1
  • платодавац 1
  • платом 3
  • плату 11
  • плаћа 1
  • плаховита 1
  • плаховито 2
  • плаховитом 2
  • плач 3
  • плача 2
  • плаче 6
  • Плачеш 1
  • плачна 1
  • плачући 1
  • плаше 1
  • плашећи 1
  • плаши 6
  • плашила 2
  • плашим 1
  • плашио 1
  • плашиш 1
  • плашљиво 4
  • плашљивог 1
  • плашња 1
  • плашњи 1
  • плетар 1
  • плетена 1
  • плетеном 1
  • плећа 1
  • плећете 1
  • плећима 2
  • плива 2
  • пливајући 1
  • пливао 1
  • плиша 1
  • плодове 1
  • плот 2
  • плота 4
  • плотова 1
  • плућа 2
  • пљесне 1
  • пљесну 1
  • пљунуо 1
  • пљус 1
  • пљусак 3
  • пљуска 1
  • пљусну 1
  • пљуснуше 1
  • По 11
  • по 244
  • побацани 1
  • Побегла 1
  • Побегне 1
  • побегне 3
  • побегнемо 1
  • побегну 1
  • победи 1
  • Победио 1
  • победоносно 1
  • побеђивала 1
  • побеже 3
  • побожно 2
  • побојте 1
  • побусао 1
  • Поведе 1
  • поведе 4
  • поведем 1
  • поверавају 1
  • поверио 1
  • поверите 1
  • поверљиво 2
  • поверљивост 1
  • поветарац 3
  • пови 1
  • повијало 1
  • повијаше 1
  • повијених 1
  • повикаше 1
  • повинује 1
  • повише 1
  • повлачи 1
  • повлачити 1
  • повод 2
  • поводећи 1
  • повођаше 1
  • повољно 1
  • повољном 1
  • поврати 2
  • повратила 1
  • Повратила 1
  • повратио 1
  • повратка 1
  • повратку 1
  • поврвеше 1
  • поврћем 1
  • повукла 1
  • повуци 1
  • повуче 5
  • повучен 1
  • повучена 1
  • повученог 1
  • погађа 1
  • погађамо 1
  • погађање 1
  • погазила 1
  • погазио 1
  • погаче 1
  • погачу 1
  • поглед 21
  • Поглед 5
  • Погледа 5
  • погледа 81
  • погледавши 6
  • Погледај 1
  • погледају 2
  • погледајући 7
  • погледала 1
  • погледали 2
  • погледам 1
  • погледати 6
  • погледаху 1
  • погледаш 1
  • погледаше 2
  • погледе 2
  • погледи 2
  • погледима 1
  • погледом 19
  • погледу 3
  • погну 3
  • Погнула 1
  • погнули 1
  • погнуо 1
  • погнуте 1
  • погнутих 2
  • погнуту 1
  • погодби 1
  • погоди 1
  • погодила 1
  • погрбила 1
  • погрбљен 2
  • погрбљеном 1
  • погрешила 3
  • Погрешили 1
  • погрешили 2
  • погрешио 3
  • погрешку 1
  • погрешно 2
  • погурена 1
  • погуреним 1
  • под 30
  • Под 4
  • пода 1
  • подавише 1
  • подајника 1
  • подаље 2
  • податке 1
  • подвикну 1
  • подвикнуо 1
  • подигао 1
  • подигла 2
  • подигле 1
  • подигли 1
  • подигнем 1
  • подигнувши 2
  • подигнут 1
  • подигнуте 3
  • подигнутим 1
  • подигоше 1
  • подигравајући 1
  • подиже 28
  • Подиже 3
  • подизаху 1
  • подићи 1
  • подлога 1
  • подмазано 2
  • подметнути 1
  • подмеће 1
  • подмлађеном 1
  • Подне 1
  • подне 14
  • поднесе 2
  • пододбора 1
  • подотављене 2
  • подржа 3
  • Подрињу 1
  • подрум 1
  • подсети 1
  • подсмева 1
  • подсмеха 2
  • поду 2
  • подуже 2
  • подузе 1
  • подупре 1
  • подшишај 1
  • пође 17
  • пођем 1
  • пођемо 1
  • пођоше 3
  • пожали 1
  • поживи 1
  • поживим 1
  • пожњевена 1
  • пожњевене 1
  • пожури 6
  • позајмица 1
  • позва 4
  • позвани 1
  • поздрав 2
  • поздрави 10
  • поздравивши 1
  • поздравили 1
  • позеленео 1
  • позив 2
  • позива 3
  • позивом 1
  • позиву 1
  • познавали 1
  • познавање 2
  • познаваше 1
  • познавши 1
  • познаде 7
  • познаје 4
  • Познајем 1
  • познајете 1
  • познајеш 2
  • познају 1
  • познала 3
  • познаник 1
  • познаници 1
  • познанства 3
  • Познао 1
  • познао 6
  • позната 3
  • познати 4
  • познатије 1
  • познатих 1
  • познато 1
  • познатога 1
  • познаћете 1
  • позову 1
  • поиграмо 1
  • поиздаље 1
  • поиздизаше 1
  • поима 1
  • поимајући 1
  • поискакаше 1
  • поискачу 1
  • појаве 4
  • Појави 1
  • појави 5
  • појавити 2
  • појавише 4
  • појављује 2
  • појавом 1
  • поједе 1
  • поједине 2
  • појединих 1
  • појести 3
  • појила 1
  • појма 1
  • појури 5
  • појурити 1
  • покаже 2
  • покажеш 1
  • покажи 1
  • покажу 1
  • показа 12
  • показати 5
  • показивати 1
  • показује 2
  • показујући 4
  • покварен 1
  • покварених 1
  • поквари 1
  • покварити 1
  • поквариш 1
  • покварише 1
  • поклано 1
  • поклон 1
  • поклонити 1
  • поклопи 1
  • покојником 1
  • покоран 1
  • покорност 1
  • покрај 1
  • покрене 1
  • покрену 2
  • покренуше 1
  • покрет 9
  • покрета 1
  • покрете 2
  • покрети 1
  • покретом 2
  • покри 1
  • покривач 4
  • покривача 1
  • покривачем 2
  • покривен 1
  • покривена 1
  • покривених 1
  • покривено 1
  • покрила 2
  • покуњен 2
  • покуњене 1
  • покуњио 1
  • покупи 2
  • покупити 1
  • покупише 1
  • покупљен 1
  • Покуша 1
  • покуша 2
  • покушава 1
  • покушавајући 2
  • покушавала 1
  • покушаваше 1
  • покушао 3
  • пола 10
  • полагано 4
  • полазак 1
  • полазе 1
  • полако 17
  • Полако 7
  • поласку 1
  • полегла 1
  • политику 3
  • политичке 1
  • Полицајац 1
  • полицајац 7
  • полицајци 2
  • полиција 1
  • полиције 3
  • полицијска 1
  • полицијским 1
  • полицијско 1
  • полицијској 1
  • полицију 2
  • половина 2
  • половине 2
  • положај 4
  • положају 5
  • положи 1
  • положила 1
  • положили 1
  • положио 1
  • положих 1
  • полу 1
  • полубога 1
  • полугласно 1
  • полугодишњи 1
  • Полуде 1
  • полудећу 1
  • полуди 1
  • полузваничан 1
  • полуиронично 1
  • полумраку 1
  • полумртва 1
  • полусвесно 2
  • полусмешном 1
  • полутине 1
  • полуумнике 1
  • полушапатом 1
  • полушаптати 1
  • поља 3
  • поље 1
  • пољу 3
  • пољуби 3
  • пољубише 1
  • пољупце 1
  • пољупци 1
  • пољупцима 1
  • помагати 1
  • помагаху 1
  • помагаше 1
  • Помаже 1
  • помаже 3
  • помажу 1
  • помаља 1
  • помаљати 1
  • помамно 1
  • помаче 1
  • помене 1
  • помену 2
  • поменути 2
  • поменуше 1
  • помеша 1
  • помешан 3
  • помешано 1
  • помилова 2
  • помињати 1
  • помисао 1
  • помисли 17
  • помисливши 1
  • помислила 2
  • помислима 1
  • помислио 1
  • помислих 1
  • помишља 2
  • помишљала 2
  • помишљао 1
  • помишљати 1
  • помишљаше 1
  • помогне 4
  • помогоше 1
  • помодрело 1
  • поможе 4
  • Помози 1
  • помоли 1
  • помолила 1
  • помолио 1
  • Помоћ 1
  • помоћ 2
  • помоћи 10
  • помрли 1
  • помрчина 1
  • помрчини 2
  • помрчину 1
  • помути 2
  • помутити 1
  • помутише 1
  • помућен 1
  • помућене 1
  • помућеној 1
  • понављајући 1
  • понављање 1
  • понављати 2
  • понављаше 3
  • понајлак 1
  • понамештале 1
  • понаша 1
  • понашање 2
  • понашању 1
  • понашати 1
  • Понегде 1
  • Понекад 1
  • понекад 7
  • понеки 1
  • понеким 1
  • понела 1
  • понели 1
  • понео 1
  • Понео 1
  • понесе 2
  • понесем 1
  • понесемо 1
  • понети 2
  • понешто 3
  • понижење 1
  • понизан 1
  • Понови 1
  • понови 8
  • поновити 1
  • поносито 1
  • Поносно 1
  • поносно 2
  • поноћи 3
  • понуди 2
  • понуду 1
  • поњава 1
  • поњаве 1
  • поњаву 1
  • поњана 1
  • поп 1
  • попа 5
  • попадала 1
  • попадаше 1
  • попео 1
  • попеше 1
  • поправи 1
  • поправила 1
  • Поправити 1
  • поправити 3
  • поправљајући 1
  • попрска 1
  • попустити 1
  • попушташе 1
  • пораз 1
  • поразговара 1
  • порасте 1
  • Поред 1
  • поред 24
  • поредак 1
  • порезу 3
  • поремети 1
  • пореметити 1
  • пореметише 1
  • породи 1
  • породица 1
  • породице 2
  • породичним 1
  • порту 1
  • поруке 2
  • поруци 1
  • поручивали 1
  • поручник 1
  • посаветује 1
  • посади 1
  • посао 31
  • посвршаваше 1
  • Поседаше 1
  • поседаше 5
  • поседи 3
  • посета 1
  • посетама 1
  • посете 1
  • посети 1
  • посетиоца 1
  • посечена 1
  • поскакаше 3
  • поскакујући 1
  • поскида 1
  • посла 20
  • послао 1
  • Послаћу 1
  • После 37
  • после 67
  • последица 1
  • последња 3
  • последње 9
  • последњем 1
  • последњи 4
  • последњим 4
  • последњих 3
  • последњој 1
  • послове 5
  • пословима 1
  • пословицама 1
  • пословним 1
  • пословно 1
  • послом 4
  • послу 11
  • послуге 1
  • послугу 1
  • послужавник 2
  • послужење 1
  • послужи 2
  • послуживање 1
  • послужитељ 1
  • послужитеља 1
  • послуша 3
  • послушавши 1
  • послушао 1
  • послушати 2
  • послушни 1
  • послушно 1
  • послушност 1
  • посматра 3
  • посматрајући 3
  • посматрала 1
  • посматрања 1
  • посматрао 1
  • посматрати 4
  • посматраху 3
  • посматрач 1
  • посматраше 8
  • посред 2
  • посрну 1
  • постави 1
  • поставио 1
  • постављати 1
  • постављен 1
  • постављена 1
  • постављењу 1
  • постаде 8
  • постадоше 1
  • Постаја 1
  • постаја 2
  • постајати 1
  • постајаху 2
  • Постајаше 1
  • постајаше 2
  • постаје 1
  • постајеш 1
  • постају 1
  • постала 1
  • постале 1
  • постане 2
  • постанем 2
  • постао 8
  • постарију 1
  • постеље 1
  • постељи 1
  • постељом 1
  • постељу 3
  • постепено 2
  • постигну 1
  • постидео 1
  • постиже 1
  • постићи 3
  • постојанство 1
  • постоји 1
  • поступање 1
  • поступати 4
  • поступци 3
  • посула 1
  • посут 1
  • посута 1
  • потврди 1
  • потврдило 1
  • потврду 1
  • потегнем 1
  • потегни 1
  • потегоше 1
  • потекоше 1
  • потес 4
  • потеса 4
  • потеси 1
  • потесима 1
  • потесом 2
  • потесу 3
  • потицаху 1
  • поткреши 1
  • Потом 1
  • потом 3
  • потоци 1
  • потоцима 1
  • поточиће 1
  • потпис 4
  • потписа 3
  • Потписали 1
  • потписао 1
  • потписе 1
  • потписом 1
  • потписујем 1
  • потпише 2
  • потпора 1
  • потпун 1
  • потпуно 8
  • потпуну 2
  • потражи 1
  • потребама 1
  • потребан 1
  • потребе 2
  • потребна 1
  • потребних 2
  • потребно 2
  • потревила 1
  • потрес 2
  • потреса 2
  • потрпам 1
  • Потрчи 1
  • потрчи 2
  • поћи 1
  • поћута 2
  • поуздано 2
  • поуми 2
  • поумили 1
  • поучиш 1
  • похвале 1
  • похвалу 1
  • похода 1
  • походама 1
  • походе 4
  • походити 1
  • походу 1
  • поцепа 1
  • поцепаних 1
  • поцепао 1
  • поцрвене 17
  • поцрвенело 1
  • поцрвенео 2
  • поцрвени 2
  • поцрнела 1
  • поцрнеле 1
  • Поче 1
  • поче 31
  • почела 3
  • почеле 1
  • почели 5
  • почело 1
  • почео 7
  • почета 1
  • почетак 2
  • почети 1
  • почетка 1
  • почетком 1
  • Почетком 2
  • почетку 6
  • почетника 1
  • почетном 1
  • почеша 1
  • почеше 11
  • почешће 1
  • почешу 1
  • починак 1
  • почињати 1
  • Почиње 1
  • почиње 12
  • почињем 1
  • почињу 4
  • почисти 1
  • почистила 1
  • почишћена 2
  • почне 6
  • почнем 1
  • почнемо 1
  • почупане 1
  • поџевељаше 1
  • пошалицу 1
  • пошао 3
  • пошла 1
  • пошли 1
  • пошљемо 1
  • пошљете 1
  • Пошљите 1
  • поштење 1
  • пошто 7
  • поштовања 1
  • поштовањем 1
  • поштовању 1
  • поштом 1
  • Права 1
  • права 8
  • правда 2
  • правдајући 1
  • правдати 1
  • правде 1
  • праве 2
  • Прави 1
  • прави 9
  • правила 2
  • правилима 1
  • правилно 1
  • правило 1
  • правити 1
  • правих 1
  • правника 1
  • правници 1
  • Право 2
  • право 48
  • правог 1
  • правога 1
  • правом 3
  • праву 5
  • правцем 1
  • прага 7
  • прагу 3
  • празна 1
  • празни 1
  • празника 1
  • празнике 1
  • празнина 1
  • празнини 1
  • празнином 1
  • празнину 1
  • празних 1
  • празници 1
  • празно 1
  • празној 1
  • празну 1
  • Практика 1
  • практика 2
  • практиковали 1
  • практиковао 1
  • практични 2
  • прала 1
  • прапорци 1
  • пратећи 1
  • прати 1
  • пратио 1
  • прах 2
  • прашина 3
  • прашине 5
  • прашином 1
  • прашину 3
  • прашњави 1
  • прашта 1
  • праштај 1
  • Прва 2
  • прва 6
  • првак 1
  • првашње 1
  • прве 8
  • првешка 1
  • Први 1
  • први 17
  • првим 2
  • првина 1
  • првих 5
  • прво 16
  • Прво 7
  • првог 4
  • првога 1
  • првој 2
  • првом 5
  • пргава 1
  • пре 31
  • Пре 5
  • пребледе 5
  • пребледео 1
  • пребледеше 2
  • пребрину 1
  • превалио 1
  • превари 1
  • преварио 1
  • преварих 1
  • превариш 2
  • превија 2
  • превијен 1
  • превијене 1
  • превила 2
  • превио 2
  • преврнула 1
  • преврташе 3
  • преврће 2
  • превуче 4
  • прегледа 2
  • прегледавши 1
  • прегледају 1
  • Прегледају 1
  • прегледао 1
  • прегледати 2
  • преговара 1
  • преговараше 1
  • преговора 1
  • преговоре 1
  • прегради 1
  • преграђена 1
  • прегрејана 1
  • Пред 7
  • пред 92
  • преда 6
  • предавали 1
  • предавања 2
  • предавање 3
  • предавању 1
  • предавао 1
  • Предавао 1
  • предаде 8
  • предадоше 1
  • Предај 1
  • предаје 3
  • предала 4
  • предам 1
  • предане 1
  • преданост 1
  • предао 1
  • Предахну 1
  • предахну 2
  • предаш 1
  • предвиђа 3
  • предисањем 1
  • предлог 1
  • предмет 5
  • предмета 6
  • предмете 1
  • предмети 1
  • предметом 1
  • предмету 1
  • предњу 1
  • предомишљати 1
  • предосећајем 1
  • предрасуде 1
  • председник 16
  • Председник 7
  • председника 7
  • председником 2
  • представи 3
  • представио 1
  • представља 1
  • представницима 1
  • представу 1
  • предузети 1
  • предузећа 1
  • предусретљив 1
  • предусретљива 1
  • пређашња 2
  • пређашње 1
  • пређашњег 1
  • пређашњега 1
  • Пређашњи 1
  • пређашњи 4
  • пређашњим 2
  • пређашњој 1
  • пређе 8
  • пређоше 3
  • пређу 1
  • преживела 1
  • преживело 1
  • преживео 2
  • преживи 1
  • преживише 1
  • прездрави 1
  • презиме 1
  • презимена 1
  • презирање 1
  • презирањем 2
  • презирати 1
  • презирем 1
  • презирете 1
  • презиру 1
  • презрена 1
  • презриви 1
  • презриво 2
  • прек 1
  • прекида 2
  • прекидати 2
  • прекиде 20
  • прекинути 3
  • прекипе 1
  • преклињања 1
  • преко 54
  • прекор 2
  • прекора 6
  • прекоран 1
  • прекорачио 1
  • прекоре 1
  • прекори 1
  • прекорно 4
  • прекрасан 1
  • прекрасна 1
  • прекрсти 3
  • прелази 1
  • Прелесна 1
  • прелетати 2
  • прелетаху 1
  • прелеташе 1
  • прелете 1
  • прелетевши 1
  • Прелети 1
  • прелећу 1
  • прелива 2
  • преливају 3
  • преливаше 2
  • Према 1
  • према 33
  • премедбу 1
  • преместише 2
  • премештај 8
  • премештаја 3
  • премештају 1
  • премештен 5
  • премештени 1
  • премишља 3
  • премишљајући 1
  • премишљала 1
  • премишљам 1
  • премишљати 1
  • премишљаху 1
  • премре 1
  • премрла 1
  • пренела 2
  • пренеражен 3
  • пренеражена 5
  • Пренерази 1
  • пренерази 4
  • преноси 2
  • преноћим 1
  • прену 4
  • преобрази 2
  • преобуке 1
  • преокренуло 1
  • преоране 1
  • Преп 1
  • преперанд 1
  • преписа 1
  • преписивати 1
  • преписивач 1
  • преплашен 1
  • преплашена 4
  • преплашено 3
  • преплашености 1
  • препоручити 1
  • препредено 1
  • преприча 1
  • препуно 1
  • пресамитила 2
  • пресвуче 1
  • преседник 1
  • пресекоше 1
  • преселио 1
  • пресече 4
  • прескакаху 1
  • прескочи 2
  • прескочим 1
  • престанка 1
  • престао 2
  • престати 1
  • престиже 2
  • претварање 1
  • претвори 1
  • претворила 1
  • претворили 1
  • претерао 1
  • претећи 1
  • прети 1
  • Прети 1
  • претио 1
  • претње 2
  • претњу 1
  • претпоставкама 1
  • претпоставком 1
  • претпостављаше 1
  • претресају 1
  • претресале 1
  • претресати 1
  • претресаху 1
  • претрну 2
  • претрнух 1
  • претрча 1
  • претура 4
  • претурали 1
  • претурао 1
  • претурати 3
  • Претури 1
  • претури 3
  • претурила 1
  • претурити 1
  • Претучен 1
  • претходно 2
  • прећи 1
  • преча 1
  • пречајући 1
  • пречац 1
  • прече 1
  • пречистити 1
  • прешао 1
  • прешла 2
  • прешли 1
  • При 4
  • при 5
  • прибере 5
  • приберем 1
  • приберемо 2
  • прибијати 1
  • прибирајући 1
  • прибирала 1
  • прибирати 4
  • прибираше 1
  • приближава 1
  • приближаваху 1
  • приближаваше 5
  • приближи 6
  • приближило 1
  • приближити 1
  • приближише 1
  • приближује 1
  • прибра 10
  • прибравши 1
  • привежемо 1
  • привезао 1
  • приви 1
  • привиђаше 1
  • привлаче 1
  • привлачи 1
  • привлачило 1
  • привремени 5
  • привремено 1
  • привукло 1
  • привуче 2
  • придаје 1
  • приде 1
  • придену 1
  • придружи 1
  • приђе 32
  • Приђе 4
  • приђи 1
  • приђоше 1
  • Прижегло 1
  • прижељкују 1
  • приз 1
  • признаде 2
  • признајем 1
  • признанину 1
  • признаница 1
  • признанице 7
  • признаницу 1
  • признати 2
  • призор 1
  • призора 2
  • призоре 1
  • призори 1
  • призором 1
  • призору 1
  • пријатан 3
  • пријатеља 6
  • пријатеље 1
  • пријатељи 1
  • пријатељске 1
  • пријатељски 7
  • пријатељским 2
  • пријатељско 1
  • пријатељства 1
  • пријатељство 2
  • пријатељу 3
  • пријатна 6
  • пријатне 6
  • пријатније 1
  • пријатнији 1
  • пријатним 2
  • Пријатно 1
  • пријатно 10
  • пријатнога 1
  • пријатност 1
  • пријатну 2
  • приказати 1
  • Прикачи 1
  • прикачила 1
  • прикована 1
  • приковане 1
  • приковаше 1
  • прикрадеш 1
  • прикрајка 1
  • прикривајући 1
  • прикрио 1
  • прикрити 1
  • прикупљајући 1
  • прилажаше 1
  • Прилазећи 2
  • прилазећи 4
  • прилази 6
  • прилика 6
  • приликама 1
  • прилике 1
  • приликом 4
  • прилику 3
  • прилици 1
  • приличи 1
  • приличном 1
  • приљуби 1
  • приљубило 1
  • приљубити 1
  • приљубљени 1
  • прима 2
  • примам 1
  • примамљивости 1
  • примао 1
  • примате 1
  • примаче 1
  • примедбу 1
  • пример 3
  • примети 1
  • приметним 1
  • прими 2
  • примила 2
  • примили 4
  • примим 2
  • примио 3
  • примите 2
  • примити 1
  • примицаше 1
  • примиче 1
  • примљен 1
  • приморати 1
  • принесе 1
  • приносим 1
  • Прионуше 1
  • припада 1
  • припадати 1
  • припаде 1
  • припазе 1
  • припао 1
  • Припи 1
  • припију 1
  • припита 1
  • припрема 1
  • припремити 1
  • Прирез 1
  • прирез 3
  • приреза 1
  • прирезом 2
  • природа 2
  • природе 2
  • природњаци 1
  • природом 1
  • присебна 1
  • присебност 1
  • присебности 1
  • присети 1
  • присиљава 1
  • прислоњен 1
  • прислушкивао 1
  • приспела 1
  • пристала 1
  • пристанак 1
  • пристане 1
  • присуства 1
  • присуство 2
  • присуством 1
  • присутнима 1
  • притворан 1
  • притеже 2
  • притискао 2
  • притискиваше 1
  • притискује 1
  • притискујући 1
  • притисла 1
  • притисло 2
  • притисне 1
  • притиснем 1
  • притиснута 1
  • притиште 2
  • притрча 5
  • притрчава 1
  • притрчала 1
  • прихватајући 1
  • прихвати 7
  • Прича 1
  • прича 4
  • причај 1
  • причају 1
  • причала 2
  • причали 1
  • причама 1
  • причања 1
  • причање 2
  • причати 9
  • приче 1
  • причекајте 1
  • Причекајте 1
  • причинила 1
  • причинио 1
  • причинити 1
  • причу 1
  • причувај 1
  • пришавши 3
  • пркосно 1
  • прљаве 1
  • прљави 1
  • прљавих 1
  • прљаво 1
  • прљавој 1
  • прљавом 1
  • прљаву 1
  • прње 1
  • пробави 1
  • прободен 1
  • пробојна 1
  • Пробуди 1
  • пробуди 4
  • провалијом 1
  • проведе 1
  • проведена 1
  • проведеш 1
  • проведоше 2
  • проведу 1
  • провела 1
  • провели 4
  • провео 1
  • проверено 1
  • провести 2
  • проветрена 1
  • провири 4
  • провирује 1
  • проводи 1
  • проводили 2
  • проводити 2
  • Прогнаше 1
  • проговори 21
  • проговоривши 1
  • проговорио 2
  • проговорити 7
  • прогута 1
  • прогутала 1
  • продаје 1
  • продире 2
  • продуже 1
  • продужи 9
  • продужио 1
  • продужити 2
  • продужише 1
  • прође 20
  • Прође 3
  • прођем 1
  • прођемо 2
  • Прођоше 1
  • прођоше 2
  • прожет 1
  • проживе 1
  • проживели 1
  • проживимо 1
  • прожиже 1
  • прожмани 1
  • прозборити 3
  • прозвижди 1
  • прозивати 1
  • прозор 18
  • прозора 10
  • прозоре 4
  • прозорима 1
  • прозору 8
  • пројахано 1
  • пројури 5
  • проклео 1
  • проклета 2
  • проклете 1
  • Проклети 1
  • пролажаху 1
  • пролазе 1
  • пролазећи 2
  • Пролазећи 2
  • пролази 3
  • пролазници 1
  • пролетати 1
  • пролете 1
  • пролетеше 1
  • Пролети 2
  • пролетос 1
  • пролетошњи 1
  • пролеће 2
  • пролећу 4
  • промази 1
  • промакне 1
  • промена 1
  • промене 5
  • промени 9
  • Променила 1
  • променило 3
  • променио 1
  • промените 1
  • променити 1
  • променише 1
  • промену 4
  • промењеним 1
  • промешкољи 1
  • промиче 1
  • промоли 2
  • промрмља 8
  • промукао 1
  • Промуца 1
  • промуца 9
  • пронашао 1
  • пронашла 1
  • пронесе 2
  • пронесу 1
  • пропада 1
  • пропадне 2
  • пропадну 1
  • пропадох 1
  • пропао 2
  • пропаст 3
  • пропасти 3
  • Пропе 1
  • пропиње 1
  • прописана 1
  • пропитивања 1
  • пропраћајући 1
  • Пропусти 1
  • пропусти 2
  • пропустите 1
  • пропуштено 1
  • пророк 1
  • просвете 2
  • просвети 1
  • Просветни 1
  • просветом 1
  • просеца 1
  • проскитали 1
  • Проскитао 1
  • прословити 1
  • проспе 1
  • проста 3
  • простак 1
  • простачина 1
  • простачку 1
  • простији 1
  • простим 1
  • простире 1
  • простићете 1
  • Просто 1
  • просто 4
  • простора 1
  • простосрдачним 1
  • простран 2
  • пространа 1
  • пространо 1
  • пространом 1
  • пространством 1
  • пространству 1
  • простро 1
  • просу 3
  • просуше 1
  • протегнуто 1
  • протежући 1
  • Протекоше 1
  • протест 1
  • протестовати 1
  • против 4
  • противна 1
  • противни 1
  • противничке 1
  • проткано 1
  • протокол 1
  • протрља 1
  • Протрља 1
  • протрча 2
  • протрче 1
  • протумачила 1
  • проћи 10
  • проучила 1
  • професори 2
  • прочасти 1
  • прочељу 1
  • прочита 3
  • прочитајте 1
  • прочитала 1
  • прочитао 1
  • прочитати 1
  • прошавши 1
  • прошао 1
  • прошапта 10
  • прошапће 1
  • прошарана 1
  • прошле 2
  • прошли 1
  • прошло 3
  • Прошлог 1
  • прошлост 2
  • прошлости 1
  • прошлошћу 1
  • прошћа 2
  • прошћавајте 1
  • прошће 1
  • прошушка 1
  • прсима 1
  • прснула 1
  • прснуше 1
  • прст 2
  • прста 1
  • прсте 1
  • Прсти 1
  • прстима 6
  • прстић 1
  • прстом 3
  • прсту 1
  • пруга 1
  • пругама 1
  • пружа 5
  • пружају 1
  • пружајући 1
  • пружаш 1
  • пружи 13
  • пружила 1
  • пружило 2
  • пружише 1
  • прут 1
  • прутасте 1
  • прутиће 1
  • прутићем 1
  • прутом 1
  • прхнуше 1
  • прште 1
  • псе 1
  • псето 3
  • пси 4
  • психологији 1
  • псовке 1
  • Пст 1
  • псујући 1
  • птичићи 1
  • пука 2
  • пукотине 1
  • пун 3
  • пуна 4
  • пуначки 1
  • пуначком 1
  • пуни 1
  • пуних 2
  • пуно 3
  • пуном 1
  • пуст 2
  • пуста 1
  • пусте 1
  • Пусти 1
  • пусти 15
  • пустила 1
  • пустимо 1
  • пустио 1
  • пустите 2
  • Пустити 1
  • пустиш 1
  • пусто 2
  • пустој 1
  • пут 35
  • пута 15
  • путањом 1
  • путем 2
  • Путник 4
  • путник 5
  • путника 1
  • путници 1
  • путовања 1
  • путовао 1
  • путовати 2
  • путом 1
  • Путом 2
  • путу 5
  • путује 1
  • Путује 1
  • путујемо 1
  • пухор 1
  • пуца 2
  • пуцкање 1
  • пучине 1
  • пушака 1
  • пуши 1
  • пуштајући 1
  • пуштате 1
  • пхи 1
  • Пхи 1
  • равна 3
  • равница 1
  • равно 1
  • равнодушна 2
  • равнодушно 1
  • равнотежу 1
  • рад 29
  • рада 14
  • раде 3
  • Радећи 1
  • Ради 3
  • ради 49
  • радила 6
  • радили 2
  • Радило 1
  • радим 11
  • радимо 8
  • Радио 2
  • радио 8
  • радите 5
  • радити 17
  • радићемо 1
  • радиш 2
  • радни 1
  • раднике 1
  • радо 8
  • радовало 1
  • радове 2
  • радознала 1
  • радозналим 1
  • радознало 3
  • радозналост 1
  • радозналости 1
  • радознао 1
  • радом 6
  • радосна 1
  • радосним 1
  • радосно 1
  • радост 7
  • радости 5
  • радошћу 1
  • раду 21
  • радује 2
  • радујем 2
  • рађати 1
  • рађаху 1
  • рађене 1
  • разабрати 1
  • разагна 1
  • разасути 1
  • разбарушене 1
  • разбарушену 1
  • разбацала 1
  • разбацане 1
  • разбацани 1
  • разбацаним 1
  • разбијала 1
  • разбијати 1
  • разбије 2
  • разбијем 1
  • разбира 1
  • разбирајући 1
  • разболи 2
  • разбуди 1
  • развалина 1
  • разведре 1
  • разведри 1
  • развесели 3
  • развеселити 1
  • разви 4
  • развиђа 1
  • развијен 2
  • развијена 1
  • развијено 3
  • развити 1
  • развлачи 1
  • разврат 1
  • развратник 1
  • Развратник 1
  • развукао 3
  • развуку 1
  • развуче 4
  • разгледа 8
  • разгледавши 1
  • разгледајући 1
  • разгледала 1
  • разгледамо 1
  • разгледати 6
  • разгледаше 4
  • разговарају 2
  • разговарала 1
  • разговарали 2
  • разговарало 1
  • разговарамо 2
  • разговарате 1
  • разговараћемо 1
  • разговараше 1
  • Разговор 2
  • разговор 38
  • разговора 5
  • разговоре 4
  • Разговори 1
  • разговори 2
  • разговоримо 1
  • разговорна 1
  • разговором 1
  • разговору 7
  • разгор 1
  • раздвајајући 1
  • раздвајаше 1
  • разделе 1
  • раздељеном 1
  • раздраженој 1
  • раздражи 1
  • раздреши 1
  • разиђоше 2
  • разиђу 1
  • разјарену 1
  • разјари 1
  • Разлеже 3
  • разлеже 7
  • разлежу 1
  • разлетети 1
  • разли 1
  • Разли 1
  • разлива 1
  • разликовању 1
  • разликује 1
  • разликују 1
  • разлила 1
  • разлиле 1
  • разлило 1
  • разлог 1
  • размисли 1
  • размислила 1
  • размишља 2
  • размишљајући 1
  • размишљала 1
  • размишљања 3
  • размишљаше 1
  • разне 5
  • разним 3
  • разних 1
  • разноврсне 1
  • разори 1
  • разорљиво 1
  • Разочарана 1
  • разочарање 1
  • разочарате 1
  • разред 17
  • разреда 7
  • разреди 1
  • разредима 2
  • разредио 1
  • разредом 3
  • разреду 2
  • разрогаченим 1
  • разрогачених 4
  • разрогачиле 1
  • разудале 1
  • разуздани 1
  • Разуме 5
  • разуме 9
  • разумевајући 1
  • разумевањем 1
  • разумевати 1
  • разумеваше 1
  • разумеј 1
  • разумела 4
  • разумели 3
  • разумем 3
  • разумео 1
  • разумете 1
  • разумети 1
  • Разумеш 1
  • разумеш 4
  • разумом 1
  • рајско 1
  • рају 1
  • рак 1
  • ракија 1
  • ракије 1
  • ракиске 1
  • раме 11
  • рамена 3
  • раменима 2
  • рамену 2
  • раније 13
  • ранијим 1
  • ранијих 2
  • Ранковић 1
  • рано 8
  • раној 1
  • рану 1
  • рањено 2
  • рапавој 1
  • рапорт 1
  • расвањује 1
  • расвести 1
  • расветли 2
  • расветљујући 1
  • раскалашна 1
  • раскаљаној 1
  • раскаљао 1
  • раскламитала 1
  • Расклањај 1
  • расклапаху 1
  • раскрави 1
  • раскрупњали 1
  • раскућавамо 1
  • раскућио 1
  • распасти 1
  • распећем 2
  • распита 1
  • распитиваху 1
  • распитује 1
  • распитујемо 1
  • распитују 1
  • распознаваше 2
  • распознаје 1
  • располагати 1
  • располаже 3
  • расположен 2
  • расположена 1
  • расположенија 1
  • расположења 2
  • расположење 6
  • расположењу 1
  • расположи 3
  • расположио 2
  • расположити 2
  • распоређеном 1
  • распреми 1
  • распричао 1
  • распрсла 1
  • распуст 2
  • распусти 1
  • Распусти 1
  • распустих 1
  • распусту 1
  • растадоше 1
  • растали 1
  • растанак 1
  • растанком 1
  • расташе 1
  • расте 1
  • растезати 1
  • растера 1
  • раструбе 1
  • Раструбила 1
  • растрчали 1
  • растурати 1
  • растуре 1
  • растури 1
  • растурила 1
  • растурило 1
  • растурио 1
  • расхода 1
  • расцветале 1
  • рачун 5
  • рачуна 4
  • рачунај 1
  • рачунају 1
  • Рачунаља 1
  • рачунаљке 1
  • рачунаљку 1
  • рачунао 1
  • рачунати 1
  • рачуне 3
  • рачуни 1
  • рачунима 1
  • раширене 1
  • раширених 1
  • рашири 3
  • раширила 1
  • раширити 1
  • рђав 1
  • рђаво 9
  • рђавога 1
  • Ревизор 1
  • ревизор 5
  • ревизора 3
  • ревносно 1
  • револвер 4
  • револвера 1
  • револверу 1
  • регистру 1
  • регулисати 1
  • ред 6
  • реда 1
  • редак 1
  • редован 1
  • редовно 3
  • редом 5
  • реду 6
  • ређају 2
  • ређали 1
  • ређати 2
  • ређаху 1
  • реза 1
  • резултат 2
  • рекавши 3
  • рекао 3
  • реке 3
  • рекла 5
  • рекли 1
  • рекне 1
  • рекнеш 1
  • рекни 1
  • реком 1
  • рекосте 1
  • рекох 3
  • рекоше 1
  • Рекоше 1
  • реку 2
  • ремети 1
  • репом 2
  • ретке 3
  • ретким 1
  • ретко 6
  • ретку 1
  • Рећи 1
  • рећи 26
  • Реци 1
  • реци 7
  • реците 2
  • Реците 2
  • Реч 1
  • реч 15
  • рече 131
  • Рече 2
  • реченицу 1
  • Речено 1
  • речено 3
  • речеш 1
  • речи 33
  • речима 4
  • речит 1
  • речитији 1
  • речито 1
  • речитост 1
  • речитошћу 1
  • речица 2
  • речицу 1
  • речју 1
  • речник 1
  • решења 2
  • решење 1
  • реши 1
  • решила 2
  • решио 2
  • рибе 1
  • Рибице 1
  • ризикујући 1
  • рикну 1
  • робија 1
  • робију 3
  • родбине 1
  • родбину 1
  • родили 1
  • родио 2
  • родитеља 1
  • родитеље 1
  • родитељем 1
  • Родитељи 2
  • родитељима 4
  • родитељске 1
  • родитељског 1
  • родитељској 1
  • рођаче 1
  • рођен 1
  • рођена 1
  • рођену 1
  • рођењу 1
  • рођо 1
  • роје 2
  • роман 1
  • РОМАН 1
  • романима 2
  • романтично 1
  • ропац 1
  • ропску 1
  • ропцу 1
  • роса 1
  • роси 1
  • росне 1
  • рубинама 1
  • рубље 3
  • рудник 1
  • ружама 1
  • ружино 1
  • ружити 1
  • ружичасто 1
  • ружом 1
  • рука 1
  • Рука 1
  • рукавом 1
  • рукама 33
  • Руке 2
  • руке 43
  • рукну 1
  • рукова 6
  • руковала 1
  • руковању 1
  • руковао 1
  • руковаше 1
  • руком 40
  • руку 46
  • рукујући 1
  • румене 2
  • руменила 1
  • руменило 3
  • руменилом 2
  • румено 1
  • руменом 1
  • руменосјајни 1
  • рутвицом 1
  • руци 7
  • руча 3
  • ручава 1
  • ручавање 1
  • ручају 1
  • ручак 15
  • ручам 1
  • ручао 2
  • ручати 1
  • Ручаше 1
  • ручицу 2
  • ручка 4
  • ручком 1
  • ручку 5
  • рушевина 1
  • с 112
  • С 5
  • СА 1
  • Са 11
  • са 334
  • сабља 1
  • сабље 1
  • сабљом 1
  • сабљу 1
  • сабор 1
  • Сав 1
  • сав 24
  • Саве 1
  • савест 1
  • Савет 2
  • савет 5
  • савета 2
  • саветима 1
  • саветника 1
  • саветова 1
  • саветовали 1
  • саветоваше 1
  • сави 2
  • савија 1
  • савијају 1
  • савијајући 2
  • савијене 1
  • савијеном 1
  • савила 2
  • савити 1
  • Савић 4
  • сагињући 1
  • сагла 1
  • сагне 1
  • сад 267
  • Сад 35
  • сада 12
  • садашњост 1
  • сажаљења 1
  • сажаљење 1
  • Саже 1
  • саже 5
  • сажиже 3
  • сазна 1
  • сазнавајући 1
  • сазнавала 1
  • сазнавати 2
  • сазнаде 4
  • сазнаје 2
  • сазнали 1
  • сазнати 1
  • сакат 1
  • сакатом 1
  • сакри 4
  • сакрива 1
  • сакривајући 2
  • сакривао 1
  • сакривене 1
  • сакријемо 1
  • сакрити 2
  • салетеше 1
  • саломљен 2
  • саломљена 1
  • Сам 1
  • сам 217
  • сама 68
  • саме 6
  • сами 11
  • самим 2
  • самих 3
  • само 226
  • Само 38
  • самобитни 1
  • самог 1
  • самога 1
  • самој 4
  • самом 1
  • самоодрицањем 1
  • самопрегоревањем 1
  • самоће 2
  • самоћи 1
  • самохраном 1
  • самртни 1
  • самртникова 1
  • самртникове 1
  • самртнички 2
  • самртничким 1
  • самртном 1
  • саму 3
  • сан 5
  • санкама 1
  • санцима 1
  • сања 5
  • сањала 1
  • сањалачку 1
  • сањам 3
  • сањао 6
  • сањарија 1
  • сањарије 1
  • сањати 1
  • сањаху 1
  • сањаш 1
  • сањиве 2
  • сањивим 1
  • сањиво 1
  • сањивости 1
  • сањиву 1
  • саоница 1
  • саопштена 1
  • саопштења 2
  • саопштење 1
  • саопшти 2
  • саопштим 2
  • саопштио 2
  • сапутници 1
  • сарањујемо 1
  • сасвим 29
  • саслуша 4
  • саслушају 1
  • саставе 1
  • саставила 1
  • саставим 1
  • саставио 1
  • саставити 1
  • саставићемо 1
  • састаје 1
  • састанак 2
  • сат 1
  • сатрвен 1
  • сатрти 1
  • саучећа 1
  • саучешћа 1
  • саучешће 2
  • саучешћем 2
  • сахранила 1
  • сачека 2
  • сачува 1
  • сачувам 1
  • сачувати 2
  • сачуваш 1
  • Св 1
  • сва 26
  • Сва 5
  • свагда 2
  • свадба 2
  • свадбе 1
  • свадбене 1
  • свадби 1
  • свадбу 2
  • свађа 2
  • Свака 1
  • свака 8
  • свакад 8
  • Сваке 1
  • сваке 3
  • сваки 25
  • Сваки 4
  • свако 13
  • Свако 2
  • сваког 4
  • свакога 10
  • свакодневног 1
  • свакојаких 1
  • сваком 2
  • свакоме 1
  • свакому 1
  • сваку 5
  • свали 1
  • сване 2
  • свану 2
  • сванућа 1
  • свастика 1
  • свастици 1
  • сватова 1
  • свачему 1
  • свашта 4
  • све 301
  • Све 36
  • свег 1
  • Свега 1
  • свега 23
  • сведемо 1
  • сведок 1
  • сведока 2
  • сведоци 1
  • свеж 2
  • свеже 1
  • свеједно 3
  • Свеједно 8
  • свекар 1
  • свемоћни 1
  • свему 22
  • свенулим 1
  • свенуо 1
  • свес 2
  • свесније 1
  • свесно 1
  • свест 1
  • свет 20
  • света 7
  • светао 2
  • светац 1
  • свете 1
  • светиња 1
  • светињи 3
  • Светислава 1
  • светитељима 1
  • светле 2
  • светли 3
  • светлија 1
  • светлије 3
  • светлији 1
  • светлим 3
  • светло 3
  • светлост 2
  • светлости 2
  • светлошћу 4
  • светлу 1
  • светлуцају 1
  • свето 1
  • Светолик 1
  • свету 13
  • свеће 3
  • свећи 1
  • свећу 2
  • свечаном 1
  • свечар 1
  • свештеник 1
  • свештеником 2
  • свештениче 1
  • сви 28
  • Сви 7
  • свиде 2
  • свидео 1
  • свиди 6
  • свијао 1
  • свијати 1
  • свијеном 1
  • свију 7
  • свикнем 1
  • свим 1
  • свима 9
  • свињац 1
  • свињцу 1
  • свирали 1
  • свих 1
  • свога 14
  • свод 2
  • свода 2
  • сводом 1
  • своду 2
  • свој 25
  • своја 8
  • своје 43
  • својим 33
  • својима 1
  • својих 7
  • својој 14
  • својом 19
  • својски 2
  • својствен 1
  • својствена 1
  • своју 45
  • свом 2
  • своме 8
  • свраке 1
  • Свраке 1
  • свратите 1
  • Свратите 1
  • свратише 1
  • свраћати 1
  • сврбело 1
  • сврне 1
  • сврну 3
  • сврнули 1
  • сврнуше 1
  • свршаваше 1
  • Свршено 1
  • свршено 4
  • свршетак 1
  • свршетку 2
  • Сврши 3
  • сврши 6
  • свршила 3
  • свршило 1
  • свршио 4
  • свршити 3
  • сврших 1
  • свршују 1
  • Сву 2
  • сву 8
  • свуд 4
  • свуда 4
  • се 2292
  • себе 61
  • себи 49
  • себичних 1
  • севају 1
  • севајући 1
  • севања 1
  • севаше 2
  • северну 1
  • севну 1
  • Севну 1
  • севнуше 1
  • сед 2
  • седа 2
  • седају 1
  • седајући 1
  • седам 1
  • седе 16
  • Седе 3
  • седела 1
  • седели 1
  • седети 3
  • седећи 3
  • седи 16
  • Седи 3
  • Седим 1
  • седим 2
  • седите 1
  • Седите 3
  • седиш 1
  • седишта 1
  • седло 1
  • седне 2
  • седнем 2
  • седоше 2
  • сеђаху 1
  • сеђаше 2
  • сеју 1
  • сек 1
  • секретара 1
  • секу 1
  • секунада 1
  • секунда 1
  • села 8
  • селима 4
  • село 21
  • селом 4
  • Селу 1
  • селу 11
  • сељак 2
  • сељака 4
  • сељана 1
  • сељани 3
  • сељанима 2
  • сељанке 2
  • сељаци 2
  • сељачки 1
  • сељачким 1
  • сена 1
  • сенка 5
  • сенке 1
  • сенком 1
  • сено 3
  • сенца 1
  • сео 2
  • сеоба 2
  • сеобом 1
  • СЕОСКА 1
  • сеоска 2
  • сеоски 1
  • Сеоски 1
  • сеоских 3
  • сеоско 1
  • сеоског 3
  • сеоској 1
  • сеоском 1
  • сеоску 1
  • септембар 1
  • сестара 1
  • сести 1
  • сестра 4
  • сестре 3
  • сестрине 1
  • сестрица 1
  • сестрицом 1
  • сестру 1
  • сете 1
  • сети 14
  • Сети 2
  • сетила 1
  • сетим 1
  • сетити 2
  • сетно 1
  • Сећа 2
  • сећа 8
  • сећајући 2
  • Сећам 1
  • сећања 2
  • сећање 7
  • сећањем 2
  • Сећате 1
  • сећате 2
  • сећати 4
  • сеца 1
  • сецањем 1
  • сече 1
  • си 49
  • сиграли 1
  • сигурно 2
  • сигурношћу 1
  • сиђе 2
  • Сиђоше 1
  • сија 5
  • сила 9
  • силажаше 2
  • Силазећи 1
  • силази 2
  • силама 2
  • силе 3
  • сили 1
  • силна 3
  • силнима 1
  • силно 2
  • силом 1
  • силуету 1
  • симпатији 1
  • симпатију 1
  • симпатична 1
  • сина 1
  • синко 2
  • синовца 1
  • синовцу 1
  • Синоћ 1
  • синоћ 6
  • синоћње 2
  • сину 2
  • Синуло 1
  • синчића 1
  • сиња 1
  • Сипај 1
  • сипати 2
  • сипи 1
  • сира 3
  • сиром 1
  • Сиромах 1
  • сиромах 2
  • сиромашне 1
  • Сирота 1
  • Сиротиња 2
  • сиротиња 3
  • сиротиње 2
  • сиротињи 1
  • сиротињске 2
  • сиротињу 1
  • сиротице 1
  • сиротовања 1
  • сиротовање 1
  • сит 3
  • сита 1
  • сите 1
  • ситна 4
  • ситне 1
  • ситним 2
  • ситница 3
  • ситницама 2
  • ситнице 2
  • ситничарства 1
  • ситно 1
  • ситнуријом 1
  • ситуације 1
  • сјај 1
  • сјајан 1
  • сјаје 1
  • сјајем 1
  • сјаји 1
  • сјајна 2
  • сјајне 2
  • сјајнијем 1
  • сјајним 1
  • сјајних 1
  • сјајно 3
  • сјајној 1
  • сјајну 1
  • сјају 1
  • скакуташе 1
  • Скакуће 1
  • скаменила 1
  • скамијама 1
  • Скамије 1
  • скамије 3
  • скамији 1
  • скандалу 1
  • скапала 1
  • скида 1
  • скидајући 2
  • скидати 1
  • Скиде 2
  • скиде 5
  • скикну 1
  • Скикну 1
  • скине 1
  • Скини 1
  • скинувши 1
  • скитница 1
  • скитњу 1
  • склањај 2
  • склапаху 1
  • склони 5
  • склонити 1
  • склоних 1
  • склонише 1
  • склопи 2
  • склопио 1
  • склупча 1
  • Склупчати 1
  • скоковима 1
  • скоком 1
  • скомандова 2
  • скора 2
  • скоро 11
  • Скоро 3
  • скорог 1
  • скоруп 1
  • скочи 16
  • Скочи 3
  • скочила 2
  • скочим 1
  • скочимо 1
  • скочити 1
  • скочише 1
  • скрати 1
  • скрене 1
  • Скрену 1
  • скрену 2
  • скрећући 1
  • скрива 2
  • скривајући 1
  • скривао 1
  • скриваху 1
  • скривеног 1
  • Скроман 1
  • скроман 2
  • скромне 1
  • скромни 3
  • скромно 1
  • скромном 1
  • скрушен 2
  • скрушена 1
  • скувам 1
  • скуп 1
  • скупе 2
  • скупља 2
  • скупљају 1
  • скупљам 1
  • скупљена 1
  • скупоцен 1
  • скупоцена 1
  • скупоцени 1
  • скупоцено 1
  • скупоцену 2
  • Скућио 1
  • слаб 3
  • слаба 1
  • слабачак 1
  • слабачка 1
  • слабе 2
  • слаби 1
  • слабим 1
  • Слабим 1
  • слабо 3
  • слабост 1
  • слабу 1
  • слабуњава 2
  • славан 1
  • славе 1
  • славно 3
  • слагати 2
  • слагаху 2
  • сладак 1
  • слажемо 2
  • слажу 1
  • сласт 2
  • слатка 1
  • слатки 1
  • слатким 4
  • Слатко 1
  • слатко 10
  • слачајша 1
  • слевају 1
  • слеваше 1
  • Следи 1
  • следи 2
  • следило 1
  • следих 1
  • слеже 1
  • Слеже 1
  • слеп 1
  • слепа 1
  • слепи 1
  • слети 1
  • сливајући 1
  • слика 1
  • Слике 1
  • слике 3
  • сличан 1
  • сличне 1
  • слишао 1
  • слобода 1
  • слободан 1
  • слободи 1
  • слободна 4
  • слободни 1
  • слободније 2
  • слободнији 1
  • слободно 11
  • слободну 1
  • словенске 1
  • словима 4
  • слога 1
  • слоге 1
  • сложи 1
  • сложни 1
  • сложно 1
  • слози 1
  • слојевима 1
  • сломљена 1
  • слуга 2
  • служба 1
  • Служба 1
  • службе 1
  • службеника 1
  • службеним 2
  • службено 1
  • службу 1
  • служе 2
  • служи 1
  • слутња 2
  • слутњу 3
  • слух 5
  • слуха 1
  • случај 3
  • Случајно 1
  • случају 2
  • слуша 11
  • Слушај 1
  • слушају 2
  • слушајући 5
  • слушала 3
  • слушам 4
  • слушао 2
  • Слушаоци 1
  • слушати 4
  • слушаш 2
  • слушаше 2
  • смањи 1
  • смањио 1
  • смањују 1
  • сматра 4
  • сматрају 1
  • сматрало 1
  • сматрао 2
  • смахне 1
  • сме 16
  • смеде 3
  • Смедерева 1
  • смедеревску 1
  • смедох 1
  • смежурано 1
  • смејала 1
  • смејао 2
  • смејати 1
  • смејаше 2
  • смеје 2
  • смејем 2
  • смеју 5
  • смејући 9
  • смела 1
  • смели 1
  • смелији 1
  • смелих 1
  • смело 1
  • смелост 2
  • смелости 5
  • смелошћу 1
  • смелу 1
  • смем 2
  • смемо 1
  • смени 1
  • смео 7
  • смера 1
  • сметају 1
  • сметаш 1
  • сметаше 1
  • сметњи 1
  • смех 7
  • смеха 4
  • смеху 2
  • смеш 1
  • Смешан 1
  • смеше 3
  • смешењем 1
  • смешећи 19
  • смеши 12
  • смешио 1
  • смешка 2
  • Смешкају 1
  • смешне 1
  • смешних 1
  • смешно 2
  • смиловаше 1
  • Смиљка 9
  • Смиљке 1
  • Смиљком 1
  • смирен 1
  • смири 2
  • смирио 1
  • смисао 1
  • смисла 4
  • смисли 1
  • смислим 1
  • смислио 1
  • смислу 1
  • смишљала 1
  • смишљаше 1
  • смо 40
  • смотри 1
  • смрад 1
  • смрадна 1
  • смраду 3
  • смрачи 2
  • смрачило 1
  • смрви 1
  • смрвљен 2
  • Смрдибуба 1
  • смрдибубо 1
  • смрзао 1
  • Смрзао 1
  • смрзнуо 1
  • Смрзнућу 1
  • смркло 1
  • Смркло 1
  • смркнуће 1
  • смрт 6
  • смрти 7
  • смртна 1
  • смртни 1
  • Смртни 1
  • смртно 2
  • смрћу 2
  • смрче 4
  • сна 5
  • снага 9
  • снаге 9
  • снагом 1
  • снагу 4
  • снађе 1
  • снажна 1
  • снажно 6
  • снажном 1
  • снаћи 1
  • Снаша 1
  • снашло 2
  • сневало 1
  • сневао 1
  • Снег 1
  • снег 3
  • снега 1
  • сниска 1
  • сниским 1
  • снова 3
  • сновала 1
  • сноваху 1
  • снове 5
  • снови 4
  • сновима 7
  • сном 2
  • снопље 1
  • сносећи 1
  • сносити 1
  • сну 3
  • снужден 1
  • снуждена 1
  • снуждено 1
  • снује 1
  • снују 1
  • снујући 1
  • со 2
  • Соба 2
  • соба 9
  • собама 1
  • собе 18
  • соби 32
  • собици 2
  • собицу 2
  • собичку 1
  • собна 1
  • собом 21
  • собу 32
  • совру 1
  • Сокак 1
  • сокак 8
  • сокака 2
  • сокаке 4
  • сокаком 2
  • сокаку 2
  • сокаче 1
  • соколе 1
  • солнце 1
  • сопче 1
  • сочних 1
  • спава 2
  • спавала 4
  • спавања 1
  • спавање 1
  • спавао 2
  • спавати 1
  • спада 1
  • спаде 1
  • спази 4
  • спазио 1
  • спали 1
  • спао 1
  • спасе 2
  • спетљају 1
  • спечалити 1
  • списак 5
  • списка 1
  • спискове 1
  • сплео 1
  • сплетао 1
  • сплете 1
  • сплетем 1
  • сплетен 1
  • сплетени 1
  • сплетоше 1
  • сплеће 1
  • спљоштених 1
  • спојен 1
  • спојила 1
  • спојило 1
  • спокојно 1
  • споља 4
  • спољна 1
  • споразумевајући 1
  • споречкао 1
  • спотиче 1
  • спотичући 1
  • справе 1
  • справи 1
  • спрема 9
  • спремајући 2
  • спремала 2
  • спреман 1
  • спремати 1
  • спремаше 7
  • спреме 1
  • спреми 10
  • спремила 3
  • спремили 1
  • спремим 1
  • спремио 3
  • спремите 2
  • спремити 1
  • спремљена 1
  • спремљени 1
  • спремљено 1
  • спремна 1
  • спречи 1
  • спроведе 1
  • спусте 1
  • спусти 3
  • спустило 1
  • спушта 3
  • спуштати 1
  • спуштаху 1
  • срама 2
  • Срамота 1
  • срамота 6
  • срамоте 1
  • СРБИЈЕ 1
  • сребрнаст 1
  • сребрнаста 1
  • сребрнастом 1
  • сред 1
  • средине 1
  • средини 6
  • средином 2
  • средовечан 2
  • средствима 1
  • срез 9
  • среза 6
  • срезовима 1
  • срезу 8
  • срески 2
  • среско 1
  • сретне 1
  • Срећа 2
  • срећа 8
  • срећан 8
  • среће 11
  • срећи 6
  • срећна 7
  • срећне 1
  • срећни 3
  • срећнији 3
  • срећних 1
  • срећно 1
  • Срећно 1
  • срећног 1
  • срећнога 2
  • срећном 2
  • срећом 3
  • Срећом 3
  • срећу 8
  • сричу 1
  • сроза 1
  • срп 1
  • СРПСКА 1
  • српска 5
  • српски 1
  • срушено 1
  • сруши 2
  • срушила 1
  • срца 12
  • срце 39
  • Срце 4
  • срцима 1
  • срцу 9
  • срџба 2
  • срџбе 2
  • срџбом 1
  • стабла 1
  • стабло 1
  • стаблу 1
  • стабљика 1
  • стави 2
  • ставши 1
  • стаде 156
  • Стаде 7
  • стадох 1
  • стадоше 16
  • стазица 1
  • стајала 1
  • Стајала 1
  • стајања 1
  • стајати 2
  • стајаху 3
  • стајаше 26
  • стају 1
  • стакле 1
  • Стакло 1
  • стакло 4
  • стала 1
  • сталан 2
  • стале 1
  • стална 2
  • стални 1
  • стално 3
  • стало 2
  • стан 12
  • стана 7
  • стане 8
  • стани 1
  • Станите 1
  • станите 2
  • станити 1
  • станице 1
  • станици 1
  • станицу 2
  • станиште 1
  • Станка 2
  • Станки 1
  • становала 2
  • становао 1
  • становати 1
  • стану 5
  • стања 1
  • стање 2
  • стањем 1
  • стању 8
  • стао 2
  • стар 1
  • стара 2
  • старајући 3
  • Старала 1
  • старања 1
  • Старац 2
  • старац 4
  • стараше 2
  • старе 3
  • старешине 1
  • стари 4
  • старија 1
  • старије 2
  • старијег 1
  • старијега 1
  • старији 4
  • старијих 1
  • старим 3
  • старицом 1
  • старо 2
  • старог 1
  • старојко 1
  • старојком 1
  • старом 1
  • старост 1
  • старости 1
  • старца 2
  • Старци 1
  • старцу 1
  • Старцу 1
  • старчева 1
  • стас 1
  • Стас 1
  • стаса 1
  • стати 1
  • Стаће 1
  • ства 1
  • ствар 14
  • ствара 4
  • стварајући 1
  • стварала 1
  • стварам 1
  • ствари 30
  • стварима 4
  • створи 2
  • сте 45
  • стегао 2
  • стегла 1
  • стегло 3
  • стегну 1
  • стегнувши 1
  • стегнута 1
  • стеже 15
  • Стеже 2
  • стежу 1
  • стежући 2
  • стезала 1
  • стезати 1
  • стекла 2
  • стекох 1
  • стењање 1
  • стењући 1
  • степенима 1
  • степеница 1
  • степеницама 1
  • степенице 2
  • стереотипним 1
  • стећи 1
  • стече 1
  • стечену 1
  • стигао 2
  • стигли 1
  • стигнеш 1
  • стигоше 3
  • стида 1
  • стидећи 1
  • стиди 1
  • стидљиво 3
  • стиже 5
  • стизаше 1
  • стисла 1
  • стићи 1
  • стиша 1
  • Сто 1
  • сто 18
  • Стој 5
  • Стојан 64
  • Стојана 11
  • Стојане 3
  • Стојанов 3
  • Стојанова 1
  • Стојанове 1
  • Стојаном 4
  • Стојану 16
  • стојао 1
  • Стоје 1
  • стоје 3
  • стојећи 2
  • Стоји 1
  • стоји 21
  • Стојино 1
  • стока 1
  • стоке 1
  • стоку 1
  • стола 7
  • столица 3
  • столицама 1
  • столице 7
  • столици 6
  • столицом 1
  • столицу 8
  • столом 1
  • столу 13
  • стопалама 1
  • стоти 3
  • стотина 1
  • Стотинама 1
  • стотином 1
  • стотину 2
  • стоци 1
  • сточић 1
  • сточићу 1
  • сточним 1
  • сточно 1
  • страда 8
  • страдају 1
  • страдала 1
  • страдали 1
  • страдалнички 1
  • страдало 1
  • страдам 4
  • страдамо 2
  • страдања 22
  • Страдање 1
  • страдање 16
  • страдањем 1
  • страдањима 1
  • страдању 2
  • страдао 6
  • страдасмо 1
  • страдати 6
  • страдаш 1
  • стражарно 1
  • страна 1
  • стране 13
  • страни 1
  • страном 1
  • страну 29
  • страсна 3
  • страсно 1
  • страсном 1
  • Страх 1
  • страх 11
  • страха 16
  • страховати 1
  • страховит 2
  • страховити 1
  • страховито 1
  • страховитој 1
  • страхом 1
  • страхоте 1
  • страху 3
  • Страшан 1
  • страшан 4
  • страшило 1
  • страшљиви 1
  • страшљивих 1
  • страшљиво 1
  • страшна 7
  • страшне 2
  • страшни 2
  • страшнија 1
  • страшније 5
  • страшнији 1
  • страшнијих 1
  • страшним 2
  • страшних 2
  • Страшно 1
  • страшно 21
  • страшног 2
  • страшнога 1
  • страшној 1
  • страшном 1
  • страшну 1
  • страшћу 1
  • стрела 1
  • стресајући 1
  • стресе 10
  • стресеш 1
  • стрина 2
  • стрњике 1
  • строгим 2
  • строго 1
  • строгог 1
  • стругну 1
  • струја 2
  • струје 3
  • струку 2
  • струлио 1
  • стручно 1
  • стубови 1
  • студен 3
  • ступајући 1
  • ступање 1
  • ступаше 1
  • ступи 2
  • ступила 1
  • ступио 1
  • ступити 1
  • ступих 2
  • ступише 1
  • су 142
  • субота 1
  • суботе 1
  • суве 1
  • сувише 3
  • сувишно 1
  • сувишну 1
  • суво 1
  • сувој 1
  • сувоњав 2
  • сувоњавог 1
  • сугестује 1
  • судбина 3
  • судбине 2
  • судбини 1
  • судбину 1
  • судећи 1
  • судница 1
  • суднице 4
  • судници 5
  • судницом 1
  • судницу 3
  • судова 1
  • судови 1
  • суду 1
  • суђено 2
  • суђење 2
  • суза 2
  • сузама 4
  • сузе 8
  • сујета 1
  • сукњу 2
  • сума 1
  • суманут 3
  • суманутих 1
  • сумануто 4
  • сумирати 1
  • сумње 9
  • сумњиво 1
  • сумњом 1
  • сумор 3
  • суморан 3
  • суморна 2
  • суморни 1
  • суморним 1
  • Суморно 1
  • суморно 2
  • суморној 1
  • суморност 1
  • сумпору 1
  • Сумрак 1
  • суму 2
  • сунце 14
  • Сунце 2
  • сунцем 1
  • сунцу 5
  • сунчеви 1
  • супротне 1
  • супрузи 1
  • сура 1
  • суре 1
  • суревњивост 1
  • сурова 1
  • сурово 1
  • суровост 1
  • сусед 2
  • суседима 2
  • суседовој 1
  • сусрете 1
  • Сутон 1
  • сутон 4
  • сутону 1
  • сутра 20
  • Сутра 5
  • Сутрадан 2
  • суха 3
  • сухе 3
  • сухо 1
  • сушило 1
  • схватило 1
  • схватити 1
  • сцена 1
  • т 1
  • та 14
  • Та 14
  • табла 1
  • табле 2
  • табли 2
  • таблицама 2
  • таблом 1
  • таблу 2
  • таван 1
  • тавану 1
  • тада 17
  • Тада 4
  • тај 27
  • тајанствено 1
  • тајац 1
  • тајне 3
  • Така 1
  • Такав 1
  • такав 10
  • таква 6
  • такве 3
  • такви 1
  • таквим 1
  • такво 2
  • таквог 1
  • таквој 2
  • таквом 2
  • такву 3
  • таке 2
  • таки 1
  • Таки 1
  • таким 1
  • тако 196
  • Тако 35
  • такође 2
  • такој 1
  • таком 1
  • тактике 1
  • таку 1
  • таласа 2
  • таласаста 1
  • таласе 1
  • таман 22
  • Таман 4
  • тами 1
  • тамне 2
  • тамни 2
  • тамнији 1
  • тамници 1
  • тамницу 1
  • тамно 1
  • Тамо 12
  • тамо 63
  • таму 1
  • танак 1
  • танахне 1
  • танахни 1
  • танахним 1
  • танахну 1
  • тане 3
  • танка 1
  • танке 4
  • танки 2
  • танким 1
  • танких 1
  • тањир 1
  • тањире 1
  • тањири 1
  • тапка 1
  • тарабу 1
  • тата 2
  • тачку 1
  • тачно 4
  • Ташта 1
  • ташти 1
  • таштина 1
  • твога 1
  • Твој 1
  • твој 2
  • Твоја 2
  • твоја 5
  • твоје 2
  • твојим 1
  • твојој 1
  • твом 1
  • тврде 1
  • тврдо 3
  • тврдом 2
  • Те 1
  • те 154
  • Тебе 1
  • тебе 25
  • Теби 1
  • теби 9
  • тежак 6
  • теже 3
  • тежи 1
  • тежину 1
  • тежих 1
  • тежиште 1
  • Тек 16
  • тек 39
  • текла 1
  • теку 1
  • тела 2
  • тели 1
  • Тело 1
  • тело 7
  • телом 2
  • телу 3
  • тема 1
  • теме 1
  • темену 3
  • теорије 1
  • тепаше 1
  • терај 1
  • терам 1
  • терање 2
  • тераше 1
  • терет 5
  • терете 2
  • терету 1
  • тесно 1
  • тесног 1
  • тече 3
  • течна 1
  • теши 1
  • тешити 1
  • тешка 8
  • тешке 3
  • тешки 7
  • тешким 9
  • тешких 1
  • Тешко 3
  • тешко 39
  • тешког 1
  • тешкога 1
  • тешком 4
  • тешку 2
  • Ти 10
  • ти 214
  • тим 16
  • Тиме 1
  • Тимок 1
  • тих 14
  • тихи 1
  • тихим 7
  • тихо 14
  • тихој 1
  • тиче 6
  • тичу 2
  • тишим 1
  • тишина 3
  • тишини 2
  • тишину 1
  • То 42
  • то 479
  • тобом 6
  • тог 5
  • Тога 1
  • тога 34
  • тој 10
  • току 3
  • толика 2
  • Толике 1
  • толике 3
  • толики 4
  • толико 18
  • Толико 3
  • толикога 1
  • толикој 1
  • толику 1
  • том 28
  • Томе 1
  • томе 20
  • Томиној 1
  • тон 4
  • тона 1
  • тоном 7
  • топал 1
  • топећи 1
  • топи 1
  • топила 1
  • топио 1
  • топле 2
  • топлије 1
  • топлим 1
  • топлина 7
  • топлину 1
  • топло 2
  • топлог 1
  • топлој 2
  • топлоту 1
  • топлу 1
  • торбицу 1
  • Трава 1
  • трава 3
  • траваре 1
  • траве 2
  • трави 2
  • травом 1
  • траву 1
  • траг 1
  • трагедија 1
  • тражењу 1
  • тражећи 5
  • тражи 9
  • тражила 1
  • тражили 2
  • тражим 2
  • Тражио 1
  • тражио 3
  • тражите 3
  • тражити 3
  • Тражићу 1
  • трајала 1
  • траје 3
  • трајну 1
  • трбух 1
  • тргла 2
  • тргне 1
  • тргну 1
  • тргнути 1
  • тргоше 1
  • треба 51
  • Треба 6
  • требају 3
  • требала 1
  • требало 12
  • требати 1
  • требаће 2
  • требаш 2
  • требити 1
  • тренуо 1
  • тренут 1
  • тренутак 9
  • тренутака 2
  • тренутка 7
  • тренутку 1
  • трепере 2
  • трепери 9
  • трепће 2
  • трепћу 2
  • тресак 1
  • тресаху 1
  • тресе 4
  • Тресла 1
  • тресући 4
  • трећа 1
  • треће 4
  • Трећега 2
  • трећем 1
  • Трећи 1
  • трећи 3
  • трећине 1
  • трећину 1
  • трећом 1
  • трешања 1
  • трешњу 1
  • Трже 1
  • трже 22
  • трза 1
  • трзају 3
  • трзања 1
  • трзати 1
  • трзаху 3
  • трзаше 1
  • три 12
  • Три 2
  • трку 1
  • трља 1
  • трљајући 4
  • трн 1
  • трнићу 1
  • трнци 2
  • трњаку 1
  • трње 1
  • троје 3
  • тројица 1
  • тромесечну 1
  • тромо 1
  • трошите 1
  • трошка 1
  • трошкарили 1
  • трпезом 1
  • трпели 1
  • трпео 1
  • трпети 2
  • трпећу 1
  • трпи 2
  • Трпковића 1
  • трудбеници 1
  • труђаше 1
  • трује 1
  • трују 1
  • труне 1
  • трци 1
  • трчао 1
  • трчати 1
  • трчећи 1
  • трчи 15
  • Трчи 2
  • трчим 1
  • трчкарање 1
  • Ту 11
  • ту 76
  • туга 1
  • тугаљиве 1
  • туге 2
  • тугом 1
  • туђ 1
  • туђа 1
  • туђем 1
  • туђи 1
  • туђини 1
  • туђој 2
  • туђу 2
  • тужба 1
  • тужбе 3
  • тужбу 2
  • тужила 1
  • тужионицу 1
  • тужни 1
  • Тужно 1
  • тужно 5
  • тужнога 1
  • тузи 1
  • тукао 1
  • туку 4
  • тумарати 1
  • тумараше 1
  • Туњав 2
  • туњавог 1
  • тупим 1
  • тупо 5
  • тупост 1
  • туробан 2
  • туробно 1
  • туробног 1
  • туробност 1
  • Турску 1
  • тутор 1
  • туторишеш 1
  • туторства 1
  • туторством 1
  • туци 1
  • Тхе 3
  • тхи 1
  • ћаска 1
  • ћаскао 1
  • ћата 20
  • Ћата 5
  • ћате 1
  • ћати 2
  • ћатин 1
  • ћатину 1
  • ћато 1
  • ћату 5
  • ће 236
  • ћелицу 1
  • ћемо 37
  • ћете 10
  • ћеш 13
  • ћилим 1
  • Ћиро 1
  • ћорав 1
  • ћу 78
  • ћук 1
  • ћуреће 1
  • ћутало 1
  • ћутања 5
  • Ћутање 1
  • ћутање 5
  • ћутао 1
  • Ћутати 1
  • ћутати 6
  • ћутаће 1
  • ћутаху 1
  • ћуте 2
  • ћутећи 10
  • Ћути 2
  • ћути 9
  • ћутимо 1
  • У 47
  • у 967
  • уби 1
  • убије 3
  • убијем 1
  • убијен 2
  • убијена 3
  • убијени 1
  • убијеш 1
  • убила 1
  • убио 3
  • убиствена 1
  • убиство 1
  • убити 1
  • ублажи 1
  • убога 1
  • убогом 1
  • убрза 4
  • убрзано 1
  • убриса 1
  • убрише 1
  • убрус 1
  • убрусом 1
  • уважавају 1
  • уведе 6
  • уведемо 1
  • уведоше 1
  • Уведоше 1
  • Увек 1
  • увек 2
  • уверавајући 2
  • уверавања 3
  • уверен 1
  • уверењу 1
  • увери 4
  • уверила 2
  • уверио 3
  • увећа 1
  • увећавају 1
  • увећавајући 1
  • Увече 1
  • увиде 3
  • увидела 1
  • увидео 1
  • Увиђа 1
  • увиђа 3
  • увиђајући 2
  • увиђала 1
  • увиђате 1
  • увиђаше 1
  • увија 1
  • увијати 1
  • увијен 1
  • увијена 1
  • увијено 1
  • увлачити 1
  • уво 1
  • увреба 1
  • увреде 1
  • увреди 3
  • увредила 1
  • увредио 1
  • увредити 1
  • увредиће 1
  • увређеним 1
  • увукле 1
  • Увуче 1
  • увуче 3
  • угарак 1
  • угаси 1
  • угибало 1
  • углађен 1
  • углађени 1
  • Угледа 1
  • угледа 13
  • угледам 1
  • угледао 1
  • угледати 1
  • угледаш 1
  • угледна 1
  • углу 1
  • уговор 1
  • уграбих 1
  • угушен 1
  • угуши 5
  • угушивала 1
  • угушиваше 2
  • угушити 1
  • угушује 3
  • удајте 1
  • удали 1
  • удаљаваше 2
  • удаљена 1
  • удаљити 1
  • удар 1
  • ударати 1
  • ударе 1
  • удари 16
  • ударим 2
  • удариш 2
  • ударце 1
  • ударцима 1
  • удате 1
  • удахну 1
  • удварајући 1
  • удварати 1
  • удео 1
  • удеси 2
  • удесио 1
  • Удесићу 1
  • удешавајући 1
  • удешено 1
  • удобности 2
  • удовац 1
  • удовачка 1
  • удовци 1
  • Удри 1
  • удри 2
  • удруженим 1
  • Удружења 1
  • Удружење 1
  • уђе 36
  • Уђе 4
  • уђем 1
  • уђеш 1
  • уђосмо 1
  • Уђоше 1
  • уђоше 4
  • ужас 1
  • Ужас 2
  • ужасан 2
  • ужасна 1
  • Ужасна 1
  • ужасне 1
  • ужасни 1
  • ужасно 1
  • ужива 1
  • уживање 1
  • уживањем 1
  • уживаше 1
  • ужурбаност 1
  • уз 43
  • уза 7
  • Узалуд 1
  • узалуд 6
  • узалудне 1
  • узбудила 1
  • узбуђен 2
  • узбуђена 2
  • узбуђени 2
  • узбуђеним 1
  • узбуђено 3
  • узбуђења 9
  • узбуђење 5
  • узбуђењу 1
  • узбуђују 1
  • узбуни 1
  • узвереним 1
  • узверено 1
  • узвика 2
  • узвикивањем 1
  • узвикиваше 1
  • узвикнем 1
  • узвикну 35
  • узвикнувши 1
  • узвикнути 1
  • узвиком 1
  • узвикује 2
  • узвикујеш 1
  • узвикујући 1
  • узвишеније 1
  • узврпољи 1
  • узглавље 1
  • узгред 8
  • уздање 1
  • уздаси 1
  • уздасима 2
  • уздах 3
  • уздахне 2
  • уздахну 13
  • уздахнувши 3
  • уздигнута 1
  • уздигнуте 1
  • уздисаја 1
  • уздисати 1
  • уздишу 1
  • уздишући 4
  • уздржа 1
  • уздржава 1
  • уздрктала 1
  • уздрктале 1
  • уздркталим 1
  • уздрхталим 1
  • узду 1
  • узе 22
  • Узе 4
  • Узевши 1
  • узео 2
  • узети 6
  • Узеће 1
  • узех 1
  • узима 2
  • узимајући 1
  • узимала 2
  • узимам 1
  • узинати 1
  • узме 5
  • узмем 2
  • узмете 1
  • узмеш 1
  • узмите 1
  • узму 1
  • узмути 1
  • узнемирен 3
  • узорита 1
  • Узрок 1
  • узрок 4
  • узрока 4
  • узроку 1
  • уједа 1
  • уједају 1
  • Уједно 1
  • уједно 2
  • указа 1
  • указала 1
  • укваси 2
  • уклони 3
  • уклонити 1
  • уклонише 1
  • укочен 2
  • укочене 1
  • укоченим 1
  • укочено 1
  • укочиле 1
  • украс 4
  • украса 2
  • украсе 1
  • украсом 1
  • украсу 2
  • Укратко 1
  • укрутило 1
  • укршта 1
  • укусне 1
  • укућани 1
  • улажаше 1
  • улазак 1
  • Улазећи 1
  • улазећи 3
  • улази 6
  • улазим 1
  • улева 1
  • улевају 1
  • улевала 1
  • улете 1
  • улетех 1
  • улети 2
  • улила 1
  • улицама 1
  • улици 3
  • улицом 2
  • улог 1
  • улога 1
  • ум 2
  • умало 2
  • уме 5
  • умеде 1
  • умеју 1
  • умем 1
  • умео 1
  • умесни 1
  • умете 1
  • умети 2
  • уметнички 1
  • Умеш 1
  • умеше 1
  • умешно 2
  • уми 2
  • умива 1
  • умије 1
  • умиљат 1
  • Умире 1
  • умире 2
  • умиремо 1
  • умири 5
  • умирила 2
  • умирите 1
  • умнога 1
  • умор 1
  • умора 2
  • Уморан 1
  • уморан 3
  • уморе 1
  • уморене 1
  • умори 1
  • уморила 1
  • уморио 1
  • уморна 6
  • уморним 2
  • уморно 5
  • умотани 1
  • умочено 1
  • умре 8
  • умрем 1
  • умрети 2
  • Умрла 1
  • умрла 3
  • умро 1
  • унаоколо 2
  • унапред 10
  • унезверена 1
  • унезверене 1
  • унезверено 3
  • унезвери 3
  • унезверила 1
  • унесрећила 1
  • унижење 1
  • униформи 1
  • уништаваше 1
  • уништаја 1
  • уништено 1
  • уништи 2
  • уништили 1
  • уништио 1
  • унутра 10
  • унутрашње 1
  • унуче 1
  • уобразиљи 1
  • уозбиљи 4
  • уозбиљила 1
  • Уозбиљила 1
  • уозбиљио 1
  • упадаху 2
  • упаде 2
  • упали 3
  • упаљеној 1
  • упамти 2
  • упао 1
  • упарађеном 1
  • упи 1
  • упила 1
  • упирући 1
  • Упис 1
  • упис 3
  • уписа 3
  • уписана 1
  • уписао 1
  • уписати 2
  • уписивали 1
  • уписивало 1
  • уписивати 3
  • уписницу 5
  • уписује 1
  • уписујемо 1
  • уписују 1
  • упита 4
  • упишите 1
  • уплашен 1
  • уплашена 3
  • уплашеним 1
  • уплашено 7
  • уплашеног 1
  • уплашенога 1
  • уплашену 1
  • уплаши 6
  • уплашила 1
  • уплашили 1
  • уплашио 2
  • уплашише 2
  • уплела 1
  • уплете 1
  • уплетоше 1
  • упозна 2
  • упознаваху 1
  • упознала 1
  • упознамо 3
  • упознаше 2
  • упорно 2
  • упорство 1
  • употребио 1
  • управа 1
  • управе 1
  • управи 1
  • управили 1
  • Управитељ 1
  • управитељ 6
  • управљен 1
  • управљене 2
  • управо 18
  • Управо 3
  • упреподобио 1
  • упрле 1
  • упропастих 1
  • упусти 1
  • упути 9
  • упутише 1
  • упућивало 1
  • упућиваху 1
  • упућује 1
  • упуштати 1
  • урадила 2
  • урадили 1
  • урадио 1
  • урадити 1
  • урачунајте 1
  • уреди 2
  • уредила 2
  • уредити 2
  • Уредише 1
  • уредне 1
  • уређивати 1
  • Уређујте 1
  • урнебес 1
  • урођена 1
  • урођени 1
  • усамљен 2
  • усамљена 1
  • усамљене 1
  • усамљени 1
  • усамљено 1
  • усамљеној 1
  • усамљеност 1
  • усана 2
  • усахнулим 1
  • усвоји 1
  • усвојила 1
  • усвојити 1
  • уседнем 1
  • усијан 2
  • усијаним 1
  • усиљена 1
  • усиљено 2
  • уска 1
  • ускомешало 1
  • ускочи 3
  • Ускрс 1
  • Ускрса 1
  • Ускрсу 1
  • ускршњи 1
  • услуге 2
  • услугу 1
  • услузи 2
  • усмене 1
  • усна 2
  • уснама 4
  • Усне 1
  • усне 18
  • уснице 1
  • Уснице 1
  • успавана 1
  • успављује 1
  • успављују 1
  • успављујући 2
  • успех 2
  • успеха 1
  • успеху 1
  • успешна 1
  • успомене 1
  • усрдније 1
  • усрдно 2
  • усред 3
  • усрећила 1
  • уста 17
  • Устаде 1
  • устаде 8
  • устадоше 1
  • устајала 1
  • устајао 1
  • Устала 3
  • Устане 1
  • устане 3
  • Устани 1
  • установи 1
  • установљена 1
  • устану 1
  • устанца 2
  • устао 2
  • устати 2
  • усташе 1
  • устезања 1
  • устима 5
  • устраје 1
  • устреба 1
  • устребам 1
  • устребаш 1
  • устукну 1
  • устумарају 1
  • устумарали 1
  • устумарао 1
  • усуди 2
  • усуканим 1
  • усхићено 1
  • утврђивање 1
  • утегнута 1
  • утеха 1
  • утехе 3
  • утеху 2
  • утисак 3
  • утицај 1
  • утицајем 1
  • утицати 1
  • утрча 4
  • утрчати 1
  • ући 1
  • ућута 3
  • ућутала 2
  • Ућуташе 2
  • ућуташе 3
  • ућутка 1
  • Уф 1
  • ух 1
  • Ух 3
  • уха 1
  • ухвати 4
  • ухвативши 1
  • ухватила 2
  • ухватим 1
  • ухватио 1
  • ухватиш 1
  • ухваћен 1
  • ухо 2
  • уху 1
  • учврстиле 1
  • учевне 1
  • ученика 1
  • учеста 1
  • учестао 1
  • учесташе 1
  • учествовао 1
  • учествује 1
  • учешће 1
  • учи 4
  • учили 1
  • Учили 1
  • учим 1
  • Учини 2
  • учини 22
  • учинила 2
  • учинили 1
  • Учинило 1
  • учиним 1
  • учинио 1
  • учинити 6
  • учинићу 1
  • учио 2
  • учионице 11
  • учионици 3
  • учионицу 6
  • учисмо 1
  • Учитељ 12
  • учитељ 37
  • учитеља 16
  • учитеље 1
  • учитељев 1
  • учитељева 1
  • учитељеве 1
  • учитељевим 1
  • учитељем 2
  • учитељи 7
  • учитељима 9
  • учитељитца 1
  • УЧИТЕЉИЦА 1
  • учитељица 19
  • Учитељица 3
  • учитељицама 1
  • Учитељице 1
  • учитељице 13
  • учитељици 9
  • учитељицом 1
  • учитељицу 2
  • учитељичин 1
  • учитељка 6
  • учитељке 2
  • учитељком 1
  • учитељку 1
  • учитељска 2
  • учитељске 1
  • Учитељске 2
  • учитељски 3
  • Учитељско 1
  • Учитељског 1
  • учитељском 3
  • учитељску 1
  • Учитељску 3
  • Учитељу 1
  • учитељу 10
  • учо 2
  • учтив 3
  • учтивим 3
  • учтиво 6
  • учтивости 2
  • ушао 2
  • ушепртља 1
  • ушепртљио 1
  • уши 3
  • ушију 1
  • ушла 1
  • фајн 1
  • фамилијарним 1
  • фамулус 1
  • фамулуса 2
  • фамулусовој 1
  • фанатик 1
  • фаталан 1
  • фатални 1
  • фаталном 1
  • фигура 1
  • фигури 1
  • фигуру 3
  • фијоку 2
  • фијукну 2
  • фијуче 2
  • фик 1
  • филолози 1
  • фина 1
  • фини 1
  • финим 1
  • финих 1
  • ФОР 1
  • фронту 1
  • ха 21
  • Ха 24
  • хај 1
  • Хај 1
  • хајде 3
  • Хајде 7
  • хајдемо 4
  • Хајдемо 8
  • хаљине 2
  • хаљини 1
  • хаљиницу 1
  • хаос 2
  • хармониској 1
  • хартије 3
  • хартији 1
  • хартијом 1
  • хартију 12
  • хвала 4
  • Хвала 5
  • хвалисавости 1
  • хвалите 1
  • хвалити 1
  • хвата 3
  • хватајући 1
  • хватала 1
  • Хе 12
  • хе 5
  • Хеј 2
  • хеј 4
  • херувика 1
  • Хехе 3
  • хи 1
  • хигијене 1
  • хигијени 1
  • хитну 1
  • хлад 4
  • хладан 5
  • хладна 1
  • хладне 1
  • хладно 7
  • хладног 1
  • хладном 1
  • хладноћа 3
  • хладноће 3
  • хладовина 1
  • хладовине 1
  • хладу 1
  • Хлеб 1
  • хлеб 3
  • хлеба 6
  • Хм 17
  • хм 6
  • Хо 14
  • хо 2
  • хода 6
  • ходању 1
  • ходао 1
  • ходати 6
  • ходаше 2
  • Ходи 1
  • ходите 1
  • ходник 8
  • ходником 1
  • ходнику 2
  • ходу 2
  • хонораре 1
  • Хоће 2
  • хоће 22
  • Хоћемо 2
  • Хоћете 4
  • хоћете 9
  • Хоћеш 11
  • хоћеш 19
  • Хоћу 1
  • хоћу 7
  • Хохохо 2
  • хране 1
  • хранила 2
  • хранитељке 1
  • храном 1
  • храпав 1
  • Христо 2
  • хтеде 26
  • Хтеде 5
  • хтедоше 2
  • хтела 10
  • хтели 3
  • хтео 7
  • хуји 1
  • хум 2
  • хума 2
  • хумови 1
  • хумом 1
  • Хуса 1
  • цап 1
  • царски 1
  • цветале 1
  • Цветко 3
  • Цветкови 1
  • цветом 1
  • цвећа 1
  • цвећем 1
  • цвокоћеш 1
  • цвокоћу 1
  • цвоњка 1
  • цвркутање 1
  • цев 1
  • цеди 2
  • цеђа 1
  • цела 11
  • Цела 2
  • целе 10
  • цели 1
  • целим 2
  • цело 18
  • Цело 3
  • целог 2
  • целога 1
  • целој 2
  • целом 15
  • целу 11
  • цене 1
  • цену 1
  • цењка 1
  • Цео 1
  • цео 31
  • цепаница 1
  • цигани 1
  • цигаре 1
  • цикале 1
  • цикну 1
  • циља 1
  • циљем 1
  • циљу 1
  • цимента 1
  • цименту 1
  • ципеле 3
  • цифру 1
  • црвен 1
  • црвена 1
  • црвене 5
  • црвенећи 3
  • црвени 1
  • црвенило 4
  • црвенкапићу 1
  • црвенкастим 1
  • црвенкасту 1
  • црвено 1
  • црвену 1
  • цркве 2
  • цркви 6
  • цркву 6
  • црн 7
  • црна 7
  • црне 8
  • црни 2
  • црнило 1
  • црним 6
  • црних 1
  • црно 4
  • црнога 1
  • црножутих 1
  • црном 1
  • црну 4
  • црње 2
  • црњи 2
  • црта 2
  • Цртајте 1
  • црте 2
  • цртице 1
  • Чак 1
  • чак 23
  • чами 2
  • чарапе 1
  • чардаклије 1
  • чаробан 1
  • чаробно 1
  • чаробном 2
  • Час 2
  • час 30
  • часа 21
  • часак 8
  • Часком 1
  • часком 2
  • часни 2
  • Часни 2
  • часника 1
  • часнике 1
  • часници 1
  • часништва 1
  • часништво 1
  • Часништво 1
  • часништву 1
  • часова 8
  • часове 1
  • часови 1
  • часовник 10
  • часовником 1
  • часовнику 1
  • часом 1
  • Част 1
  • частимо 1
  • чаша 4
  • чашице 1
  • чашу 3
  • чеврти 1
  • чега 20
  • чедна 1
  • чежња 1
  • чежњу 1
  • Чек 1
  • чек 2
  • чека 17
  • Чекај 6
  • чекај 8
  • чекајте 1
  • Чекајте 2
  • чекају 5
  • чекајући 1
  • чекам 1
  • чекања 1
  • Чекао 1
  • чекао 3
  • чекате 1
  • чекати 3
  • Чекаће 1
  • Чекаћу 1
  • чекаху 1
  • чекаш 3
  • чекаше 1
  • чекињавом 1
  • Чекни 1
  • чела 6
  • челик 1
  • челима 1
  • челична 1
  • Чело 1
  • чело 11
  • чељаде 1
  • чем 16
  • чемера 1
  • чемеран 1
  • чемером 1
  • чему 9
  • чергарење 1
  • чесме 1
  • честим 1
  • Честитам 1
  • Често 1
  • често 7
  • честу 1
  • четворица 1
  • четворку 1
  • четврта 1
  • четвртак 1
  • четвртака 1
  • четврти 1
  • четвртка 1
  • четвртке 1
  • четвртком 1
  • четвртом 1
  • Четири 1
  • четири 10
  • четрдесет 1
  • четрнаест 1
  • чешљати 1
  • чешће 6
  • чешући 1
  • чизмама 1
  • чије 1
  • чијег 1
  • чији 1
  • чика 1
  • Чим 16
  • чим 25
  • Чиме 1
  • чиме 7
  • чине 1
  • чинећи 1
  • чини 33
  • чинију 2
  • чинила 1
  • чинило 1
  • Чинило 1
  • чиним 6
  • чинио 1
  • чинити 2
  • чиниш 1
  • чиновник 2
  • чиновника 1
  • чињаше 1
  • чињеница 1
  • чист 1
  • чиста 3
  • чисте 2
  • чистила 1
  • чистим 1
  • чистимо 1
  • чистиш 1
  • чисто 8
  • чистог 1
  • чистога 1
  • чистој 1
  • чистом 4
  • чисту 4
  • чита 5
  • читав 15
  • читава 4
  • читаве 1
  • читави 3
  • читаву 4
  • читајући 2
  • читала 2
  • читало 1
  • читанчице 1
  • читање 1
  • читао 1
  • читати 2
  • чича 20
  • Чича 7
  • чиче 2
  • Чичи 1
  • чичицу 1
  • чичом 2
  • чичу 2
  • чланака 1
  • чланова 1
  • чланови 1
  • чобане 1
  • Чобанчад 1
  • Човек 1
  • човек 46
  • човека 16
  • човеков 1
  • човеком 1
  • човеку 4
  • човечја 1
  • човечји 1
  • чопор 1
  • Чорба 1
  • чорбе 2
  • чорбом 1
  • чорбу 2
  • чу 6
  • чува 2
  • чувај 2
  • чували 1
  • чувамо 3
  • чувеном 1
  • чувши 1
  • Чувши 1
  • чуда 11
  • чудан 2
  • чудећи 11
  • чуди 10
  • Чуди 3
  • чудила 1
  • Чудим 1
  • чудим 2
  • чудите 1
  • чудити 3
  • Чудна 1
  • чудне 1
  • Чудне 1
  • чудније 1
  • чудним 5
  • Чудно 2
  • чудно 5
  • Чудновата 1
  • чудновата 2
  • Чудновато 1
  • чудном 1
  • Чудо 2
  • чудо 6
  • чудовиште 1
  • чудом 1
  • чуду 2
  • чуђења 1
  • чуђење 2
  • чуђењем 4
  • Чуј 1
  • чујаше 1
  • чује 28
  • Чује 3
  • чујем 3
  • Чујемо 1
  • чујемо 2
  • чујеш 1
  • Чујеш 1
  • Чујте 1
  • чују 1
  • чујући 1
  • Чула 1
  • чула 3
  • чули 3
  • чуло 1
  • Чуо 4
  • чуо 6
  • чупа 1
  • чупава 2
  • чупавији 1
  • чупајући 1
  • чупати 1
  • чуперци 1
  • чусте 1
  • чути 3
  • чуше 1
  • џабе 1
  • џак 1
  • џаму 1
  • џеп 2
  • џепа 3
  • џепу 2
  • џуту 1
  • ш 5
  • шаком 1
  • шаку 1
  • шале 4
  • шалећи 1
  • шали 6
  • шалио 1
  • шалу 5
  • шаљив 1
  • шаљивим 1
  • шамар 1
  • шапат 2
  • шапатом 2
  • шапну 3
  • шапће 1
  • шапутање 1
  • шапуташе 1
  • Шапуће 1
  • шапућу 1
  • шапућући 4
  • шарабатања 1
  • шарени 1
  • шаренила 1
  • шаренило 1
  • шареницама 1
  • шареницом 1
  • шарено 1
  • шарену 1
  • шарлах 2
  • шару 1
  • шврћа 1
  • шебојем 1
  • шеснаестогодишње 1
  • шест 3
  • шестогодишње 1
  • шетао 1
  • шетачима 1
  • шетња 2
  • шетњама 1
  • шећер 1
  • шећера 1
  • шећерлема 1
  • шешир 5
  • шешира 1
  • шеширом 1
  • шеширу 1
  • шиба 2
  • шибати 2
  • шибу 1
  • шикља 1
  • шиљак 1
  • шиљате 1
  • шиљемо 1
  • шину 1
  • шинуо 1
  • шипарица 1
  • шипарице 1
  • Ширет 1
  • ширет 2
  • ширета 1
  • ширином 3
  • широк 2
  • широка 2
  • широким 2
  • широко 2
  • Шко 1
  • Школа 2
  • школа 7
  • школама 2
  • Школе 2
  • школе 36
  • школи 54
  • школовала 1
  • школованих 1
  • школовања 3
  • школовање 1
  • школовању 1
  • школом 3
  • школска 3
  • школске 5
  • Школски 1
  • школски 11
  • школским 4
  • школских 1
  • школско 4
  • школског 1
  • школскога 3
  • школској 5
  • школском 6
  • Школу 3
  • школу 71
  • шкопи 1
  • Шкргутну 1
  • шкрипање 1
  • шкрипну 1
  • шкрипнуше 2
  • шљива 2
  • шљивама 1
  • Шљиве 1
  • шљиве 4
  • шљиви 1
  • шљивове 1
  • шљивових 1
  • шљубљена 1
  • шмокљан 1
  • шмугнеш 1
  • шмугну 2
  • шоље 1
  • шпекулише 1
  • Шта 109
  • шта 200
  • ШТАМПАНО 1
  • ШТАМПАРИЈИ 1
  • штап 5
  • штиклом 1
  • штипати 1
  • Што 25
  • што 276
  • штогод 4
  • штуцована 1
  • шћућурила 1
  • шума 1
  • шуме 1
  • шуми 1
  • шумити 1
  • шумици 1
  • шумна 2
  • шумни 1
  • шумом 1
  • шуму 1
  • шута 1
  • шуште 1
  • шушти 1
58891 matches
учи.{S} Па онда мазнем преко носа: фик! а нос у траву...{S} Он вришти, кука...{S} Стој, господи 
кућа са једном великом собом и »кућом", а према великој соби беше преграђена једна мања, коју с 
ше већ развукао усне у ироничан осмех), а председник продужи:</p> <p>— Ово је општинско зло...  
ар преко те пусте гудуре звижди и шиба, а Морава оздо, ваљајући своје мутне таласе, хуји и шуми 
ема на починак.{S} Сутон се приближава, а ваздух постаје гушћи, тамнији.{S} Цела се природа уми 
то се белуцају ту крај дебела крушкова, а слух напрегнуто лови сваки звук и покрет...{S} Јест,  
о у инштитут, па за шест година готова, а ја — четири гимназије, целу учитељску школу, и само ј 
а је сазнати узрок тога непријатељства, а Љубица, да би је задовољила, прича јој понешто о писа 
ање.{S} Ја сам учествовао због друштва, а и због ручка, за који сам знао да ће се давати после  
ти над собом сву тежину силе старијега, а необичан јој беше овај оштар, званичан тон, који се ј 
у, па стаде ћутећи корачати поред њега, а Гојко иђаше весео, задовољан, јер је данас добио потп 
 сад је друго; опет сад бар има нечега, а онда није било ништа, изговори он то, па дубоко уздах 
к столу, да сврши упис и наплату улога, а Гојко угледа Вељу у првом реду, па му се одмах упути. 
већином су до сад чували овце и говеда, а међу Гојковим било их је који су и копали, пластили,  
 Гојко таман изиђе из Љубичина разреда, а вратнице се отворише и на њима се показа, сва увијена 
 /> <p>— То је за оне из првог разреда, а ми ’вако... крпигуза, јарца, вина и тако...</p> <p>—  
у цвокоћу зуби, нешто од зиме, а можда, а можда и са другога узрока...{S} Он погледа унезверена 
резовац, него она пројури сама ка луда, а сад ти за њом?...</p> <p>Гојко је гледа и само слуша  
не ће на испиту да се захтева сто чуда, а ја од вас захтевам све школске потребе.</p> <p>— Сиро 
си достојан ни да уђеш! узвикнем му ја, а Љубица дркће, дркће... па ми приђе и моли да је извед 
n="93" /> онако чупава како се превија, а крв шикља...{S} Па онда забоди једном у трбух и реци: 
у ће бити без сумње и добра кајмаклија, а?...</p> <p>Љубица донесе две шоље црне кафе, па седе  
ецу: бар од њега сам живља и окретнија, а гле како су наша деца!...{S} Зар он са оном његовом п 
и гледали учионице?{S} Колицна је моја, а кметови спремили педесет ђака.{S} Неће моћи сви стати 
/> смишљаше да се крене до председника, а споља га ловну оштар глас.{S} Он изиђе брзо, јер позн 
 тако рећи свога чиновника и подајника, а?...{S} Па кад се он сит начуди, а ти онда окрени: што 
ћ неколико пута жалила писару на Гојка, а последњи пут доста отворено изјави, да би добро било  
а је сад нерасположена због овог Гојка, а можда и због другог чега, не зна ни сама,.. јест има  
 бити уписана.</p> <p>Кмет зовну Гојка, а она продужи гледати на прозор.{S} Чича Стојан нешто т 
ица, која укваси човека горе од пљуска, а траје данима, недељама...{S} Сокак се раскаљао, па ни 
а!...{S} Па ја га нисам пре ни гледала, а он је ужасан, страшан, одвратан!...{S} Како сам могла 
говори да је отпуштен, јер је нагађала, а и познала је по Гојкову изразу лица.{S} А Гојко јој н 
одну леву руку само преноси преко чела, а десна све више дркће у његовим рукама.{S} У глави нем 
ико сам се ја онда уплашила и наједила, а он ништа...{S} Јамачно се још у себи смејао како сам  
ала, као добра мати, прала их, чистила, а благо сунце повијало их и сушило својим зрацима...{S} 
м. <pb n="101" /> После се већ навикла, а у вишим разредима беше веома занимљивих ствари...{S}  
искривише му се вилице од страшна бола, а очи се широко, зачуђено отворише.{S} Као кад неко доб 
 собом по један део његова тешког бола, а на души му оставља тихо, пријатељско саучешће у тузи  
 кратко ћутање.{S} Сви гледаху учитеља, а он, да би ма шта радио, продужи брисати се и онамо гд 
им покретом зграби кутицу обема рукама, а очи јој стадоше на украсу као приковане...</p> <p>Беш 
вала о стоци, о суседима и вршњакињама, а сад се ограничила само на кратка извешћа о своме здра 
 је школу.{S} Сирота, нигде никог нема, а врло лепа.{S} Чуо сам ја још пролетос да он облеће ок 
 нареде да им чувамо децу, која их има, а девојкама... шта?...{S} И њима тако нешто... да им чи 
рав.{S} Ако ће; то и доликује мужевима, а не као... и она се одједном трже од ове нове мисли, ј 
— Ја имам хлеба, донео сам са стварима, а ти набави које јаје, па ћемо вечерати.</p> <p>— Хм, д 
 у мраку, те Влајко застаде на вратима, а она сама пређе двориште.{S} Отвори вратнице и загледа 
се учесташе походе, скоро свакога дана, а у Љубичину столу гомилаху се оне црне кутије с накити 
два, па га после нема по неколико дана, а она ни с ким ни речи проговорити.{S} Тешко!...{S} Она 
 срце јаче закуца кад се сети тих дана, а душа се занесе у слатким сновима...</p> <p>Писар и Љу 
робно...</p> <p>Не прође ни месец дана, а она већ изгуби памет и предаде се сва срцу, да је оно 
ожеш у овом смраду?... соба прегрејана, а он гле!.. па приђе к прозорима те их отвори, погледај 
вири на врата и таман да викне Стојана, а пред њу стаде Веља учитељ, насмеја се весело, па је з 
а, тако ти!... деца иду боса, исцепана, а он купује својој... и опет се просу пљусак грдње, док 
д пси салетеше јадника са свију страна, а он се само обрће и баца ногама у страну, и ако носи ш 
кад би она пристала да буде твоја жена, а?...{S} И Веља га погледа тако, као да би хтео наћи по 
е, наслонила главу на уздигнута колена, а око њих обавила обе руке па гледа...{S} Кад би око по 
ата на Гојковој учионици беху отворена, а он, онако исто намрштен, ходаше живо преко школе.{S}  
к јој и глава остала још мало затурена, а она само гледа то увијено чудовиште, које јој је овог 
убица зину од чуда.{S} Тамо квартирина, а овде то исто са платом, и ако је она редовно издавала 
.. ми се љубимо, је ли?« тепаше му она, а он је притискиваше на груди све јаче и јаче, уверавај 
еси лице: хтела би да изгледа пријатна, а осећа да јој то у овом тренутку не иде од руке.</p> < 
е од некаквог необична и јака узбуђења, а он, блед од потреса, дркташе целим телом, осећајући д 
шапућу капљице што се слевају с камења, а сутон се њиха и навлачи све више, успављујући брижну  
. — Погледај мене, видиш... сто закрпа, а на опанцима десет подлога.</p> <p>— Ево ти динар да к 
киде, занеми.{S} Угледа сеоског писара, а уз њега учини му се да промиче поред прошћа црвена по 
 као јарићи, па се окупише око прозора, а неки беху поумили и да изиђу напоље.{S} У прво време  
ла коме до сад да се обрати ради уписа, а сад је рада да плати сав улог од почетка године.</p>  
 сеоских кућа; мајка носи малога брата, а њу води за руку, отац носи неке поњаве на леђима.{S}  
ри разреда има преко двадесет предмета, а она само један разред са три предмета!...{S} И још да 
вор.{S} Љубица не скида очију са госта, а и он се, у разговору, почешће осврће на њу.{S} То је  
ао мало да ме занима, па ћаскао свашта, а ја одмах помислила бозна шта...{S} Да ли је тако?«... 
епотица!...{S} Иде брзо преко дворишта, а на лицу јој исписано некаво невино, чисто детиње задо 
ринела, да се хладноћа међу њима увећа, а то само због оног безразложног женског ината. »Шта ми 
нису ни узимала деца из инокосних кућа, а сад нам треба нових педесет.{S} Ево учитељице, видиш, 
гаху.{S} Најзад се кмет почеша иза уха, а то је већ значило да ће се ћутање прекинути.</p> <p>— 
ак, уши им заглухнуше од блејања оваца, а поред њихових ногу сноваху ошишане, погнутих глава до 
ном јој заигра обла округласта брадица, а очи се овлажише сузама — да сам избачена из свога дру 
</p> <p>Гојко погледа преко свију лица, а беше их четворица. »Један није у комисији, него ’нако 
аљини подигла танка пробојна измаглица, а тамо још даље се, у густој магли, гордо и величанстве 
гледа овако старог и да ме што послуша, а сад га опет тражите.{S} Не грешите се, људи!</p> <p>— 
е.</p> <p>После подне таман почеше рад, а уђе Стојан и јави с прага:</p> <p>— Ево иде учитељ бр 
 и гледај своја посла, то ти је за сад, а после... видећемо.{S} За сад, упамти добро, да ниси н 
се променило, добило самртнички изглед, а очи, оне живе очи, гледају уморно, тамно, непрестано  
 И још да му се сад дода и први разред, а учитељица иначе нема велики број ђака!...</p> <pb n=" 
дела!...{S} Вуче ме нека невоља напред, а осећам да не треба ићи.{S} Свеједно, сад бар знам да  
знини?!...{S} Гледаш цео живот унапред, а оно све пусто и одјекује вечном, бескрајном празнином 
а њом рече да је мало онако... као луд, а неки пут је добар човек.{S} За сад не говори са њим.{ 
леди се, јер он никад не долази узалуд, а ретко кад да дође с добром вешћу и са чистом намером. 
оњу...{S} Тек за нас згода!</p> <p>— Е, а кад дознате да иде који од педагога, што цеди из свак 
а се таман спремаше да побегне из собе, а Гојко уздахну тешко... необично...{S} Само се одвојиш 
ао на посао, да се ти гласови раструбе, а он им је управо и био повод, јер је он саставио Влајк 
ког левенту, који не ради теже послове, а живи боље од сељака.{S} Вазда је одевен као да ће на  
..{S} Гојко зинуо па трчи из све снаге, а за њим се спотиче и пада Стојан, псујући мртву учитељ 
ан, наређује Стојану да трчи за бисаге, а он се даде на посао: да мало уреди и дотера свој жало 
ма — ето је!...{S} Нема шта ни да једе, а ја не могу више да дајем...{S} Нема више никакве зара 
S} Хајде сад пожури.</p> <p>Стојан оде, а Веља стаде опет ходати, премишљајући о разним планови 
о чудо ако и он умре.</p> <p>Лекар оде, а Љубица уђе у собу.{S} Веља се таман почео спремати за 
је силна; она лако преноси све незгоде, а у старости је најмилије сећање на ове дане борбе, кад 
адном дрвету; стресеш се од те незгоде, а за врат ти падне читав пљусак са какве отомбољене шљи 
а одоше, чудећи се белају што их снађе, а учитељи остадоше још у школи.{S} Чича Стојан, чим <pb 
овек мекши.{S} Али ето и она зло прође, а није баш тако мека, уме добро да говори.{S} Бадава, м 
ни се ређају један за другим и пролазе, а он са својом сакатом руком полако врши посао...{S} Он 
ад се он зачуди и запита како и шта је, а ти опет: што ме уби и осрамоти, господару, зашто оног 
ња брига одједном се скиде, нестаде је, а њу обузе пламен жудње за радом.{S} Она се преобрази:  
 хоћу да ми се тачно квартирина издаје, а ви набављајте од куд знате, рече Љубица одсечно и мал 
 може ни да проговори ни да се насмеје, а хтела би да каже бар једну реч, да захвали.</p> <p>—  
ју од жудње, срце куца јаче и веселије, а ти у себи узвикујеш:{S} Камо рад? дај да се ради!...  
мисли за мислима, све црње и страшније, а она се претура у живом пламену, који јој обузео тело, 
атворише и пријатељи замакоше у сокаке, а она се још мучи, трза се и осврће уплашено око себе.. 
 и друг лута по селима и тражи часнике, а другови су му ту пред очима...{S} Оно до душе признај 
тране, откуд је кукуруз до саме крушке, а одовуд је поњана...{S} Брже, опрезније!...{S} Пст!... 
ми приђе и моли да је изведем из школе, а ја се тек онда наљутим, па скочим ономе на леђа... па 
а гоним разврат и неваљалство из школе, а што старији помажу неваљалцима — њихов је грех...</p> 
разгледати грану; очи јој светле живље, а усне се осушиле, поцрнеле од ватре.{S} И сад је обузи 
ка несрећа... неће проћи ни две недеље, а ја ћу бити отпуштен.{S} Па куд ћу после и шта ћу?...< 
тање.{S} Јаком иду твоје муке и невоље, а помоћи ти се не може.{S} Једино ти остаје: да зажмури 
То је ’нако... кад нас је водио у поље, а није нас нарочито учио. .</p> <p>Љубица је мислила да 
 и с правом подиже руку на његово раме, а он, онај бесни и разуздани полицајац, оборио главу, п 
нако... наслонио руку на Љубичино раме, а ја уђем па га зграбим обема рукама, подигнем у вис, п 
{S} Старцу цвокоћу зуби, нешто од зиме, а можда, а можда и са другога узрока...{S} Он погледа у 
} И ти јуче цвокоћеш у затвору од зиме, а данас јој пружаш руку!...</p> <p>— Шта ћу?!...{S} Да  
наређа по асталу...{S} Неки му се ломе, а неки остају цели.{S} Са њима је он једнако рачунао.</ 
ни.{S} Сад се баца око на многе стране, а има се на чем, у пространом Београду, зауставити и за 
 њега узмете.</p> <p>— Дете нек остане, а ти чича иди кући, рече кмет и махну руком на Стојана. 
о...{S} Гојко запе у говору и поцрвене, а Љубица се болно осмехну...{S} Све друго сад да преско 
тако... .{S}Ја ћу ове уписати код мене, а ви како хоћете са њима, рече он и изиђе брзо.</p> <p> 
а са одборницима и таман да се измакне, а председник му сврну пажњу на једног сувоњавог чичицу, 
 нимало чудно, што се летос крио од ње, а сад осећа да му је она ипак најмилија, најдража.</p>  
а се две руке све више савијају око ње, а она нема снаге да се томе одупре.{S} Просто не може д 
 од ватре.{S} И сад је обузима дрктање, а глава све јаче стеже и заноси.{S} Остави ствари, па о 
 кад пре нађоше ову згоду за послужење, а на Вељино питање и она се слатко насмеја.</p> <p>— Је 
ка сиротиња, журе се на рад, надничење, а они по цео дан око воде, око Мораве хранитељке, јер о 
кри у башту за неко густо ружино жбуње, а Богосав оде преко дворишта, машући главом.</p> <p>— ’ 
на, Гојко при том бацаше из очију муње, а Љубица се лукаво осмехиваше.</p> <p>Поведе се разгово 
це, ви сте тек изишли из школске клупе, а ми знамо како се у скамијама идеалише.{S} Полако... б 
настаде покрет, гости поседаше у клупе, а председник оде за сто и отвори скуп.{S} Љубица посмат 
 благајницу.</p> <p>Писар бројаше паре, а Љубица гледаше зачуђено у гомилу банкнота и стаде их  
јасан, усне осушене, запечене од ватре, а понекад искривљене у страну од тешких, мучних мисли.. 
и она, оставши сама у соби, замисли се, а врата се отворише лагано, у школу уђе средовечан чове 
.{S} Гојко седе на кревет и замисли се, а Стојан гледаше све чудније, вртећи главом, као да би  
е са децом.{S} Она поцрвене и збуни се, а жене почеше запевати: стадоше богорадити да им испише 
.{S} Он се крену према њој поводећи се, а из груди му се разлеже храпав, промукао глас. -</p> < 
оба.{S} Као да је јуче било: смркло се, а они иду страном, више сеоских кућа; мајка носи малога 
ко загледала, очи се сјаје, не мичу се, а усне по кад што грчевито заиграју.{S} И она се, ваљад 
де живо говорити:</p> <p>— Ви не знате, а то је мени још из детињства... запамтио сам добро, ст 
да се не љути кад види овако мало дете, а препредено и ширет к’о и чича Стојан.{S} Ја га опомињ 
у беше израз велике нежности и милоште, а чаша с водом дрмну се у Љубичиној руци и попрска сто. 
мом, прелази бистре планинске поточиће, а не види и не чује ништа...{S} Од синоћ јој се нешто п 
мешкају му се уста, глади танке брчиће, а оним чудним очима сече као ножем...{S} Љубица се шћућ 
па и лице говори!... мртво, мртво лице, а говори!...{S} Јест она добро познаје то лице, научила 
 од страха, дркће, трзају му се вилице, а очи не може да одвоји од оних сјајних и суманутих очи 
, трчкарање до бакалнице, до касапнице, а ноћу крпи се, пери се и учи...{S} Све тако, без краја 
ш ли ти ђаке?</p> <p>— Бијем неваљалце, а добру децу волим, одговори учитељ и скрену очи на ђак 
м наиђе густ, црн облак, заклони сунце, а под њим измени боју и дрвеће, и трава, и све...{S} Пи 
уздисати и навуче му се жалост на срце, а у душу уђе тешко нерасположење.{S} Ни сам не зна, да  
вим друга: до јуче бедно ништавно ђаче, а сад државни чиновник!...{S} Хтеде ређати још друге пр 
аше језиком.{S} Љубица дисаше све јаче, а главу стидљиво оборила, па слободну леву руку само пр 
...{S} Ено је, седи на столици и плаче, а он хода по соби и мршти се...{S} О, па <pb n="177" /> 
помогне саставити списак, како он рече, а у самој ствари: да мало напари очи на лепој учитељици 
ћаји, која мало пре она сама угушиваше, а над свим осећајима истаче се јасно један: жалост, сау 
 као учитељ.{S} Опет се неки засмејаше, а један довикну:</p> <p>— Бијеш ли ти ђаке?</p> <p>— Би 
дио је са првим разредом, други писаше, а трећи и четврти рачунају на таблицама.{S} Љубица се в 
а загушеним гласом; усне јој задрхташе, а грло јој се стеже..{S} Опет јој у очима блесну онај а 
учитељем.</p> <p>— Ово ви је вамилијаз, а може ви и кувати.{S} Он је господин-Драгољубу, што од 
 је да се промази прво јутро по свадби, а већ после... хм... досадиће се обома.</p> <p>— Само т 
но, да га пусти на таку близину к себи, а још више јој паде тешко, него се овај простак подсмев 
чесме.{S} Она се зачуди његовој појави, а он пружи руке радосно.</p> <p>— Хвала Богу, кад те на 
лој сјајној хаљини, са венцем на глави, а поред ње покуњио се њен будући муж, Гојко учитељ, па  
 и без тога мора бити.{S} Нека он живи, а ја ћу да идем својим путем, куд ме срце вуче..{S} Там 
лије по некој усамљеној дуњи или шљиви, а из те ниске зелене густине издвојио се поносно у виси 
 очи им лутаху с једног краја на други, а по лицу се разлило усхићено чуђење.{S} Обоје осећаху  
послове.« Жена је зато да слуша и ради, а муж је господар; он може што хоће... па по неки пут и 
црне мисли, од којих се живо срце леди, а снага се млада топи и вене...{S} Да се само побегне о 
м, али тек му је криво кад год га види, а нарочито кад стане да се увија око учитељице.</p> <p> 
али јој срце лупаше да искочи из груди, а дихаше брзо, брзо као да се гуши... лице јој се искри 
и Љубица то опази, па се најпре зачуди, а затим се опет насмеши и проговори му тихо:</p> <p>— Н 
ке сањиве очи, па не може да се начуди, а Љубица оштро одговори:</p> <p>— Школски одбор има сво 
ника, а?...{S} Па кад се он сит начуди, а ти онда окрени: што посла онога паксијана да ме убије 
упоцену гривну; она се веома расположи, а писар уживаше само, гледајући је тако веселу.{S} Он с 
е са њима и учитељка, пошто их послужи, а то је врло отресита и разговорна жена.{S} Отвори се ч 
азговарали смо ми.{S} Него ти сад лези, а ја ћу да понесем твој белег и један динар, па да види 
у Вељу.{S} Изређаше се толики догађаји, а њега још нема.</p> <p>А Љубица лежи, или седи по цео  
 и отац друкчији, простији, ништавнији, а некад је мислила да њега нема важнијег лица у селу.{S 
гаваше да јој не постане још досаднији, а тешко му већ беше гледати оно вечито болно лице, на к 
ља, да целе године туку децу душмански, а на испиту деца весела, смеше се на учитеља, гледају г 
је...{S} Гледа сумануто, иде механички, а кроз главу јој само пролећу некакве испрекидане мисли 
ио, очи гледају невесело, страдалнички, а по целом лицу разлила се она суморна меланхолија, кој 
ке Школе, годину дана старији по школи, а знали су га добро и Гојко и Веља.{S} Гојко није добио 
еља се још од првих речи њених уозбиљи, а кад саслуша шта је писар спремио оним друговима, он п 
осу свога мужа....{S} Писар се одбрани, а она кидиса на Љубицу...{S} Зачу се само јаук Љубичин  
а за себе... то беше неко други у мени, а ја сам за то време спавала, нисам живела...{S} Опрост 
отестовати, он је то радио без бојазни, а њега су се многи бојали, чак и професори...</p> <p>—  
{S} Увек су му полицајци били одвратни, а сад му се овај што долази учини као јастреб, који се  
 знаш како је... то су тугаљиве ствари, а оно је човек прек...{S} Нико не воли да му се други м 
е речи Стојанове, али у глави опет ври, а срце се све више стеже од неког нејасног злослутног с 
.{S} Види се, она му нешто живо говори, а он се чуди и гледа на прозоре.{S} После он стаде њој  
ћено воћњацима, пружило по другој коси, а својом ширином допире до ливада.{S} Чобанчад, видевши 
убица није могла готово нимало спавати, а Гојко није ни тренуо.{S} Обоје су претурали по глави  
 кутије, па стаде обртати и разгледати, а очи јој не трепћу, и чини се она сама не дише.{S} Изг 
n="38" /> почиње уједно и сама опажати, а то је и Гојко напоменуо, да јој деца почињу бивати св 
а иду.{S} Веља се спреми да их испрати, а учитељка мора остати код детета, које је данас нешто  
е...{S} Све ће проћи, свега ће нестати, а Морава ће се још поносито и величанствено носити прек 
 збрчкало, коса у велико почела седети, а она се погрбила, превила се онако исто као и Љубица,  
е пола часа.{S} Гојку се досади седети, а све више га обузимаше жалост, гледајући ову јадницу к 
рачунаљку; без ње не могу ништа радити, а требаће ми кроз месец дана.</p> <pb n="21" /> <p>— Ра 
 Па што?... баш да видим шта ће радити, а?«...</p> <p>И он се стаде предомишљати... »Нека, боље 
 види ништа писати ни друго што радити, а ја онда, знате, ударим у приче...{S} Хехе... не знате 
о заборави!...{S} Говори о њеној смрти, а смеје се...{S} По њену мишљењу, он треба не само сада 
мирно како се светиња школска бешчасти, а зовемо се учитељи и радимо у тој школи.{S} Ништа!...« 
смрдибубо!...{S} Умеш да чиниш пакости, а после бежиш као стрина...{S} Ево како се бојим твога  
 једном крају и ћуте.{S} Мати се крсти, а она гледа у пламичак кандила, што трепери пред распећ 
 јој клецаху, у глави се све више мути, а на срцу <pb n="198" /> стоји онај ледени камен, који  
тек нек се што год каже, да се не ћути, а одборници му понајлак помагаху.{S} Најзад се кмет поч 
{S} Стојан је нешто запита или саопшти, а она буновно диже главу и гледа га чудно, необично.{S} 
апућући једно другому о љубави и срећи, а у то време дојурише сокаком једна кола и зауставише с 
.{S} Таман рекох: да ми буде од помоћи, а оно... </p> <pb n="19" /> <p>Љубица се окрете и разгл 
аласа овом долином; иљаде ће још проћи, а она ће исто овако пенити се и шумити, не <pb n="65" / 
цу.{S} Љубица иђаше напред поскакујући, а кад отвори врата од своје учионице насмеја се весело  
срећа.{S} Влајко ретко кад и дође кући, а кад дође, и то само у вече, закључа се у своју собу,  
чно.{S} Твој је посао у школи и у кући, а мој међу људима.</p> <p>Она се трже и опет поцрвене.{ 
а да каже.{S} Гојко је гледа не дишући, а и писар некако чудно гледа...{S} Шта ће сад?{S} О, му 
 кровови кућа, беле се на њима димњаци, а из њих се извили далеко и право у висину беличастосре 
о.{S} Ми смо владали само девет месеци, а ви по више од године!...{S} Мој рођо, ту је се добро  
жбу Министру просвете... тамо о Љубици, а?!... дрекну он грозно и лупи дршком од камџије по акт 
насмеја се Гојко гласно.{S} У Орловици, а и по осталим селима, још немају ни појма о хигијени.{ 
 залудан, проводи по цео дан у судници, а залудни људи најрадије измишљају каква занимљива пред 
собине, која јој сметаше и као девојци, а већ у толико више као васпитачици.{S} Паштила се да с 
 пољуби је...{S} Њу опет прођоше трнци, а писар брзо узе капу и, поздравивши је у ходу, изиђе и 
дим?...</p> <p>Ноћ се полагано навлачи, а оне још седе, шапућу и уздишу...</p> <p>Трећега дана  
 одједном, као електрисана, рашири очи, а у њима засветли најпре чуђење и страх...{S} Као да се 
 радите.{S} Он <pb n="58" /> обори очи, а преко лица прелете му облачак љутње, ну он то вешто с 
..{S} Занела се тако, па се само смеши, а очи јој се стакле и стоје некако необично, као да је  
сам мислила да узмем унапред и за овај, а они не даду...{S} Па сам хтела вас молити да им ви ка 
...</p> <p>Гојко се сакри у један крај, а Влајков крупан глас загрме кроз помрчину:</p> <p>— Ко 
и у школу, како се седи и понаша у њој, а напољу се <pb n="28" /> разлеже песма: »Паун пасе, тр 
велика јата грлица, спремна за одлазак, а доле у трњаку, јасним и звонким гласом, чика кос...{S 
поједе крушку, и таман да баци огризак, а поред њега протрча велики кер, гледајући преда се...{ 
час навуку и натмуре као илински облак, а час се разведре и развуку у весео блажен израз... »Ал 
ну, и таман да му изјави сад пристанак, а иза њихових цеђа викну Стојан:</p> <p>— Не може, брат 
ко, сасвим бело, нос погрбљен, дугачак, а бркови танки жућкасти; по образима и бради израсле ре 
зовац.</p> <p>Веља таман седа за ручак, а Гојко упаде у собу, задуван, занесен, гневан, са стот 
дође Веља, и таман они седају за ручак, а наиђе Влајко.{S} Веља се намршти, и ако је дотле био  
м га једва натерао да ми дође на ручак, а сад хоће и на конак... само да би могао ручати код Го 
ући му руку.{S} Знате ми смо преседник, а ово нам је школски одбор.{S} Учитељ промрмља нешто у  
d>XXIII.</head> <p>Прође цео месец јул, а у новом учитељском гнезду не поврати се пређашња слог 
ју.{S} За певницом певаше месни учитељ, а око њега стајаху и одговараху на јектенија десетина о 
буде тешко.{S} Мојој деци ја заповедам, а друге старије морам слушати; није вајде.{S} Сваки има 
 Љубица, смешећи се.</p> <p>— Ја морам, а други... не знам одговори Гојко и збуњено погледа у з 
 вам испричам, баш ћу вама да испричам, а никад живом човеку нисам то поверио.{S} Он се осврте, 
и као ватра.{S} Хоћете?...{S} Да дођем, а?...{S} Али нећу, ако ме ви не зовете...</p> <p>Љубица 
трча Стојино дете, и ја таман да пођем, а ти уђе.{S} Претури се, вели, одједном, само се пожали 
лећи нешто...{S} Све ме вуче да паднем, а оно у глави кљуца, кљуца...</p> <p>— Хајде, да те пов 
мислио је раније.{S} Ја морам да радим, а они горе морају да воде надзор над нама.{S} Кад не ра 
уче на махове, према скоковима коњским, а он не види и не осећа ништа, само јури напред и понек 
има.{S} Седим тако по цео дан и мислим, а он уза ме...{S} И све премишљам о његовој доброти, о  
p>— Не знам коме ћу овде да се обратим, а до сад сам био.</p> <p>— Добро, ја ћу те уписати...{S 
ућу се.{S} А ако ме оставе да преноћим, а овакова ведрина!«...{S} И он је готов да викне из све 
јом децом, весело гледајући пред собом, а напослетку, завршујући ред, натмурен и покуњен, ступа 
уморна деца, протежући се целом снагом, а за њима покуњен, снуждена погледа, изиђе и Гојко са п 
тола, држећи умочено перо над хартијом, а Гојко хода преко школе и застане, кад га Веља што упи 
стити рачуне са досадањим председником, а и да чује шта се говори о промени.{S} Председник га д 
ва јој беше обрасла густом црном косом, а, лице веома развијено, кошчато, због чега не силажаше 
ње, па озго уседнем са женом и дететом, а за душему привежемо козу, па терај!...{S} А вама се,  
грнуло некаквом свечаном, белом одећом, а мирис од ње пружа се далеко унаоколо.{S} Понегде је о 
ју ће страну да гледа, шта ће са децом, а иза њега загрме оштар заповеднички глас:</p> <p>— Дец 
...{S} Мисли лете, све горча за горчом, а на души се слажу неки страшни осећаји, који би све ун 
лушам моју господу и да им будем веран, а мени неће бити рђаво од њихне стране.{S} Тако је то,  
.{S} О, ако јој је већ постао одвратан, а цео је живот пред њима!{S} И најгоре је што ту нема н 
.</p> <p>Гојко иђаше по школи замишљен, а ђаци му нешто писаху.{S} Кад угледа њих двоје, он се  
— капетан затеже овде — јер сам уверен, а и чуо сам да сте миран човек... он опет застаде, очек 
ка на вратима своје учионице, намрштен, а из очију му се читало питање: »Шта је?«</p> <p>— Оста 
ог девојчета. ’Натема је... помисли он, а ви’ш овај не уме ни да обели!« Не може народ да издрж 
сте Моравац.?</p> <p>— Да, одговори он, а из очију му нестало оне сањивости, па бије из њих жив 
изненади; овакав предлог није очекивао, а би му по вољи.{S} Хтеде да се упусти у разговор и да  
?....{S} А за колико сам ја тебе чекао, а?....{S} А колико ће сад бити?...</p> <p>Председник се 
<p>Веља таман каза шта је видео и знао, а Гојко стаде махати руком и опет удари у бунило.</p> < 
ше.{S} Замолише га да не прекида посао, а они се наместише на дну школе, иза ђака.{S} Радио је  
ав мокар, као да је тек из воде изишао, а Љубица седи према њему за столом, где је одмах по руч 
и предмет, као рачун, обрађен је слабо, а неки није још ни дирнут.</p> <p>— Погрешили сте много 
о ђачки...{S} Она обори главу стидљиво, а он је полако обгрли, па је одједном стаде љубити тако 
дати.</p> <p>Гојко га погледа плашљиво, а он ходаше по соби, мрштећи се и мислећи. </p> <p>— Ђа 
 опет обори главу, стидљиво и плашљиво, а груди се подизаху и спуштаху бурно, све јаче и јаче.{ 
уче к столу.</p> <p>— Ово... ко је ово, а?... дрекну још јаче у необузданој јарости.</p> <pb n= 
ћајући неку дивљу радост и задовољство, а не смејући то ничим показати.{S} Чим се отворише <pb  
 је обећао дати им синчића у деверство, а сам се примио да буде старојко.{S} Вељи се већ знало  
купи и спреми.</p> <p>Чича изиђе весео, а Гојко се спусти и леже на своју нову постељу...</p> < 
ног дана полицајац дође необично весео, а и Љубица изишла до степеница у дочек.{S} Знала је да  
аћа, брате, ко те је тражио и поставио, а ми нити смо те тражили нити нам требаш, узвикну један 
ше, као да вели: »Јесам ли те преварио, а?...{S} Сад си се уверио«...{S} То беше ћата.{S} Он се 
{S} Мене и сваког другог он би одјурио, а тебе неће, јер си му ти потребан... да му не сметаш.< 
е врпољити и чудити шта је то погрешио, а писар се окрете Гојку:</p> <p>— Извол’те, господин уч 
днику?</p> <p>— Нисам у почетку никако, а летос јесам... често.{S} Стојан му побусао гроб велик 
оси неке поњаве на леђима.{S} Иду тако, а пашчад залајаше. »Као цигани!« рече отац и насмеја се 
мо.{S} Знам да ће нас испратити далеко, а још ако му не пође жена, можемо говорити гласно, са Г 
 је изгубљено, о чем се некада сневало, а Гојко се првих неколико недеља осећаше сав блажен, ср 
ad>V.</head> <p>Тек је сунце изгрејало, а двориште се напуни ђацима.{S} Гојко и Љубица одвојише 
ихвати метле.{S} Али је то њега мрзело, а нечистоћу је могао мирно сносити, само да није овако  
ћени злом људи не смеју се тако весело, а њему смех не силази са уста.{S} Море, славан је живот 
ајцрње мисли, једнако очекује неко зло, а не зна откуд ће оно доћи и какво ће бити, тек само ос 
ој школи, па ми то изгледа као правило, а ово сад изузетак...{S}А кад сам се оженио? — уз пут,  
евито, по лицу се осуло смртно бледило, а она дише нагло, отвореним устима, као да јој је мало  
ао.{S} Дете пише: исцепало се, обосило, а зима — ето је!...{S} Нема шта ни да једе, а ја не мог 
ако се вије и таласа велико дечје коло, а у средини стоји Гојко сасвим друкчији, достојанствени 
е у двориште.{S} Стаде ходати тамо-амо, а под ногама му шушти опало, жуто лишће; а над њим се н 
в ручак.{S} Јок, ја хоћу свакад кувано, а са наше две плате то ће ићи као подмазано.</p> <p>— П 
војнички, изиђе и затвори врата лагано, а капетан се окрете Гојку.</p> <p>— Е, сад вас молим да 
 кад ти дођеш као да ти је све поклано, а неки пут те нема по три дана...</p> <p>— А шта би хте 
ојан.{S} Ја га опомињем што је немирно, а оно се осврће на другове, као да и оно тражи ко је то 
едном обузе; стаде се окретати немирно, а образи јој час бледе, час црвене.{S} Опет се у њој по 
о и она већ хтеде да се насмеје гласно, а Пера отвори капак, положи драгоценост пред њу на сто, 
а, знајући да ће му то бити непријатно, а и она избегаваше сваки разговор, у ком би се морало п 
а напред.{S} Цело му је држање одсечно, а на његову лицу не беше ниједне цртице која би одбијал 
од овог Јанка за четири динара месечно, а ми јој дајемо још по два динара, те свега шест.</p> < 
ури, познаћете да је то нешто необично, а кад вам се приближи, изгледаће вам његова необичност  
до сад био у цркви, одговори она жучно, а образи пламте, црвене се као крв...</p> <p>Кад Стојан 
 прекидати посао, одговори она одлучно, а из очију јој севнуше необичне муње. — Кроз пола часа  
вољно.{S} Он и Стојан слагаху се добро, а последица те слоге беше нечистота, која се морала трп 
 Ха, чекај...{S} За сад је и ово добро, а после већ, док се договорим са нашима, радићемо озбиљ 
у официрску капу накривио на десно ухо, а сјајну никловану сабљу пустио те се вуче по земљи и з 
аница, па немарно забаци хартију у џеп, а Љубици изброја и даде колико је требало.{S} Све се то 
езничку станицу, где је оно држан збор, а на његово место одмах дође један њихов друг из Учитељ 
 као да је сабља.{S} Погледа на прозор, а тамо стоји Пера писар, лупкајући камџијом по својим д 
сама, гледа некуд у даљину кроз прозор, а у осталом можда никуд и не гледа...{S} Занела се тако 
 се иза брешчића зажарен, усијан котур, а над њим трепере и прште по плаву своду руменосјајни з 
ствар.{S} Са вама говорим и гледам вас, а мислим о другоме...{S} Не могу, не задржавајте ме!... 
S} Опчинила је она тебе, каже цео свет, а баба Мара има траве и за то, рекла ми је... разговара 
ини и углађени: неком је Бог дао намет, а неком, место памети, зализану главу... рече она ирони 
 деца знају трећину читанчице на памет, а друге две трећине не могу ни да сричу...{S} За колико 
му досећа...{S} Мучи се, напреже памет, а све га заноси и опет хоће да наиђе оно црно, као пре. 
скакаху несвесно с предмета на предмет, а он само обрташе главу, ослушкујући шта се то чује са  
то, чича једнако објашњава свој покрет, а по неки пут баци оштру »примедбу« на данашњи догађај. 
вом: да се њему одреди накнада у десет, а учитељици двадесет динара месечно.</p> <p>Настаде пра 
S} Није ово манастир, него свет, живот, а ја хоћу да живим!...{S} Да живим!«... понови она опет 
пад.{S} Очекивао је потпуну послушност, а оно, ето!...{S} Па сад ти разумеј женско срце!{S} И ш 
веселити...</p> <p>Тек настаде распуст, а свет поче зуцкати о везама Влајковим са Милицом Обрад 
а треба да се одморе добро, дуг је пут, а и ви.{S} Па да се упознамо...{S} Ко зна кад ћете нам  
 школу.{S} Ташта му одмах утрча у собу, а он предаде коње Стојану, не питајући га ништа и не гл 
 обузео тело, стеже рукама врелу главу, а мисли се само роје, роје...{S} Да се све то угуши, за 
адам за њих, да приносим себе на жртву, а оно није...{S} И њих сам убила, унесрећила...{S} О, т 
љаше да је само такво поступање у реду, а друго су све бапска посла, која не доликују озбиљним  
тавили, ни да јој пишу, ни да је обиђу, а она чами овде у туђини, сама без игде икога свога.{S} 
 <p>— Школски одбор има свога деловођу, а ви у школи немате никаква посла.</p> <p>— Молим опрос 
.{S} Осећа само како му се груди стежу, а срце лупа бурно, живо.{S} Не сме да се покрене, да мр 
ваља?</p> <p>— Старци од тога страдају, а млади издрже лако, не бој се.</p> <p>Веља му исприча  
онима који би хтели само да заповедају, а мени, што?... шта има да ми буде тешко.{S} Мојој деци 
S} Обома беше незгодно да се погледају, а знају да се не могу ћутећи мимоићи.{S} Гојко осећа ка 
дугме, да је отвори.{S} Руке му врдају, а у прсту нема ни толико снаге.{S} Љубица дигла главу,  
наш како ми је тешко што ми те отимају, а ја... ја не умем да те сачувам.{S} Само гледам нашу п 
 њега.{S} Побегла сам овоме несрећнику, а он, јадник, у грозници и бунилу, дојурио за мном, ста 
њаци из гимназија не маре за веронауку, а филолози се мрште на разговоре о сумпору, крави, коњу 
 Стојан ми набавио неку дебелу кокошку, а ја рекох биће добра за чорбу.</p> <p>— Море, паметна  
мало послом, нешто да припита за школу, а они: »одбегла«...{S} Е нека виде да није, и да не тре 
ће те господин Младен, даће те у школу, а ти да га слушаш као Бога.{S} Немаш се куд враћати«.{S 
p> <p>Деца већ почеше долазити у школу, а они обоје сањаху...</p> </div> <div type="chapter" xm 
бране, они ударе свако на своју страну, а то је кметовима добро дошло.</p> <p>Љубица погледа на 
м ње има и једно окно, исечено у брвну, а ни брвна не беху добро шљубљена, те у његовој тамници 
 Весела је што види своју милу родбину, а још веселија што их у овакву стању може дочекати.{S}  
ок покупи школски прирез за ову годину, а сад купи само државну порезу.</p> <p>— Зло, мој брате 
њем, па се опет загледа некуд у даљину, а пред очима стадоше му пролетати сећања из безазлена д 
се поведе, поведе и сроза се у прашину, а она протрча кроз вратнице и одмах закачи кључаоницу.{ 
ко... оно се одједном претури и јаукну, а он се сети да је то био Стојан, прислушкивао, па га п 
и.{S} Мислила је: то је зло само за њу, а другима није ништа...{S} Други се само гнушају...{S}  
е руком за плот, да би прекорачио бару, а рука клизи по мокром и хладном дрвету; стресеш се од  
 претресају.{S} Богосав је у разговору, а већ и иначе, вазда главно лице, па се дао у објашњава 
е знају рад на једном обичном регистру, а већ онако... тхи!... — рече он, махну руком по ваздух 
вним тоном, као да издаје обичну плату, а њему дође да заигра од узбуђења.</p> <p>— Баш вам хва 
том небу од радости: »изгрдила је ћату, а мене сама зове у друштво«.</p> <pb n="24" /> <p>Одјед 
д дошла овде, да не буде оцу на терету, а богме и да потражи своју срећу...{S} Толике учитељице 
итељка скупља скоруп у највећу цименту, а са мањима фамулус захвата воду...</p> <p>— Гле ти пак 
 очију од страха, ноге и руке му дркћу, а на лицу му се, поред преплашености, јасно чита пређаш 
 свиди...{S} Нека он не заборавља кућу, а онако... што?...</p> <p>Љубица подиже главу као иза с 
дознала женска лица која га посматраху, а сад већ заборави и на своју главу...{S} Срећом наиђе  
ично замућене, усне грозничаво дрктаху, а по некад се грчевито трзаху, цео му изглед беше непри 
исаше нешто љутито.{S} Руке му дрктаху, а перо га никако не слушаше, но извијаше пуно непотребн 
е сад у школу, како ће изићи пред децу, а нарочито пред људе, ако наиђу?...{S} О, да тешка срам 
="17" /> <p>— Ја изиђох мало међу децу, а ви гледајте ту: ако наиђе какво кретенасто, немојте г 
, који рече да су лончићи за малу децу, а не за онолике ђаке.{S} Она се опет врати женама, где  
И чича му сложи друго одело на столицу, а оно мокро покупи и однесе да га осуши.</p> <p>Гојко л 
иде у срез, свакога дана обиђе судницу, а кад се врне кући на одмор, она га сачека дурновито, п 
дна кола и одоше на ручак Љубичину оцу, а пред вече се сви вратише, да би се сутра рано могао н 
еже се споља, али га у соби нико не чу, а напољу пирну поветарац и однесе га на лаким крилима д 
се њега школске ствари ни мало не тичу, а зна да школски одбор има деловођу — њега, Гојка.{S} О 
ћи уз гред, врло лагано, Љубичину чашу, а са Гојком се куцну другарски.</p> <p>Гојко испи, па о 
ем се у скупоцено одело, као онај гроф, а ти ме чекаш, окружена стотином лепотица, које ти служ 
ни сад срећнији?...{S} Не, не...{S} Ах, а ја сам мислила да страдам за њих, да приносим себе на 
о се дотера привремено само за тај мах, а кад погледаш, оно све лепо и ваљано...</p> <p>Влајко  
 ти динар да купиш Станки опанке одмах, а ја макар и не јела за дан-два.{S} Мајка нек дође сад  
ојко развукао уста у широк сладак смех, а главу окренуо у страну.</p> <p>И Љубица се зачуди, ка 
едседник га дочека збуњено, као кривац, а Гојко већ мало подигао главу и гледа председника прав 
} Видиш, дао ти и аконто за овај месец, а ми још нисмо за прошли примили...{S} Само ако то може 
ш тутор, него жена!...{S} Да ме слушаш, а не да ми туторишеш!{S} Коме се не свиди, срећан му пу 
то ми нећемо!...</p> <p>— Слике, велиш, а какве то? — Курјака, лисице...{S} Хо, мој брате, да т 
псето, оно ће се крити да га не удариш, а некмо ли дете.{S} Тако је, братићу мој!</p> <p>— Оно  
ем свако јутро да собу чистиш и ветриш, а ти си ми направио овде читав свињац!...{S} Ја... ја.. 
 потпис: »Управитељ школе орловичке«... а горе на врху великим словима: »Краљевско-српска основ 
 свога господина.{S} Наша... школска... а то ти је ка да речеш моја, господинова и госпођина.{S 
ана.</p> <pb n="21" /> <p>— Рачунаља... а шта му је то? пита је кмет, као бајаги зачуђен.</p> < 
мржња осветничка, страсна, бескрајна... а вилице се тресаху од страха.</p> <p>— Па... сад?...{S 
а и она се сама некако збуни, занесе... а пред очима јој тако светло, тако лепо, чаробно...</p> 
збуђење. — Ви не знате и не верујете... а ја би за вас... све, и душу моју и будућност и све, с 
 бацила бих све још сад.</p> <p>— Хе... а нисте још ништа ни почели.{S} Полако!... сваки је поч 
чи укочене, уста се само малко смеше... а руке као да нису од меса, као да су од самога ваздуха 
тињства...{S} Ћутати, ћутати, ћутати... а топлина од мајчиних груди бије на тебе, заноси те...{ 
совник вам добро ради, па ћу ја доћи... а?...{S} Она климну главом и опет се неодређено насмеши 
часом, ћути и гледај, гледај, гледај... а у глави се само мути и комеша...</p> <p>Одједном је о 
век и с друге стране задовољан.{S} О... а ја сам тако мало желела!...{S} Само да имам добра дру 
ћу те овако на рукама, ето баш овако... а ти ми се љушкај и буди задовољна...{S} А ја ћу, душиц 
е се на учитеља, гледају га слободно... а он се упреподобио, па само трепће и милује децу по гл 
ном стаде љубити тако страсно, бесно... а она му враћаше пољупце, топећи се од милине... »То је 
 тај познати јој, крупан, мушки глас... а из њега веје тако нежна, тако ватрена и жива љубавна  
— Хм... то не ваља!...{S} Јак потрес... а он је доста слаб и иначе.</p> <p>Лекар се загледа у ц 
андарм...{S} Зови ми... хм.. кога ћу... а, зови Вељу учитеља из Брезовца«..{S} И Гојко развукао 
тње, да не увреди овако отресита госта; а Гојко, видевши ово нагло црвенило на Љубичину лицу, о 
 је ово за први мах као почетак, доста; а после већ, ићи ће све својим редом...{S} С нарочитом  
м два месеца са овом дерладијом узалуд; а шта ће за то време да ми раде остали разреди?...{S} Ј 
 под ногама му шушти опало, жуто лишће; а над њим се ношаху густо загасити и беличасти облаци,  
чио тако...{S} До године ће бити лакше; а сад уписујемо и ону децу, која су пре две године треб 
 погађа и цењка за коже, шљиве и друго; а то се Љубици сад учини веома грубо и сурово, и ако он 
е да је то који други што год погрешно; а видиш, ја седим миран ка светац.«</p> <p>— Устани!... 
рад, чекају ме деца.{S} Како сам ја!{S} А она јок... него са њим тамо амо, па цело јутро.{S} И  
, братићу мој!...{S} Зубе ти лолама!{S} А гле, немаш душека!{S} Ништа, наћи ће чича Стојан сенц 
на већ знају да разликују оба гласа!{S} А тек смо почели, од јуче...</p> <p>— Дакле ви сте задо 
 полугодишњи парастос...{S} Којешта!{S} А мати ме лепо саветова; да не би ње, ко зна како би би 
мном!{S} Кажем вам... уверио сам се!{S} А ви опет...</p> <p>Љубица га гледаше са неким одушевље 
} Ето, један удар... капља и готово!{S} А Гојко се мучио много...{S} Уф!...{S} Гле лакше ми је. 
осудно решење не обара се тако лако!{S} А правници шта ми знају?{S} Не знају рад на једном обич 
е како се живо и весело разговарају!{S} А ја... са овако живом природом, стварам војнике.{S} Чу 
ца не дишу, слушајући... да, да.!...{S} А мај, знате, треба оставити на понављање и утврђивање  
се прену.{S} Шта је ово... сама?!...{S} А они отишли... намиловали се, наљубили се, па отишли с 
{S} Дође време да се опет страда!...{S} А ове ћу јесени тешко страдати, то знам... јер сам лето 
ри главу.</p> <p>— Хм... којешта!...{S} А шта сам ја овде?! викну он, дижући се. — Седите, седи 
у закључали врата?... еј незгоде!...{S} А онај пише да се не закључавају свакад«...{S} Полако,  
} Шта нисам тада мислила, о Боже!...{S} А он, јадник, наједаред клону... посрну и хтеде пасти.{ 
али толико да говоре? — Лудорије!...{S} А овамо сад гледај је!{S} Иде као убијена... и одмах са 
губи здравље...</p> <p>— Здравље!...{S} А што ће ми сад здравље... коме оно треба?...{S} Њему.. 
 баба једнако провирује из кујне!...{S} А не плаче и не жали кћер...{S} И шта оно вели: »Нашло  
?...{S} Тхе, шта ћете... мора се!...{S} А ја баш то гледам оногај... сваки дан, на... па ми баш 
>— Отишла ономе лоли, ја куда ће!...{S} А ти, братићу, не мисли више о паксијанима, него лези т 
е то легла на сто?{S} Гле, плаче!...{S} А-а-а!... знам!«...{S} И он се стаде прибирати.{S} Одје 
отпуно задовољан.{S} Шта ће више!...{S} А сад памет у главу, па чувај своју срећу!«...</p> <pb  
ох до куће; ко зна шта може бити!...{S} А немој тамо да се збуниш.{S} Капетан је добричина; не  
?!... он...{S} То ће бити чеврти!...{S} А она се већ решила, решила се!...{S} Брже, брже да не  
 душему привежемо козу, па терај!...{S} А вама се, видим, не допада такво уживање? <pb n="32" / 
ти ни са учитељима... што ће нам!...{S} А после тога, ми ћемо бити велика господа, па нам неће  
достојанствен... ала је необичан!...{S} А њега нема!...{S} Узалуд радост!...</p> <pb n="135" /> 
је већ мртав... мртав!... убијен!...{S} А онај ће сад доћи, тек што није дошао...{S} Казао је д 
едао како би је што јаче увредио!...{S} А њих двоје седе, загрљени, једно уз друго, и гледају с 
...</p> <p>— Не, не... молим вас!...{S} А ја?..{S} Истина нисам ’нако... као што бисте ви желел 
p>Сад настаје живот, прави живот!...{S} А ово се до сад лутало некуд по мраку...{S} Даље, даље  
 и ноћити...{S} Ја како, братићу!...{S} А ти опет иди те праштај и моли.{S} Еј што нисам ја мла 
 за колико сам ја тебе чекао, а?....{S} А колико ће сад бити?...</p> <p>Председник се мало збун 
е чекао, море... за колику суму?....{S} А за колико сам ја тебе чекао, а?....{S} А колико ће са 
у те људе...{S} Да ли су страшни?...{S} А како ли је њему?...« И он притискује браву... врата с 
... и успављују...</p> <p>— Како?...{S} А што?!... једва промуца. </p> <p>— Говори брже... сад, 
S} Ово се нигде у свету не дешава...{S} А с тобом што буде: од премештаја неће ништа горе.</p>  
то, стаде по неку песмицу да пева...{S} А после јој свану пред очима... она осети да се у њој с 
е воли, ко год те љубазно погледа...{S} А оно није... свет је покварен, сваки хоће да уништи ту 
ивну, шта ли... што је отела онда...{S} А наше учитељице су веома зла језика... једва чекају да 
икога.{S} Тако је то, братићу, ја...{S} А он учитељима ништа не може.{S} Не може ништа, кад ти  
вно, где не долази често полиција...{S} А, како ти се чини?...{S} Шта ће нам гости!{S} И зар ба 
S} Ехе-хе!...{S} Биће, вели, моја...{S} А докле?{S} Док нас не спетљају обоје, па... пхи! и он  
 не треба тако брзо каљати човека...{S} А ти није требало сама, душице...{S} Ах!... и он се дох 
ћи у срез.{S} Па о оним учитељима...{S} А она учитељица, вели, биће отпуштена...{S} Ах...« Љуби 
руба, неумешна, као да је усиљена...{S} А после већ свакад је исти: озбиљан, оштар поглед; само 
>— Животиња!... дакле и то он зна...{S} А каква је то красна девојка и одлична учитељица.{S} Пр 
 ти ми се љушкај и буди задовољна...{S} А ја ћу, душице, све да трчим, тамо-амо... да скупљам г 
вно је...{S} Хм...{S} Држи се она...{S} А ја постанем, на пример, Министар полиције...{S} Хехе. 
би ја била срећна, потпуно срећна...{S} А зар сад нисам?{S} Јесам, јесам... о, те како!...{S} А 
но је, само да није овога кљуцања...{S} А гле, Љубица обрнула очи к њему, па се смеши на њега к 
та...{S} Задахну га дим од барута...{S} А доле на поду бели се онакажено, слабо лице, из уста т 
 њу, пружа му руку!..{S} Ха-ха-ха...{S} А он, шмокљан...</p> <p>У том се врата отворише нагло,  
ко се сија челична, никлована цев...{S} А револвер кратак, мали, као каква играчка...{S} Видиш, 
смеју, праве шалу на рачун Гојков...{S} А Гојко, срећан што се једаред смирио, што му је у кући 
да нам бешчасте породице, другове...{S} А ми да ћутимо као рибе, да се не смемо мрднути, узвикн 
ао псето што чека милост од газде...{S} А ја сам тада скочила и пошла са њим по ноћи... закипел 
дрктавице, која је одједном обузе...{S} А овај Стојан чека одговор...{S} Шта да му каже?...{S}  
ти се он.{S} Јамачно капетан није...{S} А шта да одговорим, како да почнем?!«...{S} И он кашљуц 
молио да не идемо... неће да чује...{S} А сад видим да се каје.</p> <p>— Еј, мој грешниче!... о 
атним чичом, и не разбира за мене...{S} А и ја... тако исто.{S} То није кућа!...{S} О, ала се г 
ћи одговора на ово животно питање...{S} А око њега све ћути, зелени се и живи снажном младошћу. 
 робију и тако... јест, тамо умре...{S} А ја око Љубице... тамо-овамо, док се венчамо...{S} Пос 
жу не даје више млека, не тели се...{S} А онај пут зарастао, куд смо пре ишли на реку...{S} Чуд 
во није ништа што имаш... ситнице...{S} А ја ћу теби... ја ћу теби...{S} Јеси читала <title>Мон 
 рају... ништа не ради, само седи...{S} А ја ћу радити, ја ћу се мучити, само да ти будеш задов 
 у страну од тешких, мучних мисли...{S} А она само мисли и мисли...</p> <p>Гојко се већ престао 
} О, та га мисао још више разјари...{S} А после газити, газити... дуго газити, до уништаја...{S 
ека тамо до лета, па ћемо гледати...{S} А?...</p> <p>— Хоћеш... хоћеш да ме узмеш?!...{S} Чекаћ 
огло би се још по рубље искамчити...{S} А ви’ш ова се даска извитоперила, па се клацка.{S} Не м 
струје низ тело, трзају се мишићи...{S} А она гледа несвесно, врелим мутним погледом, усне јој  
изиђе из собе; не би је целе ноћи...{S} А Стојан седе са Вељом и настави причати о последњим до 
о, али се ипак плаши, много плаши...{S} А Гојко се не боји испита, он зна да су деца ваљано спр 
гнездо!... узвикну он, уздахнувши...{S} А лудо си га, вала, и свијао!...</p> <p>Љубица се диже, 
 <p>— Добро... учинићу, не бригај...{S} А велиш после... сигурно?{S} Немој да ме превариш!... о 
иво, трже се и стругну низа сокак...{S} А дечко подвикну за њим, пратећи га очима и веселим пог 
и није?... не знам, ништа не знам...{S} А шта сам оно мислила?...{S} Чекај!...{S} Није то... ни 
 разбацани јастуци, згужван ћилим...{S} А-а-а!...{S} Као да је нарочито гледао како би је што ј 
 што ће их морати провести са њим...{S} А после... <pb n="161" /> биће најсрећнији, јер ће оста 
и бити срећан да је назове својом...{S} А сад... јесу ли ово њене руке савијене око његова врат 
ти, па ће доћи и Стојан с мотиком...{S} А сусед Глиша даће коња...{S} Хајде да се тражи коњ!... 
х је она усрећила својим доласком...{S} А оно, гле: у мало је не одјурише. »Нисмо те, веле, ни  
<pb n="193" /> тамо, шта осећа он...{S} А ономе јаднику знала сам душу као своју; све му се мог 
га, кад улази у непознато друштво...{S} А она, гле, корача одважно, подигнуте главе и на лицу ј 
..{S} Он га је, јадника, и ожалио...{S} А ја... ех!...</p> <p>— Што бар не дође одмах по распус 
ише о паксијанима, него лези тако...{S} А ја знам шта ћу сад...{S} Опчинила је она тебе, каже ц 
езу, капетана не верма ни оволико...{S} А зао је, братићу мој, као... као...{S} Шта ту, шта он  
покушао, јер зна шта би га снашло...{S} А видиш, код њега покушао... без размишљања...{S} Уђе и 
о, ма шта било, није тако страшно...{S} А овај Гојко баш је добар човек и... одличан... јест, б 
котурови пред очима... зелени сто...{S} А онај на врху, с дугом раздељеном брадом, сед, достоја 
врће, трчи по соби, тражећи нешто...{S} А она, не види се... само се шарени и бели некаква маса 
, синко, и нама... помисли на нас...{S} А и њему, што?...{S} Све ће се то поправити.{S} Међу мл 
 се, уплашена, и упропастих живот...{S} А како је то све могло бити друкчије!...{S} Могли су се 
 се, па отишли свако своме гнезду...{S} А шта оно необично светло игра у кукурузу?...{S} Је ли  
падне, сви га презиру, избегавају...{S} А по неке... ено баш она Даница, одржава везе са неколи 
} И ти је опет молиш, кучку једну...{S} А она те не чује, неће ни да те види... но оде низ поте 
м после и акта о вашем постављењу...{S} А ја овде до општине, купим порезу, па ми Богосав рече  
...{S} Тек онако... само пропадох...{S} А сад би тек хтела живети!... онако како сам некад сања 
упно ломи... биће грмљавине и свега.{S} А ти чувај своја леђа, јер сад могу најгоре страдати.</ 
и свој посао, да се не плаши ничега.{S} А за писара, како оно... <pb n="52" /> запе он, па се о 
 друство, викну неко иза њених леђа.{S} А, жестока посла!{S} Младић и по!</p> <p>Она се осврте  
боље нека бриде туђа леђа него моја.{S} А за мене што велиш, госпођо, — грешиш се много: ја сам 
ривремени, да ви’ш како би облетала.{S} А овако, баш ми је тешко.{S} Ето, свршио сам више од ње 
p> <p>— Не знате ви ко је пред вама.{S} А кад бисте знали каква сам ја тешка грешница, не бисте 
у је српски језик у свима разредима.{S} А неки предмет, као рачун, обрађен је слабо, а неки ниј 
} Тамо је све равница, нема планина.{S} А што питаш?</p> <p>— Хоћеш ли да га убијеш?!... прошап 
едок његовог гимназијског школовања.{S} А он је, морамо признати, у дубини душе сматрао гимнази 
дан народ... хоће да наплете свашта.{S} А учитељица, велите, тргла се? </p> <p>— Да, да... потв 
ка иронично, не скривајући подсмеха.{S} А он стоји тако сплетен, збуњен, оборене главе, не знај 
и познала је по Гојкову изразу лица.{S} А Гојко јој не рече то с нарочитом намером: да види хоћ 
та, само да се види да она још руча.{S} А на душу пада све већи терет, све љући бол...</p> <p>» 
е пропусти ни један покрет учитељев.{S} А он ради живо, умешно, с вољом...{S} Тек ипак види се  
: сто, столица, клупа, табла и т. д.{S} А сад је већ време да се почне радити.{S} И јесте ли ви 
/p> <p>— Ти најбоље знаш, дете моје.{S} А по теби гледајући, рекла бих да је много добро.{S} Са 
а запитати и шта ће радити кад чује.{S} А овако, кад Љубица ућута, би му незгодно: шта да ради? 
неће дуго држати?...{S} Смрзнућу се.{S} А ако ме оставе да преноћим, а овакова ведрина!«...{S}  
 он, погледавши је радознало у лице.{S} А ово сад... ви сте примили своју заслужену плату од др 
И онако ништа ниси имала, веселнице.{S} А сад пуна кућа.</p> <p>И Влајко се показа веома предус 
 опет погледа и насмеја се још јаче.{S} А Гојко, озбиљан и намрштен, са неким прутићем у руци,  
рекиде га Гојко живо. — Мене остави.{S} А ви тамо ако хоћете... како знате...</p> <p>— Не бој с 
слон и стаде чекати да ћата продужи.{S} А њему се не жури, он то згодно отеже и намешта с нароч 
, са уста му никако осмех не силази.{S} А дечје очи, управљене на њега, горе, горе, као жеравиц 
Ако се и вратио, биће у канцеларији.{S} А ти треба вешто да се прикрадеш и да предаш ово писмо  
{S} Знамо се добро колико смо тешки.{S} А, Богосаве, седи, рече он ћати, који се слатко смејао  
 се одмара од великога напора мисли.{S} А она га гледа... гледа и чуди се тој изненадној живост 
уредити...{S} До подне ће сви знати.{S} А ти иди у моју школу, па ради читање. </p> <p>Тако су  
х људи, који ће тај злочин извршити.{S} А оно гле!...{S} Обоје се ћутећи погледаше, па одоше у  
од кога се највеселије лице намршти.{S} А ко већ иначе има довољно узрока за тешко расположење, 
га се боји; тако је то, братићу мој.{S} А она не зна, него...{S} Хеј, што ти је женска глава!.. 
годину и по, док ниси измирио мањак.{S} А за оно затварање имаш право.{S} Ја нисам ни послушао  
јест, видим ја: нисте добар пјевчик.{S} А чусте ли како кликће наш господин Аксо?...{S} Јест, а 
ким и суморним гласом, јавља се ћук.{S} А из села се носи, све лакше и лакше, нејасно, тихо бру 
његовом стању. »Туњав! заиста јесам.{S} А што, зар ја не бих могао бити онако окретан и живахан 
ловенске речи... целе зиме се мучим.{S} А може доћи неко, ко пази на те ствари.</p> <p>— Е, јес 
} Треба радити непрестано и с вољом.{S} А са самим првим разредом треба свакад постићи одличан  
он замуцкивати, задуван и узнемирен.{S} А не знате... ви не видите шта је у мени...{S} И сам ни 
о...</p> <p>— Зар?... прекиде је он.{S} А ја био у Београду, неким малим послом... рече он, и з 
 сад... ћутаће и гледаће свој посао.{S} А оно синоћ?...{S} Ех, право каже Веља: плаче ко стрина 
 сам био у школи, такав сам и остао.{S} А ти сигурно ниси постао мирнији?</p> <p>— Ја — још луђ 
вакад недељом, прихвати Љубица живо.{S} А и иначе, кад год имате времена...</p> <p>Влајко и Вељ 
кад што одају његово немо присуство.{S} А око њега све једно исто: сутон, жубор, јецање...</p>  
е више као некад, док се било младо.{S} А ја опет моју господу слушам ка неке богове и сваки им 
то глава боли.{S} Сад је већ прошло.{S} А ти, јеси ли се намучила у путу?...{S} Камо вас до сад 
емо већ ја и ти на само... видећемо.{S} А деде да видимо то са учитељем.{S} Баш ме ту Пера навл 
је незгодан тренутак, то је извесно.{S} А њима, женама, тако понекад дођу лутке у главу...{S} Ч 
о земљу.{S} Ја, братићу, тако је то.{S} А ти се не бој, што се тиче...</p> <p>— Море шта ти је, 
; Љубицу још горе... уз њу је писар.{S} А овамо Гојко му једнако издаје некакве оштре поруке за 
ам му говорити нек се јави за испит.{S} А што?...{S} Зар се мене што тичу његове ствари?« — зап 
зад стаде руком требити густу браду.{S} А Љубица настави:</p> <p>— Било ми је врло рђаво, мисли 
очешу затиљак и опет ћуте и слушају.{S} А ћата се распричао у велико:.</p> <p>— Истина, и Никол 
 која придаје необичан израз човеку.{S} А други пут видиш како му се очи запламтеле, цело лице  
азуме... па и сам да се поучиш чему.{S} А ни ми вам нисмо баш тако велике школе учили.</p> <pb  
ну по једну у извор и тамо пропадну.{S} А у ону највећу учитељка купи павлаку од козе.{S} -Јок, 
ију: да стигнеш и у школу и у кујну.{S} А ја ти, брате, не волим онај сељачки обичај: да се руч 
душу одморила и познала праву срећу.{S} А ово... зар је ово гнездо!...{S} Он лежи ту цело лето. 
.{S} Па лепо, сети се Хуса и других.{S} А ми ћемо већ њему... не бригај ти, чекај само док смис 
сле нема ко да спреми, те се одучих.{S} А сад... добро је, добро је!...</p> <p>Љубица наточи ле 
избегавајући ону заплетену туђу реч.{S} А и згодније му беше да се овако изрази: нека знају да  
 ли ће се опет одупрети бесној сили?{S} А он!...{S} Ух!..« У Гојку закипи и загрми читав пакао  
му то остаде неисказано, недовршено?{S} А знам, осећам да ће се то другом или трећом приликом с 
све теби, све ради тебе...{S} Хоћеш?{S} А дворац ће нам бити сав од драгог камења, па у вече ка 
, иструнућеш у овом смраду и ђубрету. — А ти, какав си момак! обрте се потом Стојану, како те н 
чати му како је свака сила за времена — а то је велика срећа, јер да је вечна — зло!{S} И какви 
етос договори се са пређашњим одбором — а ми смо, знаш од скора изабрани — па тако...</p> <p>—  
 кратког ћутања.</p> <pb n="70" /> <p>— А шта велиш за ово вечерас, јесам ли погрешио?</p> <p>— 
цаху отуд од некуд од срца... </p> <p>— А, ево мог стана, узвикну Љубица, дигнувши главу.{S} Да 
еља, идући к њима са батином. </p> <p>— А, тако ли се дочекује влас’!...{S} Бунт!!...{S} Комуна 
е.{S} Ђавоља посла ови рачуни!</p> <p>— А хоће ли бити што на јашанцију?</p> <p>— Колико си ти  
њима тече моја шумна Морава...</p> <p>— А, ви сте Моравац.?</p> <p>— Да, одговори он, а из очиј 
наче не би било свега овога...</p> <p>— А зар вам је ово каква срећа, што сад овако са мном раз 
имам оба ова месеца по пола...</p> <p>— А квартирина?</p> <p>— Нисам још ништа примила..{S} Каж 
еки пут те нема по три дана...</p> <p>— А шта би хтела: да се ухватим за сукњу, па да ти цео да 
 ви се сећате неких ситница...</p> <p>— А ја вам кажем да не знам за младост..{S} Сећам се мног 
?{S} Немамо ништа за кување...</p> <p>— А зар је мало живине по селу, па купуј.{S} Стојан ће ти 
од да издржи оволике терете...</p> <p>— А ви затворите школу.{S} Јавите министру да не можете и 
ка тебе; како је не би знао...</p> <p>— А зна ли она тебе?</p> <p>— Мучно, богме...{S} Ми смо т 
он говори — тако се изменио...</p> <p>— А, ти ли си?! врисну полицајац и замахну камџијом.</p>  
управо ни живео, него онако...</p> <p>— А детињство? стаде га запиткивати заинтересована Љубица 
} У осталом, за сад само то...</p> <p>— А после?...</p> <p>— Видећемо... бојим се да не пређе у 
пружи из руке неколико комада.</p> <p>— А, хвала!... рече он, па узе шљиве, и ако је и сам дост 
у симпатију од првога погледа.</p> <p>— А кад ћеш ти једном да... у наше друштво? запита га Гој 
лукаво, испод очију, на Гојка.</p> <p>— А већ младе учитељице и у својим кућама имају велике уд 
ћи и гужвајући шешир у рукама.</p> <p>— А, ви сте то! узвикну капетан са очигледним интересовањ 
 са сенком подсмеха на уснама.</p> <p>— А ово је, без сумње, твоја драга половина и глава куће, 
не можемо дати никаква савета.</p> <p>— А како би било да ја тражим премештај у други срез?{S}  
, жао ми га опет! рече Љубица.</p> <p>— А је ли он вас жалио... оно пре, кад вам је послао наре 
два сети, па се одједном диже.</p> <p>— А нама остаде онај дневник онако...{S} Да идем да га за 
учионицу и поручивали скамије.</p> <p>— А, на то смо вама обавезни за онако лепе скамије и друг 
 млађих учитеља и две девојке.</p> <p>— А, ево нам младожење, прекиде Веља живахан разговор, и  
ледам једаред и њено страдање.</p> <p>— А ти, чини ми се, не виде писара?</p> <p>— Не.{S} Што?< 
е, одговори Гојко, мрштећи се.</p> <p>— А!... отеже она и оде у собу.</p> <p>Кад се распреми од 
! рече му Велимир, смешећи се.</p> <p>— А кад пре добави ту чашу и шећер из комшилука?{S} За во 
 деветорицу... које ви хоћете.</p> <p>— А морају ли се они засебно уписивати? запита Љубица, гл 
ет, море, рече један одборник.</p> <p>— А ’нако вели... настави ћата, Министри су весели, нико  
</p> <p>— Гојко Савић, учитељ.</p> <p>— А... отеже и збуни се изненађена девојка.{S} Ви сте, да 
мени је речено да га допратим.</p> <p>— А, дакле стражарно!{S} Кажи ти господину Пери да овај ч 
 морало поменути име писарево.</p> <p>— А новости... већ онако...{S} Прича свет свашта, не може 
Стојана како је гледа немарно.</p> <p>— А онај оде, братићу, још чупавији и гори; заборави да с 
 гледајући Љубицу преко очију.</p> <p>— А што гледаш госпођицу, насмеја се гост, кад ти она не  
ако лепо говори о нашем послу.</p> <p>— А, Веља је и у школи био веома отресит.{S} Знам да ћемо 
Гојко спремаше своју уписницу.</p> <p>— А премештаја нема?</p> <p>— Нема.{S} Веља добио....</p> 
ја се гласно, па онда настави:</p> <p>— А ви, то је већ друго... вама требају многе школе.{S} Б 
им, жалосним гласом проговори:</p> <p>— А ја сам мислила да не можете да ме гледате од мржње, ј 
у себи, што је личило на звук:</p> <p>— А-а-а...</p> <p>За председником се диже један танак сув 
 који се не мешају у политику?</p> <p>— А зар мислите да се овај грешни колега мешао, па ипак м 
це.</p> <p>— Можеш ли да идеш?</p> <p>— А?... одговори он мислећи нешто...{S} Све ме вуче да па 
пуни га ћата;, знамо ми шта школи треба а шта је сувишно.{S} Знате, обрте се он учитељици и зау 
 где га Љубица очекује, неки пут весела а неки пут нерасположена.</p> <pb n="112" /> <p>Једнога 
ате, мука је са тим прирезом: свет нема а овамо треба.{S} Тако ће бити и с вашом квартирином.</ 
 подигравајући у ходу, исправљене главе а погнутих леђа унапред.{S} Одмах се могло опазити да ј 
га стаде сама журити.</p> <p>Чича изиђе а она остаде са болесником, не знајући још шта да мисли 
ошуљице; на ногама већином алеве чарапе а на леђима јелечићи.{S} Љубица се загледала у децу, па 
ецу на двориште, пусти их да се протрче а сама се стаде брисати <pb n="29" /> марамом и дувати  
0" /> <p>Изиђоше обоје, мало изненађени а и збуњени: у селу су посете врло ретке, па зато оне в 
еба, да двојица учитеља буду премештени а учитељица отпуштена.{S} После овог саопштења, писар с 
избегавајући <pb n="99" /> многе ствари а понешто измишљајући, — како то већ умеју вешто младе  
ивати, чему се она испрва стаде опирати а после се спреми, навуче неку велику мараму на главу и 
...</p> <p>Гојко, нешто из радозналости а нешто због оскудице, оде до суднице, да покуша пречис 
 друго што има доста муштерија у вароши а не захтева велики капитал.{S} Тако се с муком школова 
турам, па ћу лепо код једнога четвртком а код другога недељом.{S} Да живимо, брате!...</p> <p>— 
ој — образи јој се оспу лаким руменилом а груди се мало брже стану дизати и спуштати...</p> <p> 
учитељица прима дванаест динара месечно а учитељ четрдесет динара одсеком на годину.{S} Заведош 
 незгодно настављати досадашњи разговор а, о другом чему нису хтели говорити.</p> <p>Сиђоше у р 
 Ти си ми, брате, фина жена: мало једеш а лепо се носиш...{S} Хохохо... насмеја се он весело, в 
ислава.{S} Узе од мене велике кромпире (а беху ми родили и раскрупњали се за причу) па наређа н 
ни да се овде не могу деца навићи реду (а она то хтеде постићи одмах првог дана), па их уведе у 
то легла на сто?{S} Гле, плаче!...{S} А-а-а!... знам!«...{S} И он се стаде прибирати.{S} Одједн 
азбацани јастуци, згужван ћилим...{S} А-а-а!...{S} Као да је нарочито гледао како би је што јач 
себи, што је личило на звук:</p> <p>— А-а-а...</p> <p>За председником се диже један танак сувоњ 
 легла на сто?{S} Гле, плаче!...{S} А-а-а!... знам!«...{S} И он се стаде прибирати.{S} Одједном 
бацани јастуци, згужван ћилим...{S} А-а-а!...{S} Као да је нарочито гледао како би је што јаче  
би, што је личило на звук:</p> <p>— А-а-а...</p> <p>За председником се диже један танак сувоњав 
пет се окамене...</p> <pb n="184" /> <p>А Гојкове очи гледају... гледају преко уздрктала пламич 
ста уска-речица...</p> <pb n="25" /> <p>А тамо даље, иза потеса, докле ти год око допире, пружи 
 насмеја се Веља.</p> <pb n="167" /> <p>А Гојко се само смеши и гледа како ти и он сад има кућу 
а шта би му урадила од срџбе!...</p> <p>А Веља се смеши весело, као да је то и очекивао, као да 
О, само да се поживи на миру!...</p> <p>А Љубица и Влајко друкчије мишљаху...{S} Како који дан, 
.{S} О, часни га, и те жене!«...</p> <p>А Гојко само трчи и у глави му само једна црна мисао, к 
обро... није ово Пера писар!«...</p> <p>А Влајко, посматрајући замишљена Гојка, мисли у себи: » 
S} О, ала се грдно преварих!«...</p> <p>А Гојко ради, иде и мисли: »Доста ми је само што знам д 
и.{S} Све, како је она желела...</p> <p>А он је љуби, јамачно је љуби, иначе је не би узео за ж 
еке и младе, несрећне девојке...</p> <p>А Гојко занемео, смрзао се, па не дише.{S} Осећа само к 
 велике муке и тешко страдање...</p> <p>А Љубица је доиста страдала много.{S} Одједном се загле 
да јој је Гојко једино уздање...</p> <p>А он је мислио много и дуго, претурао се по кревету цел 
ити по образу!...{S} Хм-хм-хи...</p> <p>А Гојко само иде, погнуте главе и намрштена чела, не ос 
ма, који му је могао дати хлеба.</p> <p>А за то време његово се мило гнездашце растурило.{S} Ро 
аде за њу неразрешена загонетка.</p> <p>А писар се тек сад одушевио својом речитошћу, па не мис 
олики догађаји, а њега још нема.</p> <p>А Љубица лежи, или седи по цео дан.{S} Од синоћње несве 
 ти је свуд, по свима срезовима.</p> <p>А Љубица само осећа како јој нешто јако бије у темену и 
, вичући по селу из свега гласа.</p> <p>А сунце трепери и блиста се... румене се веселом чаробн 
Она пружи руку и корачи унапред.</p> <p>А Гојко сања... никако да дође к себи...{S} Не може да  
...{S} И он изиђе брзо из школе.</p> <p>А Гојко сеђаше на свом убогом кревету и плакаше горко.. 
треба, па опет стане да преврће.</p> <p>А Љубица се наслонила на прозор па посматра децу, која  
 не знам... и не могу да мислим.</p> <p>А дечко поједе крушку, и таман да баци огризак, а поред 
 догађаје, и смеши се задовољно.</p> <p>А он баш не хтеде одмах, онако драговољно... да се то с 
 са њом у Америку, или у Турску.</p> <p>А Љубица?{S} Ни сама она не зна шта је осећала.{S} Знал 
 косо, не осврћући главе к њему.</p> <p>А Гојко се погнуо, па мери очима сваки свој корак.{S} Т 
упути се за децом к своме стану.</p> <p>А Гојко брзо распусти децу и оде журно у Брезовац. »Бар 
јазни!...{S} Дај да се живи!...«</p> <p>А Велимир се нагнуо Гојку па му шапће:</p> <p>— Камо ти 
справи себи што за вечеру.</p> <p>...{S}А Гојко посматраше како се чича Стојан превија око њего 
да као правило, а ово сад изузетак...{S}А кад сам се оженио? — уз пут, брате, бродећи с Дрине н 
говор учини друкчији, сасвим друкчији. »А ко зна?... помисли она са неком сумњом на души: можда 
:id="SRP18993_C2"> <head>II.</head> <p>»А како сам га ја замишљала!« говораше учитељица у себи, 
е бих што друго ни очекивао...«</p> <p>»А после, Боже мој, кад би се залегла љубав, она права љ 
 да не пређе у запаљење плућа.</p> <p>— Аа!... па то не ваља?</p> <p>— Старци од тога страдају, 
е доводи у кућу, весели се са њом...{S} Ааа!«... отеже она гласно и ухвати се руком за груди.</ 
а нек дође на коњу... све у трку!...{S} Ааај-ах-ах-ах-ах!... зајаука она и стаде се претурати п 
тој кући и редовно је пратио у школу до абаџиске чесме.{S} Она се зачуди његовој појави, а он п 
ма не може разабрати...</p> <p>Почетком августа, Љубица оде својим родитељима.{S} Све је нешто  
сали сте списак само за оно мало дана у августу и за септембар.</p> <p>Љубица зину од чуда.{S}  
.{S} После се виђао да служи код једног адвоката, потом код секретара у начелству окружном и од 
незвери, опет је стаде обузимати зебња, ади досадашње узбуђење беше веће, те надвлада, и она оп 
чена и накићена свима својим драгоценим адиђарима.{S} Гојко се пренерази од чуда, али је сад мо 
b n="95" /> <p>— Разуме се...{S} Али на адреси напиши <hi>у руке</hi>, да не оде прво ономе дол 
 ли ће ме довека презирати, чак и онда, ако ја постанем узорита жена и учитељица?!...{S} Хоће,  
 ће соба бити све гора и све нечистија, ако се он сам не прихвати метле.{S} Али је то њега мрзе 
ди из стола чисту хартију.</p> <p>— Па, ако ћете ми дати за три месеца... да напишем признаницу 
о вели: дај да бацим кривицу на другог, ако се може; боље нека бриде туђа леђа него моја.{S} А  
 изићи пред децу, а нарочито пред људе, ако наиђу?...{S} О, да тешка срама!{S} Па још ако је и  
да у њу...{S} Како то да је не познаје, ако је из овога села!...{S} Али је лепотица, права лепо 
најући да само на њима може наћи утехе, ако је још има.</p> <p>Смиљка се најпре пренерази, уозб 
тећи се.</p> <p>— Свратите мало к мени, ако хоћете... проговори Љубица, црвенећи.{S} Видело се  
баш и кад би хтела.{S} Шта може радити, ако јој он постане сасвим одвратан!... <pb n="157" /> М 
 ваља, и њега ће други макар изгрепсти, ако га не може истући.{S} Хајде сад пожури.</p> <p>Стој 
поткреши ту брадурину...{S} Отвори очи, ако хоћеш да поиграмо уз месојеђе.</p> <p>Гојку засветл 
едеље биће промене, па ми одсеците уши, ако то не буде...{S} Познајем ја по овима овде: чим се  
азији разболи ми се газда.{S} Знао сам, ако умре да немам куд... други ме нико не би тако милос 
па се уплаши, не знајући шта ће са њим, ако падне где у путу.{S} Покуша да га мало расвести, пр 
се баш и гнушање и одвратност!...{S} О, ако јој је већ постао одвратан, а цео је живот пред њим 
, тако досадан... мислила сам полудећу, ако још дуже са њим поживим.{S} И сама се чудим како то 
ете?...{S} Да дођем, а?...{S} Али нећу, ако ме ви не зовете...</p> <p>Љубица се насмеши усиљено 
-чек, наћи ћу те ја.{S} Хе мој братићу, ако чича Стојан не види добро, може оно рукама да те на 
зиђох мало међу децу, а ви гледајте ту: ако наиђе какво кретенасто, немојте га уписивати, шапну 
о... и у ситницама тако мора бити...{S} Ако сам сад што нерасположен, знам да ћу се до мрака че 
извести је ли се вратио кући онај...{S} Ако се и вратио, биће у канцеларији.{S} А ти треба вешт 
е то... је ли смрт?...{S} Он не зна.{S} Ако умре?...{S} Ништа!...{S} Не може бити ништа страшни 
ав и доброта...{S} Така му је нарав.{S} Ако ће; то и доликује мужевима, а не као... и она се од 
. шта ћеш више!...{S} Речено је све.{S} Ако они горе имају најмање образа и љубави према школи. 
 да што учини.</p> <p>— Е не бригај.{S} Ако то извршиш како ваља, и њега ће други макар изгрепс 
 говорити гласно, са Гојком заједно.{S} Ако ли она пође, морам се издвојити са Вељом.«</p> <p>К 
венећи још јаче и гледајући пркосно.{S} Ако ће ме ко вређати — биће и без тога...{S} Хајдемо.</ 
 ништа примила..{S} Кажу, да немају.{S} Ако хоћеш да одемо заједно до суднице, да видимо.</p> < 
ратићу? рече узгред једном малишану.{S} Ако си сањао да те буве пецају, биће батина.{S} Тако је 
p>— Како хоћеш... како год ти хоћеш.{S} Ако ти рекнеш, нећу ни ја ићи...{S} Како год ти кажеш!. 
на седло, па се обрте Стојану.</p> <p>— Ако не дођем до сванућа, нађи коју жену... онако постар 
ће дуго држати?...{S} Смрзнућу се.{S} А ако ме оставе да преноћим, а овакова ведрина!«...{S} И  
ло да је питам за узрок ове промене, па ако је штогод онако... да јој ми можемо помоћи, онда да 
ноћ запете вршке и намештене кошаре, па ако има лова, одмах се доноси угарак, ложи се ватра ту  
ере ми!{S} Тако, тако је најбоље.{S} Па ако видимо да ће и вас овако да брука, онда ћете дати о 
ћ увидео куд овај смера.</p> <p>— Е сад ако хоћете да се мало прођемо, и бар да ме том приликом 
 тако по дворишту пуних 4 — 5 часова, и ако је тек мало јаче од пола часа како су стигли.</p> < 
е и мајка дошла некако проста, убога, и ако је још исто онако мила, као што беше у детињству.{S 
мања, коју су укућани звали оџаклија, и ако у њој не беше оџака.{S} Ову оџаклију заузела је Љуб 
<p>Другом приликом опет увреба Гојка, и ако се овај непрестано крио од ње, па ће му узвикнути:< 
ли.{S} Учинило јој се да се одоцнила, и ако тек беше сунце огрејало.{S} Данас је ишла са чистом 
рим путем.{S} Зато не оде родитељима, и ако се спремала до сад.{S} Нека, боље је да чува кућу.< 
а његову мапу опет беше доста говора, и ако кмет признаде, да му је »левизор« због мапе начинио 
ти муж за оваку жену!«</p> <p>Љубица, и ако не имађаше у кући скоро никаквих судова, спреми леп 
 саветника, хоће напред и све напред, и ако у дубини душе осећа неко хладно вејање, неку злу и  
— А, хвала!... рече он, па узе шљиве, и ако је и сам доста набрао и носио их у џепу.{S} Али зар 
котурови, које она лено распознаваше, и ако беше у густом мраку, затим се котурови стадоше раст 
кве, и они, не смејући одрећи, одоше, и ако би волели да се крену одмах са децом.</p> <pb n="73 
ила је да се то може некако окренути, и ако није знала како би се то могло окренути, и ако је з 
е знала како би се то могло окренути, и ако је знала да њено срце никада више не може припадати 
, а наиђе Влајко.{S} Веља се намршти, и ако је дотле био веома расположен, одједном заћута и не 
 неку пријатност од ових смелих речи, и ако је добро знала да су то само речи, да се то говори  
а да му је обећала венчати се са њим, и ако има живу жену, и таман да му изјави сад пристанак,  
квартирина, а овде то исто са платом, и ако је она редовно издавала уредне признанице.{S} Шта ј 
убици сад учини веома грубо и сурово, и ако она не зна за друкчији разговор очев.</p> <p>— Здра 
е од Веље.</p> <p>Напољу се смрачило, и ако је још доста рано.{S} Навукла се по околини густа м 
ако, братићу.{S} Имамо и ми по нешто, и ако смо сиротиња.{S} Тако је то.</p> <p>Гојко развукао  
сећајући унапред њихову непријатност, и ако се оне још не беху јасно испољиле, него се тек наго 
" /> <p>Љубица задржа госте на ручку, и ако се Веља томе веома опирао.{S} Чекаће их, вели, њего 
ју да је свршио целу Учитељску Школу, и ако је привремени.</p> <p>— Тако... јест, јест, видим ј 
а опази, она се бајаги обрне Стојану, и ако чиче ту нема:</p> <p>— Ју, како лепо изгледа, кад с 
се само обрће и баца ногама у страну, и ако носи штап у руци.</p> <p>— Хе, оно је било изненада 
и и чешући се руком по једном рамену, и ако га ту није ни мало сврбело.</p> <p>— Нађи коња... т 
она у дворишту и чека мужа на вечеру, и ако он у последње време и ручава и вечерава негде на др 
..{S} Влајко, иначе велики женскарош, и ако то нико не би веровао, судећи по његовој озбиљности 
лас.</p> <p>Обоје се запрепастише.{S} И ако су непрестано о томе говорили и мислили, ипак им се 
говнога снега што их је притискао.{S} И ако је дан, владаше велика тишина у целом селу; тек по  
 дуго задржава, над, ким се они смеју и ако су њиме прожмани и запојени.</p> <p>За то време Гој 
.</p> <p>— Знам, одговори Гојко.{S} Али ако се она узинати, не могу јој ништа.{S} Јутрос сам је 
p>— Смртни смо сви... није никакво чудо ако и он умре.</p> <p>Лекар оде, а Љубица уђе у собу.{S 
бност, и он већ увиђа да ће проћи овако ако га она не заустави.{S} То је без сумње и Љубица уви 
и има право причинити му страдање, само ако му то савест допушта...{S} Осећајући то све јаче и  
 још нисмо за прошли примили...{S} Само ако то можеш... допуни он после кратког ћутања.</p> <pb 
Гојко живо. — Мене остави.{S} А ви тамо ако хоћете... како знате...</p> <p>— Не бој се, оставић 
аву!...</p> <p>— Море ћути, то је добро ако још може да се разбије...</p> <p>— Шта да радим, на 
ћу ја тебе, све исто онако...{S} Па баш ако хоћеш и онакав дворац у земљи?...{S} Тамо има много 
 Знам да ће нас испратити далеко, а још ако му не пође жена, можемо говорити гласно, са Гојком  
га, масница преко целога образа, па још ако је модра....{S} Како ће сад у школу, како ће изићи  
 неколико часова у шали и смеху, па још ако си се раније са женом што споречкао, он ти лепо заб 
иђу?...{S} О, да тешка срама!{S} Па још ако је и она све то слушала... као Стојан, јамачно јест 
ву, као да она све то очима гледа. »Још ако <pb n="113" /> буду закључали врата?... еј незгоде! 
кораке те ћата поче изостајати.</p> <p>»Ако ми се још и овај наврзе на главу, имаћу муке.{S} Ту 
сар и услуге чинити.{S} Видиш, дао ти и аконто за овај месец, а ми још нисмо за прошли примили. 
ш велике недеље, провели су цео дан код Аксе, који је обећао дати им синчића у деверство, а сам 
ено.{S} О малом испиту дођоше им Веља и Аксо.{S} После дужега пропитивања нађоше, да је Љубица  
уга.{S} Па због Гојка је дошао и учитељ Аксо... »То је паметан учитељ, мишљаше Љубица, видиш ка 
{S} А чусте ли како кликће наш господин Аксо?...{S} Јест, али он је богослов.</p> <p>— Та оно н 
ного... опростите на замерци... рече му Аксо својим тихим, учтивим и мелодичним гласом, трљајућ 
дника Ђокића.{S} Веља још горко прекори Аксу што се примио часништва.</p> <p>— Шта ћу, знате!.. 
нистров потпис...{S} И он доиста показа акт с потписом Министра просвете, па га онда поцепа на  
, готово шапатом.</p> <p>— Шта... какав акт? запита Љубица уплашено, јер јој је сама реч »акт«  
Рече јој да сваког дана очекује некакав акт, који ће показати Гојку с ким има посла. »Нек види  
а застаде. — Јеси ли ти баш видео да је акт из Министарства...{S} Министров потпис?</p> <pb n=" 
едајући га радознало.</p> <p>— Дошао је акт.. сад ћу да му саопштим, рече он тихим гласом, гото 
 хартије.</p> <p>— Ено, ту је и тужба и акт Министров...{S} Све у парчета!...</p> <p>— Шта си р 
 Али зашто?«...</p> <p>— Изволите један акт из Министарства, проговори писар службеним полицијс 
а Љубица уплашено, јер јој је сама реч »акт« улевала некакав нејасан страх.</p> <p>— Да узме ва 
емо ми тамо у срезу, дођоше нам после и акта о вашем постављењу...{S} А ја овде до општине, куп 
ерене очи прелетаху са писарева лица на акте, на камџију и на под.{S} Писар му приђе, зграби га 
, писар приђе к столу и метну на њ неке акте, разви их и обрте се Гојку.</p> <p>— Јесте ли ви о 
у он грозно и лупи дршком од камџије по актима.</p> <p>Гојко стајаше, пренеражен, зелен и блед, 
се он учитељици и заусти нешто да каже, ал’ она плану и прекиде га:</p> <p>— Молим вас, шта ћет 
издржати учитељски испит, па дивота!{S} Ал’ ето!...{S} Ал’ опет, зар не би баш она могла навикн 
ски испит, па дивота!{S} Ал’ ето!...{S} Ал’ опет, зар не би баш она могла навикнути на мене!{S} 
.. тако исто.{S} То није кућа!...{S} О, ала се грдно преварих!«...</p> <p>А Гојко ради, иде и м 
 своја... »О, ала ми је добро!...{S} О, ала ми је добро!«...</p> </div> <div type="chapter" xml 
р иначе ме не бисте ни погледали.{S} О, ала ме је Бог тешко казнио... јекну она очајно и подиже 
и се као ја, кад улази у друштво.{S} О, ала је то друштво неправедно!...{S} Па да ли ће ме дове 
ењеном лицу и умирите срца своја... »О, ала ми је добро!...{S} О, ала ми је добро!«...</p> </di 
пет му исто онако исписано на лицу: »О, ала ми је добро... ала ми је добро«...{S} Стаде... маше 
аз на окамењеном, непокретном лицу: »О, ала ми је добро!«... </p> <p>Хеј, станите ви вечни труд 
во сад види... јасно види...</p> <p>»О, ала ми је добро!...« вели ово, смежурано и испијено теш 
аздељеном брадом, сед, достојанствен... ала је необичан!...{S} А њега нема!...{S} Узалуд радост 
списано на лицу: »О, ала ми је добро... ала ми је добро«...{S} Стаде... маше јој руком, исто он 
 тих суза!...</p> <p>»Живот, младост... ала то прође!...{S} И шта сам сад? не смем ни да сањам  
ео дан пиљим у очи?...{S} Хохохо!...{S} Ала би то био муж, бре!...</p> <p>— Истина, куд идеш то 
S} Хајдемо у школу, да вам саопштим.{S} Ала ће да зине!</p> <p>Љубица збиља зину од чуда.{S} Јо 
едре и развуку у весео блажен израз... »Ала би то био живот, Боже!... али ко сме о томе мислити 
p>— Е положила си испит за домаћицу.{S} Алал ти вера!...{S} Још да видим како ћеш се показати н 
 беле чисте кошуљице; на ногама већином алеве чарапе а на леђима јелечићи.{S} Љубица се загледа 
ремештен.{S} Писар јој много наобећава, али о премештају не рече ништа.{S} Рече јој да сваког д 
бица плану, врисну и осу грдње на њега, али он затвори врата за собом и настави рад.</p> <p>Пис 
 у школу.{S} Љубица подиже очи на њега, али се одмах трже, поцрвене и збуни се.{S} И он беше зб 
. и уз ту мисао указа се одмах и друга, али из далека, нејасно...{S} Ну она јој не даде развити 
и... дуго газити, до уништаја...{S} Да, али он то не може извршити, осећа да не може, зна да не 
о као мисао, да теши онога који страда, али неостварљиво, јер нема ко то извести.{S} Гојко приз 
и.</p> <p>Гојко се усуди да је погледа, али се одмах трже и обори очи, јер осети на себи њен ва 
иђарима.{S} Гојко се пренерази од чуда, али је сад морао бити одлучан <pb n="151" /> па јој нап 
раду један... и опет се издиже камџија, али Гојко једним брзим скоком истрча из школе и удари с 
 се да је због тога и зауставила Гојка, али није могла одмах да се обрне с позивом... прво ваља 
 дошло.</p> <p>Љубица погледа на Гојка, али он гледаше оштро и озбиљно, као да се тај разговор  
има.{S} Све је нешто до сада очекивала, али се уверила да су наде варљиве и узалудне.{S} Промен 
} Изменила се.{S} Здравље је поправила, али она дошла некако сасвим друкчија.{S} Уозбиљила се ј 
у...{S} Свеједно, макар их не мргодила, али само нека груне тресак пред њиховим очима, нек <pb  
не трепће.{S} Она виде да је погрешила, али осети да не вреди сад исправљати погрешку, пошто ће 
 срца, и она би се радо дигла од стола, али зна да би то изазвало читаву буру...{S} Остаде седе 
 нађоше, да је Љубица врло мало прешла, али су јој деца добро усвојила оно што им је казивано.{ 
тање. </p> <p>Тако су они првих недеља, али се сад све почиње мењати, наступа полагано некаква  
 дављеникову кркљању, разлеже се споља, али га у соби нико не чу, а напољу пирну поветарац и од 
пијан човек, па брзо појури вратницама, али незнанко беше ближи па подупре леђима улазак.</p> < 
реко леђа...{S} Гојко појури к вратима, али га писар дочепа за раме.</p> <p>Стој, смрдибубо!... 
јкову учионицу.{S} Соба беше пространа, али рђаво окренута, те не допираше унутра довољно светл 
ати... да, то је жена, врло млада жена, али такве лепоте, каква се веома ретко виђа.{S} Он се з 
ом таблом, која је некад била сва црна, али су је деца, мокрим крпама, у току дуго година, тако 
Доиста му није ни противна ни одвратна, али не зна ипак како да назове своје осећање према њој. 
 се много сплете са питањима из рачуна, али њему не покварише одличну оцену, те тако он имађаше 
ко заједнички држати угледна предавања, али претходно захтева да обоје оду к њему у госте и да  
е слушао многе разговоре и задиркивања, али се сад не сећа ничега...{S} Само је гледа и чуди се 
.{S} Отац јој одговараше на сва питања, али оним истим својим изразима, с којима се погађа и це 
иво, аналишући са зебњом своја осећања, али се одмах умири.{S} Некакав ђаволаст, детињи осмех п 
оче радити лепо, без великога узбуђења, али тек око ње облеташе сав досадашњи страх и зебња, он 
ва-три тренутка, прибра се од узбуђења, али га сад <pb n="89" /> обузе радост.{S} Он се приближ 
чуђењем и немим питањем погледа писара, али овај гледаше само како се деца унезверила, па чекај 
пажа његова карактеристична несразмера, али ко се већ навикао гледати га таквог, њему он сад из 
И он је готов да викне из свега, гласа, али се још уздржава, јер га је срамота од сељана, који  
?...</p> <pb n="149" /> <p>Она задркта, али се приви још више уз њега, и уздахнувши одговори:</ 
цу; мати јој одлази и долази забринута, али се Љубица зауставила на једној мисли, па само њом ж 
} Беше јака помрчина, не види се ништа, али он полако, пипајући око плотова и спотичући се, дођ 
 му се одсекле, он трчи преко дворишта, али му се чини да мили као бубица...{S} Брже, брже... а 
т.{S} Његове наде добише још више маха, али се одмах и пресекоше.{S} Сутра дан деси му се прили 
во чудо?« као да се питаху њихова лица, али они ћутаху док им се путник не приближи.{S} Њему за 
једно поред другог, учитељ и учитељица, али обоје беху суморни, забринути.{S} Иђаху ћутећи, али 
олести...{S} Ово је нека јака грозница, али ко зна шта може из ње изићи!...{S} У неко доба он л 
 и драго, од кога му и срце живље куца, али се он стара да га за сад угуши, јер му данас и у ов 
има.</p> <pb n="94" /> <p>Гојко истрча, али се после неколико секунада врати, искривљених вилиц 
ом јој дође да запева, да потрчи некуд, али одмах наиђе неко горко сећање, које јој помути цело 
о неколико пута долазити к њему узалуд, али она, госпођица Љубица, не мора се за то бринути.{S} 
ела је одмах удаљити га сасвим од себе, али се сетила очевих савета: да је ћата велика сила у о 
ће да викне децу, да их окупи око себе, али чим стаде у дворишту, опколише је жене са децом.{S} 
ам.{S} Скиде му се читав терет с главе, али га ипак не остављаше страх са којим је дошао овамо. 
есече је погледом оздо до на врх главе, али не рече ништа.{S} Ко вели: право је да се промази п 
сам ни долазила да потписујем спискове, али сам узимала на признанице.{S} Ту су оне, мора бити. 
ата мислима за поједине речи Стојанове, али у глави опет ври, а срце се све више стеже од неког 
јави само капетану.{S} Испричај му све, али разумеш — <hi>све</hi>...{S} Само гледај да те онај 
еђу младим људима има тога... те кавге, али се то све поправи...</p> <p>— Поправити!...{S} Не м 
о већ и онако морам... поједине округе, али опет не иде то тако... без целе мапе.</p> <p>— Ми ћ 
 осмехом.{S} Он се беше спремио да иде, али погледавши Љубицу, одједном седе уз њу и стаде јој  
ше лице марамом и спремаше се да изиђе, али кад виде колико новаца Љубица узе, и он се зачуди:< 
ћи га да дође њој.{S} Гојко одмах дође, али <pb n="123" /> му и лице и цело понашање беше сувиш 
бица гледа и отвара уста да нешто каже, али је стегло нешто у грлу, па не може ни гласа да пуст 
из џепа неку малу кутицу.{S} Извади је, али не може да притисне дугме, да је отвори.{S} Руке му 
она...{S} Не зна ни шта је ни о чем је, али је страшно... нечувено... страшније од свега до сад 
нуше низ потес.{S} Сунце по мало греје, али се осећа оштрина у ваздуху.{S} Таман да се лепо пут 
 већ претура у глави разне комбинације, али му не долази на памет ништа тако страшно.</p> </div 
, сам он није постао Министар полиције, али што је мислио о писару, све се сад испуњава.</p> <p 
аху сви, беше му лако задовољити обоје, али како ће сад?{S} Гојка не сме вређати, јер је управи 
ј лице избраздано, па то сад зарашћује, али је лице још грдно.</p> <p>Иде по соби и мисли о све 
и нешто муца.{S} Председник га не чује, али се досећа шта одговара, па наставља:</p> <p>— Госпо 
S} Горке су и тешке ове сузе јадованке, али је утицај њихов благотворан: залеђено, окамењено ср 
 пронашла је велике новчане недостатке, али још ради неуморно, прикупљајући разне податке, спре 
скочи и дохвати разјарену жену за руке, али познавши је, одједном пусти њене руке и стаде се ос 
 их, помаже им, управо учи их да мисле, али су то деца неука, дивља, па не може све да иде као  
ласа и стаде насред собе, да чује боље, али се баш тада отворише спољна врата и Влајко викну гл 
 не сме да зна, не сме да мисли о томе, али јој се то извило пред очима, па јој потреса сваки ж 
.. оне огреботине још се истина црвене, али то не мари.{S} Синоћ мало несвестице, и то није ниш 
ца, изненађена овом смелошћу, поцрвене, али не смеде показати знака љутње, да не увреди овако о 
 њу та судбина стићи одмах прве године, али види се није суђено.{S} Буд је такав, па још привре 
ењају се.{S} После удари у запиткивање, али Гојко и не мрдну главом, као да је мртав, као да не 
 се и као да и њега обузе лако дрктање, али се он прибра брзо и погледа се са Гојком право у оч 
м уснама...{S} Пријатно је ово осећање, али она нема кад...{S} Рука дркће... дркће... она подме 
сиротео, одговори им Веља и насмеја се, али они обоје гледаху Влајка и чекаху његов одговор.</p 
ледати прозоре... свуд навучене завесе, али оне двокрилне, те се између њих може видети.{S} Про 
е он смешећи се,</p> <p>— Иди молим те, али немој сумирати без мене.{S} Причекајте ме и спремит 
 и наставља на јави такве исте покрете, али га жигне љути бол, и он одмах сазнаје своју горку н 
 главу.{S} Да је раније па да свратите, али је већ мрак...</p> <p>Гојко се трже и готово одскоч 
.{S} И деца хоће човека лако да наљуте, али су све то ситне ствари, које не трују човечји живот 
 познаје добро његов глас...{S} Шапуће, али до њена слуха долази читава грмљавина.{S} Да ли је  
а гледам ко је срећнији од мене!{S} Хе, али...« И мисли његове одоше далеко, веома »далеко«...{ 
 може оно рукама да те напипа...{S} Хе, али им он није дао ни опепелити: зубат беше, па одмах з 
тно трже и одједном му се промени лице, али кроз један тренут стаде га полагано обузимати срџба 
ђе до своје деце, и нешто је јако вуче, али чим стане пред огледало, тргне се, јер види да се м 
снопље...</p> <p>Љубица се разговараше, али се чешће мрштила: по неки малишан окрене главу и гл 
вим друкчија.{S} Уозбиљила се још више, али је некако постала равнодушна према свему.{S} Са Гој 
вашар!{S} Него ти сад одмах иди у срез, али немој насипом, него удари преко Јасеновца, па се ја 
Хтеде ређати још друге промене на себи, али се одједном стресе и навуче покривач на главу...{S} 
асан човек, добричина, рече она у себи, али шта ћеш му кад је овакав, јадник.{S} Но ништа, бар  
оли... не, макар не имали праве љубави, али макар поштовања — Онда ће ти, брате, и писар и твој 
ој, као јутрос у селу...{S} Он не види, али осећа да је тако.{S} Кад они ступише на врата, у шк 
казивао против школе и школованих људи, али тек беше му необично драго, што се у овој прилици н 
ј звучни глас, који иде из самих груди, али не може отворити уста, нити јој што рећи.</p> <p>—  
Прикачи га на груди да види како стоји, али мука: нема у школи огледала!...{S} Отвори га и глед 
онашати са њима другарски, пријатељски, али осети да јој њена урођена грубост неће то допустити 
нога дежурања Веља се зачуди овој шали, али се брзо прибра, поздрави се са лекарем и одговори м 
нисам ’нако... као што бисте ви желели, али опет, кад год устребам... ја сам ваш...{S} Јест, ва 
ијом.{S} Истина, и ми смо били учитељи, али то је друго...{S} Ми смо сасвим друго... је ли?...< 
е му помодрело од дуга стајања на зими, али се у очима чита нека јака мисао, која га занела и к 
 она га јасно осећаше у својој близини, али се стараше да радом угуши све те мисли, да се отрес 
} Знала је шта би сад требало да учини, али јој то беше одвратно.{S} Она се само приближи још в 
смотри тај поглед па се још више збуни, али ипак одговори:</p> <p>— Три године, ово је сад четв 
 му на чело...{S} То га за часак умири, али после опет стаде бунцати.</p> <p>Око поноћи дође Ве 
Она је сад разумела о коме ћата говори, али одмах помисли: неће ли бити и незгодно и опасно, да 
атима тихо, лагано.{S} Она не одговори, али обрте главу и посматраше како се врата лагано отвар 
>То већ беху обични Цветкови разговори, али Љубица обрати нарочиту пажњу на саопштења о брату.{ 
брће, нешто муца, хтео би да проговори, али жена му опет врисну па осу читав пљусак грдње на об 
ој деци, па их стаде нешто запиткивати, али тако неумешно, да деца одмах опазише због чега се о 
зебу...{S} Устаде, па поче брзо ходати, али кад пружи корак, таман има простора да корачи четир 
акопају...{S} И њега ће некад закопати, али то <hi>сад</hi> није тако важна ствар...</p> <p>Нег 
еницу којом је мислио да јој се обрати, али сад заборави све, па се стаде нервозно окретати око 
мером.{S} Обузе је страх, хтеде устати, али не учини то, да не би тим указала велику пажњу Бого 
и ону ствар, коју би требало сад узети, али је нешто, ни сама не зна шта, одвлачи од те мисли и 
аса?...{S} Сад зна шта је хтела понети, али се чуди шта јој би да то не узме, но пође овако пра 
оћеш?...</p> <p>Она се хтеде исправити, али се Гојко саже и, тресући се сав, као у бунилу, прип 
 шале, па се прибра и стаде се бранити, али му то не поможе.{S} Чак не поможе ни то, што сведоц 
 још мајчином храном, почеше се бунити, али их постепено ућутка и заглуши женска таштина.{S} Ип 
се мучи.{S} Увиђа да треба проговорити, али ко може сад реч прозборити, ко је може прекинути у  
 готово се уплаши.{S} Хтеде се вратити, али је некакав урођени инат тераше напред, и она одједн 
фани за картама, хтедоше нас отпустити, али се смиловаше и казнише нас мањом, али оштром казном 
јима моли за помоћ, јер нема шта јести, али је опет живо интересовао очев говор о томе, као да  
силажаше са њега сталан израз грубости, али он ипак не уништаваше општи утисак примамљивости.{S 
еде се осмехнути, онако ради учтивости, али му се из груди оте тежак уздах.{S} Суморно погледа  
бол стеже јој срце, она хтеде вриснути, али се прибра и опет провири...</p> <p>Њих двоје седе н 
 <p>Гојко се накашља, хтеде нешто рећи, али Веља настави љутито: </p> <p>— Најбоље још нек нам  
трос пред Љубицом.{S} Хтеде нешто рећи, али га Веља престиже:</p> <p>— Хе, дикане мој, кажем ја 
жи руку.{S} Ћата опет хтеде нешто рећи, али се некако при руковању запетља, па се ћутећи врати  
ој!...</p> <p>Она хтеде још нешто рећи, али Гојку прекипе.{S} Подиже главу и погледа је оштро,  
ху суморни, забринути.{S} Иђаху ћутећи, али обоје управили очи у неодређену даљину, па се дали  
ико пута је покушавала да побегне кући, али је знала шта је тамо чека, па је стезала срце и ишл 
 опхођење, на милостиве, пријатне речи, али при најмањој неповољности, она ипак плане и испољи  
о црвенило на Љубичину лицу, обори очи, али му лице засија великом радошћу. »Ето, кажем ја: сам 
иже главу и погледа писара право у очи, али се овај ни мало не збуни од тог погледа, већ јој пр 
> <p>И она трчи, сплеће се и опет трчи, али јој се чини да се не креће с места...{S} Брже, смрк 
зе, помилова је и беше нежан према њој, али је и та нежност некако груба, неумешна, као да је у 
и, његова жена, која је спремила ручак, али му Влајко напомену, да тај спремљени ручак они могу 
После овога рада биће заједнички ручак, али ви немојте остати... имаћете незгода... рече он, от 
.{S} Љубица осећаше само гнушање и бол, али Гојко... да му је само да провири једним оком, само 
рањем!{S} На учитељице већ и не гледам, али они!...{S} По неки и не скрива шта мисли, јасно му  
дговори он и насмеја се.</p> <p>— Знам, али то не ваља; не одговара захтевима хигијене ни науке 
 шта сам радила.{S} Сад знам и разумем, али доцкан.{S} Тек гледаћу да од сад буде све друкчије, 
розборити још коју реч са новим другом, али се он сувише ревносно занео око својих ствари, те и 
т.{S} Љубица је причала тешко, с муком, али јој Смиљка помагаше згодним питањима.{S} После наст 
о га је вукло напред, те иђаше с вољом, али помисао на оне људе што су тамо засели, заплаши га  
, али се смиловаше и казнише нас мањом, али оштром казном...{S} И за то страдање добио сам одма 
ем.{S} То једно, што их ворта с платом, али тако ти је свуд, по свима срезовима.</p> <p>А Љубиц 
 у њему каквог конкурента пред Љубицом, али тек му је криво кад год га види, а нарочито кад ста 
ивости.{S} Стас јој беше лепо развијен, али је она сама кварила његов изглед својим вечито погу 
и јој радо сам саопштио ко је отпуштен, али... незгодно!... »И она би се наљутила, опазила би д 
 да је то он...{S} Или управо јесте он, али њени узбуђени осећаји сада све увећавају, па и то љ 
овде лепо и весело, живети« помисли он, али не смеде исказати своју мисао гласно.</p> <p>— Јест 
 страну, осећајући да је и ту претерао, али ће ова мисао најбоље да му ублажи гнев.{S} Он се хв 
је Гојко толико слушао и понешто читао, али то се, у њихову положају, није могло ни очекивати.{ 
> <p>Гојко се у почетку сплетао, муцао, али му се после раздреши језик и он доста живо исприча  
оворио је и лепо и стручно и занимљиво, али учитељице често набираху устанца, пропраћајући по н 
а одмор, из очију јој сија задовољство, али се брзо навуку облаци на њено равно, ниско чело...{ 
глави, он не помишљаше ни на шта друго, али тек осећаше, да би му много пријатније било, кад би 
ису се разумели.</p> <p>Он је њу волео, али некако на свој начин, без оне обичне женске нежност 
S} Пре венчања је по пеки пут и отрпео, али сад... кад треба озбиљно живети и радити.</p> <p>—  
 држи на ногама, дише некако врло брзо, али се он очајнички отима, не марећи ни за болест ни за 
 она сама види како је много он урадио, али се ипак плаши, много плаши...{S} А Гојко се не боји 
ако и прође, он се не би нимало плашио, али у њену погледу он опази такву досаду, презирање, па 
Ви сте сувише добри, ваше је срце меко, али вам ја ништа друго не могу дати, осим зла и страдањ 
Ех, шта ту дробиш!... одсече се Влајко, али га не погледа, но сакри очи. </p> <p>— Збиља?... за 
кла.</p> <p>Појави се на прагу и Гојко, али друкчији, сасвим друкчији.{S} На њему лепо ново оде 
, проговори Гојко, осмехнувши се малко, али му са лица не силажаше она љута горчина и бол, што  
ађен ни... дотеран, као што би требало, али је добар човек.</p> <p>Писар за то време непрестано 
оче опет да му наилази облачак на чело, али се он прену и стаде се отимати од тога новога распо 
итеже га снажно и не да му пасти у зло, али се он отима од тога невидљивог саветника, хоће напр 
као и Љубица.{S} Неко их је зло снашло, али се нико не досети правом јаду.</p> <p>Одједном се к 
ерас цркви, субота је, па да ноћи тамо, али га сад очекује важнији посао.{S} Чим дође, затвори  
м Обрадовом, одговори она тихо, лагано, али јој срце лупаше да искочи из груди, а дихаше брзо,  
— Каквој њиви?!... узвикну он зачуђено, али му глас дркташе од љутине. — Шта си тамо радила?</p 
 приђе јој, гледајући преда се збуњено, али му још у очима играше она весела, ватра, која га гр 
исам ни послушао све како ми је речено, али опет сам погрешио...</p> <p>— Шта си ме чекао, море 
знатога плота, хтеде погледати у десно, али му се учини да неко стоји на отвореним вратима, па  
де прилика да чује што ново и необично, али она не беше у стању да разуме све што се око ње зби 
 зебње; осећа да је све у реду и добро, али не мисли о том; зна да у џепу има доста банкнота, д 
лости.{S} Срце му једнако некако пусто, али му се чини да ништа не жели, не осећа...{S} О озбиљ 
ично бунило... уз грозницу, рече лекар, али код њега може да се излеже веће зло.</p> <p>— Какво 
којаких.«</p> <p>— Извините, молим вас, али знате: нас новаке све интересује, обрте му се она,  
head> <p>Љубица пребрину и други испит, али сад у мало не прође зло, једва се спасе слабе оцене 
о кликће наш господин Аксо?...{S} Јест, али он је богослов.</p> <p>— Та оно није баш због тога, 
} На лицу му исписана жива радозналост, али се јасно чита на њему и горко сажаљење, прекор...{S 
 одјекну далеко потесом кроз глуху ноћ, али га нико од људи не чу, само пси од крајњих сеоских  
и њега и њу, оборили су пред њим главу, али он ипак осећа неку празнину у веселу срцу своме.</p 
као да се бојао пореметити кога у раду, али кад опази да је Љубица сама, остави врата и приђе ј 
оља...</p> <p>Гојку кану суза из очију, али он не смеде подићи руку да се убрише.{S} Скрену око 
а боја Љубица не долази никако у школу, али се он живо бојао да не дође данас.{S} Добро јој...  
на лицу, које се већ све обојило крвљу, али она ипак гледа тако, као да се тај говор ње не тиче 
 Он уђе, као обично, гледајући у земљу, али кад стаде пред њу, подиже очи и погледа је за часак 
утника у варошком оделу, пођоше к њему, али пришавши близу, стадоше.{S} И они се зачудише необи 
кође маше руком...{S} Можда је то њему, али се то њега не тиче, кад она није више жива...{S} Он 
ас долазити?{S} Гојко никога не помену, али се знало о ком говори.</p> <p>— Не зна, братићу, ни 
ала сваку шару, запазила сваку особину, али јој још није почео постајати обичан, као што то бив 
ећи да је примила скоро за целу годину, али се уздржа, знајући да ће му то бити непријатно, а и 
међу децу мислила је одмах почети игру, али ето, нешто јој охлади намеру; она сама не зна од ку 
и га под руку са отвореном одвратношћу, али се бојала да му што не буде у путу, па после она кр 
еде проћи, чинећи се да не чује Љубицу, али се ипак задржа, очекујући с нестрпљењем да она прва 
којима би по вољи било увредити Љубицу, али он не сме да јој каже ништа.{S} Кад га она запита з 
ио.{S} Није му се видела љутња на лицу, али тек нема више онога топлог погледа, који Љубицу сва 
слијих ђака.{S} Гојко стаде за певницу, али пошто не имађаше гласа, мораде ћутати.</p> <p>Љубиц 
.</p> <pb n="84" /> <p>Одоше у судницу, али се вратише у стан Љубичин без успеха.{S} Кмет их од 
/p> <p>— Он је, вели, сам нудио старцу, али му он одговорно: »Кад немам кћери, не требају ми ни 
згреје.{S} Осећа и глад, глад у желуцу, али зна да не би могао ништа у уста метнути.</p> <p>Пос 
а она и покуша да развуче усне у осмех, али се оне искривише и задркташе, одајући велики бол шт 
.{S} Већ са очима је лакше... криће их, али руке... баш не зна шта ће са њима.{S} Гле, и ноге м 
ћ сврших, умре ми брат, па умре и отац, али ја положих испит, и ступих у гимназију!...</p> <p>О 
ући да слети с његових усана кобна реч, али он, осим нејасних узвика, не умеде ништа рећи.{S} Б 
 би га она јутром.</p> <p>— Како хоћеш, али готово... имамо млада сира, лука, јаја, шта ћеш виш 
израз... »Ала би то био живот, Боже!... али ко сме о томе мислити...{S} Није то за мене, за ова 
а знам да је то безбожно, да не ваља... али што ћу кад само срце игра у мени, сама ми се душа в 
ило к њему; само она незгода новчана... али ваљада није то?{S} Она се замисли и не дође ни до к 
 извукао, <pb n="145" /> то је ништа... али што сам страдао!...{S} И после два дана дођох, весе 
у непријатан овај састанак, напротив... али би он ипак радо продужио пут, само да не мора одгов 
 обрадовати и помоћи брата, оца, све... али су јој сад и они далеки.{S} Сад има нешто прече, бл 
ина, ово су неки добри људи, види се... али тек...</p> <p>— Јесте ли богослов или преперанд? за 
е...{S} Она се спреми да повуче јаче... али истога тренутка нешто необично груну... задими се.. 
о, гледајући у страну.</p> <p>— Знам... али опет...{S} Хвала вам и на посети... запе Љубица и п 
, неће отказати?</p> <p>— Захваљујем... али сам тако уморна, да би ми сад одмор био пријатнији  
же бити, и сву обузима очајање, ужас... али ипак она се креће напред и улази у школу.</p> <p>Ка 
т..{S} Сећам се многих ситница, јест... али то је туђи живот, <pb n="63" /> то сам ја само посм 
ер држаше да још нема ничега озбиљнога; али чујући ово очајно јецање, меко женско срце не могаш 
ако буновно, полусвесно, као и до сада; али одједном јој засветли у очима жива радост, она скоч 
и наведе му неку зебњу и страх на душу; али он одгони од себе све те мисли само једном, фатално 
и да је обузима страх, баш прави страх; али то од чега долази страх далеко је, оно се не види,  
ас саслушају обоје.{S} То ће и бити!{S} Али зашто?«...</p> <p>— Изволите један акт из Министарс 
аве...{S} Хај-хај да горка хлеба!...{S} Али опет ваљда ће Бог помоћи.{S} Нисам ја ни прва ни по 
о откупљујете...{S} Вечна правда!...{S} Али сад... тако изненада!...{S} Чекајте мало да дођем к 
не познаје, ако је из овога села!...{S} Али је лепотица, права лепотица!..</p> <pb n="176" /> < 
p>Гле, и то се испуња, и та жеља!...{S} Али не ваља тако... како ће он пред свима људима причат 
а се као од отрова.{S} Право има!...{S} Али зашто, зашто све то мораде бити?...{S} Да ли је тре 
еће!)... кажњен платом... ко зна!...{S} Али шта ће она овде, каква посла има она?{S} Биће то др 
а. — Онакав човек!... онака душа!...{S} Али ти си гледала на лепоту...{S} Шта ћу ти ја!...</p>  
машне, деце, која су без заштите!...{S} Али мој добротвор оздрави!...{S} Видите, и њега сам отк 
р!...{S} Још кад би Бог дао деце!...{S} Али на тој мисли Гојко обично свакад поцрвени, сам од с 
е...{S} Свеједно, добар је и нож!...{S} Али он поима да се с ножем треба приближити баш уз њега 
 Буд је такав, па још привремени!...{S} Али не мари; види се да ће бити мекши од воска: она ће  
ну...{S} Тако је то, братићу мој!...{S} Али опет, опет...{S} Часни је не убио!...</p> <p>Освану 
м?{S} Јесам, јесам... о, те како!...{S} Али ево шта ми срећу мути...{S} Лекар каже... опет ја о 
 њом!...{S} Не, не...{S} Не тамо!...{S} Али куд ће?...</p> <p>Одједном се нечему досети, претрч 
родом, стварам војнике.{S} Чудно!...{S} Али знам, то је све она проклета моја суровост.{S} Шта  
угом овако са масницом на образу!...{S} Али се осећаше усамљен, без игде икога, без помоћи и са 
дур... јест, тамо у затвору туку!...{S} Али неће, неће... видим ја како капетан слуша моје прич 
тамо амо, <pb n="37" /> па ништа....{S} Али не иде, бадава, знам ја себе.{S} И он се скоро глас 
о да сам знала... за <hi>оно</hi>...{S} Али ко је то могао знати!{S} О, како би то све лепо бил 
ра.{S} Хоћете?...{S} Да дођем, а?...{S} Али нећу, ако ме ви не зовете...</p> <p>Љубица се насме 
аговати, као што ова сад благује?...{S} Али црн и непровидан застор будућности све то скрива од 
а млађи смо, па се мора слушати!«...{S} Али сад осети како му спада велики, огроман терет с гла 
чини да ту има доста и пријатнога...{S} Али за сад она је узбуђена јако и рада би ма чиме забав 
..</p> <p>»Иду страдања, видим ја...{S} Али зашто не могу да видим све унапред, да видим крај!. 
мапе, ни метарских мера, ни слика...{S} Али ми је најгоре за мапу: не знам како ћу без ње.</p>  
тролом и дркће због својих недела...{S} Али да и он зна, да га одовуд гледају!...{S} О, онда би 
јер сам вас доиста тешко увредила...{S} Али рекла сам вам већ: ја за она два месеца нисам ништа 
. јест има још нешто, јамачно има...{S} Али један поглед на ове малишане довољан је да раскрави 
у од ормана... извесно је од вина...{S} Али брже!...</p> <pb n="209" /> <p>Она зину, подиже рук 
 Добар слуга жали добра господара...{S} Али он може уједно и жалити и — чупати кокошке...</p> < 
сам видео, онде, са онога прозора...{S} Али ја ништа, Бога ми, ништа...{S} Само се ти не плаши. 
 црним застором, те не види ништа...{S} Али шта је, шта је?...{S} Ужас, треба бежати... дај да  
мљи... боји се да не падне на под...{S} Али се он отима, напреже се...{S} Има нешто јаче што га 
{S} Чудо је само како је не опазе...{S} Али је она полегла по земљи, само главу мало подигла, д 
..{S} Гле лакше ми је... добро је...{S} Али се опет мути у глави.{S} Ооо!...</p> <p>— Шта се то 
ћу тражити премештај за нас двоје...{S} Али да знаш само шта сам измислио...{S} Слушај!{S} Ја в 
</p> <pb n="95" /> <p>— Разуме се...{S} Али на адреси напиши <hi>у руке</hi>, да не оде прво он 
м умрла, па су и вама тако казали...{S} Али је прошло све...{S} Сад вас молим да ми опростите с 
отпун мир, па ништа друго не жели...{S} Али докле ће се тако?{S} Не може се то продужити вечито 
то се сад нешто почиње, мора бити...{S} Али шта?« И њега опет стадоше претресати некакве топле, 
се још ње сећати у раној младости...{S} Али шта је ово, шта ће ово да буде?...{S} Зашто она одј 
у...{S} Шта се то чуло?... врисак...{S} Али откуд, од чега?...{S} Неко је вриснуо, уплашио се.. 
з пут; Гојко једва стизаше за њом...{S} Али он иђаше, упирући се <pb n="178" /> свима силама, и 
="63" /> то сам ја само посматрао...{S} Али из мог живота нема ништа, јер ја нисам живео, као ш 
 Као да никад није ничега ни било...{S} Али се ти не брини, све ја то могу поправити... јест, с 
сећа да је то дисање и врло топло...{S} Али од тог места полазе све јаче струје низ тело, трзај 
нешто је снажно вукло тамо у собу...{S} Али што ће тамо?...{S} Да изнесе на видик и њој своја с 
 из заседе!... па... па да је сву...{S} Али на што то?{S} Он, он је ту једини узрок свему... он 
ништа...{S} Други се само гнушају...{S} Али оволики бол... то је страшно!</p> <p>— Кажем ја, је 
 чак и чист бео покривач на столу...{S} Али је женска глава за те ствари вешта, очас се учини п 
и сељаци!...{S} Шта имам да се ту...{S} Али знам да ћу задрхтати кад их угледам.{S} Само да не  
 ни прва ни последња на овом путу...{S} Али он... ух, све би друго лако, само да је он друкчији 
S} Као да нису до сад видели човека.{S} Али шта је ово те нико не доводи децу од своје воље?</p 
ђа«, о чем је много рђавога слушала.{S} Али она ни прстом не мрдну да то спречи.{S} Напротив, р 
на остане сама са својим малишанима.{S} Али ипак мораде себи признати, да је највише охлади одг 
чисто небо, обасјано благим зрацима.{S} Али је ипак хладно, веома хладно...{S} Снег се бели по  
но.{S} Љубица све више светли очима.{S} Али по неко устане, па све наопачке...{S} Љубица се мрш 
љано спремљена, и то му није првина.{S} Али се боји ревизора, и не због оцене, него просто онак 
 враћати стари дани мука и страдања.{S} Али докле ће се вечно страдати?...</p> <p>Влајко се спр 
се већ знало кумство и без договора.{S} Али се нешто обе учитељке у почетку опираху, док њихови 
би... да оставимо разговор за сутра.{S} Али вам опет кажем: ја остајем на речи.{S} Хајдемо... х 
ала у друштву.{S} То већ није ништа.{S} Али после шта оно говораше о некаквом накиту, украсу, ш 
 сте... јецаше она, не дижући главе.{S} Али сад... сад не видите шта се збива, јер иначе ме не  
ја, ако се он сам не прихвати метле.{S} Али је то њега мрзело, а нечистоћу је могао мирно сноси 
нила какво зло или себи или другоме.{S} Али она се још надала...{S} Мислила је да се то може не 
нерасположење и сумор овладаше њоме.{S} Али она силом угушиваше те нове мисли, избегаваше их, о 
ој се образи час зажаре час охладне.{S} Али се стаде прибирати, јер напреже вољу, те се сва пре 
ј помињати сиротовање своје родбине.{S} Али се нешто мораде рећи. — Имам да примим за два месец 
добро и напредак орловачке омладине.{S} Али свему има краја, па и овој погодби.{S} Наредише да  
еде и живи, одговори она смешећи се.{S} Али треба зарађивати хлеб.</p> <p>— Хлеб?... понови он; 
охладнео према њој, не воли је више.{S} Али зашто, зашто?{S} Не може бити да ће јој ко отети он 
 бојао да то не буде Љубици по вољи.{S} Али кад виде да га она сама увек позива и да се радује  
право, па чак и дужност да то учини.{S} Али се то све заврши оним стереотипним и малодушним узв 
а, па ни мрднути се, ни проговорити.{S} Али шта је ово?...{S} Некаква топлина око десног образа 
одатке, чим опазе да је човек мекши.{S} Али ето и она зло прође, а није баш тако мека, уме добр 
 и на све оно, што је у вези са тим.{S} Али је она већ навикла да угушује мисли о томе.</p> <p> 
и Веља казати оно исто што и Стојан.{S} Али сад јој је веома незгодно да почиње разговор пред у 
 очи.</p> <p>— Знам, одговори Гојко.{S} Али ако се она узинати, не могу јој ништа.{S} Јутрос са 
S} Једва изиђоше и дахнуше слободно.{S} Али тамо далеко пред њима виђаше се други, још већи обл 
говоре преда мном... опазила сам то.{S} Али шта?...{S} Свеједно, ма шта било, није тако страшно 
за то бих је могао узети на одговор.{S} Али, ех...!« и он махну руком по ваздуху, увиђајући и с 
} Могла би продужити и овакав живот.{S} Али ти не знаш шта сам ја изгубила...{S} Све...{S} Све! 
/p> <p>— Добро, то већ хоћу... могу.{S} Али шта мислиш о њима, шта ће бити?</p> <p>— Хе, соколе 
аш!...{S} Не знаш да ћемо у Америку.{S} Али да се чувамо њега, да нас не опази; може те отети.. 
ом грозничавом журбом предаде послу.{S} Али је одмах прекиде глас Стојанов:</p> <p>— Господин к 
 сам доста набрао и носио их у џепу.{S} Али зар да се <pb n="26" /> не користи овом приликом и  
да би хтела завирити му у саму душу.{S} Али се одједном трже, намршти се, дође јој одвратно и г 
 мори, рече Гојко, прибравши се мало. — Али ма шта било, знајте да не одступам од своје речи.{S 
те и да се у свему разочарате.</p> <p>— Али за Бога, ваљ’да нико не дира оне који се не мешају  
ко!... сваки је почетак тежак.</p> <p>— Али, молим вас, ко може да се не љути кад види овако ма 
е до сад могао један отаљавати!...{S} Е али ревизор летос договори се са пређашњим одбором — а  
писано со.{S} Учитељ се с доста вештине али и муке стараше, да навикне дечје ухо разликовању ов 
ему јаду.{S} Она подиже главу, па благо али озбиљно погледа Љубицу, право у очи...{S} Научила ј 
.{S} Станка... моја младост!«...</p> <p>Али у место револвера падоше на писареве образе две сух 
 страшно, непознато, уклонити...</p> <p>Али истога часа она као у сну осети, да се тај фатални  
p>— Добро, чекај да се обучем...</p> <p>Али Драгутин не чека, него је узима за руке и води.{S}  
а свему, било јој је свеједно...</p> <p>Али јој се ономад отворише очи, кад стаде жива жена изм 
а не осети ништа друго пред њим.</p> <p>Али у колико Љубица и писар постајаху интимнији, у толи 
зи другим вратима.{S} Не чује се ништа, ама баш ништа!...{S} Стој, неки покрет и звук... као да 
 сад други гази моју љубав...{S} И све, ама баш све... како је било са Гојком, тако је сад са м 
исто говори, онаки исти покрети, осмех, ама баш све исто.{S} И његове прве речи беху скоро исте 
.{S} Хеј, што ти је женска глава!...{S} Ама Бога ми, господине, једнаке су: и ове ваше учевне и 
.</p> <p>— Ха-ха... ти се плашиш?...{S} Ама рекох ли ја теби, да нам нико ништа не може...{S} Н 
на са неким малим изразом кокетерије. — Ама немамо где да вас уведемо.{S} Децо, дајте коју стол 
е јелом и пићем.</p> <pb n="61" /> <p>— Ама као да смо се ја и ви, господин учо, раније познава 
ћи...{S} Како год ти кажеш!...</p> <p>— Ама не питам те ја за одобрење да идем, него за мишљење 
потекоше из очију крупне сузе.</p> <p>— Ама шта ви!...{S} Не допуштам... мисао такву не допушта 
а прилика да јој ма шта рекне.</p> <p>— Ама чекај, господине, стаде кмет извијати слатко и речи 
и узе веселији, љубазнији тон.</p> <p>— Ама, молим те, шта ћу да радим са молитвом: никако деца 
бе.{S} Његов поглед као да хтеде рећи: »ама вараш се ти, биће да је то који други што год погре 
 ме онда звао да се пењемо...{S} Његова Америка«...</p> <p>Лете, лете, мењају се као у калејдос 
p>— Еј мој кукавче, не помаже ти сад ни Америка, кад си растурио своје гнездо!... узвикну он, у 
 бежимо, далеко далеко, у бео свет... у Америку, хоћеш?...{S} Кажи само...{S} Да се сакријемо о 
настави: </p> <p>— Ја тебе лепо зовем у Америку... шта ћеш боље?...{S} Да побегнемо од овога св 
е, помишљао је озбиљно да бежи са њом у Америку, или у Турску.</p> <p>А Љубица?{S} Ни сама она  
е... шта чекаш!...{S} Не знаш да ћемо у Америку.{S} Али да се чувамо њега, да нас не опази; мож 
ра као жеравица...{S} Гојко опет поче о Америци...</p> <p>— Еј мој кукавче, не помаже ти сад ни 
} Што, зар је то тешко: врд... врд тамо амо, <pb n="37" /> па ништа....{S} Али не иде, бадава,  
ам ја!{S} А она јок... него са њим тамо амо, па цело јутро.{S} И шта су имали толико да говоре? 
{S} А ја ћу, душице, све да трчим, тамо-амо... да скупљам где год има што за <pb n="173" /> теб 
 изиђе у двориште.{S} Стаде ходати тамо-амо, а под ногама му шушти опало, жуто лишће; а над њим 
ове ствари?« — запита се она бојажљиво, аналишући са зебњом своја осећања, али се одмах умири.{ 
бало, одговори му Стојан.{S} Кад год се анатеме туку, склањај се испред њих, да сачуваш своју г 
 сласт и блаженство од умнога додира са анђелима и светитељима...{S} И она осећаше бескрајну, н 
оследњим догађајима: обузела је некаква апатија према свему, па нити је што љути ни весели.{S}  
стеже..{S} Опет јој у очима блесну онај апатични израз и брзо га нестаде... </p> <p>Оде јој ота 
траше све око себе суморно, бесмислено, апатично...{S} Веља виде да овде нема више никаква посл 
</p> <p>Одједном се расветли цела соба, апи то сад није она соба у којој заспа, него она у Беог 
 После пола часа за Гојком се затворише апсанска врата и зарђала реза шкрипну оштро...</p> <p>Г 
 ту Пера навлачи на зло, видим...{S} Да апсим, ни крива ни дужна човека, и то сад баш, пред про 
ицу...{S} Па после оно заносно играње у аптовини иза куће: тада је мислила да ће се исто тако и 
ав, сек’о прутиће, па их пуно наређа по асталу...{S} Неки му се ломе, а неки остају цели.{S} Са 
е за данашње догађаје. — Па то је читав атентат на твој живот.</p> <p>— Море махни се шале, нег 
 по цео дан вођаху разговори о љубавним аферама и ноћним шетњама.{S} На овим дугим лепим данима 
од нова страха...{S} Како би било да... ах, шта ја радим!...{S} Она се сама згрози од ове ужасн 
 да мили као бубица...{S} Брже, брже... ах, проклете ноге, издају... баш сад.{S} Ево га унутра  
а траје?...{S} Или да није смрт?!...{S} Ах, кад би то било!...</p> <p>— И што ја не бих могла с 
 њој.{S} Стеже... све више стеже!...{S} Ах, па она ће да плаче!...{S} Да ли?...{S} Не, није то. 
S} Развратник, ужасни развратник!...{S} Ах, што не може сад да скочи из заседе!... па... па да  
а у кујну...{S} Што ће му мотика?...{S} Ах, јест... морају њу закопати...{S} Наравно, кад ко ум 
се ништа!...{S} Да није то капља?...{S} Ах, да седнем у ово жбуње...</p> <p>И она се спушта на  
{S} Шта је ово?...{S} Где је она?...{S} Ах, одједном се сети онога страшног...{S} Коса јој се с 
а учитељица, вели, биће отпуштена...{S} Ах...« Љубици се стеже срце од неке зебње и опет је при 
вог разреда?...{S} Како ли ће она...{S} Ах, шта ја све око ње, кад она и не мисли на мене; то с 
</p> <p>— Видели су нас... не иде...{S} Ах, шта ту!... плану она одједном, па се одлучно крену. 
ли они сад срећнији?...{S} Не, не...{S} Ах, а ја сам мислила да страдам за њих, да приносим себ 
} Седи овде...{S} Сипај, домаћице...{S} Ах, дај прво тањире...</p> <p>После ручка вођаше се међ 
S} А ти није требало сама, душице...{S} Ах!... и он се дохвати обема рукама за главу, па после  
 признаницу.</p> <p>— Шта ће приз...{S} Ах, да, да... трже се одједном полицајац, треба за општ 
лаши, застаде...{S} Чује се кашаљ...{S} Ах, то је Стојан...{S} Кад је он дошао?...{S} Или је би 
исарем, правдајући се узгред: </p> <p>— Ах, извините, молим вас.{S} Јадна моја деца... оставила 
 мисли о њима, да не страда...</p> <p>— Ах, ја сам несрећна!...{S} Никога... нигде никога иа св 
ма ли још која зрела жутица...</p> <p>— Ах, па ја га знам!{S} То је од оних првих Гојкових четв 
не није био...{S} Сад не знам.</p> <p>— Ах... уздахну Љубица дубоко, осврћући се око себе, не з 
гледајући кроз прозор уздахну:</p> <p>— Ах...{S} Шта је то?... промрмља она кроз стегнута уста, 
 дође на коњу... све у трку!...{S} Ааај-ах-ах-ах-ах!... зајаука она и стаде се претурати по кре 
ђе на коњу... све у трку!...{S} Ааај-ах-ах-ах-ах!... зајаука она и стаде се претурати по кревет 
на коњу... све у трку!...{S} Ааај-ах-ах-ах-ах!... зајаука она и стаде се претурати по кревету.< 
коњу... све у трку!...{S} Ааај-ах-ах-ах-ах!... зајаука она и стаде се претурати по кревету.</p> 
} Какви ђаци... коме они требају?...{S} Аха, знам... то је од онога« и са тим сећањем на девето 
злеже храпав, промукао глас. -</p> <p>— Аха... тако ли је!{S} У ово доба...{S} Молићемо за мецк 
пет занос, бунило и топлина...</p> <p>— Аха, понео сам га... ево!...{S} И писар, дркћући рукама 
...{S} Није га познао по ноћи.</p> <p>— Аха, јест... хтедоше, чини ми се да га истерају.</p> <p 
је сад тамо у кући још већа ужурбаност: баба Смиљка непрестано иде некуд по селима; оде, врати  
 Опчинила је она тебе, каже цео свет, а баба Мара има траве и за то, рекла ми је... разговарали 
тако важна ствар...</p> <p>Него шта ова баба једнако провирује из кујне!...{S} А не плаче и не  
и, смеши се, маше рукама и види како се баба Смиљка помолила на вратима и некоме такође маше ру 
исли...</p> <p>Кад свану, Гојко стиже с баба Смиљком пред школу.{S} Ташта му одмах утрча у собу 
 ревизора, јер се о њему говорило да се бави самим ситницама из школскога рада.{S} Прионуше обо 
ним идеалним мислима, којима се највише бавила у школи.{S} Срце јој беше препуно милине и неке  
ештај, то му јавише другови, који су се бавили у Београду.{S} Он слеже раменима и поче уписиват 
b n="37" /> па ништа....{S} Али не иде, бадава, знам ја себе.{S} И он се скоро гласно насмеја,  
 баш тако мека, уме добро да говори.{S} Бадава, мора тако да иде, кад смо бачени на милост овим 
авити пред њом.{S} Чим га опази, она се бајаги обрне Стојану, и ако чиче ту нема:</p> <p>— Ју,  
риметно, и сам прави зачуђено лице, као бајаги чуди се питању.</p> <p>— Јуче сам почео, одговар 
ља... а шта му је то? пита је кмет, као бајаги зачуђен.</p> <p>Љубица му објасни; рече и колико 
о... судови, вода, ципеле, трчкарање до бакалнице, до касапнице, а ноћу крпи се, пери се и учи. 
> Тако је то, братићу мој!...{S} Четири банке за целу годину!{S} И то су људи, лолчине једне.{S 
не мисли о том; зна да у џепу има доста банкнота, да ће тај новац обрадовати и помоћи брата, оц 
аре, а Љубица гледаше зачуђено у гомилу банкнота и стаде их купити и слагати једну на другу. .< 
и велики новчаник са гомилом наслаганих банкнота. — Ја ћу с кметовима то сад регулисати.</p> <p 
 такво поступање у реду, а друго су све бапска посла, која не доликују озбиљним људима...</p> < 
 му кад је овакав, јадник.{S} Но ништа, бар ћу са те стране бити мирна, јер и њих има свакојаки 
, мисли она, гледајући на Гојкову децу: бар од њега сам живља и окретнија, а гле како су наша д 
подина Љубе!...</p> <pb n="154" /> <p>— Бар да је нежењен, па да му приличи! одговори јој друга 
ећ пети дан је како наређује Стојану да бар мало смахне оно сено са пода, па ето, стоји све као 
сећам да не треба ићи.{S} Свеједно, сад бар знам да сам... да сам... и одједном јој заигра обла 
.{S} Него... тек сад је друго; опет сад бар има нечега, а онда није било ништа, изговори он то, 
ри ни да се насмеје, а хтела би да каже бар једну реч, да захвали.</p> <p>— У десет часова тачн 
и су нам и тај једини заклон: да нам је бар хлеб обезбеђен, кад радимо посао ваљано.{S} Па ето, 
Што ми не да Бог мира, мисли она, да се бар сита нарадим са својом децом?{S} Сад видим како вел 
 отеже и одуговлачи: те чекај испит, те бар полугодишњи парастос...{S} Којешта!{S} А мати ме ле 
вати заинтересована Љубица. — Ваљда сте бар као дете проживели, у родитељској кући, са децом?.. 
 Е сад ако хоћете да се мало прођемо, и бар да ме том приликом испратите, рече гост.</p> <p>— З 
е моћи поступати по својој вољи; он јој бар неће бити на сметњи.</p> <p>— Честитам, госпођице,  
мо те, веле, ни звали«...</p> <p>»Па он бар да је друкчији!«...{S} Да је онакав, како је она за 
жалио...{S} А ја... ех!...</p> <p>— Што бар не дође одмах по распусту, да седиш с нама овде?... 
ред, да видим крај!...{S} Зашто не могу бар у душу да му завирим, да видим шта има <pb n="193"  
... </p> <pb n="201" /> <p>— Идеш ли му бар на гроб, јаднику?</p> <p>— Нисам у почетку никако,  
 распусти децу и оде журно у Брезовац. »Бар ћу добро навићи на овај пут«, помисли он, идући кро 
еја, гледајући за њим, како гази посред бара, не мислећи без сумње о том, куда иде и шта ради.{ 
:</p> <p>— Потрчи!...</p> <p>Запљескаше баре од каљавих ногу, које падаху у њих као камење...{S 
атиш се руком за плот, да би прекорачио бару, а рука клизи по мокром и хладном дрвету; стресеш  
ори собна врата...{S} Задахну га дим од барута...{S} А доле на поду бели се онакажено, слабо ли 
 руком по ваздуху, као да ће рећи: »Ех, батали, само нек је мир у кући!«...</p> <p>Једаред му д 
ма улазак.</p> <p>— Стој...{S} Ходи код бате...</p> <p>Љубица познаде ћатин глас, па плану свој 
S} Ако си сањао да те буве пецају, биће батина.{S} Тако је то, братићу мој!...</p> <p>Упис се в 
ш ту дроби! викну Веља, идући к њима са батином. </p> <p>— А, тако ли се дочекује влас’!...{S}  
 Веља и стаде се освртати да нађе своју батину.</p> <p>— Хоћеш ли да идеш ти, учитељу? осврте с 
 осећање...{S} Оно само трује око себе, баца горчину и јед, сажиже, ништи...{S} И једнако се са 
а куша постојанство заљубљенога јуноше, баца га у тамницу, мучи га, па кад се уверила да његово 
ближи.{S} Њему заклецаше ноге, стаде да баца погледе у страну и, ни сам не зна како, приђе лепо 
пет настављају светлији дани.{S} Сад се баца око на многе стране, а има се на чем, у пространом 
а са свију страна, а он се само обрће и баца ногама у страну, и ако носи штап у руци.</p> <p>—  
нице слабо осветљава малу чисту собицу, бацајући зраке на кревет у једном углу, над којим се на 
 своје нестрпљење, вртећи се на месту и бацајући неумесне досетке на рачун кога говорника.</p>  
ку међу собом.{S} Истина, Гојко при том бацаше из очију муње, а Љубица се лукаво осмехиваше.</p 
во гле... па и њу сву иситни на парчад, баци те комадиће на под, па их стаде бесно газити.</p>  
p> <p>А дечко поједе крушку, и таман да баци огризак, а поред њега протрча велики кер, гледајућ 
 се још једаред обазре на село, па онда баци на земљу неку вунену струку са својих леђа и седе  
етињи осмех пређе јој преко усана и она баци поглед на Гојка, онако у косо, не осврћући главе к 
е њих двојица из дворишта, Љубица му се баци на груди, обгрли га и стеже грчевито, дркћући сва  
ећаја, она сва задркта од неке милине и баци се Влајку на груди.{S} Њему ово не би по вољи, пре 
све готовио.</p> <pb n="6" /> <p>Учитељ баци струку на столицу, посади се на њу уморно и стаде  
убица поцрвене, задркта, па се одједном баци на мајчине груди и заплака горко, очајно, с тешким 
еђе.</p> <p>Гојку засветлеше очи.{S} Он баци поглед на Љубицу, која иђаше напред путањом, па од 
ко објашњава свој покрет, а по неки пут баци оштру »примедбу« на данашњи догађај.</p> <p>— Е, т 
жем вам... поче он отезати, па у говору баци поглед на сокак и прекиде, занеми.{S} Угледа сеоск 
 бих знала да ће овако ићи целе године, бацила бих све још сад.</p> <p>— Хе... а нисте још ништ 
чувеном лепотицом.</p> <p>Љубица се већ бацила у најцрње мисли, једнако очекује неко зло, а не  
ти мислиш.{S} Него оно к’о вели: дај да бацим кривицу на другог, ако се може; боље нека бриде т 
и.{S} Бадава, мора тако да иде, кад смо бачени на милост овим безјацима!...{S} Срећа те држава  
но ђубре.{S} Озго са крова зјапи широка баџа, кроз коју продире светлост, ну осим ње има и једн 
и растури се тако у висини, па опет над баџом затрепери чисто небо, обасјано благим зрацима.{S} 
 уз дрво и подиже главу, гледајући кроз баџу плаво слободно небо...{S} Очи му се приковаше уз т 
т занесе мислима.</p> <p>»Чудновата је, баш!... премишља Гојко десети пут једну исту мисао. — О 
дмакне се од прозора, чује се још боље, баш онај исти врисак...{S} Тамо је ваљада и њена мати,  
 да чује са дворишта необично звецкање, баш као да је сабља.{S} Погледа на прозор, а тамо стоји 
е шаљивим напоменама.</p> <p>— Е брате, баш то нисмо знали, рећи ће једна полугласно, него смо  
S} Ни сама она не може ту ништа помоћи, баш и кад би хтела.{S} Шта може радити, ако јој он пост 
ојко одједном.{S} Хоћу да вам испричам, баш ћу вама да испричам, а никад живом човеку нисам то  
его скромни, веома скромни...{S} И ево, баш све се испунило!{S} Он је онакав, <pb n="186" /> ка 
, да ви’ш како би облетала.{S} А овако, баш ми је тешко.{S} Ето, свршио сам више од ње: она из  
аш је добар човек и... одличан... јест, баш одличан учитељ, то каже и господин Веља.{S} Морам м 
даљину...{S} Осети да је обузима страх, баш прави страх; али то од чега долази страх далеко је, 
опазила би да се радујем.{S} Па што?... баш да видим шта ће радити, а?«...</p> <p>И он се стаде 
очима је лакше... криће их, али руке... баш не зна шта ће са њима.{S} Гле, и ноге му клецају!{S 
е, брже... ах, проклете ноге, издају... баш сад.{S} Ево га унутра у кући.{S} Звера око себе и в 
инути у мислима и тргнути из заноса!{S} Баш не може да нађе ниједну мисао да почне разговор.{S} 
е убије, и мене и мог вамилијаза?...{S} Баш му реци и за мене, нека зна... што? викну чича и по 
 да ради?... о чем сад да говори?...{S} Баш би јој радо сам саопштио ко је отпуштен, али... нез 
 врати на прозор и погледа унутра...{S} Баш тада Влајко затвори за собом врата, изиђе да види к 
ча велики кер, гледајући преда се...{S} Баш као наручен!...{S} Дечко махну руком и скоро истога 
и Љубица нешто смеше и гледају њега.{S} Баш ће бити да се њему смеју.{S} То га опет збуни.</p>  
вам онај колега, рече он, дижући се.{S} Баш ће сит да се наради.{S} Хо-хо-хо...</p> <p>Љубица с 
ви разред, па се одборници разиђоше.{S} Баш тада уђоше у двориште кола са учитељевим стварима.{ 
јасним светлим погледом и обори очи.{S} Баш је био у памети склопио целу реченицу којом је мисл 
{S} А деде да видимо то са учитељем.{S} Баш ме ту Пера навлачи на зло, видим...{S} Да апсим, ни 
.. као да има какво право нада мном.{S} Баш ћу за инат да га једим, још више ћу да се смејем са 
епо!{S} Што и ја не бих могла овако.{S} Баш ћу да огледам... не, не да огледам, него да и ја ок 
основна школа орловичка.{S} Бр.{S} 34.« Баш звони!...{S} Љубици нарочито одузеше смелост и упра 
 се па застаде.</p> <pb n="203" /> <p>— Баш ниси потревила, рече јој он, смешећи се демонски.{S 
јатно провели неколико часова.</p> <p>— Баш красан човек, рече Љубица; — весео, отворен, и тако 
му дође да заигра од узбуђења.</p> <p>— Баш вам хвала!{S} Не знате како сте ми добро овим учини 
 беше већ позеленео од страха.</p> <p>— Баш смо погрешили!... прошапта Љубица страшљиво, обрћућ 
дова, избегавајући њен поглед.</p> <p>— Баш си дивно наместила! рече јој сестра, гледајући по с 
о пријатељским гласом настави.</p> <p>— Баш ми је много тешко било што сте ме погрешно разумели 
а Љубица одмах пређе на ствар.</p> <p>— Баш добро што дођосте.{S} Ишчекујем вас од јуче једнако 
з пола часа изићи ћу на одмор.</p> <p>— Баш би боље било да изиђеш, настави чича веома тихим гл 
ар то спази, па се обрте ћати:</p> <p>— Баш си права гејачка цепаница; нећеш се никад истесати. 
м, па одговори другу шапућући:</p> <p>— Баш сам то јуче и сам мислио....{S} Гледаћу, чим примим 
 му чудно како се то све редом испуњава баш онако, како је он желео,..{S} Истина, сам он није п 
S} После јој се учини веома незгодно да баш тако отворено покаже, како је раније опазила госте, 
а уплашено погледа.</p> <p>— Није ваљда баш тако свуда?...{S} То би било страшно зло.</p> <p>—  
S} Тхе, шта ћете... мора се!...{S} А ја баш то гледам оногај... сваки дан, на... па ми баш, ова 
ругим вратима.{S} Не чује се ништа, ама баш ништа!...{S} Стој, неки покрет и звук... као да се  
 други гази моју љубав...{S} И све, ама баш све... како је било са Гојком, тако је сад са мном! 
 говори, онаки исти покрети, осмех, ама баш све исто.{S} И његове прве речи беху скоро исте као 
н опажа како се Љубица мршти и мучи, па баш нарочито бира такву децу.{S} Обавештава их, помаже  
урим се.{S} Него гледам вас једнако, па баш дођох нарочито да чујем... како то ви...{S} Некако  
ако ћу ја тебе, све исто онако...{S} Па баш ако хоћеш и онакав дворац у земљи?...{S} Тамо има м 
.</p> <p>— Страдање... разуме се.{S} Па баш то и јесте оно што вам кажем...{S} За велику добит  
сим, ни крива ни дужна човека, и то сад баш, пред промену.{S} Могу и одговарати...</p> <p>— Ком 
ост, рече он у себи, мрштећи се.{S} Куд баш сад да ми дође, кад треба да сам нај...најслободниј 
 њему долазе другови на ручак...{S} Све баш онако, као код правих кућевних људи!{S} И он извесн 
бе...</p> <pb n="36" /> <p>»И од куд је баш тако тежак живот? стаде Љубица мислити.{S} Тешко је 
ш, брате, у једној смо згради, па ми је баш тешка ова свађа...</p> <p>— Верујем, голубане мој,  
но исписана мисао: »Хо, море, па ово је баш згода жива!...{S} Права лепотица!«...</p> <p>Гојко  
убица по том.{S} Богме страшно!... није баш тако обично, како причају.{S} Не могу још да се при 
кши.{S} Али ето и она зло прође, а није баш тако мека, уме добро да говори.{S} Бадава, мора так 
ли он је богослов.</p> <p>— Та оно није баш због тога, господин-свештениче, није због тога што. 
> Чудновато!...{S} И ове су ти женскиње баш...« Он опет махну руком, разгледа пред собом па се  
 нек ти донесу по торбицу ораја (сад се баш крљуштају и много су лепи за јело), па рачунај са њ 
стаде насред собе, да чује боље, али се баш тада отворише спољна врата и Влајко викну гласно:</ 
ли добро... то се лице смеши и смеши се баш на њега...{S} Па то је Љубица, јест... жива!...{S}  
 у смех.</p> <pb n="141" /> <p>Гојко се баш збуни.{S} Шта сад да јој каже?...{S} Доиста му није 
 џаму, па ти после дође...{S} Оте му се баш из руку!</p> <p>Гојко уђе у собу, седе и рече Стоја 
 такву досаду, презирање, па чини му се баш и гнушање и одвратност!...{S} О, ако јој је већ пос 
 то није ништа... женска посла!...{S} И баш ће јамачно доћи!{S} Па шта да ради он?{S} Ништа, ка 
 је само учтив, пријатан, скроман.{S} И баш може бити да сам га ономад рђаво разумела.{S} Човек 
!{S} Ал’ ето!...{S} Ал’ опет, зар не би баш она могла навикнути на мене!{S} Навика је велика чи 
о да јој је мало ваздуха.</p> <p>— И ви баш хоћете... не гнушате се мене?... не презирете ме?.. 
ди у коликој је мери то страшно и је ли баш страшно; и све јој се чини да ту има доста и пријат 
гледам оногај... сваки дан, на... па ми баш, овај... жао ми, није вајде...</p> <p>Љубица почиње 
тни Савет, за Бога; ваљда се то не ломи баш тако лако!... запита Љубица узбуђеним, уздрхталим г 
и се он нечему па застаде. — Јеси ли ти баш видео да је акт из Министарства...{S} Министров пот 
он поима да се с ножем треба приближити баш уз њега, гледати право очи у очи и забости хладно г 
да је имаш бесплатно.</p> <p>— Е, немој баш тако, братићу.{S} Имамо и ми по нешто, и ако смо си 
орите!...{S} Зар ја?...{S} Овај, ја сам баш хтео сам да вам... да вас...{S} Напротив!...</p> <p 
 ње, кад она и не мисли на мене; то сам баш добро видео...{S} Како ме је гледала... као да сам. 
нев. »Нека га... нек види да и ја нисам баш...« Она не доврши мисао: осети да јој падоше две те 
и ми се, сваки мишић на телу.{S} Мислим баш да бих могао, кад бих се одлучио.{S} Што, зар је то 
ђаје, и смеши се задовољно.</p> <p>А он баш не хтеде одмах, онако драговољно... да се то сврши. 
и на двориште, иначе би га овај затекао баш како виси на прозору и гледа зачуђено.{S} Гојко се  
р. срп., како се то по некад ради, него баш отегао целом ширином.</p> <p>Љубица погну главу, па 
осподин управитељ</hi>; виђу да он тако баш хоће«.</p> <p>— Кажи господину да учитељице не мора 
о, није тако страшно...{S} А овај Гојко баш је добар човек и... одличан... јест, баш одличан уч 
да се поучиш чему.{S} А ни ми вам нисмо баш тако велике школе учили.</p> <pb n="43" /> <p>— За  
зиру, избегавају...{S} А по неке... ено баш она Даница, одржава везе са неколико учитеља, и сви 
ећ то... не мари.{S} Може бити да је то баш у реду, него ја нисам научила на такав разговор; ни 
тенце... све ћу те овако на рукама, ето баш овако... а ти ми се љушкај и буди задовољна...{S} А 
шта оно вели: »Нашло се мртво!« И зашто баш сад мора, онако кришом, да му предаје онај велики з 
S} Све тако, без краја!...</p> <p>— Зар баш никад нисте знали за игру са друговима, шалу, забав 
 чини?...{S} Шта ће нам гости!{S} И зар баш ми морамо имати каквих веза са оближњим школама?... 
С нарочитом намером он прекиде разговор баш на овом месту... </p> <p>— Камо вам онај колега, ре 
 хм... како да кажем... повученог, јест баш туњавог...{S} Туњав сам, није вајде«.{S} И он као с 
ука простачина и не знам ти за политику баш ни мало.{S} Ја, братићу мој, само знам да слушам мо 
ешко одмах прећи на главну ствар, па му баш дође овај случај као наручен.</p> <p>— Ти ћеш се на 
ким ногама.{S} Он и сам не зна зашто му баш та мисао застаде у глави, он не помишљаше ни на шта 
м ти ја, братићу, не бој се ти.{S} Њему баш немој зубе показивати, ономе знаш... него онако низ 
са?</p> <p>— Хо, голубице, па то и хоћу баш... да ту покажеш мајсторију: да стигнеш и у школу и 
а: упишите и мене у први разред; ја бих баш волео да учим код вас...{S} Тако да седим у скамији 
На дну дворишта, где је становала, беше баштица са неколико густих жбунића.{S} Кад год јој наиђ 
акнаду у десет динара месечно за стан и башту.{S} Гојко оде те разгледа свој нови стан, па се в 
 долазећи к себи.</p> <p>Она се сакри у башту за неко густо ружино жбуње, а Богосав оде преко д 
ући се у себи: како то одједанпут улети беда у њену школу, да јој помути задовољство?{S} И шта  
о, послушавши његов савет, допао овакве беде.{S} Осећаше ту много своје кривице... »Шта смо зна 
еко дворишта.</p> <p>— Ето нам сад нове беде, рече Гојко, плашећи се.{S} И куд ме ђаво наведе д 
Истина, срце му опет зебе од какве нове беде, која га може снаћи, и он већ претура у глави разн 
ече пролазећи покрај ње, као да се чуди беди невидовној, па уђе у собу, обрте кључ у брави и ле 
Сад је и она сама сасвим друга: до јуче бедно ништавно ђаче, а сад државни чиновник!...{S} Хтед 
о саме смрти...{S} Знаш ли ти да сам ја бежала од њега.{S} Побегла сам овоме несрећнику, а он,  
приђе тамо.{S} Чим би чуо врисак, он би бежао даље, даље... и гледао би зачуђено, преплашено.{S 
} Али шта је, шта је?...{S} Ужас, треба бежати... дај да се бежи!...{S} Не могу ноге да се покр 
сад не смедох погледати у женско!...{S} Бежах од њих као од ђавола, као да ће ме један поглед њ 
нека луда, јогунаста даска, па човек да бежи у свет.</p> <p>— Јест, кад ти дођеш као да ти је с 
му не беше деце, помишљао је озбиљно да бежи са њом у Америку, или у Турску.</p> <p>А Љубица?{S 
уробност, пакост и јогунство женино, па бежи од куће и тражи где би се могао расположити и разв 
?...{S} Ужас, треба бежати... дај да се бежи!...{S} Не могу ноге да се покрену...{S} Она обори  
За овога Гојка?...{S} Не, видиш да и он бежи од мене, отреса се као од отрова.{S} Право има!... 
} На цео век, до смрти...{S} И све тако бежи од њега, гнушај се!...{S} О, ту се мора изгубити п 
ајући га лукаво, ђаволасто.</p> <p>— Не бежим... нисте ми... противни.</p> <p>— Него напротив?. 
 очи.{S} Остави све, заборави... дај да бежимо, далеко далеко, у бео свет... у Америку, хоћеш?. 
м, па му довикну:</p> <p>— Станите, куд бежите!...{S} Зар сам вам још непрестано тако страшна и 
о!...{S} Умеш да чиниш пакости, а после бежиш као стрина...{S} Ево како се бојим твога шарабата 
 намршти и грубо проговори: </p> <p>Што бежиш? нећу те појести.</p> <p>— Дивљачно је, госпођо,  
Али се осећаше усамљен, без игде икога, без помоћи и саучећа... он зна да, би се и сам пред веч 
ници, па коракну брже и упаде изненада, без куцања, у Гојкову школу.{S} Гојко довршиваше предав 
. са вечитим жигом срама, без повратка, без оправдања«...{S} И тог тренутка постаде јој Гојко ц 
е, на свагда... са вечитим жигом срама, без повратка, без оправдања«...{S} И тог тренутка поста 
но страдање, без иједнога срећног дана, без наде, без утехе...</p> <p>Гојкова се зебња испуни.{ 
p> <p>Љубица остаде скрушена, сломљена, без мисли, притиснута неким тешким, грозничавим заносом 
аји... стоји тако укочено, без покрета, без икаква знака живота...{S} Стакло!... мртав!... мрта 
е, без иједнога срећног дана, без наде, без утехе...</p> <p>Гојкова се зебња испуни.{S} После н 
 подсмеха на уснама.</p> <p>— А ово је, без сумње, твоја драга половина и глава куће, настави о 
јој се хтео никако јављати.{S} И то је, без сумње, Гојкова заслуга.{S} Па због Гојка је дошао и 
астаје дуго, вечно, бескрајно страдање, без иједнога срећног дана, без наде, без утехе...</p> < 
?...{S} Зар је ово живот!...{S} Она би, без сумње, још онога кобног вечера, вођена својом плахо 
сам га ономад рђаво разумела.{S} Човек, без сумње, гледао мало да ме занима, па ћаскао свашта,  
а образу!...{S} Али се осећаше усамљен, без игде икога, без помоћи и саучећа... он зна да, би с 
ример...</p> <p>Гојко уздахну, скрушен, без наде, видећи пред собом све црње дане, све веће зло 
 је њу волео, али некако на свој начин, без оне обичне женске нежности, која влада међу мужем и 
 крпи се, пери се и учи...{S} Све тако, без краја!...</p> <p>— Зар баш никад нисте знали за игр 
па се само сјаји... стоји тако укочено, без покрета, без икаква знака живота...{S} Стакло!... м 
сположи од те мисли и поче радити лепо, без великога узбуђења, али тек око ње облеташе сав доса 
е, да ће се то све свршити мирно, тихо, без сватова, осим часника.{S} И дан венчања је одређен  
оред самих њихових очију; пројури тихо, без шума, водени кос, враћајући се ноћишту; зажубори ре 
ашло...{S} А видиш, код њега покушао... без размишљања...{S} Уђе и право за камџију... зна га д 
дине округе, али опет не иде то тако... без целе мапе.</p> <p>— Ми ћемо замислити да смо међу д 
рове.</p> <p>— Прво запишите рачунаљку; без ње не могу ништа радити, а требаће ми кроз месец да 
 Треба <hi>власт</hi> да их научи...{S} Без <hi>силе</hi> не иде...</p> <p>Уђоше у школу, прво  
ћ друго... вама требају многе школе.{S} Без тога не може да се ради ваш посао како ваља.{S} Нег 
ена, са шеширом на глави и гледа, гледа без циља.</p> <p>— Госпоја, прекида јој мисли један мал 
е обиђу, а она чами овде у туђини, сама без игде икога свога.{S} Отац јој одговараше на сва пит 
дано насиље над слабим човеком, који је без икакве заштите, коме ништа друго не остаје, него да 
 овако ако га она не заустави.{S} То је без сумње и Љубица увидела, па му приђе.</p> <p>— Зар и 
 умири ово вечито чергарење, ово терање без кривице и реда!...{S} Море, шта ту!... знаш ли да ч 
те, што сте допустили да се тако мучите без невоље!{S} Изволите, колико вам треба новаца...{S}  
ка јака мисао, која га занела и која ће без сумње стајати у вези са давном, далеком прошлошћу.. 
м ја!...{S} Умрла!... ка свака стока, и без свеће и без исповести...</p> <p>— Шта говориш ти!.. 
 каже... опет ја оно!...{S} Свеједно, и без тога мора бити.{S} Нека он живи, а ја ћу да идем св 
Умрла!... ка свака стока, и без свеће и без исповести...</p> <p>— Шта говориш ти!...{S} Ко је у 
косно.{S} Ако ће ме ко вређати — биће и без тога...{S} Хајдемо.</p> <p>И они одоше железничкој  
таројко.{S} Вељи се већ знало кумство и без договора.{S} Али се нешто обе учитељке у почетку оп 
вољом...{S} Тек ипак види се да не ради без напрезања.{S} Сва малопређашња брига одједном се ск 
> <p>— Иди молим те, али немој сумирати без мене.{S} Причекајте ме и спремите ручак.</p> <p>— Х 
, људи!... красота!...{S} Па ту ће бити без сумње и добра кајмаклија, а?...</p> <p>Љубица донес 
 њим, како гази посред бара, не мислећи без сумње о том, куда иде и шта ради.{S} Још далеко виђ 
b n="22" /> то могло и ове године проћи без мапе.{S} Највише га је у том уверењу држала ова око 
ћу све казати...</p> <p>Она пође за њим без устезања, не покушавајући да ослободи своју руку, к 
 судницу, али се вратише у стан Љубичин без успеха.{S} Кмет их одби одлучно, чудећи се што му д 
 је господин Драгољуб целе године радио без мапе, па опет добио петицу!</p> <p>И за децималне м 
n="163" /> протестовати, он је то радио без бојазни, а њега су се многи бојали, чак и професори 
да затварамо учитеља своје деце... нако без кривице, по туђој поруци.{S} Код нас ум је, брате,  
ни раније?{S} Што сте трпели толико зло без невоље?...</p> <p>Гојко поцрвене, саже главу, па пр 
арочито јадне, сиромашне, деце, која су без заштите!...{S} Али мој добротвор оздрави!...{S} Вид 
 ми је најгоре за мапу: не знам како ћу без ње.</p> <p>— Цртајте на табли.</p> <p>— То већ и он 
, стегла срце, па их тако држи, мори их без престанка.</p> <p>»Шта он хоће? размишља Љубица о ц 
, па већ да тражите премештај, и то још без узрока!{S} Јер шта бисте могли навести за разлог?.. 
ед очима стадоше му пролетати сећања из безазлена детињства.</p> <p>Како да се не сећа!{S} Зар  
ивна, шумна српска Мораво!...{S} Па оне безазлене, срећне дечје игре!{S} Па нарочито оно задово 
огледом.{S} И она гледаше њега весело и безазлено, с једва приметним руменилом, које јој се раз 
 вечно... ћутати и сећати се срећнога и безазленог детињства...{S} Ћутати, ћутати, ћутати... а  
чно и пријатно.{S} Овако му је и гнездо безбедније, не боји се никаква зла; јер није ово полица 
радујем?{S} Ја не бих, ја знам да је то безбожно, да не ваља... али што ћу кад само срце игра у 
лика извињења, рече јој да буде потпуно безбрижна, па оде весело.</p> <p>Гојко се још смешио за 
S} Реците само колика нам сума треба да безбрижно проживимо.{S} Све да вам спремим.</p> <p>— Ха 
м, у оној чистој собици, па живети тако безбрижно цело лето... лежати на кревету и мислити, не  
и као јастреб, који се залеће у мирну и безбрижну пилеж.{S} И Гојко, као са неким предосећајем, 
кратком, немом, отвореном погледу читав бездан прекора, чуђења, сажаљења... беше он речитији од 
се јасно...{S} Беше у том погледу читав бездан прекора, тужнога, очајнога, горкога прекора.{S}  
се и већ губи равнотежу... оздо из црна бездана вуче је нека сила и она не може да јој се одупр 
о да иде, кад смо бачени на милост овим безјацима!...{S} Срећа те држава даје плату; онако би с 
 Уђе и право за камџију... зна га да је безмоћан као дете, јадник!...{S} Гори му, страшно му го 
бог ње!...{S} И он још јаче осећа овоју безмоћност и увиђа јасно да никоме ништа не може учинит 
ге ствари унапред предвиђа.</p> <p>— О, безнадежни јуноша, узвикну Веља, видевши га где му дола 
тебе... оногај...</p> <p>— Марш одатле, безобразна животињо! дрекну Веља и стаде се освртати да 
ћа међу њима увећа, а то само због оног безразложног женског ината. »Шта ми се он ту љути... ка 
тра.{S} Уђе један сед старац, погрбљен, безуб, замагљених очију, уведе једног вижљастог заплаше 
но, тамно, непрестано је у њима некакав безумни израз, од кога човек мора задрктати.</p> <p>— К 
вом, страсном, девојачком љубављу; љуби безумно, са највећим самоодрицањем, како то може само њ 
положења.{S} Она сама, са својим болом, бејаше сад преча себи од свега; мишљаше само о себи и с 
 украс.{S} Кренула се у школу.{S} Време бејаше оштро, хладно...{S} По целом небесном своду наву 
{S} Велимир се смејаше и ради себе, што бејаше веома расположен и нарочито ради Гојка: да му по 
леко унаоколо.{S} Понегде је ова чиста, бела одећа прошарана црвенкастим јабуковим или крушкови 
 у школи звали младом, јер се све неког белаја стиди...{S} Ено га, видите, зацрвенео се па обар 
.. </p> <p>Кмет и ћата одоше, чудећи се белају што их снађе, а учитељи остадоше још у школи.{S} 
 све ово, што се још по мало у помрчини беласа?...{S} Сад зна шта је хтела понети, али се чуди  
ставно зеленило црвене се кровови кућа, беле се на њима димњаци, а из њих се извили далеко и пр 
ка... једна се распрсла на двоје, па се беле полутине и преливају се на сунцу...</p> <p>— Није  
 окупише.{S} Свако се лепо обукло па се беле чисте кошуљице; на ногама већином алеве чарапе а н 
ом, те се боје лепо преливају, од чисто беле у црвенкасту, па опет у белу као снег...{S} И над  
столица, ковчег са рубинама, на прозору беле платнене завесе; на дувару обешена цела гардероба  
го ти сад лези, а ја ћу да понесем твој белег и један динар, па да видиш, као руком!...{S} Нема 
а вејаше снег.{S} Цела се околина бели, бели се сав видокруг, увијен у неку влажну измаглицу; д 
га дана вејаше снег.{S} Цела се околина бели, бели се сав видокруг, увијен у неку влажну измагл 
ипак хладно, веома хладно...{S} Снег се бели по околини и оштра студен бије по лицу. »Ваљда ме  
падаху ноге до чланака.{S} Около дрвеће бели се и тамни од суре, дебеле прашине, која је у густ 
} А она, не види се... само се шарени и бели некаква маса на кревету и разлеже се врисак за ври 
обријано; брчићи танки, жућкасти, скоро бели; обрве танке, уздигнуте и оштро превијене на среди 
у га дим од барута...{S} А доле на поду бели се онакажено, слабо лице, из уста тече крв...</p>  
} Он ће тебе ’нако знаш... ка погачу од белије, све око руке...</p> <p>Љубица побеже у кућу, за 
не врана, тражећи хране под овим густим белим покривачем.{S} Из потеса долеташе некакав необича 
у, где на средини стајаше сто, покривен белим као снег застирачем; на њему послужавник са слатк 
рипнуше вратнице и кроз њих уђе сељак у белим кошуљама.{S} Сумрак се већ ухватио, те му се не р 
 према сунцу и прелива се од пепељаве и беличасте у љубичасту боју...{S} Деца носе започете кор 
е; а над њим се ношаху густо загасити и беличасти облаци, пливајући тихо преко небеснога свода. 
з њих се извили далеко и право у висину беличастосребрни стубови дима, који се на овом вечерњем 
в камичак.{S} Лице му младолико, сасвим бело, нос погрбљен, дугачак, а бркови танки жућкасти; п 
гло стакло, у њему игра, искри се чисто бело вино...{S} По соби неред...{S} Са њеног кревета ра 
 некако дођоше цркви, и она види себе у белој сјајној хаљини, са венцем на глави, а поред ње по 
 цело село заогрнуло некаквом свечаном, белом одећом, а мирис од ње пружа се далеко унаоколо.{S 
па опет у белу као снег...{S} И над том белом, миришљавом завесом трепере светли сунчеви зраци  
бе савила гнездо, браћа се растурила по белу свету и он сад замишља како изгледа оно рајско мес 
, од чисто беле у црвенкасту, па опет у белу као снег...{S} И над том белом, миришљавом завесом 
<pb n="196" /> нејасне предмете, што се белуцају ту крај дебела крушкова, а слух напрегнуто лов 
Какав је то Влајко Пецић, што долази на Бељино место?</p> <p>— Наш друг...{S} Онако је некако.. 
д се појавише толике ствари, чак и чист бео покривач на столу...{S} Али је женска глава за те с 
рави... дај да бежимо, далеко далеко, у бео свет... у Америку, хоћеш?...{S} Кажи само...{S} Да  
у председник.{S} Што сте ви јуче ишли у Београд, него за то.{S} Море, њему се то знало... зарађ 
овде: чим се они устумарају сваки час у Београд, па се отуд враћају весели, одмах знам шта ће б 
.{S} Видиш, како ја знам!{S} Сутра ћу у Београд, и то ће бити свршено...{S} Само ти реци да хоћ 
 о ружама и олеандеру које је донела из Београда, о неким суседима... и ваздан других ствари... 
p> <p>— Истина, и Николче синоћ дође из Београда; и он је обишао неке... и ћата именова неке гл 
 учини да је то глава њене газдарице из Београда, код које се хранила.{S} Глава стаде прелетати 
 Шта ради мати, сестре, пише ли брат из Београда, који <pb n="83" /> тамо учи гимназију, па пит 
е и нешто пара унапред, па одмах оде до Београда, одену се лепо и врати се истога дана, доста и 
е.{S} Непрестано је трчао са Ђокићем до Београда, Смедерева, ишли су по селима, где су већ осно 
> <p>— Којешта!{S} Још те нису оставиле београдске предрасуде...{S} Ти си образована учитељица! 
 свршаваше школу, идући главним улицама београдским, застајала пред златарским излозима и остај 
е стране, а има се на чем, у пространом Београду, зауставити и забавити.{S} Ту се ређају многи  
о сам часовник, какав ниједна девојка у Београду није понела...{S} Да дођем сутра да донесем, х 
капитал.{S} Тако се с муком школовала у Београду, па сад дошла овде, да не буде оцу на терету,  
није она соба у којој заспа, него она у Београду, у железничкој улици.{S} Она се диже са кревет 
После наступа мучно и тешко школовање у Београду.{S} Неколико пута је покушавала да побегне кућ 
 му јавише другови, који су се бавили у Београду.{S} Он слеже раменима и поче уписивати децу у  
ћи како су то необично јевтине ствари у Београду, куда он иде често те носи порезу.</p> <pb n=" 
>— Зар?... прекиде је он.{S} А ја био у Београду, неким малим послом... рече он, и зачуди се са 
ИЛА МАТИЦА СРПСКА СА 100 ФОР.)</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИН 
</p> <pb n="138" /> <p>— Онда... е онда беремо кожу на шиљак!... узвикну Веља, смејући се.</p>  
па гледају <pb n="207" /> отуд страшно, бесвесно; усне само понекад задркћу, тргну се и опет се 
вом јаднику, мржња осветничка, страсна, бескрајна... а вилице се тресаху од страха.</p> <p>— Па 
 је женска суревњивост!... она страсна, бескрајна, слепа, која не размишља много, но само бира  
ном...{S} Све то навлачи жива човека на бескрајне сањарије.</p> <p>Наши путници наиђоше на обор 
авати...{S} И онда настаје дуго, вечно, бескрајно страдање, без иједнога срећног дана, без наде 
екуд даље и више, тамо у недоглед, оној бескрајној вечној истини...</p> <p>— О, како је дивно!  
ред, а оно све пусто и одјекује вечном, бескрајном празнином...{S} Даље, даље грозни и страхови 
моћни дух, задише својом величанственом бескрајном вечношћу...</p> <p>Љубица и Гојко стајаху не 
елима и светитељима...{S} И она осећаше бескрајну, неизмерну сласт у овом новом чаробном стању  
убљен, посматраше све око себе суморно, бесмислено, апатично...{S} Веља виде да овде нема више  
аву обема рукама као клештима, па гледа бесмислено кроз мутан прозор.{S} Шта ово би?... <pb n=" 
 снаге.{S} Љубица дигла главу, па гледа бесмислено како се тресе кутица у писаревим рукама и ка 
и руком, ни главом, ничим... само гледа бесмислено како ова замотана прилика прилази све ближе, 
огледом.</p> <p>Љубица само крену очима бесмислено, тупо, уморно, као да је се ништа више не ти 
м седе уз њу и стаде јој говорити разне бесмислице, шалећи се њеном неумешноћу и смејући се њен 
све уништили и претворили у прах....{S} Бесна, дивља, смртна жудња за осветом запенуши, издиже  
 подиже руку на његово раме, а он, онај бесни и разуздани полицајац, оборио главу, па ни просло 
су нас на милост и немилост несавесним, бесним људима... да нам бешчасте породице, другове...{S 
 је одједном стаде љубити тако страсно, бесно... а она му враћаше пољупце, топећи се од милине. 
д, баци те комадиће на под, па их стаде бесно газити.</p> <p>— Ево, ево гле... животињо!... јес 
 ствари?...{S}Да ли ће се опет одупрети бесној сили?{S} А он!...{S} Ух!..« У Гојку закипи и заг 
рци на коњима.{S} Мало затим дојурише у бесној трци два добра коња са санкама, и стадоше пред ш 
те не питам с тога, што знам да је имаш бесплатно.</p> <p>— Е, немој баш тако, братићу.{S} Имам 
лица и разрогачених крвавих очију...{S} Беспомоћно детињско страдање и нека дивљина беху исписа 
ишина у целом селу; тек по негде залаје беспослен пас, или гракне врана, тражећи хране под овим 
p>Љубица омрзе живот, постаде јој пуст, бесциљан...{S} И на што овако живети?...{S} Зар је ово  
pb n="169" /> се опет могао врнути оној бесциљној, суморној, страшној, пустој празнини?!...{S}  
ицом, коју је Стојан изнео. — Ја сам ти бећар, додаде он гледајући Љубицу преко очију.</p> <p>— 
ћавајте...{S} Ми смо ти, братићу, знаш, бећари и сиротиња.{S} Што је дао Бог...{S} Будите задов 
вега...{S} Онаких очију он још не виде; беху то црне сјајне очи, из којих вечито бије живи огањ 
ејасних узвика, не умеде ништа рећи.{S} Беху обоје веома узбуђени, она дисаше брзо, плаховито,  
 дођоше Веља и нови им сусед Влајко.{S} Беху пошли Вељиној школи, па свратише да се виде са Гој 
ји постајаше све јаснији и одређенији — беху то звонца и прапорци на коњима.{S} Мало затим доју 
лава.{S} Узе од мене велике кромпире (а беху ми родили и раскрупњали се за причу) па наређа на  
омоћно детињско страдање и нека дивљина беху исписани на његову лицу...{S} Прва му мисао застад 
дана Ускрса чланови Учитељског Удружења беху позвани на срески збор.{S} Гојко и Љубица се преми 
у.{S} Прво сврну у Љубичин разред; деца беху на окупу.{S} Даде им чиме ће се занимати, па оде у 
х не узмути више него што мора.{S} Деца беху изишла на одмор; он је извесно то и очекивао, па д 
ди, она се сети срећнога детињства, кад беху само њих двоје деце, она и брат, па лежаху овако и 
д другог, учитељ и учитељица, али обоје беху суморни, забринути.{S} Иђаху ћутећи, али обоје упр 
но окно, исечено у брвну, а ни брвна не беху добро шљубљена, те у његовој тамници беше довољно  
ихову непријатност, и ако се оне још не беху јасно испољиле, него се тек наговестиле.</p> <p>Тр 
ала нерасположење; напротив све му црте беху у хармониској слози, те изазиваху симпатију од прв 
рићи, па се окупише око прозора, а неки беху поумили и да изиђу напоље.{S} У прво време и Љубиц 
 у школу.{S} Врата на Гојковој учионици беху отворена, а он, онако исто намрштен, ходаше живо п 
ама баш све исто.{S} И његове прве речи беху скоро исте као и учитељеве.{S} Гојко се једва осме 
аваше на писареве љубазности, и сад јој беху сасвим обични доста смели изрази.{S} Она и сама до 
реме познанства са Драгутином.{S} О, то беху неки светли дани, срећни часови... она се топила с 
не би се имало шта јести.</p> <p>То већ беху обични Цветкови разговори, али Љубица обрати нароч 
а устима.{S} Гојко подиже главу; очи му беху необично замућене, усне грозничаво дрктаху, а по н 
а не разумеваше шта се то са њом збива, беше занесена...{S} И као кроз сан чује познати глас:</ 
.{S} На дну дворишта, где је становала, беше баштица са неколико густих жбунића.{S} Кад год јој 
ликој муци: од пре, док се слагаху сви, беше му лако задовољити обоје, али како ће сад?{S} Гојк 
тав бездан прекора, чуђења, сажаљења... беше он речитији од свакога говора.{S} Љубица се стресе 
 n="52" /> запе он, па се опет насмеја: беше му незгодно поновити израз Стојанов »низ длаку«, п 
оли главу, па најпре не разгледа добро; беше узбуђена, па јој само севају некакви котурови пред 
дним пословицама?...{S} Јаднице!«...{S} Беше јој жао ових глупих ширета — жена, јер она не позн 
 дворишта и стаде пред вратницама...{S} Беше сав у јакој ватри, једнако га нешто вуче земљи, не 
све му се могло на лицу прочитати...{S} Беше као мало дете!«...</p> <p>По испиту наступи још ве 
 нечим веома светлим и магловитим...{S} Беше им жао да остану свако за себе сами, па иђаху заје 
ре.{S} Јест, ено... види се јасно...{S} Беше у том погледу читав бездан прекора, тужнога, очајн 
реко срца страшније од гујина уједа.{S} Беше у њему, у томе кратком, немом, отвореном погледу ч 
у«, па то он преприча другим речима.{S} Беше веома узбуђен, те једва изговори ово мало речи. </ 
ве несреће, који је обузе ових дана.{S} Беше веома задовољна својим радом; кад год изиђе са дец 
а и стаде, не видећи ништа око себе.{S} Беше страшно погледати је.{S} Лице све крваво, косе раз 
ђе у ходник.{S} Стаде да се прибере.{S} Беше се веома уморила и узбудила.{S} Приђе к вратима и  
Љубица и Гојко продужише пут ћутећи.{S} Беше им незгодно настављати досадашњи разговор а, о дру 
дједном застаде у некаквој двоумици.{S} Беше га срамота, тешка га срамота обузе...{S} Какав ће  
диже напред своје велике сањиве очи.{S} Беше већ ушао у село, па гледаше да не изгуби из вида ш 
ји.« Тако мислећи стиже у свој стан.{S} Беше то проста сеоска кућа са једном великом собом и »к 
а ствар и ради чега се све започело.{S} Беше му нарочито криво, што је Гојко, послушавши његов  
рте се око себе и погледа на прозор.{S} Беше мрак.{S} Таман оп <pb n="119" /> смишљаше да се кр 
 показујући прстом на Гојков потпис.{S} Беше сав поцрвенео од љутине, усне му се трзају и скупљ 
ћи, прође поред кмета и оде у школу.{S} Беше јака помрчина, не види се ништа, али он полако, пи 
у у хладу, и позва госте да заседну.{S} Беше све лепо, и чисто.{S} Гојко не може да се начуди о 
 га својски нападе за ову нечистоћу.{S} Беше му тешко одмах прећи на главну ствар, па му баш до 
, замуца изненађен и застиђен кицош.{S} Беше поцрвенео од срамоте, па не зна куд ће очи.</p> <p 
p> <p>Гојко погледа преко свију лица, а беше их четворица. »Један није у комисији, него ’нако с 
школу, прво у Гојкову учионицу.{S} Соба беше пространа, али рђаво окренута, те не допираше унут 
розоре са источне стране.{S} Једна соба беше осветљена...{S} Стаде разгледати прозоре... свуд н 
ан терет с главе...{S} Све зло, које га беше притисло као тешки камен, одједном спаде, нестаде  
т, то јој је јуче наговестио, па с тога беше веома предусретљива према њему.{S} Донесе јој лепу 
 где стајаше Љубица.</p> <p>Вељи као да беше мало незгодно њихово присуство, он се опет окрете  
ла оно што им је казивано.{S} Код Гојка беше шаренила: неки му предмет обрађен добро и прешао г 
собом па се опет замисли...</p> <p>Веља беше на раду кад они стигоше.{S} Замолише га да не прек 
сле се већ навикла, а у вишим разредима беше веома занимљивих ствари...{S} До сад се редовно у  
, спали јој ланци с ногу и руку, којима беше окована, и одједном јој дође да запева, да потрчи  
ђе Гојко, гледајући пред ноге.{S} Обома беше незгодно да се погледају, а знају да се не могу ћу 
че уђе Стојан у Љубичин разред.{S} Чича беше на великој муци: од пре, док се слагаху сви, беше  
се затим диже и прође кроз село.{S} Кад беше поред познатога плота, хтеде погледати у десно, ал 
дворишту и уведе у своју собу, која сад беше лепо проветрена, почишћена и намештена.{S} Она сед 
некад се грчевито трзаху, цео му изглед беше неприродан, суманут...</p> <p>— Загледала се... ку 
разним другим средствима освете.{S} Све беше испитано, у мислима проверено, и све се показа неп 
 слагаху се добро, а последица те слоге беше нечистота, која се морала трпети, и јевтине намирн 
 ђаке.{S} Она се опет врати женама, где беше гомилица новоуписаних малишана.{S} Одједном је обу 
ко узбуђен и занесен, стеже колена, где беше наслонио руке.</p> <p>Љубица се трже као из правог 
а не вратим, рече он Гојку, који такође беше устао, па изиђе из собе.</p> <p>Гојку мало одлакну 
 се полагано из његових руку, којима је беше обавио и стегао као клештима.</p> <p>— Сад да идем 
 се завуче у своје прљаво сопче, у коме беше сена и ђубрета довољно.{S} Он и Стојан слагаху се  
да чује што ново и необично, али она не беше у стању да разуме све што се око ње збива.{S} Неке 
го.{S} На тако отворен разгор Љубица не беше навикла.{S} Она, чедна детиња осећања, која се уле 
} У осталом <pb n="190" /> сад јој и не беше до испита.{S} Друге бриге, друге муке обузеше је и 
реме, да већ беше малаксала, у њој и не беше више снаге за даљу борбу, за отпор.{S} Она се гроз 
 укућани звали оџаклија, и ако у њој не беше оџака.{S} Ову оџаклију заузела је Љубица и већ уре 
ако никад до сад није волео, и да му не беше деце, помишљао је озбиљно да бежи са њом у Америку 
 је држање одсечно, а на његову лицу не беше ниједне цртице која би одбијала и изазивала нерасп 
.{S} Ово његово стално и одлучно држање беше јој теже од свега: писар дође за часак два, па га  
pb n="123" /> му и лице и цело понашање беше сувише службено; његово лице као да пита: »шта жел 
обузимати зебња, ади досадашње узбуђење беше веће, те надвлада, и она опет обори главу, стидљив 
едном се стаде разбијати магла, која се беше ухватила око Љубице, и она, с највећим чуђењем ста 
.</p> <p>Стојан изиђе иза оџака, где се беше прикрио, па се стаде окретати по кујни и крстити.< 
хвали му се пријатним осмехом.{S} Он се беше спремио да иде, али погледавши Љубицу, одједном се 
и, изненађен, и умало не дрекну, јер се беше сав занео у мислима.{S} Капетан му онако с ногу ре 
а, у почетку њихове везе, помилова је и беше нежан према њој, али је и та нежност некако груба, 
м собом и »кућом", а према великој соби беше преграђена једна мања, коју су укућани звали оџакл 
 па, погледавши још једаред Гојка, који беше у дубоку заносу, изиђе из собе и оде.</p> <p>Љубиц 
спотичући се, дође до свога стана, који беше осветљен.{S} Стојан испаде пред њега, и машући жив 
ху добро шљубљена, те у његовој тамници беше довољно светлости.{S} Не може још да се прибере од 
е: »Часни је убио!«...</p> <p>Глава јој беше обрасла густом црном косом, а, лице веома развијен 
га бије смрт и вечна мржња.{S} Лице јој беше све нагрђено и онакажено од неке унутрашње муке.</ 
 се највише бавила у школи.{S} Срце јој беше препуно милине и неке јаке младачке жудње за радом 
јући себи косе и плачући.{S} У души јој беше и бола и срџбе и стида и гнушања страшнога, болесн 
у тежину силе старијега, а необичан јој беше овај оштар, званичан тон, који се јасно распознава 
ђаше као махнита...{S} Љубица, како јој беше слободна затурена глава, угледа је одмах и само ра 
општи утисак примамљивости.{S} Стас јој беше лепо развијен, али је она сама кварила његов изгле 
меко сено, покривено шареницом, па ипак беше тако слатко ту заспати!{S} Нису имали ни своје кућ 
из тих руку и скочи...{S} Први тренутак беше страховит... паклени гнев загрме и заклокота у њој 
 у новој полицијској униформи, која тек беше прописана.{S} Нову официрску капу накривио на десн 
против школе и школованих људи, али тек беше му необично драго, што се у овој прилици нашао све 
чинило јој се да се одоцнила, и ако тек беше сунце огрејало.{S} Данас је ишла са чистом и ведро 
 одговоре, разуме се све у шали, но тек беше са њим потпуно слободна.{S} Сад се и сама смејала  
ом се већ није могло ништа говорити, он беше непрестано занесен, као изгубљен, посматраше све о 
заједно с брком, нервозно трзаше.{S} Он беше сав, са целом својом душом, у другом, лепшем свету 
, па бије из њих живи јасни огањ.{S} Он беше веома задовољан, што му овако лепо испадоше ово не 
p> <p>Изиђе свештеник.{S} За чудо: и он беше исти учитељ...{S} Онако исто говори, онаки исти по 
дмах трже, поцрвене и збуни се.{S} И он беше збуњен, управо у двоумици, не знајући да ли да иде 
а сад, кад овај паћеник умире.{S} Мисао беше о Влајку, и она се сва стресе од пријатне и необич 
рови, које она лено распознаваше, и ако беше у густом мраку, затим се котурови стадоше растезат 
 читав урнебес.{S} Он, сиромах, и онако беше збуњен, чим опази радознала женска лица која га по 
S} Љубица претрну и застаде...{S} Гојко беше већ позеленео од страха.</p> <p>— Баш смо погрешил 
 слагати једну на другу. .</p> <p>Гојко беше сав црвен, збуњен, отираше лице марамом и спремаше 
па брзо појури вратницама, али незнанко беше ближи па подупре леђима улазак.</p> <p>— Стој...{S 
е на сунцу...</p> <p>— Није то; шта оно беше друго, важније?...{S} Не знам... ништа не знам...  
ному луна, иному звјезди... како ли оно беше.{S} Није Бог дао свакому све дарове.</p> <p>Затим  
узме слатка топлина.{S} И све тако лепо беше, док га једног дана отац не узе за руку и одведе у 
 месеца нисам ништа знала за себе... то беше неко други у мени, а ја сам за то време спавала, н 
ио, а?...{S} Сад си се уверио«...{S} То беше ћата.{S} Он се обрте и оде низа сокак, снујући даљ 
на грана, посута крупним камењем.{S} То беше доиста редак и величанствен накит.{S} Застадоше јо 
шта би сад требало да учини, али јој то беше одвратно.{S} Она се само приближи још више и одјед 
, и ако је још исто онако мила, као што беше у детињству.{S} Сад је и она сама сасвим друга: до 
наврнутим стопалама унутра; цео му стас беше неприродно накривљен у страну.</p> <p>Путник се јо 
 али им он није дао ни опепелити: зубат беше, па одмах за очи. »Шта ви ту, вели им он, мучите о 
еђоше код Гојка.{S} За његову мапу опет беше доста говора, и ако кмет признаде, да му је »левиз 
ну издржала за ово кратко време, да већ беше малаксала, у њој и не беше више снаге за даљу борб 
а се најпре пренерази, уозбиљи се и већ беше готова да проспе читаву ватру горких прекора, да ј 
зажарено лице, приђе к писару, који већ беше устао и врло учтиво прихвати њен поздрав.{S} Изиђо 
, узвикну он, смешећи се.</p> <p>То већ беше много.{S} На тако отворен разгор Љубица не беше на 
е постане још досаднији, а тешко му већ беше гледати оно вечито болно лице, на коме су исписане 
 остаде на њој подуже, и на лицу његову беше јасно исписана мисао: »Хо, море, па ово је баш зго 
ко, ситно, он погледа око себе, по поду беше само сточно ђубре.{S} Озго са крова зјапи широка б 
ета.</p> <pb n="183" /> <p>При издисају беше сама Љубица.{S} Случајно ушла у собу да нешто узме 
</p> <pb n="134" /> <p>И Љубици и Гојку беше необично сазнавати, да је тај човек, који им је пр 
, осећао је оно исто што и јуче: она му беше милија од свега на свету, милија и дража... овако  
ше тог часа у земљу пропасти.{S} Сад му беше најтегобнији тај положај, због кога је и иначе трп 
ори будан, но као да сања.{S} Поглед му беше управљен у једну тачку и укочен, цело лице некако  
 заплетену туђу реч.{S} А и згодније му беше да се овако изрази: нека знају да је свршио целу У 
живи више маштом но разумом.{S} Тело му беше несразмерно развијено: руке дугачке, допираху до к 
Влајко је пљесну руком по рамену, то му беше израз велике нежности и милоште, а чаша с водом др 
не година провео на том раду.{S} Реч му беше течна, жива и одушевљена још приличном дозом идеал 
/p> <p>Поглед са хума на село и околину беше чаробан, заносан.{S} Под њима се зелене густи зрел 
ружи руку учитељу и таман да проговори (беше већ развукао усне у ироничан осмех), а председник  
адоше на украсу као приковане...</p> <p>Беше то збиља необично уметнички израђен златан часовни 
ачудише необичну изгледу његову.</p> <p>Беше то човек од својих двадесет и пет и шест година, ц 
ост несавесним, бесним људима... да нам бешчасте породице, другове...{S} А ми да ћутимо као риб 
а гледамо мирно како се светиња школска бешчасти, а зовемо се учитељи и радимо у тој школи.{S}  
} Стој, господине Перо, да знаш како је бешчастити учитељске породице!...{S} Па онда једно уво, 
д!...{S} Ти ли се нађе, црвенкапићу, да бешчастиш ово свето место, у које ниси достојан ни да у 
ога, без помоћи и саучећа... он зна да, би се и сам пред вече кренуо Вељи, ризикујући да и њего 
кад чује.{S} А овако, кад Љубица ућута, би му незгодно: шта да ради?... о чем сад да говори?... 
рте и спази ћату где јој се примиче.{S} Би јој врло непријатно: она је већ опазила неке његове  
а обузима његова обична бојажљивост.{S} Би му то непријатно; он се намршти и убрза кораке.</p>  
ненади; овакав предлог није очекивао, а би му по вољи.{S} Хтеде да се упусти у разговор и да је 
алудне.{S} Променила се много.{S} Једва би је ко могао познати.{S} Од лепе, младе, здраве жене, 
у остало за утеху из целог живота, чега би се имао сећати, да није тога лепог доба, детињства.. 
— Захваљујем... али сам тако уморна, да би ми сад одмор био пријатнији од јела.</p> <p>— Нећете 
узрок тога непријатељства, а Љубица, да би је задовољила, прича јој понешто о писару, избегавај 
ад... и ево ти сад још један разред, да би се олакшало залудној учитељици!{S} До сад се то није 
Сва је утеха у томе, што он сазнаје, да би имао право, па чак и дужност да то учини.{S} Али се  
ајући зажареним очима у његово лице, да би отуд још пре одговора прочитао страшну вест...</p> < 
ше ни на шта друго, али тек осећаше, да би му много пријатније било, кад би и учитељица станова 
ину оцу, а пред вече се сви вратише, да би се сутра рано могао наставити редован посао...</p> < 
 последњи пут доста отворено изјави, да би добро било кад би он био премештен.{S} Писар јој мно 
то, путник се диже и пожури к школи, да би застао школски одбор на окупу.</p> <p>»Учитељица нем 
и нервозно.{S} Он се пожури говором, да би заглушио њену зебњу.</p> <p>— Ето, купио сам часовни 
утање.{S} Сви гледаху учитеља, а он, да би ма шта радио, продужи брисати се и онамо где је све  
 његова жена!... настави он збуњено, да би себе оправдао. — Раструбила је по целом срезу и свим 
блата.{S} Дохватиш се руком за плот, да би прекорачио бару, а рука клизи по мокром и хладном др 
ака«.{S} Она је још и тада сазнавала да би то било нешто веома необично, нешто што се нигде и н 
а би се радо дигла од стола, али зна да би то изазвало читаву буру...{S} Остаде седећи, узимају 
ти... свему има краја.{S} Мислите ли да би вас овај ширет жалио?...</p> <p>Љубица поцрвене и об 
даше све чудније, вртећи главом, као да би рекао: »Ово нису чиста посла!« ...</p> <p>Сутрадан Г 
 подиже главу и погледа га тако, као да би хтела завирити му у саму душу.{S} Али се одједном тр 
а?...{S} И Веља га погледа тако, као да би хтео наћи потврду својим речима на његову лицу.</p>  
>Богосав, готово занесен чудом, само да би се отресао ове изненадне страхоте, отвори уста и про 
ручак, а сад хоће и на конак... само да би могао ручати код Гојка...{S} Еј, мој Гојко, држи се  
ени страшћу.{S} И на јачи звук мучно да би овога тренутка сврнули пажњу.{S} Он превио Љубицу пр 
 Али за сад она је узбуђена јако и рада би ма чиме забавити се, ну чиме би?...</p> <p>— Шта рад 
на, да га одовуд гледају!...{S} О, онда би заборавио оне ударце камџијом, оно понижење и сва ст 
ње. — Ви не знате и не верујете... а ја би за вас... све, и душу моју и будућност и све, све би 
његову лицу не беше ниједне цртице која би одбијала и изазивала нерасположење; напротив све му  
ан пиљим у очи?...{S} Хохохо!...{S} Ала би то био муж, бре!...</p> <p>— Истина, куд идеш толико 
 и развуку у весео блажен израз... »Ала би то био живот, Боже!... али ко сме о томе мислити...{ 
да пошљемо на станицу за месо? запитала би га она јутром.</p> <p>— Како хоћеш, али готово... им 
ило би ми свеједно... ништа...{S} Могла би продужити и овакав живот.{S} Али ти не знаш шта сам  
..{S} Не био ја на његову месту, видела би ти...{S} Него шта би ти хтела, кад не можеш овако?</ 
 веома слаба, једва се креће.{S} Волела би да изиђе до своје деце, и нешто је јако вуче, али чи 
ву, па не зна како да удеси лице: хтела би да изгледа пријатна, а осећа да јој то у овом тренут 
 да проговори ни да се насмеје, а хтела би да каже бар једну реч, да захвали.</p> <p>— У десет  
одно!... »И она би се наљутила, опазила би да се радујем.{S} Па што?... баш да видим шта ће рад 
да ће тамо бити доста учитељица, којима би по вољи било увредити Љубицу, али он не сме да јој к 
цу, која се поверавају њеној бризи; она би их све одједном изгрлила и ижљубила, тако јој постад 
вети?...{S} Зар је ово живот!...{S} Она би, без сумње, још онога кобног вечера, вођена својом п 
Обузе је некаква студен око срца, и она би се радо дигла од стола, али зна да би то изазвало чи 
је отпуштен, али... незгодно!... »И она би се наљутила, опазила би да се радујем.{S} Па што?... 
т те нема по три дана...</p> <p>— А шта би хтела: да се ухватим за сукњу, па да ти цео дан пиљи 
очила и притрчала детету.{S} Ко зна шта би му урадила од срџбе!...</p> <p>А Веља се смеши весел 
ти?...{S} Не би ни покушао, јер зна шта би га снашло...{S} А видиш, код њега покушао... без раз 
ар би се могло то заборавити?{S} Па шта би му остало за утеху из целог живота, чега би се имао  
и!</p> <p>Тако редом разгледаше све шта би као требало набавити за први разред, па пређоше код  
 и стаде близу мртваца.{S} Знала је шта би сад требало да учини, али јој то беше одвратно.{S} О 
о, ружичасто гнездо љубави!...{S} И шта би је упућивало на тај корак? — Дужност, заклетва верно 
стави он, па се накашља, не знајући шта би још могао рећи. </p> <p>— Е па деде, за срећна позна 
дуго осврташе, уплашена, не знајући шта би му могла радити.{S} Најзад се досети, укваси убрус и 
 хоћеш, братићу!...{S} Само не знам шта би.</p> <p>— Ја имам хлеба, донео сам са стварима, а ти 
гову месту, видела би ти...{S} Него шта би ти хтела, кад не можеш овако?</p> <p>— Само да нисам 
S} Осврте се по соби, гледајући зар шта би радила, па се опет намршти и изиђе из собе.</p> <p>Г 
 се и сад сматрао за најсрећнијега, кад би она пристала да буде твоја жена, а?...{S} И Веља га  
ивао...«</p> <p>»А после, Боже мој, кад би се залегла љубав, она права љубав, што је песници пе 
 пакла, одвратнији од ђавола.{S} О, кад би га само могло нестати!...{S} Она опет стаде, двоумећ 
ер представи себе како би изгледао, кад би одједном стао облетати око Љубице и удварати јој се  
ше, да би му много пријатније било, кад би и учитељица становала у школи. »Овако... незгодно: с 
што се крије!</p> <p>— Хе, братићу, кад би оно знало шта ти мислиш.{S} Него оно к’о вели: дај д 
...{S} Или да није смрт?!...{S} Ах, кад би то било!...</p> <p>— И што ја не бих могла сад умрет 
њих обавила обе руке па гледа...{S} Кад би око поноћи она одједном склопи очи, спусти главу на  
мени попеше на четири рубље.{S} Сад кад би ти умео, могло би се још по рубље искамчити...{S} А  
појила и уплела са овим осећањем, и кад би нестало њега, нестало би и свака смисла за живот.{S} 
а нешто снажно привлачи к њој.{S} И кад би имао мало више смелости, ко зна какве би се изјаве о 
 она не може ту ништа помоћи, баш и кад би хтела.{S} Шта може радити, ако јој он постане сасвим 
 се и да не дише, и најбоље би било кад би сад одједанпут умрла, то би најволела. »И што не пуц 
а отворено изјави, да би добро било кад би он био премештен.{S} Писар јој много наобећава, али  
} Дивна, прекрасна ствар!...{S} Још кад би Бог дао деце!...{S} Али на тој мисли Гојко обично св 
учно изјави да ће и она ићи.</p> <p>Кад би време поласку, Љубица дође, обучена и накићена свима 
 Тек онако... само пропадох...{S} А сад би тек хтела живети!... онако како сам некад сањала...{ 
и имао мало више смелости, ко зна какве би се изјаве одједном разлиле из груди.{S} Овако пак са 
ња на овом путу...{S} Али он... ух, све би друго лако, само да је он друкчији.« Тако мислећи ст 
м ја млађи, па да видиш чуда!...{S} Све би је ’вако песницом, па за врат...</p> <p>— Куд је оти 
размишља много, но само бира место, где би канула кап отрова!...{S} Да ли да их убије, да смрви 
 крећући очима живо, као да гледаше где би се могао сакрити.</p> <pb n="62" /> <p>После ручка п 
тво женино, па бежи од куће и тражи где би се могао расположити и развеселити...</p> <p>Тек нас 
поверио.{S} Он се осврте, гледајући где би сео, па се наслони на крај кревета, ту уза саму Љуби 
ло, чини јој се и да не дише, и најбоље би било кад би сад одједанпут умрла, то би најволела. » 
воњка, све су браћа оглодала...{S} Чиме би се кметови трошкарили, да није школскога приреза?{S} 
 и рада би ма чиме забавити се, ну чиме би?...</p> <p>— Шта ради господин учитељ?</p> <p>— Са д 
а — друга.{S} Још да није ових кожа, не би се имало шта јести.</p> <p>То већ беху обични Цветко 
лучан, жив...{S} Ко би га сад видео, не би познао у њему онога збуњеног, плашљивог јадника. »Да 
она замишљала свога нежењена колегу, не би јој тешко падале остале незгоде.{S} Та она је одрасл 
ца се диже, па лагано изиђе из собе; не би је целе ноћи...{S} А Стојан седе са Вељом и настави  
/hi> онај смео тако поступати?...{S} Не би ни покушао, јер зна шта би га снашло...{S} А видиш,  
<p>Љубица поцрвене и обори главу.{S} Не би јој по вољи одговор.{S} Каква је то љубав, да се так 
и се душа весели...{S} И свега овога не би било... и овај се јадник не би намучио, само да сам  
х, хтеде устати, али не учини то, да не би тим указала велику пажњу Богосаву.</p> <p>— Ви сами. 
ешта!{S} А мати ме лепо саветова; да не би ње, ко зна како би било...{S} Него ја њега лепо онак 
ћа и глад, глад у желуцу, али зна да не би могао ништа у уста метнути.</p> <p>После подне, кад  
а га онако испод очију.</p> <p>— Кад не би требало да се једе и живи, одговори она смешећи се.{ 
ваздуху, увиђајући и сам да он никад не би имао смелости да то учини.{S} Сва је утеха у томе, ш 
н је љуби, јамачно је љуби, иначе је не би узео за жену.{S} Истина, он није онако нежан и пажљи 
ш?</p> <p>— Знам је ка тебе; како је не би знао...</p> <p>— А зна ли она тебе?</p> <p>— Мучно,  
 — Да скувам кафу, настави она да се не би ћутало.</p> <p>Гојко се изненади, управо уплаши се.{ 
па изненадно, па тако и прође, он се не би нимало плашио, али у њену погледу он опази такву дос 
је морало бити!...{S} Иначе... иначе не би било свега овога...</p> <p>— А зар вам је ово каква  
с мапу набави.{S} Ипак он покушаваше не би ли се <pb n="22" /> то могло и ове године проћи без  
овога не би било... и овај се јадник не би намучио, само да сам знала... за <hi>оно</hi>...{S}  
ши, јер се могао домислити, да му он не би узалуд овакову походу чинио.{S} Мисао му се прекиде  
баци се Влајку на груди.{S} Њему ово не би по вољи, пресече је погледом оздо до на врх главе, а 
о умре да немам куд... други ме нико не би тако милостиво примио... пропао бих...{S} На мене ск 
наче велики женскарош, и ако то нико не би веровао, судећи по његовој озбиљности, пристане уз к 
ота!{S} Ал’ ето!...{S} Ал’ опет, зар не би баш она могла навикнути на мене!{S} Навика је велика 
 овим учинили, проговори Љубица, јер не би лепо било да му се не захвали на услузи.</p> <p>— Мо 
 монолог, који у овакову расположењу не би имао краја.</p> <p>— Шта је то, море, било?{S} Стоја 
ља посла! настави Веља.{S} И како их не би срамота, макар оне тамо у Министарству!,..{S} Три ра 
 јаче.{S} Стојан га и не погледа, иначе би се јамачно уплашио <pb n="175" /> од његова изгледа, 
зио писара да излази на двориште, иначе би га овај затекао баш како виси на прозору и гледа зач 
а су десет пушака наперене на њу, лакше би јој било...{S} Шта је ово... он пије крв очима!...{S 
се одједном сети својих ранијих снова и би му чудно како се то све редом испуњава баш онако, ка 
 десно до себе, Гојко угледа капетана и би му мало слободније, зна човека — вели нам господин к 
ста у широк весео смех.{S} Погледа је и би му веома по вољи њено весело, насмејано лице. »О, па 
уши се слажу неки страшни осећаји, који би све уништили и претворили у прах....{S} Бесна, дивља 
тала за ма какав повод или случај, који би је могао мало расположити и угушити јој у души оне с 
радање, па не може да замисли дан, који би му прошао на миру.{S} Срећом, данас се ништа не дого 
и.{S} Тешко је нерадницима и онима који би хтели само да заповедају, а мени, што?... шта има да 
пријатан овај састанак, напротив... али би он ипак радо продужио пут, само да не мора одговарат 
 целу учитељску школу, и само још да ми би издржати учитељски испит, па дивота!{S} Ал’ ето!...{ 
двратан!...{S} Како сам могла... шта ми би!...{S} На цео век, до смрти...{S} И све тако бежи од 
горе...</p> <p>— Море, видим ја све: ти би се и сад сматрао за најсрећнијега, кад би она приста 
овека...</p> <p>— Хо, муке!...{S} Па ти би мало до конзисторије?...{S} Добро, нека тамо до лета 
 не иде: бојао се увредиће је тим; нити би му мило било да пође и она.{S} Мука!... </p> <p>Она  
изиђе и Гојко са писарем.</p> <p>— Овај би и заспао у школи, чекајући да ја одем, рече писар см 
рашно, неприродно...{S} Чуди се шта јој би, куд оде памет.{S} Знала је за његов положај и домаћ 
та је хтела понети, али се чуди шта јој би да то не узме, но пође овако празних руку...{S} Свеј 
од прозора и више не приђе тамо.{S} Чим би чуо врисак, он би бежао даље, даље... и гледао би за 
 и она избегаваше сваки разговор, у ком би се морало поменути име писарево.</p> <p>— А новости. 
не приђе тамо.{S} Чим би чуо врисак, он би бежао даље, даље... и гледао би зачуђено, преплашено 
о га знам...{S} Мене и сваког другог он би одјурио, а тебе неће, јер си му ти потребан... да му 
сак, он би бежао даље, даље... и гледао би зачуђено, преплашено.{S} Шта је то... је ли смрт?... 
рко сажаљење, прекор...{S} И опет рекао би да и његово дице вели: »Шта ћемо, кад нам је таква с 
то ја не одох у полицију?...{S} Дотерао би до капетана... па седнем онако у ону дубоку наслоњач 
есмислено кроз мутан прозор.{S} Шта ово би?... <pb n="85" /> Куд оде онолика љубав ка животу?{S 
, управо врхом ноге о под; види се радо би скочила и притрчала детету.{S} Ко зна шта би му урад 
емени?</p> <p>Гојко поцрвене и најволео би да могаше тог часа у земљу пропасти.{S} Сад му беше  
/p> <p>Писар се обрће, нешто муца, хтео би да проговори, али жена му опет врисну па осу читав п 
м ни речи.{S} Тек по неки пут одговорио би Гојку на питање, па се опет уозбиљи и ћути упорно.{S 
 правила морала...{S} О, тешко оном, ко би само покушао помутити јој срећу, тешком муком стечен 
две школе.</p> <p>— Е, моја госпођо, ко би онда смео жив изићи капетану пред очи!</p> <p>Тако р 
брази: он постаде одлучан, жив...{S} Ко би га сад видео, не би познао у њему онога збуњеног, пл 
 трепће и милује децу по глави...{S} Ко би помислио, да се у таквој школи целе године разлеже ј 
се бојажљиво, гледајући да нема кога ко би је видео.{S} По том обори главу и, замишљена погледа 
ало би и свака смисла за живот.{S} И ко би <pb n="169" /> се опет могао врнути оној бесциљној,  
 и они, не смејући одрећи, одоше, и ако би волели да се крену одмах са децом.</p> <pb n="73" /> 
S} Али ко је то могао знати!{S} О, како би то све лепо било, како би ја била срећна, потпуно ср 
и!{S} О, како би то све лепо било, како би ја била срећна, потпуно срећна...{S} А зар сад нисам 
ост, да овај сад стаде премишљати: како би било да је питам за узрок ове промене, па ако је што 
е јој се срце од нова страха...{S} Како би било да... ах, шта ја радим!...{S} Она се сама згроз 
је дуго премишљала шта да ради.{S} Како би било да окрене други начин?{S} Да се огледа!</p> <p> 
мо дати никаква савета.</p> <p>— А како би било да ја тражим премештај у други срез?{S} Да то у 
 некако окренути, и ако није знала како би се то могло окренути, и ако је знала да њено срце ни 
лепо саветова; да не би ње, ко зна како би било...{S} Него ја њега лепо онако, као конац око-пр 
гласно насмеја, јер представи себе како би изгледао, кад би одједном стао облетати око Љубице и 
 непрестано ћути, па стаде мислити како би јој проговорио коју реч.{S} Прво се усуди да је погл 
а!...{S} Као да је нарочито гледао како би је што јаче увредио!...{S} А њих двоје седе, загрљен 
 ја нисам само привремени, да ви’ш како би облетала.{S} А овако, баш ми је тешко.{S} Ето, сврши 
..{S} Срећа те држава даје плату; онако би се липсало од глади...«</p> <p>»Још ништа не видех,  
 добијем петицу?</p> <p>— Па... требало би... рече он, смешећи се и гледајући у далеке планинск 
сећањем, и кад би нестало њега, нестало би и свака смисла за живот.{S} И ко би <pb n="169" /> с 
варајући жени:</p> <p>— Знам ја, остало би доста чорбе.{S} Не можеш ти сама све појести...{S} Т 
ири рубље.{S} Сад кад би ти умео, могло би се још по рубље искамчити...{S} А ви’ш ова се даска  
.{S} Да нисам познала праву љубав, било би ми свеједно... ништа...{S} Могла би продужити и овак 
 се.{S} Вежбање последње године вредило би вам више од све шестогодишње теорије...{S} Пустити д 
би било кад би сад одједанпут умрла, то би најволела. »И што не пуца... шта чека ваздан!«...</p 
p>— Није ваљда баш тако свуда?...{S} То би било страшно зло.</p> <p>— Е, госпођице, ви сте тек  
жавајући га да још мало поседи, као што би био ред.{S} Влајко и Љубица остадоше сами у соби.{S} 
на, није углађен ни... дотеран, као што би требало, али је добар човек.</p> <p>Писар за то врем 
ства.</p> <p>Како да се не сећа!{S} Зар би се могло то заборавити?{S} Па шта би му остало за ут 
а и гле!...{S} Зар то може бити!{S} Зар би Бог допустио?{S} И зашто, зашто...{S} Шта хоће он... 
е сама...{S} Што се такав родио?{S} Зар би са <hi>другима</hi> онај смео тако поступати?...{S}  
и она као кроз сан види ону ствар, коју би требало сад узети, али је нешто, ни сама не зна шта, 
нека све прође у тишини...</p> <p>Гојку би милије било да Љубица не иде; зна он да ће тамо бити 
ући за Гојком и дишући тешко.{S} Шта му би одједном!...{S} Полуде, свете ми Петке!...{S} Ка да  
тада му Гојко изгуби траг, и ево сад му би суђено да га види у пуном сјају господства, у положа 
ради?... о чем сад да говори?...{S} Баш би јој радо сам саопштио ко је отпуштен, али... незгодн 
ла часа изићи ћу на одмор.</p> <p>— Баш би боље било да изиђеш, настави чича веома тихим гласом 
т.{S} Знам да ћемо код њега наћи читаву библиотеку.</p> <p>Тако идући к селу претресаху полако  
 света, не верујући ничему томе што сад бива, мислећи да је то све варљиви сан...{S} Та зар она 
ном збиљом и важношћу.{S} Друкчије и не бива: право из школске клупе, испод родитељског и школс 
ред ње, не види га, него се чуди шта то бива у њој.{S} Стеже... све више стеже!...{S} Ах, па он 
није почео постајати обичан, као што то бива кад дуго разгледамо какву ствар, нарочито украс.{S 
 нисам научила на такав разговор; нисам бивала у друштву.{S} То већ није ништа.{S} Али после шт 
.</p> <p>— Јест, и мени је понекад тако бивало: после каквог једа и мука, наступи изненада нешт 
е и Гојко напоменуо, да јој деца почињу бивати све више утегнута и повучена, нестаје са њихових 
им светлим, необичним погледом, из кога бије смрт и вечна мржња.{S} Лице јој беше све нагрђено  
а из очију му нестало оне сањивости, па бије из њих живи јасни огањ.{S} Он беше веома задовољан 
мо дакћу.{S} Трава се осушила, па из ње бије и трепери она врела измаглица, што се виђа обично  
в хаос!...</p> <p>Скоро је подне; сунце бије озго, у теме.</p> <p>Кад стиже пред вратнице, опаз 
, ћутати... а топлина од мајчиних груди бије на тебе, заноси те...{S} О, слатко ли је сетити се 
 Снег се бели по околини и оштра студен бије по лицу. »Ваљда ме неће дуго држати?...{S} Смрзнућ 
А Љубица само осећа како јој нешто јако бије у темену и у глави ври, ври као у котлу...{S} Она  
еху то црне сјајне очи, из којих вечито бије живи огањ.{S} И кад цело лице добије притворан скр 
зраз скривеног лукавства.{S} Са лица му бије она позната надувена тупост, која је својствена мн 
ну:</p> <p>— Бијеш ли ти ђаке?</p> <p>— Бијем неваљалце, а добру децу волим, одговори учитељ и  
ки засмејаше, а један довикну:</p> <p>— Бијеш ли ти ђаке?</p> <p>— Бијем неваљалце, а добру дец 
уд?...{S} Плачеш као дете, кад те други бију...{S} Еј, грешниче!... </p> <p>Кад се Гојко стиша, 
 она се топила само од једнога погледа, била је блажена кад се руковала са њим, осећала се срећ 
те где говори:</p> <p>— Повратила се... била јој мркла свес’...</p> <p>»Шта ово... ко се поврат 
ри му тихо:</p> <p>— Није ништа, ето... била несвестица... и сад ме глава по мало боли...</p> < 
О, како би то све лепо било, како би ја била срећна, потпуно срећна...{S} А зар сад нисам?{S} Ј 
 изгубити памет!{S} И ја сам првих дана била чак расположена према њему«...{S} И она се сети не 
прскалом школском таблом, која је некад била сва црна, али су је деца, мокрим крпама, у току ду 
 повуче дим од цигаре.</p> <p>— И то је била женидба из љубави! рече Веља.</p> <p>— Ех, шта ту  
 Е, ја нисам ништа сањао, рече Веља.{S} Биле су кратке летње ноћи.</p> <p>Учитељице посматраху  
ого страдао?...{S} Зар су оно мале муке биле!...{S} Па опет, видите ли... сад ми је мило и то с 
а ли су њени поступци за то време вазда били умесни?...{S} Она се загледа у даљину и стаде у ми 
ате!...{S} Нисте ли пре неколико минута били као убијени.{S} Зар и то није страдање!...</p> <p> 
арати на њена питања.</p> <p>— Јесте ли били до суднице?{S} Шта има ново? запита га она обичним 
олицијска капа.{S} Увек су му полицајци били одвратни, а сад му се овај што долази учини као ја 
 таквом ситнуријом.{S} Истина, и ми смо били учитељи, али то је друго...{S} Ми смо сасвим друго 
изгледало друкчије, светлије, и људи су били меки, добри, послушни... све се то пред њом угибал 
желела, само то!...{S} Њени идеали нису били недостижни, него скромни, веома скромни...{S} И ев 
ише...{S} Да нисам познала праву љубав, било би ми свеједно... ништа...{S} Могла би продужити и 
и имао краја.</p> <p>— Шта је то, море, било?{S} Стојан дотрча к мени као луд... једва ме пусти 
уку оставили за мај.{S} Боље је, знате, било свршити те лаке ствари зимус...{S} Ја то радим пос 
радала, постаде равнодушна према свему, било јој је свеједно...</p> <p>Али јој се ономад отвори 
ту браду.{S} А Љубица настави:</p> <p>— Било ми је врло рђаво, мислили су да сам умрла, па су и 
 то.{S} Али шта?...{S} Свеједно, ма шта било, није тако страшно...{S} А овај Гојко баш је добар 
 Гојко, прибравши се мало. — Али ма шта било, знајте да не одступам од своје речи.{S} До вас св 
, продужи брисати се и онамо где је све било суво.{S} Кмет се искашља, онако из учтивости, тек  
{S} И најтеже је сазнавати да је то све било онако... нити је мене ко могао приморати, нити ме  
ме неће Бог више мучити?...{S} Доста је било! узвикну она и погледа мајку, која брижно прелеташ 
ко могаше у оном страху, исприча шта је било.</p> <p>Капетан зазвони, уђе жандарм.</p> <p>— Каж 
бав...{S} И све, ама баш све... како је било са Гојком, тако је сад са мном!...</p> <p>— Е, син 
 камџијом.{S} Испричајте нам то како је било и зашто?</p> <p>Капетан се диже, приђе Гојку и мет 
о носи штап у руци.</p> <p>— Хе, оно је било изненада... био сам збуњен;</p> <p>Они прођоше кро 
...{S} Опростите, заборавите све што је било... и њој потекоше из очију крупне сузе.</p> <p>— А 
рође у тишини...</p> <p>Гојку би милије било да Љубица не иде; зна он да ће тамо бити доста учи 
о; опет сад бар има нечега, а онда није било ништа, изговори он то, па дубоко уздахну и обриса  
Хм... то је нешто ново, што до сад није било, то се сад нешто почиње, мора бити...{S} Али шта?« 
ијена... и одмах сам познао да јој није било по вољи.{S} И Стојан тако вели.{S} Па добро, што ј 
апе она, црвенећи; ја нисам.... то није било по мојој жељи.{S} И сама видим...</p> <p>— Добро,  
Па добро, што је седела кад јој то није било по вољи? <pb n="48" /> Чудновато!...{S} И ове су т 
спит, знао сам да ћу пропасти, јер није било страдања, нисам <pb n="146" /> нимало страдао...{S 
 тек осећаше, да би му много пријатније било, кад би и учитељица становала у школи. »Овако... н 
изићи ћу на одмор.</p> <p>— Баш би боље било да изиђеш, настави чича веома тихим гласом, у коме 
..{S} Не може се више као некад, док се било младо.{S} А ја опет моју господу слушам ка неке бо 
вота јој јесте сеоба.{S} Као да је јуче било: смркло се, а они иду страном, више сеоских кућа;  
 чини јој се и да не дише, и најбоље би било кад би сад одједанпут умрла, то би најволела. »И ш 
е душа весели...{S} И свега овога не би било... и овај се јадник не би намучио, само да сам зна 
морало бити!...{S} Иначе... иначе не би било свега овога...</p> <p>— А зар вам је ово каква сре 
, да овај сад стаде премишљати: како би било да је питам за узрок ове промене, па ако је штогод 
ој се срце од нова страха...{S} Како би било да... ах, шта ја радим!...{S} Она се сама згрози о 
дуго премишљала шта да ради.{S} Како би било да окрене други начин?{S} Да се огледа!</p> <p>Јед 
дати никаква савета.</p> <p>— А како би било да ја тражим премештај у други срез?{S} Да то учин 
о саветова; да не би ње, ко зна како би било...{S} Него ја њега лепо онако, као конац око-прста 
 Није ваљда баш тако свуда?...{S} То би било страшно зло.</p> <p>— Е, госпођице, ви сте тек изи 
бити доста учитељица, којима би по вољи било увредити Љубицу, али он не сме да јој каже ништа.{ 
тово!...{S} Као да никад није ничега ни било...{S} Али се ти не брини, све ја то могу поправити 
сет пушака наперене на њу, лакше би јој било...{S} Шта је ово... он пије крв очима!...{S} И она 
д чували овце и говеда, а међу Гојковим било их је који су и копали, пластили, налагали снопље. 
настави.</p> <p>— Баш ми је много тешко било што сте ме погрешно разумели, управо што ме нисте  
јао се увредиће је тим; нити би му мило било да пође и она.{S} Мука!... </p> <p>Она је прочитал 
знајем... некако ми је, знате, незгодно било; цео дан сам био онако, некако... као да сам што и 
 могао знати!{S} О, како би то све лепо било, како би ја била срећна, потпуно срећна...{S} А за 
инили, проговори Љубица, јер не би лепо било да му се не захвали на услузи.</p> <p>— Молим вас, 
 пут доста отворено изјави, да би добро било кад би он био премештен.{S} Писар јој много наобећ 
о грдио власт, него само тврде да је то било ономад... некако тако.. ових дана.{S} После пола ч 
ом преплашена Гојка.</p> <p>— Шта је то било код вас с пандуром?{S} Седите, рече он благо, пока 
S} Она је још и тада сазнавала да би то било нешто веома необично, нешто што се нигде и никад н 
 Или да није смрт?!...{S} Ах, кад би то било!...</p> <p>— И што ја не бих могла сад умрети обич 
расположен, знам да ћу се до мрака чему било обрадовати.{S} Ето, видите... сад знате и ви зашто 
вајући своју кривицу.{S} У овакву стању било је тешко говорити ма о чем, с тога Љубица одмах пр 
.{S} Напротив! то ти је дужност.</p> <p>Било је већ доцкан кад се Гојко диже и упути к своме се 
а.</p> <pb n="131" /> <p>— Био... јест, био сам... због квартирине.{S} Ни ви нисте још ништа пр 
и.</p> <p>— Хе, оно је било изненада... био сам збуњен;</p> <p>Они прођоше кроз сеоски сокак, п 
ло... шта село!...{S} Селу је свеједно: био му на врату ја или онај Ђокић, одсече председник.{S 
О, тешко мени!...{S} Јесте, јесте...{S} Био ми је тако одвратан, тако досадан... мислила сам по 
таде пред њега.</p> <pb n="131" /> <p>— Био... јест, био сам... због квартирине.{S} Ни ви нисте 
? запита Љубица као чудећи се.</p> <p>— Био сам у њој и летос о испиту и опет пре месец дана ка 
сам зашто је морао то слагати.</p> <p>— Био ми ономад отац, па не могосмо да добијемо квартирин 
/p> <p>— Зар?... прекиде је он.{S} А ја био у Београду, неким малим послом... рече он, и зачуди 
ажљиво уклонише на ливаду.</p> <p>— Жив био, рече он ђаку, који му приђе руци. </p> <p>Је ли ов 
па нека их он води; и онако није до сад био у цркви, одговори она жучно, а образи пламте, црвен 
И они одоше железничкој станици, где је био одређен збор у месној школи.{S} Још из дворишта опа 
.. проћи ћемо, рече весео Гојко који је био на десетом небу од радости: »изгрдила је ћату, а ме 
јан...{S} Кад је он дошао?...{S} Или је био овде од јутрос, па сад спавао?...{S} Полако, на прс 
 и бринуо се сам о себи.{S} Какав ми је био први дан школовања, такав ми је био и последњи: све 
 је био први дан школовања, такав ми је био и последњи: све једно исто... судови, вода, ципеле, 
аво, отворено, очи у очи.{S} Страшан је био тај поглед: шинуо је Љубицу преко срца страшније од 
еђу мужем и женом прве године.{S} Он је био вазда озбиљан, жив и непрестано је тражио рада, рад 
светлим погледом и обори очи.{S} Баш је био у памети склопио целу реченицу којом је мислио да ј 
ли ожењен?</p> <p>— Пре две године није био...{S} Сад не знам.</p> <p>— Ах... уздахну Љубица ду 
игнемо, рече кмет.</p> <p>— Прирез није био покупљен, допуни га Богосав.{S} Знате, мука је са т 
јко.{S} Веља се намршти, и ако је дотле био веома расположен, одједном заћута и не проговори ни 
о он, грешник, тобом располаже...{S} Не био ја на његову месту, видела би ти...{S} Него шта би  
и, мајко моја!...</p> <p>Писар, како се био залетео за Гојком, истрча у ходник и видевши Љубицу 
и гласови раструбе, а он им је управо и био повод, јер је он саставио Влајка са чувеном лепотиц 
ајући га да још мало поседи, као што би био ред.{S} Влајко и Љубица остадоше сами у соби.{S} Чи 
ем послу.</p> <p>— А, Веља је и у школи био веома отресит.{S} Знам да ћемо код њега наћи читаву 
о, остао »млада«!, к’о што је и у школи био...{S} Дакле нове колеге!{S} Част ми је...{S} Велими 
реће место, него од куд ти овде, кад си био у Подрињу?{S} Кад се пре ожени и чак стече козу!</p 
 си, болан, до сад, дед’ причај: где си био, шта си радио? обрте се Веља Гојку. </p> <p>— Море. 
Хо, људи... како могу заборавити да сам био ожењен!... одговори Влајко, и насмеја се.</p> <p>—  
ојко?</p> <p>— Па ти ме знаш: какав сам био у школи, такав сам и остао.{S} А ти сигурно ниси по 
оме ћу овде да се обратим, а до сад сам био.</p> <p>— Добро, ја ћу те уписати...{S} Ха, чекај,  
и је, знате, незгодно било; цео дан сам био онако, некако... као да сам што изгубио.{S} И госпо 
е, дабогме!...{S} Чуо сам ја како је он био окупио председника да је оптуже због неморалног вла 
рено изјави, да би добро било кад би он био премештен.{S} Писар јој много наобећава, али о прем 
 не радим, зна се шта ме чека, па ма ко био горе.{S} Та млађи смо, па се мора слушати!«...{S} А 
претури и јаукну, а он се сети да је то био Стојан, прислушкивао, па га прескочи и истрча из шк 
и је то она вриснула?...{S} Да ли је то био њен глас?...{S} Она се једва диже, и лагано пође се 
им у очи?...{S} Хохохо!...{S} Ала би то био муж, бре!...</p> <p>— Истина, куд идеш толико и как 
вуку у весео блажен израз... »Ала би то био живот, Боже!... али ко сме о томе мислити...{S} Ниј 
али сам тако уморна, да би ми сад одмор био пријатнији од јела.</p> <p>— Нећете нам, ваљда, пок 
 часа растали.</p> <p>— Где си ти летос био? запита га само, па као и да не очекиваше одговора, 
{S} Јер доста се страдало, живот је већ био постао тежак, досадан... није се имало ради чега жи 
 слепа, која не размишља много, но само бира место, где би канула кап отрова!...{S} Да ли да их 
се Љубица мршти и мучи, па баш нарочито бира такву децу.{S} Обавештава их, помаже им, управо уч 
 питање.{S} Сад видите шта вас чека, па бирајте; то зависи од вас... ту вам ми не можемо дати н 
 су заједно... ту у соби, настави ћата, бирајући речи, и дајући им нарочит смисао при изговарањ 
 помислих сад ћете скочити, па нарочито бирам неразвијенију децу.{S} Е, друже драги, не једу се 
ега, па, стаде разгледати зреле шљиве и бирати једну по једну.{S} Стојан уђе у школу блед, збуњ 
озору, па изиђе.{S} Стојан се враћаше с бисагама, те сви уђоше у собу.</p> <pb n="60" /> <p>Љуб 
ко суморан, наређује Стојану да трчи за бисаге, а он се даде на посао: да мало уреди и дотера с 
шљите вашег послужитеља нек донесе моје бисаге из суднице и примите нас у ваш стан да се мало з 
мештај, и то још без узрока!{S} Јер шта бисте могли навести за разлог?...{S} То не може бити, в 
— Не знате ви ко је пред вама.{S} А кад бисте знали каква сам ја тешка грешница, не бисте ме ни 
е знали каква сам ја тешка грешница, не бисте ме ни погледали.{S} О, тешко мени!... и она покри 
не видите шта се збива, јер иначе ме не бисте ни погледали.{S} О, ала ме је Бог тешко казнио... 
 ја?..{S} Истина нисам ’нако... као што бисте ви желели, али опет, кад год устребам... ја сам в 
што младе девојке.</p> <p>Снаша Смиљка, бистра и паметна жена, одмах опази да у говору Љубичину 
, ступаше Гојко.{S} По потесу блиста се бистра роса, мирише свеж јутрењи ваздух, прелећу велика 
ему послужавник са слатким и чаша воде, бистре као кристал.</p> <p>— Хо, брате, како се човек о 
а слушајући жубор и шапат <pb n="53" /> бистре воде, чини јој се да са тим злослутим жубором от 
о резултат преговора, велика чаша, пуна бистре хладне воде на рапавој, прљавој и сувој руци фам 
ихим лахором, овај тужни двопев танахне бистре реке и младе, несрећне девојке...</p> <p>А Гојко 
.</p> <p>Путује потесом, шумом, прелази бистре планинске поточиће, а не види и не чује ништа... 
одговорити, знајући у напред да ће соба бити све гора и све нечистија, ако се он сам не прихват 
а ти будеш задовољна.{S} И онда ћу и ја бити срећан, те како срећан!...{S} О, да знаш како ми ј 
ну децу, која су пре две године требала бити уписана.</p> <p>Кмет зовну Гојка, а она продужи гл 
о је неваљала женскиња, и она је морала бити кажњена.{S} Па опет уверавања, клетве, и све то не 
 се да ми нисмо за село: треба, са њима бити друкчији.</p> <p>Гојко се усуди да је погледа, али 
ћер, помисливши какве ли ће судбине она бити?...{S} Да ли ће се намучити, као што се ова жалосн 
имала на признанице.{S} Ту су оне, мора бити...</p> <p>— Нема, госпођице, ниједне.{S} Сваки је  
није било, то се сад нешто почиње, мора бити...{S} Али шта?« И њега опет стадоше претресати нек 
ја оно!...{S} Свеједно, и без тога мора бити.{S} Нека он живи, а ја ћу да идем својим путем, ку 
е непрестано... и у ситницама тако мора бити...{S} Ако сам сад што нерасположен, знам да ћу се  
а даља страдања, држећи да то тако мора бити, да је се и родио за то: да страда, да се пати веч 
.</p> <p>— Шта мислите, да ли ће заиста бити отпуштена?{S} Ту је и Просветни Савет, за Бога; ва 
е год хоћеш, само нек знам да ћеш некад бити мој...{S} О, мили!...</p> <p>И она га опет стеже в 
исар се прену: види да овако неће никад бити краја скандалу, па дохвати жену за рамена и изгура 
 у име капетаново, и онда ће онај смрад бити кажњен за лажну доставу...{S} Да, му закука једном 
авних службеника... »Гле, па шта ће сад бити?... да отпусте, на свагда... са вечитим жигом срам 
очиње зверати очима...{S} Шта ли ће сад бити, шта ли ће јој рећи?...{S} Ето га, иде оно страшно 
а тебе чекао, а?....{S} А колико ће сад бити?...</p> <p>Председник се мало збуни, па шмугну у с 
а!...{S} Али зашто, зашто све то мораде бити?...{S} Да ли је требало коме моје страдање... оцу, 
Треба му пажљива женска нега...{S} Може бити свашта... одговори лекар и пође.</p> <p>— Како...  
...{S} Хајде већ то... не мари.{S} Може бити да је то баш у реду, него ја нисам научила на така 
рекиде га учитељитца, могла сам ја може бити наћи стан и џабе, па зар онда и ви да ми не платит 
.{S} И ја одох до куће; ко зна шта може бити!...{S} А немој тамо да се збуниш.{S} Капетан је до 
S} Ако умре?...{S} Ништа!...{S} Не може бити ништа страшније од овога што је сад.{S} Он је не ж 
е више.{S} Али зашто, зашто?{S} Не може бити да ће јој ко отети ону љубав, која владаше до скор 
гли навести за разлог?...{S} То не може бити, верујте ми.</p> <p>— Готово мени се највише свиди 
ва да се врати, јер осећа да то не може бити, и сву обузима очајање, ужас... али ипак она се кр 
мо се питаше: откуд то?...{S} Како може бити!...{S} Зашто?...{S} Од чега?...</p> <p>Љубица глед 
ног сиротовања и гле!...{S} Зар то може бити!{S} Зар би Бог допустио?{S} И зашто, зашто...{S} Ш 
учтив, пријатан, скроман.{S} И баш може бити да сам га ономад рђаво разумела.{S} Човек, без сум 
ја: само полако, па ко зна шта још може бити!...« помисли он и погледа крадом Вељу, па опазивши 
, и њену и његову, па ће и за мене боље бити.{S} Боље је мусти две овчице но једну...{S} Тако ј 
адник.{S} Но ништа, бар ћу са те стране бити мирна, јер и њих има свакојаких.«</p> <p>— Извинит 
емени!...{S} Али не мари; види се да ће бити мекши од воска: она ће моћи поступати по својој во 
ила на прозор па посматра децу, која ће бити предмет њена рада и старања.{S} Свако се приљубило 
ој рођо, ту је се добро накрмило, па ће бити повише и за откуп.</p> <pb n="129" /> <p>У Орловиц 
 могу.{S} Али шта мислиш о њима, шта ће бити?</p> <p>— Хе, соколе, нисам ја пророк.{S} Ту се са 
 отуд враћају весели, одмах знам шта ће бити.</p> <p>— Истина јест, и по селу су се растрчали,  
p> <p>— Скини и то, молим те... боље ће бити, рече Гојко, сакривајући оне ствари у свој зимски  
најсветији израз на лицу... »Најбоље ће бити, помисли она, да говорим са њим у повратку, сад ка 
 се свет научио тако...{S} До године ће бити лакше; а сад уписујемо и ону децу, која су пре две 
нанину, па му показа:</p> <p>— Да ли ће бити добро овако? запита она бојажљиво.</p> <p>— Врло д 
{S} То се мора платити!...{S} Шта ли ће бити, Боже?...{S} Свеједно, шта буде«...{S} И он, покор 
х са којим је дошао овамо.{S} Шта ли ће бити?{S} Куд оде сад?{S} Да ли ће га затворити, и зашто 
 знам онај отпуштен депешом, те овај ће бити пенсионован... ваздан тако!...</p> <p>Љубица не за 
, а не зна откуд ће оно доћи и какво ће бити, тек само осећа да је оно све ближе и да ће се њен 
ом: свет нема а овамо треба.{S} Тако ће бити и с вашом квартирином.</p> <p>— Богме ја хоћу да м 
.« То је сад фаталан корак, јер тамо ће бити све свршено.{S} Може се и вратити.{S} Зашто не!... 
и награду!...{S} Он?!... он...{S} То ће бити чеврти!...{S} А она се већ решила, решила се!...{S 
ја знам!{S} Сутра ћу у Београд, и то ће бити свршено...{S} Само ти реци да хоћеш... ти реци!{S} 
>— Хо, људи!... красота!...{S} Па ту ће бити без сумње и добра кајмаклија, а?...</p> <p>Љубица  
а нешто смеше и гледају њега.{S} Баш ће бити да се њему смеју.{S} То га опет збуни.</p> <p>— Ка 
и и мислили, ипак им се чинило, да неће бити тако покварених људи, који ће тај злочин извршити. 
 је главно: сви су изгледи да више неће бити страдања...{S} О, само да се поживи на миру!...</p 
осподу и да им будем веран, а мени неће бити рђаво од њихне стране.{S} Тако је то, братићу мој. 
ступати по својој вољи; он јој бар неће бити на сметњи.</p> <p>— Честитам, госпођице, ново друс 
 сад да нас саслушају обоје.{S} То ће и бити!{S} Али зашто?«...</p> <p>— Изволите један акт из  
ови учитељ...</p> <p>— Не могу сви људи бити фини и углађени: неком је Бог дао намет, а неком,  
ћата говори, али одмах помисли: неће ли бити и незгодно и опасно, да га пусти на таку близину к 
ља посла ови рачуни!</p> <p>— А хоће ли бити што на јашанцију?</p> <p>— Колико си ти нама дао п 
е све у реду, те није могло друкчије ни бити...{S} Он опажа како се Љубица мршти и мучи, па баш 
о полубога, и мишљаше који ли ће смртни бити срећан да је назове својом...{S} А сад... јесу ли  
— Гледаћемо да добијете...{S} Ја ћу вам бити на услузи свакад, кад ви зажелите.</p> <pb n="27"  
ди тебе...{S} Хоћеш?{S} А дворац ће нам бити сав од драгог камења, па у вече кад ја дођем с рад 
казати на ручку.</p> <p>— Знаш да морам бити у школи до десет.{S} Шта могу учинити за два часа? 
..{S} Та ја сам млада, лепа... ја морам бити срећна!« И пред њеним очима пролећу сјајне, дивне  
та јесам.{S} А што, зар ја не бих могао бити онако окретан и живахан, као Веља?{S} Не може да с 
 се пренерази од чуда, али је сад морао бити одлучан <pb n="151" /> па јој напомену да ће имати 
им детињи. »То је учитељ... онда ће ово бити«, вели жена у себи и прилази другим вратима.{S} Не 
то сам зимус страдао.{S} Тако је морало бити!...{S} Иначе... иначе не би било свега овога...</p 
стих живот...{S} А како је то све могло бити друкчије!...{S} Могли су се остварити сви они лепи 
ило да Љубица не иде; зна он да ће тамо бити доста учитељица, којима би по вољи било увредити Љ 
S} Да ли има смисла?...{S} Како ће тамо бити?...</p> <p>— Хм... промрмља Гојко, зверајући очима 
што ће нам!...{S} А после тога, ми ћемо бити велика господа, па нам неће ни доликовати да се ме 
е нек остане, што ће нам!...{S} Ми ћемо бити сами, и онда нам неће ништа требати...{S} Ја ћу те 
ину, али се уздржа, знајући да ће му то бити непријатно, а и она избегаваше сваки разговор, у к 
 помишља у себи како је то красна ствар бити муж и домаћин...{S} Дочекаш добра друга и пријатељ 
ање...«</p> <pb n="59" /> <p>Да ли могу бити људи толико дволични...{S} И то остаде за њу нераз 
ћа... неће проћи ни две недеље, а ја ћу бити отпуштен.{S} Па куд ћу после и шта ћу?...</p> <p>— 
..{S} Само да те нико не види.{S} Па ћу бити твоја!...{S} Твоја, разумеш ли?{S} Хоћеш?...</p> < 
 се то продужити вечито; неко ће од њих бити премештен.{S} Он сам то увиђа и обузме га велики б 
а Љубицом, — јер ти пријатељу, не можеш бити глава куће, насмеја се он, и загледа се у Љубицу.. 
 један од нас.{S} Ја ти јамчим да нећеш бити ни премештен ни отпуштен, докле год устраје тај ро 
 учитељима...{S} А она учитељица, вели, биће отпуштена...{S} Ах...« Љубици се стеже срце од нек 
ед као да хтеде рећи: »ама вараш се ти, биће да је то који други што год погрешно; а видиш, ја  
вратио кући онај...{S} Ако се и вратио, биће у канцеларији.{S} А ти треба вешто да се прикрадеш 
тана, да неће и њега?...</p> <p>— Кажу, биће премештен.{S} Добар је човек... много добар; свима 
ану.{S} Ако си сањао да те буве пецају, биће батина.{S} Тако је то, братићу мој!...</p> <p>Упис 
орок.{S} Ту се сад нешто крупно ломи... биће грмљавине и свега.{S} А ти чувај своја леђа, јер с 
о се у скамијама идеалише.{S} Полако... биће времена да све видите и да се у свему разочарате.< 
 са њим...{S} А после... <pb n="161" /> биће најсрећнији, јер ће остати сам, и неће се бојати н 
њених враних очију!...{S} Ехе-хе!...{S} Биће, вели, моја...{S} А докле?{S} Док нас не спетљају  
та ће она овде, каква посла има она?{S} Биће то друго: јамачно ме она тужила, па сад да нас сас 
јући пркосно.{S} Ако ће ме ко вређати — биће и без тога...{S} Хајдемо.</p> <p>И они одоше желез 
јка у страну.</p> <p>— После овога рада биће заједнички ручак, али ви немојте остати... имаћете 
а знам што знам: од данас за две недеље биће промене, па ми одсеците уши, ако то не буде...{S}  
се твојој лепоти...{S} Па после... море биће свега, само ти реци да хоћеш... је ли?...</p> <p>Г 
набавио неку дебелу кокошку, а ја рекох биће добра за чорбу.</p> <p>— Море, паметна си ти жениц 
мој, и он је тако тесно спојен са њеним бићем, да се већ више не може отклонити.</p> <p>»Како т 
, сваки мишић на телу.{S} Мислим баш да бих могао, кад бих се одлучио.{S} Што, зар је то тешко: 
е шта: упишите и мене у први разред; ја бих баш волео да учим код вас...{S} Тако да седим у ска 
же ту мекану, вреду ручицу.</p> <p>— Ја бих све за вас... настави он у још већем узбуђењу и дрк 
ала да ће овако ићи целе године, бацила бих све још сад.</p> <p>— Хе... а нисте још ништа ни по 
ете моје.{S} А по теби гледајући, рекла бих да је много добро.{S} Само то треба сачувати...{S}  
а телу.{S} Мислим баш да бих могао, кад бих се одлучио.{S} Што, зар је то тешко: врд... врд там 
подмазано?</p> <p>— Ман’те се...{S} Кад бих знала да ће овако ићи целе године, бацила бих све ј 
све, и душу моју и будућност и све, све бих вам дао...</p> <p>Љубица се унезвери, опет је стаде 
 снови, могла сам савити гнездо, у коме бих душу одморила и познала праву срећу.{S} А ово... за 
а никад не бих могла руке дићи... да не бих могла убити никога.{S} И он се, јадник, од тога дан 
 је то грехота што се радујем?{S} Ја не бих, ја знам да је то безбожно, да не ваља... али што ћ 
 психологији.{S} Па за прво време ја не бих што друго ни очекивао...«</p> <p>»А после, Боже мој 
>»Боже како је ово лепо!{S} Што и ја не бих могла овако.{S} Баш ћу да огледам... не, не да огле 
кад би то било!...</p> <p>— И што ја не бих могла сад умрети обичном смрћу?...{S} Ето, један уд 
уњав! заиста јесам.{S} А што, зар ја не бих могао бити онако окретан и живахан, као Веља?{S} Не 
о он полако, смешећи се...{S} Зар ја не бих могла тако?...«</p> <p>Гојко по дечјим погледима ос 
{S} Тада сам видела да на њега никад не бих могла руке дићи... да не бих могла убити никога.{S} 
ази.{S} Разумеш ли?...</p> <p>— Како не бих разумео, лијепи братићу...{S} Још ми бриде и глава  
 се, и постао некако смирен, тих, рекао бих чак понизан.{S} Са неким учтивим, финим смешењем пр 
о не би тако милостиво примио... пропао бих...{S} На мене скочише у школи два најодраслија ђака 
ине не могу ни да сричу...{S} За колико бих могла истрчати уз онај голи Космај?...{S} Гојко ме  
} Оставила децу саму...{S} Видиш, за то бих је могао узети на одговор.{S} Али, ех...!« и он мах 
косе разбарушене, почупане, висе читави бичеви ишчупани из корена.</p> <p>— Стојане, дај ми вод 
она оштро, па се одмах затим трже и узе благ тон. — Кад год ја што кажем коме ђаку, он одмах тр 
но срце почиње се кравити, јер га греје блага топлина мајчина саучешћа.</p> <p>Цео дан проведош 
х учитеља, Гојко га зна, виђао га је на благајни, метну му пријатељски руку на раме, па одговор 
тајући га, и врати се кроз иста врата у благајницу.</p> <p>Писар бројаше паре, а Љубица гледаше 
</p> <p>Гојко се обрте деци, па им рече благим, уморним гласом, притискујући руком врело чело:< 
</p> <p>— Све одличне, одговори он оним благим тоном у коме нема ни мало хвалисавости.</p> <p>Љ 
ад баџом затрепери чисто небо, обасјано благим зрацима.{S} Али је ипак хладно, веома хладно...{ 
а, као добра мати, прала их, чистила, а благо сунце повијало их и сушило својим зрацима...{S} О 
ити свему јаду.{S} Она подиже главу, па благо али озбиљно погледа Љубицу, право у очи...{S} Нау 
 Тамо је сва моја срећа, мој живот, све благо моје.{S} Па зар да ја то све изгубим олако?...{S} 
ати велики, тежак бол, јер губи највеће благо младости — лепе заносне снове...{S} И кроз неми с 
ислима.{S} Капетан му онако с ногу рече благо и пријатељски:</p> <p>— Идите, господине Гојко, к 
 код вас с пандуром?{S} Седите, рече он благо, показујући Гојку место.</p> <p>Гојко му, колико  
адање живу човеку, нада му је драгоцено благо...</p> <pb n="189" /> <p>— Мајчице, како ти се чи 
ешко страдати, то знам... јер сам летос благовао...{S} То се мора платити!...{S} Шта ли ће бити 
алосница намучила прошле године, или ће благовати, као што ова сад благује?...{S} Али црн и неп 
 одмах будем примљен у школу, и добијем благодејање.{S} Шта велите сад?!...{S} У другој години  
им животом, као и ово сунце, што огреја благом подмлађеном светлошћу. </p> <p>Ко се не сећа с к 
 тако... хвала је господу Богу, који је благословио наш састанак...</p> <p>— Е, зар већ!?... уз 
ове сузе јадованке, али је утицај њихов благотворан: залеђено, окамењено срце почиње се кравити 
дине, или ће благовати, као што ова сад благује?...{S} Али црн и непровидан застор будућности с 
ко се првих неколико недеља осећаше сав блажен, срећнији од цела света...{S} Ну, одједном он ст 
 изгледа прекрасан и цео живот сјајан и блажен...{S} Она већ осећа лако дрктање у свему телу, ч 
ак, а час се разведре и развуку у весео блажен израз... »Ала би то био живот, Боже!... али ко с 
ека да се он пробуди.{S} Седи тако, сва блажена и занесена у срећи својој, па претура преко гла 
топила само од једнога погледа, била је блажена кад се руковала са њим, осећала се срећном, мно 
што га окружује, осећајући само сласт и блаженство од умнога додира са анђелима и светитељима.. 
S} Од невоље удариш средином, па посред блата...</p> <p>Кад изиђе Љубица из каљава сокака и сту 
љао, па нигде не можеш ногом згазити од блата.{S} Дохватиш се руком за плот, да би прекорачио б 
њи случај.{S} Гојко стајаше на вратима, блед, осећајући неку дивљу радост и задовољство, а не с 
екаквог необична и јака узбуђења, а он, блед од потреса, дркташе целим телом, осећајући да ће с 
у? осврте се пандур Гојку, који стајаше блед, дркћући као прут.</p> <p>— Доћи ћу сам...{S} Кажи 
> <p>Гојко стајаше, пренеражен, зелен и блед, разрогачених очију од страха, ноге и руке му дркћ 
и једну по једну.{S} Стојан уђе у школу блед, збуњен.</p> <p>— Зове те господин Пера, шапну он  
а се диже са столице, раширених очију и бледа лица...{S} Нека паклена одлучност севаше у тим ши 
е се окретати немирно, а образи јој час бледе, час црвене.{S} Опет се у њој подигоше они <pb n= 
одиже зажарено лице, које одједном поче бледети, усне се искривише и затресоше, цело му тело за 
} Готово да не улазим ја тамо, рече она бледећи, као у страху.</p> <p>— Зашто?...{S} Зар да про 
S} Ућуташе за часак сви троје, па иђаху бледи, намрштени, тешко дишући.{S} Кад се мало прибра,  
д као изненади, зачуди, обузе га смртно бледило...{S} Камџија га опет ошину преко лица, па трећ 
рзаху грчевито, по лицу се осуло смртно бледило, а она дише нагло, отвореним устима, као да јој 
авите!... узвикну Гојко, трљајући руком бледо чело. — Ваша су страдања неизмерна... ви се то от 
 их поклопи облак, уши им заглухнуше од блејања оваца, а поред њихових ногу сноваху ошишане, по 
грло јој се стеже..{S} Опет јој у очима блесну онај апатични израз и брзо га нестаде... </p> <p 
д и они далеки.{S} Сад има нешто прече, ближе... ово сјајно, лепо злато, које јој угушује све б 
да њено страдање, пропаст?...{S} Ево га ближе... још ближе...{S} Гојко!!...{S} Исто онако миран 
, густо?...{S} Иде, иде... плива... све ближе...{S} Не види се ништа!...{S} Да није то капља?.. 
 као у грозници...{S} Дисање нечије све ближе и топлије и одједном... вреле усне са оштрим брко 
о како ова замотана прилика прилази све ближе, како јој гледа право у очи страшним, зверским по 
м!... викну она узбуђено, прилазећи све ближе њему.</p> <p>— Ено их у Ђокићевом кукурузу... под 
о ће бити, тек само осећа да је оно све ближе и да ће се њена срећа разлетети као прах...{S} Па 
де разгледати децу.</p> <p>Љубица приђе ближе деци, рече им да гледају само на њу, па поче рад. 
јусамљеније место, где нема друге школе ближе од четири часа и... <pb n="174" /> наравно, где н 
ланинске венце... од тих венаца дижу се ближе овамо сниска брда и хумови.{S} Под њима тече моја 
 доиста од камџије? запита он, пришавши ближе Гојку, разгледајући дугу, црвену масницу.{S} Глас 
и са њене душе нестаје мрака?...{S} Што ближе прилази кобном месту, све боље се види.{S} Па ово 
ести мало своју постељу, привуче сточић ближе прозору, па изиђе.{S} Стојан се враћаше с бисагам 
ање, пропаст?...{S} Ево га ближе... још ближе...{S} Гојко!!...{S} Исто онако миран, као кад леж 
, загледа се у Гојка, примаче му се још ближе, врло близу, тако да осети његово дисање...{S} Он 
е вриснути од страха...{S} Приђе му још ближе...{S} Шта је ово... је ли жив?... како ово гледа? 
ху...{S} Како који дан, они постају све ближи, све интимнији.{S} Они се већ одавно значајно пог 
зо појури вратницама, али незнанко беше ближи па подупре леђима улазак.</p> <p>— Стој...{S} Ход 
се обрте к селу, пружи руку на једну од ближих зграда и рече:</p> <p>— Ено је, ви’ш она... с ви 
.</p> <p>Љубица је сад први пут виде из близа.{S} Пролети јој кроз главу све, што је знала о њо 
 и зебња, она га јасно осећаше у својој близини, али се стараше да радом угуши све те мисли, да 
 незгодно и опасно, да га пусти на таку близину к себи, а још више јој паде тешко, него се овај 
/p> <p>— Нека, молим вас, немојте...{S} Близу је, сама ћу одговори она одлучно, па се поздрави  
а Гојка, Љубица опет уђе у собу и стаде близу мртваца.{S} Знала је шта би сад требало да учини, 
војити са Вељом.«</p> <p>Кад сиђе сунце близу брега, гости се дигоше да иду.{S} Веља се спреми  
шком оделу, пођоше к њему, али пришавши близу, стадоше.{S} И они се зачудише необичну изгледу њ 
ати по соби, прилазећи јој понекад тако близу, као да ће је закачити.{S} Љубица посматраше пажљ 
ју руку око њена стаса и приђе јој тако близу, да се нису могли гледати у лице. — Ја... ја... к 
 у Гојка, примаче му се још ближе, врло близу, тако да осети његово дисање...{S} Он само гледаш 
S} Покуша да га мало расвести, приђе му близу и проговори:</p> <p>— Шта ти је... ти си болестан 
ирем?... узвикну Гојко, дркћући од њена блиска присуства, па одједном обави своју руку око њена 
изгрлила и ижљубила, тако јој постадоше блиски и драги ови мали дивљачићи.{S} Она помилова по г 
з свега гласа.</p> <p>А сунце трепери и блиста се... румене се веселом чаробном светлошћу његов 
 и покуњен, ступаше Гојко.{S} По потесу блиста се бистра роса, мирише свеж јутрењи ваздух, прел 
рађаху какви осећаји, само мутан поглед блуђаше по далеку недогледу, показујући јасно да је душ 
 боловао, па ништа... прође, к’о ћуреће бобице.{S} Сад се смејем кад се тога сетим.{S} Него шта 
им одобравањем:</p> <p>— Тако, братићу, Бог ти дао, тако!{S} Јес’ видео, господине?...{S} Кажем 
ања.{S} Тако сам несрећна рођена!...{S} Бог ме је проклео још на самом рођењу!...</p> <p>— Оста 
Лепо га видим... маше руком...</p> <p>— Бог с тобом, дијете!... прекрсти се Смиљка.</p> <p>Немо 
сни; рече и колико ће коштати.</p> <p>— Бог с тобом, госпођо, што ће нам то!{S} Кажи ти ђаци не 
так, сваки покрет.</p> <p>»Што ми не да Бог мира, мисли она, да се бар сита нарадим са својом д 
 не бисте ни погледали.{S} О, ала ме је Бог тешко казнио... јекну она очајно и подиже главу.</p 
сви људи бити фини и углађени: неком је Бог дао намет, а неком, место памети, зализану главу... 
му звјезди... како ли оно беше.{S} Није Бог дао свакому све дарове.</p> <p>Затим обоје стадоше  
ној љубави, коју сам ја погазила, па ме Бог зато казнио и сад други гази моју љубав...{S} И све 
е да заједно страдамо...{S} Можда ће се Бог и нама окренути... кад заслужимо.</p> <p>Она му пад 
 више никакве зараде.{S} Ове цене да те Бог сачува: данас једна, сутра — друга.{S} Још да није  
да горка хлеба!...{S} Али опет ваљда ће Бог помоћи.{S} Нисам ја ни прва ни последња на овом пут 
 цигани!« рече отац и насмеја се. »Даће Бог, па ћемо до године у нашу кућу« одговори мати, стеж 
>— Ја све чиним...{S} О, ваљада ме неће Бог више мучити?...{S} Доста је било! узвикну она и пог 
казати.{S} Па онда?...{S} О, та ваљда и Бог гледа са неба на сиротињу!...« Она се стресе од те  
ивна, прекрасна ствар!...{S} Још кад би Бог дао деце!...{S} Али на тој мисли Гојко обично свака 
 гле!...{S} Зар то може бити!{S} Зар би Бог допустио?{S} И зашто, зашто...{S} Шта хоће он... шт 
вљаче.</p> <pb n="16" /> <p>— Помаже ви Бог! поздрави се старац, скинувши капу и наслонивши се  
 знаш, бећари и сиротиња.{S} Што је дао Бог...{S} Будите задовољни!...</p> <p>— Гле, молим те,  
ку, који је сео у средини кола.</p> <p>»Бог га видео, кад их пре научи песми! помисли Љубица. — 
ме Гојко весело узвикну:</p> <p>— Веља, Бога ми!...{S} Ја гледам, па чисто не верујем.</p> <p>О 
е, са онога прозора...{S} Али ја ништа, Бога ми, ништа...{S} Само се ти не плаши...{S} Знам ја  
о, зверајући очима.{S} Ја не знам...{S} Бога ми, не знам...{S} Нити је смео рећи јој да не иде: 
мад сам га купио за тебе... хоћеш...{S} Бога ми, што?...{S} Сву ћу те окитити златом и брилијан 
леда га слободно, право у очи.</p> <p>— Бога ти, ко је ово... какав је овај писар?</p> <pb n="4 
учила у путу?...{S} Камо вас до сад, за Бога!{S} Тебе сам једнако погледала.</p> <p>Мати јој, С 
таде скидати капут.</p> <p>— Шта је, за Бога, запита га учитељка, која га до сад гледаше као пр 
пуштена?{S} Ту је и Просветни Савет, за Бога; ваљда се то не ломи баш тако лако!... запита Љуби 
сад губи...</p> <p>— Чекај, стани... за Бога!...{S} Па тек сад имамо да разговарамо, викну Гојк 
 узвикну она, по овакој лапавици.{S} За Бога, тата, шта радите?...</p> <p>— Зар ти не знаш наше 
 се у свему разочарате.</p> <p>— Али за Бога, ваљ’да нико не дира оне који се не мешају у полит 
 Хеј, што ти је женска глава!...{S} Ама Бога ми, господине, једнаке су: и ове ваше учевне и оне 
живо рукама, стаде викати:</p> <p>— Има Бога, братићу, кажем ја!...{S} Умрла!... ка свака стока 
ваздух. </p> <p>— Шта радиш ово, за име Бога! викну Веља чудећи се, па га својски нападе за ову 
 са дванаест динара месечно, побојте се Бога!« Те ти они, братићу мој, лепо мени попеше на чети 
крив... </p> <p>— Кажи ми само, тако ти Бога!...{S} Нико неће знати, осим мене.{S} Кунем ти се  
 даће те у школу, а ти да га слушаш као Бога.{S} Немаш се куд враћати«.{S} И он је остао, почео 
чки речник је за овакве разговоре веома богат, те се и Љубици даде прилика да чује што ново и н 
<p>— А зна ли она тебе?</p> <p>— Мучно, богме...{S} Ми смо ти, братићу, овај...</p> <p>— Добро, 
 је испит!... мишљаше Љубица по том.{S} Богме страшно!... није баш тако обично, како причају.{S 
ће бити и с вашом квартирином.</p> <p>— Богме ја хоћу да ми се тачно квартирина издаје, а ви на 
дошла овде, да не буде оцу на терету, а богме и да потражи своју срећу...{S} Толике учитељице у 
астаде прави лом.{S} Клетве, претње, па богме по мало и псовке, онако кроз зубе, све се то прос 
Ха, методика... прекиде је учитељ.{S} Е богме овамо ћете морати много што шта против методике,  
} А ја опет моју господу слушам ка неке богове и сваки им, што ће рећи, довлет чиним.{S} Ми се  
де... предаде му се, као што се фанатик богомољац предаје молитви и небесном свету, заборављају 
уни се, а жене почеше запевати: стадоше богорадити да им испише дете, јер су инокосне, па им не 
 плашила.</p> <p>— Чуо сам, онај лудак, Богосав... шта је радио и кажу чак вам претио мојим име 
итељица, о којој су раније говорили.{S} Богосав, вели, синоћ дошао из среза, па донео тај глас. 
о веома живо и поверљиво претресају.{S} Богосав је у разговору, а већ и иначе, вазда главно лиц 
и у башту за неко густо ружино жбуње, а Богосав оде преко дворишта, машући главом.</p> <p>— ’На 
p>— Прирез није био покупљен, допуни га Богосав.{S} Знате, мука је са тим прирезом: свет нема а 
<p>— Прво ћемо код госпођице, рече ћата Богосав, који је дошао с кметом да му помогне саставити 
p> <p>— Господин Драгољуб је, уплете се Богосав, сек’о прутиће, па их пуно наређа по асталу...{ 
сами.{S} Овај креса оком, креса, док се Богосав сети па оде.{S} И ја се склоних, братићу, од зл 
иште за Милицом, на вратима се појавише Богосав и Влајко.{S} Како се опремио!{S} На њему је сео 
ја овде до општине, купим порезу, па ми Богосав рече да сте дошли...{S} Дај, велим да се упозна 
>— Знаш ко... учитељ и Милица, одговори Богосав, и некако ђаволски кресну оком и насмеја се.</p 
ред вратнице, где је очекиваше радознао Богосав.</p> <p>— Хоћете ли путовати кроз шуму? запита  
е стаде нешто гушити у грудима. </p> <p>Богосав, чувши кашаљ, стаде се дизати из прашине.</p> < 
е наставити весеље.{S} Хоћеш?...</p> <p>Богосав, готово занесен чудом, само да би се отресао ов 
 Твоја, разумеш ли?{S} Хоћеш?...</p> <p>Богосав, пребледео од страха, дркће, трзају му се вилиц 
, па дошао да је води на муке...</p> <p>Богосав види да се она ућутала као окамењена, па чека њ 
ш с пута... дрекну она, па гурну пијана Богосава из све снаге..{S} Он се поведе, поведе и сроза 
/p> <pb n="194" /> <p>Она одмах познаде Богосава, и следи се, јер он никад не долази узалуд, а  
.</p> <p>Кад стиже пред вратнице, опази Богосава, који таман хтеде ући у двориште, па кад виде  
а некакво нерасположење, чим је угледао Богосава.{S} Чуди му се: шта ће он овде, кад се њега шк 
 Знамо се добро колико смо тешки.{S} А, Богосаве, седи, рече он ћати, који се слатко смејао одг 
ј Ђокић, одсече председник.{S} Него ти, Богосаве, пожури са оним завођењем наплата и расхода, п 
и то, да не би тим указала велику пажњу Богосаву.</p> <p>— Ви сами... чекате учитеља?...{S} Тхе 
аш господин Аксо?...{S} Јест, али он је богослов.</p> <p>— Та оно није баш због тога, господин- 
види се... али тек...</p> <p>— Јесте ли богослов или преперанд? запита га попа кад седоше у соб 
г тога што... није због школе.{S} Има и богослова који рђаво певају.</p> <p>— Има, доиста има,  
а он пружи руке радосно.</p> <p>— Хвала Богу, кад те нађох!{S} Хајде!...</p> <pb n="97" /> <p>— 
да, идете са вашом децом.</p> <p>»Хвала Богу, чини ми се овако рече, одахну чича, јер га је Гој 
и чудећи се лудом Гојку. »Шта му је, по Богу, браћо? пита се чича у себи, касајући за Гојком и  
Тако, братићу, тако... хвала је господу Богу, који је благословио наш састанак...</p> <p>— Е, з 
ло поцрвене од љутње.</p> <p>— Здравља, Боже!{S} Лако ћемо, лако ћемо за то, рече кмет, гледају 
итава грмљавина.{S} Да ли је то истина, Боже, да ли је не варају очи и слух?!...{S} Полако још  
 друго ни очекивао...«</p> <p>»А после, Боже мој, кад би се залегла љубав, она права љубав, што 
 се мора платити!...{S} Шта ли ће бити, Боже?...{S} Свеједно, шта буде«...{S} И он, покоран суд 
о блажен израз... »Ала би то био живот, Боже!... али ко сме о томе мислити...{S} Није то за мен 
{S} Докле ће ова страдања и муке?...{S} Боже, има ли те!«... узвикује јадник очајнички, па седа 
амо мисао... може да буде и истина..{S} Боже да ли је то грехота што се радујем?{S} Ја не бих,  
оје је сновала још у школској клупи.{S} Боже мој, како је се то све сјајно замишљало!...{S} Зна 
 зашто?!... узвикиваше јадник гласно. — Боже, оволико страдање!...</p> <p>— Зашто... зашто?!... 
ар и да ће веома сложно живети. »Помози Боже!« се прекрсти се она, кад изрече ову мисао.</p> </ 
 убијем...{S} Шта нисам тада мислила, о Боже!...{S} А он, јадник, наједаред клону... посрну и х 
не ствари, да је то њено гнездо!</p> <p>Боже, па она је то и желела, само то!...{S} Њени идеали 
јачку постељу и горко зајеца...</p> <p>»Боже, шта је ово?{S} Је ли ово моја служба, мој удео?{S 
га, горе, горе, као жеравице...</p> <p>»Боже како је ово лепо!{S} Што и ја не бих могла овако.{ 
 да ће дати учитељима нешто пара тамо о Божићу, док покупи школски прирез за ову годину, а сад  
 свој цркви, и она помишља да то мирише божја душа.{S} И гле, то исто сада!...{S} И пламичак пр 
 о писару, све се сад испуњава.</p> <p>»Божја правда!«... узвикује он у себи, сагињући се да по 
овек налази у раду.{S} То је велики дар Божји, само кад је човек и с друге стране задовољан.{S} 
 па ћаскао свашта, а ја одмах помислила бозна шта...{S} Да ли је тако?«...{S} И она понови у па 
 ка луда, право у Брезовац.{S} Тамо ће, бој се, и ноћити...{S} Ја како, братићу!...{S} А ти опе 
 разбијем скупоцену лампу газдину...{S} Бој и грдње што сам извукао, <pb n="145" /> то је ништа 
<pb n="152" /> као да некога изазива на бој, као јутрос у селу...{S} Он не види, али осећа да ј 
S} Да се не уплаши!</p> <p>— Душице, не бој се, не плаши се... ја сам видео, све сам видео, онд 
 дан.{S} Неће ти он дуго ту вршљати, не бој се.{S} Печени смо и ја и он...{S} Него, знаш, причу 
 тога страдају, а млади издрже лако, не бој се.</p> <p>Веља му исприча неке раније и све јучера 
и он изићи.{S} Кажем ти ја, братићу, не бој се ти.{S} Њему баш немој зубе показивати, ономе зна 
 се збуниш.{S} Капетан је добричина; не бој се!</p> <pb n="126" /> <p>Изиђоше обојица заједно и 
ако хоћете... како знате...</p> <p>— Не бој се, оставићемо те на миру, одговори Веља, не гледај 
{S} Гледај ти само свој посао, па се не бој никога.{S} Тако је то, братићу, ја...{S} А он учите 
 Ја, братићу, тако је то.{S} А ти се не бој, што се тиче...</p> <p>— Море шта ти је, кога имам  
намршти се још више.{S} Од ономадашњега боја Љубица не долази никако у школу, али се он живо бо 
госпођа Зорка отуд из села, после онога боја... и капетан се осмехну, очекујући радозналим погл 
— Да ли ће бити добро овако? запита она бојажљиво.</p> <p>— Врло добро, врло добро, одговори он 
задовљни данашњим одговорима? упита она бојажљиво, као да га не увреди питањем.</p> <p>— Ха-ха- 
то тичу његове ствари?« — запита се она бојажљиво, аналишући са зебњом своја осећања, али се од 
ељ оборених очију, осврћући се око себе бојажљиво.</p> <p>— Школа! рече момче као чудећи се што 
еђу својима, ну ипак се окреће око себе бојажљиво.{S} Пажљив посматрач опазиће из очију му прав 
вери децу да је то доиста учитељ, па се бојажљиво уклонише на ливаду.</p> <p>— Жив био, рече он 
нуте главе, весела лица.{S} Осврташе се бојажљиво, гледајући да нема кога ко би је видео.{S} По 
а круга, у који је она гледала, стадоше бојажљиво погледати час на њу час једно на друго, чудећ 
 се више неће страдати?... запита се он бојажљиво и погледа око себе усијаним, узвереним очима, 
 да се ћата што не љути? промуца пандур бојажљиво.</p> <p>Кмет опсова крупно и ћату и пандура,  
ору и осети да га обузима његова обична бојажљивост.{S} Би му то непријатно; он се намршти и уб 
 зато оне вазда изазивају неку нервозну бојазан што се ремети ова стална тишина, на коју се чов 
ели животом и сунцем...{S} Нема никакве бојазни!...{S} Дај да се живи!...«</p> <p>А Велимир се  
63" /> протестовати, он је то радио без бојазни, а њега су се многи бојали, чак и професори...< 
 Сад се и сама смејала својој пређашњој бојазни и страху, и питала се: чега се имала бојати?{S} 
д руку са отвореном одвратношћу, али се бојала да му што не буде у путу, па после она крива.</p 
о радио без бојазни, а њега су се многи бојали, чак и професори...</p> <p>— Је ли ожењен?</p> < 
ространству и обојила га чудним, разним бојама, те све трепери, сија се и прелива под јасним не 
...{S} Нити је смео рећи јој да не иде: бојао се увредиће је тим; нити би му мило било да пође  
овима.{S} Он улажаше пажљиво, као да се бојао пореметити кога у раду, али кад опази да је Љубиц 
 мишљаше, љубави свога друга, и само се бојао да то не буде Љубици по вољи.{S} Али кад виде да  
е долази никако у школу, али се он живо бојао да не дође данас.{S} Добро јој... оне огреботине  
ни и страху, и питала се: чега се имала бојати?{S} Ето, већ више од месец дана човек долази, и  
лето... лежати на кревету и мислити, не бојати се ничијега хладна погледа, не страховати од изн 
јсрећнији, јер ће остати сам, и неће се бојати никаквих мука ни страдања...</p> <p>Љубица се по 
 <pb n="178" /> свима силама, и само се бојаше да не падне...{S} Осећа да му се у глави много,  
уморан, обучен у неке прљаве, затворене боје, панталоне и капут, са црним широким пругама озго  
учен је суморан покривач загасите тамне боје, из кога непрестано сипи она ситна, влажна, досадн 
м јабуковим или крушковим цветом, те се боје лепо преливају, од чисто беле у црвенкасту, па опе 
писар.{S} Уђе у школу опрезно, пажљиво, бојећи се да ни ваздух не узмути више него што мора.{S} 
 боји га се као човека оштра и озбиљна, боји се оних неколико часова, што ће их морати провести 
ра, и не због оцене, него просто онако, боји га се као човека оштра и озбиљна, боји се оних нек 
е, — глава му тешка... вуче га земљи... боји се да не падне на под...{S} Али се он отима, напре 
{S} Овако му је и гнездо безбедније, не боји се никаква зла; јер није ово полицајац, него његов 
 плаши, много плаши...{S} А Гојко се не боји испита, он зна да су деца ваљано спремљена, и то м 
ва је ово сила у срезу; и капетан га се боји; тако је то, братићу мој.{S} А она не зна, него... 
сару, да види шта је то: треба ли да се боји чега, или ће јој и Веља казати оно исто што и Стој 
ко то? рече она тихим гласом, као да се боји да га не пробуди.{S} Сваки ко је преживео младост, 
ремљена, и то му није првина.{S} Али се боји ревизора, и не због оцене, него просто онако, боји 
> <p>— А после?...</p> <p>— Видећемо... бојим се да не пређе у запаљење плућа.</p> <p>— Аа!...  
овао дванаест година, па зато се сад не бојим ни једног правника.{S} Моје осудно решење не обар 
p> <p>— Море шта ти је, кога имам да се бојим...{S} И шта ми ко може!</p> <p>Она се упути у шко 
осле бежиш као стрина...{S} Ево како се бојим твога шарабатања, ево гледај...{S} Министров потп 
нцу преливају и светле неком љубичастом бојом — носи се тај вечерњи звук и бруји далеко ширином 
 облак, заклони сунце, а под њим измени боју и дрвеће, и трава, и све...{S} Пирну хладан повета 
 се од пепељаве и беличасте у љубичасту боју...{S} Деца носе започете корпе, одељане витке или  
овине на ниже преливаше у затвореножуту боју; висока и отегнута чела, дугих спљоштених образа,  
на »на влади«.</p> <p>Дође још један од Бокићевих пријатеља; рече да иде из среза.</p> <p>— Отп 
чи! одговори јој другарица, окрећући се боком према говорнику.</p> <p>После се разви жива дебат 
 средини цркве, око иконе, стоје читави бокори зрела и зелена босиљка... мирис од њега простире 
а се невољница у своју ћелицу и угушује бол тешким уздасима и врелим сузама...{S} О, још да ниј 
 десни образ, осећа сва места којима се бол и ватра пружају, онако дужином... то је извесно пру 
 са лица не силажаше она љута горчина и бол, што тече из самог срца. — Он јој вели да ради свој 
едела.{S} Љубица осећаше само гнушање и бол, али Гојко... да му је само да провири једним оком, 
.{S} Он сам то увиђа и обузме га велики бол у срцу, кад помисли на такав растанак...</p> <miles 
е искривише и задркташе, одајући велики бол што је притискао душу...</p> <p>— Да презирем?... у 
Други се само гнушају...{S} Али оволики бол... то је страшно!</p> <p>— Кажем ја, јекну она загу 
е тај човек, који им је причинио толики бол, сада ту уз њих, да стоји као тешки кривац и очекуј 
арчета жива меса са њега.{S} Овај тешки бол изазвало је сећање на онај тренутак, кад се попео и 
мисао кроз главу као елекрина, он осети бол у срцу, па се одједном окрете и викну Стојану:</p>  
и такве исте покрете, али га жигне љути бол, и он одмах сазнаје своју горку невољу: нема више з 
А на душу пада све већи терет, све љући бол...</p> <p>»Иду страдања, видим ја...{S} Али зашто н 
.{S} И она почиње осећати велики, тежак бол, јер губи највеће благо младости — лепе заносне сно 
ајпре трже и устукну... некакав страшан бол стеже јој срце, она хтеде вриснути, али се прибра и 
свет у срећи, као да нигде у свету нема бола ни чемера.</p> </div> </body> </text> </TEI> 
леде, искривише му се вилице од страшна бола, а очи се широко, зачуђено отворише.{S} Као кад не 
односи собом по један део његова тешког бола, а на души му оставља тихо, пријатељско саучешће у 
 дуго, дуго... па јој дође да врисне од бола.{S} Побегне у школу и стане ходати, кршећи руке и  
бицу...{S} Зачу се само јаук Љубичин од бола, па онда њен истеричан врисак...</p> <p>Писар се п 
би косе и плачући.{S} У души јој беше и бола и срџбе и стида и гнушања страшнога, болесног, одв 
 опет збуни.</p> <p>— Какав си то друг, болан...{S} Нећеш са колегиницом да се куцнеш! рече му  
 нити јој што рећи.</p> <p>— Што ти је, болан... како то гледаш?...{S} Ене, па он је, јадник, б 
асмејаше и ућуташе.</p> <p>— Па где си, болан, до сад, дед’ причај: где си био, шта си радио? о 
аптати, замуцкујући:</p> <p>— Па немој, болан, тако више да се мучите...{S} Глас му веома задрк 
ао кроз сан чује познати глас:</p> <p>— Болан, па нећеш да ми кажеш ни хвала.{S} Ја за тебе тол 
S} Зашто не!...{S} Написаће Гојку да је болесна, и онда ништа...{S} Нема ничега!{S} Онда ће се  
рође у своју собу.</p> <p>— Море, ти си болесна? отвори за њом врата и провири у собу ова жена, 
ред собом тупо, несвесно, као што гледа болесник у врућици.{S} Дуваше оштар, влажан ветар, и он 
е опет осећа као у ланцима...{S} Тако и болесник гледа у сну себе здрава и весела... трчи, јури 
е полако, погурена и оборене главе, као болесник, коме се још није снага повратила.{S} Чим уђе  
ареве наредбе односно лекова и неговања болесника, па, погледавши још једаред Гојка, који беше  
 оде.</p> <p>Љубица опет остаде сама са болесником.</p> <p>»Дакле то није само мисао... може да 
рити.</p> <p>Чича изиђе а она остаде са болесником, не знајући још шта да мисли и не разумевају 
и какав мушки посао.</p> <p>Лекар приђе болеснику, који гледаше тупо, укоченим очима и дисаше т 
 <p>Лекар записа шта треба да се набави болеснику, па изиђе.{S} Пред вратима га сачека Љубица.< 
љут као отрован.{S} Како уђе, оде право болеснику, не погледавши Љубицу.{S} Узе Гојкову руку и  
ла и срџбе и стида и гнушања страшнога, болесног, одвратног, које граничи са лудилом...</p> <p> 
е и иначе трпео доста.</p> <p>— Јест... болест ме смела.{S} До године ћу имати право да се јави 
 се он очајнички отима, не марећи ни за болест ни за шта...{S} Само да види њу опет поред себе, 
дајући уплашено. </p> <p>— Врло озбиљна болест, госпођо.{S} Треба му пажљива женска нега...{S}  
 ради чега живети«...</p> <p>Гојкова се болест одуљи читава два месеца, и напослетку јадник, на 
то гледаш?...{S} Ене, па он је, јадник, болестан!... узвикну она, загледавши му се у очи.</p> < 
 проговори:</p> <p>— Шта ти је... ти си болестан?...</p> <p>— Кажем ти, тамо ћемо царски живети 
Тако, братићу, видиш...{S} Кад је човек болестан, треба да лежи...{S} Гле како му гори глава, и 
 накитима.</p> <p>Гојко изгледаше тешко болестан.{S} Час га видиш да се једва вуче преко двориш 
ђе испит.{S} Љубица се тек опоравила од болести, па жива премрла од страха.{S} Истина, Гојко је 
сто онако, као што се све сличне »ђачке болести« свршују.</p> <p>Срећно детињство, красна младо 
ећао.{S} После стаде мислити о Гојковој болести...{S} Ово је нека јака грозница, али ко зна шта 
рање догађаје, држећи да то има везе са болешћу.</p> <p>— Хм... то не ваља!...{S} Јак потрес... 
јним ударцима судбине, измучен и тешком болешћу и Љубичиним нехатом, ослободи се одједном свију 
« вели ово, смежурано и испијено тешком болешћу, лице.{S} Ни туге, ни жалости, ни жудње, ни пат 
чешћем.</p> <p>— Ништа... остави ме!{S} Боли ме глава, одговори Љубица, затварајући врата.{S} С 
</p> <p>— Устала сам, па ме нешто глава боли.{S} Сад је већ прошло.{S} А ти, јеси ли се намучил 
ла несвестица... и сад ме глава по мало боли...</p> <p>Гојко затресе плећима и изиђе из собе, н 
{S} Знам, знам, дикане мој: тешки су то боли.{S} И ја сам ти тако нешто некад боловао, па ништа 
 гуши... лице јој се искриви од некаква болна трзања...</p> <p>Влајко скочи, учини некакав неја 
хтеде да прође.{S} Она се насмеши неким болним осмехом, па му довикну:</p> <p>— Станите, куд бе 
о запе у говору и поцрвене, а Љубица се болно осмехну...{S} Све друго сад да прескочим, па посл 
сутон, са тихим жубором реке, помеша се болно, тужно јецање...{S} И оде низ воду, тихим лахором 
ући разбарушену косу рукама и гледајући болно, очајно, као да је овога часа сахранила све наде  
 а тешко му већ беше гледати оно вечито болно лице, на коме су исписане велике муке и тешко стр 
 и погледа у своје лице...{S} Као да је боловала читаву недељу, тако се изменила.{S} Намршти се 
Гојко је радио и са њеном децом, док је боловала, она сама види како је много он урадио, али се 
о боли.{S} И ја сам ти тако нешто некад боловао, па ништа... прође, к’о ћуреће бобице.{S} Сад с 
мно, мирно, сносећи свако за себе своје болове, сакривајући их једно од другога, старајући се о 
 ни расположења.{S} Она сама, са својим болом, бејаше сад преча себи од свега; мишљаше само о с 
вео, више никад, одговори Гојко с неким болом, готово са очајањем, па се опет загледа некуд у д 
 не смемо мрднути, узвикну он са тешким болом, па онако у љутини хитну гранчицу, коју ношаше у  
има, и ако се спремала до сад.{S} Нека, боље је да чува кућу.</p> <p>Једне вечери седи она у дв 
<p>И он се стаде предомишљати... »Нека, боље да је не дирам, рече у себи, па стаде прстима чешљ 
 брош.</p> <p>— Скини и то, молим те... боље ће бити, рече Гојко, сакривајући оне ствари у свој 
лник.{S} Шта ће... да се склони од зла; боље му је.{S} Сад ће и он изићи.{S} Кажем ти ја, брати 
а бацим кривицу на другог, ако се може; боље нека бриде туђа леђа него моја.{S} А за мене што в 
и његову, па ће и за мене боље бити.{S} Боље је мусти две овчице но једну...{S} Тако је то, бра 
, што сте веронауку оставили за мај.{S} Боље је, знате, било свршити те лаке ствари зимус...{S} 
а по земљи, само главу мало подигла, да боље види и чује...{S} Што очи не могу да постигну, пом 
ви котурови пред очима.{S} Кад разгледа боље, она се најпре трже и устукну... некакав страшан б 
ру, нада се да ће се то све окренути на боље, да ће све ићи старим путем.{S} Зато не оде родите 
езбеђен си ти од премештаја и отпуштања боље него и један од нас.{S} Ја ти јамчим да нећеш бити 
{S} Што ближе прилази кобном месту, све боље се види.{S} Па ово још није мрак, види се!...</p>  
ајаше све расположенија и рад иђаше све боље и живље.{S} После пола часа пусти децу и, бришући  
његова жена угледа масницу.{S} Овако је боље; дошао је као наручен.{S} И он притрча к вратима и 
— Добро јутро желим.{S} Тхе... кад није боље...</p> <p>— Види се да ми нисмо за село: треба, са 
тога гласа и стаде насред собе, да чује боље, али се баш тада отворише спољна врата и Влајко ви 
плате, и њену и његову, па ће и за мене боље бити.{S} Боље је мусти две овчице но једну...{S} Т 
ме делић по делић сакривене тајне.{S} И боље!...{S} Слатко је надање живу човеку, нада му је др 
часа изићи ћу на одмор.</p> <p>— Баш би боље било да изиђеш, настави чича веома тихим гласом, у 
енту, који не ради теже послове, а живи боље од сељака.{S} Вазда је одевен као да ће на сабор,  
док се венчамо...{S} После већ добијемо боље место, неко усамљено село, где нико не долази, па« 
о сваки нови познаник, који се жели што боље препоручити.{S} Његов поглед као да говораше: »Ето 
 одлучили да ово дана припазе на Љубицу боље.</p> <p>— Ниси могао да дознаш од ћате, онако... д 
Ја тебе лепо зовем у Америку... шта ћеш боље?...{S} Да побегнемо од овога света, који нам не да 
.{S} Одмакне се од прозора, чује се још боље, баш онај исти врисак...{S} Тамо је ваљада и њена  
зна да нема толико смелости.{S} Опет је бољи револвер.{S} Груни у њега из прикрајка, па кад пад 
<p>— За прирез што велиш... нисте ни ви бољи.{S} Чекао сам те годину и по, док ниси измирио мањ 
ли она. — Неумна, незгодна је та вечита борба са кметовима и одбором...{S} И деца хоће човека л 
тарости је најмилије сећање на ове дане борбе, кад се млада снага носила са недаћама и борила с 
d> <p>Љубица се толико измучила, толику борбу душевну издржала за ово кратко време, да већ беше 
мајчиних груди, кад човек претура тешку борбу преко главе!...</p> <p>Љубица се склупча и ућута  
ала, у њој и не беше више снаге за даљу борбу, за отпор.{S} Она се грозничаво хватала за ма как 
кад се млада снага носила са недаћама и борила се живо, одважно, са самопрегоревањем...</p> <p> 
ајмлађа и најмилија сестрица. </p> <p>— Боса!... узвикну она, по овакој лапавици.{S} За Бога, т 
ас штогод да одвојиш.{S} Станка још иде боса...</p> <p>Љубица задрхта.{S} То јој је најмлађа и  
амно:</p> <p>— Ха, тако ти!... деца иду боса, исцепана, а он купује својој... и опет се просу п 
оне, стоје читави бокори зрела и зелена босиљка... мирис од њега простире се по свој цркви, и о 
м истим сецањем и узвикивањем, и гомиле босиљка, мирис и оне исте мисли...{S} Она се занесе, не 
раве.{S} Чим сване, они сви, голотрби и босоноги малишани, његова браћа и сестре, поискачу испо 
.{S} Па шта ћемо кад ти ноћас, братићу, боцнеш тако мога господина...{S} Чек-чек, наћи ћу те ја 
вско-српска основна школа орловичка.{S} Бр.{S} 34.« Баш звони!...{S} Љубици нарочито одузеше см 
невидовној, па уђе у собу, обрте кључ у брави и леже да спава... </p> </div> <div type="chapter 
 А како ли је њему?...« И он притискује браву... врата се крећу...</p> <p>...{S}Седе неки људи. 
акад«...{S} Полако, као сенка, притиште браву и гурну... врата се лагано покренуше.{S} Она пром 
ово одело, нов црн шешир, коса ошишана, брада »штуцована«, па ни налик на пређашњег Гојка.{S} И 
 спушта, превијен и мало затубаст, нос; брада му обријана, необично развијена и истурена напред 
ијана и обрасла кратком чекињавом косом брада; он затрепта очима и одједном рукну у плач.</p> < 
S} Само се одвојише усне са брковима од браде и он брзо, на пречац, повуче у себе ваздуха... за 
и пет и шест година, црне густо обрасле браде, која се од половине на ниже преливаше у затворен 
 дугачак штап, који му допираше до саме браде.{S} Шта је то, кмете Ћиро, и ви људи!{S} Прошлог  
 Изиђе пред њу средовечан човек, шиљате браде, суха лица и опале косе, као да је скоро лежао вр 
 а бркови танки жућкасти; по образима и бради израсле ретке жућкасте длаке, које се не опажају  
. и одједном јој заигра обла округласта брадица, а очи се овлажише сузама — да сам избачена из  
.{S} А онај на врху, с дугом раздељеном брадом, сед, достојанствен... ала је необичан!...{S} А  
па се одједном обрте, отресајући рукама браду и даље, и оде низ сокак журно, као да га ко гони. 
, рече у себи, па стаде прстима чешљати браду.</p> <p>— Говоре ли што за капетана, да неће и ње 
че усне још јаче, и стаде руком гладити браду...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1899 
сну, и најзад стаде руком требити густу браду.{S} А Љубица настави:</p> <p>— Било ми је врло рђ 
 обара очи.{S} Још да му није ове густе брадурине — зло!</p> <p>— Шта ћемо сад, чиме да те част 
терај се мало, подшишај се, поткреши ту брадурину...{S} Отвори очи, ако хоћеш да поиграмо уз ме 
у они сложни, па да се удруженим силама бране, они ударе свако на своју страну, а то је кметови 
ца, машући по неки пут руком, као да се брани од кога, и мрштећи се.</p> </div> <div type="chap 
 гледам кроз тарабу како не умете да се браните, одговори му она и зацену се од смеха, сећајући 
а ту нема шале, па се прибра и стаде се бранити, али му то не поможе.{S} Чак не поможе ни то, ш 
ва, кад беху само њих двоје деце, она и брат, па лежаху овако исто уз мајку, под старим, искрза 
 пре.{S} Шта ради мати, сестре, пише ли брат из Београда, који <pb n="83" /> тамо учи гимназију 
том разреду, кад га већ сврших, умре ми брат, па умре и отац, али ја положих испит, и ступих у  
м, више сеоских кућа; мајка носи малога брата, а њу води за руку, отац носи неке поњаве на леђи 
еш више.{S} Нек остане која крајцара за брата.</p> <p>Гојко је сам изјавио жељу, да њих двоје и 
оруке од мајке, сестара и дође говор на брата.</p> <p>— Мика пише, често пише... због њега сам  
авио жељу, да њих двоје издржавају њена брата, док је у школи.</p> <p>Она га после ове речи пог 
та, да ће тај новац обрадовати и помоћи брата, оца, све... али су јој сад и они далеки.{S} Сад  
удари у претњу.</p> <p>— Нека те плаћа, брате, ко те је тражио и поставио, а ми нити смо те тра 
ице, по туђој поруци.{S} Код нас ум је, брате, слобода!...</p> <p>Председник промоли главу из з 
овакав путник пита за школу.{S} Ево је, брате... право на ову капију.</p> <p>Путник га не саслу 
жи Љубицу.</p> <p>— Код таке фајн-жене, брате, тражити сељанке и вући се са њима ноћу по потоци 
жеш ти сама све појести...{S} Ти си ми, брате, фина жена: мало једеш а лепо се носиш...{S} Хохо 
тигнеш и у школу и у кујну.{S} А ја ти, брате, не волим онај сељачки обичај: да се руча ма шта. 
к и реци му...</p> <p>— Не мешај се ти, брате, у туђ посао, док нисам и тебе... оногај...</p> < 
бави, али макар поштовања — Онда ће ти, брате, и писар и твоја слачајша прва љубав охладити...{ 
кад га Веља што упита.</p> <p>— Ето ти, брате... шта ћеш више!...{S} Речено је све.{S} Ако они  
а разговора.</p> <p>— И што ћу ви рећи, брате, јесу и ови удовци ђаволи, кад се ожене!...{S} На 
 Знам, казаше ми сад у судници...{S} О, брате, што сте допустили да се тако мучите без невоље!{ 
ом а код другога недељом.{S} Да живимо, брате!...</p> <p>— Нама изволите свакад недељом, прихва 
говору његову.</p> <p>— Голаверија смо, брате, сви па то ти је, придружи им се ћата овим фамили 
им сновима.</p> <pb n="164" /> <p>— Хо, брате...{S} Овај ми шврћа вели: оженио се наш Гојко и п 
 воде, бистре као кристал.</p> <p>— Хо, брате, како се човек одучи од свега!{S} Ето, ово сам ти 
так...{S}А кад сам се оженио? — уз пут, брате, бродећи с Дрине на Тимок, уграбих једно девојче. 
убица, зачуђени.</p> <p>— Остао удовац, брате, па осиротео, одговори им Веља и насмеја се, али  
 Гојко, па се још више заплете. — Знаш, брате, у једној смо згради, па ми је баш тешка ова свађ 
ицију.</p> <p>— Ха, па што се не кажеш, брате!...{S} Другови из гимназије, па се чине да се не  
е изразе шаљивим напоменама.</p> <p>— Е брате, баш то нисмо знали, рећи ће једна полугласно, не 
е он већ годинама међу њима.</p> <p>— Е брате ово је ваљано... овако са старим друговима провес 
 само државну порезу.</p> <p>— Зло, мој брате, зло! рече газда Цветко, уздишући.{S} Ради, мучи  
кве то? — Курјака, лисице...{S} Хо, мој брате, да ти донесем каквих хоћеш кожа, па к’о живо зве 
т чиним.{S} Ми се слажемо лијепо; јес’, братићу... ка нека права вамилија.</p> <p>Гојко обори г 
укама, стаде викати:</p> <p>— Има Бога, братићу, кажем ја!...{S} Умрла!... ка свака стока, и бе 
знам ти за политику баш ни мало.{S} Ја, братићу мој, само знам да слушам моју господу и да им б 
хватиш за врат, па онда о земљу.{S} Ја, братићу, тако је то.{S} А ти се не бој, што се тиче...< 
и погледа Љубицу прекорно.</p> <p>— Ја, братићу, умори ’ваку добру душу!...{S} Хоћеш ли да зове 
.{S} Сад ће и он изићи.{S} Кажем ти ја, братићу, не бој се ти.{S} Њему баш немој зубе показиват 
вом неповерљиво и шапућући у себи: »Ја, братићу, тако је то; видим ја!...«</p> <p>Гојко га доче 
ше нешто учитељу:</p> <p>Немој ти њима, братићу, низ длаку: они ће тебе ома’ зубима.{S} Него ти 
се знало о ком говори.</p> <p>— Не зна, братићу, ништа не зна.{S} Смрзао се и он ка жаба на лед 
 прочитао страшну вест...</p> <p>— Она, братићу, она... учитељка..{S} Сад дотрча Стојино дете,  
ате часова рада у школи.</p> <p>— Мора, братићу!... настави Стојан са кућњег прага. — Замахни н 
 колену од силна смеха. </p> <p>— Наша, братићу, одговори Стојан за свога господина.{S} Наша... 
 сад из воде извађен.{S} Па ти си слаб, братићу!...{S} Чекај, сад ћу ја тебе намирити. </p> <p> 
.{S} Како га обанђија онако!...{S} Иде, братићу, за њом ка слеп...{S} Хм... истина за мене то н 
 је гледа немарно.</p> <p>— А онај оде, братићу, још чупавији и гори; заборави да се умије, реч 
их цеђа викну Стојан:</p> <p>— Не може, братићу, мени је обећала!</p> <p>Она виде да Веља хоће  
. као два мученика.{S} Јутрос нас газе, братићу, и туку као стоку, као овај...{S} Их, шта ту!.. 
ана не верма ни оволико...{S} А зао је, братићу мој, као... као...{S} Шта ту, шта он може учите 
не удариш, а некмо ли дете.{S} Тако је, братићу мој!</p> <p>— Оно види да ја нећу да га ударим, 
ри стране.</p> <p>— Шта ћу, старост је, братићу!...{S} Не може се више као некад, док се било м 
и за чичу извући још по рубље.{S} Хоће, братићу, славе ми!...</p> <p>— Хајде да се прођемо мало 
е главу ко јагњенце, па потписа.{S} Хе, братићу, сила је влас’!... рече чича и некако лукаво за 
 овај писар?</p> <pb n="45" /> <p>— Хе, братићу, па господин Пера... знам га.</p> <p>— Питам те 
а ударим, па што се крије!</p> <p>— Хе, братићу, кад би оно знало шта ти мислиш.{S} Него оно к’ 
крипнуше.{S} Гојко скочи.</p> <p>— Ехе, братићу мој, кажем ја њој: даћеш ти мени, Смиљка!{S} Јо 
од стана махну руком.</p> <p>— Виде ли, братићу? они се нешто поџевељаше...{S} Море, ова наша х 
а месечно, побојте се Бога!« Те ти они, братићу мој, лепо мени попеше на четири рубље.{S} Сад к 
 затворено је, видиш...</p> <p>— Куцни, братићу, нек те чује.</p> <p>Гојко познаде Вељин глас о 
шла ономе лоли, ја куда ће!...{S} А ти, братићу, не мисли више о паксијанима, него лези тако... 
</p> <p>— Мучно, богме...{S} Ми смо ти, братићу, овај...</p> <p>— Добро, то је добро што те она 
Извол’те и прошћавајте...{S} Ми смо ти, братићу, знаш, бећари и сиротиња.{S} Што је дао Бог...{ 
 у коме се чујаше молба.{S} Не знаш ти, братићу, ове...</p> <p>Љубица махну главом одлучно, љут 
е, стењући:</p> <pb n="105" /> <p>— Еј, братићу јадни... обојица страдасмо!...{S} Ја зле напаст 
учио целу наредбу напамет. — Казао сам, братићу, и оно: <hi>господин управитељ</hi>; виђу да он 
амо ће, бој се, и ноћити...{S} Ја како, братићу!...{S} А ти опет иди те праштај и моли.{S} Еј ш 
у? рекни му, па се заплачи.{S} Ја како, братићу!...{S} Чуј ти само мене.{S} Па кад се он зачуди 
одица, допуни га учитељ.</p> <p>— Тако, братићу, тако... хвала је господу Богу, који је благосл 
па га намести на кревет.</p> <p>— Тако, братићу, видиш...{S} Кад је човек болестан, треба да ле 
 и са живим одобравањем:</p> <p>— Тако, братићу, Бог ти дао, тако!{S} Јес’ видео, господине?... 
 ти си се ту згунторила... нећемо тако, братићу, да ми ноћас жуљиш господина.{S} Јок.{S} Уморан 
 бесплатно.</p> <p>— Е, немој баш тако, братићу.{S} Имамо и ми по нешто, и ако смо сиротиња.{S} 
резу; и капетан га се боји; тако је то, братићу мој.{S} А она не зна, него...{S} Хеј, што ти је 
иверчицу, па ће подметнути; тако је то, братићу мој!...</p> <p>— Можеш ли спремити што за вечер 
да се одмори. <pb n="11" /> Тако је то, братићу мој!...{S} Четири банке за целу годину!{S} И то 
тељку како је жустра!...{S} Тако је то, братићу мој!...{S} Зубе ти лолама!{S} А гле, немаш душе 
и две овчице но једну...{S} Тако је то, братићу мој!...{S} Али опет, опет...{S} Часни је не уби 
ао, па се не бој никога.{S} Тако је то, братићу, ја...{S} А он учитељима ништа не може.{S} Не м 
уве пецају, биће батина.{S} Тако је то, братићу мој!...</p> <p>Упис се већ завршује.{S} Деци се 
и рђаво од њихне стране.{S} Тако је то, братићу мој.</p> <p>Гојко и Љубица се згледаше и насмеј 
 да сачуваш своју главу.{S} Тако је то, братићу мој!...</p> <p>— Нека, доста сам и ја патио, па 
ћемо тако.{S} Па шта ћемо кад ти ноћас, братићу, боцнеш тако мога господина...{S} Чек-чек, наћи 
љеност.</p> <p>— Шта ли си сањао ноћас, братићу? рече узгред једном малишану.{S} Ако си сањао д 
као овај...{S} Их, шта ту!...{S} Краљу, братићу, право ти Краљу! обрте се он Гојку.{S} Па ти ње 
огосав сети па оде.{S} И ја се склоних, братићу, од зла.{S} Не знаш ти каква је ово сила у срез 
<p>— За вечеру? како не, што год хоћеш, братићу!...{S} Само не знам шта би.</p> <p>— Ја имам хл 
лабо лице, из уста тече крв...</p> <p>— Братићу... браћо!...{S} Помоћ!... дрекну он и истрча на 
ише ка душа да заспиш к’о јање.{S} Јес’ братићу!... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
</p> <p>— Десет година сам овде, слатки братићу...{S} Немам куд... да умрем овде... .</p> <p>—  
..</p> <p>— Како не бих разумео, лијепи братићу...{S} Још ми бриде и глава и леђа, колико се ис 
..{S} Чек-чек, наћи ћу те ја.{S} Хе мој братићу, ако чича Стојан не види добро, може оно рукама 
и, неповратни пут...</p> <p>— Јадни мој братићу!...{S} Опрости, и нек ти је просто све од мене. 
хтеде се ни осврнути на молбе материне, братове <pb n="202" /> и сестрине, да остане још са њим 
е најодсуднија уверавања о поштовању, о братској искреној симпатији, о томе како је он готов на 
ебало коме моје страдање... оцу, мајци, брату... <pb n="133" /> јесу ли они сад срећнији?...{S} 
ца обрати нарочиту пажњу на саопштења о брату.{S} И она је добивала од њега писма, у којима мол 
разудале и свака за себе савила гнездо, браћа се растурила по белу свету и он сад замишља како  
и, голотрби и босоноги малишани, његова браћа и сестре, поискачу испод прљавих, <pb n="64" /> п 
очељу.{S} Нема ту сад ни цвоњка, све су браћа оглодала...{S} Чиме би се кметови трошкарили, да  
ћи се лудом Гојку. »Шта му је, по Богу, браћо? пита се чича у себи, касајући за Гојком и дишући 
из уста тече крв...</p> <p>— Братићу... браћо!...{S} Помоћ!... дрекну он и истрча на сокак, вич 
 ради тога и намештен <pb n="118" /> уз брвна, ослања се леђима уз дрво и подиже главу, гледају 
има и једно окно, исечено у брвну, а ни брвна не беху добро шљубљена, те у његовој тамници беше 
 ну осим ње има и једно окно, исечено у брвну, а ни брвна не беху добро шљубљена, те у његовој  
д тих венаца дижу се ближе овамо сниска брда и хумови.{S} Под њима тече моја шумна Морава...</p 
 сунце зашло.</p> <p>Они се упутише низ брдо, говорећи о послу који их сутра очекује.</p> </div 
...{S} Хохохо!...{S} Ала би то био муж, бре!...</p> <p>— Истина, куд идеш толико и какав је то  
и спрема се за дворбу.</p> <p>— Гледај, бре, немој да оставиш коју наплату незаведену, као пре, 
 он само у школи...</p> <p>— Што лажеш, бре, прекиде овога други малишан: зар нисмо са њим сигр 
е она, па да си још толики...{S} И држи бре, и повуци и потегни, док једва даде још једно.{S} Т 
 са Вељом.«</p> <p>Кад сиђе сунце близу брега, гости се дигоше да иду.{S} Веља се спреми да их  
</head> <p>Прижегло јесење сунце.{S} По брезама, што су крај пута отомбољиле своје танке и необ 
 памћење, док се не сети.{S} Кад дође у Брезовац, смрче се сасвим.{S} Сад је већ добро знао рад 
 ко опазити са прозора.{S} Брзо стиже у Брезовац.</p> <p>Веља таман седа за ручак, а Гојко упад 
> <p>— Хоћете ли да идемо после подне у Брезовац.{S} Да пустимо децу рано, па да идемо.</p> <p> 
оскитали!{S} Што ниси са женом отишао у Брезовац, него она пројури сама ка луда, а сад ти за њо 
ди... но оде низ потес ка луда, право у Брезовац.{S} Тамо ће, бој се, и ноћити...{S} Ја како, б 
 Гојко брзо распусти децу и оде журно у Брезовац. »Бар ћу добро навићи на овај пут«, помисли он 
, па се и сам упути кроз село, право ка брезовачкој школи.{S} Од скорог времена он се о свему с 
 неће да ми купи десетне мере зато, што брезовичка учитељка скупља скоруп у највећу цименту, а  
и јави с прага:</p> <p>— Ево иде учитељ брезовички.</p> <pb n="30" /> <p>Изиђоше обоје, мало из 
 шта ће ти онолика цимента?{S} Гледам у брезовичкој школи вамилијаз све са њима за’ита воду са  
хм.. кога ћу... а, зови Вељу учитеља из Брезовца«..{S} И Гојко развукао уста дужином целе вилиц 
обро... верујем.{S} Оном вашем другу из Брезовца реците да се чува од пандура...{S} То је, знат 
хну слободно, па окрете журно, право ка Брезовцу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 
ата.{S} Ено га, стаде у хлад под једном брезом.{S} Свраке закрешташе, прхнуше и попадаше на обл 
не издвојио се поносно у висину по неки брест, или се извио танахни јаблан...{S} И кроз то једн 
току се небо зацрвенело, помолио се иза брешчића зажарен, усијан котур, а над њим трепере и прш 
иди ни осећа, само трчи напред... брже, брже... да не буде доцне...</p> <p>Да ли се то развиђа, 
а се већ решила, решила се!...{S} Брже, брже да не буде доцкан!... </p> <p>И она трчи, сплеће с 
 се чини да мили као бубица...{S} Брже, брже... ах, проклете ноге, издају... баш сад.{S} Ево га 
 што види ни осећа, само трчи напред... брже, брже... да не буде доцне...</p> <p>Да ли се то ра 
} А она се већ решила, решила се!...{S} Брже, брже да не буде доцкан!... </p> <p>И она трчи, сп 
о саме крушке, а одовуд је поњана...{S} Брже, опрезније!...{S} Пст!...{S} Чујеш ли?... '</p> <p 
ој се чини да се не креће с места...{S} Брже, смркнуће се!...{S} Гурну врата... гле, отворена!. 
али му се чини да мили као бубица...{S} Брже, брже... ах, проклете ноге, издају... баш сад.{S}  
 ормана... извесно је од вина...{S} Али брже!...</p> <pb n="209" /> <p>Она зину, подиже руку и  
то?!... једва промуца. </p> <p>— Говори брже... сад, сад...{S} Да га не оставиш жива!...{S} Па  
се оспу лаким руменилом а груди се мало брже стану дизати и спуштати...</p> <p>Веља се одмах по 
 зове. </p> <pb n="180" /> <p>— Хајдемо брже... шта чекаш!...{S} Не знаш да ћемо у Америку.{S}  
о.</p> <p>— Нађи коња... трчи мајци што брже можеш..{S} Она нек дође на коњу... све у трку!...{ 
врата на Љубичиној учионици, па коракну брже и упаде изненада, без куцања, у Гојкову школу.{S}  
опажени, па као да их ко гони, потегоше брзим корацима натраг у своје село...</p> <p>»Ето, и то 
пет се издиже камџија, али Гојко једним брзим скоком истрча из школе и удари се из све снаге о  
у пролетеше неколика нагађања муњевитом брзином. »Отпуштен... премештен (камо среће!)... кажњен 
паше да искочи из груди, а дихаше брзо, брзо као да се гуши... лице јој се искриви од некаква б 
ки глас:</p> <p>— Децо, идите кућама... брзо!{S} Журите се!</p> <p>Гојко се осврну, па с чуђење 
ћи хоће ли га ко опазити са прозора.{S} Брзо стиже у Брезовац.</p> <p>Веља таман седа за ручак, 
но се још у себи смејао како сам морала брзо послушати«.{S} При тој мисли обузе је гнев. »Нека  
ј кратак зимски капутић, обуче га веома брзо, набаци капу на очи, па пројури преко дворишта, не 
{S} Не знам сад ни где су.</p> <p>И она брзо, не осврћући се више, оде онамо где је децу остави 
се убриса широким рукавом од кошуље, па брзо дохвати воштаницу, прекрсти се побожно, упали је и 
ица одмах виде да је то пијан човек, па брзо појури вратницама, али незнанко беше ближи па поду 
га обузе лако дрктање, али се он прибра брзо и погледа се са Гојком право у очи.</p> <p>— Јеси  
 гране на понеким шљивама и иде, корача брзо и узбуђено, не мислећи ни о чем...</p> <p>Гојко је 
а лица... неописана лепотица!...{S} Иде брзо преко дворишта, а на лицу јој исписано некаво неви 
ви како хоћете са њима, рече он и изиђе брзо.</p> <p>Љубица настави рад, па кад опази да су јој 
 споља га ловну оштар глас.{S} Он изиђе брзо, јер познаде председника.</p> <p>— Пусти тога чове 
в Пера писар, не брини...{S} И он изиђе брзо из школе.</p> <p>А Гојко сеђаше на свом убогом кре 
агано и опрезно школске вратнице, прође брзо преко дворишта и уђе у ходник.{S} Стаде да се приб 
дан Љубица дође рано у школу; и деца се брзо окупише.{S} Свако се лепо обукло па се беле чисте  
журања Веља се зачуди овој шали, али се брзо прибра, поздрави се са лекарем и одговори му:</p>  
, из очију јој сија задовољство, али се брзо навуку облаци на њено равно, ниско чело...{S} Мисл 
ну, па груну песницом у врата, затим се брзо врати на прозор и погледа унутра...{S} Баш тада Вл 
оге му веома зебу...{S} Устаде, па поче брзо ходати, али кад пружи корак, таман има простора да 
} Беху обоје веома узбуђени, она дисаше брзо, плаховито, грцаше од некаквог необична и јака узб 
рце лупаше да искочи из груди, а дихаше брзо, брзо као да се гуши... лице јој се искриви од нек 
ој у очима блесну онај апатични израз и брзо га нестаде... </p> <p>Оде јој отац, купивши узгред 
надне страхоте, отвори уста и проговори брзо:</p> <p>— Добро... учинићу, не бригај...{S} А вели 
много, много мути, и он почиње говорити брзо, са честим и тешким предисањем.</p> <p>— Кажем ја: 
иво, севајући ватреним очима и говорећи брзо, узбуђено: у другој гимназији разболи ми се газда. 
ора управи она оцу, говорећи и питајући брзо, не знајући о чем ће пре.{S} Шта ради мати, сестре 
ајући ни сам шта говори, па се одједном брзо обрте и изиђе из школе.</p> <p>Љубица погледа за њ 
одвојише усне са брковима од браде и он брзо, на пречац, повуче у себе ваздуха... затвори уста, 
Е нека виде да није, и да не треба тако брзо каљати човека...{S} А ти није требало сама, душице 
говор.{S} Каква је то љубав, да се тако брзо заборави!...{S} Говори о њеној смрти, а смеје се.. 
Кога ди сте наумили заклати, да се тако брзо обогатите!{S} Нека, молим вас: тако млади, па да и 
 за децом к своме стану.</p> <p>А Гојко брзо распусти децу и оде журно у Брезовац. »Бар ћу добр 
акључа врата и оде у собу.</p> <p>Гојко брзо притрча прозору...{S} Види се, она му нешто живо г 
иде шешир и не гледећи је промрмља врло брзо:</p> <p>— Гојко Савић, учитељ.</p> <p>— А... отеже 
 да се држи на ногама, дише некако врло брзо, али се он очајнички отима, не марећи ни за болест 
је...{S} Њу опет прођоше трнци, а писар брзо узе капу и, поздравивши је у ходу, изиђе из собе.< 
духну преко руке, па уђе у кућу.</p> <p>Брзо изиђе отуд сама Милица, подигнуте главе, весела ли 
ради без напрезања.{S} Сва малопређашња брига одједном се скиде, нестаде је, а њу обузе пламен  
аду, не види да Влајко има још и других брига осим школе: по чешће иде у срез, свакога дана оби 
ори брзо:</p> <p>— Добро... учинићу, не бригај...{S} А велиш после... сигурно?{S} Немој да ме п 
а и других.{S} А ми ћемо већ њему... не бригај ти, чекај само док смислим...</p> <p>— Ја му ниш 
рију, мирну... нек се нађе.</p> <p>— Не бригај...{S} Трчи! одговори му Стојан, млатајући рукама 
тити.</p> <p>— Имаш ли нож?</p> <p>— Не бригај, кажем ти, одговори он, прибирајући се полако и  
 гођ и њему да што учини.</p> <p>— Е не бригај.{S} Ако то извршиш како ваља, и њега ће други ма 
ни, из дана у дан... па да се полуди од бриге.</p> <pb n="200" /> <p>Пред вече, кад се мати и к 
јајно, лепо злато, које јој угушује све бриге, отклања ону досадну зебњу и ствара у души распол 
> сад јој и не беше до испита.{S} Друге бриге, друге муке обузеше је и зауставише на себи сву њ 
 ни о чем другом не мисли: нема више ни бриге ни зебње; осећа да је све у реду и добро, али не  
ивицу на другог, ако се може; боље нека бриде туђа леђа него моја.{S} А за мене што велиш, госп 
их разумео, лијепи братићу...{S} Још ми бриде и глава и леђа, колико се испребијах, па да ми је 
ојка, који корачаше поред ње, суморна и брижна лица, машући по неки пут руком, као да се брани  
присутнима.{S} Слушаоци изгледају веома брижни, погнули главе, па само махну њима по некад у ст 
жи коњ!...</p> <p>И Гојко корача журно, брижно, не видећи ништа око себе, осећајући само да га  
било! узвикну она и погледа мајку, која брижно прелеташе погледом преко зидова, избегавајући ње 
се њиха и навлачи све више, успављујући брижну главу пријатним заносним сновима...</p> <p>Но Љу 
у нејаку децу, која се поверавају њеној бризи; она би их све одједном изгрлила и ижљубила, тако 
ом зацрвенеше, као да ће сад из њих крв бризнути.</p> <p>Љубица подиже главу и погледа писара п 
, што?...{S} Сву ћу те окитити златом и брилијантима, среће ми!{S} Хоћеш?...</p> <pb n="78" />  
ви нисте онаки...{S} Сву ћу вас обасути брилијантима...{S} Свега, свега што вам душа зажели, св 
шапта јој:</p> <p>— Сутра ћу вам донети брилијантску грану...{S} Сва гори као ватра.{S} Хоћете? 
н златан часовник, посут ситним љускама бриљантским, са малим, кратким и танким ланчићем укусне 
му узвикнути:</p> <p>— Свака ти се мука брине о светињи школској!...</p> <p>Она хтеде још нешто 
мрдибуба једна!...{S} Он се нашао да се брине о моралу и светињи школској!...{S} Написао човек  
ти да имаш кућу, да те овде неко чека и брине се о теби.{S} Само та судница проклета!... '</p>  
; какав хлеб!{S} Зар још и о томе да се бринемо.{S} Реците само колика нам сума треба да безбри 
 Кажем ти: док ти је жив Пера писар, не брини...{S} И он изиђе брзо из школе.</p> <p>А Гојко се 
кају.{S} Све ће то да иде по закону, не брини ти.</p> <p>— Добро... отеже председник.{S} Ти већ 
 није ничега ни било...{S} Али се ти не брини, све ја то могу поправити... јест, све ћу поправи 
ања одвојио сам се из родитељске куће и бринуо се сам о себи.{S} Какав ми је био први дан школо 
сами јамачно увиђате, да сам имао права бринути се о светињи школе.</p> <p>Љубица плану.{S} У т 
она, госпођица Љубица, не мора се за то бринути.{S} Он ће њој сам доносити плату, све ће олакши 
 пусти их да се протрче а сама се стаде брисати <pb n="29" /> марамом и дувати уснама, као да ј 
кад он доврши свој дуги монолог и стаде брисати руком лице, она му опет узе једну руку и стеже  
столицу, посади се на њу уморно и стаде брисати знојаво дице.{S} Сви опет поседаше и настаде кр 
теља, а он, да би ма шта радио, продужи брисати се и онамо где је све било суво.{S} Кмет се иск 
им уснама.{S} Дохвати мараму, као да се брише, па га опет погледа и насмеја се још јаче.{S} А Г 
 Тамо је, чини ми се, Веља? запита она, бришући лице и посматрајући измењено Гојково лице.</p>  
живље.{S} После пола часа пусти децу и, бришући марамом ознојено и зажарено лице, приђе к писар 
p> <p>— Охо... то је новац! узвикну он, бришући се.{S} Како да ви не примите плату за четири ме 
 који часак за трпезом, узвикну Влајко, бришући се убрусом.{S} Ја сад морам да вам се сам натур 
 погледа у ове чудне очи, развуче му се брк у страну и он зачуђено махне главом и у себи прошап 
се руку устима, па превуче дланом преко бркова.</p> <p>— Чујемо да вас је тукао камџијом.{S} Ис 
, сасвим бело, нос погрбљен, дугачак, а бркови танки жућкасти; по образима и бради израсле ретк 
необично...{S} Само се одвојише усне са брковима од браде и он брзо, на пречац, повуче у себе в 
бријана лица, с великим, усуканим црним брковима.{S} Он улажаше пажљиво, као да се бојао пореме 
лије и одједном... вреле усне са оштрим брковима падоше на њен усијан образ и тако остадоше...{ 
а општину, рече он, па се осмехну левим брком. — Знате шта! узвикну он: урачунајте све до краја 
привлаче кога, горња усна се, заједно с брком, нервозно трзаше.{S} Он беше сав, са целом својом 
р полиције...{S} Хехе...« И Гојко мрдну брком у страну, осећајући да је и ту претерао, али ће о 
S}А кад сам се оженио? — уз пут, брате, бродећи с Дрине на Тимок, уграбих једно девојче...{S} Н 
и разред, а учитељица иначе нема велики број ђака!...</p> <pb n="76" /> <p>Љубицом овлада зебња 
з иста врата у благајницу.</p> <p>Писар бројаше паре, а Љубица гледаше зачуђено у гомилу банкно 
едеље она се нешто разговарала са њим о броју ђака, па онако у шали помену, како Гојко има мање 
и, само јој на грудима остаде скупоцени брош.</p> <p>— Скини и то, молим те... боље ће бити, ре 
, носећи собом нов дар Перин — скупоцен брош за груди.{S} Тако се учесташе походе, скоро сваког 
 носи, све лакше и лакше, нејасно, тихо брујање.{S} Долази ноћ...</p> <pb n="54" /> <p>Кад већ  
 отпочели свој посао, па и цела околина бруји од њихове монотоне песме, која улева у душу неку  
стом бојом — носи се тај вечерњи звук и бруји далеко ширином, чак тамо до краја потеса, куда ви 
.{S} Па ако видимо да ће и вас овако да брука, онда ћете дати оставку.{S} Другог излаза нема.</ 
је оштра!{S} Не жали мужа, него га сама брука..{S} Како је лепо овде, гледај!...{S} Овај намешт 
, лепе хаљине, несрећниче!...{S} Што се брукаш у тим дроњцима!{S} Дотерај се мало, подшишај се, 
е он пред свима људима причати о својој бруци?...{S} И Гојко се одједном сети својих ранијих сн 
н танак сувоњав младић, жутих завијених брчића, зелених очију, над којима је накривљен црн мека 
...{S} Смешкају му се уста, глади танке брчиће, а оним чудним очима сече као ножем...{S} Љубица 
ања; лице му доста развијено, обријано; брчићи танки, жућкасти, скоро бели; обрве танке, уздигн 
ака; са стране око очију кожа се почела брчкати, те даје целом лицу израз скривеног лукавства.{ 
ко дворишта, али му се чини да мили као бубица...{S} Брже, брже... ах, проклете ноге, издају... 
ад дођу они, па заседну, неће ме минути бувара.</p> <p>— Шта ћемо са школским прирезом? рече пи 
 једном малишану.{S} Ако си сањао да те буве пецају, биће батина.{S} Тако је то, братићу мој!.. 
рве године, али види се није суђено.{S} Буд је такав, па још привремени!...{S} Али не мари; вид 
уђено; учини јој се да он ово не говори будан, но као да сања.{S} Поглед му беше управљен у јед 
м свој заложила да га добијем свега, да буде само мој... да и мене огреје сунце среће...{S} Јер 
 само сада, но и после десет година, да буде скрушен, убијен, сатрвен тугом...{S} Управо не тре 
страдања, <pb n="159" /> још и то... да буде врхунац муке и патње...{S} Ветар фијуче на махове, 
а најсрећнијега, кад би она пристала да буде твоја жена, а?...{S} И Веља га погледа тако, као д 
 то све варљиви сан...{S} Та зар она да буде његова, она...{S} Гледаше је некад као полубога, и 
е, одговори му председник, тако мора да буде.{S} До сад се уписивало сваке године само по десет 
<p>»Дакле то није само мисао... може да буде и истина..{S} Боже да ли је то грехота што се раду 
те мисли, да се отресе тога бунила и да буде присебна.{S} То јој најзад пође за руком...</p> <p 
т понови неколика извињења, рече јој да буде потпуно безбрижна, па оде весело.</p> <p>Гојко се  
уда.{S} Тек само онако: »како сме он да буде срећан?«... па цап преко средине и... готово!...{S 
сти...{S} Али шта је ово, шта ће ово да буде?...{S} Зашто она одједном осети неку пријатну зебњ 
синчића у деверство, а сам се примио да буде старојко.{S} Вељи се већ знало кумство и без догов 
 одговори:</p> <p>— Како хоћете... нека буде!{S} Ја ћу вас слушати.</p> <p>— Да будеш моја!...{ 
а ли ће бити, Боже?...{S} Свеједно, шта буде«...{S} И он, покоран судбини, спреми се за даља ст 
мислила да ће се исто тако играти и кад буде велика као мати, и чудила јој се што се и она не и 
м, али доцкан.{S} Тек гледаћу да од сад буде све друкчије, да вас слушам — она нарочито удари г 
ла у Београду, па сад дошла овде, да не буде оцу на терету, а богме и да потражи своју срећу... 
се новом часништву добром гозбом, да не буде »мало пројахано«.{S} Према томе, и количина трошка 
само трчи напред... брже, брже... да не буде доцне...</p> <p>Да ли се то развиђа, расвањује...  
шила, решила се!...{S} Брже, брже да не буде доцкан!... </p> <p>И она трчи, сплеће се и опет тр 
аш како му то иде, па само гледај да не буде после валинке.</p> <p>После једнога часа отпоче су 
задрхтати кад их угледам.{S} Само да не буде она ту, док се мало свикнем на људе, па после ћемо 
рођем добро, и моја будућност зар да не буде сјајна?...{S} Та ја сам млада, лепа... ја морам би 
и свога друга, и само се бојао да то не буде Љубици по вољи.{S} Али кад виде да га она сама уве 
 промене, па ми одсеците уши, ако то не буде...{S} Познајем ја по овима овде: чим се они устума 
одвратношћу, али се бојала да му што не буде у путу, па после она крива.</p> <pb n="179" /> <p> 
лазило међу људе.{S} Таман рекох: да ми буде од помоћи, а оно... </p> <pb n="19" /> <p>Љубица с 
поведају, а мени, што?... шта има да ми буде тешко.{S} Мојој деци ја заповедам, а друге старије 
е у свету не дешава...{S} А с тобом што буде: од премештаја неће ништа горе.</p> <p>— Да ли да  
на господин писар у затвор... после већ буде осуђен на робију и тако... јест, тамо умре...{S} А 
а; у таке послове...{S} Нисам рад да ја будем крив... </p> <p>— Кажи ми само, тако ти Бога!...{ 
амо знам да слушам моју господу и да им будем веран, а мени неће бити рђаво од њихне стране.{S} 
 ми мати... откупи ме јадница, те одмах будем примљен у школу, и добијем благодејање.{S} Шта ве 
буде!{S} Ја ћу вас слушати.</p> <p>— Да будеш моја!...{S} Хоћеш?...</p> <p>Она се хтеде исправи 
едном за свагда: нисам те ја узео да ми будеш тутор, него жена!...{S} Да ме слушаш, а не да ми  
 ћу радити, ја ћу се мучити, само да ти будеш задовољна.{S} И онда ћу и ја бити срећан, те како 
p> <p>— Зашто? зачуди се она, као да се буди иза сна.</p> <p>— Па видиш да човек умире... на см 
редахну.{S} Погледа око себе, као да се буди из дубока сна...</p> <p>»Што је то легла на сто?{S 
а, ето баш овако... а ти ми се љушкај и буди задовољна...{S} А ја ћу, душице, све да трчим, там 
{S} Скикну, зачуди се јамачно шта га то буди из дубока размишљања, па махну репом живо, трже се 
ари и сиротиња.{S} Што је дао Бог...{S} Будите задовољни!...</p> <p>— Гле, молим те, чуда! рече 
Гојку и метну му руку на раме.</p> <p>— Будите слободни...{S} Испричајте све лепо, као што сте  
промене, примети Ђокић.</p> <p>— Шта се будиш, море... ком га везеш? одговара му председник.{S} 
то очима гледа. »Још ако <pb n="113" /> буду закључали врата?... еј незгоде!...{S} А онај пише  
ећ учинио што треба, да двојица учитеља буду премештени а учитељица отпуштена.{S} После овог са 
цем на глави, а поред ње покуњио се њен будући муж, Гојко учитељ, па звера око себе...{S} Ту се 
..{S} Зар ја да не прођем добро, и моја будућност зар да не буде сјајна?...{S} Та ја сам млада, 
.. а ја би за вас... све, и душу моју и будућност и све, све бих вам дао...</p> <p>Љубица се ун 
а пролећу сјајне, дивне слике замишљене будућности, она се смеши тим слатким санцима и у исто в 
гује?...{S} Али црн и непровидан застор будућности све то скрива од људских очију, док му садаш 
неке јаке младачке жудње за радом...{S} Бујна младост ври, живот, пун силе и одушевљења, кипи и 
 гледа свакоме у очи, не <pb n="155" /> буни се као ја, кад улази у друштво.{S} О, ала је то др 
још са њима, да се мало прибере од тога бунила, да дође к себи.</p> <p>— Не могу, не могу...{S} 
м угуши све те мисли, да се отресе тога бунила и да буде присебна.{S} То јој најзад пође за рук 
 некад смени лака зебња, па опет занос, бунило и топлина...</p> <p>— Аха, понео сам га... ево!. 
, притисло мозак, и она пада у све веће бунило.{S} Само осећа неку пријатну топлину, коју по не 
ари у бунило.</p> <p>— За сад је обично бунило... уз грозницу, рече лекар, али код њега може да 
Гојко стаде махати руком и опет удари у бунило.</p> <p>— За сад је обично бунило... уз грозницу 
 несрећнику, а он, јадник, у грозници и бунилу, дојурио за мном, стао пред прозор и чека... чек 
 се Гојко саже и, тресући се сав, као у бунилу, припаде к њеном лицу и стаде је љубити дуго, бу 
опази да је он помућен, да је у некакву бунилу, па се уплаши, не знајући шта ће са њим, ако пад 
у у душу још мајчином храном, почеше се бунити, али их постепено ућутка и заглуши женска таштин 
ала цео дан; поглед јој мутан, нејасан, бунован...{S} Обрте се око себе, као да нешто тражи, за 
ба... не могу, промрмља Љубица, и онако буновна, не дижући очију, прође у своју собу.</p> <p>—  
ојан је нешто запита или саопшти, а она буновно диже главу и гледа га чудно, необично.{S} Стара 
рише, и у прво време гледаше исто онако буновно, полусвесно, као и до сада; али одједном јој за 
p>— А, тако ли се дочекује влас’!...{S} Бунт!!...{S} Комуна!!... дрекну пандур, ускочи на коња, 
еже раменима, као да се чуди шта то она бунца, па се окрете к вратима друге собе, у којој је, у 
де... маше јој руком, исто онако кад је бунцао, зове је к себи...{S} Очи укочене, уста се само  
лности, намршти се...</p> <p>— О чем је бунцао?...{S} Испричајте ми све какав је тада изгледао, 
га за часак умири, али после опет стаде бунцати.</p> <p>Око поноћи дође Веља, и уплашен и љут к 
грабим обема рукама, подигнем у вис, па буп о под!...{S} Ти ли се нађе, црвенкапићу, да бешчаст 
аци, натушти се небо и просу се страшна бура...{S} Сад јој је и отац друкчији, простији, ништав 
едном угаси под првом навалом громовите буре живота, или се само нахватао пухор по живој жерави 
мути се све пред очима... навалише неки бурни осећаји, и она сад не мисли о оном, који пролази, 
де к њеном лицу и стаде је љубити дуго, бурно, сумануто...</p> <p>— Ето, моја!... моја!... је л 
амо како му се груди стежу, а срце лупа бурно, живо.{S} Не сме да се покрене, да мрдне ма чиме. 
а врата?...{S} Да ли то њене груди тако бурно дишу на његовим грудима?...{S} Је ли се то збиља  
лашљиво, а груди се подизаху и спуштаху бурно, све јаче и јаче.{S} Он је узе за руку, па обема  
стола, али зна да би то изазвало читаву буру...{S} Остаде седећи, узимајући мрвице хлеба у уста 
лако још напред, вуци се као змија међу бурумцима и зеленим перјем кукурузним... још, још...{S} 
 Стојан му побусао гроб великим зеленим бусењем...{S} Он га је, јадника, и ожалио...{S} А ја... 
руг са сиром и кајмаком, лук и неколико бутела пива. — Него да кажем ја да узму другог човека,  
, онда ниси више за службу, рече писар, вадећи хладно печење, заструг са сиром и кајмаком, лук  
ркћући рукама и тресући вилицама, стаде вадити из џепа неку малу кутицу.{S} Извади је, али не м 
ме нешто вуче тамо, као да ме чека нека важна ствар.{S} Са вама говорим и гледам вас, а мислим  
 и нису потребна велика знања.{S} Ту је важна практика...</p> <p>— Јест, добро сте рекли.{S} Пр 
закопати, али то <hi>сад</hi> није тако важна ствар...</p> <p>Него шта ова баба једнако провиру 
ше је ови необични и, како она мишљаше, важни државни изрази:{S} Краљевско-српска;..{S} Па није 
.</p> <p>— Није то; шта оно беше друго, важније?...{S} Не знам... ништа не знам... и не могу да 
урадили врло, врло много, прешли су све важније радове, кад опет нестаде мира у срцима њиховим  
авнији, а некад је мислила да њега нема важнијег лица у селу.{S} Сад јој је и мајка дошла некак 
је, па да ноћи тамо, али га сад очекује важнији посао.{S} Чим дође, затвори се у учионицу и ста 
људи, него све некако онако... озбиљно, важно...{S} Само неколико пута, у почетку њихове везе,  
ад да се сврши нешто страшно и необично важно, да се приближује остварење његових најтајнијих и 
но милине са неком полусмешном збиљом и важношћу.{S} Друкчије и не бива: право из школске клупе 
ра с нарочитим задовољством и чак неком важношћу удари гласом на речи из гимназије...{S} У њего 
дати по школи, расветљујући неку нову и важну мисао.{S} Прође пола часа.{S} Гојку се досади сед 
 Богосав је у разговору, а већ и иначе, вазда главно лице, па се дао у објашњавање ситуације пр 
теже послове, а живи боље од сељака.{S} Вазда је одевен као да ће на сабор, пуши дуван господск 
>Гојко обори главу па ућута.{S} Њега је вазда побеђивала Стојанова речитост, па и сад он немаде 
ита: да ли су њени поступци за то време вазда били умесни?...{S} Она се загледа у даљину и стад 
 селу су посете врло ретке, па зато оне вазда изазивају неку нервозну бојазан што се ремети ова 
ство од здравља, с којим се код младежи вазда јавља нека жудња за нечим веома светлим и маглови 
ше да је свршио основну школу; и он сам вазда се исказивао против школе и школованих људи, али  
ћена, убијена...{S} Само га једна мисао вазда жигне, као ножем, у срце и наведе му неку зебњу и 
мужем и женом прве године.{S} Он је био вазда озбиљан, жив и непрестано је тражио рада, рада и  
депешом, те овај ће бити пенсионован... ваздан тако!...</p> <p>Љубица не запита о ком се то гов 
 као луд... једва ме пусти да ручам.{S} Ваздан ми избрбља којечега...{S} Је ли ово доиста од ка 
и најволела. »И што не пуца... шта чека ваздан!«...</p> <p>Писар се обрће, нешто муца, хтео би  
шврћа вели: оженио се наш Гојко и прича ваздан тамо...{S} Дај, вељу, да видим нашу »младу« како 
нела из Београда, о неким суседима... и ваздан других ствари...{S} Па онда осу прекоре што су ј 
а на починак.{S} Сутон се приближава, а ваздух постаје гушћи, тамнији.{S} Цела се природа умири 
то се виђа обично усред лета.{S} Сав је ваздух њом испуњен, и она вас, улазећи у плућа, дави и  
{S} Стаде на прагу и дубоко удахну свеж ваздух.{S} Лице јој се изменило, као да је спавала цео  
а као прави каваљер фијукну прутом кроз ваздух и смешећи се рече:</p> <p>— Да понесемо оружје.. 
ом располаже...{S} Камџија фијукну кроз ваздух, ошину га по глави и плећима, па се опет издиже  
школу опрезно, пажљиво, бојећи се да ни ваздух не узмути више него што мора.{S} Деца беху изишл 
ста се бистра роса, мирише свеж јутрењи ваздух, прелећу велика јата грлица, спремна за одлазак, 
розоре и како споља јурну хладан, оштар ваздух. </p> <p>— Шта радиш ово, за име Бога! викну Вељ 
ао да нису од меса, као да су од самога ваздуха, тихо и нечујно, као лахор, машу и зову...</p>  
ка, да се надише овога мирисног, чистог ваздуха.{S} Одједном, из другога, тесног сокака испаде  
аде и он брзо, на пречац, повуче у себе ваздуха... затвори уста, поћута, па опет повуче ваздуха 
.. затвори уста, поћута, па опет повуче ваздуха...</p> <p>— Стојане!...{S} Стојане!... у помоћ, 
о, отвореним устима, као да јој је мало ваздуха.</p> <p>— И ви баш хоћете... не гнушате се мене 
аљути, па наскоро за тим махне руком по ваздуху, као да ће рећи: »Ех, батали, само нек је мир у 
ко... тхи!... — рече он, махну руком по ваздуху и насмеја се гласно, па онда настави:</p> <p>—  
ор.{S} Али, ех...!« и он махну руком по ваздуху, увиђајући и сам да он никад не би имао смелост 
а великој висини не растуре и разиђу по ваздуху...{S} Над селом се носе гласови стоке која се в 
е по мало греје, али се осећа оштрина у ваздуху.{S} Таман да се лепо путује.</p> </div> <div ty 
, на... па ми баш, овај... жао ми, није вајде...</p> <p>Љубица почиње зверати очима...{S} Шта л 
 јест баш туњавог...{S} Туњав сам, није вајде«.{S} И он као са неком злурадом жестином понављаш 
ам, а друге старије морам слушати; није вајде.{S} Сваки има по неког старијег, кога слуша, па т 
ред ту у једној кући две овчје коже.{S} Вајдица је и то: зарадиће на њима три — четири гроша.</ 
ађи, па да видиш чуда!...{S} Све би је ’вако песницом, па за врат...</p> <p>— Куд је отишла? пр 
>— То је за оне из првог разреда, а ми ’вако... крпигуза, јарца, вина и тако...</p> <p>— Је ли  
 прекорно.</p> <p>— Ја, братићу, умори ’ваку добру душу!...{S} Хоћеш ли да зовемо доктора?</p>  
икну он, уздахнувши...{S} А лудо си га, вала, и свијао!...</p> <p>Љубица се диже, па лагано изи 
оволикој наивности.</p> <p>— Ето вам га вала и за четвртке и за све празнике, и још да вам дам  
дашчарице, са чијег се прага виде шумни вали дивотне Мораве.{S} Чим сване, они сви, голотрби и  
то иде, па само гледај да не буде после валинке.</p> <p>После једнога часа отпоче суђење.{S} Ув 
свему разочарате.</p> <p>— Али за Бога, ваљ’да нико не дира оне који се не мешају у политику?</ 
е бих, ја знам да је то безбожно, да не ваља... али што ћу кад само срце игра у мени, сама ми с 
и то се испуња, и та жеља!...{S} Али не ваља тако... како ће он пред свима људима причати о сво 
први разред...«</p> <p>»Не, не... то не ваља.{S} Друго...{S} Стоји он онако... наслонио руку на 
а везе са болешћу.</p> <p>— Хм... то не ваља!...{S} Јак потрес... а он је доста слаб и иначе.</ 
апаљење плућа.</p> <p>— Аа!... па то не ваља?</p> <p>— Старци од тога страдају, а млади издрже  
 и насмеја се.</p> <p>— Знам, али то не ваља; не одговара захтевима хигијене ни науке...</p> <p 
смеје се, шали се и све онако... што не ваља.{S} Оставила децу саму...{S} Видиш, за то бих је м 
гла одмах да се обрне с позивом... прво ваља припремити земљиште околишним разговором, па тек п 
{S} Он, стари лисац, удесио је све како ваља, и чини му се да је већ крајње време за напад.{S}  
 тога не може да се ради ваш посао како ваља.{S} Него знате шта: упишите и мене у први разред;  
p>— Е не бригај.{S} Ако то извршиш како ваља, и њега ће други макар изгрепсти, ако га не може и 
, онако женски: знајући само да се тако ваља, не размишљајући нимало ради чега то чини.{S} И са 
ине, ово је сад четврта.</p> <p>— Нисте ваљад’ испит положили, те сте још привремени?</p> <p>Го 
ли од Смиљке, по седам за грош.{S} Даће ваљад’ и сад тако...</p> <p>— Ево ти грош, па купи и сп 
кад што грчевито заиграју.{S} И она се, ваљада, пренела у прошлост, или се предала каквом новом 
ачувати.</p> <p>— Ја све чиним...{S} О, ваљада ме неће Бог више мучити?...{S} Доста је било! уз 
 па седа на један велики камен, који је ваљада нарочито ради тога и намештен <pb n="118" /> уз  
оље, баш онај исти врисак...{S} Тамо је ваљада и њена мати, па ће доћи и Стојан с мотиком...{S} 
к њему; само она незгода новчана... али ваљада није то?{S} Она се замисли и не дође ни до каква 
те гудуре звижди и шиба, а Морава оздо, ваљајући своје мутне таласе, хуји и шуми пенушећи се, н 
рима.{S} Учитељица застаде у недоумици: ваљало је прозборити још коју реч са новим другом, али  
од његове шале.</p> <p>— Чорба је данас ваљана, обрте она разговор, тражећи и у овом случају по 
ко се не боји испита, он зна да су деца ваљано спремљена, и то му није првина.{S} Али се боји р 
нама међу њима.</p> <p>— Е брате ово је ваљано... овако са старим друговима провести који часак 
тај мах, а кад погледаш, оно све лепо и ваљано...</p> <p>Влајко се о ручку расположио, задиркуј 
је бар хлеб обезбеђен, кад радимо посао ваљано.{S} Па ето, дали су нас на милост и немилост нес 
ријатнији од јела.</p> <p>— Нећете нам, ваљда, покварити друштво.{S} Има времена и за одмор.</p 
амо јој једна мисао о том дође у главу: ваљда ће се и сад умети извући... како је до сад!..{S}  
а?{S} Ту је и Просветни Савет, за Бога; ваљда се то не ломи баш тако лако!... запита Љубица узб 
 удајте се за Гојка, он је миран човек; ваљда ће се овде станити стално — рече гост и лукаво по 
 <p>— Ништа друго ниси могао радити.{S} Ваљда нећеш гледати равнодушно толика чуда у школи и зв 
га запиткивати заинтересована Љубица. — Ваљда сте бар као дете проживели, у родитељској кући, с 
а да тако исто чами и његова сестра, па ваљда ће се наћи добра душа да и њој помогне...{S} Чуди 
м све исказати.{S} Па онда?...{S} О, та ваљда и Бог гледа са неба на сиротињу!...« Она се стрес 
бица га уплашено погледа.</p> <p>— Није ваљда баш тако свуда?...{S} То би било страшно зло.</p> 
га пита, па после?... хм... после ће ме ваљда затворити.{S} Може ме напасти онај пандур... јест 
p> <p>Гојко је погледа уплашено, или се ваљда сети ради чега је пошао, па се обрте и оде улицом 
ори лекар и пође.</p> <p>— Како... неће ваљда умрети!?... викну она, пренеражена, и пође за лек 
...{S} Ја сам Милица Обрадова... чуо си ваљда?...</p> <p>Јест, он је нешто чуо да говори млађи  
 Хај-хај да горка хлеба!...{S} Али опет ваљда ће Бог помоћи.{S} Нисам ја ни прва ни последња на 
о околини и оштра студен бије по лицу. »Ваљда ме неће дуго држати?...{S} Смрзнућу се.{S} А ако  
 око собе и одједном осети како се пењу ваљци уз грло, осети да ће сад заплакати...{S} Као да и 
Господине Гојко, рече писар улазећи, да вам издам часком плату, па изволите тамо у собу, зове в 
 он први разред.{S} Хајдемо у школу, да вам саопштим.{S} Ала ће да зине!</p> <p>Љубица збиља зи 
треба да безбрижно проживимо.{S} Све да вам спремим.</p> <p>— Ха-ха-ха... окрете Љубица у шалу. 
сподин, па ми даде динар и замоли ме да вам ово предам.{S} Па одмах треба да шмугнеш овамо, да  
 бришући се убрусом.{S} Ја сад морам да вам се сам натурам, па ћу лепо код једнога четвртком а  
 ја?...{S} Овај, ја сам баш хтео сам да вам... да вас...{S} Напротив!...</p> <p>— Шта напротив? 
. прекиде је Гојко одједном.{S} Хоћу да вам испричам, баш ћу вама да испричам, а никад живом чо 
за четвртке и за све празнике, и још да вам дам приде, насмеја се Веља.</p> <pb n="167" /> <p>А 
е сећате неких ситница...</p> <p>— А ја вам кажем да не знам за младост..{S} Сећам се многих си 
ња земље...{S} Ви ми то набавите, па ја вам не тражим ни паре. </p> <p>— Тако је, тако је, убрз 
.. мрзи ме пред вашом децом...{S} Хвала вам много, што сте радили с мојом децом...</p> <p>— То  
.</p> <p>— Знам... али опет...{S} Хвала вам и на посети... запе Љубица и погледа га са непримет 
 зажелите.</p> <pb n="27" /> <p>— Хвала вам у напред.{S} Ми ове године нисмо ни практиковали шк 
p>— Шта је ово... хе-хе-хе?...{S} Какав вам је ово колега? </p> <p>— Одличан учитељ и веома доб 
>— А је ли он вас жалио... оно пре, кад вам је послао наредбу.{S} Па толике друге ваше тужбе на 
ознаћете да је то нешто необично, а кад вам се приближи, изгледаће вам његова необичност веома  
с, не треба речи да трошите.{S} Кад год вам што треба... само кажите.</p> <pb n="87" /> <p>На т 
иђе, смешећи се:</p> <p>— Шта... не иде вам све као подмазано?</p> <p>— Ман’те се...{S} Кад бих 
о већ не сме никако да вас љути, јер ће вам се понављати онолико пута колико имате часова рада  
бично, а кад вам се приближи, изгледаће вам његова необичност веома чудновата.{S} Ено га, стаде 
.{S} Вежбање последње године вредило би вам више од све шестогодишње теорије...{S} Пустити децу 
те сувише добри, ваше је срце меко, али вам ја ништа друго не могу дати, осим зла и страдања.{S 
. да оставимо разговор за сутра.{S} Али вам опет кажем: ја остајем на речи.{S} Хајдемо... хајде 
 па и сам да се поучиш чему.{S} А ни ми вам нисмо баш тако велике школе учили.</p> <pb n="43" / 
дак, Богосав... шта је радио и кажу чак вам претио мојим именом.{S} Чуо сам да сте се и ви упла 
ожете издржавати школски прирез, па нек вам затвори обадве школе.</p> <p>— Е, моја госпођо, ко  
асова тачно пустите децу кући; часовник вам добро ради, па ћу ја доћи... а?...{S} Она климну гл 
иста тешко увредила...{S} Али рекла сам вам већ: ја за она два месеца нисам ништа знала за себе 
гледати у лице. — Ја... ја... казао сам вам... ви сте ми све!...{S} Дајте да заједно страдамо.. 
ас молим да ми опростите све... што сам вам учинила...{S} Ни сама нисам знала шта сам радила.{S 
<p>— Станите, куд бежите!...{S} Зар сам вам још непрестано тако страшна и одвратна, те ме вечит 
 општина ниједне ваше признанице, кажем вам... ни моје, ни ваше...{S} Него то је јасно: он је п 
е друкчије, живље.</p> <p>— Хм... кажем вам... поче он отезати, па у говору баци поглед на сока 
.. гле сад, шта је преда мном!{S} Кажем вам... уверио сам се!{S} А ви опет...</p> <p>Љубица га  
азуме се, у моју уписницу.</p> <p>— Ево вам списка, па узмите озго или оздо редом...{S} Што је  
р, видевши да му то пада тешко.{S} Како вам се чини? — Смешан чича.{S} Не знам само да ли ће мо 
еја се гост, па се обрте Љубици. — Како вам се свиди прво место, је л’ прво?</p> <p>— Да, сад п 
 опет у таблу, запита је:</p> <p>— Како вам се допадају нови ђаци?</p> <p>— Дивљаци.{S} Као да  
 мучите без невоље!{S} Изволите, колико вам треба новаца...{S} И он извади велики новчаник са г 
вор баш на овом месту... </p> <p>— Камо вам онај колега, рече он, дижући се.{S} Баш ће сит да с 
p> <p>— Колегу ћете имати доброг, за то вам јамчим.{S} Ми смо га у школи звали младом, јер се с 
 задрхће.{S} Прави, најбољи друг, па то вам је...</p> <p>Љубица гледаше, не знајући већ шта да  
аше се оволикој наивности.</p> <p>— Ето вам га вала и за четвртке и за све празнике, и још да в 
ути брилијантима...{S} Свега, свега што вам душа зажели, све ћете имати.</p> <p>Љубица се већ п 
разуме се.{S} Па баш то и јесте оно што вам кажем...{S} За велику добит мора се много страдати. 
е би било свега овога...</p> <p>— А зар вам је ово каква срећа, што сад овако са мном разговара 
ека, па бирајте; то зависи од вас... ту вам ми не можемо дати никаква савета.</p> <p>— А како б 
це. — Гледаћемо да добијете...{S} Ја ћу вам бити на услузи свакад, кад ви зажелите.</p> <pb n=" 
к њој и прошапта јој:</p> <p>— Сутра ћу вам донети брилијантску грану...{S} Сва гори као ватра. 
 и душу моју и будућност и све, све бих вам дао...</p> <p>Љубица се унезвери, опет је стаде обу 
ође да заигра од узбуђења.</p> <p>— Баш вам хвала!{S} Не знате како сте ми добро овим учинили,  
тави:</p> <p>— А ви, то је већ друго... вама требају многе школе.{S} Без тога не може да се рад 
ушему привежемо козу, па терај!...{S} А вама се, видим, не допада такво уживање? <pb n="32" />  
} Јес’ видео, господине?...{S} Кажем ја вама: по зубима лоле, па да ви’ш како ће да врте репом. 
 као да ме чека нека важна ствар.{S} Са вама говорим и гледам вас, а мислим о другоме...{S} Не  
 да морам ићи овамо, да се обавестим са вама и да се извиним...</p> <p>Љубица раширила очи, гле 
гласом:</p> <p>— Не знате ви ко је пред вама.{S} А кад бисте знали каква сам ја тешка грешница, 
од најпоштенијих учитељица!...{S} Ето и вама одговора на питање.{S} Сад видите шта вас чека, па 
рђаво, мислили су да сам умрла, па су и вама тако казали...{S} Али је прошло све...{S} Сад вас  
и ти нама дао пре, толико ћемо сад и ми вама.</p> <p>— Е, не можемо тако.{S} Ми смо владали сам 
ца:</p> <p>— Извините... што нисам ја к вама дошла... мрзи ме пред вашом децом...{S} Хвала вам  
ручивали скамије.</p> <p>— А, на то смо вама обавезни за онако лепе скамије и друге потребе? ре 
гарева...</p> <p>— Има ли који ђак међу вама?</p> <p>— Еве... овај, пружише деца прст на једног 
једном.{S} Хоћу да вам испричам, баш ћу вама да испричам, а никад живом човеку нисам то поверио 
 лијепо; јес’, братићу... ка нека права вамилија.</p> <p>Гојко обори главу па ућута.{S} Њега је 
оздрави са учитељем.</p> <p>— Ово ви је вамилијаз, а може ви и кувати.{S} Он је господин-Драгољ 
 цимента?{S} Гледам у брезовичкој школи вамилијаз све са њима за’ита воду са извора, па испушта 
ога паксијана да ме убије, и мене и мог вамилијаза?...{S} Баш му реци и за мене, нека зна... шт 
о ређали се несташни поступци у школи и ван ње, Љубица слуша са интересом овај разговор, који ј 
ови, и све време што му остаде слободно ван школе, употребио је на послове задругине.{S} Није н 
} Да ли је то истина, Боже, да ли је не варају очи и слух?!...{S} Полако још напред, вуци се ка 
S} Његов поглед као да хтеде рећи: »ама вараш се ти, биће да је то који други што год погрешно; 
ита!</p> <p>— Докле ћеш ти, море, да ме вараш тако?{S} Знаш ли ти шта је љубав!...</p> <p>— Шта 
да очекивала, али се уверила да су наде варљиве и узалудне.{S} Променила се много.{S} Једва би  
, и све мисли да то није јава, но лаки, варљиви сан...{S} Разли му се по лицу руменило, пројури 
томе што сад бива, мислећи да је то све варљиви сан...{S} Та зар она да буде његова, она...{S}  
 отац не узе за руку и одведе у окружну варош. »Много нас је, рече му отац, па не могу све да и 
е и све друго што има доста муштерија у вароши а не захтева велики капитал.{S} Тако се с муком  
>XV.</head> <p>Пала влада! захори се по варошима и паланкама, па лагано дође одјек тога гласа и 
} Толико пута је са завишћу гледала кад варошке учитељице иду са децом у цркву, па је тада у се 
обанчад, видевши <pb n="2" /> путника у варошком оделу, пођоше к њему, али пришавши близу, стад 
иђе из њих једна слабуњава, суха жена у варошком оделу, отвори лагано и опрезно школске вратниц 
а сам хтела вас молити да им ви кажете, вас ће послушати.</p> <p>— Знам, казаше ми сад у судниц 
гледаћу да од сад буде све друкчије, да вас слушам — она нарочито удари гласом на ову реч — и.. 
 Овај, ја сам баш хтео сам да вам... да вас...{S} Напротив!...</p> <p>— Шта напротив? запита он 
изразом кокетерије. — Ама немамо где да вас уведемо.{S} Децо, дајте коју столицу.</p> <p>»Хм, п 
па гледајте свој посао...{S} Нећу ни да вас питам да ли сте доиста говорили против владе... — к 
 главу.</p> <pb n="143" /> <p>— Знам да вас неко тешко зло мори, рече Гојко, прибравши се мало. 
појаве у школи; то већ не сме никако да вас љути, јер ће вам се понављати онолико пута колико и 
дланом преко бркова.</p> <p>— Чујемо да вас је тукао камџијом.{S} Испричајте нам то како је бил 
и, па да идете на робију...</p> <p>— За вас је слатко и на смрт поћи, узвикну он, смешећи се.</ 
ме сам вас откупио, то је моја плата за вас, ја у то тврдо верујем.</p> <p>— Не верујте!...{S}  
у, вреду ручицу.</p> <p>— Ја бих све за вас... настави он у још већем узбуђењу и дрктавици, — с 
Ви не знате и не верујете... а ја би за вас... све, и душу моју и будућност и све, све бих вам  
 овај, а они не даду...{S} Па сам хтела вас молити да им ви кажете, вас ће послушати.</p> <p>—  
та.{S} Сав је ваздух њом испуњен, и она вас, улазећи у плућа, дави и гуши својом врелом невидљи 
а одговора на питање.{S} Сад видите шта вас чека, па бирајте; то зависи од вас... ту вам ми не  
<p>— Ја сам дошао од куће нарочито због вас.{S} Чим сам чуо синоћ... о којечему, одмах сам реши 
апетан се окрете Гојку.</p> <p>— Е, сад вас молим да ми опширно испричате све догађаје, од кад  
азали...{S} Али је прошло све...{S} Сад вас молим да ми опростите све... што сам вам учинила... 
, рече писар смејући се.{S} Него ћу сад вас, господине учитељу, нешто да молим.{S} Пошљите ваше 
 испиту да се захтева сто чуда, а ја од вас захтевам све школске потребе.</p> <p>— Сиротиња смо 
и и она...{S} Не зна се које је луђе од вас двоје.{S} И ти јуче цвокоћеш у затвору од зиме, а д 
 шта вас чека, па бирајте; то зависи од вас... ту вам ми не можемо дати никаква савета.</p> <p> 
ви разред; ја бих баш волео да учим код вас...{S} Тако да седим у скамији, па само вас да гледа 
ајде седи, молим те.{S} Шта је ново код вас?«</p> <pb n="69" /> <p>Гојко се намести на столицу, 
шена Гојка.</p> <p>— Шта је то било код вас с пандуром?{S} Седите, рече он благо, показујући Го 
ом плату, па изволите тамо у собу, зове вас председник комисије.</p> <p>Гле, и то се испуња, и  
 Зли су им пси.</p> <p>— Јесте.{S} Јуче вас у мало не исцепаше.{S} Ја гледам кроз тарабу како н 
ко је најбоље.{S} Па ако видимо да ће и вас овако да брука, онда ћете дати оставку.{S} Другог и 
.. свему има краја.{S} Мислите ли да би вас овај ширет жалио?...</p> <p>Љубица поцрвене и обори 
а, јарца, вина и тако...</p> <p>— Је ли вас учио пређашњи господин коју игру?</p> <p>— Јок, он  
</p> <p>— Ваши људи тамо уписују... они вас знају најбоље, па њих и молите.</p> <p>Она ступи ме 
ажна ствар.{S} Са вама говорим и гледам вас, а мислим о другоме...{S} Не могу, не задржавајте м 
" /> <p>— И не журим се.{S} Него гледам вас једнако, па баш дођох нарочито да чујем... како то  
мило и то страдање и све...{S} Тиме сам вас откупио, то је моја плата за вас, ја у то тврдо вер 
 нај...најслободнији!«...{S} Познао сам вас одмах, настави он, па се накашља, не знајући шта би 
им вас, поче писар врло учтиво, што сам вас звао мало пре.{S} Заборавио сам да се ваш посао не  
 можете да ме гледате од мржње, јер сам вас доиста тешко увредила...{S} Али рекла сам вам већ:  
p>— Баш добро што дођосте.{S} Ишчекујем вас од јуче једнако...</p> <p>— Зар?... прекиде је он.{ 
м овде... .</p> <p>— Оставите га, молим вас, рече Љубица, која се веома узбуни од старчева плач 
 се тако брзо обогатите!{S} Нека, молим вас: тако млади, па да идете на робију...</p> <p>— За в 
ицу до њена стана.</p> <p>— Нека, молим вас, немојте...{S} Близу је, сама ћу одговори она одлуч 
е узгред: </p> <p>— Ах, извините, молим вас.{S} Јадна моја деца... оставила сам их онако.{S} Не 
а свакојаких.«</p> <p>— Извините, молим вас, али знате: нас новаке све интересује, обрте му се  
едоше у хлад.</p> <p>— Опростите, молим вас, поче писар врло учтиво, што сам вас звао мало пре. 
и је почетак тежак.</p> <p>— Али, молим вас, ко може да се не љути кад види овако мало дете, а  
ријатеља, о...</p> <p>— Не, не... молим вас!...{S} А ја?..{S} Истина нисам ’нако... као што бис 
роћи.</p> <p>— Господине Гојко... молим вас, причекајте, зовну га Љубица с прага, и упути се к  
ву реч — и... да се слажемо...{S} Молим вас, опростите ми!« Она пружи руку и корачи унапред.</p 
се не захвали на услузи.</p> <p>— Молим вас, не треба речи да трошите.{S} Кад год вам што треба 
се то може и њој десити.</p> <p>— Молим вас...{S} Готово да не улазим ја тамо, рече она бледећи 
а динара, те свега шест.</p> <p>— Молим вас, прекиде га учитељитца, могла сам ја може бити наћи 
 она плану и прекиде га:</p> <p>— Молим вас, шта ћете ви овде, ко сте ви?...{S} Зашто се плећет 
 опет! рече Љубица.</p> <p>— А је ли он вас жалио... оно пре, кад вам је послао наредбу.{S} Па  
ељ орловички...{S} Гојко Савић...{S} До вас... мало послом...{S} Врло нужно, стаде муцати Гојко 
јте да не одступам од своје речи.{S} До вас све стоји... реците ми, поверите се другу...</p> <p 
 јеси ли се намучила у путу?...{S} Камо вас до сад, за Бога!{S} Тебе сам једнако погледала.</p> 
...{S} Тако да седим у скамији, па само вас да гледам и слушам.</p> <p>Љубица поцрвене изненада 
Него ви очекните док ми дођемо, па ћемо вас лепо намирити.{S} Нисмо ми, онако рећи, зликовци... 
<p>— Како хоћете... нека буде!{S} Ја ћу вас слушати.</p> <p>— Да будеш моја!...{S} Хоћеш?...</p 
, — само да ви нисте онаки...{S} Сву ћу вас обасути брилијантима...{S} Свега, свега што вам душ 
 и као девојци, а већ у толико више као васпитачици.{S} Паштила се да се навикне на лепо опхође 
, али му још у очима играше она весела, ватра, која га грејаше у послу.</p> <p>— Ви, одмор... д 
се појави онај грозничави сјај у очима, ватра је обузимаше све више, и она се опет приближаваше 
ке на рамена, које почеше стезати...{S} Ватра јој плану из груди; струје многобројне, муњевите  
 је, опипа му чело, лице, груди... свуд ватра као жеравица...{S} Гојко опет поче о Америци...</ 
њиховим очима, нек <pb n="197" /> плане ватра, нек прозвижди тане, нека им поквари, нек пресече 
а лова, одмах се доноси угарак, ложи се ватра ту на обали и спрема се доручак.{S} Родитељи им,  
 образ, осећа сва места којима се бол и ватра пружају, онако дужином... то је извесно пруга, ма 
и брилијантску грану...{S} Сва гори као ватра.{S} Хоћете?...{S} Да дођем, а?...{S} Али нећу, ак 
е живље, а усне се осушиле, поцрнеле од ватре.{S} И сад је обузима дрктање, а глава све јаче ст 
 јој нејасан, усне осушене, запечене од ватре, а понекад искривљене у страну од тешких, мучних  
 костур, омотан кожом.{S} Нема више оне ватре и живости у очима, ни руменила на лицу.{S} Све се 
едњим зрацима свога заласка, прснула је ватрена светлост по том недогледном пространству и обој 
глас... а из њега веје тако нежна, тако ватрена и жива љубавна чежња!...{S} Не, не, није могућн 
трже и обори очи, јер осети на себи њен ватрени поглед.</p> <pb n="14" /> <p>— Видећете, настав 
 њену руку подуже у својој и гледаше је ватреним, значајним погледом.{S} И она гледаше њега вес 
аставља он, гледајући је живо, севајући ватреним очима и говорећи брзо, узбуђено: у другој гимн 
 пред вратницама...{S} Беше сав у јакој ватри, једнако га нешто вуче земљи, не може већ да се д 
стати код детета, које је данас нешто у ватри.</p> <p>Веља иђаше необично весело; обузело га он 
и се и већ беше готова да проспе читаву ватру горких прекора, да је посаветује како да се спасе 
 год устребам... ја сам ваш...{S} Јест, ваш.... ваш!...{S} И Гојко одједном, не поимајући шта р 
ребам... ја сам ваш...{S} Јест, ваш.... ваш!...{S} И Гојко одједном, не поимајући шта ради, дох 
рите.</p> <p>— Ехе... па онај криви.{S} Ваш нови учитељ...</p> <p>— Не могу сви људи бити фини  
 школе учили.</p> <pb n="43" /> <p>— За ваш посао и нису потребна велика знања.{S} Ту је важна  
лећете у оно што не разумете и што није ваш посао!...</p> <p>— Ја, знате... списак потребних ст 
с звао мало пре.{S} Заборавио сам да се ваш посао не сме прекидати.{S} Ја, знате, научио на наш 
е школе.{S} Без тога не може да се ради ваш посао како ваља.{S} Него знате шта: упишите и мене  
и, али опет, кад год устребам... ја сам ваш...{S} Јест, ваш.... ваш!...{S} И Гојко одједном, не 
давши у часовник, трже се.</p> <p>— Зар ваш колега не ради данас? запита он осврћући се.</p> <p 
 моје бисаге из суднице и примите нас у ваш стан да се мало заложимо и разговоримо.{S} Госпођиц 
кну Гојко, трљајући руком бледо чело. — Ваша су страдања неизмерна... ви се то откупљујете...{S 
оби не мили ми се никакав рад.</p> <p>— Ваша је много светлија и веселија.</p> <p>— Јесте; хајд 
 и проговори:</p> <p>— Овај ће начинити вашар!{S} Него ти сад одмах иди у срез, али немој насип 
олико спечалити.</p> <p>Отпоче се право вашарско погађање, најпре молбом и лепим, па кад то не  
вите сасвим!...{S} Ви сте сувише добри, ваше је срце меко, али вам ја ништа друго не могу дати, 
 терање ината.</p> <p>— И ово је, знам, ваше масло!...{S} Платићете!... рече она, па се огрте и 
а Бога ми, господине, једнаке су: и ове ваше учевне и оне наше конђаре.{S} Је ли њој дуга коса! 
м је послао наредбу.{S} Па толике друге ваше тужбе на њега.{S} Нека га, нек осети ко је јачи.</ 
изнанице.</p> <p>— Нема општина ниједне ваше признанице, кажем вам... ни моје, ни ваше...{S} Не 
чео тамо долазити господин Пера, код те ваше... учитељке.{S} Ми смо овде тек ономад сазнали, ка 
ше признанице, кажем вам... ни моје, ни ваше...{S} Него то је јасно: он је поцепао ваше признан 
е...{S} Него то је јасно: он је поцепао ваше признанице и сматра то као поклон... рече он, погл 
ине учитељу, нешто да молим.{S} Пошљите вашег послужитеља нек донесе моје бисаге из суднице и п 
> <p>— Добро, добро... верујем.{S} Оном вашем другу из Брезовца реците да се чува од пандура... 
тамо у срезу, дођоше нам после и акта о вашем постављењу...{S} А ја овде до општине, купим поре 
ођице, ја имам рођену сестру, која је у вашем положају,.. учитељица, као и ви...</p> <p>И сад н 
послу.</p> <p>— Ви, одмор... да.{S} Хе, ваши су мали, не треба се са њима много журити.</p> <pb 
} Она им одговори пријатељски:</p> <p>— Ваши људи тамо уписују... они вас знају најбоље, па њих 
некакав нејасан страх.</p> <p>— Да узме ваших девет ђака... да има и он први разред.{S} Хајдемо 
ву.{S} И ви да се спремите да, идете са вашом децом.</p> <p>»Хвала Богу, чини ми се овако рече, 
о нисам ја к вама дошла... мрзи ме пред вашом децом...{S} Хвала вам много, што сте радили с мој 
нема а овамо треба.{S} Тако ће бити и с вашом квартирином.</p> <p>— Богме ја хоћу да ми се тачн 
м можете показати како ћемо наћи пут за вашу школу, рече Љубица и стаде.</p> <p>Веља им објасни 
ту и опет пре месец дана кад смо мерили вашу учионицу и поручивали скамије.</p> <p>— А, на то с 
осте, чини ми се, да је изненада упао у вашу учионицу?</p> <p>— Јесте! одговори Гојко, и поче п 
 А ако ме оставе да преноћим, а овакова ведрина!«...{S} И он је готов да викне из свега, гласа, 
 огрејало.{S} Данас је ишла са чистом и ведром душом, са оним истим сјајним идеалним мислима, к 
 дао у неке мисли, од којих му се густе веђе час навуку и натмуре као илински облак, а час се р 
рло незгодно!... рече он мрштећи се.{S} Вежбање последње године вредило би вам више од све шест 
раре, па није ни имао кад да нас води у вежбаоницу.</p> <p>— То је рђаво, врло незгодно!... реч 
улази с коњем право у школско двориште, веже га негде у заклон, па иде весело у школу, где га Љ 
ћала.{S} Знала је само толико, да је не веже за њега љубав, јер она не осећаше љубави.{S} Та он 
ти!{S} И зар баш ми морамо имати каквих веза са оближњим школама?...{S} Видиш, како ја знам!{S} 
 настаде распуст, а свет поче зуцкати о везама Влајковим са Милицом Обрадовом.{S} Ћата се најви 
.{S} Јест, то је оно лице... с којим су везани они осећаји; и гле, сад је опет друкчије: много  
 по неке... ено баш она Даница, одржава везе са неколико учитеља, и сви је знају.{S} И Веља не  
све јучерање догађаје, држећи да то има везе са болешћу.</p> <p>— Хм... то не ваља!...{S} Јак п 
 испрекидане мисли, које немају никакве везе ни са њеним стањем ни са последњим догађајима...{S 
S} Само неколико пута, у почетку њихове везе, помилова је и беше нежан према њој, али је и та н 
.</p> <p>— Шта се будиш, море... ком га везеш? одговара му председник.{S} Што сте ви јуче ишли  
 дебата о говору, јер је тема стајала у вези са најбитнијим питањима из школскога рада.{S} Вели 
еки тамни и нејасни осећаји и са њима у вези наиђе на њу некаква необична нервоза...{S} Она ска 
 се у њој сећање и на све оно, што је у вези са тим.{S} Али је она већ навикла да угушује мисли 
га занела и која ће без сумње стајати у вези са давном, далеком прошлошћу...{S} Старцу цвокоћу  
 пријатна топлина: мило му што она сама везује своју судбину за његову, па и он развуче уста у  
, и ако у дубини душе осећа неко хладно вејање, неку злу и кобну слутњу, неку зебњу од тих непо 
ара се са Стојаном.</p> <p>Једнога дана вејаше снег.{S} Цела се околина бели, бели се сав видок 
ти јој, крупан, мушки глас... а из њега веје тако нежна, тако ватрена и жива љубавна чежња!...{ 
ко сам могла... шта ми би!...{S} На цео век, до смрти...{S} И све тако бежи од њега, гнушај се! 
 гле: у мало је не одјурише. »Нисмо те, веле, ни звали«...</p> <p>»Па он бар да је друкчији!«.. 
 депешом...{S} Сви у срезу то говоре... веле извесно, рече он, задуван и уморан.</p> <p>— Е, ка 
њи. »То је учитељ... онда ће ово бити«, вели жена у себи и прилази другим вратима.{S} Не чује с 
о оним учитељима...{S} А она учитељица, вели, биће отпуштена...{S} Ах...« Љубици се стеже срце  
о којој су раније говорили.{S} Богосав, вели, синоћ дошао из среза, па донео тај глас.</p> <p>О 
се што му досађују у невреме.{S} Он је, вели, казао једаред да ће дати учитељима нешто пара там 
ствари? запита је мати.</p> <p>— Он је, вели, сам нудио старцу, али му он одговорно: »Кад немам 
аман да пођем, а ти уђе.{S} Претури се, вели, одједном, само се пожали да јој мркне свес’... па 
враних очију!...{S} Ехе-хе!...{S} Биће, вели, моја...{S} А докле?{S} Док нас не спетљају обоје, 
 ја њој: даћеш ти мени, Смиљка!{S} Јок, вели она.{S} Море даћеш ми, луда жено, па макар се сву  
 он Љубици уплашеним гласом.{S} Часком, вели...</p> <p>— Кажи да не могу сад прекидати посао, о 
убат беше, па одмах за очи. »Шта ви ту, вели им он, мучите овог јадног старца.{S} Како ће, каже 
е Веља томе веома опирао.{S} Чекаће их, вели, његова жена, која је спремила ручак, али му Влајк 
види...</p> <p>»О, ала ми је добро!...« вели ово, смежурано и испијено тешком болешћу, лице.{S} 
а и би му мало слободније, зна човека — вели нам господин капетан, да и ви имате некакве жалбе  
 се лукаво иза плота осмехиваше, као да вели: »Јесам ли те преварио, а?...{S} Сад си се уверио« 
 да сам што изгубио.{S} И господин попа вели то исто.</p> <p>Влајко је добио премештај на Гојко 
" /> <p>— Хо, брате...{S} Овај ми шврћа вели: оженио се наш Гојко и прича ваздан тамо...{S} Дај 
мо то треба сачувати...{S} Знаш како се вели: лакше је стећи но сачувати.</p> <p>— Ја све чиним 
...{S} И опет рекао би да и његово дице вели: »Шта ћемо, кад нам је таква судбина!« Он уђе, као 
и бол, што тече из самог срца. — Он јој вели да ради свој посао, да се не плаши ничега.{S} А за 
ставља:</p> <p>— Господине, капетан нам вели — и председник показа руком десно до себе, Гојко у 
.{S} И шта му сад не достаје?...{S} Сам вели да је потпуно задовољан.{S} Шта ће више!...{S} А с 
но знало шта ти мислиш.{S} Него оно к’о вели: дај да бацим кривицу на другог, ако се може; боље 
 на врх главе, али не рече ништа.{S} Ко вели: право је да се промази прво јутро по свадби, а ве 
, рече један одборник.</p> <p>— А ’нако вели... настави ћата, Министри су весели, нико и не сањ 
јој није било по вољи.{S} И Стојан тако вели.{S} Па добро, што је седела кад јој то није било п 
не плаче и не жали кћер...{S} И шта оно вели: »Нашло се мртво!« И зашто баш сад мора, онако кри 
 ова реч као муња. »Умире!...{S} Шта то вели он?« Та она никад није ни помишљала на то; каква с 
ремена јави се, као резултат преговора, велика чаша, пуна бистре хладне воде на рапавој, прљаво 
еобично јака, силна љубав, права љубав, велика, заносна, онаква, како се то описује у романима. 
битнијим питањима из школскога рада.{S} Велика већина учитеља узе учешће у дебати, док учитељиц 
ти... много, много! </p> <p>— То сам ја велика добит, је ли? запита она, гледајући га тужно и и 
.{S} Ја видим, рече он, да ми се спрема велика несрећа... неће проћи ни две недеље, а ја ћу бит 
3" /> <p>— За ваш посао и нису потребна велика знања.{S} Ту је важна практика...</p> <p>— Јест, 
али се сетила очевих савета: да је ћата велика сила у општини и да треба увек са њим лепо посту 
 да седне на столицу, па уздахну као од велика умора и превуче шаку преко ознојенога чела.</p>  
 срећа!...</p> <p>Почетком јуна настаде велика журба у школи: одређен је ревизор, знали су га о 
ла да ће се исто тако играти и кад буде велика као мати, и чудила јој се што се и она не игра,  
а могла навикнути на мене!{S} Навика је велика чињеница, тако учисмо у психологији.{S} Па за пр 
 <p>— Прети ја.{S} Шта ћеш му — сила је велика.{S} Он ти је прави газда у срезу, капетана не ве 
како је свака сила за времена — а то је велика срећа, јер да је вечна — зло!{S} И каквих ти вла 
 је притискао.{S} И ако је дан, владаше велика тишина у целом селу; тек по негде залаје беспосл 
и, као каква играчка...{S} Видиш, стоји велика мрља на застирачу од ормана... извесно је од вин 
е нам!...{S} А после тога, ми ћемо бити велика господа, па нам неће ни доликовати да се мешамо  
стање, одговори Цветко прекорно, ломећи велика парчета погаче и залажући то са по мало сира. —  
ладно, као да га то неколико речи стају велика напора: </p> <p>— Моја је дужност да гоним развр 
са, мирише свеж јутрењи ваздух, прелећу велика јата грлица, спремна за одлазак, а доле у трњаку 
 ни мрднути даље, као да се плаше какве велике напасти.{S} Тек по неки слободнији одвојио се уз 
на за извиђање злоупотреба, пронашла је велике новчане недостатке, али још ради неуморно, прику 
 школе помисли он и подиже напред своје велике сањиве очи.{S} Беше већ ушао у село, па гледаше  
куд ће очи.</p> <p>Гојко превалио своје велике сањиве очи, па не може да се начуди, а Љубица ош 
 вечито болно лице, на коме су исписане велике муке и тешко страдање...</p> <p>А Љубица је доис 
ономлањског, Светислава.{S} Узе од мене велике кромпире (а беху ми родили и раскрупњали се за п 
љесну руком по рамену, то му беше израз велике нежности и милоште, а чаша с водом дрмну се у Љу 
чиш чему.{S} А ни ми вам нисмо баш тако велике школе учили.</p> <pb n="43" /> <p>— За ваш посао 
младе учитељице и у својим кућама имају велике удобности!...{S} Ха-ха-ха... насмеја се писар.{S 
дине...{S} Нема се од куд.{S} Дације су велике, подавише нас, продужи један одборник.{S} Чудим  
у и они на збор.{S} Они су испитани још велике недеље, провели су цео дан код Аксе, који је обе 
ера око себе и види насред куће пламен, велики, светао, топал.{S} Ћутање...{S} Неко се помаче,  
а доста муштерија у вароши а не захтева велики капитал.{S} Тако се с муком школовала у Београду 
емештен.{S} Он сам то увиђа и обузме га велики бол у срцу, кад помисли на такав растанак...</p> 
ати!«...{S} Али сад осети како му спада велики, огроман терет с главе...{S} Све зло, које га бе 
аво пред њеним очима, расветли и показа велики светао круг, из кога по том изиђе глава са испла 
а и први разред, а учитељица иначе нема велики број ђака!...</p> <pb n="76" /> <p>Љубицом овлад 
ори он и предахну, као да свали с плећа велики терет.{S} Оде да купи што за ручак... после неће 
н да баци огризак, а поред њега протрча велики кер, гледајући преда се...{S} Баш као наручен!.. 
о и утеху човек налази у раду.{S} То је велики дар Божји, само кад је човек и с друге стране за 
занимљива предузећа...{S} Влајко, иначе велики женскарош, и ако то нико не би веровао, судећи п 
о.</p> <p>Изиђоше обоје и прошавши кроз велики простран ходник, уђоше у мању, светлу, лепо окре 
лико вам треба новаца...{S} И он извади велики новчаник са гомилом наслаганих банкнота. — Ја ћу 
марамом и дувати уснама, као да је неки велики терет носила.{S} И Гојко пусти своје ђаке, па јо 
 сурова јава...{S} И она почиње осећати велики, тежак бол, јер губи највеће благо младости — ле 
и се оне искривише и задркташе, одајући велики бол што је притискао душу...</p> <p>— Да презире 
 мора, онако кришом, да му предаје онај велики замотуљак у крпама?...{S} И Стојан се огрће неки 
кује јадник очајнички, па седа на један велики камен, који је ваљада нарочито ради тога и намеш 
ку постепено у животу и сматрају се као велики украс човеков.</p> <p>— Да, да... чули смо, одав 
ње:</p> <p>— Далеко много...{S} И посао велики у почетку...{S} Његова обична збуњеност, кад се  
мо да ли ће моћи радити.</p> <p>— Ширет велики, одговори он и предахну, као да свали с плећа ве 
длучност севаше у тим широко отвореним, великим, црним очима и она се упи, загледа се у Гојка,  
сам... често.{S} Стојан му побусао гроб великим зеленим бусењем...{S} Он га је, јадника, и ожал 
 предаје о словима.{S} На табли стајаше великим, јасним, лепим словима, написано со.{S} Учитељ  
раме, па га опет пажљиво погледа својим великим очима.{S} Уснице јој се трзаху грчевито, по лиц 
 уђе средовечан човек, обријана лица, с великим, усуканим црним брковима.{S} Он улажаше пажљиво 
итељ школе орловичке«... а горе на врху великим словима: »Краљевско-српска основна школа орлови 
 n="151" /> па јој напомену да ће имати великих непријатности због тих украса, и замоли је да т 
авга.</p> <pb n="74" /> <p>— То је зло, велико зло, моја господо, рече попа..{S} У место да су  
 душе сматрао гимназију као нешто веома велико, непостижно, веће од свега... управо о већим шко 
ђена и посматраше како се вије и таласа велико дечје коло, а у средини стоји Гојко сасвим друкч 
 некакву изјаву, па га почело обузимати велико узбуђење.{S} Усне му пребледеше, задркташе, он п 
ршећи руке и уздишући тешко.{S} Некакво велико зло спустило се на њену главу, и она тако очајно 
адим са својом децом?{S} Сад видим како велико задовољство и утеху човек налази у раду.{S} То ј 
ела, лице се већ доста збрчкало, коса у велико почела седети, а она се погрбила, превила се она 
уте и слушају.{S} А ћата се распричао у велико:.</p> <p>— Истина, и Николче синоћ дође из Беогр 
рљајући руком чело, као да се одмара од великога напора мисли.{S} А она га гледа... гледа и чуд 
ожи од те мисли и поче радити лепо, без великога узбуђења, али тек око ње облеташе сав досадашњ 
једном великом собом и »кућом", а према великој соби беше преграђена једна мања, коју су укућан 
ерњем затишју само љуљушкаху, док се на великој висини не растуре и разиђу по ваздуху...{S} Над 
тојан у Љубичин разред.{S} Чича беше на великој муци: од пре, док се слагаху сви, беше му лако  
ни, поцрвене као да је ухваћен у каквој великој кривици, мрдну очима лево и десно, промени тежи 
аје с непознатим људима, обузе га сад у великој мери.{S} И попа и учитељ згледаше се после њего 
ину лицу, обори очи, али му лице засија великом радошћу. »Ето, кажем ја: само полако, па ко зна 
S} Беше то проста сеоска кућа са једном великом собом и »кућом", а према великој соби беше прег 
е међу прстима парче шећера, и то све с великом пажњом поднесе госту.</p> <p>— Извол’те и прошћ 
ш то и јесте оно што вам кажем...{S} За велику добит мора се много страдати... много, много! </ 
, али не учини то, да не би тим указала велику пажњу Богосаву.</p> <p>— Ви сами... чекате учите 
јави ниједна мисао: као да је прогутала велику дозу опијума, па јој то стегло, притисло мозак,  
...</p> <p>— Осећало је срце моје да ти велику муку мучиш... знала сам...{S} И снови црни, из д 
и намучени ходите и станите овде уз ову велику и непроменљиву истину, прочитајте вечну реч на о 
 опирати а после се спреми, навуче неку велику мараму на главу и пође изласку.{S} Гојко истрча  
ми Богосав рече да сте дошли...{S} Дај, велим да се упознамо. </p> <p>Љубица се осврташе, збуње 
 Дакле нове колеге!{S} Част ми је...{S} Велимир Крстић... и он се учтиво рукова са Љубицом.{S}  
 се водио говор само о раду у школи.{S} Велимир обећа да ће доћи к њима са целом својом школом, 
што је смех најлепши украс младости.{S} Велимир се смејаше и ради себе, што бејаше веома распол 
зни!...{S} Дај да се живи!...«</p> <p>А Велимир се нагнуо Гојку па му шапће:</p> <p>— Камо ти н 
.</p> <p>— Гле, молим те, чуда! рече му Велимир, смешећи се.</p> <p>— А кад пре добави ту чашу  
дорасла) навикнута на тај посао.</p> <p>Велимир јој стаде говорити о том почетном послу.{S} Гов 
колском раду; свиде јој се и овај позив Велимиров и ова лепа шетња преко равна пожњевена поља.  
хоће да наплете свашта.{S} А учитељица, велите, тргла се? </p> <p>— Да, да... потврди Гојко так 
 у школу, и добијем благодејање.{S} Шта велите сад?!...{S} У другој години затекоше нас професо 
пним камењем.{S} То беше доиста редак и величанствен накит.{S} Застадоше јој очи на њему дуго.. 
светлошћу његови зраци... оно се спушта величанствено и мирно, као да оставља цео свет у срећи, 
мо још даље се, у густој магли, гордо и величанствено дижу моћне огромне планине, делећи се у с 
 нестати, а Морава ће се још поносито и величанствено носити преко равна српска поља...</p> <p> 
га, као оно свемоћни дух, задише својом величанственом бескрајном вечношћу...</p> <p>Љубица и Г 
 -Јок, то ми нећемо!...</p> <p>— Слике, велиш, а какве то? — Курјака, лисице...{S} Хо, мој брат 
p>— Добро... учинићу, не бригај...{S} А велиш после... сигурно?{S} Немој да ме превариш!... осм 
ог ћутања.</p> <pb n="70" /> <p>— А шта велиш за ово вечерас, јесам ли погрешио?</p> <p>— Како? 
е туђа леђа него моја.{S} А за мене што велиш, госпођо, — грешиш се много: ја сам ти једна пука 
ћи неке хартије.</p> <p>— За прирез што велиш... нисте ни ви бољи.{S} Чекао сам те годину и по, 
 лепо говори о нашем послу.</p> <p>— А, Веља је и у школи био веома отресит.{S} Знам да ћемо ко 
и, тешко дишући.{S} Кад се мало прибра, Веља опет проговори:</p> <p>— Отпустиће је, дабогме!... 
решниче!... </p> <p>Кад се Гојко стиша, Веља га стаде запиткивати, те на тај начин сазнаде како 
д клупа. </p> <p>— Тамо је, чини ми се, Веља? запита она, бришући лице и посматрајући измењено  
ичати о јутрошњем разговору са Љубицом, Веља се поче крстити и смејати.</p> <p>— Лудаци!... пра 
цати.</p> <p>— Имам посла... овај...{S} Веља!... ха, јест, морам до Веље, узвикну он, обрадован 
ебе суморно, бесмислено, апатично...{S} Веља виде да овде нема више никаква посла, па се спреми 
>— А премештаја нема?</p> <p>— Нема.{S} Веља добио....</p> <p>— Чула сам све, прекиде га она.{S 
тави причати о последњим догађајима.{S} Веља је то већ све знао, па стаде мислити о лекару, да  
и и чека...</p> <p>Поче нова година.{S} Веља доби премештај на железничку станицу, где је оно д 
адбу, те окумише председника Ђокића.{S} Веља још горко прекори Аксу што се примио часништва.</p 
ебледеше обојица и опет се згледаше.{S} Веља се први прибра, намршти се и проговори:</p> <p>— О 
у друговима жив разговор у учионици.{S} Веља седи крај стола, држећи умочено перо над хартијом, 
а по свршетку посла да пређу у стан.{S} Веља позва децу, па настави рад.{S} Узе да прегледа изр 
они седају за ручак, а наиђе Влајко.{S} Веља се намршти, и ако је дотле био веома расположен, о 
> <p>Лекар оде, а Љубица уђе у собу.{S} Веља се таман почео спремати за одлазак.{S} Понови јој  
близу брега, гости се дигоше да иду.{S} Веља се спреми да их испрати, а учитељка мора остати ко 
то време Гојко весело узвикну:</p> <p>— Веља, Бога ми!...{S} Ја гледам, па чисто не верујем.</p 
 Хајде сад пожури.</p> <p>Стојан оде, а Веља стаде опет ходати, премишљајући о разним плановима 
шта би му урадила од срџбе!...</p> <p>А Веља се смеши весело, као да је то и очекивао, као да ј 
ојко хода преко школе и застане, кад га Веља што упита.</p> <p>— Ето ти, брате... шта ћеш више! 
ед Љубицом.{S} Хтеде нешто рећи, али га Веља престиже:</p> <p>— Хе, дикане мој, кажем ја!..{S}  
ћу, мени је обећала!</p> <p>Она виде да Веља хоће да убије Стојана, па побеже у школу; ту је оп 
 усамљена, непријатна, ноћнога дежурања Веља се зачуди овој шали, али се брзо прибра, поздрави  
кога говорника.</p> <p>У току разговора Веља изазва Гојка у страну.</p> <p>— После овога рада б 
 n="125" /> <p>— Шта је, рођаче? запита Веља пандура, који стајаше пред степеницама, држећи коњ 
ом целе вилице, смејући се призору, кад Веља уђе и види га као капетана.</p> <p>Уђе капетан, љу 
говоре један другоме ништа.{S} И то све Веља, он избегава...{S} Да окушам ја завести разговор м 
таман да викне Стојана, а пред њу стаде Веља учитељ, насмеја се весело, па је запита!</p> <p>—  
</p> <p>— А, ево нам младожење, прекиде Веља живахан разговор, и рукова се с Гојком. — Шта сања 
ћемо те звати кад нам устребаш, прекиде Веља његов монолог, који у овакову расположењу не би им 
т стаде бунцати.</p> <p>Око поноћи дође Веља, и уплашен и љут као отрован.{S} Како уђе, оде пра 
 мир у кући!«...</p> <p>Једаред му дође Веља, и таман они седају за ручак, а наиђе Влајко.{S} В 
о.{S} А оно синоћ?...{S} Ех, право каже Веља: плаче ко стрина!...</p> <p>У таким мислима оде у  
ике, и још да вам дам приде, насмеја се Веља.</p> <pb n="167" /> <p>А Гојко се само смеши и гле 
чај: где си био, шта си радио? обрте се Веља Гојку. </p> <p>— Море... шта ја!{S} Ово ми је трећ 
>Љубица задржа госте на ручку, и ако се Веља томе веома опирао.{S} Чекаће их, вели, његова жена 
 се нови супрузи на верност.{S} Само се Веља нипошто није хтео примити кумства, ни чути за ту с 
 сваку реч.{S} Нарочито јој мило што се Веља одобровољио, јер за дуго време није јој се хтео ни 
>— И то је била женидба из љубави! рече Веља.</p> <p>— Ех, шта ту дробиш!... одсече се Влајко,  
 Е доста, изађите сад мало напоље, рече Веља деци, па се упути к својим гостима.</p> <p>— Како. 
</p> <p>— Е, ја нисам ништа сањао, рече Веља.{S} Биле су кратке летње ноћи.</p> <p>Учитељице по 
.</p> <p>»Хм... удовачка посла!... рече Веља у себи.{S} Јутрос сам га једва натерао да ми дође  
 најдража.</p> <p>После два дана дођоше Веља и нови им сусед Влајко.{S} Беху пошли Вељиној школ 
пристала да буде твоја жена, а?...{S} И Веља га погледа тако, као да би хтео наћи потврду своји 
 неколико учитеља, и сви је знају.{S} И Веља не одмиче од ње, и председник стајаше са њом кад у 
 треба ли да се боји чега, или ће јој и Веља казати оно исто што и Стојан.{S} Али сад јој је ве 
сно му се чита на лицу.{S} Па нас чак и Веља избегава!... није се ни руковао са мном... као да  
ад год имате времена...</p> <p>Влајко и Веља насмејаше се оволикој наивности.</p> <p>— Ето вам  
по школи, а знали су га добро и Гојко и Веља.{S} Гојко није добио премештај, то му јавише друго 
ислећи. </p> <p>— Ђавоља посла! настави Веља.{S} И како их не би срамота, макар оне тамо у Мини 
вити друге пакости, нема сумње, настави Веља, избегавајући одговорити на Гојково питање.{S} Јак 
Гојко се накашља, хтеде нешто рећи, али Веља настави љутито: </p> <p>— Најбоље још нек нам наре 
p>— И мени се свиди тај савет, одговори Веља.{S} Море, ви имате паметног фамулуса, вере ми!{S}  
бој се, оставићемо те на миру, одговори Веља, не гледајући га и мислећи о нечем упорно.{S} Одје 
гласом.</p> <p>— Ех, Савет!... одговори Веља са неком горчином у гласу.{S} Тешко нама!{S} Одузе 
 ствари.</p> <p>— Истина јест, прихвати Веља живо.{S} И ја тако радим и многи, управо огромна в 
пропуштено.{S} О малом испиту дођоше им Веља и Аксо.{S} После дужега пропитивања нађоше, да је  
удовац, брате, па осиротео, одговори им Веља и насмеја се, али они обоје гледаху Влајка и чеках 
ку.{S} Другог излаза нема.</p> <p>Затим Веља стаде причати о оној двојици што им се спрема прем 
 баш одличан учитељ, то каже и господин Веља.{S} Морам му говорити нек се јави за испит.{S} А ш 
могао бити онако окретан и живахан, као Веља?{S} Не може да се смири на једном месту, врти се н 
кову.</p> <p>— Знаш га сам, одговара му Веља, смешећи се.{S} Ко може Влајка, натерати да игра п 
дући кроз потес.</p> <p>— Стој, рече му Веља, кад сазнаде за данашње догађаје. — Па то је читав 
> <p>— Еј, мој грешниче!... одговори му Веља, и оде напред. </p> <p>Чим се сврши збор, Гојко и  
арш одатле, безобразна животињо! дрекну Веља и стаде се освртати да нађе своју батину.</p> <p>— 
 <p>— Шта радиш ово, за име Бога! викну Веља чудећи се, па га својски нападе за ову нечистоћу.{ 
ем.</p> <p>— Зар он још ту дроби! викну Веља, идући к њима са батином. </p> <p>— А, тако ли се  
> <p>— Шта је... уморио се човек, викну Веља, намрштено.{S} Седи овде...{S} Сипај, домаћице...{ 
</p> <p>— О, безнадежни јуноша, узвикну Веља, видевши га где му долази.{S} Шта је, пишти ли рањ 
е онда беремо кожу на шиљак!... узвикну Веља, смејући се.</p> <p>Љубица слуша, гутајући сваку р 
нак...</p> <p>— Е, зар већ!?... узвикну Веља.{S} Сви прснуше у смех и поскакаше са столица.</p> 
же веће зло.</p> <p>— Какво?... узвикну Веља уплашено.{S} Да није?... и он пружи руку на чело.< 
>— Хм... <hi>он</hi> се потписао, шапну Веља.</p> <p>— Добро, земљаче, иди ти сад.{S} Доћи ће г 
{S} По уплашену и необична изгледа лицу Веља се досети јаду, намршти се и као да и њега обузе л 
едоше још цео час.</p> <pb n="50" /> <p>Веља пусти децу, па се кроз простран ходник упути са го 
а Љубица зачуђено.</p> <pb n="49" /> <p>Веља се смешка неприметно, и сам прави зачуђено лице, к 
 притрча к вратима и отвори их. </p> <p>Веља уђе ћутећи, осврте се по соби и духну носем.</p> < 
 тада изгледао, шта је радио?...</p> <p>Веља таман каза шта је видео и знао, а Гојко стаде маха 
пред собом па се опет замисли...</p> <p>Веља беше на раду кад они стигоше.{S} Замолише га да не 
 брже стану дизати и спуштати...</p> <p>Веља се одмах по ручку диже и позва Гојка да га прати,  
сврте деци весело, и отпоче рад.</p> <p>Веља их затече на послу; уђе у Гојкову школу и, пошто и 
вашу школу, рече Љубица и стаде.</p> <p>Веља им објасни куда ће проћи, па се по том, проговорив 
 а млади издрже лако, не бој се.</p> <p>Веља му исприча неке раније и све јучерање догађаје, др 
т се заплака, јецајући као дете.</p> <p>Веља се намршти и прође преко собе.</p> <p>— Јеси ли лу 
та, које је данас нешто у ватри.</p> <p>Веља иђаше необично весело; обузело га оно пријатно рас 
 што није потребно да они знају.</p> <p>Веља се још од првих речи њених уозбиљи, а кад саслуша  
озора.{S} Брзо стиже у Брезовац.</p> <p>Веља таман седа за ручак, а Гојко упаде у собу, задуван 
еписивати ону хартију, што је донесе од Веље.</p> <p>Напољу се смрачило, и ако је још доста ран 
 појести, пошто се он решио да ноћи код Веље...</p> <p>»Хм... удовачка посла!... рече Веља у се 
 опет засија радост на лицу.{S} Сети се Веље са захвалношћу.{S} Истина, срце му опет зебе од ка 
 овај...{S} Веља!... ха, јест, морам до Веље, узвикну он, обрадован што се досети како да се из 
о, а сам се примио да буде старојко.{S} Вељи се већ знало кумство и без договора.{S} Али се неш 
лушај!{S} Ја већ то кријем од свију, ни Вељи нећу казати, само теби...{S} Тражићу негде на гран 
кву ли она дужност сад врши?... рече он Вељи, смејући се.</p> <p>— После усамљена, непријатна,  
он зна да, би се и сам пред вече кренуо Вељи, ризикујући да и његова жена угледа масницу.{S} Ов 
 ону страну, где стајаше Љубица.</p> <p>Вељи као да беше мало незгодно њихово присуство, он се  
тићу, нек те чује.</p> <p>Гојко познаде Вељин глас одмах.{S} Скочи и пође к вратима, па одједно 
ицу одједном, после ових злослутих речи Вељиних о тешком учитељском животу, обузе нека плашња,  
пре нађоше ову згоду за послужење, а на Вељино питање и она се слатко насмеја.</p> <p>— Је л’ т 
а и нови им сусед Влајко.{S} Беху пошли Вељиној школи, па свратише да се виде са Гојком и да се 
првом реду, па му се одмах упути.{S} Са Вељом стајаху неколико млађих учитеља и две девојке.</p 
 би је целе ноћи...{S} А Стојан седе са Вељом и настави причати о последњим догађајима.{S} Веља 
рог времена он се о свему саветоваше са Вељом, јер увиде да овај не само паметно мисли, но мног 
 Ако ли она пође, морам се издвојити са Вељом.«</p> <p>Кад сиђе сунце близу брега, гости се диг 
аш Гојко и прича ваздан тамо...{S} Дај, вељу, да видим нашу »младу« како изгледа као муж, говор 
, нека зна... што? викну чича и погледа Вељу, који се спремаше да га заустави.</p> <p>— Добро,  
ши упис и наплату улога, а Гојко угледа Вељу у првом реду, па му се одмах упути.{S} Са Вељом ст 
.{S} Зови ми... хм.. кога ћу... а, зови Вељу учитеља из Брезовца«..{S} И Гојко развукао уста ду 
е бити!...« помисли он и погледа крадом Вељу, па опазивши на себи његов поглед, махну му главом 
ушепртљио, звера очима и гледа прекорно Вељу, држећи да је он крив овако незгодну понашању Влај 
22" /> са Стојаном да сутра рано позову Вељу.{S} Изређаше се толики догађаји, а њега још нема.< 
ђу њима?...{S} Ко зна шта им је; питаћу Вељу на само...{S} И опет Гојко сумњиво <pb n="170" />  
 јој мати, гледајући замишљено у далеки венац планина, који се виђаше с прозора. — Онакав човек 
магли дугачке планинске венце... од тих венаца дижу се ближе овамо сниска брда и хумови.{S} Под 
живо срце леди, а снага се млада топи и вене...{S} Да се само побегне од тих страшних дана и јо 
ешећи се и гледајући у далеке планинске венце. — Гледаћемо да добијете...{S} Ја ћу вам бити на  
видите у густој магли дугачке планинске венце... од тих венаца дижу се ближе овамо сниска брда  
на види себе у белој сјајној хаљини, са венцем на глави, а поред ње покуњио се њен будући муж,  
стој цркви, у којој се пре девет месеца венчала са Гојком, пред истим свештеником и старојком з 
ете? пита га она у чуду.</p> <p>— Да се венчамо, зар ниси обећала!</p> <p>И она зна да му је об 
није смео отворено рећи:</p> <p>— Да се венчамо... то је!...{S} И то одмах, што пре...{S} Ето,  
} А ја око Љубице... тамо-овамо, док се венчамо...{S} После већ добијемо боље место, неко усамљ 
у... венчање...</p> <p>— Како ћу? немам венчане хаљине.</p> <p>— Којешта!{S} Још те нису остави 
м како то одједном наиђе... одмах после венчања...{S} И тако до саме смрти...{S} Знаш ли ти да  
е сузе, оне су га веома дражиле.{S} Пре венчања је по пеки пут и отрпео, али сад... кад треба о 
хо, без сватова, осим часника.{S} И дан венчања је одређен — четвртак по Томиној недељи, само н 
p> <p>— Зар још питаш?...{S} У цркву... венчање...</p> <p>— Како ћу? немам венчане хаљине.</p>  
ћала!</p> <p>И она зна да му је обећала венчати се са њим, и ако има живу жену, и таман да му и 
 смрти Гојковој, одмах по новој години, венчаше се Влајко и Љубица.{S} У истој цркви, у којој с 
узи свога друга, и још некакво осећање, веома пријатно и драго, од кога му и срце живље куца, а 
је опет нестане.{S} Кад излази из куће, веома је забринута, управо преплашена, као и Љубица.{S} 
али нису били недостижни, него скромни, веома скромни...{S} И ево, баш све се испунило!{S} Он ј 
е, али...« И мисли његове одоше далеко, веома »далеко«...{S} Он поче да се смеши, очи му се зас 
 благим зрацима.{S} Али је ипак хладно, веома хладно...{S} Снег се бели по околини и оштра студ 
 <p>Из друштва се издвоји један младић, веома леп и отресит, као што она при својој забуни опаз 
чи свој кратак зимски капутић, обуче га веома брзо, набаци капу на очи, па пројури преко двориш 
ије могао трпети женске сузе, оне су га веома дражиле.{S} Пре венчања је по пеки пут и отрпео,  
ад пуна кућа.</p> <p>И Влајко се показа веома предусретљив према ташти и свастици.{S} Заговарао 
 ширином.</p> <p>Љубица погну главу, па веома послушно и усрдно узе перо и потписа како јој је  
аш би боље било да изиђеш, настави чича веома тихим гласом, у коме се чујаше молба.{S} Не знаш  
но исто што и Стојан.{S} Али сад јој је веома незгодно да почиње разговор пред учитељком.{S} Зн 
говара поп, обарајући очи, јер и сам је веома слаб певач. — Иному солнце, иному луна, иному звј 
о са образованом женском... разговор је веома пријатан.{S} О чему год хоћеш, све те разуме... п 
ика, не умеде ништа рећи.{S} Беху обоје веома узбуђени, она дисаше брзо, плаховито, грцаше од н 
држа госте на ручку, и ако се Веља томе веома опирао.{S} Чекаће их, вели, његова жена, која је  
Паланачки речник је за овакве разговоре веома богат, те се и Љубици даде прилика да чује што но 
 млада жена, али такве лепоте, каква се веома ретко виђа.{S} Он се загледа у њу...{S} Како то д 
ите га, молим вас, рече Љубица, која се веома узбуни од старчева плача.</p> <p>— Добро, кад гос 
есе јој лепу и скупоцену гривну; она се веома расположи, а писар уживаше само, гледајући је так 
 дан.{S} Од синоћње несвестице осећа се веома слаба, једва се креће.{S} Волела би да изиђе до с 
рти рачунају на таблицама.{S} Љубица се веома зачуди кад виде да учитељ већ предаје о словима.{ 
ник.{S} Стаде да се прибере.{S} Беше се веома уморила и узбудила.{S} Приђе к вратима и ослушну. 
једно цео недељни дан.</p> <p>Љубици се веома свидео и овај паметан разговор из кога се увери д 
 после његова одговора..{S} Учини им се веома чудновата и необична оволика збуњеност код одрасл 
рдом вером: да је то срећан пар и да ће веома сложно живети. »Помози Боже!« се прекрсти се она, 
еше обрасла густом црном косом, а, лице веома развијено, кошчато, због чега не силажаше са њега 
имир се смејаше и ради себе, што бејаше веома расположен и нарочито ради Гојка: да му помогне н 
а то он преприча другим речима.{S} Беше веома узбуђен, те једва изговори ово мало речи. </p> <p 
среће, који је обузе ових дана.{S} Беше веома задовољна својим радом; кад год изиђе са децом на 
 јој је јуче наговестио, па с тога беше веома предусретљива према њему.{S} Донесе јој лепу и ск 
е већ навикла, а у вишим разредима беше веома занимљивих ствари...{S} До сад се редовно у писми 
бије из њих живи јасни огањ.{S} Он беше веома задовољан, што му овако лепо испадоше ово неколик 
 ово колега? </p> <p>— Одличан учитељ и веома добар друг, одговори Љубица озбиљно и одлучно, па 
век Гојкових година, развијен, крупан и веома отресита држања; лице му доста развијено, обријан 
шљиве и друго; а то се Љубици сад учини веома грубо и сурово, и ако она не зна за друкчији разг 
ложај ишчекивања.{S} После јој се учини веома незгодно да баш тако отворено покаже, како је ран 
младежи вазда јавља нека жудња за нечим веома светлим и магловитим...{S} Беше им жао да остану  
{S} Веља се намршти, и ако је дотле био веома расположен, одједном заћута и не проговори ни с В 
ослу.</p> <p>— А, Веља је и у школи био веома отресит.{S} Знам да ћемо код њега наћи читаву биб 
ник, ћата и тројица одборника, па нешто веома живо и поверљиво претресају.{S} Богосав је у разг 
дубини душе сматрао гимназију као нешто веома велико, непостижно, веће од свега... управо о већ 
ош и тада сазнавала да би то било нешто веома необично, нешто што се нигде и никад не догађа:{S 
иближи, изгледаће вам његова необичност веома чудновата.{S} Ено га, стаде у хлад под једном бре 
ације присутнима.{S} Слушаоци изгледају веома брижни, погнули главе, па само махну њима по нека 
е окупили пред судницом.</p> <p>Ноге му веома зебу...{S} Устаде, па поче брзо ходати, али кад п 
широк весео смех.{S} Погледа је и би му веома по вољи њено весело, насмејано лице. »О, па ми ће 
н, тако више да се мучите...{S} Глас му веома задркта и он застаде, па као да прогута нешто што 
је отела онда...{S} А наше учитељице су веома зла језика... једва чекају да чују што за другога 
93_C8"> <head>VIII.</head> <p>Полицајац веома учестао са својим походама.{S} Сваки други трећи  
ложила си испит за домаћицу.{S} Алал ти вера!...{S} Још да видим како ћеш се показати на ручку. 
ам да слушам моју господу и да им будем веран, а мени неће бити рђаво од њихне стране.{S} Тако  
а.{S} Море, ви имате паметног фамулуса, вере ми!{S} Тако, тако је најбоље.{S} Па ако видимо да  
 ти је прави газда у срезу, капетана не верма ни оволико...{S} А зао је, братићу мој, као... ка 
 тај дан, кад ће се наћи сам, са својим верним Стојаном, у оној чистој собици, па живети тако б 
и старојком заверише се нови супрузи на верност.{S} Само се Веља нипошто није хтео примити кумс 
ивало на тај корак? — Дужност, заклетва верности мужу, правила морала...{S} О, тешко оном, ко б 
е велики женскарош, и ако то нико не би веровао, судећи по његовој озбиљности, пристане уз кмет 
 и најслађим сновима.{S} Још није могла веровати да је то све у истини свршено, да је онај отре 
{S} Прича свет свашта, не може се свему веровати: те не знам онај отпуштен депешом, те овај ће  
тетом, она остави кћер и зета са тврдом вером: да је то срећан пар и да ће веома сложно живети. 
 Ови природњаци из гимназија не маре за веронауку, а филолози се мрште на разговоре о сумпору,  
рочито рачуна...{S} Овако док ви радите веронауку, познавање природе, певање... у мају, за то в 
Много сте погрешили, понови он, што сте веронауку оставили за мај.{S} Боље је, знате, било сврш 
вађа...</p> <p>— Верујем, голубане мој, верујем...{S} Ха-ха-ха...{S} Збиља романтично!...{S} Пр 
/p> <pb n="128" /> <p>— Добро, добро... верујем.{S} Оном вашем другу из Брезовца реците да се ч 
а ми је баш тешка ова свађа...</p> <p>— Верујем, голубане мој, верујем...{S} Ха-ха-ха...{S} Зби 
добро, стотину пута се потврдило, и сад верујем, тврдо верујем!...{S} Пазите само...{S} У основ 
, Бога ми!...{S} Ја гледам, па чисто не верујем.</p> <p>Они се обојица загрлише и пољубише.</p> 
пута се потврдило, и сад верујем, тврдо верујем!...{S} Пазите само...{S} У основној шкопи, пред 
 то је моја плата за вас, ја у то тврдо верујем.</p> <p>— Не верујте!...{S} Ви сте страдали збо 
Обузе и њу узбуђење. — Ви не знате и не верујете... а ја би за вас... све, и душу моју и будућн 
вести за разлог?...{S} То не може бити, верујте ми.</p> <p>— Готово мени се највише свиди савет 
вас, ја у то тврдо верујем.</p> <p>— Не верујте!...{S} Ви сте страдали због доброга срца свога. 
ажен, као да је спао с другог света, не верујући ничему томе што сад бива, мислећи да је то све 
, кад јој нови господар устане, па сад, весела, и срећна, чека да се он пробуди.{S} Седи тако,  
зиђе отуд сама Милица, подигнуте главе, весела лица.{S} Осврташе се бојажљиво, гледајући да нем 
сли звецкање сабље.{S} Писар јој приђе, весела лица.{S} Она се обрадова његову доласку, не знај 
Љубица не зна шта ће пре од радости.{S} Весела је што види своју милу родбину, а још веселија ш 
 збуњено, али му још у очима играше она весела, ватра, која га грејаше у послу.</p> <p>— Ви, од 
 он ти лепо забави и развесели жену, па весела цела кућа!...{S} Дивна, прекрасна ствар!...{S} Ј 
е туку децу душмански, а на испиту деца весела, смеше се на учитеља, гледају га слободно... а о 
е живи ко и до сад!...</p> <p>Устала је весела, спремила се, прикачила часовник на груди, пошто 
ко и болесник гледа у сну себе здрава и весела... трчи, јури некога или подиже огромне терете.. 
 школу, где га Љубица очекује, неки пут весела а неки пут нерасположена.</p> <pb n="112" /> <p> 
е чује се љубавни шапат и не разлежу се веселе песме кад она ради у кујни.{S} Све је озбиљно и  
p>Гојко и Љубица враћаху се, пуна срца, весели и задовољни, као што се обично враћамо кад испра 
 мојој кући!...{S} Он је доводи у кућу, весели се са њом...{S} Ааа!«... отеже она гласно и ухва 
 само срце игра у мени, сама ми се душа весели...{S} И свега овога не би било... и овај се јадн 
="35" /> плива у срећи и сновима, да се весели животом и сунцем...{S} Нема никакве бојазни!...{ 
ија према свему, па нити је што љути ни весели.{S} Свеједно, може пропасти цео свет и она са њи 
сваки час у Београд, па се отуд враћају весели, одмах знам шта ће бити.</p> <p>— Истина јест, и 
’нако вели... настави ћата, Министри су весели, нико и не сања о промени.</p> <p>— Јок, одсече  
 рад.</p> <p>— Ваша је много светлија и веселија.</p> <p>— Јесте; хајдемо сад тамо.</p> <p>Изиђ 
а је што види своју милу родбину, а још веселија што их у овакву стању може дочекати.{S} Скакућ 
ан израз, ове живе очи говоре друкчије, веселије, ђаволастије...{S} И кад какав свенуо старац п 
 се надимају од жудње, срце куца јаче и веселије, а ти у себи узвикујеш:{S} Камо рад? дај да се 
леда захвално па промени разговор и узе веселији, љубазнији тон.</p> <p>— Ама, молим те, шта ћу 
га, старајући се обоје да се покажу што веселији.{S} Разговори се вођаху или о школском послу,  
чко подвикну за њим, пратећи га очима и веселим погледом, док не замаче за врљике, па онда дохв 
омену владе. »Шта имам да се плашим или веселим, мислио је раније.{S} Ја морам да радим, а они  
ади господин учитељ?</p> <p>— Са децом, веселник.{S} Шта ће... да се склони од зла; боље му је. 
 добро је.{S} И онако ништа ниси имала, веселнице.{S} А сад пуна кућа.</p> <p>И Влајко се показ 
ратима је дочека домаћица:</p> <p>— Еј, веселнице, скапала си од глади.{S} Да ти начиним часком 
даше са неким одушевљењем, пријатељски, весело...{S} И кад он доврши свој дуги монолог и стаде  
S} Напред иђаше Љубица са својом децом, весело гледајући пред собом, а напослетку, завршујући р 
ачајним погледом.{S} И она гледаше њега весело и безазлено, с једва приметним руменилом, које ј 
о ти нисам преврнула тањир, узвикну она весело, намештајући чинију на сто.</p> <pb n="192" /> < 
латким сновима...</p> <p>Писар и Љубица весело прижељкују у топлој соби, шапућући једно другому 
, гледајући у страну.{S} Он јој притрча весело, са изразом необичне среће на лицу и као мало ст 
се једаред смирио, што му је у кући све весело и мирно, што га добри друг тако јако воли... сам 
вориште, веже га негде у заклон, па иде весело у школу, где га Љубица очекује, неки пут весела  
 сеоско одело, окорамио двоцевку па иде весело, као човек, који је до овога часа пливао у задов 
е јој да буде потпуно безбрижна, па оде весело.</p> <p>Гојко се још смешио задовољно, сећајући  
 /> учитељица изиђе из школе, дочека је весело и са живим одобравањем:</p> <p>— Тако, братићу,  
 се смејаше с тога што је млада, што је весело живети и што је смех најлепши украс младости.{S} 
а пред њу стаде Веља учитељ, насмеја се весело, па је запита!</p> <p>— Докле ћеш ти, море, да м 
вори врата од своје учионице насмеја се весело и стаде певуцкати неку песмицу.</p> <p>Пред школ 
>— Шта напротив? запита она, смешећи се весело и гледајући га лукаво, ђаволасто.</p> <p>— Не бе 
е за радом.{S} Она се преобрази: очи се весело засветлеше, образи се заруменеше; она се сва пре 
ва необична нервоза...{S} Она скакуташе весело с места на место, стаде по неку песмицу да пева. 
 шта може мислити <pb n="9" /> здраво и весело шеснаестогодишње девојче.{S} И село јој је у тим 
вори овакав живот... гле како се живо и весело разговарају!{S} А ја... са овако живом природом, 
 Гојко стоји пред децом, како им живо и весело прича, са уста му никако осмех не силази.{S} А д 
време чује како јој се другови громко и весело смеју.</p> <p>»Какво зло, мисли она даље: само т 
 и она не игра, кад је то тако слатко и весело!...{S} Па сеоба у своју кућу, па полазак у школу 
ад је свет тако леп, сунце тако топло и весело греје, срце у грудима тако живо куца и све, све  
мејано лице. »О, па ми ћемо овде лепо и весело, живети« помисли он, али не смеде исказати своју 
која су ми ласкала, стадох се проводити весело...{S} И чим ступих на испит, знао сам да ћу проп 
убица погледа за њим, па се осврте деци весело, и отпоче рад.</p> <p>Веља их затече на послу; у 
засветли у очима жива радост, она скочи весело, узвикнувши:</p> <p>— Гле, тата!...{S} Од куд ти 
ила од срџбе!...</p> <p>А Веља се смеши весело, као да је то и очекивао, као да је све у реду,  
 се носиш...{S} Хохохо... насмеја се он весело, видећи како она црвени од његове шале.</p> <p>— 
и кроз њега нека пријатна топлина, и он весело стеже ону руку, која му је толико страдања и мук 
оглед на пријатан дим вреле чорбе и ово весело женино цвркутање развесели га.{S} Одмах стаде си 
и оптерећени злом људи не смеју се тако весело, а њему смех не силази са уста.{S} Море, славан  
рукова са Љубицом.{S} За то време Гојко весело узвикну:</p> <p>— Веља, Бога ми!...{S} Ја гледам 
} Погледа је и би му веома по вољи њено весело, насмејано лице. »О, па ми ћемо овде лепо и весе 
што у ватри.</p> <p>Веља иђаше необично весело; обузело га оно пријатно расположење, које насту 
ељичин поглед на себе, осмехну се на њу весело и учтиво, као сваки нови познаник, који се жели  
 па стаде празна соба звонити од њенога веселог, јасног смеха.</p> <p>Писар се одједном промени 
 сунце трепери и блиста се... румене се веселом чаробном светлошћу његови зраци... оно се спушт 
 осетише да им се разлива нека пријатна веселост у срцу; осетише оно познато задовољство од здр 
а писар уживаше само, гледајући је тако веселу.{S} Он се збиљски за њу привезао; заволео је как 
лаву, али он ипак осећа неку празнину у веселу срцу своме.</p> <pb n="137" /> </div> <div type= 
е склони, па стаде из кујне певати неку веселу песмицу и сипати јело, да носи на сто.{S} Кад чу 
оју горку невољу: нема више здравља, ни весеља... постао је развалина, рушевина која труне, сен 
утра дође лекар, младић, окретан и жив, весељак, па још с прага удари у шалу: он је научио са у 
 од чуда. »Шта је ово сад?...{S} Овакав весељак, па се одједном промени...{S} И видиш, њих двој 
...{S} Па ћемо онда нас двоје наставити весеље.{S} Хоћеш?...</p> <p>Богосав, готово занесен чуд 
 Они сад тамо ручају, па да им поквариш весеље...</p> <p>Љубица подиже главу и стаде се домишља 
 она сад не мисли о оном, који пролази, весео, поред ње, не види га, него се чуди шта то бива у 
вак противничке групе, дошао к судници, весео, са неколико својих пријатеља, па задиркује предс 
 страдао!...{S} И после два дана дођох, весео, са испита, носећи књигу у руци...{S} У четвртом  
> <p>— Баш красан човек, рече Љубица; — весео, отворен, и тако лепо говори о нашем послу.</p> < 
ош, па купи и спреми.</p> <p>Чича изиђе весео, а Гојко се спусти и леже на своју нову постељу.. 
погледати кроз прозор, поред кога прође весео писар, подигнувши главу високо и погледајући жудн 
ица.</p> <p>— Ништа... проћи ћемо, рече весео Гојко који је био на десетом небу од радости: »из 
тећи корачати поред њега, а Гојко иђаше весео, задовољан, јер је данас добио потпуну освету за  
за његову, па и он развуче уста у широк весео смех.{S} Погледа је и би му веома по вољи њено ве 
, туробног дана полицајац дође необично весео, а и Љубица изишла до степеница у дочек.{S} Знала 
ки облак, а час се разведре и развуку у весео блажен израз... »Ала би то био живот, Боже!... ал 
 отуд још пре одговора прочитао страшну вест...</p> <p>— Она, братићу, она... учитељка..{S} Сад 
о... да буде врхунац муке и патње...{S} Ветар фијуче на махове, према скоковима коњским, а он н 
а лов, засут; све срушено, уништено, па ветар преко те пусте гудуре звижди и шиба, а Морава озд 
 хладан поветарац, за њим дође још јачи ветар, па се одједном завитла олуја...{S} Груну гром, п 
преко небеснога свода.{S} Оштар, хладан ветар, помешан са влажном измаглицом, стаде га шибати п 
ају усамљени...{S} Почиње шибати хладан ветар...{S} Гојко се грчи и тресе, па опет жури напред. 
сник у врућици.{S} Дуваше оштар, влажан ветар, и она подиже обе руке, па махну њима преко лица, 
тиште се низ сокаке, осети само како му ветар шиба и фијуче поред ушију... </p> <p>Шта је ово.. 
теби вичем свако јутро да собу чистиш и ветриш, а ти си ми направио овде читав свињац!...{S} Ја 
 не убио!...</p> <p>Освану дан туробан, ветровит.{S} Љубица није могла готово нимало спавати, а 
е овај ни мало не збуни од тог погледа, већ јој приђе слободно и оним полицијско породичним тон 
узним... још, још...{S} Даље се не сме, већ су ту пред њом... чини се да им чује и само дихање. 
есовањем:</p> <p>— Зашто ви, госпођице, већ четири месеца не примате плату?{S} Потписали сте сп 
наше.{S} Месни учитељ је старији човек, већ у годинама, пријатна, симпатична изгледа.{S} Скрома 
итала се: чега се имала бојати?{S} Ето, већ више од месец дана човек долази, и осим задовољства 
ути име писарево.</p> <p>— А новости... већ онако...{S} Прича свет свашта, не може се свему вер 
још усрдније. »Чује он за ту промену... већ тамо, депеша... па му се одједном одсеку ноге од ст 
о га је прво дуго обртала и посматрала; већ му је проучила и разгледала сваку шару, запазила св 
ред шта ће радити са очима и рукама.{S} Већ са очима је лакше... криће их, али руке... баш не з 
p>Писар долази на коњу свакога дана.{S} Већ га срамота свраћати судници тако често, па улази с  
ад виде да соба опет није почишћена.{S} Већ пети дан је како наређује Стојану да бар мало смахн 
па сад ето... треба уговор испунити.{S} Већ су два месеца, доста је чекања.</p> <p>— Знаш да зб 
Љубица, или друго штогод непријатно.{S} Већ се навикао на страдање, па не може да замисли дан,  
е да се промази прво јутро по свадби, а већ после... хм... досадиће се обома.</p> <p>— Само теб 
бине, која јој сметаше и као девојци, а већ у толико више као васпитачици.{S} Паштила се да се  
ретресају.{S} Богосав је у разговору, а већ и иначе, вазда главно лице, па се дао у објашњавање 
знају рад на једном обичном регистру, а већ онако... тхи!... — рече он, махну руком по ваздуху  
каво, испод очију, на Гојка.</p> <p>— А већ младе учитељице и у својим кућама имају велике удоб 
дуга путовања, стигоше цркви.{S} Служба већ почета, те они и не одморише децу, него их уведоше  
у руци...{S} У четвртом разреду, кад га већ сврших, умре ми брат, па умре и отац, али ја положи 
ушевну издржала за ово кратко време, да већ беше малаксала, у њој и не беше више снаге за даљу  
мо шта сам измислио...{S} Слушај!{S} Ја већ то кријем од свију, ни Вељи нећу казати, само теби. 
еговим грудима?...{S} Је ли се то збиља већ свршило?...{S} Он се наже њеном уху и прошапта:</p> 
сте ли видели како иде славно: половина већ знају да разликују оба гласа!{S} А тек смо почели,  
н и цео живот сјајан и блажен...{S} Она већ осећа лако дрктање у свему телу, чим угледа Влајка; 
..</p> <p>Не прође ни месец дана, а она већ изгуби памет и предаде се сва срцу, да је оно води. 
но, што је у вези са тим.{S} Али је она већ навикла да угушује мисли о томе.</p> <p>— Кажи госп 
hi>онако</hi> свршити!... понављаше она већ стоти пут једну исту мисао.{S} Него улетех, заробих 
јој у глави да је то његова жена, и она већ претпостављаше револвер у њеним рукама...{S} Страх  
твори.{S} Дође јој то врло смешно и она већ хтеде да се насмеје гласно, а Пера отвори капак, по 
ља дана како сте дошли на ово место, па већ да тражите премештај, и то још без узрока!{S} Јер ш 
то некако само собом удеси.</p> <p>Деца већ почеше долазити у школу, а они обоје сањаху...</p>  
д се разговарају пред Гојком.{S} Љубица већ не може више да сакрива узбуђење и руменило, кад је 
 сазнаде да је новопостављена учитељица већ приспела, да су одборници са кметом данас код школе 
 Долази ноћ...</p> <pb n="54" /> <p>Кад већ уђоше у село, Гојко се понуди да отпрати Љубицу до  
а женска лица која га посматраху, а сад већ заборави и на своју главу...{S} Срећом наиђе на њег 
 одвећ необичне комплименте...{S} Хајде већ то... не мари.{S} Може бити да је то баш у реду, не 
и, једнако га нешто вуче земљи, не може већ да се држи на ногама, дише некако врло брзо, али се 
ио је све како ваља, и чини му се да је већ крајње време за напад.{S} Очекивао је потпуну послу 
миче.{S} Би јој врло непријатно: она је већ опазила неке његове значајне погледе и хтела је одм 
Љубица седајући и смешећи се.{S} Она је већ ухватила на себи два значајна погледа писарева, па  
и и наступиле разне промене.{S} Пера је већ затворен; комисија, која му је одређена за извиђање 
 сам, па ме нешто глава боли.{S} Сад је већ прошло.{S} А ти, јеси ли се намучила у путу?...{S}  
 у Брезовац, смрче се сасвим.{S} Сад је већ добро знао ради чега је дошао овамо.</p> <p>Увуче с 
олица, клупа, табла и т. д.{S} А сад је већ време да се почне радити.{S} И јесте ли видели како 
{S} Да је раније па да свратите, али је већ мрак...</p> <p>Гојко се трже и готово одскочи корак 
ушање и одвратност!...{S} О, ако јој је већ постао одвратан, а цео је живот пред њима!{S} И нај 
е је доба?...{S} Заранци...{S} Па он је већ мртав... мртав!... убијен!...{S} А онај ће сад доћи 
ротив! то ти је дужност.</p> <p>Било је већ доцкан кад се Гојко диже и упути к своме селу.</p>  
и, треба издржати до краја...{S} Оно је већ дошло, ево га!...</p> <p>— Где је учитељ!... говори 
, па онда настави:</p> <p>— А ви, то је већ друго... вама требају многе школе.{S} Без тога не м 
ма.{S} Гле, и ноге му клецају!{S} То је већ обична ствар код њега, кад улази у непознато друштв 
 Најзад се кмет почеша иза уха, а то је већ значило да ће се ћутање прекинути.</p> <p>— Ехе, ја 
ади Гојка: да му помогне намеру, јер је већ увидео куд овај смера.</p> <p>— Е сад ако хоћете да 
е...{S} Јер доста се страдало, живот је већ био постао тежак, досадан... није се имало ради чег 
се разболи... видим да је шарлах, после већ и доктор рече...{S} Кад прездрави и поче се љуштити 
о дана господин писар у затвор... после већ буде осуђен на робију и тако... јест, тамо умре...{ 
 тамо-овамо, док се венчамо...{S} После већ добијемо боље место, неко усамљено село, где нико н 
ај...{S} За сад је и ово добро, а после већ, док се договорим са нашима, радићемо озбиљније.{S} 
за први мах као почетак, доста; а после већ, ићи ће све својим редом...{S} С нарочитом намером  
умешна, као да је усиљена...{S} А после већ свакад је исти: озбиљан, оштар поглед; само из оних 
тако тесно спојен са њеним бићем, да се већ више не може отклонити.</p> <p>»Како то, мисли она, 
..{S} То ће бити чеврти!...{S} А она се већ решила, решила се!...{S} Брже, брже да не буде доцк 
.{S} Нестало и страха и зебње, и она се већ почиње чудити чега се то до сад плашила.</p> <p>— Ч 
ева не чу се више од њега.{S} Љубица се већ тако навикла на његове походе, да их у извесне дане 
8993_C10"> <head>X.</head> <p>Љубица се већ прибирала, размислила, умирила се, па иде на рад ка 
8993_C9"> <head>IX.</head> <p>Љубица се већ неколико пута жалила писару на Гојка, а последњи пу 
ажели, све ћете имати.</p> <p>Љубица се већ почела трзати нервозно.{S} Он се пожури говором, да 
 са чувеном лепотицом.</p> <p>Љубица се већ бацила у најцрње мисли, једнако очекује неко зло, а 
еће, милоште, задовољства.{S} Кућица се већ давно срушила, по дворишту израсло трње и коров; пл 
илику да се не сретне са њом.{S} Сад се већ Љубица од истине наљути.{S} Ово његово стално и одл 
це и изазивљу црвенило на лицу, које се већ све обојило крвљу, али она ипак гледа тако, као да  
 за покојником. <pb n="101" /> После се већ навикла, а у вишим разредима беше веома занимљивих  
 ја и она — муж и жена!...{S} Разуме се већ: ја сам постао сталан, положио практични испит, па  
вилима донжуанске тактике.{S} Најпре се већ обавестио о њеним родитељима, о школовању, о свему, 
оца јој.{S} Изнурена, ослабела, лице се већ доста збрчкало, коса у велико почела седети, а она  
 се примио да буде старојко.{S} Вељи се већ знало кумство и без договора.{S} Али се нешто обе у 
ају све ближи, све интимнији.{S} Они се већ одавно значајно погледају, имају неке своје нарочит 
ђе сељак у белим кошуљама.{S} Сумрак се већ ухватио, те му се не распознаје лице.</p> <p>— Добр 
марљиво и журно пуна два месеца, док се већ не приближише ускршњи празници.{S} Дотле су урадили 
ји му долажаху у главу.{S} Са Гојком се већ није могло ништа говорити, он беше непрестано занес 
S} Дајте овамо Петра писара...{S} Он се већ сав охладио.{S} Дај кључеве!...{S} Запечате касу, п 
а карактеристична несразмера, али ко се већ навикао гледати га таквог, њему он сад изгледа сасв 
а она опет остане сама...{S} И Гојко се већ наже оној страни до врата, па чим она у ходању обрт 
а само мисли и мисли...</p> <p>Гојко се већ престао чудити.{S} Гледа је само, па и он почне узд 
ог депозитара, одоше у срез.{S} Тамо се већ многи догађаји изређали и наступиле разне промене.{ 
ме и спремите ручак.</p> <p>— Ха, то се већ разуме.{S} Како!... рече он и удали се са неким зна 
о је то, братићу мој!...</p> <p>Упис се већ завршује.{S} Деци се наређује да сутра дођу сви у ш 
се то све сјајно замишљало!...{S} Знате већ шта може мислити <pb n="9" /> здраво и весело шесна 
у цркву, кад је она удаљена.{S} Деца ће већ доћи, па нека их он води; и онако није до сад био у 
 гледају са презирањем!{S} На учитељице већ и не гледам, али они!...{S} По неки и не скрива шта 
напред своје велике сањиве очи.{S} Беше већ ушао у село, па гледаше да не изгуби из вида школу, 
бица претрну и застаде...{S} Гојко беше већ позеленео од страха.</p> <p>— Баш смо погрешили!... 
руку учитељу и таман да проговори (беше већ развукао усне у ироничан осмех), а председник проду 
ка.{S} Ову оџаклију заузела је Љубица и већ уредила у њој свој скромни намештај: ногаре са ново 
а се нагнула над провалијом, нагла се и већ губи равнотежу... оздо из црна бездана вуче је нека 
миљка се најпре пренерази, уозбиљи се и већ беше готова да проспе читаву ватру горких прекора,  
јим гостима.</p> <p>— Како...{S} Зар ви већ радите са словима? упита га Љубица зачуђено.</p> <p 
о и зажарено лице, приђе к писару, који већ беше устао и врло учтиво прихвати њен поздрав.{S} И 
е може она устати и рећи: извините, или већ тамо... морам на рад, чекају ме деца.{S} Како сам ј 
> <p>— Добро... отеже председник.{S} Ти већ знаш како му то иде, па само гледај да не буде посл 
, хајдемо, голубице!...{S} Казао сам ти већ, копаћемо злато...{S} Ја ћу одмах закупити рудник,  
је...</p> <p>Љубица гледаше, не знајући већ шта да мисли; осећаше само како јој се крави лед ок 
</p> <p>Кад Стојан оде пред Гојка, овај већ писаше нешто љутито.{S} Руке му дрктаху, а перо га  
но правила такав инат Гојку, да се овај већ није смео појавити пред њом.{S} Чим га опази, она с 
бица се веома зачуди кад виде да учитељ већ предаје о словима.{S} На табли стајаше великим, јас 
 тешко увредила...{S} Али рекла сам вам већ: ја за она два месеца нисам ништа знала за себе...  
несе да га осуши.</p> <p>Гојко лежи сам већ читав час, не мрда ни чим, не покрете се, као мртва 
но што ме сад не преместише: научио сам већ да радим сваке године у другој школи, па ми то изгл 
Господин Пера отворено изјави, да је он већ учинио што треба, да двојица учитеља буду премештен 
да се Љубици и Гојку чини, као да је он већ годинама међу њима.</p> <p>— Е брате ово је ваљано. 
ело, да носи на сто.{S} Кад чу да је он већ ушао у собу, она узе чинију са врелом чорбом и поне 
кве нове беде, која га може снаћи, и он већ претура у глави разне комбинације, али му не долази 
о осећа како га издаје присебност, и он већ увиђа да ће проћи овако ако га она не заустави.{S}  
ед своје смешне стране, ипак свиде и он већ замисли себе обучена у најфиније одело, стаде замиш 
е... хоћете?...</p> <pb n="88" /> <p>Он већ једва владаше језиком.{S} Љубица дисаше све јаче, а 
га се највеселије лице намршти.{S} А ко већ иначе има довољно узрока за тешко расположење, он м 
ела душа...{S} Деца одговарају: по неко већ схватило добро целу мајсторију и одговара правилно. 
179" /> <p>Једва стигоше кући.{S} Гојко већ ништа не зна за се.{S} Стојан га скиде и намести на 
 га дочека збуњено, као кривац, а Гојко већ мало подигао главу и гледа председника право у очи, 
по, сети се Хуса и других.{S} А ми ћемо већ њему... не бригај ти, чекај само док смислим...</p> 
а делу.</p> <pb n="117" /> <p>— То ћемо већ ја и ти на само... видећемо.{S} А деде да видимо то 
ини се невешт свему.</p> <p>— Добро, то већ хоћу... могу.{S} Али шта мислиш о њима, шта ће бити 
Па то су најобичније појаве у школи; то већ не сме никако да вас љути, јер ће вам се понављати  
разговор; нисам бивала у друштву.{S} То већ није ништа.{S} Али после шта оно говораше о некакво 
</p> <p>— Цртајте на табли.</p> <p>— То већ и онако морам... поједине округе, али опет не иде т 
и о последњим догађајима.{S} Веља је то већ све знао, па стаде мислити о лекару, да ли ће доћи  
ли.{S} Па <pb n="47" /> о плати... и то већ није ништа.{S} Није ни тешко ићи у срез.{S} Па о он 
ствари а понешто измишљајући, — како то већ умеју вешто младе девојке.</p> <p>Снаша Смиљка, бис 
поћи, узвикну он, смешећи се.</p> <p>То већ беше много.{S} На тако отворен разгор Љубица не беш 
жа, не би се имало шта јести.</p> <p>То већ беху обични Цветкови разговори, али Љубица обрати н 
осврћући се.</p> <p>— Ради, не знам што већ не излази.</p> <p>Писар скочи и утрча у школу.{S} О 
ословио наш састанак...</p> <p>— Е, зар већ!?... узвикну Веља.{S} Сви прснуше у смех и поскакаш 
е ту ћаска о свему и свачему.{S} Влајку већ догрдила она вечна туробност, пакост и јогунство же 
ој не постане још досаднији, а тешко му већ беше гледати оно вечито болно лице, на коме су испи 
а, Смедерева, ишли су по селима, где су већ основане овакве задруге...{S} Напослетку <pb n="191 
 мирис свеже, зелене траве, по којој су већ почеле да се купе росне капљице.{S} Вода се тихо сл 
Љубици, гледајући је значајно...</p> <p>Већ се навршују два месеца како она дође у ову школу, и 
 дете!«...</p> <p>По испиту наступи још већа промена.{S} Влајко, залудан, проводи по цео дан у  
извести Гојка да је сад тамо у кући још већа ужурбаност: баба Смиљка непрестано иде некуд по се 
ију као нешто веома велико, непостижно, веће од свега... управо о већим школама није смео ни ми 
 сањао о књизи...{S} Мислио сам да нема веће среће на свету, но добити књигу.{S} Кад на два дан 
ужно и иронично.</p> <p>— О, па зар има веће среће!... .{S}Ја сам најсрећнији данас!...</p> <p> 
е, видећи пред собом све црње дане, све веће зло...</p> <pb n="81" /> </div> <div type="chapter 
коли преживела; и што више мишљаше, све веће је црвенило по лицу обузимаше.{S} Она се стресе, и 
доше растезати у дужину, стварајући све веће, разноврсне слике.{S} Одједном се на зиду, право п 
тегло, притисло мозак, и она пада у све веће бунило.{S} Само осећа неку пријатну топлину, коју  
е лекар, али код њега може да се излеже веће зло.</p> <p>— Какво?... узвикну Веља уплашено.{S}  
мати зебња, ади досадашње узбуђење беше веће, те надвлада, и она опет обори главу, стидљиво и п 
је их раздвајаше и не допушташе никакво веће зближење.{S} С тога су се они ограничили на тих, о 
 по небу снују густи облаци, скупе се у веће групе, пронесу се тако заједнички над селом, па се 
— Ја бих све за вас... настави он у још већем узбуђењу и дрктавици, — само да ви нисте онаки... 
 да она још руча.{S} А на душу пада све већи терет, све љући бол...</p> <p>»Иду страдања, видим 
ана врати, рекавши да ће предузети неки већи пут.{S} Међутим, о путу он није ни мислио, него је 
о далеко пред њима виђаше се други, још већи облак, који им се нагло приближаваше.{S} Они сврну 
, непостижно, веће од свега... управо о већим школама није смео ни мислити. — Па ти си то мене, 
м питањима из школскога рада.{S} Велика већина учитеља узе учешће у дебати, док учитељице не ск 
И ја тако радим и многи, управо огромна већина.{S} Па још кад дознамо раније ко је ревизор, ост 
ло па се беле чисте кошуљице; на ногама већином алеве чарапе а на леђима јелечићи.{S} Љубица се 
етодике, јер и наша врховна управа ради већином против методике, па морамо и ми.{S} Шта, зар ја 
о неколико стотина жена, јер су се чули већином женски гласови.{S} Љубица претрну и застаде...{ 
 како су провели лето.{S} Љубичини ђаци већином су до сад чували овце и говеда, а међу Гојковим 
о, врло ретко, гледају човека право, но већином стоје под обореним капцима.{S} Цело лице му има 
 до подне учинити још неколико, можда и већих; — она то зна.</p> <p>— Како се зовеш ти, мали, ш 
аћа старо расположење, осећа се у некој већој слободи, спали јој ланци с ногу и руку, којима бе 
 се онако исто као и Љубица, само у још већој мери.</p> <p>Ручаше заједно, наразговараше се и з 
не може ни из једног предмета да истера већу оцену од јединице, нестаде га.{S} После се виђао д 
јте само!{S} Пред учитељски испит добих већу суму новаца... оставио ми по смрти мој добротвор.. 
а и одоше на ручак Љубичину оцу, а пред вече се сви вратише, да би се сутра рано могао наставит 
 саучећа... он зна да, би се и сам пред вече кренуо Вељи, ризикујући да и његова жена угледа ма 
 их виђаху сељани усамљене, обично пред вече: и на реци, и у шумици, у потесу по необраној куку 
ди од бриге.</p> <pb n="200" /> <p>Пред вече, кад се мати и кћи склонише у собу и остадоше саме 
е не распознаје лице.</p> <p>— Добро ви вече! рече он, пришавши Љубици.</p> <pb n="194" /> <p>О 
 Срећом, данас се ништа не догоди.{S} У вече се договори <pb n="122" /> са Стојаном да сутра ра 
 ће нам бити сав од драгог камења, па у вече кад ја дођем с рада, обучем се у скупоцено одело,  
заштиту писареву.</p> <p>Једне суботе у вече уђе Стојан у Љубичин разред.{S} Чича беше на велик 
ад и дође кући, а кад дође, и то само у вече, закључа се у своју собу, ноћи, и чим сване опет о 
{S} Она би, без сумње, још онога кобног вечера, вођена својом плаховитом нарављу, учинила какво 
у, и ако он у последње време и ручава и вечерава негде на другом месту.{S} Одједном шкрипнуше в 
рави, па оде журно.{S} Мислио је да иде вечерас цркви, субота је, па да ноћи тамо, али га сад о 
> <pb n="70" /> <p>— А шта велиш за ово вечерас, јесам ли погрешио?</p> <p>— Како?...{S} Напрот 
тварима, а ти набави које јаје, па ћемо вечерати.</p> <p>— Хм, до сад смо куповали од Смиљке, п 
це у разговору.{S} Увече, после скромне вечере, легоше заједно на Љубичин кревет.{S} О, да дивн 
ека, боље је да чува кућу.</p> <p>Једне вечери седи она у дворишту и чека мужа на вечеру, и ако 
га новог друга и пријатеља.{S} Ова лепа вечерња шетња освежила их и улила нову снагу у грудима, 
тосребрни стубови дима, који се на овом вечерњем затишју само љуљушкаху, док се на великој виси 
ле неком љубичастом бојом — носи се тај вечерњи звук и бруји далеко ширином, чак тамо до краја  
иде му учитељ дуги монолог.</p> <p>— За вечеру? како не, што год хоћеш, братићу!...{S} Само не  
 јелече, па изиђе да справи себи што за вечеру.</p> <p>...{S}А Гојко посматраше како се чича Ст 
ј!...</p> <p>— Можеш ли спремити што за вечеру? прекиде му учитељ дуги монолог.</p> <p>— За веч 
чери седи она у дворишту и чека мужа на вечеру, и ако он у последње време и ручава и вечерава н 
ина.{S} Он осети да је остао усамљен за вечита времена, јер му нестаде онога што му је испуњава 
. помисли она. — Неумна, незгодна је та вечита борба са кметовима и одбором...{S} И деца хоће ч 
ад бити?... да отпусте, на свагда... са вечитим жигом срама, без повратка, без оправдања«...{S} 
а младост и све... као да је осуђена на вечито заточење.{S} Она гледаше Гојка, који стајаше уз  
престано тако страшна и одвратна, те ме вечито избегавате?</p> <p>Гојко се унезвери, рашири очи 
 ће се тако?{S} Не може се то продужити вечито; неко ће од њих бити премештен.{S} Он сам то уви 
је она сама кварила његов изглед својим вечито погуреним леђима.</p> <pb n="7" /> <p>Гојко се с 
 Ја — још луђи!{S} Кога ће да умири ово вечито чергарење, ово терање без кривице и реда!...{S}  
аднији, а тешко му већ беше гледати оно вечито болно лице, на коме су исписане велике муке и те 
виде; беху то црне сјајне очи, из којих вечито бије живи огањ.{S} И кад цело лице добије притво 
неизмерна... ви се то откупљујете...{S} Вечна правда!...{S} Али сад... тако изненада!...{S} Чек 
у и свачему.{S} Влајку већ догрдила она вечна туробност, пакост и јогунство женино, па бежи од  
емена — а то је велика срећа, јер да је вечна — зло!{S} И каквих ти власти и кметова он није пр 
необичним погледом, из кога бије смрт и вечна мржња.{S} Лице јој беше све нагрђено и онакажено  
 гони...</p> <p>Мрак!... мрак!... свуда вечни непробојни мрак... и око ње и у души самој.{S} Ни 
и је добро!«... </p> <p>Хеј, станите ви вечни трудбеници, што не знате ни за један час одмора;  
и радости... ничега, ничега!...{S} Само вечни, дубоки, непроменљиви мир исписан је на њему и са 
скалашна сеоска деца...{S} И кметови са вечним немањем новаца, и депозитар крајем свакога месец 
 од једа«.</p> <p>Гојко остаде озбиљан, вечно намрштен и повучен, избегаваше сваку прилику да с 
а избегавати...{S} И онда настаје дуго, вечно, бескрајно страдање, без иједнога срећног дана, б 
о мило сухо тело и ћутати, ћутати дуго, вечно... ћутати и сећати се срећнога и безазленог детињ 
ани мука и страдања.{S} Али докле ће се вечно страдати?...</p> <p>Влајко се спремаше да легне,  
се и родио за то: да страда, да се пати вечно...</p> <p>Дође и Љубица.{S} Изменила се.{S} Здрав 
 више, тамо у недоглед, оној бескрајној вечној истини...</p> <p>— О, како је дивно! узвикну Љуб 
 јаче, уверавајући је пламеним речима о вечној љубави...{S} Тако некако дођоше цркви, и она вид 
вот унапред, а оно све пусто и одјекује вечном, бескрајном празнином...{S} Даље, даље грозни и  
задише својом величанственом бескрајном вечношћу...</p> <p>Љубица и Гојко стајаху неми, зачуђен 
елику и непроменљиву истину, прочитајте вечну реч на овом окамењеном лицу и умирите срца своја. 
...{S} Али је женска глава за те ствари вешта, очас се учини позајмица, нешто се дотера приврем 
вима, написано со.{S} Учитељ се с доста вештине али и муке стараше, да навикне дечје ухо разлик 
ци.{S} Она још није стекла ону необичну вештину многих старијих учитеља, да целе године туку де 
дне, немоћне дечице!...{S} Љубица за ту вештину није ни знала, па зато јој ревизор смањи оцену  
атио, биће у канцеларији.{S} А ти треба вешто да се прикрадеш и да предаш ово писмо његовој гос 
е олакшице он њој чинити...{S} Затим се вешто наведе разговор на неке учитеље и једну учитељицу 
лица прелете му облачак љутње, ну он то вешто сакри, па врло пријатељским гласом настави.</p> < 
онешто измишљајући, — како то већ умеју вешто младе девојке.</p> <p>Снаша Смиљка, бистра и паме 
зи узалуд, а ретко кад да дође с добром вешћу и са чистом намером.{S} Обузе је страх, хтеде уст 
а тече моја шумна Морава...</p> <p>— А, ви сте Моравац.?</p> <p>— Да, одговори он, а из очију м 
и гужвајући шешир у рукама.</p> <p>— А, ви сте то! узвикну капетан са очигледним интересовањем, 
 ближих зграда и рече:</p> <p>— Ено је, ви’ш она... с високим оџаком.</p> <p>Путник распита деч 
> <pb n="176" /> <p>— Шта сте се, море, ви учитељи, данас проскитали!{S} Што ниси са женом отиш 
види тај савет, одговори Веља.{S} Море, ви имате паметног фамулуса, вере ми!{S} Тако, тако је н 
ли ви... знате ли... о, па ви не знате, ви не видите!... узвикну он усред два окићена воћњака,  
ило страшно зло.</p> <p>— Е, госпођице, ви сте тек изишли из школске клупе, а ми знамо како се  
о чело. — Ваша су страдања неизмерна... ви се то откупљујете...{S} Вечна правда!...{S} Али сад. 
ши је радознало у лице.{S} А ово сад... ви сте примили своју заслужену плату од државе...{S} Јо 
, задуван и узнемирен.{S} А не знате... ви не видите шта је у мени...{S} И сам нисам знао...{S} 
о ознојенога чела.</p> <p>— Ви... ви... ви кажете тамо, да... да ја... поче он замуцкивати, зад 
у преко ознојенога чела.</p> <p>— Ви... ви... ви кажете тамо, да... да ја... поче он замуцкиват 
 у лице. — Ја... ја... казао сам вам... ви сте ми све!...{S} Дајте да заједно страдамо...{S} Мо 
рдо верујем.</p> <p>— Не верујте!...{S} Ви сте страдали због доброга срца свога... </p> <p>— Че 
оставите ме... заборавите сасвим!...{S} Ви сте сувише добри, ваше је срце меко, али вам ја ништ 
, кујну, подрум и дан орања земље...{S} Ви ми то набавите, па ја вам не тражим ни паре. </p> <p 
 <p>— Учили смо гимназију заједно...{S} Ви после одосте некуд... у полицију.</p> <p>— Ха, па шт 
отеже и збуни се изненађена девојка.{S} Ви сте, дакле...{S} И ја сам овде постављена...{S} Љуби 
 све лепо, као што сте мени причали.{S} Ви ми рекосте, чини ми се, да је изненада упао у вашу у 
, настави писар, нудећи Гојка пивом.{S} Ви сте ми тако познати.</p> <p>— Учили смо гимназију за 
од мене... ја и онако радим само то.{S} Ви можда мислите... запе она, црвенећи; ја нисам.... то 
ти убрзано...{S} Обузе и њу узбуђење. — Ви не знате и не верујете... а ја би за вас... све, и д 
че шаку преко ознојенога чела.</p> <p>— Ви... ви... ви кажете тамо, да... да ја... поче он заму 
указала велику пажњу Богосаву.</p> <p>— Ви сами... чекате учитеља?...{S} Тхе, шта ћете... мора  
атра, која га грејаше у послу.</p> <p>— Ви, одмор... да.{S} Хе, ваши су мали, не треба се са њи 
чим стадоше на пољу запита га:</p> <p>— Ви сте јамачно лепо провели детињство и младост?{S} Вид 
узбуђења, стаде живо говорити:</p> <p>— Ви не знате, а то је мени још из детињства... запамтио  
оћу да ми се тачно квартирина издаје, а ви набављајте од куд знате, рече Љубица одсечно и мало  
ко... .{S}Ја ћу ове уписати код мене, а ви како хоћете са њима, рече он и изиђе брзо.</p> <p>Љу 
{S} Ми смо владали само девет месеци, а ви по више од године!...{S} Мој рођо, ту је се добро на 
 девојчета. ’Натема је... помисли он, а ви’ш овај не уме ни да обели!« Не може народ да издржи  
p>— Школски одбор има свога деловођу, а ви у школи немате никаква посла.</p> <p>— Молим опрости 
17" /> <p>— Ја изиђох мало међу децу, а ви гледајте ту: ако наиђе какво кретенасто, немојте га  
ом!{S} Кажем вам... уверио сам се!{S} А ви опет...</p> <p>Љубица га гледаше са неким одушевљење 
ло би се још по рубље искамчити...{S} А ви’ш ова се даска извитоперила, па се клацка.{S} Не мар 
киде га Гојко живо. — Мене остави.{S} А ви тамо ако хоћете... како знате...</p> <p>— Не бој се, 
 да издржи оволике терете...</p> <p>— А ви затворите школу.{S} Јавите министру да не можете изд 
 се гласно, па онда настави:</p> <p>— А ви, то је већ друго... вама требају многе школе.{S} Без 
нам ја: да ја нисам само привремени, да ви’ш како би облетала.{S} А овако, баш ми је тешко.{S}  
S} Кажем ја вама: по зубима лоле, па да ви’ш како ће да врте репом.{S} Море, право мушко!{S} Он 
вац! узвикну он, бришући се.{S} Како да ви не примите плату за четири месеца!...</p> <p>— И ја  
ш већем узбуђењу и дрктавици, — само да ви нисте онаки...{S} Сву ћу вас обасути брилијантима... 
...{S} Знате ли ви... знате ли... о, па ви не знате, ви не видите!... узвикну он усред два окић 
 из очију крупне сузе.</p> <p>— Ама шта ви!...{S} Не допуштам... мисао такву не допуштам!...{S} 
оро:</p> <pb n="10" /> <p>— Не знам шта ви говорите.</p> <p>— Ехе... па онај криви.{S} Ваш нови 
лити: зубат беше, па одмах за очи. »Шта ви ту, вели им он, мучите овог јадног старца.{S} Како ћ 
S} Ја ћу вам бити на услузи свакад, кад ви зажелите.</p> <pb n="27" /> <p>— Хвала вам у напред. 
ше, мораде га прекинути.</p> <p>— Е сад ви нама да дате један савет, јер зато смо управо и дошл 
 јавим на практични испит.</p> <p>— Где ви је чича Стојан? обрте она разговор, видевши да му то 
 дивљаче.</p> <pb n="16" /> <p>— Помаже ви Бог! поздрави се старац, скинувши капу и наслонивши  
м.</p> <p>— Ово ви је вамилијаз, а може ви и кувати.{S} Он је господин-Драгољубу, што оде сад о 
нистрова, одвојте ми деветорицу... које ви хоћете.</p> <p>— А морају ли се они засебно уписиват 
к смо почели, од јуче...</p> <p>— Дакле ви сте задовљни данашњим одговорима? упита она бојажљив 
{S} Да дођем, а?...{S} Али нећу, ако ме ви не зовете...</p> <p>Љубица се насмеши усиљено, усне  
ојко одлучно.</p> <p>— Видим ја како се ви мрштите...{S} У једно време помислих сад ћете скочит 
м почео, одговара он наивно. — Зашто се ви као чудите?</p> <p>— Па, знате... нама су предавали, 
стави очајним гласом:</p> <p>— Не знате ви ко је пред вама.{S} А кад бисте знали каква сам ја т 
рекиде га:</p> <p>— Молим вас, шта ћете ви овде, ко сте ви?...{S} Зашто се плећете у оно што не 
! викну он, дижући се. — Седите, седите ви ту, док се ја не вратим, рече он Гојку, који такође  
а ми је добро!«... </p> <p>Хеј, станите ви вечни трудбеници, што не знате ни за један час одмор 
 живот?...{S} Еј, људи, људи, какви сте ви!...</p> <pb n="166" /> <p>Љубица задржа госте на руч 
p>— Молим вас, шта ћете ви овде, ко сте ви?...{S} Зашто се плећете у оно што не разумете и што  
они, капетан га ослови:</p> <p>— Ко сте ви?{S} Шта тражите?...</p> <p>— Учитељ орловички...{S}  
зеш? одговара му председник.{S} Што сте ви јуче ишли у Београд, него за то.{S} Море, њему се то 
{S} Истина нисам ’нако... као што бисте ви желели, али опет, кад год устребам... ја сам ваш...{ 
саме браде.{S} Шта је то, кмете Ћиро, и ви људи!{S} Прошлог љета пустите ми ово дете да ме надг 
 се, то су најлепша сећања...{S} Ето, и ви се сећате неких ситница...</p> <p>— А ја вам кажем д 
вши да Влајко нарочито ћути, настави: и ви то поуздано не можете заборавити никад?...</p> <p>—  
 што не знате ни за један час одмора; и ви са намрштеним челима, са лицима онакаженим страдањим 
ицима онакаженим страдањима и патњом; и ви, јадници, што изгубисте образ и поштење, удварајући  
 да ће сутра сви ђаци ићи у цркву.{S} И ви да се спремите да, идете са вашом децом.</p> <p>»Хва 
 као да јој је мало ваздуха.</p> <p>— И ви баш хоћете... не гнушате се мене?... не презирете ме 
еба да се одморе добро, дуг је пут, а и ви.{S} Па да се упознамо...{S} Ко зна кад ћете нам опет 
овека — вели нам господин капетан, да и ви имате некакве жалбе на пређашњега писара овога среза 
же бити наћи стан и џабе, па зар онда и ви да ми не платите ништа?{S} Ја имам по закону право н 
b n="61" /> <p>— Ама као да смо се ја и ви, господин учо, раније познавали... или смо се негде  
ио мојим именом.{S} Чуо сам да сте се и ви уплашили од нашег ономадашњег разговора и да сте се  
радовати.{S} Ето, видите... сад знате и ви зашто сам зимус страдао.{S} Тако је морало бити!...{ 
рекинути.</p> <p>— Ехе, ја... дођосте и ви.{S} Само, простићете, јесте понели какву објавицу са 
је у вашем положају,.. учитељица, као и ви...</p> <p>И сад настаде дуг, речит монолог, у коме с 
ца увидела, па му приђе.</p> <p>— Зар и ви пуштате, рече му она отворено, онако како су и јутро 
рајући се <pb n="185" /> силнима, и сви ви забринути и намучени ходите и станите овде уз ову ве 
мисао такву не допуштам!...{S} Знате ли ви... знате ли... о, па ви не знате, ви не видите!... у 
ст!...</p> <pb n="135" /> <p>— Јесте ли ви Гојко Савић, учитељ? звони отуд са врха озбиљан, кру 
 их и обрте се Гојку.</p> <p>— Јесте ли ви ово писали? узвикну он, показујући прстом на Гојков  
е овога рада биће заједнички ручак, али ви немојте остати... имаћете незгода... рече он, отежућ 
јест, био сам... због квартирине.{S} Ни ви нисте још ништа примили, кажу ми кметови.</p> <p>Љуб 
p> <p>— За прирез што велиш... нисте ни ви бољи.{S} Чекао сам те годину и по, док ниси измирио  
бораве, нарочито рачуна...{S} Овако док ви радите веронауку, познавање природе, певање... у мај 
аду...{S} Па сам хтела вас молити да им ви кажете, вас ће послушати.</p> <p>— Знам, казаше ми с 
а се поздрави са учитељем.</p> <p>— Ово ви је вамилијаз, а може ви и кувати.{S} Он је господин- 
или, да није школскога приреза?{S} Него ви очекните док ми дођемо, па ћемо вас лепо намирити.{S 
у се не распознаје лице.</p> <p>— Добро ви вече! рече он, пришавши Љубици.</p> <pb n="194" /> < 
 баш дођох нарочито да чујем... како то ви...{S} Некако то ви радите друкчије, живље.</p> <p>—  
 да чујем... како то ви...{S} Некако то ви радите друкчије, живље.</p> <p>— Хм... кажем вам...  
ући је са интересовањем:</p> <p>— Зашто ви, госпођице, већ четири месеца не примате плату?{S} П 
својим гостима.</p> <p>— Како...{S} Зар ви већ радите са словима? упита га Љубица зачуђено.</p> 
лтат овога разговора.</p> <p>— И што ћу ви рећи, брате, јесу и ови удовци ђаволи, кад се ожене! 
Него ти њима први покажи зубе.{S} Је с’ вид’о нашу учитељку како је жустра!...{S} Тако је то, б 
ушао у село, па гледаше да не изгуби из вида школу, која се, са својим високим димњаком <pb n=" 
са прага од стана махну руком.</p> <p>— Виде ли, братићу? они се нешто поџевељаше...{S} Море, о 
сиротињске дашчарице, са чијег се прага виде шумни вали дивотне Мораве.{S} Чим сване, они сви,  
за школу, а они: »одбегла«...{S} Е нека виде да није, и да не треба тако брзо каљати човека...{ 
уморно, бесмислено, апатично...{S} Веља виде да овде нема више никаква посла, па се спреми за о 
леда је право у очи и не трепће.{S} Она виде да је погрешила, али осети да не вреди сад исправљ 
е, братићу, мени је обећала!</p> <p>Она виде да Веља хоће да убије Стојана, па побеже у школу;  
аву, па ни прословити...{S} Тада Љубица виде шта је урадила, увиде како је далеко зашла, и тога 
...</p> <p>Љубица дође до врата, па кад виде толике очи управљене на себе, застаде, збуњена и п 
који таман хтеде ући у двориште, па кад виде њу, изненади се па застаде.</p> <pb n="203" /> <p> 
 свој жалосни стан.{S} Пренерази се кад виде да соба опет није почишћена.{S} Већ пети дан је ка 
аблицама.{S} Љубица се веома зачуди кад виде да учитељ већ предаје о словима.{S} На табли стаја 
марамом и спремаше се да изиђе, али кад виде колико новаца Љубица узе, и он се зачуди:</p> <p>— 
а то не буде Љубици по вољи.{S} Али кад виде да га она сама увек позива и да се радује сваком њ 
страдање.</p> <p>— А ти, чини ми се, не виде писара?</p> <p>— Не.{S} Што?</p> <p>— Више је окрв 
, снујући даље планове.</p> <p>Гојко не виде ништа више око себе, па ни ћату; очи му прескакаху 
језа свега...{S} Онаких очију он још не виде; беху то црне сјајне очи, из којих вечито бије жив 
 пошли Вељиној школи, па свратише да се виде са Гојком и да се Пецић упозна са његовом домаћицо 
 снага повратила.{S} Чим уђе у разред и виде шта су деца радила за време њеног одсуствовања, од 
 задиркивати.{S} Гојко то опази, па чим виде да је Љубица свршила посао, приђе јој и одведе је  
оше два сведока и испиташе их.{S} Гојко виде да ту нема шале, па се прибра и стаде се бранити,  
> <p>Пролазећи ходником школским, писар виде да се отварају врата на Љубичиној учионици, па кор 
дворишта.</p> <p>Љубица је сад први пут виде из близа.{S} Пролети јој кроз главу све, што је зн 
 другарски.</p> <p>Гојко испи, па одмах виде да се и Пера и Љубица нешто смеше и гледају њега.{ 
сњења.{S} Рибице...</p> <p>Љубица одмах виде да је то пијан човек, па брзо појури вратницама, а 
p>— О, безнадежни јуноша, узвикну Веља, видевши га где му долази.{S} Шта је, пишти ли рањено, и 
дај ми воде да се оперем, прошапта она, видевши Стојана како је гледа немарно.</p> <p>— А онај  
 ми ћемо да омркнемо овде, узвикну она, видевши да је сунце зашло.</p> <p>Они се упутише низ бр 
 ширином допире до ливада.{S} Чобанчад, видевши <pb n="2" /> путника у варошком оделу, пођоше к 
исли«...</p> <p>И ови измирени другови, видевши колико су заостали, пређоше на посао из све сна 
кћући сав од љутине.{S} Она се намршти, видевши га таква, што се не измаче оку његову, па одмах 
е увреди овако отресита госта; а Гојко, видевши ово нагло црвенило на Љубичину лицу, обори очи, 
 ви је чича Стојан? обрте она разговор, видевши да му то пада тешко.{S} Како вам се чини? — Сме 
капетан таман излази из канцеларије.{S} Видевши збуњена Гојка како се осврће у неприлици, не зн 
 <p>Љубица погледа за његовим очима, па видевши ко долази, намргоди се и заузе неки одсудан, са 
колу.{S} Гојко довршиваше предавање, па видевши овога неучтива <pb n="103" /> госта, збуни се и 
с кревета, обрте се збуњено по соби, па видевши да га не очекује никакав посао, врати се и леже 
ви разред гимназије, заједно са њим, па видевши да не може ни из једног предмета да истера већу 
> <p>— Збиља?... запита Љубица живо, па видевши да Влајко нарочито ћути, настави: и ви то поузд 
, одговори Љубица озбиљно и одлучно, па видевши да се писар спрема да избаци неку пошалицу на Г 
ећи украс у рукама, притрча прозору, па видевши да писар изиђе из дворишта, врати се на пређашњ 
ио залетео за Гојком, истрча у ходник и видевши Љубицу, стаде пред њом, дркћући сав од љутине.{ 
полаже...{S} Не био ја на његову месту, видела би ти...{S} Него шта би ти хтела, кад не можеш о 
уменилом, које јој се разли по лицу.{S} Видела је да има нешто повољно да јој каже, па очекиваш 
е Влајко стално уозбиљио.{S} Није му се видела љутња на лицу, али тек нема више онога топлог по 
о мало дете и доведох кући.{S} Тада сам видела да на њега никад не бих могла руке дићи... да не 
г у своје село...</p> <p>»Ето, и то сам видела!...{S} Вуче ме нека невоља напред, а осећам да н 
пео и надвирио се на прозор...</p> <p>— Видели сте... јецаше она, не дижући главе.{S} Али сад.. 
јући и сам да је то немогућно.</p> <p>— Видели су нас... не иде...{S} Ах, шта ту!... плану она  
/p> <p>— Дивљаци.{S} Као да нису до сад видели човека.{S} Али шта је ово те нико не доводи децу 
време да се почне радити.{S} И јесте ли видели како иде славно: половина већ знају да разликују 
сам учитељ.</p> <p>Деца се зачудише.{S} Видело се да су све друго очекивала, само не то, да ће  
оћете... проговори Љубица, црвенећи.{S} Видело се да је због тога и зауставила Гојка, али није  
p> <p>— Знам... знам... све знам!...{S} Видео сам!... узвикну Гојко таквим вриском, као да неко 
ако, братићу, Бог ти дао, тако!{S} Јес’ видео, господине?...{S} Кажем ја вама: по зубима лоле,  
и је сео у средини кола.</p> <p>»Бог га видео, кад их пре научи песми! помисли Љубица. — Види с 
постаде одлучан, жив...{S} Ко би га сад видео, не би познао у њему онога збуњеног, плашљивог ја 
радио?...</p> <p>Веља таман каза шта је видео и знао, а Гојко стаде махати руком и опет удари у 
бу, седе и рече Стојану да прича шта је видео...</p> <p>Прође подне, Љубица још лежи на столу;  
ажљиво, гледајући да нема кога ко би је видео.{S} По том обори главу и, замишљена погледа, пређ 
 је загорчао; и онако нисам никад среће видео.{S} И свака несрећа мора да се разбије о моју гла 
ојко се следи, и од тог дана није се ни видео ни проговорио са њима.{S} Са Љубицом, кад има што 
 <p>— Ево, ево гле... животињо!... јеси видео ко је Пера писар!...{S} И ти, смраду један... и о 
ушице, не бој се, не плаши се... ја сам видео, све сам видео, онде, са онога прозора...{S} Али  
е, не плаши се... ја сам видео, све сам видео, онде, са онога прозора...{S} Али ја ништа, Бога  
на и не мисли на мене; то сам баш добро видео...{S} Како ме је гледала... као да сам... како ћу 
 он нечему па застаде. — Јеси ли ти баш видео да је акт из Министарства...{S} Министров потпис? 
ли оне двокрилне, те се између њих може видети.{S} Пропе се на прсте и погледа унутра...{S} Ено 
воја посла, то ти је за сад, а после... видећемо.{S} За сад, упамти добро, да ниси ни прстом мр 
 /> <p>— То ћемо већ ја и ти на само... видећемо.{S} А деде да видимо то са учитељем.{S} Баш ме 
амо то...</p> <p>— А после?...</p> <p>— Видећемо... бојим се да не пређе у запаљење плућа.</p>  
 ватрени поглед.</p> <pb n="14" /> <p>— Видећете, настави она, у школи немају ништа: у првом ра 
p> <p>Гојко уздахну, скрушен, без наде, видећи пред собом све црње дане, све веће зло...</p> <p 
си устајала од спавања? ослови је мати, видећи је необучену.</p> <p>— Устала сам, па ме нешто г 
ш...{S} Хохохо... насмеја се он весело, видећи како она црвени од његове шале.</p> <p>— Чорба ј 
p> <p>Љубица изиђе на врата и стаде, не видећи ништа око себе.{S} Беше страшно погледати је.{S} 
/p> <p>И Гојко корача журно, брижно, не видећи ништа око себе, осећајући само да га све више оп 
псало од глади...«</p> <p>»Још ништа не видех, ни какве су учионице, ни колико имам ђака...{S}  
ити.{S} Истина, ово су неки добри људи, види се... али тек...</p> <p>— Јесте ли богослов или пр 
 боље се види.{S} Па ово још није мрак, види се!...</p> <p>Ха, ево њиве!...{S} Полако само... т 
 изглед лица.{S} Но гле, шта је оно?... види ли добро... то се лице смеши и смеши се баш на њег 
 чини јој се да говоре.{S} Јест, ено... види се јасно...{S} Беше у том погледу читав бездан пре 
еричан врисак...</p> <p>Писар се прену: види да овако неће никад бити краја скандалу, па дохват 
, лупне ногом, управо врхом ноге о под; види се радо би скочила и притрчала детету.{S} Ко зна ш 
, па још привремени!...{S} Али не мари; види се да ће бити мекши од воска: она ће моћи поступат 
p> <p>Писар се одједном промени у лицу; види се да се спрема за некакву изјаву, па га почело об 
/p> <p>Гојко брзо притрча прозору...{S} Види се, она му нешто живо говори, а он се чуди и гледа 
а, па нешто трља, вуче, шта ли ради.{S} Види се и покривач и под њим <pb n="121" /> нека нејасн 
д их пре научи песми! помисли Љубица. — Види се да је нису знали до сад: ено још их учи како се 
им.{S} Тхе... кад није боље...</p> <p>— Види се да ми нисмо за село: треба, са њима бити друкчи 
губи траг, и ево сад му би суђено да га види у пуном сјају господства, у положају од кога и сам 
Љубицом, али тек му је криво кад год га види, а нарочито кад стане да се увија око учитељице.</ 
а придену у косу, па приђе огледалу, да види како стоји у коси.{S} Изврсно!...{S} Она спусти оч 
ито дошла да чује коју реч о писару, да види шта је то: треба ли да се боји чега, или ће јој и  
 јој не рече то с нарочитом намером: да види хоће ли одмах сама запитати и шта ће радити кад чу 
Влајко затвори за собом врата, изиђе да види ко лупа.{S} Гојко куцну на прозор и доста јасно ви 
{S} Писар се изви, и док се он обрте да види какво је то чудо, оне сухе руке падоше на Љубичине 
ареним очима.{S} Прикачи га на груди да види како стоји, али мука: нема у школи огледала!...{S} 
ћи ни за болест ни за шта...{S} Само да види њу опет поред себе, јер држаше да је одбегла сасви 
 њеном децом, док је боловала, она сама види како је много он урадио, али се ипак плаши, много  
и...{S} Тако некако дођоше цркви, и она види себе у белој сјајној хаљини, са венцем на глави, а 
почиње се ружити, растурати...{S} И она види да ће нестати свега и да ће после наступити црно и 
ао да је води на муке...</p> <p>Богосав види да се она ућутала као окамењена, па чека његову ре 
и, молим вас, ко може да се не љути кад види овако мало дете, а препредено и ширет к’о и чича С 
е читати оваки израз на њему, и ево сад види... јасно види...</p> <p>»О, ала ми је добро!...« в 
земљи, само главу мало подигла, да боље види и чује...{S} Што очи не могу да постигну, помоћи ћ 
 оде у школу.{S} Беше јака помрчина, не види се ништа, али он полако, пипајући око плотова и сп 
 по соби, тражећи нешто...{S} А она, не види се... само се шарени и бели некаква маса на кревет 
оном, који пролази, весео, поред ње, не види га, него се чуди шта то бива у њој.{S} Стеже... св 
а да је настало време озбиљном раду, не види да Влајко има још и других брига осим школе: по че 
Иде, иде... плива... све ближе...{S} Не види се ништа!...{S} Да није то капља?...{S} Ах, да сед 
прелази бистре планинске поточиће, а не види и не чује ништа...{S} Од синоћ јој се нешто преокр 
. нешто се смрачи око њега, ништа се не види, само се из мрака помаља црвено зверско лице и виш 
.{S} Ја то радим после подне, кад се не види ништа писати ни друго што радити, а ја онда, знате 
 чега долази страх далеко је, оно се не види, не појављује се...{S} И снага је издаде...{S} Она 
 омотало очи и ум црним застором, те не види ништа...{S} Али шта је, шта је?...{S} Ужас, треба  
ко њега, он се губи, пропада некуд и не види ништа...{S} И опет иде улицом, говорећи гласно сам 
.{S} Хе мој братићу, ако чича Стојан не види добро, може оно рукама да те напипа...{S} Хе, али  
а на бој, као јутрос у селу...{S} Он не види, али осећа да је тако.{S} Кад они ступише на врата 
ахове, према скоковима коњским, а он не види и не осећа ништа, само јури напред и понекад се на 
ожем, пирни га...{S} Само да те нико не види.{S} Па ћу бити твоја!...{S} Твоја, разумеш ли?{S}  
имајући мрвице хлеба у уста, само да се види да она још руча.{S} А на душу пада све већи терет, 
ближе прилази кобном месту, све боље се види.{S} Па ово још није мрак, види се!...</p> <p>Ха, е 
он зна и нико други...{S} Гле и лице се види, ено оне огреботине, још се црвене и кваре изглед  
у...{S} А она те не чује, неће ни да те види... но оде низ потес ка луда, право у Брезовац.{S}  
падне и стане издисати, приђи му нек те види, нек сазна откуд дође тане и нек се још више мучи  
 деца долазити у школу, она још лежи, и види се само како јој широка леђа нагло одскачу од дубо 
е смеши у себи, смеши се, маше рукама и види како се баба Смиљка помолила на вратима и некоме т 
о га унутра у кући.{S} Звера око себе и види насред куће пламен, велики, светао, топал.{S} Ћута 
ице, смејући се призору, кад Веља уђе и види га као капетана.</p> <p>Уђе капетан, љут.{S} Гојко 
.{S} Стојан истрча да отвори вратнице и види те изненадне госте, кад из саоница искочи писар и  
та судбина стићи одмах прве године, али види се није суђено.{S} Буд је такав, па још привремени 
ди живо, умешно, с вољом...{S} Тек ипак види се да не ради без напрезања.{S} Сва малопређашња б 
ој мисли обузе је гнев. »Нека га... нек види да и ја нисам баш...« Она не доврши мисао: осети д 
ће показати Гојку с ким има посла. »Нек види шта ми можемо« рече он Љубици, гледајући је значај 
 треба нешто понети, и она као кроз сан види ону ствар, коју би требало сад узети, али је нешто 
.{S} Тако је, братићу мој!</p> <p>— Оно види да ја нећу да га ударим, па што се крије!</p> <p>— 
 израз на њему, и ево сад види... јасно види...</p> <p>»О, ала ми је добро!...« вели ово, смежу 
шта ће пре од радости.{S} Весела је што види своју милу родбину, а још веселија што их у овакву 
и око ње и у души самој.{S} Нити се што види ни осећа, само трчи напред... брже, брже... да не  
 чим стане пред огледало, тргне се, јер види да се мора још седети.{S} Проклети нокти!... цело  
{S} Али што ће тамо?...{S} Да изнесе на видик и њој своја страдања, свој пораз... да јој да при 
, све љући бол...</p> <p>»Иду страдања, видим ја...{S} Али зашто не могу да видим све унапред,  
ам даље, мени је горе...</p> <p>— Море, видим ја све: ти би се и сад сматрао за најсрећнијега,  
вежемо козу, па терај!...{S} А вама се, видим, не допада такво уживање? <pb n="32" /> Ништа, уд 
ељем.{S} Баш ме ту Пера навлачи на зло, видим...{S} Да апсим, ни крива ни дужна човека, и то са 
ривремени.</p> <p>— Тако... јест, јест, видим ја: нисте добар пјевчик.{S} А чусте ли како кликћ 
у затвору туку!...{S} Али неће, неће... видим ја како капетан слуша моје причање, и све се љути 
} Док ја то наредих, жена се разболи... видим да је шарлах, после већ и доктор рече...{S} Кад п 
ућући у себи: »Ја, братићу, тако је то; видим ја!...«</p> <p>Гојко га дочека на вратима своје у 
но лепо провели детињство и младост?{S} Видим да се радо сећате младости...</p> <p>— Младости?. 
о иде! одговори Гојко одлучно.</p> <p>— Видим ја како се ви мрштите...{S} У једно време помисли 
па ми се опет јави и зове...{S} Лепо га видим... маше руком...</p> <p>— Бог с тобом, дијете!... 
 зашто не могу да видим све унапред, да видим крај!...{S} Зашто не могу бар у душу да му завири 
то не могу бар у душу да му завирим, да видим шта има <pb n="193" /> тамо, шта осећа он...{S} А 
и прича ваздан тамо...{S} Дај, вељу, да видим нашу »младу« како изгледа као муж, говори Влајко, 
а идемо?</p> <p>— Да идемо.{S} Треба да видим тамо у школи све... нисам ништа још прегледао.</p 
ња, видим ја...{S} Али зашто не могу да видим све унапред, да видим крај!...{S} Зашто не могу б 
 би да се радујем.{S} Па што?... баш да видим шта ће радити, а?«...</p> <p>И он се стаде предом 
домаћицу.{S} Алал ти вера!...{S} Још да видим како ћеш се показати на ручку.</p> <p>— Знаш да м 
 исприча догађаје последњих дана.{S} Ја видим, рече он, да ми се спрема велика несрећа... неће  
. то није било по мојој жељи.{S} И сама видим...</p> <p>— Добро, добро... убрза Гојко, окрећући 
у мени...{S} И сам нисам знао...{S} Сад видим...{S} Јест, овај... </p> <p>— О, пријатељу мој... 
ар сита нарадим са својом децом?{S} Сад видим како велико задовољство и утеху човек налази у ра 
да не идемо... неће да чује...{S} А сад видим да се каје.</p> <p>— Еј, мој грешниче!... одговор 
да се тај разговор њега ништа не тиче. »Видим ја, нема ту мирног рада! помисли она.{S} Мораће ј 
о хоћеш да одемо заједно до суднице, да видимо.</p> <p>— Како не, како не!...{S} Зато сам и дош 
ђоше у ходник, она настави:</p> <p>— Да видимо како је у општини, да нису тамо моје признанице. 
 и ти на само... видећемо.{S} А деде да видимо то са учитељем.{S} Баш ме ту Пера навлачи на зло 
ом...{S} Све се надамо да дођете, да се видимо.</p> <p>Изиђе свештеник.{S} За чудо: и он беше и 
ми!{S} Тако, тако је најбоље.{S} Па ако видимо да ће и вас овако да брука, онда ћете дати остав 
се све неког белаја стиди...{S} Ено га, видите, зацрвенео се па обара очи.{S} Још да му није ов 
оби.</p> <p>— Хајдемо у друге собе, да, видите.</p> <p>И Љубица проведе своје госте по целој ку 
. тамо хеј, где се савија свод небесни, видите у густој магли дугачке планинске венце... од тих 
 до мрака чему било обрадовати.{S} Ето, видите... сад знате и ви зашто сам зимус страдао.{S} Та 
р су оно мале муке биле!...{S} Па опет, видите ли... сад ми је мило и то страдање и све...{S} Т 
писивати, шапну му она.</p> <p>— Ето... видите како то иде, одговори јој он, гледајући је право 
...{S} Али мој добротвор оздрави!...{S} Видите, и њега сам откупио својим страдањем!...{S} Пред 
ћутање, па се обрте сапутници:</p> <p>— Видите тамо далеко... тамо хеј, где се савија свод небе 
} Ето и вама одговора на питање.{S} Сад видите шта вас чека, па бирајте; то зависи од вас... ту 
алише.{S} Полако... биће времена да све видите и да се у свему разочарате.</p> <p>— Али за Бога 
, не дижући главе.{S} Али сад... сад не видите шта се збива, јер иначе ме не бисте ни погледали 
.. знате ли... о, па ви не знате, ви не видите!... узвикну он усред два окићена воћњака, опијен 
ван и узнемирен.{S} А не знате... ви не видите шта је у мени...{S} И сам нисам знао...{S} Сад в 
, рече гост.</p> <p>— Зар нећете да нам видите школу? запита Љубица као чудећи се.</p> <p>— Био 
 »То је паметан учитељ, мишљаше Љубица, видиш како он то о свему зрело мисли«...</p> <p>И ови и 
у глас:</p> <p>Није овде, затворено је, видиш...</p> <p>— Куцни, братићу, нек те чује.</p> <p>Г 
га сам сад? — За овога Гојка?...{S} Не, видиш да и он бежи од мене, отреса се као од отрова.{S} 
ћи то са по мало сира. — Погледај мене, видиш... сто закрпа, а на опанцима десет подлога.</p> < 
 треба нових педесет.{S} Ево учитељице, видиш, па она тражи ђаке...</p> <p>— Носи ти, Вуксане,  
ести на кревет.</p> <p>— Тако, братићу, видиш...{S} Кад је човек болестан, треба да лежи...{S}  
 каквих веза са оближњим школама?...{S} Видиш, како ја знам!{S} Сутра ћу у Београд, и то ће бит 
р кратак, мали, као каква играчка...{S} Видиш, стоји велика мрља на застирачу од ормана... изве 
} Госпођа Зорка им, каже, причала...{S} Видиш ти како је оштра!{S} Не жали мужа, него га сама б 
то не ваља.{S} Оставила децу саму...{S} Видиш, за то бих је могао узети на одговор.{S} Али, ех. 
... чак ће ти писар и услуге чинити.{S} Видиш, дао ти и аконто за овај месец, а ми још нисмо за 
да је то који други што год погрешно; а видиш, ја седим миран ка светац.«</p> <p>— Устани!... в 
кушао, јер зна шта би га снашло...{S} А видиш, код њега покушао... без размишљања...{S} Уђе и п 
јко изгледаше тешко болестан.{S} Час га видиш да се једва вуче преко дворишта, главу тужно обор 
и моли.{S} Еј што нисам ја млађи, па да видиш чуда!...{S} Све би је ’вако песницом, па за врат. 
понесем твој белег и један динар, па да видиш, као руком!...{S} Нема ’наке врачаре и траваре у  
сад?...{S} Шта ћемо?...</p> <p>— Оди да видиш...{S} Писар је доведе до врата Гојкове учионице и 
поглед као да говораше: »Ето ти... сама видиш да нас околности зближују.« Затим пружи руку учит 
на, као да се буди иза сна.</p> <p>— Па видиш да човек умире... на смрти је!...{S} Ни свеће нем 
о ти остаје: да зажмуриш па ништа да не видиш и да те се ништа не тиче.{S} Онда ће и она тебе о 
весељак, па се одједном промени...{S} И видиш, њих двојица не говоре један другоме ништа.{S} И  
е необичан израз човеку.{S} А други пут видиш како му се очи запламтеле, цело лице обузето неко 
г.{S} Цела се околина бели, бели се сав видокруг, увијен у неку влажну измаглицу; дрва се преви 
отеси, села и шуме, и тако све до краја видокруга.{S} По потесима се жуте пожњевене стрњике, ил 
е и трепери она врела измаглица, што се виђа обично усред лета.{S} Сав је ваздух њом испуњен, и 
 али такве лепоте, каква се веома ретко виђа.{S} Он се загледа у њу...{S} Како то да је не позн 
о, раније познавали... или смо се негде виђали, настави писар, нудећи Гојка пивом.{S} Ви сте ми 
S} Један од оних учитеља, Гојко га зна, виђао га је на благајни, метну му пријатељски руку на р 
ну од јединице, нестаде га.{S} После се виђао да служи код једног адвоката, потом код секретара 
том, куда иде и шта ради.{S} Још далеко виђаху се његове дугачке руке, како се дижу к лицу, па  
 односе Љубичине и Влајкове... свуда их виђаху сељани усамљене, обично пред вече: и на реци, и  
 слободно.{S} Али тамо далеко пред њима виђаше се други, још већи облак, који им се нагло прибл 
мишљено у далеки венац планина, који се виђаше с прозора. — Онакав човек!... онака душа!...{S}  
уго година, тако изрибала, да се црнило виђаше само по крајевима. »Међутим има доста места где  
ремена, други пут...</p> <p>— Е онда до виђења.{S} Лаку ноћ! рече она и климну главом кокетно,  
ћу, и оно: <hi>господин управитељ</hi>; виђу да он тако баш хоће«.</p> <p>— Кажи господину да у 
, безуб, замагљених очију, уведе једног вижљастог заплашеног дечка, који звераше по соби као ди 
ица стаде зачуђена и посматраше како се вије и таласа велико дечје коло, а у средини стоји Гојк 
епери шаренило по градинама са поврћем, вију се чардаклије по некој усамљеној дуњи или шљиви, а 
ширином, чак тамо до краја потеса, куда вијуга, зеленом долином, сребрнаста уска-речица...</p>  
 пред њега, и машући живо рукама, стаде викати:</p> <p>— Има Бога, братићу, кажем ја!...{S} Умр 
године, тако настави и на испиту: стаде викати на децу, љутити се, умало не почеше страдати дет 
вакова ведрина!«...{S} И он је готов да викне из свега, гласа, али се још уздржава, јер га је с 
ећи кроз ходник, смишљала је како ће да викне децу, да их окупи око себе, али чим стаде у двори 
ама.{S} Она провири на врата и таман да викне Стојана, а пред њу стаде Веља учитељ, насмеја се  
м... којешта!...{S} А шта сам ја овде?! викну он, дижући се. — Седите, седите ви ту, док се ја  
е у парчета!...</p> <p>— Шта си радио?! викну пренеражена Љубица.</p> <p>— Ха-ха... ти се плаши 
. </p> <p>— Шта радиш ово, за име Бога! викну Веља чудећи се, па га својски нападе за ову нечис 
ину.</p> <p>— Нема ту сам, него напред! викну пандур оштро, показујући му место пред коњем.</p> 
</p> <p>— Немој само да зна ко за мене! викну ћата, идући за њом.</p> <p>Она застаде, двоумећи. 
ед коњем.</p> <p>— Зар он још ту дроби! викну Веља, идући к њима са батином. </p> <p>— А, тако  
ћева.</p> <p>— Ене, зар то нови учитељ! викну неко иза њихових леђа.</p> <p>Учитељ се окрете и  
до.</p> <p>— Шта је... уморио се човек, викну Веља, намрштено.{S} Седи овде...{S} Сипај, домаћи 
<p>— Честитам, госпођице, ново друство, викну неко иза њених леђа.{S} А, жестока посла!{S} Млад 
...{S} Па тек сад имамо да разговарамо, викну Гојко живо, опазивши да се она окреће вратима.{S} 
"130" /> <p>— Оди овамо, господине учо, викну га Ђокић, седећи у прочељу.{S} Нема ту сад ни цво 
ћи.{S} Нећу да га узимам на своју душу, викну кмет љутито.</p> <p>— Добро... него знаш... да се 
м миран ка светац.«</p> <p>— Устани!... викну она оштро, па се одмах затим трже и узе благ тон. 
е.{S} Кунем ти се срећом и здрављем!... викну она узбуђено, прилазећи све ближе њему.</p> <p>—  
/p> <p>— Како... неће ваљда умрети!?... викну она, пренеражена, и пође за лекарем.</p> <pb n="1 
.</p> <p>— Где је... соба...{S} Љубица? викну Гојко и одмах спази једна врата и јурну тамо.{S}  
е шетачима.</p> <p>— Ух, како ћемо сад? викну Љубица.</p> <p>— Ништа... проћи ћемо, рече весео  
Баш му реци и за мене, нека зна... што? викну чича и погледа Вељу, који се спремаше да га зауст 
зјави сад пристанак, а иза њихових цеђа викну Стојан:</p> <p>— Не може, братићу, мени је обећал 
} Ха, чекај, рече он, па отвори врата и викну Стојана.{S} Кад се старац помоли <pb n="110" /> и 
ети бол у срцу, па се одједном окрете и викну Стојану:</p> <p>— Потрчи!...</p> <p>Запљескаше ба 
баш тада отворише спољна врата и Влајко викну гласно:</p> <p>— Ко је то?...</p> <p>Гојко се сак 
{S} Гојко куцну на прозор и доста јасно викну:</p> <p>— Љубице!...{S} Љубице!...</p> <p>Она се  
ко срећна, тако срећна!...{S} Невидљива вила оплела је мрежу од самих љубавних конаца, посула ј 
лишан: зар нисмо са њим сиграли мете на Вилиној Коси, кад смо оно ишли?</p> <p>— То је ’нако... 
ле неколико секунада врати, искривљених вилица, страшних, разрогачених очију...{S} Нешто га у г 
 измењен, страшан као звер, искривљених вилица и разрогачених крвавих очију...{S} Беспомоћно де 
..{S} И писар, дркћући рукама и тресући вилицама, стаде вадити из џепа неку малу кутицу.{S} Изв 
жња осветничка, страсна, бескрајна... а вилице се тресаху од страха.</p> <p>— Па... сад?...{S}  
.{S} И Гојко развукао уста дужином целе вилице, смејући се призору, кад Веља уђе и види га као  
 од онога страшна погледа...{S} Само се вилице понекад затресу и опет се окамене...</p> <pb n=" 
ојко одједном пребледе, искривише му се вилице од страшна бола, а очи се широко, зачуђено отвор 
дједном затрепта очима, затресоше му се вилице и опет се заплака, јецајући као дете.</p> <p>Вељ 
ребледео од страха, дркће, трзају му се вилице, а очи не може да одвоји од оних сјајних и суман 
бу, и она оде за њим.{S} Чичи задркташе вилице и пођоше му сузе на очи...{S} Он се убриса широк 
гледом.{S} Образи јој сасвим упали међу вилице, јабучице искочиле, очи се увукле далеко унутра  
разреда, а ми ’вако... крпигуза, јарца, вина и тако...</p> <p>— Је ли вас учио пређашњи господи 
на застирачу од ормана... извесно је од вина...{S} Али брже!...</p> <pb n="209" /> <p>Она зину, 
се само занесе, као кад се добро налије вина, па после све више и више... навлачи се црн застор 
такло, у њему игра, искри се чисто бело вино...{S} По соби неред...{S} Са њеног кревета разбаца 
 месту; стазица до реке обрасла травом; вир, код кога су се намештале справе за лов, засут; све 
 па га зграбим обема рукама, подигнем у вис, па буп о под!...{S} Ти ли се нађе, црвенкапићу, да 
све крваво, косе разбарушене, почупане, висе читави бичеви ишчупани из корена.</p> <p>— Стојане 
 завесом трепере светли сунчеви зраци и виси осветљен свод чистога небесног плаветнила...</p> < 
иште, иначе би га овај затекао баш како виси на прозору и гледа зачуђено.{S} Гојко се врати у ш 
ећи се са Гојком и гледајући га озго са висине, са сенком подсмеха на уснама.</p> <p>— А ово је 
тишју само љуљушкаху, док се на великој висини не растуре и разиђу по ваздуху...{S} Над селом с 
о недогледне пучине и растури се тако у висини, па опет над баџом затрепери чисто небо, обасјан 
ледајући у тамне облаке, који се ношаху висином, и уздишући за изгубљеном срећом и младошћу...< 
ци, а из њих се извили далеко и право у висину беличастосребрни стубови дима, који се на овом в 
ке зелене густине издвојио се поносно у висину по неки брест, или се извио танахни јаблан...{S} 
е човек навикао.</p> <p>На вратнице уђе висок, плав, сувоњав младић у кратку капутићу и накривљ 
на ниже преливаше у затвореножуту боју; висока и отегнута чела, дугих спљоштених образа, црножу 
згуби из вида школу, која се, са својим високим димњаком <pb n="4" /> издизаше мало у страну од 
 и рече:</p> <p>— Ено је, ви’ш она... с високим оџаком.</p> <p>Путник распита дечка још о многи 
ога прође весео писар, подигнувши главу високо и погледајући жудно на један прозор од учионице. 
упи, неколико сељака и мало по даље, на високој столици, једно лепо одевено женско чељаде.{S} Ч 
на једног сувоњавог чичицу, који држаше високу столицу и чекаше ред да се поздрави са учитељем. 
вуче <pb n="96" /> из џепа некакву црну високу кутију од украса и отури је од себе са одвратнош 
..{S} Деца носе започете корпе, одељане витке или очишћену лозу да продуже рад...{S} Краве наиђ 
 <p>— Је ли море, ти.{S} Од кад ја теби вичем свако јутро да собу чистиш и ветриш, а ти си ми н 
 Помоћ!... дрекну он и истрча на сокак, вичући по селу из свега гласа.</p> <p>А сунце трепери и 
ата и изиђе.{S} Гојко се пожури за њом, вичући:</p> <pb n="147" /> <p>— Само немојте да се пром 
Чича Стојан нешто тумараше по дворишту, вичући узгред на несташну децу, која му пореметише доса 
 <p>— Не сме... одговара она механички, више понављајући детиње речи, не знајући ни сама шта је 
уче било: смркло се, а они иду страном, више сеоских кућа; мајка носи малога брата, а њу води з 
.</p> <p>— Јест, само сам тада и живео, више никад, одговори Гојко с неким болом, готово са оча 
 Кад се увери да га онај <pb n="106" /> више не гони, он разгледа по соби несвесно, стаде као д 
е писара?</p> <p>— Не.{S} Што?</p> <p>— Више је окрвављен од ње.{S} Заборавио на то у забуни, п 
сечено срце... оно је ишчупано, нема га више...{S} Да нисам познала праву љубав, било би ми све 
е покривач на главу...{S} Старала се да више не мисли, док је не превари сан...</p> <p>Изјутра  
!{S} И што је главно: сви су изгледи да више неће бити страдања...{S} О, само да се поживи на м 
ути, и ако је знала да њено срце никада више не може припадати ономе, који је тако лако погазио 
нило у новом учитељском гнезду: не сија више срећа и задовољство на домаћичину лицу, не чује се 
опет она ни о чем другом не мисли: нема више ни бриге ни зебње; осећа да је све у реду и добро, 
 одмах сазнаје своју горку невољу: нема више здравља, ни весеља... постао је развалина, рушевин 
а, и он се осети слободан, срећан; нема више страдања, нема досадањих мука, све оде, као кад гр 
, а ја не могу више да дајем...{S} Нема више никакве зараде.{S} Ове цене да те Бог сачува: дана 
постао је костур, омотан кожом.{S} Нема више оне ватре и живости у очима, ни руменила на лицу.{ 
, апатично...{S} Веља виде да овде нема више никаква посла, па се спреми за одлазак.</p> <p>— Н 
у се видела љутња на лицу, али тек нема више онога топлог погледа, који Љубицу свакад пресече п 
о га у грудима дави, стеже и пење се на више, ноге му клецају, у глави читав хаос...{S} Он отка 
аље планове.</p> <p>Гојко не виде ништа више око себе, па ни ћату; очи му прескакаху несвесно с 
слено, тупо, уморно, као да је се ништа више не тиче овај свет и уздахну дубоко...</p> <p>— Осе 
их кућа залајаше, па, кад не чуше ништа више, ућуташе се, и опет настаде гробна тишина...</p> < 
а, целом душом својом, не знајући ништа више ни за свет, ни за небо, ни за људе... предаде му с 
амо док смислим...</p> <p>— Ја му ништа више нећу, прекиде га Гојко живо. — Мене остави.{S} А в 
а све чиним...{S} О, ваљада ме неће Бог више мучити?...{S} Доста је било! узвикну она и погледа 
шила!...{S} Опет је обузима зима... све више је издаје снага... глава јој клону на једно окопан 
чуди шта то бива у њој.{S} Стеже... све више стеже!...{S} Ах, па она ће да плаче!...{S} Да ли?. 
 часа.{S} Гојку се досади седети, а све више га обузимаше жалост, гледајући ову јадницу како се 
ишта око себе, осећајући само да га све више опкољава некакав страшан мрак, црн, непровидан...{ 
ку само преноси преко чела, а десна све више дркће у његовим рукама.{S} У глави нема да се јави 
p>Протекоше још три дана.{S} Љубица све више улази у посао и све се више одушевљава радом.{S} И 
рију и одговара правилно.{S} Љубица све више светли очима.{S} Али по неко устане, па све наопач 
ном он стаде опажати како се Љубица све више мења према њему...{S} Следи се од страха, и стаде  
/> <p>И Љубица осећа да се две руке све више савијају око ње, а она нема снаге да се томе одупр 
 кад се добро налије вина, па после све више и више... навлачи се црн застор око њега, он се гу 
езу.</p> <pb n="66" /> <p>Љубица се све више навикаваше на писареве љубазности, и сад јој беху  
ве, али у глави опет ври, а срце се све више стеже од неког нејасног злослутног страха.{S} Шта  
иђаше, ноге јој клецаху, у глави се све више мути, а на срцу <pb n="198" /> стоји онај ледени к 
а. </p> <p>И Љубица осећа да јој се све више враћа старо расположење, осећа се у некој већој сл 
ајући се на дугачак штап, удаљаваше све више и више, док се сасвим не изгуби из очију.</p> </di 
ви сјај у очима, ватра је обузимаше све више, и она се опет приближаваше стању, које личи на вр 
у; нешто му много у темену кљуца, и све више га заноси...{S} То не мари, пријатно је, само да н 
апоменуо, да јој деца почињу бивати све више утегнута и повучена, нестаје са њихових лица оне о 
с камења, а сутон се њиха и навлачи све више, успављујући брижну главу пријатним заносним снови 
м, загушеним гласом, отварајући очи све више и гледајући пренеражена сељака право у очи, као да 
тајаху интимнији, у толико се Гојко све више стаде повлачити, док се сасвим не издвоји из њихов 
 предмета за разговор.</p> <p>Гојко све више зебе...{S} Да је то она обична хладноћа, која наст 
 моћне огромне планине, делећи се у све више и све даље кругове, који су умотани у све гушћу та 
ају који заузима...{S} Љубица, коју све више обузимаше женска сујета, попушташе по мало од оне  
а хладноћа, досада; свако се од њих све више повлачи за себе, и међу њима је све мање предмета  
ну осети, да се тај фатални дан не може више избегавати, не знајући ни сама зашто...{S} Она се  
рају пред Гојком.{S} Љубица већ не може више да сакрива узбуђење и руменило, кад је по неки пут 
м патњама; поменуше и једно зло: кад је више учитеља у месту, па се међу њима отвори кавга.</p> 
S} Он је охладнео према њој, не воли је више.{S} Али зашто, зашто?{S} Не може бити да ће јој ко 
<p>»И Зорка остарела...{S} Кажу не даје више млека, не тели се...{S} А онај пут зарастао, куд с 
у, али се то њега не тиче, кад она није више жива...{S} Он сад зна само да хода овако по двориш 
 Љубица све више улази у посао и све се више одушевљава радом.{S} Истина она <pb n="38" /> почи 
, старост је, братићу!...{S} Не може се више као некад, док се било младо.{S} А ја опет моју го 
е су.</p> <p>И она брзо, не осврћући се више, оде онамо где је децу оставила.{S} Нарочито је пр 
х, његово право страдање...{S} Па то се више неће страдати?... запита се он бојажљиво и погледа 
икакве претње, никаквих затева не чу се више од њега.{S} Љубица се већ тако навикла на његове п 
Тек по неки пут скрене око у страну, те више осети но угледа танахну фигуру девојачку уза се.{S 
вели да је потпуно задовољан.{S} Шта ће више!...{S} А сад памет у главу, па чувај своју срећу!« 
 на устима.</p> <p>Стојан, који стајаше више учитељице, исто онако најежен и згрчен као и Гојко 
 да већ беше малаксала, у њој и не беше више снаге за даљу борбу, за отпор.{S} Она се грозничав 
S} Она климну главом, нешто промрмља, и више очима но говором показа му место где ће сести.{S}  
ком...</p> <p>Гојко побеже од прозора и више не приђе тамо.{S} Чим би чуо врисак, он би бежао д 
ајала тако као прикована по пола часа и више.{S} И сада, ево, стоји као опчарана и једнако обрћ 
оћи сви стати.</p> <p>— Стаће... може и више, одговори он и насмеја се.</p> <p>— Знам, али то н 
вног ситничарства, па тежи некуд даље и више, тамо у недоглед, оној бескрајној вечној истини... 
е из мрака помаља црвено зверско лице и више ништа...{S} Он изгледа као осуђен на смрт, кад га  
 добро налије вина, па после све више и више... навлачи се црн застор око њега, он се губи, про 
е на дугачак штап, удаљаваше све више и више, док се сасвим не изгуби из очију.</p> </div> <pb  
чију му праву сањалачку душу, која живи више маштом но разумом.{S} Тело му беше несразмерно раз 
 куда ће!...{S} А ти, братићу, не мисли више о паксијанима, него лези тако...{S} А ја знам шта  
ељу, и кад не можеш да радиш, онда ниси више за службу, рече писар, вадећи хладно печење, застр 
жљиво, бојећи се да ни ваздух не узмути више него што мора.{S} Деца беху изишла на одмор; он је 
коле поиздизаше главе, и што им се овај више примицаше, њихова лица постајаху све зачуђенија.</ 
 Вежбање последње године вредило би вам више од све шестогодишње теорије...{S} Пустити децу так 
ко, баш ми је тешко.{S} Ето, свршио сам више од ње: она из основне школе право у инштитут, па з 
 не можеш овако?</p> <p>— Само да нисам више овде... хоћу да сам с тобом... једнако, довека...< 
 децу тако у свет!... настави он готово више у себи и на лицу му заигра љутња.</p> <p>— Ха, па  
цкујући:</p> <p>— Па немој, болан, тако више да се мучите...{S} Глас му веома задркта и он заст 
ј сметаше и као девојци, а већ у толико више као васпитачици.{S} Паштила се да се навикне на ле 
о привлачи к њој.{S} И кад би имао мало више смелости, ко зна какве би се изјаве одједном разли 
 смо владали само девет месеци, а ви по више од године!...{S} Мој рођо, ту је се добро накрмило 
еже и намешта с нарочитим циљем: да што више раздражи Љубицу.</p> <p>— Код таке фајн-жене, брат 
ом, све што је у школи преживела; и што више мишљаше, све веће је црвенило по лицу обузимаше.{S 
а се: чега се имала бојати?{S} Ето, већ више од месец дана човек долази, и осим задовољства и п 
 тесно спојен са њеним бићем, да се већ више не може отклонити.</p> <p>»Како то, мисли она, гле 
ања, узвикну:</p> <p>— Не могу, не могу више овако!...{S} Ово је страшно мучење... гледати га с 
..{S} Нема шта ни да једе, а ја не могу више да дајем...{S} Нема више никакве зараде.{S} Ове це 
е Смиљка.</p> <p>Немој да мислиш о њему више.{S} Зато ти се и јавља што једнако мислиш. </p> <p 
S} После неколико недеља они не имађаху више о чем говорити.{S} Чим устану, гледају да побегну  
. имамо млада сира, лука, јаја, шта ћеш више.{S} Нек остане која крајцара за брата.</p> <p>Гојк 
пита.</p> <p>— Ето ти, брате... шта ћеш више!...{S} Речено је све.{S} Ако они горе имају најмањ 
ном.{S} Баш ћу за инат да га једим, још више ћу да се смејем са писарем, нек пуца од једа«.</p> 
 n="153" /> <p>Гојко, онако збуњен, још више се ушепртља од овога узвика, па стаде само зверати 
 га пусти на таку близину к себи, а још више јој паде тешко, него се овај простак подсмева њено 
ко сасвим друкчија.{S} Уозбиљила се још више, али је некако постала равнодушна према свему.{S}  
{S} Није то... промуца Гојко, па се још више заплете. — Знаш, брате, у једној смо згради, па ми 
јући.{S} Он смотри тај поглед па се још више збуни, али ипак одговори:</p> <p>— Три године, ово 
м се сети синоћње патње, намршти се још више.{S} Од ономадашњега боја Љубица не долази никако у 
 нек сазна откуд дође тане и нек се још више мучи и страда.</p> <p>После стадоше мисли прелетат 
порочавање власти«.</p> <p>Гојко се још више збуни; стаде нешто муцати, одговарати, не знајући  
?...{S} Јест, пољупци!... и слух се још више повинује раздраженој женској уобразиљи, па јој ств 
своју корист.{S} Његове наде добише још више маха, али се одмах и пресекоше.{S} Сутра дан деси  
49" /> <p>Она задркта, али се приви још више уз њега, и уздахнувши одговори:</p> <p>— Како хоће 
нешто страшно...{S} Она се приближи још више, погледа га и прошапта му неколико речи... па се о 
е одвратно.{S} Она се само приближи још више и одједном се загледа у оно мртво лице...{S} Прођо 
дмету, но само пролећу, увећавајући још више црну слутњу, која јој обузела душу.{S} Одједном, у 
 зло... знате — ћата.</p> <p>Учитељ још више обори главу, намршти се и пружи руку.{S} Ћата опет 
 гвожђе у месо...{S} О, та га мисао још више разјари...{S} А после газити, газити... дуго газит 
рпети, и јевтине намирнице, које су још више учврстиле њихово пријатељство.{S} Они су сад врло  
pb n="101" /> После се већ навикла, а у вишим разредима беше веома занимљивих ствари...{S} До с 
н, без оне обичне женске нежности, која влада међу мужем и женом прве године.{S} Он је био вазд 
SRP18993_C15"> <head>XV.</head> <p>Пала влада! захори се по варошима и паланкама, па лагано дођ 
.</p> <p>— Е, не можемо тако.{S} Ми смо владали само девет месеци, а ви по више од године!...{S 
редседника да је оптуже због неморалног владања...{S} Њу, једну од најпоштенијих учитељица!...{ 
равила да старешине воде оштра рачуна о владању државних службеника... »Гле, па шта ће сад бити 
а што их је притискао.{S} И ако је дан, владаше велика тишина у целом селу; тек по негде залаје 
е?...</p> <pb n="88" /> <p>Он већ једва владаше језиком.{S} Љубица дисаше све јаче, а главу сти 
бити да ће јој ко отети ону љубав, која владаше до скора међу њима!...{S} Она осећа како се поч 
јући се да не поремети ову тишину, која владаше у школи.{S} Седе и стаде разгледати децу.</p> < 
шта мислила, ништа није осећала, око ње владаше црн, густ мрак, који је уништио сваку мисао, св 
 питам да ли сте доиста говорили против владе... — капетан затеже овде — јер сам уверен, а и чу 
сад није никад обраћао пажњу на промену владе. »Шта имам да се плашим или веселим, мислио је ра 
еђује се дужином времена, проведена »на влади«.</p> <p>Дође још један од Бокићевих пријатеља; р 
таде још мало да чује разговоре о новој влади, па се затим диже и прође кроз село.{S} Кад беше  
да болесник у врућици.{S} Дуваше оштар, влажан ветар, и она подиже обе руке, па махну њима прек 
оје, из кога непрестано сипи она ситна, влажна, досадна измаглица, која укваси човека горе од п 
ода.{S} Оштар, хладан ветар, помешан са влажном измаглицом, стаде га шибати по лицу.{S} Он прот 
у њима преко лица, као да се умива овом влажном измаглицом, стресе се од хладноће, која је одје 
ли, бели се сав видокруг, увијен у неку влажну измаглицу; дрва се превила до земље од југовнога 
а лако дрктање у свему телу, чим угледа Влајка; срце јој јаче, много живље закуца и она се сама 
дговара му Веља, смешећи се.{S} Ко може Влајка, натерати да игра по туђој свирали!...{S} Гледај 
 управо и био повод, јер је он саставио Влајка са чувеном лепотицом.</p> <p>Љубица се већ бацил 
, сад тек разуме Љубица шта је привукло Влајка, и с тога је његова кривица још страшнија, још о 
еља и насмеја се, али они обоје гледаху Влајка и чекаху његов одговор.</p> <p>— Оженио сам се п 
не и криве сокаке. </p> <p>Кад она уђе, Влајко сеђаше у соби према упаљеној свећи и преврташе н 
мишљају каква занимљива предузећа...{S} Влајко, иначе велики женскарош, и ако то нико не би вер 
свану и код њих установљена задруга.{S} Влајко се сав предао тој установи, и све време што му о 
>По испиту наступи још већа промена.{S} Влајко, залудан, проводи по цео дан у судници, а залудн 
е поврати се пређашња слога и срећа.{S} Влајко ретко кад и дође кући, а кад дође, и то само у в 
још мало поседи, као што би био ред.{S} Влајко и Љубица остадоше сами у соби.{S} Чим изиђоше њи 
па седе уз њега и узе да се послужи.{S} Влајко је пљесну руком по рамену, то му беше израз вели 
вом новом, љубављу свијеном, гнезду.{S} Влајко и Љубица одоше на рад; гнездо остаде само.</p> < 
ро... није ово Пера писар!«...</p> <p>А Влајко, посматрајући замишљена Гојка, мисли у себи: »Гл 
настало време озбиљном раду, не види да Влајко има још и других брига осим школе: по чешће иде  
леда никога.{S} Тек кад јој се учини да Влајко обрне главу к њој — образи јој се оспу лаким рум 
а?... запита Љубица живо, па видевши да Влајко нарочито ћути, настави: и ви то поуздано не може 
 прозор и погледа унутра...{S} Баш тада Влајко затвори за собом врата, изиђе да види ко лупа.{S 
p> <p>— Где си ти, море, до сад? запита Влајко, не скидајући очију са ње.</p> <p>Она подиже гла 
ле два дана дођоше Веља и нови им сусед Влајко.{S} Беху пошли Вељиној школи, па свратише да се  
а, и таман они седају за ручак, а наиђе Влајко.{S} Веља се намршти, и ако је дотле био веома ра 
иту узети, кад устреба; зна он: сила је Влајко!{S} И што је главно: сви су изгледи да више неће 
незду.</p> <p>Најпре Љубица опази да се Влајко стално уозбиљио.{S} Није му се видела љутња на л 
срећу!«...</p> <pb n="187" /> <p>Кад се Влајко уми и опреми, она га уведе у другу, чисту собу,  
p> <p>— Ех, шта ту дробиш!... одсече се Влајко, али га не погледа, но сакри очи. </p> <p>— Збиљ 
овој, одмах по новој години, венчаше се Влајко и Љубица.{S} У истој цркви, у којој се пре девет 
нима.{S} Јамачно га опазише у мраку, те Влајко застаде на вратима, а она сама пређе двориште.{S 
али се баш тада отворише спољна врата и Влајко викну гласно:</p> <p>— Ко је то?...</p> <p>Гојко 
се поживи на миру!...</p> <p>А Љубица и Влајко друкчије мишљаху...{S} Како који дан, они постај 
лицом, на вратима се појавише Богосав и Влајко.{S} Како се опремио!{S} На њему је сеоско одело, 
веселнице.{S} А сад пуна кућа.</p> <p>И Влајко се показа веома предусретљив према ташти и сваст 
шу »младу« како изгледа као муж, говори Влајко, здравећи се са Гојком и гледајући га озго са ви 
и се жена меша у моје послове, одговори Влајко одсечно.{S} Твој је посао у школи и у кући, а мо 
, па за два секунда готова!... одговори Влајко, и повуче дим од цигаре.</p> <p>— И то је била ж 
боравити да сам био ожењен!... одговори Влајко, и насмеја се.</p> <p>— Знам, него сте извесно ж 
сам све, прекиде га она.{S} Какав је то Влајко Пецић, што долази на Бељино место?</p> <p>— Наш  
узбуђење и руменило, кад је по неки пут Влајко пресече оштрим и чудним погледом...</p> <p>Љубиц 
ва жена, која је спремила ручак, али му Влајко напомену, да тај спремљени ручак они могу и дове 
провести који часак за трпезом, узвикну Влајко, бришући се убрусом.{S} Ја сад морам да вам се с 
:id="SRP18993_C20"> <head>XX.</head> <p>Влајко учеста са посетама.{S} Скоро свакога празника и  
и докле ће се вечно страдати?...</p> <p>Влајко се спремаше да легне, кад она одједном иза његов 
 иначе, кад год имате времена...</p> <p>Влајко и Веља насмејаше се оволикој наивности.</p> <p>— 
криви од некаква болна трзања...</p> <p>Влајко скочи, учини некакав нејасан покрет, па се одјед 
гледаш, оно све лепо и ваљано...</p> <p>Влајко се о ручку расположио, задиркује Гојка, сећа се  
S} И господин попа вели то исто.</p> <p>Влајко је добио премештај на Гојково место, и преселио  
.</p> <p>Гојко се сакри у један крај, а Влајков крупан глас загрме кроз помрчину:</p> <p>— Ко т 
цело је село знало за односе Љубичине и Влајкове... свуда их виђаху сељани усамљене, обично пре 
е распуст, а свет поче зуцкати о везама Влајковим са Милицом Обрадовом.{S} Ћата се највише дао  
сприча им све што је знала о првој жени Влајковој.</p> <p>— Чудо му нису одузели ствари? запита 
и да је он крив овако незгодну понашању Влајкову.</p> <p>— Знаш га сам, одговара му Веља, смеше 
столом, где је одмах по ручку прешла са Влајком, седи сама, гледа некуд у даљину кроз прозор, а 
ен, одједном заћута и не проговори ни с Влајком ни с Љубицом ни речи.{S} Тек по неки пут одгово 
а, па се ту ћаска о свему и свачему.{S} Влајку већ догрдила она вечна туробност, пакост и јогун 
на сва задркта од неке милине и баци се Влајку на груди.{S} Њему ово не би по вољи, пресече је  
кад овај паћеник умире.{S} Мисао беше о Влајку, и она се сва стресе од пријатне и необичне дркт 
це, па потписа.{S} Хе, братићу, сила је влас’!... рече чича и некако лукаво засветли очима.</p> 
тином. </p> <p>— А, тако ли се дочекује влас’!...{S} Бунт!!...{S} Комуна!!... дрекну пандур, ус 
шна фигура.{S} Поносно подигнуте главе, власно и смело посматраше она посетиоца, који се, улазе 
 се тачно сете дана, кад је Гојко грдио власт, него само тврде да је то било ономад... некако т 
емају ни појма о хигијени.{S} Треба <hi>власт</hi> да их научи...{S} Без <hi>силе</hi> не иде.. 
вена многим нешколованим представницима власти.{S} Он се приближаваше слободно, готово дрско, и 
 питања.{S} Оптужују га за »опорочавање власти«.</p> <p>Гојко се још више збуни; стаде нешто му 
, јер да је вечна — зло!{S} И каквих ти власти и кметова он није променио па ништа... они се ре 
о и последњи: све једно исто... судови, вода, ципеле, трчкарање до бакалнице, до касапнице, а н 
већ почеле да се купе росне капљице.{S} Вода се тихо слеваше преко камичака, жуборећи лагано, т 
Ја морам да радим, а они горе морају да воде надзор над нама.{S} Кад не радим, зна се шта ме че 
; на њему послужавник са слатким и чаша воде, бистре као кристал.</p> <p>— Хо, брате, како се ч 
говора, велика чаша, пуна бистре хладне воде на рапавој, прљавој и сувој руци фамулусовој; у др 
та.{S} Она је и заборавила да старешине воде оштра рачуна о владању државних службеника... »Гле 
јући жубор и шапат <pb n="53" /> бистре воде, чини јој се да са тим злослутим жубором отичу и њ 
че ојађени?!...{S} Гле, ка да је сад из воде извађен.{S} Па ти си слаб, братићу!...{S} Чекај, с 
од кревета, сав мокар, као да је тек из воде изишао, а Љубица седи према њему за столом, где је 
ани из корена.</p> <p>— Стојане, дај ми воде да се оперем, прошапта она, видевши Стојана како ј 
екида јој мисли један малишан: овај пио воде јутрос, па... је л’ да не сме узети навору?</p> <p 
на рад, надничење, а они по цео дан око воде, око Мораве хранитељке, јер она их је и хранила и  
 њихових очију; пројури тихо, без шума, водени кос, враћајући се ноћишту; зажубори речица, заша 
то... он је спремио све, па дошао да је води на муке...</p> <p>Богосав види да се она ућутала к 
у оставица иза школе, па о њима нико не води рачуна.{S} Она се нервозно диже и рукова са писаре 
ом и слатким од трешања.{S} Разговор се води само о школском раду.</p> <p>Љубица је нарочито до 
агутин не чека, него је узима за руке и води.{S} Кад дођоше до прага, он се осврте и погледа је 
ена.{S} Деца ће већ доћи, па нека их он води; и онако није до сад био у цркви, одговори она жуч 
 памет и предаде се сва срцу, да је оно води...{S} Та она је тако срећна, тако срећна!...{S} Не 
их сцена из ђачкога доба, и тако умешно води разговор, да се Љубици и Гојку чини, као да је он  
хладовине и одмора...</p> <p>Путом, што води од железничке станице к општини орловичкој, креће  
ге хонораре, па није ни имао кад да нас води у вежбаоницу.</p> <p>— То је рђаво, врло незгодно! 
ких кућа; мајка носи малога брата, а њу води за руку, отац носи неке поњаве на леђима.{S} Иду т 
таде и она упуштати у разговор, који је водио само циљу.</p> <p>— Допада ми се, знате, тако са  
шли?</p> <p>— То је ’нако... кад нас је водио у поље, а није нас нарочито учио. .</p> <p>Љубица 
>Они се кренуше кроза село.{S} Путом се водио говор само о раду у школи.{S} Велимир обећа да ће 
к столу, на коме стајаше послужавник са водом и слатким од трешања.{S} Разговор се води само о  
раз велике нежности и милоште, а чаша с водом дрмну се у Љубичиној руци и попрска сто.</p> <p>— 
ави ту чашу и шећер из комшилука?{S} За воду те не питам с тога, што знам да је имаш бесплатно. 
ћу цименту, а са мањима фамулус захвата воду...</p> <p>— Гле ти паксијана како ми опорочава мој 
чкој школи вамилијаз све са њима за’ита воду са извора, па испушта једну по једну у извор и там 
 се болно, тужно јецање...{S} И оде низ воду, тихим лахором, овај тужни двопев танахне бистре р 
јом, и писар показа руком на врата која вођаху у другу собу, па затвори касу и оде кроз та врат 
се покажу што веселији.{S} Разговори се вођаху или о школском послу, или о кући, ни о чем друго 
ане уз кметовске шале, па се по цео дан вођаху разговори о љубавним аферама и ноћним шетњама.{S 
, дај прво тањире...</p> <p>После ручка вођаше се међу друговима жив разговор у учионици.{S} Ве 
би, без сумње, још онога кобног вечера, вођена својом плаховитом нарављу, учинила какво зло или 
 се школа сматра као некаква робија или војачина.{S} И ту се ти надај повољном успеху у раду!«  
не дечје живости и она почињу личити на војнике у фронту.{S} Она зна шта је узрок томе и осећа  
 ја... са овако живом природом, стварам војнике.{S} Чудно!...{S} Али знам, то је све она прокле 
ш.{S} Зваћу га.</p> <p>Жандарм се обрте војнички, изиђе и затвори врата лагано, а капетан се ок 
лаву све, што је знала о њој: муж јој у војсци, ожењен још од осамнаесте године... свекар нека  
сећа се веома слаба, једва се креће.{S} Волела би да изиђе до своје деце, и нешто је јако вуче, 
они, не смејући одрећи, одоше, и ако би волели да се крену одмах са децом.</p> <pb n="73" /> <p 
езао; заволео је како никад до сад није волео, и да му не беше деце, помишљао је озбиљно да беж 
овек одучи од свега!{S} Ето, ово сам ти волео свако јутро овако... па после нема ко да спреми,  
p> <p>Нису се разумели.</p> <p>Он је њу волео, али некако на свој начин, без оне обичне женске  
пишите и мене у први разред; ја бих баш волео да учим код вас...{S} Тако да седим у скамији, па 
ово?...{S} Он је охладнео према њој, не воли је више.{S} Али зашто, зашто?{S} Не може бити да ћ 
вари, а оно је човек прек...{S} Нико не воли да му се други меша; у таке послове...{S} Нисам ра 
 мало детенце!...{S} Ти мислиш сваки те воли, ко год те љубазно погледа...{S} А оно није... све 
ло и мирно, што га добри друг тако јако воли... само се смеши и помишља у себи како је то красн 
 школу и у кујну.{S} А ја ти, брате, не волим онај сељачки обичај: да се руча ма шта...{S} Одво 
 им сад, па нека раде сами.</p> <p>— Не волим то кад ми се жена меша у моје послове, одговори В 
</p> <p>— Бијем неваљалце, а добру децу волим, одговори учитељ и скрену очи на ђака, који му пр 
ије своју сувишну снагу.{S} Отуд толика воља за радом.{S} Нестаде јучерањих себичних мисли; душ 
 је ово те нико не доводи децу од своје воље?</p> <p>— Научени су.{S} До сад су учитељи уписива 
 воска: она ће моћи поступати по својој вољи; он јој бар неће бити на сметњи.</p> <p>— Честитам 
ео смех.{S} Погледа је и би му веома по вољи њено весело, насмејано лице. »О, па ми ћемо овде л 
тамо бити доста учитељица, којима би по вољи било увредити Љубицу, али он не сме да јој каже ни 
е Влајку на груди.{S} Њему ово не би по вољи, пресече је погледом оздо до на врх главе, али не  
жи једно предавање.{S} И то им учини по вољи: узе други разред и поче познавање природе.{S} Пре 
и само се бојао да то не буде Љубици по вољи.{S} Али кад виде да га она сама увек позива и да с 
поцрвене и обори главу.{S} Не би јој по вољи одговор.{S} Каква је то љубав, да се тако брзо заб 
 и одмах сам познао да јој није било по вољи.{S} И Стојан тако вели.{S} Па добро, што је седела 
, што је седела кад јој то није било по вољи? <pb n="48" /> Чудновато!...{S} И ове су ти женски 
вакав предлог није очекивао, а би му по вољи.{S} Хтеде да се упусти у разговор и да је пита што 
бар је човек... много добар; свима је у вољи.</p> <p>— Ето, сад и ми почели да распитујемо за п 
 учитељев.{S} А он ради живо, умешно, с вољом...{S} Тек ипак види се да не ради без напрезања.{ 
а.{S} То га је вукло напред, те иђаше с вољом, али помисао на оне људе што су тамо засели, запл 
 лако...{S} Треба радити непрестано и с вољом.{S} А са самим првим разредом треба свакад постић 
{S} Али се стаде прибирати, јер напреже вољу, те се сва предаде послу.{S} Постајаше све располо 
ишта, кад ти кажем.{S} То једно, што их ворта с платом, али тако ти је свуд, по свима срезовима 
ли не мари; види се да ће бити мекши од воска: она ће моћи поступати по својој вољи; он јој бар 
понуду: кутицу финих шећерлема, јужнога воћа, уверавајући како су то необично јевтине ствари у  
анке, купује од њих коже јагњеће, вуну, воће и све друго што има доста муштерија у вароши а не  
ако јој пролећу испред очију расцветале воћке, накривљено прошће, сухе гране на понеким шљивама 
колу изјутра, Љубица застаде између два воћњака, да се надише овога мирисног, чистог ваздуха.{S 
видите!... узвикну он усред два окићена воћњака, опијен мирисом цвећа, присуством и сузама ове  
итни, нарочити звук, који се носи преко воћњака и кућа, продире кроз густе облаке прашине, што  
олеће.{S} Густа зелена трава покрила је воћњаке, па је милина зауставити око на том зеленилу.{S 
осан.{S} Под њима се зелене густи зрели воћњаци, трепери шаренило по градинама са поврћем, вију 
 он посматрајући село, које се, окићено воћњацима, пружило по другој коси, а својом ширином доп 
м слојевима попадала по лишћу, по зрелу воћу, по стаблу и трави испод њега.{S} Осећа се задах п 
упали је и стави на Гојкове груди...{S} Воштаница најпре запрска, док пламен не обухвати целу с 
ају... гледају преко уздрктала пламичка воштанице и чини јој се да говоре.{S} Јест, ено... види 
оким рукавом од кошуље, па брзо дохвати воштаницу, прекрсти се побожно, упали је и стави на Гој 
онамештале се дугорепе свраке и по нека врана, опустиле крила, отвориле кљунове, па само дакћу. 
 негде залаје беспослен пас, или гракне врана, тражећи хране под овим густим белим покривачем.{ 
у или још да изгубим и главу због њених враних очију!...{S} Ехе-хе!...{S} Биће, вели, моја...{S 
пњали се за причу) па наређа на штап ко врапце...{S} Дао сам му пун џак...{S} Море довије се чо 
 дрвету; стресеш се од те незгоде, а за врат ти падне читав пљусак са какве отомбољене шљивове  
!...{S} Све би је ’вако песницом, па за врат...</p> <p>— Куд је отишла? прошапта Гојко као из г 
поскакаше <pb n="132" /> много мрави за врат, стаде се отресати рукама и нешто муцати.</p> <p>— 
 увлачити у нос, у уши, стаде падати за врат, на главу, по лицу, свуда...{S} Једва изиђоше и да 
у..{S} Лажи га полако док не ухватиш за врат, па онда о земљу.{S} Ја, братићу, тако је то.{S} А 
просвети наше село, те нам натоварио на врат два учитеља.</p> <p>Старац се узврпољи, уздахну ду 
и је њему?...« И он притискује браву... врата се крећу...</p> <p>...{S}Седе неки људи... у магл 
о, као сенка, притиште браву и гурну... врата се лагано покренуше.{S} Она промоли главу, па нај 
зати.{S} Чим се отворише <pb n="115" /> врата и на њима се појави писарка, он шмугну у свој раз 
о може!</p> <p>Она се упути у школу.{S} Врата на Гојковој учионици беху отворена, а он, онако и 
она, оставши сама у соби, замисли се, а врата се отворише лагано, у школу уђе средовечан човек, 
су ли ово њене руке савијене око његова врата?...{S} Да ли то њене груди тако бурно дишу на њег 
 стресе, пребледе и дохвати се руком за врата.{S} Она је и заборавила да старешине воде оштра р 
ла часа за Гојком се затворише апсанска врата и зарђала реза шкрипну оштро...</p> <p>Гојко се о 
се трагедија!...</p> <p>Љубица изиђе на врата и стаде, не видећи ништа око себе.{S} Беше страшн 
несвесно, па се полако обрте и изиђе на врата.{S} Стојан се зачуди кад га угледа оваква.</p> <p 
а, заклањајући се дрвећем, па не уђе на врата, но обиђе и стаде под један прозор.</p> <p>Јест о 
кве оштре поруке за Љубицу, па стане на врата и слуша хоће ли чича онако исто оштро изговорити, 
осећа да је тако.{S} Кад они ступише на врата, у школи настаде тајац...{S} Све се очи обртоше к 
 школским вратницама.{S} Она провири на врата и таман да викне Стојана, а пред њу стаде Веља уч 
пред комисијом, и писар показа руком на врата која вођаху у другу собу, па затвори касу и оде к 
лави, појури преко кујне и отвори собна врата...{S} Задахну га дим од барута...{S} А доле на по 
Љубица? викну Гојко и одмах спази једна врата и јурну тамо.{S} За то време чини му се да чује д 
е боље, али се баш тада отворише спољна врата и Влајко викну гласно:</p> <p>— Ко је то?...</p>  
угу собу, па затвори касу и оде кроз та врата.</p> <pb n="134" /> <p>И Љубици и Гојку беше необ 
p>При крају причања отворише се позната врата, уђе депозитар и зађе некуд иза Гојкових леђа.{S} 
з, не читајући га, и врати се кроз иста врата у благајницу.</p> <p>Писар бројаше паре, а Љубица 
о на прагу, па кад не чу ништа, закључа врата и оде у собу.</p> <p>Гојко брзо притрча прозору.. 
 знате, научио на нашу канцеларију, где врата не мирују ни пет минута.{S} Он поћута мало, као д 
дно.</p> <p>Љубица поведе очима, чим се врата отворише, и у прво време гледаше исто онако бунов 
...{S} А он, шмокљан...</p> <p>У том се врата отворише нагло, и Стојан уђе.</p> <p>— Ево пандур 
и, али обрте главу и посматраше како се врата лагано отварају и кроз њих пролази она позната ст 
чком врату и љуби...{S} Жена јурну кроз врата и ступајући на прстима, с подигнутим рукама, иђаш 
ашеног фамулуса како стоји с мотиком уз врата и гледа у кујну...{S} Што ће му мотика?...{S} Ах, 
али кад опази да је Љубица сама, остави врата и приђе јој слободно.</p> <p>Љубица поведе очима, 
атима... нарочито му је казао да остави врата мало одшкринута...</p> <p>Чича се, ставши пред Љу 
 »Још ако <pb n="113" /> буду закључали врата?... еј незгоде!...{S} А онај пише да се не закључ 
дарм се обрте војнички, изиђе и затвори врата лагано, а капетан се окрете Гојку.</p> <p>— Е, са 
сну и осу грдње на њега, али он затвори врата за собом и настави рад.</p> <p>Писар долази на ко 
 нас одавно чекају, рече она, па отвори врата и изиђе.{S} Гојко се пожури за њом, вичући:</p> < 
ати...{S} Ха, чекај, рече он, па отвори врата и викну Стојана.{S} Кад се старац помоли <pb n="1 
 иђаше напред поскакујући, а кад отвори врата од своје учионице насмеја се весело и стаде певуц 
 ме глава, одговори Љубица, затварајући врата.{S} Скиде са себе неку горњу хаљиницу, извади час 
ко се повратио?«... пита он, отварајући врата на соби...</p> <p>Пламичак лојанице слабо осветља 
...{S} Баш тада Влајко затвори за собом врата, изиђе да види ко лупа.{S} Гојко куцну на прозор  
<p>— Море, ти си болесна? отвори за њом врата и провири у собу ова жена, гледајући је са оним п 
— Оди да видиш...{S} Писар је доведе до врата Гојкове учионице и показа парчета хартије.</p> <p 
обртоше к њима...</p> <p>Љубица дође до врата, па кад виде толике очи управљене на себе, застад 
.{S} И Гојко се већ наже оној страни до врата, па чим она у ходању обрте леђа, он скочи, па на  
. кад заслужимо.</p> <p>Она му паде око врата и горко заплака.</p> <p>Гојко стајаше пренеражен, 
ице, скочи с кревета и обисну мајци око врата.</p> <p>— Зар још ниси устајала од спавања? ослов 
 на северну страну, па груну песницом у врата, затим се брзо врати на прозор и погледа унутра.. 
ком школским, писар виде да се отварају врата на Љубичиној учионици, па коракну брже и упаде из 
та...{S} Брже, смркнуће се!...{S} Гурну врата... гле, отворена!...{S} У кујни нешто клопара...  
и паде на узглавље...</p> <p>Неко груну врата, покушавајући да их отвори, затим се зачу глас:</ 
рошло тако.{S} Смркло се одавно.</p> <p>Врата шкрипнуше.{S} Гојко скочи.</p> <p>— Ехе, братићу  
Сад је одједном опет обузе нека милина, врати се пређашња љубав према овој деци, и њој је необи 
у собу.</p> <p>Кад се распреми од пута, врати се у школу, где Гојко спремаше своју уписницу.</p 
 па видевши да писар изиђе из дворишта, врати се на пређашње место и загледа се у свој часовник 
ка непрестано иде некуд по селима; оде, врати се, пробави неколико часова код Љубице, па је опе 
видевши да га не очекује никакав посао, врати се и леже на место.{S} Он не хтеде ни погледати к 
уди се тој необичној лепоти...</p> <p>— Врати се, хоћеш да те одведем до куће? рече она, и поум 
 истрча, али се после неколико секунада врати, искривљених вилица, страшних, разрогачених очију 
 одвезе њену оцу, па се он другога дана врати, рекавши да ће предузети неки већи пут.{S} Међути 
 јој се одупре, она и не покушава да се врати, јер осећа да то не може бити, и сву обузима очај 
о... нек се ништа не мења, само нека се врати потпун мир, па ништа друго не жели...{S} Али докл 
о оде те разгледа свој нови стан, па се врати са одлучним захтевом: да се њему одреди накнада у 
реди да донесе мастило и хартију, па се врати унутра.</p> <p>После пола часа, он сави једно пис 
> <p>Трећега дана по доласку, Љубица се врати кући.{S} Не хтеде се ни осврнути на молбе материн 
а прозору и гледа зачуђено.{S} Гојко се врати у школу, пусти ђаке, па стаде ходати по дворишту, 
е потписа свој исказ, не читајући га, и врати се кроз иста врата у благајницу.</p> <p>Писар бро 
остима, обећа да ће их скоро походити и врати се. </p> <p>Љубица и Гојко продужише пут ћутећи.{ 
/p> <p>Кад отпоче рад, прибра се мало и врати јој се обична њена смелост.{S} Само јој једна мис 
 одмах оде до Београда, одену се лепо и врати се истога дана, доста измењен, наравно у своју ко 
како при руковању запетља, па се ћутећи врати на своје место.{S} Учитељ се рукова са одборницим 
крете својим несташцима и строгим тоном врати их на своја места.{S} Деца се уплашише од њеног с 
а груну песницом у врата, затим се брзо врати на прозор и погледа унутра...{S} Баш тада Влајко  
и тежиште с десне ноге на леву, па опет врати на десну, и најзад стаде руком требити густу брад 
у, а не за онолике ђаке.{S} Она се опет врати женама, где беше гомилица новоуписаних малишана.{ 
 Ми смо овде тек ономад сазнали, кад се вратила госпођа Зорка отуд из села, после онога боја... 
VI.</head> <p>У орловичкој школи све се вратило на стари поредак, ради се озбиљно, мирно, марљи 
е. — Седите, седите ви ту, док се ја не вратим, рече он Гојку, који такође беше устао, па изиђе 
вача испаде и прескочи све степенице иа вратима, па као муња одјури суседовој кући.{S} Док се Г 
им искреним саучешћем и махну главом ка вратима.</p> <pb n="94" /> <p>Гојко истрча, али се посл 
>Чим се затвори двориште за Милицом, на вратима се појавише Богосав и Влајко.{S} Како се опреми 
пређе двориште и оде у свој стан.{S} На вратима је дочека домаћица:</p> <p>— Еј, веселнице, ска 
видим ја!...«</p> <p>Гојко га дочека на вратима своје учионице, намрштен, а из очију му се чита 
 и види како се баба Смиљка помолила на вратима и некоме такође маше руком...{S} Можда је то ње 
, или јаког узбуђења.{S} Неко закуца на вратима тихо, лагано.{S} Она не одговори, али обрте гла 
ада чича зна поуздано да Гојко слуша на вратима... нарочито му је казао да остави врата мало од 
а опазише у мраку, те Влајко застаде на вратима, а она сама пређе двориште.{S} Отвори вратнице  
и истрча из школе.{S} Љубица стајаше на вратима учионице дркћући, сва пренеражена.{S} Стојан се 
 ономадашњи случај.{S} Гојко стајаше на вратима, блед, осећајући неку дивљу радост и задовољств 
 се набави болеснику, па изиђе.{S} Пред вратима га сачека Љубица.</p> <p>— Шта је, господине, ј 
у Гојко живо, опазивши да се она окреће вратима.{S} Он притрча и узе је за раме. — Треба се дог 
дошао је као наручен.{S} И он притрча к вратима и отвори их. </p> <p>Веља уђе ћутећи, осврте се 
се веома уморила и узбудила.{S} Приђе к вратима и ослушну.{S} Чује се мушки глас, па одмах за њ 
и данас!...</p> <p>Она се диже и пође к вратима.{S} Он гледа за њом, изненађен.</p> <p>— Добро  
аде Вељин глас одмах.{S} Скочи и пође к вратима, па одједном застаде у некаквој двоумици.{S} Бе 
е чуди шта то она бунца, па се окрете к вратима друге собе, у којој је, у последње време, сам с 
а трећа преко леђа...{S} Гојко појури к вратима, али га писар дочепа за раме.</p> <p>Стој, смрд 
ити«, вели жена у себи и прилази другим вратима.{S} Не чује се ништа, ама баш ништа!...{S} Стој 
 му се учини да неко стоји на отвореним вратима, па погну главу и хтеде проћи.</p> <p>— Господи 
овац, он се полако упути оним необичним вратима, кроз која ће одмах угледати онога страшног зли 
ући главу изласку.</p> <p>— Па... да се вратимо! одговори Гојко неодлучно, увиђајући и сам да ј 
мах у срез, па се прво извести је ли се вратио кући онај...{S} Ако се и вратио, биће у канцелар 
е ли се вратио кући онај...{S} Ако се и вратио, биће у канцеларији.{S} А ти треба вешто да се п 
 и позва Гојка да га прати, јер се мора вратити кући раније.{S} Гојко једва дочека што му се пр 
њство, красна младости, нећете се никад вратити! </p> <p>Сад се све променило.{S} И како то так 
ребледе и готово се уплаши.{S} Хтеде се вратити, али је некакав урођени инат тераше напред, и о 
 док ја њега изведем.{S} До мрака ћу се вратити.</p> <p>— Имаш ли нож?</p> <p>— Не бригај, каже 
 тамо ће бити све свршено.{S} Може се и вратити.{S} Зашто не!...{S} Написаће Гојку да је болесн 
ћи онога дечка што их намучи узалуд.{S} Вратише се одмах кући.{S} Гојко седе на кревет и замисл 
pb n="84" /> <p>Одоше у судницу, али се вратише у стан Љубичин без успеха.{S} Кмет их одби одлу 
 ручак Љубичину оцу, а пред вече се сви вратише, да би се сутра рано могао наставити редован по 
имао!«...</p> <p>Ево овога плота... ено вратница... није никад до сад одлазио у њен стан.{S} Шт 
кола и зауставише се далеко од школских вратница.{S} Изиђе из њих једна слабуњава, суха жена у  
женско чељаде.{S} Чим се гост појави на вратницама, они испред школе поиздизаше главе, и што им 
} Гојко истрча из дворишта и стаде пред вратницама...{S} Беше сав у јакој ватри, једнако га неш 
де да је то пијан човек, па брзо појури вратницама, али незнанко беше ближи па подупре леђима у 
едајући за њом.</p> <p>Прилазећи својим вратницама, Љубица опази човека, који се држаше једном  
 и неки људи стадоше лупати на школским вратницама.{S} Она провири на врата и таман да викне Ст 
оња са санкама, и стадоше пред школским вратницама.{S} Стојан истрча да отвори вратнице и види  
ник га не саслуша даље, но окрете право вратницама и отворивши их уђе у школско двориште.</p> < 
ојко таман изиђе из Љубичина разреда, а вратнице се отворише и на њима се показа, сва увијена,  
овара другарском разговору, па изиђе на вратнице и стаде пред њега.</p> <pb n="131" /> <p>— Био 
уче напред...{S} Она као у сну изиђе на вратнице, па нашавши се сама у мрачном сокаку, појури н 
овори он, гледајући час у земљу, час на вратнице, куда пролажаху ђаци, па се опет полако крену. 
на, на коју се човек навикао.</p> <p>На вратнице уђе висок, плав, сувоњав младић у кратку капут 
 досети, претрча, двориште и изиђе пред вратнице, где је очекиваше радознао Богосав.</p> <p>— Х 
ије озго, у теме.</p> <p>Кад стиже пред вратнице, опази Богосава, који таман хтеде ући у двориш 
 оделу, отвори лагано и опрезно школске вратнице, прође брзо преко дворишта и уђе у ходник.{S}  
 подиже главу.</p> <p>У том се отворише вратнице на дворишту.{S} Стојан приђе прозору, па одмах 
 на другом месту.{S} Одједном шкрипнуше вратнице и кроз њих уђе сељак у белим кошуљама.{S} Сумр 
 сроза се у прашину, а она протрча кроз вратнице и одмах закачи кључаоницу.{S} Дрхташе као у ст 
 главом кокетно, па се обрте и уђе кроз вратнице у своје двориште.</p> <p>— Лаку ноћ, рече он з 
 <p>Гојко ободе коња и кад пролете кроз вратнице и отиште се низ сокаке, осети само како му вет 
а, а она сама пређе двориште.{S} Отвори вратнице и загледа се у Гојка, па кад га познаде, обрте 
 вратницама.{S} Стојан истрча да отвори вратнице и види те изненадне госте, кад из саоница иско 
{S} Да ли?...{S} Не, није то... </p> <p>Вратнице се давно затворише и пријатељи замакоше у сока 
стала која зелена крушка...{S} Опружише вратове, дунуше снажно у прашину и покупише лишће и кру 
село!...{S} Селу је свеједно: био му на врату ја или онај Ђокић, одсече председник.{S} Него ти, 
 глава јој затурена, па припао пуначком врату и љуби...{S} Жена јурну кроз врата и ступајући на 
Над селом се носе гласови стоке која се враћа с паше, паса и деце која их дочекују, петлова и д 
p> <p>И Љубица осећа да јој се све више враћа старо расположење, осећа се у некој већој слободи 
енка...{S} Оборене главе, помућене душе враћа се невољница у своју ћелицу и угушује бол тешким  
умарају сваки час у Београд, па се отуд враћају весели, одмах знам шта ће бити.</p> <p>— Истина 
 замишљала!« говораше учитељица у себи, враћајући се своме стану.{S} Разочарана је у свима свој 
ка да се упознамо. — Изволите! рече он, враћајући се у канцеларију и пуштајући за собом преплаш 
ју; пројури тихо, без шума, водени кос, враћајући се ноћишту; зажубори речица, зашапућу капљице 
, весели и задовољни, као што се обично враћамо кад испратимо кога госта, с ким смо пријатно пр 
 да га слушаш као Бога.{S} Немаш се куд враћати«.{S} И он је остао, почео је претурати дан за д 
ђу њима!...{S} Она осећа како се почињу враћати стари дани мука и страдања.{S} Али докле ће се  
ваше и растадоше.</p> <p>Гојко и Љубица враћаху се, пуна срца, весели и задовољни, као што се о 
ћ ближе прозору, па изиђе.{S} Стојан се враћаше с бисагама, те сви уђоше у собу.</p> <pb n="60" 
 љубити тако страсно, бесно... а она му враћаше пољупце, топећи се од милине... »То је љубав... 
а да видиш, као руком!...{S} Нема ’наке врачаре и траваре у целом округу... свакога ти ђавола з 
а у душу неку сањиву зебњу.{S} Тамо, на врбама, кратким и суморним гласом, јавља се ћук.{S} А и 
длучио.{S} Што, зар је то тешко: врд... врд тамо амо, <pb n="37" /> па ништа....{S} Али не иде, 
их се одлучио.{S} Што, зар је то тешко: врд... врд тамо амо, <pb n="37" /> па ништа....{S} Али  
ритисне дугме, да је отвори.{S} Руке му врдају, а у прсту нема ни толико снаге.{S} Љубица дигла 
 запита за савет, он се унезвери, стаде врдати очима и окретати лице од ње.</p> <p>— Како хоћеш 
он може што хоће... па по неки пут и да врдне...</p> <p>Љубица омрзе живот, постаде јој пуст, б 
о доста чланова: из школе се чула таква врева, као да је тамо неколико стотина жена, јер су се  
вељаше...{S} Море, ова наша хеј... пара вреди.</p> <p>— Од куд ти знаш? упита, зачуђен, Гојко.< 
а виде да је погрешила, али осети да не вреди сад исправљати погрешку, пошто ће до подне учинит 
 мрштећи се.{S} Вежбање последње године вредило би вам више од све шестогодишње теорије...{S} П 
па обема својим рукама стеже ту мекану, вреду ручицу.</p> <p>— Ја бих све за вас... настави он  
обоје, али како ће сад?{S} Гојка не сме вређати, јер је управитељ — може га одјурити; Љубицу јо 
че и гледајући пркосно.{S} Ако ће ме ко вређати — биће и без тога...{S} Хајдемо.</p> <p>И они о 
се осушила, па из ње бије и трепери она врела измаглица, што се виђа обично усред лета.{S} Сав  
...{S} Овамо је живот, где кључа и кипи врела крв...{S} Овамо, да се живи!... да се живи!...</p 
елим мутним погледом, усне јој осушене, вреле, па дркћу као у грозници...{S} Дисање нечије све  
ечије све ближе и топлије и одједном... вреле усне са оштрим брковима падоше на њен усијан обра 
жи...{S} Гле како му гори глава, и руке вреле...{S} Еј, кукавче мој, хоће да ми те уморе паксиј 
 к столу.</p> <p>Поглед на пријатан дим вреле чорбе и ово весело женино цвркутање развесели га. 
ша...</p> <p>Одједном је обасјаше коси, врели зраци...{S} Она се трже...{S} Шта је ово?...{S} Г 
у се мишићи...{S} А она гледа несвесно, врелим мутним погледом, усне јој осушене, вреле, па дрк 
ну, подиже руку и осети хладан челик на врелим уснама...{S} Пријатно је ово осећање, али она не 
 О, мили!...</p> <p>И она га опет стеже врелим уздркталим рукама...{S} Тако им прође читав час. 
} Љубица је гута, гута погледом, сажиже врелим очима...{S} Шта је ово?!...{S} Је ли могућно да  
.{S} О, тешко мени!... и она покри лице врелим рукама и горко зајеца...</p> <p>— Знам... знам.. 
 ћелицу и угушује бол тешким уздасима и врелим сузама...{S} О, још да није тих суза!...</p> <p> 
гим, уморним гласом, притискујући руком врело чело:</p> <p>— Идите, децо, кући...{S} После подн 
претурало, ускомешало у њеној помућеној врелој глави, читав хаос!...</p> <p>Скоро је подне; сун 
е он већ ушао у собу, она узе чинију са врелом чорбом и понесе је на постављен сто за ручавање. 
ас, улазећи у плућа, дави и гуши својом врелом невидљивом прашином.{S} Једва чекаш да угледаш н 
 ради, дохвати њену меку <pb n="142" /> врелу руку и повуче је за собом, идући и гледајући сума 
ш... је ли?...</p> <p>Гојко се хвата за врелу главу; нешто му много у темену кљуца, и све више  
ену, који јој обузео тело, стеже рукама врелу главу, а мисли се само роје, роје...{S} Да се све 
рочито украс.{S} Кренула се у школу.{S} Време бејаше оштро, хладно...{S} По целом небесном свод 
ишеније...{S} Сећа се својих осећаја за време познанства са Драгутином.{S} О, то беху неки свет 
е у разред и виде шта су деца радила за време њеног одсуствовања, одмах посла дете к Гојку, мол 
лајко се сав предао тој установи, и све време што му остаде слободно ван школе, употребио је на 
д, »Да се трпи!... рече у себи.{S} Дође време да се опет страда!...{S} А ове ћу јесени тешко ст 
уке од себе, па устаде.</p> <p>— Зар је време да идемо?</p> <p>— Да идемо.{S} Треба да видим та 
тима друге собе, у којој је, у последње време, сам спавао.</p> <p>— Хо, људи!... рече пролазећи 
ку да с ким измења мисли.{S} У последње време писар поче доносити по неку лепу понуду: кутицу ф 
и. </p> <p>Гојко опази да се у последње време Љубица одједаред измени: постаде необично преплаш 
ека мужа на вечеру, и ако он у последње време и ручава и вечерава негде на другом месту.{S} Одј 
p> <p>Са Гојком је, нарочито у последње време, ступила у тако пријатељство и поверљивост, да ов 
 у празну учионицу.{S} Ту су у последње време седели и проводили разговор.</p> <p>— Јадник, жао 
ако ваља, и чини му се да је већ крајње време за напад.{S} Очекивао је потпуну послушност, а он 
о изјави да ће и она ићи.</p> <p>Кад би време поласку, Љубица дође, обучена и накићена свима св 
 је тако пријатно и занимљиво проводити време у раду са малом децом!... помисли она. — Неумна,  
ако учисмо у психологији.{S} Па за прво време ја не бих што друго ни очекивао...«</p> <p>»А пос 
ху поумили и да изиђу напоље.{S} У прво време и Љубица стаде зачуђена и посматраше како се вије 
 очима, чим се врата отворише, и у прво време гледаше исто онако буновно, полусвесно, као и до  
д није ни сањао, па се само чуди у прво време: што је ово овде крваво? откуд?... зашто то!... о 
ло што се Веља одобровољио, јер за дуго време није јој се хтео никако јављати.{S} И то је, без  
ку борбу душевну издржала за ово кратко време, да већ беше малаксала, у њој и не беше више снаг 
срца.{S} Она се не досећа да је настало време озбиљном раду, не види да Влајко има још и других 
 он осећа да се приближило, да је дошло време кад ће та црна мисао да се претвори у грозну јаву 
дим ја како се ви мрштите...{S} У једно време помислих сад ћете скочити, па нарочито бирам нера 
е да дођете још ове недеље, док је лепо време.</p> <p>— Е сад нам можете показати како ћемо наћ 
навање природе, певање... у мају, за то време деца заборављају теже ствари.</p> <p>— Истина јес 
н се учтиво рукова са Љубицом.{S} За то време Гојко весело узвикну:</p> <p>— Веља, Бога ми!...{ 
пази једна врата и јурну тамо.{S} За то време чини му се да чује дете где говори:</p> <p>— Повр 
 му је могао дати хлеба.</p> <p>А за то време његово се мило гнездашце растурило.{S} Родитељи п 
 до мркла мрака.{S} Шта је чинила за то време — ни сама не зна: није спавала, није ништа мислил 
а дође у ову школу, и шта ти није за то време претурила преко главе!{S} И сад јој одједном дође 
 овом дерладијом узалуд; а шта ће за то време да ми раде остали разреди?...{S} Јок, ја сам то с 
се запита: да ли су њени поступци за то време вазда били умесни?...{S} Она се загледа у даљину  
 беше неко други у мени, а ја сам за то време спавала, нисам живела...{S} Опростите, заборавите 
 али је добар човек.</p> <p>Писар за то време непрестано погледаше ћату, док се овај једва сети 
 њиме прожмани и запојени.</p> <p>За то време Гојко нешто живо преговараше са Стојаном у својој 
.</p> <p>— Никад.{S} Ја нисам за све то време ништа осећао, ништа желео; живео сам... то јест н 
 једно другому о љубави и срећи, а у то време дојурише сокаком једна кола и зауставише се далек 
те частимо? рече Гојко нудећи га у исто време столицом, коју је Стојан изнео. — Ја сам ти бећар 
а се смеши тим слатким санцима и у исто време чује како јој се другови громко и весело смеју.</ 
{S} И њему се то чини и смешно и у исто време чини му задовољство.{S} Он развуче усне још јаче, 
а, клупа, табла и т. д.{S} А сад је већ време да се почне радити.{S} И јесте ли видели како иде 
шити и причати му како је свака сила за времена — а то је велика срећа, јер да је вечна — зло!{ 
 да се покаже пред људима.{S} Нека, има времена и за то, кад она остане сама са својим малишани 
актери служе.</p> <p>— Лако ћемо... има времена за то...{S} Па најпосле што?...{S} Нека!...{S}  
p> <p>— Како... не, не, молим...{S} Има времена, други пут...</p> <p>— Е онда до виђења.{S} Лак 
е нам, ваљда, покварити друштво.{S} Има времена и за одмор.</p> <p>Гојко, онако суморан, наређу 
 Он осети да је остао усамљен за вечита времена, јер му нестаде онога што му је испуњавало живо 
Стојаном у својој собици и после краћег времена јави се, као резултат преговора, велика чаша, п 
раво ка брезовачкој школи.{S} Од скорог времена он се о свему саветоваше са Вељом, јер увиде да 
јнијим жељама и помислима...{S} Дуго је времена прошло тако.{S} Смркло се одавно.</p> <p>Врата  
убица живо.{S} А и иначе, кад год имате времена...</p> <p>Влајко и Веља насмејаше се оволикој н 
у скамијама идеалише.{S} Полако... биће времена да све видите и да се у свему разочарате.</p> < 
ина трошка на гозби одређује се дужином времена, проведена »на влади«.</p> <p>Дође још један од 
>— Гле, тата!...{S} Од куд ти по оваком времену?!... па га пољуби у руку и понуди да седне.</p> 
сположење, он мора очајавати на овакову времену.</p> <p>Љубица изиђе из школе тачно у подне.{S} 
азговор.</p> <p>— И све ми се ових дана врзе једно по памети... никако да избијем мисао из глав 
нешто јако бије у темену и у глави ври, ври као у котлу...{S} Она се хвата мислима за поједине  
 обрте се Љубица Гојку.{S} Још ми глава ври од данашњих догађаја.</p> <p>Гојку се разведри лице 
 јој нешто јако бије у темену и у глави ври, ври као у котлу...{S} Она се хвата мислима за поје 
једине речи Стојанове, али у глави опет ври, а срце се све више стеже од неког нејасног злослут 
ачке жудње за радом...{S} Бујна младост ври, живот, пун силе и одушевљења, кипи и тражи где да  
Љубица ослушну...{S} Шта се то чуло?... врисак...{S} Али откуд, од чега?...{S} Неко је вриснуо, 
но к прозору и послуша...{S} Разлеже се врисак ужасан, страховит...{S} Он претрну, хтеде јаукну 
одоше се дубоко у месо...{S} Разлеже се врисак по соби...{S} Писар се изви, и док се он обрте д 
ли некаква маса на кревету и разлеже се врисак за вриском...</p> <p>Гојко побеже од прозора и в 
>Разлеже се очајан, панички, самртнички врисак и одјекну далеко потесом кроз глуху ноћ, али га  
{S} И све му се чини да чује пролетошњи врисак и јаукање...{S} Одмакне се од прозора, чује се ј 
розора, чује се још боље, баш онај исти врисак...{S} Тамо је ваљада и њена мати, па ће доћи и С 
 Љубичин од бола, па онда њен истеричан врисак...</p> <p>Писар се прену: види да овако неће ник 
ора и више не приђе тамо.{S} Чим би чуо врисак, он би бежао даље, даље... и гледао би зачуђено, 
 маса на кревету и разлеже се врисак за вриском...</p> <p>Гојко побеже од прозора и више не при 
.{S} Видео сам!... узвикну Гојко таквим вриском, као да неко одсеца парчета жива меса са њега.{ 
да у Гојка дуго, дуго... па јој дође да врисне од бола.{S} Побегне у школу и стане ходати, крше 
ко се изменио...</p> <p>— А, ти ли си?! врисну полицајац и замахну камџијом.</p> <p>Гојко само  
језик тако одреши.</p> <p>Љубица плану, врисну и осу грдње на њега, али он затвори врата за соб 
е!...{S} Стојане!... у помоћ, потрчи!.. врисну Љубица из свега гласа, излете из собе и стаде тр 
де је учитељ!... говори, не мучи ме!... врисну она и пође према њему.</p> <pb n="195" /> <p>— П 
p> <p>— Мај... мајко моја!... мајко!... врисну девојка и приљуби се уз те слабе, изнурене груди 
 хтео би да проговори, али жена му опет врисну па осу читав пљусак грдње на обоје, нарочито на  
вриснуо, уплашио се...{S} Или је то она вриснула?...{S} Да ли је то био њен глас?...{S} Она се  
..{S} Али откуд, од чега?...{S} Неко је вриснуо, уплашио се...{S} Или је то она вриснула?...{S} 
в страшан бол стеже јој срце, она хтеде вриснути, али се прибра и опет провири...</p> <p>Њих дв 
се одједном сва стресе, задркта и хтеде вриснути од страха...{S} Приђе му још ближе...{S} Шта ј 
преко носа: фик! а нос у траву...{S} Он вришти, кука...{S} Стој, господине Перо, да знаш како ј 
о се стаде прибирати... да, то је жена, врло млада жена, али такве лепоте, каква се веома ретко 
 подиже писар чашу, додирујући уз гред, врло лагано, Љубичину чашу, а са Гојком се куцну другар 
да се у Гојка, примаче му се још ближе, врло близу, тако да осети његово дисање...{S} Он само г 
оди у вежбаоницу.</p> <p>— То је рђаво, врло незгодно!... рече он мрштећи се.{S} Вежбање послед 
црножутих страшљивих очију, које ретко, врло ретко, гледају човека право, но већином стоје под  
нтонацијом исприча, како се плата врло, врло неуредно издаје, како учитељи морају по неколико п 
шњи празници.{S} Дотле су урадили врло, врло много, прешли су све важније радове, кад опет нест 
ита она бојажљиво.</p> <p>— Врло добро, врло добро, одговори он гледајући само цифру, на колико 
н је на њему и само једна усна малко... врло малко повукла се у страну, те са ње лелуја сенка о 
Савић...{S} До вас... мало послом...{S} Врло нужно, стаде муцати Гојко, савијајући и гужвајући  
пита она, гледајући уплашено. </p> <p>— Врло озбиљна болест, госпођо.{S} Треба му пажљива женск 
о овако? запита она бојажљиво.</p> <p>— Врло добро, врло добро, одговори он гледајући само цифр 
е школу.{S} Сирота, нигде никог нема, а врло лепа.{S} Чуо сам ја још пролетос да он облеће око  
 ове године са њима.{S} Љубица, која га врло радо слушаше, мораде га прекинути.</p> <p>— Е сад  
и, скиде шешир и не гледећи је промрмља врло брзо:</p> <p>— Гојко Савић, учитељ.</p> <p>— А...  
 спреман за ове појаве, које се другима врло ретко дешавају, извади из капута једну хартију и п 
облачак љутње, ну он то вешто сакри, па врло пријатељским гласом настави.</p> <p>— Баш ми је мн 
итом интонацијом исприча, како се плата врло, врло неуредно издаје, како учитељи морају по неко 
дужега пропитивања нађоше, да је Љубица врло мало прешла, али су јој деца добро усвојила оно шт 
тиле њихово пријатељство.{S} Они су сад врло интимни, међу њима нема никакве засебне тајне, дог 
} А Љубица настави:</p> <p>— Било ми је врло рђаво, мислили су да сам умрла, па су и вама тако  
 поче познавање природе.{S} Предавао је врло лепо, лако и живо; и Гојку се засветлеше очи.{S} У 
а и учитељка, пошто их послужи, а то је врло отресита и разговорна жена.{S} Отвори се читава де 
а слабуњава, ситна плавуша, поздрави се врло усрдно, па одмах оде к столу, на коме стајаше посл 
/p> <p>Најзад се писар диже, опрости се врло пријатељски са Љубицом и Гојком, Љубици опет понов 
зненађени а и збуњени: у селу су посете врло ретке, па зато оне вазда изазивају неку нервозну б 
еко дише уз њу, осећа да је то дисање и врло топло...{S} Али од тог места полазе све јаче струј 
, приђе к писару, који већ беше устао и врло учтиво прихвати њен поздрав.{S} Изиђоше обоје напо 
е ускршњи празници.{S} Дотле су урадили врло, врло много, прешли су све важније радове, кад опе 
 место где ће сести.{S} Гост се намести врло опрезно, старајући се да не поремети ову тишину, к 
пази ћату где јој се примиче.{S} Би јој врло непријатно: она је већ опазила неке његове значајн 
 горко страдање и умор.{S} Одговори јој врло лагано и хладно, као да га то неколико речи стају  
 крије.</p> <p>Писар се поздрави са њом врло интимно, задржа њену руку подуже у својој и гледаш 
е већ да се држи на ногама, дише некако врло брзо, али се он очајнички отима, не марећи ни за б 
се он мучи да је отвори.{S} Дође јој то врло смешно и она већ хтеде да се насмеје гласно, а Пер 
> <p>— Опростите, молим вас, поче писар врло учтиво, што сам вас звао мало пре.{S} Заборавио са 
ма и веселим погледом, док не замаче за врљике, па онда дохвати палицу и стаде разгледати крушк 
з, свакога дана обиђе судницу, а кад се врне кући на одмор, она га сачека дурновито, прекорно.< 
S} И ко би <pb n="169" /> се опет могао врнути оној бесциљној, суморној, страшној, пустој празн 
се никад истесати.</p> <p>Ћата се стаде врпољити и чудити шта је то погрешио, а писар се окрете 
: по зубима лоле, па да ви’ш како ће да врте репом.{S} Море, право мушко!{S} Она ће и за чичу и 
та, Гојко поцрвене, збуни се и стаде се вртети, као год јутрос пред Љубицом.{S} Хтеде нешто рећ 
мисли се, а Стојан гледаше све чудније, вртећи главом, као да би рекао: »Ово нису чиста посла!« 
учитељице не скриваху своје нестрпљење, вртећи се на месту и бацајући неумесне досетке на рачун 
S} Не може да се смири на једном месту, врти се на столици, игра му, чини ми се, сваки мишић на 
упо, несвесно, као што гледа болесник у врућици.{S} Дуваше оштар, влажан ветар, и она подиже об 
е опет приближаваше стању, које личи на врућицу...{S} Поглед јој нејасан, усне осушене, запечен 
ица и опале косе, као да је скоро лежао врућицу.</p> <p>— Пре... председник пододбора...{S} Дра 
по вољи, пресече је погледом оздо до на врх главе, али не рече ништа.{S} Ко вели: право је да с 
и ви Гојко Савић, учитељ? звони отуд са врха озбиљан, крупан глас.</p> <p>Гојко се тресе, као д 
зелени се и живи снажном младошћу...{S} Врхови дрвећа засветлише се, пређоше у отворено сјајно  
ого што шта против методике, јер и наша врховна управа ради већином против методике, па морамо  
S} Љубица се мршти, лупне ногом, управо врхом ноге о под; види се радо би скочила и притрчала д 
Управитељ школе орловичке«... а горе на врху великим словима: »Краљевско-српска основна школа о 
ред очима... зелени сто...{S} А онај на врху, с дугом раздељеном брадом, сед, достојанствен...  
к кандила, што трепери пред распећем на врху иконостаса.{S} Учитељ отегао неку дугачку песму, п 
ања, <pb n="159" /> још и то... да буде врхунац муке и патње...{S} Ветар фијуче на махове, прем 
се на посао — оне обичне ствари које се врше пред сеобом.</p> <p>Ђокић, првак противничке групе 
заступаш жену, какву ли она дужност сад врши?... рече он Вељи, смејући се.</p> <p>— После усамљ 
 она пролазећи поред стола, за којим се врши упис и слушајући преклињања једног млађег човека и 
зе, а он са својом сакатом руком полако врши посао...{S} Он и ћата не мењају се.{S} После удари 
рем и одговори му:</p> <p>— Она извесно врши какав мушки посао.</p> <p>Лекар приђе болеснику, к 
хну, као да је до сад какав тежак посао вршила.{S} Гојко се прибираше и спремаше за разговор, и 
 на реку.{S} Прегледају од синоћ запете вршке и намештене кошаре, па ако има лова, одмах се дон 
 за ово који дан.{S} Неће ти он дуго ту вршљати, не бој се.{S} Печени смо и ја и он...{S} Него, 
смима извештавала о стоци, о суседима и вршњакињама, а сад се ограничила само на кратка извешћа 
аћеш ми, луда жено, па макар се сву ноћ вукли по кући.{S} Не дам ти, каже она, па да си још тол 
ти онога страшног зликовца.{S} То га је вукло напред, те иђаше с вољом, али помисао на оне људе 
а опет стаде, двоумећи: нешто је снажно вукло тамо у собу...{S} Али што ће тамо?...{S} Да изнес 
мене ко могао приморати, нити ме је што вукло тамо, сама сам се гнушала...{S} Тек онако... само 
 па она тражи ђаке...</p> <p>— Носи ти, Вуксане, за то пешкеш твом синовцу, старом кмету, рече  
 се, људи!</p> <p>— Таки је закон, чича Вуксане, одговори му председник, тако мора да буде.{S}  
ручак, рече она, хватајући га за руку и вукући к столу.</p> <p>Поглед на пријатан дим вреле чор 
зре на село, па онда баци на земљу неку вунену струку са својих леђа и седе на њу.{S} Тек тада, 
о и опанке, купује од њих коже јагњеће, вуну, воће и све друго што има доста муштерија у вароши 
аке фајн-жене, брате, тражити сељанке и вући се са њима ноћу по потоцима!...{S} То је... оногај 
у очи и слух?!...{S} Полако још напред, вуци се као змија међу бурумцима и зеленим перјем кукур 
наднела стара суха жена, па нешто трља, вуче, шта ли ради.{S} Види се и покривач и под њим <pb  
ешто вуче да легне, — глава му тешка... вуче га земљи... боји се да не падне на под...{S} Али с 
...</p> <p>»Ето, и то сам видела!...{S} Вуче ме нека невоља напред, а осећам да не треба ићи.{S 
кажипрст на обарач...{S} Ха, ево!...{S} Вуче... обарач се покрену и чини јој се застаде...{S} О 
о болестан.{S} Час га видиш да се једва вуче преко дворишта, главу тужно оборио, очи гледају не 
 напреже се...{S} Има нешто јаче што га вуче напред, што му је обузело целу памет, па мора само 
 губи равнотежу... оздо из црна бездана вуче је нека сила и она не може да јој се одупре, она и 
, коју је Гојко стегао као клештима, па вуче и јури напред.{S} Она опажа само како јој пролећу  
 одговори он мислећи нешто...{S} Све ме вуче да паднем, а оно у глави кљуца, кљуца...</p> <p>—  
, а сјајну никловану сабљу пустио те се вуче по земљи и звецка кад удари о какав камичак.{S} Ли 
ја ћу да идем својим путем, куд ме срце вуче..{S} Тамо је сва моја срећа, мој живот, све благо  
 сама не зна шта, одвлачи од те мисли и вуче напред...{S} Она као у сну изиђе на вратнице, па н 
да изиђе до своје деце, и нешто је јако вуче, али чим стане пред огледало, тргне се, јер види д 
ека дивља одлучност.{S} Као да га нешто вуче натраг, притеже га снажно и не да му пасти у зло,  
сла га је права грозница и све га нешто вуче да легне, — глава му тешка... вуче га земљи... бој 
еше сав у јакој ватри, једнако га нешто вуче земљи, не може већ да се држи на ногама, дише нека 
p>— Не могу, не могу...{S} Све ме нешто вуче тамо, као да ме чека нека важна ствар.{S} Са вама  
својих недела...{S} Али да и он зна, да га одовуд гледају!...{S} О, онда би заборавио оне ударц 
орно...{S} И кад нам затреба одмора, да га нађемо у нашем гнезду...{S} Та то су тако мале, тако 
бе, јер држаше да је одбегла сасвим, да га је оставила.</p> <p>Она изиђе и застаде на степенима 
и: неће ли бити и незгодно и опасно, да га пусти на таку близину к себи, а још више јој паде те 
си могао да дознаш од ћате, онако... да га превариш: хоће ли данас долазити?{S} Гојко никога не 
> <p>— Говори брже... сад, сад...{S} Да га не оставиш жива!...{S} Па чим дођеш... право у ону с 
... у смедеревску Јасеницу.{S} Па ја да га зовем...</p> <p>— Чекај, молим те ту...{S} Заклони с 
се одмах по ручку диже и позва Гојка да га прати, јер се мора вратити кући раније.{S} Гојко јед 
 страшна мржња, и ја сам се спремала да га убијем...{S} Шта нисам тада мислила, о Боже!...{S} А 
} Не, не!... живот сам свој заложила да га добијем свега, да буде само мој... да и мене огреје  
у и срце живље куца, али се он стара да га за сад угуши, јер му данас и у оваким околностима ни 
но гони у наручја тој девојци, осећа да га нешто снажно привлачи к њој.{S} И кад би имао мало в 
њим, ако падне где у путу.{S} Покуша да га мало расвести, приђе му близу и проговори:</p> <p>—  
буде Љубици по вољи.{S} Али кад виде да га она сама увек позива и да се радује сваком његову до 
p>— Аха, јест... хтедоше, чини ми се да га истерају.</p> <p>— Ја, па му директор опрости.{S} Са 
столицу, а оно мокро покупи и однесе да га осуши.</p> <p>Гојко лежи сам већ читав час, не мрда  
ича и погледа Вељу, који се спремаше да га заустави.</p> <p>— Добро, добро!...{S} Иди ти сад ма 
ече она тихим гласом, као да се боји да га не пробуди.{S} Сваки ко је преживео младост, мора зн 
а.{S} А што питаш?</p> <p>— Хоћеш ли да га убијеш?!... прошапта она неким пискавим, загушеним г 
о.{S} Него ми се онако нешто не мили да га гледам у овој кући...</p> <p>— Што?</p> <p>— Та... о 
и трчи ли ко за њим.{S} Кад се увери да га онај <pb n="106" /> више не гони, он разгледа по соб 
сподин Младен, даће те у школу, а ти да га слушаш као Бога.{S} Немаш се куд враћати«.{S} И он ј 
е да мисли о школском одбору и осети да га обузима његова обична бојажљивост.{S} Би му то непри 
 — Замахни на псето, оно ће се крити да га не удариш, а некмо ли дете.{S} Тако је, братићу мој! 
обрте се збуњено по соби, па видевши да га не очекује никакав посао, врати се и леже на место.{ 
ровири једним оком, само за тренутак да га погледа како стоји пред страшном државном контролом  
аде онај дневник онако...{S} Да идем да га закључим, рече он смешећи се,</p> <p>— Иди молим те, 
 пренеражена сељака право у очи, као да га сугестује.</p> <p>— Хоћеш?...{S} Пропусти га напред. 
одговорима? упита она бојажљиво, као да га не увреди питањем.</p> <p>— Ха-ха-ха... те још како! 
говори јој врло лагано и хладно, као да га то неколико речи стају велика напора: </p> <p>— Моја 
у и даље, и оде низ сокак журно, као да га ко гони.</p> <p>Љубица се насмеја, гледајући за њим, 
 севаше нека дивља одлучност.{S} Као да га нешто вуче натраг, притеже га снажно и не да му паст 
спољила свака црта на њему.{S} И као да га сад тек добро познаје, и оно јој се чини тако обично 
ше прислоњен уз дувар, јер се уверио да га мрзе орловички пси.{S} Па као прави каваљер фијукну  
идећи ништа око себе, осећајући само да га све више опкољава некакав страшан мрак, црн, непрови 
 изгуби траг, и ево сад му би суђено да га види у пуном сјају господства, у положају од кога и  
сподин.</p> <p>— Јок, мени је речено да га допратим.</p> <p>— А, дакле стражарно!{S} Кажи ти го 
о право нада мном.{S} Баш ћу за инат да га једим, још више ћу да се смејем са писарем, нек пуца 
и тога човека, нек иде кући.{S} Нећу да га узимам на своју душу, викну кмет љутито.</p> <p>— До 
ћу мој!</p> <p>— Оно види да ја нећу да га ударим, па што се крије!</p> <p>— Хе, братићу, кад б 
 онога збуњеног, плашљивог јадника. »Да га искасапим свега!...{S} Чело онако да узмем нож, па п 
рте главу.{S} Један дечко стоји и гледа га...</p> <p>— Где је... соба...{S} Љубица? викну Гојко 
општи, а она буновно диже главу и гледа га чудно, необично.{S} Старац се стресе од тога погледа 
..{S} Она се приближи још више, погледа га и прошапта му неколико речи... па се одмаче и стаде  
 ли одавно учитељ? запита она и погледа га некако ђаволасто жмиркајући.{S} Он смотри тај поглед 
ам и на посети... запе Љубица и погледа га са неприметним осмехом.</p> <p>Гојко се сасвим збуни 
кућама, па застаде пред чичом и погледа га слободно, право у очи.</p> <p>— Бога ти, ко је ово.. 
поцрвене изненада, саже главу и погледа га онако испод очију.</p> <p>— Кад не би требало да се  
ака.</p> <p>Љубица диже главу и погледа га зачуђено. »Шта хоће они... о чему то говоре?...{S} К 
а ње.</p> <p>Она подиже главу и погледа га тако, као да би хтела завирити му у саму душу.{S} Ал 
а.</p> <p>Љубица подиже главу и погледа га за часак.{S} Ироничан осмех, помешан са презирањем,  
редено и ширет к’о и чича Стојан.{S} Ја га опомињем што је немирно, а оно се осврће на другове, 
која зрела жутица...</p> <p>— Ах, па ја га знам!{S} То је од оних првих Гојкових четвртака...{S 
 тешко. »О, шта сам радила!...{S} Па ја га нисам пре ни гледала, а он је ужасан, страшан, одвра 
, обузе га смртно бледило...{S} Камџија га опет ошину преко лица, па трећа преко леђа...{S} Гој 
у тело пројури нека снажна струја, која га преобрази: он постаде одлучан, жив...{S} Ко би га са 
а је, за Бога, запита га учитељка, која га до сад гледаше као право чудо.</p> <p>— Шта је... ум 
е душе његове појављује нека сила, која га снажно гони у наручја тој девојци, осећа да га нешто 
, па стаде само зверати по лицима, која га с чуђењем гледаху.{S} Један од оних учитеља, Гојко г 
 у очима играше она весела, ватра, која га грејаше у послу.</p> <p>— Ви, одмор... да.{S} Хе, ва 
ади ове године са њима.{S} Љубица, која га врло радо слушаше, мораде га прекинути.</p> <p>— Е с 
е му опет зебе од какве нове беде, која га може снаћи, и он већ претура у глави разне комбинаци 
и се у очима чита нека јака мисао, која га занела и која ће без сумње стајати у вези са давном, 
н, чим опази радознала женска лица која га посматраху, а сад већ заборави и на своју главу...{S 
олике друге ваше тужбе на њега.{S} Нека га, нек осети ко је јачи.</p> <p>Љубица се радо ухвати  
и малим...{S} Живи с другом!{S} Па нека га, кад му се то свиди...{S} Нека он не заборавља кућу, 
.{S} При тој мисли обузе је гнев. »Нека га... нек види да и ја нисам баш...« Она не доврши миса 
вој двоумици.{S} Беше га срамота, тешка га срамота обузе...{S} Какав ће изгледати пред овим иск 
 том недогледном пространству и обојила га чудним, разним бојама, те све трепери, сија се и пре 
м журбом стаде се облачити...{S} Тресла га је права грозница и све га нешто вуче да легне, — гл 
бучен, у школу, разбуди Стојана и посла га за коња.{S} Како ли је изгледао Гојко тада и како му 
че!... </p> <p>Кад се Гојко стиша, Веља га стаде запиткивати, те на тај начин сазнаде како је т 
ала да буде твоја жена, а?...{S} И Веља га погледа тако, као да би хтео наћи потврду својим реч 
аше да се крене до председника, а споља га ловну оштар глас.{S} Он изиђе брзо, јер познаде пред 
и исечено срце... оно је ишчупано, нема га више...{S} Да нисам познала праву љубав, било би ми  
ви болеснику, па изиђе.{S} Пред вратима га сачека Љубица.</p> <p>— Шта је, господине, је ли опа 
ања...{S} Уђе и право за камџију... зна га да је безмоћан као дете, јадник!...{S} Гори му, стра 
леташе сав досадашњи страх и зебња, она га јасно осећаше у својој близини, али се стараше да ра 
" /> <p>Кад се Влајко уми и опреми, она га уведе у другу, чисту собу, где на средини стајаше ст 
дницу, а кад се врне кући на одмор, она га сачека дурновито, прекорно.</p> <p>— Тако... скоро ћ 
астадоше јој очи на њему дуго...{S} Она га придену у косу, па приђе огледалу, да види како стој 
и танким ланчићем укусне израде.{S} Она га извади из кутије, па стаде обртати и разгледати, а о 
мара од великога напора мисли.{S} А она га гледа... гледа и чуди се тој изненадној живости њего 
бити мој...{S} О, мили!...</p> <p>И она га опет стеже врелим уздркталим рукама...{S} Тако им пр 
не сме јасније да се изрази.</p> <p>Она га гледаше кроза сузе са отвореним устима, очекујући да 
 њена брата, док је у школи.</p> <p>Она га после ове речи погледа захвално па промени разговор  
е од свега: писар дође за часак два, па га после нема по неколико дана, а она ни с ким ни речи  
Нађе му чисте преобуке, пресвуче га, па га намести на кревет.</p> <p>— Тако, братићу, видиш...{ 
тну једну своју руку на његово раме, па га опет пажљиво погледа својим великим очима.{S} Уснице 
, за име Бога! викну Веља чудећи се, па га својски нападе за ову нечистоћу.{S} Беше му тешко од 
за акт с потписом Министра просвете, па га онда поцепа на ситна парчета. — Ево и твоје тужбе, е 
тојан га узе за раме, као мало дете, па га уведе у собу и намести на столицу.{S} Нађе му чисте  
{S} Дохвати мараму, као да се брише, па га опет погледа и насмеја се још јаче.{S} А Гојко, озби 
} Стојан ће ти и набавити и уредити, па га можеш научити и да ти помогне око ручка.</p> <p>— Зн 
ео над овим китњастим пространством, па га, као оно свемоћни дух, задише својом величанственом  
и да је то био Стојан, прислушкивао, па га прескочи и истрча из школе.{S} Љубица стајаше на вра 
и се да се спрема за некакву изјаву, па га почело обузимати велико узбуђење.{S} Усне му преблед 
м украсом на крају, налик на звезду, па га разгледаше пажљиво.{S} И опет она ни о чем другом не 
, трчи за доктора! одговори Стојану, па га стаде сама журити.</p> <p>Чича изиђе а она остаде са 
{S} Од куд ти по оваком времену?!... па га пољуби у руку и понуди да седне.</p> <p>Стотинама пи 
нио руку на Љубичино раме, а ја уђем па га зграбим обема рукама, подигнем у вис, па буп о под!. 
сасвим одвратан!... <pb n="157" /> Мора га избегавати...{S} И онда настаје дуго, вечно, бескрај 
абости хладно гвожђе у месо...{S} О, та га мисао још више разјари...{S} А после газити, газити. 
та је љубав!...</p> <p>— Шта ћете? пита га она у чуду.</p> <p>— Да се венчамо, зар ниси обећала 
капут.</p> <p>— Шта је, за Бога, запита га учитељка, која га до сад гледаше као право чудо.</p> 
Јесте ли богослов или преперанд? запита га попа кад седоше у соби.</p> <p>— Преп... да, јест... 
или до суднице?{S} Шта има ново? запита га она обичним тоном, који одговара другарском разговор 
 ти једном да... у наше друштво? запита га Гојко, смешећи се.</p> <pb n="165" /> <p>— Да се жен 
и.</p> <p>— Где си ти летос био? запита га само, па као и да не очекиваше одговора, стаде се ос 
>— Хоћете ли путовати кроз шуму? запита га она, гледајући неким светлим, необичним погледом, из 
ом смеху, па чим стадоше на пољу запита га:</p> <p>— Ви сте јамачно лепо провели детињство и мл 
{S} Зар ви већ радите са словима? упита га Љубица зачуђено.</p> <pb n="49" /> <p>Веља се смешка 
кер...{S} Скикну, зачуди се јамачно шта га то буди из дубока размишљања, па махну репом живо, т 
о у себи.{S} Он познаде писара.{S} Сећа га се добро кад је ступио у први разред гимназије, заје 
а постојанство заљубљенога јуноше, баца га у тамницу, мучи га, па кад се уверила да његово срце 
 да почне прозивати децу гласно, Љубица га заустави.</p> <p>— Нека деце код мене... ја и онако  
што му дође уз груди до грла.{S} Љубица га гледаше све зачуђеније и збуњеније, поцрвене и стаде 
зове своје осећање према њој.{S} Љубица га опет изведе из забуне, обори главу, па немоћним, жал 
ти, нити знам шта је то. </p> <p>Љубица га погледа зачуђено; учини јој се да он ово не говори б 
о сам се!{S} А ви опет...</p> <p>Љубица га гледаше са неким одушевљењем, пријатељски, весело... 
е онако узгред, уз пут...</p> <p>Љубица га уплашено погледа.</p> <p>— Није ваљда баш тако свуда 
ема ни мало хвалисавости.</p> <p>Љубица га погледа са немим поштовањем.</p> <p>— Да ли је много 
падоше ово неколико речи.</p> <p>Љубица га погледа пажљиво. »Та он је красан човек, добричина,  
 наставља он своју мисао.</p> <p>Љубица га ухвати за раме и заустави га, старајући се да му раз 
који је сео у средини кола.</p> <p>»Бог га видео, кад их пре научи песми! помисли Љубица. — Вид 
а Гојко хода преко школе и застане, кад га Веља што упита.</p> <p>— Ето ти, брате... шта ћеш ви 
.{S} Он изгледа као осуђен на смрт, кад га прво тане погоди... лице се одједаред као изненади,  
гу у руци...{S} У четвртом разреду, кад га већ сврших, умре ми брат, па умре и отац, али ја пол 
 је тражио рада, рада и мишљења.{S} Кад га каква нова ствар заинтересује, он јој се преда сав,  
али он не сме да јој каже ништа.{S} Кад га она запита за савет, он се унезвери, стаде врдати оч 
и вратнице и загледа се у Гојка, па кад га познаде, обрте право низ пут; Гојко једва стизаше за 
изиђе на врата.{S} Стојан се зачуди кад га угледа оваква.</p> <p>— Што си таки, јадниче ојађени 
ат, тако пун љубавне жудње?...{S} Никад га не чу она да тако њој говори...{S} Гле како дркће и  
овако старог и да ме што послуша, а сад га опет тражите.{S} Не грешите се, људи!</p> <p>— Таки  
ед Љубицом, али тек му је криво кад год га види, а нарочито кад стане да се увија око учитељице 
ећа...{S} Мучи се, напреже памет, а све га заноси и опет хоће да наиђе оно црно, као пре...{S}  
..{S} Тресла га је права грозница и све га нешто вуче да легне, — глава му тешка... вуче га зем 
е пола часа, он сави једно писмо и даде га Стојану. </p> <p>— Писареву... онога, његову жену ти 
и она одједном поскида сав накит и даде га Гојку да остави, само јој на грудима остаде скупоцен 
бица, која га врло радо слушаше, мораде га прекинути.</p> <p>— Е сад ви нама да дате један саве 
р, помешан са влажном измаглицом, стаде га шибати по лицу.{S} Он протрља очи и махну главом у с 
<p>— Дивљачно је, госпођо, много, стаде га правдати његова мати.{S} Није ни излазило међу људе. 
го онако...</p> <p>— А детињство? стаде га запиткивати заинтересована Љубица. — Ваљда сте бар к 
у неколико речи... па се одмаче и стаде га посматрати...</p> <p>Као ножем прободен, Гојко одјед 
омени лице, али кроз један тренут стаде га полагано обузимати срџба... </p> <p>— Каквој њиви?!. 
ао тешки камен, одједном спаде, нестаде га, и он се осети слободан, срећан; нема више страдања, 
 истера већу оцену од јединице, нестаде га.{S} После се виђао да служи код једног адвоката, пот 
де у заклон, па иде весело у школу, где га Љубица очекује, неки пут весела а неки пут нерасполо 
обио....</p> <p>— Чула сам све, прекиде га она.{S} Какав је то Влајко Пецић, што долази на Бељи 
свега шест.</p> <p>— Молим вас, прекиде га учитељитца, могла сам ја може бити наћи стан и џабе, 
/p> <p>— Ја му ништа више нећу, прекиде га Гојко живо. — Мене остави.{S} А ви тамо ако хоћете.. 
 нешто да каже, ал’ она плану и прекиде га:</p> <p>— Молим вас, шта ћете ви овде, ко сте ви?... 
 учинити.{S} Подиже очи на њу и — прође га пријатна језа свега...{S} Онаких очију он још не вид 
 с коњем право у школско двориште, веже га негде у заклон, па иде весело у школу, где га Љубица 
S} Као да га нешто вуче натраг, притеже га снажно и не да му пасти у зло, али се он отима од то 
на Гојков рачун, <pb n="42" /> престиже га и сама рече: истина, није углађен ни... дотеран, као 
не сме вређати, јер је управитељ — може га одјурити; Љубицу још горе... уз њу је писар.{S} А ов 
д се састаје с непознатим људима, обузе га сад у великој мери.{S} И попа и учитељ згледаше се п 
е одједаред као изненади, зачуди, обузе га смртно бледило...{S} Камџија га опет ошину преко лиц 
а, што удари директору шамар...{S} Није га познао по ноћи.</p> <p>— Аха, јест... хтедоше, чини  
и како да се склони од тих изјава, које га узбуђују.</p> <p>— Онда тако... .{S}Ја ћу ове уписат 
роман терет с главе...{S} Све зло, које га беше притисло као тешки камен, одједном спаде, неста 
 премештен.{S} Он сам то увиђа и обузме га велики бол у срцу, кад помисли на такав растанак...< 
е чу, а напољу пирну поветарац и однесе га на лаким крилима далеко, далеко од овога призора...< 
.. да умрем овде... .</p> <p>— Оставите га, молим вас, рече Љубица, која се веома узбуни од ста 
ту: ако наиђе какво кретенасто, немојте га уписивати, шапну му она.</p> <p>— Ето... видите како 
ли ће бити?{S} Куд оде сад?{S} Да ли ће га затворити, и зашто?...{S} Јамачно оде ономе... да и  
исти, не сме — дићи ће прашину, опазиће га. »Најбоље нек стоји овако, помисли он.{S} Они знају  
ткачи свој кратак зимски капутић, обуче га веома брзо, набаци капу на очи, па пројури преко дво 
вуче да легне, — глава му тешка... вуче га земљи... боји се да не падне на под...{S} Али се он  
цу.{S} Нађе му чисте преобуке, пресвуче га, па га намести на кревет.</p> <p>— Тако, братићу, ви 
она руку на опаженог несташка и гледаше га строгим јасним погледом.</p> <p>— Је л’ ја? рече мал 
ом застаде у некаквој двоумици.{S} Беше га срамота, тешка га срамота обузе...{S} Какав ће изгле 
.{S} Гојку се досади седети, а све више га обузимаше жалост, гледајући ову јадницу како се мучи 
што му много у темену кљуца, и све више га заноси...{S} То не мари, пријатно је, само да није о 
и ове године проћи без мапе.{S} Највише га је у том уверењу држала ова околност:</p> <p>— Како  
ше на раду кад они стигоше.{S} Замолише га да не прекида посао, а они се наместише на дну школе 
е разиђоше кметови и сељани, преместише га у судницу.{S} Тамо, са општинским пандуром седе он у 
пошљемо на станицу за месо? запитала би га она јутром.</p> <p>— Како хоћеш, али готово... имамо 
...{S} Не би ни покушао, јер зна шта би га снашло...{S} А видиш, код њега покушао... без размиш 
кла, одвратнији од ђавола.{S} О, кад би га само могло нестати!...{S} Она опет стаде, двоумећи:  
 писара да излази на двориште, иначе би га овај затекао баш како виси на прозору и гледа зачуђе 
зи: он постаде одлучан, жив...{S} Ко би га сад видео, не би познао у њему онога збуњеног, плашљ 
ију и на под.{S} Писар му приђе, зграби га руком за раме и привуче к столу.</p> <p>— Ово... ко  
у стари познаници и смешећи се поздрави га:</p> <p>— Добро јутро!{S} Како у новом стану?</p> <p 
 <p>Љубица га ухвати за раме и заустави га, старајући се да му разгледа лице.</p> <p>— Можеш ли 
...{S} Кад ко овако јавно пропадне, сви га презиру, избегавају...{S} А по неке... ено баш она Д 
 који пролази, весео, поред ње, не види га, него се чуди шта то бива у њој.{S} Стеже... све виш 
смејући се призору, кад Веља уђе и види га као капетана.</p> <p>Уђе капетан, љут.{S} Гојко скоч 
p> <p>Око поноћи Гојко се трже; пробуди га некакво необично стењање.{S} Протрља очи, послуша... 
 знаш... него онако низ длаку..{S} Лажи га полако док не ухватиш за врат, па онда о земљу.{S} Ј 
 не због оцене, него просто онако, боји га се као човека оштра и озбиљна, боји се оних неколико 
 на њу.{S} Тек тада, опази чобане, који га пажљиво посматраху.{S} Он подиже главу и махну руком 
ојури преко дворишта, не марећи хоће ли га ко опазити са прозора.{S} Брзо стиже у Брезовац.</p> 
љеникову кркљању, разлеже се споља, али га у соби нико не чу, а напољу пирну поветарац и однесе 
 леђа...{S} Гојко појури к вратима, али га писар дочепа за раме.</p> <p>Стој, смрдибубо!...{S}  
ри тренутка, прибра се од узбуђења, али га сад <pb n="89" /> обузе радост.{S} Он се приближи Љу 
S} Скиде му се читав терет с главе, али га ипак не остављаше страх са којим је дошао овамо.{S}  
аставља на јави такве исте покрете, али га жигне љути бол, и он одмах сазнаје своју горку невољ 
 пред Љубицом.{S} Хтеде нешто рећи, али га Веља престиже:</p> <p>— Хе, дикане мој, кажем ја!..{ 
шта ту дробиш!... одсече се Влајко, али га не погледа, но сакри очи. </p> <p>— Збиља?... запита 
 цркви, субота је, па да ноћи тамо, али га сад очекује важнији посао.{S} Чим дође, затвори се у 
екну далеко потесом кроз глуху ноћ, али га нико од људи не чу, само пси од крајњих сеоских кућа 
и ово весело женино цвркутање развесели га.{S} Одмах стаде сипати чорбу, одговарајући жени:</p> 
шта, Љубица му се баци на груди, обгрли га и стеже грчевито, дркћући сва и тресући се од узбуђе 
одили разговор.</p> <p>— Јадник, жао ми га опет! рече Љубица.</p> <p>— А је ли он вас жалио...  
пред... па онако с леђа... ножем, пирни га...{S} Само да те нико не види.{S} Па ћу бити твоја!. 
 се претурити од жалости...{S} О, часни га, и те жене!«...</p> <p>А Гојко само трчи и у глави м 
...</p> <p>— Као једна породица, допуни га учитељ.</p> <p>— Тако, братићу, тако... хвала је гос 
— Та није код нас школа од јуче, допуни га ћата;, знамо ми шта школи треба а шта је сувишно.{S} 
> <p>— Прирез није био покупљен, допуни га Богосав.{S} Знате, мука је са тим прирезом: свет нем 
ка: нема у школи огледала!...{S} Отвори га и гледа како ради, па опет затвори и гледа.{S} Нароч 
 узвикну он, уздахнувши...{S} А лудо си га, вала, и свијао!...</p> <p>Љубица се диже, па лагано 
...{S} Ово је страшно мучење... гледати га свакога часа уза се и знати да је у праву располагат 
сразмера, али ко се већ навикао гледати га таквог, њему он сад изгледа сасвим отресит, прави мл 
ачајне погледе и хтела је одмах удаљити га сасвим од себе, али се сетила очевих савета: да је ћ 
гестује.</p> <p>— Хоћеш?...{S} Пропусти га напред... па онако с леђа... ножем, пирни га...{S} С 
.{S} Слабим гласом одговори му, гледећи га право у очи:</p> <p>— У Ђокићевој њиви!...</p> <p>Он 
, чиме да те частимо? рече Гојко нудећи га у исто време столицом, коју је Стојан изнео. — Ја са 
овања, одмах посла дете к Гојку, молећи га да дође њој.{S} Гојко одмах дође, али <pb n="123" /> 
ина и прва љубав... узвикну она, грлећи га.</p> <p>При последњој речи он се некако иронично осм 
...{S} А дечко подвикну за њим, пратећи га очима и веселим погледом, док не замаче за врљике, п 
само, па се одмах диже, не задржавајући га да још мало поседи, као што би био ред.{S} Влајко и  
ика добит, је ли? запита она, гледајући га тужно и иронично.</p> <p>— О, па зар има веће среће! 
бно уписивати? запита Љубица, гледајући га некако чудно и тужно.</p> <p>— Разуме се, у моју упи 
, узе његову руку и стеже је, гледајући га право у очи, из којих севаше нека дивља одлучност.{S 
е, па очекиваше да проговори, гледајући га радознало.</p> <p>— Дошао је акт.. сад ћу да му саоп 
те на миру, одговори Веља, не гледајући га и мислећи о нечем упорно.{S} Одједном стаде и као да 
ну, не питајући га ништа и не гледајући га.{S} Приђе опрезно к прозору и послуша...{S} Разлеже  
 стежући његове ледене руке и гледајући га оним ђаволастим погледом, којим обично гледају заљуб 
ајко, здравећи се са Гојком и гледајући га озго са висине, са сенком подсмеха на уснама.</p> <p 
пита она, смешећи се весело и гледајући га лукаво, ђаволасто.</p> <p>— Не бежим... нисте ми...  
азиш кући на ручак, рече она, хватајући га за руку и вукући к столу.</p> <p>Поглед на пријатан  
 а он предаде коње Стојану, не питајући га ништа и не гледајући га.{S} Приђе опрезно к прозору  
риђе те потписа свој исказ, не читајући га, и врати се кроз иста врата у благајницу.</p> <p>Пис 
ра часовник зажареним очима.{S} Прикачи га на груди да види како стоји, али мука: нема у школи  
бљенога јуноше, баца га у тамницу, мучи га, па кад се уверила да његово срце куца само за њу, п 
на оне људе што су тамо засели, заплаши га и збуни.</p> <p>»Сад ћу да се сплетем... чим погледа 
на грозница!... рече лекар, прегледавши га.{S} У осталом, за сад само то...</p> <p>— А после?.. 
езнадежни јуноша, узвикну Веља, видевши га где му долази.{S} Шта је, пишти ли рањено, изневерен 
в од љутине.{S} Она се намршти, видевши га таква, што се не измаче оку његову, па одмах узе да  
ајде, да те поведем, рече му, ухвативши га под руку са отвореном одвратношћу, али се бојала да  
 да игра по туђој свирали!...{S} Гледај га само!...</p> <p>Поседаше и почеше разговор.{S} Љубиц 
 Па онда једно уво, па друго, па гледај га <pb n="93" /> онако чупава како се превија, а крв ши 
 унезверено и нешто муца.{S} Председник га не чује, али се досећа шта одговара, па наставља:</p 
 шта се говори о промени.{S} Председник га дочека збуњено, као кривац, а Гојко већ мало подигао 
е... право на ову капију.</p> <p>Путник га не саслуша даље, но окрете право вратницама и отвори 
а топлина.{S} И све тако лепо беше, док га једног дана отац не узе за руку и одведе у окружну в 
се оволикој наивности.</p> <p>— Ето вам га вала и за четвртке и за све празнике, и још да вам д 
— Хе, братићу, па господин Пера... знам га.</p> <p>— Питам те онако... какав је човек?{S} Он не 
тан, скроман.{S} И баш може бити да сам га ономад рђаво разумела.{S} Човек, без сумње, гледао м 
 златан часовник... двадесет дуката сам га платио...{S} Ономад сам га купио за тебе... хоћеш... 
т дуката сам га платио...{S} Ономад сам га купио за тебе... хоћеш...{S} Бога ми, што?...{S} Сву 
ло и топлина...</p> <p>— Аха, понео сам га... ево!...{S} И писар, дркћући рукама и тресући вили 
 са своје стране, настави:{S} Понео сам га узгред, да не шиљемо нарочитом поштом.</p> <p>Гојко  
93_C2"> <head>II.</head> <p>»А како сам га ја замишљала!« говораше учитељица у себи, враћајући  
сла!... рече Веља у себи.{S} Јутрос сам га једва натерао да ми дође на ручак, а сад хоће и на к 
мишља Љубица о целом догађају.{S} Нисам га добро ни разумела.{S} Управо, он ми није још ништа н 
већ није смео појавити пред њом.{S} Чим га опази, она се бајаги обрне Стојану, и ако чиче ту не 
кић.</p> <p>— Шта се будиш, море... ком га везеш? одговара му председник.{S} Што сте ви јуче иш 
Гојко већ ништа не зна за се.{S} Стојан га скиде и намести на кревет, па се исправи и погледа Љ 
дркћући целим телом све јаче.{S} Стојан га и не погледа, иначе би се јамачно уплашио <pb n="175 
д ћу ја тебе намирити. </p> <p>И Стојан га узе за раме, као мало дете, па га уведе у собу и нам 
и да му приђе или да се уклони, капетан га ослови:</p> <p>— Ко сте ви?{S} Шта тражите?...</p> < 
 Е добро, добро...{S} Збогом! и капетан га пропусти пред собом.</p> <p>Кад се Гојко нађе на ули 
ти каква је ово сила у срезу; и капетан га се боји; тако је то, братићу мој.{S} А она не зна, н 
лицајац, него његов добар друг...{S} Он га може и у заштиту узети, кад устреба; зна он: сила је 
о гроб великим зеленим бусењем...{S} Он га је, јадника, и ожалио...{S} А ја... ех!...</p> <p>—  
одбор има деловођу — њега, Гојка.{S} Он га чак сматра за толико проста и неотесана, да и не гле 
ан од оних учитеља, Гојко га зна, виђао га је на благајни, метну му пријатељски руку на раме, п 
 неки му предмет обрађен добро и прешао га таман колико је требало.{S} Такав му је српски језик 
ти до краја...{S} Оно је већ дошло, ево га!...</p> <p>— Где је учитељ!... говори, не мучи ме!.. 
гледа њено страдање, пропаст?...{S} Ево га ближе... још ближе...{S} Гојко!!...{S} Исто онако ми 
роклете ноге, издају... баш сад.{S} Ево га унутра у кући.{S} Звера око себе и види насред куће  
ти како је оштра!{S} Не жали мужа, него га сама брука..{S} Како је лепо овде, гледај!...{S} Ова 
очима блесну онај апатични израз и брзо га нестаде... </p> <p>Оде јој отац, купивши узгред ту у 
а, и њега ће други макар изгрепсти, ако га не може истући.{S} Хајде сад пожури.</p> <p>Стојан о 
чешући се руком по једном рамену, и ако га ту није ни мало сврбело.</p> <p>— Нађи коња... трчи  
т, и он већ увиђа да ће проћи овако ако га она не заустави.{S} То је без сумње и Љубица увидела 
у здрави, одговараше газда Цветко, како га зваху сељаци.{S} Сви су те поздравили.{S} Мајка ти р 
О, ’натема је!.. о часни је!...{S} Како га обанђија онако!...{S} Иде, братићу, за њом ка слеп.. 
то иза мене? да није пандур?...{S} Како га нисам опазио!«...</p> <p>При крају причања отворише  
огу ћутећи мимоићи.{S} Гојко осећа како га издаје присебност, и он већ увиђа да ће проћи овако  
а...{S} Беше сав у јакој ватри, једнако га нешто вуче земљи, не може већ да се држи на ногама,  
ледаху.{S} Један од оних учитеља, Гојко га зна, виђао га је на благајни, метну му пријатељски р 
сад могу најгоре страдати.</p> <p>Гојко га погледа плашљиво, а он ходаше по соби, мрштећи се и  
 тако је то; видим ја!...«</p> <p>Гојко га дочека на вратима своје учионице, намрштен, а из очи 
амо не могаше ништа проговорити: стегло га нешто у грлу, па једнако голица, и он само гледа при 
е напред, намрштен и узнемирен; обузело га некакво нерасположење, чим је угледао Богосава.{S} Ч 
 <p>Веља иђаше необично весело; обузело га оно пријатно расположење, које наступа после дуга ус 
.. овако осрамоћена, убијена...{S} Само га једна мисао вазда жигне, као ножем, у срце и наведе  
ати доброг, за то вам јамчим.{S} Ми смо га у школи звали младом, јер се све неког белаја стиди. 
рво ће њега у леђа, па у мене...{S} Ено га, јест, револвер...{S} Мати... отац...{S} Станка... м 
јер се све неког белаја стиди...{S} Ено га, видите, зацрвенео се па обара очи.{S} Још да му ниј 
гова необичност веома чудновата.{S} Ено га, стаде у хлад под једном брезом.{S} Свраке закрешташ 
зиђе и застаде на степенима.{S} Јамачно га опазише у мраку, те Влајко застаде на вратима, а она 
о, па ми се опет јави и зове...{S} Лепо га видим... маше руком...</p> <p>— Бог с тобом, дијете! 
ешто љутито.{S} Руке му дрктаху, а перо га никако не слушаше, но извијаше пуно непотребних црта 
кваси убрус и метну му на чело...{S} То га за часак умири, али после опет стаде бунцати.</p> <p 
угледати онога страшног зликовца.{S} То га је вукло напред, те иђаше с вољом, али помисао на он 
{S} Баш ће бити да се њему смеју.{S} То га опет збуни.</p> <p>— Какав си то друг, болан...{S} Н 
.{S} Чекај, зна он шта ће радити... ето га кроз два три дана са златним часовником. »Евине су т 
сад бити, шта ли ће јој рећи?...{S} Ето га, иде оно страшно...{S} Осећа по ћатину гласу; он је  
розору, па одмах одскочи. </p> <p>— Ето га!</p> <p>Гојко скочи с кревета, обрте се збуњено по с 
то му је у кући све весело и мирно, што га добри друг тако јако воли... само се смеши и помишља 
но.{S} Она предаде мајци сав новац, што га узе од писара, па је испрати далеко иза села, ижљуби 
ебесном свету, заборављајући на све што га окружује, осећајући само сласт и блаженство од умног 
ма, напреже се...{S} Има нешто јаче што га вуче напред, што му је обузело целу памет, па мора с 
г зликовца!</p> <p>— Зато и говорим што га знам...{S} Мене и сваког другог он би одјурио, а теб 
трашних, разрогачених очију...{S} Нешто га у грудима дави, стеже и пење се на више, ноге му кле 
 се, прикачила часовник на груди, пошто га је прво дуго обртала и посматрала; већ му је проучил 
 свега, гласа, али се још уздржава, јер га је срамота од сељана, који су се окупили пред судниц 
чини ми се овако рече, одахну чича, јер га је Гојко три пута слишао, док није добро научио целу 
, окамењено срце почиње се кравити, јер га греје блага топлина мајчина саучешћа.</p> <p>Цео дан 
овор...{S} Шта да му каже?...{S} Доктор га још може и излечити!...{S} Стеже јој се срце од нова 
нити се осврте, ни проговори.{S} Пандур га најпре стаде тешити и причати му како је свака сила  
>Гојко изгледаше тешко болестан.{S} Час га видиш да се једва вуче преко дворишта, главу тужно о 
 да мало застане.{S} Она се диже и опет га погледа.{S} Јест, то је оно лице... с којим су везан 
сар долази на коњу свакога дана.{S} Већ га срамота свраћати судници тако често, па улази с коње 
о да иде сад одмах са мном у срез, зову га...{S} Ево и позива.</p> <p>— Хм... <hi>он</hi> се по 
ца весела, смеше се на учитеља, гледају га слободно... а он се упреподобио, па само трепће и ми 
му стаде постављати питања.{S} Оптужују га за »опорочавање власти«.</p> <p>Гојко се још више зб 
е Гојко... молим вас, причекајте, зовну га Љубица с прага, и упути се к њему.</p> <p>Он се збун 
.{S} Камџија фијукну кроз ваздух, ошину га по глави и плећима, па се опет издиже над његовом гл 
/> <p>— Оди овамо, господине учо, викну га Ђокић, седећи у прочељу.{S} Нема ту сад ни цвоњка, с 
горњу хаљиницу, извади часовник и метну га на сто, извуче <pb n="96" /> из џепа некакву црну ви 
ујне и отвори собна врата...{S} Задахну га дим од барута...{S} А доле на поду бели се онакажено 
а још о многим другим стварима, које су га интересовале; тако сазнаде да је новопостављена учит 
} Није могао трпети женске сузе, оне су га веома дражиле.{S} Пре венчања је по пеки пут и отрпе 
а у школи: одређен је ревизор, знали су га обоје, и Гојко и Љубица, јер им је предавао школски  
одину дана старији по школи, а знали су га добро и Гојко и Веља.{S} Гојко није добио премештај, 
аборављајући на све друго...{S} Тако су га и сада заузеле земљорадничке задруге.{S} Непрестано  
није се ни руковао са мном... као да ћу га својом руком окужити!...{S} Кад ко овако јавно пропа 
сподину Пери да не излази још.{S} Зваћу га.</p> <p>Жандарм се обрте војнички, изиђе и затвори в 
леђа зајеца...{S} Он се осврте и на мах га обузе дивља срџба.{S} Није могао трпети женске сузе, 
 од страха.... одједном се следих, узех га као мало дете и доведох кући.{S} Тада сам видела да  
згодну понашању Влајкову.</p> <p>— Знаш га сам, одговара му Веља, смешећи се.{S} Ко може Влајка 
страну, као <pb n="79" /> човек који је гађао зеца, па убио — кера...{S} Томе се није надао...{ 
уђено: у другој гимназији разболи ми се газда.{S} Знао сам, ако умре да немам куд... други ме н 
езу.</p> <p>— Зло, мој брате, зло! рече газда Цветко, уздишући.{S} Ради, мучи се, па опет ништа 
 здрави су... сви су здрави, одговараше газда Цветко, како га зваху сељаци.{S} Сви су те поздра 
 му — сила је велика.{S} Он ти је прави газда у срезу, капетана не верма ни оволико...{S} А зао 
ком, и њој се учини да је то глава њене газдарице из Београда, код које се хранила.{S} Глава ст 
Научило, знаш, да мења... ка рђав слуга газде... па то одмах у скитњу...</p> <p>Љубица гледа и  
ницу, чека као псето што чека милост од газде...{S} А ја сам тада скочила и пошла са њим по ноћ 
ит потегнем те разбијем скупоцену лампу газдину...{S} Бој и грдње што сам извукао, <pb n="145"  
огај... као два мученика.{S} Јутрос нас газе, братићу, и туку као стоку, као овај...{S} Их, шта 
им, па скочим ономе на леђа... па гази, гази, удри штиклом у главу, туци, гњави«...{S} И Гојко  
 наљутим, па скочим ономе на леђа... па гази, гази, удри штиклом у главу, туци, гњави«...{S} И  
зила, па ме Бог зато казнио и сад други гази моју љубав...{S} И све, ама баш све... како је бил 
бица се насмеја, гледајући за њим, како гази посред бара, не мислећи без сумње о том, куда иде  
 још више разјари...{S} А после газити, газити... дуго газити, до уништаја...{S} Да, али он то  
га мисао још више разјари...{S} А после газити, газити... дуго газити, до уништаја...{S} Да, ал 
ри...{S} А после газити, газити... дуго газити, до уништаја...{S} Да, али он то не може извршит 
и те комадиће на под, па их стаде бесно газити.</p> <p>— Ево, ево гле... животињо!... јеси виде 
е она, лијући сузе на ту густу црну као гак косу што се немарно разбацала по њеним усахнулим гр 
платнене завесе; на дувару обешена цела гардероба и покривена чистим застирачем.{S} Чим уђе у с 
ледати право очи у очи и забости хладно гвожђе у месо...{S} О, та га мисао још више разјари...{ 
ршено...</p> <p>Стојан изиђе иза оџака, где се беше прикрио, па се стаде окретати по кујни и кр 
лике ђаке.{S} Она се опет врати женама, где беше гомилица новоуписаних малишана.{S} Одједном је 
Београда, Смедерева, ишли су по селима, где су већ основане овакве задруге...{S} Напослетку <pb 
 овако узбуђен и занесен, стеже колена, где беше наслонио руке.</p> <p>Љубица се трже као из пр 
своју »тужионицу«..{S} На дну дворишта, где је становала, беше баштица са неколико густих жбуни 
 нешто страшно, ужасно... ту је око ње, где ли... не зна ни она...{S} Не зна ни шта је ни о чем 
ретрча, двориште и изиђе пред вратнице, где је очекиваше радознао Богосав.</p> <p>— Хоћете ли п 
/p> <p>И они одоше железничкој станици, где је био одређен збор у месној школи.{S} Још из двори 
p> <p>— Видите тамо далеко... тамо хеј, где се савија свод небесни, видите у густој магли дугач 
ао, а Љубица седи према њему за столом, где је одмах по ручку прешла са Влајком, седи сама, гле 
обијемо боље место, неко усамљено село, где нико не долази, па«...</p> <p>Стојан утрча; лице му 
етири часа и... <pb n="174" /> наравно, где не долази често полиција...{S} А, како ти се чини?. 
 не размишља много, но само бира место, где би канула кап отрова!...{S} Да ли да их убије, да с 
... какво најгоре, најусамљеније место, где нема друге школе ближе од четири часа и... <pb n="1 
 замишља како изгледа оно рајско место, где је познао једине дане среће, милоште, задовољства.{ 
е одвратне сенке!...{S} Овамо је живот, где кључа и кипи врела крв...{S} Овамо, да се живи!...  
реми, она га уведе у другу, чисту собу, где на средини стајаше сто, покривен белим као снег зас 
 Ја, знате, научио на нашу канцеларију, где врата не мирују ни пет минута.{S} Он поћута мало, к 
уже рад...{S} Краве наиђоше под крушку, где је опало мало лишћа и остала која зелена крушка...{ 
ју да побегну једно од другога у школу, где су проводили целе дане, налазећи у раду олакшице св 
 се распреми од пута, врати се у школу, где Гојко спремаше своју уписницу.</p> <p>— А премештај 
 негде у заклон, па иде весело у школу, где га Љубица очекује, неки пут весела а неки пут нерас 
о, скрећући поглед чешће на ону страну, где стајаше Љубица.</p> <p>Вељи као да беше мало незгод 
а доби премештај на железничку станицу, где је оно држан збор, а на његово место одмах дође јед 
 Па где си, болан, до сад, дед’ причај: где си био, шта си радио? обрте се Веља Гојку. </p> <p> 
{S} Она се трже...{S} Шта је ово?...{S} Где је она?...{S} Ах, одједном се сети онога страшног.. 
} Оно је већ дошло, ево га!...</p> <p>— Где је учитељ!... говори, не мучи ме!... врисну она и п 
едан дечко стоји и гледа га...</p> <p>— Где је... соба...{S} Љубица? викну Гојко и одмах спази  
да су се пре два часа растали.</p> <p>— Где си ти летос био? запита га само, па као и да не оче 
вета и седе, тешко уздахнувши.</p> <p>— Где си ти, море, до сад? запита Влајко, не скидајући оч 
а се јавим на практични испит.</p> <p>— Где ви је чича Стојан? обрте она разговор, видевши да м 
адежни јуноша, узвикну Веља, видевши га где му долази.{S} Шта је, пишти ли рањено, изневерено с 
знатог намерника.</p> <p>— Шко... школа где је? промуца учитељ оборених очију, осврћући се око  
оје се насмејаше и ућуташе.</p> <p>— Па где си, болан, до сад, дед’ причај: где си био, шта си  
 по крајевима. »Међутим има доста места где сами сељани моле за нова одељења и сами радо доводе 
ши, не знајући шта ће са њим, ако падне где у путу.{S} Покуша да га мало расвести, приђе му бли 
.</p> <p>— Добро, иди ти сад, склони се где, док ја њега изведем.{S} До мрака ћу се вратити.</p 
{S} За то време чини му се да чује дете где говори:</p> <p>— Повратила се... била јој мркла све 
јко, крећући очима живо, као да гледаше где би се могао сакрити.</p> <pb n="62" /> <p>После руч 
гунство женино, па бежи од куће и тражи где би се могао расположити и развеселити...</p> <p>Тек 
от, пун силе и одушевљења, кипи и тражи где да излије своју сувишну снагу.{S} Отуд толика воља  
ставила сам их онако.{S} Не знам сад ни где су.</p> <p>И она брзо, не осврћући се више, оде она 
а <pb n="162" /> не запита за Љубицу ни где је ни шта ради.{S} Тражио је премештај за обоје у д 
 то поверио.{S} Он се осврте, гледајући где би сео, па се наслони на крај кревета, ту уза саму  
е, све да трчим, тамо-амо... да скупљам где год има што за <pb n="173" /> тебе пријатно...{S} Х 
 малим изразом кокетерије. — Ама немамо где да вас уведемо.{S} Децо, дајте коју столицу.</p> <p 
на брзо, не осврћући се више, оде онамо где је децу оставила.{S} Нарочито је пренерази свршетак 
а шта радио, продужи брисати се и онамо где је све било суво.{S} Кмет се искашља, онако из учти 
и више очима но говором показа му место где ће сести.{S} Гост се намести врло опрезно, старајућ 
и по!</p> <p>Она се осврте и спази ћату где јој се примиче.{S} Би јој врло непријатно: она је в 
па се обрте ћати:</p> <p>— Баш си права гејачка цепаница; нећеш се никад истесати.</p> <p>Ћата  
јка, који му се представи, па као прави генерал кад саслуша рапорт, климну главом и окрете се у 
рода умирила, па се само још осећа њено гигантско дрхтање, као последњи уздах пред тешким сном. 
редмет недирнут...{S} Ови природњаци из гимназија не маре за веронауку, а филолози се мрште на  
га се добро кад је ступио у први разред гимназије, заједно са њим, па видевши да не може ни из  
то се не кажеш, брате!...{S} Другови из гимназије, па се чине да се не познају.{S} Господин Пер 
 неком важношћу удари гласом на речи из гимназије...{S} У његовој кондујити стајаше да је сврши 
па за шест година готова, а ја — четири гимназије, целу учитељску школу, и само још да ми би из 
има и говорећи брзо, узбуђено: у другој гимназији разболи ми се газда.{S} Знао сам, ако умре да 
 се у овој прилици нашао сведок његовог гимназијског школовања.{S} А он је, морамо признати, у  
з Београда, који <pb n="83" /> тамо учи гимназију, па питања о крави Зорки, њеној љубимици, о р 
 морамо признати, у дубини душе сматрао гимназију као нешто веома велико, непостижно, веће од с 
сте ми тако познати.</p> <p>— Учили смо гимназију заједно...{S} Ви после одосте некуд... у поли 
 отац, али ја положих испит, и ступих у гимназију!...</p> <p>Он застаде, трљајући руком чело, к 
жњу.{S} Он превио Љубицу преко наслона, глава јој затурена, па припао пуначком врату и љуби...{ 
има зима... све више је издаје снага... глава јој клону на једно окопано стабло...{S} Кукуруз с 
це из Београда, код које се хранила.{S} Глава стаде прелетати по соби, прилазећи јој понекад та 
ркћући сва и тресући се од узбуђења.{S} Глава јој се затури, очи се помутише, и она остаде на њ 
розница и све га нешто вуче да легне, — глава му тешка... вуче га земљи... боји се да не падне  
д ватре.{S} И сад је обузима дрктање, а глава све јаче стеже и заноси.{S} Остави ствари, па опе 
у, споља, стаде се помаљати црна чупава глава с разрогаченим очима...{S} Припи се <pb n="171" / 
о покривач на столу...{S} Али је женска глава за те ствари вешта, очас се учини позајмица, нешт 
е зна, него...{S} Хеј, што ти је женска глава!...{S} Ама Бога ми, господине, једнаке су: и ове  
е заклињу да им је то дете једина мушка глава и свечар у кући...</p> <p>»Шта је то... шта хоће  
Љубица, како јој беше слободна затурена глава, угледа је одмах и само рашири очи...{S} Севну јо 
елики светао круг, из кога по том изиђе глава са исплаженим језиком, и њој се учини да је то гл 
шта, ето... била несвестица... и сад ме глава по мало боли...</p> <p>Гојко затресе плећима и из 
/p> <p>— Ништа... остави ме!{S} Боли ме глава, одговори Љубица, затварајући врата.{S} Скиде са  
о је, без сумње, твоја драга половина и глава куће, настави он, рукујући се са Љубицом, — јер т 
ео, лијепи братићу...{S} Још ми бриде и глава и леђа, колико се испребијах, па да ми је ко гођ  
еди на столици као окамењена, чак јој и глава остала још мало затурена, а она само гледа то уви 
 мало, обрте се Љубица Гојку.{S} Још ми глава ври од данашњих догађаја.</p> <p>Гојку се разведр 
н, треба да лежи...{S} Гле како му гори глава, и руке вреле...{S} Еј, кукавче мој, хоће да ми т 
ицом, — јер ти пријатељу, не можеш бити глава куће, насмеја се он, и загледа се у Љубицу...{S}  
аженим језиком, и њој се учини да је то глава њене газдарице из Београда, код које се хранила.{ 
учену.</p> <p>— Устала сам, па ме нешто глава боли.{S} Сад је већ прошло.{S} А ти, јеси ли се н 
 њихових ногу сноваху ошишане, погнутих глава до земље, сите и добре овце.{S} Густа сура прашин 
би прошапће: »Часни је убио!«...</p> <p>Глава јој беше обрасла густом црном косом, а, лице веом 
ног...{S} Коса јој се стаде одвајати од главе, срце се следило, стало, не куца нимало...{S} И о 
полако изиђе из школе.{S} Гојко не диже главе за њима.{S} Одоше обоје у празну учионицу.{S} Ту  
некако подигравајући у ходу, исправљене главе а погнутих леђа унапред.{S} Одмах се могло опазит 
 одлучно, љутито, и чича изиђе покуњене главе.{S} Она дрхташе сва, као у грозници, не знајући н 
 он стоји тако сплетен, збуњен, оборене главе, не знајући ни шта да ради ни куд да се дене, сам 
е опет згрчи и, онако намрштен, оборене главе, уђе са децом у школу.</p> <p>Писар погледа за њи 
ушевина која труне, сенка...{S} Оборене главе, помућене душе враћа се невољница у своју ћелицу  
ца.{S} Иђаше полако, погурена и оборене главе, као болесник, коме се још није снага повратила.{ 
>Брзо изиђе отуд сама Милица, подигнуте главе, весела лица.{S} Осврташе се бојажљиво, гледајући 
} А она, гле, корача одважно, подигнуте главе и на лицу јој игра руменило, <pb n="152" /> као д 
та страшна фигура.{S} Поносно подигнуте главе, власно и смело посматраше она посетиоца, који се 
-хи...</p> <p>А Гојко само иде, погнуте главе и намрштена чела, не осврћући се на заједања.</p> 
вратницама, они испред школе поиздизаше главе, и што им се овај више примицаше, њихова лица пос 
> <p>Ућуташе обе, и мати и кћи, оборише главе и предадоше се тешким мислима.{S} Једна се чуди н 
по памети... никако да избијем мисао из главе...{S} Гојко ми јадни једнако пред очима.{S} Седим 
лушаоци изгледају веома брижни, погнули главе, па само махну њима по некад у страну, почешу зат 
p>— Видели сте... јецаше она, не дижући главе.{S} Али сад... сад не видите шта се збива, јер ин 
рта.</p> <p>— Чекај, рече он, не дижући главе и не слушајући одговор Стојанов.{S} Извади из сто 
лед на Гојка, онако у косо, не осврћући главе к њему.</p> <p>А Гојко се погнуо, па мери очима с 
шта ти није за то време претурила преко главе!{S} И сад јој одједном дође на памет да се запита 
несена у срећи својој, па претура преко главе последње догађаје, и смеши се задовољно.</p> <p>А 
би и мисли о свему, што јој пређе преко главе последњих недеља.{S} Све је одвратно, страшно, не 
ди, кад човек претура тешку борбу преко главе!...</p> <p>Љубица се склупча и ућута док јој засп 
ближње дрвеће.{S} Путник стаде, скиде с главе прашњави шешир с опуштеним ободом, извади из џепа 
стаде сам.{S} Скиде му се читав терет с главе, али га ипак не остављаше страх са којим је дошао 
и како му спада велики, огроман терет с главе...{S} Све зло, које га беше притисло као тешки ка 
ољи, пресече је погледом оздо до на врх главе, али не рече ништа.{S} Ко вели: право је да се пр 
ла ужасна истина.{S} Диже му се коса на глави, појури преко кујне и отвори собна врата...{S} За 
— Сто ти чуда, мој учитељу, имам сад на глави, па не знам куд ћу пре.{S} Даћу све рачуне новом  
бе у белој сјајној хаљини, са венцем на глави, а поред ње покуњио се њен будући муж, Гојко учит 
ла... стоји лепо обучена, са шеширом на глави и гледа, гледа без циља.</p> <p>— Госпоја, прекид 
 капутићу и накривљеном меком шеширу на глави.{S} Иђаше кицошки, некако подигравајући у ходу, и 
ло, ускомешало у њеној помућеној врелој глави, читав хаос!...</p> <p>Скоро је подне; сунце бије 
 ови мали дивљачићи.{S} Она помилова по глави неке слободније ђачиће; један се измаче испод њен 
амџија фијукну кроз ваздух, ошину га по глави и плећима, па се опет издиже над његовом главом.< 
ије ни тренуо.{S} Обоје су претурали по глави најразноврсније мисли, само је Љубица јасно увиђа 
се рећи...</p> <p>Љубицу удари нешто по глави, те јој се одједном сасвим смрче, ошину је некакв 
одобио, па само трепће и милује децу по глави...{S} Ко би помислио, да се у таквој школи целе г 
е и пење се на више, ноге му клецају, у глави читав хаос...{S} Он откачи свој кратак зимски кап 
S} Она једва иђаше, ноге јој клецаху, у глави се све више мути, а на срцу <pb n="198" /> стоји  
а све више дркће у његовим рукама.{S} У глави нема да се јави ниједна мисао: као да је прогутал 
м, ћути и гледај, гледај, гледај... а у глави се само мути и комеша...</p> <p>Одједном је обасј 
ли, па само њом живи, само јој је она у глави...{S} Опет се појави онај грозничави сјај у очима 
 која га може снаћи, и он већ претура у глави разне комбинације, али му не долази на памет ништ 
 не зна зашто му баш та мисао застаде у глави, он не помишљаше ни на шта друго, али тек осећаше 
јаше да не падне...{S} Осећа да му се у глави много, много мути, и он почиње говорити брзо, са  
 жене!«...</p> <p>А Гојко само трчи и у глави му само једна црна мисао, која је покрила собом с 
а како јој нешто јако бије у темену и у глави ври, ври као у котлу...{S} Она се хвата мислима з 
слима за поједине речи Стојанове, али у глави опет ври, а срце се све више стеже од неког нејас 
је... добро је...{S} Али се опет мути у глави.{S} Ооо!...</p> <p>— Шта се то навлачи... црно, г 
мах и само рашири очи...{S} Севну јој у глави да је то његова жена, и она већ претпостављаше ре 
и као да јој одједном сину нова мисао у глави... промени јој се лице, постаде светлије...</p> < 
то...{S} Све ме вуче да паднем, а оно у глави кљуца, кљуца...</p> <p>— Хајде, да те поведем, ре 
н је обишао неке... и ћата именова неке главније политичке раднике. — Њему сви рекоше да су то  
 је дошла пре три дана и упознала се са главним околностима, саопшти Гојку да ни он нема стана, 
ико пута је, док свршаваше школу, идући главним улицама београдским, застајала пред златарским  
ав је у разговору, а већ и иначе, вазда главно лице, па се дао у објашњавање ситуације присутни 
ба; зна он: сила је Влајко!{S} И што је главно: сви су изгледи да више неће бити страдања...{S} 
е околишним разговором, па тек после на главну ствар. — Да скувам кафу, настави она да се не би 
истоћу.{S} Беше му тешко одмах прећи на главну ствар, па му баш дође овај случај као наручен.</ 
зјутра се пробуди с јаком несвестицом и главобољом, устаде те се уми, па хтеде склонити оне укр 
 му се брк у страну и он зачуђено махне главом и у себи прошапће: »Часни је убио!«...</p> <p>Гл 
ака, корача нервозно и понеки пут махне главом значајно. »Шта ли је то? пита се он десети пут у 
 одузе снагу, она не мрдну ни руком, ни главом, ничим... само гледа бесмислено како ова замотан 
е, а Стојан гледаше све чудније, вртећи главом, као да би рекао: »Ово нису чиста посла!« ...</p 
е, а Богосав оде преко дворишта, машући главом.</p> <p>— ’Натема је!...{S} Луд сам ја да идем н 
и Гојко, обрте се и оде у школу, машући главом неповерљиво и шапућући у себи: »Ја, братићу, так 
> <p>Љубица му одмах приђе и, климнувши главом, промуца:</p> <p>— Извините... што нисам ја к ва 
 плећима, па се опет издиже над његовом главом.</p> <p>Гојку се обрте свест... нешто се смрачи  
.</p> <p>— Хм, добро, добро... махну он главом, па се поздрави са Гојком и оде.</p> </div> <div 
опазивши на себи његов поглед, махну му главом као претећи.</p> <p>Љубицу одједном, после ових  
ари у запиткивање, али Гојко и не мрдну главом, као да је мртав, као да не чује и не осећа шта  
рави генерал кад саслуша рапорт, климну главом и окрете се учитељици.{S} Сеоски ћата се задовољ 
чтив <pb n="40" /> поздрав једва климну главом; застаде и саслуша Гојка, који му се представи,  
и, па ћу ја доћи... а?...{S} Она климну главом и опет се неодређено насмеши.{S} Пера дохвати ње 
н говора, све, све друго.{S} Она климну главом, нешто промрмља, и више очима но говором показа  
крете и прелетевши оком сва лица климну главом и промрмља:</p> <pb n="5" /> <p>— Како сте?...</ 
 виђења.{S} Лаку ноћ! рече она и климну главом кокетно, па се обрте и уђе кроз вратнице у своје 
опет Гојко сумњиво <pb n="170" /> махну главом и стаде са неком зебњом погледати час једнога ча 
ти, братићу, ове...</p> <p>Љубица махну главом одлучно, љутито, и чича изиђе покуњене главе.{S} 
мо какве полуумнике, насмеши се и махну главом, па се обрте учитељици:</p> <p>— Шта је ово... х 
бати по лицу.{S} Он протрља очи и махну главом у страну, као <pb n="79" /> човек који је гађао  
оним простим искреним саучешћем и махну главом ка вратима.</p> <pb n="94" /> <p>Гојко истрча, а 
.</p> <p>Опет ћутање...{S} Пандур махну главом, осврте се око себе и погледа на прозор.{S} Беше 
 видиш да се једва вуче преко дворишта, главу тужно оборио, очи гледају невесело, страдалнички, 
е језиком.{S} Љубица дисаше све јаче, а главу стидљиво оборила, па слободну леву руку само прен 
ко развукао уста у широк сладак смех, а главу окренуо у страну.</p> <p>И Љубица се зачуди, кад  
евну очима и дохвати се обема рукама за главу, па као махнита стаде јурити по школи, чупајући с 
 Ах!... и он се дохвати обема рукама за главу, па после краћега ћутања настави: </p> <p>— Ја те 
, и онако сама, одморна, није разбијала главу цео дан сељачким потребама и невољама.{S} Доста ј 
у нема ни толико снаге.{S} Љубица дигла главу, па гледа бесмислено како се тресе кутица у писар 
урила се, савила се у клупче, наслонила главу на уздигнута колена, а око њих обавила обе руке п 
код одрасла човека.{S} И Љубица оборила главу, па не зна како да удеси лице: хтела би да изглед 
ања пријатне снове.{S} Тужно је оборила главу над реком, па слушајући жубор и шапат <pb n="53"  
ом.{S} Налактила се тако на сто, стисла главу обема рукама као клештима, па гледа бесмислено кр 
е, кад јој је таква судбина!{S} Погнула главу, па ради за оно злехудо парче хлеба.{S} Мало је р 
 у нос, у уши, стаде падати за врат, на главу, по лицу, свуда...{S} Једва изиђоше и дахнуше сло 
</p> <p>»Ако ми се још и овај наврзе на главу, имаћу муке.{S} Ту ми нико не поможе: одмах ће по 
се спреми, навуче неку велику мараму на главу и пође изласку.{S} Гојко истрча из дворишта и ста 
се одједном стресе и навуче покривач на главу...{S} Старала се да више не мисли, док је не прев 
.</p> <p>Љубица поцрвене изненада, саже главу и погледа га онако испод очију.</p> <p>— Кад не б 
 невоље?...</p> <p>Гојко поцрвене, саже главу, па промуца:</p> <pb n="127" /> <p>— Сви кажу да  
артију.</p> <p>— Шта ће рећи...{S} Саже главу ко јагњенце, па потписа.{S} Хе, братићу, сила је  
ете оних девет ђака.</p> <p>Љубица диже главу и погледа га зачуђено. »Шта хоће они... о чему то 
 запита или саопшти, а она буновно диже главу и гледа га чудно, необично.{S} Старац се стресе о 
ешто рећи, али Гојку прекипе.{S} Подиже главу и погледа је оштро, на лицу му исписано горко стр 
огла досетити свему јаду.{S} Она подиже главу, па благо али озбиљно погледа Љубицу, право у очи 
кидајући очију са ње.</p> <p>Она подиже главу и погледа га тако, као да би хтела завирити му у  
На тако пријатељске речи, Љубица подиже главу и захвали му се пријатним осмехом.{S} Он се беше  
а онако... што?...</p> <p>Љубица подиже главу као иза сна, и гледајући замишљено, проговори:</p 
поквариш весеље...</p> <p>Љубица подиже главу и стаде се домишљати овим речима.{S} Није их у по 
, прави младожења.</p> <p>Љубица подиже главу и погледа га за часак.{S} Ироничан осмех, помешан 
 њих крв бризнути.</p> <p>Љубица подиже главу и погледа писара право у очи, али се овај ни мало 
p> <p>— Е?... зачуди се Гојко, и подиже главу.</p> <p>У том се отворише вратнице на дворишту.{S 
рвна, ослања се леђима уз дрво и подиже главу, гледајући кроз баџу плаво слободно небо...{S} Оч 
шко казнио... јекну она очајно и подиже главу.</p> <pb n="143" /> <p>— Знам да вас неко тешко з 
оји га пажљиво посматраху.{S} Он подиже главу и махну руком на њих:</p> <p>— Еј, море... одите  
еним осмехом на устима.{S} Гојко подиже главу; очи му беху необично замућене, усне грозничаво д 
ме ништа друго не остаје, него да сагне главу и слуша...{S} Та он јој је ипак друг, то исто што 
е чешће мрштила: по неки малишан окрене главу и гледа шта раде они у другој гомили.{S} Неки се  
S} Тек кад јој се учини да Влајко обрне главу к њој — образи јој се оспу лаким руменилом а груд 
ије годину дана.{S} И оне обртаху од ње главу презриво, купећи усне и пречајући очима...{S} Пре 
, лагано.{S} Она не одговори, али обрте главу и посматраше како се врата лагано отварају и кроз 
...{S} Неко се помаче, устаде, он обрте главу.{S} Један дечко стоји и гледа га...</p> <p>— Где  
као да је под утицајем електрине, обрће главу унезверено и нешто муца.{S} Председник га не чује 
 одједном некако-необично најежи, увуче главу у рамена, па нервозно звера очима, час у Љубицу,  
 предмета на предмет, а он само обрташе главу, ослушкујући шта се то чује са прозора...{S} И св 
 не долазе ни са каквим добром.{S} Кроз главу му пролетеше неколика нагађања муњевитом брзином. 
} Гледа сумануто, иде механички, а кроз главу јој само пролећу некакве испрекидане мисли...</p> 
 пут виде из близа.{S} Пролети јој кроз главу све, што је знала о њој: муж јој у војсци, ожењен 
 свету...{S} Само му сину та мисао кроз главу као елекрина, он осети бол у срцу, па се одједном 
 да идем на робију или још да изгубим и главу због њених враних очију!...{S} Ехе-хе!...{S} Биће 
ата се лагано покренуше.{S} Она промоли главу, па најпре не разгледа добро; беше узбуђена, па ј 
, слобода!...</p> <p>Председник промоли главу из заседања, раздвајајући неке хартије.</p> <p>—  
 пандуром седе он уз топлу пећ, наслони главу на дланове и остаде тако као укочен до мрклога мр 
као посечена, клону на столицу, наслони главу на руке и горко, очајно зајеца...</p> <p>Писар се 
 Љубица га опет изведе из забуне, обори главу, па немоћним, жалосним гласом проговори:</p> <p>— 
пштином...</p> <p>Љубица уздахну, обори главу, па стаде ћутећи корачати поред њега, а Гојко иђа 
 погледа је онако ђачки...{S} Она обори главу стидљиво, а он је полако обгрли, па је одједном с 
могу ноге да се покрену...{S} Она обори главу и замисли се...</p> <pb n="208" /> <p>Прогнаше де 
те — ћата.</p> <p>Учитељ још више обори главу, намршти се и пружи руку.{S} Ћата опет хтеде нешт 
алио?...</p> <p>Љубица поцрвене и обори главу.{S} Не би јој по вољи одговор.{S} Каква је то љуб 
ође ред на капетана да поцрвени и обори главу.</p> <p>— Хм... којешта!...{S} А шта сам ја овде? 
ма кога ко би је видео.{S} По том обори главу и, замишљена погледа, пређе преко дворишта.</p> < 
нека права вамилија.</p> <p>Гојко обори главу па ућута.{S} Њега је вазда побеђивала Стојанова р 
Овако пак само уздахне и снуждено обори главу, осећајући немоћ и неодлучност.{S} Он ће чекати д 
и квартирине ни паре.</p> <p>Кмет обори главу нерасположено, као кривац кад се ухвати на делу.< 
еше веће, те надвлада, и она опет обори главу, стидљиво и плашљиво, а груди се подизаху и спушт 
убити се тако уз мајчине груди, сакрити главу у мраку на тим свенулим прсима, које су те, некад 
 поноћи она одједном склопи очи, спусти главу на јастук и заспа...</p> <p>Одједном се расветли  
ивати?... шта?... запита Љубица, дижући главу као из сна.</p> <p>Гојко је погледа, поцрвене као 
— Добро, добро... убрза Гојко, окрећући главу десно и лево, не знајући како да се склони од тих 
!... прошапта Љубица страшљиво, обрћући главу изласку.</p> <p>— Па... да се вратимо! одговори Г 
; по неко се засмеја гласно, заклонивши главу за леђа другарева...</p> <p>— Има ли који ђак међ 
ево мог стана, узвикну Љубица, дигнувши главу.{S} Да је раније па да свратите, али је већ мрак. 
оред кога прође весео писар, подигнувши главу високо и погледајући жудно на један прозор од учи 
дио је и њега и њу, оборили су пред њим главу, али он ипак осећа неку празнину у веселу срцу св 
о, као кривац, а Гојко већ мало подигао главу и гледа председника право у очи, кад му тражи ква 
нај бесни и разуздани полицајац, оборио главу, па ни прословити...{S} Тада Љубица виде шта је у 
це, паде на сто и остаде тако, загњурио главу међу руке, као да спава...</p> </div> <div type=" 
..{S} Али је она полегла по земљи, само главу мало подигла, да боље види и чује...{S} Што очи н 
т.{S} Само јој једна мисао о том дође у главу: ваљда ће се и сад умети извући... како је до сад 
њима, женама, тако понекад дођу лутке у главу...{S} Чекај, зна он шта ће радити... ето га кроз  
а леђа... па гази, гази, удри штиклом у главу, туци, гњави«...{S} И Гојко се опет мало прибере  
ан.{S} Шта ће више!...{S} А сад памет у главу, па чувај своју срећу!«...</p> <pb n="187" /> <p> 
 о разним плановима, који му долажаху у главу.{S} Са Гојком се већ није могло ништа говорити, о 
сматраху, а сад већ заборави и на своју главу...{S} Срећом наиђе на њега неко момче, које расте 
склањај се испред њих, да сачуваш своју главу.{S} Тако је то, братићу мој!...</p> <p>— Нека, до 
свака несрећа мора да се разбије о моју главу!...</p> <p>— Море ћути, то је добро ако још може  
е ли?...</p> <p>Гојко се хвата за врелу главу; нешто му много у темену кљуца, и све више га зан 
оји јој обузео тело, стеже рукама врелу главу, а мисли се само роје, роје...{S} Да се све то уг 
 намет, а неком, место памети, зализану главу... рече она иронично, не прикривајући своју мисао 
ко стоји на отвореним вратима, па погну главу и хтеде проћи.</p> <p>— Господине Гојко... молим  
егао целом ширином.</p> <p>Љубица погну главу, па веома послушно и усрдно узе перо и потписа ка 
ех...</p> <p>Изговоривши то, опет погну главу, па прође поред ње у школу, чудећи се својој прис 
 Некакво велико зло спустило се на њену главу, и она тако очајно изгледа, као да не предвиђа ни 
 и навлачи све више, успављујући брижну главу пријатним заносним сновима...</p> <p>Но Љубица не 
ом, само да се згреје.{S} Осећа и глад, глад у желуцу, али зна да не би могао ништа у уста метн 
средином, само да се згреје.{S} Осећа и глад, глад у желуцу, али зна да не би могао ништа у уст 
 шта се око њега ради.</p> <p>— Јеси ли гладан, господине?{S} Да идем да кажем Стојану нек доне 
 задовољству...{S} Смешкају му се уста, глади танке брчиће, а оним чудним очима сече као ножем. 
:</p> <p>— Еј, веселнице, скапала си од глади.{S} Да ти начиним часком кајгану?</p> <p>— Не тре 
жава даје плату; онако би се липсало од глади...«</p> <p>»Још ништа не видех, ни какве су учион 
Он развуче усне још јаче, и стаде руком гладити браду...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
ој, болан, тако више да се мучите...{S} Глас му веома задркта и он застаде, па као да прогута н 
, разгледајући дугу, црвену масницу.{S} Глас му задрхта од узбуђења.</p> <pb n="109" /> <p>Гојк 
p> <p>— Ко си ти? оте се Гојку загушљив глас.</p> <p>— Зар ме не познајеш!...{S} Ја сам Милица  
 покрет...{S} Јест, познаје добро његов глас...{S} Шапуће, али до њена слуха долази читава грмљ 
лух!...{S} Је ли могућно да је то његов глас... тако умиљат, тако пун љубавне жудње?...{S} Ника 
 предаде послу.{S} Али је одмах прекиде глас Стојанов:</p> <p>— Господин казао скоро ће подне.. 
еце?</p> <p>— Разуме се, одговори други глас одлучно.</p> <p>Гојко исприча још и онај догађај с 
м, а иза њега загрме оштар заповеднички глас:</p> <p>— Децо, идите кућама... брзо!{S} Журите се 
 трепери тај познати јој, крупан, мушки глас... а из њега веје тако нежна, тако ватрена и жива  
е к вратима и ослушну.{S} Чује се мушки глас, па одмах за њим детињи. »То је учитељ... онда ће  
Гојко је гледа и само слуша онај звучни глас, који иде из самих груди, али не може отворити уст 
есена...{S} И као кроз сан чује познати глас:</p> <p>— Болан, па нећеш да ми кажеш ни хвала.{S} 
ишта издавао.</p> <p>Гојко познаде овај глас, и задркта.</p> <p>— Добро... одговори депозитар о 
ели, синоћ дошао из среза, па донео тај глас.</p> <p>Обоје се запрепастише.{S} И ако су непрест 
тељ? звони отуд са врха озбиљан, крупан глас.</p> <p>Гојко се тресе, као да је под утицајем еле 
се сакри у један крај, а Влајков крупан глас загрме кроз помрчину:</p> <p>— Ко то лупа ноћас?.. 
она вриснула?...{S} Да ли је то био њен глас?...{S} Она се једва диже, и лагано пође селом кроз 
нек те чује.</p> <p>Гојко познаде Вељин глас одмах.{S} Скочи и пође к вратима, па одједном заст 
код бате...</p> <p>Љубица познаде ћатин глас, па плану својом одважном, плаховитом срџбом.</p>  
из груди му се разлеже храпав, промукао глас. -</p> <p>— Аха... тако ли је!{S} У ово доба...{S} 
изгледао Гојко тада и како му је дрктао глас, може се закључити по Стојану, који онако испод по 
ао, промуца Гојко, чудећи се чији је то глас којим он говори — тако се изменио...</p> <p>— А, т 
скочи и погледа на прозор, откуд се чуо глас.</p> <p>— Хајде... чекам те...{S} Љубице, друже!.. 
 до председника, а споља га ловну оштар глас.{S} Он изиђе брзо, јер познаде председника.</p> <p 
ј њиви?!... узвикну он зачуђено, али му глас дркташе од љутине. — Шта си тамо радила?</p> <p>—  
окушавајући да их отвори, затим се зачу глас:</p> <p>Није овде, затворено је, видиш...</p> <p>— 
...{S} И он је готов да викне из свега, гласа, али се још уздржава, јер га је срамота од сељана 
но: половина већ знају да разликују оба гласа!{S} А тек смо почели, од јуче...</p> <p>— Дакле в 
а навикне дечје ухо разликовању ова два гласа.{S} Љубица готово не дише; сва се претворила у тр 
помоћ, потрчи!.. врисну Љубица из свега гласа, излете из собе и стаде трчати по дворишту.</p> < 
стрча на сокак, вичући по селу из свега гласа.</p> <p>А сунце трепери и блиста се... румене се  
руже!...</p> <p>Она се изненади од тога гласа и стаде насред собе, да чује боље, али се баш тад 
 и паланкама, па лагано дође одјек тога гласа и у села.{S} Часништво орловичке општине дало се  
/p> <p>— Хо, људи!... дрекну он из свег гласа, не даду ми одмора ни у мојој кући!... па готово  
 стаде за певницу, али пошто не имађаше гласа, мораде ћутати.</p> <p>Љубица је пазила на децу и 
и је стегло нешто у грлу, па не може ни гласа да пусти.{S} Она се диже са столице, па дохвати р 
и он гледајући само цифру, на колико је гласила признаница, па немарно забаци хартију у џеп, а  
<p>Деца се згледаше; по неко се засмеја гласно, заклонивши главу за леђа другарева...</p> <p>—  
сели се са њом...{S} Ааа!«... отеже она гласно и ухвати се руком за груди.</p> <p>— И ноћили су 
мету.{S} Ћата прихвати, разви и прочита гласно објаву, којом се Гојко Савић, привремени учитељ  
ло смешно и она већ хтеде да се насмеје гласно, а Пера отвори капак, положи драгоценост пред њу 
он, махну руком по ваздуху и насмеја се гласно, па онда настави:</p> <p>— А ви, то је већ друго 
ој школи.{S} Ништа!...« Па онда настави гласно:</p> <p>— Ништа друго ниси могао радити.{S} Ваљд 
ош ако му не пође жена, можемо говорити гласно, са Гојком заједно.{S} Ако ли она пође, морам се 
ништа...{S} И опет иде улицом, говорећи гласно сам са собом и машући рукама.{S} Тако дође до ху 
} Све ово, зашто?!... узвикиваше јадник гласно. — Боже, оволико страдање!...</p> <p>— Зашто...  
и он, али не смеде исказати своју мисао гласно.</p> <p>— Јесте ли одавно учитељ? запита она и п 
.</p> <p>— Ха-ха-ха... насмеја се Гојко гласно.{S} У Орловици, а и по осталим селима, још немај 
 бадава, знам ја себе.{S} И он се скоро гласно насмеја, јер представи себе како би изгледао, ка 
да отворише спољна врата и Влајко викну гласно:</p> <p>— Ко је то?...</p> <p>Гојко се сакри у ј 
хартију и таман да почне прозивати децу гласно, Љубица га заустави.</p> <p>— Нека деце код мене 
зиђу по ваздуху...{S} Над селом се носе гласови стоке која се враћа с паше, паса и деце која их 
знало... зарађено је.</p> <p>Дођоше ови гласови и у школу.{S} Гојко до сад није никад обраћао п 
ина жена, јер су се чули већином женски гласови.{S} Љубица претрну и застаде...{S} Гојко беше в 
екоше да су то само тек ’нако... празни гласови...</p> <p>— Надлагује се свет, море, рече један 
 Ћата се највише дао на посао, да се ти гласови раструбе, а он им је управо и био повод, јер је 
угачку песму, па све <pb n="72" /> сеца гласом, узвикујући на неким местима страховито.{S} На с 
ије, да вас слушам — она нарочито удари гласом на ову реч — и... да се слажемо...{S} Молим вас, 
задовољством и чак неком важношћу удари гласом на речи из гимназије...{S} У његовој кондујити с 
одвратно и гнусно ово лице...{S} Слабим гласом одговори му, гледећи га право у очи:</p> <p>— У  
азак, а доле у трњаку, јасним и звонким гласом, чика кос...{S} Милина, не може човек сит да се  
 то неким нежним, учтивим, пријатељским гласом, који чак у извесним приликама задрхће.{S} Прави 
он то вешто сакри, па врло пријатељским гласом настави.</p> <p>— Баш ми је много тешко било што 
... запита Љубица узбуђеним, уздрхталим гласом.</p> <p>— Ех, Савет!... одговори Веља са неком г 
лаку ноћ! одговори Гојко мало увређеним гласом и остаде дуго на том месту, гледајући за њом.</p 
ше, задркташе, он поче неким промењеним гласом, из кога звони најжуднија молба и покорност, пол 
осподин Пера, шапну он Љубици уплашеним гласом.{S} Часком, вели...</p> <p>— Кажи да не могу сад 
 прошапта она неким пискавим, загушеним гласом, отварајући очи све више и гледајући пренеражена 
Ко... ко руча?!... запита она загушеним гласом, готово шапатом.</p> <p>— Знаш ко... учитељ и Ми 
{S} Удесићу ја то, доврши она загушеним гласом; усне јој задрхташе, а грло јој се стеже..{S} Оп 
</p> <p>— Кажем ја, јекну она загушеним гласом, полушапатом. — Нико не може грешници опростити, 
 да то не осећаше, него настави очајним гласом:</p> <p>— Не знате ви ко је пред вама.{S} А кад  
 радим, научи ме, настави Гојко очајним гласом, па му исприча догађаје последњих дана.{S} Ја ви 
 обрте деци, па им рече благим, уморним гласом, притискујући руком врело чело:</p> <p>— Идите,  
{S} Тамо, на врбама, кратким и суморним гласом, јавља се ћук.{S} А из села се носи, све лакше и 
уне, обори главу, па немоћним, жалосним гласом проговори:</p> <p>— А ја сам мислила да не может 
Аксо својим тихим, учтивим и мелодичним гласом, трљајући лагано руке једну о другу. — Много сте 
ило да изиђеш, настави чича веома тихим гласом, у коме се чујаше молба.{S} Не знаш ти, братићу, 
дник, па нек дође овамо, рече она тихим гласом.</p> <p>Мало постаја, па уђе Гојко у разред.{S}  
сено... </p> <p>Како то? рече она тихим гласом, као да се боји да га не пробуди.{S} Сваки ко је 
.. сад ћу да му саопштим, рече он тихим гласом, готово шапатом.</p> <p>— Шта... какав акт? запи 
колским прирезом? рече писар мало тишим гласом.{S} Оне летошње оправке и набавке, то ти је сав  
т!... одговори Веља са неком горчином у гласу.{S} Тешко нама!{S} Одузели су нам и тај једини за 
, иде оно страшно...{S} Осећа по ћатину гласу; он је дошао нарочито... он је спремио све, па до 
 улази у непознато друштво...{S} А она, гле, корача одважно, подигнуте главе и на лицу јој игра 
а усрећила својим доласком...{S} А оно, гле: у мало је не одјурише. »Нисмо те, веле, ни звали«. 
нем овако, сасвим да окренем...{S} Што, гле само како то он полако, смешећи се...{S} Зар ја не  
 ево и сад, после оволикога страдања... гле сад, шта је преда мном!{S} Кажем вам... уверио сам  
Брже, смркнуће се!...{S} Гурну врата... гле, отворена!...{S} У кујни нешто клопара... она се уп 
мирноћом може да створи овакав живот... гле како се живо и весело разговарају!{S} А ја... са ов 
/p> <p>— Хе, дикане мој, кажем ја!..{S} Гле како се постидео ко невеста!{S} Ха-ха-ха...</p> <p> 
>— Што си таки, јадниче ојађени?!...{S} Гле, ка да је сад из воде извађен.{S} Па ти си слаб, бр 
 А Гојко се мучио много...{S} Уф!...{S} Гле лакше ми је... добро је...{S} Али се опет мути у гл 
увећавају, па и то љубавно гукање...{S} Гле, љубе се... чује се јасно...{S} О, сваки јој тај от 
, што их само он зна и нико други...{S} Гле и лице се види, ено оне огреботине, још се црвене и 
 је човек болестан, треба да лежи...{S} Гле како му гори глава, и руке вреле...{S} Еј, кукавче  
д га не чу она да тако њој говори...{S} Гле како дркће и трепери тај познати јој, крупан, мушки 
 Прођоше јој трнци кроз цело тело...{S} Гле, па и лице говори!... мртво, мртво лице, а говори!. 
} Само да извуче ону горњу фијоку...{S} Гле како се сија челична, никлована цев...{S} А револве 
и руке... баш не зна шта ће са њима.{S} Гле, и ноге му клецају!{S} То је већ обична ствар код њ 
а...</p> <p>»Што је то легла на сто?{S} Гле, плаче!...{S} А-а-а!... знам!«...{S} И он се стаде  
Бог...{S} Будите задовољни!...</p> <p>— Гле, молим те, чуда! рече му Велимир, смешећи се.</p> < 
мањима фамулус захвата воду...</p> <p>— Гле ти паксијана како ми опорочава моју очигледну наста 
 она скочи весело, узвикнувши:</p> <p>— Гле, тата!...{S} Од куд ти по оваком времену?!... па га 
у: бар од њега сам живља и окретнија, а гле како су наша деца!...{S} Зар он са оном његовом пип 
братићу мој!...{S} Зубе ти лолама!{S} А гле, немаш душека!{S} Ништа, наћи ће чича Стојан сенца. 
 је, само да није овога кљуцања...{S} А гле, Љубица обрнула очи к њему, па се смеши на њега као 
ице... с којим су везани они осећаји; и гле, сад је опет друкчије: много обичније, познатије, к 
p> <p>»Хм, па то је он!,.. знам...{S} И гле сад шта је! рече Гојко у себи.{S} Он познаде писара 
а помишља да то мирише божја душа.{S} И гле, то исто сада!...{S} И пламичак пред распећем, и уч 
 се одморим и сама од оног сиротовања и гле!...{S} Зар то може бити!{S} Зар би Бог допустио?{S} 
у овом смраду?... соба прегрејана, а он гле!.. па приђе к прозорима те их отвори, погледајући у 
ситна парчета. — Ево и твоје тужбе, ево гле... па и њу сву иситни на парчад, баци те комадиће н 
х стаде бесно газити.</p> <p>— Ево, ево гле... животињо!... јеси видео ко је Пера писар!...{S}  
ош се црвене и кваре изглед лица.{S} Но гле, шта је оно?... види ли добро... то се лице смеши и 
, који ће тај злочин извршити.{S} А оно гле!...{S} Обоје се ћутећи погледаше, па одоше у своје  
е и опет се скупе, припију се...</p> <p>Гле, дечко пролази сокаком... звиждуће и маше одељаном  
у, зове вас председник комисије.</p> <p>Гле, и то се испуња, и та жеља!...{S} Али не ваља тако. 
ачуна о владању државних службеника... »Гле, па шта ће сад бити?... да отпусте, на свагда... са 
воји од њених очију, него гледа, гледа, гледа...</p> <p>»Сад ће да плане... ево, тек што није.. 
о обучена, са шеширом на глави и гледа, гледа без циља.</p> <p>— Госпоја, прекида јој мисли јед 
шта на земљу, окреће се сокаку и гледа, гледа... тупим, животињским погледом.{S} Образи јој сас 
а се одвоји од њених очију, него гледа, гледа, гледа...</p> <p>»Сад ће да плане... ево, тек што 
рене, да мрдне ма чиме..{S} Само гледа, гледа у ову погнуту фигуру, која се у сутону нејасно оц 
 по ручку прешла са Влајком, седи сама, гледа некуд у даљину кроз прозор, а у осталом можда ник 
а тако, као да се тај говор ње не тиче, гледа преплашено, зачуђено, унезверено, питајући се у с 
 извиним...</p> <p>Љубица раширила очи, гледа и не разуме шта ово он говори.{S} Она само посмат 
ог израза и тона, па се свако укрутило, гледа је право у очи и не трепће.{S} Она виде да је пог 
кога напора мисли.{S} А она га гледа... гледа и чуди се тој изненадној живости његовој, тим чуд 
овори још, или само тако да је гледа... гледа и ћути?...{S} Да се не уплаши!</p> <p>— Душице, н 
 мисао, и суђење, и друге осећаје...{S} Гледа сумануто, иде механички, а кроз главу јој само пр 
гу да постигну, помоћи ће им слух...{S} Гледа и слуша, не дишући, само дркће, дркће и гледа...< 
</p> <p>Гојко се већ престао чудити.{S} Гледа је само, па и он почне уздисати и навуче му се жа 
а од великога напора мисли.{S} А она га гледа... гледа и чуди се тој изненадној живости његовој 
ка жаба на леду, па не зна у кога ће да гледа.{S} Нешто и код њих има, устумарали се ка говеда  
зна само да хода овако по дворишту и да гледа овога уплашеног фамулуса како стоји с мотиком уз  
ли је какав дух са онога света дошао да гледа њено страдање, пропаст?...{S} Ево га ближе... још 
та ће сад да ради, на коју ће страну да гледа, шта ће са децом, а иза њега загрме оштар заповед 
асну представу, као да она све то очима гледа. »Још ако <pb n="113" /> буду закључали врата?... 
м крају и ћуте.{S} Мати се крсти, а она гледа у пламичак кандила, што трепери пред распећем на  
 низ тело, трзају се мишићи...{S} А она гледа несвесно, врелим мутним погледом, усне јој осушен 
сла главу обема рукама као клештима, па гледа бесмислено кроз мутан прозор.{S} Шта ово би?... < 
 к тој гомили, завук’о прстић у нос, па гледа зачуђено ове нове и необичне за њега призоре.{S}  
толико снаге.{S} Љубица дигла главу, па гледа бесмислено како се тресе кутица у писаревим рукам 
а колена, а око њих обавила обе руке па гледа...{S} Кад би око поноћи она одједном склопи очи,  
. па то одмах у скитњу...</p> <p>Љубица гледа и отвара уста да нешто каже, али је стегло нешто  
ти.{S} Па онда?...{S} О, та ваљда и Бог гледа са неба на сиротињу!...« Она се стресе од те магл 
 да јој говори још, или само тако да је гледа... гледа и ћути?...{S} Да се не уплаши!</p> <p>—  
, прошапта она, видевши Стојана како је гледа немарно.</p> <p>— А онај оде, братићу, још чупави 
ј муци, не зна шта да каже.{S} Гојко је гледа не дишући, а и писар некако чудно гледа...{S} Шта 
да, а сад ти за њом?...</p> <p>Гојко је гледа и само слуша онај звучни глас, који иде из самих  
али се сад не сећа ничега...{S} Само је гледа и чуди се тој необичној лепоти...</p> <p>— Врати  
?</p> <p>— Та... онако...{S} Једнако ме гледа душмански.{S} Не може да заборави онога...{S} Сва 
а за толико проста и неотесана, да и не гледа у њему каквог конкурента пред Љубицом, али тек му 
оз прозор, а у осталом можда никуд и не гледа...{S} Занела се тако, па се само смеши, а очи јој 
о ућутала и уозбиљила... крије очи и не гледа никога.{S} Тек кад јој се учини да Влајко обрне г 
це, мислиш сад ће да заишту лутку.{S} И гледа наивно, као да је мало у свету живела, па не зна  
ема у школи огледала!...{S} Отвори га и гледа како ради, па опет затвори и гледа.{S} Нарочито ј 
>Гојко се мало ушепртљио, звера очима и гледа прекорно Вељу, држећи да је он крив овако незгодн 
амулуса како стоји с мотиком уз врата и гледа у кујну...{S} Што ће му мотика?...{S} Ах, јест... 
и слуша, не дишући, само дркће, дркће и гледа...</p> <p>О, како је страшно ово што доноси слух! 
оји лепо обучена, са шеширом на глави и гледа, гледа без циља.</p> <p>— Госпоја, прекида јој ми 
на му нешто живо говори, а он се чуди и гледа на прозоре.{S} После он стаде њој нешто доказиват 
 он обрте главу.{S} Један дечко стоји и гледа га...</p> <p>— Где је... соба...{S} Љубица? викну 
га и гледа како ради, па опет затвори и гледа.{S} Нарочито јој се свиди ланац, са лепим украсом 
b n="167" /> <p>А Гојко се само смеши и гледа како ти и он сад има кућу и жену и њему долазе др 
њега поњаву, па сад тапка рукама озго и гледа неће ли се наћи какав трн или дебља стабљика, да  
 опет притрчава, пропиње се уз прозор и гледа.{S} Срећа још те је опазио писара да излази на дв 
или саопшти, а она буновно диже главу и гледа га чудно, необично.{S} Старац се стресе од тога п 
мрштила: по неки малишан окрене главу и гледа шта раде они у другој гомили.{S} Неки се окренуо  
ривац, а Гојко већ мало подигао главу и гледа председника право у очи, кад му тражи квартирину. 
 се спушта на земљу, окреће се сокаку и гледа, гледа... тупим, животињским погледом.{S} Образи  
овај затекао баш како виси на прозору и гледа зачуђено.{S} Гојко се врати у школу, пусти ђаке,  
ана прилика прилази све ближе, како јој гледа право у очи страшним, зверским погледом, и опет н 
 се већ све обојило крвљу, али она ипак гледа тако, као да се тај говор ње не тиче, гледа препл 
ећа као у ланцима...{S} Тако и болесник гледа у сну себе здрава и весела... трчи, јури некога и 
ецу кући.</p> <p>Она опази да је Стојан гледа некако у косо, некако необично, љутито.{S} И то ј 
 <p>Она се диже и пође к вратима.{S} Он гледа за њом, изненађен.</p> <p>— Добро сте мало пре ка 
S} Шта је ово... је ли жив?... како ово гледа?...{S} Ово нису обичне живе очи, ово је мртво ста 
 може да се одвоји од њених очију, него гледа, гледа, гледа...</p> <p>»Сад ће да плане... ево,  
рдну ни руком, ни главом, ничим... само гледа бесмислено како ова замотана прилика прилази све  
 се покрене, да мрдне ма чиме..{S} Само гледа, гледа у ову погнуту фигуру, која се у сутону неј 
ва остала још мало затурена, а она само гледа то увијено чудовиште, које јој је овога тренутка  
то у грлу, па једнако голица, и он само гледа прилику и згодан тренутак да што пре излети из ра 
ц и замахну камџијом.</p> <p>Гојко само гледа тупо и несвесно заплашеним очима, на лицу му још  
ашто?...{S} Јер се она крије и слободно гледа свакоме у очи, не <pb n="155" /> буни се као ја,  
гледа не дишући, а и писар некако чудно гледа...{S} Шта ће сад?{S} О, муке!...</p> <p>— Ја не з 
леда пред собом тупо, несвесно, као што гледа болесник у врућици.{S} Дуваше оштар, влажан ветар 
о га сама брука..{S} Како је лепо овде, гледај!...{S} Овај намештај, па разне ситнице, звонце.. 
м, час за часом, ћути и гледај, гледај, гледај... а у глави се само мути и комеша...</p> <p>Одј 
ако редом, час за часом, ћути и гледај, гледај, гледај... а у глави се само мути и комеша...</p 
..{S} Шта ту, шта он може учитељима!{S} Гледај ти само свој посао, па се не бој никога.{S} Тако 
атерати да игра по туђој свирали!...{S} Гледај га само!...</p> <p>Поседаше и почеше разговор.{S 
 Ђокића и спрема се за дворбу.</p> <p>— Гледај, бре, немој да оставиш коју наплату незаведену,  
!...{S} Па онда једно уво, па друго, па гледај га <pb n="93" /> онако чупава како се превија, а 
а говоре? — Лудорије!...{S} А овамо сад гледај је!{S} Иде као убијена... и одмах сам познао да  
 <p>— Хм... шта мислим?{S} Седи, ћути и гледај своја посла, то ти је за сад, а после... видећем 
ици, и тако редом, час за часом, ћути и гледај, гледај, гледај... а у глави се само мути и коме 
.{S} Даћу све рачуне новом кмету, па ти гледај после са њим...</p> <pb n="130" /> <p>— Оди овам 
Ево како се бојим твога шарабатања, ево гледај...{S} Министров потпис...{S} И он доиста показа  
, али разумеш — <hi>све</hi>...{S} Само гледај да те онај зликовац не опази.{S} И ја одох до ку 
{S} Ти већ знаш како му то иде, па само гледај да не буде после валинке.</p> <p>После једнога ч 
трајући замишљена Гојка, мисли у себи: »Гледај ти, молим те, какву је он згоду пронашао!...{S}  
 мени, разговараћемо на само о томе.{S} Гледајте да дођете још ове недеље, док је лепо време.</ 
> <p>— Идите, господине Гојко, кући, па гледајте свој посао...{S} Нећу ни да вас питам да ли ст 
 /> <p>— Ја изиђох мало међу децу, а ви гледајте ту: ако наиђе какво кретенасто, немојте га упи 
спиту деца весела, смеше се на учитеља, гледају га слободно... а он се упреподобио, па само тре 
самртнички изглед, а очи, оне живе очи, гледају уморно, тамно, непрестано је у њима некакав без 
рашљивих очију, које ретко, врло ретко, гледају човека право, но већином стоје под обореним кап 
аху више о чем говорити.{S} Чим устану, гледају да побегну једно од другога у школу, где су про 
 n="184" /> <p>А Гојкове очи гледају... гледају преко уздрктала пламичка воштанице и чини јој с 
 <p>Љубица приђе ближе деци, рече им да гледају само на њу, па поче рад.{S} Осећаше како јој се 
укле далеко унутра у своје станиште, па гледају <pb n="207" /> отуд страшно, бесвесно; усне сам 
ела...{S} Али да и он зна, да га одовуд гледају!...{S} О, онда би заборавио оне ударце камџијом 
двоје седе, загрљени, једно уз друго, и гледају се мутним, пијаним очима...</p> <pb n="204" />  
иде да се и Пера и Љубица нешто смеше и гледају њега.{S} Баш ће бити да се њему смеју.{S} То га 
на из свога друштва!...{S} И они ме сви гледају са презирањем!{S} На учитељице већ и не гледам, 
преко дворишта, главу тужно оборио, очи гледају невесело, страдалнички, а по целом лицу разлила 
...</p> <pb n="184" /> <p>А Гојкове очи гледају... гледају преко уздрктала пламичка воштанице и 
 оним ђаволастим погледом, којим обично гледају заљубљене шипарице, кад се нађу са предметом св 
о превијене на средини, испод њих оштро гледају и секу два плава ока, па се на ниже спушта, пре 
је отишла? прошапта Гојко као из гроба, гледајући и сад несвесно и дркћући целим телом све јаче 
а га ко гони.</p> <p>Љубица се насмеја, гледајући за њим, како гази посред бара, не мислећи без 
за њом врата и провири у собу ова жена, гледајући је са оним простосрдачним женским саучешћем.< 
е ли путовати кроз шуму? запита га она, гледајући неким светлим, необичним погледом, из кога би 
сам ја велика добит, је ли? запита она, гледајући га тужно и иронично.</p> <p>— О, па зар има в 
е, господине, је ли опасно? запита она, гледајући уплашено. </p> <p>— Врло озбиљна болест, госп 
новаке све интересује, обрте му се она, гледајући у земљу. — Какве сте оцене добили до сад?</p> 
тупи изненада нешто пријатно, рече она, гледајући замишљено.</p> <p>— О, па ја нисам ни стоти д 
 отклонити.</p> <p>»Како то, мисли она, гледајући на Гојкову децу: бар од њега сам живља и окре 
аш си дивно наместила! рече јој сестра, гледајући по стварима и намештају, распоређеном по соби 
е они засебно уписивати? запита Љубица, гледајући га некако чудно и тужно.</p> <p>— Разуме се,  
 да мислим.</p> <p>И она изиђе из собе, гледајући у тамне облаке, који се ношаху висином, и узд 
>Она скочи, узе његову руку и стеже је, гледајући га право у очи, из којих севаше нека дивља од 
ачених очију, стегнувши старца за раме, гледајући зажареним очима у његово лице, да би отуд још 
уз то чисто плаветнило, и он се занесе, гледајући и мислећи...{S} Прелети по неки сребрнаст обл 
веку нисам то поверио.{S} Он се осврте, гледајући где би сео, па се наслони на крај кревета, ту 
ћи намести столице у хлад па се измаче, гледајући писара онако исто необично, најежено, као и Г 
ата се задовољно и пакосно осмејкиваше, гледајући то у збуњена Гојка, који се одједном некако-н 
ко остаде сам у топлој загушљивој соби, гледајући несвесно у дугачке пукотине, које су се отегл 
та, па се одмаче.{S} Осврте се по соби, гледајући зар шта би радила, па се опет намршти и изиђе 
да јој каже, па очекиваше да проговори, гледајући га радознало.</p> <p>— Дошао је акт.. сад ћу  
ворила сам ја теби онда, рече јој мати, гледајући замишљено у далеки венац планина, који се виђ 
м, то јој је право...{S} Устане ћутећи, гледајући полусвесно око себе, иде у школу и ради, све  
Нек види шта ми можемо« рече он Љубици, гледајући је значајно...</p> <p>Већ се навршују два мес 
а, па одједном прекиде рад и приђе јој, гледајући преда се збуњено, али му још у очима играше о 
а...</p> <p>— Пазите само, наставља он, гледајући је живо, севајући ватреним очима и говорећи б 
варали.</p> <p>— Подне је, одговори он, гледајући час у земљу, час на вратнице, куда пролажаху  
.. видите како то иде, одговори јој он, гледајући је право у очи, јер она разгледаше уписницу.{ 
>— Загледала се... куда?... узвикну он, гледајући је у очи.{S} Остави све, заборави... дај да б 
 весела лица.{S} Осврташе се бојажљиво, гледајући да нема кога ко би је видео.{S} По том обори  
његова изгледа, него му одговори онако, гледајући некуд по зиду:</p> <p>— Отишла ономе лоли, ја 
.. треба за сутра, опет прошапта Гојко, гледајући у таван.</p> <p>— За сутра?{S} Па ја ћу доћи  
ђоше из школе.{S} За децом изиђе Гојко, гледајући пред ноге.{S} Обома беше незгодно да се погле 
 веома расположи, а писар уживаше само, гледајући је тако веселу.{S} Он се збиљски за њу привез 
</p> <p>— Јесте, одговори он намрштено, гледајући у страну.</p> <p>Напред настаде покрет, гости 
 је таква судбина!« Он уђе, као обично, гледајући у земљу, али кад стаде пред њу, подиже очи и  
 ми је дужност, прекиде је Гојко оштро, гледајући у страну.</p> <p>— Знам... али опет...{S} Хва 
ризак, а поред њега протрча велики кер, гледајући преда се...{S} Баш као наручен!...{S} Дечко м 
 Лако ћемо, лако ћемо за то, рече кмет, гледајући окречене дуварове.</p> <p>— Прво запишите рач 
седети, а све више га обузимаше жалост, гледајући ову јадницу како се мучи.{S} Увиђа да треба п 
слања се леђима уз дрво и подиже главу, гледајући кроз баџу плаво слободно небо...{S} Очи му се 
ћи у њега.</p> <p>Љубица му пружи руку, гледајући у страну.{S} Он јој притрча весело, са изразо 
е.{S} Стајала је дуго на отворену пољу, гледајући тужно за погрбљеном старицом, која се, ослања 
еним гласом и остаде дуго на том месту, гледајући за њом.</p> <p>Прилазећи својим вратницама, Љ 
.</p> <p>Депозитар одмах запита Љубицу, гледајући је са интересовањем:</p> <p>— Зашто ви, госпо 
стајаше снужден, збуњен, <pb n="108" /> гледајући тупо како му друг отвара прозоре и како споља 
 обично, као да је многе године провела гледајући у њега.</p> <p>Љубица му пружи руку, гледајућ 
х малишана.{S} Одједном је обузе милина гледајући ову нејаку децу, која се поверавају њеној бри 
ставићемо те на миру, одговори Веља, не гледајући га и мислећи о нечем упорно.{S} Одједном стад 
ра.</p> <p>— Добро... рече он јасно, не гледајући никога, па се обрте ђацима и стаде прегледати 
коње Стојану, не питајући га ништа и не гледајући га.{S} Приђе опрезно к прозору и послуша...{S 
ите зебње, погледа на Гојка, који иђаше гледајући пред ноге, дубоко занесен у мисли, па се и са 
> <p>Љубица подиже главу као иза сна, и гледајући замишљено, проговори:</p> <p>— И све ме зове  
е, намршти се кад опази Гојка уза се, и гледајући кроз прозор уздахну:</p> <p>— Ах...{S} Шта је 
 поправљајући разбарушену косу рукама и гледајући болно, очајно, као да је овога часа сахранила 
ече он за њом, прихватајући се шешира и гледајући кроз сутон необичну силуету, која се удаљаваш 
 пита она, стежући његове ледене руке и гледајући га оним ђаволастим погледом, којим обично гле 
 Је л’ ја? рече малишан седећи и даље и гледајући зачуђеним погледом час десно час лево око себ 
... требало би... рече он, смешећи се и гледајући у далеке планинске венце. — Гледаћемо да доби 
ка... одговори она, црвенећи још јаче и гледајући пркосно.{S} Ако ће ме ко вређати — биће и без 
шеним гласом, отварајући очи све више и гледајући пренеражена сељака право у очи, као да га суг 
релу руку и повуче је за собом, идући и гледајући сумануто.</p> <p>— Хајдемо... хајдемо у нашу  
уче њим преко табле, потом се насмеши и гледајући опет у таблу, запита је:</p> <p>— Како вам се 
 говори Влајко, здравећи се са Гојком и гледајући га озго са висине, са сенком подсмеха на усна 
против? запита она, смешећи се весело и гледајући га лукаво, ђаволасто.</p> <p>— Не бежим... ни 
и најбоље знаш, дете моје.{S} А по теби гледајући, рекла бих да је много добро.{S} Само то треб 
јан изнео. — Ја сам ти бећар, додаде он гледајући Љубицу преко очију.</p> <p>— А што гледаш гос 
p>— Врло добро, врло добро, одговори он гледајући само цифру, на колико је гласила признаница,  
Знам да ме не познајете, одговори Гојко гледајући у земљу. »Ха, ова несрећна збуњеност, рече он 
ед иђаше Љубица са својом децом, весело гледајући пред собом, а напослетку, завршујући ред, нат 
радила?</p> <p>— Под крушком онде...{S} Гледала шта мој муж ради са... са оном Обрадовом, одгов 
} Сва деца из тога круга, у који је она гледала, стадоше бојажљиво погледати час на њу час једн 
то сам баш добро видео...{S} Како ме је гледала... као да сам... како ћу рећи... ћорав или сака 
сам радила!...{S} Па ја га нисам пре ни гледала, а он је ужасан, страшан, одвратан!...{S} Како  
в човек!... онака душа!...{S} Али ти си гледала на лепоту...{S} Шта ћу ти ја!...</p> <p>— О, те 
ном децом.{S} Толико пута је са завишћу гледала кад варошке учитељице иду са децом у цркву, па  
мо рад.</p> <pb n="15" /> <p>— Јесте ли гледали учионице?{S} Колицна је моја, а кметови спремил 
p>— Море, шта ће ти онолика цимента?{S} Гледам у брезовичкој школи вамилијаз све са њима за’ита 
S} Него ми се онако нешто не мили да га гледам у овој кући...</p> <p>— Што?</p> <p>— Та... онак 
 <p>— Нека, доста сам и ја патио, па да гледам једаред и њено страдање.</p> <p>— А ти, чини ми  
Тако да седим у скамији, па само вас да гледам и слушам.</p> <p>Љубица поцрвене изненада, саже  
викну:</p> <p>— Веља, Бога ми!...{S} Ја гледам, па чисто не верујем.</p> <p>Они се обојица загр 
.{S} Јуче вас у мало не исцепаше.{S} Ја гледам кроз тарабу како не умете да се браните, одговор 
тао сталан, положио практични испит, па гледам ко је срећнији од мене!{S} Хе, али...« И мисли њ 
са презирањем!{S} На учитељице већ и не гледам, али они!...{S} По неки и не скрива шта мисли, ј 
 нека важна ствар.{S} Са вама говорим и гледам вас, а мислим о другоме...{S} Не могу, не задржа 
b n="39" /> <p>— И не журим се.{S} Него гледам вас једнако, па баш дођох нарочито да чујем... к 
ја... ја не умем да те сачувам.{S} Само гледам нашу пропаст и страдам, горко страдам...{S} Души 
 шта ћете... мора се!...{S} А ја баш то гледам оногај... сваки дан, на... па ми баш, овај... жа 
адити? размишљаше он у себи..{S} Зар да гледамо мирно како се светиња школска бешчасти, а зовем 
погледа за њим иронично, као што обично гледамо какве полуумнике, насмеши се и махну главом, па 
те шљива? рече она после дугог ћутања и гледања, па му пружи из руке неколико комада.</p> <p>—  
ад рђаво разумела.{S} Човек, без сумње, гледао мало да ме занима, па ћаскао свашта, а ја одмах  
чуо врисак, он би бежао даље, даље... и гледао би зачуђено, преплашено.{S} Шта је то... је ли с 
м...{S} А-а-а!...{S} Као да је нарочито гледао како би је што јаче увредио!...{S} А њих двоје с 
p>— А ја сам мислила да не можете да ме гледате од мржње, јер сам вас доиста тешко увредила...{ 
е с ножем треба приближити баш уз њега, гледати право очи у очи и забости хладно гвожђе у месо. 
е овако!...{S} Ово је страшно мучење... гледати га свакога часа уза се и знати да је у праву ра 
а се исправи и седе на кревет, па стаде гледати у мрак.{S} Пред очима се непрестано ређаху нека 
ете се, као мртвац...{S} Одједном стаде гледати свесније...{S} Погледа по соби, као да се нечем 
тане још досаднији, а тешко му већ беше гледати оно вечито болно лице, на коме су исписане вели 
</p> <p>Кмет зовну Гојка, а она продужи гледати на прозор.{S} Чича Стојан нешто тумараше по дво 
 приђе јој тако близу, да се нису могли гледати у лице. — Ја... ја... казао сам вам... ви сте м 
тична несразмера, али ко се већ навикао гледати га таквог, њему он сад изгледа сасвим отресит,  
..{S} Добро, нека тамо до лета, па ћемо гледати...{S} А?...</p> <p>— Хоћеш... хоћеш да ме узмеш 
. чим дође Ускрс...{S} И он стаде жудно гледати у њено лице, очекујући са страхом и зебњом њен  
нага је издаде...{S} Она стаде узверено гледати око себе... »Да ли да иде у школу?...« То је са 
друго ниси могао радити.{S} Ваљда нећеш гледати равнодушно толика чуда у школи и звати се управ 
 он?{S} Ништа, као и до сад... ћутаће и гледаће свој посао.{S} А оно синоћ?...{S} Ех, право каж 
 у очи, јер она разгледаше уписницу.{S} Гледаћемо...</p> <p>Она изиђе у двориште.{S} Пролазећи  
и гледајући у далеке планинске венце. — Гледаћемо да добијете...{S} Ја ћу вам бити на услузи св 
p>— Баш сам то јуче и сам мислио....{S} Гледаћу, чим примим плату.{S} Знаш, дужан сам мало...</ 
 Сад знам и разумем, али доцкан.{S} Тек гледаћу да од сад буде све друкчије, да вас слушам — он 
ори им Веља и насмеја се, али они обоје гледаху Влајка и чекаху његов одговор.</p> <p>— Оженио  
оседаше и настаде кратко ћутање.{S} Сви гледаху учитеља, а он, да би ма шта радио, продужи брис 
мо зверати по лицима, која га с чуђењем гледаху.{S} Један од оних учитеља, Гојко га зна, виђао  
рној, страшној, пустој празнини?!...{S} Гледаш цео живот унапред, а оно све пусто и одјекује ве 
и.</p> <p>— Што ти је, болан... како то гледаш?...{S} Ене, па он је, јадник, болестан!... узвик 
јући Љубицу преко очију.</p> <p>— А што гледаш госпођицу, насмеја се гост, кад ти она не може з 
а колена.{S} Она као да не осети ништа, гледаше и даље онако исто са заљубљеним осмехом на усти 
S} Та зар она да буде његова, она...{S} Гледаше је некад као полубога, и мишљаше који ли ће смр 
сме јасније да се изрази.</p> <p>Она га гледаше кроза сузе са отвореним устима, очекујући да сл 
 му дође уз груди до грла.{S} Љубица га гледаше све зачуђеније и збуњеније, поцрвене и стаде ди 
ам се!{S} А ви опет...</p> <p>Љубица га гледаше са неким одушевљењем, пријатељски, весело...{S} 
буњен Гојко, крећући очима живо, као да гледаше где би се могао сакрити.</p> <pb n="62" /> <p>П 
а је осуђена на вечито заточење.{S} Она гледаше Гојка, који стајаше уз њу, узнемирен, зачуђен о 
 ватреним, значајним погледом.{S} И она гледаше њега весело и безазлено, с једва приметним руме 
сањиве очи.{S} Беше већ ушао у село, па гледаше да не изгуби из вида школу, која се, са својим  
цу.</p> <p>Писар бројаше паре, а Љубица гледаше зачуђено у гомилу банкнота и стаде их купити и  
 Зашто?...{S} Од чега?...</p> <p>Љубица гледаше, пренеражена.{S} Није никад помислила, да ће то 
ољи друг, па то вам је...</p> <p>Љубица гледаше, не знајући већ шта да мисли; осећаше само како 
ога, запита га учитељка, која га до сад гледаше као право чудо.</p> <p>— Шта је... уморио се чо 
, чим се врата отворише, и у прво време гледаше исто онако буновно, полусвесно, као и до сада;  
! пружи она руку на опаженог несташка и гледаше га строгим јасним погледом.</p> <p>— Је л’ ја?  
мно, задржа њену руку подуже у својој и гледаше је ватреним, значајним погледом.{S} И она гледа 
сао.</p> <p>Лекар приђе болеснику, који гледаше тупо, укоченим очима и дисаше тешко.</p> <pb n= 
 немим питањем погледа писара, али овај гледаше само како се деца унезверила, па чекају шта ће  
о седе на кревет и замисли се, а Стојан гледаше све чудније, вртећи главом, као да би рекао: »О 
</p> <p>Љубица погледа на Гојка, али он гледаше оштро и озбиљно, као да се тај разговор њега ни 
ко да осети његово дисање...{S} Он само гледаше, зачуђен, шта се то догађа и очекиваше нешто ст 
о лице...{S} Слабим гласом одговори му, гледећи га право у очи:</p> <p>— У Ђокићевој њиви!...</ 
 лепој младој девојци, скиде шешир и не гледећи је промрмља врло брзо:</p> <p>— Гојко Савић, уч 
е доћи и Стојан с мотиком...{S} А сусед Глиша даће коња...{S} Хајде да се тражи коњ!...</p> <p> 
и слатко и речито.{S} Грехота је да она глоби наше село, кад ми и ’нако нисмо тражили два учите 
..{S} Јаднице!«...{S} Беше јој жао ових глупих ширета — жена, јер она не познаваше њихово стање 
ки врисак и одјекну далеко потесом кроз глуху ноћ, али га нико од људи не чу, само пси од крајњ 
о послушати«.{S} При тој мисли обузе је гнев. »Нека га... нек види да и ја нисам баш...« Она не 
ти за то, и у души му још јаче закипе и гнев и злоба <pb n="107" /> на себе сама...{S} Што се т 
, али ће ова мисао најбоље да му ублажи гнев.{S} Он се хвата ње још усрдније. »Чује он за ту пр 
Први тренутак беше страховит... паклени гнев загрме и заклокота у њој, она подиже десну руку, и 
«...{S} И Гојко се опет мало прибере од гнева.</p> <p>»Што то нема Стојана?{S} Одавно је...{S}  
..« У Гојку закипи и загрми читав пакао гнева; кроз цело му тело пројури нека снажна струја, ко 
а Гојко упаде у собу, задуван, занесен, гневан, са стотину осећаја.{S} По уплашену и необична и 
 писар спремио оним друговима, он плану гневом и узвикну: </p> <p>— Животиња!... дакле и то он  
детињства...{S} Зар да се не сећа онога гнезда, у облику једне мале, накривљене, непокривене си 
не <pb n="65" /> осврћући се на човечја гнезда, која се појаве уз њене обале па их одједном нес 
ба.</p> <p>А за то време његово се мило гнездашце растурило.{S} Родитељи помрли, сестре се разу 
незду.{S} Влајко и Љубица одоше на рад; гнездо остаде само.</p> <p>После два дана дођоше им у п 
стре се разудале и свака за себе савила гнездо, браћа се растурила по белу свету и он сад замиш 
и сад ни Америка, кад си растурио своје гнездо!... узвикну он, уздахнувши...{S} А лудо си га, в 
аде обично и пријатно.{S} Овако му је и гнездо безбедније, не боји се никаква зла; јер није ово 
ти сви они лепи снови, могла сам савити гнездо, у коме бих душу одморила и познала праву срећу. 
соба доби сасвим други изглед.{S} Право гнездо!...{S} Само не онакво, како се замишљало ранијих 
ала праву срећу.{S} А ово... зар је ово гнездо!...{S} Он лежи ту цело лето... са његовим одврат 
е, и ту Љубица стаде свијати своје ново гнездо, успављујући се најсјајнијим надама и најслађим  
пенушећи се, не осврћући се на опустело гнездо.{S} Иљадама година она се таласа овом долином; и 
 у собама, — њене ствари, да је то њено гнездо!</p> <p>Боже, па она је то и желела, само то!... 
во, чистом љубављу исплетено, ружичасто гнездо љубави!...{S} И шта би је упућивало на тај корак 
дни дан у овом новом, љубављу свијеном, гнезду.{S} Влајко и Љубица одоше на рад; гнездо остаде  
 се, наљубили се, па отишли свако своме гнезду...{S} А шта оно необично светло игра у кукурузу? 
ам затреба одмора, да га нађемо у нашем гнезду...{S} Та то су тако мале, тако ништавне жеље, па 
а ће свакога часа да загрми гром у овом гнезду.</p> <p>Најпре Љубица опази да се Влајко стално  
ође цео месец јул, а у новом учитељском гнезду не поврати се пређашња слога и срећа.{S} Влајко  
 <p>Све се променило у новом учитељском гнезду: не сија више срећа и задовољство на домаћичину  
адоше горки дани у овоме ново савијеном гнезду.{S} Мучно да ће ту зацвркутати млади птичићи и р 
их и заносних идеала о раду, о скромном гнезду и тихој срећи?{S} Да ли се то све одједном угаси 
м трже, намршти се, дође јој одвратно и гнусно ово лице...{S} Слабим гласом одговори му, гледећ 
до смрти...{S} И све тако бежи од њега, гнушај се!...{S} О, ту се мора изгубити памет!{S} И ја  
 другима није ништа...{S} Други се само гнушају...{S} Али оволики бол... то је страшно!</p> <p> 
ле је наступила одвратност према свему, гнушала се сама себе и свега...{S} После, кад се довољн 
 нити ме је што вукло тамо, сама сам се гнушала...{S} Тек онако... само пропадох...{S} А сад би 
 души јој беше и бола и срџбе и стида и гнушања страшнога, болесног, одвратног, које граничи са 
 досаду, презирање, па чини му се баш и гнушање и одвратност!...{S} О, ако јој је већ постао од 
за своја недела.{S} Љубица осећаше само гнушање и бол, али Гојко... да му је само да провири је 
ваздуха.</p> <p>— И ви баш хоћете... не гнушате се мене?... не презирете ме?... прошапта она и  
гази, гази, удри штиклом у главу, туци, гњави«...{S} И Гојко се опет мало прибере од гнева.</p> 
} Нешто и код њих има, устумарали се ка говеда пред олујом.</p> <p>— Е?... зачуди се Гојко, и п 
ни ђаци већином су до сад чували овце и говеда, а међу Гојковим било их је који су и копали, пл 
> <pb n="208" /> <p>Прогнаше деца чопор говеда на пашњак...{S} Запрашио се сокак, прашина трепе 
ести, али је опет живо интересовао очев говор о томе, као да је то све ново за њу.</p> <pb n="8 
 ређати поруке од мајке, сестара и дође говор на брата.</p> <p>— Мика пише, често пише... због  
 али она ипак гледа тако, као да се тај говор ње не тиче, гледа преплашено, зачуђено, унезверен 
е кренуше кроза село.{S} Путом се водио говор само о раду у школи.{S} Велимир обећа да ће доћи  
сажаљења... беше он речитији од свакога говора.{S} Љубица се стресе од неке хладноће, која је о 
ојка.{S} За његову мапу опет беше доста говора, и ако кмет признаде, да му је »левизор« због ма 
pb n="57" /> други израз, понашање, тон говора, све, све друго.{S} Она климну главом, нешто про 
децом.</p> <pb n="73" /> <p>— Извол’те, говораше попа, идући уз њих.{S} И дечица треба да се од 
/head> <p>»А како сам га ја замишљала!« говораше учитељица у себи, враћајући се своме стану.{S} 
оље препоручити.{S} Његов поглед као да говораше: »Ето ти... сама видиш да нас околности зближу 
 Гојку.{S} Он стајаше међу децом, па им говораше нешто живо машући рукама.{S} Она са чуђењем по 
То већ није ништа.{S} Али после шта оно говораше о некаквом накиту, украсу, шта ли.{S} Па <pb n 
а стаде прстима чешљати браду.</p> <p>— Говоре ли што за капетана, да неће и њега?...</p> <p>—  
ала пламичка воштанице и чини јој се да говоре.{S} Јест, ено... види се јасно...{S} Беше у том  
ни мисле о нечем другом, о чему неће да говоре преда мном... опазила сам то.{S} Али шта?...{S}  
цело јутро.{S} И шта су имали толико да говоре? — Лудорије!...{S} А овамо сад гледај је!{S} Иде 
ћи о чем мајке одраслих кћери најрадије говоре, обећа да ће кроз годину дана сам наћи пашенога, 
м промени...{S} И видиш, њих двојица не говоре један другоме ништа.{S} И то све Веља, он избега 
двојио се уз старе ђаке и слуша шта они говоре о новом учитељу.{S} Љубица приђе к столу и наже  
ња преко равна пожњевена поља. »Шта они говоре о злу кад је тако пријатно и занимљиво проводити 
ост, и она задрхта.</p> <p>»Шта ово они говоре само о злу, кад је свет тако леп, сунце тако топ 
е притворан скроман израз, ове живе очи говоре друкчије, веселије, ђаволастије...{S} И кад кака 
Пера писар депешом...{S} Сви у срезу то говоре... веле извесно, рече он, задуван и уморан.</p>  
га зачуђено. »Шта хоће они... о чему то говоре?...{S} Какви ђаци... коме они требају?...{S} Аха 
 не види ништа...{S} И опет иде улицом, говорећи гласно сам са собом и машући рукама.{S} Тако д 
 зашло.</p> <p>Они се упутише низ брдо, говорећи о послу који их сутра очекује.</p> </div> <div 
тинама питања и прекора управи она оцу, говорећи и питајући брзо, не знајући о чем ће пре.{S} Ш 
јући је живо, севајући ватреним очима и говорећи брзо, узбуђено: у другој гимназији разболи ми  
идим нашу »младу« како изгледа као муж, говори Влајко, здравећи се са Гојком и гледајући га озг 
, ево га!...</p> <p>— Где је учитељ!... говори, не мучи ме!... врисну она и пође према њему.</p 
 љубав, да се тако брзо заборави!...{S} Говори о њеној смрти, а смеје се...{S} По њену мишљењу, 
{S} А што?!... једва промуца. </p> <p>— Говори брже... сад, сад...{S} Да га не оставиш жива!... 
 и лице говори!... мртво, мртво лице, а говори!...{S} Јест она добро познаје то лице, научила ј 
 незгодно: шта да ради?... о чем сад да говори?...{S} Баш би јој радо сам саопштио ко је отпушт 
ође, а није баш тако мека, уме добро да говори.{S} Бадава, мора тако да иде, кад смо бачени на  
љда?...</p> <p>Јест, он је нешто чуо да говори млађи свет о некаквој Милици; тада је слушао мно 
ати.{S} Она је сад разумела о коме ћата говори, али одмах помисли: неће ли бити и незгодно и оп 
цати, одговарати, не знајући ни сам шта говори.{S} Доведоше два сведока и испиташе их.{S} Гојко 
ромуца нешто, не разбирајући ни сам шта говори, па се одједном брзо обрте и изиђе из школе.</p> 
За то време чини му се да чује дете где говори:</p> <p>— Повратила се... била јој мркла свес’.. 
а неки пут је добар човек.{S} За сад не говори са њим.{S} Мати, као и свака жена, рада је сазна 
еда зачуђено; учини јој се да он ово не говори будан, но као да сања.{S} Поглед му беше управље 
адањим председником, а и да чује шта се говори о промени.{S} Председник га дочека збуњено, као  
нци кроз цело тело...{S} Гле, па и лице говори!... мртво, мртво лице, а говори!...{S} Јест она  
е то њему само чини?...{S} Да ли да јој говори још, или само тако да је гледа... гледа и ћути?. 
о је песници певају, што сав свет о њој говори... па ја и она — муж и жена!...{S} Разуме се већ 
е?...{S} Никад га не чу она да тако њој говори...{S} Гле како дркће и трепери тај познати јој,  
ко никога не помену, али се знало о ком говори.</p> <p>— Не зна, братићу, ништа не зна.{S} Смрз 
јко, чудећи се чији је то глас којим он говори — тако се изменио...</p> <p>— А, ти ли си?! врис 
ирила очи, гледа и не разуме шта ово он говори.{S} Она само посматра ово учтиво и озбиљно лице, 
розору...{S} Види се, она му нешто живо говори, а он се чуди и гледа на прозоре.{S} После он ст 
 за »другим очима«, о чему се тако лепо говори у народним пословицама?...{S} Јаднице!«...{S} Бе 
е Љубица; — весео, отворен, и тако лепо говори о нашем послу.</p> <p>— А, Веља је и у школи био 
обро знала да су то само речи, да се то говори у другом смислу.{S} Ко ће разумети женску душу!. 
...</p> <p>Љубица не запита о ком се то говори да је отпуштен, јер је нагађала, а и познала је  
 и он беше исти учитељ...{S} Онако исто говори, онаки исти покрети, осмех, ама баш све исто.{S} 
зао, него све онако... поиздаље.{S} Час говори некакве одвећ необичне комплименте...{S} Хајде в 
p>— Ја се чудим јуче о коме то мој кмет говори: неће да ми купи десетне мере зато, што брезович 
сад са мном!...</p> <p>— Е, синко...{S} Говорила сам ја теби онда, рече јој мати, гледајући зам 
} Нећу ни да вас питам да ли сте доиста говорили против владе... — капетан затеже овде — јер са 
уштена она учитељица, о којој су раније говорили.{S} Богосав, вели, синоћ дошао из среза, па до 
епастише.{S} И ако су непрестано о томе говорили и мислили, ипак им се чинило, да неће бити так 
бица се плашила ревизора, јер се о њему говорило да се бави самим ситницама из школскога рада.{ 
цу... »Најбоље ће бити, помисли она, да говорим са њим у повратку, сад кад пођемо.{S} Знам да ћ 
да ме чека нека важна ствар.{S} Са вама говорим и гледам вас, а мислим о другоме...{S} Не могу, 
 не знаш оног зликовца!</p> <p>— Зато и говорим што га знам...{S} Мене и сваког другог он би од 
 један учитељ поче држати предавање.{S} Говорио је и лепо и стручно и занимљиво, али учитељице  
стаде говорити о том почетном послу.{S} Говорио је таком сигурношћу и разумевањем, као да је де 
јој живо одговори:</p> <p>— Како... шта говорите!...{S} Зар ја?...{S} Овај, ја сам баш хтео сам 
:</p> <pb n="10" /> <p>— Не знам шта ви говорите.</p> <p>— Ехе... па онај криви.{S} Ваш нови уч 
у.{S} Са Гојком се већ није могло ништа говорити, он беше непрестано занесен, као изгубљен, пос 
 на тај посао.</p> <p>Велимир јој стаде говорити о том почетном послу.{S} Говорио је таком сигу 
 у глави много, много мути, и он почиње говорити брзо, са честим и тешким предисањем.</p> <p>—  
њи разговор а, о другом чему нису хтели говорити.</p> <p>Сиђоше у речицу, поред које се зелене  
Љубицу, одједном седе уз њу и стаде јој говорити разне бесмислице, шалећи се њеном неумешноћу и 
колико недеља они не имађаху више о чем говорити.{S} Чим устану, гледају да побегну једно од др 
поцрвенело лице од узбуђења, стаде живо говорити:</p> <p>— Ви не знате, а то је мени још из дет 
ривицу.{S} У овакву стању било је тешко говорити ма о чем, с тога Љубица одмах пређе на ствар.< 
леко, а још ако му не пође жена, можемо говорити гласно, са Гојком заједно.{S} Ако ли она пође, 
љ, то каже и господин Веља.{S} Морам му говорити нек се јави за испит.{S} А што?...{S} Зар се м 
з свеће и без исповести...</p> <p>— Шта говориш ти!...{S} Ко је умро?... дрекну Гојко разрогаче 
ичин... требаш ти њима.</p> <p>— Шта ти говориш... као да не знаш оног зликовца!</p> <p>— Зато  
бацајући неумесне досетке на рачун кога говорника.</p> <p>У току разговора Веља изазва Гојка у  
 јој другарица, окрећући се боком према говорнику.</p> <p>После се разви жива дебата о говору,  
почела трзати нервозно.{S} Он се пожури говором, да би заглушио њену зебњу.</p> <p>— Ето, купио 
главом, нешто промрмља, и више очима но говором показа му место где ће сести.{S} Гост се намест 
ку.</p> <p>После се разви жива дебата о говору, јер је тема стајала у вези са најбитнијим питањ 
бистра и паметна жена, одмах опази да у говору Љубичину има нешто нејасно, да јој она не казује 
м... кажем вам... поче он отезати, па у говору баци поглед на сокак и прекиде, занеми.{S} Углед 
 и... тамо још нешто...{S} Гојко запе у говору и поцрвене, а Љубица се болно осмехну...{S} Све  
прихвати Љубица живо.{S} А и иначе, кад год имате времена...</p> <p>Влајко и Веља насмејаше се  
ему је оштар и одсечан.{S} У школи, кад год је што требало <pb n="163" /> протестовати, он је т 
 као што бисте ви желели, али опет, кад год устребам... ја сам ваш...{S} Јест, ваш.... ваш!...{ 
 Беше веома задовољна својим радом; кад год изиђе са децом на одмор, из очију јој сија задовољс 
тица са неколико густих жбунића.{S} Кад год јој наиђе њена обична туга за кућом, она се завуче  
м вас, не треба речи да трошите.{S} Кад год вам што треба... само кажите.</p> <pb n="87" /> <p> 
ко причати догађај за догађајем.{S} Кад год помене односе Љубичине и писареве, он опази да пред 
ије требало, одговори му Стојан.{S} Кад год се анатеме туку, склањај се испред њих, да сачуваш  
 одмах затим трже и узе благ тон. — Кад год ја што кажем коме ђаку, он одмах треба да устане, п 
а пред Љубицом, али тек му је криво кад год га види, а нарочито кад стане да се увија око учите 
..{S} И непрестано се после Љубици, куд год се макне, привиђаше овај прекоран поглед, који сажи 
је таман стигао за послугу.</p> <p>»Куд год се окренеш, свуд се школа сматра као некаква робија 
ве да трчим, тамо-амо... да скупљам где год има што за <pb n="173" /> тебе пријатно...{S} Ха, ј 
еш бити ни премештен ни отпуштен, докле год устраје тај роман Љубичин... требаш ти њима.</p> <p 
а ме узмеш?!...{S} Чекаћу, трпећу докле год хоћеш, само нек знам да ћеш некад бити мој...{S} О, 
/> <p>А тамо даље, иза потеса, докле ти год око допире, пружила се час таласаста час равна поља 
 <p>— Никуд немој из собе излазити, док год ти то не прође, рече он Гојку. — Метни мокру крпу,  
црвене, збуни се и стаде се вртети, као год јутрос пред Љубицом.{S} Хтеде нешто рећи, али га Ве 
енце!...{S} Ти мислиш сваки те воли, ко год те љубазно погледа...{S} А оно није... свет је покв 
лице од ње.</p> <p>— Како хоћеш... како год ти хоћеш.{S} Ако ти рекнеш, нећу ни ја ићи...{S} Ка 
ко ти рекнеш, нећу ни ја ићи...{S} Како год ти кажеш!...</p> <p>— Ама не питам те ја за одобрењ 
епи за јело), па рачунај са њима колико год хоћеш.</p> <p>— Господин Драгољуб је, уплете се Бог 
нолог.</p> <p>— За вечеру? како не, што год хоћеш, братићу!...{S} Само не знам шта би.</p> <p>— 
 осећаје, све, све... »Све изгубих, што год сам имао!«...</p> <p>Ево овога плота... ено вратниц 
шља, онако из учтивости, тек нек се што год каже, да се не ћути, а одборници му понајлак помага 
раш се ти, биће да је то који други што год погрешно; а видиш, ја седим миран ка светац.«</p> < 
. разговор је веома пријатан.{S} О чему год хоћеш, све те разуме... па и сам да се поучиш чему. 
ад само седи и чека...</p> <p>Поче нова година.{S} Веља доби премештај на железничку станицу, г 
де.</p> <p>Сврши се та необична школска година!... »Дакле, то је испит!... мишљаше Љубица по то 
рћући се на опустело гнездо.{S} Иљадама година она се таласа овом долином; иљаде ће још проћи,  
ношћу и разумевањем, као да је десетине година провео на том раду.{S} Реч му беше течна, жива и 
 су је деца, мокрим крпама, у току дуго година, тако изрибала, да се црнило виђаше само по крај 
мије старе, рађене још пре двадесет пет година; свака се искривила, раскламитала...{S} Љубица с 
и одједном рукну у плач.</p> <p>— Десет година сам овде, слатки братићу...{S} Немам куд... да у 
он треба не само сада, но и после десет година, да буде скрушен, убијен, сатрвен тугом...{S} Уп 
S} Нисам ја узалуд практиковао дванаест година, па зато се сад не бојим ни једног правника.{S}  
куће по кујни као шипарица од четрнаест година, па долети у собу, загрли мајку, обаспе пољупцим 
овне школе право у инштитут, па за шест година готова, а ја — четири гимназије, целу учитељску  
о човек од својих двадесет и пет и шест година, црне густо обрасле браде, која се од половине н 
е осврће на њу.{S} То је човек Гојкових година, развијен, крупан и веома отресита држања; лице  
е Љубици и Гојку чини, као да је он већ годинама међу њима.</p> <p>— Е брате ово је ваљано... о 
S} Месни учитељ је старији човек, већ у годинама, пријатна, симпатична изгледа.{S} Скроман, тих 
та! узвикну он: урачунајте све до краја године, да се не мучите са овим лудацима.{S} Ја ћу то с 
ад је рада да плати сав улог од почетка године.</p> <p>Љубица стајаше уз њих, погледајући у стр 
дали само девет месеци, а ви по више од године!...{S} Мој рођо, ту је се добро накрмило, па ће  
девојка и одлична учитељица.{S} Пре две године <pb n="51" /> свршила је школу.{S} Сирота, нигде 
/p> <p>— Је ли ожењен?</p> <p>— Пре две године није био...{S} Сад не знам.</p> <p>— Ах... уздах 
д уписујемо и ону децу, која су пре две године требала бити уписана.</p> <p>Кмет зовну Гојка, а 
е би ли се <pb n="22" /> то могло и ове године проћи без мапе.{S} Највише га је у том уверењу д 
ричати с каквим ће уживањем да ради ове године са њима.{S} Љубица, која га врло радо слушаше, м 
" /> <p>— Хвала вам у напред.{S} Ми ове године нисмо ни практиковали школски рад: наставник нам 
S} Оно »насуштни«!..</p> <p>Ја сам прве године оплакао; ха-ха-ха...{S} Ја ћу ти данас то уредит 
сти, која влада међу мужем и женом прве године.{S} Он је био вазда озбиљан, жив и непрестано је 
 да ће и њу та судбина стићи одмах прве године, али види се није суђено.{S} Буд је такав, па јо 
ој се чини тако обично, као да је многе године провела гледајући у њега.</p> <p>Љубица му пружи 
еместише: научио сам већ да радим сваке године у другој школи, па ми то изгледа као правило, а  
а да буде.{S} До сад се уписивало сваке године само по десетину нових ђака, па се нису ни узима 
ештину многих старијих учитеља, да целе године туку децу душмански, а на испиту деца весела, см 
/p> <p>— Како је господин Драгољуб целе године радио без мапе, па опет добио петицу!</p> <p>И з 
 би помислио, да се у таквој школи целе године разлеже јаук и плач јадне, немоћне дечице!...{S} 
.{S} Кад бих знала да ће овако ићи целе године, бацила бих све још сад.</p> <p>— Хе... а нисте  
ао што се ова жалосница намучила прошле године, или ће благовати, као што ова сад благује?...{S 
рече он мрштећи се.{S} Вежбање последње године вредило би вам више од све шестогодишње теорије. 
 јој у војсци, ожењен још од осамнаесте године... свекар нека добричина... она доведена из сиро 
 збуни, али ипак одговори:</p> <p>— Три године, ово је сад четврта.</p> <p>— Нисте ваљад’ испит 
о, па ипак му је ово треће место за три године.{S} Је ли, Гојко?</p> <p>— Па ти ме знаш: какав  
зред... па се свет научио тако...{S} До године ће бити лакше; а сад уписујемо и ону децу, која  
/p> <p>— Јест... болест ме смела.{S} До године ћу имати право да се јавим на практични испит.</ 
много тешко.</p> <p>— То значи да ја до године на испиту треба да добијем петицу?</p> <p>— Па.. 
тац и насмеја се. »Даће Бог, па ћемо до године у нашу кућу« одговори мати, стежући њену ручицу. 
еобично пргава.{S} Како је радила преко године, тако настави и на испиту: стаде викати на децу, 
есецу по смрти Гојковој, одмах по новој години, венчаше се Влајко и Љубица.{S} У истој цркви, у 
ање.{S} Шта велите сад?!...{S} У другој години затекоше нас професори у кафани за картама, хтед 
ђе један њихов друг из Учитељске Школе, годину дана старији по школи, а знали су га добро и Гој 
ога страдања и патњи, што их претури за годину дана...{S} Он никада никога <pb n="162" /> не за 
но а учитељ четрдесет динара одсеком на годину.{S} Заведоше решења у протокол, договорише се да 
чких лица; то су јој другарице, старије годину дана.{S} И оне обртаху од ње главу презриво, куп 
иш... нисте ни ви бољи.{S} Чекао сам те годину и по, док ниси измирио мањак.{S} А за оно затвар 
ћери најрадије говоре, обећа да ће кроз годину дана сам наћи пашенога, само нека свастика порас 
ожићу, док покупи школски прирез за ову годину, а сад купи само државну порезу.</p> <p>— Зло, м 
братићу мој!...{S} Четири банке за целу годину!{S} И то су људи, лолчине једне.{S} Знам да ће о 
еде му рећи да је примила скоро за целу годину, али се уздржа, знајући да ће му то бити неприја 
а, колико се испребијах, па да ми је ко гођ и њему да што учини.</p> <p>— Е не бригај.{S} Ако т 
о«.{S} Према томе, и количина трошка на гозби одређује се дужином времена, проведена »на влади« 
па, откупљује се новом часништву добром гозбом, да не буде »мало пројахано«.{S} Према томе, и к 
а да школски одбор има деловођу — њега, Гојка.{S} Он га чак сматра за толико проста и неотесана 
о задовољити обоје, али како ће сад?{S} Гојка не сме вређати, јер је управитељ — може га одјури 
ања.</p> <p>Другом приликом опет увреба Гојка, и ако се овај непрестано крио од ње, па ће му уз 
ка.</p> <p>У току разговора Веља изазва Гојка у страну.</p> <p>— После овога рада биће заједнич 
 <p>Веља се одмах по ручку диже и позва Гојка да га прати, јер се мора вратити кући раније.{S}  
ад опремише и наместише на кревет мртва Гојка, Љубица опет уђе у собу и стаде близу мртваца.{S} 
рити!...{S} За кога сам сад? — За овога Гојка?...{S} Не, видиш да и он бежи од мене, отреса се  
вање? <pb n="32" /> Ништа, удајте се за Гојка, он је миран човек; ваљда ће се овде станити стал 
 Видело се да је због тога и зауставила Гојка, али није могла одмах да се обрне с позивом... пр 
ру, погледајући лукаво, испод очију, на Гојка.</p> <p>— А већ младе учитељице и у својим кућама 
тресе од те магловите зебње, погледа на Гојка, који иђаше гледајући пред ноге, дубоко занесен у 
 овим јадником!«...{S} И она погледа на Гојка, који корачаше поред ње, суморна и брижна лица, м 
а добро дошло.</p> <p>Љубица погледа на Гојка, али он гледаше оштро и озбиљно, као да се тај ра 
ђе јој преко усана и она баци поглед на Гојка, онако у косо, не осврћући главе к њему.</p> <p>А 
 собу да нешто узме, паде јој поглед на Гојка и она се одједном сва стресе, задркта и хтеде ври 
осврташе, збуњена, погледајући чешће на Гојка, који се смрзнуо ту на месту, па ни да мрдне.</p> 
а се већ неколико пута жалила писару на Гојка, а последњи пут доста отворено изјави, да би добр 
/p> <p>А Влајко, посматрајући замишљена Гојка, мисли у себи: »Гледај ти, молим те, какву је он  
лази из канцеларије.{S} Видевши збуњена Гојка како се осврће у неприлици, не знајући да ли да м 
сно осмејкиваше, гледајући то у збуњена Гојка, који се одједном некако-необично најежи, увуче г 
гога узрока...{S} Он погледа унезверена Гојка са оним простим искреним саучешћем и махну главом 
еларију и пуштајући за собом преплашена Гојка.</p> <p>— Шта је то било код вас с пандуром?{S} С 
часа отпоче суђење.{S} Уведоше уплашена Гојка и ћата му стаде постављати питања.{S} Оптужују га 
 једва климну главом; застаде и саслуша Гојка, који му се представи, па као прави генерал кад с 
а »штуцована«, па ни налик на пређашњег Гојка.{S} Истина, и сад се јасно опажа његова карактери 
 без сумње, Гојкова заслуга.{S} Па због Гојка је дошао и учитељ Аксо... »То је паметан учитељ,  
мна, она је сад нерасположена због овог Гојка, а можда и због другог чега, не зна ни сама,.. је 
а болесника, па, погледавши још једаред Гојка, који беше у дубоку заносу, изиђе из собе и оде.< 
зорима те их отвори, погледајући узгред Гојка, који стајаше снужден, збуњен, <pb n="108" /> гле 
е као крв...</p> <p>Кад Стојан оде пред Гојка, овај већ писаше нешто љутито.{S} Руке му дрктаху 
усвојила оно што им је казивано.{S} Код Гојка беше шаренила: неки му предмет обрађен добро и пр 
вакога празника и четвртка ручао је код Гојка.{S} Гојко се најпре изненади толикој пажњи и, как 
набавити за први разред, па пређоше код Гојка.{S} За његову мапу опет беше доста говора, и ако  
на конак... само да би могао ручати код Гојка...{S} Еј, мој Гојко, држи се сад добро... није ов 
Влајко се о ручку расположио, задиркује Гојка, сећа се неких смешних сцена из ђачкога доба, и т 
p>— Ха-ха-ха... те још како!{S} Питајте Гојка како он мисли.</p> <p>— Да, славно иде! одговори  
ђена на вечито заточење.{S} Она гледаше Гојка, који стајаше уз њу, узнемирен, зачуђен овом изне 
бејаше веома расположен и нарочито ради Гојка: да му помогне намеру, јер је већ увидео куд овај 
 Скочи са столице, намршти се кад опази Гојка уза се, и гледајући кроз прозор уздахну:</p> <p>— 
по том дође јој мати.{S} Стојан извести Гојка да је сад тамо у кући још већа ужурбаност: баба С 
 се негде виђали, настави писар, нудећи Гојка пивом.{S} Ви сте ми тако познати.</p> <p>— Учили  
 <p>Затим обоје стадоше запиткивати час Гојка час Љубицу, те ови морадоше ступити у разговор.{S 
традала много.{S} Одједном се загледа у Гојка дуго, дуго... па јој дође да врисне од бола.{S} П 
 црним очима и она се упи, загледа се у Гојка, примаче му се још ближе, врло близу, тако да осе 
иште.{S} Отвори вратнице и загледа се у Гојка, па кад га познаде, обрте право низ пут; Гојко је 
требала бити уписана.</p> <p>Кмет зовну Гојка, а она продужи гледати на прозор.{S} Чича Стојан  
летње ноћи.</p> <p>Учитељице посматраху Гојка иронично, не скривајући подсмеха.{S} А он стоји т 
, рече она и зацену се од смеха.</p> <p>Гојка обузе пријатна топлина: мило му што она сама везу 
ењем гледаху.{S} Један од оних учитеља, Гојко га зна, виђао га је на благајни, метну му пријате 
, па жива премрла од страха.{S} Истина, Гојко је радио и са њеном децом, док је боловала, она с 
говорити по неку међу собом.{S} Истина, Гојко при том бацаше из очију муње, а Љубица се лукаво  
м речима на његову лицу.</p> <p>Доиста, Гојко поцрвене, збуни се и стаде се вртети, као год јут 
живота хоћу!!«...</p> <p>Крајем месеца, Гојко и Љубица, на позив новог депозитара, одоше у срез 
 председник показа руком десно до себе, Гојко угледа капетана и би му мало слободније, зна чове 
чајању по школи корачати и кршити руке, Гојко се осмели, те уђе к њој у школу.{S} Она застаде,  
, а поред ње покуњио се њен будући муж, Гојко учитељ, па звера око себе...{S} Ту се опет некако 
во треће место за три године.{S} Је ли, Гојко?</p> <p>— Па ти ме знаш: какав сам био у школи, т 
осматрати...</p> <p>Као ножем прободен, Гојко одједном пребледе, искривише му се вилице од стра 
p> <p>— Од куд ти знаш? упита, зачуђен, Гојко.</p> <p>— И ја, знаш, стојао нодекана, на џаму, п 
 <pb n="54" /> <p>Кад већ уђоше у село, Гојко се понуди да отпрати Љубицу до њена стана.</p> <p 
 оде напред. </p> <p>Чим се сврши збор, Гојко и Љубица изиђоше, готово неопажени, па као да их  
 нове навале мисли...</p> <p>Кад свану, Гојко стиже с баба Смиљком пред школу.{S} Ташта му одма 
па кад га познаде, обрте право низ пут; Гојко једва стизаше за њом...{S} Али он иђаше, упирући  
гла истрчати уз онај голи Космај?...{S} Гојко ме онда звао да се пењемо...{S} Његова Америка«.. 
у преко лица, па трећа преко леђа...{S} Гојко појури к вратима, али га писар дочепа за раме.</p 
 груди... свуд ватра као жеравица...{S} Гојко опет поче о Америци...</p> <p>— Еј мој кукавче, н 
 никако да избијем мисао из главе...{S} Гојко ми јадни једнако пред очима.{S} Седим тако по цео 
сови.{S} Љубица претрну и застаде...{S} Гојко беше већ позеленео од страха.</p> <p>— Баш смо по 
?...{S} Ево га ближе... још ближе...{S} Гојко!!...{S} Исто онако миран, као кад лежаше на креве 
огу, које падаху у њих као камење...{S} Гојко зинуо па трчи из све снаге, а за њим се спотиче и 
ите?...</p> <p>— Учитељ орловички...{S} Гојко Савић...{S} До вас... мало послом...{S} Врло нужн 
њега нешто шарено и необично лепо...{S} Гојко се стаде прибирати... да, то је жена, врло млада  
ондиције и... и... тамо још нешто...{S} Гојко запе у говору и поцрвене, а Љубица се болно осмех 
...{S} Почиње шибати хладан ветар...{S} Гојко се грчи и тресе, па опет жури напред.{S} Често за 
 јектенија десетина одраслијих ђака.{S} Гојко стаде за певницу, али пошто не имађаше гласа, мор 
зника и четвртка ручао је код Гојка.{S} Гојко се најпре изненади толикој пажњи и, како он сиром 
 је до сад какав тежак посао вршила.{S} Гојко се прибираше и спремаше за разговор, идући по соб 
 а знали су га добро и Гојко и Веља.{S} Гојко није добио премештај, то му јавише другови, који  
а свима својим драгоценим адиђарима.{S} Гојко се пренерази од чуда, али је сад морао бити одлуч 
сто са заљубљеним осмехом на устима.{S} Гојко подиже главу; очи му беху необично замућене, усне 
рејало, а двориште се напуни ђацима.{S} Гојко и Љубица одвојише свако своју децу, па одмах, ту  
спреми, Стојан доведе оседлана коња.{S} Гојко ускочи на седло, па се обрте Стојану.</p> <p>— Ак 
 собом врата, изиђе да види ко лупа.{S} Гојко куцну на прозор и доста јасно викну:</p> <p>— Љуб 
ечи беху скоро исте као и учитељеве.{S} Гојко се једва осмели да изговори оправдање:</p> <p>— Д 
ју, па снује пријатне заносне снове.{S} Гојко се обрте к њој, па је стаде посматрати.{S} Учини  
, рече она, па отвори врата и изиђе.{S} Гојко се пожури за њом, вичући:</p> <pb n="147" /> <p>— 
д на живој муци, не зна шта да каже.{S} Гојко је гледа не дишући, а и писар некако чудно гледа. 
ти, јер се мора вратити кући раније.{S} Гојко једва дочека што му се пружа прилика, да са њим о 
цу, па са њом полако изиђе из школе.{S} Гојко не диже главе за њима.{S} Одоше обоје у празну уч 
ц уђе у школу, Стојан истрча напоље.{S} Гојко остаде сам у топлој загушљивој соби, гледајући не 
 учитељи још нису ни мислили о томе.{S} Гојко чак узе и нешто пара унапред, па одмах оде до Бео 
о се одавно.</p> <p>Врата шкрипнуше.{S} Гојко скочи.</p> <p>— Ехе, братићу мој, кажем ја њој: д 
љицама и стаде их нешто задиркивати.{S} Гојко то опази, па чим виде да је Љубица свршила посао, 
еостварљиво, јер нема ко то извести.{S} Гојко признаде сам себи да није у стању извршити ниједн 
 знају да се не могу ћутећи мимоићи.{S} Гојко осећа како га издаје присебност, и он већ увиђа д 
pb n="179" /> <p>Једва стигоше кући.{S} Гојко већ ништа не зна за се.{S} Стојан га скиде и наме 
чи узалуд.{S} Вратише се одмах кући.{S} Гојко седе на кревет и замисли се, а Стојан гледаше све 
, те се не понови ономадашњи случај.{S} Гојко стајаше на вратима, блед, осећајући неку дивљу ра 
дете к Гојку, молећи га да дође њој.{S} Гојко одмах дође, али <pb n="123" /> му и лице и цело п 
јој се отме из груди и загушен јаук.{S} Гојко упали свећу и устаде.</p> <p>— Шта је? запита он  
кад уђе, у мало не запуши нос руком.{S} Гојко то опази, па се обрте Стојану.</p> <p>— Је ли мор 
ву писареву и шаљив одговор Љубичин.{S} Гојко се следи, и од тог дана није се ни видео ни прого 
ајбоље.</p> <p>— С краја ћемо, оздо.{S} Гојко преписа имена на чисту хартију и таман да почне п 
ко виси на прозору и гледа зачуђено.{S} Гојко се врати у школу, пусти ђаке, па стаде ходати по  
е, па се опет уозбиљи и ћути упорно.{S} Гојко не може да дође себи од чуда. »Шта је ово сад?... 
 заседну.{S} Беше све лепо, и чисто.{S} Гојко не може да се начуди откуд се појавише толике ств 
дружења беху позвани на срески збор.{S} Гојко и Љубица се премишљаху да ли да иду и они на збор 
о капетана.</p> <p>Уђе капетан, љут.{S} Гојко скочи, изненађен, и умало не дрекну, јер се беше  
ник се мало збуни, па шмугну у собу.{S} Гојко остаде још мало да чује разговоре о новој влади,  
лику мараму на главу и пође изласку.{S} Гојко истрча из дворишта и стаде пред вратницама...{S}  
/p> <p>Дођоше ови гласови и у школу.{S} Гојко до сад није никад обраћао пажњу на промену владе. 
 наређује да сутра дођу сви у школу.{S} Гојко и Љубица се договорише да <pb n="20" /> после под 
ненада, без куцања, у Гојкову школу.{S} Гојко довршиваше предавање, па видевши овога неучтива < 
зећи у раду олакшице своме страдању.{S} Гојко је избегаваше да јој не постане још досаднији, а  
есет динара месечно за стан и башту.{S} Гојко оде те разгледа свој нови стан, па се врати са од 
, жудно, са неком чудном одлучношћу.{S} Гојко је обилази на раду по неколико пута дневно, помаж 
 Доведоше два сведока и испиташе их.{S} Гојко виде да ту нема шале, па се прибра и стаде се бра 
ешто што се нигде и никад не догађа:{S} Гојко у три разреда има преко двадесет предмета, а она  
га превариш: хоће ли данас долазити?{S} Гојко никога не помену, али се знало о ком говори.</p>  
 Кажем ја: није се он могао променити — Гојко као Гојко, остао »млада«!, к’о што је и у школи б 
гледећи је промрмља врло брзо:</p> <p>— Гојко Савић, учитељ.</p> <p>— А... отеже и збуни се изн 
 па стаде ћутећи корачати поред њега, а Гојко иђаше весео, задовољан, јер је данас добио потпун 
столу, да сврши упис и наплату улога, а Гојко угледа Вељу у првом реду, па му се одмах упути.{S 
се таман спремаше да побегне из собе, а Гојко уздахну тешко... необично...{S} Само се одвојише  
ица није могла готово нимало спавати, а Гојко није ни тренуо.{S} Обоје су претурали по глави на 
вац.</p> <p>Веља таман седа за ручак, а Гојко упаде у собу, задуван, занесен, гневан, са стотин 
ла, држећи умочено перо над хартијом, а Гојко хода преко школе и застане, кад га Веља што упита 
>Веља таман каза шта је видео и знао, а Гојко стаде махати руком и опет удари у бунило.</p> <p> 
пи и спреми.</p> <p>Чича изиђе весео, а Гојко се спусти и леже на своју нову постељу...</p> <p> 
е изгубљено, о чем се некада сневало, а Гојко се првих неколико недеља осећаше сав блажен, срећ 
седник га дочека збуњено, као кривац, а Гојко већ мало подигао главу и гледа председника право  
е, да не увреди овако отресита госта; а Гојко, видевши ово нагло црвенило на Љубичину лицу, обо 
Ето, један удар... капља и готово!{S} А Гојко се мучио много...{S} Уф!...{S} Гле лакше ми је... 
еју, праве шалу на рачун Гојков...{S} А Гојко, срећан што се једаред смирио, што му је у кући с 
 али се ипак плаши, много плаши...{S} А Гојко се не боји испита, он зна да су деца ваљано спрем 
познала је по Гојкову изразу лица.{S} А Гојко јој не рече то с нарочитом намером: да види хоће  
пет погледа и насмеја се још јаче.{S} А Гојко, озбиљан и намрштен, са неким прутићем у руци, ра 
асмеја се Веља.</p> <pb n="167" /> <p>А Гојко се само смеши и гледа како ти и он сад има кућу и 
S} О, часни га, и те жене!«...</p> <p>А Гојко само трчи и у глави му само једна црна мисао, кој 
 О, ала се грдно преварих!«...</p> <p>А Гојко ради, иде и мисли: »Доста ми је само што знам да  
е и младе, несрећне девојке...</p> <p>А Гојко занемео, смрзао се, па не дише.{S} Осећа само как 
и по образу!...{S} Хм-хм-хи...</p> <p>А Гојко само иде, погнуте главе и намрштена чела, не освр 
а пружи руку и корачи унапред.</p> <p>А Гојко сања... никако да дође к себи...{S} Не може да ра 
.{S} И он изиђе брзо из школе.</p> <p>А Гојко сеђаше на свом убогом кревету и плакаше горко...{ 
осо, не осврћући главе к њему.</p> <p>А Гојко се погнуо, па мери очима сваки свој корак.{S} Тек 
ути се за децом к своме стану.</p> <p>А Гојко брзо распусти децу и оде журно у Брезовац. »Бар ћ 
рави себи што за вечеру.</p> <p>...{S}А Гојко посматраше како се чича Стојан превија око његове 
 једном да... у наше друштво? запита га Гојко, смешећи се.</p> <pb n="165" /> <p>— Да се женим? 
 <p>— Ја му ништа више нећу, прекиде га Гојко живо. — Мене остави.{S} А ви тамо ако хоћете... к 
мехну, очекујући радозналим погледом да Гојко почне причати.</p> <p>Гојко се у почетку сплетао, 
зао.{S} Ето и сада чича зна поуздано да Гојко слуша на вратима... нарочито му је казао да остав 
видим...</p> <p>— Добро, добро... убрза Гојко, окрећући главу десно и лево, не знајући како да  
е тамо бити?...</p> <p>— Хм... промрмља Гојко, зверајући очима.{S} Ја не знам...{S} Бога ми, не 
</p> <p>»Чудновата је, баш!... премишља Гојко десети пут једну исту мисао. — Овамо седи са њим  
се приберем од страха.« Још истога дана Гојко је одвезе њену оцу, па се он другога дана врати,  
ој је речено.</p> <p>— Шта каже? запита Гојко шапућући, кад му Стојан предаде хартију.</p> <p>— 
— Да ли да заведем у деловодник? запита Гојко, савијајући исписану хартију и остављајући је у к 
рат...</p> <p>— Куд је отишла? прошапта Гојко као из гроба, гледајући и сад несвесно и дркћући  
 одело... треба за сутра, опет прошапта Гојко, гледајући у таван.</p> <p>— За сутра?{S} Па ја ћ 
04" /> <p>— Ја... ја сам писао, промуца Гојко, чудећи се чији је то глас којим он говори — тако 
... свршио сам Учитељску Школу, промуца Гојко оборених очију, избегавајући ону заплетену туђу р 
 <p>— Којешта!...{S} Није то... промуца Гојко, па се још више заплете. — Знаш, брате, у једној  
 јој најзад пође за руком...</p> <p>Кад Гојко, око десет часова, опази да је Љубица пустила сво 
окренуше сваки својим путом.</p> <p>Кад Гојко стиже у срез, капетан таман излази из канцеларије 
распреми од пута, врати се у школу, где Гојко спремаше своју уписницу.</p> <p>— А премештаја не 
ако изиђоше из школе.{S} За децом изиђе Гојко, гледајући пред ноге.{S} Обома беше незгодно да с 
хим гласом.</p> <p>Мало постаја, па уђе Гојко у разред.{S} На лицу му исписана жива радозналост 
и се овако рече, одахну чича, јер га је Гојко три пута слишао, док није добро научио целу наред 
о не могу да се тачно сете дана, кад је Гојко грдио власт, него само тврде да је то било ономад 
.</p> <p>— То ми је дужност, прекиде је Гојко оштро, гледајући у страну.</p> <p>— Знам... али о 
ога... </p> <p>— Чекајте!... прекиде је Гојко одједном.{S} Хоћу да вам испричам, баш ћу вама да 
а изласка из тешке неприлике, да јој је Гојко једино уздање...</p> <p>А он је мислио много и ду 
оси наликовали меденом месецу, о чем је Гојко толико слушао и понешто читао, али то се, у њихов 
чело.{S} Беше му нарочито криво, што је Гојко, послушавши његов савет, допао овакве беде.{S} Ос 
авајући да ослободи своју руку, коју је Гојко стегао као клештима, па вуче и јури напред.{S} Он 
чтиво рукова са Љубицом.{S} За то време Гојко весело узвикну:</p> <p>— Веља, Бога ми!...{S} Ја  
прожмани и запојени.</p> <p>За то време Гојко нешто живо преговараше са Стојаном у својој собиц 
 пријатељски:</p> <p>— Идите, господине Гојко, кући, па гледајте свој посао...{S} Нећу ни да ва 
ње и сва страдања...</p> <p>— Господине Гојко, рече писар улазећи, да вам издам часком плату, п 
главу и хтеде проћи.</p> <p>— Господине Гојко... молим вас, причекајте, зовну га Љубица с прага 
ауке...</p> <p>— Ха-ха-ха... насмеја се Гојко гласно.{S} У Орловици, а и по осталим селима, још 
жност.</p> <p>Било је већ доцкан кад се Гојко диже и упути к своме селу.</p> <p>Сутрадан Љубица 
у...{S} Еј, грешниче!... </p> <p>Кад се Гојко стиша, Веља га стаде запиткивати, те на тај начин 
н га пропусти пред собом.</p> <p>Кад се Гојко нађе на улици, дахну слободно, па окрете журно, п 
а пред олујом.</p> <p>— Е?... зачуди се Гојко, и подиже главу.</p> <p>У том се отворише вратниц 
.</p> <p>Она се хтеде исправити, али се Гојко саже и, тресући се сав, као у бунилу, припаде к њ 
о муња одјури суседовој кући.{S} Док се Гојко обуче и спреми, Стојан доведе оседлана коња.{S} Г 
 чешће ципеле и куповни штап.{S} Чим се Гојко представио као учитељ, на лицу овога сељака опази 
разви и прочита гласно објаву, којом се Гојко Савић, привремени учитељ и управитељ школе орлови 
 школско двориште, Љубица опази како се Гојко нешто устумарао пред својом кућицом.{S} Она помис 
 писар постајаху интимнији, у толико се Гојко све више стаде повлачити, док се сасвим не издвој 
н!,.. знам...{S} И гле сад шта је! рече Гојко у себи.{S} Он познаде писара.{S} Сећа га се добро 
а.</p> <p>— Ето нам сад нове беде, рече Гојко, плашећи се.{S} И куд ме ђаво наведе да је дирам! 
— Знам да вас неко тешко зло мори, рече Гојко, прибравши се мало. — Али ма шта било, знајте да  
ни и то, молим те... боље ће бити, рече Гојко, сакривајући оне ствари у свој зимски капут.</p>  
 Шта ћемо сад, чиме да те частимо? рече Гојко нудећи га у исто време столицом, коју је Стојан и 
ектрици!...</p> <p>— Како то!? повикаше Гојко и Љубица, зачуђени.</p> <p>— Остао удовац, брате, 
шујући ред, натмурен и покуњен, ступаше Гојко.{S} По потесу блиста се бистра роса, мирише свеж  
дређен је ревизор, знали су га обоје, и Гојко и Љубица, јер им је предавао школски рад.{S} Само 
ам ваш...{S} Јест, ваш.... ваш!...{S} И Гојко одједном, не поимајући шта ради, дохвати њену мек 
откуд?... зашто то!... од чега?...{S} И Гојко, изненађен, само се питаше: откуд то?...{S} Како  
 људима причати о својој бруци?...{S} И Гојко се одједном сети својих ранијих снова и би му чуд 
и штиклом у главу, туци, гњави«...{S} И Гојко се опет мало прибере од гнева.</p> <p>»Што то нем 
боље је да она опет остане сама...{S} И Гојко се већ наже оној страни до врата, па чим она у хо 
, зови Вељу учитеља из Брезовца«..{S} И Гојко развукао уста дужином целе вилице, смејући се при 
ао да је неки велики терет носила.{S} И Гојко пусти своје ђаке, па јој приђе, смешећи се:</p> < 
 залеће у мирну и безбрижну пилеж.{S} И Гојко, као са неким предосећајем, стаде се нервозно окр 
кавши да је иначе цео рад одличан.{S} И Гојко се много сплете са питањима из рачуна, али њему н 
 по нечем подсети на њену младост.{S} И Гојко се чак расположио, па допуни разговор по неким св 
мер, Министар полиције...{S} Хехе...« И Гојко мрдну брком у страну, осећајући да је и ту претер 
 паметан разговор из кога се увери да и Гојко располаже добрим и не малим искуством у школском  
о походити и врати се. </p> <p>Љубица и Гојко продужише пут ћутећи.{S} Беше им незгодно настављ 
лите мени, у наш дом...</p> <p>Љубица и Гојко изјавише жељу да слушају даље рад, па по свршетку 
 бескрајном вечношћу...</p> <p>Љубица и Гојко стајаху неми, зачуђени пред овим ретким призором, 
њима покуњен, снуждена погледа, изиђе и Гојко са писарем.</p> <p>— Овај би и заспао у школи, че 
почиње уједно и сама опажати, а то је и Гојко напоменуо, да јој деца почињу бивати све више уте 
а онда јаснији одговор, који је могао и Гојко чути.</p> <pb n="136" /> <p>— Немам ја ниједне ње 
ра онако исто необично, најежено, као и Гојко.</p> <p>— Извол’те, немамо све удобности као код  
љице, исто онако најежен и згрчен као и Гојко, обрте се и оде у школу, машући главом неповерљив 
старији по школи, а знали су га добро и Гојко и Веља.{S} Гојко није добио премештај, то му јави 
а је рекла.</p> <p>Појави се на прагу и Гојко, али друкчији, сасвим друкчији.{S} На њему лепо н 
.{S} Хајде да се тражи коњ!...</p> <p>И Гојко корача журно, брижно, не видећи ништа око себе, о 
па живети... живети славно!...</p> <p>И Гојко доиста проживе школски распуст у задовољству и од 
се умије, рече он, смешећи се.</p> <p>И Гојко изиђе у ходник, па погледавши Љубицу презриво, до 
ро, замуцкујући на првој речи.</p> <p>И Гојко приђе к Драгољубу, рукова се са њим, па му објасн 
...</p> <pb n="135" /> <p>— Јесте ли ви Гојко Савић, учитељ? звони отуд са врха озбиљан, крупан 
p> <p>— Шта да радим, научи ме, настави Гојко очајним гласом, па му исприча догађаје последњих  
ладости...</p> <p>— Младости?... понови Гојко и замисли се.{S} Ја је нисам имао, ни знао за њу. 
 нисте живели?</p> <p>— Како?... понови Гојко.{S} Од основне школе, па до краја школовања одвој 
, тргла се? </p> <p>— Да, да... потврди Гојко тако живо, да се капетан мораде осмехнути. — Сад  
са велико дечје коло, а у средини стоји Гојко сасвим друкчији, достојанственији, па показује не 
 један... и опет се издиже камџија, али Гојко једним брзим скоком истрча из школе и удари се из 
у се.{S} После удари у запиткивање, али Гојко и не мрдну главом, као да је мртав, као да не чуј 
 Љубица осећаше само гнушање и бол, али Гојко... да му је само да провири једним оком, само за  
би Бог дао деце!...{S} Али на тој мисли Гојко обично свакад поцрвени, сам од себе, и нешто се к 
а чуђењем посматраше како онај сплетени Гојко стоји пред децом, како им живо и весело прича, са 
ављати једио исто...{S} И овај несносни Гојко, са својим оригиналним особинама, и његови кад ст 
исли.</p> <p>— Да, славно иде! одговори Гојко одлучно.</p> <p>— Видим ја како се ви мрштите...{ 
вашу учионицу?</p> <p>— Јесте! одговори Гојко, и поче полако причати догађај за догађајем.{S} К 
</p> <p>— Па... да се вратимо! одговори Гојко неодлучно, увиђајући и сам да је то немогућно.</p 
вцем.</p> <p>— Добро лаку ноћ! одговори Гојко мало увређеним гласом и остаде дуго на том месту, 
 сам тада и живео, више никад, одговори Гојко с неким болом, готово са очајањем, па се опет заг 
ти по дворишту.</p> <p>— Овде, одговори Гојко, мрштећи се.</p> <p>— А!... отеже она и оде у соб 
у?{S} Знам да ме не познајете, одговори Гојко гледајући у земљу. »Ха, ова несрећна збуњеност, р 
 и кријући очи.</p> <p>— Знам, одговори Гојко.{S} Али ако се она узинати, не могу јој ништа.{S} 
— Ја морам, а други... не знам одговори Гојко и збуњено погледа у земљу, мрштећи се.</p> <p>— С 
ше свиди савет нашег Стојана, проговори Гојко, осмехнувши се малко, али му са лица не силажаше  
о послом...{S} Врло нужно, стаде муцати Гојко, савијајући и гужвајући шешир у рукама.</p> <p>—  
уше обоје на посао...</p> <p>Око поноћи Гојко се трже; пробуди га некакво необично стењање.{S}  
та било, није тако страшно...{S} А овај Гојко баш је добар човек и... одличан... јест, баш одли 
вдања«...{S} И тог тренутка постаде јој Гојко црњи од ђавола, страшнији од пакла...{S} У њој се 
Па што је овде овако?«</p> <p>Приђе јој Гојко, па прво лизну прст језиком и превуче њим преко т 
би могао ручати код Гојка...{S} Еј, мој Гојко, држи се сад добро... није ово Пера писар!«...</p 
а, држећи коња за узду.</p> <p>— Учитељ Гојко да иде сад одмах са мном у срез, зову га...{S} Ев 
се деца унезверила, па чекају шта ће им Гојко рећи и ниједно се још не спрема за излазак.</p> < 
а се то и он жури за послом.{S} Међутим Гојко је до сад спокојно шетао по трави, и тек кад је њ 
и потпуно свој положај.</p> <p>Одједном Гојко отвори очи и стаде махати шаком, као да некога зо 
вота, овакви поступци.</p> <p>Други дан Гојко таман изиђе из Љубичина разреда, а вратнице се от 
 нису чиста посла!« ...</p> <p>Сутрадан Гојко устаде туробан; чим се сети синоћње патње, намршт 
.</p> <p>— Заборавих... промрмља збуњен Гојко, крећући очима живо, као да гледаше где би се мог 
осла га за коња.{S} Како ли је изгледао Гојко тада и како му је дрктао глас, може се закључити  
 није се он могао променити — Гојко као Гојко, остао »млада«!, к’о што је и у школи био...{S} Д 
p> <p>— Ништа... проћи ћемо, рече весео Гојко који је био на десетом небу од радости: »изгрдила 
роју ђака, па онако у шали помену, како Гојко има мање деце од ње, и смејући се рече: »Ништа, ј 
 још горе... уз њу је писар.{S} А овамо Гојко му једнако издаје некакве оштре поруке за Љубицу, 
им је; питаћу Вељу на само...{S} И опет Гојко сумњиво <pb n="170" /> махну главом и стаде са не 
исивач у истом надлештву.{S} Од тада му Гојко изгуби траг, и ево сад му би суђено да га види у  
, док узе шљиве са њене руке.</p> <p>Ну Гојко нађе да треба и њему што рећи, да је незгодно ово 
говориш ти!...{S} Ко је умро?... дрекну Гојко разрогачених очију, стегнувши старца за раме, гле 
 Па тек сад имамо да разговарамо, викну Гојко живо, опазивши да се она окреће вратима.{S} Он пр 
<p>— Где је... соба...{S} Љубица? викну Гојко и одмах спази једна врата и јурну тамо.{S} За то  
 излази из дворишта...{S} Ха!.. узвикну Гојко и поче долазити к себи.{S} Стаде разумевати догађ 
p>— Не, није то... оставите!... узвикну Гојко, трљајући руком бледо чело. — Ваша су страдања не 
</p> <p>— Море, какав ручак!... узвикну Гојко љутито и стаде скидати капут.</p> <p>— Шта је, за 
. све знам!...{S} Видео сам!... узвикну Гојко таквим вриском, као да неко одсеца парчета жива м 
ушу...</p> <p>— Да презирем?... узвикну Гојко, дркћући од њена блиска присуства, па одједном об 
з другога, тесног сокака испаде пред њу Гојко, па како је угледа, поцрвене и хтеде да прође.{S} 
..{S} Овај ми шврћа вели: оженио се наш Гојко и прича ваздан тамо...{S} Дај, вељу, да видим наш 
она удари у смех.</p> <pb n="141" /> <p>Гојко се баш збуни.{S} Шта сад да јој каже?...{S} Доист 
ана, голубане?...</p> <pb n="153" /> <p>Гојко, онако збуњен, још више се ушепртља од овога узви 
какаше са столица.</p> <pb n="34" /> <p>Гојко се тврдо одлучи да добро прочасти Стојана, чим пр 
главом ка вратима.</p> <pb n="94" /> <p>Гојко истрча, али се после неколико секунада врати, иск 
о погуреним леђима.</p> <pb n="7" /> <p>Гојко се сусрете са њеним јасним светлим погледом и обо 
рхта од узбуђења.</p> <pb n="109" /> <p>Гојко махну руком... одједном затрепта очима, затресоше 
 је ново код вас?«</p> <pb n="69" /> <p>Гојко се намести на столицу, хтеде се осмехнути, онако  
ешко сетити презимена писарева. </p> <p>Гојко погледа преко свију лица, а беше их четворица. »Ј 
овим и настадоше друкчији дани. </p> <p>Гојко опази да се у последње време Љубица одједаред изм 
одмах одскочи. </p> <p>— Ето га!</p> <p>Гојко скочи с кревета, обрте се збуњено по соби, па вид 
те кућама... брзо!{S} Журите се!</p> <p>Гојко се осврну, па с чуђењем и немим питањем погледа п 
 па се одлучно крену. — Хајдемо!</p> <p>Гојко пође за њом, удешавајући још унапред шта ће радит 
ође...{S} Оте му се баш из руку!</p> <p>Гојко уђе у собу, седе и рече Стојану да прича шта је в 
пити и слагати једну на другу. .</p> <p>Гојко беше сав црвен, збуњен, отираше лице марамом и сп 
и.{S} Зар и то није страдање!...</p> <p>Гојко се трже; поче опет да му наилази облачак на чело, 
S} Да се живи!... да се живи!...</p> <p>Гојко, нешто из радозналости а нешто због оскудице, оде 
а јој мркне свес’... па пљус!...</p> <p>Гојко само осети како се на њега сруши цела кућа, и неб 
за какав протест.{S} Сиромах!...</p> <p>Гојко стајаше тако непомичан, преврташе хартију, па је  
лазила овамо... што је дошла?...</p> <p>Гојко отрча на северну страну, па груну песницом у врат 
трпели толико зло без невоље?...</p> <p>Гојко поцрвене, саже главу, па промуца:</p> <pb n="127" 
мо ти реци да хоћеш... је ли?...</p> <p>Гојко се хвата за врелу главу; нешто му много у темену  
ама ка луда, а сад ти за њом?...</p> <p>Гојко је гледа и само слуша онај звучни глас, који иде  
ну гласно:</p> <p>— Ко је то?...</p> <p>Гојко се сакри у један крај, а Влајков крупан глас загр 
 жива!...{S} Права лепотица!«...</p> <p>Гојко се мало ушепртљио, звера очима и гледа прекорно В 
суше се читави потоци из неба...</p> <p>Гојко се трже... погледа и зачуди се откуд он сад у сво 
ако необично, као да је мртва...</p> <p>Гојко јој приђе, онако мокар, клекну пред њом на земљу  
леко, далеко од овога призора...</p> <p>Гојко се подиже испод прозора, погледа сумануто око себ 
. и сад ме глава по мало боли...</p> <p>Гојко затресе плећима и изиђе из собе, не рекавши ником 
.{S} А она само мисли и мисли...</p> <p>Гојко се већ престао чудити.{S} Гледа је само, па и он  
лаву своду руменосјајни зраци...</p> <p>Гојко се откотура до учионице, паде на сто и остаде так 
 да свратите, али је већ мрак...</p> <p>Гојко се трже и готово одскочи корак натраг.</p> <p>— К 
узбуђено, не мислећи ни о чем...</p> <p>Гојко је уведе у своју собу, намести је да седне на сто 
 разлеже се врисак за вриском...</p> <p>Гојко побеже од прозора и више не приђе тамо.{S} Чим би 
 и зарђала реза шкрипну оштро...</p> <p>Гојко се осврташе око себе унезверено, дркћући од страх 
 им чистимо ципеле, на пример...</p> <p>Гојко уздахну, скрушен, без наде, видећи пред собом све 
м са писарем, нек пуца од једа«.</p> <p>Гојко остаде озбиљан, вечно намрштен и повучен, избегав 
жују га за »опорочавање власти«.</p> <p>Гојко се још више збуни; стаде нешто муцати, одговарати 
атићу... ка нека права вамилија.</p> <p>Гојко обори главу па ућута.{S} Њега је вазда побеђивала 
 паде око врата и горко заплака.</p> <p>Гојко стајаше пренеражен, као да је спао с другог света 
у се оне црне кутије с накитима.</p> <p>Гојко изгледаше тешко болестан.{S} Час га видиш да се ј 
упи дршком од камџије по актима.</p> <p>Гојко стајаше, пренеражен, зелен и блед, разрогачених о 
 и некако лукаво засветли очима.</p> <p>Гојко се насмеши задовољно, победоносно.{S} Распусти де 
е кмет и махну руком на Стојана.</p> <p>Гојко непрестано преврће уписницу, разгледа потписе раз 
Љубица, дижући главу као из сна.</p> <p>Гојко је погледа, поцрвене као рак, па одједном отвори  
к остане која крајцара за брата.</p> <p>Гојко је сам изјавио жељу, да њих двоје издржавају њена 
се опет намршти и изиђе из собе.</p> <p>Гојко се подиже и погледа по соби несвесно, па се полак 
иза сокак, снујући даље планове.</p> <p>Гојко не виде ништа више око себе, па ни ћату; очи му п 
? рече она, и поуми да му приђе.</p> <p>Гојко је погледа уплашено, или се ваљда сети ради чега  
е пусти напред, да она прва уђе.</p> <p>Гојко иђаше по школи замишљен, а ђаци му нешто писаху.{ 
p>— Куцни, братићу, нек те чује.</p> <p>Гојко познаде Вељин глас одмах.{S} Скочи и пође к врати 
 сад се то није дешавало никоме.</p> <p>Гојко се накашља, хтеде нешто рећи, али Веља настави љу 
лико речи, руковаше и растадоше.</p> <p>Гојко и Љубица враћаху се, пуна срца, весели и задовољн 
ве што је потребно да се набави.</p> <p>Гојко иђаше напред, намрштен и узнемирен; обузело га не 
ономе доле...{S} Он њега и држи.</p> <p>Гојко се поздрави, па оде журно.{S} Мислио је да иде ве 
чито, нек чује она да он одлази.</p> <p>Гојко само трчи с прозора на прозор.{S} Погледа у учион 
о: треба, са њима бити друкчији.</p> <p>Гојко се усуди да је погледа, али се одмах трже и обори 
 а са Гојком се куцну другарски.</p> <p>Гојко испи, па одмах виде да се и Пера и Љубица нешто с 
, јер сад могу најгоре страдати.</p> <p>Гојко га погледа плашљиво, а он ходаше по соби, мрштећи 
погледом да Гојко почне причати.</p> <p>Гојко се у почетку сплетао, муцао, али му се после разд 
} Ко зна кад ћете нам опет доћи.</p> <p>Гојко иђаше као на шибу.{S} Шта ће он тамо, кад зна да  
д срамоте, па не зна куд ће очи.</p> <p>Гојко превалио своје велике сањиве очи, па не може да с 
кро покупи и однесе да га осуши.</p> <p>Гојко лежи сам већ читав час, не мрда ни чим, не покрет 
ане.{S} Тако је то, братићу мој.</p> <p>Гојко и Љубица се згледаше и насмејаше.</p> <p>После по 
ну полицајац и замахну камџијом.</p> <p>Гојко само гледа тупо и несвесно заплашеним очима, на л 
, да не шиљемо нарочитом поштом.</p> <p>Гојко прими хартију, разви је и стаде читати.{S} Одједн 
гледа га са неприметним осмехом.</p> <p>Гојко се сасвим збуни, поцрвене као да је ухваћен у как 
ице.{S} Нисам јој ништа издавао.</p> <p>Гојко познаде овај глас, и задркта.</p> <p>— Добро... о 
 настави она да се не би ћутало.</p> <p>Гојко се изненади, управо уплаши се.{S} Отвори очи, чуд 
отпуно безбрижна, па оде весело.</p> <p>Гојко се још смешио задовољно, сећајући се неких ситниц 
 пустимо децу рано, па да идемо.</p> <p>Гојко се изненади; овакав предлог није очекивао, а би м 
ојан, млатајући рукама уплашено.</p> <p>Гојко ободе коња и кад пролете кроз вратнице и отиште с 
се, одговори други глас одлучно.</p> <p>Гојко исприча још и онај догађај с пандуром, приђе те п 
ако смо сиротиња.{S} Тако је то.</p> <p>Гојко развукао уста у широк сладак смех, а главу окрену 
н благо, показујући Гојку место.</p> <p>Гојко му, колико могаше у оном страху, исприча шта је б 
е све мање предмета за разговор.</p> <p>Гојко све више зебе...{S} Да је то она обична хладноћа, 
штво.{S} Има времена и за одмор.</p> <p>Гојко, онако суморан, наређује Стојану да трчи за бисаг 
ије могло ни помишљати на отпор.</p> <p>Гојко се обрте деци, па им рече благим, уморним гласом, 
уд са врха озбиљан, крупан глас.</p> <p>Гојко се тресе, као да је под утицајем електрине, обрће 
.. нешто је на тебе много љутит.</p> <p>Гојко устаде, ћутећи, прође поред кмета и оде у школу.{ 
шта, закључа врата и оде у собу.</p> <p>Гојко брзо притрча прозору...{S} Види се, она му нешто  
и стаде се претурати по кревету.</p> <p>Гојко отрча, онако необучен, у школу, разбуди Стојана и 
вратна, те ме вечито избегавате?</p> <p>Гојко се унезвери, рашири очи, као кад нас ко увреди не 
положили, те сте још привремени?</p> <p>Гојко поцрвене и најволео би да могаше тог часа у земљу 
атићу, тако је то; видим ја!...«</p> <p>Гојко га дочека на вратима своје учионице, намрштен, а  
S} Зар ја не бих могла тако?...«</p> <p>Гојко по дечјим погледима осети да она стоји иза њега,  
иближаваше слободно, готово дрско, и на Гојков учтив <pb n="40" /> поздрав једва климну главом; 
исали? узвикну он, показујући прстом на Гојков потпис.{S} Беше сав поцрвенео од љутине, усне му 
писар спрема да избаци неку пошалицу на Гојков рачун, <pb n="42" /> престиже га и сама рече: ис 
вини, сви се смеју, праве шалу на рачун Гојков...{S} А Гојко, срећан што се једаред смирио, што 
 никако јављати.{S} И то је, без сумње, Гојкова заслуга.{S} Па због Гојка је дошао и учитељ Акс 
и иначе.</p> <p>Лекар се загледа у црте Гојкова лица и опазивши неке оштре неправилности, намрш 
је се имало ради чега живети«...</p> <p>Гојкова се болест одуљи читава два месеца, и напослетку 
ног дана, без наде, без утехе...</p> <p>Гојкова се зебња испуни.{S} После неколико недеља они н 
т се окамене...</p> <pb n="184" /> <p>А Гојкове очи гледају... гледају преко уздрктала пламичка 
рекрсти се побожно, упали је и стави на Гојкове груди...{S} Воштаница најпре запрска, док пламе 
да видиш...{S} Писар је доведе до врата Гојкове учионице и показа парчета хартије.</p> <p>— Ено 
 су до сад чували овце и говеда, а међу Гојковим било их је који су и копали, пластили, налагал 
а врата, уђе депозитар и зађе некуд иза Гојкових леђа.{S} Зачу се отуд најпре шапутање, па онда 
та...</p> <p>Љубица, како стајаше испод Гојкових ногу, одједном опази да му се очи крећу и заус 
у, почешће осврће на њу.{S} То је човек Гојкових година, развијен, крупан и веома отресита држа 
, па ја га знам!{S} То је од оних првих Гојкових четвртака...{S} Или није?... не знам, ништа не 
астави Веља, избегавајући одговорити на Гојково питање.{S} Јаком иду твоје муке и невоље, а пом 
то.</p> <p>Влајко је добио премештај на Гојково место, и преселио се на сам дан свадбе.{S} Како 
а, бришући лице и посматрајући измењено Гојково лице.</p> <p>— Јесте, одговори он намрштено, гл 
деца, стаде слушати заплетено и нејасно Гојково причање.{S} Кад овај стаде причати о јутрошњем  
p> <p>Она се упути у школу.{S} Врата на Гојковој учионици беху отворена, а он, онако исто намрш 
 па их сад ишчекује.{S} С тога се обрте Гојковој деци, па их стаде нешто запиткивати, али тако  
XXI.</head> <p>У трећем месецу по смрти Гојковој, одмах по новој години, венчаше се Влајко и Љу 
што је обећао.{S} После стаде мислити о Гојковој болести...{S} Ово је нека јака грозница, али к 
p> <p>»Како то, мисли она, гледајући на Гојкову децу: бар од њега сам живља и окретнија, а гле  
болеснику, не погледавши Љубицу.{S} Узе Гојкову руку и подржа је, опипа му чело, лице, груди... 
ска жудња за допадањем.{S} Уједно опази Гојкову натмурену, згрчену фигуру, па одмах помисли да  
ран човек... он опет застаде, очекујући Гојкову реч.</p> <p>— О, господине... никад и не сањам. 
тен, јер је нагађала, а и познала је по Гојкову изразу лица.{S} А Гојко јој не рече то с нарочи 
ну брже и упаде изненада, без куцања, у Гојкову школу.{S} Гојко довршиваше предавање, па видевш 
.</p> <p>Веља их затече на послу; уђе у Гојкову школу и, пошто изиђоше деца, стаде слушати запл 
} Љубица је пренела оно мало сиротиње у Гојкову собу, наместила, почистила, уредила све, и она  
 не иде...</p> <p>Уђоше у школу, прво у Гојкову учионицу.{S} Соба беше пространа, али рђаво окр 
тако.. ових дана.{S} После пола часа за Гојком се затворише апсанска врата и зарђала реза шкрип 
браћо? пита се чича у себи, касајући за Гојком и дишући тешко.{S} Шта му би одједном!...{S} Пол 
..</p> <p>Писар, како се био залетео за Гојком, истрча у ходник и видевши Љубицу, стаде пред њо 
е пође жена, можемо говорити гласно, са Гојком заједно.{S} Ако ли она пође, морам се издвојити  
новима, који му долажаху у главу.{S} Са Гојком се већ није могло ништа говорити, он беше непрес 
о постала равнодушна према свему.{S} Са Гојком се поздрави обично, као да су се пре два часа ра 
 гред, врло лагано, Љубичину чашу, а са Гојком се куцну другарски.</p> <p>Гојко испи, па одмах  
 у којој се пре девет месеца венчала са Гојком, пред истим свештеником и старојком заверише се  
ељиној школи, па свратише да се виде са Гојком и да се Пецић упозна са његовом домаћицом.{S} Чи 
, али се он прибра брзо и погледа се са Гојком право у очи.</p> <p>— Јеси ли ручао?</p> <p>— Мо 
 као муж, говори Влајко, здравећи се са Гојком и гледајући га озго са висине, са сенком подсмех 
о... махну он главом, па се поздрави са Гојком и оде.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
} И све, ама баш све... како је било са Гојком, тако је сад са мном!...</p> <p>— Е, синко...{S} 
изласка из овога целог стања.</p> <p>Са Гојком је, нарочито у последње време, ступила у тако пр 
 знаке и изразе кад се разговарају пред Гојком.{S} Љубица већ не може више да сакрива узбуђење  
прости се врло пријатељски са Љубицом и Гојком, Љубици опет понови неколика извињења, рече јој  
де Веља живахан разговор, и рукова се с Гојком. — Шта сањаш ових дана, голубане?...</p> <pb n=" 
у и важну мисао.{S} Прође пола часа.{S} Гојку се досади седети, а све више га обузимаше жалост, 
на одједном поскида сав накит и даде га Гојку да остави, само јој на грудима остаде скупоцени б 
где си био, шта си радио? обрте се Веља Гојку. </p> <p>— Море... шта ја!{S} Ово ми је треће мес 
 се јасно један: жалост, саучешће према Гојку.{S} Она стаде жалити овога немог јадника, који не 
p> <pb n="139" /> <p>— Седите, рече она Гојку, махнувши му руком, па се обрте и стаде лагано хо 
јде да се прођемо мало, обрте се Љубица Гојку.{S} Још ми глава ври од данашњих догађаја.</p> <p 
 и зашто?</p> <p>Капетан се диже, приђе Гојку и метну му руку на раме.</p> <p>— Будите слободни 
а од камџије? запита он, пришавши ближе Гојку, разгледајући дугу, црвену масницу.{S} Глас му за 
тељу.{S} Љубица приђе к столу и наже се Гојку: </p> <pb n="17" /> <p>— Ја изиђох мало међу децу 
 му се у очи.</p> <p>— Ко си ти? оте се Гојку загушљив глас.</p> <p>— Зар ме не познајеш!...{S} 
тну на њ неке акте, разви их и обрте се Гојку.</p> <p>— Јесте ли ви ово писали? узвикну он, пок 
твори врата лагано, а капетан се окрете Гојку.</p> <p>— Е, сад вас молим да ми опширно испричат 
и шта је то погрешио, а писар се окрете Гојку:</p> <p>— Извол’те, господин учитељу у друштво!</ 
 и вратити.{S} Зашто не!...{S} Написаће Гојку да је болесна, и онда ништа...{S} Нема ничега!{S} 
} Предавао је врло лепо, лако и живо; и Гојку се засветлеше очи.{S} У раду проведоше још цео ча 
ко умешно води разговор, да се Љубици и Гојку чини, као да је он већ годинама међу њима.</p> <p 
врата.</p> <pb n="134" /> <p>И Љубици и Гојку беше необично сазнавати, да је тај човек, који им 
и речи.{S} Тек по неки пут одговорио би Гојку на питање, па се опет уозбиљи и ћути упорно.{S} Г 
е ту играју, па се онда полако приближи Гојку.{S} Он стајаше међу децом, па им говораше нешто ж 
..</p> <p>Она хтеде још нешто рећи, али Гојку прекипе.{S} Подиже главу и погледа је оштро, на л 
а очекује некакав акт, који ће показати Гојку с ким има посла. »Нек види шта ми можемо« рече он 
нала се са главним околностима, саопшти Гојку да ни он нема стана, него ће морати становати <pb 
м?{S} Седите, рече он благо, показујући Гојку место.</p> <p>Гојко му, колико могаше у оном стра 
 њеног одсуствовања, одмах посла дете к Гојку, молећи га да дође њој.{S} Гојко одмах дође, али  
ујући мртву учитељицу и чудећи се лудом Гојку. »Шта му је, по Богу, браћо? пита се чича у себи, 
у, братићу, право ти Краљу! обрте се он Гојку.{S} Па ти њему лепо ту масницу пред очи: је л’ та 
лазити, док год ти то не прође, рече он Гојку. — Метни мокру крпу, па држи тако непрестано... н 
ите ви ту, док се ја не вратим, рече он Гојку, који такође беше устао, па изиђе из собе.</p> <p 
р, чим <pb n="92" /> је Стојан саопштио Гојку новост о часовнику, одлучили да ово дана припазе  
се живи!...«</p> <p>А Велимир се нагнуо Гојку па му шапће:</p> <p>— Камо ти нове, лепе хаљине,  
и да идеш ти, учитељу? осврте се пандур Гојку, који стајаше блед, дркћући као прут.</p> <p>— До 
ца је сад непрестано правила такав инат Гојку, да се овај већ није смео појавити пред њом.{S} Ч 
л’ ти ово комшијска чаша? обрте се гост Гојку, који се још лупаше длановима по колену од силна  
ти бесној сили?{S} А он!...{S} Ух!..« У Гојку закипи и загрми читав пакао гнева; кроз цело му т 
осити преко равна српска поља...</p> <p>Гојку кану суза из очију, али он не смеде подићи руку д 
 само нека све прође у тишини...</p> <p>Гојку би милије било да Љубица не иде; зна он да ће там 
 глава ври од данашњих догађаја.</p> <p>Гојку се разведри лице; са највећим задовољством узе он 
ђе беше устао, па изиђе из собе.</p> <p>Гојку мало одлакну кад остаде сам.{S} Скиде му се читав 
и, па само ускочи на коња и оде.</p> <p>Гојку опет засија радост на лицу.{S} Сети се Веље са за 
о хоћеш да поиграмо уз месојеђе.</p> <p>Гојку засветлеше очи.{S} Он баци поглед на Љубицу, која 
 опет издиже над његовом главом.</p> <p>Гојку се обрте свест... нешто се смрачи око њега, ништа 
слатко смејао одговору његову.</p> <p>— Голаверија смо, брате, сви па то ти је, придружи им се  
S} За колико бих могла истрчати уз онај голи Космај?...{S} Гојко ме онда звао да се пењемо...{S 
ити: стегло га нешто у грлу, па једнако голица, и он само гледа прилику и згодан тренутак да шт 
 дивотне Мораве.{S} Чим сване, они сви, голотрби и босоноги малишани, његова браћа и сестре, по 
ова се с Гојком. — Шта сањаш ових дана, голубане?...</p> <pb n="153" /> <p>Гојко, онако збуњен, 
аш тешка ова свађа...</p> <p>— Верујем, голубане мој, верујем...{S} Ха-ха-ха...{S} Збиља романт 
 располагати тобом као...</p> <p>— Ехе, голубице, много он, грешник, тобом располаже...{S} Не б 
диш за миром...{S} Па хајдемо, хајдемо, голубице!...{S} Казао сам ти већ, копаћемо злато...{S}  
 могу учинити за два часа?</p> <p>— Хо, голубице, па то и хоћу баш... да ту покажеш мајсторију: 
дана и још страшнијих ноћи, кад се само гомилају мисли за мислима, све црње и страшније, а она  
 скоро свакога дана, а у Љубичину столу гомилаху се оне црне кутије с накитима.</p> <p>Гојко из 
а онаким истим сецањем и узвикивањем, и гомиле босиљка, мирис и оне исте мисли...{S} Она се зан 
ене главу и гледа шта раде они у другој гомили.{S} Неки се окренуо сав к тој гомили, завук’о пр 
ој гомили.{S} Неки се окренуо сав к тој гомили, завук’о прстић у нос, па гледа зачуђено ове нов 
.{S} Она се опет врати женама, где беше гомилица новоуписаних малишана.{S} Одједном је обузе ми 
 па њих и молите.</p> <p>Она ступи међу гомилицу ђака, који оставише игру и окупише се око ње.{ 
ца...{S} И он извади велики новчаник са гомилом наслаганих банкнота. — Ја ћу с кметовима то сад 
ојаше паре, а Љубица гледаше зачуђено у гомилу банкнота и стаде их купити и слагати једну на др 
ату незаведену, као пре, па после да те гоне полицајци, жури Ђокић председника.</p> <p>— Полако 
увери да га онај <pb n="106" /> више не гони, он разгледа по соби несвесно, стаде као да се неш 
ље, и оде низ сокак журно, као да га ко гони.</p> <p>Љубица се насмеја, гледајући за њим, како  
ђоше, готово неопажени, па као да их ко гони, потегоше брзим корацима натраг у своје село...</p 
м сокаку, појури напред, као да је неко гони...</p> <p>Мрак!... мрак!... свуда вечни непробојни 
ове појављује нека сила, која га снажно гони у наручја тој девојци, осећа да га нешто снажно пр 
ка напора: </p> <p>— Моја је дужност да гоним разврат и неваљалство из школе, а што старији пом 
х жеља, које је скривао и од себе сама, гонио их далеко, далеко... само да не мисли о њима, да  
о лице му имађаше израз заплашене, дуго гоњене, уморене звери, која се одједном нашла међу свој 
и, знајући у напред да ће соба бити све гора и све нечистија, ако се он сам не прихвати метле.{ 
ца, а тамо још даље се, у густој магли, гордо и величанствено дижу моћне огромне планине, делећ 
ази.{S} А дечје очи, управљене на њега, горе, горе, као жеравице...</p> <p>»Боже како је ово ле 
} А дечје очи, управљене на њега, горе, горе, као жеравице...</p> <p>»Боже како је ово лепо!{S} 
отпис: »Управитељ школе орловичке«... а горе на врху великим словима: »Краљевско-српска основна 
, досадна измаглица, која укваси човека горе од пљуска, а траје данима, недељама...{S} Сокак се 
обом што буде: од премештаја неће ништа горе.</p> <p>— Да ли да заведем у деловодник? запита Го 
— Шта ћу?!...{S} Да терам даље, мени је горе...</p> <p>— Море, видим ја све: ти би се и сад сма 
 је раније.{S} Ја морам да радим, а они горе морају да воде надзор над нама.{S} Кад не радим, з 
ш више!...{S} Речено је све.{S} Ако они горе имају најмање образа и љубави према школи... не, м 
радим, зна се шта ме чека, па ма ко био горе.{S} Та млађи смо, па се мора слушати!«...{S} Али с 
рће око себе, очекујући какво ново, још горе зло.</p> <p>»Шта је ово?... има ли у свету правде  
правитељ — може га одјурити; Љубицу још горе... уз њу је писар.{S} А овамо Гојко му једнако изд 
 да је безмоћан као дете, јадник!...{S} Гори му, страшно му гори десни образ, осећа сва места к 
вам донети брилијантску грану...{S} Сва гори као ватра.{S} Хоћете?...{S} Да дођем, а?...{S} Али 
p>— А онај оде, братићу, још чупавији и гори; заборави да се умије, рече он, смешећи се.</p> <p 
лестан, треба да лежи...{S} Гле како му гори глава, и руке вреле...{S} Еј, кукавче мој, хоће да 
дете, јадник!...{S} Гори му, страшно му гори десни образ, осећа сва места којима се бол и ватра 
тарство тужбе, доставе...{S} Хај-хај да горка хлеба!...{S} Али опет ваљда ће Бог помоћи.{S} Нис 
склонише у собу и остадоше саме, отпоче горка исповест.{S} Љубица је причала тешко, с муком, ал 
азбацала по њеним усахнулим грудима.{S} Горке су и тешке ове сузе јадованке, али је утицај њихо 
ичи са лудилом...</p> <p>Тако настадоше горки дани у овоме ново савијеном гнезду.{S} Мучно да ћ 
ти пут по празној соби, сливајући се са горким јецањем и тешким уздасима...</p> <p>Кад се испла 
 већ беше готова да проспе читаву ватру горких прекора, да је посаветује како да се спасе од зл 
{S} Само гледам нашу пропаст и страдам, горко страдам...{S} Душице, чујеш ли ме, кажи само једн 
дједном баци на мајчине груди и заплака горко, очајно, с тешким јецањем...</p> <p>— Мај... мајк 
сећајући то све јаче и јаче, заплака се горко, очајнички и паде на узглавље...</p> <p>Неко грун 
сеђаше на свом убогом кревету и плакаше горко...{S} Најпре је дотрчао овамо као суманут, улете  
ни!... и она покри лице врелим рукама и горко зајеца...</p> <p>— Знам... знам... све знам!...{S 
служимо.</p> <p>Она му паде око врата и горко заплака.</p> <p>Гојко стајаше пренеражен, као да  
ону на столицу, наслони главу на руке и горко, очајно зајеца...</p> <p>Писар се измаче, преплаш 
ти свега и да ће после наступити црно и горко разочарање; да ће нестати снова и наступити оштра 
соби, паде на своју девојачку постељу и горко зајеца...</p> <p>»Боже, шта је ово?{S} Је ли ово  
адозналост, али се јасно чита на њему и горко сажаљење, прекор...{S} И опет рекао би да и његов 
, да потрчи некуд, али одмах наиђе неко горко сећање, које јој помути цело расположење, и она с 
и погледа је оштро, на лицу му исписано горко страдање и умор.{S} Одговори јој врло лагано и хл 
м очима, на лицу му још јаче запечаћено горко страдање, и кад писар подиже руку с камџијом, и о 
p>— Твоја!... прошапта Љубица и уздахну горко, извијајући се полагано из његових руку, којима ј 
окумише председника Ђокића.{S} Веља још горко прекори Аксу што се примио часништва.</p> <p>— Шт 
итав бездан прекора, тужнога, очајнога, горкога прекора.{S} Изређао је тај поглед све, што њих  
сно чита пређашњи израз тешкога умора и горкога страдања...{S} Он стајаше, не могући ни речи пр 
игне љути бол, и он одмах сазнаје своју горку невољу: нема више здравља, ни весеља... постао је 
апаху и склапаху, као да привлаче кога, горња усна се, заједно с брком, нервозно трзаше.{S} Он  
атварајући врата.{S} Скиде са себе неку горњу хаљиницу, извади часовник и метну га на сто, изву 
ана!{S} Ту је!...{S} Само да извуче ону горњу фијоку...{S} Гле како се сија челична, никлована  
тако као окамењен...{S} Мисли лете, све горча за горчом, а на души се слажу неки страшни осећај 
ко, али му са лица не силажаше она љута горчина и бол, што тече из самог срца. — Он јој вели да 
>— Ех, Савет!... одговори Веља са неком горчином у гласу.{S} Тешко нама!{S} Одузели су нам и та 
ање...{S} Оно само трује око себе, баца горчину и јед, сажиже, ништи...{S} И једнако се само он 
окамењен...{S} Мисли лете, све горча за горчом, а на души се слажу неки страшни осећаји, који б 
..{S} А после тога, ми ћемо бити велика господа, па нам неће ни доликовати да се мешамо са такв 
 Жена је зато да слуша и ради, а муж је господар; он може што хоће... па по неки пут и да врдне 
ве што треба да је готово, кад јој нови господар устане, па сад, весела, и срећна, чека да се о 
о није ништа!{S} Добар слуга жали добра господара...{S} Али он може уједно и жалити и — чупати  
масницу пред очи: је л’ тако ти менека, Господару? рекни му, па се заплачи.{S} Ја како, братићу 
а је, а ти опет: што ме уби и осрамоти, господару, зашто оногај ти тако једнога тако рећи свога 
ов.</p> <p>— Та оно није баш због тога, господин-свештениче, није због тога што... није због шк 
сар се окрете Гојку:</p> <p>— Извол’те, господин учитељу у друштво!</p> <p>— Захваљујем, морам  
"61" /> <p>— Ама као да смо се ја и ви, господин учо, раније познавали... или смо се негде виђа 
назије, па се чине да се не познају.{S} Господин Пера с нарочитим задовољством и чак неком важн 
р на неке учитеље и једну учитељицу.{S} Господин Пера отворено изјави, да је он већ учинио што  
унај са њима колико год хоћеш.</p> <p>— Господин Драгољуб је, уплете се Богосав, сек’о прутиће, 
е одмах прекиде глас Стојанов:</p> <p>— Господин казао скоро ће подне...{S} Да пустиш децу кући 
д народа покупити свих дванаест, као за господин Драгољуба...{S} Е, трнићу, нећемо тако.{S} Па  
Удри, удри, држи, па кроз неколико дана господин писар у затвор... после већ буде осуђен на роб 
</p> <pb n="45" /> <p>— Хе, братићу, па господин Пера... знам га.</p> <p>— Питам те онако... ка 
 одавно смо чули, па све разговарамо са господин-свештеником...{S} Све се надамо да дођете, да  
вамилијаз, а може ви и кувати.{S} Он је господин-Драгољубу, што оде сад од нас, све готовио.</p 
у држала ова околност:</p> <p>— Како је господин Драгољуб целе године радио без мапе, па опет д 
 у школу блед, збуњен.</p> <p>— Зове те господин Пера, шапну он Љубици уплашеним гласом.{S} Час 
па не могу све да изхраним.{S} Узеће те господин Младен, даће те у школу, а ти да га слушаш као 
 Добро, земљаче, иди ти сад.{S} Доћи ће господин.</p> <p>— Јок, мени је речено да га допратим.< 
 некако... као да сам што изгубио.{S} И господин попа вели то исто.</p> <p>Влајко је добио прем 
... јест, баш одличан учитељ, то каже и господин Веља.{S} Морам му говорити нек се јави за испи 
ти се, ну чиме би?...</p> <p>— Шта ради господин учитељ?</p> <p>— Са децом, веселник.{S} Шта ће 
ако...</p> <p>— Је ли вас учио пређашњи господин коју игру?</p> <p>— Јок, он само у школи...</p 
догађаје, од кад је почео тамо долазити господин Пера, код те ваше... учитељке.{S} Ми смо овде  
 мало слободније, зна човека — вели нам господин капетан, да и ви имате некакве жалбе на пређаш 
га је...{S} Реци прође железницом један господин, па ми даде динар и замоли ме да вам ово преда 
 јутро и стаде пред њу: </p> <p>— Казао господин управитељ да му пошљете оних девет ђака.</p> < 
шља па изговори наредбу.</p> <p>— Казао господин управитељ да ће сутра сви ђаци ићи у цркву.{S} 
 пјевчик.{S} А чусте ли како кликће наш господин Аксо?...{S} Јест, али он је богослов.</p> <p>— 
и школског туторства, одједном постајеш господин, који има под својим туторством многе младе ду 
памет. — Казао сам, братићу, и оно: <hi>господин управитељ</hi>; виђу да он тако баш хоће«.</p> 
жалбе на пређашњега писара овога среза, господина Перу... и председник опет запе, као да му се  
Наша, братићу, одговори Стојан за свога господина.{S} Наша... школска... а то ти је ка да речеш 
кад ти ноћас, братићу, боцнеш тако мога господина...{S} Чек-чек, наћи ћу те ја.{S} Хе мој брати 
полугласно, него смо дошли да чујемо од господина Љубе!...</p> <pb n="154" /> <p>— Бар да је не 
писан.{S} У осталом, чекајте да запитам господина Перу, он је ту пред комисијом, и писар показа 
трн или дебља стабљика, да не жуљи ноћу господина.{S} Радећи то, чича једнако објашњава свој по 
нећемо тако, братићу, да ми ноћас жуљиш господина.{S} Јок.{S} Уморан човек, путовао цео дан, па 
тима га сачека Љубица.</p> <p>— Шта је, господине, је ли опасно? запита она, гледајући уплашено 
абоди једном у трбух и реци: ово ти је, господине писаре, за онај први разред...«</p> <p>»Не, н 
о мучи код тебе жива!...</p> <p>— Море, господине, остави то.{S} Коме је сад до тога!...{S} Ми  
че благо и пријатељски:</p> <p>— Идите, господине Гојко, кући, па гледајте свој посао...{S} Нећ 
 <p>Је ли ово Орловица?</p> <p>— Јесте, господине.</p> <p>— Да ли је школа далеко одавде?</p> < 
 ти је женска глава!...{S} Ама Бога ми, господине, једнаке су: и ове ваше учевне и оне наше кон 
а јој ма шта рекне.</p> <p>— Ама чекај, господине, стаде кмет извијати слатко и речито.{S} Грех 
траву...{S} Он вришти, кука...{S} Стој, господине Перо, да знаш како је бешчастити учитељске по 
око њега ради.</p> <p>— Јеси ли гладан, господине?{S} Да идем да кажем Стојану нек донесе штого 
аде, очекујући Гојкову реч.</p> <p>— О, господине... никад и не сањам...</p> <pb n="128" /> <p> 
сте?...</p> <p>— Е, па добро нам дош’о, господине, рече један крупан дежмекаст сељак, прилазећи 
атићу, Бог ти дао, тако!{S} Јес’ видео, господине?...{S} Кажем ја вама: по зубима лоле, па да в 
м...</p> <pb n="130" /> <p>— Оди овамо, господине учо, викну га Ђокић, седећи у прочељу.{S} Нем 
ани — па тако...</p> <p>— Сиротиња смо, господине...{S} Нема се од куд.{S} Дације су велике, по 
седник прекиде ћутање:</p> <p>— Па ето, господине, ми почели да се погађамо са учитељицом за кв 
е писар смејући се.{S} Него ћу сад вас, господине учитељу, нешто да молим.{S} Пошљите вашег пос 
оно понижење и сва страдања...</p> <p>— Господине Гојко, рече писар улазећи, да вам издам часко 
 па погну главу и хтеде проћи.</p> <p>— Господине Гојко... молим вас, причекајте, зовну га Љуби 
ећа шта одговара, па наставља:</p> <p>— Господине, капетан нам вели — и председник показа руком 
школска... а то ти је ка да речеш моја, господинова и госпођина.{S} Нас смо троје ту... као...< 
рут.</p> <p>— Доћи ћу сам...{S} Кажи... господину.</p> <p>— Нема ту сам, него напред! викну пан 
иђу да он тако баш хоће«.</p> <p>— Кажи господину да учитељице не морају ићи у цркву, кад је он 
 да угушује мисли о томе.</p> <p>— Кажи господину нек изиђе у ходник, па нек дође овамо, рече о 
тан зазвони, уђе жандарм.</p> <p>— Кажи господину Пери да не излази још.{S} Зваћу га.</p> <p>Жа 
/p> <p>— А, дакле стражарно!{S} Кажи ти господину Пери да овај човек није скитница, него државн 
74" /> <p>— То је зло, велико зло, моја господо, рече попа..{S} У место да су они сложни, па да 
е одевен као да ће на сабор, пуши дуван господски на муштиклу »од пене«, носи чешће ципеле и ку 
д му би суђено да га види у пуном сјају господства, у положају од кога и сам по мало зависи. </ 
p> <p>— Тако, братићу, тако... хвала је господу Богу, који је благословио наш састанак...</p> < 
, братићу мој, само знам да слушам моју господу и да им будем веран, а мени неће бити рђаво од  
д, док се било младо.{S} А ја опет моју господу слушам ка неке богове и сваки им, што ће рећи,  
е причање, и све се љути на онога...{S} Госпођа Зорка им, каже, причала...{S} Видиш ти како је  
овде тек ономад сазнали, кад се вратила госпођа Зорка отуд из села, после онога боја... и капет 
прикрадеш и да предаш ово писмо његовој госпођи, разумеш?{S} Не смеш јој казати од кога је...{S 
о ти је ка да речеш моја, господинова и госпођина.{S} Нас смо троје ту... као...</p> <p>— Као ј 
о пута долазити к њему узалуд, али она, госпођица Љубица, не мора се за то бринути.{S} Он ће њо 
н да се мало заложимо и разговоримо.{S} Госпођица, држим, неће отказати?</p> <p>— Захваљујем... 
па му објасни долазак Љубичин:</p> <p>— Госпођица није имала коме до сад да се обрати ради упис 
 од старчева плача.</p> <p>— Добро, кад госпођица за тебе моли, одговори писар, па стаде нудити 
ено; његово лице као да пита: »шта жели госпођица учитељица?«</p> <p>Љубица му одмах приђе и, к 
 Ту су оне, мора бити...</p> <p>— Нема, госпођице, ниједне.{S} Сваки је новчани издатак записан 
{S} То би било страшно зло.</p> <p>— Е, госпођице, ви сте тек изишли из школске клупе, а ми зна 
е живети!...</p> <p>— Па не хвалите се, госпођице, почетком у раду.{S} Збиља, како иде?{S} Дана 
је са интересовањем:</p> <p>— Зашто ви, госпођице, већ четири месеца не примате плату?{S} Потпи 
неће бити на сметњи.</p> <p>— Честитам, госпођице, ново друство, викну неко иза њених леђа.{S}  
 таква женскиња, о мени рђаво мисли.{S} Госпођице, ја имам рођену сестру, која је у вашем полож 
4"> <head>IV.</head> <p>— Прво ћемо код госпођице, рече ћата Богосав, који је дошао с кметом да 
бицу преко очију.</p> <p>— А што гледаш госпођицу, насмеја се гост, кад ти она не може злу помо 
 нећу те појести.</p> <p>— Дивљачно је, госпођо, много, стаде га правдати његова мати.{S} Није  
олико ће коштати.</p> <p>— Бог с тобом, госпођо, што ће нам то!{S} Кажи ти ђаци нек ти донесу п 
школске потребе.</p> <p>— Сиротиња смо, госпођо, стаде кмет увијати полуиронично, смејући се у  
плашено. </p> <p>— Врло озбиљна болест, госпођо.{S} Треба му пажљива женска нега...{S} Може бит 
леђа него моја.{S} А за мене што велиш, госпођо, — грешиш се много: ја сам ти једна пука проста 
 затвори обадве школе.</p> <p>— Е, моја госпођо, ко би онда смео жив изићи капетану пред очи!</ 
глави и гледа, гледа без циља.</p> <p>— Госпоја, прекида јој мисли један малишан: овај пио воде 
овором показа му место где ће сести.{S} Гост се намести врло опрезно, старајући се да не пореме 
чава моју очигледну наставу, насмеја се гост, па се обрте Љубици. — Како вам се свиди прво мест 
<p>— А што гледаш госпођицу, насмеја се гост, кад ти она не може злу помоћи.</p> <pb n="31" />  
— Је л’ ти ово комшијска чаша? обрте се гост Гојку, који се још лупаше длановима по колену од с 
о лепо одевено женско чељаде.{S} Чим се гост појави на вратницама, они испред школе поиздизаше  
 бар да ме том приликом испратите, рече гост.</p> <p>— Зар нећете да нам видите школу? запита Љ 
 ваљда ће се овде станити стално — рече гост и лукаво погледа на нове колеге.</p> <p>Љубица, из 
а видевши овога неучтива <pb n="103" /> госта, збуни се и уплаши, јер се могао домислити, да му 
ебњом погледати час једнога час другога госта...{S} Ништа!...{S} И Љубица се нешто ућутала и уо 
то се обично враћамо кад испратимо кога госта, с ким смо пријатно провели неколико часова.</p>  
е разговор.{S} Љубица не скида очију са госта, а и он се, у разговору, почешће осврће на њу.{S} 
нака љутње, да не увреди овако отресита госта; а Гојко, видевши ово нагло црвенило на Љубичину  
на, с највећим чуђењем стаде посматрати госта.{S} Шта је ово... је ли ово онај исти, пређашњи ч 
п ручак, постави совру у хладу, и позва госте да заседну.{S} Беше све лепо, и чисто.{S} Гојко н 
...</p> <pb n="166" /> <p>Љубица задржа госте на ручку, и ако се Веља томе веома опирао.{S} Чек 
отворено покаже, како је раније опазила госте, па их сад ишчекује.{S} С тога се обрте Гојковој  
, видите.</p> <p>И Љубица проведе своје госте по целој кући, исприча им све што је знала о прво 
 да отвори вратнице и види те изненадне госте, кад из саоница искочи писар и прође поред уплаше 
претходно захтева да обоје оду к њему у госте и да проведу заједно цео недељни дан.</p> <p>Љуби 
ом.«</p> <p>Кад сиђе сунце близу брега, гости се дигоше да иду.{S} Веља се спреми да их испрати 
у страну.</p> <p>Напред настаде покрет, гости поседаше у клупе, а председник оде за сто и отвор 
о од нас двоје путовати«.</p> <p>Најзад гости се кретоше.{S} Уредише децу, па опет окренуше низ 
е на таблицама.{S} У томе му помогоше и гости.{S} После зажелеше да он држи једно предавање.{S} 
S} А, како ти се чини?...{S} Шта ће нам гости!{S} И зар баш ми морамо имати каквих веза са обли 
ледаху у страну, од куд се приближаваху гости.</p> <p>У двориште уђе срески писар у новој полиц 
ору до орловичког потеса, опрости се са гостима, обећа да ће их скоро походити и врати се. </p> 
цу, па се кроз простран ходник упути са гостима у свој стан.{S} Дочека их једна слабуњава, ситн 
е, рече Веља деци, па се упути к својим гостима.</p> <p>— Како...{S} Зар ви већ радите са слови 
ћера, и то све с великом пажњом поднесе госту.</p> <p>— Извол’те и прошћавајте...{S} Ми смо ти, 
та...{S} Одвоји мало сира, које јаје па готов ручак.{S} Јок, ја хоћу свакад кувано, а са наше д 
оћим, а овакова ведрина!«...{S} И он је готов да викне из свега, гласа, али се још уздржава, је 
ј искреној симпатији, о томе како је он готов на све услуге, просто и једино због њене самоће и 
ити, удари је у срце, па за два секунда готова!... одговори Влајко, и повуче дим од цигаре.</p> 
оле право у инштитут, па за шест година готова, а ја — четири гимназије, целу учитељску школу,  
најпре пренерази, уозбиљи се и већ беше готова да проспе читаву ватру горких прекора, да је пос 
один-Драгољубу, што оде сад од нас, све готовио.</p> <pb n="6" /> <p>Учитељ баци струку на стол 
ше на оборену кладу на самој обали, па, готово не споразумевајући се, поседаше на њу.{S} Пролет 
ти весеље.{S} Хоћеш?...</p> <p>Богосав, готово занесен чудом, само да би се отресао ове изненад 
 се сврши збор, Гојко и Љубица изиђоше, готово неопажени, па као да их ко гони, потегоше брзим  
ше никад, одговори Гојко с неким болом, готово са очајањем, па се опет загледа некуд у даљину,  
 руча?!... запита она загушеним гласом, готово шапатом.</p> <p>— Знаш ко... учитељ и Милица, од 
у да му саопштим, рече он тихим гласом, готово шапатом.</p> <p>— Шта... какав акт? запита Љубиц 
>Једне недеље дође он на ручак суморан, готово љут.{S} Она се склони, па стаде из кујне певати  
власти.{S} Он се приближаваше слободно, готово дрско, и на Гојков учтив <pb n="40" /> поздрав ј 
е срећан?«... па цап преко средине и... готово!...{S} Као да никад није ничега ни било...{S} Ал 
 и њој десити.</p> <p>— Молим вас...{S} Готово да не улазим ја тамо, рече она бледећи, као у ст 
} То не може бити, верујте ми.</p> <p>— Готово мени се највише свиди савет нашег Стојана, прого 
туробан, ветровит.{S} Љубица није могла готово нимало спавати, а Гојко није ни тренуо.{S} Обоје 
е даду ми одмора ни у мојој кући!... па готово истрча у другу собу, закључа се тамо и леже.</p> 
хо разликовању ова два гласа.{S} Љубица готово не дише; сва се претворила у трајну, жудну пажњу 
 раздреши језик и он доста живо исприча готово све, што је се могло поменути.</p> <p>— Зашто ни 
{S} Да ли ја то добро чујем!{S} Па овде готово сви доводе децу под морање.{S} Је ли то та српск 
по, чисто; спремила све што треба да је готово, кад јој нови господар устане, па сад, весела, и 
смрћу?...{S} Ето, један удар... капља и готово!{S} А Гојко се мучио много...{S} Уф!...{S} Гле л 
 за другога...</p> <p>Љубица пребледе и готово се уплаши.{S} Хтеде се вратити, али је некакав у 
и је већ мрак...</p> <p>Гојко се трже и готово одскочи корак натраг.</p> <p>— Како... не, не, м 
и упути се к њему.</p> <p>Он се збуни и готово хтеде проћи, чинећи се да не чује Љубицу, али се 
га она јутром.</p> <p>— Како хоћеш, али готово... имамо млада сира, лука, јаја, шта ћеш више.{S 
Пустити децу тако у свет!... настави он готово више у себи и на лицу му заигра љутња.</p> <p>—  
о онако, као конац око-прста, па за час готово.{S} И шта му сад не достаје?...{S} Сам вели да ј 
усти зрели воћњаци, трепери шаренило по градинама са поврћем, вију се чардаклије по некој усамљ 
 тек по негде залаје беспослен пас, или гракне врана, тражећи хране под овим густим белим покри 
кутија изнутра, засија скупоцена златна грана, посута крупним камењем.{S} То беше доиста редак  
 моћни грм с разбацаним далеко у страну гранама, под којим ћеш наћи довољно хладовине и одмора. 
, нема досадањих мука, све оде, као кад гране јарко сунце и разагна густу маглу...{S} Да се жив 
итав пљусак са какве отомбољене шљивове гране, која се пресамитила преко прошћа.{S} Од невоље у 
сцветале воћке, накривљено прошће, сухе гране на понеким шљивама и иде, корача брзо и узбуђено, 
азати, само теби...{S} Тражићу негде на граници... далеко... какво најгоре, најусамљеније место 
ња страшнога, болесног, одвратног, које граничи са лудилом...</p> <p>Тако настадоше горки дани  
 па оде к столу и опет стаде разгледати грану; очи јој светле живље, а усне се осушиле, поцрнел 
вати палицу и стаде разгледати крушкову грану, нема ли још која зрела жутица...</p> <p>— Ах, па 
 Одједном је завитла и удари о крушкову грану, која се пресамитила преко плота.{S} Паде неколик 
> <p>— Сутра ћу вам донети брилијантску грану...{S} Сва гори као ватра.{S} Хоћете?...{S} Да дођ 
ле своје танке и необично дуге прутасте гранчице, понамештале се дугорепе свраке и по нека вран 
а тешким болом, па онако у љутини хитну гранчицу, коју ношаше у рукама, далеко од себе.{S} Ућут 
е ни речи.{S} Стојан стајаше уз пламен, грдећи онога дечка што их намучи узалуд.{S} Вратише се  
огу да се тачно сете дана, кад је Гојко грдио власт, него само тврде да је то било ономад... не 
 исто.{S} То није кућа!...{S} О, ала се грдно преварих!«...</p> <p>А Гојко ради, иде и мисли: » 
о, па то сад зарашћује, али је лице још грдно.</p> <p>Иде по соби и мисли о свему, што јој пређ 
јем скупоцену лампу газдину...{S} Бој и грдње што сам извукао, <pb n="145" /> то је ништа... ал 
жена му опет врисну па осу читав пљусак грдње на обоје, нарочито на Љубицу.{S} Паланачки речник 
купује својој... и опет се просу пљусак грдње, док се у том наступу не уплетоше њене руке у кос 
реши.</p> <p>Љубица плану, врисну и осу грдње на њега, али он затвори врата за собом и настави  
нства! подиже писар чашу, додирујући уз гред, врло лагано, Љубичину чашу, а са Гојком се куцну  
, добро!...{S} Иди ти сад мало у школу, греј се, па ћемо те звати кад нам устребаш, прекиде Вељ 
очима играше она весела, ватра, која га грејаше у послу.</p> <p>— Ви, одмор... да.{S} Хе, ваши  
камењено срце почиње се кравити, јер га греје блага топлина мајчина саучешћа.</p> <p>Цео дан пр 
ет окренуше низ потес.{S} Сунце по мало греје, али се осећа оштрина у ваздуху.{S} Таман да се л 
вет тако леп, сунце тако топло и весело греје, срце у грудима тако живо куца и све, све је удеш 
о старији помажу неваљалцима — њихов је грех...</p> <p>Изговоривши то, опет погну главу, па про 
стаде кмет извијати слатко и речито.{S} Грехота је да она глоби наше село, кад ми и ’нако нисмо 
 да буде и истина..{S} Боже да ли је то грехота што се радујем?{S} Ја не бих, ја знам да је то  
о послуша, а сад га опет тражите.{S} Не грешите се, људи!</p> <p>— Таки је закон, чича Вуксане, 
оја.{S} А за мене што велиш, госпођо, — грешиш се много: ја сам ти једна пука простачина и не з 
тику?</p> <p>— А зар мислите да се овај грешни колега мешао, па ипак му је ово треће место за т 
ао...</p> <p>— Ехе, голубице, много он, грешник, тобом располаже...{S} Не био ја на његову мест 
S} А кад бисте знали каква сам ја тешка грешница, не бисте ме ни погледали.{S} О, тешко мени!.. 
ним гласом, полушапатом. — Нико не може грешници опростити, сваки је мора отурити!...</p> <p>—  
ш као дете, кад те други бију...{S} Еј, грешниче!... </p> <p>Кад се Гојко стиша, Веља га стаде  
 сад видим да се каје.</p> <p>— Еј, мој грешниче!... одговори му Веља, и оде напред. </p> <p>Чи 
p> <p>Писарка угледа отворену кутију са гривном, дочепа је, склопи и метну у џеп, па цикну пома 
по целом срезу и свима показује некакву гривну, шта ли... што је отела онда...{S} А наше учитељ 
ма њему.{S} Донесе јој лепу и скупоцену гривну; она се веома расположи, а писар уживаше само, г 
ну фигуру, па одмах помисли да њега сад гризе љубомора, те се са осмехом обрте писару, погледај 
а прогута нешто што му дође уз груди до грла.{S} Љубица га гледаше све зачуђеније и збуњеније,  
ја, једина и прва љубав... узвикну она, грлећи га.</p> <p>При последњој речи он се некако ирони 
. је ли добро сад? прилази она матери и грли је нежно.</p> <p>— Ти најбоље знаш, дете моје.{S}  
веж јутрењи ваздух, прелећу велика јата грлица, спремна за одлазак, а доле у трњаку, јасним и з 
загушеним гласом; усне јој задрхташе, а грло јој се стеже..{S} Опет јој у очима блесну онај апа 
 и одједном осети како се пењу ваљци уз грло, осети да ће сад заплакати...{S} Као да и Љубица т 
ше ништа проговорити: стегло га нешто у грлу, па једнако голица, и он само гледа прилику и згод 
та да нешто каже, али је стегло нешто у грлу, па не може ни гласа да пусти.{S} Она се диже са с 
 чекаш да угледаш на ливади какав моћни грм с разбацаним далеко у страну гранама, под којим ћеш 
а...{S} Груну гром, па се осу и разлеже грмљава преко поцрнела <pb n="172" /> неба...{S} Кану н 
Шапуће, али до њена слуха долази читава грмљавина.{S} Да ли је то истина, Боже, да ли је не вар 
{S} Ту се сад нешто крупно ломи... биће грмљавине и свега.{S} А ти чувај своја леђа, јер сад мо 
рави онога...{S} Сваке недеље му иде на гроб...</p> <pb n="188" /> <p>— Хо, па то није ништа!{S 
> <pb n="201" /> <p>— Идеш ли му бар на гроб, јаднику?</p> <p>— Нисам у почетку никако, а летос 
ос јесам... често.{S} Стојан му побусао гроб великим зеленим бусењем...{S} Он га је, јадника, и 
>— Куд је отишла? прошапта Гојко као из гроба, гледајући и сад несвесно и дркћући целим телом с 
 ништа више, ућуташе се, и опет настаде гробна тишина...</p> <p>Љубица ослушну...{S} Шта се то  
, бескрајном празнином...{S} Даље, даље грозни и страховити призори!... даље... црне одвратне с 
де се облачити...{S} Тресла га је права грозница и све га нешто вуче да легне, — глава му тешка 
Гојковој болести...{S} Ово је нека јака грозница, али ко зна шта може из ње изићи!...{S} У неко 
ше тешко.</p> <pb n="181" /> <p>— Чудна грозница!... рече лекар, прегледавши га.{S} У осталом,  
S} И он, обучен и обувен, тресући се од грознице, изиђе из куће и пожури низ сокаке право потес 
ључаоницу.{S} Дрхташе као у страховитој грозници, срце јој лупаше живо, махнито, једва се стаде 
а сам овоме несрећнику, а он, јадник, у грозници и бунилу, дојурио за мном, стао пред прозор и  
куњене главе.{S} Она дрхташе сва, као у грозници, не знајући ни сама да ли је то из страха, или 
усне јој осушене, вреле, па дркћу као у грозници...{S} Дисање нечије све ближе и топлије и одје 
</p> <p>— За сад је обично бунило... уз грозницу, рече лекар, али код њега може да се излеже ве 
е она у глави...{S} Опет се појави онај грозничави сјај у очима, ватра је обузимаше све више, и 
на, без мисли, притиснута неким тешким, грозничавим заносом.{S} Нити јој срце за чим жуђаше, ни 
ву; очи му беху необично замућене, усне грозничаво дрктаху, а по некад се грчевито трзаху, цео  
наге за даљу борбу, за отпор.{S} Она се грозничаво хватала за ма какав повод или случај, који б 
 не да!«...</p> <p>И опет се преда раду грозничаво, жудно, са неком чудном одлучношћу.{S} Гојко 
њега.{S} С тога се одмах, живо, с неком грозничавом журбом предаде послу.{S} Али је одмах преки 
е!...{S} Скочи с кревета, па с највећом грозничавом журбом стаде се облачити...{S} Тресла га је 
вете... тамо о Љубици, а?!... дрекну он грозно и лупи дршком од камџије по актима.</p> <p>Гојко 
е кад ће та црна мисао да се претвори у грозну јаву...{S} Страшно!...{S} Поред толикога страдањ 
 па чека његову реч, као што се очекује гром после севања муње.{S} Он развлачи и отеже, ужива у 
о; чини се да ће свакога часа да загрми гром у овом гнезду.</p> <p>Најпре Љубица опази да се Вл 
а се одједном завитла олуја...{S} Груну гром, па се осу и разлеже грмљава преко поцрнела <pb n= 
и у исто време чује како јој се другови громко и весело смеју.</p> <p>»Какво зло, мисли она даљ 
то све одједном угаси под првом навалом громовите буре живота, или се само нахватао пухор по жи 
, обучем се у скупоцено одело, као онај гроф, а ти ме чекаш, окружена стотином лепотица, које т 
сад смо куповали од Смиљке, по седам за грош.{S} Даће ваљад’ и сад тако...</p> <p>— Ево ти грош 
даде још једно.{S} Тако добисмо осам за грош!...</p> <pb n="13" /> </div> <div type="chapter" x 
ће ваљад’ и сад тако...</p> <p>— Ево ти грош, па купи и спреми.</p> <p>Чича изиђе весео, а Гојк 
 је и то: зарадиће на њима три — четири гроша.</p> <p>Љубица остаде скрушена, сломљена, без мис 
н према њој, али је и та нежност некако груба, неумешна, као да је усиљена...{S} А после већ св 
и друго; а то се Љубици сад учини веома грубо и сурово, и ако она не зна за друкчији разговор о 
прибијати уз матер.{S} Она се намршти и грубо проговори: </p> <p>Што бежиш? нећу те појести.</p 
јатељски, али осети да јој њена урођена грубост неће то допустити.{S} Толико се кидала због те  
ак плане и испољи јасно своју простачку грубост.</p> <p>— Играте се, децо!...{S} Шта сте се то  
г чега не силажаше са њега сталан израз грубости, али он ипак не уништаваше општи утисак примам 
 руку и подржа је, опипа му чело, лице, груди... свуд ватра као жеравица...{S} Гојко опет поче  
 својим туторством многе младе душе.{S} Груди се надимају од жудње, срце куца јаче и веселије,  
пет обори главу, стидљиво и плашљиво, а груди се подизаху и спуштаху бурно, све јаче и јаче.{S} 
 — образи јој се оспу лаким руменилом а груди се мало брже стану дизати и спуштати...</p> <p>Ве 
. отеже она гласно и ухвати се руком за груди.</p> <p>— И ноћили су заједно... ту у соби, наста 
 собом нов дар Перин — скупоцен брош за груди.{S} Тако се учесташе походе, скоро свакога дана,  
овник зажареним очима.{S} Прикачи га на груди да види како стоји, али мука: нема у школи огледа 
и њој грунуше сузе, притеже још јаче на груди своју љубимицу, као да је тим покретом заклања од 
 тепаше му она, а он је притискиваше на груди све јаче и јаче, уверавајући је пламеним речима о 
ојица из дворишта, Љубица му се баци на груди, обгрли га и стеже грчевито, дркћући сва и тресућ 
ела, спремила се, прикачила часовник на груди, пошто га је прво дуго обртала и посматрала; већ  
ркта од неке милине и баци се Влајку на груди.{S} Њему ово не би по вољи, пресече је погледом о 
се побожно, упали је и стави на Гојкове груди...{S} Воштаница најпре запрска, док пламен не обу 
па уморна мати.{S} Лежећи уз њене топле груди, она се сети срећнога детињства, кад беху само њи 
е око његова врата?...{S} Да ли то њене груди тако бурно дишу на његовим грудима?...{S} Је ли с 
ојка и приљуби се уз те слабе, изнурене груди, знајући да само на њима може наћи утехе, ако је  
задркта, па се одједном баци на мајчине груди и заплака горко, очајно, с тешким јецањем...</p>  
и радости: приљубити се тако уз мајчине груди, сакрити главу у мраку на тим свенулим прсима, ко 
е, па не дише.{S} Осећа само како му се груди стежу, а срце лупа бурно, живо.{S} Не сме да се п 
Он се крену према њој поводећи се, а из груди му се разлеже храпав, промукао глас. -</p> <p>— А 
 какве би се изјаве одједном разлиле из груди.{S} Овако пак само уздахне и снуждено обори главу 
т, то је она.{S} Понекад јој се отме из груди и загушен јаук.{S} Гојко упали свећу и устаде.</p 
ути, онако ради учтивости, али му се из груди оте тежак уздах.{S} Суморно погледа око себе, мах 
агано, али јој срце лупаше да искочи из груди, а дихаше брзо, брзо као да се гуши... лице јој с 
почеше стезати...{S} Ватра јој плану из груди; струје многобројне, муњевите јурнуше јој по цело 
 па као да прогута нешто што му дође уз груди до грла.{S} Љубица га гледаше све зачуђеније и зб 
стадоше...{S} Као муња шину је нешто уз груди, осети да јој се поврати сва снага, она се изви и 
м узроку, јер му је лакше забости нож у груди, него усвојити ту црну мисао.{S} И он осећа да се 
{S} Чело онако да узмем нож, па право у груди — нећу у леву страну, нек се дуже мучи.{S} Па онд 
уша онај звучни глас, који иде из самих груди, али не може отворити уста, нити јој што рећи.</p 
ћутати, ћутати... а топлина од мајчиних груди бије на тебе, заноси те...{S} О, слатко ли је сет 
.{S} О, слатко ли је сетити се мајчиних груди, кад човек претура тешку борбу преко главе!...</p 
 и даде га Гојку да остави, само јој на грудима остаде скупоцени брош.</p> <p>— Скини и то, мол 
чи се помутише, и она остаде на његовим грудима као полумртва, онесвесла...{S} Доцније, кад се  
о њене груди тако бурно дишу на његовим грудима?...{S} Је ли се то збиља већ свршило?...{S} Он  
се немарно разбацала по њеним усахнулим грудима.{S} Горке су и тешке ове сузе јадованке, али је 
их, разрогачених очију...{S} Нешто га у грудима дави, стеже и пење се на више, ноге му клецају, 
сунце тако топло и весело греје, срце у грудима тако живо куца и све, све је удешено за лепо пр 
Закашља се, јер је стаде нешто гушити у грудима. </p> <p>Богосав, чувши кашаљ, стаде се дизати  
м овлада зебња; стаде је нешто гушити у грудима; она осећа да се овога часа извршује једна нечу 
уден, скаменила се, нешто је загушило у грудима, па ни мрднути се, ни проговорити.{S} Али шта ј 
ила уста, па не дише... дави је нешто у грудима страшно, мути се све пред очима... навалише нек 
 шетња освежила их и улила нову снагу у грудима, па осетише да им се разлива нека пријатна весе 
но, макар их не мргодила, али само нека груне тресак пред њиховим очима, нек <pb n="197" /> пла 
 смелости.{S} Опет је бољи револвер.{S} Груни у њега из прикрајка, па кад падне и стане издисат 
тар, па се одједном завитла олуја...{S} Груну гром, па се осу и разлеже грмљава преко поцрнела  
p> <p>Гојко отрча на северну страну, па груну песницом у врата, затим се брзо врати на прозор и 
нички и паде на узглавље...</p> <p>Неко груну врата, покушавајући да их отвори, затим се зачу г 
е... али истога тренутка нешто необично груну... задими се... гурну је некуда снажно, и она се  
еко женско срце не могаше одолети и њој грунуше сузе, притеже још јаче на груди своју љубимицу, 
сеобом.</p> <p>Ђокић, првак противничке групе, дошао к судници, весео, са неколико својих прија 
ебу снују густи облаци, скупе се у веће групе, пронесу се тако заједнички над селом, па се опет 
а узбуђени, она дисаше брзо, плаховито, грцаше од некаквог необична и јака узбуђења, а он, блед 
чионицу, Љубица се тресе од плача, леђа грчевито одскачу; погледа на двориште — писар натмурени 
 му се баци на груди, обгрли га и стеже грчевито, дркћући сва и тресући се од узбуђења.{S} Глав 
 усне грозничаво дрктаху, а по некад се грчевито трзаху, цео му изглед беше неприродан, суманут 
се сјаје, не мичу се, а усне по кад што грчевито заиграју.{S} И она се, ваљада, пренела у прошл 
од љутине, усне му се трзају и скупљају грчевито. — Ово, све ово... тужбу Министру просвете...  
 великим очима.{S} Уснице јој се трзаху грчевито, по лицу се осуло смртно бледило, а она дише н 
чиње шибати хладан ветар...{S} Гојко се грчи и тресе, па опет жури напред.{S} Често заборави ра 
а новом сеоском постељом — шареницама и губером; сто, једна плетена столица, ковчег са рубинама 
мајку, под старим, искрзаним и дроњавим губером.{S} Под њима само меко сено, покривено шареницо 
шљаше само о себи и свему ономе што сад губи...</p> <p>— Чекај, стани... за Бога!...{S} Па тек  
. навлачи се црн застор око њега, он се губи, пропада некуд и не види ништа...{S} И опет иде ул 
а почиње осећати велики, тежак бол, јер губи највеће благо младости — лепе заносне снове...{S}  
 нагнула над провалијом, нагла се и већ губи равнотежу... оздо из црна бездана вуче је нека сил 
ека им поквари, нек пресече ово љубавно гугутање!...{S} О, погрешила је... много је погрешила!. 
шено, уништено, па ветар преко те пусте гудуре звижди и шиба, а Морава оздо, ваљајући своје мут 
нужно, стаде муцати Гојко, савијајући и гужвајући шешир у рукама.</p> <p>— А, ви сте то! узвикн 
шинуо је Љубицу преко срца страшније од гујина уједа.{S} Беше у њему, у томе кратком, немом, от 
аји сада све увећавају, па и то љубавно гукање...{S} Гле, љубе се... чује се јасно...{S} О, сва 
рће неким дугачким гуњем, крије оно под гуњ, замеће мотику и журно излази из дворишта...{S} Ха! 
...{S} И Стојан се огрће неким дугачким гуњем, крије оно под гуњ, замеће мотику и журно излази  
ка нешто необично груну... задими се... гурну је некуда снажно, и она се претури...</p> <p>Стој 
 с места...{S} Брже, смркнуће се!...{S} Гурну врата... гле, отворена!...{S} У кујни нешто клопа 
си то?{S} Марш с пута... дрекну она, па гурну пијана Богосава из све снаге..{S} Он се поведе, п 
{S} Полако, као сенка, притиште браву и гурну... врата се лагано покренуше.{S} Она промоли глав 
ништа није осећала, око ње владаше црн, густ мрак, који је уништио сваку мисао, свако осећање,  
 тако обрнут сунцу...{S} Одједном наиђе густ, црн облак, заклони сунце, а под њим измени боју и 
Section" /> <p>...{S}Синуло пролеће.{S} Густа зелена трава покрила је воћњаке, па је милина зау 
х глава до земље, сите и добре овце.{S} Густа сура прашина, која се према сунцу преливаше у нек 
ош доста рано.{S} Навукла се по околини густа магла, па роси по мокрој, раскаљаној земљи, по др 
 се па обара очи.{S} Још да му није ове густе брадурине — зло!</p> <p>— Шта ћемо сад, чиме да т 
 он се дао у неке мисли, од којих му се густе веђе час навуку и натмуре као илински облак, а ча 
носи преко воћњака и кућа, продире кроз густе облаке прашине, што су се по негде подигли, па се 
чаробан, заносан.{S} Под њима се зелене густи зрели воћњаци, трепери шаренило по градинама са п 
 село, навлачи се мрак... по небу снују густи облаци, скупе се у веће групе, пронесу се тако за 
изметом.{S} Наједаред сокак се прегради густим, непровидним, огромним облаком прашине, који се  
ли гракне врана, тражећи хране под овим густим белим покривачем.{S} Из потеса долеташе некакав  
амни од суре, дебеле прашине, која је у густим слојевима попадала по лишћу, по зрелу воћу, по с 
ој дуњи или шљиви, а из те ниске зелене густине издвојио се поносно у висину по неки брест, или 
леда на двориште — писар натмуренији од густих облака, корача нервозно и понеки пут махне главо 
 је становала, беше баштица са неколико густих жбунића.{S} Кад год јој наиђе њена обична туга з 
...</p> <p>— Шта се то навлачи... црно, густо?...{S} Иде, иде... плива... све ближе...{S} Не ви 
ојих двадесет и пет и шест година, црне густо обрасле браде, која се од половине на ниже прелив 
би.</p> <p>Она се сакри у башту за неко густо ружино жбуње, а Богосав оде преко дворишта, машућ 
 опало, жуто лишће; а над њим се ношаху густо загасити и беличасти облаци, пливајући тихо преко 
обојна измаглица, а тамо још даље се, у густој магли, гордо и величанствено дижу моћне огромне  
ј, где се савија свод небесни, видите у густој магли дугачке планинске венце... од тих венаца д 
убио!«...</p> <p>Глава јој беше обрасла густом црном косом, а, лице веома развијено, кошчато, з 
оје она лено распознаваше, и ако беше у густом мраку, затим се котурови стадоше растезати у дуж 
де, као кад гране јарко сунце и разагна густу маглу...{S} Да се живи!... да се живи!...</p> <p> 
 на десну, и најзад стаде руком требити густу браду.{S} А Љубица настави:</p> <p>— Било ми је в 
ице!... шапуташе она, лијући сузе на ту густу црну као гак косу што се немарно разбацала по њен 
з сиротињске куће...{S} Љубица је гута, гута погледом, сажиже врелим очима...{S} Шта је ово?!.. 
дена из сиротињске куће...{S} Љубица је гута, гута погледом, сажиже врелим очима...{S} Шта је о 
 Веља, смејући се.</p> <p>Љубица слуша, гутајући сваку реч.{S} Нарочито јој мило што се Веља од 
пи се <pb n="171" /> уза стакло и стаде гутати погледом овај загрљени пар, који се топио у зано 
из груди, а дихаше брзо, брзо као да се гуши... лице јој се искриви од некаква болна трзања...< 
њен, и она вас, улазећи у плућа, дави и гуши својом врелом невидљивом прашином.{S} Једва чекаш  
рати.{S} Закашља се, јер је стаде нешто гушити у грудима. </p> <p>Богосав, чувши кашаљ, стаде с 
<p>Љубицом овлада зебња; стаде је нешто гушити у грудима; она осећа да се овога часа извршује ј 
} Сутон се приближава, а ваздух постаје гушћи, тамнији.{S} Цела се природа умирила, па се само  
све даље кругове, који су умотани у све гушћу таму, док се тако у тој непровидној тами сасвим н 
т дана: сто, столица, клупа, табла и т. д.{S} А сад је већ време да се почне радити.{S} И јесте 
} Али на адреси напиши <hi>у руке</hi>, да не оде прво ономе доле...{S} Он њега и држи.</p> <p> 
 изјави, да је он већ учинио што треба, да двојица учитеља буду премештени а учитељица отпуштен 
окована, и одједном јој дође да запева, да потрчи некуд, али одмах наиђе неко горко сећање, кој 
 сам свој заложила да га добијем свега, да буде само мој... да и мене огреје сунце среће...{S}  
мо у Америку.{S} Али да се чувамо њега, да нас не опази; може те отети...</p> <p>Љубица се дуго 
ицу.</p> <p>— Шта ће приз...{S} Ах, да, да... трже се одједном полицајац, треба за општину, реч 
мраку... деца не дишу, слушајући... да, да.!...{S} А мај, знате, треба оставити на понављање и  
тељица, велите, тргла се? </p> <p>— Да, да... потврди Гојко тако живо, да се капетан мораде осм 
 као велики украс човеков.</p> <p>— Да, да... чули смо, одавно смо чули, па све разговарамо са  
ити, да је се и родио за то: да страда, да се пати вечно...</p> <p>Дође и Љубица.{S} Изменила с 
 тренутак да што пре излети из разреда, да се не осрамоти <pb n="124" /> пред децом.{S} Промуца 
 створи стална, одлука: да се све кида, да се живи пређашњим животом, да се избегавају, по цену 
 »Доста ми је само што знам да је моја, да припада само мени и никоме другоме.{S} Нека страдам, 
тра, Љубица застаде између два воћњака, да се надише овога мирисног, чистог ваздуха.{S} Одједно 
о једва дочека што му се пружа прилика, да са њим остане на само, па се одмах диже, не задржава 
и се наћи какав трн или дебља стабљика, да не жуљи ноћу господина.{S} Радећи то, чича једнако о 
ама, у току дуго година, тако изрибала, да се црнило виђаше само по крајевима. »Међутим има дос 
м у цркву, па је тада у себи помишљала, да ће и она дочекати тај срећни дан, кад ће овако исто  
аше љубави.{S} Та она је толико читала, да је љубав нешто много светлије, узвишеније...{S} Сећа 
егла по земљи, само главу мало подигла, да боље види и чује...{S} Што очи не могу да постигну,  
ица је са своје стране много допринела, да се хладноћа међу њима увећа, а то само због оног без 
 новопостављена учитељица већ приспела, да су одборници са кметом данас код школе, да одређују  
, пренеражена.{S} Није никад помислила, да ће то такав утисак учинити.{S} Мислила је: то је зло 
има, да се мало прибере од тога бунила, да дође к себи.</p> <p>— Не могу, не могу...{S} Све ме  
обичну вештину многих старијих учитеља, да целе године туку децу душмански, а на испиту деца ве 
 <pb n="35" /> плива у срећи и сновима, да се весели животом и сунцем...{S} Нема никакве бојазн 
ини да радимо обоје са овим малишанима, да радимо много, неуморно...{S} И кад нам затреба одмор 
" /> и сестрине, да остане још са њима, да се мало прибере од тога бунила, да дође к себи.</p>  
еко, далеко... само да не мисли о њима, да не страда...</p> <p>— Ах, ја сам несрећна!...{S} Ник 
, показујући јасно да је душа успавана, да је срце обузето тврдом леденом кором.{S} Налактила с 
ак сматра за толико проста и неотесана, да и не гледа у њему каквог конкурента пред Љубицом, ал 
ду.</p> <p>— Говоре ли што за капетана, да неће и њега?...</p> <p>— Кажу, биће премештен.{S} До 
..</p> <p>»Да ли је толико лакомислена, да је могу занети златне ствари?...{S}Да ли ће се опет  
 тешко нерасположење.{S} Ни сам не зна, да ли осећа према њој још што осим жалости.{S} Срце му  
ог својих недела...{S} Али да и он зна, да га одовуд гледају!...{S} О, онда би заборавио оне уд 
а...{S} Расклањај руком пера кукурузна, да не шуште, па хајде напред опрезно, лагано... као зми 
 не само сада, но и после десет година, да буде скрушен, убијен, сатрвен тугом...{S} Управо не  
> <p>»Што ми не да Бог мира, мисли она, да се бар сита нарадим са својом децом?{S} Сад видим ка 
 лицу... »Најбоље ће бити, помисли она, да говорим са њим у повратку, сад кад пођемо.{S} Знам д 
<p>— Захваљујем... али сам тако уморна, да би ми сад одмор био пријатнији од јела.</p> <p>— Нећ 
стога дана дознали су и за Перу писара, да је осуђен на дугогодишње заточење. <pb n="158" /> До 
 да проспе читаву ватру горких прекора, да је посаветује како да се спасе од зла, јер држаше да 
еуморно...{S} И кад нам затреба одмора, да га нађемо у нашем гнезду...{S} Та то су тако мале, т 
 казали: да оставимо разговор за сутра, да се мало приберемо...{S} Хајдемо на рад: деца нас ода 
 том; зна да у џепу има доста банкнота, да ће тај новац обрадовати и помоћи брата, оца, све...  
ти узрок тога непријатељства, а Љубица, да би је задовољила, прича јој понешто о писару, избега 
 по вољи одговор.{S} Каква је то љубав, да се тако брзо заборави!...{S} Говори о њеној смрти, а 
тране, настави:{S} Понео сам га узгред, да не шиљемо нарочитом поштом.</p> <p>Гојко прими харти 
и рад... и ево ти сад још један разред, да би се олакшало залудној учитељици!{S} До сад се то н 
ор! одговори писар, па је пусти напред, да она прва уђе.</p> <p>Гојко иђаше по школи замишљен,  
Али зашто не могу да видим све унапред, да видим крај!...{S} Зашто не могу бар у душу да му зав 
 школе орловичке, поред усмене наредбе, да сутра...« и тако даље — стајаше написано на тој харт 
 другове...{S} А ми да ћутимо као рибе, да се не смемо мрднути, узвикну он са тешким болом, па  
нади од тога гласа и стаде насред собе, да чује боље, али се баш тада отворише спољна врата и В 
по соби.</p> <p>— Хајдемо у друге собе, да, видите.</p> <p>И Љубица проведе своје госте по цело 
беше доста говора, и ако кмет признаде, да му је »левизор« због мапе начинио »премедбу« и да му 
коловала у Београду, па сад дошла овде, да не буде оцу на терету, а богме и да потражи своју ср 
у глави кљуца, кљуца...</p> <p>— Хајде, да те поведем, рече му, ухвативши га под руку са отворе 
а се већ тако навикла на његове походе, да их у извесне дане и сама очекује, постале су јој чак 
е овог јадног старца.{S} Како ће, каже, да живи човек са дванаест динара месечно, побојте се Бо 
 из учтивости, тек нек се што год каже, да се не ћути, а одборници му понајлак помагаху.{S} Нај 
грмљавина.{S} Да ли је то истина, Боже, да ли је не варају очи и слух?!...{S} Полако још напред 
S} Сва је утеха у томе, што он сазнаје, да би имао право, па чак и дужност да то учини.{S} Али  
ла кап отрова!...{S} Да ли да их убије, да смрви, да уништи све ово, што се још по мало у помрч 
ек гледаћу да од сад буде све друкчије, да вас слушам — она нарочито удари гласом на ову реч —  
м, сањивим погледом, који јасно казује, да њена душа не учествује у раду.{S} Стојан је нешто за 
каква друга изласка из тешке неприлике, да јој је Гојко једино уздање...</p> <p>А он је мислио  
су одборници са кметом данас код школе, да одређују учитељици квартирину, пошто она нема стана  
шло до мете; таман да одморим родитеље, да се одморим и сама од оног сиротовања и гле!...{S} За 
да се да ће се то све окренути на боље, да ће све ићи старим путем.{S} Зато не оде родитељима,  
вади је, али не може да притисне дугме, да је отвори.{S} Руке му врдају, а у прсту нема ни толи 
у душевну издржала за ово кратко време, да већ беше малаксала, у њој и не беше више снаге за да 
а бурно, живо.{S} Не сме да се покрене, да мрдне ма чиме..{S} Само гледа, гледа у ову погнуту ф 
кну он: урачунајте све до краја године, да се не мучите са овим лудацима.{S} Ја ћу то са њима з 
ине, братове <pb n="202" /> и сестрине, да остане још са њима, да се мало прибере од тога бунил 
ене, али не смеде показати знака љутње, да не увреди овако отресита госта; а Гојко, видевши ово 
је запита!</p> <p>— Докле ћеш ти, море, да ме вараш тако?{S} Знаш ли ти шта је љубав!...</p> <p 
 причали.{S} Ви ми рекосте, чини ми се, да је изненада упао у вашу учионицу?</p> <p>— Јесте! од 
ј:</p> <p>— Сад и сами јамачно увиђате, да сам имао права бринути се о светињи школе.</p> <p>Љу 
 — Курјака, лисице...{S} Хо, мој брате, да ти донесем каквих хоћеш кожа, па к’о живо звере!...{ 
штеником...{S} Све се надамо да дођете, да се видимо.</p> <p>Изиђе свештеник.{S} За чудо: и он  
око ње, па ето...</p> <p>— Шта мислите, да ли ће заиста бити отпуштена?{S} Ту је и Просветни Са 
ледајући зажареним очима у његово лице, да би отуд још пре одговора прочитао страшну вест...</p 
 а нешто због оскудице, оде до суднице, да покуша пречистити рачуне са досадањим председником,  
 Ако хоћеш да одемо заједно до суднице, да видимо.</p> <p>— Како не, како не!...{S} Зато сам и  
 се с доста вештине али и муке стараше, да навикне дечје ухо разликовању ова два гласа.{S} Љуби 
шљаше ни на шта друго, али тек осећаше, да би му много пријатније било, кад би и учитељица стан 
опираху, док њихови мужеви не изјавише, да ће се то све свршити мирно, тихо, без сватова, осим  
бичину оцу, а пред вече се сви вратише, да би се сутра рано могао наставити редован посао...</p 
со.{S} После дужега пропитивања нађоше, да је Љубица врло мало прешла, али су јој деца добро ус 
отресити, паметни и лепи човек њен муж, да су све ове згодне и лепе ствари у собама, — њене ств 
 се плашиш?...{S} Ама рекох ли ја теби, да нам нико ништа не може...{S} Нико!... разумеш!...{S} 
љицу.{S} Господин Пера отворено изјави, да је он већ учинио што треба, да двојица учитеља буду  
, а последњи пут доста отворено изјави, да би добро било кад би он био премештен.{S} Писар јој  
ова!...{S} Да ли да их убије, да смрви, да уништи све ово, што се још по мало у помрчини беласа 
ступише у двориште, Љубица одмах опази, да нови колега целом својом појавом и држањем одговара  
сматраше само учитељице, и одмах опази, да се ниједна не интересује оним што се ради на збору.{ 
ла...{S} Чиме би се кметови трошкарили, да није школскога приреза?{S} Него ви очекните док ми д 
ши то, путник се диже и пожури к школи, да би застао школски одбор на окупу.</p> <p>»Учитељица  
се стараше да радом угуши све те мисли, да се отресе тога бунила и да буде присебна.{S} То јој  
 у стању извршити ниједну од тих мисли, да нема довољно смелости и одлучности за то, и у души м 
, знам ја: да ја нисам само привремени, да ви’ш како би облетала.{S} А овако, баш ми је тешко.{ 
:</p> <p>— Да видимо како је у општини, да нису тамо моје признанице.</p> <p>— Нема општина ниј 
 и лепе ствари у собама, — њене ствари, да је то њено гнездо!</p> <p>Боже, па она је то и желел 
 се окретати око себе, као да се увери, да доиста нема свеће.</p> <p>Љубицу удари ова реч као м 
Љубици и Гојку беше необично сазнавати, да је тај човек, који им је причинио толики бол, сада т 
у шалу.{S} Кога ди сте наумили заклати, да се тако брзо обогатите!{S} Нека, молим вас: тако мла 
нима.{S} Али ипак мораде себи признати, да је највише охлади одговор оног дечка, који рече да с 
з целог живота, чега би се имао сећати, да није тога лепог доба, детињства...{S} Зар да се не с 
у душе, и она се не смири док не осети, да јој је сваки делић тела, као и душа, прожет овим зан 
<p>Али истога часа она као у сну осети, да се тај фатални дан не може више избегавати, не знају 
 страдања, држећи да то тако мора бити, да је се и родио за то: да страда, да се пати вечно...< 
ни се и уплаши, јер се могао домислити, да му он не би узалуд овакову походу чинио.{S} Мисао му 
 јасно да никоме ништа не може учинити, да је рођен само за то, да страда и трпи и да сваки има 
>— Господине Гојко, рече писар улазећи, да вам издам часком плату, па изволите тамо у собу, зов 
Ну Гојко нађе да треба и њему што рећи, да је незгодно ово дуго ћутање, па се обрте сапутници:< 
 ако је добро знала да су то само речи, да се то говори у другом смислу.{S} Ко ће разумети женс 
он је тако тесно спојен са њеним бићем, да се већ више не може отклонити.</p> <p>»Како то, мисл 
 себе, јер држаше да је одбегла сасвим, да га је оставила.</p> <p>Она изиђе и застаде на степен 
Зашто не могу бар у душу да му завирим, да видим шта има <pb n="193" /> тамо, шта осећа он...{S 
пљује се новом часништву добром гозбом, да не буде »мало пројахано«.{S} Према томе, и количина  
лазе! заповеди писар с таквом оштрином, да се није могло ни помишљати на отпор.</p> <p>Гојко се 
зати нервозно.{S} Он се пожури говором, да би заглушио њену зебњу.</p> <p>— Ето, купио сам часо 
све кида, да се живи пређашњим животом, да се избегавају, по цену живота, овакви поступци.</p>  
 желела је да се упозна са том дечицом, да се зближи са њима.{S} Знала је начин којим се то нај 
о!« И зашто баш сад мора, онако кришом, да му предаје онај велики замотуљак у крпама?...{S} И С 
зна човека — вели нам господин капетан, да и ви имате некакве жалбе на пређашњега писара овога  
.</p> <p>Љубица опази да је он помућен, да је у некакву бунилу, па се уплаши, не знајући шта ће 
о ћутање.{S} Сви гледаху учитеља, а он, да би ма шта радио, продужи брисати се и онамо где је с 
е последњих дана.{S} Ја видим, рече он, да ми се спрема велика несрећа... неће проћи ни две нед 
а бити срећан, те како срећан!...{S} О, да знаш како ми је тешко што ми те отимају, а ја... ја  
нарочито пред људе, ако наиђу?...{S} О, да тешка срама!{S} Па још ако је и она све то слушала.. 
легоше заједно на Љубичин кревет.{S} О, да дивне, ретке среће!...{S} Чудне ли лепоте и радости: 
оуздано, ништавно, лепо само као мисао, да теши онога који страда, али неостварљиво, јер нема к 
довом.{S} Ћата се највише дао на посао, да се ти гласови раструбе, а он им је управо и био пово 
срца. — Он јој вели да ради свој посао, да се не плаши ничега.{S} А за писара, како оно... <pb  
<p>— Да, да... потврди Гојко тако живо, да се капетан мораде осмехнути. — Сад ће радити озбиљно 
ује децу по глави...{S} Ко би помислио, да се у таквој школи целе године разлеже јаук и плач ја 
та је осећала.{S} Знала је само толико, да је не веже за њега љубав, јер она не осећаше љубави. 
вати неку веселу песмицу и сипати јело, да носи на сто.{S} Кад чу да је он већ ушао у собу, она 
 мисао.{S} И он осећа да се приближило, да је дошло време кад ће та црна мисао да се претвори у 
 лице, које се од ономад тако изменило, да овај човек изгледа сад сасвим други.{S} Нестало и ст 
 говорили и мислили, ипак им се чинило, да неће бити тако покварених људи, који ће тај злочин и 
где кључа и кипи врела крв...{S} Овамо, да се живи!... да се живи!...</p> <p>..{S}После неколик 
му, одмах сам решио да морам ићи овамо, да се обавестим са вама и да се извиним...</p> <p>Љубиц 
ам.{S} Па одмах треба да шмугнеш овамо, да те нико не опази.{S} Разумеш ли?...</p> <p>— Како не 
а.</p> <p>— Ви... ви... ви кажете тамо, да... да ја... поче он замуцкивати, задуван и узнемирен 
и.{S} Хајдемо... хајде да се приберемо, да радимо...</p> <pb n="144" /> <p>Она скочи, узе његов 
право у очи...{S} Научила је она давно, да из очију своје деце чита њихове мисли.{S} Љубица поц 
она његова жена!... настави он збуњено, да би себе оправдао. — Раструбила је по целом срезу и с 
веровати да је то све у истини свршено, да је онај отресити, паметни и лепи човек њен муж, да с 
е сврши нешто страшно и необично важно, да се приближује остварење његових најтајнијих и најскр 
} Ја не бих, ја знам да је то безбожно, да не ваља... али што ћу кад само срце игра у мени, сам 
да у говору Љубичину има нешто нејасно, да јој она не казује све како је.{S} Само се још није м 
исли: неће ли бити и незгодно и опасно, да га пусти на таку близину к себи, а још више јој паде 
е нешто запиткивати, али тако неумешно, да деца одмах опазише због чега се она обраћа к њима, п 
е... видећемо.{S} За сад, упамти добро, да ниси ни прстом мрднуо.{S} Ћути и чини се невешт свем 
ришти, кука...{S} Стој, господине Перо, да знаш како је бешчастити учитељске породице!...{S} Па 
е може учинити, да је рођен само за то, да страда и трпи и да сваки има право причинити му стра 
 да су све друго очекивала, само не то, да ће им се овај прљави, криви путник приказати као учи 
е страх, хтеде устати, али не учини то, да не би тим указала велику пажњу Богосаву.</p> <p>— Ви 
ама опажати, а то је и Гојко напоменуо, да јој деца почињу бивати све више утегнута и повучена, 
кога доба, и тако умешно води разговор, да се Љубици и Гојку чини, као да је он већ годинама ме 
од блата.{S} Дохватиш се руком за плот, да би прекорачио бару, а рука клизи по мокром и хладном 
пила у тако пријатељство и поверљивост, да овај сад стаде премишљати: како би било да је питам  
и својом смрћу хтео да ми учини услугу, да ме задовољи потпуно... </p> <pb n="201" /> <p>— Идеш 
<p>— Нисам још ништа примила..{S} Кажу, да немају.{S} Ако хоћеш да одемо заједно до суднице, да 
/> <p>— Сви кажу да је он сила у срезу, да му нико ништа не може...</p> <p>Сад дође ред на капе 
 око њена стаса и приђе јој тако близу, да се нису могли гледати у лице. — Ја... ја... казао са 
ад непрестано правила такав инат Гојку, да се овај већ није смео појавити пред њом.{S} Чим га о 
а га придену у косу, па приђе огледалу, да види како стоји у коси.{S} Изврсно!...{S} Она спусти 
лештима.</p> <p>— Сад да идемо у школу, да радимо, настави она, поправљајући разбарушену косу р 
а и он први разред.{S} Хајдемо у школу, да вам саопштим.{S} Ала ће да зине!</p> <p>Љубица збиља 
 то одједанпут улети беда у њену школу, да јој помути задовољство?{S} И шта је то те се писар т 
ик одведе Љубицу у један крај, к столу, да сврши упис и наплату улога, а Гојко угледа Вељу у пр 
ко и прича ваздан тамо...{S} Дај, вељу, да видим нашу »младу« како изгледа као муж, говори Влај 
рата.</p> <p>Гојко је сам изјавио жељу, да њих двоје издржавају њена брата, док је у школи.</p> 
ко хоће да <pb n="199" /> навикне жену, да се не меша у његове »послове.« Жена је зато да слуша 
спремила ручак, али му Влајко напомену, да тај спремљени ручак они могу и довече појести, пошто 
ећ све знао, па стаде мислити о лекару, да ли ће доћи сутра рано, као што је обећао.{S} После с 
рочито дошла да чује коју реч о писару, да види шта је то: треба ли да се боји чега, или ће јој 
 је мислила да почне са њима коју игру, да заметне шалу и смех, желела је да се упозна са том д 
<p>— Што бар не дође одмах по распусту, да седиш с нама овде?...{S} Него тако... изгуби здравље 
 под!...{S} Ти ли се нађе, црвенкапићу, да бешчастиш ово свето место, у које ниси достојан ни д 
 ту згунторила... нећемо тако, братићу, да ми ноћас жуљиш господина.{S} Јок.{S} Уморан човек, п 
.. скоро ћеш и заборавити да имаш кућу, да те овде неко чека и брине се о теби.{S} Само та судн 
ник, смишљала је како ће да викне децу, да их окупи око себе, али чим стаде у дворишту, опколиш 
већ изгуби памет и предаде се сва срцу, да је оно води...{S} Та она је тако срећна, тако срећна 
ишта!...{S} Да није то капља?...{S} Ах, да седнем у ово жбуње...</p> <p>И она се спушта на земљ 
знаницу.</p> <p>— Шта ће приз...{S} Ах, да, да... трже се одједном полицајац, треба за општину, 
огађаје...{S} Он могаше схватити одмах, да Стојан однесе собом највећи његов страх, његово прав 
Ах, а ја сам мислила да страдам за њих, да приносим себе на жртву, а оно није...{S} И њих сам у 
се анатеме туку, склањај се испред њих, да сачуваш своју главу.{S} Тако је то, братићу мој!...< 
је причинио толики бол, сада ту уз њих, да стоји као тешки кривац и очекује казну за своја неде 
меје, а хтела би да каже бар једну реч, да захвали.</p> <p>— У десет часова тачно пустите децу  
оли, кад се ожене!...{S} Научило, знаш, да мења... ка рђав слуга газде... па то одмах у скитњу. 
и врела крв...{S} Овамо, да се живи!... да се живи!...</p> <p>..{S}После неколико недеља цело ј 
азагна густу маглу...{S} Да се живи!... да се живи!...</p> <p>Гојко, нешто из радозналости а не 
жбеника... »Гле, па шта ће сад бити?... да отпусте, на свагда... са вечитим жигом срама, без по 
 <p>— Ви... ви... ви кажете тамо, да... да ја... поче он замуцкивати, задуван и узнемирен.{S} А 
х.</p> <p>— Да узме ваших девет ђака... да има и он први разред.{S} Хајдемо у школу, да вам сао 
и немилост несавесним, бесним људима... да нам бешчасте породице, другове...{S} А ми да ћутимо  
, обрћући главу изласку.</p> <p>— Па... да се вратимо! одговори Гојко неодлучно, увиђајући и са 
— Па, ако ћете ми дати за три месеца... да напишем признаницу.</p> <p>— Шта ће приз...{S} Ах, д 
овде, слатки братићу...{S} Немам куд... да умрем овде... .</p> <p>— Оставите га, молим вас, реч 
сећа, само трчи напред... брже, брже... да не буде доцне...</p> <p>Да ли се то развиђа, расвању 
ти, и зашто?...{S} Јамачно оде ономе... да и њега пита, па после?... хм... после ће ме ваљда за 
да излазимо са децом.</p> <p>— Јесте... да... нарочито је мени за земљопис...</p> <p>— Хоћете ш 
> <p>— Са децом, веселник.{S} Шта ће... да се склони од зла; боље му је.{S} Сад ће и он изићи.{ 
дик и њој своја страдања, свој пораз... да јој да прилике да ликује над њом!...{S} Не, не...{S} 
нарочито удари гласом на ову реч — и... да се слажемо...{S} Молим вас, опростите ми!« Она пружи 
!...{S} Чекајте мало да дођем к себи... да оставимо разговор за сутра.{S} Али вам опет кажем: ј 
е мој, хоће да ми те уморе паксијани... да закопају жива човека!...{S} И ти је опет молиш, кучк 
 лепо...{S} Гојко се стаде прибирати... да, то је жена, врло млада жена, али такве лепоте, какв 
на њега никад не бих могла руке дићи... да не бих могла убити никога.{S} И он се, јадник, од то 
полумраку... деца не дишу, слушајући... да, да.!...{S} А мај, знате, треба оставити на понављањ 
и.{S} Нисмо ми, онако рећи, зликовци... да затварамо учитеља своје деце... нако без кривице, по 
а га добијем свега, да буде само мој... да и мене огреје сунце среће...{S} Јер доста се страдал 
{S} Овај, ја сам баш хтео сам да вам... да вас...{S} Напротив!...</p> <p>— Шта напротив? запита 
ћи.{S} Свеједно, сад бар знам да сам... да сам... и одједном јој заигра обла округласта брадица 
, а тебе неће, јер си му ти потребан... да му не сметаш.</p> <p>— Како то мислиш?... не знам.</ 
 Ниси могао да дознаш од ћате, онако... да га превариш: хоће ли данас долазити?{S} Гојко никога 
 ове промене, па ако је штогод онако... да јој ми можемо помоћи, онда да скочимо...{S} Једаред, 
сећаше само гнушање и бол, али Гојко... да му је само да провири једним оком, само за тренутак  
а ћу, душице, све да трчим, тамо-амо... да скупљам где год има што за <pb n="173" /> тебе прија 
баш не хтеде одмах, онако драговољно... да се то сврши.{S} Све нешто отеже и одуговлачи: те чек 
га страдања, <pb n="159" /> још и то... да буде врхунац муке и патње...{S} Ветар фијуче на махо 
кама... шта?...{S} И њима тако нешто... да им чистимо ципеле, на пример...</p> <p>Гојко уздахну 
опа кад седоше у соби.</p> <p>— Преп... да, јест... свршио сам Учитељску Школу, промуца Гојко о 
 грејаше у послу.</p> <p>— Ви, одмор... да.{S} Хе, ваши су мали, не треба се са њима много жури 
 <p>— Хо, голубице, па то и хоћу баш... да ту покажеш мајсторију: да стигнеш и у школу и у кујн 
 љутито.</p> <p>— Добро... него знаш... да се ћата што не љути? промуца пандур бојажљиво.</p> < 
среза и платодавац учитељски...{S} Хм.. да... чујемо ми тамо у срезу, дођоше нам после и акта о 
и... ћорав или сакат.{S} Море, знам ја: да ја нисам само привремени, да ви’ш како би облетала.{ 
веома расположен и нарочито ради Гојка: да му помогне намеру, јер је већ увидео куд овај смера. 
ренутка у њој се створи стална, одлука: да се све кида, да се живи пређашњим животом, да се изб 
по три дана...</p> <p>— А шта би хтела: да се ухватим за сукњу, па да ти цео дан пиљим у очи?.. 
м од себе, али се сетила очевих савета: да је ћата велика сила у општини и да треба увек са њим 
ој одједном дође на памет да се запита: да ли су њени поступци за то време вазда били умесни?.. 
оћи ти се не може.{S} Једино ти остаје: да зажмуриш па ништа да не видиш и да те се ништа не ти 
ен.</p> <p>— Добро сте мало пре казали: да оставимо разговор за сутра, да се мало приберемо...{ 
списак, како он рече, а у самој ствари: да мало напари очи на лепој учитељици. — Код ње је нова 
и, брате, не волим онај сељачки обичај: да се руча ма шта...{S} Одвоји мало сира, које јаје па  
одно отеже и намешта с нарочитим циљем: да што више раздражи Љубицу.</p> <p>— Код таке фајн-жен 
стан, па се врати са одлучним захтевом: да се њему одреди накнада у десет, а учитељици двадесет 
она остави кћер и зета са тврдом вером: да је то срећан пар и да ће веома сложно живети. »Помоз 
јко јој не рече то с нарочитом намером: да види хоће ли одмах сама запитати и шта ће радити кад 
{S} Одузели су нам и тај једини заклон: да нам је бар хлеб обезбеђен, кад радимо посао ваљано.{ 
 трчи за бисаге, а он се даде на посао: да мало уреди и дотера свој жалосни стан.{S} Пренерази  
тако мора бити, да је се и родио за то: да страда, да се пати вечно...</p> <p>Дође и Љубица.{S} 
гову доласку, не знајући ни сама зашто: да ли због ове самоће и непрекиднога ћутања, или је ту  
и хоћу баш... да ту покажеш мајсторију: да стигнеш и у школу и у кујну.{S} А ја ти, брате, не в 
 ни излазило међу људе.{S} Таман рекох: да ми буде од помоћи, а оно... </p> <pb n="19" /> <p>Љу 
S} Којешта!{S} А мати ме лепо саветова; да не би ње, ко зна како би било...{S} Него ја њега леп 
осле наступити црно и горко разочарање; да ће нестати снова и наступити оштра, сурова јава...{S 
јма о хигијени.{S} Треба <hi>власт</hi> да их научи...{S} Без <hi>силе</hi> не иде...</p> <p>Уђ 
 да се умири... »Шта ли је то иза мене? да није пандур?...{S} Како га нисам опазио!«...</p> <p> 
пружаш руку!...</p> <p>— Шта ћу?!...{S} Да терам даље, мени је горе...</p> <p>— Море, видим ја  
 место, где би канула кап отрова!...{S} Да ли да их убије, да смрви, да уништи све ово, што се  
зео да ми будеш тутор, него жена!...{S} Да ме слушаш, а не да ми туторишеш!{S} Коме се не свиди 
све ближе...{S} Не види се ништа!...{S} Да није то капља?...{S} Ах, да седнем у ово жбуње...</p 
же!...{S} Ах, па она ће да плаче!...{S} Да ли?...{S} Не, није то... </p> <p>Вратнице се давно з 
 свет, живот, а ја хоћу да живим!...{S} Да живим!«... понови она опет и одједном осети, како се 
ред.{S} О, како сам тада страдао!...{S} Да знате како су тешка дечја страдања, нарочито јадне,  
 се...{S} Или је то она вриснула?...{S} Да ли је то био њен глас?...{S} Она се једва диже, и ла 
е руке савијене око његова врата?...{S} Да ли то њене груди тако бурно дишу на његовим грудима? 
 зовем у Америку... шта ћеш боље?...{S} Да побегнемо од овога света, који нам не да живети у ми 
>»Шта је то... шта хоће ове жене?...{S} Да ли ја то добро чујем!{S} Па овде готово сви доводе д 
S} Сва гори као ватра.{S} Хоћете?...{S} Да дођем, а?...{S} Али нећу, ако ме ви не зовете...</p> 
 пре... или се то њему само чини?...{S} Да ли да јој говори још, или само тако да је гледа... г 
шећи се.{S} Како ће то изгледати?...{S} Да ли има смисла?...{S} Како ће тамо бити?...</p> <p>—  
вши какве ли ће судбине она бити?...{S} Да ли ће се намучити, као што се ова жалосница намучила 
 зашто, зашто све то мораде бити?...{S} Да ли је требало коме моје страдање... оцу, мајци, брат 
тако да је гледа... гледа и ћути?...{S} Да се не уплаши!</p> <p>— Душице, не бој се, не плаши с 
амо у собу...{S} Али што ће тамо?...{S} Да изнесе на видик и њој своја страдања, свој пораз...  
p> <p>»Па он бар да је друкчији!«...{S} Да је онакав, како је она замишљала свога нежењена коле 
та.{S} И то све Веља, он избегава...{S} Да окушам ја завести разговор међу њима?...{S} Ко зна ш 
азити... дуго газити, до уништаја...{S} Да, али он то не може извршити, осећа да не може, зна д 
 су учионице, ни колико имам ђака...{S} Да ли је спремљено све што треба <pb n="12" /> за отвар 
на девојка у Београду није понела...{S} Да дођем сутра да донесем, хоћете ли?...{S} Све, све... 
а, а ја одмах помислила бозна шта...{S} Да ли је тако?«...{S} И она понови у памети његов пређа 
</p> <p>— Говори брже... сад, сад...{S} Да га не оставиш жива!...{S} Па чим дођеш... право у он 
говор.</p> <p>Гојко све више зебе...{S} Да је то она обична хладноћа, која наступа изненадно, п 
сплетем... чим погледам у те људе...{S} Да ли су страшни?...{S} А како ли је њему?...« И он при 
главу, а мисли се само роје, роје...{S} Да се све то угуши, заборави, па да се живи ко и до сад 
p>— Господин казао скоро ће подне...{S} Да пустиш децу кући.</p> <p>Она опази да је Стојан глед 
еди, а снага се млада топи и вене...{S} Да се само побегне од тих страшних дана и још страшнији 
... оно је ишчупано, нема га више...{S} Да нисам познала праву љубав, било би ми свеједно... ни 
очи крећу и заустављају се на њој...{S} Да су десет пушака наперене на њу, лакше би јој било... 
 ме ту Пера навлачи на зло, видим...{S} Да апсим, ни крива ни дужна човека, и то сад баш, пред  
 А нама остаде онај дневник онако...{S} Да идем да га закључим, рече он смешећи се,</p> <p>— Ид 
у Америку, хоћеш?...{S} Кажи само...{S} Да се сакријемо од овога дволичног народа...{S} Па ти ћ 
мрад бити кажњен за лажну доставу...{S} Да, му закука једномесечна плата!...{S} Кажем ти: док т 
јарко сунце и разагна густу маглу...{S} Да се живи!... да се живи!...</p> <p>Гојко, нешто из ра 
је занесену, љубављу очарану душу...{S} Да, она љуби!...{S} И љуби првом, страсном, девојачком  
обро, то је добро што те она не зна.{S} Да идеш сад одмах у срез, па се прво извести је ли се в 
 њена слуха долази читава грмљавина.{S} Да ли је то истина, Боже, да ли је не варају очи и слух 
 Еј, веселнице, скапала си од глади.{S} Да ти начиним часком кајгану?</p> <p>— Не треба... не м 
ога четвртком а код другога недељом.{S} Да живимо, брате!...</p> <p>— Нама изволите свакад неде 
p>— Какво?... узвикну Веља уплашено.{S} Да није?... и он пружи руку на чело.</p> <p>— Хм.. тако 
ана, узвикну Љубица, дигнувши главу.{S} Да је раније па да свратите, али је већ мрак...</p> <p> 
се претворила у трајну, жудну пажњу.{S} Да јој је да не пропусти ни један покрет учитељев.{S} А 
ода, па ето, стоји све као у свињцу.{S} Да узме сад да он почисти, не сме — дићи ће прашину, оп 
 ли да идемо после подне у Брезовац.{S} Да пустимо децу рано, па да идемо.</p> <p>Гојко се изне 
.{S} Шта ли ће бити?{S} Куд оде сад?{S} Да ли ће га затворити, и зашто?...{S} Јамачно оде ономе 
</p> <p>— Јеси ли гладан, господине?{S} Да идем да кажем Стојану нек донесе штогод за јело?...< 
да ја тражим премештај у други срез?{S} Да то учиним сад одмах, док још нема опасности.</p> <p> 
ду, о скромном гнезду и тихој срећи?{S} Да ли се то све одједном угаси под првом навалом громов 
 Како би било да окрене други начин?{S} Да се огледа!</p> <p>Једне недеље дође он на ручак сумо 
ала уредне признанице.{S} Шта је то?{S} Да ли није стигао да заведе признанице или... или не зн 
овором, па тек после на главну ствар. — Да скувам кафу, настави она да се не би ћутало.</p> <p> 
ста брадица, а очи се овлажише сузама — да сам избачена из свога друштва!...{S} И они ме сви гл 
ко, смешећи се.</p> <pb n="165" /> <p>— Да се женим?...{S} Хо, младићу, ја сам то све преживео. 
 или о кући, ни о чем другом. </p> <p>— Да ли да пошљемо на станицу за месо? запитала би га она 
 учитељица, велите, тргла се? </p> <p>— Да, да... потврди Гојко тако живо, да се капетан мораде 
и бол што је притискао душу...</p> <p>— Да презирем?... узвикну Гојко, дркћући од њена блиска п 
у се као велики украс човеков.</p> <p>— Да, да... чули смо, одавно смо чули, па све разговарамо 
ца?</p> <p>— Јесте, господине.</p> <p>— Да ли је школа далеко одавде?</p> <p>Дете се обрте к се 
од премештаја неће ништа горе.</p> <p>— Да ли да заведем у деловодник? запита Гојко, савијајући 
} Питајте Гојка како он мисли.</p> <p>— Да, славно иде! одговори Гојко одлучно.</p> <p>— Видим  
ка буде!{S} Ја ћу вас слушати.</p> <p>— Да будеш моја!...{S} Хоћеш?...</p> <p>Она се хтеде испр 
а погледа са немим поштовањем.</p> <p>— Да ли је много тешко постићи такав успех?</p> <p>— Па н 
 Шта ћете? пита га она у чуду.</p> <p>— Да се венчамо, зар ниси обећала!</p> <p>И она зна да му 
улевала некакав нејасан страх.</p> <p>— Да узме ваших девет ђака... да има и он први разред.{S} 
писа признанину, па му показа:</p> <p>— Да ли ће бити добро овако? запита она бојажљиво.</p> <p 
кроз ваздух и смешећи се рече:</p> <p>— Да понесемо оружје...{S} Зли су им пси.</p> <p>— Јесте. 
изиђоше у ходник, она настави:</p> <p>— Да видимо како је у општини, да нису тамо моје признани 
о сад није смео отворено рећи:</p> <p>— Да се венчамо... то је!...{S} И то одмах, што пре...{S} 
.</p> <p>— А, ви сте Моравац.?</p> <p>— Да, одговори он, а из очију му нестало оне сањивости, п 
 свиди прво место, је л’ прво?</p> <p>— Да, сад почињем.</p> <p>— Колегу ћете имати доброг, за  
p> <p>— Зар је време да идемо?</p> <p>— Да идемо.{S} Треба да видим тамо у школи све... нисам н 
ишан: овај пио воде јутрос, па... је л’ да не сме узети навору?</p> <p>— Не сме... одговара она 
идиш...{S} Кад је човек болестан, треба да лежи...{S} Гле како му гори глава, и руке вреле...{S 
е да идемо?</p> <p>— Да идемо.{S} Треба да видим тамо у школи све... нисам ништа још прегледао. 
ао истрке:</p> <pb n="82" /> <p>— Треба да се изврши наредба Министрова, одвојте ми деветорицу. 
о.{S} Реците само колика нам сума треба да безбрижно проживимо.{S} Све да вам спремим.</p> <p>— 
 убиство.</p> <p>Лекар записа шта треба да се набави болеснику, па изиђе.{S} Пред вратима га са 
е попа, идући уз њих.{S} И дечица треба да се одморе добро, дуг је пут, а и ви.{S} Па да се упо 
е.{S} Куд баш сад да ми дође, кад треба да сам нај...најслободнији!«...{S} Познао сам вас одмах 
 се лепо, чисто; спремила све што треба да је готово, кад јој нови господар устане, па сад, вес 
о ће дознати од Стојана колико му треба да зна.</p> <p>— Добро одговори он.{S} Можемо... само р 
о значи да ја до године на испиту треба да добијем петицу?</p> <p>— Па... требало би... рече он 
ме да вам ово предам.{S} Па одмах треба да шмугнеш овамо, да те нико не опази.{S} Разумеш ли?.. 
 ја што кажем коме ђаку, он одмах треба да устане, па да ми стојећи одговара.</p> <p>Досади јој 
: ех!...</p> <p>»И нико је не присиљава да седи са њим.{S} Што, зар не може она устати и рећи:  
оже да јој се одупре, она и не покушава да се врати, јер осећа да то не може бити, и сву обузим 
гледна предавања, али претходно захтева да обоје оду к њему у госте и да проведу заједно цео не 
пренерази, уозбиљи се и већ беше готова да проспе читаву ватру горких прекора, да је посаветује 
...{S} Уђе и право за камџију... зна га да је безмоћан као дете, јадник!...{S} Гори му, страшно 
на раду кад они стигоше.{S} Замолише га да не прекида посао, а они се наместише на дну школе, и 
ња, одмах посла дете к Гојку, молећи га да дође њој.{S} Гојко одмах дође, али <pb n="123" /> му 
о, па се одмах диже, не задржавајући га да још мало поседи, као што би био ред.{S} Влајко и Љуб 
 да се обрати ради уписа, а сад је рада да плати сав улог од почетка године.</p> <p>Љубица стај 
 онако... да јој ми можемо помоћи, онда да скочимо...{S} Једаред, кад пусти децу кући и стаде т 
а ћу њему поклонити деветорицу, па онда да имамо обоје по педесет ђака«.{S} Она је још и тада с 
 даје њоме знак некоме иза његових леђа да се умири... »Шта ли је то иза мене? да није пандур?. 
јући ову јадницу како се мучи.{S} Увиђа да треба проговорити, али ко може сад реч прозборити, к 
ко га издаје присебност, и он већ увиђа да ће проћи овако ако га она не заустави.{S} То је без  
одговори депозитар отегнуто.{S} Онда ја да издам за све месеце?</p> <p>— Разуме се, одговори др 
емо... у смедеревску Јасеницу.{S} Па ја да га зовем...</p> <p>— Чекај, молим те ту...{S} Заклон 
..{S} Само се ти не плаши...{S} Знам ја да ниси крива...{S} Шта ти знаш, као мало детенце!...{S 
.</p> <p>— ’Натема је!...{S} Луд сам ја да идем на робију или још да изгубим и главу због њених 
еколико бутела пива. — Него да кажем ја да узму другог човека, кога младића.</p> <p>Стојану заи 
етодике, па морамо и ми.{S} Шта, зар ја да изгубим два месеца са овом дерладијом узалуд; а шта  
 за лепо пријатно живљење!...{S} Зар ја да не прођем добро, и моја будућност зар да не буде сја 
и таки, јадниче ојађени?!...{S} Гле, ка да је сад из воде извађен.{S} Па ти си слаб, братићу!.. 
...{S} Полуде, свете ми Петке!...{S} Ка да му је сестра, или ти жена...{S} Мишљах и он ће се пр 
на.{S} Наша... школска... а то ти је ка да речеш моја, господинова и госпођина.{S} Нас смо трој 
 устане, па сад, весела, и срећна, чека да се он пробуди.{S} Седи тако, сва блажена и занесена  
аслушамо о некоме, па нам се да прилика да се упознамо. — Изволите! рече он, враћајући се у кан 
радован учитељ, што му се да та прилика да јој ма шта рекне.</p> <p>— Ама чекај, господине, ста 
еома богат, те се и Љубици даде прилика да чује што ново и необично, али она не беше у стању да 
секоше.{S} Сутра дан деси му се прилика да чује смелу изјаву писареву и шаљив одговор Љубичин.{ 
ам ја како је он био окупио председника да је оптуже због неморалног владања...{S} Њу, једну од 
ља се одмах по ручку диже и позва Гојка да га прати, јер се мора вратити кући раније.{S} Гојко  
 дође јој мати.{S} Стојан извести Гојка да је сад тамо у кући још већа ужурбаност: баба Смиљка  
т ђака«.{S} Она је још и тада сазнавала да би то било нешто веома необично, нешто што се нигде  
еограду.{S} Неколико пута је покушавала да побегне кући, али је знала шта је тамо чека, па је с 
ије мисли, само је Љубица јасно увиђала да нема никаква друга изласка из тешке неприлике, да јо 
са отвореном одвратношћу, али се бојала да му што не буде у путу, па после она крива.</p> <pb n 
ква страшна мржња, и ја сам се спремала да га убијем...{S} Шта нисам тада мислила, о Боже!...{S 
би се то могло окренути, и ако је знала да њено срце никада више не може припадати ономе, који  
досадно!«...</p> <p>»О, што нисам знала да ће се <hi>онако</hi> свршити!... понављаше она већ с 
 ових смелих речи, и ако је добро знала да су то само речи, да се то говори у другом смислу.{S} 
</p> <p>— Ман’те се...{S} Кад бих знала да ће овако ићи целе године, бацила бих све још сад.</p 
о за најсрећнијега, кад би она пристала да буде твоја жена, а?...{S} И Веља га погледа тако, ка 
дете и доведох кући.{S} Тада сам видела да на њега никад не бих могла руке дићи... да не бих мо 
 руком за врата.{S} Она је и заборавила да старешине воде оштра рачуна о владању државних служб 
.{S} Не, не!... живот сам свој заложила да га добијем свега, да буде само мој... да и мене огре 
нам... управо овај... нисам ни долазила да потписујем спискове, али сам узимала на признанице.{ 
ко лепо живе!{S} И она је, ето, мислила да ће и њу та судбина стићи одмах прве године, али види 
ње у аптовини иза куће: тада је мислила да ће се исто тако играти и кад буде велика као мати, и 
рочито учио. .</p> <p>Љубица је мислила да почне са њима коју игру, да заметне шалу и смех, жел 
ростији, ништавнији, а некад је мислила да њега нема важнијег лица у селу.{S} Сад јој је и мајк 
..{S} Не, не...{S} Ах, а ја сам мислила да страдам за њих, да приносим себе на жртву, а оно ниј 
ом проговори:</p> <p>— А ја сам мислила да не можете да ме гледате од мржње, јер сам вас доиста 
 примим за два месеца и још сам мислила да узмем унапред и за овај, а они не даду...{S} Па сам  
а у тамницу, мучи га, па кад се уверила да његово срце куца само за њу, пружа му руку!..{S} Ха- 
нешто до сада очекивала, али се уверила да су наде варљиве и узалудне.{S} Променила се много.{S 
 вези са тим.{S} Али је она већ навикла да угушује мисли о томе.</p> <p>— Кажи господину нек из 
 слушају даље рад, па по свршетку посла да пређу у стан.{S} Веља позва децу, па настави рад.{S} 
м раду.</p> <p>Љубица је нарочито дошла да чује коју реч о писару, да види шта је то: треба ли  
ди, још како!</p> <p>— Мени није невоља да се тако довијам, одсече се Љубица.{S} Од мене ће на  
ростире се по свој цркви, и она помишља да то мирише божја душа.{S} И гле, то исто сада!...{S}  
м.{S} Хоћу да вам испричам, баш ћу вама да испричам, а никад живом човеку нисам то поверио.{S}  
а Стојан не види добро, може оно рукама да те напипа...{S} Хе, али им он није дао ни опепелити: 
де га прекинути.</p> <p>— Е сад ви нама да дате један савет, јер зато смо управо и дошли, рече  
сним осећањем...</p> <p>Па зар она сама да сруши ову, муком озидану зграду своје среће!...{S} З 
сва, као у грозници, не знајући ни сама да ли је то из страха, или љутње, или јаког узбуђења.{S 
дркће у његовим рукама.{S} У глави нема да се јави ниједна мисао: као да је прогутала велику до 
 одлучно, па видевши да се писар спрема да избаци неку пошалицу на Гојков рачун, <pb n="42" />  
 да заповедају, а мени, што?... шта има да ми буде тешко.{S} Мојој деци ја заповедам, а друге с 
дно, добар је и нож!...{S} Али он поима да се с ножем треба приближити баш уз њега, гледати пра 
 онда окрени: што посла онога паксијана да ме убије, и мене и мог вамилијаза?...{S} Баш му реци 
може...</p> <p>Сад дође ред на капетана да поцрвени и обори главу.</p> <p>— Хм... којешта!...{S 
ама идеалише.{S} Полако... биће времена да све видите и да се у свему разочарате.</p> <p>— Али  
не може извршити, осећа да не може, зна да нема толико смелости.{S} Опет је бољи револвер.{S} Г 
у реду и добро, али не мисли о том; зна да у џепу има доста банкнота, да ће тај новац обрадоват 
а школске ствари ни мало не тичу, а зна да школски одбор има деловођу — њега, Гојка.{S} Он га ч 
амо, зар ниси обећала!</p> <p>И она зна да му је обећала венчати се са њим, и ако има живу жену 
као на шибу.{S} Шта ће он тамо, кад зна да неће умети ни проговорити.{S} Истина, ово су неки до 
 она би се радо дигла од стола, али зна да би то изазвало читаву буру...{S} Остаде седећи, узим 
S} Осећа и глад, глад у желуцу, али зна да не би могао ништа у уста метнути.</p> <p>После подне 
..{S} А Гојко се не боји испита, он зна да су деца ваљано спремљена, и то му није првина.{S} Ал 
е икога, без помоћи и саучећа... он зна да, би се и сам пред вече кренуо Вељи, ризикујући да и  
но због њене самоће и сиротиње, јер зна да тако исто чами и његова сестра, па ваљда ће се наћи  
вецкајући сабљом нарочито, нек чује она да он одлази.</p> <p>Гојко само трчи с прозора на прозо 
ну ствар. — Да скувам кафу, настави она да се не би ћутало.</p> <p>Гојко се изненади, управо уп 
 је то све варљиви сан...{S} Та зар она да буде његова, она...{S} Гледаше је некад као полубога 
љубавне жудње?...{S} Никад га не чу она да тако њој говори...{S} Гле како дркће и трепери тај п 
са оним завођењем наплата и расхода, па да сведемо рачун.{S} Не сме се дуље чекати, јер кад дођ 
кли по кући.{S} Не дам ти, каже она, па да си још толики...{S} И држи бре, и повуци и потегни,  
 је да иде вечерас цркви, субота је, па да ноћи тамо, али га сад очекује важнији посао.{S} Чим  
дина потпора; то су ми и очи и руке, па да ми њега узмете.</p> <p>— Дете нек остане, а ти чича  
..{S} Кажем ја вама: по зубима лоле, па да ви’ш како ће да врте репом.{S} Море, право мушко!{S} 
коме ђаку, он одмах треба да устане, па да ми стојећи одговара.</p> <p>Досади јој се ова напрег 
...{S} Да се све то угуши, заборави, па да се живи ко и до сад!...</p> <p>Устала је весела, спр 
ите!{S} Нека, молим вас: тако млади, па да идете на робију...</p> <p>— За вас је слатко и на см 
ај и моли.{S} Еј што нисам ја млађи, па да видиш чуда!...{S} Све би је ’вако песницом, па за вр 
 попа..{S} У место да су они сложни, па да се удруженим силама бране, они ударе свако на своју  
b n="154" /> <p>— Бар да је нежењен, па да му приличи! одговори јој другарица, окрећући се боко 
 одмор; он је извесно то и очекивао, па да дође у школу.{S} Љубица подиже очи на њега, али се о 
/p> <p>— Нека, доста сам и ја патио, па да гледам једаред и њено страдање.</p> <p>— А ти, чини  
у Брезовац.{S} Да пустимо децу рано, па да идемо.</p> <p>Гојко се изненади; овакав предлог није 
да понесем твој белег и један динар, па да видиш, као руком!...{S} Нема ’наке врачаре и траваре 
се демонски.{S} Они сад тамо ручају, па да им поквариш весеље...</p> <p>Љубица подиже главу и с 
та би хтела: да се ухватим за сукњу, па да ти цео дан пиљим у очи?...{S} Хохохо!...{S} Ала би т 
 глава и леђа, колико се испребијах, па да ми је ко гођ и њему да што учини.</p> <p>— Е не бриг 
 само једну реч...{S} Кажи да хоћеш, па да се кренемо одмах...{S} Нека ово све нек остане, што  
оже сад да скочи из заседе!... па... па да је сву...{S} Али на што то?{S} Он, он је ту једини у 
..{S} И снови црни, из дана у дан... па да се полуди од бриге.</p> <pb n="200" /> <p>Пред вече, 
 ала је то друштво неправедно!...{S} Па да ли ће ме довека презирати, чак и онда, ако ја постан 
одморе добро, дуг је пут, а и ви.{S} Па да се упознамо...{S} Ко зна кад ћете нам опет доћи.</p> 
ица, дигнувши главу.{S} Да је раније па да свратите, али је већ мрак...</p> <p>Гојко се трже и  
гледа.{S} Срећа још те је опазио писара да излази на двориште, иначе би га овај затекао баш как 
а му и срце живље куца, али се он стара да га за сад угуши, јер му данас и у оваким околностима 
ад среће видео.{S} И свака несрећа мора да се разбије о моју главу!...</p> <p>— Море ћути, то ј 
сане, одговори му председник, тако мора да буде.{S} До сад се уписивало сваке године само по де 
али кад пружи корак, таман има простора да корачи четири пута.{S} Иде унаоколо, укршта средином 
ограду није понела...{S} Да дођем сутра да донесем, хоћете ли?...{S} Све, све... хоћете?...</p> 
ек сад ћу да ти чиним...{S} Хоћеш сутра да ти донесем златан часовник... двадесет дуката сам га 
тегло нешто у грлу, па не може ни гласа да пусти.{S} Она се диже са столице, па дохвати рукама  
 је не жали, он није у стању овога часа да осећа ма што.{S} Претучен је, смрвљен догађајима, па 
о и суморно; чини се да ће свакога часа да загрми гром у овом гнезду.</p> <p>Најпре Љубица опаз 
идевши да не може ни из једног предмета да истера већу оцену од јединице, нестаде га.{S} После  
 се потом Стојану, како те није срамота да се човек овако мучи код тебе жива!...</p> <p>— Море, 
њу...</p> <p>Љубица гледа и отвара уста да нешто каже, али је стегло нешто у грлу, па не може н 
, кад Љубица ућута, би му незгодно: шта да ради?... о чем сад да говори?...{S} Баш би јој радо  
S} А овај Стојан чека одговор...{S} Шта да му каже?...{S} Доктор га још може и излечити!...{S}  
 још може да се разбије...</p> <p>— Шта да радим, научи ме, настави Гојко очајним гласом, па му 
он.{S} Јамачно капетан није...{S} А шта да одговорим, како да почнем?!«...{S} И он кашљуцну, пр 
е.</p> <p>Љубица је дуго премишљала шта да ради.{S} Како би било да окрене други начин?{S} Да с 
 и да сте се саветовали са колегама шта да радите.{S} Он <pb n="58" /> обори очи, а преко лица  
ек она је сад на живој муци, не зна шта да каже.{S} Гојко је гледа не дишући, а и писар некако  
...{S} И баш ће јамачно доћи!{S} Па шта да ради он?{S} Ништа, као и до сад... ћутаће и гледаће  
буњен, оборене главе, не знајући ни шта да ради ни куд да се дене, само обрће очима десно и лев 
о, осврћући се око себе, не знајући шта да ради. »О, како је досадно!...{S} Све ће се понављати 
> <p>Љубица гледаше, не знајући већ шта да мисли; осећаше само како јој се крави лед око срца,  
стаде са болесником, не знајући још шта да мисли и не разумевајући потпуно свој положај.</p> <p 
 Једино ти остаје: да зажмуриш па ништа да не видиш и да те се ништа не тиче.{S} Онда ће и она  
ог потеса, опрости се са гостима, обећа да ће их скоро походити и врати се. </p> <p>Љубица и Го 
 одраслих кћери најрадије говоре, обећа да ће кроз годину дана сам наћи пашенога, само нека сва 
р само о раду у школи.{S} Велимир обећа да ће доћи к њима са целом својом школом, па ће тако за 
} Да, али он то не може извршити, осећа да не може, зна да нема толико смелости.{S} Опет је бољ 
нажно гони у наручја тој девојци, осећа да га нешто снажно привлачи к њој.{S} И кад би имао мал 
ог образа.{S} То неко дише уз њу, осећа да је то дисање и врло топло...{S} Али од тог места пол 
сли: нема више ни бриге ни зебње; осећа да је све у реду и добро, али не мисли о том; зна да у  
 само се бојаше да не падне...{S} Осећа да му се у глави много, много мути, и он почиње говорит 
: хтела би да изгледа пријатна, а осећа да јој то у овом тренутку не иде од руке.</p> <p>Учитељ 
де је нешто гушити у грудима; она осећа да се овога часа извршује једна нечувена неправда, једн 
 учионице и почеше рад.{S} Љубица осећа да неће моћи данас ништа урадити.{S} Мисли не могу да < 
...</p> <pb n="78" /> <p>И Љубица осећа да се две руке све више савијају око ње, а она нема сна 
 кратких кукова. </p> <p>И Љубица осећа да јој се све више враћа старо расположење, осећа се у  
о, што се летос крио од ње, а сад осећа да му је она ипак најмилија, најдража.</p> <p>После два 
у.{S} Она зна шта је узрок томе и осећа да ме може ништа учинити да нестане ове појаве.{S} Узро 
трос у селу...{S} Он не види, али осећа да је тако.{S} Кад они ступише на врата, у школи настад 
о усвојити ту црну мисао.{S} И он осећа да се приближило, да је дошло време кад ће та црна миса 
но доћи и какво ће бити, тек само осећа да је оно све ближе и да ће се њена срећа разлетети као 
на и не покушава да се врати, јер осећа да то не може бити, и сву обузима очајање, ужас... али  
пресече преко срца.{S} Она се не досећа да је настало време озбиљном раду, не види да Влајко им 
д школским вратницама.{S} Стојан истрча да отвори вратнице и види те изненадне госте, кад из са 
 ће чича Стојан сенца... мирише ка душа да заспиш к’о јање.{S} Јес’ братићу!... </p> </div> <di 
 сестра, па ваљда ће се наћи добра душа да и њој помогне...{S} Чуди се како је рђаво протумачил 
са њим, ако падне где у путу.{S} Покуша да га мало расвести, приђе му близу и проговори:</p> <p 
 презирете ме?... прошапта она и покуша да развуче усне у осмех, али се оне искривише и задркта 
а овакова ведрина!«...{S} И он је готов да викне из свега, гласа, али се још уздржава, јер га ј 
еке многе хонораре, па није ни имао кад да нас води у вежбаоницу.</p> <p>— То је рђаво, врло не 
 он никад не долази узалуд, а ретко кад да дође с добром вешћу и са чистом намером.{S} Обузе је 
ги меша; у таке послове...{S} Нисам рад да ја будем крив... </p> <p>— Кажи ми само, тако ти Бог 
вио и стегао као клештима.</p> <p>— Сад да идемо у школу, да радимо, настави она, поправљајући  
то друго: јамачно ме она тужила, па сад да нас саслушају обоје.{S} То ће и бити!{S} Али зашто?« 
1" /> <p>Гојко се баш збуни.{S} Шта сад да јој каже?...{S} Доиста му није ни противна ни одврат 
и развратник!...{S} Ах, што не може сад да скочи из заседе!... па... па да је сву...{S} Али на  
 стоји све као у свињцу.{S} Да узме сад да он почисти, не сме — дићи ће прашину, опазиће га. »Н 
.. обузела је дрктавица.{S} Сети се сад да има нешто страшно, ужасно... ту је око ње, где ли... 
ркташе целим телом, осећајући да ће сад да се сврши нешто страшно и необично важно, да се прибл 
, и таман се стаде домишљати шта ће сад да ради, на коју ће страну да гледа, шта ће са децом, а 
 му незгодно: шта да ради?... о чем сад да говори?...{S} Баш би јој радо сам саопштио ко је отп 
ца се болно осмехну...{S} Све друго сад да прескочим, па последње из школе...{S} Чујте само!{S} 
> <p>— Госпођица није имала коме до сад да се обрати ради уписа, а сад је рада да плати сав уло 
о к њима?</p> <p>— Нас двојица ћемо сад да путујемо... у смедеревску Јасеницу.{S} Па ја да га з 
е он у себи, мрштећи се.{S} Куд баш сад да ми дође, кад треба да сам нај...најслободнији!«...{S 
који држаше високу столицу и чекаше ред да се поздрави са учитељем.</p> <p>— Ово ви је вамилија 
 невреме.{S} Он је, вели, казао једаред да ће дати учитељима нешто пара тамо о Божићу, док поку 
немаде шта одговорити, знајући у напред да ће соба бити све гора и све нечистија, ако се он сам 
..{S} Ја сам мислио чак и за нас штогод да одвојиш.{S} Станка још иде боса...</p> <p>Љубица зад 
овај не уме ни да обели!« Не може народ да издржи оволике терете...</p> <p>— А ви затворите шко 
главе, не знајући ни шта да ради ни куд да се дене, само обрће очима десно и лево, скрећући пог 
" /> тебе пријатно...{S} Ха, ја ћу тебе да окитим!...{S} Ово није ништа што имаш... ситнице...{ 
преклињања једног млађег човека и молбе да му се дете не узима у школу, јер то му је најстарији 
?...{S} Смрзнућу се.{S} А ако ме оставе да преноћим, а овакова ведрина!«...{S} И он је готов да 
ди задовољна...{S} А ја ћу, душице, све да трчим, тамо-амо... да скупљам где год има што за <pb 
ма треба да безбрижно проживимо.{S} Све да вам спремим.</p> <p>— Ха-ха-ха... окрете Љубица у ша 
су то деца неука, дивља, па не може све да иде као по лоју...</p> <p>— Е доста, изађите сад мал 
го нас је, рече му отац, па не могу све да изхраним.{S} Узеће те господин Младен, даће те у шко 
 више савијају око ње, а она нема снаге да се томе одупре.{S} Просто не може да се мрдне, не мо 
и... дај да се бежи!...{S} Не могу ноге да се покрену...{S} Она обори главу и замисли се...</p> 
, које су га интересовале; тако сазнаде да је новопостављена учитељица већ приспела, да су одбо 
приближи.{S} Њему заклецаше ноге, стаде да баца погледе у страну и, ни сам не зна како, приђе л 
преко дворишта и уђе у ходник.{S} Стаде да се прибере.{S} Беше се веома уморила и узбудила.{S}  
о... незгодно: сами обоје!« После стаде да мисли о школском одбору и осети да га обузима његова 
са своје дете и затим чича Стојан стаде да позива једног по једног родитеља унутра.{S} Уђе једа 
Удружење?</p> <p>— Не знам коме ћу овде да се обратим, а до сад сам био.</p> <p>— Добро, ја ћу  
пун силе и одушевљења, кипи и тражи где да излије своју сувишну снагу.{S} Отуд толика воља за р 
им изразом кокетерије. — Ама немамо где да вас уведемо.{S} Децо, дајте коју столицу.</p> <p>»Хм 
ко, плашећи се.{S} И куд ме ђаво наведе да је дирам!</p> <p>— Није требало, одговори му Стојан. 
 ја и ти на само... видећемо.{S} А деде да видимо то са учитељем.{S} Баш ме ту Пера навлачи на  
о: </p> <p>— Најбоље још нек нам нареде да им чувамо децу, која их има, а девојкама... шта?...{ 
ије очекивао, а би му по вољи.{S} Хтеде да се упусти у разговор и да је пита што за писара, па  
ко, па како је угледа, поцрвене и хтеде да прође.{S} Она се насмеши неким болним осмехом, па му 
Дође јој то врло смешно и она већ хтеде да се насмеје гласно, а Пера отвори капак, положи драго 
олу, а они: »одбегла«...{S} Е нека виде да није, и да не треба тако брзо каљати човека...{S} А  
о, бесмислено, апатично...{S} Веља виде да овде нема више никаква посла, па се спреми за одлаза 
је право у очи и не трепће.{S} Она виде да је погрешила, али осети да не вреди сад исправљати п 
атићу, мени је обећала!</p> <p>Она виде да Веља хоће да убије Стојана, па побеже у школу; ту је 
 жалосни стан.{S} Пренерази се кад виде да соба опет није почишћена.{S} Већ пети дан је како на 
ама.{S} Љубица се веома зачуди кад виде да учитељ већ предаје о словима.{S} На табли стајаше ве 
не буде Љубици по вољи.{S} Али кад виде да га она сама увек позива и да се радује сваком његову 
ркивати.{S} Гојко то опази, па чим виде да је Љубица свршила посао, приђе јој и одведе је на дн 
ва сведока и испиташе их.{S} Гојко виде да ту нема шале, па се прибра и стаде се бранити, али м 
Пролазећи ходником школским, писар виде да се отварају врата на Љубичиној учионици, па коракну  
арски.</p> <p>Гојко испи, па одмах виде да се и Пера и Љубица нешто смеше и гледају њега.{S} Ба 
.{S} Рибице...</p> <p>Љубица одмах виде да је то пијан човек, па брзо појури вратницама, али не 
ор и да је пита што за писара, па увиде да је то незгодно.{S} Свеједно, и онако ће дознати од С 
 о свему саветоваше са Вељом, јер увиде да овај не само паметно мисли, но многе ствари унапред  
ја остајем на речи.{S} Хајдемо... хајде да се приберемо, да радимо...</p> <pb n="144" /> <p>Она 
{S} А сусед Глиша даће коња...{S} Хајде да се тражи коњ!...</p> <p>И Гојко корача журно, брижно 
е, братићу, славе ми!...</p> <p>— Хајде да се прођемо мало, обрте се Љубица Гојку.{S} Још ми гл 
о да свали с плећа велики терет.{S} Оде да купи што за ручак... после неће моћи, кад почнемо ра 
з корена.</p> <p>— Стојане, дај ми воде да се оперем, прошапта она, видевши Стојана како је гле 
д је Гојко грдио власт, него само тврде да је то било ономад... некако тако.. ових дана.{S} Пос 
ог саопштења, писар се диже.{S} Он нађе да је ово за први мах као почетак, доста; а после већ,  
љиве са њене руке.</p> <p>Ну Гојко нађе да треба и њему што рећи, да је незгодно ово дуго ћутањ 
да Влајко затвори за собом врата, изиђе да види ко лупа.{S} Гојко куцну на прозор и доста јасно 
у сукњу, на леђа метну јелече, па изиђе да справи себи што за вечеру.</p> <p>...{S}А Гојко посм 
гледа у Гојка дуго, дуго... па јој дође да врисне од бола.{S} Побегне у школу и стане ходати, к 
ојима беше окована, и одједном јој дође да запева, да потрчи некуд, али одмах наиђе неко горко  
као да издаје обичну плату, а њему дође да заигра од узбуђења.</p> <p>— Баш вам хвала!{S} Не зн 
а уђе у собу, обрте кључ у брави и леже да спава... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
исао... може да буде и истина..{S} Боже да ли је то грехота што се радујем?{S} Ја не бих, ја зн 
p> <p>»Дакле то није само мисао... може да буде и истина..{S} Боже да ли је то грехота што се р 
грозницу, рече лекар, али код њега може да се излеже веће зло.</p> <p>— Какво?... узвикну Веља  
другу...{S} Прсти се заплели... не може да намести кажипрст на обарач...{S} Ха, ево!...{S} Вуче 
... никако да дође к себи...{S} Не може да разуме ове необичне и неочекиване речи, и све мисли  
 Једнако ме гледа душмански.{S} Не може да заборави онога...{S} Сваке недеље му иде на гроб...< 
окретан и живахан, као Веља?{S} Не може да се смири на једном месту, врти се на столици, игра м 
ребају многе школе.{S} Без тога не може да се ради ваш посао како ваља.{S} Него знате шта: упиш 
бездана вуче је нека сила и она не може да јој се одупре, она и не покушава да се врати, јер ос 
 Већ се навикао на страдање, па не може да замисли дан, који би му прошао на миру.{S} Срећом, д 
лио своје велике сањиве очи, па не може да се начуди, а Љубица оштро одговори:</p> <p>— Школски 
 малу кутицу.{S} Извади је, али не може да притисне дугме, да је отвори.{S} Руке му врдају, а у 
кће, трзају му се вилице, а очи не може да одвоји од оних сјајних и суманутих очију, које пију, 
уозбиљи и ћути упорно.{S} Гојко не може да дође себи од чуда. »Шта је ово сад?...{S} Овакав вес 
еше све лепо, и чисто.{S} Гојко не може да се начуди откуд се појавише толике ствари, чак и чис 
ге да се томе одупре.{S} Просто не може да се мрдне, не може једне речи проговорити.{S} Обузела 
шним, зверским погледом, и опет не може да се одвоји од њених очију, него гледа, гледа, гледа.. 
има и тргнути из заноса!{S} Баш не може да нађе ниједну мисао да почне разговор.{S} Не, не... н 
н са оном његовом пипавом мирноћом може да створи овакав живот... гле како се живо и весело раз 
тежак.</p> <p>— Али, молим вас, ко може да се не љути кад види овако мало дете, а препредено и  
p>— Море ћути, то је добро ако још може да се разбије...</p> <p>— Шта да радим, научи ме, наста 
већ решила, решила се!...{S} Брже, брже да не буде доцкан!... </p> <p>И она трчи, сплеће се и о 
..{S} И овде смањују додатке, чим опазе да је човек мекши.{S} Али ето и она зло прође, а није б 
Веља позва децу, па настави рад.{S} Узе да прегледа израђене задатке на таблицама.{S} У томе му 
е шоље црне кафе, па седе уз њега и узе да се послужи.{S} Влајко је пљесну руком по рамену, то  
о се не измаче оку његову, па одмах узе да јој објасни целу ствар.</p> <p>— Смрдибуба једна!... 
зишла до степеница у дочек.{S} Знала је да јој носи какав накит, то јој је јуче наговестио, па  
које јој се разли по лицу.{S} Видела је да има нешто повољно да јој каже, па очекиваше да прого 
игру, да заметне шалу и смех, желела је да се упозна са том дечицом, да се зближи са њима.{S} З 
 Али она се још надала...{S} Мислила је да се то може некако окренути, и ако није знала како би 
p> <p>— Шта ћу, знате!...{S} Срамота је да наш човек и друг лута по селима и тражи часнике, а д 
извијати слатко и речито.{S} Грехота је да она глоби наше село, кад ми и ’нако нисмо тражили дв 
ко се спремала до сад.{S} Нека, боље је да чува кућу.</p> <p>Једне вечери седи она у дворишту и 
почне разговор.{S} Не, не... најбоље је да она опет остане сама...{S} И Гојко се већ наже оној  
ријатности због тих украса, и замоли је да то све скине и остави код њега.</p> <p>— Не знаш как 
Гојко је уведе у своју собу, намести је да седне на столицу, па уздахну као од велика умора и п 
ила у трајну, жудну пажњу.{S} Да јој је да не пропусти ни један покрет учитељев.{S} А он ради ж 
један поглед на ове малишане довољан је да раскрави залеђено срце и душу да развесели.</p> <p>Ш 
али не рече ништа.{S} Ко вели: право је да се промази прво јутро по свадби, а већ после... хм.. 
се поздрави, па оде журно.{S} Мислио је да иде вечерас цркви, субота је, па да ноћи тамо, али г 
е од муке што не уме или не сме јасније да се изрази.</p> <p>Она га гледаше кроза сузе са отвор 
их једно од другога, старајући се обоје да се покажу што веселији.{S} Разговори се вођаху или о 
дубоко...</p> <p>— Осећало је срце моје да ти велику муку мучиш... знала сам...{S} И снови црни 
ис се већ завршује.{S} Деци се наређује да сутра дођу сви у школу.{S} Гојко и Љубица се договор 
радања, свој пораз... да јој да прилике да ликује над њом!...{S} Не, не...{S} Не тамо!...{S} Ал 
то онако, као што је чула своје сељанке да жале за покојником. <pb n="101" /> После се већ нави 
е, зелене траве, по којој су већ почеле да се купе росне капљице.{S} Вода се тихо слеваше преко 
у наплату незаведену, као пре, па после да те гоне полицајци, жури Ђокић председника.</p> <p>—  
он се стаде предомишљати... »Нека, боље да је не дирам, рече у себи, па стаде прстима чешљати б 
и ту претерао, али ће ова мисао најбоље да му ублажи гнев.{S} Он се хвата ње још усрдније. »Чуј 
 господин, па ми даде динар и замоли ме да вам ово предам.{S} Па одмах треба да шмугнеш овамо,  
 се трпи!... рече у себи.{S} Дође време да се опет страда!...{S} А ове ћу јесени тешко страдати 
 себе, па устаде.</p> <p>— Зар је време да идемо?</p> <p>— Да идемо.{S} Треба да видим тамо у ш 
дерладијом узалуд; а шта ће за то време да ми раде остали разреди?...{S} Јок, ја сам то са њима 
па, табла и т. д.{S} А сад је већ време да се почне радити.{S} И јесте ли видели како иде славн 
рине — зло!</p> <p>— Шта ћемо сад, чиме да те частимо? рече Гојко нудећи га у исто време столиц 
ови он; какав хлеб!{S} Зар још и о томе да се бринемо.{S} Реците само колика нам сума треба да  
од чега се плаши, не сме да зна, не сме да мисли о томе, али јој се то извило пред очима, па јо 
{S} Шта је то, од чега се плаши, не сме да зна, не сме да мисли о томе, али јој се то извило пр 
ежу, а срце лупа бурно, живо.{S} Не сме да се покрене, да мрдне ма чиме..{S} Само гледа, гледа  
ољи било увредити Љубицу, али он не сме да јој каже ништа.{S} Кад га она запита за савет, он се 
тају, како то све прима к срцу и не уме да се задовољи малим...{S} Живи с другом!{S} Па нека га 
а овако.{S} Баш ћу да огледам... не, не да огледам, него да и ја окренем овако, сасвим да окрен 
о потоцима!...{S} То је... оногај... не да се рећи...</p> <p>Љубицу удари нешто по глави, те јо 
ор, него жена!...{S} Да ме слушаш, а не да ми туторишеш!{S} Коме се не свиди, срећан му пут!... 
мале, тако ништавне жеље, па и то се не да!«...</p> <p>И опет се преда раду грозничаво, жудно,  
што вуче натраг, притеже га снажно и не да му пасти у зло, али се он отима од тога невидљивог с 
енутак, сваки покрет.</p> <p>»Што ми не да Бог мира, мисли она, да се бар сита нарадим са својо 
а побегнемо од овога света, који нам не да живети у миру и срећи.{S} И сама жудиш за миром...{S 
о кад год га види, а нарочито кад стане да се увија око учитељице.</p> <p>— Зашто нисте израдил 
детиње и друго што треба, па опет стане да преврће.</p> <p>А Љубица се наслонила на прозор па п 
} Нема више никакве зараде.{S} Ове цене да те Бог сачува: данас једна, сутра — друга.{S} Још да 
...{S} Другови из гимназије, па се чине да се не познају.{S} Господин Пера с нарочитим задовољс 
/p> <p>— Ама не питам те ја за одобрење да идем, него за мишљење, рече она, смешећи се.{S} Како 
жа руку, извињава се, моли за допуштење да поседи мало у школи... мило му посматрати овај заним 
боли ми се газда.{S} Знао сам, ако умре да немам куд... други ме нико не би тако милостиво прим 
о, мирно, марљиво... наставници се журе да наврстају оно, што је у току зимушњих непогода пропу 
пак се свакога часа нада добру, нада се да ће се то све окренути на боље, да ће све ићи старим  
вуче покривач на главу...{S} Старала се да више не мисли, док је не превари сан...</p> <p>Изјут 
ико више као васпитачици.{S} Паштила се да се навикне на лепо опхођење, на милостиве, пријатне  
њен, отираше лице марамом и спремаше се да изиђе, али кад виде колико новаца Љубица узе, и он с 
ну руку, изви је у страну и спремаше се да пљесне њоме из све снаге по том туђем образу, па одј 
ведоше решења у протокол, договорише се да се сутра изврши упис нових ученика у први разред, па 
 привремени!...{S} Али не мари; види се да ће бити мекши од воска: она ће моћи поступати по сво 
сар се одједном промени у лицу; види се да се спрема за некакву изјаву, па га почело обузимати  
 научи песми! помисли Љубица. — Види се да је нису знали до сад: ено још их учи како се то игра 
хе... кад није боље...</p> <p>— Види се да ми нисмо за село: треба, са њима бити друкчији.</p>  
 умешно, с вољом...{S} Тек ипак види се да не ради без напрезања.{S} Сва малопређашња брига одј 
ва му тешка... вуче га земљи... боји се да не падне на под...{S} Али се он отима, напреже се... 
> <p>— Аха, јест... хтедоше, чини ми се да га истерају.</p> <p>— Ја, па му директор опрости.{S} 
е не сме, већ су ту пред њом... чини се да им чује и само дихање.{S} Чудо је само како је не оп 
и.{S} Све је озбиљно и суморно; чини се да ће свакога часа да загрми гром у овом гнезду.</p> <p 
p>Љубица се сад тек сети посла, сети се да је још давно децу оставица иза школе, па о њима нико 
Уђе у школу опрезно, пажљиво, бојећи се да ни ваздух не узмути више него што мора.{S} Деца беху 
е збуни и готово хтеде проћи, чинећи се да не чује Љубицу, али се ипак задржа, очекујући с нест 
ово не разумем, рече она, спремајући се да изиђе и клањајући се писару.</p> <p>Кад изиђоше у хо 
икупљајући разне податке, спремајући се да спроведе кривца суду.</p> <p>Депозитар одмах запита  
ати за раме и заустави га, старајући се да му разгледа лице.</p> <p>— Можеш ли да идеш?</p> <p> 
т се намести врло опрезно, старајући се да не поремети ову тишину, која владаше у школи.{S} Сед 
да!«... узвикује он у себи, сагињући се да потпише платни списак.</p> <p>Узевши новац, он се по 
исла сад то почињати.{S} Рећи ће јој се да хоће нарочито да се покаже пред људима.{S} Нека, има 
 <pb n="53" /> бистре воде, чини јој се да са тим злослутим жубором отичу и њени најмилији снов 
рктала пламичка воштанице и чини јој се да говоре.{S} Јест, ено... види се јасно...{S} Беше у т 
{S} Одједном, у сред рада, учини јој се да чује са дворишта необично звецкање, баш као да је са 
убица га погледа зачуђено; учини јој се да он ово не говори будан, но као да сања.{S} Поглед му 
дном је подузе хладовина и учини јој се да нема смисла сад то почињати.{S} Рећи ће јој се да хо 
Она застаде, двоумећи.{S} Чинило јој се да треба нешто понети, и она као кроз сан види ону ства 
о приближаваше школи.{S} Учинило јој се да се одоцнила, и ако тек беше сунце огрејало.{S} Данас 
 се много наслушамо о некоме, па нам се да прилика да се упознамо. — Изволите! рече он, враћају 
после?...</p> <p>— Видећемо... бојим се да не пређе у запаљење плућа.</p> <p>— Аа!... па то не  
.</p> <p>Деца се зачудише.{S} Видело се да су све друго очекивала, само не то, да ће им се овај 
роговори Љубица, црвенећи.{S} Видело се да је због тога и зауставила Гојка, али није могла одма 
и јурну тамо.{S} За то време чини му се да чује дете где говори:</p> <p>— Повратила се... била  
 у сутону нејасно оцртава, и чини му се да сваки њен уздах односи собом по један део његова теш 
, удесио је све како ваља, и чини му се да је већ крајње време за напад.{S} Очекивао је потпуну 
 па је стаде посматрати.{S} Учини му се да се из саме душе његове појављује нека сила, која га  
а сеоског писара, а уз њега учини му се да промиче поред прошћа црвена полицијска капа.{S} Увек 
о је, убрза обрадован учитељ, што му се да та прилика да јој ма шта рекне.</p> <p>— Ама чекај,  
на столицу, а оно мокро покупи и однесе да га осуши.</p> <p>Гојко лежи сам већ читав час, не мр 
<p>— Ево пандура из среза...{S} Зове те да изиђеш.</p> <p>Изиђоше обојица, погледајући се знача 
за нас згода!</p> <p>— Е, а кад дознате да иде који од педагога, што цеди из сваког предмета?</ 
ди!{S} Прошлог љета пустите ми ово дете да ме надгледа овако старог и да ме што послуша, а сад  
</p> <p>— А ја сам мислила да не можете да ме гледате од мржње, јер сам вас доиста тешко увреди 
{S} Ја гледам кроз тарабу како не умете да се браните, одговори му она и зацену се од смеха, се 
ека, по целој његовој фигури, познаћете да је то нешто необично, а кад вам се приближи, изгледа 
пратите, рече гост.</p> <p>— Зар нећете да нам видите школу? запита Љубица као чудећи се.</p> < 
д овај смера.</p> <p>— Е сад ако хоћете да се мало прођемо, и бар да ме том приликом испратите, 
шају у политику?</p> <p>— А зар мислите да се овај грешни колега мешао, па ипак му је ово треће 
аци ићи у цркву.{S} И ви да се спремите да, идете са вашом децом.</p> <p>»Хвала Богу, чини ми с 
{S} Оном вашем другу из Брезовца реците да се чува од пандура...{S} То је, знате, чудан народ.. 
о сам вам... ви сте ми све!...{S} Дајте да заједно страдамо...{S} Можда ће се Бог и нама окрену 
зговараћемо на само о томе.{S} Гледајте да дођете још ове недеље, док је лепо време.</p> <p>— Е 
 издатак записан.{S} У осталом, чекајте да запитам господина Перу, он је ту пред комисијом, и п 
авши се мало. — Али ма шта било, знајте да не одступам од своје речи.{S} До вас све стоји... ре 
и:</p> <pb n="147" /> <p>— Само немојте да се промените до сутра...{S} Ја сам казао... нек се с 
...{S} Писар се изви, и док се он обрте да види какво је то чудо, оне сухе руке падоше на Љубич 
к, постави совру у хладу, и позва госте да заседну.{S} Беше све лепо, и чисто.{S} Гојко не може 
ији?</p> <p>— Ја — још луђи!{S} Кога ће да умири ово вечито чергарење, ово терање без кривице и 
он ка жаба на леду, па не зна у кога ће да гледа.{S} Нешто и код њих има, устумарали се ка гове 
емо у школу, да вам саопштим.{S} Ала ће да зине!</p> <p>Љубица збиља зину од чуда.{S} Још пре д 
... све више стеже!...{S} Ах, па она ће да плаче!...{S} Да ли?...{S} Не, није то... </p> <p>Вра 
, румене се танке уснице, мислиш сад ће да заишту лутку.{S} И гледа наивно, као да је мало у св 
о гледа, гледа, гледа...</p> <p>»Сад ће да плане... ево, тек што није...{S} Прво ће њега у леђа 
о себе...{S} Шта је ово?...{S} Докле ће да траје?...{S} Или да није смрт?!...{S} Ах, кад би то  
лазећи кроз ходник, смишљала је како ће да викне децу, да их окупи око себе, али чим стаде у дв 
ама: по зубима лоле, па да ви’ш како ће да врте репом.{S} Море, право мушко!{S} Она ће и за чич 
Ни сам не зна, управо неће да зна, неће да мисли о правом узроку, јер му је лакше забости нож у 
Јутрос сам је молио да не идемо... неће да чује...{S} А сад видим да се каје.</p> <p>— Еј, мој  
им јуче о коме то мој кмет говори: неће да ми купи десетне мере зато, што брезовичка учитељка с 
ан и пажљив према њој; не уме, или неће да дели милошту као други људи, него све некако онако.. 
н иде?...{S} Ни сам не зна, управо неће да зна, неће да мисли о правом узроку, јер му је лакше  
т они мисле о нечем другом, о чему неће да говоре преда мном... опазила сам то.{S} Али шта?...{ 
о да хтеде рећи: »ама вараш се ти, биће да је то који други што год погрешно; а видиш, ја седим 
 руке вреле...{S} Еј, кукавче мој, хоће да ми те уморе паксијани... да закопају жива човека!... 
..{S} То је, знате, чудан народ... хоће да наплете свашта.{S} А учитељица, велите, тргла се? </ 
е обећала!</p> <p>Она виде да Веља хоће да убије Стојана, па побеже у школу; ту је опет обузе м 
но није... свет је покварен, сваки хоће да уништи туђу срећу, ма немао сам никакве користи отуд 
и да тако мора поступати сваки, ко хоће да <pb n="199" /> навикне жену, да се не меша у његове  
реже памет, а све га заноси и опет хоће да наиђе оно црно, као пре...{S} Ха, сетно се!...{S} Ск 
 још један од Бокићевих пријатеља; рече да иде из среза.</p> <p>— Отпуштен Пера писар депешом.. 
њега сам ти и дошао.{S} Ти му сама рече да остави послуживање, па сад ето... треба уговор испун 
штине, купим порезу, па ми Богосав рече да сте дошли...{S} Дај, велим да се упознамо. </p> <p>Љ 
ше охлади одговор оног дечка, који рече да су лончићи за малу децу, а не за онолике ђаке.{S} Он 
епо, о »том учитељу« што је са њом рече да је мало онако... као луд, а неки пут је добар човек. 
заседе цео школски одбор у школи и поче да уписује нове ђаке.{S} У ходнику и дворишту пуно људи 
са како су стигли.</p> <p>Одједном поче да се смеши у себи, смеши се, маше рукама и види како с 
ако се зову њихова седишта и таман поче да им казује како се улази у школу, како се седи и пона 
ше далеко, веома »далеко«...{S} Он поче да се смеши, очи му се засветлише радосним сјајем, руке 
о, помаже је саветима и напослетку поче да држи предавања њеној деци.{S} Ради се озбиљно и свој 
вори он мислећи нешто...{S} Све ме вуче да паднем, а оно у глави кљуца, кљуца...</p> <p>— Хајде 
а је права грозница и све га нешто вуче да легне, — глава му тешка... вуче га земљи... боји се  
 своме страдању.{S} Гојко је избегаваше да јој не постане још досаднији, а тешко му већ беше гл 
нешто повољно да јој каже, па очекиваше да проговори, гледајући га радознало.</p> <p>— Дошао је 
чи.{S} Беше већ ушао у село, па гледаше да не изгуби из вида школу, која се, са својим високим  
роговорити.{S} Тешко!...{S} Она увиђаше да се међу њима почиње отворено непријатељство, <pb n=" 
ти неке нарочите манире, за које држаше да могу јако утицати на девојку.{S} И одједном, усред т 
ује како да се спасе од зла, јер држаше да још нема ничега озбиљнога; али чујући ово очајно јец 
 да види њу опет поред себе, јер држаше да је одбегла сасвим, да га је оставила.</p> <p>Она изи 
азије...{S} У његовој кондујити стајаше да је свршио основну школу; и он сам вазда се исказивао 
"178" /> свима силама, и само се бојаше да не падне...{S} Осећа да му се у глави много, много м 
ј је што је ту уз њега.{S} И он мишљаше да је само такво поступање у реду, а друго су све бапск 
ак.{S} Таман оп <pb n="119" /> смишљаше да се крене до председника, а споља га ловну оштар глас 
у чича и погледа Вељу, који се спремаше да га заустави.</p> <p>— Добро, добро!...{S} Иди ти сад 
 страдати?...</p> <p>Влајко се спремаше да легне, кад она одједном иза његових леђа зајеца...{S 
.. мртав!...{S} И она се таман спремаше да побегне из собе, а Гојко уздахну тешко... необично.. 
и она тихо, лагано, али јој срце лупаше да искочи из груди, а дихаше брзо, брзо као да се гуши. 
сећаше у својој близини, али се стараше да радом угуши све те мисли, да се отресе тога бунила и 
етену туђу реч.{S} А и згодније му беше да се овако изрази: нека знају да је свршио целу Учитељ 
 му помогоше и гости.{S} После зажелеше да он држи једно предавање.{S} И то им учини по вољи: у 
пред Гојком.{S} Љубица већ не може више да сакрива узбуђење и руменило, кад је по неки пут Влај 
ћи:</p> <p>— Па немој, болан, тако више да се мучите...{S} Глас му веома задркта и он застаде,  
 Нема шта ни да једе, а ја не могу више да дајем...{S} Нема више никакве зараде.{S} Ове цене да 
а краја, па и овој погодби.{S} Наредише да учитељица прима дванаест динара месечно а учитељ чет 
есној школи.{S} Још из дворишта опазише да је дошло доста чланова: из школе се чула таква врева 
врата?... еј незгоде!...{S} А онај пише да се не закључавају свакад«...{S} Полако, као сенка, п 
 Носи.{S} Нека прочита и нек се потпише да јој је саопштена наредба.</p> <p>Кад Љубица узе харт 
 школу.{S} Гојко и Љубица се договорише да <pb n="20" /> после подне прегледају са кметом учион 
} Беху пошли Вељиној школи, па свратише да се виде са Гојком и да се Пецић упозна са његовом до 
 улила нову снагу у грудима, па осетише да им се разлива нека пријатна веселост у срцу; осетише 
сиђе сунце близу брега, гости се дигоше да иду.{S} Веља се спреми да их испрати, а учитељка мор 
осу пред ово двоје јадника, који дођоше да заложе сву своју снагу за добро и напредак орловачке 
је политичке раднике. — Њему сви рекоше да су то само тек ’нако... празни гласови...</p> <p>— Н 
, па после ћемо лако...«</p> <p>»Рекоше да је много лепа и млада...{S} Сад право из школе помис 
 »одбегла«...{S} Е нека виде да није, и да не треба тако брзо каљати човека...{S} А ти није тре 
олео је како никад до сад није волео, и да му не беше деце, помишљао је озбиљно да бежи са њом  
левизор« због мапе начинио »премедбу« и да му је капетан строго наредио да још летос мапу набав 
и рачуне са досадањим председником, а и да чује шта се говори о промени.{S} Председник га дочек 
 је ту једини узрок свему... он треба и да страда...{S} Ево и њега!...</p> <p>Чим се затвори дв 
и кад виде да га она сама увек позива и да се радује сваком његову доласку, он се умири, и све  
...{S} И она види да ће нестати свега и да ће после наступити црно и горко разочарање; да ће не 
ве те мисли, да се отресе тога бунила и да буде присебна.{S} То јој најзад пође за руком...</p> 
ам ићи овамо, да се обавестим са вама и да се извиним...</p> <p>Љубица раширила очи, гледа и не 
лашили од нашег ономадашњег разговора и да сте се саветовали са колегама шта да радите.{S} Он < 
 ово дете да ме надгледа овако старог и да ме што послуша, а сад га опет тражите.{S} Не грешите 
и, тек само осећа да је оно све ближе и да ће се њена срећа разлетети као прах...{S} Па ипак се 
биљнијем чему према Љубици престао је и да мисли...{S} Нека се само овако продужи <pb n="140" / 
де, да не буде оцу на терету, а богме и да потражи своју срећу...{S} Толике учитељице удате, уп 
ету...{S} Срце јој стало, чини јој се и да не дише, и најбоље би било кад би сад одједанпут умр 
 Полако... биће времена да све видите и да се у свему разочарате.</p> <p>— Али за Бога, ваљ’да  
о захтева да обоје оду к њему у госте и да проведу заједно цео недељни дан.</p> <p>Љубици се ве 
е подне прегледају са кметом учионице и да саставе списак свију потребних ствари, које се морај 
пише око прозора, а неки беху поумили и да изиђу напоље.{S} У прво време и Љубица стаде зачуђен 
ета: да је ћата велика сила у општини и да треба увек са њим лепо поступати.{S} Она је сад разу 
је рођен само за то, да страда и трпи и да сваки има право причинити му страдање, само ако му т 
бавити и уредити, па га можеш научити и да ти помогне око ручка.</p> <p>— Зна он добро.{S} Него 
оли, па свратише да се виде са Гојком и да се Пецић упозна са његовом домаћицом.{S} Чим наступи 
 ти летос био? запита га само, па као и да не очекиваше одговора, стаде се освртати по дворишту 
 са тврдом вером: да је то срећан пар и да ће веома сложно живети. »Помози Боже!« се прекрсти с 
ољи.{S} Хтеде да се упусти у разговор и да је пита што за писара, па увиде да је то незгодно.{S 
р; он може што хоће... па по неки пут и да врдне...</p> <p>Љубица омрзе живот, постаде јој пуст 
мој, само знам да слушам моју господу и да им будем веран, а мени неће бити рђаво од њихне стра 
ад зна само да хода овако по дворишту и да гледа овога уплашеног фамулуса како стоји с мотиком  
.{S} А ти треба вешто да се прикрадеш и да предаш ово писмо његовој госпођи, разумеш?{S} Не сме 
аје: да зажмуриш па ништа да не видиш и да те се ништа не тиче.{S} Онда ће и она тебе оставити  
ома слаба, једва се креће.{S} Волела би да изиђе до своје деце, и нешто је јако вуче, али чим с 
 па не зна како да удеси лице: хтела би да изгледа пријатна, а осећа да јој то у овом тренутку  
 проговори ни да се насмеје, а хтела би да каже бар једну реч, да захвали.</p> <p>— У десет час 
о!... »И она би се наљутила, опазила би да се радујем.{S} Па што?... баш да видим шта ће радити 
је хтела понети, али се чуди шта јој би да то не узме, но пође овако празних руку...{S} Свеједн 
 сажаљење, прекор...{S} И опет рекао би да и његово дице вели: »Шта ћемо, кад нам је таква судб 
ни?</p> <p>Гојко поцрвене и најволео би да могаше тог часа у земљу пропасти.{S} Сад му беше нај 
 <p>Писар се обрће, нешто муца, хтео би да проговори, али жена му опет врисну па осу читав пљус 
 то извести.{S} Гојко признаде сам себи да није у стању извршити ниједну од тих мисли, да нема  
 ће сутра сви ђаци ићи у цркву.{S} И ви да се спремите да, идете са вашом децом.</p> <p>»Хвала  
бити наћи стан и џабе, па зар онда и ви да ми не платите ништа?{S} Ја имам по закону право на д 
звати кога на двобој, па одлучно изјави да ће и она ићи.</p> <p>Кад би време поласку, Љубица до 
само рашири очи...{S} Севну јој у глави да је то његова жена, и она већ претпостављаше револвер 
 братићу, још чупавији и гори; заборави да се умије, рече он, смешећи се.</p> <p>И Гојко изиђе  
јко!{S} И што је главно: сви су изгледи да више неће бити страдања...{S} О, само да се поживи н 
и <pb n="110" /> из школе, он му нареди да донесе мастило и хартију, па се врати унутра.</p> <p 
н врисак...</p> <p>Писар се прену: види да овако неће никад бити краја скандалу, па дохвати жен 
е се ружити, растурати...{S} И она види да ће нестати свега и да ће после наступити црно и горк 
 је води на муке...</p> <p>Богосав види да се она ућутала као окамењена, па чека његову реч, ка 
је настало време озбиљном раду, не види да Влајко има још и других брига осим школе: по чешће и 
ћи мрвице хлеба у уста, само да се види да она још руча.{S} А на душу пада све већи терет, све  
сли обузе је гнев. »Нека га... нек види да и ја нисам баш...« Она не доврши мисао: осети да јој 
Тако је, братићу мој!</p> <p>— Оно види да ја нећу да га ударим, па што се крије!</p> <p>— Хе,  
стане пред огледало, тргне се, јер види да се мора још седети.{S} Проклети нокти!... цело јој л 
.. сад?...{S} Шта ћемо?...</p> <p>— Оди да видиш...{S} Писар је доведе до врата Гојкове учиониц 
p>Кад већ уђоше у село, Гојко се понуди да отпрати Љубицу до њена стана.</p> <p>— Нека, молим в 
емену?!... па га пољуби у руку и понуди да седне.</p> <p>Стотинама питања и прекора управи она  
зажареним очима.{S} Прикачи га на груди да види како стоји, али мука: нема у школи огледала!... 
ј проговорио коју реч.{S} Прво се усуди да је погледа, јер мало пре то није смео учинити.{S} По 
ма бити друкчији.</p> <p>Гојко се усуди да је погледа, али се одмах трже и обори очи, јер осети 
ш ли ме, кажи само једну реч...{S} Кажи да хоћеш, па да се кренемо одмах...{S} Нека ово све нек 
ласом.{S} Часком, вели...</p> <p>— Кажи да не могу сад прекидати посао, одговори она одлучно, а 
 ноћи, и чим сване опет оде.{S} Он држи да тако мора поступати сваки, ко хоће да <pb n="199" /> 
> <p>Кад Гојко, око десет часова, опази да је Љубица пустила своју децу кући и он пусти своје ђ 
} Да пустиш децу кући.</p> <p>Она опази да је Стојан гледа некако у косо, некако необично, љути 
рише.{S} Скрену оком у страну, па опази да се и Љубица некуд далеко загледала, очи се сјаје, не 
овом гнезду.</p> <p>Најпре Љубица опази да се Влајко стално уозбиљио.{S} Није му се видела љутњ 
 друго... је ли?...</p> <p>Љубица опази да је он помућен, да је у некакву бунилу, па се уплаши, 
ка!...{S} То ће нас зближити, кад опази да ја ништа...</p> <p>Дочека је на дворишту и уведе у с 
/p> <p>Љубица настави рад, па кад опази да су јој деца заморена, пусти их на одмор.{S} Тек што  
о пореметити кога у раду, али кад опази да је Љубица сама, остави врата и приђе јој слободно.</ 
ет се продужи разговор.{S} Учитељ опази да му другарица непрестано ћути, па стаде мислити како  
аше испод Гојкових ногу, одједном опази да му се очи крећу и заустављају се на њој...{S} Да су  
не односе Љубичине и писареве, он опази да председник диже десну руку и даје њоме знак некоме и 
доше друкчији дани. </p> <p>Гојко опази да се у последње време Љубица одједаред измени: постаде 
љка, бистра и паметна жена, одмах опази да у говору Љубичину има нешто нејасно, да јој она не к 
? рече она тихим гласом, као да се боји да га не пробуди.{S} Сваки ко је преживео младост, мора 
ч о писару, да види шта је то: треба ли да се боји чега, или ће јој и Веља казати оно исто што  
, где би канула кап отрова!...{S} Да ли да их убије, да смрви, да уништи све ово, што се још по 
. или се то њему само чини?...{S} Да ли да јој говори још, или само тако да је гледа... гледа и 
 кући, ни о чем другом. </p> <p>— Да ли да пошљемо на станицу за месо? запитала би га она јутро 
мештаја неће ништа горе.</p> <p>— Да ли да заведем у деловодник? запита Гојко, савијајући испис 
<pb n="86" /> застаде, не знајући да ли да му све каже: незгодно јој помињати сиротовање своје  
се осврће у неприлици, не знајући да ли да му приђе или да се уклони, капетан га ослови:</p> <p 
ен, управо у двоумици, не знајући да ли да иде напред или да мало застане.{S} Она се диже и опе 
.{S} Гојко и Љубица се премишљаху да ли да иду и они на збор.{S} Они су испитани још велике нед 
аде узверено гледати око себе... »Да ли да иде у школу?...« То је сад фаталан корак, јер тамо ћ 
 Љубица пође за њим.</p> <p>— Хоћете ли да идемо после подне у Брезовац.{S} Да пустимо децу ран 
алити... свему има краја.{S} Мислите ли да би вас овај ширет жалио?...</p> <p>Љубица поцрвене и 
 и реда!...{S} Море, шта ту!... знаш ли да чак осећам неко задовољство кад потрпам у канате сво 
 да му разгледа лице.</p> <p>— Можеш ли да идеш?</p> <p>— А?... одговори он мислећи нешто...{S} 
 умори ’ваку добру душу!...{S} Хоћеш ли да зовемо доктора?</p> <p>— Зашто? зачуди се она, као д 
да нађе своју батину.</p> <p>— Хоћеш ли да идеш ти, учитељу? осврте се пандур Гојку, који стаја 
нина.{S} А што питаш?</p> <p>— Хоћеш ли да га убијеш?!... прошапта она неким пискавим, загушени 
ом и дркће због својих недела...{S} Али да и он зна, да га одовуд гледају!...{S} О, онда би заб 
ражити премештај за нас двоје...{S} Али да знаш само шта сам измислио...{S} Слушај!{S} Ја већ т 
..{S} Не знаш да ћемо у Америку.{S} Али да се чувамо њега, да нас не опази; може те отети...</p 
тури се, вели, одједном, само се пожали да јој мркне свес’... па пљус!...</p> <p>Гојко само осе 
, што тече из самог срца. — Он јој вели да ради свој посао, да се не плаши ничега.{S} А за писа 
И шта му сад не достаје?...{S} Сам вели да је потпуно задовољан.{S} Шта ће више!...{S} А сад па 
 смејући одрећи, одоше, и ако би волели да се крену одмах са децом.</p> <pb n="73" /> <p>— Изво 
о и учитељеве.{S} Гојко се једва осмели да изговори оправдање:</p> <p>— Далеко много...{S} И по 
:</p> <p>— Па ето, господине, ми почели да се погађамо са учитељицом за квартирину.{S} Она је п 
е у вољи.</p> <p>— Ето, сад и ми почели да распитујемо за политику, рече Љубица, смешећи се.</p 
ово?...{S} Докле ће да траје?...{S} Или да није смрт?!...{S} Ах, кад би то било!...</p> <p>— И  
ици, не знајући да ли да иде напред или да мало застане.{S} Она се диже и опет га погледа.{S} Ј 
илици, не знајући да ли да му приђе или да се уклони, капетан га ослови:</p> <p>— Ко сте ви?{S} 
обро.{S} Него ми се онако нешто не мили да га гледам у овој кући...</p> <p>— Што?</p> <p>— Та.. 
дници...{S} О, брате, што сте допустили да се тако мучите без невоље!{S} Изволите, колико вам т 
штио Гојку новост о часовнику, одлучили да ово дана припазе на Љубицу боље.</p> <p>— Ниси могао 
 а оно је човек прек...{S} Нико не воли да му се други меша; у таке послове...{S} Нисам рад да  
бица дркће, дркће... па ми приђе и моли да је изведем из школе, а ја се тек онда наљутим, па ск 
еобичне и неочекиване речи, и све мисли да то није јава, но лаки, варљиви сан...{S} Разли му се 
рао пред својом кућицом.{S} Она помисли да се то и он жури за послом.{S} Међутим Гојко је до са 
урену, згрчену фигуру, па одмах помисли да њега сад гризе љубомора, те се са осмехом обрте писа 
ећи ће једна полугласно, него смо дошли да чујемо од господина Љубе!...</p> <pb n="154" /> <p>— 
м бешчасте породице, другове...{S} А ми да ћутимо као рибе, да се не смемо мрднути, узвикну он  
сти се дигоше да иду.{S} Веља се спреми да их испрати, а учитељка мора остати код детета, које  
чини јој се застаде...{S} Она се спреми да повуче јаче... али истога тренутка нешто необично гр 
ам се много.{S} Нисам још... (она поуми да каже: дорасла) навикнута на тај посао.</p> <p>Велими 
а те одведем до куће? рече она, и поуми да му приђе.</p> <p>Гојко је погледа уплашено, или се в 
су прекоре што су је овако оставили, ни да јој пишу, ни да је обиђу, а она чами овде у туђини,  
у је овако оставили, ни да јој пишу, ни да је обиђу, а она чами овде у туђини, сама без игде ик 
 сатрвен тугом...{S} Управо не треба ни да преживи праву љубав...{S} Кад нестане такве љубави,  
јка, који се смрзнуо ту на месту, па ни да мрдне.</p> <p>— О, молим... извол’те, рече она са не 
ило, а зима — ето је!...{S} Нема шта ни да једе, а ја не могу више да дајем...{S} Нема више ник 
ено, усне јој се укочиле, па не може ни да проговори ни да се насмеје, а хтела би да каже бар ј 
је... помисли он, а ви’ш овај не уме ни да обели!« Не може народ да издржи оволике терете...</p 
у једну...{S} А она те не чује, неће ни да те види... но оде низ потес ка луда, право у Брезова 
 укочиле, па не може ни да проговори ни да се насмеје, а хтела би да каже бар једну реч, да зах 
 прође!...{S} И шта сам сад? не смем ни да сањам онако, као што сам још јесенас могла, у овој и 
во свето место, у које ниси достојан ни да уђеш! узвикнем му ја, а Љубица дркће, дркће... па ми 
а памет, а друге две трећине не могу ни да сричу...{S} За колико бих могла истрчати уз онај гол 
и, па гледајте свој посао...{S} Нећу ни да вас питам да ли сте доиста говорили против владе...  
 и је ли баш страшно; и све јој се чини да ту има доста и пријатнога...{S} Али за сад она је уз 
 сплеће се и опет трчи, али јој се чини да се не креће с места...{S} Брже, смркнуће се!...{S} Г 
 чује са прозора...{S} И све му се чини да чује пролетошњи врисак и јаукање...{S} Одмакне се од 
 он трчи преко дворишта, али му се чини да мили као бубица...{S} Брже, брже... ах, проклете ног 
му једнако некако пусто, али му се чини да ништа не жели, не осећа...{S} О озбиљнијем чему прем 
?...{S} Тако дуго!...{S} И њему се чини да хода тако по дворишту пуних 4 — 5 часова, и ако је т 
чне за њега призоре.{S} Љубици се учини да се овде не могу деца навићи реду (а она то хтеде пос 
е гледа никога.{S} Тек кад јој се учини да Влајко обрне главу к њој — образи јој се оспу лаким  
а са исплаженим језиком, и њој се учини да је то глава њене газдарице из Београда, код које се  
теде погледати у десно, али му се учини да неко стоји на отвореним вратима, па погну главу и хт 
 да имам добра друга, па овако у тишини да радимо обоје са овим малишанима, да радимо много, не 
нате... списак потребних ства... ствари да саставим, замуца изненађен и застиђен кицош.{S} Беше 
 овај паметан разговор из кога се увери да и Гојко располаже добрим и не малим искуством у школ 
вати трчи ли ко за њим.{S} Кад се увери да га онај <pb n="106" /> више не гони, он разгледа по  
е жандарм.</p> <p>— Кажи господину Пери да не излази још.{S} Зваћу га.</p> <p>Жандарм се обрте  
ле стражарно!{S} Кажи ти господину Пери да овај човек није скитница, него државни чиновник и ре 
 <p>Љубица не запита о ком се то говори да је отпуштен, јер је нагађала, а и познала је по Гојк 
 господин Младен, даће те у школу, а ти да га слушаш као Бога.{S} Немаш се куд враћати«.{S} И о 
} И тако до саме смрти...{S} Знаш ли ти да сам ја бежала од њега.{S} Побегла сам овоме несрећни 
ешко мени!...{S} И најтеже је сазнавати да је то све било онако... нити је мене ко могао примор 
лика господа, па нам неће ни доликовати да се мешамо са таквом ситнуријом.{S} Истина, и ми смо  
ђим сновима.{S} Још није могла веровати да је то све у истини свршено, да је онај отресити, пам 
па дохвати рукама наслон и стаде чекати да ћата продужи.{S} А њему се не жури, он то згодно оте 
ћи немоћ и неодлучност.{S} Он ће чекати да се то некако само собом удеси.</p> <p>Деца већ почеш 
 гледати га свакога часа уза се и знати да је у праву располагати тобом као...</p> <p>— Ехе, го 
смешећи се.{S} Ко може Влајка, натерати да игра по туђој свирали!...{S} Гледај га само!...</p>  
вотињо! дрекну Веља и стаде се освртати да нађе своју батину.</p> <p>— Хоћеш ли да идеш ти, учи 
одједном претури и јаукну, а он се сети да је то био Стојан, прислушкивао, па га прескочи и ист 
 Као муња шину је нешто уз груди, осети да јој се поврати сва снага, она се изви из тих руку и  
осети како се пењу ваљци уз грло, осети да ће сад заплакати...{S} Као да и Љубица то опази, па  
 њих двоје, он се трже и задркта: осети да му не долазе ни са каквим добром.{S} Кроз главу му п 
исам баш...« Она не доврши мисао: осети да јој падоше две тешке руке на рамена, које почеше сте 
 хода и загледа се у даљину...{S} Осети да је обузима страх, баш прави страх; али то од чега до 
</p> <p>Гојко по дечјим погледима осети да она стоји иза њега, па одједном прекиде рад и приђе  
после јој свану пред очима... она осети да се у њој ствара некакво <pb n="168" /> ново, необичн 
 чудним погледом...</p> <p>Љубица осети да се одједном све у њој и цела она поче мењати...{S} П 
таде да мисли о школском одбору и осети да га обузима његова обична бојажљивост.{S} Би му то не 
{S} Она виде да је погрешила, али осети да не вреди сад исправљати погрешку, пошто ће до подне  
 њима другарски, пријатељски, али осети да јој њена урођена грубост неће то допустити.{S} Толик 
вотом срце и душу.{S} Укратко, он осети да му је Љубица, поред <pb n="120" /> свију чуда и стра 
 месту само пуста празнина.{S} Он осети да је остао усамљен за вечита времена, јер му нестаде о 
} Хајде већ то... не мари.{S} Може бити да је то баш у реду, него ја нисам научила на такав раз 
е.{S} Али зашто, зашто?{S} Не може бити да ће јој ко отети ону љубав, која владаше до скора међ 
, пријатан, скроман.{S} И баш може бити да сам га ономад рђаво разумела.{S} Човек, без сумње, г 
то смеше и гледају њега.{S} Баш ће бити да се њему смеју.{S} То га опет збуни.</p> <p>— Какав с 
/p> <p>— Тако... скоро ћеш и заборавити да имаш кућу, да те овде неко чека и брине се о теби.{S 
> <p>— Хо, људи... како могу заборавити да сам био ожењен!... одговори Влајко, и насмеја се.</p 
ене почеше запевати: стадоше богорадити да им испише дете, јер су инокосне, па им нема ко помаг 
леђа унапред.{S} Одмах се могло опазити да је то отресит, жив, окретан младић.{S} Још с половин 
и не даду...{S} Па сам хтела вас молити да им ви кажете, вас ће послушати.</p> <p>— Знам, казаш 
з целе мапе.</p> <p>— Ми ћемо замислити да смо међу дивљацима, па ћемо се домишљати од сваке ру 
к томе и осећа да ме може ништа учинити да нестане ове појаве.{S} Узрок лежи у њој самој, и он  
га. — Замахни на псето, оно ће се крити да га не удариш, а некмо ли дете.{S} Тако је, братићу м 
рују човечји живот, не сметају младости да <pb n="35" /> плива у срећи и сновима, да се весели  
и и сам да он никад не би имао смелости да то учини.{S} Сва је утеха у томе, што он сазнаје, да 
 преживише, и ниједна сенка захвалности да засија у њему, ни туге за растанком... ништа, ништа  
дотрча к мени као луд... једва ме пусти да ручам.{S} Ваздан ми избрбља којечега...{S} Је ли ово 
ини, спреми се за даља страдања, држећи да то тако мора бити, да је се и родио за то: да страда 
 раније и све јучерање догађаје, држећи да то има везе са болешћу.</p> <p>— Хм... то не ваља!.. 
ера очима и гледа прекорно Вељу, држећи да је он крив овако незгодну понашању Влајкову.</p> <p> 
ујући ничему томе што сад бива, мислећи да је то све варљиви сан...{S} Та зар она да буде његов 
</p> <p>Љубица се зачуди, хтеде му рећи да је примила скоро за целу годину, али се уздржа, знај 
. одмах... затеже он опет, избегавајући да каже јасно своју мисао.</p> <pb n="148" /> <p>— Како 
.</p> <p>Неко груну врата, покушавајући да их отвори, затим се зачу глас:</p> <p>Није овде, зат 
ђе за њим без устезања, не покушавајући да ослободи своју руку, коју је Гојко стегао као клешти 
ца.{S} Осврташе се бојажљиво, гледајући да нема кога ко би је видео.{S} По том обори главу и, з 
<p>— Овај би и заспао у школи, чекајући да ја одем, рече писар смејући се.{S} Него ћу сад вас,  
 за целу годину, али се уздржа, знајући да ће му то бити непријатно, а и она избегаваше сваки р 
се уз те слабе, изнурене груди, знајући да само на њима може наћи утехе, ако је још има.</p> <p 
едном <pb n="86" /> застаде, не знајући да ли да му све каже: незгодно јој помињати сиротовање  
 како се осврће у неприлици, не знајући да ли да му приђе или да се уклони, капетан га ослови:< 
е збуњен, управо у двоумици, не знајући да ли да иде напред или да мало застане.{S} Она се диже 
потреса, дркташе целим телом, осећајући да ће сад да се сврши нешто страшно и необично важно, д 
И Гојко мрдну брком у страну, осећајући да је и ту претерао, али ће ова мисао најбоље да му убл 
оза сузе са отвореним устима, очекујући да слети с његових усана кобна реч, али он, осим нејасн 
и сам пред вече кренуо Вељи, ризикујући да и његова жена угледа масницу.{S} Овако је боље; доша 
 после... море биће свега, само ти реци да хоћеш... је ли?...</p> <p>Гојко се хвата за врелу гл 
и то ће бити свршено...{S} Само ти реци да хоћеш... ти реци!{S} И он јој, овако узбуђен и занес 
 то није много тешко.</p> <p>— То значи да ја до године на испиту треба да добијем петицу?</p>  
лузи.</p> <p>— Молим вас, не треба речи да трошите.{S} Кад год вам што треба... само кажите.</p 
 <pb n="34" /> <p>Гојко се тврдо одлучи да добро прочасти Стојана, чим прими плату.</p> <p>Љуби 
ца у писаревим рукама и како се он мучи да је отвори.{S} Дође јој то врло смешно и она већ хтед 
у, па се он другога дана врати, рекавши да ће предузети неки већи пут.{S} Међутим, о путу он ни 
ор смањи оцену и даде четворку, рекавши да је иначе цео рад одличан.{S} И Гојко се много сплете 
 да омркнемо овде, узвикну она, видевши да је сунце зашло.</p> <p>Они се упутише низ брдо, гово 
ича Стојан? обрте она разговор, видевши да му то пада тешко.{S} Како вам се чини? — Смешан чича 
а, обрте се збуњено по соби, па видевши да га не очекује никакав посао, врати се и леже на мест 
д гимназије, заједно са њим, па видевши да не може ни из једног предмета да истера већу оцену о 
биља?... запита Љубица живо, па видевши да Влајко нарочито ћути, настави: и ви то поуздано не м 
ри Љубица озбиљно и одлучно, па видевши да се писар спрема да избаци неку пошалицу на Гојков ра 
с у рукама, притрча прозору, па видевши да писар изиђе из дворишта, врати се на пређашње место  
разговарамо, викну Гојко живо, опазивши да се она окреће вратима.{S} Он притрча и узе је за рам 
е у очи.{S} Остави све, заборави... дај да бежимо, далеко далеко, у бео свет... у Америку, хоће 
шта је?...{S} Ужас, треба бежати... дај да се бежи!...{S} Не могу ноге да се покрену...{S} Она  
та ти мислиш.{S} Него оно к’о вели: дај да бацим кривицу на другог, ако се може; боље нека брид 
а ти у себи узвикујеш:{S} Камо рад? дај да се ради!... </p> <p>Улазећи у школско двориште, Љуби 
м...{S} Нема никакве бојазни!...{S} Дај да се живи!...«</p> <p>А Велимир се нагнуо Гојку па му  
азумеш — <hi>све</hi>...{S} Само гледај да те онај зликовац не опази.{S} И ја одох до куће; ко  
већ знаш како му то иде, па само гледај да не буде после валинке.</p> <p>После једнога часа отп 
зована учитељица!</p> <p>— Добро, чекај да се обучем...</p> <p>Али Драгутин не чека, него је уз 
нистарство тужбе, доставе...{S} Хај-хај да горка хлеба!...{S} Али опет ваљда ће Бог помоћи.{S}  
ој своја страдања, свој пораз... да јој да прилике да ликује над њом!...{S} Не, не...{S} Не там 
опет понови неколика извињења, рече јој да буде потпуно безбрижна, па оде весело.</p> <p>Гојко  
о премештају не рече ништа.{S} Рече јој да сваког дана очекује некакав акт, који ће показати Го 
ми, не знам...{S} Нити је смео рећи јој да не иде: бојао се увредиће је тим; нити би му мило би 
 за дворбу.</p> <p>— Гледај, бре, немој да оставиш коју наплату незаведену, као пре, па после д 
.{S} А велиш после... сигурно?{S} Немој да ме превариш!... осмехну се он усиљено.</p> <pb n="20 
те!... прекрсти се Смиљка.</p> <p>Немој да мислиш о њему више.{S} Зато ти се и јавља што једнак 
а провири једним оком, само за тренутак да га погледа како стоји пред страшном државном контрол 
он само гледа прилику и згодан тренутак да што пре излети из разреда, да се не осрамоти <pb n=" 
ђе нека луда, јогунаста даска, па човек да бежи у свет.</p> <p>— Јест, кад ти дођеш као да ти ј 
и уписивали само по десетину нових, тек да имају и први разред... па се свет научио тако...{S}  
<p>»Какво зло, мисли она даље: само тек да се тако каже.{S} Забринути и оптерећени злом људи не 
 њу: </p> <p>— Казао господин управитељ да му пошљете оних девет ђака.</p> <p>Љубица диже главу 
едбу.</p> <p>— Казао господин управитељ да ће сутра сви ђаци ићи у цркву.{S} И ви да се спремит 
не.{S} Али се нешто мораде рећи. — Имам да примим за два месеца и још сам мислила да узмем унап 
е...</p> <p>— Море шта ти је, кога имам да се бојим...{S} И шта ми ко може!</p> <p>Она се упути 
а су они, обични сељаци!...{S} Шта имам да се ту...{S} Али знам да ћу задрхтати кад их угледам. 
раћао пажњу на промену владе. »Шта имам да се плашим или веселим, мислио је раније.{S} Ја морам 
.{S} Ако сам сад што нерасположен, знам да ћу се до мрака чему било обрадовати.{S} Ето, видите. 
S} И то су људи, лолчине једне.{S} Знам да ће од народа покупити свих дванаест, као за господин 
њим у повратку, сад кад пођемо.{S} Знам да ће нас испратити далеко, а још ако му не пође жена,  
је и у школи био веома отресит.{S} Знам да ћемо код њега наћи читаву библиотеку.</p> <p>Тако ид 
 ћутао!</p> <p>— Тхе... шта ћу?{S} Знам да ме не познајете, одговори Гојко гледајући у земљу. » 
иже главу.</p> <pb n="143" /> <p>— Знам да вас неко тешко зло мори, рече Гојко, прибравши се ма 
а што се радујем?{S} Ја не бих, ја знам да је то безбожно, да не ваља... али што ћу кад само ср 
е мари... смо кад је она моја, кад знам да је ту«...{S} И њему није нимало чудно, што се летос  
{S} На што ми сад такви снови, кад знам да се не могу остварити!...{S} За кога сам сад? — За ов 
...{S} Шта имам да се ту...{S} Али знам да ћу задрхтати кад их угледам.{S} Само да не буде она  
, трпећу докле год хоћеш, само нек знам да ћеш некад бити мој...{S} О, мили!...</p> <p>И она га 
 ни мало.{S} Ја, братићу мој, само знам да слушам моју господу и да им будем веран, а мени неће 
S} За воду те не питам с тога, што знам да је имаш бесплатно.</p> <p>— Е, немој баш тако, брати 
иде и мисли: »Доста ми је само што знам да је моја, да припада само мени и никоме другоме.{S} Н 
не треба ићи.{S} Свеједно, сад бар знам да сам... да сам... и одједном јој заигра обла округлас 
 веселим, мислио је раније.{S} Ја морам да радим, а они горе морају да воде надзор над нама.{S} 
ко, бришући се убрусом.{S} Ја сад морам да вам се сам натурам, па ћу лепо код једнога четвртком 
му год хоћеш, све те разуме... па и сам да се поучиш чему.{S} А ни ми вам нисмо баш тако велике 
говори Гојко неодлучно, увиђајући и сам да је то немогућно.</p> <p>— Видели су нас... не иде... 
махну руком по ваздуху, увиђајући и сам да он никад не би имао смелости да то учини.{S} Сва је  
о...{S} И чим ступих на испит, знао сам да ћу пропасти, јер није било страдања, нисам <pb n="14 
Зар ја?...{S} Овај, ја сам баш хтео сам да вам... да вас...{S} Напротив!...</p> <p>— Шта напрот 
сам вас звао мало пре.{S} Заборавио сам да се ваш посао не сме прекидати.{S} Ја, знате, научио  
само сам сањао о књизи...{S} Мислио сам да нема веће среће на свету, но добити књигу.{S} Кад на 
чак вам претио мојим именом.{S} Чуо сам да сте се и ви уплашили од нашег ономадашњег разговора  
теже овде — јер сам уверен, а и чуо сам да сте миран човек... он опет застаде, очекујући Гојков 
е свој посао...{S} Нећу ни да вас питам да ли сте доиста говорили против владе... — капетан зат 
исказано, недовршено?{S} А знам, осећам да ће се то другом или трећом приликом све исказати.{S} 
S} Вуче ме нека невоља напред, а осећам да не треба ићи.{S} Свеједно, сад бар знам да сам... да 
остаде онај дневник онако...{S} Да идем да га закључим, рече он смешећи се,</p> <p>— Иди молим  
— Јеси ли гладан, господине?{S} Да идем да кажем Стојану нек донесе штогод за јело?...</p> <p>О 
еких ситница...</p> <p>— А ја вам кажем да не знам за младост..{S} Сећам се многих ситница, јес 
о што ми те отимају, а ја... ја не умем да те сачувам.{S} Само гледам нашу пропаст и страдам, г 
ви ђаци, и причати с каквим ће уживањем да ради ове године са њима.{S} Љубица, која га врло рад 
се ипак задржа, очекујући с нестрпљењем да она прва проговори.{S} Није му непријатан овај саста 
S} Ревизор отпусти децу кућама, рече им да дођу у школу на Петровдан, па оде.</p> <p>Сврши се т 
/p> <p>Љубица приђе ближе деци, рече им да гледају само на њу, па поче рад.{S} Осећаше како јој 
а склони своју дечицу за школу, рече им да се ту играју, па се онда полако приближи Гојку.{S} О 
д опази њу, он се обрте деци, нареди им да се спреме, па их пусти кући.</p> <pb n="46" /> <p>Љу 
дам, него да и ја окренем овако, сасвим да окренем...{S} Што, гле само како то он полако, смеше 
ја то наредих, жена се разболи... видим да је шарлах, после већ и доктор рече...{S} Кад прездра 
о провели детињство и младост?{S} Видим да се радо сећате младости...</p> <p>— Младости?... пон 
идемо... неће да чује...{S} А сад видим да се каје.</p> <p>— Еј, мој грешниче!... одговори му В 
осав рече да сте дошли...{S} Дај, велим да се упознамо. </p> <p>Љубица се осврташе, збуњена, по 
окрете Гојку.</p> <p>— Е, сад вас молим да ми опширно испричате све догађаје, од кад је почео т 
} Али је прошло све...{S} Сад вас молим да ми опростите све... што сам вам учинила...{S} Ни сам 
ље него и један од нас.{S} Ја ти јамчим да нећеш бити ни премештен ни отпуштен, докле год устра 
 осмехну, очекујући радозналим погледом да Гојко почне причати.</p> <p>Гојко се у почетку сплет 
 се договори <pb n="122" /> са Стојаном да сутра рано позову Вељу.{S} Изређаше се толики догађа 
се донети.{S} Нисмо могли све од једном да дигнемо, рече кмет.</p> <p>— Прирез није био покупље 
а полако...</p> <p>»И зар све од једном да пропадне, сва мука моја!...{S} Таман се дошло до мет 
а погледа.</p> <p>— А кад ћеш ти једном да... у наше друштво? запита га Гојко, смешећи се.</p>  
овора са писарем, па хтеде сад одједном да угуши сећање на њега.{S} С тога се одмах, живо, с не 
че ћата Богосав, који је дошао с кметом да му помогне саставити списак, како он рече, а у самој 
 друг, болан...{S} Нећеш са колегиницом да се куцнеш! рече му писар.</p> <p>— Заборавих... пром 
војски...{S} Једно јутро рече им Стојан да је отпуштена она учитељица, о којој су раније говори 
ја!...{S} Таман се дошло до мете; таман да одморим родитеље, да се одморим и сама од оног сирот 
ли се осећа оштрина у ваздуху.{S} Таман да се лепо путује.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
{S} Сад дотрча Стојино дете, и ја таман да пођем, а ти уђе.{S} Претури се, вели, одједном, само 
.</p> <p>А дечко поједе крушку, и таман да баци огризак, а поред њега протрча велики кер, гледа 
се са њим, и ако има живу жену, и таман да му изјави сад пристанак, а иза њихових цеђа викну Ст 
Учитељ се рукова са одборницима и таман да се измакне, а председник му сврну пажњу на једног су 
ницама.{S} Она провири на врата и таман да викне Стојана, а пред њу стаде Веља учитељ, насмеја  
 преписа имена на чисту хартију и таман да почне прозивати децу гласно, Љубица га заустави.</p> 
жују.« Затим пружи руку учитељу и таман да проговори (беше већ развукао усне у ироничан осмех), 
аге из суднице и примите нас у ваш стан да се мало заложимо и разговоримо.{S} Госпођица, држим, 
и мишљаше који ли ће смртни бити срећан да је назове својом...{S} А сад... јесу ли ово њене рук 
би милије било да Љубица не иде; зна он да ће тамо бити доста учитељица, којима би по вољи било 
 отуда.{S} Тек само онако: »како сме он да буде срећан?«... па цап преко средине и... готово!.. 
ј голи Космај?...{S} Гојко ме онда звао да се пењемо...{S} Његова Америка«...</p> <p>Лете, лете 
ице.{S} Шта је то?{S} Да ли није стигао да заведе признанице или... или не знам шта.{S} Тек она 
азе на Љубицу боље.</p> <p>— Ниси могао да дознаш од ћате, онако... да га превариш: хоће ли дан 
јединице, нестаде га.{S} После се виђао да служи код једног адвоката, потом код секретара у нач 
 светлим и магловитим...{S} Беше им жао да остану свако за себе сами, па иђаху заједно не знају 
луша на вратима... нарочито му је казао да остави врата мало одшкринута...</p> <p>Чича се, став 
ше, љубави свога друга, и само се бојао да то не буде Љубици по вољи.{S} Али кад виде да га она 
зи никако у школу, али се он живо бојао да не дође данас.{S} Добро јој... оне огреботине још се 
нова: из школе се чула таква врева, као да је тамо неколико стотина жена, јер су се чули већино 
у главу, и она тако очајно изгледа, као да не предвиђа никаква изласка из овога целог стања.</p 
се и превуче руком преко дуга чела, као да одгони какву напаст од себе.{S} Кад кмет сврши прего 
!...{S} Бежах од њих као од ђавола, као да ће ме један поглед њихов сатрти.{S} Шта је ово?!...{ 
 n="29" /> марамом и дувати уснама, као да је неки велики терет носила.{S} И Гојко пусти своје  
же, прибра се...{S} Слеже раменима, као да се чуди шта то она бунца, па се окрете к вратима дру 
а она дише нагло, отвореним устима, као да јој је мало ваздуха.</p> <p>— И ви баш хоћете... не  
свесно подиже обе руке према очима, као да му је тај жалосни покрет сва одбрана, којом располаж 
ора?</p> <p>— Зашто? зачуди се она, као да се буди иза сна.</p> <p>— Па видиш да човек умире... 
p>Љубица се трже као из правог сна, као да је до сад спавала дубоким уморним сном...{S} Скочи с 
 та нежност некако груба, неумешна, као да је усиљена...{S} А после већ свакад је исти: озбиљан 
меше... а руке као да нису од меса, као да су од самога ваздуха, тихо и нечујно, као лахор, маш 
обе руке, па махну њима преко лица, као да се умива овом влажном измаглицом, стресе се од хладн 
и не мрдну главом, као да је мртав, као да не чује и не осећа шта се око њега ради.</p> <p>— Је 
ма у мрачном сокаку, појури напред, као да је неко гони...</p> <p>Мрак!... мрак!... свуда вечни 
боко предахну.{S} Погледа око себе, као да се буди из дубока сна...</p> <p>»Што је то легла на  
н, бунован...{S} Обрте се око себе, као да нешто тражи, затим корачи и упути се за децом к свом 
ри он и стаде се окретати око себе, као да се увери, да доиста нема свеће.</p> <p>Љубицу удари  
 руке и стаде се освртати око себе, као да је нешто изгубио...{S} Љубица <pb n="114" /> седи на 
емирно, а оно се осврће на другове, као да и оно тражи ко је то немиран.</p> <p>— Ха-ха-ха...{S 
а и стаде прегледати њихове радове, као да никога другог у школи нема.</p> <p>Писар се промешко 
ик, од тога дана не диже...{S} Оде, као да је и својом смрћу хтео да ми учини услугу, да ме зад 
рукчије: много обичније, познатије, као да се сад тек јасно испољила свака црта на њему.{S} И к 
а сахранила све наде и снове своје, као да је сад тек изгубила младост и све... као да је осуђе 
аде тако, загњурио главу међу руке, као да спава...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
 оца или мајку, па ни мрднути даље, као да се плаше какве велике напасти.{S} Тек по неки слобод 
живо интересовао очев говор о томе, као да је то све ново за њу.</p> <pb n="84" /> <p>Одоше у с 
 људи!... рече пролазећи покрај ње, као да се чуди беди невидовној, па уђе у собу, обрте кључ у 
ина Перу... и председник опет запе, као да му се тешко сетити презимена писарева. </p> <p>Гојко 
крупан глас.</p> <p>Гојко се тресе, као да је под утицајем електрине, обрће главу унезверено и  
љате браде, суха лица и опале косе, као да је скоро лежао врућицу.</p> <p>— Пре... председник п 
оји се лукаво иза плота осмехиваше, као да вели: »Јесам ли те преварио, а?...{S} Сад си се увер 
ојој се образи одједном зацрвенеше, као да ће сад из њих крв бризнути.</p> <p>Љубица подиже гла 
ати свесније...{S} Погледа по соби, као да се нечему досећа...{S} Мучи се, напреже памет, а све 
азговор, да се Љубици и Гојку чини, као да је он већ годинама међу њима.</p> <p>— Е брате ово ј 
 спазио, почео је немирно тумарати, као да је у неком послу.{S} Она му приђе слободно, као да с 
о, као да оставља цео свет у срећи, као да нигде у свету нема бола ни чемера.</p> </div> </body 
ући пренеражена сељака право у очи, као да га сугестује.</p> <p>— Хоћеш?...{S} Пропусти га напр 
 је таком сигурношћу и разумевањем, као да је десетине година провео на том раду.{S} Реч му беш 
гледаше све чудније, вртећи главом, као да би рекао: »Ово нису чиста посла!« ...</p> <p>Сутрада 
ивање, али Гојко и не мрдну главом, као да је мртав, као да не чује и не осећа шта се око њега  
ко отвори очи и стаде махати шаком, као да некога зове. </p> <pb n="180" /> <p>— Хајдемо брже.. 
м!... узвикну Гојко таквим вриском, као да неко одсеца парчета жива меса са њега.{S} Овај тешки 
жна лица, машући по неки пут руком, као да се брани од кога, и мрштећи се.</p> </div> <div type 
чудећи се овом позиву, па одједном, као да му поскакаше <pb n="132" /> много мрави за врат, ста 
 изврши неким полу-пословним тоном, као да издаје обичну плату, а њему дође да заигра од узбуђе 
 <p>Како то? рече она тихим гласом, као да се боји да га не пробуди.{S} Сваки ко је преживео мл 
а.</p> <p>Гојко стајаше пренеражен, као да је спао с другог света, не верујући ничему томе што  
ши весело, као да је то и очекивао, као да је све у реду, те није могло друкчије ни бити...{S}  
а збуњен Гојко, крећући очима живо, као да гледаше где би се могао сакрити.</p> <pb n="62" /> < 
им одговорима? упита она бојажљиво, као да га не увреди питањем.</p> <p>— Ха-ха-ха... те још ка 
им брковима.{S} Он улажаше пажљиво, као да се бојао пореметити кога у раду, али кад опази да је 
Она подиже главу и погледа га тако, као да би хтела завирити му у саму душу.{S} Али се одједном 
ило крвљу, али она ипак гледа тако, као да се тај говор ње не тиче, гледа преплашено, зачуђено, 
а, а?...{S} И Веља га погледа тако, као да би хтео наћи потврду својим речима на његову лицу.</ 
Старац се узврпољи, уздахну дубоко, као да му откидају парчета жива тела, па кроз плач прошушка 
у ни пет минута.{S} Он поћута мало, као да премишља о нечему, па одједном, мало отежући речи и  
!...</p> <p>А Веља се смеши весело, као да је то и очекивао, као да је све у реду, те није могл 
<p>Он застаде, трљајући руком чело, као да се одмара од великога напора мисли.{S} А она га глед 
еж ваздух.{S} Лице јој се изменило, као да је спавала цео дан; поглед јој мутан, нејасан, бунов 
 могу...{S} Све ме нешто вуче тамо, као да ме чека нека важна ствар.{S} Са вама говорим и гледа 
да заишту лутку.{S} И гледа наивно, као да је мало у свету живела, па не зна ништа...{S} Иде та 
 Одговори јој врло лагано и хладно, као да га то неколико речи стају велика напора: </p> <p>— М 
ом послу.{S} Она му приђе слободно, као да су стари познаници и смешећи се поздрави га:</p> <p> 
чака, жуборећи лагано, тајанствено, као да се и она, уморна, спрема на починак.{S} Сутон се при 
у рукама и гледајући болно, очајно, као да је овога часа сахранила све наде и снове своје, као  
ка, али он гледаше оштро и озбиљно, као да се тај разговор њега ништа не тиче. »Видим ја, нема  
но се спушта величанствено и мирно, као да оставља цео свет у срећи, као да нигде у свету нема  
ену очима бесмислено, тупо, уморно, као да је се ништа више не тиче овај свет и уздахну дубоко. 
раду и даље, и оде низ сокак журно, као да га ко гони.</p> <p>Љубица се насмеја, гледајући за њ 
у.{S} Са Гојком се поздрави обично, као да су се пре два часа растали.</p> <p>— Где си ти летос 
аје, и оно јој се чини тако обично, као да је многе године провела гледајући у њега.</p> <p>Љуб 
 се стакле и стоје некако необично, као да је мртва...</p> <p>Гојко јој приђе, онако мокар, кле 
а столици испод кревета, сав мокар, као да је тек из воде изишао, а Љубица седи према њему за с 
па јој ствара тако јасну представу, као да она све то очима гледа. »Још ако <pb n="113" /> буду 
, прилазећи јој понекад тако близу, као да ће је закачити.{S} Љубица посматраше пажљиво сваки п 
на њеним уснама.{S} Дохвати мараму, као да се брише, па га опет погледа и насмеја се још јаче.{ 
рет велики, одговори он и предахну, као да свали с плећа велики терет.{S} Оде да купи што за ру 
тена.{S} Она седе уморно и уздахну, као да је до сад какав тежак посао вршила.{S} Гојко се приб 
јем, руке се расклапаху и склапаху, као да привлаче кога, горња усна се, заједно с брком, нерво 
коро за тим махне руком по ваздуху, као да ће рећи: »Ех, батали, само нек је мир у кући!«...</p 
е још јаче на груди своју љубимицу, као да је тим покретом заклања од свију страдања и недаћа,  
о видео...{S} Како ме је гледала... као да сам... како ћу рећи... ћорав или сакат.{S} Море, зна 
е сад тек изгубила младост и све... као да је осуђена на вечито заточење.{S} Она гледаше Гојка, 
ког ината. »Шта ми се он ту љути... као да има какво право нада мном.{S} Баш ћу за инат да га ј 
!...{S} Стој, неки покрет и звук... као да се љубе?...{S} Јест, пољупци!... и слух се још више  
а!... није се ни руковао са мном... као да ћу га својом руком окужити!...{S} Кад ко овако јавно 
о; цео дан сам био онако, некако... као да сам што изгубио.{S} И господин попа вели то исто.</p 
ти њима.</p> <p>— Шта ти говориш... као да не знаш оног зликовца!</p> <p>— Зато и говорим што г 
лави нема да се јави ниједна мисао: као да је прогутала велику дозу опијума, па јој то стегло,  
у јој игра руменило, <pb n="152" /> као да некога изазива на бој, као јутрос у селу...{S} Он не 
и, згужван ћилим...{S} А-а-а!...{S} Као да је нарочито гледао како би је што јаче увредио!...{S 
ап преко средине и... готово!...{S} Као да никад није ничега ни било...{S} Али се ти не брини,  
руши цела кућа, и небо, и све...{S} Као да му неко ишчупа срце и однесе... остаде на том месту  
ти очи и погледа у своје лице...{S} Као да је боловала читаву недељу, тако се изменила.{S} Намр 
ло, осети да ће сад заплакати...{S} Као да и Љубица то опази, па се најпре зачуди, а затим се о 
асветли најпре чуђење и страх...{S} Као да се пита: шта је ово, чије је?{S} Ко сме ово узети у  
ећање из живота јој јесте сеоба.{S} Као да је јуче било: смркло се, а они иду страном, више сео 
ају нови ђаци?</p> <p>— Дивљаци.{S} Као да нису до сад видели човека.{S} Али шта је ово те нико 
јих севаше нека дивља одлучност.{S} Као да га нешто вуче натраг, притеже га снажно и не да му п 
ија.</p> <p>»Какво ли је ово чудо?« као да се питаху њихова лица, али они ћутаху док им се путн 
и пићем.</p> <pb n="61" /> <p>— Ама као да смо се ја и ви, господин учо, раније познавали... ил 
дрктале руке на њена колена.{S} Она као да не осети ништа, гледаше и даље онако исто са заљубље 
 је, па се саже и пољуби је.{S} Она као да то не осећаше, него настави очајним гласом:</p> <p>— 
, застаде, збуњена и преплашена, па као да се премишља куда ће сад...</p> <p>Из друштва се издв 
с му веома задркта и он застаде, па као да прогута нешто што му дође уз груди до грла.{S} Љубиц 
убица изиђоше, готово неопажени, па као да их ко гони, потегоше брзим корацима натраг у своје с 
 час лево око себе.{S} Његов поглед као да хтеде рећи: »ама вараш се ти, биће да је то који дру 
о боље препоручити.{S} Његов поглед као да говораше: »Ето ти... сама видиш да нас околности збл 
он разгледа по соби несвесно, стаде као да се нешто мисли и одједном пљуснуше сузе из очију као 
 женско упорство, она плану и стаде као да ће изазвати кога на двобој, па одлучно изјави да ће  
 уста се само малко смеше... а руке као да нису од меса, као да су од самога ваздуха, тихо и не 
 <p>Гојко се сасвим збуни, поцрвене као да је ухваћен у каквој великој кривици, мрдну очима лев 
е беше сувише службено; његово лице као да пита: »шта жели госпођица учитељица?«</p> <p>Љубица  
} Она застаде, загледа се у њега, и као да јој одједном сину нова мисао у глави... промени јој  
о испољила свака црта на њему.{S} И као да га сад тек добро познаје, и оно јој се чини тако оби 
о нечем упорно.{S} Одједном стаде и као да се нечем домислио, узвикну:</p> <p>— Ха, чекај...{S} 
у Веља се досети јаду, намршти се и као да и њега обузе лако дрктање, али се он прибра брзо и п 
ну, где стајаше Љубица.</p> <p>Вељи као да беше мало незгодно њихово присуство, он се опет окре 
ћи ни сама зашто...{S} Она се осети као да се нагнула над провалијом, нагла се и већ губи равно 
ети у своју руку?...{S} Па одједном као да сазнаде шта је то, у очима јој засја дивља, неописан 
 боље од сељака.{S} Вазда је одевен као да ће на сабор, пуши дуван господски на муштиклу »од пе 
скочи из груди, а дихаше брзо, брзо као да се гуши... лице јој се искриви од некаква болна трза 
ој се да он ово не говори будан, но као да сања.{S} Поглед му беше управљен у једну тачку и уко 
нице, она се тако повођаше у страну као да ће сад пасти; издала је снага, па се једва креће.{S} 
 са дворишта необично звецкање, баш као да је сабља.{S} Погледа на прозор, а тамо стоји Пера пи 
у свет.</p> <p>— Јест, кад ти дођеш као да ти је све поклано, а неки пут те нема по три дана... 
уштва, а и због ручка, за који сам знао да ће се давати после прегледа школе.</p> <p>Они се кре 
} Иде као убијена... и одмах сам познао да јој није било по вољи.{S} И Стојан тако вели.{S} Па  
узгред једном малишану.{S} Ако си сањао да те буве пецају, биће батина.{S} Тако је то, братићу  
 у себи.{S} Јутрос сам га једва натерао да ми дође на ручак, а сад хоће и на конак... само да б 
 да је дошло време кад ће та црна мисао да се претвори у грозну јаву...{S} Страшно!...{S} Поред 
а!{S} Баш не може да нађе ниједну мисао да почне разговор.{S} Не, не... најбоље је да она опет  
<p>— Смрдибуба једна!...{S} Он се нашао да се брине о моралу и светињи школској!...{S} Написао  
нарочито... он је спремио све, па дошао да је води на муке...</p> <p>Богосав види да се она ућу 
, или је какав дух са онога света дошао да гледа њено страдање, пропаст?...{S} Ево га ближе...  
т ме смела.{S} До године ћу имати право да се јавим на практични испит.</p> <p>— Где ви је чича 
адости...{S} Али шта је ово, шта ће ово да буде?...{S} Зашто она одједном осети неку пријатну з 
десити.</p> <p>— Молим вас...{S} Готово да не улазим ја тамо, рече она бледећи, као у страху.</ 
штите, коме ништа друго не остаје, него да сагне главу и слуша...{S} Та он јој је ипак друг, то 
у да огледам... не, не да огледам, него да и ја окренем овако, сасвим да окренем...{S} Што, гле 
ком, лук и неколико бутела пива. — Него да кажем ја да узму другог човека, кога младића.</p> <p 
чему па застаде. — Јеси ли ти баш видео да је акт из Министарства...{S} Министров потпис?</p> < 
амти једном за свагда: нисам те ја узео да ми будеш тутор, него жена!...{S} Да ме слушаш, а не  
 и мене у први разред; ја бих баш волео да учим код вас...{S} Тако да седим у скамији, па само  
 рече један одборник.{S} Он је то запео да просвети наше село, те нам натоварио на врат два учи 
{S} Краљевско-српска;..{S} Па није хтео да скрати:{S} Кр. срп., како се то по некад ради, него  
.{S} Оде, као да је и својом смрћу хтео да ми учини услугу, да ме задовољи потпуно... </p> <pb  
едбу« и да му је капетан строго наредио да још летос мапу набави.{S} Ипак он покушаваше не би л 
 могу јој ништа.{S} Јутрос сам је молио да не идемо... неће да чује...{S} А сад видим да се кај 
и склопио целу реченицу којом је мислио да јој се обрати, али сад заборави све, па се стаде нер 
ријатним осмехом.{S} Он се беше спремио да иде, али погледавши Љубицу, одједном седе уз њу и ст 
им синчића у деверство, а сам се примио да буде старојко.{S} Вељи се већ знало кумство и без до 
ајаше прислоњен уз дувар, јер се уверио да га мрзе орловички пси.{S} Па као прави каваљер фијук 
уо синоћ... о којечему, одмах сам решио да морам ићи овамо, да се обавестим са вама и да се изв 
огу и довече појести, пошто се он решио да ноћи код Веље...</p> <p>»Хм... удовачка посла!... ре 
о свако јутро овако... па после нема ко да спреми, те се одучих.{S} А сад... добро је, добро је 
оље.{S} Па ако видимо да ће и вас овако да брука, онда ћете дати оставку.{S} Другог излаза нема 
тан није...{S} А шта да одговорим, како да почнем?!«...{S} И он кашљуцну, принесе руку устима,  
} Није то за мене, за оваког хм... како да кажем... повученог, јест баш туњавог...{S} Туњав сам 
 новац! узвикну он, бришући се.{S} Како да ви не примите плату за четири месеца!...</p> <p>— И  
 И Љубица оборила главу, па не зна како да удеси лице: хтела би да изгледа пријатна, а осећа да 
у горких прекора, да је посаветује како да се спасе од зла, јер држаше да још нема ничега озбиљ 
звикну он, обрадован што се досети како да се извуче из неприлике, па се одједном обрте, отреса 
ући главу десно и лево, не знајући како да се склони од тих изјава, које га узбуђују.</p> <p>—  
тивна ни одвратна, али не зна ипак како да назове своје осећање према њој.{S} Љубица га опет из 
ања из безазлена детињства.</p> <p>Како да се не сећа!{S} Зар би се могло то заборавити?{S} Па  
 унапред.</p> <p>А Гојко сања... никако да дође к себи...{S} Не може да разуме ове необичне и н 
вих дана врзе једно по памети... никако да избијем мисао из главе...{S} Гојко ми јадни једнако  
је појаве у школи; то већ не сме никако да вас љути, јер ће вам се понављати онолико пута колик 
 чело...{S} Мисли, те црне мисли никако да је оставе, но јој загорчавају сваки тренутак, сваки  
 стале, разрогачиле се и не могу никако да се одвоје од онога страшна погледа...{S} Само се вил 
и одбором...{S} И деца хоће човека лако да наљуте, али су све то ситне ствари, које не трују чо 
Да га искасапим свега!...{S} Чело онако да узмем нож, па право у груди — нећу у леву страну, не 
имаче му се још ближе, врло близу, тако да осети његово дисање...{S} Он само гледаше, зачуђен,  
их баш волео да учим код вас...{S} Тако да седим у скамији, па само вас да гледам и слушам.</p> 
е добро да говори.{S} Бадава, мора тако да иде, кад смо бачени на милост овим безјацима!...{S}  
 Да ли да јој говори још, или само тако да је гледа... гледа и ћути?...{S} Да се не уплаши!</p> 
па цело јутро.{S} И шта су имали толико да говоре? — Лудорије!...{S} А овамо сад гледај је!{S}  
ећи коња за узду.</p> <p>— Учитељ Гојко да иде сад одмах са мном у срез, зову га...{S} Ево и по 
мртваца.{S} Знала је шта би сад требало да учини, али јој то беше одвратно.{S} Она се само приб 
испод очију.</p> <p>— Кад не би требало да се једе и живи, одговори она смешећи се.{S} Али треб 
ад... тако изненада!...{S} Чекајте мало да дођем к себи... да оставимо разговор за сутра.{S} Ал 
умела.{S} Човек, без сумње, гледао мало да ме занима, па ћаскао свашта, а ја одмах помислила бо 
шмугну у собу.{S} Гојко остаде још мало да чује разговоре о новој влади, па се затим диже и про 
у тишини...</p> <p>Гојку би милије било да Љубица не иде; зна он да ће тамо бити доста учитељиц 
 ћу на одмор.</p> <p>— Баш би боље било да изиђеш, настави чича веома тихим гласом, у коме се ч 
овај сад стаде премишљати: како би било да је питам за узрок ове промене, па ако је штогод онак 
 срце од нова страха...{S} Како би било да... ах, шта ја радим!...{S} Она се сама згрози од ове 
премишљала шта да ради.{S} Како би било да окрене други начин?{S} Да се огледа!</p> <p>Једне не 
никаква савета.</p> <p>— А како би било да ја тражим премештај у други срез?{S} Да то учиним са 
е увредиће је тим; нити би му мило било да пође и она.{S} Мука!... </p> <p>Она је прочитала њег 
, проговори Љубица, јер не би лепо било да му се не захвали на услузи.</p> <p>— Молим вас, не т 
лашила ревизора, јер се о њему говорило да се бави самим ситницама из школскога рада.{S} Приону 
мет почеша иза уха, а то је већ значило да ће се ћутање прекинути.</p> <p>— Ехе, ја... дођосте  
осподин-свештеником...{S} Све се надамо да дођете, да се видимо.</p> <p>Изиђе свештеник.{S} За  
тани... за Бога!...{S} Па тек сад имамо да разговарамо, викну Гојко живо, опазивши да се она ок 
ћи, узимајући мрвице хлеба у уста, само да се види да она још руча.{S} А на душу пада све већи  
оси...{S} То не мари, пријатно је, само да није овога кљуцања...{S} А гле, Љубица обрнула очи к 
 нечистоћу је могао мирно сносити, само да није овако изненадних посета.</p> <p>— Кад си стар,  
} А ја ћу радити, ја ћу се мучити, само да ти будеш задовољна.{S} И онда ћу и ја бити срећан, т 
 <p>Богосав, готово занесен чудом, само да би се отресао ове изненадне страхоте, отвори уста и  
{S} Иде унаоколо, укршта средином, само да се згреје.{S} Осећа и глад, глад у желуцу, али зна д 
а више неће бити страдања...{S} О, само да се поживи на миру!...</p> <p>А Љубица и Влајко друкч 
.. и овај се јадник не би намучио, само да сам знала... за <hi>оно</hi>...{S} Али ко је то мога 
} Али он... ух, све би друго лако, само да је он друкчији.« Тако мислећи стиже у свој стан.{S}  
 али би он ипак радо продужио пут, само да не мора одговарати на њена питања.</p> <p>— Јесте ли 
на ручак, а сад хоће и на конак... само да би могао ручати код Гојка...{S} Еј, мој Гојко, држи  
е сама, гонио их далеко, далеко... само да не мисли о њима, да не страда...</p> <p>— Ах, ја сам 
. а ја сам тако мало желела!...{S} Само да имам добра друга, па овако у тишини да радимо обоје  
...{S} Ено ормана!{S} Ту је!...{S} Само да извуче ону горњу фијоку...{S} Гле како се сија челич 
рудник, па као Монте-Христо!...{S} Само да се чувамо од пријатеља и полиције!...{S} Знаш, нећем 
ко с леђа... ножем, пирни га...{S} Само да те нико не види.{S} Па ћу бити твоја!...{S} Твоја, р 
арећи ни за болест ни за шта...{S} Само да види њу опет поред себе, јер држаше да је одбегла са 
да ћу задрхтати кад их угледам.{S} Само да не буде она ту, док се мало свикнем на људе, па посл 
 још већем узбуђењу и дрктавици, — само да ви нисте онаки...{S} Сву ћу вас обасути брилијантима 
тела, кад не можеш овако?</p> <p>— Само да нисам више овде... хоћу да сам с тобом... једнако, д 
не дође ни до каква решења.{S} Зна само да је некако зажмурила, занела се, опила... и пала у пр 
на није више жива...{S} Он сад зна само да хода овако по дворишту и да гледа овога уплашеног фа 
ушање и бол, али Гојко... да му је само да провири једним оком, само за тренутак да га погледа  
 нерадницима и онима који би хтели само да заповедају, а мени, што?... шта има да ми буде тешко 
 се побожно, онако женски: знајући само да се тако ваља, не размишљајући нимало ради чега то чи 
е видећи ништа око себе, осећајући само да га све више опкољава некакав страшан мрак, црн, непр 
 од столице и пође.</p> <p>— Немој само да зна ко за мене! викну ћата, идући за њом.</p> <p>Она 
се чини? — Смешан чича.{S} Не знам само да ли ће моћи радити.</p> <p>— Ширет велики, одговори о 
о зна шта може бити!...{S} А немој тамо да се збуниш.{S} Капетан је добричина; не бој се!</p> < 
че дланом преко бркова.</p> <p>— Чујемо да вас је тукао камџијом.{S} Испричајте нам то како је  
у заигра љутња.</p> <p>— Ха, па ми ћемо да омркнемо овде, узвикну она, видевши да је сунце зашл 
и у далеке планинске венце. — Гледаћемо да добијете...{S} Ја ћу вам бити на услузи свакад, кад  
Тако, тако је најбоље.{S} Па ако видимо да ће и вас овако да брука, онда ћете дати оставку.{S}  
 <p>— Био ми ономад отац, па не могосмо да добијемо квартирину из општине... настави она, па од 
 казао.{S} Ето и сада чича зна поуздано да Гојко слуша на вратима... нарочито му је казао да ос 
егледати и записати све што је потребно да се набави.</p> <p>Гојко иђаше напред, намрштен и узн 
јући наравно све оно, што није потребно да они знају.</p> <p>Веља се још од првих речи њених уо 
тојан.{S} Али сад јој је веома незгодно да почиње разговор пред учитељком.{S} Зна она жене, па  
а.{S} После јој се учини веома незгодно да баш тако отворено покаже, како је раније опазила гос 
ајући пред ноге.{S} Обома беше незгодно да се погледају, а знају да се не могу ћутећи мимоићи.{ 
јко изгуби траг, и ево сад му би суђено да га види у пуном сјају господства, у положају од кога 
 господин.</p> <p>— Јок, мени је речено да га допратим.</p> <p>— А, дакле стражарно!{S} Кажи ти 
да му не беше деце, помишљао је озбиљно да бежи са њом у Америку, или у Турску.</p> <p>А Љубица 
га успешна рада, па сад не може довољно да се наговори.{S} Стаде се хвалити својим другим разре 
лицу.{S} Видела је да има нешто повољно да јој каже, па очекиваше да проговори, гледајући га ра 
че осећа овоју безмоћност и увиђа јасно да никоме ништа не може учинити, да је рођен само за то 
е по далеку недогледу, показујући јасно да је душа успавана, да је срце обузето тврдом леденом  
бавна чежња!...{S} Не, не, није могућно да је то он...{S} Или управо јесте он, али њени узбуђен 
...{S} Шта је ово?!...{S} Је ли могућно да <hi>овака</hi> жена има овако невин, овако детињи из 
во што доноси слух!...{S} Је ли могућно да је то његов глас... тако умиљат, тако пун љубавне жу 
у овоме ново савијеном гнезду.{S} Мучно да ће ту зацвркутати млади птичићи и раширити крила дом 
пијени страшћу.{S} И на јачи звук мучно да би овога тренутка сврнули пажњу.{S} Он превио Љубицу 
н човек, путовао цео дан, па треба лепо да се одмори. <pb n="11" /> Тако је то, братићу мој!... 
 прође, а није баш тако мека, уме добро да говори.{S} Бадава, мора тако да иде, кад смо бачени  
ти.{S} Од кад ја теби вичем свако јутро да собу чистиш и ветриш, а ти си ми направио овде читав 
S} Ено два сведока чекају.{S} Све ће то да иде по закону, не брини ти.</p> <p>— Добро... отеже  
ђа.{S} Он се загледа у њу...{S} Како то да је не познаје, ако је из овога села!...{S} Али је ле 
е меша у његове »послове.« Жена је зато да слуша и ради, а муж је господар; он може што хоће... 
ати.{S} Рећи ће јој се да хоће нарочито да се покаже пред људима.{S} Нека, има времена и за то, 
едам вас једнако, па баш дођох нарочито да чујем... како то ви...{S} Некако то ви радите друкчи 
о, моја господо, рече попа..{S} У место да су они сложни, па да се удруженим силама бране, они  
ћутања и посматрања. — Овде треба често да излазимо са децом.</p> <p>— Јесте... да... нарочито  
биће у канцеларији.{S} А ти треба вешто да се прикрадеш и да предаш ово писмо његовој госпођи,  
ојешта!...{S} Отишла мало послом, нешто да припита за школу, а они: »одбегла«...{S} Е нека виде 
го ћу сад вас, господине учитељу, нешто да молим.{S} Пошљите вашег послужитеља нек донесе моје  
е, обрте се он учитељици и заусти нешто да каже, ал’ она плану и прекиде га:</p> <p>— Молим вас 
 ваљда?...</p> <p>Јест, он је нешто чуо да говори млађи свет о некаквој Милици; тада је слушао  
на Љубе!...</p> <pb n="154" /> <p>— Бар да је нежењен, па да му приличи! одговори јој другарица 
ад ако хоћете да се мало прођемо, и бар да ме том приликом испратите, рече гост.</p> <p>— Зар н 
е, веле, ни звали«...</p> <p>»Па он бар да је друкчији!«...{S} Да је онакав, како је она замишљ 
м озидану зграду своје среће!...{S} Зар да разори сама ово, чистом љубављу исплетено, ружичасто 
као у страху.</p> <p>— Зашто?...{S} Зар да пропустите овако занимљив призор! одговори писар, па 
је тога лепог доба, детињства...{S} Зар да се не сећа онога гнезда, у облику једне мале, накрив 
о радити? размишљаше он у себи..{S} Зар да гледамо мирно како се светиња школска бешчасти, а зо 
ојешта!...{S} Млада сам, здрава, па зар да се не смем ни с ким нашалити.{S} Није ово манастир,  
а, мој живот, све благо моје.{S} Па зар да ја то све изгубим олако?...{S} Не, не!... живот сам  
та набрао и носио их у џепу.{S} Али зар да се <pb n="26" /> не користи овом приликом и не узме  
а не прођем добро, и моја будућност зар да не буде сјајна?...{S} Та ја сам млада, лепа... ја мо 
ма десет подлога.</p> <p>— Ево ти динар да купиш Станки опанке одмах, а ја макар и не јела за д 
 за времена — а то је велика срећа, јер да је вечна — зло!{S} И каквих ти власти и кметова он н 
S} Тако да седим у скамији, па само вас да гледам и слушам.</p> <p>Љубица поцрвене изненада, са 
а врло лепа.{S} Чуо сам ја још пролетос да он облеће око ње, па ето...</p> <p>— Шта мислите, да 
акво право нада мном.{S} Баш ћу за инат да га једим, још више ћу да се смејем са писарем, нек п 
ве!{S} И сад јој одједном дође на памет да се запита: да ли су њени поступци за то време вазда  
ање!...</p> <p>Гојко се трже; поче опет да му наилази облачак на чело, али се он прену и стаде  
лега, рече он, дижући се.{S} Баш ће сит да се наради.{S} Хо-хо-хо...</p> <p>Љубица се сад тек с 
ика кос...{S} Милина, не може човек сит да се надише!...</p> <p>После дуга путовања, стигоше цр 
елика напора: </p> <p>— Моја је дужност да гоним разврат и неваљалство из школе, а што старији  
аје, да би имао право, па чак и дужност да то учини.{S} Али се то све заврши оним стереотипним  
ана како сте дошли на ово место, па већ да тражите премештај, и то још без узрока!{S} Јер шта б 
еднако га нешто вуче земљи, не може већ да се држи на ногама, дише некако врло брзо, али се он  
то ме сад не преместише: научио сам већ да радим сваке године у другој школи, па ми то изгледа  
ше сама Љубица.{S} Случајно ушла у собу да нешто узме, паде јој поглед на Гојка и она се одједн 
 радим са молитвом: никако деца не могу да изговоре неке словенске речи... целе зиме се мучим.{ 
} Не знам... ништа не знам... и не могу да мислим.</p> <p>А дечко поједе крушку, и таман да бац 
за што...{S} Ја ништа не знам и не могу да мислим.</p> <p>И она изиђе из собе, гледајући у тамн 
и данас ништа урадити.{S} Мисли не могу да <pb n="56" /> се зауставе на једном предмету, но сам 
 боље види и чује...{S} Што очи не могу да постигну, помоћи ће им слух...{S} Гледа и слуша, не  
оможе ни то, што сведоци никако не могу да се тачно сете дана, кад је Гојко грдио власт, него с 
адања, видим ја...{S} Али зашто не могу да видим све унапред, да видим крај!...{S} Зашто не мог 
што једнако мислиш. </p> <p>— Како могу да не мислим!{S} Како могу!...{S} Шта ћу да радим?...</ 
 оно: <hi>господин управитељ</hi>; виђу да он тако баш хоће«.</p> <p>— Кажи господину да учитељ 
омуца:</p> <pb n="127" /> <p>— Сви кажу да је он сила у срезу, да му нико ништа не може...</p>  
 корпе, одељане витке или очишћену лозу да продуже рад...{S} Краве наиђоше под крушку, где је о 
 о чем говорити.{S} Чим устану, гледају да побегну једно од другога у школу, где су проводили ц 
ице су веома зла језика... једва чекају да чују што за другога...</p> <p>Љубица пребледе и гото 
 беше незгодно да се погледају, а знају да се не могу ћутећи мимоићи.{S} Гојко осећа како га из 
 му беше да се овако изрази: нека знају да је свршио целу Учитељску Школу, и ако је привремени. 
к стоји овако, помисли он.{S} Они знају да ја немам жене ни друге послуге«.{S} Потом намести ма 
ели како иде славно: половина већ знају да разликују оба гласа!{S} А тек смо почели, од јуче... 
S} Ја морам да радим, а они горе морају да воде надзор над нама.{S} Кад не радим, зна се шта ме 
моћи човек се радује кад добије прилику да с ким измења мисли.{S} У последње време писар поче д 
тен и повучен, избегаваше сваку прилику да се не сретне са њом.{S} Сад се већ Љубица од истине  
едном поскида сав накит и даде га Гојку да остави, само јој на грудима остаде скупоцени брош.</ 
тити.{S} Зашто не!...{S} Написаће Гојку да је болесна, и онда ништа...{S} Нема ничега!{S} Онда  
е са главним околностима, саопшти Гојку да ни он нема стана, него ће морати становати <pb n="8" 
а из очију, али он не смеде подићи руку да се убрише.{S} Скрену оком у страну, па опази да се и 
...</p> <p>Љубица и Гојко изјавише жељу да слушају даље рад, па по свршетку посла да пређу у ст 
е испребијах, па да ми је ко гођ и њему да што учини.</p> <p>— Е не бригај.{S} Ако то извршиш к 
>Гојко, онако суморан, наређује Стојану да трчи за бисаге, а он се даде на посао: да мало уреди 
} Већ пети дан је како наређује Стојану да бар мало смахне оно сено са пода, па ето, стоји све  
p>Гојко уђе у собу, седе и рече Стојану да прича шта је видео...</p> <p>Прође подне, Љубица још 
и шта ће сад да ради, на коју ће страну да гледа, шта ће са децом, а иза њега загрме оштар запо 
 слушала.{S} Али она ни прстом не мрдну да то спречи.{S} Напротив, реши се на отворен инат, над 
 одлучан <pb n="151" /> па јој напомену да ће имати великих непријатности због тих украса, и за 
тако баш хоће«.</p> <p>— Кажи господину да учитељице не морају ићи у цркву, кад је она удаљена. 
ово и необично, али она не беше у стању да разуме све што се око ње збива.{S} Неке страшне речи 
 ко помагати у раду.{S} Неке се заклињу да им је то дете једина мушка глава и свечар у кући...< 
 ви затворите школу.{S} Јавите министру да не можете издржавати школски прирез, па нек вам затв 
 <p>— Било ми је врло рђаво, мислили су да сам умрла, па су и вама тако казали...{S} Али је про 
сече се Љубица.{S} Од мене ће на испиту да се захтева сто чуда, а ја од вас захтевам све школск 
ога мора бити.{S} Нека он живи, а ја ћу да идем својим путем, куд ме срце вуче..{S} Тамо је сва 
ли смо ми.{S} Него ти сад лези, а ја ћу да понесем твој белег и један динар, па да видиш, као р 
ији тон.</p> <p>— Ама, молим те, шта ћу да радим са молитвом: никако деца не могу да изговоре н 
а не мислим!{S} Како могу!...{S} Шта ћу да радим?...</p> <p>Ноћ се полагано навлачи, а оне још  
дознало.</p> <p>— Дошао је акт.. сад ћу да му саопштим, рече он тихим гласом, готово шапатом.</ 
 толико... све ти чиним... и тек сад ћу да ти чиним...{S} Хоћеш сутра да ти донесем златан часо 
ели, заплаши га и збуни.</p> <p>»Сад ћу да се сплетем... чим погледам у те људе...{S} Да ли су  
Баш ћу за инат да га једим, још више ћу да се смејем са писарем, нек пуца од једа«.</p> <p>Гојк 
 Што и ја не бих могла овако.{S} Баш ћу да огледам... не, не да огледам, него да и ја окренем о 
м и разумем, али доцкан.{S} Тек гледаћу да од сад буде све друкчије, да вас слушам — она нарочи 
усти тога човека, нек иде кући.{S} Нећу да га узимам на своју душу, викну кмет љутито.</p> <p>— 
атићу мој!</p> <p>— Оно види да ја нећу да га ударим, па што се крије!</p> <p>— Хе, братићу, ка 
p> <p>— Само да нисам више овде... хоћу да сам с тобом... једнако, довека...</p> <p>— Хо, муке! 
!... прекиде је Гојко одједном.{S} Хоћу да вам испричам, баш ћу вама да испричам, а никад живом 
о манастир, него свет, живот, а ја хоћу да живим!...{S} Да живим!«... понови она опет и одједно 
шом квартирином.</p> <p>— Богме ја хоћу да ми се тачно квартирина издаје, а ви набављајте од ку 
и збор.{S} Гојко и Љубица се премишљаху да ли да иду и они на збор.{S} Они су испитани још вели 
 /> <p>Његов озбиљан одговор увери децу да је то доиста учитељ, па се бојажљиво уклонише на лив 
с места на место, стаде по неку песмицу да пева...{S} А после јој свану пред очима... она осети 
 сипати јело, да носи на сто.{S} Кад чу да је он већ ушао у собу, она узе чинију са врелом чорб 
љан је да раскрави залеђено срце и душу да развесели.</p> <p>Школа се крену.{S} Напред иђаше Љу 
им крај!...{S} Зашто не могу бар у душу да му завирим, да видим шта има <pb n="193" /> тамо, шт 
 зауставила Гојка, али није могла одмах да се обрне с позивом... прво ваља припремити земљиште  
} Она изведе децу на двориште, пусти их да се протрче а сама се стаде брисати <pb n="29" /> мар 
Обавештава их, помаже им, управо учи их да мисле, али су то деца неука, дивља, па не може све д 
моје.{S} А по теби гледајући, рекла бих да је много добро.{S} Само то треба сачувати...{S} Знаш 
ила би да се радујем.{S} Па што?... баш да видим шта ће радити, а?«...</p> <p>И он се стаде пре 
 се, сваки мишић на телу.{S} Мислим баш да бих могао, кад бих се одлучио.{S} Што, зар је то теш 
лом невидљивом прашином.{S} Једва чекаш да угледаш на ливади какав моћни грм с разбацаним далек 
н усиљено.</p> <pb n="205" /> <p>— Знаш да сам после у твојим рукама.{S} Можеш што хоћеш са мно 
 месеца, доста је чекања.</p> <p>— Знаш да због прве плате примам оба ова месеца по пола...</p> 
ћеш се показати на ручку.</p> <p>— Знаш да морам бити у школи до десет.{S} Шта могу учинити за  
ајдемо брже... шта чекаш!...{S} Не знаш да ћемо у Америку.{S} Али да се чувамо њега, да нас не  
 Кад си стар, пријатељу, и кад не можеш да радиш, онда ниси више за службу, рече писар, вадећи  
аме.</p> <p>Стој, смрдибубо!...{S} Умеш да чиниш пакости, а после бежиш као стрина...{S} Ево ка 
 познати глас:</p> <p>— Болан, па нећеш да ми кажеш ни хвала.{S} Ја за тебе толико... све ти чи 
чној лепоти...</p> <p>— Врати се, хоћеш да те одведем до куће? рече она, и поуми да му приђе.</ 
ати...{S} А?...</p> <p>— Хоћеш... хоћеш да ме узмеш?!...{S} Чекаћу, трпећу докле год хоћеш, сам 
у брадурину...{S} Отвори очи, ако хоћеш да поиграмо уз месојеђе.</p> <p>Гојку засветлеше очи.{S 
мила..{S} Кажу, да немају.{S} Ако хоћеш да одемо заједно до суднице, да видимо.</p> <p>— Како н 
 сад? — За овога Гојка?...{S} Не, видиш да и он бежи од мене, отреса се као од отрова.{S} Право 
гледаше тешко болестан.{S} Час га видиш да се једва вуче преко дворишта, главу тужно оборио, оч 
 као да говораше: »Ето ти... сама видиш да нас околности зближују.« Затим пружи руку учитељу и  
о да се буди иза сна.</p> <p>— Па видиш да човек умире... на смрти је!...{S} Ни свеће немаш...  
м уздасима и врелим сузама...{S} О, још да није тих суза!...</p> <p>»Живот, младост... ала то п 
за домаћицу.{S} Алал ти вера!...{S} Још да видим како ћеш се показати на ручку.</p> <p>— Знаш д 
оју заслужену плату од државе...{S} Још да наредимо само са општином...</p> <p>Љубица уздахну,  
ува: данас једна, сутра — друга.{S} Још да није ових кожа, не би се имало шта јести.</p> <p>То  
дите, зацрвенео се па обара очи.{S} Још да му није ове густе брадурине — зло!</p> <p>— Шта ћемо 
 беше довољно светлости.{S} Не може још да се прибере од страха.{S} Ноге му дркћу, и он се једн 
 сваки живац.{S} Управо она не може још да одреди у коликој је мери то страшно и је ли баш стра 
 и за четвртке и за све празнике, и још да вам дам приде, насмеја се Веља.</p> <pb n="167" /> < 
дан разред са три предмета!...{S} И још да му се сад дода и први разред, а учитељица иначе нема 
S} Луд сам ја да идем на робију или још да изгубим и главу због њених враних очију!...{S} Ехе-х 
азије, целу учитељску школу, и само још да ми би издржати учитељски испит, па дивота!{S} Ал’ ет 
ко обично, како причају.{S} Не могу још да се приберем од страха.« Још истога дана Гојко је одв 
ово претварање...«</p> <pb n="59" /> <p>Да ли могу бити људи толико дволични...{S} И то остаде  
рже, брже... да не буде доцне...</p> <p>Да ли се то развиђа, расвањује... или са њене душе нест 
, да је могу занети златне ствари?...{S}Да ли ће се опет одупрети бесној сили?{S} А он!...{S} У 
а и поче уписивати децу у први разред, »Да се трпи!... рече у себи.{S} Дође време да се опет ст 
Она стаде узверено гледати око себе... »Да ли да иде у школу?...« То је сад фаталан корак, јер  
ему онога збуњеног, плашљивог јадника. »Да га искасапим свега!...{S} Чело онако да узмем нож, п 
је старе, непретурене, мисли...</p> <p>»Да ли је толико лакомислена, да је могу занети златне с 
у разочарате.</p> <p>— Али за Бога, ваљ’да нико не дира оне који се не мешају у политику?</p> < 
 опет проговори:</p> <p>— Отпустиће је, дабогме!...{S} Чуо сам ја како је он био окупио председ 
и због ручка, за који сам знао да ће се давати после прегледа школе.</p> <p>Они се кренуше кроз 
ом испуњен, и она вас, улазећи у плућа, дави и гуши својом врелом невидљивом прашином.{S} Једва 
уза жбуње, отворила уста, па не дише... дави је нешто у грудима страшно, мути се све пред очима 
огачених очију...{S} Нешто га у грудима дави, стеже и пење се на више, ноге му клецају, у глави 
ритиште онај тешки магловити сумор, што дави, испија полако...</p> <p>»И зар све од једном да п 
угушен јаук, сличан самртном ропцу, или дављеникову кркљању, разлеже се споља, али га у соби ни 
мутити јој срећу, тешком муком стечену, давно очекивану!...{S} Та она је цео живот спојила и уп 
убицу, право у очи...{S} Научила је она давно, да из очију своје деце чита њихове мисли.{S} Љуб 
.{S} Не, није то... </p> <p>Вратнице се давно затворише и пријатељи замакоше у сокаке, а она се 
 милоште, задовољства.{S} Кућица се већ давно срушила, по дворишту израсло трње и коров; плетар 
е сад тек сети посла, сети се да је још давно децу оставица иза школе, па о њима нико не води р 
а и која ће без сумње стајати у вези са давном, далеком прошлошћу...{S} Старцу цвокоћу зуби, не 
 Љубичин разред; деца беху на окупу.{S} Даде им чиме ће се занимати, па оде у своју школу.{S} Р 
држи бре, и повуци и потегни, док једва даде још једно.{S} Тако добисмо осам за грош!...</p> <p 
и нумеру на ону исписану хартију, па је даде Стојану. </p> <pb n="68" /> <p>— Носи.{S} Нека про 
 из далека, нејасно...{S} Ну она јој не даде развити се, чињаше јој се незгодна сад, кад овај п 
ђује Стојану да трчи за бисаге, а он се даде на посао: да мало уреди и дотера свој жалосни стан 
абаци хартију у џеп, а Љубици изброја и даде колико је требало.{S} Све се то изврши неким полу- 
>После пола часа, он сави једно писмо и даде га Стојану. </p> <p>— Писареву... онога, његову же 
ред, и она одједном поскида сав накит и даде га Гојку да остави, само јој на грудима остаде ску 
нала, па зато јој ревизор смањи оцену и даде четворку, рекавши да је иначе цео рад одличан.{S}  
 прође железницом један господин, па ми даде динар и замоли ме да вам ово предам.{S} Па одмах т 
е разговоре веома богат, те се и Љубици даде прилика да чује што ново и необично, али она не бе 
о, људи!... дрекну он из свег гласа, не даду ми одмора ни у мојој кући!... па готово истрча у д 
ла да узмем унапред и за овај, а они не даду...{S} Па сам хтела вас молити да им ви кажете, вас 
и ишчупани из корена.</p> <p>— Стојане, дај ми воде да се оперем, прошапта она, видевши Стојана 
ди овде...{S} Сипај, домаћице...{S} Ах, дај прво тањире...</p> <p>После ручка вођаше се међу др 
ћи је у очи.{S} Остави све, заборави... дај да бежимо, далеко далеко, у бео свет... у Америку,  
је, шта је?...{S} Ужас, треба бежати... дај да се бежи!...{S} Не могу ноге да се покрену...{S}  
ло шта ти мислиш.{S} Него оно к’о вели: дај да бацим кривицу на другог, ако се може; боље нека  
је, а ти у себи узвикујеш:{S} Камо рад? дај да се ради!... </p> <p>Улазећи у школско двориште,  
унцем...{S} Нема никакве бојазни!...{S} Дај да се живи!...«</p> <p>А Велимир се нагнуо Гојку па 
, па ми Богосав рече да сте дошли...{S} Дај, велим да се упознамо. </p> <p>Љубица се осврташе,  
 се наш Гојко и прича ваздан тамо...{S} Дај, вељу, да видим нашу »младу« како изгледа као муж,  
 писара...{S} Он се већ сав охладио.{S} Дај кључеве!...{S} Запечате касу, па дај рачуне...{S} У 
S} Дај кључеве!...{S} Запечате касу, па дај рачуне...{S} Удри, удри, држи, па кроз неколико дан 
т овим безјацима!...{S} Срећа те држава даје плату; онако би се липсало од глади...«</p> <p>»Јо 
</p> <p>»И Зорка остарела...{S} Кажу не даје више млека, не тели се...{S} А онај пут зарастао,  
не око очију кожа се почела брчкати, те даје целом лицу израз скривеног лукавства.{S} Са лица м 
н опази да председник диже десну руку и даје њоме знак некоме иза његових леђа да се умири... » 
ма шта ни да једе, а ја не могу више да дајем...{S} Нема више никакве зараде.{S} Ове цене да те 
анка за четири динара месечно, а ми јој дајемо још по два динара, те свега шест.</p> <p>— Молим 
Ама немамо где да вас уведемо.{S} Децо, дајте коју столицу.</p> <p>»Хм, па то је он!,.. знам... 
з, јављају се капетану.{S} Комисија!{S} Дајте овамо Петра писара...{S} Он се већ сав охладио.{S 
. казао сам вам... ви сте ми све!...{S} Дајте да заједно страдамо...{S} Можда ће се Бог и нама  
 у соби, настави ћата, бирајући речи, и дајући им нарочит смисао при изговарању.</p> <p>— И ти  
и је речено да га допратим.</p> <p>— А, дакле стражарно!{S} Кажи ти господину Пери да овај чове 
па на прстима изиђе из собе...{S} Нема, дакле, ништа од разговора.</p> <p>Два дана по том дође  
збуни се изненађена девојка.{S} Ви сте, дакле...{S} И ја сам овде постављена...{S} Љубица Петро 
невом и узвикну: </p> <p>— Животиња!... дакле и то он зна...{S} А каква је то красна девојка и  
млада«!, к’о што је и у школи био...{S} Дакле нове колеге!{S} Част ми је...{S} Велимир Крстић.. 
} А тек смо почели, од јуче...</p> <p>— Дакле ви сте задовљни данашњим одговорима? упита она бо 
врши се та необична школска година!... »Дакле, то је испит!... мишљаше Љубица по том.{S} Богме  
опет остаде сама са болесником.</p> <p>»Дакле то није само мисао... може да буде и истина..{S}  
устиле крила, отвориле кљунове, па само дакћу.{S} Трава се осушила, па из ње бије и трепери она 
ту мисао указа се одмах и друга, али из далека, нејасно...{S} Ну она јој не даде развити се, чи 
 тромо и уморно један путник.{S} Још из далека, по целој његовој фигури, познаћете да је то неш 
би... рече он, смешећи се и гледајући у далеке планинске венце. — Гледаћемо да добијете...{S} Ј 
ва самртникова, с којом се он опрема на далеки, неповратни пут...</p> <p>— Јадни мој братићу!.. 
брата, оца, све... али су јој сад и они далеки.{S} Сад има нешто прече, ближе... ово сјајно, ле 
а, рече јој мати, гледајући замишљено у далеки венац планина, који се виђаше с прозора. — Онака 
и хитну гранчицу, коју ношаше у рукама, далеко од себе.{S} Ућуташе за часак сви троје, па иђаху 
ац и однесе га на лаким крилима далеко, далеко од овога призора...</p> <p>Гојко се подиже испод 
кривао и од себе сама, гонио их далеко, далеко... само да не мисли о њима, да не страда...</p>  
 Остави све, заборави... дај да бежимо, далеко далеко, у бео свет... у Америку, хоћеш?...{S} Ка 
 теби...{S} Тражићу негде на граници... далеко... какво најгоре, најусамљеније место, где нема  
 осмели да изговори оправдање:</p> <p>— Далеко много...{S} И посао велики у почетку...{S} Његов 
сте, господине.</p> <p>— Да ли је школа далеко одавде?</p> <p>Дете се обрте к селу, пружи руку  
 поветарац и однесе га на лаким крилима далеко, далеко од овога призора...</p> <p>Гојко се поди 
у страну, па опази да се и Љубица некуд далеко загледала, очи се сјаје, не мичу се, а усне по к 
бица виде шта је урадила, увиде како је далеко зашла, и тога тренутка у њој се створи стална, о 
илице, јабучице искочиле, очи се увукле далеко унутра у своје станиште, па гледају <pb n="207"  
м, белом одећом, а мирис од ње пружа се далеко унаоколо.{S} Понегде је ова чиста, бела одећа пр 
рише сокаком једна кола и зауставише се далеко од школских вратница.{S} Изиђе из њих једна слаб 
не!{S} Хе, али...« И мисли његове одоше далеко, веома »далеко«...{S} Он поче да се смеши, очи м 
ојом — носи се тај вечерњи звук и бруји далеко ширином, чак тамо до краја потеса, куда вијуга,  
 се на њима димњаци, а из њих се извили далеко и право у висину беличастосребрни стубови дима,  
ац, што га узе од писара, па је испрати далеко иза села, ижљубише се, исплакаше се опет, па се  
кад пођемо.{S} Знам да ће нас испратити далеко, а још ако му не пође жена, можемо говорити глас 
 на ливади какав моћни грм с разбацаним далеко у страну гранама, под којим ћеш наћи довољно хла 
 све, заборави... дај да бежимо, далеко далеко, у бео свет... у Америку, хоћеш?...{S} Кажи само 
е обрте сапутници:</p> <p>— Видите тамо далеко... тамо хеј, где се савија свод небесни, видите  
изиђоше и дахнуше слободно.{S} Али тамо далеко пред њима виђаше се други, још већи облак, који  
н, панички, самртнички врисак и одјекну далеко потесом кроз глуху ноћ, али га нико од људи не ч 
рави страх; али то од чега долази страх далеко је, оно се не види, не појављује се...{S} И снаг 
оје је скривао и од себе сама, гонио их далеко, далеко... само да не мисли о њима, да не страда 
умње о том, куда иде и шта ради.{S} Још далеко виђаху се његове дугачке руке, како се дижу к ли 
..« И мисли његове одоше далеко, веома »далеко«...{S} Он поче да се смеши, очи му се засветлише 
 ће без сумње стајати у вези са давном, далеком прошлошћу...{S} Старцу цвокоћу зуби, нешто од з 
и осећаји, само мутан поглед блуђаше по далеку недогледу, показујући јасно да је душа успавана, 
ен, кад радимо посао ваљано.{S} Па ето, дали су нас на милост и немилост несавесним, бесним људ 
управили очи у неодређену даљину, па се дали у дубоке мисли.{S} Нека тешка слутња обладала је њ 
 у села.{S} Часништво орловичке општине дало се на посао — оне обичне ствари које се врше пред  
{S} И он, покоран судбини, спреми се за даља страдања, држећи да то тако мора бити, да је се и  
ечном, бескрајном празнином...{S} Даље, даље грозни и страховити призори!... даље... црне одвра 
о сад лутало некуд по мраку...{S} Даље, даље црна прошлости!...{S} Здраво лепи, срећни животе!. 
S} Чим би чуо врисак, он би бежао даље, даље... и гледао би зачуђено, преплашено.{S} Шта је то. 
е, даље грозни и страховити призори!... даље... црне одвратне сенке!...{S} Овамо је живот, где  
кује вечном, бескрајном празнином...{S} Даље, даље грозни и страховити призори!... даље... црне 
о се до сад лутало некуд по мраку...{S} Даље, даље црна прошлости!...{S} Здраво лепи, срећни жи 
ним перјем кукурузним... још, још...{S} Даље се не сме, већ су ту пред њом... чини се да им чуј 
ело смеју.</p> <p>»Какво зло, мисли она даље: само тек да се тако каже.{S} Забринути и оптереће 
ову капију.</p> <p>Путник га не саслуша даље, но окрете право вратницама и отворивши их уђе у ш 
вакодневног ситничарства, па тежи некуд даље и више, тамо у недоглед, оној бескрајној вечној ис 
мне планине, делећи се у све више и све даље кругове, који су умотани у све гушћу таму, док се  
дном се обоје тргоше, устадоше и пођоше даље.{S} Месец изгрејао, па трепери својом нежном сребр 
S} Она као да не осети ништа, гледаше и даље онако исто са заљубљеним осмехом на устима.{S} Гој 
p> <p>— Је л’ ја? рече малишан седећи и даље и гледајући зачуђеним погледом час десно час лево  
једном обрте, отресајући рукама браду и даље, и оде низ сокак журно, као да га ко гони.</p> <p> 
иљубило уз оца или мајку, па ни мрднути даље, као да се плаше какве велике напасти.{S} Тек по н 
} Он се обрте и оде низа сокак, снујући даље планове.</p> <p>Гојко не виде ништа више око себе, 
ку!...</p> <p>— Шта ћу?!...{S} Да терам даље, мени је горе...</p> <p>— Море, видим ја све: ти б 
тамо.{S} Чим би чуо врисак, он би бежао даље, даље... и гледао би зачуђено, преплашено.{S} Шта  
ред усмене наредбе, да сутра...« и тако даље — стајаше написано на тој хартији.{S} Доле потпис: 
киске, жути се на дну ракија...{S} Тамо даље оно округло стакло, у њему игра, искри се чисто бе 
а-речица...</p> <pb n="25" /> <p>А тамо даље, иза потеса, докле ти год око допире, пружила се ч 
једној клупи, неколико сељака и мало по даље, на високој столици, једно лепо одевено женско чељ 
Љубица и Гојко изјавише жељу да слушају даље рад, па по свршетку посла да пређу у стан.{S} Веља 
ла танка пробојна измаглица, а тамо још даље се, у густој магли, гордо и величанствено дижу моћ 
сејане њиве...{S} Изнад села се, тамо у даљини подигла танка пробојна измаглица, а тамо још даљ 
зда били умесни?...{S} Она се загледа у даљину и стаде у мислима претурати дан за даном, све шт 
ла са Влајком, седи сама, гледа некуд у даљину кроз прозор, а у осталом можда никуд и не гледа. 
са очајањем, па се опет загледа некуд у даљину, а пред очима стадоше му пролетати сећања из без 
 Предахну од уморна хода и загледа се у даљину...{S} Осети да је обузима страх, баш прави страх 
ћи, али обоје управили очи у неодређену даљину, па се дали у дубоке мисли.{S} Нека тешка слутња 
алаксала, у њој и не беше више снаге за даљу борбу, за отпор.{S} Она се грозничаво хватала за м 
а макар се сву ноћ вукли по кући.{S} Не дам ти, каже она, па да си још толики...{S} И држи бре, 
етвртке и за све празнике, и још да вам дам приде, насмеја се Веља.</p> <pb n="167" /> <p>А Гој 
и опанке одмах, а ја макар и не јела за дан-два.{S} Мајка нек дође сад у недељу; даћу јој пара  
дсеку ноге од страха...{S} Дркће и чека дан, два...{S} Трећи дан долазе три човека у срез, јављ 
аха, али се одмах и пресекоше.{S} Сутра дан деси му се прилика да чује смелу изјаву писареву и  
нека свастика порасте.</p> <p>Кад сутра дан Смиљка пође својој кући са дететом, она остави кћер 
 снега што их је притискао.{S} И ако је дан, владаше велика тишина у целом селу; тек по негде з 
, тихо, без сватова, осим часника.{S} И дан венчања је одређен — четвртак по Томиној недељи, са 
добро озидане две собе, кујну, подрум и дан орања земље...{S} Ви ми то набавите, па ја вам не т 
 се сам о себи.{S} Какав ми је био први дан школовања, такав ми је био и последњи: све једно ис 
у живота, овакви поступци.</p> <p>Други дан Гојко таман изиђе из Љубичина разреда, а вратнице с 
е, склањај се од онога Пере за ово који дан.{S} Неће ти он дуго ту вршљати, не бој се.{S} Печен 
Влајко друкчије мишљаху...{S} Како који дан, они постају све ближи, све интимнији.{S} Они се ве 
.{S} А ја баш то гледам оногај... сваки дан, на... па ми баш, овај... жао ми, није вајде...</p> 
икао на страдање, па не може да замисли дан, који би му прошао на миру.{S} Срећом, данас се ниш 
> <p>Тако се поче нов живот и нов радни дан у овом новом, љубављу свијеном, гнезду.{S} Влајко и 
 она као у сну осети, да се тај фатални дан не може више избегавати, не знајући ни сама зашто.. 
 госте и да проведу заједно цео недељни дан.</p> <p>Љубици се веома свидео и овај паметан разго 
ишљала, да ће и она дочекати тај срећни дан, кад ће овако исто са својим ђацима ићи.{S} Па ето, 
да у даљину и стаде у мислима претурати дан за даном, све што је у школи преживела; и што више  
«.{S} И он је остао, почео је претурати дан за даном, док се једном не нађе са листом хартије у 
а соба опет није почишћена.{S} Већ пети дан је како наређује Стојану да бар мало смахне оно сен 
..{S} Дркће и чека дан, два...{S} Трећи дан долазе три човека у срез, јављају се капетану.{S} К 
/p> <p>— Е, кад ће пре!{S} Тек је трећи дан од промене, примети Ђокић.</p> <p>— Шта се будиш, м 
а својим походама.{S} Сваки други трећи дан сврне на часак у школу, поседи са Љубицом, поразгов 
војим ђацима ићи.{S} Па ето, дође и тај дан!{S} Неумна, она је сад нерасположена због овог Гојк 
е ни мислио, него је жељно очекивао тај дан, кад ће се наћи сам, са својим верним Стојаном, у о 
 на Гојково место, и преселио се на сам дан свадбе.{S} Како је имао много ствари, морали су узе 
некако ми је, знате, незгодно било; цео дан сам био онако, некако... као да сам што изгубио.{S} 
 јој се изменило, као да је спавала цео дан; поглед јој мутан, нејасан, бунован...{S} Обрте се  
, па оде у своју школу.{S} Радио је цео дан, погледајући кад ће се појавити Љубица, или друго ш 
а: да се ухватим за сукњу, па да ти цео дан пиљим у очи?...{S} Хохохо!...{S} Ала би то био муж, 
а.{S} Јок.{S} Уморан човек, путовао цео дан, па треба лепо да се одмори. <pb n="11" /> Тако је  
ристане уз кметовске шале, па се по цео дан вођаху разговори о љубавним аферама и ноћним шетњам 
.</p> <p>А Љубица лежи, или седи по цео дан.{S} Од синоћње несвестице осећа се веома слаба, јед 
ена.{S} Влајко, залудан, проводи по цео дан у судници, а залудни људи најрадије измишљају каква 
журе се на рад, надничење, а они по цео дан око воде, око Мораве хранитељке, јер она их је и хр 
еднако пред очима.{S} Седим тако по цео дан и мислим, а он уза ме...{S} И све премишљам о његов 
сама, одморна, није разбијала главу цео дан сељачким потребама и невољама.{S} Доста јој је што  
итани још велике недеље, провели су цео дан код Аксе, који је обећао дати им синчића у деверств 
га топлина мајчина саучешћа.</p> <p>Цео дан проведоше две сиротице у разговору.{S} Увече, после 
знала сам...{S} И снови црни, из дана у дан... па да се полуди од бриге.</p> <pb n="200" /> <p> 
.{S} Часни је не убио!...</p> <p>Освану дан туробан, ветровит.{S} Љубица није могла готово нима 
а свету, но добити књигу.{S} Кад на два дана пред испит потегнем те разбијем скупоцену лампу га 
 али што сам страдао!...{S} И после два дана дођох, весео, са испита, носећи књигу у руци...{S} 
са самопрегоревањем...</p> <p>После два дана дође писар.{S} Уђе у школу опрезно, пажљиво, бојећ 
к најмилија, најдража.</p> <p>После два дана дођоше Веља и нови им сусед Влајко.{S} Беху пошли  
д; гнездо остаде само.</p> <p>После два дана дођоше им у походе Љубичина мати и сестра.{S} Љуби 
, дакле, ништа од разговора.</p> <p>Два дана по том дође јој мати.{S} Стојан извести Гојка да ј 
993_C17"> <head>XVII.</head> <p>Трећега дана Ускрса чланови Учитељског Удружења беху позвани на 
седе, шапућу и уздишу...</p> <p>Трећега дана по доласку, Љубица се врати кући.{S} Не хтеде се н 
ко је одвезе њену оцу, па се он другога дана врати, рекавши да ће предузети неки већи пут.{S} М 
сим школе: по чешће иде у срез, свакога дана обиђе судницу, а кад се врне кући на одмор, она га 
 Тако се учесташе походе, скоро свакога дана, а у Љубичину столу гомилаху се оне црне кутије с  
ад.</p> <p>Писар долази на коњу свакога дана.{S} Већ га срамота свраћати судници тако често, па 
..{S} Напослетку <pb n="191" /> једнога дана освану и код њих установљена задруга.{S} Влајко се 
договара се са Стојаном.</p> <p>Једнога дана вејаше снег.{S} Цела се околина бели, бели се сав  
ити никога.{S} И он се, јадник, од тога дана не диже...{S} Оде, као да је и својом смрћу хтео д 
о с другога краја среза.{S} Тога истога дана дознали су и за Перу писара, да је осуђен на дугог 
ограда, одену се лепо и врати се истога дана, доста измењен, наравно у своју корист.{S} Његове  
ш да се приберем од страха.« Још истога дана Гојко је одвезе њену оцу, па се он другога дана вр 
нема опасности.</p> <p>— Нема ни недеља дана како сте дошли на ово место, па већ да тражите пре 
еду (а она то хтеде постићи одмах првог дана), па их уведе у школу.{S} Одреди место сваком дете 
ју не рече ништа.{S} Рече јој да сваког дана очекује некакав акт, који ће показати Гојку с ким  
n="112" /> <p>Једнога хладног, туробног дана полицајац дође необично весео, а и Љубица изишла д 
{S} И све тако лепо беше, док га једног дана отац не узе за руку и одведе у окружну варош. »Мно 
ескрајно страдање, без иједнога срећног дана, без наде, без утехе...</p> <p>Гојкова се зебња ис 
ор Љубичин.{S} Гојко се следи, и од тог дана није се ни видео ни проговорио са њима.{S} Са Љуби 
сведоци никако не могу да се тачно сете дана, кад је Гојко грдио власт, него само тврде да је т 
чиш... знала сам...{S} И снови црни, из дана у дан... па да се полуди од бриге.</p> <pb n="200" 
он шта ће радити... ето га кроз два три дана са златним часовником. »Евине су то кћери, хеј мор 
p>Тада учитељица, која је дошла пре три дана и упознала се са главним околностима, саопшти Гојк 
 све поклано, а неки пут те нема по три дана...</p> <p>— А шта би хтела: да се ухватим за сукњу 
> <head>VI.</head> <p>Протекоше још три дана.{S} Љубица све више улази у посао и све се више од 
јку новост о часовнику, одлучили да ово дана припазе на Љубицу боље.</p> <p>— Ниси могао да доз 
.{S} Удри, удри, држи, па кроз неколико дана господин писар у затвор... после већ буде осуђен н 
о срца, што се нахватао за ово неколико дана; осећаше како је обузима некакво пријатно располож 
часак два, па га после нема по неколико дана, а она ни с ким ни речи проговорити.{S} Тешко!...{ 
} Потписали сте списак само за оно мало дана у августу и за септембар.</p> <p>Љубица зину од чу 
ам то са њима наредио све за четири—пет дана: сто, столица, клупа, табла и т. д.{S} А сад је ве 
здвоји из њихова друштва.{S} Пре недељу дана донео им је сам писар обома плату, док други учите 
н њихов друг из Учитељске Школе, годину дана старији по школи, а знали су га добро и Гојко и Ве 
адања и патњи, што их претури за годину дана...{S} Он никада никога <pb n="162" /> не запита за 
ца; то су јој другарице, старије годину дана.{S} И оне обртаху од ње главу презриво, купећи усн 
јрадије говоре, обећа да ће кроз годину дана сам наћи пашенога, само нека свастика порасте.</p> 
одмах, што пре...{S} Ето, кроз десетину дана... чим дође Ускрс...{S} И он стаде жудно гледати у 
се договорити...{S} Данас-сутра... ових дана морамо ићи на испит... требаће твоја крштеница...{ 
је то било ономад... некако тако.. ових дана.{S} После пола часа за Гојком се затворише апсанск 
 од некакве несреће, који је обузе ових дана.{S} Беше веома задовољна својим радом; кад год изи 
е и разговор.</p> <p>— И све ми се ових дана врзе једно по памети... никако да избијем мисао из 
 и рукова се с Гојком. — Шта сањаш ових дана, голубане?...</p> <pb n="153" /> <p>Гојко, онако з 
 мора изгубити памет!{S} И ја сам првих дана била чак расположена према њему«...{S} И она се се 
мо не онакво, како се замишљало ранијих дана...</p> <pb n="156" /> <p>Живели су скромно, мирно, 
х непознатих, црним застором покривених дана, који јаком наступају...{S} Она се стресе, читајућ 
{S} Колико се само ту преживело срећних дана, кад је стекла нове, многобројне другаре и другари 
.{S} Да се само побегне од тих страшних дана и још страшнијих ноћи, кад се само гомилају мисли  
ласом, па му исприча догађаје последњих дана.{S} Ја видим, рече он, да ми се спрема велика неср 
ас јој срце јаче закуца кад се сети тих дана, а душа се занесе у слатким сновима...</p> <p>Писа 
имала бојати?{S} Ето, већ више од месец дана човек долази, и осим задовољства и пријатељства он 
у њој и летос о испиту и опет пре месец дана кад смо мерили вашу учионицу и поручивали скамије. 
у ништа радити, а требаће ми кроз месец дана.</p> <pb n="21" /> <p>— Рачунаља... а шта му је то 
по, чаробно...</p> <p>Не прође ни месец дана, а она већ изгуби памет и предаде се сва срцу, да  
" /> <p>— Шта сте се, море, ви учитељи, данас проскитали!{S} Што ниси са женом отишао у Брезова 
, који би му прошао на миру.{S} Срећом, данас се ништа не догоди.{S} У вече се договори <pb n=" 
е зараде.{S} Ове цене да те Бог сачува: данас једна, сутра — друга.{S} Још да није ових кожа, н 
је за раме. — Треба се договорити...{S} Данас-сутра... ових дана морамо ићи на испит... требаће 
нила, и ако тек беше сунце огрејало.{S} Данас је ишла са чистом и ведром душом, са оним истим с 
почетком у раду.{S} Збиља, како иде?{S} Данас сте почели.</p> <p>— Љутила сам се много.{S} Ниса 
И ти јуче цвокоћеш у затвору од зиме, а данас јој пружаш руку!...</p> <p>— Шта ћу?!...{S} Да те 
ече председник.{S} Ја знам што знам: од данас за две недеље биће промене, па ми одсеците уши, а 
 школу, али се он живо бојао да не дође данас.{S} Добро јој... оне огреботине још се истина црв 
рвени од његове шале.</p> <p>— Чорба је данас ваљана, обрте она разговор, тражећи и у овом случ 
читељка мора остати код детета, које је данас нешто у ватри.</p> <p>Веља иђаше необично весело; 
 а Гојко иђаше весео, задовољан, јер је данас добио потпуну освету за сва тешка страдања своја. 
осећала се срећном, много срећном!{S} И данас јој срце јаче закуца кад се сети тих дана, а душа 
рже се.</p> <p>— Зар ваш колега не ради данас? запита он осврћући се.</p> <p>— Ради, не знам шт 
а веће среће!... .{S}Ја сам најсрећнији данас!...</p> <p>Она се диже и пође к вратима.{S} Он гл 
 ћате, онако... да га превариш: хоће ли данас долазити?{S} Гојко никога не помену, али се знало 
године оплакао; ха-ха-ха...{S} Ја ћу ти данас то уредити...{S} До подне ће сви знати.{S} А ти и 
очеше рад.{S} Љубица осећа да неће моћи данас ништа урадити.{S} Мисли не могу да <pb n="56" />  
већ приспела, да су одборници са кметом данас код школе, да одређују учитељици квартирину, пошт 
ићи као подмазано.</p> <p>— Па шта ћемо данас?{S} Немамо ништа за кување...</p> <p>— А зар је м 
 се он стара да га за сад угуши, јер му данас и у оваким околностима није место.{S} Само тихи,  
<p>— Стој, рече му Веља, кад сазнаде за данашње догађаје. — Па то је читав атентат на твој живо 
 а по неки пут баци оштру »примедбу« на данашњи догађај.</p> <p>— Е, ти си се ту згунторила...  
 јуче...</p> <p>— Дакле ви сте задовљни данашњим одговорима? упита она бојажљиво, као да га не  
се Љубица Гојку.{S} Још ми глава ври од данашњих догађаја.</p> <p>Гојку се разведри лице; са на 
а у старости је најмилије сећање на ове дане борбе, кад се млада снага носила са недаћама и бор 
 другога у школу, где су проводили целе дане, налазећи у раду олакшице своме страдању.{S} Гојко 
 оно рајско место, где је познао једине дане среће, милоште, задовољства.{S} Кућица се већ давн 
викла на његове походе, да их у извесне дане и сама очекује, постале су јој чак пријатне.{S} У  
н, без наде, видећи пред собом све црње дане, све веће зло...</p> <pb n="81" /> </div> <div typ 
.{S} Одатле се опет настављају светлији дани.{S} Сад се баца око на многе стране, а има се на ч 
а у срцима њиховим и настадоше друкчији дани. </p> <p>Гојко опази да се у последње време Љубица 
 лудилом...</p> <p>Тако настадоше горки дани у овоме ново савијеном гнезду.{S} Мучно да ће ту з 
а Драгутином.{S} О, то беху неки светли дани, срећни часови... она се топила само од једнога по 
 Она осећа како се почињу враћати стари дани мука и страдања.{S} Али докле ће се вечно страдати 
а укваси човека горе од пљуска, а траје данима, недељама...{S} Сокак се раскаљао, па нигде не м 
 ноћним шетњама.{S} На овим дугим лепим данима окупљаше се ово интимно друштво сеоских залудник 
бегавају...{S} А по неке... ено баш она Даница, одржава везе са неколико учитеља, и сви је знај 
љину и стаде у мислима претурати дан за даном, све што је у школи преживела; и што више мишљаше 
 он је остао, почео је претурати дан за даном, док се једном не нађе са листом хартије у рукама 
 ће ти писар и услуге чинити.{S} Видиш, дао ти и аконто за овај месец, а ми још нисмо за прошли 
ричу) па наређа на штап ко врапце...{S} Дао сам му пун џак...{S} Море довије се човек у нужди,  
а јашанцију?</p> <p>— Колико си ти нама дао пре, толико ћемо сад и ми вама.</p> <p>— Е, не може 
људи бити фини и углађени: неком је Бог дао намет, а неком, место памети, зализану главу... реч 
вјезди... како ли оно беше.{S} Није Бог дао свакому све дарове.</p> <p>Затим обоје стадоше запи 
, прекрасна ствар!...{S} Још кад би Бог дао деце!...{S} Али на тој мисли Гојко обично свакад по 
ићу, знаш, бећари и сиротиња.{S} Што је дао Бог...{S} Будите задовољни!...</p> <p>— Гле, молим  
а да те напипа...{S} Хе, али им он није дао ни опепелити: зубат беше, па одмах за очи. »Шта ви  
а већ и иначе, вазда главно лице, па се дао у објашњавање ситуације присутнима.{S} Слушаоци изг 
хну фигуру девојачку уза се.{S} И он се дао у неке мисли, од којих му се густе веђе час навуку  
а Милицом Обрадовом.{S} Ћата се највише дао на посао, да се ти гласови раструбе, а он им је упр 
равањем:</p> <p>— Тако, братићу, Бог ти дао, тако!{S} Јес’ видео, господине?...{S} Кажем ја вам 
ушу моју и будућност и све, све бих вам дао...</p> <p>Љубица се унезвери, опет је стаде обузима 
ичним изразом на лицу, носећи собом нов дар Перин — скупоцен брош за груди.{S} Тако се учесташе 
ху човек налази у раду.{S} То је велики дар Божји, само кад је човек и с друге стране задовољан 
и оно беше.{S} Није Бог дао свакому све дарове.</p> <p>Затим обоје стадоше запиткивати час Гојк 
а дуго, него наиђе нека луда, јогунаста даска, па човек да бежи у свет.</p> <p>— Јест, кад ти д 
 по рубље искамчити...{S} А ви’ш ова се даска извитоперила, па се клацка.{S} Не мари, наћи ће ч 
одмах се разлеже шкрипање, пуцкање суве даске.</p> <p>— Охо, имаћете добру музику на предавању, 
га прекинути.</p> <p>— Е сад ви нама да дате један савет, јер зато смо управо и дошли, рече она 
о да ће и вас овако да брука, онда ћете дати оставку.{S} Другог излаза нема.</p> <p>Затим Веља  
ме.{S} Он је, вели, казао једаред да ће дати учитељима нешто пара тамо о Божићу, док покупи шко 
чисту хартију.</p> <p>— Па, ако ћете ми дати за три месеца... да напишем признаницу.</p> <p>— Ш 
стом хартије у рукама, који му је могао дати хлеба.</p> <p>А за то време његово се мило гнездаш 
ели су цео дан код Аксе, који је обећао дати им синчића у деверство, а сам се примио да буде ст 
то зависи од вас... ту вам ми не можемо дати никаква савета.</p> <p>— А како би било да ја траж 
це меко, али вам ја ништа друго не могу дати, осим зла и страдања.{S} Тако сам несрећна рођена! 
 изхраним.{S} Узеће те господин Младен, даће те у школу, а ти да га слушаш као Бога.{S} Немаш с 
уповали од Смиљке, по седам за грош.{S} Даће ваљад’ и сад тако...</p> <p>— Ево ти грош, па купи 
 и Стојан с мотиком...{S} А сусед Глиша даће коња...{S} Хајде да се тражи коњ!...</p> <p>И Гојк 
 »Као цигани!« рече отац и насмеја се. »Даће Бог, па ћемо до године у нашу кућу« одговори мати, 
p> <p>— Ехе, братићу мој, кажем ја њој: даћеш ти мени, Смиљка!{S} Јок, вели она.{S} Море даћеш  
мени, Смиљка!{S} Јок, вели она.{S} Море даћеш ми, луда жено, па макар се сву ноћ вукли по кући. 
ан-два.{S} Мајка нек дође сад у недељу; даћу јој пара извесно, можда целу тромесечну квартирину 
сад на глави, па не знам куд ћу пре.{S} Даћу све рачуне новом кмету, па ти гледај после са њим. 
бом.</p> <p>Кад се Гојко нађе на улици, дахну слободно, па окрете журно, право ка Брезовцу.</p> 
у, по лицу, свуда...{S} Једва изиђоше и дахнуше слободно.{S} Али тамо далеко пред њима виђаше с 
смо, господине...{S} Нема се од куд.{S} Дације су велике, подавише нас, продужи један одборник. 
але, накривљене, непокривене сиротињске дашчарице, са чијег се прага виде шумни вали дивотне Мо 
 ноге од страха...{S} Дркће и чека дан, два...{S} Трећи дан долазе три човека у срез, јављају с 
.</p> <p>Гојкова се болест одуљи читава два месеца, и напослетку јадник, намучен, озлојеђен на  
е, да навикне дечје ухо разликовању ова два гласа.{S} Љубица готово не дише; сва се претворила  
поче се љуштити, удари је у срце, па за два секунда готова!... одговори Влајко, и повуче дим од 
 школи до десет.{S} Шта могу учинити за два часа?</p> <p>— Хо, голубице, па то и хоћу баш... да 
 нешто мораде рећи. — Имам да примим за два месеца и још сам мислила да узмем унапред и за овај 
ће на свету, но добити књигу.{S} Кад на два дана пред испит потегнем те разбијем скупоцену ламп 
...{S} Али рекла сам вам већ: ја за она два месеца нисам ништа знала за себе... то беше неко др 
ега, па не трепћу... .{S}Јес, то су она два ока, што их само он зна и нико други...{S} Гле и ли 
наге.{S} Радило се марљиво и журно пуна два месеца, док се већ не приближише ускршњи празници.{ 
нате, ви не видите!... узвикну он усред два окићена воћњака, опијен мирисом цвећа, присуством и 
} Он прилази и одједном јасно разликује два црна ока, која су се упила у њега, па не трепћу...  
а... али што сам страдао!...{S} И после два дана дођох, весео, са испита, носећи књигу у руци.. 
но, са самопрегоревањем...</p> <p>После два дана дође писар.{S} Уђе у школу опрезно, пажљиво, б 
 ипак најмилија, најдража.</p> <p>После два дана дођоше Веља и нови им сусед Влајко.{S} Беху по 
а рад; гнездо остаде само.</p> <p>После два дана дођоше им у походе Љубичина мати и сестра.{S}  
ом се поздрави обично, као да су се пре два часа растали.</p> <p>— Где си ти летос био? запита  
 знајући ни сам шта говори.{S} Доведоше два сведока и испиташе их.{S} Гојко виде да ту нема шал 
ај, зна он шта ће радити... ето га кроз два три дана са златним часовником. »Евине су то кћери, 
шећи се.{S} Она је већ ухватила на себи два значајна погледа писарева, па је одмах обузе она же 
наше село, кад ми и ’нако нисмо тражили два учитеља.{S} Како нам је до сад могао један отаљават 
ропао бих...{S} На мене скочише у школи два најодраслија ђака.... због неке увреде...{S} Истуко 
а.{S} Мало затим дојурише у бесној трци два добра коња са санкама, и стадоше пред школским врат 
 јој теже од свега: писар дође за часак два, па га после нема по неколико дана, а она ни с ким  
 морамо и ми.{S} Шта, зар ја да изгубим два месеца са овом дерладијом узалуд; а шта ће за то вр 
, овај... и како ћу рећи, оногај... као два мученика.{S} Јутрос нас газе, братићу, и туку као с 
се труђаше за то.{S} Писар постаја само два-три тренутка, прибра се од узбуђења, али га сад <pb 
p> <p>— Коме?... прихвати писар.{S} Ено два сведока чекају.{S} Све ће то да иде по закону, не б 
 динара месечно, а ми јој дајемо још по два динара, те свега шест.</p> <p>— Молим вас, прекиде  
ети наше село, те нам натоварио на врат два учитеља.</p> <p>Старац се узврпољи, уздахну дубоко, 
 у школу изјутра, Љубица застаде између два воћњака, да се надише овога мирисног, чистог ваздух 
и је значајно...</p> <p>Већ се навршују два месеца како она дође у ову школу, и шта ти није за  
средини, испод њих оштро гледају и секу два плава ока, па се на ниже спушта, превијен и мало за 
ето... треба уговор испунити.{S} Већ су два месеца, доста је чекања.</p> <p>— Знаш да због прве 
анке одмах, а ја макар и не јела за дан-два.{S} Мајка нек дође сад у недељу; даћу јој пара изве 
Нема, дакле, ништа од разговора.</p> <p>Два дана по том дође јој мати.{S} Стојан извести Гојка  
 сутра да ти донесем златан часовник... двадесет дуката сам га платио...{S} Ономад сам га купио 
лости.{S} Скамије старе, рађене још пре двадесет пет година; свака се искривила, раскламитала.. 
ему одреди накнада у десет, а учитељици двадесет динара месечно.</p> <p>Настаде прави лом.{S} К 
огађа:{S} Гојко у три разреда има преко двадесет предмета, а она само један разред са три предм 
 његову.</p> <p>Беше то човек од својих двадесет и пет и шест година, црне густо обрасле браде, 
погодби.{S} Наредише да учитељица прима дванаест динара месечно а учитељ четрдесет динара одсек 
рца.{S} Како ће, каже, да живи човек са дванаест динара месечно, побојте се Бога!« Те ти они, б 
рактика!{S} Нисам ја узалуд практиковао дванаест година, па зато се сад не бојим ни једног прав 
.{S} Знам да ће од народа покупити свих дванаест, као за господин Драгољуба...{S} Е, трнићу, не 
едник.{S} Ја знам што знам: од данас за две недеље биће промене, па ми одсеците уши, ако то не  
ају трећину читанчице на памет, а друге две трећине не могу ни да сричу...{S} За колико бих мог 
сто револвера падоше на писареве образе две сухе коштуњаве руке са оштрим ноктима и забодоше се 
а имам по закону право на добро озидане две собе, кујну, подрум и дан орања земље...{S} Ви ми т 
сна девојка и одлична учитељица.{S} Пре две године <pb n="51" /> свршила је школу.{S} Сирота, н 
...</p> <p>— Је ли ожењен?</p> <p>— Пре две године није био...{S} Сад не знам.</p> <p>— Ах... у 
а сад уписујемо и ону децу, која су пре две године требала бити уписана.</p> <p>Кмет зовну Гојк 
p>Љубица збиља зину од чуда.{S} Још пре две недеље она се нешто разговарала са њим о броју ђака 
> <pb n="78" /> <p>И Љубица осећа да се две руке све више савијају око ње, а она нема снаге да  
 кајмаклија, а?...</p> <p>Љубица донесе две шоље црне кафе, па седе уз њега и узе да се послужи 
} Јок, ја хоћу свакад кувано, а са наше две плате то ће ићи као подмазано.</p> <p>— Па шта ћемо 
на не доврши мисао: осети да јој падоше две тешке руке на рамена, које почеше стезати...{S} Ват 
чина саучешћа.</p> <p>Цео дан проведоше две сиротице у разговору.{S} Увече, после скромне вечер 
Вељом стајаху неколико млађих учитеља и две девојке.</p> <p>— А, ево нам младожење, прекиде Вељ 
 спрема велика несрећа... неће проћи ни две недеље, а ја ћу бити отпуштен.{S} Па куд ћу после и 
е и за мене боље бити.{S} Боље је мусти две овчице но једну...{S} Тако је то, братићу мој!...{S 
ј отац, купивши узгред ту у једној кући две овчје коже.{S} Вајдица је и то: зарадиће на њима тр 
...{S} И за то страдање добио сам одмах две кондиције и... и... тамо још нешто...{S} Гојко запе 
лану и стаде као да ће изазвати кога на двобој, па одлучно изјави да ће и она ићи.</p> <p>Кад б 
 зрелих крушака... једна се распрсла на двоје, па се беле полутине и преливају се на сунцу...</ 
и набавке, то ти је сав издатак.{S} Ови двоје нису примили квартирине ни паре.</p> <p>Кмет обор 
ако кроз зубе, све се то просу пред ово двоје јадника, који дођоше да заложе сву своју снагу за 
она...{S} Не зна се које је луђе од вас двоје.{S} И ти јуче цвокоћеш у затвору од зиме, а данас 
право у ону собу...{S} Па ћемо онда нас двоје наставити весеље.{S} Хоћеш?...</p> <p>Богосав, го 
, ето сутра ћу тражити премештај за нас двоје...{S} Али да знаш само шта сам измислио...{S} Слу 
да! помисли она.{S} Мораће једно од нас двоје путовати«.</p> <p>Најзад гости се кретоше.{S} Уре 
ако би је што јаче увредио!...{S} А њих двоје седе, загрљени, једно уз друго, и гледају се мутн 
p> <p>Гојко је сам изјавио жељу, да њих двоје издржавају њена брата, док је у школи.</p> <p>Она 
ђаци му нешто писаху.{S} Кад угледа њих двоје, он се трже и задркта: осети да му не долазе ни с 
питање: »Шта је?«</p> <p>— Остадоше њих двоје сами.{S} Овај креса оком, креса, док се Богосав с 
и срећнога детињства, кад беху само њих двоје деце, она и брат, па лежаху овако исто уз мајку,  
.{S} Изређао је тај поглед све, што њих двоје заједнички преживише, и ниједна сенка захвалности 
 се прибра и опет провири...</p> <p>Њих двоје седе на столицама једно уз друго, загрљени, приљу 
јави, да је он већ учинио што треба, да двојица учитеља буду премештени а учитељица отпуштена.{ 
<p>— И ти си пошао к њима?</p> <p>— Нас двојица ћемо сад да путујемо... у смедеревску Јасеницу. 
 се одједном промени...{S} И видиш, њих двојица не говоре један другоме ништа.{S} И то све Веља 
стадоше сами у соби.{S} Чим изиђоше њих двојица из дворишта, Љубица му се баци на груди, обгрли 
</p> <p>Затим Веља стаде причати о оној двојици што им се спрема премештај, па дошавши тако у р 
розоре... свуд навучене завесе, али оне двокрилне, те се између њих може видети.{S} Пропе се на 
="59" /> <p>Да ли могу бити људи толико дволични...{S} И то остаде за њу неразрешена загонетка. 
ажи само...{S} Да се сакријемо од овога дволичног народа...{S} Па ти ћеш ми живети тамо као у р 
оде низ воду, тихим лахором, овај тужни двопев танахне бистре реке и младе, несрећне девојке... 
е теби, све ради тебе...{S} Хоћеш?{S} А дворац ће нам бити сав од драгог камења, па у вече кад  
о онако...{S} Па баш ако хоћеш и онакав дворац у земљи?...{S} Тамо има много пећина, копа се зл 
леда масним очима Ђокића и спрема се за дворбу.</p> <p>— Гледај, бре, немој да оставиш коју нап 
м, у сред рада, учини јој се да чује са дворишта необично звецкање, баш као да је сабља.{S} Пог 
 жив, окретан младић.{S} Још с половине дворишта он проговори:</p> <p>— Кажем ја: није се он мо 
и у соби.{S} Чим изиђоше њих двојица из дворишта, Љубица му се баци на груди, обгрли га и стеже 
лаву и пође изласку.{S} Гојко истрча из дворишта и стаде пред вратницама...{S} Беше сав у јакој 
а прозору, па видевши да писар изиђе из дворишта, врати се на пређашње место и загледа се у сво 
од гуњ, замеће мотику и журно излази из дворишта...{S} Ха!.. узвикну Гојко и поче долазити к се 
дједаред залаја једно псето и искочи из дворишта, за њим појури друго, па треће и око уморна уч 
="126" /> <p>Изиђоше обојица заједно из дворишта, па се онда окренуше сваки својим путом.</p> < 
 одређен збор у месној школи.{S} Још из дворишта опазише да је дошло доста чланова: из школе се 
густо ружино жбуње, а Богосав оде преко дворишта, машући главом.</p> <p>— ’Натема је!...{S} Луд 
е!... рече она, па се огрте и оде преко дворишта.</p> <p>— Ето нам сад нове беде, рече Гојко, п 
главу и, замишљена погледа, пређе преко дворишта.</p> <p>Љубица је сад први пут виде из близа.{ 
{S} Час га видиш да се једва вуче преко дворишта, главу тужно оборио, очи гледају невесело, стр 
ј... сад ћу ја.</p> <p>Она одјури преко дворишта, заклањајући се дрвећем, па не уђе на врата, н 
о, набаци капу на очи, па пројури преко дворишта, не марећи хоће ли га ко опазити са прозора.{S 
..{S} Ноге му се одсекле, он трчи преко дворишта, али му се чини да мили као бубица...{S} Брже, 
еописана лепотица!...{S} Иде брзо преко дворишта, а на лицу јој исписано некаво невино, чисто д 
езно школске вратнице, прође брзо преко дворишта и уђе у ходник.{S} Стаде да се прибере.{S} Беш 
 и ишла у своју »тужионицу«..{S} На дну дворишта, где је становала, беше баштица са неколико гу 
 <p>Одједном се нечему досети, претрча, двориште и изиђе пред вратнице, где је очекиваше радозн 
>V.</head> <p>Тек је сунце изгрејало, а двориште се напуни ђацима.{S} Гојко и Љубица одвојише с 
лача, леђа грчевито одскачу; погледа на двориште — писар натмуренији од густих облака, корача н 
ћа још те је опазио писара да излази на двориште, иначе би га овај затекао баш како виси на про 
дно мора мислити.{S} Она изведе децу на двориште, пусти их да се протрче а сама се стаде брисат 
ко застаде на вратима, а она сама пређе двориште.{S} Отвори вратнице и загледа се у Гојка, па к 
одједном обузе, па журним кораком пређе двориште и оде у свој стан.{S} На вратима је дочека дом 
па се обрте и уђе кроз вратнице у своје двориште.</p> <p>— Лаку ноћ, рече он за њом, прихватају 
S} Ево и њега!...</p> <p>Чим се затвори двориште за Милицом, на вратима се појавише Богосав и В 
љава сокака и ступи у пространо школско двориште, обузе је некаква слутња, <pb n="91" /> и она  
вратницама и отворивши их уђе у школско двориште.</p> <p>Пред школом сеђаху, на једној клупи, н 
а се ради!... </p> <p>Улазећи у школско двориште, Љубица опази како се Гојко нешто устумарао пр 
често, па улази с коњем право у школско двориште, веже га негде у заклон, па иде весело у школу 
ицу.{S} Гледаћемо...</p> <p>Она изиђе у двориште.{S} Пролазећи кроз ходник, смишљала је како ће 
 прибирати.{S} Одједном скочи и изиђе у двориште.{S} Стаде ходати тамо-амо, а под ногама му шуш 
а његовом домаћицом.{S} Чим наступише у двориште, Љубица одмах опази, да нови колега целом свој 
одборници разиђоше.{S} Баш тада уђоше у двориште кола са учитељевим стварима.{S} Учитељица заст 
 опази Богосава, који таман хтеде ући у двориште, па кад виде њу, изненади се па застаде.</p> < 
е дошао овамо.</p> <p>Увуче се лагано у двориште, па одмах зађе под прозоре са источне стране.{ 
 од куд се приближаваху гости.</p> <p>У двориште уђе срески писар у новој полицијској униформи, 
Претучен је, смрвљен догађајима, па иде двориштем као суманут...{S} Шта је то... докле ће тако? 
пази да ја ништа...</p> <p>Дочека је на дворишту и уведе у своју собу, која сад беше лепо прове 
у.</p> <p>У том се отворише вратнице на дворишту.{S} Стојан приђе прозору, па одмах одскочи. </ 
ојише свако своју децу, па одмах, ту на дворишту, почеше разговор са њима.{S} Обоје се само упо 
че да уписује нове ђаке.{S} У ходнику и дворишту пуно људи и жена и свако држи за руку по једно 
тва.{S} Кућица се већ давно срушила, по дворишту израсло трње и коров; плетар, у који је затвар 
розор.{S} Чича Стојан нешто тумараше по дворишту, вичући узгред на несташну децу, која му порем 
у школу, пусти ђаке, па стаде ходати по дворишту, стресајући се од хладноће.{S} Стојан му са пр 
чекиваше одговора, стаде се освртати по дворишту.</p> <p>— Овде, одговори Гојко, мрштећи се.</p 
гласа, излете из собе и стаде трчати по дворишту.</p> <p>Стојан утрча у собу, и она оде за њим. 
/> <p>Љубица се окрете и разгледавши по дворишту уђе у школу. »Све једно исто«, помисли она про 
...{S} Он сад зна само да хода овако по дворишту и да гледа овога уплашеног фамулуса како стоји 
о!...{S} И њему се чини да хода тако по дворишту пуних 4 — 5 часова, и ако је тек мало јаче од  
ким прутићем у руци, разгледаше децу по дворишту.{S} Неколико његових ђака приђоше к њему.</p>  
ва кућу.</p> <p>Једне вечери седи она у дворишту и чека мужа на вечеру, и ако он у последње вре 
, да их окупи око себе, али чим стаде у дворишту, опколише је жене са децом.{S} Она поцрвене и  
и онај ледени камен, који је још овде у дворишту обузе...{S} Она дође до кревета и седе, тешко  
 /> у једном собичку, што је подигнут у дворишту школском..{S} Пређашњи је учитељ, рече му она, 
и изрази.{S} Она и сама добациваше Пери двосмислене одговоре, разуме се све у шали, но тек беше 
мо могло нестати!...{S} Она опет стаде, двоумећи: нешто је снажно вукло тамо у собу...{S} Али ш 
ћата, идући за њом.</p> <p>Она застаде, двоумећи.{S} Чинило јој се да треба нешто понети, и она 
вратима, па одједном застаде у некаквој двоумици.{S} Беше га срамота, тешка га срамота обузе... 
збуни се.{S} И он беше збуњен, управо у двоумици, не знајући да ли да иде напред или да мало за 
 прочитала његове мисли, па се још сама двоумљаше.{S} Најзад победи женско упорство, она плану  
о!{S} На њему је сеоско одело, окорамио двоцевку па иде весело, као човек, који је до овога час 
де се дизати из прашине.</p> <p>— Чекни де ти Перу писара, чек!...{S} Он ће тебе ’нако знаш...  
 и разговорна жена.{S} Отвори се читава дебата, те чак и наше зараћене стране морадоше попустит 
а говорнику.</p> <p>После се разви жива дебата о говору, јер је тема стајала у вези са најбитни 
.{S} Велика већина учитеља узе учешће у дебати, док учитељице не скриваху своје нестрпљење, врт 
јасне предмете, што се белуцају ту крај дебела крушкова, а слух напрегнуто лови сваки звук и по 
} Около дрвеће бели се и тамни од суре, дебеле прашине, која је у густим слојевима попадала по  
чају похвалу.{S} Стојан ми набавио неку дебелу кокошку, а ја рекох биће добра за чорбу.</p> <p> 
о и гледа неће ли се наћи какав трн или дебља стабљика, да не жуљи ноћу господина.{S} Радећи то 
 Аксе, који је обећао дати им синчића у деверство, а сам се примио да буде старојко.{S} Вељи се 
убица.{S} У истој цркви, у којој се пре девет месеца венчала са Гојком, пред истим свештеником  
 не можемо тако.{S} Ми смо владали само девет месеци, а ви по више од године!...{S} Мој рођо, т 
о господин управитељ да му пошљете оних девет ђака.</p> <p>Љубица диже главу и погледа га зачуђ 
в нејасан страх.</p> <p>— Да узме ваших девет ђака... да има и он први разред.{S} Хајдемо у шко 
... то је од онога« и са тим сећањем на деветорицу ђака појавише се у њој сећање и на све оно,  
е изврши наредба Министрова, одвојте ми деветорицу... које ви хоћете.</p> <p>— А морају ли се о 
и се рече: »Ништа, ја ћу њему поклонити деветорицу, па онда да имамо обоје по педесет ђака«.{S} 
е.{S} Опази она и неколико познатих јој девојачких лица; то су јој другарице, старије годину да 
она љуби!...{S} И љуби првом, страсном, девојачком љубављу; љуби безумно, са највећим самоодриц 
закључа се у својој соби, паде на своју девојачку постељу и горко зајеца...</p> <p>»Боже, шта ј 
 те више осети но угледа танахну фигуру девојачку уза се.{S} И он се дао у неке мисли, од којих 
а чистим застирачем.{S} Чим уђе у собу, девојка се скиде, па обуче једну шарену сеоску сукњу, н 
 Ето, купио сам часовник, какав ниједна девојка у Београду није понела...{S} Да дођем сутра да  
> <p>— А... отеже и збуни се изненађена девојка.{S} Ви сте, дакле...{S} И ја сам овде постављен 
 и то он зна...{S} А каква је то красна девојка и одлична учитељица.{S} Пре две године <pb n="5 
 Мај... мајко моја!... мајко!... врисну девојка и приљуби се уз те слабе, изнурене груди, знају 
ареде да им чувамо децу, која их има, а девојкама... шта?...{S} И њима тако нешто... да им чист 
м стајаху неколико млађих учитеља и две девојке.</p> <p>— А, ево нам младожење, прекиде Веља жи 
 мирисом цвећа, присуством и сузама ове девојке, кршећи руке од муке што не уме или не сме јасн 
љајући, — како то већ умеју вешто младе девојке.</p> <p>Снаша Смиљка, бистра и паметна жена, од 
в танахне бистре реке и младе, несрећне девојке...</p> <p>А Гојко занемео, смрзао се, па не диш 
 за које држаше да могу јако утицати на девојку.{S} И одједном, усред тих сањарија, он се трже. 
 ни сам не зна како, приђе лепој младој девојци, скиде шешир и не гледећи је промрмља врло брзо 
сила, која га снажно гони у наручја тој девојци, осећа да га нешто снажно привлачи к њој.{S} И  
оје зле особине, која јој сметаше и као девојци, а већ у толико више као васпитачици.{S} Паштил 
"9" /> здраво и весело шеснаестогодишње девојче.{S} И село јој је у тим сновима изгледало друкч 
бродећи с Дрине на Тимок, уграбих једно девојче...{S} Наша учитељска посла!{S} Све радимо узгре 
ући се у себи и чудећи се смелости овог девојчета. ’Натема је... помисли он, а ви’ш овај не уме 
аше.</p> <p>— Па где си, болан, до сад, дед’ причај: где си био, шта си радио? обрте се Веља Го 
о већ ја и ти на само... видећемо.{S} А деде да видимо то са учитељем.{S} Баш ме ту Пера навлач 
и шта би још могао рећи. </p> <p>— Е па деде, за срећна познанства! подиже писар чашу, додирују 
нам дош’о, господине, рече један крупан дежмекаст сељак, прилазећи учитељу и пружајући му руку. 
p>— После усамљена, непријатна, ноћнога дежурања Веља се зачуди овој шали, али се брзо прибра,  
личанствено дижу моћне огромне планине, делећи се у све више и све даље кругове, који су умотан 
и пажљив према њој; не уме, или неће да дели милошту као други људи, него све некако онако... о 
ожиже живо срце, сваки јој чупа из срца делић по делић досадашње љубави и пуни празно место у с 
људских очију, док му садашњост не отме делић по делић сакривене тајне.{S} И боље!...{S} Слатко 
 не смири док не осети, да јој је сваки делић тела, као и душа, прожет овим заносним осећањем.. 
о срце, сваки јој чупа из срца делић по делић досадашње љубави и пуни празно место у срцу најљу 
чију, док му садашњост не отме делић по делић сакривене тајне.{S} И боље!...{S} Слатко је надањ 
ћи одговор Стојанов.{S} Извади из стола деловодник, забележи тамо нешто, стави нумеру на ону ис 
ше хартију, па је одједном сави, отвори деловодник и метну је унутра.</p> <p>— Добро... рече он 
ништа горе.</p> <p>— Да ли да заведем у деловодник? запита Гојко, савијајући исписану хартију и 
овори:</p> <p>— Школски одбор има свога деловођу, а ви у школи немате никаква посла.</p> <p>— М 
ало не тичу, а зна да школски одбор има деловођу — њега, Гојка.{S} Он га чак сматра за толико п 
асположено, као кривац кад се ухвати на делу.</p> <pb n="117" /> <p>— То ћемо већ ја и ти на са 
} О, то су јој лице морали набавити сви демони из пакла!...</p> <p>Млада, лепих црних очију, та 
ниси потревила, рече јој он, смешећи се демонски.{S} Они сад тамо ручају, па да им поквариш вес 
.{S} Од предане и заљубљене жене ствара демонску душу, која само о злу мисли.</p> <p>Ужасна ли  
 не знајући ни шта да ради ни куд да се дене, само обрће очима десно и лево, скрећући поглед че 
шљено.</p> <p>— О, па ја нисам ни стоти део испричао.{S} То је код мене непрестано... и у ситни 
а сваки њен уздах односи собом по један део његова тешког бола, а на души му оставља тихо, приј 
је. »Чује он за ту промену... већ тамо, депеша... па му се одједном одсеку ноге од страха...{S} 
вему веровати: те не знам онај отпуштен депешом, те овај ће бити пенсионован... ваздан тако!... 
 из среза.</p> <p>— Отпуштен Пера писар депешом...{S} Сви у срезу то говоре... веле извесно, ре 
 причања отворише се позната врата, уђе депозитар и зађе некуд иза Гојкових леђа.{S} Зачу се от 
} И кметови са вечним немањем новаца, и депозитар крајем свакога месеца...{S} И све, све исто,  
, и задркта.</p> <p>— Добро... одговори депозитар отегнуто.{S} Онда ја да издам за све месеце?< 
јући се да спроведе кривца суду.</p> <p>Депозитар одмах запита Љубицу, гледајући је са интересо 
 месеца, Гојко и Љубица, на позив новог депозитара, одоше у срез.{S} Тамо се већ многи догађаји 
а, зар ја да изгубим два месеца са овом дерладијом узалуд; а шта ће за то време да ми раде оста 
очима и одједном рукну у плач.</p> <p>— Десет година сам овде, слатки братићу...{S} Немам куд.. 
ене, видиш... сто закрпа, а на опанцима десет подлога.</p> <p>— Ево ти динар да купиш Станки оп 
љењу, он треба не само сада, но и после десет година, да буде скрушен, убијен, сатрвен тугом... 
</p> <p>— Знаш да морам бити у школи до десет.{S} Шта могу учинити за два часа?</p> <p>— Хо, го 
 пође за руком...</p> <p>Кад Гојко, око десет часова, опази да је Љубица пустила своју децу кућ 
е бар једну реч, да захвали.</p> <p>— У десет часова тачно пустите децу кући; часовник вам добр 
м захтевом: да се њему одреди накнада у десет, а учитељици двадесет динара месечно.</p> <p>Наст 
е учитељ, рече му она, примао накнаду у десет динара месечно за стан и башту.{S} Гојко оде те р 
ећу и заустављају се на њој...{S} Да су десет пушака наперене на њу, лакше би јој било...{S} Шт 
вом значајно. »Шта ли је то? пита се он десети пут у чуду, и не могући се досетити ничему, опет 
p>»Чудновата је, баш!... премишља Гојко десети пут једну исту мисао. — Овамо седи са њим цело ј 
 њега стајаху и одговараху на јектенија десетина одраслијих ђака.{S} Гојко стаде за певницу, ал 
ком сигурношћу и разумевањем, као да је десетине година провео на том раду.{S} Реч му беше течн 
{S} И то одмах, што пре...{S} Ето, кроз десетину дана... чим дође Ускрс...{S} И он стаде жудно  
о сад се уписивало сваке године само по десетину нових ђака, па се нису ни узимала деца из инок 
{S} До сад су учитељи уписивали само по десетину нових, тек да имају и први разред... па се све 
оме то мој кмет говори: неће да ми купи десетне мере зато, што брезовичка учитељка скупља скору 
и ћемо, рече весео Гојко који је био на десетом небу од радости: »изгрдила је ћату, а мене сама 
 али се одмах и пресекоше.{S} Сутра дан деси му се прилика да чује смелу изјаву писареву и шаљи 
то што и она.{S} Сутра се то може и њој десити.</p> <p>— Молим вас...{S} Готово да не улазим ја 
ну леву руку само преноси преко чела, а десна све више дркће у његовим рукама.{S} У глави нема  
у очима лево и десно, промени тежиште с десне ноге на леву, па опет врати на десну, и најзад ст 
 јадник!...{S} Гори му, страшно му гори десни образ, осећа сва места којима се бол и ватра пруж 
ади ни куд да се дене, само обрће очима десно и лево, скрећући поглед чешће на ону страну, где  
ана.{S} Нову официрску капу накривио на десно ухо, а сјајну никловану сабљу пустио те се вуче п 
вој великој кривици, мрдну очима лево и десно, промени тежиште с десне ноге на леву, па опет вр 
ан нам вели — и председник показа руком десно до себе, Гојко угледа капетана и би му мало слобо 
даље и гледајући зачуђеним погледом час десно час лево око себе.{S} Његов поглед као да хтеде р 
оред познатога плота, хтеде погледати у десно, али му се учини да неко стоји на отвореним врати 
о, добро... убрза Гојко, окрећући главу десно и лево, не знајући како да се склони од тих изјав 
Ђокићеву... чим се изиђе из села, одмах десно...</p> <p>— Знам... знам... дркташе она од зиме,  
и шта је ово?...{S} Некаква топлина око десног образа.{S} То неко дише уз њу, осећа да је то ди 
 с десне ноге на леву, па опет врати на десну, и најзад стаде руком требити густу браду.{S} А Љ 
и писареве, он опази да председник диже десну руку и даје њоме знак некоме иза његових леђа да  
ев загрме и заклокота у њој, она подиже десну руку, изви је у страну и спремаше се да пљесне њо 
рли је нежно.</p> <p>— Ти најбоље знаш, дете моје.{S} А по теби гледајући, рекла бих да је мног 
не, како не!...{S} Зато сам и дошао.{S} Дете пише: исцепало се, обосило, а зима — ето је!...{S} 
 и руке, па да ми њега узмете.</p> <p>— Дете нек остане, а ти чича иди кући, рече кмет и махну  
а време њеног одсуствовања, одмах посла дете к Гојку, молећи га да дође њој.{S} Гојко одмах дођ 
ног синовца, један одборник уписа своје дете и затим чича Стојан стаде да позива једног по једн 
колиле.</p> <p>— Јаднице!... јадно моје дете!{S} Мученице!... шапуташе она, лијући сузе на ту г 
тамо.{S} За то време чини му се да чује дете где говори:</p> <p>— Повратила се... била јој мркл 
а једног млађег човека и молбе да му се дете не узима у школу, јер то му је најстарији, па је т 
певати: стадоше богорадити да им испише дете, јер су инокосне, па им нема ко помагати у раду.{S 
ће се крити да га не удариш, а некмо ли дете.{S} Тако је, братићу мој!</p> <p>— Оно види да ја  
лу сеју.</p> <p>Мајка, радосна, што јој дете тако срећно, па уздахне и погледа млађу кћер, поми 
и се она сама не дише.{S} Изгледаше као дете, кад добије тако ретку и неочекивану играчку, о ко 
 вилице и опет се заплака, јецајући као дете.</p> <p>Веља се намршти и прође преко собе.</p> <p 
за камџију... зна га да је безмоћан као дете, јадник!...{S} Гори му, страшно му гори десни обра 
нтересована Љубица. — Ваљда сте бар као дете проживели, у родитељској кући, са децом?...</p> <p 
</p> <p>— Јеси ли луд?...{S} Плачеш као дете, кад те други бију...{S} Еј, грешниче!... </p> <p> 
ви људи!{S} Прошлог љета пустите ми ово дете да ме надгледа овако старог и да ме што послуша, а 
p> <p>И Стојан га узе за раме, као мало дете, па га уведе у собу и намести на столицу.{S} Нађе  
.. одједном се следих, узех га као мало дете и доведох кући.{S} Тада сам видела да на њега ника 
о на лицу прочитати...{S} Беше као мало дете!«...</p> <p>По испиту наступи још већа промена.{S} 
 може да се не љути кад види овако мало дете, а препредено и ширет к’о и чича Стојан.{S} Ја га  
она... учитељка..{S} Сад дотрча Стојино дете, и ја таман да пођем, а ти уђе.{S} Претури се, вел 
 у раду.{S} Неке се заклињу да им је то дете једина мушка глава и свечар у кући...</p> <p>»Шта  
>— Да ли је школа далеко одавде?</p> <p>Дете се обрте к селу, пружи руку на једну од ближих згр 
 ниси крива...{S} Шта ти знаш, као мало детенце!...{S} Ти мислиш сваки те воли, ко год те љубаз 
ништа требати...{S} Ја ћу тебе као мало детенце... све ћу те овако на рукама, ето баш овако...  
 их испрати, а учитељка мора остати код детета, које је данас нешто у ватри.</p> <p>Веља иђаше  
ад сутра дан Смиљка пође својој кући са дететом, она остави кћер и зета са тврдом вером: да је  
 своје прње, па озго уседнем са женом и дететом, а за душему привежемо козу, па терај!...{S} А  
од; види се радо би скочила и притрчала детету.{S} Ко зна шта би му урадила од срџбе!...</p> <p 
х уведе у школу.{S} Одреди место сваком детету, каза им како се зову њихова седишта и таман поч 
р Љубица не беше навикла.{S} Она, чедна детиња осећања, која се улевају у душу још мајчином хра 
јим, он запише у уписницу име и презиме детиње и друго што треба, па опет стане да преврће.</p> 
етиње задовољство...{S} И цело јој лице детиње, нежно... мала устанца скупљена, румене се танке 
дговара она механички, више понављајући детиње речи, не знајући ни сама шта је рекла.</p> <p>По 
а стана у школској згради« понављаше он детиње речи, корачајући лагано и несигурно својим кратк 
 лицу јој исписано некаво невино, чисто детиње задовољство...{S} И цело јој лице детиње, нежно. 
ли се одмах умири.{S} Некакав ђаволаст, детињи осмех пређе јој преко усана и она баци поглед на 
цу, љутити се, умало не почеше страдати детињи чуперци.{S} Она још није стекла ону необичну веш 
{S} Чује се мушки глас, па одмах за њим детињи. »То је учитељ... онда ће ово бити«, вели жена у 
>овака</hi> жена има овако невин, овако детињи израз лица?...{S} О, то су јој лице морали набав 
е тако замишљена и смешка се задовољно, детињски...</p> <pb n="206" /> <p>О, сад тек разуме Љуб 
огачених крвавих очију...{S} Беспомоћно детињско страдање и нека дивљина беху исписани на његов 
е имао сећати, да није тога лепог доба, детињства...{S} Зар да се не сећа онога гнезда, у облик 
 њене топле груди, она се сети срећнога детињства, кад беху само њих двоје деце, она и брат, па 
тадоше му пролетати сећања из безазлена детињства.</p> <p>Како да се не сећа!{S} Зар би се могл 
ти овај тренутак на један часак из њена детињства.{S} Јест, сећа се тако живо...{S} Довела је м 
утати и сећати се срећнога и безазленог детињства...{S} Ћутати, ћутати, ћутати... а топлина од  
> <p>— Ви не знате, а то је мени још из детињства... запамтио сам добро, стотину пута се потврд 
раво ни живео, него онако...</p> <p>— А детињство? стаде га запиткивати заинтересована Љубица.  
а:</p> <p>— Ви сте јамачно лепо провели детињство и младост?{S} Видим да се радо сећате младост 
 »ђачке болести« свршују.</p> <p>Срећно детињство, красна младости, нећете се никад вратити! </ 
 је још исто онако мила, као што беше у детињству.{S} Сад је и она сама сасвим друга: до јуче б 
н пасе, трава расте; пајо, пауне...{S}" Деца поискакаше из клупа као јарићи, па се окупише око  
цикну помамно:</p> <p>— Ха, тако ти!... деца иду боса, исцепана, а он купује својој... и опет с 
то згодно усвоји у зимском полумраку... деца не дишу, слушајући... да, да.!...{S} А мај, знате, 
се мало приберемо...{S} Хајдемо на рад: деца нас одавно чекају, рече она, па отвори врата и изи 
 школу.{S} Прво сврну у Љубичин разред; деца беху на окупу.{S} Даде им чиме ће се занимати, па  
S} Ту су јој све мисли, цела душа...{S} Деца одговарају: по неко већ схватило добро целу мајсто 
љаве и беличасте у љубичасту боју...{S} Деца носе започете корпе, одељане витке или очишћену ло 
ају ићи у цркву, кад је она удаљена.{S} Деца ће већ доћи, па нека их он води; и онако није до с 
ваздух не узмути више него што мора.{S} Деца беху изишла на одмор; он је извесно то и очекивао, 
рогим тоном врати их на своја места.{S} Деца се уплашише од њеног строгог израза и тона, па се  
оје јој паде у очи као несташно.{S} Сва деца из тога круга, у који је она гледала, стадоше боја 
ешто запиткивати, али тако неумешно, да деца одмах опазише због чега се она обраћа к њима, па с 
 Ах, извините, молим вас.{S} Јадна моја деца... оставила сам их онако.{S} Не знам сад ни где су 
а по том ослобођена и раскалашна сеоска деца...{S} И кметови са вечним немањем новаца, и депози 
питкивати, тако радознало, као што мала деца распитују за непознате им ствари. — Жалите јамачно 
етину нових ђака, па се нису ни узимала деца из инокосних кућа, а сад нам треба нових педесет.{ 
S} Одмах по том стадоше излазити уморна деца, протежући се целом снагом, а за њима покуњен, сну 
м живља и окретнија, а гле како су наша деца!...{S} Зар он са оном његовом пипавом мирноћом мож 
 која је некад била сва црна, али су је деца, мокрим крпама, у току дуго година, тако изрибала, 
или већ тамо... морам на рад, чекају ме деца.{S} Како сам ја!{S} А она јок... него са њим тамо  
 природе, певање... у мају, за то време деца заборављају теже ствари.</p> <p>— Истина јест, при 
а писара, али овај гледаше само како се деца унезверила, па чекају шта ће им Гојко рећи и нијед 
ли се...</p> <pb n="208" /> <p>Прогнаше деца чопор говеда на пашњак...{S} Запрашио се сокак, пр 
подне, Љубица још лежи на столу; почеше деца долазити у школу, она још лежи, и види се само как 
еђу вама?</p> <p>— Еве... овај, пружише деца прст на једнога.</p> <p>— Оди, ђаче, овамо; оди, ј 
у; уђе у Гојкову школу и, пошто изиђоше деца, стаде слушати заплетено и нејасно Гојково причање 
<p>Сутрадан Љубица дође рано у школу; и деца се брзо окупише.{S} Свако се лепо обукло па се бел 
та борба са кметовима и одбором...{S} И деца хоће човека лако да наљуте, али су све то ситне ст 
жати, а то је и Гојко напоменуо, да јој деца почињу бивати све више утегнута и повучена, нестај 
ица настави рад, па кад опази да су јој деца заморена, пусти их на одмор.{S} Тек што деца изиђо 
 је Љубица врло мало прешла, али су јој деца добро усвојила оно што им је казивано.{S} Код Гојк 
"46" /> <p>Љубица стајаше у ходнику док деца полако изиђоше из школе.{S} За децом изиђе Гојко,  
те, шта ћу да радим са молитвом: никако деца не могу да изговоре неке словенске речи... целе зи 
е им, управо учи их да мисле, али су то деца неука, дивља, па не може све да иде као по лоју... 
..{S} Чудно зацело: ревизор се љути што деца знају трећину читанчице на памет, а друге две трећ 
заморена, пусти их на одмор.{S} Тек што деца изиђоше и она, оставши сама у соби, замисли се, а  
.{S} Љубици се учини да се овде не могу деца навићи реду (а она то хтеде постићи одмах првог да 
А Гојко се не боји испита, он зна да су деца ваљано спремљена, и то му није првина.{S} Али се б 
тила.{S} Чим уђе у разред и виде шта су деца радила за време њеног одсуствовања, одмах посла де 
године туку децу душмански, а на испиту деца весела, смеше се на учитеља, гледају га слободно.. 
м по мало зависи. </p> <pb n="41" /> <p>Деца изнеше столице; одједном се ту нађе и Стојан, који 
p> <p>— Еј, море... одите овамо!</p> <p>Деца се згледаше; по неко се засмеја гласно, заклонивши 
а се то некако само собом удеси.</p> <p>Деца већ почеше долазити у школу, а они обоје сањаху... 
ђаче, овамо; оди, ја сам учитељ.</p> <p>Деца се зачудише.{S} Видело се да су све друго очекивал 
ја страдања, нарочито јадне, сиромашне, деце, која су без заштите!...{S} Али мој добротвор оздр 
асно, Љубица га заустави.</p> <p>— Нека деце код мене... ја и онако радим само то.{S} Ви можда  
нога детињства, кад беху само њих двоје деце, она и брат, па лежаху овако исто уз мајку, под ст 
 зликовци... да затварамо учитеља своје деце... нако без кривице, по туђој поруци.{S} Код нас у 
е креће.{S} Волела би да изиђе до своје деце, и нешто је јако вуче, али чим стане пред огледало 
Научила је она давно, да из очију своје деце чита њихове мисли.{S} Љубица поцрвене, задркта, па 
нако у шали помену, како Гојко има мање деце од ње, и смејући се рече: »Ништа, ја ћу њему покло 
икад до сад није волео, и да му не беше деце, помишљао је озбиљно да бежи са њом у Америку, или 
сови стоке која се враћа с паше, паса и деце која их дочекују, петлова и друге живине која се с 
екрасна ствар!...{S} Још кад би Бог дао деце!...{S} Али на тој мисли Гојко обично свакад поцрве 
мој!...</p> <p>Упис се већ завршује.{S} Деци се наређује да сутра дођу сви у школу.{S} Гојко и  
ста, изађите сад мало напоље, рече Веља деци, па се упути к својим гостима.</p> <p>— Како...{S} 
гледати децу.</p> <p>Љубица приђе ближе деци, рече им да гледају само на њу, па поче рад.{S} Ос 
ш не спрема за излазак.</p> <p>— Кажите деци нек излазе! заповеди писар с таквом оштрином, да с 
еко школе.{S} Кад опази њу, он се обрте деци, нареди им да се спреме, па их пусти кући.</p> <pb 
мишљати на отпор.</p> <p>Гојко се обрте деци, па им рече благим, уморним гласом, притискујући р 
 <p>Љубица погледа за њим, па се осврте деци весело, и отпоче рад.</p> <p>Веља их затече на пос 
ина, врати се пређашња љубав према овој деци, и њој је необично мило што стоји са овако чистом  
д ишчекује.{S} С тога се обрте Гојковој деци, па их стаде нешто запиткивати, али тако неумешно, 
 <p>Љубица се сва предала школи, својој деци.{S} У непрекидном, заморном раду тражила је утехе; 
?... шта има да ми буде тешко.{S} Мојој деци ја заповедам, а друге старије морам слушати; није  
напослетку поче да држи предавања њеној деци.{S} Ради се озбиљно и својски...{S} Једно јутро ре 
мапе, па опет добио петицу!</p> <p>И за децималне мере он нађе згодан одговор:</p> <p>— Море, ш 
 простачку грубост.</p> <p>— Играте се, децо!...{S} Шта сте се то играли?</p> <p>— Крпигуза, од 
ујући руком врело чело:</p> <p>— Идите, децо, кући...{S} После подне раније...</p> <p>Кад остад 
/p> <p>— Захваљујем, морам на посао.{S} Децо, у школу! скомандова он, па се опет згрчи и, онако 
је. — Ама немамо где да вас уведемо.{S} Децо, дајте коју столицу.</p> <p>»Хм, па то је он!,.. з 
агрме оштар заповеднички глас:</p> <p>— Децо, идите кућама... брзо!{S} Журите се!</p> <p>Гојко  
док деца полако изиђоше из школе.{S} За децом изиђе Гојко, гледајући пред ноге.{S} Обома беше н 
д се сврши школски рад; Љубица изиђе за децом.{S} Стаде на прагу и дубоко удахну свеж ваздух.{S 
нешто тражи, затим корачи и упути се за децом к своме стану.</p> <p>А Гојко брзо распусти децу  
 дете проживели, у родитељској кући, са децом?...</p> <p>— Јест, само сам тада и живео, више ни 
— Шта ради господин учитељ?</p> <p>— Са децом, веселник.{S} Шта ће... да се склони од зла; боље 
адовољна својим радом; кад год изиђе са децом на одмор, из очију јој сија задовољство, али се б 
, онако намрштен, оборене главе, уђе са децом у школу.</p> <p>Писар погледа за њим иронично, ка 
м стаде у дворишту, опколише је жене са децом.{S} Она поцрвене и збуни се, а жене почеше запева 
, на коју ће страну да гледа, шта ће са децом, а иза њега загрме оштар заповеднички глас:</p> < 
рања. — Овде треба често да излазимо са децом.</p> <p>— Јесте... да... нарочито је мени за земљ 
ћу гледала кад варошке учитељице иду са децом у цркву, па је тада у себи помишљала, да ће и она 
са њима.{S} Обоје се само упознаваху са децом, распитиваху их о њиховим кућама, о родитељима, о 
е, и ако би волели да се крену одмах са децом.</p> <pb n="73" /> <p>— Извол’те, говораше попа,  
, да се не осрамоти <pb n="124" /> пред децом.{S} Промуца нешто, не разбирајући ни сам шта гово 
аше како онај сплетени Гојко стоји пред децом, како им живо и весело прича, са уста му никако о 
крену.{S} Напред иђаше Љубица са својом децом, весело гледајући пред собом, а напослетку, заврш 
и она, да се бар сита нарадим са својом децом?{S} Сад видим како велико задовољство и утеху чов 
Хвала вам много, што сте радили с мојом децом...</p> <p>— То ми је дужност, прекиде је Гојко ош 
нимљиво проводити време у раду са малом децом!... помисли она. — Неумна, незгодна је та вечита  
 што стоји са овако чистом и упарађеном децом.{S} Толико пута је са завишћу гледала кад варошке 
а.{S} Истина, Гојко је радио и са њеном децом, док је боловала, она сама види како је много он  
 И ви да се спремите да, идете са вашом децом.</p> <p>»Хвала Богу, чини ми се овако рече, одахн 
м ја к вама дошла... мрзи ме пред вашом децом...{S} Хвала вам много, што сте радили с мојом дец 
лако приближи Гојку.{S} Он стајаше међу децом, па им говораше нешто живо машући рукама.{S} Она  
ку посла да пређу у стан.{S} Веља позва децу, па настави рад.{S} Узе да прегледа израђене задат 
и све онако... што не ваља.{S} Оставила децу саму...{S} Видиш, за то бих је могао узети на одго 
раде ћутати.</p> <p>Љубица је пазила на децу и крстила се побожно, онако женски: знајући само д 
ко настави и на испиту: стаде викати на децу, љутити се, умало не почеше страдати детињи чуперц 
} Кад у пролеће удари некакав шарлах на децу, те распустих школу...{S} Док ја то наредих, жена  
бица се наслонила на прозор па посматра децу, која ће бити предмет њена рада и старања.{S} Свак 
ему.</p> <p>— Јесу ли сви дошли? запита децу.</p> <p>— Дошли су.{S} Само нису они што не долазе 
Како ће сад у школу, како ће изићи пред децу, а нарочито пред људе, ако наиђу?...{S} О, да тешк 
 непрекидно мора мислити.{S} Она изведе децу на двориште, пусти их да се протрче а сама се стад 
бро чујем!{S} Па овде готово сви доводе децу под морање.{S} Је ли то та српска жудња за просвет 
моле за нова одељења и сами радо доводе децу у школу, то сам слушала.{S} Па што је овде овако?« 
, не осврћући се више, оде онамо где је децу оставила.{S} Нарочито је пренерази свршетак разгов 
се упреподобио, па само трепће и милује децу по глави...{S} Ко би помислио, да се у таквој школ 
оз ходник, смишљала је како ће да викне децу, да их окупи око себе, али чим стаде у дворишту, о 
.</p> <p>— У десет часова тачно пустите децу кући; часовник вам добро ради, па ћу ја доћи... а? 
н, са неким прутићем у руци, разгледаше децу по дворишту.{S} Неколико његових ђака приђоше к ње 
 <p>Најзад гости се кретоше.{S} Уредише децу, па опет окренуше низ потес.{S} Сунце по мало греј 
Служба већ почета, те они и не одморише децу, него их уведоше у цркву и наредише у једном крају 
ка.{S} Али шта је ово те нико не доводи децу од своје воље?</p> <p>— Научени су.{S} До сад су у 
n="3" /> <p>Његов озбиљан одговор увери децу да је то доиста учитељ, па се бојажљиво уклонише н 
ај, подаље од Љубице, и стаде уређивати децу.</p> <pb n="71" /> <p>И Љубица одмах уреди своје м 
исту хартију и таман да почне прозивати децу гласно, Љубица га заустави.</p> <p>— Нека деце код 
.{S} Он слеже раменима и поче уписивати децу у први разред, »Да се трпи!... рече у себи.{S} Дођ 
аше у школи.{S} Седе и стаде разгледати децу.</p> <p>Љубица приђе ближе деци, рече им да гледај 
 све шестогодишње теорије...{S} Пустити децу тако у свет!... настави он готово више у себи и на 
ео час.</p> <pb n="50" /> <p>Веља пусти децу, па се кроз простран ходник упути са гостима у сво 
 боље и живље.{S} После пола часа пусти децу и, бришући марамом ознојено и зажарено лице, приђе 
нда да скочимо...{S} Једаред, кад пусти децу кући и стаде тако у највећем очајању по школи кора 
...{S} У школу долази плачна; кад пусти децу кући, она остане сама и плаче на свом сточићу по ч 
еши задовољно, победоносно.{S} Распусти децу, па се и сам упути кроз село, право ка брезовачкој 
оме стану.</p> <p>А Гојко брзо распусти децу и оде журно у Брезовац. »Бар ћу добро навићи на ов 
ито.{S} И то јој паде тешко.{S} Отпусти децу кућама, па застаде пред чичом и погледа га слободн 
о нетактична показа.{S} Ревизор отпусти децу кућама, рече им да дођу у школу на Петровдан, па о 
Најбоље још нек нам нареде да им чувамо децу, која их има, а девојкама... шта?...{S} И њима так 
адимо узгред: и женимо се, и сарањујемо децу, и кућимо, и раскућавамо, и умиремо, све онако узг 
о после подне у Брезовац.{S} Да пустимо децу рано, па да идемо.</p> <p>Гојко се изненади; овака 
тек сети посла, сети се да је још давно децу оставица иза школе, па о њима нико не води рачуна. 
ђима јелечићи.{S} Љубица се загледала у децу, па се тако и замислила... стоји лепо обучена, са  
ршти и мучи, па баш нарочито бира такву децу.{S} Обавештава их, помаже им, управо учи их да мис 
ако то, мисли она, гледајући на Гојкову децу: бар од њега сам живља и окретнија, а гле како су  
ојим се то најбоље постиже и идући међу децу мислила је одмах почети игру, али ето, нешто јој о 
 <pb n="17" /> <p>— Ја изиђох мало међу децу, а ви гледајте ту: ако наиђе какво кретенасто, нем 
кочити, па нарочито бирам неразвијенију децу.{S} Е, друже драги, не једу се лубенице, док се ко 
асова, опази да је Љубица пустила своју децу кући и он пусти своје ђаке, па се завуче у своје п 
{S} Гојко и Љубица одвојише свако своју децу, па одмах, ту на дворишту, почеше разговор са њима 
ом је обузе милина гледајући ову нејаку децу, која се поверавају њеној бризи; она би их све одј 
х старијих учитеља, да целе године туку децу душмански, а на испиту деца весела, смеше се на уч 
 дечка, који рече да су лончићи за малу децу, а не за онолике ђаке.{S} Она се опет врати женама 
не ће бити лакше; а сад уписујемо и ону децу, која су пре две године требала бити уписана.</p>  
 по дворишту, вичући узгред на несташну децу, која му пореметише досадањи мир и усамљеност.</p> 
ђаке?</p> <p>— Бијем неваљалце, а добру децу волим, одговори учитељ и скрену очи на ђака, који  
ин казао скоро ће подне...{S} Да пустиш децу кући.</p> <p>Она опази да је Стојан гледа некако у 
> <p>— Крпигуза, одговори један смелији дечак.</p> <p>— Зар не знате лончића?</p> <pb n="18" /> 
л’те, говораше попа, идући уз њих.{S} И дечица треба да се одморе добро, дуг је пут, а и ви.{S} 
дине разлеже јаук и плач јадне, немоћне дечице!...{S} Љубица за ту вештину није ни знала, па за 
у и смех, желела је да се упозна са том дечицом, да се зближи са њима.{S} Знала је начин којим  
, не могу друкчије.« И она склони своју дечицу за школу, рече им да се ту играју, па се онда по 
а страдао!...{S} Да знате како су тешка дечја страдања, нарочито јадне, сиромашне, деце, која с 
са уста му никако осмех не силази.{S} А дечје очи, управљене на њега, горе, горе, као жеравице. 
 вештине али и муке стараше, да навикне дечје ухо разликовању ова два гласа.{S} Љубица готово н 
 Мораво!...{S} Па оне безазлене, срећне дечје игре!{S} Па нарочито оно задовољство, које се тад 
ена, нестаје са њихових лица оне обичне дечје живости и она почињу личити на војнике у фронту.{ 
посматраше како се вије и таласа велико дечје коло, а у средини стоји Гојко сасвим друкчији, до 
S} Кад кмет сврши преговоре с родитељем дечјим, он запише у уписницу име и презиме детиње и дру 
 не бих могла тако?...«</p> <p>Гојко по дечјим погледима осети да она стоји иза њега, па одједн 
 Стојан стајаше уз пламен, грдећи онога дечка што их намучи узалуд.{S} Вратише се одмах кући.{S 
с високим оџаком.</p> <p>Путник распита дечка још о многим другим стварима, које су га интересо 
чију, уведе једног вижљастог заплашеног дечка, који звераше по соби као дивљаче.</p> <pb n="16" 
нати, да је највише охлади одговор оног дечка, који рече да су лончићи за малу децу, а не за он 
пет се скупе, припију се...</p> <p>Гле, дечко пролази сокаком... звиждуће и маше одељаном палиц 
и преда се...{S} Баш као наручен!...{S} Дечко махну руком и скоро истога тренутка скикну кер... 
о, трже се и стругну низа сокак...{S} А дечко подвикну за њим, пратећи га очима и веселим погле 
е знам... и не могу да мислим.</p> <p>А дечко поједе крушку, и таман да баци огризак, а поред њ 
омаче, устаде, он обрте главу.{S} Један дечко стоји и гледа га...</p> <p>— Где је... соба...{S} 
тојанственији, па показује нешто једном дечку, који је сео у средини кола.</p> <p>»Бог га видео 
 охладити...{S} Ово се нигде у свету не дешава...{S} А с тобом што буде: од премештаја неће ниш 
 ове појаве, које се другима врло ретко дешавају, извади из капута једну хартију и пружи је кме 
алудној учитељици!{S} До сад се то није дешавало никоме.</p> <p>Гојко се накашља, хтеде нешто р 
-ха-ха... окрете Љубица у шалу.{S} Кога ди сте наумили заклати, да се тако брзо обогатите!{S} Н 
 учи их да мисле, али су то деца неука, дивља, па не може све да иде као по лоју...</p> <p>— Е  
штили и претворили у прах....{S} Бесна, дивља, смртна жудња за осветом запенуши, издиже се и за 
да сазнаде шта је то, у очима јој засја дивља, неописана радост, она неким необичним покретом з 
ћи га право у очи, из којих севаше нека дивља одлучност.{S} Као да га нешто вуче натраг, притеж 
ца...{S} Он се осврте и на мах га обузе дивља срџба.{S} Није могао трпети женске сузе, оне су г 
ако вам се допадају нови ђаци?</p> <p>— Дивљаци.{S} Као да нису до сад видели човека.{S} Али шт 
</p> <p>— Ми ћемо замислити да смо међу дивљацима, па ћемо се домишљати од сваке руке, рече она 
лашеног дечка, који звераше по соби као дивљаче.</p> <pb n="16" /> <p>— Помаже ви Бог! поздрави 
о јој постадоше блиски и драги ови мали дивљачићи.{S} Она помилова по глави неке слободније ђач 
<p>Што бежиш? нећу те појести.</p> <p>— Дивљачно је, госпођо, много, стаде га правдати његова м 
{S} Беспомоћно детињско страдање и нека дивљина беху исписани на његову лицу...{S} Прва му миса 
а се стресе, читајући у његовим очима и дивљу одлучност и ту кобну слутњу...</p> <p>— Не, не... 
тајаше на вратима, блед, осећајући неку дивљу радост и задовољство, а не смејући то ничим показ 
ало их и сушило својим зрацима...{S} О, дивна, шумна српска Мораво!...{S} Па оне безазлене, сре 
весели жену, па весела цела кућа!...{S} Дивна, прекрасна ствар!...{S} Још кад би Бог дао деце!. 
на!« И пред њеним очима пролећу сјајне, дивне слике замишљене будућности, она се смеши тим слат 
оше заједно на Љубичин кревет.{S} О, да дивне, ретке среће!...{S} Чудне ли лепоте и радости: пр 
ој вечној истини...</p> <p>— О, како је дивно! узвикну Љубица после дужег ћутања и посматрања.  
збегавајући њен поглед.</p> <p>— Баш си дивно наместила! рече јој сестра, гледајући по стварима 
ш да ми би издржати учитељски испит, па дивота!{S} Ал’ ето!...{S} Ал’ опет, зар не би баш она м 
рице, са чијег се прага виде шумни вали дивотне Мораве.{S} Чим сване, они сви, голотрби и босон 
у прсту нема ни толико снаге.{S} Љубица дигла главу, па гледа бесмислено како се тресе кутица у 
каква студен око срца, и она би се радо дигла од стола, али зна да би то изазвало читаву буру.. 
донети.{S} Нисмо могли све од једном да дигнемо, рече кмет.</p> <p>— Прирез није био покупљен,  
 <p>— А, ево мог стана, узвикну Љубица, дигнувши главу.{S} Да је раније па да свратите, али је  
<p>Кад сиђе сунце близу брега, гости се дигоше да иду.{S} Веља се спреми да их испрати, а учите 
му дође пред очи цела ужасна истина.{S} Диже му се коса на глави, појури преко кујне и отвори с 
 је то био њен глас?...{S} Она се једва диже, и лагано пође селом кроз мрачне и криве сокаке. < 
 пошљете оних девет ђака.</p> <p>Љубица диже главу и погледа га зачуђено. »Шта хоће они... о че 
га.{S} И он се, јадник, од тога дана не диже...{S} Оде, као да је и својом смрћу хтео да ми учи 
 њом полако изиђе из школе.{S} Гојко не диже главе за њима.{S} Одоше обоје у празну учионицу.{S 
е напред или да мало застане.{S} Она се диже и опет га погледа.{S} Јест, то је оно лице... с ко 
па не може ни гласа да пусти.{S} Она се диже са столице, па дохвати рукама наслон и стаде чекат 
еограду, у железничкој улици.{S} Она се диже са кревета, устаде и угледа пред собом Драгутина,  
сам најсрећнији данас!...</p> <p>Она се диже и пође к вратима.{S} Он гледа за њом, изненађен.</ 
 ми, поверите се другу...</p> <p>Она се диже са столице, раширених очију и бледа лица...{S} Нек 
га, вала, и свијао!...</p> <p>Љубица се диже, па лагано изиђе из собе; не би је целе ноћи...{S} 
школској згради.{S} Чувши то, путник се диже и пожури к школи, да би застао школски одбор на ок 
<p>— А-а-а...</p> <p>За председником се диже један танак сувоњав младић, жутих завијених брчића 
како је било и зашто?</p> <p>Капетан се диже, приђе Гојку и метну му руку на раме.</p> <p>— Буд 
тена.{S} После овог саопштења, писар се диже.{S} Он нађе да је ово за први мах као почетак, дос 
е добру музику на предавању, рече она и диже се са клупе.{S} Ух, мрачно, незгодно!...{S} У тако 
чине и писареве, он опази да председник диже десну руку и даје њоме знак некоме иза његових леђ 
је разговоре о новој влади, па се затим диже и прође кроз село.{S} Кад беше поред познатога пло 
 док се овај једва сети, па се одједном диже.</p> <p>— А нама остаде онај дневник онако...{S} Д 
</p> <p>Било је већ доцкан кад се Гојко диже и упути к своме селу.</p> <p>Сутрадан Љубица дође  
нешто запита или саопшти, а она буновно диже главу и гледа га чудно, необично.{S} Старац се стр 
нико не води рачуна.{S} Она се нервозно диже и рукова са писарем, правдајући се узгред: </p> <p 
Сад је поручник.</p> <p>Најзад се писар диже, опрости се врло пријатељски са Љубицом и Гојком,  
уштати...</p> <p>Веља се одмах по ручку диже и позва Гојка да га прати, јер се мора вратити кућ 
, да са њим остане на само, па се одмах диже, не задржавајући га да још мало поседи, као што би 
угачке планинске венце... од тих венаца дижу се ближе овамо сниска брда и хумови.{S} Под њима т 
 виђаху се његове дугачке руке, како се дижу к лицу, па онда се спусте и млатају поред кратких  
, у густој магли, гордо и величанствено дижу моћне огромне планине, делећи се у све више и све  
о наређивати?... шта?... запита Љубица, дижући главу као из сна.</p> <p>Гојко је погледа, поцрв 
/p> <p>— Камо вам онај колега, рече он, дижући се.{S} Баш ће сит да се наради.{S} Хо-хо-хо...</ 
та!...{S} А шта сам ја овде?! викну он, дижући се. — Седите, седите ви ту, док се ја не вратим, 
у, промрмља Љубица, и онако буновна, не дижући очију, прође у своју собу.</p> <p>— Море, ти си  
.</p> <p>— Видели сте... јецаше она, не дижући главе.{S} Али сад... сад не видите шта се збива, 
ебних црта.</p> <p>— Чекај, рече он, не дижући главе и не слушајући одговор Стојанов.{S} Извади 
 </p> <p>Богосав, чувши кашаљ, стаде се дизати из прашине.</p> <p>— Чекни де ти Перу писара, че 
им руменилом а груди се мало брже стану дизати и спуштати...</p> <p>Веља се одмах по ручку диже 
 дркћући, сва пренеражена.{S} Стојан се дизаше, стењући:</p> <pb n="105" /> <p>— Еј, братићу ја 
... маше руком...</p> <p>— Бог с тобом, дијете!... прекрсти се Смиљка.</p> <p>Немој да мислиш о 
ећи, али га Веља престиже:</p> <p>— Хе, дикане мој, кажем ја!..{S} Гле како се постидео ко неве 
ено, изневерено срце?...{S} Знам, знам, дикане мој: тешки су то боли.{S} И ја сам ти тако нешто 
е и отвори собна врата...{S} Задахну га дим од барута...{S} А доле на поду бели се онакажено, с 
да готова!... одговори Влајко, и повуче дим од цигаре.</p> <p>— И то је била женидба из љубави! 
кући к столу.</p> <p>Поглед на пријатан дим вреле чорбе и ово весело женино цвркутање развесели 
право у висину беличастосребрни стубови дима, који се на овом вечерњем затишју само љуљушкаху,  
 вида школу, која се, са својим високим димњаком <pb n="4" /> издизаше мало у страну од сеоског 
црвене се кровови кућа, беле се на њима димњаци, а из њих се извили далеко и право у висину бел 
е железницом један господин, па ми даде динар и замоли ме да вам ово предам.{S} Па одмах треба  
опанцима десет подлога.</p> <p>— Ево ти динар да купиш Станки опанке одмах, а ја макар и не јел 
, а ја ћу да понесем твој белег и један динар, па да видиш, као руком!...{S} Нема ’наке врачаре 
ара месечно, а ми јој дајемо још по два динара, те свега шест.</p> <p>— Молим вас, прекиде га у 
 погодила собу код овог Јанка за четири динара месечно, а ми јој дајемо још по два динара, те с 
ељ, рече му она, примао накнаду у десет динара месечно за стан и башту.{S} Гојко оде те разглед 
и накнада у десет, а учитељици двадесет динара месечно.</p> <p>Настаде прави лом.{S} Клетве, пр 
наест динара месечно а учитељ четрдесет динара одсеком на годину.{S} Заведоше решења у протокол 
S} Наредише да учитељица прима дванаест динара месечно а учитељ четрдесет динара одсеком на год 
ако ће, каже, да живи човек са дванаест динара месечно, побојте се Бога!« Те ти они, братићу мо 
е.</p> <p>— Али за Бога, ваљ’да нико не дира оне који се не мешају у политику?</p> <p>— А зар м 
ашећи се.{S} И куд ме ђаво наведе да је дирам!</p> <p>— Није требало, одговори му Стојан.{S} Ка 
де предомишљати... »Нека, боље да је не дирам, рече у себи, па стаде прстима чешљати браду.</p> 
оше ме пред друговима, осрамотише...{S} Директор наиђе и оштро ме казни за неред.{S} О, како са 
и се да га истерају.</p> <p>— Ја, па му директор опрости.{S} Сад је поручник.</p> <p>Најзад се  
ким кошуљама...{S} Трпковића, што удари директору шамар...{S} Није га познао по ноћи.</p> <p>—  
н, обрађен је слабо, а неки није још ни дирнут.</p> <p>— Погрешили сте много... опростите на за 
јој широка леђа нагло одскачу од дубока дисања...</p> <pb n="80" /> <p>Кад се сврши школски рад 
е, вреле, па дркћу као у грозници...{S} Дисање нечије све ближе и топлије и одједном... вреле у 
ближе, врло близу, тако да осети његово дисање...{S} Он само гледаше, зачуђен, шта се то догађа 
.{S} То неко дише уз њу, осећа да је то дисање и врло топло...{S} Али од тог места полазе све ј 
ачуђеније и збуњеније, поцрвене и стаде дисати убрзано...{S} Обузе и њу узбуђење. — Ви не знате 
рећи.{S} Беху обоје веома узбуђени, она дисаше брзо, плаховито, грцаше од некаквог необична и ј 
Он већ једва владаше језиком.{S} Љубица дисаше све јаче, а главу стидљиво оборила, па слободну  
ку, који гледаше тупо, укоченим очима и дисаше тешко.</p> <pb n="181" /> <p>— Чудна грозница!.. 
{S} Да узме сад да он почисти, не сме — дићи ће прашину, опазиће га. »Најбоље нек стоји овако,  
дела да на њега никад не бих могла руке дићи... да не бих могла убити никога.{S} И он се, јадни 
у пред њом... чини се да им чује и само дихање.{S} Чудо је само како је не опазе...{S} Али је о 
и јој срце лупаше да искочи из груди, а дихаше брзо, брзо као да се гуши... лице јој се искриви 
се на њу уморно и стаде брисати знојаво дице.{S} Сви опет поседаше и настаде кратко ћутање.{S}  
рекор...{S} И опет рекао би да и његово дице вели: »Шта ћемо, кад нам је таква судбина!« Он уђе 
емљи, не може већ да се држи на ногама, дише некако врло брзо, али се он очајнички отима, не ма 
 по лицу се осуло смртно бледило, а она дише нагло, отвореним устима, као да јој је мало ваздух 
{S} Срце јој стало, чини јој се и да не дише, и најбоље би било кад би сад одједанпут умрла, то 
чи јој не трепћу, и чини се она сама не дише.{S} Изгледаше као дете, кад добије тако ретку и не 
ућурила уза жбуње, отворила уста, па не дише... дави је нешто у грудима страшно, мути се све пр 
p> <p>А Гојко занемео, смрзао се, па не дише.{S} Осећа само како му се груди стежу, а срце лупа 
вању ова два гласа.{S} Љубица готово не дише; сва се претворила у трајну, жудну пажњу.{S} Да јо 
а топлина око десног образа.{S} То неко дише уз њу, осећа да је то дисање и врло топло...{S} Ал 
о усвоји у зимском полумраку... деца не дишу, слушајући... да, да.!...{S} А мај, знате, треба о 
а?...{S} Да ли то њене груди тако бурно дишу на његовим грудима?...{S} Је ли се то збиља већ св 
моћи ће им слух...{S} Гледа и слуша, не дишући, само дркће, дркће и гледа...</p> <p>О, како је  
и?... '</p> <p>Љубица седе на земљу, не дишући.{S} Ноге је издадоше, снага је остави, она премр 
е зна шта да каже.{S} Гојко је гледа не дишући, а и писар некако чудно гледа...{S} Шта ће сад?{ 
та се чича у себи, касајући за Гојком и дишући тешко.{S} Шта му би одједном!...{S} Полуде, свет 
троје, па иђаху бледи, намрштени, тешко дишући.{S} Кад се мало прибра, Веља опет проговори:</p> 
...{S} Збиља романтично!...{S} Прелесна дјева куша постојанство заљубљенога јуноше, баца га у т 
образима и бради израсле ретке жућкасте длаке, које се не опажају на први поглед.{S} Очи му пла 
ељу:</p> <p>Немој ти њима, братићу, низ длаку: они ће тебе ома’ зубима.{S} Него ти њима први по 
оказивати, ономе знаш... него онако низ длаку..{S} Лажи га полако док не ухватиш за врат, па он 
у незгодно поновити израз Стојанов »низ длаку«, па то он преприча другим речима.{S} Беше веома  
 седе он уз топлу пећ, наслони главу на дланове и остаде тако као укочен до мрклога мрака; нити 
у меки, како ли нежни они једри пуначки дланови!...{S} И то он осети само за један миг, док узе 
обрте се гост Гојку, који се још лупаше длановима по колену од силна смеха. </p> <p>— Наша, бра 
шљуцну, принесе руку устима, па превуче дланом преко бркова.</p> <p>— Чујемо да вас је тукао ка 
едном диже.</p> <p>— А нама остаде онај дневник онако...{S} Да идем да га закључим, рече он сме 
јко је обилази на раду по неколико пута дневно, помаже је саветима и напослетку поче да држи пр 
свршила посао, приђе јој и одведе је на дно собе, у последњи ред клупа. </p> <p>— Тамо је, чини 
срце и ишла у своју »тужионицу«..{S} На дну дворишта, где је становала, беше баштица са неколик 
...{S} Ено и чашице ракиске, жути се на дну ракија...{S} Тамо даље оно округло стакло, у њему и 
не прекида посао, а они се наместише на дну школе, иза ђака.{S} Радио је са првим разредом, дру 
по кревету и остаде на њему, непомична, до мркла мрака.{S} Шта је чинила за то време — ни сама  
о уздахнувши.</p> <p>— Где си ти, море, до сад? запита Влајко, не скидајући очију са ње.</p> <p 
, вода, ципеле, трчкарање до бакалнице, до касапнице, а ноћу крпи се, пери се и учи...{S} Све т 
 А после газити, газити... дуго газити, до уништаја...{S} Да, али он то не може извршити, осећа 
м могла... шта ми би!...{S} На цео век, до смрти...{S} И све тако бежи од њега, гнушај се!...{S 
је јаје, па ћемо вечерати.</p> <p>— Хм, до сад смо куповали од Смиљке, по седам за грош.{S} Даћ 
е и ућуташе.</p> <p>— Па где си, болан, до сад, дед’ причај: где си био, шта си радио? обрте се 
тву.{S} Сад је и она сама сасвим друга: до јуче бедно ништавно ђаче, а сад државни чиновник!... 
а би се олакшало залудној учитељици!{S} До сад се то није дешавало никоме.</p> <p>Гојко се нака 
дима беше веома занимљивих ствари...{S} До сад се редовно у писмима извештавала о стоци, о сусе 
а...{S} Ја ћу ти данас то уредити...{S} До подне ће сви знати.{S} А ти иди у моју школу, па рад 
 разред... па се свет научио тако...{S} До године ће бити лакше; а сад уписујемо и ону децу, ко 
читељ орловички...{S} Гојко Савић...{S} До вас... мало послом...{S} Врло нужно, стаде муцати Го 
а.</p> <p>— Јест... болест ме смела.{S} До године ћу имати право да се јавим на практични испит 
ри му председник, тако мора да буде.{S} До сад се уписивало сваке године само по десетину нових 
знајте да не одступам од своје речи.{S} До вас све стоји... реците ми, поверите се другу...</p> 
 склони се где, док ја њега изведем.{S} До мрака ћу се вратити.</p> <p>— Имаш ли нож?</p> <p>—  
 од своје воље?</p> <p>— Научени су.{S} До сад су учитељи уписивали само по десетину нових, тек 
— Не знам коме ћу овде да се обратим, а до сад сам био.</p> <p>— Добро, ја ћу те уписати...{S}  
их ногу сноваху ошишане, погнутих глава до земље, сите и добре овце.{S} Густа сура прашина, кој 
е, за Бога, запита га учитељка, која га до сад гледаше као право чудо.</p> <p>— Шта је... умори 
рашно... нечувено... страшније од свега до сада... некаква катастрофа!...{S} И то је оно што јо 
а времена, други пут...</p> <p>— Е онда до виђења.{S} Лаку ноћ! рече она и климну главом кокетн 
је много тешко.</p> <p>— То значи да ја до године на испиту треба да добијем петицу?</p> <p>— П 
то не оде родитељима, и ако се спремала до сад.{S} Нека, боље је да чува кућу.</p> <p>Једне веч 
умеј женско срце!{S} И шта је она могла до сад мислити?...{S} Не, не... изабрао је незгодан тре 
 неку влажну измаглицу; дрва се превила до земље од југовнога снега што их је притискао.{S} И а 
 дође необично весео, а и Љубица изишла до степеница у дочек.{S} Знала је да јој носи какав нак 
. понови Гојко.{S} Од основне школе, па до краја школовања одвојио сам се из родитељске куће и  
ктаху необично.{S} Он се једва докотура до прве клупе, паде на њу и дубоко предахну.{S} Погледа 
јајни зраци...</p> <p>Гојко се откотура до учионице, паде на сто и остаде тако, загњурио главу  
сен или је струлио ту на месту; стазица до реке обрасла травом; вир, код кога су се намештале с 
ога плота... ено вратница... није никад до сад одлазио у њен стан.{S} Шта је то?... не чује се  
и за њу привезао; заволео је како никад до сад није волео, и да му не беше деце, помишљао је оз 
е, господине, остави то.{S} Коме је сад до тога!...{S} Ми страдамо, овај... и како ћу рећи, оно 
— Знате шта! узвикну он: урачунајте све до краја године, да се не мучите са овим лудацима.{S} Ј 
азасути потеси, села и шуме, и тако све до краја видокруга.{S} По потесима се жуте пожњевене ст 
цана, лака прашина, у коју упадаху ноге до чланака.{S} Около дрвеће бели се и тамни од суре, де 
акта о вашем постављењу...{S} А ја овде до општине, купим порезу, па ми Богосав рече да сте дош 
<p>— Оди да видиш...{S} Писар је доведе до врата Гојкове учионице и показа парчета хартије.</p> 
радозналости а нешто због оскудице, оде до суднице, да покуша пречистити рачуне са досадањим пр 
 узе и нешто пара унапред, па одмах оде до Београда, одену се лепо и врати се истога дана, дост 
, једва се креће.{S} Волела би да изиђе до своје деце, и нешто је јако вуче, али чим стане пред 
пајући око плотова и спотичући се, дође до свога стана, који беше осветљен.{S} Стојан испаде пр 
ош овде у дворишту обузе...{S} Она дође до кревета и седе, тешко уздахнувши.</p> <p>— Где си ти 
чи обртоше к њима...</p> <p>Љубица дође до врата, па кад виде толике очи управљене на себе, зас 
 са собом и машући рукама.{S} Тако дође до хума над селом, испе се на хум, па стаде тако обрнут 
ца се трже као из правог сна, као да је до сад спавала дубоким уморним сном...{S} Скочи са стол 
S} Она седе уморно и уздахну, као да је до сад какав тежак посао вршила.{S} Гојко се прибираше  
цевку па иде весело, као човек, који је до овога часа пливао у задовољству...{S} Смешкају му се 
смо тражили два учитеља.{S} Како нам је до сад могао један отаљавати!...{S} Е али ревизор летос 
доћи, тек што није дошао...{S} Казао је до мрака...{S} Јест, сећа се!...{S} И он ће тражити наг 
љда ће се и сад умети извући... како је до сад!..{S} Она се истина расположи од те мисли и поче 
 он жури за послом.{S} Међутим Гојко је до сад спокојно шетао по трави, и тек кад је њу спазио, 
 доћи, па нека их он води; и онако није до сад био у цркви, одговори она жучно, а образи пламте 
чин:</p> <p>— Госпођица није имала коме до сад да се обрати ради уписа, а сад је рада да плати  
 оп <pb n="119" /> смишљаше да се крене до председника, а споља га ловну оштар глас.{S} Он изиђ 
исто... судови, вода, ципеле, трчкарање до бакалнице, до касапнице, а ноћу крпи се, пери се и у 
по другој коси, а својом ширином допире до ливада.{S} Чобанчад, видевши <pb n="2" /> путника у  
таје живот, прави живот!...{S} А ово се до сад лутало некуд по мраку...{S} Даље, даље црна прош 
сам сад што нерасположен, знам да ћу се до мрака чему било обрадовати.{S} Ето, видите... сад зн 
7" /> <p>— Само немојте да се промените до сутра...{S} Ја сам казао... нек се сматра то као свр 
вреди сад исправљати погрешку, пошто ће до подне учинити још неколико, можда и већих; — она то  
ће јој ко отети ону љубав, која владаше до скора међу њима!...{S} Она осећа како се почињу враћ 
укама на дугачак штап, који му допираше до саме браде.{S} Шта је то, кмете Ћиро, и ви људи!{S}  
сталом <pb n="190" /> сад јој и не беше до испита.{S} Друге бриге, друге муке обузеше је и заус 
 је узима за руке и води.{S} Кад дођоше до прага, он се осврте и погледа је онако ђачки...{S} О 
обићи са друге стране, откуд је кукуруз до саме крушке, а одовуд је поњана...{S} Брже, опрезниј 
!{S} Па шта да ради он?{S} Ништа, као и до сад... ћутаће и гледаће свој посао.{S} А оно синоћ?. 
е исто онако буновно, полусвесно, као и до сада; али одједном јој засветли у очима жива радост, 
ислила, умирила се, па иде на рад као и до сада.{S} Шта ће, кад јој је таква судбина!{S} Погнул 
 то угуши, заборави, па да се живи ко и до сад!...</p> <p>Устала је весела, спремила се, прикач 
ја не одох у полицију?...{S} Дотерао би до капетана... па седнем онако у ону дубоку наслоњачу,  
о да прогута нешто што му дође уз груди до грла.{S} Љубица га гледаше све зачуђеније и збуњениј 
} Зар то ја чиним од истине... ја, који до сад не смедох погледати у женско!...{S} Бежах од њих 
наје добро његов глас...{S} Шапуће, али до њена слуха долази читава грмљавина.{S} Да ли је то и 
исли Љубица. — Види се да је нису знали до сад: ено још их учи како се то игра«.{S} Затим се ок 
 на њена питања.</p> <p>— Јесте ли били до суднице?{S} Шта има ново? запита га она обичним тоно 
ајући у земљу. — Какве сте оцене добили до сад?</p> <p>— Све одличне, одговори он оним благим т 
ку.</p> <p>— Знаш да морам бити у школи до десет.{S} Шта могу учинити за два часа?</p> <p>— Хо, 
 стаде пажљиво мотрити...{S} Истина, ни до сад нису њихови односи наликовали меденом месецу, о  
није то?{S} Она се замисли и не дође ни до каква решења.{S} Зна само да је некако зажмурила, за 
а...{S} И Гојко се већ наже оној страни до врата, па чим она у ходању обрте леђа, он скочи, па  
Не, не... треба стајати, треба издржати до краја...{S} Оно је већ дошло, ево га!...</p> <p>— Гд 
... овај...{S} Веља!... ха, јест, морам до Веље, узвикну он, обрадован што се досети како да се 
</p> <p>— Врати се, хоћеш да те одведем до куће? рече она, и поуми да му приђе.</p> <p>Гојко је 
се обрте Стојану.</p> <p>— Ако не дођем до сванућа, нађи коју жену... онако постарију, мирну... 
руге.{S} Непрестано је трчао са Ђокићем до Београда, Смедерева, ишли су по селима, где су већ о 
аву на дланове и остаде тако као укочен до мрклога мрака; нити куд погледа, нити се осврте, ни  
не би по вољи, пресече је погледом оздо до на врх главе, али не рече ништа.{S} Ко вели: право ј 
иђе... одмах после венчања...{S} И тако до саме смрти...{S} Знаш ли ти да сам ја бежала од њега 
>Дођоше ови гласови и у школу.{S} Гојко до сад није никад обраћао пажњу на промену владе. »Шта  
</p> <p>— Хо, муке!...{S} Па ти би мало до конзисторије?...{S} Добро, нека тамо до лета, па ћем 
не, сва мука моја!...{S} Таман се дошло до мете; таман да одморим родитеље, да се одморим и сам 
до конзисторије?...{S} Добро, нека тамо до лета, па ћемо гледати...{S} А?...</p> <p>— Хоћеш...  
и звук и бруји далеко ширином, чак тамо до краја потеса, куда вијуга, зеленом долином, сребрнас 
е отац и насмеја се. »Даће Бог, па ћемо до године у нашу кућу« одговори мати, стежући њену ручи 
а немају.{S} Ако хоћеш да одемо заједно до суднице, да видимо.</p> <p>— Како не, како не!...{S} 
а другови су му ту пред очима...{S} Оно до душе признајем... некако ми је, знате, незгодно било 
 вели — и председник показа руком десно до себе, Гојко угледа капетана и би му мало слободније, 
, и она се већ почиње чудити чега се то до сад плашила.</p> <p>— Чуо сам, онај лудак, Богосав.. 
ово?!...{S} Хм... то је нешто ново, што до сад није било, то се сад нешто почиње, мора бити...{ 
едном отвори уста и каза јасно оно, што до сад није смео отворено рећи:</p> <p>— Да се венчамо. 
 оде својим родитељима.{S} Све је нешто до сада очекивала, али се уверила да су наде варљиве и  
и ли се намучила у путу?...{S} Камо вас до сад, за Бога!{S} Тебе сам једнако погледала.</p> <p> 
 истој кући и редовно је пратио у школу до абаџиске чесме.{S} Она се зачуди његовој појави, а о 
 премештај, па дошавши тако у разговору до орловичког потеса, опрости се са гостима, обећа да ћ 
овели лето.{S} Љубичини ђаци већином су до сад чували овце и говеда, а међу Гојковим било их је 
 ђаци?</p> <p>— Дивљаци.{S} Као да нису до сад видели човека.{S} Али шта је ово те нико не дово 
мерно развијено: руке дугачке, допираху до колена, ноге кратке са наврнутим стопалама унутра; ц 
село, Гојко се понуди да отпрати Љубицу до њена стана.</p> <p>— Нека, молим вас, немојте...{S}  
љ позва другове к себи у стан, ту одмах до цркве, и они, не смејући одрећи, одоше, и ако би вол 
те онај зликовац не опази.{S} И ја одох до куће; ко зна шта може бити!...{S} А немој тамо да се 
а збуњено: припрема траје најмање месец до...</p> <p>— Ха, методика... прекиде је учитељ.{S} Е  
 сећа се неких смешних сцена из ђачкога доба, и тако умешно води разговор, да се Љубици и Гојку 
а би се имао сећати, да није тога лепог доба, детињства...{S} Зар да се не сећа онога гнезда, у 
сва окаменила...{S} Ужас!...{S} Које је доба?...{S} Заранци...{S} Па он је већ мртав... мртав!. 
 -</p> <p>— Аха... тако ли је!{S} У ово доба...{S} Молићемо за мецко изјасњења.{S} Рибице...</p 
 зна шта може из ње изићи!...{S} У неко доба он леже на други кревет и заспа.</p> <p>Изјутра до 
Велимир, смешећи се.</p> <p>— А кад пре добави ту чашу и шећер из комшилука?{S} За воду те не п 
еру, који он не имађаше...{S} Свеједно, добар је и нож!...{S} Али он поима да се с ножем треба  
="188" /> <p>— Хо, па то није ништа!{S} Добар слуга жали добра господара...{S} Али он може ујед 
а?...</p> <p>— Кажу, биће премештен.{S} Добар је човек... много добар; свима је у вољи.</p> <p> 
олега? </p> <p>— Одличан учитељ и веома добар друг, одговори Љубица озбиљно и одлучно, па видев 
зла; јер није ово полицајац, него његов добар друг...{S} Он га може и у заштиту узети, кад устр 
... дотеран, као што би требало, али је добар човек.</p> <p>Писар за то време непрестано поглед 
је мало онако... као луд, а неки пут је добар човек.{S} За сад не говори са њим.{S} Мати, као и 
 тако страшно...{S} А овај Гојко баш је добар човек и... одличан... јест, баш одличан учитељ, т 
p>— Тако... јест, јест, видим ја: нисте добар пјевчик.{S} А чусте ли како кликће наш господин А 
е премештен.{S} Добар је човек... много добар; свима је у вољи.</p> <p>— Ето, сад и ми почели д 
 ходник, па погледавши Љубицу презриво, добаци јој:</p> <p>— Сад и сами јамачно увиђате, да сам 
наше и зближише, па онда поче по издаље добацивати похвале њеној лепоти, памети, лепом положају 
бични доста смели изрази.{S} Она и сама добациваше Пери двосмислене одговоре, разуме се све у ш 
едила све, и она смрадна, одвратна соба доби сасвим други изглед.{S} Право гнездо!...{S} Само н 
ека...</p> <p>Поче нова година.{S} Веља доби премештај на железничку станицу, где је оно држан  
 објавицу са собом? рече кмет и лице му доби неки полузваничан, пола учтив израз.</p> <p>Учитељ 
пажњу на саопштења о брату.{S} И она је добивала од њега писма, у којима моли за помоћ, јер нем 
ама не дише.{S} Изгледаше као дете, кад добије тако ретку и неочекивану играчку, о којој дотле  
овој сеоској самоћи човек се радује кад добије прилику да с ким измења мисли.{S} У последње вре 
чито бије живи огањ.{S} И кад цело лице добије притворан скроман израз, ове живе очи говоре дру 
око, зачуђено отворише.{S} Као кад неко добије тешку рану изненада, о чем дотле никад није ни с 
е, не!... живот сам свој заложила да га добијем свега, да буде само мој... да и мене огреје сун 
начи да ја до године на испиту треба да добијем петицу?</p> <p>— Па... требало би... рече он, с 
ница, те одмах будем примљен у школу, и добијем благодејање.{S} Шта велите сад?!...{S} У другој 
>— Био ми ономад отац, па не могосмо да добијемо квартирину из општине... настави она, па одјед 
о-овамо, док се венчамо...{S} После већ добијемо боље место, неко усамљено село, где нико не до 
 далеке планинске венце. — Гледаћемо да добијете...{S} Ја ћу вам бити на услузи свакад, кад ви  
а, гледајући у земљу. — Какве сте оцене добили до сад?</p> <p>— Све одличне, одговори он оним б 
 руменила на лицу.{S} Све се променило, добило самртнички изглед, а очи, оне живе очи, гледају  
премештаја нема?</p> <p>— Нема.{S} Веља добио....</p> <p>— Чула сам све, прекиде га она.{S} Как 
дин попа вели то исто.</p> <p>Влајко је добио премештај на Гојково место, и преселио се на сам  
 га добро и Гојко и Веља.{S} Гојко није добио премештај, то му јавише другови, који су се бавил 
ли оштром казном...{S} И за то страдање добио сам одмах две кондиције и... и... тамо још нешто. 
ко иђаше весео, задовољан, јер је данас добио потпуну освету за сва тешка страдања своја.{S} По 
љуб целе године радио без мапе, па опет добио петицу!</p> <p>И за децималне мере он нађе згодан 
егни, док једва даде још једно.{S} Тако добисмо осам за грош!...</p> <pb n="13" /> </div> <div  
ного, много! </p> <p>— То сам ја велика добит, је ли? запита она, гледајући га тужно и иронично 
јесте оно што вам кажем...{S} За велику добит мора се много страдати... много, много! </p> <p>— 
лио сам да нема веће среће на свету, но добити књигу.{S} Кад на два дана пред испит потегнем те 
{S} Чујте само!{S} Пред учитељски испит добих већу суму новаца... оставио ми по смрти мој добро 
 наравно у своју корист.{S} Његове наде добише још више маха, али се одмах и пресекоше.{S} Сутр 
} Мало затим дојурише у бесној трци два добра коња са санкама, и стадоше пред школским вратница 
ио неку дебелу кокошку, а ја рекох биће добра за чорбу.</p> <p>— Море, паметна си ти женица и к 
расота!...{S} Па ту ће бити без сумње и добра кајмаклија, а?...</p> <p>Љубица донесе две шоље ц 
, па то није ништа!{S} Добар слуга жали добра господара...{S} Али он може уједно и жалити и — ч 
ми и његова сестра, па ваљда ће се наћи добра душа да и њој помогне...{S} Чуди се како је рђаво 
ам тако мало желела!...{S} Само да имам добра друга, па овако у тишини да радимо обоје са овим  
а нису имали; она их је и неговала, као добра мати, прала их, чистила, а благо сунце повијало и 
 ствар бити муж и домаћин...{S} Дочекаш добра друга и пријатеља, проведеш са њим слатко неколик 
шишане, погнутих глава до земље, сите и добре овце.{S} Густа сура прашина, која се према сунцу  
 <p>Тако идући к селу претресаху полако добре стране свога новог друга и пријатеља.{S} Ова лепа 
рукчије, светлије, и људи су били меки, добри, послушни... све се то пред њом угибало, све је с 
му је у кући све весело и мирно, што га добри друг тако јако воли... само се смеши и помишља у  
 заборавите сасвим!...{S} Ви сте сувише добри, ваше је срце меко, али вам ја ништа друго не мог 
 ни проговорити.{S} Истина, ово су неки добри људи, види се... али тек...</p> <p>— Јесте ли бог 
р из кога се увери да и Гојко располаже добрим и не малим искуством у школском раду; свиде јој  
огледа пажљиво. »Та он је красан човек, добричина, рече она у себи, али шта ћеш му кад је овака 
још од осамнаесте године... свекар нека добричина... она доведена из сиротињске куће...{S} Љуби 
 немој тамо да се збуниш.{S} Капетан је добричина; не бој се!</p> <pb n="126" /> <p>Изиђоше обо 
ми, те се одучих.{S} А сад... добро је, добро је!...</p> <p>Љубица наточи лепе ракије и поднесе 
е требају ми ни дроњци«.</p> <p>— Ћути, добро је.{S} И онако ништа ниси имала, веселнице.{S} А  
 своју тужбу познао сам...</p> <p>— Хм, добро, добро... махну он главом, па се поздрави са Гојк 
тужбу познао сам...</p> <p>— Хм, добро, добро... махну он главом, па се поздрави са Гојком и од 
сањам...</p> <pb n="128" /> <p>— Добро, добро... верујем.{S} Оном вашем другу из Брезовца рецит 
ељи.{S} И сама видим...</p> <p>— Добро, добро... убрза Гојко, окрећући главу десно и лево, не з 
премаше да га заустави.</p> <p>— Добро, добро!...{S} Иди ти сад мало у школу, греј се, па ћемо  
е тргла... сасвим!...</p> <p>— Е добро, добро...{S} Збогом! и капетан га пропусти пред собом.</ 
 Ту је важна практика...</p> <p>— Јест, добро сте рекли.{S} Практика, света практика!{S} Нисам  
ко да спреми, те се одучих.{S} А сад... добро је, добро је!...</p> <p>Љубица наточи лепе ракије 
ного...{S} Уф!...{S} Гле лакше ми је... добро је...{S} Али се опет мути у глави.{S} Ооо!...</p> 
S} Па ти би мало до конзисторије?...{S} Добро, нека тамо до лета, па ћемо гледати...{S} А?...</ 
и се он живо бојао да не дође данас.{S} Добро јој... оне огреботине још се истина црвене, али т 
ра?{S} Па ја ћу доћи кроз један сат.{S} Добро најпосле...</p> <p>И чича му сложи друго одело на 
д и не сањам...</p> <pb n="128" /> <p>— Добро, добро... верујем.{S} Оном вашем другу из Брезовц 
S} Ти си образована учитељица!</p> <p>— Добро, чекај да се обучем...</p> <p>Али Драгутин не чек 
S} Ми смо ти, братићу, овај...</p> <p>— Добро, то је добро што те она не зна.{S} Да идеш сад од 
мојој жељи.{S} И сама видим...</p> <p>— Добро, добро... убрза Гојко, окрећући главу десно и лев 
{S} Можеш што хоћеш са мном...</p> <p>— Добро, иди ти сад, склони се где, док ја њега изведем.{ 
</hi> се потписао, шапну Веља.</p> <p>— Добро, земљаче, иди ти сад.{S} Доћи ће господин.</p> <p 
тојана колико му треба да зна.</p> <p>— Добро одговори он.{S} Можемо... само раније...</p> <p>П 
 деловодник и метну је унутра.</p> <p>— Добро... рече он јасно, не гледајући никога, па се обрт 
 познаде овај глас, и задркта.</p> <p>— Добро... одговори депозитар отегнуто.{S} Онда ја да изд 
еома узбуни од старчева плача.</p> <p>— Добро, кад госпођица за тебе моли, одговори писар, па с 
, те му се не распознаје лице.</p> <p>— Добро ви вече! рече он, пришавши Љубици.</p> <pb n="194 
ји се спремаше да га заустави.</p> <p>— Добро, добро!...{S} Иди ти сад мало у школу, греј се, п 
да иде по закону, не брини ти.</p> <p>— Добро... отеже председник.{S} Ти већ знаш како му то ид 
а њим и окрете својим правцем.</p> <p>— Добро лаку ноћ! одговори Гојко мало увређеним гласом и  
S} Он гледа за њом, изненађен.</p> <p>— Добро сте мало пре казали: да оставимо разговор за сутр 
 се обратим, а до сад сам био.</p> <p>— Добро, ја ћу те уписати...{S} Ха, чекај, рече он, па от 
своју душу, викну кмет љутито.</p> <p>— Добро... него знаш... да се ћата што не љути? промуца п 
} Ћути и чини се невешт свему.</p> <p>— Добро, то већ хоћу... могу.{S} Али шта мислиш о њима, ш 
ници и смешећи се поздрави га:</p> <p>— Добро јутро!{S} Како у новом стану?</p> <p>— Добро јутр 
 отвори уста и проговори брзо:</p> <p>— Добро... учинићу, не бригај...{S} А велиш после... сигу 
 јутро!{S} Како у новом стану?</p> <p>— Добро јутро желим.{S} Тхе... кад није боље...</p> <p>—  
ља Љубица о целом догађају.{S} Нисам га добро ни разумела.{S} Управо, он ми није још ништа ни к 
ну дана старији по школи, а знали су га добро и Гојко и Веља.{S} Гојко није добио премештај, то 
b n="34" /> <p>Гојко се тврдо одлучи да добро прочасти Стојана, чим прими плату.</p> <p>Љубица  
на промоли главу, па најпре не разгледа добро; беше узбуђена, па јој само севају некакви котуро 
оји дођоше да заложе сву своју снагу за добро и напредак орловачке омладине.{S} Али свему има к 
вако на своју страну, а то је кметовима добро дошло.</p> <p>Љубица погледа на Гојка, али он гле 
те ништа?{S} Ја имам по закону право на добро озидане две собе, кујну, подрум и дан орања земље 
о, мртво лице, а говори!...{S} Јест она добро познаје то лице, научила је читати оваки израз на 
"5" /> <p>— Како сте?...</p> <p>— Е, па добро нам дош’о, господине, рече један крупан дежмекаст 
о по вољи.{S} И Стојан тако вели.{S} Па добро, што је седела кад јој то није било по вољи? <pb  
убица врло мало прешла, али су јој деца добро усвојила оно што им је казивано.{S} Код Гојка беш 
 Гојка...{S} Еј, мој Гојко, држи се сад добро... није ово Пера писар!«...</p> <p>А Влајко, посм 
асвим се тргла... сасвим!...</p> <p>— Е добро, добро...{S} Збогом! и капетан га пропусти пред с 
огледа је пажљиво и дуго... разгледа је добро, па мотрећи на непрестану промену израза на лицу  
»О, ала ми је добро!...{S} О, ала ми је добро!«...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
у и умирите срца своја... »О, ала ми је добро!...{S} О, ала ми је добро!«...</p> </div> <div ty 
о онако исписано на лицу: »О, ала ми је добро... ала ми је добро«...{S} Стаде... маше јој руком 
ењеном, непокретном лицу: »О, ала ми је добро!«... </p> <p>Хеј, станите ви вечни трудбеници, шт 
и... јасно види...</p> <p>»О, ала ми је добро!...« вели ово, смежурано и испијено тешком болешћ 
 лицу: »О, ала ми је добро... ала ми је добро«...{S} Стаде... маше јој руком, исто онако кад је 
ријатност од ових смелих речи, и ако је добро знала да су то само речи, да се то говори у друго 
оју главу!...</p> <p>— Море ћути, то је добро ако још може да се разбије...</p> <p>— Шта да рад 
 братићу, овај...</p> <p>— Добро, то је добро што те она не зна.{S} Да идеш сад одмах у срез, п 
сваки звук и покрет...{S} Јест, познаје добро његов глас...{S} Шапуће, али до њена слуха долази 
р га је Гојко три пута слишао, док није добро научио целу наредбу напамет. — Казао сам, братићу 
на зло прође, а није баш тако мека, уме добро да говори.{S} Бадава, мора тако да иде, кад смо б 
 уз њих.{S} И дечица треба да се одморе добро, дуг је пут, а и ви.{S} Па да се упознамо...{S} К 
би.{S} Он познаде писара.{S} Сећа га се добро кад је ступио у први разред гимназије, заједно са 
..{S} Најпре се само занесе, као кад се добро налије вина, па после све више и више... навлачи  
ише од године!...{S} Мој рођо, ту је се добро накрмило, па ће бити повише и за откуп.</p> <pb n 
-ха-ха... насмеја се писар.{S} Знамо се добро колико смо тешки.{S} А, Богосаве, седи, рече он ћ 
рета довољно.{S} Он и Стојан слагаху се добро, а последица те слоге беше нечистота, која се мор 
риге ни зебње; осећа да је све у реду и добро, али не мисли о том; зна да у џепу има доста банк 
следњи пут доста отворено изјави, да би добро било кад би он био премештен.{S} Писар јој много  
Хе мој братићу, ако чича Стојан не види добро, може оно рукама да те напипа...{S} Хе, али им он 
 <p>— Мајчице, како ти се чини... је ли добро сад? прилази она матери и грли је нежно.</p> <p>— 
лица.{S} Но гле, шта је оно?... види ли добро... то се лице смеши и смеши се баш на њега...{S}  
 Баш вам хвала!{S} Не знате како сте ми добро овим учинили, проговори Љубица, јер не би лепо би 
у, па му показа:</p> <p>— Да ли ће бити добро овако? запита она бојажљиво.</p> <p>— Врло добро, 
 а после... видећемо.{S} За сад, упамти добро, да ниси ни прстом мрднуо.{S} Ћути и чини се неве 
ка црта на њему.{S} И као да га сад тек добро познаје, и оно јој се чини тако обично, као да је 
а тачно пустите децу кући; часовник вам добро ради, па ћу ја доћи... а?...{S} Она климну главом 
е мени још из детињства... запамтио сам добро, стотину пута се потврдило, и сад верујем, тврдо  
атно живљење!...{S} Зар ја да не прођем добро, и моја будућност зар да не буде сјајна?...{S} Та 
 беше шаренила: неки му предмет обрађен добро и прешао га таман колико је требало.{S} Такав му  
а ти помогне око ручка.</p> <p>— Зна он добро.{S} Него ми се онако нешто не мили да га гледам у 
p> <p>— Ха, чекај...{S} За сад је и ово добро, а после већ, док се договорим са нашима, радићем 
о теби гледајући, рекла бих да је много добро.{S} Само то треба сачувати...{S} Знаш како се вел 
} Деца одговарају: по неко већ схватило добро целу мајсторију и одговара правилно.{S} Љубица св 
на бојажљиво.</p> <p>— Врло добро, врло добро, одговори он гледајући само цифру, на колико је г 
ко? запита она бојажљиво.</p> <p>— Врло добро, врло добро, одговори он гледајући само цифру, на 
.. шта хоће ове жене?...{S} Да ли ја то добро чујем!{S} Па овде готово сви доводе децу под мора 
резовац, смрче се сасвим.{S} Сад је већ добро знао ради чега је дошао овамо.</p> <p>Увуче се ла 
ти децу и оде журно у Брезовац. »Бар ћу добро навићи на овај пут«, помисли он, идући кроз потес 
но, исечено у брвну, а ни брвна не беху добро шљубљена, те у његовој тамници беше довољно светл 
раги, не једу се лубенице, док се копач добро не озноји...{S} Него изволите мени, у наш дом...< 
бица одмах пређе на ствар.</p> <p>— Баш добро што дођосте.{S} Ишчекујем вас од јуче једнако...< 
 кад она и не мисли на мене; то сам баш добро видео...{S} Како ме је гледала... као да сам... к 
сад почињем.</p> <p>— Колегу ћете имати доброг, за то вам јамчим.{S} Ми смо га у школи звали мл 
 Не верујте!...{S} Ви сте страдали због доброга срца свога... </p> <p>— Чекајте!... прекиде је  
кта: осети да му не долазе ни са каквим добром.{S} Кроз главу му пролетеше неколика нагађања му 
не долази узалуд, а ретко кад да дође с добром вешћу и са чистом намером.{S} Обузе је страх, хт 
д одступа, откупљује се новом часништву добром гозбом, да не буде »мало пројахано«.{S} Према то 
з оних јасних плавих очију сија љубав и доброта...{S} Така му је нарав.{S} Ако ће; то и доликуј 
еце, која су без заштите!...{S} Али мој добротвор оздрави!...{S} Видите, и њега сам откупио сво 
 суму новаца... оставио ми по смрти мој добротвор...{S} Обукох се, оденух се, стекох многа позн 
 уза ме...{S} И све премишљам о његовој доброти, о оној искреној, неизмерној љубави, коју сам ј 
ли ти ђаке?</p> <p>— Бијем неваљалце, а добру децу волим, одговори учитељ и скрену очи на ђака, 
прах...{S} Па ипак се свакога часа нада добру, нада се да ће се то све окренути на боље, да ће  
цкање суве даске.</p> <p>— Охо, имаћете добру музику на предавању, рече она и диже се са клупе. 
орно.</p> <p>— Ја, братићу, умори ’ваку добру душу!...{S} Хоћеш ли да зовемо доктора?</p> <p>—  
..</p> <p>— Оди да видиш...{S} Писар је доведе до врата Гојкове учионице и показа парчета харти 
{S} Док се Гојко обуче и спреми, Стојан доведе оседлана коња.{S} Гојко ускочи на седло, па се о 
 године... свекар нека добричина... она доведена из сиротињске куће...{S} Љубица је гута, гута  
дном се следих, узех га као мало дете и доведох кући.{S} Тада сам видела да на њега никад не би 
арати, не знајући ни сам шта говори.{S} Доведоше два сведока и испиташе их.{S} Гојко виде да ту 
овде... хоћу да сам с тобом... једнако, довека...</p> <p>— Хо, муке!...{S} Па ти би мало до кон 
p>— Ето, моја!... моја!... је ли?...{S} Довека!</p> <p>— Твоја!... прошапта Љубица и уздахну го 
руштво неправедно!...{S} Па да ли ће ме довека презирати, чак и онда, ако ја постанем узорита ж 
лите јамачно и сад?</p> <p>— Е, не могу довека жалити... свему има краја.{S} Мислите ли да би в 
њства.{S} Јест, сећа се тако живо...{S} Довела је мати, са млађом сестрицом, у цркву.{S} Стоје  
мену, да тај спремљени ручак они могу и довече појести, пошто се он решио да ноћи код Веље...</ 
о!</p> <p>— Мени није невоља да се тако довијам, одсече се Љубица.{S} Од мене ће на испиту да с 
пце...{S} Дао сам му пун џак...{S} Море довије се човек у нужди, још како!</p> <p>— Мени није н 
тељ.{S} Опет се неки засмејаше, а један довикну:</p> <p>— Бијеш ли ти ђаке?</p> <p>— Бијем нева 
 се насмеши неким болним осмехом, па му довикну:</p> <p>— Станите, куд бежите!...{S} Зар сам ва 
ка неке богове и сваки им, што ће рећи, довлет чиним.{S} Ми се слажемо лијепо; јес’, братићу... 
а то добро чујем!{S} Па овде готово сви доводе децу под морање.{S} Је ли то та српска жудња за  
сељани моле за нова одељења и сами радо доводе децу у школу, то сам слушала.{S} Па што је овде  
 ту?...{S} Па у мојој кући!...{S} Он је доводи у кућу, весели се са њом...{S} Ааа!«... отеже он 
ли човека.{S} Али шта је ово те нико не доводи децу од своје воље?</p> <p>— Научени су.{S} До с 
...{S} Али један поглед на ове малишане довољан је да раскрави залеђено срце и душу да развесел 
на дугогодишње заточење. <pb n="158" /> Довољно узрока за узбуђење и журбу.{S} Љубица се плашил 
 извршити ниједну од тих мисли, да нема довољно смелости и одлучности за то, и у души му још ја 
ије лице намршти.{S} А ко већ иначе има довољно узрока за тешко расположење, он мора очајавати  
и рђаво окренута, те не допираше унутра довољно светлости.{S} Скамије старе, рађене још пре два 
рљаво сопче, у коме беше сена и ђубрета довољно.{S} Он и Стојан слагаху се добро, а последица т 
после дуга успешна рада, па сад не може довољно да се наговори.{S} Стаде се хвалити својим друг 
е сама себе и свега...{S} После, кад се довољно настрадала, постаде равнодушна према свему, бил 
бро шљубљена, те у његовој тамници беше довољно светлости.{S} Не може још да се прибере од стра 
ко у страну гранама, под којим ћеш наћи довољно хладовине и одмора...</p> <p>Путом, што води од 
месечну квартирину...{S} Удесићу ја то, доврши она загушеним гласом; усне јој задрхташе, а грло 
. нек види да и ја нисам баш...« Она не доврши мисао: осети да јој падоше две тешке руке на рам 
њем, пријатељски, весело...{S} И кад он доврши свој дуги монолог и стаде брисати руком лице, он 
, без куцања, у Гојкову школу.{S} Гојко довршиваше предавање, па видевши овога неучтива <pb n=" 
необично, нешто што се нигде и никад не догађа:{S} Гојко у три разреда има преко двадесет предм 
{S} Он само гледаше, зачуђен, шта се то догађа и очекиваше нешто страшно...{S} Она се приближи  
ки пут баци оштру »примедбу« на данашњи догађај.</p> <p>— Е, ти си се ту згунторила... нећемо т 
! одговори Гојко, и поче полако причати догађај за догађајем.{S} Кад год помене односе Љубичине 
длучно.</p> <p>Гојко исприча још и онај догађај с пандуром, приђе те потписа свој исказ, не чит 
хо, мирно; мало ко и сврну пажњу на тај догађај.{S} И младенци и часници — цела свадба — поседа 
на погледа, не страховати од изненадних догађаја... оставити све на страну, па живети... живети 
 Гојку.{S} Још ми глава ври од данашњих догађаја.</p> <p>Гојку се разведри лице; са највећим за 
ави Гојко очајним гласом, па му исприча догађаје последњих дана.{S} Ја видим, рече он, да ми се 
д вас молим да ми опширно испричате све догађаје, од кад је почео тамо долазити господин Пера,  
а му исприча неке раније и све јучерање догађаје, држећи да то има везе са болешћу.</p> <p>— Хм 
својој, па претура преко главе последње догађаје, и смеши се задовољно.</p> <p>А он баш не хтед 
ј, рече му Веља, кад сазнаде за данашње догађаје. — Па то је читав атентат на твој живот.</p> < 
че долазити к себи.{S} Стаде разумевати догађаје...{S} Он могаше схватити одмах, да Стојан одне 
Гојко, и поче полако причати догађај за догађајем.{S} Кад год помене односе Љубичине и писареве 
ара, одоше у срез.{S} Тамо се већ многи догађаји изређали и наступиле разне промене.{S} Пера је 
рано позову Вељу.{S} Изређаше се толики догађаји, а њега још нема.</p> <p>А Љубица лежи, или се 
везе ни са њеним стањем ни са последњим догађајима...{S} Све се испретурало, ускомешало у њеној 
леба.{S} Мало је размишљала о последњим догађајима: обузела је некаква апатија према свему, па  
 са Вељом и настави причати о последњим догађајима.{S} Веља је то већ све знао, па стаде мислит 
а осећа ма што.{S} Претучен је, смрвљен догађајима, па иде двориштем као суманут...{S} Шта је т 
енска душа не тражи смисла, ни логике у догађајима и жељама, код ње је све то некако проткано н 
p>»Шта он хоће? размишља Љубица о целом догађају.{S} Нисам га добро ни разумела.{S} Управо, он  
у, једнако некуд трчи, нешто распитује, договара се са Стојаном.</p> <p>Једнога дана вејаше сне 
, међу њима нема никакве засебне тајне, договарају се озбиљно и поверљиво о свему.{S} Јуче су,  
јко.{S} Вељи се већ знало кумство и без договора.{S} Али се нешто обе учитељке у почетку опирах 
 данас се ништа не догоди.{S} У вече се договори <pb n="122" /> са Стојаном да сутра рано позов 
ан отаљавати!...{S} Е али ревизор летос договори се са пређашњим одбором — а ми смо, знаш од ск 
сад је и ово добро, а после већ, док се договорим са нашима, радићемо озбиљније.{S} Скоро ћемо  
Он притрча и узе је за раме. — Треба се договорити...{S} Данас-сутра... ових дана морамо ићи на 
 годину.{S} Заведоше решења у протокол, договорише се да се сутра изврши упис нових ученика у п 
 дођу сви у школу.{S} Гојко и Љубица се договорише да <pb n="20" /> после подне прегледају са к 
о на миру.{S} Срећом, данас се ништа не догоди.{S} У вече се договори <pb n="122" /> са Стојано 
 ћаска о свему и свачему.{S} Влајку већ догрдила она вечна туробност, пакост и јогунство женино 
 три предмета!...{S} И још да му се сад дода и први разред, а учитељица иначе нема велики број  
оју је Стојан изнео. — Ја сам ти бећар, додаде он гледајући Љубицу преко очију.</p> <p>— А што  
ао, па исти и људи...{S} И овде смањују додатке, чим опазе да је човек мекши.{S} Али ето и она  
ајући само сласт и блаженство од умнога додира са анђелима и светитељима...{S} И она осећаше бе 
о окопано стабло...{S} Кукуруз се пови, додирну друга стабла, пера се сплетоше и зашушташе...{S 
а срећна познанства! подиже писар чашу, додирујући уз гред, врло лагано, Љубичину чашу, а са Го 
у.{S} Али се одједном трже, намршти се, дође јој одвратно и гнусно ово лице...{S} Слабим гласом 
о, пипајући око плотова и спотичући се, дође до свога стана, који беше осветљен.{S} Стојан испа 
о исто са својим ђацима ићи.{S} Па ето, дође и тај дан!{S} Неумна, она је сад нерасположена збо 
04" /> <p>Љубици смрче пред очима...{S} Дође јој онај мушки лик црњи од пакла, одвратнији од ђа 
гледа и измиче се журно испред ње...{S} Дође једно јутро и стаде пред њу: </p> <p>— Казао госпо 
разред, »Да се трпи!... рече у себи.{S} Дође време да се опет страда!...{S} А ове ћу јесени теш 
кама и како се он мучи да је отвори.{S} Дође јој то врло смешно и она већ хтеде да се насмеје г 
, да се мало прибере од тога бунила, да дође к себи.</p> <p>— Не могу, не могу...{S} Све ме неш 
 одмах посла дете к Гојку, молећи га да дође њој.{S} Гојко одмах дође, али <pb n="123" /> му и  
мор; он је извесно то и очекивао, па да дође у школу.{S} Љубица подиже очи на њега, али се одма 
 никад не долази узалуд, а ретко кад да дође с добром вешћу и са чистом намером.{S} Обузе је ст 
биљи и ћути упорно.{S} Гојко не може да дође себи од чуда. »Шта је ово сад?...{S} Овакав весеља 
апред.</p> <p>А Гојко сања... никако да дође к себи...{S} Не може да разуме ове необичне и неоч 
мопрегоревањем...</p> <p>После два дана дође писар.{S} Уђе у школу опрезно, пажљиво, бојећи се  
 је још овде у дворишту обузе...{S} Она дође до кревета и седе, тешко уздахнувши.</p> <p>— Где  
 <p>Већ се навршују два месеца како она дође у ову школу, и шта ти није за то време претурила п 
на други кревет и заспа.</p> <p>Изјутра дође лекар, младић, окретан и жив, весељак, па још с пр 
ћи.</p> <p>Кад би време поласку, Љубица дође, обучена и накићена свима својим драгоценим адиђар 
ти к своме селу.</p> <p>Сутрадан Љубица дође рано у школу; и деца се брзо окупише.{S} Свако се  
 се очи обртоше к њима...</p> <p>Љубица дође до врата, па кад виде толике очи управљене на себе 
напреже памћење, док се не сети.{S} Кад дође у Брезовац, смрче се сасвим.{S} Сад је већ добро з 
{S} Влајко ретко кад и дође кући, а кад дође, и то само у вече, закључа се у своју собу, ноћи,  
 да му нико ништа не може...</p> <p>Сад дође ред на капетана да поцрвени и обори главу.</p> <p> 
, приђи му нек те види, нек сазна откуд дође тане и нек се још више мучи и страда.</p> <p>После 
, стојао нодекана, на џаму, па ти после дође...{S} Оте му се баш из руку!</p> <p>Гојко уђе у со 
н?{S} Да се огледа!</p> <p>Једне недеље дође он на ручак суморан, готово љут.{S} Она се склони, 
ако у школу, али се он живо бојао да не дође данас.{S} Добро јој... оне огреботине још се истин 
 ваљада није то?{S} Она се замисли и не дође ни до каква решења.{S} Зна само да је некако зажму 
еђају многи »предмети уздисаја«, док не дође на ред Драгутин.{S} Тада се заче прва и права ђачк 
.{S} А ја... ех!...</p> <p>— Што бар не дође одмах по распусту, да седиш с нама овде?...{S} Нег 
 ствари, па опет леже.</p> <p>Око подне дође јој мати.{S} Она се сва промени, кад угледа то мил 
адоше ређати поруке од мајке, сестара и дође говор на брата.</p> <p>— Мика пише, често пише...  
ња слога и срећа.{S} Влајко ретко кад и дође кући, а кад дође, и то само у вече, закључа се у с 
им чизмама.{S} Рече нешто Стојану, који дође пред њега, па, стаде разгледати зреле шљиве и бира 
 себи, мрштећи се.{S} Куд баш сад да ми дође, кад треба да сам нај...најслободнији!«...{S} Позн 
и.{S} Јутрос сам га једва натерао да ми дође на ручак, а сад хоће и на конак... само да би мога 
е опет стаде бунцати.</p> <p>Око поноћи дође Веља, и уплашен и љут као отрован.{S} Како уђе, од 
се загледа у Гојка дуго, дуго... па јој дође да врисне од бола.{S} Побегне у школу и стане хода 
ку, којима беше окована, и одједном јој дође да запева, да потрчи некуд, али одмах наиђе неко г 
акар и не јела за дан-два.{S} Мајка нек дође сад у недељу; даћу јој пара извесно, можда целу тр 
 трчи мајци што брже можеш..{S} Она нек дође на коњу... све у трку!...{S} Ааај-ах-ах-ах-ах!...  
жи господину нек изиђе у ходник, па нек дође овамо, рече она тихим гласом.</p> <p>Мало постаја, 
ве...{S} Пирну хладан поветарац, за њим дође још јачи ветар, па се одједном завитла олуја...{S} 
ре...{S} Ето, кроз десетину дана... чим дође Ускрс...{S} И он стаде жудно гледати у њено лице,  
ли га сад очекује важнији посао.{S} Чим дође, затвори се у учионицу и стаде преписивати ону хар 
рила преко главе!{S} И сад јој одједном дође на памет да се запита: да ли су њени поступци за т 
 смелост.{S} Само јој једна мисао о том дође у главу: ваљда ће се и сад умети извући... како је 
та од разговора.</p> <p>Два дана по том дође јој мати.{S} Стојан извести Гојка да је сад тамо у 
о сам са собом и машући рукама.{S} Тако дође до хума над селом, испе се на хум, па стаде тако о 
и се по варошима и паланкама, па лагано дође одјек тога гласа и у села.{S} Часништво орловичке  
хлади намеру; она сама не зна од куд то дође: тек одједном је подузе хладовина и учини јој се д 
но држање беше јој теже од свега: писар дође за часак два, па га после нема по неколико дана, а 
лико:.</p> <p>— Истина, и Николче синоћ дође из Београда; и он је обишао неке... и ћата именова 
ек је мир у кући!«...</p> <p>Једаред му дође Веља, и таман они седају за ручак, а наиђе Влајко. 
тојан се трже, ослушну... и одједном му дође пред очи цела ужасна истина.{S} Диже му се коса на 
застаде, па као да прогута нешто што му дође уз груди до грла.{S} Љубица га гледаше све зачуђен 
ном, као да издаје обичну плату, а њему дође да заигра од узбуђења.</p> <p>— Баш вам хвала!{S}  
, молећи га да дође њој.{S} Гојко одмах дође, али <pb n="123" /> му и лице и цело понашање беше 
оно држан збор, а на његово место одмах дође један њихов друг из Учитељске Школе, годину дана с 
еднога хладног, туробног дана полицајац дође необично весео, а и Љубица изишла до степеница у д 
 одмах прећи на главну ствар, па му баш дође овај случај као наручен.</p> <p>— Ти ћеш се напосл 
id="SRP18993_C19"> <head>XIX.</head> <p>Дође испит.{S} Љубица се тек опоравила од болести, па ж 
: да страда, да се пати вечно...</p> <p>Дође и Љубица.{S} Изменила се.{S} Здравље је поправила, 
м времена, проведена »на влади«.</p> <p>Дође још један од Бокићевих пријатеља; рече да иде из с 
Сва гори као ватра.{S} Хоћете?...{S} Да дођем, а?...{S} Али нећу, ако ме ви не зовете...</p> <p 
девојка у Београду није понела...{S} Да дођем сутра да донесем, хоћете ли?...{S} Све, све... хо 
.. тако изненада!...{S} Чекајте мало да дођем к себи... да оставимо разговор за сутра.{S} Али в 
 сав од драгог камења, па у вече кад ја дођем с рада, обучем се у скупоцено одело, као онај гро 
о, па се обрте Стојану.</p> <p>— Ако не дођем до сванућа, нађи коју жену... онако постарију, ми 
ога приреза?{S} Него ви очекните док ми дођемо, па ћемо вас лепо намирити.{S} Нисмо ми, онако р 
вараћемо на само о томе.{S} Гледајте да дођете још ове недеље, док је лепо време.</p> <p>— Е са 
один-свештеником...{S} Све се надамо да дођете, да се видимо.</p> <p>Изиђе свештеник.{S} За чуд 
Знаш, дужан сам мало...</p> <p>— Па кад дођете к мени, разговараћемо на само о томе.{S} Гледајт 
к да бежи у свет.</p> <p>— Јест, кад ти дођеш као да ти је све поклано, а неки пут те нема по т 
{S} Да га не оставиш жива!...{S} Па чим дођеш... право у ону собу...{S} Па ћемо онда нас двоје  
е ћутање прекинути.</p> <p>— Ехе, ја... дођосте и ви.{S} Само, простићете, јесте понели какву о 
 пређе на ствар.</p> <p>— Баш добро што дођосте.{S} Ишчекујем вас од јуче једнако...</p> <p>— З 
што сам страдао!...{S} И после два дана дођох, весео, са испита, носећи књигу у руци...{S} У че 
 се.{S} Него гледам вас једнако, па баш дођох нарочито да чујем... како то ви...{S} Некако то в 
.{S} Хм.. да... чујемо ми тамо у срезу, дођоше нам после и акта о вашем постављењу...{S} А ја о 
милија, најдража.</p> <p>После два дана дођоше Веља и нови им сусед Влајко.{S} Беху пошли Вељин 
ездо остаде само.</p> <p>После два дана дођоше им у походе Љубичина мати и сестра.{S} Љубица не 
а, него је узима за руке и води.{S} Кад дођоше до прага, он се осврте и погледа је онако ђачки. 
е то просу пред ово двоје јадника, који дођоше да заложе сву своју снагу за добро и напредак ор 
ечима о вечној љубави...{S} Тако некако дођоше цркви, и она види себе у белој сјајној хаљини, с 
 непогода пропуштено.{S} О малом испиту дођоше им Веља и Аксо.{S} После дужега пропитивања нађо 
њему се то знало... зарађено је.</p> <p>Дођоше ови гласови и у школу.{S} Гојко до сад није ника 
Ревизор отпусти децу кућама, рече им да дођу у школу на Петровдан, па оде.</p> <p>Сврши се та н 
 завршује.{S} Деци се наређује да сутра дођу сви у школу.{S} Гојко и Љубица се договорише да <p 
ачун.{S} Не сме се дуље чекати, јер кад дођу они, па заседну, неће ме минути бувара.</p> <p>— Ш 
звесно.{S} А њима, женама, тако понекад дођу лутке у главу...{S} Чекај, зна он шта ће радити... 
ругога краја среза.{S} Тога истога дана дознали су и за Перу писара, да је осуђен на дугогодишњ 
и, управо огромна већина.{S} Па још кад дознамо раније ко је ревизор, оставимо цео предмет неди 
{S} Тек за нас згода!</p> <p>— Е, а кад дознате да иде који од педагога, што цеди из сваког пре 
је то незгодно.{S} Свеједно, и онако ће дознати од Стојана колико му треба да зна.</p> <p>— Доб 
 на Љубицу боље.</p> <p>— Ниси могао да дознаш од ћате, онако... да га превариш: хоће ли данас  
 течна, жива и одушевљена још приличном дозом идеализма, <pb n="33" /> који се код почетника ду 
једна мисао: као да је прогутала велику дозу опијума, па јој то стегло, притисло мозак, и она п 
ослова који рђаво певају.</p> <p>— Има, доиста има, одговара поп, обарајући очи, јер и сам је в 
аш збуни.{S} Шта сад да јој каже?...{S} Доиста му није ни противна ни одвратна, али не зна ипак 
 окретати око себе, као да се увери, да доиста нема свеће.</p> <p>Љубицу удари ова реч као муња 
 и тешко страдање...</p> <p>А Љубица је доиста страдала много.{S} Одједном се загледа у Гојка д 
ао...{S} Нећу ни да вас питам да ли сте доиста говорили против владе... — капетан затеже овде — 
ана, посута крупним камењем.{S} То беше доиста редак и величанствен накит.{S} Застадоше јој очи 
ледај...{S} Министров потпис...{S} И он доиста показа акт с потписом Министра просвете, па га о 
дан ми избрбља којечега...{S} Је ли ово доиста од камџије? запита он, пришавши ближе Гојку, раз 
ети... живети славно!...</p> <p>И Гојко доиста проживе школски распуст у задовољству и одмори с 
гов озбиљан одговор увери децу да је то доиста учитељ, па се бојажљиво уклонише на ливаду.</p>  
ете да ме гледате од мржње, јер сам вас доиста тешко увредила...{S} Али рекла сам вам већ: ја з 
ду својим речима на његову лицу.</p> <p>Доиста, Гојко поцрвене, збуни се и стаде се вртети, као 
ику, а он, јадник, у грозници и бунилу, дојурио за мном, стао пред прозор и чека... чека мене о 
 другому о љубави и срећи, а у то време дојурише сокаком једна кола и зауставише се далеко од ш 
нца и прапорци на коњима.{S} Мало затим дојурише у бесној трци два добра коња са санкама, и ста 
Ту се ређају многи »предмети уздисаја«, док не дође на ред Драгутин.{S} Тада се заче прва и пра 
е груди...{S} Воштаница најпре запрска, док пламен не обухвати целу свећу, па се онда стаде тих 
 двоје сами.{S} Овај креса оком, креса, док се Богосав сети па оде.{S} И ја се склоних, братићу 
љу, да њих двоје издржавају њена брата, док је у школи.</p> <p>Она га после ове речи погледа за 
ило се марљиво и журно пуна два месеца, док се већ не приближише ускршњи празници.{S} Дотле су  
...{S} И то он осети само за један миг, док узе шљиве са њене руке.</p> <p>Ну Гојко нађе да тре 
атићу!...{S} Не може се више као некад, док се било младо.{S} А ја опет моју господу слушам ка  
 <p>— Добро, иди ти сад, склони се где, док ја њега изведем.{S} До мрака ћу се вратити.</p> <p> 
свој часовник...</p> <p>Толико пута је, док свршаваше школу, идући главним улицама београдским, 
.{S} Гледајте да дођете још ове недеље, док је лепо време.</p> <p>— Е сад нам можете показати к 
својој... и опет се просу пљусак грдње, док се у том наступу не уплетоше њене руке у косу свога 
не на џуту, мисли се и напреже памћење, док се не сети.{S} Кад дође у Брезовац, смрче се сасвим 
.{S} Чича беше на великој муци: од пре, док се слагаху сви, беше му лако задовољити обоје, али  
S} Е, друже драги, не једу се лубенице, док се копач добро не озноји...{S} Него изволите мени,  
латка топлина.{S} И све тако лепо беше, док га једног дана отац не узе за руку и одведе у окруж 
угачак штап, удаљаваше све више и више, док се сасвим не изгуби из очију.</p> </div> <pb n="102 
лаву...{S} Старала се да више не мисли, док је не превари сан...</p> <p>Изјутра усташе обе рано 
и...{S} И држи бре, и повуци и потегни, док једва даде још једно.{S} Тако добисмо осам за грош! 
ика већина учитеља узе учешће у дебати, док учитељице не скриваху своје нестрпљење, вртећи се н 
</p> <p>— Никуд немој из собе излазити, док год ти то не прође, рече он Гојку. — Метни мокру кр 
лико се Гојко све више стаде повлачити, док се сасвим не издвоји из њихова друштва.{S} Пре неде 
м, пратећи га очима и веселим погледом, док не замаче за врљике, па онда дохвати палицу и стаде 
остао, почео је претурати дан за даном, док се једном не нађе са листом хартије у рукама, који  
стина, Гојко је радио и са њеном децом, док је боловала, она сама види како је много он урадио, 
p>— Не мешај се ти, брате, у туђ посао, док нисам и тебе... оногај...</p> <p>— Марш одатле, без 
 чича, јер га је Гојко три пута слишао, док није добро научио целу наредбу напамет. — Казао сам 
ре...{S} А ја око Љубице... тамо-овамо, док се венчамо...{S} После већ добијемо боље место, нек 
и ви бољи.{S} Чекао сам те годину и по, док ниси измирио мањак.{S} А за оно затварање имаш прав 
{S} За сад је и ово добро, а после већ, док се договорим са нашима, радићемо озбиљније.{S} Скор 
ућности све то скрива од људских очију, док му садашњост не отме делић по делић сакривене тајне 
гове, који су умотани у све гушћу таму, док се тако у тој непровидној тами сасвим не изгубе из  
њеним родитељима, о школовању, о свему, док се тако мало упознаше и зближише, па онда поче по и 
 их угледам.{S} Само да не буде она ту, док се мало свикнем на људе, па после ћемо лако...«</p> 
 он, дижући се. — Седите, седите ви ту, док се ја не вратим, рече он Гојку, који такође беше ус 
дана донео им је сам писар обома плату, док други учитељи још нису ни мислили о томе.{S} Гојко  
 за то време непрестано погледаше ћату, док се овај једва сети, па се одједном диже.</p> <p>— А 
ати учитељима нешто пара тамо о Божићу, док покупи школски прирез за ову годину, а сад купи сам 
а овом вечерњем затишју само љуљушкаху, док се на великој висини не растуре и разиђу по ваздуху 
е нешто обе учитељке у почетку опираху, док њихови мужеви не изјавише, да ће се то све свршити  
 други срез?{S} Да то учиним сад одмах, док још нема опасности.</p> <p>— Нема ни недеља дана ка 
ука једномесечна плата!...{S} Кажем ти: док ти је жив Пера писар, не брини...{S} И он изиђе брз 
арлах на децу, те распустих школу...{S} Док ја то наредих, жена се разболи... видим да је шарла 
, па као муња одјури суседовој кући.{S} Док се Гојко обуче и спреми, Стојан доведе оседлана коњ 
.{S} Биће, вели, моја...{S} А докле?{S} Док нас не спетљају обоје, па... пхи! и он духну преко  
ве!...</p> <p>Љубица се склупча и ућута док јој заспа уморна мати.{S} Лежећи уз њене топле груд 
 школскога приреза?{S} Него ви очекните док ми дођемо, па ћемо вас лепо намирити.{S} Нисмо ми,  
е врисак по соби...{S} Писар се изви, и док се он обрте да види какво је то чудо, оне сухе руке 
 чаробном стању душе, и она се не смири док не осети, да јој је сваки делић тела, као и душа, п 
о забораве, нарочито рачуна...{S} Овако док ви радите веронауку, познавање природе, певање... у 
его онако низ длаку..{S} Лажи га полако док не ухватиш за врат, па онда о земљу.{S} Ја, братићу 
мо већ њему... не бригај ти, чекај само док смислим...</p> <p>— Ја му ништа више нећу, прекиде  
b n="46" /> <p>Љубица стајаше у ходнику док деца полако изиђоше из школе.{S} За децом изиђе Гој 
а се питаху њихова лица, али они ћутаху док им се путник не приближи.{S} Њему заклецаше ноге, с 
на прозоре.{S} После он стаде њој нешто доказивати, чему се она испрва стаде опирати а после се 
b n="25" /> <p>А тамо даље, иза потеса, докле ти год око допире, пружила се час таласаста час р 
да нећеш бити ни премештен ни отпуштен, докле год устраје тај роман Љубичин... требаш ти њима.< 
вориштем као суманут...{S} Шта је то... докле ће тако?{S} Зар још није умрла?...{S} Тако дуго!. 
. има ли у свету правде и истине!...{S} Докле ће ова страдања и муке?...{S} Боже, има ли те!«.. 
лашено око себе...{S} Шта је ово?...{S} Докле ће да траје?...{S} Или да није смрт?!...{S} Ах, к 
смеја се весело, па је запита!</p> <p>— Докле ћеш ти, море, да ме вараш тако?{S} Знаш ли ти шта 
 Ехе-хе!...{S} Биће, вели, моја...{S} А докле?{S} Док нас не спетљају обоје, па... пхи! и он ду 
н мир, па ништа друго не жели...{S} Али докле ће се тако?{S} Не може се то продужити вечито; не 
ћати стари дани мука и страдања.{S} Али докле ће се вечно страдати?...</p> <p>Влајко се спремаш 
оћеш да ме узмеш?!...{S} Чекаћу, трпећу докле год хоћеш, само нек знам да ћеш некад бити мој... 
, које дрктаху необично.{S} Он се једва докотура до прве клупе, паде на њу и дубоко предахну.{S 
ека одговор...{S} Шта да му каже?...{S} Доктор га још може и излечити!...{S} Стеже јој се срце  
боли... видим да је шарлах, после већ и доктор рече...{S} Кад прездрави и поче се љуштити, удар 
, још у зачетку.</p> <p>— Трчи, трчи за доктора! одговори Стојану, па га стаде сама журити.</p> 
ку добру душу!...{S} Хоћеш ли да зовемо доктора?</p> <p>— Зашто? зачуди се она, као да се буди  
ремишљајући о разним плановима, који му долажаху у главу.{S} Са Гојком се већ није могло ништа  
гољубу, рукова се са њим, па му објасни долазак Љубичин:</p> <p>— Госпођица није имала коме до  
 <p>— Дошли су.{S} Само нису они што не долазе никако, одговорише ђаци.</p> <p>— Уређујте се, с 
е, он се трже и задркта: осети да му не долазе ни са каквим добром.{S} Кроз главу му пролетеше  
} Дркће и чека дан, два...{S} Трећи дан долазе три човека у срез, јављају се капетану.{S} Комис 
како ти и он сад има кућу и жену и њему долазе другови на ручак...{S} Све баш онако, као код пр 
и, одговори он, прибирајући се полако и долазећи к себи.</p> <p>Она се сакри у башту за неко гу 
акше и лакше, нејасно, тихо брујање.{S} Долази ноћ...</p> <pb n="54" /> <p>Кад већ уђоше у село 
 страх, баш прави страх; али то од чега долази страх далеко је, оно се не види, не појављује се 
ов глас...{S} Шапуће, али до њена слуха долази читава грмљавина.{S} Да ли је то истина, Боже, д 
више.{S} Од ономадашњега боја Љубица не долази никако у школу, али се он живо бојао да не дође  
е Богосава, и следи се, јер он никад не долази узалуд, а ретко кад да дође с добром вешћу и са  
аса и... <pb n="174" /> наравно, где не долази често полиција...{S} А, како ти се чини?...{S} Ш 
 место, неко усамљено село, где нико не долази, па«...</p> <p>Стојан утрча; лице му помодрело о 
ра у глави разне комбинације, али му не долази на памет ништа тако страшно.</p> </div> <pb n="1 
ка одлучност на лицу; мати јој одлази и долази забринута, али се Љубица зауставила на једној ми 
и?{S} Ето, већ више од месец дана човек долази, и осим задовољства и пријатељства она не осети  
погледа за његовим очима, па видевши ко долази, намргоди се и заузе неки одсудан, само њој свој 
а она.{S} Какав је то Влајко Пецић, што долази на Бељино место?</p> <p>— Наш друг...{S} Онако ј 
јци били одвратни, а сад му се овај што долази учини као јастреб, који се залеће у мирну и безб 
та за собом и настави рад.</p> <p>Писар долази на коњу свакога дана.{S} Већ га срамота свраћати 
изненадним злом, убијена!...{S} У школу долази плачна; кад пусти децу кући, она остане сама и п 
јуноша, узвикну Веља, видевши га где му долази.{S} Шта је, пишти ли рањено, изневерено срце?... 
рада!...{S} И она пати!...{S} Па што је долазила овамо... што је дошла?...</p> <p>Гојко отрча н 
— Ја не знам... управо овај... нисам ни долазила да потписујем спискове, али сам узимала на при 
слове задругине.{S} Није ни чудо што је долазио кући уморан, па је тражио само одмора.{S} Жена  
е, како учитељи морају по неколико пута долазити к њему узалуд, али она, госпођица Љубица, не м 
, Љубица још лежи на столу; почеше деца долазити у школу, она још лежи, и види се само како јој 
оришта...{S} Ха!.. узвикну Гојко и поче долазити к себи.{S} Стаде разумевати догађаје...{S} Он  
кне по неки старији ђак.{S} Људи почеше долазити.</p> <p>После пола часа заседе цео школски одб 
амо собом удеси.</p> <p>Деца већ почеше долазити у школу, а они обоје сањаху...</p> </div> <div 
чате све догађаје, од кад је почео тамо долазити господин Пера, код те ваше... учитељке.{S} Ми  
 онако... да га превариш: хоће ли данас долазити?{S} Гојко никога не помену, али се знало о ком 
2" /> <p>Проскитао си се много, па и не долазиш кући на ручак, рече она, хватајући га за руку и 
радовало, што их је она усрећила својим доласком...{S} А оно, гле: у мало је не одјурише. »Нисм 
пућу и уздишу...</p> <p>Трећега дана по доласку, Љубица се врати кући.{S} Не хтеде се ни осврну 
 весела лица.{S} Она се обрадова његову доласку, не знајући ни сама зашто: да ли због ове самоћ 
век позива и да се радује сваком његову доласку, он се умири, и све му постаде обично и пријатн 
е — стајаше написано на тој хартији.{S} Доле потпис: »Управитељ школе орловичке«... а горе на в 
лика јата грлица, спремна за одлазак, а доле у трњаку, јасним и звонким гласом, чика кос...{S}  
...{S} Задахну га дим од барута...{S} А доле на поду бели се онакажено, слабо лице, из уста теч 
и <hi>у руке</hi>, да не оде прво ономе доле...{S} Он њега и држи.</p> <p>Гојко се поздрави, па 
м густим белим покривачем.{S} Из потеса долеташе некакав необичан за село звук, који постајаше  
ни као шипарица од четрнаест година, па долети у собу, загрли мајку, обаспе пољупцима милу сеју 
емо бити велика господа, па нам неће ни доликовати да се мешамо са таквом ситнуријом.{S} Истина 
..{S} Така му је нарав.{S} Ако ће; то и доликује мужевима, а не као... и она се одједном трже о 
у, а друго су све бапска посла, која не доликују озбиљним људима...</p> <p>Љубица се пренерази  
о.{S} Иљадама година она се таласа овом долином; иљаде ће још проћи, а она ће исто овако пенити 
о до краја потеса, куда вијуга, зеленом долином, сребрнаста уска-речица...</p> <pb n="25" /> <p 
 озноји...{S} Него изволите мени, у наш дом...</p> <p>Љубица и Гојко изјавише жељу да слушају д 
вркутати млади птичићи и раширити крила домаћа срећа!...</p> <p>Почетком јуна настаде велика жу 
е памет.{S} Знала је за његов положај и домаће околности, ништа је није привлачило к њему; само 
ам то све преживео...{S} Скућио, окусио домаће среће, раскућио...{S} Као на електрици!...</p> < 
себи како је то красна ствар бити муж и домаћин...{S} Дочекаш добра друга и пријатеља, проведеш 
{S} И он извесно сад представља правога домаћина!{S} И њему се то чини и смешно и у исто време  
де у свој стан.{S} На вратима је дочека домаћица:</p> <p>— Еј, веселнице, скапала си од глади.{ 
p>— Море, паметна си ти женица и красна домаћица, само те то не држи за дуго, него наиђе нека л 
а, намрштено.{S} Седи овде...{S} Сипај, домаћице...{S} Ах, дај прво тањире...</p> <p>После ручк 
 Гојком и да се Пецић упозна са његовом домаћицом.{S} Чим наступише у двориште, Љубица одмах оп 
ка сто.</p> <p>— Е положила си испит за домаћицу.{S} Алал ти вера!...{S} Још да видим како ћеш  
ду: не сија више срећа и задовољство на домаћичину лицу, не чује се љубавни шапат и не разлежу  
но.{S} Одједном стаде и као да се нечем домислио, узвикну:</p> <p>— Ха, чекај...{S} За сад је и 
 госта, збуни се и уплаши, јер се могао домислити, да му он не би узалуд овакову походу чинио.{ 
 одмах затим пребледе, и таман се стаде домишљати шта ће сад да ради, на коју ће страну да глед 
.</p> <p>Љубица подиже главу и стаде се домишљати овим речима.{S} Није их у почетку разумела.{S 
слити да смо међу дивљацима, па ћемо се домишљати од сваке руке, рече она и зацену се од смеха. 
 љубимици, о ружама и олеандеру које је донела из Београда, о неким суседима... и ваздан других 
не знам шта би.</p> <p>— Ја имам хлеба, донео сам са стварима, а ти набави које јаје, па ћемо в 
и из њихова друштва.{S} Пре недељу дана донео им је сам писар обома плату, док други учитељи јо 
Богосав, вели, синоћ дошао из среза, па донео тај глас.</p> <p>Обоје се запрепастише.{S} И ако  
беше веома предусретљива према њему.{S} Донесе јој лепу и скупоцену гривну; она се веома распол 
pb n="110" /> из школе, он му нареди да донесе мастило и хартију, па се врати унутра.</p> <p>По 
и добра кајмаклија, а?...</p> <p>Љубица донесе две шоље црне кафе, па седе уз њега и узе да се  
и стаде преписивати ону хартију, што је донесе од Веље.</p> <p>Напољу се смрачило, и ако је још 
молим.{S} Пошљите вашег послужитеља нек донесе моје бисаге из суднице и примите нас у ваш стан  
подине?{S} Да идем да кажем Стојану нек донесе штогод за јело?...</p> <p>Опет ћутање...{S} Панд 
аду није понела...{S} Да дођем сутра да донесем, хоћете ли?...{S} Све, све... хоћете?...</p> <p 
јака, лисице...{S} Хо, мој брате, да ти донесем каквих хоћеш кожа, па к’о живо звере!...{S} Шта 
 ћу да ти чиним...{S} Хоћеш сутра да ти донесем златан часовник... двадесет дуката сам га плати 
, што ће нам то!{S} Кажи ти ђаци нек ти донесу по торбицу ораја (сад се баш крљуштају и много с 
p> <p>— Израђено је то све, сутра ће се донети.{S} Нисмо могли све од једном да дигнемо, рече к 
ј и прошапта јој:</p> <p>— Сутра ћу вам донети брилијантску грану...{S} Сва гори као ватра.{S}  
писар отпочео напад, по свима правилима донжуанске тактике.{S} Најпре се већ обавестио о њеним  
штене кошаре, па ако има лова, одмах се доноси угарак, ложи се ватра ту на обали и спрема се до 
да...</p> <p>О, како је страшно ово што доноси слух!...{S} Је ли могућно да је то његов глас... 
а мисли.{S} У последње време писар поче доносити по неку лепу понуду: кутицу финих шећерлема, ј 
мора се за то бринути.{S} Он ће њој сам доносити плату, све ће олакшице он њој чинити...{S} Зат 
овор, који је водио само циљу.</p> <p>— Допада ми се, знате, тако са образованом женском... раз 
у, па терај!...{S} А вама се, видим, не допада такво уживање? <pb n="32" /> Ништа, удајте се за 
 таблу, запита је:</p> <p>— Како вам се допадају нови ђаци?</p> <p>— Дивљаци.{S} Као да нису до 
, па је одмах обузе она женска жудња за допадањем.{S} Уједно опази Гојкову натмурену, згрчену ф 
, што је Гојко, послушавши његов савет, допао овакве беде.{S} Осећаше ту много своје кривице... 
ше несразмерно развијено: руке дугачке, допираху до колена, ноге кратке са наврнутим стопалама  
ше пространа, али рђаво окренута, те не допираше унутра довољно светлости.{S} Скамије старе, ра 
е обема рукама на дугачак штап, који му допираше до саме браде.{S} Шта је то, кмете Ћиро, и ви  
ружило по другој коси, а својом ширином допире до ливада.{S} Чобанчад, видевши <pb n="2" /> пут 
тамо даље, иза потеса, докле ти год око допире, пружила се час таласаста час равна поља, по кој 
дин.</p> <p>— Јок, мени је речено да га допратим.</p> <p>— А, дакле стражарно!{S} Кажи ти госпо 
p> <p>И Љубица је са своје стране много допринела, да се хладноћа међу њима увећа, а то само зб 
... као...</p> <p>— Као једна породица, допуни га учитељ.</p> <p>— Тако, братићу, тако... хвала 
/p> <p>— Та није код нас школа од јуче, допуни га ћата;, знамо ми шта школи треба а шта је суви 
мет.</p> <p>— Прирез није био покупљен, допуни га Богосав.{S} Знате, мука је са тим прирезом: с 
ошли примили...{S} Само ако то можеш... допуни он после кратког ћутања.</p> <pb n="70" /> <p>—  
адост.{S} И Гојко се чак расположио, па допуни разговор по неким својим сећањем.</p> <p>— Сећат 
и сад у судници...{S} О, брате, што сте допустили да се тако мучите без невоље!{S} Изволите, ко 
!...{S} Зар то може бити!{S} Зар би Бог допустио?{S} И зашто, зашто...{S} Шта хоће он... шта му 
ети да јој њена урођена грубост неће то допустити.{S} Толико се кидала због те своје зле особин 
нити му страдање, само ако му то савест допушта...{S} Осећајући то све јаче и јаче, заплака се  
пне сузе.</p> <p>— Ама шта ви!...{S} Не допуштам... мисао такву не допуштам!...{S} Знате ли ви. 
ви!...{S} Не допуштам... мисао такву не допуштам!...{S} Знате ли ви... знате ли... о, па ви не  
какво страшило, које их раздвајаше и не допушташе никакво веће зближење.{S} С тога су се они ог 
столу, пружа руку, извињава се, моли за допуштење да поседи мало у школи... мило му посматрати  
го.{S} Нисам још... (она поуми да каже: дорасла) навикнута на тај посао.</p> <p>Велимир јој ста 
, ложи се ватра ту на обали и спрема се доручак.{S} Родитељи им, пука сиротиња, журе се на рад, 
ати, наступа полагано некаква хладноћа, досада; свако се од њих све више повлачи за себе, и међ 
традало, живот је већ био постао тежак, досадан... није се имало ради чега живети«...</p> <p>Го 
сте...{S} Био ми је тако одвратан, тако досадан... мислила сам полудећу, ако још дуже са њим по 
ед на несташну децу, која му пореметише досадањи мир и усамљеност.</p> <p>— Шта ли си сањао ноћ 
суднице, да покуша пречистити рачуне са досадањим председником, а и да чује шта се говори о про 
бодан, срећан; нема више страдања, нема досадањих мука, све оде, као кад гране јарко сунце и ра 
ери, опет је стаде обузимати зебња, ади досадашње узбуђење беше веће, те надвлада, и она опет о 
, сваки јој чупа из срца делић по делић досадашње љубави и пуни празно место у срцу најљућим че 
а узбуђења, али тек око ње облеташе сав досадашњи страх и зебња, она га јасно осећаше у својој  
 ћутећи.{S} Беше им незгодно настављати досадашњи разговор а, о другом чему нису хтели говорити 
 мисао.{S} Прође пола часа.{S} Гојку се досади седети, а све више га обузимаше жалост, гледајућ 
тане, па да ми стојећи одговара.</p> <p>Досади јој се ова напрегнутост мозга; ово што се непрек 
о јутро по свадби, а већ после... хм... досадиће се обома.</p> <p>— Само тебе кад имам, тебе... 
кога непрестано сипи она ситна, влажна, досадна измаглица, која укваси човека горе од пљуска, а 
јко је избегаваше да јој не постане још досаднији, а тешко му већ беше гледати оно вечито болно 
еца...{S} И све, све исто, једнострано, досадно!«...</p> <p>»О, што нисам знала да ће се <hi>он 
бе, не знајући шта да ради. »О, како је досадно!...{S} Све ће се понављати једио исто...{S} И о 
које јој угушује све бриге, отклања ону досадну зебњу и ствара у души расположење, срећу...</p> 
ашио, али у њену погледу он опази такву досаду, презирање, па чини му се баш и гнушање и одврат 
 Кмет их одби одлучно, чудећи се што му досађују у невреме.{S} Он је, вели, казао једаред да ће 
Један није у комисији, него ’нако седи, досети се он.{S} Јамачно капетан није...{S} А шта да од 
} Неко их је зло снашло, али се нико не досети правом јаду.</p> <p>Одједном се код Љубице појав 
плашену и необична изгледа лицу Веља се досети јаду, намршти се и као да и њега обузе лако дркт 
 ситница из ђачког живота.{S} Љубица се досети овом смеху, па чим стадоше на пољу запита га:</p 
ћи шта би му могла радити.{S} Најзад се досети, укваси убрус и метну му на чело...{S} То га за  
м до Веље, узвикну он, обрадован што се досети како да се извуче из неприлике, па се одједном о 
ли куд ће?...</p> <p>Одједном се нечему досети, претрча, двориште и изиђе пред вратнице, где је 
 све како је.{S} Само се још није могла досетити свему јаду.{S} Она подиже главу, па благо али  
се он десети пут у чуду, и не могући се досетити ничему, опет притрчава, пропиње се уз прозор и 
 вртећи се на месту и бацајући неумесне досетке на рачун кога говорника.</p> <p>У току разговор 
свакад пресече преко срца.{S} Она се не досећа да је настало време озбиљном раду, не види да Вл 
 муца.{S} Председник га не чује, али се досећа шта одговара, па наставља:</p> <p>— Господине, к 
..{S} Погледа по соби, као да се нечему досећа...{S} Мучи се, напреже памет, а све га заноси и  
о је то, братићу мој!...</p> <p>— Нека, доста сам и ја патио, па да гледам једаред и њено страд 
, одену се лепо и врати се истога дана, доста измењен, наравно у своју корист.{S} Његове наде д 
 уговор испунити.{S} Већ су два месеца, доста је чекања.</p> <p>— Знаш да због прве плате прима 
нађе да је ово за први мах као почетак, доста; а после већ, ићи ће све својим редом...{S} С нар 
, ваљада ме неће Бог више мучити?...{S} Доста је било! узвикну она и погледа мајку, која брижно 
о дан сељачким потребама и невољама.{S} Доста јој је што је ту уз њега.{S} И он мишљаше да је с 
 виђаше само по крајевима. »Међутим има доста места где сами сељани моле за нова одељења и сами 
јагњеће, вуну, воће и све друго што има доста муштерија у вароши а не захтева велики капитал.{S 
, али не мисли о том; зна да у џепу има доста банкнота, да ће тај новац обрадовати и помоћи бра 
аш страшно; и све јој се чини да ту има доста и пријатнога...{S} Али за сад она је узбуђена јак 
же све да иде као по лоју...</p> <p>— Е доста, изађите сад мало напоље, рече Веља деци, па се у 
то не ваља!...{S} Јак потрес... а он је доста слаб и иначе.</p> <p>Лекар се загледа у црте Гојк 
 код Гојка.{S} За његову мапу опет беше доста говора, и ако кмет признаде, да му је »левизор« з 
иди ко лупа.{S} Гојко куцну на прозор и доста јасно викну:</p> <p>— Љубице!...{S} Љубице!...</p 
ајући жени:</p> <p>— Знам ја, остало би доста чорбе.{S} Не можеш ти сама све појести...{S} Ти с 
убазности, и сад јој беху сасвим обични доста смели изрази.{S} Она и сама добациваше Пери двосм 
ак подсмева њеном другу, те му одговори доста опоро:</p> <pb n="10" /> <p>— Не знам шта ви гово 
а Љубица не иде; зна он да ће тамо бити доста учитељица, којима би по вољи било увредити Љубицу 
. рече он, па узе шљиве, и ако је и сам доста набрао и носио их у џепу.{S} Али зар да се <pb n= 
ао, али му се после раздреши језик и он доста живо исприча готово све, што је се могло поменути 
тај положај, због кога је и иначе трпео доста.</p> <p>— Јест... болест ме смела.{S} До године ћ 
{S} Још из дворишта опазише да је дошло доста чланова: из школе се чула таква врева, као да је  
 да и мене огреје сунце среће...{S} Јер доста се страдало, живот је већ био постао тежак, досад 
им словима, написано со.{S} Учитељ се с доста вештине али и муке стараше, да навикне дечје ухо  
 жалила писару на Гојка, а последњи пут доста отворено изјави, да би добро било кад би он био п 
јој.{S} Изнурена, ослабела, лице се већ доста збрчкало, коса у велико почела седети, а она се п 
крупан и веома отресита држања; лице му доста развијено, обријано; брчићи танки, жућкасти, скор 
/p> <p>Напољу се смрачило, и ако је још доста рано.{S} Навукла се по околини густа магла, па ро 
«...</p> <p>А Гојко ради, иде и мисли: »Доста ми је само што знам да је моја, да припада само м 
одмах ће појурити у министарство тужбе, доставе...{S} Хај-хај да горка хлеба!...{S} Али опет ва 
онда ће онај смрад бити кажњен за лажну доставу...{S} Да, му закука једномесечна плата!...{S} К 
а, па за час готово.{S} И шта му сад не достаје?...{S} Сам вели да је потпуно задовољан.{S} Шта 
 бешчастиш ово свето место, у које ниси достојан ни да уђеш! узвикнем му ја, а Љубица дркће, др 
а врху, с дугом раздељеном брадом, сед, достојанствен... ала је необичан!...{S} А њега нема!... 
 у средини стоји Гојко сасвим друкчији, достојанственији, па показује нешто једном дечку, који  
ешта, очас се учини позајмица, нешто се дотера привремено само за тај мах, а кад погледаш, оно  
 а он се даде на посао: да мало уреди и дотера свој жалосни стан.{S} Пренерази се кад виде да с 
...{S} Што се брукаш у тим дроњцима!{S} Дотерај се мало, подшишај се, поткреши ту брадурину...{ 
и сама рече: истина, није углађен ни... дотеран, као што би требало, али је добар човек.</p> <p 
...{S} Што ја не одох у полицију?...{S} Дотерао би до капетана... па седнем онако у ону дубоку  
 већ не приближише ускршњи празници.{S} Дотле су урадили врло, врло много, прешли су све важниј 
ђе Влајко.{S} Веља се намршти, и ако је дотле био веома расположен, одједном заћута и не прогов 
ко ретку и неочекивану играчку, о којој дотле није могло ни сањати.{S} Сва се предала радости,  
 неко добије тешку рану изненада, о чем дотле никад није ни сањао, па се само чуди у прво време 
 Она, братићу, она... учитељка..{S} Сад дотрча Стојино дете, и ја таман да пођем, а ти уђе.{S}  
> <p>— Шта је то, море, било?{S} Стојан дотрча к мени као луд... једва ме пусти да ручам.{S} Ва 
кревету и плакаше горко...{S} Најпре је дотрчао овамо као суманут, улете у собу и закључа се, п 
/p> <p>— Добро, земљаче, иди ти сад.{S} Доћи ће господин.</p> <p>— Јок, мени је речено да га до 
тајаше блед, дркћући као прут.</p> <p>— Доћи ћу сам...{S} Кажи... господину.</p> <p>— Нема ту с 
кући; часовник вам добро ради, па ћу ја доћи... а?...{S} Она климну главом и опет се неодређено 
. мртав!... убијен!...{S} А онај ће сад доћи, тек што није дошао...{S} Казао је до мрака...{S}  
е речи... целе зиме се мучим.{S} А може доћи неко, ко пази на те ствари.</p> <p>— Е, јесте... с 
 о раду у школи.{S} Велимир обећа да ће доћи к њима са целом својом школом, па ће тако заједнич 
..{S} Тамо је ваљада и њена мати, па ће доћи и Стојан с мотиком...{S} А сусед Глиша даће коња.. 
ао, па стаде мислити о лекару, да ли ће доћи сутра рано, као што је обећао.{S} После стаде мисл 
очекује неко зло, а не зна откуд ће оно доћи и какво ће бити, тек само осећа да је оно све ближ 
.. женска посла!...{S} И баш ће јамачно доћи!{S} Па шта да ради он?{S} Ништа, као и до сад... ћ 
упознамо...{S} Ко зна кад ћете нам опет доћи.</p> <p>Гојко иђаше као на шибу.{S} Шта ће он тамо 
кву, кад је она удаљена.{S} Деца ће већ доћи, па нека их он води; и онако није до сад био у црк 
у таван.</p> <p>— За сутра?{S} Па ја ћу доћи кроз један сат.{S} Добро најпосле...</p> <p>И чича 
авао школски рад.{S} Само ће у Орловицу доћи тек крајем месеца, јер је почео с другога краја ср 
 Гојко одједном, не поимајући шта ради, дохвати њену меку <pb n="142" /> врелу руку и повуче је 
 презирањем, заигра на њеним уснама.{S} Дохвати мараму, као да се брише, па га опет погледа и н 
ледом, док не замаче за врљике, па онда дохвати палицу и стаде разгледати крушкову грану, нема  
да пусти.{S} Она се диже са столице, па дохвати рукама наслон и стаде чекати да ћата продужи.{S 
вако неће никад бити краја скандалу, па дохвати жену за рамена и изгура је напоље.{S} Срећом, С 
м и опет се неодређено насмеши.{S} Пера дохвати њену руку, подржа је мало, па се саже и пољуби  
ебало сама, душице...{S} Ах!... и он се дохвати обема рукама за главу, па после краћега ћутања  
те...{S} Шкргутну зубима, севну очима и дохвати се обема рукама за главу, па као махнита стаде  
...</p> <p>Љубица се стресе, пребледе и дохвати се руком за врата.{S} Она је и заборавила да ст 
јој крв цело лице.</p> <p>Писар скочи и дохвати разјарену жену за руке, али познавши је, одједн 
риса широким рукавом од кошуље, па брзо дохвати воштаницу, прекрсти се побожно, упали је и став 
где не можеш ногом згазити од блата.{S} Дохватиш се руком за плот, да би прекорачио бару, а рук 
 решила се!...{S} Брже, брже да не буде доцкан!... </p> <p>И она трчи, сплеће се и опет трчи, а 
 сам радила.{S} Сад знам и разумем, али доцкан.{S} Тек гледаћу да од сад буде све друкчије, да  
в! то ти је дужност.</p> <p>Било је већ доцкан кад се Гојко диже и упути к своме селу.</p> <p>С 
трчи напред... брже, брже... да не буде доцне...</p> <p>Да ли се то развиђа, расвањује... или с 
 грудима као полумртва, онесвесла...{S} Доцније, кад се мало прибра од прве навале осећања, узв 
весео, а и Љубица изишла до степеница у дочек.{S} Знала је да јој носи какав накит, то јој је ј 
<pb n="23" /> учитељица изиђе из школе, дочека је весело и са живим одобравањем:</p> <p>— Тако, 
..{S} Јаднице моја, ти опет страдаш?... дочека је мати са сузама и зачуђеним погледом.</p> <p>Љ 
ходник упути са гостима у свој стан.{S} Дочека их једна слабуњава, ситна плавуша, поздрави се в 
ора вратити кући раније.{S} Гојко једва дочека што му се пружа прилика, да са њим остане на сам 
а се говори о промени.{S} Председник га дочека збуњено, као кривац, а Гојко већ мало подигао гл 
ко је то; видим ја!...«</p> <p>Гојко га дочека на вратима своје учионице, намрштен, а из очију  
ште и оде у свој стан.{S} На вратима је дочека домаћица:</p> <p>— Еј, веселнице, скапала си од  
лижити, кад опази да ја ништа...</p> <p>Дочека је на дворишту и уведе у своју собу, која сад бе 
а је тада у себи помишљала, да ће и она дочекати тај срећни дан, кад ће овако исто са својим ђа 
још веселија што их у овакву стању може дочекати.{S} Скакуће по кујни као шипарица од четрнаест 
о красна ствар бити муж и домаћин...{S} Дочекаш добра друга и пријатеља, проведеш са њим слатко 
има са батином. </p> <p>— А, тако ли се дочекује влас’!...{S} Бунт!!...{S} Комуна!!... дрекну п 
му с оним обичним изразом лица, с којим дочекујемо сваког непознатог намерника.</p> <p>— Шко... 
ја се враћа с паше, паса и деце која их дочекују, петлова и друге живине која се спрема за лега 
арка угледа отворену кутију са гривном, дочепа је, склопи и метну у џеп, па цикну помамно:</p>  
S} Гојко појури к вратима, али га писар дочепа за раме.</p> <p>Стој, смрдибубо!...{S} Умеш да ч 
— Како сте?...</p> <p>— Е, па добро нам дош’о, господине, рече један крупан дежмекаст сељак, пр 
 двојици што им се спрема премештај, па дошавши тако у разговору до орловичког потеса, опрости  
</p> <p>Ђокић, првак противничке групе, дошао к судници, весео, са неколико својих пријатеља, п 
 жена угледа масницу.{S} Овако је боље; дошао је као наручен.{S} И он притрча к вратима и отвор 
овори, гледајући га радознало.</p> <p>— Дошао је акт.. сад ћу да му саопштим, рече он тихим гла 
дошао нарочито... он је спремио све, па дошао да је води на муке...</p> <p>Богосав види да се о 
 љубав, или је какав дух са онога света дошао да гледа њено страдање, пропаст?...{S} Ево га бли 
.{S} Сад је већ добро знао ради чега је дошао овамо.</p> <p>Увуче се лагано у двориште, па одма 
е, Гојкова заслуга.{S} Па због Гојка је дошао и учитељ Аксо... »То је паметан учитељ, мишљаше Љ 
д госпођице, рече ћата Богосав, који је дошао с кметом да му помогне саставити списак, како он  
 га ипак не остављаше страх са којим је дошао овамо.{S} Шта ли ће бити?{S} Куд оде сад?{S} Да л 
ашно...{S} Осећа по ћатину гласу; он је дошао нарочито... он је спремио све, па дошао да је вод 
...{S} А онај ће сад доћи, тек што није дошао...{S} Казао је до мрака...{S} Јест, сећа се!...{S 
 пише, често пише... због њега сам ти и дошао.{S} Ти му сама рече да остави послуживање, па сад 
<p>— Како не, како не!...{S} Зато сам и дошао.{S} Дете пише: исцепало се, обосило, а зима — ето 
еким изразима, настави:</p> <p>— Ја сам дошао од куће нарочито због вас.{S} Чим сам чуо синоћ.. 
...{S} Ах, то је Стојан...{S} Кад је он дошао?...{S} Или је био овде од јутрос, па сад спавао?. 
аније говорили.{S} Богосав, вели, синоћ дошао из среза, па донео тај глас.</p> <p>Обоје се запр 
ијег лица у селу.{S} Сад јој је и мајка дошла некако проста, убога, и ако је још исто онако мил 
p> <p>— Извините... што нисам ја к вама дошла... мрзи ме пред вашом децом...{S} Хвала вам много 
ла се.{S} Здравље је поправила, али она дошла некако сасвим друкчија.{S} Уозбиљила се још више, 
се с муком школовала у Београду, па сад дошла овде, да не буде оцу на терету, а богме и да потр 
дборник.</p> <p>Тада учитељица, која је дошла пре три дана и упознала се са главним околностима 
.{S} Па што је долазила овамо... што је дошла?...</p> <p>Гојко отрча на северну страну, па грун 
колском раду.</p> <p>Љубица је нарочито дошла да чује коју реч о писару, да види шта је то: тре 
есу ли сви дошли? запита децу.</p> <p>— Дошли су.{S} Само нису они што не долазе никако, одгово 
купим порезу, па ми Богосав рече да сте дошли...{S} Дај, велим да се упознамо. </p> <p>Љубица с 
.</p> <p>— Нема ни недеља дана како сте дошли на ово место, па већ да тражите премештај, и то ј 
се могло поменути.</p> <p>— Зашто нисте дошли к мени раније?{S} Што сте трпели толико зло без н 
дате један савет, јер зато смо управо и дошли, рече она, па им исприча свој јутрошњи разговор с 
ка приђоше к њему.</p> <p>— Јесу ли сви дошли? запита децу.</p> <p>— Дошли су.{S} Само нису они 
али, рећи ће једна полугласно, него смо дошли да чујемо од господина Љубе!...</p> <pb n="154" / 
.{S} И он осећа да се приближило, да је дошло време кад ће та црна мисао да се претвори у грозн 
школи.{S} Још из дворишта опазише да је дошло доста чланова: из школе се чула таква врева, као  
пропадне, сва мука моја!...{S} Таман се дошло до мете; таман да одморим родитеље, да се одморим 
а своју страну, а то је кметовима добро дошло.</p> <p>Љубица погледа на Гојка, али он гледаше о 
реба издржати до краја...{S} Оно је већ дошло, ево га!...</p> <p>— Где је учитељ!... говори, не 
>И све то што се пружа пред очима наших дошљака обасјало је румено сунце последњим зрацима свог 
ма.</p> <p>— А ово је, без сумње, твоја драга половина и глава куће, настави он, рукујући се са 
о бирам неразвијенију децу.{S} Е, друже драги, не једу се лубенице, док се копач добро не озној 
и ижљубила, тако јој постадоше блиски и драги ови мали дивљачићи.{S} Она помилова по глави неке 
и још некакво осећање, веома пријатно и драго, од кога му и срце живље куца, али се он стара да 
олованих људи, али тек беше му необично драго, што се у овој прилици нашао сведок његовог гимна 
.</p> <p>А он баш не хтеде одмах, онако драговољно... да се то сврши.{S} Све нешто отеже и одуг 
} Хоћеш?{S} А дворац ће нам бити сав од драгог камења, па у вече кад ја дођем с рада, обучем се 
 <p>— Пре... председник пододбора...{S} Драгољуб Илић... изговори он оштро, замуцкујући на прво 
има колико год хоћеш.</p> <p>— Господин Драгољуб је, уплете се Богосав, сек’о прутиће, па их пу 
ова околност:</p> <p>— Како је господин Драгољуб целе године радио без мапе, па опет добио пети 
покупити свих дванаест, као за господин Драгољуба...{S} Е, трнићу, нећемо тако.{S} Па шта ћемо  
и на првој речи.</p> <p>И Гојко приђе к Драгољубу, рукова се са њим, па му објасни долазак Љуби 
, а може ви и кувати.{S} Он је господин-Драгољубу, што оде сад од нас, све готовио.</p> <pb n=" 
а дође, обучена и накићена свима својим драгоценим адиђарима.{S} Гојко се пренерази од чуда, ал 
латко је надање живу човеку, нада му је драгоцено благо...</p> <pb n="189" /> <p>— Мајчице, как 
еје гласно, а Пера отвори капак, положи драгоценост пред њу на сто, па се мало измаче.</p> <p>О 
»предмети уздисаја«, док не дође на ред Драгутин.{S} Тада се заче прва и права ђачка љубав, кој 
Добро, чекај да се обучем...</p> <p>Али Драгутин не чека, него је узима за руке и води.{S} Кад  
 са кревета, устаде и угледа пред собом Драгутина, једног лепушкастог ђака Учитељске Школе, кој 
е својих осећаја за време познанства са Драгутином.{S} О, то беху неки светли дани, срећни часо 
д <pb n="120" /> свију чуда и страдања, дража и милија од свега на свету...{S} Само му сину та  
беше милија од свега на свету, милија и дража... овако осрамоћена, убијена...{S} Само га једна  
гао трпети женске сузе, оне су га веома дражиле.{S} Пре венчања је по пеки пут и отрпео, али са 
докруг, увијен у неку влажну измаглицу; дрва се превила до земље од југовнога снега што их је п 
 од њега испод пуних китњастих шљивових дрвета.</p> <p>— Ех, уздахну он и окрете лагано корачај 
 бару, а рука клизи по мокром и хладном дрвету; стресеш се од те незгоде, а за врат ти падне чи 
се и живи снажном младошћу...{S} Врхови дрвећа засветлише се, пређоше у отворено сјајно зеленил 
крешташе, прхнуше и попадаше на оближње дрвеће.{S} Путник стаде, скиде с главе прашњави шешир с 
 заклони сунце, а под њим измени боју и дрвеће, и трава, и све...{S} Пирну хладан поветарац, за 
 коју упадаху ноге до чланака.{S} Около дрвеће бели се и тамни од суре, дебеле прашине, која је 
а одјури преко дворишта, заклањајући се дрвећем, па не уђе на врата, но обиђе и стаде под један 
па роси по мокрој, раскаљаној земљи, по дрвећу и зградама, цеди се са лишћа и кровова у ситним  
="118" /> уз брвна, ослања се леђима уз дрво и подиже главу, гледајући кроз баџу плаво слободно 
 <p>— Марш одатле, безобразна животињо! дрекну Веља и стаде се освртати да нађе своју батину.</ 
е влас’!...{S} Бунт!!...{S} Комуна!!... дрекну пандур, ускочи на коња, па као стрела одлете у с 
истру просвете... тамо о Љубици, а?!... дрекну он грозно и лупи дршком од камџије по актима.</p 
 живети и радити.</p> <p>— Хо, људи!... дрекну он из свег гласа, не даду ми одмора ни у мојој к 
 <p>— Братићу... браћо!...{S} Помоћ!... дрекну он и истрча на сокак, вичући по селу из свега гл 
столу.</p> <p>— Ово... ко је ово, а?... дрекну још јаче у необузданој јарости.</p> <pb n="104"  
>— Шта говориш ти!...{S} Ко је умро?... дрекну Гојко разрогачених очију, стегнувши старца за ра 
е једна, ти ли си то?{S} Марш с пута... дрекну она, па гурну пијана Богосава из све снаге..{S}  
.{S} Гојко скочи, изненађен, и умало не дрекну, јер се беше сав занео у мислима.{S} Капетан му  
а милост овим безјацима!...{S} Срећа те држава даје плату; онако би се липсало од глади...«</p> 
ви сте примили своју заслужену плату од државе...{S} Још да наредимо само са општином...</p> <p 
уга: до јуче бедно ништавно ђаче, а сад државни чиновник!...{S} Хтеде ређати још друге промене  
ови необични и, како она мишљаше, важни државни изрази:{S} Краљевско-српска;..{S} Па није хтео  
 Пери да овај човек није скитница, него државни чиновник и реци му...</p> <p>— Не мешај се ти,  
а старешине воде оштра рачуна о владању државних службеника... »Гле, па шта ће сад бити?... да  
Р.)</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1899.</p> < 
 да га погледа како стоји пред страшном државном контролом и дркће због својих недела...{S} Али 
и прирез за ову годину, а сад купи само државну порезу.</p> <p>— Зло, мој брате, зло! рече газд 
ез мапе.{S} Највише га је у том уверењу држала ова околност:</p> <p>— Како је господин Драгољуб 
ештај на железничку станицу, где је оно држан збор, а на његово место одмах дође један њихов др 
дина, развијен, крупан и веома отресита држања; лице му доста развијено, обријано; брчићи танки 
вијена и истурена напред.{S} Цело му је држање одсечно, а на његову лицу не беше ниједне цртице 
кривљен црн мекан шешир.{S} Цело његово држање одаваше обичног сеоског левенту, који не ради те 
 наљути.{S} Ово његово стално и одлучно држање беше јој теже од свега: писар дође за часак два, 
, да нови колега целом својом појавом и држањем одговара њеним ранијим сновима.</p> <pb n="164" 
нске ствари, па после један учитељ поче држати предавање.{S} Говорио је и лепо и стручно и зани 
ом својом школом, па ће тако заједнички држати угледна предавања, али претходно захтева да обој 
туден бије по лицу. »Ваљда ме неће дуго држати?...{S} Смрзнућу се.{S} А ако ме оставе да преноћ 
замишљати неке нарочите манире, за које држаше да могу јако утицати на девојку.{S} И одједном,  
ратницама, Љубица опази човека, који се држаше једном руком за плот.{S} Он се крену према њој п 
 пажњу на једног сувоњавог чичицу, који држаше високу столицу и чекаше ред да се поздрави са уч 
авој и сувој руци фамулусовој; у другој држаше међу прстима парче шећера, и то све с великом па 
посаветује како да се спасе од зла, јер држаше да још нема ничега озбиљнога; али чујући ово оча 
S} Само да види њу опет поред себе, јер држаше да је одбегла сасвим, да га је оставила.</p> <p> 
ор у учионици.{S} Веља седи крај стола, држећи умочено перо над хартијом, а Гојко хода преко шк 
пандура, који стајаше пред степеницама, држећи коња за узду.</p> <p>— Учитељ Гојко да иде сад о 
ан судбини, спреми се за даља страдања, држећи да то тако мора бити, да је се и родио за то: да 
ча неке раније и све јучерање догађаје, држећи да то има везе са болешћу.</p> <p>— Хм... то не  
е из собе.</p> <p>Она скочи са столице, држећи украс у рукама, притрча прозору, па видевши да п 
љио, звера очима и гледа прекорно Вељу, држећи да је он крив овако незгодну понашању Влајкову.< 
е касу, па дај рачуне...{S} Удри, удри, држи, па кроз неколико дана господин писар у затвор...  
о ручати код Гојка...{S} Еј, мој Гојко, држи се сад добро... није ово Пера писар!«...</p> <p>А  
ма Стојана?{S} Одавно је...{S} Хм...{S} Држи се она...{S} А ја постанем, на пример, Министар по 
помаже је саветима и напослетку поче да држи предавања њеној деци.{S} Ради се озбиљно и својски 
, рече он Гојку. — Метни мокру крпу, па држи тако непрестано... нек извуче...{S} Ха, присети се 
женица и красна домаћица, само те то не држи за дуго, него наиђе нека луда, јогунаста даска, па 
 га нешто вуче земљи, не може већ да се држи на ногама, дише некако врло брзо, али се он очајни 
, каже она, па да си још толики...{S} И држи бре, и повуци и потегни, док једва даде још једно. 
 не оде прво ономе доле...{S} Он њега и држи.</p> <p>Гојко се поздрави, па оде журно.{S} Мислио 
собу, ноћи, и чим сване опет оде.{S} Он држи да тако мора поступати сваки, ко хоће да <pb n="19 
могоше и гости.{S} После зажелеше да он држи једно предавање.{S} И то им учини по вољи: узе дру 
ику и дворишту пуно људи и жена и свако држи за руку по једног малишана.{S} Председник прво упи 
итисла им душу, стегла срце, па их тако држи, мори их без престанка.</p> <p>»Шта он хоће? разми 
о заложимо и разговоримо.{S} Госпођица, држим, неће отказати?</p> <p>— Захваљујем... али сам та 
м се оженио? — уз пут, брате, бродећи с Дрине на Тимок, уграбих једно девојче...{S} Наша учитељ 
сне се трзаху јаче и јаче... обузела је дрктавица.{S} Сети се сад да има нешто страшно, ужасно. 
на се сва стресе од пријатне и необичне дрктавице, која је одједном обузе...{S} А овај Стојан ч 
ас... настави он у још већем узбуђењу и дрктавици, — само да ви нисте онаки...{S} Сву ћу вас об 
 поцрнеле од ватре.{S} И сад је обузима дрктање, а глава све јаче стеже и заноси.{S} Остави ств 
јајан и блажен...{S} Она већ осећа лако дрктање у свему телу, чим угледа Влајка; срце јој јаче, 
, намршти се и као да и њега обузе лако дрктање, али се он прибра брзо и погледа се са Гојком п 
 ли је изгледао Гојко тада и како му је дрктао глас, може се закључити по Стојану, који онако и 
таде осећати у коленима, у ногама, које дрктаху необично.{S} Он се једва докотура до прве клупе 
беху необично замућене, усне грозничаво дрктаху, а по некад се грчевито трзаху, цео му изглед б 
вај већ писаше нешто љутито.{S} Руке му дрктаху, а перо га никако не слушаше, но извијаше пуно  
и јака узбуђења, а он, блед од потреса, дркташе целим телом, осећајући да ће сад да се сврши не 
одмах десно...</p> <p>— Знам... знам... дркташе она од зиме, која је одједном обузе, па се одво 
и?!... узвикну он зачуђено, али му глас дркташе од љутине. — Шта си тамо радила?</p> <p>— Под к 
..</p> <p>Богосав, пребледео од страха, дркће, трзају му се вилице, а очи не може да одвоји од  
а уђеш! узвикнем му ја, а Љубица дркће, дркће... па ми приђе и моли да је изведем из школе, а ј 
} Гледа и слуша, не дишући, само дркће, дркће и гледа...</p> <p>О, како је страшно ово што доно 
е, али она нема кад...{S} Рука дркће... дркће... она подмеће и другу...{S} Прсти се заплели...  
се одједном одсеку ноге од страха...{S} Дркће и чека дан, два...{S} Трећи дан долазе три човека 
во осећање, али она нема кад...{S} Рука дркће... дркће... она подмеће и другу...{S} Прсти се за 
ан ни да уђеш! узвикнем му ја, а Љубица дркће, дркће... па ми приђе и моли да је изведем из шко 
мо преноси преко чела, а десна све више дркће у његовим рукама.{S} У глави нема да се јави није 
тоји пред страшном државном контролом и дркће због својих недела...{S} Али да и он зна, да га о 
у она да тако њој говори...{S} Гле како дркће и трепери тај познати јој, крупан, мушки глас...  
ух...{S} Гледа и слуша, не дишући, само дркће, дркће и гледа...</p> <p>О, како је страшно ово ш 
м погледом, усне јој осушене, вреле, па дркћу као у грозници...{S} Дисање нечије све ближе и то 
још да се прибере од страха.{S} Ноге му дркћу, и он се једнако осврће око себе, очекујући какво 
гачених очију од страха, ноге и руке му дркћу, а на лицу му се, поред преплашености, јасно чита 
рте се пандур Гојку, који стајаше блед, дркћући као прут.</p> <p>— Доћи ћу сам...{S} Кажи... го 
одник и видевши Љубицу, стаде пред њом, дркћући сав од љутине.{S} Она се намршти, видевши га та 
/p> <p>— Да презирем?... узвикну Гојко, дркћући од њена блиска присуства, па одједном обави сво 
>Гојко се осврташе око себе унезверено, дркћући од страха и узбуђења.{S} Ноге му упадаху у нешт 
и на груди, обгрли га и стеже грчевито, дркћући сва и тресући се од узбуђења.{S} Глава јој се з 
ха, понео сам га... ево!...{S} И писар, дркћући рукама и тресући вилицама, стаде вадити из џепа 
.{S} Љубица стајаше на вратима учионице дркћући, сва пренеражена.{S} Стојан се дизаше, стењући: 
ао из гроба, гледајући и сад несвесно и дркћући целим телом све јаче.{S} Стојан га и не погледа 
лике нежности и милоште, а чаша с водом дрмну се у Љубичиној руци и попрска сто.</p> <p>— Е пол 
есто пред коњем.</p> <p>— Зар он још ту дроби! викну Веља, идући к њима са батином. </p> <p>— А 
 љубави! рече Веља.</p> <p>— Ех, шта ту дробиш!... одсече се Влајко, али га не погледа, но сакр 
 исто уз мајку, под старим, искрзаним и дроњавим губером.{S} Под њима само меко сено, покривено 
рно: »Кад немам кћери, не требају ми ни дроњци«.</p> <p>— Ћути, добро је.{S} И онако ништа ниси 
, несрећниче!...{S} Што се брукаш у тим дроњцима!{S} Дотерај се мало, подшишај се, поткреши ту  
{S} Он се приближаваше слободно, готово дрско, и на Гојков учтив <pb n="40" /> поздрав једва кл 
 на његово место одмах дође један њихов друг из Учитељске Школе, годину дана старији по школи,  
 знате!...{S} Срамота је да наш човек и друг лута по селима и тражи часнике, а другови су му ту 
им приликама задрхће.{S} Прави, најбољи друг, па то вам је...</p> <p>Љубица гледаше, не знајући 
у кући све весело и мирно, што га добри друг тако јако воли... само се смеши и помишља у себи к 
е главу и слуша...{S} Та он јој је ипак друг, то исто што и она.{S} Сутра се то може и њој деси 
 То га опет збуни.</p> <p>— Какав си то друг, болан...{S} Нећеш са колегиницом да се куцнеш! ре 
 </p> <p>— Одличан учитељ и веома добар друг, одговори Љубица озбиљно и одлучно, па видевши да  
ер није ово полицајац, него његов добар друг...{S} Он га може и у заштиту узети, кад устреба; з 
, <pb n="108" /> гледајући тупо како му друг отвара прозоре и како споља јурну хладан, оштар ва 
то долази на Бељино место?</p> <p>— Наш друг...{S} Онако је некако... чудан.{S} У свему је ошта 
 да те Бог сачува: данас једна, сутра — друга.{S} Још да није ових кожа, не би се имало шта јес 
је Љубица јасно увиђала да нема никаква друга изласка из тешке неприлике, да јој је Гојко једин 
, како он сиромах мишљаше, љубави свога друга, и само се бојао да то не буде Љубици по вољи.{S} 
тихо, пријатељско саучешће у тузи свога друга, и још некакво осећање, веома пријатно и драго, о 
о мало желела!...{S} Само да имам добра друга, па овако у тишини да радимо обоје са овим малиша 
 бити муж и домаћин...{S} Дочекаш добра друга и пријатеља, проведеш са њим слатко неколико часо 
тресаху полако добре стране свога новог друга и пријатеља.{S} Ова лепа вечерња шетња освежила и 
одна!... и уз ту мисао указа се одмах и друга, али из далека, нејасно...{S} Ну она јој не даде  
кога... нигде никога иа свету немам, ни друга ни пријатеља, о...</p> <p>— Не, не... молим вас!. 
 детињству.{S} Сад је и она сама сасвим друга: до јуче бедно ништавно ђаче, а сад државни чинов 
о стабло...{S} Кукуруз се пови, додирну друга стабла, пера се сплетоше и зашушташе...{S} Они ис 
х дана, кад је стекла нове, многобројне другаре и другарице и стала се са њима играти мушких иг 
асмеја гласно, заклонивши главу за леђа другарева...</p> <p>— Има ли који ђак међу вама?</p> <p 
нежењен, па да му приличи! одговори јој другарица, окрећући се боком према говорнику.</p> <p>По 
продужи разговор.{S} Учитељ опази да му другарица непрестано ћути, па стаде мислити како би јој 
д је стекла нове, многобројне другаре и другарице и стала се са њима играти мушких игара: ораха 
познатих јој девојачких лица; то су јој другарице, старије годину дана.{S} И оне обртаху од ње  
ку презриви погледи, које јој упућиваху другарице њене, остале учитељице.{S} Опази она и неколи 
се око ње.{S} Хтеде се понашати са њима другарски, пријатељски, али осети да јој њена урођена г 
} Ту се разговарало пријатељски, сасвим другарски, претресале се успомене из младости, управо р 
но, Љубичину чашу, а са Гојком се куцну другарски.</p> <p>Гојко испи, па одмах виде да се и Пер 
ита га она обичним тоном, који одговара другарском разговору, па изиђе на вратнице и стаде пред 
ој и не беше до испита.{S} Друге бриге, друге муке обузеше је и зауставише на себи сву њену паж 
190" /> сад јој и не беше до испита.{S} Друге бриге, друге муке обузеше је и зауставише на себи 
де тешко.{S} Мојој деци ја заповедам, а друге старије морам слушати; није вајде.{S} Сваки има п 
еца знају трећину читанчице на памет, а друге две трећине не могу ни да сричу...{S} За колико б 
 најгоре, најусамљеније место, где нема друге школе ближе од четири часа и... <pb n="174" /> на 
{S} Кану неколико крупних капи, за њима друге, чешће... пљусну киша, просуше се читави потоци и 
та то она бунца, па се окрете к вратима друге собе, у којој је, у последње време, сам спавао.</ 
{S} Ено крушке...{S} Хм, треба обићи са друге стране, откуд је кукуруз до саме крушке, а одовуд 
кад вам је послао наредбу.{S} Па толике друге ваше тужбе на њега.{S} Нека га, нек осети ко је ј 
ањајући собом све: и мисао, и суђење, и друге осећаје...{S} Гледа сумануто, иде механички, а кр 
паса и деце која их дочекују, петлова и друге живине која се спрема за легало; све се то спојил 
о вама обавезни за онако лепе скамије и друге потребе? рече Љубица.</p> <p>— Ни најмање.{S} Ја  
ли он.{S} Они знају да ја немам жене ни друге послуге«.{S} Потом намести мало своју постељу, пр 
?... не знам.</p> <p>— Он ће ти правити друге пакости, нема сумње, настави Веља, избегавајући о 
велики дар Божји, само кад је човек и с друге стране задовољан.{S} О... а ја сам тако мало желе 
аспоређеном по соби.</p> <p>— Хајдемо у друге собе, да, видите.</p> <p>И Љубица проведе своје г 
ржавни чиновник!...{S} Хтеде ређати још друге промене на себи, али се одједном стресе и навуче  
ако... не, не, молим...{S} Има времена, други пут...</p> <p>— Е онда до виђења.{S} Лаку ноћ! ре 
за ђака.{S} Радио је са првим разредом, други писаше, а трећи и четврти рачунају на таблицама.{ 
.{S} Знао сам, ако умре да немам куд... други ме нико не би тако милостиво примио... пропао бих 
, опет слабачак самртни ропац, један... други... и очи се сасвим променише, право стакло!...{S} 
..{S} Ово је све друго... <pb n="57" /> други израз, понашање, тон говора, све, све друго.{S} О 
 само за њу, а другима није ништа...{S} Други се само гнушају...{S} Али оволики бол... то је ст 
убица, смешећи се.</p> <p>— Ја морам, а други... не знам одговори Гојко и збуњено погледа у зем 
оја придаје необичан израз човеку.{S} А други пут видиш како му се очи запламтеле, цело лице об 
</p> <p>— Што лажеш, бре, прекиде овога други малишан: зар нисмо са њим сиграли мете на Вилиној 
изором, очи им лутаху с једног краја на други, а по лицу се разлило усхићено чуђење.{S} Обоје о 
 Уређујте се, скомандова, он па сиђе на други крај, подаље од Љубице, и стаде уређивати децу.</ 
 ње изићи!...{S} У неко доба он леже на други кревет и заспа.</p> <p>Изјутра дође лекар, младић 
бацани по столу, или наслагани један на други...{S} Ено и чашице ракиске, жути се на дну ракија 
а погазила, па ме Бог зато казнио и сад други гази моју љубав...{S} И све, ама баш све... како  
редавање.{S} И то им учини по вољи: узе други разред и поче познавање природе.{S} Предавао је в 
 шта да ради.{S} Како би било да окрене други начин?{S} Да се огледа!</p> <p>Једне недеље дође  
{S} Али тамо далеко пред њима виђаше се други, још већи облак, који им се нагло приближаваше.{S 
 човек прек...{S} Нико не воли да му се други меша; у таке послове...{S} Нисам рад да ја будем  
и ли луд?...{S} Плачеш као дете, кад те други бију...{S} Еј, грешниче!... </p> <p>Кад се Гојко  
{S} Ако то извршиш како ваља, и њега ће други макар изгрепсти, ако га не може истући.{S} Хајде  
<head>XXII.</head> <p>Љубица пребрину и други испит, али сад у мало не прође зло, једва се спас 
и: »ама вараш се ти, биће да је то који други што год погрешно; а видиш, ја седим миран ка свет 
ма учестао са својим походама.{S} Сваки други трећи дан сврне на часак у школу, поседи са Љубиц 
ве месеце?</p> <p>— Разуме се, одговори други глас одлучно.</p> <p>Гојко исприча још и онај дог 
 донео им је сам писар обома плату, док други учитељи још нису ни мислили о томе.{S} Гојко чак  
енило, да овај човек изгледа сад сасвим други.{S} Нестало и страха и зебње, и она се већ почиње 
 она смрадна, одвратна соба доби сасвим други изглед.{S} Право гнездо!...{S} Само не онакво, ка 
ј; не уме, или неће да дели милошту као други људи, него све некако онако... озбиљно, важно...{ 
сам ништа знала за себе... то беше неко други у мени, а ја сам за то време спавала, нисам живел 
 она два ока, што их само он зна и нико други...{S} Гле и лице се види, ено оне огреботине, још 
ради.{S} Тражио је премештај за обоје у други округ, па сад само седи и чека...</p> <p>Поче нов 
А како би било да ја тражим премештај у други срез?{S} Да то учиним сад одмах, док још нема опа 
по цену живота, овакви поступци.</p> <p>Други дан Гојко таман изиђе из Љубичина разреда, а врат 
енио па ништа... они се ређају један за другим и пролазе, а он са својом сакатом руком полако в 
Стојанов »низ длаку«, па то он преприча другим речима.{S} Беше веома узбуђен, те једва изговори 
а, посула је ружом, шебојем, рутвицом и другим миришљавим цвећем, па у њој љушка и успављује за 
е ово бити«, вели жена у себи и прилази другим вратима.{S} Не чује се ништа, ама баш ништа!...{ 
p> <p>Путник распита дечка још о многим другим стварима, које су га интересовале; тако сазнаде  
се наговори.{S} Стаде се хвалити својим другим разредом, јер то су само његови ђаци, и причати  
ли прелетати и заустављати се на разним другим средствима освете.{S} Све беше испитано, у мисли 
ли то та српска жудња за просветом, за »другим очима«, о чему се тако лепо говори у народним по 
{S} Мислила је: то је зло само за њу, а другима није ништа...{S} Други се само гнушају...{S} Ал 
>Учитељ, спреман за ове појаве, које се другима врло ретко дешавају, извади из капута једну хар 
S} Што се такав родио?{S} Зар би са <hi>другима</hi> онај смео тако поступати?...{S} Не би ни п 
ету ствар...{S} Па лепо, сети се Хуса и других.{S} А ми ћемо већ њему... не бригај ти, чекај са 
иљном раду, не види да Влајко има још и других брига осим школе: по чешће иде у срез, свакога д 
 Београда, о неким суседима... и ваздан других ствари...{S} Па онда осу прекоре што су је овако 
 игара: ораха, крпигуза, лопова и много других!...{S} После наступа мучно и тешко школовање у Б 
ед...«</p> <p>»Не, не... то не ваља.{S} Друго...{S} Стоји он онако... наслонио руку на Љубичино 
ше да је само такво поступање у реду, а друго су све бапска посла, која не доликују озбиљним љу 
ажљиво погледати час на њу час једно на друго, чудећи се коме се то она обрнула.</p> <p>— Ти, м 
е породице!...{S} Па онда једно уво, па друго, па гледај га <pb n="93" /> онако чупава како се  
таде у глави, он не помишљаше ни на шта друго, али тек осећаше, да би му много пријатније било, 
у, ни туге за растанком... ништа, ништа друго, само прекор чемеран, отрован...{S} И непрестано  
 Па онда настави гласно:</p> <p>— Ништа друго ниси могао радити.{S} Ваљда нећеш гледати равноду 
ри, ваше је срце меко, али вам ја ништа друго не могу дати, осим зла и страдања.{S} Тако сам не 
само нека се врати потпун мир, па ништа друго не жели...{S} Али докле ће се тако?{S} Не може се 
 који је без икакве заштите, коме ништа друго не остаје, него да сагне главу и слуша...{S} Та о 
љства и пријатељства она не осети ништа друго пред њим.</p> <p>Али у колико Љубица и писар пост 
и израз, понашање, тон говора, све, све друго.{S} Она климну главом, нешто промрмља, и више очи 
не, а Љубица се болно осмехну...{S} Све друго сад да прескочим, па последње из школе...{S} Чујт 
 јој се преда сав, заборављајући на све друго...{S} Тако су га и сада заузеле земљорадничке зад 
век?{S} Не, није, није...{S} Ово је све друго... <pb n="57" /> други израз, понашање, тон говор 
е од њих коже јагњеће, вуну, воће и све друго што има доста муштерија у вароши а не захтева вел 
еца се зачудише.{S} Видело се да су све друго очекивала, само не то, да ће им се овај прљави, к 
ни сада не живим.{S} Него... тек сад је друго; опет сад бар има нечега, а онда није било ништа, 
стина, и ми смо били учитељи, али то је друго...{S} Ми смо сасвим друго... је ли?...</p> <p>Љуб 
сунцу...</p> <p>— Није то; шта оно беше друго, важније?...{S} Не знам... ништа не знам... и не  
S} А њих двоје седе, загрљени, једно уз друго, и гледају се мутним, пијаним очима...</p> <pb n= 
<p>Њих двоје седе на столицама једно уз друго, загрљени, приљубљени, опијени страшћу.{S} И на ј 
јима се погађа и цењка за коже, шљиве и друго; а то се Љубици сад учини веома грубо и сурово, и 
апише у уписницу име и презиме детиње и друго што треба, па опет стане да преврће.</p> <p>А Љуб 
на овом путу...{S} Али он... ух, све би друго лако, само да је он друкчији.« Тако мислећи стиже 
обро најпосле...</p> <p>И чича му сложи друго одело на столицу, а оно мокро покупи и однесе да  
у много своје кривице... »Шта смо знали друго радити? размишљаше он у себи..{S} Зар да гледамо  
ледајући кад ће се појавити Љубица, или друго штогод непријатно.{S} Већ се навикао на страдање, 
е подне, кад се не види ништа писати ни друго што радити, а ја онда, знате, ударим у приче...{S 
ето и искочи из дворишта, за њим појури друго, па треће и око уморна учитеља подиже се читав ур 
љи, али то је друго...{S} Ми смо сасвим друго... је ли?...</p> <p>Љубица опази да је он помућен 
а овде, каква посла има она?{S} Биће то друго: јамачно ме она тужила, па сад да нас саслушају о 
гији.{S} Па за прво време ја не бих што друго ни очекивао...«</p> <p>»А после, Боже мој, кад би 
 и непрекиднога ћутања, или је ту нешто друго, што она и од саме себе крије.</p> <p>Писар се по 
 онда настави:</p> <p>— А ви, то је већ друго... вама требају многе школе.{S} Без тога не може  
ним људима... да нам бешчасте породице, другове...{S} А ми да ћутимо као рибе, да се не смемо м 
тку не иде од руке.</p> <p>Учитељ позва другове к себи у стан, ту одмах до цркве, и они, не сме 
ињем што је немирно, а оно се осврће на другове, као да и оно тражи ко је то немиран.</p> <p>—  
ад изиђоше у порту, по свршетку службе, другови се упознаше.{S} Месни учитељ је старији човек,  
>— Ха, па што се не кажеш, брате!...{S} Другови из гимназије, па се чине да се не познају.{S} Г 
 друг лута по селима и тражи часнике, а другови су му ту пред очима...{S} Оно до душе признајем 
 и он сад има кућу и жену и њему долазе другови на ручак...{S} Све баш онако, као код правих ку 
санцима и у исто време чује како јој се другови громко и весело смеју.</p> <p>»Какво зло, мисли 
ојко није добио премештај, то му јавише другови, који су се бавили у Београду.{S} Он слеже раме 
у зрело мисли«...</p> <p>И ови измирени другови, видевши колико су заостали, пређоше на посао и 
је научио са учитељима, то су му једини другови у срезу.</p> <p>— Кад ти заступаш жену, какву л 
>— Зар баш никад нисте знали за игру са друговима, шалу, забаве?...</p> <p>— Никад.{S} Ја нисам 
због неке увреде...{S} Истукоше ме пред друговима, осрамотише...{S} Директор наиђе и оштро ме к 
а кад саслуша шта је писар спремио оним друговима, он плану гневом и узвикну: </p> <p>— Животињ 
 брате ово је ваљано... овако са старим друговима провести који часак за трпезом, узвикну Влајк 
ре...</p> <p>После ручка вођаше се међу друговима жив разговор у учионици.{S} Веља седи крај ст 
ељке, јер она их је и хранила и појила, другог чега нису имали; она их је и неговала, као добра 
ко да брука, онда ћете дати оставку.{S} Другог излаза нема.</p> <p>Затим Веља стаде причати о о 
прегледати њихове радове, као да никога другог у школи нема.</p> <p>Писар се промешкољи, поглед 
о оно к’о вели: дај да бацим кривицу на другог, ако се може; боље нека бриде туђа леђа него мој 
оложена због овог Гојка, а можда и због другог чега, не зна ни сама,.. јест има још нешто, јама 
говорим што га знам...{S} Мене и сваког другог он би одјурио, а тебе неће, јер си му ти потреба 
осле подне иђаху низ потес, једно поред другог, учитељ и учитељица, али обоје беху суморни, заб 
ко стајаше пренеражен, као да је спао с другог света, не верујући ничему томе што сад бива, мис 
бутела пива. — Него да кажем ја да узму другог човека, кога младића.</p> <p>Стојану заигра обри 
а језика... једва чекају да чују што за другога...</p> <p>Љубица пребледе и готово се уплаши.{S 
и, нешто од зиме, а можда, а можда и са другога узрока...{S} Он погледа унезверена Гојка са они 
Чим устану, гледају да побегну једно од другога у школу, где су проводили целе дане, налазећи у 
е своје болове, сакривајући их једно од другога, старајући се обоје да се покажу што веселији.{ 
 па ћу лепо код једнога четвртком а код другога недељом.{S} Да живимо, брате!...</p> <p>— Нама  
рисног, чистог ваздуха.{S} Одједном, из другога, тесног сокака испаде пред њу Гојко, па како је 
дана Гојко је одвезе њену оцу, па се он другога дана врати, рекавши да ће предузети неки већи п 
 доћи тек крајем месеца, јер је почео с другога краја среза.{S} Тога истога дана дознали су и з 
 неком зебњом погледати час једнога час другога госта...{S} Ништа!...{S} И Љубица се нешто ућут 
 које се, окићено воћњацима, пружило по другој коси, а својом ширином допире до ливада.{S} Чоба 
еним очима и говорећи брзо, узбуђено: у другој гимназији разболи ми се газда.{S} Знао сам, ако  
ој, прљавој и сувој руци фамулусовој; у другој држаше међу прстима парче шећера, и то све с вел 
лагодејање.{S} Шта велите сад?!...{S} У другој години затекоше нас професори у кафани за картам 
 научио сам већ да радим сваке године у другој школи, па ми то изгледа као правило, а ово сад и 
шан окрене главу и гледа шта раде они у другој гомили.{S} Неки се окренуо сав к тој гомили, зав 
едње време и ручава и вечерава негде на другом месту.{S} Одједном шкрипнуше вратнице и кроз њих 
 о школском послу, или о кући, ни о чем другом. </p> <p>— Да ли да пошљемо на станицу за месо?  
гледаше пажљиво.{S} И опет она ни о чем другом не мисли: нема више ни бриге ни зебње; осећа да  
Него није то.{S} Опет они мисле о нечем другом, о чему неће да говоре преда мном... опазила сам 
ало је прозборити још коју реч са новим другом, али се он сувише ревносно занео око својих ства 
} Какав ће изгледати пред овим искреним другом овако са масницом на образу!...{S} Али се осећаш 
одно настављати досадашњи разговор а, о другом чему нису хтели говорити.</p> <p>Сиђоше у речицу 
довршено?{S} А знам, осећам да ће се то другом или трећом приликом све исказати.{S} Па онда?... 
е уме да се задовољи малим...{S} Живи с другом!{S} Па нека га, кад му се то свиди...{S} Нека он 
} Он беше сав, са целом својом душом, у другом, лепшем свету, у сјајнијем положају, који потпун 
а да су то само речи, да се то говори у другом смислу.{S} Ко ће разумети женску душу!...</p> <p 
ела, не осврћући се на заједања.</p> <p>Другом приликом опет увреба Гојка, и ако се овај непрес 
 је моја, да припада само мени и никоме другоме.{S} Нека страдам, нек се мучим, не мари... смо  
нарављу, учинила какво зло или себи или другоме.{S} Али она се још надала...{S} Мислила је да с 
S} И видиш, њих двојица не говоре један другоме ништа.{S} И то све Веља, он избегава...{S} Да о 
а вама говорим и гледам вас, а мислим о другоме...{S} Не могу, не задржавајте ме!...</p> <p>И о 
рижељкују у топлој соби, шапућући једно другому о љубави и срећи, а у то време дојурише сокаком 
та и стаде их купити и слагати једну на другу. .</p> <p>Гојко беше сав црвен, збуњен, отираше л 
вас све стоји... реците ми, поверите се другу...</p> <p>Она се диже са столице, раширених очију 
S} Рука дркће... дркће... она подмеће и другу...{S} Прсти се заплели... не може да намести кажи 
 која иђаше напред путањом, па одговори другу шапућући:</p> <p>— Баш сам то јуче и сам мислио.. 
о је имао много ствари, морали су узети другу, засебну кућу, подаље од школе, и ту Љубица стаде 
 Добро, добро... верујем.{S} Оном вашем другу из Брезовца реците да се чува од пандура...{S} То 
ко, него се овај простак подсмева њеном другу, те му одговори доста опоро:</p> <pb n="10" /> <p 
им гласом, трљајући лагано руке једну о другу. — Много сте погрешили, понови он, што сте верона 
 ни у мојој кући!... па готово истрча у другу собу, закључа се тамо и леже.</p> <p>Љубица је ду 
 се Влајко уми и опреми, она га уведе у другу, чисту собу, где на средини стајаше сто, покривен 
сар показа руком на врата која вођаху у другу собу, па затвори касу и оде кроз та врата.</p> <p 
и часовник у фијоку и понесе тамо и ону другу кутију, па одједном застаде и отвори је.{S} Из цр 
арочито бирам неразвијенију децу.{S} Е, друже драги, не једу се лубенице, док се копач добро не 
p> <p>— Хајде... чекам те...{S} Љубице, друже!...</p> <p>Она се изненади од тога гласа и стаде  
овај... </p> <p>— О, пријатељу мој... и друже!... она му сама пружи руку, коју он плаховито сте 
на збору.{S} Најпре се посвршаваше неке дружинске ствари, па после један учитељ поче држати пре 
 поправила, али она дошла некако сасвим друкчија.{S} Уозбиљила се још више, али је некако поста 
неком полусмешном збиљом и важношћу.{S} Друкчије и не бива: право из школске клупе, испод родит 
цкан.{S} Тек гледаћу да од сад буде све друкчије, да вас слушам — она нарочито удари гласом на  
оран скроман израз, ове живе очи говоре друкчије, веселије, ђаволастије...{S} И кад какав свену 
.. како то ви...{S} Некако то ви радите друкчије, живље.</p> <p>— Хм... кажем вам... поче он от 
живот...{S} А како је то све могло бити друкчије!...{S} Могли су се остварити сви они лепи снов 
ви на миру!...</p> <p>А Љубица и Влајко друкчије мишљаху...{S} Како који дан, они постају све б 
} И село јој је у тим сновима изгледало друкчије, светлије, и људи су били меки, добри, послушн 
ао, као да је све у реду, те није могло друкчије ни бити...{S} Он опажа како се Љубица мршти и  
 везани они осећаји; и гле, сад је опет друкчије: много обичније, познатије, као да се сад тек  
клета моја суровост.{S} Шта ћу, не могу друкчије.« И она склони своју дечицу за школу, рече им  
ома грубо и сурово, и ако она не зна за друкчији разговор очев.</p> <p>— Здрави су, здрави су.. 
е, ни звали«...</p> <p>»Па он бар да је друкчији!«...{S} Да је онакав, како је она замишљала св 
стаде мира у срцима њиховим и настадоше друкчији дани. </p> <p>Гојко опази да се у последње вре 
</p> <p>Појави се на прагу и Гојко, али друкчији, сасвим друкчији.{S} На њему лепо ново одело,  
азима, па јој се сад цео разговор учини друкчији, сасвим друкчији. »А ко зна?... помисли она са 
а ми нисмо за село: треба, са њима бити друкчији.</p> <p>Гојко се усуди да је погледа, али се о 
 на прагу и Гојко, али друкчији, сасвим друкчији.{S} На њему лепо ново одело, нов црн шешир, ко 
сад цео разговор учини друкчији, сасвим друкчији. »А ко зна?... помисли она са неком сумњом на  
је коло, а у средини стоји Гојко сасвим друкчији, достојанственији, па показује нешто једном де 
.. ух, све би друго лако, само да је он друкчији.« Тако мислећи стиже у свој стан.{S} Беше то п 
се страшна бура...{S} Сад јој је и отац друкчији, простији, ништавнији, а некад је мислила да њ 
тњи.</p> <p>— Честитам, госпођице, ново друство, викну неко иза њених леђа.{S} А, жестока посла 
ити, док се сасвим не издвоји из њихова друштва.{S} Пре недељу дана донео им је сам писар обома 
ажише сузама — да сам избачена из свога друштва!...{S} И они ме сви гледају са презирањем!{S} Н 
— Ни најмање.{S} Ја сам учествовао због друштва, а и због ручка, за који сам знао да ће се дава 
да се премишља куда ће сад...</p> <p>Из друштва се издвоји један младић, веома леп и отресит, к 
учитељица?!...{S} Хоће, хоће... знам... друштво не прашта лако непажњу према себи.{S} О, тешко  
> <p>— А кад ћеш ти једном да... у наше друштво? запита га Гојко, смешећи се.</p> <pb n="165" / 
.</p> <p>— Нећете нам, ваљда, покварити друштво.{S} Има времена и за одмор.</p> <p>Гојко, онако 
им лепим данима окупљаше се ово интимно друштво сеоских залудника, па се ту ћаска о свему и сва 
а, кад улази у друштво.{S} О, ала је то друштво неправедно!...{S} Па да ли ће ме довека презира 
а ствар код њега, кад улази у непознато друштво...{S} А она, гле, корача одважно, подигнуте гла 
: »изгрдила је ћату, а мене сама зове у друштво«.</p> <pb n="24" /> <p>Одједном их поклопи обла 
 n="155" /> буни се као ја, кад улази у друштво.{S} О, ала је то друштво неправедно!...{S} Па д 
:</p> <p>— Извол’те, господин учитељу у друштво!</p> <p>— Захваљујем, морам на посао.{S} Децо,  
ца, рикну протегнуто, па продужи пут за друштвом...{S} Олакшала је чежњу материнскога срца...</ 
учила на такав разговор; нисам бивала у друштву.{S} То већ није ништа.{S} Али после шта оно гов 
ла, па се само још осећа њено гигантско дрхтање, као последњи уздах пред тешким сном...{S} Све  
 вратнице и одмах закачи кључаоницу.{S} Дрхташе као у страховитој грозници, срце јој лупаше жив 
то, и чича изиђе покуњене главе.{S} Она дрхташе сва, као у грозници, не знајући ни сама да ли ј 
 Љубици, а?!... дрекну он грозно и лупи дршком од камџије по актима.</p> <p>Гојко стајаше, прен 
оловања.{S} А он је, морамо признати, у дубини душе сматрао гимназију као нешто веома велико, н 
ника, хоће напред и све напред, и ако у дубини душе осећа неко хладно вејање, неку злу и кобну  
о како јој широка леђа нагло одскачу од дубока дисања...</p> <pb n="80" /> <p>Кад се сврши школ 
{S} Погледа око себе, као да се буди из дубока сна...</p> <p>»Што је то легла на сто?{S} Гле, п 
ну, зачуди се јамачно шта га то буди из дубока размишљања, па махну репом живо, трже се и струг 
и очи у неодређену даљину, па се дали у дубоке мисли.{S} Нека тешка слутња обладала је њима од  
ти... ничега, ничега!...{S} Само вечни, дубоки, непроменљиви мир исписан је на њему и само једн 
из правог сна, као да је до сад спавала дубоким уморним сном...{S} Скочи са столице, намршти се 
 Гојка, који иђаше гледајући пред ноге, дубоко занесен у мисли, па се и сама опет занесе мислим 
нда није било ништа, изговори он то, па дубоко уздахну и обриса руком чело, по коме се накупиле 
 не знам.</p> <p>— Ах... уздахну Љубица дубоко, осврћући се око себе, не знајући шта да ради. » 
ве руке са оштрим ноктима и забодоше се дубоко у месо...{S} Разлеже се врисак по соби...{S} Пис 
ица изиђе за децом.{S} Стаде на прагу и дубоко удахну свеж ваздух.{S} Лице јој се изменило, као 
ва докотура до прве клупе, паде на њу и дубоко предахну.{S} Погледа око себе, као да се буди из 
еља.</p> <p>Старац се узврпољи, уздахну дубоко, као да му откидају парчета жива тела, па кроз п 
 ништа више не тиче овај свет и уздахну дубоко...</p> <p>— Осећало је срце моје да ти велику му 
гледавши још једаред Гојка, који беше у дубоку заносу, изиђе из собе и оде.</p> <p>Љубица опет  
би до капетана... па седнем онако у ону дубоку наслоњачу, притиснем дугме... зврр... улети жанд 
азда је одевен као да ће на сабор, пуши дуван господски на муштиклу »од пене«, носи чешће ципел 
едан лесковак, што стајаше прислоњен уз дувар, јер се уверио да га мрзе орловички пси.{S} Па ка 
мо за то, рече кмет, гледајући окречене дуварове.</p> <p>— Прво запишите рачунаљку; без ње не м 
ма, на прозору беле платнене завесе; на дувару обешена цела гардероба и покривена чистим застир 
е стаде брисати <pb n="29" /> марамом и дувати уснама, као да је неки велики терет носила.{S} И 
о, као што гледа болесник у врућици.{S} Дуваше оштар, влажан ветар, и она подиже обе руке, па м 
.{S} И дечица треба да се одморе добро, дуг је пут, а и ви.{S} Па да се упознамо...{S} Ко зна к 
ељица, као и ви...</p> <p>И сад настаде дуг, речит монолог, у коме се излише најодсуднија увера 
> <p>Стојан утрча; лице му помодрело од дуга стајања на зими, али се у очима чита нека јака мис 
ријатно расположење, које наступа после дуга успешна рада, па сад не може довољно да се наговор 
човек сит да се надише!...</p> <p>После дуга путовања, стигоше цркви.{S} Служба већ почета, те  
учевне и оне наше конђаре.{S} Је ли њој дуга коса!...{S} Ехеј-хеј!...</p> <p>Међутим на пољу пи 
оцену, намршти се и превуче руком преко дуга чела, као да одгони какву напаст од себе.{S} Кад к 
у младолико, сасвим бело, нос погрбљен, дугачак, а бркови танки жућкасти; по образима и бради и 
ши капу и наслонивши се обема рукама на дугачак штап, који му допираше до саме браде.{S} Шта је 
ном старицом, која се, ослањајући се на дугачак штап, удаљаваше све више и више, док се сасвим  
та ради.{S} Још далеко виђаху се његове дугачке руке, како се дижу к лицу, па онда се спусте и  
ело му беше несразмерно развијено: руке дугачке, допираху до колена, ноге кратке са наврнутим с 
ија свод небесни, видите у густој магли дугачке планинске венце... од тих венаца дижу се ближе  
ј загушљивој соби, гледајући несвесно у дугачке пукотине, које су се отегле по тавану и преврта 
у крпама?...{S} И Стојан се огрће неким дугачким гуњем, крије оно под гуњ, замеће мотику и журн 
се онога... рече он смешећи се, онога у дугачким кошуљама...{S} Трпковића, што удари директору  
 врху иконостаса.{S} Учитељ отегао неку дугачку песму, па све <pb n="72" /> сеца гласом, узвику 
 пута отомбољиле своје танке и необично дуге прутасте гранчице, понамештале се дугорепе свраке  
љски, весело...{S} И кад он доврши свој дуги монолог и стаде брисати руком лице, она му опет уз 
ремити што за вечеру? прекиде му учитељ дуги монолог.</p> <p>— За вечеру? како не, што год хоће 
им аферама и ноћним шетњама.{S} На овим дугим лепим данима окупљаше се ово интимно друштво сеос 
ера писар, лупкајући камџијом по својим дугим чизмама.{S} Рече нешто Стојану, који дође пред ње 
ореножуту боју; висока и отегнута чела, дугих спљоштених образа, црножутих страшљивих очију, ко 
.{S} Извади је, али не може да притисне дугме, да је отвори.{S} Руке му врдају, а у прсту нема  
онако у ону дубоку наслоњачу, притиснем дугме... зврр... улети жандарм...{S} Зови ми... хм.. ко 
} Цело лице му имађаше израз заплашене, дуго гоњене, уморене звери, која се одједном нашла међу 
о.{S} Одједном се загледа у Гојка дуго, дуго... па јој дође да врисне од бола.{S} Побегне у шко 
разјари...{S} А после газити, газити... дуго газити, до уништаја...{S} Да, али он то не може из 
им најтајнијим жељама и помислима...{S} Дуго је времена прошло тако.{S} Смркло се одавно.</p> < 
 красна домаћица, само те то не држи за дуго, него наиђе нека луда, јогунаста даска, па човек д 
ој мило што се Веља одобровољио, јер за дуго време није јој се хтео никако јављати.{S} И то је, 
ма, <pb n="33" /> који се код почетника дуго задржава, над, ким се они смеју и ако су њиме прож 
а много.{S} Одједном се загледа у Гојка дуго, дуго... па јој дође да врисне од бола.{S} Побегне 
о постајати обичан, као што то бива кад дуго разгледамо какву ствар, нарочито украс.{S} Кренула 
ад се исплака, опет се замисли и остаде дуго тако као окамењен...{S} Мисли лете, све горча за г 
ри Гојко мало увређеним гласом и остаде дуго на том месту, гледајући за њом.</p> <p>Прилазећи с 
е се опет, па се расташе.{S} Стајала је дуго на отворену пољу, гледајући тужно за погрбљеном ст 
 јој се нешто преокренуло... мислила је дуго, па одједном осети како јој се увуче у душу некакв 
акључа се тамо и леже.</p> <p>Љубица је дуго премишљала шта да ради.{S} Како би било да окрене  
Мора га избегавати...{S} И онда настаје дуго, вечно, бескрајно страдање, без иједнога срећног д 
пази; може те отети...</p> <p>Љубица се дуго осврташе, уплашена, не знајући шта би му могла рад 
тра студен бије по лицу. »Ваљда ме неће дуго држати?...{S} Смрзнућу се.{S} А ако ме оставе да п 
Младић се осврте и погледа је пажљиво и дуго... разгледа је добро, па мотрећи на непрестану про 
уздање...</p> <p>А он је мислио много и дуго, претурао се по кревету целе ноћи, устајао и ходао 
м уз то мило сухо тело и ћутати, ћутати дуго, вечно... ћутати и сећати се срећнога и безазленог 
 припаде к њеном лицу и стаде је љубити дуго, бурно, сумануто...</p> <p>— Ето, моја!... моја!.. 
ога Пере за ово који дан.{S} Неће ти он дуго ту вршљати, не бој се.{S} Печени смо и ја и он...{ 
еба и њему што рећи, да је незгодно ово дуго ћутање, па се обрте сапутници:</p> <p>— Видите там 
ила часовник на груди, пошто га је прво дуго обртала и посматрала; већ му је проучила и разглед 
тако?{S} Зар још није умрла?...{S} Тако дуго!...{S} И њему се чини да хода тако по дворишту пун 
 најдражи идеали...{S} Све, што је тако дуго стварала у сновима, чиме је најрадије душу младу н 
, али су је деца, мокрим крпама, у току дуго година, тако изрибала, да се црнило виђаше само по 
вен накит.{S} Застадоше јој очи на њему дуго...{S} Она га придену у косу, па приђе огледалу, да 
.</p> <p>— Хоћете шљива? рече она после дугог ћутања и гледања, па му пружи из руке неколико ко 
ли су и за Перу писара, да је осуђен на дугогодишње заточење. <pb n="158" /> Довољно узрока за  
а... зелени сто...{S} А онај на врху, с дугом раздељеном брадом, сед, достојанствен... ала је н 
 дуге прутасте гранчице, понамештале се дугорепе свраке и по нека врана, опустиле крила, отвори 
о свет, саломљен и смрвљен под тешким и дуготрајним ударцима судбине, измучен и тешком болешћу  
 он, пришавши ближе Гојку, разгледајући дугу, црвену масницу.{S} Глас му задрхта од узбуђења.</ 
{S} Гледаћу, чим примим плату.{S} Знаш, дужан сам мало...</p> <p>— Па кад дођете к мени, разгов 
во у груди — нећу у леву страну, нек се дуже мучи.{S} Па онда мазнем преко носа: фик! а нос у т 
осадан... мислила сам полудећу, ако још дуже са њим поживим.{S} И сама се чудим како то одједно 
 О, како је дивно! узвикну Љубица после дужег ћутања и посматрања. — Овде треба често да излази 
 испиту дођоше им Веља и Аксо.{S} После дужега пропитивања нађоше, да је Љубица врло мало прешл 
из Брезовца«..{S} И Гојко развукао уста дужином целе вилице, смејући се призору, кад Веља уђе и 
 и количина трошка на гозби одређује се дужином времена, проведена »на влади«.</p> <p>Дође још  
та којима се бол и ватра пружају, онако дужином... то је извесно пруга, масница преко целога об 
, затим се котурови стадоше растезати у дужину, стварајући све веће, разноврсне слике.{S} Одјед 
 зло, видим...{S} Да апсим, ни крива ни дужна човека, и то сад баш, пред промену.{S} Могу и одг 
} И шта би је упућивало на тај корак? — Дужност, заклетва верности мужу, правила морала...{S} О 
<p>— Кад ти заступаш жену, какву ли она дужност сад врши?... рече он Вељи, смејући се.</p> <p>— 
 стају велика напора: </p> <p>— Моја је дужност да гоним разврат и неваљалство из школе, а што  
дили с мојом децом...</p> <p>— То ми је дужност, прекиде је Гојко оштро, гледајући у страну.</p 
/p> <p>— Како?...{S} Напротив! то ти је дужност.</p> <p>Било је већ доцкан кад се Гојко диже и  
 он сазнаје, да би имао право, па чак и дужност да то учини.{S} Али се то све заврши оним стере 
је осећањем ишао први пут на своју нову дужност!;...{S} Колико је ту помешано милине са неком п 
витељ школе орловичке, упућује на своју дужност.</p> <p>Опет се продужи разговор.{S} Учитељ опа 
 ти донесем златан часовник... двадесет дуката сам га платио...{S} Ономад сам га купио за тебе. 
хода, па да сведемо рачун.{S} Не сме се дуље чекати, јер кад дођу они, па заседну, неће ме мину 
а зелена крушка...{S} Опружише вратове, дунуше снажно у прашину и покупише лишће и крушке...{S} 
, вију се чардаклије по некој усамљеној дуњи или шљиви, а из те ниске зелене густине издвојио с 
ад се врне кући на одмор, она га сачека дурновито, прекорно.</p> <p>— Тако... скоро ћеш и забор 
 Је ли то изгубљена љубав, или је какав дух са онога света дошао да гледа њено страдање, пропас 
ено чуђење.{S} Обоје осећаху како им се дух отреса овог свакодневног ситничарства, па тежи неку 
 пространством, па га, као оно свемоћни дух, задише својом величанственом бескрајном вечношћу.. 
и, која ће планути још јачим жаром, чим духне лагани поветарац?...{S} Младост је силна; она лак 
<p>Веља уђе ћутећи, осврте се по соби и духну носем.</p> <p>— Пхи, како можеш у овом смраду?... 
 нас не спетљају обоје, па... пхи! и он духну преко руке, па уђе у кућу.</p> <p>Брзо изиђе отуд 
м.{S} Нестаде јучерањих себичних мисли; душа оживе новим животом, као и ово сунце, што огреја б 
рце јаче закуца кад се сети тих дана, а душа се занесе у слатким сновима...</p> <p>Писар и Љуби 
цркви, и она помишља да то мирише божја душа.{S} И гле, то исто сада!...{S} И пламичак пред рас 
 наћи ће чича Стојан сенца... мирише ка душа да заспиш к’о јање.{S} Јес’ братићу!... </p> </div 
аше с прозора. — Онакав човек!... онака душа!...{S} Али ти си гледала на лепоту...{S} Шта ћу ти 
нуо на њену ропску преданост.{S} Женска душа не тражи смисла, ни логике у догађајима и жељама,  
е и њен...{S} Ту су јој све мисли, цела душа...{S} Деца одговарају: по неко већ схватило добро  
им погледом, који јасно казује, да њена душа не учествује у раду.{S} Стојан је нешто запита или 
егова сестра, па ваљда ће се наћи добра душа да и њој помогне...{S} Чуди се како је рђаво проту 
алеку недогледу, показујући јасно да је душа успавана, да је срце обузето тврдом леденом кором. 
у кад само срце игра у мени, сама ми се душа весели...{S} И свега овога не би било... и овај се 
сети, да јој је сваки делић тела, као и душа, прожет овим заносним осећањем...</p> <p>Па зар он 
брилијантима...{S} Свега, свега што вам душа зажели, све ћете имати.</p> <p>Љубица се већ почел 
и има под својим туторством многе младе душе.{S} Груди се надимају од жудње, срце куца јаче и в 
осматрати.{S} Учини му се да се из саме душе његове појављује нека сила, која га снажно гони у  
се то развиђа, расвањује... или са њене душе нестаје мрака?...{S} Што ближе прилази кобном мест 
не, сенка...{S} Оборене главе, помућене душе враћа се невољница у своју ћелицу и угушује бол те 
у зебњу у души?...{S} Зашто поврвеше из душе читава јата наде и заносних снова?...{S} Зашто јој 
.{S} А он је, морамо признати, у дубини душе сматрао гимназију као нешто веома велико, непостиж 
оће напред и све напред, и ако у дубини душе осећа неко хладно вејање, неку злу и кобну слутњу, 
ругови су му ту пред очима...{S} Оно до душе признајем... некако ми је, знате, незгодно било; ц 
мерну сласт у овом новом чаробном стању душе, и она се не смири док не осети, да јој је сваки д 
Љубица се толико измучила, толику борбу душевну издржала за ово кратко време, да већ беше малак 
!...{S} Зубе ти лолама!{S} А гле, немаш душека!{S} Ништа, наћи ће чича Стојан сенца... мирише к 
а озго уседнем са женом и дететом, а за душему привежемо козу, па терај!...{S} А вама се, видим 
м по један део његова тешког бола, а на души му оставља тихо, пријатељско саучешће у тузи свога 
} Мисли лете, све горча за горчом, а на души се слажу неки страшни осећаји, који би све уништил 
 зна?... помисли она са неком сумњом на души: можда је ово претварање...«</p> <pb n="59" /> <p> 
оли, чупајући себи косе и плачући.{S} У души јој беше и бола и срџбе и стида и гнушања страшног 
е, отклања ону досадну зебњу и ствара у души расположење, срећу...</p> <pb n="90" /> </div> <di 
и јој срце за чим жуђаше, нити јој се у души рађаху какви осећаји, само мутан поглед блуђаше по 
овољно смелости и одлучности за то, и у души му још јаче закипе и гнев и злоба <pb n="107" /> н 
а вечни непробојни мрак... и око ње и у души самој.{S} Нити се што види ни осећа, само трчи нап 
И једнако се само оно јавља и трепери у души, заклањајући собом све: и мисао, и суђење, и друге 
 могао мало расположити и угушити јој у души оне страшне црне мисли, од којих се живо срце леди 
на одједном осети неку пријатну зебњу у души?...{S} Зашто поврвеше из душе читава јата наде и з 
ти човека...{S} А ти није требало сама, душице...{S} Ах!... и он се дохвати обема рукама за гла 
 љушкај и буди задовољна...{S} А ја ћу, душице, све да трчим, тамо-амо... да скупљам где год им 
 пропаст и страдам, горко страдам...{S} Душице, чујеш ли ме, кажи само једну реч...{S} Кажи да  
и ћути?...{S} Да се не уплаши!</p> <p>— Душице, не бој се, не плаши се... ја сам видео, све сам 
<p>— Та... онако...{S} Једнако ме гледа душмански.{S} Не може да заборави онога...{S} Сваке нед 
ријих учитеља, да целе године туку децу душмански, а на испиту деца весела, смеше се на учитеља 
трзаше.{S} Он беше сав, са целом својом душом, у другом, лепшем свету, у сјајнијем положају, ко 
љиво осећање и предаде му се сва, целом душом својом, не знајући ништа више ни за свет, ни за н 
ло.{S} Данас је ишла са чистом и ведром душом, са оним истим сјајним идеалним мислима, којима с 
 још више црну слутњу, која јој обузела душу.{S} Одједном, у сред рада, учини јој се да чује са 
амо да се види да она још руча.{S} А на душу пада све већи терет, све љући бол...</p> <p>»Иду с 
 срце и наведе му неку зебњу и страх на душу; али он одгони од себе све те мисли само једном, ф 
иђаше овај прекоран поглед, који сажиже душу као огњем...</p> <p>Опет се отворише усне самртник 
о стварала у сновима, чиме је најрадије душу младу напајала, почиње се ружити, растурати...{S}  
не верујете... а ја би за вас... све, и душу моју и будућност и све, све бих вам дао...</p> <p> 
ога што му је испуњавало животом срце и душу.{S} Укратко, он осети да му је Љубица, поред <pb n 
 довољан је да раскрави залеђено срце и душу да развесели.</p> <p>Школа се крену.{S} Напред иђа 
сећа он...{S} А ономе јаднику знала сам душу као своју; све му се могло на лицу прочитати...{S} 
обладала је њима од јутрос, притисла им душу, стегла срце, па их тако држи, мори их без престан 
ше, одајући велики бол што је притискао душу...</p> <p>— Да презирем?... узвикну Гојко, дркћући 
учитељском животу, обузе нека плашња, у душу се увуче нека суморност, и она задрхта.</p> <p>»Шт 
сати и навуче му се жалост на срце, а у душу уђе тешко нерасположење.{S} Ни сам не зна, да ли о 
 од њихове монотоне песме, која улева у душу неку сањиву зебњу.{S} Тамо, на врбама, кратким и с 
, па одједном осети како јој се увуче у душу некакво ново страшно осећање...{S} Оно само трује  
а видим крај!...{S} Зашто не могу бар у душу да му завирим, да видим шта има <pb n="193" /> там 
чедна детиња осећања, која се улевају у душу још мајчином храном, почеше се бунити, али их пост 
иде кући.{S} Нећу да га узимам на своју душу, викну кмет љутито.</p> <p>— Добро... него знаш... 
другом смислу.{S} Ко ће разумети женску душу!...</p> <pb n="44" /> <p>После пређе разговор на п 
редане и заљубљене жене ствара демонску душу, која само о злу мисли.</p> <p>Ужасна ли је женска 
рач опазиће из очију му праву сањалачку душу, која живи више маштом но разумом.{S} Тело му беше 
 И сад се живо сећа тога осећања, па му душу обузме слатка топлина.{S} И све тако лепо беше, до 
ако, као да би хтела завирити му у саму душу.{S} Али се одједном трже, намршти се, дође јој одв 
а и успављује занесену, љубављу очарану душу...{S} Да, она љуби!...{S} И љуби првом, страсном,  
/p> <p>— Ја, братићу, умори ’ваку добру душу!...{S} Хоћеш ли да зовемо доктора?</p> <p>— Зашто? 
ви, могла сам савити гнездо, у коме бих душу одморила и познала праву срећу.{S} А ово... зар је 
де, рече Гојко, плашећи се.{S} И куд ме ђаво наведе да је дирам!</p> <p>— Није требало, одговор 
 мушки лик црњи од пакла, одвратнији од ђавола.{S} О, кад би га само могло нестати!...{S} Она о 
 тог тренутка постаде јој Гојко црњи од ђавола, страшнији од пакла...{S} У њој се породи страшн 
ати у женско!...{S} Бежах од њих као од ђавола, као да ће ме један поглед њихов сатрти.{S} Шта  
 и траваре у целом округу... свакога ти ђавола зна!...</p> <p>— Нађи ми старо одело... треба за 
осећања, али се одмах умири.{S} Некакав ђаволаст, детињи осмех пређе јој преко усана и она баци 
ове живе очи говоре друкчије, веселије, ђаволастије...{S} И кад какав свенуо старац погледа у о 
 његове ледене руке и гледајући га оним ђаволастим погледом, којим обично гледају заљубљене шип 
мешећи се весело и гледајући га лукаво, ђаволасто.</p> <p>— Не бежим... нисте ми... противни.</ 
 учитељ? запита она и погледа га некако ђаволасто жмиркајући.{S} Он смотри тај поглед па се још 
то ћу ви рећи, брате, јесу и ови удовци ђаволи, кад се ожене!...{S} Научило, знаш, да мења... к 
ељ и Милица, одговори Богосав, и некако ђаволски кресну оком и насмеја се.</p> <p>»Милица... от 
ма, одговара председник, смешећи се.{S} Ђавоља посла ови рачуни!</p> <p>— А хоће ли бити што на 
о соби, мрштећи се и мислећи. </p> <p>— Ђавоља посла! настави Веља.{S} И како их не би срамота, 
 поред прозора промакне по неки старији ђак.{S} Људи почеше долазити.</p> <p>После пола часа за 
 леђа другарева...</p> <p>— Има ли који ђак међу вама?</p> <p>— Еве... овај, пружише деца прст  
о, а они се наместише на дну школе, иза ђака.{S} Радио је са првим разредом, други писаше, а тр 
а мене скочише у школи два најодраслија ђака.... због неке увреде...{S} Истукоше ме пред другов 
 волим, одговори учитељ и скрену очи на ђака, који му прилажаше.</p> <pb n="3" /> <p>Његов озби 
ред собом Драгутина, једног лепушкастог ђака Учитељске Школе, који је становао у истој кући и р 
ред, а учитељица иначе нема велики број ђака!...</p> <pb n="76" /> <p>Љубицом овлада зебња; ста 
х, ни какве су учионице, ни колико имам ђака...{S} Да ли је спремљено све што треба <pb n="12"  
один управитељ да му пошљете оних девет ђака.</p> <p>Љубица диже главу и погледа га зачуђено. » 
сан страх.</p> <p>— Да узме ваших девет ђака... да има и он први разред.{S} Хајдемо у школу, да 
цна је моја, а кметови спремили педесет ђака.{S} Неће моћи сви стати.</p> <p>— Стаће... може и  
рицу, па онда да имамо обоје по педесет ђака«.{S} Она је још и тада сазнавала да би то било неш 
она се нешто разговарала са њим о броју ђака, па онако у шали помену, како Гојко има мање деце  
 молите.</p> <p>Она ступи међу гомилицу ђака, који оставише игру и окупише се око ње.{S} Хтеде  
д онога« и са тим сећањем на деветорицу ђака појавише се у њој сећање и на све оно, што је у ве 
е децу по дворишту.{S} Неколико његових ђака приђоше к њему.</p> <p>— Јесу ли сви дошли? запита 
ало сваке године само по десетину нових ђака, па се нису ни узимала деца из инокосних кућа, а с 
вараху на јектенија десетина одраслијих ђака.{S} Гојко стаде за певницу, али пошто не имађаше г 
ки одбор у школи и поче да уписује нове ђаке.{S} У ходнику и дворишту пуно људи и жена и свако  
устила своју децу кући и он пусти своје ђаке, па се завуче у своје прљаво сопче, у коме беше се 
ки терет носила.{S} И Гојко пусти своје ђаке, па јој приђе, смешећи се:</p> <p>— Шта... не иде  
у лончићи за малу децу, а не за онолике ђаке.{S} Она се опет врати женама, где беше гомилица но 
 по неки слободнији одвојио се уз старе ђаке и слуша шта они говоре о новом учитељу.{S} Љубица  
.{S} Ево учитељице, видиш, па она тражи ђаке...</p> <p>— Носи ти, Вуксане, за то пешкеш твом си 
, а један довикну:</p> <p>— Бијеш ли ти ђаке?</p> <p>— Бијем неваљалце, а добру децу волим, одг 
уђено.{S} Гојко се врати у школу, пусти ђаке, па стаде ходати по дворишту, стресајући се од хла 
е благ тон. — Кад год ја што кажем коме ђаку, он одмах треба да устане, па да ми стојећи одгова 
ше на ливаду.</p> <p>— Жив био, рече он ђаку, који му приђе руци. </p> <p>Је ли ово Орловица?</ 
/p> <p>Гојко иђаше по школи замишљен, а ђаци му нешто писаху.{S} Кад угледа њих двоје, он се тр 
су они што не долазе никако, одговорише ђаци.</p> <p>— Уређујте се, скомандова, он па сиђе на д 
ће они... о чему то говоре?...{S} Какви ђаци... коме они требају?...{S} Аха, знам... то је од о 
 другим разредом, јер то су само његови ђаци, и причати с каквим ће уживањем да ради ове године 
 је:</p> <p>— Како вам се допадају нови ђаци?</p> <p>— Дивљаци.{S} Као да нису до сад видели чо 
азао господин управитељ да ће сутра сви ђаци ићи у цркву.{S} И ви да се спремите да, идете са в 
 томе како су провели лето.{S} Љубичини ђаци већином су до сад чували овце и говеда, а међу Гој 
бом, госпођо, што ће нам то!{S} Кажи ти ђаци нек ти донесу по торбицу ораја (сад се баш крљушта 
 земљу, час на вратнице, куда пролажаху ђаци, па се опет полако крену.{S} Љубица пође за њим.</ 
јасно, не гледајући никога, па се обрте ђацима и стаде прегледати њихове радове, као да никога  
е сунце изгрејало, а двориште се напуни ђацима.{S} Гојко и Љубица одвојише свако своју децу, па 
срећни дан, кад ће овако исто са својим ђацима ићи.{S} Па ето, дође и тај дан!{S} Неумна, она ј 
ише деца прст на једнога.</p> <p>— Оди, ђаче, овамо; оди, ја сам учитељ.</p> <p>Деца се зачудиш 
ма сасвим друга: до јуче бедно ништавно ђаче, а сад државни чиновник!...{S} Хтеде ређати још др 
што се једнако обрћеш? запита она једно ђаче, које јој паде у очи као несташно.{S} Сва деца из  
} Она помилова по глави неке слободније ђачиће; један се измаче испод њене руке и стаде се плаш 
 Драгутин.{S} Тада се заче прва и права ђачка љубав, која је трајала и свршила се исто онако, к 
а се исто онако, као што се све сличне »ђачке болести« свршују.</p> <p>Срећно детињство, красна 
 прага, он се осврте и погледа је онако ђачки...{S} Она обори главу стидљиво, а он је полако об 
задовољно, сећајући се неких ситница из ђачког живота.{S} Љубица се досети овом смеху, па чим с 
е Гојка, сећа се неких смешних сцена из ђачкога доба, и тако умешно води разговор, да се Љубици 
<p>— Оди овамо, господине учо, викну га Ђокић, седећи у прочељу.{S} Нема ту сад ни цвоњка, све  
ре, па после да те гоне полицајци, жури Ђокић председника.</p> <p>— Полако, море, чекај...{S} З 
S} Тек је трећи дан од промене, примети Ђокић.</p> <p>— Шта се будиш, море... ком га везеш? одг 
е свеједно: био му на врату ја или онај Ђокић, одсече председник.{S} Него ти, Богосаве, пожури  
ствари које се врше пред сеобом.</p> <p>Ђокић, првак противничке групе, дошао к судници, весео, 
ти за ту свадбу, те окумише председника Ђокића.{S} Веља још горко прекори Аксу што се примио ча 
 сељанима.{S} Ћата погледа масним очима Ђокића и спрема се за дворбу.</p> <p>— Гледај, бре, нем 
 му, гледећи га право у очи:</p> <p>— У Ђокићевој њиви!...</p> <p>Он се осетно трже и одједном  
азећи све ближе њему.</p> <p>— Ено их у Ђокићевом кукурузу... под оном крушком на средини...{S} 
оном крушком на средини...{S} Знаш њиву Ђокићеву... чим се изиђе из села, одмах десно...</p> <p 
ичке задруге.{S} Непрестано је трчао са Ђокићем до Београда, Смедерева, ишли су по селима, где  
леда око себе, по поду беше само сточно ђубре.{S} Озго са крова зјапи широка баџа, кроз коју пр 
 своје прљаво сопче, у коме беше сена и ђубрета довољно.{S} Он и Стојан слагаху се добро, а пос 
ав распасти, иструнућеш у овом смраду и ђубрету. — А ти, какав си момак! обрте се потом Стојану 
едмета?</p> <pb n="138" /> <p>— Онда... е онда беремо кожу на шиљак!... узвикну Веља, смејући с 
 је до сад могао један отаљавати!...{S} Е али ревизор летос договори се са пређашњим одбором —  
рипита за школу, а они: »одбегла«...{S} Е нека виде да није, и да не треба тако брзо каљати чов 
анаест, као за господин Драгољуба...{S} Е, трнићу, нећемо тако.{S} Па шта ћемо кад ти ноћас, бр 
— Ха, методика... прекиде је учитељ.{S} Е богме овамо ћете морати много што шта против методике 
а нарочито бирам неразвијенију децу.{S} Е, друже драги, не једу се лубенице, док се копач добро 
најући шта би још могао рећи. </p> <p>— Е па деде, за срећна познанства! подиже писар чашу, дод 
, коњу...{S} Тек за нас згода!</p> <p>— Е, а кад дознате да иде који од педагога, што цеди из с 
 сасвим се тргла... сасвим!...</p> <p>— Е добро, добро...{S} Збогом! и капетан га пропусти пред 
ојком, тако је сад са мном!...</p> <p>— Е, синко...{S} Говорила сам ја теби онда, рече јој мати 
<pb n="5" /> <p>— Како сте?...</p> <p>— Е, па добро нам дош’о, господине, рече један крупан деж 
је благословио наш састанак...</p> <p>— Е, зар већ!?... узвикну Веља.{S} Сви прснуше у смех и п 
.{S} Има времена, други пут...</p> <p>— Е онда до виђења.{S} Лаку ноћ! рече она и климну главом 
може све да иде као по лоју...</p> <p>— Е доста, изађите сад мало напоље, рече Веља деци, па се 
ре, толико ћемо сад и ми вама.</p> <p>— Е, не можемо тако.{S} Ми смо владали само девет месеци, 
еке изразе шаљивим напоменама.</p> <p>— Е брате, баш то нисмо знали, рећи ће једна полугласно,  
 је он већ годинама међу њима.</p> <p>— Е брате ово је ваљано... овако са старим друговима пров 
 је већ увидео куд овај смера.</p> <p>— Е сад ако хоћете да се мало прођемо, и бар да ме том пр 
 нек вам затвори обадве школе.</p> <p>— Е, моја госпођо, ко би онда смео жив изићи капетану пре 
ове недеље, док је лепо време.</p> <p>— Е сад нам можете показати како ћемо наћи пут за вашу шк 
је ко гођ и њему да што учини.</p> <p>— Е не бригај.{S} Ако то извршиш како ваља, и њега ће дру 
ћи неко, ко пази на те ствари.</p> <p>— Е, јесте... сви се муче са тим...{S} Оно »насуштни«!..< 
 слушаше, мораде га прекинути.</p> <p>— Е сад ви нама да дате један савет, јер зато смо управо  
»примедбу« на данашњи догађај.</p> <p>— Е, ти си се ту згунторила... нећемо тако, братићу, да м 
рали се ка говеда пред олујом.</p> <p>— Е?... зачуди се Гојко, и подиже главу.</p> <p>У том се  
но, рече он, задуван и уморан.</p> <p>— Е, кад ће пре!{S} Тек је трећи дан од промене, примети  
...{S} То би било страшно зло.</p> <p>— Е, госпођице, ви сте тек изишли из школске клупе, а ми  
што знам да је имаш бесплатно.</p> <p>— Е, немој баш тако, братићу.{S} Имамо и ми по нешто, и а 
 Љубичиној руци и попрска сто.</p> <p>— Е положила си испит за домаћицу.{S} Алал ти вера!...{S} 
 и ти сањао пред свадбу своју.</p> <p>— Е, ја нисам ништа сањао, рече Веља.{S} Биле су кратке л 
но, а капетан се окрете Гојку.</p> <p>— Е, сад вас молим да ми опширно испричате све догађаје,  
твари. — Жалите јамачно и сад?</p> <p>— Е, не могу довека жалити... свему има краја.{S} Мислите 
p>— Има ли који ђак међу вама?</p> <p>— Еве... овај, пружише деца прст на једнога.</p> <p>— Оди 
оз два три дана са златним часовником. »Евине су то кћери, хеј море!...{S} Кад угледа злато...  
у отуд од некуд од срца... </p> <p>— А, ево мог стана, узвикну Љубица, дигнувши главу.{S} Да је 
ађих учитеља и две девојке.</p> <p>— А, ево нам младожење, прекиде Веља живахан разговор, и рук 
икована по пола часа и више.{S} И сада, ево, стоји као опчарана и једнако обрће и посматра часо 
{S} Ево како се бојим твога шарабатања, ево гледај...{S} Министров потпис...{S} И он доиста пок 
да намести кажипрст на обарач...{S} Ха, ево!...{S} Вуче... обарач се покрену и чини јој се заст 
о још није мрак, види се!...</p> <p>Ха, ево њиве!...{S} Полако само... тихо као сенка...{S} Рас 
 на ситна парчета. — Ево и твоје тужбе, ево гле... па и њу сву иситни на парчад, баци те комади 
па их стаде бесно газити.</p> <p>— Ево, ево гле... животињо!... јеси видео ко је Пера писар!... 
држати до краја...{S} Оно је већ дошло, ево га!...</p> <p>— Где је учитељ!... говори, не мучи м 
оплина...</p> <p>— Аха, понео сам га... ево!...{S} И писар, дркћући рукама и тресући вилицама,  
да, гледа...</p> <p>»Сад ће да плане... ево, тек што није...{S} Прво ће њега у леђа, па у мене. 
 да гледа њено страдање, пропаст?...{S} Ево га ближе... још ближе...{S} Гојко!!...{S} Исто онак 
сад одмах са мном у срез, зову га...{S} Ево и позива.</p> <p>— Хм... <hi>он</hi> се потписао, ш 
рок свему... он треба и да страда...{S} Ево и њега!...</p> <p>Чим се затвори двориште за Милицо 
пакости, а после бежиш као стрина...{S} Ево како се бојим твога шарабатања, ево гледај...{S} Ми 
х, проклете ноге, издају... баш сад.{S} Ево га унутра у кући.{S} Звера око себе и види насред к 
кућа, а сад нам треба нових педесет.{S} Ево учитељице, видиш, па она тражи ђаке...</p> <p>— Нос 
 се што овакав путник пита за школу.{S} Ево је, брате... право на ову капију.</p> <p>Путник га  
, па га онда поцепа на ситна парчета. — Ево и твоје тужбе, ево гле... па и њу сву иситни на пар 
.{S} Даће ваљад’ и сад тако...</p> <p>— Ево ти грош, па купи и спреми.</p> <p>Чича изиђе весео, 
, а на опанцима десет подлога.</p> <p>— Ево ти динар да купиш Станки опанке одмах, а ја макар и 
 отворише нагло, и Стојан уђе.</p> <p>— Ево пандура из среза...{S} Зове те да изиђеш.</p> <p>Из 
под, па их стаде бесно газити.</p> <p>— Ево, ево гле... животињо!... јеси видео ко је Пера писа 
>— Разуме се, у моју уписницу.</p> <p>— Ево вам списка, па узмите озго или оздо редом...{S} Што 
, а уђе Стојан и јави с прага:</p> <p>— Ево иде учитељ брезовички.</p> <pb n="30" /> <p>Изиђоше 
имало страдао...{S} И пропао сам.{S} Па ево и сад, после оволикога страдања... гле сад, шта је  
тву.{S} Од тада му Гојко изгуби траг, и ево сад му би суђено да га види у пуном сјају господств 
аучила је читати оваки израз на њему, и ево сад види... јасно види...</p> <p>»О, ала ми је добр 
тву!,..{S} Три разреда, толики рад... и ево ти сад још један разред, да би се олакшало залудној 
ни, него скромни, веома скромни...{S} И ево, баш све се испунило!{S} Он је онакав, <pb n="186"  
} Јесам, јесам... о, те како!...{S} Али ево шта ми срећу мути...{S} Лекар каже... опет ја оно!. 
е изгубих, што год сам имао!«...</p> <p>Ево овога плота... ено вратница... није никад до сад од 
<pb n="113" /> буду закључали врата?... еј незгоде!...{S} А онај пише да се не закључавају свак 
акве љубави, нашто ми онда живот?...{S} Еј, људи, људи, какви сте ви!...</p> <pb n="166" /> <p> 
само да би могао ручати код Гојка...{S} Еј, мој Гојко, држи се сад добро... није ово Пера писар 
 како му гори глава, и руке вреле...{S} Еј, кукавче мој, хоће да ми те уморе паксијани... да за 
лачеш као дете, кад те други бију...{S} Еј, грешниче!... </p> <p>Кад се Гојко стиша, Веља га ст 
{S} А ти опет иди те праштај и моли.{S} Еј што нисам ја млађи, па да видиш чуда!...{S} Све би ј 
изаше, стењући:</p> <pb n="105" /> <p>— Еј, братићу јадни... обојица страдасмо!...{S} Ја зле на 
} Гојко опет поче о Америци...</p> <p>— Еј мој кукавче, не помаже ти сад ни Америка, кад си рас 
...{S} А сад видим да се каје.</p> <p>— Еј, мој грешниче!... одговори му Веља, и оде напред. </ 
На вратима је дочека домаћица:</p> <p>— Еј, веселнице, скапала си од глади.{S} Да ти начиним ча 
же главу и махну руком на њих:</p> <p>— Еј, море... одите овамо!</p> <p>Деца се згледаше; по не 
S} Само му сину та мисао кроз главу као елекрина, он осети бол у срцу, па се одједном окрете и  
>Гојко се тресе, као да је под утицајем електрине, обрће главу унезверено и нешто муца.{S} Пред 
аче.</p> <p>Она погледа и одједном, као електрисана, рашири очи, а у њима засветли најпре чуђењ 
сио домаће среће, раскућио...{S} Као на електрици!...</p> <p>— Како то!? повикаше Гојко и Љубиц 
о ти је, болан... како то гледаш?...{S} Ене, па он је, јадник, болестан!... узвикну она, заглед 
љена...{S} Љубица Петровићева.</p> <p>— Ене, зар то нови учитељ! викну неко иза њихових леђа.</ 
 и нико други...{S} Гле и лице се види, ено оне огреботине, још се црвене и кваре изглед лица.{ 
анице и чини јој се да говоре.{S} Јест, ено... види се јасно...{S} Беше у том погледу читав без 
сам имао!«...</p> <p>Ево овога плота... ено вратница... није никад до сад одлазио у њен стан.{S 
 презиру, избегавају...{S} А по неке... ено баш она Даница, одржава везе са неколико учитеља, и 
ица. — Види се да је нису знали до сад: ено још их учи како се то игра«.{S} Затим се окрете сво 
прстима...{S} Соба није закључана...{S} Ено ормана!{S} Ту је!...{S} Само да извуче ону горњу фи 
ропе се на прсте и погледа унутра...{S} Ено је, седи на столици и плаче, а он хода по соби и мр 
S} Прво ће њега у леђа, па у мене...{S} Ено га, јест, револвер...{S} Мати... отац...{S} Станка. 
олу, или наслагани један на други...{S} Ено и чашице ракиске, жути се на дну ракија...{S} Тамо  
ом, јер се све неког белаја стиди...{S} Ено га, видите, зацрвенео се па обара очи.{S} Још да му 
о, лагано... као змија кроз честу...{S} Ено крушке...{S} Хм, треба обићи са друге стране, откуд 
м његова необичност веома чудновата.{S} Ено га, стаде у хлад под једном брезом.{S} Свраке закре 
..</p> <p>— Коме?... прихвати писар.{S} Ено два сведока чекају.{S} Све ће то да иде по закону,  
нице и показа парчета хартије.</p> <p>— Ено, ту је и тужба и акт Министров...{S} Све у парчета! 
ено, прилазећи све ближе њему.</p> <p>— Ено их у Ђокићевом кукурузу... под оном крушком на сред 
једну од ближих зграда и рече:</p> <p>— Ено је, ви’ш она... с високим оџаком.</p> <p>Путник рас 
о детенце... све ћу те овако на рукама, ето баш овако... а ти ми се љушкај и буди задовољна...{ 
... јест, све ћу поправити...{S} Сутра, ето сутра ћу тражити премештај за нас двоје...{S} Али д 
проговори му тихо:</p> <p>— Није ништа, ето... била несвестица... и сад ме глава по мало боли.. 
има.{S} Па како лепо живе!{S} И она је, ето, мислила да ће и њу та судбина стићи одмах прве год 
 Очекивао је потпуну послушност, а оно, ето!...{S} Па сад ти разумеј женско срце!{S} И шта је о 
ву...{S} Чекај, зна он шта ће радити... ето га кроз два три дана са златним часовником. »Евине  
брате, како се човек одучи од свега!{S} Ето, ово сам ти волео свако јутро овако... па после нем 
једну од најпоштенијих учитељица!...{S} Ето и вама одговора на питање.{S} Сад видите шта вас че 
 ће сад бити, шта ли ће јој рећи?...{S} Ето га, иде оно страшно...{S} Осећа по ћатину гласу; он 
х могла сад умрети обичном смрћу?...{S} Ето, један удар... капља и готово!{S} А Гојко се мучио  
 разуме се, то су најлепша сећања...{S} Ето, и ви се сећате неких ситница...</p> <p>— А ја вам  
 то је!...{S} И то одмах, што пре...{S} Ето, кроз десетину дана... чим дође Ускрс...{S} И он ст 
ћу се до мрака чему било обрадовати.{S} Ето, видите... сад знате и ви зашто сам зимус страдао.{ 
 оштро изговорити, како је он казао.{S} Ето и сада чича зна поуздано да Гојко слуша на вратима. 
летала.{S} А овако, баш ми је тешко.{S} Ето, свршио сам више од ње: она из основне школе право  
, и питала се: чега се имала бојати?{S} Ето, већ више од месец дана човек долази, и осим задово 
те пише: исцепало се, обосило, а зима — ето је!...{S} Нема шта ни да једе, а ја не могу више да 
ђе прозору, па одмах одскочи. </p> <p>— Ето га!</p> <p>Гојко скочи с кревета, обрте се збуњено  
убити дуго, бурно, сумануто...</p> <p>— Ето, моја!... моја!... је ли?...{S} Довека!</p> <p>— Тв 
те га уписивати, шапну му она.</p> <p>— Ето... видите како то иде, одговори јој он, гледајући ј 
астане, кад га Веља што упита.</p> <p>— Ето ти, брате... шта ћеш више!...{S} Речено је све.{S}  
се огрте и оде преко дворишта.</p> <p>— Ето нам сад нове беде, рече Гојко, плашећи се.{S} И куд 
 много добар; свима је у вољи.</p> <p>— Ето, сад и ми почели да распитујемо за политику, рече Љ 
смејаше се оволикој наивности.</p> <p>— Ето вам га вала и за четвртке и за све празнике, и још  
ом, да би заглушио њену зебњу.</p> <p>— Ето, купио сам часовник, какав ниједна девојка у Београ 
жати учитељски испит, па дивота!{S} Ал’ ето!...{S} Ал’ опет, зар не би баш она могла навикнути  
да бар мало смахне оно сено са пода, па ето, стоји све као у свињцу.{S} Да узме сад да он почис 
ја још пролетос да он облеће око ње, па ето...</p> <p>— Шта мислите, да ли ће заиста бити отпуш 
 овако исто са својим ђацима ићи.{S} Па ето, дође и тај дан!{S} Неумна, она је сад нерасположен 
езбеђен, кад радимо посао ваљано.{S} Па ето, дали су нас на милост и немилост несавесним, бесни 
 Председник прекиде ћутање:</p> <p>— Па ето, господине, ми почели да се погађамо са учитељицом  
сама рече да остави послуживање, па сад ето... треба уговор испунити.{S} Већ су два месеца, дос 
испало, како се у романима пише...{S} И ето заједно су и у школи.{S} Све, како је она желела... 
 децу мислила је одмах почети игру, али ето, нешто јој охлади намеру; она сама не зна од куд то 
ке, чим опазе да је човек мекши.{S} Али ето и она зло прође, а није баш тако мека, уме добро да 
и, али му лице засија великом радошћу. »Ето, кажем ја: само полако, па ко зна шта још може бити 
чити.{S} Његов поглед као да говораше: »Ето ти... сама видиш да нас околности зближују.« Затим  
корацима натраг у своје село...</p> <p>»Ето, и то сам видела!...{S} Вуче ме нека невоља напред, 
 бих је могао узети на одговор.{S} Али, ех...!« и он махну руком по ваздуху, увиђајући и сам да 
 га је, јадника, и ожалио...{S} А ја... ех!...</p> <p>— Што бар не дође одмах по распусту, да с 
оним стереотипним и малодушним узвиком: ех!...</p> <p>»И нико је не присиљава да седи са њим.{S 
едаће свој посао.{S} А оно синоћ?...{S} Ех, право каже Веља: плаче ко стрина!...</p> <p>У таким 
 женидба из љубави! рече Веља.</p> <p>— Ех, шта ту дробиш!... одсече се Влајко, али га не погле 
них китњастих шљивових дрвета.</p> <p>— Ех, уздахну он и окрете лагано корачајући к своме самох 
 узбуђеним, уздрхталим гласом.</p> <p>— Ех, Савет!... одговори Веља са неком горчином у гласу.{ 
ахне руком по ваздуху, као да ће рећи: »Ех, батали, само нек је мир у кући!«...</p> <p>Једаред  
 и главу због њених враних очију!...{S} Ехе-хе!...{S} Биће, вели, моја...{S} А докле?{S} Док на 
праву располагати тобом као...</p> <p>— Ехе, голубице, много он, грешник, тобом располаже...{S} 
 <p>— Не знам шта ви говорите.</p> <p>— Ехе... па онај криви.{S} Ваш нови учитељ...</p> <p>— Не 
ило да ће се ћутање прекинути.</p> <p>— Ехе, ја... дођосте и ви.{S} Само, простићете, јесте пон 
ата шкрипнуше.{S} Гојко скочи.</p> <p>— Ехе, братићу мој, кажем ја њој: даћеш ти мени, Смиљка!{ 
 конђаре.{S} Је ли њој дуга коса!...{S} Ехеј-хеј!...</p> <p>Међутим на пољу писар отпочео напад 
ићу, ништа не зна.{S} Смрзао се и он ка жаба на леду, па не зна у кога ће да гледа.{S} Нешто и  
господин капетан, да и ви имате некакве жалбе на пређашњега писара овога среза, господина Перу. 
онако, као што је чула своје сељанке да жале за покојником. <pb n="101" /> После се већ навикла 
>— Хо, па то није ништа!{S} Добар слуга жали добра господара...{S} Али он може уједно и жалити  
ала...{S} Видиш ти како је оштра!{S} Не жали мужа, него га сама брука..{S} Како је лепо овде, г 
ашније од овога што је сад.{S} Он је не жали, он није у стању овога часа да осећа ма што.{S} Пр 
овирује из кујне!...{S} А не плаче и не жали кћер...{S} И шта оно вели: »Нашло се мртво!« И заш 
.</head> <p>Љубица се већ неколико пута жалила писару на Гојка, а последњи пут доста отворено и 
еја се.</p> <p>— Знам, него сте извесно жалили?... настави Љубица запиткивати, тако радознало,  
т! рече Љубица.</p> <p>— А је ли он вас жалио... оно пре, кад вам је послао наредбу.{S} Па толи 
аја.{S} Мислите ли да би вас овај ширет жалио?...</p> <p>Љубица поцрвене и обори главу.{S} Не б 
еца распитују за непознате им ствари. — Жалите јамачно и сад?</p> <p>— Е, не могу довека жалити 
мачно и сад?</p> <p>— Е, не могу довека жалити... свему има краја.{S} Мислите ли да би вас овај 
ост, саучешће према Гојку.{S} Она стаде жалити овога немог јадника, који не зна ни за какав про 
арише одличну оцену, те тако он имађаше жалити само Љубицу, што се онако нетактична показа.{S}  
ра господара...{S} Али он може уједно и жалити и — чупати кокошке...</p> <p>Љубици одједном наи 
 обе руке према очима, као да му је тај жалосни покрет сва одбрана, којом располаже...{S} Камџи 
е на посао: да мало уреди и дотера свој жалосни стан.{S} Пренерази се кад виде да соба опет ниј 
де из забуне, обори главу, па немоћним, жалосним гласом проговори:</p> <p>— А ја сам мислила да 
S} Да ли ће се намучити, као што се ова жалосница намучила прошле године, или ће благовати, као 
д свим осећајима истаче се јасно један: жалост, саучешће према Гојку.{S} Она стаде жалити овога 
, па и он почне уздисати и навуче му се жалост на срце, а у душу уђе тешко нерасположење.{S} Ни 
 досади седети, а све више га обузимаше жалост, гледајући ову јадницу како се мучи.{S} Увиђа да 
на...{S} Мишљах и он ће се претурити од жалости...{S} О, часни га, и те жене!«...</p> <p>А Гојк 
но тешком болешћу, лице.{S} Ни туге, ни жалости, ни жудње, ни патње и страдања, ни прекора, ни  
дном срећом, и не осећаше према њему ни жалости, ни мржње, ни расположења.{S} Она сама, са свој 
зна, да ли осећа према њој још што осим жалости.{S} Срце му једнако некако пусто, али му се чин 
та је било.</p> <p>Капетан зазвони, уђе жандарм.</p> <p>— Кажи господину Пери да не излази још. 
оњачу, притиснем дугме... зврр... улети жандарм...{S} Зови ми... хм.. кога ћу... а, зови Вељу у 
и да не излази још.{S} Зваћу га.</p> <p>Жандарм се обрте војнички, изиђе и затвори врата лагано 
 и проводили разговор.</p> <p>— Јадник, жао ми га опет! рече Љубица.</p> <p>— А је ли он вас жа 
... сваки дан, на... па ми баш, овај... жао ми, није вајде...</p> <p>Љубица почиње зверати очим 
овицама?...{S} Јаднице!«...{S} Беше јој жао ових глупих ширета — жена, јер она не познаваше њих 
еома светлим и магловитим...{S} Беше им жао да остану свако за себе сами, па иђаху заједно не з 
ебесним сводом, који се, и сам осветљен жарком руменом светлошћу, наднео над овим китњастим про 
вој жеравици, која ће планути још јачим жаром, чим духне лагани поветарац?...{S} Младост је сил 
новала, беше баштица са неколико густих жбунића.{S} Кад год јој наиђе њена обична туга за кућом 
као ножем...{S} Љубица се шћућурила уза жбуње, отворила уста, па не дише... дави је нешто у гру 
ије то капља?...{S} Ах, да седнем у ово жбуње...</p> <p>И она се спушта на земљу, окреће се сок 
а се сакри у башту за неко густо ружино жбуње, а Богосав оде преко дворишта, машући главом.</p> 
а обична туга за кућом, она се завуче у жбуње, па стане нарицати исто онако, као што је чула св 
 јој казати од кога је...{S} Реци прође железницом један господин, па ми даде динар и замоли ме 
е и одмора...</p> <p>Путом, што води од железничке станице к општини орловичкој, креће се тромо 
 тога...{S} Хајдемо.</p> <p>И они одоше железничкој станици, где је био одређен збор у месној ш 
а у којој заспа, него она у Београду, у железничкој улици.{S} Она се диже са кревета, устаде и  
 нова година.{S} Веља доби премештај на железничку станицу, где је оно држан збор, а на његово  
њима коју игру, да заметне шалу и смех, желела је да се упозна са том дечицом, да се зближи са  
једно су и у школи.{S} Све, како је она желела...</p> <p>А он је љуби, јамачно је љуби, иначе ј 
ено гнездо!</p> <p>Боже, па она је то и желела, само то!...{S} Њени идеали нису били недостижни 
е задовољан.{S} О... а ја сам тако мало желела!...{S} Само да имам добра друга, па овако у тиши 
 Истина нисам ’нако... као што бисте ви желели, али опет, кад год устребам... ја сам ваш...{S}  
сам за све то време ништа осећао, ништа желео; живео сам... то јест нисам управо ни живео, него 
ве редом испуњава баш онако, како је он желео,..{S} Истина, сам он није постао Министар полициј 
службено; његово лице као да пита: »шта жели госпођица учитељица?«</p> <p>Љубица му одмах приђе 
екако пусто, али му се чини да ништа не жели, не осећа...{S} О озбиљнијем чему према Љубици пре 
 се врати потпун мир, па ништа друго не жели...{S} Али докле ће се тако?{S} Не може се то проду 
чтиво, као сваки нови познаник, који се жели што боље препоручити.{S} Његов поглед као да говор 
ако у новом стану?</p> <p>— Добро јутро желим.{S} Тхе... кад није боље...</p> <p>— Види се да м 
о да се згреје.{S} Осећа и глад, глад у желуцу, али зна да не би могао ништа у уста метнути.</p 
исије.</p> <p>Гле, и то се испуња, и та жеља!...{S} Али не ваља тако... како ће он пред свима љ 
ње његових најтајнијих и најскривенијих жеља, које је скривао и од себе сама, гонио их далеко,  
 тражи смисла, ни логике у догађајима и жељама, код ње је све то некако проткано нејасним осећа 
 потпуно одговараше његовим најтајнијим жељама и помислима...{S} Дуго је времена прошло тако.{S 
..{S} Та то су тако мале, тако ништавне жеље, па и то се не да!«...</p> <p>И опет се преда раду 
ећи; ја нисам.... то није било по мојој жељи.{S} И сама видим...</p> <p>— Добро, добро... убрза 
утим, о путу он није ни мислио, него је жељно очекивао тај дан, кад ће се наћи сам, са својим в 
ш дом...</p> <p>Љубица и Гојко изјавише жељу да слушају даље рад, па по свршетку посла да пређу 
а за брата.</p> <p>Гојко је сам изјавио жељу, да њих двоје издржавају њена брата, док је у школ 
аспустих школу...{S} Док ја то наредих, жена се разболи... видим да је шарлах, после већ и докт 
!...{S} Је ли могућно да <hi>овака</hi> жена има овако невин, овако детињи израз лица?...{S} О, 
, па припао пуначком врату и љуби...{S} Жена јурну кроз врата и ступајући на прстима, с подигну 
ћи уморан, па је тражио само одмора.{S} Жена је, мишљаше он, и онако сама, одморна, није разбиј 
жену, да се не меша у његове »послове.« Жена је зато да слуша и ради, а муж је господар; он мож 
..{S} Беше јој жао ових глупих ширета — жена, јер она не познаваше њихово стање ни намере.{S} О 
 се ономад отворише очи, кад стаде жива жена између ње и њега и с правом подиже руку на његово  
твори за њом врата и провири у собу ова жена, гледајући је са оним простосрдачним женским сауче 
еома опирао.{S} Чекаће их, вели, његова жена, која је спремила ручак, али му Влајко напомену, д 
а.</p> <p>— Не знаш каква је она његова жена!... настави он збуњено, да би себе оправдао. — Рас 
ече кренуо Вељи, ризикујући да и његова жена угледа масницу.{S} Овако је боље; дошао је као нар 
..{S} Севну јој у глави да је то његова жена, и она већ претпостављаше револвер у њеним рукама. 
прибирати... да, то је жена, врло млада жена, али такве лепоте, каква се веома ретко виђа.{S} О 
јега, кад би она пристала да буде твоја жена, а?...{S} И Веља га погледа тако, као да би хтео н 
 не говори са њим.{S} Мати, као и свака жена, рада је сазнати узрок тога непријатељства, а Љуби 
 врева, као да је тамо неколико стотина жена, јер су се чули већином женски гласови.{S} Љубица  
све појести...{S} Ти си ми, брате, фина жена: мало једеш а лепо се носиш...{S} Хохохо... насмеј 
ужи, а то је врло отресита и разговорна жена.{S} Отвори се читава дебата, те чак и наше зараћен 
.</p> <p>Снаша Смиљка, бистра и паметна жена, одмах опази да у говору Љубичину има нешто нејасн 
ти, чак и онда, ако ја постанем узорита жена и учитељица?!...{S} Хоће, хоће... знам... друштво  
.{S} Изиђе из њих једна слабуњава, суха жена у варошком оделу, отвори лагано и опрезно школске  
м углу, над којим се наднела стара суха жена, па нешто трља, вуче, шта ли ради.{S} Види се и по 
 испратити далеко, а још ако му не пође жена, можемо говорити гласно, са Гојком заједно.{S} Ако 
} Гојко се стаде прибирати... да, то је жена, врло млада жена, али такве лепоте, каква се веома 
де сами.</p> <p>— Не волим то кад ми се жена меша у моје послове, одговори Влајко одсечно.{S} Т 
вет о њој говори... па ја и она — муж и жена!...{S} Разуме се већ: ја сам постао сталан, положи 
ке.{S} У ходнику и дворишту пуно људи и жена и свако држи за руку по једног малишана.{S} Предсе 
, нешто муца, хтео би да проговори, али жена му опет врисну па осу читав пљусак грдње на обоје, 
То је учитељ... онда ће ово бити«, вели жена у себи и прилази другим вратима.{S} Не чује се ниш 
Петке!...{S} Ка да му је сестра, или ти жена...{S} Мишљах и он ће се претурити од жалости...{S} 
исам те ја узео да ми будеш тутор, него жена!...{S} Да ме слушаш, а не да ми туторишеш!{S} Коме 
дан тренутак, то је извесно.{S} А њима, женама, тако понекад дођу лутке у главу...{S} Чекај, зн 
е за онолике ђаке.{S} Она се опет врати женама, где беше гомилица новоуписаних малишана.{S} Одј 
са децом.{S} Она поцрвене и збуни се, а жене почеше запевати: стадоше богорадити да им испише д 
иње разговор пред учитељком.{S} Зна она жене, па нека им је најсветији израз на лицу... »Најбољ 
огао познати.{S} Од лепе, младе, здраве жене, постао је костур, омотан кожом.{S} Нема више оне  
ћи...</p> <p>»Шта је то... шта хоће ове жене?...{S} Да ли ја то добро чујем!{S} Па овде готово  
, али чим стаде у дворишту, опколише је жене са децом.{S} Она поцрвене и збуни се, а жене почеш 
за осветом...{S} Од предане и заљубљене жене ствара демонску душу, која само о злу мисли.</p> < 
рити од жалости...{S} О, часни га, и те жене!«...</p> <p>А Гојко само трчи и у глави му само је 
о, помисли он.{S} Они знају да ја немам жене ни друге послуге«.{S} Потом намести мало своју пос 
раздражи Љубицу.</p> <p>— Код таке фајн-жене, брате, тражити сељанке и вући се са њима ноћу по  
 Одмах стаде сипати чорбу, одговарајући жени:</p> <p>— Знам ја, остало би доста чорбе.{S} Не мо 
ћи, исприча им све што је знала о првој жени Влајковој.</p> <p>— Чудо му нису одузели ствари? з 
че дим од цигаре.</p> <p>— И то је била женидба из љубави! рече Веља.</p> <p>— Ех, шта ту дроби 
ешећи се.</p> <pb n="165" /> <p>— Да се женим?...{S} Хо, младићу, ја сам то све преживео...{S}  
читељска посла!{S} Све радимо узгред: и женимо се, и сарањујемо децу, и кућимо, и раскућавамо,  
она вечна туробност, пакост и јогунство женино, па бежи од куће и тражи где би се могао располо 
а пријатан дим вреле чорбе и ово весело женино цвркутање развесели га.{S} Одмах стаде сипати чо 
 за чорбу.</p> <p>— Море, паметна си ти женица и красна домаћица, само те то не држи за дуго, н 
а проклета!... '</p> <p>— Јеси ли чула, жено, упамти једном за свагда: нисам те ја узео да ми б 
} Јок, вели она.{S} Море даћеш ми, луда жено, па макар се сву ноћ вукли по кући.{S} Не дам ти,  
али и смеху, па још ако си се раније са женом што споречкао, он ти лепо забави и развесели жену 
итељи, данас проскитали!{S} Што ниси са женом отишао у Брезовац, него она пројури сама ка луда, 
у канате своје прње, па озго уседнем са женом и дететом, а за душему привежемо козу, па терај!. 
енске нежности, која влада међу мужем и женом прве године.{S} Он је био вазда озбиљан, жив и не 
ноћ мало несвестице, и то није ништа... женска посла!...{S} И баш ће јамачно доћи!{S} Па шта да 
и и пљунуо на њену ропску преданост.{S} Женска душа не тражи смисла, ни логике у догађајима и ж 
на болест, госпођо.{S} Треба му пажљива женска нега...{S} Може бити свашта... одговори лекар и  
 онако беше збуњен, чим опази радознала женска лица која га посматраху, а сад већ заборави и на 
погледа писарева, па је одмах обузе она женска жудња за допадањем.{S} Уједно опази Гојкову натм 
а само о злу мисли.</p> <p>Ужасна ли је женска суревњивост!... она страсна, бескрајна, слепа, к 
чист бео покривач на столу...{S} Али је женска глава за те ствари вешта, очас се учини позајмиц 
А она не зна, него...{S} Хеј, што ти је женска глава!...{S} Ама Бога ми, господине, једнаке су: 
а...{S} Љубица, коју све више обузимаше женска сујета, попушташе по мало од оне првашње збиље,  
нити, али их постепено ућутка и заглуши женска таштина.{S} Ипак осећаше неку пријатност од ових 
ва предузећа...{S} Влајко, иначе велики женскарош, и ако то нико не би веровао, судећи по његов 
ли некако на свој начин, без оне обичне женске нежности, која влада међу мужем и женом прве год 
обузе дивља срџба.{S} Није могао трпети женске сузе, оне су га веома дражиле.{S} Пре венчања је 
ко стотина жена, јер су се чули већином женски гласови.{S} Љубица претрну и застаде...{S} Гојко 
ила на децу и крстила се побожно, онако женски: знајући само да се тако ваља, не размишљајући н 
на, гледајући је са оним простосрдачним женским саучешћем.</p> <p>— Ништа... остави ме!{S} Боли 
в, и тешко ми је кад ко, нарочито таква женскиња, о мени рђаво мисли.{S} Госпођице, ја имам рођ 
ење о оној учитељици.{S} То је неваљала женскиња, и она је морала бити кажњена.{S} Па опет увер 
 n="48" /> Чудновато!...{S} И ове су ти женскиње баш...« Он опет махну руком, разгледа пред соб 
се још сама двоумљаше.{S} Најзад победи женско упорство, она плану и стаде као да ће изазвати к 
ст, а оно, ето!...{S} Па сад ти разумеј женско срце!{S} И шта је она могла до сад мислити?...{S 
ога; али чујући ово очајно јецање, меко женско срце не могаше одолети и њој грунуше сузе, прите 
 на високој столици, једно лепо одевено женско чељаде.{S} Чим се гост појави на вратницама, они 
. ја, који до сад не смедох погледати у женско!...{S} Бежах од њих као од ђавола, као да ће ме  
увећа, а то само због оног безразложног женског ината. »Шта ми се он ту љути... као да има какв 
и слух се још више повинује раздраженој женској уобразиљи, па јој ствара тако јасну представу,  
опада ми се, знате, тако са образованом женском... разговор је веома пријатан.{S} О чему год хо 
вори у другом смислу.{S} Ко ће разумети женску душу!...</p> <pb n="44" /> <p>После пређе разгов 
јамачно је љуби, иначе је не би узео за жену.{S} Истина, он није онако нежан и пажљив према њој 
ваки, ко хоће да <pb n="199" /> навикне жену, да се не меша у његове »послове.« Жена је зато да 
еши и гледа како ти и он сад има кућу и жену и њему долазе другови на ручак...{S} Све баш онако 
поречкао, он ти лепо забави и развесели жену, па весела цела кућа!...{S} Дивна, прекрасна ствар 
е никад бити краја скандалу, па дохвати жену за рамена и изгура је напоље.{S} Срећом, Стојан се 
ећала венчати се са њим, и ако има живу жену, и таман да му изјави сад пристанак, а иза њихових 
ну. </p> <p>— Писареву... онога, његову жену ти познајеш?</p> <p>— Знам је ка тебе; како је не  
<p>— Ако не дођем до сванућа, нађи коју жену... онако постарију, мирну... нек се нађе.</p> <p>— 
S} Хо, кићане, јадан си ти муж за оваку жену!«</p> <p>Љубица, и ако не имађаше у кући скоро ник 
</p> <p>Писар скочи и дохвати разјарену жену за руке, али познавши је, одједном пусти њене руке 
угови у срезу.</p> <p>— Кад ти заступаш жену, какву ли она дужност сад врши?... рече он Вељи, с 
 му чело, лице, груди... свуд ватра као жеравица...{S} Гојко опет поче о Америци...</p> <p>— Еј 
очи, управљене на њега, горе, горе, као жеравице...</p> <p>»Боже како је ово лепо!{S} Што и ја  
та, или се само нахватао пухор по живој жеравици, која ће планути још јачим жаром, чим духне ла 
е вајде«.{S} И он као са неком злурадом жестином понављаше овај израз, који му одједном постаде 
уство, викну неко иза њених леђа.{S} А, жестока посла!{S} Младић и по!</p> <p>Она се осврте и с 
рве године.{S} Он је био вазда озбиљан, жив и непрестано је тражио рада, рада и мишљења.{S} Кад 
 која га преобрази: он постаде одлучан, жив...{S} Ко би га сад видео, не би познао у њему онога 
дмах се могло опазити да је то отресит, жив, окретан младић.{S} Још с половине дворишта он прог 
 бојажљиво уклонише на ливаду.</p> <p>— Жив био, рече он ђаку, који му приђе руци. </p> <p>Је л 
<p>После ручка вођаше се међу друговима жив разговор у учионици.{S} Веља седи крај стола, држећ 
есечна плата!...{S} Кажем ти: док ти је жив Пера писар, не брини...{S} И он изиђе брзо из школе 
p>Изјутра дође лекар, младић, окретан и жив, весељак, па још с прага удари у шалу: он је научио 
ји му одједном постаде тако пластичан и жив, и што је најглавније одговараше потпуно — како он  
 му још ближе...{S} Шта је ово... је ли жив?... како ово гледа?...{S} Ово нису обичне живе очи, 
> <p>— Е, моја госпођо, ко би онда смео жив изићи капетану пред очи!</p> <p>Тако редом разгледа 
овео на том раду.{S} Реч му беше течна, жива и одушевљена још приличном дозом идеализма, <pb n= 
 на њега...{S} Па то је Љубица, јест... жива!...{S} Он стаде, окрете се око собе и одједном осе 
а мисао: »Хо, море, па ово је баш згода жива!...{S} Права лепотица!«...</p> <p>Гојко се мало уш 
сада; али одједном јој засветли у очима жива радост, она скочи весело, узвикнувши:</p> <p>— Гле 
 Гојко у разред.{S} На лицу му исписана жива радозналост, али се јасно чита на њему и горко саж 
 Љубица се тек опоравила од болести, па жива премрла од страха.{S} Истина, Гојко је радио и са  
вим вриском, као да неко одсеца парчета жива меса са њега.{S} Овај тешки бол изазвало је сећање 
ахну дубоко, као да му откидају парчета жива тела, па кроз плач прошушка:</p> <p>— Ово ми је ун 
срамота да се човек овако мучи код тебе жива!...</p> <p>— Море, господине, остави то.{S} Коме ј 
и јој се ономад отворише очи, кад стаде жива жена између ње и њега и с правом подиже руку на ње 
учитељ, на лицу овога сељака опазила се жива радост, коју он није ни сакривао.{S} Прилазећи учи 
и се то њега не тиче, кад она није више жива...{S} Он сад зна само да хода овако по дворишту и  
из њега веје тако нежна, тако ватрена и жива љубавна чежња!...{S} Не, не, није могућно да је то 
 према говорнику.</p> <p>После се разви жива дебата о говору, јер је тема стајала у вези са нај 
х пред тешким сном...{S} Све то навлачи жива човека на бескрајне сањарије.</p> <p>Наши путници  
да ми те уморе паксијани... да закопају жива човека!...{S} И ти је опет молиш, кучку једну...{S 
брже... сад, сад...{S} Да га не оставиш жива!...{S} Па чим дођеш... право у ону собу...{S} Па ћ 
<p>— А, ево нам младожење, прекиде Веља живахан разговор, и рукова се с Гојком. — Шта сањаш ови 
ар ја не бих могао бити онако окретан и живахан, као Веља?{S} Не може да се смири на једном мес 
извило пред очима, па јој потреса сваки живац.{S} Управо она не може још да одреди у коликој је 
ице добије притворан скроман израз, ове живе очи говоре друкчије, веселије, ђаволастије...{S} И 
о, добило самртнички изглед, а очи, оне живе очи, гледају уморно, тамно, непрестано је у њима н 
. како ово гледа?...{S} Ово нису обичне живе очи, ово је мртво стакло, па се само сјаји... стој 
у, све су са учитељима.{S} Па како лепо живе!{S} И она је, ето, мислила да ће и њу та судбина с 
ни, а ја сам за то време спавала, нисам живела...{S} Опростите, заборавите све што је било... и 
 И гледа наивно, као да је мало у свету живела, па не зна ништа...{S} Иде тако замишљена и смеш 
а, тражећи згодан израз — како то нисте живели?</p> <p>— Како?... понови Гојко.{S} Од основне ш 
о ранијих дана...</p> <pb n="156" /> <p>Живели су скромно, мирно, сносећи свако за себе своје б 
све то време ништа осећао, ништа желео; живео сам... то јест нисам управо ни живео, него онако. 
ецом?...</p> <p>— Јест, само сам тада и живео, више никад, одговори Гојко с неким болом, готово 
о; живео сам... то јест нисам управо ни живео, него онако...</p> <p>— А детињство? стаде га зап 
 ни знао за њу...{S} Не, не... ја нисам живео у младости, нити знам шта је то. </p> <p>Љубица г 
 из мог живота нема ништа, јер ја нисам живео, као што ни сада не живим.{S} Него... тек сад је  
ице. »О, па ми ћемо овде лепо и весело, живети« помисли он, али не смеде исказати своју мисао г 
.. оставити све на страну, па живети... живети славно!...</p> <p>И Гојко доиста проживе школски 
жак, досадан... није се имало ради чега живети«...</p> <p>Гојкова се болест одуљи читава два ме 
обегнемо од овога света, који нам не да живети у миру и срећи.{S} И сама жудиш за миром...{S} П 
 само пропадох...{S} А сад би тек хтела живети!... онако како сам некад сањала...{S} О, живота, 
рним Стојаном, у оној чистој собици, па живети тако безбрижно цело лето... лежати на кревету и  
 догађаја... оставити све на страну, па живети... живети славно!...</p> <p>И Гојко доиста прожи 
та.{S} Море, славан је живот, слатко је живети!...</p> <p>— Па не хвалите се, госпођице, почетк 
...</p> <p>— Кажем ти, тамо ћемо царски живети... наставља он своју мисао.</p> <p>Љубица га ухв 
ога дволичног народа...{S} Па ти ћеш ми живети тамо као у рају... ништа не ради, само седи...{S 
јој пуст, бесциљан...{S} И на што овако живети?...{S} Зар је ово живот!...{S} Она би, без сумње 
јаше с тога што је млада, што је весело живети и што је смех најлепши украс младости.{S} Велими 
а је то срећан пар и да ће веома сложно живети. »Помози Боже!« се прекрсти се она, кад изрече о 
 и отрпео, али сад... кад треба озбиљно живети и радити.</p> <p>— Хо, људи!... дрекну он из све 
рцу и не уме да се задовољи малим...{S} Живи с другом!{S} Па нека га, кад му се то свиди...{S}  
г левенту, који не ради теже послове, а живи боље од сељака.{S} Вазда је одевен као да ће на са 
вог јадног старца.{S} Како ће, каже, да живи човек са дванаест динара месечно, побојте се Бога! 
 из очију му праву сањалачку душу, која живи више маштом но разумом.{S} Тело му беше несразмерн 
о црне сјајне очи, из којих вечито бије живи огањ.{S} И кад цело лице добије притворан скроман  
и стална, одлука: да се све кида, да се живи пређашњим животом, да се избегавају, по цену живот 
уча и кипи врела крв...{S} Овамо, да се живи!... да се живи!...</p> <p>..{S}После неколико неде 
а крв...{S} Овамо, да се живи!... да се живи!...</p> <p>..{S}После неколико недеља цело је село 
 густу маглу...{S} Да се живи!... да се живи!...</p> <p>Гојко, нешто из радозналости а нешто зб 
сунце и разагна густу маглу...{S} Да се живи!... да се живи!...</p> <p>Гојко, нешто из радознал 
 Да се све то угуши, заборави, па да се живи ко и до сад!...</p> <p>Устала је весела, спремила  
} Нема никакве бојазни!...{S} Дај да се живи!...«</p> <p>А Велимир се нагнуо Гојку па му шапће: 
/p> <p>— Кад не би требало да се једе и живи, одговори она смешећи се.{S} Али треба зарађивати  
...{S} А око њега све ћути, зелени се и живи снажном младошћу...{S} Врхови дрвећа засветлише се 
зауставила на једној мисли, па само њом живи, само јој је она у глави...{S} Опет се појави онај 
једно, и без тога мора бити.{S} Нека он живи, а ја ћу да идем својим путем, куд ме срце вуче..{ 
у нестало оне сањивости, па бије из њих живи јасни огањ.{S} Он беше веома задовољан, што му ова 
ет, живот, а ја хоћу да живим!...{S} Да живим!«... понови она опет и одједном осети, како се у  
анастир, него свет, живот, а ја хоћу да живим!...{S} Да живим!«... понови она опет и одједном о 
а изиђе из школе, дочека је весело и са живим одобравањем:</p> <p>— Тако, братићу, Бог ти дао,  
 јер ја нисам живео, као што ни сада не живим.{S} Него... тек сад је друго; опет сад бар има не 
 четвртком а код другога недељом.{S} Да живимо, брате!...</p> <p>— Нама изволите свакад недељом 
 деце која их дочекују, петлова и друге живине која се спрема за легало; све се то спојило у је 
шта за кување...</p> <p>— А зар је мало живине по селу, па купуј.{S} Стојан ће ти и набавити и  
дајући на Гојкову децу: бар од њега сам живља и окретнија, а гле како су наша деца!...{S} Зар о 
 ви...{S} Некако то ви радите друкчије, живље.</p> <p>— Хм... кажем вам... поче он отезати, па  
 стаде разгледати грану; очи јој светле живље, а усне се осушиле, поцрнеле од ватре.{S} И сад ј 
ома пријатно и драго, од кога му и срце живље куца, али се он стара да га за сад угуши, јер му  
ве расположенија и рад иђаше све боље и живље.{S} После пола часа пусти децу и, бришући марамом 
чим угледа Влајка; срце јој јаче, много живље закуца и она се сама некако збуни, занесе... а пр 
 и све, све је удешено за лепо пријатно живљење!...{S} Зар ја да не прођем добро, и моја будућн 
им пословима.{S} Разговор постајаше све живљи и занимљивији, Љубица се расположи, па стаде праз 
о му се груди стежу, а срце лупа бурно, живо.{S} Не сме да се покрене, да мрдне ма чиме..{S} Са 
уши сећање на њега.{S} С тога се одмах, живо, с неком грозничавом журбом предаде послу.{S} Али  
ри.</p> <p>— Истина јест, прихвати Веља живо.{S} И ја тако радим и многи, управо огромна већина 
.. промрмља збуњен Гојко, крећући очима живо, као да гледаше где би се могао сакрити.</p> <pb n 
ата и тројица одборника, па нешто веома живо и поверљиво претресају.{S} Богосав је у разговору, 
и му се после раздреши језик и он доста живо исприча готово све, што је се могло поменути.</p>  
 очи. </p> <p>— Збиља?... запита Љубица живо, па видевши да Влајко нарочито ћути, настави: и ви 
зволите свакад недељом, прихвати Љубица живо.{S} А и иначе, кад год имате времена...</p> <p>Вла 
увши поцрвенело лице од узбуђења, стаде живо говорити:</p> <p>— Ви не знате, а то је мени још и 
 јој тај отровни звук просеца и прожиже живо срце, сваки јој чупа из срца делић по делић досада 
 Пазите само, наставља он, гледајући је живо, севајући ватреним очима и говорећи брзо, узбуђено 
да снага носила са недаћама и борила се живо, одважно, са самопрегоревањем...</p> <p>После два  
во, које се тада осећало...{S} И сад се живо сећа тога осећања, па му душу обузме слатка топлин 
е да створи овакав живот... гле како се живо и весело разговарају!{S} А ја... са овако живом пр 
уши оне страшне црне мисли, од којих се живо срце леди, а снага се млада топи и вене...{S} Да с 
рена, а он, онако исто намрштен, ходаше живо преко школе.{S} Кад опази њу, он се обрте деци, на 
у страховитој грозници, срце јој лупаше живо, махнито, једва се стаде прибирати.{S} Закашља се, 
ироде.{S} Предавао је врло лепо, лако и живо; и Гојку се засветлеше очи.{S} У раду проведоше јо 
 ни један покрет учитељев.{S} А он ради живо, умешно, с вољом...{S} Тек ипак види се да не ради 
н.{S} Стојан испаде пред њега, и машући живо рукама, стаде викати:</p> <p>— Има Бога, братићу,  
 увреди незгодном претпоставком, па јој живо одговори:</p> <p>— Како... шта говорите!...{S} Зар 
плетени Гојко стоји пред децом, како им живо и весело прича, са уста му никако осмех не силази. 
ди из дубока размишљања, па махну репом живо, трже се и стругну низа сокак...{S} А дечко подвик 
ица не долази никако у школу, али се он живо бојао да не дође данас.{S} Добро јој... оне огребо 
да ти донесем каквих хоћеш кожа, па к’о живо звере!...{S} Шта ће ти контраве!... настави кмет и 
пло и весело греје, срце у грудима тако живо куца и све, све је удешено за лепо пријатно живљењ 
з њена детињства.{S} Јест, сећа се тако живо...{S} Довела је мати, са млађом сестрицом, у цркву 
 </p> <p>— Да, да... потврди Гојко тако живо, да се капетан мораде осмехнути. — Сад ће радити о 
Ја му ништа више нећу, прекиде га Гојко живо. — Мене остави.{S} А ви тамо ако хоћете... како зн 
к сад имамо да разговарамо, викну Гојко живо, опазивши да се она окреће вратима.{S} Он притрча  
тајаше међу децом, па им говораше нешто живо машући рукама.{S} Она са чуђењем посматраше како о 
апојени.</p> <p>За то време Гојко нешто живо преговараше са Стојаном у својој собици и после кр 
рча прозору...{S} Види се, она му нешто живо говори, а он се чуди и гледа на прозоре.{S} После  
 помоћ, јер нема шта јести, али је опет живо интересовао очев говор о томе, као да је то све но 
. или не знам шта.{S} Тек она је сад на живој муци, не зна шта да каже.{S} Гојко је гледа не ди 
е живота, или се само нахватао пухор по живој жеравици, која ће планути још јачим жаром, чим ду 
ричам, баш ћу вама да испричам, а никад живом човеку нисам то поверио.{S} Он се осврте, гледају 
весело разговарају!{S} А ја... са овако живом природом, стварам војнике.{S} Чудно!...{S} Али зн 
ве црње и страшније, а она се претура у живом пламену, који јој обузео тело, стеже рукама врелу 
естаје са њихових лица оне обичне дечје живости и она почињу личити на војнике у фронту.{S} Она 
 омотан кожом.{S} Нема више оне ватре и живости у очима, ни руменила на лицу.{S} Све се промени 
гледа... гледа и чуди се тој изненадној живости његовој, тим чудним причама...</p> <p>— Пазите  
жудње за радом...{S} Бујна младост ври, живот, пун силе и одушевљења, кипи и тражи где да излиј 
унце среће...{S} Јер доста се страдало, живот је већ био постао тежак, досадан... није се имало 
алити.{S} Није ово манастир, него свет, живот, а ја хоћу да живим!...{S} Да живим!«... понови о 
 то све изгубим олако?...{S} Не, не!... живот сам свој заложила да га добијем свега, да буде са 
овори:</p> <p>— Мани се, молим те...{S} Живот ми је загорчао; и онако нисам никад среће видео.{ 
Кад нестане такве љубави, нашто ми онда живот?...{S} Еј, људи, људи, какви сте ви!...</p> <pb n 
тало њега, нестало би и свака смисла за живот.{S} И ко би <pb n="169" /> се опет могао врнути о 
ништа...{S} Могла би продужити и овакав живот.{S} Али ти не знаш шта сам ја изгубила...{S} Све. 
 пипавом мирноћом може да створи овакав живот... гле како се живо и весело разговарају!{S} А ја 
 још прегледао.</p> <p>Тако се поче нов живот и нов радни дан у овом новом, љубављу свијеном, г 
и пут и да врдне...</p> <p>Љубица омрзе живот, постаде јој пуст, бесциљан...{S} И на што овако  
х не силази са уста.{S} Море, славан је живот, слатко је живети!...</p> <p>— Па не хвалите се,  
ко јој је већ постао одвратан, а цео је живот пред њима!{S} И најгоре је што ту нема никакве по 
... црне одвратне сенке!...{S} Овамо је живот, где кључа и кипи врела крв...{S} Овамо, да се жи 
ећање на прошлост...</p> <p>Сад настаје живот, прави живот!...{S} А ово се до сад лутало некуд  
рна мисао, која је покрила собом све, и живот, и осећаје, све, све... »Све изгубих, што год сам 
лост...</p> <p>Сад настаје живот, прави живот!...{S} А ово се до сад лутало некуд по мраку...{S 
 многих ситница, јест... али то је туђи живот, <pb n="63" /> то сам ја само посматрао...{S} Али 
 то ситне ствари, које не трују човечји живот, не сметају младости да <pb n="35" /> плива у сре 
ађаје. — Па то је читав атентат на твој живот.</p> <p>— Море махни се шале, него шта мислиш?</p 
е вуче..{S} Тамо је сва моја срећа, мој живот, све благо моје.{S} Па зар да ја то све изгубим о 
="36" /> <p>»И од куд је баш тако тежак живот? стаде Љубица мислити.{S} Тешко је нерадницима и  
га су се они ограничили на тих, озбиљан живот.{S} Љубица је пренела оно мало сиротиње у Гојкову 
ако осећање, само остаде пуст, саломљен живот, изнурена, исцеђена снага.</p> <p>Кад се смрче са 
И на што овако живети?...{S} Зар је ово живот!...{S} Она би, без сумње, још онога кобног вечера 
р се овако почиње?{S} Зар је овакав цео живот!...«</p> <pb n="55" /> </div> <div type="chapter" 
у, давно очекивану!...{S} Та она је цео живот спојила и уплела са овим осећањем, и кад би неста 
га јој сав свет изгледа прекрасан и цео живот сјајан и блажен...{S} Она већ осећа лако дрктање  
ној, пустој празнини?!...{S} Гледаш цео живот унапред, а оно све пусто и одјекује вечном, бескр 
 у весео блажен израз... »Ала би то био живот, Боже!... али ко сме о томе мислити...{S} Није то 
тех, заробих се, уплашена, и упропастих живот...{S} А како је то све могло бити друкчије!...{S} 
{S} О, још да није тих суза!...</p> <p>»Живот, младост... ала то прође!...{S} И шта сам сад? не 
 како сам некад сањала...{S} О, живота, живота хоћу!!«...</p> <p>Крајем месеца, Гојко и Љубица, 
.. онако како сам некад сањала...{S} О, живота, живота хоћу!!«...</p> <p>Крајем месеца, Гојко и 
 укочено, без покрета, без икаква знака живота...{S} Стакло!... мртав!... мртав!...{S} И она се 
но, сећајући се неких ситница из ђачког живота.{S} Љубица се досети овом смеху, па чим стадоше  
} Па шта би му остало за утеху из целог живота, чега би се имао сећати, да није тога лепог доба 
 сам ја само посматрао...{S} Али из мог живота нема ништа, јер ја нисам живео, као што ни сада  
 угаси под првом навалом громовите буре живота, или се само нахватао пухор по живој жеравици, к 
 имали ни своје куће.{S} Прво сећање из живота јој јесте сеоба.{S} Као да је јуче било: смркло  
шњим животом, да се избегавају, по цену живота, овакви поступци.</p> <p>Други дан Гојко таман и 
на прошлости!...{S} Здраво лепи, срећни животе!...</p> <p>Устала је рано после свадбене ноћи, о 
а, он плану гневом и узвикну: </p> <p>— Животиња!... дакле и то он зна...{S} А каква је то крас 
 бесно газити.</p> <p>— Ево, ево гле... животињо!... јеси видео ко је Пера писар!...{S} И ти, с 
гај...</p> <p>— Марш одатле, безобразна животињо! дрекну Веља и стаде се освртати да нађе своју 
реће се сокаку и гледа, гледа... тупим, животињским погледом.{S} Образи јој сасвим упали међу в 
звереним очима, тражећи одговора на ово животно питање...{S} А око њега све ћути, зелени се и ж 
> плива у срећи и сновима, да се весели животом и сунцем...{S} Нема никакве бојазни!...{S} Дај  
ерањих себичних мисли; душа оживе новим животом, као и ово сунце, што огреја благом подмлађеном 
а: да се све кида, да се живи пређашњим животом, да се избегавају, по цену живота, овакви посту 
р му нестаде онога што му је испуњавало животом срце и душу.{S} Укратко, он осети да му је Љуби 
 <pb n="85" /> Куд оде онолика љубав ка животу?{S} Како нестаде оних лепих и заносних идеала о  
, школа... кад је овде питање о смрти и животу!... </p> <p>Све се променило у новом учитељском  
слутих речи Вељиних о тешком учитељском животу, обузе нека плашња, у душу се увуче нека суморно 
еним манирима, који се теку постепено у животу и сматрају се као велики украс човеков.</p> <p>— 
теле, цело лице обузето неком нервозном живошћу, једнако некуд трчи, нешто распитује, договара  
је обећала венчати се са њим, и ако има живу жену, и таман да му изјави сад пристанак, а иза њи 
ајне.{S} И боље!...{S} Слатко је надање живу човеку, нада му је драгоцено благо...</p> <pb n="1 
авља на јави такве исте покрете, али га жигне љути бол, и он одмах сазнаје своју горку невољу:  
убијена...{S} Само га једна мисао вазда жигне, као ножем, у срце и наведе му неку зебњу и страх 
... да отпусте, на свагда... са вечитим жигом срама, без повратка, без оправдања«...{S} И тог т 
апита она и погледа га некако ђаволасто жмиркајући.{S} Он смотри тај поглед па се још више збун 
де тихо лелујати, као последња слабачка жртва самртникова, с којом се он опрема на далеки, непо 
 да страдам за њих, да приносим себе на жртву, а оно није...{S} И њих сам убила, унесрећила...{ 
о.{S} А око њега све једно исто: сутон, жубор, јецање...</p> <p>Одједном се обоје тргоше, устад 
е оборила главу над реком, па слушајући жубор и шапат <pb n="53" /> бистре воде, чини јој се да 
S} Вода се тихо слеваше преко камичака, жуборећи лагано, тајанствено, као да се и она, уморна,  
е воде, чини јој се да са тим злослутим жубором отичу и њени најмилији снови младости, њени нај 
снове...{S} И кроз неми сутон, са тихим жубором реке, помеша се болно, тужно јецање...{S} И оде 
 не да живети у миру и срећи.{S} И сама жудиш за миром...{S} Па хајдемо, хајдемо, голубице!...{ 
/p> <p>И опет се преда раду грозничаво, жудно, са неком чудном одлучношћу.{S} Гојко је обилази  
дана... чим дође Ускрс...{S} И он стаде жудно гледати у њено лице, очекујући са страхом и зебњо 
, подигнувши главу високо и погледајући жудно на један прозор од учионице.{S} Чим полицајац уђе 
во не дише; сва се претворила у трајну, жудну пажњу.{S} Да јој је да не пропусти ни један покре 
с којим се код младежи вазда јавља нека жудња за нечим веома светлим и магловитим...{S} Беше им 
 писарева, па је одмах обузе она женска жудња за допадањем.{S} Уједно опази Гојкову натмурену,  
 децу под морање.{S} Је ли то та српска жудња за просветом, за »другим очима«, о чему се тако л 
рили у прах....{S} Бесна, дивља, смртна жудња за осветом запенуши, издиже се и заклокота у њему 
оге младе душе.{S} Груди се надимају од жудње, срце куца јаче и веселије, а ти у себи узвикујеш 
еше препуно милине и неке јаке младачке жудње за радом...{S} Бујна младост ври, живот, пун силе 
в глас... тако умиљат, тако пун љубавне жудње?...{S} Никад га не чу она да тако њој говори...{S 
лешћу, лице.{S} Ни туге, ни жалости, ни жудње, ни патње и страдања, ни прекора, ни радости... н 
се скиде, нестаде је, а њу обузе пламен жудње за радом.{S} Она се преобрази: очи се весело засв 
 у срцу најљућим чемером, најстраснијом жудњом за осветом...{S} Од предане и заљубљене жене ств 
ичавим заносом.{S} Нити јој срце за чим жуђаше, нити јој се у души рађаху какви осећаји, само м 
аћи какав трн или дебља стабљика, да не жуљи ноћу господина.{S} Радећи то, чича једнако објашња 
ла... нећемо тако, братићу, да ми ноћас жуљиш господина.{S} Јок.{S} Уморан човек, путовао цео д 
...</p> <p>Почетком јуна настаде велика журба у школи: одређен је ревизор, знали су га обоје, и 
ога се одмах, живо, с неком грозничавом журбом предаде послу.{S} Али је одмах прекиде глас Стој 
чи с кревета, па с највећом грозничавом журбом стаде се облачити...{S} Тресла га је права грозн 
n="158" /> Довољно узрока за узбуђење и журбу.{S} Љубица се плашила ревизора, јер се о њему гов 
доручак.{S} Родитељи им, пука сиротиња, журе се на рад, надничење, а они по цео дан око воде, о 
збиљно, мирно, марљиво... наставници се журе да наврстају оно, што је у току зимушњих непогода  
као пре, па после да те гоне полицајци, жури Ђокић председника.</p> <p>— Полако, море, чекај... 
чекати да ћата продужи.{S} А њему се не жури, он то згодно отеже и намешта с нарочитим циљем: д 
м кућицом.{S} Она помисли да се то и он жури за послом.{S} Међутим Гојко је до сад спокојно шет 
ар...{S} Гојко се грчи и тресе, па опет жури напред.{S} Често заборави ради чега је пошао, па с 
ого журити.</p> <pb n="39" /> <p>— И не журим се.{S} Него гледам вас једнако, па баш дођох наро 
/p> <p>— Децо, идите кућама... брзо!{S} Журите се!</p> <p>Гојко се осврну, па с чуђењем и немим 
ора! одговори Стојану, па га стаде сама журити.</p> <p>Чича изиђе а она остаде са болесником, н 
ваши су мали, не треба се са њима много журити.</p> <pb n="39" /> <p>— И не журим се.{S} Него г 
од хладноће, која је одједном обузе, па журним кораком пређе двориште и оде у свој стан.{S} На  
 се тражи коњ!...</p> <p>И Гојко корача журно, брижно, не видећи ништа око себе, осећајући само 
 држи.</p> <p>Гојко се поздрави, па оде журно.{S} Мислио је да иде вечерас цркви, субота је, па 
/p> <p>А Гојко брзо распусти децу и оде журно у Брезовац. »Бар ћу добро навићи на овај пут«, по 
_C3"> <head>III.</head> <p>Учитељица се журно приближаваше школи.{S} Учинило јој се да се одоцн 
ц се стресе од тога погледа и измиче се журно испред ње...{S} Дође једно јутро и стаде пред њу: 
ађе на улици, дахну слободно, па окрете журно, право ка Брезовцу.</p> </div> <div type="chapter 
ао из све снаге.{S} Радило се марљиво и журно пуна два месеца, док се већ не приближише ускршњи 
њем, крије оно под гуњ, замеће мотику и журно излази из дворишта...{S} Ха!.. узвикну Гојко и по 
ћи рукама браду и даље, и оде низ сокак журно, као да га ко гони.</p> <p>Љубица се насмеја, гле 
е.{S} Је с’ вид’о нашу учитељку како је жустра!...{S} Тако је то, братићу мој!...{S} Зубе ти ло 
е до краја видокруга.{S} По потесима се жуте пожњевене стрњике, или се зелене подотављене ливад 
ан на други...{S} Ено и чашице ракиске, жути се на дну ракија...{S} Тамо даље оно округло стакл 
ком се диже један танак сувоњав младић, жутих завијених брчића, зелених очију, над којима је на 
есамитила преко плота.{S} Паде неколико жутих, зрелих крушака... једна се распрсла на двоје, па 
 крушкову грану, нема ли још која зрела жутица...</p> <p>— Ах, па ја га знам!{S} То је од оних  
 тамо-амо, а под ногама му шушти опало, жуто лишће; а над њим се ношаху густо загасити и белича 
асти; по образима и бради израсле ретке жућкасте длаке, које се не опажају на први поглед.{S} О 
оста развијено, обријано; брчићи танки, жућкасти, скоро бели; обрве танке, уздигнуте и оштро пр 
, нос погрбљен, дугачак, а бркови танки жућкасти; по образима и бради израсле ретке жућкасте дл 
о није до сад био у цркви, одговори она жучно, а образи пламте, црвене се као крв...</p> <p>Кад 
чествовао због друштва, а и због ручка, за који сам знао да ће се давати после прегледа школе.< 
то«, помисли она пролазећи поред стола, за којим се врши упис и слушајући преклињања једног мла 
алаја једно псето и искочи из дворишта, за њим појури друго, па треће и око уморна учитеља поди 
њем.</p> <p>— Колегу ћете имати доброг, за то вам јамчим.{S} Ми смо га у школи звали младом, је 
намучила у путу?...{S} Камо вас до сад, за Бога!{S} Тебе сам једнако погледала.</p> <p>Мати јој 
би још могао рећи. </p> <p>— Е па деде, за срећна познанства! подиже писар чашу, додирујући уз  
и стаде скидати капут.</p> <p>— Шта је, за Бога, запита га учитељка, која га до сад гледаше као 
ражи ђаке...</p> <p>— Носи ти, Вуксане, за то пешкеш твом синовцу, старом кмету, рече један одб 
е о томе мислити...{S} Није то за мене, за оваког хм... како да кажем... повученог, јест баш ту 
ух и реци: ово ти је, господине писаре, за онај први разред...«</p> <p>»Не, не... то не ваља.{S 
, стаде замишљати неке нарочите манире, за које држаше да могу јако утицати на девојку.{S} И од 
 неба...{S} Кану неколико крупних капи, за њима друге, чешће... пљусну киша, просуше се читави  
че лекар, прегледавши га.{S} У осталом, за сад само то...</p> <p>— А после?...</p> <p>— Видећем 
 Је ли то та српска жудња за просветом, за »другим очима«, о чему се тако лепо говори у народни 
 оштар ваздух. </p> <p>— Шта радиш ово, за име Бога! викну Веља чудећи се, па га својски нападе 
 отпуштена?{S} Ту је и Просветни Савет, за Бога; ваљда се то не ломи баш тако лако!... запита Љ 
њој и не беше више снаге за даљу борбу, за отпор.{S} Она се грозничаво хватала за ма какав пово 
у, познавање природе, певање... у мају, за то време деца заборављају теже ствари.</p> <p>— Исти 
 га обанђија онако!...{S} Иде, братићу, за њом ка слеп...{S} Хм... истина за мене то није рђаво 
ва, и све...{S} Пирну хладан поветарац, за њим дође још јачи ветар, па се одједном завитла олуј 
аља.{S} Оставила децу саму...{S} Видиш, за то бих је могао узети на одговор.{S} Али, ех...!« и  
ник не би намучио, само да сам знала... за <hi>оно</hi>...{S} Али ко је то могао знати!{S} О, к 
ио...</p> <p>— Шта си ме чекао, море... за колику суму?....{S} А за колико сам ја тебе чекао, а 
то сад губи...</p> <p>— Чекај, стани... за Бога!...{S} Па тек сад имамо да разговарамо, викну Г 
е спремљено све што треба <pb n="12" /> за отварање првог разреда?...{S} Како ли ће она...{S} А 
кад знам да се не могу остварити!...{S} За кога сам сад? — За овога Гојка?...{S} Не, видиш да и 
слио, узвикну:</p> <p>— Ха, чекај...{S} За сад је и ово добро, а после већ, док се договорим са 
 баш то и јесте оно што вам кажем...{S} За велику добит мора се много страдати... много, много! 
е две трећине не могу ни да сричу...{S} За колико бих могла истрчати уз онај голи Космај?...{S} 
а први разред, па пређоше код Гојка.{S} За његову мапу опет беше доста говора, и ако кмет призн 
ку док деца полако изиђоше из школе.{S} За децом изиђе Гојко, гледајући пред ноге.{S} Обома беш 
... узвикну она, по овакој лапавици.{S} За Бога, тата, шта радите?...</p> <p>— Зар ти не знаш н 
 као луд, а неки пут је добар човек.{S} За сад не говори са њим.{S} Мати, као и свака жена, рад 
а се видимо.</p> <p>Изиђе свештеник.{S} За чудо: и он беше исти учитељ...{S} Онако исто говори, 
.. и он се учтиво рукова са Љубицом.{S} За то време Гојко весело узвикну:</p> <p>— Веља, Бога м 
дмах спази једна врата и јурну тамо.{S} За то време чини му се да чује дете где говори:</p> <p> 
о ти је за сад, а после... видећемо.{S} За сад, упамти добро, да ниси ни прстом мрднуо.{S} Ћути 
е у цркву и наредише у једном крају.{S} За певницом певаше месни учитељ, а око њега стајаху и о 
добави ту чашу и шећер из комшилука?{S} За воду те не питам с тога, што знам да је имаш бесплат 
огу остварити!...{S} За кога сам сад? — За овога Гојка?...{S} Не, видиш да и он бежи од мене, о 
ике школе учили.</p> <pb n="43" /> <p>— За ваш посао и нису потребна велика знања.{S} Ту је важ 
лади, па да идете на робију...</p> <p>— За вас је слатко и на смрт поћи, узвикну он, смешећи се 
рекиде му учитељ дуги монолог.</p> <p>— За вечеру? како не, што год хоћеш, братићу!...{S} Само  
ња, раздвајајући неке хартије.</p> <p>— За прирез што велиш... нисте ни ви бољи.{S} Чекао сам т 
апта Гојко, гледајући у таван.</p> <p>— За сутра?{S} Па ја ћу доћи кроз један сат.{S} Добро нај 
и руком и опет удари у бунило.</p> <p>— За сад је обично бунило... уз грозницу, рече лекар, али 
{S} Гојко зинуо па трчи из све снаге, а за њим се спотиче и пада Стојан, псујући мртву учитељиц 
ном дрвету; стресеш се од те незгоде, а за врат ти падне читав пљусак са какве отомбољене шљиво 
орна деца, протежући се целом снагом, а за њима покуњен, снуждена погледа, изиђе и Гојко са пис 
, па озго уседнем са женом и дететом, а за душему привежемо козу, па терај!...{S} А вама се, ви 
чекао, море... за колику суму?....{S} А за колико сам ја тебе чекао, а?....{S} А колико ће сад  
свој посао, да се не плаши ничега.{S} А за писара, како оно... <pb n="52" /> запе он, па се опе 
ље нека бриде туђа леђа него моја.{S} А за мене што велиш, госпођо, — грешиш се много: ја сам т 
дину и по, док ниси измирио мањак.{S} А за оно затварање имаш право.{S} Ја нисам ни послушао св 
, који му је могао дати хлеба.</p> <p>А за то време његово се мило гнездашце растурило.{S} Роди 
да... трже се одједном полицајац, треба за општину, рече он, па се осмехну левим брком. — Знате 
.</p> <p>— Нађи ми старо одело... треба за сутра, опет прошапта Гојко, гледајући у таван.</p> < 
ивач на столу...{S} Али је женска глава за те ствари вешта, очас се учини позајмица, нешто се д 
 срце живље куца, али се он стара да га за сад угуши, јер му данас и у оваким околностима није  
/p> <p>Љубица подиже главу и погледа га за часак.{S} Ироничан осмех, помешан са презирањем, заи 
ен, у школу, разбуди Стојана и посла га за коња.{S} Како ли је изгледао Гојко тада и како му је 
ш кући на ручак, рече она, хватајући га за руку и вукући к столу.</p> <p>Поглед на пријатан дим 
си убрус и метну му на чело...{S} То га за часак умири, али после опет стаде бунцати.</p> <p>Ок 
стаде постављати питања.{S} Оптужују га за »опорочавање власти«.</p> <p>Гојко се још више збуни 
.{S} Кад год јој наиђе њена обична туга за кућом, она се завуче у жбуње, па стане нарицати исто 
а се диже и пође к вратима.{S} Он гледа за њом, изненађен.</p> <p>— Добро сте мало пре казали:  
и изиђе из школе.</p> <p>Љубица погледа за њим, па се осврте деци весело, и отпоче рад.</p> <p> 
 око себе пилиће.</p> <p>Љубица погледа за његовим очима, па видевши ко долази, намргоди се и з 
 са децом у школу.</p> <p>Писар погледа за њим иронично, као што обично гледамо какве полуумник 
тиже у Брезовац.</p> <p>Веља таман седа за ручак, а Гојко упаде у собу, задуван, занесен, гнева 
вредила...{S} Али рекла сам вам већ: ја за она два месеца нисам ништа знала за себе... то беше  
н, па нећеш да ми кажеш ни хвала.{S} Ја за тебе толико... све ти чиним... и тек сад ћу да ти чи 
и кажеш!...</p> <p>— Ама не питам те ја за одобрење да идем, него за мишљење, рече она, смешећи 
узвишеније...{S} Сећа се својих осећаја за време познанства са Драгутином.{S} О, то беху неки с 
тељи помрли, сестре се разудале и свака за себе савила гнездо, браћа се растурила по белу свету 
{S} Она је погодила собу код овог Јанка за четири динара месечно, а ми јој дајемо још по два ди 
им изразима, с којима се погађа и цењка за коже, шљиве и друго; а то се Љубици сад учини веома  
заточење. <pb n="158" /> Довољно узрока за узбуђење и журбу.{S} Љубица се плашила ревизора, јер 
и.{S} А ко већ иначе има довољно узрока за тешко расположење, он мора очајавати на овакову врем 
измучила, толику борбу душевну издржала за ово кратко време, да већ беше малаксала, у њој и не  
 ја за она два месеца нисам ништа знала за себе... то беше неко други у мени, а ја сам за то вр 
 за отпор.{S} Она се грозничаво хватала за ма какав повод или случај, који би је могао мало рас 
анки опанке одмах, а ја макар и не јела за дан-два.{S} Мајка нек дође сад у недељу; даћу јој па 
 уђе у разред и виде шта су деца радила за време њеног одсуствовања, одмах посла дете к Гојку,  
мична, до мркла мрака.{S} Шта је чинила за то време — ни сама не зна: није спавала, није ништа  
 тешити и причати му како је свака сила за времена — а то је велика срећа, јер да је вечна — зл 
нестало њега, нестало би и свака смисла за живот.{S} И ко би <pb n="169" /> се опет могао врнут 
воју сувишну снагу.{S} Отуд толика воља за радом.{S} Нестаде јучерањих себичних мисли; душа ожи 
, севну очима и дохвати се обема рукама за главу, па као махнита стаде јурити по школи, чупајућ 
{S} Ах!... и он се дохвати обема рукама за главу, па после краћега ћутања настави: </p> <p>— Ја 
м Гојко рећи и ниједно се још не спрема за излазак.</p> <p>— Кажите деци нек излазе! заповеди п 
ом промени у лицу; види се да се спрема за некакву изјаву, па га почело обузимати велико узбуђе 
, петлова и друге живине која се спрема за легало; све се то спојило у један самобитни, нарочит 
 <p>Али Драгутин не чека, него је узима за руке и води.{S} Кад дођоше до прага, он се осврте и  
 као у котлу...{S} Она се хвата мислима за поједине речи Стојанове, али у глави опет ври, а срц 
брезовичкој школи вамилијаз све са њима за’ита воду са извора, па испушта једну по једну у изво 
е са овим лудацима.{S} Ја ћу то са њима за час наредити.</p> <p>Љубица израчуна и написа призна 
затворен; комисија, која му је одређена за извиђање злоупотреба, пронашла је велике новчане нед 
луже.</p> <p>— Лако ћемо... има времена за то...{S} Па најпосле што?...{S} Нека!...{S} То ће на 
 веома грубо и сурово, и ако она не зна за друкчији разговор очев.</p> <p>— Здрави су, здрави с 
стигоше кући.{S} Гојко већ ништа не зна за се.{S} Стојан га скиде и намести на кревет, па се ис 
тићу, за њом ка слеп...{S} Хм... истина за мене то није рђаво: саставићемо обадве плате, и њену 
ух, прелећу велика јата грлица, спремна за одлазак, а доле у трњаку, јасним и звонким гласом, ч 
м се код младежи вазда јавља нека жудња за нечим веома светлим и магловитим...{S} Беше им жао д 
ева, па је одмах обузе она женска жудња за допадањем.{S} Уједно опази Гојкову натмурену, згрчен 
под морање.{S} Је ли то та српска жудња за просветом, за »другим очима«, о чему се тако лепо го 
 прах....{S} Бесна, дивља, смртна жудња за осветом запенуши, издиже се и заклокота у њему; он с 
и стајаше пред степеницама, држећи коња за узду.</p> <p>— Учитељ Гојко да иде сад одмах са мном 
ега лепо онако, као конац око-прста, па за час готово.{S} И шта му сад не достаје?...{S} Сам ве 
 и поче се љуштити, удари је у срце, па за два секунда готова!... одговори Влајко, и повуче дим 
уда!...{S} Све би је ’вако песницом, па за врат...</p> <p>— Куд је отишла? прошапта Гојко као и 
а из основне школе право у инштитут, па за шест година готова, а ја — четири гимназије, целу уч 
еница, тако учисмо у психологији.{S} Па за прво време ја не бих што друго ни очекивао...«</p> < 
о појури к вратима, али га писар дочепа за раме.</p> <p>Стој, смрдибубо!...{S} Умеш да чиниш па 
а ћеш више.{S} Нек остане која крајцара за брата.</p> <p>Гојко је сам изјавио жељу, да њих двој 
у дебелу кокошку, а ја рекох биће добра за чорбу.</p> <p>— Море, паметна си ти женица и красна  
а његовим одвратним чичом, и не разбира за мене...{S} А и ја... тако исто.{S} То није кућа!...{ 
вођу — њега, Гојка.{S} Он га чак сматра за толико проста и неотесана, да и не гледа у њему какв 
ко тако.. ових дана.{S} После пола часа за Гојком се затворише апсанска врата и зарђала реза шк 
оћеш... је ли?...</p> <p>Гојко се хвата за врелу главу; нешто му много у темену кљуца, и све ви 
 Тиме сам вас откупио, то је моја плата за вас, ја у то тврдо верујем.</p> <p>— Не верујте!...{ 
осу грдње на њега, али он затвори врата за собом и настави рад.</p> <p>Писар долази на коњу сва 
 себе, и међу њима је све мање предмета за разговор.</p> <p>Гојко све више зебе...{S} Да је то  
че као чудећи се што овакав путник пита за школу.{S} Ево је, брате... право на ову капију.</p>  
да јој каже ништа.{S} Кад га она запита за савет, он се унезвери, стаде врдати очима и окретати 
 никада никога <pb n="162" /> не запита за Љубицу ни где је ни шта ради.{S} Тражио је премештај 
S} Отишла мало послом, нешто да припита за школу, а они: »одбегла«...{S} Е нека виде да није, и 
<p>— Па шта ћемо данас?{S} Немамо ништа за кување...</p> <p>— А зар је мало живине по селу, па  
лач јадне, немоћне дечице!...{S} Љубица за ту вештину није ни знала, па зато јој ревизор смањи  
ва плача.</p> <p>— Добро, кад госпођица за тебе моли, одговори писар, па стаде нудити нове приј 
ко разрогачених очију, стегнувши старца за раме, гледајући зажареним очима у његово лице, да би 
ао окамењен...{S} Мисли лете, све горча за горчом, а на души се слажу неки страшни осећаји, кој 
идем да кажем Стојану нек донесе штогод за јело?...</p> <p>Опет ћутање...{S} Пандур махну главо 
 изиђе из школе.{S} Гојко не диже главе за њима.{S} Одоше обоје у празну учионицу.{S} Ту су у п 
м; вир, код кога су се намештале справе за лов, засут; све срушено, уништено, па ветар преко те 
.{S} Јок, ја сам то са њима наредио све за четири—пет дана: сто, столица, клупа, табла и т. д.{ 
кану, вреду ручицу.</p> <p>— Ја бих све за вас... настави он у још већем узбуђењу и дрктавици,  
е малаксала, у њој и не беше више снаге за даљу борбу, за отпор.{S} Она се грозничаво хватала з 
ој несрећи и страдању нађе се још снаге за терање ината.</p> <p>— И ово је, знам, ваше масло!.. 
а захвалности да засија у њему, ни туге за растанком... ништа, ништа друго, само прекор чемеран 
p> <p>— Стој, рече му Веља, кад сазнаде за данашње догађаје. — Па то је читав атентат на твој ж 
ну Веља чудећи се, па га својски нападе за ову нечистоћу.{S} Беше му тешко одмах прећи на главн 
есетина одраслијих ђака.{S} Гојко стаде за певницу, али пошто не имађаше гласа, мораде ћутати.< 
 људи толико дволични...{S} И то остаде за њу неразрешена загонетка.</p> <p>А писар се тек сад  
.</p> <p>Стојан утрча у собу, и она оде за њим.{S} Чичи задркташе вилице и пођоше му сузе на оч 
ости поседаше у клупе, а председник оде за сто и отвори скуп.{S} Љубица посматраше само учитељи 
>Кад се сврши школски рад; Љубица изиђе за децом.{S} Стаде на прагу и дубоко удахну свеж ваздух 
жање беше јој теже од свега: писар дође за часак два, па га после нема по неколико дана, а она  
} Тамо ћу све казати...</p> <p>Она пође за њим без устезања, не покушавајући да ослободи своју  
па се опет полако крену.{S} Љубица пође за њим.</p> <p>— Хоћете ли да идемо после подне у Брезо 
да буде присебна.{S} То јој најзад пође за руком...</p> <p>Кад Гојко, око десет часова, опази д 
ети!?... викну она, пренеражена, и пође за лекарем.</p> <pb n="182" /> <p>Младић се осврте и по 
чно крену. — Хајдемо!</p> <p>Гојко пође за њом, удешавајући још унапред шта ће радити са очима  
{S} Знала је само толико, да је не веже за њега љубав, јер она не осећаше љубави.{S} Та она је  
 тебе намирити. </p> <p>И Стојан га узе за раме, као мало дете, па га уведе у собу и намести на 
ху бурно, све јаче и јаче.{S} Он је узе за руку, па обема својим рукама стеже ту мекану, вреду  
по беше, док га једног дана отац не узе за руку и одведе у окружну варош. »Много нас је, рече м 
 стаде пред њу, подиже очи и погледа је за часак, само за један тренутак, па опет их обори, нак 
 шта јој би, куд оде памет.{S} Знала је за његов положај и домаће околности, ништа је није прив 
 окреће вратима.{S} Он притрча и узе је за раме. — Треба се договорити...{S} Данас-сутра... ови 
у <pb n="142" /> врелу руку и повуче је за собом, идући и гледајући сумануто.</p> <p>— Хајдемо. 
ди, ћути и гледај своја посла, то ти је за сад, а после... видећемо.{S} За сад, упамти добро, д 
очито на Љубицу.{S} Паланачки речник је за овакве разговоре веома богат, те се и Љубици даде пр 
е лончића?</p> <pb n="18" /> <p>— То је за оне из првог разреда, а ми ’вако... крпигуза, јарца, 
 збива.{S} Неке страшне речи уједају је за само срце и изазивљу црвенило на лицу, које се већ с 
ако она дође у ову школу, и шта ти није за то време претурила преко главе!{S} И сад јој одједно 
 је то, братићу мој!...{S} Четири банке за целу годину!{S} И то су људи, лолчине једне.{S} Знам 
 му једнако издаје некакве оштре поруке за Љубицу, па стане на врата и слуша хоће ли чича онако 
, као што је чула своје сељанке да жале за покојником. <pb n="101" /> После се већ навикла, а у 
им има доста места где сами сељани моле за нова одељења и сами радо доводе децу у школу, то сам 
ља, и чини му се да је већ крајње време за напад.{S} Очекивао је потпуну послушност, а оно, ето 
и рече да су лончићи за малу децу, а не за онолике ђаке.{S} Она се опет врати женама, где беше  
, па гледа зачуђено ове нове и необичне за њега призоре.{S} Љубици се учини да се овде не могу  
епуно милине и неке јаке младачке жудње за радом...{S} Бујна младост ври, живот, пун силе и оду 
де, нестаде је, а њу обузе пламен жудње за радом.{S} Она се преобрази: очи се весело засветлеше 
{S} Ови природњаци из гимназија не маре за веронауку, а филолози се мрште на разговоре о сумпор 
а... молим те, склањај се од онога Пере за ово који дан.{S} Неће ти он дуго ту вршљати, не бој  
 мера, ни слика...{S} Али ми је најгоре за мапу: не знам како ћу без ње.</p> <p>— Цртајте на та 
погледа масним очима Ђокића и спрема се за дворбу.</p> <p>— Гледај, бре, немој да оставиш коју  
, али она, госпођица Љубица, не мора се за то бринути.{S} Он ће њој сам доносити плату, све ће  
уживање? <pb n="32" /> Ништа, удајте се за Гојка, он је миран човек; ваљда ће се овде станити с 
пире (а беху ми родили и раскрупњали се за причу) па наређа на штап ко врапце...{S} Дао сам му  
...{S} И он, покоран судбини, спреми се за даља страдања, држећи да то тако мора бити, да је се 
да нешто тражи, затим корачи и упути се за децом к своме стану.</p> <p>А Гојко брзо распусти де 
њега!...</p> <p>Чим се затвори двориште за Милицом, на вратима се појавише Богосав и Влајко.{S} 
еца са овом дерладијом узалуд; а шта ће за то време да ми раде остали разреди?...{S} Јок, ја са 
, грозничавим заносом.{S} Нити јој срце за чим жуђаше, нити јој се у души рађаху какви осећаји, 
очима и веселим погледом, док не замаче за врљике, па онда дохвати палицу и стаде разгледати кр 
ар тако исто изгрдише чичу, па поседаше за сто, који се повијаше на све четири стране.</p> <p>— 
у не умеше ни прикрити, нити се труђаше за то.{S} Писар постаја само два-три тренутка, прибра с 
брте право низ пут; Гојко једва стизаше за њом...{S} Али он иђаше, упирући се <pb n="178" /> св 
знајући куд ће; ућуташе и свако мишљаше за себе...</p> <pb n="36" /> <p>»И од куд је баш тако т 
ршила.{S} Гојко се прибираше и спремаше за разговор, идући по соби и трљајући чело.</p> <p>— Ја 
ше у рукама, далеко од себе.{S} Ућуташе за часак сви троје, па иђаху бледи, намрштени, тешко ди 
и кад не можеш да радиш, онда ниси више за службу, рече писар, вадећи хладно печење, заструг са 
ашао!...{S} Хо, кићане, јадан си ти муж за оваку жену!«</p> <p>Љубица, и ако не имађаше у кући  
амо о Божићу, док покупи школски прирез за ову годину, а сад купи само државну порезу.</p> <p>— 
ше нас мањом, али оштром казном...{S} И за то страдање добио сам одмах две кондиције и... и...  
ј наивности.</p> <p>— Ето вам га вала и за четвртке и за све празнике, и још да вам дам приде,  
аже пред људима.{S} Нека, има времена и за то, кад она остане сама са својим малишанима.{S} Али 
да, покварити друштво.{S} Има времена и за одмор.</p> <p>Гојко, онако суморан, наређује Стојану 
ца и још сам мислила да узмем унапред и за овај, а они не даду...{S} Па сам хтела вас молити да 
 каже цео свет, а баба Мара има траве и за то, рекла ми је... разговарали смо ми.{S} Него ти са 
p> <p>— Ето вам га вала и за четвртке и за све празнике, и још да вам дам приде, насмеја се Вељ 
> <p>Ручаше заједно, наразговараше се и за ручком и после о свему, па онда Љубица, на материн з 
епом.{S} Море, право мушко!{S} Она ће и за чичу извући још по рубље.{S} Хоће, братићу, славе ми 
 обадве плате, и њену и његову, па ће и за мене боље бити.{S} Боље је мусти две овчице но једну 
сухе руке падоше на Љубичине јабучице и за тренутак обли јој крв цело лице.</p> <p>Писар скочи  
 се добро накрмило, па ће бити повише и за откуп.</p> <pb n="129" /> <p>У Орловици постоји леп  
е и мог вамилијаза?...{S} Баш му реци и за мене, нека зна... што? викну чича и погледа Вељу, ко 
а опет ништа!...{S} Ја сам мислио чак и за нас штогод да одвојиш.{S} Станка још иде боса...</p> 
среза.{S} Тога истога дана дознали су и за Перу писара, да је осуђен на дугогодишње заточење. < 
писак само за оно мало дана у августу и за септембар.</p> <p>Љубица зину од чуда.{S} Тамо кварт 
ез мапе, па опет добио петицу!</p> <p>И за децималне мере он нађе згодан одговор:</p> <p>— Море 
 — Ви не знате и не верујете... а ја би за вас... све, и душу моју и будућност и све, све бих в 
 Веља.{S} Морам му говорити нек се јави за испит.{S} А што?...{S} Зар се мене што тичу његове с 
му поскакаше <pb n="132" /> много мрави за врат, стаде се отресати рукама и нешто муцати.</p> < 
аква судбина!{S} Погнула главу, па ради за оно злехудо парче хлеба.{S} Мало је размишљала о пос 
ућа; мајка носи малога брата, а њу води за руку, отац носи неке поњаве на леђима.{S} Иду тако,  
а и красна домаћица, само те то не држи за дуго, него наиђе нека луда, јогунаста даска, па чове 
 дворишту пуно људи и жена и свако држи за руку по једног малишана.{S} Председник прво уписа св 
дајући је тако веселу.{S} Он се збиљски за њу привезао; заволео је како никад до сад није волео 
 да ту има доста и пријатнога...{S} Али за сад она је узбуђена јако и рада би ма чиме забавити  
 да се у свему разочарате.</p> <p>— Али за Бога, ваљ’да нико не дира оне који се не мешају у по 
!...</p> <p>— Зар баш никад нисте знали за игру са друговима, шалу, забаве?...</p> <p>— Никад.{ 
, понови он, што сте веронауку оставили за мај.{S} Боље је, знате, било свршити те лаке ствари  
он столу, пружа руку, извињава се, моли за допуштење да поседи мало у школи... мило му посматра 
е добивала од њега писма, у којима моли за помоћ, јер нема шта јести, али је опет живо интересо 
шнијих ноћи, кад се само гомилају мисли за мислима, све црње и страшније, а она се претура у жи 
е нема више никаква посла, па се спреми за одлазак.</p> <p>— Никуд немој из собе излазити, док  
и ништа више ни за свет, ни за небо, ни за људе... предаде му се, као што се фанатик богомољац  
м, не знајући ништа више ни за свет, ни за небо, ни за људе... предаде му се, као што се фанати 
ити овога немог јадника, који не зна ни за какав протест.{S} Сиромах!...</p> <p>Гојко стајаше т 
те ви вечни трудбеници, што не знате ни за један час одмора; и ви са намрштеним челима, са лици 
 душом својом, не знајући ништа више ни за свет, ни за небо, ни за људе... предаде му се, као ш 
 спреми шта треба, мене немој питати ни за што...{S} Ја ништа не знам и не могу да мислим.</p>  
али се он очајнички отима, не марећи ни за болест ни за шта...{S} Само да види њу опет поред се 
јнички отима, не марећи ни за болест ни за шта...{S} Само да види њу опет поред себе, јер држаш 
 години затекоше нас професори у кафани за картама, хтедоше нас отпустити, али се смиловаше и к 
p> <p>— Јесте... да... нарочито је мени за земљопис...</p> <p>— Хоћете шљива? рече она после ду 
е...{S} Директор наиђе и оштро ме казни за неред.{S} О, како сам тада страдао!...{S} Да знате к 
је.</p> <p>— А, на то смо вама обавезни за онако лепе скамије и друге потребе? рече Љубица.</p> 
а (сад се баш крљуштају и много су лепи за јело), па рачунај са њима колико год хоћеш.</p> <p>— 
да унутра...{S} Баш тада Влајко затвори за собом врата, изиђе да види ко лупа.{S} Гојко куцну н 
у.</p> <p>— Море, ти си болесна? отвори за њом врата и провири у собу ова жена, гледајући је са 
ицом.{S} Она помисли да се то и он жури за послом.{S} Међутим Гојко је до сад спокојно шетао по 
твори врата и изиђе.{S} Гојко се пожури за њом, вичући:</p> <pb n="147" /> <p>— Само немојте да 
ликога страдања и патњи, што их претури за годину дана...{S} Он никада никога <pb n="162" /> не 
ељ.{S} Нису те хтели чути... страдао си за свету ствар...{S} Па лепо, сети се Хуса и других.{S} 
него она пројури сама ка луда, а сад ти за њом?...</p> <p>Гојко је гледа и само слуша онај звуч 
м ти једна пука простачина и не знам ти за политику баш ни мало.{S} Ја, братићу мој, само знам  
он своју мисао.</p> <p>Љубица га ухвати за раме и заустави га, старајући се да му разгледа лице 
о је јачи.</p> <p>Љубица се радо ухвати за ту мисао. »Јест, збиља!{S} Колико сам се ја онда упл 
 хартију.</p> <p>— Па, ако ћете ми дати за три месеца... да напишем признаницу.</p> <p>— Шта ће 
 се увлачити у нос, у уши, стаде падати за врат, на главу, по лицу, свуда...{S} Једва изиђоше и 
у собу.{S} Веља се таман почео спремати за одлазак.{S} Понови јој све лекареве наредбе односно  
ваки ко је преживео младост, мора знати за њу, сећати се појединих тренутака и, разуме се, то с 
иваше у неко црвенило, стаде их штипати за очи, стаде се увлачити у нос, у уши, стаде падати за 
гледаше све шта би као требало набавити за први разред, па пређоше код Гојка.{S} За његову мапу 
и у школи до десет.{S} Шта могу учинити за два часа?</p> <p>— Хо, голубице, па то и хоћу баш... 
 узрока!{S} Јер шта бисте могли навести за разлог?...{S} То не може бити, верујте ми.</p> <p>—  
, да нема довољно смелости и одлучности за то, и у души му још јаче закипе и гнев и злоба <pb n 
ошто није хтео примити кумства, ни чути за ту свадбу, те окумише председника Ђокића.{S} Веља јо 
вор оног дечка, који рече да су лончићи за малу децу, а не за онолике ђаке.{S} Она се опет врат 
мо да зна ко за мене! викну ћата, идући за њом.</p> <p>Она застаде, двоумећи.{S} Чинило јој се  
ни.</p> <p>Љубица се насмеја, гледајући за њим, како гази посред бара, не мислећи без сумње о т 
м и остаде дуго на том месту, гледајући за њом.</p> <p>Прилазећи својим вратницама, Љубица опаз 
у, браћо? пита се чича у себи, касајући за Гојком и дишући тешко.{S} Шта му би одједном!...{S}  
 враћајући се у канцеларију и пуштајући за собом преплашена Гојка.</p> <p>— Шта је то било код  
аке, који се ношаху висином, и уздишући за изгубљеном срећом и младошћу...</p> <pb n="150" /> < 
ет да се запита: да ли су њени поступци за то време вазда били умесни?...{S} Она се загледа у д 
осада; свако се од њих све више повлачи за себе, и међу њима је све мање предмета за разговор.< 
мах, још у зачетку.</p> <p>— Трчи, трчи за доктора! одговори Стојану, па га стаде сама журити.< 
онако суморан, наређује Стојану да трчи за бисаге, а он се даде на посао: да мало уреди и дотер 
ри Гојко, и поче полако причати догађај за догађајем.{S} Кад год помене односе Љубичине и писар 
 је ни шта ради.{S} Тражио је премештај за обоје у други округ, па сад само седи и чека...</p>  
} Сутра, ето сутра ћу тражити премештај за нас двоје...{S} Али да знаш само шта сам измислио... 
са старим друговима провести који часак за трпезом, узвикну Влајко, бришући се убрусом.{S} Ја с 
ква маса на кревету и разлеже се врисак за вриском...</p> <p>Гојко побеже од прозора и више не  
говоре о сумпору, крави, коњу...{S} Тек за нас згода!</p> <p>— Е, а кад дознате да иде који од  
е...{S} Ах, а ја сам мислила да страдам за њих, да приносим себе на жртву, а оно није...{S} И њ 
до сад смо куповали од Смиљке, по седам за грош.{S} Даће ваљад’ и сад тако...</p> <p>— Ево ти г 
депозитар отегнуто.{S} Онда ја да издам за све месеце?</p> <p>— Разуме се, одговори други глас  
а...</p> <p>— А ја вам кажем да не знам за младост..{S} Сећам се многих ситница, јест... али то 
... то беше неко други у мени, а ја сам за то време спавала, нисам живела...{S} Опростите, забо 
 забаве?...</p> <p>— Никад.{S} Ја нисам за све то време ништа осећао, ништа желео; живео сам... 
ва даде још једно.{S} Тако добисмо осам за грош!...</p> <pb n="13" /> </div> <div type="chapter 
де премишљати: како би било да је питам за узрок ове промене, па ако је штогод онако... да јој  
 се нешто мораде рећи. — Имам да примим за два месеца и још сам мислила да узмем унапред и за о 
</p> <p>— А шта би хтела: да се ухватим за сукњу, па да ти цео дан пиљим у очи?...{S} Хохохо!.. 
под.{S} Писар му приђе, зграби га руком за раме и привуче к столу.</p> <p>— Ово... ко је ово, а 
 се стресе, пребледе и дохвати се руком за врата.{S} Она је и заборавила да старешине воде оштр 
«... отеже она гласно и ухвати се руком за груди.</p> <p>— И ноћили су заједно... ту у соби, на 
 згазити од блата.{S} Дохватиш се руком за плот, да би прекорачио бару, а рука клизи по мокром  
ази човека, који се држаше једном руком за плот.{S} Он се крену према њој поводећи се, а из гру 
 <p>— Јеси ли чула, жено, упамти једном за свагда: нисам те ја узео да ми будеш тутор, него жен 
 најљућим чемером, најстраснијом жудњом за осветом...{S} Од предане и заљубљене жене ствара дем 
 ми почели да се погађамо са учитељицом за квартирину.{S} Она је погодила собу код овог Јанка з 
 даљину и стаде у мислима претурати дан за даном, све што је у школи преживела; и што више мишљ 
} И он је остао, почео је претурати дан за даном, док се једном не нађе са листом хартије у рук 
роменио па ништа... они се ређају један за другим и пролазе, а он са својом сакатом руком полак 
/p> <p>— Наша, братићу, одговори Стојан за свога господина.{S} Наша... школска... а то ти је ка 
ола учтив израз.</p> <p>Учитељ, спреман за ове појаве, које се другима врло ретко дешавају, изв 
{S} Из потеса долеташе некакав необичан за село звук, који постајаше све јаснији и одређенији — 
азнина.{S} Он осети да је остао усамљен за вечита времена, јер му нестаде онога што му је испуњ 
аново, и онда ће онај смрад бити кажњен за лажну доставу...{S} Да, му закука једномесечна плата 
} Он се хвата ње још усрдније. »Чује он за ту промену... већ тамо, депеша... па му се одједном  
је двориште.</p> <p>— Лаку ноћ, рече он за њом, прихватајући се шешира и гледајући кроз сутон н 
то му је најстарији, па је таман стигао за послугу.</p> <p>»Куд год се окренеш, свуд се школа с 
е од народа покупити свих дванаест, као за господин Драгољуба...{S} Е, трнићу, нећемо тако.{S}  
амисли се.{S} Ја је нисам имао, ни знао за њу...{S} Не, не... ја нисам живео у младости, нити з 
е, видим ја све: ти би се и сад сматрао за најсрећнијега, кад би она пристала да буде твоја жен 
 се крави лед око срца, што се нахватао за ово неколико дана; осећаше како је обузима некакво п 
шао... без размишљања...{S} Уђе и право за камџију... зна га да је безмоћан као дете, јадник!.. 
ња, писар се диже.{S} Он нађе да је ово за први мах као почетак, доста; а после већ, ићи ће све 
чев говор о томе, као да је то све ново за њу.</p> <pb n="84" /> <p>Одоше у судницу, али се вра 
S} Што сте ви јуче ишли у Београд, него за то.{S} Море, њему се то знало... зарађено је.</p> <p 
е питам те ја за одобрење да идем, него за мишљење, рече она, смешећи се.{S} Како ће то изгледа 
и, јамачно је љуби, иначе је не би узео за жену.{S} Истина, он није онако нежан и пажљив према  
а!...</p> <p>Писар, како се био залетео за Гојком, истрча у ходник и видевши Љубицу, стаде пред 
 да то тако мора бити, да је се и родио за то: да страда, да се пати вечно...</p> <p>Дође и Љуб 
сам га платио...{S} Ономад сам га купио за тебе... хоћеш...{S} Бога ми, што?...{S} Сву ћу те ок 
н, јадник, у грозници и бунилу, дојурио за мном, стао пред прозор и чека... чека мене отпадницу 
е и пође.</p> <p>— Немој само да зна ко за мене! викну ћата, идући за њом.</p> <p>Она застаде,  
а стаде плашљиво ослушкивати трчи ли ко за њим.{S} Кад се увери да га онај <pb n="106" /> више  
Живели су скромно, мирно, сносећи свако за себе своје болове, сакривајући их једно од другога,  
витим...{S} Беше им жао да остану свако за себе сами, па иђаху заједно не знајући куд ће; ућута 
осле неколико недеља цело је село знало за односе Љубичине и Влајкове... свуда их виђаху сељани 
се то пред њом угибало, све је сматрало за највећу срећу на кога се она осмехне, све се то радо 
о то заборавити?{S} Па шта би му остало за утеху из целог живота, чега би се имао сећати, да ни 
 подиже очи и погледа је за часак, само за један тренутак, па опет их обори, накашља се мало и  
му је само да провири једним оком, само за тренутак да га погледа како стоји пред страшном држа 
кад се уверила да његово срце куца само за њу, пружа му руку!..{S} Ха-ха-ха...{S} А он, шмокљан 
начки дланови!...{S} И то он осети само за један миг, док узе шљиве са њене руке.</p> <p>Ну Гој 
ате плату?{S} Потписали сте списак само за оно мало дана у августу и за септембар.</p> <p>Љубиц 
ништа не може учинити, да је рођен само за то, да страда и трпи и да сваки има право причинити  
 учинити.{S} Мислила је: то је зло само за њу, а другима није ништа...{S} Други се само гнушају 
ајмица, нешто се дотера привремено само за тај мах, а кад погледаш, оно све лепо и ваљано...</p 
p>— Ето, сад и ми почели да распитујемо за политику, рече Љубица, смешећи се.</p> <p>— Ја морам 
 Здравља, Боже!{S} Лако ћемо, лако ћемо за то, рече кмет, гледајући окречене дуварове.</p> <p>— 
ако ли је!{S} У ово доба...{S} Молићемо за мецко изјасњења.{S} Рибице...</p> <p>Љубица одмах ви 
је боље...</p> <p>— Види се да ми нисмо за село: треба, са њима бити друкчији.</p> <p>Гојко се  
 и аконто за овај месец, а ми још нисмо за прошли примили...{S} Само ако то можеш... допуни он  
ма тако живо куца и све, све је удешено за лепо пријатно живљење!...{S} Зар ја да не прођем доб 
 дуго на отворену пољу, гледајући тужно за погрбљеном старицом, која се, ослањајући се на дугач 
, примао накнаду у десет динара месечно за стан и башту.{S} Гојко оде те разгледа свој нови ста 
чуди, хтеде му рећи да је примила скоро за целу годину, али се уздржа, знајући да ће му то бити 
себе, и нешто се као наљути, па наскоро за тим махне руком по ваздуху, као да ће рећи: »Ех, бат 
али ко сме о томе мислити...{S} Није то за мене, за оваког хм... како да кажем... повученог, је 
слуге чинити.{S} Видиш, дао ти и аконто за овај месец, а ми још нисмо за прошли примили...{S} С 
лом чорбом и понесе је на постављен сто за ручавање.</p> <p>— Хе, младићу, у мало ти нисам прев 
га мешао, па ипак му је ово треће место за три године.{S} Је ли, Гојко?</p> <p>— Па ти ме знаш: 
 тамо-амо... да скупљам где год има што за <pb n="173" /> тебе пријатно...{S} Ха, ја ћу тебе да 
а се упусти у разговор и да је пита што за писара, па увиде да је то незгодно.{S} Свеједно, и о 
тну јелече, па изиђе да справи себи што за вечеру.</p> <p>...{S}А Гојко посматраше како се чича 
а чешљати браду.</p> <p>— Говоре ли што за капетана, да неће и њега?...</p> <p>— Кажу, биће пре 
 плећа велики терет.{S} Оде да купи што за ручак... после неће моћи, кад почнемо рад.</p> <pb n 
 мој!...</p> <p>— Можеш ли спремити што за вечеру? прекиде му учитељ дуги монолог.</p> <p>— За  
 зла језика... једва чекају да чују што за другога...</p> <p>Љубица пребледе и готово се уплаши 
ебало, али је добар човек.</p> <p>Писар за то време непрестано погледаше ћату, док се овај једв 
о јој мило што се Веља одобровољио, јер за дуго време није јој се хтео никако јављати.{S} И то  
емо озбиљније.{S} Скоро ћемо имати збор за избор управе, па ћу тада...{S} Збиља, јеси ли се ти  
да дођем к себи... да оставимо разговор за сутра.{S} Али вам опет кажем: ја остајем на речи.{S} 
е мало пре казали: да оставимо разговор за сутра, да се мало приберемо...{S} Хајдемо на рад: де 
едседник.{S} Ја знам што знам: од данас за две недеље биће промене, па ми одсеците уши, ако то  
и, и опет пролазници, и тако редом, час за часом, ћути и гледај, гледај, гледај... а у глави се 
ко нешто...{S} У опште, сваки је потрес за њега право убиство.</p> <p>Лекар записа шта треба да 
прска сто.</p> <p>— Е положила си испит за домаћицу.{S} Алал ти вера!...{S} Још да видим како ћ 
 срца, рикну протегнуто, па продужи пут за друштвом...{S} Олакшала је чежњу материнскога срца.. 
 нам можете показати како ћемо наћи пут за вашу школу, рече Љубица и стаде.</p> <p>Веља им обја 
еко се засмеја гласно, заклонивши главу за леђа другарева...</p> <p>— Има ли који ђак међу вама 
, који дођоше да заложе сву своју снагу за добро и напредак орловачке омладине.{S} Али свему им 
ица се зачуди, кад пре нађоше ову згоду за послужење, а на Вељино питање и она се слатко насмеј 
едаред му дође Веља, и таман они седају за ручак, а наиђе Влајко.{S} Веља се намршти, и ако је  
 радознало, као што мала деца распитују за непознате им ствари. — Жалите јамачно и сад?</p> <p> 
з воде изишао, а Љубица седи према њему за столом, где је одмах по ручку прешла са Влајком, сед 
ад бити краја скандалу, па дохвати жену за рамена и изгура је напоље.{S} Срећом, Стојан се рани 
<p>Писар скочи и дохвати разјарену жену за руке, али познавши је, одједном пусти њене руке и ст 
 стоји као тешки кривац и очекује казну за своја недела.{S} Љубица осећаше само гнушање и бол,  
ло му што она сама везује своју судбину за његову, па и он развуче уста у широк весео смех.{S}  
ругну низа сокак...{S} А дечко подвикну за њим, пратећи га очима и веселим погледом, док не зам 
шући се.{S} Како да ви не примите плату за четири месеца!...</p> <p>— И ја ово не разумем, рече 
ољан, јер је данас добио потпуну освету за сва тешка страдања своја.{S} Победио је и њега и њу, 
ећи к себи.</p> <p>Она се сакри у башту за неко густо ружино жбуње, а Богосав оде преко дворишт 
да има какво право нада мном.{S} Баш ћу за инат да га једим, још више ћу да се смејем са писаре 
. </p> <p>— Да ли да пошљемо на станицу за месо? запитала би га она јутром.</p> <p>— Како хоћеш 
гу друкчије.« И она склони своју дечицу за школу, рече им да се ту играју, па се онда полако пр 
 дао ни опепелити: зубат беше, па одмах за очи. »Шта ви ту, вели им он, мучите овог јадног стар 
слушну.{S} Чује се мушки глас, па одмах за њим детињи. »То је учитељ... онда ће ово бити«, вели 
 живети у миру и срећи.{S} И сама жудиш за миром...{S} Па хајдемо, хајдемо, голубице!...{S} Каз 
ања.</p> <pb n="70" /> <p>— А шта велиш за ово вечерас, јесам ли погрешио?</p> <p>— Како?...{S} 
лаку..{S} Лажи га полако док не ухватиш за врат, па онда о земљу.{S} Ја, братићу, тако је то.{S 
ећи собом нов дар Перин — скупоцен брош за груди.{S} Тако се учесташе походе, скоро свакога дан 
ичило на звук:</p> <p>— А-а-а...</p> <p>За председником се диже један танак сувоњав младић, жут 
ако су њиме прожмани и запојени.</p> <p>За то време Гојко нешто живо преговараше са Стојаном у  
нисте знали за игру са друговима, шалу, забаве?...</p> <p>— Никад.{S} Ја нисам за све то време  
није са женом што споречкао, он ти лепо забави и развесели жену, па весела цела кућа!...{S} Див 
 она је узбуђена јако и рада би ма чиме забавити се, ну чиме би?...</p> <p>— Шта ради господин  
ем, у пространом Београду, зауставити и забавити.{S} Ту се ређају многи »предмети уздисаја«, до 
олико је гласила признаница, па немарно забаци хартију у џеп, а Љубици изброја и даде колико је 
тојанов.{S} Извади из стола деловодник, забележи тамо нешто, стави нумеру на ону исписану харти 
о се превија, а крв шикља...{S} Па онда забоди једном у трбух и реци: ово ти је, господине писа 
сухе коштуњаве руке са оштрим ноктима и забодоше се дубоко у месо...{S} Разлеже се врисак по со 
и утврђивање тежих ствари, које се лако забораве, нарочито рачуна...{S} Овако док ви радите вер 
 он, гледајући је у очи.{S} Остави све, заборави... дај да бежимо, далеко далеко, у бео свет... 
мо роје, роје...{S} Да се све то угуши, заборави, па да се живи ко и до сад!...</p> <p>Устала ј 
онај оде, братићу, још чупавији и гори; заборави да се умије, рече он, смешећи се.</p> <p>И Гој 
днако ме гледа душмански.{S} Не може да заборави онога...{S} Сваке недеље му иде на гроб...</p> 
јом је мислио да јој се обрати, али сад заборави све, па се стаде нервозно окретати око себе.{S 
.{S} Каква је то љубав, да се тако брзо заборави!...{S} Говори о њеној смрти, а смеје се...{S}  
 и тресе, па опет жури напред.{S} Често заборави ради чега је пошао, па стане на џуту, мисли се 
нска лица која га посматраху, а сад већ заборави и на своју главу...{S} Срећом наиђе на њега не 
 дохвати се руком за врата.{S} Она је и заборавила да старешине воде оштра рачуна о владању држ 
о?</p> <p>— Више је окрвављен од ње.{S} Заборавио на то у забуни, па само ускочи на коња и оде. 
о учтиво, што сам вас звао мало пре.{S} Заборавио сам да се ваш посао не сме прекидати.{S} Ја,  
 да га одовуд гледају!...{S} О, онда би заборавио оне ударце камџијом, оно понижење и сва страд 
 спавала, нисам живела...{S} Опростите, заборавите све што је било... и њој потекоше из очију к 
њу...</p> <p>— Не, не... оставите ме... заборавите сасвим!...{S} Ви сте сувише добри, ваше је с 
ти, настави: и ви то поуздано не можете заборавити никад?...</p> <p>— Хо, људи... како могу заб 
 прекорно.</p> <p>— Тако... скоро ћеш и заборавити да имаш кућу, да те овде неко чека и брине с 
ко да се не сећа!{S} Зар би се могло то заборавити?{S} Па шта би му остало за утеху из целог жи 
икад?...</p> <p>— Хо, људи... како могу заборавити да сам био ожењен!... одговори Влајко, и нас 
м да се куцнеш! рече му писар.</p> <p>— Заборавих... промрмља збуњен Гојко, крећући очима живо, 
га, кад му се то свиди...{S} Нека он не заборавља кућу, а онако... што?...</p> <p>Љубица подиже 
оде, певање... у мају, за то време деца заборављају теже ствари.</p> <p>— Истина јест, прихвати 
твар заинтересује, он јој се преда сав, заборављајући на све друго...{S} Тако су га и сада зауз 
мољац предаје молитви и небесном свету, заборављајући на све што га окружује, осећајући само сл 
 мисли о правом узроку, јер му је лакше забости нож у груди, него усвојити ту црну мисао.{S} И  
 баш уз њега, гледати право очи у очи и забости хладно гвожђе у месо...{S} О, та га мисао још в 
естане.{S} Кад излази из куће, веома је забринута, управо преплашена, као и Љубица.{S} Неко их  
чност на лицу; мати јој одлази и долази забринута, али се Љубица зауставила на једној мисли, па 
ељ и учитељица, али обоје беху суморни, забринути.{S} Иђаху ћутећи, али обоје управили очи у не 
 она даље: само тек да се тако каже.{S} Забринути и оптерећени злом људи не смеју се тако весел 
ући се <pb n="185" /> силнима, и сви ви забринути и намучени ходите и станите овде уз ову велик 
 према њој.{S} Љубица га опет изведе из забуне, обори главу, па немоћним, жалосним гласом прого 
а леп и отресит, као што она при својој забуни опази, и представи јој се учтиво.</p> <p>— Лаза  
е окрвављен од ње.{S} Заборавио на то у забуни, па само ускочи на коња и оде.</p> <p>Гојку опет 
.{S} Шта је то?{S} Да ли није стигао да заведе признанице или... или не знам шта.{S} Тек она је 
таја неће ништа горе.</p> <p>— Да ли да заведем у деловодник? запита Гојко, савијајући исписану 
 четрдесет динара одсеком на годину.{S} Заведоше решења у протокол, договорише се да се сутра и 
ком, пред истим свештеником и старојком заверише се нови супрузи на верност.{S} Само се Веља ни 
г са рубинама, на прозору беле платнене завесе; на дувару обешена цела гардероба и покривена чи 
аде разгледати прозоре... свуд навучене завесе, али оне двокрилне, те се између њих може видети 
 снег...{S} И над том белом, миришљавом завесом трепере светли сунчеви зраци и виси осветљен св 
ве Веља, он избегава...{S} Да окушам ја завести разговор међу њима?...{S} Ко зна шта им је; пит 
 диже један танак сувоњав младић, жутих завијених брчића, зелених очију, над којима је накривље 
ј!...{S} Зашто не могу бар у душу да му завирим, да видим шта има <pb n="193" /> тамо, шта осећ 
лаву и погледа га тако, као да би хтела завирити му у саму душу.{S} Али се одједном трже, намрш 
дства, у положају од кога и сам по мало зависи. </p> <pb n="41" /> <p>Деца изнеше столице; одје 
Сад видите шта вас чека, па бирајте; то зависи од вас... ту вам ми не можемо дати никаква савет 
маше одељаном палицом...{S} Одједном је завитла и удари о крушкову грану, која се пресамитила п 
њим дође још јачи ветар, па се одједном завитла олуја...{S} Груну гром, па се осу и разлеже грм 
 упарађеном децом.{S} Толико пута је са завишћу гледала кад варошке учитељице иду са децом у цр 
к.{S} Него ти, Богосаве, пожури са оним завођењем наплата и расхода, па да сведемо рачун.{S} Не 
еселу.{S} Он се збиљски за њу привезао; заволео је како никад до сад није волео, и да му не беш 
и дужност да то учини.{S} Али се то све заврши оним стереотипним и малодушним узвиком: ех!...</ 
 то, братићу мој!...</p> <p>Упис се већ завршује.{S} Деци се наређује да сутра дођу сви у школу 
ело гледајући пред собом, а напослетку, завршујући ред, натмурен и покуњен, ступаше Гојко.{S} П 
и.{S} Неки се окренуо сав к тој гомили, завук’о прстић у нос, па гледа зачуђено ове нове и необ 
наиђе њена обична туга за кућом, она се завуче у жбуње, па стане нарицати исто онако, као што ј 
 децу кући и он пусти своје ђаке, па се завуче у своје прљаво сопче, у коме беше сена и ђубрета 
есном своду навучен је суморан покривач загасите тамне боје, из кога непрестано сипи она ситна, 
, жуто лишће; а над њим се ношаху густо загасити и беличасти облаци, пливајући тихо преко небес 
, те уђе к њој у школу.{S} Она застаде, загледа се у њега, и као да јој одједном сину нова миса 
ним, великим, црним очима и она се упи, загледа се у Гојка, примаче му се још ближе, врло близу 
о време вазда били умесни?...{S} Она се загледа у даљину и стаде у мислима претурати дан за дан 
е доиста страдала много.{S} Одједном се загледа у Гојка дуго, дуго... па јој дође да врисне од  
се само приближи још више и одједном се загледа у оно мртво лице...{S} Прођоше јој трнци кроз ц 
те, каква се веома ретко виђа.{S} Он се загледа у њу...{S} Како то да је не познаје, ако је из  
 је доста слаб и иначе.</p> <p>Лекар се загледа у црте Гојкова лица и опазивши неке оштре непра 
можеш бити глава куће, насмеја се он, и загледа се у Љубицу...{S} Поглед му остаде на њој подуж 
а застаде.{S} Предахну од уморна хода и загледа се у даљину...{S} Осети да је обузима страх, ба 
ма пређе двориште.{S} Отвори вратнице и загледа се у Гојка, па кад га познаде, обрте право низ  
 дворишта, врати се на пређашње место и загледа се у свој часовник...</p> <p>Толико пута је, до 
м болом, готово са очајањем, па се опет загледа некуд у даљину, а пред очима стадоше му пролета 
н је, јадник, болестан!... узвикну она, загледавши му се у очи.</p> <p>— Ко си ти? оте се Гојку 
ед беше неприродан, суманут...</p> <p>— Загледала се... куда?... узвикну он, гледајући је у очи 
рапе а на леђима јелечићи.{S} Љубица се загледала у децу, па се тако и замислила... стоји лепо  
у, па опази да се и Љубица некуд далеко загледала, очи се сјаје, не мичу се, а усне по кад што  
/> <p>Одједном их поклопи облак, уши им заглухнуше од блејања оваца, а поред њихових ногу снова 
ше се бунити, али их постепено ућутка и заглуши женска таштина.{S} Ипак осећаше неку пријатност 
ервозно.{S} Он се пожури говором, да би заглушио њену зебњу.</p> <p>— Ето, купио сам часовник,  
до учионице, паде на сто и остаде тако, загњурио главу међу руке, као да спава...</p> </div> <d 
предусретљив према ташти и свастици.{S} Заговарао их, шалио се са њима и, знајући о чем мајке о 
чни...{S} И то остаде за њу неразрешена загонетка.</p> <p>А писар се тек сад одушевио својом ре 
 црне мисли никако да је оставе, но јој загорчавају сваки тренутак, сваки покрет.</p> <p>»Што м 
p>— Мани се, молим те...{S} Живот ми је загорчао; и онако нисам никад среће видео.{S} И свака н 
 од четрнаест година, па долети у собу, загрли мајку, обаспе пољупцима милу сеју.</p> <p>Мајка, 
чисто не верујем.</p> <p>Они се обојица загрлише и пољубише.</p> <p>— Ја се чудим јуче о коме т 
о јаче увредио!...{S} А њих двоје седе, загрљени, једно уз друго, и гледају се мутним, пијаним  
двоје седе на столицама једно уз друго, загрљени, приљубљени, опијени страшћу.{S} И на јачи зву 
уза стакло и стаде гутати погледом овај загрљени пар, који се топио у заносу љубавном и сневао  
у да гледа, шта ће са децом, а иза њега загрме оштар заповеднички глас:</p> <p>— Децо, идите ку 
тренутак беше страховит... паклени гнев загрме и заклокота у њој, она подиже десну руку, изви ј 
кри у један крај, а Влајков крупан глас загрме кроз помрчину:</p> <p>— Ко то лупа ноћас?...{S}  
 суморно; чини се да ће свакога часа да загрми гром у овом гнезду.</p> <p>Најпре Љубица опази д 
{S} А он!...{S} Ух!..« У Гојку закипи и загрми читав пакао гнева; кроз цело му тело пројури нек 
 пљуснуше сузе из очију као киша, он се загрцну од јецања...</p> <p>— Зашто?!... зашто?!...{S}  
 она.{S} Понекад јој се отме из груди и загушен јаук.{S} Гојко упали свећу и устаде.</p> <p>— Ш 
бијеш?!... прошапта она неким пискавим, загушеним гласом, отварајући очи све више и гледајући п 
</p> <p>— Ко... ко руча?!... запита она загушеним гласом, готово шапатом.</p> <p>— Знаш ко... у 
ртирину...{S} Удесићу ја то, доврши она загушеним гласом; усне јој задрхташе, а грло јој се сте 
е страшно!</p> <p>— Кажем ја, јекну она загушеним гласом, полушапатом. — Нико не може грешници  
 је нека студен, скаменила се, нешто је загушило у грудима, па ни мрднути се, ни проговорити.{S 
 у очи.</p> <p>— Ко си ти? оте се Гојку загушљив глас.</p> <p>— Зар ме не познајеш!...{S} Ја са 
ча напоље.{S} Гојко остаде сам у топлој загушљивој соби, гледајући несвесно у дугачке пукотине, 
астави рад.{S} Узе да прегледа израђене задатке на таблицама.{S} У томе му помогоше и гости.{S} 
 стаблу и трави испод њега.{S} Осећа се задах прашине, помешан са сточним изметом.{S} Наједаред 
 преко кујне и отвори собна врата...{S} Задахну га дим од барута...{S} А доле на поду бели се о 
д које се зелене подотављене ливаде.{S} Задахну их мирис свеже, зелене траве, по којој су већ п 
истога тренутка нешто необично груну... задими се... гурну је некуда снажно, и она се претури.. 
илици; тада је слушао многе разговоре и задиркивања, али се сад не сећа ничега...{S} Само је гл 
пет окрете учитељицама и стаде их нешто задиркивати.{S} Гојко то опази, па чим виде да је Љубиц 
..</p> <p>Влајко се о ручку расположио, задиркује Гојка, сећа се неких смешних сцена из ђачкога 
весео, са неколико својих пријатеља, па задиркује председника и шали се са сељанима.{S} Ћата по 
транством, па га, као оно свемоћни дух, задише својом величанственом бескрајном вечношћу...</p> 
очели, од јуче...</p> <p>— Дакле ви сте задовљни данашњим одговорима? упита она бојажљиво, као  
рачати поред њега, а Гојко иђаше весео, задовољан, јер је данас добио потпуну освету за сва теш 
з њих живи јасни огањ.{S} Он беше веома задовољан, што му овако лепо испадоше ово неколико речи 
жји, само кад је човек и с друге стране задовољан.{S} О... а ја сам тако мало желела!...{S} Сам 
е достаје?...{S} Сам вели да је потпуно задовољан.{S} Шта ће више!...{S} А сад памет у главу, п 
ом смрћу хтео да ми учини услугу, да ме задовољи потпуно... </p> <pb n="201" /> <p>— Идеш ли му 
како то све прима к срцу и не уме да се задовољи малим...{S} Живи с другом!{S} Па нека га, кад  
тога непријатељства, а Љубица, да би је задовољила, прича јој понешто о писару, избегавајући <p 
д пре, док се слагаху сви, беше му лако задовољити обоје, али како ће сад?{S} Гојка не сме вређ 
 који је обузе ових дана.{S} Беше веома задовољна својим радом; кад год изиђе са децом на одмор 
о баш овако... а ти ми се љушкај и буди задовољна...{S} А ја ћу, душице, све да трчим, тамо-амо 
дити, ја ћу се мучити, само да ти будеш задовољна.{S} И онда ћу и ја бити срећан, те како срећа 
иротиња.{S} Што је дао Бог...{S} Будите задовољни!...</p> <p>— Гле, молим те, чуда! рече му Вел 
 Љубица враћаху се, пуна срца, весели и задовољни, као што се обично враћамо кад испратимо кога 
та...{S} Иде тако замишљена и смешка се задовољно, детињски...</p> <pb n="206" /> <p>О, сад тек 
 окрете се учитељици.{S} Сеоски ћата се задовољно и пакосно осмејкиваше, гледајући то у збуњена 
еко главе последње догађаје, и смеши се задовољно.</p> <p>А он баш не хтеде одмах, онако драгов 
засветли очима.</p> <p>Гојко се насмеши задовољно, победоносно.{S} Распусти децу, па се и сам у 
 оде весело.</p> <p>Гојко се још смешио задовољно, сећајући се неких ситница из ђачког живота.{ 
е је познао једине дане среће, милоште, задовољства.{S} Кућица се већ давно срушила, по дворишт 
више од месец дана човек долази, и осим задовољства и пријатељства она не осети ништа друго пре 
ђе са децом на одмор, из очију јој сија задовољство, али се брзо навуку облаци на њено равно, н 
ој исписано некаво невино, чисто детиње задовољство...{S} И цело јој лице детиње, нежно... мала 
учитељском гнезду: не сија више срећа и задовољство на домаћичину лицу, не чује се љубавни шапа 
ма, блед, осећајући неку дивљу радост и задовољство, а не смејући то ничим показати.{S} Чим се  
 улети беда у њену школу, да јој помути задовољство?{S} И шта је то те се писар тако сплео, збу 
, шта ту!... знаш ли да чак осећам неко задовољство кад потрпам у канате своје прње, па озго ус 
 својом децом?{S} Сад видим како велико задовољство и утеху човек налази у раду.{S} То је велик 
, срећне дечје игре!{S} Па нарочито оно задовољство, које се тада осећало...{S} И сад се живо с 
на веселост у срцу; осетише оно познато задовољство од здравља, с којим се код младежи вазда ја 
то чини и смешно и у исто време чини му задовољство.{S} Он развуче усне још јаче, и стаде руком 
е познају.{S} Господин Пера с нарочитим задовољством и чак неком важношћу удари гласом на речи  
 <p>Гојку се разведри лице; са највећим задовољством узе он један лесковак, што стајаше прислоњ 
о човек, који је до овога часа пливао у задовољству...{S} Смешкају му се уста, глади танке брчи 
 Гојко доиста проживе школски распуст у задовољству и одмори се од оноликога страдања и патњи,  
>Писар се поздрави са њом врло интимно, задржа њену руку подуже у својој и гледаше је ватреним, 
сте ви!...</p> <pb n="166" /> <p>Љубица задржа госте на ручку, и ако се Веља томе веома опирао. 
инећи се да не чује Љубицу, али се ипак задржа, очекујући с нестрпљењем да она прва проговори.{ 
pb n="33" /> који се код почетника дуго задржава, над, ким се они смеју и ако су њиме прожмани  
с, а мислим о другоме...{S} Не могу, не задржавајте ме!...</p> <p>И она оде.</p> <p>Путује поте 
им остане на само, па се одмах диже, не задржавајући га да још мало поседи, као што би био ред. 
 чита њихове мисли.{S} Љубица поцрвене, задркта, па се одједном баци на мајчине груди и заплака 
 на Гојка и она се одједном сва стресе, задркта и хтеде вриснути од страха...{S} Приђе му још б 
 наиђе наступ љубавних осећаја, она сва задркта од неке милине и баци се Влајку на груди.{S} Ње 
о више да се мучите...{S} Глас му веома задркта и он застаде, па као да прогута нешто што му до 
... је ли?...</p> <pb n="149" /> <p>Она задркта, али се приви још више уз њега, и уздахнувши од 
авао.</p> <p>Гојко познаде овај глас, и задркта.</p> <p>— Добро... одговори депозитар отегнуто. 
.{S} Кад угледа њих двоје, он се трже и задркта: осети да му не долазе ни са каквим добром.{S}  
 се искривише и затресоше, цело му тело задркта, нарочиту слабост стаде осећати у коленима, у н 
какав безумни израз, од кога човек мора задрктати.</p> <p>— Кукавице сиња, што си ми таква!?... 
велико узбуђење.{S} Усне му пребледеше, задркташе, он поче неким промењеним гласом, из кога зво 
че усне у осмех, али се оне искривише и задркташе, одајући велики бол што је притискао душу...< 
утрча у собу, и она оде за њим.{S} Чичи задркташе вилице и пођоше му сузе на очи...{S} Он се уб 
уд страшно, бесвесно; усне само понекад задркћу, тргну се и опет се скупе, припију се...</p> <p 
днога дана освану и код њих установљена задруга.{S} Влајко се сав предао тој установи, и све вр 
у по селима, где су већ основане овакве задруге...{S} Напослетку <pb n="191" /> једнога дана ос 
Тако су га и сада заузеле земљорадничке задруге.{S} Непрестано је трчао са Ђокићем до Београда, 
одно ван школе, употребио је на послове задругине.{S} Није ни чудо што је долазио кући уморан,  
толико и какав је то непрекидни рад?{S} Задругу сте, чујем, отворили, па шта сад имаш тамо?...{ 
, у душу се увуче нека суморност, и она задрхта.</p> <p>»Шта ово они говоре само о злу, кад је  
S} Станка још иде боса...</p> <p>Љубица задрхта.{S} То јој је најмлађа и најмилија сестрица. </ 
дајући дугу, црвену масницу.{S} Глас му задрхта од узбуђења.</p> <pb n="109" /> <p>Гојко махну  
 Шта имам да се ту...{S} Али знам да ћу задрхтати кад их угледам.{S} Само да не буде она ту, до 
, доврши она загушеним гласом; усне јој задрхташе, а грло јој се стеже..{S} Опет јој у очима бл 
м гласом, који чак у извесним приликама задрхће.{S} Прави, најбољи друг, па то вам је...</p> <p 
мо, да... да ја... поче он замуцкивати, задуван и узнемирен.{S} А не знате... ви не видите шта  
езу то говоре... веле извесно, рече он, задуван и уморан.</p> <p>— Е, кад ће пре!{S} Тек је тре 
ан седа за ручак, а Гојко упаде у собу, задуван, занесен, гневан, са стотину осећаја.{S} По упл 
nt> <div type="titlepage"> <p>94 ИЗДАЊЕ ЗАДУЖБИНЕ ИЛИЈЕ М. КОЛАРЦА 94</p> <p>СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА</ 
орише се позната врата, уђе депозитар и зађе некуд иза Гојкових леђа.{S} Зачу се отуд најпре ша 
<p>Увуче се лагано у двориште, па одмах зађе под прозоре са источне стране.{S} Једна соба беше  
 рад.{S} Осећаше како јој се образи час зажаре час охладне.{S} Али се стаде прибирати, јер напр 
ебо зацрвенело, помолио се иза брешчића зажарен, усијан котур, а над њим трепере и прште по пла 
ју, стегнувши старца за раме, гледајући зажареним очима у његово лице, да би отуд још пре одгов 
ана и једнако обрће и посматра часовник зажареним очима.{S} Прикачи га на груди да види како ст 
е, преплашен, збуњен, изненађен, подиже зажарено лице, које одједном поче бледети, усне се искр 
усти децу и, бришући марамом ознојено и зажарено лице, приђе к писару, који већ беше устао и вр 
S} У томе му помогоше и гости.{S} После зажелеше да он држи једно предавање.{S} И то им учини п 
јантима...{S} Свега, свега што вам душа зажели, све ћете имати.</p> <p>Љубица се већ почела трз 
Ја ћу вам бити на услузи свакад, кад ви зажелите.</p> <pb n="27" /> <p>— Хвала вам у напред.{S} 
 каква решења.{S} Зна само да је некако зажмурила, занела се, опила... и пала у пропаст.{S} Пос 
 ти се не може.{S} Једино ти остаје: да зажмуриш па ништа да не видиш и да те се ништа не тиче. 
шума, водени кос, враћајући се ноћишту; зажубори речица, зашапућу капљице што се слевају с каме 
ху, исприча шта је било.</p> <p>Капетан зазвони, уђе жандарм.</p> <p>— Кажи господину Пери да н 
 Ироничан осмех, помешан са презирањем, заигра на њеним уснама.{S} Дохвати мараму, као да се бр 
 да издаје обичну плату, а њему дође да заигра од узбуђења.</p> <p>— Баш вам хвала!{S} Не знате 
знам да сам... да сам... и одједном јој заигра обла округласта брадица, а очи се овлажише сузам 
тави он готово више у себи и на лицу му заигра љутња.</p> <p>— Ха, па ми ћемо да омркнемо овде, 
ог човека, кога младића.</p> <p>Стојану заигра обријана и обрасла кратком чекињавом косом брада 
 не мичу се, а усне по кад што грчевито заиграју.{S} И она се, ваљада, пренела у прошлост, или  
 <p>— А детињство? стаде га запиткивати заинтересована Љубица. — Ваљда сте бар као дете проживе 
а и мишљења.{S} Кад га каква нова ствар заинтересује, он јој се преда сав, заборављајући на све 
ако он мишљаше — његовом стању. »Туњав! заиста јесам.{S} А што, зар ја не бих могао бити онако  
а ето...</p> <p>— Шта мислите, да ли ће заиста бити отпуштена?{S} Ту је и Просветни Савет, за Б 
умене се танке уснице, мислиш сад ће да заишту лутку.{S} И гледа наивно, као да је мало у свету 
 све у трку!...{S} Ааај-ах-ах-ах-ах!... зајаука она и стаде се претурати по кревету.</p> <p>Гој 
аве и намрштена чела, не осврћући се на заједања.</p> <p>Другом приликом опет увреба Гојка, и а 
зређао је тај поглед све, што њих двоје заједнички преживише, и ниједна сенка захвалности да за 
 страну.</p> <p>— После овога рада биће заједнички ручак, али ви немојте остати... имаћете незг 
 скупе се у веће групе, пронесу се тако заједнички над селом, па се опет, тамо на крају свода,  
њима са целом својом школом, па ће тако заједнички држати угледна предавања, али претходно захт 
 кад је ступио у први разред гимназије, заједно са њим, па видевши да не може ни из једног пред 
у, као да привлаче кога, горња усна се, заједно с брком, нервозно трзаше.{S} Он беше сав, са це 
ам вам... ви сте ми све!...{S} Дајте да заједно страдамо...{S} Можда ће се Бог и нама окренути. 
!</p> <pb n="126" /> <p>Изиђоше обојица заједно из дворишта, па се онда окренуше сваки својим п 
а, само у још већој мери.</p> <p>Ручаше заједно, наразговараше се и за ручком и после о свему,  
{S} Увече, после скромне вечере, легоше заједно на Љубичин кревет.{S} О, да дивне, ретке среће! 
жена, можемо говорити гласно, са Гојком заједно.{S} Ако ли она пође, морам се издвојити са Вељо 
 Кажу, да немају.{S} Ако хоћеш да одемо заједно до суднице, да видимо.</p> <p>— Како не, како н 
ло, како се у романима пише...{S} И ето заједно су и у школи.{S} Све, како је она желела...</p> 
а обоје оду к њему у госте и да проведу заједно цео недељни дан.</p> <p>Љубици се веома свидео  
о познати.</p> <p>— Учили смо гимназију заједно...{S} Ви после одосте некуд... у полицију.</p>  
се руком за груди.</p> <p>— И ноћили су заједно... ту у соби, настави ћата, бирајући речи, и да 
 да остану свако за себе сами, па иђаху заједно не знајући куд ће; ућуташе и свако мишљаше за с 
егне, кад она одједном иза његових леђа зајеца...{S} Он се осврте и на мах га обузе дивља срџба 
 и она покри лице врелим рукама и горко зајеца...</p> <p>— Знам... знам... све знам!...{S} Виде 
паде на своју девојачку постељу и горко зајеца...</p> <p>»Боже, шта је ово?{S} Је ли ово моја с 
, наслони главу на руке и горко, очајно зајеца...</p> <p>Писар се измаче, преплашен, збуњен, из 
ну, а она протрча кроз вратнице и одмах закачи кључаоницу.{S} Дрхташе као у страховитој грозниц 
ћи јој понекад тако близу, као да ће је закачити.{S} Љубица посматраше пажљиво сваки покрет, не 
, махнито, једва се стаде прибирати.{S} Закашља се, јер је стаде нешто гушити у грудима. </p> < 
 одлучности за то, и у души му још јаче закипе и гнев и злоба <pb n="107" /> на себе сама...{S} 
 тада скочила и пошла са њим по ноћи... закипела је у мени некаква страшна мржња, и ја сам се с 
ној сили?{S} А он!...{S} Ух!..« У Гојку закипи и загрми читав пакао гнева; кроз цело му тело пр 
 Ју, како лепо изгледа, кад се мушкарац закити по образу!...{S} Хм-хм-хи...</p> <p>А Гојко само 
 своју љубимицу, као да је тим покретом заклања од свију страдања и недаћа, што су је опколиле. 
у ја.</p> <p>Она одјури преко дворишта, заклањајући се дрвећем, па не уђе на врата, но обиђе и  
ако се само оно јавља и трепери у души, заклањајући собом све: и мисао, и суђење, и друге осећа 
е Љубица у шалу.{S} Кога ди сте наумили заклати, да се тако брзо обогатите!{S} Нека, молим вас: 
и је упућивало на тај корак? — Дужност, заклетва верности мужу, правила морала...{S} О, тешко о 
у док им се путник не приближи.{S} Њему заклецаше ноге, стаде да баца погледе у страну и, ни са 
 им нема ко помагати у раду.{S} Неке се заклињу да им је то дете једина мушка глава и свечар у  
беше страховит... паклени гнев загрме и заклокота у њој, она подиже десну руку, изви је у стран 
 жудња за осветом запенуши, издиже се и заклокота у њему; он скочи, измењен, страшан као звер,  
ко нама!{S} Одузели су нам и тај једини заклон: да нам је бар хлеб обезбеђен, кад радимо посао  
аво у школско двориште, веже га негде у заклон, па иде весело у школу, где га Љубица очекује, н 
у...{S} Одједном наиђе густ, црн облак, заклони сунце, а под њим измени боју и дрвеће, и трава, 
ем...</p> <p>— Чекај, молим те ту...{S} Заклони се у хлад под трешњу, па чекај... сад ћу ја.</p 
се згледаше; по неко се засмеја гласно, заклонивши главу за леђа другарева...</p> <p>— Има ли к 
таја мало на прагу, па кад не чу ништа, закључа врата и оде у собу.</p> <p>Гојко брзо притрча п 
ође кући, а кад дође, и то само у вече, закључа се у своју собу, ноћи, и чим сване опет оде.{S} 
кући!... па готово истрча у другу собу, закључа се тамо и леже.</p> <p>Љубица је дуго премишљал 
ко руке...</p> <p>Љубица побеже у кућу, закључа се у својој соби, паде на своју девојачку посте 
писарка, он шмугну у свој разред, па се закључа.{S} Сврши се трагедија!...</p> <p>Љубица изиђе  
трчао овамо као суманут, улете у собу и закључа се, па стаде плашљиво ослушкивати трчи ли ко за 
 еј незгоде!...{S} А онај пише да се не закључавају свакад«...{S} Полако, као сенка, притиште б 
има гледа. »Још ако <pb n="113" /> буду закључали врата?... еј незгоде!...{S} А онај пише да се 
.{S} Полако, на прстима...{S} Соба није закључана...{S} Ено ормана!{S} Ту је!...{S} Само да изв 
 онај дневник онако...{S} Да идем да га закључим, рече он смешећи се,</p> <p>— Иди молим те, ал 
 тада и како му је дрктао глас, може се закључити по Стојану, који онако испод покривача испаде 
} Не грешите се, људи!</p> <p>— Таки је закон, чича Вуксане, одговори му председник, тако мора  
 сведока чекају.{S} Све ће то да иде по закону, не брини ти.</p> <p>— Добро... отеже председник 
и да ми не платите ништа?{S} Ја имам по закону право на добро озидане две собе, кујну, подрум и 
равно, кад ко умре, <pb n="160" /> њега закопају...{S} И њега ће некад закопати, али то <hi>сад 
ој, хоће да ми те уморе паксијани... да закопају жива човека!...{S} И ти је опет молиш, кучку ј 
 /> њега закопају...{S} И њега ће некад закопати, али то <hi>сад</hi> није тако важна ствар...< 
 му мотика?...{S} Ах, јест... морају њу закопати...{S} Наравно, кад ко умре, <pb n="160" /> њег 
аде у хлад под једном брезом.{S} Свраке закрешташе, прхнуше и попадаше на оближње дрвеће.{S} Пу 
ало сира. — Погледај мене, видиш... сто закрпа, а на опанцима десет подлога.</p> <p>— Ево ти ди 
ти кажњен за лажну доставу...{S} Да, му закука једномесечна плата!...{S} Кажем ти: док ти је жи 
и већ, копаћемо злато...{S} Ја ћу одмах закупити рудник, па као Монте-Христо!...{S} Само да се  
леда Влајка; срце јој јаче, много живље закуца и она се сама некако збуни, занесе... а пред очи 
много срећном!{S} И данас јој срце јаче закуца кад се сети тих дана, а душа се занесе у слатким 
 или љутње, или јаког узбуђења.{S} Неко закуца на вратима тихо, лагано.{S} Она не одговори, али 
рекорно, ломећи велика парчета погаче и залажући то са по мало сира. — Погледај мене, видиш...  
 у страну од сеоског пута.{S} Одједаред залаја једно псето и искочи из дворишта, за њим појури  
не чу, само пси од крајњих сеоских кућа залајаше, па, кад не чуше ништа више, ућуташе се, и опе 
поњаве на леђима.{S} Иду тако, а пашчад залајаше. »Као цигани!« рече отац и насмеја се. »Даће Б 
елика тишина у целом селу; тек по негде залаје беспослен пас, или гракне врана, тражећи хране п 
је румено сунце последњим зрацима свога заласка, прснула је ватрена светлост по том недогледном 
.«</p> <p>»А после, Боже мој, кад би се залегла љубав, она права љубав, што је песници певају,  
ванке, али је утицај њихов благотворан: залеђено, окамењено срце почиње се кравити, јер га греј 
 на ове малишане довољан је да раскрави залеђено срце и душу да развесели.</p> <p>Школа се крен 
ајко моја!...</p> <p>Писар, како се био залетео за Гојком, истрча у ходник и видевши Љубицу, ст 
ј што долази учини као јастреб, који се залеће у мирну и безбрижну пилеж.{S} И Гојко, као са не 
е Бог дао намет, а неком, место памети, зализану главу... рече она иронично, не прикривајући св 
 пред ово двоје јадника, који дођоше да заложе сву своју снагу за добро и напредак орловачке ом 
 олако?...{S} Не, не!... живот сам свој заложила да га добијем свега, да буде само мој... да и  
ице и примите нас у ваш стан да се мало заложимо и разговоримо.{S} Госпођица, држим, неће отказ 
ту наступи још већа промена.{S} Влајко, залудан, проводи по цео дан у судници, а залудни људи н 
алудан, проводи по цео дан у судници, а залудни људи најрадије измишљају каква занимљива предуз 
окупљаше се ово интимно друштво сеоских залудника, па се ту ћаска о свему и свачему.{S} Влајку  
сад још један разред, да би се олакшало залудној учитељици!{S} До сад се то није дешавало ником 
ом жудњом за осветом...{S} Од предане и заљубљене жене ствара демонску душу, која само о злу ми 
воластим погледом, којим обично гледају заљубљене шипарице, кад се нађу са предметом своје љуба 
ети ништа, гледаше и даље онако исто са заљубљеним осмехом на устима.{S} Гојко подиже главу; оч 
...{S} Прелесна дјева куша постојанство заљубљенога јуноше, баца га у тамницу, мучи га, па кад  
 Уђе један сед старац, погрбљен, безуб, замагљених очију, уведе једног вижљастог заплашеног деч 
Вратнице се давно затворише и пријатељи замакоше у сокаке, а она се још мучи, трза се и осврће  
у!... настави Стојан са кућњег прага. — Замахни на псето, оно ће се крити да га не удариш, а не 
> <p>— А, ти ли си?! врисну полицајац и замахну камџијом.</p> <p>Гојко само гледа тупо и несвес 
ећи га очима и веселим погледом, док не замаче за врљике, па онда дохвати палицу и стаде разгле 
p>— Погрешили сте много... опростите на замерци... рече му Аксо својим тихим, учтивим и мелодич 
 мислила да почне са њима коју игру, да заметне шалу и смех, желела је да се упозна са том дечи 
еким дугачким гуњем, крије оно под гуњ, замеће мотику и журно излази из дворишта...{S} Ха!.. уз 
еца изиђоше и она, оставши сама у соби, замисли се, а врата се отворише лагано, у школу уђе сре 
ћ се навикао на страдање, па не може да замисли дан, који би му прошао на миру.{S} Срећом, дана 
овчана... али ваљада није то?{S} Она се замисли и не дође ни до каква решења.{S} Зна само да је 
асима...</p> <p>Кад се исплака, опет се замисли и остаде дуго тако као окамењен...{S} Мисли лет 
..</p> <p>— Младости?... понови Гојко и замисли се.{S} Ја је нисам имао, ни знао за њу...{S} Не 
е одмах кући.{S} Гојко седе на кревет и замисли се, а Стојан гледаше све чудније, вртећи главом 
е да се покрену...{S} Она обори главу и замисли се...</p> <pb n="208" /> <p>Прогнаше деца чопор 
у руком, разгледа пред собом па се опет замисли...</p> <p>Веља беше на раду кад они стигоше.{S} 
воје смешне стране, ипак свиде и он већ замисли себе обучена у најфиније одело, стаде замишљати 
убица се загледала у децу, па се тако и замислила... стоји лепо обучена, са шеширом на глави и  
тако... без целе мапе.</p> <p>— Ми ћемо замислити да смо међу дивљацима, па ћемо се домишљати о 
аћа се растурила по белу свету и он сад замишља како изгледа оно рајско место, где је познао је 
> <head>II.</head> <p>»А како сам га ја замишљала!« говораше учитељица у себи, враћајући се сво 
је онакав, <pb n="186" /> каквог је она замишљала још у школи; њих је саставила необично јака,  
кчији!«...{S} Да је онакав, како је она замишљала свога нежењена колегу, не би јој тешко падале 
о гнездо!...{S} Само не онакво, како се замишљало ранијих дана...</p> <pb n="156" /> <p>Живели  
.{S} Боже мој, како је се то све сјајно замишљало!...{S} Знате већ шта може мислити <pb n="9" / 
и себе обучена у најфиније одело, стаде замишљати неке нарочите манире, за које држаше да могу  
а прва уђе.</p> <p>Гојко иђаше по школи замишљен, а ђаци му нешто писаху.{S} Кад угледа њих дво 
о би је видео.{S} По том обори главу и, замишљена погледа, пређе преко дворишта.</p> <p>Љубица  
исар!«...</p> <p>А Влајко, посматрајући замишљена Гојка, мисли у себи: »Гледај ти, молим те, ка 
 живела, па не зна ништа...{S} Иде тако замишљена и смешка се задовољно, детињски...</p> <pb n= 
њеним очима пролећу сјајне, дивне слике замишљене будућности, она се смеши тим слатким санцима  
ада нешто пријатно, рече она, гледајући замишљено.</p> <p>— О, па ја нисам ни стоти део исприча 
 ја теби онда, рече јој мати, гледајући замишљено у далеки венац планина, који се виђаше с проз 
а подиже главу као иза сна, и гледајући замишљено, проговори:</p> <p>— И све ме зове к себи!... 
еликих непријатности због тих украса, и замоли је да то све скине и остави код њега.</p> <p>— Н 
ицом један господин, па ми даде динар и замоли ме да вам ово предам.{S} Па одмах треба да шмугн 
p>Веља беше на раду кад они стигоше.{S} Замолише га да не прекида посао, а они се наместише на  
астави рад, па кад опази да су јој деца заморена, пусти их на одмор.{S} Тек што деца изиђоше и  
а школи, својој деци.{S} У непрекидном, заморном раду тражила је утехе; у послу је угушивала он 
ничим... само гледа бесмислено како ова замотана прилика прилази све ближе, како јој гледа прав 
онако кришом, да му предаје онај велики замотуљак у крпама?...{S} И Стојан се огрће неким дугач 
ојко подиже главу; очи му беху необично замућене, усне грозничаво дрктаху, а по некад се грчеви 
к потребних ства... ствари да саставим, замуца изненађен и застиђен кицош.{S} Беше поцрвенео од 
 ви кажете тамо, да... да ја... поче он замуцкивати, задуван и узнемирен.{S} А не знате... ви н 
жуднија молба и покорност, полушаптати, замуцкујући:</p> <p>— Па немој, болан, тако више да се  
{S} Драгољуб Илић... изговори он оштро, замуцкујући на првој речи.</p> <p>И Гојко приђе к Драго 
ња.{S} Зна само да је некако зажмурила, занела се, опила... и пала у пропаст.{S} После је насту 
 у осталом можда никуд и не гледа...{S} Занела се тако, па се само смеши, а очи јој се стакле и 
е у очима чита нека јака мисао, која га занела и која ће без сумње стајати у вези са давном, да 
аде, несрећне девојке...</p> <p>А Гојко занемео, смрзао се, па не дише.{S} Осећа само како му с 
 говору баци поглед на сокак и прекиде, занеми.{S} Угледа сеоског писара, а уз њега учини му се 
ђен, и умало не дрекну, јер се беше сав занео у мислима.{S} Капетан му онако с ногу рече благо  
новим другом, али се он сувише ревносно занео око својих ствари, те и она оде.{S} Чича Стојан,  
ивље закуца и она се сама некако збуни, занесе... а пред очима јој тако светло, тако лепо, чаро 
ка, мирис и оне исте мисли...{S} Она се занесе, не слушајући шта се ради око ње.</p> <p>Кад изи 
 закуца кад се сети тих дана, а душа се занесе у слатким сновима...</p> <p>Писар и Љубица весел 
иковаше уз то чисто плаветнило, и он се занесе, гледајући и мислећи...{S} Прелети по неки сребр 
к, црн, непровидан...{S} Најпре се само занесе, као кад се добро налије вина, па после све више 
боко занесен у мисли, па се и сама опет занесе мислима.</p> <p>»Чудновата је, баш!... премишља  
а ручак, а Гојко упаде у собу, задуван, занесен, гневан, са стотину осећаја.{S} По уплашену и н 
. ти реци!{S} И он јој, овако узбуђен и занесен, стеже колена, где беше наслонио руке.</p> <p>Љ 
ље.{S} Хоћеш?...</p> <p>Богосав, готово занесен чудом, само да би се отресао ове изненадне стра 
 који иђаше гледајући пред ноге, дубоко занесен у мисли, па се и сама опет занесе мислима.</p>  
огло ништа говорити, он беше непрестано занесен, као изгубљен, посматраше све око себе суморно, 
разумеваше шта се то са њом збива, беше занесена...{S} И као кроз сан чује познати глас:</p> <p 
он пробуди.{S} Седи тако, сва блажена и занесена у срећи својој, па претура преко главе последњ 
 лице некако необично измењено, сањиво, занесено... </p> <p>Како то? рече она тихим гласом, као 
авим цвећем, па у њој љушка и успављује занесену, љубављу очарану душу...{S} Да, она љуби!...{S 
Да ли је толико лакомислена, да је могу занети златне ствари?...{S}Да ли ће се опет одупрети бе 
{S} Човек, без сумње, гледао мало да ме занима, па ћаскао свашта, а ја одмах помислила бозна шт 
ца беху на окупу.{S} Даде им чиме ће се занимати, па оде у своју школу.{S} Радио је цео дан, по 
>— Зашто?...{S} Зар да пропустите овако занимљив призор! одговори писар, па је пусти напред, да 
 залудни људи најрадије измишљају каква занимљива предузећа...{S} Влајко, иначе велики женскаро 
мало у школи... мило му посматрати овај занимљиви рад.</p> <p>Одједном се стаде разбијати магла 
вима.{S} Разговор постајаше све живљи и занимљивији, Љубица се расположи, па стаде празна соба  
навикла, а у вишим разредима беше веома занимљивих ствари...{S} До сад се редовно у писмима изв 
они говоре о злу кад је тако пријатно и занимљиво проводити време у раду са малом децом!... пом 
авање.{S} Говорио је и лепо и стручно и занимљиво, али учитељице често набираху устанца, пропра 
коју по некад смени лака зебња, па опет занос, бунило и топлина...</p> <p>— Аха, понео сам га.. 
е може прекинути у мислима и тргнути из заноса!{S} Баш не може да нађе ниједну мисао да почне р 
са хума на село и околину беше чаробан, заносан.{S} Под њима се зелене густи зрели воћњаци, тре 
топлина од мајчиних груди бије на тебе, заноси те...{S} О, слатко ли је сетити се мајчиних груд 
...{S} Мучи се, напреже памет, а све га заноси и опет хоће да наиђе оно црно, као пре...{S} Ха, 
 му много у темену кљуца, и све више га заноси...{S} То не мари, пријатно је, само да није овог 
узима дрктање, а глава све јаче стеже и заноси.{S} Остави ствари, па опет леже.</p> <p>Око подн 
јака, силна љубав, права љубав, велика, заносна, онаква, како се то описује у романима...{S} И  
каквом новом осећају, па снује пријатне заносне снове.{S} Гојко се обрте к њој, па је стаде пос 
 јер губи највеће благо младости — лепе заносне снове...{S} И кроз неми сутон, са тихим жубором 
аки делић тела, као и душа, прожет овим заносним осећањем...</p> <p>Па зар она сама да сруши ов 
ише, успављујући брижну главу пријатним заносним сновима...</p> <p>Но Љубица не сања пријатне с 
што поврвеше из душе читава јата наде и заносних снова?...{S} Зашто јој се пронесе у памети одј 
ка животу?{S} Како нестаде оних лепих и заносних идеала о раду, о скромном гнезду и тихој срећи 
 необично осећање, нешто сасвим светло, заносно... од чега јој сав свет изгледа прекрасан и цео 
 стежући њену ручицу...{S} Па после оно заносно играње у аптовини иза куће: тада је мислила да  
и, притиснута неким тешким, грозничавим заносом.{S} Нити јој срце за чим жуђаше, нити јој се у  
едом овај загрљени пар, који се топио у заносу љубавном и сневао најсрећније снове...</p> <p>Оч 
и још једаред Гојка, који беше у дубоку заносу, изиђе из собе и оде.</p> <p>Љубица опет остаде  
у, капетана не верма ни оволико...{S} А зао је, братићу мој, као... као...{S} Шта ту, шта он мо 
нилу.{S} Шљиве цветале, па се цело село заогрнуло некаквом свечаном, белом одећом, а мирис од њ 
ови измирени другови, видевши колико су заостали, пређоше на посао из све снаге.{S} Радило се м 
му је проучила и разгледала сваку шару, запазила сваку особину, али јој још није почео постајат 
<p>— Видећемо... бојим се да не пређе у запаљење плућа.</p> <p>— Аа!... па то не ваља?</p> <p>— 
знате, а то је мени још из детињства... запамтио сам добро, стотину пута се потврдило, и сад ве 
 поседаше на њу.{S} Пролети слепи миш и запара танахним крилима поред самих њихових очију; прој 
о радим само то.{S} Ви можда мислите... запе она, црвенећи; ја нисам.... то није било по мојој  
али опет...{S} Хвала вам и на посети... запе Љубица и погледа га са неприметним осмехом.</p> <p 
 А за писара, како оно... <pb n="52" /> запе он, па се опет насмеја: беше му незгодно поновити  
{S} Ја... ја... узвикну он у љутини, па запе и одједном прекиде.</p> <p>Љубица и писар тако ист 
је и... и... тамо још нешто...{S} Гојко запе у говору и поцрвене, а Љубица се болно осмехну...{ 
за, господина Перу... и председник опет запе, као да му се тешко сетити презимена писарева. </p 
ма беше окована, и одједном јој дође да запева, да потрчи некуд, али одмах наиђе неко горко сећ 
 Она поцрвене и збуни се, а жене почеше запевати: стадоше богорадити да им испише дете, јер су  
} Бесна, дивља, смртна жудња за осветом запенуши, издиже се и заклокота у њему; он скочи, измењ 
кмету, рече један одборник.{S} Он је то запео да просвети наше село, те нам натоварио на врат д 
а ниже, на реку.{S} Прегледају од синоћ запете вршке и намештене кошаре, па ако има лова, одмах 
 нешто рећи, али се некако при руковању запетља, па се ћутећи врати на своје место.{S} Учитељ с 
 већ сав охладио.{S} Дај кључеве!...{S} Запечате касу, па дај рачуне...{S} Удри, удри, држи, па 
о заплашеним очима, на лицу му још јаче запечаћено горко страдање, и кад писар подиже руку с ка 
..{S} Поглед јој нејасан, усне осушене, запечене од ватре, а понекад искривљене у страну од теш 
рес за њега право убиство.</p> <p>Лекар записа шта треба да се набави болеснику, па изиђе.{S} П 
е, ниједне.{S} Сваки је новчани издатак записан.{S} У осталом, чекајте да запитам господина Пер 
ње је нова школа, па треба прегледати и записати све што је потребно да се набави.</p> <p>Гојко 
кидати капут.</p> <p>— Шта је, за Бога, запита га учитељка, која га до сад гледаше као право чу 
ом се насмеши и гледајући опет у таблу, запита је:</p> <p>— Како вам се допадају нови ђаци?</p> 
еда свесно.</p> <p>— Ко... ко руча?!... запита она загушеним гласом, готово шапатом.</p> <p>— З 
; ваљда се то не ломи баш тако лако!... запита Љубица узбуђеним, уздрхталим гласом.</p> <p>— Ех 
леда, но сакри очи. </p> <p>— Збиља?... запита Љубица живо, па видевши да Влајко нарочито ћути, 
48" /> <p>— Како наређивати?... шта?... запита Љубица, дижући главу као из сна.</p> <p>Гојко је 
е...{S} Па то се више неће страдати?... запита се он бојажљиво и погледа око себе усијаним, узв 
а. </p> <p>— Тамо је, чини ми се, Веља? запита она, бришући лице и посматрајући измењено Гојков 
{S} Напротив!...</p> <p>— Шта напротив? запита она, смешећи се весело и гледајући га лукаво, ђа 
увши.</p> <p>— Где си ти, море, до сад? запита Влајко, не скидајући очију са ње.</p> <p>Она под 
> <p>— Јесте ли богослов или преперанд? запита га попа кад седоше у соби.</p> <p>— Преп... да,  
 како јој је речено.</p> <p>— Шта каже? запита Гојко шапућући, кад му Стојан предаде хартију.</ 
 упали свећу и устаде.</p> <p>— Шта је? запита он преплашено, трчећи по соби и чешући се руком  
ли сто и таблу, кад сте радили скамије? запита Љубица кмета.</p> <p>— Израђено је то све, сутра 
чега...{S} Је ли ово доиста од камџије? запита он, пришавши ближе Гојку, разгледајући дугу, црв 
/p> <pb n="125" /> <p>— Шта је, рођаче? запита Веља пандура, који стајаше пред степеницама, држ 
/p> <p>— То сам ја велика добит, је ли? запита она, гледајући га тужно и иронично.</p> <p>— О,  
оше к њему.</p> <p>— Јесу ли сви дошли? запита децу.</p> <p>— Дошли су.{S} Само нису они што не 
.</p> <p>— Чудо му нису одузели ствари? запита је мати.</p> <p>— Он је, вели, сам нудио старцу, 
— А морају ли се они засебно уписивати? запита Љубица, гледајући га некако чудно и тужно.</p> < 
/p> <p>— Да ли да заведем у деловодник? запита Гојко, савијајући исписану хартију и остављајући 
ласно.</p> <p>— Јесте ли одавно учитељ? запита она и погледа га некако ђаволасто жмиркајући.{S} 
те ли били до суднице?{S} Шта има ново? запита га она обичним тоном, који одговара другарском р 
кад ћеш ти једном да... у наше друштво? запита га Гојко, смешећи се.</p> <pb n="165" /> <p>— Да 
 растали.</p> <p>— Где си ти летос био? запита га само, па као и да не очекиваше одговора, стад 
за:</p> <p>— Да ли ће бити добро овако? запита она бојажљиво.</p> <p>— Врло добро, врло добро,  
> <p>— Шта је, господине, је ли опасно? запита она, гледајући уплашено. </p> <p>— Врло озбиљна  
</p> <p>— Зар ваш колега не ради данас? запита он осврћући се.</p> <p>— Ради, не знам што већ н 
ово шапатом.</p> <p>— Шта... какав акт? запита Љубица уплашено, јер јој је сама реч »акт« улева 
p> <p>— Зар нећете да нам видите школу? запита Љубица као чудећи се.</p> <p>— Био сам у њој и л 
</p> <p>— Хоћете ли путовати кроз шуму? запита га она, гледајући неким светлим, необичним погле 
 зовеш ти, мали, што се једнако обрћеш? запита она једно ђаче, које јој паде у очи као несташно 
 Зар се мене што тичу његове ствари?« — запита се она бојажљиво, аналишући са зебњом своја осећ 
не сме да јој каже ништа.{S} Кад га она запита за савет, он се унезвери, стаде врдати очима и о 
е Веља учитељ, насмеја се весело, па је запита!</p> <p>— Докле ћеш ти, море, да ме вараш тако?{ 
.{S} Он никада никога <pb n="162" /> не запита за Љубицу ни где је ни шта ради.{S} Тражио је пр 
ван... ваздан тако!...</p> <p>Љубица не запита о ком се то говори да је отпуштен, јер је нагађа 
 И сад јој одједном дође на памет да се запита: да ли су њени поступци за то време вазда били у 
 ти само мене.{S} Па кад се он зачуди и запита како и шта је, а ти опет: што ме уби и осрамоти, 
не учествује у раду.{S} Стојан је нешто запита или саопшти, а она буновно диже главу и гледа га 
сети овом смеху, па чим стадоше на пољу запита га:</p> <p>— Ви сте јамачно лепо провели детињст 
еде кривца суду.</p> <p>Депозитар одмах запита Љубицу, гледајући је са интересовањем:</p> <p>—  
>— Да ли да пошљемо на станицу за месо? запитала би га она јутром.</p> <p>— Како хоћеш, али гот 
датак записан.{S} У осталом, чекајте да запитам господина Перу, он је ту пред комисијом, и писа 
том намером: да види хоће ли одмах сама запитати и шта ће радити кад чује.{S} А овако, кад Љуби 
н и ћата не мењају се.{S} После удари у запиткивање, али Гојко и не мрдну главом, као да је мрт 
онако...</p> <p>— А детињство? стаде га запиткивати заинтересована Љубица. — Ваљда сте бар као  
о сте извесно жалили?... настави Љубица запиткивати, тако радознало, као што мала деца распитуј 
p> <p>Кад се Гојко стиша, Веља га стаде запиткивати, те на тај начин сазнаде како је текла цела 
 све дарове.</p> <p>Затим обоје стадоше запиткивати час Гојка час Љубицу, те ови морадоше ступи 
 обрте Гојковој деци, па их стаде нешто запиткивати, али тако неумешно, да деца одмах опазише з 
 сврши преговоре с родитељем дечјим, он запише у уписницу име и презиме детиње и друго што треб 
дајући окречене дуварове.</p> <p>— Прво запишите рачунаљку; без ње не могу ништа радити, а треб 
шта...{S} Осећајући то све јаче и јаче, заплака се горко, очајнички и паде на узглавље...</p> < 
очима, затресоше му се вилице и опет се заплака, јецајући као дете.</p> <p>Веља се намршти и пр 
 па се одједном баци на мајчине груди и заплака горко, очајно, с тешким јецањем...</p> <p>— Мај 
о.</p> <p>Она му паде око врата и горко заплака.</p> <p>Гојко стајаше пренеражен, као да је спа 
 се пењу ваљци уз грло, осети да ће сад заплакати...{S} Као да и Љубица то опази, па се најпре  
ку.{S} А други пут видиш како му се очи запламтеле, цело лице обузето неком нервозном живошћу,  
о ти менека, Господару? рекни му, па се заплачи.{S} Ја како, братићу!...{S} Чуј ти само мене.{S 
иви кад намрштени погледи, и ова најпре заплашена па по том ослобођена и раскалашна сеоска деца 
 капцима.{S} Цело лице му имађаше израз заплашене, дуго гоњене, уморене звери, која се одједном 
/p> <p>Гојко само гледа тупо и несвесно заплашеним очима, на лицу му још јаче запечаћено горко  
амагљених очију, уведе једног вижљастог заплашеног дечка, који звераше по соби као дивљаче.</p> 
помисао на оне људе што су тамо засели, заплаши га и збуни.</p> <p>»Сад ћу да се сплетем... чим 
е... она подмеће и другу...{S} Прсти се заплели... не може да намести кажипрст на обарач...{S}  
ије то... промуца Гојко, па се још више заплете. — Знаш, брате, у једној смо згради, па ми је б 
лу и, пошто изиђоше деца, стаде слушати заплетено и нејасно Гојково причање.{S} Кад овај стаде  
 Гојко оборених очију, избегавајући ону заплетену туђу реч.{S} А и згодније му беше да се овако 
се опет, тамо на крају свода, разделе и запливају усамљени...{S} Почиње шибати хладан ветар...{ 
кну Стојану:</p> <p>— Потрчи!...</p> <p>Запљескаше баре од каљавих ногу, које падаху у њих као  
радницима и онима који би хтели само да заповедају, а мени, што?... шта има да ми буде тешко.{S 
 има да ми буде тешко.{S} Мојој деци ја заповедам, а друге старије морам слушати; није вајде.{S 
лазак.</p> <p>— Кажите деци нек излазе! заповеди писар с таквом оштрином, да се није могло ни п 
та ће са децом, а иза њега загрме оштар заповеднички глас:</p> <p>— Децо, идите кућама... брзо! 
м се они смеју и ако су њиме прожмани и запојени.</p> <p>За то време Гојко нешто живо преговара 
 је текла цела ствар и ради чега се све започело.{S} Беше му нарочито криво, што је Гојко, посл 
ичасте у љубичасту боју...{S} Деца носе започете корпе, одељане витке или очишћену лозу да прод 
гнаше деца чопор говеда на пашњак...{S} Запрашио се сокак, прашина трепери према сунцу и прелив 
ељу...</p> <p>»И овде оно исто!{S} Иста запрега, исти посао, па исти и људи...{S} И овде смањуј 
еза, па донео тај глас.</p> <p>Обоје се запрепастише.{S} И ако су непрестано о томе говорили и  
на Гојкове груди...{S} Воштаница најпре запрска, док пламен не обухвати целу свећу, па се онда  
<p>Љубица се намршти кад уђе, у мало не запуши нос руком.{S} Гојко то опази, па се обрте Стојан 
ротив методике, па морамо и ми.{S} Шта, зар ја да изгубим два месеца са овом дерладијом узалуд; 
благословио наш састанак...</p> <p>— Е, зар већ!?... узвикну Веља.{S} Сви прснуше у смех и поск 
..{S} Љубица Петровићева.</p> <p>— Ене, зар то нови учитељ! викну неко иза њихових леђа.</p> <p 
 га она у чуду.</p> <p>— Да се венчамо, зар ниси обећала!</p> <p>И она зна да му је обећала вен 
је не присиљава да седи са њим.{S} Што, зар не може она устати и рећи: извините, или већ тамо.. 
 бих могао, кад бих се одлучио.{S} Што, зар је то тешко: врд... врд тамо амо, <pb n="37" /> па  
 стању. »Туњав! заиста јесам.{S} А што, зар ја не бих могао бити онако окретан и живахан, као В 
 па дивота!{S} Ал’ ето!...{S} Ал’ опет, зар не би баш она могла навикнути на мене!{S} Навика је 
рила и познала праву срећу.{S} А ово... зар је ово гнездо!...{S} Он лежи ту цело лето... са њег 
ажеш, бре, прекиде овога други малишан: зар нисмо са њим сиграли мете на Вилиној Коси, кад смо  
етињства.</p> <p>Како да се не сећа!{S} Зар би се могло то заборавити?{S} Па шта би му остало з 
<p>— Хлеб?... понови он; какав хлеб!{S} Зар још и о томе да се бринемо.{S} Реците само колика н 
овања и гле!...{S} Зар то може бити!{S} Зар би Бог допустио?{S} И зашто, зашто...{S} Шта хоће о 
ретнија, а гле како су наша деца!...{S} Зар он са оном његовом пипавом мирноћом може да створи  
.</p> <p>— Оставити!...{S} Никад!...{S} Зар ја нисам много страдао?...{S} Зар су оно мале муке  
 и сама од оног сиротовања и гле!...{S} Зар то може бити!{S} Зар би Бог допустио?{S} И зашто, з 
удешено за лепо пријатно живљење!...{S} Зар ја да не прођем добро, и моја будућност зар да не б 
ну:</p> <p>— Станите, куд бежите!...{S} Зар сам вам још непрестано тако страшна и одвратна, те  
и:</p> <p>— Како... шта говорите!...{S} Зар ја?...{S} Овај, ја сам баш хтео сам да вам... да ва 
муком озидану зграду своје среће!...{S} Зар да разори сама ово, чистом љубављу исплетено, ружич 
иљан...{S} И на што овако живети?...{S} Зар је ово живот!...{S} Она би, без сумње, још онога ко 
..{S} Зар ја нисам много страдао?...{S} Зар су оно мале муке биле!...{S} Па опет, видите ли...  
и нек се јави за испит.{S} А што?...{S} Зар се мене што тичу његове ствари?« — запита се она бо 
ћи, као у страху.</p> <p>— Зашто?...{S} Зар да пропустите овако занимљив призор! одговори писар 
а није тога лепог доба, детињства...{S} Зар да се не сећа онога гнезда, у облику једне мале, на 
амо како то он полако, смешећи се...{S} Зар ја не бих могла тако?...«</p> <p>Гојко по дечјим по 
и к својим гостима.</p> <p>— Како...{S} Зар ви већ радите са словима? упита га Љубица зачуђено. 
друго радити? размишљаше он у себи..{S} Зар да гледамо мирно како се светиња школска бешчасти,  
ре неколико минута били као убијени.{S} Зар и то није страдање!...</p> <p>Гојко се трже; поче о 
а, мој удео?{S} Зар се овако почиње?{S} Зар је овакав цео живот!...«</p> <pb n="55" /> </div> < 
је ово... шта ово ја мислим и чиним?{S} Зар то ја чиним од истине... ја, који до сад не смедох  
{S} Је ли ово моја служба, мој удео?{S} Зар се овако почиње?{S} Зар је овакав цео живот!...«</p 
 себе сама...{S} Што се такав родио?{S} Зар би са <hi>другима</hi> онај смео тако поступати?... 
ут...{S} Шта је то... докле ће тако?{S} Зар још није умрла?...{S} Тако дуго!...{S} И њему се чи 
...{S} Све тако, без краја!...</p> <p>— Зар баш никад нисте знали за игру са друговима, шалу, з 
 За Бога, тата, шта радите?...</p> <p>— Зар ти не знаш наше стање, одговори Цветко прекорно, ло 
чекујем вас од јуче једнако...</p> <p>— Зар?... прекиде је он.{S} А ја био у Београду, неким ма 
вета и обисну мајци око врата.</p> <p>— Зар још ниси устајала од спавања? ослови је мати, видећ 
 њене руке од себе, па устаде.</p> <p>— Зар је време да идемо?</p> <p>— Да идемо.{S} Треба да в 
и Љубица увидела, па му приђе.</p> <p>— Зар и ви пуштате, рече му она отворено, онако како су и 
огледавши у часовник, трже се.</p> <p>— Зар ваш колега не ради данас? запита он осврћући се.</p 
ађу са предметом своје љубави.</p> <p>— Зар још питаш?...{S} У цркву... венчање...</p> <p>— Как 
 одговори један смелији дечак.</p> <p>— Зар не знате лончића?</p> <pb n="18" /> <p>— То је за о 
оказујући му место пред коњем.</p> <p>— Зар он још ту дроби! викну Веља, идући к њима са батино 
и? оте се Гојку загушљив глас.</p> <p>— Зар ме не познајеш!...{S} Ја сам Милица Обрадова... чуо 
приликом испратите, рече гост.</p> <p>— Зар нећете да нам видите школу? запита Љубица као чудећ 
 ја била срећна, потпуно срећна...{S} А зар сад нисам?{S} Јесам, јесам... о, те како!...{S} Али 
че не би било свега овога...</p> <p>— А зар вам је ово каква срећа, што сад овако са мном разго 
S} Немамо ништа за кување...</p> <p>— А зар је мало живине по селу, па купуј.{S} Стојан ће ти и 
оји се не мешају у политику?</p> <p>— А зар мислите да се овај грешни колега мешао, па ипак му  
.. којешта!...{S} Млада сам, здрава, па зар да се не смем ни с ким нашалити.{S} Није ово манаст 
а сам ја може бити наћи стан и џабе, па зар онда и ви да ми не платите ништа?{S} Ја имам по зак 
ући га тужно и иронично.</p> <p>— О, па зар има веће среће!... .{S}Ја сам најсрећнији данас!... 
срећа, мој живот, све благо моје.{S} Па зар да ја то све изгубим олако?...{S} Не, не!... живот  
жет овим заносним осећањем...</p> <p>Па зар она сама да сруши ову, муком озидану зграду своје с 
слећи да је то све варљиви сан...{S} Та зар она да буде његова, она...{S} Гледаше је некад као  
и се чини?...{S} Шта ће нам гости!{S} И зар баш ми морамо имати каквих веза са оближњим школама 
р, што дави, испија полако...</p> <p>»И зар све од једном да пропадне, сва мука моја!...{S} Там 
 доста набрао и носио их у џепу.{S} Али зар да се <pb n="26" /> не користи овом приликом и не у 
одмаче.{S} Осврте се по соби, гледајући зар шта би радила, па се опет намршти и изиђе из собе.< 
ја да не прођем добро, и моја будућност зар да не буде сјајна?...{S} Та ја сам млада, лепа... ј 
у више да дајем...{S} Нема више никакве зараде.{S} Ове цене да те Бог сачува: данас једна, сутр 
ући две овчје коже.{S} Вајдица је и то: зарадиће на њима три — четири гроша.</p> <p>Љубица оста 
его за то.{S} Море, њему се то знало... зарађено је.</p> <p>Дођоше ови гласови и у школу.{S} Го 
, одговори она смешећи се.{S} Али треба зарађивати хлеб.</p> <p>— Хлеб?... понови он; какав хле 
а...{S} Ужас!...{S} Које је доба?...{S} Заранци...{S} Па он је већ мртав... мртав!... убијен!.. 
више млека, не тели се...{S} А онај пут зарастао, куд смо пре ишли на реку...{S} Чудно зацело:  
> <p>— Поправити!...{S} Не може, мајко, зарасти исечено срце... оно је ишчупано, нема га више.. 
 Отвори се читава дебата, те чак и наше зараћене стране морадоше попустити и проговорити по нек 
... цело јој лице избраздано, па то сад зарашћује, али је лице још грдно.</p> <p>Иде по соби и  
за Гојком се затворише апсанска врата и зарђала реза шкрипну оштро...</p> <p>Гојко се осврташе  
и пут једну исту мисао.{S} Него улетех, заробих се, уплашена, и упропастих живот...{S} А како ј 
о мени!...{S} Одбачена!... презрена!... заробљена са овим јадником!«...{S} И она погледа на Гој 
зи: очи се весело засветлеше, образи се заруменеше; она се сва предала томе послу, који је и ње 
о је врло лепо, лако и живо; и Гојку се засветлеше очи.{S} У раду проведоше још цео час.</p> <p 
дом.{S} Она се преобрази: очи се весело засветлеше, образи се заруменеше; она се сва предала то 
ш да поиграмо уз месојеђе.</p> <p>Гојку засветлеше очи.{S} Он баци поглед на Љубицу, која иђаше 
, као електрисана, рашири очи, а у њима засветли најпре чуђење и страх...{S} Као да се пита: шт 
свесно, као и до сада; али одједном јој засветли у очима жива радост, она скочи весело, узвикну 
 је влас’!... рече чича и некако лукаво засветли очима.</p> <p>Гојко се насмеши задовољно, побе 
ви снажном младошћу...{S} Врхови дрвећа засветлише се, пређоше у отворено сјајно зеленило...{S} 
о«...{S} Он поче да се смеши, очи му се засветлише радосним сјајем, руке се расклапаху и склапа 
ад врло интимни, међу њима нема никакве засебне тајне, договарају се озбиљно и поверљиво о свем 
 ви хоћете.</p> <p>— А морају ли се они засебно уписивати? запита Љубица, гледајући га некако ч 
ао много ствари, морали су узети другу, засебну кућу, подаље од школе, и ту Љубица стаде свијат 
!...</p> <p>Председник промоли главу из заседања, раздвајајући неке хартије.</p> <p>— За прирез 
почеше долазити.</p> <p>После пола часа заседе цео школски одбор у школи и поче да уписује нове 
!...{S} Ах, што не може сад да скочи из заседе!... па... па да је сву...{S} Али на што то?{S} О 
постави совру у хладу, и позва госте да заседну.{S} Беше све лепо, и чисто.{S} Гојко не може да 
ме се дуље чекати, јер кад дођу они, па заседну, неће ме минути бувара.</p> <p>— Шта ћемо са шк 
 сниским лукама, или се црне преоране и засејане њиве...{S} Изнад села се, тамо у даљини подигл 
ом, али помисао на оне људе што су тамо засели, заплаши га и збуни.</p> <p>»Сад ћу да се сплете 
плиша, чиме је обложена кутија изнутра, засија скупоцена златна грана, посута крупним камењем.{ 
еживише, и ниједна сенка захвалности да засија у њему, ни туге за растанком... ништа, ништа дру 
а Љубичину лицу, обори очи, али му лице засија великом радошћу. »Ето, кажем ја: само полако, па 
ускочи на коња и оде.</p> <p>Гојку опет засија радост на лицу.{S} Сети се Веље са захвалношћу.{ 
м као да сазнаде шта је то, у очима јој засја дивља, неописана радост, она неким необичним покр 
јављати.{S} И то је, без сумње, Гојкова заслуга.{S} Па због Гојка је дошао и учитељ Аксо... »То 
е.{S} А ово сад... ви сте примили своју заслужену плату од државе...{S} Још да наредимо само са 
 Можда ће се Бог и нама окренути... кад заслужимо.</p> <p>Она му паде око врата и горко заплака 
мо!</p> <p>Деца се згледаше; по неко се засмеја гласно, заклонивши главу за леђа другарева...</ 
} Шта ће ти контраве!... настави кмет и засмеја се слатко.</p> <p>— Та није код нас школа од ју 
к приказати као учитељ.{S} Опет се неки засмејаше, а један довикну:</p> <p>— Бијеш ли ти ђаке?< 
ом склопи очи, спусти главу на јастук и заспа...</p> <p>Одједном се расветли цела соба, апи то  
} У неко доба он леже на други кревет и заспа.</p> <p>Изјутра дође лекар, младић, окретан и жив 
p> <p>Љубица се склупча и ућута док јој заспа уморна мати.{S} Лежећи уз њене топле груди, она с 
 соба, апи то сад није она соба у којој заспа, него она у Београду, у железничкој улици.{S} Она 
 и Гојко са писарем.</p> <p>— Овај би и заспао у школи, чекајући да ја одем, рече писар смејући 
 шареницом, па ипак беше тако слатко ту заспати!{S} Нису имали ни своје куће.{S} Прво сећање из 
 чича Стојан сенца... мирише ка душа да заспиш к’о јање.{S} Јес’ братићу!... </p> </div> <div t 
 кад виде толике очи управљене на себе, застаде, збуњена и преплашена, па као да се премишља ку 
У кујни нешто клопара... она се уплаши, застаде...{S} Чује се кашаљ...{S} Ах, то је Стојан...{S 
 n="40" /> поздрав једва климну главом; застаде и саслуша Гојка, који му се представи, па као п 
 настави она, па одједном <pb n="86" /> застаде, не знајући да ли да му све каже: незгодно јој  
се осмели, те уђе к њој у школу.{S} Она застаде, загледа се у њега, и као да јој одједном сину  
 је некаква слутња, <pb n="91" /> и она застаде.{S} Предахну од уморна хода и загледа се у даљи 
е! викну ћата, идући за њом.</p> <p>Она застаде, двоумећи.{S} Чинило јој се да треба нешто поне 
 паде тешко.{S} Отпусти децу кућама, па застаде пред чичом и погледа га слободно, право у очи.< 
вориште, па кад виде њу, изненади се па застаде.</p> <pb n="203" /> <p>— Баш ниси потревила, ре 
звуче...{S} Ха, присети се он нечему па застаде. — Јеси ли ти баш видео да је акт из Министарст 
..</p> <p>Идући у школу изјутра, Љубица застаде између два воћњака, да се надише овога мирисног 
ла са учитељевим стварима.{S} Учитељица застаде у недоумици: ваљало је прозборити још коју реч  
Вуче... обарач се покрену и чини јој се застаде...{S} Она се спреми да повуче јаче... али истог 
, да га је оставила.</p> <p>Она изиђе и застаде на степенима.{S} Јамачно га опазише у мраку, те 
ном женски гласови.{S} Љубица претрну и застаде...{S} Гојко беше већ позеленео од страха.</p> < 
{S} Скочи и пође к вратима, па одједном застаде у некаквој двоумици.{S} Беше га срамота, тешка  
се тамо и ону другу кутију, па одједном застаде и отвори је.{S} Из црнога плиша, чиме је обложе 
мучите...{S} Глас му веома задркта и он застаде, па као да прогута нешто што му дође уз груди д 
пит, и ступих у гимназију!...</p> <p>Он застаде, трљајући руком чело, као да се одмара од велик 
} Он и сам не зна зашто му баш та мисао застаде у глави, он не помишљаше ни на шта друго, али т 
сани на његову лицу...{S} Прва му мисао застаде на револверу, који он не имађаше...{S} Свеједно 
} Јамачно га опазише у мраку, те Влајко застаде на вратима, а она сама пређе двориште.{S} Отвор 
и чуо сам да сте миран човек... он опет застаде, очекујући Гојкову реч.</p> <p>— О, господине.. 
е доиста редак и величанствен накит.{S} Застадоше јој очи на њему дуго...{S} Она га придену у к 
ора, погледа сумануто око себе и очи му застадоше на неком човеку, који се лукаво иза плота осм 
олу, идући главним улицама београдским, застајала пред златарским излозима и остајала тако као  
ечему, па одједном, мало отежући речи и застајући на неким изразима, настави:</p> <p>— Ја сам д 
ад хартијом, а Гојко хода преко школе и застане, кад га Веља што упита.</p> <p>— Ето ти, брате. 
знајући да ли да иде напред или да мало застане.{S} Она се диже и опет га погледа.{S} Јест, то  
 путник се диже и пожури к школи, да би застао школски одбор на окупу.</p> <p>»Учитељица нема с 
 ствари да саставим, замуца изненађен и застиђен кицош.{S} Беше поцрвенео од срамоте, па не зна 
ни стајаше сто, покривен белим као снег застирачем; на њему послужавник са слатким и чаша воде, 
ешена цела гардероба и покривена чистим застирачем.{S} Чим уђе у собу, девојка се скиде, па обу 
рачка...{S} Видиш, стоји велика мрља на застирачу од ормана... извесно је од вина...{S} Али брж 
сад благује?...{S} Али црн и непровидан застор будућности све то скрива од људских очију, док м 
после све више и више... навлачи се црн застор око њега, он се губи, пропада некуд и не види ни 
њу, неку зебњу од тих непознатих, црним застором покривених дана, који јаком наступају...{S} Он 
е оно што јој је омотало очи и ум црним застором, те не види ништа...{S} Али шта је, шта је?... 
ужбу, рече писар, вадећи хладно печење, заструг са сиром и кајмаком, лук и неколико бутела пива 
једини другови у срезу.</p> <p>— Кад ти заступаш жену, какву ли она дужност сад врши?... рече о 
код кога су се намештале справе за лов, засут; све срушено, уништено, па ветар преко те пусте г 
 ме!{S} Боли ме глава, одговори Љубица, затварајући врата.{S} Скиде са себе неку горњу хаљиницу 
S} Нисмо ми, онако рећи, зликовци... да затварамо учитеља своје деце... нако без кривице, по ту 
израсло трње и коров; плетар, у који је затварана једина коза шута, јамачно је однесен или је с 
по, док ниси измирио мањак.{S} А за оно затварање имаш право.{S} Ја нисам ни послушао све како  
 па кроз неколико дана господин писар у затвор... после већ буде осуђен на робију и тако... јес 
наступиле разне промене.{S} Пера је већ затворен; комисија, која му је одређена за извиђање зло 
 <p>Овако уморан, обучен у неке прљаве, затворене боје, панталоне и капут, са црним широким пру 
, затим се зачу глас:</p> <p>Није овде, затворено је, видиш...</p> <p>— Куцни, братићу, нек те  
која се од половине на ниже преливаше у затвореножуту боју; висока и отегнута чела, дугих спљош 
сад очекује важнији посао.{S} Чим дође, затвори се у учионицу и стаде преписивати ону хартију,  
зо, на пречац, повуче у себе ваздуха... затвори уста, поћута, па опет повуче ваздуха...</p> <p> 
м на врата која вођаху у другу собу, па затвори касу и оде кроз та врата.</p> <pb n="134" /> <p 
рада...{S} Ево и њега!...</p> <p>Чим се затвори двориште за Милицом, на вратима се појавише Бог 
> <p>Жандарм се обрте војнички, изиђе и затвори врата лагано, а капетан се окрете Гојку.</p> <p 
е издржавати школски прирез, па нек вам затвори обадве школе.</p> <p>— Е, моја госпођо, ко би о 
ану, врисну и осу грдње на њега, али он затвори врата за собом и настави рад.</p> <p>Писар дола 
 и погледа унутра...{S} Баш тада Влајко затвори за собом врата, изиђе да види ко лупа.{S} Гојко 
S} Отвори га и гледа како ради, па опет затвори и гледа.{S} Нарочито јој се свиди ланац, са леп 
 издржи оволике терете...</p> <p>— А ви затворите школу.{S} Јавите министру да не можете издржа 
ће бити?{S} Куд оде сад?{S} Да ли ће га затворити, и зашто?...{S} Јамачно оде ономе... да и њег 
а, па после?... хм... после ће ме ваљда затворити.{S} Може ме напасти онај пандур... јест, тамо 
х дана.{S} После пола часа за Гојком се затворише апсанска врата и зарђала реза шкрипну оштро.. 
е, није то... </p> <p>Вратнице се давно затворише и пријатељи замакоше у сокаке, а она се још м 
 ме напасти онај пандур... јест, тамо у затвору туку!...{S} Али неће, неће... видим ја како кап 
е од вас двоје.{S} И ти јуче цвокоћеш у затвору од зиме, а данас јој пружаш руку!...</p> <p>— Ш 
је, па оде.{S} Никакве претње, никаквих затева не чу се више од њега.{S} Љубица се већ тако нав 
то се мора одмах наређивати... одмах... затеже он опет, избегавајући да каже јасно своју мисао. 
иста говорили против владе... — капетан затеже овде — јер сам уверен, а и чуо сам да сте миран  
да излази на двориште, иначе би га овај затекао баш како виси на прозору и гледа зачуђено.{S} Г 
 Шта велите сад?!...{S} У другој години затекоше нас професори у кафани за картама, хтедоше нас 
ци весело, и отпоче рад.</p> <p>Веља их затече на послу; уђе у Гојкову школу и, пошто изиђоше д 
мо махну њима по некад у страну, почешу затиљак и опет ћуте и слушају.{S} А ћата се распричао у 
ерну страну, па груну песницом у врата, затим се брзо врати на прозор и погледа унутра...{S} Ба 
 Обрте се око себе, као да нешто тражи, затим корачи и упути се за децом к своме стану.</p> <p> 
груну врата, покушавајући да их отвори, затим се зачу глас:</p> <p>Није овде, затворено је, вид 
аспознаваше, и ако беше у густом мраку, затим се котурови стадоше растезати у дужину, стварајућ 
ту, све ће олакшице он њој чинити...{S} Затим се вешто наведе разговор на неке учитеље и једну  
ад: ено још их учи како се то игра«.{S} Затим се окрете својим несташцима и строгим тоном врати 
а и отури је од себе са одвратношћу.{S} Затим се пружи по кревету и остаде на њему, непомична,  
 сама видиш да нас околности зближују.« Затим пружи руку учитељу и таман да проговори (беше већ 
Љубица то опази, па се најпре зачуди, а затим се опет насмеши и проговори му тихо:</p> <p>— Ниј 
 да чује разговоре о новој влади, па се затим диже и прође кроз село.{S} Кад беше поред познато 
овца, један одборник уписа своје дете и затим чича Стојан стаде да позива једног по једног роди 
то звонца и прапорци на коњима.{S} Мало затим дојурише у бесној трци два добра коња са санкама, 
е.{S} Они сврнуше у једно сокаче и мало затим нађоше се под једним хумом, што се поносно издига 
 се прекиде сама, он поцрвене, па одмах затим пребледе, и таман се стаде домишљати шта ће сад д 
Устани!... викну она оштро, па се одмах затим трже и узе благ тон. — Кад год ја што кажем коме  
 оставку.{S} Другог излаза нема.</p> <p>Затим Веља стаде причати о оној двојици што им се спрем 
Није Бог дао свакому све дарове.</p> <p>Затим обоје стадоше запиткивати час Гојка час Љубицу, т 
 стубови дима, који се на овом вечерњем затишју само љуљушкаху, док се на великој висини не рас 
идимо.</p> <p>— Како не, како не!...{S} Зато сам и дошао.{S} Дете пише: исцепало се, обосило, а 
</p> <p>Немој да мислиш о њему више.{S} Зато ти се и јавља што једнако мислиш. </p> <p>— Како м 
на боље, да ће све ићи старим путем.{S} Зато не оде родитељима, и ако се спремала до сад.{S} Не 
 као да не знаш оног зликовца!</p> <p>— Зато и говорим што га знам...{S} Мене и сваког другог о 
 Љубица за ту вештину није ни знала, па зато јој ревизор смањи оцену и даде четворку, рекавши д 
 узалуд практиковао дванаест година, па зато се сад не бојим ни једног правника.{S} Моје осудно 
буњени: у селу су посете врло ретке, па зато оне вазда изазивају неку нервозну бојазан што се р 
љубави, коју сам ја погазила, па ме Бог зато казнио и сад други гази моју љубав...{S} И све, ам 
 се не меша у његове »послове.« Жена је зато да слуша и ради, а муж је господар; он може што хо 
ет говори: неће да ми купи десетне мере зато, што брезовичка учитељка скупља скоруп у највећу ц 
 Е сад ви нама да дате један савет, јер зато смо управо и дошли, рече она, па им исприча свој ј 
еру писара, да је осуђен на дугогодишње заточење. <pb n="158" /> Довољно узрока за узбуђење и ж 
ст и све... као да је осуђена на вечито заточење.{S} Она гледаше Гојка, који стајаше уз њу, узн 
 радимо много, неуморно...{S} И кад нам затреба одмора, да га нађемо у нашем гнезду...{S} Та то 
ури се тако у висини, па опет над баџом затрепери чисто небо, обасјано благим зрацима.{S} Али ј 
09" /> <p>Гојко махну руком... одједном затрепта очима, затресоше му се вилице и опет се заплак 
расла кратком чекињавом косом брада; он затрепта очима и одједном рукну у плач.</p> <p>— Десет  
д ме глава по мало боли...</p> <p>Гојко затресе плећима и изиђе из собе, не рекавши никоме ни р 
махну руком... одједном затрепта очима, затресоше му се вилице и опет се заплака, јецајући као  
и.{S} Одједном пребледе сав, руке му се затресоше, подиже очи и погледа Љубицу право, отворено, 
едном поче бледети, усне се искривише и затресоше, цело му тело задркта, нарочиту слабост стаде 
на погледа...{S} Само се вилице понекад затресу и опет се окамене...</p> <pb n="184" /> <p>А Го 
, па се на ниже спушта, превијен и мало затубаст, нос; брада му обријана, необично развијена и  
та...{S} Љубица, како јој беше слободна затурена глава, угледа је одмах и само рашири очи...{S} 
 превио Љубицу преко наслона, глава јој затурена, па припао пуначком врату и љуби...{S} Жена ју 
мењена, чак јој и глава остала још мало затурена, а она само гледа то увијено чудовиште, које ј 
тресући се од узбуђења.{S} Глава јој се затури, очи се помутише, и она остаде на његовим грудим 
је дотле био веома расположен, одједном заћута и не проговори ни с Влајком ни с Љубицом ни речи 
ма, па видевши ко долази, намргоди се и заузе неки одсудан, само њој својствен положај ишчекива 
ко у њој не беше оџака.{S} Ову оџаклију заузела је Љубица и већ уредила у њој свој скромни наме 
ћи на све друго...{S} Тако су га и сада заузеле земљорадничке задруге.{S} Непрестано је трчао с 
ној лепоти, памети, лепом положају који заузима...{S} Љубица, коју све више обузимаше женска су 
и.{S} Мисли не могу да <pb n="56" /> се зауставе на једном предмету, но само пролећу, увећавају 
 и погледа Вељу, који се спремаше да га заустави.</p> <p>— Добро, добро!...{S} Иди ти сад мало  
 почне прозивати децу гласно, Љубица га заустави.</p> <p>— Нека деце код мене... ја и онако рад 
ћ увиђа да ће проћи овако ако га она не заустави.{S} То је без сумње и Љубица увидела, па му пр 
исао.</p> <p>Љубица га ухвати за раме и заустави га, старајући се да му разгледа лице.</p> <p>— 
длази и долази забринута, али се Љубица зауставила на једној мисли, па само њом живи, само јој  
рвенећи.{S} Видело се да је због тога и зауставила Гојка, али није могла одмах да се обрне с по 
а има се на чем, у пространом Београду, зауставити и забавити.{S} Ту се ређају многи »предмети  
 трава покрила је воћњаке, па је милина зауставити око на том зеленилу.{S} Шљиве цветале, па се 
 то време дојурише сокаком једна кола и зауставише се далеко од школских вратница.{S} Изиђе из  
S} Друге бриге, друге муке обузеше је и зауставише на себи сву њену пажњу.{S} Какав испит, школ 
гу, одједном опази да му се очи крећу и заустављају се на њој...{S} Да су десет пушака наперене 
</p> <p>После стадоше мисли прелетати и заустављати се на разним другим средствима освете.{S} С 
ишно.{S} Знате, обрте се он учитељици и заусти нешто да каже, ал’ она плану и прекиде га:</p> < 
е, а хтела би да каже бар једну реч, да захвали.</p> <p>— У десет часова тачно пустите децу кућ 
Љубица, јер не би лепо било да му се не захвали на услузи.</p> <p>— Молим вас, не треба речи да 
пријатељске речи, Љубица подиже главу и захвали му се пријатним осмехом.{S} Он се беше спремио  
и.</p> <p>Она га после ове речи погледа захвално па промени разговор и узе веселији, љубазнији  
е заједнички преживише, и ниједна сенка захвалности да засија у њему, ни туге за растанком... н 
сија радост на лицу.{S} Сети се Веље са захвалношћу.{S} Истина, срце му опет зебе од какве нове 
е, господин учитељу у друштво!</p> <p>— Захваљујем, морам на посао.{S} Децо, у школу! скомандов 
спођица, држим, неће отказати?</p> <p>— Захваљујем... али сам тако уморна, да би ми сад одмор б 
у школу, чудећи се својој присебности и захваљујући случају што му се језик тако одреши.</p> <p 
 у највећу цименту, а са мањима фамулус захвата воду...</p> <p>— Гле ти паксијана како ми опоро 
3_C15"> <head>XV.</head> <p>Пала влада! захори се по варошима и паланкама, па лагано дође одјек 
сле о свему, па онда Љубица, на материн захтев, стаде причати о себи, о раду у школи, како све  
о што има доста муштерија у вароши а не захтева велики капитал.{S} Тако се с муком школовала у  
е Љубица.{S} Од мене ће на испиту да се захтева сто чуда, а ја од вас захтевам све школске потр 
држати угледна предавања, али претходно захтева да обоје оду к њему у госте и да проведу заједн 
иту да се захтева сто чуда, а ја од вас захтевам све школске потребе.</p> <p>— Сиротиња смо, го 
 <p>— Знам, али то не ваља; не одговара захтевима хигијене ни науке...</p> <p>— Ха-ха-ха... нас 
свој нови стан, па се врати са одлучним захтевом: да се њему одреди накнада у десет, а учитељиц 
ово савијеном гнезду.{S} Мучно да ће ту зацвркутати млади птичићи и раширити крила домаћа срећа 
о, куд смо пре ишли на реку...{S} Чудно зацело: ревизор се љути што деца знају трећину читанчиц 
 се домишљати од сваке руке, рече она и зацену се од смеха.</p> <p>Гојка обузе пријатна топлина 
 умете да се браните, одговори му она и зацену се од смеха, сећајући се јучерањег призора: кад  
сјајно зеленило...{S} На истоку се небо зацрвенело, помолио се иза брешчића зажарен, усијан кот 
еког белаја стиди...{S} Ено га, видите, зацрвенео се па обара очи.{S} Још да му није ове густе  
 час у Љубицу, којој се образи одједном зацрвенеше, као да ће сад из њих крв бризнути.</p> <p>Љ 
док не дође на ред Драгутин.{S} Тада се заче прва и права ђачка љубав, која је трајала и свршил 
е ужасне мисли, коју угуши одмах, још у зачетку.</p> <p>— Трчи, трчи за доктора! одговори Стоја 
е одбрани, а она кидиса на Љубицу...{S} Зачу се само јаук Љубичин од бола, па онда њен истерича 
итар и зађе некуд иза Гојкових леђа.{S} Зачу се отуд најпре шапутање, па онда јаснији одговор,  
та, покушавајући да их отвори, затим се зачу глас:</p> <p>Није овде, затворено је, видиш...</p> 
ати неку песмицу.</p> <p>Пред школом се зачу разговор; поред прозора промакне по неки старији ђ 
годи... лице се одједаред као изненади, зачуди, обузе га смртно бледило...{S} Камџија га опет о 
стога тренутка скикну кер...{S} Скикну, зачуди се јамачно шта га то буди из дубока размишљања,  
е ка говеда пред олујом.</p> <p>— Е?... зачуди се Гојко, и подиже главу.</p> <p>У том се отвори 
ш ли да зовемо доктора?</p> <p>— Зашто? зачуди се она, као да се буди иза сна.</p> <p>— Па види 
чунају на таблицама.{S} Љубица се веома зачуди кад виде да учитељ већ предаје о словима.{S} На  
 Као да и Љубица то опази, па се најпре зачуди, а затим се опет насмеши и проговори му тихо:</p 
а, непријатна, ноћнога дежурања Веља се зачуди овој шали, али се брзо прибра, поздрави се са ле 
ио у школу до абаџиске чесме.{S} Она се зачуди његовој појави, а он пружи руке радосно.</p> <p> 
ву окренуо у страну.</p> <p>И Љубица се зачуди, кад пре нађоше ову згоду за послужење, а на Вељ 
мили, кажу ми кметови.</p> <p>Љубица се зачуди, хтеде му рећи да је примила скоро за целу годин 
ко обрте и изиђе на врата.{S} Стојан се зачуди кад га угледа оваква.</p> <p>— Што си таки, јадн 
 виде колико новаца Љубица узе, и он се зачуди:</p> <p>— Охо... то је новац! узвикну он, бришућ 
граду, неким малим послом... рече он, и зачуди се сам зашто је морао то слагати.</p> <p>— Био м 
ба...</p> <p>Гојко се трже... погледа и зачуди се откуд он сад у својој соби, седи на столици и 
..{S} Чуј ти само мене.{S} Па кад се он зачуди и запита како и шта је, а ти опет: што ме уби и  
амо; оди, ја сам учитељ.</p> <p>Деца се зачудише.{S} Видело се да су све друго очекивала, само  
ли пришавши близу, стадоше.{S} И они се зачудише необичну изгледу његову.</p> <p>Беше то човек  
 вреди.</p> <p>— Од куд ти знаш? упита, зачуђен, Гојко.</p> <p>— И ја, знаш, стојао нодекана, н 
ти његово дисање...{S} Он само гледаше, зачуђен, шта се то догађа и очекиваше нешто страшно...{ 
е Гојка, који стајаше уз њу, узнемирен, зачуђен овом изненадном срећом, и не осећаше према њему 
 шта му је то? пита је кмет, као бајаги зачуђен.</p> <p>Љубица му објасни; рече и колико ће кош 
 напоље.{S} У прво време и Љубица стаде зачуђена и посматраше како се вије и таласа велико дечј 
<p>— Како то!? повикаше Гојко и Љубица, зачуђени.</p> <p>— Остао удовац, брате, па осиротео, од 
...</p> <p>Љубица и Гојко стајаху неми, зачуђени пред овим ретким призором, очи им лутаху с јед 
ше примицаше, њихова лица постајаху све зачуђенија.</p> <p>»Какво ли је ово чудо?« као да се пи 
груди до грла.{S} Љубица га гледаше све зачуђеније и збуњеније, поцрвене и стаде дисати убрзано 
 страдаш?... дочека је мати са сузама и зачуђеним погледом.</p> <p>Љубица само крену очима бесм 
 рече малишан седећи и даље и гледајући зачуђеним погледом час десно час лево око себе.{S} Њего 
илице од страшна бола, а очи се широко, зачуђено отворише.{S} Као кад неко добије тешку рану из 
тај говор ње не тиче, гледа преплашено, зачуђено, унезверено, питајући се у себи: како то одјед 
.</p> <p>Љубица диже главу и погледа га зачуђено. »Шта хоће они... о чему то говоре?...{S} Какв 
 гомили, завук’о прстић у нос, па гледа зачуђено ове нове и необичне за њега призоре.{S} Љубици 
атекао баш како виси на прозору и гледа зачуђено.{S} Гојко се врати у школу, пусти ђаке, па ста 
ам шта је то. </p> <p>Љубица га погледа зачуђено; учини јој се да он ово не говори будан, но ка 
 већ радите са словима? упита га Љубица зачуђено.</p> <pb n="49" /> <p>Веља се смешка неприметн 
<p>Писар бројаше паре, а Љубица гледаше зачуђено у гомилу банкнота и стаде их купити и слагати  
, он би бежао даље, даље... и гледао би зачуђено, преплашено.{S} Шта је то... је ли смрт?...{S} 
>Веља се смешка неприметно, и сам прави зачуђено лице, као бајаги чуди се питању.</p> <p>— Јуче 
не очи, развуче му се брк у страну и он зачуђено махне главом и у себи прошапће: »Часни је убио 
. </p> <p>— Каквој њиви?!... узвикну он зачуђено, али му глас дркташе од љутине. — Шта си тамо  
 враћајући се ноћишту; зажубори речица, зашапућу капљице што се слевају с камења, а сутон се њи 
де шта је урадила, увиде како је далеко зашла, и тога тренутка у њој се створи стална, одлука:  
 овде, узвикну она, видевши да је сунце зашло.</p> <p>Они се упутише низ брдо, говорећи о послу 
 над слабим човеком, који је без икакве заштите, коме ништа друго не остаје, него да сагне глав 
ито јадне, сиромашне, деце, која су без заштите!...{S} Али мој добротвор оздрави!...{S} Видите, 
о његов добар друг...{S} Он га може и у заштиту узети, кад устреба; зна он: сила је Влајко!{S}  
е на отворен инат, надајући се на моћну заштиту писареву.</p> <p>Једне суботе у вече уђе Стојан 
 <p>— Зашто?!... зашто?!...{S} Све ово, зашто?!... узвикиваше јадник гласно. — Боже, оволико ст 
ђосмо... сви је уважавају!...{S} Зашто, зашто?...{S} Јер се она крије и слободно гледа свакоме  
ти!{S} Зар би Бог допустио?{S} И зашто, зашто...{S} Шта хоће он... шта му то остаде неисказано, 
 отрова.{S} Право има!...{S} Али зашто, зашто све то мораде бити?...{S} Да ли је требало коме м 
ема њој, не воли је више.{S} Али зашто, зашто?{S} Не може бити да ће јој ко отети ону љубав, ко 
опет: што ме уби и осрамоти, господару, зашто оногај ти тако једнога тако рећи свога чиновника  
агрцну од јецања...</p> <p>— Зашто?!... зашто?!...{S} Све ово, зашто?!... узвикиваше јадник гла 
реме: што је ово овде крваво? откуд?... зашто то!... од чега?...{S} И Гојко, изненађен, само се 
че поред ушију... </p> <p>Шта је ово... зашто он иде?...{S} Ни сам не зна, управо неће да зна,  
 оволико страдање!...</p> <p>— Зашто... зашто?!... одјекиваше очајно питање стоти пут по празно 
: откуд то?...{S} Како може бити!...{S} Зашто?...{S} Од чега?...</p> <p>Љубица гледаше, пренера 
видим све унапред, да видим крај!...{S} Зашто не могу бар у душу да му завирим, да видим шта им 
м кад уђосмо... сви је уважавају!...{S} Зашто, зашто?...{S} Јер се она крије и слободно гледа с 
итава јата наде и заносних снова?...{S} Зашто јој се пронесе у памети одједном сјајна мисао: сл 
и шта је ово, шта ће ово да буде?...{S} Зашто она одједном осети неку пријатну зебњу у души?... 
вас, шта ћете ви овде, ко сте ви?...{S} Зашто се плећете у оно што не разумете и што није ваш п 
осети неку пријатну зебњу у души?...{S} Зашто поврвеше из душе читава јата наде и заносних снов 
и све свршено.{S} Може се и вратити.{S} Зашто не!...{S} Написаће Гојку да је болесна, и онда ни 
— Јуче сам почео, одговара он наивно. — Зашто се ви као чудите?</p> <p>— Па, знате... нама су п 
. — Боже, оволико страдање!...</p> <p>— Зашто... зашто?!... одјекиваше очајно питање стоти пут  
ша, он се загрцну од јецања...</p> <p>— Зашто?!... зашто?!...{S} Све ово, зашто?!... узвикиваше 
ане да се увија око учитељице.</p> <p>— Зашто нисте израдили сто и таблу, кад сте радили скамиј 
све, што је се могло поменути.</p> <p>— Зашто нисте дошли к мени раније?{S} Што сте трпели толи 
ече она бледећи, као у страху.</p> <p>— Зашто?...{S} Зар да пропустите овако занимљив призор! о 
гледајући је са интересовањем:</p> <p>— Зашто ви, госпођице, већ четири месеца не примате плату 
S} Хоћеш ли да зовемо доктора?</p> <p>— Зашто? зачуди се она, као да се буди иза сна.</p> <p>—  
оже више избегавати, не знајући ни сама зашто...{S} Она се осети као да се нагнула над провалиј 
дова његову доласку, не знајући ни сама зашто: да ли због ове самоће и непрекиднога ћутања, или 
ојим кратким ногама.{S} Он и сам не зна зашто му баш та мисао застаде у глави, он не помишљаше  
уд оде сад?{S} Да ли ће га затворити, и зашто?...{S} Јамачно оде ономе... да и њега пита, па по 
може бити!{S} Зар би Бог допустио?{S} И зашто, зашто...{S} Шта хоће он... шта му то остаде неис 
{S} И шта оно вели: »Нашло се мртво!« И зашто баш сад мора, онако кришом, да му предаје онај ве 
ом.{S} Испричајте нам то како је било и зашто?</p> <p>Капетан се диже, приђе Гојку и метну му р 
овати.{S} Ето, видите... сад знате и ви зашто сам зимус страдао.{S} Тако је морало бити!...{S}  
аслушају обоје.{S} То ће и бити!{S} Али зашто?«...</p> <p>— Изволите један акт из Министарства, 
 као од отрова.{S} Право има!...{S} Али зашто, зашто све то мораде бити?...{S} Да ли је требало 
p> <p>»Иду страдања, видим ја...{S} Али зашто не могу да видим све унапред, да видим крај!...{S 
днео према њој, не воли је више.{S} Али зашто, зашто?{S} Не може бити да ће јој ко отети ону љу 
алим послом... рече он, и зачуди се сам зашто је морао то слагати.</p> <p>— Био ми ономад отац, 
одирну друга стабла, пера се сплетоше и зашушташе...{S} Они испод крушке поскакаше и нестаде их 
хатом, ослободи се одједном свију мука, збаци са себе страдање и патњу и оде са овога света.</p 
еше у стању да разуме све што се око ње збива.{S} Неке страшне речи уједају је за само срце и и 
аве.{S} Али сад... сад не видите шта се збива, јер иначе ме не бисте ни погледали.{S} О, ала ме 
чно, она не разумеваше шта се то са њом збива, беше занесена...{S} И као кроз сан чује познати  
бица се радо ухвати за ту мисао. »Јест, збиља!{S} Колико сам се ја онда уплашила и наједила, а  
 збор за избор управе, па ћу тада...{S} Збиља, јеси ли се ти уписао у Учитељско Удружење?</p> < 
убане мој, верујем...{S} Ха-ха-ха...{S} Збиља романтично!...{S} Прелесна дјева куша постојанств 
лите се, госпођице, почетком у раду.{S} Збиља, како иде?{S} Данас сте почели.</p> <p>— Љутила с 
 га не погледа, но сакри очи. </p> <p>— Збиља?... запита Љубица живо, па видевши да Влајко наро 
пштим.{S} Ала ће да зине!</p> <p>Љубица збиља зину од чуда.{S} Још пре две недеље она се нешто  
у на његовим грудима?...{S} Је ли се то збиља већ свршило?...{S} Он се наже њеном уху и прошапт 
 украсу као приковане...</p> <p>Беше то збиља необично уметнички израђен златан часовник, посут 
ема свему, па чак и према овом писару. »Збиља, красан човек.{S} Како је само учтив, пријатан, с 
ујета, попушташе по мало од оне првашње збиље, па се стаде и она упуштати у разговор, који је в 
ту помешано милине са неком полусмешном збиљом и важношћу.{S} Друкчије и не бива: право из школ 
амо, гледајући је тако веселу.{S} Он се збиљски за њу привезао; заволео је како никад до сад ни 
 раздвајаше и не допушташе никакво веће зближење.{S} С тога су се они ограничили на тих, озбиља 
а је да се упозна са том дечицом, да се зближи са њима.{S} Знала је начин којим се то најбоље п 
јпосле што?...{S} Нека!...{S} То ће нас зближити, кад опази да ја ништа...</p> <p>Дочека је на  
у, о свему, док се тако мало упознаше и зближише, па онда поче по издаље добацивати похвале њен 
 »Ето ти... сама видиш да нас околности зближују.« Затим пружи руку учитељу и таман да проговор 
} Сад му беше најтегобнији тај положај, због кога је и иначе трпео доста.</p> <p>— Јест... боле 
осом, а, лице веома развијено, кошчато, због чега не силажаше са њега сталан израз грубости, ал 
очише у школи два најодраслија ђака.... због неке увреде...{S} Истукоше ме пред друговима, осра 
рата.</p> <p>— Мика пише, често пише... због њега сам ти и дошао.{S} Ти му сама рече да остави  
n="131" /> <p>— Био... јест, био сам... због квартирине.{S} Ни ви нисте још ништа примили, кажу 
и ако кмет признаде, да му је »левизор« због мапе начинио »премедбу« и да му је капетан строго  
сеца, доста је чекања.</p> <p>— Знаш да због прве плате примам оба ова месеца по пола...</p> <p 
 неће то допустити.{S} Толико се кидала због те своје зле особине, која јој сметаше и као девој 
ан!{S} Неумна, она је сад нерасположена због овог Гојка, а можда и због другог чега, не зна ни  
о је, без сумње, Гојкова заслуга.{S} Па због Гојка је дошао и учитељ Аксо... »То је паметан учи 
... као Стојан, јамачно јесте.{S} И све због ње!...{S} И он још јаче осећа овоју безмоћност и у 
 он био окупио председника да је оптуже због неморалног владања...{S} Њу, једну од најпоштенији 
ри Љубица, црвенећи.{S} Видело се да је због тога и зауставила Гојка, али није могла одмах да с 
аш због тога, господин-свештениче, није због тога што... није због школе.{S} Има и богослова ко 
-свештениче, није због тога што... није због школе.{S} Има и богослова који рђаво певају.</p> < 
е првина.{S} Али се боји ревизора, и не због оцене, него просто онако, боји га се као човека ош 
ред страшном државном контролом и дркће због својих недела...{S} Али да и он зна, да га одовуд  
ли тако неумешно, да деца одмах опазише због чега се она обраћа к њима, па сваки час погледаху  
{S} Ја сам учествовао због друштва, а и због ручка, за који сам знао да ће се давати после прег 
ерасположена због овог Гојка, а можда и због другог чега, не зна ни сама,.. јест има још нешто, 
оласку, не знајући ни сама зашто: да ли због ове самоће и непрекиднога ћутања, или је ту нешто  
 <p>— Не верујте!...{S} Ви сте страдали због доброга срца свога... </p> <p>— Чекајте!... прекид 
омену да ће имати великих непријатности због тих украса, и замоли је да то све скине и остави к 
> <p>— Ни најмање.{S} Ја сам учествовао због друштва, а и због ручка, за који сам знао да ће се 
 се хладноћа међу њима увећа, а то само због оног безразложног женског ината. »Шта ми се он ту  
он готов на све услуге, просто и једино због њене самоће и сиротиње, јер зна да тако исто чами  
</p> <p>— Ја сам дошао од куће нарочито због вас.{S} Чим сам чуо синоћ... о којечему, одмах сам 
<p>Гојко, нешто из радозналости а нешто због оскудице, оде до суднице, да покуша пречистити рач 
ем на робију или још да изгубим и главу због њених враних очију!...{S} Ехе-хе!...{S} Биће, вели 
н је богослов.</p> <p>— Та оно није баш због тога, господин-свештениче, није због тога што... н 
асвим!...</p> <p>— Е добро, добро...{S} Збогом! и капетан га пропусти пред собом.</p> <p>Кад се 
ица се премишљаху да ли да иду и они на збор.{S} Они су испитани још велике недеље, провели су  
тељског Удружења беху позвани на срески збор.{S} Гојко и Љубица се премишљаху да ли да иду и он 
радићемо озбиљније.{S} Скоро ћемо имати збор за избор управе, па ћу тада...{S} Збиља, јеси ли с 
еља, и оде напред. </p> <p>Чим се сврши збор, Гојко и Љубица изиђоше, готово неопажени, па као  
на железничку станицу, где је оно држан збор, а на његово место одмах дође један њихов друг из  
железничкој станици, где је био одређен збор у месној школи.{S} Још из дворишта опазише да је д 
једна не интересује оним што се ради на збору.{S} Најпре се посвршаваше неке дружинске ствари,  
} Изнурена, ослабела, лице се већ доста збрчкало, коса у велико почела седети, а она се погрбил 
ши овога неучтива <pb n="103" /> госта, збуни се и уплаши, јер се могао домислити, да му он не  
ву лицу.</p> <p>Доиста, Гојко поцрвене, збуни се и стаде се вртети, као год јутрос пред Љубицом 
ара право у очи, али се овај ни мало не збуни од тог погледа, већ јој приђе слободно и оним пол 
 прага, и упути се к њему.</p> <p>Он се збуни и готово хтеде проћи, чинећи се да не чује Љубицу 
{S} Он смотри тај поглед па се још више збуни, али ипак одговори:</p> <p>— Три године, ово је с 
авање власти«.</p> <p>Гојко се још више збуни; стаде нешто муцати, одговарати, не знајући ни са 
е људе што су тамо засели, заплаши га и збуни.</p> <p>»Сад ћу да се сплетем... чим погледам у т 
ко Савић, учитељ.</p> <p>— А... отеже и збуни се изненађена девојка.{S} Ви сте, дакле...{S} И ј 
 на њега, али се одмах трже, поцрвене и збуни се.{S} И он беше збуњен, управо у двоумици, не зн 
ише је жене са децом.{S} Она поцрвене и збуни се, а жене почеше запевати: стадоше богорадити да 
иметним осмехом.</p> <p>Гојко се сасвим збуни, поцрвене као да је ухваћен у каквој великој крив 
много живље закуца и она се сама некако збуни, занесе... а пред очима јој тако светло, тако леп 
 сад бити?...</p> <p>Председник се мало збуни, па шмугну у собу.{S} Гојко остаде још мало да чу 
ће бити да се њему смеју.{S} То га опет збуни.</p> <p>— Какав си то друг, болан...{S} Нећеш са  
мех.</p> <pb n="141" /> <p>Гојко се баш збуни.{S} Шта сад да јој каже?...{S} Доиста му није ни  
{S} И шта је то те се писар тако сплео, збунио?...</p> <p>Писарка угледа отворену кутију са гри 
шта може бити!...{S} А немој тамо да се збуниш.{S} Капетан је добричина; не бој се!</p> <pb n=" 
у по једну.{S} Стојан уђе у школу блед, збуњен.</p> <p>— Зове те господин Пера, шапну он Љубици 
а другу. .</p> <p>Гојко беше сав црвен, збуњен, отираше лице марамом и спремаше се да изиђе, ал 
ући узгред Гојка, који стајаше снужден, збуњен, <pb n="108" /> гледајући тупо како му друг отва 
и подсмеха.{S} А он стоји тако сплетен, збуњен, оборене главе, не знајући ни шта да ради ни куд 
а...</p> <p>Писар се измаче, преплашен, збуњен, изненађен, подиже зажарено лице, које одједном  
у писар.</p> <p>— Заборавих... промрмља збуњен Гојко, крећући очима живо, као да гледаше где би 
трже, поцрвене и збуни се.{S} И он беше збуњен, управо у двоумици, не знајући да ли да иде напр 
в урнебес.{S} Он, сиромах, и онако беше збуњен, чим опази радознала женска лица која га посматр 
p>— Хе, оно је било изненада... био сам збуњен;</p> <p>Они прођоше кроз сеоски сокак, по коме л 
?...</p> <pb n="153" /> <p>Гојко, онако збуњен, још више се ушепртља од овога узвика, па стаде  
 толике очи управљене на себе, застаде, збуњена и преплашена, па као да се премишља куда ће сад 
е упознамо. </p> <p>Љубица се осврташе, збуњена, погледајући чешће на Гојка, који се смрзнуо ту 
таман излази из канцеларије.{S} Видевши збуњена Гојка како се осврће у неприлици, не знајући да 
о и пакосно осмејкиваше, гледајући то у збуњена Гојка, који се одједном некако-необично најежи, 
> <p>Изиђоше обоје, мало изненађени а и збуњени: у селу су посете врло ретке, па зато оне вазда 
.{S} Љубица га гледаше све зачуђеније и збуњеније, поцрвене и стаде дисати убрзано...{S} Обузе  
вори о промени.{S} Председник га дочека збуњено, као кривац, а Гојко већ мало подигао главу и г 
а, знате... нама су предавали, поче она збуњено: припрема траје најмање месец до...</p> <p>— Ха 
иде рад и приђе јој, гледајући преда се збуњено, али му још у очима играше она весела, ватра, к 
</p> <p>Гојко скочи с кревета, обрте се збуњено по соби, па видевши да га не очекује никакав по 
ам, а други... не знам одговори Гојко и збуњено погледа у земљу, мрштећи се.</p> <p>— Свратите  
каква је она његова жена!... настави он збуњено, да би себе оправдао. — Раструбила је по целом  
га сад видео, не би познао у њему онога збуњеног, плашљивог јадника. »Да га искасапим свега!... 
м се веома чудновата и необична оволика збуњеност код одрасла човека.{S} И Љубица оборила главу 
ко гледајући у земљу. »Ха, ова несрећна збуњеност, рече он у себи, мрштећи се.{S} Куд баш сад д 
ао велики у почетку...{S} Његова обична збуњеност, кад се састаје с непознатим људима, обузе га 
 за то вам јамчим.{S} Ми смо га у школи звали младом, јер се све неког белаја стиди...{S} Ено г 
ало је не одјурише. »Нисмо те, веле, ни звали«...</p> <p>»Па он бар да је друкчији!«...{S} Да ј 
 преграђена једна мања, коју су укућани звали оџаклија, и ако у њој не беше оџака.{S} Ову оџакл 
ријега, а необичан јој беше овај оштар, званичан тон, који се јасно распознаваше у наредби. »На 
з онај голи Космај?...{S} Гојко ме онда звао да се пењемо...{S} Његова Америка«...</p> <p>Лете, 
ас, поче писар врло учтиво, што сам вас звао мало пре.{S} Заборавио сам да се ваш посао не сме  
и сад мало у школу, греј се, па ћемо те звати кад нам устребаш, прекиде Веља његов монолог, кој 
ледати равнодушно толика чуда у школи и звати се управитељ.{S} Нису те хтели чути... страдао си 
ажи господину Пери да не излази још.{S} Зваћу га.</p> <p>Жандарм се обрте војнички, изиђе и зат 
драви, одговараше газда Цветко, како га зваху сељаци.{S} Сви су те поздравили.{S} Мајка ти рекл 
ац, са лепим украсом на крају, налик на звезду, па га разгледаше пажљиво.{S} И опет она ни о че 
 у њему; он скочи, измењен, страшан као звер, искривљених вилица и разрогачених крвавих очију.. 
ца!«...</p> <p>Гојко се мало ушепртљио, звера очима и гледа прекорно Вељу, држећи да је он крив 
.. баш сад.{S} Ево га унутра у кући.{S} Звера око себе и види насред куће пламен, велики, света 
њио се њен будући муж, Гојко учитељ, па звера око себе...{S} Ту се опет некако смрачи и неки љу 
јежи, увуче главу у рамена, па нервозно звера очима, час у Љубицу, којој се образи одједном зац 
бити?...</p> <p>— Хм... промрмља Гојко, зверајући очима.{S} Ја не знам...{S} Бога ми, не знам.. 
 ми, није вајде...</p> <p>Љубица почиње зверати очима...{S} Шта ли ће сад бити, шта ли ће јој р 
ушепртља од овога узвика, па стаде само зверати по лицима, која га с чуђењем гледаху.{S} Један  
једног вижљастог заплашеног дечка, који звераше по соби као дивљаче.</p> <pb n="16" /> <p>— Пом 
 донесем каквих хоћеш кожа, па к’о живо звере!...{S} Шта ће ти контраве!... настави кмет и засм 
е израз заплашене, дуго гоњене, уморене звери, која се одједном нашла међу својима, ну ипак се  
е, како јој гледа право у очи страшним, зверским погледом, и опет не може да се одвоји од њених 
не види, само се из мрака помаља црвено зверско лице и више ништа...{S} Он изгледа као осуђен н 
вану сабљу пустио те се вуче по земљи и звецка кад удари о какав камичак.{S} Лице му младолико, 
Сад нека је, нек се прибере.« И он оде, звецкајући сабљом нарочито, нек чује она да он одлази.< 
аговестиле.</p> <p>Трже је из тих мисли звецкање сабље.{S} Писар јој приђе, весела лица.{S} Она 
ини јој се да чује са дворишта необично звецкање, баш као да је сабља.{S} Погледа на прозор, а  
ништено, па ветар преко те пусте гудуре звижди и шиба, а Морава оздо, ваљајући своје мутне тала 
..</p> <p>Гле, дечко пролази сокаком... звиждуће и маше одељаном палицом...{S} Одједном је зави 
евач. — Иному солнце, иному луна, иному звјезди... како ли оно беше.{S} Није Бог дао свакому св 
> <p>— Јесте ли ви Гојко Савић, учитељ? звони отуд са врха озбиљан, крупан глас.</p> <p>Гојко с 
н поче неким промењеним гласом, из кога звони најжуднија молба и покорност, полушаптати, замуцк 
вна школа орловичка.{S} Бр.{S} 34.« Баш звони!...{S} Љубици нарочито одузеше смелост и управо у 
бица се расположи, па стаде празна соба звонити од њенога веселог, јасног смеха.</p> <p>Писар с 
а за одлазак, а доле у трњаку, јасним и звонким гласом, чика кос...{S} Милина, не може човек си 
јаше све јаснији и одређенији — беху то звонца и прапорци на коњима.{S} Мало затим дојурише у б 
...{S} Овај намештај, па разне ситнице, звонце...{S} Што ја не одох у полицију?...{S} Дотерао б 
ну дубоку наслоњачу, притиснем дугме... зврр... улети жандарм...{S} Зови ми... хм.. кога ћу...  
промрмља нешто у себи, што је личило на звук:</p> <p>— А-а-а...</p> <p>За председником се диже  
ма баш ништа!...{S} Стој, неки покрет и звук... као да се љубе?...{S} Јест, пољупци!... и слух  
 крушкова, а слух напрегнуто лови сваки звук и покрет...{S} Јест, познаје добро његов глас...{S 
се јасно...{S} О, сваки јој тај отровни звук просеца и прожиже живо срце, сваки јој чупа из срц 
 љубичастом бојом — носи се тај вечерњи звук и бруји далеко ширином, чак тамо до краја потеса,  
 то спојило у један самобитни, нарочити звук, који се носи преко воћњака и кућа, продире кроз г 
иљубљени, опијени страшћу.{S} И на јачи звук мучно да би овога тренутка сврнули пажњу.{S} Он пр 
отеса долеташе некакав необичан за село звук, који постајаше све јаснији и одређенији — беху то 
/p> <p>Гојко је гледа и само слуша онај звучни глас, који иде из самих груди, али не може отвор 
ак се раскаљао, па нигде не можеш ногом згазити од блата.{S} Дохватиш се руком за плот, да би п 
Еј, море... одите овамо!</p> <p>Деца се згледаше; по неко се засмеја гласно, заклонивши главу з 
, братићу мој.</p> <p>Гојко и Љубица се згледаше и насмејаше.</p> <p>После подне таман почеше р 
е од чуда, пребледеше обојица и опет се згледаше.{S} Веља се први прибра, намршти се и проговор 
 сад у великој мери.{S} И попа и учитељ згледаше се после његова одговора..{S} Учини им се веом 
о сумпору, крави, коњу...{S} Тек за нас згода!</p> <p>— Е, а кад дознате да иде који од педагог 
списана мисао: »Хо, море, па ово је баш згода жива!...{S} Права лепотица!«...</p> <p>Гојко се м 
ицу!</p> <p>И за децималне мере он нађе згодан одговор:</p> <p>— Море, шта ће ти онолика цимент 
днако голица, и он само гледа прилику и згодан тренутак да што пре излети из разреда, да се не  
м; не знам како... рече Љубица, тражећи згодан израз — како то нисте живели?</p> <p>— Како?...  
тни и лепи човек њен муж, да су све ове згодне и лепе ствари у собама, — њене ствари, да је то  
гавајући ону заплетену туђу реч.{S} А и згодније му беше да се овако изрази: нека знају да је с 
тешко, с муком, али јој Смиљка помагаше згодним питањима.{S} После настаде објашњење и разговор 
приче...{S} Хехе... не знате како се то згодно усвоји у зимском полумраку... деца не дишу, слуш 
та продужи.{S} А њему се не жури, он то згодно отеже и намешта с нарочитим циљем: да што више р 
себи: »Гледај ти, молим те, какву је он згоду пронашао!...{S} Хо, кићане, јадан си ти муж за ов 
>И Љубица се зачуди, кад пре нађоше ову згоду за послужење, а на Вељино питање и она се слатко  
на камџију и на под.{S} Писар му приђе, зграби га руком за раме и привуче к столу.</p> <p>— Ово 
на радост, она неким необичним покретом зграби кутицу обема рукама, а очи јој стадоше на украсу 
 руку на Љубичино раме, а ја уђем па га зграбим обема рукама, подигнем у вис, па буп о под!...{ 
е к селу, пружи руку на једну од ближих зграда и рече:</p> <p>— Ено је, ви’ш она... с високим о 
о мокрој, раскаљаној земљи, по дрвећу и зградама, цеди се са лишћа и кровова у ситним капљицама 
тирину, пошто она нема стана у школској згради.{S} Чувши то, путник се диже и пожури к школи, д 
/p> <p>»Учитељица нема стана у школској згради« понављаше он детиње речи, корачајући лагано и н 
ше заплете. — Знаш, брате, у једној смо згради, па ми је баш тешка ова свађа...</p> <p>— Верује 
ар она сама да сруши ову, муком озидану зграду своје среће!...{S} Зар да разори сама ово, чисто 
андура, па се одједном надвири у мрачну зграду.</p> <p>— Учитељу, иди кући сад, па знаш онога.. 
е унаоколо, укршта средином, само да се згреје.{S} Осећа и глад, глад у желуцу, али зна да не б 
... ах, шта ја радим!...{S} Она се сама згрози од ове ужасне мисли, коју угуши одмах, још у зач 
ше више учитељице, исто онако најежен и згрчен као и Гојко, обрте се и оде у школу, машући глав 
њем.{S} Уједно опази Гојкову натмурену, згрчену фигуру, па одмах помисли да њега сад гризе љубо 
ецо, у школу! скомандова он, па се опет згрчи и, онако намрштен, оборене главе, уђе са децом у  
{S} Са њеног кревета разбацани јастуци, згужван ћилим...{S} А-а-а!...{S} Као да је нарочито гле 
анашњи догађај.</p> <p>— Е, ти си се ту згунторила... нећемо тако, братићу, да ми ноћас жуљиш г 
ећајући ништа и не мислећи ни о чем.{S} Згурила се, савила се у клупче, наслонила главу на узди 
а ја радим... којешта!...{S} Млада сам, здрава, па зар да се не смем ни с ким нашалити.{S} Није 
...{S} Тако и болесник гледа у сну себе здрава и весела... трчи, јури некога или подиже огромне 
је ко могао познати.{S} Од лепе, младе, здраве жене, постао је костур, омотан кожом.{S} Нема ви 
нулим прсима, које су те, некад једре и здраве, отхраниле и подигле!...</p> <pb n="100" /> <p>С 
у« како изгледа као муж, говори Влајко, здравећи се са Гојком и гледајући га озго са висине, са 
чији разговор очев.</p> <p>— Здрави су, здрави су... сви су здрави, одговараше газда Цветко, ка 
зна за друкчији разговор очев.</p> <p>— Здрави су, здрави су... сви су здрави, одговараше газда 
/p> <p>— Здрави су, здрави су... сви су здрави, одговараше газда Цветко, како га зваху сељаци.{ 
ечно и мало поцрвене од љутње.</p> <p>— Здравља, Боже!{S} Лако ћемо, лако ћемо за то, рече кмет 
рцу; осетише оно познато задовољство од здравља, с којим се код младежи вазда јавља нека жудња  
х сазнаје своју горку невољу: нема више здравља, ни весеља... постао је развалина, рушевина кој 
p> <p>Дође и Љубица.{S} Изменила се.{S} Здравље је поправила, али она дошла некако сасвим друкч 
Него тако... изгуби здравље...</p> <p>— Здравље!...{S} А што ће ми сад здравље... коме оно треб 
/p> <p>— Здравље!...{S} А што ће ми сад здравље... коме оно треба?...{S} Њему... је ли?...</p>  
 с нама овде?...{S} Него тако... изгуби здравље...</p> <p>— Здравље!...{S} А што ће ми сад здра 
ати, осим мене.{S} Кунем ти се срећом и здрављем!... викну она узбуђено, прилазећи све ближе ње 
раничила само на кратка извешћа о своме здрављу и раду и тражењу новаца.{S} Одатле се опет наст 
Знате већ шта може мислити <pb n="9" /> здраво и весело шеснаестогодишње девојче.{S} И село јој 
...{S} Даље, даље црна прошлости!...{S} Здраво лепи, срећни животе!...</p> <p>Устала је рано по 
мета за разговор.</p> <p>Гојко све више зебе...{S} Да је то она обична хладноћа, која наступа и 
са захвалношћу.{S} Истина, срце му опет зебе од какве нове беде, која га може снаћи, и он већ п 
...</p> <pb n="76" /> <p>Љубицом овлада зебња; стаде је нешто гушити у грудима; она осећа да се 
јатну топлину, коју по некад смени лака зебња, па опет занос, бунило и топлина...</p> <p>— Аха, 
ез наде, без утехе...</p> <p>Гојкова се зебња испуни.{S} После неколико недеља они не имађаху в 
к око ње облеташе сав досадашњи страх и зебња, она га јасно осећаше у својој близини, али се ст 
ца се унезвери, опет је стаде обузимати зебња, ади досадашње узбуђење беше веће, те надвлада, и 
{S} Ах...« Љубици се стеже срце од неке зебње и опет је притиште онај тешки магловити сумор, шт 
тињу!...« Она се стресе од те магловите зебње, погледа на Гојка, који иђаше гледајући пред ноге 
сад сасвим други.{S} Нестало и страха и зебње, и она се већ почиње чудити чега се то до сад пла 
 другом не мисли: нема више ни бриге ни зебње; осећа да је све у реду и добро, али не мисли о т 
— запита се она бојажљиво, аналишући са зебњом своја осећања, али се одмах умири.{S} Некакав ђа 
ати у њено лице, очекујући са страхом и зебњом њен одговор.</p> <p>Она устаде, приђе му и метну 
="170" /> махну главом и стаде са неком зебњом погледати час једнога час другога госта...{S} Ни 
не песме, која улева у душу неку сањиву зебњу.{S} Тамо, на врбама, кратким и суморним гласом, ј 
о вејање, неку злу и кобну слутњу, неку зебњу од тих непознатих, црним застором покривених дана 
гне, као ножем, у срце и наведе му неку зебњу и страх на душу; али он одгони од себе све те мис 
 угушује све бриге, отклања ону досадну зебњу и ствара у души расположење, срећу...</p> <pb n=" 
 се пожури говором, да би заглушио њену зебњу.</p> <p>— Ето, купио сам часовник, какав ниједна  
 Зашто она одједном осети неку пријатну зебњу у души?...{S} Зашто поврвеше из душе читава јата  
или пред судницом.</p> <p>Ноге му веома зебу...{S} Устаде, па поче брзо ходати, али кад пружи к 
тима.</p> <p>Гојко стајаше, пренеражен, зелен и блед, разрогачених очију од страха, ноге и руке 
, где је опало мало лишћа и остала која зелена крушка...{S} Опружише вратове, дунуше снажно у п 
n" /> <p>...{S}Синуло пролеће.{S} Густа зелена трава покрила је воћњаке, па је милина зауставит 
 око иконе, стоје читави бокори зрела и зелена босиљка... мирис од њега простире се по свој црк 
љене ливаде.{S} Задахну их мирис свеже, зелене траве, по којој су већ почеле да се купе росне к 
усамљеној дуњи или шљиви, а из те ниске зелене густине издвојио се поносно у висину по неки бре 
у беше чаробан, заносан.{S} Под њима се зелене густи зрели воћњаци, трепери шаренило по градина 
.</p> <p>Сиђоше у речицу, поред које се зелене подотављене ливаде.{S} Задахну их мирис свеже, з 
есима се жуте пожњевене стрњике, или се зелене подотављене ливаде по сниским лукама, или се црн 
вотно питање...{S} А око њега све ћути, зелени се и живи снажном младошћу...{S} Врхови дрвећа з 
гли... играју му котурови пред очима... зелени сто...{S} А онај на врху, с дугом раздељеном бра 
ахни јаблан...{S} И кроз то једноставно зеленило црвене се кровови кућа, беле се на њима димњац 
асветлише се, пређоше у отворено сјајно зеленило...{S} На истоку се небо зацрвенело, помолио се 
аке, па је милина зауставити око на том зеленилу.{S} Шљиве цветале, па се цело село заогрнуло н 
ред, вуци се као змија међу бурумцима и зеленим перјем кукурузним... још, још...{S} Даље се не  
есто.{S} Стојан му побусао гроб великим зеленим бусењем...{S} Он га је, јадника, и ожалио...{S} 
сувоњав младић, жутих завијених брчића, зелених очију, над којима је накривљен црн мекан шешир. 
 чак тамо до краја потеса, куда вијуга, зеленом долином, сребрнаста уска-речица...</p> <pb n="2 
е потписао, шапну Веља.</p> <p>— Добро, земљаче, иди ти сад.{S} Доћи ће господин.</p> <p>— Јок, 
ане две собе, кујну, подрум и дан орања земље...{S} Ви ми то набавите, па ја вам не тражим ни п 
p> <p>Сад јој стадоше ноге одскакати од земље, усне се трзаху јаче и јаче... обузела је дрктави 
ногу сноваху ошишане, погнутих глава до земље, сите и добре овце.{S} Густа сура прашина, која с 
ку влажну измаглицу; дрва се превила до земље од југовнога снега што их је притискао.{S} И ако  
е да легне, — глава му тешка... вуче га земљи... боји се да не падне на под...{S} Али се он оти 
ав у јакој ватри, једнако га нешто вуче земљи, не може већ да се држи на ногама, дише некако вр 
та магла, па роси по мокрој, раскаљаној земљи, по дрвећу и зградама, цеди се са лишћа и кровова 
је не опазе...{S} Али је она полегла по земљи, само главу мало подигла, да боље види и чује...{ 
ну никловану сабљу пустио те се вуче по земљи и звецка кад удари о какав камичак.{S} Лице му мл 
.{S} Па баш ако хоћеш и онакав дворац у земљи?...{S} Тамо има много пећина, копа се злато...{S} 
обрне с позивом... прво ваља припремити земљиште околишним разговором, па тек после на главну с 
<p>— Јесте... да... нарочито је мени за земљопис...</p> <p>— Хоћете шљива? рече она после дугог 
е друго...{S} Тако су га и сада заузеле земљорадничке задруге.{S} Непрестано је трчао са Ђокиће 
 ово жбуње...</p> <p>И она се спушта на земљу, окреће се сокаку и гледа, гледа... тупим, животи 
S} Чујеш ли?... '</p> <p>Љубица седе на земљу, не дишући.{S} Ноге је издадоше, снага је остави, 
једаред обазре на село, па онда баци на земљу неку вунену струку са својих леђа и седе на њу.{S 
 приђе, онако мокар, клекну пред њом на земљу и наслони своје уздрктале руке на њена колена.{S} 
олако док не ухватиш за врат, па онда о земљу.{S} Ја, братићу, тако је то.{S} А ти се не бој, ш 
знам одговори Гојко и збуњено погледа у земљу, мрштећи се.</p> <p>— Свратите мало к мени, ако х 
вене и најволео би да могаше тог часа у земљу пропасти.{S} Сад му беше најтегобнији тај положај 
нтересује, обрте му се она, гледајући у земљу. — Какве сте оцене добили до сад?</p> <p>— Све од 
дбина!« Он уђе, као обично, гледајући у земљу, али кад стаде пред њу, подиже очи и погледа је з 
е познајете, одговори Гојко гледајући у земљу. »Ха, ова несрећна збуњеност, рече он у себи, мрш 
 Подне је, одговори он, гледајући час у земљу, час на вратнице, куда пролажаху ђаци, па се опет 
поче се каменити...{S} Само се раширене зенице упрле кроз мрак у неке <pb n="196" /> нејасне пр 
/p> <pb n="75" /> <p>Срце јој опет поче зепсти, као оно после прве походе писареве; нерасположе 
ојој кући са дететом, она остави кћер и зета са тврдом вером: да је то срећан пар и да ће веома 
, као <pb n="79" /> човек који је гађао зеца, па убио — кера...{S} Томе се није надао...{S} Он, 
у, која брижно прелеташе погледом преко зидова, избегавајући њен поглед.</p> <p>— Баш си дивно  
ће, разноврсне слике.{S} Одједном се на зиду, право пред њеним очима, расветли и показа велики  
о му одговори онако, гледајући некуд по зиду:</p> <p>— Отишла ономе лоли, ја куда ће!...{S} А т 
.{S} Дете пише: исцепало се, обосило, а зима — ето је!...{S} Нема шта ни да једе, а ја не могу  
ого је погрешила!...{S} Опет је обузима зима... све више је издаје снага... глава јој клону на  
/p> <p>— Знам... знам... дркташе она од зиме, која је одједном обузе, па се одвоји од столице и 
шћу...{S} Старцу цвокоћу зуби, нешто од зиме, а можда, а можда и са другога узрока...{S} Он пог 
оје.{S} И ти јуче цвокоћеш у затвору од зиме, а данас јој пружаш руку!...</p> <p>— Шта ћу?!...{ 
да изговоре неке словенске речи... целе зиме се мучим.{S} А може доћи неко, ко пази на те ствар 
 одговор.</p> <p>— Оженио сам се прошле зиме.{S} Кад у пролеће удари некакав шарлах на децу, те 
а; лице му помодрело од дуга стајања на зими, али се у очима чита нека јака мисао, која га зане 
че Гојко, сакривајући оне ствари у свој зимски капут.</p> <p>— Нека... одговори она, црвенећи ј 
 читав хаос...{S} Он откачи свој кратак зимски капутић, обуче га веома брзо, набаци капу на очи 
... не знате како се то згодно усвоји у зимском полумраку... деца не дишу, слушајући... да, да. 
 је, знате, било свршити те лаке ствари зимус...{S} Ја то радим после подне, кад се не види ниш 
Ето, видите... сад знате и ви зашто сам зимус страдао.{S} Тако је морало бити!...{S} Иначе... и 
се журе да наврстају оно, што је у току зимушњих непогода пропуштено.{S} О малом испиту дођоше  
 у школу, да вам саопштим.{S} Ала ће да зине!</p> <p>Љубица збиља зину од чуда.{S} Још пре две  
{S} Ала ће да зине!</p> <p>Љубица збиља зину од чуда.{S} Још пре две недеље она се нешто разгов 
 Али брже!...</p> <pb n="209" /> <p>Она зину, подиже руку и осети хладан челик на врелим уснама 
у августу и за септембар.</p> <p>Љубица зину од чуда.{S} Тамо квартирина, а овде то исто са пла 
оје падаху у њих као камење...{S} Гојко зинуо па трчи из све снаге, а за њим се спотиче и пада  
лете у среско место.</p> <p>Оба учитеља зинуше од чуда, пребледеше обојица и опет се згледаше.{ 
еше само сточно ђубре.{S} Озго са крова зјапи широка баџа, кроз коју продире светлост, ну осим  
и гнездо безбедније, не боји се никаква зла; јер није ово полицајац, него његов добар друг...{S 
ла онда...{S} А наше учитељице су веома зла језика... једва чекају да чују што за другога...</p 
па оде.{S} И ја се склоних, братићу, од зла.{S} Не знаш ти каква је ово сила у срезу; и капетан 
а, да је посаветује како да се спасе од зла, јер држаше да још нема ничега озбиљнога; али чујућ 
 веселник.{S} Шта ће... да се склони од зла; боље му је.{S} Сад ће и он изићи.{S} Кажем ти ја,  
и вам ја ништа друго не могу дати, осим зла и страдања.{S} Тако сам несрећна рођена!...{S} Бог  
и чиним...{S} Хоћеш сутра да ти донесем златан часовник... двадесет дуката сам га платио...{S}  
еше то збиља необично уметнички израђен златан часовник, посут ситним љускама бриљантским, са м 
ним улицама београдским, застајала пред златарским излозима и остајала тако као прикована по по 
ложена кутија изнутра, засија скупоцена златна грана, посута крупним камењем.{S} То беше доиста 
е толико лакомислена, да је могу занети златне ствари?...{S}Да ли ће се опет одупрети бесној си 
е радити... ето га кроз два три дана са златним часовником. »Евине су то кћери, хеј море!...{S} 
су то кћери, хеј море!...{S} Кад угледа злато... хм... нема размишљања.{S} Сад нека је, нек се  
и?...{S} Тамо има много пећина, копа се злато...{S} И ја ћу копати злато и све теби, све ради т 
ина, копа се злато...{S} И ја ћу копати злато и све теби, све ради тебе...{S} Хоћеш?{S} А двора 
убице!...{S} Казао сам ти већ, копаћемо злато...{S} Ја ћу одмах закупити рудник, па као Монте-Х 
 нешто прече, ближе... ово сјајно, лепо злато, које јој угушује све бриге, отклања ону досадну  
} Бога ми, што?...{S} Сву ћу те окитити златом и брилијантима, среће ми!{S} Хоћеш?...</p> <pb n 
ћу јадни... обојица страдасмо!...{S} Ја зле напасти, мајко моја!...</p> <p>Писар, како се био з 
тити.{S} Толико се кидала због те своје зле особине, која јој сметаше и као девојци, а већ у то 
дбина!{S} Погнула главу, па ради за оно злехудо парче хлеба.{S} Мало је размишљала о последњим  
рече:</p> <p>— Да понесемо оружје...{S} Зли су им пси.</p> <p>— Јесте.{S} Јуче вас у мало не ис 
i>све</hi>...{S} Само гледај да те онај зликовац не опази.{S} И ја одох до куће; ко зна шта мож 
— Шта ти говориш... као да не знаш оног зликовца!</p> <p>— Зато и говорим што га знам...{S} Мен 
з која ће одмах угледати онога страшног зликовца.{S} То га је вукло напред, те иђаше с вољом, а 
лепо намирити.{S} Нисмо ми, онако рећи, зликовци... да затварамо учитеља своје деце... нако без 
ржавну порезу.</p> <p>— Зло, мој брате, зло! рече газда Цветко, уздишући.{S} Ради, мучи се, па  
а то је велика срећа, јер да је вечна — зло!{S} И каквих ти власти и кметова он није променио п 
S} Још да му није ове густе брадурине — зло!</p> <p>— Шта ћемо сад, чиме да те частимо? рече Го 
 сад купи само државну порезу.</p> <p>— Зло, мој брате, зло! рече газда Цветко, уздишући.{S} Ра 
 учитељем.{S} Баш ме ту Пера навлачи на зло, видим...{S} Да апсим, ни крива ни дужна човека, и  
азе да је човек мекши.{S} Али ето и она зло прође, а није баш тако мека, уме добро да говори.{S 
велики, огроман терет с главе...{S} Све зло, које га беше притисло као тешки камен, одједном сп 
 и други испит, али сад у мало не прође зло, једва се спасе слабе оцене.{S} У осталом <pb n="19 
ав утисак учинити.{S} Мислила је: то је зло само за њу, а другима није ништа...{S} Други се сам 
ори кавга.</p> <pb n="74" /> <p>— То је зло, велико зло, моја господо, рече попа..{S} У место д 
преплашена, као и Љубица.{S} Неко их је зло снашло, али се нико не досети правом јаду.</p> <p>О 
ко себе, очекујући какво ново, још горе зло.</p> <p>»Шта је ово?... има ли у свету правде и ист 
дећи пред собом све црње дане, све веће зло...</p> <pb n="81" /> </div> <div type="chapter" xml 
ар, али код њега може да се излеже веће зло.</p> <p>— Какво?... узвикну Веља уплашено.{S} Да ни 
војом плаховитом нарављу, учинила какво зло или себи или другоме.{S} Али она се још надала...{S 
ви громко и весело смеју.</p> <p>»Какво зло, мисли она даље: само тек да се тако каже.{S} Забри 
а у најцрње мисли, једнако очекује неко зло, а не зна откуд ће оно доћи и какво ће бити, тек са 
p> <pb n="74" /> <p>— То је зло, велико зло, моја господо, рече попа..{S} У место да су они сло 
уке и уздишући тешко.{S} Некакво велико зло спустило се на њену главу, и она тако очајно изглед 
к мени раније?{S} Што сте трпели толико зло без невоље?...</p> <p>Гојко поцрвене, саже главу, п 
дник продужи:</p> <p>— Ово је општинско зло... знате — ћата.</p> <p>Учитељ још више обори главу 
 n="143" /> <p>— Знам да вас неко тешко зло мори, рече Гојко, прибравши се мало. — Али ма шта б 
ма, о њиховим патњама; поменуше и једно зло: кад је више учитеља у месту, па се међу њима отвор 
аш тако свуда?...{S} То би било страшно зло.</p> <p>— Е, госпођице, ви сте тек изишли из школск 
г, притеже га снажно и не да му пасти у зло, али се он отима од тога невидљивог саветника, хоће 
о, и у души му још јаче закипе и гнев и злоба <pb n="107" /> на себе сама...{S} Што се такав ро 
ма и навлачи на људе онај тешки сумор и зловољу, од кога се највеселије лице намршти.{S} А ко в 
се тако каже.{S} Забринути и оптерећени злом људи не смеју се тако весело, а њему смех не силаз 
а, саломљена некаквим црним, изненадним злом, убијена!...{S} У школу долази плачна; кад пусти д 
" /> бистре воде, чини јој се да са тим злослутим жубором отичу и њени најмилији снови младости 
ећи.</p> <p>Љубицу одједном, после ових злослутих речи Вељиних о тешком учитељском животу, обуз 
рце се све више стеже од неког нејасног злослутног страха.{S} Шта је то, од чега се плаши, не с 
мисија, која му је одређена за извиђање злоупотреба, пронашла је велике новчане недостатке, али 
 бити тако покварених људи, који ће тај злочин извршити.{S} А оно гле!...{S} Обоје се ћутећи по 
цу, насмеја се гост, кад ти она не може злу помоћи.</p> <pb n="31" /> <p>Сви троје се насмејаше 
равна пожњевена поља. »Шта они говоре о злу кад је тако пријатно и занимљиво проводити време у  
 жене ствара демонску душу, која само о злу мисли.</p> <p>Ужасна ли је женска суревњивост!... о 
рхта.</p> <p>»Шта ово они говоре само о злу, кад је свет тако леп, сунце тако топло и весело гр 
ини душе осећа неко хладно вејање, неку злу и кобну слутњу, неку зебњу од тих непознатих, црним 
 сам, није вајде«.{S} И он као са неком злурадом жестином понављаше овај израз, који му одједно 
 па хајде напред опрезно, лагано... као змија кроз честу...{S} Ено крушке...{S} Хм, треба обићи 
?!...{S} Полако још напред, вуци се као змија међу бурумцима и зеленим перјем кукурузним... још 
 то не може извршити, осећа да не може, зна да нема толико смелости.{S} Опет је бољи револвер.{ 
гледа капетана и би му мало слободније, зна човека — вели нам господин капетан, да и ви имате н 
понекад дођу лутке у главу...{S} Чекај, зна он шта ће радити... ето га кроз два три дана са зла 
 воде надзор над нама.{S} Кад не радим, зна се шта ме чека, па ма ко био горе.{S} Та млађи смо, 
мишљања...{S} Уђе и право за камџију... зна га да је безмоћан као дете, јадник!...{S} Гори му,  
га може и у заштиту узети, кад устреба; зна он: сила је Влајко!{S} И што је главно: сви су изгл 
>Гојку би милије било да Љубица не иде; зна он да ће тамо бити доста учитељица, којима би по во 
све у реду и добро, али не мисли о том; зна да у џепу има доста банкнота, да ће тај новац обрад 
амисли и не дође ни до каква решења.{S} Зна само да је некако зажмурила, занела се, опила... и  
о да почиње разговор пред учитељком.{S} Зна она жене, па нека им је најсветији израз на лицу... 
ити и да ти помогне око ручка.</p> <p>— Зна он добро.{S} Него ми се онако нешто не мили да га г 
 њега школске ствари ни мало не тичу, а зна да школски одбор има деловођу — њега, Гојка.{S} Он  
 тебе; како је не би знао...</p> <p>— А зна ли она тебе?</p> <p>— Мучно, богме...{S} Ми смо ти, 
аху.{S} Један од оних учитеља, Гојко га зна, виђао га је на благајни, метну му пријатељски руку 
е дознати од Стојана колико му треба да зна.</p> <p>— Добро одговори он.{S} Можемо... само рани 
 Шта је то, од чега се плаши, не сме да зна, не сме да мисли о томе, али јој се то извило пред  
де?...{S} Ни сам не зна, управо неће да зна, неће да мисли о правом узроку, јер му је лакше заб 
 столице и пође.</p> <p>— Немој само да зна ко за мене! викну ћата, идући за њом.</p> <p>Она за 
јаза?...{S} Баш му реци и за мене, нека зна... што? викну чича и погледа Вељу, који се спремаше 
аре у целом округу... свакога ти ђавола зна!...</p> <p>— Нађи ми старо одело... треба за сутра, 
чињу личити на војнике у фронту.{S} Она зна шта је узрок томе и осећа да ме може ништа учинити  
венчамо, зар ниси обећала!</p> <p>И она зна да му је обећала венчати се са њим, и ако има живу  
и, како је он казао.{S} Ето и сада чича зна поуздано да Гојко слуша на вратима... нарочито му ј 
аше као на шибу.{S} Шта ће он тамо, кад зна да неће умети ни проговорити.{S} Истина, ово су нек 
ош по мало у помрчини беласа?...{S} Сад зна шта је хтела понети, али се чуди шта јој би да то н 
че, кад она није више жива...{S} Он сад зна само да хода овако по дворишту и да гледа овога упл 
г Гојка, а можда и због другог чега, не зна ни сама,.. јест има још нешто, јамачно има...{S} Ал 
та.{S} Тек она је сад на живој муци, не зна шта да каже.{S} Гојко је гледа не дишући, а и писар 
о, ужасно... ту је око ње, где ли... не зна ни она...{S} Не зна ни шта је ни о чем је, али је с 
и!... прави лудаци! и ти и она...{S} Не зна се које је луђе од вас двоје.{S} И ти јуче цвокоћеш 
ко ње, где ли... не зна ни она...{S} Не зна ни шта је ни о чем је, али је страшно... нечувено.. 
 али се знало о ком говори.</p> <p>— Не зна, братићу, ништа не зна.{S} Смрзао се и он ка жаба н 
е мисли, једнако очекује неко зло, а не зна откуд ће оно доћи и какво ће бити, тек само осећа д 
о, нешто јој охлади намеру; она сама не зна од куд то дође: тек одједном је подузе хладовина и  
ало сад узети, али је нешто, ни сама не зна шта, одвлачи од те мисли и вуче напред...{S} Она ка 
 Шта је чинила за то време — ни сама не зна: није спавала, није ништа мислила, ништа није осећа 
и; тако је то, братићу мој.{S} А она не зна, него...{S} Хеј, што ти је женска глава!...{S} Ама  
ску.</p> <p>А Љубица?{S} Ни сама она не зна шта је осећала.{S} Знала је само толико, да је не в 
> <p>— Добро, то је добро што те она не зна.{S} Да идеш сад одмах у срез, па се прво извести је 
чини веома грубо и сурово, и ако она не зна за друкчији разговор очев.</p> <p>— Здрави су, здра 
о, као да је мало у свету живела, па не зна ништа...{S} Иде тако замишљена и смешка се задовољн 
ош.{S} Беше поцрвенео од срамоте, па не зна куд ће очи.</p> <p>Гојко превалио своје велике сањи 
овека.{S} И Љубица оборила главу, па не зна како да удеси лице: хтела би да изгледа пријатна, а 
} Смрзао се и он ка жаба на леду, па не зна у кога ће да гледа.{S} Нешто и код њих има, устумар 
ори.</p> <p>— Не зна, братићу, ништа не зна.{S} Смрзао се и он ка жаба на леду, па не зна у ког 
два стигоше кући.{S} Гојко већ ништа не зна за се.{S} Стојан га скиде и намести на кревет, па с 
де Љубичина мати и сестра.{S} Љубица не зна шта ће пре од радости.{S} Весела је што види своју  
аде жалити овога немог јадника, који не зна ни за какав протест.{S} Сиромах!...</p> <p>Гојко ст 
му није ни противна ни одвратна, али не зна ипак како да назове своје осећање према њој.{S} Љуб 
о својим кратким ногама.{S} Он и сам не зна зашто му баш та мисао застаде у глави, он не помишљ 
е да баца погледе у страну и, ни сам не зна како, приђе лепој младој девојци, скиде шешир и не  
је ово... зашто он иде?...{S} Ни сам не зна, управо неће да зна, неће да мисли о правом узроку, 
у уђе тешко нерасположење.{S} Ни сам не зна, да ли осећа према њој још што осим жалости.{S} Срц 
S} Шта је то... је ли смрт?...{S} Он не зна.{S} Ако умре?...{S} Ништа!...{S} Не може бити ништа 
е лакше... криће их, али руке... баш не зна шта ће са њима.{S} Гле, и ноге му клецају!{S} То је 
а, и она би се радо дигла од стола, али зна да би то изазвало читаву буру...{S} Остаде седећи,  
је.{S} Осећа и глад, глад у желуцу, али зна да не би могао ништа у уста метнути.</p> <p>После п 
е је што ту нема никакве помоћи, он сам зна то...{S} Ни сама она не може ту ништа помоћи, баш и 
аши...{S} А Гојко се не боји испита, он зна да су деца ваљано спремљена, и то му није првина.{S 
 игде икога, без помоћи и саучећа... он зна да, би се и сам пред вече кренуо Вељи, ризикујући д 
ће због својих недела...{S} Али да и он зна, да га одовуд гледају!...{S} О, онда би заборавио о 
}Јес, то су она два ока, што их само он зна и нико други...{S} Гле и лице се види, ено оне огре 
у: </p> <p>— Животиња!... дакле и то он зна...{S} А каква је то красна девојка и одлична учитељ 
 мати ме лепо саветова; да не би ње, ко зна како би било...{S} Него ја њега лепо онако, као кон 
S} И кад би имао мало више смелости, ко зна какве би се изјаве одједном разлиле из груди.{S} Ов 
ен (камо среће!)... кажњен платом... ко зна!...{S} Али шта ће она овде, каква посла има она?{S} 
овац не опази.{S} И ја одох до куће; ко зна шта може бити!...{S} А немој тамо да се збуниш.{S}  
ја завести разговор међу њима?...{S} Ко зна шта им је; питаћу Вељу на само...{S} И опет Гојко с 
, а и ви.{S} Па да се упознамо...{S} Ко зна кад ћете нам опет доћи.</p> <p>Гојко иђаше као на ш 
до би скочила и притрчала детету.{S} Ко зна шта би му урадила од срџбе!...</p> <p>А Веља се сме 
 учини друкчији, сасвим друкчији. »А ко зна?... помисли она са неком сумњом на души: можда је о 
шћу. »Ето, кажем ја: само полако, па ко зна шта још може бити!...« помисли он и погледа крадом  
..{S} Ово је нека јака грозница, али ко зна шта може из ње изићи!...{S} У неко доба он леже на  
и још неколико, можда и већих; — она то зна.</p> <p>— Како се зовеш ти, мали, што се једнако об 
једино због њене самоће и сиротиње, јер зна да тако исто чами и његова сестра, па ваљда ће се н 
 поступати?...{S} Не би ни покушао, јер зна шта би га снашло...{S} А видиш, код њега покушао... 
, прибравши се мало. — Али ма шта било, знајте да не одступам од своје речи.{S} До вас све стој 
 Обома беше незгодно да се погледају, а знају да се не могу ћутећи мимоићи.{S} Гојко осећа како 
одније му беше да се овако изрази: нека знају да је свршио целу Учитељску Школу, и ако је привр 
 Чудно зацело: ревизор се љути што деца знају трећину читанчице на памет, а друге две трећине н 
жава везе са неколико учитеља, и сви је знају.{S} И Веља не одмиче од ње, и председник стајаше  
лако!{S} А правници шта ми знају?{S} Не знају рад на једном обичном регистру, а већ онако... тх 
бара се тако лако!{S} А правници шта ми знају?{S} Не знају рад на једном обичном регистру, а ве 
оље нек стоји овако, помисли он.{S} Они знају да ја немам жене ни друге послуге«.{S} Потом наме 
равно све оно, што није потребно да они знају.</p> <p>Веља се још од првих речи њених уозбиљи,  
 <p>— Ваши људи тамо уписују... они вас знају најбоље, па њих и молите.</p> <p>Она ступи међу г 
ли видели како иде славно: половина већ знају да разликују оба гласа!{S} А тек смо почели, од ј 
ла скоро за целу годину, али се уздржа, знајући да ће му то бити непријатно, а и она избегаваше 
и.{S} Заговарао их, шалио се са њима и, знајући о чем мајке одраслих кћери најрадије говоре, об 
приљуби се уз те слабе, изнурене груди, знајући да само на њима може наћи утехе, ако је још има 
ост, па и сад он немаде шта одговорити, знајући у напред да ће соба бити све гора и све нечисти 
ецу и крстила се побожно, онако женски: знајући само да се тако ваља, не размишљајући нимало ра 
ас одмах, настави он, па се накашља, не знајући шта би још могао рећи. </p> <p>— Е па деде, за  
p>Љубица се дуго осврташе, уплашена, не знајући шта би му могла радити.{S} Најзад се досети, ук 
Љубица дубоко, осврћући се око себе, не знајући шта да ради. »О, како је досадно!...{S} Све ће  
тако сплетен, збуњен, оборене главе, не знајући ни шта да ради ни куд да се дене, само обрће оч 
, па одједном <pb n="86" /> застаде, не знајући да ли да му све каже: незгодно јој помињати сир 
 то вам је...</p> <p>Љубица гледаше, не знајући већ шта да мисли; осећаше само како јој се крав 
фатални дан не може више избегавати, не знајући ни сама зашто...{S} Она се осети као да се нагн 
уни; стаде нешто муцати, одговарати, не знајући ни сам шта говори.{S} Доведоше два сведока и ис 
на Гојка како се осврће у неприлици, не знајући да ли да му приђе или да се уклони, капетан га  
И он беше збуњен, управо у двоумици, не знајући да ли да иде напред или да мало застане.{S} Она 
{S} Она дрхташе сва, као у грозници, не знајући ни сама да ли је то из страха, или љутње, или ј 
нички, више понављајући детиње речи, не знајући ни сама шта је рекла.</p> <p>Појави се на прагу 
а је у некакву бунилу, па се уплаши, не знајући шта ће са њим, ако падне где у путу.{S} Покуша  
едаде му се сва, целом душом својом, не знајући ништа више ни за свет, ни за небо, ни за људе.. 
ча изиђе а она остаде са болесником, не знајући још шта да мисли и не разумевајући потпуно свој 
 Гојко, окрећући главу десно и лево, не знајући како да се склони од тих изјава, које га узбуђу 
и она оцу, говорећи и питајући брзо, не знајући о чем ће пре.{S} Шта ради мати, сестре, пише ли 
.{S} Она се обрадова његову доласку, не знајући ни сама зашто: да ли због ове самоће и непрекид 
свако за себе сами, па иђаху заједно не знајући куд ће; ућуташе и свако мишљаше за себе...</p>  
 председник диже десну руку и даје њоме знак некоме иза његових леђа да се умири... »Шта ли је  
и тако укочено, без покрета, без икаква знака живота...{S} Стакло!... мртав!... мртав!...{S} И  
елошћу, поцрвене, али не смеде показати знака љутње, да не увреди овако отресита госта; а Гојко 
едају, имају неке своје нарочите, тајне знаке и изразе кад се разговарају пред Гојком.{S} Љубиц 
је срце моје да ти велику муку мучиш... знала сам...{S} И снови црни, из дана у дан... па да се 
} Ни сама она не зна шта је осећала.{S} Знала је само толико, да је не веже за њега љубав, јер  
а том дечицом, да се зближи са њима.{S} Знала је начин којим се то најбоље постиже и идући међу 
ет уђе у собу и стаде близу мртваца.{S} Знала је шта би сад требало да учини, али јој то беше о 
 Љубица изишла до степеница у дочек.{S} Знала је да јој носи какав накит, то јој је јуче нагове 
} Чуди се шта јој би, куд оде памет.{S} Знала је за његов положај и домаће околности, ништа је  
м већ: ја за она два месеца нисам ништа знала за себе... то беше неко други у мени, а ја сам за 
а је покушавала да побегне кући, али је знала шта је тамо чека, па је стезала срце и ишла у сво 
 како би се то могло окренути, и ако је знала да њено срце никада више не може припадати ономе, 
.{S} Пролети јој кроз главу све, што је знала о њој: муж јој у војсци, ожењен још од осамнаесте 
те по целој кући, исприча им све што је знала о првој жени Влајковој.</p> <p>— Чудо му нису оду 
 се то може некако окренути, и ако није знала како би се то могло окренути, и ако је знала да њ 
ице!...{S} Љубица за ту вештину није ни знала, па зато јој ревизор смањи оцену и даде четворку, 
ај се јадник не би намучио, само да сам знала... за <hi>оно</hi>...{S} Али ко је то могао знати 
што сам вам учинила...{S} Ни сама нисам знала шта сам радила.{S} Сад знам и разумем, али доцкан 
рано, досадно!«...</p> <p>»О, што нисам знала да ће се <hi>онако</hi> свршити!... понављаше она 
ост од ових смелих речи, и ако је добро знала да су то само речи, да се то говори у другом смис 
амо, шта осећа он...{S} А ономе јаднику знала сам душу као своју; све му се могло на лицу прочи 
азано?</p> <p>— Ман’те се...{S} Кад бих знала да ће овако ићи целе године, бацила бих све још с 
лика журба у школи: одређен је ревизор, знали су га обоје, и Гојко и Љубица, јер им је предавао 
 Школе, годину дана старији по школи, а знали су га добро и Гојко и Веља.{S} Гојко није добио п 
нате ви ко је пред вама.{S} А кад бисте знали каква сам ја тешка грешница, не бисте ме ни погле 
 краја!...</p> <p>— Зар баш никад нисте знали за игру са друговима, шалу, забаве?...</p> <p>— Н 
ћаше ту много своје кривице... »Шта смо знали друго радити? размишљаше он у себи..{S} Зар да гл 
оменама.</p> <p>— Е брате, баш то нисмо знали, рећи ће једна полугласно, него смо дошли да чује 
и! помисли Љубица. — Види се да је нису знали до сад: ено још их учи како се то игра«.{S} Затим 
зити?{S} Гојко никога не помену, али се знало о ком говори.</p> <p>— Не зна, братићу, ништа не  
..{S}После неколико недеља цело је село знало за односе Љубичине и Влајкове... свуда их виђаху  
крије!</p> <p>— Хе, братићу, кад би оно знало шта ти мислиш.{S} Него оно к’о вели: дај да бацим 
еоград, него за то.{S} Море, њему се то знало... зарађено је.</p> <p>Дођоше ови гласови и у шко 
примио да буде старојко.{S} Вељи се већ знало кумство и без договора.{S} Али се нешто обе учите 
 /> па ништа....{S} Али не иде, бадава, знам ја себе.{S} И он се скоро гласно насмеја, јер пред 
ви ђаци... коме они требају?...{S} Аха, знам... то је од онога« и са тим сећањем на деветорицу  
аге за терање ината.</p> <p>— И ово је, знам, ваше масло!...{S} Платићете!... рече она, па се о 
ко ћу рећи... ћорав или сакат.{S} Море, знам ја: да ја нисам само привремени, да ви’ш како би о 
ли рањено, изневерено срце?...{S} Знам, знам, дикане мој: тешки су то боли.{S} И ја сам ти тако 
ити...{S} Ако сам сад што нерасположен, знам да ћу се до мрака чему било обрадовати.{S} Ето, ви 
ју столицу.</p> <p>»Хм, па то је он!,.. знам...{S} И гле сад шта је! рече Гојко у себи.{S} Он п 
 на сто?{S} Гле, плаче!...{S} А-а-а!... знам!«...{S} И он се стаде прибирати.{S} Одједном скочи 
> <p>— Хе, братићу, па господин Пера... знам га.</p> <p>— Питам те онако... какав је човек?{S}  
 жена и учитељица?!...{S} Хоће, хоће... знам... друштво не прашта лако непажњу према себи.{S} О 
кама и горко зајеца...</p> <p>— Знам... знам... све знам!...{S} Видео сам!... узвикну Гојко так 
з села, одмах десно...</p> <p>— Знам... знам... дркташе она од зиме, која је одједном обузе, па 
пишти ли рањено, изневерено срце?...{S} Знам, знам, дикане мој: тешки су то боли.{S} И ја сам т 
, ништа...{S} Само се ти не плаши...{S} Знам ја да ниси крива...{S} Шта ти знаш, као мало детен 
ину!{S} И то су људи, лолчине једне.{S} Знам да ће од народа покупити свих дванаест, као за гос 
м са њим у повратку, сад кад пођемо.{S} Знам да ће нас испратити далеко, а још ако му не пође ж 
Веља је и у школи био веома отресит.{S} Знам да ћемо код њега наћи читаву библиотеку.</p> <p>Та 
ет си ћутао!</p> <p>— Тхе... шта ћу?{S} Знам да ме не познајете, одговори Гојко гледајући у зем 
и подиже главу.</p> <pb n="143" /> <p>— Знам да вас неко тешко зло мори, рече Гојко, прибравши  
релим рукама и горко зајеца...</p> <p>— Знам... знам... све знам!...{S} Видео сам!... узвикну Г 
 изиђе из села, одмах десно...</p> <p>— Знам... знам... дркташе она од зиме, која је одједном о 
одговори Влајко, и насмеја се.</p> <p>— Знам, него сте извесно жалили?... настави Љубица запитк 
ише, одговори он и насмеја се.</p> <p>— Знам, али то не ваља; не одговара захтевима хигијене ни 
м ви кажете, вас ће послушати.</p> <p>— Знам, казаше ми сад у судници...{S} О, брате, што сте д 
ече он, отежући и кријући очи.</p> <p>— Знам, одговори Гојко.{S} Али ако се она узинати, не мог 
јко оштро, гледајући у страну.</p> <p>— Знам... али опет...{S} Хвала вам и на посети... запе Љу 
пати чорбу, одговарајући жени:</p> <p>— Знам ја, остало би доста чорбе.{S} Не можеш ти сама све 
нога, његову жену ти познајеш?</p> <p>— Знам је ка тебе; како је не би знао...</p> <p>— А зна л 
 то остаде неисказано, недовршено?{S} А знам, осећам да ће се то другом или трећом приликом све 
а зрела жутица...</p> <p>— Ах, па ја га знам!{S} То је од оних првих Гојкових четвртака...{S} И 
ликовца!</p> <p>— Зато и говорим што га знам...{S} Мене и сваког другог он би одјурио, а тебе н 
рехота што се радујем?{S} Ја не бих, ја знам да је то безбожно, да не ваља... али што ћу кад са 
</p> <p>— Јок, одсече председник.{S} Ја знам што знам: од данас за две недеље биће промене, па  
 паксијанима, него лези тако...{S} А ја знам шта ћу сад...{S} Опчинила је она тебе, каже цео св 
 оближњим школама?...{S} Видиш, како ја знам!{S} Сутра ћу у Београд, и то ће бити свршено...{S} 
им, не мари... смо кад је она моја, кад знам да је ту«...{S} И њему није нимало чудно, што се л 
љи...{S} На што ми сад такви снови, кад знам да се не могу остварити!...{S} За кога сам сад? —  
сама нисам знала шта сам радила.{S} Сад знам и разумем, али доцкан.{S} Тек гледаћу да од сад бу 
 зајеца...</p> <p>— Знам... знам... све знам!...{S} Видео сам!... узвикну Гојко таквим вриском, 
апита он осврћући се.</p> <p>— Ради, не знам што већ не излази.</p> <p>Писар скочи и утрча у шк 
 очима.{S} Ја не знам...{S} Бога ми, не знам...{S} Нити је смео рећи јој да не иде: бојао се ув 
ојкових четвртака...{S} Или није?... не знам, ништа не знам...{S} А шта сам оно мислила?...{S}  
 сметаш.</p> <p>— Како то мислиш?... не знам.</p> <p>— Он ће ти правити друге пакости, нема сум 
ћи се.</p> <p>— Ја морам, а други... не знам одговори Гојко и збуњено погледа у земљу, мрштећи  
ика...{S} Али ми је најгоре за мапу: не знам како ћу без ње.</p> <p>— Цртајте на табли.</p> <p> 
ље зноја.</p> <p>— Ја то не разумем; не знам како... рече Љубица, тражећи згодан израз — како т 
; шта оно беше друго, важније?...{S} Не знам... ништа не знам... и не могу да мислим.</p> <p>А  
 није лепше... није ништа лепо...{S} Не знам!...</p> <p>Сад јој стадоше ноге одскакати од земље 
 Како вам се чини? — Смешан чича.{S} Не знам само да ли ће моћи радити.</p> <p>— Ширет велики,  
ја деца... оставила сам их онако.{S} Не знам сад ни где су.</p> <p>И она брзо, не осврћући се в 
 доста опоро:</p> <pb n="10" /> <p>— Не знам шта ви говорите.</p> <p>— Ехе... па онај криви.{S} 
писао у Учитељско Удружење?</p> <p>— Не знам коме ћу овде да се обратим, а до сад сам био.</p>  
итница...</p> <p>— А ја вам кажем да не знам за младост..{S} Сећам се многих ситница, јест... а 
омрмља Гојко, зверајући очима.{S} Ја не знам...{S} Бога ми, не знам...{S} Нити је смео рећи јој 
а ће сад?{S} О, муке!...</p> <p>— Ја не знам... управо овај... нисам ни долазила да потписујем  
, мој учитељу, имам сад на глави, па не знам куд ћу пре.{S} Даћу све рачуне новом кмету, па ти  
ка...{S} Или није?... не знам, ништа не знам...{S} А шта сам оно мислила?...{S} Чекај!...{S} Ни 
уго, важније?...{S} Не знам... ништа не знам... и не могу да мислим.</p> <p>А дечко поједе круш 
емој питати ни за што...{S} Ја ништа не знам и не могу да мислим.</p> <p>И она изиђе из собе, г 
>— Пре две године није био...{S} Сад не знам.</p> <p>— Ах... уздахну Љубица дубоко, осврћући се 
вашта, не може се свему веровати: те не знам онај отпуштен депешом, те овај ће бити пенсионован 
о: ја сам ти једна пука простачина и не знам ти за политику баш ни мало.{S} Ја, братићу мој, са 
игао да заведе признанице или... или не знам шта.{S} Тек она је сад на живој муци, не зна шта д 
 муке.</p> <p>— Хоћемо... или управо не знам ни ја.{S} Тамо је све равница, нема планина.{S} А  
, што год хоћеш, братићу!...{S} Само не знам шта би.</p> <p>— Ја имам хлеба, донео сам са ствар 
м, стварам војнике.{S} Чудно!...{S} Али знам, то је све она проклета моја суровост.{S} Шта ћу,  
љаци!...{S} Шта имам да се ту...{S} Али знам да ћу задрхтати кад их угледам.{S} Само да не буде 
, не... ја нисам живео у младости, нити знам шта је то. </p> <p>Љубица га погледа зачуђено; учи 
екаћу, трпећу докле год хоћеш, само нек знам да ћеш некад бити мој...{S} О, мили!...</p> <p>И о 
у баш ни мало.{S} Ја, братићу мој, само знам да слушам моју господу и да им будем веран, а мени 
.{S} А ове ћу јесени тешко страдати, то знам... јер сам летос благовао...{S} То се мора платити 
ука?{S} За воду те не питам с тога, што знам да је имаш бесплатно.</p> <p>— Е, немој баш тако,  
 Јок, одсече председник.{S} Ја знам што знам: од данас за две недеље биће промене, па ми одсеци 
ади, иде и мисли: »Доста ми је само што знам да је моја, да припада само мени и никоме другоме. 
м да не треба ићи.{S} Свеједно, сад бар знам да сам... да сам... и одједном јој заигра обла окр 
оград, па се отуд враћају весели, одмах знам шта ће бити.</p> <p>— Истина јест, и по селу су се 
код нас школа од јуче, допуни га ћата;, знамо ми шта школи треба а шта је сувишно.{S} Знате, об 
...{S} Ха-ха-ха... насмеја се писар.{S} Знамо се добро колико смо тешки.{S} А, Богосаве, седи,  
и сте тек изишли из школске клупе, а ми знамо како се у скамијама идеалише.{S} Полако... биће в 
p>— За ваш посао и нису потребна велика знања.{S} Ту је важна практика...</p> <p>— Јест, добро  
ити весело...{S} И чим ступих на испит, знао сам да ћу пропасти, јер није било страдања, нисам  
ругој гимназији разболи ми се газда.{S} Знао сам, ако умре да немам куд... други ме нико не би  
едњим догађајима.{S} Веља је то већ све знао, па стаде мислити о лекару, да ли ће доћи сутра ра 
.</p> <p>Веља таман каза шта је видео и знао, а Гојко стаде махати руком и опет удари у бунило. 
/p> <p>— Знам је ка тебе; како је не би знао...</p> <p>— А зна ли она тебе?</p> <p>— Мучно, бог 
о и замисли се.{S} Ја је нисам имао, ни знао за њу...{S} Не, не... ја нисам живео у младости, н 
ог друштва, а и због ручка, за који сам знао да ће се давати после прегледа школе.</p> <p>Они с 
 видите шта је у мени...{S} И сам нисам знао...{S} Сад видим...{S} Јест, овај... </p> <p>— О, п 
ц, смрче се сасвим.{S} Сад је већ добро знао ради чега је дошао овамо.</p> <p>Увуче се лагано у 
 писати ни друго што радити, а ја онда, знате, ударим у приче...{S} Хехе... не знате како се то 
сла.</p> <p>— Молим опростите...{S} Ја, знате, ’нако... стаде муцати пренеражен ћато.{S} Јадно  
а се ваш посао не сме прекидати.{S} Ја, знате, научио на нашу канцеларију, где врата не мирују  
е и што није ваш посао!...</p> <p>— Ја, знате... списак потребних ства... ствари да саставим, з 
 — Зашто се ви као чудите?</p> <p>— Па, знате... нама су предавали, поче она збуњено: припрема  
 веронауку оставили за мај.{S} Боље је, знате, било свршити те лаке ствари зимус...{S} Ја то ра 
 Оно до душе признајем... некако ми је, знате, незгодно било; цео дан сам био онако, некако...  
ците да се чува од пандура...{S} То је, знате, чудан народ... хоће да наплете свашта.{S} А учит 
водио само циљу.</p> <p>— Допада ми се, знате, тако са образованом женском... разговор је веома 
ишу, слушајући... да, да.!...{S} А мај, знате, треба оставити на понављање и утврђивање тежих с 
о се примио часништва.</p> <p>— Шта ћу, знате!...{S} Срамота је да наш човек и друг лута по сел 
такву не допуштам!...{S} Знате ли ви... знате ли... о, па ви не знате, ви не видите!... узвикну 
одужи:</p> <p>— Ово је општинско зло... знате — ћата.</p> <p>Учитељ још више обори главу, намрш 
уштам... мисао такву не допуштам!...{S} Знате ли ви... знате ли... о, па ви не знате, ви не вид 
ко је се то све сјајно замишљало!...{S} Знате већ шта може мислити <pb n="9" /> здраво и весело 
ије био покупљен, допуни га Богосав.{S} Знате, мука је са тим прирезом: свет нема а овамо треба 
ми шта школи треба а шта је сувишно.{S} Знате, обрте се он учитељици и заусти нешто да каже, ал 
илазећи учитељу и пружајући му руку.{S} Знате ми смо преседник, а ово нам је школски одбор.{S}  
, рече он, па се осмехну левим брком. — Знате шта! узвикну он: урачунајте све до краја године,  
.{S} О, како сам тада страдао!...{S} Да знате како су тешка дечја страдања, нарочито јадне, сир 
 било обрадовати.{S} Ето, видите... сад знате и ви зашто сам зимус страдао.{S} Тако је морало б 
артирина издаје, а ви набављајте од куд знате, рече Љубица одсечно и мало поцрвене од љутње.</p 
 знате, ударим у приче...{S} Хехе... не знате како се то згодно усвоји у зимском полумраку... д 
узбуђења.</p> <p>— Баш вам хвала!{S} Не знате како сте ми добро овим учинили, проговори Љубица, 
его настави очајним гласом:</p> <p>— Не знате ви ко је пред вама.{S} А кад бисте знали каква са 
муцкивати, задуван и узнемирен.{S} А не знате... ви не видите шта је у мени...{S} И сам нисам з 
зано...{S} Обузе и њу узбуђење. — Ви не знате и не верујете... а ја би за вас... све, и душу мо 
ња, стаде живо говорити:</p> <p>— Ви не знате, а то је мени још из детињства... запамтио сам до 
 Знате ли ви... знате ли... о, па ви не знате, ви не видите!... узвикну он усред два окићена во 
еј, станите ви вечни трудбеници, што не знате ни за један час одмора; и ви са намрштеним челима 
ри један смелији дечак.</p> <p>— Зар не знате лончића?</p> <pb n="18" /> <p>— То је за оне из п 
ких.«</p> <p>— Извините, молим вас, али знате: нас новаке све интересује, обрте му се она, глед 
да се ради ваш посао како ваља.{S} Него знате шта: упишите и мене у први разред; ја бих баш вол 
остави.{S} А ви тамо ако хоћете... како знате...</p> <p>— Не бој се, оставићемо те на миру, одг 
.{S} Сваки ко је преживео младост, мора знати за њу, сећати се појединих тренутака и, разуме се 
 ми само, тако ти Бога!...{S} Нико неће знати, осим мене.{S} Кунем ти се срећом и здрављем!...  
ење... гледати га свакога часа уза се и знати да је у праву располагати тобом као...</p> <p>— Е 
 данас то уредити...{S} До подне ће сви знати.{S} А ти иди у моју школу, па ради читање. </p> < 
а <hi>оно</hi>...{S} Али ко је то могао знати!{S} О, како би то све лепо било, како би ја била  
 се.{S} Она је већ ухватила на себи два значајна погледа писарева, па је одмах обузе она женска 
ријатно: она је већ опазила неке његове значајне погледе и хтела је одмах удаљити га сасвим од  
 подуже у својој и гледаше је ватреним, значајним погледом.{S} И она гледаше њега весело и беза 
S} Како!... рече он и удали се са неким значајним осмехом на устима.</p> <p>Стојан, који стајаш 
ми можемо« рече он Љубици, гледајући је значајно...</p> <p>Већ се навршују два месеца како она  
</p> <p>Изиђоше обојица, погледајући се значајно.</p> <pb n="125" /> <p>— Шта је, рођаче? запит 
рача нервозно и понеки пут махне главом значајно. »Шта ли је то? пита се он десети пут у чуду,  
жи, све интимнији.{S} Они се већ одавно значајно погледају, имају неке своје нарочите, тајне зн 
успех; то није много тешко.</p> <p>— То значи да ја до године на испиту треба да добијем петицу 
зад се кмет почеша иза уха, а то је већ значило да ће се ћутање прекинути.</p> <p>— Ехе, ја...  
? упита, зачуђен, Гојко.</p> <p>— И ја, знаш, стојао нодекана, на џаму, па ти после дође...{S}  
а је он једнако рачунао.</p> <p>— Море, знаш ли онога ономлањског, Светислава.{S} Узе од мене в 
се.{S} Печени смо и ја и он...{S} Него, знаш, причувај се... нешто је на тебе много љутит.</p>  
ци ђаволи, кад се ожене!...{S} Научило, знаш, да мења... ка рђав слуга газде... па то одмах у с 
ори се са пређашњим одбором — а ми смо, знаш од скора изабрани — па тако...</p> <p>— Сиротиња с 
и прошћавајте...{S} Ми смо ти, братићу, знаш, бећари и сиротиња.{S} Што је дао Бог...{S} Будите 
 кривице и реда!...{S} Море, шта ту!... знаш ли да чак осећам неко задовољство кад потрпам у ка 
е чувамо од пријатеља и полиције!...{S} Знаш, нећемо се мешати ни са учитељима... што ће нам!.. 
зу... под оном крушком на средини...{S} Знаш њиву Ђокићеву... чим се изиђе из села, одмах десно 
 добро.{S} Само то треба сачувати...{S} Знаш како се вели: лакше је стећи но сачувати.</p> <p>— 
енчања...{S} И тако до саме смрти...{S} Знаш ли ти да сам ја бежала од њега.{S} Побегла сам ово 
ика.</p> <p>— Полако, море, чекај...{S} Знаш колико сам ја тебе чекао на рачунима, одговара пре 
ио....{S} Гледаћу, чим примим плату.{S} Знаш, дужан сам мало...</p> <p>— Па кад дођете к мени,  
окле ћеш ти, море, да ме вараш тако?{S} Знаш ли ти шта је љубав!...</p> <p>— Шта ћете? пита га  
ромуца Гојко, па се још више заплете. — Знаш, брате, у једној смо згради, па ми је баш тешка ов 
 се он усиљено.</p> <pb n="205" /> <p>— Знаш да сам после у твојим рукама.{S} Можеш што хоћеш с 
се пре ожени и чак стече козу!</p> <p>— Знаш... наша посла!{S} И мени је ово треће место.{S} Са 
у два месеца, доста је чекања.</p> <p>— Знаш да због прве плате примам оба ова месеца по пола.. 
ушеним гласом, готово шапатом.</p> <p>— Знаш ко... учитељ и Милица, одговори Богосав, и некако  
ко незгодну понашању Влајкову.</p> <p>— Знаш га сам, одговара му Веља, смешећи се.{S} Ко може В 
како ћеш се показати на ручку.</p> <p>— Знаш да морам бити у школи до десет.{S} Шта могу учинит 
ити срећан, те како срећан!...{S} О, да знаш како ми је тешко што ми те отимају, а ја... ја не  
ти, кука...{S} Стој, господине Перо, да знаш како је бешчастити учитељске породице!...{S} Па он 
ити премештај за нас двоје...{S} Али да знаш само шта сам измислио...{S} Слушај!{S} Ја већ то к 
аду.</p> <p>— Учитељу, иди кући сад, па знаш онога... молим те, склањај се од онога Пере за ово 
 према њему.</p> <pb n="195" /> <p>— Па знаш како је... то су тугаљиве ствари, а оно је човек п 
ри и грли је нежно.</p> <p>— Ти најбоље знаш, дете моје.{S} А по теби гледајући, рекла бих да ј 
ине.{S} Је ли, Гојко?</p> <p>— Па ти ме знаш: какав сам био у школи, такав сам и остао.{S} А ти 
} Њему баш немој зубе показивати, ономе знаш... него онако низ длаку..{S} Лажи га полако док не 
p>— Хајдемо брже... шта чекаш!...{S} Не знаш да ћемо у Америку.{S} Али да се чувамо њега, да на 
м гласом, у коме се чујаше молба.{S} Не знаш ти, братићу, ове...</p> <p>Љубица махну главом одл 
И ја се склоних, братићу, од зла.{S} Не знаш ти каква је ово сила у срезу; и капетан га се боји 
ве скине и остави код њега.</p> <p>— Не знаш каква је она његова жена!... настави он збуњено, д 
а.</p> <p>— Шта ти говориш... као да не знаш оног зликовца!</p> <p>— Зато и говорим што га знам 
 продужити и овакав живот.{S} Али ти не знаш шта сам ја изгубила...{S} Све...{S} Све!...</p> <p 
тата, шта радите?...</p> <p>— Зар ти не знаш наше стање, одговори Цветко прекорно, ломећи велик 
.{S} Знам ја да ниси крива...{S} Шта ти знаш, као мало детенце!...{S} Ти мислиш сваки те воли,  
а хеј... пара вреди.</p> <p>— Од куд ти знаш? упита, зачуђен, Гојко.</p> <p>— И ја, знаш, стоја 
кну кмет љутито.</p> <p>— Добро... него знаш... да се ћата што не љути? промуца пандур бојажљив 
еру писара, чек!...{S} Он ће тебе ’нако знаш... ка погачу од белије, све око руке...</p> <p>Љуб 
>— Добро... отеже председник.{S} Ти већ знаш како му то иде, па само гледај да не буде после ва 
а руком чело, по коме се накупиле капље зноја.</p> <p>— Ја то не разумем; не знам како... рече  
ојено чело, са кога падаху крупне капље зноја.</p> <p>Овако уморан, обучен у неке прљаве, затво 
 посади се на њу уморно и стаде брисати знојаво дице.{S} Сви опет поседаше и настаде кратко ћут 
ше јој руком, исто онако кад је бунцао, зове је к себи...{S} Очи укочене, уста се само малко см 
 часком плату, па изволите тамо у собу, зове вас председник комисије.</p> <p>Гле, и то се испуњ 
ђе.</p> <p>— Ево пандура из среза...{S} Зове те да изиђеш.</p> <p>Изиђоше обојица, погледајући  
ојан уђе у школу блед, збуњен.</p> <p>— Зове те господин Пера, шапну он Љубици уплашеним гласом 
очи и стаде махати шаком, као да некога зове. </p> <pb n="180" /> <p>— Хајдемо брже... шта чека 
радости: »изгрдила је ћату, а мене сама зове у друштво«.</p> <pb n="24" /> <p>Одједном их покло 
замишљено, проговори:</p> <p>— И све ме зове к себи!...{S} Мало, па ми се опет јави и зове...{S 
 себи!...{S} Мало, па ми се опет јави и зове...{S} Лепо га видим... маше руком...</p> <p>— Бог  
јатељство, <pb n="67" /> које се обично зове »учитељска свађа«, о чем је много рђавога слушала. 
 у смедеревску Јасеницу.{S} Па ја да га зовем...</p> <p>— Чекај, молим те ту...{S} Заклони се у 
 ћутања настави: </p> <p>— Ја тебе лепо зовем у Америку... шта ћеш боље?...{S} Да побегнемо од  
рно како се светиња школска бешчасти, а зовемо се учитељи и радимо у тој школи.{S} Ништа!...« П 
ори ’ваку добру душу!...{S} Хоћеш ли да зовемо доктора?</p> <p>— Зашто? зачуди се она, као да с 
 дођем, а?...{S} Али нећу, ако ме ви не зовете...</p> <p>Љубица се насмеши усиљено, усне јој се 
и већих; — она то зна.</p> <p>— Како се зовеш ти, мали, што се једнако обрћеш? запита она једно 
арм...{S} Зови ми... хм.. кога ћу... а, зови Вељу учитеља из Брезовца«..{S} И Гојко развукао ус 
ем дугме... зврр... улети жандарм...{S} Зови ми... хм.. кога ћу... а, зови Вељу учитеља из Брез 
сподине Гојко... молим вас, причекајте, зовну га Љубица с прага, и упути се к њему.</p> <p>Он с 
одине требала бити уписана.</p> <p>Кмет зовну Гојка, а она продужи гледати на прозор.{S} Чича С 
 Гојко да иде сад одмах са мном у срез, зову га...{S} Ево и позива.</p> <p>— Хм... <hi>он</hi>  
ди место сваком детету, каза им како се зову њихова седишта и таман поче да им казује како се у 
духа, тихо и нечујно, као лахор, машу и зову...</p> <p>Разлеже се очајан, панички, самртнички в 
е, и све се љути на онога...{S} Госпођа Зорка им, каже, причала...{S} Видиш ти како је оштра!{S 
 ономад сазнали, кад се вратила госпођа Зорка отуд из села, после онога боја... и капетан се ос 
 некакве испрекидане мисли...</p> <p>»И Зорка остарела...{S} Кажу не даје више млека, не тели с 
> тамо учи гимназију, па питања о крави Зорки, њеној љубимици, о ружама и олеандеру које је дон 
о осветљава малу чисту собицу, бацајући зраке на кревет у једном углу, над којим се наднела ста 
ришљавом завесом трепере светли сунчеви зраци и виси осветљен свод чистога небесног плаветнила. 
не се веселом чаробном светлошћу његови зраци... оно се спушта величанствено и мирно, као да ос 
/p> <p>Одједном је обасјаше коси, врели зраци...{S} Она се трже...{S} Шта је ово?...{S} Где је  
ере и прште по плаву своду руменосјајни зраци...</p> <p>Гојко се откотура до учионице, паде на  
м затрепери чисто небо, обасјано благим зрацима.{S} Али је ипак хладно, веома хладно...{S} Снег 
благо сунце повијало их и сушило својим зрацима...{S} О, дивна, шумна српска Мораво!...{S} Па о 
љака обасјало је румено сунце последњим зрацима свога заласка, прснула је ватрена светлост по т 
ледати крушкову грану, нема ли још која зрела жутица...</p> <p>— Ах, па ја га знам!{S} То је од 
и цркве, око иконе, стоје читави бокори зрела и зелена босиљка... мирис од њега простире се по  
м приликом и не узме право из њене руке зреле плодове?{S} О, какву топлоту осети у њеној руци,  
ји дође пред њега, па, стаде разгледати зреле шљиве и бирати једну по једну.{S} Стојан уђе у шк 
н, заносан.{S} Под њима се зелене густи зрели воћњаци, трепери шаренило по градинама са поврћем 
ла преко плота.{S} Паде неколико жутих, зрелих крушака... једна се распрсла на двоје, па се бел 
м, по којој се пружило село.{S} Набраше зрелих, сочних, набреклих од једрине шљива, па се испеш 
ишљаше Љубица, видиш како он то о свему зрело мисли«...</p> <p>И ови измирени другови, видевши  
 густим слојевима попадала по лишћу, по зрелу воћу, по стаблу и трави испод њега.{S} Осећа се з 
својом нежном сребрнастом светлошћу.{S} Зрикавци отпочели свој посао, па и цела околина бруји о 
S} Хе, али им он није дао ни опепелити: зубат беше, па одмах за очи. »Шта ви ту, вели им он, му 
а!...{S} Тако је то, братићу мој!...{S} Зубе ти лолама!{S} А гле, немаш душека!{S} Ништа, наћи  
, па богме по мало и псовке, онако кроз зубе, све се то просу пред ово двоје јадника, који дођо 
ма’ зубима.{S} Него ти њима први покажи зубе.{S} Је с’ вид’о нашу учитељку како је жустра!...{S 
ратићу, не бој се ти.{S} Њему баш немој зубе показивати, ономе знаш... него онако низ длаку..{S 
 далеком прошлошћу...{S} Старцу цвокоћу зуби, нешто од зиме, а можда, а можда и са другога узро 
а, братићу, низ длаку: они ће тебе ома’ зубима.{S} Него ти њима први покажи зубе.{S} Је с’ вид’ 
део, господине?...{S} Кажем ја вама: по зубима лоле, па да ви’ш како ће да врте репом.{S} Море, 
вала нешто налик милоште...{S} Шкргутну зубима, севну очима и дохвати се обема рукама за главу, 
/p> <p>Тек настаде распуст, а свет поче зуцкати о везама Влајковим са Милицом Обрадовом.{S} Ћат 
} Док нас не спетљају обоје, па... пхи! и он духну преко руке, па уђе у кућу.</p> <p>Брзо изиђе 
јати.</p> <p>— Лудаци!... прави лудаци! и ти и она...{S} Не зна се које је луђе од вас двоје.{S 
.</p> <p>— Е добро, добро...{S} Збогом! и капетан га пропусти пред собом.</p> <p>Кад се Гојко н 
се неких смешних сцена из ђачкога доба, и тако умешно води разговор, да се Љубици и Гојку чини, 
а да лежи...{S} Гле како му гори глава, и руке вреле...{S} Еј, кукавче мој, хоће да ми те уморе 
 под њим измени боју и дрвеће, и трава, и све...{S} Пирну хладан поветарац, за њим дође још јач 
"194" /> <p>Она одмах познаде Богосава, и следи се, јер он никад не долази узалуд, а ретко кад  
гуру, која се у сутону нејасно оцртава, и чини му се да сваки њен уздах односи собом по један д 
да тако по дворишту пуних 4 — 5 часова, и ако је тек мало јаче од пола часа како су стигли.</p> 
ешки камен, одједном спаде, нестаде га, и он се осети слободан, срећан; нема више страдања, нем 
претурити од жалости...{S} О, часни га, и те жене!«...</p> <p>А Гојко само трчи и у глави му са 
 те потписа свој исказ, не читајући га, и врати се кроз иста врата у благајницу.</p> <p>Писар б 
с, причекајте, зовну га Љубица с прага, и упути се к њему.</p> <p>Он се збуни и готово хтеде пр 
е осветљен.{S} Стојан испаде пред њега, и машући живо рукама, стаде викати:</p> <p>— Има Бога,  
задркта, али се приви још више уз њега, и уздахнувши одговори:</p> <p>— Како хоћете... нека буд 
олу.{S} Она застаде, загледа се у њега, и као да јој одједном сину нова мисао у глави... промен 
 је и мајка дошла некако проста, убога, и ако је још исто онако мила, као што беше у детињству. 
на...{S} Гледаше је некад као полубога, и мишљаше који ли ће смртни бити срећан да је назове св 
еки пут руком, као да се брани од кога, и мрштећи се.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
он сиромах мишљаше, љубави свога друга, и само се бојао да то не буде Љубици по вољи.{S} Али ка 
ријатељско саучешће у тузи свога друга, и још некакво осећање, веома пријатно и драго, од кога  
адашње узбуђење беше веће, те надвлада, и она опет обори главу, стидљиво и плашљиво, а груди се 
а мања, коју су укућани звали оџаклија, и ако у њој не беше оџака.{S} Ову оџаклију заузела је Љ 
{S} Да апсим, ни крива ни дужна човека, и то сад баш, пред промену.{S} Могу и одговарати...</p> 
еленим бусењем...{S} Он га је, јадника, и ожалио...{S} А ја... ех!...</p> <p>— Што бар не дође  
к разуме Љубица шта је привукло Влајка, и с тога је његова кривица још страшнија, још одвратниј 
> <p>Другом приликом опет увреба Гојка, и ако се овај непрестано крио од ње, па ће му узвикнути 
жем ја!...{S} Умрла!... ка свака стока, и без свеће и без исповести...</p> <p>— Шта говориш ти! 
н, уздахнувши...{S} А лудо си га, вала, и свијао!...</p> <p>Љубица се диже, па лагано изиђе из  
ј нови господар устане, па сад, весела, и срећна, чека да се он пробуди.{S} Седи тако, сва блаж 
коли.{S} Учинило јој се да се одоцнила, и ако тек беше сунце огрејало.{S} Данас је ишла са чист 
је урадила, увиде како је далеко зашла, и тога тренутка у њој се створи стална, одлука: да се с 
, стари лисац, удесио је све како ваља, и чини му се да је већ крајње време за напад.{S} Очекив 
не бригај.{S} Ако то извршиш како ваља, и њега ће други макар изгрепсти, ако га не може истући. 
е бунцати.</p> <p>Око поноћи дође Веља, и уплашен и љут као отрован.{S} Како уђе, оде право бол 
 кући!«...</p> <p>Једаред му дође Веља, и таман они седају за ручак, а наиђе Влајко.{S} Веља се 
 Еј, мој грешниче!... одговори му Веља, и оде напред. </p> <p>Чим се сврши збор, Гојко и Љубица 
ница, одржава везе са неколико учитеља, и сви је знају.{S} И Веља не одмиче од ње, и председник 
.{S} Она климну главом, нешто промрмља, и више очима но говором показа му место где ће сести.{S 
 бесној трци два добра коња са санкама, и стадоше пред школским вратницама.{S} Стојан истрча да 
упирући се <pb n="178" /> свима силама, и само се бојаше да не падне...{S} Осећа да му се у гла 
Гојко, са својим оригиналним особинама, и његови кад страшљиви кад намрштени погледи, и ова нај 
тарим путем.{S} Зато не оде родитељима, и ако се спремала до сад.{S} Нека, боље је да чува кућу 
, удварајући се <pb n="185" /> силнима, и сви ви забринути и намучени ходите и станите овде уз  
нци с ногу и руку, којима беше окована, и одједном јој дође да запева, да потрчи некуд, али одм 
Севну јој у глави да је то његова жена, и она већ претпостављаше револвер у њеним рукама...{S}  
љда умрети!?... викну она, пренеражена, и пође за лекарем.</p> <pb n="182" /> <p>Младић се освр 
та, он зна да су деца ваљано спремљена, и то му није првина.{S} Али се боји ревизора, и не због 
.{S} Него улетех, заробих се, уплашена, и упропастих живот...{S} А како је то све могло бити др 
ројури кроз њега нека пријатна топлина, и он весело стеже ону руку, која му је толико страдања  
ни налик на пређашњег Гојка.{S} Истина, и сад се јасно опажа његова карактеристична несразмера, 
мешамо са таквом ситнуријом.{S} Истина, и ми смо били учитељи, али то је друго...{S} Ми смо сас 
е распричао у велико:.</p> <p>— Истина, и Николче синоћ дође из Београда; и он је обишао неке.. 
 хоћеш да те одведем до куће? рече она, и поуми да му приђе.</p> <p>Гојко је погледа уплашено,  
/p> <p>Љубица подиже главу као иза сна, и гледајући замишљено, проговори:</p> <p>— И све ме зов 
не!...{S} Написаће Гојку да је болесна, и онда ништа...{S} Нема ничега!{S} Онда ће се и оно стр 
кипела је у мени некаква страшна мржња, и ја сам се спремала да га убијем...{S} Шта нисам тада  
 учитељици.{S} То је неваљала женскиња, и она је морала бити кажњена.{S} Па опет уверавања, кле 
к комисије.</p> <p>Гле, и то се испуња, и та жеља!...{S} Али не ваља тако... како ће он пред св 
ругој држаше међу прстима парче шећера, и то све с великом пажњом поднесе госту.</p> <p>— Извол 
 За његову мапу опет беше доста говора, и ако кмет признаде, да му је »левизор« због мапе начин 
у није првина.{S} Али се боји ревизора, и не због оцене, него просто онако, боји га се као чове 
 великих непријатности због тих украса, и замоли је да то све скине и остави код њега.</p> <p>— 
 осети како се на њега сруши цела кућа, и небо, и све...{S} Као да му неко ишчупа срце и однесе 
ња према њему...{S} Следи се од страха, и стаде пажљиво мотрити...{S} Истина, ни до сад нису њи 
{S} И кметови са вечним немањем новаца, и депозитар крајем свакога месеца...{S} И све, све исто 
кова се болест одуљи читава два месеца, и напослетку јадник, намучен, озлојеђен на цео свет, са 
— Не треба... не могу, промрмља Љубица, и онако буновна, не дижући очију, прође у своју собу.</ 
и ти муж за оваку жену!«</p> <p>Љубица, и ако не имађаше у кући скоро никаквих судова, спреми л 
гло га нешто у грлу, па једнако голица, и он само гледа прилику и згодан тренутак да што пре из 
е.{S} Обузе је некаква студен око срца, и она би се радо дигла од стола, али зна да би то изазв 
у главу; нешто му много у темену кљуца, и све више га заноси...{S} То не мари, пријатно је, сам 
о... учитељ и Милица, одговори Богосав, и некако ђаволски кресну оком и насмеја се.</p> <p>»Мил 
 одједном постаде тако пластичан и жив, и што је најглавније одговараше потпуно — како он мишља 
исте разумели.{S} Ја сам човек осетљив, и тешко ми је кад ко, нарочито таква женскиња, о мени р 
ештву.{S} Од тада му Гојко изгуби траг, и ево сад му би суђено да га види у пуном сјају господс 
ш, како ја знам!{S} Сутра ћу у Београд, и то ће бити свршено...{S} Само ти реци да хоћеш... ти  
ог саветника, хоће напред и све напред, и ако у дубини душе осећа неко хладно вејање, неку злу  
 је некакав урођени инат тераше напред, и она одједном поскида сав накит и даде га Гојку да ост 
ако се од њих све више повлачи за себе, и међу њима је све мање предмета за разговор.</p> <p>Го 
ко обично свакад поцрвени, сам од себе, и нешто се као наљути, па наскоро за тим махне руком по 
} Све...{S} Све!...</p> <p>Ућуташе обе, и мати и кћи, оборише главе и предадоше се тешким мисли 
ама, они испред школе поиздизаше главе, и што им се овај више примицаше, њихова лица постајаху  
p>— А, хвала!... рече он, па узе шљиве, и ако је и сам доста набрао и носио их у џепу.{S} Али з 
угове к себи у стан, ту одмах до цркве, и они, не смејући одрећи, одоше, и ако би волели да се  
и не верујете... а ја би за вас... све, и душу моју и будућност и све, све бих вам дао...</p> < 
обу, наместила, почистила, уредила све, и она смрадна, одвратна соба доби сасвим други изглед.{ 
 црна мисао, која је покрила собом све, и живот, и осећаје, све, све... »Све изгубих, што год с 
 кажњена.{S} Па опет уверавања, клетве, и све то неким нежним, учтивим, пријатељским гласом, ко 
, он поцрвене, па одмах затим пребледе, и таман се стаде домишљати шта ће сад да ради, на коју  
ајко ретко кад и дође кући, а кад дође, и то само у вече, закључа се у своју собу, ноћи, и чим  
 био њен глас?...{S} Она се једва диже, и лагано пође селом кроз мрачне и криве сокаке. </p> <p 
у...{S} Поглед му остаде на њој подуже, и на лицу његову беше јасно исписана мисао: »Хо, море,  
 али кад виде колико новаца Љубица узе, и он се зачуди:</p> <p>— Охо... то је новац! узвикну он 
 претура преко главе последње догађаје, и смеши се задовољно.</p> <p>А он баш не хтеде одмах, о 
.{S} И као да га сад тек добро познаје, и оно јој се чини тако обично, као да је многе године п 
 што посла онога паксијана да ме убије, и мене и мог вамилијаза?...{S} Баш му реци и за мене, н 
м сновима изгледало друкчије, светлије, и људи су били меки, добри, послушни... све се то пред  
и: »одбегла«...{S} Е нека виде да није, и да не треба тако брзо каљати човека...{S} А ти није т 
 одређен је ревизор, знали су га обоје, и Гојко и Љубица, јер им је предавао школски рад.{S} Са 
а вала и за четвртке и за све празнике, и још да вам дам приде, насмеја се Веља.</p> <pb n="167 
е... баш не зна шта ће са њима.{S} Гле, и ноге му клецају!{S} То је већ обична ствар код њега,  
ве вас председник комисије.</p> <p>Гле, и то се испуња, и та жеља!...{S} Али не ваља тако... ка 
и другу, засебну кућу, подаље од школе, и ту Љубица стаде свијати своје ново гнездо, успављујућ 
 обрте, отресајући рукама браду и даље, и оде низ сокак журно, као да га ко гони.</p> <p>Љубица 
е буде »мало пројахано«.{S} Према томе, и количина трошка на гозби одређује се дужином времена, 
наизменце разасути потеси, села и шуме, и тако све до краја видокруга.{S} По потесима се жуте п 
помену, како Гојко има мање деце од ње, и смејући се рече: »Ништа, ја ћу њему поклонити деветор 
ви је знају.{S} И Веља не одмиче од ње, и председник стајаше са њом кад уђосмо... сви је уважав 
 му још јаче запечаћено горко страдање, и кад писар подиже руку с камџијом, и он несвесно подиж 
дим ја како капетан слуша моје причање, и све се љути на онога...{S} Госпођа Зорка им, каже, пр 
вим други.{S} Нестало и страха и зебње, и она се већ почиње чудити чега се то до сад плашила.</ 
клањајући собом све: и мисао, и суђење, и друге осећаје...{S} Гледа сумануто, иде механички, а  
ћање, које јој помути цело расположење, и она се опет осећа као у ланцима...{S} Тако и болесник 
, па да си још толики...{S} И држи бре, и повуци и потегни, док једва даде још једно.{S} Тако д 
ице, намршти се кад опази Гојка уза се, и гледајући кроз прозор уздахну:</p> <p>— Ах...{S} Шта  
пис?</p> <pb n="111" /> <p>— Разуме се, и своју тужбу познао сам...</p> <p>— Хм, добро, добро.. 
па, кад не чуше ништа више, ућуташе се, и опет настаде гробна тишина...</p> <p>Љубица ослушну.. 
ва под јасним небесним сводом, који се, и сам осветљен жарком руменом светлошћу, наднео над ови 
, право у Брезовац.{S} Тамо ће, бој се, и ноћити...{S} Ја како, братићу!...{S} А ти опет иди те 
олу, некако необично превио, смањио се, и постао некако смирен, тих, рекао бих чак понизан.{S}  
сла!{S} Све радимо узгред: и женимо се, и сарањујемо децу, и кућимо, и раскућавамо, и умиремо,  
ло по лицу обузимаше.{S} Она се стресе, и одједном прекиде те мисли.</p> <p>»Шта ја радим... ко 
о није рђаво: саставићемо обадве плате, и њену и његову, па ће и за мене боље бити.{S} Боље је  
ли макар поштовања — Онда ће ти, брате, и писар и твоја слачајша прва љубав охладити...{S} Ово  
 учитељка..{S} Сад дотрча Стојино дете, и ја таман да пођем, а ти уђе.{S} Претури се, вели, одј 
ли мој добротвор оздрави!...{S} Видите, и њега сам откупио својим страдањем!...{S} Пред моје ст 
 сунце, а под њим измени боју и дрвеће, и трава, и све...{S} Пирну хладан поветарац, за њим дођ 
е.{S} Волела би да изиђе до своје деце, и нешто је јако вуче, али чим стане пред огледало, тргн 
а сиђе на други крај, подаље од Љубице, и стаде уређивати децу.</p> <pb n="71" /> <p>И Љубица о 
агла, која се беше ухватила око Љубице, и она, с највећим чуђењем стаде посматрати госта.{S} Шт 
п.{S} Љубица посматраше само учитељице, и одмах опази, да се ниједна не интересује оним што се  
и то не мари.{S} Синоћ мало несвестице, и то није ништа... женска посла!...{S} И баш ће јамачно 
довољство.{S} Он развуче усне још јаче, и стаде руком гладити браду...</p> </div> <div type="ch 
и котурови, које она лено распознаваше, и ако беше у густом мраку, затим се котурови стадоше ра 
ј у очима, ватра је обузимаше све више, и она се опет приближаваше стању, које личи на врућицу. 
ве, што њих двоје заједнички преживише, и ниједна сенка захвалности да засија у њему, ни туге з 
це јој стало, чини јој се и да не дише, и најбоље би било кад би сад одједанпут умрла, то би на 
ца поведе очима, чим се врата отворише, и у прво време гледаше исто онако буновно, полусвесно,  
} Глава јој се затури, очи се помутише, и она остаде на његовим грудима као полумртва, онесвесл 
цркве, и они, не смејући одрећи, одоше, и ако би волели да се крену одмах са децом.</p> <pb n=" 
сласт у овом новом чаробном стању душе, и она се не смири док не осети, да јој је сваки делић т 
ојко је до сад спокојно шетао по трави, и тек кад је њу спазио, почео је немирно тумарати, као  
 се врисак по соби...{S} Писар се изви, и док се он обрте да види какво је то чудо, оне сухе ру 
 љубави...{S} Тако некако дођоше цркви, и она види себе у белој сјајној хаљини, са венцем на гл 
ирис од њега простире се по свој цркви, и она помишља да то мирише божја душа.{S} И гле, то ист 
.{S} Влајко се сав предао тој установи, и све време што му остаде слободно ван школе, употребио 
ви кад страшљиви кад намрштени погледи, и ова најпре заплашена па по том ослобођена и раскалашн 
љив одговор Љубичин.{S} Гојко се следи, и од тог дана није се ни видео ни проговорио са њима.{S 
ше деца долазити у школу, она још лежи, и види се само како јој широка леђа нагло одскачу од ду 
о, већ више од месец дана човек долази, и осим задовољства и пријатељства она не осети ништа др 
т, као што она при својој забуни опази, и представи јој се учтиво.</p> <p>— Лаза Петровић, овда 
д очима... навалише неки бурни осећаји, и она сад не мисли о оном, који пролази, весео, поред њ 
теринскога срца...</p> <p>И опет мисли, и опет пролазници, и тако редом, час за часом, ћути и г 
е, што ће нам!...{S} Ми ћемо бити сами, и онда нам неће ништа требати...{S} Ја ћу тебе као мало 
ује сваком његову доласку, он се умири, и све му постаде обично и пријатно.{S} Овако му је и гн 
тако играти и кад буде велика као мати, и чудила јој се што се и она не игра, кад је то тако сл 
S} Чинило јој се да треба нешто понети, и она као кроз сан види ону ствар, коју би требало сад  
 беше нечистота, која се морала трпети, и јевтине намирнице, које су још више учврстиле њихово  
се врати, јер осећа да то не може бити, и сву обузима очајање, ужас... али ипак она се креће на 
 Куд оде сад?{S} Да ли ће га затворити, и зашто?...{S} Јамачно оде ономе... да и њега пита, па  
више навикаваше на писареве љубазности, и сад јој беху сасвим обични доста смели изрази.{S} Она 
 <p>— Јадни мој братићу!...{S} Опрости, и нек ти је просто све од мене... и овога и онога света 
ећа да му се у глави много, много мути, и он почиње говорити брзо, са честим и тешким предисање 
слила је да се то може некако окренути, и ако није знала како би се то могло окренути, и ако је 
ије знала како би се то могло окренути, и ако је знала да њено срце никада више не може припада 
ак, а наиђе Влајко.{S} Веља се намршти, и ако је дотле био веома расположен, одједном заћута и  
од какве нове беде, која га може снаћи, и он већ претура у глави разне комбинације, али му не д 
 у вече, закључа се у своју собу, ноћи, и чим сване опет оде.{S} Он држи да тако мора поступати 
м разредом, јер то су само његови ђаци, и причати с каквим ће уживањем да ради ове године са њи 
рати се пређашња љубав према овој деци, и њој је необично мило што стоји са овако чистом и упар 
 усамљене, обично пред вече: и на реци, и у шумици, у потесу по необраној кукурузовини, сви се  
/p> <p>И опет мисли, и опет пролазници, и тако редом, час за часом, ћути и гледај, гледај, глед 
разуме ове необичне и неочекиване речи, и све мисли да то није јава, но лаки, варљиви сан...{S} 
ту у соби, настави ћата, бирајући речи, и дајући им нарочит смисао при изговарању.</p> <p>— И т 
ше неку пријатност од ових смелих речи, и ако је добро знала да су то само речи, да се то говор 
ово место, па већ да тражите премештај, и то још без узрока!{S} Јер шта бисте могли навести за  
 ове појаве.{S} Узрок лежи у њој самој, и он је тако тесно спојен са њеним бићем, да се већ виш 
јума, па јој то стегло, притисло мозак, и она пада у све веће бунило.{S} Само осећа неку пријат 
ве исте покрете, али га жигне љути бол, и он одмах сазнаје своју горку невољу: нема више здрављ 
/> биће најсрећнији, јер ће остати сам, и неће се бојати никаквих мука ни страдања...</p> <p>Љу 
 са онаким истим сецањем и узвикивањем, и гомиле босиљка, мирис и оне исте мисли...{S} Она се з 
ивот спојила и уплела са овим осећањем, и кад би нестало њега, нестало би и свака смисла за жив 
о сада!...{S} И пламичак пред распећем, и учитељева херувика са онаким истим сецањем и узвикива 
зна да му је обећала венчати се са њим, и ако има живу жену, и таман да му изјави сад пристанак 
раво у очи страшним, зверским погледом, и опет не може да се одвоји од њених очију, него гледа, 
осподина Перу, он је ту пред комисијом, и писар показа руком на врата која вођаху у другу собу, 
ње, и кад писар подиже руку с камџијом, и он несвесно подиже обе руке према очима, као да му је 
 том изиђе глава са исплаженим језиком, и њој се учини да је то глава њене газдарице из Београд 
у тамне облаке, који се ношаху висином, и уздишући за изгубљеном срећом и младошћу...</p> <pb n 
о квартирина, а овде то исто са платом, и ако је она редовно издавала уредне признанице.{S} Шта 
емирен, зачуђен овом изненадном срећом, и не осећаше према њему ни жалости, ни мржње, ни распол 
ело лето... са његовим одвратним чичом, и не разбира за мене...{S} А и ја... тако исто.{S} То н 
апетан, љут.{S} Гојко скочи, изненађен, и умало не дрекну, јер се беше сав занео у мислима.{S}  
ред лета.{S} Сав је ваздух њом испуњен, и она вас, улазећи у плућа, дави и гуши својом врелом н 
н човек, рече Љубица; — весео, отворен, и тако лепо говори о нашем послу.</p> <p>— А, Веља је и 
е можеш бити глава куће, насмеја се он, и загледа се у Љубицу...{S} Поглед му остаде на њој под 
еограду, неким малим послом... рече он, и зачуди се сам зашто је морао то слагати.</p> <p>— Био 
ио само одмора.{S} Жена је, мишљаше он, и онако сама, одморна, није разбијала главу цео дан сељ 
у души, заклањајући собом све: и мисао, и суђење, и друге осећаје...{S} Гледа сумануто, иде мех 
ако се на њега сруши цела кућа, и небо, и све...{S} Као да му неко ишчупа срце и однесе... оста 
лаћу одговор Министру у име капетаново, и онда ће онај смрад бити кажњен за лажну доставу...{S} 
 Љубици сад учини веома грубо и сурово, и ако она не зна за друкчији разговор очев.</p> <p>— Зд 
х двоје седе, загрљени, једно уз друго, и гледају се мутним, пијаним очима...</p> <pb n="204" / 
аволео је како никад до сад није волео, и да му не беше деце, помишљао је озбиљно да бежи са њо 
два секунда готова!... одговори Влајко, и повуче дим од цигаре.</p> <p>— И то је била женидба и 
 да сам био ожењен!... одговори Влајко, и насмеја се.</p> <p>— Знам, него сте извесно жалили?.. 
олујом.</p> <p>— Е?... зачуди се Гојко, и подиже главу.</p> <p>У том се отворише вратнице на дв 
ионицу?</p> <p>— Јесте! одговори Гојко, и поче полако причати догађај за догађајем.{S} Кад год  
Њему... је ли?...</p> <p>— Теби, синко, и нама... помисли на нас...{S} А и њему, што?...{S} Све 
се приближаваше слободно, готово дрско, и на Гојков учтив <pb n="40" /> поздрав једва климну гл 
.</p> <p>У том се врата отворише нагло, и Стојан уђе.</p> <p>— Ево пандура из среза...{S} Зове  
гледа за њим, па се осврте деци весело, и отпоче рад.</p> <p>Веља их затече на послу; уђе у Гој 
о сам добро, стотину пута се потврдило, и сад верујем, тврдо верујем!...{S} Пазите само...{S} У 
му се приковаше уз то чисто плаветнило, и он се занесе, гледајући и мислећи...{S} Прелети по не 
есе од Веље.</p> <p>Напољу се смрачило, и ако је још доста рано.{S} Навукла се по околини густа 
рањујемо децу, и кућимо, и раскућавамо, и умиремо, све онако узгред, уз пут...</p> <p>Љубица га 
>— Е сад ако хоћете да се мало прођемо, и бар да ме том приликом испратите, рече гост.</p> <p>— 
женимо се, и сарањујемо децу, и кућимо, и раскућавамо, и умиремо, све онако узгред, уз пут...</ 
ар каже... опет ја оно!...{S} Свеједно, и без тога мора бити.{S} Нека он живи, а ја ћу да идем  
а увиде да је то незгодно.{S} Свеједно, и онако ће дознати од Стојана колико му треба да зна.</ 
Све беше испитано, у мислима проверено, и све се показа непоуздано, ништавно, лепо само као мис 
.. задими се... гурну је некуда снажно, и она се претури...</p> <p>Стојан се трже, ослушну... и 
n="49" /> <p>Веља се смешка неприметно, и сам прави зачуђено лице, као бајаги чуди се питању.</ 
зва госте да заседну.{S} Беше све лепо, и чисто.{S} Гојко не може да се начуди откуд се појавиш 
вљење!...{S} Зар ја да не прођем добро, и моја будућност зар да не буде сјајна?...{S} Та ја сам 
о саме браде.{S} Шта је то, кмете Ћиро, и ви људи!{S} Прошлог љета пустите ми ово дете да ме на 
ма довољно смелости и одлучности за то, и у души му још јаче закипе и гнев и злоба <pb n="107"  
ме се, то су најлепша сећања...{S} Ето, и ви се сећате неких ситница...</p> <p>— А ја вам кажем 
има натраг у своје село...</p> <p>»Ето, и то сам видела!...{S} Вуче ме нека невоља напред, а ос 
<p>Љубица махну главом одлучно, љутито, и чича изиђе покуњене главе.{S} Она дрхташе сва, као у  
ко је добио премештај на Гојково место, и преселио се на сам дан свадбе.{S} Како је имао много  
 тако, братићу.{S} Имамо и ми по нешто, и ако смо сиротиња.{S} Тако је то.</p> <p>Гојко развука 
врућици.{S} Дуваше оштар, влажан ветар, и она подиже обе руке, па махну њима преко лица, као да 
адожење, прекиде Веља живахан разговор, и рукова се с Гојком. — Шта сањаш ових дана, голубане?. 
здавао.</p> <p>Гојко познаде овај глас, и задркта.</p> <p>— Добро... одговори депозитар отегнут 
, па умре и отац, али ја положих испит, и ступих у гимназију!...</p> <p>Он застаде, трљајући ру 
ао, која је покрила собом све, и живот, и осећаје, све, све... »Све изгубих, што год сам имао!« 
у руку и стеже је силно.</p> <p>— Јест, и мени је понекад тако бивало: после каквог једа и мука 
знам шта ће бити.</p> <p>— Истина јест, и по селу су се растрчали, прихвати одборник. </p> <p>— 
 Гојко осећа како га издаје присебност, и он већ увиђа да ће проћи овако ако га она не заустави 
плашња, у душу се увуче нека суморност, и она задрхта.</p> <p>»Шта ово они говоре само о злу, к 
 осећајући унапред њихову непријатност, и ако се оне још не беху јасно испољиле, него се тек на 
о дворишту.</p> <p>Стојан утрча у собу, и она оде за њим.{S} Чичи задркташе вилице и пођоше му  
о велико зло спустило се на њену главу, и она тако очајно изгледа, као да не предвиђа никаква и 
преми леп ручак, постави совру у хладу, и позва госте да заседну.{S} Беше све лепо, и чисто.{S} 
ли је то? пита се он десети пут у чуду, и не могући се досетити ничему, опет притрчава, пропиње 
 паћеник умире.{S} Мисао беше о Влајку, и она се сва стресе од пријатне и необичне дрктавице, к 
66" /> <p>Љубица задржа госте на ручку, и ако се Веља томе веома опирао.{S} Чекаће их, вели, ње 
а мислим.</p> <p>А дечко поједе крушку, и таман да баци огризак, а поред њега протрча велики ке 
адница, те одмах будем примљен у школу, и добијем благодејање.{S} Шта велите сад?!...{S} У друг 
у два месеца како она дође у ову школу, и шта ти није за то време претурила преко главе!{S} И с 
четири гимназије, целу учитељску школу, и само још да ми би издржати учитељски испит, па дивота 
нају да је свршио целу Учитељску Школу, и ако је привремени.</p> <p>— Тако... јест, јест, видим 
осета.</p> <p>— Кад си стар, пријатељу, и кад не можеш да радиш, онда ниси више за службу, рече 
 научила је читати оваки израз на њему, и ево сад види... јасно види...</p> <p>»О, ала ми је до 
 га опази, она се бајаги обрне Стојану, и ако чиче ту нема:</p> <p>— Ју, како лепо изгледа, кад 
н се само обрће и баца ногама у страну, и ако носи штап у руци.</p> <p>— Хе, оно је било изнена 
а стајаше уз њих, погледајући у страну, и опет јој не измакоше оку презриви погледи, које јој у 
венчати се са њим, и ако има живу жену, и таман да му изјави сад пристанак, а иза њихових цеђа  
оби и чешући се руком по једном рамену, и ако га ту није ни мало сврбело.</p> <p>— Нађи коња... 
е ноге на леву, па опет врати на десну, и најзад стаде руком требити густу браду.{S} А Љубица н 
њој речи он се некако иронично осмехну, и лагано уклони њене руке од себе, па устаде.</p> <p>—  
и она у дворишту и чека мужа на вечеру, и ако он у последње време и ручава и вечерава негде на  
онако миран, као кад лежаше на кревету, и опет му исто онако исписано на лицу: »О, ала ми је до 
 мученика.{S} Јутрос нас газе, братићу, и туку као стоку, као овај...{S} Их, шта ту!...{S} Краљ 
 наредбу напамет. — Казао сам, братићу, и оно: <hi>господин управитељ</hi>; виђу да он тако баш 
се прибере од страха.{S} Ноге му дркћу, и он се једнако осврће око себе, очекујући какво ново,  
тати и разгледати, а очи јој не трепћу, и чини се она сама не дише.{S} Изгледаше као дете, кад  
јала својој пређашњој бојазни и страху, и питала се: чега се имала бојати?{S} Ето, већ више од  
узгред: и женимо се, и сарањујемо децу, и кућимо, и раскућавамо, и умиремо, све онако узгред, у 
ни на крај кревета, ту уза саму Љубицу, и подигнувши поцрвенело лице од узбуђења, стаде живо го 
екаква оштра, убиствена струја по срцу, и она се поведе...{S} Не, не... треба стајати, треба из 
одиже се читав урнебес.{S} Он, сиромах, и онако беше збуњен, чим опази радознала женска лица ко 
а...{S} Влајко, иначе велики женскарош, и ако то нико не би веровао, судећи по његовој озбиљнос 
сјајна мисао: слободна!... слободна!... и уз ту мисао указа се одмах и друга, али из далека, не 
е ме ни погледали.{S} О, тешко мени!... и она покри лице врелим рукама и горко зајеца...</p> <p 
као да се љубе?...{S} Јест, пољупци!... и слух се још више повинује раздраженој женској уобрази 
 није требало сама, душице...{S} Ах!... и он се дохвати обема рукама за главу, па после краћега 
. узвикну Веља уплашено.{S} Да није?... и он пружи руку на чело.</p> <p>— Хм.. тако нешто...{S} 
Зорка отуд из села, после онога боја... и капетан се осмехну, очекујући радозналим погледом да  
е некако зажмурила, занела се, опила... и пала у пропаст.{S} После је наступила одвратност прем 
 су те поздравили.{S} Мајка ти рекла... и сад се стадоше ређати поруке од мајке, сестара и дође 
донела из Београда, о неким суседима... и ваздан других ствари...{S} Па онда осу прекоре што су 
мо сад гледај је!{S} Иде као убијена... и одмах сам познао да јој није било по вољи.{S} И Стоја 
— Није ништа, ето... била несвестица... и сад ме глава по мало боли...</p> <p>Гојко затресе пле 
рству!,..{S} Три разреда, толики рад... и ево ти сад још један разред, да би се олакшало залудн 
ође из Београда; и он је обишао неке... и ћата именова неке главније политичке раднике. — Њему  
и чуо врисак, он би бежао даље, даље... и гледао би зачуђено, преплашено.{S} Шта је то... је ли 
ости, и нек ти је просто све од мене... и овога и онога света...</p> <p>Љубица, како стајаше ис 
дање добио сам одмах две кондиције и... и... тамо још нешто...{S} Гојко запе у говору и поцрвен 
абачак самртни ропац, један... други... и очи се сасвим променише, право стакло!...{S} Свршено  
 шта ли.{S} Па <pb n="47" /> о плати... и то већ није ништа.{S} Није ни тешко ићи у срез.{S} Па 
сад до тога!...{S} Ми страдамо, овај... и како ћу рећи, оногај... као два мученика.{S} Јутрос н 
у боса, исцепана, а он купује својој... и опет се просу пљусак грдње, док се у том наступу не у 
, овај... </p> <p>— О, пријатељу мој... и друже!... она му сама пружи руку, коју он плаховито с 
мрак!... свуда вечни непробојни мрак... и око ње и у души самој.{S} Нити се што види ни осећа,  
није?...{S} Не знам... ништа не знам... и не могу да мислим.</p> <p>А дечко поједе крушку, и та 
једно, сад бар знам да сам... да сам... и одједном јој заигра обла округласта брадица, а очи се 
S} Ја за тебе толико... све ти чиним... и тек сад ћу да ти чиним...{S} Хоћеш сутра да ти донесе 
Пера писар!...{S} И ти, смраду један... и опет се издиже камџија, али Гојко једним брзим скоком 
ће; то и доликује мужевима, а не као... и она се одједном трже од ове нове мисли, јер је избега 
простите, заборавите све што је било... и њој потекоше из очију крупне сузе.</p> <p>— Ама шта в 
есели...{S} И свега овога не би било... и овај се јадник не би намучио, само да сам знала... за 
причао.{S} То је код мене непрестано... и у ситницама тако мора бити...{S} Ако сам сад што нера 
!{S} Част ми је...{S} Велимир Крстић... и он се учтиво рукова са Љубицом.{S} За то време Гојко  
х и суманутих очију, које пију, пију... и успављују...</p> <p>— Како?...{S} А што?!... једва пр 
ри...</p> <p>Стојан се трже, ослушну... и одједном му дође пред очи цела ужасна истина.{S} Диже 
а писара овога среза, господина Перу... и председник опет запе, као да му се тешко сетити прези 
си то мене, настави он, познао одмах... и опет си ћутао!</p> <p>— Тхе... шта ћу?{S} Знам да ме  
 учитељска посла!{S} Све радимо узгред: и женимо се, и сарањујемо децу, и кућимо, и раскућавамо 
 трепери у души, заклањајући собом све: и мисао, и суђење, и друге осећаје...{S} Гледа сумануто 
ђаху сељани усамљене, обично пред вече: и на реци, и у шумици, у потесу по необраној кукурузови 
девши да Влајко нарочито ћути, настави: и ви то поуздано не можете заборавити никад?...</p> <p> 
мо.</p> <p>Изиђе свештеник.{S} За чудо: и он беше исти учитељ...{S} Онако исто говори, онаки ис 
{S} Ама Бога ми, господине, једнаке су: и ове ваше учевне и оне наше конђаре.{S} Је ли њој дуга 
тина, и Николче синоћ дође из Београда; и он је обишао неке... и ћата именова неке главније пол 
за даном, све што је у школи преживела; и што више мишљаше, све веће је црвенило по лицу обузим 
и, што не знате ни за један час одмора; и ви са намрштеним челима, са лицима онакаженим страдањ 
} Деца ће већ доћи, па нека их он води; и онако није до сад био у цркви, одговори она жучно, а  
 лице... с којим су везани они осећаји; и гле, сад је опет друкчије: много обичније, познатије, 
 лицима онакаженим страдањима и патњом; и ви, јадници, што изгубисте образ и поштење, удварајућ 
е, молим те...{S} Живот ми је загорчао; и онако нисам никад среће видео.{S} И свака несрећа мор 
{S} Предавао је врло лепо, лако и живо; и Гојку се засветлеше очи.{S} У раду проведоше још цео  
је мери то страшно и је ли баш страшно; и све јој се чини да ту има доста и пријатнога...{S} Ал 
} Не знаш ти каква је ово сила у срезу; и капетан га се боји; тако је то, братићу мој.{S} А она 
> <p>Сутрадан Љубица дође рано у школу; и деца се брзо окупише.{S} Свако се лепо обукло па се б 
ити стајаше да је свршио основну школу; и он сам вазда се исказивао против школе и школованих љ 
 обузе је некаква слутња, <pb n="91" /> и она застаде.{S} Предахну од уморна хода и загледа се  
 молбе материне, братове <pb n="202" /> и сестрине, да остане још са њима, да се мало прибере о 
е козу!</p> <p>— Знаш... наша посла!{S} И мени је ово треће место.{S} Само ми необично што ме с 
 одвратан, а цео је живот пред њима!{S} И најгоре је што ту нема никакве помоћи, он сам зна то. 
сно сад представља правога домаћина!{S} И њему се то чини и смешно и у исто време чини му задов 
е за то време претурила преко главе!{S} И сад јој одједном дође на памет да се запита: да ли су 
 са учитељима.{S} Па како лепо живе!{S} И она је, ето, мислила да ће и њу та судбина стићи одма 
..{S} Па сад ти разумеј женско срце!{S} И шта је она могла до сад мислити?...{S} Не, не... изаб 
онако, као код правих кућевних људи!{S} И он извесно сад представља правога домаћина!{S} И њему 
 ти се чини?...{S} Шта ће нам гости!{S} И зар баш ми морамо имати каквих веза са оближњим школа 
S} Само ти реци да хоћеш... ти реци!{S} И он јој, овако узбуђен и занесен, стеже колена, где бе 
, осећала се срећном, много срећном!{S} И данас јој срце јаче закуца кад се сети тих дана, а ду 
кад устреба; зна он: сила је Влајко!{S} И што је главно: сви су изгледи да више неће бити страд 
велика срећа, јер да је вечна — зло!{S} И каквих ти власти и кметова он није променио па ништа. 
...{S} О, ту се мора изгубити памет!{S} И ја сам првих дана била чак расположена према њему«... 
!...{S} Четири банке за целу годину!{S} И то су људи, лолчине једне.{S} Знам да ће од народа по 
да сам избачена из свога друштва!...{S} И они ме сви гледају са презирањем!{S} На учитељице већ 
 О, па <pb n="177" /> она страда!...{S} И она пати!...{S} Па што је долазила овамо... што је до 
жја душа.{S} И гле, то исто сада!...{S} И пламичак пред распећем, и учитељева херувика са онаки 
ијани... да закопају жива човека!...{S} И ти је опет молиш, кучку једну...{S} А она те не чује, 
 и то није ништа... женска посла!...{S} И баш ће јамачно доћи!{S} Па шта да ради он?{S} Ништа,  
 Шта је ово... он пије крв очима!...{S} И она осећа како јој се крв леди, камени под тим страшн 
амо један разред са три предмета!...{S} И још да му се сад дода и први разред, а учитељица инач 
га час другога госта...{S} Ништа!...{S} И Љубица се нешто ућутала и уозбиљила... крије очи и не 
га до сада... некаква катастрофа!...{S} И то је оно што јој је омотало очи и ум црним застором, 
..{S} Стакло!... мртав!... мртав!...{S} И она се таман спремаше да побегне из собе, а Гојко узд 
>»Живот, младост... ала то прође!...{S} И шта сам сад? не смем ни да сањам онако, као што сам ј 
</p> <p>— Да се венчамо... то је!...{S} И то одмах, што пре...{S} Ето, кроз десетину дана... чи 
 јамачно јесте.{S} И све због ње!...{S} И он још јаче осећа овоју безмоћност и увиђа јасно да н 
 је до мрака...{S} Јест, сећа се!...{S} И он ће тражити награду!...{S} Он?!... он...{S} То ће б 
 очарану душу...{S} Да, она љуби!...{S} И љуби првом, страсном, девојачком љубављу; љуби безумн 
плетено, ружичасто гнездо љубави!...{S} И шта би је упућивало на тај корак? — Дужност, заклетва 
 нежни они једри пуначки дланови!...{S} И то он осети само за један миг, док узе шљиве са њене  
, унесрећила...{S} О, тешко мени!...{S} И најтеже је сазнавати да је то све било онако... нити  
 је ништа... али што сам страдао!...{S} И после два дана дођох, весео, са испита, носећи књигу  
p> <p>— Аха, понео сам га... ево!...{S} И писар, дркћући рукама и тресући вилицама, стаде вадит 
 још није умрла?...{S} Тако дуго!...{S} И њему се чини да хода тако по дворишту пуних 4 — 5 час 
по вољи? <pb n="48" /> Чудновато!...{S} И ове су ти женскиње баш...« Он опет махну руком, разгл 
!... јеси видео ко је Пера писар!...{S} И ти, смраду један... и опет се издиже камџија, али Гој 
 сам ваш...{S} Јест, ваш.... ваш!...{S} И Гојко одједном, не поимајући шта ради, дохвати њену м 
а пристала да буде твоја жена, а?...{S} И Веља га погледа тако, као да би хтео наћи потврду сво 
? откуд?... зашто то!... од чега?...{S} И Гојко, изненађен, само се питаше: откуд то?...{S} Как 
е онај велики замотуљак у крпама?...{S} И Стојан се огрће неким дугачким гуњем, крије оно под г 
 која их има, а девојкама... шта?...{S} И њима тако нешто... да им чистимо ципеле, на пример... 
ма људима причати о својој бруци?...{S} И Гојко се одједном сети својих ранијих снова и би му ч 
а да одговорим, како да почнем?!«...{S} И он кашљуцну, принесе руку устима, па превуче дланом п 
 да преноћим, а овакова ведрина!«...{S} И он је готов да викне из свега, гласа, али се још уздр 
ле, плаче!...{S} А-а-а!... знам!«...{S} И он се стаде прибирати.{S} Одједном скочи и изиђе у дв 
!... заробљена са овим јадником!«...{S} И она погледа на Гојка, који корачаше поред ње, суморна 
а бозна шта...{S} Да ли је тако?«...{S} И она понови у памети његов пређашњи разговор, размисли 
ама, без повратка, без оправдања«...{S} И тог тренутка постаде јој Гојко црњи од ђавола, страшн 
, Боже?...{S} Свеједно, шта буде«...{S} И он, покоран судбини, спреми се за даља страдања, држе 
дри штиклом у главу, туци, гњави«...{S} И Гојко се опет мало прибере од гнева.</p> <p>»Што то н 
 била чак расположена према њему«...{S} И она се сети неких тренутака, кад му је изјављивала не 
д је она моја, кад знам да је ту«...{S} И њему није нимало чудно, што се летос крио од ње, а са 
ва и наступити оштра, сурова јава...{S} И она почиње осећати велики, тежак бол, јер губи највећ 
ајбоље је да она опет остане сама...{S} И Гојко се већ наже оној страни до врата, па чим она у  
 додира са анђелима и светитељима...{S} И она осећаше бескрајну, неизмерну сласт у овом новом ч 
ва, како се то описује у романима...{S} И све је тако некако испало, како се у романима пише... 
се то са њом збива, беше занесена...{S} И као кроз сан чује познати глас:</p> <p>— Болан, па не 
дном наиђе... одмах после венчања...{S} И тако до саме смрти...{S} Знаш ли ти да сам ја бежала  
шкујући шта се то чује са прозора...{S} И све му се чини да чује пролетошњи врисак и јаукање... 
би, пропада некуд и не види ништа...{S} И опет иде улицом, говорећи гласно сам са собом и машућ 
Изволите, колико вам треба новаца...{S} И он извади велики новчаник са гомилом наслаганих банкн 
лобођена и раскалашна сеоска деца...{S} И кметови са вечним немањем новаца, и депозитар крајем  
и депозитар крајем свакога месеца...{S} И све, све исто, једнострано, досадно!«...</p> <p>»О, ш 
азнио и сад други гази моју љубав...{S} И све, ама баш све... како је било са Гојком, тако је с 
венкасту, па опет у белу као снег...{S} И над том белом, миришљавом завесом трепере светли сунч 
аго младости — лепе заносне снове...{S} И кроз неми сутон, са тихим жубором реке, помеша се бол 
риносим себе на жртву, а оно није...{S} И њих сам убила, унесрећила...{S} О, тешко мени!...{S}  
е друкчије, веселије, ђаволастије...{S} И кад какав свенуо старац погледа у ове чудне очи, разв 
енађена девојка.{S} Ви сте, дакле...{S} И ја сам овде постављена...{S} Љубица Петровићева.</p>  
 по цео дан и мислим, а он уза ме...{S} И све премишљам о његовој доброти, о оној искреној, неи 
ке, помеша се болно, тужно јецање...{S} И оде низ воду, тихим лахором, овај тужни двопев танахн 
, оно се не види, не појављује се...{S} И снага је издаде...{S} Она стаде узверено гледати око  
о испало, како се у романима пише...{S} И ето заједно су и у школи.{S} Све, како је она желела. 
прега, исти посао, па исти и људи...{S} И овде смањују додатке, чим опазе да је човек мекши.{S} 
ти, каже она, па да си још толики...{S} И држи бре, и повуци и потегни, док једва даде још једн 
ра у мени, сама ми се душа весели...{S} И свега овога не би било... и овај се јадник не би наму 
ате... ви не видите шта је у мени...{S} И сам нисам знао...{S} Сад видим...{S} Јест, овај... </ 
в весељак, па се одједном промени...{S} И видиш, њих двојица не говоре један другоме ништа.{S}  
ок ти је жив Пера писар, не брини...{S} И он изиђе брзо из школе.</p> <p>А Гојко сеђаше на свом 
ижни, него скромни, веома скромни...{S} И ево, баш све се испунило!{S} Он је онакав, <pb n="186 
ли могу бити људи толико дволични...{S} И то остаде за њу неразрешена загонетка.</p> <p>А писар 
<pb n="157" /> Мора га избегавати...{S} И онда настаје дуго, вечно, бескрајно страдање, без ије 
јала, почиње се ружити, растурати...{S} И она види да ће нестати свега и да ће после наступити  
амет, па мора само о томе мислити...{S} И он, обучен и обувен, тресући се од грознице, изиђе из 
ми би!...{S} На цео век, до смрти...{S} И све тако бежи од њега, гнушај се!...{S} О, ту се мора 
баца горчину и јед, сажиже, ништи...{S} И једнако се само оно јавља и трепери у души, заклањају 
</p> <p>»Хм, па то је он!,.. знам...{S} И гле сад шта је! рече Гојко у себи.{S} Он познаде писа 
ти велику муку мучиш... знала сам...{S} И снови црни, из дана у дан... па да се полуди од бриге 
 шта ти је, кога имам да се бојим...{S} И шта ми ко може!</p> <p>Она се упути у школу.{S} Врата 
нише нас мањом, али оштром казном...{S} И за то страдање добио сам одмах две кондиције и... и.. 
чита борба са кметовима и одбором...{S} И деца хоће човека лако да наљуте, али су све то ситне  
уго, само прекор чемеран, отрован...{S} И непрестано се после Љубици, куд год се макне, привиђа 
рест, или се извио танахни јаблан...{S} И кроз то једноставно зеленило црвене се кровови кућа,  
живот, постаде јој пуст, бесциљан...{S} И на што овако живети?...{S} Зар је ово живот!...{S} Он 
сам <pb n="146" /> нимало страдао...{S} И пропао сам.{S} Па ево и сад, после оволикога страдања 
 невино, чисто детиње задовољство...{S} И цело јој лице детиње, нежно... мала устанца скупљена, 
 оправдање:</p> <p>— Далеко много...{S} И посао велики у почетку...{S} Његова обична збуњеност, 
ве часове, па опет легао и мислио...{S} И ништа ново није смислио, осећао је оно исто што и јуч 
о.</p> <p>— Ја сам сву ноћ мислио...{S} И то се мора одмах наређивати... одмах... затеже он опе 
се следило, стало, не куца нимало...{S} И она се сва окаменила...{S} Ужас!...{S} Које је доба?. 
задовољство, које се тада осећало...{S} И сад се живо сећа тога осећања, па му душу обузме слат 
 одушевљењем, пријатељски, весело...{S} И кад он доврши свој дуги монолог и стаде брисати руком 
скала, стадох се проводити весело...{S} И чим ступих на испит, знао сам да ћу пропасти, јер ниј 
на шта им је; питаћу Вељу на само...{S} И опет Гојко сумњиво <pb n="170" /> махну главом и стад 
шанима, да радимо много, неуморно...{S} И кад нам затреба одмора, да га нађемо у нашем гнезду.. 
о има много пећина, копа се злато...{S} И ја ћу копати злато и све теби, све ради тебе...{S} Хо 
S} Све ће се понављати једио исто...{S} И овај несносни Гојко, са својим оригиналним особинама, 
!...{S} А не плаче и не жали кћер...{S} И шта оно вели: »Нашло се мртво!« И зашто баш сад мора, 
 на њему и горко сажаљење, прекор...{S} И опет рекао би да и његово дице вели: »Шта ћемо, кад н 
ево гледај...{S} Министров потпис...{S} И он доиста показа акт с потписом Министра просвете, па 
з десетину дана... чим дође Ускрс...{S} И он стаде жудно гледати у њено лице, очекујући са стра 
мре, <pb n="160" /> њега закопају...{S} И њега ће некад закопати, али то <hi>сад</hi> није тако 
 а, зови Вељу учитеља из Брезовца«..{S} И Гојко развукао уста дужином целе вилице, смејући се п 
уњавог...{S} Туњав сам, није вајде«.{S} И он као са неком злурадом жестином понављаше овај изра 
 као Бога.{S} Немаш се куд враћати«.{S} И он је остао, почео је претурати дан за даном, док се  
.{S} Доста јој је што је ту уз њега.{S} И он мишљаше да је само такво поступање у реду, а друго 
ићи... да не бих могла убити никога.{S} И он се, јадник, од тога дана не диже...{S} Оде, као да 
волика збуњеност код одрасла човека.{S} И Љубица оборила главу, па не зна како да удеси лице: х 
но, тихо, без сватова, осим часника.{S} И дан венчања је одређен — четвртак по Томиној недељи,  
 као да је неки велики терет носила.{S} И Гојко пусти своје ђаке, па јој приђе, смешећи се:</p> 
/p> <p>— Ђавоља посла! настави Веља.{S} И како их не би срамота, макар оне тамо у Министарству! 
 јој другарице, старије годину дана.{S} И оне обртаху од ње главу презриво, купећи усне и преча 
а, па му душу обузме слатка топлина.{S} И све тако лепо беше, док га једног дана отац не узе за 
тра као некаква робија или војачина.{S} И ту се ти надај повољном успеху у раду!« мишљаше она,  
 мучити, само да ти будеш задовољна.{S} И онда ћу и ја бити срећан, те како срећан!...{S} О, да 
ојица не говоре један другоме ништа.{S} И то све Веља, он избегава...{S} Да окушам ја завести р 
она помишља да то мирише божја душа.{S} И гле, то исто сада!...{S} И пламичак пред распећем, и  
S} Али не иде, бадава, знам ја себе.{S} И он се скоро гласно насмеја, јер представи себе како б 
, креса, док се Богосав сети па оде.{S} И ја се склоних, братићу, од зла.{S} Не знаш ти каква ј 
ни дроњци«.</p> <p>— Ћути, добро је.{S} И онако ништа ниси имала, веселнице.{S} А сад пуна кућа 
Не зна се које је луђе од вас двоје.{S} И ти јуче цвокоћеш у затвору од зиме, а данас јој пружа 
отме делић по делић сакривене тајне.{S} И боље!...{S} Слатко је надање живу човеку, нада му је  
зажелеше да он држи једно предавање.{S} И то им учини по вољи: узе други разред и поче познавањ 
 усне се осушиле, поцрнеле од ватре.{S} И сад је обузима дрктање, а глава све јаче стеже и зано 
еда танахну фигуру девојачку уза се.{S} И он се дао у неке мисли, од којих му се густе веђе час 
 се одмах трже, поцрвене и збуни се.{S} И он беше збуњен, управо у двоумици, не знајући да ли д 
д нове беде, рече Гојко, плашећи се.{S} И куд ме ђаво наведе да је дирам!</p> <p>— Није требало 
лушала... као Стојан, јамачно јесте.{S} И све због ње!...{S} И он још јаче осећа овоју безмоћно 
о и весело шеснаестогодишње девојче.{S} И село јој је у тим сновима изгледало друкчије, светлиј 
о као прикована по пола часа и више.{S} И сада, ево, стоји као опчарана и једнако обрће и посма 
 глас.</p> <p>Обоје се запрепастише.{S} И ако су непрестано о томе говорили и мислили, ипак им  
к њему, али пришавши близу, стадоше.{S} И они се зачудише необичну изгледу његову.</p> <p>Беше  
се залеће у мирну и безбрижну пилеж.{S} И Гојко, као са неким предосећајем, стаде се нервозно о 
гледај да те онај зликовац не опази.{S} И ја одох до куће; ко зна шта може бити!...{S} А немој  
 знам, дикане мој: тешки су то боли.{S} И ја сам ти тако нешто некад боловао, па ништа... прође 
исам.... то није било по мојој жељи.{S} И сама видим...</p> <p>— Добро, добро... убрза Гојко, о 
сам познао да јој није било по вољи.{S} И Стојан тако вели.{S} Па добро, што је седела кад јој  
змишљајући нимало ради чега то чини.{S} И сад одједном стаде јој наликовати овај тренутак на је 
људима, обузе га сад у великој мери.{S} И попа и учитељ згледаше се после његова одговора..{S}  
еме није јој се хтео никако јављати.{S} И то је, без сумње, Гојкова заслуга.{S} Па због Гојка ј 
сад је већ време да се почне радити.{S} И јесте ли видели како иде славно: половина већ знају д 
оји нам не да живети у миру и срећи.{S} И сама жудиш за миром...{S} Па хајдемо, хајдемо, голуби 
ало ко и сврну пажњу на тај догађај.{S} И младенци и часници — цела свадба — поседаше сви у јед 
а да га нешто снажно привлачи к њој.{S} И кад би имао мало више смелости, ко зна какве би се из 
лудећу, ако још дуже са њим поживим.{S} И сама се чудим како то одједном наиђе... одмах после в 
аше је ватреним, значајним погледом.{S} И она гледаше њега весело и безазлено, с једва приметни 
ко је само учтив, пријатан, скроман.{S} И баш може бити да сам га ономад рђаво разумела.{S} Чов 
рекавши да је иначе цео рад одличан.{S} И Гојко се много сплете са питањима из рачуна, али њему 
Овако је боље; дошао је као наручен.{S} И он притрча к вратима и отвори их. </p> <p>Веља уђе ћу 
очи, из којих вечито бије живи огањ.{S} И кад цело лице добије притворан скроман израз, ове жив 
југовнога снега што их је притискао.{S} И ако је дан, владаше велика тишина у целом селу; тек п 
 груди, него усвојити ту црну мисао.{S} И он осећа да се приближило, да је дошло време кад ће т 
p>— Истина јест, прихвати Веља живо.{S} И ја тако радим и многи, управо огромна већина.{S} Па ј 
на звезду, па га разгледаше пажљиво.{S} И опет она ни о чем другом не мисли: нема више ни бриге 
о конац око-прста, па за час готово.{S} И шта му сад не достаје?...{S} Сам вели да је потпуно з 
ао; и онако нисам никад среће видео.{S} И свака несрећа мора да се разбије о моју главу!...</p> 
о, некако... као да сам што изгубио.{S} И господин попа вели то исто.</p> <p>Влајко је добио пр 
атити! </p> <p>Сад се све променило.{S} И како то тако одједном?{S} Тек само налетеше облаци, н 
него са њим тамо амо, па цело јутро.{S} И шта су имали толико да говоре? — Лудорије!...{S} А ов 
ако у косо, некако необично, љутито.{S} И то јој паде тешко.{S} Отпусти децу кућама, па застаде 
ти покрети, осмех, ама баш све исто.{S} И његове прве речи беху скоро исте као и учитељеве.{S}  
 нестало би и свака смисла за живот.{S} И ко би <pb n="169" /> се опет могао врнути оној бесциљ 
 у по нечем подсети на њену младост.{S} И Гојко се чак расположио, па допуни разговор по неким  
ељ да ће сутра сви ђаци ићи у цркву.{S} И ви да се спремите да, идете са вашом децом.</p> <p>»Х 
са неколико учитеља, и сви је знају.{S} И Веља не одмиче од ње, и председник стајаше са њом кад 
а усне по кад што грчевито заиграју.{S} И она се, ваљада, пренела у прошлост, или се предала ка 
аше да могу јако утицати на девојку.{S} И одједном, усред тих сањарија, он се трже. »Шта је ово 
нице, мислиш сад ће да заишту лутку.{S} И гледа наивно, као да је мало у свету живела, па не зн 
к јасно испољила свака црта на њему.{S} И као да га сад тек добро познаје, и оно јој се чини та 
нарочиту пажњу на саопштења о брату.{S} И она је добивала од њега писма, у којима моли за помоћ 
грљени, приљубљени, опијени страшћу.{S} И на јачи звук мучно да би овога тренутка сврнули пажњу 
вол’те, говораше попа, идући уз њих.{S} И дечица треба да се одморе добро, дуг је пут, а и ви.{ 
ну школу, да јој помути задовољство?{S} И шта је то те се писар тако сплео, збунио?...</p> <p>П 
о може бити!{S} Зар би Бог допустио?{S} И зашто, зашто...{S} Шта хоће он... шта му то остаде не 
могао узети на одговор.{S} Али, ех...!« и он махну руком по ваздуху, увиђајући и сам да он ника 
м млада, лепа... ја морам бити срећна!« И пред њеним очима пролећу сјајне, дивне слике замишљен 
..{S} И шта оно вели: »Нашло се мртво!« И зашто баш сад мора, онако кришом, да му предаје онај  
у страшни?...{S} А како ли је њему?...« И он притискује браву... врата се крећу...</p> <p>...{S 
чке, поред усмене наредбе, да сутра...« и тако даље — стајаше написано на тој хартији.{S} Доле  
ример, Министар полиције...{S} Хехе...« И Гојко мрдну брком у страну, осећајући да је и ту прет 
 ко је срећнији од мене!{S} Хе, али...« И мисли његове одоше далеко, веома »далеко«...{S} Он по 
суровост.{S} Шта ћу, не могу друкчије.« И она склони своју дечицу за школу, рече им да се ту иг 
шљања.{S} Сад нека је, нек се прибере.« И он оде, звецкајући сабљом нарочито, нек чује она да о 
нешто почиње, мора бити...{S} Али шта?« И њега опет стадоше претресати некакве топле, пријатне  
ају?...{S} Аха, знам... то је од онога« и са тим сећањем на деветорицу ђака појавише се у њој с 
 »левизор« због мапе начинио »премедбу« и да му је капетан строго наредио да још летос мапу наб 
</p> <p>— Господине, капетан нам вели — и председник показа руком десно до себе, Гојко угледа к 
 она нарочито удари гласом на ову реч — и... да се слажемо...{S} Молим вас, опростите ми!« Она  
ма много журити.</p> <pb n="39" /> <p>— И не журим се.{S} Него гледам вас једнако, па баш дођох 
једва изговори ово мало речи. </p> <p>— И мени се свиди тај савет, одговори Веља.{S} Море, ви и 
ите плату за четири месеца!...</p> <p>— И ја ово не разумем, рече она, спремајући се да изиђе и 
!...{S} Ах, кад би то било!...</p> <p>— И што ја не бих могла сад умрети обичном смрћу?...{S} Е 
виђа резултат овога разговора.</p> <p>— И што ћу ви рећи, брате, јесу и ови удовци ђаволи, кад  
 се још снаге за терање ината.</p> <p>— И ово је, знам, ваше масло!...{S} Платићете!... рече он 
а, као да јој је мало ваздуха.</p> <p>— И ви баш хоћете... не гнушате се мене?... не презирете  
лајко, и повуче дим од цигаре.</p> <p>— И то је била женидба из љубави! рече Веља.</p> <p>— Ех, 
но и ухвати се руком за груди.</p> <p>— И ноћили су заједно... ту у соби, настави ћата, бирајућ 
и знаш? упита, зачуђен, Гојко.</p> <p>— И ја, знаш, стојао нодекана, на џаму, па ти после дође. 
 настаде објашњење и разговор.</p> <p>— И све ми се ових дана врзе једно по памети... никако да 
нарочит смисао при изговарању.</p> <p>— И ти си пошао к њима?</p> <p>— Нас двојица ћемо сад да  
ледајући замишљено, проговори:</p> <p>— И све ме зове к себи!...{S} Мало, па ми се опет јави и  
миљке, по седам за грош.{S} Даће ваљад’ и сад тако...</p> <p>— Ево ти грош, па купи и спреми.</ 
е.{S} Ја сам учествовао због друштва, а и због ручка, за који сам знао да ће се давати после пр 
вори да је отпуштен, јер је нагађала, а и познала је по Гојкову изразу лица.{S} А Гојко јој не  
р.{S} Љубица не скида очију са госта, а и он се, у разговору, почешће осврће на њу.{S} То је чо 
да каже.{S} Гојко је гледа не дишући, а и писар некако чудно гледа...{S} Шта ће сад?{S} О, муке 
смеја се Гојко гласно.{S} У Орловици, а и по осталим селима, још немају ни појма о хигијени.{S} 
ити рачуне са досадањим председником, а и да чује шта се говори о промени.{S} Председник га доч 
капетан затеже овде — јер сам уверен, а и чуо сам да сте миран човек... он опет застаде, очекуј 
г дана полицајац дође необично весео, а и Љубица изишла до степеница у дочек.{S} Знала је да јо 
 знајући да ће му то бити непријатно, а и она избегаваше сваки разговор, у ком би се морало пом 
треба да се одморе добро, дуг је пут, а и ви.{S} Па да се упознамо...{S} Ко зна кад ћете нам оп 
ним чичом, и не разбира за мене...{S} А и ја... тако исто.{S} То није кућа!...{S} О, ала се грд 
синко, и нама... помисли на нас...{S} А и њему, што?...{S} Све ће се то поправити.{S} Међу млад 
кад недељом, прихвати Љубица живо.{S} А и иначе, кад год имате времена...</p> <p>Влајко и Веља  
бегавајући ону заплетену туђу реч.{S} А и згодније му беше да се овако изрази: нека знају да је 
 /> <p>Изиђоше обоје, мало изненађени а и збуњени: у селу су посете врло ретке, па зато оне ваз 
ене руке.</p> <p>Ну Гојко нађе да треба и њему што рећи, да је незгодно ово дуго ћутање, па се  
он је ту једини узрок свему... он треба и да страда...{S} Ево и њега!...</p> <p>Чим се затвори  
та хартије.</p> <p>— Ено, ту је и тужба и акт Министров...{S} Све у парчета!...</p> <p>— Шта си 
з сокаке, осети само како му ветар шиба и фијуче поред ушију... </p> <p>Шта је ово... зашто он  
 гласом, из кога звони најжуднија молба и покорност, полушаптати, замуцкујући:</p> <p>— Па немо 
авесе; на дувару обешена цела гардероба и покривена чистим застирачем.{S} Чим уђе у собу, девој 
ињу да им је то дете једина мушка глава и свечар у кући...</p> <p>»Шта је то... шта хоће ове же 
јепи братићу...{S} Још ми бриде и глава и леђа, колико се испребијах, па да ми је ко гођ и њему 
Тако и болесник гледа у сну себе здрава и весела... трчи, јури некога или подиже огромне терете 
еру, и ако он у последње време и ручава и вечерава негде на другом месту.{S} Одједном шкрипнуше 
на том раду.{S} Реч му беше течна, жива и одушевљена још приличном дозом идеализма, <pb n="33"  
Али кад виде да га она сама увек позива и да се радује сваком његову доласку, он се умири, и св 
јој све лекареве наредбе односно лекова и неговања болесника, па, погледавши још једаред Гојка, 
, паса и деце која их дочекују, петлова и друге живине која се спрема за легало; све се то спој 
 то ти је ка да речеш моја, господинова и госпођина.{S} Нас смо троје ту... као...</p> <p>— Као 
и горко разочарање; да ће нестати снова и наступити оштра, сурова јава...{S} И она почиње осећа 
о се одједном сети својих ранијих снова и би му чудно како се то све редом испуњава баш онако,  
и мушких игара: ораха, крпигуза, лопова и много других!...{S} После наступа мучно и тешко школо 
та, али он полако, пипајући око плотова и спотичући се, дође до свога стана, који беше осветљен 
е на ред Драгутин.{S} Тада се заче прва и права ђачка љубав, која је трајала и свршила се исто  
обгрли га и стеже грчевито, дркћући сва и тресући се од узбуђења.{S} Глава јој се затури, очи с 
ц дана човек долази, и осим задовољства и пријатељства она не осети ништа друго пред њим.</p> < 
S} Она се приближи још више, погледа га и прошапта му неколико речи... па се одмаче и стаде га  
Гојков рачун, <pb n="42" /> престиже га и сама рече: истина, није углађен ни... дотеран, као шт 
, Љубица му се баци на груди, обгрли га и стеже грчевито, дркћући сва и тресући се од узбуђења. 
 нема у школи огледала!...{S} Отвори га и гледа како ради, па опет затвори и гледа.{S} Нарочито 
на миру, одговори Веља, не гледајући га и мислећи о нечем упорно.{S} Одједном стаде и као да се 
оне људе што су тамо засели, заплаши га и збуни.</p> <p>»Сад ћу да се сплетем... чим погледам у 
ћући целим телом све јаче.{S} Стојан га и не погледа, иначе би се јамачно уплашио <pb n="175" / 
рављајући на све друго...{S} Тако су га и сада заузеле земљорадничке задруге.{S} Непрестано је  
ти...{S} И она види да ће нестати свега и да ће после наступити црно и горко разочарање; да ће  
есе две шоље црне кафе, па седе уз њега и узе да се послужи.{S} Влајко је пљесну руком по рамен 
ка страдања своја.{S} Победио је и њега и њу, оборили су пред њим главу, али он ипак осећа неку 
и, кад стаде жива жена између ње и њега и с правом подиже руку на његово раме, а он, онај бесни 
да не оде прво ономе доле...{S} Он њега и држи.</p> <p>Гојко се поздрави, па оде журно.{S} Мисл 
нек ти је просто све од мене... и овога и онога света...</p> <p>Љубица, како стајаше испод Гојк 
ом сјају господства, у положају од кога и сам по мало зависи. </p> <pb n="41" /> <p>Деца изнеше 
ком гнезду не поврати се пређашња слога и срећа.{S} Влајко ретко кад и дође кући, а кад дође, и 
о, вечно... ћутати и сећати се срећнога и безазленог детињства...{S} Ћутати, ћутати, ћутати...  
 црвенећи.{S} Видело се да је због тога и зауставила Гојка, али није могла одмах да се обрне с  
амен, који је ваљада нарочито ради тога и намештен <pb n="118" /> уз брвна, ослања се леђима уз 
муж и домаћин...{S} Дочекаш добра друга и пријатеља, проведеш са њим слатко неколико часова у ш 
у полако добре стране свога новог друга и пријатеља.{S} Ова лепа вечерња шетња освежила их и ул 
сматра за толико проста и неотесана, да и не гледа у њему каквог конкурента пред Љубицом, али т 
 човека — вели нам господин капетан, да и ви имате некакве жалбе на пређашњега писара овога сре 
 и зашто?...{S} Јамачно оде ономе... да и њега пита, па после?... хм... после ће ме ваљда затво 
а добијем свега, да буде само мој... да и мене огреје сунце среће...{S} Јер доста се страдало,  
стра, па ваљда ће се наћи добра душа да и њој помогне...{S} Чуди се како је рђаво протумачила њ 
жаљење, прекор...{S} И опет рекао би да и његово дице вели: »Шта ћемо, кад нам је таква судбина 
 обузе је гнев. »Нека га... нек види да и ја нисам баш...« Она не доврши мисао: осети да јој па 
и дркће због својих недела...{S} Али да и он зна, да га одовуд гледају!...{S} О, онда би забора 
ај паметан разговор из кога се увери да и Гојко располаже добрим и не малим искуством у школско 
ам пред вече кренуо Вељи, ризикујући да и његова жена угледа масницу.{S} Овако је боље; дошао ј 
рно, а оно се осврће на другове, као да и оно тражи ко је то немиран.</p> <p>— Ха-ха-ха...{S} П 
 осети да ће сад заплакати...{S} Као да и Љубица то опази, па се најпре зачуди, а затим се опет 
еља се досети јаду, намршти се и као да и њега обузе лако дрктање, али се он прибра брзо и погл 
а огледам... не, не да огледам, него да и ја окренем овако, сасвим да окренем...{S} Што, гле са 
д? — За овога Гојка?...{S} Не, видиш да и он бежи од мене, отреса се као од отрова.{S} Право им 
ш онај исти врисак...{S} Тамо је ваљада и њена мати, па ће доћи и Стојан с мотиком...{S} А сусе 
, жив и непрестано је тражио рада, рада и мишљења.{S} Кад га каква нова ствар заинтересује, он  
ра децу, која ће бити предмет њена рада и старања.{S} Свако се приљубило уз оца или мајку, па н 
у, пружи руку на једну од ближих зграда и рече:</p> <p>— Ено је, ви’ш она... с високим оџаком.< 
нити, да је рођен само за то, да страда и трпи и да сваки има право причинити му страдање, само 
 децом?...</p> <p>— Јест, само сам тада и живео, више никад, одговори Гојко с неким болом, гото 
коња.{S} Како ли је изгледао Гојко тада и како му је дрктао глас, може се закључити по Стојану, 
 понекад тако бивало: после каквог једа и мука, наступи изненада нешто пријатно, рече она, глед 
им...</p> <p>Љубица раширила очи, гледа и не разуме шта ово он говори.{S} Она само посматра ово 
апора мисли.{S} А она га гледа... гледа и чуди се тој изненадној живости његовој, тим чудним пр 
још, или само тако да је гледа... гледа и ћути?...{S} Да се не уплаши!</p> <p>— Душице, не бој  
постигну, помоћи ће им слух...{S} Гледа и слуша, не дишући, само дркће, дркће и гледа...</p> <p 
о одмах у скитњу...</p> <p>Љубица гледа и отвара уста да нешто каже, али је стегло нешто у грлу 
сад ти за њом?...</p> <p>Гојко је гледа и само слуша онај звучни глас, који иде из самих груди, 
 сад не сећа ничега...{S} Само је гледа и чуди се тој необичној лепоти...</p> <p>— Врати се, хо 
неба...</p> <p>Гојко се трже... погледа и зачуди се откуд он сад у својој соби, седи на столици 
но.{S} Старац се стресе од тога погледа и измиче се журно испред ње...{S} Дође једно јутро и ст 
, па се мало измаче.</p> <p>Она погледа и одједном, као електрисана, рашири очи, а у њима засве 
му, као да се брише, па га опет погледа и насмеја се још јаче.{S} А Гојко, озбиљан и намрштен,  
ће до подне учинити још неколико, можда и већих; — она то зна.</p> <p>— Како се зовеш ти, мали, 
у зуби, нешто од зиме, а можда, а можда и са другога узрока...{S} Он погледа унезверена Гојка с 
 нерасположена због овог Гојка, а можда и због другог чега, не зна ни сама,.. јест има још нешт 
 У души јој беше и бола и срџбе и стида и гнушања страшнога, болесног, одвратног, које граничи  
исказати.{S} Па онда?...{S} О, та ваљда и Бог гледа са неба на сиротињу!...« Она се стресе од т 
може бити наћи стан и џабе, па зар онда и ви да ми не платите ништа?{S} Ја имам по закону право 
предмета!...{S} И још да му се сад дода и први разред, а учитељица иначе нема велики број ђака! 
она застаде.{S} Предахну од уморна хода и загледа се у даљину...{S} Осети да је обузима страх,  
 венаца дижу се ближе овамо сниска брда и хумови.{S} Под њима тече моја шумна Морава...</p> <p> 
Љубица, поред <pb n="120" /> свију чуда и страдања, дража и милија од свега на свету...{S} Само 
само гледаше, зачуђен, шта се то догађа и очекиваше нешто страшно...{S} Она се приближи још виш 
тим својим изразима, с којима се погађа и цењка за коже, шљиве и друго; а то се Љубици сад учин 
p>Љубица задрхта.{S} То јој је најмлађа и најмилија сестрица. </p> <p>— Боса!... узвикну она, п 
земљу неку вунену струку са својих леђа и седе на њу.{S} Тек тада, опази чобане, који га пажљив 
 њих бити премештен.{S} Он сам то увиђа и обузме га велики бол у срцу, кад помисли на такав рас 
n="120" /> свију чуда и страдања, дража и милија од свега на свету...{S} Само му сину та мисао  
е.{S} Ако они горе имају најмање образа и љубави према школи... не, макар не имали праве љубави 
еца се уплашише од њеног строгог израза и тона, па се свако укрутило, гледа је право у очи и не 
тили?...{S} Пера Илић, писар овог среза и платодавац учитељски...{S} Хм.. да... чујемо ми тамо  
тави.</p> <p>— Нека деце код мене... ја и онако радим само то.{S} Ви можда мислите... запе она, 
ају, што сав свет о њој говори... па ја и она — муж и жена!...{S} Разуме се већ: ја сам постао  
<pb n="61" /> <p>— Ама као да смо се ја и ви, господин учо, раније познавали... или смо се негд 
 вршљати, не бој се.{S} Печени смо и ја и он...{S} Него, знаш, причувај се... нешто је на тебе  
</p> <pb n="117" /> <p>— То ћемо већ ја и ти на само... видећемо.{S} А деде да видимо то са учи 
 тако.{S} Обезбеђен си ти од премештаја и отпуштања боље него и један од нас.{S} Ја ти јамчим д 
у беше милија од свега на свету, милија и дража... овако осрамоћена, убијена...{S} Само га једн 
ав рад.</p> <p>— Ваша је много светлија и веселија.</p> <p>— Јесте; хајдемо сад тамо.</p> <p>Из 
е послу.{S} Постајаше све расположенија и рад иђаше све боље и живље.{S} После пола часа пусти  
 забаци хартију у џеп, а Љубици изброја и даде колико је требало.{S} Све се то изврши неким пол 
p> <p>Кад изиђе Љубица из каљава сокака и ступи у пространо школско двориште, обузе је некаква  
еђаху, на једној клупи, неколико сељака и мало по даље, на високој столици, једно лепо одевено  
рочити звук, који се носи преко воћњака и кућа, продире кроз густе облаке прашине, што су се по 
ти за њу, сећати се појединих тренутака и, разуме се, то су најлепша сећања...{S} Ето, и ви се  
ушајући преклињања једног млађег човека и молбе да му се дете не узима у школу, јер то му је на 
вити да имаш кућу, да те овде неко чека и брине се о теби.{S} Само та судница проклета!... '</p 
 тако једнога тако рећи свога чиновника и подајника, а?...{S} Па кад се он сит начуди, а ти онд 
јих пријатеља, па задиркује председника и шали се са сељанима.{S} Ћата погледа масним очима Ђок 
 са посетама.{S} Скоро свакога празника и четвртка ручао је код Гојка.{S} Гојко се најпре изнен 
асмеја се, али они обоје гледаху Влајка и чекаху његов одговор.</p> <p>— Оженио сам се прошле з 
 зна...{S} А каква је то красна девојка и одлична учитељица.{S} Пре две године <pb n="51" /> св 
мајко моја!... мајко!... врисну девојка и приљуби се уз те слабе, изнурене груди, знајући да са 
да нешто узме, паде јој поглед на Гојка и она се одједном сва стресе, задркта и хтеде вриснути  
тпоче суђење.{S} Уведоше уплашена Гојка и ћата му стаде постављати питања.{S} Оптужују га за »о 
сам шта говори.{S} Доведоше два сведока и испиташе их.{S} Гојко виде да ту нема шале, па се при 
 преливаше у затвореножуту боју; висока и отегнута чела, дугих спљоштених образа, црножутих стр 
чеше се бунити, али их постепено ућутка и заглуши женска таштина.{S} Ипак осећаше неку пријатно 
 како се почињу враћати стари дани мука и страдања.{S} Али докле ће се вечно страдати?...</p> < 
ти! пружи она руку на опаженог несташка и гледаше га строгим јасним погледом.</p> <p>— Је л’ ја 
ругим миришљавим цвећем, па у њој љушка и успављује занесену, љубављу очарану душу...{S} Да, он 
кој наивности.</p> <p>— Ето вам га вала и за четвртке и за све празнике, и још да вам дам приде 
ва и права ђачка љубав, која је трајала и свршила се исто онако, као што се све сличне »ђачке б 
не беше ниједне цртице која би одбијала и изазивала нерасположење; напротив све му црте беху у  
на груди, пошто га је прво дуго обртала и посматрала; већ му је проучила и разгледала сваку шар 
 Ништа!...{S} И Љубица се нешто ућутала и уозбиљила... крије очи и не гледа никога.{S} Тек кад  
ри—пет дана: сто, столица, клупа, табла и т. д.{S} А сад је већ време да се почне радити.{S} И  
ма чита нека јака мисао, која га занела и која ће без сумње стајати у вези са давном, далеком п 
е, око иконе, стоје читави бокори зрела и зелена босиљка... мирис од њега простире се по свој ц 
јима су наизменце разасути потеси, села и шуме, и тако све до краја видокруга.{S} По потесима с 
м ја ништа друго не могу дати, осим зла и страдања.{S} Тако сам несрећна рођена!...{S} Бог ме ј 
вану!...{S} Та она је цео живот спојила и уплела са овим осећањем, и кад би нестало њега, неста 
 бризи; она би их све одједном изгрлила и ижљубила, тако јој постадоше блиски и драги ови мали  
аве хранитељке, јер она их је и хранила и појила, другог чега нису имали; она их је и неговала, 
 све те мисли, да се отресе тога бунила и да буде присебна.{S} То јој најзад пође за руком...</ 
савити гнездо, у коме бих душу одморила и познала праву срећу.{S} А ово... зар је ово гнездо!.. 
да се прибере.{S} Беше се веома уморила и узбудила.{S} Приђе к вратима и ослушну.{S} Чује се му 
 оздо из црна бездана вуче је нека сила и она не може да јој се одупре, она и не покушава да се 
ст од газде...{S} А ја сам тада скочила и пошла са њим по ноћи... закипела је у мени некаква ст 
хом ноге о под; види се радо би скочила и притрчала детету.{S} Ко зна шта би му урадила од срџб 
бртала и посматрала; већ му је проучила и разгледала сваку шару, запазила сваку особину, али јо 
биља!{S} Колико сам се ја онда уплашила и наједила, а он ништа...{S} Јамачно се још у себи смеј 
се и плачући.{S} У души јој беше и бола и срџбе и стида и гнушања страшнога, болесног, одвратно 
 у то време дојурише сокаком једна кола и зауставише се далеко од школских вратница.{S} Изиђе и 
цела свадба — поседаше сви у једна кола и одоше на ручак Љубичину оцу, а пред вече се сви врати 
љаном палицом...{S} Одједном је завитла и удари о крушкову грану, која се пресамитила преко пло 
ништи...{S} И једнако се само оно јавља и трепери у души, заклањајући собом све: и мисао, и суђ 
 на Гојкову децу: бар од њега сам живља и окретнија, а гле како су наша деца!...{S} Зар он са о 
ража.</p> <p>После два дана дођоше Веља и нови им сусед Влајко.{S} Беху пошли Вељиној школи, па 
штено.{S} О малом испиту дођоше им Веља и Аксо.{S} После дужега пропитивања нађоше, да је Љубиц 
ц, брате, па осиротео, одговори им Веља и насмеја се, али они обоје гледаху Влајка и чекаху њег 
датле, безобразна животињо! дрекну Веља и стаде се освртати да нађе своју батину.</p> <p>— Хоће 
о!...{S} Само да се чувамо од пријатеља и полиције!...{S} Знаш, нећемо се мешати ни са учитељим 
а Вељом стајаху неколико млађих учитеља и две девојке.</p> <p>— А, ево нам младожење, прекиде В 
м смрћу?...{S} Ето, један удар... капља и готово!{S} А Гојко се мучио много...{S} Уф!...{S} Гле 
бијала главу цео дан сељачким потребама и невољама.{S} Доста јој је што је ту уз њега.{S} И он  
орам ићи овамо, да се обавестим са вама и да се извиним...</p> <p>Љубица раширила очи, гледа и  
о прошће, сухе гране на понеким шљивама и иде, корача брзо и узбуђено, не мислећи ни о чем...</ 
здо, успављујући се најсјајнијим надама и најслађим сновима.{S} Још није могла веровати да је т 
о крави Зорки, њеној љубимици, о ружама и олеандеру које је донела из Београда, о неким суседим 
ет страдаш?... дочека је мати са сузама и зачуђеним погледом.</p> <p>Љубица само крену очима бе 
чарана је у свима својим претпоставкама и надама, које је сновала још у школској клупи.{S} Боже 
 се смеши у себи, смеши се, маше рукама и види како се баба Смиљка помолила на вратима и некоме 
мрави за врат, стаде се отресати рукама и нешто муцати.</p> <p>— Имам посла... овај...{S} Веља! 
а... ево!...{S} И писар, дркћући рукама и тресући вилицама, стаде вадити из џепа неку малу кути 
како се тресе кутица у писаревим рукама и како се он мучи да је отвори.{S} Дође јој то врло сме 
мени!... и она покри лице врелим рукама и горко зајеца...</p> <p>— Знам... знам... све знам!... 
а, поправљајући разбарушену косу рукама и гледајући болно, очајно, као да је овога часа сахрани 
о одговараше његовим најтајнијим жељама и помислима...{S} Дуго је времена прошло тако.{S} Смркл 
дан вођаху разговори о љубавним аферама и ноћним шетњама.{S} На овим дугим лепим данима окупљаш 
а; кад пусти децу кући, она остане сама и плаче на свом сточићу по читав час, или хода немирно  
, кад се млада снага носила са недаћама и борила се живо, одважно, са самопрегоревањем...</p> < 
рисуство, он се опет окрете учитељицама и стаде их нешто задиркивати.{S} Гојко то опази, па чим 
е са лишћа и кровова у ситним капљицама и навлачи на људе онај тешки сумор и зловољу, од кога с 
 са новом сеоском постељом — шареницама и губером; сто, једна плетена столица, ковчег са рубина 
аслуша даље, но окрете право вратницама и отворивши их уђе у школско двориште.</p> <p>Пред школ 
бог тога што... није због школе.{S} Има и богослова који рђаво певају.</p> <p>— Има, доиста има 
<p>— Да узме ваших девет ђака... да има и он први разред.{S} Хајдемо у школу, да вам саопштим.{ 
з коју продире светлост, ну осим ње има и једно окно, исечено у брвну, а ни брвна не беху добро 
езгодна је та вечита борба са кметовима и одбором...{S} И деца хоће човека лако да наљуте, али  
писмима извештавала о стоци, о суседима и вршњакињама, а сад се ограничила само на кратка извеш 
к, а бркови танки жућкасти; по образима и бради израсле ретке жућкасте длаке, које се не опажај 
ким, застајала пред златарским излозима и остајала тако као прикована по пола часа и више.{S} И 
не тражи смисла, ни логике у догађајима и жељама, код ње је све то некако проткано нејасним осе 
блаженство од умнога додира са анђелима и светитељима...{S} И она осећаше бескрајну, неизмерну  
а је да наш човек и друг лута по селима и тражи часнике, а другови су му ту пред очима...{S} Он 
зборити, ко је може прекинути у мислима и тргнути из заноса!{S} Баш не може да нађе ниједну мис 
бавили у Београду.{S} Он слеже раменима и поче уписивати децу у први разред, »Да се трпи!... ре 
оше ступити у разговор.{S} Седе са њима и учитељка, пошто их послужи, а то је врло отресита и р 
тици.{S} Заговарао их, шалио се са њима и, знајући о чем мајке одраслих кћери најрадије говоре, 
челима, са лицима онакаженим страдањима и патњом; и ви, јадници, што изгубисте образ и поштење, 
 рече јој сестра, гледајући по стварима и намештају, распоређеном по соби.</p> <p>— Хајдемо у д 
ју ћелицу и угушује бол тешким уздасима и врелим сузама...{S} О, још да није тих суза!...</p> < 
како се баба Смиљка помолила на вратима и некоме такође маше руком...{S} Можда је то њему, али  
 као наручен.{S} И он притрча к вратима и отвори их. </p> <p>Веља уђе ћутећи, осврте се по соби 
 уморила и узбудила.{S} Приђе к вратима и ослушну.{S} Чује се мушки глас, па одмах за њим детињ 
еколико пута дневно, помаже је саветима и напослетку поче да држи предавања њеној деци.{S} Ради 
е сухе коштуњаве руке са оштрим ноктима и забодоше се дубоко у месо...{S} Разлеже се врисак по  
ого... па се одједном издиже на прстима и погледа на прозор.{S} Ништа... мати јој се сагла, неш 
ло боли...</p> <p>Гојко затресе плећима и изиђе из собе, не рекавши никоме ни речи.{S} Стојан с 
не гледајући никога, па се обрте ђацима и стаде прегледати њихове радове, као да никога другог  
Љубица мислити.{S} Тешко је нерадницима и онима који би хтели само да заповедају, а мени, што?. 
сто.{S} Учитељ се рукова са одборницима и таман да се измакне, а председник му сврну пажњу на ј 
апред, вуци се као змија међу бурумцима и зеленим перјем кукурузним... још, још...{S} Даље се н 
ности, она се смеши тим слатким санцима и у исто време чује како јој се другови громко и весело 
«.{S} Затим се окрете својим несташцима и строгим тоном врати их на своја места.{S} Деца се упл 
дечко подвикну за њим, пратећи га очима и веселим погледом, док не замаче за врљике, па онда до 
<p>Гојко се мало ушепртљио, звера очима и гледа прекорно Вељу, држећи да је он крив овако незго 
јући још унапред шта ће радити са очима и рукама.{S} Већ са очима је лакше... криће их, али рук 
екињавом косом брада; он затрепта очима и одједном рукну у плач.</p> <p>— Десет година сам овде 
вет, он се унезвери, стаде врдати очима и окретати лице од ње.</p> <p>— Како хоћеш... како год  
Она се стресе, читајући у његовим очима и дивљу одлучност и ту кобну слутњу...</p> <p>— Не, не. 
дајући је живо, севајући ватреним очима и говорећи брзо, узбуђено: у другој гимназији разболи м 
нику, који гледаше тупо, укоченим очима и дисаше тешко.</p> <pb n="181" /> <p>— Чудна грозница! 
 широко отвореним, великим, црним очима и она се упи, загледа се у Гојка, примаче му се још бли 
оште...{S} Шкргутну зубима, севну очима и дохвати се обема рукама за главу, па као махнита стад 
d> <p>Пала влада! захори се по варошима и паланкама, па лагано дође одјек тога гласа и у села.{ 
а учитељица, која је дошла пре три дана и упознала се са главним околностима, саопшти Гојку да  
Да се само побегне од тих страшних дана и још страшнијих ноћи, кад се само гомилају мисли за ми 
младића.</p> <p>Стојану заигра обријана и обрасла кратком чекињавом косом брада; он затрепта оч 
нако необучен, у школу, разбуди Стојана и посла га за коња.{S} Како ли је изгледао Гојко тада и 
ише.{S} И сада, ево, стоји као опчарана и једнако обрће и посматра часовник зажареним очима.{S} 
аст, детињи осмех пређе јој преко усана и она баци поглед на Гојка, онако у косо, не осврћући г 
ом десно до себе, Гојко угледа капетана и би му мало слободније, зна човека — вели нам господин 
а најпре заплашена па по том ослобођена и раскалашна сеоска деца...{S} И кметови са вечним нема 
S} У прво време и Љубица стаде зачуђена и посматраше како се вије и таласа велико дечје коло, а 
ак и онда, ако ја постанем узорита жена и учитељица?!...{S} Хоће, хоће... знам... друштво не пр 
} У ходнику и дворишту пуно људи и жена и свако држи за руку по једног малишана.{S} Председник  
е он пробуди.{S} Седи тако, сва блажена и занесена у срећи својој, па претура преко главе после 
; брада му обријана, необично развијена и истурена напред.{S} Цело му је држање одсечно, а на њ 
а не зна ништа...{S} Иде тако замишљена и смешка се задовољно, детињски...</p> <pb n="206" /> < 
аја скандалу, па дохвати жену за рамена и изгура је напоље.{S} Срећом, Стојан се раније уклони  
окаже пред људима.{S} Нека, има времена и за то, кад она остане сама са својим малишанима.{S} А 
аљда, покварити друштво.{S} Има времена и за одмор.</p> <p>Гојко, онако суморан, наређује Стоја 
очи управљене на себе, застаде, збуњена и преплашена, па као да се премишља куда ће сад...</p>  
а из њега веје тако нежна, тако ватрена и жива љубавна чежња!...{S} Не, не, није могућно да је  
јена, Љубица.{S} Иђаше полако, погурена и оборене главе, као болесник, коме се још није снага п 
 у своје прљаво сопче, у коме беше сена и ђубрета довољно.{S} Он и Стојан слагаху се добро, а п 
оја сад беше лепо проветрена, почишћена и намештена.{S} Она седе уморно и уздахну, као да је до 
 би време поласку, Љубица дође, обучена и накићена свима својим драгоценим адиђарима.{S} Гојко  
, то су она два ока, што их само он зна и нико други...{S} Гле и лице се види, ено оне огреботи 
да, а ми ’вако... крпигуза, јарца, вина и тако...</p> <p>— Је ли вас учио пређашњи господин кој 
 дође: тек одједном је подузе хладовина и учини јој се да нема смисла сад то почињати.{S} Рећи  
ово је, без сумње, твоја драга половина и глава куће, настави он, рукујући се са Љубицом, — јер 
.{S} Ти си ми једина срећа моја, једина и прва љубав... узвикну она, грлећи га.</p> <p>При посл 
на.{S} Председник прво уписа свога сина и једног синовца, један одборник уписа своје дете и зат 
 много: ја сам ти једна пука простачина и не знам ти за политику баш ни мало.{S} Ја, братићу мо 
му са лица не силажаше она љута горчина и бол, што тече из самог срца. — Он јој вели да ради св 
ила и она не може да јој се одупре, она и не покушава да се врати, јер осећа да то не може бити 
ства, кад беху само њих двоје деце, она и брат, па лежаху овако исто уз мајку, под старим, искр 
асвим обични доста смели изрази.{S} Она и сама добациваше Пери двосмислене одговоре, разуме се  
...{S} Ааај-ах-ах-ах-ах!... зајаука она и стаде се претурати по кревету.</p> <p>Гојко отрча, он 
<p>— Јесте ли одавно учитељ? запита она и погледа га некако ђаволасто жмиркајући.{S} Он смотри  
не?... не презирете ме?... прошапта она и покуша да развуче усне у осмех, али се оне искривише  
на...{S} Ах, шта ја све око ње, кад она и не мисли на мене; то сам баш добро видео...{S} Како м 
о, мрштећи се.</p> <p>— А!... отеже она и оде у собу.</p> <p>Кад се распреми од пута, врати се  
Е онда до виђења.{S} Лаку ноћ! рече она и климну главом кокетно, па се обрте и уђе кроз вратниц 
мо се домишљати од сваке руке, рече она и зацену се од смеха.</p> <p>Гојка обузе пријатна топли 
ете добру музику на предавању, рече она и диже се са клупе.{S} Ух, мрачно, незгодно!...{S} У та 
це њене, остале учитељице.{S} Опази она и неколико познатих јој девојачких лица; то су јој друг 
 ћутања, или је ту нешто друго, што она и од саме себе крије.</p> <p>Писар се поздрави са њом в 
не умете да се браните, одговори му она и зацену се од смеха, сећајући се јучерањег призора: ка 
учити?...{S} Доста је било! узвикну она и погледа мајку, која брижно прелеташе погледом преко з 
љ!... говори, не мучи ме!... врисну она и пође према њему.</p> <pb n="195" /> <p>— Па знаш како 
 Гојка, који корачаше поред ње, суморна и брижна лица, машући по неки пут руком, као да се бран 
рицањем, како то може само њена страсна и плаховита природа...{S} Она први пут осети у себи ово 
за час наредити.</p> <p>Љубица израчуна и написа признанину, па му показа:</p> <p>— Да ли ће би 
 плаховито, грцаше од некаквог необична и јака узбуђења, а он, блед од потреса, дркташе целим т 
Зар сам вам још непрестано тако страшна и одвратна, те ме вечито избегавате?</p> <p>Гојко се ун 
да се одморим и сама од оног сиротовања и гле!...{S} Зар то може бити!{S} Зар би Бог допустио?{ 
е и истине!...{S} Докле ће ова страдања и муке?...{S} Боже, има ли те!«... узвикује јадник очај 
љству и одмори се од оноликога страдања и патњи, што их претури за годину дана...{S} Он никада  
же ону руку, која му је толико страдања и мука причинила.{S} Само не могаше ништа проговорити:  
 тим покретом заклања од свију страдања и недаћа, што су је опколиле.</p> <p>— Јаднице!... јадн 
онуди да седне.</p> <p>Стотинама питања и прекора управи она оцу, говорећи и питајући брзо, не  
ивно! узвикну Љубица после дужег ћутања и посматрања. — Овде треба често да излазимо са децом.< 
ћете шљива? рече она после дугог ћутања и гледања, па му пружи из руке неколико комада.</p> <p> 
та где сами сељани моле за нова одељења и сами радо доводе децу у школу, то сам слушала.{S} Па  
 на то у забуни, па само ускочи на коња и оде.</p> <p>Гојку опет засија радост на лицу.{S} Сети 
укама уплашено.</p> <p>Гојко ободе коња и кад пролете кроз вратнице и отиште се низ сокаке, осе 
ке омладине.{S} Али свему има краја, па и овој погодби.{S} Наредише да учитељица прима дванаест 
 јој трнци кроз цело тело...{S} Гле, па и лице говори!... мртво, мртво лице, а говори!...{S} Је 
то су тако мале, тако ништавне жеље, па и то се не да!«...</p> <p>И опет се преда раду грознича 
ћу.{S} Зрикавци отпочели свој посао, па и цела околина бруји од њихове монотоне песме, која уле 
n="192" /> <p>Проскитао си се много, па и не долазиш кући на ручак, рече она, хватајући га за р 
ећ престао чудити.{S} Гледа је само, па и он почне уздисати и навуче му се жалост на срце, а у  
вазда побеђивала Стојанова речитост, па и сад он немаде шта одговорити, знајући у напред да ће  
сама везује своју судбину за његову, па и он развуче уста у широк весео смех.{S} Погледа је и б 
узбуђени осећаји сада све увећавају, па и то љубавно гукање...{S} Гле, љубе се... чује се јасно 
ета. — Ево и твоје тужбе, ево гле... па и њу сву иситни на парчад, баци те комадиће на под, па  
} О чему год хоћеш, све те разуме... па и сам да се поучиш чему.{S} А ни ми вам нисмо баш тако  
ако...«</p> <p>»Рекоше да је много лепа и млада...{S} Сад право из школе помисли он и подиже на 
 обузе га сад у великој мери.{S} И попа и учитељ згледаше се после његова одговора..{S} Учини и 
стадоше ређати поруке од мајке, сестара и дође говор на брата.</p> <p>— Мика пише, често пише.. 
ојко виде да ту нема шале, па се прибра и стаде се бранити, али му то не поможе.{S} Чак не помо 
срце, она хтеде вриснути, али се прибра и опет провири...</p> <p>Њих двоје седе на столицама је 
>Гојко испи, па одмах виде да се и Пера и Љубица нешто смеше и гледају њега.{S} Баш ће бити да  
 рече он за њом, прихватајући се шешира и гледајући кроз сутон необичну силуету, која се удаљав 
уплашили од нашег ономадашњег разговора и да сте се саветовали са колегама шта да радите.{S} Он 
ајући у напред да ће соба бити све гора и све нечистија, ако се он сам не прихвати метле.{S} Ал 
сницу, разгледа потписе разних ревизора и кад наиђе на по неку слабу оцену, намршти се и превуч 
иском...</p> <p>Гојко побеже од прозора и више не приђе тамо.{S} Чим би чуо врисак, он би бежао 
јасно чита пређашњи израз тешкога умора и горкога страдања...{S} Он стајаше, не могући ни речи  
столицу, па уздахну као од велика умора и превуче шаку преко ознојенога чела.</p> <p>— Ви... ви 
де девојке.</p> <p>Снаша Смиљка, бистра и паметна жена, одмах опази да у говору Љубичину има не 
осто онако, боји га се као човека оштра и озбиљна, боји се оних неколико часова, што ће их мора 
..</p> <p>Она се изненади од тога гласа и стаде насред собе, да чује боље, али се баш тада отво 
анкама, па лагано дође одјек тога гласа и у села.{S} Часништво орловичке општине дало се на пос 
ласови стоке која се враћа с паше, паса и деце која их дочекују, петлова и друге живине која се 
па некакву црну високу кутију од украса и отури је од себе са одвратношћу.{S} Затим се пружи по 
дједном обави своју руку око њена стаса и приђе јој тако близу, да се нису могли гледати у лице 
стајала тако као прикована по пола часа и више.{S} И сада, ево, стоји као опчарана и једнако об 
е нема друге школе ближе од четири часа и... <pb n="174" /> наравно, где не долази често полици 
свету ствар...{S} Па лепо, сети се Хуса и других.{S} А ми ћемо већ њему... не бригај ти, чекај  
говора..{S} Учини им се веома чудновата и необична оволика збуњеност код одрасла човека.{S} И Љ 
осаве, пожури са оним завођењем наплата и расхода, па да сведемо рачун.{S} Не сме се дуље чекат 
S} Чим се отворише <pb n="115" /> врата и на њима се појави писарка, он шмугну у свој разред, п 
а за Гојком се затворише апсанска врата и зарђала реза шкрипну оштро...</p> <p>Гојко се осврташ 
гедија!...</p> <p>Љубица изиђе на врата и стаде, не видећи ништа око себе.{S} Беше страшно погл 
тре поруке за Љубицу, па стане на врата и слуша хоће ли чича онако исто оштро изговорити, како  
ким вратницама.{S} Она провири на врата и таман да викне Стојана, а пред њу стаде Веља учитељ,  
? викну Гојко и одмах спази једна врата и јурну тамо.{S} За то време чини му се да чује дете гд 
, али се баш тада отворише спољна врата и Влајко викну гласно:</p> <p>— Ко је то?...</p> <p>Гој 
рагу, па кад не чу ништа, закључа врата и оде у собу.</p> <p>Гојко брзо притрча прозору...{S} В 
рату и љуби...{S} Жена јурну кроз врата и ступајући на прстима, с подигнутим рукама, иђаше као  
 фамулуса како стоји с мотиком уз врата и гледа у кујну...{S} Што ће му мотика?...{S} Ах, јест. 
д опази да је Љубица сама, остави врата и приђе јој слободно.</p> <p>Љубица поведе очима, чим с 
давно чекају, рече она, па отвори врата и изиђе.{S} Гојко се пожури за њом, вичући:</p> <pb n=" 
{S} Ха, чекај, рече он, па отвори врата и викну Стојана.{S} Кад се старац помоли <pb n="110" /> 
оре, ти си болесна? отвори за њом врата и провири у собу ова жена, гледајући је са оним простос 
заслужимо.</p> <p>Она му паде око врата и горко заплака.</p> <p>Гојко стајаше пренеражен, као д 
ead> <p>У судници седе председник, ћата и тројица одборника, па нешто веома живо и поверљиво пр 
воришту обузе...{S} Она дође до кревета и седе, тешко уздахнувши.</p> <p>— Где си ти, море, до  
гледа то мило јој лице, скочи с кревета и обисну мајци око врата.</p> <p>— Зар још ниси устајал 
Гојко устаде, ћутећи, прође поред кмета и оде у школу.{S} Беше јака помрчина, не види се ништа, 
пошто их послужи, а то је врло отресита и разговорна жена.{S} Отвори се читава дебата, те чак и 
pb n="68" /> <p>— Носи.{S} Нека прочита и нек се потпише да јој је саопштена наредба.</p> <p>Ка 
а и она се одједном сва стресе, задркта и хтеде вриснути од страха...{S} Приђе му још ближе...{ 
а се мучите...{S} Глас му веома задркта и он застаде, па као да прогута нешто што му дође уз гр 
бица гледаше зачуђено у гомилу банкнота и стаде их купити и слагати једну на другу. .</p> <p>Го 
ашно; и све јој се чини да ту има доста и пријатнога...{S} Али за сад она је узбуђена јако и ра 
а.{S} Он га чак сматра за толико проста и неотесана, да и не гледа у њему каквог конкурента пре 
сао ове изненадне страхоте, отвори уста и проговори брзо:</p> <p>— Добро... учинићу, не бригај. 
црвене као рак, па одједном отвори уста и каза јасно оно, што до сад није смео отворено рећи:</ 
ој деца почињу бивати све више утегнута и повучена, нестаје са њихових лица оне обичне дечје жи 
е био веома расположен, одједном заћута и не проговори ни с Влајком ни с Љубицом ни речи.{S} Те 
ту, каза им како се зову њихова седишта и таман поче да им казује како се улази у школу, како с 
даде коње Стојану, не питајући га ништа и не гледајући га.{S} Приђе опрезно к прозору и послуша 
ажљиво сваки покрет, не осећајући ништа и не мислећи ни о чем.{S} Згурила се, савила се у клупч 
ђе изласку.{S} Гојко истрча из дворишта и стаде пред вратницама...{S} Беше сав у јакој ватри, ј 
ске вратнице, прође брзо преко дворишта и уђе у ходник.{S} Стаде да се прибере.{S} Беше се веом 
отрби и босоноги малишани, његова браћа и сестре, поискачу испод прљавих, <pb n="64" /> поцепан 
м учитељском гнезду: не сија више срећа и задовољство на домаћичину лицу, не чује се љубавни ша 
а средином, само да се згреје.{S} Осећа и глад, глад у желуцу, али зна да не би могао ништа у у 
ма.{S} Ћата погледа масним очима Ђокића и спрема се за дворбу.</p> <p>— Гледај, бре, немој да о 
 по дрвећу и зградама, цеди се са лишћа и кровова у ситним капљицама и навлачи на људе онај теш 
оше под крушку, где је опало мало лишћа и остала која зелена крушка...{S} Опружише вратове, дун 
 око себе унезверено, дркћући од страха и узбуђења.{S} Ноге му упадаху у нешто меко, ситно, он  
а сад сасвим други.{S} Нестало и страха и зебње, и она се већ почиње чудити чега се то до сад п 
 у страну, те са ње лелуја сенка осмеха и још јаче истиче онај јединствени израз на окамењеном, 
то се слевају с камења, а сутон се њиха и навлачи све више, успављујући брижну главу пријатним  
де рећи. — Имам да примим за два месеца и још сам мислила да узмем унапред и за овај, а они не  
} О, сваки јој тај отровни звук просеца и прожиже живо срце, сваки јој чупа из срца делић по де 
а се поживи на миру!...</p> <p>А Љубица и Влајко друкчије мишљаху...{S} Како који дан, они пост 
ека!</p> <p>— Твоја!... прошапта Љубица и уздахну горко, извијајући се полагано из његових руку 
џака.{S} Ову оџаклију заузела је Љубица и већ уредила у њој свој скромни намештај: ногаре са но 
S} Хвала вам и на посети... запе Љубица и погледа га са неприметним осмехом.</p> <p>Гојко се са 
емо наћи пут за вашу школу, рече Љубица и стаде.</p> <p>Веља им објасни куда ће проћи, па се по 
го пред њим.</p> <p>Али у колико Љубица и писар постајаху интимнији, у толико се Гојко све више 
оро походити и врати се. </p> <p>Љубица и Гојко продужише пут ћутећи.{S} Беше им незгодно наста 
волите мени, у наш дом...</p> <p>Љубица и Гојко изјавише жељу да слушају даље рад, па по свршет 
ом бескрајном вечношћу...</p> <p>Љубица и Гојко стајаху неми, зачуђени пред овим ретким призоро 
 запе и одједном прекиде.</p> <p>Љубица и писар тако исто изгрдише чичу, па поседаше за сто, ко 
теља зинуше од чуда, пребледеше обојица и опет се згледаше.{S} Веља се први прибра, намршти се  
<p>Лекар се загледа у црте Гојкова лица и опазивши неке оштре неправилности, намршти се...</p>  
едовечан човек, шиљате браде, суха лица и опале косе, као да је скоро лежао врућицу.</p> <p>— П 
н, страшан као звер, искривљених вилица и разрогачених крвавих очију...{S} Беспомоћно детињско  
бу.</p> <p>— Море, паметна си ти женица и красна домаћица, само те то не држи за дуго, него наи 
ачити...{S} Тресла га је права грозница и све га нешто вуче да легне, — глава му тешка... вуче  
е јаснији и одређенији — беху то звонца и прапорци на коњима.{S} Мало затим дојурише у бесној т 
ло греје, срце у грудима тако живо куца и све, све је удешено за лепо пријатно живљење!...{S} З 
ајка; срце јој јаче, много живље закуца и она се сама некако збуни, занесе... а пред очима јој  
е, братићу, сила је влас’!... рече чича и некако лукаво засветли очима.</p> <p>Гојко се насмеши 
 и за мене, нека зна... што? викну чича и погледа Вељу, који се спремаше да га заустави.</p> <p 
реко главе!...</p> <p>Љубица се склупча и ућута док јој заспа уморна мати.{S} Лежећи уз њене то 
да се она окреће вратима.{S} Он притрча и узе је за раме. — Треба се договорити...{S} Данас-сут 
 сенке!...{S} Овамо је живот, где кључа и кипи врела крв...{S} Овамо, да се живи!... да се живи 
његове »послове.« Жена је зато да слуша и ради, а муж је господар; он може што хоће... па по не 
...{S} Јак потрес... а он је доста слаб и иначе.</p> <p>Лекар се загледа у црте Гојкова лица и  
 из оних јасних плавих очију сија љубав и доброта...{S} Така му је нарав.{S} Ако ће; то и долик 
Милицом, на вратима се појавише Богосав и Влајко.{S} Како се опремио!{S} На њему је сеоско одел 
 то, и у души му још јаче закипе и гнев и злоба <pb n="107" /> на себе сама...{S} Што се такав  
године.{S} Он је био вазда озбиљан, жив и непрестано је тражио рада, рада и мишљења.{S} Кад га  
ду; свиде јој се и овај позив Велимиров и ова лепа шетња преко равна пожњевена поља. »Шта они г 
сад лези, а ја ћу да понесем твој белег и један динар, па да видиш, као руком!...{S} Нема ’наке 
 заједно страдамо...{S} Можда ће се Бог и нама окренути... кад заслужимо.</p> <p>Она му паде ок 
аво из школске клупе, испод родитељског и школског туторства, одједном постајеш господин, који  
..{S} И кад он доврши свој дуги монолог и стаде брисати руком лице, она му опет узе једну руку  
ми ово дете да ме надгледа овако старог и да ме што послуша, а сад га опет тражите.{S} Не греши 
ашња слога и срећа.{S} Влајко ретко кад и дође кући, а кад дође, и то само у вече, закључа се у 
ову реч.</p> <p>— О, господине... никад и не сањам...</p> <pb n="128" /> <p>— Добро, добро... в 
стоји иза њега, па одједном прекиде рад и приђе јој, гледајући преда се збуњено, али му још у о 
бар; свима је у вољи.</p> <p>— Ето, сад и ми почели да распитујемо за политику, рече Љубица, см 
бицу презриво, добаци јој:</p> <p>— Сад и сами јамачно увиђате, да сам имао права бринути се о  
омоћи брата, оца, све... али су јој сад и они далеки.{S} Сад има нешто прече, ближе... ово сјај 
ико си ти нама дао пре, толико ћемо сад и ми вама.</p> <p>— Е, не можемо тако.{S} Ми смо владал 
та сам и ја патио, па да гледам једаред и њено страдање.</p> <p>— А ти, чини ми се, не виде пис 
И то им учини по вољи: узе други разред и поче познавање природе.{S} Предавао је врло лепо, лак 
је снага повратила.{S} Чим уђе у разред и виде шта су деца радила за време њеног одсуствовања,  
е, ужас... али ипак она се креће напред и улази у школу.</p> <p>Кад отпоче рад, прибра се мало  
 тога невидљивог саветника, хоће напред и све напред, и ако у дубини душе осећа неко хладно веј 
види и не осећа ништа, само јури напред и понекад се намршти од нове навале мисли...</p> <p>Кад 
.{S} Он развлачи и отеже, ужива унапред и предвиђа резултат овога разговора.</p> <p>— И што ћу  
сеца и још сам мислила да узмем унапред и за овај, а они не даду...{S} Па сам хтела вас молити  
тор око њега, он се губи, пропада некуд и не види ништа...{S} И опет иде улицом, говорећи гласн 
ну кроз прозор, а у осталом можда никуд и не гледа...{S} Занела се тако, па се само смеши, а оч 
олико се испребијах, па да ми је ко гођ и њему да што учини.</p> <p>— Е не бригај.{S} Ако то из 
тност према свему, гнушала се сама себе и свега...{S} После, кад се довољно настрадала, постаде 
Ево га унутра у кући.{S} Звера око себе и види насред куће пламен, велики, светао, топал.{S} Ћу 
Пандур махну главом, осврте се око себе и погледа на прозор.{S} Беше мрак.{S} Таман оп <pb n="1 
спод прозора, погледа сумануто око себе и очи му застадоше на неком човеку, који се лукаво иза  
оји беше у дубоку заносу, изиђе из собе и оде.</p> <p>Љубица опет остаде сама са болесником.</p 
у Љубица из свега гласа, излете из собе и стаде трчати по дворишту.</p> <p>Стојан утрча у собу, 
ива!...{S} Он стаде, окрете се око собе и одједном осети како се пењу ваљци уз грло, осети да ћ 
> <p>Поглед на пријатан дим вреле чорбе и ово весело женино цвркутање развесели га.{S} Одмах ст 
чући.{S} У души јој беше и бола и срџбе и стида и гнушања страшнога, болесног, одвратног, које  
а, гле, корача одважно, подигнуте главе и на лицу јој игра руменило, <pb n="152" /> као да неко 
</p> <p>А Гојко само иде, погнуте главе и намрштена чела, не осврћући се на заједања.</p> <p>Др 
ћуташе обе, и мати и кћи, оборише главе и предадоше се тешким мислима.{S} Једна се чуди новом н 
p> <p>— Чекај, рече он, не дижући главе и не слушајући одговор Стојанов.{S} Извади из стола дел 
ри према сунцу и прелива се од пепељаве и беличасте у љубичасту боју...{S} Деца носе започете к 
е, каже цео свет, а баба Мара има траве и за то, рекла ми је... разговарали смо ми.{S} Него ти  
вала, али се уверила да су наде варљиве и узалудне.{S} Променила се много.{S} Једва би је ко мо 
којима се погађа и цењка за коже, шљиве и друго; а то се Љубици сад учини веома грубо и сурово, 
 њега, па, стаде разгледати зреле шљиве и бирати једну по једну.{S} Стојан уђе у школу блед, зб 
опет моју господу слушам ка неке богове и сваки им, што ће рећи, довлет чиним.{S} Ми се слажемо 
рстић у нос, па гледа зачуђено ове нове и необичне за њега призоре.{S} Љубици се учини да се ов 
 уз топлу пећ, наслони главу на дланове и остаде тако као укочен до мрклога мрака; нити куд пог 
лед, разрогачених очију од страха, ноге и руке му дркћу, а на лицу му се, поред преплашености,  
Зашто поврвеше из душе читава јата наде и заносних снова?...{S} Зашто јој се пронесе у памети о 
као да је овога часа сахранила све наде и снове своје, као да је сад тек изгубила младост и све 
јану, који онако испод покривача испаде и прескочи све степенице иа вратима, па као муња одјури 
о се одвојише усне са брковима од браде и он брзо, на пречац, повуче у себе ваздуха... затвори  
 мало од оне првашње збиље, па се стаде и она упуштати у разговор, који је водио само циљу.</p> 
слећи о нечем упорно.{S} Одједном стаде и као да се нечем домислио, узвикну:</p> <p>— Ха, чекај 
два креће.{S} На последњем камену стаде и погледа пред собом тупо, несвесно, као што гледа боле 
/> поздрав једва климну главом; застаде и саслуша Гојка, који му се представи, па као прави ген 
и ону другу кутију, па одједном застаде и отвори је.{S} Из црнога плиша, чиме је обложена кутиј 
лици.{S} Она се диже са кревета, устаде и угледа пред собом Драгутина, једног лепушкастог ђака  
p>»Шта је ово?... има ли у свету правде и истине!...{S} Докле ће ова страдања и муке?...{S} Бож 
ешто веома необично, нешто што се нигде и никад не догађа:{S} Гојко у три разреда има преко два 
 из све снаге..{S} Он се поведе, поведе и сроза се у прашину, а она протрча кроз вратнице и одм 
.</p> <p>— Кад не би требало да се једе и живи, одговори она смешећи се.{S} Али треба зарађиват 
ве...</p> <p>Љубица се стресе, пребледе и дохвати се руком за врата.{S} Она је и заборавила да  
то за другога...</p> <p>Љубица пребледе и готово се уплаши.{S} Хтеде се вратити, али је некакав 
ећ опазила неке његове значајне погледе и хтела је одмах удаљити га сасвим од себе, али се сети 
 из руку!</p> <p>Гојко уђе у собу, седе и рече Стојану да прича шта је видео...</p> <p>Прође по 
у тишину, која владаше у школи.{S} Седе и стаде разгледати децу.</p> <p>Љубица приђе ближе деци 
 преварих!«...</p> <p>А Гојко ради, иде и мисли: »Доста ми је само што знам да је моја, да прип 
а, не мислећи без сумње о том, куда иде и шта ради.{S} Још далеко виђаху се његове дугачке руке 
, поред своје смешне стране, ипак свиде и он већ замисли себе обучена у најфиније одело, стаде  
 ништа не зна за се.{S} Стојан га скиде и намести на кревет, па се исправи и погледа Љубицу пре 
умео, лијепи братићу...{S} Још ми бриде и глава и леђа, колико се испребијах, па да ми је ко го 
акле то није само мисао... може да буде и истина..{S} Боже да ли је то грехота што се радујем?{ 
еца изнеше столице; одједном се ту нађе и Стојан, који ћутећи намести столице у хлад па се изма 
говима, осрамотише...{S} Директор наиђе и оштро ме казни за неред.{S} О, како сам тада страдао! 
е дрвећем, па не уђе на врата, но обиђе и стаде под један прозор.</p> <p>Јест они су...{S} По с 
а њима покуњен, снуждена погледа, изиђе и Гојко са писарем.</p> <p>— Овај би и заспао у школи,  
/p> <p>Жандарм се обрте војнички, изиђе и затвори врата лагано, а капетан се окрете Гојку.</p>  
зумем, рече она, спремајући се да изиђе и клањајући се писару.</p> <p>Кад изиђоше у ходник, она 
им, да га је оставила.</p> <p>Она изиђе и застаде на степенима.{S} Јамачно га опазише у мраку,  
а, а Љубица дркће, дркће... па ми приђе и моли да је изведем из школе, а ја се тек онда наљутим 
читељица?«</p> <p>Љубица му одмах приђе и, климнувши главом, промуца:</p> <p>— Извините... што  
о са својим ђацима ићи.{S} Па ето, дође и тај дан!{S} Неумна, она је сад нерасположена због ово 
страда, да се пати вечно...</p> <p>Дође и Љубица.{S} Изменила се.{S} Здравље је поправила, али  
ће је тим; нити би му мило било да пође и она.{S} Мука!... </p> <p>Она је прочитала његове мисл 
ега покушао... без размишљања...{S} Уђе и право за камџију... зна га да је безмоћан као дете, ј 
илице, смејући се призору, кад Веља уђе и види га као капетана.</p> <p>Уђе капетан, љут.{S} Гој 
ан... јест, баш одличан учитељ, то каже и господин Веља.{S} Морам му говорити нек се јави за ис 
плаховито стегну, подржа је, па се саже и пољуби је.{S} Она као да то не осећаше, него настави  
и њену руку, подржа је мало, па се саже и пољуби је...{S} Њу опет прођоше трнци, а писар брзо у 
а се хтеде исправити, али се Гојко саже и, тресући се сав, као у бунилу, припаде к њеном лицу и 
ојко Савић, учитељ.</p> <p>— А... отеже и збуни се изненађена девојка.{S} Ви сте, дакле...{S} И 
} А њему се не жури, он то згодно отеже и намешта с нарочитим циљем: да што више раздражи Љубиц 
о... да се то сврши.{S} Све нешто отеже и одуговлачи: те чекај испит, те бар полугодишњи параст 
ју...{S} Нешто га у грудима дави, стеже и пење се на више, ноге му клецају, у глави читав хаос. 
обузима дрктање, а глава све јаче стеже и заноси.{S} Остави ствари, па опет леже.</p> <p>Око по 
ред или да мало застане.{S} Она се диже и опет га погледа.{S} Јест, то је оно лице... с којим с 
ајсрећнији данас!...</p> <p>Она се диже и пође к вратима.{S} Он гледа за њом, изненађен.</p> <p 
кој згради.{S} Чувши то, путник се диже и пожури к школи, да би застао школски одбор на окупу.< 
зговоре о новој влади, па се затим диже и прође кроз село.{S} Кад беше поред познатога плота, х 
<p>Било је већ доцкан кад се Гојко диже и упути к своме селу.</p> <p>Сутрадан Љубица дође рано  
не води рачуна.{S} Она се нервозно диже и рукова са писарем, правдајући се узгред: </p> <p>— Ах 
и...</p> <p>Веља се одмах по ручку диже и позва Гојка да га прати, јер се мора вратити кући ран 
и изиђе из собе.</p> <p>Гојко се подиже и погледа по соби несвесно, па се полако обрте и изиђе  
 грозници...{S} Дисање нечије све ближе и топлије и одједном... вреле усне са оштрим брковима п 
ити, тек само осећа да је оно све ближе и да ће се њена срећа разлетети као прах...{S} Па ипак  
ла је начин којим се то најбоље постиже и идући међу децу мислила је одмах почети игру, али ето 
 моћи сви стати.</p> <p>— Стаће... може и више, одговори он и насмеја се.</p> <p>— Знам, али то 
 него његов добар друг...{S} Он га може и у заштиту узети, кад устреба; зна он: сила је Влајко! 
 то исто што и она.{S} Сутра се то може и њој десити.</p> <p>— Молим вас...{S} Готово да не ула 
та да му каже?...{S} Доктор га још може и излечити!...{S} Стеже јој се срце од нова страха...{S 
 на Љубичиној учионици, па коракну брже и упаде изненада, без куцања, у Гојкову школу.{S} Гојко 
} Кад разгледа боље, она се најпре трже и устукну... некакав страшан бол стеже јој срце, она хт 
, а мој међу људима.</p> <p>Она се трже и опет поцрвене.{S} Обузе је некаква студен око срца, и 
ху.{S} Кад угледа њих двоје, он се трже и задркта: осети да му не долазе ни са каквим добром.{S 
али је већ мрак...</p> <p>Гојко се трже и готово одскочи корак натраг.</p> <p>— Како... не, не, 
викну она оштро, па се одмах затим трже и узе благ тон. — Кад год ја што кажем коме ђаку, он од 
ћевој њиви!...</p> <p>Он се осетно трже и одједном му се промени лице, али кроз један тренут ст 
 усуди да је погледа, али се одмах трже и обори очи, јер осети на себи њен ватрени поглед.</p>  
ружена стотином лепотица, које ти служе и клањају се твојој лепоти...{S} Па после... море биће  
ису ни мислили о томе.{S} Гојко чак узе и нешто пара унапред, па одмах оде до Београда, одену с 
вене и стаде дисати убрзано...{S} Обузе и њу узбуђење. — Ви не знате и не верујете... а ја би з 
ута, у почетку њихове везе, помилова је и беше нежан према њој, али је и та нежност некако груб 
 најтегобнији тај положај, због кога је и иначе трпео доста.</p> <p>— Јест... болест ме смела.{ 
о мрдну брком у страну, осећајући да је и ту претерао, али ће ова мисао најбоље да му ублажи гн 
 тога дана не диже...{S} Оде, као да је и својом смрћу хтео да ми учини услугу, да ме задовољи  
 уста у широк весео смех.{S} Погледа је и би му веома по вољи њено весело, насмејано лице. »О,  
вори о нашем послу.</p> <p>— А, Веља је и у школи био веома отресит.{S} Знам да ћемо код њега н 
 и дохвати се руком за врата.{S} Она је и заборавила да старешине воде оштра рачуна о владању д 
дној кући две овчје коже.{S} Вајдица је и то: зарадиће на њима три — четири гроша.</p> <p>Љубиц 
ла, као што беше у детињству.{S} Сад је и она сама сасвим друга: до јуче бедно ништавно ђаче, а 
кну:</p> <p>— Ха, чекај...{S} За сад је и ово добро, а после већ, док се договорим са нашима, р 
.{S} Друге бриге, друге муке обузеше је и зауставише на себи сву њену пажњу.{S} Какав испит, шк 
м.</p> <p>Гојко прими хартију, разви је и стаде читати.{S} Одједном пребледе сав, руке му се за 
 она се сва предала томе послу, који је и њен...{S} Ту су јој све мисли, цела душа...{S} Деца о 
илова је и беше нежан према њој, али је и та нежност некако груба, неумешна, као да је усиљена. 
оштаницу, прекрсти се побожно, упали је и стави на Гојкове груди...{S} Воштаница најпре запрска 
 просу се страшна бура...{S} Сад јој је и отац друкчији, простији, ништавнији, а некад је мисли 
ема важнијег лица у селу.{S} Сад јој је и мајка дошла некако проста, убога, и ако је још исто о 
озбиљнијем чему према Љубици престао је и да мисли...{S} Нека се само овако продужи <pb n="140" 
сва тешка страдања своја.{S} Победио је и њега и њу, оборили су пред њим главу, али он ипак осе 
ељ поче држати предавање.{S} Говорио је и лепо и стручно и занимљиво, али учитељице често набир 
ала!... рече он, па узе шљиве, и ако је и сам доста набрао и носио их у џепу.{S} Али зар да се  
{S} О, да тешка срама!{S} Па још ако је и она све то слушала... као Стојан, јамачно јесте.{S} И 
> почиње уједно и сама опажати, а то је и Гојко напоменуо, да јој деца почињу бивати све више у 
о као Гојко, остао »млада«!, к’о што је и у школи био...{S} Дакле нове колеге!{S} Част ми је... 
 он не имађаше...{S} Свеједно, добар је и нож!...{S} Али он поима да се с ножем треба приближит 
стаде обично и пријатно.{S} Овако му је и гнездо безбедније, не боји се никаква зла; јер није о 
за парчета хартије.</p> <p>— Ено, ту је и тужба и акт Министров...{S} Све у парчета!...</p> <p> 
а ли ће заиста бити отпуштена?{S} Ту је и Просветни Савет, за Бога; ваљда се то не ломи баш так 
јила, другог чега нису имали; она их је и неговала, као добра мати, прала их, чистила, а благо  
е, око Мораве хранитељке, јер она их је и хранила и појила, другог чега нису имали; она их је и 
кћу.{S} Трава се осушила, па из ње бије и трепери она врела измаглица, што се виђа обично усред 
таде зачуђена и посматраше како се вије и таласа велико дечје коло, а у средини стоји Гојко сас 
је!...</p> <p>Љубица наточи лепе ракије и поднесе му.</p> <p>— Хо, људи!... красота!...{S} Па т 
..{S} Дисање нечије све ближе и топлије и одједном... вреле усне са оштрим брковима падоше на њ 
смо вама обавезни за онако лепе скамије и друге потребе? рече Љубица.</p> <p>— Ни најмање.{S} Ј 
 се.</p> <p>Веља му исприча неке раније и све јучерање догађаје, држећи да то има везе са болеш 
ла.{S} Љубица га гледаше све зачуђеније и збуњеније, поцрвене и стаде дисати убрзано...{S} Обуз 
S} Зашто, зашто?...{S} Јер се она крије и слободно гледа свакоме у очи, не <pb n="155" /> буни  
 страдање добио сам одмах две кондиције и... и... тамо још нешто...{S} Гојко запе у говору и по 
усмешном збиљом и важношћу.{S} Друкчије и не бива: право из школске клупе, испод родитељског и  
 хајдемо сад тамо.</p> <p>Изиђоше обоје и прошавши кроз велики простран ходник, уђоше у мању, с 
главом, као да је мртав, као да не чује и не осећа шта се око њега ради.</p> <p>— Јеси ли глада 
ећ су ту пред њом... чини се да им чује и само дихање.{S} Чудо је само како је не опазе...{S} А 
еки слободнији одвојио се уз старе ђаке и слуша шта они говоре о новом учитељу.{S} Љубица приђе 
 имају неке своје нарочите, тајне знаке и изразе кад се разговарају пред Гојком.{S} Љубица већ  
ранчице, понамештале се дугорепе свраке и по нека врана, опустиле крила, отвориле кљунове, па с 
ло тишим гласом.{S} Оне летошње оправке и набавке, то ти је сав издатак.{S} Ови двоје нису прим 
, овај тужни двопев танахне бистре реке и младе, несрећне девојке...</p> <p>А Гојко занемео, см 
 таке фајн-жене, брате, тражити сељанке и вући се са њима ноћу по потоцима!...{S} То је... оног 
што су крај пута отомбољиле своје танке и необично дуге прутасте гранчице, понамештале се дугор 
</p> <p>— Ето вам га вала и за четвртке и за све празнике, и још да вам дам приде, насмеја се В 
Гојково питање.{S} Јаком иду твоје муке и невоље, а помоћи ти се не може.{S} Једино ти остаје:  
о лице, на коме су исписане велике муке и тешко страдање...</p> <p>А Љубица је доиста страдала  
59" /> још и то... да буде врхунац муке и патње...{S} Ветар фијуче на махове, према скоковима к 
Драгутин не чека, него је узима за руке и води.{S} Кад дођоше до прага, он се осврте и погледа  
клону на столицу, наслони главу на руке и горко, очајно зајеца...</p> <p>Писар се измаче, препл 
о? пита она, стежући његове ледене руке и гледајући га оним ђаволастим погледом, којим обично г 
ђачиће; један се измаче испод њене руке и стаде се плашљиво прибијати уз матер.{S} Она се намрш 
и познавши је, одједном пусти њене руке и стаде се освртати око себе, као да је нешто изгубио.. 
 или хода немирно по школи, кршећи руке и уздишући тешко.{S} Некакво велико зло спустило се на  
гне у школу и стане ходати, кршећи руке и уздишући тешко. »О, шта сам радила!...{S} Па ја га ни 
ку.{S} Прегледају од синоћ запете вршке и намештене кошаре, па ако има лова, одмах се доноси уг 
{S} Родитељи помрли, сестре се разудале и свака за себе савила гнездо, браћа се растурила по бе 
о их само он зна и нико други...{S} Гле и лице се види, ено оне огреботине, још се црвене и ква 
а се опет, тамо на крају свода, разделе и запливају усамљени...{S} Почиње шибати хладан ветар.. 
а муштиклу »од пене«, носи чешће ципеле и куповни штап.{S} Чим се Гојко представио као учитељ,  
 су те, некад једре и здраве, отхраниле и подигле!...</p> <pb n="100" /> <p>Склупчати се тако п 
.{S} Бујна младост ври, живот, пун силе и одушевљења, кипи и тражи где да излије своју сувишну  
и узвикну: </p> <p>— Животиња!... дакле и то он зна...{S} А каква је то красна девојка и одличн 
, па се само смеши, а очи јој се стакле и стоје некако необично, као да је мртва...</p> <p>Гојк 
 он сам вазда се исказивао против школе и школованих људи, али тек беше му необично драго, што  
јко једним брзим скоком истрча из школе и удари се из све снаге о нешто црно, меко... оно се од 
 над хартијом, а Гојко хода преко школе и застане, кад га Веља што упита.</p> <p>— Ето ти, брат 
ујемо ми тамо у срезу, дођоше нам после и акта о вашем постављењу...{S} А ја овде до општине, к 
ја ћу бити отпуштен.{S} Па куд ћу после и шта ћу?...</p> <p>— Отпуштен... хе, мој цикале, не ид 
невног ситничарства, па тежи некуд даље и више, тамо у недоглед, оној бескрајној вечној истини. 
>— Је л’ ја? рече малишан седећи и даље и гледајући зачуђеним погледом час десно час лево око с 
е вешто наведе разговор на неке учитеље и једну учитељицу.{S} Господин Пера отворено изјави, да 
 све расположенија и рад иђаше све боље и живље.{S} После пола часа пусти децу и, бришући марам 
ти њен поздрав.{S} Изиђоше обоје напоље и седоше у хлад.</p> <p>— Опростите, молим вас, поче пи 
мој сумирати без мене.{S} Причекајте ме и спремите ручак.</p> <p>— Ха, то се већ разуме.{S} Как 
 мисао.</p> <p>Љубица га ухвати за раме и заустави га, старајући се да му разгледа лице.</p> <p 
Писар му приђе, зграби га руком за раме и привуче к столу.</p> <p>— Ово... ко је ово, а?... дре 
овде, да не буде оцу на терету, а богме и да потражи своју срећу...{S} Толике учитељице удате,  
жа на вечеру, и ако он у последње време и ручава и вечерава негде на другом месту.{S} Одједном  
мили и да изиђу напоље.{S} У прво време и Љубица стаде зачуђена и посматраше како се вије и тал 
итељем дечјим, он запише у уписницу име и презиме детиње и друго што треба, па опет стане да пр 
 у фронту.{S} Она зна шта је узрок томе и осећа да ме може ништа учинити да нестане ове појаве. 
к беше страховит... паклени гнев загрме и заклокота у њој, она подиже десну руку, изви је у стр 
 на његове походе, да их у извесне дане и сама очекује, постале су јој чак пријатне.{S} У овој  
ијом жудњом за осветом...{S} Од предане и заљубљене жене ствара демонску душу, која само о злу  
и најмањој неповољности, она ипак плане и испољи јасно своју простачку грубост.</p> <p>— Играте 
по сниским лукама, или се црне преоране и засејане њиве...{S} Изнад села се, тамо у даљини поди 
 нек те види, нек сазна откуд дође тане и нек се још више мучи и страда.</p> <p>После стадоше м 
осподине, једнаке су: и ове ваше учевне и оне наше конђаре.{S} Је ли њој дуга коса!...{S} Ехеј- 
Груни у њега из прикрајка, па кад падне и стане издисати, приђи му нек те види, нек сазна откуд 
епи човек њен муж, да су све ове згодне и лепе ствари у собама, — њене ствари, да је то њено гн 
види, ено оне огреботине, још се црвене и кваре изглед лица.{S} Но гле, шта је оно?... види ли  
д њу Гојко, па како је угледа, поцрвене и хтеде да прође.{S} Она се насмеши неким болним осмехо 
чи на њега, али се одмах трже, поцрвене и збуни се.{S} И он беше збуњен, управо у двоумици, не  
ше све зачуђеније и збуњеније, поцрвене и стаде дисати убрзано...{S} Обузе и њу узбуђење. — Ви  
олише је жене са децом.{S} Она поцрвене и збуни се, а жене почеше запевати: стадоше богорадити  
 ширет жалио?...</p> <p>Љубица поцрвене и обори главу.{S} Не би јој по вољи одговор.{S} Каква ј 
е још привремени?</p> <p>Гојко поцрвене и најволео би да могаше тог часа у земљу пропасти.{S} С 
— Зато и говорим што га знам...{S} Мене и сваког другог он би одјурио, а тебе неће, јер си му т 
сла онога паксијана да ме убије, и мене и мог вамилијаза?...{S} Баш му реци и за мене, нека зна 
сад нешто крупно ломи... биће грмљавине и свега.{S} А ти чувај своја леђа, јер сад могу најгоре 
а, под којим ћеш наћи довољно хладовине и одмора...</p> <p>Путом, што води од железничке станиц 
а буде срећан?«... па цап преко средине и... готово!...{S} Као да никад није ничега ни било...{ 
тих украса, и замоли је да то све скине и остави код њега.</p> <p>— Не знаш каква је она његова 
осећаја, она сва задркта од неке милине и баци се Влајку на груди.{S} Њему ово не би по вољи, п 
 школи.{S} Срце јој беше препуно милине и неке јаке младачке жудње за радом...{S} Бујна младост 
 распрсла на двоје, па се беле полутине и преливају се на сунцу...</p> <p>— Није то; шта оно бе 
а цело је село знало за односе Љубичине и Влајкове... свуда их виђаху сељани усамљене, обично п 
ајем.{S} Кад год помене односе Љубичине и писареве, он опази да председник диже десну руку и да 
 тихо, нечујно, преко недогледне пучине и растури се тако у висини, па опет над баџом затрепери 
му се коса на глави, појури преко кујне и отвори собна врата...{S} Задахну га дим од барута...{ 
 неке прљаве, затворене боје, панталоне и капут, са црним широким пругама озго на ниже, стајаше 
ртаху од ње главу презриво, купећи усне и пречајући очима...{S} Председник одведе Љубицу у једа 
Влајку, и она се сва стресе од пријатне и необичне дрктавице, која је одједном обузе...{S} А ов 
а, што јој дете тако срећно, па уздахне и погледа млађу кћер, помисливши какве ли ће судбине он 
иле из груди.{S} Овако пак само уздахне и снуждено обори главу, осећајући немоћ и неодлучност.{ 
а диже, и лагано пође селом кроз мрачне и криве сокаке. </p> <p>Кад она уђе, Влајко сеђаше у со 
би...{S} Не може да разуме ове необичне и неочекиване речи, и све мисли да то није јава, но лак 
свуда вечни непробојни мрак... и око ње и у души самој.{S} Нити се што види ни осећа, само трчи 
рише очи, кад стаде жива жена између ње и њега и с правом подиже руку на његово раме, а он, она 
дном свију мука, збаци са себе страдање и патњу и оде са овога света.</p> <pb n="183" /> <p>При 
тро, на лицу му исписано горко страдање и умор.{S} Одговори јој врло лагано и хладно, као да га 
чију...{S} Беспомоћно детињско страдање и нека дивљина беху исписани на његову лицу...{S} Прва  
дите ли... сад ми је мило и то страдање и све...{S} Тиме сам вас откупио, то је моја плата за в 
мај, знате, треба оставити на понављање и утврђивање тежих ствари, које се лако забораве, нароч 
 неко дише уз њу, осећа да је то дисање и врло топло...{S} Али од тог места полазе све јаче стр 
 згоду за послужење, а на Вељино питање и она се слатко насмеја.</p> <p>— Је л’ ти ово комшијск 
еветорицу ђака појавише се у њој сећање и на све оно, што је у вези са тим.{S} Али је она већ н 
ети у себи ово силно, разорљиво осећање и предаде му се сва, целом душом својом, не знајући ниш 
 презирање, па чини му се баш и гнушање и одвратност!...{S} О, ако јој је већ постао одвратан,  
 недела.{S} Љубица осећаше само гнушање и бол, али Гојко... да му је само да провири једним око 
...« Љубици се стеже срце од неке зебње и опет је притиште онај тешки магловити сумор, што дави 
ца већ не може више да сакрива узбуђење и руменило, кад је по неки пут Влајко пресече оштрим и  
b n="158" /> Довољно узрока за узбуђење и журбу.{S} Љубица се плашила ревизора, јер се о њему г 
ри очи, а у њима засветли најпре чуђење и страх...{S} Као да се пита: шта је ово, чије је?{S} К 
равио оне ударце камџијом, оно понижење и сва страдања...</p> <p>— Господине Гојко, рече писар  
сле прве походе писареве; нерасположење и сумор овладаше њоме.{S} Али она силом угушиваше те но 
им питањима.{S} После настаде објашњење и разговор.</p> <p>— И све ми се ових дана врзе једно п 
 запише у уписницу име и презиме детиње и друго што треба, па опет стане да преврће.</p> <p>А Љ 
 га она не заустави.{S} То је без сумње и Љубица увидела, па му приђе.</p> <p>— Зар и ви пуштат 
 красота!...{S} Па ту ће бити без сумње и добра кајмаклија, а?...</p> <p>Љубица донесе две шоље 
давно срушила, по дворишту израсло трње и коров; плетар, у који је затварана једина коза шута,  
амо гомилају мисли за мислима, све црње и страшније, а она се претура у живом пламену, који јој 
Ни туге, ни жалости, ни жудње, ни патње и страдања, ни прекора, ни радости... ничега, ничега!.. 
а... ја... узвикну он у љутини, па запе и одједном прекиде.</p> <p>Љубица и писар тако исто изг 
ости за то, и у души му још јаче закипе и гнев и злоба <pb n="107" /> на себе сама...{S} Што се 
кад је стекла нове, многобројне другаре и другарице и стала се са њима играти мушких игара: ора 
иш, као руком!...{S} Нема ’наке врачаре и траваре у целом округу... свакога ти ђавола зна!...</ 
ре као илински облак, а час се разведре и развуку у весео блажен израз... »Ала би то био живот, 
венулим прсима, које су те, некад једре и здраве, отхраниле и подигле!...</p> <pb n="100" /> <p 
ажарен, усијан котур, а над њим трепере и прште по плаву своду руменосјајни зраци...</p> <p>Гој 
ад га већ сврших, умре ми брат, па умре и отац, али ја положих испит, и ступих у гимназију!...< 
 Милици; тада је слушао многе разговоре и задиркивања, али се сад не сећа ничега...{S} Само је  
дајући тупо како му друг отвара прозоре и како споља јурну хладан, оштар ваздух. </p> <p>— Шта  
у разбацане пилеће оглодане кости, коре и мрве од хлеба, тањири у нереду побацани по столу, или 
р, омотан кожом.{S} Нема више оне ватре и живости у очима, ни руменила на лицу.{S} Све се проме 
ху, док се на великој висини не растуре и разиђу по ваздуху...{S} Над селом се носе гласови сто 
</p> <p>Гојко испи, па одмах виде да се и Пера и Љубица нешто смеше и гледају њега.{S} Баш ће б 
S} Скрену оком у страну, па опази да се и Љубица некуд далеко загледала, очи се сјаје, не мичу  
жуборећи лагано, тајанствено, као да се и она, уморна, спрема на починак.{S} Сутон се приближав 
ше у сокаке, а она се још мучи, трза се и осврће уплашено око себе...{S} Шта је ово?...{S} Докл 
учење... гледати га свакога часа уза се и знати да је у праву располагати тобом као...</p> <p>— 
 разним бојама, те све трепери, сија се и прелива под јасним небесним сводом, који се, и сам ос 
 да се нагнула над провалијом, нагла се и већ губи равнотежу... оздо из црна бездана вуче је не 
ред ноге, дубоко занесен у мисли, па се и сама опет занесе мислима.</p> <p>»Чудновата је, баш!. 
о, победоносно.{S} Распусти децу, па се и сам упути кроз село, право ка брезовачкој школи.{S} О 
беше са њим потпуно слободна.{S} Сад се и сама смејала својој пређашњој бојазни и страху, и пит 
на жудња за осветом запенуши, издиже се и заклокота у њему; он скочи, измењен, страшан као звер 
ер тамо ће бити све свршено.{S} Може се и вратити.{S} Зашто не!...{S} Написаће Гојку да је боле 
азмишљања, па махну репом живо, трже се и стругну низа сокак...{S} А дечко подвикну за њим, пра 
, држећи да то тако мора бити, да је се и родио за то: да страда, да се пати вечно...</p> <p>До 
каменили, очи јој стале, разрогачиле се и не могу никако да се одвоје од онога страшна погледа. 
 за овакве разговоре веома богат, те се и Љубици даде прилика да чује што ново и необично, али  
 најежен и згрчен као и Гојко, обрте се и оде у школу, машући главом неповерљиво и шапућући у с 
етио мојим именом.{S} Чуо сам да сте се и ви уплашили од нашег ономадашњег разговора и да сте с 
а мисао о том дође у главу: ваљда ће се и сад умети извући... како је до сад!..{S} Она се истин 
 ништа...{S} Нема ничега!{S} Онда ће се и оно страшно, непознато, уклонити...</p> <p>Али истога 
оцкан!... </p> <p>И она трчи, сплеће се и опет трчи, али јој се чини да се не креће с места...{ 
/p> <p>Ручаше заједно, наразговараше се и за ручком и после о свему, па онда Љубица, на материн 
ез помоћи и саучећа... он зна да, би се и сам пред вече кренуо Вељи, ризикујући да и његова жен 
.</p> <p>— Море, видим ја све: ти би се и сад сматрао за најсрећнијега, кад би она пристала да  
што трља, вуче, шта ли ради.{S} Види се и покривач и под њим <pb n="121" /> нека нејасна маса.. 
чима, па видевши ко долази, намргоди се и заузе неки одсудан, само њој својствен положај ишчеки 
 подиже огромне терете...{S} Пробуди се и наставља на јави такве исте покрете, али га жигне љут 
ди са њим цело јутро, смеје се, шали се и све онако... што не ваља.{S} Оставила децу саму...{S} 
и са Љубицом, поразговара се, нашали се и насмеје, па оде.{S} Никакве претње, никаквих затева н 
оге до чланака.{S} Около дрвеће бели се и тамни од суре, дебеле прашине, која је у густим слоје 
га је пошао, па стане на џуту, мисли се и напреже памћење, док се не сети.{S} Кад дође у Брезов 
>Смиљка се најпре пренерази, уозбиљи се и већ беше готова да проспе читаву ватру горких прекора 
ње...{S} А око њега све ћути, зелени се и живи снажном младошћу...{S} Врхови дрвећа засветлише  
неучтива <pb n="103" /> госта, збуни се и уплаши, јер се могао домислити, да му он не би узалуд 
/p> <p>Доиста, Гојко поцрвене, збуни се и стаде се вртети, као год јутрос пред Љубицом.{S} Хтед 
, до касапнице, а ноћу крпи се, пери се и учи...{S} Све тако, без краја!...</p> <p>— Зар баш ни 
ој да мислиш о њему више.{S} Зато ти се и јавља што једнако мислиш. </p> <p>— Како могу да не м 
а га не очекује никакав посао, врати се и леже на место.{S} Он не хтеде ни погледати кроз прозо 
 да би ма шта радио, продужи брисати се и онамо где је све било суво.{S} Кмет се искашља, онако 
ош проћи, а она ће исто овако пенити се и шумити, не <pb n="65" /> осврћући се на човечја гнезд 
аше.{S} Веља се први прибра, намршти се и проговори:</p> <p>— Овај ће начинити вашар!{S} Него т 
Учитељ још више обори главу, намршти се и пружи руку.{S} Ћата опет хтеде нешто рећи, али се нек 
да лицу Веља се досети јаду, намршти се и као да и њега обузе лако дрктање, али се он прибра бр 
аиђе на по неку слабу оцену, намршти се и превуче руком преко дуга чела, као да одгони какву на 
ашљиво, а он ходаше по соби, мрштећи се и мислећи. </p> <p>— Ђавоља посла! настави Веља.{S} И к 
Па... требало би... рече он, смешећи се и гледајући у далеке планинске венце. — Гледаћемо да до 
но гледамо какве полуумнике, насмеши се и махну главом, па се обрте учитељици:</p> <p>— Шта је  
3_C18"> <head>XVIII.</head> <p>Сврши се и свадба тихо, мирно; мало ко и сврну пажњу на тај дога 
искуством у школском раду; свиде јој се и овај позив Велимиров и ова лепа шетња преко равна пож 
свету...{S} Срце јој стало, чини јој се и да не дише, и најбоље би било кад би сад одједанпут у 
на, братићу, ништа не зна.{S} Смрзао се и он ка жаба на леду, па не зна у кога ће да гледа.{S}  
 је ли се вратио кући онај...{S} Ако се и вратио, биће у канцеларији.{S} А ти треба вешто да се 
велика као мати, и чудила јој се што се и она не игра, кад је то тако слатко и весело!...{S} Па 
но; усне само понекад задркћу, тргну се и опет се скупе, припију се...</p> <p>Гле, дечко пролаз 
промене на себи, али се одједном стресе и навуче покривач на главу...{S} Старала се да више не  
аде јурити по школи, чупајући себи косе и плачући.{S} У души јој беше и бола и срџбе и стида и  
ђе на њега неко момче, које растера псе и приђе му с оним обичним изразом лица, с којим дочекуј 
ше ревносно занео око својих ствари, те и она оде.{S} Чича Стојан, школски послужитељ, скидајућ 
пажњом поднесе госту.</p> <p>— Извол’те и прошћавајте...{S} Ми смо ти, братићу, знаш, бећари и  
обрадовати.{S} Ето, видите... сад знате и ви зашто сам зимус страдао.{S} Тако је морало бити!.. 
.{S} Обузе и њу узбуђење. — Ви не знате и не верујете... а ја би за вас... све, и душу моју и б 
иновца, један одборник уписа своје дете и затим чича Стојан стаде да позива једног по једног ро 
једном се следих, узех га као мало дете и доведох кући.{S} Тада сам видела да на њега никад не  
 Зашто се плећете у оно што не разумете и што није ваш посао!...</p> <p>— Ја, знате... списак п 
 </p> <pb n="19" /> <p>Љубица се окрете и разгледавши по дворишту уђе у школу. »Све једно исто« 
а њихових леђа.</p> <p>Учитељ се окрете и прелетевши оком сва лица климну главом и промрмља:</p 
осети бол у срцу, па се одједном окрете и викну Стојану:</p> <p>— Потрчи!...</p> <p>Запљескаше  
S} Полако... биће времена да све видите и да се у свему разочарате.</p> <p>— Али за Бога, ваљ’д 
а, и сви ви забринути и намучени ходите и станите овде уз ову велику и непроменљиву истину, про 
 ошишане, погнутих глава до земље, сите и добре овце.{S} Густа сура прашина, која се према сунц 
о како ваља.{S} Него знате шта: упишите и мене у први разред; ја бих баш волео да учим код вас. 
вне, ретке среће!...{S} Чудне ли лепоте и радости: приљубити се тако уз мајчине груди, сакрити  
а Гојку, махнувши му руком, па се обрте и стаде лагано ходати по школи, расветљујући неку нову  
да сети ради чега је пошао, па се обрте и оде улицом...</p> <p>Сунце је село, навлачи се мрак.. 
на и климну главом кокетно, па се обрте и уђе кроз вратнице у своје двориште.</p> <p>— Лаку ноћ 
рио«...{S} То беше ћата.{S} Он се обрте и оде низа сокак, снујући даље планове.</p> <p>Гојко не 
м шта говори, па се одједном брзо обрте и изиђе из школе.</p> <p>Љубица погледа за њим, па се о 
да по соби несвесно, па се полако обрте и изиђе на врата.{S} Стојан се зачуди кад га угледа ова 
а!{S} Младић и по!</p> <p>Она се осврте и спази ћату где јој се примиче.{S} Би јој врло неприја 
и.{S} Кад дођоше до прага, он се осврте и погледа је онако ђачки...{S} Она обори главу стидљиво 
 његових леђа зајеца...{S} Он се осврте и на мах га обузе дивља срџба.{S} Није могао трпети жен 
</p> <pb n="182" /> <p>Младић се осврте и погледа је пажљиво и дуго... разгледа је добро, па мо 
{S} Платићете!... рече она, па се огрте и оде преко дворишта.</p> <p>— Ето нам сад нове беде, р 
дно захтева да обоје оду к њему у госте и да проведу заједно цео недељни дан.</p> <p>Љубици се  
 прекинути.</p> <p>— Ехе, ја... дођосте и ви.{S} Само, простићете, јесте понели какву објавицу  
у њих може видети.{S} Пропе се на прсте и погледа унутра...{S} Ено је, седи на столици и плаче, 
 како се дижу к лицу, па онда се спусте и млатају поред кратких кукова. </p> <p>И Љубица осећа  
сти, скоро бели; обрве танке, уздигнуте и оштро превијене на средини, испод њих оштро гледају и 
ад у страну, почешу затиљак и опет ћуте и слушају.{S} А ћата се распричао у велико:.</p> <p>— И 
ном се нечему досети, претрча, двориште и изиђе пред вратнице, где је очекиваше радознао Богоса 
обузе, па журним кораком пређе двориште и оде у свој стан.{S} На вратима је дочека домаћица:</p 
кву, па је тада у себи помишљала, да ће и она дочекати тај срећни дан, кад ће овако исто са сво 
о живе!{S} И она је, ето, мислила да ће и њу та судбина стићи одмах прве године, али види се ни 
кога на двобој, па одлучно изјави да ће и она ићи.</p> <p>Кад би време поласку, Љубица дође, об 
тако је најбоље.{S} Па ако видимо да ће и вас овако да брука, онда ћете дати оставку.{S} Другог 
иш и да те се ништа не тиче.{S} Онда ће и она тебе оставити на миру... чак ће ти писар и услуге 
 репом.{S} Море, право мушко!{S} Она ће и за чичу извући још по рубље.{S} Хоће, братићу, славе  
мо обадве плате, и њену и његову, па ће и за мене боље бити.{S} Боље је мусти две овчице но јед 
се склони од зла; боље му је.{S} Сад ће и он изићи.{S} Кажем ти ја, братићу, не бој се ти.{S} Њ 
па сад да нас саслушају обоје.{S} То ће и бити!{S} Али зашто?«...</p> <p>— Изволите један акт и 
ди он?{S} Ништа, као и до сад... ћутаће и гледаће свој посао.{S} А оно синоћ?...{S} Ех, право к 
} Умрла!... ка свака стока, и без свеће и без исповести...</p> <p>— Шта говориш ти!...{S} Ко је 
.{S} Рука дркће... дркће... она подмеће и другу...{S} Прсти се заплели... не може да намести ка 
<p>— Говоре ли што за капетана, да неће и њега?...</p> <p>— Кажу, биће премештен.{S} Добар је ч 
дворишта, за њим појури друго, па треће и око уморна учитеља подиже се читав урнебес.{S} Он, си 
пркосно.{S} Ако ће ме ко вређати — биће и без тога...{S} Хајдемо.</p> <p>И они одоше железничко 
а и слуша, не дишући, само дркће, дркће и гледа...</p> <p>О, како је страшно ово што доноси слу 
едном одсеку ноге од страха...{S} Дркће и чека дан, два...{S} Трећи дан долазе три човека у сре 
да тако њој говори...{S} Гле како дркће и трепери тај познати јој, крупан, мушки глас... а из њ 
 купује од њих коже јагњеће, вуну, воће и све друго што има доста муштерија у вароши а не захте 
ћи ни сама зашто: да ли због ове самоће и непрекиднога ћутања, или је ту нешто друго, што она и 
слуге, просто и једино због њене самоће и сиротиње, јер зна да тако исто чами и његова сестра,  
натерао да ми дође на ручак, а сад хоће и на конак... само да би могао ручати код Гојка...{S} Е 
... а он се упреподобио, па само трепће и милује децу по глави...{S} Ко би помислио, да се у та 
ево, стоји као опчарана и једнако обрће и посматра часовник зажареним очима.{S} Прикачи га на г 
ика са свију страна, а он се само обрће и баца ногама у страну, и ако носи штап у руци.</p> <p> 
>Гле, дечко пролази сокаком... звиждуће и маше одељаном палицом...{S} Одједном је завитла и уда 
ост и јогунство женино, па бежи од куће и тражи где би се могао расположити и развеселити...</p 
овања одвојио сам се из родитељске куће и бринуо се сам о себи.{S} Какав ми је био први дан шко 
, тресући се од грознице, изиђе из куће и пожури низ сокаке право потесу...</p> <p>Одједном, на 
унуше снажно у прашину и покупише лишће и крушке...{S} Једна младица, јамачно првешка, мало неж 
чини ђаци већином су до сад чували овце и говеда, а међу Гојковим било их је који су и копали,  
ад би одједном стао облетати око Љубице и удварати јој се као какав окретан каваљер.{S} Ова му  
ечито чергарење, ово терање без кривице и реда!...{S} Море, шта ту!... знаш ли да чак осећам не 
дмах дође, али <pb n="123" /> му и лице и цело понашање беше сувише службено; његово лице као д 
и ми се, Веља? запита она, бришући лице и посматрајући измењено Гојково лице.</p> <p>— Јесте, о 
 се из мрака помаља црвено зверско лице и више ништа...{S} Он изгледа као осуђен на смрт, кад г 
 затрепта очима, затресоше му се вилице и опет се заплака, јецајући као дете.</p> <p>Веља се на 
на оде за њим.{S} Чичи задркташе вилице и пођоше му сузе на очи...{S} Он се убриса широким рука 
одједном обузе, па се одвоји од столице и пође.</p> <p>— Немој само да зна ко за мене! викну ћа 
а Гојка.</p> <p>— А већ младе учитељице и у својим кућама имају велике удобности!...{S} Ха-ха-х 
је јасно: он је поцепао ваше признанице и сматра то као поклон... рече он, погледавши је радозн 
дају преко уздрктала пламичка воштанице и чини јој се да говоре.{S} Јест, ено... види се јасно. 
итеља нек донесе моје бисаге из суднице и примите нас у ваш стан да се мало заложимо и разговор 
сар је доведе до врата Гојкове учионице и показа парчета хартије.</p> <p>— Ено, ту је и тужба и 
ћи погледаше, па одоше у своје учионице и почеше рад.{S} Љубица осећа да неће моћи данас ништа  
сле подне прегледају са кметом учионице и да саставе списак свију потребних ствари, које се мор 
гарском разговору, па изиђе на вратнице и стаде пред њега.</p> <pb n="131" /> <p>— Био... јест, 
м месту.{S} Одједном шкрипнуше вратнице и кроз њих уђе сељак у белим кошуљама.{S} Сумрак се већ 
 у прашину, а она протрча кроз вратнице и одмах закачи кључаоницу.{S} Дрхташе као у страховитој 
 ободе коња и кад пролете кроз вратнице и отиште се низ сокаке, осети само како му ветар шиба и 
сама пређе двориште.{S} Отвори вратнице и загледа се у Гојка, па кад га познаде, обрте право ни 
ма.{S} Стојан истрча да отвори вратнице и види те изненадне госте, кад из саоница искочи писар  
а нове, многобројне другаре и другарице и стала се са њима играти мушких игара: ораха, крпигуза 
е сухе руке падоше на Љубичине јабучице и за тренутак обли јој крв цело лице.</p> <p>Писар скоч 
ука, све оде, као кад гране јарко сунце и разагна густу маглу...{S} Да се живи!... да се живи!. 
ла шта је тамо чека, па је стезала срце и ишла у своју »тужионицу«..{S} На дну дворишта, где је 
 и све...{S} Као да му неко ишчупа срце и однесе... остаде на том месту само пуста празнина.{S} 
онога што му је испуњавало животом срце и душу.{S} Укратко, он осети да му је Љубица, поред <pb 
ке страшне речи уједају је за само срце и изазивљу црвенило на лицу, које се већ све обојило кр 
не довољан је да раскрави залеђено срце и душу да развесели.</p> <p>Школа се крену.{S} Напред и 
на мисао вазда жигне, као ножем, у срце и наведе му неку зебњу и страх на душу; али он одгони о 
 прекорно, ломећи велика парчета погаче и залажући то са по мало сира. — Погледај мене, видиш.. 
ди се надимају од жудње, срце куца јаче и веселије, а ти у себи узвикујеш:{S} Камо рад? дај да  
 се подизаху и спуштаху бурно, све јаче и јаче.{S} Он је узе за руку, па обема својим рукама ст 
 а он је притискиваше на груди све јаче и јаче, уверавајући је пламеним речима о вечној љубави. 
ест допушта...{S} Осећајући то све јаче и јаче, заплака се горко, очајнички и паде на узглавље. 
одскакати од земље, усне се трзаху јаче и јаче... обузела је дрктавица.{S} Сети се сад да има н 
Нека... одговори она, црвенећи још јаче и гледајући пркосно.{S} Ако ће ме ко вређати — биће и б 
лижаваше.{S} Они сврнуше у једно сокаче и мало затим нађоше се под једним хумом, што се поносно 
ко провирује из кујне!...{S} А не плаче и не жали кћер...{S} И шта оно вели: »Нашло се мртво!«  
ошапта му неколико речи... па се одмаче и стаде га посматрати...</p> <p>Као ножем прободен, Гој 
зачуђен.</p> <p>Љубица му објасни; рече и колико ће коштати.</p> <p>— Бог с тобом, госпођо, што 
 трчи из све снаге, а за њим се спотиче и пада Стојан, псујући мртву учитељицу и чудећи се лудо 
и суседовој кући.{S} Док се Гојко обуче и спреми, Стојан доведе оседлана коња.{S} Гојко ускочи  
у је Гојко стегао као клештима, па вуче и јури напред.{S} Она опажа само како јој пролећу испре 
ругу шапућући:</p> <p>— Баш сам то јуче и сам мислио....{S} Гледаћу, чим примим плату.{S} Знаш, 
роговоривши још неколико речи, руковаше и растадоше.</p> <p>Гојко и Љубица враћаху се, пуна срц 
хтедоше нас отпустити, али се смиловаше и казнише нас мањом, али оштром казном...{S} И за то ст 
.{S} Она као да не осети ништа, гледаше и даље онако исто са заљубљеним осмехом на устима.{S} Г 
 мој.</p> <p>Гојко и Љубица се згледаше и насмејаше.</p> <p>После подне таман почеше рад, а уђе 
сати знојаво дице.{S} Сви опет поседаше и настаде кратко ћутање.{S} Сви гледаху учитеља, а он,  
.{S} Гледај га само!...</p> <p>Поседаше и почеше разговор.{S} Љубица не скида очију са госта, а 
ше некакво страшило, које их раздвајаше и не допушташе никакво веће зближење.{S} С тога су се о 
и украс младости.{S} Велимир се смејаше и ради себе, што бејаше веома расположен и нарочито рад 
<pb n="31" /> <p>Сви троје се насмејаше и ућуташе.</p> <p>— Па где си, болан, до сад, дед’ прич 
ушташе...{S} Они испод крушке поскакаше и нестаде их у помрчини.</p> <p>Љубица се прену.{S} Шта 
ању, о свему, док се тако мало упознаше и зближише, па онда поче по издаље добацивати похвале њ 
жак посао вршила.{S} Гојко се прибираше и спремаше за разговор, идући по соби и трљајући чело.< 
 те своје зле особине, која јој сметаше и као девојци, а већ у толико више као васпитачици.{S}  
ђаху заједно не знајући куд ће; ућуташе и свако мишљаше за себе...</p> <pb n="36" /> <p>»И од к 
себи косе и плачући.{S} У души јој беше и бола и срџбе и стида и гнушања страшнога, болесног, о 
 виде да се и Пера и Љубица нешто смеше и гледају њега.{S} Баш ће бити да се њему смеју.{S} То  
се добро налије вина, па после све више и више... навлачи се црн застор око њега, он се губи, п 
 се на дугачак штап, удаљаваше све више и више, док се сасвим не изгуби из очију.</p> </div> <p 
гушеним гласом, отварајући очи све више и гледајући пренеражена сељака право у очи, као да га с 
е огромне планине, делећи се у све више и све даље кругове, који су умотани у све гушћу таму, д 
ратно.{S} Она се само приближи још више и одједном се загледа у оно мртво лице...{S} Прођоше јо 
вуче усне у осмех, али се оне искривише и задркташе, одајући велики бол што је притискао душу.. 
дједном поче бледети, усне се искривише и затресоше, цело му тело задркта, нарочиту слабост ста 
је се добро накрмило, па ће бити повише и за откуп.</p> <pb n="129" /> <p>У Орловици постоји ле 
верујем.</p> <p>Они се обојица загрлише и пољубише.</p> <p>— Ја се чудим јуче о коме то мој кме 
.{S} Свршено је!...</p> <p>Кад опремише и наместише на кревет мртва Гојка, Љубица опет уђе у со 
... </p> <p>Вратнице се давно затворише и пријатељи замакоше у сокаке, а она се још мучи, трза  
убичина разреда, а вратнице се отворише и на њима се показа, сва увијена, Љубица.{S} Иђаше пола 
се ћук.{S} А из села се носи, све лакше и лакше, нејасно, тихо брујање.{S} Долази ноћ...</p> <p 
тке на таблицама.{S} У томе му помогоше и гости.{S} После зажелеше да он држи једно предавање.{ 
> <p>Одједном се обоје тргоше, устадоше и пођоше даље.{S} Месец изгрејао, па трепери својом неж 
аву, по лицу, свуда...{S} Једва изиђоше и дахнуше слободно.{S} Али тамо далеко пред њима виђаше 
ти их на одмор.{S} Тек што деца изиђоше и она, оставши сама у соби, замисли се, а врата се отво 
 додирну друга стабла, пера се сплетоше и зашушташе...{S} Они испод крушке поскакаше и нестаде  
 учитељима, о њиховим патњама; поменуше и једно зло: кад је више учитеља у месту, па се међу њи 
м брезом.{S} Свраке закрешташе, прхнуше и попадаше на оближње дрвеће.{S} Путник стаде, скиде с  
 свет о њој говори... па ја и она — муж и жена!...{S} Разуме се већ: ја сам постао сталан, поло 
у себи како је то красна ствар бити муж и домаћин...{S} Дочекаш добра друга и пријатеља, провед 
њом; и ви, јадници, што изгубисте образ и поштење, удварајући се <pb n="185" /> силнима, и сви  
рим брковима падоше на њен усијан образ и тако остадоше...{S} Као муња шину је нешто уз груди,  
 јој у очима блесну онај апатични израз и брзо га нестаде... </p> <p>Оде јој отац, купивши узгр 
 да би му много пријатније било, кад би и учитељица становала у школи. »Овако... незгодно: сами 
ђе и Гојко са писарем.</p> <p>— Овај би и заспао у школи, чекајући да ја одем, рече писар смеју 
ањем, и кад би нестало њега, нестало би и свака смисла за живот.{S} И ко би <pb n="169" /> се о 
реча себи од свега; мишљаше само о себи и свему ономе што сад губи...</p> <p>— Чекај, стани...  
... онда ће ово бити«, вели жена у себи и прилази другим вратима.{S} Не чује се ништа, ама баш  
увијати полуиронично, смејући се у себи и чудећи се смелости овог девојчета. ’Натема је... поми 
 свет!... настави он готово више у себи и на лицу му заигра љутња.</p> <p>— Ха, па ми ћемо да о 
и на столици и плаче, а он хода по соби и мршти се...{S} О, па <pb n="177" /> она страда!...{S} 
и је лице још грдно.</p> <p>Иде по соби и мисли о свему, што јој пређе преко главе последњих не 
> <p>Веља уђе ћутећи, осврте се по соби и духну носем.</p> <p>— Пхи, како можеш у овом смраду?. 
е? запита он преплашено, трчећи по соби и чешући се руком по једном рамену, и ако га ту није ни 
е и спремаше за разговор, идући по соби и трљајући чело.</p> <p>— Ја сам сву ноћ мислио...{S} И 
Мораве.{S} Чим сване, они сви, голотрби и босоноги малишани, његова браћа и сестре, поискачу ис 
та како и шта је, а ти опет: што ме уби и осрамоти, господару, зашто оногај ти тако једнога так 
/p> <p>— Ово ви је вамилијаз, а може ви и кувати.{S} Он је господин-Драгољубу, што оде сад од н 
 женом што споречкао, он ти лепо забави и развесели жену, па весела цела кућа!...{S} Дивна, пре 
из срца делић по делић досадашње љубави и пуни празно место у срцу најљућим чемером, најстрасни 
е осећаје, који се наругао њеној љубави и пљунуо на њену ропску преданост.{S} Женска душа не тр 
ј соби, шапућући једно другому о љубави и срећи, а у то време дојурише сокаком једна кола и зау 
пуњен, и она вас, улазећи у плућа, дави и гуши својом врелом невидљивом прашином.{S} Једва чека 
 к себи!...{S} Мало, па ми се опет јави и зове...{S} Лепо га видим... маше руком...</p> <p>— Бо 
стоји лепо обучена, са шеширом на глави и гледа, гледа без циља.</p> <p>— Госпоја, прекида јој  
 фијукну кроз ваздух, ошину га по глави и плећима, па се опет издиже над његовом главом.</p> <p 
вној, па уђе у собу, обрте кључ у брави и леже да спава... </p> </div> <div type="chapter" xml: 
е већ и доктор рече...{S} Кад прездрави и поче се љуштити, удари је у срце, па за два секунда г 
 која га посматраху, а сад већ заборави и на своју главу...{S} Срећом наиђе на њега неко момче, 
 <p>Кад се смрче сасвим, она се исправи и седе на кревет, па стаде гледати у мрак.{S} Пред очим 
киде и намести на кревет, па се исправи и погледа Љубицу прекорно.</p> <p>— Ја, братићу, умори  
ко је радила преко године, тако настави и на испиту: стаде викати на децу, љутити се, умало не  
пружи је кмету.{S} Ћата прихвати, разви и прочита гласно објаву, којом се Гојко Савић, привреме 
 зарађено је.</p> <p>Дођоше ови гласови и у школу.{S} Гојко до сад није никад обраћао пажњу на  
<p>После подне, кад се разиђоше кметови и сељани, преместише га у судницу.{S} Тамо, са општинск 
то се фанатик богомољац предаје молитви и небесном свету, заборављајући на све што га окружује, 
е, а он се даде на посао: да мало уреди и дотера свој жалосни стан.{S} Пренерази се кад виде да 
ује како се улази у школу, како се седи и понаша у њој, а напољу се <pb n="28" /> разлеже песма 
а обоје у други округ, па сад само седи и чека...</p> <p>Поче нова година.{S} Веља доби премешт 
, па ветар преко те пусте гудуре звижди и шиба, а Морава оздо, ваљајући своје мутне таласе, хуј 
, само главу мало подигла, да боље види и чује...{S} Што очи не могу да постигну, помоћи ће им  
зи бистре планинске поточиће, а не види и не чује ништа...{S} Од синоћ јој се нешто преокренуло 
, према скоковима коњским, а он не види и не осећа ништа, само јури напред и понекад се намршти 
ђаке.{S} У ходнику и дворишту пуно људи и жена и свако држи за руку по једног малишана.{S} Пред 
а, па се одједном баци на мајчине груди и заплака горко, очајно, с тешким јецањем...</p> <p>— М 
је она.{S} Понекад јој се отме из груди и загушен јаук.{S} Гојко упали свећу и устаде.</p> <p>— 
 она му нешто живо говори, а он се чуди и гледа на прозоре.{S} После он стаде њој нешто доказив 
уј ти само мене.{S} Па кад се он зачуди и запита како и шта је, а ти опет: што ме уби и осрамот 
нека одлучност на лицу; мати јој одлази и долази забринута, али се Љубица зауставила на једној  
" /> нека нејасна маса...{S} Он прилази и одједном јасно разликује два црна ока, која су се упи 
е појавише неки тамни и нејасни осећаји и са њима у вези наиђе на њу некаква необична нервоза.. 
 <p>— А онај оде, братићу, још чупавији и гори; заборави да се умије, рече он, смешећи се.</p>  
а село звук, који постајаше све јаснији и одређенији — беху то звонца и прапорци на коњима.{S}  
е, он обрте главу.{S} Један дечко стоји и гледа га...</p> <p>— Где је... соба...{S} Љубица? вик 
оздо, ваљајући своје мутне таласе, хуји и шуми пенушећи се, не осврћући се на опустело гнездо.{ 
већ и не гледам, али они!...{S} По неки и не скрива шта мисли, јасно му се чита на лицу.{S} Па  
а и ижљубила, тако јој постадоше блиски и драги ови мали дивљачићи.{S} Она помилова по глави не 
аче и јаче, заплака се горко, очајнички и паде на узглавље...</p> <p>Неко груну врата, покушава 
но со.{S} Учитељ се с доста вештине али и муке стараше, да навикне дечје ухо разликовању ова дв 
оноси угарак, ложи се ватра ту на обали и спрема се доручак.{S} Родитељи им, пука сиротиња, жур 
{S} Тамо се већ многи догађаји изређали и наступиле разне промене.{S} Пера је већ затворен; ком 
еш са њим слатко неколико часова у шали и смеху, па још ако си се раније са женом што споречкао 
оницу.{S} Ту су у последње време седели и проводили разговор.</p> <p>— Јадник, жао ми га опет!  
 и Љубица враћаху се, пуна срца, весели и задовољни, као што се обично враћамо кад испратимо ко 
 мене велике кромпире (а беху ми родили и раскрупњали се за причу) па наређа на штап ко врапце. 
купише око прозора, а неки беху поумили и да изиђу напоље.{S} У прво време и Љубица стаде зачуђ 
{S} И ако су непрестано о томе говорили и мислили, ипак им се чинило, да неће бити тако покваре 
и страшни осећаји, који би све уништили и претворили у прах....{S} Бесна, дивља, смртна жудња з 
 гледати равнодушно толика чуда у школи и звати се управитељ.{S} Нису те хтели чути... страдао  
аво ређали се несташни поступци у школи и ван ње, Љубица слуша са интересом овај разговор, који 
лајко одсечно.{S} Твој је посао у школи и у кући, а мој међу људима.</p> <p>Она се трже и опет  
а часа заседе цео школски одбор у школи и поче да уписује нове ђаке.{S} У ходнику и дворишту пу 
болесником, не знајући још шта да мисли и не разумевајући потпуно свој положај.</p> <p>Одједном 
{S} Она се истина расположи од те мисли и поче радити лепо, без великога узбуђења, али тек око  
ни сама не зна шта, одвлачи од те мисли и вуче напред...{S} Она као у сну изиђе на вратнице, па 
их, мучних мисли...{S} А она само мисли и мисли...</p> <p>Гојко се већ престао чудити.{S} Гледа 
и несвесно, стаде као да се нешто мисли и одједном пљуснуше сузе из очију као киша, он се загрц 
не мисли престати.{S} Много лепих мисли и уверавања изнесе пред Љубицу и одједном, погледавши у 
. али ваљада није то?{S} Она се замисли и не дође ни до каква решења.{S} Зна само да је некако  
</p> <p>Кад се исплака, опет се замисли и остаде дуго тако као окамењен...{S} Мисли лете, све г 
 после...</p> <p>— Све то ти сам смисли и спреми шта треба, мене немој питати ни за што...{S} Ј 
 зиду, право пред њеним очима, расветли и показа велики светао круг, из кога по том изиђе глава 
ловима.{S} Разговор постајаше све живљи и занимљивији, Љубица се расположи, па стаде празна соб 
а школска бешчасти, а зовемо се учитељи и радимо у тој школи.{S} Ништа!...« Па онда настави гла 
 би Гојку на питање, па се опет уозбиљи и ћути упорно.{S} Гојко не може да дође себи од чуда. » 
ловану сабљу пустио те се вуче по земљи и звецка кад удари о какав камичак.{S} Лице му младолик 
ехота је да она глоби наше село, кад ми и ’нако нисмо тражили два учитеља.{S} Како нам је до са 
во ми је унуче једина потпора; то су ми и очи и руке, па да ми њега узмете.</p> <p>— Дете нек о 
е и сиротиње, јер зна да тако исто чами и његова сестра, па ваљда ће се наћи добра душа да и њо 
/p> <pb n="187" /> <p>Кад се Влајко уми и опреми, она га уведе у другу, чисту собу, где на сред 
ким се они смеју и ако су њиме прожмани и запојени.</p> <p>За то време Гојко нешто живо прегова 
<p>Сад дође ред на капетана да поцрвени и обори главу.</p> <p>— Хм... којешта!...{S} А шта сам  
д си био у Подрињу?{S} Кад се пре ожени и чак стече козу!</p> <p>— Знаш... наша посла!{S} И мен 
о знам да је моја, да припада само мени и никоме другоме.{S} Нека страдам, нек се мучим, не мар 
{S} А она, не види се... само се шарени и бели некаква маса на кревету и разлеже се врисак за в 
и сама смејала својој пређашњој бојазни и страху, и питала се: чега се имала бојати?{S} Ето, ве 
ајном празнином...{S} Даље, даље грозни и страховити призори!... даље... црне одвратне сенке!.. 
а остаде скупоцени брош.</p> <p>— Скини и то, молим те... боље ће бити, рече Гојко, сакривајући 
ма хладно...{S} Снег се бели по околини и оштра студен бије по лицу. »Ваљда ме неће дуго држати 
авета: да је ћата велика сила у општини и да треба увек са њим лепо поступати.{S} Она је сад ра 
...</p> <p>— Не могу сви људи бити фини и углађени: неком је Бог дао намет, а неком, место паме 
 правога домаћина!{S} И њему се то чини и смешно и у исто време чини му задовољство.{S} Он разв 
 прикрио, па се стаде окретати по кујни и крстити.</p> <p>— О, ’натема је!.. о часни је!...{S}  
ењати...{S} Прво се појавише неки тамни и нејасни осећаји и са њима у вези наиђе на њу некаква  
оше цркви.{S} Служба већ почета, те они и не одморише децу, него их уведоше у цркву и наредише  
е руку на његово раме, а он, онај бесни и разуздани полицајац, оборио главу, па ни прословити.. 
и свршено, да је онај отресити, паметни и лепи човек њен муж, да су све ове згодне и лепе ствар 
, и упути се к њему.</p> <p>Он се збуни и готово хтеде проћи, чинећи се да не чује Љубицу, али  
елост и управо уплашише је ови необични и, како она мишљаше, важни државни изрази:{S} Краљевско 
 Гојко се најпре изненади толикој пажњи и, како он сиромах мишљаше, љубави свога друга, и само  
ври, живот, пун силе и одушевљења, кипи и тражи где да излије своју сувишну снагу.{S} Отуд толи 
и?{S} А он!...{S} Ух!..« У Гојку закипи и загрми читав пакао гнева; кроз цело му тело пројури н 
ну кутију са гривном, дочепа је, склопи и метну у џеп, па цикну помамно:</p> <p>— Ха, тако ти!. 
е живо срце леди, а снага се млада топи и вене...{S} Да се само побегне од тих страшних дана и  
а је рођен само за то, да страда и трпи и да сваки има право причинити му страдање, само ако му 
д тако...</p> <p>— Ево ти грош, па купи и спреми.</p> <p>Чича изиђе весео, а Гојко се спусти и  
го одело на столицу, а оно мокро покупи и однесе да га осуши.</p> <p>Гојко лежи сам већ читав ч 
...{S} Ми смо ти, братићу, знаш, бећари и сиротиња.{S} Што је дао Бог...{S} Будите задовољни!.. 
 из свега гласа.</p> <p>А сунце трепери и блиста се... румене се веселом чаробном светлошћу њег 
... је ли добро сад? прилази она матери и грли је нежно.</p> <p>— Ти најбоље знаш, дете моје.{S 
и га и гледа како ради, па опет затвори и гледа.{S} Нарочито јој се свиди ланац, са лепим украс 
о црно, меко... оно се одједном претури и јаукну, а он се сети да је то био Стојан, прислушкива 
и:</p> <p>— Реците му: сањам оно што си и ти сањао пред свадбу своју.</p> <p>— Е, ја нисам ништ 
Мучи се, напреже памет, а све га заноси и опет хоће да наиђе оно црно, као пре...{S} Ха, сетно  
вине по селу, па купуј.{S} Стојан ће ти и набавити и уредити, па га можеш научити и да ти помог 
</p> <p>— Лудаци!... прави лудаци! и ти и она...{S} Не зна се које је луђе од вас двоје.{S} И т 
ка пише, често пише... због њега сам ти и дошао.{S} Ти му сама рече да остави послуживање, па с 
писар и услуге чинити.{S} Видиш, дао ти и аконто за овај месец, а ми још нисмо за прошли примил 
p>А Гојко се само смеши и гледа како ти и он сад има кућу и жену и њему долазе другови на ручак 
та банкнота, да ће тај новац обрадовати и помоћи брата, оца, све... али су јој сад и они далеки 
д ње је нова школа, па треба прегледати и записати све што је потребно да се набави.</p> <p>Гој 
нилом а груди се мало брже стану дизати и спуштати...</p> <p>Веља се одмах по ручку диже и позв 
а дана дођоше им у походе Љубичина мати и сестра.{S} Љубица не зна шта ће пре од радости.{S} Ве 
pb n="200" /> <p>Пред вече, кад се мати и кћи склонише у собу и остадоше саме, отпоче горка исп 
.{S} Све!...</p> <p>Ућуташе обе, и мати и кћи, оборише главе и предадоше се тешким мислима.{S}  
да је мислила да ће се исто тако играти и кад буде велика као мати, и чудила јој се што се и он 
} Гледа је само, па и он почне уздисати и навуче му се жалост на срце, а у душу уђе тешко нерас 
а.</p> <p>После стадоше мисли прелетати и заустављати се на разним другим средствима освете.{S} 
ом: да види хоће ли одмах сама запитати и шта ће радити кад чује.{S} А овако, кад Љубица ућута, 
а га извади из кутије, па стаде обртати и разгледати, а очи јој не трепћу, и чини се она сама н 
 са њим.{S} Што, зар не може она устати и рећи: извините, или већ тамо... морам на рад, чекају  
 и ћутати, ћутати дуго, вечно... ћутати и сећати се срећнога и безазленог детињства...{S} Ћутат 
ко у највећем очајању по школи корачати и кршити руке, Гојко се осмели, те уђе к њој у школу.{S 
тога што је млада, што је весело живети и што је смех најлепши украс младости.{S} Велимир се см 
ео, али сад... кад треба озбиљно живети и радити.</p> <p>— Хо, људи!... дрекну он из свег гласа 
ање, меко женско срце не могаше одолети и њој грунуше сузе, притеже још јаче на груди своју љуб 
вет нема а овамо треба.{S} Тако ће бити и с вашом квартирином.</p> <p>— Богме ја хоћу да ми се  
говори, али одмах помисли: неће ли бити и незгодно и опасно, да га пусти на таку близину к себи 
у, па купуј.{S} Стојан ће ти и набавити и уредити, па га можеш научити и да ти помогне око ручк 
 чем, у пространом Београду, зауставити и забавити.{S} Ту се ређају многи »предмети уздисаја«,  
 гостима, обећа да ће их скоро походити и врати се. </p> <p>Љубица и Гојко продужише пут ћутећи 
уће и тражи где би се могао расположити и развеселити...</p> <p>Тек настаде распуст, а свет поч 
учај, који би је могао мало расположити и угушити јој у души оне страшне црне мисли, од којих с 
једно... ништа...{S} Могла би продужити и овакав живот.{S} Али ти не знаш шта сам ја изгубила.. 
одара...{S} Али он може уједно и жалити и — чупати кокошке...</p> <p>Љубици одједном наиђе наст 
истесати.</p> <p>Ћата се стаде врпољити и чудити шта је то погрешио, а писар се окрете Гојку:</ 
ено у гомилу банкнота и стаде их купити и слагати једну на другу. .</p> <p>Гојко беше сав црвен 
шће; а над њим се ношаху густо загасити и беличасти облаци, пливајући тихо преко небеснога свод 
говору са Љубицом, Веља се поче крстити и смејати.</p> <p>— Лудаци!... прави лудаци! и ти и она 
наше зараћене стране морадоше попустити и проговорити по неку међу собом.{S} Истина, Гојко при  
набавити и уредити, па га можеш научити и да ти помогне око ручка.</p> <p>— Зна он добро.{S} Не 
овори.{S} Пандур га најпре стаде тешити и причати му како је свака сила за времена — а то је ве 
ит, школа... кад је овде питање о смрти и животу!... </p> <p>Све се променило у новом учитељско 
а је вечна — зло!{S} И каквих ти власти и кметова он није променио па ништа... они се ређају је 
о!{S} Иста запрега, исти посао, па исти и људи...{S} И овде смањују додатке, чим опазе да је чо 
а њихових лица оне обичне дечје живости и она почињу личити на војнике у фронту.{S} Она зна шта 
 од тих мисли, да нема довољно смелости и одлучности за то, и у души му још јаче закипе и гнев  
е у школу, чудећи се својој присебности и захваљујући случају што му се језик тако одреши.</p>  
амену, то му беше израз велике нежности и милоште, а чаша с водом дрмну се у Љубичиној руци и п 
 <p>Чича изиђе весео, а Гојко се спусти и леже на своју нову постељу...</p> <p>»И овде оно исто 
ледај, гледај... а у глави се само мути и комеша...</p> <p>Одједном је обасјаше коси, врели зра 
 само тек да се тако каже.{S} Забринути и оптерећени злом људи не смеју се тако весело, а њему  
 n="185" /> силнима, и сви ви забринути и намучени ходите и станите овде уз ову велику и непром 
p> <p>— Хм... шта мислим?{S} Седи, ћути и гледај своја посла, то ти је за сад, а после... видећ 
зници, и тако редом, час за часом, ћути и гледај, гледај, гледај... а у глави се само мути и ко 
обро, да ниси ни прстом мрднуо.{S} Ћути и чини се невешт свему.</p> <p>— Добро, то већ хоћу...  
е показа веома предусретљив према ташти и свастици.{S} Заговарао их, шалио се са њима и, знајућ 
ити...{S} Он опажа како се Љубица мршти и мучи, па баш нарочито бира такву децу.{S} Обавештава  
цајући као дете.</p> <p>Веља се намршти и прође преко собе.</p> <p>— Јеси ли луд?...{S} Плачеш  
о прибијати уз матер.{S} Она се намршти и грубо проговори: </p> <p>Што бежиш? нећу те појести.< 
.{S} Би му то непријатно; он се намршти и убрза кораке.</p> <p>»Кад ће ме то једном проћи! узда 
и зар шта би радила, па се опет намршти и изиђе из собе.</p> <p>Гојко се подиже и погледа по со 
ајко сеђаше у соби према упаљеној свећи и преврташе неку књигу.{S} Подиже очи и погледа је, по  
</p> <p>— Је л’ ја? рече малишан седећи и даље и гледајући зачуђеним погледом час десно час лев 
нас ваљана, обрте она разговор, тражећи и у овом случају похвалу.{S} Стојан ми набавио неку деб 
 рукова се са њим механички, не мислећи и корачи напред...{S} Изиђе пред њу средовечан човек, ш 
зверила, па чекају шта ће им Гојко рећи и ниједно се још не спрема за излазак.</p> <p>— Кажите  
тања и прекора управи она оцу, говорећи и питајући брзо, не знајући о чем ће пре.{S} Шта ради м 
младости да <pb n="35" /> плива у срећи и сновима, да се весели животом и сунцем...{S} Нема ник 
p> <p>Љубица плану.{S} У таквој несрећи и страдању нађе се још снаге за терање ината.</p> <p>—  
а првим разредом, други писаше, а трећи и четврти рачунају на таблицама.{S} Љубица се веома зач 
учно да ће ту зацвркутати млади птичићи и раширити крила домаћа срећа!...</p> <p>Почетком јуна  
 Тамо је ваљада и њена мати, па ће доћи и Стојан с мотиком...{S} А сусед Глиша даће коња...{S}  
је неко зло, а не зна откуд ће оно доћи и какво ће бити, тек само осећа да је оно све ближе и д 
аше усамљен, без игде икога, без помоћи и саучећа... он зна да, би се и сам пред вече кренуо Ве 
 врелу руку и повуче је за собом, идући и гледајући сумануто.</p> <p>— Хајдемо... хајдемо у наш 
... имаћете незгода... рече он, отежући и кријући очи.</p> <p>— Знам, одговори Гојко.{S} Али ак 
 прошапта Гојко као из гроба, гледајући и сад несвесно и дркћући целим телом све јаче.{S} Стоја 
о плаветнило, и он се занесе, гледајући и мислећи...{S} Прелети по неки сребрнаст облачак, прон 
ости као код куће, рече Љубица седајући и смешећи се.{S} Она је већ ухватила на себи два значај 
мо! одговори Гојко неодлучно, увиђајући и сам да је то немогућно.</p> <p>— Видели су нас... не  
 и он махну руком по ваздуху, увиђајући и сам да он никад не би имао смелости да то учини.{S} С 
о нужно, стаде муцати Гојко, савијајући и гужвајући шешир у рукама.</p> <p>— А, ви сте то! узви 
ке Школе, који је становао у истој кући и редовно је пратио у школу до абаџиске чесме.{S} Она с 
чимо...{S} Једаред, кад пусти децу кући и стаде тако у највећем очајању по школи корачати и крш 
зи да је Љубица пустила своју децу кући и он пусти своје ђаке, па се завуче у своје прљаво сопч 
ом завесом трепере светли сунчеви зраци и виси осветљен свод чистога небесног плаветнила...</p> 
ене и мог вамилијаза?...{S} Баш му реци и за мене, нека зна... што? викну чича и погледа Вељу,  
преговараше са Стојаном у својој собици и после краћег времена јави се, као резултат преговора, 
тако умешно води разговор, да се Љубици и Гојку чини, као да је он већ годинама међу њима.</p>  
а врата.</p> <pb n="134" /> <p>И Љубици и Гојку беше необично сазнавати, да је тај човек, који  
да унутра...{S} Ено је, седи на столици и плаче, а он хода по соби и мршти се...{S} О, па <pb n 
увишно.{S} Знате, обрте се он учитељици и заусти нешто да каже, ал’ она плану и прекиде га:</p> 
иђе слободно, као да су стари познаници и смешећи се поздрави га:</p> <p>— Добро јутро!{S} Како 
ме несрећнику, а он, јадник, у грозници и бунилу, дојурио за мном, стао пред прозор и чека... ч 
рну пажњу на тај догађај.{S} И младенци и часници — цела свадба — поседаше сви у једна кола и о 
и још толики...{S} И држи бре, и повуци и потегни, док једва даде још једно.{S} Тако добисмо ос 
 чаша с водом дрмну се у Љубичиној руци и попрска сто.</p> <p>— Е положила си испит за домаћицу 
 гром после севања муње.{S} Он развлачи и отеже, ужива унапред и предвиђа резултат овога разгов 
око себе...{S} Ту се опет некако смрачи и неки људи стадоше лупати на школским вратницама.{S} О 
 себе, као да нешто тражи, затим корачи и упути се за децом к своме стану.</p> <p>А Гојко брзо  
 нечему, па одједном, мало отежући речи и застајући на неким изразима, настави:</p> <p>— Ја сам 
де га шибати по лицу.{S} Он протрља очи и махну главом у страну, као <pb n="79" /> човек који ј 
е сав, руке му се затресоше, подиже очи и погледа Љубицу право, отворено, очи у очи.{S} Страшан 
емљу, али кад стаде пред њу, подиже очи и погледа је за часак, само за један тренутак, па опет  
и и преврташе неку књигу.{S} Подиже очи и погледа је, по обичају, оштро.{S} Она једва иђаше, но 
 нешто ућутала и уозбиљила... крије очи и не гледа никога.{S} Тек кад јој се учини да Влајко об 
је унуче једина потпора; то су ми и очи и руке, па да ми њега узмете.</p> <p>— Дете нек остане, 
ложај.</p> <p>Одједном Гојко отвори очи и стаде махати шаком, као да некога зове. </p> <pb n="1 
 коси.{S} Изврсно!...{S} Она спусти очи и погледа у своје лице...{S} Као да је боловала читаву  
.{S} И то је оно што јој је омотало очи и ум црним застором, те не види ништа...{S} Али шта је, 
ти баш уз њега, гледати право очи у очи и забости хладно гвожђе у месо...{S} О, та га мисао још 
се свако укрутило, гледа је право у очи и не трепће.{S} Она виде да је погрешила, али осети да  
то истина, Боже, да ли је не варају очи и слух?!...{S} Полако још напред, вуци се као змија међ 
..</p> <p>Она се трже на столици, скочи и погледа на прозор, откуд се чуо глас.</p> <p>— Хајде. 
ојко познаде Вељин глас одмах.{S} Скочи и пође к вратима, па одједном застаде у некаквој двоуми 
н се стаде прибирати.{S} Одједном скочи и изиђе у двориште.{S} Стаде ходати тамо-амо, а под ног 
и јој крв цело лице.</p> <p>Писар скочи и дохвати разјарену жену за руке, али познавши је, одје 
м што већ не излази.</p> <p>Писар скочи и утрча у школу.{S} Одмах по том стадоше излазити уморн 
ио Стојан, прислушкивао, па га прескочи и истрча из школе.{S} Љубица стајаше на вратима учиониц 
шибати хладан ветар...{S} Гојко се грчи и тресе, па опет жури напред.{S} Често заборави ради че 
 школу! скомандова он, па се опет згрчи и, онако намрштен, оборене главе, уђе са децом у школу. 
и те жене!«...</p> <p>А Гојко само трчи и у глави му само једна црна мисао, која је покрила соб 
 откуд дође тане и нек се још више мучи и страда.</p> <p>После стадоше мисли прелетати и зауста 
ри друг тако јако воли... само се смеши и помишља у себи како је то красна ствар бити муж и дом 
о?... види ли добро... то се лице смеши и смеши се баш на њега...{S} Па то је Љубица, јест... ж 
<pb n="167" /> <p>А Гојко се само смеши и гледа како ти и он сад има кућу и жену и њему долазе  
евуче њим преко табле, потом се насмеши и гледајући опет у таблу, запита је:</p> <p>— Како вам  
 најпре зачуди, а затим се опет насмеши и проговори му тихо:</p> <p>— Није ништа, ето... била н 
оде памет.{S} Знала је за његов положај и домаће околности, ништа је није привлачило к њему; са 
ама, ето баш овако... а ти ми се љушкај и буди задовољна...{S} А ја ћу, душице, све да трчим, т 
братићу!...{S} А ти опет иди те праштај и моли.{S} Еј што нисам ја млађи, па да видиш чуда!...{ 
бијем скупоцену лампу газдину...{S} Бој и грдње што сам извукао, <pb n="145" /> то је ништа...  
 бистре хладне воде на рапавој, прљавој и сувој руци фамулусовој; у другој држаше међу прстима  
не.{S} У осталом <pb n="190" /> сад јој и не беше до испита.{S} Друге бриге, друге муке обузеше 
е да је Љубица свршила посао, приђе јој и одведе је на дно собе, у последњи ред клупа. </p> <p> 
о: треба ли да се боји чега, или ће јој и Веља казати оно исто што и Стојан.{S} Али сад јој је  
 седи на столици као окамењена, чак јој и глава остала још мало затурена, а она само гледа то у 
тимно, задржа њену руку подуже у својој и гледаше је ватреним, значајним погледом.{S} И она гле 
 се приближи Љубици, наже се мало к њој и прошапта јој:</p> <p>— Сутра ћу вам донети брилијантс 
тко време, да већ беше малаксала, у њој и не беше више снаге за даљу борбу, за отпор.{S} Она се 
p>Љубица осети да се одједном све у њој и цела она поче мењати...{S} Прво се појавише неки тамн 
а као чудећи се.</p> <p>— Био сам у њој и летос о испиту и опет пре месец дана кад смо мерили в 
рупним камењем.{S} То беше доиста редак и величанствен накит.{S} Застадоше јој очи на њему дуго 
езати, па у говору баци поглед на сокак и прекиде, занеми.{S} Угледа сеоског писара, а уз њега  
 њима по некад у страну, почешу затиљак и опет ћуте и слушају.{S} А ћата се распричао у велико: 
а побеже у школу; ту је опет обузе мрак и она продужи спавање...</p> <pb n="98" /> <p>Изјутра с 
е се очајан, панички, самртнички врисак и одјекну далеко потесом кроз глуху ноћ, али га нико од 
ве му се чини да чује пролетошњи врисак и јаукање...{S} Одмакне се од прозора, чује се још боље 
бојазни, а њега су се многи бојали, чак и професори...</p> <p>— Је ли ожењен?</p> <p>— Пре две  
ди откуд се појавише толике ствари, чак и чист бео покривач на столу...{S} Али је женска глава  
S} Па да ли ће ме довека презирати, чак и онда, ако ја постанем узорита жена и учитељица?!...{S 
то он сазнаје, да би имао право, па чак и дужност да то учини.{S} Али се то све заврши оним сте 
ријатно расположење према свему, па чак и према овом писару. »Збиља, красан човек.{S} Како је с 
ена.{S} Отвори се читава дебата, те чак и наше зараћене стране морадоше попустити и проговорити 
узе хартију и прочита све, па спази чак и нумеру, она се охлади.{S} Одједном осети над собом св 
 па опет ништа!...{S} Ја сам мислио чак и за нас штогод да одвојиш.{S} Станка још иде боса...</ 
јасно му се чита на лицу.{S} Па нас чак и Веља избегава!... није се ни руковао са мном... као д 
 је велики дар Божји, само кад је човек и с друге стране задовољан.{S} О... а ја сам тако мало  
о...{S} А овај Гојко баш је добар човек и... одличан... јест, баш одличан учитељ, то каже и гос 
у, знате!...{S} Срамота је да наш човек и друг лута по селима и тражи часнике, а другови су му  
и што ће тамо?...{S} Да изнесе на видик и њој своја страдања, свој пораз... да јој да прилике д 
, муцао, али му се после раздреши језик и он доста живо исприча готово све, што је се могло пом 
ек није скитница, него државни чиновник и реци му...</p> <p>— Не мешај се ти, брате, у туђ поса 
бе неку горњу хаљиницу, извади часовник и метну га на сто, извуче <pb n="96" /> из џепа некакву 
 па је одједном сави, отвори деловодник и метну је унутра.</p> <p>— Добро... рече он јасно, не  
 био залетео за Гојком, истрча у ходник и видевши Љубицу, стаде пред њом, дркћући сав од љутине 
у таквој школи целе године разлеже јаук и плач јадне, немоћне дечице!...{S} Љубица за ту вештин 
кова, а слух напрегнуто лови сваки звук и покрет...{S} Јест, познаје добро његов глас...{S} Шап 
частом бојом — носи се тај вечерњи звук и бруји далеко ширином, чак тамо до краја потеса, куда  
ечење, заструг са сиром и кајмаком, лук и неколико бутела пива. — Него да кажем ја да узму друг 
дном склопи очи, спусти главу на јастук и заспа...</p> <p>Одједном се расветли цела соба, апи т 
ни образ, осећа сва места којима се бол и ватра пружају, онако дужином... то је извесно пруга,  
у низ потес, једно поред другог, учитељ и учитељица, али обоје беху суморни, забринути.{S} Иђах 
ово шапатом.</p> <p>— Знаш ко... учитељ и Милица, одговори Богосав, и некако ђаволски кресну ок 
којом се Гојко Савић, привремени учитељ и управитељ школе орловичке, упућује на своју дужност.< 
це, а добру децу волим, одговори учитељ и скрену очи на ђака, који му прилажаше.</p> <pb n="3"  
је ово колега? </p> <p>— Одличан учитељ и веома добар друг, одговори Љубица озбиљно и одлучно,  
> <p>— Знам... али опет...{S} Хвала вам и на посети... запе Љубица и погледа га са неприметним  
 седим у скамији, па само вас да гледам и слушам.</p> <p>Љубица поцрвене изненада, саже главу и 
гласу.{S} Тешко нама!{S} Одузели су нам и тај једини заклон: да нам је бар хлеб обезбеђен, кад  
нисам знала шта сам радила.{S} Сад знам и разумем, али доцкан.{S} Тек гледаћу да од сад буде св 
питати ни за што...{S} Ја ништа не знам и не могу да мислим.</p> <p>И она изиђе из собе, гледај 
ратићу мој!...</p> <p>— Нека, доста сам и ја патио, па да гледам једаред и њено страдање.</p> < 
 знаш: какав сам био у школи, такав сам и остао.{S} А ти сигурно ниси постао мирнији?</p> <p>—  
> <p>— Како не, како не!...{S} Зато сам и дошао.{S} Дете пише: исцепало се, обосило, а зима — е 
ај се ти, брате, у туђ посао, док нисам и тебе... оногај...</p> <p>— Марш одатле, безобразна жи 
 женске нежности, која влада међу мужем и женом прве године.{S} Он је био вазда озбиљан, жив и  
ој соби, сливајући се са горким јецањем и тешким уздасима...</p> <p>Кад се исплака, опет се зам 
тељева херувика са онаким истим сецањем и узвикивањем, и гомиле босиљка, мирис и оне исте мисли 
е!</p> <p>Гојко се осврну, па с чуђењем и немим питањем погледа писара, али овај гледаше само к 
 се брзо прибра, поздрави се са лекарем и одговори му:</p> <p>— Она извесно врши какав мушки по 
ојка са оним простим искреним саучешћем и махну главом ка вратима.</p> <pb n="94" /> <p>Гојко и 
ја да идем на робију или још да изгубим и главу због њених враних очију!...{S} Ехе-хе!...{S} Би 
и... рече му Аксо својим тихим, учтивим и мелодичним гласом, трљајући лагано руке једну о другу 
 кад опет нестаде мира у срцима њиховим и настадоше друкчији дани. </p> <p>Гојко опази да се у  
 ништа... они се ређају један за другим и пролазе, а он са својом сакатом руком полако врши пос 
 прихвати Веља живо.{S} И ја тако радим и многи, управо огромна већина.{S} Па још кад дознамо р 
тирачем; на њему послужавник са слатким и чаша воде, бистре као кристал.</p> <p>— Хо, брате, ка 
њиву зебњу.{S} Тамо, на врбама, кратким и суморним гласом, јавља се ћук.{S} А из села се носи,  
 љускама бриљантским, са малим, кратким и танким ланчићем укусне израде.{S} Она га извади из ку 
цео свет, саломљен и смрвљен под тешким и дуготрајним ударцима судбине, измучен и тешком болешћ 
 трже. »Шта је ово... шта ово ја мислим и чиним?{S} Зар то ја чиним од истине... ја, који до са 
јавља нека жудња за нечим веома светлим и магловитим...{S} Беше им жао да остану свако за себе  
роман, тих, са неким нарочитим, лаганим и одмереним манирима, који се теку постепено у животу и 
ко исто уз мајку, под старим, искрзаним и дроњавим губером.{S} Под њима само меко сено, покриве 
 Али се то све заврши оним стереотипним и малодушним узвиком: ех!...</p> <p>»И нико је не приси 
мна за одлазак, а доле у трњаку, јасним и звонким гласом, чика кос...{S} Милина, не може човек  
вори она одлучно, па се поздрави са њим и окрете својим правцем.</p> <p>— Добро лаку ноћ! одгов 
га се увери да и Гојко располаже добрим и не малим искуством у школском раду; свиде јој се и ов 
ка нека важна ствар.{S} Са вама говорим и гледам вас, а мислим о другоме...{S} Не могу, не задр 
аман да одморим родитеље, да се одморим и сама од оног сиротовања и гле!...{S} Зар то може бити 
ад је по неки пут Влајко пресече оштрим и чудним погледом...</p> <p>Љубица осети да се одједном 
и, и он почиње говорити брзо, са честим и тешким предисањем.</p> <p>— Кажем ја: каки одбегла!.. 
 право вашарско погађање, најпре молбом и лепим, па кад то не поможе, одбор удари у претњу.</p> 
 на њега, али он затвори врата за собом и настави рад.</p> <p>Писар долази на коњу свакога дана 
де улицом, говорећи гласно сам са собом и машући рукама.{S} Тако дође до хума над селом, испе с 
ста сеоска кућа са једном великом собом и »кућом", а према великој соби беше преграђена једна м 
у собу, она узе чинију са врелом чорбом и понесе је на постављен сто за ручавање.</p> <p>— Хе,  
зи, да нови колега целом својом појавом и држањем одговара њеним ранијим сновима.</p> <pb n="16 
брк у страну и он зачуђено махне главом и у себи прошапће: »Часни је убио!«...</p> <p>Глава јој 
нерал кад саслуша рапорт, климну главом и окрете се учитељици.{S} Сеоски ћата се задовољно и па 
у ја доћи... а?...{S} Она климну главом и опет се неодређено насмеши.{S} Пера дохвати њену руку 
 прелетевши оком сва лица климну главом и промрмља:</p> <pb n="5" /> <p>— Како сте?...</p> <p>— 
јко сумњиво <pb n="170" /> махну главом и стаде са неком зебњом погледати час једнога час друго 
спремио оним друговима, он плану гневом и узвикну: </p> <p>— Животиња!... дакле и то он зна...{ 
 Господин Пера с нарочитим задовољством и чак неком важношћу удари гласом на речи из гимназије. 
ћњака, опијен мирисом цвећа, присуством и сузама ове девојке, кршећи руке од муке што не уме ил 
усрете са њеним јасним светлим погледом и обори очи.{S} Баш је био у памети склопио целу речени 
у, на коме стајаше послужавник са водом и слатким од трешања.{S} Разговор се води само о школск 
е јој Гојко, па прво лизну прст језиком и превуче њим преко табле, потом се насмеши и гледајући 
 <pb n="26" /> не користи овом приликом и не узме право из њене руке зреле плодове?{S} О, какву 
нчала са Гојком, пред истим свештеником и старојком заверише се нови супрузи на верност.{S} Сам 
пита се чича у себи, касајући за Гојком и дишући тешко.{S} Шта му би одједном!...{S} Полуде, св 
школи, па свратише да се виде са Гојком и да се Пецић упозна са његовом домаћицом.{S} Чим насту 
ж, говори Влајко, здравећи се са Гојком и гледајући га озго са висине, са сенком подсмеха на ус 
хну он главом, па се поздрави са Гојком и оде.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18993_ 
 Богосав, и некако ђаволски кресну оком и насмеја се.</p> <p>»Милица... откуд она ту?...{S} Па  
идео и знао, а Гојко стаде махати руком и опет удари у бунило.</p> <p>— За сад је обично бунило 
аш као наручен!...{S} Дечко махну руком и скоро истога тренутка скикну кер...{S} Скикну, зачуди 
е заједно, наразговараше се и за ручком и после о свему, па онда Љубица, на материн захтев, ста 
р, па стаде нудити нове пријатеље јелом и пићем.</p> <pb n="61" /> <p>— Ама као да смо се ја и  
 стоји пред страшном државном контролом и дркће због својих недела...{S} Али да и он зна, да га 
 целе ноћи...{S} А Стојан седе са Вељом и настави причати о последњим догађајима.{S} Веља је то 
шано милине са неком полусмешном збиљом и важношћу.{S} Друкчије и не бива: право из школске клу 
 се стаде брисати <pb n="29" /> марамом и дувати уснама, као да је неки велики терет носила.{S} 
сав црвен, збуњен, отираше лице марамом и спремаше се да изиђе, али кад виде колико новаца Љуби 
те лагано корачајући к своме самохраном и невеселом стану.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
ни пар, који се топио у заносу љубавном и сневао најсрећније снове...</p> <p>Очајан, угушен јау 
те своје прње, па озго уседнем са женом и дететом, а за душему привежемо козу, па терај!...{S}  
отом код секретара у начелству окружном и одједном се обрте као преписивач у истом надлештву.{S 
 вадећи хладно печење, заструг са сиром и кајмаком, лук и неколико бутела пива. — Него да кажем 
прекорачио бару, а рука клизи по мокром и хладном дрвету; стресеш се од те незгоде, а за врат т 
ћ! одговори Гојко мало увређеним гласом и остаде дуго на том месту, гледајући за њом.</p> <p>Пр 
ми, што?...{S} Сву ћу те окитити златом и брилијантима, среће ми!{S} Хоћеш?...</p> <pb n="78" / 
у срећи и сновима, да се весели животом и сунцем...{S} Нема никакве бојазни!...{S} Дај да се жи 
це огрејало.{S} Данас је ишла са чистом и ведром душом, са оним истим сјајним идеалним мислима, 
необично мило што стоји са овако чистом и упарађеном децом.{S} Толико пута је са завишћу гледал 
знати, осим мене.{S} Кунем ти се срећом и здрављем!... викну она узбуђено, прилазећи све ближе  
исином, и уздишући за изгубљеном срећом и младошћу...</p> <pb n="150" /> </div> <div type="chap 
едати у њено лице, очекујући са страхом и зебњом њен одговор.</p> <p>Она устаде, приђе му и мет 
 опрости се врло пријатељски са Љубицом и Гојком, Љубици опет понови неколика извињења, рече јо 
аца, посула је ружом, шебојем, рутвицом и другим миришљавим цвећем, па у њој љушка и успављује  
>Изјутра се пробуди с јаком несвестицом и главобољом, устаде те се уми, па хтеде склонити оне у 
усти децу кућама, па застаде пред чичом и погледа га слободно, право у очи.</p> <p>— Бога ти, к 
а добро озидане две собе, кујну, подрум и дан орања земље...{S} Ви ми то набавите, па ја вам не 
. да ја... поче он замуцкивати, задуван и узнемирен.{S} А не знате... ви не видите шта је у мен 
оворе... веле извесно, рече он, задуван и уморан.</p> <p>— Е, кад ће пре!{S} Тек је трећи дан о 
ко пред очима.{S} Седим тако по цео дан и мислим, а он уза ме...{S} И све премишљам о његовој д 
за жену.{S} Истина, он није онако нежан и пажљив према њој; не уме, или неће да дели милошту ка 
ет изгледа прекрасан и цео живот сјајан и блажен...{S} Она већ осећа лако дрктање у свему телу, 
ле подне таман почеше рад, а уђе Стојан и јави с прага:</p> <p>— Ево иде учитељ брезовички.</p> 
асмеја се још јаче.{S} А Гојко, озбиљан и намрштен, са неким прутићем у руци, разгледаше децу п 
човек Гојкових година, развијен, крупан и веома отресита држања; лице му доста развијено, обриј 
 од чега јој сав свет изгледа прекрасан и цео живот сјајан и блажен...{S} Она већ осећа лако др 
 <p>Изјутра дође лекар, младић, окретан и жив, весељак, па још с прага удари у шалу: он је науч 
 зар ја не бих могао бити онако окретан и живахан, као Веља?{S} Не може да се смири на једном м 
 накнаду у десет динара месечно за стан и башту.{S} Гојко оде те разгледа свој нови стан, па се 
љитца, могла сам ја може бити наћи стан и џабе, па зар онда и ви да ми не платите ништа?{S} Ја  
који му одједном постаде тако пластичан и жив, и што је најглавније одговараше потпуно — како о 
.. ствари да саставим, замуца изненађен и застиђен кицош.{S} Беше поцрвенео од срамоте, па не з 
... ти реци!{S} И он јој, овако узбуђен и занесен, стеже колена, где беше наслонио руке.</p> <p 
јаше више учитељице, исто онако најежен и згрчен као и Гојко, обрте се и оде у школу, машући гл 
 ради себе, што бејаше веома расположен и нарочито ради Гојка: да му помогне намеру, јер је већ 
ава ока, па се на ниже спушта, превијен и мало затубаст, нос; брада му обријана, необично разви 
/p> <p>Гојко стајаше, пренеражен, зелен и блед, разрогачених очију од страха, ноге и руке му др 
амучен, озлојеђен на цео свет, саломљен и смрвљен под тешким и дуготрајним ударцима судбине, из 
 а напослетку, завршујући ред, натмурен и покуњен, ступаше Гојко.{S} По потесу блиста се бистра 
ви.</p> <p>Гојко иђаше напред, намрштен и узнемирен; обузело га некакво нерасположење, чим је у 
<p>Гојко остаде озбиљан, вечно намрштен и повучен, избегаваше сваку прилику да се не сретне са  
 само о томе мислити...{S} И он, обучен и обувен, тресући се од грознице, изиђе из куће и пожур 
и дуготрајним ударцима судбине, измучен и тешком болешћу и Љубичиним нехатом, ослободи се одјед 
</p> <p>Око поноћи дође Веља, и уплашен и љут као отрован.{S} Како уђе, оде право болеснику, не 
акатом руком полако врши посао...{S} Он и ћата не мењају се.{S} После удари у запиткивање, али  
 несигурно својим кратким ногама.{S} Он и сам не зна зашто му баш та мисао застаде у глави, он  
коме беше сена и ђубрета довољно.{S} Он и Стојан слагаху се добро, а последица те слоге беше не 
мене, а ви како хоћете са њима, рече он и изиђе брзо.</p> <p>Љубица настави рад, па кад опази д 
, то се већ разуме.{S} Како!... рече он и удали се са неким значајним осмехом на устима.</p> <p 
о зна шта још може бити!...« помисли он и погледа крадом Вељу, па опазивши на себи његов поглед 
ада...{S} Сад право из школе помисли он и подиже напред своје велике сањиве очи.{S} Беше већ уш 
 <p>— Стаће... може и више, одговори он и насмеја се.</p> <p>— Знам, али то не ваља; не одговар 
ити.</p> <p>— Ширет велики, одговори он и предахну, као да свали с плећа велики терет.{S} Оде д 
је!...{S} Ни свеће немаш... одговори он и стаде се окретати око себе, као да се увери, да доист 
ићу... браћо!...{S} Помоћ!... дрекну он и истрча на сокак, вичући по селу из свега гласа.</p> < 
љивових дрвета.</p> <p>— Ех, уздахну он и окрете лагано корачајући к своме самохраном и невесел 
же са столице, па дохвати рукама наслон и стаде чекати да ћата продужи.{S} А њему се не жури, о 
 као што ова сад благује?...{S} Али црн и непровидан застор будућности све то скрива од људских 
ако мало дете, а препредено и ширет к’о и чича Стојан.{S} Ја га опомињем што је немирно, а оно  
 и најскривенијих жеља, које је скривао и од себе сама, гонио их далеко, далеко... само да не м 
ао по соби читаве часове, па опет легао и мислио...{S} И ништа ново није смислио, осећао је оно 
 па онда јаснији одговор, који је могао и Гојко чути.</p> <pb n="136" /> <p>— Немам ја ниједне  
етурао се по кревету целе ноћи, устајао и ходао по соби читаве часове, па опет легао и мислио.. 
 осети, да јој је сваки делић тела, као и душа, прожет овим заносним осећањем...</p> <p>Па зар  
ма је забринута, управо преплашена, као и Љубица.{S} Неко их је зло снашло, али се нико не досе 
ћи!{S} Па шта да ради он?{S} Ништа, као и до сад... ћутаће и гледаће свој посао.{S} А оно синоћ 
а је у вашем положају,.. учитељица, као и ви...</p> <p>И сад настаде дуг, речит монолог, у коме 
} За сад не говори са њим.{S} Мати, као и свака жена, рада је сазнати узрок тога непријатељства 
их мисли; душа оживе новим животом, као и ово сунце, што огреја благом подмлађеном светлошћу. < 
сара онако исто необично, најежено, као и Гојко.</p> <p>— Извол’те, немамо све удобности као ко 
аше исто онако буновно, полусвесно, као и до сада; али одједном јој засветли у очима жива радос 
ула очи к њему, па се смеши на њега као и мало пре... или се то њему само чини?...{S} Да ли да  
си ти летос био? запита га само, па као и да не очекиваше одговора, стаде се освртати по двориш 
змислила, умирила се, па иде на рад као и до сада.{S} Шта ће, кад јој је таква судбина!{S} Погн 
 И његове прве речи беху скоро исте као и учитељеве.{S} Гојко се једва осмели да изговори оправ 
тељице, исто онако најежен и згрчен као и Гојко, обрте се и оде у школу, машући главом неповерљ 
 се погрбила, превила се онако исто као и Љубица, само у још већој мери.</p> <p>Ручаше заједно, 
 узе шљиве, и ако је и сам доста набрао и носио их у џепу.{S} Али зар да се <pb n="26" /> не ко 
 дана.{S} Љубица све више улази у посао и све се више одушевљава радом.{S} Истина она <pb n="38 
ли.</p> <pb n="43" /> <p>— За ваш посао и нису потребна велика знања.{S} Ту је важна практика.. 
це, приђе к писару, који већ беше устао и врло учтиво прихвати њен поздрав.{S} Изиђоше обоје на 
кова заслуга.{S} Па због Гојка је дошао и учитељ Аксо... »То је паметан учитељ, мишљаше Љубица, 
ом месецу, о чем је Гојко толико слушао и понешто читао, али то се, у њихову положају, није мог 
к само налетеше облаци, натушти се небо и просу се страшна бура...{S} Сад јој је и отац друкчиј 
о; а то се Љубици сад учини веома грубо и сурово, и ако она не зна за друкчији разговор очев.</ 
ећ шта може мислити <pb n="9" /> здраво и весело шеснаестогодишње девојче.{S} И село јој је у т 
 ти гласови раструбе, а он им је управо и био повод, јер је он саставио Влајка са чувеном лепот 
а дате један савет, јер зато смо управо и дошли, рече она, па им исприча свој јутрошњи разговор 
одмах са мном у срез, зову га...{S} Ево и позива.</p> <p>— Хм... <hi>он</hi> се потписао, шапну 
свему... он треба и да страда...{S} Ево и њега!...</p> <p>Чим се затвори двориште за Милицом, н 
 га онда поцепа на ситна парчета. — Ево и твоје тужбе, ево гле... па и њу сву иситни на парчад, 
о страдао...{S} И пропао сам.{S} Па ево и сад, после оволикога страдања... гле сад, шта је пред 
аквој великој кривици, мрдну очима лево и десно, промени тежиште с десне ноге на леву, па опет  
 тројица одборника, па нешто веома живо и поверљиво претресају.{S} Богосав је у разговору, а ве 
створи овакав живот... гле како се живо и весело разговарају!{S} А ја... са овако живом природо 
ни Гојко стоји пред децом, како им живо и весело прича, са уста му никако осмех не силази.{S} А 
влада, и она опет обори главу, стидљиво и плашљиво, а груди се подизаху и спуштаху бурно, све ј 
еће страдати?... запита се он бојажљиво и погледа око себе усијаним, узвереним очима, тражећи о 
p>Младић се осврте и погледа је пажљиво и дуго... разгледа је добро, па мотрећи на непрестану п 
осао из све снаге.{S} Радило се марљиво и журно пуна два месеца, док се већ не приближише ускрш 
 оде у школу, машући главом неповерљиво и шапућући у себи: »Ја, братићу, тако је то; видим ја!. 
говори.{S} Она само посматра ово учтиво и озбиљно лице, које се од ономад тако изменило, да ова 
 и Љубици даде прилика да чује што ново и необично, али она не беше у стању да разуме све што с 
" /> уз брвна, ослања се леђима уз дрво и подиже главу, гледајући кроз баџу плаво слободно небо 
едње време, ступила у тако пријатељство и поверљивост, да овај сад стаде премишљати: како би би 
м?{S} Сад видим како велико задовољство и утеху човек налази у раду.{S} То је велики дар Божји, 
 старојко.{S} Вељи се већ знало кумство и без договора.{S} Али се нешто обе учитељке у почетку  
— Ви сте јамачно лепо провели детињство и младост?{S} Видим да се радо сећате младости...</p> < 
.{S} Капетан му онако с ногу рече благо и пријатељски:</p> <p>— Идите, господине Гојко, кући, п 
 ти од премештаја и отпуштања боље него и један од нас.{S} Ја ти јамчим да нећеш бити ни премеш 
о њега поњаву, па сад тапка рукама озго и гледа неће ли се наћи какав трн или дебља стабљика, д 
о уздање...</p> <p>А он је мислио много и дуго, претурао се по кревету целе ноћи, устајао и ход 
тамо још даље се, у густој магли, гордо и величанствено дижу моћне огромне планине, делећи се у 
...</p> <p>Веља таман каза шта је видео и знао, а Гојко стаде махати руком и опет удари у бунил 
ељни дан.</p> <p>Љубици се веома свидео и овај паметан разговор из кога се увери да и Гојко рас 
е сећање на онај тренутак, кад се попео и надвирио се на прозор...</p> <p>— Видели сте... јецаш 
узе лако дрктање, али се он прибра брзо и погледа се са Гојком право у очи.</p> <p>— Јеси ли ру 
е на понеким шљивама и иде, корача брзо и узбуђено, не мислећи ни о чем...</p> <p>Гојко је увед 
био први дан школовања, такав ми је био и последњи: све једно исто... судови, вода, ципеле, трч 
 из његових руку, којима је беше обавио и стегао као клештима.</p> <p>— Сад да идемо у школу, д 
ам, онај лудак, Богосав... шта је радио и кажу чак вам претио мојим именом.{S} Чуо сам да сте с 
ла од страха.{S} Истина, Гојко је радио и са њеном децом, док је боловала, она сама види како ј 
— Нека те плаћа, брате, ко те је тражио и поставио, а ми нити смо те тражили нити нам требаш, у 
 сам ја погазила, па ме Бог зато казнио и сад други гази моју љубав...{S} И све, ама баш све... 
ве то угуши, заборави, па да се живи ко и до сад!...</p> <p>Устала је весела, спремила се, прик 
>Сврши се и свадба тихо, мирно; мало ко и сврну пажњу на тај догађај.{S} И младенци и часници — 
Смртни смо сви... није никакво чудо ако и он умре.</p> <p>Лекар оде, а Љубица уђе у собу.{S} Ве 
а...{S} Али за сад она је узбуђена јако и рада би ма чиме забавити се, ну чиме би?...</p> <p>—  
е.{S} Па кад се он зачуди и запита како и шта је, а ти опет: што ме уби и осрамоти, господару,  
природе.{S} Предавао је врло лепо, лако и живо; и Гојку се засветлеше очи.{S} У раду проведоше  
 ти, одговори он, прибирајући се полако и долазећи к себи.</p> <p>Она се сакри у башту за неко  
 се опет осећа као у ланцима...{S} Тако и болесник гледа у сну себе здрава и весела... трчи, ју 
 по неког старијег, кога слуша, па тако и ја...{S} Него није то.{S} Опет они мисле о нечем друг 
адноћа, која наступа изненадно, па тако и прође, он се не би нимало плашио, али у њену погледу  
 Љубица се загледала у децу, па се тако и замислила... стоји лепо обучена, са шеширом на глави  
њима димњаци, а из њих се извили далеко и право у висину беличастосребрни стубови дима, који се 
ре!...</p> <p>— Истина, куд идеш толико и какав је то непрекидни рад?{S} Задругу сте, чујем, от 
 настави ћата, Министри су весели, нико и не сања о промени.</p> <p>— Јок, одсече председник.{S 
о поседи, као што би био ред.{S} Влајко и Љубица остадоше сами у соби.{S} Чим изиђоше њих двоји 
ом, љубављу свијеном, гнезду.{S} Влајко и Љубица одоше на рад; гнездо остаде само.</p> <p>После 
дмах по новој години, венчаше се Влајко и Љубица.{S} У истој цркви, у којој се пре девет месеца 
 кад год имате времена...</p> <p>Влајко и Веља насмејаше се оволикој наивности.</p> <p>— Ето ва 
 хоћу!!«...</p> <p>Крајем месеца, Гојко и Љубица, на позив новог депозитара, одоше у срез.{S} Т 
апред. </p> <p>Чим се сврши збор, Гојко и Љубица изиђоше, готово неопажени, па као да их ко гон 
, а двориште се напуни ђацима.{S} Гојко и Љубица одвојише свако своју децу, па одмах, ту на дво 
а беху позвани на срески збор.{S} Гојко и Љубица се премишљаху да ли да иду и они на збор.{S} О 
ује да сутра дођу сви у школу.{S} Гојко и Љубица се договорише да <pb n="20" /> после подне пре 
и!...</p> <p>— Како то!? повикаше Гојко и Љубица, зачуђени.</p> <p>— Остао удовац, брате, па ос 
 је ревизор, знали су га обоје, и Гојко и Љубица, јер им је предавао школски рад.{S} Само ће у  
и по школи, а знали су га добро и Гојко и Веља.{S} Гојко није добио премештај, то му јавише дру 
и...</p> <p>— Младости?... понови Гојко и замисли се.{S} Ја је нисам имао, ни знао за њу...{S}  
S} После удари у запиткивање, али Гојко и не мрдну главом, као да је мртав, као да не чује и не 
орам, а други... не знам одговори Гојко и збуњено погледа у земљу, мрштећи се.</p> <p>— Свратит 
де је... соба...{S} Љубица? викну Гојко и одмах спази једна врата и јурну тамо.{S} За то време  
и из дворишта...{S} Ха!.. узвикну Гојко и поче долазити к себи.{S} Стаде разумевати догађаје... 
Овај ми шврћа вели: оженио се наш Гојко и прича ваздан тамо...{S} Дај, вељу, да видим нашу »мла 
ечи, руковаше и растадоше.</p> <p>Гојко и Љубица враћаху се, пуна срца, весели и задовољни, као 
} Тако је то, братићу мој.</p> <p>Гојко и Љубица се згледаше и насмејаше.</p> <p>После подне та 
о време чује како јој се другови громко и весело смеју.</p> <p>»Какво зло, мисли она даље: само 
ђе весео писар, подигнувши главу високо и погледајући жудно на један прозор од учионице.{S} Чим 
 на робију...</p> <p>— За вас је слатко и на смрт поћи, узвикну он, смешећи се.</p> <p>То већ б 
, господине, стаде кмет извијати слатко и речито.{S} Грехота је да она глоби наше село, кад ми  
се и она не игра, кад је то тако слатко и весело!...{S} Па сеоба у своју кућу, па полазак у шко 
утак, па опет их обори, накашља се мало и проговори као истрке:</p> <pb n="82" /> <p>— Треба да 
.</p> <p>Кад отпоче рад, прибра се мало и врати јој се обична њена смелост.{S} Само јој једна м 
ом.{S} Клетве, претње, па богме по мало и псовке, онако кроз зубе, све се то просу пред ово дво 
ек изгледа сад сасвим други.{S} Нестало и страха и зебње, и она се већ почиње чудити чега се то 
ваше не би ли се <pb n="22" /> то могло и ове године проћи без мапе.{S} Највише га је у том уве 
е на хум.</p> <p>Поглед са хума на село и околину беше чаробан, заносан.{S} Под њима се зелене  
 погледом.{S} И она гледаше њега весело и безазлено, с једва приметним руменилом, које јој се р 
ред смирио, што му је у кући све весело и мирно, што га добри друг тако јако воли... само се см 
тељица изиђе из школе, дочека је весело и са живим одобравањем:</p> <p>— Тако, братићу, Бог ти  
ата од своје учионице насмеја се весело и стаде певуцкати неку песмицу.</p> <p>Пред школом се з 
напротив? запита она, смешећи се весело и гледајући га лукаво, ђаволасто.</p> <p>— Не бежим...  
поглед на себе, осмехну се на њу весело и учтиво, као сваки нови познаник, који се жели што бољ 
 топлим покривачем уз то мило сухо тело и ћутати, ћутати дуго, вечно... ћутати и сећати се срећ 
ијом.{S} Испричајте нам то како је било и зашто?</p> <p>Капетан се диже, приђе Гојку и метну му 
S} Па опет, видите ли... сад ми је мило и то страдање и све...{S} Тиме сам вас откупио, то је м 
смени лака зебња, па опет занос, бунило и топлина...</p> <p>— Аха, понео сам га... ево!...{S} И 
з школе, он му нареди да донесе мастило и хартију, па се врати унутра.</p> <p>После пола часа,  
.{S} Припи се <pb n="171" /> уза стакло и стаде гутати погледом овај загрљени пар, који се топи 
 кад је свет тако леп, сунце тако топло и весело греје, срце у грудима тако живо куца и све, св 
>— Е, немој баш тако, братићу.{S} Имамо и ми по нешто, и ако смо сиротиња.{S} Тако је то.</p> < 
ради већином против методике, па морамо и ми.{S} Шта, зар ја да изгубим два месеца са овом дерл 
во истрча у другу собу, закључа се тамо и леже.</p> <p>Љубица је дуго премишљала шта да ради.{S 
 Остави часовник у фијоку и понесе тамо и ону другу кутију, па одједном застаде и отвори је.{S} 
о године ће бити лакше; а сад уписујемо и ону децу, која су пре две године требала бити уписана 
и један одборник.{S} Чудим се како ћемо и толико спечалити.</p> <p>Отпоче се право вашарско пог 
мите нас у ваш стан да се мало заложимо и разговоримо.{S} Госпођица, држим, неће отказати?</p>  
це к општини орловичкој, креће се тромо и уморно један путник.{S} Још из далека, по целој његов 
го ту вршљати, не бој се.{S} Печени смо и ја и он...{S} Него, знаш, причувај се... нешто је на  
<p>После пола часа, он сави једно писмо и даде га Стојану. </p> <p>— Писареву... онога, његову  
њену мишљењу, он треба не само сада, но и после десет година, да буде скрушен, убијен, сатрвен  
ха жена у варошком оделу, отвори лагано и опрезно школске вратнице, прође брзо преко дворишта и 
вљаше он детиње речи, корачајући лагано и несигурно својим кратким ногама.{S} Он и сам не зна з 
ање и умор.{S} Одговори јој врло лагано и хладно, као да га то неколико речи стају велика напор 
ла ми је добро!...« вели ово, смежурано и испијено тешком болешћу, лице.{S} Ни туге, ни жалости 
није лако...{S} Треба радити непрестано и с вољом.{S} А са самим првим разредом треба свакад по 
обра господара...{S} Али он може уједно и жалити и — чупати кокошке...</p> <p>Љубици одједном н 
 Истина она <pb n="38" /> почиње уједно и сама опажати, а то је и Гојко напоменуо, да јој деца  
 од тог погледа, већ јој приђе слободно и оним полицијско породичним тоном рече јој, прилазећи: 
 одмах помисли: неће ли бити и незгодно и опасно, да га пусти на таку близину к себи, а још виш 
апита Љубица, гледајући га некако чудно и тужно.</p> <p>— Разуме се, у моју уписницу.</p> <p>—  
 или наслагани један на други...{S} Ено и чашице ракиске, жути се на дну ракија...{S} Тамо даље 
ви зраци... оно се спушта величанствено и мирно, као да оставља цео свет у срећи, као да нигде  
 кад види овако мало дете, а препредено и ширет к’о и чича Стојан.{S} Ја га опомињем што је нем 
на мржња.{S} Лице јој беше све нагрђено и онакажено од неке унутрашње муке.</p> <p>— Хоћемо...  
 пусти децу и, бришући марамом ознојено и зажарено лице, приђе к писару, који већ беше устао и  
дњих кућа, изиђе пред њега нешто шарено и необично лепо...{S} Гојко се стаде прибирати... да, т 
цајем електрине, обрће главу унезверено и нешто муца.{S} Председник га не чује, али се досећа ш 
о изиђоше деца, стаде слушати заплетено и нејасно Гојково причање.{S} Кад овај стаде причати о  
га нешто вуче натраг, притеже га снажно и не да му пасти у зло, али се он отима од тога невидљи 
, је ли? запита она, гледајући га тужно и иронично.</p> <p>— О, па зар има веће среће!... .{S}Ј 
енији од густих облака, корача нервозно и понеки пут махне главом значајно. »Шта ли је то? пита 
 тамо о Љубици, а?!... дрекну он грозно и лупи дршком од камџије по актима.</p> <p>Гојко стајаш 
је Бог тешко казнио... јекну она очајно и подиже главу.</p> <pb n="143" /> <p>— Знам да вас нек 
 од истине наљути.{S} Ово његово стално и одлучно држање беше јој теже од свега: писар дође за  
ома добар друг, одговори Љубица озбиљно и одлучно, па видевши да се писар спрема да избаци неку 
кад она ради у кујни.{S} Све је озбиљно и суморно; чини се да ће свакога часа да загрми гром у  
редавања њеној деци.{S} Ради се озбиљно и својски...{S} Једно јутро рече им Стојан да је отпушт 
ве засебне тајне, договарају се озбиљно и поверљиво о свему.{S} Јуче су, на пример, чим <pb n=" 
 учитељици.{S} Сеоски ћата се задовољно и пакосно осмејкиваше, гледајући то у збуњена Гојка, ко 
ур бојажљиво.</p> <p>Кмет опсова крупно и ћату и пандура, па се одједном надвири у мрачну зград 
чишћена и намештена.{S} Она седе уморно и уздахну, као да је до сад какав тежак посао вршила.{S 
руку на столицу, посади се на њу уморно и стаде брисати знојаво дице.{S} Сви опет поседаше и на 
тати свега и да ће после наступити црно и горко разочарање; да ће нестати снова и наступити ошт 
ура.{S} Поносно подигнуте главе, власно и смело посматраше она посетиоца, који се, улазећи у шк 
 са њом...{S} Ааа!«... отеже она гласно и ухвати се руком за груди.</p> <p>— И ноћили су заједн 
 као из гроба, гледајући и сад несвесно и дркћући целим телом све јаче.{S} Стојан га и не погле 
 куд да се дене, само обрће очима десно и лево, скрећући поглед чешће на ону страну, где стајаш 
ро... убрза Гојко, окрећући главу десно и лево, не знајући како да се склони од тих изјава, кој 
, и још некакво осећање, веома пријатно и драго, од кога му и срце живље куца, али се он стара  
а они говоре о злу кад је тако пријатно и занимљиво проводити време у раду са малом децом!... п 
ном трже, намршти се, дође јој одвратно и гнусно ово лице...{S} Слабим гласом одговори му, глед 
а непознате им ствари. — Жалите јамачно и сад?</p> <p>— Е, не могу довека жалити... свему има к 
љајте од куд знате, рече Љубица одсечно и мало поцрвене од љутње.</p> <p>— Здравља, Боже!{S} Ла 
у, он се умири, и све му постаде обично и пријатно.{S} Овако му је и гнездо безбедније, не боји 
много других!...{S} После наступа мучно и тешко школовање у Београду.{S} Неколико пута је покуш 
едавање.{S} Говорио је и лепо и стручно и занимљиво, али учитељице често набираху устанца, проп 
 да одреди у коликој је мери то страшно и је ли баш страшно; и све јој се чини да ту има доста  
ући да ће сад да се сврши нешто страшно и необично важно, да се приближује остварење његових на 
домаћина!{S} И њему се то чини и смешно и у исто време чини му задовољство.{S} Он развуче усне  
а је отвори.{S} Дође јој то врло смешно и она већ хтеде да се насмеје гласно, а Пера отвори кап 
p>Љубица погну главу, па веома послушно и усрдно узе перо и потписа како јој је речено.</p> <p> 
а тај мах, а кад погледаш, оно све лепо и ваљано...</p> <p>Влајко се о ручку расположио, задирк 
асмејано лице. »О, па ми ћемо овде лепо и весело, живети« помисли он, али не смеде исказати сво 
па одмах оде до Београда, одену се лепо и врати се истога дана, доста измењен, наравно у своју  
 држати предавање.{S} Говорио је и лепо и стручно и занимљиво, али учитељице често набираху уст 
 камџијом.</p> <p>Гојко само гледа тупо и несвесно заплашеним очима, на лицу му још јаче запеча 
а старији по школи, а знали су га добро и Гојко и Веља.{S} Гојко није добио премештај, то му ја 
ђоше да заложе сву своју снагу за добро и напредак орловачке омладине.{S} Али свему има краја,  
шаренила: неки му предмет обрађен добро и прешао га таман колико је требало.{S} Такав му је срп 
ву, па веома послушно и усрдно узе перо и потписа како јој је речено.</p> <p>— Шта каже? запита 
 журно испред ње...{S} Дође једно јутро и стаде пред њу: </p> <p>— Казао господин управитељ да  
 погледа на Гојка, али он гледаше оштро и озбиљно, као да се тај разговор њега ништа не тиче. » 
њем селу шпекулише, продаје сељанима со и опанке, купује од њих коже јагњеће, вуну, воће и све  
а...{S} Така му је нарав.{S} Ако ће; то и доликује мужевима, а не као... и она се одједном трже 
 два часа?</p> <p>— Хо, голубице, па то и хоћу баш... да ту покажеш мајсторију: да стигнеш и у  
<p>А Веља се смеши весело, као да је то и очекивао, као да је све у реду, те није могло друкчиј 
 њено гнездо!</p> <p>Боже, па она је то и желела, само то!...{S} Њени идеали нису били недостиж 
својом кућицом.{S} Она помисли да се то и он жури за послом.{S} Међутим Гојко је до сад спокојн 
 беху изишла на одмор; он је извесно то и очекивао, па да дође у школу.{S} Љубица подиже очи на 
p>— Страдање... разуме се.{S} Па баш то и јесте оно што вам кажем...{S} За велику добит мора се 
да не знаш оног зликовца!</p> <p>— Зато и говорим што га знам...{S} Мене и сваког другог он би  
опа се злато...{S} И ја ћу копати злато и све теби, све ради тебе...{S} Хоћеш?{S} А дворац ће н 
у од најпоштенијих учитељица!...{S} Ето и вама одговора на питање.{S} Сад видите шта вас чека,  
ро изговорити, како је он казао.{S} Ето и сада чича зна поуздано да Гојко слуша на вратима... н 
чим опазе да је човек мекши.{S} Али ето и она зло прође, а није баш тако мека, уме добро да гов 
г пута.{S} Одједаред залаја једно псето и искочи из дворишта, за њим појури друго, па треће и о 
ће нестати, а Морава ће се још поносито и величанствено носити преко равна српска поља...</p> < 
е, какав ручак!... узвикну Гојко љутито и стаде скидати капут.</p> <p>— Шта је, за Бога, запита 
седаше у клупе, а председник оде за сто и отвори скуп.{S} Љубица посматраше само учитељице, и о 
ко се откотура до учионице, паде на сто и остаде тако, загњурио главу међу руке, као да спава.. 
љице.</p> <p>— Зашто нисте израдили сто и таблу, кад сте радили скамије? запита Љубица кмета.</ 
из дворишта, врати се на пређашње место и загледа се у свој часовник...</p> <p>Толико пута је,  
 како је он готов на све услуге, просто и једино због њене самоће и сиротиње, јер зна да тако и 
едаш цео живот унапред, а оно све пусто и одјекује вечном, бескрајном празнином...{S} Даље, даљ 
.</p> <p>»Боже како је ово лепо!{S} Што и ја не бих могла овако.{S} Баш ћу да огледам... не, не 
во није смислио, осећао је оно исто што и јуче: она му беше милија од свега на свету, милија и  
, или ће јој и Веља казати оно исто што и Стојан.{S} Али сад јој је веома незгодно да почиње ра 
{S} Та он јој је ипак друг, то исто што и она.{S} Сутра се то може и њој десити.</p> <p>— Молим 
 па не зна у кога ће да гледа.{S} Нешто и код њих има, устумарали се ка говеда пред олујом.</p> 
меса, као да су од самога ваздуха, тихо и нечујно, као лахор, машу и зову...</p> <p>Разлеже се  
штва се издвоји један младић, веома леп и отресит, као што она при својој забуни опази, и предс 
pb n="129" /> <p>У Орловици постоји леп и мирољубив обичај: часништво општинско кад одступа, от 
 начин сазнаде како је текла цела ствар и ради чега се све започело.{S} Беше му нарочито криво, 
еколико минута били као убијени.{S} Зар и то није страдање!...</p> <p>Гојко се трже; поче опет  
бица увидела, па му приђе.</p> <p>— Зар и ви пуштате, рече му она отворено, онако како су и јут 
а купиш Станки опанке одмах, а ја макар и не јела за дан-два.{S} Мајка нек дође сад у недељу; д 
.{S} Може бити свашта... одговори лекар и пође.</p> <p>— Како... неће ваљда умрети!?... викну о 
зницом један господин, па ми даде динар и замоли ме да вам ово предам.{S} Па одмах треба да шму 
та са тврдом вером: да је то срећан пар и да ће веома сложно живети. »Помози Боже!« се прекрсти 
 поштовања — Онда ће ти, брате, и писар и твоја слачајша прва љубав охладити...{S} Ово се нигде 
ебе оставити на миру... чак ће ти писар и услуге чинити.{S} Видиш, дао ти и аконто за овај месе 
адне госте, кад из саоница искочи писар и прође поред уплашенога чиче, машући својом плетеном к 
анесе у слатким сновима...</p> <p>Писар и Љубица весело прижељкују у топлој соби, шапућући једн 
творише се позната врата, уђе депозитар и зађе некуд иза Гојкових леђа.{S} Зачу се отуд најпре  
је некако... чудан.{S} У свему је оштар и одсечан.{S} У школи, кад год је што требало <pb n="16 
та, бар ћу са те стране бити мирна, јер и њих има свакојаких.«</p> <p>— Извините, молим вас, ал 
рати много што шта против методике, јер и наша врховна управа ради већином против методике, па  
а има, одговара поп, обарајући очи, јер и сам је веома слаб певач. — Иному солнце, иному луна,  
својој кући са дететом, она остави кћер и зета са тврдом вером: да је то срећан пар и да ће вео 
у децу, која му пореметише досадањи мир и усамљеност.</p> <p>— Шта ли си сањао ноћас, братићу?  
приђе лепој младој девојци, скиде шешир и не гледећи је промрмља врло брзо:</p> <p>— Гојко Сави 
ила главу над реком, па слушајући жубор и шапат <pb n="53" /> бистре воде, чини јој се да са ти 
вора, па испушта једну по једну у извор и тамо пропадну.{S} А у ону највећу учитељка купи павла 
чи погледа захвално па промени разговор и узе веселији, љубазнији тон.</p> <p>— Ама, молим те,  
 вољи.{S} Хтеде да се упусти у разговор и да је пита што за писара, па увиде да је то незгодно. 
 у врата, затим се брзо врати на прозор и погледа унутра...{S} Баш тада Влајко затвори за собом 
 види ко лупа.{S} Гојко куцну на прозор и доста јасно викну:</p> <p>— Љубице!...{S} Љубице!...< 
нилу, дојурио за мном, стао пред прозор и чека... чека мене отпадницу, чека као псето што чека  
у, опет притрчава, пропиње се уз прозор и гледа.{S} Срећа још те је опазио писара да излази на  
цама и навлачи на људе онај тешки сумор и зловољу, од кога се највеселије лице намршти.{S} А ко 
 стара да га за сад угуши, јер му данас и у оваким околностима није место.{S} Само тихи, лагани 
зећи поред стола, за којим се врши упис и слушајући преклињања једног млађег човека и молбе да  
цу у један крај, к столу, да сврши упис и наплату улога, а Гојко угледа Вељу у првом реду, па м 
 и узвикивањем, и гомиле босиљка, мирис и оне исте мисли...{S} Она се занесе, не слушајући шта  
дити.{S} Најзад се досети, укваси убрус и метну му на чело...{S} То га за часак умири, али посл 
маћичину лицу, не чује се љубавни шапат и не разлежу се веселе песме кад она ради у кујни.{S} С 
> <p>— Моја је дужност да гоним разврат и неваљалство из школе, а што старији помажу неваљалцим 
 се одмах кући.{S} Гојко седе на кревет и замисли се, а Стојан гледаше све чудније, вртећи глав 
{S} У неко доба он леже на други кревет и заспа.</p> <p>Изјутра дође лекар, младић, окретан и ж 
о да је се ништа више не тиче овај свет и уздахну дубоко...</p> <p>— Осећало је срце моје да ти 
ли.{S} Свеједно, може пропасти цео свет и она са њим, то јој је право...{S} Устане ћутећи, глед 
е ни месец дана, а она већ изгуби памет и предаде се сва срцу, да је оно води...{S} Та она је т 
к остане, а ти чича иди кући, рече кмет и махну руком на Стојана.</p> <p>Гојко непрестано превр 
нели какву објавицу са собом? рече кмет и лице му доби неки полузваничан, пола учтив израз.</p> 
{S} Шта ће ти контраве!... настави кмет и засмеја се слатко.</p> <p>— Та није код нас школа од  
 наићи на овако унижење... </p> <p>Кмет и ћата одоше, чудећи се белају што их снађе, а учитељи  
>Беше то човек од својих двадесет и пет и шест година, црне густо обрасле браде, која се од пол 
им!...{S} Да живим!«... понови она опет и одједном осети, како се у њој почињу рађати неке нове 
 ама баш ништа!...{S} Стој, неки покрет и звук... као да се љубе?...{S} Јест, пољупци!... и слу 
/p> <p>Беше то човек од својих двадесет и пет и шест година, црне густо обрасле браде, која се  
апред, и она одједном поскида сав накит и даде га Гојку да остави, само јој на грудима остаде с 
регледао.</p> <p>Тако се поче нов живот и нов радни дан у овом новом, љубављу свијеном, гнезду. 
, необичним погледом, из кога бије смрт и вечна мржња.{S} Лице јој беше све нагрђено и онакажен 
е што га окружује, осећајући само сласт и блаженство од умнога додира са анђелима и светитељима 
те сачувам.{S} Само гледам нашу пропаст и страдам, горко страдам...{S} Душице, чујеш ли ме, каж 
а ће се овде станити стално — рече гост и лукаво погледа на нове колеге.</p> <p>Љубица, изненађ 
оје, као да је сад тек изгубила младост и све... као да је осуђена на вечито заточење.{S} Она г 
тима, блед, осећајући неку дивљу радост и задовољство, а не смејући то ничим показати.{S} Чим с 
ећ догрдила она вечна туробност, пакост и јогунство женино, па бежи од куће и тражи где би се м 
!...{S} Љубици нарочито одузеше смелост и управо уплашише је ови необични и, како она мишљаше,  
аљано.{S} Па ето, дали су нас на милост и немилост несавесним, бесним људима... да нам бешчасте 
S} И он још јаче осећа овоју безмоћност и увиђа јасно да никоме ништа не може учинити, да је ро 
 за вас... све, и душу моју и будућност и све, све бих вам дао...</p> <p>Љубица се унезвери, оп 
ајући у његовим очима и дивљу одлучност и ту кобну слутњу...</p> <p>— Не, не... оставите ме...  
дар; он може што хоће... па по неки пут и да врдне...</p> <p>Љубица омрзе живот, постаде јој пу 
 дражиле.{S} Пре венчања је по пеки пут и отрпео, али сад... кад треба озбиљно живети и радити. 
есају.{S} Богосав је у разговору, а већ и иначе, вазда главно лице, па се дао у објашњавање сит 
азболи... видим да је шарлах, после већ и доктор рече...{S} Кад прездрави и поче се љуштити, уд 
дају са презирањем!{S} На учитељице већ и не гледам, али они!...{S} По неки и не скрива шта мис 
 <p>— Цртајте на табли.</p> <p>— То већ и онако морам... поједине округе, али опет не иде то та 
их леђа.{S} А, жестока посла!{S} Младић и по!</p> <p>Она се осврте и спази ћату где јој се прим 
и снуждено обори главу, осећајући немоћ и неодлучност.{S} Он ће чекати да се то некако само соб 
раме, као мало дете, па га уведе у собу и намести на столицу.{S} Нађе му чисте преобуке, пресву 
вет мртва Гојка, Љубица опет уђе у собу и стаде близу мртваца.{S} Знала је шта би сад требало д 
дотрчао овамо као суманут, улете у собу и закључа се, па стаде плашљиво ослушкивати трчи ли ко  
вече, кад се мати и кћи склонише у собу и остадоше саме, отпоче горка исповест.{S} Љубица је пр 
еми, навуче неку велику мараму на главу и пође изласку.{S} Гојко истрча из дворишта и стаде пре 
<p>Љубица поцрвене изненада, саже главу и погледа га онако испод очију.</p> <p>— Кад не би треб 
их девет ђака.</p> <p>Љубица диже главу и погледа га зачуђено. »Шта хоће они... о чему то говор 
а или саопшти, а она буновно диже главу и гледа га чудно, необично.{S} Старац се стресе од тога 
ећи, али Гојку прекипе.{S} Подиже главу и погледа је оштро, на лицу му исписано горко страдање  
ћи очију са ње.</p> <p>Она подиже главу и погледа га тако, као да би хтела завирити му у саму д 
о пријатељске речи, Љубица подиже главу и захвали му се пријатним осмехом.{S} Он се беше спреми 
иш весеље...</p> <p>Љубица подиже главу и стаде се домишљати овим речима.{S} Није их у почетку  
и младожења.</p> <p>Љубица подиже главу и погледа га за часак.{S} Ироничан осмех, помешан са пр 
рв бризнути.</p> <p>Љубица подиже главу и погледа писара право у очи, али се овај ни мало не зб 
 пажљиво посматраху.{S} Он подиже главу и махну руком на њих:</p> <p>— Еј, море... одите овамо! 
та друго не остаје, него да сагне главу и слуша...{S} Та он јој је ипак друг, то исто што и она 
е мрштила: по неки малишан окрене главу и гледа шта раде они у другој гомили.{S} Неки се окрену 
но.{S} Она не одговори, али обрте главу и посматраше како се врата лагано отварају и кроз њих п 
оге да се покрену...{S} Она обори главу и замисли се...</p> <pb n="208" /> <p>Прогнаше деца чоп 
а ко би је видео.{S} По том обори главу и, замишљена погледа, пређе преко дворишта.</p> <p>Љуби 
 кривац, а Гојко већ мало подигао главу и гледа председника право у очи, кад му тражи квартирин 
ји на отвореним вратима, па погну главу и хтеде проћи.</p> <p>— Господине Гојко... молим вас, п 
..{S} Полако, као сенка, притиште браву и гурну... врата се лагано покренуше.{S} Она промоли гл 
е прилика да чује смелу изјаву писареву и шаљив одговор Љубичин.{S} Гојко се следи, и од тог да 
 одморише децу, него их уведоше у цркву и наредише у једном крају.{S} За певницом певаше месни  
ходати по школи, расветљујући неку нову и важну мисао.{S} Прође пола часа.{S} Гојку се досади с 
а проживе школски распуст у задовољству и одмори се од оноликога страдања и патњи, што их прету 
ветлост по том недогледном пространству и обојила га чудним, разним бојама, те све трепери, сиј 
убица изиђе за децом.{S} Стаде на прагу и дубоко удахну свеж ваздух.{S} Лице јој се изменило, к 
шта је рекла.</p> <p>Појави се на прагу и Гојко, али друкчији, сасвим друкчији.{S} На њему лепо 
ка, и то сад баш, пред промену.{S} Могу и одговарати...</p> <p>— Коме?... прихвати писар.{S} Ен 
помену, да тај спремљени ручак они могу и довече појести, пошто се он решио да ноћи код Веље... 
ј већој слободи, спали јој ланци с ногу и руку, којима беше окована, и одједном јој дође да зап 
а кратка извешћа о своме здрављу и раду и тражењу новаца.{S} Одатле се опет настављају светлији 
одједном обрте, отресајући рукама браду и даље, и оде низ сокак журно, као да га ко гони.</p> < 
 сав распасти, иструнућеш у овом смраду и ђубрету. — А ти, какав си момак! обрте се потом Стоја 
 бриге ни зебње; осећа да је све у реду и добро, али не мисли о том; зна да у џепу има доста ба 
носних идеала о раду, о скромном гнезду и тихој срећи?{S} Да ли се то све одједном угаси под пр 
јко и Љубица се премишљаху да ли да иду и они на збор.{S} Они су испитани још велике недеље, пр 
у мој, само знам да слушам моју господу и да им будем веран, а мени неће бити рђаво од њихне ст 
правдао. — Раструбила је по целом срезу и свима показује некакву гривну, шта ли... што је отела 
уша да га мало расвести, приђе му близу и проговори:</p> <p>— Шта ти је... ти си болестан?...</ 
де подигли, па се према сунцу преливају и светле неком љубичастом бојом — носи се тај вечерњи з 
ене на средини, испод њих оштро гледају и секу два плава ока, па се на ниже спушта, превијен и  
 поцрвенео од љутине, усне му се трзају и скупљају грчевито. — Ово, све ово... тужбу Министру п 
ли само по десетину нових, тек да имају и први разред... па се свет научио тако...{S} До године 
осматраше како се врата лагано отварају и кроз њих пролази она позната страшна фигура.{S} Понос 
цркву.{S} Стоје оне тако у једном крају и ћуте.{S} Мати се крсти, а она гледа у пламичак кандил 
 по торбицу ораја (сад се баш крљуштају и много су лепи за јело), па рачунај са њима колико год 
ка дуго задржава, над, ким се они смеју и ако су њиме прожмани и запојени.</p> <p>За то време Г 
твор... после већ буде осуђен на робију и тако... јест, тамо умре...{S} А ја око Љубице... тамо 
те! рече он, враћајући се у канцеларију и пуштајући за собом преплашена Гојка.</p> <p>— Шта је  
неко већ схватило добро целу мајсторију и одговара правилно.{S} Љубица све више светли очима.{S 
 наредба.</p> <p>Кад Љубица узе хартију и прочита све, па спази чак и нумеру, она се охлади.{S} 
пита Гојко, савијајући исписану хартију и остављајући је у капут.</p> <pb n="95" /> <p>— Разуме 
ешавају, извади из капута једну хартију и пружи је кмету.{S} Ћата прихвати, разви и прочита гла 
S} Гојко преписа имена на чисту хартију и таман да почне прозивати децу гласно, Љубица га зауст 
Она се диже са столице, раширених очију и бледа лица...{S} Нека паклена одлучност севаше у тим  
ху са писарева лица на акте, на камџију и на под.{S} Писар му приђе, зграби га руком за раме и  
к, заклони сунце, а под њим измени боју и дрвеће, и трава, и све...{S} Пирну хладан поветарац,  
е... а ја би за вас... све, и душу моју и будућност и све, све бих вам дао...</p> <p>Љубица се  
на се спушта на земљу, окреће се сокаку и гледа, гледа... тупим, животињским погледом.{S} Образ 
ени ходите и станите овде уз ову велику и непроменљиву истину, прочитајте вечну реч на овом ока 
једнако голица, и он само гледа прилику и згодан тренутак да што пре излети из разреда, да се н 
поче да уписује нове ђаке.{S} У ходнику и дворишту пуно људи и жена и свако држи за руку по јед 
гуњем, крије оно под гуњ, замеће мотику и журно излази из дворишта...{S} Ха!.. узвикну Гојко и  
то?</p> <p>Капетан се диже, приђе Гојку и метну му руку на раме.</p> <p>— Будите слободни...{S} 
е са стола.{S} Остави часовник у фијоку и понесе тамо и ону другу кутију, па одједном застаде и 
гледаше као дете, кад добије тако ретку и неочекивану играчку, о којој дотле није могло ни сања 
и, од којих му се густе веђе час навуку и натмуре као илински облак, а час се разведре и развук 
а ручак, рече она, хватајући га за руку и вукући к столу.</p> <p>Поглед на пријатан дим вреле ч 
 док га једног дана отац не узе за руку и одведе у окружну варош. »Много нас је, рече му отац,  
<pb n="209" /> <p>Она зину, подиже руку и осети хладан челик на врелим уснама...{S} Пријатно је 
олим вас, опростите ми!« Она пружи руку и корачи унапред.</p> <p>А Гојко сања... никако да дође 
оваком времену?!... па га пољуби у руку и понуди да седне.</p> <p>Стотинама питања и прекора уп 
="144" /> <p>Она скочи, узе његову руку и стеже је, гледајући га право у очи, из којих севаше н 
 погледавши Љубицу.{S} Узе Гојкову руку и подржа је, опипа му чело, лице, груди... свуд ватра к 
ати њену меку <pb n="142" /> врелу руку и повуче је за собом, идући и гледајући сумануто.</p> < 
 руком лице, она му опет узе једну руку и стеже је силно.</p> <p>— Јест, и мени је понекад тако 
 он опази да председник диже десну руку и даје њоме знак некоме иза његових леђа да се умири... 
рати сва снага, она се изви из тих руку и скочи...{S} Први тренутак беше страховит... паклени г 
} Поглед му беше управљен у једну тачку и укочен, цело лице некако необично измењено, сањиво, з 
...{S} Он се нашао да се брине о моралу и светињи школској!...{S} Написао човек Министру шта ми 
очне са њима коју игру, да заметне шалу и смех, желела је да се упозна са том дечицом, да се зб 
дала по лишћу, по зрелу воћу, по стаблу и трави испод њега.{S} Осећа се задах прашине, помешан  
душе осећа неко хладно вејање, неку злу и кобну слутњу, неку зебњу од тих непознатих, црним зас 
дајући полусвесно око себе, иде у школу и ради, све са неким чудним, сањивим погледом, који јас 
е да врисне од бола.{S} Побегне у школу и стане ходати, кршећи руке и уздишући тешко. »О, шта с 
окажеш мајсторију: да стигнеш и у школу и у кујну.{S} А ја ти, брате, не волим онај сељачки оби 
их затече на послу; уђе у Гојкову школу и, пошто изиђоше деца, стаде слушати заплетено и нејасн 
изменила.{S} Намршти се, па оде к столу и опет стаде разгледати грану; очи јој светле живље, а  
 новом учитељу.{S} Љубица приђе к столу и наже се Гојку: </p> <pb n="17" /> <p>— Ја изиђох мало 
адоше сами у школи, писар приђе к столу и метну на њ неке акте, разви их и обрте се Гојку.</p>  
 само на кратка извешћа о своме здрављу и раду и тражењу новаца.{S} Одатле се опет настављају с 
упан дежмекаст сељак, прилазећи учитељу и пружајући му руку.{S} Знате ми смо преседник, а ово н 
сти зближују.« Затим пружи руку учитељу и таман да проговори (беше већ развукао усне у ироничан 
ј соби, паде на своју девојачку постељу и горко зајеца...</p> <p>»Боже, шта је ово?{S} Је ли ов 
, онако мокар, клекну пред њом на земљу и наслони своје уздрктале руке на њена колена.{S} Она к 
Гојко одмах дође, али <pb n="123" /> му и лице и цело понашање беше сувише службено; његово лиц 
ање, веома пријатно и драго, од кога му и срце живље куца, али се он стара да га за сад угуши,  
ен одговор.</p> <p>Она устаде, приђе му и метну једну своју руку на његово раме, па га опет паж 
им ободом, извади из џепа прљаву мараму и обриса њоме ознојено чело, са кога падаху крупне капљ 
оских залудника, па се ту ћаска о свему и свачему.{S} Влајку већ догрдила она вечна туробност,  
 радозналост, али се јасно чита на њему и горко сажаљење, прекор...{S} И опет рекао би да и њег 
ки, непроменљиви мир исписан је на њему и само једна усна малко... врло малко повукла се у стра 
е пукотине, које су се отегле по тавану и преврташе своје старе, непретурене, мисли...</p> <p>» 
етку <pb n="191" /> једнога дана освану и код њих установљена задруга.{S} Влајко се сав предао  
ајзад победи женско упорство, она плану и стаде као да ће изазвати кога на двобој, па одлучно и 
и и заусти нешто да каже, ал’ она плану и прекиде га:</p> <p>— Молим вас, шта ћете ви овде, ко  
фамилијарним тоном.</p> <p>Љубица плану и намршти се.{S} Писар то спази, па се обрте ћати:</p>  
ше ноге, стаде да баца погледе у страну и, ни сам не зна како, приђе лепој младој девојци, скид 
она подиже десну руку, изви је у страну и спремаше се да пљесне њоме из све снаге по том туђем  
е чудне очи, развуче му се брк у страну и он зачуђено махне главом и у себи прошапће: »Часни је 
 гледа како ти и он сад има кућу и жену и њему долазе другови на ручак...{S} Све баш онако, као 
осећа како јој нешто јако бије у темену и у глави ври, ври као у котлу...{S} Она се хвата мисли 
рђаво: саставићемо обадве плате, и њену и његову, па ће и за мене боље бити.{S} Боље је мусти д 
а, ево!...{S} Вуче... обарач се покрену и чини јој се застаде...{S} Она се спреми да повуче јач 
 почетку разумела.{S} Одједном се прену и погледа свесно.</p> <p>— Ко... ко руча?!... запита он 
аилази облачак на чело, али се он прену и стаде се отимати од тога новога расположења.</p> <p>— 
 знала, па зато јој ревизор смањи оцену и даде четворку, рекавши да је иначе цео рад одличан.{S 
ван, са стотину осећаја.{S} По уплашену и необична изгледа лицу Веља се досети јаду, намршти се 
исте ни ви бољи.{S} Чекао сам те годину и по, док ниси измирио мањак.{S} А за оно затварање има 
и умесни?...{S} Она се загледа у даљину и стаде у мислима претурати дан за даном, све што је у  
> <head>XXII.</head> <p>Љубица пребрину и други испит, али сад у мало не прође зло, једва се сп 
} Оно само трује око себе, баца горчину и јед, сажиже, ништи...{S} И једнако се само оно јавља  
ружише вратове, дунуше снажно у прашину и покупише лишће и крушке...{S} Једна младица, јамачно  
ини као јастреб, који се залеће у мирну и безбрижну пилеж.{S} И Гојко, као са неким предосећаје 
А он, јадник, наједаред клону... посрну и хтеде пасти.{S} Ја претрнух од страха.... одједном се 
ћином женски гласови.{S} Љубица претрну и застаде...{S} Гојко беше већ позеленео од страха.</p> 
ако одреши.</p> <p>Љубица плану, врисну и осу грдње на њега, али он затвори врата за собом и на 
ишта, изговори он то, па дубоко уздахну и обриса руком чело, по коме се накупиле капље зноја.</ 
едва докотура до прве клупе, паде на њу и дубоко предахну.{S} Погледа око себе, као да се буди  
 није смео учинити.{S} Подиже очи на њу и — прође га пријатна језа свега...{S} Онаких очију он  
 погледавши Љубицу, одједном седе уз њу и стаде јој говорити разне бесмислице, шалећи се њеном  
ао ножем, у срце и наведе му неку зебњу и страх на душу; али он одгони од себе све те мисли сам 
је све бриге, отклања ону досадну зебњу и ствара у души расположење, срећу...</p> <pb n="90" /> 
 вас... настави он у још већем узбуђењу и дрктавици, — само да ви нисте онаки...{S} Сву ћу вас  
ју мука, збаци са себе страдање и патњу и оде са овога света.</p> <pb n="183" /> <p>При издисај 
ет прођоше трнци, а писар брзо узе капу и, поздравивши је у ходу, изиђе из собе.</p> <p>Она ско 
 Бог! поздрави се старац, скинувши капу и наслонивши се обема рукама на дугачак штап, који му д 
сретљива према њему.{S} Донесе јој лепу и скупоцену гривну; она се веома расположи, а писар ужи 
итала...{S} Љубица седе на предњу клупу и одмах се разлеже шкрипање, пуцкање суве даске.</p> <p 
 међу гомилицу ђака, који оставише игру и окупише се око ње.{S} Хтеде се понашати са њима друга 
ога света, који нам не да живети у миру и срећи.{S} И сама жудиш за миром...{S} Па хајдемо, хај 
 После стаде да мисли о школском одбору и осети да га обузима његова обична бојажљивост.{S} Би  
амо још нешто...{S} Гојко запе у говору и поцрвене, а Љубица се болно осмехну...{S} Све друго с 
а овај затекао баш како виси на прозору и гледа зачуђено.{S} Гојко се врати у школу, пусти ђаке 
ледајући га.{S} Приђе опрезно к прозору и послуша...{S} Разлеже се врисак ужасан, страховит...{ 
о рђаво, мислили су да сам умрла, па су и вама тако казали...{S} Али је прошло све...{S} Сад ва 
по њеним усахнулим грудима.{S} Горке су и тешке ове сузе јадованке, али је утицај њихов благотв 
еда, а међу Гојковим било их је који су и копали, пластили, налагали снопље...</p> <p>Љубица се 
а среза.{S} Тога истога дана дознали су и за Перу писара, да је осуђен на дугогодишње заточење. 
те, рече му она отворено, онако како су и јутрос разговарали.</p> <p>— Подне је, одговори он, г 
 у романима пише...{S} И ето заједно су и у школи.{S} Све, како је она желела...</p> <p>А он је 
ја вођаху у другу собу, па затвори касу и оде кроз та врата.</p> <pb n="134" /> <p>И Љубици и Г 
</p> <p>— И што ћу ви рећи, брате, јесу и ови удовци ђаволи, кад се ожене!...{S} Научило, знаш, 
да...{S} Само се вилице понекад затресу и опет се окамене...</p> <pb n="184" /> <p>А Гојкове оч 
витла олуја...{S} Груну гром, па се осу и разлеже грмљава преко поцрнела <pb n="172" /> неба... 
 јој затурена, па припао пуначком врату и љуби...{S} Жена јурну кроз врата и ступајући на прсти 
жљиво.</p> <p>Кмет опсова крупно и ћату и пандура, па се одједном надвири у мрачну зграду.</p>  
е шарени и бели некаква маса на кревету и разлеже се врисак за вриском...</p> <p>Гојко побеже о 
езбрижно цело лето... лежати на кревету и мислити, не бојати се ничијега хладна погледа, не стр 
p>А Гојко сеђаше на свом убогом кревету и плакаше горко...{S} Најпре је дотрчао овамо као суман 
вратношћу.{S} Затим се пружи по кревету и остаде на њему, непомична, до мркла мрака.{S} Шта је  
нездо, браћа се растурила по белу свету и он сад замишља како изгледа оно рајско место, где је  
/p> <p>— Био сам у њој и летос о испиту и опет пре месец дана кад смо мерили вашу учионицу и по 
нирима, који се теку постепено у животу и сматрају се као велики украс човеков.</p> <p>— Да, да 
ху своје нестрпљење, вртећи се на месту и бацајући неумесне досетке на рачун кога говорника.</p 
 списак само за оно мало дана у августу и за септембар.</p> <p>Љубица зину од чуда.{S} Тамо ква 
а ништа...</p> <p>Дочека је на дворишту и уведе у своју собу, која сад беше лепо проветрена, по 
 сад зна само да хода овако по дворишту и да гледа овога уплашеног фамулуса како стоји с мотико 
/p> <p>Једне вечери седи она у дворишту и чека мужа на вечеру, и ако он у последње време и руча 
амо да ти будеш задовољна.{S} И онда ћу и ја бити срећан, те како срећан!...{S} О, да знаш како 
 по мокрој, раскаљаној земљи, по дрвећу и зградама, цеди се са лишћа и кровова у ситним капљица 
ди и загушен јаук.{S} Гојко упали свећу и устаде.</p> <p>— Шта је? запита он преплашено, трчећи 
ногу, одједном опази да му се очи крећу и заустављају се на њој...{S} Да су десет пушака напере 
 плав, сувоњав младић у кратку капутићу и накривљеном меком шеширу на глави.{S} Иђаше кицошки,  
 бесмислице, шалећи се њеном неумешноћу и смејући се њеној плашњи у службеним пословима.{S} Раз 
смеши и гледа како ти и он сад има кућу и жену и њему долазе другови на ручак...{S} Све баш она 
олагано навлачи, а оне још седе, шапућу и уздишу...</p> <p>Трећега дана по доласку, Љубица се в 
луд, а ретко кад да дође с добром вешћу и са чистом намером.{S} Обузе је страх, хтеде устати, а 
рцима судбине, измучен и тешком болешћу и Љубичиним нехатом, ослободи се одједном свију мука, з 
м послу.{S} Говорио је таком сигурношћу и разумевањем, као да је десетине година провео на том  
тидљиво и плашљиво, а груди се подизаху и спуштаху бурно, све јаче и јаче.{S} Он је узе за руку 
певаше месни учитељ, а око њега стајаху и одговараху на јектенија десетина одраслијих ђака.{S}  
ише радосним сјајем, руке се расклапаху и склапаху, као да привлаче кога, горња усна се, заједн 
већ свршило?...{S} Он се наже њеном уху и прошапта:</p> <p>— Хоћемо ли по Ускрсу одмах... је ли 
и!... — рече он, махну руком по ваздуху и насмеја се гласно, па онда настави:</p> <p>— А ви, то 
ћутати.</p> <p>Љубица је пазила на децу и крстила се побожно, онако женски: знајући само да се  
 и живље.{S} После пола часа пусти децу и, бришући марамом ознојено и зажарено лице, приђе к пи 
тану.</p> <p>А Гојко брзо распусти децу и оде журно у Брезовац. »Бар ћу добро навићи на овај пу 
их мисли и уверавања изнесе пред Љубицу и одједном, погледавши у часовник, трже се.</p> <p>— За 
село, са изразом необичне среће на лицу и као мало стидећи се, сазнавајући своју кривицу.{S} У  
сав, као у бунилу, припаде к њеном лицу и стаде је љубити дуго, бурно, сумануто...</p> <p>— Ето 
тајте вечну реч на овом окамењеном лицу и умирите срца своја... »О, ала ми је добро!...{S} О, а 
амаче за врљике, па онда дохвати палицу и стаде разгледати крушкову грану, нема ли још која зре 
 душе враћа се невољница у своју ћелицу и угушује бол тешким уздасима и врелим сузама...{S} О,  
авог чичицу, који држаше високу столицу и чекаше ред да се поздрави са учитељем.</p> <p>— Ово в 
 и пада Стојан, псујући мртву учитељицу и чудећи се лудом Гојку. »Шта му је, по Богу, браћо? пи 
аде из кујне певати неку веселу песмицу и сипати јело, да носи на сто.{S} Кад чу да је он већ у 
сао.{S} Чим дође, затвори се у учионицу и стаде преписивати ону хартију, што је донесе од Веље. 
месец дана кад смо мерили вашу учионицу и поручивали скамије.</p> <p>— А, на то смо вама обавез 
о се сокак, прашина трепери према сунцу и прелива се од пепељаве и беличасте у љубичасту боју.. 
вом нараштају, како то све прима к срцу и не уме да се задовољи малим...{S} Живи с другом!{S} П 
ој се да са тим злослутим жубором отичу и њени најмилији снови младости, њени најдражи идеали.. 
аздуха, тихо и нечујно, као лахор, машу и зову...</p> <p>Разлеже се очајан, панички, самртнички 
и се.</p> <p>— А кад пре добави ту чашу и шећер из комшилука?{S} За воду те не питам с тога, шт 
 му је сестра, или ти жена...{S} Мишљах и он ће се претурити од жалости...{S} О, часни га, и те 
лободна затурена глава, угледа је одмах и само рашири очи...{S} Севну јој у глави да је то њего 
ободна!... и уз ту мисао указа се одмах и друга, али из далека, нејасно...{S} Ну она јој не дад 
наде добише још више маха, али се одмах и пресекоше.{S} Сутра дан деси му се прилика да чује см 
тек око ње облеташе сав досадашњи страх и зебња, она га јасно осећаше у својој близини, али се  
... узвикну Веља.{S} Сви прснуше у смех и поскакаше са столица.</p> <pb n="34" /> <p>Гојко се т 
.{S} Ова лепа вечерња шетња освежила их и улила нову снагу у грудима, па осетише да им се разли 
 столу и метну на њ неке акте, разви их и обрте се Гојку.</p> <p>— Јесте ли ви ово писали? узви 
 их, чистила, а благо сунце повијало их и сушило својим зрацима...{S} О, дивна, шумна српска Мо 
риближује остварење његових најтајнијих и најскривенијих жеља, које је скривао и од себе сама,  
а очи не може да одвоји од оних сјајних и суманутих очију, које пију, пију... и успављују...</p 
писују... они вас знају најбоље, па њих и молите.</p> <p>Она ступи међу гомилицу ђака, који ост 
в ка животу?{S} Како нестаде оних лепих и заносних идеала о раду, о скромном гнезду и тихој сре 
кља...{S} Па онда забоди једном у трбух и реци: ово ти је, господине писаре, за онај први разре 
рави каваљер фијукну прутом кроз ваздух и смешећи се рече:</p> <p>— Да понесемо оружје...{S} Зл 
да ту уз њих, да стоји као тешки кривац и очекује казну за своја недела.{S} Љубица осећаше само 
/p> <p>— А, ти ли си?! врисну полицајац и замахну камџијом.</p> <p>Гојко само гледа тупо и несв 
би нико не чу, а напољу пирну поветарац и однесе га на лаким крилима далеко, далеко од овога пр 
ашчад залајаше. »Као цигани!« рече отац и насмеја се. »Даће Бог, па ћемо до године у нашу кућу« 
уче, шта ли ради.{S} Види се и покривач и под њим <pb n="121" /> нека нејасна маса...{S} Он при 
и сама она не може ту ништа помоћи, баш и кад би хтела.{S} Шта може радити, ако јој он постане  
ву досаду, презирање, па чини му се баш и гнушање и одвратност!...{S} О, ако јој је већ постао  
ји.{S} А ти треба вешто да се прикрадеш и да предаш ово писмо његовој госпођи, разумеш?{S} Не с 
.. да ту покажеш мајсторију: да стигнеш и у школу и у кујну.{S} А ја ти, брате, не волим онај с 
о, прекорно.</p> <p>— Тако... скоро ћеш и заборавити да имаш кућу, да те овде неко чека и брине 
, све исто онако...{S} Па баш ако хоћеш и онакав дворац у земљи?...{S} Тамо има много пећина, к 
стаје: да зажмуриш па ништа да не видиш и да те се ништа не тиче.{S} Онда ће и она тебе оставит 
е, поседаше на њу.{S} Пролети слепи миш и запара танахним крилима поред самих њихових очију; пр 
а теби вичем свако јутро да собу чистиш и ветриш, а ти си ми направио овде читав свињац!...{S}  
д толикога страдања, <pb n="159" /> још и то... да буде врхунац муке и патње...{S} Ветар фијуче 
збиљном раду, не види да Влајко има још и других брига осим школе: по чешће иде у срез, свакога 
 глас одлучно.</p> <p>Гојко исприча још и онај догађај с пандуром, приђе те потписа свој исказ, 
о обоје по педесет ђака«.{S} Она је још и тада сазнавала да би то било нешто веома необично, не 
 поче изостајати.</p> <p>»Ако ми се још и овај наврзе на главу, имаћу муке.{S} Ту ми нико не по 
б?... понови он; какав хлеб!{S} Зар још и о томе да се бринемо.{S} Реците само колика нам сума  
де уређивати децу.</p> <pb n="71" /> <p>И Љубица одмах уреди своје малишане.{S} Сад је одједном 
де кроз та врата.</p> <pb n="134" /> <p>И Љубици и Гојку беше необично сазнавати, да је тај чов 
е ми!{S} Хоћеш?...</p> <pb n="78" /> <p>И Љубица осећа да се две руке све више савијају око ње, 
рже, брже да не буде доцкан!... </p> <p>И она трчи, сплеће се и опет трчи, али јој се чини да с 
и млатају поред кратких кукова. </p> <p>И Љубица осећа да јој се све више враћа старо расположе 
Чекај, сад ћу ја тебе намирити. </p> <p>И Стојан га узе за раме, као мало дете, па га уведе у с 
Да се венчамо, зар ниси обећала!</p> <p>И она зна да му је обећала венчати се са њим, и ако има 
 без мапе, па опет добио петицу!</p> <p>И за децималне мере он нађе згодан одговор:</p> <p>— Мо 
} Не могу, не задржавајте ме!...</p> <p>И она оде.</p> <p>Путује потесом, шумом, прелази бистре 
некад бити мој...{S} О, мили!...</p> <p>И она га опет стеже врелим уздркталим рукама...{S} Тако 
...{S} Хајде да се тражи коњ!...</p> <p>И Гојко корача журно, брижно, не видећи ништа око себе, 
, па живети... живети славно!...</p> <p>И Гојко доиста проживе школски распуст у задовољству и  
авне жеље, па и то се не да!«...</p> <p>И опет се преда раду грозничаво, жудно, са неком чудном 
ш да видим шта ће радити, а?«...</p> <p>И он се стаде предомишљати... »Нека, боље да је не дира 
ко он то о свему зрело мисли«...</p> <p>И ови измирени другови, видевши колико су заостали, пре 
ла је чежњу материнскога срца...</p> <p>И опет мисли, и опет пролазници, и тако редом, час за ч 
 један сат.{S} Добро најпосле...</p> <p>И чича му сложи друго одело на столицу, а оно мокро пок 
{S} Ах, да седнем у ово жбуње...</p> <p>И она се спушта на земљу, окреће се сокаку и гледа, гле 
ложају,.. учитељица, као и ви...</p> <p>И сад настаде дуг, речит монолог, у коме се излише најо 
ами сасвим не изгубе из очију...</p> <p>И све то што се пружа пред очима наших дошљака обасјало 
словно, преговара преко Стојана.</p> <p>И Љубица је са своје стране много допринела, да се хлад 
, веселнице.{S} А сад пуна кућа.</p> <p>И Влајко се показа веома предусретљив према ташти и сва 
а се умије, рече он, смешећи се.</p> <p>И Гојко изиђе у ходник, па погледавши Љубицу презриво,  
ајдемо у друге собе, да, видите.</p> <p>И Љубица проведе своје госте по целој кући, исприча им  
штро, замуцкујући на првој речи.</p> <p>И Гојко приђе к Драгољубу, рукова се са њим, па му обја 
шта не знам и не могу да мислим.</p> <p>И она изиђе из собе, гледајући у тамне облаке, који се  
— биће и без тога...{S} Хајдемо.</p> <p>И они одоше железничкој станици, где је био одређен збо 
 смех, а главу окренуо у страну.</p> <p>И Љубица се зачуди, кад пре нађоше ову згоду за послуже 
онако.{S} Не знам сад ни где су.</p> <p>И она брзо, не осврћући се више, оде онамо где је децу  
ио ко је отпуштен, али... незгодно!... »И она би се наљутила, опазила би да се радујем.{S} Па ш 
сад одједанпут умрла, то би најволела. »И што не пуца... шта чека ваздан!«...</p> <p>Писар се о 
ишљаше за себе...</p> <pb n="36" /> <p>»И од куд је баш тако тежак живот? стаде Љубица мислити. 
им и малодушним узвиком: ех!...</p> <p>»И нико је не присиљава да седи са њим.{S} Што, зар не м 
ћу некакве испрекидане мисли...</p> <p>»И Зорка остарела...{S} Кажу не даје више млека, не тели 
мор, што дави, испија полако...</p> <p>»И зар све од једном да пропадне, сва мука моја!...{S} Т 
и леже на своју нову постељу...</p> <p>»И овде оно исто!{S} Иста запрега, исти посао, па исти и 
 несрећна!...{S} Никога... нигде никога иа свету немам, ни друга ни пријатеља, о...</p> <p>— Не 
кривача испаде и прескочи све степенице иа вратима, па као муња одјури суседовој кући.{S} Док с 
 па се клацка.{S} Не мари, наћи ће чича иверчицу, па ће подметнути; тако је то, братићу мој!... 
гарице и стала се са њима играти мушких игара: ораха, крпигуза, лопова и много других!...{S} По 
разу!...{S} Али се осећаше усамљен, без игде икога, без помоћи и саучећа... он зна да, би се и  
иђу, а она чами овде у туђини, сама без игде икога свога.{S} Отац јој одговараше на сва питања, 
ри на једном месту, врти се на столици, игра му, чини ми се, сваки мишић на телу.{S} Мислим баш 
шећи се.{S} Ко може Влајка, натерати да игра по туђој свирали!...{S} Гледај га само!...</p> <p> 
о мати, и чудила јој се што се и она не игра, кад је то тако слатко и весело!...{S} Па сеоба у  
 да не ваља... али што ћу кад само срце игра у мени, сама ми се душа весели...{S} И свега овога 
 одважно, подигнуте главе и на лицу јој игра руменило, <pb n="152" /> као да некога изазива на  
 гнезду...{S} А шта оно необично светло игра у кукурузу?...{S} Је ли то изгубљена љубав, или је 
знали до сад: ено још их учи како се то игра«.{S} Затим се окрете својим несташцима и строгим т 
S} Тамо даље оно округло стакло, у њему игра, искри се чисто бело вино...{S} По соби неред...{S 
> <p>...{S}Седе неки људи... у магли... играју му котурови пред очима... зелени сто...{S} А она 
своју дечицу за школу, рече им да се ту играју, па се онда полако приближи Гојку.{S} Он стајаше 
>— Играте се, децо!...{S} Шта сте се то играли?</p> <p>— Крпигуза, одговори један смелији дечак 
 њену ручицу...{S} Па после оно заносно играње у аптовини иза куће: тада је мислила да ће се ис 
јасно своју простачку грубост.</p> <p>— Играте се, децо!...{S} Шта сте се то играли?</p> <p>— К 
 другаре и другарице и стала се са њима играти мушких игара: ораха, крпигуза, лопова и много др 
уће: тада је мислила да ће се исто тако играти и кад буде велика као мати, и чудила јој се што  
.{S} А револвер кратак, мали, као каква играчка...{S} Видиш, стоји велика мрља на застирачу од  
те, кад добије тако ретку и неочекивану играчку, о којој дотле није могло ни сањати.{S} Сва се  
ћи преда се збуњено, али му још у очима играше она весела, ватра, која га грејаше у послу.</p>  
о!...{S} Па оне безазлене, срећне дечје игре!{S} Па нарочито оно задовољство, које се тада осећ 
.</p> <p>— Зар баш никад нисте знали за игру са друговима, шалу, забаве?...</p> <p>— Никад.{S}  
ступи међу гомилицу ђака, који оставише игру и окупише се око ње.{S} Хтеде се понашати са њима  
идући међу децу мислила је одмах почети игру, али ето, нешто јој охлади намеру; она сама не зна 
Љубица је мислила да почне са њима коју игру, да заметне шалу и смех, желела је да се упозна са 
— Је ли вас учио пређашњи господин коју игру?</p> <p>— Јок, он само у школи...</p> <p>— Што лаж 
бити, шта ли ће јој рећи?...{S} Ето га, иде оно страшно...{S} Осећа по ћатину гласу; он је доша 
 ћутећи, гледајући полусвесно око себе, иде у школу и ради, све са неким чудним, сањивим поглед 
е то навлачи... црно, густо?...{S} Иде, иде... плива... све ближе...{S} Не види се ништа!...{S} 
рдно преварих!«...</p> <p>А Гојко ради, иде и мисли: »Доста ми је само што знам да је моја, да  
, и друге осећаје...{S} Гледа сумануто, иде механички, а кроз главу јој само пролећу некакве ис 
дорије!...{S} А овамо сад гледај је!{S} Иде као убијена... и одмах сам познао да јој није било  
чиста лица... неописана лепотица!...{S} Иде брзо преко дворишта, а на лицу јој исписано некаво  
је!...{S} Како га обанђија онако!...{S} Иде, братићу, за њом ка слеп...{S} Хм... истина за мене 
Шта се то навлачи... црно, густо?...{S} Иде, иде... плива... све ближе...{S} Не види се ништа!. 
о у свету живела, па не зна ништа...{S} Иде тако замишљена и смешка се задовољно, детињски...</ 
 има простора да корачи четири пута.{S} Иде унаоколо, укршта средином, само да се згреје.{S} Ос 
то деца неука, дивља, па не може све да иде као по лоју...</p> <p>— Е доста, изађите сад мало н 
поздрави, па оде журно.{S} Мислио је да иде вечерас цркви, субота је, па да ноћи тамо, али га с 
нас згода!</p> <p>— Е, а кад дознате да иде који од педагога, што цеди из сваког предмета?</p>  
ш један од Бокићевих пријатеља; рече да иде из среза.</p> <p>— Отпуштен Пера писар депешом...{S 
 управо у двоумици, не знајући да ли да иде напред или да мало застане.{S} Она се диже и опет г 
 узверено гледати око себе... »Да ли да иде у школу?...« То је сад фаталан корак, јер тамо ће б 
атним осмехом.{S} Он се беше спремио да иде, али погледавши Љубицу, одједном седе уз њу и стаде 
обро да говори.{S} Бадава, мора тако да иде, кад смо бачени на милост овим безјацима!...{S} Сре 
 коња за узду.</p> <p>— Учитељ Гојко да иде сад одмах са мном у срез, зову га...{S} Ево и позив 
Ено два сведока чекају.{S} Све ће то да иде по закону, не брини ти.</p> <p>— Добро... отеже пре 
 бара, не мислећи без сумње о том, куда иде и шта ради.{S} Још далеко виђаху се његове дугачке  
{S} Претучен је, смрвљен догађајима, па иде двориштем као суманут...{S} Шта је то... докле ће т 
ћ прибирала, размислила, умирила се, па иде на рад као и до сада.{S} Шта ће, кад јој је таква с 
ко двориште, веже га негде у заклон, па иде весело у школу, где га Љубица очекује, неки пут вес 
у је сеоско одело, окорамио двоцевку па иде весело, као човек, који је до овога часа пливао у з 
ричати о себи, о раду у школи, како све иде лепо, о »том учитељу« што је са њом рече да је мало 
/p> <p>— Отпуштен... хе, мој цикале, не иде то тако.{S} Обезбеђен си ти од премештаја и отпушта 
ј приђе, смешећи се:</p> <p>— Шта... не иде вам све као подмазано?</p> <p>— Ман’те се...{S} Кад 
немогућно.</p> <p>— Видели су нас... не иде...{S} Ах, шта ту!... плану она одједном, па се одлу 
 да их научи...{S} Без <hi>силе</hi> не иде...</p> <p>Уђоше у школу, прво у Гојкову учионицу.{S 
 знам...{S} Нити је смео рећи јој да не иде: бојао се увредиће је тим; нити би му мило било да  
p> <p>Гојку би милије било да Љубица не иде; зна он да ће тамо бити доста учитељица, којима би  
о, <pb n="37" /> па ништа....{S} Али не иде, бадава, знам ја себе.{S} И он се скоро гласно насм 
о морам... поједине округе, али опет не иде то тако... без целе мапе.</p> <p>— Ми ћемо замислит 
а, а осећа да јој то у овом тренутку не иде од руке.</p> <p>Учитељ позва другове к себи у стан, 
још и других брига осим школе: по чешће иде у срез, свакога дана обиђе судницу, а кад се врне к 
прошће, сухе гране на понеким шљивама и иде, корача брзо и узбуђено, не мислећи ни о чем...</p> 
еда и само слуша онај звучни глас, који иде из самих груди, али не може отворити уста, нити јој 
едника.</p> <p>— Пусти тога човека, нек иде кући.{S} Нећу да га узимам на своју душу, викну кме 
ично јевтине ствари у Београду, куда он иде често те носи порезу.</p> <pb n="66" /> <p>Љубица с 
ушију... </p> <p>Шта је ово... зашто он иде?...{S} Ни сам не зна, управо неће да зна, неће да м 
уђе Стојан и јави с прага:</p> <p>— Ево иде учитељ брезовички.</p> <pb n="30" /> <p>Изиђоше обо 
пођице, почетком у раду.{S} Збиља, како иде?{S} Данас сте почели.</p> <p>— Љутила сам се много. 
почне радити.{S} И јесте ли видели како иде славно: половина већ знају да разликују оба гласа!{ 
!...{S} Хм-хм-хи...</p> <p>А Гојко само иде, погнуте главе и намрштена чела, не осврћући се на  
већа ужурбаност: баба Смиљка непрестано иде некуд по селима; оде, врати се, пробави неколико ча 
ојка како он мисли.</p> <p>— Да, славно иде! одговори Гојко одлучно.</p> <p>— Видим ја како се  
 му она.</p> <p>— Ето... видите како то иде, одговори јој он, гледајући је право у очи, јер она 
е председник.{S} Ти већ знаш како му то иде, па само гледај да не буде после валинке.</p> <p>По 
пада некуд и не види ништа...{S} И опет иде улицом, говорећи гласно сам са собом и машући рукам 
да заборави онога...{S} Сваке недеље му иде на гроб...</p> <pb n="188" /> <p>— Хо, па то није н 
за нас штогод да одвојиш.{S} Станка још иде боса...</p> <p>Љубица задрхта.{S} То јој је најмлађ 
арашћује, али је лице још грдно.</p> <p>Иде по соби и мисли о свему, што јој пређе преко главе  
?{S} Како нестаде оних лепих и заносних идеала о раду, о скромном гнезду и тихој срећи?{S} Да л 
најмилији снови младости, њени најдражи идеали...{S} Све, што је тако дуго стварала у сновима,  
она је то и желела, само то!...{S} Њени идеали нису били недостижни, него скромни, веома скромн 
, жива и одушевљена још приличном дозом идеализма, <pb n="33" /> који се код почетника дуго зад 
е клупе, а ми знамо како се у скамијама идеалише.{S} Полако... биће времена да све видите и да  
м и ведром душом, са оним истим сјајним идеалним мислима, којима се највише бавила у школи.{S}  
нама остаде онај дневник онако...{S} Да идем да га закључим, рече он смешећи се,</p> <p>— Иди м 
> <p>— Јеси ли гладан, господине?{S} Да идем да кажем Стојану нек донесе штогод за јело?...</p> 
p> <p>— ’Натема је!...{S} Луд сам ја да идем на робију или још да изгубим и главу због њених вр 
 <p>— Ама не питам те ја за одобрење да идем, него за мишљење, рече она, смешећи се.{S} Како ће 
 мора бити.{S} Нека он живи, а ја ћу да идем својим путем, куд ме срце вуче..{S} Тамо је сва мо 
<p>— Зар је време да идемо?</p> <p>— Да идемо.{S} Треба да видим тамо у школи све... нисам ништ 
резовац.{S} Да пустимо децу рано, па да идемо.</p> <p>Гојко се изненади; овакав предлог није оч 
 и стегао као клештима.</p> <p>— Сад да идемо у школу, да радимо, настави она, поправљајући раз 
бе, па устаде.</p> <p>— Зар је време да идемо?</p> <p>— Да идемо.{S} Треба да видим тамо у школ 
бица пође за њим.</p> <p>— Хоћете ли да идемо после подне у Брезовац.{S} Да пустимо децу рано,  
јој ништа.{S} Јутрос сам је молио да не идемо... неће да чује...{S} А сад видим да се каје.</p> 
ићи у цркву.{S} И ви да се спремите да, идете са вашом децом.</p> <p>»Хвала Богу, чини ми се ов 
!{S} Нека, молим вас: тако млади, па да идете на робију...</p> <p>— За вас је слатко и на смрт  
ољи потпуно... </p> <pb n="201" /> <p>— Идеш ли му бар на гроб, јаднику?</p> <p>— Нисам у почет 
о, то је добро што те она не зна.{S} Да идеш сад одмах у срез, па се прво извести је ли се врат 
 му разгледа лице.</p> <p>— Можеш ли да идеш?</p> <p>— А?... одговори он мислећи нешто...{S} Св 
нађе своју батину.</p> <p>— Хоћеш ли да идеш ти, учитељу? осврте се пандур Гојку, који стајаше  
о био муж, бре!...</p> <p>— Истина, куд идеш толико и какав је то непрекидни рад?{S} Задругу ст 
о, шапну Веља.</p> <p>— Добро, земљаче, иди ти сад.{S} Доћи ће господин.</p> <p>— Јок, мени је  
еш што хоћеш са мном...</p> <p>— Добро, иди ти сад, склони се где, док ја њега изведем.{S} До м 
вири у мрачну зграду.</p> <p>— Учитељу, иди кући сад, па знаш онога... молим те, склањај се од  
 заустави.</p> <p>— Добро, добро!...{S} Иди ти сад мало у школу, греј се, па ћемо те звати кад  
 закључим, рече он смешећи се,</p> <p>— Иди молим те, али немој сумирати без мене.{S} Причекајт 
те.</p> <p>— Дете нек остане, а ти чича иди кући, рече кмет и махну руком на Стојана.</p> <p>Го 
ти...{S} До подне ће сви знати.{S} А ти иди у моју школу, па ради читање. </p> <p>Тако су они п 
..{S} Ја како, братићу!...{S} А ти опет иди те праштај и моли.{S} Еј што нисам ја млађи, па да  
ће начинити вашар!{S} Него ти сад одмах иди у срез, али немој насипом, него удари преко Јасенов 
оштар заповеднички глас:</p> <p>— Децо, идите кућама... брзо!{S} Журите се!</p> <p>Гојко се осв 
ногу рече благо и пријатељски:</p> <p>— Идите, господине Гојко, кући, па гледајте свој посао... 
притискујући руком врело чело:</p> <p>— Идите, децо, кући...{S} После подне раније...</p> <p>Ка 
ку, отац носи неке поњаве на леђима.{S} Иду тако, а пашчад залајаше. »Као цигани!« рече отац и  
е сунце близу брега, гости се дигоше да иду.{S} Веља се спреми да их испрати, а учитељка мора о 
} Гојко и Љубица се премишљаху да ли да иду и они на збор.{S} Они су испитани још велике недеље 
 помамно:</p> <p>— Ха, тако ти!... деца иду боса, исцепана, а он купује својој... и опет се про 
а завишћу гледала кад варошке учитељице иду са децом у цркву, па је тада у себи помишљала, да ћ 
} Као да је јуче било: смркло се, а они иду страном, више сеоских кућа; мајка носи малога брата 
 одговорити на Гојково питање.{S} Јаком иду твоје муке и невоље, а помоћи ти се не може.{S} Јед 
све већи терет, све љући бол...</p> <p>»Иду страдања, видим ја...{S} Али зашто не могу да видим 
> <p>— Зар он још ту дроби! викну Веља, идући к њима са батином. </p> <p>— А, тако ли се дочеку 
n="73" /> <p>— Извол’те, говораше попа, идући уз њих.{S} И дечица треба да се одморе добро, дуг 
мој само да зна ко за мене! викну ћата, идући за њом.</p> <p>Она застаде, двоумећи.{S} Чинило ј 
42" /> врелу руку и повуче је за собом, идући и гледајући сумануто.</p> <p>— Хајдемо... хајдемо 
 добро навићи на овај пут«, помисли он, идући кроз потес.</p> <p>— Стој, рече му Веља, кад сазн 
ко се прибираше и спремаше за разговор, идући по соби и трљајући чело.</p> <p>— Ја сам сву ноћ  
<p>Толико пута је, док свршаваше школу, идући главним улицама београдским, застајала пред злата 
 је начин којим се то најбоље постиже и идући међу децу мислила је одмах почети игру, али ето,  
ега наћи читаву библиотеку.</p> <p>Тако идући к селу претресаху полако добре стране свога новог 
д чистога небесног плаветнила...</p> <p>Идући у школу изјутра, Љубица застаде између два воћњак 
, али обоје беху суморни, забринути.{S} Иђаху ћутећи, али обоје управили очи у неодређену даљин 
себе.{S} Ућуташе за часак сви троје, па иђаху бледи, намрштени, тешко дишући.{S} Кад се мало пр 
им жао да остану свако за себе сами, па иђаху заједно не знајући куд ће; ућуташе и свако мишљаш 
мо... само раније...</p> <p>После подне иђаху низ потес, једно поред другог, учитељ и учитељица 
пајући на прстима, с подигнутим рукама, иђаше као махнита...{S} Љубица, како јој беше слободна  
њима се показа, сва увијена, Љубица.{S} Иђаше полако, погурена и оборене главе, као болесник, к 
и накривљеном меком шеширу на глави.{S} Иђаше кицошки, некако подигравајући у ходу, исправљене  
еда је, по обичају, оштро.{S} Она једва иђаше, ноге јој клецаху, у глави се све више мути, а на 
 очи.{S} Он баци поглед на Љубицу, која иђаше напред путањом, па одговори другу шапућући:</p> < 
оје је данас нешто у ватри.</p> <p>Веља иђаше необично весело; обузело га оно пријатно располож 
светлу, лепо окречену собицу.{S} Љубица иђаше напред поскакујући, а кад отвори врата од своје у 
у.{S} Постајаше све расположенија и рад иђаше све боље и живље.{S} После пола часа пусти децу и 
есели.</p> <p>Школа се крену.{S} Напред иђаше Љубица са својом децом, весело гледајући пред соб 
 зликовца.{S} То га је вукло напред, те иђаше с вољом, али помисао на оне људе што су тамо засе 
магловите зебње, погледа на Гојка, који иђаше гледајући пред ноге, дубоко занесен у мисли, па с 
Гојко једва стизаше за њом...{S} Али он иђаше, упирући се <pb n="178" /> свима силама, и само с 
аде ћутећи корачати поред њега, а Гојко иђаше весео, задовољан, јер је данас добио потпуну осве 
и напред, да она прва уђе.</p> <p>Гојко иђаше по школи замишљен, а ђаци му нешто писаху.{S} Кад 
 је потребно да се набави.</p> <p>Гојко иђаше напред, намрштен и узнемирен; обузело га некакво  
на кад ћете нам опет доћи.</p> <p>Гојко иђаше као на шибу.{S} Шта ће он тамо, кад зна да неће у 
ризи; она би их све одједном изгрлила и ижљубила, тако јој постадоше блиски и драги ови мали ди 
 писара, па је испрати далеко иза села, ижљубише се, исплакаше се опет, па се расташе.{S} Стаја 
, расветли и показа велики светао круг, из кога по том изиђе глава са исплаженим језиком, и њој 
е суморан покривач загасите тамне боје, из кога непрестано сипи она ситна, влажна, досадна изма 
 на поду бели се онакажено, слабо лице, из уста тече крв...</p> <p>— Братићу... браћо!...{S} По 
 мучиш... знала сам...{S} И снови црни, из дана у дан... па да се полуди од бриге.</p> <pb n="2 
н још не виде; беху то црне сјајне очи, из којих вечито бије живи огањ.{S} И кад цело лице доби 
у и стеже је, гледајући га право у очи, из којих севаше нека дивља одлучност.{S} Као да га нешт 
јући неким светлим, необичним погледом, из кога бије смрт и вечна мржња.{S} Лице јој беше све н 
 мирисног, чистог ваздуха.{S} Одједном, из другога, тесног сокака испаде пред њу Гојко, па како 
кташе, он поче неким промењеним гласом, из кога звони најжуднија молба и покорност, полушаптати 
радом; кад год изиђе са децом на одмор, из очију јој сија задовољство, али се брзо навуку облац 
ишта опазише да је дошло доста чланова: из школе се чула таква врева, као да је тамо неколико с 
{S} Кад се старац помоли <pb n="110" /> из школе, он му нареди да донесе мастило и хартију, па  
и метну га на сто, извуче <pb n="96" /> из џепа некакву црну високу кутију од украса и отури је 
ју, па одједном застаде и отвори је.{S} Из црнога плиша, чиме је обложена кутија изнутра, засиј 
не под овим густим белим покривачем.{S} Из потеса долеташе некакав необичан за село звук, који  
S} Он се крену према њој поводећи се, а из груди му се разлеже храпав, промукао глас. -</p> <p> 
је по некој усамљеној дуњи или шљиви, а из те ниске зелене густине издвојио се поносно у висину 
ровови кућа, беле се на њима димњаци, а из њих се извили далеко и право у висину беличастосребр 
 на вратима своје учионице, намрштен, а из очију му се читало питање: »Шта је?«</p> <p>— Остадо 
е Моравац.?</p> <p>— Да, одговори он, а из очију му нестало оне сањивости, па бије из њих живи  
рекидати посао, одговори она одлучно, а из очију јој севнуше необичне муње. — Кроз пола часа из 
ај познати јој, крупан, мушки глас... а из њега веје тако нежна, тако ватрена и жива љубавна че 
м и суморним гласом, јавља се ћук.{S} А из села се носи, све лакше и лакше, нејасно, тихо бруја 
д цигаре.</p> <p>— И то је била женидба из љубави! рече Веља.</p> <p>— Ех, шта ту дробиш!... од 
.. дрекну она, па гурну пијана Богосава из све снаге..{S} Он се поведе, поведе и сроза се у пра 
 Опет је бољи револвер.{S} Груни у њега из прикрајка, па кад падне и стане издисати, приђи му н 
во у очи...{S} Научила је она давно, да из очију своје деце чита њихове мисли.{S} Љубица поцрве 
а српска поља...</p> <p>Гојку кану суза из очију, али он не смеде подићи руку да се убрише.{S}  
еда, као да не предвиђа никаква изласка из овога целог стања.</p> <p>Са Гојком је, нарочито у п 
о увиђала да нема никаква друга изласка из тешке неприлике, да јој је Гојко једино уздање...</p 
ци, о ружама и олеандеру које је донела из Београда, о неким суседима... и ваздан других ствари 
.. хм.. кога ћу... а, зови Вељу учитеља из Брезовца«..{S} И Гојко развукао уста дужином целе ви 
ему говорило да се бави самим ситницама из школскога рада.{S} Прионуше обоје на посао...</p> <p 
{S} И Гојко се много сплете са питањима из рачуна, али њему не покварише одличну оцену, те тако 
 стајала у вези са најбитнијим питањима из школскога рада.{S} Велика већина учитеља узе учешће  
. свекар нека добричина... она доведена из сиротињске куће...{S} Љубица је гута, гута погледом, 
кује Гојка, сећа се неких смешних сцена из ђачкога доба, и тако умешно води разговор, да се Љуб 
чи се овлажише сузама — да сам избачена из свога друштва!...{S} И они ме сви гледају са презира 
шко.{S} Ето, свршио сам више од ње: она из основне школе право у инштитут, па за шест година го 
 пред очима стадоше му пролетати сећања из безазлена детињства.</p> <p>Како да се не сећа!{S} З 
 па само дакћу.{S} Трава се осушила, па из ње бије и трепери она врела измаглица, што се виђа о 
еца и прожиже живо срце, сваки јој чупа из срца делић по делић досадашње љубави и пуни празно м 
гло, и Стојан уђе.</p> <p>— Ево пандура из среза...{S} Зове те да изиђеш.</p> <p>Изиђоше обојиц 
ој паде у очи као несташно.{S} Сва деца из тога круга, у који је она гледала, стадоше бојажљиво 
 нових ђака, па се нису ни узимала деца из инокосних кућа, а сад нам треба нових педесет.{S} Ев 
посред блата...</p> <p>Кад изиђе Љубица из каљава сокака и ступи у пространо школско двориште,  
не!... у помоћ, потрчи!.. врисну Љубица из свега гласа, излете из собе и стаде трчати по двориш 
сами у соби.{S} Чим изиђоше њих двојица из дворишта, Љубица му се баци на груди, обгрли га и ст 
ио задовољно, сећајући се неких ситница из ђачког живота.{S} Љубица се досети овом смеху, па чи 
, прислушкивао, па га прескочи и истрча из школе.{S} Љубица стајаше на вратима учионице дркћући 
а, али Гојко једним брзим скоком истрча из школе и удари се из све снаге о нешто црно, меко...  
а главу и пође изласку.{S} Гојко истрча из дворишта и стаде пред вратницама...{S} Беше сав у ја 
егово место одмах дође један њихов друг из Учитељске Школе, годину дана старији по школи, а зна 
вратнице и види те изненадне госте, кад из саоница искочи писар и прође поред уплашенога чиче,  
дниче ојађени?!...{S} Гле, ка да је сад из воде извађен.{S} Па ти си слаб, братићу!...{S} Чекај 
рази одједном зацрвенеше, као да ће сад из њих крв бризнути.</p> <p>Љубица подиже главу и погле 
нали, кад се вратила госпођа Зорка отуд из села, после онога боја... и капетан се осмехну, очек 
у тој непровидној тами сасвим не изгубе из очију...</p> <p>И све то што се пружа пред очима наш 
ашег послужитеља нек донесе моје бисаге из суднице и примите нас у ваш стан да се мало заложимо 
 готово љут.{S} Она се склони, па стаде из кујне певати неку веселу песмицу и сипати јело, да н 
ање према њој.{S} Љубица га опет изведе из забуне, обори главу, па немоћним, жалосним гласом пр 
дан од Бокићевих пријатеља; рече да иде из среза.</p> <p>— Отпуштен Пера писар депешом...{S} Св 
и само слуша онај звучни глас, који иде из самих груди, али не може отворити уста, нити јој што 
шта.</p> <p>Љубица је сад први пут виде из близа.{S} Пролети јој кроз главу све, што је знала о 
и обувен, тресући се од грознице, изиђе из куће и пожури низ сокаке право потесу...</p> <p>Одје 
зе капу и, поздравивши је у ходу, изиђе из собе.</p> <p>Она скочи са столице, држећи украс у ру 
Гојка, који беше у дубоку заносу, изиђе из собе и оде.</p> <p>Љубица опет остаде сама са болесн 
е далеко од школских вратница.{S} Изиђе из њих једна слабуњава, суха жена у варошком оделу, отв 
рте леђа, он скочи, па на прстима изиђе из собе...{S} Нема, дакле, ништа од разговора.</p> <p>Д 
такав утисак као последња.{S} Она изиђе из учионице са обичним изразом на лицу, носећи собом но 
и не могу да мислим.</p> <p>И она изиђе из собе, гледајући у тамне облаке, који се ношаху висин 
Гојку, који такође беше устао, па изиђе из собе.</p> <p>Гојку мало одлакну кад остаде сам.{S} С 
на овакову времену.</p> <p>Љубица изиђе из школе тачно у подне.{S} Силазећи низ камене степениц 
ојан, чим <pb n="23" /> учитељица изиђе из школе, дочека је весело и са живим одобравањем:</p>  
.{S} Знаш њиву Ђокићеву... чим се изиђе из села, одмах десно...</p> <p>— Знам... знам... дркташ 
..</p> <p>Гојко затресе плећима и изиђе из собе, не рекавши никоме ни речи.{S} Стојан стајаше у 
вори, па се одједном брзо обрте и изиђе из школе.</p> <p>Љубица погледа за њим, па се осврте де 
а би радила, па се опет намршти и изиђе из собе.</p> <p>Гојко се подиже и погледа по соби несве 
пци.</p> <p>Други дан Гојко таман изиђе из Љубичина разреда, а вратнице се отворише и на њима с 
огледа у Љубицу, па са њом полако изиђе из школе.{S} Гојко не диже главе за њима.{S} Одоше обој 
</p> <p>Љубица се диже, па лагано изиђе из собе; не би је целе ноћи...{S} А Стојан седе са Вељо 
трча прозору, па видевши да писар изиђе из дворишта, врати се на пређашње место и загледа се у  
.</p> <p>— Истина, и Николче синоћ дође из Београда; и он је обишао неке... и ћата именова неке 
нека јака грозница, али ко зна шта може из ње изићи!...{S} У неко доба он леже на други кревет  
се нешто мисли и одједном пљуснуше сузе из очију као киша, он се загрцну од јецања...</p> <p>—  
него се тек наговестиле.</p> <p>Трже је из тих мисли звецкање сабље.{S} Писар јој приђе, весела 
...{S} Како то да је не познаје, ако је из овога села!...{S} Али је лепотица, права лепотица!.. 
очију му нестало оне сањивости, па бије из њих живи јасни огањ.{S} Он беше веома задовољан, што 
 <p>Него шта ова баба једнако провирује из кујне!...{S} А не плаче и не жали кћер...{S} И шта о 
зна какве би се изјаве одједном разлиле из груди.{S} Овако пак само уздахне и снуждено обори гл 
е у страну и спремаше се да пљесне њоме из све снаге по том туђем образу, па одједном, као посе 
јест, то је она.{S} Понекад јој се отме из груди и загушен јаук.{S} Гојко упали свећу и устаде. 
.{S} И она се таман спремаше да побегне из собе, а Гојко уздахну тешко... необично...{S} Само с 
асвим другарски, претресале се успомене из младости, управо ређали се несташни поступци у школи 
 ведрина!«...{S} И он је готов да викне из свега, гласа, али се још уздржава, јер га је срамота 
ћа?</p> <pb n="18" /> <p>— То је за оне из првог разреда, а ми ’вако... крпигуза, јарца, вина и 
ису имали ни своје куће.{S} Прво сећање из живота јој јесте сеоба.{S} Као да је јуче било: смрк 
Све друго сад да прескочим, па последње из школе...{S} Чујте само!{S} Пред учитељски испит доби 
 стаде посматрати.{S} Учини му се да се из саме душе његове појављује нека сила, која га снажно 
брзим скоком истрча из школе и удари се из све снаге о нешто црно, меко... оно се одједном прет 
е, па до краја школовања одвојио сам се из родитељске куће и бринуо се сам о себи.{S} Какав ми  
ачи око њега, ништа се не види, само се из мрака помаља црвено зверско лице и више ништа...{S}  
ехнути, онако ради учтивости, али му се из груди оте тежак уздах.{S} Суморно погледа око себе,  
.. врисну Љубица из свега гласа, излете из собе и стаде трчати по дворишту.</p> <p>Стојан утрча 
 бојажљиво.{S} Пажљив посматрач опазиће из очију му праву сањалачку душу, која живи више маштом 
 се учини да је то глава њене газдарице из Београда, код које се хранила.{S} Глава стаде прелет 
лажаше она љута горчина и бол, што тече из самог срца. — Он јој вели да ради свој посао, да се  
радован што се досети како да се извуче из неприлике, па се одједном обрте, отресајући рукама б 
сте; пајо, пауне...{S}" Деца поискакаше из клупа као јарићи, па се окупише око прозора, а неки  
 собом.{S} Истина, Гојко при том бацаше из очију муње, а Љубица се лукаво осмехиваше.</p> <p>По 
атну зебњу у души?...{S} Зашто поврвеше из душе читава јата наде и заносних снова?...{S} Зашто  
ајаше у ходнику док деца полако изиђоше из школе.{S} За децом изиђе Гојко, гледајући пред ноге. 
авите све што је било... и њој потекоше из очију крупне сузе.</p> <p>— Ама шта ви!...{S} Не доп 
ећ ушао у село, па гледаше да не изгуби из вида школу, која се, са својим високим димњаком <pb  
ве више и више, док се сасвим не изгуби из очију.</p> </div> <pb n="102" /> <div type="chapter" 
а јој се поврати сва снага, она се изви из тих руку и скочи...{S} Први тренутак беше страховит. 
а што се не кажеш, брате!...{S} Другови из гимназије, па се чине да се не познају.{S} Господин  
ашњави шешир с опуштеним ободом, извади из џепа прљаву мараму и обриса њоме ознојено чело, са к 
 се другима врло ретко дешавају, извади из капута једну хартију и пружи је кмету.{S} Ћата прихв 
е слушајући одговор Стојанов.{S} Извади из стола деловодник, забележи тамо нешто, стави нумеру  
анчићем укусне израде.{S} Она га извади из кутије, па стаде обртати и разгледати, а очи јој не  
p>Љубица стаде рачунати, па онда извади из стола чисту хартију.</p> <p>— Па, ако ћете ми дати з 
знате да иде који од педагога, што цеди из сваког предмета?</p> <pb n="138" /> <p>— Онда... е о 
ну.{S} Погледа око себе, као да се буди из дубока сна...</p> <p>»Што је то легла на сто?{S} Гле 
кикну, зачуди се јамачно шта га то буди из дубока размишљања, па махну репом живо, трже се и ст 
сле дугог ћутања и гледања, па му пружи из руке неколико комада.</p> <p>— А, хвала!... рече он, 
бице, па је опет нестане.{S} Кад излази из куће, веома је забринута, управо преплашена, као и Љ 
ојко стиже у срез, капетан таман излази из канцеларије.{S} Видевши збуњена Гојка како се осврће 
о под гуњ, замеће мотику и журно излази из дворишта...{S} Ха!.. узвикну Гојко и поче долазити к 
аде повлачити, док се сасвим не издвоји из њихова друштва.{S} Пре недељу дана донео им је сам п 
уз ту мисао указа се одмах и друга, али из далека, нејасно...{S} Ну она јој не даде развити се, 
" /> то сам ја само посматрао...{S} Али из мог живота нема ништа, јер ја нисам живео, као што н 
p> <p>— Е, госпођице, ви сте тек изишли из школске клупе, а ми знамо како се у скамијама идеали 
аједно са њим, па видевши да не може ни из једног предмета да истера већу оцену од јединице, не 
, почупане, висе читави бичеви ишчупани из корена.</p> <p>— Стојане, дај ми воде да се оперем,  
 су јој лице морали набавити сви демони из пакла!...</p> <p>Млада, лепих црних очију, танких по 
p>Богосав, чувши кашаљ, стаде се дизати из прашине.</p> <p>— Чекни де ти Перу писара, чек!...{S 
ику и згодан тренутак да што пре излети из разреда, да се не осрамоти <pb n="124" /> пред децом 
рукама и тресући вилицама, стаде вадити из џепа неку малу кутицу.{S} Извади је, али не може да  
о је може прекинути у мислима и тргнути из заноса!{S} Баш не може да нађе ниједну мисао да почн 
о предмет недирнут...{S} Ови природњаци из гимназија не маре за веронауку, а филолози се мрште  
. пљусну киша, просуше се читави потоци из неба...</p> <p>Гојко се трже... погледа и зачуди се  
чак неком важношћу удари гласом на речи из гимназије...{S} У његовој кондујити стајаше да је св 
ник!...{S} Ах, што не може сад да скочи из заседе!... па... па да је сву...{S} Али на што то?{S 
, лагано, али јој срце лупаше да искочи из груди, а дихаше брзо, брзо као да се гуши... лице јо 
} Одједаред залаја једно псето и искочи из дворишта, за њим појури друго, па треће и око уморна 
их као камење...{S} Гојко зинуо па трчи из све снаге, а за њим се спотиче и пада Стојан, псујућ 
спреми за одлазак.</p> <p>— Никуд немој из собе излазити, док год ти то не прође, рече он Гојку 
наликовати овај тренутак на један часак из њена детињства.{S} Јест, сећа се тако живо...{S} Дов 
испод кревета, сав мокар, као да је тек из воде изишао, а Љубица седи према њему за столом, где 
кће... па ми приђе и моли да је изведем из школе, а ја се тек онда наљутим, па скочим ономе на  
радити.</p> <p>— Хо, људи!... дрекну он из свег гласа, не даду ми одмора ни у мојој кући!... па 
аслонио руке.</p> <p>Љубица се трже као из правог сна, као да је до сад спавала дубоким уморним 
 <p>— Куд је отишла? прошапта Гојко као из гроба, гледајући и сад несвесно и дркћући целим тело 
шта?... запита Љубица, дижући главу као из сна.</p> <p>Гојко је погледа, поцрвене као рак, па о 
но по памети... никако да избијем мисао из главе...{S} Гојко ми јадни једнако пред очима.{S} Се 
ши колико су заостали, пређоше на посао из све снаге.{S} Радило се марљиво и журно пуна два мес 
говорили.{S} Богосав, вели, синоћ дошао из среза, па донео тај глас.</p> <p>Обоје се запрепасти 
 важношћу.{S} Друкчије и не бива: право из школске клупе, испод родитељског и школског туторств 
а је много лепа и млада...{S} Сад право из школе помисли он и подиже напред своје велике сањиве 
е користи овом приликом и не узме право из њене руке зреле плодове?{S} О, какву топлоту осети у 
 дужност да гоним разврат и неваљалство из школе, а што старији помажу неваљалцима — њихов је г 
, нагла се и већ губи равнотежу... оздо из црна бездана вуче је нека сила и она не може да јој  
а писар, не брини...{S} И он изиђе брзо из школе.</p> <p>А Гојко сеђаше на свом убогом кревету  
ве било суво.{S} Кмет се искашља, онако из учтивости, тек нек се што год каже, да се не ћути, а 
ад је исти: озбиљан, оштар поглед; само из оних јасних плавих очију сија љубав и доброта...{S}  
и уздахну горко, извијајући се полагано из његових руку, којима је беше обавио и стегао као кле 
b n="126" /> <p>Изиђоше обојица заједно из дворишта, па се онда окренуше сваки својим путом.</p 
розници, не знајући ни сама да ли је то из страха, или љутње, или јаког узбуђења.{S} Неко закуц 
!... да се живи!...</p> <p>Гојко, нешто из радозналости а нешто због оскудице, оде до суднице,  
> <p>— А кад пре добави ту чашу и шећер из комшилука?{S} За воду те не питам с тога, што знам д 
се веома свидео и овај паметан разговор из кога се увери да и Гојко располаже добрим и не малим 
{S} Шта ради мати, сестре, пише ли брат из Београда, који <pb n="83" /> тамо учи гимназију, па  
стаде. — Јеси ли ти баш видео да је акт из Министарства...{S} Министров потпис?</p> <pb n="111" 
 зашто?«...</p> <p>— Изволите један акт из Министарства, проговори писар службеним полицијским  
ода!...</p> <p>Председник промоли главу из заседања, раздвајајући неке хартије.</p> <p>— За при 
, добро... верујем.{S} Оном вашем другу из Брезовца реците да се чува од пандура...{S} То је, з 
ну он и истрча на сокак, вичући по селу из свега гласа.</p> <p>А сунце трепери и блиста се... р 
је почеше стезати...{S} Ватра јој плану из груди; струје многобројне, муњевите јурнуше јој по ц 
ц, па не могосмо да добијемо квартирину из општине... настави она, па одједном <pb n="86" /> за 
равити?{S} Па шта би му остало за утеху из целог живота, чега би се имао сећати, да није тога л 
у, па ти после дође...{S} Оте му се баш из руку!</p> <p>Гојко уђе у собу, седе и рече Стојану д 
био одређен збор у месној школи.{S} Још из дворишта опазише да је дошло доста чланова: из школе 
 се тромо и уморно један путник.{S} Још из далека, по целој његовој фигури, познаћете да је то  
</p> <p>— Ви не знате, а то је мени још из детињства... запамтио сам добро, стотину пута се пот 
ао да се премишља куда ће сад...</p> <p>Из друштва се издвоји један младић, веома леп и отресит 
посао, а они се наместише на дну школе, иза ђака.{S} Радио је са првим разредом, други писаше,  
ца...</p> <pb n="25" /> <p>А тамо даље, иза потеса, докле ти год око допире, пружила се час тал 
, и таман да му изјави сад пристанак, а иза њихових цеђа викну Стојан:</p> <p>— Не може, братић 
 ће страну да гледа, шта ће са децом, а иза њега загрме оштар заповеднички глас:</p> <p>— Децо, 
, сети се да је још давно децу оставица иза школе, па о њима нико не води рачуна.{S} Она се нер 
јлак помагаху.{S} Најзад се кмет почеша иза уха, а то је већ значило да ће се ћутање прекинути. 
зната врата, уђе депозитар и зађе некуд иза Гојкових леђа.{S} Зачу се отуд најпре шапутање, па  
а то као свршено...</p> <p>Стојан изиђе иза оџака, где се беше прикрио, па се стаде окретати по 
диже десну руку и даје њоме знак некоме иза његових леђа да се умири... »Шта ли је то иза мене? 
а истоку се небо зацрвенело, помолио се иза брешчића зажарен, усијан котур, а над њим трепере и 
>— Зашто? зачуди се она, као да се буди иза сна.</p> <p>— Па видиш да човек умире... на смрти ј 
 по дечјим погледима осети да она стоји иза њега, па одједном прекиде рад и приђе јој, гледајућ 
 Па после оно заносно играње у аптовини иза куће: тада је мислила да ће се исто тако играти и к 
 се спремаше да легне, кад она одједном иза његових леђа зајеца...{S} Он се осврте и на мах га  
 што?...</p> <p>Љубица подиже главу као иза сна, и гледајући замишљено, проговори:</p> <p>— И с 
стадоше на неком човеку, који се лукаво иза плота осмехиваше, као да вели: »Јесам ли те превари 
 га узе од писара, па је испрати далеко иза села, ижљубише се, исплакаше се опет, па се расташе 
p>— Ене, зар то нови учитељ! викну неко иза њихових леђа.</p> <p>Учитељ се окрете и прелетевши  
ам, госпођице, ново друство, викну неко иза њених леђа.{S} А, жестока посла!{S} Младић и по!</p 
гових леђа да се умири... »Шта ли је то иза мене? да није пандур?...{S} Како га нисам опазио!«. 
ашњим одбором — а ми смо, знаш од скора изабрани — па тако...</p> <p>— Сиротиња смо, господине. 
а могла до сад мислити?...{S} Не, не... изабрао је незгодан тренутак, то је извесно.{S} А њима, 
да иде као по лоју...</p> <p>— Е доста, изађите сад мало напоље, рече Веља деци, па се упути к  
говорника.</p> <p>У току разговора Веља изазва Гојка у страну.</p> <p>— После овога рада биће з 
та жива меса са њега.{S} Овај тешки бол изазвало је сећање на онај тренутак, кад се попео и над 
е радо дигла од стола, али зна да би то изазвало читаву буру...{S} Остаде седећи, узимајући мрв 
о упорство, она плану и стаде као да ће изазвати кога на двобој, па одлучно изјави да ће и она  
 руменило, <pb n="152" /> као да некога изазива на бој, као јутрос у селу...{S} Он не види, али 
су посете врло ретке, па зато оне вазда изазивају неку нервозну бојазан што се ремети ова сталн 
 беше ниједне цртице која би одбијала и изазивала нерасположење; напротив све му црте беху у ха 
ве му црте беху у хармониској слози, те изазиваху симпатију од првога погледа.</p> <p>— А кад ћ 
 страшне речи уједају је за само срце и изазивљу црвенило на лицу, које се већ све обојило крвљ 
лучно, па видевши да се писар спрема да избаци неку пошалицу на Гојков рачун, <pb n="42" /> пре 
дица, а очи се овлажише сузама — да сам избачена из свога друштва!...{S} И они ме сви гледају с 
у се чита на лицу.{S} Па нас чак и Веља избегава!... није се ни руковао са мном... као да ћу га 
дан другоме ништа.{S} И то све Веља, он избегава...{S} Да окушам ја завести разговор међу њима? 
о овако јавно пропадне, сви га презиру, избегавају...{S} А по неке... ено баш она Даница, одржа 
да, да се живи пређашњим животом, да се избегавају, по цену живота, овакви поступци.</p> <p>Дру 
брижно прелеташе погледом преко зидова, избегавајући њен поглед.</p> <p>— Баш си дивно наместил 
руге пакости, нема сумње, настави Веља, избегавајући одговорити на Гојково питање.{S} Јаком иду 
 наређивати... одмах... затеже он опет, избегавајући да каже јасно своју мисао.</p> <pb n="148" 
ку Школу, промуца Гојко оборених очију, избегавајући ону заплетену туђу реч.{S} А и згодније му 
задовољила, прича јој понешто о писару, избегавајући <pb n="99" /> многе ствари а понешто измиш 
одједном трже од ове нове мисли, јер је избегавала свако сећање на прошлост...</p> <p>Сад наста 
о тако страшна и одвратна, те ме вечито избегавате?</p> <p>Гојко се унезвери, рашири очи, као к 
вим одвратан!... <pb n="157" /> Мора га избегавати...{S} И онда настаје дуго, вечно, бескрајно  
ети, да се тај фатални дан не може више избегавати, не знајући ни сама зашто...{S} Она се осети 
 Али она силом угушиваше те нове мисли, избегаваше их, осећајући унапред њихову непријатност, и 
таде озбиљан, вечно намрштен и повучен, избегаваше сваку прилику да се не сретне са њом.{S} Сад 
ћи да ће му то бити непријатно, а и она избегаваше сваки разговор, у ком би се морало поменути  
ду олакшице своме страдању.{S} Гојко је избегаваше да јој не постане још досаднији, а тешко му  
 дана врзе једно по памети... никако да избијем мисао из главе...{S} Гојко ми јадни једнако пре 
 озбиљније.{S} Скоро ћемо имати збор за избор управе, па ћу тада...{S} Збиља, јеси ли се ти упи 
ти.{S} Проклети нокти!... цело јој лице избраздано, па то сад зарашћује, али је лице још грдно. 
. једва ме пусти да ручам.{S} Ваздан ми избрбља којечега...{S} Је ли ово доиста од камџије? зап 
 немарно забаци хартију у џеп, а Љубици изброја и даде колико је требало.{S} Све се то изврши н 
лаве прашњави шешир с опуштеним ободом, извади из џепа прљаву мараму и обриса њоме ознојено чел 
е, које се другима врло ретко дешавају, извади из капута једну хартију и пружи је кмету.{S} Ћат 
.{S} Скиде са себе неку горњу хаљиницу, извади часовник и метну га на сто, извуче <pb n="96" /> 
аве и не слушајући одговор Стојанов.{S} Извади из стола деловодник, забележи тамо нешто, стави  
аде вадити из џепа неку малу кутицу.{S} Извади је, али не може да притисне дугме, да је отвори. 
анким ланчићем укусне израде.{S} Она га извади из кутије, па стаде обртати и разгледати, а очи  
.</p> <p>Љубица стаде рачунати, па онда извади из стола чисту хартију.</p> <p>— Па, ако ћете ми 
ите, колико вам треба новаца...{S} И он извади велики новчаник са гомилом наслаганих банкнота.  
ађени?!...{S} Гле, ка да је сад из воде извађен.{S} Па ти си слаб, братићу!...{S} Чекај, сад ћу 
 што се непрекидно мора мислити.{S} Она изведе децу на двориште, пусти их да се протрче а сама  
је осећање према њој.{S} Љубица га опет изведе из забуне, обори главу, па немоћним, жалосним гл 
 иди ти сад, склони се где, док ја њега изведем.{S} До мрака ћу се вратити.</p> <p>— Имаш ли но 
ркће, дркће... па ми приђе и моли да је изведем из школе, а ја се тек онда наљутим, па скочим о 
 тако навикла на његове походе, да их у извесне дане и сама очекује, постале су јој чак пријатн 
чтивим, пријатељским гласом, који чак у извесним приликама задрхће.{S} Прави, најбољи друг, па  
и велика мрља на застирачу од ормана... извесно је од вина...{S} Али брже!...</p> <pb n="209" / 
 са лекарем и одговори му:</p> <p>— Она извесно врши какав мушки посао.</p> <p>Лекар приђе боле 
ка нек дође сад у недељу; даћу јој пара извесно, можда целу тромесечну квартирину...{S} Удесићу 
ра.{S} Деца беху изишла на одмор; он је извесно то и очекивао, па да дође у школу.{S} Љубица по 
... изабрао је незгодан тренутак, то је извесно.{S} А њима, женама, тако понекад дођу лутке у г 
и ватра пружају, онако дужином... то је извесно пруга, масница преко целога образа, па још ако  
шом...{S} Сви у срезу то говоре... веле извесно, рече он, задуван и уморан.</p> <p>— Е, кад ће  
, и насмеја се.</p> <p>— Знам, него сте извесно жалили?... настави Љубица запиткивати, тако рад 
, као код правих кућевних људи!{S} И он извесно сад представља правога домаћина!{S} И њему се т 
ва дана по том дође јој мати.{S} Стојан извести Гојка да је сад тамо у кући још већа ужурбаност 
S} Да идеш сад одмах у срез, па се прво извести је ли се вратио кући онај...{S} Ако се и вратио 
трада, али неостварљиво, јер нема ко то извести.{S} Гојко признаде сам себи да није у стању изв 
твари...{S} До сад се редовно у писмима извештавала о стоци, о суседима и вршњакињама, а сад се 
ама, а сад се ограничила само на кратка извешћа о своме здрављу и раду и тражењу новаца.{S} Ода 
заклокота у њој, она подиже десну руку, изви је у страну и спремаше се да пљесне њоме из све сн 
ети да јој се поврати сва снага, она се изви из тих руку и скочи...{S} Први тренутак беше страх 
азлеже се врисак по соби...{S} Писар се изви, и док се он обрте да види какво је то чудо, оне с 
ворен; комисија, која му је одређена за извиђање злоупотреба, пронашла је велике новчане недост 
ја!... прошапта Љубица и уздахну горко, извијајући се полагано из његових руку, којима је беше  
> <p>— Ама чекај, господине, стаде кмет извијати слатко и речито.{S} Грехота је да она глоби на 
рктаху, а перо га никако не слушаше, но извијаше пуно непотребних црта.</p> <p>— Чекај, рече он 
а, беле се на њима димњаци, а из њих се извили далеко и право у висину беличастосребрни стубови 
, не сме да мисли о томе, али јој се то извило пред очима, па јој потреса сваки живац.{S} Управ 
 овамо, да се обавестим са вама и да се извиним...</p> <p>Љубица раширила очи, гледа и не разум 
ем, правдајући се узгред: </p> <p>— Ах, извините, молим вас.{S} Јадна моја деца... оставила сам 
{S} Што, зар не може она устати и рећи: извините, или већ тамо... морам на рад, чекају ме деца. 
 и, климнувши главом, промуца:</p> <p>— Извините... што нисам ја к вама дошла... мрзи ме пред в 
на, јер и њих има свакојаких.«</p> <p>— Извините, молим вас, али знате: нас новаке све интересу 
 смешењем прилази он столу, пружа руку, извињава се, моли за допуштење да поседи мало у школи.. 
м и Гојком, Љубици опет понови неколика извињења, рече јој да буде потпуно безбрижна, па оде ве 
 поносно у висину по неки брест, или се извио танахни јаблан...{S} И кроз то једноставно зелени 
бље искамчити...{S} А ви’ш ова се даска извитоперила, па се клацка.{S} Не мари, наћи ће чича ив 
у, па ни да мрдне.</p> <p>— О, молим... извол’те, рече она са неким малим изразом кокетерије. — 
 одмах са децом.</p> <pb n="73" /> <p>— Извол’те, говораше попа, идући уз њих.{S} И дечица треб 
обично, најежено, као и Гојко.</p> <p>— Извол’те, немамо све удобности као код куће, рече Љубиц 
 великом пажњом поднесе госту.</p> <p>— Извол’те и прошћавајте...{S} Ми смо ти, братићу, знаш,  
ешио, а писар се окрете Гојку:</p> <p>— Извол’те, господин учитељу у друштво!</p> <p>— Захваљуј 
устили да се тако мучите без невоље!{S} Изволите, колико вам треба новаца...{S} И он извади вел 
 па нам се да прилика да се упознамо. — Изволите! рече он, враћајући се у канцеларију и пуштају 
о ће и бити!{S} Али зашто?«...</p> <p>— Изволите један акт из Министарства, проговори писар слу 
.{S} Да живимо, брате!...</p> <p>— Нама изволите свакад недељом, прихвати Љубица живо.{S} А и и 
 улазећи, да вам издам часком плату, па изволите тамо у собу, зове вас председник комисије.</p> 
док се копач добро не озноји...{S} Него изволите мени, у наш дом...</p> <p>Љубица и Гојко изјав 
 са извора, па испушта једну по једну у извор и тамо пропадну.{S} А у ону највећу учитељка купи 
ли вамилијаз све са њима за’ита воду са извора, па испушта једну по једну у извор и тамо пропад 
огледалу, да види како стоји у коси.{S} Изврсно!...{S} Она спусти очи и погледа у своје лице... 
а у протокол, договорише се да се сутра изврши упис нових ученика у први разред, па се одборниц 
рке:</p> <pb n="82" /> <p>— Треба да се изврши наредба Министрова, одвојте ми деветорицу... кој 
 и даде колико је требало.{S} Све се то изврши неким полу-пословним тоном, као да издаје обичну 
до уништаја...{S} Да, али он то не може извршити, осећа да не може, зна да нема толико смелости 
ако покварених људи, који ће тај злочин извршити.{S} А оно гле!...{S} Обоје се ћутећи погледаше 
Гојко признаде сам себи да није у стању извршити ниједну од тих мисли, да нема довољно смелости 
 учини.</p> <p>— Е не бригај.{S} Ако то извршиш како ваља, и њега ће други макар изгрепсти, ако 
и у грудима; она осећа да се овога часа извршује једна нечувена неправда, једно неоправдано нас 
лампу газдину...{S} Бој и грдње што сам извукао, <pb n="145" /> то је ништа... али што сам стра 
м дође у главу: ваљда ће се и сад умети извући... како је до сад!..{S} Она се истина расположи  
 Море, право мушко!{S} Она ће и за чичу извући још по рубље.{S} Хоће, братићу, славе ми!...</p> 
ицу, извади часовник и метну га на сто, извуче <pb n="96" /> из џепа некакву црну високу кутију 
{S} Ено ормана!{S} Ту је!...{S} Само да извуче ону горњу фијоку...{S} Гле како се сија челична, 
 он, обрадован што се досети како да се извуче из неприлике, па се одједном обрте, отресајући р 
ру крпу, па држи тако непрестано... нек извуче...{S} Ха, присети се он нечему па застаде. — Јес 
развијен, али је она сама кварила његов изглед својим вечито погуреним леђима.</p> <pb n="7" /> 
о оне огреботине, још се црвене и кваре изглед лица.{S} Но гле, шта је оно?... види ли добро... 
мрадна, одвратна соба доби сасвим други изглед.{S} Право гнездо!...{S} Само не онакво, како се  
{S} Све се променило, добило самртнички изглед, а очи, оне живе очи, гледају уморно, тамно, неп 
, а по некад се грчевито трзаху, цео му изглед беше неприродан, суманут...</p> <p>— Загледала с 
амачно уплашио <pb n="175" /> од његова изгледа, него му одговори онако, гледајући некуд по зид 
 не зна како да удеси лице: хтела би да изгледа пријатна, а осећа да јој то у овом тренутку не  
тину осећаја.{S} По уплашену и необична изгледа лицу Веља се досети јаду, намршти се и као да и 
к, већ у годинама, пријатна, симпатична изгледа.{S} Скроман, тих, са неким нарочитим, лаганим и 
 навикао гледати га таквог, њему он сад изгледа сасвим отресит, прави младожења.</p> <p>Љубица  
 од ономад тако изменило, да овај човек изгледа сад сасвим други.{S} Нестало и страха и зебње,  
вено зверско лице и више ништа...{S} Он изгледа као осуђен на смрт, кад га прво тане погоди...  
} Дај, вељу, да видим нашу »младу« како изгледа као муж, говори Влајко, здравећи се са Гојком и 
ила по белу свету и он сад замишља како изгледа оно рајско место, где је познао једине дане сре 
ило се на њену главу, и она тако очајно изгледа, као да не предвиђа никаква изласка из овога це 
ко чиче ту нема:</p> <p>— Ју, како лепо изгледа, кад се мушкарац закити по образу!...{S} Хм-хм- 
м сваке године у другој школи, па ми то изгледа као правило, а ово сад изузетак...{S}А кад сам  
светло, заносно... од чега јој сав свет изгледа прекрасан и цео живот сјајан и блажен...{S} Она 
авање ситуације присутнима.{S} Слушаоци изгледају веома брижни, погнули главе, па само махну њи 
девојче.{S} И село јој је у тим сновима изгледало друкчије, светлије, и људи су били меки, добр 
?...{S} Испричајте ми све какав је тада изгледао, шта је радио?...</p> <p>Веља таман каза шта ј 
ојана и посла га за коња.{S} Како ли је изгледао Гојко тада и како му је дрктао глас, може се з 
сно насмеја, јер представи себе како би изгледао, кад би одједном стао облетати око Љубице и уд 
, тешка га срамота обузе...{S} Какав ће изгледати пред овим искреним другом овако са масницом н 
ње, рече она, смешећи се.{S} Како ће то изгледати?...{S} Да ли има смисла?...{S} Како ће тамо б 
 нешто необично, а кад вам се приближи, изгледаће вам његова необичност веома чудновата.{S} Ено 
ако погледала.</p> <p>Мати јој, Смиљка, изгледаше старија од оца јој.{S} Изнурена, ослабела, ли 
 трепћу, и чини се она сама не дише.{S} Изгледаше као дете, кад добије тако ретку и неочекивану 
не црне кутије с накитима.</p> <p>Гојко изгледаше тешко болестан.{S} Час га видиш да се једва в 
а је Влајко!{S} И што је главно: сви су изгледи да више неће бити страдања...{S} О, само да се  
 стадоше.{S} И они се зачудише необичну изгледу његову.</p> <p>Беше то човек од својих двадесет 
ћи речи, и дајући им нарочит смисао при изговарању.</p> <p>— И ти си пошао к њима?</p> <p>— Нас 
дим са молитвом: никако деца не могу да изговоре неке словенске речи... целе зиме се мучим.{S}  
бар има нечега, а онда није било ништа, изговори он то, па дубоко уздахну и обриса руком чело,  
седник пододбора...{S} Драгољуб Илић... изговори он оштро, замуцкујући на првој речи.</p> <p>И  
речима.{S} Беше веома узбуђен, те једва изговори ово мало речи. </p> <p>— И мени се свиди тај с 
 учитељеве.{S} Гојко се једва осмели да изговори оправдање:</p> <p>— Далеко много...{S} И посао 
ред Љубицу, уозбиљи, мало се накашља па изговори наредбу.</p> <p>— Казао господин управитељ да  
у неваљалцима — њихов је грех...</p> <p>Изговоривши то, опет погну главу, па прође поред ње у ш 
а и слуша хоће ли чича онако исто оштро изговорити, како је он казао.{S} Ето и сада чича зна по 
оји је био на десетом небу од радости: »изгрдила је ћату, а мене сама зове у друштво«.</p> <pb  
рекиде.</p> <p>Љубица и писар тако исто изгрдише чичу, па поседаше за сто, који се повијаше на  
93_C5"> <head>V.</head> <p>Тек је сунце изгрејало, а двориште се напуни ђацима.{S} Гојко и Љуби 
ргоше, устадоше и пођоше даље.{S} Месец изгрејао, па трепери својом нежном сребрнастом светлошћ 
звршиш како ваља, и њега ће други макар изгрепсти, ако га не може истући.{S} Хајде сад пожури.< 
ају њеној бризи; она би их све одједном изгрлила и ижљубила, тако јој постадоше блиски и драги  
е тако у тој непровидној тами сасвим не изгубе из очију...</p> <p>И све то што се пружа пред оч 
а седиш с нама овде?...{S} Него тако... изгуби здравље...</p> <p>— Здравље!...{S} А што ће ми с 
 Беше већ ушао у село, па гледаше да не изгуби из вида школу, која се, са својим високим димњак 
аваше све више и више, док се сасвим не изгуби из очију.</p> </div> <pb n="102" /> <div type="c 
 у истом надлештву.{S} Од тада му Гојко изгуби траг, и ево сад му би суђено да га види у пуном  
p> <p>Не прође ни месец дана, а она већ изгуби памет и предаде се сва срцу, да је оно води...{S 
кав живот.{S} Али ти не знаш шта сам ја изгубила...{S} Све...{S} Све!...</p> <p>Ућуташе обе, и  
е наде и снове своје, као да је сад тек изгубила младост и све... као да је осуђена на вечито з 
дике, па морамо и ми.{S} Шта, зар ја да изгубим два месеца са овом дерладијом узалуд; а шта ће  
Луд сам ја да идем на робију или још да изгубим и главу због њених враних очију!...{S} Ехе-хе!. 
 све благо моје.{S} Па зар да ја то све изгубим олако?...{S} Не, не!... живот сам свој заложила 
сам био онако, некако... као да сам што изгубио.{S} И господин попа вели то исто.</p> <p>Влајко 
е се освртати око себе, као да је нешто изгубио...{S} Љубица <pb n="114" /> седи на столици као 
страдањима и патњом; и ви, јадници, што изгубисте образ и поштење, удварајући се <pb n="185" /> 
од њега, гнушај се!...{S} О, ту се мора изгубити памет!{S} И ја сам првих дана била чак располо 
е, и живот, и осећаје, све, све... »Све изгубих, што год сам имао!«...</p> <p>Ево овога плота.. 
ворити, он беше непрестано занесен, као изгубљен, посматраше све око себе суморно, бесмислено,  
 светло игра у кукурузу?...{S} Је ли то изгубљена љубав, или је какав дух са онога света дошао  
.</p> <p>Љубица сања само о оном што је изгубљено, о чем се некада сневало, а Гојко се првих не 
, који се ношаху висином, и уздишући за изгубљеном срећом и младошћу...</p> <pb n="150" /> </di 
а скандалу, па дохвати жену за рамена и изгура је напоље.{S} Срећом, Стојан се раније уклони у  
то исто са платом, и ако је она редовно издавала уредне признанице.{S} Шта је то?{S} Да ли није 
дне њене признанице.{S} Нисам јој ништа издавао.</p> <p>Гојко познаде овај глас, и задркта.</p> 
 види, не појављује се...{S} И снага је издаде...{S} Она стаде узверено гледати око себе... »Да 
ца седе на земљу, не дишући.{S} Ноге је издадоше, снага је остави, она премре, поче се каменити 
 ћутећи мимоићи.{S} Гојко осећа како га издаје присебност, и он већ увиђа да ће проћи овако ако 
врши неким полу-пословним тоном, као да издаје обичну плату, а њему дође да заигра од узбуђења. 
Богме ја хоћу да ми се тачно квартирина издаје, а ви набављајте од куд знате, рече Љубица одсеч 
{S} Опет је обузима зима... све више је издаје снага... глава јој клону на једно окопано стабло 
у је писар.{S} А овамо Гојко му једнако издаје некакве оштре поруке за Љубицу, па стане на врат 
рича, како се плата врло, врло неуредно издаје, како учитељи морају по неколико пута долазити к 
...{S} Брже, брже... ах, проклете ноге, издају... баш сад.{S} Ево га унутра у кући.{S} Звера ок 
 повођаше у страну као да ће сад пасти; издала је снага, па се једва креће.{S} На последњем кам 
ло упознаше и зближише, па онда поче по издаље добацивати похвале њеној лепоти, памети, лепом п 
овори депозитар отегнуто.{S} Онда ја да издам за све месеце?</p> <p>— Разуме се, одговори други 
одине Гојко, рече писар улазећи, да вам издам часком плату, па изволите тамо у собу, зове вас п 
t> <front> <div type="titlepage"> <p>94 ИЗДАЊЕ ЗАДУЖБИНЕ ИЛИЈЕ М. КОЛАРЦА 94</p> <p>СЕОСКА УЧИТ 
летошње оправке и набавке, то ти је сав издатак.{S} Ови двоје нису примили квартирине ни паре.< 
госпођице, ниједне.{S} Сваки је новчани издатак записан.{S} У осталом, чекајте да запитам госпо 
 више стаде повлачити, док се сасвим не издвоји из њихова друштва.{S} Пре недељу дана донео им  
шља куда ће сад...</p> <p>Из друштва се издвоји један младић, веома леп и отресит, као што она  
или шљиви, а из те ниске зелене густине издвојио се поносно у висину по неки брест, или се изви 
м заједно.{S} Ако ли она пође, морам се издвојити са Вељом.«</p> <p>Кад сиђе сунце близу брега, 
оше се под једним хумом, што се поносно издигао над косом, по којој се пружило село.{S} Набраше 
ивља, смртна жудња за осветом запенуши, издиже се и заклокота у њему; он скочи, измењен, страша 
!...{S} И ти, смраду један... и опет се издиже камџија, али Гојко једним брзим скоком истрча из 
унутра... хтеде много... па се одједном издиже на прстима и погледа на прозор.{S} Ништа... мати 
ошину га по глави и плећима, па се опет издиже над његовом главом.</p> <p>Гојку се обрте свест. 
са својим високим димњаком <pb n="4" /> издизаше мало у страну од сеоског пута.{S} Одједаред за 
 овога света.</p> <pb n="183" /> <p>При издисају беше сама Љубица.{S} Случајно ушла у собу да н 
њега из прикрајка, па кад падне и стане издисати, приђи му нек те види, нек сазна откуд дође та 
Гојко је сам изјавио жељу, да њих двоје издржавају њена брата, док је у школи.</p> <p>Она га по 
 школу.{S} Јавите министру да не можете издржавати школски прирез, па нек вам затвори обадве шк 
е толико измучила, толику борбу душевну издржала за ово кратко време, да већ беше малаксала, у  
де...{S} Не, не... треба стајати, треба издржати до краја...{S} Оно је већ дошло, ево га!...</p 
лу учитељску школу, и само још да ми би издржати учитељски испит, па дивота!{S} Ал’ ето!...{S}  
> <p>— Старци од тога страдају, а млади издрже лако, не бој се.</p> <p>Веља му исприча неке ран 
ј не уме ни да обели!« Не може народ да издржи оволике терете...</p> <p>— А ви затворите школу. 
м, а за њима покуњен, снуждена погледа, изиђе и Гојко са писарем.</p> <p>— Овај би и заспао у ш 
Баш тада Влајко затвори за собом врата, изиђе да види ко лупа.{S} Гојко куцну на прозор и доста 
Одједном, на улици, код последњих кућа, изиђе пред њега нешто шарено и необично лепо...{S} Гојк 
бучен и обувен, тресући се од грознице, изиђе из куће и пожури низ сокаке право потесу...</p> < 
у га.</p> <p>Жандарм се обрте војнички, изиђе и затвори врата лагано, а капетан се окрете Гојку 
брзо узе капу и, поздравивши је у ходу, изиђе из собе.</p> <p>Она скочи са столице, држећи укра 
даред Гојка, који беше у дубоку заносу, изиђе из собе и оде.</p> <p>Љубица опет остаде сама са  
нички, не мислећи и корачи напред...{S} Изиђе пред њу средовечан човек, шиљате браде, суха лица 
више се далеко од школских вратница.{S} Изиђе из њих једна слабуњава, суха жена у варошком одел 
, отираше лице марамом и спремаше се да изиђе, али кад виде колико новаца Љубица узе, и он се з 
 не разумем, рече она, спремајући се да изиђе и клањајући се писару.</p> <p>Кад изиђоше у ходни 
 слаба, једва се креће.{S} Волела би да изиђе до своје деце, и нешто је јако вуче, али чим стан 
ању обрте леђа, он скочи, па на прстима изиђе из собе...{S} Нема, дакле, ништа од разговора.</p 
убицу такав утисак као последња.{S} Она изиђе из учионице са обичним изразом на лицу, носећи со 
 знам и не могу да мислим.</p> <p>И она изиђе из собе, гледајући у тамне облаке, који се ношаху 
ше уписницу.{S} Гледаћемо...</p> <p>Она изиђе у двориште.{S} Пролазећи кроз ходник, смишљала је 
а сасвим, да га је оставила.</p> <p>Она изиђе и застаде на степенима.{S} Јамачно га опазише у м 
 сеоску сукњу, на леђа метну јелече, па изиђе да справи себи што за вечеру.</p> <p>...{S}А Гојк 
че он Гојку, који такође беше устао, па изиђе из собе.</p> <p>Гојку мало одлакну кад остаде сам 
са шта треба да се набави болеснику, па изиђе.{S} Пред вратима га сачека Љубица.</p> <p>— Шта ј 
 који одговара другарском разговору, па изиђе на вратнице и стаде пред њега.</p> <pb n="131" /> 
стељу, привуче сточић ближе прозору, па изиђе.{S} Стојан се враћаше с бисагама, те сви уђоше у  
 /> <p>Кад се сврши школски рад; Љубица изиђе за децом.{S} Стаде на прагу и дубоко удахну свеж  
S} Сврши се трагедија!...</p> <p>Љубица изиђе на врата и стаде, не видећи ништа око себе.{S} Бе 
авати на овакову времену.</p> <p>Љубица изиђе из школе тачно у подне.{S} Силазећи низ камене ст 
ича Стојан, чим <pb n="23" /> учитељица изиђе из школе, дочека је весело и са живим одобравањем 
ца махну главом одлучно, љутито, и чича изиђе покуњене главе.{S} Она дрхташе сва, као у грозниц 
 ти грош, па купи и спреми.</p> <p>Чича изиђе весео, а Гојко се спусти и леже на своју нову пос 
у, па га стаде сама журити.</p> <p>Чича изиђе а она остаде са болесником, не знајући још шта да 
средином, па посред блата...</p> <p>Кад изиђе Љубица из каљава сокака и ступи у пространо школс 
е веома задовољна својим радом; кад год изиђе са децом на одмор, из очију јој сија задовољство, 
дини...{S} Знаш њиву Ђокићеву... чим се изиђе из села, одмах десно...</p> <p>— Знам... знам...  
 боли...</p> <p>Гојко затресе плећима и изиђе из собе, не рекавши никоме ни речи.{S} Стојан ста 
вно чекају, рече она, па отвори врата и изиђе.{S} Гојко се пожури за њом, вичући:</p> <pb n="14 
шта говори, па се одједном брзо обрте и изиђе из школе.</p> <p>Љубица погледа за њим, па се осв 
 по соби несвесно, па се полако обрте и изиђе на врата.{S} Стојан се зачуди кад га угледа овакв 
м се нечему досети, претрча, двориште и изиђе пред вратнице, где је очекиваше радознао Богосав. 
зар шта би радила, па се опет намршти и изиђе из собе.</p> <p>Гојко се подиже и погледа по соби 
се стаде прибирати.{S} Одједном скочи и изиђе у двориште.{S} Стаде ходати тамо-амо, а под ногам 
не, а ви како хоћете са њима, рече он и изиђе брзо.</p> <p>Љубица настави рад, па кад опази да  
сли о томе.</p> <p>— Кажи господину нек изиђе у ходник, па нек дође овамо, рече она тихим гласо 
каза велики светао круг, из кога по том изиђе глава са исплаженим језиком, и њој се учини да је 
ца полако изиђоше из школе.{S} За децом изиђе Гојко, гледајући пред ноге.{S} Обома беше незгодн 
 сматра то као свршено...</p> <p>Стојан изиђе иза оџака, где се беше прикрио, па се стаде окрет 
 поступци.</p> <p>Други дан Гојко таман изиђе из Љубичина разреда, а вратнице се отворише и на  
ика, а споља га ловну оштар глас.{S} Он изиђе брзо, јер познаде председника.</p> <p>— Пусти тог 
 је жив Пера писар, не брини...{S} И он изиђе брзо из школе.</p> <p>А Гојко сеђаше на свом убог 
 преко руке, па уђе у кућу.</p> <p>Брзо изиђе отуд сама Милица, подигнуте главе, весела лица.{S 
ољи, погледа у Љубицу, па са њом полако изиђе из школе.{S} Гојко не диже главе за њима.{S} Одош 
је, рече он, смешећи се.</p> <p>И Гојко изиђе у ходник, па погледавши Љубицу презриво, добаци ј 
ао!...</p> <p>Љубица се диже, па лагано изиђе из собе; не би је целе ноћи...{S} А Стојан седе с 
а, притрча прозору, па видевши да писар изиђе из дворишта, врати се на пређашње место и загледа 
мисли и вуче напред...{S} Она као у сну изиђе на вратнице, па нашавши се сама у мрачном сокаку, 
 надамо да дођете, да се видимо.</p> <p>Изиђе свештеник.{S} За чудо: и он беше исти учитељ...{S 
— Ево пандура из среза...{S} Зове те да изиђеш.</p> <p>Изиђоше обојица, погледајући се значајно 
 на одмор.</p> <p>— Баш би боље било да изиђеш, настави чича веома тихим гласом, у коме се чуја 
же се Гојку: </p> <pb n="17" /> <p>— Ја изиђох мало међу децу, а ви гледајте ту: ако наиђе какв 
 и врло учтиво прихвати њен поздрав.{S} Изиђоше обоје напоље и седоше у хлад.</p> <p>— Опростит 
т, на главу, по лицу, свуда...{S} Једва изиђоше и дахнуше слободно.{S} Али тамо далеко пред њим 
ена, пусти их на одмор.{S} Тек што деца изиђоше и она, оставши сама у соби, замисли се, а врата 
p> <p>Чим се сврши збор, Гојко и Љубица изиђоше, готово неопажени, па као да их ко гони, потего 
лушајући шта се ради око ње.</p> <p>Кад изиђоше у порту, по свршетку службе, другови се упознаш 
изиђе и клањајући се писару.</p> <p>Кад изиђоше у ходник, она настави:</p> <p>— Да видимо како  
о и Љубица остадоше сами у соби.{S} Чим изиђоше њих двојица из дворишта, Љубица му се баци на г 
убица стајаше у ходнику док деца полако изиђоше из школе.{S} За децом изиђе Гојко, гледајући пр 
 на послу; уђе у Гојкову школу и, пошто изиђоше деца, стаде слушати заплетено и нејасно Гојково 
учитељ брезовички.</p> <pb n="30" /> <p>Изиђоше обоје, мало изненађени а и збуњени: у селу су п 
ичина; не бој се!</p> <pb n="126" /> <p>Изиђоше обојица заједно из дворишта, па се онда окренуш 
p> <p>— Јесте; хајдемо сад тамо.</p> <p>Изиђоше обоје и прошавши кроз велики простран ходник, у 
з среза...{S} Зове те да изиђеш.</p> <p>Изиђоше обојица, погледајући се значајно.</p> <pb n="12 
е око прозора, а неки беху поумили и да изиђу напоље.{S} У прво време и Љубица стаде зачуђена и 
севнуше необичне муње. — Кроз пола часа изићи ћу на одмор.</p> <p>— Баш би боље било да изиђеш, 
>— Е, моја госпођо, ко би онда смео жив изићи капетану пред очи!</p> <p>Тако редом разгледаше с 
ака грозница, али ко зна шта може из ње изићи!...{S} У неко доба он леже на други кревет и засп 
дра....{S} Како ће сад у школу, како ће изићи пред децу, а нарочито пред људе, ако наиђу?...{S} 
лони од зла; боље му је.{S} Сад ће и он изићи.{S} Кажем ти ја, братићу, не бој се ти.{S} Њему б 
евета, сав мокар, као да је тек из воде изишао, а Љубица седи према њему за столом, где је одма 
лицајац дође необично весео, а и Љубица изишла до степеница у дочек.{S} Знала је да јој носи ка 
узмути више него што мора.{S} Деца беху изишла на одмор; он је извесно то и очекивао, па да дођ 
 зло.</p> <p>— Е, госпођице, ви сте тек изишли из школске клупе, а ми знамо како се у скамијама 
во, не знајући како да се склони од тих изјава, које га узбуђују.</p> <p>— Онда тако... .{S}Ја  
 мало више смелости, ко зна какве би се изјаве одједном разлиле из груди.{S} Овако пак само узд 
ну учитељицу.{S} Господин Пера отворено изјави, да је он већ учинио што треба, да двојица учите 
на Гојка, а последњи пут доста отворено изјави, да би добро било кад би он био премештен.{S} Пи 
 ће изазвати кога на двобој, па одлучно изјави да ће и она ићи.</p> <p>Кад би време поласку, Љу 
њим, и ако има живу жену, и таман да му изјави сад пристанак, а иза њихових цеђа викну Стојан:< 
 крајцара за брата.</p> <p>Гојко је сам изјавио жељу, да њих двоје издржавају њена брата, док ј 
у почетку опираху, док њихови мужеви не изјавише, да ће се то све свршити мирно, тихо, без сват 
ени, у наш дом...</p> <p>Љубица и Гојко изјавише жељу да слушају даље рад, па по свршетку посла 
 она се сети неких тренутака, кад му је изјављивала нешто налик милоште...{S} Шкргутну зубима,  
у лицу; види се да се спрема за некакву изјаву, па га почело обузимати велико узбуђење.{S} Усне 
ра дан деси му се прилика да чује смелу изјаву писареву и шаљив одговор Љубичин.{S} Гојко се сл 
!{S} У ово доба...{S} Молићемо за мецко изјасњења.{S} Рибице...</p> <p>Љубица одмах виде да је  
сног плаветнила...</p> <p>Идући у школу изјутра, Љубица застаде између два воћњака, да се надиш 
продужи спавање...</p> <pb n="98" /> <p>Изјутра се пробуди с јаком несвестицом и главобољом, ус 
 мисли, док је не превари сан...</p> <p>Изјутра усташе обе рано.{S} Она предаде мајци сав новац 
он леже на други кревет и заспа.</p> <p>Изјутра дође лекар, младић, окретан и жив, весељак, па  
рука, онда ћете дати оставку.{S} Другог излаза нема.</p> <p>Затим Веља стаде причати о оној дво 
ојко рећи и ниједно се још не спрема за излазак.</p> <p>— Кажите деци нек излазе! заповеди писа 
ма за излазак.</p> <p>— Кажите деци нек излазе! заповеди писар с таквом оштрином, да се није мо 
да.{S} Срећа још те је опазио писара да излази на двориште, иначе би га овај затекао баш како в 
 код Љубице, па је опет нестане.{S} Кад излази из куће, веома је забринута, управо преплашена,  
арм.</p> <p>— Кажи господину Пери да не излази још.{S} Зваћу га.</p> <p>Жандарм се обрте војнич 
и се.</p> <p>— Ради, не знам што већ не излази.</p> <p>Писар скочи и утрча у школу.{S} Одмах по 
p>Кад Гојко стиже у срез, капетан таман излази из канцеларије.{S} Видевши збуњена Гојка како се 
рије оно под гуњ, замеће мотику и журно излази из дворишта...{S} Ха!.. узвикну Гојко и поче дол 
аде га правдати његова мати.{S} Није ни излазило међу људе.{S} Таман рекох: да ми буде од помоћ 
ања и посматрања. — Овде треба често да излазимо са децом.</p> <p>— Јесте... да... нарочито је  
а одлазак.</p> <p>— Никуд немој из собе излазити, док год ти то не прође, рече он Гојку. — Метн 
 утрча у школу.{S} Одмах по том стадоше излазити уморна деца, протежући се целом снагом, а за њ 
јно изгледа, као да не предвиђа никаква изласка из овога целог стања.</p> <p>Са Гојком је, наро 
ица јасно увиђала да нема никаква друга изласка из тешке неприлике, да јој је Гојко једино узда 
вуче неку велику мараму на главу и пође изласку.{S} Гојко истрча из дворишта и стаде пред вратн 
рошапта Љубица страшљиво, обрћући главу изласку.</p> <p>— Па... да се вратимо! одговори Гојко н 
цу, рече лекар, али код њега може да се излеже веће зло.</p> <p>— Какво?... узвикну Веља уплаше 
потрчи!.. врисну Љубица из свега гласа, излете из собе и стаде трчати по дворишту.</p> <p>Стоја 
да прилику и згодан тренутак да што пре излети из разреда, да се не осрамоти <pb n="124" /> пре 
 да му каже?...{S} Доктор га још може и излечити!...{S} Стеже јој се срце од нова страха...{S}  
 силе и одушевљења, кипи и тражи где да излије своју сувишну снагу.{S} Отуд толика воља за радо 
д настаде дуг, речит монолог, у коме се излише најодсуднија уверавања о поштовању, о братској и 
 београдским, застајала пред златарским излозима и остајала тако као прикована по пола часа и в 
шила, па из ње бије и трепери она врела измаглица, што се виђа обично усред лета.{S} Сав је ваз 
рестано сипи она ситна, влажна, досадна измаглица, која укваси човека горе од пљуска, а траје д 
е, тамо у даљини подигла танка пробојна измаглица, а тамо још даље се, у густој магли, гордо и  
Оштар, хладан ветар, помешан са влажном измаглицом, стаде га шибати по лицу.{S} Он протрља очи  
реко лица, као да се умива овом влажном измаглицом, стресе се од хладноће, која је одједном обу 
и се сав видокруг, увијен у неку влажну измаглицу; дрва се превила до земље од југовнога снега  
 се рукова са одборницима и таман да се измакне, а председник му сврну пажњу на једног сувоњаво 
их, погледајући у страну, и опет јој не измакоше оку презриви погледи, које јој упућиваху друга 
се намршти, видевши га таква, што се не измаче оку његову, па одмах узе да јој објасни целу ств 
оји ћутећи намести столице у хлад па се измаче, гледајући писара онако исто необично, најежено, 
 глави неке слободније ђачиће; један се измаче испод њене руке и стаде се плашљиво прибијати уз 
горко, очајно зајеца...</p> <p>Писар се измаче, преплашен, збуњен, изненађен, подиже зажарено л 
 драгоценост пред њу на сто, па се мало измаче.</p> <p>Она погледа и одједном, као електрисана, 
номад отворише очи, кад стаде жива жена између ње и њега и с правом подиже руку на његово раме, 
p>Идући у школу изјутра, Љубица застаде између два воћњака, да се надише овога мирисног, чистог 
вучене завесе, али оне двокрилне, те се између њих може видети.{S} Пропе се на прсте и погледа  
да се у последње време Љубица одједаред измени: постаде необично преплашена, саломљена некаквим 
ст, црн облак, заклони сунце, а под њим измени боју и дрвеће, и трава, и све...{S} Пирну хладан 
 пати вечно...</p> <p>Дође и Љубица.{S} Изменила се.{S} Здравље је поправила, али она дошла нек 
о да је боловала читаву недељу, тако се изменила.{S} Намршти се, па оде к столу и опет стаде ра 
боко удахну свеж ваздух.{S} Лице јој се изменило, као да је спавала цео дан; поглед јој мутан,  
 и озбиљно лице, које се од ономад тако изменило, да овај човек изгледа сад сасвим други.{S} Не 
ји је то глас којим он говори — тако се изменио...</p> <p>— А, ти ли си?! врисну полицајац и за 
к се радује кад добије прилику да с ким измења мисли.{S} У последње време писар поче доносити п 
издиже се и заклокота у њему; он скочи, измењен, страшан као звер, искривљених вилица и разрога 
у се лепо и врати се истога дана, доста измењен, наравно у своју корист.{S} Његове наде добише  
запита она, бришући лице и посматрајући измењено Гојково лице.</p> <p>— Јесте, одговори он намр 
чку и укочен, цело лице некако необично измењено, сањиво, занесено... </p> <p>Како то? рече она 
ћа се задах прашине, помешан са сточним изметом.{S} Наједаред сокак се прегради густим, непрови 
то о свему зрело мисли«...</p> <p>И ови измирени другови, видевши колико су заостали, пређоше н 
.{S} Чекао сам те годину и по, док ниси измирио мањак.{S} А за оно затварање имаш право.{S} Ја  
ас двоје...{S} Али да знаш само шта сам измислио...{S} Слушај!{S} Ја већ то кријем од свију, ни 
.{S} Старац се стресе од тога погледа и измиче се журно испред ње...{S} Дође једно јутро и стад 
дан у судници, а залудни људи најрадије измишљају каква занимљива предузећа...{S} Влајко, иначе 
ћи <pb n="99" /> многе ствари а понешто измишљајући, — како то већ умеју вешто младе девојке.</ 
 тешким и дуготрајним ударцима судбине, измучен и тешком болешћу и Љубичиним нехатом, ослободи  
"> <head>XI.</head> <p>Љубица се толико измучила, толику борбу душевну издржала за ово кратко в 
 се црне преоране и засејане њиве...{S} Изнад села се, тамо у даљини подигла танка пробојна изм 
 му долази.{S} Шта је, пишти ли рањено, изневерено срце?...{S} Знам, знам, дикане мој: тешки су 
чиној учионици, па коракну брже и упаде изненада, без куцања, у Гојкову школу.{S} Гојко довршив 
ли.{S} Ви ми рекосте, чини ми се, да је изненада упао у вашу учионицу?</p> <p>— Јесте! одговори 
гледам и слушам.</p> <p>Љубица поцрвене изненада, саже главу и погледа га онако испод очију.</p 
вало: после каквог једа и мука, наступи изненада нешто пријатно, рече она, гледајући замишљено. 
{S} Вечна правда!...{S} Али сад... тако изненада!...{S} Чекајте мало да дођем к себи... да оста 
и штап у руци.</p> <p>— Хе, оно је било изненада... био сам збуњен;</p> <p>Они прођоше кроз сео 
рише.{S} Као кад неко добије тешку рану изненада, о чем дотле никад није ни сањао, па се само ч 
н хтеде ући у двориште, па кад виде њу, изненади се па застаде.</p> <pb n="203" /> <p>— Баш нис 
 ручао је код Гојка.{S} Гојко се најпре изненади толикој пажњи и, како он сиромах мишљаше, љуба 
е...{S} Љубице, друже!...</p> <p>Она се изненади од тога гласа и стаде насред собе, да чује бољ 
она да се не би ћутало.</p> <p>Гојко се изненади, управо уплаши се.{S} Отвори очи, чудећи се ов 
децу рано, па да идемо.</p> <p>Гојко се изненади; овакав предлог није очекивао, а би му по вољи 
во тане погоди... лице се одједаред као изненади, зачуди, обузе га смртно бледило...{S} Камџија 
анесен чудом, само да би се отресао ове изненадне страхоте, отвори уста и проговори брзо:</p> < 
јан истрча да отвори вратнице и види те изненадне госте, кад из саоница искочи писар и прође по 
о преплашена, саломљена некаквим црним, изненадним злом, убијена!...{S} У школу долази плачна;  
чијега хладна погледа, не страховати од изненадних догађаја... оставити све на страну, па живет 
могао мирно сносити, само да није овако изненадних посета.</p> <p>— Кад си стар, пријатељу, и к 
је то она обична хладноћа, која наступа изненадно, па тако и прође, он се не би нимало плашио,  
} А она га гледа... гледа и чуди се тој изненадној живости његовој, тим чудним причама...</p> < 
 стајаше уз њу, узнемирен, зачуђен овом изненадном срећом, и не осећаше према њему ни жалости,  
p> <p>Уђе капетан, љут.{S} Гојко скочи, изненађен, и умало не дрекну, јер се беше сав занео у м 
е и пође к вратима.{S} Он гледа за њом, изненађен.</p> <p>— Добро сте мало пре казали: да остав 
 <p>Писар се измаче, преплашен, збуњен, изненађен, подиже зажарено лице, које одједном поче бле 
.. зашто то!... од чега?...{S} И Гојко, изненађен, само се питаше: откуд то?...{S} Како може би 
бних ства... ствари да саставим, замуца изненађен и застиђен кицош.{S} Беше поцрвенео од срамот 
 погледа на нове колеге.</p> <p>Љубица, изненађена овом смелошћу, поцрвене, али не смеде показа 
 учитељ.</p> <p>— А... отеже и збуни се изненађена девојка.{S} Ви сте, дакле...{S} И ја сам овд 
p> <pb n="30" /> <p>Изиђоше обоје, мало изненађени а и збуњени: у селу су посете врло ретке, па 
а у исто време столицом, коју је Стојан изнео. — Ја сам ти бећар, додаде он гледајући Љубицу пр 
 у собу...{S} Али што ће тамо?...{S} Да изнесе на видик и њој своја страдања, свој пораз... да  
стати.{S} Много лепих мисли и уверавања изнесе пред Љубицу и одједном, погледавши у часовник, т 
мало зависи. </p> <pb n="41" /> <p>Деца изнеше столице; одједном се ту нађе и Стојан, који ћуте 
ћање, само остаде пуст, саломљен живот, изнурена, исцеђена снага.</p> <p>Кад се смрче сасвим, о 
миљка, изгледаше старија од оца јој.{S} Изнурена, ослабела, лице се већ доста збрчкало, коса у  
рисну девојка и приљуби се уз те слабе, изнурене груди, знајући да само на њима може наћи утехе 
з црнога плиша, чиме је обложена кутија изнутра, засија скупоцена златна грана, посута крупним  
прича свој јутрошњи разговор с писарем, изостављајући наравно све оно, што није потребно да они 
оју мисао, па убрза кораке те ћата поче изостајати.</p> <p>»Ако ми се још и овај наврзе на глав 
малим, кратким и танким ланчићем укусне израде.{S} Она га извади из кутије, па стаде обртати и  
ија око учитељице.</p> <p>— Зашто нисте израдили сто и таблу, кад сте радили скамије? запита Љу 
/p> <p>Беше то збиља необично уметнички израђен златан часовник, посут ситним љускама бриљантск 
ецу, па настави рад.{S} Узе да прегледа израђене задатке на таблицама.{S} У томе му помогоше и  
 скамије? запита Љубица кмета.</p> <p>— Израђено је то све, сутра ће се донети.{S} Нисмо могли  
е му доби неки полузваничан, пола учтив израз.</p> <p>Учитељ, спреман за ове појаве, које се др 
ореним капцима.{S} Цело лице му имађаше израз заплашене, дуго гоњене, уморене звери, која се од 
о је пљесну руком по рамену, то му беше израз велике нежности и милоште, а чаша с водом дрмну с 
Ово је све друго... <pb n="57" /> други израз, понашање, тон говора, све, све друго.{S} Она кли 
 Зна она жене, па нека им је најсветији израз на лицу... »Најбоље ће бити, помисли она, да гово 
ознаје то лице, научила је читати оваки израз на њему, и ево сад види... јасно види...</p> <p>» 
меха и још јаче истиче онај јединствени израз на окамењеном, непокретном лицу: »О, ала ми је до 
о, непрестано је у њима некакав безумни израз, од кога човек мора задрктати.</p> <p>— Кукавице  
} Опет јој у очима блесну онај апатични израз и брзо га нестаде... </p> <p>Оде јој отац, купивш 
/hi> жена има овако невин, овако детињи израз лица?...{S} О, то су јој лице морали набавити сви 
оред преплашености, јасно чита пређашњи израз тешкога умора и горкога страдања...{S} Он стајаше 
опет насмеја: беше му незгодно поновити израз Стојанов »низ длаку«, па то он преприча другим ре 
 неком злурадом жестином понављаше овај израз, који му одједном постаде тако пластичан и жив, и 
нам како... рече Љубица, тражећи згодан израз — како то нисте живели?</p> <p>— Како?... понови  
о, због чега не силажаше са њега сталан израз грубости, али он ипак не уништаваше општи утисак  
 кад цело лице добије притворан скроман израз, ове живе очи говоре друкчије, веселије, ђаволаст 
орна меланхолија, која придаје необичан израз човеку.{S} А други пут видиш како му се очи запла 
ас се разведре и развуку у весео блажен израз... »Ала би то био живот, Боже!... али ко сме о то 
а се почела брчкати, те даје целом лицу израз скривеног лукавства.{S} Са лица му бије она позна 
а.{S} Деца се уплашише од њеног строгог израза и тона, па се свако укрутило, гледа је право у о 
добро, па мотрећи на непрестану промену израза на лицу јој, одговори:</p> <p>— Смртни смо сви.. 
 набираху устанца, пропраћајући по неке изразе шаљивим напоменама.</p> <p>— Е брате, баш то нис 
мају неке своје нарочите, тајне знаке и изразе кад се разговарају пред Гојком.{S} Љубица већ не 
уке што не уме или не сме јасније да се изрази.</p> <p>Она га гледаше кроза сузе са отвореним у 
 сад јој беху сасвим обични доста смели изрази.{S} Она и сама добациваше Пери двосмислене одгов 
ични и, како она мишљаше, важни државни изрази:{S} Краљевско-српска;..{S} Па није хтео да скрат 
еч.{S} А и згодније му беше да се овако изрази: нека знају да је свршио целу Учитељску Школу, и 
ше на сва питања, али оним истим својим изразима, с којима се погађа и цењка за коже, шљиве и д 
 мало отежући речи и застајући на неким изразима, настави:</p> <p>— Ја сам дошао од куће нарочи 
 пређашњи разговор, размисли се о неким изразима, па јој се сад цео разговор учини друкчији, са 
 у страну.{S} Он јој притрча весело, са изразом необичне среће на лицу и као мало стидећи се, с 
им... извол’те, рече она са неким малим изразом кокетерије. — Ама немамо где да вас уведемо.{S} 
ња.{S} Она изиђе из учионице са обичним изразом на лицу, носећи собом нов дар Перин — скупоцен  
е растера псе и приђе му с оним обичним изразом лица, с којим дочекујемо сваког непознатог наме 
 је нагађала, а и познала је по Гојкову изразу лица.{S} А Гојко јој не рече то с нарочитом наме 
ови танки жућкасти; по образима и бради израсле ретке жућкасте длаке, које се не опажају на прв 
ућица се већ давно срушила, по дворишту израсло трње и коров; плетар, у који је затварана једин 
 са њима за час наредити.</p> <p>Љубица израчуна и написа признанину, па му показа:</p> <p>— Да 
е у срез.{S} Тамо се већ многи догађаји изређали и наступиле разне промене.{S} Пера је већ затв 
 тужнога, очајнога, горкога прекора.{S} Изређао је тај поглед све, што њих двоје заједнички пре 
 Стојаном да сутра рано позову Вељу.{S} Изређаше се толики догађаји, а њега још нема.</p> <p>А  
 »Помози Боже!« се прекрсти се она, кад изрече ову мисао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
мокрим крпама, у току дуго година, тако изрибала, да се црнило виђаше само по крајевима. »Међут 
па ми то изгледа као правило, а ово сад изузетак...{S}А кад сам се оженио? — уз пут, брате, бро 
нас је, рече му отац, па не могу све да изхраним.{S} Узеће те господин Младен, даће те у школу, 
је дуго, вечно, бескрајно страдање, без иједнога срећног дана, без наде, без утехе...</p> <p>Го 
.. стоји тако укочено, без покрета, без икаква знака живота...{S} Стакло!... мртав!... мртав!.. 
 насиље над слабим човеком, који је без икакве заштите, коме ништа друго не остаје, него да саг 
...{S} Али се осећаше усамљен, без игде икога, без помоћи и саучећа... он зна да, би се и сам п 
а она чами овде у туђини, сама без игде икога свога.{S} Отац јој одговараше на сва питања, али  
ма страховито.{S} На средини цркве, око иконе, стоје читави бокори зрела и зелена босиљка... ми 
век Министру шта ми радимо у школи, под иконом Св. Саве...</p> <p>Љубица се стресе, пребледе и  
дила, што трепери пред распећем на врху иконостаса.{S} Учитељ отегао неку дугачку песму, па све 
ди шта је то: треба ли да се боји чега, или ће јој и Веља казати оно исто што и Стојан.{S} Али  
е подотављене ливаде по сниским лукама, или се црне преоране и засејане њиве...{S} Изнад села с 
 због ове самоће и непрекиднога ћутања, или је ту нешто друго, што она и од саме себе крије.</p 
ете ми Петке!...{S} Ка да му је сестра, или ти жена...{S} Мишљах и он ће се претурити од жалост 
од првом навалом громовите буре живота, или се само нахватао пухор по живој жеравици, која ће п 
 знајући ни сама да ли је то из страха, или љутње, или јаког узбуђења.{S} Неко закуца на вратим 
 погледајући кад ће се појавити Љубица, или друго штогод непријатно.{S} Већ се навикао на страд 
курузу?...{S} Је ли то изгубљена љубав, или је какав дух са онога света дошао да гледа њено стр 
 По потесима се жуте пожњевене стрњике, или се зелене подотављене ливаде по сниским лукама, или 
онако нежан и пажљив према њој; не уме, или неће да дели милошту као други људи, него све некак 
е ова жалосница намучила прошле године, или ће благовати, као што ова сад благује?...{S} Али цр 
 сама да ли је то из страха, или љутње, или јаког узбуђења.{S} Неко закуца на вратима тихо, лаг 
ар не може она устати и рећи: извините, или већ тамо... морам на рад, чекају ме деца.{S} Како с 
 а њега још нема.</p> <p>А Љубица лежи, или седи по цео дан.{S} Од синоћње несвестице осећа се  
риђе.</p> <p>Гојко је погледа уплашено, или се ваљда сети ради чега је пошао, па се обрте и оде 
елу; тек по негде залаје беспослен пас, или гракне врана, тражећи хране под овим густим белим п 
а и плаче на свом сточићу по читав час, или хода немирно по школи, кршећи руке и уздишући тешко 
ојио се поносно у висину по неки брест, или се извио танахни јаблан...{S} И кроз то једноставно 
} И она се, ваљада, пренела у прошлост, или се предала каквом новом осећају, па снује пријатне  
ао је озбиљно да бежи са њом у Америку, или у Турску.</p> <p>А Љубица?{S} Ни сама она не зна шт 
еба, тањири у нереду побацани по столу, или наслагани један на други...{S} Ено и чашице ракиске 
зговори се вођаху или о школском послу, или о кући, ни о чем другом. </p> <p>— Да ли да пошљемо 
ан, угушен јаук, сличан самртном ропцу, или дављеникову кркљању, разлеже се споља, али га у соб 
мо чини?...{S} Да ли да јој говори још, или само тако да је гледа... гледа и ћути?...{S} Да се  
p> <p>Да ли се то развиђа, расвањује... или са њене душе нестаје мрака?...{S} Што ближе прилази 
, па се смеши на њега као и мало пре... или се то њему само чини?...{S} Да ли да јој говори још 
и ви, господин учо, раније познавали... или смо се негде виђали, настави писар, нудећи Гојка пи 
није стигао да заведе признанице или... или не знам шта.{S} Тек она је сад на живој муци, не зн 
неке унутрашње муке.</p> <p>— Хоћемо... или управо не знам ни ја.{S} Тамо је све равница, нема  
 је ово?...{S} Докле ће да траје?...{S} Или да није смрт?!...{S} Ах, кад би то било!...</p> <p> 
 је Стојан...{S} Кад је он дошао?...{S} Или је био овде од јутрос, па сад спавао?...{S} Полако, 
 од оних првих Гојкових четвртака...{S} Или није?... не знам, ништа не знам...{S} А шта сам оно 
..{S} Неко је вриснуо, уплашио се...{S} Или је то она вриснула?...{S} Да ли је то био њен глас? 
Није то... није то... нешто лепше...{S} Или није лепше... није ништа лепо...{S} Не знам!...</p> 
 Не, не, није могућно да је то он...{S} Или управо јесте он, али њени узбуђени осећаји сада све 
бе здрава и весела... трчи, јури некога или подиже огромне терете...{S} Пробуди се и наставља н 
S} Селу је свеједно: био му на врату ја или онај Ђокић, одсече председник.{S} Него ти, Богосаве 
свуд се школа сматра као некаква робија или војачина.{S} И ту се ти надај повољном успеху у рад 
твује у раду.{S} Стојан је нешто запита или саопшти, а она буновно диже главу и гледа га чудно, 
и старања.{S} Свако се приљубило уз оца или мајку, па ни мрднути даље, као да се плаше какве ве 
... као да сам... како ћу рећи... ћорав или сакат.{S} Море, знам ја: да ја нисам само привремен 
. али тек...</p> <p>— Јесте ли богослов или преперанд? запита га попа кад седоше у соби.</p> <p 
воумици, не знајући да ли да иде напред или да мало застане.{S} Она се диже и опет га погледа.{ 
се грозничаво хватала за ма какав повод или случај, који би је могао мало расположити и угушити 
неприлици, не знајући да ли да му приђе или да се уклони, капетан га ослови:</p> <p>— Ко сте ви 
Деца носе започете корпе, одељане витке или очишћену лозу да продуже рад...{S} Краве наиђоше по 
девојке, кршећи руке од муке што не уме или не сме јасније да се изрази.</p> <p>Она га гледаше  
 Да ли није стигао да заведе признанице или... или не знам шта.{S} Тек она је сад на живој муци 
том нарављу, учинила какво зло или себи или другоме.{S} Али она се још надала...{S} Мислила је  
у се чардаклије по некој усамљеној дуњи или шљиви, а из те ниске зелене густине издвојио се пон 
а одећа прошарана црвенкастим јабуковим или крушковим цветом, те се боје лепо преливају, од чис 
а промену владе. »Шта имам да се плашим или веселим, мислио је раније.{S} Ја морам да радим, а  
о?{S} А знам, осећам да ће се то другом или трећом приликом све исказати.{S} Па онда?...{S} О,  
на једина коза шута, јамачно је однесен или је струлио ту на месту; стазица до реке обрасла тра 
 озго и гледа неће ли се наћи какав трн или дебља стабљика, да не жуљи ноћу господина.{S} Радећ 
/p> <p>— Ево вам списка, па узмите озго или оздо редом...{S} Што је најбоље.</p> <p>— С краја ћ 
м плаховитом нарављу, учинила какво зло или себи или другоме.{S} Али она се још надала...{S} Ми 
 је!...{S} Луд сам ја да идем на робију или још да изгубим и главу због њених враних очију!...{ 
жу што веселији.{S} Разговори се вођаху или о школском послу, или о кући, ни о чем другом. </p> 
ype="titlepage"> <p>94 ИЗДАЊЕ ЗАДУЖБИНЕ ИЛИЈЕ М. КОЛАРЦА 94</p> <p>СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА</p> <p>РОМА 
 се густе веђе час навуку и натмуре као илински облак, а час се разведре и развуку у весео блаж 
хе... јесмо ли се наместили?...{S} Пера Илић, писар овог среза и платодавац учитељски...{S} Хм. 
... председник пододбора...{S} Драгољуб Илић... изговори он оштро, замуцкујући на првој речи.</ 
, не осврћући се на опустело гнездо.{S} Иљадама година она се таласа овом долином; иљаде ће још 
дама година она се таласа овом долином; иљаде ће још проћи, а она ће исто овако пенити се и шум 
а... шта?...{S} И њима тако нешто... да им чистимо ципеле, на пример...</p> <p>Гојко уздахну, с 
демонски.{S} Они сад тамо ручају, па да им поквариш весеље...</p> <p>Љубица подиже главу и стад 
</p> <p>— Најбоље још нек нам нареде да им чувамо децу, која их има, а девојкама... шта?...{S}  
е сме, већ су ту пред њом... чини се да им чује и само дихање.{S} Чудо је само како је не опазе 
 се зову њихова седишта и таман поче да им казује како се улази у школу, како се седи и понаша  
ила нову снагу у грудима, па осетише да им се разлива нека пријатна веселост у срцу; осетише он 
, само знам да слушам моју господу и да им будем веран, а мени неће бити рђаво од њихне стране. 
 почеше запевати: стадоше богорадити да им испише дете, јер су инокосне, па им нема ко помагати 
е даду...{S} Па сам хтела вас молити да им ви кажете, вас ће послушати.</p> <p>— Знам, казаше м 
 помагати у раду.{S} Неке се заклињу да им је то дете једина мушка глава и свечар у кући...</p> 
лу.{S} Одреди место сваком детету, каза им како се зову њихова седишта и таман поче да им казуј 
> плане ватра, нек прозвижди тане, нека им поквари, нек пресече ово љубавно гугутање!...{S} О,  
ред учитељком.{S} Зна она жене, па нека им је најсветији израз на лицу... »Најбоље ће бити, пом 
ве се љути на онога...{S} Госпођа Зорка им, каже, причала...{S} Видиш ти како је оштра!{S} Не ж 
ња обладала је њима од јутрос, притисла им душу, стегла срце, па их тако држи, мори их без прес 
школу, рече Љубица и стаде.</p> <p>Веља им објасни куда ће проћи, па се по том, проговоривши јо 
ознаваше њихово стање ни намере.{S} Она им одговори пријатељски:</p> <p>— Ваши људи тамо уписуј 
р зато смо управо и дошли, рече она, па им исприча свој јутрошњи разговор с писарем, изостављај 
 да им испише дете, јер су инокосне, па им нема ко помагати у раду.{S} Неке се заклињу да им је 
а отпор.</p> <p>Гојко се обрте деци, па им рече благим, уморним гласом, притискујући руком врел 
ижи Гојку.{S} Он стајаше међу децом, па им говораше нешто живо машући рукама.{S} Она са чуђењем 
ти разговор међу њима?...{S} Ко зна шта им је; питаћу Вељу на само...{S} И опет Гојко сумњиво < 
веде своје госте по целој кући, исприча им све што је знала о првој жени Влајковој.</p> <p>— Чу 
чин разред; деца беху на окупу.{S} Даде им чиме ће се занимати, па оде у своју школу.{S} Радио  
ра такву децу.{S} Обавештава их, помаже им, управо учи их да мисле, али су то деца неука, дивља 
ао што мала деца распитују за непознате им ствари. — Жалите јамачно и сад?</p> <p>— Е, не могу  
 све друго очекивала, само не то, да ће им се овај прљави, криви путник приказати као учитељ.{S 
ко се деца унезверила, па чекају шта ће им Гојко рећи и ниједно се још не спрема за излазак.</p 
 Што очи не могу да постигну, помоћи ће им слух...{S} Гледа и слуша, не дишући, само дркће, дрк 
а.{S} Ревизор отпусти децу кућама, рече им да дођу у школу на Петровдан, па оде.</p> <p>Сврши с 
у.</p> <p>Љубица приђе ближе деци, рече им да гледају само на њу, па поче рад.{S} Осећаше како  
 она склони своју дечицу за школу, рече им да се ту играју, па се онда полако приближи Гојку.{S 
збиљно и својски...{S} Једно јутро рече им Стојан да је отпуштена она учитељица, о којој су ран 
м веома светлим и магловитим...{S} Беше им жао да остану свако за себе сами, па иђаху заједно н 
а и Гојко продужише пут ћутећи.{S} Беше им незгодно настављати досадашњи разговор а, о другом ч 
таде само.</p> <p>После два дана дођоше им у походе Љубичина мати и сестра.{S} Љубица не зна шт 
да пропуштено.{S} О малом испиту дођоше им Веља и Аксо.{S} После дужега пропитивања нађоше, да  
p> <p>После два дана дођоше Веља и нови им сусед Влајко.{S} Беху пошли Вељиној школи, па сврати 
 Кад опази њу, он се обрте деци, нареди им да се спреме, па их пусти кући.</p> <pb n="46" /> <p 
а смо, брате, сви па то ти је, придружи им се ћата овим фамилијарним тоном.</p> <p>Љубица плану 
а виђаше се други, још већи облак, који им се нагло приближаваше.{S} Они сврнуше у једно сокаче 
обично сазнавати, да је тај човек, који им је причинио толики бол, сада ту уз њих, да стоји као 
у господу слушам ка неке богове и сваки им, што ће рећи, довлет чиним.{S} Ми се слажемо лијепо; 
е оно рукама да те напипа...{S} Хе, али им он није дао ни опепелити: зубат беше, па одмах за оч 
беше, па одмах за очи. »Шта ви ту, вели им он, мучите овог јадног старца.{S} Како ће, каже, да  
 обали и спрема се доручак.{S} Родитељи им, пука сиротиња, журе се на рад, надничење, а они по  
аше се после његова одговора..{S} Учини им се веома чудновата и необична оволика збуњеност код  
ао удовац, брате, па осиротео, одговори им Веља и насмеја се, али они обоје гледаху Влајка и че 
у цео дан код Аксе, који је обећао дати им синчића у деверство, а сам се примио да буде старојк 
, настави ћата, бирајући речи, и дајући им нарочит смисао при изговарању.</p> <p>— И ти си поша 
зачуђени пред овим ретким призором, очи им лутаху с једног краја на други, а по лицу се разлило 
4" /> <p>Одједном их поклопи облак, уши им заглухнуше од блејања оваца, а поред њихових ногу сн 
или, па шта сад имаш тамо?...{S} Предај им сад, па нека раде сами.</p> <p>— Не волим то кад ми  
рестано о томе говорили и мислили, ипак им се чинило, да неће бити тако покварених људи, који ћ 
 питаху њихова лица, али они ћутаху док им се путник не приближи.{S} Њему заклецаше ноге, стаде 
 посао, да се ти гласови раструбе, а он им је управо и био повод, јер је он саставио Влајка са  
ихова друштва.{S} Пре недељу дана донео им је сам писар обома плату, док други учитељи још нису 
ј сплетени Гојко стоји пред децом, како им живо и весело прича, са уста му никако осмех не сила 
 усхићено чуђење.{S} Обоје осећаху како им се дух отреса овог свакодневног ситничарства, па теж 
еже врелим уздркталим рукама...{S} Тако им прође читав час...</p> <p>Одједном на прозору, споља 
еше да он држи једно предавање.{S} И то им учини по вољи: узе други разред и поче познавање при 
ни испред школе поиздизаше главе, и што им се овај више примицаше, њихова лица постајаху све за 
м Веља стаде причати о оној двојици што им се спрема премештај, па дошавши тако у разговору до  
 али су јој деца добро усвојила оно што им је казивано.{S} Код Гојка беше шаренила: неки му пре 
нали су га обоје, и Гојко и Љубица, јер им је предавао школски рад.{S} Само ће у Орловицу доћи  
p> <p>— Да понесемо оружје...{S} Зли су им пси.</p> <p>— Јесте.{S} Јуче вас у мало не исцепаше. 
чито да се покаже пред људима.{S} Нека, има времена и за то, кад она остане сама са својим мали 
кле ће ова страдања и муке?...{S} Боже, има ли те!«... узвикује јадник очајнички, па седа на је 
о, још горе зло.</p> <p>»Шта је ово?... има ли у свету правде и истине!...{S} Докле ће ова стра 
 карактери служе.</p> <p>— Лако ћемо... има времена за то...{S} Па најпосле што?...{S} Нека!... 
..{S} Али се он отима, напреже се...{S} Има нешто јаче што га вуче напред, што му је обузело це 
г.</p> <p>— Како... не, не, молим...{S} Има времена, други пут...</p> <p>— Е онда до виђења.{S} 
је због тога што... није због школе.{S} Има и богослова који рђаво певају.</p> <p>— Има, доиста 
ећете нам, ваљда, покварити друштво.{S} Има времена и за одмор.</p> <p>Гојко, онако суморан, на 
вши главу за леђа другарева...</p> <p>— Има ли који ђак међу вама?</p> <p>— Еве... овај, пружиш 
и богослова који рђаво певају.</p> <p>— Има, доиста има, одговара поп, обарајући очи, јер и сам 
ући живо рукама, стаде викати:</p> <p>— Има Бога, братићу, кажем ја!...{S} Умрла!... ка свака с 
.{S} Сад се баца око на многе стране, а има се на чем, у пространом Београду, зауставити и заба 
/p> <p>— Да узме ваших девет ђака... да има и он први разред.{S} Хајдемо у школу, да вам саопшт 
обузела је дрктавица.{S} Сети се сад да има нешто страшно, ужасно... ту је око ње, где ли... не 
е јој се разли по лицу.{S} Видела је да има нешто повољно да јој каже, па очекиваше да проговор 
 ината. »Шта ми се он ту љути... као да има какво право нада мном.{S} Баш ћу за инат да га једи 
никад не догађа:{S} Гојко у три разреда има преко двадесет предмета, а она само један разред са 
...{S} Али шта ће она овде, каква посла има она?{S} Биће то друго: јамачно ме она тужила, па са 
 се то поправити.{S} Међу младим људима има тога... те кавге, али се то све поправи...</p> <p>— 
S} Је ли могућно да <hi>овака</hi> жена има овако невин, овако детињи израз лица?...{S} О, то с 
је она тебе, каже цео свет, а баба Мара има траве и за то, рекла ми је... разговарали смо ми.{S 
који рђаво певају.</p> <p>— Има, доиста има, одговара поп, обарајући очи, јер и сам је веома сл 
само да заповедају, а мени, што?... шта има да ми буде тешко.{S} Мојој деци ја заповедам, а дру 
> <p>— Јесте ли били до суднице?{S} Шта има ново? запита га она обичним тоном, који одговара др 
 бар у душу да му завирим, да видим шта има <pb n="193" /> тамо, шта осећа он...{S} А ономе јад 
 проговорио са њима.{S} Са Љубицом, кад има што пословно, преговара преко Стојана.</p> <p>И Љуб 
... али су јој сад и они далеки.{S} Сад има нешто прече, ближе... ово сјајно, лепо злато, које  
 се само смеши и гледа како ти и он сад има кућу и жену и њему долазе другови на ручак...{S} Св 
а трчим, тамо-амо... да скупљам где год има што за <pb n="173" /> тебе пријатно...{S} Ха, ја ћу 
 кроз коју продире светлост, ну осим ње има и једно окно, исечено у брвну, а ни брвна не беху д 
еселије лице намршти.{S} А ко већ иначе има довољно узрока за тешко расположење, он мора очајав 
рства, одједном постајеш господин, који има под својим туторством многе младе душе.{S} Груди се 
ије морам слушати; није вајде.{S} Сваки има по неког старијег, кога слуша, па тако и ја...{S} Н 
само за то, да страда и трпи и да сваки има право причинити му страдање, само ако му то савест  
е.{S} Како ће то изгледати?...{S} Да ли има смисла?...{S} Како ће тамо бити?...</p> <p>— Хм...  
какав акт, који ће показати Гојку с ким има посла. »Нек види шта ми можемо« рече он Љубици, гле 
нило виђаше само по крајевима. »Међутим има доста места где сами сељани моле за нова одељења и  
брзо ходати, али кад пружи корак, таман има простора да корачи четири пута.{S} Иде унаоколо, ук 
мене, отреса се као од отрова.{S} Право има!...{S} Али зашто, зашто све то мораде бити?...{S} Д 
запете вршке и намештене кошаре, па ако има лова, одмах се доноси угарак, ложи се ватра ту на о 
 му је обећала венчати се са њим, и ако има живу жену, и таман да му изјави сад пристанак, а из 
 време озбиљном раду, не види да Влајко има још и других брига осим школе: по чешће иде у срез, 
ака, па онако у шали помену, како Гојко има мање деце од ње, и смејући се рече: »Ништа, ја ћу њ 
ћеш и онакав дворац у земљи?...{S} Тамо има много пећина, копа се злато...{S} И ја ћу копати зл 
 ни сама,.. јест има још нешто, јамачно има...{S} Али један поглед на ове малишане довољан је д 
е и све јучерање догађаје, држећи да то има везе са болешћу.</p> <p>— Хм... то не ваља!...{S} Ј 
оже јагњеће, вуну, воће и све друго што има доста муштерија у вароши а не захтева велики капита 
 Него... тек сад је друго; опет сад бар има нечега, а онда није било ништа, изговори он то, па  
га тужно и иронично.</p> <p>— О, па зар има веће среће!... .{S}Ја сам најсрећнији данас!...</p> 
 оштро одговори:</p> <p>— Школски одбор има свога деловођу, а ви у школи немате никаква посла.< 
ни мало не тичу, а зна да школски одбор има деловођу — њега, Гојка.{S} Он га чак сматра за толи 
бог другог чега, не зна ни сама,.. јест има још нешто, јамачно има...{S} Али један поглед на ов 
 <p>— Е, не могу довека жалити... свему има краја.{S} Мислите ли да би вас овај ширет жалио?... 
предак орловачке омладине.{S} Али свему има краја, па и овој погодби.{S} Наредише да учитељица  
 жена, одмах опази да у говору Љубичину има нешто нејасно, да јој она не казује све како је.{S} 
обро, али не мисли о том; зна да у џепу има доста банкнота, да ће тај новац обрадовати и помоћи 
ли баш страшно; и све јој се чини да ту има доста и пријатнога...{S} Али за сад она је узбуђена 
к нам нареде да им чувамо децу, која их има, а девојкама... шта?...{S} И њима тако нешто... да  
 у кога ће да гледа.{S} Нешто и код њих има, устумарали се ка говеда пред олујом.</p> <p>— Е?.. 
р ћу са те стране бити мирна, јер и њих има свакојаких.«</p> <p>— Извините, молим вас, али знат 
амо на њима може наћи утехе, ако је још има.</p> <p>Смиљка се најпре пренерази, уозбиљи се и ве 
испуни.{S} После неколико недеља они не имађаху више о чем говорити.{S} Чим устану, гледају да  
 мисао застаде на револверу, који он не имађаше...{S} Свеједно, добар је и нож!...{S} Али он по 
за оваку жену!«</p> <p>Љубица, и ако не имађаше у кући скоро никаквих судова, спреми леп ручак, 
S} Гојко стаде за певницу, али пошто не имађаше гласа, мораде ћутати.</p> <p>Љубица је пазила н 
 не покварише одличну оцену, те тако он имађаше жалити само Љубицу, што се онако нетактична пок 
е под обореним капцима.{S} Цело лице му имађаше израз заплашене, дуго гоњене, уморене звери, ко 
} Они се већ одавно значајно погледају, имају неке своје нарочите, тајне знаке и изразе кад се  
писивали само по десетину нових, тек да имају и први разред... па се свет научио тако...{S} До  
А већ младе учитељице и у својим кућама имају велике удобности!...{S} Ха-ха-ха... насмеја се пи 
е!...{S} Речено је све.{S} Ако они горе имају најмање образа и љубави према школи... не, макар  
олазак Љубичин:</p> <p>— Госпођица није имала коме до сад да се обрати ради уписа, а сад је рад 
 бојазни и страху, и питала се: чега се имала бојати?{S} Ето, већ више од месец дана човек дола 
— Ћути, добро је.{S} И онако ништа ниси имала, веселнице.{S} А сад пуна кућа.</p> <p>И Влајко с 
за и љубави према школи... не, макар не имали праве љубави, али макар поштовања — Онда ће ти, б 
им тамо амо, па цело јутро.{S} И шта су имали толико да говоре? — Лудорије!...{S} А овамо сад г 
ак беше тако слатко ту заспати!{S} Нису имали ни своје куће.{S} Прво сећање из живота јој јесте 
је и хранила и појила, другог чега нису имали; она их је и неговала, као добра мати, прала их,  
ећ био постао тежак, досадан... није се имало ради чега живети«...</p> <p>Гојкова се болест оду 
уга.{S} Још да није ових кожа, не би се имало шта јести.</p> <p>То већ беху обични Цветкови раз 
ину.</p> <p>— Сто ти чуда, мој учитељу, имам сад на глави, па не знам куд ћу пре.{S} Даћу све р 
родбине.{S} Али се нешто мораде рећи. — Имам да примим за два месеца и још сам мислила да узмем 
тресати рукама и нешто муцати.</p> <p>— Имам посла... овај...{S} Веља!... ха, јест, морам до Ве 
е тиче...</p> <p>— Море шта ти је, кога имам да се бојим...{S} И шта ми ко може!</p> <p>Она се  
 ја сам тако мало желела!...{S} Само да имам добра друга, па овако у тишини да радимо обоје са  
а, о мени рђаво мисли.{S} Госпођице, ја имам рођену сестру, која је у вашем положају,.. учитељи 
онда и ви да ми не платите ништа?{S} Ја имам по закону право на добро озидане две собе, кујну,  
...{S} Само не знам шта би.</p> <p>— Ја имам хлеба, донео сам са стварима, а ти набави које јај 
S} Шта су они, обични сељаци!...{S} Шта имам да се ту...{S} Али знам да ћу задрхтати кад их угл 
ад обраћао пажњу на промену владе. »Шта имам да се плашим или веселим, мислио је раније.{S} Ја  
садиће се обома.</p> <p>— Само тебе кад имам, тебе...{S} Ти си ми једина срећа моја, једина и п 
 видех, ни какве су учионице, ни колико имам ђака...{S} Да ли је спремљено све што треба <pb n= 
ром.</p> <p>— Како хоћеш, али готово... имамо млада сира, лука, јаја, шта ћеш више.{S} Нек оста 
/p> <p>— Е, немој баш тако, братићу.{S} Имамо и ми по нешто, и ако смо сиротиња.{S} Тако је то. 
у њему поклонити деветорицу, па онда да имамо обоје по педесет ђака«.{S} Она је још и тада сазн 
кај, стани... за Бога!...{S} Па тек сад имамо да разговарамо, викну Гојко живо, опазивши да се  
еселио се на сам дан свадбе.{S} Како је имао много ствари, морали су узети другу, засебну кућу, 
ло за утеху из целог живота, чега би се имао сећати, да није тога лепог доба, детињства...{S} З 
 је утеха у томе, што он сазнаје, да би имао право, па чак и дужност да то учини.{S} Али се то  
ешто снажно привлачи к њој.{S} И кад би имао мало више смелости, ко зна какве би се изјаве одје 
духу, увиђајући и сам да он никад не би имао смелости да то учини.{S} Сва је утеха у томе, што  
нолог, који у овакову расположењу не би имао краја.</p> <p>— Шта је то, море, било?{S} Стојан д 
ам имао неке многе хонораре, па није ни имао кад да нас води у вежбаоницу.</p> <p>— То је рђаво 
практиковали школски рад: наставник нам имао неке многе хонораре, па није ни имао кад да нас во 
<p>— Сад и сами јамачно увиђате, да сам имао права бринути се о светињи школе.</p> <p>Љубица пл 
, све, све... »Све изгубих, што год сам имао!«...</p> <p>Ево овога плота... ено вратница... ниј 
нови Гојко и замисли се.{S} Ја је нисам имао, ни знао за њу...{S} Не, не... ја нисам живео у мл 
вати Љубица живо.{S} А и иначе, кад год имате времена...</p> <p>Влајко и Веља насмејаше се овол 
и тај савет, одговори Веља.{S} Море, ви имате паметног фамулуса, вере ми!{S} Тако, тако је најб 
ка — вели нам господин капетан, да и ви имате некакве жалбе на пређашњега писара овога среза, г 
ће вам се понављати онолико пута колико имате часова рада у школи.</p> <p>— Мора, братићу!... н 
га, свега што вам душа зажели, све ћете имати.</p> <p>Љубица се већ почела трзати нервозно.{S}  
— Да, сад почињем.</p> <p>— Колегу ћете имати доброг, за то вам јамчим.{S} Ми смо га у школи зв 
ан <pb n="151" /> па јој напомену да ће имати великих непријатности због тих украса, и замоли ј 
та ће нам гости!{S} И зар баш ми морамо имати каквих веза са оближњим школама?...{S} Видиш, как 
шима, радићемо озбиљније.{S} Скоро ћемо имати збор за избор управе, па ћу тада...{S} Збиља, јес 
ест... болест ме смела.{S} До године ћу имати право да се јавим на практични испит.</p> <p>— Гд 
пање, пуцкање суве даске.</p> <p>— Охо, имаћете добру музику на предавању, рече она и диже се с 
еднички ручак, али ви немојте остати... имаћете незгода... рече он, отежући и кријући очи.</p>  
>»Ако ми се још и овај наврзе на главу, имаћу муке.{S} Ту ми нико не поможе: одмах ће појурити  
ем.{S} До мрака ћу се вратити.</p> <p>— Имаш ли нож?</p> <p>— Не бригај, кажем ти, одговори он, 
 <p>— Тако... скоро ћеш и заборавити да имаш кућу, да те овде неко чека и брине се о теби.{S} С 
адругу сте, чујем, отворили, па шта сад имаш тамо?...{S} Предај им сад, па нека раде сами.</p>  
воду те не питам с тога, што знам да је имаш бесплатно.</p> <p>— Е, немој баш тако, братићу.{S} 
си измирио мањак.{S} А за оно затварање имаш право.{S} Ја нисам ни послушао све како ми је рече 
ебе да окитим!...{S} Ово није ништа што имаш... ситнице...{S} А ја ћу теби... ја ћу теби...{S}  
тар ваздух. </p> <p>— Шта радиш ово, за име Бога! викну Веља чудећи се, па га својски нападе за 
и разговор, у ком би се морало поменути име писарево.</p> <p>— А новости... већ онако...{S} При 
зумеш!...{S} Послаћу одговор Министру у име капетаново, и онда ће онај смрад бити кажњен за лаж 
 родитељем дечјим, он запише у уписницу име и презиме детиње и друго што треба, па опет стане д 
>— С краја ћемо, оздо.{S} Гојко преписа имена на чисту хартију и таман да почне прозивати децу  
Београда; и он је обишао неке... и ћата именова неке главније политичке раднике. — Њему сви рек 
та је радио и кажу чак вам претио мојим именом.{S} Чуо сам да сте се и ви уплашили од нашег оно 
има какво право нада мном.{S} Баш ћу за инат да га једим, још више ћу да се смејем са писарем,  
>Љубица је сад непрестано правила такав инат Гојку, да се овај већ није смео појавити пред њом. 
теде се вратити, али је некакав урођени инат тераше напред, и она одједном поскида сав накит и  
спречи.{S} Напротив, реши се на отворен инат, надајући се на моћну заштиту писареву.</p> <p>Јед 
 то само због оног безразложног женског ината. »Шта ми се он ту љути... као да има какво право  
 и страдању нађе се још снаге за терање ината.</p> <p>— И ово је, знам, ваше масло!...{S} Плати 
ом све јаче.{S} Стојан га и не погледа, иначе би се јамачно уплашио <pb n="175" /> од његова из 
је опазио писара да излази на двориште, иначе би га овај затекао баш како виси на прозору и гле 
.</p> <p>А он је љуби, јамачно је љуби, иначе је не би узео за жену.{S} Истина, он није онако н 
каква занимљива предузећа...{S} Влајко, иначе велики женскарош, и ако то нико не би веровао, су 
{S} Тако је морало бити!...{S} Иначе... иначе не би било свега овога...</p> <p>— А зар вам је о 
 страдао.{S} Тако је морало бити!...{S} Иначе... иначе не би било свега овога...</p> <p>— А зар 
 се сад дода и први разред, а учитељица иначе нема велики број ђака!...</p> <pb n="76" /> <p>Љу 
њи оцену и даде четворку, рекавши да је иначе цео рад одличан.{S} И Гојко се много сплете са пи 
д недељом, прихвати Љубица живо.{S} А и иначе, кад год имате времена...</p> <p>Влајко и Веља на 
.{S} Јак потрес... а он је доста слаб и иначе.</p> <p>Лекар се загледа у црте Гојкова лица и оп 
ајтегобнији тај положај, због кога је и иначе трпео доста.</p> <p>— Јест... болест ме смела.{S} 
ају.{S} Богосав је у разговору, а већ и иначе, вазда главно лице, па се дао у објашњавање ситуа 
 сад... сад не видите шта се збива, јер иначе ме не бисте ни погледали.{S} О, ала ме је Бог теш 
е највеселије лице намршти.{S} А ко већ иначе има довољно узрока за тешко расположење, он мора  
ше богорадити да им испише дете, јер су инокосне, па им нема ко помагати у раду.{S} Неке се зак 
вих ђака, па се нису ни узимала деца из инокосних кућа, а сад нам треба нових педесет.{S} Ево у 
слаб певач. — Иному солнце, иному луна, иному звјезди... како ли оно беше.{S} Није Бог дао свак 
ам је веома слаб певач. — Иному солнце, иному луна, иному звјезди... како ли оно беше.{S} Није  
и очи, јер и сам је веома слаб певач. — Иному солнце, иному луна, иному звјезди... како ли оно  
ош о многим другим стварима, које су га интересовале; тако сазнаде да је новопостављена учитељи 
ар одмах запита Љубицу, гледајући је са интересовањем:</p> <p>— Зашто ви, госпођице, већ четири 
и сте то! узвикну капетан са очигледним интересовањем, као кад се много наслушамо о некоме, па  
ћ, јер нема шта јести, али је опет живо интересовао очев говор о томе, као да је то све ново за 
тупци у школи и ван ње, Љубица слуша са интересом овај разговор, који је у по нечем подсети на  
е, молим вас, али знате: нас новаке све интересује, обрте му се она, гледајући у земљу. — Какве 
тељице, и одмах опази, да се ниједна не интересује оним што се ради на збору.{S} Најпре се посв 
њихово пријатељство.{S} Они су сад врло интимни, међу њима нема никакве засебне тајне, договара 
ко који дан, они постају све ближи, све интимнији.{S} Они се већ одавно значајно погледају, има 
p>Али у колико Љубица и писар постајаху интимнији, у толико се Гојко све више стаде повлачити,  
овим дугим лепим данима окупљаше се ово интимно друштво сеоских залудника, па се ту ћаска о све 
е.</p> <p>Писар се поздрави са њом врло интимно, задржа њену руку подуже у својој и гледаше је  
ор на плату.{S} Писар с неком нарочитом интонацијом исприча, како се плата врло, врло неуредно  
ише од ње: она из основне школе право у инштитут, па за шест година готова, а ја — четири гимна 
му се мисао, поред своје смешне стране, ипак свиде и он већ замисли себе обучена у најфиније од 
у непрестано о томе говорили и мислили, ипак им се чинило, да неће бити тако покварених људи, к 
ено ућутка и заглуши женска таштина.{S} Ипак осећаше неку пријатност од ових смелих речи, и ако 
го наредио да још летос мапу набави.{S} Ипак он покушаваше не би ли се <pb n="22" /> то могло и 
Скиде му се читав терет с главе, али га ипак не остављаше страх са којим је дошао овамо.{S} Шта 
ије ни противна ни одвратна, али не зна ипак како да назове своје осећање према њој.{S} Љубица  
ечи, али при најмањој неповољности, она ипак плане и испољи јасно своју простачку грубост.</p>  
ос крио од ње, а сад осећа да му је она ипак најмилија, најдража.</p> <p>После два дана дођоше  
 које се већ све обојило крвљу, али она ипак гледа тако, као да се тај говор ње не тиче, гледа  
само меко сено, покривено шареницом, па ипак беше тако слатко ту заспати!{S} Нису имали ни свој 
лите да се овај грешни колега мешао, па ипак му је ово треће место за три године.{S} Је ли, Гој 
 њена срећа разлетети као прах...{S} Па ипак се свакога часа нада добру, нада се да ће се то св 
ебо, обасјано благим зрацима.{S} Али је ипак хладно, веома хладно...{S} Снег се бели по околини 
 сагне главу и слуша...{S} Та он јој је ипак друг, то исто што и она.{S} Сутра се то може и њој 
ма види како је много он урадио, али се ипак плаши, много плаши...{S} А Гојко се не боји испита 
ћи, чинећи се да не чује Љубицу, али се ипак задржа, очекујући с нестрпљењем да она прва прогов 
ри тај поглед па се још више збуни, али ипак одговори:</p> <p>— Три године, ово је сад четврта. 
ити, и сву обузима очајање, ужас... али ипак она се креће напред и улази у школу.</p> <p>Кад от 
стане сама са својим малишанима.{S} Али ипак мораде себи признати, да је највише охлади одговор 
он ради живо, умешно, с вољом...{S} Тек ипак види се да не ради без напрезања.{S} Сва малопређа 
ан овај састанак, напротив... али би он ипак радо продужио пут, само да не мора одговарати на њ 
е са њега сталан израз грубости, али он ипак не уништаваше општи утисак примамљивости.{S} Стас  
и њу, оборили су пред њим главу, али он ипак осећа неку празнину у веселу срцу своме.</p> <pb n 
која се одједном нашла међу својима, ну ипак се окреће око себе бојажљиво.{S} Пажљив посматрач  
 подиже главу и погледа га за часак.{S} Ироничан осмех, помешан са презирањем, заигра на њеним  
 да проговори (беше већ развукао усне у ироничан осмех), а председник продужи:</p> <p>— Ово је  
ноћи.</p> <p>Учитељице посматраху Гојка иронично, не скривајући подсмеха.{S} А он стоји тако сп 
есто памети, зализану главу... рече она иронично, не прикривајући своју мисао, па убрза кораке  
је ли? запита она, гледајући га тужно и иронично.</p> <p>— О, па зар има веће среће!... .{S}Ја  
ом у школу.</p> <p>Писар погледа за њим иронично, као што обично гледамо какве полуумнике, насм 
</p> <p>При последњој речи он се некако иронично осмехну, и лагано уклони њене руке од себе, па 
 светлост, ну осим ње има и једно окно, исечено у брвну, а ни брвна не беху добро шљубљена, те  
оправити!...{S} Не може, мајко, зарасти исечено срце... оно је ишчупано, нема га више...{S} Да  
о и твоје тужбе, ево гле... па и њу сву иситни на парчад, баци те комадиће на под, па их стаде  
гађај с пандуром, приђе те потписа свој исказ, не читајући га, и врати се кроз иста врата у бла 
ће се то другом или трећом приликом све исказати.{S} Па онда?...{S} О, та ваљда и Бог гледа са  
есело, живети« помисли он, али не смеде исказати своју мисао гласно.</p> <p>— Јесте ли одавно у 
свршио основну школу; и он сам вазда се исказивао против школе и школованих људи, али тек беше  
ад би ти умео, могло би се још по рубље искамчити...{S} А ви’ш ова се даска извитоперила, па се 
ога збуњеног, плашљивог јадника. »Да га искасапим свега!...{S} Чело онако да узмем нож, па прав 
 онамо где је све било суво.{S} Кмет се искашља, онако из учтивости, тек нек се што год каже, д 
на тихо, лагано, али јој срце лупаше да искочи из груди, а дихаше брзо, брзо као да се гуши...  
види те изненадне госте, кад из саоница искочи писар и прође поред уплашенога чиче, машући свој 
пута.{S} Одједаред залаја једно псето и искочи из дворишта, за њим појури друго, па треће и око 
 јој сасвим упали међу вилице, јабучице искочиле, очи се увукле далеко унутра у своје станиште, 
бузе...{S} Какав ће изгледати пред овим искреним другом овако са масницом на образу!...{S} Али  
огледа унезверена Гојка са оним простим искреним саучешћем и махну главом ка вратима.</p> <pb n 
днија уверавања о поштовању, о братској искреној симпатији, о томе како је он готов на све услу 
све премишљам о његовој доброти, о оној искреној, неизмерној љубави, коју сам ја погазила, па м 
лежаху овако исто уз мајку, под старим, искрзаним и дроњавим губером.{S} Под њима само меко сен 
о даље оно округло стакло, у њему игра, искри се чисто бело вино...{S} По соби неред...{S} Са њ 
рзо, брзо као да се гуши... лице јој се искриви од некаква болна трзања...</p> <p>Влајко скочи, 
е још пре двадесет пет година; свака се искривила, раскламитала...{S} Љубица седе на предњу клу 
ожем прободен, Гојко одједном пребледе, искривише му се вилице од страшна бола, а очи се широко 
уша да развуче усне у осмех, али се оне искривише и задркташе, одајући велики бол што је притис 
це, које одједном поче бледети, усне се искривише и затресоше, цело му тело задркта, нарочиту с 
е осушене, запечене од ватре, а понекад искривљене у страну од тешких, мучних мисли...{S} А она 
, али се после неколико секунада врати, искривљених вилица, страшних, разрогачених очију...{S}  
у; он скочи, измењен, страшан као звер, искривљених вилица и разрогачених крвавих очију...{S} Б 
 да и Гојко располаже добрим и не малим искуством у школском раду; свиде јој се и овај позив Ве 
{S} Одједном, из другога, тесног сокака испаде пред њу Гојко, па како је угледа, поцрвене и хте 
 по Стојану, који онако испод покривача испаде и прескочи све степенице иа вратима, па као муња 
га стана, који беше осветљен.{S} Стојан испаде пред њега, и машући живо рукама, стаде викати:</ 
беше веома задовољан, што му овако лепо испадоше ово неколико речи.</p> <p>Љубица га погледа па 
е у романима...{S} И све је тако некако испало, како се у романима пише...{S} И ето заједно су  
рукама.{S} Тако дође до хума над селом, испе се на хум, па стаде тако обрнут сунцу...{S} Одједн 
чних, набреклих од једрине шљива, па се испеше на хум.</p> <p>Поглед са хума на село и околину  
Гојком се куцну другарски.</p> <p>Гојко испи, па одмах виде да се и Пера и Љубица нешто смеше и 
е онај тешки магловити сумор, што дави, испија полако...</p> <p>»И зар све од једном да пропадн 
 ми је добро!...« вели ово, смежурано и испијено тешком болешћу, лице.{S} Ни туге, ни жалости,  
S} Само вечни, дубоки, непроменљиви мир исписан је на њему и само једна усна малко... врло малк 
њој подуже, и на лицу његову беше јасно исписана мисао: »Хо, море, па ово је баш згода жива!... 
а, па уђе Гојко у разред.{S} На лицу му исписана жива радозналост, али се јасно чита на њему и  
едати оно вечито болно лице, на коме су исписане велике муке и тешко страдање...</p> <p>А Љубиц 
о детињско страдање и нека дивљина беху исписани на његову лицу...{S} Прва му мисао застаде на  
 Иде брзо преко дворишта, а на лицу јој исписано некаво невино, чисто детиње задовољство...{S}  
лежаше на кревету, и опет му исто онако исписано на лицу: »О, ала ми је добро... ала ми је добр 
же главу и погледа је оштро, на лицу му исписано горко страдање и умор.{S} Одговори јој врло ла 
 у деловодник? запита Гојко, савијајући исписану хартију и остављајући је у капут.</p> <pb n="9 
абележи тамо нешто, стави нумеру на ону исписану хартију, па је даде Стојану. </p> <pb n="68" / 
о је сад четврта.</p> <p>— Нисте ваљад’ испит положили, те сте још привремени?</p> <p>Гојко поц 
ља.{S} Морам му говорити нек се јави за испит.{S} А што?...{S} Зар се мене што тичу његове ства 
 Данас-сутра... ових дана морамо ићи на испит... требаће твоја крштеница...{S} Па после...</p>  
 проводити весело...{S} И чим ступих на испит, знао сам да ћу пропасти, јер није било страдања, 
тавише на себи сву њену пажњу.{S} Какав испит, школа... кад је овде питање о смрти и животу!... 
азите само...{S} У основној шкопи, пред испит, само сам сањао о књизи...{S} Мислио сам да нема  
о добити књигу.{S} Кад на два дана пред испит потегнем те разбијем скупоцену лампу газдину...{S 
RP18993_C19"> <head>XIX.</head> <p>Дође испит.{S} Љубица се тек опоравила од болести, па жива п 
обична школска година!... »Дакле, то је испит!... мишљаше Љубица по том.{S} Богме страшно!... н 
XXII.</head> <p>Љубица пребрину и други испит, али сад у мало не прође зло, једва се спасе слаб 
оле...{S} Чујте само!{S} Пред учитељски испит добих већу суму новаца... оставио ми по смрти мој 
 и само још да ми би издржати учитељски испит, па дивота!{S} Ал’ ето!...{S} Ал’ опет, зар не би 
ћу имати право да се јавим на практични испит.</p> <p>— Где ви је чича Стојан? обрте она разгов 
ја сам постао сталан, положио практични испит, па гледам ко је срећнији од мене!{S} Хе, али...« 
и и попрска сто.</p> <p>— Е положила си испит за домаћицу.{S} Алал ти вера!...{S} Још да видим  
 Све нешто отеже и одуговлачи: те чекај испит, те бар полугодишњи парастос...{S} Којешта!{S} А  
ми брат, па умре и отац, али ја положих испит, и ступих у гимназију!...</p> <p>Он застаде, трља 
..{S} И после два дана дођох, весео, са испита, носећи књигу у руци...{S} У четвртом разреду, к 
и, много плаши...{S} А Гојко се не боји испита, он зна да су деца ваљано спремљена, и то му ниј 
лом <pb n="190" /> сад јој и не беше до испита.{S} Друге бриге, друге муке обузеше је и заустав 
у да ли да иду и они на збор.{S} Они су испитани још велике недеље, провели су цео дан код Аксе 
м другим средствима освете.{S} Све беше испитано, у мислима проверено, и све се показа непоузда 
м шта говори.{S} Доведоше два сведока и испиташе их.{S} Гојко виде да ту нема шале, па се прибр 
а целе године туку децу душмански, а на испиту деца весела, смеше се на учитеља, гледају га сло 
 страдања...</p> <p>Љубица се показа на испиту необично пргава.{S} Како је радила преко године, 
о.</p> <p>— То значи да ја до године на испиту треба да добијем петицу?</p> <p>— Па... требало  
јам, одсече се Љубица.{S} Од мене ће на испиту да се захтева сто чуда, а ја од вас захтевам све 
 радила преко године, тако настави и на испиту: стаде викати на децу, љутити се, умало не почеш 
имушњих непогода пропуштено.{S} О малом испиту дођоше им Веља и Аксо.{S} После дужега пропитива 
ћи се.</p> <p>— Био сам у њој и летос о испиту и опет пре месец дана кад смо мерили вашу учиони 
..{S} Беше као мало дете!«...</p> <p>По испиту наступи још већа промена.{S} Влајко, залудан, пр 
чеше запевати: стадоше богорадити да им испише дете, јер су инокосне, па им нема ко помагати у  
тао круг, из кога по том изиђе глава са исплаженим језиком, и њој се учини да је то глава њене  
ањем и тешким уздасима...</p> <p>Кад се исплака, опет се замисли и остаде дуго тако као окамење 
е испрати далеко иза села, ижљубише се, исплакаше се опет, па се расташе.{S} Стајала је дуго на 
 Зар да разори сама ово, чистом љубављу исплетено, ружичасто гнездо љубави!...{S} И шта би је у 
ше у собу и остадоше саме, отпоче горка исповест.{S} Љубица је причала тешко, с муком, али јој  
а!... ка свака стока, и без свеће и без исповести...</p> <p>— Шта говориш ти!...{S} Ко је умро? 
чије и не бива: право из школске клупе, испод родитељског и школског туторства, одједном постај 
уздигнуте и оштро превијене на средини, испод њих оштро гледају и секу два плава ока, па се на  
мехом обрте писару, погледајући лукаво, испод очију, на Гојка.</p> <p>— А већ младе учитељице и 
ичну силуету, која се удаљаваше од њега испод пуних китњастих шљивових дрвета.</p> <p>— Ех, узд 
овога призора...</p> <p>Гојко се подиже испод прозора, погледа сумануто око себе и очи му заста 
неке слободније ђачиће; један се измаче испод њене руке и стаде се плашљиво прибијати уз матер. 
га света...</p> <p>Љубица, како стајаше испод Гојкових ногу, одједном опази да му се очи крећу  
лишћу, по зрелу воћу, по стаблу и трави испод њега.{S} Осећа се задах прашине, помешан са сточн 
 пера се сплетоше и зашушташе...{S} Они испод крушке поскакаше и нестаде их у помрчини.</p> <p> 
д он сад у својој соби, седи на столици испод кревета, сав мокар, као да је тек из воде изишао, 
изненада, саже главу и погледа га онако испод очију.</p> <p>— Кад не би требало да се једе и жи 
оже се закључити по Стојану, који онако испод покривача испаде и прескочи све степенице иа врат 
 му плаве, мале, па необично светлуцају испод меснатих капака; са стране око очију кожа се поче 
лишани, његова браћа и сестре, поискачу испод прљавих, <pb n="64" /> поцепаних поњава, па трчи  
најмањој неповољности, она ипак плане и испољи јасно своју простачку грубост.</p> <p>— Играте с 
ије, познатије, као да се сад тек јасно испољила свака црта на њему.{S} И као да га сад тек доб 
јатност, и ако се оне још не беху јасно испољиле, него се тек наговестиле.</p> <p>Трже је из ти 
ага.</p> <p>Кад се смрче сасвим, она се исправи и седе на кревет, па стаде гледати у мрак.{S} П 
јан га скиде и намести на кревет, па се исправи и погледа Љубицу прекорно.</p> <p>— Ја, братићу 
ја!...{S} Хоћеш?...</p> <p>Она се хтеде исправити, али се Гојко саже и, тресући се сав, као у б 
је погрешила, али осети да не вреди сад исправљати погрешку, пошто ће до подне учинити још неко 
е кицошки, некако подигравајући у ходу, исправљене главе а погнутих леђа унапред.{S} Одмах се м 
 сав новац, што га узе од писара, па је испрати далеко иза села, ижљубише се, исплакаше се опет 
 дигоше да иду.{S} Веља се спреми да их испрати, а учитељка мора остати код детета, које је дан 
адовољни, као што се обично враћамо кад испратимо кога госта, с ким смо пријатно провели неколи 
 мало прођемо, и бар да ме том приликом испратите, рече гост.</p> <p>— Зар нећете да нам видите 
атку, сад кад пођемо.{S} Знам да ће нас испратити далеко, а још ако му не пође жена, можемо гов 
стаде њој нешто доказивати, чему се она испрва стаде опирати а после се спреми, навуче неку вел 
 Још ми бриде и глава и леђа, колико се испребијах, па да ми је ко гођ и њему да што учини.</p> 
{S} Кад год се анатеме туку, склањај се испред њих, да сачуваш своју главу.{S} Тако је то, брат 
} Чим се гост појави на вратницама, они испред школе поиздизаше главе, и што им се овај више пр 
тресе од тога погледа и измиче се журно испред ње...{S} Дође једно јутро и стаде пред њу: </p>  
ред.{S} Она опажа само како јој пролећу испред очију расцветале воћке, накривљено прошће, сухе  
, мењају се као у калејдоскопу нејасне, испрекидане мисли, које немају никакве везе ни са њеним 
, а кроз главу јој само пролећу некакве испрекидане мисли...</p> <p>»И Зорка остарела...{S} Каж 
ни са последњим догађајима...{S} Све се испретурало, ускомешало у њеној помућеној врелој глави, 
бица проведе своје госте по целој кући, исприча им све што је знала о првој жени Влајковој.</p> 
>Гојко му, колико могаше у оном страху, исприча шта је било.</p> <p>Капетан зазвони, уђе жандар 
ато смо управо и дошли, рече она, па им исприча свој јутрошњи разговор с писарем, изостављајући 
{S} Писар с неком нарочитом интонацијом исприча, како се плата врло, врло неуредно издаје, како 
се после раздреши језик и он доста живо исприча готово све, што је се могло поменути.</p> <p>—  
говори други глас одлучно.</p> <p>Гојко исприча још и онај догађај с пандуром, приђе те потписа 
 издрже лако, не бој се.</p> <p>Веља му исприча неке раније и све јучерање догађаје, држећи да  
ме, настави Гојко очајним гласом, па му исприча догађаје последњих дана.{S} Ја видим, рече он,  
Јасеновца, па се јави само капетану.{S} Испричај му све, али разумеш — <hi>све</hi>...{S} Само  
и се...</p> <p>— О чем је бунцао?...{S} Испричајте ми све какав је тада изгледао, шта је радио? 
на раме.</p> <p>— Будите слободни...{S} Испричајте све лепо, као што сте мени причали.{S} Ви ми 
p>— Чујемо да вас је тукао камџијом.{S} Испричајте нам то како је било и зашто?</p> <p>Капетан  
S} Хоћу да вам испричам, баш ћу вама да испричам, а никад живом човеку нисам то поверио.{S} Он  
екиде је Гојко одједном.{S} Хоћу да вам испричам, баш ћу вама да испричам, а никад живом човеку 
о.</p> <p>— О, па ја нисам ни стоти део испричао.{S} То је код мене непрестано... и у ситницама 
/p> <p>— Е, сад вас молим да ми опширно испричате све догађаје, од кад је почео тамо долазити г 
аду!« мишљаше она, стојећи пред прљавом испрскалом школском таблом, која је некад била сва црна 
е, без утехе...</p> <p>Гојкова се зебња испуни.{S} После неколико недеља они не имађаху више о  
, веома скромни...{S} И ево, баш све се испунило!{S} Он је онакав, <pb n="186" /> каквог је она 
послуживање, па сад ето... треба уговор испунити.{S} Већ су два месеца, доста је чекања.</p> <p 
редседник комисије.</p> <p>Гле, и то се испуња, и та жеља!...{S} Али не ваља тако... како ће он 
 али што је мислио о писару, све се сад испуњава.</p> <p>»Божја правда!«... узвикује он у себи, 
нова и би му чудно како се то све редом испуњава баш онако, како је он желео,..{S} Истина, сам  
времена, јер му нестаде онога што му је испуњавало животом срце и душу.{S} Укратко, он осети да 
обично усред лета.{S} Сав је ваздух њом испуњен, и она вас, улазећи у плућа, дави и гуши својом 
з све са њима за’ита воду са извора, па испушта једну по једну у извор и тамо пропадну.{S} А у  
 постељу...</p> <p>»И овде оно исто!{S} Иста запрега, исти посао, па исти и људи...{S} И овде с 
 исказ, не читајући га, и врати се кроз иста врата у благајницу.</p> <p>Писар бројаше паре, а Љ 
на сама угушиваше, а над свим осећајима истаче се јасно један: жалост, саучешће према Гојку.{S} 
{S} Пробуди се и наставља на јави такве исте покрете, али га жигне љути бол, и он одмах сазнаје 
икивањем, и гомиле босиљка, мирис и оне исте мисли...{S} Она се занесе, не слушајући шта се рад 
 исто.{S} И његове прве речи беху скоро исте као и учитељеве.{S} Гојко се једва осмели да изгов 
вши да не може ни из једног предмета да истера већу оцену од јединице, нестаде га.{S} После се  
 Аха, јест... хтедоше, чини ми се да га истерају.</p> <p>— Ја, па му директор опрости.{S} Сад ј 
 само јаук Љубичин од бола, па онда њен истеричан врисак...</p> <p>Писар се прену: види да овак 
 права гејачка цепаница; нећеш се никад истесати.</p> <p>Ћата се стаде врпољити и чудити шта је 
> <p>»И овде оно исто!{S} Иста запрега, исти посао, па исти и људи...{S} И овде смањују додатке 
о исто!{S} Иста запрега, исти посао, па исти и људи...{S} И овде смањују додатке, чим опазе да  
 је усиљена...{S} А после већ свакад је исти: озбиљан, оштар поглед; само из оних јасних плавих 
>Изиђе свештеник.{S} За чудо: и он беше исти учитељ...{S} Онако исто говори, онаки исти покрети 
и учитељ...{S} Онако исто говори, онаки исти покрети, осмех, ама баш све исто.{S} И његове прве 
 госта.{S} Шта је ово... је ли ово онај исти, пређашњи човек?{S} Не, није, није...{S} Ово је св 
 од прозора, чује се још боље, баш онај исти врисак...{S} Тамо је ваљада и њена мати, па ће доћ 
ре девет месеца венчала са Гојком, пред истим свештеником и старојком заверише се нови супрузи  
аспећем, и учитељева херувика са онаким истим сецањем и узвикивањем, и гомиле босиљка, мирис и  
 ишла са чистом и ведром душом, са оним истим сјајним идеалним мислима, којима се највише бавил 
 јој одговараше на сва питања, али оним истим својим изразима, с којима се погађа и цењка за ко 
де, братићу, за њом ка слеп...{S} Хм... истина за мене то није рђаво: саставићемо обадве плате, 
 <pb n="42" /> престиже га и сама рече: истина, није углађен ни... дотеран, као што би требало, 
уњава баш онако, како је он желео,..{S} Истина, сам он није постао Министар полиције, али што ј 
д страха, и стаде пажљиво мотрити...{S} Истина, ни до сад нису њихови односи наликовали меденом 
— Не, не... молим вас!...{S} А ја?..{S} Истина нисам ’нако... као што бисте ви желели, али опет 
на«, па ни налик на пређашњег Гојка.{S} Истина, и сад се јасно опажа његова карактеристична нес 
 болести, па жива премрла од страха.{S} Истина, Гојко је радио и са њеном децом, док је боловал 
ад зна да неће умети ни проговорити.{S} Истина, ово су неки добри људи, види се... али тек...</ 
ти и проговорити по неку међу собом.{S} Истина, Гојко при том бацаше из очију муње, а Љубица се 
осао и све се више одушевљава радом.{S} Истина она <pb n="38" /> почиње уједно и сама опажати,  
и да се мешамо са таквом ситнуријом.{S} Истина, и ми смо били учитељи, али то је друго...{S} Ми 
е љуби, иначе је не би узео за жену.{S} Истина, он није онако нежан и пажљив према њој; не уме, 
ицу.{S} Сети се Веље са захвалношћу.{S} Истина, срце му опет зебе од какве нове беде, која га м 
{S} Ала би то био муж, бре!...</p> <p>— Истина, куд идеш толико и какав је то непрекидни рад?{S 
А ћата се распричао у велико:.</p> <p>— Истина, и Николче синоћ дође из Београда; и он је обиша 
 деца заборављају теже ствари.</p> <p>— Истина јест, прихвати Веља живо.{S} И ја тако радим и м 
есели, одмах знам шта ће бити.</p> <p>— Истина јест, и по селу су се растрчали, прихвати одборн 
и одједном му дође пред очи цела ужасна истина.{S} Диже му се коса на глави, појури преко кујне 
и извући... како је до сад!..{S} Она се истина расположи од те мисли и поче радити лепо, без ве 
.{S} Добро јој... оне огреботине још се истина црвене, али то не мари.{S} Синоћ мало несвестице 
ле то није само мисао... може да буде и истина..{S} Боже да ли је то грехота што се радујем?{S} 
долази читава грмљавина.{S} Да ли је то истина, Боже, да ли је не варају очи и слух?!...{S} Пол 
 сретне са њом.{S} Сад се већ Љубица од истине наљути.{S} Ово његово стално и одлучно држање бе 
а мислим и чиним?{S} Зар то ја чиним од истине... ја, који до сад не смедох погледати у женско! 
»Шта је ово?... има ли у свету правде и истине!...{S} Докле ће ова страдања и муке?...{S} Боже, 
тамо у недоглед, оној бескрајној вечној истини...</p> <p>— О, како је дивно! узвикну Љубица пос 
 Још није могла веровати да је то све у истини свршено, да је онај отресити, паметни и лепи чов 
аните овде уз ову велику и непроменљиву истину, прочитајте вечну реч на овом окамењеном лицу и  
те са ње лелуја сенка осмеха и још јаче истиче онај јединствени израз на окамењеном, непокретно 
<p>Стојан, који стајаше више учитељице, исто онако најежен и згрчен као и Гојко, обрте се и оде 
е добро«...{S} Стаде... маше јој руком, исто онако кад је бунцао, зове је к себи...{S} Очи укоч 
 ближе... још ближе...{S} Гојко!!...{S} Исто онако миран, као кад лежаше на кревету, и опет му  
то</title>?...{S} Онако ћу ја тебе, све исто онако...{S} Па баш ако хоћеш и онакав дворац у зем 
 крајем свакога месеца...{S} И све, све исто, једнострано, досадно!«...</p> <p>»О, што нисам зн 
 онаки исти покрети, осмех, ама баш све исто.{S} И његове прве речи беху скоро исте као и учите 
чка љубав, која је трајала и свршила се исто онако, као што се све сличне »ђачке болести« свршу 
вини иза куће: тада је мислила да ће се исто тако играти и кад буде велика као мати, и чудила ј 
м долином; иљаде ће још проћи, а она ће исто овако пенити се и шумити, не <pb n="65" /> осврћућ 
 врата отворише, и у прво време гледаше исто онако буновно, полусвесно, као и до сада; али одје 
на се завуче у жбуње, па стане нарицати исто онако, као што је чула своје сељанке да жале за по 
осадно!...{S} Све ће се понављати једио исто...{S} И овај несносни Гојко, са својим оригиналним 
а дочекати тај срећни дан, кад ће овако исто са својим ђацима ићи.{S} Па ето, дође и тај дан!{S 
двоје деце, она и брат, па лежаху овако исто уз мајку, под старим, искрзаним и дроњавим губером 
вој учионици беху отворена, а он, онако исто намрштен, ходаше живо преко школе.{S} Кад опази њу 
чудо: и он беше исти учитељ...{S} Онако исто говори, онаки исти покрети, осмех, ама баш све ист 
ад па се измаче, гледајући писара онако исто необично, најежено, као и Гојко.</p> <p>— Извол’те 
ане на врата и слуша хоће ли чича онако исто оштро изговорити, како је он казао.{S} Ето и сада  
да не осети ништа, гледаше и даље онако исто са заљубљеним осмехом на устима.{S} Гојко подиже г 
ти, а она се погрбила, превила се онако исто као и Љубица, само у још већој мери.</p> <p>Ручаше 
не разбира за мене...{S} А и ја... тако исто.{S} То није кућа!...{S} О, ала се грдно преварих!« 
њене самоће и сиротиње, јер зна да тако исто чами и његова сестра, па ваљда ће се наћи добра ду 
ном прекиде.</p> <p>Љубица и писар тако исто изгрдише чичу, па поседаше за сто, који се повијаш 
, такав ми је био и последњи: све једно исто... судови, вода, ципеле, трчкарање до бакалнице, д 
немо присуство.{S} А око њега све једно исто: сутон, жубор, јецање...</p> <p>Одједном се обоје  
вши по дворишту уђе у школу. »Све једно исто«, помисли она пролазећи поред стола, за којим се в 
воју нову постељу...</p> <p>»И овде оно исто!{S} Иста запрега, исти посао, па исти и људи...{S} 
 ништа ново није смислио, осећао је оно исто што и јуче: она му беше милија од свега на свету,  
боји чега, или ће јој и Веља казати оно исто што и Стојан.{S} Али сад јој је веома незгодно да  
 слуша...{S} Та он јој је ипак друг, то исто што и она.{S} Сутра се то може и њој десити.</p> < 
а да то мирише божја душа.{S} И гле, то исто сада!...{S} И пламичак пред распећем, и учитељева  
 од чуда.{S} Тамо квартирина, а овде то исто са платом, и ако је она редовно издавала уредне пр 
што изгубио.{S} И господин попа вели то исто.</p> <p>Влајко је добио премештај на Гојково место 
е да те частимо? рече Гојко нудећи га у исто време столицом, коју је Стојан изнео. — Ја сам ти  
и, она се смеши тим слатким санцима и у исто време чује како јој се другови громко и весело сме 
ћина!{S} И њему се то чини и смешно и у исто време чини му задовољство.{S} Он развуче усне још  
н, као кад лежаше на кревету, и опет му исто онако исписано на лицу: »О, ала ми је добро... ала 
ошла некако проста, убога, и ако је још исто онако мила, као што беше у детињству.{S} Сад је и  
је почео с другога краја среза.{S} Тога истога дана дознали су и за Перу писара, да је осуђен н 
е до Београда, одену се лепо и врати се истога дана, доста измењен, наравно у своју корист.{S}  
{S} Она се спреми да повуче јаче... али истога тренутка нешто необично груну... задими се... гу 
ашно, непознато, уклонити...</p> <p>Али истога часа она као у сну осети, да се тај фатални дан  
аручен!...{S} Дечко махну руком и скоро истога тренутка скикну кер...{S} Скикну, зачуди се јама 
могу још да се приберем од страха.« Још истога дана Гојко је одвезе њену оцу, па се он другога  
, као што сам још јесенас могла, у овој истој постељи...{S} На што ми сад такви снови, кад знам 
одини, венчаше се Влајко и Љубица.{S} У истој цркви, у којој се пре девет месеца венчала са Гој 
ака Учитељске Школе, који је становао у истој кући и редовно је пратио у школу до абаџиске чесм 
оше у отворено сјајно зеленило...{S} На истоку се небо зацрвенело, помолио се иза брешчића зажа 
ом и одједном се обрте као преписивач у истом надлештву.{S} Од тада му Гојко изгуби траг, и ево 
 двориште, па одмах зађе под прозоре са источне стране.{S} Једна соба беше осветљена...{S} Стад 
 обори, накашља се мало и проговори као истрке:</p> <pb n="82" /> <p>— Треба да се изврши наред 
<p>— Ти ћеш се напослетку сав распасти, иструнућеш у овом смраду и ђубрету. — А ти, какав си мо 
p>Писар, како се био залетео за Гојком, истрча у ходник и видевши Љубицу, стаде пред њом, дркћу 
 Стојан, прислушкивао, па га прескочи и истрча из школе.{S} Љубица стајаше на вратима учионице  
у... браћо!...{S} Помоћ!... дрекну он и истрча на сокак, вичући по селу из свега гласа.</p> <p> 
 камџија, али Гојко једним брзим скоком истрча из школе и удари се из све снаге о нешто црно, м 
е.{S} Чим полицајац уђе у школу, Стојан истрча напоље.{S} Гојко остаде сам у топлој загушљивој  
оше пред школским вратницама.{S} Стојан истрча да отвори вратнице и види те изненадне госте, ка 
ми одмора ни у мојој кући!... па готово истрча у другу собу, закључа се тамо и леже.</p> <p>Љуб 
араму на главу и пође изласку.{S} Гојко истрча из дворишта и стаде пред вратницама...{S} Беше с 
 ка вратима.</p> <pb n="94" /> <p>Гојко истрча, али се после неколико секунада врати, искривљен 
у ни да сричу...{S} За колико бих могла истрчати уз онај голи Космај?...{S} Гојко ме онда звао  
баш!... премишља Гојко десети пут једну исту мисао. — Овамо седи са њим цело јутро, смеје се, ш 
и!... понављаше она већ стоти пут једну исту мисао.{S} Него улетех, заробих се, уплашена, и упр 
раслија ђака.... због неке увреде...{S} Истукоше ме пред друговима, осрамотише...{S} Директор н 
брада му обријана, необично развијена и истурена напред.{S} Цело му је држање одсечно, а на њег 
е други макар изгрепсти, ако га не може истући.{S} Хајде сад пожури.</p> <p>Стојан оде, а Веља  
роз сеоски сокак, по коме лежаше ситна, истуцана, лака прашина, у коју упадаху ноге до чланака. 
 остаде пуст, саломљен живот, изнурена, исцеђена снага.</p> <p>Кад се смрче сасвим, она се испр 
!...{S} Зато сам и дошао.{S} Дете пише: исцепало се, обосило, а зима — ето је!...{S} Нема шта н 
/p> <p>— Ха, тако ти!... деца иду боса, исцепана, а он купује својој... и опет се просу пљусак  
.</p> <p>— Јесте.{S} Јуче вас у мало не исцепаше.{S} Ја гледам кроз тарабу како не умете да се  
зовичкој школи вамилијаз све са њима за’ита воду са извора, па испушта једну по једну у извор и 
ви мах као почетак, доста; а после већ, ићи ће све својим редом...{S} С нарочитом намером он пр 
ека невоља напред, а осећам да не треба ићи.{S} Свеједно, сад бар знам да сам... да сам... и од 
 ти хоћеш.{S} Ако ти рекнеш, нећу ни ја ићи...{S} Како год ти кажеш!...</p> <p>— Ама не питам т 
дан, кад ће овако исто са својим ђацима ићи.{S} Па ето, дође и тај дан!{S} Неумна, она је сад н 
а двобој, па одлучно изјави да ће и она ићи.</p> <p>Кад би време поласку, Љубица дође, обучена  
е се то све окренути на боље, да ће све ићи старим путем.{S} Зато не оде родитељима, и ако се с 
вакад кувано, а са наше две плате то ће ићи као подмазано.</p> <p>— Па шта ћемо данас?{S} Немам 
господин управитељ да ће сутра сви ђаци ићи у цркву.{S} И ви да се спремите да, идете са вашом  
.. о којечему, одмах сам решио да морам ићи овамо, да се обавестим са вама и да се извиним...</ 
н’те се...{S} Кад бих знала да ће овако ићи целе године, бацила бих све још сад.</p> <p>— Хе... 
. и то већ није ништа.{S} Није ни тешко ићи у срез.{S} Па о оним учитељима...{S} А она учитељиц 
и...{S} Данас-сутра... ових дана морамо ићи на испит... требаће твоја крштеница...{S} Па после. 
— Кажи господину да учитељице не морају ићи у цркву, кад је она удаљена.{S} Деца ће већ доћи, п 
атићу, и туку као стоку, као овај...{S} Их, шта ту!...{S} Краљу, братићу, право ти Краљу! обрте 
нарочито бира такву децу.{S} Обавештава их, помаже им, управо учи их да мисле, али су то деца н 
е већ тако навикла на његове походе, да их у извесне дане и сама очекује, постале су јој чак пр 
, смишљала је како ће да викне децу, да их окупи око себе, али чим стаде у дворишту, опколише ј 
 о хигијени.{S} Треба <hi>власт</hi> да их научи...{S} Без <hi>силе</hi> не иде...</p> <p>Уђоше 
де би канула кап отрова!...{S} Да ли да их убије, да смрви, да уништи све ово, што се још по ма 
 се дигоше да иду.{S} Веља се спреми да их испрати, а учитељка мора остати код детета, које је  
p> <p>Неко груну врата, покушавајући да их отвори, затим се зачу глас:</p> <p>Није овде, затвор 
ца изиђоше, готово неопажени, па као да их ко гони, потегоше брзим корацима натраг у своје село 
 за односе Љубичине и Влајкове... свуда их виђаху сељани усамљене, обично пред вече: и на реци, 
 нек нам нареде да им чувамо децу, која их има, а девојкама... шта?...{S} И њима тако нешто...  
 која се враћа с паше, паса и деце која их дочекују, петлова и друге живине која се спрема за л 
а удаљена.{S} Деца ће већ доћи, па нека их он води; и онако није до сад био у цркви, одговори о 
упути са гостима у свој стан.{S} Дочека их једна слабуњава, ситна плавуша, поздрави се врло уср 
их је и неговала, као добра мати, прала их, чистила, а благо сунце повијало их и сушило својим  
еља.{S} Ова лепа вечерња шетња освежила их и улила нову снагу у грудима, па осетише да им се ра 
 деци весело, и отпоче рад.</p> <p>Веља их затече на послу; уђе у Гојкову школу и, пошто изиђош 
а и појила, другог чега нису имали; она их је и неговала, као добра мати, прала их, чистила, а  
ко воде, око Мораве хранитељке, јер она их је и хранила и појила, другог чега нису имали; она и 
 то хтеде постићи одмах првог дана), па их уведе у школу.{S} Одреди место сваком детету, каза и 
 на парчад, баци те комадиће на под, па их стаде бесно газити.</p> <p>— Ево, ево гле... животињ 
 обрте деци, нареди им да се спреме, па их пусти кући.</p> <pb n="46" /> <p>Љубица стајаше у хо 
окаже, како је раније опазила госте, па их сад ишчекује.{S} С тога се обрте Гојковој деци, па и 
е, уплете се Богосав, сек’о прутиће, па их пуно наређа по асталу...{S} Неки му се ломе, а неки  
трос, притисла им душу, стегла срце, па их тако држи, мори их без престанка.</p> <p>»Шта он хоћ 
е.{S} С тога се обрте Гојковој деци, па их стаде нешто запиткивати, али тако неумешно, да деца  
гнезда, која се појаве уз њене обале па их одједном нестане...{S} Све ће проћи, свега ће нестат 
средини кола.</p> <p>»Бог га видео, кад их пре научи песми! помисли Љубица. — Види се да је нис 
е ту...{S} Али знам да ћу задрхтати кад их угледам.{S} Само да не буде она ту, док се мало свик 
 сунцу преливаше у неко црвенило, стаде их штипати за очи, стаде се увлачити у нос, у уши, стад 
, он се опет окрете учитељицама и стаде их нешто задиркивати.{S} Гојко то опази, па чим виде да 
даше зачуђено у гомилу банкнота и стаде их купити и слагати једну на другу. .</p> <p>Гојко беше 
S} Они испод крушке поскакаше и нестаде их у помрчини.</p> <p>Љубица се прену.{S} Шта је ово... 
стаде се домишљати овим речима.{S} Није их у почетку разумела.{S} Одједном се прену и погледа с 
престано стајаше некакво страшило, које их раздвајаше и не допушташе никакво веће зближење.{S}  
на, а он гле!.. па приђе к прозорима те их отвори, погледајући узгред Гојка, који стајаше снужд 
еса, опрости се са гостима, обећа да ће их скоро походити и врати се. </p> <p>Љубица и Гојко пр 
а, боји се оних неколико часова, што ће их морати провести са њим...{S} А после... <pb n="161"  
ко се Веља томе веома опирао.{S} Чекаће их, вели, његова жена, која је спремила ручак, али му В 
кама.{S} Већ са очима је лакше... криће их, али руке... баш не зна шта ће са њима.{S} Гле, и но 
лом угушиваше те нове мисли, избегаваше их, осећајући унапред њихову непријатност, и ако се оне 
ори.{S} Доведоше два сведока и испиташе их.{S} Гојко виде да ту нема шале, па се прибра и стаде 
>Гојко погледа преко свију лица, а беше их четворица. »Један није у комисији, него ’нако седи,  
 која се поверавају њеној бризи; она би их све одједном изгрлила и ижљубила, тако јој постадоше 
е к столу и метну на њ неке акте, разви их и обрте се Гојку.</p> <p>— Јесте ли ви ово писали? у 
упутише низ брдо, говорећи о послу који их сутра очекује.</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
 мајчином храном, почеше се бунити, али их постепено ућутка и заглуши женска таштина.{S} Ипак о 
чен.{S} И он притрча к вратима и отвори их. </p> <p>Веља уђе ћутећи, осврте се по соби и духну  
ушу, стегла срце, па их тако држи, мори их без престанка.</p> <p>»Шта он хоће? размишља Љубица  
својим несташцима и строгим тоном врати их на своја места.{S} Деца се уплашише од њеног строгог 
ад опази да су јој деца заморена, пусти их на одмор.{S} Тек што деца изиђоше и она, оставши сам 
.{S} Она изведе децу на двориште, пусти их да се протрче а сама се стаде брисати <pb n="29" />  
свако за себе своје болове, сакривајући их једно од другога, старајући се обоје да се покажу шт 
S} Обавештава их, помаже им, управо учи их да мисле, али су то деца неука, дивља, па не може св 
 но окрете право вратницама и отворивши их уђе у школско двориште.</p> <p>Пред школом сеђаху, н 
вас.{S} Јадна моја деца... оставила сам их онако.{S} Не знам сад ни где су.</p> <p>И она брзо,  
друштво«.</p> <pb n="24" /> <p>Одједном их поклопи облак, уши им заглухнуше од блејања оваца, а 
ив према ташти и свастици.{S} Заговарао их, шалио се са њима и, знајући о чем мајке одраслих кћ 
почета, те они и не одморише децу, него их уведоше у цркву и наредише у једном крају.{S} За пев 
, које је скривао и од себе сама, гонио их далеко, далеко... само да не мисли о њима, да не стр 
ве, и ако је и сам доста набрао и носио их у џепу.{S} Али зар да се <pb n="26" /> не користи ов 
— Ђавоља посла! настави Веља.{S} И како их не би срамота, макар оне тамо у Министарству!,..{S}  
право преплашена, као и Љубица.{S} Неко их је зло снашло, али се нико не досети правом јаду.</p 
ала их, чистила, а благо сунце повијало их и сушило својим зрацима...{S} О, дивна, шумна српска 
али овце и говеда, а међу Гојковим било их је који су и копали, пластили, налагали снопље...</p 
 прилазећи све ближе њему.</p> <p>— Ено их у Ђокићевом кукурузу... под оном крушком на средини. 
епћу... .{S}Јес, то су она два ока, што их само он зна и нико други...{S} Гле и лице се види, е 
и се од оноликога страдања и патњи, што их претури за годину дана...{S} Он никада никога <pb n= 
се она осмехне, све се то радовало, што их је она усрећила својим доласком...{S} А оно, гле: у  
е ништа, кад ти кажем.{S} То једно, што их ворта с платом, али тако ти је свуд, по свима срезов 
превила до земље од југовнога снега што их је притискао.{S} И ако је дан, владаше велика тишина 
 своју милу родбину, а још веселија што их у овакву стању може дочекати.{S} Скакуће по кујни ка 
ајаше уз пламен, грдећи онога дечка што их намучи узалуд.{S} Вратише се одмах кући.{S} Гојко се 
Кмет и ћата одоше, чудећи се белају што их снађе, а учитељи остадоше још у школи.{S} Чича Стоја 
овор.{S} Седе са њима и учитељка, пошто их послужи, а то је врло отресита и разговорна жена.{S} 
вако празних руку...{S} Свеједно, макар их не мргодила, али само нека груне тресак пред њиховим 
тише у стан Љубичин без успеха.{S} Кмет их одби одлучно, чудећи се што му досађују у невреме.{S 
 часак, само за један тренутак, па опет их обори, накашља се мало и проговори као истрке:</p> < 
е зелене подотављене ливаде.{S} Задахну их мирис свеже, зелене траве, по којој су већ почеле да 
е само упознаваху са децом, распитиваху их о њиховим кућама, о родитељима, о томе како су прове 
иди се да је нису знали до сад: ено још их учи како се то игра«.{S} Затим се окрете својим нест 
> <p>Ко се не сећа с каквим је осећањем ишао први пут на своју нову дужност!;...{S} Колико је т 
ко тек беше сунце огрејало.{S} Данас је ишла са чистом и ведром душом, са оним истим сјајним ид 
 шта је тамо чека, па је стезала срце и ишла у своју »тужионицу«..{S} На дну дворишта, где је с 
рчао са Ђокићем до Београда, Смедерева, ишли су по селима, где су већ основане овакве задруге.. 
...{S} А онај пут зарастао, куд смо пре ишли на реку...{S} Чудно зацело: ревизор се љути што де 
овара му председник.{S} Што сте ви јуче ишли у Београд, него за то.{S} Море, њему се то знало.. 
грали мете на Вилиној Коси, кад смо оно ишли?</p> <p>— То је ’нако... кад нас је водио у поље,  
еки одсудан, само њој својствен положај ишчекивања.{S} После јој се учини веома незгодно да баш 
како је раније опазила госте, па их сад ишчекује.{S} С тога се обрте Гојковој деци, па их стаде 
вар.</p> <p>— Баш добро што дођосте.{S} Ишчекујем вас од јуче једнако...</p> <p>— Зар?... преки 
ућа, и небо, и све...{S} Као да му неко ишчупа срце и однесе... остаде на том месту само пуста  
збарушене, почупане, висе читави бичеви ишчупани из корена.</p> <p>— Стојане, дај ми воде да се 
, мајко, зарасти исечено срце... оно је ишчупано, нема га више...{S} Да нисам познала праву љуб 
 деце од ње, и смејући се рече: »Ништа, ја ћу њему поклонити деветорицу, па онда да имамо обоје 
 <pb n="173" /> тебе пријатно...{S} Ха, ја ћу тебе да окитим!...{S} Ово није ништа што имаш...  
ти сањао пред свадбу своју.</p> <p>— Е, ја нисам ништа сањао, рече Веља.{S} Биле су кратке летњ 
а ће се ћутање прекинути.</p> <p>— Ехе, ја... дођосте и ви.{S} Само, простићете, јесте понели к 
киња, о мени рђаво мисли.{S} Госпођице, ја имам рођену сестру, која је у вашем положају,.. учит 
еднога.</p> <p>— Оди, ђаче, овамо; оди, ја сам учитељ.</p> <p>Деца се зачудише.{S} Видело се да 
уд по зиду:</p> <p>— Отишла ономе лоли, ја куда ће!...{S} А ти, братићу, не мисли више о паксиј 
е ради, само седи...{S} А ја ћу радити, ја ћу се мучити, само да ти будеш задовољна.{S} И онда  
шта говорите!...{S} Зар ја?...{S} Овај, ја сам баш хтео сам да вам... да вас...{S} Напротив!... 
е да ми раде остали разреди?...{S} Јок, ја сам то са њима наредио све за четири—пет дана: сто,  
сира, које јаје па готов ручак.{S} Јок, ја хоћу свакад кувано, а са наше две плате то ће ићи ка 
атим, а до сад сам био.</p> <p>— Добро, ја ћу те уписати...{S} Ха, чекај, рече он, па отвори вр 
м вас откупио, то је моја плата за вас, ја у то тврдо верујем.</p> <p>— Не верујте!...{S} Ви ст 
/> <p>— Да се женим?...{S} Хо, младићу, ја сам то све преживео...{S} Скућио, окусио домаће срећ 
 не бој никога.{S} Тако је то, братићу, ја...{S} А он учитељима ништа не може.{S} Не може ништа 
ли о њима, да не страда...</p> <p>— Ах, ја сам несрећна!...{S} Никога... нигде никога иа свету  
о грехота што се радујем?{S} Ја не бих, ја знам да је то безбожно, да не ваља... али што ћу кад 
о који други што год погрешно; а видиш, ја седим миран ка светац.«</p> <p>— Устани!... викну он 
направио овде читав свињац!...{S} Ја... ја... узвикну он у љутини, па запе и одједном прекиде.< 
а се нису могли гледати у лице. — Ја... ја... казао сам вам... ви сте ми све!...{S} Дајте да за 
 јарости.</p> <pb n="104" /> <p>— Ја... ја сам писао, промуца Гојко, чудећи се чији је то глас  
 ми је тешко што ми те отимају, а ја... ја не умем да те сачувам.{S} Само гледам нашу пропаст и 
 сјајна?...{S} Та ја сам млада, лепа... ја морам бити срећна!« И пред њеним очима пролећу сјајн 
сам имао, ни знао за њу...{S} Не, не... ја нисам живео у младости, нити знам шта је то. </p> <p 
аустави.</p> <p>— Нека деце код мене... ја и онако радим само то.{S} Ви можда мислите... запе о 
 чиним?{S} Зар то ја чиним од истине... ја, који до сад не смедох погледати у женско!...{S} Беж 
 <p>— Душице, не бој се, не плаши се... ја сам видео, све сам видео, онде, са онога прозора...{ 
о имаш... ситнице...{S} А ја ћу теби... ја ћу теби...{S} Јеси читала <title>Монте-Христо</title 
и желели, али опет, кад год устребам... ја сам ваш...{S} Јест, ваш.... ваш!...{S} И Гојко одјед 
зговор за сутра.{S} Али вам опет кажем: ја остајем на речи.{S} Хајдемо... хајде да се приберемо 
 што велиш, госпођо, — грешиш се много: ја сам ти једна пука простачина и не знам ти за политик 
 она — муж и жена!...{S} Разуме се већ: ја сам постао сталан, положио практични испит, па гледа 
о увредила...{S} Али рекла сам вам већ: ја за она два месеца нисам ништа знала за себе... то бе 
нате шта: упишите и мене у први разред; ја бих баш волео да учим код вас...{S} Тако да седим у  
Ви можда мислите... запе она, црвенећи; ја нисам.... то није било по мојој жељи.{S} И сама види 
:</p> <p>— Како хоћете... нека буде!{S} Ја ћу вас слушати.</p> <p>— Да будеш моја!...{S} Хоћеш? 
 само шта сам измислио...{S} Слушај!{S} Ја већ то кријем од свију, ни Вељи нећу казати, само те 
{S} Ради, мучи се, па опет ништа!...{S} Ја сам мислио чак и за нас штогод да одвојиш.{S} Станка 
 узвикну:</p> <p>— Веља, Бога ми!...{S} Ја гледам, па чисто не верујем.</p> <p>Они се обојица з 
атићу јадни... обојица страдасмо!...{S} Ја зле напасти, мајко моја!...</p> <p>Писар, како се би 
си ми направио овде читав свињац!...{S} Ја... ја... узвикну он у љутини, па запе и одједном пре 
лас.</p> <p>— Зар ме не познајеш!...{S} Ја сам Милица Обрадова... чуо си ваљда?...</p> <p>Јест, 
 немојте да се промените до сутра...{S} Ја сам казао... нек се сматра то као свршено...</p> <p> 
сам прве године оплакао; ха-ха-ха...{S} Ја ћу ти данас то уредити...{S} До подне ће сви знати.{ 
ке венце. — Гледаћемо да добијете...{S} Ја ћу вам бити на услузи свакад, кад ви зажелите.</p> < 
а посла.</p> <p>— Молим опростите...{S} Ја, знате, ’нако... стаде муцати пренеражен ћато.{S} Ја 
ми, и онда нам неће ништа требати...{S} Ја ћу тебе као мало детенце... све ћу те овако на рукам 
вац.{S} Тамо ће, бој се, и ноћити...{S} Ја како, братићу!...{S} А ти опет иди те праштај и моли 
 Казао сам ти већ, копаћемо злато...{S} Ја ћу одмах закупити рудник, па као Монте-Христо!...{S} 
реба, мене немој питати ни за што...{S} Ја ништа не знам и не могу да мислим.</p> <p>И она изиђ 
било свршити те лаке ствари зимус...{S} Ја то радим после подне, кад се не види ништа писати ни 
олан, па нећеш да ми кажеш ни хвала.{S} Ја за тебе толико... све ти чиним... и тек сад ћу да ти 
е, да се не мучите са овим лудацима.{S} Ја ћу то са њима за час наредити.</p> <p>Љубица израчун 
... промрмља Гојко, зверајући очима.{S} Ја не знам...{S} Бога ми, не знам...{S} Нити је смео ре 
 му исприча догађаје последњих дана.{S} Ја видим, рече он, да ми се спрема велика несрећа... не 
ма, шалу, забаве?...</p> <p>— Никад.{S} Ја нисам за све то време ништа осећао, ништа желео; жив 
лашим или веселим, мислио је раније.{S} Ја морам да радим, а они горе морају да воде надзор над 
е? рече Љубица.</p> <p>— Ни најмање.{S} Ја сам учествовао због друштва, а и због ручка, за који 
дости?... понови Гојко и замисли се.{S} Ја је нисам имао, ни знао за њу...{S} Не, не... ја ниса 
сте.{S} Јуче вас у мало не исцепаше.{S} Ја гледам кроз тарабу како не умете да се браните, одго 
умели, управо што ме нисте разумели.{S} Ја сам човек осетљив, и тешко ми је кад ко, нарочито та 
ам да се ваш посао не сме прекидати.{S} Ја, знате, научио на нашу канцеларију, где врата не мир 
даред клону... посрну и хтеде пасти.{S} Ја претрнух од страха.... одједном се следих, узех га к 
 Господару? рекни му, па се заплачи.{S} Ја како, братићу!...{S} Чуј ти само мене.{S} Па кад се  
ни.</p> <p>— Јок, одсече председник.{S} Ја знам што знам: од данас за две недеље биће промене,  
 узвикну Влајко, бришући се убрусом.{S} Ја сад морам да вам се сам натурам, па ћу лепо код једн 
репредено и ширет к’о и чича Стојан.{S} Ја га опомињем што је немирно, а оно се осврће на друго 
к.{S} А за оно затварање имаш право.{S} Ја нисам ни послушао све како ми је речено, али опет са 
 не знам ти за политику баш ни мало.{S} Ја, братићу мој, само знам да слушам моју господу и да  
 отпуштања боље него и један од нас.{S} Ја ти јамчим да нећеш бити ни премештен ни отпуштен, до 
не ухватиш за врат, па онда о земљу.{S} Ја, братићу, тако је то.{S} А ти се не бој, што се тиче 
ар онда и ви да ми не платите ништа?{S} Ја имам по закону право на добро озидане две собе, кујн 
 да ли је то грехота што се радујем?{S} Ја не бих, ја знам да је то безбожно, да не ваља... али 
чаник са гомилом наслаганих банкнота. — Ја ћу с кметовима то сад регулисати.</p> <p>Љубица стад 
изу, да се нису могли гледати у лице. — Ја... ја... казао сам вам... ви сте ми све!...{S} Дајте 
време столицом, коју је Стојан изнео. — Ја сам ти бећар, додаде он гледајући Љубицу преко очију 
зданој јарости.</p> <pb n="104" /> <p>— Ја... ја сам писао, промуца Гојко, чудећи се чији је то 
 наже се Гојку: </p> <pb n="17" /> <p>— Ја изиђох мало међу децу, а ви гледајте ту: ако наиђе к 
после краћега ћутања настави: </p> <p>— Ја тебе лепо зовем у Америку... шта ћеш боље?...{S} Да  
{S} Шта ће сад?{S} О, муке!...</p> <p>— Ја не знам... управо овај... нисам ни долазила да потпи 
умете и што није ваш посао!...</p> <p>— Ја, знате... списак потребних ства... ствари да састави 
 ти, чекај само док смислим...</p> <p>— Ја му ништа више нећу, прекиде га Гојко живо. — Мене ос 
 коме се накупиле капље зноја.</p> <p>— Ја то не разумем; не знам како... рече Љубица, тражећи  
тику, рече Љубица, смешећи се.</p> <p>— Ја морам, а други... не знам одговори Гојко и збуњено п 
е обојица загрлише и пољубише.</p> <p>— Ја се чудим јуче о коме то мој кмет говори: неће да ми  
ћу!...{S} Само не знам шта би.</p> <p>— Ја имам хлеба, донео сам са стварима, а ти набави које  
и: лакше је стећи но сачувати.</p> <p>— Ја све чиним...{S} О, ваљада ме неће Бог више мучити?.. 
идући по соби и трљајући чело.</p> <p>— Ја сам сву ноћ мислио...{S} И то се мора одмах наређива 
ави и погледа Љубицу прекорно.</p> <p>— Ја, братићу, умори ’ваку добру душу!...{S} Хоћеш ли да  
ше, чини ми се да га истерају.</p> <p>— Ја, па му директор опрости.{S} Сад је поручник.</p> <p> 
стеже ту мекану, вреду ручицу.</p> <p>— Ја бих све за вас... настави он у још већем узбуђењу и  
ћи на неким изразима, настави:</p> <p>— Ја сам дошао од куће нарочито због вас.{S} Чим сам чуо  
и сигурно ниси постао мирнији?</p> <p>— Ја — још луђи!{S} Кога ће да умири ово вечито чергарење 
строгим јасним погледом.</p> <p>— Је л’ ја? рече малишан седећи и даље и гледајући зачуђеним по 
у инштитут, па за шест година готова, а ја — четири гимназије, целу учитељску школу, и само још 
 ће на испиту да се захтева сто чуда, а ја од вас захтевам све школске потребе.</p> <p>— Сироти 
 мало да ме занима, па ћаскао свашта, а ја одмах помислила бозна шта...{S} Да ли је тако?«...{S 
 — ето је!...{S} Нема шта ни да једе, а ја не могу више да дајем...{S} Нема више никакве зараде 
 приђе и моли да је изведем из школе, а ја се тек онда наљутим, па скочим ономе на леђа... па г 
 несрећа... неће проћи ни две недеље, а ја ћу бити отпуштен.{S} Па куд ћу после и шта ћу?...</p 
ко... наслонио руку на Љубичино раме, а ја уђем па га зграбим обема рукама, подигнем у вис, па  
 без тога мора бити.{S} Нека он живи, а ја ћу да идем својим путем, куд ме срце вуче..{S} Тамо  
говарали смо ми.{S} Него ти сад лези, а ја ћу да понесем твој белег и један динар, па да видиш, 
за себе... то беше неко други у мени, а ја сам за то време спавала, нисам живела...{S} Опростит 
иди ништа писати ни друго што радити, а ја онда, знате, ударим у приче...{S} Хехе... не знате к 
 Није ово манастир, него свет, живот, а ја хоћу да живим!...{S} Да живим!«... понови она опет и 
ш како ми је тешко што ми те отимају, а ја... ја не умем да те сачувам.{S} Само гледам нашу про 
тојан ми набавио неку дебелу кокошку, а ја рекох биће добра за чорбу.</p> <p>— Море, паметна си 
 сад срећнији?...{S} Не, не...{S} Ах, а ја сам мислила да страдам за њих, да приносим себе на ж 
и динар да купиш Станки опанке одмах, а ја макар и не јела за дан-два.{S} Мајка нек дође сад у  
уђење. — Ви не знате и не верујете... а ја би за вас... све, и душу моју и будућност и све, све 
к и с друге стране задовољан.{S} О... а ја сам тако мало желела!...{S} Само да имам добра друга 
како се живо и весело разговарају!{S} А ја... са овако живом природом, стварам војнике.{S} Чудн 
..{S} Тхе, шта ћете... мора се!...{S} А ја баш то гледам оногај... сваки дан, на... па ми баш,  
.</p> <p>— Не, не... молим вас!...{S} А ја?..{S} Истина нисам ’нако... као што бисте ви желели, 
и ми се љушкај и буди задовољна...{S} А ја ћу, душице, све да трчим, тамо-амо... да скупљам где 
о је...{S} Хм...{S} Држи се она...{S} А ја постанем, на пример, Министар полиције...{S} Хехе... 
 псето што чека милост од газде...{S} А ја сам тада скочила и пошла са њим по ноћи... закипела  
обију и тако... јест, тамо умре...{S} А ја око Љубице... тамо-овамо, док се венчамо...{S} После 
 није ништа што имаш... ситнице...{S} А ја ћу теби... ја ћу теби...{S} Јеси читала <title>Монте 
ају... ништа не ради, само седи...{S} А ја ћу радити, ја ћу се мучити, само да ти будеш задовољ 
{S} Он га је, јадника, и ожалио...{S} А ја... ех!...</p> <p>— Што бар не дође одмах по распусту 
е о паксијанима, него лези тако...{S} А ја знам шта ћу сад...{S} Опчинила је она тебе, каже цео 
после и акта о вашем постављењу...{S} А ја овде до општине, купим порезу, па ми Богосав рече да 
..</p> <p>— Зар?... прекиде је он.{S} А ја био у Београду, неким малим послом... рече он, и зач 
више као некад, док се било младо.{S} А ја опет моју господу слушам ка неке богове и сваки им,  
у: да стигнеш и у школу и у кујну.{S} А ја ти, брате, не волим онај сељачки обичај: да се руча  
и се сећате неких ситница...</p> <p>— А ја вам кажем да не знам за младост..{S} Сећам се многих 
, жалосним гласом проговори:</p> <p>— А ја сам мислила да не можете да ме гледате од мржње, јер 
C2"> <head>II.</head> <p>»А како сам га ја замишљала!« говораше учитељица у себи, враћајући се  
>— Ви... ви... ви кажете тамо, да... да ја... поче он замуцкивати, задуван и узнемирен.{S} А не 
. ћорав или сакат.{S} Море, знам ја: да ја нисам само привремени, да ви’ш како би облетала.{S}  
меша; у таке послове...{S} Нисам рад да ја будем крив... </p> <p>— Кажи ми само, тако ти Бога!. 
о је, братићу мој!</p> <p>— Оно види да ја нећу да га ударим, па што се крије!</p> <p>— Хе, бра 
...{S} То ће нас зближити, кад опази да ја ништа...</p> <p>Дочека је на дворишту и уведе у свој 
— Овај би и заспао у школи, чекајући да ја одем, рече писар смејући се.{S} Него ћу сад вас, гос 
 није много тешко.</p> <p>— То значи да ја до године на испиту треба да добијем петицу?</p> <p> 
аква савета.</p> <p>— А како би било да ја тражим премештај у други срез?{S} Да то учиним сад о 
мој живот, све благо моје.{S} Па зар да ја то све изгубим олако?...{S} Не, не!... живот сам сво 
тоји овако, помисли он.{S} Они знају да ја немам жене ни друге послуге«.{S} Потом намести мало  
.. одговори депозитар отегнуто.{S} Онда ја да издам за све месеце?</p> <p>— Разуме се, одговори 
орања земље...{S} Ви ми то набавите, па ја вам не тражим ни паре. </p> <p>— Тако је, тако је, у 
на, гледајући замишљено.</p> <p>— О, па ја нисам ни стоти део испричао.{S} То је код мене непре 
ош која зрела жутица...</p> <p>— Ах, па ја га знам!{S} То је од оних првих Гојкових четвртака.. 
певају, што сав свет о њој говори... па ја и она — муж и жена!...{S} Разуме се већ: ја сам пост 
ући тешко. »О, шта сам радила!...{S} Па ја га нисам пре ни гледала, а он је ужасан, страшан, од 
тујемо... у смедеревску Јасеницу.{S} Па ја да га зовем...</p> <p>— Чекај, молим те ту...{S} Зак 
ајући у таван.</p> <p>— За сутра?{S} Па ја ћу доћи кроз један сат.{S} Добро најпосле...</p> <p> 
дућност зар да не буде сјајна?...{S} Та ја сам млада, лепа... ја морам бити срећна!« И пред њен 
страха...{S} Како би било да... ах, шта ја радим!...{S} Она се сама згрози од ове ужасне мисли, 
еда?...{S} Како ли ће она...{S} Ах, шта ја све око ње, кад она и не мисли на мене; то сам баш д 
те се Веља Гојку. </p> <p>— Море... шта ја!{S} Ово ми је треће место, него од куд ти овде, кад  
е смејем кад се тога сетим.{S} Него шта ја... хајде седи, молим те.{S} Шта је ново код вас?«</p 
 одједном прекиде те мисли.</p> <p>»Шта ја радим... којешта!...{S} Млада сам, здрава, па зар да 
ану.</p> <p>— Је ли море, ти.{S} Од кад ја теби вичем свако јутро да собу чистиш и ветриш, а ти 
ити сав од драгог камења, па у вече кад ја дођем с рада, обучем се у скупоцено одело, као онај  
ах затим трже и узе благ тон. — Кад год ја што кажем коме ђаку, он одмах треба да устане, па да 
а ни било...{S} Али се ти не брини, све ја то могу поправити... јест, све ћу поправити...{S} Су 
и и с вашом квартирином.</p> <p>— Богме ја хоћу да ми се тачно квартирина издаје, а ви набављај 
исмо у психологији.{S} Па за прво време ја не бих што друго ни очекивао...«</p> <p>»А после, Бо 
жући се. — Седите, седите ви ту, док се ја не вратим, рече он Гојку, који такође беше устао, па 
у мисао. »Јест, збиља!{S} Колико сам се ја онда уплашила и наједила, а он ништа...{S} Јамачно с 
p> <pb n="61" /> <p>— Ама као да смо се ја и ви, господин учо, раније познавали... или смо се н 
жено, упамти једном за свагда: нисам те ја узео да ми будеш тутор, него жена!...{S} Да ме слуша 
д ти кажеш!...</p> <p>— Ама не питам те ја за одобрење да идем, него за мишљење, рече она, смеш 
ога господина...{S} Чек-чек, наћи ћу те ја.{S} Хе мој братићу, ако чича Стојан не види добро, м 
пела је у мени некаква страшна мржња, и ја сам се спремала да га убијем...{S} Шта нисам тада ми 
читељка..{S} Сад дотрча Стојино дете, и ја таман да пођем, а ти уђе.{S} Претури се, вели, одјед 
.{S} О, ту се мора изгубити памет!{S} И ја сам првих дана била чак расположена према њему«...{S 
ађена девојка.{S} Ви сте, дакле...{S} И ја сам овде постављена...{S} Љубица Петровићева.</p> <p 
има много пећина, копа се злато...{S} И ја ћу копати злато и све теби, све ради тебе...{S} Хоће 
креса, док се Богосав сети па оде.{S} И ја се склоних, братићу, од зла.{S} Не знаш ти каква је  
едај да те онај зликовац не опази.{S} И ја одох до куће; ко зна шта може бити!...{S} А немој та 
нам, дикане мој: тешки су то боли.{S} И ја сам ти тако нешто некад боловао, па ништа... прође,  
— Истина јест, прихвати Веља живо.{S} И ја тако радим и многи, управо огромна већина.{S} Па још 
е плату за четири месеца!...</p> <p>— И ја ово не разумем, рече она, спремајући се да изиђе и к 
знаш? упита, зачуђен, Гојко.</p> <p>— И ја, знаш, стојао нодекана, на џаму, па ти после дође... 
м чичом, и не разбира за мене...{S} А и ја... тако исто.{S} То није кућа!...{S} О, ала се грдно 
бузе је гнев. »Нека га... нек види да и ја нисам баш...« Она не доврши мисао: осети да јој падо 
огледам... не, не да огледам, него да и ја окренем овако, сасвим да окренем...{S} Што, гле само 
тићу мој!...</p> <p>— Нека, доста сам и ја патио, па да гледам једаред и њено страдање.</p> <p> 
о неког старијег, кога слуша, па тако и ја...{S} Него није то.{S} Опет они мисле о нечем другом 
 ту вршљати, не бој се.{S} Печени смо и ја и он...{S} Него, знаш, причувај се... нешто је на те 
/p> <p>»Боже како је ово лепо!{S} Што и ја не бих могла овако.{S} Баш ћу да огледам... не, не д 
о да ти будеш задовољна.{S} И онда ћу и ја бити срећан, те како срећан!...{S} О, да знаш како м 
S} О, како би то све лепо било, како би ја била срећна, потпуно срећна...{S} А зар сад нисам?{S 
је то... шта хоће ове жене?...{S} Да ли ја то добро чујем!{S} Па овде готово сви доводе децу по 
-ха... ти се плашиш?...{S} Ама рекох ли ја теби, да нам нико ништа не може...{S} Нико!... разум 
рших, умре ми брат, па умре и отац, али ја положих испит, и ступих у гимназију!...</p> <p>Он за 
видео, онде, са онога прозора...{S} Али ја ништа, Бога ми, ништа...{S} Само се ти не плаши...{S 
p> <p>— Хоћемо... или управо не знам ни ја.{S} Тамо је све равница, нема планина.{S} А што пита 
год ти хоћеш.{S} Ако ти рекнеш, нећу ни ја ићи...{S} Како год ти кажеш!...</p> <p>— Ама не пита 
у је.{S} Сад ће и он изићи.{S} Кажем ти ја, братићу, не бој се ти.{S} Њему баш немој зубе показ 
ти си гледала на лепоту...{S} Шта ћу ти ја!...</p> <p>— О, тешко мени!...{S} Јесте, јесте...{S} 
о много прети учитељима.</p> <p>— Прети ја.{S} Шта ћеш му — сила је велика.{S} Он ти је прави г 
шта има да ми буде тешко.{S} Мојој деци ја заповедам, а друге старије морам слушати; није вајде 
— Добро, иди ти сад, склони се где, док ја њега изведем.{S} До мрака ћу се вратити.</p> <p>— Им 
х на децу, те распустих школу...{S} Док ја то наредих, жена се разболи... видим да је шарлах, п 
увише добри, ваше је срце меко, али вам ја ништа друго не могу дати, осим зла и страдања.{S} Та 
јко чути.</p> <pb n="136" /> <p>— Немам ја ниједне њене признанице.{S} Нисам јој ништа издавао. 
а ништа....{S} Али не иде, бадава, знам ја себе.{S} И он се скоро гласно насмеја, јер представи 
 рећи... ћорав или сакат.{S} Море, знам ја: да ја нисам само привремени, да ви’ш како би облета 
та...{S} Само се ти не плаши...{S} Знам ја да ниси крива...{S} Шта ти знаш, као мало детенце!.. 
чорбу, одговарајући жени:</p> <p>— Знам ја, остало би доста чорбе.{S} Не можеш ти сама све поје 
ед вама.{S} А кад бисте знали каква сам ја тешка грешница, не бисте ме ни погледали.{S} О, тешк 
о до саме смрти...{S} Знаш ли ти да сам ја бежала од њега.{S} Побегла сам овоме несрећнику, а о 
м вас, прекиде га учитељитца, могла сам ја може бити наћи стан и џабе, па зар онда и ви да ми н 
..</p> <p>— Е, синко...{S} Говорила сам ја теби онда, рече јој мати, гледајући замишљено у дале 
/p> <p>— Хм... којешта!...{S} А шта сам ја овде?! викну он, дижући се. — Седите, седите ви ту,  
овакав живот.{S} Али ти не знаш шта сам ја изгубила...{S} Све...{S} Све!...</p> <p>Ућуташе обе, 
вом.</p> <p>— ’Натема је!...{S} Луд сам ја да идем на робију или још да изгубим и главу због ње 
рам на рад, чекају ме деца.{S} Како сам ја!{S} А она јок... него са њим тамо амо, па цело јутро 
 за колику суму?....{S} А за колико сам ја тебе чекао, а?....{S} А колико ће сад бити?...</p> < 
лако, море, чекај...{S} Знаш колико сам ја тебе чекао на рачунима, одговара председник, смешећи 
 то је туђи живот, <pb n="63" /> то сам ја само посматрао...{S} Али из мог живота нема ништа, ј 
адати... много, много! </p> <p>— То сам ја велика добит, је ли? запита она, гледајући га тужно  
>— Отпустиће је, дабогме!...{S} Чуо сам ја како је он био окупио председника да је оптуже због  
где никог нема, а врло лепа.{S} Чуо сам ја још пролетос да он облеће око ње, па ето...</p> <p>— 
ј искреној, неизмерној љубави, коју сам ја погазила, па ме Бог зато казнио и сад други гази мој 
шта ће бити?</p> <p>— Хе, соколе, нисам ја пророк.{S} Ту се сад нешто крупно ломи... биће грмља 
.{S} Практика, света практика!{S} Нисам ја узалуд практиковао дванаест година, па зато се сад н 
 Али опет ваљда ће Бог помоћи.{S} Нисам ја ни прва ни последња на овом путу...{S} Али он... ух, 
промуца:</p> <p>— Извините... што нисам ја к вама дошла... мрзи ме пред вашом децом...{S} Хвала 
 иди те праштај и моли.{S} Еј што нисам ја млађи, па да видиш чуда!...{S} Све би је ’вако песни 
о све Веља, он избегава...{S} Да окушам ја завести разговор међу њима?...{S} Ко зна шта им је;  
рестиже:</p> <p>— Хе, дикане мој, кажем ја!..{S} Гле како се постидео ко невеста!{S} Ха-ха-ха.. 
скочи.</p> <p>— Ехе, братићу мој, кажем ја њој: даћеш ти мени, Смиљка!{S} Јок, вели она.{S} Мор 
ице засија великом радошћу. »Ето, кажем ја: само полако, па ко зна шта још може бити!...« помис 
кати:</p> <p>— Има Бога, братићу, кажем ја!...{S} Умрла!... ка свака стока, и без свеће и без и 
!{S} Јес’ видео, господине?...{S} Кажем ја вама: по зубима лоле, па да ви’ш како ће да врте реп 
ки бол... то је страшно!</p> <p>— Кажем ја, јекну она загушеним гласом, полушапатом. — Нико не  
тим и тешким предисањем.</p> <p>— Кажем ја: каки одбегла!... којешта!...{S} Отишла мало послом, 
е дворишта он проговори:</p> <p>— Кажем ја: није се он могао променити — Гојко као Гојко, остао 
и неколико бутела пива. — Него да кажем ја да узму другог човека, кога младића.</p> <p>Стојану  
ците уши, ако то не буде...{S} Познајем ја по овима овде: чим се они устумарају сваки час у Бео 
љући бол...</p> <p>»Иду страдања, видим ја...{S} Али зашто не могу да видим све унапред, да вид 
е, мени је горе...</p> <p>— Море, видим ја све: ти би се и сад сматрао за најсрећнијега, кад би 
ени.</p> <p>— Тако... јест, јест, видим ја: нисте добар пјевчик.{S} А чусте ли како кликће наш  
ору туку!...{S} Али неће, неће... видим ја како капетан слуша моје причање, и све се љути на он 
у себи: »Ја, братићу, тако је то; видим ја!...«</p> <p>Гојко га дочека на вратима своје учиониц 
 одговори Гојко одлучно.</p> <p>— Видим ја како се ви мрштите...{S} У једно време помислих сад  
тај разговор њега ништа не тиче. »Видим ја, нема ту мирног рада! помисли она.{S} Мораће једно о 
p>— Молим вас...{S} Готово да не улазим ја тамо, рече она бледећи, као у страху.</p> <p>— Зашто 
ме у очи, не <pb n="155" /> буни се као ја, кад улази у друштво.{S} О, ала је то друштво неправ 
ија, он се трже. »Шта је ово... шта ово ја мислим и чиним?{S} Зар то ја чиним од истине... ја,  
{S} Може бити да је то баш у реду, него ја нисам научила на такав разговор; нисам бивала у друш 
е би ње, ко зна како би било...{S} Него ја њега лепо онако, као конац око-прста, па за час гото 
, грешник, тобом располаже...{S} Не био ја на његову месту, видела би ти...{S} Него шта би ти х 
ће ме довека презирати, чак и онда, ако ја постанем узорита жена и учитељица?!...{S} Хоће, хоће 
 са оближњим школама?...{S} Видиш, како ја знам!{S} Сутра ћу у Београд, и то ће бити свршено... 
.. шта ово ја мислим и чиним?{S} Зар то ја чиним од истине... ја, који до сад не смедох погледа 
тај, па разне ситнице, звонце...{S} Што ја не одох у полицију?...{S} Дотерао би до капетана...  
} Ах, кад би то било!...</p> <p>— И што ја не бих могла сад умрети обичном смрћу?...{S} Ето, је 
в методике, па морамо и ми.{S} Шта, зар ја да изгубим два месеца са овом дерладијом узалуд; а ш 
њу. »Туњав! заиста јесам.{S} А што, зар ја не бих могао бити онако окретан и живахан, као Веља? 
> <p>— Оставити!...{S} Никад!...{S} Зар ја нисам много страдао?...{S} Зар су оно мале муке биле 
ено за лепо пријатно живљење!...{S} Зар ја да не прођем добро, и моја будућност зар да не буде  
p> <p>— Како... шта говорите!...{S} Зар ја?...{S} Овај, ја сам баш хтео сам да вам... да вас... 
како то он полако, смешећи се...{S} Зар ја не бих могла тако?...«</p> <p>Гојко по дечјим поглед 
..{S} Али из мог живота нема ништа, јер ја нисам живео, као што ни сада не живим.{S} Него... те 
 ми срећу мути...{S} Лекар каже... опет ја оно!...{S} Свеједно, и без тога мора бити.{S} Нека о 
лу.</p> <pb n="117" /> <p>— То ћемо већ ја и ти на само... видећемо.{S} А деде да видимо то са  
е ниси достојан ни да уђеш! узвикнем му ја, а Љубица дркће, дркће... па ми приђе и моли да је и 
..{S} Селу је свеједно: био му на врату ја или онај Ђокић, одсече председник.{S} Него ти, Богос 
цу кући; часовник вам добро ради, па ћу ја доћи... а?...{S} Она климну главом и опет се неодређ 
и си слаб, братићу!...{S} Чекај, сад ћу ја тебе намирити. </p> <p>И Стојан га узе за раме, као  
е у хлад под трешњу, па чекај... сад ћу ја.</p> <p>Она одјури преко дворишта, заклањајући се др 
le>Монте-Христо</title>?...{S} Онако ћу ја тебе, све исто онако...{S} Па баш ако хоћеш и онакав 
елу тромесечну квартирину...{S} Удесићу ја то, доврши она загушеним гласом; усне јој задрхташе, 
е са тим...{S} Оно »насуштни«!..</p> <p>Ја сам прве године оплакао; ха-ха-ха...{S} Ја ћу ти дан 
> <p>— О, па зар има веће среће!... .{S}Ја сам најсрећнији данас!...</p> <p>Она се диже и пође  
 га узбуђују.</p> <p>— Онда тако... .{S}Ја ћу ове уписати код мене, а ви како хоћете са њима, р 
 главом неповерљиво и шапућући у себи: »Ја, братићу, тако је то; видим ја!...«</p> <p>Гојко га  
ину по неки брест, или се извио танахни јаблан...{S} И кроз то једноставно зеленило црвене се к 
чиста, бела одећа прошарана црвенкастим јабуковим или крушковим цветом, те се боје лепо прелива 
S} Образи јој сасвим упали међу вилице, јабучице искочиле, очи се увукле далеко унутра у своје  
 чудо, оне сухе руке падоше на Љубичине јабучице и за тренутак обли јој крв цело лице.</p> <p>П 
нестати снова и наступити оштра, сурова јава...{S} И она почиње осећати велики, тежак бол, јер  
еочекиване речи, и све мисли да то није јава, но лаки, варљиви сан...{S} Разли му се по лицу ру 
е терете...{S} Пробуди се и наставља на јави такве исте покрете, али га жигне љути бол, и он од 
 у својој собици и после краћег времена јави се, као резултат преговора, велика чаша, пуна бист 
у његовим рукама.{S} У глави нема да се јави ниједна мисао: као да је прогутала велику дозу опи 
ипом, него удари преко Јасеновца, па се јави само капетану.{S} Испричај му све, али разумеш — < 
подин Веља.{S} Морам му говорити нек се јави за испит.{S} А што?...{S} Зар се мене што тичу њег 
 подне таман почеше рад, а уђе Стојан и јави с прага:</p> <p>— Ево иде учитељ брезовички.</p> < 
 зове к себи!...{S} Мало, па ми се опет јави и зове...{S} Лепо га видим... маше руком...</p> <p 
мела.{S} До године ћу имати право да се јавим на практични испит.</p> <p>— Где ви је чича Стоја 
те...</p> <p>— А ви затворите школу.{S} Јавите министру да не можете издржавати школски прирез, 
а.{S} Гојко није добио премештај, то му јавише другови, који су се бавили у Београду.{S} Он сле 
, на врбама, кратким и суморним гласом, јавља се ћук.{S} А из села се носи, све лакше и лакше,  
д здравља, с којим се код младежи вазда јавља нека жудња за нечим веома светлим и магловитим... 
 да мислиш о њему више.{S} Зато ти се и јавља што једнако мислиш. </p> <p>— Како могу да не мис 
жиже, ништи...{S} И једнако се само оно јавља и трепери у души, заклањајући собом све: и мисао, 
{S} Трећи дан долазе три човека у срез, јављају се капетану.{S} Комисија!{S} Дајте овамо Петра  
р за дуго време није јој се хтео никако јављати.{S} И то је, без сумње, Гојкова заслуга.{S} Па  
војом руком окужити!...{S} Кад ко овако јавно пропадне, сви га презиру, избегавају...{S} А по н 
е та црна мисао да се претвори у грозну јаву...{S} Страшно!...{S} Поред толикога страдања, <pb  
p> <p>— Шта ће рећи...{S} Саже главу ко јагњенце, па потписа.{S} Хе, братићу, сила је влас’!... 
ељанима со и опанке, купује од њих коже јагњеће, вуну, воће и све друго што има доста муштерија 
је он згоду пронашао!...{S} Хо, кићане, јадан си ти муж за оваку жену!«</p> <p>Љубица, и ако не 
: </p> <p>— Ах, извините, молим вас.{S} Јадна моја деца... оставила сам их онако.{S} Не знам са 
 како су тешка дечја страдања, нарочито јадне, сиромашне, деце, која су без заштите!...{S} Али  
ј школи целе године разлеже јаук и плач јадне, немоћне дечице!...{S} Љубица за ту вештину није  
а на далеки, неповратни пут...</p> <p>— Јадни мој братићу!...{S} Опрости, и нек ти је просто св 
а избијем мисао из главе...{S} Гојко ми јадни једнако пред очима.{S} Седим тако по цео дан и ми 
ћи:</p> <pb n="105" /> <p>— Еј, братићу јадни... обојица страдасмо!...{S} Ја зле напасти, мајко 
а у себи, али шта ћеш му кад је овакав, јадник.{S} Но ништа, бар ћу са те стране бити мирна, је 
.. како то гледаш?...{S} Ене, па он је, јадник, болестан!... узвикну она, загледавши му се у оч 
 не бих могла убити никога.{S} И он се, јадник, од тога дана не диже...{S} Оде, као да је и сво 
џију... зна га да је безмоћан као дете, јадник!...{S} Гори му, страшно му гори десни образ, осе 
{S} Побегла сам овоме несрећнику, а он, јадник, у грозници и бунилу, дојурио за мном, стао пред 
нисам тада мислила, о Боже!...{S} А он, јадник, наједаред клону... посрну и хтеде пасти.{S} Ја  
е седели и проводили разговор.</p> <p>— Јадник, жао ми га опет! рече Љубица.</p> <p>— А је ли о 
ке?...{S} Боже, има ли те!«... узвикује јадник очајнички, па седа на један велики камен, који ј 
} И свега овога не би било... и овај се јадник не би намучио, само да сам знала... за <hi>оно</ 
?!...{S} Све ово, зашто?!... узвикиваше јадник гласно. — Боже, оволико страдање!...</p> <p>— За 
т одуљи читава два месеца, и напослетку јадник, намучен, озлојеђен на цео свет, саломљен и смрв 
великим зеленим бусењем...{S} Он га је, јадника, и ожалио...{S} А ја... ех!...</p> <p>— Што бар 
познао у њему онога збуњеног, плашљивог јадника. »Да га искасапим свега!...{S} Чело онако да уз 
 Гојку.{S} Она стаде жалити овога немог јадника, који не зна ни за какав протест.{S} Сиромах!.. 
оз зубе, све се то просу пред ово двоје јадника, који дођоше да заложе сву своју снагу за добро 
 се јучерањег призора: кад пси салетеше јадника са свију страна, а он се само обрће и баца нога 
чена!... презрена!... заробљена са овим јадником!«...{S} И она погледа на Гојка, који корачаше  
n="201" /> <p>— Идеш ли му бар на гроб, јаднику?</p> <p>— Нисам у почетку никако, а летос јесам 
93" /> тамо, шта осећа он...{S} А ономе јаднику знала сам душу као своју; све му се могло на ли 
роди страшна, нечувена мржња према овом јаднику, мржња осветничка, страсна, бескрајна... а вили 
тељску Школу, умре ми мати... откупи ме јадница, те одмах будем примљен у школу, и добијем благ 
 Кукавице сиња, што си ми таква!?...{S} Јаднице моја, ти опет страдаш?... дочека је мати са суз 
по говори у народним пословицама?...{S} Јаднице!«...{S} Беше јој жао ових глупих ширета — жена, 
 и недаћа, што су је опколиле.</p> <p>— Јаднице!... јадно моје дете!{S} Мученице!... шапуташе о 
а онакаженим страдањима и патњом; и ви, јадници, што изгубисте образ и поштење, удварајући се < 
више га обузимаше жалост, гледајући ову јадницу како се мучи.{S} Увиђа да треба проговорити, ал 
га угледа оваква.</p> <p>— Што си таки, јадниче ојађени?!...{S} Гле, ка да је сад из воде извађ 
то су је опколиле.</p> <p>— Јаднице!... јадно моје дете!{S} Мученице!... шапуташе она, лијући с 
ако... стаде муцати пренеражен ћато.{S} Јадно његово рањено срце!...{S} На првом љубавном корак 
чи. »Шта ви ту, вели им он, мучите овог јадног старца.{S} Како ће, каже, да живи човек са двана 
м грудима.{S} Горке су и тешке ове сузе јадованке, али је утицај њихов благотворан: залеђено, о 
 и необична изгледа лицу Веља се досети јаду, намршти се и као да и њега обузе лако дрктање, ал 
ло снашло, али се нико не досети правом јаду.</p> <p>Одједном се код Љубице појави нека одлучно 
} Само се још није могла досетити свему јаду.{S} Она подиже главу, па благо али озбиљно погледа 
, али готово... имамо млада сира, лука, јаја, шта ћеш више.{S} Нек остане која крајцара за брат 
уча ма шта...{S} Одвоји мало сира, које јаје па готов ручак.{S} Јок, ја хоћу свакад кувано, а с 
донео сам са стварима, а ти набави које јаје, па ћемо вечерати.</p> <p>— Хм, до сад смо куповал 
лешћу.</p> <p>— Хм... то не ваља!...{S} Јак потрес... а он је доста слаб и иначе.</p> <p>Лекар  
ајања на зими, али се у очима чита нека јака мисао, која га занела и која ће без сумње стајати  
ти о Гојковој болести...{S} Ово је нека јака грозница, али ко зна шта може из ње изићи!...{S} У 
рође поред кмета и оде у школу.{S} Беше јака помрчина, не види се ништа, али он полако, пипајућ 
лаховито, грцаше од некаквог необична и јака узбуђења, а он, блед од потреса, дркташе целим тел 
 још у школи; њих је саставила необично јака, силна љубав, права љубав, велика, заносна, онаква 
{S} Срце јој беше препуно милине и неке јаке младачке жудње за радом...{S} Бујна младост ври, ж 
атнога...{S} Али за сад она је узбуђена јако и рада би ма чиме забавити се, ну чиме би?...</p>  
а би да изиђе до своје деце, и нешто је јако вуче, али чим стане пред огледало, тргне се, јер в 
 весело и мирно, што га добри друг тако јако воли... само се смеши и помишља у себи како је то  
> <p>А Љубица само осећа како јој нешто јако бије у темену и у глави ври, ври као у котлу...{S} 
нарочите манире, за које држаше да могу јако утицати на девојку.{S} И одједном, усред тих сањар 
а да ли је то из страха, или љутње, или јаког узбуђења.{S} Неко закуца на вратима тихо, лагано. 
 стаде пред вратницама...{S} Беше сав у јакој ватри, једнако га нешто вуче земљи, не може већ д 
вајући одговорити на Гојково питање.{S} Јаком иду твоје муке и невоље, а помоћи ти се не може.{ 
х, црним застором покривених дана, који јаком наступају...{S} Она се стресе, читајући у његовим 
> <pb n="98" /> <p>Изјутра се пробуди с јаком несвестицом и главобољом, устаде те се уми, па хт 
, у који је затварана једина коза шута, јамачно је однесен или је струлио ту на месту; стазица  
ише лишће и крушке...{S} Једна младица, јамачно првешка, мало нежнијега срца, рикну протегнуто, 
о је она желела...</p> <p>А он је љуби, јамачно је љуби, иначе је не би узео за жену.{S} Истина 
 је и она све то слушала... као Стојан, јамачно јесте.{S} И све због ње!...{S} И он још јаче ос 
, не зна ни сама,.. јест има још нешто, јамачно има...{S} Али један поглед на ове малишане дово 
 каква посла има она?{S} Биће то друго: јамачно ме она тужила, па сад да нас саслушају обоје.{S 
} Да ли ће га затворити, и зашто?...{S} Јамачно оде ономе... да и њега пита, па после?... хм... 
а уплашила и наједила, а он ништа...{S} Јамачно се још у себи смејао како сам морала брзо послу 
<p>Она изиђе и застаде на степенима.{S} Јамачно га опазише у мраку, те Влајко застаде на вратим 
сији, него ’нако седи, досети се он.{S} Јамачно капетан није...{S} А шта да одговорим, како да  
{S} Стојан га и не погледа, иначе би се јамачно уплашио <pb n="175" /> од његова изгледа, него  
утка скикну кер...{S} Скикну, зачуди се јамачно шта га то буди из дубока размишљања, па махну р 
питују за непознате им ствари. — Жалите јамачно и сад?</p> <p>— Е, не могу довека жалити... све 
доше на пољу запита га:</p> <p>— Ви сте јамачно лепо провели детињство и младост?{S} Видим да с 
е ништа... женска посла!...{S} И баш ће јамачно доћи!{S} Па шта да ради он?{S} Ништа, као и до  
езриво, добаци јој:</p> <p>— Сад и сами јамачно увиђате, да сам имао права бринути се о светињи 
тања боље него и један од нас.{S} Ја ти јамчим да нећеш бити ни премештен ни отпуштен, докле го 
p>— Колегу ћете имати доброг, за то вам јамчим.{S} Ми смо га у школи звали младом, јер се све н 
ирину.{S} Она је погодила собу код овог Јанка за четири динара месечно, а ми јој дајемо још по  
н сенца... мирише ка душа да заспиш к’о јање.{S} Јес’ братићу!... </p> </div> <div type="chapte 
уне...{S}" Деца поискакаше из клупа као јарићи, па се окупише око прозора, а неки беху поумили  
 досадањих мука, све оде, као кад гране јарко сунце и разагна густу маглу...{S} Да се живи!...  
во, а?... дрекну још јаче у необузданој јарости.</p> <pb n="104" /> <p>— Ја... ја сам писао, пр 
 првог разреда, а ми ’вако... крпигуза, јарца, вина и тако...</p> <p>— Је ли вас учио пређашњи  
а ћемо сад да путујемо... у смедеревску Јасеницу.{S} Па ја да га зовем...</p> <p>— Чекај, молим 
ез, али немој насипом, него удари преко Јасеновца, па се јави само капетану.{S} Испричај му све 
тало оне сањивости, па бије из њих живи јасни огањ.{S} Он беше веома задовољан, што му овако ле 
шећи руке од муке што не уме или не сме јасније да се изрази.</p> <p>Она га гледаше кроза сузе  
} Зачу се отуд најпре шапутање, па онда јаснији одговор, који је могао и Гојко чути.</p> <pb n= 
обичан за село звук, који постајаше све јаснији и одређенији — беху то звонца и прапорци на коњ 
о словима.{S} На табли стајаше великим, јасним, лепим словима, написано со.{S} Учитељ се с дост 
а, спремна за одлазак, а доле у трњаку, јасним и звонким гласом, чика кос...{S} Милина, не може 
, те све трепери, сија се и прелива под јасним небесним сводом, који се, и сам осветљен жарком  
 опаженог несташка и гледаше га строгим јасним погледом.</p> <p>— Је л’ ја? рече малишан седећи 
b n="7" /> <p>Гојко се сусрете са њеним јасним светлим погледом и обори очи.{S} Баш је био у па 
ти: озбиљан, оштар поглед; само из оних јасних плавих очију сија љубав и доброта...{S} Така му  
и!...{S} По неки и не скрива шта мисли, јасно му се чита на лицу.{S} Па нас чак и Веља избегава 
, а на лицу му се, поред преплашености, јасно чита пређашњи израз тешкога умора и горкога страд 
 оваки израз на њему, и ево сад види... јасно види...</p> <p>»О, ала ми је добро!...« вели ово, 
аше сав досадашњи страх и зебња, она га јасно осећаше у својој близини, али се стараше да радом 
још јаче осећа овоју безмоћност и увиђа јасно да никоме ништа не може учинити, да је рођен само 
као рак, па одједном отвори уста и каза јасно оно, што до сад није смео отворено рећи:</p> <p>— 
 лупа.{S} Гојко куцну на прозор и доста јасно викну:</p> <p>— Љубице!...{S} Љубице!...</p> <p>О 
и најразноврсније мисли, само је Љубица јасно увиђала да нема никаква друга изласка из тешке не 
.. затеже он опет, избегавајући да каже јасно своју мисао.</p> <pb n="148" /> <p>— Како наређив 
ам... ни моје, ни ваше...{S} Него то је јасно: он је поцепао ваше признанице и сматра то као по 
на пређашњег Гојка.{S} Истина, и сад се јасно опажа његова карактеристична несразмера, али ко с 
но гукање...{S} Гле, љубе се... чује се јасно...{S} О, сваки јој тај отровни звук просеца и про 
ушиваше, а над свим осећајима истаче се јасно један: жалост, саучешће према Гојку.{S} Она стаде 
ј се да говоре.{S} Јест, ено... види се јасно...{S} Беше у том погледу читав бездан прекора, ту 
 беше овај оштар, званичан тон, који се јасно распознаваше у наредби. »Наређује се учитељици пр 
цу му исписана жива радозналост, али се јасно чита на њему и горко сажаљење, прекор...{S} И опе 
де на њој подуже, и на лицу његову беше јасно исписана мисао: »Хо, море, па ово је баш згода жи 
са неким чудним, сањивим погледом, који јасно казује, да њена душа не учествује у раду.{S} Стој 
ј неповољности, она ипак плане и испољи јасно своју простачку грубост.</p> <p>— Играте се, децо 
блуђаше по далеку недогледу, показујући јасно да је душа успавана, да је срце обузето тврдом ле 
 обичније, познатије, као да се сад тек јасно испољила свака црта на њему.{S} И као да га сад т 
ејасна маса...{S} Он прилази и одједном јасно разликује два црна ока, која су се упила у њега,  
ну је унутра.</p> <p>— Добро... рече он јасно, не гледајући никога, па се обрте ђацима и стаде  
 непријатност, и ако се оне још не беху јасно испољиле, него се тек наговестиле.</p> <p>Трже је 
 празна соба звонити од њенога веселог, јасног смеха.</p> <p>Писар се одједном промени у лицу;  
ј женској уобразиљи, па јој ствара тако јасну представу, као да она све то очима гледа. »Још ак 
, а сад му се овај што долази учини као јастреб, који се залеће у мирну и безбрижну пилеж.{S} И 
на одједном склопи очи, спусти главу на јастук и заспа...</p> <p>Одједном се расветли цела соба 
 неред...{S} Са њеног кревета разбацани јастуци, згужван ћилим...{S} А-а-а!...{S} Као да је нар 
ши?...{S} Зашто поврвеше из душе читава јата наде и заносних снова?...{S} Зашто јој се пронесе  
ише свеж јутрењи ваздух, прелећу велика јата грлица, спремна за одлазак, а доле у трњаку, јасни 
а се у таквој школи целе године разлеже јаук и плач јадне, немоћне дечице!...{S} Љубица за ту в 
 Понекад јој се отме из груди и загушен јаук.{S} Гојко упали свећу и устаде.</p> <p>— Шта је? з 
срећније снове...</p> <p>Очајан, угушен јаук, сличан самртном ропцу, или дављеникову кркљању, р 
она кидиса на Љубицу...{S} Зачу се само јаук Љубичин од бола, па онда њен истеричан врисак...</ 
 му се чини да чује пролетошњи врисак и јаукање...{S} Одмакне се од прозора, чује се још боље,  
црно, меко... оно се одједном претури и јаукну, а он се сети да је то био Стојан, прислушкивао, 
асан, страховит...{S} Он претрну, хтеде јаукнути, хтеде утрчати унутра... хтеде много... па се  
} Груди се надимају од жудње, срце куца јаче и веселије, а ти у себи узвикујеш:{S} Камо рад? да 
груди се подизаху и спуштаху бурно, све јаче и јаче.{S} Он је узе за руку, па обема својим рука 
} И сад је обузима дрктање, а глава све јаче стеже и заноси.{S} Остави ствари, па опет леже.</p 
топло...{S} Али од тог места полазе све јаче струје низ тело, трзају се мишићи...{S} А она глед 
а владаше језиком.{S} Љубица дисаше све јаче, а главу стидљиво оборила, па слободну леву руку с 
 она, а он је притискиваше на груди све јаче и јаче, уверавајући је пламеним речима о вечној љу 
 сад несвесно и дркћући целим телом све јаче.{S} Стојан га и не погледа, иначе би се јамачно уп 
о савест допушта...{S} Осећајући то све јаче и јаче, заплака се горко, очајнички и паде на узгл 
ном, много срећном!{S} И данас јој срце јаче закуца кад се сети тих дана, а душа се занесе у сл 
е застаде...{S} Она се спреми да повуче јаче... али истога тренутка нешто необично груну... зад 
е подизаху и спуштаху бурно, све јаче и јаче.{S} Он је узе за руку, па обема својим рукама стеж 
 он је притискиваше на груди све јаче и јаче, уверавајући је пламеним речима о вечној љубави... 
т допушта...{S} Осећајући то све јаче и јаче, заплака се горко, очајнички и паде на узглавље... 
скакати од земље, усне се трзаху јаче и јаче... обузела је дрктавица.{S} Сети се сад да има неш 
свему телу, чим угледа Влајка; срце јој јаче, много живље закуца и она се сама некако збуни, за 
у пуних 4 — 5 часова, и ако је тек мало јаче од пола часа како су стигли.</p> <p>Одједном поче  
ао да је нарочито гледао како би је што јаче увредио!...{S} А њих двоје седе, загрљени, једно у 
се он отима, напреже се...{S} Има нешто јаче што га вуче напред, што му је обузело целу памет,  
ноге одскакати од земље, усне се трзаху јаче и јаче... обузела је дрктавица.{S} Сети се сад да  
одолети и њој грунуше сузе, притеже још јаче на груди своју љубимицу, као да је тим покретом за 
 му задовољство.{S} Он развуче усне још јаче, и стаде руком гладити браду...</p> </div> <div ty 
ше, па га опет погледа и насмеја се још јаче.{S} А Гојко, озбиљан и намрштен, са неким прутићем 
ану, те са ње лелуја сенка осмеха и још јаче истиче онај јединствени израз на окамењеном, непок 
<p>— Нека... одговори она, црвенећи још јаче и гледајући пркосно.{S} Ако ће ме ко вређати — бић 
јесте.{S} И све због ње!...{S} И он још јаче осећа овоју безмоћност и увиђа јасно да никоме ниш 
сти и одлучности за то, и у души му још јаче закипе и гнев и злоба <pb n="107" /> на себе сама. 
свесно заплашеним очима, на лицу му још јаче запечаћено горко страдање, и кад писар подиже руку 
<p>— Ово... ко је ово, а?... дрекну још јаче у необузданој јарости.</p> <pb n="104" /> <p>— Ја. 
и, приљубљени, опијени страшћу.{S} И на јачи звук мучно да би овога тренутка сврнули пажњу.{S}  
бе на њега.{S} Нека га, нек осети ко је јачи.</p> <p>Љубица се радо ухвати за ту мисао. »Јест,  
Пирну хладан поветарац, за њим дође још јачи ветар, па се одједном завитла олуја...{S} Груну гр 
 по живој жеравици, која ће планути још јачим жаром, чим духне лагани поветарац?...{S} Младост  
 рачуни!</p> <p>— А хоће ли бити што на јашанцију?</p> <p>— Колико си ти нама дао пре, толико ћ 
ека Љубица.</p> <p>— Шта је, господине, је ли опасно? запита она, гледајући уплашено. </p> <p>— 
милине... »То је љубав... ми се љубимо, је ли?« тепаше му она, а он је притискиваше на груди св 
Љубици. — Како вам се свиди прво место, је л’ прво?</p> <p>— Да, сад почињем.</p> <p>— Колегу ћ 
ного! </p> <p>— То сам ја велика добит, је ли? запита она, гледајући га тужно и иронично.</p> < 
нуто...</p> <p>— Ето, моја!... моја!... је ли?...{S} Довека!</p> <p>— Твоја!... прошапта Љубица 
ан малишан: овај пио воде јутрос, па... је л’ да не сме узети навору?</p> <p>— Не сме... одгова 
89" /> <p>— Мајчице, како ти се чини... је ли добро сад? прилази она матери и грли је нежно.</p 
 Приђе му још ближе...{S} Шта је ово... је ли жив?... како ово гледа?...{S} Ово нису обичне жив 
таде посматрати госта.{S} Шта је ово... је ли ово онај исти, пређашњи човек?{S} Не, није, није. 
о је друго...{S} Ми смо сасвим друго... је ли?...</p> <p>Љубица опази да је он помућен, да је у 
и зачуђено, преплашено.{S} Шта је то... је ли смрт?...{S} Он не зна.{S} Ако умре?...{S} Ништа!. 
дравље... коме оно треба?...{S} Њему... је ли?...</p> <p>— Теби, синко, и нама... помисли на на 
:</p> <p>— Хоћемо ли по Ускрсу одмах... је ли?...</p> <pb n="149" /> <p>Она задркта, али се при 
ре биће свега, само ти реци да хоћеш... је ли?...</p> <p>Гојко се хвата за врелу главу; нешто м 
S} Па ти њему лепо ту масницу пред очи: је л’ тако ти менека, Господару? рекни му, па се заплач 
} Јуче су, на пример, чим <pb n="92" /> је Стојан саопштио Гојку новост о часовнику, одлучили д 
е врелим очима...{S} Шта је ово?!...{S} Је ли могућно да <hi>овака</hi> жена има овако невин, о 
о је страшно ово што доноси слух!...{S} Је ли могућно да је то његов глас... тако умиљат, тако  
ко бурно дишу на његовим грудима?...{S} Је ли се то збиља већ свршило?...{S} Он се наже њеном у 
 необично светло игра у кукурузу?...{S} Је ли то изгубљена љубав, или је какав дух са онога све 
ам.{S} Ваздан ми избрбља којечега...{S} Је ли ово доиста од камџије? запита он, пришавши ближе  
а.{S} Него ти њима први покажи зубе.{S} Је с’ вид’о нашу учитељку како је жустра!...{S} Тако је 
му је ово треће место за три године.{S} Је ли, Гојко?</p> <p>— Па ти ме знаш: какав сам био у ш 
е готово сви доводе децу под морање.{S} Је ли то та српска жудња за просветом, за »другим очима 
 ове ваше учевне и оне наше конђаре.{S} Је ли њој дуга коса!...{S} Ехеј-хеј!...</p> <p>Међутим  
 зајеца...</p> <p>»Боже, шта је ово?{S} Је ли ово моја служба, мој удео?{S} Зар се овако почиње 
оги бојали, чак и професори...</p> <p>— Је ли ожењен?</p> <p>— Пре две године није био...{S} Са 
рпигуза, јарца, вина и тако...</p> <p>— Је ли вас учио пређашњи господин коју игру?</p> <p>— Јо 
итање и она се слатко насмеја.</p> <p>— Је л’ ти ово комшијска чаша? обрте се гост Гојку, који  
ше га строгим јасним погледом.</p> <p>— Је л’ ја? рече малишан седећи и даље и гледајући зачуђе 
то опази, па се обрте Стојану.</p> <p>— Је ли море, ти.{S} Од кад ја теби вичем свако јутро да  
жао ми га опет! рече Љубица.</p> <p>— А је ли он вас жалио... оно пре, кад вам је послао наредб 
а црвени од његове шале.</p> <p>— Чорба је данас ваљана, обрте она разговор, тражећи и у овом с 
{S} Не би јој по вољи одговор.{S} Каква је то љубав, да се тако брзо заборави!...{S} Говори о њ 
иња!... дакле и то он зна...{S} А каква је то красна девојка и одлична учитељица.{S} Пре две го 
х, братићу, од зла.{S} Не знаш ти каква је ово сила у срезу; и капетан га се боји; тако је то,  
остави код њега.</p> <p>— Не знаш каква је она његова жена!... настави он збуњено, да би себе о 
о пута, у почетку њихове везе, помилова је и беше нежан према њој, али је и та нежност некако г 
не би имао смелости да то учини.{S} Сва је утеха у томе, што он сазнаје, да би имао право, па ч 
 јер држаше да је одбегла сасвим, да га је оставила.</p> <p>Она изиђе и застаде на степенима.{S 
урбом стаде се облачити...{S} Тресла га је права грозница и све га нешто вуче да легне, — глава 
ве године проћи без мапе.{S} Највише га је у том уверењу држала ова околност:</p> <p>— Како је  
роб великим зеленим бусењем...{S} Он га је, јадника, и ожалио...{S} А ја... ех!...</p> <p>— Што 
од оних учитеља, Гојко га зна, виђао га је на благајни, метну му пријатељски руку на раме, па о 
едати онога страшног зликовца.{S} То га је вукло напред, те иђаше с вољом, али помисао на оне љ 
, прикачила часовник на груди, пошто га је прво дуго обртала и посматрала; већ му је проучила и 
ега, гласа, али се још уздржава, јер га је срамота од сељана, који су се окупили пред судницом. 
и ми се овако рече, одахну чича, јер га је Гојко три пута слишао, док није добро научио целу на 
, не дишући.{S} Ноге је издадоше, снага је остави, она премре, поче се каменити...{S} Само се р 
 не види, не појављује се...{S} И снага је издаде...{S} Она стаде узверено гледати око себе...  
 <p>Гојко обори главу па ућута.{S} Њега је вазда побеђивала Стојанова речитост, па и сад он нем 
ури напред.{S} Често заборави ради чега је пошао, па стане на џуту, мисли се и напреже памћење, 
а уплашено, или се ваљда сети ради чега је пошао, па се обрте и оде улицом...</p> <p>Сунце је с 
вим.{S} Сад је већ добро знао ради чега је дошао овамо.</p> <p>Увуче се лагано у двориште, па о 
еше најтегобнији тај положај, због кога је и иначе трпео доста.</p> <p>— Јест... болест ме смел 
 разумеш?{S} Не смеш јој казати од кога је...{S} Реци прође железницом један господин, па ми да 
Љубица шта је привукло Влајка, и с тога је његова кривица још страшнија, још одвратнија...{S} Р 
 љубави.{S} Та она је толико читала, да је љубав нешто много светлије, узвишеније...{S} Сећа се 
оказујући јасно да је душа успавана, да је срце обузето тврдом леденом кором.{S} Налактила се т 
/p> <p>»Да ли је толико лакомислена, да је могу занети златне ствари?...{S}Да ли ће се опет оду 
га дана дознали су и за Перу писара, да је осуђен на дугогодишње заточење. <pb n="158" /> Довољ 
 проспе читаву ватру горких прекора, да је посаветује како да се спасе од зла, јер држаше да јо 
и је, али не може да притисне дугме, да је отвори.{S} Руке му врдају, а у прсту нема ни толико  
ичали.{S} Ви ми рекосте, чини ми се, да је изненада упао у вашу учионицу?</p> <p>— Јесте! одгов 
{S} После дужега пропитивања нађоше, да је Љубица врло мало прешла, али су јој деца добро усвој 
у.{S} Господин Пера отворено изјави, да је он већ учинио што треба, да двојица учитеља буду пре 
лепе ствари у собама, — њене ствари, да је то њено гнездо!</p> <p>Боже, па она је то и желела,  
ици и Гојку беше необично сазнавати, да је тај човек, који им је причинио толики бол, сада ту у 
а.{S} Али ипак мораде себи признати, да је највише охлади одговор оног дечка, који рече да су л 
радања, држећи да то тако мора бити, да је се и родио за то: да страда, да се пати вечно...</p> 
сно да никоме ништа не може учинити, да је рођен само за то, да страда и трпи и да сваки има пр 
Гојко нађе да треба и њему што рећи, да је незгодно ово дуго ћутање, па се обрте сапутници:</p> 
p> <p>Љубица опази да је он помућен, да је у некакву бунилу, па се уплаши, не знајући шта ће са 
је осећала.{S} Знала је само толико, да је не веже за њега љубав, јер она не осећаше љубави.{S} 
сао.{S} И он осећа да се приближило, да је дошло време кад ће та црна мисао да се претвори у гр 
овати да је то све у истини свршено, да је онај отресити, паметни и лепи човек њен муж, да су с 
 изгуби памет и предаде се сва срцу, да је оно води...{S} Та она је тако срећна, тако срећна!.. 
д себе, али се сетила очевих савета: да је ћата велика сила у општини и да треба увек са њим ле 
 остави кћер и зета са тврдом вером: да је то срећан пар и да ће веома сложно живети. »Помози Б 
<p>»Па он бар да је друкчији!«...{S} Да је онакав, како је она замишљала свога нежењена колегу, 
ор.</p> <p>Гојко све више зебе...{S} Да је то она обична хладноћа, која наступа изненадно, па т 
, узвикну Љубица, дигнувши главу.{S} Да је раније па да свратите, али је већ мрак...</p> <p>Гој 
 лепо, чисто; спремила све што треба да је готово, кад јој нови господар устане, па сад, весела 
{S} Уђе и право за камџију... зна га да је безмоћан као дете, јадник!...{S} Гори му, страшно му 
аки, јадниче ојађени?!...{S} Гле, ка да је сад из воде извађен.{S} Па ти си слаб, братићу!...{S 
ја како је он био окупио председника да је оптуже због неморалног владања...{S} Њу, једну од на 
ђе јој мати.{S} Стојан извести Гојка да је сад тамо у кући још већа ужурбаност: баба Смиљка неп 
 сад да скочи из заседе!... па... па да је сву...{S} Али на што то?{S} Он, он је ту једини узро 
образа.{S} То неко дише уз њу, осећа да је то дисање и врло топло...{S} Али од тог места полазе 
: нема више ни бриге ни зебње; осећа да је све у реду и добро, али не мисли о том; зна да у џеп 
с у селу...{S} Он не види, али осећа да је тако.{S} Кад они ступише на врата, у школи настаде т 
доћи и какво ће бити, тек само осећа да је оно све ближе и да ће се њена срећа разлетети као пр 
сече преко срца.{S} Она се не досећа да је настало време озбиљном раду, не види да Влајко има ј 
оје су га интересовале; тако сазнаде да је новопостављена учитељица већ приспела, да су одборни 
 плашећи се.{S} И куд ме ђаво наведе да је дирам!</p> <p>— Није требало, одговори му Стојан.{S} 
право у очи и не трепће.{S} Она виде да је погрешила, али осети да не вреди сад исправљати погр 
вати.{S} Гојко то опази, па чим виде да је Љубица свршила посао, приђе јој и одведе је на дно с 
} Рибице...</p> <p>Љубица одмах виде да је то пијан човек, па брзо појури вратницама, али незна 
и да је пита што за писара, па увиде да је то незгодно.{S} Свеједно, и онако ће дознати од Стој 
е Гојко грдио власт, него само тврде да је то било ономад... некако тако.. ових дана.{S} После  
саопштења, писар се диже.{S} Он нађе да је ово за први мах као почетак, доста; а после већ, ићи 
S} И овде смањују додатке, чим опазе да је човек мекши.{S} Али ето и она зло прође, а није баш  
се стаде предомишљати... »Нека, боље да је не дирам, рече у себи, па стаде прстима чешљати брад 
учи песми! помисли Љубица. — Види се да је нису знали до сад: ено још их учи како се то игра«.{ 
убица се сад тек сети посла, сети се да је још давно децу оставица иза школе, па о њима нико не 
овори Љубица, црвенећи.{S} Видело се да је због тога и зауставила Гојка, али није могла одмах д 
десио је све како ваља, и чини му се да је већ крајње време за напад.{S} Очекивао је потпуну по 
, по целој његовој фигури, познаћете да је то нешто необично, а кад вам се приближи, изгледаће  
а хтеде рећи: »ама вараш се ти, биће да је то који други што год погрешно; а видиш, ја седим ми 
, о »том учитељу« што је са њом рече да је мало онако... као луд, а неки пут је добар човек.{S} 
 види њу опет поред себе, јер држаше да је одбегла сасвим, да га је оставила.</p> <p>Она изиђе  
је...{S} У његовој кондујити стајаше да је свршио основну школу; и он сам вазда се исказивао пр 
е што је ту уз њега.{S} И он мишљаше да је само такво поступање у реду, а друго су све бапска п 
ој школи.{S} Још из дворишта опазише да је дошло доста чланова: из школе се чула таква врева, к 
а после ћемо лако...«</p> <p>»Рекоше да је много лепа и млада...{S} Сад право из школе помисли  
.{S} Хтеде да се упусти у разговор и да је пита што за писара, па увиде да је то незгодно.{S} С 
о рашири очи...{S} Севну јој у глави да је то његова жена, и она већ претпостављаше револвер у  
роговорио коју реч.{S} Прво се усуди да је погледа, јер мало пре то није смео учинити.{S} Подиж 
бити друкчији.</p> <p>Гојко се усуди да је погледа, али се одмах трже и обори очи, јер осети на 
p>Кад Гојко, око десет часова, опази да је Љубица пустила своју децу кући и он пусти своје ђаке 
а пустиш децу кући.</p> <p>Она опази да је Стојан гледа некако у косо, некако необично, љутито. 
уго... је ли?...</p> <p>Љубица опази да је он помућен, да је у некакву бунилу, па се уплаши, не 
ореметити кога у раду, али кад опази да је Љубица сама, остави врата и приђе јој слободно.</p>  
та му сад не достаје?...{S} Сам вели да је потпуно задовољан.{S} Шта ће више!...{S} А сад памет 
а дркће, дркће... па ми приђе и моли да је изведем из школе, а ја се тек онда наљутим, па скочи 
е овако оставили, ни да јој пишу, ни да је обиђу, а она чами овде у туђини, сама без игде икога 
а исплаженим језиком, и њој се учини да је то глава њене газдарице из Београда, код које се хра 
>Љубица не запита о ком се то говори да је отпуштен, јер је нагађала, а и познала је по Гојкову 
о мени!...{S} И најтеже је сазнавати да је то све било онако... нити је мене ко могао приморати 
 сновима.{S} Још није могла веровати да је то све у истини свршено, да је онај отресити, паметн 
едати га свакога часа уза се и знати да је у праву располагати тобом као...</p> <p>— Ехе, голуб 
едном претури и јаукну, а он се сети да је то био Стојан, прислушкивао, па га прескочи и истрча 
да и загледа се у даљину...{S} Осети да је обузима страх, баш прави страх; али то од чега долаз 
сту само пуста празнина.{S} Он осети да је остао усамљен за вечита времена, јер му нестаде оног 
ајде већ то... не мари.{S} Може бити да је то баш у реду, него ја нисам научила на такав разгов 
а унапред.{S} Одмах се могло опазити да је то отресит, жив, окретан младић.{S} Још с половине д 
 очима и гледа прекорно Вељу, држећи да је он крив овако незгодну понашању Влајкову.</p> <p>— З 
ћи ничему томе што сад бива, мислећи да је то све варљиви сан...{S} Та зар она да буде његова,  
> <p>Љубица се зачуди, хтеде му рећи да је примила скоро за целу годину, али се уздржа, знајући 
ојко мрдну брком у страну, осећајући да је и ту претерао, али ће ова мисао најбоље да му ублажи 
у писаревим рукама и како се он мучи да је отвори.{S} Дође јој то врло смешно и она већ хтеде д 
смањи оцену и даде четворку, рекавши да је иначе цео рад одличан.{S} И Гојко се много сплете са 
 омркнемо овде, узвикну она, видевши да је сунце зашло.</p> <p>Они се упутише низ брдо, говорећ 
то се радујем?{S} Ја не бих, ја знам да је то безбожно, да не ваља... али што ћу кад само срце  
ари... смо кад је она моја, кад знам да је ту«...{S} И њему није нимало чудно, што се летос кри 
За воду те не питам с тога, што знам да је имаш бесплатно.</p> <p>— Е, немој баш тако, братићу. 
 и мисли: »Доста ми је само што знам да је моја, да припада само мени и никоме другоме.{S} Нека 
ори Гојко неодлучно, увиђајући и сам да је то немогућно.</p> <p>— Видели су нас... не иде...{S} 
то наредих, жена се разболи... видим да је шарлах, после већ и доктор рече...{S} Кад прездрави  
ски...{S} Једно јутро рече им Стојан да је отпуштена она учитељица, о којој су раније говорили. 
ишљаше који ли ће смртни бити срећан да је назове својом...{S} А сад... јесу ли ово њене руке с 
а: из школе се чула таква врева, као да је тамо неколико стотина жена, јер су се чули већином ж 
"29" /> марамом и дувати уснама, као да је неки велики терет носила.{S} И Гојко пусти своје ђак 
убица се трже као из правог сна, као да је до сад спавала дубоким уморним сном...{S} Скочи са с 
 нежност некако груба, неумешна, као да је усиљена...{S} А после већ свакад је исти: озбиљан, о 
у мрачном сокаку, појури напред, као да је неко гони...</p> <p>Мрак!... мрак!... свуда вечни не 
ке и стаде се освртати око себе, као да је нешто изгубио...{S} Љубица <pb n="114" /> седи на ст 
 од тога дана не диже...{S} Оде, као да је и својом смрћу хтео да ми учини услугу, да ме задово 
ахранила све наде и снове своје, као да је сад тек изгубила младост и све... као да је осуђена  
о интересовао очев говор о томе, као да је то све ново за њу.</p> <pb n="84" /> <p>Одоше у судн 
пан глас.</p> <p>Гојко се тресе, као да је под утицајем електрине, обрће главу унезверено и неш 
е браде, суха лица и опале косе, као да је скоро лежао врућицу.</p> <p>— Пре... председник подо 
овор, да се Љубици и Гојку чини, као да је он већ годинама међу њима.</p> <p>— Е брате ово је в 
азио, почео је немирно тумарати, као да је у неком послу.{S} Она му приђе слободно, као да су с 
 таком сигурношћу и разумевањем, као да је десетине година провео на том раду.{S} Реч му беше т 
ње, али Гојко и не мрдну главом, као да је мртав, као да не чује и не осећа шта се око њега рад 
/p> <p>Гојко стајаше пренеражен, као да је спао с другог света, не верујући ничему томе што сад 
весело, као да је то и очекивао, као да је све у реду, те није могло друкчије ни бити...{S} Он  
.</p> <p>А Веља се смеши весело, као да је то и очекивао, као да је све у реду, те није могло д 
ваздух.{S} Лице јој се изменило, као да је спавала цео дан; поглед јој мутан, нејасан, бунован. 
заишту лутку.{S} И гледа наивно, као да је мало у свету живела, па не зна ништа...{S} Иде тако  
укама и гледајући болно, очајно, као да је овога часа сахранила све наде и снове своје, као да  
 очима бесмислено, тупо, уморно, као да је се ништа више не тиче овај свет и уздахну дубоко...< 
, и оно јој се чини тако обично, као да је многе године провела гледајући у њега.</p> <p>Љубица 
 стакле и стоје некако необично, као да је мртва...</p> <p>Гојко јој приђе, онако мокар, клекну 
толици испод кревета, сав мокар, као да је тек из воде изишао, а Љубица седи према њему за стол 
а.{S} Она седе уморно и уздахну, као да је до сад какав тежак посао вршила.{S} Гојко се прибира 
ош јаче на груди своју љубимицу, као да је тим покретом заклања од свију страдања и недаћа, што 
ад тек изгубила младост и све... као да је осуђена на вечито заточење.{S} Она гледаше Гојка, ко 
и нема да се јави ниједна мисао: као да је прогутала велику дозу опијума, па јој то стегло, при 
згужван ћилим...{S} А-а-а!...{S} Као да је нарочито гледао како би је што јаче увредио!...{S} А 
очи и погледа у своје лице...{S} Као да је боловала читаву недељу, тако се изменила.{S} Намршти 
ње из живота јој јесте сеоба.{S} Као да је јуче било: смркло се, а они иду страном, више сеоски 
>Гојко се сасвим збуни, поцрвене као да је ухваћен у каквој великој кривици, мрдну очима лево и 
 дворишта необично звецкање, баш као да је сабља.{S} Погледа на прозор, а тамо стоји Пера писар 
очито... он је спремио све, па дошао да је води на муке...</p> <p>Богосав види да се она ућутал 
у па застаде. — Јеси ли ти баш видео да је акт из Министарства...{S} Министров потпис?</p> <pb  
ло...{S} Мисли, те црне мисли никако да је оставе, но јој загорчавају сваки тренутак, сваки пок 
 ли да јој говори још, или само тако да је гледа... гледа и ћути?...{S} Да се не уплаши!</p> <p 
ј сад стаде премишљати: како би било да је питам за узрок ове промене, па ако је штогод онако.. 
ли он... ух, све би друго лако, само да је он друкчији.« Тако мислећи стиже у свој стан.{S} Беш 
дође ни до каква решења.{S} Зна само да је некако зажмурила, занела се, опила... и пала у пропа 
о далеку недогледу, показујући јасно да је душа успавана, да је срце обузето тврдом леденом кор 
на чежња!...{S} Не, не, није могућно да је то он...{S} Или управо јесте он, али њени узбуђени о 
што доноси слух!...{S} Је ли могућно да је то његов глас... тако умиљат, тако пун љубавне жудње 
{S} Он се загледа у њу...{S} Како то да је не познаје, ако је из овога села!...{S} Али је лепот 
Љубе!...</p> <pb n="154" /> <p>— Бар да је нежењен, па да му приличи! одговори јој другарица, о 
веле, ни звали«...</p> <p>»Па он бар да је друкчији!«...{S} Да је онакав, како је она замишљала 
 времена — а то је велика срећа, јер да је вечна — зло!{S} И каквих ти власти и кметова он није 
ца:</p> <pb n="127" /> <p>— Сви кажу да је он сила у срезу, да му нико ништа не може...</p> <p> 
 беше да се овако изрази: нека знају да је свршио целу Учитељску Школу, и ако је привремени.</p 
и.{S} Зашто не!...{S} Написаће Гојку да је болесна, и онда ништа...{S} Нема ничега!{S} Онда ће  
 <p>Његов озбиљан одговор увери децу да је то доиста учитељ, па се бојажљиво уклонише на ливаду 
пати јело, да носи на сто.{S} Кад чу да је он већ ушао у собу, она узе чинију са врелом чорбом  
е.{S} А по теби гледајући, рекла бих да је много добро.{S} Само то треба сачувати...{S} Знаш ка 
са њим.{S} Мати, као и свака жена, рада је сазнати узрок тога непријатељства, а Љубица, да би ј 
аносно играње у аптовини иза куће: тада је мислила да ће се исто тако играти и кад буде велика  
вори млађи свет о некаквој Милици; тада је слушао многе разговоре и задиркивања, али се сад не  
аза и тона, па се свако укрутило, гледа је право у очи и не трепће.{S} Она виде да је погрешила 
p>Гојко се већ престао чудити.{S} Гледа је само, па и он почне уздисати и навуче му се жалост н 
и погледа је пажљиво и дуго... разгледа је добро, па мотрећи на непрестану промену израза на ли 
уче уста у широк весео смех.{S} Погледа је и би му веома по вољи њено весело, насмејано лице. » 
дођоше до прага, он се осврте и погледа је онако ђачки...{S} Она обори главу стидљиво, а он је  
="182" /> <p>Младић се осврте и погледа је пажљиво и дуго... разгледа је добро, па мотрећи на н 
кад стаде пред њу, подиже очи и погледа је за часак, само за један тренутак, па опет их обори,  
аше неку књигу.{S} Подиже очи и погледа је, по обичају, оштро.{S} Она једва иђаше, ноге јој кле 
ојку прекипе.{S} Подиже главу и погледа је оштро, на лицу му исписано горко страдање и умор.{S} 
ој беше слободна затурена глава, угледа је одмах и само рашири очи...{S} Севну јој у глави да ј 
исли она са неком сумњом на души: можда је ово претварање...«</p> <pb n="59" /> <p>Да ли могу б 
 и некоме такође маше руком...{S} Можда је то њему, али се то њега не тиче, кад она није више ж 
ослове, а живи боље од сељака.{S} Вазда је одевен као да ће на сабор, пуши дуван господски на м 
меши.{S} Пера дохвати њену руку, подржа је мало, па се саже и пољуби је...{S} Њу опет прођоше т 
 руку, коју он плаховито стегну, подржа је, па се саже и пољуби је.{S} Она као да то не осећаше 
ши Љубицу.{S} Узе Гојкову руку и подржа је, опипа му чело, лице, груди... свуд ватра као жерави 
ти?... понови Гојко и замисли се.{S} Ја је нисам имао, ни знао за њу...{S} Не, не... ја нисам ж 
.{S} Чекаће их, вели, његова жена, која је спремила ручак, али му Влајко напомену, да тај спрем 
н одборник.</p> <p>Тада учитељица, која је дошла пре три дана и упознала се са главним околност 
 се заче прва и права ђачка љубав, која је трајала и свршила се исто онако, као што се све слич 
ам... знам... дркташе она од зиме, која је одједном обузе, па се одвоји од столице и пође.</p>  
е и тамни од суре, дебеле прашине, која је у густим слојевима попадала по лишћу, по зрелу воћу, 
измаглицом, стресе се од хладноће, која је одједном обузе, па журним кораком пређе двориште и о 
Љубица се стресе од неке хладноће, која је одједном обузе; стаде се окретати немирно, а образи  
 од пријатне и необичне дрктавице, која је одједном обузе...{S} А овај Стојан чека одговор...{S 
рљавом испрскалом школском таблом, која је некад била сва црна, али су је деца, мокрим крпама,  
 у глави му само једна црна мисао, која је покрила собом све, и живот, и осећаје, све, све... » 
 бије она позната надувена тупост, која је својствена многим нешколованим представницима власти 
 Госпођице, ја имам рођену сестру, која је у вашем положају,.. учитељица, као и ви...</p> <p>И  
ечи стају велика напора: </p> <p>— Моја је дужност да гоним разврат и неваљалство из школе, а ш 
о... хм... нема размишљања.{S} Сад нека је, нек се прибере.« И он оде, звецкајући сабљом нарочи 
23" /> учитељица изиђе из школе, дочека је весело и са живим одобравањем:</p> <p>— Тако, братић 
аднице моја, ти опет страдаш?... дочека је мати са сузама и зачуђеним погледом.</p> <p>Љубица с 
 кад опази да ја ништа...</p> <p>Дочека је на дворишту и уведе у своју собу, која сад беше лепо 
 она могла навикнути на мене!{S} Навика је велика чињеница, тако учисмо у психологији.{S} Па за 
умње, Гојкова заслуга.{S} Па због Гојка је дошао и учитељ Аксо... »То је паметан учитељ, мишљаш 
пљен, допуни га Богосав.{S} Знате, мука је са тим прирезом: свет нема а овамо треба.{S} Тако ће 
 као ја, кад улази у друштво.{S} О, ала је то друштво неправедно!...{S} Па да ли ће ме довека п 
љеном брадом, сед, достојанствен... ала је необичан!...{S} А њега нема!...{S} Узалуд радост!... 
.</p> <p>— Тако, братићу, тако... хвала је господу Богу, који је благословио наш састанак...</p 
ке мисли.{S} Нека тешка слутња обладала је њима од јутрос, притисла им душу, стегла срце, па их 
ше у страну као да ће сад пасти; издала је снага, па се једва креће.{S} На последњем камену ста 
каше се опет, па се расташе.{S} Стајала је дуго на отворену пољу, гледајући тужно за погрбљеном 
ште.{S} Пролазећи кроз ходник, смишљала је како ће да викне децу, да их окупи око себе, али чим 
ама она не зна шта је осећала.{S} Знала је само толико, да је не веже за њега љубав, јер она не 
дечицом, да се зближи са њима.{S} Знала је начин којим се то најбоље постиже и идући међу децу  
 у собу и стаде близу мртваца.{S} Знала је шта би сад требало да учини, али јој то беше одвратн 
а изишла до степеница у дочек.{S} Знала је да јој носи какав накит, то јој је јуче наговестио,  
 се шта јој би, куд оде памет.{S} Знала је за његов положај и домаће околности, ништа је није п 
 отпуштен, јер је нагађала, а и познала је по Гојкову изразу лица.{S} А Гојко јој не рече то с  
а се живи ко и до сад!...</p> <p>Устала је весела, спремила се, прикачила часовник на груди, по 
о лепи, срећни животе!...</p> <p>Устала је рано после свадбене ноћи, опремила се лепо, чисто; с 
 продужи пут за друштвом...{S} Олакшала је чежњу материнскога срца...</p> <p>И опет мисли, и оп 
S} Јест, сећа се тако живо...{S} Довела је мати, са млађом сестрицом, у цркву.{S} Стоје оне так 
м, које јој се разли по лицу.{S} Видела је да има нешто повољно да јој каже, па очекиваше да пр 
 не беше оџака.{S} Ову оџаклију заузела је Љубица и већ уредила у њој свој скромни намештај: но 
, усне се трзаху јаче и јаче... обузела је дрктавица.{S} Сети се сад да има нешто страшно, ужас 
мишљала о последњим догађајима: обузела је некаква апатија према свему, па нити је што љути ни  
може једне речи проговорити.{S} Обузела је нека студен, скаменила се, нешто је загушило у груди 
ју игру, да заметне шалу и смех, желела је да се упозна са том дечицом, да се зближи са њима.{S 
ако срећна!...{S} Невидљива вила оплела је мрежу од самих љубавних конаца, посула је ружом, шеб 
чила и пошла са њим по ноћи... закипела је у мени некаква страшна мржња, и ја сам се спремала д 
не зна шта ће пре од радости.{S} Весела је што види своју милу родбину, а још веселија што их у 
ла неке његове значајне погледе и хтела је одмах удаљити га сасвим од себе, али се сетила очеви 
се топила само од једнога погледа, била је блажена кад се руковала са њим, осећала се срећном,  
њено, да би себе оправдао. — Раструбила је по целом срезу и свима показује некакву гривну, шта  
о на десетом небу од радости: »изгрдила је ћату, а мене сама зове у друштво«.</p> <pb n="24" /> 
S} У непрекидном, заморном раду тражила је утехе; у послу је угушивала онај стални страх од нек 
ноћ јој се нешто преокренуло... мислила је дуго, па одједном осети како јој се увуче у душу нек 
{S} Али она се још надала...{S} Мислила је да се то може некако окренути, и ако није знала како 
 ће то такав утисак учинити.{S} Мислила је: то је зло само за њу, а другима није ништа...{S} Др 
јбоље постиже и идући међу децу мислила је одмах почети игру, али ето, нешто јој охлади намеру; 
{S} А ја знам шта ћу сад...{S} Опчинила је она тебе, каже цео свет, а баба Мара има траве и за  
 пролеће.{S} Густа зелена трава покрила је воћњаке, па је милина зауставити око на том зеленилу 
њенце, па потписа.{S} Хе, братићу, сила је влас’!... рече чича и некако лукаво засветли очима.< 
аштиту узети, кад устреба; зна он: сила је Влајко!{S} И што је главно: сви су изгледи да више н 
/p> <p>— Прети ја.{S} Шта ћеш му — сила је велика.{S} Он ти је прави газда у срезу, капетана не 
Јест она добро познаје то лице, научила је читати оваки израз на њему, и ево сад види... јасно  
гледа Љубицу, право у очи...{S} Научила је она давно, да из очију своје деце чита њихове мисли. 
во љубавно гугутање!...{S} О, погрешила је... много је погрешила!...{S} Опет је обузима зима... 
S} Пре две године <pb n="51" /> свршила је школу.{S} Сирота, нигде никог нема, а врло лепа.{S}  
оследњим зрацима свога заласка, прснула је ватрена светлост по том недогледном пространству и о 
 мрежу од самих љубавних конаца, посула је ружом, шебојем, рутвицом и другим миришљавим цвећем, 
еђена за извиђање злоупотреба, пронашла је велике новчане недостатке, али још ради неуморно, пр 
 говори о нашем послу.</p> <p>— А, Веља је и у школи био веома отресит.{S} Знам да ћемо код њег 
причати о последњим догађајима.{S} Веља је то већ све знао, па стаде мислити о лекару, да ли ће 
по кујни и крстити.</p> <p>— О, ’натема је!.. о часни је!...{S} Како га обанђија онако!...{S} И 
ећи се смелости овог девојчета. ’Натема је... помисли он, а ви’ш овај не уме ни да обели!« Не м 
оришта, машући главом.</p> <p>— ’Натема је!...{S} Луд сам ја да идем на робију или још да изгуб 
S} Добар је човек... много добар; свима је у вољи.</p> <p>— Ето, сад и ми почели да распитујемо 
ући се полагано из његових руку, којима је беше обавио и стегао као клештима.</p> <p>— Сад да и 
јених брчића, зелених очију, над којима је накривљен црн мекан шешир.{S} Цело његово држање ода 
се ломе, а неки остају цели.{S} Са њима је он једнако рачунао.</p> <p>— Море, знаш ли онога оно 
х све више повлачи за себе, и међу њима је све мање предмета за разговор.</p> <p>Гојко све више 
ориште и оде у свој стан.{S} На вратима је дочека домаћица:</p> <p>— Еј, веселнице, скапала си  
дити са очима и рукама.{S} Већ са очима је лакше... криће их, али руке... баш не зна шта ће са  
т нестане.{S} Кад излази из куће, веома је забринута, управо преплашена, као и Љубица.{S} Неко  
враћајући се своме стану.{S} Разочарана је у свима својим претпоставкама и надама, које је снов 
цом!... помисли она. — Неумна, незгодна је та вечита борба са кметовима и одбором...{S} И деца  
оран, па је тражио само одмора.{S} Жена је, мишљаше он, и онако сама, одморна, није разбијала г 
 да се не меша у његове »послове.« Жена је зато да слуша и ради, а муж је господар; он може што 
 Па ето, дође и тај дан!{S} Неумна, она је сад нерасположена због овог Гојка, а можда и због др 
примиче.{S} Би јој врло непријатно: она је већ опазила неке његове значајне погледе и хтела је  
да имамо обоје по педесет ђака«.{S} Она је још и тада сазнавала да би то било нешто веома необи 
еде и дохвати се руком за врата.{S} Она је и заборавила да старешине воде оштра рачуна о владањ 
че Љубица седајући и смешећи се.{S} Она је већ ухватила на себи два значајна погледа писарева,  
реба увек са њим лепо поступати.{S} Она је сад разумела о коме ћата говори, али одмах помисли:  
амо са учитељицом за квартирину.{S} Она је погодила собу код овог Јанка за четири динара месечн 
 је то њено гнездо!</p> <p>Боже, па она је то и желела, само то!...{S} Њени идеали нису били не 
 стечену, давно очекивану!...{S} Та она је цео живот спојила и уплела са овим осећањем, и кад б 
е сва срцу, да је оно води...{S} Та она је тако срећна, тако срећна!...{S} Невидљива вила оплел 
 тешко падале остале незгоде.{S} Та она је одрасла у сиротињи: отац јој у једном оближњем селу  
в, јер она не осећаше љубави.{S} Та она је толико читала, да је љубав нешто много светлије, узв 
доста и пријатнога...{S} Али за сад она је узбуђена јако и рада би ма чиме забавити се, ну чиме 
љици.{S} То је неваљала женскиња, и она је морала бити кажњена.{S} Па опет уверавања, клетве, и 
итељима.{S} Па како лепо живе!{S} И она је, ето, мислила да ће и њу та судбина стићи одмах прве 
ту пажњу на саопштења о брату.{S} И она је добивала од њега писма, у којима моли за помоћ, јер  
нице или... или не знам шта.{S} Тек она је сад на живој муци, не зна шта да каже.{S} Гојко је г 
 да пође и она.{S} Мука!... </p> <p>Она је прочитала његове мисли, па се још сама двоумљаше.{S} 
— Јесте ли гледали учионице?{S} Колицна је моја, а кметови спремили педесет ђака.{S} Неће моћи  
оне су га веома дражиле.{S} Пре венчања је по пеки пут и отрпео, али сад... кад треба озбиљно ж 
сватова, осим часника.{S} И дан венчања је одређен — четвртак по Томиној недељи, само нека све  
 себи два значајна погледа писарева, па је одмах обузе она женска жудња за допадањем.{S} Уједно 
кући, али је знала шта је тамо чека, па је стезала срце и ишла у своју »тужионицу«..{S} На дну  
јци сав новац, што га узе од писара, па је испрати далеко иза села, ижљубише се, исплакаше се о 
ста зелена трава покрила је воћњаке, па је милина зауставити око на том зеленилу.{S} Шљиве цвет 
 пробави неколико часова код Љубице, па је опет нестане.{S} Кад излази из куће, веома је забрин 
ма у школу, јер то му је најстарији, па је таман стигао за послугу.</p> <p>»Куд год се окренеш, 
аву стидљиво, а он је полако обгрли, па је одједном стаде љубити тако страсно, бесно... а она м 
осне снове.{S} Гојко се обрте к њој, па је стаде посматрати.{S} Учини му се да се из саме душе  
 ни чудо што је долазио кући уморан, па је тражио само одмора.{S} Жена је, мишљаше он, и онако  
таде Веља учитељ, насмеја се весело, па је запита!</p> <p>— Докле ћеш ти, море, да ме вараш так 
ако занимљив призор! одговори писар, па је пусти напред, да она прва уђе.</p> <p>Гојко иђаше по 
ошке учитељице иду са децом у цркву, па је тада у себи помишљала, да ће и она дочекати тај срећ 
е тако непомичан, преврташе хартију, па је одједном сави, отвори деловодник и метну је унутра.< 
тави нумеру на ону исписану хартију, па је даде Стојану. </p> <pb n="68" /> <p>— Носи.{S} Нека  
леда отворену кутију са гривном, дочепа је, склопи и метну у џеп, па цикну помамно:</p> <p>— Ха 
ђали и наступиле разне промене.{S} Пера је већ затворен; комисија, која му је одређена за извиђ 
ави онај грозничави сјај у очима, ватра је обузимаше све више, и она се опет приближаваше стању 
алу, па дохвати жену за рамена и изгура је напоље.{S} Срећом, Стојан се раније уклони у страну, 
 опет занесе мислима.</p> <p>»Чудновата је, баш!... премишља Гојко десети пут једну исту мисао. 
> <p>— Рачунаља... а шта му је то? пита је кмет, као бајаги зачуђен.</p> <p>Љубица му објасни;  
асмеши и гледајући опет у таблу, запита је:</p> <p>— Како вам се допадају нови ђаци?</p> <p>— Д 
p>— Чудо му нису одузели ствари? запита је мати.</p> <p>— Он је, вели, сам нудио старцу, али му 
 Мислио је да иде вечерас цркви, субота је, па да ноћи тамо, али га сад очекује важнији посао.{ 
.</p> <p>— Шта ћу, знате!...{S} Срамота је да наш човек и друг лута по селима и тражи часнике,  
ет извијати слатко и речито.{S} Грехота је да она глоби наше село, кад ми и ’нако нисмо тражили 
р испунити.{S} Већ су два месеца, доста је чекања.</p> <p>— Знаш да због прве плате примам оба  
да ме неће Бог више мучити?...{S} Доста је било! узвикну она и погледа мајку, која брижно преле 
 школовање у Београду.{S} Неколико пута је покушавала да побегне кући, али је знала шта је тамо 
стом и упарађеном децом.{S} Толико пута је са завишћу гледала кад варошке учитељице иду са децо 
е у свој часовник...</p> <p>Толико пута је, док свршаваше школу, идући главним улицама београдс 
осле оволикога страдања... гле сад, шта је преда мном!{S} Кажем вам... уверио сам се!{S} А ви о 
ељу и горко зајеца...</p> <p>»Боже, шта је ово?{S} Је ли ово моја служба, мој удео?{S} Зар се о 
 те не види ништа...{S} Али шта је, шта је?...{S} Ужас, треба бежати... дај да се бежи!...{S} Н 
ене и кваре изглед лица.{S} Но гле, шта је оно?... види ли добро... то се лице смеши и смеши се 
ајте ми све какав је тада изгледао, шта је радио?...</p> <p>Веља таман каза шта је видео и знао 
p>— Чуо сам, онај лудак, Богосав... шта је радио и кажу чак вам претио мојим именом.{S} Чуо сам 
уђење и страх...{S} Као да се пита: шта је ово, чије је?{S} Ко сме ово узети у своју руку?...{S 
погледом, сажиже врелим очима...{S} Шта је ово?!...{S} Је ли могућно да <hi>овака</hi> жена има 
се и осврће уплашено око себе...{S} Шта је ово?...{S} Докле ће да траје?...{S} Или да није смрт 
раха...{S} Приђе му још ближе...{S} Шта је ово... је ли жив?... како ово гледа?...{S} Ово нису  
врели зраци...{S} Она се трже...{S} Шта је ово?...{S} Где је она?...{S} Ах, одједном се сети он 
рене на њу, лакше би јој било...{S} Шта је ово... он пије крв очима!...{S} И она осећа како јој 
 па иде двориштем као суманут...{S} Шта је то... докле ће тако?{S} Зар још није умрла?...{S} Та 
з прозор уздахну:</p> <p>— Ах...{S} Шта је то?... промрмља она кроз стегнута уста, па се одмаче 
њему, непомична, до мркла мрака.{S} Шта је чинила за то време — ни сама не зна: није спавала, н 
 чуђењем стаде посматрати госта.{S} Шта је ово... је ли ово онај исти, пређашњи човек?{S} Не, н 
еког нејасног злослутног страха.{S} Шта је то, од чега се плаши, не сме да зна, не сме да мисли 
 који му допираше до саме браде.{S} Шта је то, кмете Ћиро, и ви људи!{S} Прошлог љета пустите м 
 шта ја... хајде седи, молим те.{S} Шта је ново код вас?«</p> <pb n="69" /> <p>Гојко се намести 
овно издавала уредне признанице.{S} Шта је то?{S} Да ли није стигао да заведе признанице или... 
 Веља, видевши га где му долази.{S} Шта је, пишти ли рањено, изневерено срце?...{S} Знам, знам, 
ће ме један поглед њихов сатрти.{S} Шта је ово?!...{S} Хм... то је нешто ново, што до сад није  
никад до сад одлазио у њен стан.{S} Шта је то?... не чује се кукање...{S} Ноге му се одсекле, о 
 гледао би зачуђено, преплашено.{S} Шта је то... је ли смрт?...{S} Он не зна.{S} Ако умре?...{S 
} Никад јој није тако подвикнуо.{S} Шта је ово?...{S} Он је охладнео према њој, не воли је више 
омрчини.</p> <p>Љубица се прену.{S} Шта је ово... сама?!...{S} А они отишли... намиловали се, н 
е значајно.</p> <pb n="125" /> <p>— Шта је, рођаче? запита Веља пандура, који стајаше пред степ 
положењу не би имао краја.</p> <p>— Шта је то, море, било?{S} Стојан дотрча к мени као луд... ј 
за собом преплашена Гојка.</p> <p>— Шта је то било код вас с пандуром?{S} Седите, рече он благо 
 вратима га сачека Љубица.</p> <p>— Шта је, господине, је ли опасно? запита она, гледајући упла 
ојко упали свећу и устаде.</p> <p>— Шта је? запита он преплашено, трчећи по соби и чешући се ру 
ад гледаше као право чудо.</p> <p>— Шта је... уморио се човек, викну Веља, намрштено.{S} Седи о 
ито и стаде скидати капут.</p> <p>— Шта је, за Бога, запита га учитељка, која га до сад гледаше 
ом, па се обрте учитељици:</p> <p>— Шта је ово... хе-хе-хе?...{S} Какав вам је ово колега? </p> 
а ћата;, знамо ми шта школи треба а шта је сувишно.{S} Знате, обрте се он учитељици и заусти не 
је радио?...</p> <p>Веља таман каза шта је видео и знао, а Гојко стаде махати руком и опет удар 
авала да побегне кући, али је знала шта је тамо чека, па је стезала срце и ишла у своју »тужион 
ући детиње речи, не знајући ни сама шта је рекла.</p> <p>Појави се на прагу и Гојко, али друкчи 
ити на војнике у фронту.{S} Она зна шта је узрок томе и осећа да ме може ништа учинити да неста 
ло у помрчини беласа?...{S} Сад зна шта је хтела понети, али се чуди шта јој би да то не узме,  
 <p>А Љубица?{S} Ни сама она не зна шта је осећала.{S} Знала је само толико, да је не веже за њ 
206" /> <p>О, сад тек разуме Љубица шта је привукло Влајка, и с тога је његова кривица још стра 
 собу, седе и рече Стојану да прича шта је видео...</p> <p>Прође подне, Љубица још лежи на стол 
олико могаше у оном страху, исприча шта је било.</p> <p>Капетан зазвони, уђе жандарм.</p> <p>—  
х речи њених уозбиљи, а кад саслуша шта је писар спремио оним друговима, он плану гневом и узви 
а то је он!,.. знам...{S} И гле сад шта је! рече Гојко у себи.{S} Он познаде писара.{S} Сећа га 
у?...{S} Па одједном као да сазнаде шта је то, у очима јој засја дивља, неописана радост, она н 
и прословити...{S} Тада Љубица виде шта је урадила, увиде како је далеко зашла, и тога тренутка 
ирен.{S} А не знате... ви не видите шта је у мени...{S} И сам нисам знао...{S} Сад видим...{S}  
Па сад ти разумеј женско срце!{S} И шта је она могла до сад мислити?...{S} Не, не... изабрао је 
лу, да јој помути задовољство?{S} И шта је то те се писар тако сплео, збунио?...</p> <p>Писарка 
Па кад се он зачуди и запита како и шта је, а ти опет: што ме уби и осрамоти, господару, зашто  
 да чује коју реч о писару, да види шта је то: треба ли да се боји чега, или ће јој и Веља каза 
астором, те не види ништа...{S} Али шта је, шта је?...{S} Ужас, треба бежати... дај да се бежи! 
е сећати у раној младости...{S} Али шта је ово, шта ће ово да буде?...{S} Зашто она одједном ос 
а нису до сад видели човека.{S} Али шта је ово те нико не доводи децу од своје воље?</p> <p>— Н 
 мрднути се, ни проговорити.{S} Али шта је ово?...{S} Некаква топлина око десног образа.{S} То  
ли... не зна ни она...{S} Не зна ни шта је ни о чем је, али је страшно... нечувено... страшније 
ре, да ме вараш тако?{S} Знаш ли ти шта је љубав!...</p> <p>— Шта ћете? пита га она у чуду.</p> 
 <p>Ћата се стаде врпољити и чудити шта је то погрешио, а писар се окрете Гојку:</p> <p>— Извол 
а нисам живео у младости, нити знам шта је то. </p> <p>Љубица га погледа зачуђено; учини јој се 
иба и фијуче поред ушију... </p> <p>Шта је ово... зашто он иде?...{S} Ни сам не зна, управо нећ 
ојко не може да дође себи од чуда. »Шта је ово сад?...{S} Овакав весељак, па се одједном промен 
м, усред тих сањарија, он се трже. »Шта је ово... шта ово ја мислим и чиним?{S} Зар то ја чиним 
н, а из очију му се читало питање: »Шта је?«</p> <p>— Остадоше њих двоје сами.{S} Овај креса ок 
ка глава и свечар у кући...</p> <p>»Шта је то... шта хоће ове жене?...{S} Да ли ја то добро чуј 
и какво ново, још горе зло.</p> <p>»Шта је ово?... има ли у свету правде и истине!...{S} Докле  
његов положај и домаће околности, ништа је није привлачило к њему; само она незгода новчана...  
оведена из сиротињске куће...{S} Љубица је гута, гута погледом, сажиже врелим очима...{S} Шта ј 
ничили на тих, озбиљан живот.{S} Љубица је пренела оно мало сиротиње у Гојкову собу, наместила, 
 саме, отпоче горка исповест.{S} Љубица је причала тешко, с муком, али јој Смиљка помагаше згод 
уке и тешко страдање...</p> <p>А Љубица је доиста страдала много.{S} Одједном се загледа у Гојк 
реговара преко Стојана.</p> <p>И Љубица је са своје стране много допринела, да се хладноћа међу 
8993_C13"> <head>XIII.</head> <p>Љубица је сад непрестано правила такав инат Гојку, да се овај  
није нас нарочито учио. .</p> <p>Љубица је мислила да почне са њима коју игру, да заметне шалу  
да, пређе преко дворишта.</p> <p>Љубица је сад први пут виде из близа.{S} Пролети јој кроз глав 
, закључа се тамо и леже.</p> <p>Љубица је дуго премишљала шта да ради.{S} Како би било да окре 
аше гласа, мораде ћутати.</p> <p>Љубица је пазила на децу и крстила се побожно, онако женски: з 
оди само о школском раду.</p> <p>Љубица је нарочито дошла да чује коју реч о писару, да види шт 
 једној кући две овчје коже.{S} Вајдица је и то: зарадиће на њима три — четири гроша.</p> <p>Љу 
е мили ми се никакав рад.</p> <p>— Ваша је много светлија и веселија.</p> <p>— Јесте; хајдемо с 
о год хоћеш.</p> <p>— Господин Драгољуб је, уплете се Богосав, сек’о прутиће, па их пуно наређа 
и.</p> <p>— Бога ти, ко је ово... какав је овај писар?</p> <pb n="45" /> <p>— Хе, братићу, па г 
ам га.</p> <p>— Питам те онако... какав је човек?{S} Он нешто много прети учитељима.</p> <p>— П 
 Чула сам све, прекиде га она.{S} Какав је то Влајко Пецић, што долази на Бељино место?</p> <p> 
е бунцао?...{S} Испричајте ми све какав је тада изгледао, шта је радио?...</p> <p>Веља таман ка 
p> <p>— Истина, куд идеш толико и какав је то непрекидни рад?{S} Задругу сте, чујем, отворили,  
, што се виђа обично усред лета.{S} Сав је ваздух њом испуњен, и она вас, улазећи у плућа, дави 
живо и поверљиво претресају.{S} Богосав је у разговору, а већ и иначе, вазда главно лице, па се 
 што старији помажу неваљалцима — њихов је грех...</p> <p>Изговоривши то, опет погну главу, па  
{S} Он је онакав, <pb n="186" /> каквог је она замишљала још у школи; њих је саставила необично 
 И дечица треба да се одморе добро, дуг је пут, а и ви.{S} Па да се упознамо...{S} Ко зна кад ћ 
како не могу да се тачно сете дана, кад је Гојко грдио власт, него само тврде да је то било оно 
 се само ту преживело срећних дана, кад је стекла нове, многобројне другаре и другарице и стала 
чудила јој се што се и она не игра, кад је то тако слатко и весело!...{S} Па сеоба у своју кућу 
ише да сакрива узбуђење и руменило, кад је по неки пут Влајко пресече оштрим и чудним погледом. 
да учитељице не морају ићи у цркву, кад је она удаљена.{S} Деца ће већ доћи, па нека их он води 
 <p>»Шта ово они говоре само о злу, кад је свет тако леп, сунце тако топло и весело греје, срце 
ену пажњу.{S} Какав испит, школа... кад је овде питање о смрти и животу!... </p> <p>Све се пром 
овим патњама; поменуше и једно зло: кад је више учитеља у месту, па се међу њима отвори кавга.< 
 кашаљ...{S} Ах, то је Стојан...{S} Кад је он дошао?...{S} Или је био овде од јутрос, па сад сп 
/p> <p>— Тако, братићу, видиш...{S} Кад је човек болестан, треба да лежи...{S} Гле како му гори 
 опширно испричате све догађаје, од кад је почео тамо долазити господин Пера, код те ваше... уч 
 сад спокојно шетао по трави, и тек кад је њу спазио, почео је немирно тумарати, као да је у не 
Стаде... маше јој руком, исто онако кад је бунцао, зове је к себи...{S} Очи укочене, уста се са 
ду.{S} То је велики дар Божји, само кад је човек и с друге стране задовољан.{S} О... а ја сам т 
радам, нек се мучим, не мари... смо кад је она моја, кад знам да је ту«...{S} И њему није нимал 
познаде писара.{S} Сећа га се добро кад је ступио у први разред гимназије, заједно са њим, па в 
жњевена поља. »Шта они говоре о злу кад је тако пријатно и занимљиво проводити време у раду са  
на, рече она у себи, али шта ћеш му кад је овакав, јадник.{S} Но ништа, бар ћу са те стране бит 
 да је усиљена...{S} А после већ свакад је исти: озбиљан, оштар поглед; само из оних јасних пла 
друкчији, простији, ништавнији, а некад је мислила да њега нема важнијег лица у селу.{S} Сад јо 
којим су везани они осећаји; и гле, сад је опет друкчије: много обичније, познатије, као да се  
бица одмах уреди своје малишане.{S} Сад је одједном опет обузе нека милина, врати се пређашња љ 
ала сам, па ме нешто глава боли.{S} Сад је већ прошло.{S} А ти, јеси ли се намучила у путу?...{ 
<p>— Ја, па му директор опрости.{S} Сад је поручник.</p> <p>Најзад се писар диже, опрости се вр 
ође у Брезовац, смрче се сасвим.{S} Сад је већ добро знао ради чега је дошао овамо.</p> <p>Увуч 
 мила, као што беше у детињству.{S} Сад је и она сама сасвим друга: до јуче бедно ништавно ђаче 
е до сад да се обрати ради уписа, а сад је рада да плати сав улог од почетка године.</p> <p>Љуб 
 столица, клупа, табла и т. д.{S} А сад је већ време да се почне радити.{S} И јесте ли видели к 
звикну:</p> <p>— Ха, чекај...{S} За сад је и ово добро, а после већ, док се договорим са нашима 
 и опет удари у бунило.</p> <p>— За сад је обично бунило... уз грозницу, рече лекар, али код ње 
се осушиле, поцрнеле од ватре.{S} И сад је обузима дрктање, а глава све јаче стеже и заноси.{S} 
то ни сада не живим.{S} Него... тек сад је друго; опет сад бар има нечега, а онда није било ниш 
је оштар и одсечан.{S} У школи, кад год је што требало <pb n="163" /> протестовати, он је то ра 
године, али види се није суђено.{S} Буд је такав, па још привремени!...{S} Али не мари; види се 
куд је кукуруз до саме крушке, а одовуд је поњана...{S} Брже, опрезније!...{S} Пст!...{S} Чујеш 
ко песницом, па за врат...</p> <p>— Куд је отишла? прошапта Гојко као из гроба, гледајући и сад 
 себе...</p> <pb n="36" /> <p>»И од куд је баш тако тежак живот? стаде Љубица мислити.{S} Тешко 
 Хм, треба обићи са друге стране, откуд је кукуруз до саме крушке, а одовуд је поњана...{S} Брж 
ј руком, исто онако кад је бунцао, зове је к себи...{S} Очи укочене, уста се само малко смеше.. 
рце у грудима тако живо куца и све, све је удешено за лепо пријатно живљење!...{S} Зар ја да не 
ушни... све се то пред њом угибало, све је сматрало за највећу срећу на кога се она осмехне, св 
ђе преко главе последњих недеља.{S} Све је одвратно, страшно, неприродно...{S} Чуди се шта јој  
а, Љубица оде својим родитељима.{S} Све је нешто до сада очекивала, али се уверила да су наде в 
селе песме кад она ради у кујни.{S} Све је озбиљно и суморно; чини се да ће свакога часа да заг 
ко се то описује у романима...{S} И све је тако некако испало, како се у романима пише...{S} И  
убица седе на земљу, не дишући.{S} Ноге је издадоше, снага је остави, она премре, поче се камен 
="76" /> <p>Љубицом овлада зебња; стаде је нешто гушити у грудима; она осећа да се овога часа и 
 у бунилу, припаде к њеном лицу и стаде је љубити дуго, бурно, сумануто...</p> <p>— Ето, моја!. 
еђашња брига одједном се скиде, нестаде је, а њу обузе пламен жудње за радом.{S} Она се преобра 
у »тужионицу«..{S} На дну дворишта, где је становала, беше баштица са неколико густих жбунића.{ 
ча, двориште и изиђе пред вратнице, где је очекиваше радознао Богосав.</p> <p>— Хоћете ли путов 
<p>И они одоше железничкој станици, где је био одређен збор у месној школи.{S} Још из дворишта  
а Љубица седи према њему за столом, где је одмах по ручку прешла са Влајком, седи сама, гледа н 
ишља како изгледа оно рајско место, где је познао једине дане среће, милоште, задовољства.{S} К 
рад...{S} Краве наиђоше под крушку, где је опало мало лишћа и остала која зелена крушка...{S} О 
би премештај на железничку станицу, где је оно држан збор, а на његово место одмах дође један њ 
Она се трже...{S} Шта је ово?...{S} Где је она?...{S} Ах, одједном се сети онога страшног...{S} 
о је већ дошло, ево га!...</p> <p>— Где је учитељ!... говори, не мучи ме!... врисну она и пође  
 дечко стоји и гледа га...</p> <p>— Где је... соба...{S} Љубица? викну Гојко и одмах спази једн 
ог намерника.</p> <p>— Шко... школа где је? промуца учитељ оборених очију, осврћући се око себе 
b n="162" /> не запита за Љубицу ни где је ни шта ради.{S} Тражио је премештај за обоје у други 
рзо, не осврћући се више, оде онамо где је децу оставила.{S} Нарочито је пренерази свршетак раз 
а радио, продужи брисати се и онамо где је све било суво.{S} Кмет се искашља, онако из учтивост 
ње пружа се далеко унаоколо.{S} Понегде је ова чиста, бела одећа прошарана црвенкастим јабукови 
убица свршила посао, приђе јој и одведе је на дно собе, у последњи ред клупа. </p> <p>— Тамо је 
м...</p> <p>— То ми је дужност, прекиде је Гојко оштро, гледајући у страну.</p> <p>— Знам... ал 
 свога... </p> <p>— Чекајте!... прекиде је Гојко одједном.{S} Хоћу да вам испричам, баш ћу вама 
уче једнако...</p> <p>— Зар?... прекиде је он.{S} А ја био у Београду, неким малим послом... ре 
 до...</p> <p>— Ха, методика... прекиде је учитељ.{S} Е богме овамо ћете морати много што шта п 
на раду по неколико пута дневно, помаже је саветима и напослетку поче да држи предавања њеној д 
ла...{S} О, тешко мени!...{S} И најтеже је сазнавати да је то све било онако... нити је мене ко 
> <p>Она скочи, узе његову руку и стеже је, гледајући га право у очи, из којих севаше нека дивљ 
ице, она му опет узе једну руку и стеже је силно.</p> <p>— Јест, и мени је понекад тако бивало: 
е, него се тек наговестиле.</p> <p>Трже је из тих мисли звецкање сабље.{S} Писар јој приђе, вес 
она окреће вратима.{S} Он притрча и узе је за раме. — Треба се договорити...{S} Данас-сутра...  
упи у пространо школско двориште, обузе је некаква слутња, <pb n="91" /> и она застаде.{S} Пред 
p>Она се трже и опет поцрвене.{S} Обузе је некаква студен око срца, и она би се радо дигла од с 
ром вешћу и са чистом намером.{S} Обузе је страх, хтеде устати, али не учини то, да не би тим у 
брзо послушати«.{S} При тој мисли обузе је гнев. »Нека га... нек види да и ја нисам баш...« Она 
...{S} Као да се пита: шта је ово, чије је?{S} Ко сме ово узети у своју руку?...{S} Па одједном 
најтајнијих и најскривенијих жеља, које је скривао и од себе сама, гонио их далеко, далеко... с 
ма својим претпоставкама и надама, које је сновала још у школској клупи.{S} Боже мој, како је с 
а учитељка мора остати код детета, које је данас нешто у ватри.</p> <p>Веља иђаше необично весе 
се сва окаменила...{S} Ужас!...{S} Које је доба?...{S} Заранци...{S} Па он је већ мртав... мрта 
лудаци! и ти и она...{S} Не зна се које је луђе од вас двоје.{S} И ти јуче цвокоћеш у затвору о 
ној љубимици, о ружама и олеандеру које је донела из Београда, о неким суседима... и ваздан дру 
се, опила... и пала у пропаст.{S} После је наступила одвратност према свему, гнушала се сама се 
ђе и Љубица.{S} Изменила се.{S} Здравље је поправила, али она дошла некако сасвим друкчија.{S}  
и ако се спремала до сад.{S} Нека, боље је да чува кућу.</p> <p>Једне вечери седи она у дворишт 
ову, па ће и за мене боље бити.{S} Боље је мусти две овчице но једну...{S} Тако је то, братићу  
 сте веронауку оставили за мај.{S} Боље је, знате, било свршити те лаке ствари зимус...{S} Ја т 
да почне разговор.{S} Не, не... најбоље је да она опет остане сама...{S} И Гојко се већ наже он 
 ме не бисте ни погледали.{S} О, ала ме је Бог тешко казнио... јекну она очајно и подиже главу. 
 Тако сам несрећна рођена!...{S} Бог ме је проклео још на самом рођењу!...</p> <p>— Оставити!.. 
ити је мене ко могао приморати, нити ме је што вукло тамо, сама сам се гнушала...{S} Тек онако. 
е; то сам баш добро видео...{S} Како ме је гледала... као да сам... како ћу рећи... ћорав или с 
о је тако дуго стварала у сновима, чиме је најрадије душу младу напајала, почиње се ружити, рас 
е и отвори је.{S} Из црнога плиша, чиме је обложена кутија изнутра, засија скупоцена златна гра 
p>— Море, господине, остави то.{S} Коме је сад до тога!...{S} Ми страдамо, овај... и како ћу ре 
су и јутрос разговарали.</p> <p>— Подне је, одговори он, гледајући час у земљу, час на вратнице 
ни логике у догађајима и жељама, код ње је све то некако проткано нејасним осећајима, у којима  
напари очи на лепој учитељици. — Код ње је нова школа, па треба прегледати и записати све што ј 
 а цео је живот пред њима!{S} И најгоре је што ту нема никакве помоћи, он сам зна то...{S} Ни с 
ом кревету и плакаше горко...{S} Најпре је дотрчао овамо као суманут, улете у собу и закључа се 
на узе чинију са врелом чорбом и понесе је на постављен сто за ручавање.</p> <p>— Хе, младићу,  
у.</p> <p>— Нека те плаћа, брате, ко те је тражио и поставио, а ми нити смо те тражили нити нам 
е се уз прозор и гледа.{S} Срећа још те је опазио писара да излази на двориште, иначе би га ова 
азећи јој понекад тако близу, као да ће је закачити.{S} Љубица посматраше пажљиво сваки покрет, 
преживела; и што више мишљаше, све веће је црвенило по лицу обузимаше.{S} Она се стресе, и одје 
о рећи јој да не иде: бојао се увредиће је тим; нити би му мило било да пође и она.{S} Мука!... 
Веља опет проговори:</p> <p>— Отпустиће је, дабогме!...{S} Чуо сам ја како је он био окупио пре 
а се обрте и оде улицом...</p> <p>Сунце је село, навлачи се мрак... по небу снују густи облаци, 
<p>А он је љуби, јамачно је љуби, иначе је не би узео за жену.{S} Истина, он није онако нежан и 
уди.{S} Њему ово не би по вољи, пресече је погледом оздо до на врх главе, али не рече ништа.{S} 
 равнотежу... оздо из црна бездана вуче је нека сила и она не може да јој се одупре, она и не п 
меку <pb n="142" /> врелу руку и повуче је за собом, идући и гледајући сумануто.</p> <p>— Хајде 
сасвим!...{S} Ви сте сувише добри, ваше је срце меко, али вам ја ништа друго не могу дати, осим 
р она да буде његова, она...{S} Гледаше је некад као полубога, и мишљаше који ли ће смртни бити 
ржа њену руку подуже у својој и гледаше је ватреним, значајним погледом.{S} И она гледаше њега  
ита.{S} Друге бриге, друге муке обузеше је и зауставише на себи сву њену пажњу.{S} Какав испит, 
ара?</p> <p>— Не.{S} Што?</p> <p>— Више је окрвављен од ње.{S} Заборавио на то у забуни, па сам 
...{S} Опет је обузима зима... све више је издаје снага... глава јој клону на једно окопано ста 
ебе, али чим стаде у дворишту, опколише је жене са децом.{S} Она поцрвене и збуни се, а жене по 
очито одузеше смелост и управо уплашише је ови необични и, како она мишљаше, важни државни изра 
сачувати...{S} Знаш како се вели: лакше је стећи но сачувати.</p> <p>— Ја све чиним...{S} О, ва 
е.« Жена је зато да слуша и ради, а муж је господар; он може што хоће... па по неки пут и да вр 
а одреди у коликој је мери то страшно и је ли баш страшно; и све јој се чини да ту има доста и  
дне.{S} Променила се много.{S} Једва би је ко могао познати.{S} Од лепе, младе, здраве жене, по 
ок тога непријатељства, а Љубица, да би је задовољила, прича јој понешто о писару, избегавајући 
ружичасто гнездо љубави!...{S} И шта би је упућивало на тај корак? — Дужност, заклетва верности 
а млађи, па да видиш чуда!...{S} Све би је ’вако песницом, па за врат...</p> <p>— Куд је отишла 
се диже, па лагано изиђе из собе; не би је целе ноћи...{S} А Стојан седе са Вељом и настави при 
а за ма какав повод или случај, који би је могао мало расположити и угушити јој у души оне стра 
бојажљиво, гледајући да нема кога ко би је видео.{S} По том обори главу и, замишљена погледа, п 
..{S} Као да је нарочито гледао како би је што јаче увредио!...{S} А њих двоје седе, загрљени,  
 стегну, подржа је, па се саже и пољуби је.{S} Она као да то не осећаше, него настави очајним г 
ку, подржа је мало, па се саже и пољуби је...{S} Њу опет прођоше трнци, а писар брзо узе капу и 
вим на практични испит.</p> <p>— Где ви је чича Стојан? обрте она разговор, видевши да му то па 
е поздрави са учитељем.</p> <p>— Ово ви је вамилијаз, а може ви и кувати.{S} Он је господин-Дра 
буње, отворила уста, па не дише... дави је нешто у грудима страшно, мути се све пред очима... н 
штом.</p> <p>Гојко прими хартију, разви је и стаде читати.{S} Одједном пребледе сав, руке му се 
кота у њој, она подиже десну руку, изви је у страну и спремаше се да пљесне њоме из све снаге п 
ар још ниси устајала од спавања? ослови је мати, видећи је необучену.</p> <p>— Устала сам, па м 
седник стајаше са њом кад уђосмо... сви је уважавају!...{S} Зашто, зашто?...{S} Јер се она криј 
одржава везе са неколико учитеља, и сви је знају.{S} И Веља не одмиче од ње, и председник стаја 
ити из џепа неку малу кутицу.{S} Извади је, али не може да притисне дугме, да је отвори.{S} Рук 
 извади из капута једну хартију и пружи је кмету.{S} Ћата прихвати, разви и прочита гласно обја 
ам писао, промуца Гојко, чудећи се чији је то глас којим он говори — тако се изменио...</p> <p> 
 код госпођице, рече ћата Богосав, који је дошао с кметом да му помогне саставити списак, како  
 лепушкастог ђака Учитељске Школе, који је становао у истој кући и редовно је пратио у школу до 
када више не може припадати ономе, који је тако лако погазио ногама њене најсветлије осећаје, к 
деље, провели су цео дан код Аксе, који је обећао дати им синчића у деверство, а сам се примио  
ј стални страх од некакве несреће, који је обузе ових дана.{S} Беше веома задовољна својим радо 
ла, око ње владаше црн, густ мрак, који је уништио сваку мисао, свако осећање, само остаде пуст 
двоцевку па иде весело, као човек, који је до овога часа пливао у задовољству...{S} Смешкају му 
равдано насиље над слабим човеком, који је без икакве заштите, коме ништа друго не остаје, него 
ки, па седа на један велики камен, који је ваљада нарочито ради тога и намештен <pb n="118" />  
="198" /> стоји онај ледени камен, који је још овде у дворишту обузе...{S} Она дође до кревета  
шапутање, па онда јаснији одговор, који је могао и Гојко чути.</p> <pb n="136" /> <p>— Немам ја 
 слуша са интересом овај разговор, који је у по нечем подсети на њену младост.{S} И Гојко се ча 
е стаде и она упуштати у разговор, који је водио само циљу.</p> <p>— Допада ми се, знате, тако  
ћу, тако... хвала је господу Богу, који је благословио наш састанак...</p> <p>— Е, зар већ!?... 
и, па показује нешто једном дечку, који је сео у средини кола.</p> <p>»Бог га видео, кад их пре 
ше; она се сва предала томе послу, који је и њен...{S} Ту су јој све мисли, цела душа...{S} Дец 
 у страну, као <pb n="79" /> човек који је гађао зеца, па убио — кера...{S} Томе се није надао. 
та... проћи ћемо, рече весео Гојко који је био на десетом небу од радости: »изгрдила је ћату, а 
ашно.{S} Сва деца из тога круга, у који је она гледала, стадоше бојажљиво погледати час на њу ч 
ту израсло трње и коров; плетар, у који је затварана једина коза шута, јамачно је однесен или ј 
>— Хм.. тако нешто...{S} У опште, сваки је потрес за њега право убиство.</p> <p>Лекар записа шт 
 Нико не може грешници опростити, сваки је мора отурити!...</p> <p>— Не, није то... оставите!.. 
ош ништа ни почели.{S} Полако!... сваки је почетак тежак.</p> <p>— Али, молим вас, ко може да с 
<p>— Нема, госпођице, ниједне.{S} Сваки је новчани издатак записан.{S} У осталом, чекајте да за 
.{S} Не грешите се, људи!</p> <p>— Таки је закон, чича Вуксане, одговори му председник, тако мо 
ина.{S} Да ли је то истина, Боже, да ли је не варају очи и слух?!...{S} Полако још напред, вуци 
{S} Или је то она вриснула?...{S} Да ли је то био њен глас?...{S} Она се једва диже, и лагано п 
, зашто све то мораде бити?...{S} Да ли је требало коме моје страдање... оцу, мајци, брату... < 
ионице, ни колико имам ђака...{S} Да ли је спремљено све што треба <pb n="12" /> за отварање пр 
а одмах помислила бозна шта...{S} Да ли је тако?«...{S} И она понови у памети његов пређашњи ра 
слуха долази читава грмљавина.{S} Да ли је то истина, Боже, да ли је не варају очи и слух?!...{ 
> <p>— Јесте, господине.</p> <p>— Да ли је школа далеко одавде?</p> <p>Дете се обрте к селу, пр 
еда са немим поштовањем.</p> <p>— Да ли је много тешко постићи такав успех?</p> <p>— Па није ла 
ао у грозници, не знајући ни сама да ли је то из страха, или љутње, или јаког узбуђења.{S} Неко 
. може да буде и истина..{S} Боже да ли је то грехота што се радујем?{S} Ја не бих, ја знам да  
ре, непретурене, мисли...</p> <p>»Да ли је толико лакомислена, да је могу занети златне ствари? 
која само о злу мисли.</p> <p>Ужасна ли је женска суревњивост!... она страсна, бескрајна, слепа 
иза његових леђа да се умири... »Шта ли је то иза мене? да није пандур?...{S} Како га нисам опа 
неки пут махне главом значајно. »Шта ли је то? пита се он десети пут у чуду, и не могући се дос 
тајаху све зачуђенија.</p> <p>»Какво ли је ово чудо?« као да се питаху њихова лица, али они ћут 
 Стојана и посла га за коња.{S} Како ли је изгледао Гојко тада и како му је дрктао глас, може с 
..{S} Да ли су страшни?...{S} А како ли је њему?...« И он притискује браву... врата се крећу... 
ромукао глас. -</p> <p>— Аха... тако ли је!{S} У ово доба...{S} Молићемо за мецко изјасњења.{S} 
е на тебе, заноси те...{S} О, слатко ли је сетити се мајчиних груди, кад човек претура тешку бо 
има.{S} Гојко се пренерази од чуда, али је сад морао бити одлучан <pb n="151" /> па јој напомен 
 гледа и отвара уста да нешто каже, али је стегло нешто у грлу, па не може ни гласа да пусти.{S 
..{S} Не зна ни шта је ни о чем је, али је страшно... нечувено... страшније од свега до сада... 
це избраздано, па то сад зарашћује, али је лице још грдно.</p> <p>Иде по соби и мисли о свему,  
орке су и тешке ове сузе јадованке, али је утицај њихов благотворан: залеђено, окамењено срце п 
ву.{S} Да је раније па да свратите, али је већ мрак...</p> <p>Гојко се трже и готово одскочи ко 
друкчија.{S} Уозбиљила се још више, али је некако постала равнодушна према свему.{S} Са Гојком  
у ствар, коју би требало сад узети, али је нешто, ни сама не зна шта, одвлачи од те мисли и вуч 
ово се уплаши.{S} Хтеде се вратити, али је некакав урођени инат тераше напред, и она одједном п 
 моли за помоћ, јер нема шта јести, али је опет живо интересовао очев говор о томе, као да је т 
пута је покушавала да побегне кући, али је знала шта је тамо чека, па је стезала срце и ишла у  
помилова је и беше нежан према њој, али је и та нежност некако груба, неумешна, као да је усиље 
ти.{S} Стас јој беше лепо развијен, али је она сама кварила његов изглед својим вечито погурени 
 ни... дотеран, као што би требало, али је добар човек.</p> <p>Писар за то време непрестано пог 
ознаје, ако је из овога села!...{S} Али је лепотица, права лепотица!..</p> <pb n="176" /> <p>—  
Чудо је само како је не опазе...{S} Али је она полегла по земљи, само главу мало подигла, да бо 
рла, па су и вама тако казали...{S} Али је прошло све...{S} Сад вас молим да ми опростите све.. 
 и чист бео покривач на столу...{S} Али је женска глава за те ствари вешта, очас се учини позај 
о небо, обасјано благим зрацима.{S} Али је ипак хладно, веома хладно...{S} Снег се бели по окол 
ако се он сам не прихвати метле.{S} Али је то њега мрзело, а нечистоћу је могао мирно сносити,  
а све оно, што је у вези са тим.{S} Али је она већ навикла да угушује мисли о томе.</p> <p>— Ка 
розничавом журбом предаде послу.{S} Али је одмах прекиде глас Стојанов:</p> <p>— Господин казао 
и воштаницу, прекрсти се побожно, упали је и стави на Гојкове груди...{S} Воштаница најпре запр 
г ове самоће и непрекиднога ћутања, или је ту нешто друго, што она и од саме себе крије.</p> <p 
зу?...{S} Је ли то изгубљена љубав, или је какав дух са онога света дошао да гледа њено страдањ 
Стојан...{S} Кад је он дошао?...{S} Или је био овде од јутрос, па сад спавао?...{S} Полако, на  
} Неко је вриснуо, уплашио се...{S} Или је то она вриснула?...{S} Да ли је то био њен глас?...{ 
едина коза шута, јамачно је однесен или је струлио ту на месту; стазица до реке обрасла травом; 
..{S} Он је охладнео према њој, не воли је више.{S} Али зашто, зашто?{S} Не може бити да ће јој 
непријатности због тих украса, и замоли је да то све скине и остави код њега.</p> <p>— Не знаш  
ли добро сад? прилази она матери и грли је нежно.</p> <p>— Ти најбоље знаш, дете моје.{S} А по  
 и леђа, колико се испребијах, па да ми је ко гођ и њему да што учини.</p> <p>— Е не бригај.{S} 
.. »О, ала ми је добро!...{S} О, ала ми је добро!«...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
лицу и умирите срца своја... »О, ала ми је добро!...{S} О, ала ми је добро!«...</p> </div> <div 
исто онако исписано на лицу: »О, ала ми је добро... ала ми је добро«...{S} Стаде... маше јој ру 
камењеном, непокретном лицу: »О, ала ми је добро!«... </p> <p>Хеј, станите ви вечни трудбеници, 
види... јасно види...</p> <p>»О, ала ми је добро!...« вели ово, смежурано и испијено тешком бол 
 на лицу: »О, ала ми је добро... ала ми је добро«...{S} Стаде... маше јој руком, исто онако кад 
а баба Мара има траве и за то, рекла ми је... разговарали смо ми.{S} Него ти сад лези, а ја ћу  
Знаш, брате, у једној смо згради, па ми је баш тешка ова свађа...</p> <p>— Верујем, голубане мо 
<p>А Гојко ради, иде и мисли: »Доста ми је само што знам да је моја, да припада само мени и ник 
уће и бринуо се сам о себи.{S} Какав ми је био први дан школовања, такав ми је био и последњи:  
 ми је био први дан школовања, такав ми је био и последњи: све једно исто... судови, вода, ципе 
иле!...{S} Па опет, видите ли... сад ми је мило и то страдање и све...{S} Тиме сам вас откупио, 
учио много...{S} Уф!...{S} Гле лакше ми је... добро је...{S} Али се опет мути у глави.{S} Ооо!. 
и метарских мера, ни слика...{S} Али ми је најгоре за мапу: не знам како ћу без ње.</p> <p>— Цр 
ку. </p> <p>— Море... шта ја!{S} Ово ми је треће место, него од куд ти овде, кад си био у Подри 
 па кроз плач прошушка:</p> <p>— Ово ми је унуче једина потпора; то су ми и очи и руке, па да м 
о мени!...{S} Јесте, јесте...{S} Био ми је тако одвратан, тако досадан... мислила сам полудећу, 
во.{S} Ја нисам ни послушао све како ми је речено, али опет сам погрешио...</p> <p>— Шта си ме  
е како срећан!...{S} О, да знаш како ми је тешко што ми те отимају, а ја... ја не умем да те са 
.{S} Оно до душе признајем... некако ми је, знате, незгодно било; цео дан сам био онако, некако 
ли.{S} Ја сам човек осетљив, и тешко ми је кад ко, нарочито таква женскиња, о мени рђаво мисли. 
.{S} А Љубица настави:</p> <p>— Било ми је врло рђаво, мислили су да сам умрла, па су и вама та 
 радили с мојом децом...</p> <p>— То ми је дужност, прекиде је Гојко оштро, гледајући у страну. 
> <p>— Мани се, молим те...{S} Живот ми је загорчао; и онако нисам никад среће видео.{S} И свак 
био...{S} Дакле нове колеге!{S} Част ми је...{S} Велимир Крстић... и он се учтиво рукова са Љуб 
’ш како би облетала.{S} А овако, баш ми је тешко.{S} Ето, свршио сам више од ње: она из основне 
тељским гласом настави.</p> <p>— Баш ми је много тешко било што сте ме погрешно разумели, управ 
<p>— Шта ћу?!...{S} Да терам даље, мени је горе...</p> <p>— Море, видим ја све: ти би се и сад  
S} Доћи ће господин.</p> <p>— Јок, мени је речено да га допратим.</p> <p>— А, дакле стражарно!{ 
Стојан:</p> <p>— Не може, братићу, мени је обећала!</p> <p>Она виде да Веља хоће да убије Стоја 
и стеже је силно.</p> <p>— Јест, и мени је понекад тако бивало: после каквог једа и мука, насту 
</p> <p>— Знаш... наша посла!{S} И мени је ово треће место.{S} Само ми необично што ме сад не п 
у мој!...{S} Али опет, опет...{S} Часни је не убио!...</p> <p>Освану дан туробан, ветровит.{S}  
тити.</p> <p>— О, ’натема је!.. о часни је!...{S} Како га обанђија онако!...{S} Иде, братићу, з 
 махне главом и у себи прошапће: »Часни је убио!«...</p> <p>Глава јој беше обрасла густом црном 
игнут у дворишту школском..{S} Пређашњи је учитељ, рече му она, примао накнаду у десет динара м 
 Кад прездрави и поче се љуштити, удари је у срце, па за два секунда готова!... одговори Влајко 
гу кутију, па одједном застаде и отвори је.{S} Из црнога плиша, чиме је обложена кутија изнутра 
ву црну високу кутију од украса и отури је од себе са одвратношћу.{S} Затим се пружи по кревету 
.</p> <p>— Јест, кад ти дођеш као да ти је све поклано, а неки пут те нема по три дана...</p> < 
е му близу и проговори:</p> <p>— Шта ти је... ти си болестан?...</p> <p>— Кажем ти, тамо ћемо ц 
ој, што се тиче...</p> <p>— Море шта ти је, кога имам да се бојим...{S} И шта ми ко може!</p> < 
... да закопају жива човека!...{S} И ти је опет молиш, кучку једну...{S} А она те не чује, неће 
ни мој братићу!...{S} Опрости, и нек ти је просто све од мене... и овога и онога света...</p> < 
номесечна плата!...{S} Кажем ти: док ти је жив Пера писар, не брини...{S} И он изиђе брзо из шк 
} Шта ћеш му — сила је велика.{S} Он ти је прави газда у срезу, капетана не верма ни оволико... 
да забоди једном у трбух и реци: ово ти је, господине писаре, за онај први разред...«</p> <p>»Н 
дно, што их ворта с платом, али тако ти је свуд, по свима срезовима.</p> <p>А Љубица само осећа 
о?</p> <p>— Како?...{S} Напротив! то ти је дужност.</p> <p>Било је већ доцкан кад се Гојко диже 
 Седи, ћути и гледај своја посла, то ти је за сад, а после... видећемо.{S} За сад, упамти добро 
S} Оне летошње оправке и набавке, то ти је сав издатак.{S} Ови двоје нису примили квартирине ни 
осподина.{S} Наша... школска... а то ти је ка да речеш моја, господинова и госпођина.{S} Нас см 
p>— Голаверија смо, брате, сви па то ти је, придружи им се ћата овим фамилијарним тоном.</p> <p 
S} А она не зна, него...{S} Хеј, што ти је женска глава!...{S} Ама Бога ми, господине, једнаке  
ста, нити јој што рећи.</p> <p>— Што ти је, болан... како то гледаш?...{S} Ене, па он је, јадни 
шта око себе.{S} Беше страшно погледати је.{S} Лице све крваво, косе разбарушене, почупане, вис 
знавати да је то све било онако... нити је мене ко могао приморати, нити ме је што вукло тамо,  
 знам...{S} Бога ми, не знам...{S} Нити је смео рећи јој да не иде: бојао се увредиће је тим; н 
је некаква апатија према свему, па нити је што љути ни весели.{S} Свеједно, може пропасти цео с 
p>— Па видиш да човек умире... на смрти је!...{S} Ни свеће немаш... одговори он и стаде се окре 
еш сад одмах у срез, па се прво извести је ли се вратио кући онај...{S} Ако се и вратио, биће у 
<p>Гојко је уведе у своју собу, намести је да седне на столицу, па уздахну као од велика умора  
 лако преноси све незгоде, а у старости је најмилије сећање на ове дане борбе, кад се млада сна 
ладој девојци, скиде шешир и не гледећи је промрмља врло брзо:</p> <p>— Гојко Савић, учитељ.</p 
јала од спавања? ослови је мати, видећи је необучену.</p> <p>— Устала сам, па ме нешто глава бо 
е на груди све јаче и јаче, уверавајући је пламеним речима о вечној љубави...{S} Тако некако до 
та и провири у собу ова жена, гледајући је са оним простосрдачним женским саучешћем.</p> <p>— Н 
та ми можемо« рече он Љубици, гледајући је значајно...</p> <p>Већ се навршују два месеца како о 
p>— Пазите само, наставља он, гледајући је живо, севајући ватреним очима и говорећи брзо, узбуђ 
како то иде, одговори јој он, гледајући је право у очи, јер она разгледаше уписницу.{S} Гледаће 
ла се... куда?... узвикну он, гледајући је у очи.{S} Остави све, заборави... дај да бежимо, дал 
положи, а писар уживаше само, гледајући је тако веселу.{S} Он се збиљски за њу привезао; заволе 
епозитар одмах запита Љубицу, гледајући је са интересовањем:</p> <p>— Зашто ви, госпођице, већ  
вијајући исписану хартију и остављајући је у капут.</p> <pb n="95" /> <p>— Разуме се...{S} Али  
ра то као поклон... рече он, погледавши је радознало у лице.{S} А ово сад... ви сте примили сво 
ти разјарену жену за руке, али познавши је, одједном пусти њене руке и стаде се освртати око се 
и, а писар брзо узе капу и, поздравивши је у ходу, изиђе из собе.</p> <p>Она скочи са столице,  
е? — Лудорије!...{S} А овамо сад гледај је!{S} Иде као убијена... и одмах сам познао да јој ниј 
слове, одговори Влајко одсечно.{S} Твој је посао у школи и у кући, а мој међу људима.</p> <p>Он 
руга изласка из тешке неприлике, да јој је Гојко једино уздање...</p> <p>А он је мислио много и 
 и она се не смири док не осети, да јој је сваки делић тела, као и душа, прожет овим заносним о 
ворила у трајну, жудну пажњу.{S} Да јој је да не пропусти ни један покрет учитељев.{S} А он рад 
S} Нека прочита и нек се потпише да јој је саопштена наредба.</p> <p>Кад Љубица узе хартију и п 
ише нагло, отвореним устима, као да јој је мало ваздуха.</p> <p>— И ви баш хоћете... не гнушате 
чким потребама и невољама.{S} Доста јој је што је ту уз њега.{S} И он мишљаше да је само такво  
а рад као и до сада.{S} Шта ће, кад јој је таква судбина!{S} Погнула главу, па ради за оно злех 
о и просу се страшна бура...{S} Сад јој је и отац друкчији, простији, ништавнији, а некад је ми 
а нема важнијег лица у селу.{S} Сад јој је и мајка дошла некако проста, убога, и ако је још ист 
и оно исто што и Стојан.{S} Али сад јој је веома незгодно да почиње разговор пред учитељком.{S} 
мо гледа то увијено чудовиште, које јој је овога тренутка страшније од свега на свету...{S} Срц 
 да сагне главу и слуша...{S} Та он јој је ипак друг, то исто што и она.{S} Сутра се то може и  
 гнушање и одвратност!...{S} О, ако јој је већ постао одвратан, а цео је живот пред њима!{S} И  
но и усрдно узе перо и потписа како јој је речено.</p> <p>— Шта каже? запита Гојко шапућући, ка 
шеснаестогодишње девојче.{S} И село јој је у тим сновима изгледало друкчије, светлије, и људи с 
остаде равнодушна према свему, било јој је свеједно...</p> <p>Али јој се ономад отворише очи, к 
едној мисли, па само њом живи, само јој је она у глави...{S} Опет се појави онај грозничави сја 
 пропасти цео свет и она са њим, то јој је право...{S} Устане ћутећи, гледајући полусвесно око  
нала је да јој носи какав накит, то јој је јуче наговестио, па с тога беше веома предусретљива  
оса...</p> <p>Љубица задрхта.{S} То јој је најмлађа и најмилија сестрица. </p> <p>— Боса!... уз 
а катастрофа!...{S} И то је оно што јој је омотало очи и ум црним застором, те не види ништа... 
ав акт? запита Љубица уплашено, јер јој је сама реч »акт« улевала некакав нејасан страх.</p> <p 
се окрете к вратима друге собе, у којој је, у последње време, сам спавао.</p> <p>— Хо, људи!... 
аво она не може још да одреди у коликој је мери то страшно и је ли баш страшно; и све јој се чи 
е пређашња љубав према овој деци, и њој је необично мило што стоји са овако чистом и упарађеном 
, као да ће рећи: »Ех, батали, само нек је мир у кући!«...</p> <p>Једаред му дође Веља, и таман 
 уморан.</p> <p>— Е, кад ће пре!{S} Тек је трећи дан од промене, примети Ђокић.</p> <p>— Шта се 
d="SRP18993_C5"> <head>V.</head> <p>Тек је сунце изгрејало, а двориште се напуни ђацима.{S} Гој 
нарочито на Љубицу.{S} Паланачки речник је за овакве разговоре веома богат, те се и Љубици даде 
да њих двоје издржавају њена брата, док је у школи.</p> <p>Она га после ове речи погледа захвал 
 Гледајте да дођете још ове недеље, док је лепо време.</p> <p>— Е сад нам можете показати како  
...{S} Старала се да више не мисли, док је не превари сан...</p> <p>Изјутра усташе обе рано.{S} 
а, Гојко је радио и са њеном децом, док је боловала, она сама види како је много он урадио, али 
е, другови се упознаше.{S} Месни учитељ је старији човек, већ у годинама, пријатна, симпатична  
Шта је ово... хе-хе-хе?...{S} Какав вам је ово колега? </p> <p>— Одличан учитељ и веома добар д 
 је ли он вас жалио... оно пре, кад вам је послао наредбу.{S} Па толике друге ваше тужбе на њег 
рхће.{S} Прави, најбољи друг, па то вам је...</p> <p>Љубица гледаше, не знајући већ шта да мисл 
 било свега овога...</p> <p>— А зар вам је ово каква срећа, што сад овако са мном разговарате!. 
зели су нам и тај једини заклон: да нам је бар хлеб обезбеђен, кад радимо посао ваљано.{S} Па е 
 и његово дице вели: »Шта ћемо, кад нам је таква судбина!« Он уђе, као обично, гледајући у земљ 
у.{S} Знате ми смо преседник, а ово нам је школски одбор.{S} Учитељ промрмља нешто у себи, што  
 нисмо тражили два учитеља.{S} Како нам је до сад могао један отаљавати!...{S} Е али ревизор ле 
 његову жену ти познајеш?</p> <p>— Знам је ка тебе; како је не би знао...</p> <p>— А зна ли она 
 одговара поп, обарајући очи, јер и сам је веома слаб певач. — Иному солнце, иному луна, иному  
инати, не могу јој ништа.{S} Јутрос сам је молио да не идемо... неће да чује...{S} А сад видим  
се обично зове »учитељска свађа«, о чем је много рђавога слушала.{S} Али она ни прстом не мрдну 
односи наликовали меденом месецу, о чем је Гојко толико слушао и понешто читао, али то се, у њи 
авилности, намршти се...</p> <p>— О чем је бунцао?...{S} Испричајте ми све какав је тада изглед 
 ни она...{S} Не зна ни шта је ни о чем је, али је страшно... нечувено... страшније од свега до 
магати у раду.{S} Неке се заклињу да им је то дете једина мушка глава и свечар у кући...</p> <p 
 учитељком.{S} Зна она жене, па нека им је најсветији израз на лицу... »Најбоље ће бити, помисл 
разговор међу њима?...{S} Ко зна шта им је; питаћу Вељу на само...{S} И опет Гојко сумњиво <pb  
чно сазнавати, да је тај човек, који им је причинио толики бол, сада ту уз њих, да стоји као те 
сао, да се ти гласови раструбе, а он им је управо и био повод, јер је он саставио Влајка са чув 
ва друштва.{S} Пре недељу дана донео им је сам писар обома плату, док други учитељи још нису ни 
и су јој деца добро усвојила оно што им је казивано.{S} Код Гојка беше шаренила: неки му предме 
и су га обоје, и Гојко и Љубица, јер им је предавао школски рад.{S} Само ће у Орловицу доћи тек 
етлошћу. </p> <p>Ко се не сећа с каквим је осећањем ишао први пут на своју нову дужност!;...{S} 
али га ипак не остављаше страх са којим је дошао овамо.{S} Шта ли ће бити?{S} Куд оде сад?{S} Д 
; обузело га некакво нерасположење, чим је угледао Богосава.{S} Чуди му се: шта ће он овде, кад 
ио у памети склопио целу реченицу којом је мислио да јој се обрати, али сад заборави све, па се 
гу сви људи бити фини и углађени: неком је Бог дао намет, а неком, место памети, зализану главу 
 из овога целог стања.</p> <p>Са Гојком је, нарочито у последње време, ступила у тако пријатељс 
 и маше одељаном палицом...{S} Одједном је завитла и удари о крушкову грану, која се пресамитил 
лица новоуписаних малишана.{S} Одједном је обузе милина гледајући ову нејаку децу, која се пове 
ама не зна од куд то дође: тек одједном је подузе хладовина и учини јој се да нема смисла сад т 
е само мути и комеша...</p> <p>Одједном је обасјаше коси, врели зраци...{S} Она се трже...{S} Ш 
кривице, по туђој поруци.{S} Код нас ум је, брате, слобода!...</p> <p>Председник промоли главу  
смех не силази са уста.{S} Море, славан је живот, слатко је живети!...</p> <p>— Па не хвалите с 
ба опет није почишћена.{S} Већ пети дан је како наређује Стојану да бар мало смахне оно сено са 
ена душа не учествује у раду.{S} Стојан је нешто запита или саопшти, а она буновно диже главу и 
ли један поглед на ове малишане довољан је да раскрави залеђено срце и душу да развесели.</p> < 
вечни, дубоки, непроменљиви мир исписан је на њему и само једна усна малко... врло малко повукл 
} А немој тамо да се збуниш.{S} Капетан је добричина; не бој се!</p> <pb n="126" /> <p>Изиђоше  
 право, отворено, очи у очи.{S} Страшан је био тај поглед: шинуо је Љубицу преко срца страшније 
.{S} А неки предмет, као рачун, обрађен је слабо, а неки није још ни дирнут.</p> <p>— Погрешили 
а настаде велика журба у школи: одређен је ревизор, знали су га обоје, и Гојко и Љубица, јер им 
о...{S} По целом небесном своду навучен је суморан покривач загасите тамне боје, из кога непрес 
овога часа да осећа ма што.{S} Претучен је, смрвљен догађајима, па иде двориштем као суманут... 
n="32" /> Ништа, удајте се за Гојка, он је миран човек; ваљда ће се овде станити стално — рече  
требало <pb n="163" /> протестовати, он је то радио без бојазни, а њега су се многи бојали, чак 
а је сву...{S} Али на што то?{S} Он, он је ту једини узрок свему... он треба и да страда...{S}  
ова... чуо си ваљда?...</p> <p>Јест, он је нешто чуо да говори млађи свет о некаквој Милици; та 
, чекајте да запитам господина Перу, он је ту пред комисијом, и писар показа руком на врата кој 
атину гласу; он је дошао нарочито... он је спремио све, па дошао да је води на муке...</p> <p>Б 
оје, ни ваше...{S} Него то је јасно: он је поцепао ваше признанице и сматра то као поклон... ре 
есељак, па још с прага удари у шалу: он је научио са учитељима, то су му једини другови у срезу 
 мора.{S} Деца беху изишла на одмор; он је извесно то и очекивао, па да дође у школу.{S} Љубица 
страшно...{S} Осећа по ћатину гласу; он је дошао нарочито... он је спремио све, па дошао да је  
..{S} И ево, баш све се испунило!{S} Он је онакав, <pb n="186" /> каквог је она замишљала још у 
она ту?...{S} Па у мојој кући!...{S} Он је доводи у кућу, весели се са њом...{S} Ааа!«... отеже 
тако подвикнуо.{S} Шта је ово?...{S} Он је охладнео према њој, не воли је више.{S} Али зашто, з 
та страшније од овога што је сад.{S} Он је не жали, он није у стању овога часа да осећа ма што. 
ећи се што му досађују у невреме.{S} Он је, вели, казао једаред да ће дати учитељима нешто пара 
а међу мужем и женом прве године.{S} Он је био вазда озбиљан, жив и непрестано је тражио рада,  
 спуштаху бурно, све јаче и јаче.{S} Он је узе за руку, па обема својим рукама стеже ту мекану, 
је вамилијаз, а може ви и кувати.{S} Он је господин-Драгољубу, што оде сад од нас, све готовио. 
таром кмету, рече један одборник.{S} Он је то запео да просвети наше село, те нам натоварио на  
ели ствари? запита је мати.</p> <p>— Он је, вели, сам нудио старцу, али му он одговорно: »Кад н 
{S} Па ја га нисам пре ни гледала, а он је ужасан, страшан, одвратан!...{S} Како сам могла... ш 
 се љубимо, је ли?« тепаше му она, а он је притискиваше на груди све јаче и јаче, уверавајући ј 
ки...{S} Она обори главу стидљиво, а он је полако обгрли, па је одједном стаде љубити тако стра 
.. то не ваља!...{S} Јак потрес... а он је доста слаб и иначе.</p> <p>Лекар се загледа у црте Г 
његовог гимназијског школовања.{S} А он је, морамо признати, у дубини душе сматрао гимназију ка 
 Све, како је она желела...</p> <p>А он је љуби, јамачно је љуби, иначе је не би узео за жену.{ 
ј је Гојко једино уздање...</p> <p>А он је мислио много и дуго, претурао се по кревету целе ноћ 
лан... како то гледаш?...{S} Ене, па он је, јадник, болестан!... узвикну она, загледавши му се  
Које је доба?...{S} Заранци...{S} Па он је већ мртав... мртав!... убијен!...{S} А онај ће сад д 
p> <p>Љубица га погледа пажљиво. »Та он је красан човек, добричина, рече она у себи, али шта ће 
појаве.{S} Узрок лежи у њој самој, и он је тако тесно спојен са њеним бићем, да се већ више не  
 и Николче синоћ дође из Београда; и он је обишао неке... и ћата именова неке главније политичк 
реноћим, а овакова ведрина!«...{S} И он је готов да викне из свега, гласа, али се још уздржава, 
Бога.{S} Немаш се куд враћати«.{S} И он је остао, почео је претурати дан за даном, док се једно 
е наш господин Аксо?...{S} Јест, али он је богослов.</p> <p>— Та оно није баш због тога, господ 
!...</p> <p>Нису се разумели.</p> <p>Он је њу волео, али некако на свој начин, без оне обичне ж 
д и поче познавање природе.{S} Предавао је врло лепо, лако и живо; и Гојку се засветлеше очи.{S 
 већ крајње време за напад.{S} Очекивао је потпуну послушност, а оно, ето!...{S} Па сад ти разу 
, очајнога, горкога прекора.{S} Изређао је тај поглед све, што њих двоје заједнички преживише,  
апетана не верма ни оволико...{S} А зао је, братићу мој, као... као...{S} Шта ту, шта он може у 
ад доћи, тек што није дошао...{S} Казао је до мрака...{S} Јест, сећа се!...{S} И он ће тражити  
е волео, и да му не беше деце, помишљао је озбиљно да бежи са њом у Америку, или у Турску.</p>  
до сад мислити?...{S} Не, не... изабрао је незгодан тренутак, то је извесно.{S} А њима, женама, 
 О озбиљнијем чему према Љубици престао је и да мисли...{S} Нека се само овако продужи <pb n="1 
{S} Од лепе, младе, здраве жене, постао је костур, омотан кожом.{S} Нема више оне ватре и живос 
 нема више здравља, ни весеља... постао је развалина, рушевина која труне, сенка...{S} Оборене  
..{S} И ништа ново није смислио, осећао је оно исто што и јуче: она му беше милија од свега на  
Скоро свакога празника и четвртка ручао је код Гојка.{S} Гојко се најпре изненади толикој пажњи 
угледа масницу.{S} Овако је боље; дошао је као наручен.{S} И он притрча к вратима и отвори их.  
 гледајући га радознало.</p> <p>— Дошао је акт.. сад ћу да му саопштим, рече он тихим гласом, г 
е, али не рече ништа.{S} Ко вели: право је да се промази прво јутро по свадби, а већ после... х 
што овакав путник пита за школу.{S} Ево је, брате... право на ову капију.</p> <p>Путник га не с 
е изви, и док се он обрте да види какво је то чудо, оне сухе руке падоше на Љубичине јабучице и 
ипак одговори:</p> <p>— Три године, ово је сад четврта.</p> <p>— Нисте ваљад’ испит положили, т 
да?...{S} Ово нису обичне живе очи, ово је мртво стакло, па се само сјаји... стоји тако укочено 
 Не могу, не могу више овако!...{S} Ово је страшно мучење... гледати га свакога часа уза се и з 
ашњи човек?{S} Не, није, није...{S} Ово је све друго... <pb n="57" /> други израз, понашање, то 
де мислити о Гојковој болести...{S} Ово је нека јака грозница, али ко зна шта може из ње изићи! 
ех), а председник продужи:</p> <p>— Ово је општинско зло... знате — ћата.</p> <p>Учитељ још виш 
нком подсмеха на уснама.</p> <p>— А ово је, без сумње, твоја драга половина и глава куће, наста 
јасно исписана мисао: »Хо, море, па ово је баш згода жива!...{S} Права лепотица!«...</p> <p>Гој 
одинама међу њима.</p> <p>— Е брате ово је ваљано... овако са старим друговима провести који ча 
ш снаге за терање ината.</p> <p>— И ово је, знам, ваше масло!...{S} Платићете!... рече она, па  
ем...</p> <p>Али Драгутин не чека, него је узима за руке и води.{S} Кад дођоше до прага, он се  
Међутим, о путу он није ни мислио, него је жељно очекивао тај дан, кад ће се наћи сам, са своји 
угутање!...{S} О, погрешила је... много је погрешила!...{S} Опет је обузима зима... све више је 
јтајнијим жељама и помислима...{S} Дуго је времена прошло тако.{S} Смркло се одавно.</p> <p>Вра 
ни се да им чује и само дихање.{S} Чудо је само како је не опазе...{S} Али је она полегла по зе 
} Он се збиљски за њу привезао; заволео је како никад до сад није волео, и да му не беше деце,  
, ако јој је већ постао одвратан, а цео је живот пред њима!{S} И најгоре је што ту нема никакве 
е куд враћати«.{S} И он је остао, почео је претурати дан за даном, док се једном не нађе са лис 
по трави, и тек кад је њу спазио, почео је немирно тумарати, као да је у неком послу.{S} Она му 
му остаде слободно ван школе, употребио је на послове задругине.{S} Није ни чудо што је долазио 
естише на дну школе, иза ђака.{S} Радио је са првим разредом, други писаше, а трећи и четврти р 
анимати, па оде у своју школу.{S} Радио је цео дан, погледајући кад ће се појавити Љубица, или  
за сва тешка страдања своја.{S} Победио је и њега и њу, оборили су пред њим главу, али он ипак  
Љубицу ни где је ни шта ради.{S} Тражио је премештај за обоје у други округ, па сад само седи и 
а имам да се плашим или веселим, мислио је раније.{S} Ја морам да радим, а они горе морају да в 
ко се поздрави, па оде журно.{S} Мислио је да иде вечерас цркви, субота је, па да ноћи тамо, ал 
читељ поче држати предавање.{S} Говорио је и лепо и стручно и занимљиво, али учитељице често на 
ворити о том почетном послу.{S} Говорио је таком сигурношћу и разумевањем, као да је десетине г 
ије надао...{S} Он, стари лисац, удесио је све како ваља, и чини му се да је већ крајње време з 
одно, право у очи.</p> <p>— Бога ти, ко је ово... какав је овај писар?</p> <pb n="45" /> <p>— Х 
ити, али ко може сад реч прозборити, ко је може прекинути у мислима и тргнути из заноса!{S} Баш 
е и привуче к столу.</p> <p>— Ово... ко је ово, а?... дрекну још јаче у необузданој јарости.</p 
ти...</p> <p>— Шта говориш ти!...{S} Ко је умро?... дрекну Гојко разрогачених очију, стегнувши  
рата и Влајко викну гласно:</p> <p>— Ко је то?...</p> <p>Гојко се сакри у један крај, а Влајков 
већина.{S} Па још кад дознамо раније ко је ревизор, оставимо цео предмет недирнут...{S} Ови при 
очајним гласом:</p> <p>— Не знате ви ко је пред вама.{S} А кад бисте знали каква сам ја тешка г 
сврће на другове, као да и оно тражи ко је то немиран.</p> <p>— Ха-ха-ха...{S} Па то су најобич 
а се боји да га не пробуди.{S} Сваки ко је преживео младост, мора знати за њу, сећати се поједи 
м знала... за <hi>оно</hi>...{S} Али ко је то могао знати!{S} О, како би то све лепо било, како 
тужбе на њега.{S} Нека га, нек осети ко је јачи.</p> <p>Љубица се радо ухвати за ту мисао. »Јес 
, положио практични испит, па гледам ко је срећнији од мене!{S} Хе, али...« И мисли његове одош 
, ево гле... животињо!... јеси видео ко је Пера писар!...{S} И ти, смраду један... и опет се из 
?...{S} Баш би јој радо сам саопштио ко је отпуштен, али... незгодно!... »И она би се наљутила, 
 њу...{S} Како то да је не познаје, ако је из овога села!...{S} Али је лепотица, права лепотица 
ћи да само на њима може наћи утехе, ако је још има.</p> <p>Смиљка се најпре пренерази, уозбиљи  
а је питам за узрок ове промене, па ако је штогод онако... да јој ми можемо помоћи, онда да ско 
о по дворишту пуних 4 — 5 часова, и ако је тек мало јаче од пола часа како су стигли.</p> <p>Од 
мајка дошла некако проста, убога, и ако је још исто онако мила, као што беше у детињству.{S} Са 
 хвала!... рече он, па узе шљиве, и ако је и сам доста набрао и носио их у џепу.{S} Али зар да  
ала како би се то могло окренути, и ако је знала да њено срце никада више не може припадати оно 
наиђе Влајко.{S} Веља се намршти, и ако је дотле био веома расположен, одједном заћута и не про 
у пријатност од ових смелих речи, и ако је добро знала да су то само речи, да се то говори у др 
тирина, а овде то исто са платом, и ако је она редовно издавала уредне признанице.{S} Шта је то 
 Веље.</p> <p>Напољу се смрачило, и ако је још доста рано.{S} Навукла се по околини густа магла 
а је свршио целу Учитељску Школу, и ако је привремени.</p> <p>— Тако... јест, јест, видим ја: н 
ога снега што их је притискао.{S} И ако је дан, владаше велика тишина у целом селу; тек по негд 
масница преко целога образа, па још ако је модра....{S} Како ће сад у школу, како ће изићи пред 
...{S} О, да тешка срама!{S} Па још ако је и она све то слушала... као Стојан, јамачно јесте.{S 
 и његова жена угледа масницу.{S} Овако је боље; дошао је као наручен.{S} И он притрча к вратим 
 је друкчији!«...{S} Да је онакав, како је она замишљала свога нежењена колегу, не би јој тешко 
 ето заједно су и у школи.{S} Све, како је она желела...</p> <p>А он је љуби, јамачно је љуби,  
годно да баш тако отворено покаже, како је раније опазила госте, па их сад ишчекује.{S} С тога  
Стојан превија око његове постеље, како је лепо разредио меко миришљаво сено, простро преко њег 
 чича онако исто оштро изговорити, како је он казао.{S} Ето и сада чича зна поуздано да Гојко с 
још у школској клупи.{S} Боже мој, како је се то све сјајно замишљало!...{S} Знате већ шта може 
ајној вечној истини...</p> <p>— О, како је дивно! узвикну Љубица после дужег ћутања и посматрањ 
 дркће, дркће и гледа...</p> <p>О, како је страшно ово што доноси слух!...{S} Је ли могућно да  
 себе, не знајући шта да ради. »О, како је досадно!...{S} Све ће се понављати једио исто...{S}  
е то све редом испуњава баш онако, како је он желео,..{S} Истина, сам он није постао Министар п 
 љубав...{S} И све, ама баш све... како је било са Гојком, тако је сад са мном!...</p> <p>— Е,  
 ваљда ће се и сад умети извући... како је до сад!..{S} Она се истина расположи од те мисли и п 
ознајеш?</p> <p>— Знам је ка тебе; како је не би знао...</p> <p>— А зна ли она тебе?</p> <p>— М 
жали мужа, него га сама брука..{S} Како је лепо овде, гледај!...{S} Овај намештај, па разне сит 
каза на испиту необично пргава.{S} Како је радила преко године, тако настави и на испиту: стаде 
 преселио се на сам дан свадбе.{S} Како је имао много ствари, морали су узети другу, засебну ку 
м писару. »Збиља, красан човек.{S} Како је само учтив, пријатан, скроман.{S} И баш може бити да 
рењу држала ова околност:</p> <p>— Како је господин Драгољуб целе године радио без мапе, па опе 
лашена, и упропастих живот...{S} А како је то све могло бити друкчије!...{S} Могли су се оствар 
тиће је, дабогме!...{S} Чуо сам ја како је он био окупио председника да је оптуже због неморалн 
рем, прошапта она, видевши Стојана како је гледа немарно.</p> <p>— А онај оде, братићу, још чуп 
ог сокака испаде пред њу Гојко, па како је угледа, поцрвене и хтеде да прође.{S} Она се насмеши 
 нејасно, да јој она не казује све како је.{S} Само се још није могла досетити свему јаду.{S} О 
питкивати, те на тај начин сазнаде како је текла цела ствар и ради чега се све започело.{S} Беш 
 Љубица виде шта је урадила, увиде како је далеко зашла, и тога тренутка у њој се створи стална 
горе, као жеравице...</p> <p>»Боже како је ово лепо!{S} Што и ја не бих могла овако.{S} Баш ћу  
ратској искреној симпатији, о томе како је он готов на све услуге, просто и једино због њене са 
уша да и њој помогне...{S} Чуди се како је рђаво протумачила његово саопштење о оној учитељици. 
атао за ово неколико дана; осећаше како је обузима некакво пријатно расположење према свему, па 
... само се смеши и помишља у себи како је то красна ствар бити муж и домаћин...{S} Дочекаш доб 
ом, док је боловала, она сама види како је много он урадио, али се ипак плаши, много плаши...{S 
а им, каже, причала...{S} Видиш ти како је оштра!{S} Не жали мужа, него га сама брука..{S} Како 
ује и само дихање.{S} Чудо је само како је не опазе...{S} Али је она полегла по земљи, само гла 
к, она настави:</p> <p>— Да видимо како је у општини, да нису тамо моје признанице.</p> <p>— Не 
као камџијом.{S} Испричајте нам то како је било и зашто?</p> <p>Капетан се диже, приђе Гојку и  
зубе.{S} Је с’ вид’о нашу учитељку како је жустра!...{S} Тако је то, братићу мој!...{S} Зубе ти 
а најпре стаде тешити и причати му како је свака сила за времена — а то је велика срећа, јер да 
.{S} Стој, господине Перо, да знаш како је бешчастити учитељске породице!...{S} Па онда једно у 
у.</p> <pb n="195" /> <p>— Па знаш како је... то су тугаљиве ствари, а оно је човек прек...{S}  
но место?</p> <p>— Наш друг...{S} Онако је некако... чудан.{S} У свему је оштар и одсечан.{S} У 
тражим ни паре. </p> <p>— Тако је, тако је, убрза обрадован учитељ, што му се да та прилика да  
баш све... како је било са Гојком, тако је сад са мном!...</p> <p>— Е, синко...{S} Говорила сам 
метног фамулуса, вере ми!{S} Тако, тако је најбоље.{S} Па ако видимо да ће и вас овако да брука 
, па онда о земљу.{S} Ја, братићу, тако је то.{S} А ти се не бој, што се тиче...</p> <p>— Море  
о и шапућући у себи: »Ја, братићу, тако је то; видим ја!...«</p> <p>Гојко га дочека на вратима  
ила у срезу; и капетан га се боји; тако је то, братићу мој.{S} А она не зна, него...{S} Хеј, шт 
е чича иверчицу, па ће подметнути; тако је то, братићу мој!...</p> <p>— Можеш ли спремити што з 
а лепо да се одмори. <pb n="11" /> Тако је то, братићу мој!...{S} Четири банке за целу годину!{ 
ашу учитељку како је жустра!...{S} Тако је то, братићу мој!...{S} Зубе ти лолама!{S} А гле, нем 
је мусти две овчице но једну...{S} Тако је то, братићу мој!...{S} Али опет, опет...{S} Часни је 
вој посао, па се не бој никога.{S} Тако је то, братићу, ја...{S} А он учитељима ништа не може.{ 
да те буве пецају, биће батина.{S} Тако је то, братићу мој!...</p> <p>Упис се већ завршује.{S}  
и по нешто, и ако смо сиротиња.{S} Тако је то.</p> <p>Гојко развукао уста у широк сладак смех,  
еће бити рђаво од њихне стране.{S} Тако је то, братићу мој.</p> <p>Гојко и Љубица се згледаше и 
 га не удариш, а некмо ли дете.{S} Тако је, братићу мој!</p> <p>— Оно види да ја нећу да га уда 
е и ви зашто сам зимус страдао.{S} Тако је морало бити!...{S} Иначе... иначе не би било свега о 
ед њих, да сачуваш своју главу.{S} Тако је то, братићу мој!...</p> <p>— Нека, доста сам и ја па 
а вам не тражим ни паре. </p> <p>— Тако је, тако је, убрза обрадован учитељ, што му се да та пр 
рах; али то од чега долази страх далеко је, оно се не види, не појављује се...{S} И снага је из 
ак...{S} Али откуд, од чега?...{S} Неко је вриснуо, уплашио се...{S} Или је то она вриснула?... 
ут на своју нову дужност!;...{S} Колико је ту помешано милине са неком полусмешном збиљом и важ 
вори он гледајући само цифру, на колико је гласила признаница, па немарно забаци хартију у џеп, 
у у џеп, а Љубици изброја и даде колико је требало.{S} Све се то изврши неким полу-пословним то 
 обрађен добро и прешао га таман колико је требало.{S} Такав му је српски језик у свима разреди 
лодушним узвиком: ех!...</p> <p>»И нико је не присиљава да седи са њим.{S} Што, зар не може она 
 уз њега и узе да се послужи.{S} Влајко је пљесну руком по рамену, то му беше израз велике нежн 
сподин попа вели то исто.</p> <p>Влајко је добио премештај на Гојково место, и преселио се на с 
ива премрла од страха.{S} Истина, Гојко је радио и са њеном децом, док је боловала, она сама ви 
ивој муци, не зна шта да каже.{S} Гојко је гледа не дишући, а и писар некако чудно гледа...{S}  
 раду олакшице своме страдању.{S} Гојко је избегаваше да јој не постане још досаднији, а тешко  
о, са неком чудном одлучношћу.{S} Гојко је обилази на раду по неколико пута дневно, помаже је с 
берем од страха.« Још истога дана Гојко је одвезе њену оцу, па се он другога дана врати, рекавш 
о и он жури за послом.{S} Међутим Гојко је до сад спокојно шетао по трави, и тек кад је њу спаз 
 луда, а сад ти за њом?...</p> <p>Гојко је гледа и само слуша онај звучни глас, који иде из сам 
но, не мислећи ни о чем...</p> <p>Гојко је уведе у своју собу, намести је да седне на столицу,  
, дижући главу као из сна.</p> <p>Гојко је погледа, поцрвене као рак, па одједном отвори уста и 
не која крајцара за брата.</p> <p>Гојко је сам изјавио жељу, да њих двоје издржавају њена брата 
 она, и поуми да му приђе.</p> <p>Гојко је погледа уплашено, или се ваљда сети ради чега је пош 
 уста.{S} Море, славан је живот, слатко је живети!...</p> <p>— Па не хвалите се, госпођице, поч 
акривене тајне.{S} И боље!...{S} Слатко је надање живу човеку, нада му је драгоцено благо...</p 
к живот? стаде Љубица мислити.{S} Тешко је нерадницима и онима који би хтели само да заповедају 
еса са њега.{S} Овај тешки бол изазвало је сећање на онај тренутак, кад се попео и надвирио се  
пружа пред очима наших дошљака обасјало је румено сунце последњим зрацима свога заласка, прснул 
} Учитељица застаде у недоумици: ваљало је прозборити још коју реч са новим другом, али се он с 
ади за оно злехудо парче хлеба.{S} Мало је размишљала о последњим догађајима: обузела је некакв 
војим доласком...{S} А оно, гле: у мало је не одјурише. »Нисмо те, веле, ни звали«...</p> <p>»П 
ет и уздахну дубоко...</p> <p>— Осећало је срце моје да ти велику муку мучиш... знала сам...{S} 
</p> <p>..{S}После неколико недеља цело је село знало за односе Љубичине и Влајкове... свуда их 
и своју кривицу.{S} У овакву стању било је тешко говорити ма о чем, с тога Љубица одмах пређе н 
Напротив! то ти је дужност.</p> <p>Било је већ доцкан кад се Гојко диже и упути к своме селу.</ 
аље... црне одвратне сенке!...{S} Овамо је живот, где кључа и кипи врела крв...{S} Овамо, да се 
ли по глави најразноврсније мисли, само је Љубица јасно увиђала да нема никаква друга изласка и 
а, али се сад не сећа ничега...{S} Само је гледа и чуди се тој необичној лепоти...</p> <p>— Вра 
ш боље, баш онај исти врисак...{S} Тамо је ваљада и њена мати, па ће доћи и Стојан с мотиком... 
војим путем, куд ме срце вуче..{S} Тамо је сва моја срећа, мој живот, све благо моје.{S} Па зар 
мо... или управо не знам ни ја.{S} Тамо је све равница, нема планина.{S} А што питаш?</p> <p>—  
е, у последњи ред клупа. </p> <p>— Тамо је, чини ми се, Веља? запита она, бришући лице и посмат 
 очи, гледају уморно, тамно, непрестано је у њима некакав безумни израз, од кога човек мора зад 
ле земљорадничке задруге.{S} Непрестано је трчао са Ђокићем до Београда, Смедерева, ишли су по  
 је био вазда озбиљан, жив и непрестано је тражио рада, рада и мишљења.{S} Кад га каква нова ст 
</p> <p>»Што то нема Стојана?{S} Одавно је...{S} Хм...{S} Држи се она...{S} А ја постанем, на п 
који је становао у истој кући и редовно је пратио у школу до абаџиске чесме.{S} Она се зачуди њ 
 се на прсте и погледа унутра...{S} Ено је, седи на столици и плаче, а он хода по соби и мршти  
у од ближих зграда и рече:</p> <p>— Ено је, ви’ш она... с високим оџаком.</p> <p>Путник распита 
.{S} Море, њему се то знало... зарађено је.</p> <p>Дођоше ови гласови и у школу.{S} Гојко до са 
 запита Љубица кмета.</p> <p>— Израђено је то све, сутра ће се донети.{S} Нисмо могли све од је 
 зачу глас:</p> <p>Није овде, затворено је, видиш...</p> <p>— Куцни, братићу, нек те чује.</p>  
ти, брате... шта ћеш више!...{S} Речено је све.{S} Ако они горе имају најмање образа и љубави п 
 променише, право стакло!...{S} Свршено је!...</p> <p>Кад опремише и наместише на кревет мртва  
Љубица не сања пријатне снове.{S} Тужно је оборила главу над реком, па слушајући жубор и шапат  
 ако носи штап у руци.</p> <p>— Хе, оно је било изненада... био сам збуњен;</p> <p>Они прођоше  
оже, мајко, зарасти исечено срце... оно је ишчупано, нема га више...{S} Да нисам познала праву  
јати, треба издржати до краја...{S} Оно је већ дошло, ево га!...</p> <p>— Где је учитељ!... гов 
како је... то су тугаљиве ствари, а оно је човек прек...{S} Нико не воли да му се други меша; у 
 мрља на застирачу од ормана... извесно је од вина...{S} Али брже!...</p> <pb n="209" /> <p>Она 
ше га заноси...{S} То не мари, пријатно је, само да није овога кљуцања...{S} А гле, Љубица обрн 
н челик на врелим уснама...{S} Пријатно је ово осећање, али она нема кад...{S} Рука дркће... др 
жиш? нећу те појести.</p> <p>— Дивљачно је, госпођо, много, стаде га правдати његова мати.{S} Н 
 је затварана једина коза шута, јамачно је однесен или је струлио ту на месту; стазица до реке  
 желела...</p> <p>А он је љуби, јамачно је љуби, иначе је не би узео за жену.{S} Истина, он ниј 
 се одучих.{S} А сад... добро је, добро је!...</p> <p>Љубица наточи лепе ракије и поднесе му.</ 
ају ми ни дроњци«.</p> <p>— Ћути, добро је.{S} И онако ништа ниси имала, веселнице.{S} А сад пу 
спреми, те се одучих.{S} А сад... добро је, добро је!...</p> <p>Љубица наточи лепе ракије и под 
.{S} Уф!...{S} Гле лакше ми је... добро је...{S} Али се опет мути у глави.{S} Ооо!...</p> <p>—  
елој глави, читав хаос!...</p> <p>Скоро је подне; сунце бије озго, у теме.</p> <p>Кад стиже пре 
.{S} Гојко се стаде прибирати... да, то је жена, врло млада жена, али такве лепоте, каква се ве 
 необична школска година!... »Дакле, то је испит!... мишљаше Љубица по том.{S} Богме страшно!.. 
сно, па онда настави:</p> <p>— А ви, то је већ друго... вама требају многе школе.{S} Без тога н 
о моју главу!...</p> <p>— Море ћути, то је добро ако још може да се разбије...</p> <p>— Шта да  
 не... изабрао је незгодан тренутак, то је извесно.{S} А њима, женама, тако понекад дођу лутке  
м војнике.{S} Чудно!...{S} Али знам, то је све она проклета моја суровост.{S} Шта ћу, не могу д 
ње и све...{S} Тиме сам вас откупио, то је моја плата за вас, ја у то тврдо верујем.</p> <p>— Н 
ти, братићу, овај...</p> <p>— Добро, то је добро што те она не зна.{S} Да идеш сад одмах у срез 
ње.{S} Протрља очи, послуша... јест, то је она.{S} Понекад јој се отме из груди и загушен јаук. 
 се диже и опет га погледа.{S} Јест, то је оно лице... с којим су везани они осећаји; и гле, са 
астаде...{S} Чује се кашаљ...{S} Ах, то је Стојан...{S} Кад је он дошао?...{S} Или је био овде  
амо гнушају...{S} Али оволики бол... то је страшно!</p> <p>— Кажем ја, јекну она загушеним глас 
коме они требају?...{S} Аха, знам... то је од онога« и са тим сећањем на деветорицу ђака појави 
ол и ватра пружају, онако дужином... то је извесно пруга, масница преко целога образа, па још а 
 сатрти.{S} Шта је ово?!...{S} Хм... то је нешто ново, што до сад није било, то се сад нешто по 
рено рећи:</p> <p>— Да се венчамо... то је!...{S} И то одмах, што пре...{S} Ето, кроз десетину  
узе, и он се зачуди:</p> <p>— Охо... то је новац! узвикну он, бришући се.{S} Како да ви не прим 
такав утисак учинити.{S} Мислила је: то је зло само за њу, а другима није ништа...{S} Други се  
рдње што сам извукао, <pb n="145" /> то је ништа... али што сам страдао!...{S} И после два дана 
ца...</p> <p>— Ах, па ја га знам!{S} То је од оних првих Гојкових четвртака...{S} Или није?...  
 њима.{S} Гле, и ноге му клецају!{S} То је већ обична ствар код њега, кад улази у непознато дру 
и се са њима ноћу по потоцима!...{S} То је... оногај... не да се рећи...</p> <p>Љубицу удари не 
а реците да се чува од пандура...{S} То је, знате, чудан народ... хоће да наплете свашта.{S} А  
оћи овако ако га она не заустави.{S} То је без сумње и Љубица увидела, па му приђе.</p> <p>— За 
егово саопштење о оној учитељици.{S} То је неваљала женскиња, и она је морала бити кажњена.{S}  
а ја нисам ни стоти део испричао.{S} То је код мене непрестано... и у ситницама тако мора бити. 
ство и утеху човек налази у раду.{S} То је велики дар Божји, само кад је човек и с друге стране 
 разговору, почешће осврће на њу.{S} То је човек Гојкових година, развијен, крупан и веома отре 
о себе... »Да ли да иде у школу?...« То је сад фаталан корак, јер тамо ће бити све свршено.{S}  
отвори кавга.</p> <pb n="74" /> <p>— То је зло, велико зло, моја господо, рече попа..{S} У мест 
нате лончића?</p> <pb n="18" /> <p>— То је за оне из првог разреда, а ми ’вако... крпигуза, јар 
д да нас води у вежбаоницу.</p> <p>— То је рђаво, врло незгодно!... рече он мрштећи се.{S} Вежб 
ној Коси, кад смо оно ишли?</p> <p>— То је ’нако... кад нас је водио у поље, а није нас нарочит 
{S} Најзад се кмет почеша иза уха, а то је већ значило да ће се ћутање прекинути.</p> <p>— Ехе, 
во говорити:</p> <p>— Ви не знате, а то је мени још из детињства... запамтио сам добро, стотину 
њима и учитељка, пошто их послужи, а то је врло отресита и разговорна жена.{S} Отвори се читава 
" /> почиње уједно и сама опажати, а то је и Гојко напоменуо, да јој деца почињу бивати све виш 
, они ударе свако на своју страну, а то је кметовима добро дошло.</p> <p>Љубица погледа на Гојк 
му како је свака сила за времена — а то је велика срећа, јер да је вечна — зло!{S} И каквих ти  
, дајте коју столицу.</p> <p>»Хм, па то је он!,.. знам...{S} И гле сад шта је! рече Гојко у себ 
меши и смеши се баш на њега...{S} Па то је Љубица, јест... жива!...{S} Он стаде, окрете се око  
ад сазнаде за данашње догађаје. — Па то је читав атентат на твој живот.</p> <p>— Море махни се  
 сада... некаква катастрофа!...{S} И то је оно што јој је омотало очи и ум црним застором, те н 
ије јој се хтео никако јављати.{S} И то је, без сумње, Гојкова заслуга.{S} Па због Гојка је дош 
, и повуче дим од цигаре.</p> <p>— И то је била женидба из љубави! рече Веља.</p> <p>— Ех, шта  
} Истина, и ми смо били учитељи, али то је друго...{S} Ми смо сасвим друго... је ли?...</p> <p> 
Сећам се многих ситница, јест... али то је туђи живот, <pb n="63" /> то сам ја само посматрао.. 
м вам... ни моје, ни ваше...{S} Него то је јасно: он је поцепао ваше признанице и сматра то као 
аше пољупце, топећи се од милине... »То је љубав... ми се љубимо, је ли?« тепаше му она, а он ј 
бог Гојка је дошао и учитељ Аксо... »То је паметан учитељ, мишљаше Љубица, видиш како он то о с 
мушки глас, па одмах за њим детињи. »То је учитељ... онда ће ово бити«, вели жена у себи и прил 
ише: исцепало се, обосило, а зима — ето је!...{S} Нема шта ни да једе, а ја не могу више да дај 
децом.</p> <p>— Јесте... да... нарочито је мени за земљопис...</p> <p>— Хоћете шљива? рече она  
онамо где је децу оставила.{S} Нарочито је пренерази свршетак разговора са писарем, па хтеде са 
ица се смејаше с тога што је млада, што је весело живети и што је смех најлепши украс младости. 
 се залегла љубав, она права љубав, што је песници певају, што сав свет о њој говори... па ја и 
ти, њени најдражи идеали...{S} Све, што је тако дуго стварала у сновима, чиме је најрадије душу 
и он доста живо исприча готово све, што је се могло поменути.</p> <p>— Зашто нисте дошли к мени 
иза.{S} Пролети јој кроз главу све, што је знала о њој: муж јој у војсци, ожењен још од осамнае 
р.{S} Учитељ промрмља нешто у себи, што је личило на звук:</p> <p>— А-а-а...</p> <p>За председн 
апочело.{S} Беше му нарочито криво, што је Гојко, послушавши његов савет, допао овакве беде.{S} 
авише се у њој сећање и на све оно, што је у вези са тим.{S} Али је она већ навикла да угушује  
аставници се журе да наврстају оно, што је у току зимушњих непогода пропуштено.{S} О малом испи 
S} И Стојан тако вели.{S} Па добро, што је седела кад јој то није било по вољи? <pb n="48" /> Ч 
цу и стаде преписивати ону хартију, што је донесе од Веље.</p> <p>Напољу се смрачило, и ако је  
вати <pb n="8" /> у једном собичку, што је подигнут у дворишту школском..{S} Пређашњи је учитељ 
 показује некакву гривну, шта ли... што је отела онда...{S} А наше учитељице су веома зла језик 
!...{S} Па што је долазила овамо... што је дошла?...</p> <p>Гојко отрча на северну страну, па г 
ањао, па се само чуди у прво време: што је ово овде крваво? откуд?... зашто то!... од чега?...{ 
па узмите озго или оздо редом...{S} Што је најбоље.</p> <p>— С краја ћемо, оздо.{S} Гојко препи 
ратићу, знаш, бећари и сиротиња.{S} Што је дао Бог...{S} Будите задовољни!...</p> <p>— Гле, мол 
 како све иде лепо, о »том учитељу« што је са њом рече да је мало онако... као луд, а неки пут  
 може бити ништа страшније од овога што је сад.{S} Он је не жали, он није у стању овога часа да 
ту.</p> <p>Љубица се смејаше с тога што је млада, што је весело живети и што је смех најлепши у 
 страда!...{S} И она пати!...{S} Па што је долазила овамо... што је дошла?...</p> <p>Гојко отрч 
децу у школу, то сам слушала.{S} Па што је овде овако?«</p> <p>Приђе јој Гојко, па прво лизну п 
мислима претурати дан за даном, све што је у школи преживела; и што више мишљаше, све веће је ц 
ела...{S} Опростите, заборавите све што је било... и њој потекоше из очију крупне сузе.</p> <p> 
 па треба прегледати и записати све што је потребно да се набави.</p> <p>Гојко иђаше напред, на 
госте по целој кући, исприча им све што је знала о првој жени Влајковој.</p> <p>— Чудо му нису  
требама и невољама.{S} Доста јој је што је ту уз њега.{S} И он мишљаше да је само такво поступа 
ном постаде тако пластичан и жив, и што је најглавније одговараше потпуно — како он мишљаше — њ 
треба; зна он: сила је Влајко!{S} И што је главно: сви су изгледи да више неће бити страдања... 
то је млада, што је весело живети и што је смех најлепши украс младости.{S} Велимир се смејаше  
 није постао Министар полиције, али што је мислио о писару, све се сад испуњава.</p> <p>»Божја  
ише и задркташе, одајући велики бол што је притискао душу...</p> <p>— Да презирем?... узвикну Г 
’о и чича Стојан.{S} Ја га опомињем што је немирно, а оно се осврће на другове, као да и оно тр 
о...</p> <p>Љубица сања само о оном што је изгубљено, о чем се некада сневало, а Гојко се првих 
ојко као Гојко, остао »млада«!, к’о што је и у школи био...{S} Дакле нове колеге!{S} Част ми је 
, па стане нарицати исто онако, као што је чула своје сељанке да жале за покојником. <pb n="101 
кару, да ли ће доћи сутра рано, као што је обећао.{S} После стаде мислити о Гојковој болести... 
 послове задругине.{S} Није ни чудо што је долазио кући уморан, па је тражио само одмора.{S} Же 
да се буди из дубока сна...</p> <p>»Што је то легла на сто?{S} Гле, плаче!...{S} А-а-а!... знам 
ослом... рече он, и зачуди се сам зашто је морао то слагати.</p> <p>— Био ми ономад отац, па не 
ела је нека студен, скаменила се, нешто је загушило у грудима, па ни мрднути се, ни проговорити 
...{S} Него, знаш, причувај се... нешто је на тебе много љутит.</p> <p>Гојко устаде, ћутећи, пр 
!...{S} Она опет стаде, двоумећи: нешто је снажно вукло тамо у собу...{S} Али што ће тамо?...{S 
лела би да изиђе до своје деце, и нешто је јако вуче, али чим стане пред огледало, тргне се, је 
чи.{S} Страшан је био тај поглед: шинуо је Љубицу преко срца страшније од гујина уједа.{S} Беше 
оји он не имађаше...{S} Свеједно, добар је и нож!...{S} Али он поима да се с ножем треба прибли 
/p> <p>— Кажу, биће премештен.{S} Добар је човек... много добар; свима је у вољи.</p> <p>— Ето, 
 могао, кад бих се одлучио.{S} Што, зар је то тешко: врд... врд тамо амо, <pb n="37" /> па ништ 
 и познала праву срећу.{S} А ово... зар је ово гнездо!...{S} Он лежи ту цело лето... са његовим 
...{S} И на што овако живети?...{S} Зар је ово живот!...{S} Она би, без сумње, још онога кобног 
ој удео?{S} Зар се овако почиње?{S} Зар је овакав цео живот!...«</p> <pb n="55" /> </div> <div  
е руке од себе, па устаде.</p> <p>— Зар је време да идемо?</p> <p>— Да идемо.{S} Треба да видим 
емамо ништа за кување...</p> <p>— А зар је мало живине по селу, па купуј.{S} Стојан ће ти и наб 
о?...</p> <p>— Оди да видиш...{S} Писар је доведе до врата Гојкове учионице и показа парчета ха 
 у Орловицу доћи тек крајем месеца, јер је почео с другога краја среза.{S} Тога истога дана доз 
убе, а он им је управо и био повод, јер је он саставио Влајка са чувеном лепотицом.</p> <p>Љуби 
 се стаде прибирати.{S} Закашља се, јер је стаде нешто гушити у грудима. </p> <p>Богосав, чувши 
се одједном трже од ове нове мисли, јер је избегавала свако сећање на прошлост...</p> <p>Сад на 
ко ће сад?{S} Гојка не сме вређати, јер је управитељ — може га одјурити; Љубицу још горе... уз  
га, а Гојко иђаше весео, задовољан, јер је данас добио потпуну освету за сва тешка страдања сво 
 о ком се то говори да је отпуштен, јер је нагађала, а и познала је по Гојкову изразу лица.{S}  
о ради Гојка: да му помогне намеру, јер је већ увидео куд овај смера.</p> <p>— Е сад ако хоћете 
осле се разви жива дебата о говору, јер је тема стајала у вези са најбитнијим питањима из школс 
тако са образованом женском... разговор је веома пријатан.{S} О чему год хоћеш, све те разуме.. 
ом преко бркова.</p> <p>— Чујемо да вас је тукао камџијом.{S} Испричајте нам то како је било и  
а да идете на робију...</p> <p>— За вас је слатко и на смрт поћи, узвикну он, смешећи се.</p> < 
о ишли?</p> <p>— То је ’нако... кад нас је водио у поље, а није нас нарочито учио. .</p> <p>Љуб 
ку и одведе у окружну варош. »Много нас је, рече му отац, па не могу све да изхраним.{S} Узеће  
и ако тек беше сунце огрејало.{S} Данас је ишла са чистом и ведром душом, са оним истим сјајним 
убазно погледа...{S} А оно није... свет је покварен, сваки хоће да уништи туђу срећу, ма немао  
 дао...</p> <p>Љубица се унезвери, опет је стаде обузимати зебња, ади досадашње узбуђење беше в 
ла је... много је погрешила!...{S} Опет је обузима зима... све више је издаје снага... глава јо 
е, зна да нема толико смелости.{S} Опет је бољи револвер.{S} Груни у њега из прикрајка, па кад  
бици се стеже срце од неке зебње и опет је притиште онај тешки магловити сумор, што дави, испиј 
реће...{S} Јер доста се страдало, живот је већ био постао тежак, досадан... није се имало ради  
м духне лагани поветарац?...{S} Младост је силна; она лако преноси све незгоде, а у старости је 
четири стране.</p> <p>— Шта ћу, старост је, братићу!...{S} Не може се више као некад, док се би 
да је мало онако... као луд, а неки пут је добар човек.{S} За сад не говори са њим.{S} Мати, ка 
сли у себи: »Гледај ти, молим те, какву је он згоду пронашао!...{S} Хо, кићане, јадан си ти муж 
>— Нека, молим вас, немојте...{S} Близу је, сама ћу одговори она одлучно, па се поздрави са њим 
 ње збива.{S} Неке страшне речи уједају је за само срце и изазивљу црвенило на лицу, које се ве 
о нудећи га у исто време столицом, коју је Стојан изнео. — Ја сам ти бећар, додаде он гледајући 
кушавајући да ослободи своју руку, коју је Гојко стегао као клештима, па вуче и јури напред.{S} 
<p>— Море, село... шта село!...{S} Селу је свеједно: био му на врату ја или онај Ђокић, одсече  
заморном раду тражила је утехе; у послу је угушивала онај стални страх од некакве несреће, који 
оста говора, и ако кмет признаде, да му је »левизор« због мапе начинио »премедбу« и да му је ка 
 само гнушање и бол, али Гојко... да му је само да провири једним оком, само за тренутак да га  
 Полуде, свете ми Петке!...{S} Ка да му је сестра, или ти жена...{S} Мишљах и он ће се претурит 
ар ниси обећала!</p> <p>И она зна да му је обећала венчати се са њим, и ако има живу жену, и та 
 се летос крио од ње, а сад осећа да му је она ипак најмилија, најдража.</p> <p>После два дана  
р« због мапе начинио »премедбу« и да му је капетан строго наредио да још летос мапу набави.{S}  
срце и душу.{S} Укратко, он осети да му је Љубица, поред <pb n="120" /> свију чуда и страдања,  
 подиже обе руке према очима, као да му је тај жалосни покрет сва одбрана, којом располаже...{S 
} Слатко је надање живу човеку, нада му је драгоцено благо...</p> <pb n="189" /> <p>— Мајчице,  
Пера је већ затворен; комисија, која му је одређена за извиђање злоупотреба, пронашла је велике 
на, и он весело стеже ону руку, која му је толико страдања и мука причинила.{S} Само не могаше  
чију сија љубав и доброта...{S} Така му је нарав.{S} Ако ће; то и доликује мужевима, а не као.. 
<pb n="21" /> <p>— Рачунаља... а шта му је то? пита је кмет, као бајаги зачуђен.</p> <p>Љубица  
тељицу и чудећи се лудом Гојку. »Шта му је, по Богу, браћо? пита се чича у себи, касајући за Го 
га таман колико је требало.{S} Такав му је српски језик у свима разредима.{S} А неки предмет, к 
} И она се сети неких тренутака, кад му је изјављивала нешто налик милоште...{S} Шкргутну зубим 
 Шта ће... да се склони од зла; боље му је.{S} Сад ће и он изићи.{S} Кажем ти ја, братићу, не б 
ађе са листом хартије у рукама, који му је могао дати хлеба.</p> <p>А за то време његово се мил 
се овај грешни колега мешао, па ипак му је ово треће место за три године.{S} Је ли, Гојко?</p>  
вог конкурента пред Љубицом, али тек му је криво кад год га види, а нарочито кад стане да се ув 
 постаде обично и пријатно.{S} Овако му је и гнездо безбедније, не боји се никаква зла; јер ниј 
ако ли је изгледао Гојко тада и како му је дрктао глас, може се закључити по Стојану, који онак 
развијена и истурена напред.{S} Цело му је држање одсечно, а на његову лицу не беше ниједне црт 
 му се дете не узима у школу, јер то му је најстарији, па је таман стигао за послугу.</p> <p>»К 
а Гојко слуша на вратима... нарочито му је казао да остави врата мало одшкринута...</p> <p>Чича 
а нешто јаче што га вуче напред, што му је обузело целу памет, па мора само о томе мислити...{S 
о, срећан што се једаред смирио, што му је у кући све весело и мирно, што га добри друг тако ја 
та времена, јер му нестаде онога што му је испуњавало животом срце и душу.{S} Укратко, он осети 
, неће да мисли о правом узроку, јер му је лакше забости нож у груди, него усвојити ту црну мис 
 прво дуго обртала и посматрала; већ му је проучила и разгледала сваку шару, запазила сваку осо 
S} Онако је некако... чудан.{S} У свему је оштар и одсечан.{S} У школи, кад год је што требало  
 Влајко.{S} Како се опремио!{S} На њему је сеоско одело, окорамио двоцевку па иде весело, као ч 
раз и тако остадоше...{S} Као муња шину је нешто уз груди, осети да јој се поврати сва снага, о 
 те јој се одједном сасвим смрче, ошину је некаква оштра, убиствена струја по срцу, и она се по 
то необично груну... задими се... гурну је некуда снажно, и она се претури...</p> <p>Стојан се  
дједном сави, отвори деловодник и метну је унутра.</p> <p>— Добро... рече он јасно, не гледајућ 
е га одјурити; Љубицу још горе... уз њу је писар.{S} А овамо Гојко му једнако издаје некакве ош 
ом, која је некад била сва црна, али су је деца, мокрим крпама, у току дуго година, тако изриба 
лања од свију страдања и недаћа, што су је опколиле.</p> <p>— Јаднице!... јадно моје дете!{S} М 
ствари...{S} Па онда осу прекоре што су је овако оставили, ни да јој пишу, ни да је обиђу, а он 
и по више од године!...{S} Мој рођо, ту је се добро накрмило, па ће бити повише и за откуп.</p> 
оказа парчета хартије.</p> <p>— Ено, ту је и тужба и акт Министров...{S} Све у парчета!...</p>  
 сад да има нешто страшно, ужасно... ту је око ње, где ли... не зна ни она...{S} Не зна ни шта  
да убије Стојана, па побеже у школу; ту је опет обузе мрак и она продужи спавање...</p> <pb n=" 
 није закључана...{S} Ено ормана!{S} Ту је!...{S} Само да извуче ону горњу фијоку...{S} Гле как 
сао и нису потребна велика знања.{S} Ту је важна практика...</p> <p>— Јест, добро сте рекли.{S} 
, да ли ће заиста бити отпуштена?{S} Ту је и Просветни Савет, за Бога; ваљда се то не ломи баш  
.{S} Али је то њега мрзело, а нечистоћу је могао мирно сносити, само да није овако изненадних п 
 појила, другог чега нису имали; она их је и неговала, као добра мати, прала их, чистила, а бла 
воде, око Мораве хранитељке, јер она их је и хранила и појила, другог чега нису имали; она их ј 
во преплашена, као и Љубица.{S} Неко их је зло снашло, али се нико не досети правом јаду.</p> < 
 овце и говеда, а међу Гојковим било их је који су и копали, пластили, налагали снопље...</p> < 
она осмехне, све се то радовало, што их је она усрећила својим доласком...{S} А оно, гле: у мал 
вила до земље од југовнога снега што их је притискао.{S} И ако је дан, владаше велика тишина у  
тавила децу саму...{S} Видиш, за то бих је могао узети на одговор.{S} Али, ех...!« и он махну р 
аквог је она замишљала још у школи; њих је саставила необично јака, силна љубав, права љубав, в 
им светлим погледом и обори очи.{S} Баш је био у памети склопио целу реченицу којом је мислио д 
ије тако страшно...{S} А овај Гојко баш је добар човек и... одличан... јест, баш одличан учитељ 
че он ђаку, који му приђе руци. </p> <p>Је ли ово Орловица?</p> <p>— Јесте, господине.</p> <p>— 
еше нечистота, која се морала трпети, и јевтине намирнице, које су још више учврстиле њихово пр 
а воћа, уверавајући како су то необично јевтине ствари у Београду, куда он иде често те носи по 
Оно само трује око себе, баца горчину и јед, сажиже, ништи...{S} И једнако се само оно јавља и  
ни је понекад тако бивало: после каквог једа и мука, наступи изненада нешто пријатно, рече она, 
ћу да се смејем са писарем, нек пуца од једа«.</p> <p>Гојко остаде озбиљан, вечно намрштен и по 
прво уписа свога сина и једног синовца, један одборник уписа своје дете и затим чича Стојан ста 
ла сад умрети обичном смрћу?...{S} Ето, један удар... капља и готово!{S} А Гојко се мучио много 
мртникове, опет слабачак самртни ропац, један... други... и очи се сасвим променише, право стак 
милова по глави неке слободније ђачиће; један се измаче испод њене руке и стаде се плашљиво при 
о се помаче, устаде, он обрте главу.{S} Један дечко стоји и гледа га...</p> <p>— Где је... соба 
о лицима, која га с чуђењем гледаху.{S} Један од оних учитеља, Гојко га зна, виђао га је на бла 
ао учитељ.{S} Опет се неки засмејаше, а један довикну:</p> <p>— Бијеш ли ти ђаке?</p> <p>— Бије 
ви вечни трудбеници, што не знате ни за један час одмора; и ви са намрштеним челима, са лицима  
диже очи и погледа је за часак, само за један тренутак, па опет их обори, накашља се мало и про 
ки дланови!...{S} И то он осети само за један миг, док узе шљиве са њене руке.</p> <p>Ну Гојко  
. узвикује јадник очајнички, па седа на један велики камен, који је ваљада нарочито ради тога и 
м стаде јој наликовати овај тренутак на један часак из њена детињства.{S} Јест, сећа се тако жи 
вши главу високо и погледајући жудно на један прозор од учионице.{S} Чим полицајац уђе у школу, 
а не уђе на врата, но обиђе и стаде под један прозор.</p> <p>Јест они су...{S} По столу разбаца 
ржан збор, а на његово место одмах дође један њихов друг из Учитељске Школе, годину дана стариј 
едног по једног родитеља унутра.{S} Уђе један сед старац, погрбљен, безуб, замагљених очију, ув 
А-а-а...</p> <p>За председником се диже један танак сувоњав младић, жутих завијених брчића, зел 
ршаваше неке дружинске ствари, па после један учитељ поче држати предавање.{S} Говорио је и леп 
ежах од њих као од ђавола, као да ће ме један поглед њихов сатрти.{S} Шта је ово?!...{S} Хм...  
ни...{S} И видиш, њих двојица не говоре један другоме ништа.{S} И то све Веља, он избегава...{S 
екинути.</p> <p>— Е сад ви нама да дате један савет, јер зато смо управо и дошли, рече она, па  
ти!{S} Али зашто?«...</p> <p>— Изволите један акт из Министарства, проговори писар службеним по 
 Е, па добро нам дош’о, господине, рече један крупан дежмекаст сељак, прилазећи учитељу и пружа 
</p> <p>— Надлагује се свет, море, рече један одборник.</p> <p>— А ’нако вели... настави ћата,  
пешкеш твом синовцу, старом кмету, рече један одборник.{S} Он је то запео да просвети наше село 
и одједном му се промени лице, али кроз један тренут стаде га полагано обузимати срџба... </p>  
p> <p>— За сутра?{S} Па ја ћу доћи кроз један сат.{S} Добро најпосле...</p> <p>И чича му сложи  
д лези, а ја ћу да понесем твој белег и један динар, па да видиш, као руком!...{S} Нема ’наке в 
и од премештаја и отпуштања боље него и један од нас.{S} Ја ти јамчим да нећеш бити ни премеште 
Дације су велике, подавише нас, продужи један одборник.{S} Чудим се како ћемо и толико спечалит 
 ће сад...</p> <p>Из друштва се издвоји један младић, веома леп и отресит, као што она при свој 
ст има још нешто, јамачно има...{S} Али један поглед на ове малишане довољан је да раскрави зал 
ља.</p> <p>— Госпоја, прекида јој мисли један малишан: овај пио воде јутрос, па... је л’ да не  
у пажњу.{S} Да јој је да не пропусти ни један покрет учитељев.{S} А он ради живо, умешно, с вољ 
нереду побацани по столу, или наслагани један на други...{S} Ено и чашице ракиске, жути се на д 
 то играли?</p> <p>— Крпигуза, одговори један смелији дечак.</p> <p>— Зар не знате лончића?</p> 
 од кога је...{S} Реци прође железницом један господин, па ми даде динар и замоли ме да вам ово 
и лице; са највећим задовољством узе он један лесковак, што стајаше прислоњен уз дувар, јер се  
ва учитеља.{S} Како нам је до сад могао један отаљавати!...{S} Е али ревизор летос договори се  
има преко двадесет предмета, а она само један разред са три предмета!...{S} И још да му се сад  
ини орловичкој, креће се тромо и уморно један путник.{S} Још из далека, по целој његовој фигури 
е, а над свим осећајима истаче се јасно један: жалост, саучешће према Гојку.{S} Она стаде жалит 
у се да сваки њен уздах односи собом по један део његова тешког бола, а на души му оставља тихо 
>— Ко је то?...</p> <p>Гојко се сакри у један крај, а Влајков крупан глас загрме кроз помрчину: 
е спрема за легало; све се то спојило у један самобитни, нарочити звук, који се носи преко воћњ 
 очима...{S} Председник одведе Љубицу у један крај, к столу, да сврши упис и наплату улога, а Г 
ео ко је Пера писар!...{S} И ти, смраду један... и опет се издиже камџија, али Гојко једним брз 
није променио па ништа... они се ређају један за другим и пролазе, а он са својом сакатом руком 
смо те тражили нити нам требаш, узвикну један одборник.</p> <p>Тада учитељица, која је дошла пр 
разреда, толики рад... и ево ти сад још један разред, да би се олакшало залудној учитељици!{S}  
, проведена »на влади«.</p> <p>Дође још један од Бокићевих пријатеља; рече да иде из среза.</p> 
преко свију лица, а беше их четворица. »Један није у комисији, него ’нако седи, досети се он.{S 
ми можемо помоћи, онда да скочимо...{S} Једаред, кад пусти децу кући и стаде тако у највећем оч 
чун Гојков...{S} А Гојко, срећан што се једаред смирио, што му је у кући све весело и мирно, шт 
ека, доста сам и ја патио, па да гледам једаред и њено страдање.</p> <p>— А ти, чини ми се, не  
сађују у невреме.{S} Он је, вели, казао једаред да ће дати учитељима нешто пара тамо о Божићу,  
акривљен у страну.</p> <p>Путник се још једаред обазре на село, па онда баци на земљу неку вуне 
 неговања болесника, па, погледавши још једаред Гојка, који беше у дубоку заносу, изиђе из собе 
али, само нек је мир у кући!«...</p> <p>Једаред му дође Веља, и таман они седају за ручак, а на 
иноћње несвестице осећа се веома слаба, једва се креће.{S} Волела би да изиђе до своје деце, и  
уги испит, али сад у мало не прође зло, једва се спасе слабе оцене.{S} У осталом <pb n="190" /> 
розници, срце јој лупаше живо, махнито, једва се стаде прибирати.{S} Закашља се, јер је стаде н 
љују...</p> <p>— Како?...{S} А што?!... једва промуца. </p> <p>— Говори брже... сад, сад...{S}  
А наше учитељице су веома зла језика... једва чекају да чују што за другога...</p> <p>Љубица пр 
ило?{S} Стојан дотрча к мени као луд... једва ме пусти да ручам.{S} Ваздан ми избрбља којечега. 
за врат, на главу, по лицу, свуда...{S} Једва изиђоше и дахнуше слободно.{S} Али тамо далеко пр 
и својом врелом невидљивом прашином.{S} Једва чекаш да угледаш на ливади какав моћни грм с разб 
е и узалудне.{S} Променила се много.{S} Једва би је ко могао познати.{S} Од лепе, младе, здраве 
!... рече Веља у себи.{S} Јутрос сам га једва натерао да ми дође на ручак, а сад хоће и на кона 
и погледа је, по обичају, оштро.{S} Она једва иђаше, ноге јој клецаху, у глави се све више мути 
и на Гојков учтив <pb n="40" /> поздрав једва климну главом; застаде и саслуша Гојка, који му с 
е тешко болестан.{S} Час га видиш да се једва вуче преко дворишта, главу тужно оборио, очи глед 
 Да ли је то био њен глас?...{S} Она се једва диже, и лагано пође селом кроз мрачне и криве сок 
да ће сад пасти; издала је снага, па се једва креће.{S} На последњем камену стаде и погледа пре 
ногама, које дрктаху необично.{S} Он се једва докотура до прве клупе, паде на њу и дубоко преда 
скоро исте као и учитељеве.{S} Гојко се једва осмели да изговори оправдање:</p> <p>— Далеко мно 
ругим речима.{S} Беше веома узбуђен, те једва изговори ово мало речи. </p> <p>— И мени се свиди 
 непрестано погледаше ћату, док се овај једва сети, па се одједном диже.</p> <p>— А нама остаде 
{S} И држи бре, и повуци и потегни, док једва даде још једно.{S} Тако добисмо осам за грош!...< 
 га познаде, обрте право низ пут; Гојко једва стизаше за њом...{S} Али он иђаше, упирући се <pb 
р се мора вратити кући раније.{S} Гојко једва дочека што му се пружа прилика, да са њим остане  
 она гледаше њега весело и безазлено, с једва приметним руменилом, које јој се разли по лицу.{S 
 хоћете?...</p> <pb n="88" /> <p>Он већ једва владаше језиком.{S} Љубица дисаше све јаче, а гла 
 после она крива.</p> <pb n="179" /> <p>Једва стигоше кући.{S} Гојко већ ништа не зна за се.{S} 
, а зима — ето је!...{S} Нема шта ни да једе, а ја не могу више да дајем...{S} Нема више никакв 
очију.</p> <p>— Кад не би требало да се једе и живи, одговори она смешећи се.{S} Али треба зара 
...{S} Ти си ми, брате, фина жена: мало једеш а лепо се носиш...{S} Хохохо... насмеја се он вес 
раво нада мном.{S} Баш ћу за инат да га једим, још више ћу да се смејем са писарем, нек пуца од 
 тебе...{S} Ти си ми једина срећа моја, једина и прва љубав... узвикну она, грлећи га.</p> <p>П 
ње и коров; плетар, у који је затварана једина коза шута, јамачно је однесен или је струлио ту  
ду.{S} Неке се заклињу да им је то дете једина мушка глава и свечар у кући...</p> <p>»Шта је то 
плач прошушка:</p> <p>— Ово ми је унуче једина потпора; то су ми и очи и руке, па да ми њега уз 
Само тебе кад имам, тебе...{S} Ти си ми једина срећа моја, једина и прва љубав... узвикну она,  
изгледа оно рајско место, где је познао једине дане среће, милоште, задовољства.{S} Кућица се в 
{S} Тешко нама!{S} Одузели су нам и тај једини заклон: да нам је бар хлеб обезбеђен, кад радимо 
лу: он је научио са учитељима, то су му једини другови у срезу.</p> <p>— Кад ти заступаш жену,  
ву...{S} Али на што то?{S} Он, он је ту једини узрок свему... он треба и да страда...{S} Ево и  
једног предмета да истера већу оцену од јединице, нестаде га.{S} После се виђао да служи код је 
ке и невоље, а помоћи ти се не може.{S} Једино ти остаје: да зажмуриш па ништа да не видиш и да 
ако је он готов на све услуге, просто и једино због њене самоће и сиротиње, јер зна да тако ист 
ска из тешке неприлике, да јој је Гојко једино уздање...</p> <p>А он је мислио много и дуго, пр 
уја сенка осмеха и још јаче истиче онај јединствени израз на окамењеном, непокретном лицу: »О,  
о је досадно!...{S} Све ће се понављати једио исто...{S} И овај несносни Гојко, са својим ориги 
м постељом — шареницама и губером; сто, једна плетена столица, ковчег са рубинама, на прозору б 
 Паде неколико жутих, зрелих крушака... једна се распрсла на двоје, па се беле полутине и прели 
прашину и покупише лишће и крушке...{S} Једна младица, јамачно првешка, мало нежнијега срца, ри 
главе и предадоше се тешким мислима.{S} Једна се чуди новом нараштају, како то све прима к срцу 
 зађе под прозоре са источне стране.{S} Једна соба беше осветљена...{S} Стаде разгледати прозор 
 објасни целу ствар.</p> <p>— Смрдибуба једна!...{S} Он се нашао да се брине о моралу и светињи 
овако осрамоћена, убијена...{S} Само га једна мисао вазда жигне, као ножем, у срце и наведе му  
", а према великој соби беше преграђена једна мања, коју су укућани звали оџаклија, и ако у њој 
ма; она осећа да се овога часа извршује једна нечувена неправда, једно неоправдано насиље над с 
>— Е брате, баш то нисмо знали, рећи ће једна полугласно, него смо дошли да чујемо од господина 
лаховитом срџбом.</p> <p>— Ха, пијанице једна, ти ли си то?{S} Марш с пута... дрекну она, па гу 
..{S} Љубица? викну Гојко и одмах спази једна врата и јурну тамо.{S} За то време чини му се да  
, госпођо, — грешиш се много: ја сам ти једна пука простачина и не знам ти за политику баш ни м 
јој се обична њена смелост.{S} Само јој једна мисао о том дође у главу: ваљда ће се и сад умети 
 и срећи, а у то време дојурише сокаком једна кола и зауставише се далеко од школских вратница. 
Нас смо троје ту... као...</p> <p>— Као једна породица, допуни га учитељ.</p> <p>— Тако, братић 
роменљиви мир исписан је на њему и само једна усна малко... врло малко повукла се у страну, те  
 <p>А Гојко само трчи и у глави му само једна црна мисао, која је покрила собом све, и живот, и 
де.{S} Ове цене да те Бог сачува: данас једна, сутра — друга.{S} Још да није ових кожа, не би с 
 часници — цела свадба — поседаше сви у једна кола и одоше на ручак Љубичину оцу, а пред вече с 
ти са гостима у свој стан.{S} Дочека их једна слабуњава, ситна плавуша, поздрави се врло усрдно 
о од школских вратница.{S} Изиђе из њих једна слабуњава, суха жена у варошком оделу, отвори лаг 
ка глава!...{S} Ама Бога ми, господине, једнаке су: и ове ваше учевне и оне наше конђаре.{S} Је 
p>Љубица се већ бацила у најцрње мисли, једнако очекује неко зло, а не зна откуд ће оно доћи и  
ратницама...{S} Беше сав у јакој ватри, једнако га нешто вуче земљи, не може већ да се држи на  
о лице обузето неком нервозном живошћу, једнако некуд трчи, нешто распитује, договара се са Сто 
сам више овде... хоћу да сам с тобом... једнако, довека...</p> <p>— Хо, муке!...{S} Па ти би ма 
ка се само овако продужи <pb n="140" /> једнако... нек се ништа не мења, само нека се врати пот 
p> <p>— Што?</p> <p>— Та... онако...{S} Једнако ме гледа душмански.{S} Не може да заборави оног 
важна ствар...</p> <p>Него шта ова баба једнако провирује из кујне!...{S} А не плаче и не жали  
проговорити: стегло га нешто у грлу, па једнако голица, и он само гледа прилику и згодан тренут 
жуљи ноћу господина.{S} Радећи то, чича једнако објашњава свој покрет, а по неки пут баци оштру 
ре од страха.{S} Ноге му дркћу, и он се једнако осврће око себе, очекујући какво ново, још горе 
/p> <p>— Како се зовеш ти, мали, што се једнако обрћеш? запита она једно ђаче, које јој паде у  
о што дођосте.{S} Ишчекујем вас од јуче једнако...</p> <p>— Зар?... прекиде је он.{S} А ја био  
ца горчину и јед, сажиже, ништи...{S} И једнако се само оно јавља и трепери у души, заклањајући 
е.{S} И сада, ево, стоји као опчарана и једнако обрће и посматра часовник зажареним очима.{S} П 
јем мисао из главе...{S} Гојко ми јадни једнако пред очима.{S} Седим тако по цео дан и мислим,  
} Камо вас до сад, за Бога!{S} Тебе сам једнако погледала.</p> <p>Мати јој, Смиљка, изгледаше с 
е, а неки остају цели.{S} Са њима је он једнако рачунао.</p> <p>— Море, знаш ли онога ономлањск 
 о њему више.{S} Зато ти се и јавља што једнако мислиш. </p> <p>— Како могу да не мислим!{S} Ка 
 <p>— И не журим се.{S} Него гледам вас једнако, па баш дођох нарочито да чујем... како то ви.. 
ма њој још што осим жалости.{S} Срце му једнако некако пусто, али му се чини да ништа не жели,  
... уз њу је писар.{S} А овамо Гојко му једнако издаје некакве оштре поруке за Љубицу, па стане 
{S} Просто не може да се мрдне, не може једне речи проговорити.{S} Обузела је нека студен, скам 
а целу годину!{S} И то су људи, лолчине једне.{S} Знам да ће од народа покупити свих дванаест,  
ар да се не сећа онога гнезда, у облику једне мале, накривљене, непокривене сиротињске дашчариц 
не други начин?{S} Да се огледа!</p> <p>Једне недеље дође он на ручак суморан, готово љут.{S} О 
ћи се на моћну заштиту писареву.</p> <p>Једне суботе у вече уђе Стојан у Љубичин разред.{S} Чич 
.{S} Нека, боље је да чува кућу.</p> <p>Једне вечери седи она у дворишту и чека мужа на вечеру, 
једно сокаче и мало затим нађоше се под једним хумом, што се поносно издигао над косом, по којо 
, али Гојко... да му је само да провири једним оком, само за тренутак да га погледа како стоји  
... и опет се издиже камџија, али Гојко једним брзим скоком истрча из школе и удари се из све с 
 часа извршује једна нечувена неправда, једно неоправдано насиље над слабим човеком, који је бе 
едио!...{S} А њих двоје седе, загрљени, једно уз друго, и гледају се мутним, пијаним очима...</ 
ака и мало по даље, на високој столици, једно лепо одевено женско чељаде.{S} Чим се гост појави 
...</p> <p>После подне иђаху низ потес, једно поред другог, учитељ и учитељица, али обоје беху  
еци.{S} Ради се озбиљно и својски...{S} Једно јутро рече им Стојан да је отпуштена она учитељиц 
стити учитељске породице!...{S} Па онда једно уво, па друго, па гледај га <pb n="93" /> онако ч 
ну од сеоског пута.{S} Одједаред залаја једно псето и искочи из дворишта, за њим појури друго,  
и...</p> <p>Њих двоје седе на столицама једно уз друго, загрљени, приљубљени, опијени страшћу.{ 
е је издаје снага... глава јој клону на једно окопано стабло...{S} Кукуруз се пови, додирну дру 
мали, што се једнако обрћеш? запита она једно ђаче, које јој паде у очи као несташно.{S} Сва де 
ловања, такав ми је био и последњи: све једно исто... судови, вода, ципеле, трчкарање до бакалн 
егово немо присуство.{S} А око њега све једно исто: сутон, жубор, јецање...</p> <p>Одједном се  
згледавши по дворишту уђе у школу. »Све једно исто«, помисли она пролазећи поред стола, за који 
 и измиче се журно испред ње...{S} Дође једно јутро и стаде пред њу: </p> <p>— Казао господин у 
ор.</p> <p>— И све ми се ових дана врзе једно по памети... никако да избијем мисао из главе...{ 
 ту мирног рада! помисли она.{S} Мораће једно од нас двоје путовати«.</p> <p>Најзад гости се кр 
коју продире светлост, ну осим ње има и једно окно, исечено у брвну, а ни брвна не беху добро ш 
читељима, о њиховим патњама; поменуше и једно зло: кад је више учитеља у месту, па се међу њима 
унутра.</p> <p>После пола часа, он сави једно писмо и даде га Стојану. </p> <p>— Писареву... он 
е и гости.{S} После зажелеше да он држи једно предавање.{S} И то им учини по вољи: узе други ра 
село прижељкују у топлој соби, шапућући једно другому о љубави и срећи, а у то време дојурише с 
.{S} Не може ништа, кад ти кажем.{S} То једно, што их ворта с платом, али тако ти је свуд, по с 
адоше бојажљиво погледати час на њу час једно на друго, чудећи се коме се то она обрнула.</p> < 
p>— Видим ја како се ви мрштите...{S} У једно време помислих сад ћете скочити, па нарочито бира 
се нагло приближаваше.{S} Они сврнуше у једно сокаче и мало затим нађоше се под једним хумом, ш 
рити.{S} Чим устану, гледају да побегну једно од другога у школу, где су проводили целе дане, н 
ко за себе своје болове, сакривајући их једно од другога, старајући се обоје да се покажу што в 
рате, бродећи с Дрине на Тимок, уграбих једно девојче...{S} Наша учитељска посла!{S} Све радимо 
 и повуци и потегни, док једва даде још једно.{S} Тако добисмо осам за грош!...</p> <pb n="13"  
, устаде и угледа пред собом Драгутина, једног лепушкастог ђака Учитељске Школе, који је станов 
ете и затим чича Стојан стаде да позива једног по једног родитеља унутра.{S} Уђе један сед стар 
оплина.{S} И све тако лепо беше, док га једног дана отац не узе за руку и одведе у окружну варо 
измакне, а председник му сврну пажњу на једног сувоњавог чичицу, који држаше високу столицу и ч 
јим се врши упис и слушајући преклињања једног млађег човека и молбе да му се дете не узима у ш 
таде га.{S} После се виђао да служи код једног адвоката, потом код секретара у начелству окружн 
огрбљен, безуб, замагљених очију, уведе једног вижљастог заплашеног дечка, који звераше по соби 
дно са њим, па видевши да не може ни из једног предмета да истера већу оцену од јединице, неста 
.{S} Председник прво уписа свога сина и једног синовца, један одборник уписа своје дете и затим 
аест година, па зато се сад не бојим ни једног правника.{S} Моје осудно решење не обара се тако 
м чича Стојан стаде да позива једног по једног родитеља унутра.{S} Уђе један сед старац, погрбљ 
уно људи и жена и свако држи за руку по једног малишана.{S} Председник прво уписа свога сина и  
д овим ретким призором, очи им лутаху с једног краја на други, а по лицу се разлило усхићено чу 
задруге...{S} Напослетку <pb n="191" /> једнога дана освану и код њих установљена задруга.{S} В 
 <p>— Еве... овај, пружише деца прст на једнога.</p> <p>— Оди, ђаче, овамо; оди, ја сам учитељ. 
 срећни часови... она се топила само од једнога погледа, била је блажена кад се руковала са њим 
м да вам се сам натурам, па ћу лепо код једнога четвртком а код другога недељом.{S} Да живимо,  
 да не буде после валинке.</p> <p>После једнога часа отпоче суђење.{S} Уведоше уплашена Гојка и 
рамоти, господару, зашто оногај ти тако једнога тако рећи свога чиновника и подајника, а?...{S} 
м и стаде са неком зебњом погледати час једнога час другога госта...{S} Ништа!...{S} И Љубица с 
ут нерасположена.</p> <pb n="112" /> <p>Једнога хладног, туробног дана полицајац дође необично  
питује, договара се са Стојаном.</p> <p>Једнога дана вејаше снег.{S} Цела се околина бели, бели 
двориште.</p> <p>Пред школом сеђаху, на једној клупи, неколико сељака и мало по даље, на високо 
 забринута, али се Љубица зауставила на једној мисли, па само њом живи, само јој је она у глави 
а се још више заплете. — Знаш, брате, у једној смо згради, па ми је баш тешка ова свађа...</p>  
p> <p>Оде јој отац, купивши узгред ту у једној кући две овчје коже.{S} Вајдица је и то: зарадић 
авници шта ми знају?{S} Не знају рад на једном обичном регистру, а већ онако... тхи!... — рече  
не могу да <pb n="56" /> се зауставе на једном предмету, но само пролећу, увећавајући још више  
ан, као Веља?{S} Не може да се смири на једном месту, врти се на столици, игра му, чини ми се,  
 стан.{S} Беше то проста сеоска кућа са једном великом собом и »кућом", а према великој соби бе 
ли си сањао ноћас, братићу? рече узгред једном малишану.{S} Ако си сањао да те буве пецају, бић 
тра ће се донети.{S} Нисмо могли све од једном да дигнемо, рече кмет.</p> <p>— Прирез није био  
, испија полако...</p> <p>»И зар све од једном да пропадне, сва мука моја!...{S} Таман се дошло 
 чудновата.{S} Ено га, стаде у хлад под једном брезом.{S} Свраке закрешташе, прхнуше и попадаше 
почео је претурати дан за даном, док се једном не нађе са листом хартије у рукама, који му је м 
ма, Љубица опази човека, који се држаше једном руком за плот.{S} Он се крену према њој поводећи 
евија, а крв шикља...{S} Па онда забоди једном у трбух и реци: ово ти је, господине писаре, за  
д првога погледа.</p> <p>— А кад ћеш ти једном да... у наше друштво? запита га Гојко, смешећи с 
. '</p> <p>— Јеси ли чула, жено, упамти једном за свагда: нисам те ја узео да ми будеш тутор, н 
али он одгони од себе све те мисли само једном, фаталном речју, којом се сви слаби карактери сл 
но, трчећи по соби и чешући се руком по једном рамену, и ако га ту није ни мало сврбело.</p> <p 
ти и убрза кораке.</p> <p>»Кад ће ме то једном проћи! уздахну он.{S} Шта су они, обични сељаци! 
ји, достојанственији, па показује нешто једном дечку, који је сео у средини кола.</p> <p>»Бог г 
него ће морати становати <pb n="8" /> у једном собичку, што је подигнут у дворишту школском..{S 
у, него их уведоше у цркву и наредише у једном крају.{S} За певницом певаше месни учитељ, а око 
а она је одрасла у сиротињи: отац јој у једном оближњем селу шпекулише, продаје сељанима со и о 
сестрицом, у цркву.{S} Стоје оне тако у једном крају и ћуте.{S} Мати се крсти, а она гледа у пл 
исту собицу, бацајући зраке на кревет у једном углу, над којим се наднела стара суха жена, па н 
ен за лажну доставу...{S} Да, му закука једномесечна плата!...{S} Кажем ти: док ти је жив Пера  
се извио танахни јаблан...{S} И кроз то једноставно зеленило црвене се кровови кућа, беле се на 
м свакога месеца...{S} И све, све исто, једнострано, досадно!«...</p> <p>»О, што нисам знала да 
птуже због неморалног владања...{S} Њу, једну од најпоштенијих учитељица!...{S} Ето и вама одго 
 <p>Дете се обрте к селу, пружи руку на једну од ближих зграда и рече:</p> <p>— Ено је, ви’ш он 
а врло ретко дешавају, извади из капута једну хартију и пружи је кмету.{S} Ћата прихвати, разви 
 њима за’ита воду са извора, па испушта једну по једну у извор и тамо пропадну.{S} А у ону најв 
аде брисати руком лице, она му опет узе једну руку и стеже је силно.</p> <p>— Јест, и мени је п 
мелодичним гласом, трљајући лагано руке једну о другу. — Много сте погрешили, понови он, што ст 
 уђе у собу, девојка се скиде, па обуче једну шарену сеоску сукњу, на леђа метну јелече, па изи 
вешто наведе разговор на неке учитеље и једну учитељицу.{S} Господин Пера отворено изјави, да ј 
лу банкнота и стаде их купити и слагати једну на другу. .</p> <p>Гојко беше сав црвен, збуњен,  
, стаде разгледати зреле шљиве и бирати једну по једну.{S} Стојан уђе у школу блед, збуњен.</p> 
ам...{S} Душице, чујеш ли ме, кажи само једну реч...{S} Кажи да хоћеш, па да се кренемо одмах.. 
ље бити.{S} Боље је мусти две овчице но једну...{S} Тако је то, братићу мој!...{S} Али опет, оп 
ита воду са извора, па испушта једну по једну у извор и тамо пропадну.{S} А у ону највећу учите 
азгледати зреле шљиве и бирати једну по једну.{S} Стојан уђе у школу блед, збуњен.</p> <p>— Зов 
и да се насмеје, а хтела би да каже бар једну реч, да захвали.</p> <p>— У десет часова тачно пу 
а је, баш!... премишља Гојко десети пут једну исту мисао. — Овамо седи са њим цело јутро, смеје 
свршити!... понављаше она већ стоти пут једну исту мисао.{S} Него улетех, заробих се, уплашена, 
о да сања.{S} Поглед му беше управљен у једну тачку и укочен, цело лице некако необично измењен 
човека!...{S} И ти је опет молиш, кучку једну...{S} А она те не чује, неће ни да те види... но  
ор.</p> <p>Она устаде, приђе му и метну једну своју руку на његово раме, па га опет пажљиво пог 
 тим свенулим прсима, које су те, некад једре и здраве, отхраниле и подигле!...</p> <pb n="100" 
ј руци, како су меки, како ли нежни они једри пуначки дланови!...{S} И то он осети само за једа 
S} Набраше зрелих, сочних, набреклих од једрине шљива, па се испеше на хум.</p> <p>Поглед са ху 
развијенију децу.{S} Е, друже драги, не једу се лубенице, док се копач добро не озноји...{S} Не 
 Подиже очи на њу и — прође га пријатна језа свега...{S} Онаких очију он још не виде; беху то ц 
ебности и захваљујући случају што му се језик тако одреши.</p> <p>Љубица плану, врисну и осу гр 
олико је требало.{S} Такав му је српски језик у свима разредима.{S} А неки предмет, као рачун,  
плетао, муцао, али му се после раздреши језик и он доста живо исприча готово све, што је се мог 
нда...{S} А наше учитељице су веома зла језика... једва чекају да чују што за другога...</p> <p 
> <pb n="88" /> <p>Он већ једва владаше језиком.{S} Љубица дисаше све јаче, а главу стидљиво об 
з кога по том изиђе глава са исплаженим језиком, и њој се учини да је то глава њене газдарице и 
 <p>Приђе јој Гојко, па прво лизну прст језиком и превуче њим преко табле, потом се насмеши и г 
ол... то је страшно!</p> <p>— Кажем ја, јекну она загушеним гласом, полушапатом. — Нико не може 
ли.{S} О, ала ме је Бог тешко казнио... јекну она очајно и подиже главу.</p> <pb n="143" /> <p> 
тељ, а око њега стајаху и одговараху на јектенија десетина одраслијих ђака.{S} Гојко стаде за п 
а, да би ми сад одмор био пријатнији од јела.</p> <p>— Нећете нам, ваљда, покварити друштво.{S} 
иш Станки опанке одмах, а ја макар и не јела за дан-два.{S} Мајка нек дође сад у недељу; даћу ј 
едну шарену сеоску сукњу, на леђа метну јелече, па изиђе да справи себи што за вечеру.</p> <p>. 
ногама већином алеве чарапе а на леђима јелечићи.{S} Љубица се загледала у децу, па се тако и з 
м да кажем Стојану нек донесе штогод за јело?...</p> <p>Опет ћутање...{S} Пандур махну главом,  
сад се баш крљуштају и много су лепи за јело), па рачунај са њима колико год хоћеш.</p> <p>— Го 
јне певати неку веселу песмицу и сипати јело, да носи на сто.{S} Кад чу да је он већ ушао у соб 
и писар, па стаде нудити нове пријатеље јелом и пићем.</p> <pb n="61" /> <p>— Ама као да смо се 
е из свега, гласа, али се још уздржава, јер га је срамота од сељана, који су се окупили пред су 
 Али сад... сад не видите шта се збива, јер иначе ме не бисте ни погледали.{S} О, ала ме је Бог 
ју реч.{S} Прво се усуди да је погледа, јер мало пре то није смео учинити.{S} Подиже очи на њу  
вине и свега.{S} А ти чувај своја леђа, јер сад могу најгоре страдати.</p> <p>Гојко га погледа  
 себе.{S} И он се скоро гласно насмеја, јер представи себе како би изгледао, кад би одједном ст 
 је посаветује како да се спасе од зла, јер држаше да још нема ничега озбиљнога; али чујући ово 
Беше јој жао ових глупих ширета — жена, јер она не познаваше њихово стање ни намере.{S} Она им  
, као да је тамо неколико стотина жена, јер су се чули већином женски гласови.{S} Љубица претрн 
 да је остао усамљен за вечита времена, јер му нестаде онога што му је испуњавало животом срце  
 ништа, бар ћу са те стране бити мирна, јер и њих има свакојаких.«</p> <p>— Извините, молим вас 
и журбу.{S} Љубица се плашила ревизора, јер се о њему говорило да се бави самим ситницама из шк 
рао...{S} Али из мог живота нема ништа, јер ја нисам живео, као што ни сада не живим.{S} Него.. 
сила за времена — а то је велика срећа, јер да је вечна — зло!{S} И каквих ти власти и кметова  
о ће у Орловицу доћи тек крајем месеца, јер је почео с другога краја среза.{S} Тога истога дана 
р, знали су га обоје, и Гојко и Љубица, јер им је предавао школски рад.{S} Само ће у Орловицу д 
и добро овим учинили, проговори Љубица, јер не би лепо било да му се не захвали на услузи.</p>  
гу, чини ми се овако рече, одахну чича, јер га је Гојко три пута слишао, док није добро научио  
мо толико, да је не веже за њега љубав, јер она не осећаше љубави.{S} Та она је толико читала,  
аструбе, а он им је управо и био повод, јер је он саставио Влајка са чувеном лепотицом.</p> <p> 
...{S} Само да види њу опет поред себе, јер држаше да је одбегла сасвим, да га је оставила.</p> 
е морати много што шта против методике, јер и наша врховна управа ради већином против методике, 
ео дан око воде, око Мораве хранитељке, јер она их је и хранила и појила, другог чега нису имал 
ла да не можете да ме гледате од мржње, јер сам вас доиста тешко увредила...{S} Али рекла сам в 
о и једино због њене самоће и сиротиње, јер зна да тако исто чами и његова сестра, па ваљда ће  
едва се стаде прибирати.{S} Закашља се, јер је стаде нешто гушити у грудима. </p> <p>Богосав, ч 
 али чим стане пред огледало, тргне се, јер види да се мора још седети.{S} Проклети нокти!... ц 
Она одмах познаде Богосава, и следи се, јер он никад не долази узалуд, а ретко кад да дође с до 
: стадоше богорадити да им испише дете, јер су инокосне, па им нема ко помагати у раду.{S} Неке 
аког другог он би одјурио, а тебе неће, јер си му ти потребан... да му не сметаш.</p> <p>— Како 
сле... <pb n="161" /> биће најсрећнији, јер ће остати сам, и неће се бојати никаквих мука ни ст 
она се одједном трже од ове нове мисли, јер је избегавала свако сећање на прошлост...</p> <p>Са 
и како ће сад?{S} Гојка не сме вређати, јер је управитељ — може га одјурити; Љубицу још горе... 
ведемо рачун.{S} Не сме се дуље чекати, јер кад дођу они, па заседну, неће ме минути бувара.</p 
 одупре, она и не покушава да се врати, јер осећа да то не може бити, и сву обузима очајање, уж 
час охладне.{S} Али се стаде прибирати, јер напреже вољу, те се сва предаде послу.{S} Постајаше 
о ручку диже и позва Гојка да га прати, јер се мора вратити кући раније.{S} Гојко једва дочека  
ђено, окамењено срце почиње се кравити, јер га греје блага топлина мајчина саучешћа.</p> <p>Цео 
упих на испит, знао сам да ћу пропасти, јер није било страдања, нисам <pb n="146" /> нимало стр 
коли; то већ не сме никако да вас љути, јер ће вам се понављати онолико пута колико имате часов 
погледа, али се одмах трже и обори очи, јер осети на себи њен ватрени поглед.</p> <pb n="14" /> 
оиста има, одговара поп, обарајући очи, јер и сам је веома слаб певач. — Иному солнце, иному лу 
овори јој он, гледајући је право у очи, јер она разгледаше уписницу.{S} Гледаћемо...</p> <p>Она 
pb n="103" /> госта, збуни се и уплаши, јер се могао домислити, да му он не би узалуд овакову п 
ца, али се он стара да га за сад угуши, јер му данас и у оваким околностима није место.{S} Само 
е у школу?...« То је сад фаталан корак, јер тамо ће бити све свршено.{S} Може се и вратити.{S}  
И она почиње осећати велики, тежак бол, јер губи највеће благо младости — лепе заносне снове... 
чим.{S} Ми смо га у школи звали младом, јер се све неког белаја стиди...{S} Ено га, видите, зац 
таде се хвалити својим другим разредом, јер то су само његови ђаци, и причати с каквим ће ужива 
мена он се о свему саветоваше са Вељом, јер увиде да овај не само паметно мисли, но многе ствар 
д њега, а Гојко иђаше весео, задовољан, јер је данас добио потпуну освету за сва тешка страдања 
пита о ком се то говори да је отпуштен, јер је нагађала, а и познала је по Гојкову изразу лица. 
тако поступати?...{S} Не би ни покушао, јер зна шта би га снашло...{S} А видиш, код њега покуша 
ши онога који страда, али неостварљиво, јер нема ко то извести.{S} Гојко признаде сам себи да н 
 га ловну оштар глас.{S} Он изиђе брзо, јер познаде председника.</p> <p>— Пусти тога човека, не 
очито јој мило што се Веља одобровољио, јер за дуго време није јој се хтео никако јављати.{S} И 
а... какав акт? запита Љубица уплашено, јер јој је сама реч »акт« улевала некакав нејасан страх 
сковак, што стајаше прислоњен уз дувар, јер се уверио да га мрзе орловички пси.{S} Па као прави 
<p>— Е сад ви нама да дате један савет, јер зато смо управо и дошли, рече она, па им исприча св 
 од њега писма, у којима моли за помоћ, јер нема шта јести, али је опет живо интересовао очев г 
 да зна, неће да мисли о правом узроку, јер му је лакше забости нож у груди, него усвојити ту ц 
и молбе да му се дете не узима у школу, јер то му је најстарији, па је таман стигао за послугу. 
ко скочи, изненађен, и умало не дрекну, јер се беше сав занео у мислима.{S} Капетан му онако с  
очито ради Гојка: да му помогне намеру, јер је већ увидео куд овај смера.</p> <p>— Е сад ако хо 
<p>После се разви жива дебата о говору, јер је тема стајала у вези са најбитнијим питањима из ш 
ве ћу јесени тешко страдати, то знам... јер сам летос благовао...{S} То се мора платити!...{S}  
здо безбедније, не боји се никаква зла; јер није ово полицајац, него његов добар друг...{S} Он  
жите премештај, и то још без узрока!{S} Јер шта бисте могли навести за разлог?...{S} То не може 
је уважавају!...{S} Зашто, зашто?...{S} Јер се она крије и слободно гледа свакоме у очи, не <pb 
ј... да и мене огреје сунце среће...{S} Јер доста се страдало, живот је већ био постао тежак, д 
, настави он, рукујући се са Љубицом, — јер ти пријатељу, не можеш бити глава куће, насмеја се  
против владе... — капетан затеже овде — јер сам уверен, а и чуо сам да сте миран човек... он оп 
 довлет чиним.{S} Ми се слажемо лијепо; јес’, братићу... ка нека права вамилија.</p> <p>Гојко о 
p>— Тако, братићу, Бог ти дао, тако!{S} Јес’ видео, господине?...{S} Кажем ја вама: по зубима л 
. мирише ка душа да заспиш к’о јање.{S} Јес’ братићу!... </p> </div> <div type="chapter" xml:id 
су се упила у њега, па не трепћу... .{S}Јес, то су она два ока, што их само он зна и нико други 
срећна...{S} А зар сад нисам?{S} Јесам, јесам... о, те како!...{S} Али ево шта ми срећу мути... 
70" /> <p>— А шта велиш за ово вечерас, јесам ли погрешио?</p> <p>— Како?...{S} Напротив! то ти 
отпуно срећна...{S} А зар сад нисам?{S} Јесам, јесам... о, те како!...{S} Али ево шта ми срећу  
мишљаше — његовом стању. »Туњав! заиста јесам.{S} А што, зар ја не бих могао бити онако окретан 
p> <p>— Нисам у почетку никако, а летос јесам... често.{S} Стојан му побусао гроб великим зелен 
аво иза плота осмехиваше, као да вели: »Јесам ли те преварио, а?...{S} Сад си се уверио«...{S}  
смем ни да сањам онако, као што сам још јесенас могла, у овој истој постељи...{S} На што ми сад 
време да се опет страда!...{S} А ове ћу јесени тешко страдати, то знам... јер сам летос благова 
P18993_C1"> <head>I.</head> <p>Прижегло јесење сунце.{S} По брезама, што су крај пута отомбољил 
а избор управе, па ћу тада...{S} Збиља, јеси ли се ти уписао у Учитељско Удружење?</p> <p>— Не  
ва боли.{S} Сад је већ прошло.{S} А ти, јеси ли се намучила у путу?...{S} Камо вас до сад, за Б 
.</p> <p>— Ево, ево гле... животињо!... јеси видео ко је Пера писар!...{S} И ти, смраду један.. 
...{S} А ја ћу теби... ја ћу теби...{S} Јеси читала <title>Монте-Христо</title>?...{S} Онако ћу 
 Ха, присети се он нечему па застаде. — Јеси ли ти баш видео да је акт из Министарства...{S} Ми 
Само та судница проклета!... '</p> <p>— Јеси ли чула, жено, упамти једном за свагда: нисам те ј 
се намршти и прође преко собе.</p> <p>— Јеси ли луд?...{S} Плачеш као дете, кад те други бију.. 
не осећа шта се око њега ради.</p> <p>— Јеси ли гладан, господине?{S} Да идем да кажем Стојану  
леда се са Гојком право у очи.</p> <p>— Јеси ли ручао?</p> <p>— Море, какав ручак!... узвикну Г 
 рече јој, прилазећи: </p> <p>— Хехе... јесмо ли се наместили?...{S} Пера Илић, писар овог срез 
ће њега у леђа, па у мене...{S} Ено га, јест, револвер...{S} Мати... отац...{S} Станка... моја  
кад седоше у соби.</p> <p>— Преп... да, јест... свршио сам Учитељску Школу, промуца Гојко оборе 
— Имам посла... овај...{S} Веља!... ха, јест, морам до Веље, узвикну он, обрадован што се досет 
} Није га познао по ноћи.</p> <p>— Аха, јест... хтедоше, чини ми се да га истерају.</p> <p>— Ја 
и се баш на њега...{S} Па то је Љубица, јест... жива!...{S} Он стаде, окрете се око собе и одје 
а младост..{S} Сећам се многих ситница, јест... али то је туђи живот, <pb n="63" /> то сам ја с 
ваког хм... како да кажем... повученог, јест баш туњавог...{S} Туњав сам, није вајде«.{S} И он  
о је привремени.</p> <p>— Тако... јест, јест, видим ја: нисте добар пјевчик.{S} А чусте ли како 
кујну...{S} Што ће му мотика?...{S} Ах, јест... морају њу закопати...{S} Наравно, кад ко умре,  
а и због другог чега, не зна ни сама,.. јест има још нешто, јамачно има...{S} Али један поглед  
чно стењање.{S} Протрља очи, послуша... јест, то је она.{S} Понекад јој се отме из груди и загу 
и не брини, све ја то могу поправити... јест, све ћу поправити...{S} Сутра, ето сутра ћу тражит 
ојко баш је добар човек и... одличан... јест, баш одличан учитељ, то каже и господин Веља.{S} М 
ед њега.</p> <pb n="131" /> <p>— Био... јест, био сам... због квартирине.{S} Ни ви нисте још ни 
, и ако је привремени.</p> <p>— Тако... јест, јест, видим ја: нисте добар пјевчик.{S} А чусте л 
сле већ буде осуђен на робију и тако... јест, тамо умре...{S} А ја око Љубице... тамо-овамо, до 
рити.{S} Може ме напасти онај пандур... јест, тамо у затвору туку!...{S} Али неће, неће... види 
!... мртво, мртво лице, а говори!...{S} Јест она добро познаје то лице, научила је читати оваки 
 покрет и звук... као да се љубе?...{S} Јест, пољупци!... и слух се још више повинује раздражен 
ли како кликће наш господин Аксо?...{S} Јест, али он је богослов.</p> <p>— Та оно није баш због 
ије дошао...{S} Казао је до мрака...{S} Јест, сећа се!...{S} И он ће тражити награду!...{S} Он? 
 И сам нисам знао...{S} Сад видим...{S} Јест, овај... </p> <p>— О, пријатељу мој... и друже!... 
прегнуто лови сваки звук и покрет...{S} Јест, познаје добро његов глас...{S} Шапуће, али до њен 
т, кад год устребам... ја сам ваш...{S} Јест, ваш.... ваш!...{S} И Гојко одједном, не поимајући 
ак на један часак из њена детињства.{S} Јест, сећа се тако живо...{S} Довела је мати, са млађом 
е.{S} Она се диже и опет га погледа.{S} Јест, то је оно лице... с којим су везани они осећаји;  
а воштанице и чини јој се да говоре.{S} Јест, ено... види се јасно...{S} Беше у том погледу чит 
родитељској кући, са децом?...</p> <p>— Јест, само сам тада и живео, више никад, одговори Гојко 
ња.{S} Ту је важна практика...</p> <p>— Јест, добро сте рекли.{S} Практика, света практика!{S}  
г кога је и иначе трпео доста.</p> <p>— Јест... болест ме смела.{S} До године ћу имати право да 
е једну руку и стеже је силно.</p> <p>— Јест, и мени је понекад тако бивало: после каквог једа  
аска, па човек да бежи у свет.</p> <p>— Јест, кад ти дођеш као да ти је све поклано, а неки пут 
аборављају теже ствари.</p> <p>— Истина јест, прихвати Веља живо.{S} И ја тако радим и многи, у 
одмах знам шта ће бити.</p> <p>— Истина јест, и по селу су се растрчали, прихвати одборник. </p 
та осећао, ништа желео; живео сам... то јест нисам управо ни живео, него онако...</p> <p>— А де 
ица Обрадова... чуо си ваљда?...</p> <p>Јест, он је нешто чуо да говори млађи свет о некаквој М 
 обиђе и стаде под један прозор.</p> <p>Јест они су...{S} По столу разбацане пилеће оглодане ко 
 <p>Љубица се радо ухвати за ту мисао. »Јест, збиља!{S} Колико сам се ја онда уплашила и наједи 
неко, ко пази на те ствари.</p> <p>— Е, јесте... сви се муче са тим...{S} Оно »насуштни«!..</p> 
а... дођосте и ви.{S} Само, простићете, јесте понели какву објавицу са собом? рече кмет и лице  
..</p> <p>— О, тешко мени!...{S} Јесте, јесте...{S} Био ми је тако одвратан, тако досадан... ми 
ти ја!...</p> <p>— О, тешко мени!...{S} Јесте, јесте...{S} Био ми је тако одвратан, тако досада 
кад почнемо рад.</p> <pb n="15" /> <p>— Јесте ли гледали учионице?{S} Колицна је моја, а кметов 
алуд радост!...</p> <pb n="135" /> <p>— Јесте ли ви Гојко Савић, учитељ? звони отуд са врха озб 
ри људи, види се... али тек...</p> <p>— Јесте ли богослов или преперанд? запита га попа кад сед 
 је много светлија и веселија.</p> <p>— Јесте; хајдемо сад тамо.</p> <p>Изиђоше обоје и прошавш 
ора одговарати на њена питања.</p> <p>— Јесте ли били до суднице?{S} Шта има ново? запита га он 
трајући измењено Гојково лице.</p> <p>— Јесте, одговори он намрштено, гледајући у страну.</p> < 
мо оружје...{S} Зли су им пси.</p> <p>— Јесте.{S} Јуче вас у мало не исцепаше.{S} Ја гледам кро 
ба често да излазимо са децом.</p> <p>— Јесте... да... нарочито је мени за земљопис...</p> <p>— 
е исказати своју мисао гласно.</p> <p>— Јесте ли одавно учитељ? запита она и погледа га некако  
те, разви их и обрте се Гојку.</p> <p>— Јесте ли ви ово писали? узвикну он, показујући прстом н 
и. </p> <p>Је ли ово Орловица?</p> <p>— Јесте, господине.</p> <p>— Да ли је школа далеко одавде 
изненада упао у вашу учионицу?</p> <p>— Јесте! одговори Гојко, и поче полако причати догађај за 
д је већ време да се почне радити.{S} И јесте ли видели како иде славно: половина већ знају да  
— Страдање... разуме се.{S} Па баш то и јесте оно што вам кажем...{S} За велику добит мора се м 
воје куће.{S} Прво сећање из живота јој јесте сеоба.{S} Као да је јуче било: смркло се, а они и 
је могућно да је то он...{S} Или управо јесте он, али њени узбуђени осећаји сада све увећавају, 
а све то слушала... као Стојан, јамачно јесте.{S} И све због ње!...{S} И он још јаче осећа овој 
а, у којима моли за помоћ, јер нема шта јести, али је опет живо интересовао очев говор о томе,  
ш да није ових кожа, не би се имало шта јести.</p> <p>То већ беху обични Цветкови разговори, ал 
вора.</p> <p>— И што ћу ви рећи, брате, јесу и ови удовци ђаволи, кад се ожене!...{S} Научило,  
ећан да је назове својом...{S} А сад... јесу ли ово њене руке савијене око његова врата?...{S}  
... оцу, мајци, брату... <pb n="133" /> јесу ли они сад срећнији?...{S} Не, не...{S} Ах, а ја с 
о његових ђака приђоше к њему.</p> <p>— Јесу ли сви дошли? запита децу.</p> <p>— Дошли су.{S} С 
тресоше му се вилице и опет се заплака, јецајући као дете.</p> <p>Веља се намршти и прође преко 
узе из очију као киша, он се загрцну од јецања...</p> <p>— Зашто?!... зашто?!...{S} Све ово, за 
 око њега све једно исто: сутон, жубор, јецање...</p> <p>Одједном се обоје тргоше, устадоше и п 
им жубором реке, помеша се болно, тужно јецање...{S} И оде низ воду, тихим лахором, овај тужни  
ничега озбиљнога; али чујући ово очајно јецање, меко женско срце не могаше одолети и њој грунуш 
по празној соби, сливајући се са горким јецањем и тешким уздасима...</p> <p>Кад се исплака, опе 
груди и заплака горко, очајно, с тешким јецањем...</p> <p>— Мај... мајко моја!... мајко!... ври 
 се на прозор...</p> <p>— Видели сте... јецаше она, не дижући главе.{S} Али сад... сад не видит 
 не држи за дуго, него наиђе нека луда, јогунаста даска, па човек да бежи у свет.</p> <p>— Јест 
 догрдила она вечна туробност, пакост и јогунство женино, па бежи од куће и тражи где би се мог 
} Он превио Љубицу преко наслона, глава јој затурена, па припао пуначком врату и љуби...{S} Жен 
ма... све више је издаје снага... глава јој клону на једно окопано стабло...{S} Кукуруз се пови 
 сва и тресући се од узбуђења.{S} Глава јој се затури, очи се помутише, и она остаде на његовим 
шапће: »Часни је убио!«...</p> <p>Глава јој беше обрасла густом црном косом, а, лице веома разв 
нешто сасвим светло, заносно... од чега јој сав свет изгледа прекрасан и цео живот сјајан и бла 
ва друга изласка из тешке неприлике, да јој је Гојко једино уздање...</p> <p>А он је мислио мно 
уше, и она се не смири док не осети, да јој је сваки делић тела, као и душа, прожет овим заносн 
у говору Љубичину има нешто нејасно, да јој она не казује све како је.{S} Само се још није могл 
 опажати, а то је и Гојко напоменуо, да јој деца почињу бивати све више утегнута и повучена, не 
 одједанпут улети беда у њену школу, да јој помути задовољство?{S} И шта је то те се писар тако 
 и њој своја страдања, свој пораз... да јој да прилике да ликује над њом!...{S} Не, не...{S} Не 
е промене, па ако је штогод онако... да јој ми можемо помоћи, онда да скочимо...{S} Једаред, ка 
претворила у трајну, жудну пажњу.{S} Да јој је да не пропусти ни један покрет учитељев.{S} А он 
ован учитељ, што му се да та прилика да јој ма шта рекне.</p> <p>— Ама чекај, господине, стаде  
тела би да изгледа пријатна, а осећа да јој то у овом тренутку не иде од руке.</p> <p>Учитељ по 
атких кукова. </p> <p>И Љубица осећа да јој се све више враћа старо расположење, осећа се у нек 
/> <p>Гојко се баш збуни.{S} Шта сад да јој каже?...{S} Доиста му није ни противна ни одвратна, 
дана вуче је нека сила и она не може да јој се одупре, она и не покушава да се врати, јер осећа 
е не измаче оку његову, па одмах узе да јој објасни целу ствар.</p> <p>— Смрдибуба једна!...{S} 
ла до степеница у дочек.{S} Знала је да јој носи какав накит, то јој је јуче наговестио, па с т 
 било увредити Љубицу, али он не сме да јој каже ништа.{S} Кад га она запита за савет, он се ун 
оме страдању.{S} Гојко је избегаваше да јој не постане још досаднији, а тешко му већ беше гледа 
си.{S} Нека прочита и нек се потпише да јој је саопштена наредба.</p> <p>Кад Љубица узе хартију 
ли се то њему само чини?...{S} Да ли да јој говори још, или само тако да је гледа... гледа и ћу 
и се, вели, одједном, само се пожали да јој мркне свес’... па пљус!...</p> <p>Гојко само осети  
прекоре што су је овако оставили, ни да јој пишу, ни да је обиђу, а она чами овде у туђини, сам 
о муња шину је нешто уз груди, осети да јој се поврати сва снага, она се изви из тих руку и ско 
м баш...« Она не доврши мисао: осети да јој падоше две тешке руке на рамена, које почеше стезат 
ма другарски, пријатељски, али осети да јој њена урођена грубост неће то допустити.{S} Толико с 
на дише нагло, отвореним устима, као да јој је мало ваздуха.</p> <p>— И ви баш хоћете... не гну 
на застаде, загледа се у њега, и као да јој одједном сину нова мисао у глави... промени јој се  
де као убијена... и одмах сам познао да јој није било по вољи.{S} И Стојан тако вели.{S} Па доб 
клопио целу реченицу којом је мислио да јој се обрати, али сад заборави све, па се стаде нервоз 
у.{S} Видела је да има нешто повољно да јој каже, па очекиваше да проговори, гледајући га радоз 
еда без циља.</p> <p>— Госпоја, прекида јој мисли један малишан: овај пио воде јутрос, па... је 
 кидала због те своје зле особине, која јој сметаше и као девојци, а већ у толико више као васп 
 увећавајући још више црну слутњу, која јој обузела душу.{S} Одједном, у сред рада, учини јој с 
е говори:</p> <p>— Повратила се... била јој мркла свес’...</p> <p>»Шта ово... ко се повратио?«. 
ти и кад буде велика као мати, и чудила јој се што се и она не игра, кад је то тако слатко и ве 
ма некако збуни, занесе... а пред очима јој тако светло, тако лепо, чаробно...</p> <p>Не прође  
едном као да сазнаде шта је то, у очима јој засја дивља, неописана радост, она неким необичним  
га, али из далека, нејасно...{S} Ну она јој не даде развити се, чињаше јој се незгодна сад, кад 
говор, размисли се о неким изразима, па јој се сад цео разговор учини друкчији, сасвим друкчији 
ме, али јој се то извило пред очима, па јој потреса сваки живац.{S} Управо она не може још да о 
да је прогутала велику дозу опијума, па јој то стегло, притисло мозак, и она пада у све веће бу 
ре не разгледа добро; беше узбуђена, па јој само севају некакви котурови пред очима.{S} Кад раз 
носила.{S} И Гојко пусти своје ђаке, па јој приђе, смешећи се:</p> <p>— Шта... не иде вам све к 
инује раздраженој женској уобразиљи, па јој ствара тако јасну представу, као да она све то очим 
с ко увреди незгодном претпоставком, па јој живо одговори:</p> <p>— Како... шта говорите!...{S} 
ном се загледа у Гојка дуго, дуго... па јој дође да врисне од бола.{S} Побегне у школу и стане  
ад морао бити одлучан <pb n="151" /> па јој напомену да ће имати великих непријатности због тих 
рамена, које почеше стезати...{S} Ватра јој плану из груди; струје многобројне, муњевите јурнуш 
едном се сети онога страшног...{S} Коса јој се стаде одвајати од главе, срце се следило, стало, 
ни своје куће.{S} Прво сећање из живота јој јесте сеоба.{S} Као да је јуче било: смркло се, а о 
и Љубици, наже се мало к њој и прошапта јој:</p> <p>— Сутра ћу вам донети брилијантску грану... 
сељачким потребама и невољама.{S} Доста јој је што је ту уз њега.{S} И он мишљаше да је само та 
, страшно, неприродно...{S} Чуди се шта јој би, куд оде памет.{S} Знала је за његов положај и д 
на шта је хтела понети, али се чуди шта јој би да то не узме, но пође овако празних руку...{S}  
и јој, Смиљка, изгледаше старија од оца јој.{S} Изнурена, ослабела, лице се већ доста збрчкало, 
а, а Љубица, да би је задовољила, прича јој понешто о писару, избегавајући <pb n="99" /> многе  
де на рад као и до сада.{S} Шта ће, кад јој је таква судбина!{S} Погнула главу, па ради за оно  
премила све што треба да је готово, кад јој нови господар устане, па сад, весела, и срећна, чек 
ко вели.{S} Па добро, што је седела кад јој то није било по вољи? <pb n="48" /> Чудновато!...{S 
крије очи и не гледа никога.{S} Тек кад јој се учини да Влајко обрне главу к њој — образи јој с 
 послуша... јест, то је она.{S} Понекад јој се отме из груди и загушен јаук.{S} Гојко упали све 
ренерази од овако оштрих речи.{S} Никад јој није тако подвикнуо.{S} Шта је ово?...{S} Он је охл 
 оцене.{S} У осталом <pb n="190" /> сад јој и не беше до испита.{S} Друге бриге, друге муке обу 
 небо и просу се страшна бура...{S} Сад јој је и отац друкчији, простији, ништавнији, а некад ј 
 њега нема важнијег лица у селу.{S} Сад јој је и мајка дошла некако проста, убога, и ако је још 
авикаваше на писареве љубазности, и сад јој беху сасвим обични доста смели изрази.{S} Она и сам 
о време претурила преко главе!{S} И сад јој одједном дође на памет да се запита: да ли су њени  
азати оно исто што и Стојан.{S} Али сад јој је веома незгодно да почиње разговор пред учитељком 
ништа лепо...{S} Не знам!...</p> <p>Сад јој стадоше ноге одскакати од земље, усне се трзаху јач 
нило, као да је спавала цео дан; поглед јој мутан, нејасан, бунован...{S} Обрте се око себе, ка 
тању, које личи на врућицу...{S} Поглед јој нејасан, усне осушене, запечене од ватре, а понекад 
 са неколико густих жбунића.{S} Кад год јој наиђе њена обична туга за кућом, она се завуче у жб 
и то страшно и је ли баш страшно; и све јој се чини да ту има доста и пријатнога...{S} Али за с 
бичају, оштро.{S} Она једва иђаше, ноге јој клецаху, у глави се све више мути, а на срцу <pb n= 
лучајно ушла у собу да нешто узме, паде јој поглед на Гојка и она се одједном сва стресе, задрк 
вши Љубицу, одједном седе уз њу и стаде јој говорити разне бесмислице, шалећи се њеном неумешно 
и чега то чини.{S} И сад одједном стаде јој наликовати овај тренутак на један часак из њена дет 
е...</p> <p>Љубица омрзе живот, постаде јој пуст, бесциљан...{S} И на што овако живети?...{S} З 
оправдања«...{S} И тог тренутка постаде јој Гојко црњи од ђавола, страшнији од пакла...{S} У њо 
!</p> <p>Она се осврте и спази ћату где јој се примиче.{S} Би јој врло непријатно: она је већ о 
 малим искуством у школском раду; свиде јој се и овај позив Велимиров и ова лепа шетња преко ра 
 израз и брзо га нестаде... </p> <p>Оде јој отац, купивши узгред ту у једној кући две овчје кож 
S} Некакав ђаволаст, детињи осмех пређе јој преко усана и она баци поглед на Гојка, онако у кос 
 виде да је Љубица свршила посао, приђе јој и одведе је на дно собе, у последњи ред клупа. </p> 
обави своју руку око њена стаса и приђе јој тако близу, да се нису могли гледати у лице. — Ја.. 
да је Љубица сама, остави врата и приђе јој слободно.</p> <p>Љубица поведе очима, чим се врата  
а њега, па одједном прекиде рад и приђе јој, гледајући преда се збуњено, али му још у очима игр 
{S} Па што је овде овако?«</p> <p>Приђе јој Гојко, па прво лизну прст језиком и превуче њим пре 
 Али се одједном трже, намршти се, дође јој одвратно и гнусно ово лице...{S} Слабим гласом одго 
> <p>Љубици смрче пред очима...{S} Дође јој онај мушки лик црњи од пакла, одвратнији од ђавола. 
и како се он мучи да је отвори.{S} Дође јој то врло смешно и она већ хтеде да се насмеје гласно 
ри, па опет леже.</p> <p>Око подне дође јој мати.{S} Она се сва промени, кад угледа то мило јој 
 разговора.</p> <p>Два дана по том дође јој мати.{S} Стојан извести Гојка да је сад тамо у кући 
тор га још може и излечити!...{S} Стеже јој се срце од нова страха...{S} Како би било да... ах, 
 и устукну... некакав страшан бол стеже јој срце, она хтеде вриснути, али се прибра и опет пров 
м страшним самртничким погледом.{S} Узе јој се цело тело, не може ничим мрднути...{S} Образи се 
еља одобровољио, јер за дуго време није јој се хтео никако јављати.{S} И то је, без сумње, Гојк 
али одмах наиђе неко горко сећање, које јој помути цело расположење, и она се опет осећа као у  
а само гледа то увијено чудовиште, које јој је овога тренутка страшније од свега на свету...{S} 
ако обрћеш? запита она једно ђаче, које јој паде у очи као несташно.{S} Сва деца из тога круга, 
 не измакоше оку презриви погледи, које јој упућиваху другарице њене, остале учитељице.{S} Опаз 
лено, с једва приметним руменилом, које јој се разли по лицу.{S} Видела је да има нешто повољно 
, ближе... ово сјајно, лепо злато, које јој угушује све бриге, отклања ону досадну зебњу и ства 
 својствен положај ишчекивања.{S} После јој се учини веома незгодно да баш тако отворено покаже 
е по неку песмицу да пева...{S} А после јој свану пред очима... она осети да се у њој ствара не 
 несвесно, врелим мутним погледом, усне јој осушене, вреле, па дркћу као у грозници...{S} Дисањ 
</p> <p>Љубица се насмеши усиљено, усне јој се укочиле, па не може ни да проговори ни да се нас 
а то, доврши она загушеним гласом; усне јој задрхташе, а грло јој се стеже..{S} Опет јој у очим 
ома предусретљива према њему.{S} Донесе јој лепу и скупоцену гривну; она се веома расположи, а  
</p> <p>Љубицу удари нешто по глави, те јој се одједном сасвим смрче, ошину је некаква оштра, у 
Али зашто, зашто?{S} Не може бити да ће јој ко отети ону љубав, која владаше до скора међу њима 
има...{S} Шта ли ће сад бити, шта ли ће јој рећи?...{S} Ето га, иде оно страшно...{S} Осећа по  
је то: треба ли да се боји чега, или ће јој и Веља казати оно исто што и Стојан.{S} Али сад јој 
нема смисла сад то почињати.{S} Рећи ће јој се да хоће нарочито да се покаже пред људима.{S} Не 
ихаше брзо, брзо као да се гуши... лице јој се искриви од некаква болна трзања...</p> <p>Влајко 
з кога бије смрт и вечна мржња.{S} Лице јој беше све нагрђено и онакажено од неке унутрашње мук 
гу и дубоко удахну свеж ваздух.{S} Лице јој се изменило, као да је спавала цео дан; поглед јој  
погледа својим великим очима.{S} Уснице јој се трзаху грчевито, по лицу се осуло смртно бледило 
рхташе као у страховитој грозници, срце јој лупаше живо, махнито, једва се стаде прибирати.{S}  
е у свему телу, чим угледа Влајка; срце јој јаче, много живље закуца и она се сама некако збуни 
 страшније од свега на свету...{S} Срце јој стало, чини јој се и да не дише, и најбоље би било  
јима се највише бавила у школи.{S} Срце јој беше препуно милине и неке јаке младачке жудње за р 
протне овима.</p> <pb n="75" /> <p>Срце јој опет поче зепсти, као оно после прве походе писарев 
.</p> <p>— Баш си дивно наместила! рече јој сестра, гледајући по стварима и намештају, распоређ 
о...{S} Говорила сам ја теби онда, рече јој мати, гледајући замишљено у далеки венац планина, к 
="203" /> <p>— Баш ниси потревила, рече јој он, смешећи се демонски.{S} Они сад тамо ручају, па 
ици опет понови неколика извињења, рече јој да буде потпуно безбрижна, па оде весело.</p> <p>Го 
али о премештају не рече ништа.{S} Рече јој да сваког дана очекује некакав акт, који ће показат 
и оним полицијско породичним тоном рече јој, прилазећи: </p> <p>— Хехе... јесмо ли се наместили 
.. ала ми је добро«...{S} Стаде... маше јој руком, исто онако кад је бунцао, зове је к себи...{ 
} Ну она јој не даде развити се, чињаше јој се незгодна сад, кад овај паћеник умире.{S} Мисао б 
пословицама?...{S} Јаднице!«...{S} Беше јој жао ових глупих ширета — жена, јер она не познаваше 
Ово његово стално и одлучно држање беше јој теже од свега: писар дође за часак два, па га после 
усти на таку близину к себи, а још више јој паде тешко, него се овај простак подсмева њеном дру 
едак и величанствен накит.{S} Застадоше јој очи на њему дуго...{S} Она га придену у косу, па пр 
 загледа у оно мртво лице...{S} Прођоше јој трнци кроз цело тело...{S} Гле, па и лице говори!.. 
и; струје многобројне, муњевите јурнуше јој по целом телу, у темену опет стаде ударати необично 
кроз главу све, што је знала о њој: муж јој у војсци, ожењен још од осамнаесте године... свекар 
 и спази ћату где јој се примиче.{S} Би јој врло непријатно: она је већ опазила неке његове зна 
 замишљала свога нежењена колегу, не би јој тешко падале остале незгоде.{S} Та она је одрасла у 
Љубица поцрвене и обори главу.{S} Не би јој по вољи одговор.{S} Каква је то љубав, да се тако б 
у десет пушака наперене на њу, лакше би јој било...{S} Шта је ово... он пије крв очима!...{S} И 
престано ћути, па стаде мислити како би јој проговорио коју реч.{S} Прво се усуди да је погледа 
и?... о чем сад да говори?...{S} Баш би јој радо сам саопштио ко је отпуштен, али... незгодно!. 
на при својој забуни опази, и представи јој се учтиво.</p> <p>— Лаза Петровић, овдашњи учитељ.< 
ан почео спремати за одлазак.{S} Понови јој све лекареве наредбе односно лекова и неговања боле 
а да ми стојећи одговара.</p> <p>Досади јој се ова напрегнутост мозга; ово што се непрекидно мо 
 тупим, животињским погледом.{S} Образи јој сасвим упали међу вилице, јабучице искочиле, очи се 
ни да Влајко обрне главу к њој — образи јој се оспу лаким руменилом а груди се мало брже стану  
зе; стаде се окретати немирно, а образи јој час бледе, час црвене.{S} Опет се у њој подигоше он 
 а она се претура у живом пламену, који јој обузео тело, стеже рукама врелу главу, а мисли се с 
звук просеца и прожиже живо срце, сваки јој чупа из срца делић по делић досадашње љубави и пуни 
љубе се... чује се јасно...{S} О, сваки јој тај отровни звук просеца и прожиже живо срце, сваки 
сме да зна, не сме да мисли о томе, али јој се то извило пред очима, па јој потреса сваки живац 
ала је шта би сад требало да учини, али јој то беше одвратно.{S} Она се само приближи још више  
>И она трчи, сплеће се и опет трчи, али јој се чини да се не креће с места...{S} Брже, смркнуће 
} Љубица је причала тешко, с муком, али јој Смиљка помагаше згодним питањима.{S} После настаде  
радовом, одговори она тихо, лагано, али јој срце лупаше да искочи из груди, а дихаше брзо, брзо 
сваку шару, запазила сваку особину, али јој још није почео постајати обичан, као што то бива ка 
ему, било јој је свеједно...</p> <p>Али јој се ономад отворише очи, кад стаде жива жена између  
, осећа се у некој већој слободи, спали јој ланци с ногу и руку, којима беше окована, и одједно 
на Љубичине јабучице и за тренутак обли јој крв цело лице.</p> <p>Писар скочи и дохвати разјаре 
ог Јанка за четири динара месечно, а ми јој дајемо још по два динара, те свега шест.</p> <p>— М 
дном сину нова мисао у глави... промени јој се лице, постаде светлије...</p> <pb n="139" /> <p> 
и шапат <pb n="53" /> бистре воде, чини јој се да са тим злослутим жубором отичу и њени најмили 
ега на свету...{S} Срце јој стало, чини јој се и да не дише, и најбоље би било кад би сад одјед 
еко уздрктала пламичка воштанице и чини јој се да говоре.{S} Јест, ено... види се јасно...{S} Б 
...{S} Вуче... обарач се покрену и чини јој се застаде...{S} Она се спреми да повуче јаче... ал 
а душу.{S} Одједном, у сред рада, учини јој се да чује са дворишта необично звецкање, баш као д 
p> <p>Љубица га погледа зачуђено; учини јој се да он ово не говори будан, но као да сања.{S} По 
ек одједном је подузе хладовина и учини јој се да нема смисла сад то почињати.{S} Рећи ће јој с 
 је нежењен, па да му приличи! одговори јој другарица, окрећући се боком према говорнику.</p> < 
p>— Ето... видите како то иде, одговори јој он, гледајући је право у очи, јер она разгледаше уп 
сано горко страдање и умор.{S} Одговори јој врло лагано и хладно, као да га то неколико речи ст 
а и погледа на прозор.{S} Ништа... мати јој се сагла, нешто се осврће, трчи по соби, тражећи не 
ице појави нека одлучност на лицу; мати јој одлази и долази забринута, али се Љубица зауставила 
Тебе сам једнако погледала.</p> <p>Мати јој, Смиљка, изгледаше старија од оца јој.{S} Изнурена, 
S} Гле како дркће и трепери тај познати јој, крупан, мушки глас... а из њега веје тако нежна, т 
ном стао облетати око Љубице и удварати јој се као какав окретан каваљер.{S} Ова му се мисао, п 
>Кад отпоче рад, прибра се мало и врати јој се обична њена смелост.{S} Само јој једна мисао о т 
 сад први пут виде из близа.{S} Пролети јој кроз главу све, што је знала о њој: муж јој у војсц 
 груди, али не може отворити уста, нити јој што рећи.</p> <p>— Што ти је, болан... како то глед 
м.{S} Нити јој срце за чим жуђаше, нити јој се у души рађаху какви осећаји, само мутан поглед б 
им тешким, грозничавим заносом.{S} Нити јој срце за чим жуђаше, нити јој се у души рађаху какви 
тешко оном, ко би само покушао помутити јој срећу, тешком муком стечену, давно очекивану!...{S} 
 би је могао мало расположити и угушити јој у души оне страшне црне мисли, од којих се живо срц 
лава стаде прелетати по соби, прилазећи јој понекад тако близу, као да ће је закачити.{S} Љубиц 
ога ми, не знам...{S} Нити је смео рећи јој да не иде: бојао се увредиће је тим; нити би му мил 
, па погледавши Љубицу презриво, добаци јој:</p> <p>— Сад и сами јамачно увиђате, да сам имао п 
 мрднути...{S} Образи се окаменили, очи јој стале, разрогачиле се и не могу никако да се одвоје 
толу и опет стаде разгледати грану; очи јој светле живље, а усне се осушиле, поцрнеле од ватре. 
ретом зграби кутицу обема рукама, а очи јој стадоше на украсу као приковане...</p> <p>Беше то з 
е, па стаде обртати и разгледати, а очи јој не трепћу, и чини се она сама не дише.{S} Изгледаше 
Занела се тако, па се само смеши, а очи јој се стакле и стоје некако необично, као да је мртва. 
чупајући себи косе и плачући.{S} У души јој беше и бола и срџбе и стида и гнушања страшнога, бо 
" /> седи на столици као окамењена, чак јој и глава остала још мало затурена, а она само гледа  
..</p> <p>Љубица се склупча и ућута док јој заспа уморна мати.{S} Лежећи уз њене топле груди, о 
ам ја ниједне њене признанице.{S} Нисам јој ништа издавао.</p> <p>Гојко познаде овај глас, и за 
и руку, којима беше окована, и одједном јој дође да запева, да потрчи некуд, али одмах наиђе не 
бар знам да сам... да сам... и одједном јој заигра обла округласта брадица, а очи се овлажише с 
полусвесно, као и до сада; али одједном јој засветли у очима жива радост, она скочи весело, узв 
м сву тежину силе старијега, а необичан јој беше овај оштар, званичан тон, који се јасно распоз 
ад га каква нова ствар заинтересује, он јој се преда сав, заборављајући на све друго...{S} Тако 
на ће моћи поступати по својој вољи; он јој бар неће бити на сметњи.</p> <p>— Честитам, госпођи 
у пружи руку, гледајући у страну.{S} Он јој притрча весело, са изразом необичне среће на лицу и 
ина и бол, што тече из самог срца. — Он јој вели да ради свој посао, да се не плаши ничега.{S}  
него да сагне главу и слуша...{S} Та он јој је ипак друг, то исто што и она.{S} Сутра се то мож 
мо ти реци да хоћеш... ти реци!{S} И он јој, овако узбуђен и занесен, стеже колена, где беше на 
и кад би хтела.{S} Шта може радити, ако јој он постане сасвим одвратан!... <pb n="157" /> Мора  
аш и гнушање и одвратност!...{S} О, ако јој је већ постао одвратан, а цео је живот пред њима!{S 
а, иђаше као махнита...{S} Љубица, како јој беше слободна затурена глава, угледа је одмах и сам 
амотана прилика прилази све ближе, како јој гледа право у очи страшним, зверским погледом, и оп 
слушно и усрдно узе перо и потписа како јој је речено.</p> <p>— Шта каже? запита Гојко шапућући 
 пије крв очима!...{S} И она осећа како јој се крв леди, камени под тим страшним самртничким по 
зовима.</p> <p>А Љубица само осећа како јој нешто јако бије у темену и у глави ври, ври као у к 
латким санцима и у исто време чује како јој се другови громко и весело смеју.</p> <p>»Какво зло 
амо на њу, па поче рад.{S} Осећаше како јој се образи час зажаре час охладне.{S} Али се стаде п 
мислила је дуго, па одједном осети како јој се увуче у душу некакво ново страшно осећање...{S}  
е и јури напред.{S} Она опажа само како јој пролећу испред очију расцветале воћке, накривљено п 
колу, она још лежи, и види се само како јој широка леђа нагло одскачу од дубока дисања...</p> < 
ући већ шта да мисли; осећаше само како јој се крави лед око срца, што се нахватао за ово некол 
 све одједном изгрлила и ижљубила, тако јој постадоше блиски и драги ови мали дивљачићи.{S} Она 
а је по Гојкову изразу лица.{S} А Гојко јој не рече то с нарочитом намером: да види хоће ли одм 
обично, као да је мртва...</p> <p>Гојко јој приђе, онако мокар, клекну пред њом на земљу и насл 
ело шеснаестогодишње девојче.{S} И село јој је у тим сновима изгледало друкчије, светлије, и љу 
 још седети.{S} Проклети нокти!... цело јој лице избраздано, па то сад зарашћује, али је лице ј 
, чисто детиње задовољство...{S} И цело јој лице детиње, нежно... мала устанца скупљена, румене 
а, постаде равнодушна према свему, било јој је свеједно...</p> <p>Али јој се ономад отворише оч 
 Она се сва промени, кад угледа то мило јој лице, скочи с кревета и обисну мајци око врата.</p> 
/p> <p>Она застаде, двоумећи.{S} Чинило јој се да треба нешто понети, и она као кроз сан види о 
се журно приближаваше школи.{S} Учинило јој се да се одоцнила, и ако тек беше сунце огрејало.{S 
еним гласом; усне јој задрхташе, а грло јој се стеже..{S} Опет јој у очима блесну онај апатични 
в накит и даде га Гојку да остави, само јој на грудима остаде скупоцени брош.</p> <p>— Скини и  
на једној мисли, па само њом живи, само јој је она у глави...{S} Опет се појави онај грозничави 
ати јој се обична њена смелост.{S} Само јој једна мисао о том дође у главу: ваљда ће се и сад у 
, те црне мисли никако да је оставе, но јој загорчавају сваки тренутак, сваки покрет.</p> <p>»Ш 
 знајући да ли да му све каже: незгодно јој помињати сиротовање своје родбине.{S} Али се нешто  
 као да га сад тек добро познаје, и оно јој се чини тако обично, као да је многе године провела 
н живо бојао да не дође данас.{S} Добро јој... оне огреботине још се истина црвене, али то не м 
може пропасти цео свет и она са њим, то јој је право...{S} Устане ћутећи, гледајући полусвесно  
S} Знала је да јој носи какав накит, то јој је јуче наговестио, па с тога беше веома предусретљ 
е тога бунила и да буде присебна.{S} То јој најзад пође за руком...</p> <p>Кад Гојко, око десет 
де боса...</p> <p>Љубица задрхта.{S} То јој је најмлађа и најмилија сестрица. </p> <p>— Боса!.. 
 косо, некако необично, љутито.{S} И то јој паде тешко.{S} Отпусти децу кућама, па застаде пред 
ца за ту вештину није ни знала, па зато јој ревизор смањи оцену и даде четворку, рекавши да је  
и, па опет затвори и гледа.{S} Нарочито јој се свиди ланац, са лепим украсом на крају, налик на 
 слуша, гутајући сваку реч.{S} Нарочито јој мило што се Веља одобровољио, јер за дуго време ниј 
а милу сеју.</p> <p>Мајка, радосна, што јој дете тако срећно, па уздахне и погледа млађу кћер,  
/p> <p>Иде по соби и мисли о свему, што јој пређе преко главе последњих недеља.{S} Све је одвра 
каква катастрофа!...{S} И то је оно што јој је омотало очи и ум црним застором, те не види ништ 
јата наде и заносних снова?...{S} Зашто јој се пронесе у памети одједном сјајна мисао: слободна 
ла је одмах почети игру, али ето, нешто јој охлади намеру; она сама не зна од куд то дође: тек  
е из тих мисли звецкање сабље.{S} Писар јој приђе, весела лица.{S} Она се обрадова његову долас 
 било кад би он био премештен.{S} Писар јој много наобећава, али о премештају не рече ништа.{S} 
 какав акт? запита Љубица уплашено, јер јој је сама реч »акт« улевала некакав нејасан страх.</p 
 навикнута на тај посао.</p> <p>Велимир јој стаде говорити о том почетном послу.{S} Говорио је  
уче цвокоћеш у затвору од зиме, а данас јој пружаш руку!...</p> <p>— Шта ћу?!...{S} Да терам да 
а се срећном, много срећном!{S} И данас јој срце јаче закуца кад се сети тих дана, а душа се за 
аше општи утисак примамљивости.{S} Стас јој беше лепо развијен, али је она сама кварила његов и 
адрхташе, а грло јој се стеже..{S} Опет јој у очима блесну онај апатични израз и брзо га нестад 
ше уз њих, погледајући у страну, и опет јој не измакоше оку презриви погледи, које јој упућивах 
ај ни мало не збуни од тог погледа, већ јој приђе слободно и оним полицијско породичним тоном р 
 не види и не чује ништа...{S} Од синоћ јој се нешто преокренуло... мислила је дуго, па одједно 
а сумануто, иде механички, а кроз главу јој само пролећу некакве испрекидане мисли...</p> <p>»И 
јко.{S} Али ако се она узинати, не могу јој ништа.{S} Јутрос сам је молио да не идемо... неће д 
д год изиђе са децом на одмор, из очију јој сија задовољство, али се брзо навуку облаци на њено 
посао, одговори она одлучно, а из очију јој севнуше необичне муње. — Кроз пола часа изићи ћу на 
 је одмах и само рашири очи...{S} Севну јој у глави да је то његова жена, и она већ претпостављ 
>Љубица настави рад, па кад опази да су јој деца заморена, пусти их на одмор.{S} Тек што деца и 
извесне дане и сама очекује, постале су јој чак пријатне.{S} У овој сеоској самоћи човек се рад 
, да је Љубица врло мало прешла, али су јој деца добро усвојила оно што им је казивано.{S} Код  
вати и помоћи брата, оца, све... али су јој сад и они далеки.{S} Сад има нешто прече, ближе...  
овако детињи израз лица?...{S} О, то су јој лице морали набавити сви демони из пакла!...</p> <p 
ико познатих јој девојачких лица; то су јој другарице, старије годину дана.{S} И оне обртаху од 
а томе послу, који је и њен...{S} Ту су јој све мисли, цела душа...{S} Деца одговарају: по неко 
а.{S} Мајка нек дође сад у недељу; даћу јој пара извесно, можда целу тромесечну квартирину...{S 
.{S} Иде брзо преко дворишта, а на лицу јој исписано некаво невино, чисто детиње задовољство... 
ћи на непрестану промену израза на лицу јој, одговори:</p> <p>— Смртни смо сви... није никакво  
рача одважно, подигнуте главе и на лицу јој игра руменило, <pb n="152" /> као да некога изазива 
аше револвер у њеним рукама...{S} Страх јој одузе снагу, она не мрдну ни руком, ни главом, ничи 
ељице.{S} Опази она и неколико познатих јој девојачких лица; то су јој другарице, старије годин 
.{S} Та она је одрасла у сиротињи: отац јој у једном оближњем селу шпекулише, продаје сељанима  
ини, сама без игде икога свога.{S} Отац јој одговараше на сва питања, али оним истим својим изр 
мо његовој госпођи, разумеш?{S} Не смеш јој казати од кога је...{S} Реци прође железницом један 
кажем ја њој: даћеш ти мени, Смиљка!{S} Јок, вели она.{S} Море даћеш ми, луда жено, па макар се 
 време да ми раде остали разреди?...{S} Јок, ја сам то са њима наредио све за четири—пет дана:  
ратићу, да ми ноћас жуљиш господина.{S} Јок.{S} Уморан човек, путовао цео дан, па треба лепо да 
мало сира, које јаје па готов ручак.{S} Јок, ја хоћу свакад кувано, а са наше две плате то ће и 
ели, нико и не сања о промени.</p> <p>— Јок, одсече председник.{S} Ја знам што знам: од данас з 
и ти сад.{S} Доћи ће господин.</p> <p>— Јок, мени је речено да га допратим.</p> <p>— А, дакле с 
о пређашњи господин коју игру?</p> <p>— Јок, он само у школи...</p> <p>— Што лажеш, бре, прекид 
екају ме деца.{S} Како сам ја!{S} А она јок... него са њим тамо амо, па цело јутро.{S} И шта су 
већу учитељка купи павлаку од козе.{S} -Јок, то ми нећемо!...</p> <p>— Слике, велиш, а какве то 
с тога је његова кривица још страшнија, још одвратнија...{S} Развратник, ужасни развратник!...{ 
.{S} У Орловици, а и по осталим селима, још немају ни појма о хигијени.{S} Треба <hi>власт</hi> 
Гле и лице се види, ено оне огреботине, још се црвене и кваре изглед лица.{S} Но гле, шта је он 
 је ово живот!...{S} Она би, без сумње, још онога кобног вечера, вођена својом плаховитом нарав 
 тамо далеко пред њима виђаше се други, још већи облак, који им се нагло приближаваше.{S} Они с 
џак...{S} Море довије се човек у нужди, још како!</p> <p>— Мени није невоља да се тако довијам, 
да мном.{S} Баш ћу за инат да га једим, још више ћу да се смејем са писарем, нек пуца од једа«. 
 <pb n="153" /> <p>Гојко, онако збуњен, још више се ушепртља од овога узвика, па стаде само зве 
ешким уздасима и врелим сузама...{S} О, још да није тих суза!...</p> <p>»Живот, младост... ала  
 осврће око себе, очекујући какво ново, још горе зло.</p> <p>»Шта је ово?... има ли у свету пра 
 немарно.</p> <p>— А онај оде, братићу, још чупавији и гори; заборави да се умије, рече он, сме 
 од ове ужасне мисли, коју угуши одмах, још у зачетку.</p> <p>— Трчи, трчи за доктора! одговори 
има и зеленим перјем кукурузним... још, још...{S} Даље се не сме, већ су ту пред њом... чини се 
традање, пропаст?...{S} Ево га ближе... још ближе...{S} Гојко!!...{S} Исто онако миран, као кад 
урумцима и зеленим перјем кукурузним... још, још...{S} Даље се не сме, већ су ту пред њом... чи 
Поред толикога страдања, <pb n="159" /> још и то... да буде врхунац муке и патње...{S} Ветар фи 
ам венчане хаљине.</p> <p>— Којешта!{S} Још те нису оставиле београдске предрасуде...{S} Ти си  
пит за домаћицу.{S} Алал ти вера!...{S} Још да видим како ћеш се показати на ручку.</p> <p>— Зн 
ћа!...{S} Дивна, прекрасна ствар!...{S} Још кад би Бог дао деце!...{S} Али на тој мисли Гојко о 
и своју заслужену плату од државе...{S} Још да наредимо само са општином...</p> <p>Љубица уздах 
ко не бих разумео, лијепи братићу...{S} Још ми бриде и глава и леђа, колико се испребијах, па д 
 сачува: данас једна, сутра — друга.{S} Још да није ових кожа, не би се имало шта јести.</p> <p 
е!</p> <p>Љубица збиља зину од чуда.{S} Још пре две недеље она се нешто разговарала са њим о бр 
јајнијим надама и најслађим сновима.{S} Још није могла веровати да је то све у истини свршено,  
ез сумње о том, куда иде и шта ради.{S} Још далеко виђаху се његове дугачке руке, како се дижу  
 је био одређен збор у месној школи.{S} Још из дворишта опазише да је дошло доста чланова: из ш 
, видите, зацрвенео се па обара очи.{S} Још да му није ове густе брадурине — зло!</p> <p>— Шта  
реће се тромо и уморно један путник.{S} Још из далека, по целој његовој фигури, познаћете да је 
 је то отресит, жив, окретан младић.{S} Још с половине дворишта он проговори:</p> <p>— Кажем ја 
прођемо мало, обрте се Љубица Гојку.{S} Још ми глава ври од данашњих догађаја.</p> <p>Гојку се  
 Не могу још да се приберем од страха.« Још истога дана Гојко је одвезе њену оцу, па се он друг 
урно ниси постао мирнији?</p> <p>— Ја — још луђи!{S} Кога ће да умири ово вечито чергарење, ово 
, да га пусти на таку близину к себи, а још више јој паде тешко, него се овај простак подсмева  
.{S} Знам да ће нас испратити далеко, а још ако му не пође жена, можемо говорити гласно, са Гој 
есела је што види своју милу родбину, а још веселија што их у овакву стању може дочекати.{S} Ск 
р...{S} Шта да му каже?...{S} Доктор га још може и излечити!...{S} Стеже јој се срце од нова ст 
{S} Изређаше се толики догађаји, а њега још нема.</p> <p>А Љубица лежи, или седи по цео дан.{S} 
па се одмах диже, не задржавајући га да још мало поседи, као што би био ред.{S} Влајко и Љубица 
 како да се спасе од зла, јер држаше да још нема ничега озбиљнога; али чујући ово очајно јецање 
у« и да му је капетан строго наредио да још летос мапу набави.{S} Ипак он покушаваше не би ли с 
 никог нема, а врло лепа.{S} Чуо сам ја још пролетос да он облеће око ње, па ето...</p> <p>— Шт 
к и за нас штогод да одвојиш.{S} Станка још иде боса...</p> <p>Љубица задрхта.{S} То јој је нај 
ким оџаком.</p> <p>Путник распита дечка још о многим другим стварима, које су га интересовале;  
ретпоставкама и надама, које је сновала још у школској клупи.{S} Боже мој, како је се то све сј 
 <pb n="186" /> каквог је она замишљала још у школи; њих је саставила необично јака, силна љуба 
и као окамењена, чак јој и глава остала још мало затурена, а она само гледа то увијено чудовишт 
 те окумише председника Ђокића.{S} Веља још горко прекори Аксу што се примио часништва.</p> <p> 
ме озбиљном раду, не види да Влајко има још и других брига осим школе: по чешће иде у срез, сва 
другог чега, не зна ни сама,.. јест има још нешто, јамачно има...{S} Али један поглед на ове ма 
S} Реч му беше течна, жива и одушевљена још приличном дозом идеализма, <pb n="33" /> који се ко 
толу; почеше деца долазити у школу, она још лежи, и види се само како јој широка леђа нагло одс 
 почеше страдати детињи чуперци.{S} Она још није стекла ону необичну вештину многих старијих уч 
це хлеба у уста, само да се види да она још руча.{S} А на душу пада све већи терет, све љући бо 
 пруга, масница преко целога образа, па још ако је модра....{S} Како ће сад у школу, како ће из 
иди се није суђено.{S} Буд је такав, па још привремени!...{S} Али не мари; види се да ће бити м 
кар, младић, окретан и жив, весељак, па још с прага удари у шалу: он је научио са учитељима, то 
атко неколико часова у шали и смеху, па још ако си се раније са женом што споречкао, он ти лепо 
о наиђу?...{S} О, да тешка срама!{S} Па још ако је и она све то слушала... као Стојан, јамачно  
м и многи, управо огромна већина.{S} Па још кад дознамо раније ко је ревизор, оставимо цео пред 
огледало, тргне се, јер види да се мора још седети.{S} Проклети нокти!... цело јој лице избразд 
о, кажем ја: само полако, па ко зна шта још може бити!...« помисли он и погледа крадом Вељу, па 
а видим тамо у школи све... нисам ништа још прегледао.</p> <p>Тако се поче нов живот и нов радн 
 пропиње се уз прозор и гледа.{S} Срећа још те је опазио писара да излази на двориште, иначе би 
 је видео...</p> <p>Прође подне, Љубица још лежи на столу; почеше деца долазити у школу, она јо 
укло Влајка, и с тога је његова кривица још страшнија, још одвратнија...{S} Развратник, ужасни  
руги глас одлучно.</p> <p>Гојко исприча још и онај догађај с пандуром, приђе те потписа свој ис 
Три разреда, толики рад... и ево ти сад још један разред, да би се олакшало залудној учитељици! 
жареним очима у његово лице, да би отуд још пре одговора прочитао страшну вест...</p> <p>— Она, 
е овако ићи целе године, бацила бих све још сад.</p> <p>— Хе... а нисте још ништа ни почели.{S} 
бре, и повуци и потегни, док једва даде још једно.{S} Тако добисмо осам за грош!...</p> <pb n=" 
буни, па шмугну у собу.{S} Гојко остаде још мало да чује разговоре о новој влади, па се затим д 
о светињи школској!...</p> <p>Она хтеде још нешто рећи, али Гојку прекипе.{S} Подиже главу и по 
{S} Пирну хладан поветарац, за њим дође још јачи ветар, па се одједном завитла олуја...{S} Грун 
мена, проведена »на влади«.</p> <p>Дође још један од Бокићевих пријатеља; рече да иде из среза. 
аше одолети и њој грунуше сузе, притеже још јаче на груди своју љубимицу, као да је тим покрето 
ници беше довољно светлости.{S} Не може још да се прибере од страха.{S} Ноге му дркћу, и он се  
реса сваки живац.{S} Управо она не може још да одреди у коликој је мери то страшно и је ли баш  
ца се сад тек сети посла, сети се да је још давно децу оставица иза школе, па о њима нико не во 
имамо обоје по педесет ђака«.{S} Она је још и тада сазнавала да би то било нешто веома необично 
98" /> стоји онај ледени камен, који је још овде у дворишту обузе...{S} Она дође до кревета и с 
да само на њима може наћи утехе, ако је још има.</p> <p>Смиљка се најпре пренерази, уозбиљи се  
ка дошла некако проста, убога, и ако је још исто онако мила, као што беше у детињству.{S} Сад ј 
ље.</p> <p>Напољу се смрачило, и ако је још доста рано.{S} Навукла се по околини густа магла, п 
ао рачун, обрађен је слабо, а неки није још ни дирнут.</p> <p>— Погрешили сте много... опростит 
обро ни разумела.{S} Управо, он ми није још ништа ни казао, него све онако... поиздаље.{S} Час  
 Веља настави љутито: </p> <p>— Најбоље још нек нам нареде да им чувамо децу, која их има, а де 
ве <pb n="202" /> и сестрине, да остане још са њима, да се мало прибере од тога бунила, да дође 
} Гојко је избегаваше да јој не постане још досаднији, а тешко му већ беше гледати оно вечито б 
љно светлости.{S} Скамије старе, рађене још пре двадесет пет година; свака се искривила, раскла 
е данас.{S} Добро јој... оне огреботине још се истина црвене, али то не мари.{S} Синоћ мало нес 
.</p> <p>Ноћ се полагано навлачи, а оне још седе, шапућу и уздишу...</p> <p>Трећега дана по дол 
апред њихову непријатност, и ако се оне још не беху јасно испољиле, него се тек наговестиле.</p 
чини му задовољство.{S} Он развуче усне још јаче, и стаде руком гладити браду...</p> </div> <di 
ље да му ублажи гнев.{S} Он се хвата ње још усрдније. »Чује он за ту промену... већ тамо, депеш 
 брише, па га опет погледа и насмеја се још јаче.{S} А Гојко, озбиљан и намрштен, са неким прут 
некако сасвим друкчија.{S} Уозбиљила се још више, али је некако постала равнодушна према свему. 
е потребно да они знају.</p> <p>Веља се још од првих речи њених уозбиљи, а кад саслуша шта је п 
и пријатељи замакоше у сокаке, а она се још мучи, трза се и осврће уплашено око себе...{S} Шта  
зло или себи или другоме.{S} Али она се још надала...{S} Мислила је да се то може некако окрену 
<p>Она је прочитала његове мисли, па се још сама двоумљаше.{S} Најзад победи женско упорство, о 
!...{S} Није то... промуца Гојко, па се још више заплете. — Знаш, брате, у једној смо згради, п 
иркајући.{S} Он смотри тај поглед па се још више збуни, али ипак одговори:</p> <p>— Три године, 
{S} У таквој несрећи и страдању нађе се још снаге за терање ината.</p> <p>— И ово је, знам, ваш 
ње...{S} Одмакне се од прозора, чује се још боље, баш онај исти врисак...{S} Тамо је ваљада и њ 
 и оборене главе, као болесник, коме се још није снага повратила.{S} Чим уђе у разред и виде шт 
проћи, свега ће нестати, а Морава ће се још поносито и величанствено носити преко равна српска  
шљала на то; каква смрт!...{S} Ко ће се још ње сећати у раној младости...{S} Али шта је ово, шт 
бље.{S} Сад кад би ти умео, могло би се још по рубље искамчити...{S} А ви’ш ова се даска извито 
јска чаша? обрте се гост Гојку, који се још лупаше длановима по колену од силна смеха. </p> <p> 
 готов да викне из свега, гласа, али се још уздржава, јер га је срамота од сељана, који су се о 
ћата поче изостајати.</p> <p>»Ако ми се још и овај наврзе на главу, имаћу муке.{S} Ту ми нико н 
; чим се сети синоћње патње, намршти се још више.{S} Од ономадашњега боја Љубица не долази ника 
иди, нек сазна откуд дође тане и нек се још више мучи и страда.</p> <p>После стадоше мисли прел 
но накривљен у страну.</p> <p>Путник се још једаред обазре на село, па онда баци на земљу неку  
а »опорочавање власти«.</p> <p>Гојко се још више збуни; стаде нешто муцати, одговарати, не знај 
збрижна, па оде весело.</p> <p>Гојко се још смешио задовољно, сећајући се неких ситница из ђачк 
ј она не казује све како је.{S} Само се још није могла досетити свему јаду.{S} Она подиже главу 
екају шта ће им Гојко рећи и ниједно се још не спрема за излазак.</p> <p>— Кажите деци нек изла 
и наједила, а он ништа...{S} Јамачно се још у себи смејао како сам морала брзо послушати«.{S} П 
је, да смрви, да уништи све ово, што се још по мало у помрчини беласа?...{S} Сад зна шта је хте 
 упи, загледа се у Гојка, примаче му се још ближе, врло близу, тако да осети његово дисање...{S 
љубе?...{S} Јест, пољупци!... и слух се још више повинује раздраженој женској уобразиљи, па јој 
увреди питањем.</p> <p>— Ха-ха-ха... те још како!{S} Питајте Гојка како он мисли.</p> <p>— Да,  
о на само о томе.{S} Гледајте да дођете још ове недеље, док је лепо време.</p> <p>— Е сад нам м 
p>— Нисте ваљад’ испит положили, те сте још привремени?</p> <p>Гојко поцрвене и најволео би да  
бих све још сад.</p> <p>— Хе... а нисте још ништа ни почели.{S} Полако!... сваки је почетак теж 
 сам... због квартирине.{S} Ни ви нисте још ништа примили, кажу ми кметови.</p> <p>Љубица се за 
на она се таласа овом долином; иљаде ће још проћи, а она ће исто овако пенити се и шумити, не < 
здано, па то сад зарашћује, али је лице још грдно.</p> <p>Иде по соби и мисли о свему, што јој  
о у своју корист.{S} Његове наде добише још више маха, али се одмах и пресекоше.{S} Сутра дан д 
белају што их снађе, а учитељи остадоше још у школи.{S} Чича Стојан, чим <pb n="23" /> учитељиц 
 се засветлеше очи.{S} У раду проведоше још цео час.</p> <pb n="50" /> <p>Веља пусти децу, па с 
8993_C6"> <head>VI.</head> <p>Протекоше још три дана.{S} Љубица све више улази у посао и све се 
јатељско саучешће у тузи свога друга, и још некакво осећање, веома пријатно и драго, од кога му 
вала и за четвртке и за све празнике, и још да вам дам приде, насмеја се Веља.</p> <pb n="167"  
о један разред са три предмета!...{S} И још да му се сад дода и први разред, а учитељица иначе  
 се само побегне од тих страшних дана и још страшнијих ноћи, кад се само гомилају мисли за мисл 
 страну, те са ње лелуја сенка осмеха и још јаче истиче онај јединствени израз на окамењеном, н 
 рећи. — Имам да примим за два месеца и још сам мислила да узмем унапред и за овај, а они не да 
ви он, па се накашља, не знајући шта би још могао рећи. </p> <p>— Е па деде, за срећна познанст 
n="149" /> <p>Она задркта, али се приви још више уз њега, и уздахнувши одговори:</p> <p>— Како  
аше нешто страшно...{S} Она се приближи још више, погледа га и прошапта му неколико речи... па  
 беше одвратно.{S} Она се само приближи још више и одједном се загледа у оно мртво лице...{S} П 
> <p>— Кажи господину Пери да не излази још.{S} Зваћу га.</p> <p>Жандарм се обрте војнички, изи 
таде разгледати крушкову грану, нема ли још која зрела жутица...</p> <p>— Ах, па ја га знам!{S} 
нашла је велике новчане недостатке, али још ради неуморно, прикупљајући разне податке, спремају 
...{S} Луд сам ја да идем на робију или још да изгубим и главу због њених враних очију!...{S} Е 
ам писар обома плату, док други учитељи још нису ни мислили о томе.{S} Гојко чак узе и нешто па 
иш, дао ти и аконто за овај месец, а ми још нисмо за прошли примили...{S} Само ако то можеш...  
а иду и они на збор.{S} Они су испитани још велике недеље, провели су цео дан код Аксе, који је 
ити:</p> <p>— Ви не знате, а то је мени још из детињства... запамтио сам добро, стотину пута се 
мало дете!«...</p> <p>По испиту наступи још већа промена.{S} Влајко, залудан, проводи по цео да 
му само чини?...{S} Да ли да јој говори још, или само тако да је гледа... гледа и ћути?...{S} Д 
 кући.{S} Не дам ти, каже она, па да си још толики...{S} И држи бре, и повуци и потегни, док је 
ад државни чиновник!...{S} Хтеде ређати још друге промене на себи, али се одједном стресе и нав 
ати погрешку, пошто ће до подне учинити још неколико, можда и већих; — она то зна.</p> <p>— Как 
стаде у недоумици: ваљало је прозборити још коју реч са новим другом, али се он сувише ревносно 
ухор по живој жеравици, која ће планути још јачим жаром, чим духне лагани поветарац?...{S} Млад 
/p> <p>— Нека... одговори она, црвенећи још јаче и гледајући пркосно.{S} Ако ће ме ко вређати — 
право мушко!{S} Она ће и за чичу извући још по рубље.{S} Хоће, братићу, славе ми!...</p> <p>— Х 
 предмету, но само пролећу, увећавајући још више црну слутњу, која јој обузела душу.{S} Одједно 
!</p> <p>Гојко пође за њом, удешавајући још унапред шта ће радити са очима и рукама.{S} Већ са  
 а она остаде са болесником, не знајући још шта да мисли и не разумевајући потпуно свој положај 
јан извести Гојка да је сад тамо у кући још већа ужурбаност: баба Смиљка непрестано иде некуд п 
ва и неговања болесника, па, погледавши још једаред Гојка, који беше у дубоку заносу, изиђе из  
да ће проћи, па се по том, проговоривши још неколико речи, руковаше и растадоше.</p> <p>Гојко и 
у шару, запазила сваку особину, али јој још није почео постајати обичан, као што то бива кад ду 
S} Ни сам не зна, да ли осећа према њој још што осим жалости.{S} Срце му једнако некако пусто,  
ги срез?{S} Да то учиним сад одмах, док још нема опасности.</p> <p>— Нема ни недеља дана како с 
нско зло... знате — ћата.</p> <p>Учитељ још више обори главу, намршти се и пружи руку.{S} Ћата  
 Станите, куд бежите!...{S} Зар сам вам још непрестано тако страшна и одвратна, те ме вечито из 
 не смем ни да сањам онако, као што сам још јесенас могла, у овој истој постељи...{S} На што ми 
</p> <p>— Љутила сам се много.{S} Нисам још... (она поуми да каже: дорасла) навикнута на тај по 
.</p> <p>— А квартирина?</p> <p>— Нисам још ништа примила..{S} Кажу, да немају.{S} Ако хоћеш да 
е знала о њој: муж јој у војсци, ожењен још од осамнаесте године... свекар нека добричина... он 
чно јесте.{S} И све због ње!...{S} И он још јаче осећа овоју безмоћност и увиђа јасно да никоме 
ћи му место пред коњем.</p> <p>— Зар он још ту дроби! викну Веља, идући к њима са батином. </p> 
ијатна језа свега...{S} Онаких очију он још не виде; беху то црне сјајне очи, из којих вечито б 
адно гвожђе у месо...{S} О, та га мисао још више разјари...{S} А после газити, газити... дуго г 
бном месту, све боље се види.{S} Па ово још није мрак, види се!...</p> <p>Ха, ево њиве!...{S} П 
есрећна рођена!...{S} Бог ме је проклео још на самом рођењу!...</p> <p>— Оставити!...{S} Никад! 
ко досадан... мислила сам полудећу, ако још дуже са њим поживим.{S} И сама се чудим како то одј 
...</p> <p>— Море ћути, то је добро ако још може да се разбије...</p> <p>— Шта да радим, научи  
 је не варају очи и слух?!...{S} Полако још напред, вуци се као змија међу бурумцима и зеленим  
{S} Цела се природа умирила, па се само још осећа њено гигантско дрхтање, као последњи уздах пр 
гимназије, целу учитељску школу, и само још да ми би издржати учитељски испит, па дивота!{S} Ал 
 сам одмах две кондиције и... и... тамо још нешто...{S} Гојко запе у говору и поцрвене, а Љубиц 
одигла танка пробојна измаглица, а тамо још даље се, у густој магли, гордо и величанствено дижу 
 четири динара месечно, а ми јој дајемо још по два динара, те свега шест.</p> <p>— Молим вас, п 
 — Види се да је нису знали до сад: ено још их учи како се то игра«.{S} Затим се окрете својим  
есто, па већ да тражите премештај, и то још без узрока!{S} Јер шта бисте могли навести за разло 
 Хлеб?... понови он; какав хлеб!{S} Зар још и о томе да се бринемо.{S} Реците само колика нам с 
.{S} Шта је то... докле ће тако?{S} Зар још није умрла?...{S} Тако дуго!...{S} И њему се чини д 
 и обисну мајци око врата.</p> <p>— Зар још ниси устајала од спавања? ослови је мати, видећи је 
са предметом своје љубави.</p> <p>— Зар још питаш?...{S} У цркву... венчање...</p> <p>— Како ћу 
 <p>— Ја бих све за вас... настави он у још већем узбуђењу и дрктавици, — само да ви нисте онак 
вила се онако исто као и Љубица, само у још већој мери.</p> <p>Ручаше заједно, наразговараше се 
ш тако обично, како причају.{S} Не могу још да се приберем од страха.« Још истога дана Гојко је 
хтеде вриснути од страха...{S} Приђе му још ближе...{S} Шта је ово... је ли жив?... како ово гл 
јој, гледајући преда се збуњено, али му још у очима играше она весела, ватра, која га грејаше у 
мелости и одлучности за то, и у души му још јаче закипе и гнев и злоба <pb n="107" /> на себе с 
и несвесно заплашеним очима, на лицу му још јаче запечаћено горко страдање, и кад писар подиже  
/p> <p>— Ово... ко је ово, а?... дрекну још јаче у необузданој јарости.</p> <pb n="104" /> <p>— 
осле ручка полицајац одседе у разговору још читав час.{S} Ту се разговарало пријатељски, сасвим 
ла трпети, и јевтине намирнице, које су још више учврстиле њихово пријатељство.{S} Они су сад в 
је управитељ — може га одјурити; Љубицу још горе... уз њу је писар.{S} А овамо Гојко му једнако 
 детиња осећања, која се улевају у душу још мајчином храном, почеше се бунити, али их постепено 
дставу, као да она све то очима гледа. »Још ако <pb n="113" /> буду закључали врата?... еј незг 
нако би се липсало од глади...«</p> <p>»Још ништа не видех, ни какве су учионице, ни колико има 
е Стојану, и ако чиче ту нема:</p> <p>— Ју, како лепо изгледа, кад се мушкарац закити по образу 
 измаглицу; дрва се превила до земље од југовнога снега што их је притискао.{S} И ако је дан, в 
ку лепу понуду: кутицу финих шећерлема, јужнога воћа, уверавајући како су то необично јевтине с 
 <head>XXIII.</head> <p>Прође цео месец јул, а у новом учитељском гнезду не поврати се пређашња 
 крила домаћа срећа!...</p> <p>Почетком јуна настаде велика журба у школи: одређен је ревизор,  
напред предвиђа.</p> <p>— О, безнадежни јуноша, узвикну Веља, видевши га где му долази.{S} Шта  
сна дјева куша постојанство заљубљенога јуноше, баца га у тамницу, мучи га, па кад се уверила д 
еда у сну себе здрава и весела... трчи, јури некога или подиже огромне терете...{S} Пробуди се  
је Гојко стегао као клештима, па вуче и јури напред.{S} Она опажа само како јој пролећу испред  
им, а он не види и не осећа ништа, само јури напред и понекад се намршти од нове навале мисли.. 
а рукама за главу, па као махнита стаде јурити по школи, чупајући себи косе и плачући.{S} У душ 
ако му друг отвара прозоре и како споља јурну хладан, оштар ваздух. </p> <p>— Шта радиш ово, за 
припао пуначком врату и љуби...{S} Жена јурну кроз врата и ступајући на прстима, с подигнутим р 
викну Гојко и одмах спази једна врата и јурну тамо.{S} За то време чини му се да чује дете где  
 из груди; струје многобројне, муњевите јурнуше јој по целом телу, у темену опет стаде ударати  
тесу блиста се бистра роса, мирише свеж јутрењи ваздух, прелећу велика јата грлица, спремна за  
S} Ко вели: право је да се промази прво јутро по свадби, а већ после... хм... досадиће се обома 
море, ти.{S} Од кад ја теби вичем свако јутро да собу чистиш и ветриш, а ти си ми направио овде 
д свега!{S} Ето, ово сам ти волео свако јутро овако... па после нема ко да спреми, те се одучих 
на јок... него са њим тамо амо, па цело јутро.{S} И шта су имали толико да говоре? — Лудорије!. 
ну исту мисао. — Овамо седи са њим цело јутро, смеје се, шали се и све онако... што не ваља.{S} 
} Ради се озбиљно и својски...{S} Једно јутро рече им Стојан да је отпуштена она учитељица, о к 
иче се журно испред ње...{S} Дође једно јутро и стаде пред њу: </p> <p>— Казао господин управит 
 смешећи се поздрави га:</p> <p>— Добро јутро!{S} Како у новом стану?</p> <p>— Добро јутро жели 
!{S} Како у новом стану?</p> <p>— Добро јутро желим.{S} Тхе... кад није боље...</p> <p>— Види с 
 на станицу за месо? запитала би га она јутром.</p> <p>— Како хоћеш, али готово... имамо млада  
ћу рећи, оногај... као два мученика.{S} Јутрос нас газе, братићу, и туку као стоку, као овај... 
о се она узинати, не могу јој ништа.{S} Јутрос сам је молио да не идемо... неће да чује...{S} А 
удовачка посла!... рече Веља у себи.{S} Јутрос сам га једва натерао да ми дође на ручак, а сад  
} Нека тешка слутња обладала је њима од јутрос, притисла им душу, стегла срце, па их тако држи, 
д је он дошао?...{S} Или је био овде од јутрос, па сад спавао?...{S} Полако, на прстима...{S} С 
не, збуни се и стаде се вртети, као год јутрос пред Љубицом.{S} Хтеде нешто рећи, али га Веља п 
 јој мисли један малишан: овај пио воде јутрос, па... је л’ да не сме узети навору?</p> <p>— Не 
, рече му она отворено, онако како су и јутрос разговарали.</p> <p>— Подне је, одговори он, гле 
2" /> као да некога изазива на бој, као јутрос у селу...{S} Он не види, али осећа да је тако.{S 
во причање.{S} Кад овај стаде причати о јутрошњем разговору са Љубицом, Веља се поче крстити и  
о и дошли, рече она, па им исприча свој јутрошњи разговор с писарем, изостављајући наравно све  
..{S} Зли су им пси.</p> <p>— Јесте.{S} Јуче вас у мало не исцепаше.{S} Ја гледам кроз тарабу к 
рају се озбиљно и поверљиво о свему.{S} Јуче су, на пример, чим <pb n="92" /> је Стојан саопшти 
це, као бајаги чуди се питању.</p> <p>— Јуче сам почео, одговара он наивно. — Зашто се ви као ч 
кују оба гласа!{S} А тек смо почели, од јуче...</p> <p>— Дакле ви сте задовљни данашњим одговор 
атко.</p> <p>— Та није код нас школа од јуче, допуни га ћата;, знамо ми шта школи треба а шта ј 
 добро што дођосте.{S} Ишчекујем вас од јуче једнако...</p> <p>— Зар?... прекиде је он.{S} А ја 
из живота јој јесте сеоба.{S} Као да је јуче било: смркло се, а они иду страном, више сеоских к 
а је да јој носи какав накит, то јој је јуче наговестио, па с тога беше веома предусретљива пре 
 није смислио, осећао је оно исто што и јуче: она му беше милија од свега на свету, милија и др 
? одговара му председник.{S} Што сте ви јуче ишли у Београд, него за то.{S} Море, њему се то зн 
а се које је луђе од вас двоје.{S} И ти јуче цвокоћеш у затвору од зиме, а данас јој пружаш рук 
грлише и пољубише.</p> <p>— Ја се чудим јуче о коме то мој кмет говори: неће да ми купи десетне 
.{S} Сад је и она сама сасвим друга: до јуче бедно ништавно ђаче, а сад државни чиновник!...{S} 
ори другу шапућући:</p> <p>— Баш сам то јуче и сам мислио....{S} Гледаћу, чим примим плату.{S}  
p> <p>Веља му исприча неке раније и све јучерање догађаје, држећи да то има везе са болешћу.</p 
у она и зацену се од смеха, сећајући се јучерањег призора: кад пси салетеше јадника са свију ст 
} Отуд толика воља за радом.{S} Нестаде јучерањих себичних мисли; душа оживе новим животом, као 
нити — Гојко као Гојко, остао »млада«!, к’о што је и у школи био...{S} Дакле нове колеге!{S} Ча 
нешто некад боловао, па ништа... прође, к’о ћуреће бобице.{S} Сад се смејем кад се тога сетим.{ 
 Председник одведе Љубицу у један крај, к столу, да сврши упис и наплату улога, а Гојко угледа  
муца:</p> <p>— Извините... што нисам ја к вама дошла... мрзи ме пред вашом децом...{S} Хвала ва 
чуди новом нараштају, како то све прима к срцу и не уме да се задовољи малим...{S} Живи с друго 
те, да ти донесем каквих хоћеш кожа, па к’о живо звере!...{S} Шта ће ти контраве!... настави км 
а одмах опазише због чега се она обраћа к њима, па сваки час погледаху у страну, од куд се приб 
; дошао је као наручен.{S} И он притрча к вратима и отвори их. </p> <p>Веља уђе ћутећи, осврте  
Шта је то, море, било?{S} Стојан дотрча к мени као луд... једва ме пусти да ручам.{S} Ваздан ми 
у другој гомили.{S} Неки се окренуо сав к тој гомили, завук’о прстић у нос, па гледа зачуђено о 
 Гојка, онако у косо, не осврћући главе к њему.</p> <p>А Гојко се погнуо, па мери очима сваки с 
де од руке.</p> <p>Учитељ позва другове к себи у стан, ту одмах до цркве, и они, не смејући одр 
љено, проговори:</p> <p>— И све ме зове к себи!...{S} Мало, па ми се опет јави и зове...{S} Леп 
, тресући се сав, као у бунилу, припаде к њеном лицу и стаде је љубити дуго, бурно, сумануто... 
тако се изменила.{S} Намршти се, па оде к столу и опет стаде разгледати грану; очи јој светле ж 
, поздрави се врло усрдно, па одмах оде к столу, на коме стајаше послужавник са водом и слатким 
марамом ознојено и зажарено лице, приђе к писару, који већ беше устао и врло учтиво прихвати ње 
е се веома уморила и узбудила.{S} Приђе к вратима и ослушну.{S} Чује се мушки глас, па одмах за 
. соба прегрејана, а он гле!.. па приђе к прозорима те их отвори, погледајући узгред Гојка, кој 
говоре о новом учитељу.{S} Љубица приђе к столу и наже се Гојку: </p> <pb n="17" /> <p>— Ја изи 
ући на првој речи.</p> <p>И Гојко приђе к Драгољубу, рукова се са њим, па му објасни долазак Љу 
>Кад остадоше сами у школи, писар приђе к столу и метну на њ неке акте, разви их и обрте се Гој 
се мало прибере од тога бунила, да дође к себи.</p> <p>— Не могу, не могу...{S} Све ме нешто ву 
.</p> <p>А Гојко сања... никако да дође к себи...{S} Не може да разуме ове необичне и неочекива 
ији данас!...</p> <p>Она се диже и пође к вратима.{S} Он гледа за њом, изненађен.</p> <p>— Добр 
знаде Вељин глас одмах.{S} Скочи и пође к вратима, па одједном застаде у некаквој двоумици.{S}  
 и кршити руке, Гојко се осмели, те уђе к њој у школу.{S} Она застаде, загледа се у њега, и као 
уком, исто онако кад је бунцао, зове је к себи...{S} Очи укочене, уста се само малко смеше... а 
те, зовну га Љубица с прага, и упути се к њему.</p> <p>Он се збуни и готово хтеде проћи, чинећи 
ме њеног одсуствовања, одмах посла дете к Гојку, молећи га да дође њој.{S} Гојко одмах дође, ал 
ужан сам мало...</p> <p>— Па кад дођете к мени, разговараћемо на само о томе.{S} Гледајте да до 
 се чуди шта то она бунца, па се окрете к вратима друге собе, у којој је, у последње време, сам 
ола далеко одавде?</p> <p>Дете се обрте к селу, пружи руку на једну од ближих зграда и рече:</p 
ијатне заносне снове.{S} Гојко се обрте к њој, па је стаде посматрати.{S} Учини му се да се из  
p>Путом, што води од железничке станице к општини орловичкој, креће се тромо и уморно један пут 
риђе, зграби га руком за раме и привуче к столу.</p> <p>— Ово... ко је ово, а?... дрекну још ја 
ришту.{S} Неколико његових ђака приђоше к њему.</p> <p>— Јесу ли сви дошли? запита децу.</p> <p 
"2" /> путника у варошком оделу, пођоше к њему, али пришавши близу, стадоше.{S} И они се зачуди 
 настаде тајац...{S} Све се очи обртоше к њима...</p> <p>Љубица дође до врата, па кад виде толи 
ло поменути.</p> <p>— Зашто нисте дошли к мени раније?{S} Што сте трпели толико зло без невоље? 
и.{S} Чувши то, путник се диже и пожури к школи, да би застао школски одбор на окупу.</p> <p>»У 
 па трећа преко леђа...{S} Гојко појури к вратима, али га писар дочепа за раме.</p> <p>Стој, см 
читељи морају по неколико пута долазити к њему узалуд, али она, госпођица Љубица, не мора се за 
{S} Ха!.. узвикну Гојко и поче долазити к себи.{S} Стаде разумевати догађаје...{S} Он могаше сх 
ало напоље, рече Веља деци, па се упути к својим гостима.</p> <p>— Како...{S} Зар ви већ радите 
је већ доцкан кад се Гојко диже и упути к своме селу.</p> <p>Сутрадан Љубица дође рано у школу; 
ри он, прибирајући се полако и долазећи к себи.</p> <p>Она се сакри у башту за неко густо ружин 
ду у школи.{S} Велимир обећа да ће доћи к њима са целом својом школом, па ће тако заједнички др 
 Зар он још ту дроби! викну Веља, идући к њима са батином. </p> <p>— А, тако ли се дочекује вла 
ћи читаву библиотеку.</p> <p>Тако идући к селу претресаху полако добре стране свога новог друга 
, уздахну он и окрете лагано корачајући к своме самохраном и невеселом стану.</p> </div> <div t 
рече она, хватајући га за руку и вукући к столу.</p> <p>Поглед на пријатан дим вреле чорбе и ов 
ојци, осећа да га нешто снажно привлачи к њој.{S} И кад би имао мало више смелости, ко зна какв 
кљуцања...{S} А гле, Љубица обрнула очи к њему, па се смеши на њега као и мало пре... или се то 
о изненада!...{S} Чекајте мало да дођем к себи... да оставимо разговор за сутра.{S} Али вам опе 
тражи, затим корачи и упути се за децом к своме стану.</p> <p>А Гојко брзо распусти децу и оде  
p>Ђокић, првак противничке групе, дошао к судници, весео, са неколико својих пријатеља, па зади 
 при изговарању.</p> <p>— И ти си пошао к њима?</p> <p>— Нас двојица ћемо сад да путујемо... у  
{S} Он се приближи Љубици, наже се мало к њој и прошапта јој:</p> <p>— Сутра ћу вам донети брил 
мљу, мрштећи се.</p> <p>— Свратите мало к мени, ако хоћете... проговори Љубица, црвенећи.{S} Ви 
аће околности, ништа је није привлачило к њему; само она незгода новчана... али ваљада није то? 
шта и не гледајући га.{S} Приђе опрезно к прозору и послуша...{S} Разлеже се врисак ужасан, стр 
би оно знало шта ти мислиш.{S} Него оно к’о вели: дај да бацим кривицу на другог, ако се може;  
и овако мало дете, а препредено и ширет к’о и чича Стојан.{S} Ја га опомињем што је немирно, а  
 кад јој се учини да Влајко обрне главу к њој — образи јој се оспу лаким руменилом а груди се м 
ања, али претходно захтева да обоје оду к њему у госте и да проведу заједно цео недељни дан.</p 
ху се његове дугачке руке, како се дижу к лицу, па онда се спусте и млатају поред кратких куков 
о и опасно, да га пусти на таку близину к себи, а још више јој паде тешко, него се овај простак 
тојан сенца... мирише ка душа да заспиш к’о јање.{S} Јес’ братићу!... </p> </div> <div type="ch 
о си таки, јадниче ојађени?!...{S} Гле, ка да је сад из воде извађен.{S} Па ти си слаб, братићу 
ога, братићу, кажем ја!...{S} Умрла!... ка свака стока, и без свеће и без исповести...</p> <p>— 
 ожене!...{S} Научило, знаш, да мења... ка рђав слуга газде... па то одмах у скитњу...</p> <p>Љ 
 Ми се слажемо лијепо; јес’, братићу... ка нека права вамилија.</p> <p>Гојко обори главу па ућу 
ра, чек!...{S} Он ће тебе ’нако знаш... ка погачу од белије, све око руке...</p> <p>Љубица побе 
ом!...{S} Полуде, свете ми Петке!...{S} Ка да му је сестра, или ти жена...{S} Мишљах и он ће се 
тишао у Брезовац, него она пројури сама ка луда, а сад ти за њом?...</p> <p>Гојко је гледа и са 
... <pb n="85" /> Куд оде онолика љубав ка животу?{S} Како нестаде оних лепих и заносних идеала 
одина.{S} Наша... школска... а то ти је ка да речеш моја, господинова и госпођина.{S} Нас смо т 
гову жену ти познајеш?</p> <p>— Знам је ка тебе; како је не би знао...</p> <p>— А зна ли она те 
.{S} Нешто и код њих има, устумарали се ка говеда пред олујом.</p> <p>— Е?... зачуди се Гојко,  
та, наћи ће чича Стојан сенца... мирише ка душа да заспиш к’о јање.{S} Јес’ братићу!... </p> </ 
младо.{S} А ја опет моју господу слушам ка неке богове и сваки им, што ће рећи, довлет чиним.{S 
остим искреним саучешћем и махну главом ка вратима.</p> <pb n="94" /> <p>Гојко истрча, али се п 
нђија онако!...{S} Иде, братићу, за њом ка слеп...{S} Хм... истина за мене то није рђаво: саста 
о год погрешно; а видиш, ја седим миран ка светац.«</p> <p>— Устани!... викну она оштро, па се  
ратићу, ништа не зна.{S} Смрзао се и он ка жаба на леду, па не зна у кога ће да гледа.{S} Нешто 
ецу, па се и сам упути кроз село, право ка брезовачкој школи.{S} Од скорог времена он се о свем 
 дахну слободно, па окрете журно, право ка Брезовцу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
 неће ни да те види... но оде низ потес ка луда, право у Брезовац.{S} Тамо ће, бој се, и ноћити 
 га мрзе орловички пси.{S} Па као прави каваљер фијукну прутом кроз ваздух и смешећи се рече:</ 
ице и удварати јој се као какав окретан каваљер.{S} Ова му се мисао, поред своје смешне стране, 
учитеља у месту, па се међу њима отвори кавга.</p> <pb n="74" /> <p>— То је зло, велико зло, мо 
и.{S} Међу младим људима има тога... те кавге, али се то све поправи...</p> <p>— Поправити!...{ 
 груди, она се сети срећнога детињства, кад беху само њих двоје деце, она и брат, па лежаху ова 
лим...{S} Живи с другом!{S} Па нека га, кад му се то свиди...{S} Нека он не заборавља кућу, а о 
и би се и сад сматрао за најсрећнијега, кад би она пристала да буде твоја жена, а?...{S} И Веља 
ју!{S} То је већ обична ствар код њега, кад улази у непознато друштво...{S} А она, гле, корача  
у нема:</p> <p>— Ју, како лепо изгледа, кад се мушкарац закити по образу!...{S} Хм-хм-хи...</p> 
 очи, не <pb n="155" /> буни се као ја, кад улази у друштво.{S} О, ала је то друштво неправедно 
 мучим, не мари... смо кад је она моја, кад знам да је ту«...{S} И њему није нимало чудно, што  
у«...{S} И она се сети неких тренутака, кад му је изјављивала нешто налик милоште...{S} Шкргутн 
ј кукавче, не помаже ти сад ни Америка, кад си растурио своје гнездо!... узвикну он, уздахнувши 
идела би ти...{S} Него шта би ти хтела, кад не можеш овако?</p> <p>— Само да нисам више овде... 
роз потес.</p> <p>— Стој, рече му Веља, кад сазнаде за данашње догађаје. — Па то је читав атент 
и никако не могу да се тачно сете дана, кад је Гојко грдио власт, него само тврде да је то било 
лико се само ту преживело срећних дана, кад је стекла нове, многобројне другаре и другарице и с 
ети. »Помози Боже!« се прекрсти се она, кад изрече ову мисао.</p> </div> <div type="chapter" xm 
и од крајњих сеоских кућа залајаше, па, кад не чуше ништа више, ућуташе се, и опет настаде гроб 
, и чудила јој се што се и она не игра, кад је то тако слатко и весело!...{S} Па сеоба у своју  
тељима ништа не може.{S} Не може ништа, кад ти кажем.{S} То једно, што их ворта с платом, али т 
...{S} Ја ћу вам бити на услузи свакад, кад ви зажелите.</p> <pb n="27" /> <p>— Хвала вам у нап 
развити се, чињаше јој се незгодна сад, кад овај паћеник умире.{S} Мисао беше о Влајку, и она с 
 помоћи, онда да скочимо...{S} Једаред, кад пусти децу кући и стаде тако у највећем очајању по  
 рече он, задуван и уморан.</p> <p>— Е, кад ће пре!{S} Тек је трећи дан од промене, примети Ђок 
 је најмилије сећање на ове дане борбе, кад се млада снага носила са недаћама и борила се живо, 
ло много, прешли су све важније радове, кад опет нестаде мира у срцима њиховим и настадоше друк 
ми је треће место, него од куд ти овде, кад си био у Подрињу?{S} Кад се пре ожени и чак стече к 
огосава.{S} Чуди му се: шта ће он овде, кад се њега школске ствари ни мало не тичу, а зна да шк 
да говори.{S} Бадава, мора тако да иде, кад смо бачени на милост овим безјацима!...{S} Срећа те 
 мрштећи се.{S} Куд баш сад да ми дође, кад треба да сам нај...најслободнији!«...{S} Познао сам 
као полумртва, онесвесла...{S} Доцније, кад се мало прибра од прве навале осећања, узвикну:</p> 
ушала се сама себе и свега...{S} После, кад се довољно настрадала, постаде равнодушна према све 
ом, а Гојко хода преко школе и застане, кад га Веља што упита.</p> <p>— Ето ти, брате... шта ће 
...</p> <p>Влајко се спремаше да легне, кад она одједном иза његових леђа зајеца...{S} Он се ос 
ри зимус...{S} Ја то радим после подне, кад се не види ништа писати ни друго што радити, а ја о 
шта у уста метнути.</p> <p>После подне, кад се разиђоше кметови и сељани, преместише га у судни 
 ли ће она...{S} Ах, шта ја све око ње, кад она и не мисли на мене; то сам баш добро видео...{S 
> <p>— А је ли он вас жалио... оно пре, кад вам је послао наредбу.{S} Па толике друге ваше тужб 
на сама не дише.{S} Изгледаше као дете, кад добије тако ретку и неочекивану играчку, о којој до 
p>— Јеси ли луд?...{S} Плачеш као дете, кад те други бију...{S} Еј, грешниче!... </p> <p>Кад се 
ори вратнице и види те изненадне госте, кад из саоница искочи писар и прође поред уплашенога чи 
па иде на рад као и до сада.{S} Шта ће, кад јој је таква судбина!{S} Погнула главу, па ради за  
ојим обично гледају заљубљене шипарице, кад се нађу са предметом своје љубави.</p> <p>— Зар још 
ом, прихвати Љубица живо.{S} А и иначе, кад год имате времена...</p> <p>Влајко и Веља насмејаше 
бриге.</p> <pb n="200" /> <p>Пред вече, кад се мати и кћи склонише у собу и остадоше саме, отпо 
жда је то њему, али се то њега не тиче, кад она није више жива...{S} Он сад зна само да хода ов 
остељи...{S} На што ми сад такви снови, кад знам да се не могу остварити!...{S} За кога сам сад 
 слатко ли је сетити се мајчиних груди, кад човек претура тешку борбу преко главе!...</p> <p>Љу 
уо у страну.</p> <p>И Љубица се зачуди, кад пре нађоше ову згоду за послужење, а на Вељино пита 
љке.{S} Ми смо овде тек ономад сазнали, кад се вратила госпођа Зорка отуд из села, после онога  
 рећи, брате, јесу и ови удовци ђаволи, кад се ожене!...{S} Научило, знаш, да мења... ка рђав с 
У свему је оштар и одсечан.{S} У школи, кад год је што требало <pb n="163" /> протестовати, он  
е дође јој мати.{S} Она се сва промени, кад угледа то мило јој лице, скочи с кревета и обисну м 
мо са њим сиграли мете на Вилиној Коси, кад смо оно ишли?</p> <p>— То је ’нако... кад нас је во 
руг...{S} Он га може и у заштиту узети, кад устреба; зна он: сила је Влајко!{S} И што је главно 
?...{S} Нека!...{S} То ће нас зближити, кад опази да ја ништа...</p> <p>Дочека је на дворишту и 
а купи што за ручак... после неће моћи, кад почнемо рад.</p> <pb n="15" /> <p>— Јесте ли гледал 
их страшних дана и још страшнијих ноћи, кад се само гомилају мисли за мислима, све црње и страш 
> <p>— Шта каже? запита Гојко шапућући, кад му Стојан предаде хартију.</p> <p>— Шта ће рећи...{ 
</p> <p>Али јој се ономад отворише очи, кад стаде жива жена између ње и њега и с правом подиже  
 главу и гледа председника право у очи, кад му тражи квартирину.</p> <p>— Сто ти чуда, мој учит 
очекивао...«</p> <p>»А после, Боже мој, кад би се залегла љубав, она права љубав, што је песниц 
ол изазвало је сећање на онај тренутак, кад се попео и надвирио се на прозор...</p> <p>— Видели 
о ни проговорио са њима.{S} Са Љубицом, кад има што пословно, преговара преко Стојана.</p> <p>И 
а, да ће и она дочекати тај срећни дан, кад ће овако исто са својим ђацима ићи.{S} Па ето, дође 
мислио, него је жељно очекивао тај дан, кад ће се наћи сам, са својим верним Стојаном, у оној ч 
и заклон: да нам је бар хлеб обезбеђен, кад радимо посао ваљано.{S} Па ето, дали су нас на мило 
и од пакла, одвратнији од ђавола.{S} О, кад би га само могло нестати!...{S} Она опет стаде, дво 
ић на телу.{S} Мислим баш да бих могао, кад бих се одлучио.{S} Што, зар је то тешко: врд... врд 
а, јер представи себе како би изгледао, кад би одједном стао облетати око Љубице и удварати јој 
о; спремила све што треба да је готово, кад јој нови господар устане, па сад, весела, и срећна, 
о у средини кола.</p> <p>»Бог га видео, кад их пре научи песми! помисли Љубица. — Види се да је 
и и шта ће радити кад чује.{S} А овако, кад Љубица ућута, би му незгодно: шта да ради?... о чем 
.{S} Грехота је да она глоби наше село, кад ми и ’нако нисмо тражили два учитеља.{S} Како нам ј 
сећаше, да би му много пријатније било, кад би и учитељица становала у школи. »Овако... незгодн 
же више да сакрива узбуђење и руменило, кад је по неки пут Влајко пресече оштрим и чудним погле 
о иђаше као на шибу.{S} Шта ће он тамо, кад зна да неће умети ни проговорити.{S} Истина, ово су 
ао би да и његово дице вели: »Шта ћемо, кад нам је таква судбина!« Он уђе, као обично, гледајућ 
ст... морају њу закопати...{S} Наравно, кад ко умре, <pb n="160" /> њега закопају...{S} И њега  
буни од старчева плача.</p> <p>— Добро, кад госпођица за тебе моли, одговори писар, па стаде ну 
д људима.{S} Нека, има времена и за то, кад она остане сама са својим малишанима.{S} Али ипак м 
о... као што бисте ви желели, али опет, кад год устребам... ја сам ваш...{S} Јест, ваш.... ваш! 
та...{S} Он изгледа као осуђен на смрт, кад га прво тане погоди... лице се одједаред као изнена 
па човек да бежи у свет.</p> <p>— Јест, кад ти дођеш као да ти је све поклано, а неки пут те не 
 што гледаш госпођицу, насмеја се гост, кад ти она не може злу помоћи.</p> <pb n="31" /> <p>Сви 
 почетку...{S} Његова обична збуњеност, кад се састаје с непознатим људима, обузе га сад у вели 
ину да учитељице не морају ићи у цркву, кад је она удаљена.{S} Деца ће већ доћи, па нека их он  
ружи руке радосно.</p> <p>— Хвала Богу, кад те нађох!{S} Хајде!...</p> <pb n="97" /> <p>— Куда  
 књигу у руци...{S} У четвртом разреду, кад га већ сврших, умре ми брат, па умре и отац, али ја 
 <p>— Зашто нисте израдили сто и таблу, кад сте радили скамије? запита Љубица кмета.</p> <p>— И 
</p> <p>»Шта ово они говоре само о злу, кад је свет тако леп, сунце тако топло и весело греје,  
ужином целе вилице, смејући се призору, кад Веља уђе и види га као капетана.</p> <p>Уђе капетан 
 па што се крије!</p> <p>— Хе, братићу, кад би оно знало шта ти мислиш.{S} Него оно к’о вели: д 
то увиђа и обузме га велики бол у срцу, кад помисли на такав растанак...</p> <milestone unit="s 
аје?...{S} Или да није смрт?!...{S} Ах, кад би то било!...</p> <p>— И што ја не бих могла сад у 
ву њену пажњу.{S} Какав испит, школа... кад је овде питање о смрти и животу!... </p> <p>Све се  
ања је по пеки пут и отрпео, али сад... кад треба озбиљно живети и радити.</p> <p>— Хо, људи!.. 
?</p> <p>— Добро јутро желим.{S} Тхе... кад није боље...</p> <p>— Види се да ми нисмо за село:  
.{S} Можда ће се Бог и нама окренути... кад заслужимо.</p> <p>Она му паде око врата и горко зап 
д смо оно ишли?</p> <p>— То је ’нако... кад нас је водио у поље, а није нас нарочито учио. .</p 
д смеха, сећајући се јучерањег призора: кад пси салетеше јадника са свију страна, а он се само  
 њиховим патњама; поменуше и једно зло: кад је више учитеља у месту, па се међу њима отвори кав 
, убијена!...{S} У школу долази плачна; кад пусти децу кући, она остане сама и плаче на свом ст 
.{S} Беше веома задовољна својим радом; кад год изиђе са децом на одмор, из очију јој сија задо 
ом. »Евине су то кћери, хеј море!...{S} Кад угледа злато... хм... нема размишљања.{S} Сад нека  
ао да ћу га својом руком окужити!...{S} Кад ко овако јавно пропадне, сви га презиру, избегавају 
око њих обавила обе руке па гледа...{S} Кад би око поноћи она одједном склопи очи, спусти главу 
е треба ни да преживи праву љубав...{S} Кад нестане такве љубави, нашто ми онда живот?...{S} Еј 
као подмазано?</p> <p>— Ман’те се...{S} Кад бих знала да ће овако ићи целе године, бацила бих с 
е шарлах, после већ и доктор рече...{S} Кад прездрави и поче се љуштити, удари је у срце, па за 
е се кашаљ...{S} Ах, то је Стојан...{S} Кад је он дошао?...{S} Или је био овде од јутрос, па са 
ет.</p> <p>— Тако, братићу, видиш...{S} Кад је човек болестан, треба да лежи...{S} Гле како му  
горе морају да воде надзор над нама.{S} Кад не радим, зна се шта ме чека, па ма ко био горе.{S} 
 севају некакви котурови пред очима.{S} Кад разгледа боље, она се најпре трже и устукну... нека 
он, па отвори врата и викну Стојана.{S} Кад се старац помоли <pb n="110" /> из школе, он му нар 
тано је тражио рада, рада и мишљења.{S} Кад га каква нова ствар заинтересује, он јој се преда с 
цу, али он не сме да јој каже ништа.{S} Кад га она запита за савет, он се унезвери, стаде врдат 
 баштица са неколико густих жбунића.{S} Кад год јој наиђе њена обична туга за кућом, она се зав 
 као да одгони какву напаст од себе.{S} Кад кмет сврши преговоре с родитељем дечјим, он запише  
о намрштен, ходаше живо преко школе.{S} Кад опази њу, он се обрте деци, нареди им да се спреме, 
</p> <p>— Оженио сам се прошле зиме.{S} Кад у пролеће удари некакав шарлах на децу, те распусти 
сова код Љубице, па је опет нестане.{S} Кад излази из куће, веома је забринута, управо преплаше 
заплетено и нејасно Гојково причање.{S} Кад овај стаде причати о јутрошњем разговору са Љубицом 
Молим вас, не треба речи да трошите.{S} Кад год вам што треба... само кажите.</p> <pb n="87" /> 
 чека, него је узима за руке и води.{S} Кад дођоше до прага, он се осврте и погледа је онако ђа 
е и напреже памћење, док се не сети.{S} Кад дође у Брезовац, смрче се сасвим.{S} Сад је већ доб 
ђаху бледи, намрштени, тешко дишући.{S} Кад се мало прибра, Веља опет проговори:</p> <p>— Отпус 
полако причати догађај за догађајем.{S} Кад год помене односе Љубичине и писареве, он опази да  
шљиво ослушкивати трчи ли ко за њим.{S} Кад се увери да га онај <pb n="106" /> више не гони, он 
>— Није требало, одговори му Стојан.{S} Кад год се анатеме туку, склањај се испред њих, да сачу 
S} Он не види, али осећа да је тако.{S} Кад они ступише на врата, у школи настаде тајац...{S} С 
 па се затим диже и прође кроз село.{S} Кад беше поред познатога плота, хтеде погледати у десно 
смицу и сипати јело, да носи на сто.{S} Кад чу да је он већ ушао у собу, она узе чинију са врел 
еће среће на свету, но добити књигу.{S} Кад на два дана пред испит потегнем те разбијем скупоце 
ли замишљен, а ђаци му нешто писаху.{S} Кад угледа њих двоје, он се трже и задркта: осети да му 
д куд ти овде, кад си био у Подрињу?{S} Кад се пре ожени и чак стече козу!</p> <p>— Знаш... наш 
а се одмах затим трже и узе благ тон. — Кад год ја што кажем коме ђаку, он одмах треба да устан 
 није овако изненадних посета.</p> <p>— Кад си стар, пријатељу, и кад не можеш да радиш, онда н 
 су му једини другови у срезу.</p> <p>— Кад ти заступаш жену, какву ли она дужност сад врши?... 
 погледа га онако испод очију.</p> <p>— Кад не би требало да се једе и живи, одговори она смеше 
у...{S} Тек за нас згода!</p> <p>— Е, а кад дознате да иде који од педагога, што цеди из сваког 
а се још од првих речи њених уозбиљи, а кад саслуша шта је писар спремио оним друговима, он пла 
.{S} Љубица иђаше напред поскакујући, а кад отвори врата од своје учионице насмеја се весело и  
ећа.{S} Влајко ретко кад и дође кући, а кад дође, и то само у вече, закључа се у своју собу, но 
и, познаћете да је то нешто необично, а кад вам се приближи, изгледаће вам његова необичност ве 
е у срез, свакога дана обиђе судницу, а кад се врне кући на одмор, она га сачека дурновито, пре 
се дотера привремено само за тај мах, а кад погледаш, оно све лепо и ваљано...</p> <p>Влајко се 
 <p>— Не знате ви ко је пред вама.{S} А кад бисте знали каква сам ја тешка грешница, не бисте м 
симпатију од првога погледа.</p> <p>— А кад ћеш ти једном да... у наше друштво? запита га Гојко 
рече му Велимир, смешећи се.</p> <p>— А кад пре добави ту чашу и шећер из комшилука?{S} За воду 
 као правило, а ово сад изузетак...{S}А кад сам се оженио? — уз пут, брате, бродећи с Дрине на  
почео постајати обичан, као што то бива кад дуго разгледамо какву ствар, нарочито украс.{S} Кре 
бљу пустио те се вуче по земљи и звецка кад удари о какав камичак.{S} Лице му младолико, сасвим 
 нервозно окретати око себе, као квочка кад осети опасност, па скупља око себе пилиће.</p> <p>Љ 
м.{S} Толико пута је са завишћу гледала кад варошке учитељице иду са децом у цркву, па је тада  
н тако вели.{S} Па добро, што је седела кад јој то није било по вољи? <pb n="48" /> Чудновато!. 
} Пријатно је ово осећање, али она нема кад...{S} Рука дркће... дркће... она подмеће и другу... 
 и летос о испиту и опет пре месец дана кад смо мерили вашу учионицу и поручивали скамије.</p>  
амо од једнога погледа, била је блажена кад се руковала са њим, осећала се срећном, много срећн 
и ви.{S} Па да се упознамо...{S} Ко зна кад ћете нам опет доћи.</p> <p>Гојко иђаше као на шибу. 
 јуноше, баца га у тамницу, мучи га, па кад се уверила да његово срце куца само за њу, пружа му 
олвер.{S} Груни у њега из прикрајка, па кад падне и стане издисати, приђи му нек те види, нек с 
твори вратнице и загледа се у Гојка, па кад га познаде, обрте право низ пут; Гојко једва стизаш 
њима...</p> <p>Љубица дође до врата, па кад виде толике очи управљене на себе, застаде, збуњена 
иђе брзо.</p> <p>Љубица настави рад, па кад опази да су јој деца заморена, пусти их на одмор.{S 
ва, који таман хтеде ући у двориште, па кад виде њу, изненади се па застаде.</p> <pb n="203" /> 
ско погађање, најпре молбом и лепим, па кад то не поможе, одбор удари у претњу.</p> <p>— Нека т 
 ноћас?...{S} Постаја мало на прагу, па кад не чу ништа, закључа врата и оде у собу.</p> <p>Гој 
вога чиновника и подајника, а?...{S} Па кад се он сит начуди, а ти онда окрени: што посла онога 
 братићу!...{S} Чуј ти само мене.{S} Па кад се он зачуди и запита како и шта је, а ти опет: што 
{S} Знаш, дужан сам мало...</p> <p>— Па кад дођете к мени, разговараћемо на само о томе.{S} Гле 
 богослов или преперанд? запита га попа кад седоше у соби.</p> <p>— Преп... да, јест... свршио  
рећном!{S} И данас јој срце јаче закуца кад се сети тих дана, а душа се занесе у слатким сновим 
 она, да говорим са њим у повратку, сад кад пођемо.{S} Знам да ће нас испратити далеко, а још а 
епо мени попеше на четири рубље.{S} Сад кад би ти умео, могло би се још по рубље искамчити...{S 
а ми опширно испричате све догађаје, од кад је почео тамо долазити господин Пера, код те ваше.. 
Стојану.</p> <p>— Је ли море, ти.{S} Од кад ја теби вичем свако јутро да собу чистиш и ветриш,  
. досадиће се обома.</p> <p>— Само тебе кад имам, тебе...{S} Ти си ми једина срећа моја, једина 
ке своје нарочите, тајне знаке и изразе кад се разговарају пред Гојком.{S} Љубица већ не може в 
{S} Ја сам човек осетљив, и тешко ми је кад ко, нарочито таква женскиња, о мени рђаво мисли.{S} 
} У овој сеоској самоћи човек се радује кад добије прилику да с ким измења мисли.{S} У последње 
ећа да се приближило, да је дошло време кад ће та црна мисао да се претвори у грозну јаву...{S} 
авни шапат и не разлежу се веселе песме кад она ради у кујни.{S} Све је озбиљно и суморно; чини 
тера свој жалосни стан.{S} Пренерази се кад виде да соба опет није почишћена.{S} Већ пети дан ј 
сном...{S} Скочи са столице, намршти се кад опази Гојка уза се, и гледајући кроз прозор уздахну 
ам бити сав од драгог камења, па у вече кад ја дођем с рада, обучем се у скупоцено одело, као о 
у још јаче запечаћено горко страдање, и кад писар подиже руку с камџијом, и он несвесно подиже  
от спојила и уплела са овим осећањем, и кад би нестало њега, нестало би и свака смисла за живот 
ета.</p> <p>— Кад си стар, пријатељу, и кад не можеш да радиш, онда ниси више за службу, рече п 
друкчије, веселије, ђаволастије...{S} И кад какав свенуо старац погледа у ове чудне очи, развуч 
душевљењем, пријатељски, весело...{S} И кад он доврши свој дуги монолог и стаде брисати руком л 
нима, да радимо много, неуморно...{S} И кад нам затреба одмора, да га нађемо у нашем гнезду...{ 
да га нешто снажно привлачи к њој.{S} И кад би имао мало више смелости, ко зна какве би се изја 
и, из којих вечито бије живи огањ.{S} И кад цело лице добије притворан скроман израз, ове живе  
ама уплашено.</p> <p>Гојко ободе коња и кад пролете кроз вратнице и отиште се низ сокаке, осети 
ицу, разгледа потписе разних ревизора и кад наиђе на по неку слабу оцену, намршти се и превуче  
 је мислила да ће се исто тако играти и кад буде велика као мати, и чудила јој се што се и она  
сама она не може ту ништа помоћи, баш и кад би хтела.{S} Шта може радити, ако јој он постане са 
алним особинама, и његови кад страшљиви кад намрштени погледи, и ова најпре заплашена па по том 
 својим оригиналним особинама, и његови кад страшљиви кад намрштени погледи, и ова најпре запла 
на таблицама.{S} Љубица се веома зачуди кад виде да учитељ већ предаје о словима.{S} На табли с 
е и изиђе на врата.{S} Стојан се зачуди кад га угледа оваква.</p> <p>— Што си таки, јадниче оја 
ице марамом и спремаше се да изиђе, али кад виде колико новаца Љубица узе, и он се зачуди:</p>  
...{S} Устаде, па поче брзо ходати, али кад пружи корак, таман има простора да корачи четири пу 
да се бојао пореметити кога у раду, али кад опази да је Љубица сама, остави врата и приђе јој с 
уђе, као обично, гледајући у земљу, али кад стаде пред њу, подиже очи и погледа је за часак, са 
ао да то не буде Љубици по вољи.{S} Али кад виде да га она сама увек позива и да се радује свак 
мало у школу, греј се, па ћемо те звати кад нам устребаш, прекиде Веља његов монолог, који у ов 
да се ту...{S} Али знам да ћу задрхтати кад их угледам.{S} Само да не буде она ту, док се мало  
 ли одмах сама запитати и шта ће радити кад чује.{S} А овако, кад Љубица ућута, би му незгодно: 
— Али, молим вас, ко може да се не љути кад види овако мало дете, а препредено и ширет к’о и чи 
</p> <pb n="60" /> <p>Љубица се намршти кад уђе, у мало не запуши нос руком.{S} Гојко то опази, 
школу.{S} Радио је цео дан, погледајући кад ће се појавити Љубица, или друго штогод непријатно. 
... крије очи и не гледа никога.{S} Тек кад јој се учини да Влајко обрне главу к њој — образи ј 
е до сад спокојно шетао по трави, и тек кад је њу спазио, почео је немирно тумарати, као да је  
и му се представи, па као прави генерал кад саслуша рапорт, климну главом и окрете се учитељици 
ђе, к’о ћуреће бобице.{S} Сад се смејем кад се тога сетим.{S} Него шта ја... хајде седи, молим  
миче од ње, и председник стајаше са њом кад уђосмо... сви је уважавају!...{S} Зашто, зашто?...{ 
и је дужност.</p> <p>Било је већ доцкан кад се Гојко диже и упути к своме селу.</p> <p>Сутрадан 
дања, нема досадањих мука, све оде, као кад гране јарко сунце и разагна густу маглу...{S} Да се 
овидан...{S} Најпре се само занесе, као кад се добро налије вина, па после све више и више... н 
> <p>Гојко се унезвери, рашири очи, као кад нас ко увреди незгодном претпоставком, па јој живо  
апетан са очигледним интересовањем, као кад се много наслушамо о некоме, па нам се да прилика д 
{S} Гојко!!...{S} Исто онако миран, као кад лежаше на кревету, и опет му исто онако исписано на 
чи се широко, зачуђено отворише.{S} Као кад неко добије тешку рану изненада, о чем дотле никад  
ао неке многе хонораре, па није ни имао кад да нас води у вежбаоницу.</p> <p>— То је рђаво, врл 
рента пред Љубицом, али тек му је криво кад год га види, а нарочито кад стане да се увија око у 
 знаш ли да чак осећам неко задовољство кад потрпам у канате своје прње, па озго уседнем са жен 
{S} Стаде... маше јој руком, исто онако кад је бунцао, зове је к себи...{S} Очи укочене, уста с 
и мирољубив обичај: часништво општинско кад одступа, откупљује се новом часништву добром гозбом 
 јер он никад не долази узалуд, а ретко кад да дође с добром вешћу и са чистом намером.{S} Обуз 
пређашња слога и срећа.{S} Влајко ретко кад и дође кући, а кад дође, и то само у вече, закључа  
 јој се и да не дише, и најбоље би било кад би сад одједанпут умрла, то би најволела. »И што не 
доста отворено изјави, да би добро било кад би он био премештен.{S} Писар јој много наобећава,  
у раду.{S} То је велики дар Божји, само кад је човек и с друге стране задовољан.{S} О... а ја с 
 и задовољни, као што се обично враћамо кад испратимо кога госта, с ким смо пријатно провели не 
 Е, трнићу, нећемо тако.{S} Па шта ћемо кад ти ноћас, братићу, боцнеш тако мога господина...{S} 
а страдам, нек се мучим, не мари... смо кад је она моја, кад знам да је ту«...{S} И њему није н 
ла, очи се сјаје, не мичу се, а усне по кад што грчевито заиграју.{S} И она се, ваљада, пренела 
е место.{S} Само тихи, лагани уздаси по кад што одају његово немо присуство.{S} А око њега све  
 Он познаде писара.{S} Сећа га се добро кад је ступио у први разред гимназије, заједно са њим,  
па нека раде сами.</p> <p>— Не волим то кад ми се жена меша у моје послове, одговори Влајко одс 
му је криво кад год га види, а нарочито кад стане да се увија око учитељице.</p> <p>— Зашто нис 
мо рачун.{S} Не сме се дуље чекати, јер кад дођу они, па заседну, неће ме минути бувара.</p> <p 
пет замисли...</p> <p>Веља беше на раду кад они стигоше.{S} Замолише га да не прекида посао, а  
а пожњевена поља. »Шта они говоре о злу кад је тако пријатно и занимљиво проводити време у раду 
ричина, рече она у себи, али шта ћеш му кад је овакав, јадник.{S} Но ништа, бар ћу са те стране 
зиђе из собе.</p> <p>Гојку мало одлакну кад остаде сам.{S} Скиде му се читав терет с главе, али 
е то безбожно, да не ваља... али што ћу кад само срце игра у мени, сама ми се душа весели...{S} 
т обори главу нерасположено, као кривац кад се ухвати на делу.</p> <pb n="117" /> <p>— То ћемо  
..{S} Дивна, прекрасна ствар!...{S} Још кад би Бог дао деце!...{S} Али на тој мисли Гојко обичн 
многи, управо огромна већина.{S} Па још кад дознамо раније ко је ревизор, оставимо цео предмет  
д дубока дисања...</p> <pb n="80" /> <p>Кад се сврши школски рад; Љубица изиђе за децом.{S} Ста 
.{S} Долази ноћ...</p> <pb n="54" /> <p>Кад већ уђоше у село, Гојко се понуди да отпрати Љубицу 
 своју срећу!«...</p> <pb n="187" /> <p>Кад се Влајко уми и опреми, она га уведе у другу, чисту 
уги бију...{S} Еј, грешниче!... </p> <p>Кад се Гојко стиша, Веља га стаде запиткивати, те на та 
лом кроз мрачне и криве сокаке. </p> <p>Кад она уђе, Влајко сеђаше у соби према упаљеној свећи  
аво стакло!...{S} Свршено је!...</p> <p>Кад опремише и наместише на кревет мртва Гојка, Љубица  
ким јецањем и тешким уздасима...</p> <p>Кад се исплака, опет се замисли и остаде дуго тако као  
риш средином, па посред блата...</p> <p>Кад изиђе Љубица из каљава сокака и ступи у пространо ш 
ази пламте, црвене се као крв...</p> <p>Кад Стојан оде пред Гојка, овај већ писаше нешто љутито 
кући...{S} После подне раније...</p> <p>Кад остадоше сами у школи, писар приђе к столу и метну  
 намршти од нове навале мисли...</p> <p>Кад свану, Гојко стиже с баба Смиљком пред школу.{S} Та 
} То јој најзад пође за руком...</p> <p>Кад Гојко, око десет часова, опази да је Љубица пустила 
ише да јој је саопштена наредба.</p> <p>Кад Љубица узе хартију и прочита све, па спази чак и ну 
живот, изнурена, исцеђена снага.</p> <p>Кад се смрче сасвим, она се исправи и седе на кревет, п 
 подне; сунце бије озго, у теме.</p> <p>Кад стиже пред вратнице, опази Богосава, који таман хте 
не слушајући шта се ради око ње.</p> <p>Кад изиђоше у порту, по свршетку службе, другови се упо 
ога, само нека свастика порасте.</p> <p>Кад сутра дан Смиљка пође својој кући са дететом, она о 
 одлучно изјави да ће и она ићи.</p> <p>Кад би време поласку, Љубица дође, обучена и накићена с 
 капетан га пропусти пред собом.</p> <p>Кад се Гојко нађе на улици, дахну слободно, па окрете ж 
нда окренуше сваки својим путом.</p> <p>Кад Гојко стиже у срез, капетан таман излази из канцела 
>— А!... отеже она и оде у собу.</p> <p>Кад се распреми од пута, врати се у школу, где Гојко сп 
се креће напред и улази у школу.</p> <p>Кад отпоче рад, прибра се мало и врати јој се обична ње 
 да изиђе и клањајући се писару.</p> <p>Кад изиђоше у ходник, она настави:</p> <p>— Да видимо к 
е, морам се издвојити са Вељом.«</p> <p>Кад сиђе сунце близу брега, гости се дигоше да иду.{S}  
сам нудио старцу, али му он одговорно: »Кад немам кћери, не требају ми ни дроњци«.</p> <p>— Ћут 
; он се намршти и убрза кораке.</p> <p>»Кад ће ме то једном проћи! уздахну он.{S} Шта су они, о 
 шта ћу сад...{S} Опчинила је она тебе, каже цео свет, а баба Мара има траве и за то, рекла ми  
 мучите овог јадног старца.{S} Како ће, каже, да живи човек са дванаест динара месечно, побојте 
се сву ноћ вукли по кући.{S} Не дам ти, каже она, па да си још толики...{S} И држи бре, и повуц 
е љути на онога...{S} Госпођа Зорка им, каже, причала...{S} Видиш ти како је оштра!{S} Не жали  
она је сад на живој муци, не зна шта да каже.{S} Гојко је гледа не дишући, а и писар некако чуд 
оговори ни да се насмеје, а хтела би да каже бар једну реч, да захвали.</p> <p>— У десет часова 
се много.{S} Нисам још... (она поуми да каже: дорасла) навикнута на тај посао.</p> <p>Велимир ј 
дмах... затеже он опет, избегавајући да каже јасно своју мисао.</p> <pb n="148" /> <p>— Како на 
обрте се он учитељици и заусти нешто да каже, ал’ она плану и прекиде га:</p> <p>— Молим вас, ш 
отписа како јој је речено.</p> <p>— Шта каже? запита Гојко шапућући, кад му Стојан предаде харт 
 онако из учтивости, тек нек се што год каже, да се не ћути, а одборници му понајлак помагаху.{ 
 /> застаде, не знајући да ли да му све каже: незгодно јој помињати сиротовање своје родбине.{S 
p>Гојко се баш збуни.{S} Шта сад да јој каже?...{S} Доиста му није ни противна ни одвратна, али 
о увредити Љубицу, али он не сме да јој каже ништа.{S} Кад га она запита за савет, он се унезве 
} Видела је да има нешто повољно да јој каже, па очекиваше да проговори, гледајући га радознало 
 посао.{S} А оно синоћ?...{S} Ех, право каже Веља: плаче ко стрина!...</p> <p>У таким мислима о 
ло, мисли она даље: само тек да се тако каже.{S} Забринути и оптерећени злом људи не смеју се т 
одличан... јест, баш одличан учитељ, то каже и господин Веља.{S} Морам му говорити нек се јави  
 <p>Љубица гледа и отвара уста да нешто каже, али је стегло нешто у грлу, па не може ни гласа д 
} Али ево шта ми срећу мути...{S} Лекар каже... опет ја оно!...{S} Свеједно, и без тога мора би 
вај Стојан чека одговор...{S} Шта да му каже?...{S} Доктор га још може и излечити!...{S} Стеже  
— Нема општина ниједне ваше признанице, кажем вам... ни моје, ни ваше...{S} Него то је јасно: о 
> <p>— Имаш ли нож?</p> <p>— Не бригај, кажем ти, одговори он, прибирајући се полако и долазећи 
Веља престиже:</p> <p>— Хе, дикане мој, кажем ја!..{S} Гле како се постидео ко невеста!{S} Ха-х 
Гојко скочи.</p> <p>— Ехе, братићу мој, кажем ја њој: даћеш ти мени, Смиљка!{S} Јок, вели она.{ 
и му лице засија великом радошћу. »Ето, кажем ја: само полако, па ко зна шта још може бити!...« 
аде викати:</p> <p>— Има Бога, братићу, кажем ја!...{S} Умрла!... ка свака стока, и без свеће и 
 радите друкчије, живље.</p> <p>— Хм... кажем вам... поче он отезати, па у говору баци поглед н 
адања... гле сад, шта је преда мном!{S} Кажем вам... уверио сам се!{S} А ви опет...</p> <p>Љуби 
Да, му закука једномесечна плата!...{S} Кажем ти: док ти је жив Пера писар, не брини...{S} И он 
, тако!{S} Јес’ видео, господине?...{S} Кажем ја вама: по зубима лоле, па да ви’ш како ће да вр 
а; боље му је.{S} Сад ће и он изићи.{S} Кажем ти ја, братићу, не бој се ти.{S} Њему баш немој з 
 оволики бол... то је страшно!</p> <p>— Кажем ја, јекну она загушеним гласом, полушапатом. — Ни 
та ти је... ти си болестан?...</p> <p>— Кажем ти, тамо ћемо царски живети... наставља он своју  
са честим и тешким предисањем.</p> <p>— Кажем ја: каки одбегла!... којешта!...{S} Отишла мало п 
оловине дворишта он проговори:</p> <p>— Кажем ја: није се он могао променити — Гојко као Гојко, 
еси ли гладан, господине?{S} Да идем да кажем Стојану нек донесе штогод за јело?...</p> <p>Опет 
, лук и неколико бутела пива. — Него да кажем ја да узму другог човека, кога младића.</p> <p>Ст 
ије то за мене, за оваког хм... како да кажем... повученог, јест баш туњавог...{S} Туњав сам, н 
ништа не може.{S} Не може ништа, кад ти кажем.{S} То једно, што их ворта с платом, али тако ти  
ћате неких ситница...</p> <p>— А ја вам кажем да не знам за младост..{S} Сећам се многих ситниц 
ме се.{S} Па баш то и јесте оно што вам кажем...{S} За велику добит мора се много страдати... м 
м трже и узе благ тон. — Кад год ја што кажем коме ђаку, он одмах треба да устане, па да ми сто 
вимо разговор за сутра.{S} Али вам опет кажем: ја остајем на речи.{S} Хајдемо... хајде да се пр 
знојенога чела.</p> <p>— Ви... ви... ви кажете тамо, да... да ја... поче он замуцкивати, задува 
...{S} Па сам хтела вас молити да им ви кажете, вас ће послушати.</p> <p>— Знам, казаше ми сад  
. у полицију.</p> <p>— Ха, па што се не кажеш, брате!...{S} Другови из гимназије, па се чине да 
ти глас:</p> <p>— Болан, па нећеш да ми кажеш ни хвала.{S} Ја за тебе толико... све ти чиним... 
екнеш, нећу ни ја ићи...{S} Како год ти кажеш!...</p> <p>— Ама не питам те ја за одобрење да ид 
орко страдам...{S} Душице, чујеш ли ме, кажи само једну реч...{S} Кажи да хоћеш, па да се крене 
пратим.</p> <p>— А, дакле стражарно!{S} Кажи ти господину Пери да овај човек није скитница, нег 
Бог с тобом, госпођо, што ће нам то!{S} Кажи ти ђаци нек ти донесу по торбицу ораја (сад се баш 
, у бео свет... у Америку, хоћеш?...{S} Кажи само...{S} Да се сакријемо од овога дволичног наро 
ћи као прут.</p> <p>— Доћи ћу сам...{S} Кажи... господину.</p> <p>— Нема ту сам, него напред! в 
 чујеш ли ме, кажи само једну реч...{S} Кажи да хоћеш, па да се кренемо одмах...{S} Нека ово св 
Нисам рад да ја будем крив... </p> <p>— Кажи ми само, тако ти Бога!...{S} Нико неће знати, осим 
ним гласом.{S} Часком, вели...</p> <p>— Кажи да не могу сад прекидати посао, одговори она одлуч 
i>; виђу да он тако баш хоће«.</p> <p>— Кажи господину да учитељице не морају ићи у цркву, кад  
викла да угушује мисли о томе.</p> <p>— Кажи господину нек изиђе у ходник, па нек дође овамо, р 
>Капетан зазвони, уђе жандарм.</p> <p>— Кажи господину Пери да не излази још.{S} Зваћу га.</p>  
 Прсти се заплели... не може да намести кажипрст на обарач...{S} Ха, ево!...{S} Вуче... обарач  
о се још не спрема за излазак.</p> <p>— Кажите деци нек излазе! заповеди писар с таквом оштрино 
ошите.{S} Кад год вам што треба... само кажите.</p> <pb n="87" /> <p>На тако пријатељске речи,  
»Отпуштен... премештен (камо среће!)... кажњен платом... ко зна!...{S} Али шта ће она овде, как 
е капетаново, и онда ће онај смрад бити кажњен за лажну доставу...{S} Да, му закука једномесечн 
неваљала женскиња, и она је морала бити кажњена.{S} Па опет уверавања, клетве, и све то неким н 
рине.{S} Ни ви нисте још ништа примили, кажу ми кметови.</p> <p>Љубица се зачуди, хтеде му рећи 
мисли...</p> <p>»И Зорка остарела...{S} Кажу не даје више млека, не тели се...{S} А онај пут за 
?</p> <p>— Нисам још ништа примила..{S} Кажу, да немају.{S} Ако хоћеш да одемо заједно до судни 
а капетана, да неће и њега?...</p> <p>— Кажу, биће премештен.{S} Добар је човек... много добар; 
, онај лудак, Богосав... шта је радио и кажу чак вам претио мојим именом.{S} Чуо сам да сте се  
па промуца:</p> <pb n="127" /> <p>— Сви кажу да је он сила у срезу, да му нико ништа не може... 
у школу.{S} Одреди место сваком детету, каза им како се зову њихова седишта и таман поче да им  
вене као рак, па одједном отвори уста и каза јасно оно, што до сад није смео отворено рећи:</p> 
дао, шта је радио?...</p> <p>Веља таман каза шта је видео и знао, а Гојко стаде махати руком и  
 изненађен.</p> <p>— Добро сте мало пре казали: да оставимо разговор за сутра, да се мало прибе 
лили су да сам умрла, па су и вама тако казали...{S} Али је прошло све...{S} Сад вас молим да м 
 му досађују у невреме.{S} Он је, вели, казао једаред да ће дати учитељима нешто пара тамо о Бо 
ису могли гледати у лице. — Ја... ја... казао сам вам... ви сте ми све!...{S} Дајте да заједно  
S} Па хајдемо, хајдемо, голубице!...{S} Казао сам ти већ, копаћемо злато...{S} Ја ћу одмах заку 
ј ће сад доћи, тек што није дошао...{S} Казао је до мрака...{S} Јест, сећа се!...{S} И он ће тр 
је добро научио целу наредбу напамет. — Казао сам, братићу, и оно: <hi>господин управитељ</hi>; 
 једно јутро и стаде пред њу: </p> <p>— Казао господин управитељ да му пошљете оних девет ђака. 
е накашља па изговори наредбу.</p> <p>— Казао господин управитељ да ће сутра сви ђаци ићи у црк 
ојко слуша на вратима... нарочито му је казао да остави врата мало одшкринута...</p> <p>Чича се 
ела.{S} Управо, он ми није још ништа ни казао, него све онако... поиздаље.{S} Час говори некакв 
е да се промените до сутра...{S} Ја сам казао... нек се сматра то као свршено...</p> <p>Стојан  
рекиде глас Стојанов:</p> <p>— Господин казао скоро ће подне...{S} Да пустиш децу кући.</p> <p> 
онако исто оштро изговорити, како је он казао.{S} Ето и сада чича зна поуздано да Гојко слуша н 
а ли да се боји чега, или ће јој и Веља казати оно исто што и Стојан.{S} Али сад јој је веома н 
 хајдемо у нашу школу...{S} Тамо ћу све казати...</p> <p>Она пође за њим без устезања, не покуш 
еговој госпођи, разумеш?{S} Не смеш јој казати од кога је...{S} Реци прође железницом један гос 
Ја већ то кријем од свију, ни Вељи нећу казати, само теби...{S} Тражићу негде на граници... дал 
ажете, вас ће послушати.</p> <p>— Знам, казаше ми сад у судници...{S} О, брате, што сте допусти 
у јој деца добро усвојила оно што им је казивано.{S} Код Гојка беше шаренила: неки му предмет о 
амотише...{S} Директор наиђе и оштро ме казни за неред.{S} О, како сам тада страдао!...{S} Да з 
ни погледали.{S} О, ала ме је Бог тешко казнио... јекну она очајно и подиже главу.</p> <pb n="1 
и, коју сам ја погазила, па ме Бог зато казнио и сад други гази моју љубав...{S} И све, ама баш 
едоше нас отпустити, али се смиловаше и казнише нас мањом, али оштром казном...{S} И за то стра 
иловаше и казнише нас мањом, али оштром казном...{S} И за то страдање добио сам одмах две конди 
их, да стоји као тешки кривац и очекује казну за своја недела.{S} Љубица осећаше само гнушање и 
бичину има нешто нејасно, да јој она не казује све како је.{S} Само се још није могла досетити  
 зову њихова седишта и таман поче да им казује како се улази у школу, како се седи и понаша у њ 
им чудним, сањивим погледом, који јасно казује, да њена душа не учествује у раду.{S} Стојан је  
ла си од глади.{S} Да ти начиним часком кајгану?</p> <p>— Не треба... не могу, промрмља Љубица, 
.. неће да чује...{S} А сад видим да се каје.</p> <p>— Еј, мој грешниче!... одговори му Веља, и 
!...{S} Па ту ће бити без сумње и добра кајмаклија, а?...</p> <p>Љубица донесе две шоље црне ка 
адећи хладно печење, заструг са сиром и кајмаком, лук и неколико бутела пива. — Него да кажем ј 
</p> <p>— Јеси ли ручао?</p> <p>— Море, какав ручак!... узвикну Гојко љутито и стаде скидати ка 
унућеш у овом смраду и ђубрету. — А ти, какав си момак! обрте се потом Стојану, како те није ср 
ебњу.</p> <p>— Ето, купио сам часовник, какав ниједна девојка у Београду није понела...{S} Да д 
гласом, готово шапатом.</p> <p>— Шта... какав акт? запита Љубица уплашено, јер јој је сама реч  
о у очи.</p> <p>— Бога ти, ко је ово... какав је овај писар?</p> <pb n="45" /> <p>— Хе, братићу 
... знам га.</p> <p>— Питам те онако... какав је човек?{S} Он нешто много прети учитељима.</p>  
} Је ли, Гојко?</p> <p>— Па ти ме знаш: какав сам био у школи, такав сам и остао.{S} А ти сигур 
вати хлеб.</p> <p>— Хлеб?... понови он; какав хлеб!{S} Зар још и о томе да се бринемо.{S} Рецит 
</p> <p>— Шта је ово... хе-хе-хе?...{S} Какав вам је ово колега? </p> <p>— Одличан учитељ и вео 
а срамота, тешка га срамота обузе...{S} Какав ће изгледати пред овим искреним другом овако са м 
> <p>— Чула сам све, прекиде га она.{S} Какав је то Влајко Пецић, што долази на Бељино место?</ 
итељске куће и бринуо се сам о себи.{S} Какав ми је био први дан школовања, такав ми је био и п 
и зауставише на себи сву њену пажњу.{S} Какав испит, школа... кад је овде питање о смрти и живо 
му смеју.{S} То га опет збуни.</p> <p>— Какав си то друг, болан...{S} Нећеш са колегиницом да с 
 овога немог јадника, који не зна ни за какав протест.{S} Сиромах!...</p> <p>Гојко стајаше тако 
пор.{S} Она се грозничаво хватала за ма какав повод или случај, који би је могао мало расположи 
чије, веселије, ђаволастије...{S} И кад какав свенуо старац погледа у ове чудне очи, развуче му 
седе уморно и уздахну, као да је до сад какав тежак посао вршила.{S} Гојко се прибираше и спрем 
 чем је бунцао?...{S} Испричајте ми све какав је тада изгледао, шта је радио?...</p> <p>Веља та 
...{S} Је ли то изгубљена љубав, или је какав дух са онога света дошао да гледа њено страдање,  
!...</p> <p>— Истина, куд идеш толико и какав је то непрекидни рад?{S} Задругу сте, чујем, отво 
ом.{S} Једва чекаш да угледаш на ливади какав моћни грм с разбацаним далеко у страну гранама, п 
пеница у дочек.{S} Знала је да јој носи какав накит, то јој је јуче наговестио, па с тога беше  
пка рукама озго и гледа неће ли се наћи какав трн или дебља стабљика, да не жуљи ноћу господина 
 одговори му:</p> <p>— Она извесно врши какав мушки посао.</p> <p>Лекар приђе болеснику, који г 
е се вуче по земљи и звецка кад удари о какав камичак.{S} Лице му младолико, сасвим бело, нос п 
летати око Љубице и удварати јој се као какав окретан каваљер.{S} Ова му се мисао, поред своје  
м... ко зна!...{S} Али шта ће она овде, каква посла има она?{S} Биће то друго: јамачно ме она т 
ена, врло млада жена, али такве лепоте, каква се веома ретко виђа.{S} Он се загледа у њу...{S}  
« Та она никад није ни помишљала на то; каква смрт!...{S} Ко ће се још ње сећати у раној младос 
главу.{S} Не би јој по вољи одговор.{S} Каква је то љубав, да се тако брзо заборави!...{S} Гово 
 Животиња!... дакле и то он зна...{S} А каква је то красна девојка и одлична учитељица.{S} Пре  
 тражио рада, рада и мишљења.{S} Кад га каква нова ствар заинтересује, он јој се преда сав, заб 
и ко је пред вама.{S} А кад бисте знали каква сам ја тешка грешница, не бисте ме ни погледали.{ 
склоних, братићу, од зла.{S} Не знаш ти каква је ово сила у срезу; и капетан га се боји; тако ј 
 цев...{S} А револвер кратак, мали, као каква играчка...{S} Видиш, стоји велика мрља на застира 
вега овога...</p> <p>— А зар вам је ово каква срећа, што сад овако са мном разговарате!...{S} Н 
е то?{S} Она се замисли и не дође ни до каква решења.{S} Зна само да је некако зажмурила, занел 
ици, а залудни људи најрадије измишљају каква занимљива предузећа...{S} Влајко, иначе велики же 
ине и остави код њега.</p> <p>— Не знаш каква је она његова жена!... настави он збуњено, да би  
, обрте му се она, гледајући у земљу. — Какве сте оцене добили до сад?</p> <p>— Све одличне, од 
 ми нећемо!...</p> <p>— Слике, велиш, а какве то? — Курјака, лисице...{S} Хо, мој брате, да ти  
 кад би имао мало више смелости, ко зна какве би се изјаве одједном разлиле из груди.{S} Овако  
оде, а за врат ти падне читав пљусак са какве отомбољене шљивове гране, која се пресамитила пре 
лношћу.{S} Истина, срце му опет зебе од какве нове беде, која га може снаћи, и он већ претура у 
ку, па ни мрднути даље, као да се плаше какве велике напасти.{S} Тек по неки слободнији одвојио 
лади...«</p> <p>»Још ништа не видех, ни какве су учионице, ни колико имам ђака...{S} Да ли је с 
здахне и погледа млађу кћер, помисливши какве ли ће судбине она бити?...{S} Да ли ће се намучит 
за њим иронично, као што обично гледамо какве полуумнике, насмеши се и махну главом, па се обрт 
то ми онда живот?...{S} Еј, људи, људи, какви сте ви!...</p> <pb n="166" /> <p>Љубица задржа го 
Шта хоће они... о чему то говоре?...{S} Какви ђаци... коме они требају?...{S} Аха, знам... то ј 
а чим жуђаше, нити јој се у души рађаху какви осећаји, само мутан поглед блуђаше по далеку недо 
 и задркта: осети да му не долазе ни са каквим добром.{S} Кроз главу му пролетеше неколика нага 
еном светлошћу. </p> <p>Ко се не сећа с каквим је осећањем ишао први пут на своју нову дужност! 
јер то су само његови ђаци, и причати с каквим ће уживањем да ради ове године са њима.{S} Љубиц 
лика срећа, јер да је вечна — зло!{S} И каквих ти власти и кметова он није променио па ништа... 
нам гости!{S} И зар баш ми морамо имати каквих веза са оближњим школама?...{S} Видиш, како ја з 
сице...{S} Хо, мој брате, да ти донесем каквих хоћеш кожа, па к’о живо звере!...{S} Шта ће ти к 
} Тражићу негде на граници... далеко... какво најгоре, најусамљеније место, где нема друге школ 
га може да се излеже веће зло.</p> <p>— Какво?... узвикну Веља уплашено.{S} Да није?... и он пр 
ђена својом плаховитом нарављу, учинила какво зло или себи или другоме.{S} Али она се још надал 
та. »Шта ми се он ту љути... као да има какво право нада мном.{S} Баш ћу за инат да га једим, ј 
 међу децу, а ви гледајте ту: ако наиђе какво кретенасто, немојте га уписивати, шапну му она.</ 
 неко зло, а не зна откуд ће оно доћи и какво ће бити, тек само осећа да је оно све ближе и да  
исар се изви, и док се он обрте да види какво је то чудо, оне сухе руке падоше на Љубичине јабу 
н се једнако осврће око себе, очекујући какво ново, још горе зло.</p> <p>»Шта је ово?... има ли 
 лица постајаху све зачуђенија.</p> <p>»Какво ли је ово чудо?« као да се питаху њихова лица, ал 
 другови громко и весело смеју.</p> <p>»Какво зло, мисли она даље: само тек да се тако каже.{S} 
пунило!{S} Он је онакав, <pb n="186" /> каквог је она замишљала још у школи; њих је саставила н 
т, и мени је понекад тако бивало: после каквог једа и мука, наступи изненада нешто пријатно, ре 
роста и неотесана, да и не гледа у њему каквог конкурента пред Љубицом, али тек му је криво кад 
а полагано обузимати срџба... </p> <p>— Каквој њиви?!... узвикну он зачуђено, али му глас дркта 
вим збуни, поцрвене као да је ухваћен у каквој великој кривици, мрдну очима лево и десно, проме 
ада, пренела у прошлост, или се предала каквом новом осећају, па снује пријатне заносне снове.{ 
ка, мисли у себи: »Гледај ти, молим те, какву је он згоду пронашао!...{S} Хо, кићане, јадан си  
право из њене руке зреле плодове?{S} О, какву топлоту осети у њеној руци, како су меки, како ли 
у срезу.</p> <p>— Кад ти заступаш жену, какву ли она дужност сад врши?... рече он Вељи, смејући 
и ви.{S} Само, простићете, јесте понели какву објавицу са собом? рече кмет и лице му доби неки  
че руком преко дуга чела, као да одгони какву напаст од себе.{S} Кад кмет сврши преговоре с род 
ан, као што то бива кад дуго разгледамо какву ствар, нарочито украс.{S} Кренула се у школу.{S}  
и тешким предисањем.</p> <p>— Кажем ја: каки одбегла!... којешта!...{S} Отишла мало послом, неш 
S} Па није хтео да скрати:{S} Кр. срп., како се то по некад ради, него баш отегао целом ширином 
, где не долази често полиција...{S} А, како ти се чини?...{S} Шта ће нам гости!{S} И зар баш м 
, права љубав, велика, заносна, онаква, како се то описује у романима...{S} И све је тако некак 
, госпођице, почетком у раду.{S} Збиља, како иде?{S} Данас сте почели.</p> <p>— Љутила сам се м 
 да се не плаши ничега.{S} А за писара, како оно... <pb n="52" /> запе он, па се опет насмеја:  
рукама, иђаше као махнита...{S} Љубица, како јој беше слободна затурена глава, угледа је одмах  
и овога и онога света...</p> <p>Љубица, како стајаше испод Гојкових ногу, одједном опази да му  
 с неком нарочитом интонацијом исприча, како се плата врло, врло неуредно издаје, како учитељи  
ар да је друкчији!«...{S} Да је онакав, како је она замишљала свога нежењена колегу, не би јој  
{S} И ето заједно су и у школи.{S} Све, како је она желела...</p> <p>А он је љуби, јамачно је љ 
а незгодно да баш тако отворено покаже, како је раније опазила госте, па их сад ишчекује.{S} С  
ова замотана прилика прилази све ближе, како јој гледа право у очи страшним, зверским погледом, 
ко се плата врло, врло неуредно издаје, како учитељи морају по неколико пута долазити к њему уз 
ш далеко виђаху се његове дугачке руке, како се дижу к лицу, па онда се спусте и млатају поред  
чича Стојан превија око његове постеље, како је лепо разредио меко миришљаво сено, простро прек 
о суднице, да видимо.</p> <p>— Како не, како не!...{S} Зато сам и дошао.{S} Дете пише: исцепало 
бистре као кристал.</p> <p>— Хо, брате, како се човек одучи од свега!{S} Ето, ово сам ти волео  
аго...</p> <pb n="189" /> <p>— Мајчице, како ти се чини... је ли добро сад? прилази она матери  
ст и управо уплашише је ови необични и, како она мишљаше, важни државни изрази:{S} Краљевско-ср 
јко се најпре изненади толикој пажњи и, како он сиромах мишљаше, љубави свога друга, и само се  
плоту осети у њеној руци, како су меки, како ли нежни они једри пуначки дланови!...{S} И то он  
, стаде причати о себи, о раду у школи, како све иде лепо, о »том учитељу« што је са њом рече д 
!«... понови она опет и одједном осети, како се у њој почињу рађати неке нове мисли, супротне о 
ће ли чича онако исто оштро изговорити, како је он казао.{S} Ето и сада чича зна поуздано да Го 
се по соби и духну носем.</p> <p>— Пхи, како можеш у овом смраду?... соба прегрејана, а он гле! 
S} О, какву топлоту осети у њеној руци, како су меки, како ли нежни они једри пуначки дланови!. 
вала још у школској клупи.{S} Боже мој, како је се то све сјајно замишљало!...{S} Знате већ шта 
 кметом да му помогне саставити списак, како он рече, а у самој ствари: да мало напари очи на л 
уби безумно, са највећим самоодрицањем, како то може само њена страсна и плаховита природа...{S 
<p>Љубица се насмеја, гледајући за њим, како гази посред бара, не мислећи без сумње о том, куда 
 капетан није...{S} А шта да одговорим, како да почнем?!«...{S} И он кашљуцну, принесе руку уст 
о онај сплетени Гојко стоји пред децом, како им живо и весело прича, са уста му никако осмех не 
>...{S} Али ко је то могао знати!{S} О, како би то све лепо било, како би ја била срећна, потпу 
 наиђе и оштро ме казни за неред.{S} О, како сам тада страдао!...{S} Да знате како су тешка деч 
бескрајној вечној истини...</p> <p>— О, како је дивно! узвикну Љубица после дужег ћутања и посм 
 само дркће, дркће и гледа...</p> <p>О, како је страшно ово што доноси слух!...{S} Је ли могућн 
е око себе, не знајући шта да ради. »О, како је досадно!...{S} Све ће се понављати једио исто.. 
{S} Право гнездо!...{S} Само не онакво, како се замишљало ранијих дана...</p> <pb n="156" /> <p 
ако се то све редом испуњава баш онако, како је он желео,..{S} Истина, сам он није постао Минис 
сви су здрави, одговараше газда Цветко, како га зваху сељаци.{S} Сви су те поздравили.{S} Мајка 
нима...{S} И све је тако некако испало, како се у романима пише...{S} И ето заједно су и у школ 
 знати!{S} О, како би то све лепо било, како би ја била срећна, потпуно срећна...{S} А зар сад  
Богме страшно!... није баш тако обично, како причају.{S} Не могу још да се приберем од страха.« 
е напасти, мајко моја!...</p> <p>Писар, како се био залетео за Гојком, истрча у ходник и видевш 
ојану, и ако чиче ту нема:</p> <p>— Ју, како лепо изгледа, кад се мушкарац закити по образу!... 
лима.{S} Једна се чуди новом нараштају, како то све прима к срцу и не уме да се задовољи малим. 
ко је модра....{S} Како ће сад у школу, како ће изићи пред децу, а нарочито пред људе, ако наиђ 
оче да им казује како се улази у школу, како се седи и понаша у њој, а напољу се <pb n="28" />  
какав си момак! обрте се потом Стојану, како те није срамота да се човек овако мучи код тебе жи 
м о броју ђака, па онако у шали помену, како Гојко има мање деце од ње, и смејући се рече: »Ниш 
 се приближаваше шетачима.</p> <p>— Ух, како ћемо сад? викну Љубица.</p> <p>— Ништа... проћи ће 
 веза са оближњим школама?...{S} Видиш, како ја знам!{S} Сутра ћу у Београд, и то ће бити сврше 
ближе...{S} Шта је ово... је ли жив?... како ово гледа?...{S} Ово нису обичне живе очи, ово је  
 моју љубав...{S} И све, ама баш све... како је било са Гојком, тако је сад са мном!...</p> <p> 
Мене остави.{S} А ви тамо ако хоћете... како знате...</p> <p>— Не бој се, оставићемо те на миру 
му солнце, иному луна, иному звјезди... како ли оно беше.{S} Није Бог дао свакому све дарове.</ 
боравити никад?...</p> <p>— Хо, људи... како могу заборавити да сам био ожењен!... одговори Вла 
лаву: ваљда ће се и сад умети извући... како је до сад!..{S} Она се истина расположи од те мисл 
{S} Како ме је гледала... као да сам... како ћу рећи... ћорав или сакат.{S} Море, знам ја: да ј 
нако, па баш дођох нарочито да чујем... како то ви...{S} Некако то ви радите друкчије, живље.</ 
...{S} Није то за мене, за оваког хм... како да кажем... повученог, јест баш туњавог...{S} Туња 
 што рећи.</p> <p>— Што ти је, болан... како то гледаш?...{S} Ене, па он је, јадник, болестан!. 
а, и та жеља!...{S} Али не ваља тако... како ће он пред свима људима причати о својој бруци?... 
тати лице од ње.</p> <p>— Како хоћеш... како год ти хоћеш.{S} Ако ти рекнеш, нећу ни ја ићи...{ 
чуђено, унезверено, питајући се у себи: како то одједанпут улети беда у њену школу, да јој пому 
ерљивост, да овај сад стаде премишљати: како би било да је питам за узрок ове промене, па ако ј 
 ти познајеш?</p> <p>— Знам је ка тебе; како је не би знао...</p> <p>— А зна ли она тебе?</p> < 
читељ дуги монолог.</p> <p>— За вечеру? како не, што год хоћеш, братићу!...{S} Само не знам шта 
ш. </p> <p>— Како могу да не мислим!{S} Како могу!...{S} Шта ћу да радим?...</p> <p>Ноћ се пола 
е поздрави га:</p> <p>— Добро јутро!{S} Како у новом стану?</p> <p>— Добро јутро желим.{S} Тхе. 
<p>— О, ’натема је!.. о часни је!...{S} Како га обанђија онако!...{S} Иде, братићу, за њом ка с 
 он је ужасан, страшан, одвратан!...{S} Како сам могла... шта ми би!...{S} На цео век, до смрти 
лога образа, па још ако је модра....{S} Како ће сад у школу, како ће изићи пред децу, а нарочит 
12" /> за отварање првог разреда?...{S} Како ли ће она...{S} Ах, шта ја све око ње, кад она и н 
згледати?...{S} Да ли има смисла?...{S} Како ће тамо бити?...</p> <p>— Хм... промрмља Гојко, зв 
енађен, само се питаше: откуд то?...{S} Како може бити!...{S} Зашто?...{S} Од чега?...</p> <p>Љ 
и је то иза мене? да није пандур?...{S} Како га нисам опазио!«...</p> <p>При крају причања отво 
 Стеже јој се срце од нова страха...{S} Како би било да... ах, шта ја радим!...{S} Она се сама  
{S} Ако ти рекнеш, нећу ни ја ићи...{S} Како год ти кажеш!...</p> <p>— Ама не питам те ја за од 
и на мене; то сам баш добро видео...{S} Како ме је гледала... као да сам... како ћу рећи... ћор 
ретко виђа.{S} Он се загледа у њу...{S} Како то да је не познаје, ако је из овога села!...{S} А 
 Љубица и Влајко друкчије мишљаху...{S} Како који дан, они постају све ближи, све интимнији.{S} 
} Не жали мужа, него га сама брука..{S} Како је лепо овде, гледај!...{S} Овај намештај, па разн 
се показа на испиту необично пргава.{S} Како је радила преко године, тако настави и на испиту:  
и и ’нако нисмо тражили два учитеља.{S} Како нам је до сад могао један отаљавати!...{S} Е али р 
 разбуди Стојана и посла га за коња.{S} Како ли је изгледао Гојко тада и како му је дрктао глас 
амо... морам на рад, чекају ме деца.{S} Како сам ја!{S} А она јок... него са њим тамо амо, па ц 
ли им он, мучите овог јадног старца.{S} Како ће, каже, да живи човек са дванаест динара месечно 
то, и преселио се на сам дан свадбе.{S} Како је имао много ствари, морали су узети другу, засеб 
учак.</p> <p>— Ха, то се већ разуме.{S} Како!... рече он и удали се са неким значајним осмехом  
го за мишљење, рече она, смешећи се.{S} Како ће то изгледати?...{S} Да ли има смисла?...{S} Как 
то је новац! узвикну он, бришући се.{S} Како да ви не примите плату за четири месеца!...</p> <p 
бица је дуго премишљала шта да ради.{S} Како би било да окрене други начин?{S} Да се огледа!</p 
а овом писару. »Збиља, красан човек.{S} Како је само учтив, пријатан, скроман.{S} И баш може би 
е Веља, и уплашен и љут као отрован.{S} Како уђе, оде право болеснику, не погледавши Љубицу.{S} 
ратима се појавише Богосав и Влајко.{S} Како се опремио!{S} На њему је сеоско одело, окорамио д 
зговор, видевши да му то пада тешко.{S} Како вам се чини? — Смешан чича.{S} Не знам само да ли  
 /> Куд оде онолика љубав ка животу?{S} Како нестаде оних лепих и заносних идеала о раду, о скр 
...{S} Дај, вељу, да видим нашу »младу« како изгледа као муж, говори Влајко, здравећи се са Гој 
> многе ствари а понешто измишљајући, — како то већ умеју вешто младе девојке.</p> <p>Снаша Сми 
 насмеја се гост, па се обрте Љубици. — Како вам се свиди прво место, је л’ прво?</p> <p>— Да,  
... рече Љубица, тражећи згодан израз — како то нисте живели?</p> <p>— Како?... понови Гојко.{S 
што је најглавније одговараше потпуно — како он мишљаше — његовом стању. »Туњав! заиста јесам.{ 
лавом и промрмља:</p> <pb n="5" /> <p>— Како сте?...</p> <p>— Е, па добро нам дош’о, господине, 
но своју мисао.</p> <pb n="148" /> <p>— Како наређивати?... шта?... запита Љубица, дижући главу 
е и јавља што једнако мислиш. </p> <p>— Како могу да не мислим!{S} Како могу!...{S} Шта ћу да р 
ћио...{S} Као на електрици!...</p> <p>— Како то!? повикаше Гојко и Љубица, зачуђени.</p> <p>— О 
ко не опази.{S} Разумеш ли?...</p> <p>— Како не бих разумео, лијепи братићу...{S} Још ми бриде  
ш?...{S} У цркву... венчање...</p> <p>— Како ћу? немам венчане хаљине.</p> <p>— Којешта!{S} Још 
е пију, пију... и успављују...</p> <p>— Како?...{S} А што?!... једва промуца. </p> <p>— Говори  
 па се упути к својим гостима.</p> <p>— Како...{S} Зар ви већ радите са словима? упита га Љубиц 
, можда и већих; — она то зна.</p> <p>— Како се зовеш ти, мали, што се једнако обрћеш? запита о 
и готово одскочи корак натраг.</p> <p>— Како... не, не, молим...{S} Има времена, други пут...</ 
ашта... одговори лекар и пође.</p> <p>— Како... неће ваљда умрети!?... викну она, пренеражена,  
и очима и окретати лице од ње.</p> <p>— Како хоћеш... како год ти хоћеш.{S} Ако ти рекнеш, нећу 
со? запитала би га она јутром.</p> <p>— Како хоћеш, али готово... имамо млада сира, лука, јаја, 
заједно до суднице, да видимо.</p> <p>— Како не, како не!...{S} Зато сам и дошао.{S} Дете пише: 
и потребан... да му не сметаш.</p> <p>— Како то мислиш?... не знам.</p> <p>— Он ће ти правити д 
ајући опет у таблу, запита је:</p> <p>— Како вам се допадају нови ђаци?</p> <p>— Дивљаци.{S} Ка 
з њега, и уздахнувши одговори:</p> <p>— Како хоћете... нека буде!{S} Ја ћу вас слушати.</p> <p> 
ставком, па јој живо одговори:</p> <p>— Како... шта говорите!...{S} Зар ја?...{S} Овај, ја сам  
м уверењу држала ова околност:</p> <p>— Како је господин Драгољуб целе године радио без мапе, п 
 израз — како то нисте живели?</p> <p>— Како?... понови Гојко.{S} Од основне школе, па до краја 
во вечерас, јесам ли погрешио?</p> <p>— Како?...{S} Напротив! то ти је дужност.</p> <p>Било је  
те људе...{S} Да ли су страшни?...{S} А како ли је њему?...« И он притискује браву... врата се  
е, уплашена, и упропастих живот...{S} А како је то све могло бити друкчије!...{S} Могли су се о 
 можемо дати никаква савета.</p> <p>— А како би било да ја тражим премештај у други срез?{S} Да 
d="SRP18993_C2"> <head>II.</head> <p>»А како сам га ја замишљала!« говораше учитељица у себи, в 
па гледај га <pb n="93" /> онако чупава како се превија, а крв шикља...{S} Па онда забоди једно 
школи огледала!...{S} Отвори га и гледа како ради, па опет затвори и гледа.{S} Нарочито јој се  
67" /> <p>А Гојко се само смеши и гледа како ти и он сад има кућу и жену и њему долазе другови  
им оком, само за тренутак да га погледа како стоји пред страшном државном контролом и дркће збо 
е могло друкчије ни бити...{S} Он опажа како се Љубица мршти и мучи, па баш нарочито бира такву 
.{S} Тамо ће, бој се, и ноћити...{S} Ја како, братићу!...{S} А ти опет иди те праштај и моли.{S 
сподару? рекни му, па се заплачи.{S} Ја како, братићу!...{S} Чуј ти само мене.{S} Па кад се он  
Отпустиће је, дабогме!...{S} Чуо сам ја како је он био окупио председника да је оптуже због нем 
 туку!...{S} Али неће, неће... видим ја како капетан слуша моје причање, и све се љути на онога 
говори Гојко одлучно.</p> <p>— Видим ја како се ви мрштите...{S} У једно време помислих сад ћет 
з канцеларије.{S} Видевши збуњена Гојка како се осврће у неприлици, не знајући да ли да му приђ 
-ха-ха... те још како!{S} Питајте Гојка како он мисли.</p> <p>— Да, славно иде! одговори Гојко  
 може некако окренути, и ако није знала како би се то могло окренути, и ако је знала да њено ср 
астурила по белу свету и он сад замишља како изгледа оно рајско место, где је познао једине дан 
опасности.</p> <p>— Нема ни недеља дана како сте дошли на ово место, па већ да тражите премешта 
хвата воду...</p> <p>— Гле ти паксијана како ми опорочава моју очигледну наставу, насмеја се го 
е оперем, прошапта она, видевши Стојана како је гледа немарно.</p> <p>— А онај оде, братићу, јо 
а.{S} И Љубица оборила главу, па не зна како да удеси лице: хтела би да изгледа пријатна, а осе 
 баца погледе у страну и, ни сам не зна како, приђе лепој младој девојци, скиде шешир и не глед 
и ме лепо саветова; да не би ње, ко зна како би било...{S} Него ја њега лепо онако, као конац о 
 тесног сокака испаде пред њу Гојко, па како је угледа, поцрвене и хтеде да прође.{S} Она се на 
целом срезу, све су са учитељима.{S} Па како лепо живе!{S} И она је, ето, мислила да ће и њу та 
ва, и ако је тек мало јаче од пола часа како су стигли.</p> <p>Одједном поче да се смеши у себи 
ма послушно и усрдно узе перо и потписа како јој је речено.</p> <p>— Шта каже? запита Гојко шап 
шту и да гледа овога уплашеног фамулуса како стоји с мотиком уз врата и гледа у кујну...{S} Што 
о мене.{S} Па кад се он зачуди и запита како и шта је, а ти опет: што ме уби и осрамоти, господ 
аше до скора међу њима!...{S} Она осећа како се почињу враћати стари дани мука и страдања.{S} А 
.. он пије крв очима!...{S} И она осећа како јој се крв леди, камени под тим страшним самртничк 
 не могу ћутећи мимоићи.{S} Гојко осећа како га издаје присебност, и он већ увиђа да ће проћи о 
а срезовима.</p> <p>А Љубица само осећа како јој нешто јако бије у темену и у глави ври, ври ка 
но...</p> <p>Већ се навршују два месеца како она дође у ову школу, и шта ти није за то време пр 
коро гласно насмеја, јер представи себе како би изгледао, кад би одједном стао облетати око Љуб 
ао...{S} Он, стари лисац, удесио је све како ваља, и чини му се да је већ крајње време за напад 
нешто нејасно, да јој она не казује све како је.{S} Само се још није могла досетити свему јаду. 
имаш право.{S} Ја нисам ни послушао све како ми је речено, али опет сам погрешио...</p> <p>— Шт 
де запиткивати, те на тај начин сазнаде како је текла цела ствар и ради чега се све започело.{S 
 Тада Љубица виде шта је урадила, увиде како је далеко зашла, и тога тренутка у њој се створи с 
оре, горе, као жеравице...</p> <p>»Боже како је ово лепо!{S} Што и ја не бих могла овако.{S} Ба 
.{S} Пролазећи кроз ходник, смишљала је како ће да викне децу, да их окупи око себе, али чим ст 
опет није почишћена.{S} Већ пети дан је како наређује Стојану да бар мало смахне оно сено са по 
н се збиљски за њу привезао; заволео је како никад до сад није волео, и да му не беше деце, пом 
ихова седишта и таман поче да им казује како се улази у школу, како се седи и понаша у њој, а н 
 ватру горких прекора, да је посаветује како да се спасе од зла, јер држаше да још нема ничега  
тим слатким санцима и у исто време чује како јој се другови громко и весело смеју.</p> <p>»Какв 
оћом може да створи овакав живот... гле како се живо и весело разговарају!{S} А ја... са овако  
<p>— Хе, дикане мој, кажем ја!..{S} Гле како се постидео ко невеста!{S} Ха-ха-ха...</p> <p>— Ко 
човек болестан, треба да лежи...{S} Гле како му гори глава, и руке вреле...{S} Еј, кукавче мој, 
 не чу она да тако њој говори...{S} Гле како дркће и трепери тај познати јој, крупан, мушки гла 
мо да извуче ону горњу фијоку...{S} Гле како се сија челична, никлована цев...{S} А револвер кр 
ар од њега сам живља и окретнија, а гле како су наша деца!...{S} Зар он са оном његовом пипавом 
 о њиховим кућама, о родитељима, о томе како су провели лето.{S} Љубичини ђаци већином су до са 
, о братској искреној симпатији, о томе како је он готов на све услуге, просто и једино због ње 
бра душа да и њој помогне...{S} Чуди се како је рђаво протумачила његово саопштење о оној учите 
ас, продужи један одборник.{S} Чудим се како ћемо и толико спечалити.</p> <p>Отпоче се право ва 
ољна.{S} И онда ћу и ја бити срећан, те како срећан!...{S} О, да знаш како ми је тешко што ми т 
зар сад нисам?{S} Јесам, јесам... о, те како!...{S} Али ево шта ми срећу мути...{S} Лекар каже. 
, како сам тада страдао!...{S} Да знате како су тешка дечја страдања, нарочито јадне, сиромашне 
, ударим у приче...{S} Хехе... не знате како се то згодно усвоји у зимском полумраку... деца не 
ња.</p> <p>— Баш вам хвала!{S} Не знате како сте ми добро овим учинили, проговори Љубица, јер н 
и, шапну му она.</p> <p>— Ето... видите како то иде, одговори јој он, гледајући је право у очи, 
ме и Љубица стаде зачуђена и посматраше како се вије и таласа велико дечје коло, а у средини ст 
 одговори, али обрте главу и посматраше како се врата лагано отварају и кроз њих пролази она по 
ћи рукама.{S} Она са чуђењем посматраше како онај сплетени Гојко стоји пред децом, како им живо 
вечеру.</p> <p>...{S}А Гојко посматраше како се чича Стојан превија око његове постеље, како је 
 нахватао за ово неколико дана; осећаше како је обузима некакво пријатно расположење према свем 
ају само на њу, па поче рад.{S} Осећаше како јој се образи час зажаре час охладне.{S} Али се ст 
д до тога!...{S} Ми страдамо, овај... и како ћу рећи, оногај... као два мученика.{S} Јутрос нас 
> <p>— Ђавоља посла! настави Веља.{S} И како их не би срамота, макар оне тамо у Министарству!,. 
ити! </p> <p>Сад се све променило.{S} И како то тако одједном?{S} Тек само налетеше облаци, нат 
ња.{S} Како ли је изгледао Гојко тада и како му је дрктао глас, може се закључити по Стојану, к 
ко се тресе кутица у писаревим рукама и како се он мучи да је отвори.{S} Дође јој то врло смешн 
јући тупо како му друг отвара прозоре и како споља јурну хладан, оштар ваздух. </p> <p>— Шта ра 
 воли... само се смеши и помишља у себи како је то красна ствар бити муж и домаћин...{S} Дочека 
.. .{S}Ја ћу ове уписати код мене, а ви како хоћете са њима, рече он и изиђе брзо.</p> <p>Љубиц 
дену у косу, па приђе огледалу, да види како стоји у коси.{S} Изврсно!...{S} Она спусти очи и п 
м очима.{S} Прикачи га на груди да види како стоји, али мука: нема у школи огледала!...{S} Отво 
м децом, док је боловала, она сама види како је много он урадио, али се ипак плаши, много плаши 
ши у себи, смеши се, маше рукама и види како се баба Смиљка помолила на вратима и некоме такође 
лазећи у школско двориште, Љубица опази како се Гојко нешто устумарао пред својом кућицом.{S} О 
 ја: нисте добар пјевчик.{S} А чусте ли како кликће наш господин Аксо?...{S} Јест, али он је бо 
сви, беше му лако задовољити обоје, али како ће сад?{S} Гојка не сме вређати, јер је управитељ  
а се почне радити.{S} И јесте ли видели како иде славно: половина већ знају да разликују оба гл 
 Зорка им, каже, причала...{S} Видиш ти како је оштра!{S} Не жали мужа, него га сама брука..{S} 
ета...{S} Ну, одједном он стаде опажати како се Љубица све више мења према њему...{S} Следи се  
еме.</p> <p>— Е сад нам можете показати како ћемо наћи пут за вашу школу, рече Љубица и стаде.< 
а се мора слушати!«...{S} Али сад осети како му спада велики, огроман терет с главе...{S} Све з 
о... мислила је дуго, па одједном осети како јој се увуче у душу некакво ново страшно осећање.. 
де, окрете се око собе и одједном осети како се пењу ваљци уз грло, осети да ће сад заплакати.. 
... па пљус!...</p> <p>Гојко само осети како се на њега сруши цела кућа, и небо, и све...{S} Ка 
ље, узвикну он, обрадован што се досети како да се извуче из неприлике, па се одједном обрте, о 
арица непрестано ћути, па стаде мислити како би јој проговорио коју реч.{S} Прво се усуди да је 
 Хохохо... насмеја се он весело, видећи како она црвени од његове шале.</p> <p>— Чорба је данас 
их шећерлема, јужнога воћа, уверавајући како су то необично јевтине ствари у Београду, куда он  
окрећући главу десно и лево, не знајући како да се склони од тих изјава, које га узбуђују.</p>  
да је нису знали до сад: ено још их учи како се то игра«.{S} Затим се окрете својим несташцима  
и противна ни одвратна, али не зна ипак како да назове своје осећање према њој.{S} Љубица га оп 
.{S} Али ми је најгоре за мапу: не знам како ћу без ње.</p> <p>— Цртајте на табли.</p> <p>— То  
оја.</p> <p>— Ја то не разумем; не знам како... рече Љубица, тражећи згодан израз — како то нис 
{S} Одреди место сваком детету, каза им како се зову њихова седишта и таман поче да им казује к 
цу.{S} Алал ти вера!...{S} Још да видим како ћеш се показати на ручку.</p> <p>— Знаш да морам б 
а нарадим са својом децом?{S} Сад видим како велико задовољство и утеху човек налази у раду.{S} 
дуже са њим поживим.{S} И сама се чудим како то одједном наиђе... одмах после венчања...{S} И т 
 А-а-а!...{S} Као да је нарочито гледао како би је што јаче увредио!...{S} А њих двоје седе, за 
ишта...{S} Јамачно се још у себи смејао како сам морала брзо послушати«.{S} При тој мисли обузе 
} Без тога не може да се ради ваш посао како ваља.{S} Него знате шта: упишите и мене у први раз 
сти, а после бежиш као стрина...{S} Ево како се бојим твога шарабатања, ево гледај...{S} Минист 
ви пуштате, рече му она отворено, онако како су и јутрос разговарали.</p> <p>— Подне је, одгово 
{S} А сад би тек хтела живети!... онако како сам некад сањала...{S} О, живота, живота хоћу!!«.. 
тек изишли из школске клупе, а ми знамо како се у скамијама идеалише.{S} Полако... биће времена 
а вуче и јури напред.{S} Она опажа само како јој пролећу испред очију расцветале воћке, накривљ 
о, смрзао се, па не дише.{S} Осећа само како му се груди стежу, а срце лупа бурно, живо.{S} Не  
 им чује и само дихање.{S} Чудо је само како је не опазе...{S} Али је она полегла по земљи, сам 
, сасвим да окренем...{S} Што, гле само како то он полако, смешећи се...{S} Зар ја не бих могла 
и у школу, она још лежи, и види се само како јој широка леђа нагло одскачу од дубока дисања...< 
м погледа писара, али овај гледаше само како се деца унезверила, па чекају шта ће им Гојко рећи 
 знајући већ шта да мисли; осећаше само како јој се крави лед око срца, што се нахватао за ово  
нице и отиште се низ сокаке, осети само како му ветар шиба и фијуче поред ушију... </p> <p>Шта  
ходник, она настави:</p> <p>— Да видимо како је у општини, да нису тамо моје признанице.</p> <p 
сети својих ранијих снова и би му чудно како се то све редом испуњава баш онако, како је он жел 
Љубица дигла главу, па гледа бесмислено како се тресе кутица у писаревим рукама и како се он му 
 главом, ничим... само гледа бесмислено како ова замотана прилика прилази све ближе, како јој г 
аше он у себи..{S} Зар да гледамо мирно како се светиња школска бешчасти, а зовемо се учитељи и 
, збуњен, <pb n="108" /> гледајући тупо како му друг отвара прозоре и како споља јурну хладан,  
је тукао камџијом.{S} Испричајте нам то како је било и зашто?</p> <p>Капетан се диже, приђе Гој 
о не исцепаше.{S} Ја гледам кроз тарабу како не умете да се браните, одговори му она и зацену с 
кажи зубе.{S} Је с’ вид’о нашу учитељку како је жустра!...{S} Тако је то, братићу мој!...{S} Зу 
дур га најпре стаде тешити и причати му како је свака сила за времена — а то је велика срећа, ј 
злило усхићено чуђење.{S} Обоје осећаху како им се дух отреса овог свакодневног ситничарства, п 
обузимаше жалост, гледајући ову јадницу како се мучи.{S} Увиђа да треба проговорити, али ко мож 
а: да ја нисам само привремени, да ви’ш како би облетала.{S} А овако, баш ми је тешко.{S} Ето,  
жем ја вама: по зубима лоле, па да ви’ш како ће да врте репом.{S} Море, право мушко!{S} Она ће  
 двориште, иначе би га овај затекао баш како виси на прозору и гледа зачуђено.{S} Гојко се врат 
о.{S} Само то треба сачувати...{S} Знаш како се вели: лакше је стећи но сачувати.</p> <p>— Ја с 
рећан, те како срећан!...{S} О, да знаш како ми је тешко што ми те отимају, а ја... ја не умем  
ука...{S} Стој, господине Перо, да знаш како је бешчастити учитељске породице!...{S} Па онда је 
а њему.</p> <pb n="195" /> <p>— Па знаш како је... то су тугаљиве ствари, а оно је човек прек.. 
бро... отеже председник.{S} Ти већ знаш како му то иде, па само гледај да не буде после валинке 
е паметан учитељ, мишљаше Љубица, видиш како он то о свему зрело мисли«...</p> <p>И ови измирен 
ичан израз човеку.{S} А други пут видиш како му се очи запламтеле, цело лице обузето неком нерв 
/p> <p>— Е не бригај.{S} Ако то извршиш како ваља, и њега ће други макар изгрепсти, ако га не м 
..{S} Море довије се човек у нужди, још како!</p> <p>— Мени није невоља да се тако довијам, одс 
ди питањем.</p> <p>— Ха-ха-ха... те још како!{S} Питајте Гојка како он мисли.</p> <p>— Да, слав 
о измењено, сањиво, занесено... </p> <p>Како то? рече она тихим гласом, као да се боји да га не 
и сећања из безазлена детињства.</p> <p>Како да се не сећа!{S} Зар би се могло то заборавити?{S 
акве користи отуда.{S} Тек само онако: »како сме он да буде срећан?«... па цап преко средине и. 
 се већ више не може отклонити.</p> <p>»Како то, мисли она, гледајући на Гојкову децу: бар од њ 
«...</p> <p>Лете, лете, мењају се као у калејдоскопу нејасне, испрекидане мисли, које немају ни 
ред блата...</p> <p>Кад изиђе Љубица из каљава сокака и ступи у пространо школско двориште, обу 
>— Потрчи!...</p> <p>Запљескаше баре од каљавих ногу, које падаху у њих као камење...{S} Гојко  
а виде да није, и да не треба тако брзо каљати човека...{S} А ти није требало сама, душице...{S 
дник очајнички, па седа на један велики камен, који је ваљада нарочито ради тога и намештен <pb 
ве зло, које га беше притисло као тешки камен, одједном спаде, нестаде га, и он се осети слобод 
а срцу <pb n="198" /> стоји онај ледени камен, који је још овде у дворишту обузе...{S} Она дође 
из школе тачно у подне.{S} Силазећи низ камене степенице, она се тако повођаше у страну као да  
..{S} И она осећа како јој се крв леди, камени под тим страшним самртничким погледом.{S} Узе јо 
е, снага је остави, она премре, поче се каменити...{S} Само се раширене зенице упрле кроз мрак  
ага, па се једва креће.{S} На последњем камену стаде и погледа пред собом тупо, несвесно, као ш 
?{S} А дворац ће нам бити сав од драгог камења, па у вече кад ја дођем с рада, обучем се у скуп 
чица, зашапућу капљице што се слевају с камења, а сутон се њиха и навлачи све више, успављујући 
 од каљавих ногу, које падаху у њих као камење...{S} Гојко зинуо па трчи из све снаге, а за њим 
 скупоцена златна грана, посута крупним камењем.{S} То беше доиста редак и величанствен накит.{ 
уче по земљи и звецка кад удари о какав камичак.{S} Лице му младолико, сасвим бело, нос погрбље 
 капљице.{S} Вода се тихо слеваше преко камичака, жуборећи лагано, тајанствено, као да се и она 
А ти, јеси ли се намучила у путу?...{S} Камо вас до сад, за Бога!{S} Тебе сам једнако погледала 
е и веселије, а ти у себи узвикујеш:{S} Камо рад? дај да се ради!... </p> <p>Улазећи у школско  
разговор баш на овом месту... </p> <p>— Камо вам онај колега, рече он, дижући се.{S} Баш ће сит 
р се нагнуо Гојку па му шапће:</p> <p>— Камо ти нове, лепе хаљине, несрећниче!...{S} Што се бру 
евитом брзином. »Отпуштен... премештен (камо среће!)... кажњен платом... ко зна!...{S} Али шта  
крет сва одбрана, којом располаже...{S} Камџија фијукну кроз ваздух, ошину га по глави и плећим 
, зачуди, обузе га смртно бледило...{S} Камџија га опет ошину преко лица, па трећа преко леђа.. 
 И ти, смраду један... и опет се издиже камџија, али Гојко једним брзим скоком истрча из школе  
рбља којечега...{S} Је ли ово доиста од камџије? запита он, пришавши ближе Гојку, разгледајући  
?!... дрекну он грозно и лупи дршком од камџије по актима.</p> <p>Гојко стајаше, пренеражен, зе 
!...{S} О, онда би заборавио оне ударце камџијом, оно понижење и сва страдања...</p> <p>— Госпо 
зор, а тамо стоји Пера писар, лупкајући камџијом по својим дугим чизмама.{S} Рече нешто Стојану 
уплашенога чиче, машући својом плетеном камџијом.</p> <p>Пролазећи ходником школским, писар вид 
бркова.</p> <p>— Чујемо да вас је тукао камџијом.{S} Испричајте нам то како је било и зашто?</p 
рко страдање, и кад писар подиже руку с камџијом, и он несвесно подиже обе руке према очима, ка 
, ти ли си?! врисну полицајац и замахну камџијом.</p> <p>Гојко само гледа тупо и несвесно запла 
... без размишљања...{S} Уђе и право за камџију... зна га да је безмоћан као дете, јадник!...{S 
 прелетаху са писарева лица на акте, на камџију и на под.{S} Писар му приђе, зграби га руком за 
к осећам неко задовољство кад потрпам у канате своје прње, па озго уседнем са женом и дететом,  
} Мати се крсти, а она гледа у пламичак кандила, што трепери пред распећем на врху иконостаса.{ 
реко поцрнела <pb n="172" /> неба...{S} Кану неколико крупних капи, за њима друге, чешће... пљу 
преко равна српска поља...</p> <p>Гојку кану суза из очију, али он не смеде подићи руку да се у 
мишља много, но само бира место, где би канула кап отрова!...{S} Да ли да их убије, да смрви, д 
о стиже у срез, капетан таман излази из канцеларије.{S} Видевши збуњена Гојка како се осврће у  
кући онај...{S} Ако се и вратио, биће у канцеларији.{S} А ти треба вешто да се прикрадеш и да п 
мо. — Изволите! рече он, враћајући се у канцеларију и пуштајући за собом преплашена Гојка.</p>  
прекидати.{S} Ја, знате, научио на нашу канцеларију, где врата не мирују ни пет минута.{S} Он п 
 чланова: из школе се чула таква врева, као да је тамо неколико стотина жена, јер су се чули ве 
иђе покуњене главе.{S} Она дрхташе сва, као у грозници, не знајући ни сама да ли је то из страх 
ад овим китњастим пространством, па га, као оно свемоћни дух, задише својом величанственом беск 
 њену главу, и она тако очајно изгледа, као да не предвиђа никаква изласка из овога целог стања 
р службеним полицијским тоном, па онда, као са своје стране, настави:{S} Понео сам га узгред, д 
 чега нису имали; она их је и неговала, као добра мати, прала их, чистила, а благо сунце повија 
к не осети, да јој је сваки делић тела, као и душа, прожет овим заносним осећањем...</p> <p>Па  
шти се и превуче руком преко дуга чела, као да одгони какву напаст од себе.{S} Кад кмет сврши п 
а, убога, и ако је још исто онако мила, као што беше у детињству.{S} Сад је и она сама сасвим д 
нско!...{S} Бежах од њих као од ђавола, као да ће ме један поглед њихов сатрти.{S} Шта је ово?! 
 <pb n="29" /> марамом и дувати уснама, као да је неки велики терет носила.{S} И Гојко пусти св 
м трже, прибра се...{S} Слеже раменима, као да се чуди шта то она бунца, па се окрете к вратима 
ло, а она дише нагло, отвореним устима, као да јој је мало ваздуха.</p> <p>— И ви баш хоћете... 
н несвесно подиже обе руке према очима, као да му је тај жалосни покрет сва одбрана, којом расп 
 веома је забринута, управо преплашена, као и Љубица.{S} Неко их је зло снашло, али се нико не  
доктора?</p> <p>— Зашто? зачуди се она, као да се буди иза сна.</p> <p>— Па видиш да човек умир 
p> <p>Љубица се трже као из правог сна, као да је до сад спавала дубоким уморним сном...{S} Ско 
је и та нежност некако груба, неумешна, као да је усиљена...{S} А после већ свакад је исти: озб 
ко смеше... а руке као да нису од меса, као да су од самога ваздуха, тихо и нечујно, као лахор, 
о доћи!{S} Па шта да ради он?{S} Ништа, као и до сад... ћутаће и гледаће свој посао.{S} А оно с 
иже обе руке, па махну њима преко лица, као да се умива овом влажном измаглицом, стресе се од х 
 која је у вашем положају,.. учитељица, као и ви...</p> <p>И сад настаде дуг, речит монолог, у  
и, али се Гојко саже и, тресући се сав, као у бунилу, припаде к њеном лицу и стаде је љубити ду 
јко и не мрдну главом, као да је мртав, као да не чује и не осећа шта се око њега ради.</p> <p> 
е сама у мрачном сокаку, појури напред, као да је неко гони...</p> <p>Мрак!... мрак!... свуда в 
и дубоко предахну.{S} Погледа око себе, као да се буди из дубока сна...</p> <p>»Што је то легла 
јасан, бунован...{S} Обрте се око себе, као да нешто тражи, затим корачи и упути се за децом к  
говори он и стаде се окретати око себе, као да се увери, да доиста нема свеће.</p> <p>Љубицу уд 
м, стаде се нервозно окретати око себе, као квочка кад осети опасност, па скупља око себе пилић 
њене руке и стаде се освртати око себе, као да је нешто изгубио...{S} Љубица <pb n="114" /> сед 
Иђаше полако, погурена и оборене главе, као болесник, коме се још није снага повратила.{S} Чим  
је немирно, а оно се осврће на другове, као да и оно тражи ко је то немиран.</p> <p>— Ха-ха-ха. 
ацима и стаде прегледати њихове радове, као да никога другог у школи нема.</p> <p>Писар се пром 
јадник, од тога дана не диже...{S} Оде, као да је и својом смрћу хтео да ми учини услугу, да ме 
страдања, нема досадањих мука, све оде, као кад гране јарко сунце и разагна густу маглу...{S} Д 
емо, кад нам је таква судбина!« Он уђе, као обично, гледајући у земљу, али кад стаде пред њу, п 
ет друкчије: много обичније, познатије, као да се сад тек јасно испољила свака црта на њему.{S} 
 часа сахранила све наде и снове своје, као да је сад тек изгубила младост и све... као да је о 
 остаде тако, загњурио главу међу руке, као да спава...</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
о уз оца или мајку, па ни мрднути даље, као да се плаше какве велике напасти.{S} Тек по неки сл 
ирити. </p> <p>И Стојан га узе за раме, као мало дете, па га уведе у собу и намести на столицу. 
пет живо интересовао очев говор о томе, као да је то све ново за њу.</p> <pb n="84" /> <p>Одоше 
...{S} Само га једна мисао вазда жигне, као ножем, у срце и наведе му неку зебњу и страх на душ 
 Хо, људи!... рече пролазећи покрај ње, као да се чуди беди невидовној, па уђе у собу, обрте кљ 
 само још осећа њено гигантско дрхтање, као последњи уздах пред тешким сном...{S} Све то навлач 
сподина Перу... и председник опет запе, као да му се тешко сетити презимена писарева. </p> <p>Г 
чје очи, управљене на њега, горе, горе, као жеравице...</p> <p>»Боже како је ово лепо!{S} Што и 
тав час, не мрда ни чим, не покрете се, као мртвац...{S} Одједном стаде гледати свесније...{S}  
 собици и после краћег времена јави се, као резултат преговора, велика чаша, пуна бистре хладне 
и за небо, ни за људе... предаде му се, као што се фанатик богомољац предаје молитви и небесном 
непровидан...{S} Најпре се само занесе, као кад се добро налије вина, па после све више и више. 
ан, крупан глас.</p> <p>Гојко се тресе, као да је под утицајем електрине, обрће главу унезверен 
, шиљате браде, суха лица и опале косе, као да је скоро лежао врућицу.</p> <p>— Пре... председн 
 неприметно, и сам прави зачуђено лице, као бајаги чуди се питању.</p> <p>— Јуче сам почео, одг 
у, који се лукаво иза плота осмехиваше, као да вели: »Јесам ли те преварио, а?...{S} Сад си се  
у, којој се образи одједном зацрвенеше, као да ће сад из њих крв бризнути.</p> <p>Љубица подиже 
гледати свесније...{S} Погледа по соби, као да се нечему досећа...{S} Мучи се, напреже памет, а 
 не задржавајући га да још мало поседи, као што би био ред.{S} Влајко и Љубица остадоше сами у  
вана цев...{S} А револвер кратак, мали, као каква играчка...{S} Видиш, стоји велика мрља на зас 
ди разговор, да се Љубици и Гојку чини, као да је он већ годинама међу њима.</p> <p>— Е брате о 
ћаху се, пуна срца, весели и задовољни, као што се обично враћамо кад испратимо кога госта, с к 
мучила прошле године, или ће благовати, као што ова сад благује?...{S} Али црн и непровидан зас 
 свећу, па се онда стаде тихо лелујати, као последња слабачка жртва самртникова, с којом се он  
к.{S} За сад не говори са њим.{S} Мати, као и свака жена, рада је сазнати узрок тога непријатељ 
е њу спазио, почео је немирно тумарати, као да је у неком послу.{S} Она му приђе слободно, као  
о поцрвене, збуни се и стаде се вртети, као год јутрос пред Љубицом.{S} Хтеде нешто рећи, али г 
е она бити?...{S} Да ли ће се намучити, као што се ова жалосница намучила прошле године, или ће 
n="75" /> <p>Срце јој опет поче зепсти, као оно после прве походе писареве; нерасположење и сум 
да не улазим ја тамо, рече она бледећи, као у страху.</p> <p>— Зашто?...{S} Зар да пропустите о 
мирно, као да оставља цео свет у срећи, као да нигде у свету нема бола ни чемера.</p> </div> </ 
?</p> <p>Гојко се унезвери, рашири очи, као кад нас ко увреди незгодном претпоставком, па јој ж 
едајући пренеражена сељака право у очи, као да га сугестује.</p> <p>— Хоћеш?...{S} Пропусти га  
="152" /> као да некога изазива на бој, као јутрос у селу...{S} Он не види, али осећа да је так 
ни оволико...{S} А зао је, братићу мој, као... као...{S} Шта ту, шта он може учитељима!{S} Глед 
орио је таком сигурношћу и разумевањем, као да је десетине година провео на том раду.{S} Реч му 
ну капетан са очигледним интересовањем, као кад се много наслушамо о некоме, па нам се да прили 
јан гледаше све чудније, вртећи главом, као да би рекао: »Ово нису чиста посла!« ...</p> <p>Сут 
питкивање, али Гојко и не мрдну главом, као да је мртав, као да не чује и не осећа шта се око њ 
 Гојко отвори очи и стаде махати шаком, као да некога зове. </p> <pb n="180" /> <p>— Хајдемо бр 
о сам!... узвикну Гојко таквим вриском, као да неко одсеца парчета жива меса са њега.{S} Овај т 
 брижна лица, машући по неки пут руком, као да се брани од кога, и мрштећи се.</p> </div> <div  
чи, чудећи се овом позиву, па одједном, као да му поскакаше <pb n="132" /> много мрави за врат, 
снаге по том туђем образу, па одједном, као посечена, клону на столицу, наслони главу на руке и 
 измаче.</p> <p>Она погледа и одједном, као електрисана, рашири очи, а у њима засветли најпре ч 
е то изврши неким полу-пословним тоном, као да издаје обичну плату, а њему дође да заигра од уз 
</p> <p>Како то? рече она тихим гласом, као да се боји да га не пробуди.{S} Сваки ко је преживе 
бичних мисли; душа оживе новим животом, као и ово сунце, што огреја благом подмлађеном светлошћ 
че: истина, није углађен ни... дотеран, као што би требало, али је добар човек.</p> <p>Писар за 
е...{S} Гојко!!...{S} Исто онако миран, као кад лежаше на кревету, и опет му исто онако исписан 
бих могао бити онако окретан и живахан, као Веља?{S} Не може да се смири на једном месту, врти  
ли јој још није почео постајати обичан, као што то бива кад дуго разгледамо какву ствар, нарочи 
плака.</p> <p>Гојко стајаше пренеражен, као да је спао с другог света, не верујући ничему томе  
а говорити, он беше непрестано занесен, као изгубљен, посматраше све око себе суморно, бесмисле 
 смеши весело, као да је то и очекивао, као да је све у реду, те није могло друкчије ни бити... 
мрмља збуњен Гојко, крећући очима живо, као да гледаше где би се могао сакрити.</p> <pb n="62"  
нашњим одговорима? упита она бојажљиво, као да га не увреди питањем.</p> <p>— Ха-ха-ха... те јо 
 црним брковима.{S} Он улажаше пажљиво, као да се бојао пореметити кога у раду, али кад опази д 
себе, осмехну се на њу весело и учтиво, као сваки нови познаник, који се жели што боље препоруч 
 живота нема ништа, јер ја нисам живео, као што ни сада не живим.{S} Него... тек сад је друго;  
се не закључавају свакад«...{S} Полако, као сенка, притиште браву и гурну... врата се лагано по 
шта сам сад? не смем ни да сањам онако, као што сам још јесенас могла, у овој истој постељи...{ 
 би било...{S} Него ја њега лепо онако, као конац око-прста, па за час готово.{S} И шта му сад  
оја је трајала и свршила се исто онако, као што се све сличне »ђачке болести« свршују.</p> <p>С 
 у жбуње, па стане нарицати исто онако, као што је чула своје сељанке да жале за покојником. <p 
е другови на ручак...{S} Све баш онако, као код правих кућевних људи!{S} И он извесно сад предс 
 <p>Она подиже главу и погледа га тако, као да би хтела завирити му у саму душу.{S} Али се одје 
обојило крвљу, али она ипак гледа тако, као да се тај говор ње не тиче, гледа преплашено, зачуђ 
 жена, а?...{S} И Веља га погледа тако, као да би хтео наћи потврду својим речима на његову лиц 
 у мирну и безбрижну пилеж.{S} И Гојко, као са неким предосећајем, стаде се нервозно окретати о 
 <p>Старац се узврпољи, уздахну дубоко, као да му откидају парчета жива тела, па кроз плач прош 
ирују ни пет минута.{S} Он поћута мало, као да премишља о нечему, па одједном, мало отежући реч 
ави Љубица запиткивати, тако радознало, као што мала деца распитују за непознате им ствари. — Ж 
ем с рада, обучем се у скупоцено одело, као онај гроф, а ти ме чекаш, окружена стотином лепотиц 
одело, окорамио двоцевку па иде весело, као човек, који је до овога часа пливао у задовољству.. 
рџбе!...</p> <p>А Веља се смеши весело, као да је то и очекивао, као да је све у реду, те није  
/p> <p>Он застаде, трљајући руком чело, као да се одмара од великога напора мисли.{S} А она га  
у свеж ваздух.{S} Лице јој се изменило, као да је спавала цео дан; поглед јој мутан, нејасан, б 
, не могу...{S} Све ме нешто вуче тамо, као да ме чека нека важна ствар.{S} Са вама говорим и г 
ити о лекару, да ли ће доћи сутра рано, као што је обећао.{S} После стаде мислити о Гојковој бо 
 ће да заишту лутку.{S} И гледа наивно, као да је мало у свету живела, па не зна ништа...{S} Ид 
.{S} Одговори јој врло лагано и хладно, као да га то неколико речи стају велика напора: </p> <p 
 неком послу.{S} Она му приђе слободно, као да су стари познаници и смешећи се поздрави га:</p> 
камичака, жуборећи лагано, тајанствено, као да се и она, уморна, спрема на починак.{S} Сутон се 
и писара онако исто необично, најежено, као и Гојко.</p> <p>— Извол’те, немамо све удобности ка 
</p> <p>Кмет обори главу нерасположено, као кривац кад се ухвати на делу.</p> <pb n="117" /> <p 
омени.{S} Председник га дочека збуњено, као кривац, а Гојко већ мало подигао главу и гледа пред 
 косу рукама и гледајући болно, очајно, као да је овога часа сахранила све наде и снове своје,  
а су од самога ваздуха, тихо и нечујно, као лахор, машу и зову...</p> <p>Разлеже се очајан, пан 
 Гојка, али он гледаше оштро и озбиљно, као да се тај разговор њега ништа не тиче. »Видим ја, н 
.. оно се спушта величанствено и мирно, као да оставља цео свет у срећи, као да нигде у свету н 
о крену очима бесмислено, тупо, уморно, као да је се ништа више не тиче овај свет и уздахну дуб 
ма браду и даље, и оде низ сокак журно, као да га ко гони.</p> <p>Љубица се насмеја, гледајући  
а заноси и опет хоће да наиђе оно црно, као пре...{S} Ха, сетно се!...{S} Скочи с кревета, па с 
де и погледа пред собом тупо, несвесно, као што гледа болесник у врућици.{S} Дуваше оштар, влаж 
гледаше исто онако буновно, полусвесно, као и до сада; али одједном јој засветли у очима жива р 
свему.{S} Са Гојком се поздрави обично, као да су се пре два часа растали.</p> <p>— Где си ти л 
познаје, и оно јој се чини тако обично, као да је многе године провела гледајући у њега.</p> <p 
 јој се стакле и стоје некако необично, као да је мртва...</p> <p>Гојко јој приђе, онако мокар, 
.</p> <p>Писар погледа за њим иронично, као што обично гледамо какве полуумнике, насмеши се и м 
ите слободни...{S} Испричајте све лепо, као што сте мени причали.{S} Ви ми рекосте, чини ми се, 
ди на столици испод кревета, сав мокар, као да је тек из воде изишао, а Љубица седи према њему  
к у свима разредима.{S} А неки предмет, као рачун, обрађен је слабо, а неки није још ни дирнут. 
чунаља... а шта му је то? пита је кмет, као бајаги зачуђен.</p> <p>Љубица му објасни; рече и ко 
воји један младић, веома леп и отресит, као што она при својој забуни опази, и представи јој се 
да ће од народа покупити свих дванаест, као за господин Драгољуба...{S} Е, трнићу, нећемо тако. 
љи, па јој ствара тако јасну представу, као да она све то очима гледа. »Још ако <pb n="113" />  
соби, прилазећи јој понекад тако близу, као да ће је закачити.{S} Љубица посматраше пажљиво сва 
ос нас газе, братићу, и туку као стоку, као овај...{S} Их, шта ту!...{S} Краљу, братићу, право  
гра на њеним уснама.{S} Дохвати мараму, као да се брише, па га опет погледа и насмеја се још ја 
Он протрља очи и махну главом у страну, као <pb n="79" /> човек који је гађао зеца, па убио — к 
мој да оставиш коју наплату незаведену, као пре, па после да те гоне полицајци, жури Ђокић пред 
— Ширет велики, одговори он и предахну, као да свали с плећа велики терет.{S} Оде да купи што з 
амештена.{S} Она седе уморно и уздахну, као да је до сад какав тежак посао вршила.{S} Гојко се  
 сјајем, руке се расклапаху и склапаху, као да привлаче кога, горња усна се, заједно с брком, н 
 наскоро за тим махне руком по ваздуху, као да ће рећи: »Ех, батали, само нек је мир у кући!«.. 
итеже још јаче на груди своју љубимицу, као да је тим покретом заклања од свију страдања и неда 
тала као окамењена, па чека његову реч, као што се очекује гром после севања муње.{S} Он развла 
нам ја да ниси крива...{S} Шта ти знаш, као мало детенце!...{S} Ти мислиш сваки те воли, ко год 
 твој белег и један динар, па да видиш, као руком!...{S} Нема ’наке врачаре и траваре у целом о 
добро видео...{S} Како ме је гледала... као да сам... како ћу рећи... ћорав или сакат.{S} Море, 
} Па још ако је и она све то слушала... као Стојан, јамачно јесте.{S} И све због ње!...{S} И он 
да је сад тек изгубила младост и све... као да је осуђена на вечито заточење.{S} Она гледаше Го 
женског ината. »Шта ми се он ту љути... као да има какво право нада мном.{S} Баш ћу за инат да  
дамо, овај... и како ћу рећи, оногај... као два мученика.{S} Јутрос нас газе, братићу, и туку к 
ишта!...{S} Стој, неки покрет и звук... као да се љубе?...{S} Јест, пољупци!... и слух се још в 
егава!... није се ни руковао са мном... као да ћу га својом руком окужити!...{S} Кад ко овако ј 
ико...{S} А зао је, братићу мој, као... као...{S} Шта ту, шта он може учитељима!{S} Гледај ти с 
 било; цео дан сам био онако, некако... као да сам што изгубио.{S} И господин попа вели то исто 
...{S} А ја?..{S} Истина нисам ’нако... као што бисте ви желели, али опет, кад год устребам...  
 што је са њом рече да је мало онако... као луд, а неки пут је добар човек.{S} За сад не говори 
ште, па хајде напред опрезно, лагано... као змија кроз честу...{S} Ено крушке...{S} Хм, треба о 
ова и госпођина.{S} Нас смо троје ту... као...</p> <p>— Као једна породица, допуни га учитељ.</ 
баш ти њима.</p> <p>— Шта ти говориш... као да не знаш оног зликовца!</p> <p>— Зато и говорим ш 
 У глави нема да се јави ниједна мисао: као да је прогутала велику дозу опијума, па јој то стег 
 лицу јој игра руменило, <pb n="152" /> као да некога изазива на бој, као јутрос у селу...{S} О 
стуци, згужван ћилим...{S} А-а-а!...{S} Као да је нарочито гледао како би је што јаче увредио!. 
па цап преко средине и... готово!...{S} Као да никад није ничега ни било...{S} Али се ти не бри 
га сруши цела кућа, и небо, и све...{S} Као да му неко ишчупа срце и однесе... остаде на том ме 
спусти очи и погледа у своје лице...{S} Као да је боловала читаву недељу, тако се изменила.{S}  
 њен усијан образ и тако остадоше...{S} Као муња шину је нешто уз груди, осети да јој се поврат 
з грло, осети да ће сад заплакати...{S} Као да и Љубица то опази, па се најпре зачуди, а затим  
ио, окусио домаће среће, раскућио...{S} Као на електрици!...</p> <p>— Како то!? повикаше Гојко  
ма засветли најпре чуђење и страх...{S} Као да се пита: шта је ово, чије је?{S} Ко сме ово узет 
во сећање из живота јој јесте сеоба.{S} Као да је јуче било: смркло се, а они иду страном, више 
 а очи се широко, зачуђено отворише.{S} Као кад неко добије тешку рану изненада, о чем дотле ни 
опадају нови ђаци?</p> <p>— Дивљаци.{S} Као да нису до сад видели човека.{S} Али шта је ово те  
з којих севаше нека дивља одлучност.{S} Као да га нешто вуче натраг, притеже га снажно и не да  
уђенија.</p> <p>»Какво ли је ово чудо?« као да се питаху њихова лица, али они ћутаху док им се  
{S} Нас смо троје ту... као...</p> <p>— Као једна породица, допуни га учитељ.</p> <p>— Тако, бр 
јући се призору, кад Веља уђе и види га као капетана.</p> <p>Уђе капетан, љут.{S} Гојко скочи,  
 страха.... одједном се следих, узех га као мало дете и доведох кући.{S} Тада сам видела да на  
обрнула очи к њему, па се смеши на њега као и мало пре... или се то њему само чини?...{S} Да ли 
рско лице и више ништа...{S} Он изгледа као осуђен на смрт, кад га прво тане погоди... лице се  
ељу, да видим нашу »младу« како изгледа као муж, говори Влајко, здравећи се са Гојком и гледају 
године у другој школи, па ми то изгледа као правило, а ово сад изузетак...{S}А кад сам се ожени 
зор и чека... чека мене отпадницу, чека као псето што чека милост од газде...{S} А ја сам тада  
е се исто тако играти и кад буде велика као мати, и чудила јој се што се и она не игра, кад је  
.</p> <p>Богосав види да се она ућутала као окамењена, па чека његову реч, као што се очекује г 
лом и пићем.</p> <pb n="61" /> <p>— Ама као да смо се ја и ви, господин учо, раније познавали.. 
 тако на сто, стисла главу обема рукама као клештима, па гледа бесмислено кроз мутан прозор.{S} 
мутише, и она остаде на његовим грудима као полумртва, онесвесла...{S} Доцније, кад се мало при 
ачи од те мисли и вуче напред...{S} Она као у сну изиђе на вратнице, па нашавши се сама у мрачн 
е уздрктале руке на њена колена.{S} Она као да не осети ништа, гледаше и даље онако исто са заљ 
држа је, па се саже и пољуби је.{S} Она као да то не осећаше, него настави очајним гласом:</p>  
 уклонити...</p> <p>Али истога часа она као у сну осети, да се тај фатални дан не може више изб 
ило јој се да треба нешто понети, и она као кроз сан види ону ствар, коју би требало сад узети, 
и прескочи све степенице иа вратима, па као муња одјури суседовој кући.{S} Док се Гојко обуче и 
себе, застаде, збуњена и преплашена, па као да се премишља куда ће сад...</p> <p>Из друштва се  
!!... дрекну пандур, ускочи на коња, па као стрела одлете у среско место.</p> <p>Оба учитеља зи 
 Глас му веома задркта и он застаде, па као да прогута нешто што му дође уз груди до грла.{S} Љ 
саслуша Гојка, који му се представи, па као прави генерал кад саслуша рапорт, климну главом и о 
 и Љубица изиђоше, готово неопажени, па као да их ко гони, потегоше брзим корацима натраг у сво 
о...{S} Ја ћу одмах закупити рудник, па као Монте-Христо!...{S} Само да се чувамо од пријатеља  
Где си ти летос био? запита га само, па као и да не очекиваше одговора, стаде се освртати по дв 
 и дохвати се обема рукама за главу, па као махнита стаде јурити по школи, чупајући себи косе и 
 уверио да га мрзе орловички пси.{S} Па као прави каваљер фијукну прутом кроз ваздух и смешећи  
, пауне...{S}" Деца поискакаше из клупа као јарићи, па се окупише око прозора, а неки беху поум 
пипа му чело, лице, груди... свуд ватра као жеравица...{S} Гојко опет поче о Америци...</p> <p> 
уд год се окренеш, свуд се школа сматра као некаква робија или војачина.{S} И ту се ти надај по 
и цело расположење, и она се опет осећа као у ланцима...{S} Тако и болесник гледа у сну себе зд 
ћете да нам видите школу? запита Љубица као чудећи се.</p> <p>— Био сам у њој и летос о испиту  
буде његова, она...{S} Гледаше је некад као полубога, и мишљаше који ли ће смртни бити срећан д 
, размислила, умирила се, па иде на рад као и до сада.{S} Шта ће, кад јој је таква судбина!{S}  
есно час лево око себе.{S} Његов поглед као да хтеде рећи: »ама вараш се ти, биће да је то који 
и што боље препоручити.{S} Његов поглед као да говораше: »Ето ти... сама видиш да нас околности 
а прво тане погоди... лице се одједаред као изненади, зачуди, обузе га смртно бледило...{S} Кам 
нам неће ништа требати...{S} Ја ћу тебе као мало детенце... све ћу те овако на рукама, ето баш  
хне оно сено са пода, па ето, стоји све као у свињцу.{S} Да узме сад да он почисти, не сме — ди 
шећи се:</p> <p>— Шта... не иде вам све као подмазано?</p> <p>— Ман’те се...{S} Кад бих знала д 
ни, он разгледа по соби несвесно, стаде као да се нешто мисли и одједном пљуснуше сузе из очију 
беди женско упорство, она плану и стаде као да ће изазвати кога на двобој, па одлучно изјави да 
је!...{S} А овамо сад гледај је!{S} Иде као убијена... и одмах сам познао да јој није било по в 
еца неука, дивља, па не може све да иде као по лоју...</p> <p>— Е доста, изађите сад мало напољ 
ше наслонио руке.</p> <p>Љубица се трже као из правог сна, као да је до сад спавала дубоким умо 
еда масницу.{S} Овако је боље; дошао је као наручен.{S} И он притрча к вратима и отвори их. </p 
ене, уста се само малко смеше... а руке као да нису од меса, као да су од самога ваздуха, тихо  
S} Ако ће; то и доликује мужевима, а не као... и она се одједном трже од ове нове мисли, јер је 
 сна.</p> <p>Гојко је погледа, поцрвене као рак, па одједном отвори уста и каза јасно оно, што  
</p> <p>Гојко се сасвим збуни, поцрвене као да је ухваћен у каквој великој кривици, мрдну очима 
лужавник са слатким и чаша воде, бистре као кристал.</p> <p>— Хо, брате, како се човек одучи од 
х му се густе веђе час навуку и натмуре као илински облак, а час се разведре и развуку у весео  
ог оцене, него просто онако, боји га се као човека оштра и озбиљна, боји се оних неколико часов 
, видиш да и он бежи од мене, отреса се као од отрова.{S} Право има!...{S} Али зашто, зашто све 
и она жучно, а образи пламте, црвене се као крв...</p> <p>Кад Стојан оде пред Гојка, овај већ п 
вакоме у очи, не <pb n="155" /> буни се као ја, кад улази у друштво.{S} О, ала је то друштво не 
слух?!...{S} Полако још напред, вуци се као змија међу бурумцима и зеленим перјем кукурузним... 
о облетати око Љубице и удварати јој се као какав окретан каваљер.{S} Ова му се мисао, поред св 
вакад поцрвени, сам од себе, и нешто се као наљути, па наскоро за тим махне руком по ваздуху, к 
мерика«...</p> <p>Лете, лете, мењају се као у калејдоскопу нејасне, испрекидане мисли, које нем 
е теку постепено у животу и сматрају се као велики украс човеков.</p> <p>— Да, да... чули смо,  
 начелству окружном и одједном се обрте као преписивач у истом надлештву.{S} Од тада му Гојко и 
.{S} И његове прве речи беху скоро исте као и учитељеве.{S} Гојко се једва осмели да изговори о 
ашање беше сувише службено; његово лице као да пита: »шта жели госпођица учитељица?«</p> <p>Љуб 
 танке брчиће, а оним чудним очима сече као ножем...{S} Љубица се шћућурила уза жбуње, отворила 
е бојажљиво.</p> <p>— Школа! рече момче као чудећи се што овакав путник пита за школу.{S} Ево ј 
ита га учитељка, која га до сад гледаше као право чудо.</p> <p>— Шта је... уморио се човек, вик 
 чини се она сама не дише.{S} Изгледаше као дете, кад добије тако ретку и неочекивану играчку,  
 на прстима, с подигнутим рукама, иђаше као махнита...{S} Љубица, како јој беше слободна затуре 
 ћете нам опет доћи.</p> <p>Гојко иђаше као на шибу.{S} Шта ће он тамо, кад зна да неће умети н 
е и одмах закачи кључаоницу.{S} Дрхташе као у страховитој грозници, срце јој лупаше живо, махни 
у се могло на лицу прочитати...{S} Беше као мало дете!«...</p> <p>По испиту наступи још већа пр 
рост је, братићу!...{S} Не може се више као некад, док се било младо.{S} А ја опет моју господу 
таше и као девојци, а већ у толико више као васпитачици.{S} Паштила се да се навикне на лепо оп 
у.{S} Она застаде, загледа се у њега, и као да јој одједном сину нова мисао у глави... промени  
 то са њом збива, беше занесена...{S} И као кроз сан чује познати глас:</p> <p>— Болан, па неће 
јасно испољила свака црта на њему.{S} И као да га сад тек добро познаје, и оно јој се чини тако 
ећи о нечем упорно.{S} Одједном стаде и као да се нечем домислио, узвикну:</p> <p>— Ха, чекај.. 
 лицу Веља се досети јаду, намршти се и као да и њега обузе лако дрктање, али се он прибра брзо 
е своје зле особине, која јој сметаше и као девојци, а већ у толико више као васпитачици.{S} Па 
ло, са изразом необичне среће на лицу и као мало стидећи се, сазнавајући своју кривицу.{S} У ов 
/p> <p>Тако редом разгледаше све шта би као требало набавити за први разред, па пређоше код Гој 
 заплашеног дечка, који звераше по соби као дивљаче.</p> <pb n="16" /> <p>— Помаже ви Бог! позд 
очео, одговара он наивно. — Зашто се ви као чудите?</p> <p>— Па, знате... нама су предавали, по 
пола часа и више.{S} И сада, ево, стоји као опчарана и једнако обрће и посматра часовник зажаре 
ио толики бол, сада ту уз њих, да стоји као тешки кривац и очекује казну за своја недела.{S} Љу 
..{S} Нисте ли пре неколико минута били као убијени.{S} Зар и то није страдање!...</p> <p>Гојко 
 преко дворишта, али му се чини да мили као бубица...{S} Брже, брже... ах, проклете ноге, издај 
страну, где стајаше Љубица.</p> <p>Вељи као да беше мало незгодно њихово присуство, он се опет  
то, море, било?{S} Стојан дотрча к мени као луд... једва ме пусти да ручам.{S} Ваздан ми избрбљ 
атни, а сад му се овај што долази учини као јастреб, који се залеће у мирну и безбрижну пилеж.{ 
тању може дочекати.{S} Скакуће по кујни као шипарица од четрнаест година, па долети у собу, заг 
о јако бије у темену и у глави ври, ври као у котлу...{S} Она се хвата мислима за поједине речи 
т их обори, накашља се мало и проговори као истрке:</p> <pb n="82" /> <p>— Треба да се изврши н 
онети брилијантску грану...{S} Сва гори као ватра.{S} Хоћете?...{S} Да дођем, а?...{S} Али нећу 
 се овај прљави, криви путник приказати као учитељ.{S} Опет се неки засмејаше, а један довикну: 
најући ни сама зашто...{S} Она се осети као да се нагнула над провалијом, нагла се и већ губи р 
е ближе и да ће се њена срећа разлетети као прах...{S} Па ипак се свакога часа нада добру, нада 
/p> <p>— Извол’те, немамо све удобности као код куће, рече Љубица седајући и смешећи се.{S} Она 
д кувано, а са наше две плате то ће ићи као подмазано.</p> <p>— Па шта ћемо данас?{S} Немамо ни 
у се вилице и опет се заплака, јецајући као дете.</p> <p>Веља се намршти и прође преко собе.</p 
андур Гојку, који стајаше блед, дркћући као прут.</p> <p>— Доћи ћу сам...{S} Кажи... господину. 
} Љубица <pb n="114" /> седи на столици као окамењена, чак јој и глава остала још мало затурена 
ита она једно ђаче, које јој паде у очи као несташно.{S} Сва деца из тога круга, у који је она  
лавну ствар, па му баш дође овај случај као наручен.</p> <p>— Ти ћеш се напослетку сав распасти 
 по том не учини на Љубицу такав утисак као последња.{S} Она изиђе из учионице са обичним израз 
е, смрвљен догађајима, па иде двориштем као суманут...{S} Шта је то... докле ће тако?{S} Зар јо 
 на средини стајаше сто, покривен белим као снег застирачем; на њему послужавник са слатким и ч 
и знати да је у праву располагати тобом као...</p> <p>— Ехе, голубице, много он, грешник, тобом 
и на себи његов поглед, махну му главом као претећи.</p> <p>Љубицу одједном, после ових злослут 
о узети у своју руку?...{S} Па одједном као да сазнаде шта је то, у очима јој засја дивља, неоп 
аво за камџију... зна га да је безмоћан као дете, јадник!...{S} Гори му, страшно му гори десни  
кота у њему; он скочи, измењен, страшан као звер, искривљених вилица и разрогачених крвавих очи 
живи боље од сељака.{S} Вазда је одевен као да ће на сабор, пуши дуван господски на муштиклу »о 
 учитељице, исто онако најежен и згрчен као и Гојко, обрте се и оде у школу, машући главом непо 
г...{S} Туњав сам, није вајде«.{S} И он као са неком злурадом жестином понављаше овај израз, ко 
их руку, којима је беше обавио и стегао као клештима.</p> <p>— Сад да идемо у школу, да радимо, 
лободи своју руку, коју је Гојко стегао као клештима, па вуче и јури напред.{S} Она опажа само  
да искочи из груди, а дихаше брзо, брзо као да се гуши... лице јој се искриви од некаква болна  
уповни штап.{S} Чим се Гојко представио као учитељ, на лицу овога сељака опазила се жива радост 
ред златарским излозима и остајала тако као прикована по пола часа и више.{S} И сада, ево, стој 
 наслони главу на дланове и остаде тако као укочен до мрклога мрака; нити куд погледа, нити се  
ака, опет се замисли и остаде дуго тако као окамењен...{S} Мисли лете, све горча за горчом, а н 
 ја: није се он могао променити — Гојко као Гојко, остао »млада«!, к’о што је и у школи био...{ 
</p> <p>— Куд је отишла? прошапта Гојко као из гроба, гледајући и сад несвесно и дркћући целим  
ве...{S} Све зло, које га беше притисло као тешки камен, одједном спаде, нестаде га, и он се ос 
аше горко...{S} Најпре је дотрчао овамо као суманут, улете у собу и закључа се, па стаде плашљи 
 показа непоуздано, ништавно, лепо само као мисао, да теши онога који страда, али неостварљиво, 
г народа...{S} Па ти ћеш ми живети тамо као у рају... ништа не ради, само седи...{S} А ја ћу ра 
 породице, другове...{S} А ми да ћутимо као рибе, да се не смемо мрднути, узвикну он са тешким  
ни јој се да он ово не говори будан, но као да сања.{S} Поглед му беше управљен у једну тачку и 
...{S} Ја сам казао... нек се сматра то као свршено...</p> <p>Стојан изиђе иза оџака, где се бе 
 је поцепао ваше признанице и сматра то као поклон... рече он, погледавши је радознало у лице.{ 
 она се погрбила, превила се онако исто као и Љубица, само у још већој мери.</p> <p>Ручаше заје 
Ха, ево њиве!...{S} Полако само... тихо као сенка...{S} Расклањај руком пера кукурузна, да не ш 
 заинтересована Љубица. — Ваљда сте бар као дете проживели, у родитељској кући, са децом?...</p 
p>Око поноћи дође Веља, и уплашен и љут као отрован.{S} Како уђе, оде право болеснику, не погле 
о... што?...</p> <p>Љубица подиже главу као иза сна, и гледајући замишљено, проговори:</p> <p>— 
...{S} Само му сину та мисао кроз главу као елекрина, он осети бол у срцу, па се одједном окрет 
... шта?... запита Љубица, дижући главу као из сна.</p> <p>Гојко је погледа, поцрвене као рак,  
изнати, у дубини душе сматрао гимназију као нешто веома велико, непостижно, веће од свега... уп 
мисли и одједном пљуснуше сузе из очију као киша, он се загрцну од јецања...</p> <p>— Зашто?!.. 
ка.{S} Јутрос нас газе, братићу, и туку као стоку, као овај...{S} Их, шта ту!...{S} Краљу, брат 
чисто беле у црвенкасту, па опет у белу као снег...{S} И над том белом, миришљавом завесом треп 
тепенице, она се тако повођаше у страну као да ће сад пасти; издала је снага, па се једва креће 
уташе она, лијући сузе на ту густу црну као гак косу што се немарно разбацала по њеним усахнули 
ести је да седне на столицу, па уздахну као од велика умора и превуче шаку преко ознојенога чел 
ема рукама, а очи јој стадоше на украсу као приковане...</p> <p>Беше то збиља необично уметничк 
а њој; не уме, или неће да дели милошту као други људи, него све некако онако... озбиљно, важно 
едом, усне јој осушене, вреле, па дркћу као у грозници...{S} Дисање нечије све ближе и топлије  
 овај прекоран поглед, који сажиже душу као огњем...</p> <p>Опет се отворише усне самртникове,  
он...{S} А ономе јаднику знала сам душу као своју; све му се могло на лицу прочитати...{S} Беше 
 диже.{S} Он нађе да је ово за први мах као почетак, доста; а после већ, ићи ће све својим редо 
 погледати у женско!...{S} Бежах од њих као од ђавола, као да ће ме један поглед њихов сатрти.{ 
баре од каљавих ногу, које падаху у њих као камење...{S} Гојко зинуо па трчи из све снаге, а за 
нема свеће.</p> <p>Љубицу удари ова реч као муња. »Умире!...{S} Шта то вели он?« Та она никад н 
чује са дворишта необично звецкање, баш као да је сабља.{S} Погледа на прозор, а тамо стоји Пер 
елики кер, гледајући преда се...{S} Баш као наручен!...{S} Дечко махну руком и скоро истога тре 
ден, даће те у школу, а ти да га слушаш као Бога.{S} Немаш се куд враћати«.{S} И он је остао, п 
ежи у свет.</p> <p>— Јест, кад ти дођеш као да ти је све поклано, а неки пут те нема по три дан 
обе.</p> <p>— Јеси ли луд?...{S} Плачеш као дете, кад те други бију...{S} Еј, грешниче!... </p> 
S} Умеш да чиниш пакости, а после бежиш као стрина...{S} Ево како се бојим твога шарабатања, ев 
 одмаче и стаде га посматрати...</p> <p>Као ножем прободен, Гојко одједном пребледе, искривише  
еђима.{S} Иду тако, а пашчад залајаше. »Као цигани!« рече отац и насмеја се. »Даће Бог, па ћемо 
ного, но само бира место, где би канула кап отрова!...{S} Да ли да их убије, да смрви, да уништ 
 промиче поред прошћа црвена полицијска капа.{S} Увек су му полицајци били одвратни, а сад му с 
еде да се насмеје гласно, а Пера отвори капак, положи драгоценост пред њу на сто, па се мало из 
, па необично светлуцају испод меснатих капака; са стране око очију кожа се почела брчкати, те  
овара, па наставља:</p> <p>— Господине, капетан нам вели — и председник показа руком десно до с 
м путом.</p> <p>Кад Гојко стиже у срез, капетан таман излази из канцеларије.{S} Видевши збуњена 
ући да ли да му приђе или да се уклони, капетан га ослови:</p> <p>— Ко сте ви?{S} Шта тражите?. 
ну, јер се беше сав занео у мислима.{S} Капетан му онако с ногу рече благо и пријатељски:</p> < 
ти!...{S} А немој тамо да се збуниш.{S} Капетан је добричина; не бој се!</p> <pb n="126" /> <p> 
и сте доиста говорили против владе... — капетан затеже овде — јер сам уверен, а и чуо сам да ст 
јнички, изиђе и затвори врата лагано, а капетан се окрете Гојку.</p> <p>— Е, сад вас молим да м 
 уђе и види га као капетана.</p> <p>Уђе капетан, љут.{S} Гојко скочи, изненађен, и умало не дре 
због мапе начинио »премедбу« и да му је капетан строго наредио да још летос мапу набави.{S} Ипа 
а, да... потврди Гојко тако живо, да се капетан мораде осмехнути. — Сад ће радити озбиљно... са 
/p> <p>— Е добро, добро...{S} Збогом! и капетан га пропусти пред собом.</p> <p>Кад се Гојко нађ 
рка отуд из села, после онога боја... и капетан се осмехну, очекујући радозналим погледом да Го 
Не знаш ти каква је ово сила у срезу; и капетан га се боји; тако је то, братићу мој.{S} А она н 
бодније, зна човека — вели нам господин капетан, да и ви имате некакве жалбе на пређашњега писа 
!...{S} Али неће, неће... видим ја како капетан слуша моје причање, и све се љути на онога...{S 
го ’нако седи, досети се он.{S} Јамачно капетан није...{S} А шта да одговорим, како да почнем?! 
 рукама.</p> <p>— А, ви сте то! узвикну капетан са очигледним интересовањем, као кад се много н 
ном страху, исприча шта је било.</p> <p>Капетан зазвони, уђе жандарм.</p> <p>— Кажи господину П 
јте нам то како је било и зашто?</p> <p>Капетан се диже, приђе Гојку и метну му руку на раме.</ 
елика.{S} Он ти је прави газда у срезу, капетана не верма ни оволико...{S} А зао је, братићу мо 
оказа руком десно до себе, Гојко угледа капетана и би му мало слободније, зна човека — вели нам 
ешљати браду.</p> <p>— Говоре ли што за капетана, да неће и њега?...</p> <p>— Кажу, биће премеш 
ништа не може...</p> <p>Сад дође ред на капетана да поцрвени и обори главу.</p> <p>— Хм... које 
 се призору, кад Веља уђе и види га као капетана.</p> <p>Уђе капетан, љут.{S} Гојко скочи, изне 
не одох у полицију?...{S} Дотерао би до капетана... па седнем онако у ону дубоку наслоњачу, при 
ш!...{S} Послаћу одговор Министру у име капетаново, и онда ће онај смрад бити кажњен за лажну д 
ан долазе три човека у срез, јављају се капетану.{S} Комисија!{S} Дајте овамо Петра писара...{S 
моја госпођо, ко би онда смео жив изићи капетану пред очи!</p> <p>Тако редом разгледаше све шта 
 удари преко Јасеновца, па се јави само капетану.{S} Испричај му све, али разумеш — <hi>све</hi 
72" /> неба...{S} Кану неколико крупних капи, за њима друге, чешће... пљусну киша, просуше се ч 
школу.{S} Ево је, брате... право на ову капију.</p> <p>Путник га не саслуша даље, но окрете пра 
 муштерија у вароши а не захтева велики капитал.{S} Тако се с муком школовала у Београду, па са 
обичном смрћу?...{S} Ето, један удар... капља и готово!{S} А Гојко се мучио много...{S} Уф!...{ 
.{S} Не види се ништа!...{S} Да није то капља?...{S} Ах, да седнем у ово жбуње...</p> <p>И она  
 обриса руком чело, по коме се накупиле капље зноја.</p> <p>— Ја то не разумем; не знам како... 
ме ознојено чело, са кога падаху крупне капље зноја.</p> <p>Овако уморан, обучен у неке прљаве, 
ма, цеди се са лишћа и кровова у ситним капљицама и навлачи на људе онај тешки сумор и зловољу, 
по којој су већ почеле да се купе росне капљице.{S} Вода се тихо слеваше преко камичака, жуборе 
и се ноћишту; зажубори речица, зашапућу капљице што се слевају с камења, а сутон се њиха и навл 
Њу опет прођоше трнци, а писар брзо узе капу и, поздравивши је у ходу, изиђе из собе.</p> <p>Он 
ки капутић, обуче га веома брзо, набаци капу на очи, па пројури преко дворишта, не марећи хоће  
же ви Бог! поздрави се старац, скинувши капу и наслонивши се обема рукама на дугачак штап, који 
а тек беше прописана.{S} Нову официрску капу накривио на десно ухо, а сјајну никловану сабљу пу 
еке прљаве, затворене боје, панталоне и капут, са црним широким пругама озго на ниже, стајаше о 
о, сакривајући оне ствари у свој зимски капут.</p> <p>— Нека... одговори она, црвенећи још јаче 
.. узвикну Гојко љутито и стаде скидати капут.</p> <p>— Шта је, за Бога, запита га учитељка, ко 
ући исписану хартију и остављајући је у капут.</p> <pb n="95" /> <p>— Разуме се...{S} Али на ад 
 другима врло ретко дешавају, извади из капута једну хартију и пружи је кмету.{S} Ћата прихвати 
хаос...{S} Он откачи свој кратак зимски капутић, обуче га веома брзо, набаци капу на очи, па пр 
ђе висок, плав, сувоњав младић у кратку капутићу и накривљеном меком шеширу на глави.{S} Иђаше  
ка право, но већином стоје под обореним капцима.{S} Цело лице му имађаше израз заплашене, дуго  
ном, фаталном речју, којом се сви слаби карактери служе.</p> <p>— Лако ћемо... има времена за т 
{S} Истина, и сад се јасно опажа његова карактеристична несразмера, али ко се већ навикао гледа 
дини затекоше нас професори у кафани за картама, хтедоше нас отпустити, али се смиловаше и казн 
е, по Богу, браћо? пита се чича у себи, касајући за Гојком и дишући тешко.{S} Шта му би одједно 
ода, ципеле, трчкарање до бакалнице, до касапнице, а ноћу крпи се, пери се и учи...{S} Све тако 
охладио.{S} Дај кључеве!...{S} Запечате касу, па дај рачуне...{S} Удри, удри, држи, па кроз нек 
та која вођаху у другу собу, па затвори касу и оде кроз та врата.</p> <pb n="134" /> <p>И Љубиц 
. страшније од свега до сада... некаква катастрофа!...{S} И то је оно што јој је омотало очи и  
 другој години затекоше нас професори у кафани за картама, хтедоше нас отпустити, али се смилов 
?...</p> <p>Љубица донесе две шоље црне кафе, па седе уз њега и узе да се послужи.{S} Влајко је 
 тек после на главну ствар. — Да скувам кафу, настави она да се не би ћутало.</p> <p>Гојко се и 
.. она се уплаши, застаде...{S} Чује се кашаљ...{S} Ах, то је Стојан...{S} Кад је он дошао?...{ 
ушити у грудима. </p> <p>Богосав, чувши кашаљ, стаде се дизати из прашине.</p> <p>— Чекни де ти 
одговорим, како да почнем?!«...{S} И он кашљуцну, принесе руку устима, па превуче дланом преко  
ди, ено оне огреботине, још се црвене и кваре изглед лица.{S} Но гле, шта је оно?... види ли до 
јој беше лепо развијен, али је она сама кварила његов изглед својим вечито погуреним леђима.</p 
ам оба ова месеца по пола...</p> <p>— А квартирина?</p> <p>— Нисам још ништа примила..{S} Кажу, 
ар.</p> <p>Љубица зину од чуда.{S} Тамо квартирина, а овде то исто са платом, и ако је она редо 
.</p> <p>— Богме ја хоћу да ми се тачно квартирина издаје, а ви набављајте од куд знате, рече Љ 
1" /> <p>— Био... јест, био сам... због квартирине.{S} Ни ви нисте још ништа примили, кажу ми к 
 сав издатак.{S} Ови двоје нису примили квартирине ни паре.</p> <p>Кмет обори главу нерасположе 
 овамо треба.{S} Тако ће бити и с вашом квартирином.</p> <p>— Богме ја хоћу да ми се тачно квар 
 почели да се погађамо са учитељицом за квартирину.{S} Она је погодила собу код овог Јанка за ч 
а председника право у очи, кад му тражи квартирину.</p> <p>— Сто ти чуда, мој учитељу, имам сад 
 данас код школе, да одређују учитељици квартирину, пошто она нема стана у школској згради.{S}  
 ономад отац, па не могосмо да добијемо квартирину из општине... настави она, па одједном <pb n 
јој пара извесно, можда целу тромесечну квартирину...{S} Удесићу ја то, доврши она загушеним гл 
таде се нервозно окретати око себе, као квочка кад осети опасност, па скупља око себе пилиће.</ 
ци огризак, а поред њега протрча велики кер, гледајући преда се...{S} Баш као наручен!...{S} Де 
ну руком и скоро истога тренутка скикну кер...{S} Скикну, зачуди се јамачно шта га то буди из д 
 /> човек који је гађао зеца, па убио — кера...{S} Томе се није надао...{S} Он, стари лисац, уд 
њој се створи стална, одлука: да се све кида, да се живи пређашњим животом, да се избегавају, п 
грубост неће то допустити.{S} Толико се кидала због те своје зле особине, која јој сметаше и ка 
ога мужа....{S} Писар се одбрани, а она кидиса на Љубицу...{S} Зачу се само јаук Љубичин од бол 
ји се код почетника дуго задржава, над, ким се они смеју и ако су њиме прожмани и запојени.</p> 
чно враћамо кад испратимо кога госта, с ким смо пријатно провели неколико часова.</p> <p>— Баш  
човек се радује кад добије прилику да с ким измења мисли.{S} У последње време писар поче доноси 
после нема по неколико дана, а она ни с ким ни речи проговорити.{S} Тешко!...{S} Она увиђаше да 
 сам, здрава, па зар да се не смем ни с ким нашалити.{S} Није ово манастир, него свет, живот, а 
е некакав акт, који ће показати Гојку с ким има посла. »Нек види шта ми можемо« рече он Љубици, 
дост ври, живот, пун силе и одушевљења, кипи и тражи где да излије своју сувишну снагу.{S} Отуд 
енке!...{S} Овамо је живот, где кључа и кипи врела крв...{S} Овамо, да се живи!... да се живи!. 
рком руменом светлошћу, наднео над овим китњастим пространством, па га, као оно свемоћни дух, з 
, која се удаљаваше од њега испод пуних китњастих шљивових дрвета.</p> <p>— Ех, уздахну он и ок 
, какву је он згоду пронашао!...{S} Хо, кићане, јадан си ти муж за оваку жену!«</p> <p>Љубица,  
а саставим, замуца изненађен и застиђен кицош.{S} Беше поцрвенео од срамоте, па не зна куд ће о 
ивљеном меком шеширу на глави.{S} Иђаше кицошки, некако подигравајући у ходу, исправљене главе  
и и одједном пљуснуше сузе из очију као киша, он се загрцну од јецања...</p> <p>— Зашто?!... за 
их капи, за њима друге, чешће... пљусну киша, просуше се читави потоци из неба...</p> <p>Гојко  
</p> <p>Наши путници наиђоше на оборену кладу на самој обали, па, готово не споразумевајући се, 
жена стотином лепотица, које ти служе и клањају се твојој лепоти...{S} Па после... море биће св 
мем, рече она, спремајући се да изиђе и клањајући се писару.</p> <p>Кад изиђоше у ходник, она н 
А ви’ш ова се даска извитоперила, па се клацка.{S} Не мари, наћи ће чича иверчицу, па ће подмет 
..</p> <p>Гојко јој приђе, онако мокар, клекну пред њом на земљу и наслони своје уздрктале руке 
ала бити кажњена.{S} Па опет уверавања, клетве, и све то неким нежним, учтивим, пријатељским гл 
а месечно.</p> <p>Настаде прави лом.{S} Клетве, претње, па богме по мало и псовке, онако кроз з 
 дави, стеже и пење се на више, ноге му клецају, у глави читав хаос...{S} Он откачи свој кратак 
е зна шта ће са њима.{S} Гле, и ноге му клецају!{S} То је већ обична ствар код њега, кад улази  
ју, оштро.{S} Она једва иђаше, ноге јој клецаху, у глави се све више мути, а на срцу <pb n="198 
о на сто, стисла главу обема рукама као клештима, па гледа бесмислено кроз мутан прозор.{S} Шта 
уку, којима је беше обавио и стегао као клештима.</p> <p>— Сад да идемо у школу, да радимо, нас 
ди своју руку, коју је Гојко стегао као клештима, па вуче и јури напред.{S} Она опажа само како 
 за плот, да би прекорачио бару, а рука клизи по мокром и хладном дрвету; стресеш се од те незг 
нисте добар пјевчик.{S} А чусте ли како кликће наш господин Аксо?...{S} Јест, али он је богосло 
а као прави генерал кад саслуша рапорт, климну главом и окрете се учитељици.{S} Сеоски ћата се  
ојков учтив <pb n="40" /> поздрав једва климну главом; застаде и саслуша Гојка, који му се пред 
бро ради, па ћу ја доћи... а?...{S} Она климну главом и опет се неодређено насмеши.{S} Пера дох 
ање, тон говора, све, све друго.{S} Она климну главом, нешто промрмља, и више очима но говором  
ељ се окрете и прелетевши оком сва лица климну главом и промрмља:</p> <pb n="5" /> <p>— Како ст 
онда до виђења.{S} Лаку ноћ! рече она и климну главом кокетно, па се обрте и уђе кроз вратнице  
ељица?«</p> <p>Љубица му одмах приђе и, климнувши главом, промуца:</p> <p>— Извините... што нис 
уђем образу, па одједном, као посечена, клону на столицу, наслони главу на руке и горко, очајно 
, о Боже!...{S} А он, јадник, наједаред клону... посрну и хтеде пасти.{S} Ја претрнух од страха 
. све више је издаје снага... глава јој клону на једно окопано стабло...{S} Кукуруз се пови, до 
а... гле, отворена!...{S} У кујни нешто клопара... она се уплаши, застаде...{S} Чује се кашаљ.. 
о све за четири—пет дана: сто, столица, клупа, табла и т. д.{S} А сад је већ време да се почне  
и одведе је на дно собе, у последњи ред клупа. </p> <p>— Тамо је, чини ми се, Веља? запита она, 
; пајо, пауне...{S}" Деца поискакаше из клупа као јарићи, па се окупише око прозора, а неки бех 
ику на предавању, рече она и диже се са клупе.{S} Ух, мрачно, незгодно!...{S} У такој соби не м 
обично.{S} Он се једва докотура до прве клупе, паде на њу и дубоко предахну.{S} Погледа око себ 
госпођице, ви сте тек изишли из школске клупе, а ми знамо како се у скамијама идеалише.{S} Пола 
S} Друкчије и не бива: право из школске клупе, испод родитељског и школског туторства, одједном 
Напред настаде покрет, гости поседаше у клупе, а председник оде за сто и отвори скуп.{S} Љубица 
 надама, које је сновала још у школској клупи.{S} Боже мој, како је се то све сјајно замишљало! 
е.</p> <p>Пред школом сеђаху, на једној клупи, неколико сељака и мало по даље, на високој столи 
аскламитала...{S} Љубица седе на предњу клупу и одмах се разлеже шкрипање, пуцкање суве даске.< 
ћи ни о чем.{S} Згурила се, савила се у клупче, наслонила главу на уздигнута колена, а око њих  
по нека врана, опустиле крила, отвориле кљунове, па само дакћу.{S} Трава се осушила, па из ње б 
ме вуче да паднем, а оно у глави кљуца, кљуца...</p> <p>— Хајде, да те поведем, рече му, ухвати 
S} Све ме вуче да паднем, а оно у глави кљуца, кљуца...</p> <p>— Хајде, да те поведем, рече му, 
за врелу главу; нешто му много у темену кљуца, и све више га заноси...{S} То не мари, пријатно  
е мари, пријатно је, само да није овога кљуцања...{S} А гле, Љубица обрнула очи к њему, па се с 
и беди невидовној, па уђе у собу, обрте кључ у брави и леже да спава... </p> </div> <div type=" 
вратне сенке!...{S} Овамо је живот, где кључа и кипи врела крв...{S} Овамо, да се живи!... да с 
на протрча кроз вратнице и одмах закачи кључаоницу.{S} Дрхташе као у страховитој грозници, срце 
ара...{S} Он се већ сав охладио.{S} Дај кључеве!...{S} Запечате касу, па дај рачуне...{S} Удри, 
е вратише у стан Љубичин без успеха.{S} Кмет их одби одлучно, чудећи се што му досађују у невре 
ати се и онамо где је све било суво.{S} Кмет се искашља, онако из учтивости, тек нек се што год 
 да одгони какву напаст од себе.{S} Кад кмет сврши преговоре с родитељем дечјим, он запише у уп 
е.</p> <p>— Ама чекај, господине, стаде кмет извијати слатко и речито.{S} Грехота је да она гло 
.</p> <p>— Сиротиња смо, госпођо, стаде кмет увијати полуиронично, смејући се у себи и чудећи с 
p>— Рачунаља... а шта му је то? пита је кмет, као бајаги зачуђен.</p> <p>Љубица му објасни; реч 
ници му понајлак помагаху.{S} Најзад се кмет почеша иза уха, а то је већ значило да ће се ћутањ 
те нек остане, а ти чича иди кући, рече кмет и махну руком на Стојана.</p> <p>Гојко непрестано  
мо могли све од једном да дигнемо, рече кмет.</p> <p>— Прирез није био покупљен, допуни га Бого 
же!{S} Лако ћемо, лако ћемо за то, рече кмет, гледајући окречене дуварове.</p> <p>— Прво запиши 
те понели какву објавицу са собом? рече кмет и лице му доби неки полузваничан, пола учтив израз 
е!...{S} Шта ће ти контраве!... настави кмет и засмеја се слатко.</p> <p>— Та није код нас школ 
/p> <p>— Ја се чудим јуче о коме то мој кмет говори: неће да ми купи десетне мере зато, што бре 
гову мапу опет беше доста говора, и ако кмет признаде, да му је »левизор« због мапе начинио »пр 
 Нећу да га узимам на своју душу, викну кмет љутито.</p> <p>— Добро... него знаш... да се ћата  
ораде наићи на овако унижење... </p> <p>Кмет и ћата одоше, чудећи се белају што их снађе, а учи 
две године требала бити уписана.</p> <p>Кмет зовну Гојка, а она продужи гледати на прозор.{S} Ч 
нису примили квартирине ни паре.</p> <p>Кмет обори главу нерасположено, као кривац кад се ухват 
 љути? промуца пандур бојажљиво.</p> <p>Кмет опсова крупно и ћату и пандура, па се одједном над 
, кад сте радили скамије? запита Љубица кмета.</p> <p>— Израђено је то све, сутра ће се донети. 
p> <p>Гојко устаде, ћутећи, прође поред кмета и оде у школу.{S} Беше јака помрчина, не види се  
у допираше до саме браде.{S} Шта је то, кмете Ћиро, и ви људи!{S} Прошлог љета пустите ми ово д 
је вечна — зло!{S} И каквих ти власти и кметова он није променио па ништа... они се ређају једа 
гледали учионице?{S} Колицна је моја, а кметови спремили педесет ђака.{S} Неће моћи сви стати.< 
 све су браћа оглодала...{S} Чиме би се кметови трошкарили, да није школскога приреза?{S} Него  
ти.</p> <p>После подне, кад се разиђоше кметови и сељани, преместише га у судницу.{S} Тамо, са  
бођена и раскалашна сеоска деца...{S} И кметови са вечним немањем новаца, и депозитар крајем св 
 Ни ви нисте још ништа примили, кажу ми кметови.</p> <p>Љубица се зачуди, хтеде му рећи да је п 
 Неумна, незгодна је та вечита борба са кметовима и одбором...{S} И деца хоће човека лако да на 
ни ударе свако на своју страну, а то је кметовима добро дошло.</p> <p>Љубица погледа на Гојка,  
 гомилом наслаганих банкнота. — Ја ћу с кметовима то сад регулисати.</p> <p>Љубица стаде рачуна 
дећи по његовој озбиљности, пристане уз кметовске шале, па се по цео дан вођаху разговори о љуб 
тељица већ приспела, да су одборници са кметом данас код школе, да одређују учитељици квартирин 
<pb n="20" /> после подне прегледају са кметом учионице и да саставе списак свију потребних ств 
ице, рече ћата Богосав, који је дошао с кметом да му помогне саставити списак, како он рече, а  
вади из капута једну хартију и пружи је кмету.{S} Ћата прихвати, разви и прочита гласно објаву, 
ам куд ћу пре.{S} Даћу све рачуне новом кмету, па ти гледај после са њим...</p> <pb n="130" />  
сане, за то пешкеш твом синовцу, старом кмету, рече један одборник.{S} Он је то запео да просве 
 да нема веће среће на свету, но добити књигу.{S} Кад на два дана пред испит потегнем те разбиј 
ва дана дођох, весео, са испита, носећи књигу у руци...{S} У четвртом разреду, кад га већ сврши 
и према упаљеној свећи и преврташе неку књигу.{S} Подиже очи и погледа је, по обичају, оштро.{S 
ној шкопи, пред испит, само сам сањао о књизи...{S} Мислио сам да нема веће среће на свету, но  
:</p> <p>— Молим вас, шта ћете ви овде, ко сте ви?...{S} Зашто се плећете у оно што не разумете 
} А мати ме лепо саветова; да не би ње, ко зна како би било...{S} Него ја њега лепо онако, као  
 претњу.</p> <p>— Нека те плаћа, брате, ко те је тражио и поставио, а ми нити смо те тражили ни 
} Он држи да тако мора поступати сваки, ко хоће да <pb n="199" /> навикне жену, да се не меша у 
детенце!...{S} Ти мислиш сваки те воли, ко год те љубазно погледа...{S} А оно није... свет је п 
лободно, право у очи.</p> <p>— Бога ти, ко је ово... какав је овај писар?</p> <pb n="45" /> <p> 
ворити, али ко може сад реч прозборити, ко је може прекинути у мислима и тргнути из заноса!{S}  
ј.{S} И кад би имао мало више смелости, ко зна какве би се изјаве одједном разлиле из груди.{S} 
жу, правила морала...{S} О, тешко оном, ко би само покушао помутити јој срећу, тешком муком сте 
обадве школе.</p> <p>— Е, моја госпођо, ко би онда смео жив изићи капетану пред очи!</p> <p>Так 
еле зиме се мучим.{S} А може доћи неко, ко пази на те ствари.</p> <p>— Е, јесте... сви се муче  
почетак тежак.</p> <p>— Али, молим вас, ко може да се не љути кад види овако мало дете, а препр 
ештен (камо среће!)... кажњен платом... ко зна!...{S} Али шта ће она овде, каква посла има она? 
раме и привуче к столу.</p> <p>— Ово... ко је ово, а?... дрекну још јаче у необузданој јарости. 
а јој мркла свес’...</p> <p>»Шта ово... ко се повратио?«... пита он, отварајући врата на соби.. 
 прену и погледа свесно.</p> <p>— Ко... ко руча?!... запита она загушеним гласом, готово шапато 
ликовац не опази.{S} И ја одох до куће; ко зна шта може бити!...{S} А немој тамо да се збуниш.{ 
вести...</p> <p>— Шта говориш ти!...{S} Ко је умро?... дрекну Гојко разрогачених очију, стегнув 
е ни помишљала на то; каква смрт!...{S} Ко ће се још ње сећати у раној младости...{S} Али шта ј 
ам ја завести разговор међу њима?...{S} Ко зна шта им је; питаћу Вељу на само...{S} И опет Гојк 
реобрази: он постаде одлучан, жив...{S} Ко би га сад видео, не би познао у њему онога збуњеног, 
амо трепће и милује децу по глави...{S} Ко би помислио, да се у таквој школи целе године разлеж 
пут, а и ви.{S} Па да се упознамо...{S} Ко зна кад ћете нам опет доћи.</p> <p>Гојко иђаше као н 
 до на врх главе, али не рече ништа.{S} Ко вели: право је да се промази прво јутро по свадби, а 
а сам, одговара му Веља, смешећи се.{S} Ко може Влајка, натерати да игра по туђој свирали!...{S 
чи, да се то говори у другом смислу.{S} Ко ће разумети женску душу!...</p> <pb n="44" /> <p>Пос 
 радо би скочила и притрчала детету.{S} Ко зна шта би му урадила од срџбе!...</p> <p>А Веља се  
Као да се пита: шта је ово, чије је?{S} Ко сме ово узети у своју руку?...{S} Па одједном као да 
у она, загледавши му се у очи.</p> <p>— Ко си ти? оте се Гојку загушљив глас.</p> <p>— Зар ме н 
ном се прену и погледа свесно.</p> <p>— Ко... ко руча?!... запита она загушеним гласом, готово  
 се уклони, капетан га ослови:</p> <p>— Ко сте ви?{S} Шта тражите?...</p> <p>— Учитељ орловички 
а врата и Влајко викну гласно:</p> <p>— Ко је то?...</p> <p>Гојко се сакри у један крај, а Влај 
пан глас загрме кроз помрчину:</p> <p>— Ко то лупа ноћас?...{S} Постаја мало на прагу, па кад н 
 кога се највеселије лице намршти.{S} А ко већ иначе има довољно узрока за тешко расположење, о 
вор учини друкчији, сасвим друкчији. »А ко зна?... помисли она са неком сумњом на души: можда ј 
 даље, и оде низ сокак журно, као да га ко гони.</p> <p>Љубица се насмеја, гледајући за њим, ка 
ри преко дворишта, не марећи хоће ли га ко опазити са прозора.{S} Брзо стиже у Брезовац.</p> <p 
ше се бојажљиво, гледајући да нема кога ко би је видео.{S} По том обори главу и, замишљена погл 
Кад не радим, зна се шта ме чека, па ма ко био горе.{S} Та млађи смо, па се мора слушати!«...{S 
олео свако јутро овако... па после нема ко да спреми, те се одучих.{S} А сад... добро је, добро 
спише дете, јер су инокосне, па им нема ко помагати у раду.{S} Неке се заклињу да им је то дете 
који страда, али неостварљиво, јер нема ко то извести.{S} Гојко признаде сам себи да није у ста 
лице и пође.</p> <p>— Немој само да зна ко за мене! викну ћата, идући за њом.</p> <p>Она застад 
адошћу. »Ето, кажем ја: само полако, па ко зна шта још може бити!...« помисли он и погледа крад 
. морају њу закопати...{S} Наравно, кад ко умре, <pb n="160" /> њега закопају...{S} И њега ће н 
а ћу га својом руком окужити!...{S} Кад ко овако јавно пропадне, сви га презиру, избегавају...{ 
Ја сам човек осетљив, и тешко ми је кад ко, нарочито таква женскиња, о мени рђаво мисли.{S} Гос 
.{S} Променила се много.{S} Једва би је ко могао познати.{S} Од лепе, младе, здраве жене, поста 
леђа, колико се испребијах, па да ми је ко гођ и њему да што учини.</p> <p>— Е не бригај.{S} Ак 
на већина.{S} Па још кад дознамо раније ко је ревизор, оставимо цео предмет недирнут...{S} Ови  
 јаче и гледајући пркосно.{S} Ако ће ме ко вређати — биће и без тога...{S} Хајдемо.</p> <p>И он 
да је то све било онако... нити је мене ко могао приморати, нити ме је што вукло тамо, сама сам 
синоћ?...{S} Ех, право каже Веља: плаче ко стрина!...</p> <p>У таким мислима оде у школу.{S} Пр 
естало би и свака смисла за живот.{S} И ко би <pb n="169" /> се опет могао врнути оној бесциљно 
ви очајним гласом:</p> <p>— Не знате ви ко је пред вама.{S} А кад бисте знали каква сам ја тешк 
е све то угуши, заборави, па да се живи ко и до сад!...</p> <p>Устала је весела, спремила се, п 
о затвори за собом врата, изиђе да види ко лупа.{S} Гојко куцну на прозор и доста јасно викну:< 
е осврће на другове, као да и оно тражи ко је то немиран.</p> <p>— Ха-ха-ха...{S} Па то су најо 
о да се боји да га не пробуди.{S} Сваки ко је преживео младост, мора знати за њу, сећати се пој 
, па стаде плашљиво ослушкивати трчи ли ко за њим.{S} Кад се увери да га онај <pb n="106" /> ви 
 његова карактеристична несразмера, али ко се већ навикао гледати га таквог, њему он сад изглед 
ти...{S} Ово је нека јака грозница, али ко зна шта може из ње изићи!...{S} У неко доба он леже  
учи.{S} Увиђа да треба проговорити, али ко може сад реч прозборити, ко је може прекинути у мисл 
з... »Ала би то био живот, Боже!... али ко сме о томе мислити...{S} Није то за мене, за оваког  
 сам знала... за <hi>оно</hi>...{S} Али ко је то могао знати!{S} О, како би то све лепо било, к 
е, кога имам да се бојим...{S} И шта ми ко може!</p> <p>Она се упути у школу.{S} Врата на Гојко 
ше тужбе на њега.{S} Нека га, нек осети ко је јачи.</p> <p>Љубица се радо ухвати за ту мисао. » 
ца погледа за његовим очима, па видевши ко долази, намргоди се и заузе неки одсудан, само њој с 
зашто, зашто?{S} Не може бити да ће јој ко отети ону љубав, која владаше до скора међу њима!... 
лан, положио практични испит, па гледам ко је срећнији од мене!{S} Хе, али...« И мисли његове о 
Ево, ево гле... животињо!... јеси видео ко је Пера писар!...{S} И ти, смраду један... и опет се 
ој, кажем ја!..{S} Гле како се постидео ко невеста!{S} Ха-ха-ха...</p> <p>— Којешта!...{S} Није 
ори?...{S} Баш би јој радо сам саопштио ко је отпуштен, али... незгодно!... »И она би се наљути 
 <p>Сврши се и свадба тихо, мирно; мало ко и сврну пажњу на тај догађај.{S} И младенци и часниц 
крупњали се за причу) па наређа на штап ко врапце...{S} Дао сам му пун џак...{S} Море довије се 
ко се унезвери, рашири очи, као кад нас ко увреди незгодном претпоставком, па јој живо одговори 
.</p> <p>— Шта ће рећи...{S} Саже главу ко јагњенце, па потписа.{S} Хе, братићу, сила је влас’! 
изиђоше, готово неопажени, па као да их ко гони, потегоше брзим корацима натраг у своје село... 
м гласом, готово шапатом.</p> <p>— Знаш ко... учитељ и Милица, одговори Богосав, и некако ђавол 
а благом подмлађеном светлошћу. </p> <p>Ко се не сећа с каквим је осећањем ишао први пут на сво 
има, очекујући да слети с његових усана кобна реч, али он, осим нејасних узвика, не умеде ништа 
вот!...{S} Она би, без сумње, још онога кобног вечера, вођена својом плаховитом нарављу, учинил 
 нестаје мрака?...{S} Што ближе прилази кобном месту, све боље се види.{S} Па ово још није мрак 
ше осећа неко хладно вејање, неку злу и кобну слутњу, неку зебњу од тих непознатих, црним засто 
 у његовим очима и дивљу одлучност и ту кобну слутњу...</p> <p>— Не, не... оставите ме... забор 
 и губером; сто, једна плетена столица, ковчег са рубинама, на прозору беле платнене завесе; на 
Него да кажем ја да узму другог човека, кога младића.</p> <p>Стојану заигра обријана и обрасла  
 вајде.{S} Сваки има по неког старијег, кога слуша, па тако и ја...{S} Него није то.{S} Опет он 
што се тиче...</p> <p>— Море шта ти је, кога имам да се бојим...{S} И шта ми ко може!</p> <p>Он 
... улети жандарм...{S} Зови ми... хм.. кога ћу... а, зови Вељу учитеља из Брезовца«..{S} И Гој 
тао мирнији?</p> <p>— Ја — још луђи!{S} Кога ће да умири ово вечито чергарење, ово терање без к 
>— Ха-ха-ха... окрете Љубица у шалу.{S} Кога ди сте наумили заклати, да се тако брзо обогатите! 
 знам да се не могу остварити!...{S} За кога сам сад? — За овога Гојка?...{S} Не, видиш да и он 
сврташе се бојажљиво, гледајући да нема кога ко би је видео.{S} По том обори главу и, замишљена 
ло, све је сматрало за највећу срећу на кога се она осмехне, све се то радовало, што их је она  
 мараму и обриса њоме ознојено чело, са кога падаху крупне капље зноја.</p> <p>Овако уморан, об 
 му беше најтегобнији тај положај, због кога је и иначе трпео доста.</p> <p>— Јест... болест ме 
е хтеде ни погледати кроз прозор, поред кога прође весео писар, подигнувши главу високо и погле 
ано је у њима некакав безумни израз, од кога човек мора задрктати.</p> <p>— Кукавице сиња, што  
кво осећање, веома пријатно и драго, од кога му и срце живље куца, али се он стара да га за сад 
 на људе онај тешки сумор и зловољу, од кога се највеселије лице намршти.{S} А ко већ иначе има 
и по неки пут руком, као да се брани од кога, и мрштећи се.</p> </div> <div type="chapter" xml: 
пођи, разумеш?{S} Не смеш јој казати од кога је...{S} Реци прође железницом један господин, па  
у пуном сјају господства, у положају од кога и сам по мало зависи. </p> <pb n="41" /> <p>Деца и 
тазица до реке обрасла травом; вир, код кога су се намештале справе за лов, засут; све срушено, 
 расклапаху и склапаху, као да привлаче кога, горња усна се, заједно с брком, нервозно трзаше.{ 
асветли и показа велики светао круг, из кога по том изиђе глава са исплаженим језиком, и њој се 
уморан покривач загасите тамне боје, из кога непрестано сипи она ситна, влажна, досадна измагли 
и неким светлим, необичним погледом, из кога бије смрт и вечна мржња.{S} Лице јој беше све нагр 
ше, он поче неким промењеним гласом, из кога звони најжуднија молба и покорност, полушаптати, з 
веома свидео и овај паметан разговор из кога се увери да и Гојко располаже добрим и не малим ис 
о, она плану и стаде као да ће изазвати кога на двобој, па одлучно изјави да ће и она ићи.</p>  
аше пажљиво, као да се бојао пореметити кога у раду, али кад опази да је Љубица сама, остави вр 
ту и бацајући неумесне досетке на рачун кога говорника.</p> <p>У току разговора Веља изазва Гој 
као што се обично враћамо кад испратимо кога госта, с ким смо пријатно провели неколико часова. 
ао се и он ка жаба на леду, па не зна у кога ће да гледа.{S} Нешто и код њих има, устумарали се 
је то глава њене газдарице из Београда, код које се хранила.{S} Глава стаде прелетати по соби,  
мисла, ни логике у догађајима и жељама, код ње је све то некако проткано нејасним осећајима, у  
д је почео тамо долазити господин Пера, код те ваше... учитељке.{S} Ми смо овде тек ономад сазн 
во потесу...</p> <p>Одједном, на улици, код последњих кућа, изиђе пред њега нешто шарено и необ 
у; стазица до реке обрасла травом; вир, код кога су се намештале справе за лов, засут; све сруш 
јер зна шта би га снашло...{S} А видиш, код њега покушао... без размишљања...{S} Уђе и право за 
. нако без кривице, по туђој поруци.{S} Код нас ум је, брате, слобода!...</p> <p>Председник про 
бро усвојила оно што им је казивано.{S} Код Гојка беше шаренила: неки му предмет обрађен добро  
а мало напари очи на лепој учитељици. — Код ње је нова школа, па треба прегледати и записати св 
наљке, ни стола, просто ништа.</p> <p>— Код мене ни мапе, ни метарских мера, ни слика...{S} Али 
: да што више раздражи Љубицу.</p> <p>— Код таке фајн-жене, брате, тражити сељанке и вући се са 
рам, па ћу лепо код једнога четвртком а код другога недељом.{S} Да живимо, брате!...</p> <p>— Н 
 оде, врати се, пробави неколико часова код Љубице, па је опет нестане.{S} Кад излази из куће,  
ро свакога празника и четвртка ручао је код Гојка.{S} Гојко се најпре изненади толикој пажњи и, 
а нисам ни стоти део испричао.{S} То је код мене непрестано... и у ситницама тако мора бити...{ 
т и засмеја се слатко.</p> <p>— Та није код нас школа од јуче, допуни га ћата;, знамо ми шта шк 
 дозом идеализма, <pb n="33" /> који се код почетника дуго задржава, над, ким се они смеју и ак 
нато задовољство од здравља, с којим се код младежи вазда јавља нека жудња за нечим веома светл 
 досети правом јаду.</p> <p>Одједном се код Љубице појави нека одлучност на лицу; мати јој одла 
 Љубица га заустави.</p> <p>— Нека деце код мене... ја и онако радим само то.{S} Ви можда мисли 
ало набавити за први разред, па пређоше код Гојка.{S} За његову мапу опет беше доста говора, и  
а не зна у кога ће да гледа.{S} Нешто и код њих има, устумарали се ка говеда пред олујом.</p> < 
ку <pb n="191" /> једнога дана освану и код њих установљена задруга.{S} Влајко се сав предао то 
а, и замоли је да то све скине и остави код њега.</p> <p>— Не знаш каква је она његова жена!... 
леђима улазак.</p> <p>— Стој...{S} Ходи код бате...</p> <p>Љубица познаде ћатин глас, па плану  
 нестаде га.{S} После се виђао да служи код једног адвоката, потом код секретара у начелству ок 
 бунило... уз грозницу, рече лекар, али код њега може да се излеже веће зло.</p> <p>— Какво?... 
<p>— Онда тако... .{S}Ја ћу ове уписати код мене, а ви како хоћете са њима, рече он и изиђе брз 
и да их испрати, а учитељка мора остати код детета, које је данас нешто у ватри.</p> <p>Веља иђ 
е и на конак... само да би могао ручати код Гојка...{S} Еј, мој Гојко, држи се сад добро... ниј 
вече појести, пошто се он решио да ноћи код Веље...</p> <p>»Хм... удовачка посла!... рече Веља  
 те није срамота да се човек овако мучи код тебе жива!...</p> <p>— Море, господине, остави то.{ 
у први разред; ја бих баш волео да учим код вас...{S} Тако да седим у скамији, па само вас да г 
ђао да служи код једног адвоката, потом код секретара у начелству окружном и одједном се обрте  
и још велике недеље, провели су цео дан код Аксе, који је обећао дати им синчића у деверство, а 
угови на ручак...{S} Све баш онако, као код правих кућевних људи!{S} И он извесно сад представљ 
<p>— Извол’те, немамо све удобности као код куће, рече Љубица седајући и смешећи се.{S} Она је  
.. хајде седи, молим те.{S} Шта је ново код вас?«</p> <pb n="69" /> <p>Гојко се намести на стол 
еплашена Гојка.</p> <p>— Шта је то било код вас с пандуром?{S} Седите, рече он благо, показујућ 
коли био веома отресит.{S} Знам да ћемо код њега наћи читаву библиотеку.</p> <p>Тако идући к се 
93_C4"> <head>IV.</head> <p>— Прво ћемо код госпођице, рече ћата Богосав, који је дошао с кмето 
морам да вам се сам натурам, па ћу лепо код једнога четвртком а код другога недељом.{S} Да живи 
е му клецају!{S} То је већ обична ствар код њега, кад улази у непознато друштво...{S} А она, гл 
испела, да су одборници са кметом данас код школе, да одређују учитељици квартирину, пошто она  
 чудновата и необична оволика збуњеност код одрасла човека.{S} И Љубица оборила главу, па не зн 
 за квартирину.{S} Она је погодила собу код овог Јанка за четири динара месечно, а ми јој дајем 
од меснатих капака; са стране око очију кожа се почела брчкати, те даје целом лицу израз скриве 
дна, сутра — друга.{S} Још да није ових кожа, не би се имало шта јести.</p> <p>То већ беху обич 
, мој брате, да ти донесем каквих хоћеш кожа, па к’о живо звере!...{S} Шта ће ти контраве!... н 
изразима, с којима се погађа и цењка за коже, шљиве и друго; а то се Љубици сад учини веома гру 
пивши узгред ту у једној кући две овчје коже.{S} Вајдица је и то: зарадиће на њима три — четири 
аје сељанима со и опанке, купује од њих коже јагњеће, вуну, воће и све друго што има доста мушт 
, здраве жене, постао је костур, омотан кожом.{S} Нема више оне ватре и живости у очима, ни рум 
b n="138" /> <p>— Онда... е онда беремо кожу на шиљак!... узвикну Веља, смејући се.</p> <p>Љуби 
ров; плетар, у који је затварана једина коза шута, јамачно је однесен или је струлио ту на мест 
 у ону највећу учитељка купи павлаку од козе.{S} -Јок, то ми нећемо!...</p> <p>— Слике, велиш,  
одрињу?{S} Кад се пре ожени и чак стече козу!</p> <p>— Знаш... наша посла!{S} И мени је ово тре 
 женом и дететом, а за душему привежемо козу, па терај!...{S} А вама се, видим, не допада такво 
се, оденух се, стекох многа познанства, која су ми ласкала, стадох се проводити весело...{S} И  
="65" /> осврћући се на човечја гнезда, која се појаве уз њене обале па их одједном нестане...{ 
ицу разлила се она суморна меланхолија, која придаје необичан израз човеку.{S} А други пут види 
ене.{S} Пера је већ затворен; комисија, која му је одређена за извиђање злоупотреба, пронашла ј 
ело му тело пројури нека снажна струја, која га преобрази: он постаде одлучан, жив...{S} Ко би  
>— Шта је, за Бога, запита га учитељка, која га до сад гледаше као право чудо.</p> <p>— Шта је. 
 одједном јасно разликује два црна ока, која су се упила у њега, па не трепћу... .{S}Јес, то су 
> <p>Одједном се стаде разбијати магла, која се беше ухватила око Љубице, и она, с највећим чуђ 
з саме душе његове појављује нека сила, која га снажно гони у наручја тој девојци, осећа да га  
ње у реду, а друго су све бапска посла, која не доликују озбиљним људима...</p> <p>Љубица се пр 
звика, па стаде само зверати по лицима, која га с чуђењем гледаху.{S} Један од оних учитеља, Го 
пирао.{S} Чекаће их, вели, његова жена, која је спремила ручак, али му Влајко напомену, да тај  
те и добре овце.{S} Густа сура прашина, која се према сунцу преливаше у неко црвенило, стаде их 
 навикла.{S} Она, чедна детиња осећања, која се улевају у душу још мајчином храном, почеше се б 
вост!... она страсна, бескрајна, слепа, која не размишља много, но само бира место, где би кану 
у још у очима играше она весела, ватра, која га грејаше у послу.</p> <p>— Ви, одмор... да.{S} Х 
о, а последица те слоге беше нечистота, која се морала трпети, и јевтине намирнице, које су још 
ебе...{S} Да је то она обична хладноћа, која наступа изненадно, па тако и прође, он се не би ни 
 да ради ове године са њима.{S} Љубица, која га врло радо слушаше, мораде га прекинути.</p> <p> 
>— Оставите га, молим вас, рече Љубица, која се веома узбуни од старчева плача.</p> <p>— Добро, 
и она ситна, влажна, досадна измаглица, која укваси човека горе од пљуска, а траје данима, неде 
 један одборник.</p> <p>Тада учитељица, која је дошла пре три дана и упознала се са главним око 
 Тада се заче прва и права ђачка љубав, која је трајала и свршила се исто онако, као што се све 
може бити да ће јој ко отети ону љубав, која владаше до скора међу њима!...{S} Она осећа како с 
 шест година, црне густо обрасле браде, која се од половине на ниже преливаше у затвореножуту б 
, срце му опет зебе од какве нове беде, која га може снаћи, и он већ претура у глави разне комб 
>— Знам... знам... дркташе она од зиме, која је одједном обузе, па се одвоји од столице и пође. 
околина бруји од њихове монотоне песме, која улева у душу неку сањиву зебњу.{S} Тамо, на врбама 
усак са какве отомбољене шљивове гране, која се пресамитила преко прошћа.{S} Од невоље удариш с 
ко се кидала због те своје зле особине, која јој сметаше и као девојци, а већ у толико више као 
ели се и тамни од суре, дебеле прашине, која је у густим слојевима попадала по лишћу, по зрелу  
жном измаглицом, стресе се од хладноће, која је одједном обузе, па журним кораком пређе дворишт 
.{S} Љубица се стресе од неке хладноће, која је одједном обузе; стаде се окретати немирно, а об 
адања, нарочито јадне, сиромашне, деце, која су без заштите!...{S} Али мој добротвор оздрави!.. 
тресе од пријатне и необичне дрктавице, која је одједном обузе...{S} А овај Стојан чека одговор 
њој подигоше они <pb n="77" /> осећаји, која мало пре она сама угушиваше, а над свим осећајима  
ски писар у новој полицијској униформи, која тек беше прописана.{S} Нову официрску капу накриви 
 заплашене, дуго гоњене, уморене звери, која се одједном нашла међу својима, ну ипак се окреће  
 начин, без оне обичне женске нежности, која влада међу мужем и женом прве године.{S} Он је био 
 само нахватао пухор по живој жеравици, која ће планути још јачим жаром, чим духне лагани повет 
ред прљавом испрскалом школском таблом, која је некад била сва црна, али су је деца, мокрим крп 
гледајући тужно за погрбљеном старицом, која се, ослањајући се на дугачак штап, удаљаваше све в 
и, али се у очима чита нека јака мисао, која га занела и која ће без сумње стајати у вези са да 
рчи и у глави му само једна црна мисао, која је покрила собом све, и живот, и осећаје, све, све 
ца му бије она позната надувена тупост, која је својствена многим нешколованим представницима в 
ка је на дворишту и уведе у своју собу, која сад беше лепо проветрена, почишћена и намештена.{S 
а је било! узвикну она и погледа мајку, која брижно прелеташе погледом преко зидова, избегавају 
на топлина, и он весело стеже ону руку, која му је толико страдања и мука причинила.{S} Само не 
 па гледаше да не изгуби из вида школу, која се, са својим високим димњаком <pb n="4" /> издиза 
ом је завитла и удари о крушкову грану, која се пресамитила преко плота.{S} Паде неколико жутих 
старајући се да не поремети ову тишину, која владаше у школи.{S} Седе и стаде разгледати децу.< 
лећу, увећавајући још више црну слутњу, која јој обузела душу.{S} Одједном, у сред рада, учини  
и.{S} Госпођице, ја имам рођену сестру, која је у вашем положају,.. учитељица, као и ви...</p>  
Само гледа, гледа у ову погнуту фигуру, која се у сутону нејасно оцртава, и чини му се да сваки 
 гледајући кроз сутон необичну силуету, која се удаљаваше од њега испод пуних китњастих шљивови 
е наслонила на прозор па посматра децу, која ће бити предмет њена рада и старања.{S} Свако се п 
е још нек нам нареде да им чувамо децу, која их има, а девојкама... шта?...{S} И њима тако нешт 
обузе милина гледајући ову нејаку децу, која се поверавају њеној бризи; она би их све одједном  
бити лакше; а сад уписујемо и ону децу, која су пре две године требала бити уписана.</p> <p>Кме 
оришту, вичући узгред на несташну децу, која му пореметише досадањи мир и усамљеност.</p> <p>—  
тлеше очи.{S} Он баци поглед на Љубицу, која иђаше напред путањом, па одговори другу шапућући:< 
 и заљубљене жене ствара демонску душу, која само о злу мисли.</p> <p>Ужасна ли је женска сурев 
азиће из очију му праву сањалачку душу, која живи више маштом но разумом.{S} Тело му беше несра 
рушку, где је опало мало лишћа и остала која зелена крушка...{S} Опружише вратове, дунуше снажн 
весеља... постао је развалина, рушевина која труне, сенка...{S} Оборене главе, помућене душе вр 
омисијом, и писар показа руком на врата која вођаху у другу собу, па затвори касу и оде кроз та 
збуњен, чим опази радознала женска лица која га посматраху, а сад већ заборави и на своју главу 
у...{S} Над селом се носе гласови стоке која се враћа с паше, паса и деце која их дочекују, пет 
лука, јаја, шта ћеш више.{S} Нек остане која крајцара за брата.</p> <p>Гојко је сам изјавио жељ 
оја их дочекују, петлова и друге живине која се спрема за легало; све се то спојило у један сам 
стоке која се враћа с паше, паса и деце која их дочекују, петлова и друге живине која се спрема 
а на његову лицу не беше ниједне цртице која би одбијала и изазивала нерасположење; напротив св 
лако упути оним необичним вратима, кроз која ће одмах угледати онога страшног зликовца.{S} То г 
 чита нека јака мисао, која га занела и која ће без сумње стајати у вези са давном, далеком про 
 разгледати крушкову грану, нема ли још која зрела жутица...</p> <p>— Ах, па ја га знам!{S} То  
најући како да се склони од тих изјава, које га узбуђују.</p> <p>— Онда тако... .{S}Ја ћу ове у 
ових најтајнијих и најскривенијих жеља, које је скривао и од себе сама, гонио их далеко, далеко 
ост стаде осећати у коленима, у ногама, које дрктаху необично.{S} Он се једва докотура до прве  
у свима својим претпоставкама и надама, које је сновала још у школској клупи.{S} Боже мој, како 
ита дечка још о многим другим стварима, које су га интересовале; тако сазнаде да је новопостављ 
и главу у мраку на тим свенулим прсима, које су те, некад једре и здраве, отхраниле и подигле!. 
да јој падоше две тешке руке на рамена, које почеше стезати...{S} Ватра јој плану из груди; стр 
 се руча ма шта...{S} Одвоји мало сира, које јаје па готов ручак.{S} Јок, ја хоћу свакад кувано 
ати, а учитељка мора остати код детета, које је данас нешто у ватри.</p> <p>Веља иђаше необично 
и ме чекаш, окружена стотином лепотица, које ти служе и клањају се твојој лепоти...{S} Па после 
гнушања страшнога, болесног, одвратног, које граничи са лудилом...</p> <p>Тако настадоше горки  
.</p> <p>Учитељ, спреман за ове појаве, које се другима врло ретко дешавају, извади из капута ј 
тресати некакве топле, пријатне струје, које потицаху отуд од некуд од срца... </p> <p>— А, ево 
а и бради израсле ретке жућкасте длаке, које се не опажају на први поглед.{S} Очи му плаве, мал 
 гледајући несвесно у дугачке пукотине, које су се отегле по тавану и преврташе своје старе, не 
куд, али одмах наиђе неко горко сећање, које јој помути цело расположење, и она се опет осећа к 
о; обузело га оно пријатно расположење, које наступа после дуга успешна рада, па сад не може до 
 а она само гледа то увијено чудовиште, које јој је овога тренутка страшније од свега на свету. 
буњен, изненађен, подиже зажарено лице, које одједном поче бледети, усне се искривише и затресо 
амо посматра ово учтиво и озбиљно лице, које се од ономад тако изменило, да овај човек изгледа  
 се морала трпети, и јевтине намирнице, које су још више учврстиле њихово пријатељство.{S} Они  
 једнако обрћеш? запита она једно ђаче, које јој паде у очи као несташно.{S} Сва деца из тога к 
...{S} Срећом наиђе на њега неко момче, које растера псе и приђе му с оним обичним изразом лица 
е стадоше мотати некакви црни котурови, које она лено распознаваше, и ако беше у густом мраку,  
т јој не измакоше оку презриви погледи, које јој упућиваху другарице њене, остале учитељице.{S} 
алејдоскопу нејасне, испрекидане мисли, које немају никакве везе ни са њеним стањем ни са после 
 да наљуте, али су све то ситне ствари, које не трују човечји живот, не сметају младости да <pb 
на понављање и утврђивање тежих ствари, које се лако забораве, нарочито рачуна...{S} Овако док  
 саставе списак свију потребних ствари, које се морају одмах набавити.</p> </div> <div type="ch 
безазлено, с једва приметним руменилом, које јој се разли по лицу.{S} Видела је да има нешто по 
е игре!{S} Па нарочито оно задовољство, које се тада осећало...{S} И сад се живо сећа тога осећ 
 на ниже, стајаше он посматрајући село, које се, окићено воћњацима, пружило по другој коси, а с 
и, огроман терет с главе...{S} Све зло, које га беше притисло као тешки камен, одједном спаде,  
ма непрестано стајаше некакво страшило, које их раздвајаше и не допушташе никакво веће зближење 
прече, ближе... ово сјајно, лепо злато, које јој угушује све бриге, отклања ону досадну зебњу и 
/p> <p>Запљескаше баре од каљавих ногу, које падаху у њих као камење...{S} Гојко зинуо па трчи  
них образа, црножутих страшљивих очију, које ретко, врло ретко, гледају човека право, но већино 
воји од оних сјајних и суманутих очију, које пију, пију... и успављују...</p> <p>— Како?...{S}  
више, и она се опет приближаваше стању, које личи на врућицу...{S} Поглед јој нејасан, усне осу 
 само срце и изазивљу црвенило на лицу, које се већ све обојило крвљу, али она ипак гледа тако, 
ба Министрова, одвојте ми деветорицу... које ви хоћете.</p> <p>— А морају ли се они засебно упи 
 отворено непријатељство, <pb n="67" /> које се обично зове »учитељска свађа«, о чем је много р 
 она се сва окаменила...{S} Ужас!...{S} Које је доба?...{S} Заранци...{S} Па он је већ мртав... 
таде замишљати неке нарочите манире, за које држаше да могу јако утицати на девојку.{S} И одјед 
говорити.</p> <p>Сиђоше у речицу, поред које се зелене подотављене ливаде.{S} Задахну их мирис  
о глава њене газдарице из Београда, код које се хранила.{S} Глава стаде прелетати по соби, прил 
рави лудаци! и ти и она...{S} Не зна се које је луђе од вас двоје.{S} И ти јуче цвокоћеш у затв 
еба, донео сам са стварима, а ти набави које јаје, па ћемо вечерати.</p> <p>— Хм, до сад смо ку 
не дало се на посао — оне обичне ствари које се врше пред сеобом.</p> <p>Ђокић, првак противнич 
капићу, да бешчастиш ово свето место, у које ниси достојан ни да уђеш! узвикнем му ја, а Љубица 
и, њеној љубимици, о ружама и олеандеру које је донела из Београда, о неким суседима... и вазда 
ме пусти да ручам.{S} Ваздан ми избрбља којечега...{S} Је ли ово доиста од камџије? запита он,  
ито због вас.{S} Чим сам чуо синоћ... о којечему, одмах сам решио да морам ићи овамо, да се оба 
ем.</p> <p>— Кажем ја: каки одбегла!... којешта!...{S} Отишла мало послом, нешто да припита за  
екиде те мисли.</p> <p>»Шта ја радим... којешта!...{S} Млада сам, здрава, па зар да се не смем  
 поцрвени и обори главу.</p> <p>— Хм... којешта!...{S} А шта сам ја овде?! викну он, дижући се. 
спит, те бар полугодишњи парастос...{S} Којешта!{S} А мати ме лепо саветова; да не би ње, ко зн 
део ко невеста!{S} Ха-ха-ха...</p> <p>— Којешта!...{S} Није то... промуца Гојко, па се још више 
Како ћу? немам венчане хаљине.</p> <p>— Којешта!{S} Још те нису оставиле београдске предрасуде. 
ад стиже пред вратнице, опази Богосава, који таман хтеде ући у двориште, па кад виде њу, изнена 
мати, сестре, пише ли брат из Београда, који <pb n="83" /> тамо учи гимназију, па питања о крав 
али тек нема више онога топлог погледа, који Љубицу свакад пресече преко срца.{S} Она се не дос 
им?{S} Зар то ја чиним од истине... ја, који до сад не смедох погледати у женско!...{S} Бежах о 
, одговори учитељ и скрену очи на ђака, који му прилажаше.</p> <pb n="3" /> <p>Његов озбиљан од 
е.</p> <p>Она ступи међу гомилицу ђака, који оставише игру и окупише се око ње.{S} Хтеде се пон 
својим вратницама, Љубица опази човека, који се држаше једном руком за плот.{S} Он се крену пре 
} Она стаде жалити овога немог јадника, који не зна ни за какав протест.{S} Сиромах!...</p> <p> 
све се то просу пред ово двоје јадника, који дођоше да заложе сву своју снагу за добро и напред 
д те магловите зебње, погледа на Гојка, који иђаше гледајући пред ноге, дубоко занесен у мисли, 
адником!«...{S} И она погледа на Гојка, који корачаше поред ње, суморна и брижна лица, машући п 
е, збуњена, погледајући чешће на Гојка, који се смрзнуо ту на месту, па ни да мрдне.</p> <p>— О 
ејкиваше, гледајући то у збуњена Гојка, који се одједном некако-необично најежи, увуче главу у  
климну главом; застаде и саслуша Гојка, који му се представи, па као прави генерал кад саслуша  
ника, па, погледавши још једаред Гојка, који беше у дубоку заносу, изиђе из собе и оде.</p> <p> 
те их отвори, погледајући узгред Гојка, који стајаше снужден, збуњен, <pb n="108" /> гледајући  
 вечито заточење.{S} Она гледаше Гојка, који стајаше уз њу, узнемирен, зачуђен овом изненадном  
веде једног вижљастог заплашеног дечка, који звераше по соби као дивљаче.</p> <pb n="16" /> <p> 
а је највише охлади одговор оног дечка, који рече да су лончићи за малу децу, а не за онолике ђ 
ном не нађе са листом хартије у рукама, који му је могао дати хлеба.</p> <p>А за то време његов 
одати, премишљајући о разним плановима, који му долажаху у главу.{S} Са Гојком се већ није могл 
у висину беличастосребрни стубови дима, који се на овом вечерњем затишју само љуљушкаху, док се 
арочитим, лаганим и одмереним манирима, који се теку постепено у животу и сматрају се као велик 
знатих, црним застором покривених дана, који јаком наступају...{S} Она се стресе, читајући у ње 
 уздржава, јер га је срамота од сељана, који су се окупили пред судницом.</p> <p>Ноге му веома  
ва и спотичући се, дође до свога стана, који беше осветљен.{S} Стојан испаде пред њега, и машућ 
ајући замишљено у далеки венац планина, који се виђаше с прозора. — Онакав човек!... онака душа 
>— Шта је, рођаче? запита Веља пандура, који стајаше пред степеницама, држећи коња за узду.</p> 
оље?...{S} Да побегнемо од овога света, који нам не да живети у миру и срећи.{S} И сама жудиш з 
ласно и смело посматраше она посетиоца, који се, улазећи у школу, некако необично превио, смањи 
у се овај што долази учини као јастреб, који се залеће у мирну и безбрижну пилеж.{S} И Гојко, к 
 ћемо код госпођице, рече ћата Богосав, који је дошао с кметом да му помогне саставити списак,  
м устребаш, прекиде Веља његов монолог, који у овакову расположењу не би имао краја.</p> <p>— Ш 
 макне, привиђаше овај прекоран поглед, који сажиже душу као огњем...</p> <p>Опет се отворише у 
елећи се у све више и све даље кругове, који су умотани у све гушћу таму, док се тако у тој неп 
огазио ногама њене најсветлије осећаје, који се наругао њеној љубави и пљунуо на њену ропску пр 
зиђе из собе, гледајући у тамне облаке, који се ношаху висином, и уздишући за изгубљеном срећом 
едног лепушкастог ђака Учитељске Школе, који је становао у истој кући и редовно је пратио у шко 
це никада више не може припадати ономе, који је тако лако погазио ногама њене најсветлије осећа 
 седе на њу.{S} Тек тада, опази чобане, који га пажљиво посматраху.{S} Он подиже главу и махну  
 непровидним, огромним облаком прашине, који се приближаваше шетачима.</p> <p>— Ух, како ћемо с 
ке недеље, провели су цео дан код Аксе, који је обећао дати им синчића у деверство, а сам се пр 
а онај стални страх од некакве несреће, који је обузе ових дана.{S} Беше веома задовољна својим 
злурадом жестином понављаше овај израз, који му одједном постаде тако пластичан и жив, и што је 
 добио премештај, то му јавише другови, који су се бавили у Београду.{S} Он слеже раменима и по 
ило, да неће бити тако покварених људи, који ће тај злочин извршити.{S} А оно гле!...{S} Обоје  
 на души се слажу неки страшни осећаји, који би све уништили и претворили у прах....{S} Бесна,  
ки.{S} А, Богосаве, седи, рече он ћати, који се слатко смејао одговору његову.</p> <p>— Голавер 
о хватала за ма какав повод или случај, који би је могао мало расположити и угушити јој у души  
д њима виђаше се други, још већи облак, који им се нагло приближаваше.{S} Они сврнуше у једно с 
осећала, око ње владаше црн, густ мрак, који је уништио сваку мисао, свако осећање, само остаде 
ше необично сазнавати, да је тај човек, који им је причинио толики бол, сада ту уз њих, да стој 
амио двоцевку па иде весело, као човек, који је до овога часа пливао у задовољству...{S} Смешка 
село и учтиво, као сваки нови познаник, који се жели што боље препоручити.{S} Његов поглед као  
ојило у један самобитни, нарочити звук, који се носи преко воћњака и кућа, продире кроз густе о 
долеташе некакав необичан за село звук, који постајаше све јаснији и одређенији — беху то звонц 
 све са неким чудним, сањивим погледом, који јасно казује, да њена душа не учествује у раду.{S} 
е и прелива под јасним небесним сводом, који се, и сам осветљен жарком руменом светлошћу, надне 
 неоправдано насиље над слабим човеком, који је без икакве заштите, коме ништа друго не остаје, 
рни осећаји, и она сад не мисли о оном, који пролази, весео, поред ње, не види га, него се чуди 
 има ново? запита га она обичним тоном, који одговара другарском разговору, па изиђе на вратниц 
м нежним, учтивим, пријатељским гласом, који чак у извесним приликама задрхће.{S} Прави, најбољ 
на страдање, па не може да замисли дан, који би му прошао на миру.{S} Срећом, данас се ништа не 
 столице; одједном се ту нађе и Стојан, који ћутећи намести столице у хлад па се измаче, гледај 
ајним осмехом на устима.</p> <p>Стојан, који стајаше више учитељице, исто онако најежен и згрче 
ајнички, па седа на један велики камен, који је ваљада нарочито ради тога и намештен <pb n="118 
<pb n="198" /> стоји онај ледени камен, који је још овде у дворишту обузе...{S} Она дође до кре 
 туторства, одједном постајеш господин, који има под својим туторством многе младе душе.{S} Гру 
ичан јој беше овај оштар, званичан тон, који се јасно распознаваше у наредби. »Наређује се учит 
исто изгрдише чичу, па поседаше за сто, који се повијаше на све четири стране.</p> <p>— Шта ћу, 
онивши се обема рукама на дугачак штап, који му допираше до саме браде.{S} Шта је то, кмете Ћир 
таде гутати погледом овај загрљени пар, који се топио у заносу љубавном и сневао најсрећније сн 
јпре шапутање, па онда јаснији одговор, који је могао и Гојко чути.</p> <pb n="136" /> <p>— Нем 
убица слуша са интересом овај разговор, који је у по нечем подсети на њену младост.{S} И Гојко  
 па се стаде и она упуштати у разговор, који је водио само циљу.</p> <p>— Допада ми се, знате,  
је гледа и само слуша онај звучни глас, који иде из самих груди, али не може отворити уста, нит 
јој да сваког дана очекује некакав акт, који ће показати Гојку с ким има посла. »Нек види шта м 
братићу, тако... хвала је господу Богу, који је благословио наш састанак...</p> <p>— Е, зар већ 
ом, лепшем свету, у сјајнијем положају, који потпуно одговараше његовим најтајнијим жељама и по 
ливаду.</p> <p>— Жив био, рече он ђаку, који му приђе руци. </p> <p>Је ли ово Орловица?</p> <p> 
ебе и очи му застадоше на неком човеку, који се лукаво иза плота осмехиваше, као да вели: »Јеса 
ки посао.</p> <p>Лекар приђе болеснику, који гледаше тупо, укоченим очима и дисаше тешко.</p> < 
ту, док се ја не вратим, рече он Гојку, који такође беше устао, па изиђе из собе.</p> <p>Гојку  
еш ти, учитељу? осврте се пандур Гојку, који стајаше блед, дркћући као прут.</p> <p>— Доћи ћу с 
во комшијска чаша? обрте се гост Гојку, који се још лупаше длановима по колену од силна смеха.  
венији, па показује нешто једном дечку, који је сео у средини кола.</p> <p>»Бог га видео, кад и 
уменеше; она се сва предала томе послу, који је и њен...{S} Ту су јој све мисли, цела душа...{S 
 зна... што? викну чича и погледа Вељу, који се спремаше да га заустави.</p> <p>— Добро, добро! 
тао глас, може се закључити по Стојану, који онако испод покривача испаде и прескочи све степен 
м дугим чизмама.{S} Рече нешто Стојану, који дође пред њега, па, стаде разгледати зреле шљиве и 
није, а она се претура у живом пламену, који јој обузео тело, стеже рукама врелу главу, а мисли 
нојено и зажарено лице, приђе к писару, који већ беше устао и врло учтиво прихвати њен поздрав. 
{S} Прва му мисао застаде на револверу, који он не имађаше...{S} Свеједно, добар је и нож!...{S 
држање одаваше обичног сеоског левенту, који не ради теже послове, а живи боље од сељака.{S} Ва 
сврну пажњу на једног сувоњавог чичицу, који држаше високу столицу и чекаше ред да се поздрави  
риличном дозом идеализма, <pb n="33" /> који се код почетника дуго задржава, над, ким се они см 
... није због школе.{S} Има и богослова који рђаво певају.</p> <p>— Има, доиста има, одговара п 
вно, лепо само као мисао, да теши онога који страда, али неостварљиво, јер нема ко то извести.{ 
твовао због друштва, а и због ручка, за који сам знао да ће се давати после прегледа школе.</p> 
ислити.{S} Тешко је нерадницима и онима који би хтели само да заповедају, а мени, што?... шта и 
згода!</p> <p>— Е, а кад дознате да иде који од педагога, што цеди из сваког предмета?</p> <pb  
це и говеда, а међу Гојковим било их је који су и копали, пластили, налагали снопље...</p> <p>Љ 
>— Али за Бога, ваљ’да нико не дира оне који се не мешају у политику?</p> <p>— А зар мислите да 
ледаше је некад као полубога, и мишљаше који ли ће смртни бити срећан да је назове својом...{S} 
ву за леђа другарева...</p> <p>— Има ли који ђак међу вама?</p> <p>— Еве... овај, пружише деца  
о... овако са старим друговима провести који часак за трпезом, узвикну Влајко, бришући се убрус 
лавом у страну, као <pb n="79" /> човек који је гађао зеца, па убио — кера...{S} Томе се није н 
лим те, склањај се од онога Пере за ово који дан.{S} Неће ти он дуго ту вршљати, не бој се.{S}  
ца и Влајко друкчије мишљаху...{S} Како који дан, они постају све ближи, све интимнији.{S} Они  
— Ништа... проћи ћемо, рече весео Гојко који је био на десетом небу од радости: »изгрдила је ћа 
е рећи: »ама вараш се ти, биће да је то који други што год погрешно; а видиш, ја седим миран ка 
 несташно.{S} Сва деца из тога круга, у који је она гледала, стадоше бојажљиво погледати час на 
воришту израсло трње и коров; плетар, у који је затварана једина коза шута, јамачно је однесен  
ле њеној лепоти, памети, лепом положају који заузима...{S} Љубица, коју све више обузимаше женс 
и се упутише низ брдо, говорећи о послу који их сутра очекује.</p> </div> <div type="chapter" x 
 гледајући га оним ђаволастим погледом, којим обично гледају заљубљене шипарице, кад се нађу са 
, помисли она пролазећи поред стола, за којим се врши упис и слушајући преклињања једног млађег 
лаве, али га ипак не остављаше страх са којим је дошао овамо.{S} Шта ли ће бити?{S} Куд оде сад 
јући зраке на кревет у једном углу, над којим се наднела стара суха жена, па нешто трља, вуче,  
разбацаним далеко у страну гранама, под којим ћеш наћи довољно хладовине и одмора...</p> <p>Пут 
да се зближи са њима.{S} Знала је начин којим се то најбоље постиже и идући међу децу мислила ј 
е оно познато задовољство од здравља, с којим се код младежи вазда јавља нека жудња за нечим ве 
приђе му с оним обичним изразом лица, с којим дочекујемо сваког непознатог намерника.</p> <p>—  
а погледа.{S} Јест, то је оно лице... с којим су везани они осећаји; и гле, сад је опет друкчиј 
ромуца Гојко, чудећи се чији је то глас којим он говори — тако се изменио...</p> <p>— А, ти ли  
са оним истим сјајним идеалним мислима, којима се највише бавила у школи.{S} Срце јој беше преп 
зна он да ће тамо бити доста учитељица, којима би по вољи било увредити Љубицу, али он не сме д 
слободи, спали јој ланци с ногу и руку, којима беше окована, и одједном јој дође да запева, да  
извијајући се полагано из његових руку, којима је беше обавио и стегао као клештима.</p> <p>— С 
но му гори десни образ, осећа сва места којима се бол и ватра пружају, онако дужином... то је и 
их завијених брчића, зелених очију, над којима је накривљен црн мекан шешир.{S} Цело његово држ 
ила се час таласаста час равна поља, по којима су наизменце разасути потеси, села и шуме, и так 
тања, али оним истим својим изразима, с којима се погађа и цењка за коже, шљиве и друго; а то с 
о некако проткано нејасним осећајима, у којима се ни она сама не може разабрати...</p> <p>Почет 
.{S} И она је добивала од њега писма, у којима моли за помоћ, јер нема шта јести, али је опет ж 
уза се.{S} И он се дао у неке мисли, од којих му се густе веђе час навуку и натмуре као илински 
и јој у души оне страшне црне мисли, од којих се живо срце леди, а снага се млада топи и вене.. 
ош не виде; беху то црне сјајне очи, из којих вечито бије живи огањ.{S} И кад цело лице добије  
 стеже је, гледајући га право у очи, из којих севаше нека дивља одлучност.{S} Као да га нешто в 
 па нервозно звера очима, час у Љубицу, којој се образи одједном зацрвенеше, као да ће сад из њ 
Стојан да је отпуштена она учитељица, о којој су раније говорили.{S} Богосав, вели, синоћ дошао 
ије тако ретку и неочекивану играчку, о којој дотле није могло ни сањати.{S} Сва се предала рад 
адахну их мирис свеже, зелене траве, по којој су већ почеле да се купе росне капљице.{S} Вода с 
м, што се поносно издигао над косом, по којој се пружило село.{S} Набраше зрелих, сочних, набре 
а, па се окрете к вратима друге собе, у којој је, у последње време, сам спавао.</p> <p>— Хо, љу 
се Влајко и Љубица.{S} У истој цркви, у којој се пре девет месеца венчала са Гојком, пред истим 
и цела соба, апи то сад није она соба у којој заспа, него она у Београду, у железничкој улици.{ 
а му је тај жалосни покрет сва одбрана, којом располаже...{S} Камџија фијукну кроз ваздух, ошин 
рихвати, разви и прочита гласно објаву, којом се Гојко Савић, привремени учитељ и управитељ шко 
е те мисли само једном, фаталном речју, којом се сви слаби карактери служе.</p> <p>— Лако ћемо. 
 последња слабачка жртва самртникова, с којом се он опрема на далеки, неповратни пут...</p> <p> 
ш је био у памети склопио целу реченицу којом је мислио да јој се обрати, али сад заборави све, 
еликој соби беше преграђена једна мања, коју су укућани звали оџаклија, и ако у њој не беше оџа 
пом положају који заузима...{S} Љубица, коју све више обузимаше женска сујета, попушташе по мал 
ти, о оној искреној, неизмерној љубави, коју сам ја погазила, па ме Бог зато казнио и сад други 
Она се сама згрози од ове ужасне мисли, коју угуши одмах, још у зачетку.</p> <p>— Трчи, трчи за 
о ни сањати.{S} Сва се предала радости, коју не умеше ни прикрити, нити се труђаше за то.{S} Пи 
 Гојко нудећи га у исто време столицом, коју је Стојан изнео. — Ја сам ти бећар, додаде он глед 
ети, и она као кроз сан види ону ствар, коју би требало сад узети, али је нешто, ни сама не зна 
цу овога сељака опазила се жива радост, коју он није ни сакривао.{S} Прилазећи учитељу, он прет 
... и друже!... она му сама пружи руку, коју он плаховито стегну, подржа је, па се саже и пољуб 
не покушавајући да ослободи своју руку, коју је Гојко стегао као клештима, па вуче и јури напре 
о.{S} Само осећа неку пријатну топлину, коју по некад смени лака зебња, па опет занос, бунило и 
олом, па онако у љутини хитну гранчицу, коју ношаше у рукама, далеко од себе.{S} Ућуташе за час 
> <p>Љубица је мислила да почне са њима коју игру, да заметне шалу и смех, желела је да се упоз 
зан што се ремети ова стална тишина, на коју се човек навикао.</p> <p>На вратнице уђе висок, пл 
 стаде домишљати шта ће сад да ради, на коју ће страну да гледа, шта ће са децом, а иза њега за 
/p> <p>Љубица је нарочито дошла да чује коју реч о писару, да види шта је то: треба ли да се бо 
мамо где да вас уведемо.{S} Децо, дајте коју столицу.</p> <p>»Хм, па то је он!,.. знам...{S} И  
} Озго са крова зјапи широка баџа, кроз коју продире светлост, ну осим ње има и једно окно, исе 
</p> <p>— Ако не дођем до сванућа, нађи коју жену... онако постарију, мирну... нек се нађе.</p> 
> <p>— Је ли вас учио пређашњи господин коју игру?</p> <p>— Јок, он само у школи...</p> <p>— Шт 
па стаде мислити како би јој проговорио коју реч.{S} Прво се усуди да је погледа, јер мало пре  
лежаше ситна, истуцана, лака прашина, у коју упадаху ноге до чланака.{S} Около дрвеће бели се и 
</p> <p>— Гледај, бре, немој да оставиш коју наплату незаведену, као пре, па после да те гоне п 
е у недоумици: ваљало је прозборити још коју реч са новим другом, али се он сувише ревносно зан 
вол’те, рече она са неким малим изразом кокетерије. — Ама немамо где да вас уведемо.{S} Децо, д 
.{S} Лаку ноћ! рече она и климну главом кокетно, па се обрте и уђе кроз вратнице у своје двориш 
 Али он може уједно и жалити и — чупати кокошке...</p> <p>Љубици одједном наиђе наступ љубавних 
хвалу.{S} Стојан ми набавио неку дебелу кокошку, а ја рекох биће добра за чорбу.</p> <p>— Море, 
ћи, а у то време дојурише сокаком једна кола и зауставише се далеко од школских вратница.{S} Из 
ци — цела свадба — поседаше сви у једна кола и одоше на ручак Љубичину оцу, а пред вече се сви  
 разиђоше.{S} Баш тада уђоше у двориште кола са учитељевим стварима.{S} Учитељица застаде у нед 
што једном дечку, који је сео у средини кола.</p> <p>»Бог га видео, кад их пре научи песми! пом 
 школски послужитељ, скидајући ствари с кола, објашњаваше нешто учитељу:</p> <p>Немој ти њима,  
epage"> <p>94 ИЗДАЊЕ ЗАДУЖБИНЕ ИЛИЈЕ М. КОЛАРЦА 94</p> <p>СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА</p> <p>РОМАН</p> <p> 
у двориште, Љубица одмах опази, да нови колега целом својом појавом и држањем одговара њеним ра 
p> <p>— А зар мислите да се овај грешни колега мешао, па ипак му је ово треће место за три годи 
а овом месту... </p> <p>— Камо вам онај колега, рече он, дижући се.{S} Баш ће сит да се наради. 
ово... хе-хе-хе?...{S} Какав вам је ово колега? </p> <p>— Одличан учитељ и веома добар друг, од 
и у часовник, трже се.</p> <p>— Зар ваш колега не ради данас? запита он осврћући се.</p> <p>— Р 
њег разговора и да сте се саветовали са колегама шта да радите.{S} Он <pb n="58" /> обори очи,  
но — рече гост и лукаво погледа на нове колеге.</p> <p>Љубица, изненађена овом смелошћу, поцрве 
о што је и у школи био...{S} Дакле нове колеге!{S} Част ми је...{S} Велимир Крстић... и он се у 
 Какав си то друг, болан...{S} Нећеш са колегиницом да се куцнеш! рече му писар.</p> <p>— Забор 
рво?</p> <p>— Да, сад почињем.</p> <p>— Колегу ћете имати доброг, за то вам јамчим.{S} Ми смо г 
в, како је она замишљала свога нежењена колегу, не би јој тешко падале остале незгоде.{S} Та он 
 и наслони своје уздрктале руке на њена колена.{S} Она као да не осети ништа, гледаше и даље он 
 у клупче, наслонила главу на уздигнута колена, а око њих обавила обе руке па гледа...{S} Кад б 
 он јој, овако узбуђен и занесен, стеже колена, где беше наслонио руке.</p> <p>Љубица се трже к 
но развијено: руке дугачке, допираху до колена, ноге кратке са наврнутим стопалама унутра; цео  
дркта, нарочиту слабост стаде осећати у коленима, у ногама, које дрктаху необично.{S} Он се јед 
 Гојку, који се још лупаше длановима по колену од силна смеха. </p> <p>— Наша, братићу, одговор 
 и о томе да се бринемо.{S} Реците само колика нам сума треба да безбрижно проживимо.{S} Све да 
тићу...{S} Још ми бриде и глава и леђа, колико се испребијах, па да ми је ко гођ и њему да што  
се тако мучите без невоље!{S} Изволите, колико вам треба новаца...{S} И он извади велики новчан 
оказујући Гојку место.</p> <p>Гојко му, колико могаше у оном страху, исприча шта је било.</p> < 
до ухвати за ту мисао. »Јест, збиља!{S} Колико сам се ја онда уплашила и наједила, а он ништа.. 
 први пут на своју нову дужност!;...{S} Колико је ту помешано милине са неком полусмешном збиљо 
 у своју кућу, па полазак у школу...{S} Колико се само ту преживело срећних дана, кад је стекла 
хоће ли бити што на јашанцију?</p> <p>— Колико си ти нама дао пре, толико ћемо сад и ми вама.</ 
а колико сам ја тебе чекао, а?....{S} А колико ће сад бити?...</p> <p>Председник се мало збуни, 
ве трећине не могу ни да сричу...{S} За колико бих могла истрчати уз онај голи Космај?...{S} Го 
ао, море... за колику суму?....{S} А за колико сам ја тебе чекао, а?....{S} А колико ће сад бит 
го су лепи за јело), па рачунај са њима колико год хоћеш.</p> <p>— Господин Драгољуб је, уплете 
о, одговори он гледајући само цифру, на колико је гласила признаница, па немарно забаци хартију 
Свеједно, и онако ће дознати од Стојана колико му треба да зна.</p> <p>— Добро одговори он.{S}  
и, јер ће вам се понављати онолико пута колико имате часова рада у школи.</p> <p>— Мора, братић 
 хартију у џеп, а Љубици изброја и даде колико је требало.{S} Све се то изврши неким полу-посло 
ом и спремаше се да изиђе, али кад виде колико новаца Љубица узе, и он се зачуди:</p> <p>— Охо. 
чуђен.</p> <p>Љубица му објасни; рече и колико ће коштати.</p> <p>— Бог с тобом, госпођо, што ћ 
ишта не видех, ни какве су учионице, ни колико имам ђака...{S} Да ли је спремљено све што треба 
</p> <p>И ови измирени другови, видевши колико су заостали, пређоше на посао из све снаге.{S} Р 
предмет обрађен добро и прешао га таман колико је требало.{S} Такав му је српски језик у свима  
... насмеја се писар.{S} Знамо се добро колико смо тешки.{S} А, Богосаве, седи, рече он ћати, к 
сети ништа друго пред њим.</p> <p>Али у колико Љубица и писар постајаху интимнији, у толико се  
/p> <p>— Полако, море, чекај...{S} Знаш колико сам ја тебе чекао на рачунима, одговара председн 
.{S} Управо она не може још да одреди у коликој је мери то страшно и је ли баш страшно; и све ј 
..</p> <p>— Шта си ме чекао, море... за колику суму?....{S} А за колико сам ја тебе чекао, а?.. 
" /> <p>— Јесте ли гледали учионице?{S} Колицна је моја, а кметови спремили педесет ђака.{S} Не 
буде »мало пројахано«.{S} Према томе, и количина трошка на гозби одређује се дужином времена, п 
раше како се вије и таласа велико дечје коло, а у средини стоји Гојко сасвим друкчији, достојан 
и Ђокић.</p> <p>— Шта се будиш, море... ком га везеш? одговара му председник.{S} Што сте ви јуч 
здан тако!...</p> <p>Љубица не запита о ком се то говори да је отпуштен, јер је нагађала, а и п 
 Гојко никога не помену, али се знало о ком говори.</p> <p>— Не зна, братићу, ништа не зна.{S}  
о, а и она избегаваше сваки разговор, у ком би се морало поменути име писарево.</p> <p>— А ново 
и гледања, па му пружи из руке неколико комада.</p> <p>— А, хвала!... рече он, па узе шљиве, и  
. па и њу сву иситни на парчад, баци те комадиће на под, па их стаде бесно газити.</p> <p>— Ево 
е снаћи, и он већ претура у глави разне комбинације, али му не долази на памет ништа тако страш 
им човеком, који је без икакве заштите, коме ништа друго не остаје, него да сагне главу и слуша 
погурена и оборене главе, као болесник, коме се још није снага повратила.{S} Чим уђе у разред и 
равље!...{S} А што ће ми сад здравље... коме оно треба?...{S} Њему... је ли?...</p> <p>— Теби,  
. о чему то говоре?...{S} Какви ђаци... коме они требају?...{S} Аха, знам... то је од онога« и  
 Да ме слушаш, а не да ми туторишеш!{S} Коме се не свиди, срећан му пут!...</p> <p>Нису се разу 
/p> <p>— Море, господине, остави то.{S} Коме је сад до тога!...{S} Ми страдамо, овај... и како  
омену.{S} Могу и одговарати...</p> <p>— Коме?... прихвати писар.{S} Ено два сведока чекају.{S}  
 Љубичин:</p> <p>— Госпођица није имала коме до сад да се обрати ради уписа, а сад је рада да п 
 беше гледати оно вечито болно лице, на коме су исписане велике муке и тешко страдање...</p> <p 
е врло усрдно, па одмах оде к столу, на коме стајаше послужавник са водом и слатким од трешања. 
час на њу час једно на друго, чудећи се коме се то она обрнула.</p> <p>— Ти, мали, ти... ти! пр 
 у Учитељско Удружење?</p> <p>— Не знам коме ћу овде да се обратим, а до сад сам био.</p> <p>—  
 и узе благ тон. — Кад год ја што кажем коме ђаку, он одмах треба да устане, па да ми стојећи о 
епо поступати.{S} Она је сад разумела о коме ћата говори, али одмах помисли: неће ли бити и нез 
и пољубише.</p> <p>— Ја се чудим јуче о коме то мој кмет говори: неће да ми купи десетне мере з 
 то мораде бити?...{S} Да ли је требало коме моје страдање... оцу, мајци, брату... <pb n="133"  
p> <p>Они прођоше кроз сеоски сокак, по коме лежаше ситна, истуцана, лака прашина, у коју упада 
 дубоко уздахну и обриса руком чело, по коме се накупиле капље зноја.</p> <p>— Ја то не разумем 
 <p>И сад настаде дуг, речит монолог, у коме се излише најодсуднија уверавања о поштовању, о бр 
е, па се завуче у своје прљаво сопче, у коме беше сена и ђубрета довољно.{S} Он и Стојан слагах 
ђеш, настави чича веома тихим гласом, у коме се чујаше молба.{S} Не знаш ти, братићу, ове...</p 
 лепи снови, могла сам савити гнездо, у коме бих душу одморила и познала праву срећу.{S} А ово. 
дличне, одговори он оним благим тоном у коме нема ни мало хвалисавости.</p> <p>Љубица га поглед 
дај, гледај... а у глави се само мути и комеша...</p> <p>Одједном је обасјаше коси, врели зраци 
разне промене.{S} Пера је већ затворен; комисија, која му је одређена за извиђање злоупотреба,  
 човека у срез, јављају се капетану.{S} Комисија!{S} Дајте овамо Петра писара...{S} Он се већ с 
волите тамо у собу, зове вас председник комисије.</p> <p>Гле, и то се испуња, и та жеља!...{S}  
ица, а беше их четворица. »Један није у комисији, него ’нако седи, досети се он.{S} Јамачно кап 
а запитам господина Перу, он је ту пред комисијом, и писар показа руком на врата која вођаху у  
е.{S} Час говори некакве одвећ необичне комплименте...{S} Хајде већ то... не мари.{S} Може бити 
и се дочекује влас’!...{S} Бунт!!...{S} Комуна!!... дрекну пандур, ускочи на коња, па као стрел 
е слатко насмеја.</p> <p>— Је л’ ти ово комшијска чаша? обрте се гост Гојку, који се још лупаше 
p>— А кад пре добави ту чашу и шећер из комшилука?{S} За воду те не питам с тога, што знам да ј 
ао да ми дође на ручак, а сад хоће и на конак... само да би могао ручати код Гојка...{S} Еј, мо 
било...{S} Него ја њега лепо онако, као конац око-прста, па за час готово.{S} И шта му сад не д 
 вила оплела је мрежу од самих љубавних конаца, посула је ружом, шебојем, рутвицом и другим мир 
S} И за то страдање добио сам одмах две кондиције и... и... тамо још нешто...{S} Гојко запе у г 
ом на речи из гимназије...{S} У његовој кондујити стајаше да је свршио основну школу; и он сам  
еднаке су: и ове ваше учевне и оне наше конђаре.{S} Је ли њој дуга коса!...{S} Ехеј-хеј!...</p> 
> <p>— Хо, муке!...{S} Па ти би мало до конзисторије?...{S} Добро, нека тамо до лета, па ћемо г 
 неотесана, да и не гледа у њему каквог конкурента пред Љубицом, али тек му је криво кад год га 
ожа, па к’о живо звере!...{S} Шта ће ти контраве!... настави кмет и засмеја се слатко.</p> <p>— 
гледа како стоји пред страшном државном контролом и дркће због својих недела...{S} Али да и он  
Глиша даће коња...{S} Хајде да се тражи коњ!...</p> <p>И Гојко корача журно, брижно, не видећи  
 у школу, разбуди Стојана и посла га за коња.{S} Како ли је изгледао Гојко тада и како му је др 
S} Комуна!!... дрекну пандур, ускочи на коња, па као стрела одлете у среско место.</p> <p>Оба у 
равио на то у забуни, па само ускочи на коња и оде.</p> <p>Гојку опет засија радост на лицу.{S} 
 обуче и спреми, Стојан доведе оседлана коња.{S} Гојко ускочи на седло, па се обрте Стојану.</p 
 затим дојурише у бесној трци два добра коња са санкама, и стадоше пред школским вратницама.{S} 
ући рукама уплашено.</p> <p>Гојко ободе коња и кад пролете кроз вратнице и отиште се низ сокаке 
ојан с мотиком...{S} А сусед Глиша даће коња...{S} Хајде да се тражи коњ!...</p> <p>И Гојко кор 
 ту није ни мало сврбело.</p> <p>— Нађи коња... трчи мајци што брже можеш..{S} Она нек дође на  
, који стајаше пред степеницама, држећи коња за узду.</p> <p>— Учитељ Гојко да иде сад одмах са 
шта му одмах утрча у собу, а он предаде коње Стојану, не питајући га ништа и не гледајући га.{S 
 пандур оштро, показујући му место пред коњем.</p> <p>— Зар он још ту дроби! викну Веља, идући  
свраћати судници тако често, па улази с коњем право у школско двориште, веже га негде у заклон, 
ређенији — беху то звонца и прапорци на коњима.{S} Мало затим дојурише у бесној трци два добра  
Ветар фијуче на махове, према скоковима коњским, а он не види и не осећа ништа, само јури напре 
се мрште на разговоре о сумпору, крави, коњу...{S} Тек за нас згода!</p> <p>— Е, а кад дознате  
јци што брже можеш..{S} Она нек дође на коњу... све у трку!...{S} Ааај-ах-ах-ах-ах!... зајаука  
м и настави рад.</p> <p>Писар долази на коњу свакога дана.{S} Већ га срамота свраћати судници т 
ц у земљи?...{S} Тамо има много пећина, копа се злато...{S} И ја ћу копати злато и све теби, св 
а, а међу Гојковим било их је који су и копали, пластили, налагали снопље...</p> <p>Љубица се р 
ого пећина, копа се злато...{S} И ја ћу копати злато и све теби, све ради тебе...{S} Хоћеш?{S}  
демо, голубице!...{S} Казао сам ти већ, копаћемо злато...{S} Ја ћу одмах закупити рудник, па ка 
руже драги, не једу се лубенице, док се копач добро не озноји...{S} Него изволите мени, у наш д 
аде, па поче брзо ходати, али кад пружи корак, таман има простора да корачи четири пута.{S} Иде 
.</p> <p>Гојко се трже и готово одскочи корак натраг.</p> <p>— Како... не, не, молим...{S} Има  
ави!...{S} И шта би је упућивало на тај корак? — Дужност, заклетва верности мужу, правила морал 
јко се погнуо, па мери очима сваки свој корак.{S} Тек по неки пут скрене око у страну, те више  
и да иде у школу?...« То је сад фаталан корак, јер тамо ће бити све свршено.{S} Може се и врати 
, не прикривајући своју мисао, па убрза кораке те ћата поче изостајати.</p> <p>»Ако ми се још и 
му то непријатно; он се намршти и убрза кораке.</p> <p>»Кад ће ме то једном проћи! уздахну он.{ 
тварају врата на Љубичиној учионици, па коракну брже и упаде изненада, без куцања, у Гојкову шк 
ноће, која је одједном обузе, па журним кораком пређе двориште и оде у свој стан.{S} На вратима 
во рањено срце!...{S} На првом љубавном кораку мораде наићи на овако унижење... </p> <p>Кмет и  
и, па као да их ко гони, потегоше брзим корацима натраг у своје село...</p> <p>»Ето, и то сам в 
е — писар натмуренији од густих облака, корача нервозно и понеки пут махне главом значајно. »Шт 
е, сухе гране на понеким шљивама и иде, корача брзо и узбуђено, не мислећи ни о чем...</p> <p>Г 
и у непознато друштво...{S} А она, гле, корача одважно, подигнуте главе и на лицу јој игра руме 
ајде да се тражи коњ!...</p> <p>И Гојко корача журно, брижно, не видећи ништа око себе, осећају 
лској згради« понављаше он детиње речи, корачајући лагано и несигурно својим кратким ногама.{S} 
/p> <p>— Ех, уздахну он и окрете лагано корачајући к своме самохраном и невеселом стану.</p> </ 
 стаде тако у највећем очајању по школи корачати и кршити руке, Гојко се осмели, те уђе к њој у 
а уздахну, обори главу, па стаде ћутећи корачати поред њега, а Гојко иђаше весео, задовољан, је 
ом!«...{S} И она погледа на Гојка, који корачаше поред ње, суморна и брижна лица, машући по нек 
 кад пружи корак, таман има простора да корачи четири пута.{S} Иде унаоколо, укршта средином, с 
укова се са њим механички, не мислећи и корачи напред...{S} Изиђе пред њу средовечан човек, шиљ 
им вас, опростите ми!« Она пружи руку и корачи унапред.</p> <p>А Гојко сања... никако да дође к 
 се око себе, као да нешто тражи, затим корачи и упути се за децом к своме стану.</p> <p>А Гојк 
 столу разбацане пилеће оглодане кости, коре и мрве од хлеба, тањири у нереду побацани по столу 
очупане, висе читави бичеви ишчупани из корена.</p> <p>— Стојане, дај ми воде да се оперем, про 
га дана, доста измењен, наравно у своју корист.{S} Његове наде добише још више маха, али се одм 
уништи туђу срећу, ма немао сам никакве користи отуда.{S} Тек само онако: »како сме он да буде  
џепу.{S} Али зар да се <pb n="26" /> не користи овом приликом и не узме право из њене руке зрел 
вно срушила, по дворишту израсло трње и коров; плетар, у који је затварана једина коза шута, ја 
вана, да је срце обузето тврдом леденом кором.{S} Налактила се тако на сто, стисла главу обема  
љубичасту боју...{S} Деца носе започете корпе, одељане витке или очишћену лозу да продуже рад.. 
у трњаку, јасним и звонким гласом, чика кос...{S} Милина, не може човек сит да се надише!...</p 
х очију; пројури тихо, без шума, водени кос, враћајући се ноћишту; зажубори речица, зашапућу ка 
, ослабела, лице се већ доста збрчкало, коса у велико почела седети, а она се погрбила, превила 
На њему лепо ново одело, нов црн шешир, коса ошишана, брада »штуцована«, па ни налик на пређашњ 
, одједном се сети онога страшног...{S} Коса јој се стаде одвајати од главе, срце се следило, с 
е и оне наше конђаре.{S} Је ли њој дуга коса!...{S} Ехеј-хеј!...</p> <p>Међутим на пољу писар о 
д очи цела ужасна истина.{S} Диже му се коса на глави, појури преко кујне и отвори собна врата. 
рашно погледати је.{S} Лице све крваво, косе разбарушене, почупане, висе читави бичеви ишчупани 
 човек, шиљате браде, суха лица и опале косе, као да је скоро лежао врућицу.</p> <p>— Пре... пр 
та стаде јурити по школи, чупајући себи косе и плачући.{S} У души јој беше и бола и срџбе и сти 
и комеша...</p> <p>Одједном је обасјаше коси, врели зраци...{S} Она се трже...{S} Шта је ово?.. 
е, окићено воћњацима, пружило по другој коси, а својом ширином допире до ливада.{S} Чобанчад, в 
ар нисмо са њим сиграли мете на Вилиној Коси, кад смо оно ишли?</p> <p>— То је ’нако... кад нас 
па приђе огледалу, да види како стоји у коси.{S} Изврсно!...{S} Она спусти очи и погледа у свој 
 колико бих могла истрчати уз онај голи Космај?...{S} Гојко ме онда звао да се пењемо...{S} Њег 
p>Она опази да је Стојан гледа некако у косо, некако необично, љутито.{S} И то јој паде тешко.{ 
ана и она баци поглед на Гојка, онако у косо, не осврћући главе к њему.</p> <p>А Гојко се погну 
едним хумом, што се поносно издигао над косом, по којој се пружило село.{S} Набраше зрелих, соч 
ра обријана и обрасла кратком чекињавом косом брада; он затрепта очима и одједном рукну у плач. 
 <p>Глава јој беше обрасла густом црном косом, а, лице веома развијено, кошчато, због чега не с 
.{S} По столу разбацане пилеће оглодане кости, коре и мрве од хлеба, тањири у нереду побацани п 
 Од лепе, младе, здраве жене, постао је костур, омотан кожом.{S} Нема више оне ватре и живости  
а, лијући сузе на ту густу црну као гак косу што се немарно разбацала по њеним усахнулим грудим 
е у том наступу не уплетоше њене руке у косу свога мужа....{S} Писар се одбрани, а она кидиса н 
очи на њему дуго...{S} Она га придену у косу, па приђе огледалу, да види како стоји у коси.{S}  
, настави она, поправљајући разбарушену косу рукама и гледајући болно, очајно, као да је овога  
 бије у темену и у глави ври, ври као у котлу...{S} Она се хвата мислима за поједине речи Стоја 
помолио се иза брешчића зажарен, усијан котур, а над њим трепере и прште по плаву своду руменос 
ше, и ако беше у густом мраку, затим се котурови стадоше растезати у дужину, стварајући све већ 
ше узбуђена, па јој само севају некакви котурови пред очима.{S} Кад разгледа боље, она се најпр 
} Најпре се стадоше мотати некакви црни котурови, које она лено распознаваше, и ако беше у густ 
}Седе неки људи... у магли... играју му котурови пред очима... зелени сто...{S} А онај на врху, 
едају од синоћ запете вршке и намештене кошаре, па ако има лова, одмах се доноси угарак, ложи с 
 <p>Љубица му објасни; рече и колико ће коштати.</p> <p>— Бог с тобом, госпођо, што ће нам то!{ 
вера падоше на писареве образе две сухе коштуњаве руке са оштрим ноктима и забодоше се дубоко у 
.. рече он смешећи се, онога у дугачким кошуљама...{S} Трпковића, што удари директору шамар...{ 
е вратнице и кроз њих уђе сељак у белим кошуљама.{S} Сумрак се већ ухватио, те му се не распозн 
и...{S} Он се убриса широким рукавом од кошуље, па брзо дохвати воштаницу, прекрсти се побожно, 
} Свако се лепо обукло па се беле чисте кошуљице; на ногама већином алеве чарапе а на леђима је 
м црном косом, а, лице веома развијено, кошчато, због чега не силажаше са њега сталан израз гру 
српска;..{S} Па није хтео да скрати:{S} Кр. срп., како се то по некад ради, него баш отегао цел 
 или очишћену лозу да продуже рад...{S} Краве наиђоше под крушку, где је опало мало лишћа и ост 
лолози се мрште на разговоре о сумпору, крави, коњу...{S} Тек за нас згода!</p> <p>— Е, а кад д 
 шта да мисли; осећаше само како јој се крави лед око срца, што се нахватао за ово неколико дан 
"83" /> тамо учи гимназију, па питања о крави Зорки, њеној љубимици, о ружама и олеандеру које  
ран: залеђено, окамењено срце почиње се кравити, јер га греје блага топлина мајчина саучешћа.</ 
још може бити!...« помисли он и погледа крадом Вељу, па опазивши на себи његов поглед, махну му 
 гледајући где би сео, па се наслони на крај кревета, ту уза саму Љубицу, и подигнувши поцрвене 
јте се, скомандова, он па сиђе на други крај, подаље од Љубице, и стаде уређивати децу.</p> <pb 
а жив разговор у учионици.{S} Веља седи крај стола, држећи умочено перо над хартијом, а Гојко х 
 не могу да видим све унапред, да видим крај!...{S} Зашто не могу бар у душу да му завирим, да  
је то?...</p> <p>Гојко се сакри у један крај, а Влајков крупан глас загрме кроз помрчину:</p> < 
...{S} Председник одведе Љубицу у један крај, к столу, да сврши упис и наплату улога, а Гојко у 
гло јесење сунце.{S} По брезама, што су крај пута отомбољиле своје танке и необично дуге прутас 
/> нејасне предмете, што се белуцају ту крај дебела крушкова, а слух напрегнуто лови сваки звук 
к крајем месеца, јер је почео с другога краја среза.{S} Тога истога дана дознали су и за Перу п 
— Е, не могу довека жалити... свему има краја.{S} Мислите ли да би вас овај ширет жалио?...</p> 
ак орловачке омладине.{S} Али свему има краја, па и овој погодби.{S} Наредише да учитељица прим 
ретким призором, очи им лутаху с једног краја на други, а по лицу се разлило усхићено чуђење.{S 
и се, пери се и учи...{S} Све тако, без краја!...</p> <p>— Зар баш никад нисте знали за игру са 
се прену: види да овако неће никад бити краја скандалу, па дохвати жену за рамена и изгура је н 
, који у овакову расположењу не би имао краја.</p> <p>— Шта је то, море, било?{S} Стојан дотрча 
онови Гојко.{S} Од основне школе, па до краја школовања одвојио сам се из родитељске куће и бри 
нате шта! узвикну он: урачунајте све до краја године, да се не мучите са овим лудацима.{S} Ја ћ 
сути потеси, села и шуме, и тако све до краја видокруга.{S} По потесима се жуте пожњевене стрњи 
 не... треба стајати, треба издржати до краја...{S} Оно је већ дошло, ево га!...</p> <p>— Где ј 
вук и бруји далеко ширином, чак тамо до краја потеса, куда вијуга, зеленом долином, сребрнаста  
 редом...{S} Што је најбоље.</p> <p>— С краја ћемо, оздо.{S} Гојко преписа имена на чисту харти 
о изрибала, да се црнило виђаше само по крајевима. »Међутим има доста места где сами сељани мол 
ски рад.{S} Само ће у Орловицу доћи тек крајем месеца, јер је почео с другога краја среза.{S} Т 
и са вечним немањем новаца, и депозитар крајем свакога месеца...{S} И све, све исто, једностран 
{S} О, живота, живота хоћу!!«...</p> <p>Крајем месеца, Гојко и Љубица, на позив новог депозитар 
е све како ваља, и чини му се да је већ крајње време за напад.{S} Очекивао је потпуну послушнос 
 али га нико од људи не чу, само пси од крајњих сеоских кућа залајаше, па, кад не чуше ништа ви 
јој се свиди ланац, са лепим украсом на крају, налик на звезду, па га разгледаше пажљиво.{S} И  
једнички над селом, па се опет, тамо на крају свода, разделе и запливају усамљени...{S} Почиње  
S} Како га нисам опазио!«...</p> <p>При крају причања отворише се позната врата, уђе депозитар  
 их уведоше у цркву и наредише у једном крају.{S} За певницом певаше месни учитељ, а око њега с 
ом, у цркву.{S} Стоје оне тако у једном крају и ћуте.{S} Мати се крсти, а она гледа у пламичак  
 јаја, шта ћеш више.{S} Нек остане која крајцара за брата.</p> <p>Гојко је сам изјавио жељу, да 
У</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1899.</p> </div> </front> <body 
о она мишљаше, важни државни изрази:{S} Краљевско-српска;..{S} Па није хтео да скрати:{S} Кр. с 
ке«... а горе на врху великим словима: »Краљевско-српска основна школа орловичка.{S} Бр.{S} 34. 
стоку, као овај...{S} Их, шта ту!...{S} Краљу, братићу, право ти Краљу! обрте се он Гојку.{S} П 
 шта ту!...{S} Краљу, братићу, право ти Краљу! обрте се он Гојку.{S} Па ти њему лепо ту масницу 
му, па чак и према овом писару. »Збиља, красан човек.{S} Како је само учтив, пријатан, скроман. 
<p>Љубица га погледа пажљиво. »Та он је красан човек, добричина, рече она у себи, али шта ћеш м 
о провели неколико часова.</p> <p>— Баш красан човек, рече Љубица; — весео, отворен, и тако леп 
ести« свршују.</p> <p>Срећно детињство, красна младости, нећете се никад вратити! </p> <p>Сад с 
.</p> <p>— Море, паметна си ти женица и красна домаћица, само те то не држи за дуго, него наиђе 
. дакле и то он зна...{S} А каква је то красна девојка и одлична учитељица.{S} Пре две године < 
мо се смеши и помишља у себи како је то красна ствар бити муж и домаћин...{S} Дочекаш добра дру 
ије и поднесе му.</p> <p>— Хо, људи!... красота!...{S} Па ту ће бити без сумње и добра кајмакли 
у глави читав хаос...{S} Он откачи свој кратак зимски капутић, обуче га веома брзо, набаци капу 
челична, никлована цев...{S} А револвер кратак, мали, као каква играчка...{S} Видиш, стоји вели 
ршњакињама, а сад се ограничила само на кратка извешћа о своме здрављу и раду и тражењу новаца. 
 руке дугачке, допираху до колена, ноге кратке са наврнутим стопалама унутра; цео му стас беше  
исам ништа сањао, рече Веља.{S} Биле су кратке летње ноћи.</p> <p>Учитељице посматраху Гојка ир 
 неку сањиву зебњу.{S} Тамо, на врбама, кратким и суморним гласом, јавља се ћук.{S} А из села с 
т ситним љускама бриљантским, са малим, кратким и танким ланчићем укусне израде.{S} Она га изва 
и, корачајући лагано и несигурно својим кратким ногама.{S} Он и сам не зна зашто му баш та миса 
лицу, па онда се спусте и млатају поред кратких кукова. </p> <p>И Љубица осећа да јој се све ви 
во дице.{S} Сви опет поседаше и настаде кратко ћутање.{S} Сви гледаху учитеља, а он, да би ма ш 
а, толику борбу душевну издржала за ово кратко време, да већ беше малаксала, у њој и не беше ви 
S} Само ако то можеш... допуни он после кратког ћутања.</p> <pb n="70" /> <p>— А шта велиш за о 
p> <p>Стојану заигра обријана и обрасла кратком чекињавом косом брада; он затрепта очима и одје 
од гујина уједа.{S} Беше у њему, у томе кратком, немом, отвореном погледу читав бездан прекора, 
тнице уђе висок, плав, сувоњав младић у кратку капутићу и накривљеном меком шеширу на глави.{S} 
аше са Стојаном у својој собици и после краћег времена јави се, као резултат преговора, велика  
дохвати обема рукама за главу, па после краћега ћутања настави: </p> <p>— Ја тебе лепо зовем у  
"93" /> онако чупава како се превија, а крв шикља...{S} Па онда забоди једном у трбух и реци: о 
 Овамо је живот, где кључа и кипи врела крв...{S} Овамо, да се живи!... да се живи!...</p> <p>. 
би јој било...{S} Шта је ово... он пије крв очима!...{S} И она осећа како јој се крв леди, каме 
рв очима!...{S} И она осећа како јој се крв леди, камени под тим страшним самртничким погледом. 
 се онакажено, слабо лице, из уста тече крв...</p> <p>— Братићу... браћо!...{S} Помоћ!... дрекн 
убичине јабучице и за тренутак обли јој крв цело лице.</p> <p>Писар скочи и дохвати разјарену ж 
а жучно, а образи пламте, црвене се као крв...</p> <p>Кад Стојан оде пред Гојка, овај већ писаш 
једном зацрвенеше, као да ће сад из њих крв бризнути.</p> <p>Љубица подиже главу и погледа писа 
звер, искривљених вилица и разрогачених крвавих очију...{S} Беспомоћно детињско страдање и нека 
 Беше страшно погледати је.{S} Лице све крваво, косе разбарушене, почупане, висе читави бичеви  
само чуди у прво време: што је ово овде крваво? откуд?... зашто то!... од чега?...{S} И Гојко,  
венило на лицу, које се већ све обојило крвљу, али она ипак гледа тако, као да се тај говор ње  
 смрче сасвим, она се исправи и седе на кревет, па стаде гледати у мрак.{S} Пред очима се непре 
Вратише се одмах кући.{S} Гојко седе на кревет и замисли се, а Стојан гледаше све чудније, врте 
ва малу чисту собицу, бацајући зраке на кревет у једном углу, над којим се наднела стара суха ж 
!...</p> <p>Кад опремише и наместише на кревет мртва Гојка, Љубица опет уђе у собу и стаде близ 
преобуке, пресвуче га, па га намести на кревет.</p> <p>— Тако, братићу, видиш...{S} Кад је чове 
 за се.{S} Стојан га скиде и намести на кревет, па се исправи и погледа Љубицу прекорно.</p> <p 
ићи!...{S} У неко доба он леже на други кревет и заспа.</p> <p>Изјутра дође лекар, младић, окре 
ромне вечере, легоше заједно на Љубичин кревет.{S} О, да дивне, ретке среће!...{S} Чудне ли леп 
 у железничкој улици.{S} Она се диже са кревета, устаде и угледа пред собом Драгутина, једног л 
вино...{S} По соби неред...{S} Са њеног кревета разбацани јастуци, згужван ћилим...{S} А-а-а!.. 
ад у својој соби, седи на столици испод кревета, сав мокар, као да је тек из воде изишао, а Љуб 
ајући где би сео, па се наслони на крај кревета, ту уза саму Љубицу, и подигнувши поцрвенело ли 
овде у дворишту обузе...{S} Она дође до кревета и седе, тешко уздахнувши.</p> <p>— Где си ти, м 
и, кад угледа то мило јој лице, скочи с кревета и обисну мајци око врата.</p> <p>— Зар још ниси 
о пре...{S} Ха, сетно се!...{S} Скочи с кревета, па с највећом грозничавом журбом стаде се обла 
 </p> <p>— Ето га!</p> <p>Гојко скочи с кревета, обрте се збуњено по соби, па видевши да га не  
. само се шарени и бели некаква маса на кревету и разлеже се врисак за вриском...</p> <p>Гојко  
{S} Исто онако миран, као кад лежаше на кревету, и опет му исто онако исписано на лицу: »О, ала 
и тако безбрижно цело лето... лежати на кревету и мислити, не бојати се ничијега хладна погледа 
е.</p> <p>А Гојко сеђаше на свом убогом кревету и плакаше горко...{S} Најпре је дотрчао овамо к 
 је мислио много и дуго, претурао се по кревету целе ноћи, устајао и ходао по соби читаве часов 
бе са одвратношћу.{S} Затим се пружи по кревету и остаде на њему, непомична, до мркла мрака.{S} 
... зајаука она и стаде се претурати по кревету.</p> <p>Гојко отрча, онако необучен, у школу, р 
 Таман оп <pb n="119" /> смишљаше да се крене до председника, а споља га ловну оштар глас.{S} О 
једну реч...{S} Кажи да хоћеш, па да се кренемо одмах...{S} Нека ово све нек остане, што ће нам 
ћи одрећи, одоше, и ако би волели да се крену одмах са децом.</p> <pb n="73" /> <p>— Извол’те,  
це и душу да развесели.</p> <p>Школа се крену.{S} Напред иђаше Љубица са својом децом, весело г 
е држаше једном руком за плот.{S} Он се крену према њој поводећи се, а из груди му се разлеже х 
 куда пролажаху ђаци, па се опет полако крену.{S} Љубица пође за њим.</p> <p>— Хоћете ли да иде 
 зачуђеним погледом.</p> <p>Љубица само крену очима бесмислено, тупо, уморно, као да је се ништ 
у!... плану она одједном, па се одлучно крену. — Хајдемо!</p> <p>Гојко пође за њом, удешавајући 
гледамо какву ствар, нарочито украс.{S} Кренула се у школу.{S} Време бејаше оштро, хладно...{S} 
ећа... он зна да, би се и сам пред вече кренуо Вељи, ризикујући да и његова жена угледа масницу 
ати после прегледа школе.</p> <p>Они се кренуше кроза село.{S} Путом се водио говор само о раду 
оше њих двоје сами.{S} Овај креса оком, креса, док се Богосав сети па оде.{S} И ја се склоних,  
> <p>— Остадоше њих двоје сами.{S} Овај креса оком, креса, док се Богосав сети па оде.{S} И ја  
ца, одговори Богосав, и некако ђаволски кресну оком и насмеја се.</p> <p>»Милица... откуд она т 
децу, а ви гледајте ту: ако наиђе какво кретенасто, немојте га уписивати, шапну му она.</p> <p> 
двоје путовати«.</p> <p>Најзад гости се кретоше.{S} Уредише децу, па опет окренуше низ потес.{S 
елезничке станице к општини орловичкој, креће се тромо и уморно један путник.{S} Још из далека, 
сад пасти; издала је снага, па се једва креће.{S} На последњем камену стаде и погледа пред собо 
е и опет трчи, али јој се чини да се не креће с места...{S} Брже, смркнуће се!...{S} Гурну врат 
свестице осећа се веома слаба, једва се креће.{S} Волела би да изиђе до своје деце, и нешто је  
бузима очајање, ужас... али ипак она се креће напред и улази у школу.</p> <p>Кад отпоче рад, пр 
?...« И он притискује браву... врата се крећу...</p> <p>...{S}Седе неки људи... у магли... игра 
кових ногу, одједном опази да му се очи крећу и заустављају се на њој...{S} Да су десет пушака  
p>— Заборавих... промрмља збуњен Гојко, крећући очима живо, као да гледаше где би се могао сакр 
аке послове...{S} Нисам рад да ја будем крив... </p> <p>— Кажи ми само, тако ти Бога!...{S} Ник 
 и гледа прекорно Вељу, држећи да је он крив овако незгодну понашању Влајкову.</p> <p>— Знаш га 
 да му што не буде у путу, па после она крива.</p> <pb n="179" /> <p>Једва стигоше кући.{S} Гој 
авлачи на зло, видим...{S} Да апсим, ни крива ни дужна човека, и то сад баш, пред промену.{S} М 
мо се ти не плаши...{S} Знам ја да ниси крива...{S} Шта ти знаш, као мало детенце!...{S} Ти мис 
бол, сада ту уз њих, да стоји као тешки кривац и очекује казну за своја недела.{S} Љубица осећа 
 <p>Кмет обори главу нерасположено, као кривац кад се ухвати на делу.</p> <pb n="117" /> <p>— Т 
и.{S} Председник га дочека збуњено, као кривац, а Гојко већ мало подигао главу и гледа председн 
диже, и лагано пође селом кроз мрачне и криве сокаке. </p> <p>Кад она уђе, Влајко сеђаше у соби 
а, само не то, да ће им се овај прљави, криви путник приказати као учитељ.{S} Опет се неки засм 
та ви говорите.</p> <p>— Ехе... па онај криви.{S} Ваш нови учитељ...</p> <p>— Не могу сви људи  
 је привукло Влајка, и с тога је његова кривица још страшнија, још одвратнија...{S} Развратник, 
 овакве беде.{S} Осећаше ту много своје кривице... »Шта смо знали друго радити? размишљаше он у 
ри ово вечито чергарење, ово терање без кривице и реда!...{S} Море, шта ту!... знаш ли да чак о 
атварамо учитеља своје деце... нако без кривице, по туђој поруци.{S} Код нас ум је, брате, слоб 
вене као да је ухваћен у каквој великој кривици, мрдну очима лево и десно, промени тежиште с де 
лиш.{S} Него оно к’о вели: дај да бацим кривицу на другог, ако се може; боље нека бриде туђа ле 
 као мало стидећи се, сазнавајући своју кривицу.{S} У овакву стању било је тешко говорити ма о  
 конкурента пред Љубицом, али тек му је криво кад год га види, а нарочито кад стане да се увија 
га се све започело.{S} Беше му нарочито криво, што је Гојко, послушавши његов савет, допао овак 
азне податке, спремајући се да спроведе кривца суду.</p> <p>Депозитар одмах запита Љубицу, глед 
И Стојан се огрће неким дугачким гуњем, крије оно под гуњ, замеће мотику и журно излази из двор 
 Љубица се нешто ућутала и уозбиљила... крије очи и не гледа никога.{S} Тек кад јој се учини да 
у!...{S} Зашто, зашто?...{S} Јер се она крије и слободно гледа свакоме у очи, не <pb n="155" /> 
 ту нешто друго, што она и од саме себе крије.</p> <p>Писар се поздрави са њом врло интимно, за 
види да ја нећу да га ударим, па што се крије!</p> <p>— Хе, братићу, кад би оно знало шта ти ми 
сам измислио...{S} Слушај!{S} Ја већ то кријем од свију, ни Вељи нећу казати, само теби...{S} Т 
. имаћете незгода... рече он, отежући и кријући очи.</p> <p>— Знам, одговори Гојко.{S} Али ако  
горепе свраке и по нека врана, опустиле крила, отвориле кљунове, па само дакћу.{S} Трава се осу 
ту зацвркутати млади птичићи и раширити крила домаћа срећа!...</p> <p>Почетком јуна настаде вел 
љу пирну поветарац и однесе га на лаким крилима далеко, далеко од овога призора...</p> <p>Гојко 
{S} Пролети слепи миш и запара танахним крилима поред самих њихових очију; пројури тихо, без шу 
 увреба Гојка, и ако се овај непрестано крио од ње, па ће му узвикнути:</p> <p>— Свака ти се му 
 И њему није нимало чудно, што се летос крио од ње, а сад осећа да му је она ипак најмилија, на 
вник са слатким и чаша воде, бистре као кристал.</p> <p>— Хо, брате, како се човек одучи од све 
ег прага. — Замахни на псето, оно ће се крити да га не удариш, а некмо ли дете.{S} Тако је, бра 
а и рукама.{S} Већ са очима је лакше... криће их, али руке... баш не зна шта ће са њима.{S} Гле 
 се мртво!« И зашто баш сад мора, онако кришом, да му предаје онај велики замотуљак у крпама?.. 
 сличан самртном ропцу, или дављеникову кркљању, разлеже се споља, али га у соби нико не чу, а  
 ти донесу по торбицу ораја (сад се баш крљуштају и много су лепи за јело), па рачунај са њима  
поду беше само сточно ђубре.{S} Озго са крова зјапи широка баџа, кроз коју продире светлост, ну 
о дрвећу и зградама, цеди се са лишћа и кровова у ситним капљицама и навлачи на људе онај тешки 
 кроз то једноставно зеленило црвене се кровови кућа, беле се на њима димњаци, а из њих се изви 
се полако упути оним необичним вратима, кроз која ће одмах угледати онога страшног зликовца.{S} 
ре.{S} Озго са крова зјапи широка баџа, кроз коју продире светлост, ну осим ње има и једно окно 
е!...{S} И то одмах, што пре...{S} Ето, кроз десетину дана... чим дође Ускрс...{S} И он стаде ж 
ојку закипи и загрми читав пакао гнева; кроз цело му тело пројури нека снажна струја, која га п 
да му не долазе ни са каквим добром.{S} Кроз главу му пролетеше неколика нагађања муњевитом брз 
а из очију јој севнуше необичне муње. — Кроз пола часа изићи ћу на одмор.</p> <p>— Баш би боље  
...{S} Гледа сумануто, иде механички, а кроз главу јој само пролећу некакве испрекидане мисли.. 
} Чекај, зна он шта ће радити... ето га кроз два три дана са златним часовником. »Евине су то к 
јде напред опрезно, лагано... као змија кроз честу...{S} Ено крушке...{S} Хм, треба обићи са др 
p>— Ах...{S} Шта је то?... промрмља она кроз стегнута уста, па се одмаче.{S} Осврте се по соби, 
ао да му откидају парчета жива тела, па кроз плач прошушка:</p> <p>— Ово ми је унуче једина пот 
а дај рачуне...{S} Удри, удри, држи, па кроз неколико дана господин писар у затвор... после већ 
еде и сроза се у прашину, а она протрча кроз вратнице и одмах закачи кључаоницу.{S} Дрхташе као 
аху у другу собу, па затвори касу и оде кроз та врата.</p> <pb n="134" /> <p>И Љубици и Гојку б 
о новој влади, па се затим диже и прође кроз село.{S} Кад беше поред познатога плота, хтеде пог 
лимну главом кокетно, па се обрте и уђе кроз вратнице у своје двориште.</p> <p>— Лаку ноћ, рече 
ити...{S} Само се раширене зенице упрле кроз мрак у неке <pb n="196" /> нејасне предмете, што с 
едан крај, а Влајков крупан глас загрме кроз помрчину:</p> <p>— Ко то лупа ноћас?...{S} Постаја 
и се носи преко воћњака и кућа, продире кроз густе облаке прашине, што су се по негде подигли,  
<pb n="50" /> <p>Веља пусти децу, па се кроз простран ходник упути са гостима у свој стан.{S} Д 
 свој исказ, не читајући га, и врати се кроз иста врата у благајницу.</p> <p>Писар бројаше паре 
.</p> <p>Гојко ободе коња и кад пролете кроз вратнице и отиште се низ сокаке, осети само како м 
лих кћери најрадије говоре, обећа да ће кроз годину дана сам наћи пашенога, само нека свастика  
а... био сам збуњен;</p> <p>Они прођоше кроз сеоски сокак, по коме лежаше ситна, истуцана, лака 
о младости — лепе заносне снове...{S} И кроз неми сутон, са тихим жубором реке, помеша се болно 
ст, или се извио танахни јаблан...{S} И кроз то једноставно зеленило црвене се кровови кућа, бе 
месту.{S} Одједном шкрипнуше вратнице и кроз њих уђе сељак у белим кошуљама.{S} Сумрак се већ у 
матраше како се врата лагано отварају и кроз њих пролази она позната страшна фигура.{S} Поносно 
трже и одједном му се промени лице, али кроз један тренут стаде га полагано обузимати срџба...  
з ње не могу ништа радити, а требаће ми кроз месец дана.</p> <pb n="21" /> <p>— Рачунаља... а ш 
} Разли му се по лицу руменило, пројури кроз њега нека пријатна топлина, и он весело стеже ону  
ао Богосав.</p> <p>— Хоћете ли путовати кроз шуму? запита га она, гледајући неким светлим, необ 
е на место.{S} Он не хтеде ни погледати кроз прозор, поред кога прође весео писар, подигнувши г 
но.{S} Распусти децу, па се и сам упути кроз село, право ка брезовачкој школи.{S} Од скорог вре 
> <p>Она изиђе у двориште.{S} Пролазећи кроз ходник, смишљала је како ће да викне децу, да их о 
ан.</p> <p>— За сутра?{S} Па ја ћу доћи кроз један сат.{S} Добро најпосле...</p> <p>И чича му с 
 навићи на овај пут«, помисли он, идући кроз потес.</p> <p>— Стој, рече му Веља, кад сазнаде за 
еђима уз дрво и подиже главу, гледајући кроз баџу плаво слободно небо...{S} Очи му се приковаше 
 се кад опази Гојка уза се, и гледајући кроз прозор уздахну:</p> <p>— Ах...{S} Шта је то?... пр 
њом, прихватајући се шешира и гледајући кроз сутон необичну силуету, која се удаљаваше од њега  
 оно мртво лице...{S} Прођоше јој трнци кроз цело тело...{S} Гле, па и лице говори!... мртво, м 
д тамо.</p> <p>Изиђоше обоје и прошавши кроз велики простран ходник, уђоше у мању, светлу, лепо 
 први пут виде из близа.{S} Пролети јој кроз главу све, што је знала о њој: муж јој у војсци, о 
че вас у мало не исцепаше.{S} Ја гледам кроз тарабу како не умете да се браните, одговори му он 
 Она се једва диже, и лагано пође селом кроз мрачне и криве сокаке. </p> <p>Кад она уђе, Влајко 
ртнички врисак и одјекну далеко потесом кроз глуху ноћ, али га нико од људи не чу, само пси од  
{S} Па као прави каваљер фијукну прутом кроз ваздух и смешећи се рече:</p> <p>— Да понесемо ору 
јој се да треба нешто понети, и она као кроз сан види ону ствар, коју би требало сад узети, али 
са њом збива, беше занесена...{S} И као кроз сан чује познати глас:</p> <p>— Болан, па нећеш да 
га на свету...{S} Само му сину та мисао кроз главу као елекрина, он осети бол у срцу, па се одј 
ретње, па богме по мало и псовке, онако кроз зубе, све се то просу пред ово двоје јадника, који 
укама као клештима, па гледа бесмислено кроз мутан прозор.{S} Шта ово би?... <pb n="85" /> Куд  
лајком, седи сама, гледа некуд у даљину кроз прозор, а у осталом можда никуд и не гледа...{S} З 
, којом располаже...{S} Камџија фијукну кроз ваздух, ошину га по глави и плећима, па се опет из 
 пуначком врату и љуби...{S} Жена јурну кроз врата и ступајући на прстима, с подигнутим рукама, 
ије да се изрази.</p> <p>Она га гледаше кроза сузе са отвореним устима, очекујући да слети с ње 
е прегледа школе.</p> <p>Они се кренуше кроза село.{S} Путом се водио говор само о раду у школи 
ског, Светислава.{S} Узе од мене велике кромпире (а беху ми родили и раскрупњали се за причу) п 
д била сва црна, али су је деца, мокрим крпама, у току дуго година, тако изрибала, да се црнило 
, да му предаје онај велики замотуљак у крпама?...{S} И Стојан се огрће неким дугачким гуњем, к 
рање до бакалнице, до касапнице, а ноћу крпи се, пери се и учи...{S} Све тако, без краја!...</p 
 се са њима играти мушких игара: ораха, крпигуза, лопова и много других!...{S} После наступа му 
 за оне из првог разреда, а ми ’вако... крпигуза, јарца, вина и тако...</p> <p>— Је ли вас учио 
о!...{S} Шта сте се то играли?</p> <p>— Крпигуза, одговори један смелији дечак.</p> <p>— Зар не 
 не прође, рече он Гојку. — Метни мокру крпу, па држи тако непрестано... нек извуче...{S} Ха, п 
 тако у једном крају и ћуте.{S} Мати се крсти, а она гледа у пламичак кандила, што трепери пред 
тати.</p> <p>Љубица је пазила на децу и крстила се побожно, онако женски: знајући само да се та 
шњем разговору са Љубицом, Веља се поче крстити и смејати.</p> <p>— Лудаци!... прави лудаци! и  
рикрио, па се стаде окретати по кујни и крстити.</p> <p>— О, ’натема је!.. о часни је!...{S} Ка 
ове колеге!{S} Част ми је...{S} Велимир Крстић... и он се учтиво рукова са Љубицом.{S} За то вр 
 очима, расветли и показа велики светао круг, из кога по том изиђе глава са исплаженим језиком, 
у очи као несташно.{S} Сва деца из тога круга, у који је она гледала, стадоше бојажљиво погледа 
ланине, делећи се у све више и све даље кругове, који су умотани у све гушћу таму, док се тако  
е како дркће и трепери тај познати јој, крупан, мушки глас... а из њега веје тако нежна, тако в 
ић, учитељ? звони отуд са врха озбиљан, крупан глас.</p> <p>Гојко се тресе, као да је под утица 
 То је човек Гојкових година, развијен, крупан и веома отресита држања; лице му доста развијено 
>Гојко се сакри у један крај, а Влајков крупан глас загрме кроз помрчину:</p> <p>— Ко то лупа н 
 добро нам дош’о, господине, рече један крупан дежмекаст сељак, прилазећи учитељу и пружајући м 
 што је било... и њој потекоше из очију крупне сузе.</p> <p>— Ама шта ви!...{S} Не допуштам...  
риса њоме ознојено чело, са кога падаху крупне капље зноја.</p> <p>Овако уморан, обучен у неке  
, засија скупоцена златна грана, посута крупним камењем.{S} То беше доиста редак и величанствен 
<pb n="172" /> неба...{S} Кану неколико крупних капи, за њима друге, чешће... пљусну киша, прос 
ца пандур бојажљиво.</p> <p>Кмет опсова крупно и ћату и пандура, па се одједном надвири у мрачн 
ле, нисам ја пророк.{S} Ту се сад нешто крупно ломи... биће грмљавине и свега.{S} А ти чувај св 
о плота.{S} Паде неколико жутих, зрелих крушака... једна се распрсла на двоје, па се беле полут 
е опало мало лишћа и остала која зелена крушка...{S} Опружише вратове, дунуше снажно у прашину  
се сплетоше и зашушташе...{S} Они испод крушке поскакаше и нестаде их у помрчини.</p> <p>Љубица 
 друге стране, откуд је кукуруз до саме крушке, а одовуд је поњана...{S} Брже, опрезније!...{S} 
уше снажно у прашину и покупише лишће и крушке...{S} Једна младица, јамачно првешка, мало нежни 
агано... као змија кроз честу...{S} Ено крушке...{S} Хм, треба обићи са друге стране, откуд је  
редмете, што се белуцају ту крај дебела крушкова, а слух напрегнуто лови сваки звук и покрет... 
ећа прошарана црвенкастим јабуковим или крушковим цветом, те се боје лепо преливају, од чисто б 
 онда дохвати палицу и стаде разгледати крушкову грану, нема ли још која зрела жутица...</p> <p 
цом...{S} Одједном је завитла и удари о крушкову грану, која се пресамитила преко плота.{S} Пад 
ине. — Шта си тамо радила?</p> <p>— Под крушком онде...{S} Гледала шта мој муж ради са... са он 
Ено их у Ђокићевом кукурузу... под оном крушком на средини...{S} Знаш њиву Ђокићеву... чим се и 
 да продуже рад...{S} Краве наиђоше под крушку, где је опало мало лишћа и остала која зелена кр 
е могу да мислим.</p> <p>А дечко поједе крушку, и таман да баци огризак, а поред њега протрча в 
цвећа, присуством и сузама ове девојке, кршећи руке од муке што не уме или не сме јасније да се 
о читав час, или хода немирно по школи, кршећи руке и уздишући тешко.{S} Некакво велико зло спу 
ола.{S} Побегне у школу и стане ходати, кршећи руке и уздишући тешко. »О, шта сам радила!...{S} 
 у највећем очајању по школи корачати и кршити руке, Гојко се осмели, те уђе к њој у школу.{S}  
на морамо ићи на испит... требаће твоја крштеница...{S} Па после...</p> <p>— Све то ти сам смис 
пође својој кући са дететом, она остави кћер и зета са тврдом вером: да је то срећан пар и да ћ 
је из кујне!...{S} А не плаче и не жали кћер...{S} И шта оно вели: »Нашло се мртво!« И зашто ба 
тако срећно, па уздахне и погледа млађу кћер, помисливши какве ли ће судбине она бити?...{S} Да 
старцу, али му он одговорно: »Кад немам кћери, не требају ми ни дроњци«.</p> <p>— Ћути, добро ј 
ана са златним часовником. »Евине су то кћери, хеј море!...{S} Кад угледа злато... хм... нема р 
са њима и, знајући о чем мајке одраслих кћери најрадије говоре, обећа да ће кроз годину дана са 
 n="200" /> <p>Пред вече, кад се мати и кћи склонише у собу и остадоше саме, отпоче горка испов 
S} Све!...</p> <p>Ућуташе обе, и мати и кћи, оборише главе и предадоше се тешким мислима.{S} Је 
 па готов ручак.{S} Јок, ја хоћу свакад кувано, а са наше две плате то ће ићи као подмазано.</p 
— Па шта ћемо данас?{S} Немамо ништа за кување...</p> <p>— А зар је мало живине по селу, па куп 
> <p>— Ово ви је вамилијаз, а може ви и кувати.{S} Он је господин-Драгољубу, што оде сад од нас 
би то био муж, бре!...</p> <p>— Истина, куд идеш толико и какав је то непрекидни рад?{S} Задруг 
мехом, па му довикну:</p> <p>— Станите, куд бежите!...{S} Зар сам вам још непрестано тако страш 
о, неприродно...{S} Чуди се шта јој би, куд оде памет.{S} Знала је за његов положај и домаће ок 
ван...{S} И непрестано се после Љубици, куд год се макне, привиђаше овај прекоран поглед, који  
 он живи, а ја ћу да идем својим путем, куд ме срце вуче..{S} Тамо је сва моја срећа, мој живот 
, не тели се...{S} А онај пут зарастао, куд смо пре ишли на реку...{S} Чудно зацело: ревизор се 
прозор.{S} Шта ово би?... <pb n="85" /> Куд оде онолика љубав ка животу?{S} Како нестаде оних л 
уњеност, рече он у себи, мрштећи се.{S} Куд баш сад да ми дође, кад треба да сам нај...најслобо 
м је дошао овамо.{S} Шта ли ће бити?{S} Куд оде сад?{S} Да ли ће га затворити, и зашто?...{S} Ј 
 ’вако песницом, па за врат...</p> <p>— Куд је отишла? прошапта Гојко као из гроба, гледајући и 
S} Беше поцрвенео од срамоте, па не зна куд ће очи.</p> <p>Гојко превалио своје велике сањиве о 
ве недеље, а ја ћу бити отпуштен.{S} Па куд ћу после и шта ћу?...</p> <p>— Отпуштен... хе, мој  
ма, па сваки час погледаху у страну, од куд се приближаваху гости.</p> <p>У двориште уђе срески 
звикнувши:</p> <p>— Гле, тата!...{S} Од куд ти по оваком времену?!... па га пољуби у руку и пон 
ова наша хеј... пара вреди.</p> <p>— Од куд ти знаш? упита, зачуђен, Гојко.</p> <p>— И ја, знаш 
о јој охлади намеру; она сама не зна од куд то дође: тек одједном је подузе хладовина и учини ј 
иротиња смо, господине...{S} Нема се од куд.{S} Дације су велике, подавише нас, продужи један о 
о квартирина издаје, а ви набављајте од куд знате, рече Љубица одсечно и мало поцрвене од љутње 
е за себе...</p> <pb n="36" /> <p>»И од куд је баш тако тежак живот? стаде Љубица мислити.{S} Т 
а ја!{S} Ово ми је треће место, него од куд ти овде, кад си био у Подрињу?{S} Кад се пре ожени  
а ти да га слушаш као Бога.{S} Немаш се куд враћати«.{S} И он је остао, почео је претурати дан  
нове беде, рече Гојко, плашећи се.{S} И куд ме ђаво наведе да је дирам!</p> <p>— Није требало,  
!...{S} Не, не...{S} Не тамо!...{S} Али куд ће?...</p> <p>Одједном се нечему досети, претрча, д 
ене главе, не знајући ни шта да ради ни куд да се дене, само обрће очима десно и лево, скрећући 
 тако као укочен до мрклога мрака; нити куд погледа, нити се осврте, ни проговори.{S} Пандур га 
 себе сами, па иђаху заједно не знајући куд ће; ућуташе и свако мишљаше за себе...</p> <pb n="3 
на сам овде, слатки братићу...{S} Немам куд... да умрем овде... .</p> <p>— Оставите га, молим в 
е газда.{S} Знао сам, ако умре да немам куд... други ме нико не би тако милостиво примио... про 
 учитељу, имам сад на глави, па не знам куд ћу пре.{S} Даћу све рачуне новом кмету, па ти гледа 
да му помогне намеру, јер је већ увидео куд овај смера.</p> <p>— Е сад ако хоћете да се мало пр 
 па је таман стигао за послугу.</p> <p>»Куд год се окренеш, свуд се школа сматра као некаква ро 
леко ширином, чак тамо до краја потеса, куда вијуга, зеленом долином, сребрнаста уска-речица... 
гледајући час у земљу, час на вратнице, куда пролажаху ђаци, па се опет полако крену.{S} Љубица 
осред бара, не мислећи без сумње о том, куда иде и шта ради.{S} Још далеко виђаху се његове дуг 
 то необично јевтине ствари у Београду, куда он иде често те носи порезу.</p> <pb n="66" /> <p> 
ан, суманут...</p> <p>— Загледала се... куда?... узвикну он, гледајући је у очи.{S} Остави све, 
ох!{S} Хајде!...</p> <pb n="97" /> <p>— Куда ћемо? пита она, стежући његове ледене руке и гледа 
по зиду:</p> <p>— Отишла ономе лоли, ја куда ће!...{S} А ти, братићу, не мисли више о паксијани 
ена и преплашена, па као да се премишља куда ће сад...</p> <p>Из друштва се издвоји један млади 
 Љубица и стаде.</p> <p>Веља им објасни куда ће проћи, па се по том, проговоривши још неколико  
тово љут.{S} Она се склони, па стаде из кујне певати неку веселу песмицу и сипати јело, да носи 
>Него шта ова баба једнако провирује из кујне!...{S} А не плаче и не жали кћер...{S} И шта оно  
 Диже му се коса на глави, појури преко кујне и отвори собна врата...{S} Задахну га дим од бару 
акву стању може дочекати.{S} Скакуће по кујни као шипарица од четрнаест година, па долети у соб 
е беше прикрио, па се стаде окретати по кујни и крстити.</p> <p>— О, ’натема је!.. о часни је!. 
} Гурну врата... гле, отворена!...{S} У кујни нешто клопара... она се уплаши, застаде...{S} Чуј 
 разлежу се веселе песме кад она ради у кујни.{S} Све је озбиљно и суморно; чини се да ће свако 
закону право на добро озидане две собе, кујну, подрум и дан орања земље...{S} Ви ми то набавите 
како стоји с мотиком уз врата и гледа у кујну...{S} Што ће му мотика?...{S} Ах, јест... морају  
еш мајсторију: да стигнеш и у школу и у кујну.{S} А ја ти, брате, не волим онај сељачки обичај: 
са: фик! а нос у траву...{S} Он вришти, кука...{S} Стој, господине Перо, да знаш како је бешчас 
 од кога човек мора задрктати.</p> <p>— Кукавице сиња, што си ми таква!?...{S} Јаднице моја, ти 
о му гори глава, и руке вреле...{S} Еј, кукавче мој, хоће да ми те уморе паксијани... да закопа 
 опет поче о Америци...</p> <p>— Еј мој кукавче, не помаже ти сад ни Америка, кад си растурио с 
у њен стан.{S} Шта је то?... не чује се кукање...{S} Ноге му се одсекле, он трчи преко дворишта 
 онда се спусте и млатају поред кратких кукова. </p> <p>И Љубица осећа да јој се све више враћа 
јој клону на једно окопано стабло...{S} Кукуруз се пови, додирну друга стабла, пера се сплетоше 
, треба обићи са друге стране, откуд је кукуруз до саме крушке, а одовуд је поњана...{S} Брже,  
хо као сенка...{S} Расклањај руком пера кукурузна, да не шуште, па хајде напред опрезно, лагано 
о змија међу бурумцима и зеленим перјем кукурузним... још, још...{S} Даље се не сме, већ су ту  
реци, и у шумици, у потесу по необраној кукурузовини, сви се смеју, праве шалу на рачун Гојков. 
ближе њему.</p> <p>— Ено их у Ђокићевом кукурузу... под оном крушком на средини...{S} Знаш њиву 
...{S} А шта оно необично светло игра у кукурузу?...{S} Је ли то изгубљена љубав, или је какав  
 Само се Веља нипошто није хтео примити кумства, ни чути за ту свадбу, те окумише председника Ђ 
 да буде старојко.{S} Вељи се већ знало кумство и без договора.{S} Али се нешто обе учитељке у  
а!...{S} Нико неће знати, осим мене.{S} Кунем ти се срећом и здрављем!... викну она узбуђено, п 
ене траве, по којој су већ почеле да се купе росне капљице.{S} Вода се тихо слеваше преко камич 
{S} И оне обртаху од ње главу презриво, купећи усне и пречајући очима...{S} Председник одведе Љ 
а свали с плећа велики терет.{S} Оде да купи што за ручак... после неће моћи, кад почнемо рад.< 
о пропадну.{S} А у ону највећу учитељка купи павлаку од козе.{S} -Јок, то ми нећемо!...</p> <p> 
 и сад тако...</p> <p>— Ево ти грош, па купи и спреми.</p> <p>Чича изиђе весео, а Гојко се спус 
упи школски прирез за ову годину, а сад купи само државну порезу.</p> <p>— Зло, мој брате, зло! 
е о коме то мој кмет говори: неће да ми купи десетне мере зато, што брезовичка учитељка скупља  
рзо га нестаде... </p> <p>Оде јој отац, купивши узгред ту у једној кући две овчје коже.{S} Вајд 
 постављењу...{S} А ја овде до општине, купим порезу, па ми Богосав рече да сте дошли...{S} Дај 
а би заглушио њену зебњу.</p> <p>— Ето, купио сам часовник, какав ниједна девојка у Београду ни 
уката сам га платио...{S} Ономад сам га купио за тебе... хоћеш...{S} Бога ми, што?...{S} Сву ћу 
е зачуђено у гомилу банкнота и стаде их купити и слагати једну на другу. .</p> <p>Гојко беше са 
десет подлога.</p> <p>— Ево ти динар да купиш Станки опанке одмах, а ја макар и не јела за дан- 
 ћемо вечерати.</p> <p>— Хм, до сад смо куповали од Смиљке, по седам за грош.{S} Даће ваљад’ и  
муштиклу »од пене«, носи чешће ципеле и куповни штап.{S} Чим се Гојко представио као учитељ, на 
> <p>— А зар је мало живине по селу, па купуј.{S} Стојан ће ти и набавити и уредити, па га може 
пекулише, продаје сељанима со и опанке, купује од њих коже јагњеће, вуну, воће и све друго што  
ко ти!... деца иду боса, исцепана, а он купује својој... и опет се просу пљусак грдње, док се у 
..</p> <p>— Слике, велиш, а какве то? — Курјака, лисице...{S} Хо, мој брате, да ти донесем какв 
е.{S} Из црнога плиша, чиме је обложена кутија изнутра, засија скупоцена златна грана, посута к 
а у Љубичину столу гомилаху се оне црне кутије с накитима.</p> <p>Гојко изгледаше тешко болеста 
ићем укусне израде.{S} Она га извади из кутије, па стаде обртати и разгледати, а очи јој не тре 
вник у фијоку и понесе тамо и ону другу кутију, па одједном застаде и отвори је.{S} Из црнога п 
b n="96" /> из џепа некакву црну високу кутију од украса и отури је од себе са одвратношћу.{S}  
унио?...</p> <p>Писарка угледа отворену кутију са гривном, дочепа је, склопи и метну у џеп, па  
лаву, па гледа бесмислено како се тресе кутица у писаревим рукама и како се он мучи да је отвор 
исар поче доносити по неку лепу понуду: кутицу финих шећерлема, јужнога воћа, уверавајући како  
ст, она неким необичним покретом зграби кутицу обема рукама, а очи јој стадоше на украсу као пр 
илицама, стаде вадити из џепа неку малу кутицу.{S} Извади је, али не може да притисне дугме, да 
е у свој стан.{S} Беше то проста сеоска кућа са једном великом собом и »кућом", а према великој 
забави и развесели жену, па весела цела кућа!...{S} Дивна, прекрасна ствар!...{S} Још кад би Бо 
о само осети како се на њега сруши цела кућа, и небо, и све...{S} Као да му неко ишчупа срце и  
та ниси имала, веселнице.{S} А сад пуна кућа.</p> <p>И Влајко се показа веома предусретљив прем 
е...{S} А и ја... тако исто.{S} То није кућа!...{S} О, ала се грдно преварих!«...</p> <p>А Гојк 
чити звук, који се носи преко воћњака и кућа, продире кроз густе облаке прашине, што су се по н 
 једноставно зеленило црвене се кровови кућа, беле се на њима димњаци, а из њих се извили далек 
кло се, а они иду страном, више сеоских кућа; мајка носи малога брата, а њу води за руку, отац  
људи не чу, само пси од крајњих сеоских кућа залајаше, па, кад не чуше ништа више, ућуташе се,  
па се нису ни узимала деца из инокосних кућа, а сад нам треба нових педесет.{S} Ево учитељице,  
p> <p>Одједном, на улици, код последњих кућа, изиђе пред њега нешто шарено и необично лепо...{S 
заповеднички глас:</p> <p>— Децо, идите кућама... брзо!{S} Журите се!</p> <p>Гојко се осврну, п 
ваху са децом, распитиваху их о њиховим кућама, о родитељима, о томе како су провели лето.{S} Љ 
> <p>— А већ младе учитељице и у својим кућама имају велике удобности!...{S} Ха-ха-ха... насмеј 
S} И то јој паде тешко.{S} Отпусти децу кућама, па застаде пред чичом и погледа га слободно, пр 
актична показа.{S} Ревизор отпусти децу кућама, рече им да дођу у школу на Петровдан, па оде.</ 
без сумње, твоја драга половина и глава куће, настави он, рукујући се са Љубицом, — јер ти приј 
— јер ти пријатељу, не можеш бити глава куће, насмеја се он, и загледа се у Љубицу...{S} Поглед 
после оно заносно играње у аптовини иза куће: тада је мислила да ће се исто тако играти и кад б 
у кући.{S} Звера око себе и види насред куће пламен, велики, светао, топал.{S} Ћутање...{S} Нек 
, пакост и јогунство женино, па бежи од куће и тражи где би се могао расположити и развеселити. 
зима, настави:</p> <p>— Ја сам дошао од куће нарочито због вас.{S} Чим сам чуо синоћ... о којеч 
 Извол’те, немамо све удобности као код куће, рече Љубица седајући и смешећи се.{S} Она је већ  
атко ту заспати!{S} Нису имали ни своје куће.{S} Прво сећање из живота јој јесте сеоба.{S} Као  
 школовања одвојио сам се из родитељске куће и бринуо се сам о себи.{S} Какав ми је био први да 
добричина... она доведена из сиротињске куће...{S} Љубица је гута, гута погледом, сажиже врелим 
бувен, тресући се од грознице, изиђе из куће и пожури низ сокаке право потесу...</p> <p>Одједно 
е, па је опет нестане.{S} Кад излази из куће, веома је забринута, управо преплашена, као и Љуби 
> <p>— Врати се, хоћеш да те одведем до куће? рече она, и поуми да му приђе.</p> <p>Гојко је по 
онај зликовац не опази.{S} И ја одох до куће; ко зна шта може бити!...{S} А немој тамо да се зб 
чак...{S} Све баш онако, као код правих кућевних људи!{S} И он извесно сад представља правога д 
ељски:</p> <p>— Идите, господине Гојко, кући, па гледајте свој посао...{S} Нећу ни да вас питам 
руком врело чело:</p> <p>— Идите, децо, кући...{S} После подне раније...</p> <p>Кад остадоше са 
ка.</p> <p>— Пусти тога човека, нек иде кући.{S} Нећу да га узимам на своју душу, викну кмет љу 
ога и срећа.{S} Влајко ретко кад и дође кући, а кад дође, и то само у вече, закључа се у своју  
 Неколико пута је покушавала да побегне кући, али је знала шта је тамо чека, па је стезала срце 
акога дана обиђе судницу, а кад се врне кући на одмор, она га сачека дурновито, прекорно.</p> < 
ва.</p> <pb n="179" /> <p>Једва стигоше кући.{S} Гојко већ ништа не зна за се.{S} Стојан га ски 
 у мрачну зграду.</p> <p>— Учитељу, иди кући сад, па знаш онога... молим те, склањај се од оног 
/p> <p>— Дете нек остане, а ти чича иди кући, рече кмет и махну руком на Стојана.</p> <p>Гојко  
рећега дана по доласку, Љубица се врати кући.{S} Не хтеде се ни осврнути на молбе материне, бра 
 Гојка да га прати, јер се мора вратити кући раније.{S} Гојко једва дочека што му се пружа прил 
ци, нареди им да се спреме, па их пусти кући.</p> <pb n="46" /> <p>Љубица стајаше у ходнику док 
онако нешто не мили да га гледам у овој кући...</p> <p>— Што?</p> <p>— Та... онако...{S} Једнак 
а вратима, па као муња одјури суседовој кући.{S} Док се Гојко обуче и спреми, Стојан доведе осе 
/p> <p>Кад сутра дан Смиљка пође својој кући са дететом, она остави кћер и зета са тврдом вером 
илица... откуд она ту?...{S} Па у мојој кући!...{S} Он је доводи у кућу, весели се са њом...{S} 
вег гласа, не даду ми одмора ни у мојој кући!... па готово истрча у другу собу, закључа се тамо 
е бар као дете проживели, у родитељској кући, са децом?...</p> <p>— Јест, само сам тада и живео 
p>И Љубица проведе своје госте по целој кући, исприча им све што је знала о првој жени Влајково 
де јој отац, купивши узгред ту у једној кући две овчје коже.{S} Вајдица је и то: зарадиће на њи 
итељске Школе, који је становао у истој кући и редовно је пратио у школу до абаџиске чесме.{S}  
и се вођаху или о школском послу, или о кући, ни о чем другом. </p> <p>— Да ли да пошљемо на ст 
другине.{S} Није ни чудо што је долазио кући уморан, па је тражио само одмора.{S} Жена је, мишљ 
рез, па се прво извести је ли се вратио кући онај...{S} Ако се и вратио, биће у канцеларији.{S} 
луда жено, па макар се сву ноћ вукли по кући.{S} Не дам ти, каже она, па да си још толики...{S} 
, издају... баш сад.{S} Ево га унутра у кући.{S} Звера око себе и види насред куће пламен, вели 
ећан што се једаред смирио, што му је у кући све весело и мирно, што га добри друг тако јако во 
ену!«</p> <p>Љубица, и ако не имађаше у кући скоро никаквих судова, спреми леп ручак, постави с 
о одсечно.{S} Твој је посао у школи и у кући, а мој међу људима.</p> <p>Она се трже и опет поцр 
} Стојан извести Гојка да је сад тамо у кући још већа ужурбаност: баба Смиљка непрестано иде не 
е то дете једина мушка глава и свечар у кући...</p> <p>»Шта је то... шта хоће ове жене?...{S} Д 
ће рећи: »Ех, батали, само нек је мир у кући!«...</p> <p>Једаред му дође Веља, и таман они седа 
 <p>— У десет часова тачно пустите децу кући; часовник вам добро ради, па ћу ја доћи... а?...{S 
а скочимо...{S} Једаред, кад пусти децу кући и стаде тако у највећем очајању по школи корачати  
} У школу долази плачна; кад пусти децу кући, она остане сама и плаче на свом сточићу по читав  
, опази да је Љубица пустила своју децу кући и он пусти своје ђаке, па се завуче у своје прљаво 
зао скоро ће подне...{S} Да пустиш децу кући.</p> <p>Она опази да је Стојан гледа некако у косо 
о их намучи узалуд.{S} Вратише се одмах кући.{S} Гојко седе на кревет и замисли се, а Стојан гл 
следих, узех га као мало дете и доведох кући.{S} Тада сам видела да на њега никад не бих могла  
>Проскитао си се много, па и не долазиш кући на ручак, рече она, хватајући га за руку и вукући  
гред: и женимо се, и сарањујемо децу, и кућимо, и раскућавамо, и умиремо, све онако узгред, уз  
не дане среће, милоште, задовољства.{S} Кућица се већ давно срушила, по дворишту израсло трње и 
ко се Гојко нешто устумарао пред својом кућицом.{S} Она помисли да се то и он жури за послом.{S 
p>— Мора, братићу!... настави Стојан са кућњег прага. — Замахни на псето, оно ће се крити да га 
} Кад год јој наиђе њена обична туга за кућом, она се завуче у жбуње, па стане нарицати исто он 
 сеоска кућа са једном великом собом и »кућом", а према великој соби беше преграђена једна мања 
ремала до сад.{S} Нека, боље је да чува кућу.</p> <p>Једне вечери седи она у дворишту и чека му 
 се то свиди...{S} Нека он не заборавља кућу, а онако... што?...</p> <p>Љубица подиже главу као 
само смеши и гледа како ти и он сад има кућу и жену и њему долазе другови на ручак...{S} Све ба 
.. пхи! и он духну преко руке, па уђе у кућу.</p> <p>Брзо изиђе отуд сама Милица, подигнуте гла 
 све око руке...</p> <p>Љубица побеже у кућу, закључа се у својој соби, паде на своју девојачку 
} Па у мојој кући!...{S} Он је доводи у кућу, весели се са њом...{S} Ааа!«... отеже она гласно  
слатко и весело!...{S} Па сеоба у своју кућу, па полазак у школу...{S} Колико се само ту прежив 
 ствари, морали су узети другу, засебну кућу, подаље од школе, и ту Љубица стаде свијати своје  
се. »Даће Бог, па ћемо до године у нашу кућу« одговори мати, стежући њену ручицу...{S} Па после 
 Тако... скоро ћеш и заборавити да имаш кућу, да те овде неко чека и брине се о теби.{S} Само т 
ијатно и драго, од кога му и срце живље куца, али се он стара да га за сад угуши, јер му данас  
ти од главе, срце се следило, стало, не куца нимало...{S} И она се сва окаменила...{S} Ужас!... 
ше.{S} Груди се надимају од жудње, срце куца јаче и веселије, а ти у себи узвикујеш:{S} Камо ра 
чи га, па кад се уверила да његово срце куца само за њу, пружа му руку!..{S} Ха-ха-ха...{S} А о 
 весело греје, срце у грудима тако живо куца и све, све је удешено за лепо пријатно живљење!... 
, па коракну брже и упаде изненада, без куцања, у Гојкову школу.{S} Гојко довршиваше предавање, 
 болан...{S} Нећеш са колегиницом да се куцнеш! рече му писар.</p> <p>— Заборавих... промрмља з 
е овде, затворено је, видиш...</p> <p>— Куцни, братићу, нек те чује.</p> <p>Гојко познаде Вељин 
о лагано, Љубичину чашу, а са Гојком се куцну другарски.</p> <p>Гојко испи, па одмах виде да се 
 врата, изиђе да види ко лупа.{S} Гојко куцну на прозор и доста јасно викну:</p> <p>— Љубице!.. 
 жива човека!...{S} И ти је опет молиш, кучку једну...{S} А она те не чује, неће ни да те види. 
 Збиља романтично!...{S} Прелесна дјева куша постојанство заљубљенога јуноше, баца га у тамницу 
ици. — Како вам се свиди прво место, је л’ прво?</p> <p>— Да, сад почињем.</p> <p>— Колегу ћете 
малишан: овај пио воде јутрос, па... је л’ да не сме узети навору?</p> <p>— Не сме... одговара  
Па ти њему лепо ту масницу пред очи: је л’ тако ти менека, Господару? рекни му, па се заплачи.{ 
ње и она се слатко насмеја.</p> <p>— Је л’ ти ово комшијска чаша? обрте се гост Гојку, који се  
га строгим јасним погледом.</p> <p>— Је л’ ја? рече малишан седећи и даље и гледајући зачуђеним 
м околностима није место.{S} Само тихи, лагани уздаси по кад што одају његово немо присуство.{S 
а ће планути још јачим жаром, чим духне лагани поветарац?...{S} Младост је силна; она лако прен 
а.{S} Скроман, тих, са неким нарочитим, лаганим и одмереним манирима, који се теку постепено у  
, да не шуште, па хајде напред опрезно, лагано... као змија кроз честу...{S} Ено крушке...{S} Х 
буђења.{S} Неко закуца на вратима тихо, лагано.{S} Она не одговори, али обрте главу и посматраш 
. са оном Обрадовом, одговори она тихо, лагано, али јој срце лупаше да искочи из груди, а дихаш 
! захори се по варошима и паланкама, па лагано дође одјек тога гласа и у села.{S} Часништво орл 
 и свијао!...</p> <p>Љубица се диже, па лагано изиђе из собе; не би је целе ноћи...{S} А Стојан 
 обрте главу и посматраше како се врата лагано отварају и кроз њих пролази она позната страшна  
е обрте војнички, изиђе и затвори врата лагано, а капетан се окрете Гојку.</p> <p>— Е, сад вас  
 махнувши му руком, па се обрте и стаде лагано ходати по школи, расветљујући неку нову и важну  
нка, притиште браву и гурну... врата се лагано покренуше.{S} Она промоли главу, па најпре не ра 
ди чега је дошао овамо.</p> <p>Увуче се лагано у двориште, па одмах зађе под прозоре са источне 
рвета.</p> <p>— Ех, уздахну он и окрете лагано корачајући к своме самохраном и невеселом стану. 
у соби, замисли се, а врата се отворише лагано, у школу уђе средовечан човек, обријана лица, с  
ио њен глас?...{S} Она се једва диже, и лагано пође селом кроз мрачне и криве сокаке. </p> <p>К 
ј речи он се некако иронично осмехну, и лагано уклони њене руке од себе, па устаде.</p> <p>— За 
ава, суха жена у варошком оделу, отвори лагано и опрезно школске вратнице, прође брзо преко дво 
е тихо слеваше преко камичака, жуборећи лагано, тајанствено, као да се и она, уморна, спрема на 
, учтивим и мелодичним гласом, трљајући лагано руке једну о другу. — Много сте погрешили, понов 
и« понављаше он детиње речи, корачајући лагано и несигурно својим кратким ногама.{S} Он и сам н 
же писар чашу, додирујући уз гред, врло лагано, Љубичину чашу, а са Гојком се куцну другарски.< 
о страдање и умор.{S} Одговори јој врло лагано и хладно, као да га то неколико речи стају велик 
>— Јок, он само у школи...</p> <p>— Што лажеш, бре, прекиде овога други малишан: зар нисмо са њ 
ономе знаш... него онако низ длаку..{S} Лажи га полако док не ухватиш за врат, па онда о земљу. 
во, и онда ће онај смрад бити кажњен за лажну доставу...{S} Да, му закука једномесечна плата!.. 
зи, и представи јој се учтиво.</p> <p>— Лаза Петровић, овдашњи учитељ.</p> <p>Она промуца нешто 
 сокак, по коме лежаше ситна, истуцана, лака прашина, у коју упадаху ноге до чланака.{S} Около  
у пријатну топлину, коју по некад смени лака зебња, па опет занос, бунило и топлина...</p> <p>— 
мај.{S} Боље је, знате, било свршити те лаке ствари зимус...{S} Ја то радим после подне, кад се 
е речи, и све мисли да то није јава, но лаки, варљиви сан...{S} Разли му се по лицу руменило, п 
а напољу пирну поветарац и однесе га на лаким крилима далеко, далеко од овога призора...</p> <p 
 обрне главу к њој — образи јој се оспу лаким руменилом а груди се мало брже стану дизати и спу 
.</p> <p>— Здравља, Боже!{S} Лако ћемо, лако ћемо за то, рече кмет, гледајући окречене дуварове 
вање природе.{S} Предавао је врло лепо, лако и живо; и Гојку се засветлеше очи.{S} У раду прове 
не од љутње.</p> <p>— Здравља, Боже!{S} Лако ћемо, лако ћемо за то, рече кмет, гледајући окрече 
 се сви слаби карактери служе.</p> <p>— Лако ћемо... има времена за то...{S} Па најпосле што?.. 
вима и одбором...{S} И деца хоће човека лако да наљуте, али су све то ситне ствари, које не тру 
 поветарац?...{S} Младост је силна; она лако преноси све незгоде, а у старости је најмилије сећ 
Хоће, хоће... знам... друштво не прашта лако непажњу према себи.{S} О, тешко мени!...{S} Одбаче 
вот сјајан и блажен...{S} Она већ осећа лако дрктање у свему телу, чим угледа Влајка; срце јој  
Старци од тога страдају, а млади издрже лако, не бој се.</p> <p>Веља му исприча неке раније и с 
 јаду, намршти се и као да и њега обузе лако дрктање, али се он прибра брзо и погледа се са Гој 
о постићи такав успех?</p> <p>— Па није лако...{S} Треба радити непрестано и с вољом.{S} А са с 
љање и утврђивање тежих ствари, које се лако забораве, нарочито рачуна...{S} Овако док ви радит 
м путу...{S} Али он... ух, све би друго лако, само да је он друкчији.« Тако мислећи стиже у сво 
е не може припадати ономе, који је тако лако погазио ногама њене најсветлије осећаје, који се н 
{S} Моје осудно решење не обара се тако лако!{S} А правници шта ми знају?{S} Не знају рад на је 
, за Бога; ваљда се то не ломи баш тако лако!... запита Љубица узбуђеним, уздрхталим гласом.</p 
 се мало свикнем на људе, па после ћемо лако...«</p> <p>»Рекоше да је много лепа и млада...{S}  
ци: од пре, док се слагаху сви, беше му лако задовољити обоје, али како ће сад?{S} Гојка не сме 
урене, мисли...</p> <p>»Да ли је толико лакомислена, да је могу занети златне ствари?...{S}Да л 
ги пут...</p> <p>— Е онда до виђења.{S} Лаку ноћ! рече она и климну главом кокетно, па се обрте 
роз вратнице у своје двориште.</p> <p>— Лаку ноћ, рече он за њом, прихватајући се шешира и глед 
и окрете својим правцем.</p> <p>— Добро лаку ноћ! одговори Гојко мало увређеним гласом и остаде 
.{S} Да су десет пушака наперене на њу, лакше би јој било...{S} Шта је ово... он пије крв очима 
треба сачувати...{S} Знаш како се вели: лакше је стећи но сачувати.</p> <p>— Ја све чиним...{S} 
јавља се ћук.{S} А из села се носи, све лакше и лакше, нејасно, тихо брујање.{S} Долази ноћ...< 
и са очима и рукама.{S} Већ са очима је лакше... криће их, али руке... баш не зна шта ће са њим 
еће да мисли о правом узроку, јер му је лакше забости нож у груди, него усвојити ту црну мисао. 
ојко се мучио много...{S} Уф!...{S} Гле лакше ми је... добро је...{S} Али се опет мути у глави. 
 ћук.{S} А из села се носи, све лакше и лакше, нејасно, тихо брујање.{S} Долази ноћ...</p> <pb  
вет научио тако...{S} До године ће бити лакше; а сад уписујемо и ону децу, која су пре две годи 
ед испит потегнем те разбијем скупоцену лампу газдину...{S} Бој и грдње што сам извукао, <pb n= 
твори и гледа.{S} Нарочито јој се свиди ланац, са лепим украсом на крају, налик на звезду, па г 
ећа се у некој већој слободи, спали јој ланци с ногу и руку, којима беше окована, и одједном јо 
 расположење, и она се опет осећа као у ланцима...{S} Тако и болесник гледа у сну себе здрава и 
бриљантским, са малим, кратким и танким ланчићем укусне израде.{S} Она га извади из кутије, па  
p> <p>— Боса!... узвикну она, по овакој лапавици.{S} За Бога, тата, шта радите?...</p> <p>— Зар 
се, стекох многа познанства, која су ми ласкала, стадох се проводити весело...{S} И чим ступих  
 од самога ваздуха, тихо и нечујно, као лахор, машу и зову...</p> <p>Разлеже се очајан, панички 
ужно јецање...{S} И оде низ воду, тихим лахором, овај тужни двопев танахне бистре реке и младе, 
о његово држање одаваше обичног сеоског левенту, који не ради теже послове, а живи боље од сеља 
 говора, и ако кмет признаде, да му је »левизор« због мапе начинио »премедбу« и да му је капета 
реба за општину, рече он, па се осмехну левим брком. — Знате шта! узвикну он: урачунајте све до 
н у каквој великој кривици, мрдну очима лево и десно, промени тежиште с десне ноге на леву, па  
уд да се дене, само обрће очима десно и лево, скрећући поглед чешће на ону страну, где стајаше  
... убрза Гојко, окрећући главу десно и лево, не знајући како да се склони од тих изјава, које  
дајући зачуђеним погледом час десно час лево око себе.{S} Његов поглед као да хтеде рећи: »ама  
 десно, промени тежиште с десне ноге на леву, па опет врати на десну, и најзад стаде руком треб 
да узмем нож, па право у груди — нећу у леву страну, нек се дуже мучи.{S} Па онда мазнем преко  
, а главу стидљиво оборила, па слободну леву руку само преноси преко чела, а десна све више дрк 
етлова и друге живине која се спрема за легало; све се то спојило у један самобитни, нарочити з 
 и ходао по соби читаве часове, па опет легао и мислио...{S} И ништа ново није смислио, осећао  
буди из дубока сна...</p> <p>»Што је то легла на сто?{S} Гле, плаче!...{S} А-а-а!... знам!«...{ 
е права грозница и све га нешто вуче да легне, — глава му тешка... вуче га земљи... боји се да  
радати?...</p> <p>Влајко се спремаше да легне, кад она одједном иза његових леђа зајеца...{S} О 
говору.{S} Увече, после скромне вечере, легоше заједно на Љубичин кревет.{S} О, да дивне, ретке 
а мисли; осећаше само како јој се крави лед око срца, што се нахватао за ово неколико дана; осе 
p>— Куда ћемо? пита она, стежући његове ледене руке и гледајући га оним ђаволастим погледом, ко 
ти, а на срцу <pb n="198" /> стоји онај ледени камен, који је још овде у дворишту обузе...{S} О 
уша успавана, да је срце обузето тврдом леденом кором.{S} Налактила се тако на сто, стисла глав 
чима!...{S} И она осећа како јој се крв леди, камени под тим страшним самртничким погледом.{S}  
рашне црне мисли, од којих се живо срце леди, а снага се млада топи и вене...{S} Да се само поб 
та не зна.{S} Смрзао се и он ка жаба на леду, па не зна у кога ће да гледа.{S} Нешто и код њих  
а у учионицу, Љубица се тресе од плача, леђа грчевито одскачу; погледа на двориште — писар натм 
угог, ако се може; боље нека бриде туђа леђа него моја.{S} А за мене што велиш, госпођо, — греш 
 се засмеја гласно, заклонивши главу за леђа другарева...</p> <p>— Има ли који ђак међу вама?</ 
 грмљавине и свега.{S} А ти чувај своја леђа, јер сад могу најгоре страдати.</p> <p>Гојко га по 
ош лежи, и види се само како јој широка леђа нагло одскачу од дубока дисања...</p> <pb n="80" / 
 па обуче једну шарену сеоску сукњу, на леђа метну јелече, па изиђе да справи себи што за вечер 
се тек онда наљутим, па скочим ономе на леђа... па гази, гази, удри штиклом у главу, туци, гњав 
ани до врата, па чим она у ходању обрте леђа, он скочи, па на прстима изиђе из собе...{S} Нема, 
пи братићу...{S} Још ми бриде и глава и леђа, колико се испребијах, па да ми је ко гођ и њему д 
а опет ошину преко лица, па трећа преко леђа...{S} Гојко појури к вратима, али га писар дочепа  
...{S} Пропусти га напред... па онако с леђа... ножем, пирни га...{S} Само да те нико не види.{ 
 ево, тек што није...{S} Прво ће њега у леђа, па у мене...{S} Ено га, јест, револвер...{S} Мати 
уку и даје њоме знак некоме иза његових леђа да се умири... »Шта ли је то иза мене? да није пан 
 да легне, кад она одједном иза његових леђа зајеца...{S} Он се осврте и на мах га обузе дивља  
уђе депозитар и зађе некуд иза Гојкових леђа.{S} Зачу се отуд најпре шапутање, па онда јаснији  
 то нови учитељ! викну неко иза њихових леђа.</p> <p>Учитељ се окрете и прелетевши оком сва лиц 
и на земљу неку вунену струку са својих леђа и седе на њу.{S} Тек тада, опази чобане, који га п 
ице, ново друство, викну неко иза њених леђа.{S} А, жестока посла!{S} Младић и по!</p> <p>Она с 
ући у ходу, исправљене главе а погнутих леђа унапред.{S} Одмах се могло опазити да је то отреси 
це; на ногама већином алеве чарапе а на леђима јелечићи.{S} Љубица се загледала у децу, па се т 
 води за руку, отац носи неке поњаве на леђима.{S} Иду тако, а пашчад залајаше. »Као цигани!« р 
ама, али незнанко беше ближи па подупре леђима улазак.</p> <p>— Стој...{S} Ходи код бате...</p> 
штен <pb n="118" /> уз брвна, ослања се леђима уз дрво и подиже главу, гледајући кроз баџу плав 
ла његов изглед својим вечито погуреним леђима.</p> <pb n="7" /> <p>Гојко се сусрете са њеним ј 
суха лица и опале косе, као да је скоро лежао врућицу.</p> <p>— Пре... председник пододбора...{ 
, па живети тако безбрижно цело лето... лежати на кревету и мислити, не бојати се ничијега хлад 
еху само њих двоје деце, она и брат, па лежаху овако исто уз мајку, под старим, искрзаним и дро 
Гојко!!...{S} Исто онако миран, као кад лежаше на кревету, и опет му исто онако исписано на лиц 
>Они прођоше кроз сеоски сокак, по коме лежаше ситна, истуцана, лака прашина, у коју упадаху но 
га не очекује никакав посао, врати се и леже на место.{S} Он не хтеде ни погледати кроз прозор, 
ој, па уђе у собу, обрте кључ у брави и леже да спава... </p> </div> <div type="chapter" xml:id 
p>Чича изиђе весео, а Гојко се спусти и леже на своју нову постељу...</p> <p>»И овде оно исто!{ 
 истрча у другу собу, закључа се тамо и леже.</p> <p>Љубица је дуго премишљала шта да ради.{S}  
 може из ње изићи!...{S} У неко доба он леже на други кревет и заспа.</p> <p>Изјутра дође лекар 
еже и заноси.{S} Остави ствари, па опет леже.</p> <p>Око подне дође јој мати.{S} Она се сва про 
а и ућута док јој заспа уморна мати.{S} Лежећи уз њене топле груди, она се сети срећнога детињс 
ш...{S} Кад је човек болестан, треба да лежи...{S} Гле како му гори глава, и руке вреле...{S} Е 
ађаји, а њега још нема.</p> <p>А Љубица лежи, или седи по цео дан.{S} Од синоћње несвестице осе 
учинити да нестане ове појаве.{S} Узрок лежи у њој самој, и он је тако тесно спојен са њеним би 
S} А ово... зар је ово гнездо!...{S} Он лежи ту цело лето... са његовим одвратним чичом, и не р 
купи и однесе да га осуши.</p> <p>Гојко лежи сам већ читав час, не мрда ни чим, не покрете се,  
; почеше деца долазити у школу, она још лежи, и види се само како јој широка леђа нагло одскачу 
видео...</p> <p>Прође подне, Љубица још лежи на столу; почеше деца долазити у школу, она још ле 
е... разговарали смо ми.{S} Него ти сад лези, а ја ћу да понесем твој белег и један динар, па д 
тићу, не мисли више о паксијанима, него лези тако...{S} А ја знам шта ћу сад...{S} Опчинила је  
!...{S} Али ево шта ми срећу мути...{S} Лекар каже... опет ја оно!...{S} Свеједно, и без тога м 
уги кревет и заспа.</p> <p>Изјутра дође лекар, младић, окретан и жив, весељак, па још с прага у 
д је обично бунило... уз грозницу, рече лекар, али код њега може да се излеже веће зло.</p> <p> 
n="181" /> <p>— Чудна грозница!... рече лекар, прегледавши га.{S} У осталом, за сад само то...< 
нега...{S} Може бити свашта... одговори лекар и пође.</p> <p>— Како... неће ваљда умрети!?... в 
није никакво чудо ако и он умре.</p> <p>Лекар оде, а Љубица уђе у собу.{S} Веља се таман почео  
с... а он је доста слаб и иначе.</p> <p>Лекар се загледа у црте Гојкова лица и опазивши неке ош 
 извесно врши какав мушки посао.</p> <p>Лекар приђе болеснику, који гледаше тупо, укоченим очим 
је потрес за њега право убиство.</p> <p>Лекар записа шта треба да се набави болеснику, па изиђе 
 спремати за одлазак.{S} Понови јој све лекареве наредбе односно лекова и неговања болесника, п 
!?... викну она, пренеражена, и пође за лекарем.</p> <pb n="182" /> <p>Младић се осврте и погле 
али, али се брзо прибра, поздрави се са лекарем и одговори му:</p> <p>— Она извесно врши какав  
 је то већ све знао, па стаде мислити о лекару, да ли ће доћи сутра рано, као што је обећао.{S} 
Понови јој све лекареве наредбе односно лекова и неговања болесника, па, погледавши још једаред 
рло малко повукла се у страну, те са ње лелуја сенка осмеха и још јаче истиче онај јединствени  
хвати целу свећу, па се онда стаде тихо лелујати, као последња слабачка жртва самртникова, с ко 
 мотати некакви црни котурови, које она лено распознаваше, и ако беше у густом мраку, затим се  
 друштва се издвоји један младић, веома леп и отресит, као што она при својој забуни опази, и п 
p> <pb n="129" /> <p>У Орловици постоји леп и мирољубив обичај: часништво општинско кад одступа 
ше у кући скоро никаквих судова, спреми леп ручак, постави совру у хладу, и позва госте да засе 
они говоре само о злу, кад је свет тако леп, сунце тако топло и весело греје, срце у грудима та 
 не буде сјајна?...{S} Та ја сам млада, лепа... ја морам бити срећна!« И пред њеним очима проле 
е свога новог друга и пријатеља.{S} Ова лепа вечерња шетња освежила их и улила нову снагу у гру 
иде јој се и овај позив Велимиров и ова лепа шетња преко равна пожњевена поља. »Шта они говоре  
емо лако...«</p> <p>»Рекоше да је много лепа и млада...{S} Сад право из школе помисли он и поди 
лу.{S} Сирота, нигде никог нема, а врло лепа.{S} Чуо сам ја још пролетос да он облеће око ње, п 
јку па му шапће:</p> <p>— Камо ти нове, лепе хаљине, несрећниче!...{S} Што се брукаш у тим дроњ 
 бол, јер губи највеће благо младости — лепе заносне снове...{S} И кроз неми сутон, са тихим жу 
{S} Једва би је ко могао познати.{S} Од лепе, младе, здраве жене, постао је костур, омотан кожо 
и човек њен муж, да су све ове згодне и лепе ствари у собама, — њене ствари, да је то њено гнез 
о је, добро је!...</p> <p>Љубица наточи лепе ракије и поднесе му.</p> <p>— Хо, људи!... красота 
p>— А, на то смо вама обавезни за онако лепе скамије и друге потребе? рече Љубица.</p> <p>— Ни  
свршено, да је онај отресити, паметни и лепи човек њен муж, да су све ове згодне и лепе ствари  
је!...{S} Могли су се остварити сви они лепи снови, могла сам савити гнездо, у коме бих душу од 
Даље, даље црна прошлости!...{S} Здраво лепи, срећни животе!...</p> <p>Устала је рано после сва 
 ораја (сад се баш крљуштају и много су лепи за јело), па рачунај са њима колико год хоћеш.</p> 
а.{S} На табли стајаше великим, јасним, лепим словима, написано со.{S} Учитељ се с доста вештин 
еда.{S} Нарочито јој се свиди ланац, са лепим украсом на крају, налик на звезду, па га разгледа 
раво вашарско погађање, најпре молбом и лепим, па кад то не поможе, одбор удари у претњу.</p> < 
рама и ноћним шетњама.{S} На овим дугим лепим данима окупљаше се ово интимно друштво сеоских за 
и сви демони из пакла!...</p> <p>Млада, лепих црних очију, танких повијених обрва, нежна, чиста 
читошћу, па не мисли престати.{S} Много лепих мисли и уверавања изнесе пред Љубицу и одједном,  
а љубав ка животу?{S} Како нестаде оних лепих и заносних идеала о раду, о скромном гнезду и тих 
бојте се Бога!« Те ти они, братићу мој, лепо мени попеше на четири рубље.{S} Сад кад би ти умео 
, и све се показа непоуздано, ништавно, лепо само као мисао, да теши онога који страда, али нео 
д има нешто прече, ближе... ово сјајно, лепо злато, које јој угушује све бриге, отклања ону дос 
 простран ходник, уђоше у мању, светлу, лепо окречену собицу.{S} Љубица иђаше напред поскакујућ 
} Мало, па ми се опет јави и зове...{S} Лепо га видим... маше руком...</p> <p>— Бог с тобом, ди 
и си ми, брате, фина жена: мало једеш а лепо се носиш...{S} Хохохо... насмеја се он весело, вид 
Уморан човек, путовао цео дан, па треба лепо да се одмори. <pb n="11" /> Тако је то, братићу мо 
 ко зна како би било...{S} Него ја њега лепо онако, као конац око-прста, па за час готово.{S} И 
тако живо куца и све, све је удешено за лепо пријатно живљење!...{S} Зар ја да не прођем добро, 
итачици.{S} Паштила се да се навикне на лепо опхођење, на милостиве, пријатне речи, али при нај 
и... страдао си за свету ствар...{S} Па лепо, сети се Хуса и других.{S} А ми ћемо већ њему... н 
епше...{S} Или није лепше... није ништа лепо...{S} Не знам!...</p> <p>Сад јој стадоше ноге одск 
аћега ћутања настави: </p> <p>— Ја тебе лепо зовем у Америку... шта ћеш боље?...{S} Да побегнем 
>— Будите слободни...{S} Испричајте све лепо, као што сте мени причали.{S} Ви ми рекосте, чини  
, и позва госте да заседну.{S} Беше све лепо, и чисто.{S} Гојко не може да се начуди откуд се п 
амо за тај мах, а кад погледаш, оно све лепо и ваљано...</p> <p>Влајко се о ручку расположио, з 
је то могао знати!{S} О, како би то све лепо било, како би ја била срећна, потпуно срећна...{S} 
ло, насмејано лице. »О, па ми ћемо овде лепо и весело, живети« помисли он, али не смеде исказат 
ти о себи, о раду у школи, како све иде лепо, о »том учитељу« што је са њом рече да је мало она 
едајте да дођете још ове недеље, док је лепо време.</p> <p>— Е сад нам можете показати како ћем 
јан превија око његове постеље, како је лепо разредио меко миришљаво сено, простро преко њега п 
и мужа, него га сама брука..{S} Како је лепо овде, гледај!...{S} Овај намештај, па разне ситниц 
уковим или крушковим цветом, те се боје лепо преливају, од чисто беле у црвенкасту, па опет у б 
њи парастос...{S} Којешта!{S} А мати ме лепо саветова; да не би ње, ко зна како би било...{S} Н 
осећа оштрина у ваздуху.{S} Таман да се лепо путује.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
е рано после свадбене ноћи, опремила се лепо, чисто; спремила све што треба да је готово, кад ј 
лу; и деца се брзо окупише.{S} Свако се лепо обукло па се беле чисте кошуљице; на ногама већино 
ред, па одмах оде до Београда, одену се лепо и врати се истога дана, доста измењен, наравно у с 
шту и уведе у своју собу, која сад беше лепо проветрена, почишћена и намештена.{S} Она седе умо 
 утисак примамљивости.{S} Стас јој беше лепо развијен, али је она сама кварила његов изглед сво 
 поче држати предавање.{S} Говорио је и лепо и стручно и занимљиво, али учитељице често набирах 
им учинили, проговори Љубица, јер не би лепо било да му се не захвали на услузи.</p> <p>— Молим 
у децу, па се тако и замислила... стоји лепо обучена, са шеширом на глави и гледа, гледа без ци 
се раније са женом што споречкао, он ти лепо забави и развесели жену, па весела цела кућа!...{S 
ина расположи од те мисли и поче радити лепо, без великога узбуђења, али тек око ње облеташе са 
а сила у општини и да треба увек са њим лепо поступати.{S} Она је сад разумела о коме ћата гово 
ао жеравице...</p> <p>»Боже како је ово лепо!{S} Што и ја не бих могла овако.{S} Баш ћу да огле 
} Он беше веома задовољан, што му овако лепо испадоше ово неколико речи.</p> <p>Љубица га погле 
, и ако чиче ту нема:</p> <p>— Ју, како лепо изгледа, кад се мушкарац закити по образу!...{S} Х 
 срезу, све су са учитељима.{S} Па како лепо живе!{S} И она је, ето, мислила да ће и њу та судб 
е... а пред очима јој тако светло, тако лепо, чаробно...</p> <p>Не прође ни месец дана, а она в 
шу обузме слатка топлина.{S} И све тако лепо беше, док га једног дана отац не узе за руку и одв 
етом, за »другим очима«, о чему се тако лепо говори у народним пословицама?...{S} Јаднице!«...{ 
, рече Љубица; — весео, отворен, и тако лепо говори о нашем послу.</p> <p>— А, Веља је и у школ 
 познавање природе.{S} Предавао је врло лепо, лако и живо; и Гојку се засветлеше очи.{S} У раду 
мало по даље, на високој столици, једно лепо одевено женско чељаде.{S} Чим се гост појави на вр 
пољу запита га:</p> <p>— Ви сте јамачно лепо провели детињство и младост?{S} Видим да се радо с 
изиђе пред њега нешто шарено и необично лепо...{S} Гојко се стаде прибирати... да, то је жена,  
 ви очекните док ми дођемо, па ћемо вас лепо намирити.{S} Нисмо ми, онако рећи, зликовци... да  
и друкчији, сасвим друкчији.{S} На њему лепо ново одело, нов црн шешир, коса ошишана, брада »шт 
Краљу! обрте се он Гојку.{S} Па ти њему лепо ту масницу пред очи: је л’ тако ти менека, Господа 
 сад морам да вам се сам натурам, па ћу лепо код једнога четвртком а код другога недељом.{S} Да 
а, чега би се имао сећати, да није тога лепог доба, детињства...{S} Зар да се не сећа онога гне 
а у самој ствари: да мало напари очи на лепој учитељици. — Код ње је нова школа, па треба прегл 
е у страну и, ни сам не зна како, приђе лепој младој девојци, скиде шешир и не гледећи је промр 
обацивати похвале њеној лепоти, памети, лепом положају који заузима...{S} Љубица, коју све више 
 то је жена, врло млада жена, али такве лепоте, каква се веома ретко виђа.{S} Он се загледа у њ 
, да дивне, ретке среће!...{S} Чудне ли лепоте и радости: приљубити се тако уз мајчине груди, с 
тица, које ти служе и клањају се твојој лепоти...{S} Па после... море биће свега, само ти реци  
поче по издаље добацивати похвале њеној лепоти, памети, лепом положају који заузима...{S} Љубиц 
} Само је гледа и чуди се тој необичној лепоти...</p> <p>— Врати се, хоћеш да те одведем до кућ 
вога села!...{S} Али је лепотица, права лепотица!..</p> <pb n="176" /> <p>— Шта сте се, море, в 
, па ово је баш згода жива!...{S} Права лепотица!«...</p> <p>Гојко се мало ушепртљио, звера очи 
х обрва, нежна, чиста лица... неописана лепотица!...{S} Иде брзо преко дворишта, а на лицу јој  
аје, ако је из овога села!...{S} Али је лепотица, права лепотица!..</p> <pb n="176" /> <p>— Шта 
 гроф, а ти ме чекаш, окружена стотином лепотица, које ти служе и клањају се твојој лепоти...{S 
д, јер је он саставио Влајка са чувеном лепотицом.</p> <p>Љубица се већ бацила у најцрње мисли, 
 онака душа!...{S} Али ти си гледала на лепоту...{S} Шта ћу ти ја!...</p> <p>— О, тешко мени!.. 
предусретљива према њему.{S} Донесе јој лепу и скупоцену гривну; она се веома расположи, а писа 
ледње време писар поче доносити по неку лепу понуду: кутицу финих шећерлема, јужнога воћа, увер 
е и угледа пред собом Драгутина, једног лепушкастог ђака Учитељске Школе, који је становао у ис 
. није то... нешто лепше...{S} Или није лепше... није ништа лепо...{S} Не знам!...</p> <p>Сад ј 
екај!...{S} Није то... није то... нешто лепше...{S} Или није лепше... није ништа лепо...{S} Не  
е сав, са целом својом душом, у другом, лепшем свету, у сјајнијем положају, који потпуно одгова 
; са највећим задовољством узе он један лесковак, што стајаше прислоњен уз дувар, јер се уверио 
ела измаглица, што се виђа обично усред лета.{S} Сав је ваздух њом испуњен, и она вас, улазећи  
конзисторије?...{S} Добро, нека тамо до лета, па ћемо гледати...{S} А?...</p> <p>— Хоћеш... хоћ 
о...{S} Његова Америка«...</p> <p>Лете, лете, мењају се као у калејдоскопу нејасне, испрекидане 
таде дуго тако као окамењен...{S} Мисли лете, све горча за горчом, а на души се слажу неки стра 
 пењемо...{S} Његова Америка«...</p> <p>Лете, лете, мењају се као у калејдоскопу нејасне, испре 
шта сањао, рече Веља.{S} Биле су кратке летње ноћи.</p> <p>Учитељице посматраху Гојка иронично, 
а, о родитељима, о томе како су провели лето.{S} Љубичини ђаци већином су до сад чували овце и  
ј собици, па живети тако безбрижно цело лето... лежати на кревету и мислити, не бојати се ничиј 
ар је ово гнездо!...{S} Он лежи ту цело лето... са његовим одвратним чичом, и не разбира за мен 
ику?</p> <p>— Нисам у почетку никако, а летос јесам... често.{S} Стојан му побусао гроб великим 
...{S} И њему није нимало чудно, што се летос крио од ње, а сад осећа да му је она ипак најмили 
као чудећи се.</p> <p>— Био сам у њој и летос о испиту и опет пре месец дана кад смо мерили ваш 
ре два часа растали.</p> <p>— Где си ти летос био? запита га само, па као и да не очекиваше одг 
сени тешко страдати, то знам... јер сам летос благовао...{S} То се мора платити!...{S} Шта ли ћ 
ао један отаљавати!...{S} Е али ревизор летос договори се са пређашњим одбором — а ми смо, знаш 
 да му је капетан строго наредио да још летос мапу набави.{S} Ипак он покушаваше не би ли се <p 
м? рече писар мало тишим гласом.{S} Оне летошње оправке и набавке, то ти је сав издатак.{S} Ови 
 реч о писару, да види шта је то: треба ли да се боји чега, или ће јој и Веља казати оно исто ш 
шко нерасположење.{S} Ни сам не зна, да ли осећа према њој још што осим жалости.{S} Срце му јед 
љавина.{S} Да ли је то истина, Боже, да ли је не варају очи и слух?!...{S} Полако још напред, в 
 ње, па ето...</p> <p>— Шта мислите, да ли ће заиста бити отпуштена?{S} Ту је и Просветни Савет 
све знао, па стаде мислити о лекару, да ли ће доћи сутра рано, као што је обећао.{S} После стад 
одједном дође на памет да се запита: да ли су њени поступци за то време вазда били умесни?...{S 
у доласку, не знајући ни сама зашто: да ли због ове самоће и непрекиднога ћутања, или је ту неш 
сто, где би канула кап отрова!...{S} Да ли да их убије, да смрви, да уништи све ово, што се још 
...{S} Ах, па она ће да плаче!...{S} Да ли?...{S} Не, није то... </p> <p>Вратнице се давно затв 
...{S} Или је то она вриснула?...{S} Да ли је то био њен глас?...{S} Она се једва диже, и лаган 
уке савијене око његова врата?...{S} Да ли то њене груди тако бурно дишу на његовим грудима?... 
та је то... шта хоће ове жене?...{S} Да ли ја то добро чујем!{S} Па овде готово сви доводе децу 
е... или се то њему само чини?...{S} Да ли да јој говори још, или само тако да је гледа... глед 
и се.{S} Како ће то изгледати?...{S} Да ли има смисла?...{S} Како ће тамо бити?...</p> <p>— Хм. 
 какве ли ће судбине она бити?...{S} Да ли ће се намучити, као што се ова жалосница намучила пр 
што, зашто све то мораде бити?...{S} Да ли је требало коме моје страдање... оцу, мајци, брату.. 
 учионице, ни колико имам ђака...{S} Да ли је спремљено све што треба <pb n="12" /> за отварање 
а ја одмах помислила бозна шта...{S} Да ли је тако?«...{S} И она понови у памети његов пређашњи 
етем... чим погледам у те људе...{S} Да ли су страшни?...{S} А како ли је њему?...« И он притис 
на слуха долази читава грмљавина.{S} Да ли је то истина, Боже, да ли је не варају очи и слух?!. 
} Шта ли ће бити?{S} Куд оде сад?{S} Да ли ће га затворити, и зашто?...{S} Јамачно оде ономе... 
 о скромном гнезду и тихој срећи?{S} Да ли се то све одједном угаси под првом навалом громовите 
 уредне признанице.{S} Шта је то?{S} Да ли није стигао да заведе признанице или... или не знам  
и о кући, ни о чем другом. </p> <p>— Да ли да пошљемо на станицу за месо? запитала би га она ју 
</p> <p>— Јесте, господине.</p> <p>— Да ли је школа далеко одавде?</p> <p>Дете се обрте к селу, 
премештаја неће ништа горе.</p> <p>— Да ли да заведем у деловодник? запита Гојко, савијајући ис 
огледа са немим поштовањем.</p> <p>— Да ли је много тешко постићи такав успех?</p> <p>— Па није 
а признанину, па му показа:</p> <p>— Да ли ће бити добро овако? запита она бојажљиво.</p> <p>—  
, као у грозници, не знајући ни сама да ли је то из страха, или љутње, или јаког узбуђења.{S} Н 
а је то друштво неправедно!...{S} Па да ли ће ме довека презирати, чак и онда, ако ја постанем  
о... може да буде и истина..{S} Боже да ли је то грехота што се радујем?{S} Ја не бих, ја знам  
ом <pb n="86" /> застаде, не знајући да ли да му све каже: незгодно јој помињати сиротовање сво 
ко се осврће у неприлици, не знајући да ли да му приђе или да се уклони, капетан га ослови:</p> 
буњен, управо у двоумици, не знајући да ли да иде напред или да мало застане.{S} Она се диже и  
вој посао...{S} Нећу ни да вас питам да ли сте доиста говорили против владе... — капетан затеже 
чини? — Смешан чича.{S} Не знам само да ли ће моћи радити.</p> <p>— Ширет велики, одговори он и 
бор.{S} Гојко и Љубица се премишљаху да ли да иду и они на збор.{S} Они су испитани још велике  
 претварање...«</p> <pb n="59" /> <p>Да ли могу бити људи толико дволични...{S} И то остаде за  
, брже... да не буде доцне...</p> <p>Да ли се то развиђа, расвањује... или са њене душе нестаје 
а је могу занети златне ствари?...{S}Да ли ће се опет одупрети бесној сили?{S} А он!...{S} Ух!. 
 стаде узверено гледати око себе... »Да ли да иде у школу?...« То је сад фаталан корак, јер там 
старе, непретурене, мисли...</p> <p>»Да ли је толико лакомислена, да је могу занети златне ства 
и стаде разгледати крушкову грану, нема ли још која зрела жутица...</p> <p>— Ах, па ја га знам! 
ће ова страдања и муке?...{S} Боже, има ли те!«... узвикује јадник очајнички, па седа на један  
ош горе зло.</p> <p>»Шта је ово?... има ли у свету правде и истине!...{S} Докле ће ова страдања 
главу за леђа другарева...</p> <p>— Има ли који ђак међу вама?</p> <p>— Еве... овај, пружише де 
е; како је не би знао...</p> <p>— А зна ли она тебе?</p> <p>— Мучно, богме...{S} Ми смо ти, бра 
у, која само о злу мисли.</p> <p>Ужасна ли је женска суревњивост!... она страсна, бескрајна, сл 
ара суха жена, па нешто трља, вуче, шта ли ради.{S} Види се и покривач и под њим <pb n="121" /> 
ати очима...{S} Шта ли ће сад бити, шта ли ће јој рећи?...{S} Ето га, иде оно страшно...{S} Осе 
зу и свима показује некакву гривну, шта ли... што је отела онда...{S} А наше учитељице су веома 
говораше о некаквом накиту, украсу, шта ли.{S} Па <pb n="47" /> о плати... и то већ није ништа. 
вао...{S} То се мора платити!...{S} Шта ли ће бити, Боже?...{S} Свеједно, шта буде«...{S} И он, 
p>Љубица почиње зверати очима...{S} Шта ли ће сад бити, шта ли ће јој рећи?...{S} Ето га, иде о 
е страх са којим је дошао овамо.{S} Шта ли ће бити?{S} Куд оде сад?{S} Да ли ће га затворити, и 
досадањи мир и усамљеност.</p> <p>— Шта ли си сањао ноћас, братићу? рече узгред једном малишану 
ме иза његових леђа да се умири... »Шта ли је то иза мене? да није пандур?...{S} Како га нисам  
 понеки пут махне главом значајно. »Шта ли је то? пита се он десети пут у чуду, и не могући се  
 и погледа млађу кћер, помисливши какве ли ће судбине она бити?...{S} Да ли ће се намучити, као 
то страшно, ужасно... ту је око ње, где ли... не зна ни она...{S} Не зна ни шта је ни о чем је, 
ага од стана махну руком.</p> <p>— Виде ли, братићу? они се нешто поџевељаше...{S} Море, ова на 
 Љубица.</p> <p>— Шта је, господине, је ли опасно? запита она, гледајући уплашено. </p> <p>— Вр 
ине... »То је љубав... ми се љубимо, је ли?« тепаше му она, а он је притискиваше на груди све ј 
о! </p> <p>— То сам ја велика добит, је ли? запита она, гледајући га тужно и иронично.</p> <p>— 
о...</p> <p>— Ето, моја!... моја!... је ли?...{S} Довека!</p> <p>— Твоја!... прошапта Љубица и  
 /> <p>— Мајчице, како ти се чини... је ли добро сад? прилази она матери и грли је нежно.</p> < 
иђе му још ближе...{S} Шта је ово... је ли жив?... како ово гледа?...{S} Ово нису обичне живе о 
е посматрати госта.{S} Шта је ово... је ли ово онај исти, пређашњи човек?{S} Не, није, није...{ 
е друго...{S} Ми смо сасвим друго... је ли?...</p> <p>Љубица опази да је он помућен, да је у не 
ачуђено, преплашено.{S} Шта је то... је ли смрт?...{S} Он не зна.{S} Ако умре?...{S} Ништа!...{ 
вље... коме оно треба?...{S} Њему... је ли?...</p> <p>— Теби, синко, и нама... помисли на нас.. 
p> <p>— Хоћемо ли по Ускрсу одмах... је ли?...</p> <pb n="149" /> <p>Она задркта, али се приви  
биће свега, само ти реци да хоћеш... је ли?...</p> <p>Гојко се хвата за врелу главу; нешто му м 
релим очима...{S} Шта је ово?!...{S} Је ли могућно да <hi>овака</hi> жена има овако невин, овак 
е страшно ово што доноси слух!...{S} Је ли могућно да је то његов глас... тако умиљат, тако пун 
бурно дишу на његовим грудима?...{S} Је ли се то збиља већ свршило?...{S} Он се наже њеном уху  
обично светло игра у кукурузу?...{S} Је ли то изгубљена љубав, или је какав дух са онога света  
{S} Ваздан ми избрбља којечега...{S} Је ли ово доиста од камџије? запита он, пришавши ближе Гој 
је ово треће место за три године.{S} Је ли, Гојко?</p> <p>— Па ти ме знаш: какав сам био у школ 
отово сви доводе децу под морање.{S} Је ли то та српска жудња за просветом, за »другим очима«,  
е ваше учевне и оне наше конђаре.{S} Је ли њој дуга коса!...{S} Ехеј-хеј!...</p> <p>Међутим на  
јеца...</p> <p>»Боже, шта је ово?{S} Је ли ово моја служба, мој удео?{S} Зар се овако почиње?{S 
 бојали, чак и професори...</p> <p>— Је ли ожењен?</p> <p>— Пре две године није био...{S} Сад н 
гуза, јарца, вина и тако...</p> <p>— Је ли вас учио пређашњи господин коју игру?</p> <p>— Јок,  
опази, па се обрте Стојану.</p> <p>— Је ли море, ти.{S} Од кад ја теби вичем свако јутро да соб 
 ми га опет! рече Љубица.</p> <p>— А је ли он вас жалио... оно пре, кад вам је послао наредбу.{ 
дреди у коликој је мери то страшно и је ли баш страшно; и све јој се чини да ту има доста и при 
сад одмах у срез, па се прво извести је ли се вратио кући онај...{S} Ако се и вратио, биће у ка 
он ђаку, који му приђе руци. </p> <p>Је ли ово Орловица?</p> <p>— Јесте, господине.</p> <p>— Да 
} О, да дивне, ретке среће!...{S} Чудне ли лепоте и радости: приљубити се тако уз мајчине груди 
 прстима чешљати браду.</p> <p>— Говоре ли што за капетана, да неће и њега?...</p> <p>— Кажу, б 
не допуштам!...{S} Знате ли ви... знате ли... о, па ви не знате, ви не видите!... узвикну он ус 
.. мисао такву не допуштам!...{S} Знате ли ви... знате ли... о, па ви не знате, ви не видите!.. 
о неким својим сећањем.</p> <p>— Сећате ли се онога... рече он смешећи се, онога у дугачким кош 
..{S} Да дођем сутра да донесем, хоћете ли?...{S} Све, све... хоћете?...</p> <pb n="88" /> <p>О 
иваше радознао Богосав.</p> <p>— Хоћете ли путовати кроз шуму? запита га она, гледајући неким с 
{S} Љубица пође за њим.</p> <p>— Хоћете ли да идемо после подне у Брезовац.{S} Да пустимо децу  
о мале муке биле!...{S} Па опет, видите ли... сад ми је мило и то страдање и све...{S} Тиме сам 
а жалити... свему има краја.{S} Мислите ли да би вас овај ширет жалио?...</p> <p>Љубица поцрвен 
чнемо рад.</p> <pb n="15" /> <p>— Јесте ли гледали учионице?{S} Колицна је моја, а кметови спре 
адост!...</p> <pb n="135" /> <p>— Јесте ли ви Гојко Савић, учитељ? звони отуд са врха озбиљан,  
и, види се... али тек...</p> <p>— Јесте ли богослов или преперанд? запита га попа кад седоше у  
говарати на њена питања.</p> <p>— Јесте ли били до суднице?{S} Шта има ново? запита га она обич 
зати своју мисао гласно.</p> <p>— Јесте ли одавно учитељ? запита она и погледа га некако ђавола 
зви их и обрте се Гојку.</p> <p>— Јесте ли ви ово писали? узвикну он, показујући прстом на Гојк 
ећ време да се почне радити.{S} И јесте ли видели како иде славно: половина већ знају да разлик 
 овако са мном разговарате!...{S} Нисте ли пре неколико минута били као убијени.{S} Зар и то ни 
дим ја: нисте добар пјевчик.{S} А чусте ли како кликће наш господин Аксо?...{S} Јест, али он је 
ме ћата говори, али одмах помисли: неће ли бити и незгодно и опасно, да га пусти на таку близин 
, па сад тапка рукама озго и гледа неће ли се наћи какав трн или дебља стабљика, да не жуљи ноћ 
 од ћате, онако... да га превариш: хоће ли данас долазити?{S} Гојко никога не помену, али се зн 
авоља посла ови рачуни!</p> <p>— А хоће ли бити што на јашанцију?</p> <p>— Колико си ти нама да 
 Љубицу, па стане на врата и слуша хоће ли чича онако исто оштро изговорити, како је он казао.{ 
че то с нарочитом намером: да види хоће ли одмах сама запитати и шта ће радити кад чује.{S} А о 
 пројури преко дворишта, не марећи хоће ли га ко опазити са прозора.{S} Брзо стиже у Брезовац.< 
 ће пре.{S} Шта ради мати, сестре, пише ли брат из Београда, који <pb n="83" /> тамо учи гимназ 
апу набави.{S} Ипак он покушаваше не би ли се <pb n="22" /> то могло и ове године проћи без мап 
ед лица.{S} Но гле, шта је оно?... види ли добро... то се лице смеши и смеши се баш на њега...{ 
е је некад као полубога, и мишљаше који ли ће смртни бити срећан да је назове својом...{S} А са 
ор управе, па ћу тада...{S} Збиља, јеси ли се ти уписао у Учитељско Удружење?</p> <p>— Не знам  
ли.{S} Сад је већ прошло.{S} А ти, јеси ли се намучила у путу?...{S} Камо вас до сад, за Бога!{ 
присети се он нечему па застаде. — Јеси ли ти баш видео да је акт из Министарства...{S} Министр 
та судница проклета!... '</p> <p>— Јеси ли чула, жено, упамти једном за свагда: нисам те ја узе 
мршти и прође преко собе.</p> <p>— Јеси ли луд?...{S} Плачеш као дете, кад те други бију...{S}  
ећа шта се око њега ради.</p> <p>— Јеси ли гладан, господине?{S} Да идем да кажем Стојану нек д 
се са Гојком право у очи.</p> <p>— Јеси ли ручао?</p> <p>— Море, какав ручак!... узвикну Гојко  
ори — тако се изменио...</p> <p>— А, ти ли си?! врисну полицајац и замахну камџијом.</p> <p>Гој 
срџбом.</p> <p>— Ха, пијанице једна, ти ли си то?{S} Марш с пута... дрекну она, па гурну пијана 
 подигнем у вис, па буп о под!...{S} Ти ли се нађе, црвенкапићу, да бешчастиш ово свето место,  
евши га где му долази.{S} Шта је, пишти ли рањено, изневерено срце?...{S} Знам, знам, дикане мо 
 се, па стаде плашљиво ослушкивати трчи ли ко за њим.{S} Кад се увери да га онај <pb n="106" /> 
 <p>— А шта велиш за ово вечерас, јесам ли погрешио?</p> <p>— Како?...{S} Напротив! то ти је ду 
а плота осмехиваше, као да вели: »Јесам ли те преварио, а?...{S} Сад си се уверио«...{S} То беш 
постајаху све зачуђенија.</p> <p>»Какво ли је ово чудо?« као да се питаху њихова лица, али они  
орити гласно, са Гојком заједно.{S} Ако ли она пође, морам се издвојити са Вељом.«</p> <p>Кад с 
 осети у њеној руци, како су меки, како ли нежни они једри пуначки дланови!...{S} И то он осети 
лнце, иному луна, иному звјезди... како ли оно беше.{S} Није Бог дао свакому све дарове.</p> <p 
> за отварање првог разреда?...{S} Како ли ће она...{S} Ах, шта ја све око ње, кад она и не мис 
уди Стојана и посла га за коња.{S} Како ли је изгледао Гојко тада и како му је дрктао глас, мож 
де...{S} Да ли су страшни?...{S} А како ли је њему?...« И он притискује браву... врата се крећу 
ћи к њима са батином. </p> <p>— А, тако ли се дочекује влас’!...{S} Бунт!!...{S} Комуна!!... др 
, промукао глас. -</p> <p>— Аха... тако ли је!{S} У ово доба...{S} Молићемо за мецко изјасњења. 
бије на тебе, заноси те...{S} О, слатко ли је сетити се мајчиних груди, кад човек претура тешку 
е њеном уху и прошапта:</p> <p>— Хоћемо ли по Ускрсу одмах... је ли?...</p> <pb n="149" /> <p>О 
но ће се крити да га не удариш, а некмо ли дете.{S} Тако је, братићу мој!</p> <p>— Оно види да  
јој, прилазећи: </p> <p>— Хехе... јесмо ли се наместили?...{S} Пера Илић, писар овог среза и пл 
у.</p> <p>— Кад ти заступаш жену, какву ли она дужност сад врши?... рече он Вељи, смејући се.</ 
цу... које ви хоћете.</p> <p>— А морају ли се они засебно уписивати? запита Љубица, гледајући г 
да је назове својом...{S} А сад... јесу ли ово њене руке савијене око његова врата?...{S} Да ли 
цу, мајци, брату... <pb n="133" /> јесу ли они сад срећнији?...{S} Не, не...{S} Ах, а ја сам ми 
ових ђака приђоше к њему.</p> <p>— Јесу ли сви дошли? запита децу.</p> <p>— Дошли су.{S} Само н 
 Ха-ха... ти се плашиш?...{S} Ама рекох ли ја теби, да нам нико ништа не може...{S} Нико!... ра 
} До мрака ћу се вратити.</p> <p>— Имаш ли нож?</p> <p>— Не бригај, кажем ти, одговори он, приб 
он једнако рачунао.</p> <p>— Море, знаш ли онога ономлањског, Светислава.{S} Узе од мене велике 
ице и реда!...{S} Море, шта ту!... знаш ли да чак осећам неко задовољство кад потрпам у канате  
а...{S} И тако до саме смрти...{S} Знаш ли ти да сам ја бежала од њега.{S} Побегла сам овоме не 
ћеш ти, море, да ме вараш тако?{S} Знаш ли ти шта је љубав!...</p> <p>— Шта ћете? пита га она у 
отпуно... </p> <pb n="201" /> <p>— Идеш ли му бар на гроб, јаднику?</p> <p>— Нисам у почетку ни 
о је то, братићу мој!...</p> <p>— Можеш ли спремити што за вечеру? прекиде му учитељ дуги монол 
 се да му разгледа лице.</p> <p>— Можеш ли да идеш?</p> <p>— А?... одговори он мислећи нешто... 
мејаше, а један довикну:</p> <p>— Бијеш ли ти ђаке?</p> <p>— Бијем неваљалце, а добру децу воли 
адам, горко страдам...{S} Душице, чујеш ли ме, кажи само једну реч...{S} Кажи да хоћеш, па да с 
Брже, опрезније!...{S} Пст!...{S} Чујеш ли?... '</p> <p>Љубица седе на земљу, не дишући.{S} Ног 
 Па ћу бити твоја!...{S} Твоја, разумеш ли?{S} Хоћеш?...</p> <p>Богосав, пребледео од страха, д 
 овамо, да те нико не опази.{S} Разумеш ли?...</p> <p>— Како не бих разумео, лијепи братићу...{ 
ћу, умори ’ваку добру душу!...{S} Хоћеш ли да зовемо доктора?</p> <p>— Зашто? зачуди се она, ка 
ти да нађе своју батину.</p> <p>— Хоћеш ли да идеш ти, учитељу? осврте се пандур Гојку, који ст 
планина.{S} А што питаш?</p> <p>— Хоћеш ли да га убијеш?!... прошапта она неким пискавим, загуш 
другој коси, а својом ширином допире до ливада.{S} Чобанчад, видевши <pb n="2" /> путника у вар 
ечицу, поред које се зелене подотављене ливаде.{S} Задахну их мирис свеже, зелене траве, по кој 
вене стрњике, или се зелене подотављене ливаде по сниским лукама, или се црне преоране и засеја 
 прашином.{S} Једва чекаш да угледаш на ливади какав моћни грм с разбацаним далеко у страну гра 
ста учитељ, па се бојажљиво уклонише на ливаду.</p> <p>— Жив био, рече он ђаку, који му приђе р 
овако?«</p> <p>Приђе јој Гојко, па прво лизну прст језиком и превуче њим преко табле, потом се  
еш ли?...</p> <p>— Како не бих разумео, лијепи братићу...{S} Још ми бриде и глава и леђа, колик 
ће рећи, довлет чиним.{S} Ми се слажемо лијепо; јес’, братићу... ка нека права вамилија.</p> <p 
оје дете!{S} Мученице!... шапуташе она, лијући сузе на ту густу црну као гак косу што се немарн 
че пред очима...{S} Дође јој онај мушки лик црњи од пакла, одвратнији од ђавола.{S} О, кад би г 
ања, свој пораз... да јој да прилике да ликује над њом!...{S} Не, не...{S} Не тамо!...{S} Али к 
Срећа те држава даје плату; онако би се липсало од глади...«</p> <p>»Још ништа не видех, ни как 
.{S} Томе се није надао...{S} Он, стари лисац, удесио је све како ваља, и чини му се да је већ  
>— Слике, велиш, а какве то? — Курјака, лисице...{S} Хо, мој брате, да ти донесем каквих хоћеш  
 дан за даном, док се једном не нађе са листом хартије у рукама, који му је могао дати хлеба.</ 
му унезверене очи прелетаху са писарева лица на акте, на камџију и на под.{S} Писар му приђе, з 
</p> <p>Лекар се загледа у црте Гојкова лица и опазивши неке оштре неправилности, намршти се... 
и што им се овај више примицаше, њихова лица постајаху све зачуђенија.</p> <p>»Какво ли је ово  
и је ово чудо?« као да се питаху њихова лица, али они ћутаху док им се путник не приближи.{S} Њ 
>Учитељ се окрете и прелетевши оком сва лица климну главом и промрмља:</p> <pb n="5" /> <p>— Ка 
иже са столице, раширених очију и бледа лица...{S} Нека паклена одлучност севаше у тим широко о 
беше збуњен, чим опази радознала женска лица која га посматраху, а сад већ заборави и на своју  
уд сама Милица, подигнуте главе, весела лица.{S} Осврташе се бојажљиво, гледајући да нема кога  
цкање сабље.{S} Писар јој приђе, весела лица.{S} Она се обрадова његову доласку, не знајући ни  
 у школу уђе средовечан човек, обријана лица, с великим, усуканим црним брковима.{S} Он улажаше 
оји корачаше поред ње, суморна и брижна лица, машући по неки пут руком, као да се брани од кога 
м лицу израз скривеног лукавства.{S} Са лица му бије она позната надувена тупост, која је својс 
и Гојко, осмехнувши се малко, али му са лица не силажаше она љута горчина и бол, што тече из са 
у, танких повијених обрва, нежна, чиста лица... неописана лепотица!...{S} Иде брзо преко двориш 
њу средовечан човек, шиљате браде, суха лица и опале косе, као да је скоро лежао врућицу.</p> < 
 некад је мислила да њега нема важнијег лица у селу.{S} Сад јој је и мајка дошла некако проста, 
греботине, још се црвене и кваре изглед лица.{S} Но гле, шта је оно?... види ли добро... то се  
ена има овако невин, овако детињи израз лица?...{S} О, то су јој лице морали набавити сви демон 
а псе и приђе му с оним обичним изразом лица, с којим дочекујемо сваког непознатог намерника.</ 
{S} Он <pb n="58" /> обори очи, а преко лица прелете му облачак љутње, ну он то вешто сакри, па 
на подиже обе руке, па махну њима преко лица, као да се умива овом влажном измаглицом, стресе с 
едило...{S} Камџија га опет ошину преко лица, па трећа преко леђа...{S} Гојко појури к вратима, 
ађала, а и познала је по Гојкову изразу лица.{S} А Гојко јој не рече то с нарочитом намером: да 
рева. </p> <p>Гојко погледа преко свију лица, а беше их четворица. »Један није у комисији, него 
утегнута и повучена, нестаје са њихових лица оне обичне дечје живости и она почињу личити на во 
 она и неколико познатих јој девојачких лица; то су јој другарице, старије годину дана.{S} И он 
јој беше обрасла густом црном косом, а, лице веома развијено, кошчато, због чега не силажаше са 
рија од оца јој.{S} Изнурена, ослабела, лице се већ доста збрчкало, коса у велико почела седети 
ојкову руку и подржа је, опипа му чело, лице, груди... свуд ватра као жеравица...{S} Гојко опет 
о, смежурано и испијено тешком болешћу, лице.{S} Ни туге, ни жалости, ни жудње, ни патње и стра 
ђен на смрт, кад га прво тане погоди... лице се одједаред као изненади, зачуди, обузе га смртно 
, а дихаше брзо, брзо као да се гуши... лице јој се искриви од некаква болна трзања...</p> <p>В 
звијен, крупан и веома отресита држања; лице му доста развијено, обријано; брчићи танки, жућкас 
 не долази, па«...</p> <p>Стојан утрча; лице му помодрело од дуга стајања на зими, али се у очи 
ом, из кога бије смрт и вечна мржња.{S} Лице јој беше све нагрђено и онакажено од неке унутрашњ 
 себе.{S} Беше страшно погледати је.{S} Лице све крваво, косе разбарушене, почупане, висе читав 
 и звецка кад удари о какав камичак.{S} Лице му младолико, сасвим бело, нос погрбљен, дугачак,  
а прагу и дубоко удахну свеж ваздух.{S} Лице јој се изменило, као да је спавала цео дан; поглед 
аустави га, старајући се да му разгледа лице.</p> <p>— Можеш ли да идеш?</p> <p>— А?... одговор 
избраздано, па то сад зарашћује, али је лице још грдно.</p> <p>Иде по соби и мисли о свему, што 
 се већ ухватио, те му се не распознаје лице.</p> <p>— Добро ви вече! рече он, пришавши Љубици. 
сумор и зловољу, од кога се највеселије лице намршти.{S} А ко већ иначе има довољно узрока за т 
...{S} Она спусти очи и погледа у своје лице...{S} Као да је боловала читаву недељу, тако се из 
ну нова мисао у глави... промени јој се лице, постаде светлије...</p> <pb n="139" /> <p>— Седит 
, шта је оно?... види ли добро... то се лице смеши и смеши се баш на њега...{S} Па то је Љубица 
p>Гојко беше сав црвен, збуњен, отираше лице марамом и спремаше се да изиђе, али кад виде колик 
ој трнци кроз цело тело...{S} Гле, па и лице говори!... мртво, мртво лице, а говори!...{S} Јест 
их само он зна и нико други...{S} Гле и лице се види, ено оне огреботине, још се црвене и кваре 
ли какву објавицу са собом? рече кмет и лице му доби неки полузваничан, пола учтив израз.</p> < 
јко одмах дође, али <pb n="123" /> му и лице и цело понашање беше сувише службено; његово лице  
се осетно трже и одједном му се промени лице, али кроз један тренут стаде га полагано обузимати 
шњих догађаја.</p> <p>Гојку се разведри лице; са највећим задовољством узе он један лесковак, ш 
едали.{S} О, тешко мени!... и она покри лице врелим рукама и горко зајеца...</p> <p>— Знам... з 
 оборила главу, па не зна како да удеси лице: хтела би да изгледа пријатна, а осећа да јој то у 
унезвери, стаде врдати очима и окретати лице од ње.</p> <p>— Како хоћеш... како год ти хоћеш.{S 
, чини ми се, Веља? запита она, бришући лице и посматрајући измењено Гојково лице.</p> <p>— Јес 
 седети.{S} Проклети нокти!... цело јој лице избраздано, па то сад зарашћује, али је лице још г 
сто детиње задовољство...{S} И цело јој лице детиње, нежно... мала устанца скупљена, румене се  
 се сва промени, кад угледа то мило јој лице, скочи с кревета и обисну мајци око врата.</p> <p> 
о детињи израз лица?...{S} О, то су јој лице морали набавити сви демони из пакла!...</p> <p>Мла 
свој дуги монолог и стаде брисати руком лице, она му опет узе једну руку и стеже је силно.</p>  
А доле на поду бели се онакажено, слабо лице, из уста тече крв...</p> <p>— Братићу... браћо!... 
ршти се, дође јој одвратно и гнусно ово лице...{S} Слабим гласом одговори му, гледећи га право  
о понашање беше сувише службено; његово лице као да пита: »шта жели госпођица учитељица?«</p> < 
аме, гледајући зажареним очима у његово лице, да би отуд још пре одговора прочитао страшну вест 
ћи лице и посматрајући измењено Гојково лице.</p> <p>— Јесте, одговори он намрштено, гледајући  
 Гле, па и лице говори!... мртво, мртво лице, а говори!...{S} Јест она добро познаје то лице, н 
 више и одједном се загледа у оно мртво лице...{S} Прођоше јој трнци кроз цело тело...{S} Гле,  
 само се из мрака помаља црвено зверско лице и више ништа...{S} Он изгледа као осуђен на смрт,  
за саму Љубицу, и подигнувши поцрвенело лице од узбуђења, стаде живо говорити:</p> <p>— Ви не з 
т видиш како му се очи запламтеле, цело лице обузето неком нервозном живошћу, једнако некуд трч 
е управљен у једну тачку и укочен, цело лице некако необично измењено, сањиво, занесено... </p> 
ном стоје под обореним капцима.{S} Цело лице му имађаше израз заплашене, дуго гоњене, уморене з 
абучице и за тренутак обли јој крв цело лице.</p> <p>Писар скочи и дохвати разјарену жену за ру 
их вечито бије живи огањ.{S} И кад цело лице добије притворан скроман израз, ове живе очи говор 
му веома по вољи њено весело, насмејано лице. »О, па ми ћемо овде лепо и весело, живети« помисл 
 разговору, а већ и иначе, вазда главно лице, па се дао у објашњавање ситуације присутнима.{S}  
смешка неприметно, и сам прави зачуђено лице, као бајаги чуди се питању.</p> <p>— Јуче сам поче 
с...{S} И он стаде жудно гледати у њено лице, очекујући са страхом и зебњом њен одговор.</p> <p 
шен, збуњен, изненађен, подиже зажарено лице, које одједном поче бледети, усне се искривише и з 
 и, бришући марамом ознојено и зажарено лице, приђе к писару, који већ беше устао и врло учтиво 
ко му већ беше гледати оно вечито болно лице, на коме су исписане велике муке и тешко страдање. 
 Она само посматра ово учтиво и озбиљно лице, које се од ономад тако изменило, да овај човек из 
е и опет га погледа.{S} Јест, то је оно лице... с којим су везани они осећаји; и гле, сад је оп 
говори!...{S} Јест она добро познаје то лице, научила је читати оваки израз на њему, и ево сад  
 тако близу, да се нису могли гледати у лице. — Ја... ја... казао сам вам... ви сте ми све!...{ 
н... рече он, погледавши је радознало у лице.{S} А ово сад... ви сте примили своју заслужену пл 
ило на Љубичину лицу, обори очи, али му лице засија великом радошћу. »Ето, кажем ја: само полак 
с одмора; и ви са намрштеним челима, са лицима онакаженим страдањима и патњом; и ви, јадници, ш 
 овога узвика, па стаде само зверати по лицима, која га с чуђењем гледаху.{S} Један од оних учи 
ћаја.{S} По уплашену и необична изгледа лицу Веља се досети јаду, намршти се и као да и њега об 
да тупо и несвесно заплашеним очима, на лицу му још јаче запечаћено горко страдање, и кад писар 
 Чим се Гојко представио као учитељ, на лицу овога сељака опазила се жива радост, коју он није  
{S} Подиже главу и погледа је оштро, на лицу му исписано горко страдање и умор.{S} Одговори јој 
о постаја, па уђе Гојко у разред.{S} На лицу му исписана жива радозналост, али се јасно чита на 
ца!...{S} Иде брзо преко дворишта, а на лицу јој исписано некаво невино, чисто детиње задовољст 
у од страха, ноге и руке му дркћу, а на лицу му се, поред преплашености, јасно чита пређашњи из 
мотрећи на непрестану промену израза на лицу јој, одговори:</p> <p>— Смртни смо сви... није ник 
ватре и живости у очима, ни руменила на лицу.{S} Све се променило, добило самртнички изглед, а  
уозбиљио.{S} Није му се видела љутња на лицу, али тек нема више онога топлог погледа, који Љуби 
е скрива шта мисли, јасно му се чита на лицу.{S} Па нас чак и Веља избегава!... није се ни руко 
ча весело, са изразом необичне среће на лицу и као мало стидећи се, сазнавајући своју кривицу.{ 
жене, па нека им је најсветији израз на лицу... »Најбоље ће бити, помисли она, да говорим са њи 
S} Поглед му остаде на њој подуже, и на лицу његову беше јасно исписана мисао: »Хо, море, па ов 
е, корача одважно, подигнуте главе и на лицу јој игра руменило, <pb n="152" /> као да некога из 
!... настави он готово више у себи и на лицу му заигра љутња.</p> <p>— Ха, па ми ћемо да омркне 
изиђе из учионице са обичним изразом на лицу, носећи собом нов дар Перин — скупоцен брош за гру 
 сам душу као своју; све му се могло на лицу прочитати...{S} Беше као мало дете!«...</p> <p>По  
 је за само срце и изазивљу црвенило на лицу, које се већ све обојило крвљу, али она ипак гледа 
евету, и опет му исто онако исписано на лицу: »О, ала ми је добро... ала ми је добро«...{S} Ста 
оде.</p> <p>Гојку опет засија радост на лицу.{S} Сети се Веље са захвалношћу.{S} Истина, срце м 
 се код Љубице појави нека одлучност на лицу; мати јој одлази и долази забринута, али се Љубица 
 се његове дугачке руке, како се дижу к лицу, па онда се спусте и млатају поред кратких кукова. 
у кожа се почела брчкати, те даје целом лицу израз скривеног лукавства.{S} Са лица му бије она  
дају невесело, страдалнички, а по целом лицу разлила се она суморна меланхолија, која придаје н 
и се сав, као у бунилу, припаде к њеном лицу и стаде је љубити дуго, бурно, сумануто...</p> <p> 
прочитајте вечну реч на овом окамењеном лицу и умирите срца своја... »О, ала ми је добро!...{S} 
ствени израз на окамењеном, непокретном лицу: »О, ала ми је добро!«... </p> <p>Хеј, станите ви  
а.{S} Уснице јој се трзаху грчевито, по лицу се осуло смртно бледило, а она дише нагло, отворен 
уши, стаде падати за врат, на главу, по лицу, свуда...{S} Једва изиђоше и дахнуше слободно.{S}  
им лутаху с једног краја на други, а по лицу се разлило усхићено чуђење.{S} Обоје осећаху како  
 бели по околини и оштра студен бије по лицу. »Ваљда ме неће дуго држати?...{S} Смрзнућу се.{S} 
 лаки, варљиви сан...{S} Разли му се по лицу руменило, пројури кроз њега нека пријатна топлина, 
иметним руменилом, које јој се разли по лицу.{S} Видела је да има нешто повољно да јој каже, па 
 влажном измаглицом, стаде га шибати по лицу.{S} Он протрља очи и махну главом у страну, као <p 
о више мишљаше, све веће је црвенило по лицу обузимаше.{S} Она се стресе, и одједном прекиде те 
еха.</p> <p>Писар се одједном промени у лицу; види се да се спрема за некакву изјаву, па га поч 
 Цело му је држање одсечно, а на његову лицу не беше ниједне цртице која би одбијала и изазивал 
ео наћи потврду својим речима на његову лицу.</p> <p>Доиста, Гојко поцрвене, збуни се и стаде с 
 и нека дивљина беху исписани на његову лицу...{S} Прва му мисао застаде на револверу, који он  
 видевши ово нагло црвенило на Љубичину лицу, обори очи, али му лице засија великом радошћу. »Е 
 више срећа и задовољство на домаћичину лицу, не чује се љубавни шапат и не разлежу се веселе п 
 и она се опет приближаваше стању, које личи на врућицу...{S} Поглед јој нејасан, усне осушене, 
S} Учитељ промрмља нешто у себи, што је личило на звук:</p> <p>— А-а-а...</p> <p>За председнико 
а оне обичне дечје живости и она почињу личити на војнике у фронту.{S} Она зна шта је узрок том 
земљи, по дрвећу и зградама, цеди се са лишћа и кровова у ситним капљицама и навлачи на људе он 
е наиђоше под крушку, где је опало мало лишћа и остала која зелена крушка...{S} Опружише вратов 
ове, дунуше снажно у прашину и покупише лишће и крушке...{S} Једна младица, јамачно првешка, ма 
-амо, а под ногама му шушти опало, жуто лишће; а над њим се ношаху густо загасити и беличасти о 
 која је у густим слојевима попадала по лишћу, по зрелу воћу, по стаблу и трави испод њега.{S}  
вир, код кога су се намештале справе за лов, засут; све срушено, уништено, па ветар преко те пу 
те вршке и намештене кошаре, па ако има лова, одмах се доноси угарак, ложи се ватра ту на обали 
крај дебела крушкова, а слух напрегнуто лови сваки звук и покрет...{S} Јест, познаје добро њего 
 да се крене до председника, а споља га ловну оштар глас.{S} Он изиђе брзо, јер познаде председ 
ост.{S} Женска душа не тражи смисла, ни логике у догађајима и жељама, код ње је све то некако п 
а ако има лова, одмах се доноси угарак, ложи се ватра ту на обали и спрема се доручак.{S} Родит 
очете корпе, одељане витке или очишћену лозу да продуже рад...{S} Краве наиђоше под крушку, где 
рајући врата на соби...</p> <p>Пламичак лојанице слабо осветљава малу чисту собицу, бацајући зр 
ка, дивља, па не може све да иде као по лоју...</p> <p>— Е доста, изађите сад мало напоље, рече 
 Тако је то, братићу мој!...{S} Зубе ти лолама!{S} А гле, немаш душека!{S} Ништа, наћи ће чича  
сподине?...{S} Кажем ја вама: по зубима лоле, па да ви’ш како ће да врте репом.{S} Море, право  
ћи некуд по зиду:</p> <p>— Отишла ономе лоли, ја куда ће!...{S} А ти, братићу, не мисли више о  
 банке за целу годину!{S} И то су људи, лолчине једне.{S} Знам да ће од народа покупити свих дв 
ет динара месечно.</p> <p>Настаде прави лом.{S} Клетве, претње, па богме по мало и псовке, онак 
 пуно наређа по асталу...{S} Неки му се ломе, а неки остају цели.{S} Са њима је он једнако рачу 
ш наше стање, одговори Цветко прекорно, ломећи велика парчета погаче и залажући то са по мало с 
росветни Савет, за Бога; ваљда се то не ломи баш тако лако!... запита Љубица узбуђеним, уздрхта 
ам ја пророк.{S} Ту се сад нешто крупно ломи... биће грмљавине и свега.{S} А ти чувај своја леђ 
ан смелији дечак.</p> <p>— Зар не знате лончића?</p> <pb n="18" /> <p>— То је за оне из првог р 
ади одговор оног дечка, који рече да су лончићи за малу децу, а не за онолике ђаке.{S} Она се о 
а играти мушких игара: ораха, крпигуза, лопова и много других!...{S} После наступа мучно и тешк 
ију децу.{S} Е, друже драги, не једу се лубенице, док се копач добро не озноји...{S} Него извол 
шући главом.</p> <p>— ’Натема је!...{S} Луд сам ја да идем на робију или још да изгубим и главу 
ти и прође преко собе.</p> <p>— Јеси ли луд?...{S} Плачеш као дете, кад те други бију...{S} Еј, 
 је са њом рече да је мало онако... као луд, а неки пут је добар човек.{S} За сад не говори са  
море, било?{S} Стојан дотрча к мени као луд... једва ме пусти да ручам.{S} Ваздан ми избрбља ко 
ка!{S} Јок, вели она.{S} Море даћеш ми, луда жено, па макар се сву ноћ вукли по кући.{S} Не дам 
ао у Брезовац, него она пројури сама ка луда, а сад ти за њом?...</p> <p>Гојко је гледа и само  
ће ни да те види... но оде низ потес ка луда, право у Брезовац.{S} Тамо ће, бој се, и ноћити... 
 те то не држи за дуго, него наиђе нека луда, јогунаста даска, па човек да бежи у свет.</p> <p> 
 до сад плашила.</p> <p>— Чуо сам, онај лудак, Богосав... шта је радио и кажу чак вам претио мо 
еља се поче крстити и смејати.</p> <p>— Лудаци!... прави лудаци! и ти и она...{S} Не зна се кој 
ти и смејати.</p> <p>— Лудаци!... прави лудаци! и ти и она...{S} Не зна се које је луђе од вас  
о краја године, да се не мучите са овим лудацима.{S} Ја ћу то са њима за час наредити.</p> <p>Љ 
а, болесног, одвратног, које граничи са лудилом...</p> <p>Тако настадоше горки дани у овоме нов 
ездо!... узвикну он, уздахнувши...{S} А лудо си га, вала, и свијао!...</p> <p>Љубица се диже, п 
ан, псујући мртву учитељицу и чудећи се лудом Гојку. »Шта му је, по Богу, браћо? пита се чича у 
.{S} И шта су имали толико да говоре? — Лудорије!...{S} А овамо сад гледај је!{S} Иде као убије 
аци! и ти и она...{S} Не зна се које је луђе од вас двоје.{S} И ти јуче цвокоћеш у затвору од з 
 ниси постао мирнији?</p> <p>— Ја — још луђи!{S} Кога ће да умири ово вечито чергарење, ово тер 
но печење, заструг са сиром и кајмаком, лук и неколико бутела пива. — Него да кажем ја да узму  
 хоћеш, али готово... имамо млада сира, лука, јаја, шта ћеш више.{S} Нек остане која крајцара з 
а она, смешећи се весело и гледајући га лукаво, ђаволасто.</p> <p>— Не бежим... нисте ми... про 
и том бацаше из очију муње, а Љубица се лукаво осмехиваше.</p> <p>Поведе се разговор о учитељим 
и му застадоше на неком човеку, који се лукаво иза плота осмехиваше, као да вели: »Јесам ли те  
ће се овде станити стално — рече гост и лукаво погледа на нове колеге.</p> <p>Љубица, изненађен 
се са осмехом обрте писару, погледајући лукаво, испод очију, на Гојка.</p> <p>— А већ младе учи 
у, сила је влас’!... рече чича и некако лукаво засветли очима.</p> <p>Гојко се насмеши задовољн 
ати, те даје целом лицу израз скривеног лукавства.{S} Са лица му бије она позната надувена тупо 
се зелене подотављене ливаде по сниским лукама, или се црне преоране и засејане њиве...{S} Изна 
веома слаб певач. — Иному солнце, иному луна, иному звјезди... како ли оно беше.{S} Није Бог да 
ећа само како му се груди стежу, а срце лупа бурно, живо.{S} Не сме да се покрене, да мрдне ма  
атвори за собом врата, изиђе да види ко лупа.{S} Гојко куцну на прозор и доста јасно викну:</p> 
ас загрме кроз помрчину:</p> <p>— Ко то лупа ноћас?...{S} Постаја мало на прагу, па кад не чу н 
 опет некако смрачи и неки људи стадоше лупати на школским вратницама.{S} Она провири на врата  
одговори она тихо, лагано, али јој срце лупаше да искочи из груди, а дихаше брзо, брзо као да с 
ше као у страховитој грозници, срце јој лупаше живо, махнито, једва се стаде прибирати.{S} Зака 
 чаша? обрте се гост Гојку, који се још лупаше длановима по колену од силна смеха. </p> <p>— На 
амо о Љубици, а?!... дрекну он грозно и лупи дршком од камџије по актима.</p> <p>Гојко стајаше, 
еда на прозор, а тамо стоји Пера писар, лупкајући камџијом по својим дугим чизмама.{S} Рече неш 
 па све наопачке...{S} Љубица се мршти, лупне ногом, управо врхом ноге о под; види се радо би с 
е!...{S} Срамота је да наш човек и друг лута по селима и тражи часнике, а другови су му ту пред 
вот, прави живот!...{S} А ово се до сад лутало некуд по мраку...{S} Даље, даље црна прошлости!. 
уђени пред овим ретким призором, очи им лутаху с једног краја на други, а по лицу се разлило ус 
о.{S} А њима, женама, тако понекад дођу лутке у главу...{S} Чекај, зна он шта ће радити... ето  
е танке уснице, мислиш сад ће да заишту лутку.{S} И гледа наивно, као да је мало у свету живела 
е то, кмете Ћиро, и ви људи!{S} Прошлог љета пустите ми ово дете да ме надгледа овако старог и  
авила необично јака, силна љубав, права љубав, велика, заносна, онаква, како се то описује у ро 
мој, кад би се залегла љубав, она права љубав, што је песници певају, што сав свет о њој говори 
и, брате, и писар и твоја слачајша прва љубав охладити...{S} Ово се нигде у свету не дешава...{ 
 си ми једина срећа моја, једина и прва љубав... узвикну она, грлећи га.</p> <p>При последњој р 
а је само толико, да је не веже за њега љубав, јер она не осећаше љубави.{S} Та она је толико ч 
; само из оних јасних плавих очију сија љубав и доброта...{S} Така му је нарав.{S} Ако ће; то и 
во би?... <pb n="85" /> Куд оде онолика љубав ка животу?{S} Како нестаде оних лепих и заносних  
тин.{S} Тада се заче прва и права ђачка љубав, која је трајала и свршила се исто онако, као што 
p>»А после, Боже мој, кад би се залегла љубав, она права љубав, што је песници певају, што сав  
ра у кукурузу?...{S} Је ли то изгубљена љубав, или је какав дух са онога света дошао да гледа њ 
; њих је саставила необично јака, силна љубав, права љубав, велика, заносна, онаква, како се то 
ет обузе нека милина, врати се пређашња љубав према овој деци, и њој је необично мило што стоји 
бави.{S} Та она је толико читала, да је љубав нешто много светлије, узвишеније...{S} Сећа се св 
 да ме вараш тако?{S} Знаш ли ти шта је љубав!...</p> <p>— Шта ћете? пита га она у чуду.</p> <p 
 пољупце, топећи се од милине... »То је љубав... ми се љубимо, је ли?« тепаше му она, а он је п 
 би јој по вољи одговор.{S} Каква је то љубав, да се тако брзо заборави!...{S} Говори о њеној с 
ма га више...{S} Да нисам познала праву љубав, било би ми свеједно... ништа...{S} Могла би прод 
{S} Управо не треба ни да преживи праву љубав...{S} Кад нестане такве љубави, нашто ми онда жив 
е Бог зато казнио и сад други гази моју љубав...{S} И све, ама баш све... како је било са Гојко 
{S} Не може бити да ће јој ко отети ону љубав, која владаше до скора међу њима!...{S} Она осећа 
ликој пажњи и, како он сиромах мишљаше, љубави свога друга, и само се бојао да то не буде Љубиц 
према школи... не, макар не имали праве љубави, али макар поштовања — Онда ће ти, брате, и писа 
иви праву љубав...{S} Кад нестане такве љубави, нашто ми онда живот?...{S} Еј, људи, људи, какв 
ипарице, кад се нађу са предметом своје љубави.</p> <p>— Зар још питаш?...{S} У цркву... венчањ 
ј чупа из срца делић по делић досадашње љубави и пуни празно место у срцу најљућим чемером, нај 
 веже за њега љубав, јер она не осећаше љубави.{S} Та она је толико читала, да је љубав нешто м 
игаре.</p> <p>— И то је била женидба из љубави! рече Веља.</p> <p>— Ех, шта ту дробиш!... одсеч 
{S} Ако они горе имају најмање образа и љубави према школи... не, макар не имали праве љубави,  
светлије осећаје, који се наругао њеној љубави и пљунуо на њену ропску преданост.{S} Женска душ 
ој доброти, о оној искреној, неизмерној љубави, коју сам ја погазила, па ме Бог зато казнио и с 
уверавајући је пламеним речима о вечној љубави...{S} Тако некако дођоше цркви, и она види себе  
у топлој соби, шапућући једно другому о љубави и срећи, а у то време дојурише сокаком једна кол 
том љубављу исплетено, ружичасто гнездо љубави!...{S} И шта би је упућивало на тај корак? — Дуж 
нов живот и нов радни дан у овом новом, љубављу свијеном, гнезду.{S} Влајко и Љубица одоше на р 
м, па у њој љушка и успављује занесену, љубављу очарану душу...{S} Да, она љуби!...{S} И љуби п 
.{S} И љуби првом, страсном, девојачком љубављу; љуби безумно, са највећим самоодрицањем, како  
е!...{S} Зар да разори сама ово, чистом љубављу исплетено, ружичасто гнездо љубави!...{S} И шта 
га веје тако нежна, тако ватрена и жива љубавна чежња!...{S} Не, не, није могућно да је то он.. 
 то његов глас... тако умиљат, тако пун љубавне жудње?...{S} Никад га не чу она да тако њој гов 
овољство на домаћичину лицу, не чује се љубавни шапат и не разлежу се веселе песме кад она ради 
ле, па се по цео дан вођаху разговори о љубавним аферама и ноћним шетњама.{S} На овим дугим леп 
...</p> <p>Љубици одједном наиђе наступ љубавних осећаја, она сва задркта од неке милине и баци 
Невидљива вила оплела је мрежу од самих љубавних конаца, посула је ружом, шебојем, рутвицом и д 
 тане, нека им поквари, нек пресече ово љубавно гугутање!...{S} О, погрешила је... много је пог 
ени осећаји сада све увећавају, па и то љубавно гукање...{S} Гле, љубе се... чује се јасно...{S 
адно његово рањено срце!...{S} На првом љубавном кораку мораде наићи на овако унижење... </p> < 
ај загрљени пар, који се топио у заносу љубавном и сневао најсрећније снове...</p> <p>Очајан, у 
лно па промени разговор и узе веселији, љубазнији тон.</p> <p>— Ама, молим те, шта ћу да радим  
.{S} Ти мислиш сваки те воли, ко год те љубазно погледа...{S} А оно није... свет је покварен, с 
бица се све више навикаваше на писареве љубазности, и сад јој беху сасвим обични доста смели из 
вају, па и то љубавно гукање...{S} Гле, љубе се... чује се јасно...{S} О, сваки јој тај отровни 
, него смо дошли да чујемо од господина Љубе!...</p> <pb n="154" /> <p>— Бар да је нежењен, па  
} Стој, неки покрет и звук... као да се љубе?...{S} Јест, пољупци!... и слух се још више повину 
би првом, страсном, девојачком љубављу; љуби безумно, са највећим самоодрицањем, како то може с 
ену, љубављу очарану душу...{S} Да, она љуби!...{S} И љуби првом, страсном, девојачком љубављу; 
е, како је она желела...</p> <p>А он је љуби, јамачно је љуби, иначе је не би узео за жену.{S}  
лела...</p> <p>А он је љуби, јамачно је љуби, иначе је не би узео за жену.{S} Истина, он није о 
чарану душу...{S} Да, она љуби!...{S} И љуби првом, страсном, девојачком љубављу; љуби безумно, 
ој затурена, па припао пуначком врату и љуби...{S} Жена јурну кроз врата и ступајући на прстима 
мназију, па питања о крави Зорки, њеној љубимици, о ружама и олеандеру које је донела из Београ 
е сузе, притеже још јаче на груди своју љубимицу, као да је тим покретом заклања од свију страд 
и се од милине... »То је љубав... ми се љубимо, је ли?« тепаше му она, а он је притискиваше на  
 је полако обгрли, па је одједном стаде љубити тако страсно, бесно... а она му враћаше пољупце, 
бунилу, припаде к њеном лицу и стаде је љубити дуго, бурно, сумануто...</p> <p>— Ето, моја!...  
мише и наместише на кревет мртва Гојка, Љубица опет уђе у собу и стаде близу мртваца.{S} Знала  
ом.</p> <p>Прилазећи својим вратницама, Љубица опази човека, који се држаше једном руком за пло 
орише и на њима се показа, сва увијена, Љубица.{S} Иђаше полако, погурена и оборене главе, као  
етнила...</p> <p>Идући у школу изјутра, Љубица застаде између два воћњака, да се надише овога м 
е разабрати...</p> <p>Почетком августа, Љубица оде својим родитељима.{S} Све је нешто до сада о 
S} Чим изиђоше њих двојица из дворишта, Љубица му се баци на груди, обгрли га и стеже грчевито, 
само да није овога кљуцања...{S} А гле, Љубица обрнула очи к њему, па се смеши на њега као и ма 
ича шта је видео...</p> <p>Прође подне, Љубица још лежи на столу; почеше деца долазити у школу, 
 се несташни поступци у школи и ван ње, Љубица слуша са интересом овај разговор, који је у по н 
... </p> <p>Улазећи у школско двориште, Љубица опази како се Гојко нешто устумарао пред својом  
домаћицом.{S} Чим наступише у двориште, Љубица одмах опази, да нови колега целом својом појавом 
овор постајаше све живљи и занимљивији, Љубица се расположи, па стаде празна соба звонити од ње 
 n="87" /> <p>На тако пријатељске речи, Љубица подиже главу и захвали му се пријатним осмехом.{ 
и таман да почне прозивати децу гласно, Љубица га заустави.</p> <p>— Нека деце код мене... ја и 
дишу...</p> <p>Трећега дана по доласку, Љубица се врати кући.{S} Не хтеде се ни осврнути на мол 
и она ићи.</p> <p>Кад би време поласку, Љубица дође, обучена и накићена свима својим драгоценим 
озора на прозор.{S} Погледа у учионицу, Љубица се тресе од плача, леђа грчевито одскачу; поглед 
 n="80" /> <p>Кад се сврши школски рад; Љубица изиђе за децом.{S} Стаде на прагу и дубоко удахн 
аук и плач јадне, немоћне дечице!...{S} Љубица за ту вештину није ни знала, па зато јој ревизор 
еда га...</p> <p>— Где је... соба...{S} Љубица? викну Гојко и одмах спази једна врата и јурну т 
 свака се искривила, раскламитала...{S} Љубица седе на предњу клупу и одмах се разлеже шкрипање 
мети, лепом положају који заузима...{S} Љубица, коју све више обузимаше женска сујета, попушташ 
ле...{S} И ја сам овде постављена...{S} Љубица Петровићева.</p> <p>— Ене, зар то нови учитељ! в 
игнутим рукама, иђаше као махнита...{S} Љубица, како јој беше слободна затурена глава, угледа ј 
и по неко устане, па све наопачке...{S} Љубица се мршти, лупне ногом, управо врхом ноге о под;  
. она доведена из сиротињске куће...{S} Љубица је гута, гута погледом, сажиже врелим очима...{S 
 оним чудним очима сече као ножем...{S} Љубица се шћућурила уза жбуње, отворила уста, па не диш 
око себе, као да је нешто изгубио...{S} Љубица <pb n="114" /> седи на столици као окамењена, ча 
каквих затева не чу се више од њега.{S} Љубица се већ тако навикла на његове походе, да их у из 
вац и очекује казну за своја недела.{S} Љубица осећаше само гнушање и бол, али Гојко... да му ј 
 нешто што му дође уз груди до грла.{S} Љубица га гледаше све зачуђеније и збуњеније, поцрвене  
ећи и четврти рачунају на таблицама.{S} Љубица се веома зачуди кад виде да учитељ већ предаје о 
уживањем да ради ове године са њима.{S} Љубица, која га врло радо слушаше, мораде га прекинути. 
I.</head> <p>Протекоше још три дана.{S} Љубица све више улази у посао и све се више одушевљава  
 беше он речитији од свакога говора.{S} Љубица се стресе од неке хладноће, која је одједном обу 
 им у походе Љубичина мати и сестра.{S} Љубица не зна шта ће пре од радости.{S} Весела је што в 
дечје ухо разликовању ова два гласа.{S} Љубица готово не дише; сва се претворила у трајну, жудн 
и се неких ситница из ђачког живота.{S} Љубица се досети овом смеху, па чим стадоше на пољу зап 
одоше у своје учионице и почеше рад.{S} Љубица осећа да неће моћи данас ништа урадити.{S} Мисли 
ају, а у прсту нема ни толико снаге.{S} Љубица дигла главу, па гледа бесмислено како се тресе к 
о, па га прескочи и истрча из школе.{S} Љубица стајаше на вратима учионице дркћући, сва пренера 
р су се чули већином женски гласови.{S} Љубица претрну и застаде...{S} Гојко беше већ позеленео 
 очију своје деце чита њихове мисли.{S} Љубица поцрвене, задркта, па се одједном баци на мајчин 
д тако близу, као да ће је закачити.{S} Љубица посматраше пажљиво сваки покрет, не осећајући ни 
м алеве чарапе а на леђима јелечићи.{S} Љубица се загледала у децу, па се тако и замислила... с 
о да назове своје осећање према њој.{S} Љубица га опет изведе из забуне, обори главу, па немоћн 
 /> <p>Он већ једва владаше језиком.{S} Љубица дисаше све јаче, а главу стидљиво оборила, па сл 
разе кад се разговарају пред Гојком.{S} Љубица већ не може више да сакрива узбуђење и руменило, 
целу мајсторију и одговара правилно.{S} Љубица све више светли очима.{S} Али по неко устане, па 
председник оде за сто и отвори скуп.{S} Љубица посматраше само учитељице, и одмах опази, да се  
.</p> <p>Поседаше и почеше разговор.{S} Љубица не скида очију са госта, а и он се, у разговору, 
/p> <p>Освану дан туробан, ветровит.{S} Љубица није могла готово нимало спавати, а Гојко није н 
9"> <head>XIX.</head> <p>Дође испит.{S} Љубица се тек опоравила од болести, па жива премрла од  
ни ограничили на тих, озбиљан живот.{S} Љубица је пренела оно мало сиротиње у Гојкову собу, нам 
стадоше саме, отпоче горка исповест.{S} Љубица је причала тешко, с муком, али јој Смиљка помага 
 Довољно узрока за узбуђење и журбу.{S} Љубица се плашила ревизора, јер се о њему говорило да с 
о то и очекивао, па да дође у школу.{S} Љубица подиже очи на њега, али се одмах трже, поцрвене  
луша шта они говоре о новом учитељу.{S} Љубица приђе к столу и наже се Гојку: </p> <pb n="17" / 
ажаху ђаци, па се опет полако крену.{S} Љубица пође за њим.</p> <p>— Хоћете ли да идемо после п 
 мању, светлу, лепо окречену собицу.{S} Љубица иђаше напред поскакујући, а кад отвори врата од  
је сазнати узрок тога непријатељства, а Љубица, да би је задовољила, прича јој понешто о писару 
 достојан ни да уђеш! узвикнем му ја, а Љубица дркће, дркће... па ми приђе и моли да је изведем 
чудо ако и он умре.</p> <p>Лекар оде, а Љубица уђе у собу.{S} Веља се таман почео спремати за о 
..{S} Гојко запе у говору и поцрвене, а Љубица се болно осмехну...{S} Све друго сад да прескочи 
, Гојко при том бацаше из очију муње, а Љубица се лукаво осмехиваше.</p> <p>Поведе се разговор  
лагајницу.</p> <p>Писар бројаше паре, а Љубица гледаше зачуђено у гомилу банкнота и стаде их ку 
 сањиве очи, па не може да се начуди, а Љубица оштро одговори:</p> <p>— Школски одбор има свога 
 мокар, као да је тек из воде изишао, а Љубица седи према њему за столом, где је одмах по ручку 
д стаде руком требити густу браду.{S} А Љубица настави:</p> <p>— Било ми је врло рђаво, мислили 
 само да се поживи на миру!...</p> <p>А Љубица и Влајко друкчије мишљаху...{S} Како који дан, о 
елике муке и тешко страдање...</p> <p>А Љубица је доиста страдала много.{S} Одједном се загледа 
ики догађаји, а њега још нема.</p> <p>А Љубица лежи, или седи по цео дан.{S} Од синоћње несвест 
и је свуд, по свима срезовима.</p> <p>А Љубица само осећа како јој нешто јако бије у темену и у 
еба, па опет стане да преврће.</p> <p>А Љубица се наслонила на прозор па посматра децу, која ће 
а њом у Америку, или у Турску.</p> <p>А Љубица?{S} Ни сама она не зна шта је осећала.{S} Знала  
 Зар ви већ радите са словима? упита га Љубица зачуђено.</p> <pb n="49" /> <p>Веља се смешка не 
у заклон, па иде весело у школу, где га Љубица очекује, неки пут весела а неки пут нерасположен 
ојко... молим вас, причекајте, зовну га Љубица с прага, и упути се к њему.</p> <p>Он се збуни и 
било је тешко говорити ма о чем, с тога Љубица одмах пређе на ствар.</p> <p>— Баш добро што дођ 
ишини...</p> <p>Гојку би милије било да Љубица не иде; зна он да ће тамо бити доста учитељица,  
орио главу, па ни прословити...{S} Тада Љубица виде шта је урадила, увиде како је далеко зашла, 
се и за ручком и после о свему, па онда Љубица, на материн захтев, стаде причати о себи, о раду 
ти се још више.{S} Од ономадашњега боја Љубица не долази никако у школу, али се он живо бојао д 
ку, па изиђе.{S} Пред вратима га сачека Љубица.</p> <p>— Шта је, господине, је ли опасно? запит 
</p> <p>— Не треба... не могу, промрмља Љубица, и онако буновна, не дижући очију, прође у своју 
рестанка.</p> <p>»Шта он хоће? размишља Љубица о целом догађају.{S} Нисам га добро ни разумела. 
pb n="183" /> <p>При издисају беше сама Љубица.{S} Случајно ушла у собу да нешто узме, паде јој 
во? стаде га запиткивати заинтересована Љубица. — Ваљда сте бар као дете проживели, у родитељск 
> <p>— Шта си радио?! викну пренеражена Љубица.</p> <p>— Ха-ха... ти се плашиш?...{S} Ама рекох 
 се то не ломи баш тако лако!... запита Љубица узбуђеним, уздрхталим гласом.</p> <p>— Ех, Савет 
о сакри очи. </p> <p>— Збиља?... запита Љубица живо, па видевши да Влајко нарочито ћути, настав 
<p>— Како наређивати?... шта?... запита Љубица, дижући главу као из сна.</p> <p>Гојко је поглед 
и таблу, кад сте радили скамије? запита Љубица кмета.</p> <p>— Израђено је то све, сутра ће се  
ају ли се они засебно уписивати? запита Љубица, гледајући га некако чудно и тужно.</p> <p>— Раз 
атом.</p> <p>— Шта... какав акт? запита Љубица уплашено, јер јој је сама реч »акт« улевала нека 
 Зар нећете да нам видите школу? запита Љубица као чудећи се.</p> <p>— Био сам у њој и летос о  
{S} Довека!</p> <p>— Твоја!... прошапта Љубица и уздахну горко, извијајући се полагано из његов 
/p> <p>— Баш смо погрешили!... прошапта Љубица страшљиво, обрћући главу изласку.</p> <p>— Па... 
се да изиђе, али кад виде колико новаца Љубица узе, и он се зачуди:</p> <p>— Охо... то је новац 
азити к њему узалуд, али она, госпођица Љубица, не мора се за то бринути.{S} Он ће њој сам доно 
шта ће радити кад чује.{S} А овако, кад Љубица ућута, би му незгодно: шта да ради?... о чем сад 
да јој је саопштена наредба.</p> <p>Кад Љубица узе хартију и прочита све, па спази чак и нумеру 
И од куд је баш тако тежак живот? стаде Љубица мислити.{S} Тешко је нерадницима и онима који би 
ом, па посред блата...</p> <p>Кад изиђе Љубица из каљава сокака и ступи у пространо школско дво 
 После дужега пропитивања нађоше, да је Љубица врло мало прешла, али су јој деца добро усвојила 
и.{S} Гојко то опази, па чим виде да је Љубица свршила посао, приђе јој и одведе је на дно собе 
ад Гојко, око десет часова, опази да је Љубица пустила своју децу кући и он пусти своје ђаке, п 
метити кога у раду, али кад опази да је Љубица сама, остави врата и приђе јој слободно.</p> <p> 
 беше оџака.{S} Ову оџаклију заузела је Љубица и већ уредила у њој свој скромни намештај: ногар 
по глави најразноврсније мисли, само је Љубица јасно увиђала да нема никаква друга изласка из т 
и и смеши се баш на њега...{S} Па то је Љубица, јест... жива!...{S} Он стаде, окрете се око соб 
е и душу.{S} Укратко, он осети да му је Љубица, поред <pb n="120" /> свију чуда и страдања, дра 
> <p>Гојко опази да се у последње време Љубица одједаред измени: постаде необично преплашена, с 
/p> <pb n="206" /> <p>О, сад тек разуме Љубица шта је привукло Влајка, и с тога је његова криви 
пет...{S} Хвала вам и на посети... запе Љубица и погледа га са неприметним осмехом.</p> <p>Гојк 
агрми гром у овом гнезду.</p> <p>Најпре Љубица опази да се Влајко стално уозбиљио.{S} Није му с 
<p>— Хајде да се прођемо мало, обрте се Љубица Гојку.{S} Још ми глава ври од данашњих догађаја. 
је невоља да се тако довијам, одсече се Љубица.{S} Од мене ће на испиту да се захтева сто чуда, 
и јој одлази и долази забринута, али се Љубица зауставила на једној мисли, па само њом живи, са 
друкчије ни бити...{S} Он опажа како се Љубица мршти и мучи, па баш нарочито бира такву децу.{S 
} Ну, одједном он стаде опажати како се Љубица све више мења према њему...{S} Следи се од страх 
ам спремим.</p> <p>— Ха-ха-ха... окрете Љубица у шалу.{S} Кога ди сте наумили заклати, да се та 
.</p> <p>— Јадник, жао ми га опет! рече Љубица.</p> <p>— А је ли он вас жалио... оно пре, кад в 
аје, а ви набављајте од куд знате, рече Љубица одсечно и мало поцрвене од љутње.</p> <p>— Здрав 
немамо све удобности као код куће, рече Љубица седајући и смешећи се.{S} Она је већ ухватила на 
часова.</p> <p>— Баш красан човек, рече Љубица; — весео, отворен, и тако лепо говори о нашем по 
.</p> <p>— Оставите га, молим вас, рече Љубица, која се веома узбуни од старчева плача.</p> <p> 
почели да распитујемо за политику, рече Љубица, смешећи се.</p> <p>— Ја морам, а други... не зн 
 како ћемо наћи пут за вашу школу, рече Љубица и стаде.</p> <p>Веља им објасни куда ће проћи, п 
 Ја то не разумем; не знам како... рече Љубица, тражећи згодан израз — како то нисте живели?</p 
нако лепе скамије и друге потребе? рече Љубица.</p> <p>— Ни најмање.{S} Ја сам учествовао због  
</p> <p>Школа се крену.{S} Напред иђаше Љубица са својом децом, весело гледајући пред собом, а  
поглед чешће на ону страну, где стајаше Љубица.</p> <p>Вељи као да беше мало незгодно њихово пр 
 Аксо... »То је паметан учитељ, мишљаше Љубица, видиш како он то о свему зрело мисли«...</p> <p 
ина!... »Дакле, то је испит!... мишљаше Љубица по том.{S} Богме страшно!... није баш тако обичн 
 час другога госта...{S} Ништа!...{S} И Љубица се нешто ућутала и уозбиљила... крије очи и не г 
лика збуњеност код одрасла човека.{S} И Љубица оборила главу, па не зна како да удеси лице: хте 
дана полицајац дође необично весео, а и Љубица изишла до степеница у дочек.{S} Знала је да јој  
сети да ће сад заплакати...{S} Као да и Љубица то опази, па се најпре зачуди, а затим се опет н 
ојко испи, па одмах виде да се и Пера и Љубица нешто смеше и гледају њега.{S} Баш ће бити да се 
рада, да се пати вечно...</p> <p>Дође и Љубица.{S} Изменила се.{S} Здравље је поправила, али он 
ли и да изиђу напоље.{S} У прво време и Љубица стаде зачуђена и посматраше како се вије и талас 
а она не заустави.{S} То је без сумње и Љубица увидела, па му приђе.</p> <p>— Зар и ви пуштате, 
 Скрену оком у страну, па опази да се и Љубица некуд далеко загледала, очи се сјаје, не мичу се 
 је забринута, управо преплашена, као и Љубица.{S} Неко их је зло снашло, али се нико не досети 
е погрбила, превила се онако исто као и Љубица, само у још већој мери.</p> <p>Ручаше заједно, н 
поседи, као што би био ред.{S} Влајко и Љубица остадоше сами у соби.{S} Чим изиђоше њих двојица 
, љубављу свијеном, гнезду.{S} Влајко и Љубица одоше на рад; гнездо остаде само.</p> <p>После д 
ах по новој години, венчаше се Влајко и Љубица.{S} У истој цркви, у којој се пре девет месеца в 
оћу!!«...</p> <p>Крајем месеца, Гојко и Љубица, на позив новог депозитара, одоше у срез.{S} Там 
ред. </p> <p>Чим се сврши збор, Гојко и Љубица изиђоше, готово неопажени, па као да их ко гони, 
а двориште се напуни ђацима.{S} Гојко и Љубица одвојише свако своју децу, па одмах, ту на двори 
беху позвани на срески збор.{S} Гојко и Љубица се премишљаху да ли да иду и они на збор.{S} Они 
е да сутра дођу сви у школу.{S} Гојко и Љубица се договорише да <pb n="20" /> после подне прегл 
...</p> <p>— Како то!? повикаше Гојко и Љубица, зачуђени.</p> <p>— Остао удовац, брате, па осир 
е ревизор, знали су га обоје, и Гојко и Љубица, јер им је предавао школски рад.{S} Само ће у Ор 
и, руковаше и растадоше.</p> <p>Гојко и Љубица враћаху се, пуна срца, весели и задовољни, као ш 
Тако је то, братићу мој.</p> <p>Гојко и Љубица се згледаше и насмејаше.</p> <p>После подне тама 
есе у слатким сновима...</p> <p>Писар и Љубица весело прижељкују у топлој соби, шапућући једно  
 уређивати децу.</p> <pb n="71" /> <p>И Љубица одмах уреди своје малишане.{S} Сад је одједном о 
ми!{S} Хоћеш?...</p> <pb n="78" /> <p>И Љубица осећа да се две руке све више савијају око ње, а 
млатају поред кратких кукова. </p> <p>И Љубица осећа да јој се све више враћа старо расположење 
овно, преговара преко Стојана.</p> <p>И Љубица је са своје стране много допринела, да се хладно 
демо у друге собе, да, видите.</p> <p>И Љубица проведе своје госте по целој кући, исприча им св 
мех, а главу окренуо у страну.</p> <p>И Љубица се зачуди, кад пре нађоше ову згоду за послужење 
ам, него сте извесно жалили?... настави Љубица запиткивати, тако радознало, као што мала деца р 
већ беху обични Цветкови разговори, али Љубица обрати нарочиту пажњу на саопштења о брату.{S} И 
 видео, кад их пре научи песми! помисли Љубица. — Види се да је нису знали до сад: ено још их у 
. остави ме!{S} Боли ме глава, одговори Љубица, затварајући врата.{S} Скиде са себе неку горњу  
чан учитељ и веома добар друг, одговори Љубица озбиљно и одлучно, па видевши да се писар спрема 
ко сте ми добро овим учинили, проговори Љубица, јер не би лепо било да му се не захвали на услу 
те мало к мени, ако хоћете... проговори Љубица, црвенећи.{S} Видело се да је због тога и зауста 
 Нама изволите свакад недељом, прихвати Љубица живо.{S} А и иначе, кад год имате времена...</p> 
цео дан, погледајући кад ће се појавити Љубица, или друго штогод непријатно.{S} Већ се навикао  
е и упути к своме селу.</p> <p>Сутрадан Љубица дође рано у школу; и деца се брзо окупише.{S} Св 
шта друго пред њим.</p> <p>Али у колико Љубица и писар постајаху интимнији, у толико се Гојко с 
пријатним заносним сновима...</p> <p>Но Љубица не сања пријатне снове.{S} Тужно је оборила глав 
ћ беше много.{S} На тако отворен разгор Љубица не беше навикла.{S} Она, чедна детиња осећања, к 
у да се не сретне са њом.{S} Сад се већ Љубица од истине наљути.{S} Ово његово стално и одлучно 
чима.</p> <p>— Ух, како ћемо сад? викну Љубица.</p> <p>— Ништа... проћи ћемо, рече весео Гојко  
и...</p> <p>— О, како је дивно! узвикну Љубица после дужег ћутања и посматрања. — Овде треба че 
... </p> <p>— А, ево мог стана, узвикну Љубица, дигнувши главу.{S} Да је раније па да свратите, 
} Стојане!... у помоћ, потрчи!.. врисну Љубица из свега гласа, излете из собе и стаде трчати по 
{S} Сад не знам.</p> <p>— Ах... уздахну Љубица дубоко, осврћући се око себе, не знајући шта да  
гу, засебну кућу, подаље од школе, и ту Љубица стаде свијати своје ново гнездо, успављујући се  
 сви уђоше у собу.</p> <pb n="60" /> <p>Љубица се намршти кад уђе, у мало не запуши нос руком.{ 
 па их пусти кући.</p> <pb n="46" /> <p>Љубица стајаше у ходнику док деца полако изиђоше из шко 
то те носи порезу.</p> <pb n="66" /> <p>Љубица се све више навикаваше на писареве љубазности, и 
 какви сте ви!...</p> <pb n="166" /> <p>Љубица задржа госте на ручку, и ако се Веља томе веома  
 помоћи, а оно... </p> <pb n="19" /> <p>Љубица се окрете и разгледавши по дворишту уђе у школу. 
d="SRP18993_C13"> <head>XIII.</head> <p>Љубица је сад непрестано правила такав инат Гојку, да с 
:id="SRP18993_C7"> <head>VII.</head> <p>Љубица се сва предала школи, својој деци.{S} У непрекид 
d="SRP18993_C22"> <head>XXII.</head> <p>Љубица пребрину и други испит, али сад у мало не прође  
:id="SRP18993_C11"> <head>XI.</head> <p>Љубица се толико измучила, толику борбу душевну издржал 
l:id="SRP18993_C10"> <head>X.</head> <p>Љубица се већ прибирала, размислила, умирила се, па иде 
l:id="SRP18993_C9"> <head>IX.</head> <p>Љубица се већ неколико пута жалила писару на Гојка, а п 
е их скоро походити и врати се. </p> <p>Љубица и Гојко продужише пут ћутећи.{S} Беше им незгодн 
.{S} Дај, велим да се упознамо. </p> <p>Љубица се осврташе, збуњена, погледајући чешће на Гојка 
 младости, нити знам шта је то. </p> <p>Љубица га погледа зачуђено; учини јој се да он ово не г 
вам саопштим.{S} Ала ће да зине!</p> <p>Љубица збиља зину од чуда.{S} Још пре две недеље она се 
...{S} Пст!...{S} Чујеш ли?... '</p> <p>Љубица седе на земљу, не дишући.{S} Ноге је издадоше, с 
оље, а није нас нарочито учио. .</p> <p>Љубица је мислила да почне са њима коју игру, да заметн 
кључа.{S} Сврши се трагедија!...</p> <p>Љубица изиђе на врата и стаде, не видећи ништа око себе 
тура тешку борбу преко главе!...</p> <p>Љубица се склупча и ућута док јој заспа уморна мати.{S} 
 А сад... добро је, добро је!...</p> <p>Љубица наточи лепе ракије и поднесе му.</p> <p>— Хо, љу 
А лудо си га, вала, и свијао!...</p> <p>Љубица се диже, па лагано изиђе из собе; не би је целе  
и пенсионован... ваздан тако!...</p> <p>Љубица не запита о ком се то говори да је отпуштен, јер 
 сумње и добра кајмаклија, а?...</p> <p>Љубица донесе две шоље црне кафе, па седе уз њега и узе 
!...{S} Зашто?...{S} Од чега?...</p> <p>Љубица гледаше, пренеражена.{S} Није никад помислила, д 
Ми смо сасвим друго... је ли?...</p> <p>Љубица опази да је он помућен, да је у некакву бунилу,  
и да би вас овај ширет жалио?...</p> <p>Љубица поцрвене и обори главу.{S} Не би јој по вољи одг 
боравља кућу, а онако... што?...</p> <p>Љубица подиже главу као иза сна, и гледајући замишљено, 
чекају да чују што за другога...</p> <p>Љубица пребледе и готово се уплаши.{S} Хтеде се вратити 
а не доликују озбиљним људима...</p> <p>Љубица се пренерази од овако оштрих речи.{S} Никад јој  
{S} Све се очи обртоше к њима...</p> <p>Љубица дође до врата, па кад виде толике очи управљене  
 и опет настаде гробна тишина...</p> <p>Љубица ослушну...{S} Шта се то чуло?... врисак...{S} Ал 
ати никаквих мука ни страдања...</p> <p>Љубица се показа на испиту необично пргава.{S} Како је  
војиш.{S} Станка још иде боса...</p> <p>Љубица задрхта.{S} То јој је најмлађа и најмилија сестр 
мене... и овога и онога света...</p> <p>Љубица, како стајаше испод Гојкових ногу, одједном опаз 
 у школи, под иконом Св. Саве...</p> <p>Љубица се стресе, пребледе и дохвати се руком за врата. 
.{S} Не знаш ти, братићу, ове...</p> <p>Љубица махну главом одлучно, љутито, и чича изиђе покуњ 
ш, овај... жао ми, није вајде...</p> <p>Љубица почиње зверати очима...{S} Шта ли ће сад бити, ш 
и, најбољи друг, па то вам је...</p> <p>Љубица гледаше, не знајући већ шта да мисли; осећаше са 
огачу од белије, све око руке...</p> <p>Љубица побеже у кућу, закључа се у својој соби, паде на 
ају, па да им поквариш весеље...</p> <p>Љубица подиже главу и стаде се домишљати овим речима.{S 
ли, пластили, налагали снопље...</p> <p>Љубица се разговараше, али се чешће мрштила: по неки ма 
... па по неки пут и да врдне...</p> <p>Љубица омрзе живот, постаде јој пуст, бесциљан...{S} И  
<p>— Стој...{S} Ходи код бате...</p> <p>Љубица познаде ћатин глас, па плану својом одважном, пл 
Али нећу, ако ме ви не зовете...</p> <p>Љубица се насмеши усиљено, усне јој се укочиле, па не м 
за мецко изјасњења.{S} Рибице...</p> <p>Љубица одмах виде да је то пијан човек, па брзо појури  
а нас не опази; може те отети...</p> <p>Љубица се дуго осврташе, уплашена, не знајући шта би му 
естим са вама и да се извиним...</p> <p>Љубица раширила очи, гледа и не разуме шта ово он говор 
Него изволите мени, у наш дом...</p> <p>Љубица и Гојко изјавише жељу да слушају даље рад, па по 
сече оштрим и чудним погледом...</p> <p>Љубица осети да се одједном све у њој и цела она поче м 
 да наредимо само са општином...</p> <p>Љубица уздахну, обори главу, па стаде ћутећи корачати п 
ућност и све, све бих вам дао...</p> <p>Љубица се унезвери, опет је стаде обузимати зебња, ади  
могао наставити редован посао...</p> <p>Љубица сања само о оном што је изгубљено, о чем се нека 
сит да се наради.{S} Хо-хо-хо...</p> <p>Љубица се сад тек сети посла, сети се да је још давно д 
. уверио сам се!{S} А ви опет...</p> <p>Љубица га гледаше са неким одушевљењем, пријатељски, ве 
емо, све онако узгред, уз пут...</p> <p>Љубица га уплашено погледа.</p> <p>— Није ваљда баш так 
газде... па то одмах у скитњу...</p> <p>Љубица гледа и отвара уста да нешто каже, али је стегло 
анственом бескрајном вечношћу...</p> <p>Љубица и Гојко стајаху неми, зачуђени пред овим ретким  
године провела гледајући у њега.</p> <p>Љубица му пружи руку, гледајући у страну.{S} Он јој при 
љ да му пошљете оних девет ђака.</p> <p>Љубица диже главу и погледа га зачуђено. »Шта хоће они. 
сасвим отресит, прави младожења.</p> <p>Љубица подиже главу и погледа га за часак.{S} Ироничан  
а погледа, пређе преко дворишта.</p> <p>Љубица је сад први пут виде из близа.{S} Пролети јој кр 
диће на њима три — четири гроша.</p> <p>Љубица остаде скрушена, сломљена, без мисли, притиснута 
и лукаво погледа на нове колеге.</p> <p>Љубица, изненађена овом смелошћу, поцрвене, али не смед 
ини, па запе и одједном прекиде.</p> <p>Љубица и писар тако исто изгрдише чичу, па поседаше за  
оку заносу, изиђе из собе и оде.</p> <p>Љубица опет остаде сама са болесником.</p> <p>»Дакле то 
гу собу, закључа се тамо и леже.</p> <p>Љубица је дуго премишљала шта да ради.{S} Како би било  
 колена, где беше наслонио руке.</p> <p>Љубица се трже као из правог сна, као да је до сад спав 
ном брзо обрте и изиђе из школе.</p> <p>Љубица погледа за њим, па се осврте деци весело, и отпо 
рава бринути се о светињи школе.</p> <p>Љубица плану.{S} У таквој несрећи и страдању нађе се јо 
лати сав улог од почетка године.</p> <p>Љубица стајаше уз њих, погледајући у страну, и опет јој 
ак!... узвикну Веља, смејући се.</p> <p>Љубица слуша, гутајући сваку реч.{S} Нарочито јој мило  
ност, па скупља око себе пилиће.</p> <p>Љубица погледа за његовим очима, па видевши ко долази,  
 ништа примили, кажу ми кметови.</p> <p>Љубица се зачуди, хтеде му рећи да је примила скоро за  
скакаше и нестаде их у помрчини.</p> <p>Љубица се прену.{S} Шта је ово... сама?!...{S} А они от 
 сокак журно, као да га ко гони.</p> <p>Љубица се насмеја, гледајући за њим, како гази посред б 
вам душа зажели, све ћете имати.</p> <p>Љубица се већ почела трзати нервозно.{S} Он се пожури г 
у с кметовима то сад регулисати.</p> <p>Љубица стаде рачунати, па онда извади из стола чисту ха 
не имађаше гласа, мораде ћутати.</p> <p>Љубица је пазила на децу и крстила се побожно, онако же 
а ћу то са њима за час наредити.</p> <p>Љубица израчуна и написа признанину, па му показа:</p>  
 коме нема ни мало хвалисавости.</p> <p>Љубица га погледа са немим поштовањем.</p> <p>— Да ли ј 
о да ће сад из њих крв бризнути.</p> <p>Љубица подиже главу и погледа писара право у очи, али с 
} Нека га, нек осети ко је јачи.</p> <p>Љубица се радо ухвати за ту мисао. »Јест, збиља!{S} Кол 
лепо испадоше ово неколико речи.</p> <p>Љубица га погледа пажљиво. »Та он је красан човек, добр 
ају што му се језик тако одреши.</p> <p>Љубица плану, врисну и осу грдње на њега, али он затвор 
 па само вас да гледам и слушам.</p> <p>Љубица поцрвене изненада, саже главу и погледа га онако 
 са сузама и зачуђеним погледом.</p> <p>Љубица само крену очима бесмислено, тупо, уморно, као д 
, него баш отегао целом ширином.</p> <p>Љубица погну главу, па веома послушно и усрдно узе перо 
се ћата овим фамилијарним тоном.</p> <p>Љубица плану и намршти се.{S} Писар то спази, па се обр 
вио Влајка са чувеном лепотицом.</p> <p>Љубица се већ бацила у најцрње мисли, једнако очекује н 
ита је кмет, као бајаги зачуђен.</p> <p>Љубица му објасни; рече и колико ће коштати.</p> <p>— Б 
вети... наставља он своју мисао.</p> <p>Љубица га ухвати за раме и заустави га, старајући се да 
е са њима, рече он и изиђе брзо.</p> <p>Љубица настави рад, па кад опази да су јој деца заморен 
, а то је кметовима добро дошло.</p> <p>Љубица погледа на Гојка, али он гледаше оштро и озбиљно 
тави врата и приђе јој слободно.</p> <p>Љубица поведе очима, чим се врата отворише, и у прво вр 
о дана у августу и за септембар.</p> <p>Љубица зину од чуда.{S} Тамо квартирина, а овде то исто 
ор се води само о школском раду.</p> <p>Љубица је нарочито дошла да чује коју реч о писару, да  
ра очајавати на овакову времену.</p> <p>Љубица изиђе из школе тачно у подне.{S} Силазећи низ ка 
очасти Стојана, чим прими плату.</p> <p>Љубица се смејаше с тога што је млада, што је весело жи 
S} Седе и стаде разгледати децу.</p> <p>Љубица приђе ближе деци, рече им да гледају само на њу, 
 јадан си ти муж за оваку жену!«</p> <p>Љубица, и ако не имађаше у кући скоро никаквих судова,  
 »шта жели госпођица учитељица?«</p> <p>Љубица му одмах приђе и, климнувши главом, промуца:</p> 
ста јасно викну:</p> <p>— Љубице!...{S} Љубице!...</p> <p>Она се трже на столици, скочи и погле 
 глас.</p> <p>— Хајде... чекам те...{S} Љубице, друже!...</p> <p>Она се изненади од тога гласа  
на прозор и доста јасно викну:</p> <p>— Љубице!...{S} Љубице!...</p> <p>Она се трже на столици, 
ва, он па сиђе на други крај, подаље од Љубице, и стаде уређивати децу.</p> <pb n="71" /> <p>И  
, врати се, пробави неколико часова код Љубице, па је опет нестане.{S} Кад излази из куће, веом 
ети правом јаду.</p> <p>Одједном се код Љубице појави нека одлучност на лицу; мати јој одлази и 
 тако... јест, тамо умре...{S} А ја око Љубице... тамо-овамо, док се венчамо...{S} После већ до 
бијати магла, која се беше ухватила око Љубице, и она, с највећим чуђењем стаде посматрати гост 
едао, кад би одједном стао облетати око Љубице и удварати јој се као какав окретан каваљер.{S}  
е врло пријатељски са Љубицом и Гојком, Љубици опет понови неколика извињења, рече јој да буде  
овичка.{S} Бр.{S} 34.« Баш звони!...{S} Љубици нарочито одузеше смелост и управо уплашише је ов 
ове нове и необичне за њега призоре.{S} Љубици се учини да се овде не могу деца навићи реду (а  
љица, вели, биће отпуштена...{S} Ах...« Љубици се стеже срце од неке зебње и опет је притиште о 
ица, па немарно забаци хартију у џеп, а Љубици изброја и даде колико је требало.{S} Све се то и 
 не осећа...{S} О озбиљнијем чему према Љубици престао је и да мисли...{S} Нека се само овако п 
га друга, и само се бојао да то не буде Љубици по вољи.{S} Али кад виде да га она сама увек поз 
ан, отрован...{S} И непрестано се после Љубици, куд год се макне, привиђаше овај прекоран погле 
оба, и тако умешно води разговор, да се Љубици и Гојку чини, као да је он већ годинама међу њим 
и цењка за коже, шљиве и друго; а то се Љубици сад учини веома грубо и сурово, и ако она не зна 
у наставу, насмеја се гост, па се обрте Љубици. — Како вам се свиди прво место, је л’ прво?</p> 
а овакве разговоре веома богат, те се и Љубици даде прилика да чује што ново и необично, али он 
 кроз та врата.</p> <pb n="134" /> <p>И Љубици и Гојку беше необично сазнавати, да је тај човек 
"89" /> обузе радост.{S} Он се приближи Љубици, наже се мало к њој и прошапта јој:</p> <p>— Сут 
> <p>— Добро ви вече! рече он, пришавши Љубици.</p> <pb n="194" /> <p>Она одмах познаде Богосав 
посла. »Нек види шта ми можемо« рече он Љубици, гледајући је значајно...</p> <p>Већ се навршују 
p> <p>— Зове те господин Пера, шапну он Љубици уплашеним гласом.{S} Часком, вели...</p> <p>— Ка 
во... тужбу Министру просвете... тамо о Љубици, а?!... дрекну он грозно и лупи дршком од камџиј 
 пијаним очима...</p> <pb n="204" /> <p>Љубици смрче пред очима...{S} Дође јој онај мушки лик ц 
о и жалити и — чупати кокошке...</p> <p>Љубици одједном наиђе наступ љубавних осећаја, она сва  
проведу заједно цео недељни дан.</p> <p>Љубици се веома свидео и овај паметан разговор из кога  
е ни видео ни проговорио са њима.{S} Са Љубицом, кад има што пословно, преговара преко Стојана. 
имир Крстић... и он се учтиво рукова са Љубицом.{S} За то време Гојко весело узвикну:</p> <p>—  
 глава куће, настави он, рукујући се са Љубицом, — јер ти пријатељу, не можеш бити глава куће,  
и дан сврне на часак у школу, поседи са Љубицом, поразговара се, нашали се и насмеје, па оде.{S 
ар диже, опрости се врло пријатељски са Љубицом и Гојком, Љубици опет понови неколика извињења, 
 стаде причати о јутрошњем разговору са Љубицом, Веља се поче крстити и смејати.</p> <p>— Лудац 
 не гледа у њему каквог конкурента пред Љубицом, али тек му је криво кад год га види, а нарочит 
 и стаде се вртети, као год јутрос пред Љубицом.{S} Хтеде нешто рећи, али га Веља престиже:</p> 
заћута и не проговори ни с Влајком ни с Љубицом ни речи.{S} Тек по неки пут одговорио би Гојку  
лики број ђака!...</p> <pb n="76" /> <p>Љубицом овлада зебња; стаде је нешто гушити у грудима;  
и, јер је управитељ — може га одјурити; Љубицу још горе... уз њу је писар.{S} А овамо Гојко му  
ести на кревет, па се исправи и погледа Љубицу прекорно.</p> <p>— Ја, братићу, умори ’ваку добр 
е му се затресоше, подиже очи и погледа Љубицу право, отворено, очи у очи.{S} Страшан је био та 
иже главу, па благо али озбиљно погледа Љубицу, право у очи...{S} Научила је она давно, да из о 
када никога <pb n="162" /> не запита за Љубицу ни где је ни шта ради.{S} Тражио је премештај за 
 једнако издаје некакве оштре поруке за Љубицу, па стане на врата и слуша хоће ли чича онако ис 
..{S} Писар се одбрани, а она кидиса на Љубицу...{S} Зачу се само јаук Љубичин од бола, па онда 
ку засветлеше очи.{S} Он баци поглед на Љубицу, која иђаше напред путањом, па одговори другу ша 
овнику, одлучили да ово дана припазе на Љубицу боље.</p> <p>— Ниси могао да дознаш од ћате, она 
Прва писарева похода по том не учини на Љубицу такав утисак као последња.{S} Она изиђе из учион 
итав пљусак грдње на обоје, нарочито на Љубицу.{S} Паланачки речник је за овакве разговоре веом 
вца суду.</p> <p>Депозитар одмах запита Љубицу, гледајући је са интересовањем:</p> <p>— Зашто в 
ого лепих мисли и уверавања изнесе пред Љубицу и одједном, погледавши у часовник, трже се.</p>  
шкринута...</p> <p>Чича се, ставши пред Љубицу, уозбиљи, мало се накашља па изговори наредбу.</ 
пречајући очима...{S} Председник одведе Љубицу у један крај, к столу, да сврши упис и наплату у 
{S} Страшан је био тај поглед: шинуо је Љубицу преко срца страшније од гујина уједа.{S} Беше у  
отово хтеде проћи, чинећи се да не чује Љубицу, али се ипак задржа, очекујући с нестрпљењем да  
с нарочитим циљем: да што више раздражи Љубицу.</p> <p>— Код таке фајн-жене, брате, тражити сељ 
ек нема више онога топлог погледа, који Љубицу свакад пресече преко срца.{S} Она се не досећа д 
ђоше у село, Гојко се понуди да отпрати Љубицу до њена стана.</p> <p>— Нека, молим вас, немојте 
тељица, којима би по вољи било увредити Љубицу, али он не сме да јој каже ништа.{S} Кад га она  
 — Ја сам ти бећар, додаде он гледајући Љубицу преко очију.</p> <p>— А што гледаш госпођицу, на 
p>И Гојко изиђе у ходник, па погледавши Љубицу презриво, добаци јој:</p> <p>— Сад и сами јамачн 
уђе, оде право болеснику, не погледавши Љубицу.{S} Узе Гојкову руку и подржа је, опипа му чело, 
 се беше спремио да иде, али погледавши Љубицу, одједном седе уз њу и стаде јој говорити разне  
ео за Гојком, истрча у ходник и видевши Љубицу, стаде пред њом, дркћући сав од љутине.{S} Она с 
га тренутка сврнули пажњу.{S} Он превио Љубицу преко наслона, глава јој затурена, па припао пун 
у оцену, те тако он имађаше жалити само Љубицу, што се онако нетактична показа.{S} Ревизор отпу 
обоје стадоше запиткивати час Гојка час Љубицу, те ови морадоше ступити у разговор.{S} Седе са  
.</p> <p>Писар се промешкољи, погледа у Љубицу, па са њом полако изиђе из школе.{S} Гојко не ди 
ава куће, насмеја се он, и загледа се у Љубицу...{S} Поглед му остаде на њој подуже, и на лицу  
 рамена, па нервозно звера очима, час у Љубицу, којој се образи одједном зацрвенеше, као да ће  
се наслони на крај кревета, ту уза саму Љубицу, и подигнувши поцрвенело лице од узбуђења, стаде 
је... оногај... не да се рећи...</p> <p>Љубицу удари нешто по глави, те јој се одједном сасвим  
 се увери, да доиста нема свеће.</p> <p>Љубицу удари ова реч као муња. »Умире!...{S} Шта то вел 
ед, махну му главом као претећи.</p> <p>Љубицу одједном, после ових злослутих речи Вељиних о те 
се према сунцу преливају и светле неком љубичастом бојом — носи се тај вечерњи звук и бруји дал 
 и прелива се од пепељаве и беличасте у љубичасту боју...{S} Деца носе започете корпе, одељане  
после скромне вечере, легоше заједно на Љубичин кревет.{S} О, да дивне, ретке среће!...{S} Чудн 
рукова се са њим, па му објасни долазак Љубичин:</p> <p>— Госпођица није имала коме до сад да с 
идиса на Љубицу...{S} Зачу се само јаук Љубичин од бола, па онда њен истеричан врисак...</p> <p 
и отпуштен, докле год устраје тај роман Љубичин... требаш ти њима.</p> <p>— Шта ти говориш... к 
>Одоше у судницу, али се вратише у стан Љубичин без успеха.{S} Кмет их одби одлучно, чудећи се  
е смелу изјаву писареву и шаљив одговор Љубичин.{S} Гојко се следи, и од тог дана није се ни ви 
/p> <p>Једне суботе у вече уђе Стојан у Љубичин разред.{S} Чича беше на великој муци: од пре, д 
им мислима оде у школу.{S} Прво сврну у Љубичин разред; деца беху на окупу.{S} Даде им чиме ће  
p> <p>После два дана дођоше им у походе Љубичина мати и сестра.{S} Љубица не зна шта ће пре од  
.</p> <p>Други дан Гојко таман изиђе из Љубичина разреда, а вратнице се отворише и на њима се п 
кво је то чудо, оне сухе руке падоше на Љубичине јабучице и за тренутак обли јој крв цело лице. 
ико недеља цело је село знало за односе Љубичине и Влајкове... свуда их виђаху сељани усамљене, 
 за догађајем.{S} Кад год помене односе Љубичине и писареве, он опази да председник диже десну  
тељима, о томе како су провели лето.{S} Љубичини ђаци већином су до сад чували овце и говеда, а 
има судбине, измучен и тешком болешћу и Љубичиним нехатом, ослободи се одједном свију мука, зба 
.{S} Стоји он онако... наслонио руку на Љубичино раме, а ја уђем па га зграбим обема рукама, по 
ким, писар виде да се отварају врата на Љубичиној учионици, па коракну брже и упаде изненада, б 
ти и милоште, а чаша с водом дрмну се у Љубичиној руци и попрска сто.</p> <p>— Е положила си ис 
 чашу, додирујући уз гред, врло лагано, Љубичину чашу, а са Гојком се куцну другарски.</p> <p>Г 
 а Гојко, видевши ово нагло црвенило на Љубичину лицу, обори очи, али му лице засија великом ра 
едаше сви у једна кола и одоше на ручак Љубичину оцу, а пред вече се сви вратише, да би се сутр 
честаше походе, скоро свакога дана, а у Љубичину столу гомилаху се оне црне кутије с накитима.< 
и паметна жена, одмах опази да у говору Љубичину има нешто нејасно, да јој она не казује све ка 
уру, па одмах помисли да њега сад гризе љубомора, те се са осмехом обрте писару, погледајући лу 
ишта више ни за свет, ни за небо, ни за људе... предаде му се, као што се фанатик богомољац пре 
кровова у ситним капљицама и навлачи на људе онај тешки сумор и зловољу, од кога се највеселије 
 не буде она ту, док се мало свикнем на људе, па после ћемо лако...«</p> <p>»Рекоше да је много 
ако ће изићи пред децу, а нарочито пред људе, ако наиђу?...{S} О, да тешка срама!{S} Па још ако 
д, те иђаше с вољом, али помисао на оне људе што су тамо засели, заплаши га и збуни.</p> <p>»Са 
д ћу да се сплетем... чим погледам у те људе...{S} Да ли су страшни?...{S} А како ли је њему?.. 
и његова мати.{S} Није ни излазило међу људе.{S} Таман рекох: да ми буде од помоћи, а оно... </ 
 сад га опет тражите.{S} Не грешите се, људи!</p> <p>— Таки је закон, чича Вуксане, одговори му 
и, нашто ми онда живот?...{S} Еј, људи, људи, какви сте ви!...</p> <pb n="166" /> <p>Љубица зад 
 љубави, нашто ми онда живот?...{S} Еј, људи, људи, какви сте ви!...</p> <pb n="166" /> <p>Љуби 
ожете заборавити никад?...</p> <p>— Хо, људи... како могу заборавити да сам био ожењен!... одго 
а озбиљно живети и радити.</p> <p>— Хо, људи!... дрекну он из свег гласа, не даду ми одмора ни  
оследње време, сам спавао.</p> <p>— Хо, људи!... рече пролазећи покрај ње, као да се чуди беди  
 лепе ракије и поднесе му.</p> <p>— Хо, људи!... красота!...{S} Па ту ће бити без сумње и добра 
розора промакне по неки старији ђак.{S} Људи почеше долазити.</p> <p>После пола часа заседе цео 
 потесом кроз глуху ноћ, али га нико од људи не чу, само пси од крајњих сеоских кућа залајаше,  
сновима изгледало друкчије, светлије, и људи су били меки, добри, послушни... све се то пред њо 
{S} Иста запрега, исти посао, па исти и људи...{S} И овде смањују додатке, чим опазе да је чове 
е браде.{S} Шта је то, кмете Ћиро, и ви људи!{S} Прошлог љета пустите ми ово дете да ме надглед 
Ваш нови учитељ...</p> <p>— Не могу сви људи бити фини и углађени: неком је Бог дао намет, а не 
уме, или неће да дели милошту као други људи, него све некако онако... озбиљно, важно...{S} Сам 
рата се крећу...</p> <p>...{S}Седе неки људи... у магли... играју му котурови пред очима... зел 
е...{S} Ту се опет некако смрачи и неки људи стадоше лупати на школским вратницама.{S} Она пров 
проводи по цео дан у судници, а залудни људи најрадије измишљају каква занимљива предузећа...{S 
оговорити.{S} Истина, ово су неки добри људи, види се... али тек...</p> <p>— Јесте ли богослов  
.«</p> <pb n="59" /> <p>Да ли могу бити људи толико дволични...{S} И то остаде за њу неразрешен 
 им одговори пријатељски:</p> <p>— Ваши људи тамо уписују... они вас знају најбоље, па њих и мо 
ко каже.{S} Забринути и оптерећени злом људи не смеју се тако весело, а њему смех не силази са  
нове ђаке.{S} У ходнику и дворишту пуно људи и жена и свако држи за руку по једног малишана.{S} 
Четири банке за целу годину!{S} И то су људи, лолчине једне.{S} Знам да ће од народа покупити с 
 се исказивао против школе и школованих људи, али тек беше му необично драго, што се у овој при 
 Све баш онако, као код правих кућевних људи!{S} И он извесно сад представља правога домаћина!{ 
се чинило, да неће бити тако покварених људи, који ће тај злочин извршити.{S} А оно гле!...{S}  
и не ваља тако... како ће он пред свима људима причати о својој бруци?...{S} И Гојко се одједно 
ј се да хоће нарочито да се покаже пред људима.{S} Нека, има времена и за то, кад она остане са 
 Све ће се то поправити.{S} Међу младим људима има тога... те кавге, али се то све поправи...</ 
бапска посла, која не доликују озбиљним људима...</p> <p>Љубица се пренерази од овако оштрих ре 
на милост и немилост несавесним, бесним људима... да нам бешчасте породице, другове...{S} А ми  
 збуњеност, кад се састаје с непознатим људима, обузе га сад у великој мери.{S} И попа и учитељ 
ј је посао у школи и у кући, а мој међу људима.</p> <p>Она се трже и опет поцрвене.{S} Обузе је 
идан застор будућности све то скрива од људских очију, док му садашњост не отме делић по делић  
, који се на овом вечерњем затишју само љуљушкаху, док се на великој висини не растуре и разиђу 
и израђен златан часовник, посут ситним љускама бриљантским, са малим, кратким и танким ланчиће 
ди га као капетана.</p> <p>Уђе капетан, љут.{S} Гојко скочи, изненађен, и умало не дрекну, јер  
p> <p>Око поноћи дође Веља, и уплашен и љут као отрован.{S} Како уђе, оде право болеснику, не п 
недеље дође он на ручак суморан, готово љут.{S} Она се склони, па стаде из кујне певати неку ве 
е малко, али му са лица не силажаше она љута горчина и бол, што тече из самог срца. — Он јој ве 
> <p>— Али, молим вас, ко може да се не љути кад види овако мало дете, а препредено и ширет к’о 
Добро... него знаш... да се ћата што не љути? промуца пандур бојажљиво.</p> <p>Кмет опсова круп 
а јави такве исте покрете, али га жигне љути бол, и он одмах сазнаје своју горку невољу: нема в 
ко капетан слуша моје причање, и све се љути на онога...{S} Госпођа Зорка им, каже, причала...{ 
 на реку...{S} Чудно зацело: ревизор се љути што деца знају трећину читанчице на памет, а друге 
ква апатија према свему, па нити је што љути ни весели.{S} Свеједно, може пропасти цео свет и о 
ве у школи; то већ не сме никако да вас љути, јер ће вам се понављати онолико пута колико имате 
зложног женског ината. »Шта ми се он ту љути... као да има какво право нада мном.{S} Баш ћу за  
како иде?{S} Данас сте почели.</p> <p>— Љутила сам се много.{S} Нисам још... (она поуми да каже 
 Љубицу, стаде пред њом, дркћући сав од љутине.{S} Она се намршти, видевши га таква, што се не  
кну он зачуђено, али му глас дркташе од љутине. — Шта си тамо радила?</p> <p>— Под крушком онде 
Гојков потпис.{S} Беше сав поцрвенео од љутине, усне му се трзају и скупљају грчевито. — Ово, с 
 свињац!...{S} Ја... ја... узвикну он у љутини, па запе и одједном прекиде.</p> <p>Љубица и пис 
 узвикну он са тешким болом, па онако у љутини хитну гранчицу, коју ношаше у рукама, далеко од  
, причувај се... нешто је на тебе много љутит.</p> <p>Гојко устаде, ћутећи, прође поред кмета и 
тави и на испиту: стаде викати на децу, љутити се, умало не почеше страдати детињи чуперци.{S}  
н гледа некако у косо, некако необично, љутито.{S} И то јој паде тешко.{S} Отпусти децу кућама, 
...</p> <p>Љубица махну главом одлучно, љутито, и чича изиђе покуњене главе.{S} Она дрхташе сва 
шља, хтеде нешто рећи, али Веља настави љутито: </p> <p>— Најбоље још нек нам нареде да им чува 
p>— Море, какав ручак!... узвикну Гојко љутито и стаде скидати капут.</p> <p>— Шта је, за Бога, 
н оде пред Гојка, овај већ писаше нешто љутито.{S} Руке му дрктаху, а перо га никако не слушаше 
 да га узимам на своју душу, викну кмет љутито.</p> <p>— Добро... него знаш... да се ћата што н 
о стално уозбиљио.{S} Није му се видела љутња на лицу, али тек нема више онога топлог погледа,  
 готово више у себи и на лицу му заигра љутња.</p> <p>— Ха, па ми ћемо да омркнемо овде, узвикн 
, поцрвене, али не смеде показати знака љутње, да не увреди овако отресита госта; а Гојко, виде 
 рече Љубица одсечно и мало поцрвене од љутње.</p> <p>— Здравља, Боже!{S} Лако ћемо, лако ћемо  
јући ни сама да ли је то из страха, или љутње, или јаког узбуђења.{S} Неко закуца на вратима ти 
ри очи, а преко лица прелете му облачак љутње, ну он то вешто сакри, па врло пријатељским гласо 
.{S} А на душу пада све већи терет, све љући бол...</p> <p>»Иду страдања, видим ја...{S} Али за 
ом и другим миришљавим цвећем, па у њој љушка и успављује занесену, љубављу очарану душу...{S}  
 на рукама, ето баш овако... а ти ми се љушкај и буди задовољна...{S} А ја ћу, душице, све да т 
ктор рече...{S} Кад прездрави и поче се љуштити, удари је у срце, па за два секунда готова!...  
itlepage"> <p>94 ИЗДАЊЕ ЗАДУЖБИНЕ ИЛИЈЕ М. КОЛАРЦА 94</p> <p>СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА</p> <p>РОМАН</p>  
ила сам то.{S} Али шта?...{S} Свеједно, ма шта било, није тако страшно...{S} А овај Гојко баш ј 
варен, сваки хоће да уништи туђу срећу, ма немао сам никакве користи отуда.{S} Тек само онако:  
 отпор.{S} Она се грозничаво хватала за ма какав повод или случај, који би је могао мало распол 
S} Кад не радим, зна се шта ме чека, па ма ко био горе.{S} Та млађи смо, па се мора слушати!«.. 
ли, он није у стању овога часа да осећа ма што.{S} Претучен је, смрвљен догађајима, па иде двор 
е волим онај сељачки обичај: да се руча ма шта...{S} Одвоји мало сира, које јаје па готов ручак 
живо.{S} Не сме да се покрене, да мрдне ма чиме..{S} Само гледа, гледа у ову погнуту фигуру, ко 
ње.{S} Сви гледаху учитеља, а он, да би ма шта радио, продужи брисати се и онамо где је све бил 
и за сад она је узбуђена јако и рада би ма чиме забавити се, ну чиме би?...</p> <p>— Шта ради г 
и, рече Гојко, прибравши се мало. — Али ма шта било, знајте да не одступам од своје речи.{S} До 
} У овакву стању било је тешко говорити ма о чем, с тога Љубица одмах пређе на ствар.</p> <p>—  
 учитељ, што му се да та прилика да јој ма шта рекне.</p> <p>— Ама чекај, господине, стаде кмет 
та рано.{S} Навукла се по околини густа магла, па роси по мокрој, раскаљаној земљи, по дрвећу и 
рад.</p> <p>Одједном се стаде разбијати магла, која се беше ухватила око Љубице, и она, с најве 
измаглица, а тамо још даље се, у густој магли, гордо и величанствено дижу моћне огромне планине 
се савија свод небесни, видите у густој магли дугачке планинске венце... од тих венаца дижу се  
ећу...</p> <p>...{S}Седе неки људи... у магли... играју му котурови пред очима... зелени сто... 
ба на сиротињу!...« Она се стресе од те магловите зебње, погледа на Гојка, који иђаше гледајући 
еке зебње и опет је притиште онај тешки магловити сумор, што дави, испија полако...</p> <p>»И з 
вља нека жудња за нечим веома светлим и магловитим...{S} Беше им жао да остану свако за себе са 
о кад гране јарко сунце и разагна густу маглу...{S} Да се живи!... да се живи!...</p> <p>Гојко, 
ву страну, нек се дуже мучи.{S} Па онда мазнем преко носа: фик! а нос у траву...{S} Он вришти,  
о, очајно, с тешким јецањем...</p> <p>— Мај... мајко моја!... мајко!... врисну девојка и приљуб 
 не дишу, слушајући... да, да.!...{S} А мај, знате, треба оставити на понављање и утврђивање те 
онови он, што сте веронауку оставили за мај.{S} Боље је, знате, било свршити те лаке ствари зим 
, а они иду страном, више сеоских кућа; мајка носи малога брата, а њу води за руку, отац носи н 
ах, а ја макар и не јела за дан-два.{S} Мајка нек дође сад у недељу; даћу јој пара извесно, мож 
аху сељаци.{S} Сви су те поздравили.{S} Мајка ти рекла... и сад се стадоше ређати поруке од мај 
а важнијег лица у селу.{S} Сад јој је и мајка дошла некако проста, убога, и ако је још исто она 
јку, обаспе пољупцима милу сеју.</p> <p>Мајка, радосна, што јој дете тако срећно, па уздахне и  
ла... и сад се стадоше ређати поруке од мајке, сестара и дође говор на брата.</p> <p>— Мика пиш 
о их, шалио се са њима и, знајући о чем мајке одраслих кћери најрадије говоре, обећа да ће кроз 
и...</p> <p>— Поправити!...{S} Не може, мајко, зарасти исечено срце... оно је ишчупано, нема га 
бојица страдасмо!...{S} Ја зле напасти, мајко моја!...</p> <p>Писар, како се био залетео за Гој 
цањем...</p> <p>— Мај... мајко моја!... мајко!... врисну девојка и приљуби се уз те слабе, изну 
но, с тешким јецањем...</p> <p>— Мај... мајко моја!... мајко!... врисну девојка и приљуби се уз 
S} Доста је било! узвикну она и погледа мајку, која брижно прелеташе погледом преко зидова, изб 
це, она и брат, па лежаху овако исто уз мајку, под старим, искрзаним и дроњавим губером.{S} Под 
арања.{S} Свако се приљубило уз оца или мајку, па ни мрднути даље, као да се плаше какве велике 
рнаест година, па долети у собу, загрли мајку, обаспе пољупцима милу сеју.</p> <p>Мајка, радосн 
варају: по неко већ схватило добро целу мајсторију и одговара правилно.{S} Љубица све више свет 
бице, па то и хоћу баш... да ту покажеш мајсторију: да стигнеш и у школу и у кујну.{S} А ја ти, 
ронауку, познавање природе, певање... у мају, за то време деца заборављају теже ствари.</p> <p> 
и је требало коме моје страдање... оцу, мајци, брату... <pb n="133" /> јесу ли они сад срећнији 
Изјутра усташе обе рано.{S} Она предаде мајци сав новац, што га узе од писара, па је испрати да 
ало сврбело.</p> <p>— Нађи коња... трчи мајци што брже можеш..{S} Она нек дође на коњу... све у 
мило јој лице, скочи с кревета и обисну мајци око врата.</p> <p>— Зар још ниси устајала од спав 
 се кравити, јер га греје блага топлина мајчина саучешћа.</p> <p>Цео дан проведоше две сиротице 
црвене, задркта, па се одједном баци на мајчине груди и заплака горко, очајно, с тешким јецањем 
 лепоте и радости: приљубити се тако уз мајчине груди, сакрити главу у мраку на тим свенулим пр 
 Ћутати, ћутати, ћутати... а топлина од мајчиних груди бије на тебе, заноси те...{S} О, слатко  
носи те...{S} О, слатко ли је сетити се мајчиних груди, кад човек претура тешку борбу преко гла 
иња осећања, која се улевају у душу још мајчином храном, почеше се бунити, али их постепено ућу 
гоцено благо...</p> <pb n="189" /> <p>— Мајчице, како ти се чини... је ли добро сад? прилази он 
стави Веља.{S} И како их не би срамота, макар оне тамо у Министарству!,..{S} Три разреда, толик 
мање образа и љубави према школи... не, макар не имали праве љубави, али макар поштовања — Онда 
пође овако празних руку...{S} Свеједно, макар их не мргодила, али само нека груне тресак пред њ 
инар да купиш Станки опанке одмах, а ја макар и не јела за дан-два.{S} Мајка нек дође сад у нед 
ли она.{S} Море даћеш ми, луда жено, па макар се сву ноћ вукли по кући.{S} Не дам ти, каже она, 
о то извршиш како ваља, и њега ће други макар изгрепсти, ако га не може истући.{S} Хајде сад по 
.. не, макар не имали праве љубави, али макар поштовања — Онда ће ти, брате, и писар и твоја сл 
 непрестано се после Љубици, куд год се макне, привиђаше овај прекоран поглед, који сажиже душу 
...{S} И цело јој лице детиње, нежно... мала устанца скупљена, румене се танке уснице, мислиш с 
ца запиткивати, тако радознало, као што мала деца распитују за непознате им ствари. — Жалите ја 
држала за ово кратко време, да већ беше малаксала, у њој и не беше више снаге за даљу борбу, за 
пажају на први поглед.{S} Очи му плаве, мале, па необично светлуцају испод меснатих капака; са  
се не сећа онога гнезда, у облику једне мале, накривљене, непокривене сиротињске дашчарице, са  
ђемо у нашем гнезду...{S} Та то су тако мале, тако ништавне жеље, па и то се не да!«...</p> <p> 
а нисам много страдао?...{S} Зар су оно мале муке биле!...{S} Па опет, видите ли... сад ми је м 
се коме се то она обрнула.</p> <p>— Ти, мали, ти... ти! пружи она руку на опаженог несташка и г 
 она то зна.</p> <p>— Како се зовеш ти, мали, што се једнако обрћеш? запита она једно ђаче, кој 
 никлована цев...{S} А револвер кратак, мали, као каква играчка...{S} Видиш, стоји велика мрља  
, тако јој постадоше блиски и драги ови мали дивљачићи.{S} Она помилова по глави неке слободниј 
p> <p>— Ви, одмор... да.{S} Хе, ваши су мали, не треба се са њима много журити.</p> <pb n="39"  
к, посут ситним љускама бриљантским, са малим, кратким и танким ланчићем укусне израде.{S} Она  
 увери да и Гојко располаже добрим и не малим искуством у школском раду; свиде јој се и овај по 
ве прима к срцу и не уме да се задовољи малим...{S} Живи с другом!{S} Па нека га, кад му се то  
де је он.{S} А ја био у Београду, неким малим послом... рече он, и зачуди се сам зашто је морао 
О, молим... извол’те, рече она са неким малим изразом кокетерије. — Ама немамо где да вас уведе 
асним погледом.</p> <p>— Је л’ ја? рече малишан седећи и даље и гледајући зачуђеним погледом ча 
p>— Што лажеш, бре, прекиде овога други малишан: зар нисмо са њим сиграли мете на Вилиној Коси, 
говараше, али се чешће мрштила: по неки малишан окрене главу и гледа шта раде они у другој гоми 
> <p>— Госпоја, прекида јој мисли један малишан: овај пио воде јутрос, па... је л’ да не сме уз 
и и жена и свако држи за руку по једног малишана.{S} Председник прво уписа свога сина и једног  
 женама, где беше гомилица новоуписаних малишана.{S} Одједном је обузе милина гледајући ову неј 
мачно има...{S} Али један поглед на ове малишане довољан је да раскрави залеђено срце и душу да 
n="71" /> <p>И Љубица одмах уреди своје малишане.{S} Сад је одједном опет обузе нека милина, вр 
Чим сване, они сви, голотрби и босоноги малишани, његова браћа и сестре, поискачу испод прљавих 
 овако у тишини да радимо обоје са овим малишанима, да радимо много, неуморно...{S} И кад нам з 
 и за то, кад она остане сама са својим малишанима.{S} Али ипак мораде себи признати, да је нај 
ањао ноћас, братићу? рече узгред једном малишану.{S} Ако си сањао да те буве пецају, биће батин 
ир исписан је на њему и само једна усна малко... врло малко повукла се у страну, те са ње лелуј 
Стојана, проговори Гојко, осмехнувши се малко, али му са лица не силажаше она љута горчина и бо 
на њему и само једна усна малко... врло малко повукла се у страну, те са ње лелуја сенка осмеха 
 к себи...{S} Очи укочене, уста се само малко смеше... а руке као да нису од меса, као да су од 
е...{S} Једна младица, јамачно првешка, мало нежнијега срца, рикну протегнуто, па продужи пут з 
ки.</p> <pb n="30" /> <p>Изиђоше обоје, мало изненађени а и збуњени: у селу су посете врло ретк 
p>Чича се, ставши пред Љубицу, уозбиљи, мало се накашља па изговори наредбу.</p> <p>— Казао гос 
 као да премишља о нечему, па одједном, мало отежући речи и застајући на неким изразима, настав 
вички...{S} Гојко Савић...{S} До вас... мало послом...{S} Врло нужно, стаде муцати Гојко, савиј 
јести...{S} Ти си ми, брате, фина жена: мало једеш а лепо се носиш...{S} Хохохо... насмеја се о 
head> <p>Сврши се и свадба тихо, мирно; мало ко и сврну пажњу на тај догађај.{S} И младенци и ч 
и:</p> <p>— И све ме зове к себи!...{S} Мало, па ми се опет јави и зове...{S} Лепо га видим...  
 па ради за оно злехудо парче хлеба.{S} Мало је размишљала о последњим догађајима: обузела је н 
беху то звонца и прапорци на коњима.{S} Мало затим дојурише у бесној трци два добра коња са сан 
, ако падне где у путу.{S} Покуша да га мало расвести, приђе му близу и проговори:</p> <p>— Шта 
сак, како он рече, а у самој ствари: да мало напари очи на лепој учитељици. — Код ње је нова шк 
чи за бисаге, а он се даде на посао: да мало уреди и дотера свој жалосни стан.{S} Пренерази се  
, не знајући да ли да иде напред или да мало застане.{S} Она се диже и опет га погледа.{S} Јест 
p> <p>— Ко то лупа ноћас?...{S} Постаја мало на прагу, па кад не чу ништа, закључа врата и оде  
одигоше они <pb n="77" /> осећаји, која мало пре она сама угушиваше, а над свим осећајима истач 
 каки одбегла!... којешта!...{S} Отишла мало послом, нешто да припита за школу, а они: »одбегла 
.. нарочито му је казао да остави врата мало одшкринута...</p> <p>Чича се, ставши пред Љубицу,  
а не мирују ни пет минута.{S} Он поћута мало, као да премишља о нечему, па одједном, мало отежу 
о лоју...</p> <p>— Е доста, изађите сад мало напоље, рече Веља деци, па се упути к својим гости 
/p> <p>— Добро, добро!...{S} Иди ти сад мало у школу, греј се, па ћемо те звати кад нам устреба 
 »том учитељу« што је са њом рече да је мало онако... као луд, а неки пут је добар човек.{S} За 
шту лутку.{S} И гледа наивно, као да је мало у свету живела, па не зна ништа...{S} Иде тако зам 
и.{S} Пера дохвати њену руку, подржа је мало, па се саже и пољуби је...{S} Њу опет прођоше трнц 
 нагло, отвореним устима, као да јој је мало ваздуха.</p> <p>— И ви баш хоћете... не гнушате се 
мо ништа за кување...</p> <p>— А зар је мало живине по селу, па купуј.{S} Стојан ће ти и набави 
 сестрине, да остане још са њима, да се мало прибере од тога бунила, да дође к себи.</p> <p>— Н 
и: да оставимо разговор за сутра, да се мало приберемо...{S} Хајдемо на рад: деца нас одавно че 
 смера.</p> <p>— Е сад ако хоћете да се мало прођемо, и бар да ме том приликом испратите, рече  
 суднице и примите нас у ваш стан да се мало заложимо и разговоримо.{S} Госпођица, држим, неће  
 тренутак, па опет их обори, накашља се мало и проговори као истрке:</p> <pb n="82" /> <p>— Тре 
оложи драгоценост пред њу на сто, па се мало измаче.</p> <p>Она погледа и одједном, као електри 
школу.</p> <p>Кад отпоче рад, прибра се мало и врати јој се обична њена смелост.{S} Само јој је 
умртва, онесвесла...{S} Доцније, кад се мало прибра од прве навале осећања, узвикну:</p> <p>— Н 
еди, намрштени, тешко дишући.{S} Кад се мало прибра, Веља опет проговори:</p> <p>— Отпустиће је 
дост.{S} Он се приближи Љубици, наже се мало к њој и прошапта јој:</p> <p>— Сутра ћу вам донети 
 јој се оспу лаким руменилом а груди се мало брже стану дизати и спуштати...</p> <p>Веља се одм 
ешко зло мори, рече Гојко, прибравши се мало. — Али ма шта било, знајте да не одступам од своје 
се брукаш у тим дроњцима!{S} Дотерај се мало, подшишај се, поткреши ту брадурину...{S} Отвори о 
ко ће сад бити?...</p> <p>Председник се мало збуни, па шмугну у собу.{S} Гојко остаде још мало  
едам.{S} Само да не буде она ту, док се мало свикнем на људе, па после ћемо лако...«</p> <p>»Ре 
{S} Права лепотица!«...</p> <p>Гојко се мало ушепртљио, звера очима и гледа прекорно Вељу, држе 
 у земљу, мрштећи се.</p> <p>— Свратите мало к мени, ако хоћете... проговори Љубица, црвенећи.{ 
Али сад... тако изненада!...{S} Чекајте мало да дођем к себи... да оставимо разговор за сутра.{ 
а за њом, изненађен.</p> <p>— Добро сте мало пре казали: да оставимо разговор за сутра, да се м 
 високим димњаком <pb n="4" /> издизаше мало у страну од сеоског пута.{S} Одједаред залаја једн 
стајаше Љубица.</p> <p>Вељи као да беше мало незгодно њихово присуство, он се опет окрете учите 
аху, на једној клупи, неколико сељака и мало по даље, на високој столици, једно лепо одевено же 
жаваше.{S} Они сврнуше у једно сокаче и мало затим нађоше се под једним хумом, што се поносно и 
а ока, па се на ниже спушта, превијен и мало затубаст, нос; брада му обријана, необично развије 
а очи к њему, па се смеши на њега као и мало пре... или се то њему само чини?...{S} Да ли да јо 
јте од куд знате, рече Љубица одсечно и мало поцрвене од љутње.</p> <p>— Здравља, Боже!{S} Лако 
ка...</p> <p>— Хо, муке!...{S} Па ти би мало до конзисторије?...{S} Добро, нека тамо до лета, п 
звињава се, моли за допуштење да поседи мало у школи... мило му посматрати овај занимљиви рад.< 
 обичај: да се руча ма шта...{S} Одвоји мало сира, које јаје па готов ручак.{S} Јок, ја хоћу св 
ори он оним благим тоном у коме нема ни мало хвалисавости.</p> <p>Љубица га погледа са немим по 
м по једном рамену, и ако га ту није ни мало сврбело.</p> <p>— Нађи коња... трчи мајци што брже 
 он овде, кад се њега школске ствари ни мало не тичу, а зна да школски одбор има деловођу — њег 
леда писара право у очи, али се овај ни мало не збуни од тог погледа, већ јој приђе слободно и  
стачина и не знам ти за политику баш ни мало.{S} Ја, братићу мој, само знам да слушам моју госп 
ене ни друге послуге«.{S} Потом намести мало своју постељу, привуче сточић ближе прозору, па из 
оришту пуних 4 — 5 часова, и ако је тек мало јаче од пола часа како су стигли.</p> <p>Одједном  
у, чим примим плату.{S} Знаш, дужан сам мало...</p> <p>— Па кад дођете к мени, разговараћемо на 
оче писар врло учтиво, што сам вас звао мало пре.{S} Заборавио сам да се ваш посао не сме преки 
акав повод или случај, који би је могао мало расположити и угушити јој у души оне страшне црне  
о разумела.{S} Човек, без сумње, гледао мало да ме занима, па ћаскао свашта, а ја одмах помисли 
и. </p> <p>И Стојан га узе за раме, као мало дете, па га уведе у собу и намести на столицу.{S}  
ја да ниси крива...{S} Шта ти знаш, као мало детенце!...{S} Ти мислиш сваки те воли, ко год те  
аха.... одједном се следих, узех га као мало дете и доведох кући.{S} Тада сам видела да на њега 
неће ништа требати...{S} Ја ћу тебе као мало детенце... све ћу те овако на рукама, ето баш овак 
 могло на лицу прочитати...{S} Беше као мало дете!«...</p> <p>По испиту наступи још већа промен 
са изразом необичне среће на лицу и као мало стидећи се, сазнавајући своју кривицу.{S} У овакву 
снажно привлачи к њој.{S} И кад би имао мало више смелости, ко зна какве би се изјаве одједном  
ше веома узбуђен, те једва изговори ово мало речи. </p> <p>— И мени се свиди тај савет, одговор 
с, ко може да се не љути кад види овако мало дете, а препредено и ширет к’о и чича Стојан.{S} Ј 
љима, о школовању, о свему, док се тако мало упознаше и зближише, па онда поче по издаље добаци 
стране задовољан.{S} О... а ја сам тако мало желела!...{S} Само да имам добра друга, па овако у 
/p> <p>— Добро лаку ноћ! одговори Гојко мало увређеним гласом и остаде дуго на том месту, гледа 
 Краве наиђоше под крушку, где је опало мало лишћа и остала која зелена крушка...{S} Опружише в 
а пропитивања нађоше, да је Љубица врло мало прешла, али су јој деца добро усвојила оно што им  
аве ми!...</p> <p>— Хајде да се прођемо мало, обрте се Љубица Гојку.{S} Још ми глава ври од дан 
ту?{S} Потписали сте списак само за оно мало дана у августу и за септембар.</p> <p>Љубица зину  
озбиљан живот.{S} Љубица је пренела оно мало сиротиње у Гојкову собу, наместила, почистила, уре 
.. била несвестица... и сад ме глава по мало боли...</p> <p>Гојко затресе плећима и изиђе из со 
лика парчета погаче и залажући то са по мало сира. — Погледај мене, видиш... сто закрпа, а на о 
ави лом.{S} Клетве, претње, па богме по мало и псовке, онако кроз зубе, све се то просу пред ов 
па опет окренуше низ потес.{S} Сунце по мало греје, али се осећа оштрина у ваздуху.{S} Таман да 
е обузимаше женска сујета, попушташе по мало од оне првашње збиље, па се стаде и она упуштати у 
господства, у положају од кога и сам по мало зависи. </p> <pb n="41" /> <p>Деца изнеше столице; 
смрви, да уништи све ово, што се још по мало у помрчини беласа?...{S} Сад зна шта је хтела поне 
ети дан је како наређује Стојану да бар мало смахне оно сено са пода, па ето, стоји све као у с 
а ћемо са школским прирезом? рече писар мало тишим гласом.{S} Оне летошње оправке и набавке, то 
еч.{S} Прво се усуди да је погледа, јер мало пре то није смео учинити.{S} Подиже очи на њу и —  
аву, туци, гњави«...{S} И Гојко се опет мало прибере од гнева.</p> <p>»Што то нема Стојана?{S}  
дочека збуњено, као кривац, а Гојко већ мало подигао главу и гледа председника право у очи, кад 
истина црвене, али то не мари.{S} Синоћ мало несвестице, и то није ништа... женска посла!...{S} 
"60" /> <p>Љубица се намршти кад уђе, у мало не запуши нос руком.{S} Гојко то опази, па се обрт 
то за ручавање.</p> <p>— Хе, младићу, у мало ти нисам преврнула тањир, узвикну она весело, наме 
ила својим доласком...{S} А оно, гле: у мало је не одјурише. »Нисмо те, веле, ни звали«...</p>  
убица пребрину и други испит, али сад у мало не прође зло, једва се спасе слабе оцене.{S} У ост 
у им пси.</p> <p>— Јесте.{S} Јуче вас у мало не исцепаше.{S} Ја гледам кроз тарабу како не умет 
Али је она полегла по земљи, само главу мало подигла, да боље види и чује...{S} Што очи не могу 
е устао, па изиђе из собе.</p> <p>Гојку мало одлакну кад остаде сам.{S} Скиде му се читав терет 
 до себе, Гојко угледа капетана и би му мало слободније, зна човека — вели нам господин капетан 
ојку: </p> <pb n="17" /> <p>— Ја изиђох мало међу децу, а ви гледајте ту: ако наиђе какво крете 
е одмах диже, не задржавајући га да још мало поседи, као што би био ред.{S} Влајко и Љубица ост 
о окамењена, чак јој и глава остала још мало затурена, а она само гледа то увијено чудовиште, к 
, па шмугну у собу.{S} Гојко остаде још мало да чује разговоре о новој влади, па се затим диже  
ђе овамо, рече она тихим гласом.</p> <p>Мало постаја, па уђе Гојко у разред.{S} На лицу му испи 
ом часништву добром гозбом, да не буде »мало пројахано«.{S} Према томе, и количина трошка на го 
 страном, више сеоских кућа; мајка носи малога брата, а њу води за руку, отац носи неке поњаве  
ли се то све заврши оним стереотипним и малодушним узвиком: ех!...</p> <p>»И нико је не присиља 
о и занимљиво проводити време у раду са малом децом!... помисли она. — Неумна, незгодна је та в 
току зимушњих непогода пропуштено.{S} О малом испиту дођоше им Веља и Аксо.{S} После дужега про 
иди се да не ради без напрезања.{S} Сва малопређашња брига одједном се скиде, нестаде је, а њу  
p> <p>Пламичак лојанице слабо осветљава малу чисту собицу, бацајући зраке на кревет у једном уг 
 оног дечка, који рече да су лончићи за малу децу, а не за онолике ђаке.{S} Она се опет врати ж 
ући вилицама, стаде вадити из џепа неку малу кутицу.{S} Извади је, али не може да притисне дугм 
 не иде вам све као подмазано?</p> <p>— Ман’те се...{S} Кад бих знала да ће овако ићи целе годи 
 не смем ни с ким нашалити.{S} Није ово манастир, него свет, живот, а ја хоћу да живим!...{S} Д 
еко чела, па туробно одговори:</p> <p>— Мани се, молим те...{S} Живот ми је загорчао; и онако н 
је одело, стаде замишљати неке нарочите манире, за које држаше да могу јако утицати на девојку. 
са неким нарочитим, лаганим и одмереним манирима, који се теку постепено у животу и сматрају се 
рема великој соби беше преграђена једна мања, коју су укућани звали оџаклија, и ако у њој не бе 
ао сам те годину и по, док ниси измирио мањак.{S} А за оно затварање имаш право.{S} Ја нисам ни 
 па онако у шали помену, како Гојко има мање деце од ње, и смејући се рече: »Ништа, ја ћу њему  
ише повлачи за себе, и међу њима је све мање предмета за разговор.</p> <p>Гојко све више зебе.. 
а скупља скоруп у највећу цименту, а са мањима фамулус захвата воду...</p> <p>— Гле ти паксијан 
пустити, али се смиловаше и казнише нас мањом, али оштром казном...{S} И за то страдање добио с 
ши кроз велики простран ходник, уђоше у мању, светлу, лепо окречену собицу.{S} Љубица иђаше нап 
 кмет признаде, да му је »левизор« због мапе начинио »премедбу« и да му је капетан строго наред 
ге, али опет не иде то тако... без целе мапе.</p> <p>— Ми ћемо замислити да смо међу дивљацима, 
"22" /> то могло и ове године проћи без мапе.{S} Највише га је у том уверењу држала ова околнос 
господин Драгољуб целе године радио без мапе, па опет добио петицу!</p> <p>И за децималне мере  
ола, просто ништа.</p> <p>— Код мене ни мапе, ни метарских мера, ни слика...{S} Али ми је најго 
ра, ни слика...{S} Али ми је најгоре за мапу: не знам како ћу без ње.</p> <p>— Цртајте на табли 
 је капетан строго наредио да још летос мапу набави.{S} Ипак он покушаваше не би ли се <pb n="2 
ред, па пређоше код Гојка.{S} За његову мапу опет беше доста говора, и ако кмет признаде, да му 
нила је она тебе, каже цео свет, а баба Мара има траве и за то, рекла ми је... разговарали смо  
е а сама се стаде брисати <pb n="29" /> марамом и дувати уснама, као да је неки велики терет но 
ко беше сав црвен, збуњен, отираше лице марамом и спремаше се да изиђе, али кад виде колико нов 
} После пола часа пусти децу и, бришући марамом ознојено и зажарено лице, приђе к писару, који  
њем, заигра на њеним уснама.{S} Дохвати мараму, као да се брише, па га опет погледа и насмеја с 
опуштеним ободом, извади из џепа прљаву мараму и обриса њоме ознојено чело, са кога падаху круп 
и а после се спреми, навуче неку велику мараму на главу и пође изласку.{S} Гојко истрча из двор 
ут...{S} Ови природњаци из гимназија не маре за веронауку, а филолози се мрште на разговоре о с 
рло брзо, али се он очајнички отима, не марећи ни за болест ни за шта...{S} Само да види њу опе 
у на очи, па пројури преко дворишта, не марећи хоће ли га ко опазити са прозора.{S} Брзо стиже  
гоме.{S} Нека страдам, нек се мучим, не мари... смо кад је она моја, кад знам да је ту«...{S} И 
не комплименте...{S} Хајде већ то... не мари.{S} Може бити да је то баш у реду, него ја нисам н 
даска извитоперила, па се клацка.{S} Не мари, наћи ће чича иверчицу, па ће подметнути; тако је  
 такав, па још привремени!...{S} Али не мари; види се да ће бити мекши од воска: она ће моћи по 
кљуца, и све више га заноси...{S} То не мари, пријатно је, само да није овога кљуцања...{S} А г 
еботине још се истина црвене, али то не мари.{S} Синоћ мало несвестице, и то није ништа... женс 
 стари поредак, ради се озбиљно, мирно, марљиво... наставници се журе да наврстају оно, што је  
оше на посао из све снаге.{S} Радило се марљиво и журно пуна два месеца, док се већ не приближи 
p>— Ха, пијанице једна, ти ли си то?{S} Марш с пута... дрекну она, па гурну пијана Богосава из  
 док нисам и тебе... оногај...</p> <p>— Марш одатле, безобразна животињо! дрекну Веља и стаде с 
иди се... само се шарени и бели некаква маса на кревету и разлеже се врисак за вриском...</p> < 
ч и под њим <pb n="121" /> нека нејасна маса...{S} Он прилази и одједном јасно разликује два цр 
ње ината.</p> <p>— И ово је, знам, ваше масло!...{S} Платићете!... рече она, па се огрте и оде  
 и шали се са сељанима.{S} Ћата погледа масним очима Ђокића и спрема се за дворбу.</p> <p>— Гле 
, онако дужином... то је извесно пруга, масница преко целога образа, па још ако је модра....{S} 
дати пред овим искреним другом овако са масницом на образу!...{S} Али се осећаше усамљен, без и 
ељи, ризикујући да и његова жена угледа масницу.{S} Овако је боље; дошао је као наручен.{S} И о 
 ближе Гојку, разгледајући дугу, црвену масницу.{S} Глас му задрхта од узбуђења.</p> <pb n="109 
брте се он Гојку.{S} Па ти њему лепо ту масницу пред очи: је л’ тако ти менека, Господару? рекн 
10" /> из школе, он му нареди да донесе мастило и хартију, па се врати унутра.</p> <p>После пол 
е руке и стаде се плашљиво прибијати уз матер.{S} Она се намршти и грубо проговори: </p> <p>Што 
се чини... је ли добро сад? прилази она матери и грли је нежно.</p> <p>— Ти најбоље знаш, дете  
ком и после о свему, па онда Љубица, на материн захтев, стаде причати о себи, о раду у школи, к 
ћи.{S} Не хтеде се ни осврнути на молбе материне, братове <pb n="202" /> и сестрине, да остане  
пут за друштвом...{S} Олакшала је чежњу материнскога срца...</p> <p>И опет мисли, и опет пролаз 
рстима и погледа на прозор.{S} Ништа... мати јој се сагла, нешто се осврће, трчи по соби, траже 
д Љубице појави нека одлучност на лицу; мати јој одлази и долази забринута, али се Љубица зауст 
мене...{S} Ено га, јест, револвер...{S} Мати... отац...{S} Станка... моја младост!«...</p> <p>А 
тоје оне тако у једном крају и ћуте.{S} Мати се крсти, а она гледа у пламичак кандила, што треп 
р човек.{S} За сад не говори са њим.{S} Мати, као и свака жена, рада је сазнати узрок тога непр 
олугодишњи парастос...{S} Којешта!{S} А мати ме лепо саветова; да не би ње, ко зна како би било 
оспођо, много, стаде га правдати његова мати.{S} Није ни излазило међу људе.{S} Таман рекох: да 
исти врисак...{S} Тамо је ваљада и њена мати, па ће доћи и Стојан с мотиком...{S} А сусед Глиша 
ле два дана дођоше им у походе Љубичина мати и сестра.{S} Љубица не зна шта ће пре од радости.{ 
се склупча и ућута док јој заспа уморна мати.{S} Лежећи уз њене топле груди, она се сети срећно 
 имали; она их је и неговала, као добра мати, прала их, чистила, а благо сунце повијало их и су 
ице моја, ти опет страдаш?... дочека је мати са сузама и зачуђеним погледом.</p> <p>Љубица само 
Јест, сећа се тако живо...{S} Довела је мати, са млађом сестрицом, у цркву.{S} Стоје оне тако у 
 Чудо му нису одузели ствари? запита је мати.</p> <p>— Он је, вели, сам нудио старцу, али му он 
још ниси устајала од спавања? ослови је мати, видећи је необучену.</p> <p>— Устала сам, па ме н 
/p> <pb n="200" /> <p>Пред вече, кад се мати и кћи склонише у собу и остадоше саме, отпоче горк 
Све...{S} Све!...</p> <p>Ућуташе обе, и мати и кћи, оборише главе и предадоше се тешким мислима 
о, не знајући о чем ће пре.{S} Шта ради мати, сестре, пише ли брат из Београда, који <pb n="83" 
моје ступање у Учитељску Школу, умре ми мати... откупи ме јадница, те одмах будем примљен у шко 
па ћемо до године у нашу кућу« одговори мати, стежући њену ручицу...{S} Па после оно заносно иг 
па опет леже.</p> <p>Око подне дође јој мати.{S} Она се сва промени, кад угледа то мило јој лиц 
говора.</p> <p>Два дана по том дође јој мати.{S} Стојан извести Гојка да је сад тамо у кући још 
{S} Говорила сам ја теби онда, рече јој мати, гледајући замишљено у далеки венац планина, који  
 исто тако играти и кад буде велика као мати, и чудила јој се што се и она не игра, кад је то т 
!{S} Тебе сам једнако погледала.</p> <p>Мати јој, Смиљка, изгледаше старија од оца јој.{S} Изну 
>Светолик П. Ранковић</p> <p>(НАГРАДИЛА МАТИЦА СРПСКА СА 100 ФОР.)</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТА 
вих леђа зајеца...{S} Он се осврте и на мах га обузе дивља срџба.{S} Није могао трпети женске с 
р се диже.{S} Он нађе да је ово за први мах као почетак, доста; а после већ, ићи ће све својим  
 нешто се дотера привремено само за тај мах, а кад погледаш, оно све лепо и ваљано...</p> <p>Вл 
 корист.{S} Његове наде добише још више маха, али се одмах и пресекоше.{S} Сутра дан деси му се 
p> <p>Одједном Гојко отвори очи и стаде махати шаком, као да некога зове. </p> <pb n="180" /> < 
каза шта је видео и знао, а Гојко стаде махати руком и опет удари у бунило.</p> <p>— За сад је  
 нешто се као наљути, па наскоро за тим махне руком по ваздуху, као да ће рећи: »Ех, батали, са 
азвуче му се брк у страну и он зачуђено махне главом и у себи прошапће: »Часни је убио!«...</p> 
их облака, корача нервозно и понеки пут махне главом значајно. »Шта ли је то? пита се он десети 
ав атентат на твој живот.</p> <p>— Море махни се шале, него шта мислиш?</p> <p>— Хм... шта мисл 
охвати се обема рукама за главу, па као махнита стаде јурити по школи, чупајући себи косе и пла 
прстима, с подигнутим рукама, иђаше као махнита...{S} Љубица, како јој беше слободна затурена г 
ховитој грозници, срце јој лупаше живо, махнито, једва се стаде прибирати.{S} Закашља се, јер ј 
Вељу, па опазивши на себи његов поглед, махну му главом као претећи.</p> <p>Љубицу одједном, по 
жак уздах.{S} Суморно погледа око себе, махну руком преко чела, па туробно одговори:</p> <p>— М 
стру, а већ онако... тхи!... — рече он, махну руком по ваздуху и насмеја се гласно, па онда нас 
нао сам...</p> <p>— Хм, добро, добро... махну он главом, па се поздрави са Гојком и оде.</p> </ 
{S} И опет Гојко сумњиво <pb n="170" /> махну главом и стаде са неком зебњом погледати час једн 
ладноће.{S} Стојан му са прага од стана махну руком.</p> <p>— Виде ли, братићу? они се нешто по 
шта га то буди из дубока размишљања, па махну репом живо, трже се и стругну низа сокак...{S} А  
влажан ветар, и она подиже обе руке, па махну њима преко лица, као да се умива овом влажном изм 
 знаш ти, братићу, ове...</p> <p>Љубица махну главом одлучно, љутито, и чича изиђе покуњене гла 
 гледамо какве полуумнике, насмеши се и махну главом, па се обрте учитељици:</p> <p>— Шта је ов 
 га шибати по лицу.{S} Он протрља очи и махну главом у страну, као <pb n="79" /> човек који је  
ка са оним простим искреним саучешћем и махну главом ка вратима.</p> <pb n="94" /> <p>Гојко ист 
остане, а ти чича иди кући, рече кмет и махну руком на Стојана.</p> <p>Гојко непрестано преврће 
ажљиво посматраху.{S} Он подиже главу и махну руком на њих:</p> <p>— Еј, море... одите овамо!</ 
 узети на одговор.{S} Али, ех...!« и он махну руком по ваздуху, увиђајући и сам да он никад не  
д узбуђења.</p> <pb n="109" /> <p>Гојко махну руком... одједном затрепта очима, затресоше му се 
а се...{S} Баш као наручен!...{S} Дечко махну руком и скоро истога тренутка скикну кер...{S} Ск 
ју веома брижни, погнули главе, па само махну њима по некад у страну, почешу затиљак и опет ћут 
ело?...</p> <p>Опет ћутање...{S} Пандур махну главом, осврте се око себе и погледа на прозор.{S 
S} И ове су ти женскиње баш...« Он опет махну руком, разгледа пред собом па се опет замисли...< 
n="139" /> <p>— Седите, рече она Гојку, махнувши му руком, па се обрте и стаде лагано ходати по 
унац муке и патње...{S} Ветар фијуче на махове, према скоковима коњским, а он не види и не осећ 
дном поче да се смеши у себи, смеши се, маше рукама и види како се баба Смиљка помолила на врат 
обро... ала ми је добро«...{S} Стаде... маше јој руком, исто онако кад је бунцао, зове је к себ 
опет јави и зове...{S} Лепо га видим... маше руком...</p> <p>— Бог с тобом, дијете!... прекрсти 
љка помолила на вратима и некоме такође маше руком...{S} Можда је то њему, али се то њега не ти 
ле, дечко пролази сокаком... звиждуће и маше одељаном палицом...{S} Одједном је завитла и удари 
му праву сањалачку душу, која живи више маштом но разумом.{S} Тело му беше несразмерно развијен 
ога ваздуха, тихо и нечујно, као лахор, машу и зову...</p> <p>Разлеже се очајан, панички, самрт 
но жбуње, а Богосав оде преко дворишта, машући главом.</p> <p>— ’Натема је!...{S} Луд сам ја да 
рачаше поред ње, суморна и брижна лица, машући по неки пут руком, као да се брани од кога, и мр 
чи писар и прође поред уплашенога чиче, машући својом плетеном камџијом.</p> <p>Пролазећи ходни 
ен као и Гојко, обрте се и оде у школу, машући главом неповерљиво и шапућући у себи: »Ја, брати 
осветљен.{S} Стојан испаде пред њега, и машући живо рукама, стаде викати:</p> <p>— Има Бога, бр 
 улицом, говорећи гласно сам са собом и машући рукама.{S} Тако дође до хума над селом, испе се  
е међу децом, па им говораше нешто живо машући рукама.{S} Она са чуђењем посматраше како онај с 
} Стојан дотрча к мени као луд... једва ме пусти да ручам.{S} Ваздан ми избрбља којечега...{S}  
запита!</p> <p>— Докле ћеш ти, море, да ме вараш тако?{S} Знаш ли ти шта је љубав!...</p> <p>—  
војом смрћу хтео да ми учини услугу, да ме задовољи потпуно... </p> <pb n="201" /> <p>— Идеш ли 
 да ми будеш тутор, него жена!...{S} Да ме слушаш, а не да ми туторишеш!{S} Коме се не свиди, с 
да окрени: што посла онога паксијана да ме убије, и мене и мог вамилијаза?...{S} Баш му реци и  
S} Она зна шта је узрок томе и осећа да ме може ништа учинити да нестане ове појаве.{S} Узрок л 
{S} Прошлог љета пустите ми ово дете да ме надгледа овако старог и да ме што послуша, а сад га  
> <p>— А ја сам мислила да не можете да ме гледате од мржње, јер сам вас доиста тешко увредила. 
о дете да ме надгледа овако старог и да ме што послуша, а сад га опет тражите.{S} Не грешите се 
} А велиш после... сигурно?{S} Немој да ме превариш!... осмехну се он усиљено.</p> <pb n="205"  
тао!</p> <p>— Тхе... шта ћу?{S} Знам да ме не познајете, одговори Гојко гледајући у земљу. »Ха, 
гу...{S} Све ме нешто вуче тамо, као да ме чека нека важна ствар.{S} Са вама говорим и гледам в 
ла.{S} Човек, без сумње, гледао мало да ме занима, па ћаскао свашта, а ја одмах помислила бозна 
ако хоћете да се мало прођемо, и бар да ме том приликом испратите, рече гост.</p> <p>— Зар неће 
...{S} А?...</p> <p>— Хоћеш... хоћеш да ме узмеш?!...{S} Чекаћу, трпећу докле год хоћеш, само н 
.</p> <p>— Ја све чиним...{S} О, ваљада ме неће Бог више мучити?...{S} Доста је било! узвикну о 
ини и оштра студен бије по лицу. »Ваљда ме неће дуго држати?...{S} Смрзнућу се.{S} А ако ме ост 
едим тако по цео дан и мислим, а он уза ме...{S} И све премишљам о његовој доброти, о оној искр 
аче ме не бисте ни погледали.{S} О, ала ме је Бог тешко казнио... јекну она очајно и подиже гла 
мерној љубави, коју сам ја погазила, па ме Бог зато казнио и сад други гази моју љубав...{S} И  
и је необучену.</p> <p>— Устала сам, па ме нешто глава боли.{S} Сад је већ прошло.{S} А ти, јес 
р над нама.{S} Кад не радим, зна се шта ме чека, па ма ко био горе.{S} Та млађи смо, па се мора 
{S} Тако сам несрећна рођена!...{S} Бог ме је проклео још на самом рођењу!...</p> <p>— Оставити 
 ништа, ето... била несвестица... и сад ме глава по мало боли...</p> <p>Гојко затресе плећима и 
живи, а ја ћу да идем својим путем, куд ме срце вуче..{S} Тамо је сва моја срећа, мој живот, св 
 беде, рече Гојко, плашећи се.{S} И куд ме ђаво наведе да је дирам!</p> <p>— Није требало, одго 
... одговори он мислећи нешто...{S} Све ме вуче да паднем, а оно у глави кљуца, кљуца...</p> <p 
би.</p> <p>— Не могу, не могу...{S} Све ме нешто вуче тамо, као да ме чека нека важна ствар.{S} 
ћи замишљено, проговори:</p> <p>— И све ме зове к себи!...{S} Мало, па ми се опет јави и зове.. 
.. после ће ме ваљда затворити.{S} Може ме напасти онај пандур... јест, тамо у затвору туку!... 
 непрестано тако страшна и одвратна, те ме вечито избегавате?</p> <p>Гојко се унезвери, рашири  
... не гнушате се мене?... не презирете ме?... прошапта она и покуша да развуче усне у осмех, а 
у слутњу...</p> <p>— Не, не... оставите ме... заборавите сасвим!...{S} Ви сте сувише добри, ваш 
о другоме...{S} Не могу, не задржавајте ме!...</p> <p>И она оде.</p> <p>Путује потесом, шумом,  
 немој сумирати без мене.{S} Причекајте ме и спремите ручак.</p> <p>— Ха, то се већ разуме.{S}  
<p>— Баш ми је много тешко било што сте ме погрешно разумели, управо што ме нисте разумели.{S}  
и каква сам ја тешка грешница, не бисте ме ни погледали.{S} О, тешко мени!... и она покри лице  
} Бежах од њих као од ђавола, као да ће ме један поглед њихов сатрти.{S} Шта је ово?!...{S} Хм. 
 намршти и убрза кораке.</p> <p>»Кад ће ме то једном проћи! уздахну он.{S} Шта су они, обични с 
 њега пита, па после?... хм... после ће ме ваљда затворити.{S} Може ме напасти онај пандур... ј 
о друштво неправедно!...{S} Па да ли ће ме довека презирати, чак и онда, ако ја постанем узорит 
још јаче и гледајући пркосно.{S} Ако ће ме ко вређати — биће и без тога...{S} Хајдемо.</p> <p>И 
ати, јер кад дођу они, па заседну, неће ме минути бувара.</p> <p>— Шта ћемо са школским прирезо 
. сад не видите шта се збива, јер иначе ме не бисте ни погледали.{S} О, ала ме је Бог тешко каз 
p> <p>»Ето, и то сам видела!...{S} Вуче ме нека невоља напред, а осећам да не треба ићи.{S} Све 
ака.... због неке увреде...{S} Истукоше ме пред друговима, осрамотише...{S} Директор наиђе и ош 
ким саучешћем.</p> <p>— Ништа... остави ме!{S} Боли ме глава, одговори Љубица, затварајући врат 
нао сам, ако умре да немам куд... други ме нико не би тако милостиво примио... пропао бих...{S} 
те... што нисам ја к вама дошла... мрзи ме пред вашом децом...{S} Хвала вам много, што сте ради 
м, горко страдам...{S} Душице, чујеш ли ме, кажи само једну реч...{S} Кажи да хоћеш, па да се к 
м.</p> <p>— Ништа... остави ме!{S} Боли ме глава, одговори Љубица, затварајући врата.{S} Скиде  
дан господин, па ми даде динар и замоли ме да вам ово предам.{S} Па одмах треба да шмугнеш овам 
 избачена из свога друштва!...{S} И они ме сви гледају са презирањем!{S} На учитељице већ и не  
Учитељску Школу, умре ми мати... откупи ме јадница, те одмах будем примљен у школу, и добијем б 
ли опет сам погрешио...</p> <p>— Шта си ме чекао, море... за колику суму?....{S} А за колико са 
 у скупоцено одело, као онај гроф, а ти ме чекаш, окружена стотином лепотица, које ти служе и к 
године.{S} Је ли, Гојко?</p> <p>— Па ти ме знаш: какав сам био у школи, такав сам и остао.{S} А 
дишњи парастос...{S} Којешта!{S} А мати ме лепо саветова; да не би ње, ко зна како би било...{S 
. нити је мене ко могао приморати, нити ме је што вукло тамо, сама сам се гнушала...{S} Тек она 
разбије...</p> <p>— Шта да радим, научи ме, настави Гојко очајним гласом, па му исприча догађај 
 <p>— Где је учитељ!... говори, не мучи ме!... врисну она и пође према њему.</p> <pb n="195" /> 
...{S} Да дођем, а?...{S} Али нећу, ако ме ви не зовете...</p> <p>Љубица се насмеши усиљено, ус 
уго држати?...{S} Смрзнућу се.{S} А ако ме оставе да преноћим, а овакова ведрина!«...{S} И он ј 
мене; то сам баш добро видео...{S} Како ме је гледала... као да сам... како ћу рећи... ћорав ил 
Што?</p> <p>— Та... онако...{S} Једнако ме гледа душмански.{S} Не може да заборави онога...{S}  
трчати уз онај голи Космај?...{S} Гојко ме онда звао да се пењемо...{S} Његова Америка«...</p>  
осла има она?{S} Биће то друго: јамачно ме она тужила, па сад да нас саслушају обоје.{S} То ће  
осрамотише...{S} Директор наиђе и оштро ме казни за неред.{S} О, како сам тада страдао!...{S} Д 
 и запита како и шта је, а ти опет: што ме уби и осрамоти, господару, зашто оногај ти тако једн 
то сте ме погрешно разумели, управо што ме нисте разумели.{S} Ја сам човек осетљив, и тешко ми  
во треће место.{S} Само ми необично што ме сад не преместише: научио сам већ да радим сваке год 
те се Гојку загушљив глас.</p> <p>— Зар ме не познајеш!...{S} Ја сам Милица Обрадова... чуо си  
че трпео доста.</p> <p>— Јест... болест ме смела.{S} До године ћу имати право да се јавим на пр 
е, или већ тамо... морам на рад, чекају ме деца.{S} Како сам ја!{S} А она јок... него са њим та 
А деде да видимо то са учитељем.{S} Баш ме ту Пера навлачи на зло, видим...{S} Да апсим, ни кри 
ни до сад нису њихови односи наликовали меденом месецу, о чем је Гојко толико слушао и понешто  
ијатељство.{S} Они су сад врло интимни, међу њима нема никакве засебне тајне, договарају се озб 
у положају, није могло ни очекивати.{S} Међу њима непрестано стајаше некакво страшило, које их  
, што?...{S} Све ће се то поправити.{S} Међу младим људима има тога... те кавге, али се то све  
ћином су до сад чували овце и говеда, а међу Гојковим било их је који су и копали, пластили, на 
 оне обичне женске нежности, која влада међу мужем и женом прве године.{S} Он је био вазда озби 
S} Полако још напред, вуци се као змија међу бурумцима и зеленим перјем кукурузним... још, још. 
, уморене звери, која се одједном нашла међу својима, ну ипак се окреће око себе бојажљиво.{S}  
и Гојку чини, као да је он већ годинама међу њима.</p> <p>— Е брате ово је ваљано... овако са с 
 отети ону љубав, која владаше до скора међу њима!...{S} Она осећа како се почињу враћати стари 
 стране много допринела, да се хладноћа међу њима увећа, а то само због оног безразложног женск 
рити.{S} Тешко!...{S} Она увиђаше да се међу њима почиње отворено непријатељство, <pb n="67" /> 
зло: кад је више учитеља у месту, па се међу њима отвори кавга.</p> <pb n="74" /> <p>— То је зл 
 тањире...</p> <p>После ручка вођаше се међу друговима жив разговор у учионици.{S} Веља седи кр 
сувој руци фамулусовој; у другој држаше међу прстима парче шећера, и то све с великом пажњом по 
да полако приближи Гојку.{S} Он стајаше међу децом, па им говораше нешто живо машући рукама.{S} 
о се од њих све више повлачи за себе, и међу њима је све мање предмета за разговор.</p> <p>Гојк 
им погледом.{S} Образи јој сасвим упали међу вилице, јабучице искочиле, очи се увукле далеко ун 
боље, па њих и молите.</p> <p>Она ступи међу гомилицу ђака, који оставише игру и окупише се око 
чин којим се то најбоље постиже и идући међу децу мислила је одмах почети игру, али ето, нешто  
} Твој је посао у школи и у кући, а мој међу људима.</p> <p>Она се трже и опет поцрвене.{S} Обу 
а другарева...</p> <p>— Има ли који ђак међу вама?</p> <p>— Еве... овај, пружише деца прст на ј 
 </p> <pb n="17" /> <p>— Ја изиђох мало међу децу, а ви гледајте ту: ако наиђе какво кретенасто 
авдати његова мати.{S} Није ни излазило међу људе.{S} Таман рекох: да ми буде од помоћи, а оно. 
мапе.</p> <p>— Ми ћемо замислити да смо међу дивљацима, па ћемо се домишљати од сваке руке, реч 
ава...{S} Да окушам ја завести разговор међу њима?...{S} Ко зна шта им је; питаћу Вељу на само. 
де на сто и остаде тако, загњурио главу међу руке, као да спава...</p> </div> <div type="chapte 
орадоше попустити и проговорити по неку међу собом.{S} Истина, Гојко при том бацаше из очију му 
омисли да се то и он жури за послом.{S} Међутим Гојко је до сад спокојно шетао по трави, и тек  
кавши да ће предузети неки већи пут.{S} Међутим, о путу он није ни мислио, него је жељно очекив 
ој дуга коса!...{S} Ехеј-хеј!...</p> <p>Међутим на пољу писар отпочео напад, по свима правилима 
да се црнило виђаше само по крајевима. »Међутим има доста места где сами сељани моле за нова од 
ли ето и она зло прође, а није баш тако мека, уме добро да говори.{S} Бадава, мора тако да иде, 
ених очију, над којима је накривљен црн мекан шешир.{S} Цело његово држање одаваше обичног сеос 
а руку, па обема својим рукама стеже ту мекану, вреду ручицу.</p> <p>— Ја бих све за вас... нас 
дало друкчије, светлије, и људи су били меки, добри, послушни... све се то пред њом угибало, св 
кву топлоту осети у њеној руци, како су меки, како ли нежни они једри пуначки дланови!...{S} И  
збиљнога; али чујући ово очајно јецање, меко женско срце не могаше одолети и њој грунуше сузе,  
е и удари се из све снаге о нешто црно, меко... оно се одједном претури и јаукну, а он се сети  
..{S} Ви сте сувише добри, ваше је срце меко, али вам ја ништа друго не могу дати, осим зла и с 
о његове постеље, како је лепо разредио меко миришљаво сено, простро преко њега поњаву, па сад  
им и дроњавим губером.{S} Под њима само меко сено, покривено шареницом, па ипак беше тако слатк 
 и узбуђења.{S} Ноге му упадаху у нешто меко, ситно, он погледа око себе, по поду беше само сто 
 младић у кратку капутићу и накривљеном меком шеширу на глави.{S} Иђаше кицошки, некако подигра 
ом, не поимајући шта ради, дохвати њену меку <pb n="142" /> врелу руку и повуче је за собом, ид 
!...{S} Али не мари; види се да ће бити мекши од воска: она ће моћи поступати по својој вољи; о 
 смањују додатке, чим опазе да је човек мекши.{S} Али ето и она зло прође, а није баш тако мека 
 а по целом лицу разлила се она суморна меланхолија, која придаје необичан израз човеку.{S} А д 
.. рече му Аксо својим тихим, учтивим и мелодичним гласом, трљајући лагано руке једну о другу.  
ве то ти сам смисли и спреми шта треба, мене немој питати ни за што...{S} Ја ништа не знам и не 
> <p>— Зато и говорим што га знам...{S} Мене и сваког другог он би одјурио, а тебе неће, јер си 
шта више нећу, прекиде га Гојко живо. — Мене остави.{S} А ви тамо ако хоћете... како знате...</ 
м небу од радости: »изгрдила је ћату, а мене сама зове у друштво«.</p> <pb n="24" /> <p>Одједно 
нека бриде туђа леђа него моја.{S} А за мене што велиш, госпођо, — грешиш се много: ја сам ти ј 
у, за њом ка слеп...{S} Хм... истина за мене то није рђаво: саставићемо обадве плате, и њену и  
еговим одвратним чичом, и не разбира за мене...{S} А и ја... тако исто.{S} То није кућа!...{S}  
адве плате, и њену и његову, па ће и за мене боље бити.{S} Боље је мусти две овчице но једну... 
 мог вамилијаза?...{S} Баш му реци и за мене, нека зна... што? викну чича и погледа Вељу, који  
 пође.</p> <p>— Немој само да зна ко за мене! викну ћата, идући за њом.</p> <p>Она застаде, дво 
 ко сме о томе мислити...{S} Није то за мене, за оваког хм... како да кажем... повученог, јест  
х леђа да се умири... »Шта ли је то иза мене? да није пандур?...{S} Како га нисам опазио!«...</ 
а мном, стао пред прозор и чека... чека мене отпадницу, чека као псето што чека милост од газде 
милостиво примио... пропао бих...{S} На мене скочише у школи два најодраслија ђака.... због нек 
та ја све око ње, кад она и не мисли на мене; то сам баш добро видео...{S} Како ме је гледала.. 
т, зар не би баш она могла навикнути на мене!{S} Навика је велика чињеница, тако учисмо у психо 
е тако довијам, одсече се Љубица.{S} Од мене ће на испиту да се захтева сто чуда, а ја од вас з 
.{S} Опрости, и нек ти је просто све од мене... и овога и онога света...</p> <p>Љубица, како ст 
нога ономлањског, Светислава.{S} Узе од мене велике кромпире (а беху ми родили и раскрупњали се 
 Гојка?...{S} Не, видиш да и он бежи од мене, отреса се као од отрова.{S} Право има!...{S} Али  
ични испит, па гледам ко је срећнији од мене!{S} Хе, али...« И мисли његове одоше далеко, веома 
е, ни стола, просто ништа.</p> <p>— Код мене ни мапе, ни метарских мера, ни слика...{S} Али ми  
сам ни стоти део испричао.{S} То је код мене непрестано... и у ситницама тако мора бити...{S} А 
ица га заустави.</p> <p>— Нека деце код мене... ја и онако радим само то.{S} Ви можда мислите.. 
 Онда тако... .{S}Ја ћу ове уписати код мене, а ви како хоћете са њима, рече он и изиђе брзо.</ 
вати да је то све било онако... нити је мене ко могао приморати, нити ме је што вукло тамо, сам 
> <p>— И ви баш хоћете... не гнушате се мене?... не презирете ме?... прошапта она и покуша да р 
е јави за испит.{S} А што?...{S} Зар се мене што тичу његове ствари?« — запита се она бојажљиво 
>— Иди молим те, али немој сумирати без мене.{S} Причекајте ме и спремите ручак.</p> <p>— Ха, т 
то посла онога паксијана да ме убије, и мене и мог вамилијаза?...{S} Баш му реци и за мене, нек 
добијем свега, да буде само мој... да и мене огреје сунце среће...{S} Јер доста се страдало, жи 
како ваља.{S} Него знате шта: упишите и мене у први разред; ја бих баш волео да учим код вас... 
залажући то са по мало сира. — Погледај мене, видиш... сто закрпа, а на опанцима десет подлога. 
ко ти Бога!...{S} Нико неће знати, осим мене.{S} Кунем ти се срећом и здрављем!... викну она уз 
{S} Ја како, братићу!...{S} Чуј ти само мене.{S} Па кад се он зачуди и запита како и шта је, а  
ама није смео ни мислити. — Па ти си то мене, настави он, познао одмах... и опет си ћутао!</p>  
то није...{S} Прво ће њега у леђа, па у мене...{S} Ено га, јест, револвер...{S} Мати... отац... 
лепо ту масницу пред очи: је л’ тако ти менека, Господару? рекни му, па се заплачи.{S} Ја како, 
</p> <p>— Шта ћу?!...{S} Да терам даље, мени је горе...</p> <p>— Море, видим ја све: ти би се и 
сад.{S} Доћи ће господин.</p> <p>— Јок, мени је речено да га допратим.</p> <p>— А, дакле стража 
икну Стојан:</p> <p>— Не може, братићу, мени је обећала!</p> <p>Она виде да Веља хоће да убије  
је се човек у нужди, још како!</p> <p>— Мени није невоља да се тако довијам, одсече се Љубица.{ 
шам моју господу и да им будем веран, а мени неће бити рђаво од њихне стране.{S} Тако је то, бр 
има који би хтели само да заповедају, а мени, што?... шта има да ми буде тешко.{S} Мојој деци ј 
говорити:</p> <p>— Ви не знате, а то је мени још из детињства... запамтио сам добро, стотину пу 
ом.</p> <p>— Јесте... да... нарочито је мени за земљопис...</p> <p>— Хоћете шљива? рече она пос 
пач добро не озноји...{S} Него изволите мени, у наш дом...</p> <p>Љубица и Гојко изјавише жељу  
...{S} Испричајте све лепо, као што сте мени причали.{S} Ви ми рекосте, чини ми се, да је изнен 
руку и стеже је силно.</p> <p>— Јест, и мени је понекад тако бивало: после каквог једа и мука,  
козу!</p> <p>— Знаш... наша посла!{S} И мени је ово треће место.{S} Само ми необично што ме сад 
два изговори ово мало речи. </p> <p>— И мени се свиди тај савет, одговори Веља.{S} Море, ви има 
хе, братићу мој, кажем ја њој: даћеш ти мени, Смиљка!{S} Јок, вели она.{S} Море даћеш ми, луда  
а је то, море, било?{S} Стојан дотрча к мени као луд... једва ме пусти да ручам.{S} Ваздан ми и 
ан сам мало...</p> <p>— Па кад дођете к мени, разговараћемо на само о томе.{S} Гледајте да дође 
 поменути.</p> <p>— Зашто нисте дошли к мени раније?{S} Што сте трпели толико зло без невоље?.. 
у, мрштећи се.</p> <p>— Свратите мало к мени, ако хоћете... проговори Љубица, црвенећи.{S} Виде 
и је кад ко, нарочито таква женскиња, о мени рђаво мисли.{S} Госпођице, ја имам рођену сестру,  
 може бити, верујте ми.</p> <p>— Готово мени се највише свиди савет нашег Стојана, проговори Го 
их сам убила, унесрећила...{S} О, тешко мени!...{S} И најтеже је сазнавати да је то све било он 
та лако непажњу према себи.{S} О, тешко мени!...{S} Одбачена!... презрена!... заробљена са овим 
, не бисте ме ни погледали.{S} О, тешко мени!... и она покри лице врелим рукама и горко зајеца. 
.{S} Шта ћу ти ја!...</p> <p>— О, тешко мени!...{S} Јесте, јесте...{S} Био ми је тако одвратан, 
мо што знам да је моја, да припада само мени и никоме другоме.{S} Нека страдам, нек се мучим, н 
 се Бога!« Те ти они, братићу мој, лепо мени попеше на четири рубље.{S} Сад кад би ти умео, мог 
ваља... али што ћу кад само срце игра у мени, сама ми се душа весели...{S} И свега овога не би  
и пошла са њим по ноћи... закипела је у мени некаква страшна мржња, и ја сам се спремала да га  
{S} А не знате... ви не видите шта је у мени...{S} И сам нисам знао...{S} Сад видим...{S} Јест, 
а знала за себе... то беше неко други у мени, а ја сам за то време спавала, нисам живела...{S}  
, кад се ожене!...{S} Научило, знаш, да мења... ка рђав слуга газде... па то одмах у скитњу...< 
b n="140" /> једнако... нек се ништа не мења, само нека се врати потпун мир, па ништа друго не  
н стаде опажати како се Љубица све више мења према њему...{S} Следи се од страха, и стаде пажљи 
} Његова Америка«...</p> <p>Лете, лете, мењају се као у калејдоскопу нејасне, испрекидане мисли 
ом полако врши посао...{S} Он и ћата не мењају се.{S} После удари у запиткивање, али Гојко и не 
они првих недеља, али се сад све почиње мењати, наступа полагано некаква хладноћа, досада; свак 
а се одједном све у њој и цела она поче мењати...{S} Прво се појавише неки тамни и нејасни осећ 
/p> <p>— Код мене ни мапе, ни метарских мера, ни слика...{S} Али ми је најгоре за мапу: не знам 
пет добио петицу!</p> <p>И за децималне мере он нађе згодан одговор:</p> <p>— Море, шта ће ти о 
ој кмет говори: неће да ми купи десетне мере зато, што брезовичка учитељка скупља скоруп у најв 
ве к њему.</p> <p>А Гојко се погнуо, па мери очима сваки свој корак.{S} Тек по неки пут скрене  
 она не може још да одреди у коликој је мери то страшно и је ли баш страшно; и све јој се чини  
познатим људима, обузе га сад у великој мери.{S} И попа и учитељ згледаше се после његова одгов 
ако исто као и Љубица, само у још већој мери.</p> <p>Ручаше заједно, наразговараше се и за ручк 
 о испиту и опет пре месец дана кад смо мерили вашу учионицу и поручивали скамије.</p> <p>— А,  
риском, као да неко одсеца парчета жива меса са њега.{S} Овај тешки бол изазвало је сећање на о 
мо малко смеше... а руке као да нису од меса, као да су од самога ваздуха, тихо и нечујно, као  
боје тргоше, устадоше и пођоше даље.{S} Месец изгрејао, па трепери својом нежном сребрнастом св 
га се имала бојати?{S} Ето, већ више од месец дана човек долази, и осим задовољства и пријатељс 
оче она збуњено: припрема траје најмање месец до...</p> <p>— Ха, методика... прекиде је учитељ. 
о сам у њој и летос о испиту и опет пре месец дана кад смо мерили вашу учионицу и поручивали ск 
не могу ништа радити, а требаће ми кроз месец дана.</p> <pb n="21" /> <p>— Рачунаља... а шта му 
ако лепо, чаробно...</p> <p>Не прође ни месец дана, а она већ изгуби памет и предаде се сва срц 
нити.{S} Видиш, дао ти и аконто за овај месец, а ми још нисмо за прошли примили...{S} Само ако  
_C23"> <head>XXIII.</head> <p>Прође цео месец јул, а у новом учитељском гнезду не поврати се пр 
> <p>Гојкова се болест одуљи читава два месеца, и напослетку јадник, намучен, озлојеђен на цео  
то мораде рећи. — Имам да примим за два месеца и још сам мислила да узмем унапред и за овај, а  
S} Али рекла сам вам већ: ја за она два месеца нисам ништа знала за себе... то беше неко други  
.{S} Радило се марљиво и журно пуна два месеца, док се већ не приближише ускршњи празници.{S} Д 
амо и ми.{S} Шта, зар ја да изгубим два месеца са овом дерладијом узалуд; а шта ће за то време  
 значајно...</p> <p>Већ се навршују два месеца како она дође у ову школу, и шта ти није за то в 
.. треба уговор испунити.{S} Већ су два месеца, доста је чекања.</p> <p>— Знаш да због прве пла 
 Знаш да због прве плате примам оба ова месеца по пола...</p> <p>— А квартирина?</p> <p>— Нисам 
ањем новаца, и депозитар крајем свакога месеца...{S} И све, све исто, једнострано, досадно!«... 
} Како да ви не примите плату за четири месеца!...</p> <p>— И ја ово не разумем, рече она, спре 
p> <p>— Зашто ви, госпођице, већ четири месеца не примате плату?{S} Потписали сте списак само з 
у.</p> <p>— Па, ако ћете ми дати за три месеца... да напишем признаницу.</p> <p>— Шта ће приз.. 
.{S} Само ће у Орловицу доћи тек крајем месеца, јер је почео с другога краја среза.{S} Тога ист 
живота, живота хоћу!!«...</p> <p>Крајем месеца, Гојко и Љубица, на позив новог депозитара, одош 
{S} У истој цркви, у којој се пре девет месеца венчала са Гојком, пред истим свештеником и стар 
ар отегнуто.{S} Онда ја да издам за све месеце?</p> <p>— Разуме се, одговори други глас одлучно 
жемо тако.{S} Ми смо владали само девет месеци, а ви по више од године!...{S} Мој рођо, ту је с 
993_C21"> <head>XXI.</head> <p>У трећем месецу по смрти Гојковој, одмах по новој години, венчаш 
д нису њихови односи наликовали меденом месецу, о чем је Гојко толико слушао и понешто читао, а 
ла собу код овог Јанка за четири динара месечно, а ми јој дајемо још по два динара, те свега ше 
е му она, примао накнаду у десет динара месечно за стан и башту.{S} Гојко оде те разгледа свој  
да у десет, а учитељици двадесет динара месечно.</p> <p>Настаде прави лом.{S} Клетве, претње, п 
дише да учитељица прима дванаест динара месечно а учитељ четрдесет динара одсеком на годину.{S} 
 каже, да живи човек са дванаест динара месечно, побојте се Бога!« Те ти они, братићу мој, лепо 
аве, мале, па необично светлуцају испод меснатих капака; са стране око очију кожа се почела брч 
вршетку службе, другови се упознаше.{S} Месни учитељ је старији човек, већ у годинама, пријатна 
е у једном крају.{S} За певницом певаше месни учитељ, а око њега стајаху и одговараху на јектен 
чкој станици, где је био одређен збор у месној школи.{S} Још из дворишта опазише да је дошло до 
/p> <p>— Да ли да пошљемо на станицу за месо? запитала би га она јутром.</p> <p>— Како хоћеш, а 
аво очи у очи и забости хладно гвожђе у месо...{S} О, та га мисао још више разјари...{S} А посл 
а оштрим ноктима и забодоше се дубоко у месо...{S} Разлеже се врисак по соби...{S} Писар се изв 
S} Отвори очи, ако хоћеш да поиграмо уз месојеђе.</p> <p>Гојку засветлеше очи.{S} Он баци погле 
 страшно му гори десни образ, осећа сва места којима се бол и ватра пружају, онако дужином... т 
шцима и строгим тоном врати их на своја места.{S} Деца се уплашише од њеног строгог израза и то 
е само по крајевима. »Међутим има доста места где сами сељани моле за нова одељења и сами радо  
то дисање и врло топло...{S} Али од тог места полазе све јаче струје низ тело, трзају се мишићи 
 трчи, али јој се чини да се не креће с места...{S} Брже, смркнуће се!...{S} Гурну врата... гле 
на нервоза...{S} Она скакуташе весело с места на место, стаде по неку песмицу да пева...{S} А п 
72" /> сеца гласом, узвикујући на неким местима страховито.{S} На средини цркве, око иконе, сто 
ађени: неком је Бог дао намет, а неком, место памети, зализану главу... рече она иронично, не п 
а...{S} Она скакуташе весело с места на место, стаде по неку песмицу да пева...{S} А после јој  
екује никакав посао, врати се и леже на место.{S} Он не хтеде ни погледати кроз прозор, поред к 
а, која не размишља много, но само бира место, где би канула кап отрова!...{S} Да ли да их убиј 
ер му данас и у оваким околностима није место.{S} Само тихи, лагани уздаси по кад што одају њег 
 далеко... какво најгоре, најусамљеније место, где нема друге школе ближе од четири часа и... < 
њу запетља, па се ћутећи врати на своје место.{S} Учитељ се рукова са одборницима и таман да се 
е венчамо...{S} После већ добијемо боље место, неко усамљено село, где нико не долази, па«...</ 
изиђе из дворишта, врати се на пређашње место и загледа се у свој часовник...</p> <p>Толико пут 
<p>— Море... шта ја!{S} Ово ми је треће место, него од куд ти овде, кад си био у Подрињу?{S} Ка 
ш... наша посла!{S} И мени је ово треће место.{S} Само ми необично што ме сад не преместише: на 
и колега мешао, па ипак му је ово треће место за три године.{S} Је ли, Гојко?</p> <p>— Па ти ме 
г дана), па их уведе у школу.{S} Одреди место сваком детету, каза им како се зову њихова седишт 
ма ни недеља дана како сте дошли на ово место, па већ да тражите премештај, и то још без узрока 
ицу, где је оно држан збор, а на његово место одмах дође један њихов друг из Учитељске Школе, г 
<p>Влајко је добио премештај на Гојково место, и преселио се на сам дан свадбе.{S} Како је имао 
 обрте Љубици. — Како вам се свиди прво место, је л’ прво?</p> <p>— Да, сад почињем.</p> <p>— К 
 на коња, па као стрела одлете у среско место.</p> <p>Оба учитеља зинуше од чуда, пребледеше об 
 он сад замишља како изгледа оно рајско место, где је познао једине дане среће, милоште, задово 
по делић досадашње љубави и пуни празно место у срцу најљућим чемером, најстраснијом жудњом за  
е то Влајко Пецић, што долази на Бељино место?</p> <p>— Наш друг...{S} Онако је некако... чудан 
ђе, црвенкапићу, да бешчастиш ово свето место, у које ниси достојан ни да уђеш! узвикнем му ја, 
ико зло, моја господо, рече попа..{S} У место да су они сложни, па да се удруженим силама бране 
танка... моја младост!«...</p> <p>Али у место револвера падоше на писареве образе две сухе кошт 
Седите, рече он благо, показујући Гојку место.</p> <p>Гојко му, колико могаше у оном страху, ис 
рмља, и више очима но говором показа му место где ће сести.{S} Гост се намести врло опрезно, ст 
пред! викну пандур оштро, показујући му место пред коњем.</p> <p>— Зар он још ту дроби! викну В 
скриваху своје нестрпљење, вртећи се на месту и бацајући неумесне досетке на рачун кога говорни 
јамачно је однесен или је струлио ту на месту; стазица до реке обрасла травом; вир, код кога су 
и чешће на Гојка, који се смрзнуо ту на месту, па ни да мрдне.</p> <p>— О, молим... извол’те, р 
намером он прекиде разговор баш на овом месту... </p> <p>— Камо вам онај колега, рече он, дижућ 
еме и ручава и вечерава негде на другом месту.{S} Одједном шкрипнуше вратнице и кроз њих уђе се 
е мрака?...{S} Што ближе прилази кобном месту, све боље се види.{S} Па ово још није мрак, види  
 Веља?{S} Не може да се смири на једном месту, врти се на столици, игра му, чини ми се, сваки м 
о ишчупа срце и однесе... остаде на том месту само пуста празнина.{S} Он осети да је остао усам 
о увређеним гласом и остаде дуго на том месту, гледајући за њом.</p> <p>Прилазећи својим вратни 
нуше и једно зло: кад је више учитеља у месту, па се међу њима отвори кавга.</p> <pb n="74" />  
бом располаже...{S} Не био ја на његову месту, видела би ти...{S} Него шта би ти хтела, кад не  
то ништа.</p> <p>— Код мене ни мапе, ни метарских мера, ни слика...{S} Али ми је најгоре за мап 
други малишан: зар нисмо са њим сиграли мете на Вилиној Коси, кад смо оно ишли?</p> <p>— То је  
 сва мука моја!...{S} Таман се дошло до мете; таман да одморим родитеље, да се одморим и сама о 
ве нечистија, ако се он сам не прихвати метле.{S} Али је то њега мрзело, а нечистоћу је могао м 
ок год ти то не прође, рече он Гојку. — Метни мокру крпу, па држи тако непрестано... нек извуче 
 Гојко га зна, виђао га је на благајни, метну му пријатељски руку на раме, па одговори:</p> <p> 
буче једну шарену сеоску сукњу, на леђа метну јелече, па изиђе да справи себи што за вечеру.</p 
 кутију са гривном, дочепа је, склопи и метну у џеп, па цикну помамно:</p> <p>— Ха, тако ти!... 
 неку горњу хаљиницу, извади часовник и метну га на сто, извуче <pb n="96" /> из џепа некакву ц 
а је одједном сави, отвори деловодник и метну је унутра.</p> <p>— Добро... рече он јасно, не гл 
ти.{S} Најзад се досети, укваси убрус и метну му на чело...{S} То га за часак умири, али после  
?</p> <p>Капетан се диже, приђе Гојку и метну му руку на раме.</p> <p>— Будите слободни...{S} И 
оше сами у школи, писар приђе к столу и метну на њ неке акте, разви их и обрте се Гојку.</p> <p 
 одговор.</p> <p>Она устаде, приђе му и метну једну своју руку на његово раме, па га опет пажљи 
цу, али зна да не би могао ништа у уста метнути.</p> <p>После подне, кад се разиђоше кметови и  
 траје најмање месец до...</p> <p>— Ха, методика... прекиде је учитељ.{S} Е богме овамо ћете мо 
 овамо ћете морати много што шта против методике, јер и наша врховна управа ради већином против 
наша врховна управа ради већином против методике, па морамо и ми.{S} Шта, зар ја да изгубим два 
навору?</p> <p>— Не сме... одговара она механички, више понављајући детиње речи, не знајући ни  
друге осећаје...{S} Гледа сумануто, иде механички, а кроз главу јој само пролећу некакве испрек 
омуца нешто у одговор, рукова се са њим механички, не мислећи и корачи напред...{S} Изиђе пред  
 ли је!{S} У ово доба...{S} Молићемо за мецко изјасњења.{S} Рибице...</p> <p>Љубица одмах виде  
ми.</p> <p>— Не волим то кад ми се жена меша у моје послове, одговори Влајко одсечно.{S} Твој ј 
а <pb n="199" /> навикне жену, да се не меша у његове »послове.« Жена је зато да слуша и ради,  
 прек...{S} Нико не воли да му се други меша; у таке послове...{S} Нисам рад да ја будем крив.. 
жавни чиновник и реци му...</p> <p>— Не мешај се ти, брате, у туђ посао, док нисам и тебе... он 
ога, ваљ’да нико не дира оне који се не мешају у политику?</p> <p>— А зар мислите да се овај гр 
оспода, па нам неће ни доликовати да се мешамо са таквом ситнуријом.{S} Истина, и ми смо били у 
 А зар мислите да се овај грешни колега мешао, па ипак му је ово треће место за три године.{S}  
атеља и полиције!...{S} Знаш, нећемо се мешати ни са учитељима... што ће нам!...{S} А после тог 
љима... што ће нам!...{S} А после тога, ми ћемо бити велика господа, па нам неће ни доликовати  
иде ћутање:</p> <p>— Па ето, господине, ми почели да се погађамо са учитељицом за квартирину.{S 
 топећи се од милине... »То је љубав... ми се љубимо, је ли?« тепаше му она, а он је притискива 
стави то.{S} Коме је сад до тога!...{S} Ми страдамо, овај... и како ћу рећи, оногај... као два  
а ово све нек остане, што ће нам!...{S} Ми ћемо бити сами, и онда нам неће ништа требати...{S}  
и она тебе?</p> <p>— Мучно, богме...{S} Ми смо ти, братићу, овај...</p> <p>— Добро, то је добро 
.</p> <p>— Извол’те и прошћавајте...{S} Ми смо ти, братићу, знаш, бећари и сиротиња.{S} Што је  
смо били учитељи, али то је друго...{S} Ми смо сасвим друго... је ли?...</p> <p>Љубица опази да 
b n="27" /> <p>— Хвала вам у напред.{S} Ми ове године нисмо ни практиковали школски рад: настав 
подин Пера, код те ваше... учитељке.{S} Ми смо овде тек ономад сазнали, кад се вратила госпођа  
сваки им, што ће рећи, довлет чиним.{S} Ми се слажемо лијепо; јес’, братићу... ка нека права ва 
ћете имати доброг, за то вам јамчим.{S} Ми смо га у школи звали младом, јер се све неког белаја 
ми вама.</p> <p>— Е, не можемо тако.{S} Ми смо владали само девет месеци, а ви по више од годин 
 иде то тако... без целе мапе.</p> <p>— Ми ћемо замислити да смо међу дивљацима, па ћемо се дом 
> <p>— То је за оне из првог разреда, а ми ’вако... крпигуза, јарца, вина и тако...</p> <p>— Је 
, ви сте тек изишли из школске клупе, а ми знамо како се у скамијама идеалише.{S} Полако... бић 
а, брате, ко те је тражио и поставио, а ми нити смо те тражили нити нам требаш, узвикну један о 
 овог Јанка за четири динара месечно, а ми јој дајемо још по два динара, те свега шест.</p> <p> 
Видиш, дао ти и аконто за овај месец, а ми још нисмо за прошли примили...{S} Само ако то можеш. 
 нам бешчасте породице, другове...{S} А ми да ћутимо као рибе, да се не смемо мрднути, узвикну  
S} Па лепо, сети се Хуса и других.{S} А ми ћемо већ њему... не бригај ти, чекај само док смисли 
ос договори се са пређашњим одбором — а ми смо, знаш од скора изабрани — па тако...</p> <p>— Си 
јко весело узвикну:</p> <p>— Веља, Бога ми!...{S} Ја гледам, па чисто не верујем.</p> <p>Они се 
 онога прозора...{S} Али ја ништа, Бога ми, ништа...{S} Само се ти не плаши...{S} Знам ја да ни 
ерајући очима.{S} Ја не знам...{S} Бога ми, не знам...{S} Нити је смео рећи јој да не иде: боја 
ам га купио за тебе... хоћеш...{S} Бога ми, што?...{S} Сву ћу те окитити златом и брилијантима, 
 што ти је женска глава!...{S} Ама Бога ми, господине, једнаке су: и ове ваше учевне и оне наше 
оследњих дана.{S} Ја видим, рече он, да ми се спрема велика несрећа... неће проћи ни две недеље 
 згунторила... нећемо тако, братићу, да ми ноћас жуљиш господина.{S} Јок.{S} Уморан човек, путо 
 излазило међу људе.{S} Таман рекох: да ми буде од помоћи, а оно... </p> <pb n="19" /> <p>Љубиц 
 заповедају, а мени, што?... шта има да ми буде тешко.{S} Мојој деци ја заповедам, а друге стар 
а потпора; то су ми и очи и руке, па да ми њега узмете.</p> <p>— Дете нек остане, а ти чича иди 
е ђаку, он одмах треба да устане, па да ми стојећи одговара.</p> <p>Досади јој се ова напрегнут 
ава и леђа, колико се испребијах, па да ми је ко гођ и њему да што учини.</p> <p>— Е не бригај. 
н у себи, мрштећи се.{S} Куд баш сад да ми дође, кад треба да сам нај...најслободнији!«...{S} П 
ладијом узалуд; а шта ће за то време да ми раде остали разреди?...{S} Јок, ја сам то са њима на 
 него жена!...{S} Да ме слушаш, а не да ми туторишеш!{S} Коме се не свиди, срећан му пут!...</p 
.. кад није боље...</p> <p>— Види се да ми нисмо за село: треба, са њима бити друкчији.</p> <p> 
јуче о коме то мој кмет говори: неће да ми купи десетне мере зато, што брезовичка учитељка скуп 
ке вреле...{S} Еј, кукавче мој, хоће да ми те уморе паксијани... да закопају жива човека!...{S} 
и наћи стан и џабе, па зар онда и ви да ми не платите ништа?{S} Ја имам по закону право на добр 
ете Гојку.</p> <p>— Е, сад вас молим да ми опширно испричате све догађаје, од кад је почео тамо 
ли је прошло све...{S} Сад вас молим да ми опростите све... што сам вам учинила...{S} Ни сама н 
себи.{S} Јутрос сам га једва натерао да ми дође на ручак, а сад хоће и на конак... само да би м 
и једном за свагда: нисам те ја узео да ми будеш тутор, него жена!...{S} Да ме слушаш, а не да  
} Оде, као да је и својом смрћу хтео да ми учини услугу, да ме задовољи потпуно... </p> <pb n=" 
 квартирином.</p> <p>— Богме ја хоћу да ми се тачно квартирина издаје, а ви набављајте од куд з 
знати глас:</p> <p>— Болан, па нећеш да ми кажеш ни хвала.{S} Ја за тебе толико... све ти чиним 
је, целу учитељску школу, и само још да ми би издржати учитељски испит, па дивота!{S} Ал’ ето!. 
оји је водио само циљу.</p> <p>— Допада ми се, знате, тако са образованом женском... разговор ј 
ја... »О, ала ми је добро!...{S} О, ала ми је добро!«...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
ом лицу и умирите срца своја... »О, ала ми је добро!...{S} О, ала ми је добро!«...</p> </div> < 
му исто онако исписано на лицу: »О, ала ми је добро... ала ми је добро«...{S} Стаде... маше јој 
а окамењеном, непокретном лицу: »О, ала ми је добро!«... </p> <p>Хеј, станите ви вечни трудбени 
ад види... јасно види...</p> <p>»О, ала ми је добро!...« вели ово, смежурано и испијено тешком  
ано на лицу: »О, ала ми је добро... ала ми је добро«...{S} Стаде... маше јој руком, исто онако  
т, а баба Мара има траве и за то, рекла ми је... разговарали смо ми.{S} Него ти сад лези, а ја  
 што ћу кад само срце игра у мени, сама ми се душа весели...{S} И свега овога не би било... и о 
а лицу му заигра љутња.</p> <p>— Ха, па ми ћемо да омркнемо овде, узвикну она, видевши да је су 
од данас за две недеље биће промене, па ми одсеците уши, ако то не буде...{S} Познајем ја по ов 
 — Знаш, брате, у једној смо згради, па ми је баш тешка ова свађа...</p> <p>— Верујем, голубане 
а радим сваке године у другој школи, па ми то изгледа као правило, а ово сад изузетак...{S}А ка 
еци прође железницом један господин, па ми даде динар и замоли ме да вам ово предам.{S} Па одма 
ољи њено весело, насмејано лице. »О, па ми ћемо овде лепо и весело, живети« помисли он, али не  
>— И све ме зове к себи!...{S} Мало, па ми се опет јави и зове...{S} Лепо га видим... маше руко 
 А ја овде до општине, купим порезу, па ми Богосав рече да сте дошли...{S} Дај, велим да се упо 
то гледам оногај... сваки дан, на... па ми баш, овај... жао ми, није вајде...</p> <p>Љубица поч 
кнем му ја, а Љубица дркће, дркће... па ми приђе и моли да је изведем из школе, а ја се тек онд 
p> <p>А Гојко ради, иде и мисли: »Доста ми је само што знам да је моја, да припада само мени и  
, одвратан!...{S} Како сам могла... шта ми би!...{S} На цео век, до смрти...{S} И све тако бежи 
и је, кога имам да се бојим...{S} И шта ми ко може!</p> <p>Она се упути у школу.{S} Врата на Го 
ти Гојку с ким има посла. »Нек види шта ми можемо« рече он Љубици, гледајући је значајно...</p> 
е обара се тако лако!{S} А правници шта ми знају?{S} Не знају рад на једном обичном регистру, а 
 јесам... о, те како!...{S} Али ево шта ми срећу мути...{S} Лекар каже... опет ја оно!...{S} Св 
лској!...{S} Написао човек Министру шта ми радимо у школи, под иконом Св. Саве...</p> <p>Љубица 
г оног безразложног женског ината. »Шта ми се он ту љути... као да има какво право нада мном.{S 
е куће и бринуо се сам о себи.{S} Какав ми је био први дан школовања, такав ми је био и последњ 
кав ми је био први дан школовања, такав ми је био и последњи: све једно исто... судови, вода, ц 
 Грехота је да она глоби наше село, кад ми и ’нако нисмо тражили два учитеља.{S} Како нам је до 
ека раде сами.</p> <p>— Не волим то кад ми се жена меша у моје послове, одговори Влајко одсечно 
е биле!...{S} Па опет, видите ли... сад ми је мило и то страдање и све...{S} Тиме сам вас откуп 
и још по рубље.{S} Хоће, братићу, славе ми!...</p> <p>— Хајде да се прођемо мало, обрте се Љуби 
де објашњење и разговор.</p> <p>— И све ми се ових дана врзе једно по памети... никако да избиј 
 Море, ви имате паметног фамулуса, вере ми!{S} Тако, тако је најбоље.{S} Па ако видимо да ће и  
ед моје ступање у Учитељску Школу, умре ми мати... откупи ме јадница, те одмах будем примљен у  
твртом разреду, кад га већ сврших, умре ми брат, па умре и отац, али ја положих испит, и ступих 
и учитељу и пружајући му руку.{S} Знате ми смо преседник, а ово нам је школски одбор.{S} Учитељ 
Шта му би одједном!...{S} Полуде, свете ми Петке!...{S} Ка да му је сестра, или ти жена...{S} М 
ла чисту хартију.</p> <p>— Па, ако ћете ми дати за три месеца... да напишем признаницу.</p> <p> 
а се слажемо...{S} Молим вас, опростите ми!« Она пружи руку и корачи унапред.</p> <p>А Гојко са 
иро, и ви људи!{S} Прошлог љета пустите ми ово дете да ме надгледа овако старог и да ме што пос 
оје речи.{S} До вас све стоји... реците ми, поверите се другу...</p> <p>Она се диже са столице, 
 <p>— О чем је бунцао?...{S} Испричајте ми све какав је тада изгледао, шта је радио?...</p> <p> 
а се изврши наредба Министрова, одвојте ми деветорицу... које ви хоћете.</p> <p>— А морају ли с 
 разлог?...{S} То не може бити, верујте ми.</p> <p>— Готово мени се највише свиди савет нашег С 
. — Ја... ја... казао сам вам... ви сте ми све!...{S} Дајте да заједно страдамо...{S} Можда ће  
ви писар, нудећи Гојка пивом.{S} Ви сте ми тако познати.</p> <p>— Учили смо гимназију заједно.. 
p>— Баш вам хвала!{S} Не знате како сте ми добро овим учинили, проговори Љубица, јер не би лепо 
, ђаволасто.</p> <p>— Не бежим... нисте ми... противни.</p> <p>— Него напротив?... опет она уда 
вље...</p> <p>— Здравље!...{S} А што ће ми сад здравље... коме оно треба?...{S} Њему... је ли?. 
 без ње не могу ништа радити, а требаће ми кроз месец дана.</p> <pb n="21" /> <p>— Рачунаља...  
те окитити златом и брилијантима, среће ми!{S} Хоћеш?...</p> <pb n="78" /> <p>И Љубица осећа да 
вас ће послушати.</p> <p>— Знам, казаше ми сад у судници...{S} О, брате, што сте допустили да с 
е мучио много...{S} Уф!...{S} Гле лакше ми је... добро је...{S} Али се опет мути у глави.{S} Оо 
шамо са таквом ситнуријом.{S} Истина, и ми смо били учитељи, али то је друго...{S} Ми смо сасви 
р; свима је у вољи.</p> <p>— Ето, сад и ми почели да распитујемо за политику, рече Љубица, смеш 
о си ти нама дао пре, толико ћемо сад и ми вама.</p> <p>— Е, не можемо тако.{S} Ми смо владали  
 Е, немој баш тако, братићу.{S} Имамо и ми по нешто, и ако смо сиротиња.{S} Тако је то.</p> <p> 
ди већином против методике, па морамо и ми.{S} Шта, зар ја да изгубим два месеца са овом дерлад 
ахваљујем... али сам тако уморна, да би ми сад одмор био пријатнији од јела.</p> <p>— Нећете на 
} Да нисам познала праву љубав, било би ми свеједно... ништа...{S} Могла би продужити и овакав  
ујну, подрум и дан орања земље...{S} Ви ми то набавите, па ја вам не тражим ни паре. </p> <p>—  
е лепо, као што сте мени причали.{S} Ви ми рекосте, чини ми се, да је изненада упао у вашу учио 
гме... зврр... улети жандарм...{S} Зови ми... хм.. кога ћу... а, зови Вељу учитеља из Брезовца« 
свакога ти ђавола зна!...</p> <p>— Нађи ми старо одело... треба за сутра, опет прошапта Гојко,  
 рад да ја будем крив... </p> <p>— Кажи ми само, тако ти Бога!...{S} Нико неће знати, осим мене 
, ни метарских мера, ни слика...{S} Али ми је најгоре за мапу: не знам како ћу без ње.</p> <p>— 
о, незгодно!...{S} У такој соби не мили ми се никакав рад.</p> <p>— Ваша је много светлија и ве 
о, узбуђено: у другој гимназији разболи ми се газда.{S} Знао сам, ако умре да немам куд... друг 
... па и сам да се поучиш чему.{S} А ни ми вам нисмо баш тако велике школе учили.</p> <pb n="43 
едњи ред клупа. </p> <p>— Тамо је, чини ми се, Веља? запита она, бришући лице и посматрајући из 
те мени причали.{S} Ви ми рекосте, чини ми се, да је изненада упао у вашу учионицу?</p> <p>— Је 
ћи.</p> <p>— Аха, јест... хтедоше, чини ми се да га истерају.</p> <p>— Ја, па му директор опрос 
ед и њено страдање.</p> <p>— А ти, чини ми се, не виде писара?</p> <p>— Не.{S} Што?</p> <p>— Ви 
а вашом децом.</p> <p>»Хвала Богу, чини ми се овако рече, одахну чича, јер га је Гојко три пута 
есту, врти се на столици, игра му, чини ми се, сваки мишић на телу.{S} Мислим баш да бих могао, 
>— Само тебе кад имам, тебе...{S} Ти си ми једина срећа моја, једина и прва љубав... узвикну он 
е можеш ти сама све појести...{S} Ти си ми, брате, фина жена: мало једеш а лепо се носиш...{S}  
 јутро да собу чистиш и ветриш, а ти си ми направио овде читав свињац!...{S} Ја... ја... узвикн 
дрктати.</p> <p>— Кукавице сиња, што си ми таква!?...{S} Јаднице моја, ти опет страдаш?... доче 
 овако на рукама, ето баш овако... а ти ми се љушкај и буди задовољна...{S} А ја ћу, душице, св 
pb n="164" /> <p>— Хо, брате...{S} Овај ми шврћа вели: оженио се наш Гојко и прича ваздан тамо. 
чупани из корена.</p> <p>— Стојане, дај ми воде да се оперем, прошапта она, видевши Стојана как 
омене, па ако је штогод онако... да јој ми можемо помоћи, онда да скочимо...{S} Једаред, кад пу 
лскога приреза?{S} Него ви очекните док ми дођемо, па ћемо вас лепо намирити.{S} Нисмо ми, онак 
 па бирајте; то зависи од вас... ту вам ми не можемо дати никаква савета.</p> <p>— А како би би 
д... једва ме пусти да ручам.{S} Ваздан ми избрбља којечега...{S} Је ли ово доиста од камџије?  
ећи и у овом случају похвалу.{S} Стојан ми набавио неку дебелу кокошку, а ја рекох биће добра з 
сам га добро ни разумела.{S} Управо, он ми није још ништа ни казао, него све онако... поиздаље. 
роводили разговор.</p> <p>— Јадник, жао ми га опет! рече Љубица.</p> <p>— А је ли он вас жалио. 
сваки дан, на... па ми баш, овај... жао ми, није вајде...</p> <p>Љубица почиње зверати очима... 
Гојку. </p> <p>— Море... шта ја!{S} Ово ми је треће место, него од куд ти овде, кад си био у По 
ла, па кроз плач прошушка:</p> <p>— Ово ми је унуче једина потпора; то су ми и очи и руке, па д 
о ручка.</p> <p>— Зна он добро.{S} Него ми се онако нешто не мили да га гледам у овој кући...</ 
ешко мени!...{S} Јесте, јесте...{S} Био ми је тако одвратан, тако досадан... мислила сам полуде 
зашто је морао то слагати.</p> <p>— Био ми ономад отац, па не могосмо да добијемо квартирину из 
испит добих већу суму новаца... оставио ми по смрти мој добротвор...{S} Обукох се, оденух се, с 
ке те ћата поче изостајати.</p> <p>»Ако ми се још и овај наврзе на главу, имаћу муке.{S} Ту ми  
 воду...</p> <p>— Гле ти паксијана како ми опорочава моју очигледну наставу, насмеја се гост, п 
право.{S} Ја нисам ни послушао све како ми је речено, али опет сам погрешио...</p> <p>— Шта си  
, те како срећан!...{S} О, да знаш како ми је тешко што ми те отимају, а ја... ја не умем да те 
а...{S} Оно до душе признајем... некако ми је, знате, незгодно било; цео дан сам био онако, нек 
о да избијем мисао из главе...{S} Гојко ми јадни једнако пред очима.{S} Седим тако по цео дан и 
умели.{S} Ја сам човек осетљив, и тешко ми је кад ко, нарочито таква женскиња, о мени рђаво мис 
аду.{S} А Љубица настави:</p> <p>— Било ми је врло рђаво, мислили су да сам умрла, па су и вама 
с школа од јуче, допуни га ћата;, знамо ми шта школи треба а шта је сувишно.{S} Знате, обрте се 
!{S} И мени је ово треће место.{S} Само ми необично што ме сад не преместише: научио сам већ да 
давац учитељски...{S} Хм.. да... чујемо ми тамо у срезу, дођоше нам после и акта о вашем постав 
и за то, рекла ми је... разговарали смо ми.{S} Него ти сад лези, а ја ћу да понесем твој белег  
мо, па ћемо вас лепо намирити.{S} Нисмо ми, онако рећи, зликовци... да затварамо учитеља своје  
тељка купи павлаку од козе.{S} -Јок, то ми нећемо!...</p> <p>— Слике, велиш, а какве то? — Курј 
сте радили с мојом децом...</p> <p>— То ми је дужност, прекиде је Гојко оштро, гледајући у стра 
огла, у овој истој постељи...{S} На што ми сад такви снови, кад знам да се не могу остварити!.. 
!...{S} О, да знаш како ми је тешко што ми те отимају, а ја... ја не умем да те сачувам.{S} Сам 
аки тренутак, сваки покрет.</p> <p>»Што ми не да Бог мира, мисли она, да се бар сита нарадим са 
в...{S} Кад нестане такве љубави, нашто ми онда живот?...{S} Еј, људи, људи, какви сте ви!...</ 
</p> <p>— Мани се, молим те...{S} Живот ми је загорчао; и онако нисам никад среће видео.{S} И с 
ли био...{S} Дакле нове колеге!{S} Част ми је...{S} Велимир Крстић... и он се учтиво рукова са  
ди!... дрекну он из свег гласа, не даду ми одмора ни у мојој кући!... па готово истрча у другу  
{S} Ни ви нисте још ништа примили, кажу ми кметови.</p> <p>Љубица се зачуди, хтеде му рећи да ј 
одговорно: »Кад немам кћери, не требају ми ни дроњци«.</p> <p>— Ћути, добро је.{S} И онако ништ 
ух се, стекох многа познанства, која су ми ласкала, стадох се проводити весело...{S} И чим ступ 
— Ово ми је унуче једина потпора; то су ми и очи и руке, па да ми њега узмете.</p> <p>— Дете не 
овај наврзе на главу, имаћу муке.{S} Ту ми нико не поможе: одмах ће појурити у министарство туж 
{S} Узе од мене велике кромпире (а беху ми родили и раскрупњали се за причу) па наређа на штап  
 ви’ш како би облетала.{S} А овако, баш ми је тешко.{S} Ето, свршио сам више од ње: она из осно 
ијатељским гласом настави.</p> <p>— Баш ми је много тешко било што сте ме погрешно разумели, уп 
и?...{S} Шта ће нам гости!{S} И зар баш ми морамо имати каквих веза са оближњим школама?...{S}  
 овога дволичног народа...{S} Па ти ћеш ми живети тамо као у рају... ништа не ради, само седи.. 
Смиљка!{S} Јок, вели она.{S} Море даћеш ми, луда жено, па макар се сву ноћ вукли по кући.{S} Не 
е бих разумео, лијепи братићу...{S} Још ми бриде и глава и леђа, колико се испребијах, па да ми 
емо мало, обрте се Љубица Гојку.{S} Још ми глава ври од данашњих догађаја.</p> <p>Гојку се разв 
нови!...{S} И то он осети само за један миг, док узе шљиве са њене руке.</p> <p>Ну Гојко нађе д 
сестара и дође говор на брата.</p> <p>— Мика пише, често пише... због њега сам ти и дошао.{S} Т 
 проста, убога, и ако је још исто онако мила, као што беше у детињству.{S} Сад је и она сама са 
нек знам да ћеш некад бити мој...{S} О, мили!...</p> <p>И она га опет стеже врелим уздркталим р 
 трчи преко дворишта, али му се чини да мили као бубица...{S} Брже, брже... ах, проклете ноге,  
мрачно, незгодно!...{S} У такој соби не мили ми се никакав рад.</p> <p>— Ваша је много светлија 
 он добро.{S} Него ми се онако нешто не мили да га гледам у овој кући...</p> <p>— Што?</p> <p>— 
: она му беше милија од свега на свету, милија и дража... овако осрамоћена, убијена...{S} Само  
ћао је оно исто што и јуче: она му беше милија од свега на свету, милија и дража... овако осрам 
"120" /> свију чуда и страдања, дража и милија од свега на свету...{S} Само му сину та мисао кр 
а све прође у тишини...</p> <p>Гојку би милије било да Љубица не иде; зна он да ће тамо бити до 
јасним и звонким гласом, чика кос...{S} Милина, не може човек сит да се надише!...</p> <p>После 
ане.{S} Сад је одједном опет обузе нека милина, врати се пређашња љубав према овој деци, и њој  
уписаних малишана.{S} Одједном је обузе милина гледајући ову нејаку децу, која се поверавају ње 
 зелена трава покрила је воћњаке, па је милина зауставити око на том зеленилу.{S} Шљиве цветале 
 а она му враћаше пољупце, топећи се од милине... »То је љубав... ми се љубимо, је ли?« тепаше  
бавних осећаја, она сва задркта од неке милине и баци се Влајку на груди.{S} Њему ово не би по  
у дужност!;...{S} Колико је ту помешано милине са неком полусмешном збиљом и важношћу.{S} Друкч 
авила у школи.{S} Срце јој беше препуно милине и неке јаке младачке жудње за радом...{S} Бујна  
уђе у кућу.</p> <p>Брзо изиђе отуд сама Милица, подигнуте главе, весела лица.{S} Осврташе се бо 
о шапатом.</p> <p>— Знаш ко... учитељ и Милица, одговори Богосав, и некако ђаволски кресну оком 
> <p>— Зар ме не познајеш!...{S} Ја сам Милица Обрадова... чуо си ваљда?...</p> <p>Јест, он је  
олски кресну оком и насмеја се.</p> <p>»Милица... откуд она ту?...{S} Па у мојој кући!...{S} Он 
што чуо да говори млађи свет о некаквој Милици; тада је слушао многе разговоре и задиркивања, а 
а!...</p> <p>Чим се затвори двориште за Милицом, на вратима се појавише Богосав и Влајко.{S} Ка 
свет поче зуцкати о везама Влајковим са Милицом Обрадовом.{S} Ћата се највише дао на посао, да  
 за допуштење да поседи мало у школи... мило му посматрати овај занимљиви рад.</p> <p>Одједном  
а.</p> <p>Гојка обузе пријатна топлина: мило му што она сама везује своју судбину за његову, па 
!...{S} Па опет, видите ли... сад ми је мило и то страдање и све...{S} Тиме сам вас откупио, то 
и хлеба.</p> <p>А за то време његово се мило гнездашце растурило.{S} Родитељи помрли, сестре се 
ша, гутајући сваку реч.{S} Нарочито јој мило што се Веља одобровољио, јер за дуго време није јо 
убав према овој деци, и њој је необично мило што стоји са овако чистом и упарађеном децом.{S} Т 
и.{S} Она се сва промени, кад угледа то мило јој лице, скочи с кревета и обисну мајци око врата 
ати се тако под топлим покривачем уз то мило сухо тело и ћутати, ћутати дуго, вечно... ћутати и 
е: бојао се увредиће је тим; нити би му мило било да пође и она.{S} Мука!... </p> <p>Она је про 
мене отпадницу, чека као псето што чека милост од газде...{S} А ја сам тада скочила и пошла са  
ва, мора тако да иде, кад смо бачени на милост овим безјацима!...{S} Срећа те држава даје плату 
посао ваљано.{S} Па ето, дали су нас на милост и немилост несавесним, бесним људима... да нам б 
а се да се навикне на лепо опхођење, на милостиве, пријатне речи, али при најмањој неповољности 
а немам куд... други ме нико не би тако милостиво примио... пропао бих...{S} На мене скочише у  
место, где је познао једине дане среће, милоште, задовољства.{S} Кућица се већ давно срушила, п 
ену, то му беше израз велике нежности и милоште, а чаша с водом дрмну се у Љубичиној руци и поп 
така, кад му је изјављивала нешто налик милоште...{S} Шкргутну зубима, севну очима и дохвати се 
љив према њој; не уме, или неће да дели милошту као други људи, него све некако онако... озбиљн 
 у собу, загрли мајку, обаспе пољупцима милу сеју.</p> <p>Мајка, радосна, што јој дете тако сре 
од радости.{S} Весела је што види своју милу родбину, а још веселија што их у овакву стању може 
. а он се упреподобио, па само трепће и милује децу по глави...{S} Ко би помислио, да се у такв 
погледају, а знају да се не могу ћутећи мимоићи.{S} Гојко осећа како га издаје присебност, и он 
 се она...{S} А ја постанем, на пример, Министар полиције...{S} Хехе...« И Гојко мрдну брком у  
 желео,..{S} Истина, сам он није постао Министар полиције, али што је мислио о писару, све се с 
де. — Јеси ли ти баш видео да је акт из Министарства...{S} Министров потпис?</p> <pb n="111" /> 
што?«...</p> <p>— Изволите један акт из Министарства, проговори писар службеним полицијским тон 
 ми нико не поможе: одмах ће појурити у министарство тужбе, доставе...{S} Хај-хај да горка хлеб 
како их не би срамота, макар оне тамо у Министарству!,..{S} Три разреда, толики рад... и ево ти 
..{S} И он доиста показа акт с потписом Министра просвете, па га онда поцепа на ситна парчета.  
</p> <p>— А ’нако вели... настави ћата, Министри су весели, нико и не сања о промени.</p> <p>—  
ш видео да је акт из Министарства...{S} Министров потпис?</p> <pb n="111" /> <p>— Разуме се, и  
ојим твога шарабатања, ево гледај...{S} Министров потпис...{S} И он доиста показа акт с потписо 
тије.</p> <p>— Ено, ту је и тужба и акт Министров...{S} Све у парчета!...</p> <p>— Шта си радио 
"82" /> <p>— Треба да се изврши наредба Министрова, одвојте ми деветорицу... које ви хоћете.</p 
p> <p>— А ви затворите школу.{S} Јавите министру да не можете издржавати школски прирез, па нек 
и светињи школској!...{S} Написао човек Министру шта ми радимо у школи, под иконом Св. Саве...< 
Нико!... разумеш!...{S} Послаћу одговор Министру у име капетаново, и онда ће онај смрад бити ка 
пљају грчевито. — Ово, све ово... тужбу Министру просвете... тамо о Љубици, а?!... дрекну он гр 
азговарате!...{S} Нисте ли пре неколико минута били као убијени.{S} Зар и то није страдање!...< 
канцеларију, где врата не мирују ни пет минута.{S} Он поћута мало, као да премишља о нечему, па 
, јер кад дођу они, па заседну, неће ме минути бувара.</p> <p>— Шта ћемо са школским прирезом?  
ао да ће рећи: »Ех, батали, само нек је мир у кући!«...</p> <p>Једаред му дође Веља, и таман он 
...{S} Само вечни, дубоки, непроменљиви мир исписан је на њему и само једна усна малко... врло  
ташну децу, која му пореметише досадањи мир и усамљеност.</p> <p>— Шта ли си сањао ноћас, брати 
ишта не мења, само нека се врати потпун мир, па ништа друго не жели...{S} Али докле ће се тако? 
 сваки покрет.</p> <p>»Што ми не да Бог мира, мисли она, да се бар сита нарадим са својом децом 
су све важније радове, кад опет нестаде мира у срцима њиховим и настадоше друкчији дани. </p> < 
32" /> Ништа, удајте се за Гојка, он је миран човек; ваљда ће се овде станити стално — рече гос 
де — јер сам уверен, а и чуо сам да сте миран човек... он опет застаде, очекујући Гојкову реч.< 
уги што год погрешно; а видиш, ја седим миран ка светац.«</p> <p>— Устани!... викну она оштро,  
ош ближе...{S} Гојко!!...{S} Исто онако миран, као кад лежаше на кревету, и опет му исто онако  
ецањем и узвикивањем, и гомиле босиљка, мирис и оне исте мисли...{S} Она се занесе, не слушајућ 
читави бокори зрела и зелена босиљка... мирис од њега простире се по свој цркви, и она помишља  
нуло некаквом свечаном, белом одећом, а мирис од ње пружа се далеко унаоколо.{S} Понегде је ова 
елене подотављене ливаде.{S} Задахну их мирис свеже, зелене траве, по којој су већ почеле да се 
 између два воћњака, да се надише овога мирисног, чистог ваздуха.{S} Одједном, из другога, тесн 
ну он усред два окићена воћњака, опијен мирисом цвећа, присуством и сузама ове девојке, кршећи  
ко.{S} По потесу блиста се бистра роса, мирише свеж јутрењи ваздух, прелећу велика јата грлица, 
{S} Ништа, наћи ће чича Стојан сенца... мирише ка душа да заспиш к’о јање.{S} Јес’ братићу!...  
е се по свој цркви, и она помишља да то мирише божја душа.{S} И гле, то исто сада!...{S} И плам 
ла је ружом, шебојем, рутвицом и другим миришљавим цвећем, па у њој љушка и успављује занесену, 
ове постеље, како је лепо разредио меко миришљаво сено, простро преко њега поњаву, па сад тапка 
 у белу као снег...{S} И над том белом, миришљавом завесом трепере светли сунчеви зраци и виси  
.{S} Но ништа, бар ћу са те стране бити мирна, јер и њих има свакојаких.«</p> <p>— Извините, мо 
ам и остао.{S} А ти сигурно ниси постао мирнији?</p> <p>— Ја — још луђи!{S} Кога ће да умири ов 
тило на стари поредак, ради се озбиљно, мирно, марљиво... наставници се журе да наврстају оно,  
p> <pb n="156" /> <p>Живели су скромно, мирно, сносећи свако за себе своје болове, сакривајући  
VIII.</head> <p>Сврши се и свадба тихо, мирно; мало ко и сврну пажњу на тај догађај.{S} И младе 
д смирио, што му је у кући све весело и мирно, што га добри друг тако јако воли... само се смеш 
 зраци... оно се спушта величанствено и мирно, као да оставља цео свет у срећи, као да нигде у  
ви не изјавише, да ће се то све свршити мирно, тихо, без сватова, осим часника.{S} И дан венчањ 
је то њега мрзело, а нечистоћу је могао мирно сносити, само да није овако изненадних посета.</p 
азмишљаше он у себи..{S} Зар да гледамо мирно како се светиња школска бешчасти, а зовемо се учи 
 њега ништа не тиче. »Видим ја, нема ту мирног рада! помисли она.{S} Мораће једно од нас двоје  
а!...{S} Зар он са оном његовом пипавом мирноћом може да створи овакав живот... гле како се жив 
ућа, нађи коју жену... онако постарију, мирну... нек се нађе.</p> <p>— Не бригај...{S} Трчи! од 
ази учини као јастреб, који се залеће у мирну и безбрижну пилеж.{S} И Гојко, као са неким предо 
 n="129" /> <p>У Орловици постоји леп и мирољубив обичај: часништво општинско кад одступа, отку 
вети у миру и срећи.{S} И сама жудиш за миром...{S} Па хајдемо, хајдемо, голубице!...{S} Казао  
..</p> <p>— Не бој се, оставићемо те на миру, одговори Веља, не гледајући га и мислећи о нечем  
 страдања...{S} О, само да се поживи на миру!...</p> <p>А Љубица и Влајко друкчије мишљаху...{S 
тиче.{S} Онда ће и она тебе оставити на миру... чак ће ти писар и услуге чинити.{S} Видиш, дао  
же да замисли дан, који би му прошао на миру.{S} Срећом, данас се ништа не догоди.{S} У вече се 
од овога света, који нам не да живети у миру и срећи.{S} И сама жудиш за миром...{S} Па хајдемо 
аучио на нашу канцеларију, где врата не мирују ни пет минута.{S} Он поћута мало, као да премишљ 
> <p>— Ама шта ви!...{S} Не допуштам... мисао такву не допуштам!...{S} Знате ли ви... знате ли. 
езгодна сад, кад овај паћеник умире.{S} Мисао беше о Влајку, и она се сва стресе од пријатне и  
н не би узалуд овакову походу чинио.{S} Мисао му се прекиде сама, он поцрвене, па одмах затим п 
ећајући да је и ту претерао, али ће ова мисао најбоље да му ублажи гнев.{S} Он се хвата ње још  
у њега, и као да јој одједном сину нова мисао у глави... промени јој се лице, постаде светлије. 
сти хладно гвожђе у месо...{S} О, та га мисао још више разјари...{S} А после газити, газити...  
 на зими, али се у очима чита нека јака мисао, која га занела и која ће без сумње стајати у вез 
е, и на лицу његову беше јасно исписана мисао: »Хо, море, па ово је баш згода жива!...{S} Права 
осрамоћена, убијена...{S} Само га једна мисао вазда жигне, као ножем, у срце и наведе му неку з 
 обична њена смелост.{S} Само јој једна мисао о том дође у главу: ваљда ће се и сад умети извућ 
ама.{S} У глави нема да се јави ниједна мисао: као да је прогутала велику дозу опијума, па јој  
јој се пронесе у памети одједном сјајна мисао: слободна!... слободна!... и уз ту мисао указа се 
 само трчи и у глави му само једна црна мисао, која је покрила собом све, и живот, и осећаје, с 
ижило, да је дошло време кад ће та црна мисао да се претвори у грозну јаву...{S} Страшно!...{S} 
од свега на свету...{S} Само му сину та мисао кроз главу као елекрина, он осети бол у срцу, па  
ама.{S} Он и сам не зна зашто му баш та мисао застаде у глави, он не помишљаше ни на шта друго, 
као какав окретан каваљер.{S} Ова му се мисао, поред своје смешне стране, ипак свиде и он већ з 
репери у души, заклањајући собом све: и мисао, и суђење, и друге осећаје...{S} Гледа сумануто,  
иди да и ја нисам баш...« Она не доврши мисао: осети да јој падоше две тешке руке на рамена, ко 
зе једно по памети... никако да избијем мисао из главе...{S} Гојко ми јадни једнако пред очима. 
аза непоуздано, ништавно, лепо само као мисао, да теши онога који страда, али неостварљиво, јер 
 болесником.</p> <p>»Дакле то није само мисао... може да буде и истина..{S} Боже да ли је то гр 
же!« се прекрсти се она, кад изрече ову мисао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18993_ 
помисли он, али не смеде исказати своју мисао гласно.</p> <p>— Јесте ли одавно учитељ? запита о 
ече она иронично, не прикривајући своју мисао, па убрза кораке те ћата поче изостајати.</p> <p> 
ћемо царски живети... наставља он своју мисао.</p> <p>Љубица га ухвати за раме и заустави га, с 
 опет, избегавајући да каже јасно своју мисао.</p> <pb n="148" /> <p>— Како наређивати?... шта? 
е црн, густ мрак, који је уништио сваку мисао, свако осећање, само остаде пуст, саломљен живот, 
у исписани на његову лицу...{S} Прва му мисао застаде на револверу, који он не имађаше...{S} Св 
 заноса!{S} Баш не може да нађе ниједну мисао да почне разговор.{S} Не, не... најбоље је да она 
о школи, расветљујући неку нову и важну мисао.{S} Прође пола часа.{S} Гојку се досади седети, а 
ости нож у груди, него усвојити ту црну мисао.{S} И он осећа да се приближило, да је дошло врем 
ачи.</p> <p>Љубица се радо ухвати за ту мисао. »Јест, збиља!{S} Колико сам се ја онда уплашила  
исао: слободна!... слободна!... и уз ту мисао указа се одмах и друга, али из далека, нејасно... 
.. премишља Гојко десети пут једну исту мисао. — Овамо седи са њим цело јутро, смеје се, шали с 
 понављаше она већ стоти пут једну исту мисао.{S} Него улетех, заробих се, уплашена, и упропаст 
вештава их, помаже им, управо учи их да мисле, али су то деца неука, дивља, па не може све да и 
ко и ја...{S} Него није то.{S} Опет они мисле о нечем другом, о чему неће да говоре преда мном. 
, не верујући ничему томе што сад бива, мислећи да је то све варљиви сан...{S} Та зар она да бу 
ајући за њим, како гази посред бара, не мислећи без сумње о том, куда иде и шта ради.{S} Још да 
одговор, рукова се са њим механички, не мислећи и корачи напред...{S} Изиђе пред њу средовечан  
ивама и иде, корача брзо и узбуђено, не мислећи ни о чем...</p> <p>Гојко је уведе у своју собу, 
о сваки покрет, не осећајући ништа и не мислећи ни о чем.{S} Згурила се, савила се у клупче, на 
 миру, одговори Веља, не гледајући га и мислећи о нечем упорно.{S} Одједном стаде и као да се н 
љиво, а он ходаше по соби, мрштећи се и мислећи. </p> <p>— Ђавоља посла! настави Веља.{S} И как 
плаветнило, и он се занесе, гледајући и мислећи...{S} Прелети по неки сребрнаст облачак, пронес 
 ли да идеш?</p> <p>— А?... одговори он мислећи нешто...{S} Све ме вуче да паднем, а оно у глав 
уго лако, само да је он друкчији.« Тако мислећи стиже у свој стан.{S} Беше то проста сеоска кућ 
А Влајко, посматрајући замишљена Гојка, мисли у себи: »Гледај ти, молим те, какву је он згоду п 
 покрет.</p> <p>»Што ми не да Бог мира, мисли она, да се бар сита нарадим са својом децом?{S} С 
у и преврташе своје старе, непретурене, мисли...</p> <p>»Да ли је толико лакомислена, да је мог 
омко и весело смеју.</p> <p>»Какво зло, мисли она даље: само тек да се тако каже.{S} Забринути  
ише не може отклонити.</p> <p>»Како то, мисли она, гледајући на Гојкову децу: бар од њега сам ж 
и ради чега је пошао, па стане на џуту, мисли се и напреже памћење, док се не сети.{S} Кад дође 
и и остаде дуго тако као окамењен...{S} Мисли лете, све горча за горчом, а на души се слажу нек 
 облаци на њено равно, ниско чело...{S} Мисли, те црне мисли никако да је оставе, но јој загорч 
ћа да неће моћи данас ништа урадити.{S} Мисли не могу да <pb n="56" /> се зауставе на једном пр 
бузео тело, стеже рукама врелу главу, а мисли се само роје, роје...{S} Да се све то угуши, забо 
p>Љубица гледаше, не знајући већ шта да мисли; осећаше само како јој се крави лед око срца, што 
де са болесником, не знајући још шта да мисли и не разумевајући потпуно свој положај.</p> <p>Од 
. незгодно: сами обоје!« После стаде да мисли о школском одбору и осети да га обузима његова об 
чега се плаши, не сме да зна, не сме да мисли о томе, али јој се то извило пред очима, па јој п 
сам не зна, управо неће да зна, неће да мисли о правом узроку, јер му је лакше забости нож у гр 
нијем чему према Љубици престао је и да мисли...{S} Нека се само овако продужи <pb n="140" /> ј 
дује кад добије прилику да с ким измења мисли.{S} У последње време писар поче доносити по неку  
ло, као да се одмара од великога напора мисли.{S} А она га гледа... гледа и чуди се тој изненад 
 али они!...{S} По неки и не скрива шта мисли, јасно му се чита на лицу.{S} Па нас чак и Веља и 
ука!... </p> <p>Она је прочитала његове мисли, па се још сама двоумљаше.{S} Најзад победи женск 
о... и она се одједном трже од ове нове мисли, јер је избегавала свако сећање на прошлост...</p 
, како се у њој почињу рађати неке нове мисли, супротне овима.</p> <pb n="75" /> <p>Срце јој оп 
оме.{S} Али она силом угушиваше те нове мисли, избегаваше их, осећајући унапред њихову непријат 
вно, да из очију своје деце чита њихове мисли.{S} Љубица поцрвене, задркта, па се одједном баци 
 ове необичне и неочекиване речи, и све мисли да то није јава, но лаки, варљиви сан...{S} Разли 
ослу, који је и њен...{S} Ту су јој све мисли, цела душа...{S} Деца одговарају: по неко већ схв 
е су претурали по глави најразноврсније мисли, само је Љубица јасно увиђала да нема никаква дру 
м.{S} Али је она већ навикла да угушује мисли о томе.</p> <p>— Кажи господину нек изиђе у ходни 
девојачку уза се.{S} И он се дао у неке мисли, од којих му се густе веђе час навуку и натмуре к 
 неодређену даљину, па се дали у дубоке мисли.{S} Нека тешка слутња обладала је њима од јутрос, 
ред и понекад се намршти од нове навале мисли...</p> <p>Кад свану, Гојко стиже с баба Смиљком п 
ли, ја куда ће!...{S} А ти, братићу, не мисли више о паксијанима, него лези тако...{S} А ја зна 
, гонио их далеко, далеко... само да не мисли о њима, да не страда...</p> <p>— Ах, ја сам несре 
ек сад одушевио својом речитошћу, па не мисли престати.{S} Много лепих мисли и уверавања изнесе 
валише неки бурни осећаји, и она сад не мисли о оном, који пролази, весео, поред ње, не види га 
ач на главу...{S} Старала се да више не мисли, док је не превари сан...</p> <p>Изјутра усташе о 
{S} Ах, шта ја све око ње, кад она и не мисли на мене; то сам баш добро видео...{S} Како ме је  
 осећа да је све у реду и добро, али не мисли о том; зна да у џепу има доста банкнота, да ће та 
жљиво.{S} И опет она ни о чем другом не мисли: нема више ни бриге ни зебње; осећа да је све у р 
као у калејдоскопу нејасне, испрекидане мисли, које немају никакве везе ни са њеним стањем ни с 
ву јој само пролећу некакве испрекидане мисли...</p> <p>»И Зорка остарела...{S} Кажу не даје ви 
и и угушити јој у души оне страшне црне мисли, од којих се живо срце леди, а снага се млада топ 
 равно, ниско чело...{S} Мисли, те црне мисли никако да је оставе, но јој загорчавају сваки тре 
...{S} Она се сама згрози од ове ужасне мисли, коју угуши одмах, још у зачетку.</p> <p>— Трчи,  
.</p> <p>Љубица се већ бацила у најцрње мисли, једнако очекује неко зло, а не зна откуд ће оно  
сад!..{S} Она се истина расположи од те мисли и поче радити лепо, без великога узбуђења, али те 
ешто, ни сама не зна шта, одвлачи од те мисли и вуче напред...{S} Она као у сну изиђе на вратни 
х на душу; али он одгони од себе све те мисли само једном, фаталном речју, којом се сви слаби к 
и, али се стараше да радом угуши све те мисли, да се отресе тога бунила и да буде присебна.{S}  
S} Она се стресе, и одједном прекиде те мисли.</p> <p>»Шта ја радим... којешта!...{S} Млада сам 
њем, и гомиле босиљка, мирис и оне исте мисли...{S} Она се занесе, не слушајући шта се ради око 
ише мучи и страда.</p> <p>После стадоше мисли прелетати и заустављати се на разним другим средс 
p>Љубица остаде скрушена, сломљена, без мисли, притиснута неким тешким, грозничавим заносом.{S} 
о је срећнији од мене!{S} Хе, али...« И мисли његове одоше далеко, веома »далеко«...{S} Он поче 
реварих!«...</p> <p>А Гојко ради, иде и мисли: »Доста ми је само што знам да је моја, да припад 
је лице још грдно.</p> <p>Иде по соби и мисли о свему, што јој пређе преко главе последњих неде 
, мучних мисли...{S} А она само мисли и мисли...</p> <p>Гојко се већ престао чудити.{S} Гледа ј 
без циља.</p> <p>— Госпоја, прекида јој мисли један малишан: овај пио воде јутрос, па... је л’  
ута, али се Љубица зауставила на једној мисли, па само њом живи, само јој је она у глави...{S}  
ш кад би Бог дао деце!...{S} Али на тој мисли Гојко обично свакад поцрвени, сам од себе, и нешт 
 сам морала брзо послушати«.{S} При тој мисли обузе је гнев. »Нека га... нек види да и ја нисам 
. те још како!{S} Питајте Гојка како он мисли.</p> <p>— Да, славно иде! одговори Гојко одлучно. 
, нарочито таква женскиња, о мени рђаво мисли.{S} Госпођице, ја имам рођену сестру, која је у в 
 Љубица, видиш како он то о свему зрело мисли«...</p> <p>И ови измирени другови, видевши колико 
д тешких, мучних мисли...{S} А она само мисли и мисли...</p> <p>Гојко се већ престао чудити.{S} 
ељом, јер увиде да овај не само паметно мисли, но многе ствари унапред предвиђа.</p> <p>— О, бе 
по соби несвесно, стаде као да се нешто мисли и одједном пљуснуше сузе из очију као киша, он се 
ежњу материнскога срца...</p> <p>И опет мисли, и опет пролазници, и тако редом, час за часом, ћ 
е гледајући пред ноге, дубоко занесен у мисли, па се и сама опет занесе мислима.</p> <p>»Чуднов 
ш страшнијих ноћи, кад се само гомилају мисли за мислима, све црње и страшније, а она се претур 
е ствара демонску душу, која само о злу мисли.</p> <p>Ужасна ли је женска суревњивост!... она с 
за радом.{S} Нестаде јучерањих себичних мисли; душа оживе новим животом, као и ово сунце, што о 
д искривљене у страну од тешких, мучних мисли...{S} А она само мисли и мисли...</p> <p>Гојко се 
у, па не мисли престати.{S} Много лепих мисли и уверавања изнесе пред Љубицу и одједном, поглед 
да није у стању извршити ниједну од тих мисли, да нема довољно смелости и одлучности за то, и у 
 тек наговестиле.</p> <p>Трже је из тих мисли звецкање сабље.{S} Писар јој приђе, весела лица.{ 
S} Па како лепо живе!{S} И она је, ето, мислила да ће и њу та судбина стићи одмах прве године,  
ио ми је тако одвратан, тако досадан... мислила сам полудећу, ако још дуже са њим поживим.{S} И 
S} Од синоћ јој се нешто преокренуло... мислила је дуго, па одједном осети како јој се увуче у  
другоме.{S} Али она се још надала...{S} Мислила је да се то може некако окренути, и ако није зн 
лила, да ће то такав утисак учинити.{S} Мислила је: то је зло само за њу, а другима није ништа. 
емала да га убијем...{S} Шта нисам тада мислила, о Боже!...{S} А он, јадник, наједаред клону... 
и сама не зна: није спавала, није ништа мислила, ништа није осећала, око ње владаше црн, густ м 
сно играње у аптовини иза куће: тада је мислила да ће се исто тако играти и кад буде велика као 
е нас нарочито учио. .</p> <p>Љубица је мислила да почне са њима коју игру, да заметне шалу и с 
кчији, простији, ништавнији, а некад је мислила да њега нема важнијег лица у селу.{S} Сад јој ј 
ећнији?...{S} Не, не...{S} Ах, а ја сам мислила да страдам за њих, да приносим себе на жртву, а 
ним гласом проговори:</p> <p>— А ја сам мислила да не можете да ме гледате од мржње, јер сам ва 
 Имам да примим за два месеца и још сам мислила да узмем унапред и за овај, а они не даду...{S} 
знам, ништа не знам...{S} А шта сам оно мислила?...{S} Чекај!...{S} Није то... није то... нешто 
се то најбоље постиже и идући међу децу мислила је одмах почети игру, али ето, нешто јој охлади 
астави:</p> <p>— Било ми је врло рђаво, мислили су да сам умрла, па су и вама тако казали...{S} 
} И ако су непрестано о томе говорили и мислили, ипак им се чинило, да неће бити тако покварени 
ма плату, док други учитељи још нису ни мислили о томе.{S} Гојко чак узе и нешто пара унапред,  
му, чини ми се, сваки мишић на телу.{S} Мислим баш да бих могао, кад бих се одлучио.{S} Што, за 
вар.{S} Са вама говорим и гледам вас, а мислим о другоме...{S} Не могу, не задржавајте ме!...</ 
е знам... ништа не знам... и не могу да мислим.</p> <p>А дечко поједе крушку, и таман да баци о 
што...{S} Ја ништа не знам и не могу да мислим.</p> <p>И она изиђе из собе, гледајући у тамне о 
, он се трже. »Шта је ово... шта ово ја мислим и чиним?{S} Зар то ја чиним од истине... ја, кој 
ле, него шта мислиш?</p> <p>— Хм... шта мислим?{S} Седи, ћути и гледај своја посла, то ти је за 
днако мислиш. </p> <p>— Како могу да не мислим!{S} Како могу!...{S} Шта ћу да радим?...</p> <p> 
 пред очима.{S} Седим тако по цео дан и мислим, а он уза ме...{S} И све премишљам о његовој доб 
јих ноћи, кад се само гомилају мисли за мислима, све црње и страшније, а она се претура у живом 
ври, ври као у котлу...{S} Она се хвата мислима за поједине речи Стојанове, али у глави опет вр 
несен у мисли, па се и сама опет занесе мислима.</p> <p>»Чудновата је, баш!... премишља Гојко д 
еља: плаче ко стрина!...</p> <p>У таким мислима оде у школу.{S} Прво сврну у Љубичин разред; де 
ћи, оборише главе и предадоше се тешким мислима.{S} Једна се чуди новом нараштају, како то све  
м душом, са оним истим сјајним идеалним мислима, којима се највише бавила у школи.{S} Срце јој  
дствима освете.{S} Све беше испитано, у мислима проверено, и све се показа непоуздано, ништавно 
..{S} Она се загледа у даљину и стаде у мислима претурати дан за даном, све што је у школи преж 
 реч прозборити, ко је може прекинути у мислима и тргнути из заноса!{S} Баш не може да нађе ниј 
мало не дрекну, јер се беше сав занео у мислима.{S} Капетан му онако с ногу рече благо и пријат 
де. »Шта имам да се плашим или веселим, мислио је раније.{S} Ја морам да радим, а они горе мора 
ред испит, само сам сањао о књизи...{S} Мислио сам да нема веће среће на свету, но добити књигу 
 <p>Гојко се поздрави, па оде журно.{S} Мислио је да иде вечерас цркви, субота је, па да ноћи т 
у памети склопио целу реченицу којом је мислио да јој се обрати, али сад заборави све, па се ст 
е Гојко једино уздање...</p> <p>А он је мислио много и дуго, претурао се по кревету целе ноћи,  
је постао Министар полиције, али што је мислио о писару, све се сад испуњава.</p> <p>»Божја пра 
 по соби читаве часове, па опет легао и мислио...{S} И ништа ново није смислио, осећао је оно и 
већи пут.{S} Међутим, о путу он није ни мислио, него је жељно очекивао тај дан, кад ће се наћи  
и, мучи се, па опет ништа!...{S} Ја сам мислио чак и за нас штогод да одвојиш.{S} Станка још ид 
апућући:</p> <p>— Баш сам то јуче и сам мислио....{S} Гледаћу, чим примим плату.{S} Знаш, дужан 
 трљајући чело.</p> <p>— Ја сам сву ноћ мислио...{S} И то се мора одмах наређивати... одмах...  
гу довека жалити... свему има краја.{S} Мислите ли да би вас овај ширет жалио?...</p> <p>Љубица 
. ја и онако радим само то.{S} Ви можда мислите... запе она, црвенећи; ја нисам.... то није бил 
н облеће око ње, па ето...</p> <p>— Шта мислите, да ли ће заиста бити отпуштена?{S} Ту је и Про 
се не мешају у политику?</p> <p>— А зар мислите да се овај грешни колега мешао, па ипак му је о 
утост мозга; ово што се непрекидно мора мислити.{S} Она изведе децу на двориште, пусти их да се 
д је баш тако тежак живот? стаде Љубица мислити.{S} Тешко је нерадницима и онима који би хтели  
нско срце!{S} И шта је она могла до сад мислити?...{S} Не, не... изабрао је незгодан тренутак,  
 му другарица непрестано ћути, па стаде мислити како би јој проговорио коју реч.{S} Прво се усу 
а.{S} Веља је то већ све знао, па стаде мислити о лекару, да ли ће доћи сутра рано, као што је  
рано, као што је обећао.{S} После стаде мислити о Гојковој болести...{S} Ово је нека јака грозн 
јно замишљало!...{S} Знате већ шта може мислити <pb n="9" /> здраво и весело шеснаестогодишње д 
о био живот, Боже!... али ко сме о томе мислити...{S} Није то за мене, за оваког хм... како да  
обузело целу памет, па мора само о томе мислити...{S} И он, обучен и обувен, тресући се од гроз 
брижно цело лето... лежати на кревету и мислити, не бојати се ничијега хладна погледа, не страх 
... управо о већим школама није смео ни мислити. — Па ти си то мене, настави он, познао одмах.. 
танца скупљена, румене се танке уснице, мислиш сад ће да заишту лутку.{S} И гледа наивно, као д 
... прекрсти се Смиљка.</p> <p>Немој да мислиш о њему више.{S} Зато ти се и јавља што једнако м 
 Добро, то већ хоћу... могу.{S} Али шта мислиш о њима, шта ће бити?</p> <p>— Хе, соколе, нисам  
.</p> <p>— Море махни се шале, него шта мислиш?</p> <p>— Хм... шта мислим?{S} Седи, ћути и глед 
Шта ти знаш, као мало детенце!...{S} Ти мислиш сваки те воли, ко год те љубазно погледа...{S} А 
>— Хе, братићу, кад би оно знало шта ти мислиш.{S} Него оно к’о вели: дај да бацим кривицу на д 
више.{S} Зато ти се и јавља што једнако мислиш. </p> <p>— Како могу да не мислим!{S} Како могу! 
ан... да му не сметаш.</p> <p>— Како то мислиш?... не знам.</p> <p>— Он ће ти правити друге пак 
екуд далеко загледала, очи се сјаје, не мичу се, а усне по кад што грчевито заиграју.{S} И она  
ћи се, поседаше на њу.{S} Пролети слепи миш и запара танахним крилима поред самих њихових очију 
 на столици, игра му, чини ми се, сваки мишић на телу.{S} Мислим баш да бих могао, кад бих се о 
азе све јаче струје низ тело, трзају се мишићи...{S} А она гледа несвесно, врелим мутним поглед 
} Ка да му је сестра, или ти жена...{S} Мишљах и он ће се претурити од жалости...{S} О, часни г 
у!...</p> <p>А Љубица и Влајко друкчије мишљаху...{S} Како који дан, они постају све ближи, све 
, па је тражио само одмора.{S} Жена је, мишљаше он, и онако сама, одморна, није разбијала главу 
и учитељ Аксо... »То је паметан учитељ, мишљаше Љубица, видиш како он то о свему зрело мисли«.. 
лска година!... »Дакле, то је испит!... мишљаше Љубица по том.{S} Богме страшно!... није баш та 
 болом, бејаше сад преча себи од свега; мишљаше само о себи и свему ономе што сад губи...</p> < 
ту се ти надај повољном успеху у раду!« мишљаше она, стојећи пред прљавом испрскалом школском т 
во уплашише је ови необични и, како она мишљаше, важни државни изрази:{S} Краљевско-српска;..{S 
ве што је у школи преживела; и што више мишљаше, све веће је црвенило по лицу обузимаше.{S} Она 
...{S} Гледаше је некад као полубога, и мишљаше који ли ће смртни бити срећан да је назове свој 
Доста јој је што је ту уз њега.{S} И он мишљаше да је само такво поступање у реду, а друго су с 
ајглавније одговараше потпуно — како он мишљаше — његовом стању. »Туњав! заиста јесам.{S} А што 
едно не знајући куд ће; ућуташе и свако мишљаше за себе...</p> <pb n="36" /> <p>»И од куд је ба 
ненади толикој пажњи и, како он сиромах мишљаше, љубави свога друга, и само се бојао да то не б 
жив и непрестано је тражио рада, рада и мишљења.{S} Кад га каква нова ствар заинтересује, он јо 
итам те ја за одобрење да идем, него за мишљење, рече она, смешећи се.{S} Како ће то изгледати? 
о њеној смрти, а смеје се...{S} По њену мишљењу, он треба не само сада, но и после десет година 
</p> <p>»Шта ја радим... којешта!...{S} Млада сам, здрава, па зар да се не смем ни с ким нашали 
</p> <p>Љубица се смејаше с тога што је млада, што је весело живети и што је смех најлепши укра 
 од којих се живо срце леди, а снага се млада топи и вене...{S} Да се само побегне од тих страш 
милије сећање на ове дане борбе, кад се млада снага носила са недаћама и борила се живо, одважн 
о...«</p> <p>»Рекоше да је много лепа и млада...{S} Сад право из школе помисли он и подиже напр 
 зар да не буде сјајна?...{S} Та ја сам млада, лепа... ја морам бити срећна!« И пред њеним очим 
стаде прибирати... да, то је жена, врло млада жена, али такве лепоте, каква се веома ретко виђа 
p> <p>— Како хоћеш, али готово... имамо млада сира, лука, јаја, шта ћеш више.{S} Нек остане кој 
набавити сви демони из пакла!...</p> <p>Млада, лепих црних очију, танких повијених обрва, нежна 
гао променити — Гојко као Гојко, остао »млада«!, к’о што је и у школи био...{S} Дакле нове коле 
рце јој беше препуно милине и неке јаке младачке жудње за радом...{S} Бујна младост ври, живот, 
два би је ко могао познати.{S} Од лепе, младе, здраве жене, постао је костур, омотан кожом.{S}  
н, који има под својим туторством многе младе душе.{S} Груди се надимају од жудње, срце куца ја 
овај тужни двопев танахне бистре реке и младе, несрећне девојке...</p> <p>А Гојко занемео, смрз 
 измишљајући, — како то већ умеју вешто младе девојке.</p> <p>Снаша Смиљка, бистра и паметна же 
, испод очију, на Гојка.</p> <p>— А већ младе учитељице и у својим кућама имају велике удобност 
 задовољство од здравља, с којим се код младежи вазда јавља нека жудња за нечим веома светлим и 
у све да изхраним.{S} Узеће те господин Младен, даће те у школу, а ти да га слушаш као Бога.{S} 
о ко и сврну пажњу на тај догађај.{S} И младенци и часници — цела свадба — поседаше сви у једна 
ља?</p> <p>— Старци од тога страдају, а млади издрже лако, не бој се.</p> <p>Веља му исприча не 
м гнезду.{S} Мучно да ће ту зацвркутати млади птичићи и раширити крила домаћа срећа!...</p> <p> 
рзо обогатите!{S} Нека, молим вас: тако млади, па да идете на робију...</p> <p>— За вас је слат 
?...{S} Све ће се то поправити.{S} Међу младим људима има тога... те кавге, али се то све попра 
вет и заспа.</p> <p>Изјутра дође лекар, младић, окретан и жив, весељак, па још с прага удари у  
иза њених леђа.{S} А, жестока посла!{S} Младић и по!</p> <p>Она се осврте и спази ћату где јој  
<p>На вратнице уђе висок, плав, сувоњав младић у кратку капутићу и накривљеном меком шеширу на  
редседником се диже један танак сувоњав младић, жутих завијених брчића, зелених очију, над који 
д...</p> <p>Из друштва се издвоји један младић, веома леп и отресит, као што она при својој заб 
 опазити да је то отресит, жив, окретан младић.{S} Још с половине дворишта он проговори:</p> <p 
 пође за лекарем.</p> <pb n="182" /> <p>Младић се осврте и погледа је пажљиво и дуго... разглед 
да кажем ја да узму другог човека, кога младића.</p> <p>Стојану заигра обријана и обрасла кратк 
постављен сто за ручавање.</p> <p>— Хе, младићу, у мало ти нисам преврнула тањир, узвикну она в 
 n="165" /> <p>— Да се женим?...{S} Хо, младићу, ја сам то све преживео...{S} Скућио, окусио до 
у и покупише лишће и крушке...{S} Једна младица, јамачно првешка, мало нежнијега срца, рикну пр 
 Не може се више као некад, док се било младо.{S} А ја опет моју господу слушам ка неке богове  
му он сад изгледа сасвим отресит, прави младожења.</p> <p>Љубица подиже главу и погледа га за ч 
теља и две девојке.</p> <p>— А, ево нам младожење, прекиде Веља живахан разговор, и рукова се с 
рану и, ни сам не зна како, приђе лепој младој девојци, скиде шешир и не гледећи је промрмља вр 
а кад удари о какав камичак.{S} Лице му младолико, сасвим бело, нос погрбљен, дугачак, а бркови 
 вам јамчим.{S} Ми смо га у школи звали младом, јер се све неког белаја стиди...{S} Ено га, вид 
још да није тих суза!...</p> <p>»Живот, младост... ала то прође!...{S} И шта сам сад? не смем н 
аром, чим духне лагани поветарац?...{S} Младост је силна; она лако преноси све незгоде, а у ста 
.</p> <p>— А ја вам кажем да не знам за младост..{S} Сећам се многих ситница, јест... али то је 
..{S} Мати... отац...{S} Станка... моја младост!«...</p> <p>Али у место револвера падоше на пис 
снове своје, као да је сад тек изгубила младост и све... као да је осуђена на вечито заточење.{ 
аке младачке жудње за радом...{S} Бујна младост ври, живот, пун силе и одушевљења, кипи и тражи 
Ви сте јамачно лепо провели детињство и младост?{S} Видим да се радо сећате младости...</p> <p> 
 га не пробуди.{S} Сваки ко је преживео младост, мора знати за њу, сећати се појединих тренутак 
вор, који је у по нечем подсети на њену младост.{S} И Гојко се чак расположио, па допуни разгов 
 да се радо сећате младости...</p> <p>— Младости?... понови Гојко и замисли се.{S} Ја је нисам  
вршују.</p> <p>Срећно детињство, красна младости, нећете се никад вратити! </p> <p>Сад се све п 
о и младост?{S} Видим да се радо сећате младости...</p> <p>— Младости?... понови Гојко и замисл 
им другарски, претресале се успомене из младости, управо ређали се несташни поступци у школи и  
им жубором отичу и њени најмилији снови младости, њени најдражи идеали...{S} Све, што је тако д 
т!...{S} Ко ће се још ње сећати у раној младости...{S} Али шта је ово, шта ће ово да буде?...{S 
лики, тежак бол, јер губи највеће благо младости — лепе заносне снове...{S} И кроз неми сутон,  
ело живети и што је смех најлепши украс младости.{S} Велимир се смејаше и ради себе, што бејаше 
 за њу...{S} Не, не... ја нисам живео у младости, нити знам шта је то. </p> <p>Љубица га поглед 
које не трују човечји живот, не сметају младости да <pb n="35" /> плива у срећи и сновима, да с 
ином, и уздишући за изгубљеном срећом и младошћу...</p> <pb n="150" /> </div> <div type="chapte 
њега све ћути, зелени се и живи снажном младошћу...{S} Врхови дрвећа засветлише се, пређоше у о 
арала у сновима, чиме је најрадије душу младу напајала, почиње се ружити, растурати...{S} И она 
ан тамо...{S} Дај, вељу, да видим нашу »младу« како изгледа као муж, говори Влајко, здравећи се 
врши упис и слушајући преклињања једног млађег човека и молбе да му се дете не узима у школу, ј 
и те праштај и моли.{S} Еј што нисам ја млађи, па да видиш чуда!...{S} Све би је ’вако песницом 
е шта ме чека, па ма ко био горе.{S} Та млађи смо, па се мора слушати!«...{S} Али сад осети как 
</p> <p>Јест, он је нешто чуо да говори млађи свет о некаквој Милици; тада је слушао многе разг 
мах упути.{S} Са Вељом стајаху неколико млађих учитеља и две девојке.</p> <p>— А, ево нам младо 
а се тако живо...{S} Довела је мати, са млађом сестрицом, у цркву.{S} Стоје оне тако у једном к 
 дете тако срећно, па уздахне и погледа млађу кћер, помисливши какве ли ће судбине она бити?... 
ако се дижу к лицу, па онда се спусте и млатају поред кратких кукова. </p> <p>И Љубица осећа да 
 бригај...{S} Трчи! одговори му Стојан, млатајући рукама уплашено.</p> <p>Гојко ободе коња и ка 
 Зорка остарела...{S} Кажу не даје више млека, не тели се...{S} А онај пут зарастао, куд смо пр 
твор...{S} Обукох се, оденух се, стекох многа познанства, која су ми ласкала, стадох се проводи 
то о писару, избегавајући <pb n="99" /> многе ствари а понешто измишљајући, — како то већ умеју 
ју светлији дани.{S} Сад се баца око на многе стране, а има се на чем, у пространом Београду, з 
 оно јој се чини тако обично, као да је многе године провела гледајући у њега.</p> <p>Љубица му 
ли школски рад: наставник нам имао неке многе хонораре, па није ни имао кад да нас води у вежба 
осподин, који има под својим туторством многе младе душе.{S} Груди се надимају од жудње, срце к 
 свет о некаквој Милици; тада је слушао многе разговоре и задиркивања, али се сад не сећа ничег 
увиде да овај не само паметно мисли, но многе ствари унапред предвиђа.</p> <p>— О, безнадежни ј 
— А ви, то је већ друго... вама требају многе школе.{S} Без тога не може да се ради ваш посао к 
н је то радио без бојазни, а њега су се многи бојали, чак и професори...</p> <p>— Је ли ожењен? 
рихвати Веља живо.{S} И ја тако радим и многи, управо огромна већина.{S} Па још кад дознамо ран 
епозитара, одоше у срез.{S} Тамо се већ многи догађаји изређали и наступиле разне промене.{S} П 
 зауставити и забавити.{S} Ту се ређају многи »предмети уздисаја«, док не дође на ред Драгутин. 
ата надувена тупост, која је својствена многим нешколованим представницима власти.{S} Он се при 
аком.</p> <p>Путник распита дечка још о многим другим стварима, које су га интересовале; тако с 
жем да не знам за младост..{S} Сећам се многих ситница, јест... али то је туђи живот, <pb n="63 
на још није стекла ону необичну вештину многих старијих учитеља, да целе године туку децу душма 
ти тобом као...</p> <p>— Ехе, голубице, много он, грешник, тобом располаже...{S} Не био ја на њ 
телу, чим угледа Влајка; срце јој јаче, много живље закуца и она се сама некако збуни, занесе.. 
 је много он урадио, али се ипак плаши, много плаши...{S} А Гојко се не боји испита, он зна да  
се руковала са њим, осећала се срећном, много срећном!{S} И данас јој срце јаче закуца кад се с 
 добит мора се много страдати... много, много! </p> <p>— То сам ја велика добит, је ли? запита  
дне...{S} Осећа да му се у глави много, много мути, и он почиње говорити брзо, са честим и тешк 
појести.</p> <p>— Дивљачно је, госпођо, много, стаде га правдати његова мати.{S} Није ни излази 
авно гугутање!...{S} О, погрешила је... много је погрешила!...{S} Опет је обузима зима... све в 
 велику добит мора се много страдати... много, много! </p> <p>— То сам ја велика добит, је ли?  
у, биће премештен.{S} Добар је човек... много добар; свима је у вољи.</p> <p>— Ето, сад и ми по 
и осећаји; и гле, сад је опет друкчије: много обичније, познатије, као да се сад тек јасно испо 
ном, као да му поскакаше <pb n="132" /> много мрави за врат, стаде се отресати рукама и нешто м 
јом речитошћу, па не мисли престати.{S} Много лепих мисли и уверавања изнесе пред Љубицу и одје 
, трљајући лагано руке једну о другу. — Много сте погрешили, понови он, што сте веронауку остав 
е...</p> <p>А Љубица је доиста страдала много.{S} Одједном се загледа у Гојка дуго, дуго... па  
сна, бескрајна, слепа, која не размишља много, но само бира место, где би канула кап отрова!... 
и онакав дворац у земљи?...{S} Тамо има много пећина, копа се злато...{S} И ја ћу копати злато  
} Хе, ваши су мали, не треба се са њима много журити.</p> <pb n="39" /> <p>— И не журим се.{S}  
, знаш, причувај се... нешто је на тебе много љутит.</p> <p>Гојко устаде, ћутећи, прође поред к 
јаукнути, хтеде утрчати унутра... хтеде много... па се одједном издиже на прстима и погледа на  
осле ћемо лако...«</p> <p>»Рекоше да је много лепа и млада...{S} Сад право из школе помисли он  
S} А по теби гледајући, рекла бих да је много добро.{S} Само то треба сачувати...{S} Знаш како  
или ми се никакав рад.</p> <p>— Ваша је много светлија и веселија.</p> <p>— Јесте; хајдемо сад  
 са немим поштовањем.</p> <p>— Да ли је много тешко постићи такав успех?</p> <p>— Па није лако. 
ским гласом настави.</p> <p>— Баш ми је много тешко било што сте ме погрешно разумели, управо ш 
обично зове »учитељска свађа«, о чем је много рђавога слушала.{S} Али она ни прстом не мрдну да 
 док је боловала, она сама види како је много он урадио, али се ипак плаши, много плаши...{S} А 
а свакад постићи одличан успех; то није много тешко.</p> <p>— То значи да ја до године на испит 
ана.</p> <p>И Љубица је са своје стране много допринела, да се хладноћа међу њима увећа, а то с 
аде варљиве и узалудне.{S} Променила се много.{S} Једва би је ко могао познати.{S} Од лепе, мла 
вам кажем...{S} За велику добит мора се много страдати... много, много! </p> <p>— То сам ја вел 
са очигледним интересовањем, као кад се много наслушамо о некоме, па нам се да прилика да се уп 
.</p> <pb n="192" /> <p>Проскитао си се много, па и не долазиш кући на ручак, рече она, хватају 
анас сте почели.</p> <p>— Љутила сам се много.{S} Нисам још... (она поуми да каже: дорасла) нав 
је иначе цео рад одличан.{S} И Гојко се много сплете са питањима из рачуна, али њему не поквари 
за мене што велиш, госпођо, — грешиш се много: ја сам ти једна пука простачина и не знам ти за  
е још ни дирнут.</p> <p>— Погрешили сте много... опростите на замерци... рече му Аксо својим ти 
икну он, смешећи се.</p> <p>То већ беше много.{S} На тако отворен разгор Љубица не беше навикла 
мушких игара: ораха, крпигуза, лопова и много других!...{S} После наступа мучно и тешко школова 
о торбицу ораја (сад се баш крљуштају и много су лепи за јело), па рачунај са њима колико год х 
а не падне...{S} Осећа да му се у глави много, много мути, и он почиње говорити брзо, са честим 
је учитељ.{S} Е богме овамо ћете морати много што шта против методике, јер и наша врховна управ 
о кад би он био премештен.{S} Писар јој много наобећава, али о премештају не рече ништа.{S} Реч 
рзи ме пред вашом децом...{S} Хвала вам много, што сте радили с мојом децом...</p> <p>— То ми ј 
тавити!...{S} Никад!...{S} Зар ја нисам много страдао?...{S} Зар су оно мале муке биле!...{S} П 
о се на сам дан свадбе.{S} Како је имао много ствари, морали су узети другу, засебну кућу, пода 
 једино уздање...</p> <p>А он је мислио много и дуго, претурао се по кревету целе ноћи, устајао 
... капља и готово!{S} А Гојко се мучио много...{S} Уф!...{S} Гле лакше ми је... добро је...{S} 
 да изговори оправдање:</p> <p>— Далеко много...{S} И посао велики у почетку...{S} Његова обичн 
разници.{S} Дотле су урадили врло, врло много, прешли су све важније радове, кад опет нестаде м 
имо обоје са овим малишанима, да радимо много, неуморно...{S} И кад нам затреба одмора, да га н 
она је толико читала, да је љубав нешто много светлије, узвишеније...{S} Сећа се својих осећаја 
те онако... какав је човек?{S} Он нешто много прети учитељима.</p> <p>— Прети ја.{S} Шта ћеш му 
на шта друго, али тек осећаше, да би му много пријатније било, кад би и учитељица становала у ш 
Гојко се хвата за врелу главу; нешто му много у темену кљуца, и све више га заноси...{S} То не  
савет, допао овакве беде.{S} Осећаше ту много своје кривице... »Шта смо знали друго радити? раз 
 узе за руку и одведе у окружну варош. »Много нас је, рече му отац, па не могу све да изхраним. 
ивело срећних дана, кад је стекла нове, многобројне другаре и другарице и стала се са њима игра 
...{S} Ватра јој плану из груди; струје многобројне, муњевите јурнуше јој по целом телу, у теме 
 ту љути... као да има какво право нада мном.{S} Баш ћу за инат да га једим, још више ћу да се  
икога страдања... гле сад, шта је преда мном!{S} Кажем вам... уверио сам се!{S} А ви опет...</p 
чем другом, о чему неће да говоре преда мном... опазила сам то.{S} Али шта?...{S} Свеједно, ма  
јадник, у грозници и бунилу, дојурио за мном, стао пред прозор и чека... чека мене отпадницу, ч 
 како је било са Гојком, тако је сад са мном!...</p> <p>— Е, синко...{S} Говорила сам ја теби о 
Веља избегава!... није се ни руковао са мном... као да ћу га својом руком окужити!...{S} Кад ко 
ам је ово каква срећа, што сад овако са мном разговарате!...{S} Нисте ли пре неколико минута би 
> <p>— Учитељ Гојко да иде сад одмах са мном у срез, зову га...{S} Ево и позива.</p> <p>— Хм... 
 у твојим рукама.{S} Можеш што хоћеш са мном...</p> <p>— Добро, иди ти сад, склони се где, док  
> то сам ја само посматрао...{S} Али из мог живота нема ништа, јер ја нисам живео, као што ни с 
а онога паксијана да ме убије, и мене и мог вамилијаза?...{S} Баш му реци и за мене, нека зна.. 
уд од некуд од срца... </p> <p>— А, ево мог стана, узвикну Љубица, дигнувши главу.{S} Да је ран 
ћемо кад ти ноћас, братићу, боцнеш тако мога господина...{S} Чек-чек, наћи ћу те ја.{S} Хе мој  
жили два учитеља.{S} Како нам је до сад могао један отаљавати!...{S} Е али ревизор летос догово 
а ма какав повод или случај, који би је могао мало расположити и угушити јој у души оне страшне 
утање, па онда јаснији одговор, који је могао и Гојко чути.</p> <pb n="136" /> <p>— Немам ја ни 
 са листом хартије у рукама, који му је могао дати хлеба.</p> <p>А за то време његово се мило г 
} Али је то њега мрзело, а нечистоћу је могао мирно сносити, само да није овако изненадних посе 
ила децу саму...{S} Видиш, за то бих је могао узети на одговор.{S} Али, ех...!« и он махну руко 
 и на мах га обузе дивља срџба.{S} Није могао трпети женске сузе, оне су га веома дражиле.{S} П 
ћи очима живо, као да гледаше где би се могао сакрити.</p> <pb n="62" /> <p>После ручка полицај 
нино, па бежи од куће и тражи где би се могао расположити и развеселити...</p> <p>Тек настаде р 
03" /> госта, збуни се и уплаши, јер се могао домислити, да му он не би узалуд овакову походу ч 
ак, а сад хоће и на конак... само да би могао ручати код Гојка...{S} Еј, мој Гојко, држи се сад 
и глад, глад у желуцу, али зна да не би могао ништа у уста метнути.</p> <p>После подне, кад се  
а припазе на Љубицу боље.</p> <p>— Ниси могао да дознаш од ћате, онако... да га превариш: хоће  
стави гласно:</p> <p>— Ништа друго ниси могао радити.{S} Ваљда нећеш гледати равнодушно толика  
роговори:</p> <p>— Кажем ја: није се он могао променити — Гојко као Гојко, остао »млада«!, к’о  
} Променила се много.{S} Једва би је ко могао познати.{S} Од лепе, младе, здраве жене, постао ј 
је то све било онако... нити је мене ко могао приморати, нити ме је што вукло тамо, сама сам се 
ече се сви вратише, да би се сутра рано могао наставити редован посао...</p> <p>Љубица сања сам 
а... за <hi>оно</hi>...{S} Али ко је то могао знати!{S} О, како би то све лепо било, како би ја 
ивот.{S} И ко би <pb n="169" /> се опет могао врнути оној бесциљној, суморној, страшној, пустој 
аки мишић на телу.{S} Мислим баш да бих могао, кад бих се одлучио.{S} Што, зар је то тешко: врд 
! заиста јесам.{S} А што, зар ја не бих могао бити онако окретан и живахан, као Веља?{S} Не мож 
н, па се накашља, не знајући шта би још могао рећи. </p> <p>— Е па деде, за срећна познанства!  
</p> <p>Гојко поцрвене и најволео би да могаше тог часа у земљу пропасти.{S} Сад му беше најтег 
 ово очајно јецање, меко женско срце не могаше одолети и њој грунуше сузе, притеже још јаче на  
о страдања и мука причинила.{S} Само не могаше ништа проговорити: стегло га нешто у грлу, па је 
.{S} Стаде разумевати догађаје...{S} Он могаше схватити одмах, да Стојан однесе собом највећи њ 
ћи Гојку место.</p> <p>Гојко му, колико могаше у оном страху, исприча шта је било.</p> <p>Капет 
 <p>— Молим вас, прекиде га учитељитца, могла сам ја може бити наћи стан и џабе, па зар онда и  
гли су се остварити сви они лепи снови, могла сам савити гнездо, у коме бих душу одморила и поз 
бав, било би ми свеједно... ништа...{S} Могла би продужити и овакав живот.{S} Али ти не знаш шт 
ти разумеј женско срце!{S} И шта је она могла до сад мислити?...{S} Не, не... изабрао је незгод 
 ето!...{S} Ал’ опет, зар не би баш она могла навикнути на мене!{S} Навика је велика чињеница,  
у дан туробан, ветровит.{S} Љубица није могла готово нимало спавати, а Гојко није ни тренуо.{S} 
 због тога и зауставила Гојка, али није могла одмах да се обрне с позивом... прво ваља припреми 
надама и најслађим сновима.{S} Још није могла веровати да је то све у истини свршено, да је она 
казује све како је.{S} Само се још није могла досетити свему јаду.{S} Она подиже главу, па благ 
асан, страшан, одвратан!...{S} Како сам могла... шта ми би!...{S} На цео век, до смрти...{S} И  
да сањам онако, као што сам још јесенас могла, у овој истој постељи...{S} На што ми сад такви с 
сврташе, уплашена, не знајући шта би му могла радити.{S} Најзад се досети, укваси убрус и метну 
кад не бих могла руке дићи... да не бих могла убити никога.{S} И он се, јадник, од тога дана не 
же како је ово лепо!{S} Што и ја не бих могла овако.{S} Баш ћу да огледам... не, не да огледам, 
би то било!...</p> <p>— И што ја не бих могла сад умрети обичном смрћу?...{S} Ето, један удар.. 
 полако, смешећи се...{S} Зар ја не бих могла тако?...«</p> <p>Гојко по дечјим погледима осети  
Тада сам видела да на њега никад не бих могла руке дићи... да не бих могла убити никога.{S} И о 
не могу ни да сричу...{S} За колико бих могла истрчати уз онај голи Космај?...{S} Гојко ме онда 
ко је то све могло бити друкчије!...{S} Могли су се остварити сви они лепи снови, могла сам сав 
, и то још без узрока!{S} Јер шта бисте могли навести за разлог?...{S} То не може бити, верујте 
је то све, сутра ће се донети.{S} Нисмо могли све од једном да дигнемо, рече кмет.</p> <p>— При 
таса и приђе јој тако близу, да се нису могли гледати у лице. — Ја... ја... казао сам вам... ви 
на четири рубље.{S} Сад кад би ти умео, могло би се још по рубље искамчити...{S} А ви’ш ова се  
упропастих живот...{S} А како је то све могло бити друкчије!...{S} Могли су се остварити сви он 
тао, али то се, у њихову положају, није могло ни очекивати.{S} Међу њима непрестано стајаше нек 
неочекивану играчку, о којој дотле није могло ни сањати.{S} Сва се предала радости, коју не уме 
еди писар с таквом оштрином, да се није могло ни помишљати на отпор.</p> <p>Гојко се обрте деци 
очекивао, као да је све у реду, те није могло друкчије ни бити...{S} Он опажа како се Љубица мр 
ажаху у главу.{S} Са Гојком се већ није могло ништа говорити, он беше непрестано занесен, као и 
оста живо исприча готово све, што је се могло поменути.</p> <p>— Зашто нисте дошли к мени раниј 
/p> <p>Како да се не сећа!{S} Зар би се могло то заборавити?{S} Па шта би му остало за утеху из 
ику знала сам душу као своју; све му се могло на лицу прочитати...{S} Беше као мало дете!«...</ 
ве а погнутих леђа унапред.{S} Одмах се могло опазити да је то отресит, жив, окретан младић.{S} 
ратнији од ђавола.{S} О, кад би га само могло нестати!...{S} Она опет стаде, двоумећи: нешто је 
покушаваше не би ли се <pb n="22" /> то могло и ове године проћи без мапе.{S} Највише га је у т 
кренути, и ако није знала како би се то могло окренути, и ако је знала да њено срце никада више 
ати.</p> <p>— Био ми ономад отац, па не могосмо да добијемо квартирину из општине... настави он 
т свему.</p> <p>— Добро, то већ хоћу... могу.{S} Али шта мислиш о њима, шта ће бити?</p> <p>— Х 
 човека, и то сад баш, пред промену.{S} Могу и одговарати...</p> <p>— Коме?... прихвати писар.{ 
неке нарочите манире, за које држаше да могу јако утицати на девојку.{S} И одједном, усред тих  
 да морам бити у школи до десет.{S} Шта могу учинити за два часа?</p> <p>— Хо, голубице, па то  
вега.{S} А ти чувај своја леђа, јер сад могу најгоре страдати.</p> <p>Гојко га погледа плашљиво 
 <p>»Да ли је толико лакомислена, да је могу занети златне ствари?...{S}Да ли ће се опет одупре 
 — Жалите јамачно и сад?</p> <p>— Е, не могу довека жалити... свему има краја.{S} Мислите ли да 
ри Гојко.{S} Али ако се она узинати, не могу јој ништа.{S} Јутрос сам је молио да не идемо... н 
а, да дође к себи.</p> <p>— Не могу, не могу...{S} Све ме нешто вуче тамо, као да ме чека нека  
 осећања, узвикну:</p> <p>— Не могу, не могу више овако!...{S} Ово је страшно мучење... гледати 
а проклета моја суровост.{S} Шта ћу, не могу друкчије.« И она склони своју дечицу за школу, реч 
часком кајгану?</p> <p>— Не треба... не могу, промрмља Љубица, и онако буновна, не дижући очију 
реба бежати... дај да се бежи!...{S} Не могу ноге да се покрену...{S} Она обори главу и замисли 
гледам вас, а мислим о другоме...{S} Не могу, не задржавајте ме!...</p> <p>И она оде.</p> <p>Пу 
је баш тако обично, како причају.{S} Не могу још да се приберем од страха.« Још истога дана Гој 
риви.{S} Ваш нови учитељ...</p> <p>— Не могу сви људи бити фини и углађени: неком је Бог дао на 
ога бунила, да дође к себи.</p> <p>— Не могу, не могу...{S} Све ме нешто вуче тамо, као да ме ч 
ве навале осећања, узвикну:</p> <p>— Не могу, не могу више овако!...{S} Ово је страшно мучење.. 
{S} Часком, вели...</p> <p>— Кажи да не могу сад прекидати посао, одговори она одлучно, а из оч 
 је!...{S} Нема шта ни да једе, а ја не могу више да дајем...{S} Нема више никакве зараде.{S} О 
рош. »Много нас је, рече му отац, па не могу све да изхраним.{S} Узеће те господин Младен, даће 
ћу да радим са молитвом: никако деца не могу да изговоре неке словенске речи... целе зиме се му 
изоре.{S} Љубици се учини да се овде не могу деца навићи реду (а она то хтеде постићи одмах прв 
анчице на памет, а друге две трећине не могу ни да сричу...{S} За колико бих могла истрчати уз  
<p>— Прво запишите рачунаљку; без ње не могу ништа радити, а требаће ми кроз месец дана.</p> <p 
о ми сад такви снови, кад знам да се не могу остварити!...{S} За кога сам сад? — За овога Гојка 
годно да се погледају, а знају да се не могу ћутећи мимоићи.{S} Гојко осећа како га издаје прис 
...{S} Не знам... ништа не знам... и не могу да мислим.</p> <p>А дечко поједе крушку, и таман д 
или, очи јој стале, разрогачиле се и не могу никако да се одвоје од онога страшна погледа...{S} 
и ни за што...{S} Ја ништа не знам и не могу да мислим.</p> <p>И она изиђе из собе, гледајући у 
е моћи данас ништа урадити.{S} Мисли не могу да <pb n="56" /> се зауставе на једном предмету, н 
а, да боље види и чује...{S} Што очи не могу да постигну, помоћи ће им слух...{S} Гледа и слуша 
је срце меко, али вам ја ништа друго не могу дати, осим зла и страдања.{S} Тако сам несрећна ро 
 не поможе ни то, што сведоци никако не могу да се тачно сете дана, кад је Гојко грдио власт, н 
 унапред, да видим крај!...{S} Зашто не могу бар у душу да му завирим, да видим шта има <pb n=" 
у страдања, видим ја...{S} Али зашто не могу да видим све унапред, да видим крај!...{S} Зашто н 
етварање...«</p> <pb n="59" /> <p>Да ли могу бити људи толико дволични...{S} И то остаде за њу  
ко напомену, да тај спремљени ручак они могу и довече појести, пошто се он решио да ноћи код Ве 
ити никад?...</p> <p>— Хо, људи... како могу заборавити да сам био ожењен!... одговори Влајко,  
p> <p>— Како могу да не мислим!{S} Како могу!...{S} Шта ћу да радим?...</p> <p>Ноћ се полагано  
авља што једнако мислиш. </p> <p>— Како могу да не мислим!{S} Како могу!...{S} Шта ћу да радим? 
ило...{S} Али се ти не брини, све ја то могу поправити... јест, све ћу поправити...{S} Сутра, е 
и горкога страдања...{S} Он стајаше, не могући ни речи прозборити.{S} Само му унезверене очи пр 
 то? пита се он десети пут у чуду, и не могући се досетити ничему, опет притрчава, пропиње се у 
 жива љубавна чежња!...{S} Не, не, није могућно да је то он...{S} Или управо јесте он, али њени 
им очима...{S} Шта је ово?!...{S} Је ли могућно да <hi>овака</hi> жена има овако невин, овако д 
трашно ово што доноси слух!...{S} Је ли могућно да је то његов глас... тако умиљат, тако пун љу 
ница преко целога образа, па још ако је модра....{S} Како ће сад у школу, како ће изићи пред де 
пошто ће до подне учинити још неколико, можда и већих; — она то зна.</p> <p>— Како се зовеш ти, 
ђе сад у недељу; даћу јој пара извесно, можда целу тромесечну квартирину...{S} Удесићу ја то, д 
.. помисли она са неком сумњом на души: можда је ово претварање...«</p> <pb n="59" /> <p>Да ли  
ратима и некоме такође маше руком...{S} Можда је то њему, али се то њега не тиче, кад она није  
!...{S} Дајте да заједно страдамо...{S} Можда ће се Бог и нама окренути... кад заслужимо.</p> < 
цвокоћу зуби, нешто од зиме, а можда, а можда и са другога узрока...{S} Он погледа унезверена Г 
је сад нерасположена због овог Гојка, а можда и због другог чега, не зна ни сама,.. јест има јо 
} Старцу цвокоћу зуби, нешто од зиме, а можда, а можда и са другога узрока...{S} Он погледа уне 
мене... ја и онако радим само то.{S} Ви можда мислите... запе она, црвенећи; ја нисам.... то ни 
некуд у даљину кроз прозор, а у осталом можда никуд и не гледа...{S} Занела се тако, па се само 
ити је што љути ни весели.{S} Свеједно, може пропасти цео свет и она са њим, то јој је право... 
братићу, ако чича Стојан не види добро, може оно рукама да те напипа...{S} Хе, али им он није д 
ао Гојко тада и како му је дрктао глас, може се закључити по Стојану, који онако испод покривач 
 Неће моћи сви стати.</p> <p>— Стаће... може и више, одговори он и насмеја се.</p> <p>— Знам, а 
ом.</p> <p>»Дакле то није само мисао... може да буде и истина..{S} Боже да ли је то грехота што 
Али да се чувамо њега, да нас не опази; може те отети...</p> <p>Љубица се дуго осврташе, уплаше 
.{S} Треба му пажљива женска нега...{S} Може бити свашта... одговори лекар и пође.</p> <p>— Как 
менте...{S} Хајде већ то... не мари.{S} Може бити да је то баш у реду, него ја нисам научила на 
. хм... после ће ме ваљда затворити.{S} Може ме напасти онај пандур... јест, тамо у затвору тук 
корак, јер тамо ће бити све свршено.{S} Може се и вратити.{S} Зашто не!...{S} Написаће Гојку да 
ојка не сме вређати, јер је управитељ — може га одјурити; Љубицу још горе... уз њу је писар.{S} 
итељем.</p> <p>— Ово ви је вамилијаз, а може ви и кувати.{S} Он је господин-Драгољубу, што оде  
венске речи... целе зиме се мучим.{S} А може доћи неко, ко пази на те ствари.</p> <p>— Е, јесте 
у опет зебе од какве нове беде, која га може снаћи, и он већ претура у глави разне комбинације, 
ајац, него његов добар друг...{S} Он га може и у заштиту узети, кад устреба; зна он: сила је Вл 
. уз грозницу, рече лекар, али код њега може да се излеже веће зло.</p> <p>— Какво?... узвикну  
ас, прекиде га учитељитца, могла сам ја може бити наћи стан и џабе, па зар онда и ви да ми не п 
изнурене груди, знајући да само на њима може наћи утехе, ако је још има.</p> <p>Смиљка се најпр 
ишта помоћи, баш и кад би хтела.{S} Шта може радити, ако јој он постане сасвим одвратан!... <pb 
опази.{S} И ја одох до куће; ко зна шта може бити!...{S} А немој тамо да се збуниш.{S} Капетан  
о је нека јака грозница, али ко зна шта може из ње изићи!...{S} У неко доба он леже на други кр 
е сјајно замишљало!...{S} Знате већ шта може мислити <pb n="9" /> здраво и весело шеснаестогоди 
, али ко може сад реч прозборити, ко је може прекинути у мислима и тргнути из заноса!{S} Баш не 
Она зна шта је узрок томе и осећа да ме може ништа учинити да нестане ове појаве.{S} Узрок лежи 
онким гласом, чика кос...{S} Милина, не може човек сит да се надише!...</p> <p>После дуга путов 
. већ онако...{S} Прича свет свашта, не може се свему веровати: те не знам онај отпуштен депешо 
упре.{S} Просто не може да се мрдне, не може једне речи проговорити.{S} Обузела је нека студен, 
 ватри, једнако га нешто вуче земљи, не може већ да се држи на ногама, дише некако врло брзо, а 
м погледом.{S} Узе јој се цело тело, не може ничим мрднути...{S} Образи се окаменили, очи јој с 
ће и другу...{S} Прсти се заплели... не може да намести кажипрст на обарач...{S} Ха, ево!...{S} 
зна.{S} Ако умре?...{S} Ништа!...{S} Не може бити ништа страшније од овога што је сад.{S} Он је 
поправи...</p> <p>— Поправити!...{S} Не може, мајко, зарасти исечено срце... оно је ишчупано, н 
— Шта ћу, старост је, братићу!...{S} Не може се више као некад, док се било младо.{S} А ја опет 
 сања... никако да дође к себи...{S} Не може да разуме ове необичне и неочекиване речи, и све м 
{S} А он учитељима ништа не може.{S} Не може ништа, кад ти кажем.{S} То једно, што их ворта с п 
..{S} Једнако ме гледа душмански.{S} Не може да заборави онога...{S} Сваке недеље му иде на гро 
ј тамници беше довољно светлости.{S} Не може још да се прибере од страха.{S} Ноге му дркћу, и о 
нако окретан и живахан, као Веља?{S} Не може да се смири на једном месту, врти се на столици, и 
 жели...{S} Али докле ће се тако?{S} Не може се то продужити вечито; неко ће од њих бити премеш 
оли је више.{S} Али зашто, зашто?{S} Не може бити да ће јој ко отети ону љубав, која владаше до 
он, а ви’ш овај не уме ни да обели!« Не може народ да издржи оволике терете...</p> <p>— А ви за 
 њихових цеђа викну Стојан:</p> <p>— Не може, братићу, мени је обећала!</p> <p>Она виде да Веља 
ега ће други макар изгрепсти, ако га не може истући.{S} Хајде сад пожури.</p> <p>Стојан оде, а  
ама требају многе школе.{S} Без тога не може да се ради ваш посао како ваља.{S} Него знате шта: 
али он то не може извршити, осећа да не може, зна да нема толико смелости.{S} Опет је бољи рево 
азије, заједно са њим, па видевши да не може ни из једног предмета да истера већу оцену од једи 
м осећајима, у којима се ни она сама не може разабрати...</p> <p>Почетком августа, Љубица оде с 
оћи, он сам зна то...{S} Ни сама она не може ту ништа помоћи, баш и кад би хтела.{S} Шта може р 
црна бездана вуче је нека сила и она не може да јој се одупре, она и не покушава да се врати, ј 
спођицу, насмеја се гост, кад ти она не може злу помоћи.</p> <pb n="31" /> <p>Сви троје се насм 
ј потреса сваки живац.{S} Управо она не може још да одреди у коликој је мери то страшно и је ли 
сле, али су то деца неука, дивља, па не може све да иде као по лоју...</p> <p>— Е доста, изађит 
еши усиљено, усне јој се укочиле, па не може ни да проговори ни да се насмеје, а хтела би да ка 
о.{S} Већ се навикао на страдање, па не може да замисли дан, који би му прошао на миру.{S} Срећ 
превалио своје велике сањиве очи, па не може да се начуди, а Љубица оштро одговори:</p> <p>— Шк 
каже, али је стегло нешто у грлу, па не може ни гласа да пусти.{S} Она се диже са столице, па д 
атићу, ја...{S} А он учитељима ништа не може.{S} Не може ништа, кад ти кажем.{S} То једно, што  
оћност и увиђа јасно да никоме ништа не може учинити, да је рођен само за то, да страда и трпи  
 рекох ли ја теби, да нам нико ништа не може...{S} Нико!... разумеш!...{S} Послаћу одговор Мини 
је он сила у срезу, да му нико ништа не може...</p> <p>Сад дође ред на капетана да поцрвени и о 
тупа после дуга успешна рада, па сад не може довољно да се наговори.{S} Стаде се хвалити својим 
 твоје муке и невоље, а помоћи ти се не може.{S} Једино ти остаје: да зажмуриш па ништа да не в 
ко је знала да њено срце никада више не може припадати ономе, који је тако лако погазио ногама  
појен са њеним бићем, да се већ више не може отклонити.</p> <p>»Како то, мисли она, гледајући н 
 неку малу кутицу.{S} Извади је, али не може да притисне дугме, да је отвори.{S} Руке му врдају 
и глас, који иде из самих груди, али не може отворити уста, нити јој што рећи.</p> <p>— Што ти  
а, дркће, трзају му се вилице, а очи не може да одвоји од оних сјајних и суманутих очију, које  
о у сну осети, да се тај фатални дан не може више избегавати, не знајући ни сама зашто...{S} Он 
агушеним гласом, полушапатом. — Нико не може грешници опростити, сваки је мора отурити!...</p>  
опет уозбиљи и ћути упорно.{S} Гојко не може да дође себи од чуда. »Шта је ово сад?...{S} Овака 
{S} Беше све лепо, и чисто.{S} Гојко не може да се начуди откуд се појавише толике ствари, чак  
те могли навести за разлог?...{S} То не може бити, верујте ми.</p> <p>— Готово мени се највише  
окушава да се врати, јер осећа да то не може бити, и сву обузима очајање, ужас... али ипак она  
ити, до уништаја...{S} Да, али он то не може извршити, осећа да не може, зна да нема толико сме 
а снаге да се томе одупре.{S} Просто не може да се мрдне, не може једне речи проговорити.{S} Об 
ик, ужасни развратник!...{S} Ах, што не може сад да скочи из заседе!... па... па да је сву...{S 
рисиљава да седи са њим.{S} Што, зар не може она устати и рећи: извините, или већ тамо... морам 
 страшним, зверским погледом, и опет не може да се одвоји од њених очију, него гледа, гледа, гл 
зговарају пред Гојком.{S} Љубица већ не може више да сакрива узбуђење и руменило, кад је по нек 
 мислима и тргнути из заноса!{S} Баш не може да нађе ниједну мисао да почне разговор.{S} Не, не 
 дај да бацим кривицу на другог, ако се може; боље нека бриде туђа леђа него моја.{S} А за мене 
Зар он са оном његовом пипавом мирноћом може да створи овакав живот... гле како се живо и весел 
 да слуша и ради, а муж је господар; он може што хоће... па по неки пут и да врдне...</p> <p>Љу 
ћу мој, као... као...{S} Шта ту, шта он може учитељима!{S} Гледај ти само свој посао, па се не  
слуга жали добра господара...{S} Али он може уједно и жалити и — чупати кокошке...</p> <p>Љубиц 
етак тежак.</p> <p>— Али, молим вас, ко може да се не љути кад види овако мало дете, а препреде 
ам, одговара му Веља, смешећи се.{S} Ко може Влајка, натерати да игра по туђој свирали!...{S} Г 
.{S} Увиђа да треба проговорити, али ко може сад реч прозборити, ко је може прекинути у мислима 
кога имам да се бојим...{S} И шта ми ко може!</p> <p>Она се упути у школу.{S} Врата на Гојковој 
н, само се питаше: откуд то?...{S} Како може бити!...{S} Зашто?...{S} Од чега?...</p> <p>Љубица 
се још надала...{S} Мислила је да се то може некако окренути, и ако није знала како би се то мо 
друг, то исто што и она.{S} Сутра се то може и њој десити.</p> <p>— Молим вас...{S} Готово да н 
мно, са највећим самоодрицањем, како то може само њена страсна и плаховита природа...{S} Она пр 
 од оног сиротовања и гле!...{S} Зар то може бити!{S} Зар би Бог допустио?{S} И зашто, зашто... 
у, а још веселија што их у овакву стању може дочекати.{S} Скакуће по кујни као шипарица од четр 
се, али оне двокрилне, те се између њих може видети.{S} Пропе се на прсте и погледа унутра...{S 
само учтив, пријатан, скроман.{S} И баш може бити да сам га ономад рђаво разумела.{S} Човек, бе 
{S} Шта да му каже?...{S} Доктор га још може и излечити!...{S} Стеже јој се срце од нова страха 
ажем ја: само полако, па ко зна шта још може бити!...« помисли он и погледа крадом Вељу, па опа 
/p> <p>— Море ћути, то је добро ако још може да се разбије...</p> <p>— Шта да радим, научи ме,  
тити далеко, а још ако му не пође жена, можемо говорити гласно, са Гојком заједно.{S} Ако ли он 
 да зна.</p> <p>— Добро одговори он.{S} Можемо... само раније...</p> <p>После подне иђаху низ п 
лико ћемо сад и ми вама.</p> <p>— Е, не можемо тако.{S} Ми смо владали само девет месеци, а ви  
рајте; то зависи од вас... ту вам ми не можемо дати никаква савета.</p> <p>— А како би било да  
Гојку с ким има посла. »Нек види шта ми можемо« рече он Љубици, гледајући је значајно...</p> <p 
не, па ако је штогод онако... да јој ми можемо помоћи, онда да скочимо...{S} Једаред, кад пусти 
говори:</p> <p>— А ја сам мислила да не можете да ме гледате од мржње, јер сам вас доиста тешко 
творите школу.{S} Јавите министру да не можете издржавати школски прирез, па нек вам затвори об 
чито ћути, настави: и ви то поуздано не можете заборавити никад?...</p> <p>— Хо, људи... како м 
, док је лепо време.</p> <p>— Е сад нам можете показати како ћемо наћи пут за вашу школу, рече  
— Знаш да сам после у твојим рукама.{S} Можеш што хоћеш са мном...</p> <p>— Добро, иди ти сад,  
и; тако је то, братићу мој!...</p> <p>— Можеш ли спремити што за вечеру? прекиде му учитељ дуги 
рајући се да му разгледа лице.</p> <p>— Можеш ли да идеш?</p> <p>— А?... одговори он мислећи не 
тојан ће ти и набавити и уредити, па га можеш научити и да ти помогне око ручка.</p> <p>— Зна о 
> <p>— Нађи коња... трчи мајци што брже можеш..{S} Она нек дође на коњу... све у трку!...{S} Аа 
и се са Љубицом, — јер ти пријатељу, не можеш бити глава куће, насмеја се он, и загледа се у Љу 
— Знам ја, остало би доста чорбе.{S} Не можеш ти сама све појести...{S} Ти си ми, брате, фина ж 
и ти...{S} Него шта би ти хтела, кад не можеш овако?</p> <p>— Само да нисам више овде... хоћу д 
> <p>— Кад си стар, пријатељу, и кад не можеш да радиш, онда ниси више за службу, рече писар, в 
ма...{S} Сокак се раскаљао, па нигде не можеш ногом згазити од блата.{S} Дохватиш се руком за п 
 соби и духну носем.</p> <p>— Пхи, како можеш у овом смраду?... соба прегрејана, а он гле!.. па 
смо за прошли примили...{S} Само ако то можеш... допуни он после кратког ћутања.</p> <pb n="70" 
озу опијума, па јој то стегло, притисло мозак, и она пада у све веће бунило.{S} Само осећа неку 
.</p> <p>Досади јој се ова напрегнутост мозга; ово што се непрекидно мора мислити.{S} Она извед 
, шта је ово?{S} Је ли ово моја служба, мој удео?{S} Зар се овако почиње?{S} Зар је овакав цео  
тражи квартирину.</p> <p>— Сто ти чуда, мој учитељу, имам сад на глави, па не знам куд ћу пре.{ 
 срце вуче..{S} Тамо је сва моја срећа, мој живот, све благо моје.{S} Па зар да ја то све изгуб 
е и шта ћу?...</p> <p>— Отпуштен... хе, мој цикале, не иде то тако.{S} Обезбеђен си ти од преме 
 да би могао ручати код Гојка...{S} Еј, мој Гојко, држи се сад добро... није ово Пера писар!«.. 
S} А сад видим да се каје.</p> <p>— Еј, мој грешниче!... одговори му Веља, и оде напред. </p> < 
купи само државну порезу.</p> <p>— Зло, мој брате, зло! рече газда Цветко, уздишући.{S} Ради, м 
а какве то? — Курјака, лисице...{S} Хо, мој брате, да ти донесем каквих хоћеш кожа, па к’о живо 
т месеци, а ви по више од године!...{S} Мој рођо, ту је се добро накрмило, па ће бити повише и  
о.{S} Твој је посао у школи и у кући, а мој међу људима.</p> <p>Она се трже и опет поцрвене.{S} 
<p>— Под крушком онде...{S} Гледала шта мој муж ради са... са оном Обрадовом, одговори она тихо 
о ни очекивао...«</p> <p>»А после, Боже мој, кад би се залегла љубав, она права љубав, што је п 
е сновала још у школској клупи.{S} Боже мој, како је се то све сјајно замишљало!...{S} Знате ве 
ова свађа...</p> <p>— Верујем, голубане мој, верујем...{S} Ха-ха-ха...{S} Збиља романтично!...{ 
и га Веља престиже:</p> <p>— Хе, дикане мој, кажем ја!..{S} Гле како се постидео ко невеста!{S} 
неверено срце?...{S} Знам, знам, дикане мој: тешки су то боли.{S} И ја сам ти тако нешто некад  
ина...{S} Чек-чек, наћи ћу те ја.{S} Хе мој братићу, ако чича Стојан не види добро, може оно ру 
и глава, и руке вреле...{S} Еј, кукавче мој, хоће да ми те уморе паксијани... да закопају жива  
е, деце, која су без заштите!...{S} Али мој добротвор оздрави!...{S} Видите, и њега сам откупио 
алеки, неповратни пут...</p> <p>— Јадни мој братићу!...{S} Опрости, и нек ти је просто све од м 
 хоћеш, само нек знам да ћеш некад бити мој...{S} О, мили!...</p> <p>И она га опет стеже врелим 
већу суму новаца... оставио ми по смрти мој добротвор...{S} Обукох се, оденух се, стекох многа  
ојко опет поче о Америци...</p> <p>— Еј мој кукавче, не помаже ти сад ни Америка, кад си растур 
ожила да га добијем свега, да буде само мој... да и мене огреје сунце среће...{S} Јер доста се  
ше.</p> <p>— Ја се чудим јуче о коме то мој кмет говори: неће да ми купи десетне мере зато, што 
S} Јест, овај... </p> <p>— О, пријатељу мој... и друже!... она му сама пружи руку, коју он плах 
за политику баш ни мало.{S} Ја, братићу мој, само знам да слушам моју господу и да им будем вер 
ерма ни оволико...{S} А зао је, братићу мој, као... као...{S} Шта ту, шта он може учитељима!{S} 
ш, а некмо ли дете.{S} Тако је, братићу мој!</p> <p>— Оно види да ја нећу да га ударим, па што  
.{S} Гојко скочи.</p> <p>— Ехе, братићу мој, кажем ја њој: даћеш ти мени, Смиљка!{S} Јок, вели  
о, побојте се Бога!« Те ти они, братићу мој, лепо мени попеше на четири рубље.{S} Сад кад би ти 
капетан га се боји; тако је то, братићу мој.{S} А она не зна, него...{S} Хеј, што ти је женска  
, па ће подметнути; тако је то, братићу мој!...</p> <p>— Можеш ли спремити што за вечеру? преки 
мори. <pb n="11" /> Тако је то, братићу мој!...{S} Четири банке за целу годину!{S} И то су људи 
ко је жустра!...{S} Тако је то, братићу мој!...{S} Зубе ти лолама!{S} А гле, немаш душека!{S} Н 
чице но једну...{S} Тако је то, братићу мој!...{S} Али опет, опет...{S} Часни је не убио!...</p 
ју, биће батина.{S} Тако је то, братићу мој!...</p> <p>Упис се већ завршује.{S} Деци се наређуј 
од њихне стране.{S} Тако је то, братићу мој.</p> <p>Гојко и Љубица се згледаше и насмејаше.</p> 
ваш своју главу.{S} Тако је то, братићу мој!...</p> <p>— Нека, доста сам и ја патио, па да глед 
к вам затвори обадве школе.</p> <p>— Е, моја госпођо, ко би онда смео жив изићи капетану пред о 
 очију!...{S} Ехе-хе!...{S} Биће, вели, моја...{S} А докле?{S} Док нас не спетљају обоје, па... 
b n="74" /> <p>— То је зло, велико зло, моја господо, рече попа..{S} У место да су они сложни,  
 дуго, бурно, сумануто...</p> <p>— Ето, моја!... моја!... је ли?...{S} Довека!</p> <p>— Твоја!. 
рно, сумануто...</p> <p>— Ето, моја!... моја!... је ли?...{S} Довека!</p> <p>— Твоја!... прошап 
лвер...{S} Мати... отац...{S} Станка... моја младост!«...</p> <p>Али у место револвера падоше н 
ико речи стају велика напора: </p> <p>— Моја је дужност да гоним разврат и неваљалство из школе 
утем, куд ме срце вуче..{S} Тамо је сва моја срећа, мој живот, све благо моје.{S} Па зар да ја  
зар све од једном да пропадне, сва мука моја!...{S} Таман се дошло до мете; таман да одморим ро 
 <p>— Ах, извините, молим вас.{S} Јадна моја деца... оставила сам их онако.{S} Не знам сад ни г 
нек се мучим, не мари... смо кад је она моја, кад знам да је ту«...{S} И њему није нимало чудно 
...{S} Али знам, то је све она проклета моја суровост.{S} Шта ћу, не могу друкчије.« И она скло 
 имам, тебе...{S} Ти си ми једина срећа моја, једина и прва љубав... узвикну она, грлећи га.</p 
мисли: »Доста ми је само што знам да је моја, да припада само мени и никоме другоме.{S} Нека ст 
есте ли гледали учионице?{S} Колицна је моја, а кметови спремили педесет ђака.{S} Неће моћи сви 
и све...{S} Тиме сам вас откупио, то је моја плата за вас, ја у то тврдо верујем.</p> <p>— Не в 
е сиња, што си ми таква!?...{S} Јаднице моја, ти опет страдаш?... дочека је мати са сузама и за 
 сниска брда и хумови.{S} Под њима тече моја шумна Морава...</p> <p>— А, ви сте Моравац.?</p> < 
ење!...{S} Зар ја да не прођем добро, и моја будућност зар да не буде сјајна?...{S} Та ја сам м 
</p> <p>»Боже, шта је ово?{S} Је ли ово моја служба, мој удео?{S} Зар се овако почиње?{S} Зар ј 
се може; боље нека бриде туђа леђа него моја.{S} А за мене што велиш, госпођо, — грешиш се мног 
 страдасмо!...{S} Ја зле напасти, мајко моја!...</p> <p>Писар, како се био залетео за Гојком, и 
тешким јецањем...</p> <p>— Мај... мајко моја!... мајко!... врисну девојка и приљуби се уз те сл 
S} Ја ћу вас слушати.</p> <p>— Да будеш моја!...{S} Хоћеш?...</p> <p>Она се хтеде исправити, ал 
ша... школска... а то ти је ка да речеш моја, господинова и госпођина.{S} Нас смо троје ту... к 
 се сад не бојим ни једног правника.{S} Моје осудно решење не обара се тако лако!{S} А правници 
ће, неће... видим ја како капетан слуша моје причање, и све се љути на онога...{S} Госпођа Зорк 
ам откупио својим страдањем!...{S} Пред моје ступање у Учитељску Школу, умре ми мати... откупи  
ораде бити?...{S} Да ли је требало коме моје страдање... оцу, мајци, брату... <pb n="133" /> је 
S} Пошљите вашег послужитеља нек донесе моје бисаге из суднице и примите нас у ваш стан да се м 
е нежно.</p> <p>— Ти најбоље знаш, дете моје.{S} А по теби гледајући, рекла бих да је много доб 
ахну дубоко...</p> <p>— Осећало је срце моје да ти велику муку мучиш... знала сам...{S} И снови 
иједне ваше признанице, кажем вам... ни моје, ни ваше...{S} Него то је јасно: он је поцепао ваш 
је сва моја срећа, мој живот, све благо моје.{S} Па зар да ја то све изгубим олако?...{S} Не, н 
 видимо како је у општини, да нису тамо моје признанице.</p> <p>— Нема општина ниједне ваше при 
је опколиле.</p> <p>— Јаднице!... јадно моје дете!{S} Мученице!... шапуташе она, лијући сузе на 
 <p>— Не волим то кад ми се жена меша у моје послове, одговори Влајко одсечно.{S} Твој је посао 
в... шта је радио и кажу чак вам претио мојим именом.{S} Чуо сам да сте се и ви уплашили од наш 
и, што?... шта има да ми буде тешко.{S} Мојој деци ја заповедам, а друге старије морам слушати; 
 црвенећи; ја нисам.... то није било по мојој жељи.{S} И сама видим...</p> <p>— Добро, добро... 
 <p>»Милица... откуд она ту?...{S} Па у мојој кући!...{S} Он је доводи у кућу, весели се са њом 
н из свег гласа, не даду ми одмора ни у мојој кући!... па готово истрча у другу собу, закључа с 
..{S} Хвала вам много, што сте радили с мојом децом...</p> <p>— То ми је дужност, прекиде је Го 
<p>— Гле ти паксијана како ми опорочава моју очигледну наставу, насмеја се гост, па се обрте Љу 
 па ме Бог зато казнио и сад други гази моју љубав...{S} И све, ама баш све... како је било са  
S} Ја, братићу мој, само знам да слушам моју господу и да им будем веран, а мени неће бити рђав 
S} И свака несрећа мора да се разбије о моју главу!...</p> <p>— Море ћути, то је добро ако још  
 некад, док се било младо.{S} А ја опет моју господу слушам ка неке богове и сваки им, што ће р 
ко чудно и тужно.</p> <p>— Разуме се, у моју уписницу.</p> <p>— Ево вам списка, па узмите озго  
S} До подне ће сви знати.{S} А ти иди у моју школу, па ради читање. </p> <p>Тако су они првих н 
рујете... а ја би за вас... све, и душу моју и будућност и све, све бих вам дао...</p> <p>Љубиц 
оби, седи на столици испод кревета, сав мокар, као да је тек из воде изишао, а Љубица седи прем 
 мртва...</p> <p>Гојко јој приђе, онако мокар, клекну пред њом на земљу и наслони своје уздркта 
је некад била сва црна, али су је деца, мокрим крпама, у току дуго година, тако изрибала, да се 
 му сложи друго одело на столицу, а оно мокро покупи и однесе да га осуши.</p> <p>Гојко лежи са 
а се по околини густа магла, па роси по мокрој, раскаљаној земљи, по дрвећу и зградама, цеди се 
 да би прекорачио бару, а рука клизи по мокром и хладном дрвету; стресеш се од те незгоде, а за 
 ти то не прође, рече он Гојку. — Метни мокру крпу, па држи тако непрестано... нек извуче...{S} 
ењеним гласом, из кога звони најжуднија молба и покорност, полушаптати, замуцкујући:</p> <p>— П 
ча веома тихим гласом, у коме се чујаше молба.{S} Не знаш ти, братићу, ове...</p> <p>Љубица мах 
ати кући.{S} Не хтеде се ни осврнути на молбе материне, братове <pb n="202" /> и сестрине, да о 
ајући преклињања једног млађег човека и молбе да му се дете не узима у школу, јер то му је најс 
поче се право вашарско погађање, најпре молбом и лепим, па кад то не поможе, одбор удари у прет 
Међутим има доста места где сами сељани моле за нова одељења и сами радо доводе децу у школу, т 
одсуствовања, одмах посла дете к Гојку, молећи га да дође њој.{S} Гојко одмах дође, али <pb n=" 
лази он столу, пружа руку, извињава се, моли за допуштење да поседи мало у школи... мило му пос 
она је добивала од њега писма, у којима моли за помоћ, јер нема шта јести, али је опет живо инт 
.</p> <p>— Добро, кад госпођица за тебе моли, одговори писар, па стаде нудити нове пријатеље је 
 а Љубица дркће, дркће... па ми приђе и моли да је изведем из школе, а ја се тек онда наљутим,  
атићу!...{S} А ти опет иди те праштај и моли.{S} Еј што нисам ја млађи, па да видиш чуда!...{S} 
а умрем овде... .</p> <p>— Оставите га, молим вас, рече Љубица, која се веома узбуни од старчев 
ти, да се тако брзо обогатите!{S} Нека, молим вас: тако млади, па да идете на робију...</p> <p> 
ти Љубицу до њена стана.</p> <p>— Нека, молим вас, немојте...{S} Близу је, сама ћу одговори она 
 веселији, љубазнији тон.</p> <p>— Ама, молим те, шта ћу да радим са молитвом: никако деца не м 
.{S} Будите задовољни!...</p> <p>— Гле, молим те, чуда! рече му Велимир, смешећи се.</p> <p>— А 
 корак натраг.</p> <p>— Како... не, не, молим...{S} Има времена, други пут...</p> <p>— Е онда д 
 па туробно одговори:</p> <p>— Мани се, молим те...{S} Живот ми је загорчао; и онако нисам ника 
јући се узгред: </p> <p>— Ах, извините, молим вас.{S} Јадна моја деца... оставила сам их онако. 
њих има свакојаких.«</p> <p>— Извините, молим вас, али знате: нас новаке све интересује, обрте  
ље и седоше у хлад.</p> <p>— Опростите, молим вас, поче писар врло учтиво, што сам вас звао мал 
га сетим.{S} Него шта ја... хајде седи, молим те.{S} Шта је ново код вас?«</p> <pb n="69" /> <p 
. сваки је почетак тежак.</p> <p>— Али, молим вас, ко може да се не љути кад види овако мало де 
ишљена Гојка, мисли у себи: »Гледај ти, молим те, какву је он згоду пронашао!...{S} Хо, кићане, 
S} Па ја да га зовем...</p> <p>— Чекај, молим те ту...{S} Заклони се у хлад под трешњу, па чека 
у на месту, па ни да мрдне.</p> <p>— О, молим... извол’те, рече она са неким малим изразом коке 
де скупоцени брош.</p> <p>— Скини и то, молим те... боље ће бити, рече Гојко, сакривајући оне с 
Учитељу, иди кући сад, па знаш онога... молим те, склањај се од онога Пере за ово који дан.{S}  
а ни пријатеља, о...</p> <p>— Не, не... молим вас!...{S} А ја?..{S} Истина нисам ’нако... као ш 
теде проћи.</p> <p>— Господине Гојко... молим вас, причекајте, зовну га Љубица с прага, и упути 
м на ову реч — и... да се слажемо...{S} Молим вас, опростите ми!« Она пружи руку и корачи унапр 
 у школи немате никаква посла.</p> <p>— Молим опростите...{S} Ја, знате, ’нако... стаде муцати  
да му се не захвали на услузи.</p> <p>— Молим вас, не треба речи да трошите.{S} Кад год вам што 
Сутра се то може и њој десити.</p> <p>— Молим вас...{S} Готово да не улазим ја тамо, рече она б 
 по два динара, те свега шест.</p> <p>— Молим вас, прекиде га учитељитца, могла сам ја може бит 
е, ал’ она плану и прекиде га:</p> <p>— Молим вас, шта ћете ви овде, ко сте ви?...{S} Зашто се  
ћу сад вас, господине учитељу, нешто да молим.{S} Пошљите вашег послужитеља нек донесе моје бис 
ључим, рече он смешећи се,</p> <p>— Иди молим те, али немој сумирати без мене.{S} Причекајте ме 
ан се окрете Гојку.</p> <p>— Е, сад вас молим да ми опширно испричате све догађаје, од кад је п 
и...{S} Али је прошло све...{S} Сад вас молим да ми опростите све... што сам вам учинила...{S}  
ти, не могу јој ништа.{S} Јутрос сам је молио да не идемо... неће да чује...{S} А сад видим да  
е, као што се фанатик богомољац предаје молитви и небесном свету, заборављајући на све што га о 
 <p>— Ама, молим те, шта ћу да радим са молитвом: никако деца не могу да изговоре неке словенск 
сују... они вас знају најбоље, па њих и молите.</p> <p>Она ступи међу гомилицу ђака, који остав 
ј, а они не даду...{S} Па сам хтела вас молити да им ви кажете, вас ће послушати.</p> <p>— Знам 
 Аха... тако ли је!{S} У ово доба...{S} Молићемо за мецко изјасњења.{S} Рибице...</p> <p>Љубица 
акопају жива човека!...{S} И ти је опет молиш, кучку једну...{S} А она те не чује, неће ни да т 
овом смраду и ђубрету. — А ти, какав си момак! обрте се потом Стојану, како те није срамота да  
ко себе бојажљиво.</p> <p>— Школа! рече момче као чудећи се што овакав путник пита за школу.{S} 
у главу...{S} Срећом наиђе на њега неко момче, које растера псе и приђе му с оним обичним израз 
ти кад нам устребаш, прекиде Веља његов монолог, који у овакову расположењу не би имао краја.</ 
 весело...{S} И кад он доврши свој дуги монолог и стаде брисати руком лице, она му опет узе јед 
и што за вечеру? прекиде му учитељ дуги монолог.</p> <p>— За вечеру? како не, што год хоћеш, бр 
и ви...</p> <p>И сад настаде дуг, речит монолог, у коме се излише најодсуднија уверавања о пошт 
осао, па и цела околина бруји од њихове монотоне песме, која улева у душу неку сањиву зебњу.{S} 
{S} Ја ћу одмах закупити рудник, па као Монте-Христо!...{S} Само да се чувамо од пријатеља и по 
... ја ћу теби...{S} Јеси читала <title>Монте-Христо</title>?...{S} Онако ћу ја тебе, све исто  
о мека, уме добро да говори.{S} Бадава, мора тако да иде, кад смо бачени на милост овим безјаци 
ам узимала на признанице.{S} Ту су оне, мора бити...</p> <p>— Нема, госпођице, ниједне.{S} Свак 
 сад није било, то се сад нешто почиње, мора бити...{S} Али шта?« И њега опет стадоше претресат 
обуди.{S} Сваки ко је преживео младост, мора знати за њу, сећати се појединих тренутака и, разу 
 чекате учитеља?...{S} Тхе, шта ћете... мора се!...{S} А ја баш то гледам оногај... сваки дан,  
тане сасвим одвратан!... <pb n="157" /> Мора га избегавати...{S} И онда настаје дуго, вечно, бе 
ико имате часова рада у школи.</p> <p>— Мора, братићу!... настави Стојан са кућњег прага. — Зам 
опет ја оно!...{S} Свеједно, и без тога мора бити.{S} Нека он живи, а ја ћу да идем својим путе 
еља се спреми да их испрати, а учитељка мора остати код детета, које је данас нешто у ватри.</p 
апред, што му је обузело целу памет, па мора само о томе мислити...{S} И он, обучен и обувен, т 
м никад среће видео.{S} И свака несрећа мора да се разбије о моју главу!...</p> <p>— Море ћути, 
вели: »Нашло се мртво!« И зашто баш сад мора, онако кришом, да му предаје онај велики замотуљак 
ко не може грешници опростити, сваки је мора отурити!...</p> <p>— Не, није то... оставите!... у 
у узалуд, али она, госпођица Љубица, не мора се за то бринути.{S} Он ће њој сам доносити плату, 
и он ипак радо продужио пут, само да не мора одговарати на њена питања.</p> <p>— Јесте ли били  
пред огледало, тргне се, јер види да се мора још седети.{S} Проклети нокти!... цело јој лице из 
 ма ко био горе.{S} Та млађи смо, па се мора слушати!«...{S} Али сад осети како му спада велики 
м... јер сам летос благовао...{S} То се мора платити!...{S} Шта ли ће бити, Боже?...{S} Свеједн 
p>— Ја сам сву ноћ мислио...{S} И то се мора одмах наређивати... одмах... затеже он опет, избег 
 диже и позва Гојка да га прати, јер се мора вратити кући раније.{S} Гојко једва дочека што му  
бежи од њега, гнушај се!...{S} О, ту се мора изгубити памет!{S} И ја сам првих дана била чак ра 
ма некакав безумни израз, од кога човек мора задрктати.</p> <p>— Кукавице сиња, што си ми таква 
довољно узрока за тешко расположење, он мора очајавати на овакову времену.</p> <p>Љубица изиђе  
а Вуксане, одговори му председник, тако мора да буде.{S} До сад се уписивало сваке године само  
 чим сване опет оде.{S} Он држи да тако мора поступати сваки, ко хоће да <pb n="199" /> навикне 
д мене непрестано... и у ситницама тако мора бити...{S} Ако сам сад што нерасположен, знам да ћ 
 се за даља страдања, држећи да то тако мора бити, да је се и родио за то: да страда, да се пат 
прегнутост мозга; ово што се непрекидно мора мислити.{S} Она изведе децу на двориште, пусти их  
се да ни ваздух не узмути више него што мора.{S} Деца беху изишла на одмор; он је извесно то и  
оно што вам кажем...{S} За велику добит мора се много страдати... много, много! </p> <p>— То са 
 преко те пусте гудуре звижди и шиба, а Морава оздо, ваљајући своје мутне таласе, хуји и шуми п 
..{S} Све ће проћи, свега ће нестати, а Морава ће се још поносито и величанствено носити преко  
а и хумови.{S} Под њима тече моја шумна Морава...</p> <p>— А, ви сте Моравац.?</p> <p>— Да, одг 
моја шумна Морава...</p> <p>— А, ви сте Моравац.?</p> <p>— Да, одговори он, а из очију му неста 
 чијег се прага виде шумни вали дивотне Мораве.{S} Чим сване, они сви, голотрби и босоноги мали 
дничење, а они по цео дан око воде, око Мораве хранитељке, јер она их је и хранила и појила, др 
им зрацима...{S} О, дивна, шумна српска Мораво!...{S} Па оне безазлене, срећне дечје игре!{S} П 
за певницу, али пошто не имађаше гласа, мораде ћутати.</p> <p>Љубица је пазила на децу и крстил 
.{S} Љубица, која га врло радо слушаше, мораде га прекинути.</p> <p>— Е сад ви нама да дате јед 
 сама са својим малишанима.{S} Али ипак мораде себи признати, да је највише охлади одговор оног 
 потврди Гојко тако живо, да се капетан мораде осмехнути. — Сад ће радити озбиљно... сасвим се  
раво има!...{S} Али зашто, зашто све то мораде бити?...{S} Да ли је требало коме моје страдање. 
ротовање своје родбине.{S} Али се нешто мораде рећи. — Имам да примим за два месеца и још сам м 
но срце!...{S} На првом љубавном кораку мораде наићи на овако унижење... </p> <p>Кмет и ћата од 
а дебата, те чак и наше зараћене стране морадоше попустити и проговорити по неку међу собом.{S} 
апиткивати час Гојка час Љубицу, те ови морадоше ступити у разговор.{S} Седе са њима и учитељка 
{S} Што ће му мотика?...{S} Ах, јест... морају њу закопати...{S} Наравно, кад ко умре, <pb n="1 
еветорицу... које ви хоћете.</p> <p>— А морају ли се они засебно уписивати? запита Љубица, глед 
/p> <p>— Кажи господину да учитељице не морају ићи у цркву, кад је она удаљена.{S} Деца ће већ  
аније.{S} Ја морам да радим, а они горе морају да воде надзор над нама.{S} Кад не радим, зна се 
 списак свију потребних ствари, које се морају одмах набавити.</p> </div> <div type="chapter" x 
рло, врло неуредно издаје, како учитељи морају по неколико пута долазити к њему узалуд, али она 
ужност, заклетва верности мужу, правила морала...{S} О, тешко оном, ко би само покушао помутити 
и.{S} То је неваљала женскиња, и она је морала бити кажњена.{S} Па опет уверавања, клетве, и св 
ледица те слоге беше нечистота, која се морала трпети, и јевтине намирнице, које су још више уч 
} Јамачно се још у себи смејао како сам морала брзо послушати«.{S} При тој мисли обузе је гнев. 
н свадбе.{S} Како је имао много ствари, морали су узети другу, засебну кућу, подаље од школе, и 
ињи израз лица?...{S} О, то су јој лице морали набавити сви демони из пакла!...</p> <p>Млада, л 
 ви зашто сам зимус страдао.{S} Тако је морало бити!...{S} Иначе... иначе не би било свега овог 
 избегаваше сваки разговор, у ком би се морало поменути име писарево.</p> <p>— А новости... већ 
 једна!...{S} Он се нашао да се брине о моралу и светињи школској!...{S} Написао човек Министру 
 са Гојком заједно.{S} Ако ли она пође, морам се издвојити са Вељом.«</p> <p>Кад сиђе сунце бли 
учитељу у друштво!</p> <p>— Захваљујем, морам на посао.{S} Децо, у школу! скомандова он, па се  
 посла... овај...{S} Веља!... ха, јест, морам до Веље, узвикну он, обрадован што се досети како 
стати и рећи: извините, или већ тамо... морам на рад, чекају ме деца.{S} Како сам ја!{S} А она  
чан учитељ, то каже и господин Веља.{S} Морам му говорити нек се јави за испит.{S} А што?...{S} 
синоћ... о којечему, одмах сам решио да морам ићи овамо, да се обавестим са вама и да се извини 
 се показати на ручку.</p> <p>— Знаш да морам бити у школи до десет.{S} Шта могу учинити за два 
ајна?...{S} Та ја сам млада, лепа... ја морам бити срећна!« И пред њеним очима пролећу сјајне,  
им или веселим, мислио је раније.{S} Ја морам да радим, а они горе морају да воде надзор над на 
у, рече Љубица, смешећи се.</p> <p>— Ја морам, а други... не знам одговори Гојко и збуњено погл 
у Влајко, бришући се убрусом.{S} Ја сад морам да вам се сам натурам, па ћу лепо код једнога чет 
ојој деци ја заповедам, а друге старије морам слушати; није вајде.{S} Сваки има по неког стариј 
тајте на табли.</p> <p>— То већ и онако морам... поједине округе, али опет не иде то тако... бе 
вог гимназијског школовања.{S} А он је, морамо признати, у дубини душе сматрао гимназију као не 
говорити...{S} Данас-сутра... ових дана морамо ићи на испит... требаће твоја крштеница...{S} Па 
управа ради већином против методике, па морамо и ми.{S} Шта, зар ја да изгубим два месеца са ов 
..{S} Шта ће нам гости!{S} И зар баш ми морамо имати каквих веза са оближњим школама?...{S} Вид 
!{S} Па овде готово сви доводе децу под морање.{S} Је ли то та српска жудња за просветом, за »д 
 Гојко се пренерази од чуда, али је сад морао бити одлучан <pb n="151" /> па јој напомену да ће 
ом... рече он, и зачуди се сам зашто је морао то слагати.</p> <p>— Био ми ономад отац, па не мо 
рекиде је учитељ.{S} Е богме овамо ћете морати много што шта против методике, јер и наша врховн 
пшти Гојку да ни он нема стана, него ће морати становати <pb n="8" /> у једном собичку, што је  
боји се оних неколико часова, што ће их морати провести са њим...{S} А после... <pb n="161" />  
а, нема ту мирног рада! помисли она.{S} Мораће једно од нас двоје путовати«.</p> <p>Најзад гост 
!..</p> <pb n="176" /> <p>— Шта сте се, море, ви учитељи, данас проскитали!{S} Што ниси са жено 
, тешко уздахнувши.</p> <p>— Где си ти, море, до сад? запита Влајко, не скидајући очију са ње.< 
о, па је запита!</p> <p>— Докле ћеш ти, море, да ме вараш тако?{S} Знаш ли ти шта је љубав!...< 
лаву и махну руком на њих:</p> <p>— Еј, море... одите овамо!</p> <p>Деца се згледаше; по неко с 
м погрешио...</p> <p>— Шта си ме чекао, море... за колику суму?....{S} А за колико сам ја тебе  
ури Ђокић председника.</p> <p>— Полако, море, чекај...{S} Знаш колико сам ја тебе чекао на рачу 
у не би имао краја.</p> <p>— Шта је то, море, било?{S} Стојан дотрча к мени као луд... једва ме 
 његову беше јасно исписана мисао: »Хо, море, па ово је баш згода жива!...{S} Права лепотица!«. 
 гласови...</p> <p>— Надлагује се свет, море, рече један одборник.</p> <p>— А ’нако вели... нас 
, примети Ђокић.</p> <p>— Шта се будиш, море... ком га везеш? одговара му председник.{S} Што ст 
њају се твојој лепоти...{S} Па после... море биће свега, само ти реци да хоћеш... је ли?...</p> 
е, ово терање без кривице и реда!...{S} Море, шта ту!... знаш ли да чак осећам неко задовољство 
 братићу? они се нешто поџевељаше...{S} Море, ова наша хеј... пара вреди.</p> <p>— Од куд ти зн 
о врапце...{S} Дао сам му пун џак...{S} Море довије се човек у нужди, још како!</p> <p>— Мени н 
и се свиди тај савет, одговори Веља.{S} Море, ви имате паметног фамулуса, вере ми!{S} Тако, так 
ш ти мени, Смиљка!{S} Јок, вели она.{S} Море даћеш ми, луда жено, па макар се сву ноћ вукли по  
село, а њему смех не силази са уста.{S} Море, славан је живот, слатко је живети!...</p> <p>— Па 
е, па да ви’ш како ће да врте репом.{S} Море, право мушко!{S} Она ће и за чичу извући још по ру 
 ви јуче ишли у Београд, него за то.{S} Море, њему се то знало... зарађено је.</p> <p>Дођоше ов 
... како ћу рећи... ћорав или сакат.{S} Море, знам ја: да ја нисам само привремени, да ви’ш как 
растрчали, прихвати одборник. </p> <p>— Море, село... шта село!...{S} Селу је свеједно: био му  
и радио? обрте се Веља Гојку. </p> <p>— Море... шта ја!{S} Ово ми је треће место, него од куд т 
к овако мучи код тебе жива!...</p> <p>— Море, господине, остави то.{S} Коме је сад до тога!...{ 
да се разбије о моју главу!...</p> <p>— Море ћути, то је добро ако још може да се разбије...</p 
Да терам даље, мени је горе...</p> <p>— Море, видим ја све: ти би се и сад сматрао за најсрећни 
А ти се не бој, што се тиче...</p> <p>— Море шта ти је, кога имам да се бојим...{S} И шта ми ко 
Са њима је он једнако рачунао.</p> <p>— Море, знаш ли онога ономлањског, Светислава.{S} Узе од  
е читав атентат на твој живот.</p> <p>— Море махни се шале, него шта мислиш?</p> <p>— Хм... шта 
ући очију, прође у своју собу.</p> <p>— Море, ти си болесна? отвори за њом врата и провири у со 
 ја рекох биће добра за чорбу.</p> <p>— Море, паметна си ти женица и красна домаћица, само те т 
е мере он нађе згодан одговор:</p> <p>— Море, шта ће ти онолика цимента?{S} Гледам у брезовичко 
у очи.</p> <p>— Јеси ли ручао?</p> <p>— Море, какав ручак!... узвикну Гојко љутито и стаде скид 
зи, па се обрте Стојану.</p> <p>— Је ли море, ти.{S} Од кад ја теби вичем свако јутро да собу ч 
ним часовником. »Евине су то кћери, хеј море!...{S} Кад угледа злато... хм... нема размишљања.{ 
 им душу, стегла срце, па их тако држи, мори их без престанка.</p> <p>»Шта он хоће? размишља Љу 
143" /> <p>— Знам да вас неко тешко зло мори, рече Гојко, прибравши се мало. — Али ма шта било, 
ве необичне слике.{S} Најпре се стадоше мотати некакви црни котурови, које она лено распознаваш 
з врата и гледа у кујну...{S} Што ће му мотика?...{S} Ах, јест... морају њу закопати...{S} Нара 
а овога уплашеног фамулуса како стоји с мотиком уз врата и гледа у кујну...{S} Што ће му мотика 
љада и њена мати, па ће доћи и Стојан с мотиком...{S} А сусед Глиша даће коња...{S} Хајде да се 
гачким гуњем, крије оно под гуњ, замеће мотику и журно излази из дворишта...{S} Ха!.. узвикну Г 
пажљиво и дуго... разгледа је добро, па мотрећи на непрестану промену израза на лицу јој, одгов 
{S} Следи се од страха, и стаде пажљиво мотрити...{S} Истина, ни до сад нису њихови односи нали 
ди се да ће бити мекши од воска: она ће моћи поступати по својој вољи; он јој бар неће бити на  
— Смешан чича.{S} Не знам само да ли ће моћи радити.</p> <p>— Ширет велики, одговори он и преда 
 кметови спремили педесет ђака.{S} Неће моћи сви стати.</p> <p>— Стаће... може и више, одговори 
е и почеше рад.{S} Љубица осећа да неће моћи данас ништа урадити.{S} Мисли не могу да <pb n="56 
 Оде да купи што за ручак... после неће моћи, кад почнемо рад.</p> <pb n="15" /> <p>— Јесте ли  
устој магли, гордо и величанствено дижу моћне огромне планине, делећи се у све више и све даље  
 Једва чекаш да угледаш на ливади какав моћни грм с разбацаним далеко у страну гранама, под кој 
реши се на отворен инат, надајући се на моћну заштиту писареву.</p> <p>Једне суботе у вече уђе  
ао да му поскакаше <pb n="132" /> много мрави за врат, стаде се отресати рукама и нешто муцати. 
 као да је неко гони...</p> <p>Мрак!... мрак!... свуда вечни непробојни мрак... и око ње и у ду 
на, па побеже у школу; ту је опет обузе мрак и она продужи спавање...</p> <pb n="98" /> <p>Изју 
у, све боље се види.{S} Па ово још није мрак, види се!...</p> <p>Ха, ево њиве!...{S} Полако сам 
цом...</p> <p>Сунце је село, навлачи се мрак... по небу снују густи облаци, скупе се у веће гру 
е око себе и погледа на прозор.{S} Беше мрак.{S} Таман оп <pb n="119" /> смишљаше да се крене д 
.{S} Само се раширене зенице упрле кроз мрак у неке <pb n="196" /> нејасне предмете, што се бел 
рак!... мрак!... свуда вечни непробојни мрак... и око ње и у души самој.{S} Нити се што види ни 
да га све више опкољава некакав страшан мрак, црн, непровидан...{S} Најпре се само занесе, као  
 није осећала, око ње владаше црн, густ мрак, који је уништио сваку мисао, свако осећање, само  
Да је раније па да свратите, али је већ мрак...</p> <p>Гојко се трже и готово одскочи корак нат 
ви и седе на кревет, па стаде гледати у мрак.{S} Пред очима се непрестано ређаху некакве необич 
и напред, као да је неко гони...</p> <p>Мрак!... мрак!... свуда вечни непробојни мрак... и око  
ове и остаде тако као укочен до мрклога мрака; нити куд погледа, нити се осврте, ни проговори.{ 
у и остаде на њему, непомична, до мркла мрака.{S} Шта је чинила за то време — ни сама не зна: н 
, расвањује... или са њене душе нестаје мрака?...{S} Што ближе прилази кобном месту, све боље с 
 око њега, ништа се не види, само се из мрака помаља црвено зверско лице и више ништа...{S} Он  
лони се где, док ја њега изведем.{S} До мрака ћу се вратити.</p> <p>— Имаш ли нож?</p> <p>— Не  
и, тек што није дошао...{S} Казао је до мрака...{S} Јест, сећа се!...{S} И он ће тражити наград 
 сад што нерасположен, знам да ћу се до мрака чему било обрадовати.{S} Ето, видите... сад знате 
 лено распознаваше, и ако беше у густом мраку, затим се котурови стадоше растезати у дужину, ст 
!...{S} А ово се до сад лутало некуд по мраку...{S} Даље, даље црна прошлости!...{S} Здраво леп 
е на степенима.{S} Јамачно га опазише у мраку, те Влајко застаде на вратима, а она сама пређе д 
 тако уз мајчине груди, сакрити главу у мраку на тим свенулим прсима, које су те, некад једре и 
се једва диже, и лагано пође селом кроз мрачне и криве сокаке. </p> <p>Кад она уђе, Влајко сеђа 
њу, рече она и диже се са клупе.{S} Ух, мрачно, незгодно!...{S} У такој соби не мили ми се ника 
изиђе на вратнице, па нашавши се сама у мрачном сокаку, појури напред, као да је неко гони...</ 
ату и пандура, па се одједном надвири у мрачну зграду.</p> <p>— Учитељу, иди кући сад, па знаш  
разбацане пилеће оглодане кости, коре и мрве од хлеба, тањири у нереду побацани по столу, или н 
аву буру...{S} Остаде седећи, узимајући мрвице хлеба у уста, само да се види да она још руча.{S 
разних руку...{S} Свеједно, макар их не мргодила, али само нека груне тресак пред њиховим очима 
/p> <p>Гојко лежи сам већ читав час, не мрда ни чим, не покрете се, као мртвац...{S} Одједном с 
урно, живо.{S} Не сме да се покрене, да мрдне ма чиме..{S} Само гледа, гледа у ову погнуту фигу 
, који се смрзнуо ту на месту, па ни да мрдне.</p> <p>— О, молим... извол’те, рече она са неким 
се томе одупре.{S} Просто не може да се мрдне, не може једне речи проговорити.{S} Обузела је не 
да је ухваћен у каквој великој кривици, мрдну очима лево и десно, промени тежиште с десне ноге  
ама...{S} Страх јој одузе снагу, она не мрдну ни руком, ни главом, ничим... само гледа бесмисле 
сле удари у запиткивање, али Гојко и не мрдну главом, као да је мртав, као да не чује и не осећ 
ђавога слушала.{S} Али она ни прстом не мрдну да то спречи.{S} Напротив, реши се на отворен ина 
инистар полиције...{S} Хехе...« И Гојко мрдну брком у страну, осећајући да је и ту претерао, ал 
За сад, упамти добро, да ниси ни прстом мрднуо.{S} Ћути и чини се невешт свему.</p> <p>— Добро, 
 се, нешто је загушило у грудима, па ни мрднути се, ни проговорити.{S} Али шта је ово?...{S} Не 
ко се приљубило уз оца или мајку, па ни мрднути даље, као да се плаше какве велике напасти.{S}  
{S} Узе јој се цело тело, не може ничим мрднути...{S} Образи се окаменили, очи јој стале, разро 
А ми да ћутимо као рибе, да се не смемо мрднути, узвикну он са тешким болом, па онако у љутини  
 срећна!...{S} Невидљива вила оплела је мрежу од самих љубавних конаца, посула је ружом, шебоје 
шна, нечувена мржња према овом јаднику, мржња осветничка, страсна, бескрајна... а вилице се тре 
..{S} У њој се породи страшна, нечувена мржња према овом јаднику, мржња осветничка, страсна, бе 
ним погледом, из кога бије смрт и вечна мржња.{S} Лице јој беше све нагрђено и онакажено од нек 
и... закипела је у мени некаква страшна мржња, и ја сам се спремала да га убијем...{S} Шта ниса 
м мислила да не можете да ме гледате од мржње, јер сам вас доиста тешко увредила...{S} Али рекл 
 и не осећаше према њему ни жалости, ни мржње, ни расположења.{S} Она сама, са својим болом, бе 
прислоњен уз дувар, јер се уверио да га мрзе орловички пси.{S} Па као прави каваљер фијукну пру 
ам не прихвати метле.{S} Али је то њега мрзело, а нечистоћу је могао мирно сносити, само да ниј 
звините... што нисам ја к вама дошла... мрзи ме пред вашом децом...{S} Хвала вам много, што сте 
вори:</p> <p>— Повратила се... била јој мркла свес’...</p> <p>»Шта ово... ко се повратио?«... п 
кревету и остаде на њему, непомична, до мркла мрака.{S} Шта је чинила за то време — ни сама не  
 на дланове и остаде тако као укочен до мрклога мрака; нити куд погледа, нити се осврте, ни про 
, вели, одједном, само се пожали да јој мркне свес’... па пљус!...</p> <p>Гојко само осети како 
каква играчка...{S} Видиш, стоји велика мрља на застирачу од ормана... извесно је од вина...{S} 
знака живота...{S} Стакло!... мртав!... мртав!...{S} И она се таман спремаше да побегне из собе 
ез икаква знака живота...{S} Стакло!... мртав!... мртав!...{S} И она се таман спремаше да побег 
{S} Заранци...{S} Па он је већ мртав... мртав!... убијен!...{S} А онај ће сад доћи, тек што ниј 
 али Гојко и не мрдну главом, као да је мртав, као да не чује и не осећа шта се око њега ради.< 
 доба?...{S} Заранци...{S} Па он је већ мртав... мртав!... убијен!...{S} А онај ће сад доћи, те 
акле и стоје некако необично, као да је мртва...</p> <p>Гојко јој приђе, онако мокар, клекну пр 
> <p>Кад опремише и наместише на кревет мртва Гојка, Љубица опет уђе у собу и стаде близу мртва 
час, не мрда ни чим, не покрете се, као мртвац...{S} Одједном стаде гледати свесније...{S} Погл 
а, Љубица опет уђе у собу и стаде близу мртваца.{S} Знала је шта би сад требало да учини, али ј 
...{S} Гле, па и лице говори!... мртво, мртво лице, а говори!...{S} Јест она добро познаје то л 
ло тело...{S} Гле, па и лице говори!... мртво, мртво лице, а говори!...{S} Јест она добро позна 
...{S} Ово нису обичне живе очи, ово је мртво стакло, па се само сјаји... стоји тако укочено, б 
ли кћер...{S} И шта оно вели: »Нашло се мртво!« И зашто баш сад мора, онако кришом, да му преда 
жи још више и одједном се загледа у оно мртво лице...{S} Прођоше јој трнци кроз цело тело...{S} 
а њим се спотиче и пада Стојан, псујући мртву учитељицу и чудећи се лудом Гојку. »Шта му је, по 
ија не маре за веронауку, а филолози се мрште на разговоре о сумпору, крави, коњу...{S} Тек за  
ова несрећна збуњеност, рече он у себи, мрштећи се.{S} Куд баш сад да ми дође, кад треба да сам 
 погледа плашљиво, а он ходаше по соби, мрштећи се и мислећи. </p> <p>— Ђавоља посла! настави В 
воришту.</p> <p>— Овде, одговори Гојко, мрштећи се.</p> <p>— А!... отеже она и оде у собу.</p>  
говори Гојко и збуњено погледа у земљу, мрштећи се.</p> <p>— Свратите мало к мени, ако хоћете.. 
и пут руком, као да се брани од кога, и мрштећи се.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
 То је рђаво, врло незгодно!... рече он мрштећи се.{S} Вежбање последње године вредило би вам в 
е ни бити...{S} Он опажа како се Љубица мршти и мучи, па баш нарочито бира такву децу.{S} Обаве 
устане, па све наопачке...{S} Љубица се мршти, лупне ногом, управо врхом ноге о под; види се ра 
на столици и плаче, а он хода по соби и мршти се...{S} О, па <pb n="177" /> она страда!...{S} И 
 <p>Љубица се разговараше, али се чешће мрштила: по неки малишан окрене главу и гледа шта раде  
о одлучно.</p> <p>— Видим ја како се ви мрштите...{S} У једно време помислих сад ћете скочити,  
 бити кажњен за лажну доставу...{S} Да, му закука једномесечна плата!...{S} Кажем ти: док ти је 
S} Гојко одмах дође, али <pb n="123" /> му и лице и цело понашање беше сувише службено; његово  
 Врло озбиљна болест, госпођо.{S} Треба му пажљива женска нега...{S} Може бити свашта... одгово 
а и све га нешто вуче да легне, — глава му тешка... вуче га земљи... боји се да не падне на под 
ој се као какав окретан каваљер.{S} Ова му се мисао, поред своје смешне стране, ипак свиде и он 
беху исписани на његову лицу...{S} Прва му мисао застаде на револверу, који он не имађаше...{S} 
сећање, веома пријатно и драго, од кога му и срце живље куца, али се он стара да га за сад угуш 
е доста говора, и ако кмет признаде, да му је »левизор« због мапе начинио »премедбу« и да му је 
се и уплаши, јер се могао домислити, да му он не би узалуд овакову походу чинио.{S} Мисао му се 
 И зашто баш сад мора, онако кришом, да му предаје онај велики замотуљак у крпама?...{S} И Стој 
<p>— Сви кажу да је он сила у срезу, да му нико ништа не може...</p> <p>Сад дође ред на капетан 
 тебе неће, јер си му ти потребан... да му не сметаш.</p> <p>— Како то мислиш?... не знам.</p>  
аше само гнушање и бол, али Гојко... да му је само да провири једним оком, само за тренутак да  
ма расположен и нарочито ради Гојка: да му помогне намеру, јер је већ увидео куд овај смера.</p 
{S} Полуде, свете ми Петке!...{S} Ка да му је сестра, или ти жена...{S} Мишљах и он ће се прету 
отвореном одвратношћу, али се бојала да му што не буде у путу, па после она крива.</p> <pb n="1 
, зар ниси обећала!</p> <p>И она зна да му је обећала венчати се са њим, и ако има живу жену, и 
="154" /> <p>— Бар да је нежењен, па да му приличи! одговори јој другарица, окрећући се боком п 
А овај Стојан чека одговор...{S} Шта да му каже?...{S} Доктор га још може и излечити!...{S} Сте 
мо се бојаше да не падне...{S} Осећа да му се у глави много, много мути, и он почиње говорити б 
што се летос крио од ње, а сад осећа да му је она ипак најмилија, најдража.</p> <p>После два да 
клињања једног млађег човека и молбе да му се дете не узима у школу, јер то му је најстарији, п 
у претерао, али ће ова мисао најбоље да му ублажи гнев.{S} Он се хвата ње још усрдније. »Чује о 
 вуче натраг, притеже га снажно и не да му пасти у зло, али се он отима од тога невидљивог саве 
 за раме и заустави га, старајући се да му разгледа лице.</p> <p>— Можеш ли да идеш?</p> <p>— А 
о је како никад до сад није волео, и да му не беше деце, помишљао је озбиљно да бежи са њом у А 
изор« због мапе начинио »премедбу« и да му је капетан строго наредио да још летос мапу набави.{ 
се продужи разговор.{S} Учитељ опази да му другарица непрестано ћути, па стаде мислити како би  
 испод Гојкових ногу, одједном опази да му се очи крећу и заустављају се на њој...{S} Да су дес 
 n="86" /> застаде, не знајући да ли да му све каже: незгодно јој помињати сиротовање своје род 
осврће у неприлици, не знајући да ли да му приђе или да се уклони, капетан га ослови:</p> <p>—  
оно је човек прек...{S} Нико не воли да му се други меша; у таке послове...{S} Нисам рад да ја  
е одведем до куће? рече она, и поуми да му приђе.</p> <p>Гојко је погледа уплашено, или се ваљд 
х двоје, он се трже и задркта: осети да му не долазе ни са каквим добром.{S} Кроз главу му прол 
ом срце и душу.{S} Укратко, он осети да му је Љубица, поред <pb n="120" /> свију чуда и страдањ 
 Стојан? обрте она разговор, видевши да му то пада тешко.{S} Како вам се чини? — Смешан чича.{S 
: </p> <p>— Казао господин управитељ да му пошљете оних девет ђака.</p> <p>Љубица диже главу и  
ћата Богосав, који је дошао с кметом да му помогне саставити списак, како он рече, а у самој ст 
са њим, и ако има живу жену, и таман да му изјави сад пристанак, а иза њихових цеђа викну Стоја 
сно подиже обе руке према очима, као да му је тај жалосни покрет сва одбрана, којом располаже.. 
 Перу... и председник опет запе, као да му се тешко сетити презимена писарева. </p> <p>Гојко по 
ећи се овом позиву, па одједном, као да му поскакаше <pb n="132" /> много мрави за врат, стаде  
рац се узврпољи, уздахну дубоко, као да му откидају парчета жива тела, па кроз плач прошушка:</ 
и цела кућа, и небо, и све...{S} Као да му неко ишчупа срце и однесе... остаде на том месту сам 
роговори Љубица, јер не би лепо било да му се не захвали на услузи.</p> <p>— Молим вас, не треб 
!...</p> <p>Гојко се трже; поче опет да му наилази облачак на чело, али се он прену и стаде се  
нало.</p> <p>— Дошао је акт.. сад ћу да му саопштим, рече он тихим гласом, готово шапатом.</p>  
крај!...{S} Зашто не могу бар у душу да му завирим, да видим шта има <pb n="193" /> тамо, шта о 
е, зацрвенео се па обара очи.{S} Још да му није ове густе брадурине — зло!</p> <p>— Шта ћемо са 
 разред са три предмета!...{S} И још да му се сад дода и први разред, а учитељица иначе нема ве 
.{S} Слатко је надање живу човеку, нада му је драгоцено благо...</p> <pb n="189" /> <p>— Мајчиц 
а, превијен и мало затубаст, нос; брада му обријана, необично развијена и истурена напред.{S} Ц 
реписивач у истом надлештву.{S} Од тада му Гојко изгуби траг, и ево сад му би суђено да га види 
а да његово срце куца само за њу, пружа му руку!..{S} Ха-ха-ха...{S} А он, шмокљан...</p> <p>У  
ромрмља, и више очима но говором показа му место где ће сести.{S} Гост се намести врло опрезно, 
, чекај само док смислим...</p> <p>— Ја му ништа више нећу, прекиде га Гојко живо. — Мене остав 
S} Пера је већ затворен; комисија, која му је одређена за извиђање злоупотреба, пронашла је вел 
плина, и он весело стеже ону руку, која му је толико страдања и мука причинила.{S} Само не мога 
у, вичући узгред на несташну децу, која му пореметише досадањи мир и усамљеност.</p> <p>— Шта л 
х очију сија љубав и доброта...{S} Така му је нарав.{S} Ако ће; то и доликује мужевима, а не ка 
ади издрже лако, не бој се.</p> <p>Веља му исприча неке раније и све јучерање догађаје, држећи  
{S} Стаде ходати тамо-амо, а под ногама му шушти опало, жуто лишће; а над њим се ношаху густо з 
то муца, хтео би да проговори, али жена му опет врисну па осу читав пљусак грдње на обоје, наро 
брзо притрча прозору...{S} Види се, она му нешто живо говори, а он се чуди и гледа на прозоре.{ 
монолог и стаде брисати руком лице, она му опет узе једну руку и стеже је силно.</p> <p>— Јест, 
p>— О, пријатељу мој... и друже!... она му сама пружи руку, коју он плаховито стегну, подржа је 
лио, осећао је оно исто што и јуче: она му беше милија од свега на свету, милија и дража... ова 
марати, као да је у неком послу.{S} Она му приђе слободно, као да су стари познаници и смешећи  
аде љубити тако страсно, бесно... а она му враћаше пољупце, топећи се од милине... »То је љубав 
а окренути... кад заслужимо.</p> <p>Она му паде око врата и горко заплака.</p> <p>Гојко стајаше 
и ми се да га истерају.</p> <p>— Ја, па му директор опрости.{S} Сад је поручник.</p> <p>Најзад  
S} То је без сумње и Љубица увидела, па му приђе.</p> <p>— Зар и ви пуштате, рече му она отворе 
че она после дугог ћутања и гледања, па му пружи из руке неколико комада.</p> <p>— А, хвала!... 
{S} И сад се живо сећа тога осећања, па му душу обузме слатка топлина.{S} И све тако лепо беше, 
приђе к Драгољубу, рукова се са њим, па му објасни долазак Љубичин:</p> <p>— Госпођица није има 
чи ме, настави Гојко очајним гласом, па му исприча догађаје последњих дана.{S} Ја видим, рече о 
Она се насмеши неким болним осмехом, па му довикну:</p> <p>— Станите, куд бежите!...{S} Зар сам 
у тешко одмах прећи на главну ствар, па му баш дође овај случај као наручен.</p> <p>— Ти ћеш се 
а, а Гојко угледа Вељу у првом реду, па му се одмах упути.{S} Са Вељом стајаху неколико млађих  
Љубица израчуна и написа признанину, па му показа:</p> <p>— Да ли ће бити добро овако? запита о 
за ту промену... већ тамо, депеша... па му се одједном одсеку ноге од страха...{S} Дркће и чека 
..«</p> <p>А Велимир се нагнуо Гојку па му шапће:</p> <p>— Камо ти нове, лепе хаљине, несрећнич 
{S} Узе Гојкову руку и подржа је, опипа му чело, лице, груди... свуд ватра као жеравица...{S} Г 
лајкову.</p> <p>— Знаш га сам, одговара му Веља, смешећи се.{S} Ко може Влајка, натерати да игр 
е будиш, море... ком га везеш? одговара му председник.{S} Што сте ви јуче ишли у Београд, него  
 једном месту, врти се на столици, игра му, чини ми се, сваки мишић на телу.{S} Мислим баш да б 
уђење.{S} Уведоше уплашена Гојка и ћата му стаде постављати питања.{S} Оптужују га за »опорочав 
риближи још више, погледа га и прошапта му неколико речи... па се одмаче и стаде га посматрати. 
и.{S} Шта сад да јој каже?...{S} Доиста му није ни противна ни одвратна, али не зна ипак како д 
м, како им живо и весело прича, са уста му никако осмех не силази.{S} А дечје очи, управљене на 
И зашто, зашто...{S} Шта хоће он... шта му то остаде неисказано, недовршено?{S} А знам, осећам  
сајући за Гојком и дишући тешко.{S} Шта му би одједном!...{S} Полуде, свете ми Петке!...{S} Ка  
p> <pb n="21" /> <p>— Рачунаља... а шта му је то? пита је кмет, као бајаги зачуђен.</p> <p>Љуби 
ц око-прста, па за час готово.{S} И шта му сад не достаје?...{S} Сам вели да је потпуно задовољ 
учитељицу и чудећи се лудом Гојку. »Шта му је, по Богу, браћо? пита се чича у себи, касајући за 
иже с баба Смиљком пред школу.{S} Ташта му одмах утрча у собу, а он предаде коње Стојану, не пи 
изиђоше њих двојица из дворишта, Љубица му се баци на груди, обгрли га и стеже грчевито, дркћућ 
провела гледајући у њега.</p> <p>Љубица му пружи руку, гледајући у страну.{S} Он јој притрча ве 
кмет, као бајаги зачуђен.</p> <p>Љубица му објасни; рече и колико ће коштати.</p> <p>— Бог с то 
ели госпођица учитељица?«</p> <p>Љубица му одмах приђе и, климнувши главом, промуца:</p> <p>— И 
у израз скривеног лукавства.{S} Са лица му бије она позната надувена тупост, која је својствена 
сат.{S} Добро најпосле...</p> <p>И чича му сложи друго одело на столицу, а оно мокро покупи и о 
ао га таман колико је требало.{S} Такав му је српски језик у свима разредима.{S} А неки предмет 
..{S} Живи с другом!{S} Па нека га, кад му се то свиди...{S} Нека он не заборавља кућу, а онако 
.{S} И она се сети неких тренутака, кад му је изјављивала нешто налик милоште...{S} Шкргутну зу 
>— Шта каже? запита Гојко шапућући, кад му Стојан предаде хартију.</p> <p>— Шта ће рећи...{S} С 
ву и гледа председника право у очи, кад му тражи квартирину.</p> <p>— Сто ти чуда, мој учитељу, 
огаше тог часа у земљу пропасти.{S} Сад му беше најтегобнији тај положај, због кога је и иначе  
ек су му полицајци били одвратни, а сад му се овај што долази учини као јастреб, који се залеће 
Од тада му Гојко изгуби траг, и ево сад му би суђено да га види у пуном сјају господства, у пол 
 он, и загледа се у Љубицу...{S} Поглед му остаде на њој подуже, и на лицу његову беше јасно ис 
говори будан, но као да сања.{S} Поглед му беше управљен у једну тачку и укочен, цело лице нека 
о нек је мир у кући!«...</p> <p>Једаред му дође Веља, и таман они седају за ручак, а наиђе Влај 
е јаднику знала сам душу као своју; све му се могло на лицу прочитати...{S} Беше као мало дете! 
и изазивала нерасположење; напротив све му црте беху у хармониској слози, те изазиваху симпатиј 
аком његову доласку, он се умири, и све му постаде обично и пријатно.{S} Овако му је и гнездо б 
и шта се то чује са прозора...{S} И све му се чини да чује пролетошњи врисак и јаукање...{S} Од 
има дави, стеже и пење се на више, ноге му клецају, у глави читав хаос...{S} Он откачи свој кра 
 је то?... не чује се кукање...{S} Ноге му се одсекле, он трчи преко дворишта, али му се чини д 
, дркћући од страха и узбуђења.{S} Ноге му упадаху у нешто меко, ситно, он погледа око себе, по 
же још да се прибере од страха.{S} Ноге му дркћу, и он се једнако осврће око себе, очекујући ка 
ш не зна шта ће са њима.{S} Гле, и ноге му клецају!{S} То је већ обична ствар код њега, кад ула 
у се окупили пред судницом.</p> <p>Ноге му веома зебу...{S} Устаде, па поче брзо ходати, али ка 
свет, ни за небо, ни за људе... предаде му се, као што се фанатик богомољац предаје молитви и н 
 ово силно, разорљиво осећање и предаде му се сва, целом душом својом, не знајући ништа више ни 
ни јуноша, узвикну Веља, видевши га где му долази.{S} Шта је, пишти ли рањено, изневерено срце? 
вазда жигне, као ножем, у срце и наведе му неку зебњу и страх на душу; али он одгони од себе св 
кметови.</p> <p>Љубица се зачуди, хтеде му рећи да је примила скоро за целу годину, али се уздр 
ожеш ли спремити што за вечеру? прекиде му учитељ дуги монолог.</p> <p>— За вечеру? како не, шт 
у мало одлакну кад остаде сам.{S} Скиде му се читав терет с главе, али га ипак не остављаше стр 
де у собу и намести на столицу.{S} Нађе му чисте преобуке, пресвуче га, па га намести на кревет 
м њен одговор.</p> <p>Она устаде, приђе му и метну једну своју руку на његово раме, па га опет  
у.{S} Покуша да га мало расвести, приђе му близу и проговори:</p> <p>— Шта ти је... ти си болес 
 и хтеде вриснути од страха...{S} Приђе му још ближе...{S} Шта је ово... је ли жив?... како ово 
га неко момче, које растера псе и приђе му с оним обичним изразом лица, с којим дочекујемо свак 
ђе пред очи цела ужасна истина.{S} Диже му се коса на глави, појури преко кујне и отвори собна  
трпљењем да она прва проговори.{S} Није му непријатан овај састанак, напротив... али би он ипак 
и да се Влајко стално уозбиљио.{S} Није му се видела љутња на лицу, али тек нема више онога топ 
ону заплетену туђу реч.{S} А и згодније му беше да се овако изрази: нека знају да је свршио цел 
 читати.{S} Одједном пребледе сав, руке му се затресоше, подиже очи и погледа Љубицу право, отв 
а притисне дугме, да је отвори.{S} Руке му врдају, а у прсту нема ни толико снаге.{S} Љубица ди 
, овај већ писаше нешто љутито.{S} Руке му дрктаху, а перо га никако не слушаше, но извијаше пу 
зрогачених очију од страха, ноге и руке му дркћу, а на лицу му се, поред преплашености, јасно ч 
же да заборави онога...{S} Сваке недеље му иде на гроб...</p> <pb n="188" /> <p>— Хо, па то ниј 
{S} Шта ће... да се склони од зла; боље му је.{S} Сад ће и он изићи.{S} Кажем ти ја, братићу, н 
зрађене задатке на таблицама.{S} У томе му помогоше и гости.{S} После зажелеше да он држи једно 
.{S} Беше сав поцрвенео од љутине, усне му се трзају и скупљају грчевито. — Ово, све ово... туж 
чело обузимати велико узбуђење.{S} Усне му пребледеше, задркташе, он поче неким промењеним глас 
 <p>Љубица наточи лепе ракије и поднесе му.</p> <p>— Хо, људи!... красота!...{S} Па ту ће бити  
 кошуљама.{S} Сумрак се већ ухватио, те му се не распознаје лице.</p> <p>— Добро ви вече! рече  
е овај простак подсмева њеном другу, те му одговори доста опоро:</p> <pb n="10" /> <p>— Не знам 
"58" /> обори очи, а преко лица прелете му облачак љутње, ну он то вешто сакри, па врло пријате 
у на раме, па одговори:</p> <p>— Реците му: сањам оно што си и ти сањао пред свадбу своју.</p>  
на, на џаму, па ти после дође...{S} Оте му се баш из руку!</p> <p>Гојко уђе у собу, седе и рече 
знате: нас новаке све интересује, обрте му се она, гледајући у земљу. — Какве сте оцене добили  
лу годину, али се уздржа, знајући да ће му то бити непријатно, а и она избегаваше сваки разгово 
ко се овај непрестано крио од ње, па ће му узвикнути:</p> <p>— Свака ти се мука брине о светињи 
м уз врата и гледа у кујну...{S} Што ће му мотика?...{S} Ах, јест... морају њу закопати...{S} Н 
н, крупан и веома отресита држања; лице му доста развијено, обријано; брчићи танки, жућкасти, с 
олази, па«...</p> <p>Стојан утрча; лице му помодрело од дуга стајања на зими, али се у очима чи 
ецка кад удари о какав камичак.{S} Лице му младолико, сасвим бело, нос погрбљен, дугачак, а брк 
кву објавицу са собом? рече кмет и лице му доби неки полузваничан, пола учтив израз.</p> <p>Учи 
тоје под обореним капцима.{S} Цело лице му имађаше израз заплашене, дуго гоњене, уморене звери, 
се Веље са захвалношћу.{S} Истина, срце му опет зебе од какве нове беде, која га може снаћи, и  
према њој још што осим жалости.{S} Срце му једнако некако пусто, али му се чини да ништа не жел 
она се упи, загледа се у Гојка, примаче му се још ближе, врло близу, тако да осети његово дисањ 
!...</p> <p>— Гле, молим те, чуда! рече му Велимир, смешећи се.</p> <p>— А кад пре добави ту ча 
Нећеш са колегиницом да се куцнеш! рече му писар.</p> <p>— Заборавих... промрмља збуњен Гојко,  
де у окружну варош. »Много нас је, рече му отац, па не могу све да изхраним.{S} Узеће те господ 
 приђе.</p> <p>— Зар и ви пуштате, рече му она отворено, онако како су и јутрос разговарали.</p 
, идући кроз потес.</p> <p>— Стој, рече му Веља, кад сазнаде за данашње догађаје. — Па то је чи 
 школском..{S} Пређашњи је учитељ, рече му она, примао накнаду у десет динара месечно за стан и 
...</p> <p>— Хајде, да те поведем, рече му, ухвативши га под руку са отвореном одвратношћу, али 
е много... опростите на замерци... рече му Аксо својим тихим, учтивим и мелодичним гласом, трља 
е само, па и он почне уздисати и навуче му се жалост на срце, а у душу уђе тешко нерасположење. 
старац погледа у ове чудне очи, развуче му се брк у страну и он зачуђено махне главом и у себи  
е љубав... ми се љубимо, је ли?« тепаше му она, а он је притискиваше на груди све јаче и јаче,  
 муци: од пре, док се слагаху сви, беше му лако задовољити обоје, али како ће сад?{S} Гојка не  
2" /> запе он, па се опет насмеја: беше му незгодно поновити израз Стојанов »низ длаку«, па то  
ар и ради чега се све започело.{S} Беше му нарочито криво, што је Гојко, послушавши његов савет 
војски нападе за ову нечистоћу.{S} Беше му тешко одмах прећи на главну ствар, па му баш дође ов 
в школе и школованих људи, али тек беше му необично драго, што се у овој прилици нашао сведок њ 
ден, Гојко одједном пребледе, искривише му се вилице од страшна бола, а очи се широко, зачуђено 
да некуд у даљину, а пред очима стадоше му пролетати сећања из безазлена детињства.</p> <p>Како 
 њим.{S} Чичи задркташе вилице и пођоше му сузе на очи...{S} Он се убриса широким рукавом од ко 
м... одједном затрепта очима, затресоше му се вилице и опет се заплака, јецајући као дете.</p>  
 чује.{S} А овако, кад Љубица ућута, би му незгодно: шта да ради?... о чем сад да говори?...{S} 
бузима његова обична бојажљивост.{S} Би му то непријатно; он се намршти и убрза кораке.</p> <p> 
ади; овакав предлог није очекивао, а би му по вољи.{S} Хтеде да се упусти у разговор и да је пи 
ни на шта друго, али тек осећаше, да би му много пријатније било, кад би и учитељица становала  
ла и притрчала детету.{S} Ко зна шта би му урадила од срџбе!...</p> <p>А Веља се смеши весело,  
би се могло то заборавити?{S} Па шта би му остало за утеху из целог живота, чега би се имао сећ 
о осврташе, уплашена, не знајући шта би му могла радити.{S} Најзад се досети, укваси убрус и ме 
одједном сети својих ранијих снова и би му чудно како се то све редом испуњава баш онако, како  
сно до себе, Гојко угледа капетана и би му мало слободније, зна човека — вели нам господин капе 
 у широк весео смех.{S} Погледа је и би му веома по вољи њено весело, насмејано лице. »О, па ми 
ање, па не може да замисли дан, који би му прошао на миру.{S} Срећом, данас се ништа не догоди. 
 иде: бојао се увредиће је тим; нити би му мило било да пође и она.{S} Мука!... </p> <p>Она је  
«...</p> <p>А Гојко само трчи и у глави му само једна црна мисао, која је покрила собом све, и  
крену према њој поводећи се, а из груди му се разлеже храпав, промукао глас. -</p> <p>— Аха...  
ожење, чим је угледао Богосава.{S} Чуди му се: шта ће он овде, кад се њега школске ствари ни ма 
а, па кад падне и стане издисати, приђи му нек те види, нек сазна откуд дође тане и нек се још  
овори учитељ и скрену очи на ђака, који му прилажаше.</p> <pb n="3" /> <p>Његов озбиљан одговор 
у главом; застаде и саслуша Гојка, који му се представи, па као прави генерал кад саслуша рапор 
е нађе са листом хартије у рукама, који му је могао дати хлеба.</p> <p>А за то време његово се  
, премишљајући о разним плановима, који му долажаху у главу.{S} Са Гојком се већ није могло ниш 
дом жестином понављаше овај израз, који му одједном постаде тако пластичан и жив, и што је најг 
и се обема рукама на дугачак штап, који му допираше до саме браде.{S} Шта је то, кмете Ћиро, и  
у.</p> <p>— Жив био, рече он ђаку, који му приђе руци. </p> <p>Је ли ово Орловица?</p> <p>— Јес 
ивано.{S} Код Гојка беше шаренила: неки му предмет обрађен добро и прешао га таман колико је тр 
 па их пуно наређа по асталу...{S} Неки му се ломе, а неки остају цели.{S} Са њима је он једнак 
уно... </p> <pb n="201" /> <p>— Идеш ли му бар на гроб, јаднику?</p> <p>— Нисам у почетку никак 
се одсекле, он трчи преко дворишта, али му се чини да мили као бубица...{S} Брже, брже... ах, п 
 претура у глави разне комбинације, али му не долази на памет ништа тако страшно.</p> </div> <p 
е, па се прибра и стаде се бранити, али му то не поможе.{S} Чак не поможе ни то, што сведоци ни 
се осмехнути, онако ради учтивости, али му се из груди оте тежак уздах.{S} Суморно погледа око  
венило на Љубичину лицу, обори очи, али му лице засија великом радошћу. »Ето, кажем ја: само по 
егова жена, која је спремила ручак, али му Влајко напомену, да тај спремљени ручак они могу и д 
>Гојко се у почетку сплетао, муцао, али му се после раздреши језик и он доста живо исприча гото 
оговори Гојко, осмехнувши се малко, али му са лица не силажаше она љута горчина и бол, што тече 
квој њиви?!... узвикну он зачуђено, али му глас дркташе од љутине. — Шта си тамо радила?</p> <p 
ђе јој, гледајући преда се збуњено, али му још у очима играше она весела, ватра, која га грејаш 
ога плота, хтеде погледати у десно, али му се учини да неко стоји на отвореним вратима, па погн 
и.{S} Срце му једнако некако пусто, али му се чини да ништа не жели, не осећа...{S} О озбиљније 
<p>— Он је, вели, сам нудио старцу, али му он одговорно: »Кад немам кћери, не требају ми ни дро 
ске речи, Љубица подиже главу и захвали му се пријатним осмехом.{S} Он се беше спремио да иде,  
 јава, но лаки, варљиви сан...{S} Разли му се по лицу руменило, пројури кроз њега нека пријатна 
 опази такву досаду, презирање, па чини му се баш и гнушање и одвратност!...{S} О, ако јој је в 
врата и јурну тамо.{S} За то време чини му се да чује дете где говори:</p> <p>— Повратила се... 
се то чини и смешно и у исто време чини му задовољство.{S} Он развуче усне још јаче, и стаде ру 
оја се у сутону нејасно оцртава, и чини му се да сваки њен уздах односи собом по један део њего 
 лисац, удесио је све како ваља, и чини му се да је већ крајње време за напад.{S} Очекивао је п 
к њој, па је стаде посматрати.{S} Учини му се да се из саме душе његове појављује нека сила, ко 
 Угледа сеоског писара, а уз њега учини му се да промиче поред прошћа црвена полицијска капа.{S 
 је л’ тако ти менека, Господару? рекни му, па се заплачи.{S} Ја како, братићу!...{S} Чуј ти са 
/p> <p>— Не бригај...{S} Трчи! одговори му Стојан, млатајући рукама уплашено.</p> <p>Гојко обод 
— Таки је закон, чича Вуксане, одговори му председник, тако мора да буде.{S} До сад се уписивал 
у како не умете да се браните, одговори му она и зацену се од смеха, сећајући се јучерањег приз 
 дирам!</p> <p>— Није требало, одговори му Стојан.{S} Кад год се анатеме туку, склањај се испре 
</p> <p>— Еј, мој грешниче!... одговори му Веља, и оде напред. </p> <p>Чим се сврши збор, Гојко 
ибра, поздрави се са лекарем и одговори му:</p> <p>— Она извесно врши какав мушки посао.</p> <p 
о ово лице...{S} Слабим гласом одговори му, гледећи га право у очи:</p> <p>— У Ђокићевој њиви!. 
ди, а затим се опет насмеши и проговори му тихо:</p> <p>— Није ништа, ето... била несвестица... 
е безмоћан као дете, јадник!...{S} Гори му, страшно му гори десни образ, осећа сва места којима 
угог он би одјурио, а тебе неће, јер си му ти потребан... да му не сметаш.</p> <p>— Како то мис 
се одмах и пресекоше.{S} Сутра дан деси му се прилика да чује смелу изјаву писареву и шаљив одг 
пише... због њега сам ти и дошао.{S} Ти му сама рече да остави послуживање, па сад ето... треба 
Пандур га најпре стаде тешити и причати му како је свака сила за времена — а то је велика срећа 
а и трпи и да сваки има право причинити му страдање, само ако му то савест допушта...{S} Осећај 
гледа га тако, као да би хтела завирити му у саму душу.{S} Али се одједном трже, намршти се, до 
ст сељак, прилазећи учитељу и пружајући му руку.{S} Знате ми смо преседник, а ово нам је школск 
 напред! викну пандур оштро, показујући му место пред коњем.</p> <p>— Зар он још ту дроби! викн 
p>Гојко иђаше по школи замишљен, а ђаци му нешто писаху.{S} Кад угледа њих двоје, он се трже и  
 скитница, него државни чиновник и реци му...</p> <p>— Не мешај се ти, брате, у туђ посао, док  
то год каже, да се не ћути, а одборници му понајлак помагаху.{S} Најзад се кмет почеша иза уха, 
»далеко«...{S} Он поче да се смеши, очи му се засветлише радосним сјајем, руке се расклапаху и  
м на устима.{S} Гојко подиже главу; очи му беху необично замућене, усне грозничаво дрктаху, а п 
де ништа више око себе, па ни ћату; очи му прескакаху несвесно с предмета на предмет, а он само 
кроз баџу плаво слободно небо...{S} Очи му се приковаше уз то чисто плаветнило, и он се занесе, 
је се не опажају на први поглед.{S} Очи му плаве, мале, па необично светлуцају испод меснатих к 
розора, погледа сумануто око себе и очи му застадоше на неком човеку, који се лукаво иза плота  
к, болестан!... узвикну она, загледавши му се у очи.</p> <p>— Ко си ти? оте се Гојку загушљив г 
> <p>— Седите, рече она Гојку, махнувши му руком, па се обрте и стаде лагано ходати по школи, р 
један део његова тешког бола, а на души му оставља тихо, пријатељско саучешће у тузи свога друг 
о смелости и одлучности за то, и у души му још јаче закипе и гнев и злоба <pb n="107" /> на себ 
, па се јави само капетану.{S} Испричај му све, али разумеш — <hi>све</hi>...{S} Само гледај да 
да се овај грешни колега мешао, па ипак му је ово треће место за три године.{S} Је ли, Гојко?</ 
каквог конкурента пред Љубицом, али тек му је криво кад год га види, а нарочито кад стане да се 
има и таман да се измакне, а председник му сврну пажњу на једног сувоњавог чичицу, који држаше  
сти све то скрива од људских очију, док му садашњост не отме делић по делић сакривене тајне.{S} 
итељ, то каже и господин Веља.{S} Морам му говорити нек се јави за испит.{S} А што?...{S} Зар с 
 наређа на штап ко врапце...{S} Дао сам му пун џак...{S} Море довије се човек у нужди, још како 
које ниси достојан ни да уђеш! узвикнем му ја, а Љубица дркће, дркће... па ми приђе и моли да ј 
p>Стојан се трже, ослушну... и одједном му дође пред очи цела ужасна истина.{S} Диже му се коса 
...</p> <p>Он се осетно трже и одједном му се промени лице, али кроз један тренут стаде га пола 
у, стресајући се од хладноће.{S} Стојан му са прага од стана махну руком.</p> <p>— Виде ли, бра 
како, а летос јесам... често.{S} Стојан му побусао гроб великим зеленим бусењем...{S} Он га је, 
се беше сав занео у мислима.{S} Капетан му онако с ногу рече благо и пријатељски:</p> <p>— Идит 
 туторишеш!{S} Коме се не свиди, срећан му пут!...</p> <p>Нису се разумели.</p> <p>Он је њу вол 
арац помоли <pb n="110" /> из школе, он му нареди да донесе мастило и хартију, па се врати унут 
и узалуд овакову походу чинио.{S} Мисао му се прекиде сама, он поцрвене, па одмах затим преблед 
 <pb n="175" /> од његова изгледа, него му одговори онако, гледајући некуд по зиду:</p> <p>— От 
а о првој жени Влајковој.</p> <p>— Чудо му нису одузели ствари? запита је мати.</p> <p>— Он је, 
аху, а по некад се грчевито трзаху, цео му изглед беше неприродан, суманут...</p> <p>— Загледал 
атке са наврнутим стопалама унутра; цео му стас беше неприродно накривљен у страну.</p> <p>Путн 
. шта село!...{S} Селу је свеједно: био му на врату ја или онај Ђокић, одсече председник.{S} Не 
а право причинити му страдање, само ако му то савест допушта...{S} Осећајући то све јаче и јаче 
м да ће нас испратити далеко, а још ако му не пође жена, можемо говорити гласно, са Гојком заје 
 му постаде обично и пријатно.{S} Овако му је и гнездо безбедније, не боји се никаква зла; јер  
 болестан, треба да лежи...{S} Гле како му гори глава, и руке вреле...{S} Еј, кукавче мој, хоће 
} Како ли је изгледао Гојко тада и како му је дрктао глас, може се закључити по Стојану, који о 
мора слушати!«...{S} Али сад осети како му спада велики, огроман терет с главе...{S} Све зло, к 
рзао се, па не дише.{S} Осећа само како му се груди стежу, а срце лупа бурно, живо.{S} Не сме д 
и отиште се низ сокаке, осети само како му ветар шиба и фијуче поред ушију... </p> <p>Шта је ов 
њен, <pb n="108" /> гледајући тупо како му друг отвара прозоре и како споља јурну хладан, оштар 
. отеже председник.{S} Ти већ знаш како му то иде, па само гледај да не буде после валинке.</p> 
израз човеку.{S} А други пут видиш како му се очи запламтеле, цело лице обузето неком нервозном 
о, и онако ће дознати од Стојана колико му треба да зна.</p> <p>— Добро одговори он.{S} Можемо. 
оре... уз њу је писар.{S} А овамо Гојко му једнако издаје некакве оштре поруке за Љубицу, па ст 
о, показујући Гојку место.</p> <p>Гојко му, колико могаше у оном страху, исприча шта је било.</ 
а јој не постане још досаднији, а тешко му већ беше гледати оно вечито болно лице, на коме су и 
ја живи више маштом но разумом.{S} Тело му беше несразмерно развијено: руке дугачке, допираху д 
ти, усне се искривише и затресоше, цело му тело задркта, нарочиту слабост стаде осећати у колен 
но развијена и истурена напред.{S} Цело му је држање одсечно, а на његову лицу не беше ниједне  
и и загрми читав пакао гнева; кроз цело му тело пројури нека снажна струја, која га преобрази:  
опуштење да поседи мало у школи... мило му посматрати овај занимљиви рад.</p> <p>Одједном се ст 
> <p>Гојка обузе пријатна топлина: мило му што она сама везује своју судбину за његову, па и он 
а и милија од свега на свету...{S} Само му сину та мисао кроз главу као елекрина, он осети бол  
, не могући ни речи прозборити.{S} Само му унезверене очи прелетаху са писарева лица на акте, н 
S} По неки и не скрива шта мисли, јасно му се чита на лицу.{S} Па нас чак и Веља избегава!... н 
ао дете, јадник!...{S} Гори му, страшно му гори десни образ, осећа сва места којима се бол и ва 
Веља.{S} Гојко није добио премештај, то му јавише другови, који су се бавили у Београду.{S} Он  
S} Влајко је пљесну руком по рамену, то му беше израз велике нежности и милоште, а чаша с водом 
н зна да су деца ваљано спремљена, и то му није првина.{S} Али се боји ревизора, и не због оцен 
 да му се дете не узима у школу, јер то му је најстарији, па је таман стигао за послугу.</p> <p 
о да Гојко слуша на вратима... нарочито му је казао да остави врата мало одшкринута...</p> <p>Ч 
 Има нешто јаче што га вуче напред, што му је обузело целу памет, па мора само о томе мислити.. 
е, тако је, убрза обрадован учитељ, што му се да та прилика да јој ма шта рекне.</p> <p>— Ама ч 
и огањ.{S} Он беше веома задовољан, што му овако лепо испадоше ово неколико речи.</p> <p>Љубица 
ојко, срећан што се једаред смирио, што му је у кући све весело и мирно, што га добри друг тако 
ечита времена, јер му нестаде онога што му је испуњавало животом срце и душу.{S} Укратко, он ос 
 кући раније.{S} Гојко једва дочека што му се пружа прилика, да са њим остане на само, па се од 
ав предао тој установи, и све време што му остаде слободно ван школе, употребио је на послове з 
{S} Кмет их одби одлучно, чудећи се што му досађују у невреме.{S} Он је, вели, казао једаред да 
он застаде, па као да прогута нешто што му дође уз груди до грла.{S} Љубица га гледаше све зачу 
ј присебности и захваљујући случају што му се језик тако одреши.</p> <p>Љубица плану, врисну и  
ратким ногама.{S} Он и сам не зна зашто му баш та мисао застаде у глави, он не помишљаше ни на  
<p>Гојко се хвата за врелу главу; нешто му много у темену кљуца, и све више га заноси...{S} То  
 на акте, на камџију и на под.{S} Писар му приђе, зграби га руком за раме и привуче к столу.</p 
је остао усамљен за вечита времена, јер му нестаде онога што му је испуњавало животом срце и ду 
али се он стара да га за сад угуши, јер му данас и у оваким околностима није место.{S} Само тих 
зна, неће да мисли о правом узроку, јер му је лакше забости нож у груди, него усвојити ту црну  
олан, тако више да се мучите...{S} Глас му веома задркта и он застаде, па као да прогута нешто  
гледајући дугу, црвену масницу.{S} Глас му задрхта од узбуђења.</p> <pb n="109" /> <p>Гојко мах 
иран, као кад лежаше на кревету, и опет му исто онако исписано на лицу: »О, ала ми је добро...  
 је прво дуго обртала и посматрала; већ му је проучила и разгледала сваку шару, запазила сваку  
лазе ни са каквим добром.{S} Кроз главу му пролетеше неколика нагађања муњевитом брзином. »Отпу 
сав, пребледео од страха, дркће, трзају му се вилице, а очи не може да одвоји од оних сјајних и 
аса пливао у задовољству...{S} Смешкају му се уста, глади танке брчиће, а оним чудним очима сеч 
.{S}Седе неки људи... у магли... играју му котурови пред очима... зелени сто...{S} А онај на вр 
ма своје учионице, намрштен, а из очију му се читало питање: »Шта је?«</p> <p>— Остадоше њих дв 
.?</p> <p>— Да, одговори он, а из очију му нестало оне сањивости, па бије из њих живи јасни ога 
о.{S} Пажљив посматрач опазиће из очију му праву сањалачку душу, која живи више маштом но разум 
кретенасто, немојте га уписивати, шапну му она.</p> <p>— Ето... видите како то иде, одговори јо 
 га зна, виђао га је на благајни, метну му пријатељски руку на раме, па одговори:</p> <p>— Реци 
 Најзад се досети, укваси убрус и метну му на чело...{S} То га за часак умири, али после опет с 
<p>Капетан се диже, приђе Гојку и метну му руку на раме.</p> <p>— Будите слободни...{S} Исприча 
па опазивши на себи његов поглед, махну му главом као претећи.</p> <p>Љубицу одједном, после ов 
по селима и тражи часнике, а другови су му ту пред очима...{S} Оно до душе признајем... некако  
ошћа црвена полицијска капа.{S} Увек су му полицајци били одвратни, а сад му се овај што долази 
 шалу: он је научио са учитељима, то су му једини другови у срезу.</p> <p>— Кад ти заступаш жен 
по и несвесно заплашеним очима, на лицу му још јаче запечаћено горко страдање, и кад писар поди 
одиже главу и погледа је оштро, на лицу му исписано горко страдање и умор.{S} Одговори јој врло 
таја, па уђе Гојко у разред.{S} На лицу му исписана жива радозналост, али се јасно чита на њему 
страха, ноге и руке му дркћу, а на лицу му се, поред преплашености, јасно чита пређашњи израз т 
настави он готово више у себи и на лицу му заигра љутња.</p> <p>— Ха, па ми ћемо да омркнемо ов 
.{S} И он се дао у неке мисли, од којих му се густе веђе час навуку и натмуре као илински облак 
етине година провео на том раду.{S} Реч му беше течна, жива и одушевљена још приличном дозом ид 
ије, и мене и мог вамилијаза?...{S} Баш му реци и за мене, нека зна... што? викну чича и поглед 
читељима.</p> <p>— Прети ја.{S} Шта ћеш му — сила је велика.{S} Он ти је прави газда у срезу, к 
добричина, рече она у себи, али шта ћеш му кад је овакав, јадник.{S} Но ништа, бар ћу са те стр 
јој кроз главу све, што је знала о њој: муж јој у војсци, ожењен још од осамнаесте године... св 
 сав свет о њој говори... па ја и она — муж и жена!...{S} Разуме се већ: ја сам постао сталан,  
слове.« Жена је зато да слуша и ради, а муж је господар; он може што хоће... па по неки пут и д 
пронашао!...{S} Хо, кићане, јадан си ти муж за оваку жену!«</p> <p>Љубица, и ако не имађаше у к 
шља у себи како је то красна ствар бити муж и домаћин...{S} Дочекаш добра друга и пријатеља, пр 
глави, а поред ње покуњио се њен будући муж, Гојко учитељ, па звера око себе...{S} Ту се опет н 
 Под крушком онде...{S} Гледала шта мој муж ради са... са оном Обрадовом, одговори она тихо, ла 
онај отресити, паметни и лепи човек њен муж, да су све ове згодне и лепе ствари у собама, — њен 
 да видим нашу »младу« како изгледа као муж, говори Влајко, здравећи се са Гојком и гледајући г 
 очи?...{S} Хохохо!...{S} Ала би то био муж, бре!...</p> <p>— Истина, куд идеш толико и какав ј 
тупу не уплетоше њене руке у косу свога мужа....{S} Писар се одбрани, а она кидиса на Љубицу... 
Једне вечери седи она у дворишту и чека мужа на вечеру, и ако он у последње време и ручава и ве 
.{S} Видиш ти како је оштра!{S} Не жали мужа, него га сама брука..{S} Како је лепо овде, гледај 
 учитељке у почетку опираху, док њихови мужеви не изјавише, да ће се то све свршити мирно, тихо 
а му је нарав.{S} Ако ће; то и доликује мужевима, а не као... и она се одједном трже од ове нов 
обичне женске нежности, која влада међу мужем и женом прве године.{S} Он је био вазда озбиљан,  
тај корак? — Дужност, заклетва верности мужу, правила морала...{S} О, тешко оном, ко би само по 
суве даске.</p> <p>— Охо, имаћете добру музику на предавању, рече она и диже се са клупе.{S} Ух 
 покупљен, допуни га Богосав.{S} Знате, мука је са тим прирезом: свет нема а овамо треба.{S} Та 
 нити би му мило било да пође и она.{S} Мука!... </p> <p>Она је прочитала његове мисли, па се ј 
p>»И зар све од једном да пропадне, сва мука моја!...{S} Таман се дошло до мете; таман да одмор 
а ће му узвикнути:</p> <p>— Свака ти се мука брине о светињи школској!...</p> <p>Она хтеде још  
онекад тако бивало: после каквог једа и мука, наступи изненада нешто пријатно, рече она, гледај 
 ону руку, која му је толико страдања и мука причинила.{S} Само не могаше ништа проговорити: ст 
ачи га на груди да види како стоји, али мука: нема у школи огледала!...{S} Отвори га и гледа ка 
осећа како се почињу враћати стари дани мука и страдања.{S} Али докле ће се вечно страдати?...< 
ним нехатом, ослободи се одједном свију мука, збаци са себе страдање и патњу и оде са овога све 
е остати сам, и неће се бојати никаквих мука ни страдања...</p> <p>Љубица се показа на испиту н 
ћан; нема више страдања, нема досадањих мука, све оде, као кад гране јарко сунце и разагна густ 
ако чудно гледа...{S} Шта ће сад?{S} О, муке!...</p> <p>— Ја не знам... управо овај... нисам ни 
обом... једнако, довека...</p> <p>— Хо, муке!...{S} Па ти би мало до конзисторије?...{S} Добро, 
 је спремио све, па дошао да је води на муке...</p> <p>Богосав види да се она ућутала као окаме 
ом и сузама ове девојке, кршећи руке од муке што не уме или не сме јасније да се изрази.</p> <p 
е беше до испита.{S} Друге бриге, друге муке обузеше је и зауставише на себи сву њену пажњу.{S} 
и на Гојково питање.{S} Јаком иду твоје муке и невоље, а помоћи ти се не може.{S} Једино ти ост 
 болно лице, на коме су исписане велике муке и тешко страдање...</p> <p>А Љубица је доиста стра 
ам много страдао?...{S} Зар су оно мале муке биле!...{S} Па опет, видите ли... сад ми је мило и 
 нагрђено и онакажено од неке унутрашње муке.</p> <p>— Хоћемо... или управо не знам ни ја.{S} Т 
и истине!...{S} Докле ће ова страдања и муке?...{S} Боже, има ли те!«... узвикује јадник очајни 
 со.{S} Учитељ се с доста вештине али и муке стараше, да навикне дечје ухо разликовању ова два  
ми се још и овај наврзе на главу, имаћу муке.{S} Ту ми нико не поможе: одмах ће појурити у мини 
 n="159" /> још и то... да буде врхунац муке и патње...{S} Ветар фијуче на махове, према скоков 
..</p> <p>Па зар она сама да сруши ову, муком озидану зграду своје среће!...{S} Зар да разори с 
само покушао помутити јој срећу, тешком муком стечену, давно очекивану!...{S} Та она је цео жив 
исповест.{S} Љубица је причала тешко, с муком, али јој Смиљка помагаше згодним питањима.{S} Пос 
не захтева велики капитал.{S} Тако се с муком школовала у Београду, па сад дошла овде, да не бу 
 <p>— Осећало је срце моје да ти велику муку мучиш... знала сам...{S} И снови црни, из дана у д 
 усијан образ и тако остадоше...{S} Као муња шину је нешто уз груди, осети да јој се поврати св 
ескочи све степенице иа вратима, па као муња одјури суседовој кући.{S} Док се Гојко обуче и спр 
 свеће.</p> <p>Љубицу удари ова реч као муња. »Умире!...{S} Шта то вели он?« Та она никад није  
ч, као што се очекује гром после севања муње.{S} Он развлачи и отеже, ужива унапред и предвиђа  
длучно, а из очију јој севнуше необичне муње. — Кроз пола часа изићи ћу на одмор.</p> <p>— Баш  
} Истина, Гојко при том бацаше из очију муње, а Љубица се лукаво осмехиваше.</p> <p>Поведе се р 
јој плану из груди; струје многобројне, муњевите јурнуше јој по целом телу, у темену опет стаде 
оз главу му пролетеше неколика нагађања муњевитом брзином. »Отпуштен... премештен (камо среће!) 
, па ће и за мене боље бити.{S} Боље је мусти две овчице но једну...{S} Тако је то, братићу мој 
 као клештима, па гледа бесмислено кроз мутан прозор.{S} Шта ово би?... <pb n="85" /> Куд оде о 
, као да је спавала цео дан; поглед јој мутан, нејасан, бунован...{S} Обрте се око себе, као да 
ој се у души рађаху какви осећаји, само мутан поглед блуђаше по далеку недогледу, показујући ја 
ише... дави је нешто у грудима страшно, мути се све пред очима... навалише неки бурни осећаји,  
, ноге јој клецаху, у глави се све више мути, а на срцу <pb n="198" /> стоји онај ледени камен, 
{S} Осећа да му се у глави много, много мути, и он почиње говорити брзо, са честим и тешким пре 
ај, гледај, гледај... а у глави се само мути и комеша...</p> <p>Одједном је обасјаше коси, врел 
кше ми је... добро је...{S} Али се опет мути у глави.{S} Ооо!...</p> <p>— Шта се то навлачи...  
 о, те како!...{S} Али ево шта ми срећу мути...{S} Лекар каже... опет ја оно!...{S} Свеједно, и 
и и шиба, а Морава оздо, ваљајући своје мутне таласе, хуји и шуми пенушећи се, не осврћући се н 
 загрљени, једно уз друго, и гледају се мутним, пијаним очима...</p> <pb n="204" /> <p>Љубици с 
шићи...{S} А она гледа несвесно, врелим мутним погледом, усне јој осушене, вреле, па дркћу као  
аздан!«...</p> <p>Писар се обрће, нешто муца, хтео би да проговори, али жена му опет врисну па  
ектрине, обрће главу унезверено и нешто муца.{S} Председник га не чује, али се досећа шта одгов 
ати.</p> <p>Гојко се у почетку сплетао, муцао, али му се после раздреши језик и он доста живо и 
... мало послом...{S} Врло нужно, стаде муцати Гојко, савијајући и гужвајући шешир у рукама.</p 
ростите...{S} Ја, знате, ’нако... стаде муцати пренеражен ћато.{S} Јадно његово рањено срце!... 
<p>Гојко се још више збуни; стаде нешто муцати, одговарати, не знајући ни сам шта говори.{S} До 
 врат, стаде се отресати рукама и нешто муцати.</p> <p>— Имам посла... овај...{S} Веља!... ха,  
не знам шта.{S} Тек она је сад на живој муци, не зна шта да каже.{S} Гојко је гледа не дишући,  
Љубичин разред.{S} Чича беше на великој муци: од пре, док се слагаху сви, беше му лако задовољи 
 те ствари.</p> <p>— Е, јесте... сви се муче са тим...{S} Оно »насуштни«!..</p> <p>Ја сам прве  
ај... и како ћу рећи, оногај... као два мученика.{S} Јутрос нас газе, братићу, и туку као стоку 
p> <p>— Јаднице!... јадно моје дете!{S} Мученице!... шапуташе она, лијући сузе на ту густу црну 
е могу више овако!...{S} Ово је страшно мучење... гледати га свакога часа уза се и знати да је  
! рече газда Цветко, уздишући.{S} Ради, мучи се, па опет ништа!...{S} Ја сам мислио чак и за на 
 заљубљенога јуноше, баца га у тамницу, мучи га, па кад се уверила да његово срце куца само за  
 по соби, као да се нечему досећа...{S} Мучи се, напреже памет, а све га заноси и опет хоће да  
груди — нећу у леву страну, нек се дуже мучи.{S} Па онда мазнем преко носа: фик! а нос у траву. 
.</p> <p>— Где је учитељ!... говори, не мучи ме!... врисну она и пође према њему.</p> <pb n="19 
е жалост, гледајући ову јадницу како се мучи.{S} Увиђа да треба проговорити, али ко може сад ре 
сазна откуд дође тане и нек се још више мучи и страда.</p> <p>После стадоше мисли прелетати и з 
и...{S} Он опажа како се Љубица мршти и мучи, па баш нарочито бира такву децу.{S} Обавештава их 
 кутица у писаревим рукама и како се он мучи да је отвори.{S} Дође јој то врло смешно и она већ 
 како те није срамота да се човек овако мучи код тебе жива!...</p> <p>— Море, господине, остави 
ијатељи замакоше у сокаке, а она се још мучи, трза се и осврће уплашено око себе...{S} Шта је о 
оре неке словенске речи... целе зиме се мучим.{S} А може доћи неко, ко пази на те ствари.</p> < 
никоме другоме.{S} Нека страдам, нек се мучим, не мари... смо кад је она моја, кад знам да је т 
н удар... капља и готово!{S} А Гојко се мучио много...{S} Уф!...{S} Гле лакше ми је... добро је 
а одмах за очи. »Шта ви ту, вели им он, мучите овог јадног старца.{S} Како ће, каже, да живи чо 
рачунајте све до краја године, да се не мучите са овим лудацима.{S} Ја ћу то са њима за час нар 
> <p>— Па немој, болан, тако више да се мучите...{S} Глас му веома задркта и он застаде, па као 
 О, брате, што сте допустили да се тако мучите без невоље!{S} Изволите, колико вам треба новаца 
амо седи...{S} А ја ћу радити, ја ћу се мучити, само да ти будеш задовољна.{S} И онда ћу и ја б 
 чиним...{S} О, ваљада ме неће Бог више мучити?...{S} Доста је било! узвикну она и погледа мајк 
 Осећало је срце моје да ти велику муку мучиш... знала сам...{S} И снови црни, из дана у дан... 
 понекад искривљене у страну од тешких, мучних мисли...{S} А она само мисли и мисли...</p> <p>Г 
 дани у овоме ново савијеном гнезду.{S} Мучно да ће ту зацвркутати млади птичићи и раширити кри 
..</p> <p>— А зна ли она тебе?</p> <p>— Мучно, богме...{S} Ми смо ти, братићу, овај...</p> <p>— 
ова и много других!...{S} После наступа мучно и тешко школовање у Београду.{S} Неколико пута је 
ени, опијени страшћу.{S} И на јачи звук мучно да би овога тренутка сврнули пажњу.{S} Он превио  
Неке се заклињу да им је то дете једина мушка глава и свечар у кући...</p> <p>»Шта је то... шта 
</p> <p>— Ју, како лепо изгледа, кад се мушкарац закити по образу!...{S} Хм-хм-хи...</p> <p>А Г 
ркће и трепери тај познати јој, крупан, мушки глас... а из њега веје тако нежна, тако ватрена и 
ори му:</p> <p>— Она извесно врши какав мушки посао.</p> <p>Лекар приђе болеснику, који гледаше 
} Приђе к вратима и ослушну.{S} Чује се мушки глас, па одмах за њим детињи. »То је учитељ... он 
ци смрче пред очима...{S} Дође јој онај мушки лик црњи од пакла, одвратнији од ђавола.{S} О, ка 
е и другарице и стала се са њима играти мушких игара: ораха, крпигуза, лопова и много других!.. 
ш како ће да врте репом.{S} Море, право мушко!{S} Она ће и за чичу извући још по рубље.{S} Хоће 
е, вуну, воће и све друго што има доста муштерија у вароши а не захтева велики капитал.{S} Тако 
да ће на сабор, пуши дуван господски на муштиклу »од пене«, носи чешће ципеле и куповни штап.{S 
оницу и поручивали скамије.</p> <p>— А, на то смо вама обавезни за онако лепе скамије и друге п 
на плетена столица, ковчег са рубинама, на прозору беле платнене завесе; на дувару обешена цела 
гледа тупо и несвесно заплашеним очима, на лицу му још јаче запечаћено горко страдање, и кад пи 
.</p> <p>— И ја, знаш, стојао нодекана, на џаму, па ти после дође...{S} Оте му се баш из руку!< 
ојазан што се ремети ова стална тишина, на коју се човек навикао.</p> <p>На вратнице уђе висок, 
ручком и после о свему, па онда Љубица, на материн захтев, стаде причати о себи, о раду у школи 
.</p> <p>Крајем месеца, Гојко и Љубица, на позив новог депозитара, одоше у срез.{S} Тамо се већ 
" /> поцепаних поњава, па трчи на ниже, на реку.{S} Прегледају од синоћ запете вршке и намештен 
има тако нешто... да им чистимо ципеле, на пример...</p> <p>Гојко уздахну, скрушен, без наде, в 
 клупи, неколико сељака и мало по даље, на високој столици, једно лепо одевено женско чељаде.{S 
тила се да се навикне на лепо опхођење, на милостиве, пријатне речи, али при најмањој неповољно 
очи прелетаху са писарева лица на акте, на камџију и на под.{S} Писар му приђе, зграби га руком 
Гле, па шта ће сад бити?... да отпусте, на свагда... са вечитим жигом срама, без повратка, без  
већ беше гледати оно вечито болно лице, на коме су исписане велике муке и тешко страдање...</p> 
 се стаде домишљати шта ће сад да ради, на коју ће страну да гледа, шта ће са децом, а иза њега 
{S} Чим се Гојко представио као учитељ, на лицу овога сељака опазила се жива радост, коју он ни 
...{S} Држи се она...{S} А ја постанем, на пример, Министар полиције...{S} Хехе...« И Гојко мрд 
сокаке право потесу...</p> <p>Одједном, на улици, код последњих кућа, изиђе пред њега нешто шар 
 <p>Чим се затвори двориште за Милицом, на вратима се појавише Богосав и Влајко.{S} Како се опр 
А ја баш то гледам оногај... сваки дан, на... па ми баш, овај... жао ми, није вајде...</p> <p>Љ 
ше усне са брковима од браде и он брзо, на пречац, повуче у себе ваздуха... затвори уста, поћут 
од јутрос, па сад спавао?...{S} Полако, на прстима...{S} Соба није закључана...{S} Ено ормана!{ 
лева у душу неку сањиву зебњу.{S} Тамо, на врбама, кратким и суморним гласом, јавља се ћук.{S}  
пе.{S} Подиже главу и погледа је оштро, на лицу му исписано горко страдање и умор.{S} Одговори  
ити у нос, у уши, стаде падати за врат, на главу, по лицу, свуда...{S} Једва изиђоше и дахнуше  
исару, погледајући лукаво, испод очију, на Гојка.</p> <p>— А већ младе учитељице и у својим кућ 
и се врло усрдно, па одмах оде к столу, на коме стајаше послужавник са водом и слатким од треша 
де, па обуче једну шарену сеоску сукњу, на леђа метну јелече, па изиђе да справи себи што за ве 
обро, одговори он гледајући само цифру, на колико је гласила признаница, па немарно забаци харт 
збиљно и поверљиво о свему.{S} Јуче су, на пример, чим <pb n="92" /> је Стојан саопштио Гојку н 
ко двориште.</p> <p>Пред школом сеђаху, на једној клупи, неколико сељака и мало по даље, на вис 
на.</p> <p>— Па видиш да човек умире... на смрти је!...{S} Ни свеће немаш... одговори он и стад 
инама, на прозору беле платнене завесе; на дувару обешена цела гардероба и покривена чистим зас 
 лепо обукло па се беле чисте кошуљице; на ногама већином алеве чарапе а на леђима јелечићи.{S} 
то, покривен белим као снег застирачем; на њему послужавник са слатким и чаша воде, бистре као  
че закипе и гнев и злоба <pb n="107" /> на себе сама...{S} Што се такав родио?{S} Зар би са <hi 
 И они ме сви гледају са презирањем!{S} На учитељице већ и не гледам, али они!...{S} По неки и  
огосав и Влајко.{S} Како се опремио!{S} На њему је сеоско одело, окорамио двоцевку па иде весел 
ато.{S} Јадно његово рањено срце!...{S} На првом љубавном кораку мораде наићи на овако унижење. 
.{S} Како сам могла... шта ми би!...{S} На цео век, до смрти...{S} И све тако бежи од њега, гну 
сенас могла, у овој истој постељи...{S} На што ми сад такви снови, кад знам да се не могу оства 
ређоше у отворено сјајно зеленило...{S} На истоку се небо зацрвенело, помолио се иза брешчића з 
ко милостиво примио... пропао бих...{S} На мене скочише у школи два најодраслија ђака.... због  
ла срце и ишла у своју »тужионицу«..{S} На дну дворишта, где је становала, беше баштица са неко 
о љубавним аферама и ноћним шетњама.{S} На овим дугим лепим данима окупљаше се ово интимно друш 
иде да учитељ већ предаје о словима.{S} На табли стајаше великим, јасним, лепим словима, написа 
Мало постаја, па уђе Гојко у разред.{S} На лицу му исписана жива радозналост, али се јасно чита 
 издала је снага, па се једва креће.{S} На последњем камену стаде и погледа пред собом тупо, не 
ојко, али друкчији, сасвим друкчији.{S} На њему лепо ново одело, нов црн шешир, коса ошишана, б 
ом пређе двориште и оде у свој стан.{S} На вратима је дочека домаћица:</p> <p>— Еј, веселнице,  
мешећи се.</p> <p>То већ беше много.{S} На тако отворен разгор Љубица не беше навикла.{S} Она,  
икујући на неким местима страховито.{S} На средини цркве, око иконе, стоје читави бокори зрела  
ет, а по неки пут баци оштру »примедбу« на данашњи догађај.</p> <p>— Е, ти си се ту згунторила. 
обом по један део његова тешког бола, а на души му оставља тихо, пријатељско саучешће у тузи св 
— Погледај мене, видиш... сто закрпа, а на опанцима десет подлога.</p> <p>— Ево ти динар да куп 
отица!...{S} Иде брзо преко дворишта, а на лицу јој исписано некаво невино, чисто детиње задово 
ад пре нађоше ову згоду за послужење, а на Вељино питање и она се слатко насмеја.</p> <p>— Је л 
, да целе године туку децу душмански, а на испиту деца весела, смеше се на учитеља, гледају га  
ој клецаху, у глави се све више мути, а на срцу <pb n="198" /> стоји онај ледени камен, који је 
.{S} Мисли лете, све горча за горчом, а на души се слажу неки страшни осећаји, који би све униш 
напред.{S} Цело му је држање одсечно, а на његову лицу не беше ниједне цртице која би одбијала  
ничку станицу, где је оно држан збор, а на његово место одмах дође један њихов друг из Учитељск 
чију од страха, ноге и руке му дркћу, а на лицу му се, поред преплашености, јасно чита пређашњи 
, само да се види да она још руча.{S} А на душу пада све већи терет, све љући бол...</p> <p>»Ид 
уљице; на ногама већином алеве чарапе а на леђима јелечићи.{S} Љубица се загледала у децу, па с 
ништа не зна.{S} Смрзао се и он ка жаба на леду, па не зна у кога ће да гледа.{S} Нешто и код њ 
?...{S} О, та ваљда и Бог гледа са неба на сиротињу!...« Она се стресе од те магловите зебње, п 
о, <pb n="152" /> као да некога изазива на бој, као јутрос у селу...{S} Он не види, али осећа д 
у, а напољу пирну поветарац и однесе га на лаким крилима далеко, далеко од овога призора...</p> 
часовник зажареним очима.{S} Прикачи га на груди да види како стоји, али мука: нема у школи огл 
њу хаљиницу, извади часовник и метну га на сто, извуче <pb n="96" /> из џепа некакву црну висок 
што и јуче: она му беше милија од свега на свету, милија и дража... овако осрамоћена, убијена.. 
уда и страдања, дража и милија од свега на свету...{S} Само му сину та мисао кроз главу као еле 
ој је овога тренутка страшније од свега на свету...{S} Срце јој стало, чини јој се и да не дише 
а плану и стаде као да ће изазвати кога на двобој, па одлучно изјави да ће и она ићи.</p> <p>Ка 
е и доведох кући.{S} Тада сам видела да на њега никад не бих могла руке дићи... да не бих могла 
="208" /> <p>Прогнаше деца чопор говеда на пашњак...{S} Запрашио се сокак, прашина трепери прем 
нешто живо говори, а он се чуди и гледа на прозоре.{S} После он стаде њој нешто доказивати, чем 
е стресе од те магловите зебње, погледа на Гојка, који иђаше гледајући пред ноге, дубоко занесе 
д плача, леђа грчевито одскачу; погледа на двориште — писар натмуренији од густих облака, корач 
ецкање, баш као да је сабља.{S} Погледа на прозор, а тамо стоји Пера писар, лупкајући камџијом  
 са овим јадником!«...{S} И она погледа на Гојка, који корачаше поред ње, суморна и брижна лица 
вима добро дошло.</p> <p>Љубица погледа на Гојка, али он гледаше оштро и озбиљно, као да се тај 
се одједном издиже на прстима и погледа на прозор.{S} Ништа... мати јој се сагла, нешто се освр 
ну главом, осврте се око себе и погледа на прозор.{S} Беше мрак.{S} Таман оп <pb n="119" /> сми 
Она се трже на столици, скочи и погледа на прозор, откуд се чуо глас.</p> <p>— Хајде... чекам т 
ити стално — рече гост и лукаво погледа на нове колеге.</p> <p>Љубица, изненађена овом смелошћу 
«... узвикује јадник очајнички, па седа на један велики камен, који је ваљада нарочито ради тог 
ли и раскрупњали се за причу) па наређа на штап ко врапце...{S} Дао сам му пун џак...{S} Море д 
 вечери седи она у дворишту и чека мужа на вечеру, и ако он у последње време и ручава и вечерав 
 ни страдања...</p> <p>Љубица се показа на испиту необично пргава.{S} Како је радила преко годи 
па мотрећи на непрестану промену израза на лицу јој, одговори:</p> <p>— Смртни смо сви... није  
решник, тобом располаже...{S} Не био ја на његову месту, видела би ти...{S} Него шта би ти хтел 
 призором, очи им лутаху с једног краја на други, а по лицу се разлило усхићено чуђење.{S} Обој 
м сном...{S} Све то навлачи жива човека на бескрајне сањарије.</p> <p>Наши путници наиђоше на о 
о; видим ја!...«</p> <p>Гојко га дочека на вратима своје учионице, намрштен, а из очију му се ч 
хано«.{S} Према томе, и количина трошка на гозби одређује се дужином времена, проведена »на вла 
... онака душа!...{S} Али ти си гледала на лепоту...{S} Шта ћу ти ја!...</p> <p>— О, тешко мени 
ели он?« Та она никад није ни помишљала на то; каква смрт!...{S} Ко ће се још ње сећати у раној 
да потписујем спискове, али сам узимала на признанице.{S} Ту су оне, мора бити...</p> <p>— Нема 
з дубока сна...</p> <p>»Што је то легла на сто?{S} Гле, плаче!...{S} А-а-а!... знам!«...{S} И о 
ази забринута, али се Љубица зауставила на једној мисли, па само њом живи, само јој је она у гл 
 мораде ћутати.</p> <p>Љубица је пазила на децу и крстила се побожно, онако женски: знајући сам 
ама и види како се баба Смиљка помолила на вратима и некоме такође маше руком...{S} Можда је то 
не ватре и живости у очима, ни руменила на лицу.{S} Све се променило, добило самртнички изглед, 
а преврће.</p> <p>А Љубица се наслонила на прозор па посматра децу, која ће бити предмет њена р 
ћи и смешећи се.{S} Она је већ ухватила на себи два значајна погледа писарева, па је одмах обуз 
је то баш у реду, него ја нисам научила на такав разговор; нисам бивала у друштву.{S} То већ ни 
 од њега.{S} Љубица се већ тако навикла на његове походе, да их у извесне дане и сама очекује,  
их, зрелих крушака... једна се распрсла на двоје, па се беле полутине и преливају се на сунцу.. 
више него што мора.{S} Деца беху изишла на одмор; он је извесно то и очекивао, па да дође у шко 
омне терете...{S} Пробуди се и наставља на јави такве исте покрете, али га жигне љути бол, и он 
 играчка...{S} Видиш, стоји велика мрља на застирачу од ормана... извесно је од вина...{S} Али  
нувши капу и наслонивши се обема рукама на дугачак штап, који му допираше до саме браде.{S} Шта 
жртва самртникова, с којом се он опрема на далеки, неповратни пут...</p> <p>— Јадни мој братићу 
ствено, као да се и она, уморна, спрема на починак.{S} Сутон се приближава, а ваздух постаје гу 
о да би хтео наћи потврду својим речима на његову лицу.</p> <p>Доиста, Гојко поцрвене, збуни се 
се испеше на хум.</p> <p>Поглед са хума на село и околину беше чаробан, заносан.{S} Под њима се 
била младост и све... као да је осуђена на вечито заточење.{S} Она гледаше Гојка, који стајаше  
раја ћемо, оздо.{S} Гојко преписа имена на чисту хартију и таман да почне прозивати децу гласно 
трча; лице му помодрело од дуга стајања на зими, али се у очима чита нека јака мисао, која га з 
помоћи.{S} Нисам ја ни прва ни последња на овом путу...{S} Али он... ух, све би друго лако, сам 
но уозбиљио.{S} Није му се видела љутња на лицу, али тек нема више онога топлог погледа, који Љ 
м она у ходању обрте леђа, он скочи, па на прстима изиђе из собе...{S} Нема, дакле, ништа од ра 
ом Министра просвете, па га онда поцепа на ситна парчета. — Ево и твоје тужбе, ево гле... па и  
ан осмех, помешан са презирањем, заигра на њеним уснама.{S} Дохвати мараму, као да се брише, па 
их учитељица!...{S} Ето и вама одговора на питање.{S} Сад видите шта вас чека, па бирајте; то з 
аним, узвереним очима, тражећи одговора на ово животно питање...{S} А око њега све ћути, зелени 
длази.</p> <p>Гојко само трчи с прозора на прозор.{S} Погледа у учионицу, Љубица се тресе од пл 
е... само се шарени и бели некаква маса на кревету и разлеже се врисак за вриском...</p> <p>Гој 
а....{S} Писар се одбрани, а она кидиса на Љубицу...{S} Зачу се само јаук Љубичин од бола, па о 
 цела ужасна истина.{S} Диже му се коса на глави, појури преко кујне и отвори собна врата...{S} 
!</p> <p>Она се упути у школу.{S} Врата на Гојковој учионици беху отворена, а он, онако исто на 
повратио?«... пита он, отварајући врата на соби...</p> <p>Пламичак лојанице слабо осветљава мал 
олским, писар виде да се отварају врата на Љубичиној учионици, па коракну брже и упаде изненада 
; очи му прескакаху несвесно с предмета на предмет, а он само обрташе главу, ослушкујући шта се 
и не скрива шта мисли, јасно му се чита на лицу.{S} Па нас чак и Веља избегава!... није се ни р 
ана жива радозналост, али се јасно чита на њему и горко сажаљење, прекор...{S} И опет рекао би  
да се сад тек јасно испољила свака црта на њему.{S} И као да га сад тек добро познаје, и оно јо 
воза...{S} Она скакуташе весело с места на место, стаде по неку песмицу да пева...{S} А после ј 
 (она поуми да каже: дорасла) навикнута на тај посао.</p> <p>Велимир јој стаде говорити о том п 
м у ово жбуње...</p> <p>И она се спушта на земљу, окреће се сокаку и гледа, гледа... тупим, жив 
и га озго са висине, са сенком подсмеха на уснама.</p> <p>— А ово је, без сумње, твоја драга по 
езверене очи прелетаху са писарева лица на акте, на камџију и на под.{S} Писар му приђе, зграби 
тње, или јаког узбуђења.{S} Неко закуца на вратима тихо, лагано.{S} Она не одговори, али обрте  
... што је дошла?...</p> <p>Гојко отрча на северну страну, па груну песницом у врата, затим се  
аћо!...{S} Помоћ!... дрекну он и истрча на сокак, вичући по селу из свега гласа.</p> <p>А сунце 
и сада чича зна поуздано да Гојко слуша на вратима... нарочито му је казао да остави врата мало 
еној симпатији, о томе како је он готов на све услуге, просто и једино због њене самоће и сирот 
среће на свету, но добити књигу.{S} Кад на два дана пред испит потегнем те разбијем скупоцену л 
 правници шта ми знају?{S} Не знају рад на једном обичном регистру, а већ онако... тхи!... — ре 
и... или не знам шта.{S} Тек она је сад на живој муци, не зна шта да каже.{S} Гојко је гледа не 
<p>— Сто ти чуда, мој учитељу, имам сад на глави, па не знам куд ћу пре.{S} Даћу све рачуне нов 
пређе јој преко усана и она баци поглед на Гојка, онако у косо, не осврћући главе к њему.</p> < 
Гојку засветлеше очи.{S} Он баци поглед на Љубицу, која иђаше напред путањом, па одговори другу 
оче он отезати, па у говору баци поглед на сокак и прекиде, занеми.{S} Угледа сеоског писара, а 
а у собу да нешто узме, паде јој поглед на Гојка и она се одједном сва стресе, задркта и хтеде  
што, јамачно има...{S} Али један поглед на ове малишане довољан је да раскрави залеђено срце и  
, он претходно скрену учитељичин поглед на себе, осмехну се на њу весело и учтиво, као сваки но 
за руку и вукући к столу.</p> <p>Поглед на пријатан дим вреле чорбе и ово весело женино цвркута 
ко ништа не може...</p> <p>Сад дође ред на капетана да поцрвени и обори главу.</p> <p>— Хм... к 
што тумараше по дворишту, вичући узгред на несташну децу, која му пореметише досадањи мир и уса 
ила да страдам за њих, да приносим себе на жртву, а оно није...{S} И њих сам убила, унесрећила. 
 наредбу.{S} Па толике друге ваше тужбе на њега.{S} Нека га, нек осети ко је јачи.</p> <p>Љубиц 
ин капетан, да и ви имате некакве жалбе на пређашњега писара овога среза, господина Перу... и п 
 њу води за руку, отац носи неке поњаве на леђима.{S} Иду тако, а пашчад залајаше. »Као цигани! 
ли не могу да <pb n="56" /> се зауставе на једном предмету, но само пролећу, увећавајући још ви 
 од изненадних догађаја... оставити све на страну, па живети... живети славно!...</p> <p>И Гојк 
о и десно, промени тежиште с десне ноге на леву, па опет врати на десну, и најзад стаде руком т 
Стојану да трчи за бисаге, а он се даде на посао: да мало уреди и дотера свој жалосни стан.{S}  
н се једва докотура до прве клупе, паде на њу и дубоко предахну.{S} Погледа око себе, као да се 
 <p>Гојко се откотура до учионице, паде на сто и остаде тако, загњурио главу међу руке, као да  
 у кућу, закључа се у својој соби, паде на своју девојачку постељу и горко зајеца...</p> <p>»Бо 
аче, заплака се горко, очајнички и паде на узглавље...</p> <p>Неко груну врата, покушавајући да 
ки рад; Љубица изиђе за децом.{S} Стаде на прагу и дубоко удахну свеж ваздух.{S} Лице јој се из 
је оставила.</p> <p>Она изиђе и застаде на степенима.{S} Јамачно га опазише у мраку, те Влајко  
његову лицу...{S} Прва му мисао застаде на револверу, који он не имађаше...{S} Свеједно, добар  
о га опазише у мраку, те Влајко застаде на вратима, а она сама пређе двориште.{S} Отвори вратни 
 му неко ишчупа срце и однесе... остаде на том месту само пуста празнина.{S} Он осети да је ост 
е затури, очи се помутише, и она остаде на његовим грудима као полумртва, онесвесла...{S} Доцни 
.{S} Затим се пружи по кревету и остаде на њему, непомична, до мркла мрака.{S} Шта је чинила за 
леда се у Љубицу...{S} Поглед му остаде на њој подуже, и на лицу његову беше јасно исписана мис 
, она га уведе у другу, чисту собу, где на средини стајаше сто, покривен белим као снег застира 
оследње време и ручава и вечерава негде на другом месту.{S} Одједном шкрипнуше вратнице и кроз  
у казати, само теби...{S} Тражићу негде на граници... далеко... какво најгоре, најусамљеније ме 
кривила, раскламитала...{S} Љубица седе на предњу клупу и одмах се разлеже шкрипање, пуцкање су 
..{S} Чујеш ли?... '</p> <p>Љубица седе на земљу, не дишући.{S} Ноге је издадоше, снага је оста 
и опет провири...</p> <p>Њих двоје седе на столицама једно уз друго, загрљени, приљубљени, опиј 
еку вунену струку са својих леђа и седе на њу.{S} Тек тада, опази чобане, који га пажљиво посма 
 се смрче сасвим, она се исправи и седе на кревет, па стаде гледати у мрак.{S} Пред очима се не 
S} Вратише се одмах кући.{S} Гојко седе на кревет и замисли се, а Стојан гледаше све чудније, в 
ибирала, размислила, умирила се, па иде на рад као и до сада.{S} Шта ће, кад јој је таква судби 
аборави онога...{S} Сваке недеље му иде на гроб...</p> <pb n="188" /> <p>— Хо, па то није ништа 
а, велика чаша, пуна бистре хладне воде на рапавој, прљавој и сувој руци фамулусовој; у другој  
ти пред собом.</p> <p>Кад се Гојко нађе на улици, дахну слободно, па окрете журно, право ка Бре 
ити ма о чем, с тога Љубица одмах пређе на ствар.</p> <p>— Баш добро што дођосте.{S} Ишчекујем  
еда потписе разних ревизора и кад наиђе на по неку слабу оцену, намршти се и превуче руком прек 
 нејасни осећаји и са њима у вези наиђе на њу некаква необична нервоза...{S} Она скакуташе весе 
ави и на своју главу...{S} Срећом наиђе на њега неко момче, које растера псе и приђе му с оним  
одговара другарском разговору, па изиђе на вратнице и стаде пред њега.</p> <pb n="131" /> <p>—  
ши се трагедија!...</p> <p>Љубица изиђе на врата и стаде, не видећи ништа око себе.{S} Беше стр 
би несвесно, па се полако обрте и изиђе на врата.{S} Стојан се зачуди кад га угледа оваква.</p> 
и вуче напред...{S} Она као у сну изиђе на вратнице, па нашавши се сама у мрачном сокаку, појур 
p>— Уређујте се, скомандова, он па сиђе на други крај, подаље од Љубице, и стаде уређивати децу 
 многи »предмети уздисаја«, док не дође на ред Драгутин.{S} Тада се заче прва и права ђачка љуб 
 Јутрос сам га једва натерао да ми дође на ручак, а сад хоће и на конак... само да би могао руч 
 мајци што брже можеш..{S} Она нек дође на коњу... све у трку!...{S} Ааај-ах-ах-ах-ах!... зајау 
преко главе!{S} И сад јој одједном дође на памет да се запита: да ли су њени поступци за то вре 
ишта, заклањајући се дрвећем, па не уђе на врата, но обиђе и стаде под један прозор.</p> <p>Јес 
 очекује никакав посао, врати се и леже на место.{S} Он не хтеде ни погледати кроз прозор, поре 
а изиђе весео, а Гојко се спусти и леже на своју нову постељу...</p> <p>»И овде оно исто!{S} Ис 
 из ње изићи!...{S} У неко доба он леже на други кревет и заспа.</p> <p>Изјутра дође лекар, мла 
.. хтеде много... па се одједном издиже на прстима и погледа на прозор.{S} Ништа... мати јој се 
це!...{S} Љубице!...</p> <p>Она се трже на столици, скочи и погледа на прозор, откуд се чуо гла 
часовнику, одлучили да ово дана припазе на Љубицу боље.</p> <p>— Ниси могао да дознаш од ћате,  
ти.</p> <p>»Ако ми се још и овај наврзе на главу, имаћу муке.{S} Ту ми нико не поможе: одмах ће 
 Мученице!... шапуташе она, лијући сузе на ту густу црну као гак косу што се немарно разбацала  
 Чичи задркташе вилице и пођоше му сузе на очи...{S} Он се убриса широким рукавом од кошуље, па 
оних учитеља, Гојко га зна, виђао га је на благајни, метну му пријатељски руку на раме, па одго 
д опази да ја ништа...</p> <p>Дочека је на дворишту и уведе у своју собу, која сад беше лепо пр 
ца свршила посао, приђе јој и одведе је на дно собе, у последњи ред клупа. </p> <p>— Тамо је, ч 
узе чинију са врелом чорбом и понесе је на постављен сто за ручавање.</p> <p>— Хе, младићу, у м 
ни, дубоки, непроменљиви мир исписан је на њему и само једна усна малко... врло малко повукла с 
остаде слободно ван школе, употребио је на послове задругине.{S} Није ни чудо што је долазио ку 
{S} Него, знаш, причувај се... нешто је на тебе много љутит.</p> <p>Гојко устаде, ћутећи, прође 
ати... а топлина од мајчиних груди бије на тебе, заноси те...{S} О, слатко ли је сетити се мајч 
ма из школскога рада.{S} Прионуше обоје на посао...</p> <p>Око поноћи Гојко се трже; пробуди га 
ељ и управитељ школе орловичке, упућује на своју дужност.</p> <p>Опет се продужи разговор.{S} У 
тљава малу чисту собицу, бацајући зраке на кревет у једном углу, над којим се наднела стара сух 
ад.{S} Узе да прегледа израђене задатке на таблицама.{S} У томе му помогоше и гости.{S} После з 
се на месту и бацајући неумесне досетке на рачун кога говорника.</p> <p>У току разговора Веља и 
сао: осети да јој падоше две тешке руке на рамена, које почеше стезати...{S} Ватра јој плану из 
на земљу и наслони своје уздрктале руке на њена колена.{S} Она као да не осети ништа, гледаше и 
} Задахну га дим од барута...{S} А доле на поду бели се онакажено, слабо лице, из уста тече крв 
иште околишним разговором, па тек после на главну ствар. — Да скувам кафу, настави она да се не 
ја се тек онда наљутим, па скочим ономе на леђа... па гази, гази, удри штиклом у главу, туци, г 
ле воћке, накривљено прошће, сухе гране на понеким шљивама и иде, корача брзо и узбуђено, не ми 
о заборави ради чега је пошао, па стане на џуту, мисли се и напреже памћење, док се не сети.{S} 
екакве оштре поруке за Љубицу, па стане на врата и слуша хоће ли чича онако исто оштро изговори 
о му се пружа прилика, да са њим остане на само, па се одмах диже, не задржавајући га да још ма 
.. вуче га земљи... боји се да не падне на под...{S} Али се он отима, напреже се...{S} Има нешт 
уведе у своју собу, намести је да седне на столицу, па уздахну као од велика умора и превуче ша 
брве танке, уздигнуте и оштро превијене на средини, испод њих оштро гледају и секу два плава ок 
ех не силази.{S} А дечје очи, управљене на њега, горе, горе, као жеравице...</p> <p>»Боже како  
врата, па кад виде толике очи управљене на себе, застаде, збуњена и преплашена, па као да се пр 
к!...{S} Хтеде ређати још друге промене на себи, али се одједном стресе и навуче покривач на гл 
а њој...{S} Да су десет пушака наперене на њу, лакше би јој било...{S} Шта је ово... он пије кр 
усто обрасле браде, која се од половине на ниже преливаше у затвореножуту боју; висока и отегну 
ешко.</p> <p>— То значи да ја до године на испиту треба да добијем петицу?</p> <p>— Па... треба 
женио? — уз пут, брате, бродећи с Дрине на Тимок, уграбих једно девојче...{S} Наша учитељска по 
аспитачици.{S} Паштила се да се навикне на лепо опхођење, на милостиве, пријатне речи, али при  
оходама.{S} Сваки други трећи дан сврне на часак у школу, поседи са Љубицом, поразговара се, на 
а.{S} Овај тешки бол изазвало је сећање на онај тренутак, кад се попео и надвирио се на прозор. 
згоде, а у старости је најмилије сећање на ове дане борбе, кад се млада снага носила са недаћам 
, па хтеде сад одједном да угуши сећање на њега.{S} С тога се одмах, живо, с неком грозничавом  
е мисли, јер је избегавала свако сећање на прошлост...</p> <p>Сад настаје живот, прави живот!.. 
у опет врисну па осу читав пљусак грдње на обоје, нарочито на Љубицу.{S} Паланачки речник је за 
/p> <p>Љубица плану, врисну и осу грдње на њега, али он затвори врата за собом и настави рад.</ 
ну.</p> <p>Путник се још једаред обазре на село, па онда баци на земљу неку вунену струку са св 
: »Управитељ школе орловичке«... а горе на врху великим словима: »Краљевско-српска основна школ 
д се баца око на многе стране, а има се на чем, у пространом Београду, зауставити и забавити.{S 
тро гледају и секу два плава ока, па се на ниже спушта, превијен и мало затубаст, нос; брада му 
еленило црвене се кровови кућа, беле се на њима димњаци, а из њих се извили далеко и право у ви 
ешто га у грудима дави, стеже и пење се на више, ноге му клецају, у глави читав хаос...{S} Он о 
 се између њих може видети.{S} Пропе се на прсте и погледа унутра...{S} Ено је, седи на столици 
S} Тако дође до хума над селом, испе се на хум, па стаде тако обрнут сунцу...{S} Одједном наиђе 
{S} Родитељи им, пука сиротиња, журе се на рад, надничење, а они по цео дан око воде, око Морав 
нски, а на испиту деца весела, смеше се на учитеља, гледају га слободно... а он се упреподобио, 
 ни сама шта је рекла.</p> <p>Појави се на прагу и Гојко, али друкчији, сасвим друкчији.{S} На  
читељ баци струку на столицу, посади се на њу уморно и стаде брисати знојаво дице.{S} Сви опет  
 беличастосребрни стубови дима, који се на овом вечерњем затишју само љуљушкаху, док се на вели 
тадоше мисли прелетати и заустављати се на разним другим средствима освете.{S} Све беше испитан 
ши да писар изиђе из дворишта, врати се на пређашње место и загледа се у свој часовник...</p> < 
же да се смири на једном месту, врти се на столици, игра му, чини ми се, сваки мишић на телу.{S 
уги...{S} Ено и чашице ракиске, жути се на дну ракија...{S} Тамо даље оно округло стакло, у њем 
не скриваху своје нестрпљење, вртећи се на месту и бацајући неумесне досетке на рачун кога гово 
в, реши се на отворен инат, надајући се на моћну заштиту писареву.</p> <p>Једне суботе у вече у 
бљеном старицом, која се, ослањајући се на дугачак штап, удаљаваше све више и више, док се сасв 
 и шумити, не <pb n="65" /> осврћући се на човечја гнезда, која се појаве уз њене обале па их о 
 главе и намрштена чела, не осврћући се на заједања.</p> <p>Другом приликом опет увреба Гојка,  
хуји и шуми пенушећи се, не осврћући се на опустело гнездо.{S} Иљадама година она се таласа ово 
рдну да то спречи.{S} Напротив, реши се на отворен инат, надајући се на моћну заштиту писареву. 
вечерњем затишју само љуљушкаху, док се на великој висини не растуре и разиђу по ваздуху...{S}  
 веће, разноврсне слике.{S} Одједном се на зиду, право пред њеним очима, расветли и показа вели 
емештај на Гојково место, и преселио се на сам дан свадбе.{S} Како је имао много ствари, морали 
ај тренутак, кад се попео и надвирио се на прозор...</p> <p>— Видели сте... јецаше она, не дижу 
љус!...</p> <p>Гојко само осети како се на њега сруши цела кућа, и небо, и све...{S} Као да му  
{S} Часништво орловичке општине дало се на посао — оне обичне ствари које се врше пред сеобом.< 
ешко.{S} Некакво велико зло спустило се на њену главу, и она тако очајно изгледа, као да не пре 
оје, па се беле полутине и преливају се на сунцу...</p> <p>— Није то; шта оно беше друго, важни 
ази да му се очи крећу и заустављају се на њој...{S} Да су десет пушака наперене на њу, лакше б 
у учитељичин поглед на себе, осмехну се на њу весело и учтиво, као сваки нови познаник, који се 
...{S} Али што ће тамо?...{S} Да изнесе на видик и њој своја страдања, свој пораз... да јој да  
ко стиша, Веља га стаде запиткивати, те на тај начин сазнаде како је текла цела ствар и ради че 
те...</p> <p>— Не бој се, оставићемо те на миру, одговори Веља, не гледајући га и мислећи о неч 
ека, молим вас: тако млади, па да идете на робију...</p> <p>— За вас је слатко и на смрт поћи,  
 малишан: зар нисмо са њим сиграли мете на Вилиној Коси, кад смо оно ишли?</p> <p>— То је ’нако 
> <p>— Погрешили сте много... опростите на замерци... рече му Аксо својим тихим, учтивим и мело 
е знам како ћу без ње.</p> <p>— Цртајте на табли.</p> <p>— То већ и онако морам... поједине окр 
> <pb n="166" /> <p>Љубица задржа госте на ручку, и ако се Веља томе веома опирао.{S} Чекаће их 
 маре за веронауку, а филолози се мрште на разговоре о сумпору, крави, коњу...{S} Тек за нас зг 
од сељака.{S} Вазда је одевен као да ће на сабор, пуши дуван господски на муштиклу »од пене«, н 
овијам, одсече се Љубица.{S} Од мене ће на испиту да се захтева сто чуда, а ја од вас захтевам  
итрча весело, са изразом необичне среће на лицу и као мало стидећи се, сазнавајући своју кривиц 
изи...{S} Мислио сам да нема веће среће на свету, но добити књигу.{S} Кад на два дана пред испи 
 сву иситни на парчад, баци те комадиће на под, па их стаде бесно газити.</p> <p>— Ево, ево гле 
вчје коже.{S} Вајдица је и то: зарадиће на њима три — четири гроша.</p> <p>Љубица остаде скруше 
помињем што је немирно, а оно се осврће на другове, као да и оно тражи ко је то немиран.</p> <p 
 а и он се, у разговору, почешће осврће на њу.{S} То је човек Гојкових година, развијен, крупан 
има десно и лево, скрећући поглед чешће на ону страну, где стајаше Љубица.</p> <p>Вељи као да б 
се осврташе, збуњена, погледајући чешће на Гојка, који се смрзнуо ту на месту, па ни да мрдне.< 
лаву.</p> <p>У том се отворише вратнице на дворишту.{S} Стојан приђе прозору, па одмах одскочи. 
е љути што деца знају трећину читанчице на памет, а друге две трећине не могу ни да сричу...{S} 
ти и њој грунуше сузе, притеже још јаче на груди своју љубимицу, као да је тим покретом заклања 
усти децу кући, она остане сама и плаче на свом сточићу по читав час, или хода немирно по школи 
ло, и отпоче рад.</p> <p>Веља их затече на послу; уђе у Гојкову школу и, пошто изиђоше деца, ст 
врхунац муке и патње...{S} Ветар фијуче на махове, према скоковима коњским, а он не види и не о 
66" /> <p>Љубица се све више навикаваше на писареве љубазности, и сад јој беху сасвим обични до 
и?« тепаше му она, а он је притискиваше на груди све јаче и јаче, уверавајући је пламеним речим 
} Свраке закрешташе, прхнуше и попадаше на оближње дрвеће.{S} Путник стаде, скиде с главе прашњ 
 готово не споразумевајући се, поседаше на њу.{S} Пролети слепи миш и запара танахним крилима п 
ђе брзо из школе.</p> <p>А Гојко сеђаше на свом убогом кревету и плакаше горко...{S} Најпре је  
...{S} Исто онако миран, као кад лежаше на кревету, и опет му исто онако исписано на лицу: »О,  
чи и истрча из школе.{S} Љубица стајаше на вратима учионице дркћући, сва пренеражена.{S} Стојан 
ови ономадашњи случај.{S} Гојко стајаше на вратима, блед, осећајући неку дивљу радост и задовољ 
у, па поседаше за сто, који се повијаше на све четири стране.</p> <p>— Шта ћу, старост је, брат 
где икога свога.{S} Отац јој одговараше на сва питања, али оним истим својим изразима, с којима 
 па се опет замисли...</p> <p>Веља беше на раду кад они стигоше.{S} Замолише га да не прекида п 
е Стојан у Љубичин разред.{S} Чича беше на великој муци: од пре, док се слагаху сви, беше му ла 
е ти они, братићу мој, лепо мени попеше на четири рубље.{S} Сад кад би ти умео, могло би се још 
абреклих од једрине шљива, па се испеше на хум.</p> <p>Поглед са хума на село и околину беше ча 
иге, друге муке обузеше је и зауставише на себи сву њену пажњу.{S} Какав испит, школа... кад је 
доиста учитељ, па се бојажљиво уклонише на ливаду.</p> <p>— Жив био, рече он ђаку, који му приђ 
ли осећа да је тако.{S} Кад они ступише на врата, у школи настаде тајац...{S} Све се очи обртош 
да не прекида посао, а они се наместише на дну школе, иза ђака.{S} Радио је са првим разредом,  
 је!...</p> <p>Кад опремише и наместише на кревет мртва Гојка, Љубица опет уђе у собу и стаде б 
.. вреле усне са оштрим брковима падоше на њен усијан образ и тако остадоше...{S} Као муња шину 
...</p> <p>Али у место револвера падоше на писареве образе две сухе коштуњаве руке са оштрим но 
 какво је то чудо, оне сухе руке падоше на Љубичине јабучице и за тренутак обли јој крв цело ли 
 кутицу обема рукама, а очи јој стадоше на украсу као приковане...</p> <p>Беше то збиља необичн 
ца се досети овом смеху, па чим стадоше на пољу запита га:</p> <p>— Ви сте јамачно лепо провели 
да сумануто око себе и очи му застадоше на неком човеку, који се лукаво иза плота осмехиваше, к 
јеном, гнезду.{S} Влајко и Љубица одоше на рад; гнездо остаде само.</p> <p>После два дана дођош 
дба — поседаше сви у једна кола и одоше на ручак Љубичину оцу, а пред вече се сви вратише, да б 
ви, видевши колико су заостали, пређоше на посао из све снаге.{S} Радило се марљиво и журно пун 
е сањарије.</p> <p>Наши путници наиђоше на оборену кладу на самој обали, па, готово не споразум 
на жене, па нека им је најсветији израз на лицу... »Најбоље ће бити, помисли она, да говорим са 
 то лице, научила је читати оваки израз на њему, и ево сад види... јасно види...</p> <p>»О, ала 
 још јаче истиче онај јединствени израз на окамењеном, непокретном лицу: »О, ала ми је добро!«. 
..{S} Поглед му остаде на њој подуже, и на лицу његову беше јасно исписана мисао: »Хо, море, па 
 приближаваше слободно, готово дрско, и на Гојков учтив <pb n="40" /> поздрав једва климну глав 
ху сељани усамљене, обично пред вече: и на реци, и у шумици, у потесу по необраној кукурузовини 
вот, постаде јој пуст, бесциљан...{S} И на што овако живети?...{S} Зар је ово живот!...{S} Она  
љени, приљубљени, опијени страшћу.{S} И на јачи звук мучно да би овога тренутка сврнули пажњу.{ 
 Чим се отворише <pb n="115" /> врата и на њима се појави писарка, он шмугну у свој разред, па  
 гле, корача одважно, подигнуте главе и на лицу јој игра руменило, <pb n="152" /> као да некога 
еторицу ђака појавише се у њој сећање и на све оно, што је у вези са тим.{S} Али је она већ нав 
егових леђа зајеца...{S} Он се осврте и на мах га обузе дивља срџба.{S} Није могао трпети женск 
терао да ми дође на ручак, а сад хоће и на конак... само да би могао ручати код Гојка...{S} Еј, 
ичина разреда, а вратнице се отворише и на њима се показа, сва увијена, Љубица.{S} Иђаше полако 
вет!... настави он готово више у себи и на лицу му заигра љутња.</p> <p>— Ха, па ми ћемо да омр 
оја га посматраху, а сад већ заборави и на своју главу...{S} Срећом наиђе на њега неко момче, к 
 је радила преко године, тако настави и на испиту: стаде викати на децу, љутити се, умало не по 
<p>— Знам... али опет...{S} Хвала вам и на посети... запе Љубица и погледа га са неприметним ос 
а робију...</p> <p>— За вас је слатко и на смрт поћи, узвикну он, смешећи се.</p> <p>То већ беш 
 са писарева лица на акте, на камџију и на под.{S} Писар му приђе, зграби га руком за раме и пр 
но женско чељаде.{S} Чим се гост појави на вратницама, они испред школе поиздизаше главе, и што 
, прекрсти се побожно, упали је и стави на Гојкове груди...{S} Воштаница најпре запрска, док пл 
ити страдања...{S} О, само да се поживи на миру!...</p> <p>А Љубица и Влајко друкчије мишљаху.. 
д има кућу и жену и њему долазе другови на ручак...{S} Све баш онако, као код правих кућевних љ 
 ниједна не интересује оним што се ради на збору.{S} Најпре се посвршаваше неке дружинске ствар 
сте и погледа унутра...{S} Ено је, седи на столици и плаче, а он хода по соби и мршти се...{S}  
уди се откуд он сад у својој соби, седи на столици испод кревета, сав мокар, као да је тек из в 
згубио...{S} Љубица <pb n="114" /> седи на столици као окамењена, чак јој и глава остала још ма 
 он је спремио све, па дошао да је води на муке...</p> <p>Богосав види да се она ућутала као ок 
...</p> <p>Прође подне, Љубица још лежи на столу; почеше деца долазити у школу, она још лежи, и 
ешто вуче земљи, не може већ да се држи на ногама, дише некако врло брзо, али се он очајнички о 
Срећа још те је опазио писара да излази на двориште, иначе би га овај затекао баш како виси на  
 чудном одлучношћу.{S} Гојко је обилази на раду по неколико пута дневно, помаже је саветима и н 
ави разне комбинације, али му не долази на памет ништа тако страшно.</p> </div> <pb n="116" />  
S} Какав је то Влајко Пецић, што долази на Бељино место?</p> <p>— Наш друг...{S} Онако је некак 
обом и настави рад.</p> <p>Писар долази на коњу свакога дана.{S} Већ га срамота свраћати судниц 
 се мучим.{S} А може доћи неко, ко пази на те ствари.</p> <p>— Е, јесте... сви се муче са тим.. 
ом и старојком заверише се нови супрузи на верност.{S} Само се Веља нипошто није хтео примити к 
 у десно, али му се учини да неко стоји на отвореним вратима, па погну главу и хтеде проћи.</p> 
ао да ће на сабор, пуши дуван господски на муштиклу »од пене«, носи чешће ципеле и куповни штап 
.{S} Још кад би Бог дао деце!...{S} Али на тој мисли Гојко обично свакад поцрвени, сам од себе, 
 <pb n="95" /> <p>— Разуме се...{S} Али на адреси напиши <hi>у руке</hi>, да не оде прво ономе  
заседе!... па... па да је сву...{S} Али на што то?{S} Он, он је ту једини узрок свему... он тре 
јер не би лепо било да му се не захвали на услузи.</p> <p>— Молим вас, не треба речи да трошите 
ближење.{S} С тога су се они ограничили на тих, озбиљан живот.{S} Љубица је пренела оно мало си 
, шта ја све око ње, кад она и не мисли на мене; то сам баш добро видео...{S} Како ме је гледал 
/p> <p>— Теби, синко, и нама... помисли на нас...{S} А и њему, што?...{S} Све ће се то поправит 
бузме га велики бол у срцу, кад помисли на такав растанак...</p> <milestone unit="subSection" / 
} А онај пут зарастао, куд смо пре ишли на реку...{S} Чудно зацело: ревизор се љути што деца зн 
<p>— Нема ни недеља дана како сте дошли на ово место, па већ да тражите премештај, и то још без 
сао застаде у глави, он не помишљаше ни на шта друго, али тек осећаше, да би му много пријатниј 
ланови Учитељског Удружења беху позвани на срески збор.{S} Гојко и Љубица се премишљаху да ли д 
о страдање и нека дивљина беху исписани на његову лицу...{S} Прва му мисао застаде на револверу 
адава, мора тако да иде, кад смо бачени на милост овим безјацима!...{S} Срећа те држава даје пл 
<p>Прва писарева похода по том не учини на Љубицу такав утисак као последња.{S} Она изиђе из уч 
Љубица се премишљаху да ли да иду и они на збор.{S} Они су испитани још велике недеље, провели  
те, гледајући где би сео, па се наслони на крај кревета, ту уза саму Љубицу, и подигнувши поцрв 
је тужбе, ево гле... па и њу сву иситни на парчад, баци те комадиће на под, па их стаде бесно г 
стави Стојан са кућњег прага. — Замахни на псето, оно ће се крити да га не удариш, а некмо ли д 
 на школским вратницама.{S} Она провири на врата и таман да викне Стојана, а пред њу стаде Веља 
вахан, као Веља?{S} Не може да се смири на једном месту, врти се на столици, игра му, чини ми с 
 иначе би га овај затекао баш како виси на прозору и гледа зачуђено.{S} Гојко се врати у школу, 
у веселу песмицу и сипати јело, да носи на сто.{S} Кад чу да је он већ ушао у собу, она узе чин 
<pb n="117" /> <p>— То ћемо већ ја и ти на само... видећемо.{S} А деде да видимо то са учитељем 
за тешко расположење, он мора очајавати на овакову времену.</p> <p>Љубица изиђе из школе тачно  
нерасположено, као кривац кад се ухвати на делу.</p> <pb n="117" /> <p>— То ћемо већ ја и ти на 
Кмет зовну Гојка, а она продужи гледати на прозор.{S} Чича Стојан нешто тумараше по дворишту, в 
вети тако безбрижно цело лето... лежати на кревету и мислити, не бојати се ничијега хладна погл 
..{S} Још да видим како ћеш се показати на ручку.</p> <p>— Знаш да морам бити у школи до десет. 
 тако настави и на испиту: стаде викати на децу, љутити се, умало не почеше страдати детињи чуп 
оштрином, да се није могло ни помишљати на отпор.</p> <p>Гојко се обрте деци, па им рече благим 
екако смрачи и неки људи стадоше лупати на школским вратницама.{S} Она провири на врата и таман 
родужио пут, само да не мора одговарати на њена питања.</p> <p>— Јесте ли били до суднице?{S} Ш 
ри руковању запетља, па се ћутећи врати на своје место.{S} Учитељ се рукова са одборницима и та 
у песницом у врата, затим се брзо врати на прозор и погледа унутра...{S} Баш тада Влајко затвор 
ште с десне ноге на леву, па опет врати на десну, и најзад стаде руком требити густу браду.{S}  
ре, за које држаше да могу јако утицати на девојку.{S} И одједном, усред тих сањарија, он се тр 
у...{S} Видиш, за то бих је могао узети на одговор.{S} Али, ех...!« и он махну руком по ваздуху 
ај разговор, који је у по нечем подсети на њену младост.{S} И Гојко се чак расположио, па допун 
ли се одмах трже и обори очи, јер осети на себи њен ватрени поглед.</p> <pb n="14" /> <p>— Виде 
ти по својој вољи; он јој бар неће бити на сметњи.</p> <p>— Честитам, госпођице, ново друство,  
даћемо да добијете...{S} Ја ћу вам бити на услузи свакад, кад ви зажелите.</p> <pb n="27" /> <p 
да.!...{S} А мај, знате, треба оставити на понављање и утврђивање тежих ствари, које се лако за 
не тиче.{S} Онда ће и она тебе оставити на миру... чак ће ти писар и услуге чинити.{S} Видиш, д 
, настави Веља, избегавајући одговорити на Гојково питање.{S} Јаком иду твоје муке и невоље, а  
бичне дечје живости и она почињу личити на војнике у фронту.{S} Она зна шта је узрок томе и осе 
те преобуке, пресвуче га, па га намести на кревет.</p> <p>— Тако, братићу, видиш...{S} Кад је ч 
«</p> <pb n="69" /> <p>Гојко се намести на столицу, хтеде се осмехнути, онако ради учтивости, а 
зна за се.{S} Стојан га скиде и намести на кревет, па се исправи и погледа Љубицу прекорно.</p> 
мало дете, па га уведе у собу и намести на столицу.{S} Нађе му чисте преобуке, пресвуче га, па  
и бити и незгодно и опасно, да га пусти на таку близину к себи, а још више јој паде тешко, него 
петан слуша моје причање, и све се љути на онога...{S} Госпођа Зорка им, каже, причала...{S} Ви 
добру, нада се да ће се то све окренути на боље, да ће све ићи старим путем.{S} Зато не оде род 
опет, зар не би баш она могла навикнути на мене!{S} Навика је велика чињеница, тако учисмо у пс 
 врати кући.{S} Не хтеде се ни осврнути на молбе материне, братове <pb n="202" /> и сестрине, д 
нечистоћу.{S} Беше му тешко одмах прећи на главну ствар, па му баш дође овај случај као наручен 
и дуго... разгледа је добро, па мотрећи на непрестану промену израза на лицу јој, одговори:</p> 
{S} Данас-сутра... ових дана морамо ићи на испит... требаће твоја крштеница...{S} Па после...</ 
} На првом љубавном кораку мораде наићи на овако унижење... </p> <p>Кмет и ћата одоше, чудећи с 
 журно у Брезовац. »Бар ћу добро навићи на овај пут«, помисли он, идући кроз потес.</p> <p>— Ст 
.</p> <p>»Како то, мисли она, гледајући на Гојкову децу: бар од њега сам живља и окретнија, а г 
ује, он јој се преда сав, заборављајући на све друго...{S} Тако су га и сада заузеле земљорадни 
молитви и небесном свету, заборављајући на све што га окружује, осећајући само сласт и блаженст 
..{S} Жена јурну кроз врата и ступајући на прстима, с подигнутим рукама, иђаше као махнита...{S 
одједном, мало отежући речи и застајући на неким изразима, настави:</p> <p>— Ја сам дошао од ку 
е <pb n="72" /> сеца гласом, узвикујући на неким местима страховито.{S} На средини цркве, око и 
 Илић... изговори он оштро, замуцкујући на првој речи.</p> <p>И Гојко приђе к Драгољубу, рукова 
 дана обиђе судницу, а кад се врне кући на одмор, она га сачека дурновито, прекорно.</p> <p>— Т 
китао си се много, па и не долазиш кући на ручак, рече она, хватајући га за руку и вукући к сто 
ош једаред обазре на село, па онда баци на земљу неку вунену струку са својих леђа и седе на њу 
 двојица из дворишта, Љубица му се баци на груди, обгрли га и стеже грчевито, дркћући сва и тре 
 поцрвене, задркта, па се одједном баци на мајчине груди и заплака горко, очајно, с тешким јеца 
 задовољство, али се брзо навуку облаци на њено равно, ниско чело...{S} Мисли, те црне мисли ни 
 одређенији — беху то звонца и прапорци на коњима.{S} Мало затим дојурише у бесној трци два доб 
 са учитељем.{S} Баш ме ту Пера навлачи на зло, видим...{S} Да апсим, ни крива ни дужна човека, 
 и кровова у ситним капљицама и навлачи на људе онај тешки сумор и зловољу, од кога се највесел 
а се опет приближаваше стању, које личи на врућицу...{S} Поглед јој нејасан, усне осушене, запе 
пре то није смео учинити.{S} Подиже очи на њу и — прође га пријатна језа свега...{S} Онаких очи 
а да дође у школу.{S} Љубица подиже очи на њега, али се одмах трже, поцрвене и збуни се.{S} И о 
е, а у самој ствари: да мало напари очи на лепој учитељици. — Код ње је нова школа, па треба пр 
еличанствен накит.{S} Застадоше јој очи на њему дуго...{S} Она га придену у косу, па приђе огле 
ецу волим, одговори учитељ и скрену очи на ђака, који му прилажаше.</p> <pb n="3" /> <p>Његов о 
..{S} Комуна!!... дрекну пандур, ускочи на коња, па као стрела одлете у среско место.</p> <p>Об 
н доведе оседлана коња.{S} Гојко ускочи на седло, па се обрте Стојану.</p> <p>— Ако не дођем до 
аборавио на то у забуни, па само ускочи на коња и оде.</p> <p>Гојку опет засија радост на лицу. 
<pb n="64" /> поцепаних поњава, па трчи на ниже, на реку.{S} Прегледају од синоћ запете вршке и 
и он и погледа крадом Вељу, па опазивши на себи његов поглед, махну му главом као претећи.</p>  
 Љубица обрнула очи к њему, па се смеши на њега као и мало пре... или се то њему само чини?...{ 
и пред очима... зелени сто...{S} А онај на врху, с дугом раздељеном брадом, сед, достојанствен. 
оче нова година.{S} Веља доби премештај на железничку станицу, где је оно држан збор, а на њего 
 исто.</p> <p>Влајко је добио премештај на Гојково место, и преселио се на сам дан свадбе.{S} К 
кит и даде га Гојку да остави, само јој на грудима остаде скупоцени брош.</p> <p>— Скини и то,  
дном стаде јој наликовати овај тренутак на један часак из њена детињства.{S} Јест, сећа се тако 
е трже; поче опет да му наилази облачак на чело, али се он прену и стаде се отимати од тога нов 
ланац, са лепим украсом на крају, налик на звезду, па га разгледаше пажљиво.{S} И опет она ни о 
ошишана, брада »штуцована«, па ни налик на пређашњег Гојка.{S} Истина, и сад се јасно опажа њег 
 зину, подиже руку и осети хладан челик на врелим уснама...{S} Пријатно је ово осећање, али она 
весела, спремила се, прикачила часовник на груди, пошто га је прво дуго обртала и посматрала; в 
ека, нек иде кући.{S} Нећу да га узимам на своју душу, викну кмет љутито.</p> <p>— Добро... нег 
у у друштво!</p> <p>— Захваљујем, морам на посао.{S} Децо, у школу! скомандова он, па се опет з 
и рећи: извините, или већ тамо... морам на рад, чекају ме деца.{S} Како сам ја!{S} А она јок... 
>— ’Натема је!...{S} Луд сам ја да идем на робију или још да изгубим и главу због њених враних  
утра.{S} Али вам опет кажем: ја остајем на речи.{S} Хајдемо... хајде да се приберемо, да радимо 
 да не буде она ту, док се мало свикнем на људе, па после ћемо лако...«</p> <p>»Рекоше да је мн 
нам... то је од онога« и са тим сећањем на деветорицу ђака појавише се у њој сећање и на све он 
ичак кандила, што трепери пред распећем на врху иконостаса.{S} Учитељ отегао неку дугачку песму 
 себе у белој сјајној хаљини, са венцем на глави, а поред ње покуњио се њен будући муж, Гојко у 
S} До године ћу имати право да се јавим на практични испит.</p> <p>— Где ви је чича Стојан? обр 
коса!...{S} Ехеј-хеј!...</p> <p>Међутим на пољу писар отпочео напад, по свима правилима донжуан 
на изиђе из учионице са обичним изразом на лицу, носећи собом нов дар Перин — скупоцен брош за  
сечно а учитељ четрдесет динара одсеком на годину.{S} Заведоше решења у протокол, договорише се 
ту пред комисијом, и писар показа руком на врата која вођаху у другу собу, па затвори касу и од 
 чича иди кући, рече кмет и махну руком на Стојана.</p> <p>Гојко непрестано преврће уписницу, р 
траху.{S} Он подиже главу и махну руком на њих:</p> <p>— Еј, море... одите овамо!</p> <p>Деца с 
 Ђокићевом кукурузу... под оном крушком на средини...{S} Знаш њиву Ђокићеву... чим се изиђе из  
о им прође читав час...</p> <p>Одједном на прозору, споља, стаде се помаљати црна чупава глава  
јој приђе, онако мокар, клекну пред њом на земљу и наслони своје уздрктале руке на њена колена. 
 ко зна?... помисли она са неком сумњом на души: можда је ово претварање...«</p> <pb n="59" />  
слила... стоји лепо обучена, са шеширом на глави и гледа, гледа без циља.</p> <p>— Госпоја, пре 
 вас слушам — она нарочито удари гласом на ову реч — и... да се слажемо...{S} Молим вас, опрост 
ством и чак неком важношћу удари гласом на речи из гимназије...{S} У његовој кондујити стајаше  
то јој се свиди ланац, са лепим украсом на крају, налик на звезду, па га разгледаше пажљиво.{S} 
о писали? узвикну он, показујући прстом на Гојков потпис.{S} Беше сав поцрвенео од љутине, усне 
и даље онако исто са заљубљеним осмехом на устима.{S} Гојко подиже главу; очи му беху необично  
н и удали се са неким значајним осмехом на устима.</p> <p>Стојан, који стајаше више учитељице,  
на својим радом; кад год изиђе са децом на одмор, из очију јој сија задовољство, али се брзо на 
 овим искреним другом овако са масницом на образу!...{S} Али се осећаше усамљен, без игде икога 
 побацани по столу, или наслагани један на други...{S} Ено и чашице ракиске, жути се на дну рак 
и напослетку јадник, намучен, озлојеђен на цео свет, саломљен и смрвљен под тешким и дуготрајни 
писар у затвор... после већ буде осуђен на робију и тако... јест, тамо умре...{S} А ја око Љуби 
знали су и за Перу писара, да је осуђен на дугогодишње заточење. <pb n="158" /> Довољно узрока  
 више ништа...{S} Он изгледа као осуђен на смрт, кад га прво тане погоди... лице се одједаред к 
 се огледа!</p> <p>Једне недеље дође он на ручак суморан, готово љут.{S} Она се склони, па стад 
лицом Обрадовом.{S} Ћата се највише дао на посао, да се ти гласови раструбе, а он им је управо  
окусио домаће среће, раскућио...{S} Као на електрици!...</p> <p>— Како то!? повикаше Гојко и Љу 
е нам опет доћи.</p> <p>Гојко иђаше као на шибу.{S} Шта ће он тамо, кад зна да неће умети ни пр 
кај...{S} Знаш колико сам ја тебе чекао на рачунима, одговара председник, смешећи се.{S} Ђавоља 
го штогод непријатно.{S} Већ се навикао на страдање, па не може да замисли дан, који би му прош 
о напред, те иђаше с вољом, али помисао на оне људе што су тамо засели, заплаши га и збуни.</p> 
 може да замисли дан, који би му прошао на миру.{S} Срећом, данас се ништа не догоди.{S} У вече 
ита за школу.{S} Ево је, брате... право на ову капију.</p> <p>Путник га не саслуша даље, но окр 
атите ништа?{S} Ја имам по закону право на добро озидане две собе, кујну, подрум и дан орања зе 
незду: не сија више срећа и задовољство на домаћичину лицу, не чује се љубавни шапат и не разле 
 и капут, са црним широким пругама озго на ниже, стајаше он посматрајући село, које се, окићено 
јко мало увређеним гласом и остаде дуго на том месту, гледајући за њом.</p> <p>Прилазећи својим 
опет, па се расташе.{S} Стајала је дуго на отворену пољу, гледајући тужно за погрбљеном старицо 
би по вољи, пресече је погледом оздо до на врх главе, али не рече ништа.{S} Ко вели: право је д 
вањем, као да је десетине година провео на том раду.{S} Реч му беше течна, жива и одушевљена јо 
роћи ћемо, рече весео Гојко који је био на десетом небу од радости: »изгрдила је ћату, а мене с 
— Више је окрвављен од ње.{S} Заборавио на то у забуни, па само ускочи на коња и оде.</p> <p>Го 
писана.{S} Нову официрску капу накривио на десно ухо, а сјајну никловану сабљу пустио те се вуч 
да просвети наше село, те нам натоварио на врат два учитеља.</p> <p>Старац се узврпољи, уздахну 
 не сме прекидати.{S} Ја, знате, научио на нашу канцеларију, где врата не мирују ни пет минута. 
ебе као мало детенце... све ћу те овако на рукама, ето баш овако... а ти ми се љушкај и буди за 
удруженим силама бране, они ударе свако на своју страну, а то је кметовима добро дошло.</p> <p> 
мели.</p> <p>Он је њу волео, али некако на свој начин, без оне обичне женске нежности, која вла 
дом леденом кором.{S} Налактила се тако на сто, стисла главу обема рукама као клештима, па глед 
вљају светлији дани.{S} Сад се баца око на многе стране, а има се на чем, у пространом Београду 
је воћњаке, па је милина зауставити око на том зеленилу.{S} Шљиве цветале, па се цело село заог 
здо љубави!...{S} И шта би је упућивало на тај корак? — Дужност, заклетва верности мужу, правил 
>— Ко то лупа ноћас?...{S} Постаја мало на прагу, па кад не чу ништа, закључа врата и оде у соб 
ала сам душу као своју; све му се могло на лицу прочитати...{S} Беше као мало дете!«...</p> <p> 
е...</p> <p>И чича му сложи друго одело на столицу, а оно мокро покупи и однесе да га осуши.</p 
та; а Гојко, видевши ово нагло црвенило на Љубичину лицу, обори очи, али му лице засија великом 
ају је за само срце и изазивљу црвенило на лицу, које се већ све обојило крвљу, али она ипак гл 
d> <p>У орловичкој школи све се вратило на стари поредак, ради се озбиљно, мирно, марљиво... на 
ељ промрмља нешто у себи, што је личило на звук:</p> <p>— А-а-а...</p> <p>За председником се ди 
 слабе, изнурене груди, знајући да само на њима може наћи утехе, ако је још има.</p> <p>Смиљка  
и вршњакињама, а сад се ограничила само на кратка извешћа о своме здрављу и раду и тражењу нова 
иђе ближе деци, рече им да гледају само на њу, па поче рад.{S} Осећаше како јој се образи час з 
 заједнички над селом, па се опет, тамо на крају свода, разделе и запливају усамљени...{S} Почи 
тра, да се мало приберемо...{S} Хајдемо на рад: деца нас одавно чекају, рече она, па отвори вра 
 чем другом. </p> <p>— Да ли да пошљемо на станицу за месо? запитала би га она јутром.</p> <p>— 
p>— Па кад дођете к мени, разговараћемо на само о томе.{S} Гледајте да дођете још ове недеље, д 
утра...« и тако даље — стајаше написано на тој хартији.{S} Доле потпис: »Управитељ школе орлови 
 кревету, и опет му исто онако исписано на лицу: »О, ала ми је добро... ала ми је добро«...{S}  
бојажљиво погледати час на њу час једно на друго, чудећи се коме се то она обрнула.</p> <p>— Ти 
е, после скромне вечере, легоше заједно на Љубичин кревет.{S} О, да дивне, ретке среће!...{S} Ч 
гнувши главу високо и погледајући жудно на један прозор од учионице.{S} Чим полицајац уђе у шко 
у читав пљусак грдње на обоје, нарочито на Љубицу.{S} Паланачки речник је за овакве разговоре в 
ови рачуни!</p> <p>— А хоће ли бити што на јашанцију?</p> <p>— Колико си ти нама дао пре, толик 
, који се наругао њеној љубави и пљунуо на њену ропску преданост.{S} Женска душа не тражи смисл 
</p> <pb n="201" /> <p>— Идеш ли му бар на гроб, јаднику?</p> <p>— Нисам у почетку никако, а ле 
ури к школи, да би застао школски одбор на окупу.</p> <p>»Учитељица нема стана у школској зград 
и поруке од мајке, сестара и дође говор на брата.</p> <p>— Мика пише, често пише... због њега с 
ти...{S} Затим се вешто наведе разговор на неке учитеље и једну учитељицу.{S} Господин Пера отв 
> <pb n="44" /> <p>После пређе разговор на плату.{S} Писар с неком нарочитом интонацијом исприч 
мо посао ваљано.{S} Па ето, дали су нас на милост и немилост несавесним, бесним људима... да на 
одговори он, гледајући час у земљу, час на вратнице, куда пролажаху ђаци, па се опет полако кре 
ледала, стадоше бојажљиво погледати час на њу час једно на друго, чудећи се коме се то она обрн 
ашње догађаје. — Па то је читав атентат на твој живот.</p> <p>— Море махни се шале, него шта ми 
 и оде.</p> <p>Гојку опет засија радост на лицу.{S} Сети се Веље са захвалношћу.{S} Истина, срц 
он почне уздисати и навуче му се жалост на срце, а у душу уђе тешко нерасположење.{S} Ни сам не 
ном се код Љубице појави нека одлучност на лицу; мати јој одлази и долази забринута, али се Љуб 
/p> <p>— Еве... овај, пружише деца прст на једнога.</p> <p>— Оди, ђаче, овамо; оди, ја сам учит 
 заплели... не може да намести кажипрст на обарач...{S} Ха, ево!...{S} Вуче... обарач се покрен 
сећа с каквим је осећањем ишао први пут на своју нову дужност!;...{S} Колико је ту помешано мил 
олици, игра му, чини ми се, сваки мишић на телу.{S} Мислим баш да бих могао, кад бих се одлучио 
се, савила се у клупче, наслонила главу на уздигнута колена, а око њих обавила обе руке па глед 
ром седе он уз топлу пећ, наслони главу на дланове и остаде тако као укочен до мрклога мрака; н 
сечена, клону на столицу, наслони главу на руке и горко, очајно зајеца...</p> <p>Писар се измач 
и она одједном склопи очи, спусти главу на јастук и заспа...</p> <p>Одједном се расветли цела с 
p>Наши путници наиђоше на оборену кладу на самој обали, па, готово не споразумевајући се, посед 
138" /> <p>— Онда... е онда беремо кожу на шиљак!... узвикну Веља, смејући се.</p> <p>Љубица сл 
етке жућкасте длаке, које се не опажају на први поглед.{S} Очи му плаве, мале, па необично свет 
руги писаше, а трећи и четврти рачунају на таблицама.{S} Љубица се веома зачуди кад виде да учи 
 узвикну она весело, намештајући чинију на сто.</p> <pb n="192" /> <p>Проскитао си се много, па 
уз мајчине груди, сакрити главу у мраку на тим свенулим прсима, које су те, некад једре и здрав 
ске.</p> <p>— Охо, имаћете добру музику на предавању, рече она и диже се са клупе.{S} Ух, мрачн 
задркта од неке милине и баци се Влајку на груди.{S} Њему ово не би по вољи, пресече је погледо 
.{S} Тек по неки пут одговорио би Гојку на питање, па се опет уозбиљи и ћути упорно.{S} Гојко н 
<p>— Ти, мали, ти... ти! пружи она руку на опаженог несташка и гледаше га строгим јасним поглед 
између ње и њега и с правом подиже руку на његово раме, а он, онај бесни и разуздани полицајац, 
/p> <p>Дете се обрте к селу, пружи руку на једну од ближих зграда и рече:</p> <p>— Ено је, ви’ш 
плашено.{S} Да није?... и он пружи руку на чело.</p> <p>— Хм.. тако нешто...{S} У опште, сваки  
 на благајни, метну му пријатељски руку на раме, па одговори:</p> <p>— Реците му: сањам оно што 
о...{S} Стоји он онако... наслонио руку на Љубичино раме, а ја уђем па га зграбим обема рукама, 
таде, приђе му и метну једну своју руку на његово раме, па га опет пажљиво погледа својим велик 
ан се диже, приђе Гојку и метну му руку на раме.</p> <p>— Будите слободни...{S} Испричајте све  
</p> <pb n="6" /> <p>Учитељ баци струку на столицу, посади се на њу уморно и стаде брисати зној 
 кукурузовини, сви се смеју, праве шалу на рачун Гојков...{S} А Гојко, срећан што се једаред см 
ти децу кућама, рече им да дођу у школу на Петровдан, па оде.</p> <p>Сврши се та необична школс 
ма?...{S} Ко зна шта им је; питаћу Вељу на само...{S} И опет Гојко сумњиво <pb n="170" /> махну 
та село!...{S} Селу је свеједно: био му на врату ја или онај Ђокић, одсече председник.{S} Него  
јзад се досети, укваси убрус и метну му на чело...{S} То га за часак умири, али после опет стад 
ле се спреми, навуче неку велику мараму на главу и пође изласку.{S} Гојко истрча из дворишта и  
кнота и стаде их купити и слагати једну на другу. .</p> <p>Гојко беше сав црвен, збуњен, отираш 
бразу, па одједном, као посечена, клону на столицу, наслони главу на руке и горко, очајно зајец 
више је издаје снага... глава јој клону на једно окопано стабло...{S} Кукуруз се пови, додирну  
ми у школи, писар приђе к столу и метну на њ неке акте, разви их и обрте се Гојку.</p> <p>— Јес 
, изиђе да види ко лупа.{S} Гојко куцну на прозор и доста јасно викну:</p> <p>— Љубице!...{S} Љ 
твори капак, положи драгоценост пред њу на сто, па се мало измаче.</p> <p>Она погледа и одједно 
} Гојко до сад није никад обраћао пажњу на промену владе. »Шта имам да се плашим или веселим, м 
адба тихо, мирно; мало ко и сврну пажњу на тај догађај.{S} И младенци и часници — цела свадба — 
се измакне, а председник му сврну пажњу на једног сувоњавог чичицу, који држаше високу столицу  
овори, али Љубица обрати нарочиту пажњу на саопштења о брату.{S} И она је добивала од њега писм 
путић, обуче га веома брзо, набаци капу на очи, па пројури преко дворишта, не марећи хоће ли га 
бица се већ неколико пута жалила писару на Гојка, а последњи пут доста отворено изјави, да би д 
дник, забележи тамо нешто, стави нумеру на ону исписану хартију, па је даде Стојану. </p> <pb n 
тку капутићу и накривљеном меком шеширу на глави.{S} Иђаше кицошки, некако подигравајући у ходу 
одвојише свако своју децу, па одмах, ту на дворишту, почеше разговор са њима.{S} Обоје се само  
дмах се доноси угарак, ложи се ватра ту на обали и спрема се доручак.{S} Родитељи им, пука сиро 
а, јамачно је однесен или је струлио ту на месту; стазица до реке обрасла травом; вир, код кога 
јући чешће на Гојка, који се смрзнуо ту на месту, па ни да мрдне.</p> <p>— О, молим... извол’те 
еобичне муње. — Кроз пола часа изићи ћу на одмор.</p> <p>— Баш би боље било да изиђеш, настави  
ибало, све је сматрало за највећу срећу на кога се она осмехне, све се то радовало, што их је о 
учитељ, а око њега стајаху и одговараху на јектенија десетина одраслијих ђака.{S} Гојко стаде з 
 Прво сврну у Љубичин разред; деца беху на окупу.{S} Даде им чиме ће се занимати, па оде у свој 
екидно мора мислити.{S} Она изведе децу на двориште, пусти их да се протрче а сама се стаде бри 
Него оно к’о вели: дај да бацим кривицу на другог, ако се може; боље нека бриде туђа леђа него  
се писар спрема да избаци неку пошалицу на Гојков рачун, <pb n="42" /> престиже га и сама рече: 
раду, па сад дошла овде, да не буде оцу на терету, а богме и да потражи своју срећу...{S} Толик 
{S} Да ли то њене груди тако бурно дишу на његовим грудима?...{S} Је ли се то збиља већ свршило 
.{S} Кад у пролеће удари некакав шарлах на децу, те распустих школу...{S} Док ја то наредих, же 
, у срце и наведе му неку зебњу и страх на душу; али он одгони од себе све те мисли само једном 
јим несташцима и строгим тоном врати их на своја места.{S} Деца се уплашише од њеног строгог из 
опази да су јој деца заморена, пусти их на одмор.{S} Тек што деца изиђоше и она, оставши сама у 
 се проводити весело...{S} И чим ступих на испит, знао сам да ћу пропасти, јер није било страда 
ли се одједном стресе и навуче покривач на главу...{S} Старала се да више не мисли, док је не п 
 толике ствари, чак и чист бео покривач на столу...{S} Али је женска глава за те ствари вешта,  
променљиву истину, прочитајте вечну реч на овом окамењеном лицу и умирите срца своја... »О, ала 
обро... то се лице смеши и смеши се баш на њега...{S} Па то је Љубица, јест... жива!...{S} Он с 
рочитом намером он прекиде разговор баш на овом месту... </p> <p>— Камо вам онај колега, рече о 
вом прашином.{S} Једва чекаш да угледаш на ливади какав моћни грм с разбацаним далеко у страну  
ћна рођена!...{S} Бог ме је проклео још на самом рођењу!...</p> <p>— Оставити!...{S} Никад!...{ 
ба... само кажите.</p> <pb n="87" /> <p>На тако пријатељске речи, Љубица подиже главу и захвали 
ишина, на коју се човек навикао.</p> <p>На вратнице уђе висок, плав, сувоњав младић у кратку ка 
одређује се дужином времена, проведена »на влади«.</p> <p>Дође још један од Бокићевих пријатеља 
во.</p> <p>Лекар записа шта треба да се набави болеснику, па изиђе.{S} Пред вратима га сачека Љ 
ти и записати све што је потребно да се набави.</p> <p>Гојко иђаше напред, намрштен и узнемирен 
имам хлеба, донео сам са стварима, а ти набави које јаје, па ћемо вечерати.</p> <p>— Хм, до сад 
апетан строго наредио да још летос мапу набави.{S} Ипак он покушаваше не би ли се <pb n="22" /> 
 и у овом случају похвалу.{S} Стојан ми набавио неку дебелу кокошку, а ја рекох биће добра за ч 
подрум и дан орања земље...{S} Ви ми то набавите, па ја вам не тражим ни паре. </p> <p>— Тако ј 
не по селу, па купуј.{S} Стојан ће ти и набавити и уредити, па га можеш научити и да ти помогне 
аз лица?...{S} О, то су јој лице морали набавити сви демони из пакла!...</p> <p>Млада, лепих цр 
редом разгледаше све шта би као требало набавити за први разред, па пређоше код Гојка.{S} За ње 
 потребних ствари, које се морају одмах набавити.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 
 тишим гласом.{S} Оне летошње оправке и набавке, то ти је сав издатак.{S} Ови двоје нису примил 
 да ми се тачно квартирина издаје, а ви набављајте од куд знате, рече Љубица одсечно и мало поц 
ак зимски капутић, обуче га веома брзо, набаци капу на очи, па пројури преко дворишта, не марећ 
тручно и занимљиво, али учитељице често набираху устанца, пропраћајући по неке изразе шаљивим н 
 он, па узе шљиве, и ако је и сам доста набрао и носио их у џепу.{S} Али зар да се <pb n="26" / 
над косом, по којој се пружило село.{S} Набраше зрелих, сочних, набреклих од једрине шљива, па  
ружило село.{S} Набраше зрелих, сочних, набреклих од једрине шљива, па се испеше на хум.</p> <p 
ури напред и понекад се намршти од нове навале мисли...</p> <p>Кад свану, Гојко стиже с баба См 
{S} Доцније, кад се мало прибра од прве навале осећања, узвикну:</p> <p>— Не могу, не могу више 
дима страшно, мути се све пред очима... навалише неки бурни осећаји, и она сад не мисли о оном, 
а ли се то све одједном угаси под првом навалом громовите буре живота, или се само нахватао пух 
 мисао вазда жигне, као ножем, у срце и наведе му неку зебњу и страх на душу; али он одгони од  
ече Гојко, плашећи се.{S} И куд ме ђаво наведе да је дирам!</p> <p>— Није требало, одговори му  
шице он њој чинити...{S} Затим се вешто наведе разговор на неке учитеље и једну учитељицу.{S} Г 
 још без узрока!{S} Јер шта бисте могли навести за разлог?...{S} То не може бити, верујте ми.</ 
 би баш она могла навикнути на мене!{S} Навика је велика чињеница, тако учисмо у психологији.{S 
/p> <pb n="66" /> <p>Љубица се све више навикаваше на писареве љубазности, и сад јој беху сасви 
 или друго штогод непријатно.{S} Већ се навикао на страдање, па не може да замисли дан, који би 
ети ова стална тишина, на коју се човек навикао.</p> <p>На вратнице уђе висок, плав, сувоњав мл 
рактеристична несразмера, али ко се већ навикао гледати га таквог, њему он сад изгледа сасвим о 
} На тако отворен разгор Љубица не беше навикла.{S} Она, чедна детиња осећања, која се улевају  
 се више од њега.{S} Љубица се већ тако навикла на његове походе, да их у извесне дане и сама о 
што је у вези са тим.{S} Али је она већ навикла да угушује мисли о томе.</p> <p>— Кажи господин 
покојником. <pb n="101" /> После се већ навикла, а у вишим разредима беше веома занимљивих ства 
тупати сваки, ко хоће да <pb n="199" /> навикне жену, да се не меша у његове »послове.« Жена је 
 с доста вештине али и муке стараше, да навикне дечје ухо разликовању ова два гласа.{S} Љубица  
ше као васпитачици.{S} Паштила се да се навикне на лепо опхођење, на милостиве, пријатне речи,  
сам још... (она поуми да каже: дорасла) навикнута на тај посао.</p> <p>Велимир јој стаде говори 
..{S} Ал’ опет, зар не би баш она могла навикнути на мене!{S} Навика је велика чињеница, тако у 
Љубици се учини да се овде не могу деца навићи реду (а она то хтеде постићи одмах првог дана),  
у и оде журно у Брезовац. »Бар ћу добро навићи на овај пут«, помисли он, идући кроз потес.</p>  
е и оде улицом...</p> <p>Сунце је село, навлачи се мрак... по небу снују густи облаци, скупе се 
алије вина, па после све више и више... навлачи се црн застор око њега, он се губи, пропада нек 
идимо то са учитељем.{S} Баш ме ту Пера навлачи на зло, видим...{S} Да апсим, ни крива ни дужна 
са лишћа и кровова у ситним капљицама и навлачи на људе онај тешки сумор и зловољу, од кога се  
 се слевају с камења, а сутон се њиха и навлачи све више, успављујући брижну главу пријатним за 
 ћу да радим?...</p> <p>Ноћ се полагано навлачи, а оне још седе, шапућу и уздишу...</p> <p>Трећ 
дњи уздах пред тешким сном...{S} Све то навлачи жива човека на бескрајне сањарије.</p> <p>Наши  
 у глави.{S} Ооо!...</p> <p>— Шта се то навлачи... црно, густо?...{S} Иде, иде... плива... све  
оде јутрос, па... је л’ да не сме узети навору?</p> <p>— Не сме... одговара она механички, више 
зостајати.</p> <p>»Ако ми се још и овај наврзе на главу, имаћу муке.{S} Ту ми нико не поможе: о 
чке, допираху до колена, ноге кратке са наврнутим стопалама унутра; цео му стас беше неприродно 
мирно, марљиво... наставници се журе да наврстају оно, што је у току зимушњих непогода пропуште 
 гледајући је значајно...</p> <p>Већ се навршују два месеца како она дође у ову школу, и шта ти 
е смрачило, и ако је још доста рано.{S} Навукла се по околини густа магла, па роси по мокрој, р 
очију јој сија задовољство, али се брзо навуку облаци на њено равно, ниско чело...{S} Мисли, те 
ке мисли, од којих му се густе веђе час навуку и натмуре као илински облак, а час се разведре и 
испрва стаде опирати а после се спреми, навуче неку велику мараму на главу и пође изласку.{S} Г 
омене на себи, али се одједном стресе и навуче покривач на главу...{S} Старала се да више не ми 
Гледа је само, па и он почне уздисати и навуче му се жалост на срце, а у душу уђе тешко нераспо 
о, хладно...{S} По целом небесном своду навучен је суморан покривач загасите тамне боје, из ког 
...{S} Стаде разгледати прозоре... свуд навучене завесе, али оне двокрилне, те се између њих мо 
ком се то говори да је отпуштен, јер је нагађала, а и познала је по Гојкову изразу лица.{S} А Г 
ом.{S} Кроз главу му пролетеше неколика нагађања муњевитом брзином. »Отпуштен... премештен (кам 
осети као да се нагнула над провалијом, нагла се и већ губи равнотежу... оздо из црна бездана в 
жи, и види се само како јој широка леђа нагло одскачу од дубока дисања...</p> <pb n="80" /> <p> 
ше се други, још већи облак, који им се нагло приближаваше.{S} Они сврнуше у једно сокаче и мал 
ицу се осуло смртно бледило, а она дише нагло, отвореним устима, као да јој је мало ваздуха.</p 
окљан...</p> <p>У том се врата отворише нагло, и Стојан уђе.</p> <p>— Ево пандура из среза...{S 
ко отресита госта; а Гојко, видевши ово нагло црвенило на Љубичину лицу, обори очи, али му лице 
сама зашто...{S} Она се осети као да се нагнула над провалијом, нагла се и већ губи равнотежу.. 
Дај да се живи!...«</p> <p>А Велимир се нагнуо Гојку па му шапће:</p> <p>— Камо ти нове, лепе х 
још не беху јасно испољиле, него се тек наговестиле.</p> <p>Трже је из тих мисли звецкање сабље 
да јој носи какав накит, то јој је јуче наговестио, па с тога беше веома предусретљива према ње 
ешна рада, па сад не може довољно да се наговори.{S} Стаде се хвалити својим другим разредом, ј 
САО</p> <p>Светолик П. Ранковић</p> <p>(НАГРАДИЛА МАТИЦА СРПСКА СА 100 ФОР.)</p> <p>У БЕОГРАДУ< 
S} Јест, сећа се!...{S} И он ће тражити награду!...{S} Он?!... он...{S} То ће бити чеврти!...{S 
мрт и вечна мржња.{S} Лице јој беше све нагрђено и онакажено од неке унутрашње муке.</p> <p>— Х 
/> који се код почетника дуго задржава, над, ким се они смеју и ако су њиме прожмани и запојени 
 жутих завијених брчића, зелених очију, над којима је накривљен црн мекан шешир.{S} Цело његово 
бацајући зраке на кревет у једном углу, над којим се наднела стара суха жена, па нешто трља, ву 
ни не растуре и разиђу по ваздуху...{S} Над селом се носе гласови стоке која се враћа с паше, п 
ји, која мало пре она сама угушиваше, а над свим осећајима истаче се јасно један: жалост, сауче 
е иза брешчића зажарен, усијан котур, а над њим трепере и прште по плаву своду руменосјајни зра 
од ногама му шушти опало, жуто лишће; а над њим се ношаху густо загасити и беличасти облаци, пл 
то...{S} Она се осети као да се нагнула над провалијом, нагла се и већ губи равнотежу... оздо и 
м и машући рукама.{S} Тако дође до хума над селом, испе се на хум, па стаде тако обрнут сунцу.. 
а по глави и плећима, па се опет издиже над његовом главом.</p> <p>Гојку се обрте свест... нешт 
ој пораз... да јој да прилике да ликује над њом!...{S} Не, не...{S} Не тамо!...{S} Али куд ће?. 
вена неправда, једно неоправдано насиље над слабим човеком, који је без икакве заштите, коме ни 
нкасту, па опет у белу као снег...{S} И над том белом, миришљавом завесом трепере светли сунчев 
 веће групе, пронесу се тако заједнички над селом, па се опет, тамо на крају свода, разделе и з 
умеру, она се охлади.{S} Одједном осети над собом сву тежину силе старијега, а необичан јој беш 
од једним хумом, што се поносно издигао над косом, по којој се пружило село.{S} Набраше зрелих, 
ветљен жарком руменом светлошћу, наднео над овим китњастим пространством, па га, као оно свемоћ 
ља седи крај стола, држећи умочено перо над хартијом, а Гојко хода преко школе и застане, кад г 
радим, а они горе морају да воде надзор над нама.{S} Кад не радим, зна се шта ме чека, па ма ко 
ине и растури се тако у висини, па опет над баџом затрепери чисто небо, обасјано благим зрацима 
ијатне снове.{S} Тужно је оборила главу над реком, па слушајући жубор и шапат <pb n="53" /> бис 
ље!...{S} Слатко је надање живу човеку, нада му је драгоцено благо...</p> <pb n="189" /> <p>— М 
{S} Па ипак се свакога часа нада добру, нада се да ће се то све окренути на боље, да ће све ићи 
 као прах...{S} Па ипак се свакога часа нада добру, нада се да ће се то све окренути на боље, д 
се он ту љути... као да има какво право нада мном.{S} Баш ћу за инат да га једим, још више ћу д 
аква робија или војачина.{S} И ту се ти надај повољном успеху у раду!« мишљаше она, стојећи пре 
.{S} Напротив, реши се на отворен инат, надајући се на моћну заштиту писареву.</p> <p>Једне суб 
или себи или другоме.{S} Али она се још надала...{S} Мислила је да се то може некако окренути,  
рана је у свима својим претпоставкама и надама, које је сновала још у школској клупи.{S} Боже м 
ово гнездо, успављујући се најсјајнијим надама и најслађим сновима.{S} Још није могла веровати  
мо са господин-свештеником...{S} Све се надамо да дођете, да се видимо.</p> <p>Изиђе свештеник. 
ивене тајне.{S} И боље!...{S} Слатко је надање живу човеку, нада му је драгоцено благо...</p> < 
зеца, па убио — кера...{S} Томе се није надао...{S} Он, стари лисац, удесио је све како ваља, и 
крупно и ћату и пандура, па се одједном надвири у мрачну зграду.</p> <p>— Учитељу, иди кући сад 
сећање на онај тренутак, кад се попео и надвирио се на прозор...</p> <p>— Видели сте... јецаше  
а, ади досадашње узбуђење беше веће, те надвлада, и она опет обори главу, стидљиво и плашљиво,  
 Прошлог љета пустите ми ово дете да ме надгледа овако старог и да ме што послуша, а сад га опе 
.{S} Зашто поврвеше из душе читава јата наде и заносних снова?...{S} Зашто јој се пронесе у пам 
ењен, наравно у своју корист.{S} Његове наде добише још више маха, али се одмах и пресекоше.{S} 
јно, као да је овога часа сахранила све наде и снове своје, као да је сад тек изгубила младост  
традање, без иједнога срећног дана, без наде, без утехе...</p> <p>Гојкова се зебња испуни.{S} П 
р...</p> <p>Гојко уздахну, скрушен, без наде, видећи пред собом све црње дане, све веће зло...< 
до сада очекивала, али се уверила да су наде варљиве и узалудне.{S} Променила се много.{S} Једв 
рам да радим, а они горе морају да воде надзор над нама.{S} Кад не радим, зна се шта ме чека, п 
уторством многе младе душе.{S} Груди се надимају од жудње, срце куца јаче и веселије, а ти у се 
убица застаде између два воћњака, да се надише овога мирисног, чистог ваздуха.{S} Одједном, из  
с...{S} Милина, не може човек сит да се надише!...</p> <p>После дуга путовања, стигоше цркви.{S 
тек ’нако... празни гласови...</p> <p>— Надлагује се свет, море, рече један одборник.</p> <p>—  
дједном се обрте као преписивач у истом надлештву.{S} Од тада му Гојко изгуби траг, и ево сад м 
е на кревет у једном углу, над којим се наднела стара суха жена, па нешто трља, вуче, шта ли ра 
 сам осветљен жарком руменом светлошћу, наднео над овим китњастим пространством, па га, као оно 
тељи им, пука сиротиња, журе се на рад, надничење, а они по цео дан око воде, око Мораве хранит 
кавства.{S} Са лица му бије она позната надувена тупост, која је својствена многим нешколованим 
а уведе у собу и намести на столицу.{S} Нађе му чисте преобуке, пресвуче га, па га намести на к 
 и тргнути из заноса!{S} Баш не може да нађе ниједну мисао да почне разговор.{S} Не, не... најб 
ињо! дрекну Веља и стаде се освртати да нађе своју батину.</p> <p>— Хоћеш ли да идеш ти, учитељ 
ретурати дан за даном, док се једном не нађе са листом хартије у рукама, који му је могао дати  
нем у вис, па буп о под!...{S} Ти ли се нађе, црвенкапићу, да бешчастиш ово свето место, у које 
ену... онако постарију, мирну... нек се нађе.</p> <p>— Не бригај...{S} Трчи! одговори му Стојан 
ле овог саопштења, писар се диже.{S} Он нађе да је ово за први мах као почетак, доста; а после  
о петицу!</p> <p>И за децималне мере он нађе згодан одговор:</p> <p>— Море, шта ће ти онолика ц 
ропусти пред собом.</p> <p>Кад се Гојко нађе на улици, дахну слободно, па окрете журно, право к 
узе шљиве са њене руке.</p> <p>Ну Гојко нађе да треба и њему што рећи, да је незгодно ово дуго  
а плану.{S} У таквој несрећи и страдању нађе се још снаге за терање ината.</p> <p>— И ово је, з 
 <p>Деца изнеше столице; одједном се ту нађе и Стојан, који ћутећи намести столице у хлад па се 
о...{S} И кад нам затреба одмора, да га нађемо у нашем гнезду...{S} Та то су тако мале, тако ни 
јану.</p> <p>— Ако не дођем до сванућа, нађи коју жену... онако постарију, мирну... нек се нађе 
у... свакога ти ђавола зна!...</p> <p>— Нађи ми старо одело... треба за сутра, опет прошапта Го 
ко га ту није ни мало сврбело.</p> <p>— Нађи коња... трчи мајци што брже можеш..{S} Она нек дођ 
ке радосно.</p> <p>— Хвала Богу, кад те нађох!{S} Хајде!...</p> <pb n="97" /> <p>— Куда ћемо? п 
еља и Аксо.{S} После дужега пропитивања нађоше, да је Љубица врло мало прешла, али су јој деца  
ану.</p> <p>И Љубица се зачуди, кад пре нађоше ову згоду за послужење, а на Вељино питање и она 
Они сврнуше у једно сокаче и мало затим нађоше се под једним хумом, што се поносно издигао над  
ично гледају заљубљене шипарице, кад се нађу са предметом своје љубави.</p> <p>— Зар још питаш? 
обузе радост.{S} Он се приближи Љубици, наже се мало к њој и прошапта јој:</p> <p>— Сутра ћу ва 
ли се то збиља већ свршило?...{S} Он се наже њеном уху и прошапта:</p> <p>— Хоћемо ли по Ускрсу 
овом учитељу.{S} Љубица приђе к столу и наже се Гојку: </p> <pb n="17" /> <p>— Ја изиђох мало м 
а опет остане сама...{S} И Гојко се већ наже оној страни до врата, па чим она у ходању обрте ле 
на ни одвратна, али не зна ипак како да назове своје осећање према њој.{S} Љубица га опет извед 
аше који ли ће смртни бити срећан да је назове својом...{S} А сад... јесу ли ово њене руке сави 
слиш сад ће да заишту лутку.{S} И гледа наивно, као да је мало у свету живела, па не зна ништа. 
у.</p> <p>— Јуче сам почео, одговара он наивно. — Зашто се ви као чудите?</p> <p>— Па, знате... 
 <p>Влајко и Веља насмејаше се оволикој наивности.</p> <p>— Ето вам га вала и за четвртке и за  
ђе Веља, и таман они седају за ручак, а наиђе Влајко.{S} Веља се намршти, и ако је дотле био ве 
е памет, а све га заноси и опет хоће да наиђе оно црно, као пре...{S} Ха, сетно се!...{S} Скочи 
 разгледа потписе разних ревизора и кад наиђе на по неку слабу оцену, намршти се и превуче руко 
амни и нејасни осећаји и са њима у вези наиђе на њу некаква необична нервоза...{S} Она скакуташ 
неколико густих жбунића.{S} Кад год јој наиђе њена обична туга за кућом, она се завуче у жбуње, 
 стаде тако обрнут сунцу...{S} Одједном наиђе густ, црн облак, заклони сунце, а под њим измени  
упати кокошке...</p> <p>Љубици одједном наиђе наступ љубавних осећаја, она сва задркта од неке  
им.{S} И сама се чудим како то одједном наиђе... одмах после венчања...{S} И тако до саме смрти 
 заборави и на своју главу...{S} Срећом наиђе на њега неко момче, које растера псе и приђе му с 
аћица, само те то не држи за дуго, него наиђе нека луда, јогунаста даска, па човек да бежи у св 
х мало међу децу, а ви гледајте ту: ако наиђе какво кретенасто, немојте га уписивати, шапну му  
ед друговима, осрамотише...{S} Директор наиђе и оштро ме казни за неред.{S} О, како сам тада ст 
е да запева, да потрчи некуд, али одмах наиђе неко горко сећање, које јој помути цело расположе 
чишћену лозу да продуже рад...{S} Краве наиђоше под крушку, где је опало мало лишћа и остала ко 
бескрајне сањарије.</p> <p>Наши путници наиђоше на оборену кладу на самој обали, па, готово не  
ћи пред децу, а нарочито пред људе, ако наиђу?...{S} О, да тешка срама!{S} Па још ако је и она  
 таласаста час равна поља, по којима су наизменце разасути потеси, села и шуме, и тако све до к 
.</p> <p>Гојко се трже; поче опет да му наилази облачак на чело, али се он прену и стаде се оти 
!...{S} На првом љубавном кораку мораде наићи на овако унижење... </p> <p>Кмет и ћата одоше, чу 
уд баш сад да ми дође, кад треба да сам нај...најслободнији!«...{S} Познао сам вас одмах, наста 
о говору, јер је тема стајала у вези са најбитнијим питањима из школскога рада.{S} Велика већин 
у мисао да почне разговор.{S} Не, не... најбоље је да она опет остане сама...{S} И Гојко се већ 
ећи, али Веља настави љутито: </p> <p>— Најбоље још нек нам нареде да им чувамо децу, која их и 
ног фамулуса, вере ми!{S} Тако, тако је најбоље.{S} Па ако видимо да ће и вас овако да брука, о 
узмите озго или оздо редом...{S} Што је најбоље.</p> <p>— С краја ћемо, оздо.{S} Гојко преписа  
 јој стало, чини јој се и да не дише, и најбоље би било кад би сад одједанпут умрла, то би најв 
она матери и грли је нежно.</p> <p>— Ти најбоље знаш, дете моје.{S} А по теби гледајући, рекла  
и да је и ту претерао, али ће ова мисао најбоље да му ублажи гнев.{S} Он се хвата ње још усрдни 
 са њима.{S} Знала је начин којим се то најбоље постиже и идући међу децу мислила је одмах поче 
Ваши људи тамо уписују... они вас знају најбоље, па њих и молите.</p> <p>Она ступи међу гомилиц 
нека им је најсветији израз на лицу... »Најбоље ће бити, помисли она, да говорим са њим у повра 
 не сме — дићи ће прашину, опазиће га. »Најбоље нек стоји овако, помисли он.{S} Они знају да ја 
у извесним приликама задрхће.{S} Прави, најбољи друг, па то вам је...</p> <p>Љубица гледаше, не 
 онај тешки сумор и зловољу, од кога се највеселије лице намршти.{S} А ко већ иначе има довољно 
иње осећати велики, тежак бол, јер губи највеће благо младости — лепе заносне снове...{S} И кро 
ред, кад пусти децу кући и стаде тако у највећем очајању по школи корачати и кршити руке, Гојко 
 схватити одмах, да Стојан однесе собом највећи његов страх, његово право страдање...{S} Па то  
м, девојачком љубављу; љуби безумно, са највећим самоодрицањем, како то може само њена страсна  
ђаја.</p> <p>Гојку се разведри лице; са највећим задовољством узе он један лесковак, што стајаш 
а се беше ухватила око Љубице, и она, с највећим чуђењем стаде посматрати госта.{S} Шта је ово. 
, сетно се!...{S} Скочи с кревета, па с највећом грозничавом журбом стаде се облачити...{S} Тре 
то пред њом угибало, све је сматрало за највећу срећу на кога се она осмехне, све се то радовал 
што брезовичка учитељка скупља скоруп у највећу цименту, а са мањима фамулус захвата воду...</p 
дну у извор и тамо пропадну.{S} А у ону највећу учитељка купи павлаку од козе.{S} -Јок, то ми н 
о могло и ове године проћи без мапе.{S} Највише га је у том уверењу држала ова околност:</p> <p 
S} Али ипак мораде себи признати, да је највише охлади одговор оног дечка, који рече да су лонч 
тим сјајним идеалним мислима, којима се највише бавила у школи.{S} Срце јој беше препуно милине 
јковим са Милицом Обрадовом.{S} Ћата се највише дао на посао, да се ти гласови раструбе, а он и 
ти, верујте ми.</p> <p>— Готово мени се највише свиди савет нашег Стојана, проговори Гојко, осм 
било кад би сад одједанпут умрла, то би најволела. »И што не пуца... шта чека ваздан!«...</p> < 
још привремени?</p> <p>Гојко поцрвене и најволео би да могаше тог часа у земљу пропасти.{S} Сад 
 постаде тако пластичан и жив, и што је најглавније одговараше потпуно — како он мишљаше — њего 
етарских мера, ни слика...{S} Али ми је најгоре за мапу: не знам како ћу без ње.</p> <p>— Цртај 
двратан, а цео је живот пред њима!{S} И најгоре је што ту нема никакве помоћи, он сам зна то... 
ићу негде на граници... далеко... какво најгоре, најусамљеније место, где нема друге школе ближ 
{S} А ти чувај своја леђа, јер сад могу најгоре страдати.</p> <p>Гојко га погледа плашљиво, а о 
 сад осећа да му је она ипак најмилија, најдража.</p> <p>После два дана дођоше Веља и нови им с 
у и њени најмилији снови младости, њени најдражи идеали...{S} Све, што је тако дуго стварала у  
да мислила, о Боже!...{S} А он, јадник, наједаред клону... посрну и хтеде пасти.{S} Ја претрнух 
прашине, помешан са сточним изметом.{S} Наједаред сокак се прегради густим, непровидним, огромн 
ља!{S} Колико сам се ја онда уплашила и наједила, а он ништа...{S} Јамачно се још у себи смејао 
који стајаше више учитељице, исто онако најежен и згрчен као и Гојко, обрте се и оде у школу, м 
, гледајући писара онако исто необично, најежено, као и Гојко.</p> <p>— Извол’те, немамо све уд 
Гојка, који се одједном некако-необично најежи, увуче главу у рамена, па нервозно звера очима,  
 неким промењеним гласом, из кога звони најжуднија молба и покорност, полушаптати, замуцкујући: 
ове мисли, па се још сама двоумљаше.{S} Најзад победи женско упорство, она плану и стаде као да 
, не знајући шта би му могла радити.{S} Најзад се досети, укваси убрус и метну му на чело...{S} 
и, а одборници му понајлак помагаху.{S} Најзад се кмет почеша иза уха, а то је већ значило да ћ 
ноге на леву, па опет врати на десну, и најзад стаде руком требити густу браду.{S} А Љубица нас 
га бунила и да буде присебна.{S} То јој најзад пође за руком...</p> <p>Кад Гојко, око десет час 
ће једно од нас двоје путовати«.</p> <p>Најзад гости се кретоше.{S} Уредише децу, па опет окрен 
тор опрости.{S} Сад је поручник.</p> <p>Најзад се писар диже, опрости се врло пријатељски са Љу 
појединих тренутака и, разуме се, то су најлепша сећања...{S} Ето, и ви се сећате неких ситница 
ада, што је весело живети и што је смех најлепши украс младости.{S} Велимир се смејаше и ради с 
дашње љубави и пуни празно место у срцу најљућим чемером, најстраснијом жудњом за осветом...{S} 
авали, поче она збуњено: припрема траје најмање месец до...</p> <p>— Ха, методика... прекиде је 
друге потребе? рече Љубица.</p> <p>— Ни најмање.{S} Ја сам учествовао због друштва, а и због ру 
S} Речено је све.{S} Ако они горе имају најмање образа и љубави према школи... не, макар не има 
е, на милостиве, пријатне речи, али при најмањој неповољности, она ипак плане и испољи јасно св 
Љубица задрхта.{S} То јој је најмлађа и најмилија сестрица. </p> <p>— Боса!... узвикну она, по  
ио од ње, а сад осећа да му је она ипак најмилија, најдража.</p> <p>После два дана дођоше Веља  
ко преноси све незгоде, а у старости је најмилије сећање на ове дане борбе, кад се млада снага  
а са тим злослутим жубором отичу и њени најмилији снови младости, њени најдражи идеали...{S} Св 
...</p> <p>Љубица задрхта.{S} То јој је најмлађа и најмилија сестрица. </p> <p>— Боса!... узвик 
миран.</p> <p>— Ха-ха-ха...{S} Па то су најобичније појаве у школи; то већ не сме никако да вас 
о бих...{S} На мене скочише у школи два најодраслија ђака.... због неке увреде...{S} Истукоше м 
де дуг, речит монолог, у коме се излише најодсуднија уверавања о поштовању, о братској искреној 
Лако ћемо... има времена за то...{S} Па најпосле што?...{S} Нека!...{S} То ће нас зближити, кад 
 Па ја ћу доћи кроз један сат.{S} Добро најпосле...</p> <p>И чича му сложи друго одело на столи 
г неморалног владања...{S} Њу, једну од најпоштенијих учитељица!...{S} Ето и вама одговора на п 
> <p>Отпоче се право вашарско погађање, најпре молбом и лепим, па кад то не поможе, одбор удари 
кав страшан мрак, црн, непровидан...{S} Најпре се само занесе, као кад се добро налије вина, па 
ом убогом кревету и плакаше горко...{S} Најпре је дотрчао овамо као суманут, улете у собу и зак 
стано ређаху некакве необичне слике.{S} Најпре се стадоше мотати некакви црни котурови, које он 
 свима правилима донжуанске тактике.{S} Најпре се већ обавестио о њеним родитељима, о школовању 
нтересује оним што се ради на збору.{S} Најпре се посвршаваше неке дружинске ствари, па после ј 
 страшљиви кад намрштени погледи, и ова најпре заплашена па по том ослобођена и раскалашна сеос 
и се осврте, ни проговори.{S} Пандур га најпре стаде тешити и причати му како је свака сила за  
ано покренуше.{S} Она промоли главу, па најпре не разгледа добро; беше узбуђена, па јој само се 
 стави на Гојкове груди...{S} Воштаница најпре запрска, док пламен не обухвати целу свећу, па с 
екуд иза Гојкових леђа.{S} Зачу се отуд најпре шапутање, па онда јаснији одговор, који је могао 
утехе, ако је још има.</p> <p>Смиљка се најпре пренерази, уозбиљи се и већ беше готова да просп 
ред очима.{S} Кад разгледа боље, она се најпре трже и устукну... некакав страшан бол стеже јој  
и...{S} Као да и Љубица то опази, па се најпре зачуди, а затим се опет насмеши и проговори му т 
етвртка ручао је код Гојка.{S} Гојко се најпре изненади толикој пажњи и, како он сиромах мишљаш 
ктрисана, рашири очи, а у њима засветли најпре чуђење и страх...{S} Као да се пита: шта је ово, 
са да загрми гром у овом гнезду.</p> <p>Најпре Љубица опази да се Влајко стално уозбиљио.{S} Ни 
е тако дуго стварала у сновима, чиме је најрадије душу младу напајала, почиње се ружити, растур 
ди по цео дан у судници, а залудни људи најрадије измишљају каква занимљива предузећа...{S} Вла 
а и, знајући о чем мајке одраслих кћери најрадије говоре, обећа да ће кроз годину дана сам наћи 
 тренуо.{S} Обоје су претурали по глави најразноврсније мисли, само је Љубица јасно увиђала да  
итељком.{S} Зна она жене, па нека им је најсветији израз на лицу... »Најбоље ће бити, помисли о 
, који је тако лако погазио ногама њене најсветлије осећаје, који се наругао њеној љубави и пљу 
ијати своје ново гнездо, успављујући се најсјајнијим надама и најслађим сновима.{S} Још није мо 
ближује остварење његових најтајнијих и најскривенијих жеља, које је скривао и од себе сама, го 
о, успављујући се најсјајнијим надама и најслађим сновима.{S} Још није могла веровати да је то  
 сад да ми дође, кад треба да сам нај...најслободнији!«...{S} Познао сам вас одмах, настави он, 
оји се топио у заносу љубавном и сневао најсрећније снове...</p> <p>Очајан, угушен јаук, сличан 
видим ја све: ти би се и сад сматрао за најсрећнијега, кад би она пристала да буде твоја жена,  
им...{S} А после... <pb n="161" /> биће најсрећнији, јер ће остати сам, и неће се бојати никакв 
О, па зар има веће среће!... .{S}Ја сам најсрећнији данас!...</p> <p>Она се диже и пође к врати 
 се дете не узима у школу, јер то му је најстарији, па је таман стигао за послугу.</p> <p>»Куд  
и празно место у срцу најљућим чемером, најстраснијом жудњом за осветом...{S} Од предане и заљу 
ложају, који потпуно одговараше његовим најтајнијим жељама и помислима...{S} Дуго је времена пр 
жно, да се приближује остварење његових најтајнијих и најскривенијих жеља, које је скривао и од 
г часа у земљу пропасти.{S} Сад му беше најтегобнији тај положај, због кога је и иначе трпео до 
унесрећила...{S} О, тешко мени!...{S} И најтеже је сазнавати да је то све било онако... нити је 
 на граници... далеко... какво најгоре, најусамљеније место, где нема друге школе ближе од чети 
к свиде и он већ замисли себе обучена у најфиније одело, стаде замишљати неке нарочите манире,  
епотицом.</p> <p>Љубица се већ бацила у најцрње мисли, једнако очекује неко зло, а не зна откуд 
мо за један тренутак, па опет их обори, накашља се мало и проговори као истрке:</p> <pb n="82"  
Познао сам вас одмах, настави он, па се накашља, не знајући шта би још могао рећи. </p> <p>— Е  
о није дешавало никоме.</p> <p>Гојко се накашља, хтеде нешто рећи, али Веља настави љутито: </p 
е, ставши пред Љубицу, уозбиљи, мало се накашља па изговори наредбу.</p> <p>— Казао господин уп 
ар, па да видиш, као руком!...{S} Нема ’наке врачаре и траваре у целом округу... свакога ти ђав 
 у дочек.{S} Знала је да јој носи какав накит, то јој је јуче наговестио, па с тога беше веома  
раше напред, и она одједном поскида сав накит и даде га Гојку да остави, само јој на грудима ос 
{S} То беше доиста редак и величанствен накит.{S} Застадоше јој очи на њему дуго...{S} Она га п 
ину столу гомилаху се оне црне кутије с накитима.</p> <p>Гојко изгледаше тешко болестан.{S} Час 
} Али после шта оно говораше о некаквом накиту, украсу, шта ли.{S} Па <pb n="47" /> о плати...  
и време поласку, Љубица дође, обучена и накићена свима својим драгоценим адиђарима.{S} Гојко се 
са одлучним захтевом: да се њему одреди накнада у десет, а учитељици двадесет динара месечно.</ 
Пређашњи је учитељ, рече му она, примао накнаду у десет динара месечно за стан и башту.{S} Гојк 
и... да затварамо учитеља своје деце... нако без кривице, по туђој поруци.{S} Код нас ум је, бр 
 <p>— Молим опростите...{S} Ја, знате, ’нако... стаде муцати пренеражен ћато.{S} Јадно његово р 
 море, рече један одборник.</p> <p>— А ’нако вели... настави ћата, Министри су весели, нико и н 
 ти Перу писара, чек!...{S} Он ће тебе ’нако знаш... ка погачу од белије, све око руке...</p> < 
Коси, кад смо оно ишли?</p> <p>— То је ’нако... кад нас је водио у поље, а није нас нарочито уч 
та је да она глоби наше село, кад ми и ’нако нисмо тражили два учитеља.{S} Како нам је до сад м 
е. — Њему сви рекоше да су то само тек ’нако... празни гласови...</p> <p>— Надлагује се свет, м 
лим вас!...{S} А ја?..{S} Истина нисам ’нако... као што бисте ви желели, али опет, кад год устр 
етворица. »Један није у комисији, него ’нако седи, досети се он.{S} Јамачно капетан није...{S}  
 беше прописана.{S} Нову официрску капу накривио на десно ухо, а сјајну никловану сабљу пустио  
их брчића, зелених очију, над којима је накривљен црн мекан шешир.{S} Цело његово држање одаваш 
ама унутра; цео му стас беше неприродно накривљен у страну.</p> <p>Путник се још једаред обазре 
сећа онога гнезда, у облику једне мале, накривљене, непокривене сиротињске дашчарице, са чијег  
 пролећу испред очију расцветале воћке, накривљено прошће, сухе гране на понеким шљивама и иде, 
лав, сувоњав младић у кратку капутићу и накривљеном меком шеширу на глави.{S} Иђаше кицошки, не 
 године!...{S} Мој рођо, ту је се добро накрмило, па ће бити повише и за откуп.</p> <pb n="129" 
уздахну и обриса руком чело, по коме се накупиле капље зноја.</p> <p>— Ја то не разумем; не зна 
 било их је који су и копали, пластили, налагали снопље...</p> <p>Љубица се разговараше, али се 
га у школу, где су проводили целе дане, налазећи у раду олакшице своме страдању.{S} Гојко је из 
м како велико задовољство и утеху човек налази у раду.{S} То је велики дар Божји, само кад је ч 
е срце обузето тврдом леденом кором.{S} Налактила се тако на сто, стисла главу обема рукама као 
S} И како то тако одједном?{S} Тек само налетеше облаци, натушти се небо и просу се страшна бур 
Најпре се само занесе, као кад се добро налије вина, па после све више и више... навлачи се црн 
свиди ланац, са лепим украсом на крају, налик на звезду, па га разгледаше пажљиво.{S} И опет он 
 коса ошишана, брада »штуцована«, па ни налик на пређашњег Гојка.{S} Истина, и сад се јасно опа 
 тренутака, кад му је изјављивала нешто налик милоште...{S} Шкргутну зубима, севну очима и дохв 
S} Истина, ни до сад нису њихови односи наликовали меденом месецу, о чем је Гојко толико слушао 
га то чини.{S} И сад одједном стаде јој наликовати овај тренутак на један часак из њена детињст 
?!...{S} А они отишли... намиловали се, наљубили се, па отишли свако своме гнезду...{S} А шта о 
дбором...{S} И деца хоће човека лако да наљуте, али су све то ситне ствари, које не трују човеч 
 са њом.{S} Сад се већ Љубица од истине наљути.{S} Ово његово стално и одлучно држање беше јој  
д поцрвени, сам од себе, и нешто се као наљути, па наскоро за тим махне руком по ваздуху, као д 
уштен, али... незгодно!... »И она би се наљутила, опазила би да се радујем.{S} Па што?... баш д 
а је изведем из школе, а ја се тек онда наљутим, па скочим ономе на леђа... па гази, гази, удри 
 плашиш?...{S} Ама рекох ли ја теби, да нам нико ништа не може...{S} Нико!... разумеш!...{S} По 
емилост несавесним, бесним људима... да нам бешчасте породице, другове...{S} А ми да ћутимо као 
 Одузели су нам и тај једини заклон: да нам је бар хлеб обезбеђен, кад радимо посао ваљано.{S}  
тите, рече гост.</p> <p>— Зар нећете да нам видите школу? запита Љубица као чудећи се.</p> <p>— 
ће нам!...{S} Ми ћемо бити сами, и онда нам неће ништа требати...{S} Ја ћу тебе као мало детенц 
ме да се бринемо.{S} Реците само колика нам сума треба да безбрижно проживимо.{S} Све да вам сп 
е тога, ми ћемо бити велика господа, па нам неће ни доликовати да се мешамо са таквом ситнуријо 
као кад се много наслушамо о некоме, па нам се да прилика да се упознамо. — Изволите! рече он,  
и да и његово дице вели: »Шта ћемо, кад нам је таква судбина!« Он уђе, као обично, гледајући у  
, да радимо много, неуморно...{S} И кад нам затреба одмора, да га нађемо у нашем гнезду...{S} Т 
 у школу, греј се, па ћемо те звати кад нам устребаш, прекиде Веља његов монолог, који у оваков 
и узимала деца из инокосних кућа, а сад нам треба нових педесет.{S} Ево учитељице, видиш, па он 
деље, док је лепо време.</p> <p>— Е сад нам можете показати како ћемо наћи пут за вашу школу, р 
н је то запео да просвети наше село, те нам натоварио на врат два учитеља.</p> <p>Старац се узв 
Па да се упознамо...{S} Ко зна кад ћете нам опет доћи.</p> <p>Гојко иђаше као на шибу.{S} Шта ћ 
био пријатнији од јела.</p> <p>— Нећете нам, ваљда, покварити друштво.{S} Има времена и за одмо 
да вас је тукао камџијом.{S} Испричајте нам то како је било и зашто?</p> <p>Капетан се диже, пр 
...{S} А, како ти се чини?...{S} Шта ће нам гости!{S} И зар баш ми морамо имати каквих веза са  
х...{S} Нека ово све нек остане, што ће нам!...{S} Ми ћемо бити сами, и онда нам неће ништа тре 
.</p> <p>— Бог с тобом, госпођо, што ће нам то!{S} Кажи ти ђаци нек ти донесу по торбицу ораја  
емо се мешати ни са учитељима... што ће нам!...{S} А после тога, ми ћемо бити велика господа, п 
е ради тебе...{S} Хоћеш?{S} А дворац ће нам бити сав од драгог камења, па у вече кад ја дођем с 
.. да... чујемо ми тамо у срезу, дођоше нам после и акта о вашем постављењу...{S} А ја овде до  
..{S} Да побегнемо од овога света, који нам не да живети у миру и срећи.{S} И сама жудиш за мир 
и му мало слободније, зна човека — вели нам господин капетан, да и ви имате некакве жалбе на пр 
поставио, а ми нити смо те тражили нити нам требаш, узвикну један одборник.</p> <p>Тада учитељи 
стави љутито: </p> <p>— Најбоље још нек нам нареде да им чувамо децу, која их има, а девојкама. 
 ни практиковали школски рад: наставник нам имао неке многе хонораре, па није ни имао кад да на 
а наставља:</p> <p>— Господине, капетан нам вели — и председник показа руком десно до себе, Гој 
 учитеља и две девојке.</p> <p>— А, ево нам младожење, прекиде Веља живахан разговор, и рукова  
 руку.{S} Знате ми смо преседник, а ово нам је школски одбор.{S} Учитељ промрмља нешто у себи,  
нако нисмо тражили два учитеља.{S} Како нам је до сад могао један отаљавати!...{S} Е али ревизо 
 <p>— Како сте?...</p> <p>— Е, па добро нам дош’о, господине, рече један крупан дежмекаст сељак 
грте и оде преко дворишта.</p> <p>— Ето нам сад нове беде, рече Гојко, плашећи се.{S} И куд ме  
м у гласу.{S} Тешко нама!{S} Одузели су нам и тај једини заклон: да нам је бар хлеб обезбеђен,  
се ви као чудите?</p> <p>— Па, знате... нама су предавали, поче она збуњено: припрема траје нај 
дељом.{S} Да живимо, брате!...</p> <p>— Нама изволите свакад недељом, прихвати Љубица живо.{S}  
а сети, па се одједном диже.</p> <p>— А нама остаде онај дневник онако...{S} Да идем да га закљ 
м, а они горе морају да воде надзор над нама.{S} Кад не радим, зна се шта ме чека, па ма ко био 
му... је ли?...</p> <p>— Теби, синко, и нама... помисли на нас...{S} А и њему, што?...{S} Све ћ 
аједно страдамо...{S} Можда ће се Бог и нама окренути... кад заслужимо.</p> <p>Она му паде око  
 мораде га прекинути.</p> <p>— Е сад ви нама да дате један савет, јер зато смо управо и дошли,  
што на јашанцију?</p> <p>— Колико си ти нама дао пре, толико ћемо сад и ми вама.</p> <p>— Е, не 
еља са неком горчином у гласу.{S} Тешко нама!{S} Одузели су нам и тај једини заклон: да нам је  
р не дође одмах по распусту, да седиш с нама овде?...{S} Него тако... изгуби здравље...</p> <p> 
а, јер она не познаваше њихово стање ни намере.{S} Она им одговори пријатељски:</p> <p>— Ваши љ 
а, с којим дочекујемо сваког непознатог намерника.</p> <p>— Шко... школа где је? промуца учитељ 
и ће све својим редом...{S} С нарочитом намером он прекиде разговор баш на овом месту... </p> < 
.{S} А Гојко јој не рече то с нарочитом намером: да види хоће ли одмах сама запитати и шта ће р 
 кад да дође с добром вешћу и са чистом намером.{S} Обузе је страх, хтеде устати, али не учини  
ен и нарочито ради Гојка: да му помогне намеру, јер је већ увидео куд овај смера.</p> <p>— Е са 
 почети игру, али ето, нешто јој охлади намеру; она сама не зна од куд то дође: тек одједном је 
...</p> <p>Гојко је уведе у своју собу, намести је да седне на столицу, па уздахну као од велик 
е му чисте преобуке, пресвуче га, па га намести на кревет.</p> <p>— Тако, братићу, видиш...{S}  
гу...{S} Прсти се заплели... не може да намести кажипрст на обарач...{S} Ха, ево!...{S} Вуче... 
код вас?«</p> <pb n="69" /> <p>Гојко се намести на столицу, хтеде се осмехнути, онако ради учти 
оказа му место где ће сести.{S} Гост се намести врло опрезно, старајући се да не поремети ову т 
ишта не зна за се.{S} Стојан га скиде и намести на кревет, па се исправи и погледа Љубицу преко 
ме, као мало дете, па га уведе у собу и намести на столицу.{S} Нађе му чисте преобуке, пресвуче 
једном се ту нађе и Стојан, који ћутећи намести столице у хлад па се измаче, гледајући писара о 
 немам жене ни друге послуге«.{S} Потом намести мало своју постељу, привуче сточић ближе прозор 
енела оно мало сиротиње у Гојкову собу, наместила, почистила, уредила све, и она смрадна, одвра 
ајући њен поглед.</p> <p>— Баш си дивно наместила! рече јој сестра, гледајући по стварима и нам 
рилазећи: </p> <p>— Хехе... јесмо ли се наместили?...{S} Пера Илић, писар овог среза и платодав 
молише га да не прекида посао, а они се наместише на дну школе, иза ђака.{S} Радио је са првим  
S} Свршено је!...</p> <p>Кад опремише и наместише на кревет мртва Гојка, Љубица опет уђе у собу 
 бити фини и углађени: неком је Бог дао намет, а неком, место памети, зализану главу... рече он 
А њему се не жури, он то згодно отеже и намешта с нарочитим циљем: да што више раздражи Љубицу. 
Љубица и већ уредила у њој свој скромни намештај: ногаре са новом сеоском постељом — шареницама 
} Како је лепо овде, гледај!...{S} Овај намештај, па разне ситнице, звонце...{S} Што ја не одох 
ече јој сестра, гледајући по стварима и намештају, распоређеном по соби.</p> <p>— Хајдемо у дру 
ам преврнула тањир, узвикну она весело, намештајући чинију на сто.</p> <pb n="192" /> <p>Проски 
еке обрасла травом; вир, код кога су се намештале справе за лов, засут; све срушено, уништено,  
ен, који је ваљада нарочито ради тога и намештен <pb n="118" /> уз брвна, ослања се леђима уз д 
а сад беше лепо проветрена, почишћена и намештена.{S} Она седе уморно и уздахну, као да је до с 
.{S} Прегледају од синоћ запете вршке и намештене кошаре, па ако има лова, одмах се доноси угар 
 је ово... сама?!...{S} А они отишли... намиловали се, наљубили се, па отишли свако своме гнезд 
б, братићу!...{S} Чекај, сад ћу ја тебе намирити. </p> <p>И Стојан га узе за раме, као мало дет 
чекните док ми дођемо, па ћемо вас лепо намирити.{S} Нисмо ми, онако рећи, зликовци... да затва 
стота, која се морала трпети, и јевтине намирнице, које су још више учврстиле њихово пријатељст 
за његовим очима, па видевши ко долази, намргоди се и заузе неки одсудан, само њој својствен по 
а се набави.</p> <p>Гојко иђаше напред, намрштен и узнемирен; обузело га некакво нерасположење, 
ко га дочека на вратима своје учионице, намрштен, а из очију му се читало питање: »Шта је?«</p> 
меја се још јаче.{S} А Гојко, озбиљан и намрштен, са неким прутићем у руци, разгледаше децу по  
командова он, па се опет згрчи и, онако намрштен, оборене главе, уђе са децом у школу.</p> <p>П 
да«.</p> <p>Гојко остаде озбиљан, вечно намрштен и повучен, избегаваше сваку прилику да се не с 
чионици беху отворена, а он, онако исто намрштен, ходаше живо преко школе.{S} Кад опази њу, он  
p> <p>А Гојко само иде, погнуте главе и намрштена чела, не осврћући се на заједања.</p> <p>Друг 
аше за часак сви троје, па иђаху бледи, намрштени, тешко дишући.{S} Кад се мало прибра, Веља оп 
м особинама, и његови кад страшљиви кад намрштени погледи, и ова најпре заплашена па по том осл 
е знате ни за један час одмора; и ви са намрштеним челима, са лицима онакаженим страдањима и па 
 Шта је... уморио се човек, викну Веља, намрштено.{S} Седи овде...{S} Сипај, домаћице...{S} Ах, 
јково лице.</p> <p>— Јесте, одговори он намрштено, гледајући у страну.</p> <p>Напред настаде по 
ет се згледаше.{S} Веља се први прибра, намршти се и проговори:</p> <p>— Овај ће начинити вашар 
у у саму душу.{S} Али се одједном трже, намршти се, дође јој одвратно и гнусно ово лице...{S} С 
аде туробан; чим се сети синоћње патње, намршти се још више.{S} Од ономадашњега боја Љубица не  
им уморним сном...{S} Скочи са столице, намршти се кад опази Гојка уза се, и гледајући кроз про 
ца и опазивши неке оштре неправилности, намршти се...</p> <p>— О чем је бунцао?...{S} Испричајт 
та.</p> <p>Учитељ још више обори главу, намршти се и пружи руку.{S} Ћата опет хтеде нешто рећи, 
бична изгледа лицу Веља се досети јаду, намршти се и као да и њега обузе лако дрктање, али се о 
ора и кад наиђе на по неку слабу оцену, намршти се и превуче руком преко дуга чела, као да одго 
ала читаву недељу, тако се изменила.{S} Намршти се, па оде к столу и опет стаде разгледати гран 
ју за ручак, а наиђе Влајко.{S} Веља се намршти, и ако је дотле био веома расположен, одједном  
лака, јецајући као дете.</p> <p>Веља се намршти и прође преко собе.</p> <p>— Јеси ли луд?...{S} 
д њом, дркћући сав од љутине.{S} Она се намршти, видевши га таква, што се не измаче оку његову, 
 плашљиво прибијати уз матер.{S} Она се намршти и грубо проговори: </p> <p>Што бежиш? нећу те п 
 у собу.</p> <pb n="60" /> <p>Љубица се намршти кад уђе, у мало не запуши нос руком.{S} Гојко т 
ћа ништа, само јури напред и понекад се намршти од нове навале мисли...</p> <p>Кад свану, Гојко 
ажљивост.{S} Би му то непријатно; он се намршти и убрза кораке.</p> <p>»Кад ће ме то једном про 
 и зловољу, од кога се највеселије лице намршти.{S} А ко већ иначе има довољно узрока за тешко  
милијарним тоном.</p> <p>Љубица плану и намршти се.{S} Писар то спази, па се обрте ћати:</p> <p 
гледајући зар шта би радила, па се опет намршти и изиђе из собе.</p> <p>Гојко се подиже и погле 
читава два месеца, и напослетку јадник, намучен, озлојеђен на цео свет, саломљен и смрвљен под  
="185" /> силнима, и сви ви забринути и намучени ходите и станите овде уз ову велику и непромен 
ше уз пламен, грдећи онога дечка што их намучи узалуд.{S} Вратише се одмах кући.{S} Гојко седе  
е се намучити, као што се ова жалосница намучила прошле године, или ће благовати, као што ова с 
 Сад је већ прошло.{S} А ти, јеси ли се намучила у путу?...{S} Камо вас до сад, за Бога!{S} Теб 
га не би било... и овај се јадник не би намучио, само да сам знала... за <hi>оно</hi>...{S} Али 
 ће судбине она бити?...{S} Да ли ће се намучити, као што се ова жалосница намучила прошле годи 
би он био премештен.{S} Писар јој много наобећава, али о премештају не рече ништа.{S} Рече јој  
ли очима.{S} Али по неко устане, па све наопачке...{S} Љубица се мршти, лупне ногом, управо врх 
 и чини му се да је већ крајње време за напад.{S} Очекивао је потпуну послушност, а оно, ето!.. 
..</p> <p>Међутим на пољу писар отпочео напад, по свима правилима донжуанске тактике.{S} Најпре 
га! викну Веља чудећи се, па га својски нападе за ову нечистоћу.{S} Беше му тешко одмах прећи н 
у сновима, чиме је најрадије душу младу напајала, почиње се ружити, растурати...{S} И она види  
шао, док није добро научио целу наредбу напамет. — Казао сам, братићу, и оно: <hi>господин упра 
како он рече, а у самој ствари: да мало напари очи на лепој учитељици. — Код ње је нова школа,  
ом преко дуга чела, као да одгони какву напаст од себе.{S} Кад кмет сврши преговоре с родитељем 
нути даље, као да се плаше какве велике напасти.{S} Тек по неки слободнији одвојио се уз старе  
адни... обојица страдасмо!...{S} Ја зле напасти, мајко моја!...</p> <p>Писар, како се био залет 
после ће ме ваљда затворити.{S} Може ме напасти онај пандур... јест, тамо у затвору туку!...{S} 
љају се на њој...{S} Да су десет пушака наперене на њу, лакше би јој било...{S} Шта је ово... о 
ан не види добро, може оно рукама да те напипа...{S} Хе, али им он није дао ни опепелити: зубат 
 час наредити.</p> <p>Љубица израчуна и написа признанину, па му показа:</p> <p>— Да ли ће бити 
стајаше великим, јасним, лепим словима, написано со.{S} Учитељ се с доста вештине али и муке ст 
дбе, да сутра...« и тако даље — стајаше написано на тој хартији.{S} Доле потпис: »Управитељ шко 
рине о моралу и светињи школској!...{S} Написао човек Министру шта ми радимо у школи, под иконо 
<p>СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА</p> <p>РОМАН</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Светолик П. Ранковић</p> <p>(НАГРАДИЛА М 
} Може се и вратити.{S} Зашто не!...{S} Написаће Гојку да је болесна, и онда ништа...{S} Нема н 
а, ако ћете ми дати за три месеца... да напишем признаницу.</p> <p>— Шта ће приз...{S} Ах, да,  
" /> <p>— Разуме се...{S} Али на адреси напиши <hi>у руке</hi>, да не оде прво ономе доле...{S} 
 ти, Богосаве, пожури са оним завођењем наплата и расхода, па да сведемо рачун.{S} Не сме се ду 
 у један крај, к столу, да сврши упис и наплату улога, а Гојко угледа Вељу у првом реду, па му  
<p>— Гледај, бре, немој да оставиш коју наплату незаведену, као пре, па после да те гоне полица 
S} То је, знате, чудан народ... хоће да наплете свашта.{S} А учитељица, велите, тргла се? </p>  
им полицајац уђе у школу, Стојан истрча напоље.{S} Гојко остаде сам у топлој загушљивој соби, г 
, па дохвати жену за рамена и изгура је напоље.{S} Срећом, Стојан се раније уклони у страну, те 
 прихвати њен поздрав.{S} Изиђоше обоје напоље и седоше у хлад.</p> <p>— Опростите, молим вас,  
у...</p> <p>— Е доста, изађите сад мало напоље, рече Веља деци, па се упути к својим гостима.</ 
прозора, а неки беху поумили и да изиђу напоље.{S} У прво време и Љубица стаде зачуђена и посма 
у школу, како се седи и понаша у њој, а напољу се <pb n="28" /> разлеже песма: »Паун пасе, трав 
е се споља, али га у соби нико не чу, а напољу пирну поветарац и однесе га на лаким крилима дал 
 хартију, што је донесе од Веље.</p> <p>Напољу се смрачило, и ако је још доста рано.{S} Навукла 
ца, пропраћајући по неке изразе шаљивим напоменама.</p> <p>— Е брате, баш то нисмо знали, рећи  
орао бити одлучан <pb n="151" /> па јој напомену да ће имати великих непријатности због тих укр 
, која је спремила ручак, али му Влајко напомену, да тај спремљени ручак они могу и довече поје 
 уједно и сама опажати, а то је и Гојко напоменуо, да јој деца почињу бивати све више утегнута  
уком чело, као да се одмара од великога напора мисли.{S} А она га гледа... гледа и чуди се тој  
као да га то неколико речи стају велика напора: </p> <p>— Моја је дужност да гоним разврат и не 
де су већ основане овакве задруге...{S} Напослетку <pb n="191" /> једнога дана освану и код њих 
м децом, весело гледајући пред собом, а напослетку, завршујући ред, натмурен и покуњен, ступаше 
 случај као наручен.</p> <p>— Ти ћеш се напослетку сав распасти, иструнућеш у овом смраду и ђуб 
ва се болест одуљи читава два месеца, и напослетку јадник, намучен, озлојеђен на цео свет, сало 
олико пута дневно, помаже је саветима и напослетку поче да држи предавања њеној деци.{S} Ради с 
тро да собу чистиш и ветриш, а ти си ми направио овде читав свињац!...{S} Ја... ја... узвикну о 
елуцају ту крај дебела крушкова, а слух напрегнуто лови сваки звук и покрет...{S} Јест, познаје 
јећи одговара.</p> <p>Досади јој се ова напрегнутост мозга; ово што се непрекидно мора мислити. 
да развесели.</p> <p>Школа се крену.{S} Напред иђаше Љубица са својом децом, весело гледајући п 
тује.</p> <p>— Хоћеш?...{S} Пропусти га напред... па онако с леђа... ножем, пирни га...{S} Само 
о сам видела!...{S} Вуче ме нека невоља напред, а осећам да не треба ићи.{S} Свеједно, сад бар  
обријана, необично развијена и истурена напред.{S} Цело му је држање одсечно, а на његову лицу  
невидљивог саветника, хоће напред и све напред, и ако у дубини душе осећа неко хладно вејање, н 
аво у двоумици, не знајући да ли да иде напред или да мало застане.{S} Она се диже и опет га по 
м пера кукурузна, да не шуште, па хајде напред опрезно, лагано... као змија кроз честу...{S} Ен 
ој грешниче!... одговори му Веља, и оде напред. </p> <p>Чим се сврши збор, Гојко и Љубица изиђо 
 Сад право из школе помисли он и подиже напред своје велике сањиве очи.{S} Беше већ ушао у село 
 очајање, ужас... али ипак она се креће напред и улази у школу.</p> <p>Кад отпоче рад, прибра с 
тима од тога невидљивог саветника, хоће напред и све напред, и ако у дубини душе осећа неко хла 
еже се...{S} Има нешто јаче што га вуче напред, што му је обузело целу памет, па мора само о то 
 не зна шта, одвлачи од те мисли и вуче напред...{S} Она као у сну изиђе на вратнице, па нашавш 
S} Он баци поглед на Љубицу, која иђаше напред путањом, па одговори другу шапућући:</p> <p>— Ба 
, лепо окречену собицу.{S} Љубица иђаше напред поскакујући, а кад отвори врата од своје учиониц 
требно да се набави.</p> <p>Гојко иђаше напред, намрштен и узнемирен; обузело га некакво нерасп 
ити, али је некакав урођени инат тераше напред, и она одједном поскида сав накит и даде га Гојк 
{S} Гојко се грчи и тресе, па опет жури напред.{S} Често заборави ради чега је пошао, па стане  
јко стегао као клештима, па вуче и јури напред.{S} Она опажа само како јој пролећу испред очију 
 он не види и не осећа ништа, само јури напред и понекад се намршти од нове навале мисли...</p> 
ашавши се сама у мрачном сокаку, појури напред, као да је неко гони...</p> <p>Мрак!... мрак!... 
љив призор! одговори писар, па је пусти напред, да она прва уђе.</p> <p>Гојко иђаше по школи за 
е са њим механички, не мислећи и корачи напред...{S} Изиђе пред њу средовечан човек, шиљате бра 
S} Нити се што види ни осећа, само трчи напред... брже, брже... да не буде доцне...</p> <p>Да л 
. господину.</p> <p>— Нема ту сам, него напред! викну пандур оштро, показујући му место пред ко 
га страшног зликовца.{S} То га је вукло напред, те иђаше с вољом, али помисао на оне људе што с 
сад он немаде шта одговорити, знајући у напред да ће соба бити све гора и све нечистија, ако се 
ите.</p> <pb n="27" /> <p>— Хвала вам у напред.{S} Ми ове године нисмо ни практиковали школски  
не варају очи и слух?!...{S} Полако још напред, вуци се као змија међу бурумцима и зеленим перј 
н намрштено, гледајући у страну.</p> <p>Напред настаде покрет, гости поседаше у клупе, а предсе 
ше да заложе сву своју снагу за добро и напредак орловачке омладине.{S} Али свему има краја, па 
 не падне на под...{S} Али се он отима, напреже се...{S} Има нешто јаче што га вуче напред, што 
 као да се нечему досећа...{S} Мучи се, напреже памет, а све га заноси и опет хоће да наиђе оно 
 је пошао, па стане на џуту, мисли се и напреже памћење, док се не сети.{S} Кад дође у Брезовац 
охладне.{S} Али се стаде прибирати, јер напреже вољу, те се сва предаде послу.{S} Постајаше све 
м...{S} Тек ипак види се да не ради без напрезања.{S} Сва малопређашња брига одједном се скиде, 
и.{S} Није му непријатан овај састанак, напротив... али би он ипак радо продужио пут, само да н 
 би одбијала и изазивала нерасположење; напротив све му црте беху у хармониској слози, те изази 
јесам ли погрешио?</p> <p>— Како?...{S} Напротив! то ти је дужност.</p> <p>Било је већ доцкан к 
сам баш хтео сам да вам... да вас...{S} Напротив!...</p> <p>— Шта напротив? запита она, смешећи 
она ни прстом не мрдну да то спречи.{S} Напротив, реши се на отворен инат, надајући се на моћну 
 да вас...{S} Напротив!...</p> <p>— Шта напротив? запита она, смешећи се весело и гледајући га  
... нисте ми... противни.</p> <p>— Него напротив?... опет она удари у смех.</p> <pb n="141" />  
p>Тек је сунце изгрејало, а двориште се напуни ђацима.{S} Гојко и Љубица одвојише свако своју д 
у сија љубав и доброта...{S} Така му је нарав.{S} Ако ће; то и доликује мужевима, а не као... и 
кобног вечера, вођена својом плаховитом нарављу, учинила какво зло или себи или другоме.{S} Али 
 и врати се истога дана, доста измењен, наравно у своју корист.{S} Његове наде добише још више  
лиже од четири часа и... <pb n="174" /> наравно, где не долази често полиција...{S} А, како ти  
S} Ах, јест... морају њу закопати...{S} Наравно, кад ко умре, <pb n="160" /> њега закопају...{S 
рошњи разговор с писарем, изостављајући наравно све оно, што није потребно да они знају.</p> <p 
рече он, дижући се.{S} Баш ће сит да се наради.{S} Хо-хо-хо...</p> <p>Љубица се сад тек сети по 
 да Бог мира, мисли она, да се бар сита нарадим са својом децом?{S} Сад видим како велико задов 
 још већој мери.</p> <p>Ручаше заједно, наразговараше се и за ручком и после о свему, па онда Љ 
 тешким мислима.{S} Једна се чуди новом нараштају, како то све прима к срцу и не уме да се задо 
та и нек се потпише да јој је саопштена наредба.</p> <p>Кад Љубица узе хартију и прочита све, п 
> <pb n="82" /> <p>— Треба да се изврши наредба Министрова, одвојте ми деветорицу... које ви хо 
 за одлазак.{S} Понови јој све лекареве наредбе односно лекова и неговања болесника, па, поглед 
г разреда школе орловичке, поред усмене наредбе, да сутра...« и тако даље — стајаше написано на 
ничан тон, који се јасно распознаваше у наредби. »Наређује се учитељици првог разреда школе орл 
у, уозбиљи, мало се накашља па изговори наредбу.</p> <p>— Казао господин управитељ да ће сутра  
вас жалио... оно пре, кад вам је послао наредбу.{S} Па толике друге ваше тужбе на њега.{S} Нека 
пута слишао, док није добро научио целу наредбу напамет. — Казао сам, братићу, и оно: <hi>госпо 
и љутито: </p> <p>— Најбоље још нек нам нареде да им чувамо децу, која их има, а девојкама... ш 
оле.{S} Кад опази њу, он се обрте деци, нареди им да се спреме, па их пусти кући.</p> <pb n="46 
ц помоли <pb n="110" /> из школе, он му нареди да донесе мастило и хартију, па се врати унутра. 
 заслужену плату од државе...{S} Још да наредимо само са општином...</p> <p>Љубица уздахну, обо 
и разреди?...{S} Јок, ја сам то са њима наредио све за четири—пет дана: сто, столица, клупа, та 
ио »премедбу« и да му је капетан строго наредио да још летос мапу набави.{S} Ипак он покушаваше 
им лудацима.{S} Ја ћу то са њима за час наредити.</p> <p>Љубица израчуна и написа признанину, п 
ецу, те распустих школу...{S} Док ја то наредих, жена се разболи... видим да је шарлах, после в 
 свему има краја, па и овој погодби.{S} Наредише да учитељица прима дванаест динара месечно а у 
дморише децу, него их уведоше у цркву и наредише у једном крају.{S} За певницом певаше месни уч 
ми родили и раскрупњали се за причу) па наређа на штап ко врапце...{S} Дао сам му пун џак...{S} 
е се Богосав, сек’о прутиће, па их пуно наређа по асталу...{S} Неки му се ломе, а неки остају ц 
оју мисао.</p> <pb n="148" /> <p>— Како наређивати?... шта?... запита Љубица, дижући главу као  
сву ноћ мислио...{S} И то се мора одмах наређивати... одмах... затеже он опет, избегавајући да  
 за одмор.</p> <p>Гојко, онако суморан, наређује Стојану да трчи за бисаге, а он се даде на пос 
/p> <p>Упис се већ завршује.{S} Деци се наређује да сутра дођу сви у школу.{S} Гојко и Љубица с 
није почишћена.{S} Већ пети дан је како наређује Стојану да бар мало смахне оно сено са пода, п 
 који се јасно распознаваше у наредби. »Наређује се учитељици првог разреда школе орловичке, по 
 кућом, она се завуче у жбуње, па стане нарицати исто онако, као што је чула своје сељанке да ж 
 ви’ш овај не уме ни да обели!« Не може народ да издржи оволике терете...</p> <p>— А ви затвори 
ва од пандура...{S} То је, знате, чудан народ... хоће да наплете свашта.{S} А учитељица, велите 
.{S} Да се сакријемо од овога дволичног народа...{S} Па ти ћеш ми живети тамо као у рају... ниш 
у људи, лолчине једне.{S} Знам да ће од народа покупити свих дванаест, као за господин Драгољуб 
им очима«, о чему се тако лепо говори у народним пословицама?...{S} Јаднице!«...{S} Беше јој жа 
астави ћата, бирајући речи, и дајући им нарочит смисао при изговарању.</p> <p>— И ти си пошао к 
но значајно погледају, имају неке своје нарочите, тајне знаке и изразе кад се разговарају пред  
у најфиније одело, стаде замишљати неке нарочите манире, за које држаше да могу јако утицати на 
о; све се то спојило у један самобитни, нарочити звук, који се носи преко воћњака и кућа, проди 
ична изгледа.{S} Скроман, тих, са неким нарочитим, лаганим и одмереним манирима, који се теку п 
не да се не познају.{S} Господин Пера с нарочитим задовољством и чак неком важношћу удари гласо 
не жури, он то згодно отеже и намешта с нарочитим циљем: да што више раздражи Љубицу.</p> <p>—  
 Да знате како су тешка дечја страдања, нарочито јадне, сиромашне, деце, која су без заштите!.. 
ње тежих ствари, које се лако забораве, нарочито рачуна...{S} Овако док ви радите веронауку, по 
овога целог стања.</p> <p>Са Гојком је, нарочито у последње време, ступила у тако пријатељство  
сну па осу читав пљусак грдње на обоје, нарочито на Љубицу.{S} Паланачки речник је за овакве ра 
ам човек осетљив, и тешко ми је кад ко, нарочито таква женскиња, о мени рђаво мисли.{S} Госпођи 
о бива кад дуго разгледамо какву ствар, нарочито украс.{S} Кренула се у школу.{S} Време бејаше  
азимо са децом.</p> <p>— Јесте... да... нарочито је мени за земљопис...</p> <p>— Хоћете шљива?  
а поуздано да Гојко слуша на вратима... нарочито му је казао да остави врата мало одшкринута... 
 како ради, па опет затвори и гледа.{S} Нарочито јој се свиди ланац, са лепим украсом на крају, 
ише, оде онамо где је децу оставила.{S} Нарочито је пренерази свршетак разговора са писарем, па 
<p>Љубица слуша, гутајући сваку реч.{S} Нарочито јој мило што се Веља одобровољио, јер за дуго  
 али тек му је криво кад год га види, а нарочито кад стане да се увија око учитељице.</p> <p>—  
сад у школу, како ће изићи пред децу, а нарочито пред људе, ако наиђу?...{S} О, да тешка срама! 
а на један велики камен, који је ваљада нарочито ради тога и намештен <pb n="118" /> уз брвна,  
 буде све друкчије, да вас слушам — она нарочито удари гласом на ову реч — и... да се слажемо.. 
дно време помислих сад ћете скочити, па нарочито бирам неразвијенију децу.{S} Е, друже драги, н 
оне безазлене, срећне дечје игре!{S} Па нарочито оно задовољство, које се тада осећало...{S} И  
жван ћилим...{S} А-а-а!...{S} Као да је нарочито гледао како би је што јаче увредио!...{S} А њи 
 само о школском раду.</p> <p>Љубица је нарочито дошла да чује коју реч о писару, да види шта ј 
 то почињати.{S} Рећи ће јој се да хоће нарочито да се покаже пред људима.{S} Нека, има времена 
 настави:</p> <p>— Ја сам дошао од куће нарочито због вас.{S} Чим сам чуо синоћ... о којечему,  
ади себе, што бејаше веома расположен и нарочито ради Гојка: да му помогне намеру, јер је већ у 
{S} Бр.{S} 34.« Баш звони!...{S} Љубици нарочито одузеше смелост и управо уплашише је ови необи 
е прибере.« И он оде, звецкајући сабљом нарочито, нек чује она да он одлази.</p> <p>Гојко само  
.{S} Осећа по ћатину гласу; он је дошао нарочито... он је спремио све, па дошао да је води на м 
апита Љубица живо, па видевши да Влајко нарочито ћути, настави: и ви то поуздано не можете забо 
... кад нас је водио у поље, а није нас нарочито учио. .</p> <p>Љубица је мислила да почне са њ 
и ради чега се све започело.{S} Беше му нарочито криво, што је Гојко, послушавши његов савет, д 
} Него гледам вас једнако, па баш дођох нарочито да чујем... како то ви...{S} Некако то ви ради 
ажа како се Љубица мршти и мучи, па баш нарочито бира такву децу.{S} Обавештава их, помаже им,  
еђе разговор на плату.{S} Писар с неком нарочитом интонацијом исприча, како се плата врло, врло 
и:{S} Понео сам га узгред, да не шиљемо нарочитом поштом.</p> <p>Гојко прими хартију, разви је  
ле већ, ићи ће све својим редом...{S} С нарочитом намером он прекиде разговор баш на овом месту 
зразу лица.{S} А Гојко јој не рече то с нарочитом намером: да види хоће ли одмах сама запитати  
више и затресоше, цело му тело задркта, нарочиту слабост стаде осећати у коленима, у ногама, ко 
и Цветкови разговори, али Љубица обрати нарочиту пажњу на саопштења о брату.{S} И она је добива 
огама њене најсветлије осећаје, који се наругао њеној љубави и пљунуо на њену ропску преданост. 
масницу.{S} Овако је боље; дошао је као наручен.{S} И он притрча к вратима и отвори их. </p> <p 
у ствар, па му баш дође овај случај као наручен.</p> <p>— Ти ћеш се напослетку сав распасти, ис 
и кер, гледајући преда се...{S} Баш као наручен!...{S} Дечко махну руком и скоро истога тренутк 
ављује нека сила, која га снажно гони у наручја тој девојци, осећа да га нешто снажно привлачи  
p> <p>— Извините, молим вас, али знате: нас новаке све интересује, обрте му се она, гледајући у 
речеш моја, господинова и госпођина.{S} Нас смо троје ту... као...</p> <p>— Као једна породица, 
/p> <p>— И ти си пошао к њима?</p> <p>— Нас двојица ћемо сад да путујемо... у смедеревску Јасен 
у Америку.{S} Али да се чувамо њега, да нас не опази; може те отети...</p> <p>Љубица се дуго ос 
 многе хонораре, па није ни имао кад да нас води у вежбаоницу.</p> <p>— То је рђаво, врло незго 
друго: јамачно ме она тужила, па сад да нас саслушају обоје.{S} То ће и бити!{S} Али зашто?«... 
о да говораше: »Ето ти... сама видиш да нас околности зближују.« Затим пружи руку учитељу и там 
... право у ону собу...{S} Па ћемо онда нас двоје наставити весеље.{S} Хоћеш?...</p> <p>Богосав 
пет ништа!...{S} Ја сам мислио чак и за нас штогод да одвојиш.{S} Станка још иде боса...</p> <p 
утра, ето сутра ћу тражити премештај за нас двоје...{S} Али да знаш само шта сам измислио...{S} 
оре о сумпору, крави, коњу...{S} Тек за нас згода!</p> <p>— Е, а кад дознате да иде који од пед 
 <p>— Теби, синко, и нама... помисли на нас...{S} А и њему, што?...{S} Све ће се то поправити.{ 
 мисли, јасно му се чита на лицу.{S} Па нас чак и Веља избегава!... није се ни руковао са мном. 
ло приберемо...{S} Хајдемо на рад: деца нас одавно чекају, рече она, па отвори врата и изиђе.{S 
о оно ишли?</p> <p>— То је ’нако... кад нас је водио у поље, а није нас нарочито учио. .</p> <p 
>Гојко се унезвери, рашири очи, као кад нас ко увреди незгодном претпоставком, па јој живо одго 
н је господин-Драгољубу, што оде сад од нас, све готовио.</p> <pb n="6" /> <p>Учитељ баци струк 
ештаја и отпуштања боље него и један од нас.{S} Ја ти јамчим да нећеш бити ни премештен ни отпу 
г рада! помисли она.{S} Мораће једно од нас двоје путовати«.</p> <p>Најзад гости се кретоше.{S} 
ко без кривице, по туђој поруци.{S} Код нас ум је, брате, слобода!...</p> <p>Председник промоли 
засмеја се слатко.</p> <p>— Та није код нас школа од јуче, допуни га ћата;, знамо ми шта школи  
нако... кад нас је водио у поље, а није нас нарочито учио. .</p> <p>Љубица је мислила да почне  
донесе моје бисаге из суднице и примите нас у ваш стан да се мало заложимо и разговоримо.{S} Го 
повратку, сад кад пођемо.{S} Знам да ће нас испратити далеко, а још ако му не пође жена, можемо 
а најпосле што?...{S} Нека!...{S} То ће нас зближити, кад опази да ја ништа...</p> <p>Дочека је 
е од куд.{S} Дације су велике, подавише нас, продужи један одборник.{S} Чудим се како ћемо и то 
с отпустити, али се смиловаше и казнише нас мањом, али оштром казном...{S} И за то страдање доб 
 професори у кафани за картама, хтедоше нас отпустити, али се смиловаше и казнише нас мањом, ал 
те сад?!...{S} У другој години затекоше нас професори у кафани за картама, хтедоше нас отпустит 
 Биће, вели, моја...{S} А докле?{S} Док нас не спетљају обоје, па... пхи! и он духну преко руке 
а руку и одведе у окружну варош. »Много нас је, рече му отац, па не могу све да изхраним.{S} Уз 
, оногај... као два мученика.{S} Јутрос нас газе, братићу, и туку као стоку, као овај...{S} Их, 
радимо посао ваљано.{S} Па ето, дали су нас на милост и немилост несавесним, бесним људима... д 
 да је то немогућно.</p> <p>— Видели су нас... не иде...{S} Ах, шта ту!... плану она одједном,  
на нечувена неправда, једно неоправдано насиље над слабим човеком, који је без икакве заштите,  
Него ти сад одмах иди у срез, али немој насипом, него удари преко Јасеновца, па се јави само ка 
 сам од себе, и нешто се као наљути, па наскоро за тим махне руком по ваздуху, као да ће рећи:  
 тањири у нереду побацани по столу, или наслагани један на други...{S} Ено и чашице ракиске, жу 
 И он извади велики новчаник са гомилом наслаганих банкнота. — Ја ћу с кметовима то сад регулис 
а се диже са столице, па дохвати рукама наслон и стаде чекати да ћата продужи.{S} А њему се не  
врнули пажњу.{S} Он превио Љубицу преко наслона, глава јој затурена, па припао пуначком врату и 
штинским пандуром седе он уз топлу пећ, наслони главу на дланове и остаде тако као укочен до мр 
једном, као посечена, клону на столицу, наслони главу на руке и горко, очајно зајеца...</p> <p> 
 се осврте, гледајући где би сео, па се наслони на крај кревета, ту уза саму Љубицу, и подигнув 
онако мокар, клекну пред њом на земљу и наслони своје уздрктале руке на њена колена.{S} Она као 
ог! поздрави се старац, скинувши капу и наслонивши се обема рукама на дугачак штап, који му доп 
чем.{S} Згурила се, савила се у клупче, наслонила главу на уздигнута колена, а око њих обавила  
ет стане да преврће.</p> <p>А Љубица се наслонила на прозор па посматра децу, која ће бити пред 
 ваља.{S} Друго...{S} Стоји он онако... наслонио руку на Љубичино раме, а ја уђем па га зграбим 
буђен и занесен, стеже колена, где беше наслонио руке.</p> <p>Љубица се трже као из правог сна, 
апетана... па седнем онако у ону дубоку наслоњачу, притиснем дугме... зврр... улети жандарм...{ 
гледним интересовањем, као кад се много наслушамо о некоме, па нам се да прилика да се упознамо 
а све празнике, и још да вам дам приде, насмеја се Веља.</p> <pb n="167" /> <p>А Гојко се само  
ти пријатељу, не можеш бити глава куће, насмеја се он, и загледа се у Љубицу...{S} Поглед му ос 
е Стојана, а пред њу стаде Веља учитељ, насмеја се весело, па је запита!</p> <p>— Докле ћеш ти, 
ко ми опорочава моју очигледну наставу, насмеја се гост, па се обрте Љубици. — Како вам се свид 
очију.</p> <p>— А што гледаш госпођицу, насмеја се гост, кад ти она не може злу помоћи.</p> <pb 
ају велике удобности!...{S} Ха-ха-ха... насмеја се писар.{S} Знамо се добро колико смо тешки.{S 
гијене ни науке...</p> <p>— Ха-ха-ха... насмеја се Гојко гласно.{S} У Орловици, а и по осталим  
о једеш а лепо се носиш...{S} Хохохо... насмеја се он весело, видећи како она црвени од његове  
но, као да га ко гони.</p> <p>Љубица се насмеја, гледајући за њим, како гази посред бара, не ми 
и, а кад отвори врата од своје учионице насмеја се весело и стаде певуцкати неку песмицу.</p> < 
а сам био ожењен!... одговори Влајко, и насмеја се.</p> <p>— Знам, него сте извесно жалили?...  
, као да се брише, па га опет погледа и насмеја се још јаче.{S} А Гојко, озбиљан и намрштен, са 
 брате, па осиротео, одговори им Веља и насмеја се, али они обоје гледаху Влајка и чекаху његов 
огосав, и некако ђаволски кресну оком и насмеја се.</p> <p>»Милица... откуд она ту?...{S} Па у  
p>— Стаће... може и више, одговори он и насмеја се.</p> <p>— Знам, али то не ваља; не одговара  
... — рече он, махну руком по ваздуху и насмеја се гласно, па онда настави:</p> <p>— А ви, то ј 
чад залајаше. »Као цигани!« рече отац и насмеја се. »Даће Бог, па ћемо до године у нашу кућу« о 
ење, а на Вељино питање и она се слатко насмеја.</p> <p>— Је л’ ти ово комшијска чаша? обрте се 
, знам ја себе.{S} И он се скоро гласно насмеја, јер представи себе како би изгледао, кад би од 
но... <pb n="52" /> запе он, па се опет насмеја: беше му незгодно поновити израз Стојанов »низ  
а је и би му веома по вољи њено весело, насмејано лице. »О, па ми ћемо овде лепо и весело, живе 
д имате времена...</p> <p>Влајко и Веља насмејаше се оволикој наивности.</p> <p>— Ето вам га ва 
моћи.</p> <pb n="31" /> <p>Сви троје се насмејаше и ућуташе.</p> <p>— Па где си, болан, до сад, 
ој.</p> <p>Гојко и Љубица се згледаше и насмејаше.</p> <p>После подне таман почеше рад, а уђе С 
ој то врло смешно и она већ хтеде да се насмеје гласно, а Пера отвори капак, положи драгоценост 
ле, па не може ни да проговори ни да се насмеје, а хтела би да каже бар једну реч, да захвали.< 
са Љубицом, поразговара се, нашали се и насмеје, па оде.{S} Никакве претње, никаквих затева не  
ао што обично гледамо какве полуумнике, насмеши се и махну главом, па се обрте учитељици:</p> < 
а, поцрвене и хтеде да прође.{S} Она се насмеши неким болним осмехом, па му довикну:</p> <p>— С 
ако ме ви не зовете...</p> <p>Љубица се насмеши усиљено, усне јој се укочиле, па не може ни да  
ком и превуче њим преко табле, потом се насмеши и гледајући опет у таблу, запита је:</p> <p>— К 
 лукаво засветли очима.</p> <p>Гојко се насмеши задовољно, победоносно.{S} Распусти децу, па се 
 Она климну главом и опет се неодређено насмеши.{S} Пера дохвати њену руку, подржа је мало, па  
и, па се најпре зачуди, а затим се опет насмеши и проговори му тихо:</p> <p>— Није ништа, ето.. 
p>Она се изненади од тога гласа и стаде насред собе, да чује боље, али се баш тада отворише спо 
унутра у кући.{S} Звера око себе и види насред куће пламен, велики, светао, топал.{S} Ћутање... 
и се и мислећи. </p> <p>— Ђавоља посла! настави Веља.{S} И како их не би срамота, макар оне там 
ући речи и застајући на неким изразима, настави:</p> <p>— Ја сам дошао од куће нарочито због ва 
ије...</p> <p>— Шта да радим, научи ме, настави Гојко очајним гласом, па му исприча догађаје по 
им тоном, па онда, као са своје стране, настави:{S} Понео сам га узгред, да не шиљемо нарочитом 
је смео ни мислити. — Па ти си то мене, настави он, познао одмах... и опет си ћутао!</p> <p>— Т 
е ти правити друге пакости, нема сумње, настави Веља, избегавајући одговорити на Гојково питање 
оглед.</p> <pb n="14" /> <p>— Видећете, настави она, у школи немају ништа: у првом разреду ни т 
мње, твоја драга половина и глава куће, настави он, рукујући се са Љубицом, — јер ти пријатељу, 
 <p>— И ноћили су заједно... ту у соби, настави ћата, бирајући речи, и дајући им нарочит смисао 
е познавали... или смо се негде виђали, настави писар, нудећи Гојка пивом.{S} Ви сте ми тако по 
во, па видевши да Влајко нарочито ћути, настави: и ви то поуздано не можете заборавити никад?.. 
> <p>— Сад да идемо у школу, да радимо, настави она, поправљајући разбарушену косу рукама и гле 
осле на главну ствар. — Да скувам кафу, настави она да се не би ћутало.</p> <p>Гојко се изненад 
лободнији!«...{S} Познао сам вас одмах, настави он, па се накашља, не знајући шта би још могао  
р.</p> <p>— Баш би боље било да изиђеш, настави чича веома тихим гласом, у коме се чујаше молба 
>— Не знаш каква је она његова жена!... настави он збуњено, да би себе оправдао. — Раструбила ј 
иво звере!...{S} Шта ће ти контраве!... настави кмет и засмеја се слатко.</p> <p>— Та није код  
рије...{S} Пустити децу тако у свет!... настави он готово више у себи и на лицу му заигра љутња 
ада у школи.</p> <p>— Мора, братићу!... настави Стојан са кућњег прага. — Замахни на псето, оно 
 <p>— Знам, него сте извесно жалили?... настави Љубица запиткивати, тако радознало, као што мал 
мо да добијемо квартирину из општине... настави она, па одједном <pb n="86" /> застаде, не знај 
едан одборник.</p> <p>— А ’нако вели... настави ћата, Министри су весели, нико и не сања о пром 
у ручицу.</p> <p>— Ја бих све за вас... настави он у још већем узбуђењу и дрктавици, — само да  
по ваздуху и насмеја се гласно, па онда настави:</p> <p>— А ви, то је већ друго... вама требају 
димо у тој школи.{S} Ништа!...« Па онда настави гласно:</p> <p>— Ништа друго ниси могао радити. 
 се накашља, хтеде нешто рећи, али Веља настави љутито: </p> <p>— Најбоље још нек нам нареде да 
исару.</p> <p>Кад изиђоше у ходник, она настави:</p> <p>— Да видимо како је у општини, да нису  
укама за главу, па после краћега ћутања настави: </p> <p>— Ја тебе лепо зовем у Америку... шта  
да пређу у стан.{S} Веља позва децу, па настави рад.{S} Узе да прегледа израђене задатке на таб 
 руком требити густу браду.{S} А Љубица настави:</p> <p>— Било ми је врло рђаво, мислили су да  
ма, рече он и изиђе брзо.</p> <p>Љубица настави рад, па кад опази да су јој деца заморена, пуст 
а њега, али он затвори врата за собом и настави рад.</p> <p>Писар долази на коњу свакога дана.{ 
еле ноћи...{S} А Стојан седе са Вељом и настави причати о последњим догађајима.{S} Веља је то в 
ешто сакри, па врло пријатељским гласом настави.</p> <p>— Баш ми је много тешко било што сте ме 
и је.{S} Она као да то не осећаше, него настави очајним гласом:</p> <p>— Не знате ви ко је пред 
а.{S} Како је радила преко године, тако настави и на испиту: стаде викати на децу, љутити се, у 
у ону собу...{S} Па ћемо онда нас двоје наставити весеље.{S} Хоћеш?...</p> <p>Богосав, готово з 
 сви вратише, да би се сутра рано могао наставити редован посао...</p> <p>Љубица сања само о он 
чудним причама...</p> <p>— Пазите само, наставља он, гледајући је живо, севајући ватреним очима 
>— Кажем ти, тамо ћемо царски живети... наставља он своју мисао.</p> <p>Љубица га ухвати за рам 
не чује, али се досећа шта одговара, па наставља:</p> <p>— Господине, капетан нам вели — и пред 
одиже огромне терете...{S} Пробуди се и наставља на јави такве исте покрете, али га жигне љути  
аду и тражењу новаца.{S} Одатле се опет настављају светлији дани.{S} Сад се баца око на многе с 
одужише пут ћутећи.{S} Беше им незгодно настављати досадашњи разговор а, о другом чему нису хте 
дине нисмо ни практиковали школски рад: наставник нам имао неке многе хонораре, па није ни имао 
дак, ради се озбиљно, мирно, марљиво... наставници се журе да наврстају оно, што је у току зиму 
сијана како ми опорочава моју очигледну наставу, насмеја се гост, па се обрте Љубици. — Како ва 
а домаћа срећа!...</p> <p>Почетком јуна настаде велика журба у школи: одређен је ревизор, знали 
,.. учитељица, као и ви...</p> <p>И сад настаде дуг, речит монолог, у коме се излише најодсудни 
тено, гледајући у страну.</p> <p>Напред настаде покрет, гости поседаше у клупе, а председник од 
љка помагаше згодним питањима.{S} После настаде објашњење и разговор.</p> <p>— И све ми се ових 
ти знојаво дице.{S} Сви опет поседаше и настаде кратко ћутање.{S} Сви гледаху учитеља, а он, да 
о.{S} Кад они ступише на врата, у школи настаде тајац...{S} Све се очи обртоше к њима...</p> <p 
расположити и развеселити...</p> <p>Тек настаде распуст, а свет поче зуцкати о везама Влајковим 
 не чуше ништа више, ућуташе се, и опет настаде гробна тишина...</p> <p>Љубица ослушну...{S} Шт 
итељици двадесет динара месечно.</p> <p>Настаде прави лом.{S} Клетве, претње, па богме по мало  
ад опет нестаде мира у срцима њиховим и настадоше друкчији дани. </p> <p>Гојко опази да се у по 
 које граничи са лудилом...</p> <p>Тако настадоше горки дани у овоме ново савијеном гнезду.{S}  
157" /> Мора га избегавати...{S} И онда настаје дуго, вечно, бескрајно страдање, без иједнога с 
 свако сећање на прошлост...</p> <p>Сад настаје живот, прави живот!...{S} А ово се до сад лутал 
е преко срца.{S} Она се не досећа да је настало време озбиљном раду, не види да Влајко има још  
ебе и свега...{S} После, кад се довољно настрадала, постаде равнодушна према свему, било јој је 
кокошке...</p> <p>Љубици одједном наиђе наступ љубавних осећаја, она сва задркта од неке милине 
х недеља, али се сад све почиње мењати, наступа полагано некаква хладноћа, досада; свако се од  
.{S} Да је то она обична хладноћа, која наступа изненадно, па тако и прође, он се не би нимало  
узело га оно пријатно расположење, које наступа после дуга успешна рада, па сад не може довољно 
уза, лопова и много других!...{S} После наступа мучно и тешко школовање у Београду.{S} Неколико 
им застором покривених дана, који јаком наступају...{S} Она се стресе, читајући у његовим очима 
 тако бивало: после каквог једа и мука, наступи изненада нешто пријатно, рече она, гледајући за 
еше као мало дете!«...</p> <p>По испиту наступи још већа промена.{S} Влајко, залудан, проводи п 
 опила... и пала у пропаст.{S} После је наступила одвратност према свему, гнушала се сама себе  
} Тамо се већ многи догађаји изређали и наступиле разне промене.{S} Пера је већ затворен; комис 
 види да ће нестати свега и да ће после наступити црно и горко разочарање; да ће нестати снова  
горко разочарање; да ће нестати снова и наступити оштра, сурова јава...{S} И она почиње осећати 
цић упозна са његовом домаћицом.{S} Чим наступише у двориште, Љубица одмах опази, да нови колег 
пет се просу пљусак грдње, док се у том наступу не уплетоше њене руке у косу свога мужа....{S}  
 јесте... сви се муче са тим...{S} Оно »насуштни«!..</p> <p>Ја сам прве године оплакао; ха-ха-х 
ретати по кујни и крстити.</p> <p>— О, ’натема је!.. о часни је!...{S} Како га обанђија онако!. 
и и чудећи се смелости овог девојчета. ’Натема је... помисли он, а ви’ш овај не уме ни да обели 
реко дворишта, машући главом.</p> <p>— ’Натема је!...{S} Луд сам ја да идем на робију или још д 
ече Веља у себи.{S} Јутрос сам га једва натерао да ми дође на ручак, а сад хоће и на конак... с 
му Веља, смешећи се.{S} Ко може Влајка, натерати да игра по туђој свирали!...{S} Гледај га само 
 од којих му се густе веђе час навуку и натмуре као илински облак, а час се разведре и развуку  
ед собом, а напослетку, завршујући ред, натмурен и покуњен, ступаше Гојко.{S} По потесу блиста  
то одскачу; погледа на двориште — писар натмуренији од густих облака, корача нервозно и понеки  
а за допадањем.{S} Уједно опази Гојкову натмурену, згрчену фигуру, па одмах помисли да њега сад 
 то запео да просвети наше село, те нам натоварио на врат два учитеља.</p> <p>Старац се узврпољ 
.. добро је, добро је!...</p> <p>Љубица наточи лепе ракије и поднесе му.</p> <p>— Хо, људи!...  
 да их ко гони, потегоше брзим корацима натраг у своје село...</p> <p>»Ето, и то сам видела!... 
ивља одлучност.{S} Као да га нешто вуче натраг, притеже га снажно и не да му пасти у зло, али с 
<p>Гојко се трже и готово одскочи корак натраг.</p> <p>— Како... не, не, молим...{S} Има времен 
 убрусом.{S} Ја сад морам да вам се сам натурам, па ћу лепо код једнога четвртком а код другога 
 одједном?{S} Тек само налетеше облаци, натушти се небо и просу се страшна бура...{S} Сад јој ј 
лама!{S} А гле, немаш душека!{S} Ништа, наћи ће чича Стојан сенца... мирише ка душа да заспиш к 
извитоперила, па се клацка.{S} Не мари, наћи ће чича иверчицу, па ће подметнути; тако је то, бр 
цнеш тако мога господина...{S} Чек-чек, наћи ћу те ја.{S} Хе мој братићу, ако чича Стојан не ви 
веома отресит.{S} Знам да ћемо код њега наћи читаву библиотеку.</p> <p>Тако идући к селу претре 
ене груди, знајући да само на њима може наћи утехе, ако је још има.</p> <p>Смиљка се најпре пре 
то чами и његова сестра, па ваљда ће се наћи добра душа да и њој помогне...{S} Чуди се како је  
го је жељно очекивао тај дан, кад ће се наћи сам, са својим верним Стојаном, у оној чистој соби 
ад тапка рукама озго и гледа неће ли се наћи какав трн или дебља стабљика, да не жуљи ноћу госп 
е га учитељитца, могла сам ја може бити наћи стан и џабе, па зар онда и ви да ми не платите ниш 
оворе, обећа да ће кроз годину дана сам наћи пашенога, само нека свастика порасте.</p> <p>Кад с 
 И Веља га погледа тако, као да би хтео наћи потврду својим речима на његову лицу.</p> <p>Доист 
p>— Е сад нам можете показати како ћемо наћи пут за вашу школу, рече Љубица и стаде.</p> <p>Вељ 
 далеко у страну гранама, под којим ћеш наћи довољно хладовине и одмора...</p> <p>Путом, што во 
ваља; не одговара захтевима хигијене ни науке...</p> <p>— Ха-ха-ха... насмеја се Гојко гласно.{ 
.. окрете Љубица у шалу.{S} Кога ди сте наумили заклати, да се тако брзо обогатите!{S} Нека, мо 
 не доводи децу од своје воље?</p> <p>— Научени су.{S} До сад су учитељи уписивали само по десе 
да се разбије...</p> <p>— Шта да радим, научи ме, настави Гојко очајним гласом, па му исприча д 
 кола.</p> <p>»Бог га видео, кад их пре научи песми! помисли Љубица. — Види се да је нису знали 
хигијени.{S} Треба <hi>власт</hi> да их научи...{S} Без <hi>силе</hi> не иде...</p> <p>Уђоше у  
!...{S} Јест она добро познаје то лице, научила је читати оваки израз на њему, и ево сад види.. 
биљно погледа Љубицу, право у очи...{S} Научила је она давно, да из очију своје деце чита њихов 
бити да је то баш у реду, него ја нисам научила на такав разговор; нисам бивала у друштву.{S} Т 
 ови удовци ђаволи, кад се ожене!...{S} Научило, знаш, да мења... ка рђав слуга газде... па то  
ш посао не сме прекидати.{S} Ја, знате, научио на нашу канцеларију, где врата не мирују ни пет  
о ми необично што ме сад не преместише: научио сам већ да радим сваке године у другој школи, па 
љак, па још с прага удари у шалу: он је научио са учитељима, то су му једини другови у срезу.</ 
е Гојко три пута слишао, док није добро научио целу наредбу напамет. — Казао сам, братићу, и он 
ек да имају и први разред... па се свет научио тако...{S} До године ће бити лакше; а сад уписуј 
ће ти и набавити и уредити, па га можеш научити и да ти помогне око ручка.</p> <p>— Зна он добр 
 како јој се крави лед око срца, што се нахватао за ово неколико дана; осећаше како је обузима  
алом громовите буре живота, или се само нахватао пухор по живој жеравици, која ће планути још ј 
 једног адвоката, потом код секретара у начелству окружном и одједном се обрте као преписивач у 
ицом, да се зближи са њима.{S} Знала је начин којим се то најбоље постиже и идући међу децу мис 
а ради.{S} Како би било да окрене други начин?{S} Да се огледа!</p> <p>Једне недеље дође он на  
а, Веља га стаде запиткивати, те на тај начин сазнаде како је текла цела ствар и ради чега се с 
> <p>Он је њу волео, али некако на свој начин, без оне обичне женске нежности, која влада међу  
еселнице, скапала си од глади.{S} Да ти начиним часком кајгану?</p> <p>— Не треба... не могу, п 
 признаде, да му је »левизор« због мапе начинио »премедбу« и да му је капетан строго наредио да 
амршти се и проговори:</p> <p>— Овај ће начинити вашар!{S} Него ти сад одмах иди у срез, али не 
оје велике сањиве очи, па не може да се начуди, а Љубица оштро одговори:</p> <p>— Школски одбор 
е лепо, и чисто.{S} Гојко не може да се начуди откуд се појавише толике ствари, чак и чист бео  
 и подајника, а?...{S} Па кад се он сит начуди, а ти онда окрени: што посла онога паксијана да  
ћ, што долази на Бељино место?</p> <p>— Наш друг...{S} Онако је некако... чудан.{S} У свему је  
<p>— Шта ћу, знате!...{S} Срамота је да наш човек и друг лута по селима и тражи часнике, а друг 
ате...{S} Овај ми шврћа вели: оженио се наш Гојко и прича ваздан тамо...{S} Дај, вељу, да видим 
обар пјевчик.{S} А чусте ли како кликће наш господин Аксо?...{S} Јест, али он је богослов.</p>  
ла је господу Богу, који је благословио наш састанак...</p> <p>— Е, зар већ!?... узвикну Веља.{ 
о не озноји...{S} Него изволите мени, у наш дом...</p> <p>Љубица и Гојко изјавише жељу да слуша 
жени и чак стече козу!</p> <p>— Знаш... наша посла!{S} И мени је ово треће место.{S} Само ми не 
е на Тимок, уграбих једно девојче...{S} Наша учитељска посла!{S} Све радимо узгред: и женимо се 
 одговори Стојан за свога господина.{S} Наша... школска... а то ти је ка да речеш моја, господи 
има по колену од силна смеха. </p> <p>— Наша, братићу, одговори Стојан за свога господина.{S} Н 
они се нешто поџевељаше...{S} Море, ова наша хеј... пара вреди.</p> <p>— Од куд ти знаш? упита, 
ти много што шта против методике, јер и наша врховна управа ради већином против методике, па мо 
га сам живља и окретнија, а гле како су наша деца!...{S} Зар он са оном његовом пипавом мирноћо 
{S} Она као у сну изиђе на вратнице, па нашавши се сама у мрачном сокаку, појури напред, као да 
олу, поседи са Љубицом, поразговара се, нашали се и насмеје, па оде.{S} Никакве претње, никакви 
, здрава, па зар да се не смем ни с ким нашалити.{S} Није ово манастир, него свет, живот, а ја  
.</p> <p>— Смрдибуба једна!...{S} Он се нашао да се брине о моралу и светињи школској!...{S} На 
у необично драго, што се у овој прилици нашао сведок његовог гимназијског школовања.{S} А он је 
ну, шта ли... што је отела онда...{S} А наше учитељице су веома зла језика... једва чекају да ч 
ак.{S} Јок, ја хоћу свакад кувано, а са наше две плате то ће ићи као подмазано.</p> <p>— Па шта 
не, једнаке су: и ове ваше учевне и оне наше конђаре.{S} Је ли њој дуга коса!...{S} Ехеј-хеј!.. 
а.{S} Отвори се читава дебата, те чак и наше зараћене стране морадоше попустити и проговорити п 
ко и речито.{S} Грехота је да она глоби наше село, кад ми и ’нако нисмо тражили два учитеља.{S} 
одборник.{S} Он је то запео да просвети наше село, те нам натоварио на врат два учитеља.</p> <p 
а.</p> <p>— А кад ћеш ти једном да... у наше друштво? запита га Гојко, смешећи се.</p> <pb n="1 
 шта радите?...</p> <p>— Зар ти не знаш наше стање, одговори Цветко прекорно, ломећи велика пар 
.{S} Чуо сам да сте се и ви уплашили од нашег ономадашњег разговора и да сте се саветовали са к 
<p>— Готово мени се највише свиди савет нашег Стојана, проговори Гојко, осмехнувши се малко, ал 
 — весео, отворен, и тако лепо говори о нашем послу.</p> <p>— А, Веља је и у школи био веома от 
 кад нам затреба одмора, да га нађемо у нашем гнезду...{S} Та то су тако мале, тако ништавне же 
ва човека на бескрајне сањарије.</p> <p>Наши путници наиђоше на оборену кладу на самој обали, п 
добро, а после већ, док се договорим са нашима, радићемо озбиљније.{S} Скоро ћемо имати збор за 
/p> <p>И све то што се пружа пред очима наших дошљака обасјало је румено сунце последњим зрацим 
гоњене, уморене звери, која се одједном нашла међу својима, ну ипак се окреће око себе бојажљив 
е и не жали кћер...{S} И шта оно вели: »Нашло се мртво!« И зашто баш сад мора, онако кришом, да 
у љубав...{S} Кад нестане такве љубави, нашто ми онда живот?...{S} Еј, људи, људи, какви сте ви 
 сме прекидати.{S} Ја, знате, научио на нашу канцеларију, где врата не мирују ни пет минута.{S} 
а не умем да те сачувам.{S} Само гледам нашу пропаст и страдам, горко страдам...{S} Душице, чуј 
а ваздан тамо...{S} Дај, вељу, да видим нашу »младу« како изгледа као муж, говори Влајко, здрав 
и њима први покажи зубе.{S} Је с’ вид’о нашу учитељку како је жустра!...{S} Тако је то, братићу 
меја се. »Даће Бог, па ћемо до године у нашу кућу« одговори мати, стежући њену ручицу...{S} Па  
сумануто.</p> <p>— Хајдемо... хајдемо у нашу школу...{S} Тамо ћу све казати...</p> <p>Она пође  
овог Гојка, а можда и због другог чега, не зна ни сама,.. јест има још нешто, јамачно има...{S} 
, не бојати се ничијега хладна погледа, не страховати од изненадних догађаја... оставити све на 
утра — друга.{S} Још да није ових кожа, не би се имало шта јести.</p> <p>То већ беху обични Цве 
остарела...{S} Кажу не даје више млека, не тели се...{S} А онај пут зарастао, куд смо пре ишли  
обна реч, али он, осим нејасних узвика, не умеде ништа рећи.{S} Беху обоје веома узбуђени, она  
мо иде, погнуте главе и намрштена чела, не осврћући се на заједања.</p> <p>Другом приликом опет 
о женски: знајући само да се тако ваља, не размишљајући нимало ради чега то чини.{S} И сад одје 
, оставићемо те на миру, одговори Веља, не гледајући га и мислећи о нечем упорно.{S} Одједном с 
м вас одмах, настави он, па се накашља, не знајући шта би још могао рећи. </p> <p>— Е па деде,  
о врло брзо, али се он очајнички отима, не марећи ни за болест ни за шта...{S} Само да види њу  
могу, промрмља Љубица, и онако буновна, не дижући очију, прође у своју собу.</p> <p>— Море, ти  
> <p>Љубица се дуго осврташе, уплашена, не знајући шта би му могла радити.{S} Најзад се досети, 
је то, од чега се плаши, не сме да зна, не сме да мисли о томе, али јој се то извило пред очима 
 звонким гласом, чика кос...{S} Милина, не може човек сит да се надише!...</p> <p>После дуга пу 
а и оде у школу.{S} Беше јака помрчина, не види се ништа, али он полако, пипајући око плотова и 
рчи по соби, тражећи нешто...{S} А она, не види се... само се шарени и бели некаква маса на кре 
р...</p> <p>— Видели сте... јецаше она, не дижући главе.{S} Али сад... сад не видите шта се зби 
..</p> <p>Она пође за њим без устезања, не покушавајући да ослободи своју руку, коју је Гојко с 
ледајући за њим, како гази посред бара, не мислећи без сумње о том, куда иде и шта ради.{S} Још 
— Хо, људи!... дрекну он из свег гласа, не даду ми одмора ни у мојој кући!... па готово истрча  
неражен, као да је спао с другог света, не верујући ничему томе што сад бива, мислећи да је то  
и... већ онако...{S} Прича свет свашта, не може се свему веровати: те не знам онај отпуштен деп 
капу на очи, па пројури преко дворишта, не марећи хоће ли га ко опазити са прозора.{S} Брзо сти 
њему узалуд, али она, госпођица Љубица, не мора се за то бринути.{S} Он ће њој сам доносити пла 
исте знали каква сам ја тешка грешница, не бисте ме ни погледали.{S} О, тешко мени!... и она по 
 помоћи ће им слух...{S} Гледа и слуша, не дишући, само дркће, дркће и гледа...</p> <p>О, како  
 толико ћемо сад и ми вама.</p> <p>— Е, не можемо тако.{S} Ми смо владали само девет месеци, а  
ри. — Жалите јамачно и сад?</p> <p>— Е, не могу довека жалити... свему има краја.{S} Мислите ли 
ну Љубица дубоко, осврћући се око себе, не знајући шта да ради. »О, како је досадно!...{S} Све  
>Гојко затресе плећима и изиђе из собе, не рекавши никоме ни речи.{S} Стојан стајаше уз пламен, 
ји тако сплетен, збуњен, оборене главе, не знајући ни шта да ради ни куд да се дене, само обрће 
.</p> <p>Љубица изиђе на врата и стаде, не видећи ништа око себе.{S} Беше страшно погледати је. 
она, па одједном <pb n="86" /> застаде, не знајући да ли да му све каже: незгодно јој помињати  
а њим остане на само, па се одмах диже, не задржавајући га да још мало поседи, као што би био р 
а некуд далеко загледала, очи се сјаје, не мичу се, а усне по кад што грчевито заиграју.{S} И о 
но.{S} Овако му је и гнездо безбедније, не боји се никаква зла; јер није ово полицајац, него ње 
..</p> <p>— Отпуштен... хе, мој цикале, не иде то тако.{S} Обезбеђен си ти од премештаја и отпу 
огла овако.{S} Баш ћу да огледам... не, не да огледам, него да и ја окренем овако, сасвим да ок 
кочи корак натраг.</p> <p>— Како... не, не, молим...{S} Има времена, други пут...</p> <p>— Е он 
ватрена и жива љубавна чежња!...{S} Не, не, није могућно да је то он...{S} Или управо јесте он, 
да прилике да ликује над њом!...{S} Не, не...{S} Не тамо!...{S} Али куд ће?...</p> <p>Одједном  
 /> јесу ли они сад срећнији?...{S} Не, не...{S} Ах, а ја сам мислила да страдам за њих, да при 
 је она могла до сад мислити?...{S} Не, не... изабрао је незгодан тренутак, то је извесно.{S} А 
р да ја то све изгубим олако?...{S} Не, не!... живот сам свој заложила да га добијем свега, да  
руја по срцу, и она се поведе...{S} Не, не... треба стајати, треба издржати до краја...{S} Оно  
 је нисам имао, ни знао за њу...{S} Не, не... ја нисам живео у младости, нити знам шта је то. < 
ниједну мисао да почне разговор.{S} Не, не... најбоље је да она опет остане сама...{S} И Гојко  
и друга ни пријатеља, о...</p> <p>— Не, не... молим вас!...{S} А ја?..{S} Истина нисам ’нако... 
чност и ту кобну слутњу...</p> <p>— Не, не... оставите ме... заборавите сасвим!...{S} Ви сте су 
ре, за онај први разред...«</p> <p>»Не, не... то не ваља.{S} Друго...{S} Стоји он онако... насл 
 одупре.{S} Просто не може да се мрдне, не може једне речи проговорити.{S} Обузела је нека студ 
 о оном, који пролази, весео, поред ње, не види га, него се чуди шта то бива у њој.{S} Стеже... 
но страдање.</p> <p>— А ти, чини ми се, не виде писара?</p> <p>— Не.{S} Што?</p> <p>— Више је о 
 мутне таласе, хуји и шуми пенушећи се, не осврћући се на опустело гнездо.{S} Иљадама година он 
 не уплаши!</p> <p>— Душице, не бој се, не плаши се... ја сам видео, све сам видео, онде, са он 
с и оне исте мисли...{S} Она се занесе, не слушајући шта се ради око ње.</p> <p>Кад изиђоше у п 
и у школу и у кујну.{S} А ја ти, брате, не волим онај сељачки обичај: да се руча ма шта...{S} О 
..{S} Да се не уплаши!</p> <p>— Душице, не бој се, не плаши се... ја сам видео, све сам видео,  
е о Америци...</p> <p>— Еј мој кукавче, не помаже ти сад ни Америка, кад си растурио своје гнез 
 па то вам је...</p> <p>Љубица гледаше, не знајући већ шта да мисли; осећаше само како јој се к 
ра и горкога страдања...{S} Он стајаше, не могући ни речи прозборити.{S} Само му унезверене очи 
 пандуром, приђе те потписа свој исказ, не читајући га, и врати се кроз иста врата у благајницу 
 неразвијенију децу.{S} Е, друже драги, не једу се лубенице, док се копач добро не озноји...{S} 
? запита он осврћући се.</p> <p>— Ради, не знам што већ не излази.</p> <p>Писар скочи и утрча у 
долази страх далеко је, оно се не види, не појављује се...{S} И снага је издаде...{S} Она стаде 
 у одговор, рукова се са њим механички, не мислећи и корачи напред...{S} Изиђе пред њу средовеч 
— Ви, одмор... да.{S} Хе, ваши су мали, не треба се са њима много журити.</p> <pb n="39" /> <p> 
пусто, али му се чини да ништа не жели, не осећа...{S} О озбиљнијем чему према Љубици престао ј 
кој ватри, једнако га нешто вуче земљи, не може већ да се држи на ногама, дише некако врло брзо 
ући очима.{S} Ја не знам...{S} Бога ми, не знам...{S} Нити је смео рећи јој да не иде: бојао се 
 себи у стан, ту одмах до цркве, и они, не смејући одрећи, одоше, и ако би волели да се крену о 
 али му он одговорно: »Кад немам кћери, не требају ми ни дроњци«.</p> <p>— Ћути, добро је.{S} И 
!...</p> <p>— Где је учитељ!... говори, не мучи ме!... врисну она и пође према њему.</p> <pb n= 
ај фатални дан не може више избегавати, не знајући ни сама зашто...{S} Она се осети као да се н 
оји дан.{S} Неће ти он дуго ту вршљати, не бој се.{S} Печени смо и ја и он...{S} Него, знаш, пр 
овори Гојко.{S} Али ако се она узинати, не могу јој ништа.{S} Јутрос сам је молио да не идемо.. 
 збуни; стаде нешто муцати, одговарати, не знајући ни сам шта говори.{S} Доведоше два сведока и 
ло лето... лежати на кревету и мислити, не бојати се ничијега хладна погледа, не страховати од  
а она ће исто овако пенити се и шумити, не <pb n="65" /> осврћући се на човечја гнезда, која се 
у свињцу.{S} Да узме сад да он почисти, не сме — дићи ће прашину, опазиће га. »Најбоље нек стој 
уњена Гојка како се осврће у неприлици, не знајући да ли да му приђе или да се уклони, капетан  
S} И он беше збуњен, управо у двоумици, не знајући да ли да иде напред или да мало застане.{S}  
ве.{S} Она дрхташе сва, као у грозници, не знајући ни сама да ли је то из страха, или љутње, ил 
м шта.{S} Тек она је сад на живој муци, не зна шта да каже.{S} Гојко је гледа не дишући, а и пи 
еханички, више понављајући детиње речи, не знајући ни сама шта је рекла.</p> <p>Појави се на пр 
а крије и слободно гледа свакоме у очи, не <pb n="155" /> буни се као ја, кад улази у друштво.{ 
страха.{S} Шта је то, од чега се плаши, не сме да зна, не сме да мисли о томе, али јој се то из 
, да је у некакву бунилу, па се уплаши, не знајући шта ће са њим, ако падне где у путу.{S} Поку 
је ово?...{S} Он је охладнео према њој, не воли је више.{S} Али зашто, зашто?{S} Не може бити д 
козу, па терај!...{S} А вама се, видим, не допада такво уживање? <pb n="32" /> Ништа, удајте се 
лежи сам већ читав час, не мрда ни чим, не покрете се, као мртвац...{S} Одједном стаде гледати  
другоме.{S} Нека страдам, нек се мучим, не мари... смо кад је она моја, кад знам да је ту«...{S 
 предаде му се сва, целом душом својом, не знајући ништа више ни за свет, ни за небо, ни за људ 
>Чича изиђе а она остаде са болесником, не знајући још шта да мисли и не разумевајући потпуно с 
т, ваш.... ваш!...{S} И Гојко одједном, не поимајући шта ради, дохвати њену меку <pb n="142" /> 
отребних црта.</p> <p>— Чекај, рече он, не дижући главе и не слушајући одговор Стојанов.{S} Изв 
рза Гојко, окрећући главу десно и лево, не знајући како да се склони од тих изјава, које га узб 
 одлучан, жив...{S} Ко би га сад видео, не би познао у њему онога збуњеног, плашљивог јадника.  
 знам сад ни где су.</p> <p>И она брзо, не осврћући се више, оде онамо где је децу оставила.{S} 
рави она оцу, говорећи и питајући брзо, не знајући о чем ће пре.{S} Шта ради мати, сестре, пише 
 од тога страдају, а млади издрже лако, не бој се.</p> <p>Веља му исприча неке раније и све јуч 
Где си ти, море, до сад? запита Влајко, не скидајући очију са ње.</p> <p>Она подиже главу и пог 
ајати од главе, срце се следило, стало, не куца нимало...{S} И она се сва окаменила...{S} Ужас! 
чким погледом.{S} Узе јој се цело тело, не може ничим мрднути...{S} Образи се окаменили, очи јо 
 шљивама и иде, корача брзо и узбуђено, не мислећи ни о чем...</p> <p>Гојко је уведе у своју со 
..</p> <p>И Гојко корача журно, брижно, не видећи ништа око себе, осећајући само да га све више 
нутра.</p> <p>— Добро... рече он јасно, не гледајући никога, па се обрте ђацима и стаде преглед 
<p>Учитељице посматраху Гојка иронично, не скривајући подсмеха.{S} А он стоји тако сплетен, збу 
и, зализану главу... рече она иронично, не прикривајући своју мисао, па убрза кораке те ћата по 
она баци поглед на Гојка, онако у косо, не осврћући главе к њему.</p> <p>А Гојко се погнуо, па  
="124" /> пред децом.{S} Промуца нешто, не разбирајући ни сам шта говори, па се одједном брзо о 
{S} Кажем ти: док ти је жив Пера писар, не брини...{S} И он изиђе брзо из школе.</p> <p>А Гојко 
 захвали на услузи.</p> <p>— Молим вас, не треба речи да трошите.{S} Кад год вам што треба... с 
и.</p> <p>Гојко лежи сам већ читав час, не мрда ни чим, не покрете се, као мртвац...{S} Одједно 
Љубица посматраше пажљиво сваки покрет, не осећајући ништа и не мислећи ни о чем.{S} Згурила се 
не ствари, које не трују човечји живот, не сметају младости да <pb n="35" /> плива у срећи и сн 
је она замишљала свога нежењена колегу, не би јој тешко падале остале незгоде.{S} Та она је одр 
 вас, а мислим о другоме...{S} Не могу, не задржавајте ме!...</p> <p>И она оде.</p> <p>Путује п 
нила, да дође к себи.</p> <p>— Не могу, не могу...{S} Све ме нешто вуче тамо, као да ме чека не 
але осећања, узвикну:</p> <p>— Не могу, не могу више овако!...{S} Ово је страшно мучење... глед 
сећа да је настало време озбиљном раду, не види да Влајко има још и других брига осим школе: по 
ован.{S} Како уђе, оде право болеснику, не погледавши Љубицу.{S} Узе Гојкову руку и подржа је,  
ица.{S} Она се обрадова његову доласку, не знајући ни сама зашто: да ли због ове самоће и непре 
јући се са Љубицом, — јер ти пријатељу, не можеш бити глава куће, насмеја се он, и загледа се у 
ш ли?... '</p> <p>Љубица седе на земљу, не дишући.{S} Ноге је издадоше, снага је остави, она пр 
трча у собу, а он предаде коње Стојану, не питајући га ништа и не гледајући га.{S} Приђе опрезн 
 чекају.{S} Све ће то да иде по закону, не брини ти.</p> <p>— Добро... отеже председник.{S} Ти  
 она проклета моја суровост.{S} Шта ћу, не могу друкчије.« И она склони своју дечицу за школу,  
говори брзо:</p> <p>— Добро... учинићу, не бригај...{S} А велиш после... сигурно?{S} Немој да м 
ће и он изићи.{S} Кажем ти ја, братићу, не бој се ти.{S} Њему баш немој зубе показивати, ономе  
 лоли, ја куда ће!...{S} А ти, братићу, не мисли више о паксијанима, него лези тако...{S} А ја  
срећа и задовољство на домаћичину лицу, не чује се љубавни шапат и не разлежу се веселе песме к 
х Гојкових четвртака...{S} Или није?... не знам, ништа не знам...{S} А шта сам оно мислила?...{ 
ви баш хоћете... не гнушате се мене?... не презирете ме?... прошапта она и покуша да развуче ус 
ад одлазио у њен стан.{S} Шта је то?... не чује се кукање...{S} Ноге му се одсекле, он трчи пре 
 не сметаш.</p> <p>— Како то мислиш?... не знам.</p> <p>— Он ће ти правити друге пакости, нема  
им часком кајгану?</p> <p>— Не треба... не могу, промрмља Љубица, и онако буновна, не дижући оч 
 јој приђе, смешећи се:</p> <p>— Шта... не иде вам све као подмазано?</p> <p>— Ман’те се...{S}  
ло ваздуха.</p> <p>— И ви баш хоћете... не гнушате се мене?... не презирете ме?... прошапта она 
да, знате, ударим у приче...{S} Хехе... не знате како се то згодно усвоји у зимском полумраку.. 
ешећи се.</p> <p>— Ја морам, а други... не знам одговори Гојко и збуњено погледа у земљу, мрште 
ашно, ужасно... ту је око ње, где ли... не зна ни она...{S} Не зна ни шта је ни о чем је, али ј 
дмеће и другу...{S} Прсти се заплели... не може да намести кажипрст на обарач...{S} Ха, ево!... 
 најмање образа и љубави према школи... не, макар не имали праве љубави, али макар поштовања —  
у по потоцима!...{S} То је... оногај... не да се рећи...</p> <p>Љубицу удари нешто по глави, те 
их могла овако.{S} Баш ћу да огледам... не, не да огледам, него да и ја окренем овако, сасвим д 
 одскочи корак натраг.</p> <p>— Како... не, не, молим...{S} Има времена, други пут...</p> <p>—  
бичне комплименте...{S} Хајде већ то... не мари.{S} Може бити да је то баш у реду, него ја ниса 
то немогућно.</p> <p>— Видели су нас... не иде...{S} Ах, шта ту!... плану она одједном, па се о 
Хуса и других.{S} А ми ћемо већ њему... не бригај ти, чекај само док смислим...</p> <p>— Ја му  
се променило у новом учитељском гнезду: не сија више срећа и задовољство на домаћичину лицу, не 
 слика...{S} Али ми је најгоре за мапу: не знам како ћу без ње.</p> <p>— Цртајте на табли.</p>  
меја се.</p> <p>— Знам, али то не ваља; не одговара захтевима хигијене ни науке...</p> <p>— Ха- 
 да се збуниш.{S} Капетан је добричина; не бој се!</p> <pb n="126" /> <p>Изиђоше обојица заједн 
убица се диже, па лагано изиђе из собе; не би је целе ноћи...{S} А Стојан седе са Вељом и наста 
он није онако нежан и пажљив према њој; не уме, или неће да дели милошту као други људи, него с 
капље зноја.</p> <p>— Ја то не разумем; не знам како... рече Љубица, тражећи згодан израз — как 
а...{S} Он никада никога <pb n="162" /> не запита за Љубицу ни где је ни шта ради.{S} Тражио је 
 у џепу.{S} Али зар да се <pb n="26" /> не користи овом приликом и не узме право из њене руке з 
hi> да их научи...{S} Без <hi>силе</hi> не иде...</p> <p>Уђоше у школу, прво у Гојкову учионицу 
т... ала то прође!...{S} И шта сам сад? не смем ни да сањам онако, као што сам још јесенас могл 
од узбуђења.</p> <p>— Баш вам хвала!{S} Не знате како сте ми добро овим учинили, проговори Љуби 
ричала...{S} Видиш ти како је оштра!{S} Не жали мужа, него га сама брука..{S} Како је лепо овде 
ако ватрена и жива љубавна чежња!...{S} Не, не, није могућно да је то он...{S} Или управо јесте 
не зна.{S} Ако умре?...{S} Ништа!...{S} Не може бити ништа страшније од овога што је сад.{S} Он 
крупне сузе.</p> <p>— Ама шта ви!...{S} Не допуштам... мисао такву не допуштам!...{S} Знате ли  
, треба бежати... дај да се бежи!...{S} Не могу ноге да се покрену...{S} Она обори главу и зами 
ве поправи...</p> <p>— Поправити!...{S} Не може, мајко, зарасти исечено срце... оно је ишчупано 
јој да прилике да ликује над њом!...{S} Не, не...{S} Не тамо!...{S} Али куд ће?...</p> <p>Одјед 
<p>— Шта ћу, старост је, братићу!...{S} Не може се више као некад, док се било младо.{S} А ја о 
> <p>— Хајдемо брже... шта чекаш!...{S} Не знаш да ћемо у Америку.{S} Али да се чувамо њега, да 
а кога сам сад? — За овога Гојка?...{S} Не, видиш да и он бежи од мене, отреса се као од отрова 
 то; шта оно беше друго, важније?...{S} Не знам... ништа не знам... и не могу да мислим.</p> <p 
133" /> јесу ли они сад срећнији?...{S} Не, не...{S} Ах, а ја сам мислила да страдам за њих, да 
 па она ће да плаче!...{S} Да ли?...{S} Не, није то... </p> <p>Вратнице се давно затворише и пр 
ма</hi> онај смео тако поступати?...{S} Не би ни покушао, јер зна шта би га снашло...{S} А види 
 шта је она могла до сад мислити?...{S} Не, не... изабрао је незгодан тренутак, то је извесно.{ 
а зар да ја то све изгубим олако?...{S} Не, не!... живот сам свој заложила да га добијем свега, 
даци!... прави лудаци! и ти и она...{S} Не зна се које је луђе од вас двоје.{S} И ти јуче цвоко 
е око ње, где ли... не зна ни она...{S} Не зна ни шта је ни о чем је, али је страшно... нечувен 
а струја по срцу, и она се поведе...{S} Не, не... треба стајати, треба издржати до краја...{S}  
ного он, грешник, тобом располаже...{S} Не био ја на његову месту, видела би ти...{S} Него шта  
S} Иде, иде... плива... све ближе...{S} Не види се ништа!...{S} Да није то капља?...{S} Ах, да  
 и гледам вас, а мислим о другоме...{S} Не могу, не задржавајте ме!...</p> <p>И она оде.</p> <p 
е да ликује над њом!...{S} Не, не...{S} Не тамо!...{S} Али куд ће?...</p> <p>Одједном се нечему 
јко сања... никако да дође к себи...{S} Не може да разуме ове необичне и неочекиване речи, и св 
Или није лепше... није ништа лепо...{S} Не знам!...</p> <p>Сад јој стадоше ноге одскакати од зе 
} Ја је нисам имао, ни знао за њу...{S} Не, не... ја нисам живео у младости, нити знам шта је т 
ихим гласом, у коме се чујаше молба.{S} Не знаш ти, братићу, ове...</p> <p>Љубица махну главом  
се даска извитоперила, па се клацка.{S} Не мари, наћи ће чича иверчицу, па ће подметнути; тако  
S} И ја се склоних, братићу, од зла.{S} Не знаш ти каква је ово сила у срезу; и капетан га се б 
ена у себи и прилази другим вратима.{S} Не чује се ништа, ама баш ништа!...{S} Стој, неки покре 
{S} Како вам се чини? — Смешан чича.{S} Не знам само да ли ће моћи радити.</p> <p>— Ширет велик 
<p>— Знам ја, остало би доста чорбе.{S} Не можеш ти сама све појести...{S} Ти си ми, брате, фин 
...{S} А он учитељима ништа не може.{S} Не може ништа, кад ти кажем.{S} То једно, што их ворта  
 што послуша, а сад га опет тражите.{S} Не грешите се, људи!</p> <p>— Таки је закон, чича Вукса 
ко...{S} Једнако ме гледа душмански.{S} Не може да заборави онога...{S} Сваке недеље му иде на  
овој тамници беше довољно светлости.{S} Не може још да се прибере од страха.{S} Ноге му дркћу,  
на по доласку, Љубица се врати кући.{S} Не хтеде се ни осврнути на молбе материне, братове <pb  
, па макар се сву ноћ вукли по кући.{S} Не дам ти, каже она, па да си још толики...{S} И држи б 
лата и расхода, па да сведемо рачун.{S} Не сме се дуље чекати, јер кад дођу они, па заседну, не 
руди стежу, а срце лупа бурно, живо.{S} Не сме да се покрене, да мрдне ма чиме..{S} Само гледа, 
 моја деца... оставила сам их онако.{S} Не знам сад ни где су.</p> <p>И она брзо, не осврћући с 
ађе ниједну мисао да почне разговор.{S} Не, не... најбоље је да она опет остане сама...{S} И Го 
p> <p>Љубица поцрвене и обори главу.{S} Не би јој по вољи одговор.{S} Каква је то љубав, да се  
 није баш тако обично, како причају.{S} Не могу још да се приберем од страха.« Још истога дана  
и онако окретан и живахан, као Веља?{S} Не може да се смири на једном месту, врти се на столици 
је ли ово онај исти, пређашњи човек?{S} Не, није, није...{S} Ово је све друго... <pb n="57" />  
 не жели...{S} Али докле ће се тако?{S} Не може се то продужити вечито; неко ће од њих бити пре 
е воли је више.{S} Али зашто, зашто?{S} Не може бити да ће јој ко отети ону љубав, која владаше 
ко лако!{S} А правници шта ми знају?{S} Не знају рад на једном обичном регистру, а већ онако... 
 ово писмо његовој госпођи, разумеш?{S} Не смеш јој казати од кога је...{S} Реци прође железниц 
ли он, а ви’ш овај не уме ни да обели!« Не може народ да издржи оволике терете...</p> <p>— А ви 
ори доста опоро:</p> <pb n="10" /> <p>— Не знам шта ви говорите.</p> <p>— Ехе... па онај криви. 
ити, сваки је мора отурити!...</p> <p>— Не, није то... оставите!... узвикну Гојко, трљајући рук 
мо ако хоћете... како знате...</p> <p>— Не бој се, оставићемо те на миру, одговори Веља, не гле 
ј криви.{S} Ваш нови учитељ...</p> <p>— Не могу сви људи бити фини и углађени: неком је Бог дао 
м, ни друга ни пријатеља, о...</p> <p>— Не, не... молим вас!...{S} А ја?..{S} Истина нисам ’нак 
 државни чиновник и реци му...</p> <p>— Не мешај се ти, брате, у туђ посао, док нисам и тебе... 
одлучност и ту кобну слутњу...</p> <p>— Не, не... оставите ме... заборавите сасвим!...{S} Ви ст 
о све скине и остави код њега.</p> <p>— Не знаш каква је она његова жена!... настави он збуњено 
старију, мирну... нек се нађе.</p> <p>— Не бригај...{S} Трчи! одговори му Стојан, млатајући рук 
д тога бунила, да дође к себи.</p> <p>— Не могу, не могу...{S} Све ме нешто вуче тамо, као да м 
дај им сад, па нека раде сами.</p> <p>— Не волим то кад ми се жена меша у моје послове, одговор 
ну, али се знало о ком говори.</p> <p>— Не зна, братићу, ништа не зна.{S} Смрзао се и он ка жаб 
за вас, ја у то тврдо верујем.</p> <p>— Не верујте!...{S} Ви сте страдали због доброга срца сво 
ледајући га лукаво, ђаволасто.</p> <p>— Не бежим... нисте ми... противни.</p> <p>— Него напроти 
, него настави очајним гласом:</p> <p>— Не знате ви ко је пред вама.{S} А кад бисте знали каква 
иза њихових цеђа викну Стојан:</p> <p>— Не може, братићу, мени је обећала!</p> <p>Она виде да В 
 прве навале осећања, узвикну:</p> <p>— Не могу, не могу више овако!...{S} Ово је страшно мучењ 
и, чини ми се, не виде писара?</p> <p>— Не.{S} Што?</p> <p>— Више је окрвављен од ње.{S} Забора 
и уписао у Учитељско Удружење?</p> <p>— Не знам коме ћу овде да се обратим, а до сад сам био.</ 
вратити.</p> <p>— Имаш ли нож?</p> <p>— Не бригај, кажем ти, одговори он, прибирајући се полако 
 Да ти начиним часком кајгану?</p> <p>— Не треба... не могу, промрмља Љубица, и онако буновна,  
 је л’ да не сме узети навору?</p> <p>— Не сме... одговара она механички, више понављајући дети 
в.{S} Ако ће; то и доликује мужевима, а не као... и она се одједном трже од ове нове мисли, јер 
м, прелази бистре планинске поточиће, а не види и не чује ништа...{S} Од синоћ јој се нешто пре 
јући неку дивљу радост и задовољство, а не смејући то ничим показати.{S} Чим се отворише <pb n= 
црње мисли, једнако очекује неко зло, а не зна откуд ће оно доћи и какво ће бити, тек само осећ 
који рече да су лончићи за малу децу, а не за онолике ђаке.{S} Она се опет врати женама, где бе 
тутор, него жена!...{S} Да ме слушаш, а не да ми туторишеш!{S} Коме се не свиди, срећан му пут! 
аба једнако провирује из кујне!...{S} А не плаче и не жали кћер...{S} И шта оно вели: »Нашло се 
 замуцкивати, задуван и узнемирен.{S} А не знате... ви не видите шта је у мени...{S} И сам ниса 
руго што има доста муштерија у вароши а не захтева велики капитал.{S} Тако се с муком школовала 
меје се...{S} По њену мишљењу, он треба не само сада, но и после десет година, да буде скрушен, 
оде.{S} Никакве претње, никаквих затева не чу се више од њега.{S} Љубица се већ тако навикла на 
p>— Говори брже... сад, сад...{S} Да га не оставиш жива!...{S} Па чим дођеш... право у ону собу 
 она тихим гласом, као да се боји да га не пробуди.{S} Сваки ко је преживео младост, мора знати 
Замахни на псето, оно ће се крити да га не удариш, а некмо ли дете.{S} Тако је, братићу мој!</p 
те се збуњено по соби, па видевши да га не очекује никакав посао, врати се и леже на место.{S}  
оворима? упита она бојажљиво, као да га не увреди питањем.</p> <p>— Ха-ха-ха... те још како!{S} 
 тако пун љубавне жудње?...{S} Никад га не чу она да тако њој говори...{S} Гле како дркће и тре 
 ту дробиш!... одсече се Влајко, али га не погледа, но сакри очи. </p> <p>— Збиља?... запита Љу 
езверено и нешто муца.{S} Председник га не чује, али се досећа шта одговара, па наставља:</p> < 
. право на ову капију.</p> <p>Путник га не саслуша даље, но окрете право вратницама и отворивши 
и њега ће други макар изгрепсти, ако га не може истући.{S} Хајде сад пожури.</p> <p>Стојан оде, 
овник, трже се.</p> <p>— Зар ваш колега не ради данас? запита он осврћући се.</p> <p>— Ради, не 
...{S} Можда је то њему, али се то њега не тиче, кад она није више жива...{S} Он сад зна само д 
ице веома развијено, кошчато, због чега не силажаше са њега сталан израз грубости, али он ипак  
а ми се душа весели...{S} И свега овога не би било... и овај се јадник не би намучио, само да с 
хоће ли данас долазити?{S} Гојко никога не помену, али се знало о ком говори.</p> <p>— Не зна,  
. вама требају многе школе.{S} Без тога не може да се ради ваш посао како ваља.{S} Него знате ш 
ли на адреси напиши <hi>у руке</hi>, да не оде прво ономе доле...{S} Он њега и држи.</p> <p>Гој 
е наћи какав трн или дебља стабљика, да не жуљи ноћу господина.{S} Радећи то, чича једнако обја 
, далеко... само да не мисли о њима, да не страда...</p> <p>— Ах, ја сам несрећна!...{S} Никога 
.{S} Расклањај руком пера кукурузна, да не шуште, па хајде напред опрезно, лагано... као змија  
не, настави:{S} Понео сам га узгред, да не шиљемо нарочитом поштом.</p> <p>Гојко прими хартију, 
овала у Београду, па сад дошла овде, да не буде оцу на терету, а богме и да потражи своју срећу 
, али не смеде показати знака љутње, да не увреди овако отресита госта; а Гојко, видевши ово на 
је се новом часништву добром гозбом, да не буде »мало пројахано«.{S} Према томе, и количина тро 
а не бих, ја знам да је то безбожно, да не ваља... али што ћу кад само срце игра у мени, сама м 
трах, хтеде устати, али не учини то, да не би тим указала велику пажњу Богосаву.</p> <p>— Ви са 
а, само трчи напред... брже, брже... да не буде доцне...</p> <p>Да ли се то развиђа, расвањује. 
њега никад не бих могла руке дићи... да не бих могла убити никога.{S} И он се, јадник, од тога  
Којешта!{S} А мати ме лепо саветова; да не би ње, ко зна како би било...{S} Него ја њега лепо о 
н: овај пио воде јутрос, па... је л’ да не сме узети навору?</p> <p>— Не сме... одговара она ме 
раду кад они стигоше.{S} Замолише га да не прекида посао, а они се наместише на дну школе, иза  
 лепо пријатно живљење!...{S} Зар ја да не прођем добро, и моја будућност зар да не буде сјајна 
проговори:</p> <p>— А ја сам мислила да не можете да ме гледате од мржње, јер сам вас доиста те 
Осећа и глад, глад у желуцу, али зна да не би могао ништа у уста метнути.</p> <p>После подне, к 
дино ти остаје: да зажмуриш па ништа да не видиш и да те се ништа не тиче.{S} Онда ће и она теб 
а, али он то не може извршити, осећа да не може, зна да нема толико смелости.{S} Опет је бољи р 
 решила, решила се!...{S} Брже, брже да не буде доцкан!... </p> <p>И она трчи, сплеће се и опет 
 у трајну, жудну пажњу.{S} Да јој је да не пропусти ни један покрет учитељев.{S} А он ради живо 
ешно, с вољом...{S} Тек ипак види се да не ради без напрезања.{S} Сва малопређашња брига одједн 
му тешка... вуче га земљи... боји се да не падне на под...{S} Али се он отима, напреже се...{S} 
буни и готово хтеде проћи, чинећи се да не чује Љубицу, али се ипак задржа, очекујући с нестрпљ 
е намести врло опрезно, старајући се да не поремети ову тишину, која владаше у школи.{S} Седе и 
ле?...</p> <p>— Видећемо... бојим се да не пређе у запаљење плућа.</p> <p>— Аа!... па то не ваљ 
и се мало. — Али ма шта било, знајте да не одступам од своје речи.{S} До вас све стоји... рецит 
{S} Беше већ ушао у село, па гледаше да не изгуби из вида школу, која се, са својим високим дим 
8" /> свима силама, и само се бојаше да не падне...{S} Осећа да му се у глави много, много мути 
дбегла«...{S} Е нека виде да није, и да не треба тако брзо каљати човека...{S} А ти није требал 
...{S} Срце јој стало, чини јој се и да не дише, и најбоље би било кад би сад одједанпут умрла, 
 летос био? запита га само, па као и да не очекиваше одговора, стаде се освртати по дворишту.</ 
ом.{S} Часком, вели...</p> <p>— Кажи да не могу сад прекидати посао, одговори она одлучно, а из 
андарм.</p> <p>— Кажи господину Пери да не излази још.{S} Зваћу га.</p> <p>Жандарм се обрте вој 
 Она виде да је погрешила, али осети да не вреди сад исправљати погрешку, пошто ће до подне учи 
имназије, заједно са њим, па видевши да не може ни из једног предмета да истера већу оцену од ј 
 знаш како му то иде, па само гледај да не буде после валинке.</p> <p>После једнога часа отпоче 
 не знам...{S} Нити је смео рећи јој да не иде: бојао се увредиће је тим; нити би му мило било  
Вуче ме нека невоља напред, а осећам да не треба ићи.{S} Свеједно, сад бар знам да сам... да са 
х ситница...</p> <p>— А ја вам кажем да не знам за младост..{S} Сећам се многих ситница, јест.. 
никако у школу, али се он живо бојао да не дође данас.{S} Добро јој... оне огреботине још се ис 
лаву, и она тако очајно изгледа, као да не предвиђа никаква изласка из овога целог стања.</p> < 
е мрдну главом, као да је мртав, као да не чује и не осећа шта се око њега ради.</p> <p>— Јеси  
њима.</p> <p>— Шта ти говориш... као да не знаш оног зликовца!</p> <p>— Зато и говорим што га з 
тале руке на њена колена.{S} Она као да не осети ништа, гледаше и даље онако исто са заљубљеним 
ити.</p> <p>— Молим вас...{S} Готово да не улазим ја тамо, рече она бледећи, као у страху.</p>  
гу јој ништа.{S} Јутрос сам је молио да не идемо... неће да чује...{S} А сад видим да се каје.< 
и би он ипак радо продужио пут, само да не мора одговарати на њена питања.</p> <p>— Јесте ли би 
ама, гонио их далеко, далеко... само да не мисли о њима, да не страда...</p> <p>— Ах, ја сам не 
ћу задрхтати кад их угледам.{S} Само да не буде она ту, док се мало свикнем на људе, па после ћ 
е прођем добро, и моја будућност зар да не буде сјајна?...{S} Та ја сам млада, лепа... ја морам 
 једнако мислиш. </p> <p>— Како могу да не мислим!{S} Како могу!...{S} Шта ћу да радим?...</p>  
 затворите школу.{S} Јавите министру да не можете издржавати школски прирез, па нек вам затвори 
та, јер ја нисам живео, као што ни сада не живим.{S} Него... тек сад је друго; опет сад бар има 
, не зна шта да каже.{S} Гојко је гледа не дишући, а и писар некако чудно гледа...{S} Шта ће са 
 је тешко што ми те отимају, а ја... ја не умем да те сачувам.{S} Само гледам нашу пропаст и ст 
 промрмља Гојко, зверајући очима.{S} Ја не знам...{S} Бога ми, не знам...{S} Нити је смео рећи  
 ли је то грехота што се радујем?{S} Ја не бих, ја знам да је то безбожно, да не ваља... али шт 
 Шта ће сад?{S} О, муке!...</p> <p>— Ја не знам... управо овај... нисам ни долазила да потписуј 
ето је!...{S} Нема шта ни да једе, а ја не могу више да дајем...{S} Нема више никакве зараде.{S 
о у психологији.{S} Па за прво време ја не бих што друго ни очекивао...«</p> <p>»А после, Боже  
и се. — Седите, седите ви ту, док се ја не вратим, рече он Гојку, који такође беше устао, па из 
 <p>»Боже како је ово лепо!{S} Што и ја не бих могла овако.{S} Баш ћу да огледам... не, не да о 
, па разне ситнице, звонце...{S} Што ја не одох у полицију?...{S} Дотерао би до капетана... па  
х, кад би то било!...</p> <p>— И што ја не бих могла сад умрети обичном смрћу?...{S} Ето, један 
 »Туњав! заиста јесам.{S} А што, зар ја не бих могао бити онако окретан и живахан, као Веља?{S} 
о то он полако, смешећи се...{S} Зар ја не бих могла тако?...«</p> <p>Гојко по дечјим погледима 
ирнут...{S} Ови природњаци из гимназија не маре за веронауку, а филолози се мрште на разговоре  
реду, а друго су све бапска посла, која не доликују озбиљним људима...</p> <p>Љубица се пренера 
... она страсна, бескрајна, слепа, која не размишља много, но само бира место, где би канула ка 
вољити обоје, али како ће сад?{S} Гојка не сме вређати, јер је управитељ — може га одјурити; Љу 
лико учитеља, и сви је знају.{S} И Веља не одмиче од ње, и председник стајаше са њом кад уђосмо 
.{S} Како год ти кажеш!...</p> <p>— Ама не питам те ја за одобрење да идем, него за мишљење, ре 
 ето, нешто јој охлади намеру; она сама не зна од куд то дође: тек одједном је подузе хладовина 
а очи јој не трепћу, и чини се она сама не дише.{S} Изгледаше као дете, кад добије тако ретку и 
сним осећајима, у којима се ни она сама не може разабрати...</p> <p>Почетком августа, Љубица од 
ребало сад узети, али је нешто, ни сама не зна шта, одвлачи од те мисли и вуче напред...{S} Она 
{S} Шта је чинила за то време — ни сама не зна: није спавала, није ништа мислила, ништа није ос 
икога.{S} И он се, јадник, од тога дана не диже...{S} Оде, као да је и својом смрћу хтео да ми  
 Он ти је прави газда у срезу, капетана не верма ни оволико...{S} А зао је, братићу мој, као... 
једно окно, исечено у брвну, а ни брвна не беху добро шљубљена, те у његовој тамници беше довољ 
учитељице, и одмах опази, да се ниједна не интересује оним што се ради на збору.{S} Најпре се п 
темену опет стаде ударати необично, она не разумеваше шта се то са њом збива, беше занесена...{ 
рукама...{S} Страх јој одузе снагу, она не мрдну ни руком, ни главом, ничим... само гледа бесми 
 закуца на вратима тихо, лагано.{S} Она не одговори, али обрте главу и посматраше како се врата 
а... нек види да и ја нисам баш...« Она не доврши мисао: осети да јој падоше две тешке руке на  
боји; тако је то, братићу мој.{S} А она не зна, него...{S} Хеј, што ти је женска глава!...{S} А 
, и осим задовољства и пријатељства она не осети ништа друго пред њим.</p> <p>Али у колико Љуби 
 већ увиђа да ће проћи овако ако га она не заустави.{S} То је без сумње и Љубица увидела, па му 
помоћи, он сам зна то...{S} Ни сама она не може ту ништа помоћи, баш и кад би хтела.{S} Шта мож 
Турску.</p> <p>А Љубица?{S} Ни сама она не зна шта је осећала.{S} Знала је само толико, да је н 
</p> <p>— Добро, то је добро што те она не зна.{S} Да идеш сад одмах у срез, па се прво извести 
из црна бездана вуче је нека сила и она не може да јој се одупре, она и не покушава да се врати 
 као мати, и чудила јој се што се и она не игра, кад је то тако слатко и весело!...{S} Па сеоба 
ка да чује што ново и необично, али она не беше у стању да разуме све што се око ње збива.{S} Н 
 госпођицу, насмеја се гост, кад ти она не може злу помоћи.</p> <pb n="31" /> <p>Сви троје се н 
 Љубичину има нешто нејасно, да јој она не казује све како је.{S} Само се још није могла досети 
 јој потреса сваки живац.{S} Управо она не може још да одреди у коликој је мери то страшно и је 
д учини веома грубо и сурово, и ако она не зна за друкчији разговор очев.</p> <p>— Здрави су, з 
 жао ових глупих ширета — жена, јер она не познаваше њихово стање ни намере.{S} Она им одговори 
о, да је не веже за њега љубав, јер она не осећаше љубави.{S} Та она је толико читала, да је љу 
а црна ока, која су се упила у њега, па не трепћу... .{S}Јес, то су она два ока, што их само он 
ивно, као да је мало у свету живела, па не зна ништа...{S} Иде тако замишљена и смешка се задов 
 мисле, али су то деца неука, дивља, па не може све да иде као по лоју...</p> <p>— Е доста, иза 
 шћућурила уза жбуње, отворила уста, па не дише... дави је нешто у грудима страшно, мути се све 
асмеши усиљено, усне јој се укочиле, па не може ни да проговори ни да се насмеје, а хтела би да 
атно.{S} Већ се навикао на страдање, па не може да замисли дан, који би му прошао на миру.{S} С 
.</p> <p>А Гојко занемео, смрзао се, па не дише.{S} Осећа само како му се груди стежу, а срце л 
кицош.{S} Беше поцрвенео од срамоте, па не зна куд ће очи.</p> <p>Гојко превалио своје велике с 
уда, мој учитељу, имам сад на глави, па не знам куд ћу пре.{S} Даћу све рачуне новом кмету, па  
ко превалио своје велике сањиве очи, па не може да се начуди, а Љубица оштро одговори:</p> <p>— 
ко дворишта, заклањајући се дрвећем, па не уђе на врата, но обиђе и стаде под један прозор.</p> 
а човека.{S} И Љубица оборила главу, па не зна како да удеси лице: хтела би да изгледа пријатна 
.{S} Смрзао се и он ка жаба на леду, па не зна у кога ће да гледа.{S} Нешто и код њих има, усту 
то каже, али је стегло нешто у грлу, па не може ни гласа да пусти.{S} Она се диже са столице, п 
е тек сад одушевио својом речитошћу, па не мисли престати.{S} Много лепих мисли и уверавања изн 
лагати.</p> <p>— Био ми ономад отац, па не могосмо да добијемо квартирину из општине... настави 
 варош. »Много нас је, рече му отац, па не могу све да изхраним.{S} Узеће те господин Младен, д 
живот, слатко је живети!...</p> <p>— Па не хвалите се, госпођице, почетком у раду.{S} Збиља, ка 
, научио на нашу канцеларију, где врата не мирују ни пет минута.{S} Он поћута мало, као да прем 
руком полако врши посао...{S} Он и ћата не мењају се.{S} После удари у запиткивање, али Гојко и 
ртака...{S} Или није?... не знам, ништа не знам...{S} А шта сам оно мислила?...{S} Чекај!...{S} 
говори.</p> <p>— Не зна, братићу, ништа не зна.{S} Смрзао се и он ка жаба на леду, па не зна у  
 друго, важније?...{S} Не знам... ништа не знам... и не могу да мислим.</p> <p>А дечко поједе к 
 ћеш ми живети тамо као у рају... ништа не ради, само седи...{S} А ја ћу радити, ја ћу се мучит 
иљно, као да се тај разговор њега ништа не тиче. »Видим ја, нема ту мирног рада! помисли она.{S 
о некако пусто, али му се чини да ништа не жели, не осећа...{S} О озбиљнијем чему према Љубици  
е немој питати ни за што...{S} Ја ништа не знам и не могу да мислим.</p> <p>И она изиђе из собе 
 братићу, ја...{S} А он учитељима ништа не може.{S} Не може ништа, кад ти кажем.{S} То једно, ш 
езмоћност и увиђа јасно да никоме ништа не може учинити, да је рођен само за то, да страда и тр 
ш па ништа да не видиш и да те се ништа не тиче.{S} Онда ће и она тебе оставити на миру... чак  
 <pb n="140" /> једнако... нек се ништа не мења, само нека се врати потпун мир, па ништа друго  
ошао на миру.{S} Срећом, данас се ништа не догоди.{S} У вече се договори <pb n="122" /> са Стој 
Ама рекох ли ја теби, да нам нико ништа не може...{S} Нико!... разумеш!...{S} Послаћу одговор М 
да је он сила у срезу, да му нико ништа не може...</p> <p>Сад дође ред на капетана да поцрвени  
>Једва стигоше кући.{S} Гојко већ ништа не зна за се.{S} Стојан га скиде и намести на кревет, п 
 липсало од глади...«</p> <p>»Још ништа не видех, ни какве су учионице, ни колико имам ђака...{ 
одно усвоји у зимском полумраку... деца не дишу, слушајући... да, да.!...{S} А мај, знате, треб 
та ћу да радим са молитвом: никако деца не могу да изговоре неке словенске речи... целе зиме се 
 Зашто ви, госпођице, већ четири месеца не примате плату?{S} Потписали сте списак само за оно м 
оходе Љубичина мати и сестра.{S} Љубица не зна шта ће пре од радости.{S} Весела је што види сво 
p>Поседаше и почеше разговор.{S} Љубица не скида очију са госта, а и он се, у разговору, почешћ 
.</p> <p>Гојку би милије било да Љубица не иде; зна он да ће тамо бити доста учитељица, којима  
ош више.{S} Од ономадашњега боја Љубица не долази никако у школу, али се он живо бојао да не до 
им заносним сновима...</p> <p>Но Љубица не сања пријатне снове.{S} Тужно је оборила главу над р 
много.{S} На тако отворен разгор Љубица не беше навикла.{S} Она, чедна детиња осећања, која се  
онован... ваздан тако!...</p> <p>Љубица не запита о ком се то говори да је отпуштен, јер је наг 
дном промени...{S} И видиш, њих двојица не говоре један другоме ништа.{S} И то све Веља, он изб 
ко, осмехнувши се малко, али му са лица не силажаше она љута горчина и бол, што тече из самог с 
а њену ропску преданост.{S} Женска душа не тражи смисла, ни логике у догађајима и жељама, код њ 
гледом, који јасно казује, да њена душа не учествује у раду.{S} Стојан је нешто запита или саоп 
а би ти...{S} Него шта би ти хтела, кад не можеш овако?</p> <p>— Само да нисам више овде... хоћ 
 крајњих сеоских кућа залајаше, па, кад не чуше ништа више, ућуташе се, и опет настаде гробна т 
 морају да воде надзор над нама.{S} Кад не радим, зна се шта ме чека, па ма ко био горе.{S} Та  
леда га онако испод очију.</p> <p>— Кад не би требало да се једе и живи, одговори она смешећи с 
ас?...{S} Постаја мало на прагу, па кад не чу ништа, закључа врата и оде у собу.</p> <p>Гојко б 
</p> <p>— Кад си стар, пријатељу, и кад не можеш да радиш, онда ниси више за службу, рече писар 
ћи.{S} Тада сам видела да на њега никад не бих могла руке дићи... да не бих могла убити никога. 
ма необично, нешто што се нигде и никад не догађа:{S} Гојко у три разреда има преко двадесет пр 
по ваздуху, увиђајући и сам да он никад не би имао смелости да то учини.{S} Сва је утеха у томе 
наде Богосава, и следи се, јер он никад не долази узалуд, а ретко кад да дође с добром вешћу и  
она, не дижући главе.{S} Али сад... сад не видите шта се збива, јер иначе ме не бисте ни поглед 
 <p>— Пре две године није био...{S} Сад не знам.</p> <p>— Ах... уздахну Љубица дубоко, осврћући 
д, а неки пут је добар човек.{S} За сад не говори са њим.{S} Мати, као и свака жена, рада је са 
 навалише неки бурни осећаји, и она сад не мисли о оном, који пролази, весео, поред ње, не види 
наступа после дуга успешна рада, па сад не може довољно да се наговори.{S} Стаде се хвалити сво 
е место.{S} Само ми необично што ме сад не преместише: научио сам већ да радим сваке године у д 
оге разговоре и задиркивања, али се сад не сећа ничега...{S} Само је гледа и чуди се тој необич 
тиковао дванаест година, па зато се сад не бојим ни једног правника.{S} Моје осудно решење не о 
о ја чиним од истине... ја, који до сад не смедох погледати у женско!...{S} Бежах од њих као од 
рста, па за час готово.{S} И шта му сад не достаје?...{S} Сам вели да је потпуно задовољан.{S}  
 ко гођ и њему да што учини.</p> <p>— Е не бригај.{S} Ако то извршиш како ваља, и њега ће други 
 призоре.{S} Љубици се учини да се овде не могу деца навићи реду (а она то хтеде постићи одмах  
и часа и... <pb n="174" /> наравно, где не долази често полиција...{S} А, како ти се чини?...{S 
ељама...{S} Сокак се раскаљао, па нигде не можеш ногом згазити од блата.{S} Дохватиш се руком з 
осећала.{S} Знала је само толико, да је не веже за њега љубав, јер она не осећаше љубави.{S} Та 
стаде предомишљати... »Нека, боље да је не дирам, рече у себи, па стаде прстима чешљати браду.< 
 Он се загледа у њу...{S} Како то да је не познаје, ако је из овога села!...{S} Али је лепотица 
А он је љуби, јамачно је љуби, иначе је не би узео за жену.{S} Истина, он није онако нежан и па 
.{S} Да ли је то истина, Боже, да ли је не варају очи и слух?!...{S} Полако још напред, вуци се 
ој!...{S} Али опет, опет...{S} Часни је не убио!...</p> <p>Освану дан туробан, ветровит.{S} Љуб 
{S} Старала се да више не мисли, док је не превари сан...</p> <p>Изјутра усташе обе рано.{S} Он 
страшније од овога што је сад.{S} Он је не жали, он није у стању овога часа да осећа ма што.{S} 
ајеш?</p> <p>— Знам је ка тебе; како је не би знао...</p> <p>— А зна ли она тебе?</p> <p>— Мучн 
 и само дихање.{S} Чудо је само како је не опазе...{S} Али је она полегла по земљи, само главу  
ушним узвиком: ех!...</p> <p>»И нико је не присиљава да седи са њим.{S} Што, зар не може она ус 
им доласком...{S} А оно, гле: у мало је не одјурише. »Нисмо те, веле, ни звали«...</p> <p>»Па о 
аљуте, али су све то ситне ствари, које не трују човечји живот, не сметају младости да <pb n="3 
!</p> <p>— Тхе... шта ћу?{S} Знам да ме не познајете, одговори Гојко гледајући у земљу. »Ха, ов 
ад не видите шта се збива, јер иначе ме не бисте ни погледали.{S} О, ала ме је Бог тешко казнио 
се Гојку загушљив глас.</p> <p>— Зар ме не познајеш!...{S} Ја сам Милица Обрадова... чуо си ваљ 
читанчице на памет, а друге две трећине не могу ни да сричу...{S} За колико бих могла истрчати  
p> <p>— Прво запишите рачунаљку; без ње не могу ништа радити, а требаће ми кроз месец дана.</p> 
ипак гледа тако, као да се тај говор ње не тиче, гледа преплашено, зачуђено, унезверено, питају 
 једног правника.{S} Моје осудно решење не обара се тако лако!{S} А правници шта ми знају?{S} Н 
ренуше.{S} Она промоли главу, па најпре не разгледа добро; беше узбуђена, па јој само севају не 
так да што пре излети из разреда, да се не осрамоти <pb n="124" /> пред децом.{S} Промуца нешто 
ве...{S} А ми да ћутимо као рибе, да се не смемо мрднути, узвикну он са тешким болом, па онако  
тивости, тек нек се што год каже, да се не ћути, а одборници му понајлак помагаху.{S} Најзад се 
: урачунајте све до краја године, да се не мучите са овим лудацима.{S} Ја ћу то са њима за час  
— Он јој вели да ради свој посао, да се не плаши ничега.{S} А за писара, како оно... <pb n="52" 
е да <pb n="199" /> навикне жену, да се не меша у његове »послове.« Жена је зато да слуша и рад 
а је гледа... гледа и ћути?...{S} Да се не уплаши!</p> <p>— Душице, не бој се, не плаши се... ј 
ар. — Да скувам кафу, настави она да се не би ћутало.</p> <p>Гојко се изненади, управо уплаши с 
</p> <p>— Али, молим вас, ко може да се не љути кад види овако мало дете, а препредено и ширет  
 Другови из гимназије, па се чине да се не познају.{S} Господин Пера с нарочитим задовољством и 
... еј незгоде!...{S} А онај пише да се не закључавају свакад«...{S} Полако, као сенка, притишт 
е се и опет трчи, али јој се чини да се не креће с места...{S} Брже, смркнуће се!...{S} Гурну в 
 што ми сад такви снови, кад знам да се не могу остварити!...{S} За кога сам сад? — За овога Го 
 безазлена детињства.</p> <p>Како да се не сећа!{S} Зар би се могло то заборавити?{S} Па шта би 
а лепог доба, детињства...{S} Зар да се не сећа онога гнезда, у облику једне мале, накривљене,  
!...{S} Млада сам, здрава, па зар да се не смем ни с ким нашалити.{S} Није ово манастир, него с 
незгодно да се погледају, а знају да се не могу ћутећи мимоићи.{S} Гојко осећа како га издаје п 
повучен, избегаваше сваку прилику да се не сретне са њом.{S} Сад се већ Љубица од истине наљути 
цу свакад пресече преко срца.{S} Она се не досећа да је настало време озбиљном раду, не види да 
вом новом чаробном стању душе, и она се не смири док не осети, да јој је сваки делић тела, као  
ма!{S} Гледај ти само свој посао, па се не бој никога.{S} Тако је то, братићу, ја...{S} А он уч 
т... нешто се смрачи око њега, ништа се не види, само се из мрака помаља црвено зверско лице и  
с...{S} Ја то радим после подне, кад се не види ништа писати ни друго што радити, а ја онда, зн 
и израсле ретке жућкасте длаке, које се не опажају на први поглед.{S} Очи му плаве, мале, па не 
ем кукурузним... још, још...{S} Даље се не сме, већ су ту пред њом... чини се да им чује и само 
лушаш, а не да ми туторишеш!{S} Коме се не свиди, срећан му пут!...</p> <p>Нису се разумели.</p 
Стојан се раније уклони у страну, те се не понови ономадашњи случај.{S} Гојко стајаше на вратим 
а Бога, ваљ’да нико не дира оне који се не мешају у политику?</p> <p>— А зар мислите да се овај 
{S} Ја, братићу, тако је то.{S} А ти се не бој, што се тиче...</p> <p>— Море шта ти је, кога им 
иду твоје муке и невоље, а помоћи ти се не може.{S} Једино ти остаје: да зажмуриш па ништа да н 
уту, мисли се и напреже памћење, док се не сети.{S} Кад дође у Брезовац, смрче се сасвим.{S} Са 
ступа изненадно, па тако и прође, он се не би нимало плашио, али у њену погледу он опази такву  
ом подмлађеном светлошћу. </p> <p>Ко се не сећа с каквим је осећањем ишао први пут на своју нов 
пак плаши, много плаши...{S} А Гојко се не боји испита, он зна да су деца ваљано спремљена, и т 
 од чега долази страх далеко је, оно се не види, не појављује се...{S} И снага је издаде...{S}  
ко мале, тако ништавне жеље, па и то се не да!«...</p> <p>И опет се преда раду грозничаво, жудн 
на се намршти, видевши га таква, што се не измаче оку његову, па одмах узе да јој објасни целу  
д... у полицију.</p> <p>— Ха, па што се не кажеш, брате!...{S} Другови из гимназије, па се чине 
ри Љубица, јер не би лепо било да му се не захвали на услузи.</p> <p>— Молим вас, не треба речи 
ама.{S} Сумрак се већ ухватио, те му се не распознаје лице.</p> <p>— Добро ви вече! рече он, пр 
де чекати да ћата продужи.{S} А њему се не жури, он то згодно отеже и намешта с нарочитим циљем 
 беше пространа, али рђаво окренута, те не допираше унутра довољно светлости.{S} Скамије старе, 
 је омотало очи и ум црним застором, те не види ништа...{S} Али шта је, шта је?...{S} Ужас, тре 
т свашта, не може се свему веровати: те не знам онај отпуштен депешом, те овај ће бити пенсионо 
 опет молиш, кучку једну...{S} А она те не чује, неће ни да те види... но оде низ потес ка луда 
ашу и шећер из комшилука?{S} За воду те не питам с тога, што знам да је имаш бесплатно.</p> <p> 
ног млађег човека и молбе да му се дете не узима у школу, јер то му је најстарији, па је таман  
«.</p> <p>— Кажи господину да учитељице не морају ићи у цркву, кад је она удаљена.{S} Деца ће в 
теља узе учешће у дебати, док учитељице не скриваху своје нестрпљење, вртећи се на месту и баца 
ући ово очајно јецање, меко женско срце не могаше одолети и њој грунуше сузе, притеже још јаче  
ко је морало бити!...{S} Иначе... иначе не би било свега овога...</p> <p>— А зар вам је ово как 
етос мапу набави.{S} Ипак он покушаваше не би ли се <pb n="22" /> то могло и ове године проћи б 
се увери да га онај <pb n="106" /> више не гони, он разгледа по соби несвесно, стаде као да се  
ривач на главу...{S} Старала се да више не мисли, док је не превари сан...</p> <p>Изјутра усташ 
и ако је знала да њено срце никада више не може припадати ономе, који је тако лако погазио нога 
, тупо, уморно, као да је се ништа више не тиче овај свет и уздахну дубоко...</p> <p>— Осећало  
.</p> <p>Гојко побеже од прозора и више не приђе тамо.{S} Чим би чуо врисак, он би бежао даље,  
о спојен са њеним бићем, да се већ више не може отклонити.</p> <p>»Како то, мисли она, гледајућ 
није првина.{S} Али се боји ревизора, и не због оцене, него просто онако, боји га се као човека 
ирен, зачуђен овом изненадном срећом, и не осећаше према њему ни жалости, ни мржње, ни располож 
о лето... са његовим одвратним чичом, и не разбира за мене...{S} А и ја... тако исто.{S} То ниј 
 је то? пита се он десети пут у чуду, и не могући се досетити ничему, опет притрчава, пропиње с 
је?...{S} Не знам... ништа не знам... и не могу да мислим.</p> <p>А дечко поједе крушку, и тама 
 много журити.</p> <pb n="39" /> <p>— И не журим се.{S} Него гледам вас једнако, па баш дођох н 
ћи целим телом све јаче.{S} Стојан га и не погледа, иначе би се јамачно уплашио <pb n="175" />  
атра за толико проста и неотесана, да и не гледа у њему каквог конкурента пред Љубицом, али тек 
...</p> <p>Љубица раширила очи, гледа и не разуме шта ово он говори.{S} Она само посматра ово у 
ного: ја сам ти једна пука простачина и не знам ти за политику баш ни мало.{S} Ја, братићу мој, 
а и она не може да јој се одупре, она и не покушава да се врати, јер осећа да то не може бити,  
...{S} Ах, шта ја све око ње, кад она и не мисли на мене; то сам баш добро видео...{S} Како ме  
"192" /> <p>Проскитао си се много, па и не долазиш кући на ручак, рече она, хватајући га за рук 
био веома расположен, одједном заћута и не проговори ни с Влајком ни с Љубицом ни речи.{S} Тек  
де коње Стојану, не питајући га ништа и не гледајући га.{S} Приђе опрезно к прозору и послуша.. 
љиво сваки покрет, не осећајући ништа и не мислећи ни о чем.{S} Згурила се, савила се у клупче, 
у реч.</p> <p>— О, господине... никад и не сањам...</p> <pb n="128" /> <p>— Добро, добро... вер 
р око њега, он се губи, пропада некуд и не види ништа...{S} И опет иде улицом, говорећи гласно  
 кроз прозор, а у осталом можда никуд и не гледа...{S} Занела се тако, па се само смеши, а очи  
 <p>— Чекај, рече он, не дижући главе и не слушајући одговор Стојанов.{S} Извади из стола делов 
мешном збиљом и важношћу.{S} Друкчије и не бива: право из школске клупе, испод родитељског и шк 
авом, као да је мртав, као да не чује и не осећа шта се око њега ради.</p> <p>— Јеси ли гладан, 
менили, очи јој стале, разрогачиле се и не могу никако да се одвоје од онога страшна погледа... 
S} Обузе и њу узбуђење. — Ви не знате и не верујете... а ја би за вас... све, и душу моју и буд 
 провирује из кујне!...{S} А не плаче и не жали кћер...{S} И шта оно вели: »Нашло се мртво!« И  
 некакво страшило, које их раздвајаше и не допушташе никакво веће зближење.{S} С тога су се они 
 бистре планинске поточиће, а не види и не чује ништа...{S} Од синоћ јој се нешто преокренуло.. 
према скоковима коњским, а он не види и не осећа ништа, само јури напред и понекад се намршти о 
ћ и не гледам, али они!...{S} По неки и не скрива шта мисли, јасно му се чита на лицу.{S} Па на 
лесником, не знајући још шта да мисли и не разумевајући потпуно свој положај.</p> <p>Одједном Г 
али ваљада није то?{S} Она се замисли и не дође ни до каква решења.{S} Зна само да је некако за 
е цркви.{S} Служба већ почета, те они и не одморише децу, него их уведоше у цркву и наредише у  
ешто ућутала и уозбиљила... крије очи и не гледа никога.{S} Тек кад јој се учини да Влајко обрн 
 свако укрутило, гледа је право у очи и не трепће.{S} Она виде да је погрешила, али осети да не 
.{S} У осталом <pb n="190" /> сад јој и не беше до испита.{S} Друге бриге, друге муке обузеше ј 
о време, да већ беше малаксала, у њој и не беше више снаге за даљу борбу, за отпор.{S} Она се г 
тати ни за што...{S} Ја ништа не знам и не могу да мислим.</p> <p>И она изиђе из собе, гледајућ 
 се увери да и Гојко располаже добрим и не малим искуством у школском раду; свиде јој се и овај 
pb n="26" /> не користи овом приликом и не узме право из њене руке зреле плодове?{S} О, какву т 
астави ћата, Министри су весели, нико и не сања о промени.</p> <p>— Јок, одсече председник.{S}  
 После удари у запиткивање, али Гојко и не мрдну главом, као да је мртав, као да не чује и не о 
 нешто вуче натраг, притеже га снажно и не да му пасти у зло, али се он отима од тога невидљиво 
купиш Станки опанке одмах, а ја макар и не јела за дан-два.{S} Мајка нек дође сад у недељу; даћ 
иђе лепој младој девојци, скиде шешир и не гледећи је промрмља врло брзо:</p> <p>— Гојко Савић, 
ћичину лицу, не чује се љубавни шапат и не разлежу се веселе песме кад она ради у кујни.{S} Све 
ју са презирањем!{S} На учитељице већ и не гледам, али они!...{S} По неки и не скрива шта мисли 
м нараштају, како то све прима к срцу и не уме да се задовољи малим...{S} Живи с другом!{S} Па  
х, мрачно, незгодно!...{S} У такој соби не мили ми се никакав рад.</p> <p>— Ваша је много светл 
ви... знате ли... о, па ви не знате, ви не видите!... узвикну он усред два окићена воћњака, опи 
адуван и узнемирен.{S} А не знате... ви не видите шта је у мени...{S} И сам нисам знао...{S} Са 
убрзано...{S} Обузе и њу узбуђење. — Ви не знате и не верујете... а ја би за вас... све, и душу 
уђења, стаде живо говорити:</p> <p>— Ви не знате, а то је мени још из детињства... запамтио сам 
! узвикну он, бришући се.{S} Како да ви не примите плату за четири месеца!...</p> <p>— И ја ово 
{S} Знате ли ви... знате ли... о, па ви не знате, ви не видите!... узвикну он усред два окићена 
 Да дођем, а?...{S} Али нећу, ако ме ви не зовете...</p> <p>Љубица се насмеши усиљено, усне јој 
ке у почетку опираху, док њихови мужеви не изјавише, да ће се то све свршити мирно, тихо, без с 
сом кроз глуху ноћ, али га нико од људи не чу, само пси од крајњих сеоских кућа залајаше, па, к 
же.{S} Забринути и оптерећени злом људи не смеју се тако весело, а њему смех не силази са уста. 
 стаде жалити овога немог јадника, који не зна ни за какав протест.{S} Сиромах!...</p> <p>Гојко 
е одаваше обичног сеоског левенту, који не ради теже послове, а живи боље од сељака.{S} Вазда ј 
та му није ни противна ни одвратна, али не зна ипак како да назове своје осећање према њој.{S}  
е је погледом оздо до на врх главе, али не рече ништа.{S} Ко вели: право је да се промази прво  
епа неку малу кутицу.{S} Извади је, али не може да притисне дугме, да је отвори.{S} Руке му врд 
изненађена овом смелошћу, поцрвене, али не смеде показати знака љутње, да не увреди овако отрес 
учни глас, који иде из самих груди, али не може отворити уста, нити јој што рећи.</p> <p>— Што  
м.{S} Обузе је страх, хтеде устати, али не учини то, да не би тим указала велику пажњу Богосаву 
 лепо и весело, живети« помисли он, али не смеде исказати своју мисао гласно.</p> <p>— Јесте ли 
ње; осећа да је све у реду и добро, али не мисли о том; зна да у џепу има доста банкнота, да ће 
е, и то се испуња, и та жеља!...{S} Али не ваља тако... како ће он пред свима људима причати о  
 је такав, па још привремени!...{S} Али не мари; види се да ће бити мекши од воска: она ће моћи 
 амо, <pb n="37" /> па ништа....{S} Али не иде, бадава, знам ја себе.{S} И он се скоро гласно н 
 стигао да заведе признанице или... или не знам шта.{S} Тек она је сад на живој муци, не зна шт 
јке, кршећи руке од муке што не уме или не сме јасније да се изрази.</p> <p>Она га гледаше кроз 
неће моћи данас ништа урадити.{S} Мисли не могу да <pb n="56" /> се зауставе на једном предмету 
аћи стан и џабе, па зар онда и ви да ми не платите ништа?{S} Ја имам по закону право на добро о 
 бирајте; то зависи од вас... ту вам ми не можемо дати никаква савета.</p> <p>— А како би било  
 тренутак, сваки покрет.</p> <p>»Што ми не да Бог мира, мисли она, да се бар сита нарадим са св 
амо љуљушкаху, док се на великој висини не растуре и разиђу по ваздуху...{S} Над селом се носе  
слила да узмем унапред и за овај, а они не даду...{S} Па сам хтела вас молити да им ви кажете,  
ња испуни.{S} После неколико недеља они не имађаху више о чем говорити.{S} Чим устану, гледају  
кад није ничега ни било...{S} Али се ти не брини, све ја то могу поправити... јест, све ћу попр 
 ништа, Бога ми, ништа...{S} Само се ти не плаши...{S} Знам ја да ниси крива...{S} Шта ти знаш, 
 би продужити и овакав живот.{S} Али ти не знаш шта сам ја изгубила...{S} Све...{S} Све!...</p> 
а, тата, шта радите?...</p> <p>— Зар ти не знаш наше стање, одговори Цветко прекорно, ломећи ве 
раха, дркће, трзају му се вилице, а очи не може да одвоји од оних сјајних и суманутих очију, ко 
игла, да боље види и чује...{S} Што очи не могу да постигну, помоћи ће им слух...{S} Гледа и сл 
 саветоваше са Вељом, јер увиде да овај не само паметно мисли, но многе ствари унапред предвиђа 
. ’Натема је... помисли он, а ви’ш овај не уме ни да обели!« Не може народ да издржи оволике те 
страдању.{S} Гојко је избегаваше да јој не постане још досаднији, а тешко му већ беше гледати о 
али из далека, нејасно...{S} Ну она јој не даде развити се, чињаше јој се незгодна сад, кад ова 
а стаде обртати и разгледати, а очи јој не трепћу, и чини се она сама не дише.{S} Изгледаше као 
 по Гојкову изразу лица.{S} А Гојко јој не рече то с нарочитом намером: да види хоће ли одмах с 
з њих, погледајући у страну, и опет јој не измакоше оку презриви погледи, које јој упућиваху др 
 су укућани звали оџаклија, и ако у њој не беше оџака.{S} Ову оџаклију заузела је Љубица и већ  
 му се читав терет с главе, али га ипак не остављаше страх са којим је дошао овамо.{S} Шта ли ћ 
њега сталан израз грубости, али он ипак не уништаваше општи утисак примамљивости.{S} Стас јој б 
се бранити, али му то не поможе.{S} Чак не поможе ни то, што сведоци никако не могу да се тачно 
га овога не би било... и овај се јадник не би намучио, само да сам знала... за <hi>оно</hi>...{ 
а лица, али они ћутаху док им се путник не приближи.{S} Њему заклецаше ноге, стаде да баца погл 
е ређају многи »предмети уздисаја«, док не дође на ред Драгутин.{S} Тада се заче прва и права ђ 
ратећи га очима и веселим погледом, док не замаче за врљике, па онда дохвати палицу и стаде раз 
обном стању душе, и она се не смири док не осети, да јој је сваки делић тела, као и душа, проже 
онако низ длаку..{S} Лажи га полако док не ухватиш за врат, па онда о земљу.{S} Ја, братићу, та 
емље...{S} Ви ми то набавите, па ја вам не тражим ни паре. </p> <p>— Тако је, тако је, убрза об 
} Да побегнемо од овога света, који нам не да живети у миру и срећи.{S} И сама жудиш за миром.. 
урно својим кратким ногама.{S} Он и сам не зна зашто му баш та мисао застаде у глави, он не пом 
таде да баца погледе у страну и, ни сам не зна како, приђе лепој младој девојци, скиде шешир и  
та је ово... зашто он иде?...{S} Ни сам не зна, управо неће да зна, неће да мисли о правом узро 
душу уђе тешко нерасположење.{S} Ни сам не зна, да ли осећа према њој још што осим жалости.{S}  
све гора и све нечистија, ако се он сам не прихвати метле.{S} Али је то њега мрзело, а нечистоћ 
даљаваше све више и више, док се сасвим не изгуби из очију.</p> </div> <pb n="102" /> <div type 
све више стаде повлачити, док се сасвим не издвоји из њихова друштва.{S} Пре недељу дана донео  
к се тако у тој непровидној тами сасвим не изгубе из очију...</p> <p>И све то што се пружа пред 
 пажљиво.{S} И опет она ни о чем другом не мисли: нема више ни бриге ни зебње; осећа да је све  
е претурати дан за даном, док се једном не нађе са листом хартије у рукама, који му је могао да 
.</head> <p>Прва писарева похода по том не учини на Љубицу такав утисак као последња.{S} Она из 
о рђавога слушала.{S} Али она ни прстом не мрдну да то спречи.{S} Напротив, реши се на отворен  
 као у сну осети, да се тај фатални дан не може више избегавати, не знајући ни сама зашто...{S} 
 ја.{S} Хе мој братићу, ако чича Стојан не види добро, може оно рукама да те напипа...{S} Хе, а 
S} Воштаница најпре запрска, док пламен не обухвати целу свећу, па се онда стаде тихо лелујати, 
кај да се обучем...</p> <p>Али Драгутин не чека, него је узима за руке и води.{S} Кад дођоше до 
што му баш та мисао застаде у глави, он не помишљаше ни на шта друго, али тек осећаше, да би му 
о.{S} Шта је то... је ли смрт?...{S} Он не зна.{S} Ако умре?...{S} Ништа!...{S} Не може бити ни 
зива на бој, као јутрос у селу...{S} Он не види, али осећа да је тако.{S} Кад они ступише на вр 
 посао, врати се и леже на место.{S} Он не хтеде ни погледати кроз прозор, поред кога прође вес 
а махове, према скоковима коњским, а он не види и не осећа ништа, само јури напред и понекад се 
ка га, кад му се то свиди...{S} Нека он не заборавља кућу, а онако... што?...</p> <p>Љубица под 
 му мисао застаде на револверу, који он не имађаше...{S} Свеједно, добар је и нож!...{S} Али он 
/p> <p>Гојку кану суза из очију, али он не смеде подићи руку да се убрише.{S} Скрену оком у стр 
би по вољи било увредити Љубицу, али он не сме да јој каже ништа.{S} Кад га она запита за савет 
плаши, јер се могао домислити, да му он не би узалуд овакову походу чинио.{S} Мисао му се преки 
о пре.{S} Заборавио сам да се ваш посао не сме прекидати.{S} Ја, знате, научио на нашу канцелар 
шен, убијен, сатрвен тугом...{S} Управо не треба ни да преживи праву љубав...{S} Кад нестане та 
шње муке.</p> <p>— Хоћемо... или управо не знам ни ја.{S} Тамо је све равница, нема планина.{S} 
 за четири месеца!...</p> <p>— И ја ово не разумем, рече она, спремајући се да изиђе и клањајућ 
огледа зачуђено; учини јој се да он ово не говори будан, но као да сања.{S} Поглед му беше упра 
 и баци се Влајку на груди.{S} Њему ово не би по вољи, пресече је погледом оздо до на врх главе 
борену кладу на самој обали, па, готово не споразумевајући се, поседаше на њу.{S} Пролети слепи 
иковању ова два гласа.{S} Љубица готово не дише; сва се претворила у трајну, жудну пажњу.{S} Да 
а?!...{S} Хоће, хоће... знам... друштво не прашта лако непажњу према себи.{S} О, тешко мени!... 
ше је срце меко, али вам ја ништа друго не могу дати, осим зла и страдања.{S} Тако сам несрећна 
ека се врати потпун мир, па ништа друго не жели...{S} Али докле ће се тако?{S} Не може се то пр 
је без икакве заштите, коме ништа друго не остаје, него да сагне главу и слуша...{S} Та он јој  
едло, па се обрте Стојану.</p> <p>— Ако не дођем до сванућа, нађи коју жену... онако постарију, 
уж за оваку жену!«</p> <p>Љубица, и ако не имађаше у кући скоро никаквих судова, спреми леп руч 
нице, да видимо.</p> <p>— Како не, како не!...{S} Зато сам и дошао.{S} Дете пише: исцепало се,  
 дуги монолог.</p> <p>— За вечеру? како не, што год хоћеш, братићу!...{S} Само не знам шта би.< 
 опази.{S} Разумеш ли?...</p> <p>— Како не бих разумео, лијепи братићу...{S} Још ми бриде и гла 
но до суднице, да видимо.</p> <p>— Како не, како не!...{S} Зато сам и дошао.{S} Дете пише: исце 
исцепаше.{S} Ја гледам кроз тарабу како не умете да се браните, одговори му она и зацену се од  
о.{S} Руке му дрктаху, а перо га никако не слушаше, но извијаше пуно непотребних црта.</p> <p>— 
Чак не поможе ни то, што сведоци никако не могу да се тачно сете дана, кад је Гојко грдио власт 
 ствари, а оно је човек прек...{S} Нико не воли да му се други меша; у таке послове...{S} Нисам 
а загушеним гласом, полушапатом. — Нико не може грешници опростити, сваки је мора отурити!...</ 
рате.</p> <p>— Али за Бога, ваљ’да нико не дира оне који се не мешају у политику?</p> <p>— А за 
децу оставица иза школе, па о њима нико не води рачуна.{S} Она се нервозно диже и рукова са пис 
оље место, неко усамљено село, где нико не долази, па«...</p> <p>Стојан утрча; лице му помодрел 
 ако умре да немам куд... други ме нико не би тако милостиво примио... пропао бих...{S} На мене 
.{S} Неко их је зло снашло, али се нико не досети правом јаду.</p> <p>Одједном се код Љубице по 
дмах треба да шмугнеш овамо, да те нико не опази.{S} Разумеш ли?...</p> <p>— Како не бих разуме 
. ножем, пирни га...{S} Само да те нико не види.{S} Па ћу бити твоја!...{S} Твоја, разумеш ли?{ 
идели човека.{S} Али шта је ово те нико не доводи децу од своје воље?</p> <p>— Научени су.{S} Д 
у, разлеже се споља, али га у соби нико не чу, а напољу пирну поветарац и однесе га на лаким кр 
рзе на главу, имаћу муке.{S} Ту ми нико не поможе: одмах ће појурити у министарство тужбе, дост 
, иначе велики женскарош, и ако то нико не би веровао, судећи по његовој озбиљности, пристане у 
 са њом полако изиђе из школе.{S} Гојко не диже главе за њима.{S} Одоше обоје у празну учионицу 
се опет уозбиљи и ћути упорно.{S} Гојко не може да дође себи од чуда. »Шта је ово сад?...{S} Ов 
ну.{S} Беше све лепо, и чисто.{S} Гојко не може да се начуди откуд се појавише толике ствари, ч 
как, снујући даље планове.</p> <p>Гојко не виде ништа више око себе, па ни ћату; очи му прескак 
вде, кад се њега школске ствари ни мало не тичу, а зна да школски одбор има деловођу — њега, Го 
писара право у очи, али се овај ни мало не збуни од тог погледа, већ јој приђе слободно и оним  
/> <p>Љубица се намршти кад уђе, у мало не запуши нос руком.{S} Гојко то опази, па се обрте Сто 
 пребрину и други испит, али сад у мало не прође зло, једва се спасе слабе оцене.{S} У осталом  
пси.</p> <p>— Јесте.{S} Јуче вас у мало не исцепаше.{S} Ја гледам кроз тарабу како не умете да  
 стаде викати на децу, љутити се, умало не почеше страдати детињи чуперци.{S} Она још није стек 
љут.{S} Гојко скочи, изненађен, и умало не дрекну, јер се беше сав занео у мислима.{S} Капетан  
дело се да су све друго очекивала, само не то, да ће им се овај прљави, криви путник приказати  
уги изглед.{S} Право гнездо!...{S} Само не онакво, како се замишљало ранијих дана...</p> <pb n= 
 не, што год хоћеш, братићу!...{S} Само не знам шта би.</p> <p>— Ја имам хлеба, донео сам са ст 
лико страдања и мука причинила.{S} Само не могаше ништа проговорити: стегло га нешто у грлу, па 
арочито ћути, настави: и ви то поуздано не можете заборавити никад?...</p> <p>— Хо, људи... как 
ну свако за себе сами, па иђаху заједно не знајући куд ће; ућуташе и свако мишљаше за себе...</ 
не једу се лубенице, док се копач добро не озноји...{S} Него изволите мени, у наш дом...</p> <p 
ај први разред...«</p> <p>»Не, не... то не ваља.{S} Друго...{S} Стоји он онако... наслонио руку 
 има везе са болешћу.</p> <p>— Хм... то не ваља!...{S} Јак потрес... а он је доста слаб и иначе 
бисте могли навести за разлог?...{S} То не може бити, верујте ми.</p> <p>— Готово мени се најви 
ну кљуца, и све више га заноси...{S} То не мари, пријатно је, само да није овога кљуцања...{S}  
е покушава да се врати, јер осећа да то не може бити, и сву обузима очајање, ужас... али ипак о 
ла понети, али се чуди шта јој би да то не узме, но пође овако празних руку...{S} Свеједно, мак 
бави свога друга, и само се бојао да то не буде Љубици по вољи.{S} Али кад виде да га она сама  
а се саже и пољуби је.{S} Она као да то не осећаше, него настави очајним гласом:</p> <p>— Не зн 
се накупиле капље зноја.</p> <p>— Ја то не разумем; не знам како... рече Љубица, тражећи згодан 
у запаљење плућа.</p> <p>— Аа!... па то не ваља?</p> <p>— Старци од тога страдају, а млади издр 
ађање, најпре молбом и лепим, па кад то не поможе, одбор удари у претњу.</p> <p>— Нека те плаћа 
и Просветни Савет, за Бога; ваљда се то не ломи баш тако лако!... запита Љубица узбуђеним, уздр 
ти женица и красна домаћица, само те то не држи за дуго, него наиђе нека луда, јогунаста даска, 
огреботине још се истина црвене, али то не мари.{S} Синоћ мало несвестице, и то није ништа... ж 
 он и насмеја се.</p> <p>— Знам, али то не ваља; не одговара захтевима хигијене ни науке...</p> 
д немој из собе излазити, док год ти то не прође, рече он Гојку. — Метни мокру крпу, па држи та 
газити, до уништаја...{S} Да, али он то не може извршити, осећа да не може, зна да нема толико  
иће промене, па ми одсеците уши, ако то не буде...{S} Познајем ја по овима овде: чим се они уст 
се прибра и стаде се бранити, али му то не поможе.{S} Чак не поможе ни то, што сведоци никако н 
ље, да ће све ићи старим путем.{S} Зато не оде родитељима, и ако се спремала до сад.{S} Нека, б 
еља, Бога ми!...{S} Ја гледам, па чисто не верујем.</p> <p>Они се обојица загрлише и пољубише.< 
нема снаге да се томе одупре.{S} Просто не може да се мрдне, не може једне речи проговорити.{S} 
p>Хеј, станите ви вечни трудбеници, што не знате ни за један час одмора; и ви са намрштеним чел 
атник, ужасни развратник!...{S} Ах, што не може сад да скочи из заседе!... па... па да је сву.. 
о, смеје се, шали се и све онако... што не ваља.{S} Оставила децу саму...{S} Видиш, за то бих ј 
>— Добро... него знаш... да се ћата што не љути? промуца пандур бојажљиво.</p> <p>Кмет опсова к 
ма ове девојке, кршећи руке од муке што не уме или не сме јасније да се изрази.</p> <p>Она га г 
једанпут умрла, то би најволела. »И што не пуца... шта чека ваздан!«...</p> <p>Писар се обрће,  
/p> <p>— Дошли су.{S} Само нису они што не долазе никако, одговорише ђаци.</p> <p>— Уређујте се 
те ви?...{S} Зашто се плећете у оно што не разумете и што није ваш посао!...</p> <p>— Ја, знате 
ом одвратношћу, али се бојала да му што не буде у путу, па после она крива.</p> <pb n="179" />  
све унапред, да видим крај!...{S} Зашто не могу бар у душу да му завирим, да видим шта има <pb  
свршено.{S} Може се и вратити.{S} Зашто не!...{S} Написаће Гојку да је болесна, и онда ништа... 
»Иду страдања, видим ја...{S} Али зашто не могу да видим све унапред, да видим крај!...{S} Зашт 
Зна он добро.{S} Него ми се онако нешто не мили да га гледам у овој кући...</p> <p>— Што?</p> < 
а.{S} Гојко стаде за певницу, али пошто не имађаше гласа, мораде ћутати.</p> <p>Љубица је пазил 
о...{S} А ја... ех!...</p> <p>— Што бар не дође одмах по распусту, да седиш с нама овде?...{S}  
е присиљава да седи са њим.{S} Што, зар не може она устати и рећи: извините, или већ тамо... мо 
дивота!{S} Ал’ ето!...{S} Ал’ опет, зар не би баш она могла навикнути на мене!{S} Навика је вел 
овори један смелији дечак.</p> <p>— Зар не знате лончића?</p> <pb n="18" /> <p>— То је за оне и 
браза и љубави према школи... не, макар не имали праве љубави, али макар поштовања — Онда ће ти 
бро овим учинили, проговори Љубица, јер не би лепо било да му се не захвали на услузи.</p> <p>— 
ерику.{S} Али да се чувамо њега, да нас не опази; може те отети...</p> <p>Љубица се дуго осврта 
е, вели, моја...{S} А докле?{S} Док нас не спетљају обоје, па... пхи! и он духну преко руке, па 
очи страшним, зверским погледом, и опет не може да се одвоји од њених очију, него гледа, гледа, 
нако морам... поједине округе, али опет не иде то тако... без целе мапе.</p> <p>— Ми ћемо замис 
рива од људских очију, док му садашњост не отме делић по делић сакривене тајне.{S} И боље!...{S 
 разговарају пред Гојком.{S} Љубица већ не може више да сакрива узбуђење и руменило, кад је по  
иво и журно пуна два месеца, док се већ не приближише ускршњи празници.{S} Дотле су урадили врл 
о су најобичније појаве у школи; то већ не сме никако да вас љути, јер ће вам се понављати онол 
ћући се.</p> <p>— Ради, не знам што већ не излази.</p> <p>Писар скочи и утрча у школу.{S} Одмах 
та ви!...{S} Не допуштам... мисао такву не допуштам!...{S} Знате ли ви... знате ли... о, па ви  
 месец јул, а у новом учитељском гнезду не поврати се пређашња слога и срећа.{S} Влајко ретко к 
...</p> <p>»И Зорка остарела...{S} Кажу не даје више млека, не тели се...{S} А онај пут зараста 
р јој много наобећава, али о премештају не рече ништа.{S} Рече јој да сваког дана очекује некак 
сањати.{S} Сва се предала радости, коју не умеше ни прикрити, нити се труђаше за то.{S} Писар п 
атна, а осећа да јој то у овом тренутку не иде од руке.</p> <p>Учитељ позва другове к себи у ст 
бе неће, јер си му ти потребан... да му не сметаш.</p> <p>— Како то мислиш?... не знам.</p> <p> 
е како никад до сад није волео, и да му не беше деце, помишљао је озбиљно да бежи са њом у Амер 
воје, он се трже и задркта: осети да му не долазе ни са каквим добром.{S} Кроз главу му пролете 
етура у глави разне комбинације, али му не долази на памет ништа тако страшно.</p> </div> <pb n 
а ће нас испратити далеко, а још ако му не пође жена, можемо говорити гласно, са Гојком заједно 
 сплете са питањима из рачуна, али њему не покварише одличну оцену, те тако он имађаше жалити с 
гов монолог, који у овакову расположењу не би имао краја.</p> <p>— Шта је то, море, било?{S} Ст 
росу пљусак грдње, док се у том наступу не уплетоше њене руке у косу свога мужа....{S} Писар се 
бав охладити...{S} Ово се нигде у свету не дешава...{S} А с тобом што буде: од премештаја неће  
 му је држање одсечно, а на његову лицу не беше ниједне цртице која би одбијала и изазивала нер 
ди не смеју се тако весело, а њему смех не силази са уста.{S} Море, славан је живот, слатко је  
и весело прича, са уста му никако осмех не силази.{S} А дечје очи, управљене на њега, горе, гор 
авоља посла! настави Веља.{S} И како их не би срамота, макар оне тамо у Министарству!,..{S} Три 
о празних руку...{S} Свеједно, макар их не мргодила, али само нека груне тресак пред њиховим оч 
презно, пажљиво, бојећи се да ни ваздух не узмути више него што мора.{S} Деца беху изишла на од 
>...{S} Само гледај да те онај зликовац не опази.{S} И ја одох до куће; ко зна шта може бити!.. 
тако лепо беше, док га једног дана отац не узе за руку и одведе у окружну варош. »Много нас је, 
а је лакше... криће их, али руке... баш не зна шта ће са њима.{S} Гле, и ноге му клецају!{S} То 
и у мислима и тргнути из заноса!{S} Баш не може да нађе ниједну мисао да почне разговор.{S} Не, 
, и смеши се задовољно.</p> <p>А он баш не хтеде одмах, онако драговољно... да се то сврши.{S}  
д њихову непријатност, и ако се оне још не беху јасно испољиле, него се тек наговестиле.</p> <p 
у шта ће им Гојко рећи и ниједно се још не спрема за излазак.</p> <p>— Кажите деци нек излазе!  
на језа свега...{S} Онаких очију он још не виде; беху то црне сјајне очи, из којих вечито бије  
ко светло, тако лепо, чаробно...</p> <p>Не прође ни месец дана, а она већ изгуби памет и предад 
писаре, за онај први разред...«</p> <p>»Не, не... то не ваља.{S} Друго...{S} Стоји он онако...  
е грмљава преко поцрнела <pb n="172" /> неба...{S} Кану неколико крупних капи, за њима друге, ч 
 онда?...{S} О, та ваљда и Бог гледа са неба на сиротињу!...« Она се стресе од те магловите зеб 
љусну киша, просуше се читави потоци из неба...</p> <p>Гојко се трже... погледа и зачуди се отк 
 далеко... тамо хеј, где се савија свод небесни, видите у густој магли дугачке планинске венце. 
е трепери, сија се и прелива под јасним небесним сводом, који се, и сам осветљен жарком руменом 
чеви зраци и виси осветљен свод чистога небесног плаветнила...</p> <p>Идући у школу изјутра, Љу 
 беличасти облаци, пливајући тихо преко небеснога свода.{S} Оштар, хладан ветар, помешан са вла 
 се фанатик богомољац предаје молитви и небесном свету, заборављајући на све што га окружује, о 
еме бејаше оштро, хладно...{S} По целом небесном своду навучен је суморан покривач загасите там 
не знајући ништа више ни за свет, ни за небо, ни за људе... предаде му се, као што се фанатик б 
S} Тек само налетеше облаци, натушти се небо и просу се страшна бура...{S} Сад јој је и отац др 
рено сјајно зеленило...{S} На истоку се небо зацрвенело, помолио се иза брешчића зажарен, усија 
сети како се на њега сруши цела кућа, и небо, и све...{S} Као да му неко ишчупа срце и однесе.. 
аву, гледајући кроз баџу плаво слободно небо...{S} Очи му се приковаше уз то чисто плаветнило,  
сини, па опет над баџом затрепери чисто небо, обасјано благим зрацима.{S} Али је ипак хладно, в 
рече весео Гојко који је био на десетом небу од радости: »изгрдила је ћату, а мене сама зове у  
<p>Сунце је село, навлачи се мрак... по небу снују густи облаци, скупе се у веће групе, пронесу 
во саопштење о оној учитељици.{S} То је неваљала женскиња, и она је морала бити кажњена.{S} Па  
<p>— Моја је дужност да гоним разврат и неваљалство из школе, а што старији помажу неваљалцима  
> <p>— Бијеш ли ти ђаке?</p> <p>— Бијем неваљалце, а добру децу волим, одговори учитељ и скрену 
аљалство из школе, а што старији помажу неваљалцима — њихов је грех...</p> <p>Изговоривши то, о 
оришта, главу тужно оборио, очи гледају невесело, страдалнички, а по целом лицу разлила се она  
 лагано корачајући к своме самохраном и невеселом стану.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
 кажем ја!..{S} Гле како се постидео ко невеста!{S} Ха-ха-ха...</p> <p>— Којешта!...{S} Није то 
иси ни прстом мрднуо.{S} Ћути и чини се невешт свему.</p> <p>— Добро, то већ хоћу... могу.{S} А 
 она је тако срећна, тако срећна!...{S} Невидљива вила оплела је мрежу од самих љубавних конаца 
му пасти у зло, али се он отима од тога невидљивог саветника, хоће напред и све напред, и ако у 
зећи у плућа, дави и гуши својом врелом невидљивом прашином.{S} Једва чекаш да угледаш на ливад 
ролазећи покрај ње, као да се чуди беди невидовној, па уђе у собу, обрте кључ у брави и леже да 
огућно да <hi>овака</hi> жена има овако невин, овако детињи израз лица?...{S} О, то су јој лице 
дворишта, а на лицу јој исписано некаво невино, чисто детиње задовољство...{S} И цело јој лице  
то, и то сам видела!...{S} Вуче ме нека невоља напред, а осећам да не треба ићи.{S} Свеједно, с 
к у нужди, још како!</p> <p>— Мени није невоља да се тако довијам, одсече се Љубица.{S} Од мене 
јала главу цео дан сељачким потребама и невољама.{S} Доста јој је што је ту уз њега.{S} И он ми 
која се пресамитила преко прошћа.{S} Од невоље удариш средином, па посред блата...</p> <p>Кад и 
што сте допустили да се тако мучите без невоље!{S} Изволите, колико вам треба новаца...{S} И он 
аније?{S} Што сте трпели толико зло без невоље?...</p> <p>Гојко поцрвене, саже главу, па промуц 
јково питање.{S} Јаком иду твоје муке и невоље, а помоћи ти се не може.{S} Једино ти остаје: да 
} Оборене главе, помућене душе враћа се невољница у своју ћелицу и угушује бол тешким уздасима  
ути бол, и он одмах сазнаје своју горку невољу: нема више здравља, ни весеља... постао је разва 
би одлучно, чудећи се што му досађују у невреме.{S} Он је, вели, казао једаред да ће дати учите 
ст, госпођо.{S} Треба му пажљива женска нега...{S} Може бити свашта... одговори лекар и пође.</ 
он у последње време и ручава и вечерава негде на другом месту.{S} Одједном шкрипнуше вратнице и 
коњем право у школско двориште, веже га негде у заклон, па иде весело у школу, где га Љубица оч 
дин учо, раније познавали... или смо се негде виђали, настави писар, нудећи Гојка пивом.{S} Ви  
кроз густе облаке прашине, што су се по негде подигли, па се према сунцу преливају и светле нек 
даше велика тишина у целом селу; тек по негде залаје беспослен пас, или гракне врана, тражећи х 
љи нећу казати, само теби...{S} Тражићу негде на граници... далеко... какво најгоре, најусамљен 
и пролази, весео, поред ње, не види га, него се чуди шта то бива у њој.{S} Стеже... све више ст 
лашио <pb n="175" /> од његова изгледа, него му одговори онако, гледајући некуд по зиду:</p> <p 
идиш ти како је оштра!{S} Не жали мужа, него га сама брука..{S} Како је лепо овде, гледај!...{S 
 обучем...</p> <p>Али Драгутин не чека, него је узима за руке и води.{S} Кад дођоше до прага, о 
, братићу, не мисли више о паксијанима, него лези тако...{S} А ја знам шта ћу сад...{S} Опчинил 
има, саопшти Гојку да ни он нема стана, него ће морати становати <pb n="8" /> у једном собичку, 
ко је то, братићу мој.{S} А она не зна, него...{S} Хеј, што ти је женска глава!...{S} Ама Бога  
апи то сад није она соба у којој заспа, него она у Београду, у железничкој улици.{S} Она се диж 
одину Пери да овај човек није скитница, него државни чиновник и реци му...</p> <p>— Не мешај се 
ник.{S} Што сте ви јуче ишли у Београд, него за то.{S} Море, њему се то знало... зарађено је.</ 
ве заштите, коме ништа друго не остаје, него да сагне главу и слуша...{S} Та он јој је ипак дру 
вој живот.</p> <p>— Море махни се шале, него шта мислиш?</p> <p>— Хм... шта мислим?{S} Седи, ћу 
 ако се оне још не беху јасно испољиле, него се тек наговестиле.</p> <p>Трже је из тих мисли зв 
 Али се боји ревизора, и не због оцене, него просто онако, боји га се као човека оштра и озбиљн 
пољуби је.{S} Она као да то не осећаше, него настави очајним гласом:</p> <p>— Не знате ви ко је 
{S} Кр. срп., како се то по некад ради, него баш отегао целом ширином.</p> <p>Љубица погну глав 
ли неће да дели милошту као други људи, него све некако онако... озбиљно, важно...{S} Само неко 
у, јер му је лакше забости нож у груди, него усвојити ту црну мисао.{S} И он осећа да се прибли 
е их четворица. »Један није у комисији, него ’нако седи, досети се он.{S} Јамачно капетан није. 
..{S} Њени идеали нису били недостижни, него скромни, веома скромни...{S} И ево, баш све се исп 
Баш ћу да огледам... не, не да огледам, него да и ја окренем овако, сасвим да окренем...{S} Што 
ри Влајко, и насмеја се.</p> <p>— Знам, него сте извесно жалили?... настави Љубица запиткивати, 
ажи... господину.</p> <p>— Нема ту сам, него напред! викну пандур оштро, показујући му место пр 
Ама не питам те ја за одобрење да идем, него за мишљење, рече она, смешећи се.{S} Како ће то из 
ад одмах иди у срез, али немој насипом, него удари преко Јасеновца, па се јави само капетану.{S 
 Управо, он ми није још ништа ни казао, него све онако... поиздаље.{S} Час говори некакве одвећ 
а домаћица, само те то не држи за дуго, него наиђе нека луда, јогунаста даска, па човек да бежи 
о сам... то јест нисам управо ни живео, него онако...</p> <p>— А детињство? стаде га запиткиват 
.{S} Међутим, о путу он није ни мислио, него је жељно очекивао тај дан, кад ће се наћи сам, са  
зину к себи, а још више јој паде тешко, него се овај простак подсмева њеном другу, те му одгово 
 нисмо знали, рећи ће једна полугласно, него смо дошли да чујемо од господина Љубе!...</p> <pb  
ре... шта ја!{S} Ово ми је треће место, него од куд ти овде, кад си био у Подрињу?{S} Кад се пр 
и с ким нашалити.{S} Није ово манастир, него свет, живот, а ја хоћу да живим!...{S} Да живим!«. 
да: нисам те ја узео да ми будеш тутор, него жена!...{S} Да ме слушаш, а не да ми туторишеш!{S} 
но сете дана, кад је Гојко грдио власт, него само тврде да је то било ономад... некако тако.. о 
мари.{S} Може бити да је то баш у реду, него ја нисам научила на такав разговор; нисам бивала у 
ет не може да се одвоји од њених очију, него гледа, гледа, гледа...</p> <p>»Сад ће да плане...  
 већ почета, те они и не одморише децу, него их уведоше у цркву и наредише у једном крају.{S} З 
S} Што ниси са женом отишао у Брезовац, него она пројури сама ка луда, а сад ти за њом?...</p>  
се никаква зла; јер није ово полицајац, него његов добар друг...{S} Он га може и у заштиту узет 
е деца.{S} Како сам ја!{S} А она јок... него са њим тамо амо, па цело јутро.{S} И шта су имали  
у, викну кмет љутито.</p> <p>— Добро... него знаш... да се ћата што не љути? промуца пандур бој 
аш немој зубе показивати, ономе знаш... него онако низ длаку..{S} Лажи га полако док не ухватиш 
ри:</p> <p>— Овај ће начинити вашар!{S} Него ти сад одмах иди у срез, али немој насипом, него у 
о распусту, да седиш с нама овде?...{S} Него тако... изгуби здравље...</p> <p>— Здравље!...{S}  
таријег, кога слуша, па тако и ја...{S} Него није то.{S} Опет они мисле о нечем другом, о чему  
це, кажем вам... ни моје, ни ваше...{S} Него то је јасно: он је поцепао ваше признанице и сматр 
ице, док се копач добро не озноји...{S} Него изволите мени, у наш дом...</p> <p>Љубица и Гојко  
 ја на његову месту, видела би ти...{S} Него шта би ти хтела, кад не можеш овако?</p> <p>— Само 
е бој се.{S} Печени смо и ја и он...{S} Него, знаш, причувај се... нешто је на тебе много љутит 
 да не би ње, ко зна како би било...{S} Него ја њега лепо онако, као конац око-прста, па за час 
може да се ради ваш посао како ваља.{S} Него знате шта: упишите и мене у први разред; ја бих ба 
 низ длаку: они ће тебе ома’ зубима.{S} Него ти њима први покажи зубе.{S} Је с’ вид’о нашу учит 
и да ја одем, рече писар смејући се.{S} Него ћу сад вас, господине учитељу, нешто да молим.{S}  
p> <pb n="39" /> <p>— И не журим се.{S} Него гледам вас једнако, па баш дођох нарочито да чујем 
, рекла ми је... разговарали смо ми.{S} Него ти сад лези, а ја ћу да понесем твој белег и један 
а или онај Ђокић, одсече председник.{S} Него ти, Богосаве, пожури са оним завођењем наплата и р 
сам живео, као што ни сада не живим.{S} Него... тек сад је друго; опет сад бар има нечега, а он 
{S} Сад се смејем кад се тога сетим.{S} Него шта ја... хајде седи, молим те.{S} Шта је ново код 
 она већ стоти пут једну исту мисао.{S} Него улетех, заробих се, уплашена, и упропастих живот.. 
не око ручка.</p> <p>— Зна он добро.{S} Него ми се онако нешто не мили да га гледам у овој кући 
ићу, кад би оно знало шта ти мислиш.{S} Него оно к’о вели: дај да бацим кривицу на другог, ако  
ошкарили, да није школскога приреза?{S} Него ви очекните док ми дођемо, па ћемо вас лепо намири 
кајмаком, лук и неколико бутела пива. — Него да кажем ја да узму другог човека, кога младића.</ 
бежим... нисте ми... противни.</p> <p>— Него напротив?... опет она удари у смех.</p> <pb n="141 
 ако се може; боље нека бриде туђа леђа него моја.{S} А за мене што велиш, госпођо, — грешиш се 
ен си ти од премештаја и отпуштања боље него и један од нас.{S} Ја ти јамчим да нећеш бити ни п 
, бојећи се да ни ваздух не узмути више него што мора.{S} Деца беху изишла на одмор; он је изве 
ад</hi> није тако важна ствар...</p> <p>Него шта ова баба једнако провирује из кујне!...{S} А н 
ла, другог чега нису имали; она их је и неговала, као добра мати, прала их, чистила, а благо су 
ј све лекареве наредбе односно лекова и неговања болесника, па, погледавши још једаред Гојка, к 
им покретом заклања од свију страдања и недаћа, што су је опколиле.</p> <p>— Јаднице!... јадно  
ане борбе, кад се млада снага носила са недаћама и борила се живо, одважно, са самопрегоревањем 
о тешки кривац и очекује казну за своја недела.{S} Љубица осећаше само гнушање и бол, али Гојко 
 државном контролом и дркће због својих недела...{S} Али да и он зна, да га одовуд гледају!...{ 
ок још нема опасности.</p> <p>— Нема ни недеља дана како сте дошли на ово место, па већ да траж 
кова се зебња испуни.{S} После неколико недеља они не имађаху више о чем говорити.{S} Чим устан 
 се живи!...</p> <p>..{S}После неколико недеља цело је село знало за односе Љубичине и Влајкове 
када сневало, а Гојко се првих неколико недеља осећаше сав блажен, срећнији од цела света...{S} 
 ради читање. </p> <p>Тако су они првих недеља, али се сад све почиње мењати, наступа полагано  
му, што јој пређе преко главе последњих недеља.{S} Све је одвратно, страшно, неприродно...{S} Ч 
 човека горе од пљуска, а траје данима, недељама...{S} Сокак се раскаљао, па нигде не можеш ног 
к.{S} Ја знам што знам: од данас за две недеље биће промене, па ми одсеците уши, ако то не буде 
бица збиља зину од чуда.{S} Још пре две недеље она се нешто разговарала са њим о броју ђака, па 
ема велика несрећа... неће проћи ни две недеље, а ја ћу бити отпуштен.{S} Па куд ћу после и шта 
о о томе.{S} Гледајте да дођете још ове недеље, док је лепо време.</p> <p>— Е сад нам можете по 
} Не може да заборави онога...{S} Сваке недеље му иде на гроб...</p> <pb n="188" /> <p>— Хо, па 
 на збор.{S} Они су испитани још велике недеље, провели су цео дан код Аксе, који је обећао дат 
ги начин?{S} Да се огледа!</p> <p>Једне недеље дође он на ручак суморан, готово љут.{S} Она се  
енчања је одређен — четвртак по Томиној недељи, само нека све прође у тишини...</p> <p>Гојку би 
к њему у госте и да проведу заједно цео недељни дан.</p> <p>Љубици се веома свидео и овај памет 
епо код једнога четвртком а код другога недељом.{S} Да живимо, брате!...</p> <p>— Нама изволите 
брате!...</p> <p>— Нама изволите свакад недељом, прихвати Љубица живо.{S} А и иначе, кад год им 
им не издвоји из њихова друштва.{S} Пре недељу дана донео им је сам писар обома плату, док друг 
ела за дан-два.{S} Мајка нек дође сад у недељу; даћу јој пара извесно, можда целу тромесечну кв 
је лице...{S} Као да је боловала читаву недељу, тако се изменила.{S} Намршти се, па оде к столу 
ије ко је ревизор, оставимо цео предмет недирнут...{S} Ови природњаци из гимназија не маре за в 
хоће он... шта му то остаде неисказано, недовршено?{S} А знам, осећам да ће се то другом или тр 
ства, па тежи некуд даље и више, тамо у недоглед, оној бескрајној вечној истини...</p> <p>— О,  
блачак, пронесе се тихо, нечујно, преко недогледне пучине и растури се тако у висини, па опет н 
ска, прснула је ватрена светлост по том недогледном пространству и обојила га чудним, разним бо 
ји, само мутан поглед блуђаше по далеку недогледу, показујући јасно да је душа успавана, да је  
злоупотреба, пронашла је велике новчане недостатке, али још ради неуморно, прикупљајући разне п 
а, само то!...{S} Њени идеали нису били недостижни, него скромни, веома скромни...{S} И ево, ба 
ељевим стварима.{S} Учитељица застаде у недоумици: ваљало је прозборити још коју реч са новим д 
почетку њихове везе, помилова је и беше нежан према њој, али је и та нежност некако груба, неум 
 узео за жену.{S} Истина, он није онако нежан и пажљив према њој; не уме, или неће да дели мило 
е!...</p> <pb n="154" /> <p>— Бар да је нежењен, па да му приличи! одговори јој другарица, окре 
 је онакав, како је она замишљала свога нежењена колегу, не би јој тешко падале остале незгоде. 
их црних очију, танких повијених обрва, нежна, чиста лица... неописана лепотица!...{S} Иде брзо 
упан, мушки глас... а из њега веје тако нежна, тако ватрена и жива љубавна чежња!...{S} Не, не, 
ети у њеној руци, како су меки, како ли нежни они једри пуначки дланови!...{S} И то он осети са 
S} Једна младица, јамачно првешка, мало нежнијега срца, рикну протегнуто, па продужи пут за дру 
 опет уверавања, клетве, и све то неким нежним, учтивим, пријатељским гласом, који чак у извесн 
довољство...{S} И цело јој лице детиње, нежно... мала устанца скупљена, румене се танке уснице, 
добро сад? прилази она матери и грли је нежно.</p> <p>— Ти најбоље знаш, дете моје.{S} А по теб 
е.{S} Месец изгрејао, па трепери својом нежном сребрнастом светлошћу.{S} Зрикавци отпочели свој 
 је и беше нежан према њој, али је и та нежност некако груба, неумешна, као да је усиљена...{S} 
уком по рамену, то му беше израз велике нежности и милоште, а чаша с водом дрмну се у Љубичиној 
ко на свој начин, без оне обичне женске нежности, која влада међу мужем и женом прве године.{S} 
дај, бре, немој да оставиш коју наплату незаведену, као пре, па после да те гоне полицајци, жур 
шта је није привлачило к њему; само она незгода новчана... али ваљада није то?{S} Она се замисл 
ручак, али ви немојте остати... имаћете незгода... рече он, отежући и кријући очи.</p> <p>— Зна 
сад мислити?...{S} Не, не... изабрао је незгодан тренутак, то је извесно.{S} А њима, женама, та 
 Младост је силна; она лако преноси све незгоде, а у старости је најмилије сећање на ове дане б 
а колегу, не би јој тешко падале остале незгоде.{S} Та она је одрасла у сиротињи: отац јој у је 
кром и хладном дрвету; стресеш се од те незгоде, а за врат ти падне читав пљусак са какве отомб 
 n="113" /> буду закључали врата?... еј незгоде!...{S} А онај пише да се не закључавају свакад« 
 малом децом!... помисли она. — Неумна, незгодна је та вечита борба са кметовима и одбором...{S 
а јој не даде развити се, чињаше јој се незгодна сад, кад овај паћеник умире.{S} Мисао беше о В 
 душе признајем... некако ми је, знате, незгодно било; цео дан сам био онако, некако... као да  
 она и диже се са клупе.{S} Ух, мрачно, незгодно!...{S} У такој соби не мили ми се никакав рад. 
адо сам саопштио ко је отпуштен, али... незгодно!... »И она би се наљутила, опазила би да се ра 
 учитељица становала у школи. »Овако... незгодно: сами обоје!« После стаде да мисли о школском  
стаде, не знајући да ли да му све каже: незгодно јој помињати сиротовање своје родбине.{S} Али  
о што и Стојан.{S} Али сад јој је веома незгодно да почиње разговор пред учитељком.{S} Зна она  
ишчекивања.{S} После јој се учини веома незгодно да баш тако отворено покаже, како је раније оп 
ко нађе да треба и њему што рећи, да је незгодно ово дуго ћутање, па се обрте сапутници:</p> <p 
јко, гледајући пред ноге.{S} Обома беше незгодно да се погледају, а знају да се не могу ћутећи  
вори, али одмах помисли: неће ли бити и незгодно и опасно, да га пусти на таку близину к себи,  
 Гојко продужише пут ћутећи.{S} Беше им незгодно настављати досадашњи разговор а, о другом чему 
ше Љубица.</p> <p>Вељи као да беше мало незгодно њихово присуство, он се опет окрете учитељицам 
 вежбаоницу.</p> <p>— То је рђаво, врло незгодно!... рече он мрштећи се.{S} Вежбање последње го 
е пита што за писара, па увиде да је то незгодно.{S} Свеједно, и онако ће дознати од Стојана ко 
/> запе он, па се опет насмеја: беше му незгодно поновити израз Стојанов »низ длаку«, па то он  
је.{S} А овако, кад Љубица ућута, би му незгодно: шта да ради?... о чем сад да говори?...{S} Ба 
вери, рашири очи, као кад нас ко увреди незгодном претпоставком, па јој живо одговори:</p> <p>— 
екорно Вељу, држећи да је он крив овако незгодну понашању Влајкову.</p> <p>— Знаш га сам, одгов 
н човек, па брзо појури вратницама, али незнанко беше ближи па подупре леђима улазак.</p> <p>—  
ћи руком бледо чело. — Ваша су страдања неизмерна... ви се то откупљујете...{S} Вечна правда!.. 
љам о његовој доброти, о оној искреној, неизмерној љубави, коју сам ја погазила, па ме Бог зато 
титељима...{S} И она осећаше бескрајну, неизмерну сласт у овом новом чаробном стању душе, и она 
о...{S} Шта хоће он... шта му то остаде неисказано, недовршено?{S} А знам, осећам да ће се то д 
 Одједном је обузе милина гледајући ову нејаку децу, која се поверавају њеној бризи; она би их  
а је спавала цео дан; поглед јој мутан, нејасан, бунован...{S} Обрте се око себе, као да нешто  
р јој је сама реч »акт« улевала некакав нејасан страх.</p> <p>— Да узме ваших девет ђака... да  
а...</p> <p>Влајко скочи, учини некакав нејасан покрет, па се одједном трже, прибра се...{S} Сл 
, које личи на врућицу...{S} Поглед јој нејасан, усне осушене, запечене од ватре, а понекад иск 
 покривач и под њим <pb n="121" /> нека нејасна маса...{S} Он прилази и одједном јасно разликуј 
е упрле кроз мрак у неке <pb n="196" /> нејасне предмете, што се белуцају ту крај дебела крушко 
ете, лете, мењају се као у калејдоскопу нејасне, испрекидане мисли, које немају никакве везе ни 
ати...{S} Прво се појавише неки тамни и нејасни осећаји и са њима у вези наиђе на њу некаква не 
ељама, код ње је све то некако проткано нејасним осећајима, у којима се ни она сама не може раз 
с његових усана кобна реч, али он, осим нејасних узвика, не умеде ништа рећи.{S} Беху обоје вео 
 указа се одмах и друга, али из далека, нејасно...{S} Ну она јој не даде развити се, чињаше јој 
} А из села се носи, све лакше и лакше, нејасно, тихо брујање.{S} Долази ноћ...</p> <pb n="54"  
изиђоше деца, стаде слушати заплетено и нејасно Гојково причање.{S} Кад овај стаде причати о ју 
ах опази да у говору Љубичину има нешто нејасно, да јој она не казује све како је.{S} Само се ј 
 у ову погнуту фигуру, која се у сутону нејасно оцртава, и чини му се да сваки њен уздах односи 
 ври, а срце се све више стеже од неког нејасног злослутног страха.{S} Шта је то, од чега се пл 
е друге ваше тужбе на њега.{S} Нека га, нек осети ко је јачи.</p> <p>Љубица се радо ухвати за т 
редседника.</p> <p>— Пусти тога човека, нек иде кући.{S} Нећу да га узимам на своју душу, викну 
о нека груне тресак пред њиховим очима, нек <pb n="197" /> плане ватра, нек прозвижди тане, нек 
 очима, нек <pb n="197" /> плане ватра, нек прозвижди тане, нека им поквари, нек пресече ово љу 
 хм... нема размишљања.{S} Сад нека је, нек се прибере.« И он оде, звецкајући сабљом нарочито,  
и стане издисати, приђи му нек те види, нек сазна откуд дође тане и нек се још више мучи и стра 
а, нек прозвижди тане, нека им поквари, нек пресече ово љубавно гугутање!...{S} О, погрешила је 
мени и никоме другоме.{S} Нека страдам, нек се мучим, не мари... смо кад је она моја, кад знам  
м, још више ћу да се смејем са писарем, нек пуца од једа«.</p> <p>Гојко остаде озбиљан, вечно н 
« И он оде, звецкајући сабљом нарочито, нек чује она да он одлази.</p> <p>Гојко само трчи с про 
 па право у груди — нећу у леву страну, нек се дуже мучи.{S} Па онда мазнем преко носа: фик! а  
о је, видиш...</p> <p>— Куцни, братићу, нек те чује.</p> <p>Гојко познаде Вељин глас одмах.{S}  
ри тој мисли обузе је гнев. »Нека га... нек види да и ја нисам баш...« Она не доврши мисао: осе 
ромените до сутра...{S} Ја сам казао... нек се сматра то као свршено...</p> <p>Стојан изиђе иза 
овако продужи <pb n="140" /> једнако... нек се ништа не мења, само нека се врати потпун мир, па 
 мокру крпу, па држи тако непрестано... нек извуче...{S} Ха, присети се он нечему па застаде. — 
 коју жену... онако постарију, мирну... нек се нађе.</p> <p>— Не бригај...{S} Трчи! одговори му 
лада сира, лука, јаја, шта ћеш више.{S} Нек остане која крајцара за брата.</p> <p>Гојко је сам  
ја макар и не јела за дан-два.{S} Мајка нек дође сад у недељу; даћу јој пара извесно, можда цел 
 да молим.{S} Пошљите вашег послужитеља нек донесе моје бисаге из суднице и примите нас у ваш с 
а... трчи мајци што брже можеш..{S} Она нек дође на коњу... све у трку!...{S} Ааај-ах-ах-ах-ах! 
не можете издржавати школски прирез, па нек вам затвори обадве школе.</p> <p>— Е, моја госпођо, 
— Кажи господину нек изиђе у ходник, па нек дође овамо, рече она тихим гласом.</p> <p>Мало пост 
 да се кренемо одмах...{S} Нека ово све нек остане, што ће нам!...{S} Ми ћемо бити сами, и онда 
— дићи ће прашину, опазиће га. »Најбоље нек стоји овако, помисли он.{S} Они знају да ја немам ж 
ке, па да ми њега узмете.</p> <p>— Дете нек остане, а ти чича иди кући, рече кмет и махну руком 
p>— Јадни мој братићу!...{S} Опрости, и нек ти је просто све од мене... и овога и онога света.. 
 n="68" /> <p>— Носи.{S} Нека прочита и нек се потпише да јој је саопштена наредба.</p> <p>Кад  
ек те види, нек сазна откуд дође тане и нек се још више мучи и страда.</p> <p>После стадоше мис 
е и господин Веља.{S} Морам му говорити нек се јави за испит.{S} А што?...{S} Зар се мене што т 
госпођо, што ће нам то!{S} Кажи ти ђаци нек ти донесу по торбицу ораја (сад се баш крљуштају и  
спрема за излазак.</p> <p>— Кажите деци нек излазе! заповеди писар с таквом оштрином, да се ниј 
мет се искашља, онако из учтивости, тек нек се што год каже, да се не ћути, а одборници му пона 
духу, као да ће рећи: »Ех, батали, само нек је мир у кући!«...</p> <p>Једаред му дође Веља, и т 
S} Чекаћу, трпећу докле год хоћеш, само нек знам да ћеш некад бити мој...{S} О, мили!...</p> <p 
па кад падне и стане издисати, приђи му нек те види, нек сазна откуд дође тане и нек се још виш 
 господине?{S} Да идем да кажем Стојану нек донесе штогод за јело?...</p> <p>Опет ћутање...{S}  
е мисли о томе.</p> <p>— Кажи господину нек изиђе у ходник, па нек дође овамо, рече она тихим г 
а настави љутито: </p> <p>— Најбоље још нек нам нареде да им чувамо децу, која их има, а девојк 
оји ће показати Гојку с ким има посла. »Нек види шта ми можемо« рече он Љубици, гледајући је зн 
97" /> плане ватра, нек прозвижди тане, нека им поквари, нек пресече ово љубавно гугутање!...{S 
амилијаза?...{S} Баш му реци и за мене, нека зна... што? викну чича и погледа Вељу, који се спр 
и би мало до конзисторије?...{S} Добро, нека тамо до лета, па ћемо гледати...{S} А?...</p> <p>— 
нувши одговори:</p> <p>— Како хоћете... нека буде!{S} Ја ћу вас слушати.</p> <p>— Да будеш моја 
 и згодније му беше да се овако изрази: нека знају да је свршио целу Учитељску Школу, и ако је  
 се и покривач и под њим <pb n="121" /> нека нејасна маса...{S} Он прилази и одједном јасно раз 
 заклати, да се тако брзо обогатите!{S} Нека, молим вас: тако млади, па да идете на робију...</ 
мена за то...{S} Па најпосле што?...{S} Нека!...{S} То ће нас зближити, кад опази да ја ништа.. 
ице, раширених очију и бледа лица...{S} Нека паклена одлучност севаше у тим широко отвореним, в 
S} Па нека га, кад му се то свиди...{S} Нека он не заборавља кућу, а онако... што?...</p> <p>Љу 
рема Љубици престао је и да мисли...{S} Нека се само овако продужи <pb n="140" /> једнако... не 
 да хоћеш, па да се кренемо одмах...{S} Нека ово све нек остане, што ће нам!...{S} Ми ћемо бити 
 Па толике друге ваше тужбе на њега.{S} Нека га, нек осети ко је јачи.</p> <p>Љубица се радо ух 
е нарочито да се покаже пред људима.{S} Нека, има времена и за то, кад она остане сама са своји 
одитељима, и ако се спремала до сад.{S} Нека, боље је да чува кућу.</p> <p>Једне вечери седи он 
 припада само мени и никоме другоме.{S} Нека страдам, нек се мучим, не мари... смо кад је она м 
у даљину, па се дали у дубоке мисли.{S} Нека тешка слутња обладала је њима од јутрос, притисла  
ојану. </p> <pb n="68" /> <p>— Носи.{S} Нека прочита и нек се потпише да јој је саопштена наред 
.{S} Свеједно, и без тога мора бити.{S} Нека он живи, а ја ћу да идем својим путем, куд ме срце 
S} Тако је то, братићу мој!...</p> <p>— Нека, доста сам и ја патио, па да гледам једаред и њено 
 отпрати Љубицу до њена стана.</p> <p>— Нека, молим вас, немојте...{S} Близу је, сама ћу одгово 
цу гласно, Љубица га заустави.</p> <p>— Нека деце код мене... ја и онако радим само то.{S} Ви м 
не ствари у свој зимски капут.</p> <p>— Нека... одговори она, црвенећи још јаче и гледајући прк 
 поможе, одбор удари у претњу.</p> <p>— Нека те плаћа, брате, ко те је тражио и поставио, а ми  
 у грудима, па осетише да им се разлива нека пријатна веселост у срцу; осетише оно познато задо 
 се по лицу руменило, пројури кроз њега нека пријатна топлина, и он весело стеже ону руку, која 
 се слажемо лијепо; јес’, братићу... ка нека права вамилија.</p> <p>Гојко обори главу па ућута. 
 Све ме нешто вуче тамо, као да ме чека нека важна ствар.{S} Са вама говорим и гледам вас, а ми 
вља, с којим се код младежи вазда јавља нека жудња за нечим веома светлим и магловитим...{S} Бе 
 сад имаш тамо?...{S} Предај им сад, па нека раде сами.</p> <p>— Не волим то кад ми се жена меш 
вор пред учитељком.{S} Зна она жене, па нека им је најсветији израз на лицу... »Најбоље ће бити 
је она удаљена.{S} Деца ће већ доћи, па нека их он води; и онако није до сад био у цркви, одгов 
довољи малим...{S} Живи с другом!{S} Па нека га, кад му се то свиди...{S} Нека он не заборавља  
га стајања на зими, али се у очима чита нека јака мисао, која га занела и која ће без сумње ста 
 злато... хм... нема размишљања.{S} Сад нека је, нек се прибере.« И он оде, звецкајући сабљом н 
пита за школу, а они: »одбегла«...{S} Е нека виде да није, и да не треба тако брзо каљати човек 
 само те то не држи за дуго, него наиђе нека луда, јогунаста даска, па човек да бежи у свет.</p 
љиних о тешком учитељском животу, обузе нека плашња, у душу се увуче нека суморност, и она задр 
малишане.{S} Сад је одједном опет обузе нека милина, врати се пређашња љубав према овој деци, и 
е једне речи проговорити.{S} Обузела је нека студен, скаменила се, нешто је загушило у грудима, 
внотежу... оздо из црна бездана вуче је нека сила и она не може да јој се одупре, она и не поку 
мислити о Гојковој болести...{S} Ово је нека јака грозница, али ко зна шта може из ње изићи!... 
 се да се из саме душе његове појављује нека сила, која га снажно гони у наручја тој девојци, о 
им кривицу на другог, ако се може; боље нека бриде туђа леђа него моја.{S} А за мене што велиш, 
<p>»Ето, и то сам видела!...{S} Вуче ме нека невоља напред, а осећам да не треба ићи.{S} Свејед 
оту, обузе нека плашња, у душу се увуче нека суморност, и она задрхта.</p> <p>»Шта ово они гово 
едајући га право у очи, из којих севаше нека дивља одлучност.{S} Као да га нешто вуче натраг, п 
ју...{S} Беспомоћно детињско страдање и нека дивљина беху исписани на његову лицу...{S} Прва му 
у.</p> <p>Одједном се код Љубице појави нека одлучност на лицу; мати јој одлази и долази забрин 
 пакао гнева; кроз цело му тело пројури нека снажна струја, која га преобрази: он постаде одлуч 
роз годину дана сам наћи пашенога, само нека свастика порасте.</p> <p>Кад сутра дан Смиљка пође 
> једнако... нек се ништа не мења, само нека се врати потпун мир, па ништа друго не жели...{S}  
еђен — четвртак по Томиној недељи, само нека све прође у тишини...</p> <p>Гојку би милије било  
веједно, макар их не мргодила, али само нека груне тресак пред њиховим очима, нек <pb n="197" / 
це, понамештале се дугорепе свраке и по нека врана, опустиле крила, отвориле кљунове, па само д 
ењен још од осамнаесте године... свекар нека добричина... она доведена из сиротињске куће...{S} 
.</p> <p>И он се стаде предомишљати... »Нека, боље да је не дирам, рече у себи, па стаде прстим 
шати«.{S} При тој мисли обузе је гнев. »Нека га... нек види да и ја нисам баш...« Она не доврши 
 преко дворишта, а на лицу јој исписано некаво невино, чисто детиње задовољство...{S} И цело јо 
аку на тим свенулим прсима, које су те, некад једре и здраве, отхраниле и подигле!...</p> <pb n 
 отац друкчији, простији, ништавнији, а некад је мислила да њега нема важнијег лица у селу.{S}  
вом испрскалом школском таблом, која је некад била сва црна, али су је деца, мокрим крпама, у т 
на да буде његова, она...{S} Гледаше је некад као полубога, и мишљаше који ли ће смртни бити ср 
="160" /> њега закопају...{S} И њега ће некад закопати, али то <hi>сад</hi> није тако важна ств 
 би тек хтела живети!... онако како сам некад сањала...{S} О, живота, живота хоћу!!«...</p> <p> 
 је, братићу!...{S} Не може се више као некад, док се било младо.{S} А ја опет моју господу слу 
замућене, усне грозничаво дрктаху, а по некад се грчевито трзаху, цео му изглед беше неприродан 
и, погнули главе, па само махну њима по некад у страну, почешу затиљак и опет ћуте и слушају.{S 
о да скрати:{S} Кр. срп., како се то по некад ради, него баш отегао целом ширином.</p> <p>Љубиц 
мо осећа неку пријатну топлину, коју по некад смени лака зебња, па опет занос, бунило и топлина 
и су то боли.{S} И ја сам ти тако нешто некад боловао, па ништа... прође, к’о ћуреће бобице.{S} 
у докле год хоћеш, само нек знам да ћеш некад бити мој...{S} О, мили!...</p> <p>И она га опет с 
 само о оном што је изгубљено, о чем се некада сневало, а Гојко се првих неколико недеља осећаш 
а боље, она се најпре трже и устукну... некакав страшан бол стеже јој срце, она хтеде вриснути, 
м своја осећања, али се одмах умири.{S} Некакав ђаволаст, детињи осмех пређе јој преко усана и  
 осећајући само да га све више опкољава некакав страшан мрак, црн, непровидан...{S} Најпре се с 
шено, јер јој је сама реч »акт« улевала некакав нејасан страх.</p> <p>— Да узме ваших девет ђак 
ају уморно, тамно, непрестано је у њима некакав безумни израз, од кога човек мора задрктати.</p 
 се уплаши.{S} Хтеде се вратити, али је некакав урођени инат тераше напред, и она одједном поск 
шта.{S} Рече јој да сваког дана очекује некакав акт, који ће показати Гојку с ким има посла. »Н 
белим покривачем.{S} Из потеса долеташе некакав необичан за село звук, који постајаше све јасни 
на трзања...</p> <p>Влајко скочи, учини некакав нејасан покрет, па се одједном трже, прибра се. 
 се прошле зиме.{S} Кад у пролеће удари некакав шарлах на децу, те распустих школу...{S} Док ја 
чувено... страшније од свега до сада... некаква катастрофа!...{S} И то је оно што јој је омотал 
и проговорити.{S} Али шта је ово?...{S} Некаква топлина око десног образа.{S} То неко дише уз њ 
ао да се гуши... лице јој се искриви од некаква болна трзања...</p> <p>Влајко скочи, учини нека 
љала о последњим догађајима: обузела је некаква апатија према свему, па нити је што љути ни вес 
 у пространо школско двориште, обузе је некаква слутња, <pb n="91" /> и она застаде.{S} Предахн 
на се трже и опет поцрвене.{S} Обузе је некаква студен око срца, и она би се радо дигла од стол 
 јој се одједном сасвим смрче, ошину је некаква оштра, убиствена струја по срцу, и она се повед 
на, не види се... само се шарени и бели некаква маса на кревету и разлеже се врисак за вриском. 
ла са њим по ноћи... закипела је у мени некаква страшна мржња, и ја сам се спремала да га убије 
од се окренеш, свуд се школа сматра као некаква робија или војачина.{S} И ту се ти надај повољн 
сад све почиње мењати, наступа полагано некаква хладноћа, досада; свако се од њих све више повл 
ни осећаји и са њима у вези наиђе на њу некаква необична нервоза...{S} Она скакуташе весело с м 
послу је угушивала онај стални страх од некакве несреће, који је обузе ових дана.{S} Беше веома 
сар.{S} А овамо Гојко му једнако издаје некакве оштре поруке за Љубицу, па стане на врата и слу 
ели нам господин капетан, да и ви имате некакве жалбе на пређашњега писара овога среза, господи 
го све онако... поиздаље.{S} Час говори некакве одвећ необичне комплименте...{S} Хајде већ то.. 
ли шта?« И њега опет стадоше претресати некакве топле, пријатне струје, које потицаху отуд од н 
еханички, а кроз главу јој само пролећу некакве испрекидане мисли...</p> <p>»И Зорка остарела.. 
рак.{S} Пред очима се непрестано ређаху некакве необичне слике.{S} Најпре се стадоше мотати нек 
ичне слике.{S} Најпре се стадоше мотати некакви црни котурови, које она лено распознаваше, и ак 
обро; беше узбуђена, па јој само севају некакви котурови пред очима.{S} Кад разгледа боље, она  
 постаде необично преплашена, саломљена некаквим црним, изненадним злом, убијена!...{S} У школу 
школи, кршећи руке и уздишући тешко.{S} Некакво велико зло спустило се на њену главу, и она так 
<p>Око поноћи Гојко се трже; пробуди га некакво необично стењање.{S} Протрља очи, послуша... је 
апред, намрштен и узнемирен; обузело га некакво нерасположење, чим је угледао Богосава.{S} Чуди 
 неколико дана; осећаше како је обузима некакво пријатно расположење према свему, па чак и прем 
д очима... она осети да се у њој ствара некакво <pb n="168" /> ново, необично осећање, нешто са 
кивати.{S} Међу њима непрестано стајаше некакво страшило, које их раздвајаше и не допушташе ник 
одједном осети како јој се увуче у душу некакво ново страшно осећање...{S} Оно само трује око с 
љско саучешће у тузи свога друга, и још некакво осећање, веома пријатно и драго, од кога му и с 
, она дисаше брзо, плаховито, грцаше од некаквог необична и јака узбуђења, а он, блед од потрес 
 он је нешто чуо да говори млађи свет о некаквој Милици; тада је слушао многе разговоре и задир 
и пође к вратима, па одједном застаде у некаквој двоумици.{S} Беше га срамота, тешка га срамота 
 ништа.{S} Али после шта оно говораше о некаквом накиту, украсу, шта ли.{S} Па <pb n="47" /> о  
љиве цветале, па се цело село заогрнуло некаквом свечаном, белом одећом, а мирис од ње пружа се 
промени у лицу; види се да се спрема за некакву изјаву, па га почело обузимати велико узбуђење. 
га на сто, извуче <pb n="96" /> из џепа некакву црну високу кутију од украса и отури је од себе 
била је по целом срезу и свима показује некакву гривну, шта ли... што је отела онда...{S} А наш 
>Љубица опази да је он помућен, да је у некакву бунилу, па се уплаши, не знајући шта ће са њим, 
еком шеширу на глави.{S} Иђаше кицошки, некако подигравајући у ходу, исправљене главе а погнути 
, незгодно било; цео дан сам био онако, некако... као да сам што изгубио.{S} И господин попа ве 
опази да је Стојан гледа некако у косо, некако необично, љутито.{S} И то јој паде тешко.{S} Отп 
на посетиоца, који се, улазећи у школу, некако необично превио, смањио се, и постао некако смир 
него само тврде да је то било ономад... некако тако.. ових дана.{S} После пола часа за Гојком с 
ед очима...{S} Оно до душе признајем... некако ми је, знате, незгодно било; цео дан сам био она 
х нарочито да чујем... како то ви...{S} Некако то ви радите друкчије, живље.</p> <p>— Хм... каж 
 одавно учитељ? запита она и погледа га некако ђаволасто жмиркајући.{S} Он смотри тај поглед па 
 уписивати? запита Љубица, гледајући га некако чудно и тужно.</p> <p>— Разуме се, у моју уписни 
ћи.</p> <p>Она опази да је Стојан гледа некако у косо, некако необично, љутито.{S} И то јој пад 
ица у селу.{S} Сад јој је и мајка дошла некако проста, убога, и ако је још исто онако мила, као 
{S} Здравље је поправила, али она дошла некако сасвим друкчија.{S} Уозбиљила се још више, али ј 
 јаче, много живље закуца и она се сама некако збуни, занесе... а пред очима јој тако светло, т 
а дели милошту као други људи, него све некако онако... озбиљно, важно...{S} Само неколико пута 
ш надала...{S} Мислила је да се то може некако окренути, и ако није знала како би се то могло о 
е ни до каква решења.{S} Зна само да је некако зажмурила, занела се, опила... и пала у пропаст. 
кчија.{S} Уозбиљила се још више, али је некако постала равнодушна према свему.{S} Са Гојком се  
место?</p> <p>— Наш друг...{S} Онако је некако... чудан.{S} У свему је оштар и одсечан.{S} У шк 
само смеши, а очи јој се стакле и стоје некако необично, као да је мртва...</p> <p>Гојко јој пр 
.{S} Ћата опет хтеде нешто рећи, али се некако при руковању запетља, па се ћутећи врати на свој 
ећи га.</p> <p>При последњој речи он се некако иронично осмехну, и лагано уклони њене руке од с 
ављен у једну тачку и укочен, цело лице некако необично измењено, сањиво, занесено... </p> <p>К 
 не може већ да се држи на ногама, дише некако врло брзо, али се он очајнички отима, не марећи  
.. учитељ и Милица, одговори Богосав, и некако ђаволски кресну оком и насмеја се.</p> <p>»Милиц 
 братићу, сила је влас’!... рече чича и некако лукаво засветли очима.</p> <p>Гојко се насмеши з 
се разумели.</p> <p>Он је њу волео, али некако на свој начин, без оне обичне женске нежности, к 
ћи то у збуњена Гојка, који се одједном некако-необично најежи, увуче главу у рамена, па нервоз 
ко необично превио, смањио се, и постао некако смирен, тих, рекао бих чак понизан.{S} Са неким  
ош што осим жалости.{S} Срце му једнако некако пусто, али му се чини да ништа не жели, не осећа 
меним речима о вечној љубави...{S} Тако некако дођоше цркви, и она види себе у белој сјајној ха 
 описује у романима...{S} И све је тако некако испало, како се у романима пише...{S} И ето заје 
у догађајима и жељама, код ње је све то некако проткано нејасним осећајима, у којима се ни она  
и неодлучност.{S} Он ће чекати да се то некако само собом удеси.</p> <p>Деца већ почеше долазит 
{S} Гојко је гледа не дишући, а и писар некако чудно гледа...{S} Шта ће сад?{S} О, муке!...</p> 
тељ, па звера око себе...{S} Ту се опет некако смрачи и неки људи стадоше лупати на школским вр 
ше нежан према њој, али је и та нежност некако груба, неумешна, као да је усиљена...{S} А после 
у да разуме све што се око ње збива.{S} Неке страшне речи уједају је за само срце и изазивљу цр 
осне, па им нема ко помагати у раду.{S} Неке се заклињу да им је то дете једина мушка глава и с 
; и он је обишао неке... и ћата именова неке главније политичке раднике. — Њему сви рекоше да с 
до.{S} А ја опет моју господу слушам ка неке богове и сваки им, што ће рећи, довлет чиним.{S} М 
јој врло непријатно: она је већ опазила неке његове значајне погледе и хтела је одмах удаљити г 
..{S} Затим се вешто наведе разговор на неке учитеље и једну учитељицу.{S} Господин Пера отворе 
лако, не бој се.</p> <p>Веља му исприча неке раније и све јучерање догађаје, држећи да то има в 
 у школи два најодраслија ђака.... због неке увреде...{S} Истукоше ме пред друговима, осрамотиш 
уп љубавних осећаја, она сва задркта од неке милине и баци се Влајку на груди.{S} Њему ово не б 
 свакога говора.{S} Љубица се стресе од неке хладноће, која је одједном обузе; стаде се окретат 
на...{S} Ах...« Љубици се стеже срце од неке зебње и опет је притиште онај тешки магловити сумо 
це јој беше све нагрђено и онакажено од неке унутрашње муке.</p> <p>— Хоћемо... или управо не з 
литвом: никако деца не могу да изговоре неке словенске речи... целе зиме се мучим.{S} А може до 
ради на збору.{S} Најпре се посвршаваше неке дружинске ствари, па после један учитељ поче држат 
коли.{S} Срце јој беше препуно милине и неке јаке младачке жудње за радом...{S} Бујна младост в 
али дивљачићи.{S} Она помилова по глави неке слободније ђачиће; један се измаче испод њене руке 
ога брата, а њу води за руку, отац носи неке поњаве на леђима.{S} Иду тако, а пашчад залајаше.  
дном осети, како се у њој почињу рађати неке нове мисли, супротне овима.</p> <pb n="75" /> <p>С 
чена у најфиније одело, стаде замишљати неке нарочите манире, за које држаше да могу јако утица 
промоли главу из заседања, раздвајајући неке хартије.</p> <p>— За прирез што велиш... нисте ни  
 загледа у црте Гојкова лица и опазивши неке оштре неправилности, намршти се...</p> <p>— О чем  
школи, писар приђе к столу и метну на њ неке акте, разви их и обрте се Гојку.</p> <p>— Јесте ли 
иковали школски рад: наставник нам имао неке многе хонораре, па није ни имао кад да нас води у  
 синоћ дође из Београда; и он је обишао неке... и ћата именова неке главније политичке раднике. 
, сви га презиру, избегавају...{S} А по неке... ено баш она Даница, одржава везе са неколико уч 
често набираху устанца, пропраћајући по неке изразе шаљивим напоменама.</p> <p>— Е брате, баш т 
мо се раширене зенице упрле кроз мрак у неке <pb n="196" /> нејасне предмете, што се белуцају т 
ље зноја.</p> <p>Овако уморан, обучен у неке прљаве, затворене боје, панталоне и капут, са црни 
гуру девојачку уза се.{S} И он се дао у неке мисли, од којих му се густе веђе час навуку и натм 
се већ одавно значајно погледају, имају неке своје нарочите, тајне знаке и изразе кад се разгов 
 весело у школу, где га Љубица очекује, неки пут весела а неки пут нерасположена.</p> <pb n="11 
је се ништа, ама баш ништа!...{S} Стој, неки покрет и звук... као да се љубе?...{S} Јест, пољуп 
е казивано.{S} Код Гојка беше шаренила: неки му предмет обрађен добро и прешао га таман колико  
тиће, па их пуно наређа по асталу...{S} Неки му се ломе, а неки остају цели.{S} Са њима је он ј 
 гледа шта раде они у другој гомили.{S} Неки се окренуо сав к тој гомили, завук’о прстић у нос, 
ао јарићи, па се окупише око прозора, а неки беху поумили и да изиђу напоље.{S} У прво време и  
њом рече да је мало онако... као луд, а неки пут је добар човек.{S} За сад не говори са њим.{S} 
ређа по асталу...{S} Неки му се ломе, а неки остају цели.{S} Са њима је он једнако рачунао.</p> 
предмет, као рачун, обрађен је слабо, а неки није још ни дирнут.</p> <p>— Погрешили сте много.. 
ад ти дођеш као да ти је све поклано, а неки пут те нема по три дана...</p> <p>— А шта би хтела 
је српски језик у свима разредима.{S} А неки предмет, као рачун, обрађен је слабо, а неки није  
де га Љубица очекује, неки пут весела а неки пут нерасположена.</p> <pb n="112" /> <p>Једнога х 
... врата се крећу...</p> <p>...{S}Седе неки људи... у магли... играју му котурови пред очима.. 
 видевши ко долази, намргоди се и заузе неки одсудан, само њој својствен положај ишчекивања.{S} 
" /> марамом и дувати уснама, као да је неки велики терет носила.{S} И Гојко пусти своје ђаке,  
путник приказати као учитељ.{S} Опет се неки засмејаше, а један довикну:</p> <p>— Бијеш ли ти ђ 
 она поче мењати...{S} Прво се појавише неки тамни и нејасни осећаји и са њима у вези наиђе на  
шно, мути се све пред очима... навалише неки бурни осећаји, и она сад не мисли о оном, који про 
о себе...{S} Ту се опет некако смрачи и неки људи стадоше лупати на школским вратницама.{S} Она 
вицу са собом? рече кмет и лице му доби неки полузваничан, пола учтив израз.</p> <p>Учитељ, спр 
ога дана врати, рекавши да ће предузети неки већи пут.{S} Међутим, о путу он није ни мислио, не 
е разговараше, али се чешће мрштила: по неки малишан окрене главу и гледа шта раде они у другој 
љице већ и не гледам, али они!...{S} По неки и не скрива шта мисли, јасно му се чита на лицу.{S 
ича једнако објашњава свој покрет, а по неки пут баци оштру »примедбу« на данашњи догађај.</p>  
 је господар; он може што хоће... па по неки пут и да врдне...</p> <p>Љубица омрзе живот, поста 
 сакрива узбуђење и руменило, кад је по неки пут Влајко пресече оштрим и чудним погледом...</p> 
ачу разговор; поред прозора промакне по неки старији ђак.{S} Људи почеше долазити.</p> <p>После 
е, гледајући и мислећи...{S} Прелети по неки сребрнаст облачак, пронесе се тихо, нечујно, преко 
ед ње, суморна и брижна лица, машући по неки пут руком, као да се брани од кога, и мрштећи се.< 
е плаше какве велике напасти.{S} Тек по неки слободнији одвојио се уз старе ђаке и слуша шта он 
Влајком ни с Љубицом ни речи.{S} Тек по неки пут одговорио би Гојку на питање, па се опет уозби 
 мери очима сваки свој корак.{S} Тек по неки пут скрене око у страну, те више осети но угледа т 
густине издвојио се поносно у висину по неки брест, или се извио танахни јаблан...{S} И кроз то 
све горча за горчом, а на души се слажу неки страшни осећаји, који би све уништили и претворили 
умети ни проговорити.{S} Истина, ово су неки добри људи, види се... али тек...</p> <p>— Јесте л 
познанства са Драгутином.{S} О, то беху неки светли дани, срећни часови... она се топила само о 
 прекиде је он.{S} А ја био у Београду, неким малим послом... рече он, и зачуди се сам зашто је 
едном, мало отежући речи и застајући на неким изразима, настави:</p> <p>— Ја сам дошао од куће  
pb n="72" /> сеца гласом, узвикујући на неким местима страховито.{S} На средини цркве, око икон 
 јој засја дивља, неописана радост, она неким необичним покретом зграби кутицу обема рукама, а  
Хоћеш ли да га убијеш?!... прошапта она неким пискавим, загушеним гласом, отварајући очи све ви 
аче.{S} А Гојко, озбиљан и намрштен, са неким прутићем у руци, разгледаше децу по дворишту.{S}  
симпатична изгледа.{S} Скроман, тих, са неким нарочитим, лаганим и одмереним манирима, који се  
ирен, тих, рекао бих чак понизан.{S} Са неким учтивим, финим смешењем прилази он столу, пружа р 
 <p>— О, молим... извол’те, рече она са неким малим изразом кокетерије. — Ама немамо где да вас 
но око себе, иде у школу и ради, све са неким чудним, сањивим погледом, који јасно казује, да њ 
зуме.{S} Како!... рече он и удали се са неким значајним осмехом на устима.</p> <p>Стојан, који  
 ви опет...</p> <p>Љубица га гледаше са неким одушевљењем, пријатељски, весело...{S} И кад он д 
у и безбрижну пилеж.{S} И Гојко, као са неким предосећајем, стаде се нервозно окретати око себе 
рушена, сломљена, без мисли, притиснута неким тешким, грозничавим заносом.{S} Нити јој срце за  
туљак у крпама?...{S} И Стојан се огрће неким дугачким гуњем, крије оно под гуњ, замеће мотику  
 Усне му пребледеше, задркташе, он поче неким промењеним гласом, из кога звони најжуднија молба 
ати кроз шуму? запита га она, гледајући неким светлим, необичним погледом, из кога бије смрт и  
ене и хтеде да прође.{S} Она се насмеши неким болним осмехом, па му довикну:</p> <p>— Станите,  
 колико је требало.{S} Све се то изврши неким полу-пословним тоном, као да издаје обичну плату, 
олеандеру које је донела из Београда, о неким суседима... и ваздан других ствари...{S} Па онда  
 његов пређашњи разговор, размисли се о неким изразима, па јој се сад цео разговор учини друкчи 
е чак расположио, па допуни разговор по неким својим сећањем.</p> <p>— Сећате ли се онога... ре 
{S} Па опет уверавања, клетве, и све то неким нежним, учтивим, пријатељским гласом, који чак у  
а и живео, више никад, одговори Гојко с неким болом, готово са очајањем, па се опет загледа нек 
ку расположио, задиркује Гојка, сећа се неких смешних сцена из ђачкога доба, и тако умешно води 
ко се још смешио задовољно, сећајући се неких ситница из ђачког живота.{S} Љубица се досети ово 
јлепша сећања...{S} Ето, и ви се сећате неких ситница...</p> <p>— А ја вам кажем да не знам за  
оложена према њему«...{S} И она се сети неких тренутака, кад му је изјављивала нешто налик мило 
ето, оно ће се крити да га не удариш, а некмо ли дете.{S} Тако је, братићу мој!</p> <p>— Оно ви 
мо...{S} После већ добијемо боље место, неко усамљено село, где нико не долази, па«...</p> <p>С 
ако?{S} Не може се то продужити вечито; неко ће од њих бити премештен.{S} Он сам то увиђа и обу 
 врисак...{S} Али откуд, од чега?...{S} Неко је вриснуо, уплашио се...{S} Или је то она вриснул 
 велики, светао, топал.{S} Ћутање...{S} Неко се помаче, устаде, он обрте главу.{S} Један дечко  
раха, или љутње, или јаког узбуђења.{S} Неко закуца на вратима тихо, лагано.{S} Она не одговори 
та, управо преплашена, као и Љубица.{S} Неко их је зло снашло, али се нико не досети правом јад 
 своју главу...{S} Срећом наиђе на њега неко момче, које растера псе и приђе му с оним обичним  
е погледати у десно, али му се учини да неко стоји на отвореним вратима, па погну главу и хтеде 
.. узвикну Гојко таквим вриском, као да неко одсеца парчета жива меса са њега.{S} Овај тешки бо 
 к себи.</p> <p>Она се сакри у башту за неко густо ружино жбуње, а Богосав оде преко дворишта,  
и све напред, и ако у дубини душе осећа неко хладно вејање, неку злу и кобну слутњу, неку зебњу 
е широко, зачуђено отворише.{S} Као кад неко добије тешку рану изненада, о чем дотле никад није 
ш и заборавити да имаш кућу, да те овде неко чека и брине се о теби.{S} Само та судница проклет 
апева, да потрчи некуд, али одмах наиђе неко горко сећање, које јој помути цело расположење, и  
рачном сокаку, појури напред, као да је неко гони...</p> <p>Мрак!... мрак!... свуда вечни непро 
бацила у најцрње мисли, једнако очекује неко зло, а не зна откуд ће оно доћи и какво ће бити, т 
ца нисам ништа знала за себе... то беше неко други у мени, а ја сам за то време спавала, нисам  
и... целе зиме се мучим.{S} А може доћи неко, ко пази на те ствари.</p> <p>— Е, јесте... сви се 
 Море, шта ту!... знаш ли да чак осећам неко задовољство кад потрпам у канате своје прње, па оз 
ли, цела душа...{S} Деца одговарају: по неко већ схватило добро целу мајсторију и одговара прав 
дите овамо!</p> <p>Деца се згледаше; по неко се засмеја гласно, заклонивши главу за леђа другар 
Љубица све више светли очима.{S} Али по неко устане, па све наопачке...{S} Љубица се мршти, луп 
екаква топлина око десног образа.{S} То неко дише уз њу, осећа да је то дисање и врло топло...{ 
ву.</p> <pb n="143" /> <p>— Знам да вас неко тешко зло мори, рече Гојко, прибравши се мало. — А 
ли ко зна шта може из ње изићи!...{S} У неко доба он леже на други кревет и заспа.</p> <p>Изјут 
рашина, која се према сунцу преливаше у неко црвенило, стаде их штипати за очи, стаде се увлачи 
ела кућа, и небо, и све...{S} Као да му неко ишчупа срце и однесе... остаде на том месту само п 
/p> <p>— Ене, зар то нови учитељ! викну неко иза њихових леђа.</p> <p>Учитељ се окрете и прелет 
еститам, госпођице, ново друство, викну неко иза њених леђа.{S} А, жестока посла!{S} Младић и п 
 очајнички и паде на узглавље...</p> <p>Неко груну врата, покушавајући да их отвори, затим се з 
и опет ври, а срце се све више стеже од неког нејасног злослутног страха.{S} Шта је то, од чега 
смо га у школи звали младом, јер се све неког белаја стиди...{S} Ено га, видите, зацрвенео се п 
ам слушати; није вајде.{S} Сваки има по неког старијег, кога слуша, па тако и ја...{S} Него ниј 
отвори очи и стаде махати шаком, као да некога зове. </p> <pb n="180" /> <p>— Хајдемо брже... ш 
ој игра руменило, <pb n="152" /> као да некога изазива на бој, као јутрос у селу...{S} Он не ви 
 сну себе здрава и весела... трчи, јури некога или подиже огромне терете...{S} Пробуди се и нас 
инама са поврћем, вију се чардаклије по некој усамљеној дуњи или шљиви, а из те ниске зелене гу 
ише враћа старо расположење, осећа се у некој већој слободи, спали јој ланци с ногу и руку, кој 
квим добром.{S} Кроз главу му пролетеше неколика нагађања муњевитом брзином. »Отпуштен... преме 
са Љубицом и Гојком, Љубици опет понови неколика извињења, рече јој да буде потпуно безбрижна,  
<p>Пред школом сеђаху, на једној клупи, неколико сељака и мало по даље, на високој столици, јед 
 мучно и тешко школовање у Београду.{S} Неколико пута је покушавала да побегне кући, али је зна 
у руци, разгледаше децу по дворишту.{S} Неколико његових ђака приђоше к њему.</p> <p>— Јесу ли  
ничке групе, дошао к судници, весео, са неколико својих пријатеља, па задиркује председника и ш 
ишта, где је становала, беше баштица са неколико густих жбунића.{S} Кад год јој наиђе њена обич 
... ено баш она Даница, одржава везе са неколико учитеља, и сви је знају.{S} И Веља не одмиче о 
оја се пресамитила преко плота.{S} Паде неколико жутих, зрелих крушака... једна се распрсла на  
г ћутања и гледања, па му пружи из руке неколико комада.</p> <p>— А, хвала!... рече он, па узе  
p> <p>Гојкова се зебња испуни.{S} После неколико недеља они не имађаху више о чем говорити.{S}  
n="94" /> <p>Гојко истрча, али се после неколико секунада врати, искривљених вилица, страшних,  
ви!... да се живи!...</p> <p>..{S}После неколико недеља цело је село знало за односе Љубичине и 
са мном разговарате!...{S} Нисте ли пре неколико минута били као убијени.{S} Зар и то није стра 
 рачуне...{S} Удри, удри, држи, па кроз неколико дана господин писар у затвор... после већ буде 
 њене, остале учитељице.{S} Опази она и неколико познатих јој девојачких лица; то су јој другар 
ење, заструг са сиром и кајмаком, лук и неколико бутела пива. — Него да кажем ја да узму другог 
некуд по селима; оде, врати се, пробави неколико часова код Љубице, па је опет нестане.{S} Кад  
 кога госта, с ким смо пријатно провели неколико часова.</p> <p>— Баш красан човек, рече Љубица 
ви лед око срца, што се нахватао за ово неколико дана; осећаше како је обузима некакво пријатно 
довољан, што му овако лепо испадоше ово неколико речи.</p> <p>Љубица га погледа пажљиво. »Та он 
уга и пријатеља, проведеш са њим слатко неколико часова у шали и смеху, па још ако си се раније 
како онако... озбиљно, важно...{S} Само неколико пута, у почетку њихове везе, помилова је и беш 
оле се чула таква врева, као да је тамо неколико стотина жена, јер су се чули већином женски гл 
 дође за часак два, па га после нема по неколико дана, а она ни с ким ни речи проговорити.{S} Т 
учношћу.{S} Гојко је обилази на раду по неколико пута дневно, помаже је саветима и напослетку п 
неуредно издаје, како учитељи морају по неколико пута долазити к њему узалуд, али она, госпођиц 
 јој врло лагано и хладно, као да га то неколико речи стају велика напора: </p> <p>— Моја је ду 
_C9"> <head>IX.</head> <p>Љубица се већ неколико пута жалила писару на Гојка, а последњи пут до 
лижи још више, погледа га и прошапта му неколико речи... па се одмаче и стаде га посматрати...< 
поцрнела <pb n="172" /> неба...{S} Кану неколико крупних капи, за њима друге, чешће... пљусну к 
 му се одмах упути.{S} Са Вељом стајаху неколико млађих учитеља и две девојке.</p> <p>— А, ево  
чем се некада сневало, а Гојко се првих неколико недеља осећаше сав блажен, срећнији од цела св 
ао човека оштра и озбиљна, боји се оних неколико часова, што ће их морати провести са њим...{S} 
погрешку, пошто ће до подне учинити још неколико, можда и већих; — она то зна.</p> <p>— Како се 
е проћи, па се по том, проговоривши још неколико речи, руковаше и растадоше.</p> <p>Гојко и Љуб 
 Не могу сви људи бити фини и углађени: неком је Бог дао намет, а неком, место памети, зализану 
и и углађени: неком је Бог дао намет, а неком, место памети, зализану главу... рече она ироничн 
сумануто око себе и очи му застадоше на неком човеку, који се лукаво иза плота осмехиваше, као  
пет се преда раду грозничаво, жудно, са неком чудном одлучношћу.{S} Гојко је обилази на раду по 
/p> <p>— Ех, Савет!... одговори Веља са неком горчином у гласу.{S} Тешко нама!{S} Одузели су на 
 друкчији. »А ко зна?... помисли она са неком сумњом на души: можда је ово претварање...«</p> < 
 <pb n="170" /> махну главом и стаде са неком зебњом погледати час једнога час другога госта... 
;...{S} Колико је ту помешано милине са неком полусмешном збиљом и важношћу.{S} Друкчије и не б 
 Туњав сам, није вајде«.{S} И он као са неком злурадом жестином понављаше овај израз, који му о 
и, па се према сунцу преливају и светле неком љубичастом бојом — носи се тај вечерњи звук и бру 
дин Пера с нарочитим задовољством и чак неком важношћу удари гласом на речи из гимназије...{S}  
му се очи запламтеле, цело лице обузето неком нервозном живошћу, једнако некуд трчи, нешто расп 
ње на њега.{S} С тога се одмах, живо, с неком грозничавом журбом предаде послу.{S} Али је одмах 
сле пређе разговор на плату.{S} Писар с неком нарочитом интонацијом исприча, како се плата врло 
 почео је немирно тумарати, као да је у неком послу.{S} Она му приђе слободно, као да су стари  
ко се баба Смиљка помолила на вратима и некоме такође маше руком...{S} Можда је то њему, али се 
седник диже десну руку и даје њоме знак некоме иза његових леђа да се умири... »Шта ли је то из 
ресовањем, као кад се много наслушамо о некоме, па нам се да прилика да се упознамо. — Изволите 
у дубини душе осећа неко хладно вејање, неку злу и кобну слутњу, неку зебњу од тих непознатих,  
хладно вејање, неку злу и кобну слутњу, неку зебњу од тих непознатих, црним застором покривених 
 тресући вилицама, стаде вадити из џепа неку малу кутицу.{S} Извади је, али не може да притисне 
ли су пред њим главу, али он ипак осећа неку празнину у веселу срцу своме.</p> <pb n="137" /> < 
а пада у све веће бунило.{S} Само осећа неку пријатну топлину, коју по некад смени лака зебња,  
ца, затварајући врата.{S} Скиде са себе неку горњу хаљиницу, извади часовник и метну га на сто, 
стаде опирати а после се спреми, навуче неку велику мараму на главу и пође изласку.{S} Гојко ис 
у соби према упаљеној свећи и преврташе неку књигу.{S} Подиже очи и погледа је, по обичају, ошт 
заглуши женска таштина.{S} Ипак осећаше неку пријатност од ових смелих речи, и ако је добро зна 
Она се склони, па стаде из кујне певати неку веселу песмицу и сипати јело, да носи на сто.{S} К 
ице насмеја се весело и стаде певуцкати неку песмицу.</p> <p>Пред школом се зачу разговор; поре 
да буде?...{S} Зашто она одједном осети неку пријатну зебњу у души?...{S} Зашто поврвеше из душ 
јко стајаше на вратима, блед, осећајући неку дивљу радост и задовољство, а не смејући то ничим  
де лагано ходати по школи, расветљујући неку нову и важну мисао.{S} Прође пола часа.{S} Гојку с 
па видевши да се писар спрема да избаци неку пошалицу на Гојков рачун, <pb n="42" /> престиже г 
ем на врху иконостаса.{S} Учитељ отегао неку дугачку песму, па све <pb n="72" /> сеца гласом, у 
м случају похвалу.{S} Стојан ми набавио неку дебелу кокошку, а ја рекох биће добра за чорбу.</p 
тписе разних ревизора и кад наиђе на по неку слабу оцену, намршти се и превуче руком преко дуга 
уташе весело с места на место, стаде по неку песмицу да пева...{S} А после јој свану пред очима 
ане морадоше попустити и проговорити по неку међу собом.{S} Истина, Гојко при том бацаше из очи 
У последње време писар поче доносити по неку лепу понуду: кутицу финих шећерлема, јужнога воћа, 
на бели, бели се сав видокруг, увијен у неку влажну измаглицу; дрва се превила до земље од југо 
врло ретке, па зато оне вазда изазивају неку нервозну бојазан што се ремети ова стална тишина,  
д обазре на село, па онда баци на земљу неку вунену струку са својих леђа и седе на њу.{S} Тек  
да жигне, као ножем, у срце и наведе му неку зебњу и страх на душу; али он одгони од себе све т 
ихове монотоне песме, која улева у душу неку сањиву зебњу.{S} Тамо, на врбама, кратким и суморн 
рн застор око њега, он се губи, пропада некуд и не види ништа...{S} И опет иде улицом, говорећи 
чку прешла са Влајком, седи сама, гледа некуд у даљину кроз прозор, а у осталом можда никуд и н 
 готово са очајањем, па се опет загледа некуд у даљину, а пред очима стадоше му пролетати сећањ 
 оком у страну, па опази да се и Љубица некуд далеко загледала, очи се сјаје, не мичу се, а усн 
 пријатне струје, које потицаху отуд од некуд од срца... </p> <p>— А, ево мог стана, узвикну Љу 
 ужурбаност: баба Смиљка непрестано иде некуд по селима; оде, врати се, пробави неколико часова 
 се позната врата, уђе депозитар и зађе некуд иза Гојкових леђа.{S} Зачу се отуд најпре шапутањ 
гимназију заједно...{S} Ви после одосте некуд... у полицију.</p> <p>— Ха, па што се не кажеш, б 
овог свакодневног ситничарства, па тежи некуд даље и више, тамо у недоглед, оној бескрајној веч 
леда, него му одговори онако, гледајући некуд по зиду:</p> <p>— Отишла ономе лоли, ја куда ће!. 
 одједном јој дође да запева, да потрчи некуд, али одмах наиђе неко горко сећање, које јој пому 
бузето неком нервозном живошћу, једнако некуд трчи, нешто распитује, договара се са Стојаном.</ 
ави живот!...{S} А ово се до сад лутало некуд по мраку...{S} Даље, даље црна прошлости!...{S} З 
необично груну... задими се... гурну је некуда снажно, и она се претури...</p> <p>Стојан се трж 
разговор њега ништа не тиче. »Видим ја, нема ту мирног рада! помисли она.{S} Мораће једно од на 
и слободан, срећан; нема више страдања, нема досадањих мука, све оде, као кад гране јарко сунце 
 не знам ни ја.{S} Тамо је све равница, нема планина.{S} А што питаш?</p> <p>— Хоћеш ли да га у 
p> <p>— Он ће ти правити друге пакости, нема сумње, настави Веља, избегавајући одговорити на Го 
арасти исечено срце... оно је ишчупано, нема га више...{S} Да нисам познала праву љубав, било б 
лицу и стаде разгледати крушкову грану, нема ли још која зрела жутица...</p> <p>— Ах, па ја га  
ј море!...{S} Кад угледа злато... хм... нема размишљања.{S} Сад нека је, нек се прибере.« И он  
 на груди да види како стоји, али мука: нема у школи огледала!...{S} Отвори га и гледа како рад 
S} И опет она ни о чем другом не мисли: нема више ни бриге ни зебње; осећа да је све у реду и д 
 и он одмах сазнаје своју горку невољу: нема више здравља, ни весеља... постао је развалина, ру 
аде га, и он се осети слободан, срећан; нема више страдања, нема досадањих мука, све оде, као к 
ало се, обосило, а зима — ето је!...{S} Нема шта ни да једе, а ја не могу више да дајем...{S} Н 
ан динар, па да видиш, као руком!...{S} Нема ’наке врачаре и траваре у целом округу... свакога  
Гојку да је болесна, и онда ништа...{S} Нема ничега!{S} Онда ће се и оно страшно, непознато, ук 
кочи, па на прстима изиђе из собе...{S} Нема, дакле, ништа од разговора.</p> <p>Два дана по том 
</p> <p>— Сиротиња смо, господине...{S} Нема се од куд.{S} Дације су велике, подавише нас, прод 
 једе, а ја не могу више да дајем...{S} Нема више никакве зараде.{S} Ове цене да те Бог сачува: 
ма, да се весели животом и сунцем...{S} Нема никакве бојазни!...{S} Дај да се живи!...«</p> <p> 
ене, постао је костур, омотан кожом.{S} Нема више оне ватре и живости у очима, ни руменила на л 
о, викну га Ђокић, седећи у прочељу.{S} Нема ту сад ни цвоњка, све су браћа оглодала...{S} Чиме 
це.{S} Ту су оне, мора бити...</p> <p>— Нема, госпођице, ниједне.{S} Сваки је новчани издатак з 
 да нису тамо моје признанице.</p> <p>— Нема општина ниједне ваше признанице, кажем вам... ни м 
одмах, док још нема опасности.</p> <p>— Нема ни недеља дана како сте дошли на ово место, па већ 
у сам...{S} Кажи... господину.</p> <p>— Нема ту сам, него напред! викну пандур оштро, показујућ 
у.</p> <p>— А премештаја нема?</p> <p>— Нема.{S} Веља добио....</p> <p>— Чула сам све, прекиде  
нствен... ала је необичан!...{S} А њега нема!...{S} Узалуд радост!...</p> <pb n="135" /> <p>— Ј 
 ништавнији, а некад је мислила да њега нема важнијег лица у селу.{S} Сад јој је и мајка дошла  
стању извршити ниједну од тих мисли, да нема довољно смелости и одлучности за то, и у души му ј 
 мисли, само је Љубица јасно увиђала да нема никаква друга изласка из тешке неприлике, да јој ј 
може извршити, осећа да не може, зна да нема толико смелости.{S} Опет је бољи револвер.{S} Грун 
м је подузе хладовина и учини јој се да нема смисла сад то почињати.{S} Рећи ће јој се да хоће  
{S} Осврташе се бојажљиво, гледајући да нема кога ко би је видео.{S} По том обори главу и, зами 
о сам сањао о књизи...{S} Мислио сам да нема веће среће на свету, но добити књигу.{S} Кад на дв 
нда ћете дати оставку.{S} Другог излаза нема.</p> <p>Затим Веља стаде причати о оној двојици шт 
е своју уписницу.</p> <p>— А премештаја нема?</p> <p>— Нема.{S} Веља добио....</p> <p>— Чула са 
.{S} Они су сад врло интимни, међу њима нема никакве засебне тајне, договарају се озбиљно и пов 
ве руке све више савијају око ње, а она нема снаге да се томе одупре.{S} Просто не може да се м 
...{S} Пријатно је ово осећање, али она нема кад...{S} Рука дркће... дркће... она подмеће и дру 
дређују учитељици квартирину, пошто она нема стана у школској згради.{S} Чувши то, путник се ди 
 само посматрао...{S} Али из мог живота нема ништа, јер ја нисам живео, као што ни сада не живи 
ти око себе, као да се увери, да доиста нема свеће.</p> <p>Љубицу удари ова реч као муња. »Умир 
олски одбор на окупу.</p> <p>»Учитељица нема стана у школској згради« понављаше он детиње речи, 
вршила је школу.{S} Сирота, нигде никог нема, а врло лепа.{S} Чуо сам ја још пролетос да он обл 
слено, апатично...{S} Веља виде да овде нема више никаква посла, па се спреми за одлазак.</p> < 
какво најгоре, најусамљеније место, где нема друге школе ближе од четири часа и... <pb n="174"  
а: писар дође за часак два, па га после нема по неколико дана, а она ни с ким ни речи проговори 
 ти волео свако јутро овако... па после нема ко да спреми, те се одучих.{S} А сад... добро је,  
е, одговори он оним благим тоном у коме нема ни мало хвалисавости.</p> <p>Љубица га погледа са  
као да ти је све поклано, а неки пут те нема по три дана...</p> <p>— А шта би хтела: да се ухва 
д дода и први разред, а учитељица иначе нема велики број ђака!...</p> <pb n="76" /> <p>Љубицом  
више дркће у његовим рукама.{S} У глави нема да се јави ниједна мисао: као да је прогутала вели 
ве радове, као да никога другог у школи нема.</p> <p>Писар се промешкољи, погледа у Љубицу, па  
ије му се видела љутња на лицу, али тек нема више онога топлог погледа, који Љубицу свакад прес 
 им испише дете, јер су инокосне, па им нема ко помагати у раду.{S} Неке се заклињу да им је то 
ним околностима, саопшти Гојку да ни он нема стана, него ће морати становати <pb n="8" /> у јед 
т мало прибере од гнева.</p> <p>»Што то нема Стојана?{S} Одавно је...{S} Хм...{S} Држи се она.. 
нога који страда, али неостварљиво, јер нема ко то извести.{S} Гојко признаде сам себи да није  
њега писма, у којима моли за помоћ, јер нема шта јести, али је опет живо интересовао очев говор 
S} Знате, мука је са тим прирезом: свет нема а овамо треба.{S} Тако ће бити и с вашом квартирин 
дока и испиташе их.{S} Гојко виде да ту нема шале, па се прибра и стаде се бранити, али му то н 
 се бајаги обрне Стојану, и ако чиче ту нема:</p> <p>— Ју, како лепо изгледа, кад се мушкарац з 
живот пред њима!{S} И најгоре је што ту нема никакве помоћи, он сам зна то...{S} Ни сама она не 
 цео свет у срећи, као да нигде у свету нема бола ни чемера.</p> </div> </body> </text> </TEI> 
је отвори.{S} Руке му врдају, а у прсту нема ни толико снаге.{S} Љубица дигла главу, па гледа б 
Изређаше се толики догађаји, а њега још нема.</p> <p>А Љубица лежи, или седи по цео дан.{S} Од  
о да се спасе од зла, јер држаше да још нема ничега озбиљнога; али чујући ово очајно јецање, ме 
рез?{S} Да то учиним сад одмах, док још нема опасности.</p> <p>— Нема ни недеља дана како сте д 
еђивала Стојанова речитост, па и сад он немаде шта одговорити, знајући у напред да ће соба бити 
— Нисам још ништа примила..{S} Кажу, да немају.{S} Ако хоћеш да одемо заједно до суднице, да ви 
оскопу нејасне, испрекидане мисли, које немају никакве везе ни са њеним стањем ни са последњим  
 /> <p>— Видећете, настави она, у школи немају ништа: у првом разреду ни табле, ни рачунаљке, н 
 У Орловици, а и по осталим селима, још немају ни појма о хигијени.{S} Треба <hi>власт</hi> да  
У цркву... венчање...</p> <p>— Како ћу? немам венчане хаљине.</p> <p>— Којешта!{S} Још те нису  
т година сам овде, слатки братићу...{S} Немам куд... да умрем овде... .</p> <p>— Оставите га, м 
о и Гојко чути.</p> <pb n="136" /> <p>— Немам ја ниједне њене признанице.{S} Нисам јој ништа из 
и ми се газда.{S} Знао сам, ако умре да немам куд... други ме нико не би тако милостиво примио. 
и овако, помисли он.{S} Они знају да ја немам жене ни друге послуге«.{S} Потом намести мало сво 
нудио старцу, али му он одговорно: »Кад немам кћери, не требају ми ни дроњци«.</p> <p>— Ћути, д 
!...{S} Никога... нигде никога иа свету немам, ни друга ни пријатеља, о...</p> <p>— Не, не... м 
јежено, као и Гојко.</p> <p>— Извол’те, немамо све удобности као код куће, рече Љубица седајући 
дмазано.</p> <p>— Па шта ћемо данас?{S} Немамо ништа за кување...</p> <p>— А зар је мало живине 
а неким малим изразом кокетерије. — Ама немамо где да вас уведемо.{S} Децо, дајте коју столицу. 
а сеоска деца...{S} И кметови са вечним немањем новаца, и депозитар крајем свакога месеца...{S} 
ен, сваки хоће да уништи туђу срећу, ма немао сам никакве користи отуда.{S} Тек само онако: »ка 
апта она, видевши Стојана како је гледа немарно.</p> <p>— А онај оде, братићу, још чупавији и г 
ру, на колико је гласила признаница, па немарно забаци хартију у џеп, а Љубици изброја и даде к 
зе на ту густу црну као гак косу што се немарно разбацала по њеним усахнулим грудима.{S} Горке  
 одбор има свога деловођу, а ви у школи немате никаква посла.</p> <p>— Молим опростите...{S} Ја 
ћу мој!...{S} Зубе ти лолама!{S} А гле, немаш душека!{S} Ништа, наћи ће чича Стојан сенца... ми 
у школу, а ти да га слушаш као Бога.{S} Немаш се куд враћати«.{S} И он је остао, почео је прету 
ек умире... на смрти је!...{S} Ни свеће немаш... одговори он и стаде се окретати око себе, као  
дости — лепе заносне снове...{S} И кроз неми сутон, са тихим жубором реке, помеша се болно, туж 
чношћу...</p> <p>Љубица и Гојко стајаху неми, зачуђени пред овим ретким призором, очи им лутаху 
ано.{S} Па ето, дали су нас на милост и немилост несавесним, бесним људима... да нам бешчасте п 
алисавости.</p> <p>Љубица га погледа са немим поштовањем.</p> <p>— Да ли је много тешко постићи 
</p> <p>Гојко се осврну, па с чуђењем и немим питањем погледа писара, али овај гледаше само как 
на другове, као да и оно тражи ко је то немиран.</p> <p>— Ха-ха-ха...{S} Па то су најобичније п 
 на свом сточићу по читав час, или хода немирно по школи, кршећи руке и уздишући тешко.{S} Нека 
трави, и тек кад је њу спазио, почео је немирно тумарати, као да је у неком послу.{S} Она му пр 
и чича Стојан.{S} Ја га опомињем што је немирно, а оно се осврће на другове, као да и оно тражи 
ја је одједном обузе; стаде се окретати немирно, а образи јој час бледе, час црвене.{S} Опет се 
, лагани уздаси по кад што одају његово немо присуство.{S} А око њега све једно исто: сутон, жу 
 према Гојку.{S} Она стаде жалити овога немог јадника, који не зна ни за какав протест.{S} Сиро 
јко неодлучно, увиђајући и сам да је то немогућно.</p> <p>— Видели су нас... не иде...{S} Ах, ш 
 знам да је имаш бесплатно.</p> <p>— Е, немој баш тако, братићу.{S} Имамо и ми по нешто, и ако  
ема се за дворбу.</p> <p>— Гледај, бре, немој да оставиш коју наплату незаведену, као пре, па п 
игај...{S} А велиш после... сигурно?{S} Немој да ме превариш!... осмехну се он усиљено.</p> <pb 
а се одвоји од столице и пође.</p> <p>— Немој само да зна ко за мене! викну ћата, идући за њом. 
 до куће; ко зна шта може бити!...{S} А немој тамо да се збуниш.{S} Капетан је добричина; не бо 
, полушаптати, замуцкујући:</p> <p>— Па немој, болан, тако више да се мучите...{S} Глас му веом 
па се спреми за одлазак.</p> <p>— Никуд немој из собе излазити, док год ти то не прође, рече он 
 ти сам смисли и спреми шта треба, мене немој питати ни за што...{S} Ја ништа не знам и не могу 
 смешећи се,</p> <p>— Иди молим те, али немој сумирати без мене.{S} Причекајте ме и спремите ру 
р!{S} Него ти сад одмах иди у срез, али немој насипом, него удари преко Јасеновца, па се јави с 
 ја, братићу, не бој се ти.{S} Њему баш немој зубе показивати, ономе знаш... него онако низ дла 
, дијете!... прекрсти се Смиљка.</p> <p>Немој да мислиш о њему више.{S} Зато ти се и јавља што  
кола, објашњаваше нешто учитељу:</p> <p>Немој ти њима, братићу, низ длаку: они ће тебе ома’ зуб 
ледајте ту: ако наиђе какво кретенасто, немојте га уписивати, шапну му она.</p> <p>— Ето... вид 
о њена стана.</p> <p>— Нека, молим вас, немојте...{S} Близу је, сама ћу одговори она одлучно, п 
вога рада биће заједнички ручак, али ви немојте остати... имаћете незгода... рече он, отежући и 
м, вичући:</p> <pb n="147" /> <p>— Само немојте да се промените до сутра...{S} Ја сам казао...  
 уједа.{S} Беше у њему, у томе кратком, немом, отвореном погледу читав бездан прекора, чуђења,  
ио окупио председника да је оптуже због неморалног владања...{S} Њу, једну од најпоштенијих учи 
дахне и снуждено обори главу, осећајући немоћ и неодлучност.{S} Он ће чекати да се то некако са 
 целе године разлеже јаук и плач јадне, немоћне дечице!...{S} Љубица за ту вештину није ни знал 
 опет изведе из забуне, обори главу, па немоћним, жалосним гласом проговори:</p> <p>— А ја сам  
 над собом сву тежину силе старијега, а необичан јој беше овај оштар, званичан тон, који се јас 
кривачем.{S} Из потеса долеташе некакав необичан за село звук, који постајаше све јаснији и одр 
ом брадом, сед, достојанствен... ала је необичан!...{S} А њега нема!...{S} Узалуд радост!...</p 
е она суморна меланхолија, која придаје необичан израз човеку.{S} А други пут видиш како му се  
ји и са њима у вези наиђе на њу некаква необична нервоза...{S} Она скакуташе весело с места на  
а Петровдан, па оде.</p> <p>Сврши се та необична школска година!... »Дакле, то је испит!... миш 
аше брзо, плаховито, грцаше од некаквог необична и јака узбуђења, а он, блед од потреса, дркташ 
вора..{S} Учини им се веома чудновата и необична оволика збуњеност код одрасла човека.{S} И Љуб 
н, са стотину осећаја.{S} По уплашену и необична изгледа лицу Веља се досети јаду, намршти се и 
Пред очима се непрестано ређаху некакве необичне слике.{S} Најпре се стадоше мотати некакви црн 
дође к себи...{S} Не може да разуме ове необичне и неочекиване речи, и све мисли да то није јав 
ори она одлучно, а из очију јој севнуше необичне муње. — Кроз пола часа изићи ћу на одмор.</p>  
тић у нос, па гледа зачуђено ове нове и необичне за њега призоре.{S} Љубици се учини да се овде 
ајку, и она се сва стресе од пријатне и необичне дрктавице, која је одједном обузе...{S} А овај 
у.{S} Он јој притрча весело, са изразом необичне среће на лицу и као мало стидећи се, сазнавају 
. поиздаље.{S} Час говори некакве одвећ необичне комплименте...{S} Хајде већ то... не мари.{S}  
дузеше смелост и управо уплашише је ови необични и, како она мишљаше, важни државни изрази:{S}  
запита га она, гледајући неким светлим, необичним погледом, из кога бије смрт и вечна мржња.{S} 
асја дивља, неописана радост, она неким необичним покретом зграби кутицу обема рукама, а очи јо 
p>Узевши новац, он се полако упути оним необичним вратима, кроз која ће одмах угледати онога ст 
 мало затубаст, нос; брада му обријана, необично развијена и истурена напред.{S} Цело му је држ 
њој ствара некакво <pb n="168" /> ново, необично осећање, нешто сасвим светло, заносно... од че 
на буновно диже главу и гледа га чудно, необично.{S} Старац се стресе од тога погледа и измиче  
бегне из собе, а Гојко уздахну тешко... необично...{S} Само се одвојише усне са брковима од бра 
замишљала још у школи; њих је саставила необично јака, силна љубав, права љубав, велика, заносн 
у као приковане...</p> <p>Беше то збиља необично уметнички израђен златан часовник, посут ситни 
ада сазнавала да би то било нешто веома необично, нешто што се нигде и никад не догађа:{S} Гојк 
 први поглед.{S} Очи му плаве, мале, па необично светлуцају испод меснатих капака; са стране ок 
 рада, учини јој се да чује са дворишта необично звецкање, баш као да је сабља.{S} Погледа на п 
 време Љубица одједаред измени: постаде необично преплашена, саломљена некаквим црним, изненадн 
а хладног, туробног дана полицајац дође необично весео, а и Љубица изишла до степеница у дочек. 
ређашња љубав према овој деци, и њој је необично мило што стоји са овако чистом и упарађеном де 
 данас нешто у ватри.</p> <p>Веља иђаше необично весело; обузело га оно пријатно расположење, к 
<pb n="134" /> <p>И Љубици и Гојку беше необично сазнавати, да је тај човек, који им је причини 
о су крај пута отомбољиле своје танке и необично дуге прутасте гранчице, понамештале се дугореп 
 Љубици даде прилика да чује што ново и необично, али она не беше у стању да разуме све што се  
их кућа, изиђе пред њега нешто шарено и необично лепо...{S} Гојко се стаде прибирати... да, то  
и да ће сад да се сврши нешто страшно и необично важно, да се приближује остварење његових најт 
} И мени је ово треће место.{S} Само ми необично што ме сад не преместише: научио сам већ да ра 
целом телу, у темену опет стаде ударати необично, она не разумеваше шта се то са њом збива, беш 
оноћи Гојко се трже; пробуди га некакво необично стењање.{S} Протрља очи, послуша... јест, то ј 
а је Стојан гледа некако у косо, некако необично, љутито.{S} И то јој паде тешко.{S} Отпусти де 
тиоца, који се, улазећи у школу, некако необично превио, смањио се, и постао некако смирен, тих 
еши, а очи јој се стакле и стоје некако необично, као да је мртва...</p> <p>Гојко јој приђе, он 
 једну тачку и укочен, цело лице некако необично измењено, сањиво, занесено... </p> <p>Како то? 
ишли свако своме гнезду...{S} А шта оно необично светло игра у кукурузу?...{S} Је ли то изгубље 
а, јужнога воћа, уверавајући како су то необично јевтине ствари у Београду, куда он иде често т 
 се измаче, гледајући писара онако исто необично, најежено, као и Гојко.</p> <p>— Извол’те, нем 
овуче јаче... али истога тренутка нешто необично груну... задими се... гурну је некуда снажно,  
еговој фигури, познаћете да је то нешто необично, а кад вам се приближи, изгледаће вам његова н 
коле и школованих људи, али тек беше му необично драго, што се у овој прилици нашао сведок њего 
ња...</p> <p>Љубица се показа на испиту необично пргава.{S} Како је радила преко године, тако н 
ћати у коленима, у ногама, које дрктаху необично.{S} Он се једва докотура до прве клупе, паде н 
има.{S} Гојко подиже главу; очи му беху необично замућене, усне грозничаво дрктаху, а по некад  
 збуњена Гојка, који се одједном некако-необично најежи, увуче главу у рамена, па нервозно звер 
ичега...{S} Само је гледа и чуди се тој необичној лепоти...</p> <p>— Врати се, хоћеш да те одве 
д вам се приближи, изгледаће вам његова необичност веома чудновата.{S} Ено га, стаде у хлад под 
ши близу, стадоше.{S} И они се зачудише необичну изгледу његову.</p> <p>Беше то човек од својих 
тајући се шешира и гледајући кроз сутон необичну силуету, која се удаљаваше од њега испод пуних 
ињи чуперци.{S} Она још није стекла ону необичну вештину многих старијих учитеља, да целе годин 
ече: и на реци, и у шумици, у потесу по необраној кукурузовини, сви се смеју, праве шалу на рач 
о... ко је ово, а?... дрекну још јаче у необузданој јарости.</p> <pb n="104" /> <p>— Ја... ја с 
и по кревету.</p> <p>Гојко отрча, онако необучен, у школу, разбуди Стојана и посла га за коња.{ 
а од спавања? ослови је мати, видећи је необучену.</p> <p>— Устала сам, па ме нешто глава боли. 
p>— Па... да се вратимо! одговори Гојко неодлучно, увиђајући и сам да је то немогућно.</p> <p>— 
снуждено обори главу, осећајући немоћ и неодлучност.{S} Он ће чекати да се то некако само собом 
.. а?...{S} Она климну главом и опет се неодређено насмеши.{S} Пера дохвати њену руку, подржа ј 
 Иђаху ћутећи, али обоје управили очи у неодређену даљину, па се дали у дубоке мисли.{S} Нека т 
ши збор, Гојко и Љубица изиђоше, готово неопажени, па као да их ко гони, потегоше брзим корацим 
аде шта је то, у очима јој засја дивља, неописана радост, она неким необичним покретом зграби к 
х повијених обрва, нежна, чиста лица... неописана лепотица!...{S} Иде брзо преко дворишта, а на 
извршује једна нечувена неправда, једно неоправдано насиље над слабим човеком, који је без икак 
о мисао, да теши онога који страда, али неостварљиво, јер нема ко то извести.{S} Гојко признаде 
{S} Он га чак сматра за толико проста и неотесана, да и не гледа у њему каквог конкурента пред  
...{S} Не може да разуме ове необичне и неочекиване речи, и све мисли да то није јава, но лаки, 
едаше као дете, кад добије тако ретку и неочекивану играчку, о којој дотле није могло ни сањати 
 хоће... знам... друштво не прашта лако непажњу према себи.{S} О, тешко мени!...{S} Одбачена!.. 
, обрте се и оде у школу, машући главом неповерљиво и шапућући у себи: »Ја, братићу, тако је то 
остиве, пријатне речи, али при најмањој неповољности, она ипак плане и испољи јасно своју прост 
никова, с којом се он опрема на далеки, неповратни пут...</p> <p>— Јадни мој братићу!...{S} Опр 
а наврстају оно, што је у току зимушњих непогода пропуштено.{S} О малом испиту дођоше им Веља и 
дознало, као што мала деца распитују за непознате им ствари. — Жалите јамачно и сад?</p> <p>— Е 
гова обична збуњеност, кад се састаје с непознатим људима, обузе га сад у великој мери.{S} И по 
у злу и кобну слутњу, неку зебњу од тих непознатих, црним застором покривених дана, који јаком  
ма ничега!{S} Онда ће се и оно страшно, непознато, уклонити...</p> <p>Али истога часа она као у 
 већ обична ствар код њега, кад улази у непознато друштво...{S} А она, гле, корача одважно, под 
изразом лица, с којим дочекујемо сваког непознатог намерника.</p> <p>— Шко... школа где је? про 
е онај јединствени израз на окамењеном, непокретном лицу: »О, ала ми је добро!«... </p> <p>Хеј, 
незда, у облику једне мале, накривљене, непокривене сиротињске дашчарице, са чијег се прага вид 
} Сиромах!...</p> <p>Гојко стајаше тако непомичан, преврташе хартију, па је одједном сави, отво 
м се пружи по кревету и остаде на њему, непомична, до мркла мрака.{S} Шта је чинила за то време 
атрао гимназију као нешто веома велико, непостижно, веће од свега... управо о већим школама ниј 
 га никако не слушаше, но извијаше пуно непотребних црта.</p> <p>— Чекај, рече он, не дижући гл 
о, у мислима проверено, и све се показа непоуздано, ништавно, лепо само као мисао, да теши оног 
а се овога часа извршује једна нечувена неправда, једно неоправдано насиље над слабим човеком,  
лази у друштво.{S} О, ала је то друштво неправедно!...{S} Па да ли ће ме довека презирати, чак  
црте Гојкова лица и опазивши неке оштре неправилности, намршти се...</p> <p>— О чем је бунцао?. 
— Истина, куд идеш толико и какав је то непрекидни рад?{S} Задругу сте, чујем, отворили, па шта 
ј се ова напрегнутост мозга; ово што се непрекидно мора мислити.{S} Она изведе децу на двориште 
 ни сама зашто: да ли због ове самоће и непрекиднога ћутања, или је ту нешто друго, што она и о 
се сва предала школи, својој деци.{S} У непрекидном, заморном раду тражила је утехе; у послу је 
и, оне живе очи, гледају уморно, тамно, непрестано је у њима некакав безумни израз, од кога чов 
 сада заузеле земљорадничке задруге.{S} Непрестано је трчао са Ђокићем до Београда, Смедерева,  
н покривач загасите тамне боје, из кога непрестано сипи она ситна, влажна, досадна измаглица, к 
у кући још већа ужурбаност: баба Смиљка непрестано иде некуд по селима; оде, врати се, пробави  
, није могло ни очекивати.{S} Међу њима непрестано стајаше некакво страшило, које их раздвајаше 
зговор.{S} Учитељ опази да му другарица непрестано ћути, па стаде мислити како би јој проговори 
3"> <head>XIII.</head> <p>Љубица је сад непрестано правила такав инат Гојку, да се овај већ ниј 
е добар човек.</p> <p>Писар за то време непрестано погледаше ћату, док се овај једва сети, па с 
и стоти део испричао.{S} То је код мене непрестано... и у ситницама тако мора бити...{S} Ако са 
 стаде гледати у мрак.{S} Пред очима се непрестано ређаху некакве необичне слике.{S} Најпре се  
 већ није могло ништа говорити, он беше непрестано занесен, као изгубљен, посматраше све око се 
о, само прекор чемеран, отрован...{S} И непрестано се после Љубици, куд год се макне, привиђаше 
дине.{S} Он је био вазда озбиљан, жив и непрестано је тражио рада, рада и мишљења.{S} Кад га ка 
p> <p>— Па није лако...{S} Треба радити непрестано и с вољом.{S} А са самим првим разредом треб 
иликом опет увреба Гојка, и ако се овај непрестано крио од ње, па ће му узвикнути:</p> <p>— Сва 
Гојку. — Метни мокру крпу, па држи тако непрестано... нек извуче...{S} Ха, присети се он нечему 
 и махну руком на Стојана.</p> <p>Гојко непрестано преврће уписницу, разгледа потписе разних ре 
> <p>Обоје се запрепастише.{S} И ако су непрестано о томе говорили и мислили, ипак им се чинило 
ните, куд бежите!...{S} Зар сам вам још непрестано тако страшна и одвратна, те ме вечито избега 
уго... разгледа је добро, па мотрећи на непрестану промену израза на лицу јој, одговори:</p> <p 
егле по тавану и преврташе своје старе, непретурене, мисли...</p> <p>»Да ли је толико лакомисле 
љењем да она прва проговори.{S} Није му непријатан овај састанак, напротив... али би он ипак ра 
 свака жена, рада је сазнати узрок тога непријатељства, а Љубица, да би је задовољила, прича јо 
увиђаше да се међу њима почиње отворено непријатељство, <pb n="67" /> које се обично зове »учит 
и, смејући се.</p> <p>— После усамљена, непријатна, ноћнога дежурања Веља се зачуди овој шали,  
ће се појавити Љубица, или друго штогод непријатно.{S} Већ се навикао на страдање, па не може д 
али се уздржа, знајући да ће му то бити непријатно, а и она избегаваше сваки разговор, у ком би 
ћату где јој се примиче.{S} Би јој врло непријатно: она је већ опазила неке његове значајне пог 
 његова обична бојажљивост.{S} Би му то непријатно; он се намршти и убрза кораке.</p> <p>»Кад ћ 
избегаваше их, осећајући унапред њихову непријатност, и ако се оне још не беху јасно испољиле,  
 /> па јој напомену да ће имати великих непријатности због тих украса, и замоли је да то све ск 
 да нема никаква друга изласка из тешке неприлике, да јој је Гојко једино уздање...</p> <p>А он 
ован што се досети како да се извуче из неприлике, па се одједном обрте, отресајући рукама брад 
 Видевши збуњена Гојка како се осврће у неприлици, не знајући да ли да му приђе или да се уклон 
а посети... запе Љубица и погледа га са неприметним осмехом.</p> <p>Гојко се сасвим збуни, поцр 
но.</p> <pb n="49" /> <p>Веља се смешка неприметно, и сам прави зачуђено лице, као бајаги чуди  
 се грчевито трзаху, цео му изглед беше неприродан, суманут...</p> <p>— Загледала се... куда?.. 
их недеља.{S} Све је одвратно, страшно, неприродно...{S} Чуди се шта јој би, куд оде памет.{S}  
утим стопалама унутра; цео му стас беше неприродно накривљен у страну.</p> <p>Путник се још јед 
..</p> <p>Мрак!... мрак!... свуда вечни непробојни мрак... и око ње и у души самој.{S} Нити се  
ише опкољава некакав страшан мрак, црн, непровидан...{S} Најпре се само занесе, као кад се добр 
ао што ова сад благује?...{S} Али црн и непровидан застор будућности све то скрива од људских о 
{S} Наједаред сокак се прегради густим, непровидним, огромним облаком прашине, који се приближа 
ани у све гушћу таму, док се тако у тој непровидној тами сасвим не изгубе из очију...</p> <p>И  
чега, ничега!...{S} Само вечни, дубоки, непроменљиви мир исписан је на њему и само једна усна м 
и ходите и станите овде уз ову велику и непроменљиву истину, прочитајте вечну реч на овом окаме 
ивот? стаде Љубица мислити.{S} Тешко је нерадницима и онима који би хтели само да заповедају, а 
лих сад ћете скочити, па нарочито бирам неразвијенију децу.{S} Е, друже драги, не једу се лубен 
толико дволични...{S} И то остаде за њу неразрешена загонетка.</p> <p>А писар се тек сад одушев 
ма тако мора бити...{S} Ако сам сад што нерасположен, знам да ћу се до мрака чему било обрадова 
, дође и тај дан!{S} Неумна, она је сад нерасположена због овог Гојка, а можда и због другог че 
ица очекује, неки пут весела а неки пут нерасположена.</p> <pb n="112" /> <p>Једнога хладног, т 
тирине ни паре.</p> <p>Кмет обори главу нерасположено, као кривац кад се ухвати на делу.</p> <p 
ти, као оно после прве походе писареве; нерасположење и сумор овладаше њоме.{S} Али она силом у 
дне цртице која би одбијала и изазивала нерасположење; напротив све му црте беху у хармониској  
амрштен и узнемирен; обузело га некакво нерасположење, чим је угледао Богосава.{S} Чуди му се:  
у се жалост на срце, а у душу уђе тешко нерасположење.{S} Ни сам не зна, да ли осећа према њој  
има у вези наиђе на њу некаква необична нервоза...{S} Она скакуташе весело с места на место, ст 
е кога, горња усна се, заједно с брком, нервозно трзаше.{S} Он беше сав, са целом својом душом, 
обично најежи, увуче главу у рамена, па нервозно звера очима, час у Љубицу, којој се образи одј 
ар натмуренији од густих облака, корача нервозно и понеки пут махне главом значајно. »Шта ли је 
рати, али сад заборави све, па се стаде нервозно окретати око себе.{S} Председник прекиде ћутањ 
а о њима нико не води рачуна.{S} Она се нервозно диже и рукова са писарем, правдајући се узгред 
ко, као са неким предосећајем, стаде се нервозно окретати око себе, као квочка кад осети опасно 
ати.</p> <p>Љубица се већ почела трзати нервозно.{S} Он се пожури говором, да би заглушио њену  
очи запламтеле, цело лице обузето неком нервозном живошћу, једнако некуд трчи, нешто распитује, 
ретке, па зато оне вазда изазивају неку нервозну бојазан што се ремети ова стална тишина, на ко 
.{S} Директор наиђе и оштро ме казни за неред.{S} О, како сам тада страдао!...{S} Да знате како 
 искри се чисто бело вино...{S} По соби неред...{S} Са њеног кревета разбацани јастуци, згужван 
е кости, коре и мрве од хлеба, тањири у нереду побацани по столу, или наслагани један на други. 
а ето, дали су нас на милост и немилост несавесним, бесним људима... да нам бешчасте породице,  
камену стаде и погледа пред собом тупо, несвесно, као што гледа болесник у врућици.{S} Дуваше о 
ело, трзају се мишићи...{S} А она гледа несвесно, врелим мутним погледом, усне јој осушене, вре 
пта Гојко као из гроба, гледајући и сад несвесно и дркћући целим телом све јаче.{S} Стојан га и 
амџијом.</p> <p>Гојко само гледа тупо и несвесно заплашеним очима, на лицу му још јаче запечаће 
6" /> више не гони, он разгледа по соби несвесно, стаде као да се нешто мисли и одједном пљусну 
p> <p>Гојко се подиже и погледа по соби несвесно, па се полако обрте и изиђе на врата.{S} Стоја 
сам у топлој загушљивој соби, гледајући несвесно у дугачке пукотине, које су се отегле по таван 
 кад писар подиже руку с камџијом, и он несвесно подиже обе руке према очима, као да му је тај  
око себе, па ни ћату; очи му прескакаху несвесно с предмета на предмет, а он само обрташе главу 
 тихо:</p> <p>— Није ништа, ето... била несвестица... и сад ме глава по мало боли...</p> <p>Гој 
ежи, или седи по цео дан.{S} Од синоћње несвестице осећа се веома слаба, једва се креће.{S} Вол 
а црвене, али то не мари.{S} Синоћ мало несвестице, и то није ништа... женска посла!...{S} И ба 
n="98" /> <p>Изјутра се пробуди с јаком несвестицом и главобољом, устаде те се уми, па хтеде ск 
аше он детиње речи, корачајући лагано и несигурно својим кратким ногама.{S} Он и сам не зна заш 
ће се понављати једио исто...{S} И овај несносни Гојко, са својим оригиналним особинама, и њего 
д се јасно опажа његова карактеристична несразмера, али ко се већ навикао гледати га таквог, ње 
више маштом но разумом.{S} Тело му беше несразмерно развијено: руке дугачке, допираху до колена 
ако нисам никад среће видео.{S} И свака несрећа мора да се разбије о моју главу!...</p> <p>— Мо 
 видим, рече он, да ми се спрема велика несрећа... неће проћи ни две недеље, а ја ћу бити отпуш 
 угушивала онај стални страх од некакве несреће, који је обузе ових дана.{S} Беше веома задовољ 
школе.</p> <p>Љубица плану.{S} У таквој несрећи и страдању нађе се још снаге за терање ината.</ 
овори Гојко гледајући у земљу. »Ха, ова несрећна збуњеност, рече он у себи, мрштећи се.{S} Куд  
ма, да не страда...</p> <p>— Ах, ја сам несрећна!...{S} Никога... нигде никога иа свету немам,  
 дати, осим зла и страдања.{S} Тако сам несрећна рођена!...{S} Бог ме је проклео још на самом р 
жни двопев танахне бистре реке и младе, несрећне девојке...</p> <p>А Гојко занемео, смрзао се,  
ја бежала од њега.{S} Побегла сам овоме несрећнику, а он, јадник, у грозници и бунилу, дојурио  
ће:</p> <p>— Камо ти нове, лепе хаљине, несрећниче!...{S} Што се брукаш у тим дроњцима!{S} Доте 
итисло као тешки камен, одједном спаде, нестаде га, и он се осети слободан, срећан; нема више с 
а малопређашња брига одједном се скиде, нестаде је, а њу обузе пламен жудње за радом.{S} Она се 
дмета да истера већу оцену од јединице, нестаде га.{S} После се виђао да служи код једног адвок 
снагу.{S} Отуд толика воља за радом.{S} Нестаде јучерањих себичних мисли; душа оживе новим живо 
ма блесну онај апатични израз и брзо га нестаде... </p> <p>Оде јој отац, купивши узгред ту у је 
таше...{S} Они испод крушке поскакаше и нестаде их у помрчини.</p> <p>Љубица се прену.{S} Шта ј 
уд оде онолика љубав ка животу?{S} Како нестаде оних лепих и заносних идеала о раду, о скромном 
 прешли су све важније радове, кад опет нестаде мира у срцима њиховим и настадоше друкчији дани 
остао усамљен за вечита времена, јер му нестаде онога што му је испуњавало животом срце и душу. 
њу бивати све више утегнута и повучена, нестаје са њихових лица оне обичне дечје живости и она  
 развиђа, расвањује... или са њене душе нестаје мрака?...{S} Што ближе прилази кобном месту, св 
а овим осећањем, и кад би нестало њега, нестало би и свака смисла за живот.{S} И ко би <pb n="1 
овај човек изгледа сад сасвим други.{S} Нестало и страха и зебње, и она се већ почиње чудити че 
ила и уплела са овим осећањем, и кад би нестало њега, нестало би и свака смисла за живот.{S} И  
/p> <p>— Да, одговори он, а из очију му нестало оне сањивости, па бије из њих живи јасни огањ.{ 
оме и осећа да ме може ништа учинити да нестане ове појаве.{S} Узрок лежи у њој самој, и он је  
еба ни да преживи праву љубав...{S} Кад нестане такве љубави, нашто ми онда живот?...{S} Еј, љу 
 се појаве уз њене обале па их одједном нестане...{S} Све ће проћи, свега ће нестати, а Морава  
 неколико часова код Љубице, па је опет нестане.{S} Кад излази из куће, веома је забринута, упр 
ом нестане...{S} Све ће проћи, свега ће нестати, а Морава ће се још поносито и величанствено но 
аступити црно и горко разочарање; да ће нестати снова и наступити оштра, сурова јава...{S} И он 
ужити, растурати...{S} И она види да ће нестати свега и да ће после наступити црно и горко разо 
и од ђавола.{S} О, кад би га само могло нестати!...{S} Она опет стаде, двоумећи: нешто је снажн 
и, ти... ти! пружи она руку на опаженог несташка и гледаше га строгим јасним погледом.</p> <p>— 
 успомене из младости, управо ређали се несташни поступци у школи и ван ње, Љубица слуша са инт 
она једно ђаче, које јој паде у очи као несташно.{S} Сва деца из тога круга, у који је она глед 
 тумараше по дворишту, вичући узгред на несташну децу, која му пореметише досадањи мир и усамље 
 се то игра«.{S} Затим се окрете својим несташцима и строгим тоном врати их на своја места.{S}  
дебати, док учитељице не скриваху своје нестрпљење, вртећи се на месту и бацајући неумесне досе 
Љубицу, али се ипак задржа, очекујући с нестрпљењем да она прва проговори.{S} Није му непријата 
мађаше жалити само Љубицу, што се онако нетактична показа.{S} Ревизор отпусти децу кућама, рече 
.{S} Ни сам не зна, управо неће да зна, неће да мисли о правом узроку, јер му је лакше забости  
иш, кучку једну...{S} А она те не чује, неће ни да те види... но оде низ потес ка луда, право у 
т, тамо у затвору туку!...{S} Али неће, неће... видим ја како капетан слуша моје причање, и све 
имо и разговоримо.{S} Госпођица, држим, неће отказати?</p> <p>— Захваљујем... али сам тако умор 
е чекати, јер кад дођу они, па заседну, неће ме минути бувара.</p> <p>— Шта ћемо са школским пр 
е он, да ми се спрема велика несрећа... неће проћи ни две недеље, а ја ћу бити отпуштен.{S} Па  
одговори лекар и пође.</p> <p>— Како... неће ваљда умрети!?... викну она, пренеражена, и пође з 
.{S} Јутрос сам је молио да не идемо... неће да чује...{S} А сад видим да се каје.</p> <p>— Еј, 
 о коме ћата говори, али одмах помисли: неће ли бити и незгодно и опасно, да га пусти на таку б 
е чудим јуче о коме то мој кмет говори: неће да ми купи десетне мере зато, што брезовичка учите 
ја, а кметови спремили педесет ђака.{S} Неће моћи сви стати.</p> <p>— Стаће... може и више, одг 
ај се од онога Пере за ово који дан.{S} Неће ти он дуго ту вршљати, не бој се.{S} Печени смо и  
</p> <p>— Говоре ли што за капетана, да неће и њега?...</p> <p>— Кажу, биће премештен.{S} Добар 
ворили и мислили, ипак им се чинило, да неће бити тако покварених људи, који ће тај злочин извр 
 на шибу.{S} Шта ће он тамо, кад зна да неће умети ни проговорити.{S} Истина, ово су неки добри 
ионице и почеше рад.{S} Љубица осећа да неће моћи данас ништа урадити.{S} Мисли не могу да <pb  
оњаву, па сад тапка рукама озго и гледа неће ли се наћи какав трн или дебља стабљика, да не жуљ 
..{S} А с тобом што буде: од премештаја неће ништа горе.</p> <p>— Да ли да заведем у деловодник 
е и сваког другог он би одјурио, а тебе неће, јер си му ти потребан... да му не сметаш.</p> <p> 
т.{S} Оде да купи што за ручак... после неће моћи, кад почнемо рад.</p> <pb n="15" /> <p>— Јест 
p> <p>— Ја све чиним...{S} О, ваљада ме неће Бог више мучити?...{S} Доста је било! узвикну она  
 и оштра студен бије по лицу. »Ваљда ме неће дуго држати?...{S} Смрзнућу се.{S} А ако ме оставе 
И што је главно: сви су изгледи да више неће бити страдања...{S} О, само да се поживи на миру!. 
гово право страдање...{S} Па то се више неће страдати?... запита се он бојажљиво и погледа око  
 биће најсрећнији, јер ће остати сам, и неће се бојати никаквих мука ни страдања...</p> <p>Љуби 
.. јест, тамо у затвору туку!...{S} Али неће, неће... видим ја како капетан слуша моје причање, 
о нежан и пажљив према њој; не уме, или неће да дели милошту као други људи, него све некако он 
оју господу и да им будем веран, а мени неће бити рђаво од њихне стране.{S} Тако је то, братићу 
ам!...{S} Ми ћемо бити сами, и онда нам неће ништа требати...{S} Ја ћу тебе као мало детенце... 
га, ми ћемо бити велика господа, па нам неће ни доликовати да се мешамо са таквом ситнуријом.{S 
што он иде?...{S} Ни сам не зна, управо неће да зна, неће да мисли о правом узроку, јер му је л 
..</p> <p>Писар се прену: види да овако неће никад бити краја скандалу, па дохвати жену за раме 
 Кажи ми само, тако ти Бога!...{S} Нико неће знати, осим мене.{S} Кунем ти се срећом и здрављем 
ћи поступати по својој вољи; он јој бар неће бити на сметњи.</p> <p>— Честитам, госпођице, ново 
, али осети да јој њена урођена грубост неће то допустити.{S} Толико се кидала због те своје зл 
} Опет они мисле о нечем другом, о чему неће да говоре преда мном... опазила сам то.{S} Али шта 
 за господин Драгољуба...{S} Е, трнићу, нећемо тако.{S} Па шта ћемо кад ти ноћас, братићу, боцн 
мо од пријатеља и полиције!...{S} Знаш, нећемо се мешати ни са учитељима... што ће нам!...{S} А 
.</p> <p>— Е, ти си се ту згунторила... нећемо тако, братићу, да ми ноћас жуљиш господина.{S} Ј 
ка купи павлаку од козе.{S} -Јок, то ми нећемо!...</p> <p>— Слике, велиш, а какве то? — Курјака 
> <p>Срећно детињство, красна младости, нећете се никад вратити! </p> <p>Сад се све променило.{ 
 одмор био пријатнији од јела.</p> <p>— Нећете нам, ваљда, покварити друштво.{S} Има времена и  
иком испратите, рече гост.</p> <p>— Зар нећете да нам видите школу? запита Љубица као чудећи се 
/p> <p>— Баш си права гејачка цепаница; нећеш се никад истесати.</p> <p>Ћата се стаде врпољити  
</p> <p>— Какав си то друг, болан...{S} Нећеш са колегиницом да се куцнеш! рече му писар.</p> < 
него и један од нас.{S} Ја ти јамчим да нећеш бити ни премештен ни отпуштен, докле год устраје  
Ништа друго ниси могао радити.{S} Ваљда нећеш гледати равнодушно толика чуда у школи и звати се 
н чује познати глас:</p> <p>— Болан, па нећеш да ми кажеш ни хвала.{S} Ја за тебе толико... све 
.. како год ти хоћеш.{S} Ако ти рекнеш, нећу ни ја ићи...{S} Како год ти кажеш!...</p> <p>— Ама 
и и грубо проговори: </p> <p>Што бежиш? нећу те појести.</p> <p>— Дивљачно је, госпођо, много,  
јко, кући, па гледајте свој посао...{S} Нећу ни да вас питам да ли сте доиста говорили против в 
p>— Пусти тога човека, нек иде кући.{S} Нећу да га узимам на своју душу, викну кмет љутито.</p> 
 онако да узмем нож, па право у груди — нећу у леву страну, нек се дуже мучи.{S} Па онда мазнем 
е, братићу мој!</p> <p>— Оно види да ја нећу да га ударим, па што се крије!</p> <p>— Хе, братић 
ок смислим...</p> <p>— Ја му ништа више нећу, прекиде га Гојко живо. — Мене остави.{S} А ви там 
S} Хоћете?...{S} Да дођем, а?...{S} Али нећу, ако ме ви не зовете...</p> <p>Љубица се насмеши у 
!{S} Ја већ то кријем од свију, ни Вељи нећу казати, само теби...{S} Тражићу негде на граници.. 
 управо учи их да мисле, али су то деца неука, дивља, па не може све да иде као по лоју...</p>  
стрпљење, вртећи се на месту и бацајући неумесне досетке на рачун кога говорника.</p> <p>У току 
 њој, али је и та нежност некако груба, неумешна, као да је усиљена...{S} А после већ свакад је 
па их стаде нешто запиткивати, али тако неумешно, да деца одмах опазише због чега се она обраћа 
орити разне бесмислице, шалећи се њеном неумешноћу и смејући се њеној плашњи у службеним послов 
цима ићи.{S} Па ето, дође и тај дан!{S} Неумна, она је сад нерасположена због овог Гојка, а мож 
 раду са малом децом!... помисли она. — Неумна, незгодна је та вечита борба са кметовима и одбо 
је са овим малишанима, да радимо много, неуморно...{S} И кад нам затреба одмора, да га нађемо у 
велике новчане недостатке, али још ради неуморно, прикупљајући разне податке, спремајући се да  
цијом исприча, како се плата врло, врло неуредно издаје, како учитељи морају по неколико пута д 
 довршиваше предавање, па видевши овога неучтива <pb n="103" /> госта, збуни се и уплаши, јер с 
е, измучен и тешком болешћу и Љубичиним нехатом, ослободи се одједном свију мука, збаци са себе 
о... тек сад је друго; опет сад бар има нечега, а онда није било ништа, изговори он то, па дубо 
м упорно.{S} Одједном стаде и као да се нечем домислио, узвикну:</p> <p>— Ха, чекај...{S} За са 
..{S} Него није то.{S} Опет они мисле о нечем другом, о чему неће да говоре преда мном... опази 
овори Веља, не гледајући га и мислећи о нечем упорно.{S} Одједном стаде и као да се нечем домис 
а интересом овај разговор, који је у по нечем подсети на њену младост.{S} И Гојко се чак распол 
есније...{S} Погледа по соби, као да се нечему досећа...{S} Мучи се, напреже памет, а све га за 
..{S} Али куд ће?...</p> <p>Одједном се нечему досети, претрча, двориште и изиђе пред вратнице, 
о... нек извуче...{S} Ха, присети се он нечему па застаде. — Јеси ли ти баш видео да је акт из  
а.{S} Он поћута мало, као да премишља о нечему, па одједном, мало отежући речи и застајући на н 
е, па дркћу као у грозници...{S} Дисање нечије све ближе и топлије и одједном... вреле усне са  
е код младежи вазда јавља нека жудња за нечим веома светлим и магловитим...{S} Беше им жао да о 
у напред да ће соба бити све гора и све нечистија, ако се он сам не прихвати метле.{S} Али је т 
аху се добро, а последица те слоге беше нечистота, која се морала трпети, и јевтине намирнице,  
вати метле.{S} Али је то њега мрзело, а нечистоћу је могао мирно сносити, само да није овако из 
 чудећи се, па га својски нападе за ову нечистоћу.{S} Беше му тешко одмах прећи на главну ствар 
од пакла...{S} У њој се породи страшна, нечувена мржња према овом јаднику, мржња осветничка, ст 
а осећа да се овога часа извршује једна нечувена неправда, једно неоправдано насиље над слабим  
и шта је ни о чем је, али је страшно... нечувено... страшније од свега до сада... некаква катас 
еки сребрнаст облачак, пронесе се тихо, нечујно, преко недогледне пучине и растури се тако у ви 
са, као да су од самога ваздуха, тихо и нечујно, као лахор, машу и зову...</p> <p>Разлеже се оч 
увена тупост, која је својствена многим нешколованим представницима власти.{S} Он се приближава 
 прозор.{S} Ништа... мати јој се сагла, нешто се осврће, трчи по соби, тражећи нешто...{S} А он 
 ствари вешта, очас се учини позајмица, нешто се дотера привремено само за тај мах, а кад погле 
 <pb n="168" /> ново, необично осећање, нешто сасвим светло, заносно... од чега јој сав свет из 
} Обузела је нека студен, скаменила се, нешто је загушило у грудима, па ни мрднути се, ни прого 
чека ваздан!«...</p> <p>Писар се обрће, нешто муца, хтео би да проговори, али жена му опет врис 
ом прошлошћу...{S} Старцу цвокоћу зуби, нешто од зиме, а можда, а можда и са другога узрока...{ 
 нервозном живошћу, једнако некуд трчи, нешто распитује, договара се са Стојаном.</p> <p>Једног 
, све, све друго.{S} Она климну главом, нешто промрмља, и више очима но говором показа му место 
!... којешта!...{S} Отишла мало послом, нешто да припита за школу, а они: »одбегла«...{S} Е нек 
е живи!... да се живи!...</p> <p>Гојко, нешто из радозналости а нешто због оскудице, оде до суд 
ала да би то било нешто веома необично, нешто што се нигде и никад не догађа:{S} Гојко у три ра 
 мислила је одмах почети игру, али ето, нешто јој охлади намеру; она сама не зна од куд то дође 
{S} Него ћу сад вас, господине учитељу, нешто да молим.{S} Пошљите вашег послужитеља нек донесе 
а и он...{S} Него, знаш, причувај се... нешто је на тебе много љутит.</p> <p>Гојко устаде, ћуте 
.{S} Чекај!...{S} Није то... није то... нешто лепше...{S} Или није лепше... није ништа лепо...{ 
 главом.</p> <p>Гојку се обрте свест... нешто се смрачи око њега, ништа се не види, само се из  
естати!...{S} Она опет стаде, двоумећи: нешто је снажно вукло тамо у собу...{S} Али што ће тамо 
.</p> <p>Гојко се хвата за врелу главу; нешто му много у темену кљуца, и све више га заноси...{ 
ица, страшних, разрогачених очију...{S} Нешто га у грудима дави, стеже и пење се на више, ноге  
 леду, па не зна у кога ће да гледа.{S} Нешто и код њих има, устумарали се ка говеда пред олујо 
.</p> <p>Гојко, нешто из радозналости а нешто због оскудице, оде до суднице, да покуша пречисти 
де, двоумећи.{S} Чинило јој се да треба нешто понети, и она као кроз сан види ону ствар, коју б 
гони у наручја тој девојци, осећа да га нешто снажно привлачи к њој.{S} И кад би имао мало више 
ваше нека дивља одлучност.{S} Као да га нешто вуче натраг, притеже га снажно и не да му пасти у 
S} Тресла га је права грозница и све га нешто вуче да легне, — глава му тешка... вуче га земљи. 
.{S} Беше сав у јакој ватри, једнако га нешто вуче земљи, не може већ да се држи на ногама, диш 
 не могаше ништа проговорити: стегло га нешто у грлу, па једнако голица, и он само гледа прилик 
ци, код последњих кућа, изиђе пред њега нешто шарено и необично лепо...{S} Гојко се стаде приби 
..</p> <p>Љубица гледа и отвара уста да нешто каже, али је стегло нешто у грлу, па не може ни г 
бунован...{S} Обрте се око себе, као да нешто тражи, затим корачи и упути се за децом к своме с 
сама Љубица.{S} Случајно ушла у собу да нешто узме, паде јој поглед на Гојка и она се одједном  
ле каквог једа и мука, наступи изненада нешто пријатно, рече она, гледајући замишљено.</p> <p>— 
и да повуче јаче... али истога тренутка нешто необично груну... задими се... гурну је некуда сн 
 неких тренутака, кад му је изјављивала нешто налик милоште...{S} Шкргутну зубима, севну очима  
ам је школски одбор.{S} Учитељ промрмља нешто у себи, што је личило на звук:</p> <p>— А-а-а...< 
} Али се он отима, напреже се...{S} Има нешто јаче што га вуче напред, што му је обузело целу п 
ела је дрктавица.{S} Сети се сад да има нешто страшно, ужасно... ту је око ње, где ли... не зна 
ј се разли по лицу.{S} Видела је да има нешто повољно да јој каже, па очекиваше да проговори, г 
али су јој сад и они далеки.{S} Сад има нешто прече, ближе... ово сјајно, лепо злато, које јој  
а, одмах опази да у говору Љубичину има нешто нејасно, да јој она не казује све како је.{S} Сам 
ели, казао једаред да ће дати учитељима нешто пара тамо о Божићу, док покупи школски прирез за  
редседник, ћата и тројица одборника, па нешто веома живо и поверљиво претресају.{S} Богосав је  
ад којим се наднела стара суха жена, па нешто трља, вуче, шта ли ради.{S} Види се и покривач и  
задркта и он застаде, па као да прогута нешто што му дође уз груди до грла.{S} Љубица га гледаш 
пи, па одмах виде да се и Пера и Љубица нешто смеше и гледају њега.{S} Баш ће бити да се њему с 
и <pb n="124" /> пред децом.{S} Промуца нешто, не разбирајући ни сам шта говори, па се одједном 
вић, овдашњи учитељ.</p> <p>Она промуца нешто у одговор, рукова се са њим механички, не мислећи 
S} Та она је толико читала, да је љубав нешто много светлије, узвишеније...{S} Сећа се својих о 
о ново, што до сад није било, то се сад нешто почиње, мора бити...{S} Али шта?« И њега опет ста 
, соколе, нисам ја пророк.{S} Ту се сад нешто крупно ломи... биће грмљавине и свега.{S} А ти чу 
ко драговољно... да се то сврши.{S} Све нешто отеже и одуговлачи: те чекај испит, те бар полуго 
.</p> <p>Гојко се још више збуни; стаде нешто муцати, одговарати, не знајући ни сам шта говори. 
 прибирати.{S} Закашља се, јер је стаде нешто гушити у грудима. </p> <p>Богосав, чувши кашаљ, с 
ога се обрте Гојковој деци, па их стаде нешто запиткивати, али тако неумешно, да деца одмах опа 
 никоме.</p> <p>Гојко се накашља, хтеде нешто рећи, али Веља настави љутито: </p> <p>— Најбоље  
, као год јутрос пред Љубицом.{S} Хтеде нешто рећи, али га Веља престиже:</p> <p>— Хе, дикане м 
шти се и пружи руку.{S} Ћата опет хтеде нешто рећи, али се некако при руковању запетља, па се ћ 
и стаде се освртати око себе, као да је нешто изгубио...{S} Љубица <pb n="114" /> седи на столи 
Љубица оде својим родитељима.{S} Све је нешто до сада очекивала, али се уверила да су наде варљ 
6" /> <p>Љубицом овлада зебња; стаде је нешто гушити у грудима; она осећа да се овога часа извр 
е, отворила уста, па не дише... дави је нешто у грудима страшно, мути се све пред очима... нава 
твар, коју би требало сад узети, али је нешто, ни сама не зна шта, одвлачи од те мисли и вуче н 
 душа не учествује у раду.{S} Стојан је нешто запита или саопшти, а она буновно диже главу и гл 
... чуо си ваљда?...</p> <p>Јест, он је нешто чуо да говори млађи свет о некаквој Милици; тада  
трти.{S} Шта је ово?!...{S} Хм... то је нешто ново, што до сад није било, то се сад нешто почињ 
 и тако остадоше...{S} Као муња шину је нешто уз груди, осети да јој се поврати сва снага, она  
друкчији, достојанственији, па показује нешто једном дечку, који је сео у средини кола.</p> <p> 
е необучену.</p> <p>— Устала сам, па ме нешто глава боли.{S} Сад је већ прошло.{S} А ти, јеси л 
</p> <p>— Не могу, не могу...{S} Све ме нешто вуче тамо, као да ме чека нека важна ствар.{S} Са 
гледа по соби несвесно, стаде као да се нешто мисли и одједном пљуснуше сузе из очију као киша, 
у од чуда.{S} Још пре две недеље она се нешто разговарала са њим о броју ђака, па онако у шали  
га госта...{S} Ништа!...{S} И Љубица се нешто ућутала и уозбиљила... крије очи и не гледа никог 
знало кумство и без договора.{S} Али се нешто обе учитељке у почетку опираху, док њихови мужеви 
ати сиротовање своје родбине.{S} Али се нешто мораде рећи. — Имам да примим за два месеца и још 
уком.</p> <p>— Виде ли, братићу? они се нешто поџевељаше...{S} Море, ова наша хеј... пара вреди 
и и не чује ништа...{S} Од синоћ јој се нешто преокренуло... мислила је дуго, па одједном осети 
мџијом по својим дугим чизмама.{S} Рече нешто Стојану, који дође пред њега, па, стаде разгледат 
љ, скидајући ствари с кола, објашњаваше нешто учитељу:</p> <p>Немој ти њима, братићу, низ длаку 
, зачуђен, шта се то догађа и очекиваше нешто страшно...{S} Она се приближи још више, погледа г 
} Он стајаше међу децом, па им говораше нешто живо машући рукама.{S} Она са чуђењем посматраше  
 Стојан оде пред Гојка, овај већ писаше нешто љутито.{S} Руке му дрктаху, а перо га никако не с 
 обично свакад поцрвени, сам од себе, и нешто се као наљути, па наскоро за тим махне руком по в 
{S} Волела би да изиђе до своје деце, и нешто је јако вуче, али чим стане пред огледало, тргне  
ави за врат, стаде се отресати рукама и нешто муцати.</p> <p>— Имам посла... овај...{S} Веља!.. 
у ни мислили о томе.{S} Гојко чак узе и нешто пара унапред, па одмах оде до Београда, одену се  
јем електрине, обрће главу унезверено и нешто муца.{S} Председник га не чује, али се досећа шта 
у врата... гле, отворена!...{S} У кујни нешто клопара... она се уплаши, застаде...{S} Чује се к 
.. не да се рећи...</p> <p>Љубицу удари нешто по глави, те јој се одједном сасвим смрче, ошину  
} Знате, обрте се он учитељици и заусти нешто да каже, ал’ она плану и прекиде га:</p> <p>— Мол 
 нешто се осврће, трчи по соби, тражећи нешто...{S} А она, не види се... само се шарени и бели  
деш?</p> <p>— А?... одговори он мислећи нешто...{S} Све ме вуче да паднем, а оно у глави кљуца, 
 телом, осећајући да ће сад да се сврши нешто страшно и необично важно, да се приближује оствар 
ма.</p> <p>А Љубица само осећа како јој нешто јако бије у темену и у глави ври, ври као у котлу 
гледа на прозоре.{S} После он стаде њој нешто доказивати, чему се она испрва стаде опирати а по 
одужи гледати на прозор.{S} Чича Стојан нешто тумараше по дворишту, вичући узгред на несташну д 
Питам те онако... какав је човек?{S} Он нешто много прети учитељима.</p> <p>— Прети ја.{S} Шта  
трча из школе и удари се из све снаге о нешто црно, меко... оно се одједном претури и јаукну, а 
ти, у дубини душе сматрао гимназију као нешто веома велико, непостижно, веће од свега... управо 
 <p>— Зна он добро.{S} Него ми се онако нешто не мили да га гледам у овој кући...</p> <p>— Што? 
 пружи руку на чело.</p> <p>— Хм.. тако нешто...{S} У опште, сваки је потрес за њега право убис 
, а девојкама... шта?...{S} И њима тако нешто... да им чистимо ципеле, на пример...</p> <p>Гојк 
: тешки су то боли.{S} И ја сам ти тако нешто некад боловао, па ништа... прође, к’о ћуреће боби 
ни и запојени.</p> <p>За то време Гојко нешто живо преговараше са Стојаном у својој собици и по 
ко двориште, Љубица опази како се Гојко нешто устумарао пред својом кућицом.{S} Она помисли да  
твара уста да нешто каже, али је стегло нешто у грлу, па не може ни гласа да пусти.{S} Она се д 
а је још и тада сазнавала да би то било нешто веома необично, нешто што се нигде и никад не дог 
вади из стола деловодник, забележи тамо нешто, стави нумеру на ону исписану хартију, па је даде 
мој баш тако, братићу.{S} Имамо и ми по нешто, и ако смо сиротиња.{S} Тако је то.</p> <p>Гојко  
елој његовој фигури, познаћете да је то нешто необично, а кад вам се приближи, изгледаће вам ње 
а мора остати код детета, које је данас нешто у ватри.</p> <p>Веља иђаше необично весело; обузе 
страха и узбуђења.{S} Ноге му упадаху у нешто меко, ситно, он погледа око себе, по поду беше са 
о притрча прозору...{S} Види се, она му нешто живо говори, а он се чуди и гледа на прозоре.{S}  
ојко иђаше по школи замишљен, а ђаци му нешто писаху.{S} Кад угледа њих двоје, он се трже и зад 
самоће и непрекиднога ћутања, или је ту нешто друго, што она и од саме себе крије.</p> <p>Писар 
н се опет окрете учитељицама и стаде их нешто задиркивати.{S} Гојко то опази, па чим виде да је 
ог чега, не зна ни сама,.. јест има још нешто, јамачно има...{S} Али један поглед на ове малиша 
етињи школској!...</p> <p>Она хтеде још нешто рећи, али Гојку прекипе.{S} Подиже главу и поглед 
 одмах две кондиције и... и... тамо још нешто...{S} Гојко запе у говору и поцрвене, а Љубица се 
Веља нипошто није хтео примити кумства, ни чути за ту свадбу, те окумише председника Ђокића.{S} 
даност.{S} Женска душа не тражи смисла, ни логике у догађајима и жељама, код ње је све то некак 
 своју горку невољу: нема више здравља, ни весеља... постао је развалина, рушевина која труне,  
 Нема више оне ватре и живости у очима, ни руменила на лицу.{S} Све се променило, добило самртн 
, и стаде пажљиво мотрити...{S} Истина, ни до сад нису њихови односи наликовали меденом месецу, 
жалости, ни жудње, ни патње и страдања, ни прекора, ни радости... ничега, ничега!...{S} Само ве 
>— Код мене ни мапе, ни метарских мера, ни слика...{S} Али ми је најгоре за мапу: не знам како  
жудње, ни патње и страдања, ни прекора, ни радости... ничега, ничега!...{S} Само вечни, дубоки, 
ијено тешком болешћу, лице.{S} Ни туге, ни жалости, ни жудње, ни патње и страдања, ни прекора,  
 ваше признанице, кажем вам... ни моје, ни ваше...{S} Него то је јасно: он је поцепао ваше приз 
у првом разреду ни табле, ни рачунаљке, ни стола, просто ништа.</p> <p>— Код мене ни мапе, ни м 
немају ништа: у првом разреду ни табле, ни рачунаљке, ни стола, просто ништа.</p> <p>— Код мене 
у мало је не одјурише. »Нисмо те, веле, ни звали«...</p> <p>»Па он бар да је друкчији!«...{S} Д 
лице.{S} Ни туге, ни жалости, ни жудње, ни патње и страдања, ни прекора, ни радости... ничега,  
сећаше према њему ни жалости, ни мржње, ни расположења.{S} Она сама, са својим болом, бејаше са 
росто ништа.</p> <p>— Код мене ни мапе, ни метарских мера, ни слика...{S} Али ми је најгоре за  
е загушило у грудима, па ни мрднути се, ни проговорити.{S} Али шта је ово?...{S} Некаква топлин 
рака; нити куд погледа, нити се осврте, ни проговори.{S} Пандур га најпре стаде тешити и причат 
ш ништа не видех, ни какве су учионице, ни колико имам ђака...{S} Да ли је спремљено све што тр 
ноге, стаде да баца погледе у страну и, ни сам не зна како, приђе лепој младој девојци, скиде ш 
а осу прекоре што су је овако оставили, ни да јој пишу, ни да је обиђу, а она чами овде у туђин 
 болешћу, лице.{S} Ни туге, ни жалости, ни жудње, ни патње и страдања, ни прекора, ни радости.. 
ом, и не осећаше према њему ни жалости, ни мржње, ни расположења.{S} Она сама, са својим болом, 
ођаху или о школском послу, или о кући, ни о чем другом. </p> <p>— Да ли да пошљемо на станицу  
 Никога... нигде никога иа свету немам, ни друга ни пријатеља, о...</p> <p>— Не, не... молим ва 
а навлачи на зло, видим...{S} Да апсим, ни крива ни дужна човека, и то сад баш, пред промену.{S 
јој одузе снагу, она не мрдну ни руком, ни главом, ничим... само гледа бесмислено како ова замо 
ојко и замисли се.{S} Ја је нисам имао, ни знао за њу...{S} Не, не... ја нисам живео у младости 
јући ништа више ни за свет, ни за небо, ни за људе... предаде му се, као што се фанатик богомољ 
оју би требало сад узети, али је нешто, ни сама не зна шта, одвлачи од те мисли и вуче напред.. 
ојом, не знајући ништа више ни за свет, ни за небо, ни за људе... предаде му се, као што се фан 
} Слушај!{S} Ја већ то кријем од свију, ни Вељи нећу казати, само теби...{S} Тражићу негде на г 
дна сенка захвалности да засија у њему, ни туге за растанком... ништа, ништа друго, само прекор 
о су је овако оставили, ни да јој пишу, ни да је обиђу, а она чами овде у туђини, сама без игде 
д глади...«</p> <p>»Још ништа не видех, ни какве су учионице, ни колико имам ђака...{S} Да ли ј 
а ниједне ваше признанице, кажем вам... ни моје, ни ваше...{S} Него то је јасно: он је поцепао  
иш да човек умире... на смрти је!...{S} Ни свеће немаш... одговори он и стаде се окретати око с 
p> <p>Шта је ово... зашто он иде?...{S} Ни сам не зна, управо неће да зна, неће да мисли о прав 
остите све... што сам вам учинила...{S} Ни сама нисам знала шта сам радила.{S} Сад знам и разум 
ема никакве помоћи, он сам зна то...{S} Ни сама она не може ту ништа помоћи, баш и кад би хтела 
.. јест, био сам... због квартирине.{S} Ни ви нисте још ништа примили, кажу ми кметови.</p> <p> 
е, а у душу уђе тешко нерасположење.{S} Ни сам не зна, да ли осећа према њој још што осим жалос 
ано и испијено тешком болешћу, лице.{S} Ни туге, ни жалости, ни жудње, ни патње и страдања, ни  
рику, или у Турску.</p> <p>А Љубица?{S} Ни сама она не зна шта је осећала.{S} Знала је само тол 
а мрака.{S} Шта је чинила за то време — ни сама не зна: није спавала, није ништа мислила, ништа 
 и друге потребе? рече Љубица.</p> <p>— Ни најмање.{S} Ја сам учествовао због друштва, а и због 
ње има и једно окно, исечено у брвну, а ни брвна не беху добро шљубљена, те у његовој тамници б 
уме... па и сам да се поучиш чему.{S} А ни ми вам нисмо баш тако велике школе учили.</p> <pb n= 
ен, сатрвен тугом...{S} Управо не треба ни да преживи праву љубав...{S} Кад нестане такве љубав 
 на зло, видим...{S} Да апсим, ни крива ни дужна човека, и то сад баш, пред промену.{S} Могу и  
аљда ће Бог помоћи.{S} Нисам ја ни прва ни последња на овом путу...{S} Али он... ух, све би дру 
 готово!...{S} Као да никад није ничега ни било...{S} Али се ти не брини, све ја то могу поправ 
. нигде никога иа свету немам, ни друга ни пријатеља, о...</p> <p>— Не, не... молим вас!...{S}  
 у школу опрезно, пажљиво, бојећи се да ни ваздух не узмути више него што мора.{S} Деца беху из 
а главним околностима, саопшти Гојку да ни он нема стана, него ће морати становати <pb n="8" /> 
p>Гојко лежи сам већ читав час, не мрда ни чим, не покрете се, као мртвац...{S} Одједном стаде  
и опет ваљда ће Бог помоћи.{S} Нисам ја ни прва ни последња на овом путу...{S} Али он... ух, св 
ати сам, и неће се бојати никаквих мука ни страдања...</p> <p>Љубица се показа на испиту необич 
у срећи, као да нигде у свету нема бола ни чемера.</p> </div> </body> </text> </TEI> 
, док још нема опасности.</p> <p>— Нема ни недеља дана како сте дошли на ово место, па већ да т 
говори он оним благим тоном у коме нема ни мало хвалисавости.</p> <p>Љубица га погледа са немим 
вори.{S} Руке му врдају, а у прсту нема ни толико снаге.{S} Љубица дигла главу, па гледа бесмис 
 прави газда у срезу, капетана не верма ни оволико...{S} А зао је, братићу мој, као... као...{S 
 каже?...{S} Доиста му није ни противна ни одвратна, али не зна ипак како да назове своје осећа 
јка, а можда и због другог чега, не зна ни сама,.. јест има још нешто, јамачно има...{S} Али је 
жасно... ту је око ње, где ли... не зна ни она...{S} Не зна ни шта је ни о чем је, али је страш 
е, где ли... не зна ни она...{S} Не зна ни шта је ни о чем је, али је страшно... нечувено... ст 
жалити овога немог јадника, који не зна ни за какав протест.{S} Сиромах!...</p> <p>Гојко стајаш 
а га после нема по неколико дана, а она ни с ким ни речи проговорити.{S} Тешко!...{S} Она увиђа 
ем је много рђавога слушала.{S} Али она ни прстом не мрдну да то спречи.{S} Напротив, реши се н 
па га разгледаше пажљиво.{S} И опет она ни о чем другом не мисли: нема више ни бриге ни зебње;  
ир, коса ошишана, брада »штуцована«, па ни налик на пређашњег Гојка.{S} Истина, и сад се јасно  
ила се, нешто је загушило у грудима, па ни мрднути се, ни проговорити.{S} Али шта је ово?...{S} 
p>Гојко не виде ништа више око себе, па ни ћату; очи му прескакаху несвесно с предмета на предм 
и разуздани полицајац, оборио главу, па ни прословити...{S} Тада Љубица виде шта је урадила, ув 
Свако се приљубило уз оца или мајку, па ни мрднути даље, као да се плаше какве велике напасти.{ 
 Гојка, који се смрзнуо ту на месту, па ни да мрдне.</p> <p>— О, молим... извол’те, рече она са 
кну он из свег гласа, не даду ми одмора ни у мојој кући!... па готово истрча у другу собу, закљ 
босило, а зима — ето је!...{S} Нема шта ни да једе, а ја не могу више да дајем...{S} Нема више  
зумела.{S} Управо, он ми није још ништа ни казао, него све онако... поиздаље.{S} Час говори нек 
ш сад.</p> <p>— Хе... а нисте још ништа ни почели.{S} Полако!... сваки је почетак тежак.</p> <p 
> <p>— Еј мој кукавче, не помаже ти сад ни Америка, кад си растурио своје гнездо!... узвикну он 
. оставила сам их онако.{S} Не знам сад ни где су.</p> <p>И она брзо, не осврћући се више, оде  
Ђокић, седећи у прочељу.{S} Нема ту сад ни цвоњка, све су браћа оглодала...{S} Чиме би се кмето 
чем другом не мисли: нема више ни бриге ни зебње; осећа да је све у реду и добро, али не мисли  
рати се и леже на место.{S} Он не хтеде ни погледати кроз прозор, поред кога прође весео писар, 
да није то?{S} Она се замисли и не дође ни до каква решења.{S} Зна само да је некако зажмурила, 
, тако лепо, чаробно...</p> <p>Не прође ни месец дана, а она већ изгуби памет и предаде се сва  
, заједно са њим, па видевши да не може ни из једног предмета да истера већу оцену од јединице, 
сиљено, усне јој се укочиле, па не може ни да проговори ни да се насмеје, а хтела би да каже ба 
 али је стегло нешто у грлу, па не може ни гласа да пусти.{S} Она се диже са столице, па дохват 
, али му то не поможе.{S} Чак не поможе ни то, што сведоци никако не могу да се тачно сете дана 
е трже и задркта: осети да му не долазе ни са каквим добром.{S} Кроз главу му пролетеше неколик 
екидане мисли, које немају никакве везе ни са њеним стањем ни са последњим догађајима...{S} Све 
.. не зна ни она...{S} Не зна ни шта је ни о чем је, али је страшно... нечувено... страшније од 
="162" /> не запита за Љубицу ни где је ни шта ради.{S} Тражио је премештај за обоје у други ок 
о плати... и то већ није ништа.{S} Није ни тешко ићи у срез.{S} Па о оним учитељима...{S} А она 
требио је на послове задругине.{S} Није ни чудо што је долазио кући уморан, па је тражио само о 
 стаде га правдати његова мати.{S} Није ни излазило међу људе.{S} Таман рекох: да ми буде од по 
к нам имао неке многе хонораре, па није ни имао кад да нас води у вежбаоницу.</p> <p>— То је рђ 
.{S} Шта то вели он?« Та она никад није ни помишљала на то; каква смрт!...{S} Ко ће се још ње с 
у рану изненада, о чем дотле никад није ни сањао, па се само чуди у прво време: што је ово овде 
ка опазила се жива радост, коју он није ни сакривао.{S} Прилазећи учитељу, он претходно скрену  
ки већи пут.{S} Међутим, о путу он није ни мислио, него је жељно очекивао тај дан, кад ће се на 
гла готово нимало спавати, а Гојко није ни тренуо.{S} Обоје су претурали по глави најразноврсни 
а сад да јој каже?...{S} Доиста му није ни противна ни одвратна, али не зна ипак како да назове 
дечице!...{S} Љубица за ту вештину није ни знала, па зато јој ревизор смањи оцену и даде четвор 
уком по једном рамену, и ако га ту није ни мало сврбело.</p> <p>— Нађи коња... трчи мајци што б 
а је све у реду, те није могло друкчије ни бити...{S} Он опажа како се Љубица мршти и мучи, па  
аква сам ја тешка грешница, не бисте ме ни погледали.{S} О, тешко мени!... и она покри лице вре 
ћима и изиђе из собе, не рекавши никоме ни речи.{S} Стојан стајаше уз пламен, грдећи онога дечк 
ма је... помисли он, а ви’ш овај не уме ни да обели!« Не може народ да издржи оволике терете... 
мисли он.{S} Они знају да ја немам жене ни друге послуге«.{S} Потом намести мало своју постељу, 
не ваља; не одговара захтевима хигијене ни науке...</p> <p>— Ха-ха-ха... насмеја се Гојко гласн 
 стола, просто ништа.</p> <p>— Код мене ни мапе, ни метарских мера, ни слика...{S} Али ми је на 
к.{S} Ови двоје нису примили квартирине ни паре.</p> <p>Кмет обори главу нерасположено, као кри 
жена, јер она не познаваше њихово стање ни намере.{S} Она им одговори пријатељски:</p> <p>— Ваш 
та сам радила!...{S} Па ја га нисам пре ни гледала, а он је ужасан, страшан, одвратан!...{S} Ка 
роткано нејасним осећајима, у којима се ни она сама не може разабрати...</p> <p>Почетком август 
у, Љубица се врати кући.{S} Не хтеде се ни осврнути на молбе материне, братове <pb n="202" /> и 
 Па нас чак и Веља избегава!... није се ни руковао са мном... као да ћу га својом руком окужити 
} Гојко се следи, и од тог дана није се ни видео ни проговорио са њима.{S} Са Љубицом, кад има  
аните ви вечни трудбеници, што не знате ни за један час одмора; и ви са намрштеним челима, са л 
ите шта се збива, јер иначе ме не бисте ни погледали.{S} О, ала ме је Бог тешко казнио... јекну 
.</p> <p>— За прирез што велиш... нисте ни ви бољи.{S} Чекао сам те годину и по, док ниси измир 
учку једну...{S} А она те не чује, неће ни да те види... но оде низ потес ка луда, право у Брез 
и ћемо бити велика господа, па нам неће ни доликовати да се мешамо са таквом ситнуријом.{S} Ист 
 мисао застаде у глави, он не помишљаше ни на шта друго, али тек осећаше, да би му много пријат 
} Сва се предала радости, коју не умеше ни прикрити, нити се труђаше за то.{S} Писар постаја са 
она ни о чем другом не мисли: нема више ни бриге ни зебње; осећа да је све у реду и добро, али  
лом душом својом, не знајући ништа више ни за свет, ни за небо, ни за људе... предаде му се, ка 
> онај смео тако поступати?...{S} Не би ни покушао, јер зна шта би га снашло...{S} А видиш, код 
борене главе, не знајући ни шта да ради ни куд да се дене, само обрће очима десно и лево, скрећ 
 ње и у души самој.{S} Нити се што види ни осећа, само трчи напред... брже, брже... да не буде  
е тако слатко ту заспати!{S} Нису имали ни своје куће.{S} Прво сећање из живота јој јесте сеоба 
оворно: »Кад немам кћери, не требају ми ни дроњци«.</p> <p>— Ћути, добро је.{S} И онако ништа н 
 ће он овде, кад се њега школске ствари ни мало не тичу, а зна да школски одбор има деловођу —  
 се укочиле, па не може ни да проговори ни да се насмеје, а хтела би да каже бар једну реч, да  
положен, одједном заћута и не проговори ни с Влајком ни с Љубицом ни речи.{S} Тек по неки пут о 
ећемо.{S} За сад, упамти добро, да ниси ни прстом мрднуо.{S} Ћути и чини се невешт свему.</p> < 
осле подне, кад се не види ништа писати ни друго што радити, а ја онда, знате, ударим у приче.. 
и и спреми шта треба, мене немој питати ни за што...{S} Ја ништа не знам и не могу да мислим.</ 
 полиције!...{S} Знаш, нећемо се мешати ни са учитељима... што ће нам!...{S} А после тога, ми ћ 
} Шта ће он тамо, кад зна да неће умети ни проговорити.{S} Истина, ово су неки добри људи, види 
н од нас.{S} Ја ти јамчим да нећеш бити ни премештен ни отпуштен, докле год устраје тај роман Љ 
удну пажњу.{S} Да јој је да не пропусти ни један покрет учитељев.{S} А он ради живо, умешно, с  
патија према свему, па нити је што љути ни весели.{S} Свеједно, може пропасти цео свет и она са 
иде, корача брзо и узбуђено, не мислећи ни о чем...</p> <p>Гојко је уведе у своју собу, намести 
покрет, не осећајући ништа и не мислећи ни о чем.{S} Згурила се, савила се у клупче, наслонила  
о, али се он очајнички отима, не марећи ни за болест ни за шта...{S} Само да види њу опет поред 
 се спрема велика несрећа... неће проћи ни две недеље, а ја ћу бити отпуштен.{S} Па куд ћу посл 
га страдања...{S} Он стајаше, не могући ни речи прозборити.{S} Само му унезверене очи прелетаху 
етен, збуњен, оборене главе, не знајући ни шта да ради ни куд да се дене, само обрће очима десн 
дан не може више избегавати, не знајући ни сама зашто...{S} Она се осети као да се нагнула над  
де нешто муцати, одговарати, не знајући ни сам шта говори.{S} Доведоше два сведока и испиташе и 
дрхташе сва, као у грозници, не знајући ни сама да ли је то из страха, или љутње, или јаког узб 
ише понављајући детиње речи, не знајући ни сама шта је рекла.</p> <p>Појави се на прагу и Гојко 
 се обрадова његову доласку, не знајући ни сама зашто: да ли због ове самоће и непрекиднога ћут 
децом.{S} Промуца нешто, не разбирајући ни сам шта говори, па се одједном брзо обрте и изиђе из 
погледа писара право у очи, али се овај ни мало не збуни од тог погледа, већ јој приђе слободно 
.</p> <p>— Хоћемо... или управо не знам ни ја.{S} Тамо је све равница, нема планина.{S} А што п 
<p>— Ја не знам... управо овај... нисам ни долазила да потписујем спискове, али сам узимала на  
а оно затварање имаш право.{S} Ја нисам ни послушао све како ми је речено, али опет сам погреши 
јући замишљено.</p> <p>— О, па ја нисам ни стоти део испричао.{S} То је код мене непрестано...  
 то прође!...{S} И шта сам сад? не смем ни да сањам онако, као што сам још јесенас могла, у ово 
Млада сам, здрава, па зар да се не смем ни с ким нашалити.{S} Није ово манастир, него свет, жив 
 немају никакве везе ни са њеним стањем ни са последњим догађајима...{S} Све се испретурало, ус 
 Ви ми то набавите, па ја вам не тражим ни паре. </p> <p>— Тако је, тако је, убрза обрадован уч 
ванаест година, па зато се сад не бојим ни једног правника.{S} Моје осудно решење не обара се т 
е нема по неколико дана, а она ни с ким ни речи проговорити.{S} Тешко!...{S} Она увиђаше да се  
дном заћута и не проговори ни с Влајком ни с Љубицом ни речи.{S} Тек по неки пут одговорио би Г 
 не проговори ни с Влајком ни с Љубицом ни речи.{S} Тек по неки пут одговорио би Гојку на питањ 
ш ово свето место, у које ниси достојан ни да уђеш! узвикнем му ја, а Љубица дркће, дркће... па 
же га и сама рече: истина, није углађен ни... дотеран, као што би требало, али је добар човек.< 
Ја ти јамчим да нећеш бити ни премештен ни отпуштен, докле год устраје тај роман Љубичин... тре 
 те напипа...{S} Хе, али им он није дао ни опепелити: зубат беше, па одмах за очи. »Шта ви ту,  
елео; живео сам... то јест нисам управо ни живео, него онако...</p> <p>— А детињство? стаде га  
S} Па за прво време ја не бих што друго ни очекивао...«</p> <p>»А после, Боже мој, кад би се за 
е следи, и од тог дана није се ни видео ни проговорио са њима.{S} Са Љубицом, кад има што посло 
ега... управо о већим школама није смео ни мислити. — Па ти си то мене, настави он, познао одма 
ли то се, у њихову положају, није могло ни очекивати.{S} Међу њима непрестано стајаше некакво с 
ивану играчку, о којој дотле није могло ни сањати.{S} Сва се предала радости, коју не умеше ни  
сар с таквом оштрином, да се није могло ни помишљати на отпор.</p> <p>Гојко се обрте деци, па и 
ла вам у напред.{S} Ми ове године нисмо ни практиковали школски рад: наставник нам имао неке мн 
ица о целом догађају.{S} Нисам га добро ни разумела.{S} Управо, он ми није још ништа ни казао,  
нема ништа, јер ја нисам живео, као што ни сада не живим.{S} Него... тек сад је друго; опет сад 
очајнички отима, не марећи ни за болест ни за шта...{S} Само да види њу опет поред себе, јер др 
е на памет, а друге две трећине не могу ни да сричу...{S} За колико бих могла истрчати уз онај  
, у школи немају ништа: у првом разреду ни табле, ни рачунаљке, ни стола, просто ништа.</p> <p> 
вици, а и по осталим селима, још немају ни појма о хигијени.{S} Треба <hi>власт</hi> да их науч 
а нашу канцеларију, где врата не мирују ни пет минута.{S} Он поћута мало, као да премишља о неч 
енадном срећом, и не осећаше према њему ни жалости, ни мржње, ни расположења.{S} Она сама, са с 
{S} Страх јој одузе снагу, она не мрдну ни руком, ни главом, ничим... само гледа бесмислено как 
само по десетину нових ђака, па се нису ни узимала деца из инокосних кућа, а сад нам треба нови 
обома плату, док други учитељи још нису ни мислили о томе.{S} Гојко чак узе и нешто пара унапре 
ко год ти хоћеш.{S} Ако ти рекнеш, нећу ни ја ићи...{S} Како год ти кажеш!...</p> <p>— Ама не п 
кући, па гледајте свој посао...{S} Нећу ни да вас питам да ли сте доиста говорили против владе. 
кога <pb n="162" /> не запита за Љубицу ни где је ни шта ради.{S} Тражио је премештај за обоје  
простачина и не знам ти за политику баш ни мало.{S} Ја, братићу мој, само знам да слушам моју г 
с:</p> <p>— Болан, па нећеш да ми кажеш ни хвала.{S} Ја за тебе толико... све ти чиним... и тек 
ачун, обрађен је слабо, а неки није још ни дирнут.</p> <p>— Погрешили сте много... опростите на 
 n="51" /> свршила је школу.{S} Сирота, нигде никог нема, а врло лепа.{S} Чуо сам ја још пролет 
>— Ах, ја сам несрећна!...{S} Никога... нигде никога иа свету немам, ни друга ни пријатеља, о.. 
као да оставља цео свет у срећи, као да нигде у свету нема бола ни чемера.</p> </div> </body> < 
а, недељама...{S} Сокак се раскаљао, па нигде не можеш ногом згазити од блата.{S} Дохватиш се р 
ачајша прва љубав охладити...{S} Ово се нигде у свету не дешава...{S} А с тобом што буде: од пр 
било нешто веома необично, нешто што се нигде и никад не догађа:{S} Гојко у три разреда има пре 
о обрасле браде, која се од половине на ниже преливаше у затвореножуту боју; висока и отегнута  
 гледају и секу два плава ока, па се на ниже спушта, превијен и мало затубаст, нос; брада му об 
 n="64" /> поцепаних поњава, па трчи на ниже, на реку.{S} Прегледају од синоћ запете вршке и на 
капут, са црним широким пругама озго на ниже, стајаше он посматрајући село, које се, окићено во 
учитељу:</p> <p>Немој ти њима, братићу, низ длаку: они ће тебе ома’ зубима.{S} Него ти њима прв 
, отресајући рукама браду и даље, и оде низ сокак журно, као да га ко гони.</p> <p>Љубица се на 
меша се болно, тужно јецање...{S} И оде низ воду, тихим лахором, овај тужни двопев танахне бист 
е не чује, неће ни да те види... но оде низ потес ка луда, право у Брезовац.{S} Тамо ће, бој се 
Али од тог места полазе све јаче струје низ тело, трзају се мишићи...{S} А она гледа несвесно,  
и кад пролете кроз вратнице и отиште се низ сокаке, осети само како му ветар шиба и фијуче поре 
а је сунце зашло.</p> <p>Они се упутише низ брдо, говорећи о послу који их сутра очекује.</p> < 
тоше.{S} Уредише децу, па опет окренуше низ потес.{S} Сунце по мало греје, али се осећа оштрина 
 се од грознице, изиђе из куће и пожури низ сокаке право потесу...</p> <p>Одједном, на улици, к 
иђе из школе тачно у подне.{S} Силазећи низ камене степенице, она се тако повођаше у страну као 
у Гојка, па кад га познаде, обрте право низ пут; Гојко једва стизаше за њом...{S} Али он иђаше, 
бе показивати, ономе знаш... него онако низ длаку..{S} Лажи га полако док не ухватиш за врат, п 
само раније...</p> <p>После подне иђаху низ потес, једно поред другог, учитељ и учитељица, али  
ше му незгодно поновити израз Стојанов »низ длаку«, па то он преприча другим речима.{S} Беше ве 
.{S} То беше ћата.{S} Он се обрте и оде низа сокак, снујући даље планове.</p> <p>Гојко не виде  
 па махну репом живо, трже се и стругну низа сокак...{S} А дечко подвикну за њим, пратећи га оч 
о време — ни сама не зна: није спавала, није ништа мислила, ништа није осећала, око ње владаше  
42" /> престиже га и сама рече: истина, није углађен ни... дотеран, као што би требало, али је  
 је, мишљаше он, и онако сама, одморна, није разбијала главу цео дан сељачким потребама и невољ 
онај исти, пређашњи човек?{S} Не, није, није...{S} Ово је све друго... <pb n="57" /> други изра 
ена и жива љубавна чежња!...{S} Не, не, није могућно да је то он...{S} Или управо јесте он, али 
она ће да плаче!...{S} Да ли?...{S} Не, није то... </p> <p>Вратнице се давно затворише и пријат 
и ово онај исти, пређашњи човек?{S} Не, није, није...{S} Ово је све друго... <pb n="57" /> друг 
 сваки је мора отурити!...</p> <p>— Не, није то... оставите!... узвикну Гојко, трљајући руком б 
ије баш због тога, господин-свештениче, није због тога што... није због школе.{S} Има и богосло 
и дан, на... па ми баш, овај... жао ми, није вајде...</p> <p>Љубица почиње зверати очима...{S}  
еног, јест баш туњавог...{S} Туњав сам, није вајде«.{S} И он као са неком злурадом жестином пон 
} Али шта?...{S} Свеједно, ма шта било, није тако страшно...{S} А овај Гојко баш је добар човек 
то читао, али то се, у њихову положају, није могло ни очекивати.{S} Међу њима непрестано стајаш 
лицу.{S} Па нас чак и Веља избегава!... није се ни руковао са мном... као да ћу га својом руком 
аше Љубица по том.{S} Богме страшно!... није баш тако обично, како причају.{S} Не могу још да с 
> <p>Ево овога плота... ено вратница... није никад до сад одлазио у њен стан.{S} Шта је то?...  
... нешто лепше...{S} Или није лепше... није ништа лепо...{S} Не знам!...</p> <p>Сад јој стадош 
ј, одговори:</p> <p>— Смртни смо сви... није никакво чудо ако и он умре.</p> <p>Лекар оде, а Љу 
вот је већ био постао тежак, досадан... није се имало ради чега живети«...</p> <p>Гојкова се бо 
{S} Еј, мој Гојко, држи се сад добро... није ово Пера писар!«...</p> <p>А Влајко, посматрајући  
 мислила?...{S} Чекај!...{S} Није то... није то... нешто лепше...{S} Или није лепше... није ниш 
подин-свештениче, није због тога што... није због школе.{S} Има и богослова који рђаво певају.< 
оришта он проговори:</p> <p>— Кажем ја: није се он могао променити — Гојко као Гојко, остао »мл 
је чинила за то време — ни сама не зна: није спавала, није ништа мислила, ништа није осећала, о 
поведам, а друге старије морам слушати; није вајде.{S} Сваки има по неког старијег, кога слуша, 
 ће некад закопати, али то <hi>сад</hi> није тако важна ствар...</p> <p>Него шта ова баба једна 
{S} Ха-ха-ха...</p> <p>— Којешта!...{S} Није то... промуца Гојко, па се још више заплете. — Зна 
шта сам оно мислила?...{S} Чекај!...{S} Није то... није то... нешто лепше...{S} Или није лепше. 
оже!... али ко сме о томе мислити...{S} Није то за мене, за оваког хм... како да кажем... повуч 
ковића, што удари директору шамар...{S} Није га познао по ноћи.</p> <p>— Аха, јест... хтедоше,  
сврте и на мах га обузе дивља срџба.{S} Није могао трпети женске сузе, оне су га веома дражиле. 
ву и стаде се домишљати овим речима.{S} Није их у почетку разумела.{S} Одједном се прену и погл 
</p> <p>Љубица гледаше, пренеражена.{S} Није никад помислила, да ће то такав утисак учинити.{S} 
" /> о плати... и то већ није ништа.{S} Није ни тешко ићи у срез.{S} Па о оним учитељима...{S}  
, употребио је на послове задругине.{S} Није ни чудо што је долазио кући уморан, па је тражио с 
, иному звјезди... како ли оно беше.{S} Није Бог дао свакому све дарове.</p> <p>Затим обоје ста 
с нестрпљењем да она прва проговори.{S} Није му непријатан овај састанак, напротив... али би он 
ного, стаде га правдати његова мати.{S} Није ни излазило међу људе.{S} Таман рекох: да ми буде  
зар да се не смем ни с ким нашалити.{S} Није ово манастир, него свет, живот, а ја хоћу да живим 
 опази да се Влајко стално уозбиљио.{S} Није му се видела љутња на лицу, али тек нема више оног 
уд ме ђаво наведе да је дирам!</p> <p>— Није требало, одговори му Стојан.{S} Кад год се анатеме 
ине и преливају се на сунцу...</p> <p>— Није то; шта оно беше друго, важније?...{S} Не знам...  
<p>Љубица га уплашено погледа.</p> <p>— Није ваљда баш тако свуда?...{S} То би било страшно зло 
т насмеши и проговори му тихо:</p> <p>— Није ништа, ето... била несвестица... и сад ме глава по 
ек мекши.{S} Али ето и она зло прође, а није баш тако мека, уме добро да говори.{S} Бадава, мор 
 је ’нако... кад нас је водио у поље, а није нас нарочито учио. .</p> <p>Љубица је мислила да п 
ао?...{S} Полако, на прстима...{S} Соба није закључана...{S} Ено ормана!{S} Ту је!...{S} Само д 
..{S} Чиме би се кметови трошкарили, да није школскога приреза?{S} Него ви очекните док ми дође 
елог живота, чега би се имао сећати, да није тога лепог доба, детињства...{S} Зар да се не сећа 
 се умири... »Шта ли је то иза мене? да није пандур?...{S} Како га нисам опазио!«...</p> <p>При 
 ближе...{S} Не види се ништа!...{S} Да није то капља?...{S} Ах, да седнем у ово жбуње...</p> < 
 Какво?... узвикну Веља уплашено.{S} Да није?... и он пружи руку на чело.</p> <p>— Хм.. тако не 
, а они: »одбегла«...{S} Е нека виде да није, и да не треба тако брзо каљати човека...{S} А ти  
 извести.{S} Гојко признаде сам себи да није у стању извршити ниједну од тих мисли, да нема дов 
?...{S} Докле ће да траје?...{S} Или да није смрт?!...{S} Ах, кад би то било!...</p> <p>— И што 
...{S} То не мари, пријатно је, само да није овога кљуцања...{S} А гле, Љубица обрнула очи к ње 
чистоћу је могао мирно сносити, само да није овако изненадних посета.</p> <p>— Кад си стар, при 
здасима и врелим сузама...{S} О, још да није тих суза!...</p> <p>»Живот, младост... ала то прођ 
: данас једна, сутра — друга.{S} Још да није ових кожа, не би се имало шта јести.</p> <p>То већ 
 само она незгода новчана... али ваљада није то?{S} Она се замисли и не дође ни до каква решења 
 друго; опет сад бар има нечега, а онда није било ништа, изговори он то, па дубоко уздахну и об 
веће од свега... управо о већим школама није смео ни мислити. — Па ти си то мене, настави он, п 
ила је: то је зло само за њу, а другима није ништа...{S} Други се само гнушају...{S} Али оволик 
ши, јер му данас и у оваким околностима није место.{S} Само тихи, лагани уздаси по кад што одај 
бичин.{S} Гојко се следи, и од тог дана није се ни видео ни проговорио са њима.{S} Са Љубицом,  
о њему, али се то њега не тиче, кад она није више жива...{S} Он сад зна само да хода овако по д 
тавник нам имао неке многе хонораре, па није ни имао кад да нас води у вежбаоницу.</p> <p>— То  
ни изрази:{S} Краљевско-српска;..{S} Па није хтео да скрати:{S} Кр. срп., како се то по некад р 
 тешко постићи такав успех?</p> <p>— Па није лако...{S} Треба радити непрестано и с вољом.{S} А 
и кмет и засмеја се слатко.</p> <p>— Та није код нас школа од јуче, допуни га ћата;, знамо ми ш 
није спавала, није ништа мислила, ништа није осећала, око ње владаше црн, густ мрак, који је ун 
Освану дан туробан, ветровит.{S} Љубица није могла готово нимало спавати, а Гојко није ни трену 
сни долазак Љубичин:</p> <p>— Госпођица није имала коме до сад да се обрати ради уписа, а сад ј 
p> <p>Гојко се изненади; овакав предлог није очекивао, а би му по вољи.{S} Хтеде да се упусти у 
> <p>— Добро јутро желим.{S} Тхе... кад није боље...</p> <p>— Види се да ми нисмо за село: треб 
средине и... готово!...{S} Као да никад није ничега ни било...{S} Али се ти не брини, све ја то 
ре!...{S} Шта то вели он?« Та она никад није ни помишљала на то; каква смрт!...{S} Ко ће се још 
 тешку рану изненада, о чем дотле никад није ни сањао, па се само чуди у прво време: што је ово 
 привезао; заволео је како никад до сад није волео, и да му не беше деце, помишљао је озбиљно д 
 ови гласови и у школу.{S} Гојко до сад није никад обраћао пажњу на промену владе. »Шта имам да 
.{S} Хм... то је нешто ново, што до сад није било, то се сад нешто почиње, мора бити...{S} Али  
твори уста и каза јасно оно, што до сад није смео отворено рећи:</p> <p>— Да се венчамо... то ј 
едном се расветли цела соба, апи то сад није она соба у којој заспа, него она у Београду, у жел 
ов положај и домаће околности, ништа је није привлачило к њему; само она незгода новчана... али 
ку и неочекивану играчку, о којој дотле није могло ни сањати.{S} Сва се предала радости, коју н 
 се Веља одобровољио, јер за дуго време није јој се хтео никако јављати.{S} И то је, без сумње, 
— Је ли ожењен?</p> <p>— Пре две године није био...{S} Сад не знам.</p> <p>— Ах... уздахну Љуби 
заповеди писар с таквом оштрином, да се није могло ни помишљати на отпор.</p> <p>Гојко се обрте 
ађао зеца, па убио — кера...{S} Томе се није надао...{S} Он, стари лисац, удесио је све како ва 
на стићи одмах прве године, али види се није суђено.{S} Буд је такав, па још привремени!...{S}  
то и очекивао, као да је све у реду, те није могло друкчије ни бити...{S} Он опажа како се Љуби 
 момак! обрте се потом Стојану, како те није срамота да се човек овако мучи код тебе жива!...</ 
 да дигнемо, рече кмет.</p> <p>— Прирез није био покупљен, допуни га Богосав.{S} Знате, мука је 
ет, као рачун, обрађен је слабо, а неки није још ни дирнут.</p> <p>— Погрешили сте много... опр 
едне признанице.{S} Шта је то?{S} Да ли није стигао да заведе признанице или... или не знам шта 
да је због тога и зауставила Гојка, али није могла одмах да се обрне с позивом... прво ваља при 
оних првих Гојкових четвртака...{S} Или није?... не знам, ништа не знам...{S} А шта сам оно мис 
 то... није то... нешто лепше...{S} Или није лепше... није ништа лепо...{S} Не знам!...</p> <p> 
 га добро ни разумела.{S} Управо, он ми није још ништа ни казао, него све онако... поиздаље.{S} 
 човек у нужди, још како!</p> <p>— Мени није невоља да се тако довијам, одсече се Љубица.{S} Од 
реба тако брзо каљати човека...{S} А ти није требало сама, душице...{S} Ах!... и он се дохвати  
еца како она дође у ову школу, и шта ти није за то време претурила преко главе!{S} И сад јој од 
ао убијена... и одмах сам познао да јој није било по вољи.{S} И Стојан тако вели.{S} Па добро,  
рази од овако оштрих речи.{S} Никад јој није тако подвикнуо.{S} Шта је ово?...{S} Он је охладне 
S} Кажи ти господину Пери да овај човек није скитница, него државни чиновник и реци му...</p> < 
а, јер га је Гојко три пута слишао, док није добро научио целу наредбу напамет. — Казао сам, бр 
свију лица, а беше их четворица. »Један није у комисији, него ’нако седи, досети се он.{S} Јама 
 седи, досети се он.{S} Јамачно капетан није...{S} А шта да одговорим, како да почнем?!«...{S}  
че је не би узео за жену.{S} Истина, он није онако нежан и пажљив према њој; не уме, или неће д 
 овога што је сад.{S} Он је не жали, он није у стању овога часа да осећа ма што.{S} Претучен је 
зло!{S} И каквих ти власти и кметова он није променио па ништа... они се ређају један за другим 
, како је он желео,..{S} Истина, сам он није постао Министар полиције, али што је мислио о писа 
рукама да те напипа...{S} Хе, али им он није дао ни опепелити: зубат беше, па одмах за очи. »Шт 
 сељака опазила се жива радост, коју он није ни сакривао.{S} Прилазећи учитељу, он претходно ск 
ти неки већи пут.{S} Међутим, о путу он није ни мислио, него је жељно очекивао тај дан, кад ће  
{S} Ха, ја ћу тебе да окитим!...{S} Ово није ништа што имаш... ситнице...{S} А ја ћу теби... ја 
 опет легао и мислио...{S} И ништа ново није смислио, осећао је оно исто што и јуче: она му беш 
ег, кога слуша, па тако и ја...{S} Него није то.{S} Опет они мисле о нечем другом, о чему неће  
је да се то може некако окренути, и ако није знала како би се то могло окренути, и ако је знала 
е већ доћи, па нека их он води; и онако није до сад био у цркви, одговори она жучно, а образи п 
ли су га добро и Гојко и Веља.{S} Гојко није добио премештај, то му јавише другови, који су се  
је могла готово нимало спавати, а Гојко није ни тренуо.{S} Обоје су претурали по глави најразно 
а њих, да приносим себе на жртву, а оно није...{S} И њих сам убила, унесрећила...{S} О, тешко м 
, ко год те љубазно погледа...{S} А оно није... свет је покварен, сваки хоће да уништи туђу сре 
ст, али он је богослов.</p> <p>— Та оно није баш због тога, господин-свештениче, није због тога 
... запе она, црвенећи; ја нисам.... то није било по мојој жељи.{S} И сама видим...</p> <p>— До 
 треба свакад постићи одличан успех; то није много тешко.</p> <p>— То значи да ја до године на  
а мене...{S} А и ја... тако исто.{S} То није кућа!...{S} О, ала се грдно преварих!«...</p> <p>А 
е и неочекиване речи, и све мисли да то није јава, но лаки, варљиви сан...{S} Разли му се по ли 
об...</p> <pb n="188" /> <p>— Хо, па то није ништа!{S} Добар слуга жали добра господара...{S} А 
де сама са болесником.</p> <p>»Дакле то није само мисао... може да буде и истина..{S} Боже да л 
м ка слеп...{S} Хм... истина за мене то није рђаво: саставићемо обадве плате, и њену и његову,  
се усуди да је погледа, јер мало пре то није смео учинити.{S} Подиже очи на њу и — прође га при 
ало залудној учитељици!{S} До сад се то није дешавало никоме.</p> <p>Гојко се накашља, хтеде не 
не мари.{S} Синоћ мало несвестице, и то није ништа... женска посла!...{S} И баш ће јамачно доћи 
ко минута били као убијени.{S} Зар и то није страдање!...</p> <p>Гојко се трже; поче опет да му 
.{S} Па добро, што је седела кад јој то није било по вољи? <pb n="48" /> Чудновато!...{S} И ове 
рем, изостављајући наравно све оно, што није потребно да они знају.</p> <p>Веља се још од првих 
 се плећете у оно што не разумете и што није ваш посао!...</p> <p>— Ја, знате... списак потребн 
ијен!...{S} А онај ће сад доћи, тек што није дошао...{S} Казао је до мрака...{S} Јест, сећа се! 
/p> <p>»Сад ће да плане... ево, тек што није...{S} Прво ће њега у леђа, па у мене...{S} Ено га, 
узи на верност.{S} Само се Веља нипошто није хтео примити кумства, ни чути за ту свадбу, те оку 
 на испит, знао сам да ћу пропасти, јер није било страдања, нисам <pb n="146" /> нимало страдао 
безбедније, не боји се никаква зла; јер није ово полицајац, него његов добар друг...{S} Он га м 
.{S} Пренерази се кад виде да соба опет није почишћена.{S} Већ пети дан је како наређује Стојан 
у долажаху у главу.{S} Са Гојком се већ није могло ништа говорити, он беше непрестано занесен,  
равила такав инат Гојку, да се овај већ није смео појавити пред њом.{S} Чим га опази, она се ба 
овор; нисам бивала у друштву.{S} То већ није ништа.{S} Али после шта оно говораше о некаквом на 
S} Па <pb n="47" /> о плати... и то већ није ништа.{S} Није ни тешко ићи у срез.{S} Па о оним у 
овник, какав ниједна девојка у Београду није понела...{S} Да дођем сутра да донесем, хоћете ли? 
зацрвенео се па обара очи.{S} Још да му није ове густе брадурине — зло!</p> <p>— Шта ћемо сад,  
S} Шта сад да јој каже?...{S} Доиста му није ни противна ни одвратна, али не зна ипак како да н 
на да су деца ваљано спремљена, и то му није првина.{S} Али се боји ревизора, и не због оцене,  
а моја, кад знам да је ту«...{S} И њему није нимало чудно, што се летос крио од ње, а сад осећа 
оћне дечице!...{S} Љубица за ту вештину није ни знала, па зато јој ревизор смањи оцену и даде ч 
 се руком по једном рамену, и ако га ту није ни мало сврбело.</p> <p>— Нађи коња... трчи мајци  
ијим надама и најслађим сновима.{S} Још није могла веровати да је то све у истини свршено, да ј 
еше страдати детињи чуперци.{S} Она још није стекла ону необичну вештину многих старијих учитељ 
борене главе, као болесник, коме се још није снага повратила.{S} Чим уђе у разред и виде шта су 
а не казује све како је.{S} Само се још није могла досетити свему јаду.{S} Она подиже главу, па 
ру, запазила сваку особину, али јој још није почео постајати обичан, као што то бива кад дуго р 
 месту, све боље се види.{S} Па ово још није мрак, види се!...</p> <p>Ха, ево њиве!...{S} Полак 
 Шта је то... докле ће тако?{S} Зар још није умрла?...{S} Тако дуго!...{S} И њему се чини да хо 
а их отвори, затим се зачу глас:</p> <p>Није овде, затворено је, видиш...</p> <p>— Куцни, брати 
/p> <p>— Ето, купио сам часовник, какав ниједна девојка у Београду није понела...{S} Да дођем с 
ше само учитељице, и одмах опази, да се ниједна не интересује оним што се ради на збору.{S} Нај 
, што њих двоје заједнички преживише, и ниједна сенка захвалности да засија у њему, ни туге за  
овим рукама.{S} У глави нема да се јави ниједна мисао: као да је прогутала велику дозу опијума, 
 мора бити...</p> <p>— Нема, госпођице, ниједне.{S} Сваки је новчани издатак записан.{S} У оста 
 чути.</p> <pb n="136" /> <p>— Немам ја ниједне њене признанице.{S} Нисам јој ништа издавао.</p 
 моје признанице.</p> <p>— Нема општина ниједне ваше признанице, кажем вам... ни моје, ни ваше. 
ржање одсечно, а на његову лицу не беше ниједне цртице која би одбијала и изазивала нерасположе 
ерила, па чекају шта ће им Гојко рећи и ниједно се још не спрема за излазак.</p> <p>— Кажите де 
гнути из заноса!{S} Баш не може да нађе ниједну мисао да почне разговор.{S} Не, не... најбоље ј 
знаде сам себи да није у стању извршити ниједну од тих мисли, да нема довољно смелости и одлучн 
и Гојкову реч.</p> <p>— О, господине... никад и не сањам...</p> <pb n="128" /> <p>— Добро, добр 
мом рођењу!...</p> <p>— Оставити!...{S} Никад!...{S} Зар ја нисам много страдао?...{S} Зар су о 
о умиљат, тако пун љубавне жудње?...{S} Никад га не чу она да тако њој говори...{S} Гле како др 
а се пренерази од овако оштрих речи.{S} Никад јој није тако подвикнуо.{S} Шта је ово?...{S} Он  
са друговима, шалу, забаве?...</p> <p>— Никад.{S} Ја нисам за све то време ништа осећао, ништа  
ам испричам, баш ћу вама да испричам, а никад живом човеку нисам то поверио.{S} Он се осврте, г 
дох кући.{S} Тада сам видела да на њега никад не бих могла руке дићи... да не бих могла убити н 
преко средине и... готово!...{S} Као да никад није ничега ни било...{S} Али се ти не брини, све 
. »Умире!...{S} Шта то вели он?« Та она никад није ни помишљала на то; каква смрт!...{S} Ко ће  
Ево овога плота... ено вратница... није никад до сад одлазио у њен стан.{S} Шта је то?... не чу 
<p>Љубица гледаше, пренеражена.{S} Није никад помислила, да ће то такав утисак учинити.{S} Мисл 
гласови и у школу.{S} Гојко до сад није никад обраћао пажњу на промену владе. »Шта имам да се п 
добије тешку рану изненада, о чем дотле никад није ни сањао, па се само чуди у прво време: што  
о детињство, красна младости, нећете се никад вратити! </p> <p>Сад се све променило.{S} И како  
Баш си права гејачка цепаница; нећеш се никад истесати.</p> <p>Ћата се стаде врпољити и чудити  
> <p>Писар се прену: види да овако неће никад бити краја скандалу, па дохвати жену за рамена и  
 <p>— Јест, само сам тада и живео, више никад, одговори Гојко с неким болом, готово са очајањем 
то веома необично, нешто што се нигде и никад не догађа:{S} Гојко у три разреда има преко дваде 
: и ви то поуздано не можете заборавити никад?...</p> <p>— Хо, људи... како могу заборавити да  
{S} Живот ми је загорчао; и онако нисам никад среће видео.{S} И свака несрећа мора да се разбиј 
руком по ваздуху, увиђајући и сам да он никад не би имао смелости да то учини.{S} Сва је утеха  
ах познаде Богосава, и следи се, јер он никад не долази узалуд, а ретко кад да дође с добром ве 
збиљски за њу привезао; заволео је како никад до сад није волео, и да му не беше деце, помишљао 
ве тако, без краја!...</p> <p>— Зар баш никад нисте знали за игру са друговима, шалу, забаве?.. 
о окренути, и ако је знала да њено срце никада више не може припадати ономе, који је тако лако  
 што их претури за годину дана...{S} Он никада никога <pb n="162" /> не запита за Љубицу ни где 
но по соби, па видевши да га не очекује никакав посао, врати се и леже на место.{S} Он не хтеде 
годно!...{S} У такој соби не мили ми се никакав рад.</p> <p>— Ваша је много светлија и веселија 
тако очајно изгледа, као да не предвиђа никаква изласка из овога целог стања.</p> <p>Са Гојком  
и, само је Љубица јасно увиђала да нема никаква друга изласка из тешке неприлике, да јој је Гој 
о му је и гнездо безбедније, не боји се никаква зла; јер није ово полицајац, него његов добар д 
има свога деловођу, а ви у школи немате никаква посла.</p> <p>— Молим опростите...{S} Ја, знате 
тично...{S} Веља виде да овде нема више никаква посла, па се спреми за одлазак.</p> <p>— Никуд  
виси од вас... ту вам ми не можемо дати никаква савета.</p> <p>— А како би било да ја тражим пр 
ара се, нашали се и насмеје, па оде.{S} Никакве претње, никаквих затева не чу се више од њега.{ 
а се весели животом и сунцем...{S} Нема никакве бојазни!...{S} Дај да се живи!...«</p> <p>А Вел 
Они су сад врло интимни, међу њима нема никакве засебне тајне, договарају се озбиљно и поверљив 
 пред њима!{S} И најгоре је што ту нема никакве помоћи, он сам зна то...{S} Ни сама она не може 
а не могу више да дајем...{S} Нема више никакве зараде.{S} Ове цене да те Бог сачува: данас јед 
хоће да уништи туђу срећу, ма немао сам никакве користи отуда.{S} Тек само онако: »како сме он  
нејасне, испрекидане мисли, које немају никакве везе ни са њеним стањем ни са последњим догађај 
е и насмеје, па оде.{S} Никакве претње, никаквих затева не чу се више од њега.{S} Љубица се већ 
ји, јер ће остати сам, и неће се бојати никаквих мука ни страдања...</p> <p>Љубица се показа на 
p>Љубица, и ако не имађаше у кући скоро никаквих судова, спреми леп ручак, постави совру у хлад 
говори:</p> <p>— Смртни смо сви... није никакво чудо ако и он умре.</p> <p>Лекар оде, а Љубица  
шило, које их раздвајаше и не допушташе никакво веће зближење.{S} С тога су се они ограничили н 
 корачи унапред.</p> <p>А Гојко сања... никако да дође к себи...{S} Не може да разуме ове необи 
ми се ових дана врзе једно по памети... никако да избијем мисао из главе...{S} Гојко ми јадни ј 
 молим те, шта ћу да радим са молитвом: никако деца не могу да изговоре неке словенске речи...  
о љутито.{S} Руке му дрктаху, а перо га никако не слушаше, но извијаше пуно непотребних црта.</ 
ошли су.{S} Само нису они што не долазе никако, одговорише ђаци.</p> <p>— Уређујте се, скомандо 
јобичније појаве у школи; то већ не сме никако да вас љути, јер ће вам се понављати онолико пут 
} Од ономадашњега боја Љубица не долази никако у школу, али се он живо бојао да не дође данас.{ 
, ниско чело...{S} Мисли, те црне мисли никако да је оставе, но јој загорчавају сваки тренутак, 
же.{S} Чак не поможе ни то, што сведоци никако не могу да се тачно сете дана, кад је Гојко грди 
љио, јер за дуго време није јој се хтео никако јављати.{S} И то је, без сумње, Гојкова заслуга. 
очи јој стале, разрогачиле се и не могу никако да се одвоје од онога страшна погледа...{S} Само 
гроб, јаднику?</p> <p>— Нисам у почетку никако, а летос јесам... често.{S} Стојан му побусао гр 
како им живо и весело прича, са уста му никако осмех не силази.{S} А дечје очи, управљене на ње 
 фијоку...{S} Гле како се сија челична, никлована цев...{S} А револвер кратак, мали, као каква  
ку капу накривио на десно ухо, а сјајну никловану сабљу пустио те се вуче по земљи и звецка кад 
ли... настави ћата, Министри су весели, нико и не сања о промени.</p> <p>— Јок, одсече председн 
 <p>— Кажи ми само, тако ти Бога!...{S} Нико неће знати, осим мене.{S} Кунем ти се срећом и здр 
а теби, да нам нико ништа не може...{S} Нико!... разумеш!...{S} Послаћу одговор Министру у име  
аљиве ствари, а оно је човек прек...{S} Нико не воли да му се други меша; у таке послове...{S}  
ну она загушеним гласом, полушапатом. — Нико не може грешници опростити, сваки је мора отурити! 
у далеко потесом кроз глуху ноћ, али га нико од људи не чу, само пси од крајњих сеоских кућа за 
азочарате.</p> <p>— Али за Бога, ваљ’да нико не дира оне који се не мешају у политику?</p> <p>— 
авно децу оставица иза школе, па о њима нико не води рачуна.{S} Она се нервозно диже и рукова с 
емо боље место, неко усамљено село, где нико не долази, па«...</p> <p>Стојан утрча; лице му пом 
 сам, ако умре да немам куд... други ме нико не би тако милостиво примио... пропао бих...{S} На 
убица.{S} Неко их је зло снашло, али се нико не досети правом јаду.</p> <p>Одједном се код Љуби 
 Па одмах треба да шмугнеш овамо, да те нико не опази.{S} Разумеш ли?...</p> <p>— Како не бих р 
еђа... ножем, пирни га...{S} Само да те нико не види.{S} Па ћу бити твоја!...{S} Твоја, разумеш 
сад видели човека.{S} Али шта је ово те нико не доводи децу од своје воље?</p> <p>— Научени су. 
то су она два ока, што их само он зна и нико други...{S} Гле и лице се види, ено оне огреботине 
 и малодушним узвиком: ех!...</p> <p>»И нико је не присиљава да седи са њим.{S} Што, зар не мож 
ркљању, разлеже се споља, али га у соби нико не чу, а напољу пирну поветарац и однесе га на лак 
ј наврзе на главу, имаћу муке.{S} Ту ми нико не поможе: одмах ће појурити у министарство тужбе, 
шиш?...{S} Ама рекох ли ја теби, да нам нико ништа не може...{S} Нико!... разумеш!...{S} Послаћ 
лајко, иначе велики женскарош, и ако то нико не би веровао, судећи по његовој озбиљности, прист 
— Сви кажу да је он сила у срезу, да му нико ништа не може...</p> <p>Сад дође ред на капетана д 
" /> свршила је школу.{S} Сирота, нигде никог нема, а врло лепа.{S} Чуо сам ја још пролетос да  
...</p> <p>— Ах, ја сам несрећна!...{S} Никога... нигде никога иа свету немам, ни друга ни приј 
 стаде прегледати њихове радове, као да никога другог у школи нема.</p> <p>Писар се промешкољи, 
 претури за годину дана...{S} Он никада никога <pb n="162" /> не запита за Љубицу ни где је ни  
ала и уозбиљила... крије очи и не гледа никога.{S} Тек кад јој се учини да Влајко обрне главу к 
 ја сам несрећна!...{S} Никога... нигде никога иа свету немам, ни друга ни пријатеља, о...</p>  
огла руке дићи... да не бих могла убити никога.{S} И он се, јадник, од тога дана не диже...{S}  
>— Добро... рече он јасно, не гледајући никога, па се обрте ђацима и стаде прегледати њихове ра 
Гледај ти само свој посао, па се не бој никога.{S} Тако је то, братићу, ја...{S} А он учитељима 
вариш: хоће ли данас долазити?{S} Гојко никога не помену, али се знало о ком говори.</p> <p>— Н 
распричао у велико:.</p> <p>— Истина, и Николче синоћ дође из Београда; и он је обишао неке...  
осећа овоју безмоћност и увиђа јасно да никоме ништа не може учинити, да је рођен само за то, д 
знам да је моја, да припада само мени и никоме другоме.{S} Нека страдам, нек се мучим, не мари. 
есе плећима и изиђе из собе, не рекавши никоме ни речи.{S} Стојан стајаше уз пламен, грдећи оно 
читељици!{S} До сад се то није дешавало никоме.</p> <p>Гојко се накашља, хтеде нешто рећи, али  
осла, па се спреми за одлазак.</p> <p>— Никуд немој из собе излазити, док год ти то не прође, р 
у даљину кроз прозор, а у осталом можда никуд и не гледа...{S} Занела се тако, па се само смеши 
ије било страдања, нисам <pb n="146" /> нимало страдао...{S} И пропао сам.{S} Па ево и сад, пос 
 главе, срце се следило, стало, не куца нимало...{S} И она се сва окаменила...{S} Ужас!...{S} К 
а, кад знам да је ту«...{S} И њему није нимало чудно, што се летос крио од ње, а сад осећа да м 
изненадно, па тако и прође, он се не би нимало плашио, али у њену погледу он опази такву досаду 
и само да се тако ваља, не размишљајући нимало ради чега то чини.{S} И сад одједном стаде јој н 
, ветровит.{S} Љубица није могла готово нимало спавати, а Гојко није ни тренуо.{S} Обоје су пре 
ови супрузи на верност.{S} Само се Веља нипошто није хтео примити кумства, ни чути за ту свадбу 
и у мени, а ја сам за то време спавала, нисам живела...{S} Опростите, заборавите све што је бил 
да ћу пропасти, јер није било страдања, нисам <pb n="146" /> нимало страдао...{S} И пропао сам. 
њима, шта ће бити?</p> <p>— Хе, соколе, нисам ја пророк.{S} Ту се сад нешто крупно ломи... биће 
.{S} Треба да видим тамо у школи све... нисам ништа још прегледао.</p> <p>Тако се поче нов живо 
.</p> <p>— Ја не знам... управо овај... нисам ни долазила да потписујем спискове, али сам узима 
ли чула, жено, упамти једном за свагда: нисам те ја узео да ми будеш тутор, него жена!...{S} Да 
его ја нисам научила на такав разговор; нисам бивала у друштву.{S} То већ није ништа.{S} Али по 
 рекли.{S} Практика, света практика!{S} Нисам ја узалуд практиковао дванаест година, па зато се 
 му се други меша; у таке послове...{S} Нисам рад да ја будем крив... </p> <p>— Кажи ми само, т 
>— Немам ја ниједне њене признанице.{S} Нисам јој ништа издавао.</p> <p>Гојко познаде овај глас 
...{S} Али опет ваљда ће Бог помоћи.{S} Нисам ја ни прва ни последња на овом путу...{S} Али он. 
очели.</p> <p>— Љутила сам се много.{S} Нисам још... (она поуми да каже: дорасла) навикнута на  
е? размишља Љубица о целом догађају.{S} Нисам га добро ни разумела.{S} Управо, он ми није још н 
пола...</p> <p>— А квартирина?</p> <p>— Нисам још ништа примила..{S} Кажу, да немају.{S} Ако хо 
еш ли му бар на гроб, јаднику?</p> <p>— Нисам у почетку никако, а летос јесам... често.{S} Стој 
шко. »О, шта сам радила!...{S} Па ја га нисам пре ни гледала, а он је ужасан, страшан, одвратан 
иза мене? да није пандур?...{S} Како га нисам опазио!«...</p> <p>При крају причања отворише се  
 оно је ишчупано, нема га више...{S} Да нисам познала праву љубав, било би ми свеједно... ништа 
а, кад не можеш овако?</p> <p>— Само да нисам више овде... хоћу да сам с тобом... једнако, дове 
сањао пред свадбу своју.</p> <p>— Е, ја нисам ништа сањао, рече Веља.{S} Биле су кратке летње н 
 имао, ни знао за њу...{S} Не, не... ја нисам живео у младости, нити знам шта је то. </p> <p>Љу 
можда мислите... запе она, црвенећи; ја нисам.... то није било по мојој жељи.{S} И сама видим.. 
 шалу, забаве?...</p> <p>— Никад.{S} Ја нисам за све то време ништа осећао, ништа желео; живео  
S} А за оно затварање имаш право.{S} Ја нисам ни послушао све како ми је речено, али опет сам п 
орав или сакат.{S} Море, знам ја: да ја нисам само привремени, да ви’ш како би облетала.{S} А о 
 гледајући замишљено.</p> <p>— О, па ја нисам ни стоти део испричао.{S} То је код мене непреста 
е је гнев. »Нека га... нек види да и ја нисам баш...« Она не доврши мисао: осети да јој падоше  
 Може бити да је то баш у реду, него ја нисам научила на такав разговор; нисам бивала у друштву 
p>— Оставити!...{S} Никад!...{S} Зар ја нисам много страдао?...{S} Зар су оно мале муке биле!.. 
S} Али из мог живота нема ништа, јер ја нисам живео, као што ни сада не живим.{S} Него... тек с 
ве... што сам вам учинила...{S} Ни сама нисам знала шта сам радила.{S} Сад знам и разумем, али  
е... молим вас!...{S} А ја?..{S} Истина нисам ’нако... као што бисте ви желели, али опет, кад г 
 сам се спремала да га убијем...{S} Шта нисам тада мислила, о Боже!...{S} А он, јадник, наједар 
рекла сам вам већ: ја за она два месеца нисам ништа знала за себе... то беше неко други у мени, 
 срећна, потпуно срећна...{S} А зар сад нисам?{S} Јесам, јесам... о, те како!...{S} Али ево шта 
... понови Гојко и замисли се.{S} Ја је нисам имао, ни знао за њу...{S} Не, не... ја нисам живе 
чавање.</p> <p>— Хе, младићу, у мало ти нисам преврнула тањир, узвикну она весело, намештајући  
Не мешај се ти, брате, у туђ посао, док нисам и тебе... оногај...</p> <p>— Марш одатле, безобра 
 ви не видите шта је у мени...{S} И сам нисам знао...{S} Сад видим...{S} Јест, овај... </p> <p> 
 те...{S} Живот ми је загорчао; и онако нисам никад среће видео.{S} И свака несрећа мора да се  
еднострано, досадно!«...</p> <p>»О, што нисам знала да ће се <hi>онако</hi> свршити!... понавља 
авом, промуца:</p> <p>— Извините... што нисам ја к вама дошла... мрзи ме пред вашом децом...{S} 
и опет иди те праштај и моли.{S} Еј што нисам ја млађи, па да видиш чуда!...{S} Све би је ’вако 
ећао, ништа желео; живео сам... то јест нисам управо ни живео, него онако...</p> <p>— А детињст 
 вама да испричам, а никад живом човеку нисам то поверио.{S} Он се осврте, гледајући где би сео 
о дана припазе на Љубицу боље.</p> <p>— Ниси могао да дознаш од ћате, онако... да га превариш:  
. видећемо.{S} За сад, упамти добро, да ниси ни прстом мрднуо.{S} Ћути и чини се невешт свему.< 
S} Само се ти не плаши...{S} Знам ја да ниси крива...{S} Шта ти знаш, као мало детенце!...{S} Т 
ријатељу, и кад не можеш да радиш, онда ниси више за службу, рече писар, вадећи хладно печење,  
> <p>— Ћути, добро је.{S} И онако ништа ниси имала, веселнице.{S} А сад пуна кућа.</p> <p>И Вла 
у, да бешчастиш ово свето место, у које ниси достојан ни да уђеш! узвикнем му ја, а Љубица дркћ 
 бољи.{S} Чекао сам те годину и по, док ниси измирио мањак.{S} А за оно затварање имаш право.{S 
да настави гласно:</p> <p>— Ништа друго ниси могао радити.{S} Ваљда нећеш гледати равнодушно то 
оли, такав сам и остао.{S} А ти сигурно ниси постао мирнији?</p> <p>— Ја — још луђи!{S} Кога ће 
е, ви учитељи, данас проскитали!{S} Што ниси са женом отишао у Брезовац, него она пројури сама  
она у чуду.</p> <p>— Да се венчамо, зар ниси обећала!</p> <p>И она зна да му је обећала венчати 
па застаде.</p> <pb n="203" /> <p>— Баш ниси потревила, рече јој он, смешећи се демонски.{S} Он 
бисну мајци око врата.</p> <p>— Зар још ниси устајала од спавања? ослови је мати, видећи је нео 
некој усамљеној дуњи или шљиви, а из те ниске зелене густине издвојио се поносно у висину по не 
ли се брзо навуку облаци на њено равно, ниско чело...{S} Мисли, те црне мисли никако да је оста 
ађено је то све, сутра ће се донети.{S} Нисмо могли све од једном да дигнемо, рече кмет.</p> <p 
и дођемо, па ћемо вас лепо намирити.{S} Нисмо ми, онако рећи, зликовци... да затварамо учитеља  
>— Хвала вам у напред.{S} Ми ове године нисмо ни практиковали школски рад: наставник нам имао н 
кад није боље...</p> <p>— Види се да ми нисмо за село: треба, са њима бити друкчији.</p> <p>Гој 
и сам да се поучиш чему.{S} А ни ми вам нисмо баш тако велике школе учили.</p> <pb n="43" /> <p 
 да она глоби наше село, кад ми и ’нако нисмо тражили два учитеља.{S} Како нам је до сад могао  
им напоменама.</p> <p>— Е брате, баш то нисмо знали, рећи ће једна полугласно, него смо дошли д 
, бре, прекиде овога други малишан: зар нисмо са њим сиграли мете на Вилиној Коси, кад смо оно  
дао ти и аконто за овај месец, а ми још нисмо за прошли примили...{S} Само ако то можеш... допу 
{S} А оно, гле: у мало је не одјурише. »Нисмо те, веле, ни звали«...</p> <p>»Па он бар да је др 
лукаво, ђаволасто.</p> <p>— Не бежим... нисте ми... противни.</p> <p>— Него напротив?... опет о 
артије.</p> <p>— За прирез што велиш... нисте ни ви бољи.{S} Чекао сам те годину и по, док ниси 
</p> <p>— Тако... јест, јест, видим ја: нисте добар пјевчик.{S} А чусте ли како кликће наш госп 
то сад овако са мном разговарате!...{S} Нисте ли пре неколико минута били као убијени.{S} Зар и 
ри године, ово је сад четврта.</p> <p>— Нисте ваљад’ испит положили, те сте још привремени?</p> 
ацила бих све још сад.</p> <p>— Хе... а нисте још ништа ни почели.{S} Полако!... сваки је почет 
о, без краја!...</p> <p>— Зар баш никад нисте знали за игру са друговима, шалу, забаве?...</p>  
сте ме погрешно разумели, управо што ме нисте разумели.{S} Ја сам човек осетљив, и тешко ми је  
ећем узбуђењу и дрктавици, — само да ви нисте онаки...{S} Сву ћу вас обасути брилијантима...{S} 
т, био сам... због квартирине.{S} Ни ви нисте још ништа примили, кажу ми кметови.</p> <p>Љубица 
 Љубица, тражећи згодан израз — како то нисте живели?</p> <p>— Како?... понови Гојко.{S} Од осн 
 се увија око учитељице.</p> <p>— Зашто нисте израдили сто и таблу, кад сте радили скамије? зап 
то је се могло поменути.</p> <p>— Зашто нисте дошли к мени раније?{S} Што сте трпели толико зло 
па ипак беше тако слатко ту заспати!{S} Нису имали ни своје куће.{S} Прво сећање из живота јој  
а чуда у школи и звати се управитељ.{S} Нису те хтели чути... страдао си за свету ствар...{S} П 
а их је и хранила и појила, другог чега нису имали; она их је и неговала, као добра мати, прала 
p> <p>— Да видимо како је у општини, да нису тамо моје признанице.</p> <p>— Нема општина ниједн 
 нови ђаци?</p> <p>— Дивљаци.{S} Као да нису до сад видели човека.{S} Али шта је ово те нико не 
та се само малко смеше... а руке као да нису од меса, као да су од самога ваздуха, тихо и нечуј 
пажљиво мотрити...{S} Истина, ни до сад нису њихови односи наликовали меденом месецу, о чем је  
 песми! помисли Љубица. — Види се да је нису знали до сад: ено још их учи како се то игра«.{S}  
вке, то ти је сав издатак.{S} Ови двоје нису примили квартирине ни паре.</p> <p>Кмет обори глав 
ена стаса и приђе јој тако близу, да се нису могли гледати у лице. — Ја... ја... казао сам вам. 
дине само по десетину нових ђака, па се нису ни узимала деца из инокосних кућа, а сад нам треба 
ане хаљине.</p> <p>— Којешта!{S} Још те нису оставиле београдске предрасуде...{S} Ти си образов 
.</p> <pb n="43" /> <p>— За ваш посао и нису потребна велика знања.{S} Ту је важна практика...< 
то и желела, само то!...{S} Њени идеали нису били недостижни, него скромни, веома скромни...{S} 
је ли жив?... како ово гледа?...{S} Ово нису обичне живе очи, ово је мртво стакло, па се само с 
е, вртећи главом, као да би рекао: »Ово нису чиста посла!« ...</p> <p>Сутрадан Гојко устаде тур 
запита децу.</p> <p>— Дошли су.{S} Само нису они што не долазе никако, одговорише ђаци.</p> <p> 
 првој жени Влајковој.</p> <p>— Чудо му нису одузели ствари? запита је мати.</p> <p>— Он је, ве 
ати досадашњи разговор а, о другом чему нису хтели говорити.</p> <p>Сиђоше у речицу, поред које 
исар обома плату, док други учитељи још нису ни мислили о томе.{S} Гојко чак узе и нешто пара у 
е се не свиди, срећан му пут!...</p> <p>Нису се разумели.</p> <p>Он је њу волео, али некако на  
чен до мрклога мрака; нити куд погледа, нити се осврте, ни проговори.{S} Пандур га најпре стаде 
самих груди, али не може отворити уста, нити јој што рећи.</p> <p>— Што ти је, болан... како то 
аносом.{S} Нити јој срце за чим жуђаше, нити јој се у души рађаху какви осећаји, само мутан пог 
ако... нити је мене ко могао приморати, нити ме је што вукло тамо, сама сам се гнушала...{S} Те 
ала радости, коју не умеше ни прикрити, нити се труђаше за то.{S} Писар постаја само два-три тр 
S} Не, не... ја нисам живео у младости, нити знам шта је то. </p> <p>Љубица га погледа зачуђено 
је сазнавати да је то све било онако... нити је мене ко могао приморати, нити ме је што вукло т 
стаде тако као укочен до мрклога мрака; нити куд погледа, нити се осврте, ни проговори.{S} Панд 
ој да не иде: бојао се увредиће је тим; нити би му мило било да пође и она.{S} Мука!... </p> <p 
Ја не знам...{S} Бога ми, не знам...{S} Нити је смео рећи јој да не иде: бојао се увредиће је т 
јни мрак... и око ње и у души самој.{S} Нити се што види ни осећа, само трчи напред... брже, бр 
а неким тешким, грозничавим заносом.{S} Нити јој срце за чим жуђаше, нити јој се у души рађаху  
зела је некаква апатија према свему, па нити је што љути ни весели.{S} Свеједно, може пропасти  
ио и поставио, а ми нити смо те тражили нити нам требаш, узвикну један одборник.</p> <p>Тада уч 
брате, ко те је тражио и поставио, а ми нити смо те тражили нити нам требаш, узвикну један одбо 
дања, ни прекора, ни радости... ничега, ничега!...{S} Само вечни, дубоки, непроменљиви мир испи 
е и страдања, ни прекора, ни радости... ничега, ничега!...{S} Само вечни, дубоки, непроменљиви  
 да је болесна, и онда ништа...{S} Нема ничега!{S} Онда ће се и оно страшно, непознато, уклонит 
се спасе од зла, јер држаше да још нема ничега озбиљнога; али чујући ово очајно јецање, меко же 
оворе и задиркивања, али се сад не сећа ничега...{S} Само је гледа и чуди се тој необичној лепо 
не и... готово!...{S} Као да никад није ничега ни било...{S} Али се ти не брини, све ја то могу 
вели да ради свој посао, да се не плаши ничега.{S} А за писара, како оно... <pb n="52" /> запе  
ети пут у чуду, и не могући се досетити ничему, опет притрчава, пропиње се уз прозор и гледа.{S 
 да је спао с другог света, не верујући ничему томе што сад бива, мислећи да је то све варљиви  
жати на кревету и мислити, не бојати се ничијега хладна погледа, не страховати од изненадних до 
нагу, она не мрдну ни руком, ни главом, ничим... само гледа бесмислено како ова замотана прилик 
ледом.{S} Узе јој се цело тело, не може ничим мрднути...{S} Образи се окаменили, очи јој стале, 
у радост и задовољство, а не смејући то ничим показати.{S} Чим се отворише <pb n="115" /> врата 
брте свест... нешто се смрачи око њега, ништа се не види, само се из мрака помаља црвено зверск 
 зна: није спавала, није ништа мислила, ништа није осећала, око ње владаше црн, густ мрак, који 
 у њему, ни туге за растанком... ништа, ништа друго, само прекор чемеран, отрован...{S} И непре 
рстима изиђе из собе...{S} Нема, дакле, ништа од разговора.</p> <p>Два дана по том дође јој мат 
га прозора...{S} Али ја ништа, Бога ми, ништа...{S} Само се ти не плаши...{S} Знам ја да ниси к 
је за његов положај и домаће околности, ништа је није привлачило к њему; само она незгода новча 
х четвртака...{S} Или није?... не знам, ништа не знам...{S} А шта сам оно мислила?...{S} Чекај! 
 Ја нисам за све то време ништа осећао, ништа желео; живео сам... то јест нисам управо ни живео 
о ком говори.</p> <p>— Не зна, братићу, ништа не зна.{S} Смрзао се и он ка жаба на леду, па не  
о беше друго, важније?...{S} Не знам... ништа не знам... и не могу да мислим.</p> <p>А дечко по 
 засија у њему, ни туге за растанком... ништа, ништа друго, само прекор чемеран, отрован...{S}  
ала праву љубав, било би ми свеједно... ништа...{S} Могла би продужити и овакав живот.{S} Али т 
 Па ти ћеш ми живети тамо као у рају... ништа не ради, само седи...{S} А ја ћу радити, ја ћу се 
 не допада такво уживање? <pb n="32" /> Ништа, удајте се за Гојка, он је миран човек; ваљда ће  
е ти лолама!{S} А гле, немаш душека!{S} Ништа, наћи ће чича Стојан сенца... мирише ка душа да з 
рт?...{S} Он не зна.{S} Ако умре?...{S} Ништа!...{S} Не може бити ништа страшније од овога што  
ати час једнога час другога госта...{S} Ништа!...{S} И Љубица се нешто ућутала и уозбиљила... к 
емо се учитељи и радимо у тој школи.{S} Ништа!...« Па онда настави гласно:</p> <p>— Ништа друго 
диже на прстима и погледа на прозор.{S} Ништа... мати јој се сагла, нешто се осврће, трчи по со 
 јамачно доћи!{S} Па шта да ради он?{S} Ништа, као и до сад... ћутаће и гледаће свој посао.{S}  
, како ћемо сад? викну Љубица.</p> <p>— Ништа... проћи ћемо, рече весео Гојко који је био на де 
стосрдачним женским саучешћем.</p> <p>— Ништа... остави ме!{S} Боли ме глава, одговори Љубица,  
а!...« Па онда настави гласно:</p> <p>— Ништа друго ниси могао радити.{S} Ваљда нећеш гледати р 
он предаде коње Стојану, не питајући га ништа и не гледајући га.{S} Приђе опрезно к прозору и п 
 и озбиљно, као да се тај разговор њега ништа не тиче. »Видим ја, нема ту мирног рада! помисли  
једнако некако пусто, али му се чини да ништа не жели, не осећа...{S} О озбиљнијем чему према Љ 
S} Написаће Гојку да је болесна, и онда ништа...{S} Нема ничега!{S} Онда ће се и оно страшно, н 
а, мене немој питати ни за што...{S} Ја ништа не знам и не могу да мислим.</p> <p>И она изиђе и 
{S} То ће нас зближити, кад опази да ја ништа...</p> <p>Дочека је на дворишту и уведе у своју с 
ео, онде, са онога прозора...{S} Али ја ништа, Бога ми, ништа...{S} Само се ти не плаши...{S} З 
ше добри, ваше је срце меко, али вам ја ништа друго не могу дати, осим зла и страдања.{S} Тако  
 посматрао...{S} Али из мог живота нема ништа, јер ја нисам живео, као што ни сада не живим.{S} 
је то, братићу, ја...{S} А он учитељима ништа не може.{S} Не може ништа, кад ти кажем.{S} То је 
ао да је мало у свету живела, па не зна ништа...{S} Иде тако замишљена и смешка се задовољно, д 
 ја сам ти тако нешто некад боловао, па ништа... прође, к’о ћуреће бобице.{S} Сад се смејем кад 
мења, само нека се врати потпун мир, па ништа друго не жели...{S} Али докле ће се тако?{S} Не м 
: врд... врд тамо амо, <pb n="37" /> па ништа....{S} Али не иде, бадава, знам ја себе.{S} И он  
ти власти и кметова он није променио па ништа... они се ређају један за другим и пролазе, а он  
же.{S} Једино ти остаје: да зажмуриш па ништа да не видиш и да те се ништа не тиче.{S} Онда ће  
ковима коњским, а он не види и не осећа ништа, само јури напред и понекад се намршти од нове на 
 али он, осим нејасних узвика, не умеде ништа рећи.{S} Беху обоје веома узбуђени, она дисаше бр 
јући даље планове.</p> <p>Гојко не виде ништа више око себе, па ни ћату; очи му прескакаху несв 
едити Љубицу, али он не сме да јој каже ништа.{S} Кад га она запита за савет, он се унезвери, с 
на шта је узрок томе и осећа да ме може ништа учинити да нестане ове појаве.{S} Узрок лежи у њо 
 он учитељима ништа не може.{S} Не може ништа, кад ти кажем.{S} То једно, што их ворта с платом 
е што сам извукао, <pb n="145" /> то је ништа... али што сам страдао!...{S} И после два дана до 
ме — ни сама не зна: није спавала, није ништа мислила, ништа није осећала, око ње владаше црн,  
ешто лепше...{S} Или није лепше... није ништа лепо...{S} Не знам!...</p> <p>Сад јој стадоше ног 
меши и проговори му тихо:</p> <p>— Није ништа, ето... била несвестица... и сад ме глава по мало 
е: то је зло само за њу, а другима није ништа...{S} Други се само гнушају...{S} Али оволики бол 
а, ја ћу тебе да окитим!...{S} Ово није ништа што имаш... ситнице...{S} А ја ћу теби... ја ћу т 
</p> <pb n="188" /> <p>— Хо, па то није ништа!{S} Добар слуга жали добра господара...{S} Али он 
ри.{S} Синоћ мало несвестице, и то није ништа... женска посла!...{S} И баш ће јамачно доћи!{S}  
 нисам бивала у друштву.{S} То већ није ништа.{S} Али после шта оно говораше о некаквом накиту, 
 <pb n="47" /> о плати... и то већ није ништа.{S} Није ни тешко ићи у срез.{S} Па о оним учитељ 
планинске поточиће, а не види и не чује ништа...{S} Од синоћ јој се нешто преокренуло... мислил 
<p>— Никад.{S} Ја нисам за све то време ништа осећао, ништа желео; живео сам... то јест нисам у 
иш, њих двојица не говоре један другоме ништа.{S} И то све Веља, он избегава...{S} Да окушам ја 
веком, који је без икакве заштите, коме ништа друго не остаје, него да сагне главу и слуша...{S 
воју безмоћност и увиђа јасно да никоме ништа не може учинити, да је рођен само за то, да страд 
 бесмислено, тупо, уморно, као да је се ништа више не тиче овај свет и уздахну дубоко...</p> <p 
и прилази другим вратима.{S} Не чује се ништа, ама баш ништа!...{S} Стој, неки покрет и звук... 
ажмуриш па ништа да не видиш и да те се ништа не тиче.{S} Онда ће и она тебе оставити на миру.. 
колу.{S} Беше јака помрчина, не види се ништа, али он полако, пипајући око плотова и спотичући  
... плива... све ближе...{S} Не види се ништа!...{S} Да није то капља?...{S} Ах, да седнем у ов 
родужи <pb n="140" /> једнако... нек се ништа не мења, само нека се врати потпун мир, па ништа  
 му прошао на миру.{S} Срећом, данас се ништа не догоди.{S} У вече се договори <pb n="122" /> с 
џабе, па зар онда и ви да ми не платите ништа?{S} Ја имам по закону право на добро озидане две  
 А с тобом што буде: од премештаја неће ништа горе.</p> <p>— Да ли да заведем у деловодник? зап 
.{S} Ми ћемо бити сами, и онда нам неће ништа требати...{S} Ја ћу тебе као мало детенце... све  
ледом оздо до на врх главе, али не рече ништа.{S} Ко вели: право је да се промази прво јутро по 
ого наобећава, али о премештају не рече ништа.{S} Рече јој да сваког дана очекује некакав акт,  
ања и мука причинила.{S} Само не могаше ништа проговорити: стегло га нешто у грлу, па једнако г 
мрака помаља црвено зверско лице и више ништа...{S} Он изгледа као осуђен на смрт, кад га прво  
 сеоских кућа залајаше, па, кад не чуше ништа више, ућуташе се, и опет настаде гробна тишина... 
 часове, па опет легао и мислио...{S} И ништа ново није смислио, осећао је оно исто што и јуче: 
Ја то радим после подне, кад се не види ништа писати ни друго што радити, а ја онда, знате, уда 
ало очи и ум црним застором, те не види ништа...{S} Али шта је, шта је?...{S} Ужас, треба бежат 
га, он се губи, пропада некуд и не види ништа...{S} И опет иде улицом, говорећи гласно сам са с 
 на њена колена.{S} Она као да не осети ништа, гледаше и даље онако исто са заљубљеним осмехом  
задовољства и пријатељства она не осети ништа друго пред њим.</p> <p>Али у колико Љубица и писа 
о умре?...{S} Ништа!...{S} Не може бити ништа страшније од овога што је сад.{S} Он је не жали,  
убица изиђе на врата и стаде, не видећи ништа око себе.{S} Беше страшно погледати је.{S} Лице с 
И Гојко корача журно, брижно, не видећи ништа око себе, осећајући само да га све више опкољава  
 се сва, целом душом својом, не знајући ништа више ни за свет, ни за небо, ни за људе... предад 
раше пажљиво сваки покрет, не осећајући ништа и не мислећи ни о чем.{S} Згурила се, савила се у 
а ниједне њене признанице.{S} Нисам јој ништа издавао.</p> <p>Гојко познаде овај глас, и задркт 
{S} Али ако се она узинати, не могу јој ништа.{S} Јутрос сам је молио да не идемо... неће да чу 
реба да видим тамо у школи све... нисам ништа још прегледао.</p> <p>Тако се поче нов живот и но 
пред свадбу своју.</p> <p>— Е, ја нисам ништа сањао, рече Веља.{S} Биле су кратке летње ноћи.</ 
сам вам већ: ја за она два месеца нисам ништа знала за себе... то беше неко други у мени, а ја  
ам се ја онда уплашила и наједила, а он ништа...{S} Јамачно се још у себи смејао како сам морал 
, глад у желуцу, али зна да не би могао ништа у уста метнути.</p> <p>После подне, кад се разиђо 
и«.</p> <p>— Ћути, добро је.{S} И онако ништа ниси имала, веселнице.{S} А сад пуна кућа.</p> <p 
..{S} Ама рекох ли ја теби, да нам нико ништа не може...{S} Нико!... разумеш!...{S} Послаћу одг 
 кажу да је он сила у срезу, да му нико ништа не може...</p> <p>Сад дође ред на капетана да поц 
у главу.{S} Са Гојком се већ није могло ништа говорити, он беше непрестано занесен, као изгубље 
ет сад бар има нечега, а онда није било ништа, изговори он то, па дубоко уздахну и обриса руком 
.</p> <p>— Па шта ћемо данас?{S} Немамо ништа за кување...</p> <p>— А зар је мало живине по сел 
шта ћеш му кад је овакав, јадник.{S} Но ништа, бар ћу са те стране бити мирна, јер и њих има св 
и табле, ни рачунаљке, ни стола, просто ништа.</p> <p>— Код мене ни мапе, ни метарских мера, ни 
рад.{S} Љубица осећа да неће моћи данас ништа урадити.{S} Мисли не могу да <pb n="56" /> се зау 
 комбинације, али му не долази на памет ништа тако страшно.</p> </div> <pb n="116" /> <div type 
ко, уздишући.{S} Ради, мучи се, па опет ништа!...{S} Ја сам мислио чак и за нас штогод да одвој 
 /> <p>Једва стигоше кући.{S} Гојко већ ништа не зна за се.{S} Стојан га скиде и намести на кре 
Прво запишите рачунаљку; без ње не могу ништа радити, а требаће ми кроз месец дана.</p> <pb n=" 
— Видећете, настави она, у школи немају ништа: у првом разреду ни табле, ни рачунаљке, ни стола 
екај само док смислим...</p> <p>— Ја му ништа више нећу, прекиде га Гојко живо. — Мене остави.{ 
сам зна то...{S} Ни сама она не може ту ништа помоћи, баш и кад би хтела.{S} Шта може радити, а 
{S} Постаја мало на прагу, па кад не чу ништа, закључа врата и оде у собу.</p> <p>Гојко брзо пр 
м вратима.{S} Не чује се ништа, ама баш ништа!...{S} Стој, неки покрет и звук... као да се љубе 
 ни разумела.{S} Управо, он ми није још ништа ни казао, него све онако... поиздаље.{S} Час гово 
све још сад.</p> <p>— Хе... а нисте још ништа ни почели.{S} Полако!... сваки је почетак тежак.< 
... због квартирине.{S} Ни ви нисте још ништа примили, кажу ми кметови.</p> <p>Љубица се зачуди 
> <p>— А квартирина?</p> <p>— Нисам још ништа примила..{S} Кажу, да немају.{S} Ако хоћеш да оде 
 би се липсало од глади...«</p> <p>»Још ништа не видех, ни какве су учионице, ни колико имам ђа 
ма мање деце од ње, и смејући се рече: »Ништа, ја ћу њему поклонити деветорицу, па онда да имам 
м гнезду...{S} Та то су тако мале, тако ништавне жеље, па и то се не да!«...</p> <p>И опет се п 
} Сад јој је и отац друкчији, простији, ништавнији, а некад је мислила да њега нема важнијег ли 
 проверено, и све се показа непоуздано, ништавно, лепо само као мисао, да теши онога који страд 
 и она сама сасвим друга: до јуче бедно ништавно ђаче, а сад државни чиновник!...{S} Хтеде ређа 
е око себе, баца горчину и јед, сажиже, ништи...{S} И једнако се само оно јавља и трепери у душ 
ване речи, и све мисли да то није јава, но лаки, варљиви сан...{S} Разли му се по лицу руменило 
По њену мишљењу, он треба не само сада, но и после десет година, да буде скрушен, убијен, сатрв 
.. одсече се Влајко, али га не погледа, но сакри очи. </p> <p>— Збиља?... запита Љубица живо, п 
ањајући се дрвећем, па не уђе на врата, но обиђе и стаде под један прозор.</p> <p>Јест они су.. 
сли, те црне мисли никако да је оставе, но јој загорчавају сваки тренутак, сваки покрет.</p> <p 
пију.</p> <p>Путник га не саслуша даље, но окрете право вратницама и отворивши их уђе у школско 
, али се чуди шта јој би да то не узме, но пође овако празних руку...{S} Свеједно, макар их не  
у дрктаху, а перо га никако не слушаше, но извијаше пуно непотребних црта.</p> <p>— Чекај, рече 
мислене одговоре, разуме се све у шали, но тек беше са њим потпуно слободна.{S} Сад се и сама с 
ер увиде да овај не само паметно мисли, но многе ствари унапред предвиђа.</p> <p>— О, безнадежн 
учини јој се да он ово не говори будан, но као да сања.{S} Поглед му беше управљен у једну тачк 
етко, врло ретко, гледају човека право, но већином стоје под обореним капцима.{S} Цело лице му  
скрајна, слепа, која не размишља много, но само бира место, где би канула кап отрова!...{S} Да  
Мислио сам да нема веће среће на свету, но добити књигу.{S} Кад на два дана пред испит потегнем 
"56" /> се зауставе на једном предмету, но само пролећу, увећавајући још више црну слутњу, која 
А она те не чује, неће ни да те види... но оде низ потес ка луда, право у Брезовац.{S} Тамо ће, 
, још се црвене и кваре изглед лица.{S} Но гле, шта је оно?... види ли добро... то се лице смеш 
ли шта ћеш му кад је овакав, јадник.{S} Но ништа, бар ћу са те стране бити мирна, јер и њих има 
ну главом, нешто промрмља, и више очима но говором показа му место где ће сести.{S} Гост се нам 
 боље бити.{S} Боље је мусти две овчице но једну...{S} Тако је то, братићу мој!...{S} Али опет, 
 пут скрене око у страну, те више осети но угледа танахну фигуру девојачку уза се.{S} И он се д 
..{S} Знаш како се вели: лакше је стећи но сачувати.</p> <p>— Ја све чиним...{S} О, ваљада ме н 
у сањалачку душу, која живи више маштом но разумом.{S} Тело му беше несразмерно развијено: руке 
ву пријатним заносним сновима...</p> <p>Но Љубица не сања пријатне снове.{S} Тужно је оборила г 
м друкчији.{S} На њему лепо ново одело, нов црн шешир, коса ошишана, брада »штуцована«, па ни н 
ишта још прегледао.</p> <p>Тако се поче нов живот и нов радни дан у овом новом, љубављу свијено 
гледао.</p> <p>Тако се поче нов живот и нов радни дан у овом новом, љубављу свијеном, гнезду.{S 
а обичним изразом на лицу, носећи собом нов дар Перин — скупоцен брош за груди.{S} Тако се учес 
о рада, рада и мишљења.{S} Кад га каква нова ствар заинтересује, он јој се преда сав, заборавља 
има доста места где сами сељани моле за нова одељења и сами радо доводе децу у школу, то сам сл 
 и излечити!...{S} Стеже јој се срце од нова страха...{S} Како би било да... ах, шта ја радим!. 
ари очи на лепој учитељици. — Код ње је нова школа, па треба прегледати и записати све што је п 
 па сад само седи и чека...</p> <p>Поче нова година.{S} Веља доби премештај на железничку стани 
а се у њега, и као да јој одједном сину нова мисао у глави... промени јој се лице, постаде свет 
p>— Извините, молим вас, али знате: нас новаке све интересује, обрте му се она, гледајући у зем 
таше обе рано.{S} Она предаде мајци сав новац, што га узе од писара, па је испрати далеко иза с 
, и он се зачуди:</p> <p>— Охо... то је новац! узвикну он, бришући се.{S} Како да ви не примите 
да потпише платни списак.</p> <p>Узевши новац, он се полако упути оним необичним вратима, кроз  
да у џепу има доста банкнота, да ће тај новац обрадовати и помоћи брата, оца, све... али су јој 
з невоље!{S} Изволите, колико вам треба новаца...{S} И он извади велики новчаник са гомилом нас 
 деца...{S} И кметови са вечним немањем новаца, и депозитар крајем свакога месеца...{S} И све,  
ремаше се да изиђе, али кад виде колико новаца Љубица узе, и он се зачуди:</p> <p>— Охо... то ј 
S} Пред учитељски испит добих већу суму новаца... оставио ми по смрти мој добротвор...{S} Обуко 
звешћа о своме здрављу и раду и тражењу новаца.{S} Одатле се опет настављају светлији дани.{S}  
у преживело срећних дана, кад је стекла нове, многобројне другаре и другарице и стала се са њим 
 стално — рече гост и лукаво погледа на нове колеге.</p> <p>Љубица, изненађена овом смелошћу, п 
де преко дворишта.</p> <p>— Ето нам сад нове беде, рече Гојко, плашећи се.{S} И куд ме ђаво нав 
амо јури напред и понекад се намршти од нове навале мисли...</p> <p>Кад свану, Гојко стиже с ба 
.{S} Истина, срце му опет зебе од какве нове беде, која га може снаћи, и он већ претура у глави 
не као... и она се одједном трже од ове нове мисли, јер је избегавала свако сећање на прошлост. 
к’о прстић у нос, па гледа зачуђено ове нове и необичне за њега призоре.{S} Љубици се учини да  
школски одбор у школи и поче да уписује нове ђаке.{S} У ходнику и дворишту пуно људи и жена и с 
осети, како се у њој почињу рађати неке нове мисли, супротне овима.</p> <pb n="75" /> <p>Срце ј 
!, к’о што је и у школи био...{S} Дакле нове колеге!{S} Част ми је...{S} Велимир Крстић... и он 
аше њоме.{S} Али она силом угушиваше те нове мисли, избегаваше их, осећајући унапред њихову неп 
нуо Гојку па му шапће:</p> <p>— Камо ти нове, лепе хаљине, несрећниче!...{S} Што се брукаш у ти 
е моли, одговори писар, па стаде нудити нове пријатеље јелом и пићем.</p> <pb n="61" /> <p>— Ам 
пише у двориште, Љубица одмах опази, да нови колега целом својом појавом и држањем одговара њен 
тим свештеником и старојком заверише се нови супрузи на верност.{S} Само се Веља нипошто није х 
жа.</p> <p>После два дана дођоше Веља и нови им сусед Влајко.{S} Беху пошли Вељиној школи, па с 
хну се на њу весело и учтиво, као сваки нови познаник, који се жели што боље препоручити.{S} Ње 
 и башту.{S} Гојко оде те разгледа свој нови стан, па се врати са одлучним захтевом: да се њему 
ила све што треба да је готово, кад јој нови господар устане, па сад, весела, и срећна, чека да 
убица Петровићева.</p> <p>— Ене, зар то нови учитељ! викну неко иза њихових леђа.</p> <p>Учитељ 
апита је:</p> <p>— Како вам се допадају нови ђаци?</p> <p>— Дивљаци.{S} Као да нису до сад виде 
.</p> <p>— Ехе... па онај криви.{S} Ваш нови учитељ...</p> <p>— Не могу сви људи бити фини и уг 
и: ваљало је прозборити још коју реч са новим другом, али се он сувише ревносно занео око своји 
де јучерањих себичних мисли; душа оживе новим животом, као и ово сунце, што огреја благом подмл 
деца из инокосних кућа, а сад нам треба нових педесет.{S} Ево учитељице, видиш, па она тражи ђа 
, договорише се да се сутра изврши упис нових ученика у први разред, па се одборници разиђоше.{ 
уписивало сваке године само по десетину нових ђака, па се нису ни узимала деца из инокосних кућ 
д су учитељи уписивали само по десетину нових, тек да имају и први разред... па се свет научио  
а сметњи.</p> <p>— Честитам, госпођице, ново друство, викну неко иза њених леђа.{S} А, жестока  
 се у њој ствара некакво <pb n="168" /> ново, необично осећање, нешто сасвим светло, заносно... 
>— Јесте ли били до суднице?{S} Шта има ново? запита га она обичним тоном, који одговара другар 
е, па опет легао и мислио...{S} И ништа ново није смислио, осећао је оно исто што и јуче: она м 
вао очев говор о томе, као да је то све ново за њу.</p> <pb n="84" /> <p>Одоше у судницу, али с 
а ја... хајде седи, молим те.{S} Шта је ново код вас?«</p> <pb n="69" /> <p>Гојко се намести на 
 школе, и ту Љубица стаде свијати своје ново гнездо, успављујући се најсјајнијим надама и најсл 
p> <p>Тако настадоше горки дани у овоме ново савијеном гнезду.{S} Мучно да ће ту зацвркутати мл 
еднако осврће око себе, очекујући какво ново, још горе зло.</p> <p>»Шта је ово?... има ли у све 
 осети како јој се увуче у душу некакво ново страшно осећање...{S} Оно само трује око себе, бац 
кчији, сасвим друкчији.{S} На њему лепо ново одело, нов црн шешир, коса ошишана, брада »штуцова 
те се и Љубици даде прилика да чује што ново и необично, али она не беше у стању да разуме све  
S} Шта је ово?!...{S} Хм... то је нешто ново, што до сад није било, то се сад нешто почиње, мор 
лу претресаху полако добре стране свога новог друга и пријатеља.{S} Ова лепа вечерња шетња осве 
Крајем месеца, Гојко и Љубица, на позив новог депозитара, одоше у срез.{S} Тамо се већ многи до 
 се он прену и стаде се отимати од тога новога расположења.</p> <p>— Страдање... разуме се.{S}  
јко остаде још мало да чује разговоре о новој влади, па се затим диже и прође кроз село.{S} Кад 
ећем месецу по смрти Гојковој, одмах по новој години, венчаше се Влајко и Љубица.{S} У истој цр 
и.</p> <p>У двориште уђе срески писар у новој полицијској униформи, која тек беше прописана.{S} 
 у њој свој скромни намештај: ногаре са новом сеоском постељом — шареницама и губером; сто, јед 
 не знам куд ћу пре.{S} Даћу све рачуне новом кмету, па ти гледај после са њим...</p> <pb n="13 
тво општинско кад одступа, откупљује се новом часништву добром гозбом, да не буде »мало пројаха 
оше се тешким мислима.{S} Једна се чуди новом нараштају, како то све прима к срцу и не уме да с 
енела у прошлост, или се предала каквом новом осећају, па снује пријатне заносне снове.{S} Гојк 
е поче нов живот и нов радни дан у овом новом, љубављу свијеном, гнезду.{S} Влајко и Љубица одо 
ећаше бескрајну, неизмерну сласт у овом новом чаробном стању душе, и она се не смири док не осе 
 уз старе ђаке и слуша шта они говоре о новом учитељу.{S} Љубица приђе к столу и наже се Гојку: 
III.</head> <p>Прође цео месец јул, а у новом учитељском гнезду не поврати се пређашња слога и  
ави га:</p> <p>— Добро јутро!{S} Како у новом стану?</p> <p>— Добро јутро желим.{S} Тхе... кад  
и животу!... </p> <p>Све се променило у новом учитељском гнезду: не сија више срећа и задовољст 
 су га интересовале; тако сазнаде да је новопостављена учитељица већ приспела, да су одборници  
 <pb n="92" /> је Стојан саопштио Гојку новост о часовнику, одлучили да ово дана припазе на Љуб 
орало поменути име писарево.</p> <p>— А новости... већ онако...{S} Прича свет свашта, не може с 
се опет врати женама, где беше гомилица новоуписаних малишана.{S} Одједном је обузе милина глед 
ј униформи, која тек беше прописана.{S} Нову официрску капу накривио на десно ухо, а сјајну ник 
 лепа вечерња шетња освежила их и улила нову снагу у грудима, па осетише да им се разлива нека  
есео, а Гојко се спусти и леже на своју нову постељу...</p> <p>»И овде оно исто!{S} Иста запрег 
квим је осећањем ишао први пут на своју нову дужност!;...{S} Колико је ту помешано милине са не 
гано ходати по школи, расветљујући неку нову и важну мисао.{S} Прође пола часа.{S} Гојку се дос 
ије привлачило к њему; само она незгода новчана... али ваљада није то?{S} Она се замисли и не д 
звиђање злоупотреба, пронашла је велике новчане недостатке, али још ради неуморно, прикупљајући 
— Нема, госпођице, ниједне.{S} Сваки је новчани издатак записан.{S} У осталом, чекајте да запит 
м треба новаца...{S} И он извади велики новчаник са гомилом наслаганих банкнота. — Ја ћу с кмет 
по обукло па се беле чисте кошуљице; на ногама већином алеве чарапе а на леђима јелечићи.{S} Љу 
о вуче земљи, не може већ да се држи на ногама, дише некако врло брзо, али се он очајнички отим 
свију страна, а он се само обрће и баца ногама у страну, и ако носи штап у руци.</p> <p>— Хе, о 
ориште.{S} Стаде ходати тамо-амо, а под ногама му шушти опало, жуто лишће; а над њим се ношаху  
ајући лагано и несигурно својим кратким ногама.{S} Он и сам не зна зашто му баш та мисао застад 
падати ономе, који је тако лако погазио ногама њене најсветлије осећаје, који се наругао њеној  
иту слабост стаде осећати у коленима, у ногама, које дрктаху необично.{S} Он се једва докотура  
ећ уредила у њој свој скромни намештај: ногаре са новом сеоском постељом — шареницама и губером 
јено: руке дугачке, допираху до колена, ноге кратке са наврнутим стопалама унутра; цео му стас  
н и блед, разрогачених очију од страха, ноге и руке му дркћу, а на лицу му се, поред преплашено 
 по обичају, оштро.{S} Она једва иђаше, ноге јој клецаху, у глави се све више мути, а на срцу < 
 грудима дави, стеже и пење се на више, ноге му клецају, у глави читав хаос...{S} Он откачи сво 
} Шта је то?... не чује се кукање...{S} Ноге му се одсекле, он трчи преко дворишта, али му се ч 
ерено, дркћући од страха и узбуђења.{S} Ноге му упадаху у нешто меко, ситно, он погледа око себ 
Не може још да се прибере од страха.{S} Ноге му дркћу, и он се једнако осврће око себе, очекују 
 <p>Љубица седе на земљу, не дишући.{S} Ноге је издадоше, снага је остави, она премре, поче се  
S} За децом изиђе Гојко, гледајући пред ноге.{S} Обома беше незгодно да се погледају, а знају д 
еда на Гојка, који иђаше гледајући пред ноге, дубоко занесен у мисли, па се и сама опет занесе  
а лево и десно, промени тежиште с десне ноге на леву, па опет врати на десну, и најзад стаде ру 
бубица...{S} Брже, брже... ах, проклете ноге, издају... баш сад.{S} Ево га унутра у кући.{S} Зв 
е путник не приближи.{S} Њему заклецаше ноге, стаде да баца погледе у страну и, ни сам не зна к 
.{S} Не знам!...</p> <p>Сад јој стадоше ноге одскакати од земље, усне се трзаху јаче и јаче...  
.. баш не зна шта ће са њима.{S} Гле, и ноге му клецају!{S} То је већ обична ствар код њега, ка 
ица се мршти, лупне ногом, управо врхом ноге о под; види се радо би скочила и притрчала детету. 
бежати... дај да се бежи!...{S} Не могу ноге да се покрену...{S} Она обори главу и замисли се.. 
амо, депеша... па му се одједном одсеку ноге од страха...{S} Дркће и чека дан, два...{S} Трећи  
 истуцана, лака прашина, у коју упадаху ноге до чланака.{S} Около дрвеће бели се и тамни од сур 
оји су се окупили пред судницом.</p> <p>Ноге му веома зебу...{S} Устаде, па поче брзо ходати, а 
е наопачке...{S} Љубица се мршти, лупне ногом, управо врхом ноге о под; види се радо би скочила 
S} Сокак се раскаљао, па нигде не можеш ногом згазити од блата.{S} Дохватиш се руком за плот, д 
 некој већој слободи, спали јој ланци с ногу и руку, којима беше окована, и одједном јој дође д 
 занео у мислима.{S} Капетан му онако с ногу рече благо и пријатељски:</p> <p>— Идите, господин 
и!...</p> <p>Запљескаше баре од каљавих ногу, које падаху у њих као камење...{S} Гојко зинуо па 
 <p>Љубица, како стајаше испод Гојкових ногу, одједном опази да му се очи крећу и заустављају с 
хнуше од блејања оваца, а поред њихових ногу сноваху ошишане, погнутих глава до земље, сите и д 
ђен, Гојко.</p> <p>— И ја, знаш, стојао нодекана, на џаму, па ти после дође...{S} Оте му се баш 
н не имађаше...{S} Свеједно, добар је и нож!...{S} Али он поима да се с ножем треба приближити  
о мрака ћу се вратити.</p> <p>— Имаш ли нож?</p> <p>— Не бригај, кажем ти, одговори он, прибира 
 правом узроку, јер му је лакше забости нож у груди, него усвојити ту црну мисао.{S} И он осећа 
асапим свега!...{S} Чело онако да узмем нож, па право у груди — нећу у леву страну, нек се дуже 
ропусти га напред... па онако с леђа... ножем, пирни га...{S} Само да те нико не види.{S} Па ћу 
S} Само га једна мисао вазда жигне, као ножем, у срце и наведе му неку зебњу и страх на душу; а 
ке брчиће, а оним чудним очима сече као ножем...{S} Љубица се шћућурила уза жбуње, отворила уст 
аче и стаде га посматрати...</p> <p>Као ножем прободен, Гојко одједном пребледе, искривише му с 
ар је и нож!...{S} Али он поима да се с ножем треба приближити баш уз њега, гледати право очи у 
види да се мора још седети.{S} Проклети нокти!... цело јој лице избраздано, па то сад зарашћује 
бразе две сухе коштуњаве руке са оштрим ноктима и забодоше се дубоко у месо...{S} Разлеже се вр 
чак.{S} Лице му младолико, сасвим бело, нос погрбљен, дугачак, а бркови танки жућкасти; по обра 
 ниже спушта, превијен и мало затубаст, нос; брада му обријана, необично развијена и истурена н 
и.{S} Па онда мазнем преко носа: фик! а нос у траву...{S} Он вришти, кука...{S} Стој, господине 
ца се намршти кад уђе, у мало не запуши нос руком.{S} Гојко то опази, па се обрте Стојану.</p>  
 их штипати за очи, стаде се увлачити у нос, у уши, стаде падати за врат, на главу, по лицу, св 
енуо сав к тој гомили, завук’о прстић у нос, па гледа зачуђено ове нове и необичне за њега приз 
к се дуже мучи.{S} Па онда мазнем преко носа: фик! а нос у траву...{S} Он вришти, кука...{S} Ст 
и беличасте у љубичасту боју...{S} Деца носе започете корпе, одељане витке или очишћену лозу да 
 и разиђу по ваздуху...{S} Над селом се носе гласови стоке која се враћа с паше, паса и деце ко 
а уђе ћутећи, осврте се по соби и духну носем.</p> <p>— Пхи, како можеш у овом смраду?... соба  
после два дана дођох, весео, са испита, носећи књигу у руци...{S} У четвртом разреду, кад га ве 
из учионице са обичним изразом на лицу, носећи собом нов дар Перин — скупоцен брош за груди.{S} 
 дуван господски на муштиклу »од пене«, носи чешће ципеле и куповни штап.{S} Чим се Гојко предс 
ивају и светле неком љубичастом бојом — носи се тај вечерњи звук и бруји далеко ширином, чак та 
е даде Стојану. </p> <pb n="68" /> <p>— Носи.{S} Нека прочита и нек се потпише да јој је саопшт 
е, видиш, па она тражи ђаке...</p> <p>— Носи ти, Вуксане, за то пешкеш твом синовцу, старом кме 
и неку веселу песмицу и сипати јело, да носи на сто.{S} Кад чу да је он већ ушао у собу, она уз 
и иду страном, више сеоских кућа; мајка носи малога брата, а њу води за руку, отац носи неке по 
м гласом, јавља се ћук.{S} А из села се носи, све лакше и лакше, нејасно, тихо брујање.{S} Дола 
један самобитни, нарочити звук, који се носи преко воћњака и кућа, продире кроз густе облаке пр 
ствари у Београду, куда он иде често те носи порезу.</p> <pb n="66" /> <p>Љубица се све више на 
о степеница у дочек.{S} Знала је да јој носи какав накит, то јој је јуче наговестио, па с тога  
амо обрће и баца ногама у страну, и ако носи штап у руци.</p> <p>— Хе, оно је било изненада...  
и малога брата, а њу води за руку, отац носи неке поњаве на леђима.{S} Иду тако, а пашчад залај 
е на ове дане борбе, кад се млада снага носила са недаћама и борила се живо, одважно, са самопр 
ати уснама, као да је неки велики терет носила.{S} И Гојко пусти своје ђаке, па јој приђе, смеш 
зе шљиве, и ако је и сам доста набрао и носио их у џепу.{S} Али зар да се <pb n="26" /> не кори 
рава ће се још поносито и величанствено носити преко равна српска поља...</p> <p>Гојку кану суз 
 брате, фина жена: мало једеш а лепо се носиш...{S} Хохохо... насмеја се он весело, видећи како 
лакше, нејасно, тихо брујање.{S} Долази ноћ...</p> <pb n="54" /> <p>Кад већ уђоше у село, Гојко 
ре даћеш ми, луда жено, па макар се сву ноћ вукли по кући.{S} Не дам ти, каже она, па да си још 
би и трљајући чело.</p> <p>— Ја сам сву ноћ мислио...{S} И то се мора одмах наређивати... одмах 
т...</p> <p>— Е онда до виђења.{S} Лаку ноћ! рече она и климну главом кокетно, па се обрте и уђ 
ратнице у своје двориште.</p> <p>— Лаку ноћ, рече он за њом, прихватајући се шешира и гледајући 
ете својим правцем.</p> <p>— Добро лаку ноћ! одговори Гојко мало увређеним гласом и остаде дуго 
сак и одјекну далеко потесом кроз глуху ноћ, али га нико од људи не чу, само пси од крајњих сео 
 могу!...{S} Шта ћу да радим?...</p> <p>Ноћ се полагано навлачи, а оне још седе, шапућу и уздиш 
грме кроз помрчину:</p> <p>— Ко то лупа ноћас?...{S} Постаја мало на прагу, па кад не чу ништа, 
унторила... нећемо тако, братићу, да ми ноћас жуљиш господина.{S} Јок.{S} Уморан човек, путовао 
ићу, нећемо тако.{S} Па шта ћемо кад ти ноћас, братићу, боцнеш тако мога господина...{S} Чек-че 
 и усамљеност.</p> <p>— Шта ли си сањао ноћас, братићу? рече узгред једном малишану.{S} Ако си  
о само у вече, закључа се у своју собу, ноћи, и чим сване опет оде.{S} Он држи да тако мора пос 
 да иде вечерас цркви, субота је, па да ноћи тамо, али га сад очекује важнији посао.{S} Чим дођ 
 и довече појести, пошто се он решио да ноћи код Веље...</p> <p>»Хм... удовачка посла!... рече  
 па лагано изиђе из собе; не би је целе ноћи...{S} А Стојан седе са Вељом и настави причати о п 
ого и дуго, претурао се по кревету целе ноћи, устајао и ходао по соби читаве часове, па опет ле 
..</p> <p>Устала је рано после свадбене ноћи, опремила се лепо, чисто; спремила све што треба д 
њао, рече Веља.{S} Биле су кратке летње ноћи.</p> <p>Учитељице посматраху Гојка иронично, не ск 
А ја сам тада скочила и пошла са њим по ноћи... закипела је у мени некаква страшна мржња, и ја  
директору шамар...{S} Није га познао по ноћи.</p> <p>— Аха, јест... хтедоше, чини ми се да га и 
е од тих страшних дана и још страшнијих ноћи, кад се само гомилају мисли за мислима, све црње и 
 и ухвати се руком за груди.</p> <p>— И ноћили су заједно... ту у соби, настави ћата, бирајући  
право у Брезовац.{S} Тамо ће, бој се, и ноћити...{S} Ја како, братићу!...{S} А ти опет иди те п 
ихо, без шума, водени кос, враћајући се ноћишту; зажубори речица, зашапућу капљице што се слева 
н вођаху разговори о љубавним аферама и ноћним шетњама.{S} На овим дугим лепим данима окупљаше  
е.</p> <p>— После усамљена, непријатна, ноћнога дежурања Веља се зачуди овој шали, али се брзо  
трчкарање до бакалнице, до касапнице, а ноћу крпи се, пери се и учи...{S} Све тако, без краја!. 
рате, тражити сељанке и вући се са њима ноћу по потоцима!...{S} То је... оногај... не да се рећ 
акав трн или дебља стабљика, да не жуљи ноћу господина.{S} Радећи то, чича једнако објашњава св 
собе, гледајући у тамне облаке, који се ношаху висином, и уздишући за изгубљеном срећом и младо 
у шушти опало, жуто лишће; а над њим се ношаху густо загасити и беличасти облаци, пливајући тих 
 па онако у љутини хитну гранчицу, коју ношаше у рукама, далеко од себе.{S} Ућуташе за часак св 
и, која се одједном нашла међу својима, ну ипак се окреће око себе бојажљиво.{S} Пажљив посматр 
 а преко лица прелете му облачак љутње, ну он то вешто сакри, па врло пријатељским гласом наста 
ена јако и рада би ма чиме забавити се, ну чиме би?...</p> <p>— Шта ради господин учитељ?</p> < 
ирока баџа, кроз коју продире светлост, ну осим ње има и једно окно, исечено у брвну, а ни брвн 
ав блажен, срећнији од цела света...{S} Ну, одједном он стаде опажати како се Љубица све више м 
х и друга, али из далека, нејасно...{S} Ну она јој не даде развити се, чињаше јој се незгодна с 
миг, док узе шљиве са њене руке.</p> <p>Ну Гојко нађе да треба и њему што рећи, да је незгодно  
или смо се негде виђали, настави писар, нудећи Гојка пивом.{S} Ви сте ми тако познати.</p> <p>— 
емо сад, чиме да те частимо? рече Гојко нудећи га у исто време столицом, коју је Стојан изнео.  
пита је мати.</p> <p>— Он је, вели, сам нудио старцу, али му он одговорно: »Кад немам кћери, не 
 за тебе моли, одговори писар, па стаде нудити нове пријатеље јелом и пићем.</p> <pb n="61" />  
му пун џак...{S} Море довије се човек у нужди, још како!</p> <p>— Мени није невоља да се тако д 
...{S} До вас... мало послом...{S} Врло нужно, стаде муцати Гојко, савијајући и гужвајући шешир 
е хартију и прочита све, па спази чак и нумеру, она се охлади.{S} Одједном осети над собом сву  
 деловодник, забележи тамо нешто, стави нумеру на ону исписану хартију, па је даде Стојану. </p 
у школи, писар приђе к столу и метну на њ неке акте, разви их и обрте се Гојку.</p> <p>— Јесте  
. врло малко повукла се у страну, те са ње лелуја сенка осмеха и још јаче истиче онај јединстве 
д? запита Влајко, не скидајући очију са ње.</p> <p>Она подиже главу и погледа га тако, као да б 
јбоље да му ублажи гнев.{S} Он се хвата ње још усрдније. »Чује он за ту промену... већ тамо, де 
ао Стојан, јамачно јесте.{S} И све због ње!...{S} И он још јаче осећа овоју безмоћност и увиђа  
исли о оном, који пролази, весео, поред ње, не види га, него се чуди шта то бива у њој.{S} Стеж 
ној хаљини, са венцем на глави, а поред ње покуњио се њен будући муж, Гојко учитељ, па звера ок 
ши то, опет погну главу, па прође поред ње у школу, чудећи се својој присебности и захваљујући  
а погледа на Гојка, који корачаше поред ње, суморна и брижна лица, машући по неки пут руком, ка 
д тога погледа и измиче се журно испред ње...{S} Дође једно јутро и стаде пред њу: </p> <p>— Ка 
али помену, како Гојко има мање деце од ње, и смејући се рече: »Ништа, ја ћу њему поклонити дев 
, стаде врдати очима и окретати лице од ње.</p> <p>— Како хоћеш... како год ти хоћеш.{S} Ако ти 
 и сви је знају.{S} И Веља не одмиче од ње, и председник стајаше са њом кад уђосмо... сви је ув 
ми је тешко.{S} Ето, свршио сам више од ње: она из основне школе право у инштитут, па за шест г 
.{S} Што?</p> <p>— Више је окрвављен од ње.{S} Заборавио на то у забуни, па само ускочи на коња 
Гојка, и ако се овај непрестано крио од ње, па ће му узвикнути:</p> <p>— Свака ти се мука брине 
није нимало чудно, што се летос крио од ње, а сад осећа да му је она ипак најмилија, најдража.< 
квом свечаном, белом одећом, а мирис од ње пружа се далеко унаоколо.{S} Понегде је ова чиста, б 
тарије годину дана.{S} И оне обртаху од ње главу презриво, купећи усне и пречајући очима...{S}  
а, ни логике у догађајима и жељама, код ње је све то некако проткано нејасним осећајима, у који 
ло напари очи на лепој учитељици. — Код ње је нова школа, па треба прегледати и записати све шт 
.</p> <p>— Прво запишите рачунаљку; без ње не могу ништа радити, а требаће ми кроз месец дана.< 
је најгоре за мапу: не знам како ћу без ње.</p> <p>— Цртајте на табли.</p> <p>— То већ и онако  
 само дакћу.{S} Трава се осушила, па из ње бије и трепери она врела измаглица, што се виђа обич 
а јака грозница, али ко зна шта може из ње изићи!...{S} У неко доба он леже на други кревет и з 
а!{S} А мати ме лепо саветова; да не би ње, ко зна како би било...{S} Него ја њега лепо онако,  
<p>— Хо, људи!... рече пролазећи покрај ње, као да се чуди беди невидовној, па уђе у собу, обрт 
џа, кроз коју продире светлост, ну осим ње има и једно окно, исечено у брвну, а ни брвна не бех 
ђали се несташни поступци у школи и ван ње, Љубица слуша са интересом овај разговор, који је у  
 ништа мислила, ништа није осећала, око ње владаше црн, густ мрак, који је уништио сваку мисао, 
Како ли ће она...{S} Ах, шта ја све око ње, кад она и не мисли на мене; то сам баш добро видео. 
 има нешто страшно, ужасно... ту је око ње, где ли... не зна ни она...{S} Не зна ни шта је ни о 
ка, који оставише игру и окупише се око ње.{S} Хтеде се понашати са њима другарски, пријатељски 
е беше у стању да разуме све што се око ње збива.{S} Неке страшне речи уједају је за само срце  
уо сам ја још пролетос да он облеће око ње, па ето...</p> <p>— Шта мислите, да ли ће заиста бит 
.. свуда вечни непробојни мрак... и око ње и у души самој.{S} Нити се што види ни осећа, само т 
се занесе, не слушајући шта се ради око ње.</p> <p>Кад изиђоше у порту, по свршетку службе, дру 
епо, без великога узбуђења, али тек око ње облеташе сав досадашњи страх и зебња, она га јасно о 
ћа да се две руке све више савијају око ње, а она нема снаге да се томе одупре.{S} Просто не мо 
на ипак гледа тако, као да се тај говор ње не тиче, гледа преплашено, зачуђено, унезверено, пит 
творише очи, кад стаде жива жена између ње и њега и с правом подиже руку на његово раме, а он,  
а на то; каква смрт!...{S} Ко ће се још ње сећати у раној младости...{S} Али шта је ово, шта ће 
S} Наравно, кад ко умре, <pb n="160" /> њега закопају...{S} И њега ће некад закопати, али то <h 
.</p> <p>Гојко обори главу па ућута.{S} Њега је вазда побеђивала Стојанова речитост, па и сад о 
, а зна да школски одбор има деловођу — њега, Гојка.{S} Он га чак сматра за толико проста и нео 
Вељу.{S} Изређаше се толики догађаји, а њега још нема.</p> <p>А Љубица лежи, или седи по цео да 
естовати, он је то радио без бојазни, а њега су се многи бојали, чак и професори...</p> <p>— Је 
стојанствен... ала је необичан!...{S} А њега нема!...{S} Узалуд радост!...</p> <pb n="135" /> < 
тији, ништавнији, а некад је мислила да њега нема важнијег лица у селу.{S} Сад јој је и мајка д 
ну, згрчену фигуру, па одмах помисли да њега сад гризе љубомора, те се са осмехом обрте писару, 
 Знала је само толико, да је не веже за њега љубав, јер она не осећаше љубави.{S} Та она је тол 
а гледа зачуђено ове нове и необичне за њега призоре.{S} Љубици се учини да се овде не могу дец 
нешто...{S} У опште, сваки је потрес за њега право убиство.</p> <p>Лекар записа шта треба да се 
страну да гледа, шта ће са децом, а иза њега загрме оштар заповеднички глас:</p> <p>— Децо, иди 
дечјим погледима осети да она стоји иза њега, па одједном прекиде рад и приђе јој, гледајући пр 
обро, иди ти сад, склони се где, док ја њега изведем.{S} До мрака ћу се вратити.</p> <p>— Имаш  
и ње, ко зна како би било...{S} Него ја њега лепо онако, као конац око-прста, па за час готово. 
 доведох кући.{S} Тада сам видела да на њега никад не бих могла руке дићи... да не бих могла уб 
редбу.{S} Па толике друге ваше тужбе на њега.{S} Нека га, нек осети ко је јачи.</p> <p>Љубица с 
 и на своју главу...{S} Срећом наиђе на њега неко момче, које растера псе и приђе му с оним оби 
не силази.{S} А дечје очи, управљене на њега, горе, горе, као жеравице...</p> <p>»Боже како је  
а хтеде сад одједном да угуши сећање на њега.{S} С тога се одмах, живо, с неком грозничавом жур 
 <p>Љубица плану, врисну и осу грдње на њега, али он затвори врата за собом и настави рад.</p>  
!...</p> <p>Гојко само осети како се на њега сруши цела кућа, и небо, и све...{S} Као да му нек 
а дође у школу.{S} Љубица подиже очи на њега, али се одмах трже, поцрвене и збуни се.{S} И он б 
бица обрнула очи к њему, па се смеши на њега као и мало пре... или се то њему само чини?...{S}  
о... то се лице смеши и смеши се баш на њега...{S} Па то је Љубица, јест... жива!...{S} Он стад 
као да неко одсеца парчета жива меса са њега.{S} Овај тешки бол изазвало је сећање на онај трен 
јено, кошчато, због чега не силажаше са њега сталан израз грубости, али он ипак не уништаваше о 
</p> <p>— Мика пише, често пише... због њега сам ти и дошао.{S} Ти му сама рече да остави послу 
рушку, и таман да баци огризак, а поред њега протрча велики кер, гледајући преда се...{S} Баш к 
и главу, па стаде ћутећи корачати поред њега, а Гојко иђаше весео, задовољан, јер је данас доби 
ји беше осветљен.{S} Стојан испаде пред њега, и машући живо рукама, стаде викати:</p> <p>— Има  
вору, па изиђе на вратнице и стаде пред њега.</p> <pb n="131" /> <p>— Био... јест, био сам... з 
а улици, код последњих кућа, изиђе пред њега нешто шарено и необично лепо...{S} Гојко се стаде  
.{S} Рече нешто Стојану, који дође пред њега, па, стаде разгледати зреле шљиве и бирати једну п 
пштења о брату.{S} И она је добивала од њега писма, у којима моли за помоћ, јер нема шта јести, 
ти...{S} Знаш ли ти да сам ја бежала од њега.{S} Побегла сам овоме несрећнику, а он, јадник, у  
 необичну силуету, која се удаљаваше од њега испод пуних китњастих шљивових дрвета.</p> <p>— Ех 
ретње, никаквих затева не чу се више од њега.{S} Љубица се већ тако навикла на његове походе, д 
 век, до смрти...{S} И све тако бежи од њега, гнушај се!...{S} О, ту се мора изгубити памет!{S} 
 она, гледајући на Гојкову децу: бар од њега сам живља и окретнија, а гле како су наша деца!... 
кори зрела и зелена босиљка... мирис од њега простире се по свој цркви, и она помишља да то мир 
зна шта би га снашло...{S} А видиш, код њега покушао... без размишљања...{S} Уђе и право за кам 
 замоли је да то све скине и остави код њега.</p> <p>— Не знаш каква је она његова жена!... нас 
ило... уз грозницу, рече лекар, али код њега може да се излеже веће зло.</p> <p>— Какво?... узв 
 био веома отресит.{S} Знам да ћемо код њега наћи читаву библиотеку.</p> <p>Тако идући к селу п 
 клецају!{S} То је већ обична ствар код њега, кад улази у непознато друштво...{S} А она, гле, к 
 по зрелу воћу, по стаблу и трави испод њега.{S} Осећа се задах прашине, помешан са сточним изм 
.{S} Чуди му се: шта ће он овде, кад се њега школске ствари ни мало не тичу, а зна да школски о 
лане... ево, тек што није...{S} Прво ће њега у леђа, па у мене...{S} Ено га, јест, револвер...{ 
м, значајним погледом.{S} И она гледаше њега весело и безазлено, с једва приметним руменилом, к 
познати јој, крупан, мушки глас... а из њега веје тако нежна, тако ватрена и жива љубавна чежња 
ли му се по лицу руменило, пројури кроз њега нека пријатна топлина, и он весело стеже ону руку, 
 занеми.{S} Угледа сеоског писара, а уз њега учини му се да промиче поред прошћа црвена полициј 
а донесе две шоље црне кафе, па седе уз њега и узе да се послужи.{S} Влајко је пљесну руком по  
p>Она задркта, али се приви још више уз њега, и уздахнувши одговори:</p> <p>— Како хоћете... не 
 невољама.{S} Доста јој је што је ту уз њега.{S} И он мишљаше да је само такво поступање у реду 
а да се с ножем треба приближити баш уз њега, гледати право очи у очи и забости хладно гвожђе у 
 бригај.{S} Ако то извршиш како ваља, и њега ће други макар изгрепсти, ако га не може истући.{S 
 мој добротвор оздрави!...{S} Видите, и њега сам откупио својим страдањем!...{S} Пред моје ступ 
е, <pb n="160" /> њега закопају...{S} И њега ће некад закопати, али то <hi>сад</hi> није тако в 
што почиње, мора бити...{S} Али шта?« И њега опет стадоше претресати некакве топле, пријатне ст 
 зашто?...{S} Јамачно оде ономе... да и њега пита, па после?... хм... после ће ме ваљда затвори 
а се досети јаду, намршти се и као да и њега обузе лако дрктање, али се он прибра брзо и поглед 
а тешка страдања своја.{S} Победио је и њега и њу, оборили су пред њим главу, али он ипак осећа 
ше очи, кад стаде жива жена између ње и њега и с правом подиже руку на његово раме, а он, онај  
>— Говоре ли што за капетана, да неће и њега?...</p> <p>— Кажу, биће премештен.{S} Добар је чов 
ему... он треба и да страда...{S} Ево и њега!...</p> <p>Чим се затвори двориште за Милицом, на  
отпора; то су ми и очи и руке, па да ми њега узмете.</p> <p>— Дете нек остане, а ти чича иди ку 
hi>, да не оде прво ономе доле...{S} Он њега и држи.</p> <p>Гојко се поздрави, па оде журно.{S} 
едио меко миришљаво сено, простро преко њега поњаву, па сад тапка рукама озго и гледа неће ли с 
 За певницом певаше месни учитељ, а око њега стајаху и одговараху на јектенија десетина одрасли 
овора на ово животно питање...{S} А око њега све ћути, зелени се и живи снажном младошћу...{S}  
о одају његово немо присуство.{S} А око њега све једно исто: сутон, жубор, јецање...</p> <p>Одј 
в, као да не чује и не осећа шта се око њега ради.</p> <p>— Јеси ли гладан, господине?{S} Да ид 
у се обрте свест... нешто се смрачи око њега, ништа се не види, само се из мрака помаља црвено  
ише и више... навлачи се црн застор око њега, он се губи, пропада некуд и не види ништа...{S} И 
лела са овим осећањем, и кад би нестало њега, нестало би и свака смисла за живот.{S} И ко би <p 
 да ћемо у Америку.{S} Али да се чувамо њега, да нас не опази; може те отети...</p> <p>Љубица с 
 он сам не прихвати метле.{S} Али је то њега мрзело, а нечистоћу је могао мирно сносити, само д 
руком...{S} Можда је то њему, али се то њега не тиче, кад она није више жива...{S} Он сад зна с 
оштро и озбиљно, као да се тај разговор њега ништа не тиче. »Видим ја, нема ту мирног рада! пом 
ликује два црна ока, која су се упила у њега, па не трепћу... .{S}Јес, то су она два ока, што и 
ј у школу.{S} Она застаде, загледа се у њега, и као да јој одједном сину нова мисао у глави...  
и.{S} Опет је бољи револвер.{S} Груни у њега из прикрајка, па кад падне и стане издисати, приђи 
 да је многе године провела гледајући у њега.</p> <p>Љубица му пружи руку, гледајући у страну.{ 
е и Пера и Љубица нешто смеше и гледају њега.{S} Баш ће бити да се њему смеју.{S} То га опет зб 
огледом час десно час лево око себе.{S} Његов поглед као да хтеде рећи: »ама вараш се ти, биће  
, који се жели што боље препоручити.{S} Његов поглед као да говораше: »Ето ти... сама видиш да  
а јој би, куд оде памет.{S} Знала је за његов положај и домаће околности, ништа је није привлач 
 лепо развијен, али је она сама кварила његов изглед својим вечито погуреним леђима.</p> <pb n= 
те звати кад нам устребаш, прекиде Веља његов монолог, који у овакову расположењу не би имао кр 
огледа крадом Вељу, па опазивши на себи његов поглед, махну му главом као претећи.</p> <p>Љубиц 
и је тако?«...{S} И она понови у памети његов пређашњи разговор, размисли се о неким изразима,  
и одмах, да Стојан однесе собом највећи његов страх, његово право страдање...{S} Па то се више  
арочито криво, што је Гојко, послушавши његов савет, допао овакве беде.{S} Осећаше ту много сво 
каква зла; јер није ово полицајац, него његов добар друг...{S} Он га може и у заштиту узети, ка 
звук и покрет...{S} Јест, познаје добро његов глас...{S} Шапуће, али до њена слуха долази читав 
носи слух!...{S} Је ли могућно да је то његов глас... тако умиљат, тако пун љубавне жудње?...{S 
, али они обоје гледаху Влајка и чекаху његов одговор.</p> <p>— Оженио сам се прошле зиме.{S} К 
 који му прилажаше.</p> <pb n="3" /> <p>Његов озбиљан одговор увери децу да је то доиста учитељ 
 томе веома опирао.{S} Чекаће их, вели, његова жена, која је спремила ручак, али му Влајко напо 
 они сви, голотрби и босоноги малишани, његова браћа и сестре, поискачу испод прљавих, <pb n="6 
} Гојко ме онда звао да се пењемо...{S} Његова Америка«...</p> <p>Лете, лете, мењају се као у к 
го...{S} И посао велики у почетку...{S} Његова обична збуњеност, кад се састаје с непознатим љу 
 Гојка.{S} Истина, и сад се јасно опажа његова карактеристична несразмера, али ко се већ навика 
о школском одбору и осети да га обузима његова обична бојажљивост.{S} Би му то непријатно; он с 
код њега.</p> <p>— Не знаш каква је она његова жена!... настави он збуњено, да би себе оправдао 
би се јамачно уплашио <pb n="175" /> од његова изгледа, него му одговори онако, гледајући некуд 
ве варљиви сан...{S} Та зар она да буде његова, она...{S} Гледаше је некад као полубога, и мишљ 
ица шта је привукло Влајка, и с тога је његова кривица још страшнија, још одвратнија...{S} Разв 
и.{S} И попа и учитељ згледаше се после његова одговора..{S} Учини им се веома чудновата и необ 
 пред вече кренуо Вељи, ризикујући да и његова жена угледа масницу.{S} Овако је боље; дошао је  
и сиротиње, јер зна да тако исто чами и његова сестра, па ваљда ће се наћи добра душа да и њој  
о је, госпођо, много, стаде га правдати његова мати.{S} Није ни излазило међу људе.{S} Таман ре 
о, а кад вам се приближи, изгледаће вам његова необичност веома чудновата.{S} Ено га, стаде у х 
аки њен уздах односи собом по један део његова тешког бола, а на души му оставља тихо, пријатељ 
д... јесу ли ово њене руке савијене око његова врата?...{S} Да ли то њене груди тако бурно дишу 
ри очи...{S} Севну јој у глави да је то његова жена, и она већ претпостављаше револвер у њеним  
ста измењен, наравно у своју корист.{S} Његове наде добише још више маха, али се одмах и пресек 
а.{S} Мука!... </p> <p>Она је прочитала његове мисли, па се још сама двоумљаше.{S} Најзад побед 
 њега.{S} Љубица се већ тако навикла на његове походе, да их у извесне дане и сама очекује, пос 
се он весело, видећи како она црвени од његове шале.</p> <p>— Чорба је данас ваљана, обрте она  
рло непријатно: она је већ опазила неке његове значајне погледе и хтела је одмах удаљити га сас 
иде и шта ради.{S} Још далеко виђаху се његове дугачке руке, како се дижу к лицу, па онда се сп 
рати.{S} Учини му се да се из саме душе његове појављује нека сила, која га снажно гони у наруч 
 покрети, осмех, ама баш све исто.{S} И његове прве речи беху скоро исте као и учитељеве.{S} Го 
рећнији од мене!{S} Хе, али...« И мисли његове одоше далеко, веома »далеко«...{S} Он поче да се 
7" /> <p>— Куда ћемо? пита она, стежући његове ледене руке и гледајући га оним ђаволастим погле 
матраше како се чича Стојан превија око његове постеље, како је лепо разредио меко миришљаво се 
="199" /> навикне жену, да се не меша у његове »послове.« Жена је зато да слуша и ради, а муж ј 
т.{S} А што?...{S} Зар се мене што тичу његове ствари?« — запита се она бојажљиво, аналишући са 
јко, са својим оригиналним особинама, и његови кад страшљиви кад намрштени погледи, и ова најпр 
 својим другим разредом, јер то су само његови ђаци, и причати с каквим ће уживањем да ради ове 
.. румене се веселом чаробном светлошћу његови зраци... оно се спушта величанствено и мирно, ка 
о себе пилиће.</p> <p>Љубица погледа за његовим очима, па видевши ко долази, намргоди се и зауз 
атури, очи се помутише, и она остаде на његовим грудима као полумртва, онесвесла...{S} Доцније, 
 Да ли то њене груди тако бурно дишу на његовим грудима?...{S} Је ли се то збиља већ свршило?.. 
нездо!...{S} Он лежи ту цело лето... са његовим одвратним чичом, и не разбира за мене...{S} А и 
нијем положају, који потпуно одговараше његовим најтајнијим жељама и помислима...{S} Дуго је вр 
си преко чела, а десна све више дркће у његовим рукама.{S} У глави нема да се јави ниједна миса 
ступају...{S} Она се стресе, читајући у његовим очима и дивљу одлучност и ту кобну слутњу...</p 
 десну руку и даје њоме знак некоме иза његових леђа да се умири... »Шта ли је то иза мене? да  
спремаше да легне, кад она одједном иза његових леђа зајеца...{S} Он се осврте и на мах га обуз 
бично важно, да се приближује остварење његових најтајнијих и најскривенијих жеља, које је скри 
здахну горко, извијајући се полагано из његових руку, којима је беше обавио и стегао као клешти 
азгледаше децу по дворишту.{S} Неколико његових ђака приђоше к њему.</p> <p>— Јесу ли сви дошли 
 отвореним устима, очекујући да слети с његових усана кобна реч, али он, осим нејасних узвика,  
тојан однесе собом највећи његов страх, његово право страдање...{S} Па то се више неће страдати 
е и цело понашање беше сувише службено; његово лице као да пита: »шта жели госпођица учитељица? 
 тамницу, мучи га, па кад се уверила да његово срце куца само за њу, пружа му руку!..{S} Ха-ха- 
..{S} Чуди се како је рђаво протумачила његово саопштење о оној учитељици.{S} То је неваљала же 
ку станицу, где је оно држан збор, а на његово место одмах дође један њихов друг из Учитељске Ш 
еђу ње и њега и с правом подиже руку на његово раме, а он, онај бесни и разуздани полицајац, об 
е, приђе му и метну једну своју руку на његово раме, па га опет пажљиво погледа својим великим  
 могао дати хлеба.</p> <p>А за то време његово се мило гнездашце растурило.{S} Родитељи помрли, 
љење, прекор...{S} И опет рекао би да и његово дице вели: »Шта ћемо, кад нам је таква судбина!« 
се још ближе, врло близу, тако да осети његово дисање...{S} Он само гледаше, зачуђен, шта се то 
 се већ Љубица од истине наљути.{S} Ово његово стално и одлучно држање беше јој теже од свега:  
а је накривљен црн мекан шешир.{S} Цело његово држање одаваше обичног сеоског левенту, који не  
 стаде муцати пренеражен ћато.{S} Јадно његово рањено срце!...{S} На првом љубавном кораку мора 
ца за раме, гледајући зажареним очима у његово лице, да би отуд још пре одговора прочитао страш 
мо тихи, лагани уздаси по кад што одају његово немо присуство.{S} А око њега све једно исто: су 
аго, што се у овој прилици нашао сведок његовог гимназијског школовања.{S} А он је, морамо приз 
олу до абаџиске чесме.{S} Она се зачуди његовој појави, а он пружи руке радосно.</p> <p>— Хвала 
 гледа и чуди се тој изненадној живости његовој, тим чудним причама...</p> <p>— Пазите само, на 
едан путник.{S} Још из далека, по целој његовој фигури, познаћете да је то нешто необично, а ка 
им, а он уза ме...{S} И све премишљам о његовој доброти, о оној искреној, неизмерној љубави, ко 
о да се прикрадеш и да предаш ово писмо његовој госпођи, разумеш?{S} Не смеш јој казати од кога 
 и ако то нико не би веровао, судећи по његовој озбиљности, пристане уз кметовске шале, па се п 
ари гласом на речи из гимназије...{S} У његовој кондујити стајаше да је свршио основну школу; и 
а ни брвна не беху добро шљубљена, те у његовој тамници беше довољно светлости.{S} Не може још  
 одговараше потпуно — како он мишљаше — његовом стању. »Туњав! заиста јесам.{S} А што, зар ја н 
 виде са Гојком и да се Пецић упозна са његовом домаћицом.{S} Чим наступише у двориште, Љубица  
 глави и плећима, па се опет издиже над његовом главом.</p> <p>Гојку се обрте свест... нешто се 
како су наша деца!...{S} Зар он са оном његовом пипавом мирноћом може да створи овакав живот... 
а Стојану. </p> <p>— Писареву... онога, његову жену ти познајеш?</p> <p>— Знам је ка тебе; како 
 приђе, весела лица.{S} Она се обрадова његову доласку, не знајући ни сама зашто: да ли због ов 
рви разред, па пређоше код Гојка.{S} За његову мапу опет беше доста говора, и ако кмет признаде 
му што она сама везује своју судбину за његову, па и он развуче уста у широк весео смех.{S} Пог 
а се она ућутала као окамењена, па чека његову реч, као што се очекује гром после севања муње.{ 
ред.{S} Цело му је држање одсечно, а на његову лицу не беше ниједне цртице која би одбијала и и 
ник, тобом располаже...{S} Не био ја на његову месту, видела би ти...{S} Него шта би ти хтела,  
а би хтео наћи потврду својим речима на његову лицу.</p> <p>Доиста, Гојко поцрвене, збуни се и  
традање и нека дивљина беху исписани на његову лицу...{S} Прва му мисао застаде на револверу, к 
..</p> <pb n="144" /> <p>Она скочи, узе његову руку и стеже је, гледајући га право у очи, из ко 
аво: саставићемо обадве плате, и њену и његову, па ће и за мене боље бити.{S} Боље је мусти две 
 сама увек позива и да се радује сваком његову доласку, он се умири, и све му постаде обично и  
.{S} И они се зачудише необичну изгледу његову.</p> <p>Беше то човек од својих двадесет и пет и 
 видевши га таква, што се не измаче оку његову, па одмах узе да јој објасни целу ствар.</p> <p> 
он ћати, који се слатко смејао одговору његову.</p> <p>— Голаверија смо, брате, сви па то ти је 
глед му остаде на њој подуже, и на лицу његову беше јасно исписана мисао: »Хо, море, па ово је  
ли ко се већ навикао гледати га таквог, њему он сад изгледа сасвим отресит, прави младожења.</p 
че ишли у Београд, него за то.{S} Море, њему се то знало... зарађено је.</p> <p>Дођоше ови глас 
ми сад здравље... коме оно треба?...{S} Њему... је ли?...</p> <p>— Теби, синко, и нама... помис 
ке милине и баци се Влајку на груди.{S} Њему ово не би по вољи, пресече је погледом оздо до на  
ћутаху док им се путник не приближи.{S} Њему заклецаше ноге, стаде да баца погледе у страну и,  
 Кажем ти ја, братићу, не бој се ти.{S} Њему баш немој зубе показивати, ономе знаш... него онак 
нова неке главније политичке раднике. — Њему сви рекоше да су то само тек ’нако... празни гласо 
ни злом људи не смеју се тако весело, а њему смех не силази са уста.{S} Море, славан је живот,  
им тоном, као да издаје обичну плату, а њему дође да заигра од узбуђења.</p> <p>— Баш вам хвала 
он и стаде чекати да ћата продужи.{S} А њему се не жури, он то згодно отеже и намешта с нарочит 
а с тога беше веома предусретљива према њему.{S} Донесе јој лепу и скупоцену гривну; она се вео 
м првих дана била чак расположена према њему«...{S} И она се сети неких тренутака, кад му је из 
жати како се Љубица све више мења према њему...{S} Следи се од страха, и стаде пажљиво мотрити. 
 не мучи ме!... врисну она и пође према њему.</p> <pb n="195" /> <p>— Па знаш како је... то су  
м изненадном срећом, и не осећаше према њему ни жалости, ни мржње, ни расположења.{S} Она сама, 
тек из воде изишао, а Љубица седи према њему за столом, где је одмах по ручку прешла са Влајком 
 покривен белим као снег застирачем; на њему послужавник са слатким и чаша воде, бистре као кри 
сав и Влајко.{S} Како се опремио!{S} На њему је сеоско одело, окорамио двоцевку па иде весело,  
о, али друкчији, сасвим друкчији.{S} На њему лепо ново одело, нов црн шешир, коса ошишана, брад 
 жива радозналост, али се јасно чита на њему и горко сажаљење, прекор...{S} И опет рекао би да  
се сад тек јасно испољила свака црта на њему.{S} И као да га сад тек добро познаје, и оно јој с 
} Затим се пружи по кревету и остаде на њему, непомична, до мркла мрака.{S} Шта је чинила за то 
 дубоки, непроменљиви мир исписан је на њему и само једна усна малко... врло малко повукла се у 
 лице, научила је читати оваки израз на њему, и ево сад види... јасно види...</p> <p>»О, ала ми 
чанствен накит.{S} Застадоше јој очи на њему дуго...{S} Она га придену у косу, па приђе огледал 
викну она узбуђено, прилазећи све ближе њему.</p> <p>— Ено их у Ђокићевом кукурузу... под оном  
S} Да ли су страшни?...{S} А како ли је њему?...« И он притискује браву... врата се крећу...</p 
па се врати са одлучним захтевом: да се њему одреди накнада у десет, а учитељици двадесет динар 
ше и гледају њега.{S} Баш ће бити да се њему смеју.{S} То га опет збуни.</p> <p>— Какав си то д 
о сад представља правога домаћина!{S} И њему се то чини и смешно и у исто време чини му задовољ 
ош није умрла?...{S} Тако дуго!...{S} И њему се чини да хода тако по дворишту пуних 4 — 5 часов 
је она моја, кад знам да је ту«...{S} И њему није нимало чудно, што се летос крио од ње, а сад  
нко, и нама... помисли на нас...{S} А и њему, што?...{S} Све ће се то поправити.{S} Међу младим 
е руке.</p> <p>Ну Гојко нађе да треба и њему што рећи, да је незгодно ово дуго ћутање, па се об 
ико се испребијах, па да ми је ко гођ и њему да што учини.</p> <p>— Е не бригај.{S} Ако то извр 
леда како ти и он сад има кућу и жену и њему долазе другови на ручак...{S} Све баш онако, као к 
много сплете са питањима из рачуна, али њему не покварише одличну оцену, те тако он имађаше жал 
о ти Краљу! обрте се он Гојку.{S} Па ти њему лепо ту масницу пред очи: је л’ тако ти менека, Го 
ојка, онако у косо, не осврћући главе к њему.</p> <p>А Гојко се погнуо, па мери очима сваки сво 
, зовну га Љубица с прага, и упути се к њему.</p> <p>Он се збуни и готово хтеде проћи, чинећи с 
шту.{S} Неколико његових ђака приђоше к њему.</p> <p>— Јесу ли сви дошли? запита децу.</p> <p>— 
" /> путника у варошком оделу, пођоше к њему, али пришавши близу, стадоше.{S} И они се зачудише 
тељи морају по неколико пута долазити к њему узалуд, али она, госпођица Љубица, не мора се за т 
уцања...{S} А гле, Љубица обрнула очи к њему, па се смеши на њега као и мало пре... или се то њ 
е околности, ништа је није привлачило к њему; само она незгода новчана... али ваљада није то?{S 
а, али претходно захтева да обоје оду к њему у госте и да проведу заједно цео недељни дан.</p>  
S} Љубица се плашила ревизора, јер се о њему говорило да се бави самим ситницама из школскога р 
сти се Смиљка.</p> <p>Немој да мислиш о њему више.{S} Зато ти се и јавља што једнако мислиш. </ 
оме такође маше руком...{S} Можда је то њему, али се то њега не тиче, кад она није више жива... 
еши на њега као и мало пре... или се то њему само чини?...{S} Да ли да јој говори још, или само 
сети се Хуса и других.{S} А ми ћемо већ њему... не бригај ти, чекај само док смислим...</p> <p> 
а...{S} Тамо даље оно округло стакло, у њему игра, искри се чисто бело вино...{S} По соби неред 
ико проста и неотесана, да и не гледа у њему каквог конкурента пред Љубицом, али тек му је крив 
и ниједна сенка захвалности да засија у њему, ни туге за растанком... ништа, ништа друго, само  
ветом запенуши, издиже се и заклокота у њему; он скочи, измењен, страшан као звер, искривљених  
ца страшније од гујина уједа.{S} Беше у њему, у томе кратком, немом, отвореном погледу читав бе 
.{S} Ко би га сад видео, не би познао у њему онога збуњеног, плашљивог јадника. »Да га искасапи 
од ње, и смејући се рече: »Ништа, ја ћу њему поклонити деветорицу, па онда да имамо обоје по пе 
у се само јаук Љубичин од бола, па онда њен истеричан врисак...</p> <p>Писар се прену: види да  
вреле усне са оштрим брковима падоше на њен усијан образ и тако остадоше...{S} Као муња шину је 
 венцем на глави, а поред ње покуњио се њен будући муж, Гојко учитељ, па звера око себе...{S} Т 
на се сва предала томе послу, који је и њен...{S} Ту су јој све мисли, цела душа...{S} Деца одг 
мах трже и обори очи, јер осети на себи њен ватрени поглед.</p> <pb n="14" /> <p>— Видећете, на 
 нејасно оцртава, и чини му се да сваки њен уздах односи собом по један део његова тешког бола, 
и већ беше устао и врло учтиво прихвати њен поздрав.{S} Изиђоше обоје напоље и седоше у хлад.</ 
аше погледом преко зидова, избегавајући њен поглед.</p> <p>— Баш си дивно наместила! рече јој с 
 је онај отресити, паметни и лепи човек њен муж, да су све ове згодне и лепе ствари у собама, — 
ено лице, очекујући са страхом и зебњом њен одговор.</p> <p>Она устаде, приђе му и метну једну  
 то она вриснула?...{S} Да ли је то био њен глас?...{S} Она се једва диже, и лагано пође селом  
вратница... није никад до сад одлазио у њен стан.{S} Шта је то?... не чује се кукање...{S} Ноге 
сањивим погледом, који јасно казује, да њена душа не учествује у раду.{S} Стојан је нешто запит 
земљу и наслони своје уздрктале руке на њена колена.{S} Она као да не осети ништа, гледаше и да 
ужио пут, само да не мора одговарати на њена питања.</p> <p>— Јесте ли били до суднице?{S} Шта  
д, прибра се мало и врати јој се обична њена смелост.{S} Само јој једна мисао о том дође у глав 
 презирем?... узвикну Гојко, дркћући од њена блиска присуства, па одједном обави своју руку око 
ко густих жбунића.{S} Кад год јој наиђе њена обична туга за кућом, она се завуче у жбуње, па ст 
мо осећа да је оно све ближе и да ће се њена срећа разлетети као прах...{S} Па ипак се свакога  
иковати овај тренутак на један часак из њена детињства.{S} Јест, сећа се тако живо...{S} Довела 
онај исти врисак...{S} Тамо је ваљада и њена мати, па ће доћи и Стојан с мотиком...{S} А сусед  
ругарски, пријатељски, али осети да јој њена урођена грубост неће то допустити.{S} Толико се ки 
е добро његов глас...{S} Шапуће, али до њена слуха долази читава грмљавина.{S} Да ли је то исти 
о, Гојко се понуди да отпрати Љубицу до њена стана.</p> <p>— Нека, молим вас, немојте...{S} Бли 
уства, па одједном обави своју руку око њена стаса и приђе јој тако близу, да се нису могли гле 
јвећим самоодрицањем, како то може само њена страсна и плаховита природа...{S} Она први пут осе 
 па посматра децу, која ће бити предмет њена рада и старања.{S} Свако се приљубило уз оца или м 
м изјавио жељу, да њих двоје издржавају њена брата, док је у школи.</p> <p>Она га после ове реч 
ве ове згодне и лепе ствари у собама, — њене ствари, да је то њено гнездо!</p> <p>Боже, па она  
 језиком, и њој се учини да је то глава њене газдарице из Београда, код које се хранила.{S} Гла 
ономе, који је тако лако погазио ногама њене најсветлије осећаје, који се наругао њеној љубави  
ети само за један миг, док узе шљиве са њене руке.</p> <p>Ну Гојко нађе да треба и њему што рећ 
а ли се то развиђа, расвањује... или са њене душе нестаје мрака?...{S} Што ближе прилази кобном 
тов на све услуге, просто и једино због њене самоће и сиротиње, јер зна да тако исто чами и њег 
лободније ђачиће; један се измаче испод њене руке и стаде се плашљиво прибијати уз матер.{S} Он 
p> <pb n="136" /> <p>— Немам ја ниједне њене признанице.{S} Нисам јој ништа издавао.</p> <p>Гој 
и погледи, које јој упућиваху другарице њене, остале учитељице.{S} Опази она и неколико познати 
грдње, док се у том наступу не уплетоше њене руке у косу свога мужа....{S} Писар се одбрани, а  
ористи овом приликом и не узме право из њене руке зреле плодове?{S} О, какву топлоту осети у ње 
се на човечја гнезда, која се појаве уз њене обале па их одједном нестане...{S} Све ће проћи, с 
док јој заспа уморна мати.{S} Лежећи уз њене топле груди, она се сети срећнога детињства, кад б 
екако иронично осмехну, и лагано уклони њене руке од себе, па устаде.</p> <p>— Зар је време да  
а руке, али познавши је, одједном пусти њене руке и стаде се освртати око себе, као да је нешто 
азове својом...{S} А сад... јесу ли ово њене руке савијене око његова врата?...{S} Да ли то њен 
вијене око његова врата?...{S} Да ли то њене груди тако бурно дишу на његовим грудима?...{S} Је 
 отичу и њени најмилији снови младости, њени најдражи идеали...{S} Све, што је тако дуго ствара 
, па она је то и желела, само то!...{S} Њени идеали нису били недостижни, него скромни, веома с 
 се да са тим злослутим жубором отичу и њени најмилији снови младости, њени најдражи идеали...{ 
је то он...{S} Или управо јесте он, али њени узбуђени осећаји сада све увећавају, па и то љубав 
ом дође на памет да се запита: да ли су њени поступци за то време вазда били умесни?...{S} Она  
осмех, помешан са презирањем, заигра на њеним уснама.{S} Дохвати мараму, као да се брише, па га 
целом својом појавом и држањем одговара њеним ранијим сновима.</p> <pb n="164" /> <p>— Хо, брат 
/p> <pb n="7" /> <p>Гојко се сусрете са њеним јасним светлим погледом и обори очи.{S} Баш је би 
е мисли, које немају никакве везе ни са њеним стањем ни са последњим догађајима...{S} Све се ис 
њој самој, и он је тако тесно спојен са њеним бићем, да се већ више не може отклонити.</p> <p>» 
, лепа... ја морам бити срећна!« И пред њеним очима пролећу сјајне, дивне слике замишљене будућ 
ике.{S} Одједном се на зиду, право пред њеним очима, расветли и показа велики светао круг, из к 
е тактике.{S} Најпре се већ обавестио о њеним родитељима, о школовању, о свему, док се тако мал 
ао гак косу што се немарно разбацала по њеним усахнулим грудима.{S} Горке су и тешке ове сузе ј 
на, и она већ претпостављаше револвер у њеним рукама...{S} Страх јој одузе снагу, она не мрдну  
госпођице, ново друство, викну неко иза њених леђа.{S} А, жестока посла!{S} Младић и по!</p> <p 
 робију или још да изгубим и главу због њених враних очију!...{S} Ехе-хе!...{S} Биће, вели, мој 
огледом, и опет не може да се одвоји од њених очију, него гледа, гледа, гледа...</p> <p>»Сад ће 
знају.</p> <p>Веља се још од првих речи њених уозбиљи, а кад саслуша шта је писар спремио оним  
се то могло окренути, и ако је знала да њено срце никада више не може припадати ономе, који је  
какав дух са онога света дошао да гледа њено страдање, пропаст?...{S} Ево га ближе... још ближе 
довољство, али се брзо навуку облаци на њено равно, ниско чело...{S} Мисли, те црне мисли никак 
е природа умирила, па се само још осећа њено гигантско дрхтање, као последњи уздах пред тешким  
 сам и ја патио, па да гледам једаред и њено страдање.</p> <p>— А ти, чини ми се, не виде писар 
ех.{S} Погледа је и би му веома по вољи њено весело, насмејано лице. »О, па ми ћемо овде лепо и 
твари у собама, — њене ствари, да је то њено гнездо!</p> <p>Боже, па она је то и желела, само т 
 Ускрс...{S} И он стаде жудно гледати у њено лице, очекујући са страхом и зебњом њен одговор.</ 
 бело вино...{S} По соби неред...{S} Са њеног кревета разбацани јастуци, згужван ћилим...{S} А- 
 на своја места.{S} Деца се уплашише од њеног строгог израза и тона, па се свако укрутило, глед 
зред и виде шта су деца радила за време њеног одсуствовања, одмах посла дете к Гојку, молећи га 
положи, па стаде празна соба звонити од њенога веселог, јасног смеха.</p> <p>Писар се одједном  
учи гимназију, па питања о крави Зорки, њеној љубимици, о ружама и олеандеру које је донела из  
има и напослетку поче да држи предавања њеној деци.{S} Ради се озбиљно и својски...{S} Једно ју 
 онда поче по издаље добацивати похвале њеној лепоти, памети, лепом положају који заузима...{S} 
шалећи се њеном неумешноћу и смејући се њеној плашњи у службеним пословима.{S} Разговор постаја 
а се тако брзо заборави!...{S} Говори о њеној смрти, а смеје се...{S} По њену мишљењу, он треба 
не најсветлије осећаје, који се наругао њеној љубави и пљунуо на њену ропску преданост.{S} Женс 
ле плодове?{S} О, какву топлоту осети у њеној руци, како су меки, како ли нежни они једри пунач 
...{S} Све се испретурало, ускомешало у њеној помућеној врелој глави, читав хаос!...</p> <p>Ско 
ући ову нејаку децу, која се поверавају њеној бризи; она би их све одједном изгрлила и ижљубила 
де тешко, него се овај простак подсмева њеном другу, те му одговори доста опоро:</p> <pb n="10" 
 страха.{S} Истина, Гојко је радио и са њеном децом, док је боловала, она сама види како је мно 
 то збиља већ свршило?...{S} Он се наже њеном уху и прошапта:</p> <p>— Хоћемо ли по Ускрсу одма 
ој говорити разне бесмислице, шалећи се њеном неумешноћу и смејући се њеној плашњи у службеним  
тресући се сав, као у бунилу, припаде к њеном лицу и стаде је љубити дуго, бурно, сумануто...</ 
се поздрави са њом врло интимно, задржа њену руку подуже у својој и гледаше је ватреним, значај 
о.{S} Некакво велико зло спустило се на њену главу, и она тако очајно изгледа, као да не предви 
разговор, који је у по нечем подсети на њену младост.{S} И Гојко се чак расположио, па допуни р 
оји се наругао њеној љубави и пљунуо на њену ропску преданост.{S} Женска душа не тражи смисла,  
траха.« Још истога дана Гојко је одвезе њену оцу, па се он другога дана врати, рекавши да ће пр 
није рђаво: саставићемо обадве плате, и њену и његову, па ће и за мене боље бити.{S} Боље је му 
дједном, не поимајући шта ради, дохвати њену меку <pb n="142" /> врелу руку и повуче је за собо 
 се неодређено насмеши.{S} Пера дохвати њену руку, подржа је мало, па се саже и пољуби је...{S} 
ине у нашу кућу« одговори мати, стежући њену ручицу...{S} Па после оно заносно играње у аптовин 
S} Он се пожури говором, да би заглушио њену зебњу.</p> <p>— Ето, купио сам часовник, какав ниј 
вори о њеној смрти, а смеје се...{S} По њену мишљењу, он треба не само сада, но и после десет г 
у себи: како то одједанпут улети беда у њену школу, да јој помути задовољство?{S} И шта је то т 
прође, он се не би нимало плашио, али у њену погледу он опази такву досаду, презирање, па чини  
уке обузеше је и зауставише на себи сву њену пажњу.{S} Какав испит, школа... кад је овде питање 
лукама, или се црне преоране и засејане њиве...{S} Изнад села се, тамо у даљини подигла танка п 
ш није мрак, види се!...</p> <p>Ха, ево њиве!...{S} Полако само... тихо као сенка...{S} Расклањ 
ћи га право у очи:</p> <p>— У Ђокићевој њиви!...</p> <p>Он се осетно трже и одједном му се пром 
ано обузимати срџба... </p> <p>— Каквој њиви?!... узвикну он зачуђено, али му глас дркташе од љ 
 под оном крушком на средини...{S} Знаш њиву Ђокићеву... чим се изиђе из села, одмах десно...</ 
ја једно псето и искочи из дворишта, за њим појури друго, па треће и око уморна учитеља подиже  
 и све...{S} Пирну хладан поветарац, за њим дође још јачи ветар, па се одједном завитла олуја.. 
 Гојко зинуо па трчи из све снаге, а за њим се спотиче и пада Стојан, псујући мртву учитељицу и 
зиђе из школе.</p> <p>Љубица погледа за њим, па се осврте деци весело, и отпоче рад.</p> <p>Вељ 
 децом у школу.</p> <p>Писар погледа за њим иронично, као што обично гледамо какве полуумнике,  
p> <p>Стојан утрча у собу, и она оде за њим.{S} Чичи задркташе вилице и пођоше му сузе на очи.. 
амо ћу све казати...</p> <p>Она пође за њим без устезања, не покушавајући да ослободи своју рук 
се опет полако крену.{S} Љубица пође за њим.</p> <p>— Хоћете ли да идемо после подне у Брезовац 
</p> <p>Љубица се насмеја, гледајући за њим, како гази посред бара, не мислећи без сумње о том, 
таде плашљиво ослушкивати трчи ли ко за њим.{S} Кад се увери да га онај <pb n="106" /> више не  
ну низа сокак...{S} А дечко подвикну за њим, пратећи га очима и веселим погледом, док не замаче 
шну.{S} Чује се мушки глас, па одмах за њим детињи. »То је учитељ... онда ће ово бити«, вели же 
а дочека што му се пружа прилика, да са њим остане на само, па се одмах диже, не задржавајући г 
еда, била је блажена кад се руковала са њим, осећала се срећном, много срећном!{S} И данас јој  
 две недеље она се нешто разговарала са њим о броју ђака, па онако у шали помену, како Гојко им 
...{S} А ја сам тада скочила и пошла са њим по ноћи... закипела је у мени некаква страшна мржња 
еједно, може пропасти цео свет и она са њим, то јој је право...{S} Устане ћутећи, гледајући пол 
. мислила сам полудећу, ако још дуже са њим поживим.{S} И сама се чудим како то одједном наиђе. 
чуне новом кмету, па ти гледај после са њим...</p> <pb n="130" /> <p>— Оди овамо, господине учо 
а промуца нешто у одговор, рукова се са њим механички, не мислећи и корачи напред...{S} Изиђе п 
И Гојко приђе к Драгољубу, рукова се са њим, па му објасни долазак Љубичин:</p> <p>— Госпођица  
 она зна да му је обећала венчати се са њим, и ако има живу жену, и таман да му изјави сад прис 
илу, па се уплаши, не знајући шта ће са њим, ако падне где у путу.{S} Покуша да га мало расвест 
е, разуме се све у шали, но тек беше са њим потпуно слободна.{S} Сад се и сама смејала својој п 
одговори она одлучно, па се поздрави са њим и окрете својим правцем.</p> <p>— Добро лаку ноћ! о 
> <p>»И нико је не присиљава да седи са њим.{S} Што, зар не може она устати и рећи: извините, и 
и пут једну исту мисао. — Овамо седи са њим цело јутро, смеје се, шали се и све онако... што не 
 је добар човек.{S} За сад не говори са њим.{S} Мати, као и свака жена, рада је сазнати узрок т 
ко часова, што ће их морати провести са њим...{S} А после... <pb n="161" /> биће најсрећнији, ј 
елика сила у општини и да треба увек са њим лепо поступати.{S} Она је сад разумела о коме ћата  
оље ће бити, помисли она, да говорим са њим у повратку, сад кад пођемо.{S} Знам да ће нас испра 
S} Како сам ја!{S} А она јок... него са њим тамо амо, па цело јутро.{S} И шта су имали толико д 
екиде овога други малишан: зар нисмо са њим сиграли мете на Вилиној Коси, кад смо оно ишли?</p> 
пио у први разред гимназије, заједно са њим, па видевши да не може ни из једног предмета да ист 
аш добра друга и пријатеља, проведеш са њим слатко неколико часова у шали и смеху, па још ако с 
а брешчића зажарен, усијан котур, а над њим трепере и прште по плаву своду руменосјајни зраци.. 
огама му шушти опало, жуто лишће; а над њим се ношаху густо загасити и беличасти облаци, пливај 
јатељства она не осети ништа друго пред њим.</p> <p>Али у колико Љубица и писар постајаху интим 
Победио је и њега и њу, оборили су пред њим главу, али он ипак осећа неку празнину у веселу срц 
е густ, црн облак, заклони сунце, а под њим измени боју и дрвеће, и трава, и све...{S} Пирну хл 
та ли ради.{S} Види се и покривач и под њим <pb n="121" /> нека нејасна маса...{S} Он прилази и 
о, па прво лизну прст језиком и превуче њим преко табле, потом се насмеши и гледајући опет у та 
 незгодан тренутак, то је извесно.{S} А њима, женама, тако понекад дођу лутке у главу...{S} Чек 
ба...{S} Кану неколико крупних капи, за њима друге, чешће... пљусну киша, просуше се читави пот 
а деца, протежући се целом снагом, а за њима покуњен, снуждена погледа, изиђе и Гојко са писаре 
иђе из школе.{S} Гојко не диже главе за њима.{S} Одоше обоје у празну учионицу.{S} Ту су у посл 
нило црвене се кровови кућа, беле се на њима димњаци, а из њих се извили далеко и право у висин 
е коже.{S} Вајдица је и то: зарадиће на њима три — четири гроша.</p> <p>Љубица остаде скрушена, 
м се отворише <pb n="115" /> врата и на њима се појави писарка, он шмугну у свој разред, па се  
на разреда, а вратнице се отворише и на њима се показа, сва увијена, Љубица.{S} Иђаше полако, п 
абе, изнурене груди, знајући да само на њима може наћи утехе, ако је још има.</p> <p>Смиљка се  
 Види се да ми нисмо за село: треба, са њима бити друкчији.</p> <p>Гојко се усуди да је погледа 
и му се ломе, а неки остају цели.{S} Са њима је он једнако рачунао.</p> <p>— Море, знаш ли оног 
ам у брезовичкој школи вамилијаз све са њима за’ита воду са извора, па испушта једну по једну у 
морадоше ступити у разговор.{S} Седе са њима и учитељка, пошто их послужи, а то је врло отресит 
аквим ће уживањем да ради ове године са њима.{S} Љубица, која га врло радо слушаше, мораде га п 
 .</p> <p>Љубица је мислила да почне са њима коју игру, да заметне шалу и смех, желела је да се 
да.{S} Хе, ваши су мали, не треба се са њима много журити.</p> <pb n="39" /> <p>— И не журим се 
ројне другаре и другарице и стала се са њима играти мушких игара: ораха, крпигуза, лопова и мно 
не, брате, тражити сељанке и вући се са њима ноћу по потоцима!...{S} То је... оногај... не да с 
 свастици.{S} Заговарао их, шалио се са њима и, знајући о чем мајке одраслих кћери најрадије го 
е уписати код мене, а ви како хоћете са њима, рече он и изиђе брзо.</p> <p>Љубица настави рад,  
ће их, али руке... баш не зна шта ће са њима.{S} Гле, и ноге му клецају!{S} То је већ обична ст 
авише неки тамни и нејасни осећаји и са њима у вези наиђе на њу некаква необична нервоза...{S}  
 упозна са том дечицом, да се зближи са њима.{S} Знала је начин којим се то најбоље постиже и и 
пише се око ње.{S} Хтеде се понашати са њима другарски, пријатељски, али осети да јој њена урођ 
и много су лепи за јело), па рачунај са њима колико год хоћеш.</p> <p>— Господин Драгољуб је, у 
 дана није се ни видео ни проговорио са њима.{S} Са Љубицом, кад има што пословно, преговара пр 
остали разреди?...{S} Јок, ја сам то са њима наредио све за четири—пет дана: сто, столица, клуп 
мучите са овим лудацима.{S} Ја ћу то са њима за час наредити.</p> <p>Љубица израчуна и написа п 
мах, ту на дворишту, почеше разговор са њима.{S} Обоје се само упознаваху са децом, распитиваху 
n="202" /> и сестрине, да остане још са њима, да се мало прибере од тога бунила, да дође к себи 
хнуше слободно.{S} Али тамо далеко пред њима виђаше се други, још већи облак, који им се нагло  
ећ постао одвратан, а цео је живот пред њима!{S} И најгоре је што ту нема никакве помоћи, он са 
лиже овамо сниска брда и хумови.{S} Под њима тече моја шумна Морава...</p> <p>— А, ви сте Морав 
м, искрзаним и дроњавим губером.{S} Под њима само меко сено, покривено шареницом, па ипак беше  
и околину беше чаробан, заносан.{S} Под њима се зелене густи зрели воћњаци, трепери шаренило по 
мисли.{S} Нека тешка слутња обладала је њима од јутрос, притисла им душу, стегла срце, па их та 
оја их има, а девојкама... шта?...{S} И њима тако нешто... да им чистимо ципеле, на пример...</ 
ашњаваше нешто учитељу:</p> <p>Немој ти њима, братићу, низ длаку: они ће тебе ома’ зубима.{S} Н 
ку: они ће тебе ома’ зубима.{S} Него ти њима први покажи зубе.{S} Је с’ вид’о нашу учитељку как 
 устраје тај роман Љубичин... требаш ти њима.</p> <p>— Шта ти говориш... као да не знаш оног зл 
одмах опазише због чега се она обраћа к њима, па сваки час погледаху у страну, од куд се прибли 
астаде тајац...{S} Све се очи обртоше к њима...</p> <p>Љубица дође до врата, па кад виде толике 
 у школи.{S} Велимир обећа да ће доћи к њима са целом својом школом, па ће тако заједнички држа 
ар он још ту дроби! викну Веља, идући к њима са батином. </p> <p>— А, тако ли се дочекује влас’ 
ри изговарању.</p> <p>— И ти си пошао к њима?</p> <p>— Нас двојица ћемо сад да путујемо... у см 
још давно децу оставица иза школе, па о њима нико не води рачуна.{S} Она се нервозно диже и рук 
их далеко, далеко... само да не мисли о њима, да не страда...</p> <p>— Ах, ја сам несрећна!...{ 
о већ хоћу... могу.{S} Али шта мислиш о њима, шта ће бити?</p> <p>— Хе, соколе, нисам ја пророк 
едном, као електрисана, рашири очи, а у њима засветли најпре чуђење и страх...{S} Као да се пит 
 гледају уморно, тамно, непрестано је у њима некакав безумни израз, од кога човек мора задрктат 
љство.{S} Они су сад врло интимни, међу њима нема никакве засебне тајне, договарају се озбиљно  
ожају, није могло ни очекивати.{S} Међу њима непрестано стајаше некакво страшило, које их раздв 
ку чини, као да је он већ годинама међу њима.</p> <p>— Е брате ово је ваљано... овако са старим 
и ону љубав, која владаше до скора међу њима!...{S} Она осећа како се почињу враћати стари дани 
не много допринела, да се хладноћа међу њима увећа, а то само због оног безразложног женског ин 
{S} Тешко!...{S} Она увиђаше да се међу њима почиње отворено непријатељство, <pb n="67" /> које 
кад је више учитеља у месту, па се међу њима отвори кавга.</p> <pb n="74" /> <p>— То је зло, ве 
од њих све више повлачи за себе, и међу њима је све мање предмета за разговор.</p> <p>Гојко све 
.{S} Да окушам ја завести разговор међу њима?...{S} Ко зна шта им је; питаћу Вељу на само...{S} 
 ветар, и она подиже обе руке, па махну њима преко лица, као да се умива овом влажном измаглицо 
ма брижни, погнули главе, па само махну њима по некад у страну, почешу затиљак и опет ћуте и сл 
адржава, над, ким се они смеју и ако су њиме прожмани и запојени.</p> <p>За то време Гојко нешт 
, па се одједном промени...{S} И видиш, њих двојица не говоре један другоме ништа.{S} И то све  
/> каквог је она замишљала још у школи; њих је саставила необично јака, силна љубав, права љуба 
ао како би је што јаче увредио!...{S} А њих двоје седе, загрљени, једно уз друго, и гледају се  
а.</p> <p>Гојко је сам изјавио жељу, да њих двоје издржавају њена брата, док је у школи.</p> <p 
, а ђаци му нешто писаху.{S} Кад угледа њих двоје, он се трже и задркта: осети да му не долазе  
.{S} Ах, а ја сам мислила да страдам за њих, да приносим себе на жртву, а оно није...{S} И њих  
ху.{S} Он подиже главу и махну руком на њих:</p> <p>— Еј, море... одите овамо!</p> <p>Деца се з 
мо уписују... они вас знају најбоље, па њих и молите.</p> <p>Она ступи међу гомилицу ђака, који 
 год се анатеме туку, склањај се испред њих, да сачуваш своју главу.{S} Тако је то, братићу мој 
продаје сељанима со и опанке, купује од њих коже јагњеће, вуну, воће и све друго што има доста  
о некаква хладноћа, досада; свако се од њих све више повлачи за себе, и међу њима је све мање п 
може се то продужити вечито; неко ће од њих бити премештен.{S} Он сам то увиђа и обузме га вели 
едох погледати у женско!...{S} Бежах од њих као од ђавола, као да ће ме један поглед њихов сатр 
 зна у кога ће да гледа.{S} Нешто и код њих има, устумарали се ка говеда пред олујом.</p> <p>—  
pb n="191" /> једнога дана освану и код њих установљена задруга.{S} Влајко се сав предао тој ус 
уте и оштро превијене на средини, испод њих оштро гледају и секу два плава ока, па се на ниже с 
ало питање: »Шта је?«</p> <p>— Остадоше њих двоје сами.{S} Овај креса оком, креса, док се Богос 
ца остадоше сами у соби.{S} Чим изиђоше њих двојица из дворишта, Љубица му се баци на груди, об 
ови кућа, беле се на њима димњаци, а из њих се извили далеко и право у висину беличастосребрни  
и одједном зацрвенеше, као да ће сад из њих крв бризнути.</p> <p>Љубица подиже главу и погледа  
алеко од школских вратница.{S} Изиђе из њих једна слабуњава, суха жена у варошком оделу, отвори 
ју му нестало оне сањивости, па бије из њих живи јасни огањ.{S} Он беше веома задовољан, што му 
.{S} Одједном шкрипнуше вратнице и кроз њих уђе сељак у белим кошуљама.{S} Сумрак се већ ухвати 
ше како се врата лагано отварају и кроз њих пролази она позната страшна фигура.{S} Поносно поди 
очетка године.</p> <p>Љубица стајаше уз њих, погледајући у страну, и опет јој не измакоше оку п 
 <p>— Извол’те, говораше попа, идући уз њих.{S} И дечица треба да се одморе добро, дуг је пут,  
и им је причинио толики бол, сада ту уз њих, да стоји као тешки кривац и очекује казну за своја 
носим себе на жртву, а оно није...{S} И њих сам убила, унесрећила...{S} О, тешко мени!...{S} И  
, бар ћу са те стране бити мирна, јер и њих има свакојаких.«</p> <p>— Извините, молим вас, али  
лонила главу на уздигнута колена, а око њих обавила обе руке па гледа...{S} Кад би око поноћи о 
 сети срећнога детињства, кад беху само њих двоје деце, она и брат, па лежаху овако исто уз мај 
кора.{S} Изређао је тај поглед све, што њих двоје заједнички преживише, и ниједна сенка захвалн 
аше баре од каљавих ногу, које падаху у њих као камење...{S} Гојко зинуо па трчи из све снаге,  
завесе, али оне двокрилне, те се између њих може видети.{S} Пропе се на прсте и погледа унутра. 
 али се прибра и опет провири...</p> <p>Њих двоје седе на столицама једно уз друго, загрљени, п 
ице што се слевају с камења, а сутон се њиха и навлачи све више, успављујући брижну главу прија 
 будем веран, а мени неће бити рђаво од њихне стране.{S} Тако је то, братићу мој.</p> <p>Гојко  
оле, а што старији помажу неваљалцима — њихов је грех...</p> <p>Изговоривши то, опет погну глав 
ао од ђавола, као да ће ме један поглед њихов сатрти.{S} Шта је ово?!...{S} Хм... то је нешто н 
тешке ове сузе јадованке, али је утицај њихов благотворан: залеђено, окамењено срце почиње се к 
бор, а на његово место одмах дође један њихов друг из Учитељске Школе, годину дана старији по ш 
главе, и што им се овај више примицаше, њихова лица постајаху све зачуђенија.</p> <p>»Какво ли  
 повлачити, док се сасвим не издвоји из њихова друштва.{S} Пре недељу дана донео им је сам писа 
сто сваком детету, каза им како се зову њихова седишта и таман поче да им казује како се улази  
Какво ли је ово чудо?« као да се питаху њихова лица, али они ћутаху док им се путник не приближ 
 она давно, да из очију своје деце чита њихове мисли.{S} Љубица поцрвене, задркта, па се одједн 
 свој посао, па и цела околина бруји од њихове монотоне песме, која улева у душу неку сањиву зе 
, па се обрте ђацима и стаде прегледати њихове радове, као да никога другог у школи нема.</p> < 
жно...{S} Само неколико пута, у почетку њихове везе, помилова је и беше нежан према њој, али је 
што обе учитељке у почетку опираху, док њихови мужеви не изјавише, да ће се то све свршити мирн 
во мотрити...{S} Истина, ни до сад нису њихови односи наликовали меденом месецу, о чем је Гојко 
 радове, кад опет нестаде мира у срцима њиховим и настадоше друкчији дани. </p> <p>Гојко опази  
годила, али само нека груне тресак пред њиховим очима, нек <pb n="197" /> плане ватра, нек проз 
p> <p>Поведе се разговор о учитељима, о њиховим патњама; поменуше и једно зло: кад је више учит 
о упознаваху са децом, распитиваху их о њиховим кућама, о родитељима, о томе како су провели ле 
таман да му изјави сад пристанак, а иза њихових цеђа викну Стојан:</p> <p>— Не може, братићу, м 
Ене, зар то нови учитељ! викну неко иза њихових леђа.</p> <p>Учитељ се окрете и прелетевши оком 
ве више утегнута и повучена, нестаје са њихових лица оне обичне дечје живости и она почињу личи 
им заглухнуше од блејања оваца, а поред њихових ногу сноваху ошишане, погнутих глава до земље,  
ш и запара танахним крилима поред самих њихових очију; пројури тихо, без шума, водени кос, враћ 
е намирнице, које су још више учврстиле њихово пријатељство.{S} Они су сад врло интимни, међу њ 
пих ширета — жена, јер она не познаваше њихово стање ни намере.{S} Она им одговори пријатељски: 
.</p> <p>Вељи као да беше мало незгодно њихово присуство, он се опет окрете учитељицама и стаде 
мисли, избегаваше их, осећајући унапред њихову непријатност, и ако се оне још не беху јасно исп 
ко слушао и понешто читао, али то се, у њихову положају, није могло ни очекивати.{S} Међу њима  
чи.</p> <p>— Ехе, братићу мој, кажем ја њој: даћеш ти мени, Смиљка!{S} Јок, вели она.{S} Море д 
ње.{S} Ни сам не зна, да ли осећа према њој још што осим жалости.{S} Срце му једнако некако пус 
ина, он није онако нежан и пажљив према њој; не уме, или неће да дели милошту као други људи, н 
ипак како да назове своје осећање према њој.{S} Љубица га опет изведе из забуне, обори главу, п 
ве везе, помилова је и беше нежан према њој, али је и та нежност некако груба, неумешна, као да 
 Шта је ово?...{S} Он је охладнео према њој, не воли је више.{S} Али зашто, зашто?{S} Не може б 
ном руком за плот.{S} Он се крену према њој поводећи се, а из груди му се разлеже храпав, прому 
а се у Љубицу...{S} Поглед му остаде на њој подуже, и на лицу његову беше јасно исписана мисао: 
 да му се очи крећу и заустављају се на њој...{S} Да су десет пушака наперене на њу, лакше би ј 
и и гледа на прозоре.{S} После он стаде њој нешто доказивати, чему се она испрва стаде опирати  
х посла дете к Гојку, молећи га да дође њој.{S} Гојко одмах дође, али <pb n="123" /> му и лице  
ица, не мора се за то бринути.{S} Он ће њој сам доносити плату, све ће олакшице он њој чинити.. 
ти се пређашња љубав према овој деци, и њој је необично мило што стоји са овако чистом и упарађ 
ом изиђе глава са исплаженим језиком, и њој се учини да је то глава њене газдарице из Београда, 
остите, заборавите све што је било... и њој потекоше из очију крупне сузе.</p> <p>— Ама шта ви! 
ра, па ваљда ће се наћи добра душа да и њој помогне...{S} Чуди се како је рђаво протумачила њег 
о исто што и она.{S} Сутра се то може и њој десити.</p> <p>— Молим вас...{S} Готово да не улази 
е, меко женско срце не могаше одолети и њој грунуше сузе, притеже још јаче на груди своју љубим 
што ће тамо?...{S} Да изнесе на видик и њој своја страдања, свој пораз... да јој да прилике да  
аше учевне и оне наше конђаре.{S} Је ли њој дуга коса!...{S} Ехеј-хеј!...</p> <p>Међутим на пољ 
 кршити руке, Гојко се осмели, те уђе к њој у школу.{S} Она застаде, загледа се у њега, и као д 
атне заносне снове.{S} Гојко се обрте к њој, па је стаде посматрати.{S} Учини му се да се из са 
ци, осећа да га нешто снажно привлачи к њој.{S} И кад би имао мало више смелости, ко зна какве  
} Он се приближи Љубици, наже се мало к њој и прошапта јој:</p> <p>— Сутра ћу вам донети брилиј 
ад јој се учини да Влајко обрне главу к њој — образи јој се оспу лаким руменилом а груди се мал 
 сам доносити плату, све ће олакшице он њој чинити...{S} Затим се вешто наведе разговор на неке 
лети јој кроз главу све, што је знала о њој: муж јој у војсци, ожењен још од осамнаесте године. 
, што је песници певају, што сав свет о њој говори... па ја и она — муж и жена!...{S} Разуме се 
жудње?...{S} Никад га не чу она да тако њој говори...{S} Гле како дркће и трепери тај познати ј 
 намргоди се и заузе неки одсудан, само њој својствен положај ишчекивања.{S} После јој се учини 
 кратко време, да већ беше малаксала, у њој и не беше више снаге за даљу борбу, за отпор.{S} Он 
и од ђавола, страшнији од пакла...{S} У њој се породи страшна, нечувена мржња према овом јадник 
 не види га, него се чуди шта то бива у њој.{S} Стеже... све више стеже!...{S} Ах, па она ће да 
како је далеко зашла, и тога тренутка у њој се створи стална, одлука: да се све кида, да се жив 
клију заузела је Љубица и већ уредила у њој свој скромни намештај: ногаре са новом сеоском пост 
твицом и другим миришљавим цвећем, па у њој љушка и успављује занесену, љубављу очарану душу... 
ит... паклени гнев загрме и заклокота у њој, она подиже десну руку, изви је у страну и спремаше 
 улази у школу, како се седи и понаша у њој, а напољу се <pb n="28" /> разлеже песма: »Паун пас 
p> <p>Љубица осети да се одједном све у њој и цела она поче мењати...{S} Прво се појавише неки  
ј свану пред очима... она осети да се у њој ствара некакво <pb n="168" /> ново, необично осећањ 
ећањем на деветорицу ђака појавише се у њој сећање и на све оно, што је у вези са тим.{S} Али ј 
ви она опет и одједном осети, како се у њој почињу рађати неке нове мисли, супротне овима.</p>  
јој час бледе, час црвене.{S} Опет се у њој подигоше они <pb n="77" /> осећаји, која мало пре о 
 да нестане ове појаве.{S} Узрок лежи у њој самој, и он је тако тесно спојен са њеним бићем, да 
убица као чудећи се.</p> <p>— Био сам у њој и летос о испиту и опет пре месец дана кад смо мери 
коју су укућани звали оџаклија, и ако у њој не беше оџака.{S} Ову оџаклију заузела је Љубица и  
 обанђија онако!...{S} Иде, братићу, за њом ка слеп...{S} Хм... истина за мене то није рђаво: с 
е диже и пође к вратима.{S} Он гледа за њом, изненађен.</p> <p>— Добро сте мало пре казали: да  
 крену. — Хајдемо!</p> <p>Гојко пође за њом, удешавајући још унапред шта ће радити са очима и р 
е право низ пут; Гојко једва стизаше за њом...{S} Али он иђаше, упирући се <pb n="178" /> свима 
/p> <p>— Море, ти си болесна? отвори за њом врата и провири у собу ова жена, гледајући је са он 
ри врата и изиђе.{S} Гојко се пожури за њом, вичући:</p> <pb n="147" /> <p>— Само немојте да се 
о она пројури сама ка луда, а сад ти за њом?...</p> <p>Гојко је гледа и само слуша онај звучни  
да зна ко за мене! викну ћата, идући за њом.</p> <p>Она застаде, двоумећи.{S} Чинило јој се да  
 остаде дуго на том месту, гледајући за њом.</p> <p>Прилазећи својим вратницама, Љубица опази ч 
двориште.</p> <p>— Лаку ноћ, рече он за њом, прихватајући се шешира и гледајући кроз сутон необ 
 се промешкољи, погледа у Љубицу, па са њом полако изиђе из школе.{S} Гојко не диже главе за њи 
све иде лепо, о »том учитељу« што је са њом рече да је мало онако... као луд, а неки пут је доб 
гаваше сваку прилику да се не сретне са њом.{S} Сад се већ Љубица од истине наљути.{S} Ово њего 
..{S} Он је доводи у кућу, весели се са њом...{S} Ааа!«... отеже она гласно и ухвати се руком з 
е одмиче од ње, и председник стајаше са њом кад уђосмо... сви је уважавају!...{S} Зашто, зашто? 
себе крије.</p> <p>Писар се поздрави са њом врло интимно, задржа њену руку подуже у својој и гл 
ше деце, помишљао је озбиљно да бежи са њом у Америку, или у Турску.</p> <p>А Љубица?{S} Ни сам 
еобично, она не разумеваше шта се то са њом збива, беше занесена...{S} И као кроз сан чује позн 
ораз... да јој да прилике да ликује над њом!...{S} Не, не...{S} Не тамо!...{S} Али куд ће?...</ 
а у ходник и видевши Љубицу, стаде пред њом, дркћући сав од љутине.{S} Она се намршти, видевши  
 да се овај већ није смео појавити пред њом.{S} Чим га опази, она се бајаги обрне Стојану, и ак 
меки, добри, послушни... све се то пред њом угибало, све је сматрало за највећу срећу на кога с 
јко јој приђе, онако мокар, клекну пред њом на земљу и наслони своје уздрктале руке на њена кол 
ош...{S} Даље се не сме, већ су ту пред њом... чини се да им чује и само дихање.{S} Чудо је сам 
ица зауставила на једној мисли, па само њом живи, само јој је она у глави...{S} Опет се појави  
иђа обично усред лета.{S} Сав је ваздух њом испуњен, и она вас, улазећи у плућа, дави и гуши св 
, извади из џепа прљаву мараму и обриса њоме ознојено чело, са кога падаху крупне капље зноја.< 
зи да председник диже десну руку и даје њоме знак некоме иза његових леђа да се умири... »Шта л 
зви је у страну и спремаше се да пљесне њоме из све снаге по том туђем образу, па одједном, као 
исареве; нерасположење и сумор овладаше њоме.{S} Али она силом угушиваше те нове мисли, избегав 
је оптуже због неморалног владања...{S} Њу, једну од најпоштенијих учитељица!...{S} Ето и вама  
а је мало, па се саже и пољуби је...{S} Њу опет прођоше трнци, а писар брзо узе капу и, поздрав 
еоских кућа; мајка носи малога брата, а њу води за руку, отац носи неке поњаве на леђима.{S} Ид 
 брига одједном се скиде, нестаде је, а њу обузе пламен жудње за радом.{S} Она се преобрази: оч 
ди толико дволични...{S} И то остаде за њу неразрешена загонетка.</p> <p>А писар се тек сад оду 
ући је тако веселу.{S} Он се збиљски за њу привезао; заволео је како никад до сад није волео, и 
и ко је преживео младост, мора знати за њу, сећати се појединих тренутака и, разуме се, то су н 
сли се.{S} Ја је нисам имао, ни знао за њу...{S} Не, не... ја нисам живео у младости, нити знам 
 говор о томе, као да је то све ново за њу.</p> <pb n="84" /> <p>Одоше у судницу, али се вратиш 
 се уверила да његово срце куца само за њу, пружа му руку!..{S} Ха-ха-ха...{S} А он, шмокљан... 
инити.{S} Мислила је: то је зло само за њу, а другима није ништа...{S} Други се само гнушају... 
е једва докотура до прве клупе, паде на њу и дубоко предахну.{S} Погледа око себе, као да се бу 
 вунену струку са својих леђа и седе на њу.{S} Тек тада, опази чобане, који га пажљиво посматра 
јасни осећаји и са њима у вези наиђе на њу некаква необична нервоза...{S} Она скакуташе весело  
ој...{S} Да су десет пушака наперене на њу, лакше би јој било...{S} Шта је ово... он пије крв о 
ељ баци струку на столицу, посади се на њу уморно и стаде брисати знојаво дице.{S} Сви опет пос 
читељичин поглед на себе, осмехну се на њу весело и учтиво, као сваки нови познаник, који се же 
и он се, у разговору, почешће осврће на њу.{S} То је човек Гојкових година, развијен, крупан и  
тово не споразумевајући се, поседаше на њу.{S} Пролети слепи миш и запара танахним крилима поре 
 то није смео учинити.{S} Подиже очи на њу и — прође га пријатна језа свега...{S} Онаких очију  
 ближе деци, рече им да гледају само на њу, па поче рад.{S} Осећаше како јој се образи час зажа 
ала, стадоше бојажљиво погледати час на њу час једно на друго, чудећи се коме се то она обрнула 
 врата и таман да викне Стојана, а пред њу стаде Веља учитељ, насмеја се весело, па је запита!< 
, из другога, тесног сокака испаде пред њу Гојко, па како је угледа, поцрвене и хтеде да прође. 
, гледајући у земљу, али кад стаде пред њу, подиже очи и погледа је за часак, само за један тре 
 ње...{S} Дође једно јутро и стаде пред њу: </p> <p>— Казао господин управитељ да му пошљете он 
ислећи и корачи напред...{S} Изиђе пред њу средовечан човек, шиљате браде, суха лица и опале ко 
а отвори капак, положи драгоценост пред њу на сто, па се мало измаче.</p> <p>Она погледа и одје 
таман хтеде ући у двориште, па кад виде њу, изненади се па застаде.</p> <pb n="203" /> <p>— Баш 
д спокојно шетао по трави, и тек кад је њу спазио, почео је немирно тумарати, као да је у неком 
.</p> <p>Нису се разумели.</p> <p>Он је њу волео, али некако на свој начин, без оне обичне женс 
може га одјурити; Љубицу још горе... уз њу је писар.{S} А овамо Гојко му једнако издаје некакве 
али погледавши Љубицу, одједном седе уз њу и стаде јој говорити разне бесмислице, шалећи се њен 
.{S} Она гледаше Гојка, који стајаше уз њу, узнемирен, зачуђен овом изненадном срећом, и не осе 
а око десног образа.{S} То неко дише уз њу, осећа да је то дисање и врло топло...{S} Али од тог 
 страдања своја.{S} Победио је и њега и њу, оборили су пред њим главу, али он ипак осећа неку п 
а. — Ево и твоје тужбе, ево гле... па и њу сву иситни на парчад, баци те комадиће на под, па их 
не и стаде дисати убрзано...{S} Обузе и њу узбуђење. — Ви не знате и не верујете... а ја би за  
живе!{S} И она је, ето, мислила да ће и њу та судбина стићи одмах прве године, али види се није 
 за болест ни за шта...{S} Само да види њу опет поред себе, јер држаше да је одбегла сасвим, да 
, ходаше живо преко школе.{S} Кад опази њу, он се обрте деци, нареди им да се спреме, па их пус 
се веома ретко виђа.{S} Он се загледа у њу...{S} Како то да је не познаје, ако је из овога села 
 ће му мотика?...{S} Ах, јест... морају њу закопати...{S} Наравно, кад ко умре, <pb n="160" />  
 које се обично зове »учитељска свађа«, о чем је много рђавога слушала.{S} Али она ни прстом не 
 жудња за просветом, за »другим очима«, о чему се тако лепо говори у народним пословицама?...{S 
згодно настављати досадашњи разговор а, о другом чему нису хтели говорити.</p> <p>Сиђоше у речи 
ао кад неко добије тешку рану изненада, о чем дотле никад није ни сањао, па се само чуди у прво 
и олеандеру које је донела из Београда, о неким суседима... и ваздан других ствари...{S} Па онд 
га убијем...{S} Шта нисам тада мислила, о Боже!...{S} А он, јадник, наједаред клону... посрну и 
 иа свету немам, ни друга ни пријатеља, о...</p> <p>— Не, не... молим вас!...{S} А ја?..{S} Ист 
децом, распитиваху их о њиховим кућама, о родитељима, о томе како су провели лето.{S} Љубичини  
ре се већ обавестио о њеним родитељима, о школовању, о свему, док се тако мало упознаше и зближ 
ваху их о њиховим кућама, о родитељима, о томе како су провели лето.{S} Љубичини ђаци већином с 
</p> <p>Поведе се разговор о учитељима, о њиховим патњама; поменуше и једно зло: кад је више уч 
 ми је кад ко, нарочито таква женскиња, о мени рђаво мисли.{S} Госпођице, ја имам рођену сестру 
м Стојан да је отпуштена она учитељица, о којој су раније говорили.{S} Богосав, вели, синоћ дош 
а материн захтев, стаде причати о себи, о раду у школи, како све иде лепо, о »том учитељу« што  
штовању, о братској искреној симпатији, о томе како је он готов на све услуге, просто и једино  
.{S} И све премишљам о његовој доброти, о оној искреној, неизмерној љубави, коју сам ја погазил 
а питања о крави Зорки, њеној љубимици, о ружама и олеандеру које је донела из Београда, о неки 
 редовно у писмима извештавала о стоци, о суседима и вршњакињама, а сад се ограничила само на к 
ће предузети неки већи пут.{S} Међутим, о путу он није ни мислио, него је жељно очекивао тај да 
е то.{S} Опет они мисле о нечем другом, о чему неће да говоре преда мном... опазила сам то.{S}  
бица сања само о оном што је изгубљено, о чем се некада сневало, а Гојко се првих неколико неде 
еби, о раду у школи, како све иде лепо, о »том учитељу« што је са њом рече да је мало онако...  
де оних лепих и заносних идеала о раду, о скромном гнезду и тихој срећи?{S} Да ли се то све одј 
обије тако ретку и неочекивану играчку, о којој дотле није могло ни сањати.{S} Сва се предала р 
вестио о њеним родитељима, о школовању, о свему, док се тако мало упознаше и зближише, па онда  
ише најодсуднија уверавања о поштовању, о братској искреној симпатији, о томе како је он готов  
ихови односи наликовали меденом месецу, о чем је Гојко толико слушао и понешто читао, али то се 
ни и крстити.</p> <p>— О, ’натема је!.. о часни је!...{S} Како га обанђија онако!...{S} Иде, бр 
 ућута, би му незгодно: шта да ради?... о чем сад да говори?...{S} Баш би јој радо сам саопштио 
уштам!...{S} Знате ли ви... знате ли... о, па ви не знате, ви не видите!... узвикну он усред дв 
и погледа га зачуђено. »Шта хоће они... о чему то говоре?...{S} Какви ђаци... коме они требају? 
{S} А зар сад нисам?{S} Јесам, јесам... о, те како!...{S} Али ево шта ми срећу мути...{S} Лекар 
очито због вас.{S} Чим сам чуо синоћ... о којечему, одмах сам решио да морам ићи овамо, да се о 
ту, украсу, шта ли.{S} Па <pb n="47" /> о плати... и то већ није ништа.{S} Није ни тешко ићи у  
/hi>...{S} Али ко је то могао знати!{S} О, како би то све лепо било, како би ја била срећна, по 
ја... тако исто.{S} То није кућа!...{S} О, ала се грдно преварих!«...</p> <p>А Гојко ради, иде  
нек пресече ово љубавно гугутање!...{S} О, погрешила је... много је погрешила!...{S} Опет је об 
све тако бежи од њега, гнушај се!...{S} О, ту се мора изгубити памет!{S} И ја сам првих дана би 
и ја бити срећан, те како срећан!...{S} О, да знаш како ми је тешко што ми те отимају, а ја...  
рца своја... »О, ала ми је добро!...{S} О, ала ми је добро!«...</p> </div> <div type="chapter"  
му се баш и гнушање и одвратност!...{S} О, ако јој је већ постао одвратан, а цео је живот пред  
а и он зна, да га одовуд гледају!...{S} О, онда би заборавио оне ударце камџијом, оно понижење  
риликом све исказати.{S} Па онда?...{S} О, та ваљда и Бог гледа са неба на сиротињу!...« Она се 
о невин, овако детињи израз лица?...{S} О, то су јој лице морали набавити сви демони из пакла!. 
 а нарочито пред људе, ако наиђу?...{S} О, да тешка срама!{S} Па још ако је и она све то слушал 
и!... онако како сам некад сањала...{S} О, живота, живота хоћу!!«...</p> <p>Крајем месеца, Гојк 
тва верности мужу, правила морала...{S} О, тешко оном, ко би само покушао помутити јој срећу, т 
..{S} И њих сам убила, унесрећила...{S} О, тешко мени!...{S} И најтеже је сазнавати да је то св 
л тешким уздасима и врелим сузама...{S} О, још да није тих суза!...</p> <p>»Живот, младост... а 
вијало их и сушило својим зрацима...{S} О, дивна, шумна српска Мораво!...{S} Па оне безазлене,  
згледи да више неће бити страдања...{S} О, само да се поживи на миру!...</p> <p>А Љубица и Влај 
е чини да ништа не жели, не осећа...{S} О озбиљнијем чему према Љубици престао је и да мисли... 
аче, а он хода по соби и мршти се...{S} О, па <pb n="177" /> она страда!...{S} И она пати!...{S 
них груди бије на тебе, заноси те...{S} О, слатко ли је сетити се мајчиних груди, кад човек пре 
х и он ће се претурити од жалости...{S} О, часни га, и те жене!«...</p> <p>А Гојко само трчи и  
p>— Знам, казаше ми сад у судници...{S} О, брате, што сте допустили да се тако мучите без невољ 
мо нек знам да ћеш некад бити мој...{S} О, мили!...</p> <p>И она га опет стеже врелим уздрктали 
о сачувати.</p> <p>— Ја све чиним...{S} О, ваљада ме неће Бог више мучити?...{S} Доста је било! 
{S} Гле, љубе се... чује се јасно...{S} О, сваки јој тај отровни звук просеца и прожиже живо ср 
чи и забости хладно гвожђе у месо...{S} О, та га мисао још више разјари...{S} А после газити, г 
црњи од пакла, одвратнији од ђавола.{S} О, кад би га само могло нестати!...{S} Она опет стаде,  
тор наиђе и оштро ме казни за неред.{S} О, како сам тада страдао!...{S} Да знате како су тешка  
о не прашта лако непажњу према себи.{S} О, тешко мени!...{S} Одбачена!... презрена!... заробљен 
 грешница, не бисте ме ни погледали.{S} О, тешко мени!... и она покри лице врелим рукама и горк 
 јер иначе ме не бисте ни погледали.{S} О, ала ме је Бог тешко казнио... јекну она очајно и под 
а за време познанства са Драгутином.{S} О, то беху неки светли дани, срећни часови... она се то 
је човек и с друге стране задовољан.{S} О... а ја сам тако мало желела!...{S} Само да имам добр 
нском... разговор је веома пријатан.{S} О чему год хоћеш, све те разуме... па и сам да се поучи 
буни се као ја, кад улази у друштво.{S} О, ала је то друштво неправедно!...{S} Па да ли ће ме д 
у току зимушњих непогода пропуштено.{S} О малом испиту дођоше им Веља и Аксо.{S} После дужега п 
е, легоше заједно на Љубичин кревет.{S} О, да дивне, ретке среће!...{S} Чудне ли лепоте и радос 
некако чудно гледа...{S} Шта ће сад?{S} О, муке!...</p> <p>— Ја не знам... управо овај... нисам 
ме право из њене руке зреле плодове?{S} О, какву топлоту осети у њеној руци, како су меки, како 
Сад видим...{S} Јест, овај... </p> <p>— О, пријатељу мој... и друже!... она му сама пружи руку, 
 лепоту...{S} Шта ћу ти ја!...</p> <p>— О, тешко мени!...{S} Јесте, јесте...{S} Био ми је тако  
е неправилности, намршти се...</p> <p>— О чем је бунцао?...{S} Испричајте ми све какав је тада  
ој бескрајној вечној истини...</p> <p>— О, како је дивно! узвикну Љубица после дужег ћутања и п 
многе ствари унапред предвиђа.</p> <p>— О, безнадежни јуноша, узвикну Веља, видевши га где му д 
о ту на месту, па ни да мрдне.</p> <p>— О, молим... извол’те, рече она са неким малим изразом к 
е окретати по кујни и крстити.</p> <p>— О, ’натема је!.. о часни је!...{S} Како га обанђија она 
рече она, гледајући замишљено.</p> <p>— О, па ја нисам ни стоти део испричао.{S} То је код мене 
гледајући га тужно и иронично.</p> <p>— О, па зар има веће среће!... .{S}Ја сам најсрећнији дан 
астаде, очекујући Гојкову реч.</p> <p>— О, господине... никад и не сањам...</p> <pb n="128" />  
 полако док не ухватиш за врат, па онда о земљу.{S} Ја, братићу, тако је то.{S} А ти се не бој, 
уштво сеоских залудника, па се ту ћаска о свему и свачему.{S} Влајку већ догрдила она вечна тур 
До сад се редовно у писмима извештавала о стоци, о суседима и вршњакињама, а сад се ограничила  
ко нестаде оних лепих и заносних идеала о раду, о скромном гнезду и тихој срећи?{S} Да ли се то 
худо парче хлеба.{S} Мало је размишљала о последњим догађајима: обузела је некаква апатија прем 
ролети јој кроз главу све, што је знала о њој: муж јој у војсци, ожењен још од осамнаесте годин 
целој кући, исприча им све што је знала о првој жени Влајковој.</p> <p>— Чудо му нису одузели с 
 лепо поступати.{S} Она је сад разумела о коме ћата говори, али одмах помисли: неће ли бити и н 
ута.{S} Он поћута мало, као да премишља о нечему, па одједном, мало отежући речи и застајући на 
 овакву стању било је тешко говорити ма о чем, с тога Љубица одмах пређе на ствар.</p> <p>— Баш 
 и јаче, уверавајући је пламеним речима о вечној љубави...{S} Тако некако дођоше цркви, и она в 
 по осталим селима, још немају ни појма о хигијени.{S} Треба <hi>власт</hi> да их научи...{S} Б 
боравила да старешине воде оштра рачуна о владању државних службеника... »Гле, па шта ће сад би 
у коме се излише најодсуднија уверавања о поштовању, о братској искреној симпатији, о томе како 
ата, Министри су весели, нико и не сања о промени.</p> <p>— Јок, одсече председник.{S} Ја знам  
n="83" /> тамо учи гимназију, па питања о крави Зорки, њеној љубимици, о ружама и олеандеру кој 
бица обрати нарочиту пажњу на саопштења о брату.{S} И она је добивала од њега писма, у којима м 
е још давно децу оставица иза школе, па о њима нико не води рачуна.{S} Она се нервозно диже и р 
шта.{S} Није ни тешко ићи у срез.{S} Па о оним учитељима...{S} А она учитељица, вели, биће отпу 
нику.</p> <p>После се разви жива дебата о говору, јер је тема стајала у вези са најбитнијим пит 
ваздан тако!...</p> <p>Љубица не запита о ком се то говори да је отпуштен, јер је нагађала, а и 
и тамо у срезу, дођоше нам после и акта о вашем постављењу...{S} А ја овде до општине, купим по 
ад се ограничила само на кратка извешћа о своме здрављу и раду и тражењу новаца.{S} Одатле се о 
а.</p> <p>»Шта он хоће? размишља Љубица о целом догађају.{S} Нисам га добро ни разумела.{S} Упр 
истрча из школе и удари се из све снаге о нешто црно, меко... оно се одједном претури и јаукну, 
е мршти, лупне ногом, управо врхом ноге о под; види се радо би скочила и притрчала детету.{S} К 
а зачуди кад виде да учитељ већ предаје о словима.{S} На табли стајаше великим, јасним, лепим с 
.{S} И свака несрећа мора да се разбије о моју главу!...</p> <p>— Море ћути, то је добро ако јо 
а...{S} Него није то.{S} Опет они мисле о нечем другом, о чему неће да говоре преда мном... опа 
о, наразговараше се и за ручком и после о свему, па онда Љубица, на материн захтев, стаде прича 
ла би то био живот, Боже!... али ко сме о томе мислити...{S} Није то за мене, за оваког хм... к 
икнути:</p> <p>— Свака ти се мука брине о светињи школској!...</p> <p>Она хтеде још нешто рећи, 
ба једна!...{S} Он се нашао да се брине о моралу и светињи школској!...{S} Написао човек Минист 
акав испит, школа... кад је овде питање о смрти и животу!... </p> <p>Све се променило у новом у 
о је рђаво протумачила његово саопштење о оној учитељици.{S} То је неваљала женскиња, и она је  
 гази посред бара, не мислећи без сумње о том, куда иде и шта ради.{S} Још далеко виђаху се њег 
се уз старе ђаке и слуша шта они говоре о новом учитељу.{S} Љубица приђе к столу и наже се Гојк 
о равна пожњевена поља. »Шта они говоре о злу кад је тако пријатно и занимљиво проводити време  
науку, а филолози се мрште на разговоре о сумпору, крави, коњу...{S} Тек за нас згода!</p> <p>— 
Гојко остаде још мало да чује разговоре о новој влади, па се затим диже и прође кроз село.{S} К 
ш кућу, да те овде неко чека и брине се о теби.{S} Само та судница проклета!... '</p> <p>— Јеси 
ти његов пређашњи разговор, размисли се о неким изразима, па јој се сад цео разговор учини друк 
о увиђате, да сам имао права бринути се о светињи школе.</p> <p>Љубица плану.{S} У таквој несре 
ачкој школи.{S} Од скорог времена он се о свему саветоваше са Вељом, јер увиде да овај не само  
о све лепо и ваљано...</p> <p>Влајко се о ручку расположио, задиркује Гојка, сећа се неких смеш 
.{S} Љубица се плашила ревизора, јер се о њему говорило да се бави самим ситницама из школскога 
атра као жеравица...{S} Гојко опет поче о Америци...</p> <p>— Еј мој кукавче, не помаже ти сад  
е и пољубише.</p> <p>— Ја се чудим јуче о коме то мој кмет говори: неће да ми купи десетне мере 
је ништа.{S} Али после шта оно говораше о некаквом накиту, украсу, шта ли.{S} Па <pb n="47" />  
, кад овај паћеник умире.{S} Мисао беше о Влајку, и она се сва стресе од пријатне и необичне др 
 ће!...{S} А ти, братићу, не мисли више о паксијанима, него лези тако...{S} А ја знам шта ћу са 
сле неколико недеља они не имађаху више о чем говорити.{S} Чим устану, гледају да побегну једно 
... понови он; какав хлеб!{S} Зар још и о томе да се бринемо.{S} Реците само колика нам сума тр 
штен.{S} Писар јој много наобећава, али о премештају не рече ништа.{S} Рече јој да сваког дана  
ори се вођаху или о школском послу, или о кући, ни о чем другом. </p> <p>— Да ли да пошљемо на  
то веселији.{S} Разговори се вођаху или о школском послу, или о кући, ни о чем другом. </p> <p> 
, док други учитељи још нису ни мислили о томе.{S} Гојко чак узе и нешто пара унапред, па одмах 
одно: сами обоје!« После стаде да мисли о школском одбору и осети да га обузима његова обична б 
е плаши, не сме да зна, не сме да мисли о томе, али јој се то извило пред очима, па јој потреса 
 зна, управо неће да зна, неће да мисли о правом узроку, јер му је лакше забости нож у груди, н 
Али је она већ навикла да угушује мисли о томе.</p> <p>— Кажи господину нек изиђе у ходник, па  
о их далеко, далеко... само да не мисли о њима, да не страда...</p> <p>— Ах, ја сам несрећна!.. 
 неки бурни осећаји, и она сад не мисли о оном, који пролази, весео, поред ње, не види га, него 
 да је све у реду и добро, али не мисли о том; зна да у џепу има доста банкнота, да ће тај нова 
е још грдно.</p> <p>Иде по соби и мисли о свему, што јој пређе преко главе последњих недеља.{S} 
ху или о школском послу, или о кући, ни о чем другом. </p> <p>— Да ли да пошљемо на станицу за  
га разгледаше пажљиво.{S} И опет она ни о чем другом не мисли: нема више ни бриге ни зебње; осе 
не зна ни она...{S} Не зна ни шта је ни о чем је, али је страшно... нечувено... страшније од св 
, корача брзо и узбуђено, не мислећи ни о чем...</p> <p>Гојко је уведе у своју собу, намести је 
рет, не осећајући ништа и не мислећи ни о чем.{S} Згурила се, савила се у клупче, наслонила гла 
 те се вуче по земљи и звецка кад удари о какав камичак.{S} Лице му младолико, сасвим бело, нос 
лицом...{S} Одједном је завитла и удари о крушкову грану, која се пресамитила преко плота.{S} П 
 да се тако брзо заборави!...{S} Говори о њеној смрти, а смеје се...{S} По њену мишљењу, он тре 
председником, а и да чује шта се говори о промени.{S} Председник га дочека збуњено, као кривац, 
а; — весео, отворен, и тако лепо говори о нашем послу.</p> <p>— А, Веља је и у школи био веома  
шале, па се по цео дан вођаху разговори о љубавним аферама и ноћним шетњама.{S} На овим дугим л 
ек настаде распуст, а свет поче зуцкати о везама Влајковим са Милицом Обрадовом.{S} Ћата се нај 
.. како ће он пред свима људима причати о својој бруци?...{S} И Гојко се одједном сети својих р 
убица, на материн захтев, стаде причати о себи, о раду у школи, како све иде лепо, о »том учите 
а нема.</p> <p>Затим Веља стаде причати о оној двојици што им се спрема премештај, па дошавши т 
ково причање.{S} Кад овај стаде причати о јутрошњем разговору са Љубицом, Веља се поче крстити  
 Стојан седе са Вељом и настави причати о последњим догађајима.{S} Веља је то већ све знао, па  
ља је то већ све знао, па стаде мислити о лекару, да ли ће доћи сутра рано, као што је обећао.{ 
о што је обећао.{S} После стаде мислити о Гојковој болести...{S} Ово је нека јака грозница, али 
осао.</p> <p>Велимир јој стаде говорити о том почетном послу.{S} Говорио је таком сигурношћу и  
дговори Веља, не гледајући га и мислећи о нечем упорно.{S} Одједном стаде и као да се нечем дом 
p> <p>Они се упутише низ брдо, говорећи о послу који их сутра очекује.</p> </div> <div type="ch 
 а Веља стаде опет ходати, премишљајући о разним плановима, који му долажаху у главу.{S} Са Гој 
говарао их, шалио се са њима и, знајући о чем мајке одраслих кћери најрадије говоре, обећа да ћ 
у, говорећи и питајући брзо, не знајући о чем ће пре.{S} Шта ради мати, сестре, пише ли брат из 
слим, а он уза ме...{S} И све премишљам о његовој доброти, о оној искреној, неизмерној љубави,  
м се из родитељске куће и бринуо се сам о себи.{S} Какав ми је био први дан школовања, такав ми 
 Са вама говорим и гледам вас, а мислим о другоме...{S} Не могу, не задржавајте ме!...</p> <p>И 
 недеље она се нешто разговарала са њим о броју ђака, па онако у шали помену, како Гојко има ма 
овној шкопи, пред испит, само сам сањао о књизи...{S} Мислио сам да нема веће среће на свету, н 
а њена смелост.{S} Само јој једна мисао о том дође у главу: ваљда ће се и сад умети извући... к 
ко, непостижно, веће од свега... управо о већим школама није смео ни мислити. — Па ти си то мен 
ајне, договарају се озбиљно и поверљиво о свему.{S} Јуче су, на пример, чим <pb n="92" /> је Ст 
ао Министар полиције, али што је мислио о писару, све се сад испуњава.</p> <p>»Божја правда!«.. 
ске тактике.{S} Најпре се већ обавестио о њеним родитељима, о школовању, о свему, док се тако м 
S} Гојко никога не помену, али се знало о ком говори.</p> <p>— Не зна, братићу, ништа не зна.{S 
не жене ствара демонску душу, која само о злу мисли.</p> <p>Ужасна ли је женска суревњивост!... 
ад дођете к мени, разговараћемо на само о томе.{S} Гледајте да дођете још ове недеље, док је ле 
едован посао...</p> <p>Љубица сања само о оном што је изгубљено, о чем се некада сневало, а Гој 
 му је обузело целу памет, па мора само о томе мислити...{S} И он, обучен и обувен, тресући се  
адрхта.</p> <p>»Шта ово они говоре само о злу, кад је свет тако леп, сунце тако топло и весело  
е сад преча себи од свега; мишљаше само о себи и свему ономе што сад губи...</p> <p>— Чекај, ст 
им од трешања.{S} Разговор се води само о школском раду.</p> <p>Љубица је нарочито дошла да чуј 
роза село.{S} Путом се водио говор само о раду у школи.{S} Велимир обећа да ће доћи к њима са ц 
 ово... тужбу Министру просвете... тамо о Љубици, а?!... дрекну он грозно и лупи дршком од камџ 
ед да ће дати учитељима нешто пара тамо о Божићу, док покупи школски прирез за ову годину, а са 
тересовањем, као кад се много наслушамо о некоме, па нам се да прилика да се упознамо. — Изволи 
се запрепастише.{S} И ако су непрестано о томе говорили и мислили, ипак им се чинило, да неће б 
читељ, мишљаше Љубица, видиш како он то о свему зрело мисли«...</p> <p>И ови измирени другови,  
 да би је задовољила, прича јој понешто о писару, избегавајући <pb n="99" /> многе ствари а пон 
им обема рукама, подигнем у вис, па буп о под!...{S} Ти ли се нађе, црвенкапићу, да бешчастиш о 
али је опет живо интересовао очев говор о томе, као да је то све ново за њу.</p> <pb n="84" />  
о осмехиваше.</p> <p>Поведе се разговор о учитељима, о њиховим патњама; поменуше и једно зло: к 
дећи се.</p> <p>— Био сам у њој и летос о испиту и опет пре месец дана кад смо мерили вашу учио 
ав, што је песници певају, што сав свет о њој говори... па ја и она — муж и жена!...{S} Разуме  
т, он је нешто чуо да говори млађи свет о некаквој Милици; тада је слушао многе разговоре и зад 
"92" /> је Стојан саопштио Гојку новост о часовнику, одлучили да ово дана припазе на Љубицу бољ 
у у топлој соби, шапућући једно другому о љубави и срећи, а у то време дојурише сокаком једна к 
чним гласом, трљајући лагано руке једну о другу. — Много сте погрешили, понови он, што сте веро 
амо упознаваху са децом, распитиваху их о њиховим кућама, о родитељима, о томе како су провели  
дном, после ових злослутих речи Вељиних о тешком учитељском животу, обузе нека плашња, у душу с 
бица је нарочито дошла да чује коју реч о писару, да види шта је то: треба ли да се боји чега,  
крсти се Смиљка.</p> <p>Немој да мислиш о њему више.{S} Зато ти се и јавља што једнако мислиш.  
 то већ хоћу... могу.{S} Али шта мислиш о њима, шта ће бити?</p> <p>— Хе, соколе, нисам ја прор 
оџаком.</p> <p>Путник распита дечка још о многим другим стварима, које су га интересовале; тако 
ољно, детињски...</p> <pb n="206" /> <p>О, сад тек разуме Љубица шта је привукло Влајка, и с то 
ћи, само дркће, дркће и гледа...</p> <p>О, како је страшно ово што доноси слух!...{S} Је ли мог 
камењеном лицу и умирите срца своја... »О, ала ми је добро!...{S} О, ала ми је добро!«...</p> < 
а по вољи њено весело, насмејано лице. »О, па ми ћемо овде лепо и весело, живети« помисли он, а 
и се око себе, не знајући шта да ради. »О, како је досадно!...{S} Све ће се понављати једио ист 
 ходати, кршећи руке и уздишући тешко. »О, шта сам радила!...{S} Па ја га нисам пре ни гледала, 
и опет му исто онако исписано на лицу: »О, ала ми је добро... ала ми је добро«...{S} Стаде... м 
израз на окамењеном, непокретном лицу: »О, ала ми је добро!«... </p> <p>Хеј, станите ви вечни т 
исто, једнострано, досадно!«...</p> <p>»О, што нисам знала да ће се <hi>онако</hi> свршити!...  
и ево сад види... јасно види...</p> <p>»О, ала ми је добро!...« вели ово, смежурано и испијено  
 ти њима први покажи зубе.{S} Је с’ вид’о нашу учитељку како је жустра!...{S} Тако је то, брати 
ти — Гојко као Гојко, остао »млада«!, к’о што је и у школи био...{S} Дакле нове колеге!{S} Част 
што некад боловао, па ништа... прође, к’о ћуреће бобице.{S} Сад се смејем кад се тога сетим.{S} 
, да ти донесем каквих хоћеш кожа, па к’о живо звере!...{S} Шта ће ти контраве!... настави кмет 
 оно знало шта ти мислиш.{S} Него оно к’о вели: дај да бацим кривицу на другог, ако се може; бо 
овако мало дете, а препредено и ширет к’о и чича Стојан.{S} Ја га опомињем што је немирно, а он 
јан сенца... мирише ка душа да заспиш к’о јање.{S} Јес’ братићу!... </p> </div> <div type="chap 
дин Драгољуб је, уплете се Богосав, сек’о прутиће, па их пуно наређа по асталу...{S} Неки му се 
Неки се окренуо сав к тој гомили, завук’о прстић у нос, па гледа зачуђено ове нове и необичне з 
ко сте?...</p> <p>— Е, па добро нам дош’о, господине, рече један крупан дежмекаст сељак, прилаз 
/p> <p>— Знаш да због прве плате примам оба ова месеца по пола...</p> <p>— А квартирина?</p> <p 
славно: половина већ знају да разликују оба гласа!{S} А тек смо почели, од јуче...</p> <p>— Дак 
ао стрела одлете у среско место.</p> <p>Оба учитеља зинуше од чуда, пребледеше обојица и опет с 
али скамије.</p> <p>— А, на то смо вама обавезни за онако лепе скамије и друге потребе? рече Љу 
мах сам решио да морам ићи овамо, да се обавестим са вама и да се извиним...</p> <p>Љубица раши 
ма донжуанске тактике.{S} Најпре се већ обавестио о њеним родитељима, о школовању, о свему, док 
чи, па баш нарочито бира такву децу.{S} Обавештава их, помаже им, управо учи их да мисле, али с 
и од њена блиска присуства, па одједном обави своју руку око њена стаса и приђе јој тако близу, 
ла главу на уздигнута колена, а око њих обавила обе руке па гледа...{S} Кад би око поноћи она о 
олагано из његових руку, којима је беше обавио и стегао као клештима.</p> <p>— Сад да идемо у ш 
вати школски прирез, па нек вам затвори обадве школе.</p> <p>— Е, моја госпођо, ко би онда смео 
тина за мене то није рђаво: саставићемо обадве плате, и њену и његову, па ће и за мене боље бит 
 у страну.</p> <p>Путник се још једаред обазре на село, па онда баци на земљу неку вунену струк 
 човечја гнезда, која се појаве уз њене обале па их одједном нестане...{S} Све ће проћи, свега  
х се доноси угарак, ложи се ватра ту на обали и спрема се доручак.{S} Родитељи им, пука сиротињ 
тници наиђоше на оборену кладу на самој обали, па, готово не споразумевајући се, поседаше на њу 
’натема је!.. о часни је!...{S} Како га обанђија онако!...{S} Иде, братићу, за њом ка слеп...{S 
и...{S} Ено га, видите, зацрвенео се па обара очи.{S} Још да му није ове густе брадурине — зло! 
дног правника.{S} Моје осудно решење не обара се тако лако!{S} А правници шта ми знају?{S} Не з 
/p> <p>— Има, доиста има, одговара поп, обарајући очи, јер и сам је веома слаб певач. — Иному с 
 на обарач...{S} Ха, ево!...{S} Вуче... обарач се покрену и чини јој се застаде...{S} Она се сп 
плели... не може да намести кажипрст на обарач...{S} Ха, ево!...{S} Вуче... обарач се покрену и 
о што се пружа пред очима наших дошљака обасјало је румено сунце последњим зрацима свога заласк 
па опет над баџом затрепери чисто небо, обасјано благим зрацима.{S} Али је ипак хладно, веома х 
амо мути и комеша...</p> <p>Одједном је обасјаше коси, врели зраци...{S} Она се трже...{S} Шта  
година, па долети у собу, загрли мајку, обаспе пољупцима милу сеју.</p> <p>Мајка, радосна, што  
само да ви нисте онаки...{S} Сву ћу вас обасути брилијантима...{S} Свега, свега што вам душа за 
з дворишта, Љубица му се баци на груди, обгрли га и стеже грчевито, дркћући сва и тресући се од 
на обори главу стидљиво, а он је полако обгрли, па је одједном стаде љубити тако страсно, бесно 
 на уздигнута колена, а око њих обавила обе руке па гледа...{S} Кад би око поноћи она одједном  
уваше оштар, влажан ветар, и она подиже обе руке, па махну њима преко лица, као да се умива ово 
е руку с камџијом, и он несвесно подиже обе руке према очима, као да му је тај жалосни покрет с 
не превари сан...</p> <p>Изјутра усташе обе рано.{S} Она предаде мајци сав новац, што га узе од 
...{S} Све...{S} Све!...</p> <p>Ућуташе обе, и мати и кћи, оборише главе и предадоше се тешким  
кумство и без договора.{S} Али се нешто обе учитељке у почетку опираху, док њихови мужеви не из 
н... хе, мој цикале, не иде то тако.{S} Обезбеђен си ти од премештаја и отпуштања боље него и ј 
и тај једини заклон: да нам је бар хлеб обезбеђен, кад радимо посао ваљано.{S} Па ето, дали су  
.. помисли он, а ви’ш овај не уме ни да обели!« Не може народ да издржи оволике терете...</p> < 
е јаче и јаче.{S} Он је узе за руку, па обема својим рукама стеже ту мекану, вреду ручицу.</p>  
ргутну зубима, севну очима и дохвати се обема рукама за главу, па као махнита стаде јурити по ш 
е старац, скинувши капу и наслонивши се обема рукама на дугачак штап, који му допираше до саме  
ма, душице...{S} Ах!... и он се дохвати обема рукама за главу, па после краћега ћутања настави: 
 Љубичино раме, а ја уђем па га зграбим обема рукама, подигнем у вис, па буп о под!...{S} Ти ли 
 Налактила се тако на сто, стисла главу обема рукама као клештима, па гледа бесмислено кроз мут 
 неким необичним покретом зграби кутицу обема рукама, а очи јој стадоше на украсу као приковане 
ловичког потеса, опрости се са гостима, обећа да ће их скоро походити и врати се. </p> <p>Љубиц 
 мајке одраслих кћери најрадије говоре, обећа да ће кроз годину дана сам наћи пашенога, само не 
о говор само о раду у школи.{S} Велимир обећа да ће доћи к њима са целом својом школом, па ће т 
јан:</p> <p>— Не може, братићу, мени је обећала!</p> <p>Она виде да Веља хоће да убије Стојана, 
ниси обећала!</p> <p>И она зна да му је обећала венчати се са њим, и ако има живу жену, и таман 
 чуду.</p> <p>— Да се венчамо, зар ниси обећала!</p> <p>И она зна да му је обећала венчати се с 
е, провели су цео дан код Аксе, који је обећао дати им синчића у деверство, а сам се примио да  
у, да ли ће доћи сутра рано, као што је обећао.{S} После стаде мислити о Гојковој болести...{S} 
прозору беле платнене завесе; на дувару обешена цела гардероба и покривена чистим застирачем.{S 
коле: по чешће иде у срез, свакога дана обиђе судницу, а кад се врне кући на одмор, она га саче 
јући се дрвећем, па не уђе на врата, но обиђе и стаде под један прозор.</p> <p>Јест они су...{S 
вако оставили, ни да јој пишу, ни да је обиђу, а она чами овде у туђини, сама без игде икога св 
са неком чудном одлучношћу.{S} Гојко је обилази на раду по неколико пута дневно, помаже је саве 
еда то мило јој лице, скочи с кревета и обисну мајци око врата.</p> <p>— Зар још ниси устајала  
 честу...{S} Ено крушке...{S} Хм, треба обићи са друге стране, откуд је кукуруз до саме крушке, 
> <p>У Орловици постоји леп и мирољубив обичај: часништво општинско кад одступа, откупљује се н 
} А ја ти, брате, не волим онај сељачки обичај: да се руча ма шта...{S} Одвоји мало сира, које  
у књигу.{S} Подиже очи и погледа је, по обичају, оштро.{S} Она једва иђаше, ноге јој клецаху, у 
обину, али јој још није почео постајати обичан, као што то бива кад дуго разгледамо какву ствар 
} И посао велики у почетку...{S} Његова обична збуњеност, кад се састаје с непознатим људима, о 
ком одбору и осети да га обузима његова обична бојажљивост.{S} Би му то непријатно; он се намрш 
стих жбунића.{S} Кад год јој наиђе њена обична туга за кућом, она се завуче у жбуње, па стане н 
>Гојко све више зебе...{S} Да је то она обична хладноћа, која наступа изненадно, па тако и прођ 
поче рад, прибра се мало и врати јој се обична њена смелост.{S} Само јој једна мисао о том дође 
S} Гле, и ноге му клецају!{S} То је већ обична ствар код њега, кад улази у непознато друштво... 
рловичке општине дало се на посао — оне обичне ствари које се врше пред сеобом.</p> <p>Ђокић, п 
и повучена, нестаје са њихових лица оне обичне дечје живости и она почињу личити на војнике у ф 
олео, али некако на свој начин, без оне обичне женске нежности, која влада међу мужем и женом п 
 жив?... како ово гледа?...{S} Ово нису обичне живе очи, ово је мртво стакло, па се само сјаји. 
едном проћи! уздахну он.{S} Шта су они, обични сељаци!...{S} Шта имам да се ту...{S} Али знам д 
ареве љубазности, и сад јој беху сасвим обични доста смели изрази.{S} Она и сама добациваше Пер 
 се имало шта јести.</p> <p>То већ беху обични Цветкови разговори, али Љубица обрати нарочиту п 
аји; и гле, сад је опет друкчије: много обичније, познатије, као да се сад тек јасно испољила с 
суднице?{S} Шта има ново? запита га она обичним тоном, који одговара другарском разговору, па и 
о последња.{S} Она изиђе из учионице са обичним изразом на лицу, носећи собом нов дар Перин — с 
мче, које растера псе и приђе му с оним обичним изразом лица, с којим дочекујемо сваког непозна 
ове... свуда их виђаху сељани усамљене, обично пред вече: и на реци, и у шумици, у потесу по не 
репери она врела измаглица, што се виђа обично усред лета.{S} Сав је ваздух њом испуњен, и она  
 доласку, он се умири, и све му постаде обично и пријатно.{S} Овако му је и гнездо безбедније,  
опет удари у бунило.</p> <p>— За сад је обично бунило... уз грозницу, рече лекар, али код њега  
о непријатељство, <pb n="67" /> које се обично зове »учитељска свађа«, о чем је много рђавога с 
на срца, весели и задовољни, као што се обично враћамо кад испратимо кога госта, с ким смо приј 
а према свему.{S} Са Гојком се поздрави обично, као да су се пре два часа растали.</p> <p>— Где 
јући га оним ђаволастим погледом, којим обично гледају заљубљене шипарице, кад се нађу са предм 
 кад нам је таква судбина!« Он уђе, као обично, гледајући у земљу, али кад стаде пред њу, подиж 
к добро познаје, и оно јој се чини тако обично, као да је многе године провела гледајући у њега 
том.{S} Богме страшно!... није баш тако обично, како причају.{S} Не могу још да се приберем од  
 дао деце!...{S} Али на тој мисли Гојко обично свакад поцрвени, сам од себе, и нешто се као наљ 
>Писар погледа за њим иронично, као што обично гледамо какве полуумнике, насмеши се и махну гла 
ан шешир.{S} Цело његово држање одаваше обичног сеоског левенту, који не ради теже послове, а ж 
> <p>— И што ја не бих могла сад умрети обичном смрћу?...{S} Ето, један удар... капља и готово! 
шта ми знају?{S} Не знају рад на једном обичном регистру, а већ онако... тхи!... — рече он, мах 
ким полу-пословним тоном, као да издаје обичну плату, а њему дође да заигра од узбуђења.</p> <p 
Николче синоћ дође из Београда; и он је обишао неке... и ћата именова неке главније политичке р 
S} Само, простићете, јесте понели какву објавицу са собом? рече кмет и лице му доби неки полузв 
} Ћата прихвати, разви и прочита гласно објаву, којом се Гојко Савић, привремени учитељ и управ 
 измаче оку његову, па одмах узе да јој објасни целу ствар.</p> <p>— Смрдибуба једна!...{S} Он  
лу, рече Љубица и стаде.</p> <p>Веља им објасни куда ће проћи, па се по том, проговоривши још н 
ђе к Драгољубу, рукова се са њим, па му објасни долазак Љубичин:</p> <p>— Госпођица није имала  
т, као бајаги зачуђен.</p> <p>Љубица му објасни; рече и колико ће коштати.</p> <p>— Бог с тобом 
у господина.{S} Радећи то, чича једнако објашњава свој покрет, а по неки пут баци оштру »примед 
и иначе, вазда главно лице, па се дао у објашњавање ситуације присутнима.{S} Слушаоци изгледају 
ки послужитељ, скидајући ствари с кола, објашњаваше нешто учитељу:</p> <p>Немој ти њима, братић 
гаше згодним питањима.{S} После настаде објашњење и разговор.</p> <p>— И све ми се ових дана вр 
 сам... да сам... и одједном јој заигра обла округласта брадица, а очи се овлажише сузама — да  
ли у дубоке мисли.{S} Нека тешка слутња обладала је њима од јутрос, притисла им душу, стегла ср 
е веђе час навуку и натмуре као илински облак, а час се разведре и развуку у весео блажен израз 
p> <pb n="24" /> <p>Одједном их поклопи облак, уши им заглухнуше од блејања оваца, а поред њихо 
еко пред њима виђаше се други, још већи облак, који им се нагло приближаваше.{S} Они сврнуше у  
ут сунцу...{S} Одједном наиђе густ, црн облак, заклони сунце, а под њим измени боју и дрвеће, и 
 двориште — писар натмуренији од густих облака, корача нервозно и понеки пут махне главом знача 
>И она изиђе из собе, гледајући у тамне облаке, који се ношаху висином, и уздишући за изгубљено 
реко воћњака и кућа, продире кроз густе облаке прашине, што су се по негде подигли, па се према 
 прегради густим, непровидним, огромним облаком прашине, који се приближаваше шетачима.</p> <p> 
 то тако одједном?{S} Тек само налетеше облаци, натушти се небо и просу се страшна бура...{S} С 
им се ношаху густо загасити и беличасти облаци, пливајући тихо преко небеснога свода.{S} Оштар, 
 навлачи се мрак... по небу снују густи облаци, скупе се у веће групе, пронесу се тако заједнич 
ој сија задовољство, али се брзо навуку облаци на њено равно, ниско чело...{S} Мисли, те црне м 
>Гојко се трже; поче опет да му наилази облачак на чело, али се он прену и стаде се отимати од  
мислећи...{S} Прелети по неки сребрнаст облачак, пронесе се тихо, нечујно, преко недогледне пуч 
" /> обори очи, а преко лица прелете му облачак љутње, ну он то вешто сакри, па врло пријатељск 
 с највећом грозничавом журбом стаде се облачити...{S} Тресла га је права грозница и све га неш 
 нисам само привремени, да ви’ш како би облетала.{S} А овако, баш ми је тешко.{S} Ето, свршио с 
 како би изгледао, кад би одједном стао облетати око Љубице и удварати јој се као какав окретан 
, без великога узбуђења, али тек око ње облеташе сав досадашњи страх и зебња, она га јасно осећ 
 лепа.{S} Чуо сам ја још пролетос да он облеће око ње, па ето...</p> <p>— Шта мислите, да ли ће 
доше на Љубичине јабучице и за тренутак обли јој крв цело лице.</p> <p>Писар скочи и дохвати ра 
враке закрешташе, прхнуше и попадаше на оближње дрвеће.{S} Путник стаде, скиде с главе прашњави 
е одрасла у сиротињи: отац јој у једном оближњем селу шпекулише, продаје сељанима со и опанке,  
 зар баш ми морамо имати каквих веза са оближњим школама?...{S} Видиш, како ја знам!{S} Сутра ћ 
..{S} Зар да се не сећа онога гнезда, у облику једне мале, накривљене, непокривене сиротињске д 
 отвори је.{S} Из црнога плиша, чиме је обложена кутија изнутра, засија скупоцена златна грана, 
ди сте наумили заклати, да се тако брзо обогатите!{S} Нека, молим вас: тако млади, па да идете  
млатајући рукама уплашено.</p> <p>Гојко ободе коња и кад пролете кроз вратнице и отиште се низ  
киде с главе прашњави шешир с опуштеним ободом, извади из џепа прљаву мараму и обриса њоме озно 
ај злочин извршити.{S} А оно гле!...{S} Обоје се ћутећи погледаше, па одоше у своје учионице и  
а дворишту, почеше разговор са њима.{S} Обоје се само упознаваху са децом, распитиваху их о њих 
 по лицу се разлило усхићено чуђење.{S} Обоје осећаху како им се дух отреса овог свакодневног с 
ало спавати, а Гојко није ни тренуо.{S} Обоје су претурали по глави најразноврсније мисли, само 
 школи: одређен је ревизор, знали су га обоје, и Гојко и Љубица, јер им је предавао школски рад 
дна предавања, али претходно захтева да обоје оду к њему у госте и да проведу заједно цео недељ 
 ни шта ради.{S} Тражио је премештај за обоје у други округ, па сад само седи и чека...</p> <p> 
пет врисну па осу читав пљусак грдње на обоје, нарочито на Љубицу.{S} Паланачки речник је за ов 
ајући их једно од другога, старајући се обоје да се покажу што веселији.{S} Разговори се вођаху 
он, жубор, јецање...</p> <p>Одједном се обоје тргоше, устадоше и пођоше даље.{S} Месец изгрејао 
} Гојко не диже главе за њима.{S} Одоше обоје у празну учионицу.{S} Ту су у последње време седе 
учтиво прихвати њен поздрав.{S} Изиђоше обоје напоље и седоше у хлад.</p> <p>— Опростите, молим 
резовички.</p> <pb n="30" /> <p>Изиђоше обоје, мало изненађени а и збуњени: у селу су посете вр 
Јесте; хајдемо сад тамо.</p> <p>Изиђоше обоје и прошавши кроз велики простран ходник, уђоше у м 
итницама из школскога рада.{S} Прионуше обоје на посао...</p> <p>Око поноћи Гојко се трже; проб 
о поред другог, учитељ и учитељица, али обоје беху суморни, забринути.{S} Иђаху ћутећи, али обо 
уморни, забринути.{S} Иђаху ћутећи, али обоје управили очи у неодређену даљину, па се дали у ду 
овала у школи. »Овако... незгодно: сами обоје!« После стаде да мисли о школском одбору и осети  
Деца већ почеше долазити у школу, а они обоје сањаху...</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
 одговори им Веља и насмеја се, али они обоје гледаху Влајка и чекаху његов одговор.</p> <p>— О 
се слагаху сви, беше му лако задовољити обоје, али како ће сад?{S} Гојка не сме вређати, јер је 
ог дао свакому све дарове.</p> <p>Затим обоје стадоше запиткивати час Гојка час Љубицу, те ови  
 поклонити деветорицу, па онда да имамо обоје по педесет ђака«.{S} Она је још и тада сазнавала  
обра друга, па овако у тишини да радимо обоје са овим малишанима, да радимо много, неуморно...{ 
а...{S} А докле?{S} Док нас не спетљају обоје, па... пхи! и он духну преко руке, па уђе у кућу. 
 ме она тужила, па сад да нас саслушају обоје.{S} То ће и бити!{S} Али зашто?«...</p> <p>— Изво 
их узвика, не умеде ништа рећи.{S} Беху обоје веома узбуђени, она дисаше брзо, плаховито, грцаш 
шао из среза, па донео тај глас.</p> <p>Обоје се запрепастише.{S} И ако су непрестано о томе го 
тлост по том недогледном пространству и обојила га чудним, разним бојама, те све трепери, сија  
зивљу црвенило на лицу, које се већ све обојило крвљу, али она ипак гледа тако, као да се тај г 
pb n="105" /> <p>— Еј, братићу јадни... обојица страдасмо!...{S} Ја зле напасти, мајко моја!... 
дам, па чисто не верујем.</p> <p>Они се обојица загрлише и пољубише.</p> <p>— Ја се чудим јуче  
>Оба учитеља зинуше од чуда, пребледеше обојица и опет се згледаше.{S} Веља се први прибра, нам 
е бој се!</p> <pb n="126" /> <p>Изиђоше обојица заједно из дворишта, па се онда окренуше сваки  
..{S} Зове те да изиђеш.</p> <p>Изиђоше обојица, погледајући се значајно.</p> <pb n="125" /> <p 
ом изиђе Гојко, гледајући пред ноге.{S} Обома беше незгодно да се погледају, а знају да се не м 
вадби, а већ после... хм... досадиће се обома.</p> <p>— Само тебе кад имам, тебе...{S} Ти си ми 
} Пре недељу дана донео им је сам писар обома плату, док други учитељи још нису ни мислили о то 
ха.{S} А он стоји тако сплетен, збуњен, оборене главе, не знајући ни шта да ради ни куд да се д 
он, па се опет згрчи и, онако намрштен, оборене главе, уђе са децом у школу.</p> <p>Писар погле 
алина, рушевина која труне, сенка...{S} Оборене главе, помућене душе враћа се невољница у своју 
на, Љубица.{S} Иђаше полако, погурена и оборене главе, као болесник, коме се још није снага пов 
дају човека право, но већином стоје под обореним капцима.{S} Цело лице му имађаше израз заплаше 
p>— Шко... школа где је? промуца учитељ оборених очију, осврћући се око себе бојажљиво.</p> <p> 
ршио сам Учитељску Школу, промуца Гојко оборених очију, избегавајући ону заплетену туђу реч.{S} 
ањарије.</p> <p>Наши путници наиђоше на оборену кладу на самој обали, па, готово не споразумева 
ој.{S} Љубица га опет изведе из забуне, обори главу, па немоћним, жалосним гласом проговори:</p 
о са општином...</p> <p>Љубица уздахну, обори главу, па стаде ћутећи корачати поред њега, а Гој 
ши ово нагло црвенило на Љубичину лицу, обори очи, али му лице засија великом радошћу. »Ето, ка 
гама шта да радите.{S} Он <pb n="58" /> обори очи, а преко лица прелете му облачак љутње, ну он 
врте и погледа је онако ђачки...{S} Она обори главу стидљиво, а он је полако обгрли, па је одје 
S} Не могу ноге да се покрену...{S} Она обори главу и замисли се...</p> <pb n="208" /> <p>Прогн 
.. знате — ћата.</p> <p>Учитељ још више обори главу, намршти се и пружи руку.{S} Ћата опет хтед 
суди да је погледа, али се одмах трже и обори очи, јер осети на себи њен ватрени поглед.</p> <p 
ирет жалио?...</p> <p>Љубица поцрвене и обори главу.{S} Не би јој по вољи одговор.{S} Каква је  
>Сад дође ред на капетана да поцрвени и обори главу.</p> <p>— Хм... којешта!...{S} А шта сам ја 
рете са њеним јасним светлим погледом и обори очи.{S} Баш је био у памети склопио целу реченицу 
 да нема кога ко би је видео.{S} По том обори главу и, замишљена погледа, пређе преко дворишта. 
.. ка нека права вамилија.</p> <p>Гојко обори главу па ућута.{S} Њега је вазда побеђивала Стоја 
и.{S} Овако пак само уздахне и снуждено обори главу, осећајући немоћ и неодлучност.{S} Он ће че 
примили квартирине ни паре.</p> <p>Кмет обори главу нерасположено, као кривац кад се ухвати на  
ђење беше веће, те надвлада, и она опет обори главу, стидљиво и плашљиво, а груди се подизаху и 
сак, само за један тренутак, па опет их обори, накашља се мало и проговори као истрке:</p> <pb  
уњеност код одрасла човека.{S} И Љубица оборила главу, па не зна како да удеси лице: хтела би д 
ица не сања пријатне снове.{S} Тужно је оборила главу над реком, па слушајући жубор и шапат <pb 
убица дисаше све јаче, а главу стидљиво оборила, па слободну леву руку само преноси преко чела, 
адања своја.{S} Победио је и њега и њу, оборили су пред њим главу, али он ипак осећа неку празн 
а он, онај бесни и разуздани полицајац, оборио главу, па ни прословити...{S} Тада Љубица виде ш 
 једва вуче преко дворишта, главу тужно оборио, очи гледају невесело, страдалнички, а по целом  
е!...</p> <p>Ућуташе обе, и мати и кћи, оборише главе и предадоше се тешким мислима.{S} Једна с 
сам и дошао.{S} Дете пише: исцепало се, обосило, а зима — ето је!...{S} Нема шта ни да једе, а  
Зар ме не познајеш!...{S} Ја сам Милица Обрадова... чуо си ваљда?...</p> <p>Јест, он је нешто ч 
Писар јој приђе, весела лица.{S} Она се обрадова његову доласку, не знајући ни сама зашто: да л 
.. ха, јест, морам до Веље, узвикну он, обрадован што се досети како да се извуче из неприлике, 
паре. </p> <p>— Тако је, тако је, убрза обрадован учитељ, што му се да та прилика да јој ма шта 
ложен, знам да ћу се до мрака чему било обрадовати.{S} Ето, видите... сад знате и ви зашто сам  
епу има доста банкнота, да ће тај новац обрадовати и помоћи брата, оца, све... али су јој сад и 
 Гледала шта мој муж ради са... са оном Обрадовом, одговори она тихо, лагано, али јој срце лупа 
е зуцкати о везама Влајковим са Милицом Обрадовом.{S} Ћата се највише дао на посао, да се ти гл 
азредима.{S} А неки предмет, као рачун, обрађен је слабо, а неки није још ни дирнут.</p> <p>— П 
од Гојка беше шаренила: неки му предмет обрађен добро и прешао га таман колико је требало.{S} Т 
 и патњом; и ви, јадници, што изгубисте образ и поштење, удварајући се <pb n="185" /> силнима,  
к!...{S} Гори му, страшно му гори десни образ, осећа сва места којима се бол и ватра пружају, о 
са оштрим брковима падоше на њен усијан образ и тако остадоше...{S} Као муња шину је нешто уз г 
 је извесно пруга, масница преко целога образа, па још ако је модра....{S} Како ће сад у школу, 
е ово?...{S} Некаква топлина око десног образа.{S} То неко дише уз њу, осећа да је то дисање и  
о је све.{S} Ако они горе имају најмање образа и љубави према школи... не, макар не имали праве 
исока и отегнута чела, дугих спљоштених образа, црножутих страшљивих очију, које ретко, врло ре 
ли у место револвера падоше на писареве образе две сухе коштуњаве руке са оштрим ноктима и забо 
се преобрази: очи се весело засветлеше, образи се заруменеше; она се сва предала томе послу, ко 
 цело тело, не може ничим мрднути...{S} Образи се окаменили, очи јој стале, разрогачиле се и не 
леда... тупим, животињским погледом.{S} Образи јој сасвим упали међу вилице, јабучице искочиле, 
 се учини да Влајко обрне главу к њој — образи јој се оспу лаким руменилом а груди се мало брже 
ном обузе; стаде се окретати немирно, а образи јој час бледе, час црвене.{S} Опет се у њој поди 
 сад био у цркви, одговори она жучно, а образи пламте, црвене се као крв...</p> <p>Кад Стојан о 
њу, па поче рад.{S} Осећаше како јој се образи час зажаре час охладне.{S} Али се стаде прибират 
зно звера очима, час у Љубицу, којој се образи одједном зацрвенеше, као да ће сад из њих крв бр 
н, дугачак, а бркови танки жућкасти; по образима и бради израсле ретке жућкасте длаке, које се  
авиле београдске предрасуде...{S} Ти си образована учитељица!</p> <p>— Добро, чекај да се обуче 
.</p> <p>— Допада ми се, знате, тако са образованом женском... разговор је веома пријатан.{S} О 
им искреним другом овако са масницом на образу!...{S} Али се осећаше усамљен, без игде икога, б 
а пљесне њоме из све снаге по том туђем образу, па одједном, као посечена, клону на столицу, на 
лепо изгледа, кад се мушкарац закити по образу!...{S} Хм-хм-хи...</p> <p>А Гојко само иде, погн 
је струлио ту на месту; стазица до реке обрасла травом; вир, код кога су се намештале справе за 
асни је убио!«...</p> <p>Глава јој беше обрасла густом црном косом, а, лице веома развијено, ко 
адића.</p> <p>Стојану заигра обријана и обрасла кратком чекињавом косом брада; он затрепта очим 
вадесет и пет и шест година, црне густо обрасле браде, која се од половине на ниже преливаше у  
у обични Цветкови разговори, али Љубица обрати нарочиту пажњу на саопштења о брату.{S} И она је 
 Госпођица није имала коме до сад да се обрати ради уписа, а сад је рада да плати сав улог од п 
целу реченицу којом је мислио да јој се обрати, али сад заборави све, па се стаде нервозно окре 
ње?</p> <p>— Не знам коме ћу овде да се обратим, а до сад сам био.</p> <p>— Добро, ја ћу те упи 
 да деца одмах опазише због чега се она обраћа к њима, па сваки час погледаху у страну, од куд  
и и у школу.{S} Гојко до сад није никад обраћао пажњу на промену владе. »Шта имам да се плашим  
да, лепих црних очију, танких повијених обрва, нежна, чиста лица... неописана лепотица!...{S} И 
но; брчићи танки, жућкасти, скоро бели; обрве танке, уздигнуте и оштро превијене на средини, ис 
е лагано, у школу уђе средовечан човек, обријана лица, с великим, усуканим црним брковима.{S} О 
ка, кога младића.</p> <p>Стојану заигра обријана и обрасла кратком чекињавом косом брада; он за 
превијен и мало затубаст, нос; брада му обријана, необично развијена и истурена напред.{S} Цело 
ресита држања; лице му доста развијено, обријано; брчићи танки, жућкасти, скоро бели; обрве тан 
 ободом, извади из џепа прљаву мараму и обриса њоме ознојено чело, са кога падаху крупне капље  
та, изговори он то, па дубоко уздахну и обриса руком чело, по коме се накупиле капље зноја.</p> 
авила Гојка, али није могла одмах да се обрне с позивом... прво ваља припремити земљиште околиш 
ред њом.{S} Чим га опази, она се бајаги обрне Стојану, и ако чиче ту нема:</p> <p>— Ју, како ле 
кога.{S} Тек кад јој се учини да Влајко обрне главу к њој — образи јој се оспу лаким руменилом  
едно на друго, чудећи се коме се то она обрнула.</p> <p>— Ти, мали, ти... ти! пружи она руку на 
 није овога кљуцања...{S} А гле, Љубица обрнула очи к њему, па се смеши на њега као и мало пре. 
ад селом, испе се на хум, па стаде тако обрнут сунцу...{S} Одједном наиђе густ, црн облак, закл 
асовник на груди, пошто га је прво дуго обртала и посматрала; већ му је проучила и разгледала с 
е.{S} Она га извади из кутије, па стаде обртати и разгледати, а очи јој не трепћу, и чини се он 
ругарице, старије годину дана.{S} И оне обртаху од ње главу презриво, купећи усне и пречајући о 
свесно с предмета на предмет, а он само обрташе главу, ослушкујући шта се то чује са прозора... 
раду и ђубрету. — А ти, какав си момак! обрте се потом Стојану, како те није срамота да се чове 
!...{S} Краљу, братићу, право ти Краљу! обрте се он Гојку.{S} Па ти њему лепо ту масницу пред о 
е шале.</p> <p>— Чорба је данас ваљана, обрте она разговор, тражећи и у овом случају похвалу.{S 
— Ето га!</p> <p>Гојко скочи с кревета, обрте се збуњено по соби, па видевши да га не очекује н 
 загледа се у Гојка, па кад га познаде, обрте право низ пут; Гојко једва стизаше за њом...{S} А 
, али знате: нас новаке све интересује, обрте му се она, гледајући у земљу. — Какве сте оцене д 
школи треба а шта је сувишно.{S} Знате, обрте се он учитељици и заусти нешто да каже, ал’ она п 
сто онако најежен и згрчен као и Гојко, обрте се и оде у школу, машући главом неповерљиво и шап 
!...</p> <p>— Хајде да се прођемо мало, обрте се Љубица Гојку.{S} Још ми глава ври од данашњих  
се чуди беди невидовној, па уђе у собу, обрте кључ у брави и леже да спава... </p> </div> <div  
.</p> <p>— Је л’ ти ово комшијска чаша? обрте се гост Гојку, који се још лупаше длановима по ко 
 испит.</p> <p>— Где ви је чича Стојан? обрте она разговор, видевши да му то пада тешко.{S} Как 
 дед’ причај: где си био, шта си радио? обрте се Веља Гојку. </p> <p>— Море... шта ја!{S} Ово м 
оглед јој мутан, нејасан, бунован...{S} Обрте се око себе, као да нешто тражи, затим корачи и у 
госте, па их сад ишчекује.{S} С тога се обрте Гојковој деци, па их стаде нешто запиткивати, али 
че он јасно, не гледајући никога, па се обрте ђацима и стаде прегледати њихове радове, као да н 
, да је незгодно ово дуго ћутање, па се обрте сапутници:</p> <p>— Видите тамо далеко... тамо хе 
уши нос руком.{S} Гојко то опази, па се обрте Стојану.</p> <p>— Је ли море, ти.{S} Од кад ја те 
 и намршти се.{S} Писар то спази, па се обрте ћати:</p> <p>— Баш си права гејачка цепаница; нећ 
мнике, насмеши се и махну главом, па се обрте учитељици:</p> <p>— Шта је ово... хе-хе-хе?...{S} 
ече она Гојку, махнувши му руком, па се обрте и стаде лагано ходати по школи, расветљујући неку 
се ваљда сети ради чега је пошао, па се обрте и оде улицом...</p> <p>Сунце је село, навлачи се  
а коња.{S} Гојко ускочи на седло, па се обрте Стојану.</p> <p>— Ако не дођем до сванућа, нађи к 
рече она и климну главом кокетно, па се обрте и уђе кроз вратнице у своје двориште.</p> <p>— Ла 
игледну наставу, насмеја се гост, па се обрте Љубици. — Како вам се свиди прво место, је л’ прв 
 је школа далеко одавде?</p> <p>Дете се обрте к селу, пружи руку на једну од ближих зграда и ре 
тара у начелству окружном и одједном се обрте као преписивач у истом надлештву.{S} Од тада му Г 
ази још.{S} Зваћу га.</p> <p>Жандарм се обрте војнички, изиђе и затвори врата лагано, а капетан 
иво преко школе.{S} Кад опази њу, он се обрте деци, нареди им да се спреме, па их пусти кући.</ 
се уверио«...{S} То беше ћата.{S} Он се обрте и оде низа сокак, снујући даље планове.</p> <p>Го 
ује пријатне заносне снове.{S} Гојко се обрте к њој, па је стаде посматрати.{S} Учини му се да  
 ни помишљати на отпор.</p> <p>Гојко се обрте деци, па им рече благим, уморним гласом, притиску 
иже над његовом главом.</p> <p>Гојку се обрте свест... нешто се смрачи око њега, ништа се не ви 
толу и метну на њ неке акте, разви их и обрте се Гојку.</p> <p>— Јесте ли ви ово писали? узвикн 
а тихо, лагано.{S} Она не одговори, али обрте главу и посматраше како се врата лагано отварају  
 се извуче из неприлике, па се одједном обрте, отресајући рукама браду и даље, и оде низ сокак  
га сад гризе љубомора, те се са осмехом обрте писару, погледајући лукаво, испод очију, на Гојка 
Ћутање...{S} Неко се помаче, устаде, он обрте главу.{S} Један дечко стоји и гледа га...</p> <p> 
о соби...{S} Писар се изви, и док се он обрте да види какво је то чудо, оне сухе руке падоше на 
 ни сам шта говори, па се одједном брзо обрте и изиђе из школе.</p> <p>Љубица погледа за њим, п 
 погледа по соби несвесно, па се полако обрте и изиђе на врата.{S} Стојан се зачуди кад га угле 
ој страни до врата, па чим она у ходању обрте леђа, он скочи, па на прстима изиђе из собе...{S} 
 у школи настаде тајац...{S} Све се очи обртоше к њима...</p> <p>Љубица дође до врата, па кад в 
ресе, као да је под утицајем електрине, обрће главу унезверено и нешто муца.{S} Председник га н 
.. шта чека ваздан!«...</p> <p>Писар се обрће, нешто муца, хтео би да проговори, али жена му оп 
сада, ево, стоји као опчарана и једнако обрће и посматра часовник зажареним очима.{S} Прикачи г 
 ни шта да ради ни куд да се дене, само обрће очима десно и лево, скрећући поглед чешће на ону  
е јадника са свију страна, а он се само обрће и баца ногама у страну, и ако носи штап у руци.</ 
 Како се зовеш ти, мали, што се једнако обрћеш? запита она једно ђаче, које јој паде у очи као  
огрешили!... прошапта Љубица страшљиво, обрћући главу изласку.</p> <p>— Па... да се вратимо! од 
амо о томе мислити...{S} И он, обучен и обувен, тресући се од грознице, изиђе из куће и пожури  
ст, кад се састаје с непознатим људима, обузе га сад у великој мери.{S} И попа и учитељ згледаш 
а и ступи у пространо школско двориште, обузе је некаква слутња, <pb n="91" /> и она застаде.{S 
лице се одједаред као изненади, зачуди, обузе га смртно бледило...{S} Камџија га опет ошину пре 
ечи Вељиних о тешком учитељском животу, обузе нека плашња, у душу се увуче нека суморност, и он 
е од узбуђења, али га сад <pb n="89" /> обузе радост.{S} Он се приближи Љубици, наже се мало к  
, поцрвене и стаде дисати убрзано...{S} Обузе и њу узбуђење. — Ви не знате и не верујете... а ј 
</p> <p>Она се трже и опет поцрвене.{S} Обузе је некаква студен око срца, и она би се радо дигл 
 с добром вешћу и са чистом намером.{S} Обузе је страх, хтеде устати, али не учини то, да не би 
а зајеца...{S} Он се осврте и на мах га обузе дивља срџба.{S} Није могао трпети женске сузе, он 
досети јаду, намршти се и као да и њега обузе лако дрктање, али се он прибра брзо и погледа се  
 она и зацену се од смеха.</p> <p>Гојка обузе пријатна топлина: мило му што она сама везује сво 
и.{S} Беше га срамота, тешка га срамота обузе...{S} Какав ће изгледати пред овим искреним друго 
тални страх од некакве несреће, који је обузе ових дана.{S} Беше веома задовољна својим радом;  
а новоуписаних малишана.{S} Одједном је обузе милина гледајући ову нејаку децу, која се поверав 
орала брзо послушати«.{S} При тој мисли обузе је гнев. »Нека га... нек види да и ја нисам баш.. 
. дркташе она од зиме, која је одједном обузе, па се одвоји од столице и пође.</p> <p>— Немој с 
стресе се од хладноће, која је одједном обузе, па журним кораком пређе двориште и оде у свој ст 
ресе од неке хладноће, која је одједном обузе; стаде се окретати немирно, а образи јој час блед 
 и необичне дрктавице, која је одједном обузе...{S} А овај Стојан чека одговор...{S} Шта да му  
 Стојана, па побеже у школу; ту је опет обузе мрак и она продужи спавање...</p> <pb n="98" /> < 
своје малишане.{S} Сад је одједном опет обузе нека милина, врати се пређашња љубав према овој д 
ига одједном се скиде, нестаде је, а њу обузе пламен жудње за радом.{S} Она се преобрази: очи с 
дени камен, који је још овде у дворишту обузе...{S} Она дође до кревета и седе, тешко уздахнувш 
 значајна погледа писарева, па је одмах обузе она женска жудња за допадањем.{S} Уједно опази Го 
од земље, усне се трзаху јаче и јаче... обузела је дрктавица.{S} Сети се сад да има нешто страш 
о је размишљала о последњим догађајима: обузела је некаква апатија према свему, па нити је што  
дне, не може једне речи проговорити.{S} Обузела је нека студен, скаменила се, нешто је загушило 
ћавајући још више црну слутњу, која јој обузела душу.{S} Одједном, у сред рада, учини јој се да 
јко иђаше напред, намрштен и узнемирен; обузело га некакво нерасположење, чим је угледао Богоса 
три.</p> <p>Веља иђаше необично весело; обузело га оно пријатно расположење, које наступа после 
ешто јаче што га вуче напред, што му је обузело целу памет, па мора само о томе мислити...{S} И 
на се претура у живом пламену, који јој обузео тело, стеже рукама врелу главу, а мисли се само  
иш како му се очи запламтеле, цело лице обузето неком нервозном живошћу, једнако некуд трчи, не 
и јасно да је душа успавана, да је срце обузето тврдом леденом кором.{S} Налактила се тако на с 
е до испита.{S} Друге бриге, друге муке обузеше је и зауставише на себи сву њену пажњу.{S} Кака 
а мисли о школском одбору и осети да га обузима његова обична бојажљивост.{S} Би му то непријат 
и загледа се у даљину...{S} Осети да је обузима страх, баш прави страх; али то од чега долази с 
осушиле, поцрнеле од ватре.{S} И сад је обузима дрктање, а глава све јаче стеже и заноси.{S} Ос 
о за ово неколико дана; осећаше како је обузима некакво пријатно расположење према свему, па ча 
је... много је погрешила!...{S} Опет је обузима зима... све више је издаје снага... глава јој к 
ти, јер осећа да то не може бити, и сву обузима очајање, ужас... али ипак она се креће напред и 
p> <p>Љубица се унезвери, опет је стаде обузимати зебња, ади досадашње узбуђење беше веће, те н 
 спрема за некакву изјаву, па га почело обузимати велико узбуђење.{S} Усне му пребледеше, задрк 
али кроз један тренут стаде га полагано обузимати срџба... </p> <p>— Каквој њиви?!... узвикну о 
} Гојку се досади седети, а све више га обузимаше жалост, гледајући ову јадницу како се мучи.{S 
 онај грозничави сјај у очима, ватра је обузимаше све више, и она се опет приближаваше стању, к 
оји заузима...{S} Љубица, коју све више обузимаше женска сујета, попушташе по мало од оне прваш 
е мишљаше, све веће је црвенило по лицу обузимаше.{S} Она се стресе, и одједном прекиде те мисл 
их бити премештен.{S} Он сам то увиђа и обузме га велики бол у срцу, кад помисли на такав раста 
д се живо сећа тога осећања, па му душу обузме слатка топлина.{S} И све тако лепо беше, док га  
 деца се брзо окупише.{S} Свако се лепо обукло па се беле чисте кошуљице; на ногама већином але 
оставио ми по смрти мој добротвор...{S} Обукох се, оденух се, стекох многа познанства, која су  
Воштаница најпре запрска, док пламен не обухвати целу свећу, па се онда стаде тихо лелујати, ка 
} Он откачи свој кратак зимски капутић, обуче га веома брзо, набаци капу на очи, па пројури пре 
S} Чим уђе у собу, девојка се скиде, па обуче једну шарену сеоску сукњу, на леђа метну јелече,  
 одјури суседовој кући.{S} Док се Гојко обуче и спреми, Стојан доведе оседлана коња.{S} Гојко у 
 камења, па у вече кад ја дођем с рада, обучем се у скупоцено одело, као онај гроф, а ти ме чек 
 учитељица!</p> <p>— Добро, чекај да се обучем...</p> <p>Али Драгутин не чека, него је узима за 
рупне капље зноја.</p> <p>Овако уморан, обучен у неке прљаве, затворене боје, панталоне и капут 
па мора само о томе мислити...{S} И он, обучен и обувен, тресући се од грознице, изиђе из куће  
> <p>Кад би време поласку, Љубица дође, обучена и накићена свима својим драгоценим адиђарима.{S 
тране, ипак свиде и он већ замисли себе обучена у најфиније одело, стаде замишљати неке нарочит 
у, па се тако и замислила... стоји лепо обучена, са шеширом на глави и гледа, гледа без циља.</ 
 одговори Гојко гледајући у земљу. »Ха, ова несрећна збуњеност, рече он у себи, мрштећи се.{S}  
ћу? они се нешто поџевељаше...{S} Море, ова наша хеј... пара вреди.</p> <p>— Од куд ти знаш? уп 
тране свога новог друга и пријатеља.{S} Ова лепа вечерња шетња освежила их и улила нову снагу у 
ти јој се као какав окретан каваљер.{S} Ова му се мисао, поред своје смешне стране, ипак свиде  
<p>— Знаш да због прве плате примам оба ова месеца по пола...</p> <p>— А квартирина?</p> <p>— Н 
у једној смо згради, па ми је баш тешка ова свађа...</p> <p>— Верујем, голубане мој, верујем... 
.{S} Највише га је у том уверењу држала ова околност:</p> <p>— Како је господин Драгољуб целе г 
ије тако важна ствар...</p> <p>Него шта ова баба једнако провирује из кујне!...{S} А не плаче и 
пружа се далеко унаоколо.{S} Понегде је ова чиста, бела одећа прошарана црвенкастим јабуковим и 
 стојећи одговара.</p> <p>Досади јој се ова напрегнутост мозга; ово што се непрекидно мора мисл 
...{S} Да ли ће се намучити, као што се ова жалосница намучила прошле године, или ће благовати, 
у свету правде и истине!...{S} Докле ће ова страдања и муке?...{S} Боже, има ли те!«... узвикуј 
, осећајући да је и ту претерао, али ће ова мисао најбоље да му ублажи гнев.{S} Он се хвата ње  
 кад страшљиви кад намрштени погледи, и ова најпре заплашена па по том ослобођена и раскалашна  
; свиде јој се и овај позив Велимиров и ова лепа шетња преко равна пожњевена поља. »Шта они гов 
 доиста нема свеће.</p> <p>Љубицу удари ова реч као муња. »Умире!...{S} Шта то вели он?« Та она 
ају неку нервозну бојазан што се ремети ова стална тишина, на коју се човек навикао.</p> <p>На  
ом, ничим... само гледа бесмислено како ова замотана прилика прилази све ближе, како јој гледа  
рошле године, или ће благовати, као што ова сад благује?...{S} Али црн и непровидан застор буду 
а? отвори за њом врата и провири у собу ова жена, гледајући је са оним простосрдачним женским с 
араше, да навикне дечје ухо разликовању ова два гласа.{S} Љубица готово не дише; сва се претвор 
 се још по рубље искамчити...{S} А ви’ш ова се даска извитоперила, па се клацка.{S} Не мари, на 
рв...</p> <p>Кад Стојан оде пред Гојка, овај већ писаше нешто љутито.{S} Руке му дрктаху, а пер 
ње...{S} И оде низ воду, тихим лахором, овај тужни двопев танахне бистре реке и младе, несрећне 
Коме је сад до тога!...{S} Ми страдамо, овај... и како ћу рећи, оногај... као два мученика.{S}  
 нисам знао...{S} Сад видим...{S} Јест, овај... </p> <p>— О, пријатељу мој... и друже!... она м 
 Мучно, богме...{S} Ми смо ти, братићу, овај...</p> <p>— Добро, то је добро што те она не зна.{ 
м оногај... сваки дан, на... па ми баш, овај... жао ми, није вајде...</p> <p>Љубица почиње звер 
 и нешто муцати.</p> <p>— Имам посла... овај...{S} Веља!... ха, јест, морам до Веље, узвикну он 
 ли који ђак међу вама?</p> <p>— Еве... овај, пружише деца прст на једнога.</p> <p>— Оди, ђаче, 
споја, прекида јој мисли један малишан: овај пио воде јутрос, па... је л’ да не сме узети навор 
а..{S} Како је лепо овде, гледај!...{S} Овај намештај, па разне ситнице, звонце...{S} Што ја не 
ко... шта говорите!...{S} Зар ја?...{S} Овај, ја сам баш хтео сам да вам... да вас...{S} Напрот 
/p> <pb n="164" /> <p>— Хо, брате...{S} Овај ми шврћа вели: оженио се наш Гојко и прича ваздан  
ко одсеца парчета жива меса са њега.{S} Овај тешки бол изазвало је сећање на онај тренутак, кад 
?«</p> <p>— Остадоше њих двоје сами.{S} Овај креса оком, креса, док се Богосав сети па оде.{S}  
еда, изиђе и Гојко са писарем.</p> <p>— Овај би и заспао у школи, чекајући да ја одем, рече пис 
рибра, намршти се и проговори:</p> <p>— Овај ће начинити вашар!{S} Него ти сад одмах иди у срез 
ктавице, која је одједном обузе...{S} А овај Стојан чека одговор...{S} Шта да му каже?...{S} До 
 ма шта било, није тако страшно...{S} А овај Гојко баш је добар човек и... одличан... јест, баш 
сара да излази на двориште, иначе би га овај затекао баш како виси на прозору и гледа зачуђено. 
це, које се од ономад тако изменило, да овај човек изгледа сад сасвим други.{S} Нестало и страх 
а у тако пријатељство и поверљивост, да овај сад стаде премишљати: како би било да је питам за  
свему саветоваше са Вељом, јер увиде да овај не само паметно мисли, но многе ствари унапред пре 
стражарно!{S} Кажи ти господину Пери да овај човек није скитница, него државни чиновник и реци  
и још сам мислила да узмем унапред и за овај, а они не даду...{S} Па сам хтела вас молити да им 
ге чинити.{S} Видиш, дао ти и аконто за овај месец, а ми још нисмо за прошли примили...{S} Само 
рно у Брезовац. »Бар ћу добро навићи на овај пут«, помисли он, идући кроз потес.</p> <p>— Стој, 
ити се, чињаше јој се незгодна сад, кад овај паћеник умире.{S} Мисао беше о Влајку, и она се св 
етено и нејасно Гојково причање.{S} Кад овај стаде причати о јутрошњем разговору са Љубицом, Ве 
у помогне намеру, јер је већ увидео куд овај смера.</p> <p>— Е сад ако хоћете да се мало прођем 
јој ништа издавао.</p> <p>Гојко познаде овај глас, и задркта.</p> <p>— Добро... одговори депози 
х прећи на главну ствар, па му баш дође овај случај као наручен.</p> <p>— Ти ћеш се напослетку  
/p> <p>— Бога ти, ко је ово... какав је овај писар?</p> <pb n="45" /> <p>— Хе, братићу, па госп 
рестано правила такав инат Гојку, да се овај већ није смео појавити пред њом.{S} Чим га опази,  
 политику?</p> <p>— А зар мислите да се овај грешни колега мешао, па ипак му је ово треће место 
ву и погледа писара право у очи, али се овај ни мало не збуни од тог погледа, већ јој приђе сло 
време непрестано погледаше ћату, док се овај једва сети, па се одједном диже.</p> <p>— А нама о 
руго очекивала, само не то, да ће им се овај прљави, криви путник приказати као учитељ.{S} Опет 
ред школе поиздизаше главе, и што им се овај више примицаше, њихова лица постајаху све зачуђени 
еби, а још више јој паде тешко, него се овај простак подсмева њеном другу, те му одговори доста 
ом приликом опет увреба Гојка, и ако се овај непрестано крио од ње, па ће му узвикнути:</p> <p> 
му полицајци били одвратни, а сад му се овај што долази учини као јастреб, који се залеће у мир 
и: те не знам онај отпуштен депешом, те овај ће бити пенсионован... ваздан тако!...</p> <p>Љуби 
уморно, као да је се ништа више не тиче овај свет и уздахну дубоко...</p> <p>— Осећало је срце  
сле Љубици, куд год се макне, привиђаше овај прекоран поглед, који сажиже душу као огњем...</p> 
ао са неком злурадом жестином понављаше овај израз, који му одједном постаде тако пластичан и ж 
ину силе старијега, а необичан јој беше овај оштар, званичан тон, који се јасно распознаваше у  
ели...{S} И свега овога не би било... и овај се јадник не би намучио, само да сам знала... за < 
 Све ће се понављати једио исто...{S} И овај несносни Гојко, са својим оригиналним особинама, и 
куством у школском раду; свиде јој се и овај позив Велимиров и ова лепа шетња преко равна пожње 
ни дан.</p> <p>Љубици се веома свидео и овај паметан разговор из кога се увери да и Гојко распо 
оче изостајати.</p> <p>»Ако ми се још и овај наврзе на главу, имаћу муке.{S} Ту ми нико не помо 
њем и немим питањем погледа писара, али овај гледаше само како се деца унезверила, па чекају шт 
{S} И сад одједном стаде јој наликовати овај тренутак на један часак из њена детињства.{S} Јест 
седи мало у школи... мило му посматрати овај занимљиви рад.</p> <p>Одједном се стаде разбијати  
" /> уза стакло и стаде гутати погледом овај загрљени пар, који се топио у заносу љубавном и сн 
оли и ван ње, Љубица слуша са интересом овај разговор, који је у по нечем подсети на њену младо 
а прва проговори.{S} Није му непријатан овај састанак, напротив... али би он ипак радо продужио 
ас газе, братићу, и туку као стоку, као овај...{S} Их, шта ту!...{S} Краљу, братићу, право ти К 
 муке!...</p> <p>— Ја не знам... управо овај... нисам ни долазила да потписујем спискове, али с 
вему има краја.{S} Мислите ли да би вас овај ширет жалио?...</p> <p>Љубица поцрвене и обори гла 
јчета. ’Натема је... помисли он, а ви’ш овај не уме ни да обели!« Не може народ да издржи оволи 
Шта је ово?!...{S} Је ли могућно да <hi>овака</hi> жена има овако невин, овако детињи израз лиц 
 па да идемо.</p> <p>Гојко се изненади; овакав предлог није очекивао, а би му по вољи.{S} Хтеде 
ђе себи од чуда. »Шта је ово сад?...{S} Овакав весељак, па се одједном промени...{S} И видиш, њ 
 рече она у себи, али шта ћеш му кад је овакав, јадник.{S} Но ништа, бар ћу са те стране бити м 
удео?{S} Зар се овако почиње?{S} Зар је овакав цео живот!...«</p> <pb n="55" /> </div> <div typ 
дно... ништа...{S} Могла би продужити и овакав живот.{S} Али ти не знаш шта сам ја изгубила...{ 
његовом пипавом мирноћом може да створи овакав живот... гле како се живо и весело разговарају!{ 
p>— Школа! рече момче као чудећи се што овакав путник пита за школу.{S} Ево је, брате... право  
рата.{S} Стојан се зачуди кад га угледа оваква.</p> <p>— Што си таки, јадниче ојађени?!...{S} Г 
то на Љубицу.{S} Паланачки речник је за овакве разговоре веома богат, те се и Љубици даде прили 
 ишли су по селима, где су већ основане овакве задруге...{S} Напослетку <pb n="191" /> једнога  
је Гојко, послушавши његов савет, допао овакве беде.{S} Осећаше ту много своје кривице... »Шта  
отом, да се избегавају, по цену живота, овакви поступци.</p> <p>Други дан Гојко таман изиђе из  
ећи се, сазнавајући своју кривицу.{S} У овакву стању било је тешко говорити ма о чем, с тога Љу 
у милу родбину, а још веселија што их у овакву стању може дочекати.{S} Скакуће по кујни као шип 
обро познаје то лице, научила је читати оваки израз на њему, и ево сад види... јасно види...</p 
ра да га за сад угуши, јер му данас и у оваким околностима није место.{S} Само тихи, лагани узд 
 реци да хоћеш... ти реци!{S} И он јој, овако узбуђен и занесен, стеже колена, где беше наслони 
да <hi>овака</hi> жена има овако невин, овако детињи израз лица?...{S} О, то су јој лице морали 
ја од свега на свету, милија и дража... овако осрамоћена, убијена...{S} Само га једна мисао ваз 
њима.</p> <p>— Е брате ово је ваљано... овако са старим друговима провести који часак за трпезо 
се лако забораве, нарочито рачуна...{S} Овако док ви радите веронауку, познавање природе, певањ 
се изјаве одједном разлиле из груди.{S} Овако пак само уздахне и снуждено обори главу, осећајућ 
 и све му постаде обично и пријатно.{S} Овако му је и гнездо безбедније, не боји се никаква зла 
ући да и његова жена угледа масницу.{S} Овако је боље; дошао је као наручен.{S} И он притрча к  
времени, да ви’ш како би облетала.{S} А овако, баш ми је тешко.{S} Ето, свршио сам више од ње:  
запитати и шта ће радити кад чује.{S} А овако, кад Љубица ућута, би му незгодно: шта да ради?.. 
рисак...</p> <p>Писар се прену: види да овако неће никад бити краја скандалу, па дохвати жену з 
љета пустите ми ово дете да ме надгледа овако старог и да ме што послуша, а сад га опет тражите 
више жива...{S} Он сад зна само да хода овако по дворишту и да гледа овога уплашеног фамулуса к 
о је ово лепо!{S} Што и ја не бих могла овако.{S} Баш ћу да огледам... не, не да огледам, него  
е ли могућно да <hi>овака</hi> жена има овако невин, овако детињи израз лица?...{S} О, то су јо 
а првом љубавном кораку мораде наићи на овако унижење... </p> <p>Кмет и ћата одоше, чудећи се б 
ела!...{S} Само да имам добра друга, па овако у тишини да радимо обоје са овим малишанима, да р 
иво и весело разговарају!{S} А ја... са овако живом природом, стварам војнике.{S} Чудно!...{S}  
ци, и њој је необично мило што стоји са овако чистом и упарађеном децом.{S} Толико пута је са з 
еда прекорно Вељу, држећи да је он крив овако незгодну понашању Влајкову.</p> <p>— Знаш га сам, 
— А зар вам је ово каква срећа, што сад овако са мном разговарате!...{S} Нисте ли пре неколико  
људима...</p> <p>Љубица се пренерази од овако оштрих речи.{S} Никад јој није тако подвикнуо.{S} 
колу, то сам слушала.{S} Па што је овде овако?«</p> <p>Приђе јој Гојко, па прво лизну прст јези 
 чуди шта јој би да то не узме, но пође овако празних руку...{S} Свеједно, макар их не мргодила 
ари...{S} Па онда осу прекоре што су је овако оставили, ни да јој пишу, ни да је обиђу, а она ч 
ћу је могао мирно сносити, само да није овако изненадних посета.</p> <p>— Кад си стар, пријатељ 
туђу реч.{S} А и згодније му беше да се овако изрази: нека знају да је свршио целу Учитељску Шк 
м децом.</p> <p>»Хвала Богу, чини ми се овако рече, одахну чича, јер га је Гојко три пута слиша 
ли ово моја служба, мој удео?{S} Зар се овако почиње?{S} Зар је овакав цео живот!...«</p> <pb n 
а ћу тебе као мало детенце... све ћу те овако на рукама, ето баш овако... а ти ми се љушкај и б 
/p> <p>— Зашто?...{S} Зар да пропустите овако занимљив призор! одговори писар, па је пусти напр 
p>— Ман’те се...{S} Кад бих знала да ће овако ићи целе године, бацила бих све још сад.</p> <p>— 
е и она дочекати тај срећни дан, кад ће овако исто са својим ђацима ићи.{S} Па ето, дође и тај  
узвикну:</p> <p>— Не могу, не могу више овако!...{S} Ово је страшно мучење... гледати га сваког 
меде показати знака љутње, да не увреди овако отресита госта; а Гојко, видевши ово нагло црвени 
лим вас, ко може да се не љути кад види овако мало дете, а препредено и ширет к’о и чича Стојан 
прашину, опазиће га. »Најбоље нек стоји овако, помисли он.{S} Они знају да ја немам жене ни дру 
 присебност, и он већ увиђа да ће проћи овако ако га она не заустави.{S} То је без сумње и Љуби 
ојану, како те није срамота да се човек овако мучи код тебе жива!...</p> <p>— Море, господине,  
не, не да огледам, него да и ја окренем овако, сасвим да окренем...{S} Што, гле само како то он 
 ће изгледати пред овим искреним другом овако са масницом на образу!...{S} Али се осећаше усамљ 
у га својом руком окужити!...{S} Кад ко овако јавно пропадне, сви га презиру, избегавају...{S}  
рестао је и да мисли...{S} Нека се само овако продужи <pb n="140" /> једнако... нек се ништа не 
му показа:</p> <p>— Да ли ће бити добро овако? запита она бојажљиво.</p> <p>— Врло добро, врло  
а!{S} Ето, ово сам ти волео свако јутро овако... па после нема ко да спреми, те се одучих.{S} А 
ином; иљаде ће још проћи, а она ће исто овако пенити се и шумити, не <pb n="65" /> осврћући се  
стаде јој пуст, бесциљан...{S} И на што овако живети?...{S} Зар је ово живот!...{S} Она би, без 
е најбоље.{S} Па ако видимо да ће и вас овако да брука, онда ћете дати оставку.{S} Другог излаз 
гањ.{S} Он беше веома задовољан, што му овако лепо испадоше ово неколико речи.</p> <p>Љубица га 
о њих двоје деце, она и брат, па лежаху овако исто уз мајку, под старим, искрзаним и дроњавим г 
е... све ћу те овако на рукама, ето баш овако... а ти ми се љушкај и буди задовољна...{S} А ја  
.{S} Него шта би ти хтела, кад не можеш овако?</p> <p>— Само да нисам више овде... хоћу да сам  
 кога падаху крупне капље зноја.</p> <p>Овако уморан, обучен у неке прљаве, затворене боје, пан 
 кад би и учитељица становала у школи. »Овако... незгодно: сами обоје!« После стаде да мисли о  
у се.{S} А ако ме оставе да преноћим, а овакова ведрина!«...{S} И он је готов да викне из свега 
тешко расположење, он мора очајавати на овакову времену.</p> <p>Љубица изиђе из школе тачно у п 
 могао домислити, да му он не би узалуд овакову походу чинио.{S} Мисао му се прекиде сама, он п 
баш, прекиде Веља његов монолог, који у овакову расположењу не би имао краја.</p> <p>— Шта је т 
 томе мислити...{S} Није то за мене, за оваког хм... како да кажем... повученог, јест баш туњав 
ица. </p> <p>— Боса!... узвикну она, по овакој лапавици.{S} За Бога, тата, шта радите?...</p> < 
</p> <p>— Гле, тата!...{S} Од куд ти по оваком времену?!... па га пољуби у руку и понуди да сед 
о!...{S} Хо, кићане, јадан си ти муж за оваку жену!«</p> <p>Љубица, и ако не имађаше у кући ско 
ца прст на једнога.</p> <p>— Оди, ђаче, овамо; оди, ја сам учитељ.</p> <p>Деца се зачудише.{S}  
!... даље... црне одвратне сенке!...{S} Овамо је живот, где кључа и кипи врела крв...{S} Овамо, 
живот, где кључа и кипи врела крв...{S} Овамо, да се живи!... да се живи!...</p> <p>..{S}После  
ља Гојко десети пут једну исту мисао. — Овамо седи са њим цело јутро, смеје се, шали се и све о 
и толико да говоре? — Лудорије!...{S} А овамо сад гледај је!{S} Иде као убијена... и одмах сам  
Љубицу још горе... уз њу је писар.{S} А овамо Гојко му једнако издаје некакве оштре поруке за Љ 
е, мука је са тим прирезом: свет нема а овамо треба.{S} Тако ће бити и с вашом квартирином.</p> 
S} И она пати!...{S} Па што је долазила овамо... што је дошла?...</p> <p>Гојко отрча на северну 
сподину нек изиђе у ходник, па нек дође овамо, рече она тихим гласом.</p> <p>Мало постаја, па у 
ке венце... од тих венаца дижу се ближе овамо сниска брда и хумови.{S} Под њима тече моја шумна 
тодика... прекиде је учитељ.{S} Е богме овамо ћете морати много што шта против методике, јер и  
уком на њих:</p> <p>— Еј, море... одите овамо!</p> <p>Деца се згледаше; по неко се засмеја глас 
љају се капетану.{S} Комисија!{S} Дајте овамо Петра писара...{S} Он се већ сав охладио.{S} Дај  
е са њим...</p> <pb n="130" /> <p>— Оди овамо, господине учо, викну га Ђокић, седећи у прочељу. 
 којечему, одмах сам решио да морам ићи овамо, да се обавестим са вама и да се извиним...</p> < 
и плакаше горко...{S} Најпре је дотрчао овамо као суманут, улете у собу и закључа се, па стаде  
ад је већ добро знао ради чега је дошао овамо.</p> <p>Увуче се лагано у двориште, па одмах зађе 
ак не остављаше страх са којим је дошао овамо.{S} Шта ли ће бити?{S} Куд оде сад?{S} Да ли ће г 
во предам.{S} Па одмах треба да шмугнеш овамо, да те нико не опази.{S} Разумеш ли?...</p> <p>—  
тамо умре...{S} А ја око Љубице... тамо-овамо, док се венчамо...{S} После већ добијемо боље мес 
опи облак, уши им заглухнуше од блејања оваца, а поред њихових ногу сноваху ошишане, погнутих г 
 јој се учтиво.</p> <p>— Лаза Петровић, овдашњи учитељ.</p> <p>Она промуца нешто у одговор, рук 
бица после дужег ћутања и посматрања. — Овде треба често да излазимо са децом.</p> <p>— Јесте.. 
стаде се освртати по дворишту.</p> <p>— Овде, одговори Гојко, мрштећи се.</p> <p>— А!... отеже  
ица зину од чуда.{S} Тамо квартирина, а овде то исто са платом, и ако је она редовно издавала у 
бесмислено, апатично...{S} Веља виде да овде нема више никаква посла, па се спреми за одлазак.< 
ле и акта о вашем постављењу...{S} А ја овде до општине, купим порезу, па ми Богосав рече да ст 
 <p>— Хм... којешта!...{S} А шта сам ја овде?! викну он, дижући се. — Седите, седите ви ту, док 
уком школовала у Београду, па сад дошла овде, да не буде оцу на терету, а богме и да потражи св 
дође одмах по распусту, да седиш с нама овде?...{S} Него тако... изгуби здравље...</p> <p>— Здр 
о то не буде...{S} Познајем ја по овима овде: чим се они устумарају сваки час у Београд, па се  
 платом... ко зна!...{S} Али шта ће она овде, каква посла има она?{S} Биће то друго: јамачно ме 
е?...{S} Да ли ја то добро чујем!{S} Па овде готово сви доводе децу под морање.{S} Је ли то та  
ворили против владе... — капетан затеже овде — јер сам уверен, а и чуо сам да сте миран човек.. 
 пажњу.{S} Какав испит, школа... кад је овде питање о смрти и животу!... </p> <p>Све се промени 
у у школу, то сам слушала.{S} Па што је овде овако?«</p> <p>Приђе јој Гојко, па прво лизну прст 
отвори, затим се зачу глас:</p> <p>Није овде, затворено је, видиш...</p> <p>— Куцни, братићу, н 
 њега призоре.{S} Љубици се учини да се овде не могу деца навићи реду (а она то хтеде постићи о 
а Гојка, он је миран човек; ваљда ће се овде станити стално — рече гост и лукаво погледа на нов 
ро ћеш и заборавити да имаш кућу, да те овде неко чека и брине се о теби.{S} Само та судница пр 
и забринути и намучени ходите и станите овде уз ову велику и непроменљиву истину, прочитајте ве 
ожеш овако?</p> <p>— Само да нисам више овде... хоћу да сам с тобом... једнако, довека...</p> < 
ега, исти посао, па исти и људи...{S} И овде смањују додатке, чим опазе да је човек мекши.{S} А 
леже на своју нову постељу...</p> <p>»И овде оно исто!{S} Иста запрега, исти посао, па исти и љ 
иде га:</p> <p>— Молим вас, шта ћете ви овде, ко сте ви?...{S} Зашто се плећете у оно што не ра 
е човек, викну Веља, намрштено.{S} Седи овде...{S} Сипај, домаћице...{S} Ах, дај прво тањире... 
да јој пишу, ни да је обиђу, а она чами овде у туђини, сама без игде икога свога.{S} Отац јој о 
} Ово ми је треће место, него од куд ти овде, кад си био у Подрињу?{S} Кад се пре ожени и чак с 
евојка.{S} Ви сте, дакле...{S} И ја сам овде постављена...{S} Љубица Петровићева.</p> <p>— Ене, 
рукну у плач.</p> <p>— Десет година сам овде, слатки братићу...{S} Немам куд... да умрем овде.. 
тки братићу...{S} Немам куд... да умрем овде... .</p> <p>— Оставите га, молим вас, рече Љубица, 
едао Богосава.{S} Чуди му се: шта ће он овде, кад се њега школске ствари ни мало не тичу, а зна 
а се само чуди у прво време: што је ово овде крваво? откуд?... зашто то!... од чега?...{S} И Го 
..{S} Кад је он дошао?...{S} Или је био овде од јутрос, па сад спавао?...{S} Полако, на прстима 
бу чистиш и ветриш, а ти си ми направио овде читав свињац!...{S} Ја... ја... узвикну он у љутин 
ња.</p> <p>— Ха, па ми ћемо да омркнемо овде, узвикну она, видевши да је сунце зашло.</p> <p>Он 
 весело, насмејано лице. »О, па ми ћемо овде лепо и весело, живети« помисли он, али не смеде ис 
ера, код те ваше... учитељке.{S} Ми смо овде тек ономад сазнали, кад се вратила госпођа Зорка о 
а, него га сама брука..{S} Како је лепо овде, гледај!...{S} Овај намештај, па разне ситнице, зв 
љско Удружење?</p> <p>— Не знам коме ћу овде да се обратим, а до сад сам био.</p> <p>— Добро, ј 
/> стоји онај ледени камен, који је још овде у дворишту обузе...{S} Она дође до кревета и седе, 
ло лице добије притворан скроман израз, ове живе очи говоре друкчије, веселије, ђаволастије...{ 
е чујаше молба.{S} Не знаш ти, братићу, ове...</p> <p>Љубица махну главом одлучно, љутито, и чи 
ајем...{S} Нема више никакве зараде.{S} Ове цене да те Бог сачува: данас једна, сутра — друга.{ 
} Дође време да се опет страда!...{S} А ове ћу јесени тешко страдати, то знам... јер сам летос  
 учтив израз.</p> <p>Учитељ, спреман за ове појаве, које се другима врло ретко дешавају, извади 
ијен мирисом цвећа, присуством и сузама ове девојке, кршећи руке од муке што не уме или не сме  
, јамачно има...{S} Али један поглед на ове малишане довољан је да раскрави залеђено срце и душ 
де, а у старости је најмилије сећање на ове дане борбе, кад се млада снага носила са недаћама и 
у, не знајући ни сама зашто: да ли због ове самоће и непрекиднога ћутања, или је ту нешто друго 
, а не као... и она се одједном трже од ове нове мисли, јер је избегавала свако сећање на прошл 
а ја радим!...{S} Она се сама згрози од ове ужасне мисли, коју угуши одмах, још у зачетку.</p>  
паметни и лепи човек њен муж, да су све ове згодне и лепе ствари у собама, — њене ствари, да је 
енео се па обара очи.{S} Још да му није ове густе брадурине — зло!</p> <p>— Шта ћемо сад, чиме  
 усахнулим грудима.{S} Горке су и тешке ове сузе јадованке, али је утицај њихов благотворан: за 
та, док је у школи.</p> <p>Она га после ове речи погледа захвално па промени разговор и узе вес 
 да дође к себи...{S} Не може да разуме ове необичне и неочекиване речи, и све мисли да то није 
ећа да ме може ништа учинити да нестане ове појаве.{S} Узрок лежи у њој самој, и он је тако тес 
у кући...</p> <p>»Шта је то... шта хоће ове жене?...{S} Да ли ја то добро чујем!{S} Па овде гот 
} Ама Бога ми, господине, једнаке су: и ове ваше учевне и оне наше конђаре.{S} Је ли њој дуга к 
 вољи? <pb n="48" /> Чудновато!...{S} И ове су ти женскиње баш...« Он опет махну руком, разглед 
ше не би ли се <pb n="22" /> то могло и ове године проћи без мапе.{S} Највише га је у том увере 
 и причати с каквим ће уживањем да ради ове године са њима.{S} Љубица, која га врло радо слушаш 
="27" /> <p>— Хвала вам у напред.{S} Ми ове године нисмо ни практиковали школски рад: наставник 
љати: како би било да је питам за узрок ове промене, па ако је штогод онако... да јој ми можемо 
во занесен чудом, само да би се отресао ове изненадне страхоте, отвори уста и проговори брзо:</ 
завук’о прстић у нос, па гледа зачуђено ове нове и необичне за њега призоре.{S} Љубици се учини 
{S} И кад какав свенуо старац погледа у ове чудне очи, развуче му се брк у страну и он зачуђено 
буђују.</p> <p>— Онда тако... .{S}Ја ћу ове уписати код мене, а ви како хоћете са њима, рече он 
 само о томе.{S} Гледајте да дођете још ове недеље, док је лепо време.</p> <p>— Е сад нам может 
ор, оставимо цео предмет недирнут...{S} Ови природњаци из гимназија не маре за веронауку, а фил 
вке и набавке, то ти је сав издатак.{S} Ови двоје нису примили квартирине ни паре.</p> <p>Кмет  
председник, смешећи се.{S} Ђавоља посла ови рачуни!</p> <p>— А хоће ли бити што на јашанцију?</ 
то одузеше смелост и управо уплашише је ови необични и, како она мишљаше, важни државни изрази: 
ше запиткивати час Гојка час Љубицу, те ови морадоше ступити у разговор.{S} Седе са њима и учит 
 то знало... зарађено је.</p> <p>Дођоше ови гласови и у школу.{S} Гојко до сад није никад обраћ 
p> <p>— И што ћу ви рећи, брате, јесу и ови удовци ђаволи, кад се ожене!...{S} Научило, знаш, д 
 он то о свему зрело мисли«...</p> <p>И ови измирени другови, видевши колико су заостали, пређо 
била, тако јој постадоше блиски и драги ови мали дивљачићи.{S} Она помилова по глави неке слобо 
убавним аферама и ноћним шетњама.{S} На овим дугим лепим данима окупљаше се ово интимно друштво 
Та она је цео живот спојила и уплела са овим осећањем, и кад би нестало њега, нестало би и свак 
 Одбачена!... презрена!... заробљена са овим јадником!«...{S} И она погледа на Гојка, који кора 
а, па овако у тишини да радимо обоје са овим малишанима, да радимо много, неуморно...{S} И кад  
све до краја године, да се не мучите са овим лудацима.{S} Ја ћу то са њима за час наредити.</p> 
е, сви па то ти је, придружи им се ћата овим фамилијарним тоном.</p> <p>Љубица плану и намршти  
ен жарком руменом светлошћу, наднео над овим китњастим пространством, па га, као оно свемоћни д 
ица и Гојко стајаху неми, зачуђени пред овим ретким призором, очи им лутаху с једног краја на д 
ота обузе...{S} Какав ће изгледати пред овим искреним другом овако са масницом на образу!...{S} 
ас, или гракне врана, тражећи хране под овим густим белим покривачем.{S} Из потеса долеташе нек 
убица подиже главу и стаде се домишљати овим речима.{S} Није их у почетку разумела.{S} Одједном 
ам хвала!{S} Не знате како сте ми добро овим учинили, проговори Љубица, јер не би лепо било да  
је сваки делић тела, као и душа, прожет овим заносним осећањем...</p> <p>Па зар она сама да сру 
а тако да иде, кад смо бачени на милост овим безјацима!...{S} Срећа те држава даје плату; онако 
почињу рађати неке нове мисли, супротне овима.</p> <pb n="75" /> <p>Срце јој опет поче зепсти,  
ши, ако то не буде...{S} Познајем ја по овима овде: чим се они устумарају сваки час у Београд,  
реба се договорити...{S} Данас-сутра... ових дана морамо ићи на испит... требаће твоја крштениц 
е да је то било ономад... некако тако.. ових дана.{S} После пола часа за Гојком се затворише ап 
ина.{S} Ипак осећаше неку пријатност од ових смелих речи, и ако је добро знала да су то само ре 
страх од некакве несреће, који је обузе ових дана.{S} Беше веома задовољна својим радом; кад го 
ас једна, сутра — друга.{S} Још да није ових кожа, не би се имало шта јести.</p> <p>То већ беху 
 претећи.</p> <p>Љубицу одједном, после ових злослутих речи Вељиних о тешком учитељском животу, 
ашњење и разговор.</p> <p>— И све ми се ових дана врзе једно по памети... никако да избијем мис 
ама?...{S} Јаднице!«...{S} Беше јој жао ових глупих ширета — жена, јер она не познаваше њихово  
овор, и рукова се с Гојком. — Шта сањаш ових дана, голубане?...</p> <pb n="153" /> <p>Гојко, он 
ј ђака!...</p> <pb n="76" /> <p>Љубицом овлада зебња; стаде је нешто гушити у грудима; она осећ 
 походе писареве; нерасположење и сумор овладаше њоме.{S} Али она силом угушиваше те нове мисли 
аигра обла округласта брадица, а очи се овлажише сузама — да сам избачена из свога друштва!...{ 
а неће умети ни проговорити.{S} Истина, ово су неки добри људи, види се... али тек...</p> <p>—  
али ипак одговори:</p> <p>— Три године, ово је сад четврта.</p> <p>— Нисте ваљад’ испит положил 
 Кога ће да умири ово вечито чергарење, ово терање без кривице и реда!...{S} Море, шта ту!... з 
 гледа?...{S} Ово нису обичне живе очи, ово је мртво стакло, па се само сјаји... стоји тако уко 
, како се човек одучи од свега!{S} Ето, ово сам ти волео свако јутро овако... па после нема ко  
алеки.{S} Сад има нешто прече, ближе... ово сјајно, лепо злато, које јој угушује све бриге, отк 
} Па онда забоди једном у трбух и реци: ово ти је, господине писаре, за онај први разред...«</p 
p>Досади јој се ова напрегнутост мозга; ово што се непрекидно мора мислити.{S} Она изведе децу  
еља Гојку. </p> <p>— Море... шта ја!{S} Ово ми је треће место, него од куд ти овде, кад си био  
о...{S} Ха, ја ћу тебе да окитим!...{S} Ово није ништа што имаш... ситнице...{S} А ја ћу теби.. 
<p>— Не могу, не могу више овако!...{S} Ово је страшно мучење... гледати га свакога часа уза се 
... је ли жив?... како ово гледа?...{S} Ово нису обичне живе очи, ово је мртво стакло, па се са 
пређашњи човек?{S} Не, није, није...{S} Ово је све друго... <pb n="57" /> други израз, понашање 
воја слачајша прва љубав охладити...{S} Ово се нигде у свету не дешава...{S} А с тобом што буде 
 стаде мислити о Гојковој болести...{S} Ово је нека јака грозница, али ко зна шта може из ње из 
 Сад се већ Љубица од истине наљути.{S} Ово његово стално и одлучно држање беше јој теже од све 
сне му се трзају и скупљају грчевито. — Ово, све ово... тужбу Министру просвете... тамо о Љубиц 
ед да се поздрави са учитељем.</p> <p>— Ово ви је вамилијаз, а може ви и кувати.{S} Он је госпо 
ком за раме и привуче к столу.</p> <p>— Ово... ко је ово, а?... дрекну још јаче у необузданој ј 
а тела, па кроз плач прошушка:</p> <p>— Ово ми је унуче једина потпора; то су ми и очи и руке,  
 осмех), а председник продужи:</p> <p>— Ово је општинско зло... знате — ћата.</p> <p>Учитељ још 
и му руку.{S} Знате ми смо преседник, а ово нам је школски одбор.{S} Учитељ промрмља нешто у се 
 школи, па ми то изгледа као правило, а ово сад изузетак...{S}А кад сам се оженио? — уз пут, бр 
Сад настаје живот, прави живот!...{S} А ово се до сад лутало некуд по мраку...{S} Даље, даље цр 
н, погледавши је радознало у лице.{S} А ово сад... ви сте примили своју заслужену плату од држа 
шу одморила и познала праву срећу.{S} А ово... зар је ово гнездо!...{S} Он лежи ту цело лето... 
а сенком подсмеха на уснама.</p> <p>— А ово је, без сумње, твоја драга половина и глава куће, н 
о Гојку новост о часовнику, одлучили да ово дана припазе на Љубицу боље.</p> <p>— Ниси могао да 
учила, толику борбу душевну издржала за ово кратко време, да већ беше малаксала, у њој и не беш 
. молим те, склањај се од онога Пере за ово који дан.{S} Неће ти он дуго ту вршљати, не бој се. 
 крави лед око срца, што се нахватао за ово неколико дана; осећаше како је обузима некакво приј 
.</p> <pb n="70" /> <p>— А шта велиш за ово вечерас, јесам ли погрешио?</p> <p>— Како?...{S} На 
лату за четири месеца!...</p> <p>— И ја ово не разумем, рече она, спремајући се да изиђе и клањ 
оћеш, па да се кренемо одмах...{S} Нека ово све нек остане, што ће нам!...{S} Ми ћемо бити сами 
у своје среће!...{S} Зар да разори сама ово, чистом љубављу исплетено, ружичасто гнездо љубави! 
м, узвереним очима, тражећи одговора на ово животно питање...{S} А око њега све ћути, зелени се 
— Нема ни недеља дана како сте дошли на ово место, па већ да тражите премештај, и то још без уз 
еше јасно исписана мисао: »Хо, море, па ово је баш згода жива!...{S} Права лепотица!«...</p> <p 
и кобном месту, све боље се види.{S} Па ово још није мрак, види се!...</p> <p>Ха, ево њиве!...{ 
шта ово он говори.{S} Она само посматра ово учтиво и озбиљно лице, које се од ономад тако измен 
ањарија, он се трже. »Шта је ово... шта ово ја мислим и чиним?{S} Зар то ја чиним од истине...  
да бесмислено кроз мутан прозор.{S} Шта ово би?... <pb n="85" /> Куд оде онолика љубав ка живот 
ица раширила очи, гледа и не разуме шта ово он говори.{S} Она само посматра ово учтиво и озбиљн 
... била јој мркла свес’...</p> <p>»Шта ово... ко се повратио?«... пита он, отварајући врата на 
а суморност, и она задрхта.</p> <p>»Шта ово они говоре само о злу, кад је свет тако леп, сунце  
, онако кроз зубе, све се то просу пред ово двоје јадника, који дођоше да заложе сву своју снаг 
 трзају и скупљају грчевито. — Ово, све ово... тужбу Министру просвете... тамо о Љубици, а?!... 
.</p> <p>— Зашто?!... зашто?!...{S} Све ово, зашто?!... узвикиваше јадник гласно. — Боже, оволи 
ли да их убије, да смрви, да уништи све ово, што се још по мало у помрчини беласа?...{S} Сад зн 
братићу, од зла.{S} Не знаш ти каква је ово сила у срезу; и капетан га се боји; тако је то, бра 
пштења, писар се диже.{S} Он нађе да је ово за први мах као почетак, доста; а после већ, ићи ће 
и она са неком сумњом на души: можда је ово претварање...«</p> <pb n="59" /> <p>Да ли могу бити 
 и горко зајеца...</p> <p>»Боже, шта је ово?{S} Је ли ово моја служба, мој удео?{S} Зар се овак 
ње и страх...{S} Као да се пита: шта је ово, чије је?{S} Ко сме ово узети у своју руку?...{S} П 
ледом, сажиже врелим очима...{S} Шта је ово?!...{S} Је ли могућно да <hi>овака</hi> жена има ов 
и осврће уплашено око себе...{S} Шта је ово?...{S} Докле ће да траје?...{S} Или да није смрт?!. 
а...{S} Приђе му још ближе...{S} Шта је ово... је ли жив?... како ово гледа?...{S} Ово нису оби 
ли зраци...{S} Она се трже...{S} Шта је ово?...{S} Где је она?...{S} Ах, одједном се сети онога 
е на њу, лакше би јој било...{S} Шта је ово... он пије крв очима!...{S} И она осећа како јој се 
ђењем стаде посматрати госта.{S} Шта је ово... је ли ово онај исти, пређашњи човек?{S} Не, није 
ме један поглед њихов сатрти.{S} Шта је ово?!...{S} Хм... то је нешто ново, што до сад није бил 
икад јој није тако подвикнуо.{S} Шта је ово?...{S} Он је охладнео према њој, не воли је више.{S 
чини.</p> <p>Љубица се прену.{S} Шта је ово... сама?!...{S} А они отишли... намиловали се, наљу 
 па се обрте учитељици:</p> <p>— Шта је ово... хе-хе-хе?...{S} Какав вам је ово колега? </p> <p 
ећати у раној младости...{S} Али шта је ово, шта ће ово да буде?...{S} Зашто она одједном осети 
ису до сад видели човека.{S} Али шта је ово те нико не доводи децу од своје воље?</p> <p>— Науч 
днути се, ни проговорити.{S} Али шта је ово?...{S} Некаква топлина око десног образа.{S} То нек 
 и фијуче поред ушију... </p> <p>Шта је ово... зашто он иде?...{S} Ни сам не зна, управо неће д 
о не може да дође себи од чуда. »Шта је ово сад?...{S} Овакав весељак, па се одједном промени.. 
усред тих сањарија, он се трже. »Шта је ово... шта ово ја мислим и чиним?{S} Зар то ја чиним од 
акво ново, још горе зло.</p> <p>»Шта је ово?... има ли у свету правде и истине!...{S} Докле ће  
аху све зачуђенија.</p> <p>»Какво ли је ово чудо?« као да се питаху њихова лица, али они ћутаху 
> <p>— Знаш... наша посла!{S} И мени је ово треће место.{S} Само ми необично што ме сад не прем 
 је ово... хе-хе-хе?...{S} Какав вам је ово колега? </p> <p>— Одличан учитељ и веома добар друг 
ло свега овога...</p> <p>— А зар вам је ово каква срећа, што сад овако са мном разговарате!...{ 
о, право у очи.</p> <p>— Бога ти, ко је ово... какав је овај писар?</p> <pb n="45" /> <p>— Хе,  
 привуче к столу.</p> <p>— Ово... ко је ово, а?... дрекну још јаче у необузданој јарости.</p> < 
е, као жеравице...</p> <p>»Боже како је ово лепо!{S} Што и ја не бих могла овако.{S} Баш ћу да  
елик на врелим уснама...{S} Пријатно је ово осећање, али она нема кад...{S} Рука дркће... дркће 
о, па се само чуди у прво време: што је ово овде крваво? откуд?... зашто то!... од чега?...{S}  
познала праву срећу.{S} А ово... зар је ово гнездо!...{S} Он лежи ту цело лето... са његовим од 
{S} И на што овако живети?...{S} Зар је ово живот!...{S} Она би, без сумње, још онога кобног ве 
овај грешни колега мешао, па ипак му је ово треће место за три године.{S} Је ли, Гојко?</p> <p> 
ј, мој Гојко, држи се сад добро... није ово Пера писар!«...</p> <p>А Влајко, посматрајући замиш 
а се не смем ни с ким нашалити.{S} Није ово манастир, него свет, живот, а ја хоћу да живим!...{ 
дније, не боји се никаква зла; јер није ово полицајац, него његов добар друг...{S} Он га може и 
се пита: шта је ово, чије је?{S} Ко сме ово узети у своју руку?...{S} Па одједном као да сазнад 
 На овим дугим лепим данима окупљаше се ово интимно друштво сеоских залудника, па се ту ћаска о 
ећ годинама међу њима.</p> <p>— Е брате ово је ваљано... овако са старим друговима провести кој 
за њим детињи. »То је учитељ... онда ће ово бити«, вели жена у себи и прилази другим вратима.{S 
ј младости...{S} Али шта је ово, шта ће ово да буде?...{S} Зашто она одједном осети неку пријат 
ижди тане, нека им поквари, нек пресече ово љубавно гугутање!...{S} О, погрешила је... много је 
а задовољан, што му овако лепо испадоше ово неколико речи.</p> <p>Љубица га погледа пажљиво. »Т 
е још снаге за терање ината.</p> <p>— И ово је, знам, ваше масло!...{S} Платићете!... рече она, 
<p>Поглед на пријатан дим вреле чорбе и ово весело женино цвркутање развесели га.{S} Одмах стад 
у:</p> <p>— Ха, чекај...{S} За сад је и ово добро, а после већ, док се договорим са нашима, рад 
 мисли; душа оживе новим животом, као и ово сунце, што огреја благом подмлађеном светлошћу. </p 
природа...{S} Она први пут осети у себи ово силно, разорљиво осећање и предаде му се сва, целом 
 и обрте се Гојку.</p> <p>— Јесте ли ви ово писали? узвикну он, показујући прстом на Гојков пот 
осматрати госта.{S} Шта је ово... је ли ово онај исти, пређашњи човек?{S} Не, није, није...{S}  
 Ваздан ми избрбља којечега...{S} Је ли ово доиста од камџије? запита он, пришавши ближе Гојку, 
а...</p> <p>»Боже, шта је ово?{S} Је ли ово моја служба, мој удео?{S} Зар се овако почиње?{S} З 
ђаку, који му приђе руци. </p> <p>Је ли ово Орловица?</p> <p>— Јесте, господине.</p> <p>— Да ли 
је назове својом...{S} А сад... јесу ли ово њене руке савијене око његова врата?...{S} Да ли то 
..</p> <p>»О, ала ми је добро!...« вели ово, смежурано и испијено тешком болешћу, лице.{S} Ни т 
, и ви људи!{S} Прошлог љета пустите ми ово дете да ме надгледа овако старог и да ме што послуш 
<p>— Ја — још луђи!{S} Кога ће да умири ово вечито чергарење, ово терање без кривице и реда!... 
} Беше веома узбуђен, те једва изговори ово мало речи. </p> <p>— И мени се свиди тај савет, одг 
на се слатко насмеја.</p> <p>— Је л’ ти ово комшијска чаша? обрте се гост Гојку, који се још лу 
а још нема ничега озбиљнога; али чујући ово очајно јецање, меко женско срце не могаше одолети и 
 овако отресита госта; а Гојко, видевши ово нагло црвенило на Љубичину лицу, обори очи, али му  
ин, па ми даде динар и замоли ме да вам ово предам.{S} Па одмах треба да шмугнеш овамо, да те н 
га погледа зачуђено; учини јој се да он ово не говори будан, но као да сања.{S} Поглед му беше  
...{S} Шта је ово... је ли жив?... како ово гледа?...{S} Ово нису обичне живе очи, ово је мртво 
а треба и њему што рећи, да је незгодно ово дуго ћутање, па се обрте сапутници:</p> <p>— Видите 
 намршти се, дође јој одвратно и гнусно ово лице...{S} Слабим гласом одговори му, гледећи га пр 
ће и гледа...</p> <p>О, како је страшно ово што доноси слух!...{S} Је ли могућно да је то његов 
лас. -</p> <p>— Аха... тако ли је!{S} У ово доба...{S} Молићемо за мецко изјасњења.{S} Рибице.. 
Да није то капља?...{S} Ах, да седнем у ово жбуње...</p> <p>И она се спушта на земљу, окреће се 
лине и баци се Влајку на груди.{S} Њему ово не би по вољи, пресече је погледом оздо до на врх г 
треба вешто да се прикрадеш и да предаш ово писмо његовој госпођи, разумеш?{S} Не смеш јој каза 
адан, оштар ваздух. </p> <p>— Шта радиш ово, за име Бога! викну Веља чудећи се, па га својски н 
и ли се нађе, црвенкапићу, да бешчастиш ово свето место, у које ниси достојан ни да уђеш! узвик 
дније, вртећи главом, као да би рекао: »Ово нису чиста посла!« ...</p> <p>Сутрадан Гојко устаде 
{S} Обоје осећаху како им се дух отреса овог свакодневног ситничарства, па тежи некуд даље и ви 
} Неумна, она је сад нерасположена због овог Гојка, а можда и због другог чега, не зна ни сама, 
квартирину.{S} Она је погодила собу код овог Јанка за четири динара месечно, а ми јој дајемо јо 
мештени а учитељица отпуштена.{S} После овог саопштења, писар се диже.{S} Он нађе да је ово за  
 за очи. »Шта ви ту, вели им он, мучите овог јадног старца.{S} Како ће, каже, да живи човек са  
 смејући се у себи и чудећи се смелости овог девојчета. ’Натема је... помисли он, а ви’ш овај н 
ли се наместили?...{S} Пера Илић, писар овог среза и платодавац учитељски...{S} Хм.. да... чује 
и, сама ми се душа весели...{S} И свега овога не би било... и овај се јадник не би намучио, сам 
!...{S} Иначе... иначе не би било свега овога...</p> <p>— А зар вам је ово каква срећа, што сад 
мо да хода овако по дворишту и да гледа овога уплашеног фамулуса како стоји с мотиком уз врата  
 остварити!...{S} За кога сам сад? — За овога Гојка?...{S} Не, видиш да и он бежи од мене, отре 
мате некакве жалбе на пређашњега писара овога среза, господина Перу... и председник опет запе,  
збаци са себе страдање и патњу и оде са овога света.</p> <pb n="183" /> <p>При издисају беше са 
, онако збуњен, још више се ушепртља од овога узвика, па стаде само зверати по лицима, која га  
!...{S} Не може бити ништа страшније од овога што је сад.{S} Он је не жали, он није у стању ово 
е га на лаким крилима далеко, далеко од овога призора...</p> <p>Гојко се подиже испод прозора,  
.{S} Кажи само...{S} Да се сакријемо од овога дволичног народа...{S} Па ти ћеш ми живети тамо к 
... шта ћеш боље?...{S} Да побегнемо од овога света, који нам не да живети у миру и срећи.{S} И 
оли...</p> <p>— Што лажеш, бре, прекиде овога други малишан: зар нисмо са њим сиграли мете на В 
ма и гледајући болно, очајно, као да је овога часа сахранила све наде и снове своје, као да је  
гледа то увијено чудовиште, које јој је овога тренутка страшније од свега на свету...{S} Срце ј 
} То не мари, пријатно је, само да није овога кљуцања...{S} А гле, Љубица обрнула очи к њему, п 
а изазва Гојка у страну.</p> <p>— После овога рада биће заједнички ручак, али ви немојте остати 
нешто гушити у грудима; она осећа да се овога часа извршује једна нечувена неправда, једно неоп 
астаде између два воћњака, да се надише овога мирисног, чистог ваздуха.{S} Одједном, из другога 
, као да не предвиђа никаква изласка из овога целог стања.</p> <p>Са Гојком је, нарочито у посл 
{S} Како то да је не познаје, ако је из овога села!...{S} Али је лепотица, права лепотица!..</p 
ти, и нек ти је просто све од мене... и овога и онога света...</p> <p>Љубица, како стајаше испо 
 страшћу.{S} И на јачи звук мучно да би овога тренутка сврнули пажњу.{S} Он превио Љубицу преко 
учешће према Гојку.{S} Она стаде жалити овога немог јадника, који не зна ни за какав протест.{S 
 Гојко довршиваше предавање, па видевши овога неучтива <pb n="103" /> госта, збуни се и уплаши, 
губих, што год сам имао!«...</p> <p>Ево овога плота... ено вратница... није никад до сад одлази 
ку па иде весело, као човек, који је до овога часа пливао у задовољству...{S} Смешкају му се ус 
теже, ужива унапред и предвиђа резултат овога разговора.</p> <p>— И што ћу ви рећи, брате, јесу 
 сад.{S} Он је не жали, он није у стању овога часа да осећа ма што.{S} Претучен је, смрвљен дог 
се Гојко представио као учитељ, на лицу овога сељака опазила се жива радост, коју он није ни са 
а милина, врати се пређашња љубав према овој деци, и њој је необично мило што стоји са овако чи 
 омладине.{S} Али свему има краја, па и овој погодби.{S} Наредише да учитељица прима дванаест д 
ијатна, ноћнога дежурања Веља се зачуди овој шали, али се брзо прибра, поздрави се са лекарем и 
онако, као што сам још јесенас могла, у овој истој постељи...{S} На што ми сад такви снови, кад 
кује, постале су јој чак пријатне.{S} У овој сеоској самоћи човек се радује кад добије прилику  
ли тек беше му необично драго, што се у овој прилици нашао сведок његовог гимназијског школовањ 
и се онако нешто не мили да га гледам у овој кући...</p> <p>— Што?</p> <p>— Та... онако...{S} Ј 
 све због ње!...{S} И он још јаче осећа овоју безмоћност и увиђа јасно да никоме ништа не може  
 Учини им се веома чудновата и необична оволика збуњеност код одрасла човека.{S} И Љубица обори 
е ни да обели!« Не може народ да издржи оволике терете...</p> <p>— А ви затворите школу.{S} Јав 
а...{S} Други се само гнушају...{S} Али оволики бол... то је страшно!</p> <p>— Кажем ја, јекну  
?!... узвикиваше јадник гласно. — Боже, оволико страдање!...</p> <p>— Зашто... зашто?!... одјек 
ави газда у срезу, капетана не верма ни оволико...{S} А зао је, братићу мој, као... као...{S} Ш 
S} И пропао сам.{S} Па ево и сад, после оволикога страдања... гле сад, шта је преда мном!{S} Ка 
на...</p> <p>Влајко и Веља насмејаше се оволикој наивности.</p> <p>— Ето вам га вала и за четвр 
 махну њима преко лица, као да се умива овом влажном измаглицом, стресе се од хладноће, која је 
се породи страшна, нечувена мржња према овом јаднику, мржња осветничка, страсна, бескрајна... а 
расположење према свему, па чак и према овом писару. »Збиља, красан човек.{S} Како је само учти 
оћи.{S} Нисам ја ни прва ни последња на овом путу...{S} Али он... ух, све би друго лако, само д 
личастосребрни стубови дима, који се на овом вечерњем затишју само љуљушкаху, док се на великој 
менљиву истину, прочитајте вечну реч на овом окамењеном лицу и умирите срца своја... »О, ала ми 
итом намером он прекиде разговор баш на овом месту... </p> <p>— Камо вам онај колега, рече он,  
 нове колеге.</p> <p>Љубица, изненађена овом смелошћу, поцрвене, али не смеде показати знака љу 
S} Шта, зар ја да изгубим два месеца са овом дерладијом узалуд; а шта ће за то време да ми раде 
гнездо.{S} Иљадама година она се таласа овом долином; иљаде ће још проћи, а она ће исто овако п 
аво уплаши се.{S} Отвори очи, чудећи се овом позиву, па одједном, као да му поскакаше <pb n="13 
а из ђачког живота.{S} Љубица се досети овом смеху, па чим стадоше на пољу запита га:</p> <p>—  
 Али зар да се <pb n="26" /> не користи овом приликом и не узме право из њене руке зреле плодов 
 који стајаше уз њу, узнемирен, зачуђен овом изненадном срећом, и не осећаше према њему ни жало 
ваљана, обрте она разговор, тражећи и у овом случају похвалу.{S} Стојан ми набавио неку дебелу  
 се да ће свакога часа да загрми гром у овом гнезду.</p> <p>Најпре Љубица опази да се Влајко ст 
ако се поче нов живот и нов радни дан у овом новом, љубављу свијеном, гнезду.{S} Влајко и Љубиц 
а изгледа пријатна, а осећа да јој то у овом тренутку не иде од руке.</p> <p>Учитељ позва друго 
на осећаше бескрајну, неизмерну сласт у овом новом чаробном стању душе, и она се не смири док н 
духну носем.</p> <p>— Пхи, како можеш у овом смраду?... соба прегрејана, а он гле!.. па приђе к 
е напослетку сав распасти, иструнућеш у овом смраду и ђубрету. — А ти, какав си момак! обрте се 
а сам ја бежала од њега.{S} Побегла сам овоме несрећнику, а он, јадник, у грозници и бунилу, до 
м...</p> <p>Тако настадоше горки дани у овоме ново савијеном гнезду.{S} Мучно да ће ту зацвркут 
оџаклија, и ако у њој не беше оџака.{S} Ову оџаклију заузела је Љубица и већ уредила у њој свој 
Веља чудећи се, па га својски нападе за ову нечистоћу.{S} Беше му тешко одмах прећи на главну с 
 о Божићу, док покупи школски прирез за ову годину, а сад купи само државну порезу.</p> <p>— Зл 
с слушам — она нарочито удари гласом на ову реч — и... да се слажемо...{S} Молим вас, опростите 
 за школу.{S} Ево је, брате... право на ову капију.</p> <p>Путник га не саслуша даље, но окрете 
и Боже!« се прекрсти се она, кад изрече ову мисао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
> <p>И Љубица се зачуди, кад пре нађоше ову згоду за послужење, а на Вељино питање и она се сла 
ути и намучени ходите и станите овде уз ову велику и непроменљиву истину, прочитајте вечну реч  
ло опрезно, старајући се да не поремети ову тишину, која владаше у школи.{S} Седе и стаде разгл 
све више га обузимаше жалост, гледајући ову јадницу како се мучи.{S} Увиђа да треба проговорити 
.{S} Одједном је обузе милина гледајући ову нејаку децу, која се поверавају њеној бризи; она би 
ањем...</p> <p>Па зар она сама да сруши ову, муком озидану зграду своје среће!...{S} Зар да раз 
 мрдне ма чиме..{S} Само гледа, гледа у ову погнуту фигуру, која се у сутону нејасно оцртава, и 
 се навршују два месеца како она дође у ову школу, и шта ти није за то време претурила преко гл 
, погнутих глава до земље, сите и добре овце.{S} Густа сура прашина, која се према сунцу прелив 
 Љубичини ђаци већином су до сад чували овце и говеда, а међу Гојковим било их је који су и коп 
за мене боље бити.{S} Боље је мусти две овчице но једну...{S} Тако је то, братићу мој!...{S} Ал 
ац, купивши узгред ту у једној кући две овчје коже.{S} Вајдица је и то: зарадиће на њима три —  
е сјајне очи, из којих вечито бије живи огањ.{S} И кад цело лице добије притворан скроман израз 
не сањивости, па бије из њих живи јасни огањ.{S} Он беше веома задовољан, што му овако лепо исп 
би било да окрене други начин?{S} Да се огледа!</p> <p>Једне недеље дође он на ручак суморан, г 
види како стоји, али мука: нема у школи огледала!...{S} Отвори га и гледа како ради, па опет за 
 нешто је јако вуче, али чим стане пред огледало, тргне се, јер види да се мора још седети.{S}  
о...{S} Она га придену у косу, па приђе огледалу, да види како стоји у коси.{S} Изврсно!...{S}  
вако.{S} Баш ћу да огледам... не, не да огледам, него да и ја окренем овако, сасвим да окренем. 
о и ја не бих могла овако.{S} Баш ћу да огледам... не, не да огледам, него да и ја окренем овак 
{S} Нема ту сад ни цвоњка, све су браћа оглодала...{S} Чиме би се кметови трошкарили, да није ш 
 они су...{S} По столу разбацане пилеће оглодане кости, коре и мрве од хлеба, тањири у нереду п 
ј прекоран поглед, који сажиже душу као огњем...</p> <p>Опет се отворише усне самртникове, опет 
оци, о суседима и вршњакињама, а сад се ограничила само на кратка извешћа о своме здрављу и рад 
акво веће зближење.{S} С тога су се они ограничили на тих, озбиљан живот.{S} Љубица је пренела  
о да не дође данас.{S} Добро јој... оне огреботине још се истина црвене, али то не мари.{S} Син 
други...{S} Гле и лице се види, ено оне огреботине, још се црвене и кваре изглед лица.{S} Но гл 
иве новим животом, као и ово сунце, што огреја благом подмлађеном светлошћу. </p> <p>Ко се не с 
се да се одоцнила, и ако тек беше сунце огрејало.{S} Данас је ишла са чистом и ведром душом, са 
ем свега, да буде само мој... да и мене огреје сунце среће...{S} Јер доста се страдало, живот ј 
>А дечко поједе крушку, и таман да баци огризак, а поред њега протрча велики кер, гледајући пре 
{S} Али сад осети како му спада велики, огроман терет с главе...{S} Све зло, које га беше прити 
иво.{S} И ја тако радим и многи, управо огромна већина.{S} Па још кад дознамо раније ко је реви 
 весела... трчи, јури некога или подиже огромне терете...{S} Пробуди се и наставља на јави такв 
магли, гордо и величанствено дижу моћне огромне планине, делећи се у све више и све даље кругов 
 сокак се прегради густим, непровидним, огромним облаком прашине, који се приближаваше шетачима 
ло!...{S} Платићете!... рече она, па се огрте и оде преко дворишта.</p> <p>— Ето нам сад нове б 
и замотуљак у крпама?...{S} И Стојан се огрће неким дугачким гуњем, крије оно под гуњ, замеће м 
 се то чуло?... врисак...{S} Али откуд, од чега?...{S} Неко је вриснуо, уплашио се...{S} Или је 
м да ми опширно испричате све догађаје, од кад је почео тамо долазити господин Пера, код те ваш 
естано је у њима некакав безумни израз, од кога човек мора задрктати.</p> <p>— Кукавице сиња, ш 
зликују оба гласа!{S} А тек смо почели, од јуче...</p> <p>— Дакле ви сте задовљни данашњим одго 
ку уза се.{S} И он се дао у неке мисли, од којих му се густе веђе час навуку и натмуре као илин 
шити јој у души оне страшне црне мисли, од којих се живо срце леди, а снага се млада топи и вен 
могла убити никога.{S} И он се, јадник, од тога дана не диже...{S} Оде, као да је и својом смрћ 
екакво осећање, веома пријатно и драго, од кога му и срце живље куца, али се он стара да га за  
јасног злослутног страха.{S} Шта је то, од чега се плаши, не сме да зна, не сме да мисли о томе 
овим цветом, те се боје лепо преливају, од чисто беле у црвенкасту, па опет у белу као снег...{ 
ачи на људе онај тешки сумор и зловољу, од кога се највеселије лице намршти.{S} А ко већ иначе  
 њима, па сваки час погледаху у страну, од куд се приближаваху гости.</p> <p>У двориште уђе сре 
ти па оде.{S} И ја се склоних, братићу, од зла.{S} Не знаш ти каква је ово сила у срезу; и капе 
ово овде крваво? откуд?... зашто то!... од чега?...{S} И Гојко, изненађен, само се питаше: отку 
густој магли дугачке планинске венце... од тих венаца дижу се ближе овамо сниска брда и хумови. 
сећање, нешто сасвим светло, заносно... од чега јој сав свет изгледа прекрасан и цео живот сјај 
ету не дешава...{S} А с тобом што буде: од премештаја неће ништа горе.</p> <p>— Да ли да заведе 
н разред.{S} Чича беше на великој муци: од пре, док се слагаху сви, беше му лако задовољити обо 
одсече председник.{S} Ја знам што знам: од данас за две недеље биће промене, па ми одсеците уши 
че би се јамачно уплашио <pb n="175" /> од његова изгледа, него му одговори онако, гледајући не 
, узвикнувши:</p> <p>— Гле, тата!...{S} Од куд ти по оваком времену?!... па га пољуби у руку и  
.{S} Како може бити!...{S} Зашто?...{S} Од чега?...</p> <p>Љубица гледаше, пренеражена.{S} Није 
точиће, а не види и не чује ништа...{S} Од синоћ јој се нешто преокренуло... мислила је дуго, п 
, најстраснијом жудњом за осветом...{S} Од предане и заљубљене жене ствара демонску душу, која  
е, која се пресамитила преко прошћа.{S} Од невоље удариш средином, па посред блата...</p> <p>Ка 
а се тако довијам, одсече се Љубица.{S} Од мене ће на испиту да се захтева сто чуда, а ја од ва 
 синоћње патње, намршти се још више.{S} Од ономадашњега боја Љубица не долази никако у школу, а 
оз село, право ка брезовачкој школи.{S} Од скорог времена он се о свему саветоваше са Вељом, је 
те Стојану.</p> <p>— Је ли море, ти.{S} Од кад ја теби вичем свако јутро да собу чистиш и ветри 
го.{S} Једва би је ко могао познати.{S} Од лепе, младе, здраве жене, постао је костур, омотан к 
>А Љубица лежи, или седи по цео дан.{S} Од синоћње несвестице осећа се веома слаба, једва се кр 
ели?</p> <p>— Како?... понови Гојко.{S} Од основне школе, па до краја школовања одвојио сам се  
те као преписивач у истом надлештву.{S} Од тада му Гојко изгуби траг, и ево сад му би суђено да 
е, ова наша хеј... пара вреди.</p> <p>— Од куд ти знаш? упита, зачуђен, Гојко.</p> <p>— И ја, з 
ровидан застор будућности све то скрива од људских очију, док му садашњост не отме делић по дел 
шем другу из Брезовца реците да се чува од пандура...{S} То је, знате, чудан народ... хоће да н 
и се од хладноће.{S} Стојан му са прага од стана махну руком.</p> <p>— Виде ли, братићу? они се 
 разумем, али доцкан.{S} Тек гледаћу да од сад буде све друкчије, да вас слушам — она нарочито  
 на испиту да се захтева сто чуда, а ја од вас захтевам све школске потребе.</p> <p>— Сиротиња  
оно исто што и јуче: она му беше милија од свега на свету, милија и дража... овако осрамоћена,  
> свију чуда и страдања, дража и милија од свега на свету...{S} Само му сину та мисао кроз глав 
 <p>Мати јој, Смиљка, изгледаше старија од оца јој.{S} Изнурена, ослабела, лице се већ доста зб 
саопштења о брату.{S} И она је добивала од њега писма, у којима моли за помоћ, јер нема шта јес 
смрти...{S} Знаш ли ти да сам ја бежала од њега.{S} Побегла сам овоме несрећнику, а он, јадник, 
о врата.</p> <p>— Зар још ниси устајала од спавања? ослови је мати, видећи је необучену.</p> <p 
студен око срца, и она би се радо дигла од стола, али зна да би то изазвало читаву буру...{S} О 
>Дође испит.{S} Љубица се тек опоравила од болести, па жива премрла од страха.{S} Истина, Гојко 
ала детету.{S} Ко зна шта би му урадила од срџбе!...</p> <p>А Веља се смеши весело, као да је т 
 слатко.</p> <p>— Та није код нас школа од јуче, допуни га ћата;, знамо ми шта школи треба а шт 
к опоравила од болести, па жива премрла од страха.{S} Истина, Гојко је радио и са њеном децом,  
јко, онако збуњен, још више се ушепртља од овога узвика, па стаде само зверати по лицима, која  
 одморим родитеље, да се одморим и сама од оног сиротовања и гле!...{S} Зар то може бити!{S} За 
..{S} Само се одвојише усне са брковима од браде и он брзо, на пречац, повуче у себе ваздуха... 
.{S} Нека тешка слутња обладала је њима од јутрос, притисла им душу, стегла срце, па их тако др 
и не да му пасти у зло, али се он отима од тога невидљивог саветника, хоће напред и све напред, 
ешто јој охлади намеру; она сама не зна од куд то дође: тек одједном је подузе хладовина и учин 
{S} Ћутати, ћутати, ћутати... а топлина од мајчиних груди бије на тебе, заноси те...{S} О, слат 
..</p> <p>— Знам... знам... дркташе она од зиме, која је одједном обузе, па се одвоји од столиц 
убимицу, као да је тим покретом заклања од свију страдања и недаћа, што су је опколиле.</p> <p> 
, трљајући руком чело, као да се одмара од великога напора мисли.{S} А она га гледа... гледа и  
весла...{S} Доцније, кад се мало прибра од прве навале осећања, узвикну:</p> <p>— Не могу, не м 
аје обичну плату, а њему дође да заигра од узбуђења.</p> <p>— Баш вам хвала!{S} Не знате како с 
 напред поскакујући, а кад отвори врата од своје учионице насмеја се весело и стаде певуцкати н 
аступ љубавних осећаја, она сва задркта од неке милине и баци се Влајку на груди.{S} Њему ово н 
 али се још уздржава, јер га је срамота од сељана, који су се окупили пред судницом.</p> <p>Ног 
избрбља којечега...{S} Је ли ово доиста од камџије? запита он, пришавши ближе Гојку, разгледају 
угу, црвену масницу.{S} Глас му задрхта од узбуђења.</p> <pb n="109" /> <p>Гојко махну руком... 
 изиђе из собе...{S} Нема, дакле, ништа од разговора.</p> <p>Два дана по том дође јој мати.{S}  
 не сретне са њом.{S} Сад се већ Љубица од истине наљути.{S} Ово његово стално и одлучно држање 
екати.{S} Скакуће по кујни као шипарица од четрнаест година, па долети у собу, загрли мајку, об 
ше ћу да се смејем са писарем, нек пуца од једа«.</p> <p>Гојко остаде озбиљан, вечно намрштен и 
.{S} Хоћеш?{S} А дворац ће нам бити сав од драгог камења, па у вече кад ја дођем с рада, обучем 
вши Љубицу, стаде пред њом, дркћући сав од љутине.{S} Она се намршти, видевши га таква, што се  
 уписа, а сад је рада да плати сав улог од почетка године.</p> <p>Љубица стајаше уз њих, поглед 
} Он је господин-Драгољубу, што оде сад од нас, све готовио.</p> <pb n="6" /> <p>Учитељ баци ст 
ог необична и јака узбуђења, а он, блед од потреса, дркташе целим телом, осећајући да ће сад да 
тне струје, које потицаху отуд од некуд од срца... </p> <p>— А, ево мог стана, узвикну Љубица,  
ле, пријатне струје, које потицаху отуд од некуд од срца... </p> <p>— А, ево мог стана, узвикну 
хвалношћу.{S} Истина, срце му опет зебе од какве нове беде, која га може снаћи, и он већ претур 
цане пилеће оглодане кости, коре и мрве од хлеба, тањири у нереду побацани по столу, или наслаг 
 сутра ће се донети.{S} Нисмо могли све од једном да дигнемо, рече кмет.</p> <p>— Прирез није б 
!...{S} Опрости, и нек ти је просто све од мене... и овога и онога света...</p> <p>Љубица, како 
ави, испија полако...</p> <p>»И зар све од једном да пропадне, сва мука моја!...{S} Таман се до 
депеша... па му се одједном одсеку ноге од страха...{S} Дркће и чека дан, два...{S} Трећи дан д 
 Кад је он дошао?...{S} Или је био овде од јутрос, па сад спавао?...{S} Полако, на прстима...{S 
 осећа да јој то у овом тренутку не иде од руке.</p> <p>Учитељ позва другове к себи у стан, ту  
о међу људе.{S} Таман рекох: да ми буде од помоћи, а оно... </p> <pb n="19" /> <p>Љубица се окр 
и ти и она...{S} Не зна се које је луђе од вас двоје.{S} И ти јуче цвокоћеш у затвору од зиме,  
рисак за вриском...</p> <p>Гојко побеже од прозора и више не приђе тамо.{S} Чим би чуо врисак,  
о стално и одлучно држање беше јој теже од свега: писар дође за часак два, па га после нема по  
лави опет ври, а срце се све више стеже од неког нејасног злослутног страха.{S} Шта је то, од ч 
еније место, где нема друге школе ближе од четири часа и... <pb n="174" /> наравно, где не дола 
има, а не као... и она се одједном трже од ове нове мисли, јер је избегавала свако сећање на пр 
и онога ономлањског, Светислава.{S} Узе од мене велике кромпире (а беху ми родили и раскрупњали 
Она предаде мајци сав новац, што га узе од писара, па је испрати далеко иза села, ижљубише се,  
црну високу кутију од украса и отури је од себе са одвратношћу.{S} Затим се пружи по кревету и  
ља на застирачу од ормана... извесно је од вина...{S} Али брже!...</p> <pb n="209" /> <p>Она зи 
е они требају?...{S} Аха, знам... то је од онога« и са тим сећањем на деветорицу ђака појавише  
..</p> <p>— Ах, па ја га знам!{S} То је од оних првих Гојкових четвртака...{S} Или није?... не  
али је страшно... нечувено... страшније од свега до сада... некаква катастрофа!...{S} И то је о 
е, које јој је овога тренутка страшније од свега на свету...{S} Срце јој стало, чини јој се и д 
шта!...{S} Не може бити ништа страшније од овога што је сад.{S} Он је не жали, он није у стању  
д: шинуо је Љубицу преко срца страшније од гујина уједа.{S} Беше у њему, у томе кратком, немом, 
гачиле се и не могу никако да се одвоје од онога страшна погледа...{S} Само се вилице понекад з 
е, продаје сељанима со и опанке, купује од њих коже јагњеће, вуну, воће и све друго што има дос 
ично осмехну, и лагано уклони њене руке од себе, па устаде.</p> <p>— Зар је време да идемо?</p> 
ством и сузама ове девојке, кршећи руке од муке што не уме или не сме јасније да се изрази.</p> 
рекла... и сад се стадоше ређати поруке од мајке, сестара и дође говор на брата.</p> <p>— Мика  
етле живље, а усне се осушиле, поцрнеле од ватре.{S} И сад је обузима дрктање, а глава све јаче 
ндова, он па сиђе на други крај, подаље од Љубице, и стаде уређивати децу.</p> <pb n="71" /> <p 
ли су узети другу, засебну кућу, подаље од школе, и ту Љубица стаде свијати своје ново гнездо,  
жну измаглицу; дрва се превила до земље од југовнога снега што их је притискао.{S} И ако је дан 
 који не ради теже послове, а живи боље од сељака.{S} Вазда је одевен као да ће на сабор, пуши  
да топи и вене...{S} Да се само побегне од тих страшних дана и још страшнијих ноћи, кад се само 
те, рече Љубица одсечно и мало поцрвене од љутње.</p> <p>— Здравља, Боже!{S} Лако ћемо, лако ће 
лед јој нејасан, усне осушене, запечене од ватре, а понекад искривљене у страну од тешких, мучн 
јка дуго, дуго... па јој дође да врисне од бола.{S} Побегне у школу и стане ходати, кршећи руке 
 <p>— Потрчи!...</p> <p>Запљескаше баре од каљавих ногу, које падаху у њих као камење...{S} Гој 
светлости.{S} Не може још да се прибере од страха.{S} Ноге му дркћу, и он се једнако осврће око 
 остане још са њима, да се мало прибере од тога бунила, да дође к себи.</p> <p>— Не могу, не мо 
ави«...{S} И Гојко се опет мало прибере од гнева.</p> <p>»Што то нема Стојана?{S} Одавно је...{ 
адна измаглица, која укваси човека горе од пљуска, а траје данима, недељама...{S} Сокак се раск 
и и сестра.{S} Љубица не зна шта ће пре од радости.{S} Весела је што види своју милу родбину, а 
рашина трепери према сунцу и прелива се од пепељаве и беличасте у љубичасту боју...{S} Деца нос 
дина, црне густо обрасле браде, која се од половине на ниже преливаше у затвореножуту боју; вис 
— Сиротиња смо, господине...{S} Нема се од куд.{S} Дације су велике, подавише нас, продужи једа 
остаја само два-три тренутка, прибра се од узбуђења, али га сад <pb n="89" /> обузе радост.{S}  
атра ово учтиво и озбиљно лице, које се од ономад тако изменило, да овај човек изгледа сад сасв 
тошњи врисак и јаукање...{S} Одмакне се од прозора, чује се још боље, баш онај исти врисак...{S 
мива овом влажном измаглицом, стресе се од хладноће, која је одједном обузе, па журним кораком  
све више мења према њему...{S} Следи се од страха, и стаде пажљиво мотрити...{S} Истина, ни до  
олски распуст у задовољству и одмори се од оноликога страдања и патњи, што их претури за годину 
... а она му враћаше пољупце, топећи се од милине... »То је љубав... ми се љубимо, је ли?« тепа 
стаде ходати по дворишту, стресајући се од хладноће.{S} Стојан му са прага од стана махну руком 
..{S} И он, обучен и обувен, тресући се од грознице, изиђе из куће и пожури низ сокаке право по 
теже грчевито, дркћући сва и тресући се од узбуђења.{S} Глава јој се затури, очи се помутише, и 
, па знаш онога... молим те, склањај се од онога Пере за ово који дан.{S} Неће ти он дуго ту вр 
гано некаква хладноћа, досада; свако се од њих све више повлачи за себе, и међу њима је све мањ 
ати од сваке руке, рече она и зацену се од смеха.</p> <p>Гојка обузе пријатна топлина: мило му  
се браните, одговори му она и зацену се од смеха, сећајући се јучерањег призора: кад пси салете 
 по мокром и хладном дрвету; стресеш се од те незгоде, а за врат ти падне читав пљусак са какве 
кора, да је посаветује како да се спасе од зла, јер држаше да још нема ничега озбиљнога; али чу 
 преписивати ону хартију, што је донесе од Веље.</p> <p>Напољу се смрачило, и ако је још доста  
{S} Погледа у учионицу, Љубица се тресе од плача, леђа грчевито одскачу; погледа на двориште —  
исао беше о Влајку, и она се сва стресе од пријатне и необичне дрктавице, која је одједном обуз 
 са неба на сиротињу!...« Она се стресе од те магловите зебње, погледа на Гојка, који иђаше гле 
 од свакога говора.{S} Љубица се стресе од неке хладноће, која је одједном обузе; стаде се окре 
га чудно, необично.{S} Старац се стресе од тога погледа и измиче се журно испред ње...{S} Дође  
 сам мислила да не можете да ме гледате од мржње, јер сам вас доиста тешко увредила...{S} Али р 
ачно квартирина издаје, а ви набављајте од куд знате, рече Љубица одсечно и мало поцрвене од љу 
о су људи, лолчине једне.{S} Знам да ће од народа покупити свих дванаест, као за господин Драго 
Не може се то продужити вечито; неко ће од њих бити премештен.{S} Он сам то увиђа и обузме га в 
ао нешто веома велико, непостижно, веће од свега... управо о већим школама није смео ни мислити 
у шали помену, како Гојко има мање деце од ње, и смејући се рече: »Ништа, ја ћу њему поклонити  
ери, стаде врдати очима и окретати лице од ње.</p> <p>— Како хоћеш... како год ти хоћеш.{S} Ако 
му Љубицу, и подигнувши поцрвенело лице од узбуђења, стаде живо говорити:</p> <p>— Ви не знате, 
једном пребледе, искривише му се вилице од страшна бола, а очи се широко, зачуђено отворише.{S} 
штена...{S} Ах...« Љубици се стеже срце од неке зебње и опет је притиште онај тешки магловити с 
оже и излечити!...{S} Стеже јој се срце од нова страха...{S} Како би било да... ах, шта ја ради 
их 4 — 5 часова, и ако је тек мало јаче од пола часа како су стигли.</p> <p>Одједном поче да се 
ља, и сви је знају.{S} И Веља не одмиче од ње, и председник стајаше са њом кад уђосмо... сви је 
тон необичну силуету, која се удаљаваше од њега испод пуних китњастих шљивових дрвета.</p> <p>— 
звикну он зачуђено, али му глас дркташе од љутине. — Шта си тамо радила?</p> <p>— Под крушком о 
ени, она дисаше брзо, плаховито, грцаше од некаквог необична и јака узбуђења, а он, блед од пот 
е претње, никаквих затева не чу се више од њега.{S} Љубица се већ тако навикла на његове походе 
ање последње године вредило би вам више од све шестогодишње теорије...{S} Пустити децу тако у с 
аш ми је тешко.{S} Ето, свршио сам више од ње: она из основне школе право у инштитут, па за шес 
владали само девет месеци, а ви по више од године!...{S} Мој рођо, ту је се добро накрмило, па  
 чега се имала бојати?{S} Ето, већ више од месец дана човек долази, и осим задовољства и пријат 
 их на своја места.{S} Деца се уплашише од њеног строгог израза и тона, па се свако укрутило, г 
среско место.</p> <p>Оба учитеља зинуше од чуда, пребледеше обојица и опет се згледаше.{S} Веља 
ном их поклопи облак, уши им заглухнуше од блејања оваца, а поред њихових ногу сноваху ошишане, 
в одговор Љубичин.{S} Гојко се следи, и од тог дана није се ни видео ни проговорио са њима.{S}  
утања, или је ту нешто друго, што она и од саме себе крије.</p> <p>Писар се поздрави са њом врл 
 најскривенијих жеља, које је скривао и од себе сама, гонио их далеко, далеко... само да не мис 
љаше за себе...</p> <pb n="36" /> <p>»И од куд је баш тако тежак живот? стаде Љубица мислити.{S 
 са својим болом, бејаше сад преча себи од свега; мишљаше само о себи и свему ономе што сад губ 
и упорно.{S} Гојко не може да дође себи од чуда. »Шта је ово сад?...{S} Овакав весељак, па се о 
о као да се гуши... лице јој се искриви од некаква болна трзања...</p> <p>Влајко скочи, учини н 
убице, друже!...</p> <p>Она се изненади од тога гласа и стаде насред собе, да чује боље, али се 
вине и одмора...</p> <p>Путом, што води од железничке станице к општини орловичкој, креће се тр 
 црни, из дана у дан... па да се полуди од бриге.</p> <pb n="200" /> <p>Пред вече, кад се мати  
ост, пакост и јогунство женино, па бежи од куће и тражи где би се могао расположити и развесели 
ога Гојка?...{S} Не, видиш да и он бежи од мене, отреса се као од отрова.{S} Право има!...{S} А 
цео век, до смрти...{S} И све тако бежи од њега, гнушај се!...{S} О, ту се мора изгубити памет! 
је до сад!..{S} Она се истина расположи од те мисли и поче радити лепо, без великога узбуђења,  
им људима...</p> <p>Љубица се пренерази од овако оштрих речи.{S} Никад јој није тако подвикнуо. 
оценим адиђарима.{S} Гојко се пренерази од чуда, али је сад морао бити одлучан <pb n="151" /> п 
 шта ја радим!...{S} Она се сама згрози од ове ужасне мисли, коју угуши одмах, још у зачетку.</ 
погледа на двориште — писар натмуренији од густих облака, корача нервозно и понеки пут махне гл 
орна, да би ми сад одмор био пријатнији од јела.</p> <p>— Нећете нам, ваљда, покварити друштво. 
нај мушки лик црњи од пакла, одвратнији од ђавола.{S} О, кад би га само могло нестати!...{S} Он 
ико недеља осећаше сав блажен, срећнији од цела света...{S} Ну, одједном он стаде опажати како  
актични испит, па гледам ко је срећнији од мене!{S} Хе, али...« И мисли његове одоше далеко, ве 
аде јој Гојко црњи од ђавола, страшнији од пакла...{S} У њој се породи страшна, нечувена мржња  
а, чуђења, сажаљења... беше он речитији од свакога говора.{S} Љубица се стресе од неке хладноће 
у му се вилице, а очи не може да одвоји од оних сјајних и суманутих очију, које пију, пију... и 
м погледом, и опет не може да се одвоји од њених очију, него гледа, гледа, гледа...</p> <p>»Сад 
е, која је одједном обузе, па се одвоји од столице и пође.</p> <p>— Немој само да зна ко за мен 
!</p> <p>— Е, а кад дознате да иде који од педагога, што цеди из сваког предмета?</p> <pb n="13 
ели свој посао, па и цела околина бруји од њихове монотоне песме, која улева у душу неку сањиву 
 да је то дисање и врло топло...{S} Али од тог места полазе све јаче струје низ тело, трзају се 
ерати.</p> <p>— Хм, до сад смо куповали од Смиљке, по седам за грош.{S} Даће ваљад’ и сад тако. 
ном.{S} Чуо сам да сте се и ви уплашили од нашег ономадашњег разговора и да сте се саветовали с 
на и оде у собу.</p> <p>Кад се распреми од пута, врати се у школу, где Гојко спремаше своју упи 
шући по неки пут руком, као да се брани од кога, и мрштећи се.</p> </div> <div type="chapter" x 
ја се он весело, видећи како она црвени од његове шале.</p> <p>— Чорба је данас ваљана, обрте о 
ланака.{S} Около дрвеће бели се и тамни од суре, дебеле прашине, која је у густим слојевима поп 
ку зебњу и страх на душу; али он одгони од себе све те мисли само једном, фаталном речју, којом 
ом, веселник.{S} Шта ће... да се склони од зла; боље му је.{S} Сад ће и он изићи.{S} Кажем ти ј 
но и лево, не знајући како да се склони од тих изјава, које га узбуђују.</p> <p>— Онда тако...  
аво у очи, али се овај ни мало не збуни од тог погледа, већ јој приђе слободно и оним полицијск 
 вас, рече Љубица, која се веома узбуни од старчева плача.</p> <p>— Добро, кад госпођица за теб 
чима...{S} Дође јој онај мушки лик црњи од пакла, одвратнији од ђавола.{S} О, кад би га само мо 
} И тог тренутка постаде јој Гојко црњи од ђавола, страшнији од пакла...{S} У њој се породи стр 
те се Љубица Гојку.{S} Још ми глава ври од данашњих догађаја.</p> <p>Гојку се разведри лице; са 
ица:</p> <p>— Еј, веселнице, скапала си од глади.{S} Да ти начиним часком кајгану?</p> <p>— Не  
ите шта вас чека, па бирајте; то зависи од вас... ту вам ми не можемо дати никаква савета.</p>  
оћ, али га нико од људи не чу, само пси од крајњих сеоских кућа залајаше, па, кад не чуше ништа 
але, не иде то тако.{S} Обезбеђен си ти од премештаја и отпуштања боље него и један од нас.{S}  
 ничијега хладна погледа, не страховати од изненадних догађаја... оставити све на страну, па жи 
госпођи, разумеш?{S} Не смеш јој казати од кога је...{S} Реци прође железницом један господин,  
рашног...{S} Коса јој се стаде одвајати од главе, срце се следило, стало, не куца нимало...{S}  
.</p> <p>Сад јој стадоше ноге одскакати од земље, усне се трзаху јаче и јаче... обузела је дркт 
мо међу дивљацима, па ћемо се домишљати од сваке руке, рече она и зацену се од смеха.</p> <p>Го 
ело, али се он прену и стаде се отимати од тога новога расположења.</p> <p>— Страдање... разуме 
згодно.{S} Свеједно, и онако ће дознати од Стојана колико му треба да зна.</p> <p>— Добро одгов 
скаљао, па нигде не можеш ногом згазити од блата.{S} Дохватиш се руком за плот, да би прекорачи 
расположи, па стаде празна соба звонити од њенога веселог, јасног смеха.</p> <p>Писар се одједн 
 жена...{S} Мишљах и он ће се претурити од жалости...{S} О, часни га, и те жене!«...</p> <p>А Г 
ом сва стресе, задркта и хтеде вриснути од страха...{S} Приђе му још ближе...{S} Шта је ово...  
, само јури напред и понекад се намршти од нове навале мисли...</p> <p>Кад свану, Гојко стиже с 
 Да презирем?... узвикну Гојко, дркћући од њена блиска присуства, па одједном обави своју руку  
е осврташе око себе унезверено, дркћући од страха и узбуђења.{S} Ноге му упадаху у нешто меко,  
— Аа!... па то не ваља?</p> <p>— Старци од тога страдају, а млади издрже лако, не бој се.</p> < 
и је нешто, ни сама не зна шта, одвлачи од те мисли и вуче напред...{S} Она као у сну изиђе на  
/p> <p>— Хо, брате, како се човек одучи од свега!{S} Ето, ово сам ти волео свако јутро овако... 
} Али не мари; види се да ће бити мекши од воска: она ће моћи поступати по својој вољи; он јој  
ну изгледу његову.</p> <p>Беше то човек од својих двадесет и пет и шест година, црне густо обра 
 Али ма шта било, знајте да не одступам од своје речи.{S} До вас све стоји... реците ми, повери 
мисли Гојко обично свакад поцрвени, сам од себе, и нешто се као наљути, па наскоро за тим махне 
ислио...{S} Слушај!{S} Ја већ то кријем од свију, ни Вељи нећу казати, само теби...{S} Тражићу  
 причају.{S} Не могу још да се приберем од страха.« Још истога дана Гојко је одвезе њену оцу, п 
леде и хтела је одмах удаљити га сасвим од себе, али се сетила очевих савета: да је ћата велика 
отвори собна врата...{S} Задахну га дим од барута...{S} А доле на поду бели се онакажено, слабо 
отова!... одговори Влајко, и повуче дим од цигаре.</p> <p>— И то је била женидба из љубави! реч 
 стајаше послужавник са водом и слатким од трешања.{S} Разговор се води само о школском раду.</ 
о ја мислим и чиним?{S} Зар то ја чиним од истине... ја, који до сад не смедох погледати у женс 
 очи...{S} Он се убриса широким рукавом од кошуље, па брзо дохвати воштаницу, прекрсти се побож 
, а?!... дрекну он грозно и лупи дршком од камџије по актима.</p> <p>Гојко стајаше, пренеражен, 
<p>— Е, кад ће пре!{S} Тек је трећи дан од промене, примети Ђокић.</p> <p>— Шта се будиш, море. 
ма, која га с чуђењем гледаху.{S} Један од оних учитеља, Гојко га зна, виђао га је на благајни, 
ремештаја и отпуштања боље него и један од нас.{S} Ја ти јамчим да нећеш бити ни премештен ни о 
едена »на влади«.</p> <p>Дође још један од Бокићевих пријатеља; рече да иде из среза.</p> <p>—  
 Не.{S} Што?</p> <p>— Више је окрвављен од ње.{S} Заборавио на то у забуни, па само ускочи на к 
 Љубицу...{S} Зачу се само јаук Љубичин од бола, па онда њен истеричан врисак...</p> <p>Писар с 
диш да и он бежи од мене, отреса се као од отрова.{S} Право има!...{S} Али зашто, зашто све то  
 је да седне на столицу, па уздахну као од велика умора и превуче шаку преко ознојенога чела.</ 
ледати у женско!...{S} Бежах од њих као од ђавола, као да ће ме један поглед њихов сатрти.{S} Ш 
зразима, настави:</p> <p>— Ја сам дошао од куће нарочито због вас.{S} Чим сам чуо синоћ... о ко 
 им будем веран, а мени неће бити рђаво од њихне стране.{S} Тако је то, братићу мој.</p> <p>Гој 
у срцу; осетише оно познато задовољство од здравља, с којим се код младежи вазда јавља нека жуд 
жује, осећајући само сласт и блаженство од умнога додира са анђелима и светитељима...{S} И она  
 шта ја!{S} Ово ми је треће место, него од куд ти овде, кад си био у Подрињу?{S} Кад се пре оже 
{S} Хоћеш?...</p> <p>Богосав, пребледео од страха, дркће, трзају му се вилице, а очи не може да 
на Гојков потпис.{S} Беше сав поцрвенео од љутине, усне му се трзају и скупљају грчевито. — Ово 
ђен и застиђен кицош.{S} Беше поцрвенео од срамоте, па не зна куд ће очи.</p> <p>Гојко превалио 
 застаде...{S} Гојко беше већ позеленео од страха.</p> <p>— Баш смо погрешили!... прошапта Љуби 
ба Гојка, и ако се овај непрестано крио од ње, па ће му узвикнути:</p> <p>— Свака ти се мука бр 
му није нимало чудно, што се летос крио од ње, а сад осећа да му је она ипак најмилија, најдраж 
 гранчицу, коју ношаше у рукама, далеко од себе.{S} Ућуташе за часак сви троје, па иђаху бледи, 
несе га на лаким крилима далеко, далеко од овога призора...</p> <p>Гојко се подиже испод прозор 
каком једна кола и зауставише се далеко од школских вратница.{S} Изиђе из њих једна слабуњава,  
еко потесом кроз глуху ноћ, али га нико од људи не чу, само пси од крајњих сеоских кућа залајаш 
зимаше женска сујета, попушташе по мало од оне првашње збиље, па се стаде и она упуштати у разг 
 држава даје плату; онако би се липсало од глади...«</p> <p>»Још ништа не видех, ни какве су уч 
</p> <p>Стојан утрча; лице му помодрело од дуга стајања на зими, али се у очима чита нека јака  
о Монте-Христо!...{S} Само да се чувамо од пријатеља и полиције!...{S} Знаш, нећемо се мешати н 
ни, срећни часови... она се топила само од једнога погледа, била је блажена кад се руковала са  
?...{S} Кажи само...{S} Да се сакријемо од овога дволичног народа...{S} Па ти ћеш ми живети там 
на полугласно, него смо дошли да чујемо од господина Љубе!...</p> <pb n="154" /> <p>— Бар да је 
ику... шта ћеш боље?...{S} Да побегнемо од овога света, који нам не да живети у миру и срећи.{S 
рног рада! помисли она.{S} Мораће једно од нас двоје путовати«.</p> <p>Најзад гости се кретоше. 
S} Чим устану, гледају да побегну једно од другога у школу, где су проводили целе дане, налазећ 
себе своје болове, сакривајући их једно од другога, старајући се обоје да се покажу што веселиј 
 Лице јој беше све нагрђено и онакажено од неке унутрашње муке.</p> <p>— Хоћемо... или управо н 
 обузима страх, баш прави страх; али то од чега долази страх далеко је, оно се не види, не поја 
шлошћу...{S} Старцу цвокоћу зуби, нешто од зиме, а можда, а можда и са другога узрока...{S} Он  
сли она, гледајући на Гојкову децу: бар од њега сам живља и окретнија, а гле како су наша деца! 
око и погледајући жудно на један прозор од учионице.{S} Чим полицајац уђе у школу, Стојан истрч 
Баш добро што дођосте.{S} Ишчекујем вас од јуче једнако...</p> <p>— Зар?... прекиде је он.{S} А 
 бокори зрела и зелена босиљка... мирис од њега простире се по свој цркви, и она помишља да то  
екаквом свечаном, белом одећом, а мирис од ње пружа се далеко унаоколо.{S} Понегде је ова чиста 
о дуга чела, као да одгони какву напаст од себе.{S} Кад кмет сврши преговоре с родитељем дечјим 
падницу, чека као псето што чека милост од газде...{S} А ја сам тада скочила и пошла са њим по  
аштина.{S} Ипак осећаше неку пријатност од ових смелих речи, и ако је добро знала да су то само 
весео Гојко који је био на десетом небу од радости: »изгрдила је ћату, а мене сама зове у друшт 
а!...{S} Невидљива вила оплела је мрежу од самих љубавних конаца, посула је ружом, шебојем, рут 
па трчи на ниже, на реку.{S} Прегледају од синоћ запете вршке и намештене кошаре, па ако има ло 
ди у пуном сјају господства, у положају од кога и сам по мало зависи. </p> <pb n="41" /> <p>Дец 
 многе младе душе.{S} Груди се надимају од жудње, срце куца јаче и веселије, а ти у себи узвику 
рмониској слози, те изазиваху симпатију од првога погледа.</p> <p>— А кад ћеш ти једном да... у 
" /> из џепа некакву црну високу кутију од украса и отури је од себе са одвратношћу.{S} Затим с 
ражен, зелен и блед, разрогачених очију од страха, ноге и руке му дркћу, а на лицу му се, поред 
} А у ону највећу учитељка купи павлаку од козе.{S} -Јок, то ми нећемо!...</p> <p>— Слике, вели 
од ватре, а понекад искривљене у страну од тешких, мучних мисли...{S} А она само мисли и мисли. 
ком <pb n="4" /> издизаше мало у страну од сеоског пута.{S} Одједаред залаја једно псето и иско 
због неморалног владања...{S} Њу, једну од најпоштенијих учитељица!...{S} Ето и вама одговора н 
те се обрте к селу, пружи руку на једну од ближих зграда и рече:</p> <p>— Ено је, ви’ш она... с 
м себи да није у стању извршити ниједну од тих мисли, да нема довољно смелости и одлучности за  
 који се још лупаше длановима по колену од силна смеха. </p> <p>— Наша, братићу, одговори Стоја 
из једног предмета да истера већу оцену од јединице, нестаде га.{S} После се виђао да служи код 
ла ће да зине!</p> <p>Љубица збиља зину од чуда.{S} Још пре две недеље она се нешто разговарала 
усту и за септембар.</p> <p>Љубица зину од чуда.{S} Тамо квартирина, а овде то исто са платом,  
pb n="91" /> и она застаде.{S} Предахну од уморна хода и загледа се у даљину...{S} Осети да је  
е сузе из очију као киша, он се загрцну од јецања...</p> <p>— Зашто?!... зашто?!...{S} Све ово, 
ње, неку злу и кобну слутњу, неку зебњу од тих непознатих, црним застором покривених дана, који 
 двоје.{S} И ти јуче цвокоћеш у затвору од зиме, а данас јој пружаш руку!...</p> <p>— Шта ћу?!. 
. а руке као да нису од меса, као да су од самога ваздуха, тихо и нечујно, као лахор, машу и зо 
 само малко смеше... а руке као да нису од меса, као да су од самога ваздуха, тихо и нечујно, к 
.. ви сте примили своју заслужену плату од државе...{S} Још да наредимо само са општином...</p> 
расна, бескрајна... а вилице се тресаху од страха.</p> <p>— Па... сад?...{S} Шта ћемо?...</p> < 
, старије годину дана.{S} И оне обртаху од ње главу презриво, купећи усне и пречајући очима...{ 
} Али шта је ово те нико не доводи децу од своје воље?</p> <p>— Научени су.{S} До сад су учитељ 
.{S} Он ће тебе ’нако знаш... ка погачу од белије, све око руке...</p> <p>Љубица побеже у кућу, 
само како јој широка леђа нагло одскачу од дубока дисања...</p> <pb n="80" /> <p>Кад се сврши ш 
} Видиш, стоји велика мрља на застирачу од ормана... извесно је од вина...{S} Али брже!...</p>  
 смедох погледати у женско!...{S} Бежах од њих као од ђавола, као да ће ме један поглед њихов с 
 у послу је угушивала онај стални страх од некакве несреће, који је обузе ових дана.{S} Беше ве 
о.{S} Набраше зрелих, сочних, набреклих од једрине шљива, па се испеше на хум.</p> <p>Поглед са 
.. посрну и хтеде пасти.{S} Ја претрнух од страха.... одједном се следих, узех га као мало дете 
е са пређашњим одбором — а ми смо, знаш од скора изабрани — па тако...</p> <p>— Сиротиња смо, г 
ицу боље.</p> <p>— Ниси могао да дознаш од ћате, онако... да га превариш: хоће ли данас долазит 
требно да они знају.</p> <p>Веља се још од првих речи њених уозбиљи, а кад саслуша шта је писар 
ала о њој: муж јој у војсци, ожењен још од осамнаесте године... свекар нека добричина... она до 
абор, пуши дуван господски на муштиклу »од пене«, носи чешће ципеле и куповни штап.{S} Чим се Г 
 црн мекан шешир.{S} Цело његово држање одаваше обичног сеоског левенту, који не ради теже посл 
сподине.</p> <p>— Да ли је школа далеко одавде?</p> <p>Дете се обрте к селу, пружи руку на једн 
с човеков.</p> <p>— Да, да... чули смо, одавно смо чули, па све разговарамо са господин-свештен 
 гнева.</p> <p>»Што то нема Стојана?{S} Одавно је...{S} Хм...{S} Држи се она...{S} А ја постане 
го је времена прошло тако.{S} Смркло се одавно.</p> <p>Врата шкрипнуше.{S} Гојко скочи.</p> <p> 
и своју мисао гласно.</p> <p>— Јесте ли одавно учитељ? запита она и погледа га некако ђаволасто 
риберемо...{S} Хајдемо на рад: деца нас одавно чекају, рече она, па отвори врата и изиђе.{S} Го 
све ближи, све интимнији.{S} Они се већ одавно значајно погледају, имају неке своје нарочите, т 
{S} Само тихи, лагани уздаси по кад што одају његово немо присуство.{S} А око њега све једно ис 
смех, али се оне искривише и задркташе, одајући велики бол што је притискао душу...</p> <p>— Да 
оме здрављу и раду и тражењу новаца.{S} Одатле се опет настављају светлији дани.{S} Сад се баца 
нисам и тебе... оногај...</p> <p>— Марш одатле, безобразна животињо! дрекну Веља и стаде се осв 
 <p>»Хвала Богу, чини ми се овако рече, одахну чича, јер га је Гојко три пута слишао, док није  
жњу према себи.{S} О, тешко мени!...{S} Одбачена!... презрена!... заробљена са овим јадником!«. 
ди њу опет поред себе, јер држаше да је одбегла сасвим, да га је оставила.</p> <p>Она изиђе и з 
ким предисањем.</p> <p>— Кажем ја: каки одбегла!... којешта!...{S} Отишла мало послом, нешто да 
лом, нешто да припита за школу, а они: »одбегла«...{S} Е нека виде да није, и да не треба тако  
е у стан Љубичин без успеха.{S} Кмет их одби одлучно, чудећи се што му досађују у невреме.{S} О 
ову лицу не беше ниједне цртице која би одбијала и изазивала нерасположење; напротив све му црт 
ре молбом и лепим, па кад то не поможе, одбор удари у претњу.</p> <p>— Нека те плаћа, брате, ко 
Љубица оштро одговори:</p> <p>— Школски одбор има свога деловођу, а ви у школи немате никаква п 
твари ни мало не тичу, а зна да школски одбор има деловођу — њега, Гојка.{S} Он га чак сматра з 
 ми смо преседник, а ово нам је школски одбор.{S} Учитељ промрмља нешто у себи, што је личило н 
 и пожури к школи, да би застао школски одбор на окупу.</p> <p>»Учитељица нема стана у школској 
> <p>После пола часа заседе цео школски одбор у школи и поче да уписује нове ђаке.{S} У ходнику 
ст, и по селу су се растрчали, прихвати одборник. </p> <p>— Море, село... шта село!...{S} Селу  
писа свога сина и једног синовца, један одборник уписа своје дете и затим чича Стојан стаде да  
p>— Надлагује се свет, море, рече један одборник.</p> <p>— А ’нако вели... настави ћата, Минист 
 твом синовцу, старом кмету, рече један одборник.{S} Он је то запео да просвети наше село, те н 
 су велике, подавише нас, продужи један одборник.{S} Чудим се како ћемо и толико спечалити.</p> 
 тражили нити нам требаш, узвикну један одборник.</p> <p>Тада учитељица, која је дошла пре три  
судници седе председник, ћата и тројица одборника, па нешто веома живо и поверљиво претресају.{ 
к нек се што год каже, да се не ћути, а одборници му понајлак помагаху.{S} Најзад се кмет почеш 
упис нових ученика у први разред, па се одборници разиђоше.{S} Баш тада уђоше у двориште кола с 
остављена учитељица већ приспела, да су одборници са кметом данас код школе, да одређују учитељ 
 на своје место.{S} Учитељ се рукова са одборницима и таман да се измакне, а председник му сврн 
годна је та вечита борба са кметовима и одбором...{S} И деца хоће човека лако да наљуте, али су 
 ревизор летос договори се са пређашњим одбором — а ми смо, знаш од скора изабрани — па тако... 
обоје!« После стаде да мисли о школском одбору и осети да га обузима његова обична бојажљивост. 
ма, као да му је тај жалосни покрет сва одбрана, којом располаже...{S} Камџија фијукну кроз ваз 
 руке у косу свога мужа....{S} Писар се одбрани, а она кидиса на Љубицу...{S} Зачу се само јаук 
га носила са недаћама и борила се живо, одважно, са самопрегоревањем...</p> <p>После два дана д 
ознато друштво...{S} А она, гле, корача одважно, подигнуте главе и на лицу јој игра руменило, < 
ица познаде ћатин глас, па плану својом одважном, плаховитом срџбом.</p> <p>— Ха, пијанице једн 
 онога страшног...{S} Коса јој се стаде одвајати од главе, срце се следило, стало, не куца нима 
да је Љубица свршила посао, приђе јој и одведе је на дно собе, у последњи ред клупа. </p> <p>—  
ок га једног дана отац не узе за руку и одведе у окружну варош. »Много нас је, рече му отац, па 
усне и пречајући очима...{S} Председник одведе Љубицу у један крај, к столу, да сврши упис и на 
епоти...</p> <p>— Врати се, хоћеш да те одведем до куће? рече она, и поуми да му приђе.</p> <p> 
ем од страха.« Још истога дана Гојко је одвезе њену оцу, па се он другога дана врати, рекавши д 
нако... поиздаље.{S} Час говори некакве одвећ необичне комплименте...{S} Хајде већ то... не мар 
зети, али је нешто, ни сама не зна шта, одвлачи од те мисли и вуче напред...{S} Она као у сну и 
, разрогачиле се и не могу никако да се одвоје од онога страшна погледа...{S} Само се вилице по 
сељачки обичај: да се руча ма шта...{S} Одвоји мало сира, које јаје па готов ручак.{S} Јок, ја  
, трзају му се вилице, а очи не може да одвоји од оних сјајних и суманутих очију, које пију, пи 
зверским погледом, и опет не може да се одвоји од њених очију, него гледа, гледа, гледа...</p>  
 од зиме, која је одједном обузе, па се одвоји од столице и пође.</p> <p>— Немој само да зна ко 
Од основне школе, па до краја школовања одвојио сам се из родитељске куће и бринуо се сам о себ 
лике напасти.{S} Тек по неки слободнији одвојио се уз старе ђаке и слуша шта они говоре о новом 
S} Ја сам мислио чак и за нас штогод да одвојиш.{S} Станка још иде боса...</p> <p>Љубица задрхт 
ште се напуни ђацима.{S} Гојко и Љубица одвојише свако своју децу, па одмах, ту на дворишту, по 
уздахну тешко... необично...{S} Само се одвојише усне са брковима од браде и он брзо, на пречац 
 Треба да се изврши наредба Министрова, одвојте ми деветорицу... које ви хоћете.</p> <p>— А мор 
ре ни гледала, а он је ужасан, страшан, одвратан!...{S} Како сам могла... шта ми би!...{S} На ц 
 може радити, ако јој он постане сасвим одвратан!... <pb n="157" /> Мора га избегавати...{S} И  
ратност!...{S} О, ако јој је већ постао одвратан, а цео је живот пред њима!{S} И најгоре је што 
..{S} Јесте, јесте...{S} Био ми је тако одвратан, тако досадан... мислила сам полудећу, ако још 
 почистила, уредила све, и она смрадна, одвратна соба доби сасвим други изглед.{S} Право гнездо 
р сам вам још непрестано тако страшна и одвратна, те ме вечито избегавате?</p> <p>Гојко се унез 
же?...{S} Доиста му није ни противна ни одвратна, али не зна ипак како да назове своје осећање  
и и страховити призори!... даље... црне одвратне сенке!...{S} Овамо је живот, где кључа и кипи  
јска капа.{S} Увек су му полицајци били одвратни, а сад му се овај што долази учини као јастреб 
га је његова кривица још страшнија, још одвратнија...{S} Развратник, ужасни развратник!...{S} А 
 Дође јој онај мушки лик црњи од пакла, одвратнији од ђавола.{S} О, кад би га само могло нестат 
.{S} Он лежи ту цело лето... са његовим одвратним чичом, и не разбира за мене...{S} А и ја... т 
преко главе последњих недеља.{S} Све је одвратно, страшно, неприродно...{S} Чуди се шта јој би, 
и сад требало да учини, али јој то беше одвратно.{S} Она се само приближи још више и одједном с 
 се одједном трже, намршти се, дође јој одвратно и гнусно ово лице...{S} Слабим гласом одговори 
 и стида и гнушања страшнога, болесног, одвратног, које граничи са лудилом...</p> <p>Тако наста 
и пала у пропаст.{S} После је наступила одвратност према свему, гнушала се сама себе и свега... 
резирање, па чини му се баш и гнушање и одвратност!...{S} О, ако јој је већ постао одвратан, а  
 кутију од украса и отури је од себе са одвратношћу.{S} Затим се пружи по кревету и остаде на њ 
 му, ухвативши га под руку са отвореном одвратношћу, али се бојала да му што не буде у путу, па 
рђаво певају.</p> <p>— Има, доиста има, одговара поп, обарајући очи, јер и сам је веома слаб пе 
ш колико сам ја тебе чекао на рачунима, одговара председник, смешећи се.{S} Ђавоља посла ови ра 
онашању Влајкову.</p> <p>— Знаш га сам, одговара му Веља, смешећи се.{S} Ко може Влајка, натера 
уди се питању.</p> <p>— Јуче сам почео, одговара он наивно. — Зашто се ви као чудите?</p> <p>—  
не сме узети навору?</p> <p>— Не сме... одговара она механички, више понављајући детиње речи, н 
p>— Шта се будиш, море... ком га везеш? одговара му председник.{S} Што сте ви јуче ишли у Беогр 
редседник га не чује, али се досећа шта одговара, па наставља:</p> <p>— Господине, капетан нам  
а се.</p> <p>— Знам, али то не ваља; не одговара захтевима хигијене ни науке...</p> <p>— Ха-ха- 
ко већ схватило добро целу мајсторију и одговара правилно.{S} Љубица све више светли очима.{S}  
ново? запита га она обичним тоном, који одговара другарском разговору, па изиђе на вратнице и с 
одмах треба да устане, па да ми стојећи одговара.</p> <p>Досади јој се ова напрегнутост мозга;  
и колега целом својом појавом и држањем одговара њеним ранијим сновима.</p> <pb n="164" /> <p>— 
 су јој све мисли, цела душа...{S} Деца одговарају: по неко већ схватило добро целу мајсторију  
весели га.{S} Одмах стаде сипати чорбу, одговарајући жени:</p> <p>— Знам ја, остало би доста чо 
 се још више збуни; стаде нешто муцати, одговарати, не знајући ни сам шта говори.{S} Доведоше д 
ипак радо продужио пут, само да не мора одговарати на њена питања.</p> <p>— Јесте ли били до су 
, и то сад баш, пред промену.{S} Могу и одговарати...</p> <p>— Коме?... прихвати писар.{S} Ено  
ваше месни учитељ, а око њега стајаху и одговараху на јектенија десетина одраслијих ђака.{S} Го 
 Здрави су, здрави су... сви су здрави, одговараше газда Цветко, како га зваху сељаци.{S} Сви с 
о пластичан и жив, и што је најглавније одговараше потпуно — како он мишљаше — његовом стању. » 
 сама без игде икога свога.{S} Отац јој одговараше на сва питања, али оним истим својим изразим 
ету, у сјајнијем положају, који потпуно одговараше његовим најтајнијим жељама и помислима...{S} 
одједном обузе...{S} А овај Стојан чека одговор...{S} Шта да му каже?...{S} Доктор га још може  
.{S} Видиш, за то бих је могао узети на одговор.{S} Али, ех...!« и он махну руком по ваздуху, у 
а да чује смелу изјаву писареву и шаљив одговор Љубичин.{S} Гојко се следи, и од тог дана није  
они обоје гледаху Влајка и чекаху његов одговор.</p> <p>— Оженио сам се прошле зиме.{S} Кад у п 
аде себи признати, да је највише охлади одговор оног дечка, који рече да су лончићи за малу дец 
е отуд најпре шапутање, па онда јаснији одговор, који је могао и Гојко чути.</p> <pb n="136" /> 
ене и обори главу.{S} Не би јој по вољи одговор.{S} Каква је то љубав, да се тако брзо заборави 
рече он, не дижући главе и не слушајући одговор Стојанов.{S} Извади из стола деловодник, забеле 
> <p>И за децималне мере он нађе згодан одговор:</p> <p>— Море, шта ће ти онолика цимента?{S} Г 
жаше.</p> <pb n="3" /> <p>Његов озбиљан одговор увери децу да је то доиста учитељ, па се бојажљ 
лице, очекујући са страхом и зебњом њен одговор.</p> <p>Она устаде, приђе му и метну једну свој 
ашњи учитељ.</p> <p>Она промуца нешто у одговор, рукова се са њим механички, не мислећи и корач 
е...{S} Нико!... разумеш!...{S} Послаћу одговор Министру у име капетаново, и онда ће онај смрад 
 попа и учитељ згледаше се после његова одговора..{S} Учини им се веома чудновата и необична ов 
јпоштенијих учитељица!...{S} Ето и вама одговора на питање.{S} Сад видите шта вас чека, па бира 
очима у његово лице, да би отуд још пре одговора прочитао страшну вест...</p> <p>— Она, братићу 
апита га само, па као и да не очекиваше одговора, стаде се освртати по дворишту.</p> <p>— Овде, 
себе усијаним, узвереним очима, тражећи одговора на ово животно питање...{S} А око њега све ћут 
 Она и сама добациваше Пери двосмислене одговоре, разуме се све у шали, но тек беше са њим потп 
ачетку.</p> <p>— Трчи, трчи за доктора! одговори Стојану, па га стаде сама журити.</p> <p>Чича  
како он мисли.</p> <p>— Да, славно иде! одговори Гојко одлучно.</p> <p>— Видим ја како се ви мр 
а упао у вашу учионицу?</p> <p>— Јесте! одговори Гојко, и поче полако причати догађај за догађа 
>— Бар да је нежењен, па да му приличи! одговори јој другарица, окрећући се боком према говорни 
се нађе.</p> <p>— Не бригај...{S} Трчи! одговори му Стојан, млатајући рукама уплашено.</p> <p>Г 
 изласку.</p> <p>— Па... да се вратимо! одговори Гојко неодлучно, увиђајући и сам да је то немо 
ар да пропустите овако занимљив призор! одговори писар, па је пусти напред, да она прва уђе.</p 
војим правцем.</p> <p>— Добро лаку ноћ! одговори Гојко мало увређеним гласом и остаде дуго на т 
— Ништа... остави ме!{S} Боли ме глава, одговори Љубица, затварајући врата.{S} Скиде са себе не 
> <p>— А, ви сте Моравац.?</p> <p>— Да, одговори он, а из очију му нестало оне сањивости, па би 
та сте се то играли?</p> <p>— Крпигуза, одговори један смелији дечак.</p> <p>— Зар не знате лон 
м.</p> <p>— Знаш ко... учитељ и Милица, одговори Богосав, и некако ђаволски кресну оком и насме 
<p>— Одличан учитељ и веома добар друг, одговори Љубица озбиљно и одлучно, па видевши да се пис 
ест, само сам тада и живео, више никад, одговори Гојко с неким болом, готово са очајањем, па се 
 то кад ми се жена меша у моје послове, одговори Влајко одсечно.{S} Твој је посао у школи и у к 
се освртати по дворишту.</p> <p>— Овде, одговори Гојко, мрштећи се.</p> <p>— А!... отеже она и  
на.</p> <p>— Ето... видите како то иде, одговори јој он, гледајући је право у очи, јер она разг 
 јутрос разговарали.</p> <p>— Подне је, одговори он, гледајући час у земљу, час на вратнице, ку 
!</p> <p>— Таки је закон, чича Вуксане, одговори му председник, тако мора да буде.{S} До сад се 
не добили до сад?</p> <p>— Све одличне, одговори он оним благим тоном у коме нема ни мало хвали 
...</p> <p>— Зар ти не знаш наше стање, одговори Цветко прекорно, ломећи велика парчета погаче  
здам за све месеце?</p> <p>— Разуме се, одговори други глас одлучно.</p> <p>Гојко исприча још и 
... шта ћу?{S} Знам да ме не познајете, одговори Гојко гледајући у земљу. »Ха, ова несрећна збу 
роз тарабу како не умете да се браните, одговори му она и зацену се од смеха, сећајући се јучер 
 измењено Гојково лице.</p> <p>— Јесте, одговори он намрштено, гледајући у страну.</p> <p>Напре 
и стати.</p> <p>— Стаће... може и више, одговори он и насмеја се.</p> <p>— Знам, али то не ваља 
>— Кад не би требало да се једе и живи, одговори она смешећи се.{S} Али треба зарађивати хлеб.< 
 води; и онако није до сад био у цркви, одговори она жучно, а образи пламте, црвене се као крв. 
 ће моћи радити.</p> <p>— Ширет велики, одговори он и предахну, као да свали с плећа велики тер 
<p>— Добро, кад госпођица за тебе моли, одговори писар, па стаде нудити нове пријатеље јелом и  
ш ли нож?</p> <p>— Не бригај, кажем ти, одговори он, прибирајући се полако и долазећи к себи.</ 
 непрестану промену израза на лицу јој, одговори:</p> <p>— Смртни смо сви... није никакво чудо  
, отежући и кријући очи.</p> <p>— Знам, одговори Гојко.{S} Али ако се она узинати, не могу јој  
>— Бијем неваљалце, а добру децу волим, одговори учитељ и скрену очи на ђака, који му прилажаше 
а мој муж ради са... са оном Обрадовом, одговори она тихо, лагано, али јој срце лупаше да искоч 
>— Кажи да не могу сад прекидати посао, одговори она одлучно, а из очију јој севнуше необичне м 
 <p>— Остао удовац, брате, па осиротео, одговори им Веља и насмеја се, али они обоје гледаху Вл 
еде да је дирам!</p> <p>— Није требало, одговори му Стојан.{S} Кад год се анатеме туку, склањај 
жљиво.</p> <p>— Врло добро, врло добро, одговори он гледајући само цифру, на колико је гласила  
и. </p> <p>— И мени се свиди тај савет, одговори Веља.{S} Море, ви имате паметног фамулуса, вер 
 <p>— Не бој се, оставићемо те на миру, одговори Веља, не гледајући га и мислећи о нечем упорно 
д силна смеха. </p> <p>— Наша, братићу, одговори Стојан за свога господина.{S} Наша... школска. 
је у срце, па за два секунда готова!... одговори Влајко, и повуче дим од цигаре.</p> <p>— И то  
 се каје.</p> <p>— Еј, мој грешниче!... одговори му Веља, и оде напред. </p> <p>Чим се сврши зб 
о могу заборавити да сам био ожењен!... одговори Влајко, и насмеја се.</p> <p>— Знам, него сте  
дрхталим гласом.</p> <p>— Ех, Савет!... одговори Веља са неком горчином у гласу.{S} Тешко нама! 
> <p>— Можеш ли да идеш?</p> <p>— А?... одговори он мислећи нешто...{S} Све ме вуче да паднем,  
и у свој зимски капут.</p> <p>— Нека... одговори она, црвенећи још јаче и гледајући пркосно.{S} 
а женска нега...{S} Може бити свашта... одговори лекар и пође.</p> <p>— Како... неће ваљда умре 
овај глас, и задркта.</p> <p>— Добро... одговори депозитар отегнуто.{S} Онда ја да издам за све 
.. на смрти је!...{S} Ни свеће немаш... одговори он и стаде се окретати око себе, као да се уве 
у му исписано горко страдање и умор.{S} Одговори јој врло лагано и хладно, као да га то неколик 
аће Бог, па ћемо до године у нашу кућу« одговори мати, стежући њену ручицу...{S} Па после оно з 
, метну му пријатељски руку на раме, па одговори:</p> <p>— Реците му: сањам оно што си и ти сањ 
а Љубицу, која иђаше напред путањом, па одговори другу шапућући:</p> <p>— Баш сам то јуче и сам 
куца на вратима тихо, лагано.{S} Она не одговори, али обрте главу и посматраше како се врата ла 
е брзо прибра, поздрави се са лекарем и одговори му:</p> <p>— Она извесно врши какав мушки поса 
се приви још више уз њега, и уздахнувши одговори:</p> <p>— Како хоћете... нека буде!{S} Ја ћу в 
ј поглед па се још више збуни, али ипак одговори:</p> <p>— Три године, ово је сад четврта.</p>  
.</p> <p>— Ја морам, а други... не знам одговори Гојко и збуњено погледа у земљу, мрштећи се.</ 
аваше њихово стање ни намере.{S} Она им одговори пријатељски:</p> <p>— Ваши људи тамо уписују.. 
о и гнусно ово лице...{S} Слабим гласом одговори му, гледећи га право у очи:</p> <p>— У Ђокићев 
ди незгодном претпоставком, па јој живо одговори:</p> <p>— Како... шта говорите!...{S} Зар ја?. 
ебе, махну руком преко чела, па туробно одговори:</p> <p>— Мани се, молим те...{S} Живот ми је  
 колико му треба да зна.</p> <p>— Добро одговори он.{S} Можемо... само раније...</p> <p>После п 
па не може да се начуди, а Љубица оштро одговори:</p> <p>— Школски одбор има свога деловођу, а  
вај простак подсмева њеном другу, те му одговори доста опоро:</p> <pb n="10" /> <p>— Не знам шт 
b n="175" /> од његова изгледа, него му одговори онако, гледајући некуд по зиду:</p> <p>— Отишл 
им вас, немојте...{S} Близу је, сама ћу одговори она одлучно, па се поздрави са њим и окрете св 
{S} Јамачно капетан није...{S} А шта да одговорим, како да почнем?!«...{S} И он кашљуцну, прине 
/p> <p>— Дакле ви сте задовљни данашњим одговорима? упита она бојажљиво, као да га не увреди пи 
и с Љубицом ни речи.{S} Тек по неки пут одговорио би Гојку на питање, па се опет уозбиљи и ћути 
јанова речитост, па и сад он немаде шта одговорити, знајући у напред да ће соба бити све гора и 
 нема сумње, настави Веља, избегавајући одговорити на Гојково питање.{S} Јаком иду твоје муке и 
{S} Само нису они што не долазе никако, одговорише ђаци.</p> <p>— Уређујте се, скомандова, он п 
н је, вели, сам нудио старцу, али му он одговорно: »Кад немам кћери, не требају ми ни дроњци«.< 
ди, рече он ћати, који се слатко смејао одговору његову.</p> <p>— Голаверија смо, брате, сви па 
и превуче руком преко дуга чела, као да одгони какву напаст од себе.{S} Кад кмет сврши преговор 
е му неку зебњу и страх на душу; али он одгони од себе све те мисли само једном, фаталном речју 
уплашен и љут као отрован.{S} Како уђе, оде право болеснику, не погледавши Љубицу.{S} Узе Гојко 
 из радозналости а нешто због оскудице, оде до суднице, да покуша пречистити рачуне са досадањи 
/p> <p>И она брзо, не осврћући се више, оде онамо где је децу оставила.{S} Нарочито је пренераз 
 Смиљка непрестано иде некуд по селима; оде, врати се, пробави неколико часова код Љубице, па ј 
 се, јадник, од тога дана не диже...{S} Оде, као да је и својом смрћу хтео да ми учини услугу,  
, као да свали с плећа велики терет.{S} Оде да купи што за ручак... после неће моћи, кад почнем 
че ко стрина!...</p> <p>У таким мислима оде у школу.{S} Прво сврну у Љубичин разред; деца беху  
ишту.</p> <p>Стојан утрча у собу, и она оде за њим.{S} Чичи задркташе вилице и пођоше му сузе н 
носно занео око својих ствари, те и она оде.{S} Чича Стојан, школски послужитељ, скидајући ства 
огу, не задржавајте ме!...</p> <p>И она оде.</p> <p>Путује потесом, шумом, прелази бистре плани 
 рече јој да буде потпуно безбрижна, па оде весело.</p> <p>Гојко се још смешио задовољно, сећај 
поразговара се, нашали се и насмеје, па оде.{S} Никакве претње, никаквих затева не чу се више о 
љу, тако се изменила.{S} Намршти се, па оде к столу и опет стаде разгледати грану; очи јој свет 
га и држи.</p> <p>Гојко се поздрави, па оде журно.{S} Мислио је да иде вечерас цркви, субота је 
упу.{S} Даде им чиме ће се занимати, па оде у своју школу.{S} Радио је цео дан, погледајући кад 
ече им да дођу у школу на Петровдан, па оде.</p> <p>Сврши се та необична школска година!... »Да 
еса оком, креса, док се Богосав сети па оде.{S} И ја се склоних, братићу, од зла.{S} Не знаш ти 
рати...</p> <p>Почетком августа, Љубица оде својим родитељима.{S} Све је нешто до сада очекивал 
у за неко густо ружино жбуње, а Богосав оде преко дворишта, машући главом.</p> <p>— ’Натема је! 
еприродно...{S} Чуди се шта јој би, куд оде памет.{S} Знала је за његов положај и домаће околно 
ор.{S} Шта ово би?... <pb n="85" /> Куд оде онолика љубав ка животу?{S} Како нестаде оних лепих 
 дошао овамо.{S} Шта ли ће бити?{S} Куд оде сад?{S} Да ли ће га затворити, и зашто?...{S} Јамач 
више страдања, нема досадањих мука, све оде, као кад гране јарко сунце и разагна густу маглу... 
на адреси напиши <hi>у руке</hi>, да не оде прво ономе доле...{S} Он њега и држи.</p> <p>Гојко  
 да ће све ићи старим путем.{S} Зато не оде родитељима, и ако се спремала до сад.{S} Нека, боље 
ј, мој грешниче!... одговори му Веља, и оде напред. </p> <p>Чим се сврши збор, Гојко и Љубица и 
брте, отресајући рукама браду и даље, и оде низ сокак журно, као да га ко гони.</p> <p>Љубица с 
, помеша се болно, тужно јецање...{S} И оде низ воду, тихим лахором, овај тужни двопев танахне  
 мрштећи се.</p> <p>— А!... отеже она и оде у собу.</p> <p>Кад се распреми од пута, врати се у  
а то у забуни, па само ускочи на коња и оде.</p> <p>Гојку опет засија радост на лицу.{S} Сети с 
гу, па кад не чу ништа, закључа врата и оде у собу.</p> <p>Гојко брзо притрча прозору...{S} Вид 
јко устаде, ћутећи, прође поред кмета и оде у школу.{S} Беше јака помрчина, не види се ништа, а 
и беше у дубоку заносу, изиђе из собе и оде.</p> <p>Љубица опет остаде сама са болесником.</p>  
ајежен и згрчен као и Гојко, обрте се и оде у школу, машући главом неповерљиво и шапућући у себ 
 сети ради чега је пошао, па се обрте и оде улицом...</p> <p>Сунце је село, навлачи се мрак...  
о«...{S} То беше ћата.{S} Он се обрте и оде низа сокак, снујући даље планове.</p> <p>Гојко не в 
} Платићете!... рече она, па се огрте и оде преко дворишта.</p> <p>— Ето нам сад нове беде, реч 
узе, па журним кораком пређе двориште и оде у свој стан.{S} На вратима је дочека домаћица:</p>  
у он главом, па се поздрави са Гојком и оде.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18993_C1 
 мука, збаци са себе страдање и патњу и оде са овога света.</p> <pb n="183" /> <p>При издисају  
 вођаху у другу собу, па затвори касу и оде кроз та врата.</p> <pb n="134" /> <p>И Љубици и Гој 
ну.</p> <p>А Гојко брзо распусти децу и оде журно у Брезовац. »Бар ћу добро навићи на овај пут« 
 како је гледа немарно.</p> <p>— А онај оде, братићу, још чупавији и гори; заборави да се умије 
т, гости поседаше у клупе, а председник оде за сто и отвори скуп.{S} Љубица посматраше само учи 
 црвене се као крв...</p> <p>Кад Стојан оде пред Гојка, овај већ писаше нешто љутито.{S} Руке м 
ући.{S} Хајде сад пожури.</p> <p>Стојан оде, а Веља стаде опет ходати, премишљајући о разним пл 
.{S} Сад нека је, нек се прибере.« И он оде, звецкајући сабљом нарочито, нек чује она да он одл 
инара месечно за стан и башту.{S} Гојко оде те разгледа свој нови стан, па се врати са одлучним 
на те не чује, неће ни да те види... но оде низ потес ка луда, право у Брезовац.{S} Тамо ће, бо 
ће га затворити, и зашто?...{S} Јамачно оде ономе... да и њега пита, па после?... хм... после ћ 
увати.{S} Он је господин-Драгољубу, што оде сад од нас, све готовио.</p> <pb n="6" /> <p>Учитељ 
икакво чудо ако и он умре.</p> <p>Лекар оде, а Љубица уђе у собу.{S} Веља се таман почео спрема 
се у своју собу, ноћи, и чим сване опет оде.{S} Он држи да тако мора поступати сваки, ко хоће д 
 чак узе и нешто пара унапред, па одмах оде до Београда, одену се лепо и врати се истога дана,  
вуша, поздрави се врло усрдно, па одмах оде к столу, на коме стајаше послужавник са водом и сла 
ични израз и брзо га нестаде... </p> <p>Оде јој отац, купивши узгред ту у једној кући две овчје 
ове, а живи боље од сељака.{S} Вазда је одевен као да ће на сабор, пуши дуван господски на мушт 
по даље, на високој столици, једно лепо одевено женско чељаде.{S} Чим се гост појави на вратниц 
он већ замисли себе обучена у најфиније одело, стаде замишљати неке нарочите манире, за које др 
, сасвим друкчији.{S} На њему лепо ново одело, нов црн шешир, коса ошишана, брада »штуцована«,  
ајпосле...</p> <p>И чича му сложи друго одело на столицу, а оно мокро покупи и однесе да га осу 
} Како се опремио!{S} На њему је сеоско одело, окорамио двоцевку па иде весело, као човек, који 
 ја дођем с рада, обучем се у скупоцено одело, као онај гроф, а ти ме чекаш, окружена стотином  
и ђавола зна!...</p> <p>— Нађи ми старо одело... треба за сутра, опет прошапта Гојко, гледајући 
видевши <pb n="2" /> путника у варошком оделу, пођоше к њему, али пришавши близу, стадоше.{S} И 
х једна слабуњава, суха жена у варошком оделу, отвори лагано и опрезно школске вратнице, прође  
ту боју...{S} Деца носе започете корпе, одељане витке или очишћену лозу да продуже рад...{S} Кр 
ечко пролази сокаком... звиждуће и маше одељаном палицом...{S} Одједном је завитла и удари о кр 
оста места где сами сељани моле за нова одељења и сами радо доводе децу у школу, то сам слушала 
вај би и заспао у школи, чекајући да ја одем, рече писар смејући се.{S} Него ћу сад вас, господ 
а..{S} Кажу, да немају.{S} Ако хоћеш да одемо заједно до суднице, да видимо.</p> <p>— Како не,  
пара унапред, па одмах оде до Београда, одену се лепо и врати се истога дана, доста измењен, на 
по смрти мој добротвор...{S} Обукох се, оденух се, стекох многа познанства, која су ми ласкала, 
унаоколо.{S} Понегде је ова чиста, бела одећа прошарана црвенкастим јабуковим или крушковим цве 
село заогрнуло некаквом свечаном, белом одећом, а мирис од ње пружа се далеко унаоколо.{S} Поне 
 на једнога.</p> <p>— Оди, ђаче, овамо; оди, ја сам учитељ.</p> <p>Деца се зачудише.{S} Видело  
после са њим...</p> <pb n="130" /> <p>— Оди овамо, господине учо, викну га Ђокић, седећи у проч 
 Па... сад?...{S} Шта ћемо?...</p> <p>— Оди да видиш...{S} Писар је доведе до врата Гојкове учи 
 пружише деца прст на једнога.</p> <p>— Оди, ђаче, овамо; оди, ја сам учитељ.</p> <p>Деца се за 
ахну руком на њих:</p> <p>— Еј, море... одите овамо!</p> <p>Деца се згледаше; по неко се засмеј 
а не дише, и најбоље би било кад би сад одједанпут умрла, то би најволела. »И што не пуца... шт 
унезверено, питајући се у себи: како то одједанпут улети беда у њену школу, да јој помути задов 
изаше мало у страну од сеоског пута.{S} Одједаред залаја једно псето и искочи из дворишта, за њ 
јко опази да се у последње време Љубица одједаред измени: постаде необично преплашена, саломљен 
мрт, кад га прво тане погоди... лице се одједаред као изненади, зачуди, обузе га смртно бледило 
испод родитељског и школског туторства, одједном постајеш господин, који има под својим туторст 
азјарену жену за руке, али познавши је, одједном пусти њене руке и стаде се освртати око себе,  
а пођем, а ти уђе.{S} Претури се, вели, одједном, само се пожали да јој мркне свес’... па пљус! 
и, и ако је дотле био веома расположен, одједном заћута и не проговори ни с Влајком ни с Љубицо 
 које га беше притисло као тешки камен, одједном спаде, нестаде га, и он се осети слободан, сре 
бица, како стајаше испод Гојкових ногу, одједном опази да му се очи крећу и заустављају се на њ 
лажен, срећнији од цела света...{S} Ну, одједном он стаде опажати како се Љубица све више мења  
 спремио да иде, али погледавши Љубицу, одједном седе уз њу и стаде јој говорити разне бесмисли 
Шта је ово?...{S} Где је она?...{S} Ах, одједном се сети онога страшног...{S} Коса јој се стаде 
еде пасти.{S} Ја претрнух од страха.... одједном се следих, узех га као мало дете и доведох кућ 
 <pb n="109" /> <p>Гојко махну руком... одједном затрепта очима, затресоше му се вилице и опет  
> <pb n="41" /> <p>Деца изнеше столице; одједном се ту нађе и Стојан, који ћутећи намести столи 
 звиждуће и маше одељаном палицом...{S} Одједном је завитла и удари о крушкову грану, која се п 
а хум, па стаде тако обрнут сунцу...{S} Одједном наиђе густ, црн облак, заклони сунце, а под њи 
ни чим, не покрете се, као мртвац...{S} Одједном стаде гледати свесније...{S} Погледа по соби,  
чима.{S} Није их у почетку разумела.{S} Одједном се прену и погледа свесно.</p> <p>— Ко... ко р 
беше гомилица новоуписаних малишана.{S} Одједном је обузе милина гледајући ову нејаку децу, кој 
дише овога мирисног, чистог ваздуха.{S} Одједном, из другога, тесног сокака испаде пред њу Гојк 
варајући све веће, разноврсне слике.{S} Одједном се на зиду, право пред њеним очима, расветли и 
а спази чак и нумеру, она се охлади.{S} Одједном осети над собом сву тежину силе старијега, а н 
нам!«...{S} И он се стаде прибирати.{S} Одједном скочи и изиђе у двориште.{S} Стаде ходати тамо 
ми хартију, разви је и стаде читати.{S} Одједном пребледе сав, руке му се затресоше, подиже очи 
p>А Љубица је доиста страдала много.{S} Одједном се загледа у Гојка дуго, дуго... па јој дође д 
едајући га и мислећи о нечем упорно.{S} Одједном стаде и као да се нечем домислио, узвикну:</p> 
ва и вечерава негде на другом месту.{S} Одједном шкрипнуше вратнице и кроз њих уђе сељак у бели 
 црну слутњу, која јој обузела душу.{S} Одједном, у сред рада, учини јој се да чује са дворишта 
ез напрезања.{S} Сва малопређашња брига одједном се скиде, нестаде је, а њу обузе пламен жудње  
<p>Влајко се спремаше да легне, кад она одједном иза његових леђа зајеца...{S} Он се осврте и н 
какав урођени инат тераше напред, и она одједном поскида сав накит и даде га Гојку да остави, с 
ке па гледа...{S} Кад би око поноћи она одједном склопи очи, спусти главу на јастук и заспа...< 
во, шта ће ово да буде?...{S} Зашто она одједном осети неку пријатну зебњу у души?...{S} Зашто  
. не иде...{S} Ах, шта ту!... плану она одједном, па се одлучно крену. — Хајдемо!</p> <p>Гојко  
о, дркћући од њена блиска присуства, па одједном обави своју руку око њена стаса и приђе јој та 
гледима осети да она стоји иза њега, па одједном прекиде рад и приђе јој, гледајући преда се зб 
ас одмах.{S} Скочи и пође к вратима, па одједном застаде у некаквој двоумици.{S} Беше га срамот 
вартирину из општине... настави она, па одједном <pb n="86" /> застаде, не знајући да ли да му  
>Гојко је погледа, поцрвене као рак, па одједном отвори уста и каза јасно оно, што до сад није  
ешто преокренуло... мислила је дуго, па одједном осети како јој се увуче у душу некакво ново ст 
} Отвори очи, чудећи се овом позиву, па одједном, као да му поскакаше <pb n="132" /> много мрав 
ме из све снаге по том туђем образу, па одједном, као посечена, клону на столицу, наслони главу 
ку и понесе тамо и ону другу кутију, па одједном застаде и отвори је.{S} Из црнога плиша, чиме  
ћута мало, као да премишља о нечему, па одједном, мало отежући речи и застајући на неким изрази 
Ко сме ово узети у своју руку?...{S} Па одједном као да сазнаде шта је то, у очима јој засја ди 
етак разговора са писарем, па хтеде сад одједном да угуши сећање на њега.{S} С тога се одмах, ж 
јући нимало ради чега то чини.{S} И сад одједном стаде јој наликовати овај тренутак на један ча 
ише смелости, ко зна какве би се изјаве одједном разлиле из груди.{S} Овако пак само уздахне и  
незду и тихој срећи?{S} Да ли се то све одједном угаси под првом навалом громовите буре живота, 
е поверавају њеној бризи; она би их све одједном изгрлила и ижљубила, тако јој постадоше блиски 
.. знам... дркташе она од зиме, која је одједном обузе, па се одвоји од столице и пође.</p> <p> 
аглицом, стресе се од хладноће, која је одједном обузе, па журним кораком пређе двориште и оде  
ица се стресе од неке хладноће, која је одједном обузе; стаде се окретати немирно, а образи јој 
 пријатне и необичне дрктавице, која је одједном обузе...{S} А овај Стојан чека одговор...{S} Ш 
 стидљиво, а он је полако обгрли, па је одједном стаде љубити тако страсно, бесно... а она му в 
ако непомичан, преврташе хартију, па је одједном сави, отвори деловодник и метну је унутра.</p> 
а одмах уреди своје малишане.{S} Сад је одједном опет обузе нека милина, врати се пређашња љуба 
, изненађен, подиже зажарено лице, које одједном поче бледети, усне се искривише и затресоше, ц 
м погледом...</p> <p>Љубица осети да се одједном све у њој и цела она поче мењати...{S} Прво се 
не, дуго гоњене, уморене звери, која се одједном нашла међу својима, ну ипак се окреће око себе 
доликује мужевима, а не као... и она се одједном трже од ове нове мисли, јер је избегавала свак 
узме, паде јој поглед на Гојка и она се одједном сва стресе, задркта и хтеде вриснути од страха 
т опсова крупно и ћату и пандура, па се одједном надвири у мрачну зграду.</p> <p>— Учитељу, иди 
сли.{S} Љубица поцрвене, задркта, па се одједном баци на мајчине груди и заплака горко, очајно, 
и како да се извуче из неприлике, па се одједном обрте, отресајући рукама браду и даље, и оде н 
не разбирајући ни сам шта говори, па се одједном брзо обрте и изиђе из школе.</p> <p>Љубица пог 
аше ћату, док се овај једва сети, па се одједном диже.</p> <p>— А нама остаде онај дневник онак 
је ово сад?...{S} Овакав весељак, па се одједном промени...{S} И видиш, њих двојица не говоре ј 
арац, за њим дође још јачи ветар, па се одједном завитла олуја...{S} Груну гром, па се осу и ра 
чи, учини некакав нејасан покрет, па се одједном трже, прибра се...{S} Слеже раменима, као да с 
ао елекрина, он осети бол у срцу, па се одједном окрете и викну Стојану:</p> <p>— Потрчи!...</p 
 утрчати унутра... хтеде много... па се одједном издиже на прстима и погледа на прозор.{S} Ништ 
Шта ће приз...{S} Ах, да, да... трже се одједном полицајац, треба за општину, рече он, па се ос 
олешћу и Љубичиним нехатом, ослободи се одједном свију мука, збаци са себе страдање и патњу и о 
, гледајући то у збуњена Гојка, који се одједном некако-необично најежи, увуче главу у рамена,  
еђати још друге промене на себи, али се одједном стресе и навуче покривач на главу...{S} Старал 
тела завирити му у саму душу.{S} Али се одједном трже, намршти се, дође јој одвратно и гнусно о 
>Љубицу удари нешто по глави, те јој се одједном сасвим смрче, ошину је некаква оштра, убиствен 
ричати о својој бруци?...{S} И Гојко се одједном сети својих ранијих снова и би му чудно како с 
 све снаге о нешто црно, меко... оно се одједном претури и јаукну, а он се сети да је то био Ст 
 веселог, јасног смеха.</p> <p>Писар се одједном промени у лицу; види се да се спрема за некакв 
промену... већ тамо, депеша... па му се одједном одсеку ноге од страха...{S} Дркће и чека дан,  
и с ногу и руку, којима беше окована, и одједном јој дође да запева, да потрчи некуд, али одмах 
 по лицу обузимаше.{S} Она се стресе, и одједном прекиде те мисли.</p> <p>»Шта ја радим... које 
дно, сад бар знам да сам... да сам... и одједном јој заигра обла округласта брадица, а очи се о 
...</p> <p>Стојан се трже, ослушну... и одједном му дође пред очи цела ужасна истина.{S} Диже м 
е да могу јако утицати на девојку.{S} И одједном, усред тих сањарија, он се трже. »Шта је ово.. 
па се мало измаче.</p> <p>Она погледа и одједном, као електрисана, рашири очи, а у њима засветл 
ињавом косом брада; он затрепта очима и одједном рукну у плач.</p> <p>— Десет година сам овде,  
а!...{S} Он стаде, окрете се око собе и одједном осети како се пењу ваљци уз грло, осети да ће  
вој њиви!...</p> <p>Он се осетно трже и одједном му се промени лице, али кроз један тренут стад 
{S} Дисање нечије све ближе и топлије и одједном... вреле усне са оштрим брковима падоше на њен 
.. ја... узвикну он у љутини, па запе и одједном прекиде.</p> <p>Љубица и писар тако исто изгрд 
тно.{S} Она се само приближи још више и одједном се загледа у оно мртво лице...{S} Прођоше јој  
/> нека нејасна маса...{S} Он прилази и одједном јасно разликује два црна ока, која су се упила 
несвесно, стаде као да се нешто мисли и одједном пљуснуше сузе из очију као киша, он се загрцну 
ом код секретара у начелству окружном и одједном се обрте као преписивач у истом надлештву.{S}  
!...{S} Да живим!«... понови она опет и одједном осети, како се у њој почињу рађати неке нове м 
 мисли и уверавања изнесе пред Љубицу и одједном, погледавши у часовник, трже се.</p> <p>— Зар  
представи себе како би изгледао, кад би одједном стао облетати око Љубице и удварати јој се као 
 за Гојком и дишући тешко.{S} Шта му би одједном!...{S} Полуде, свете ми Петке!...{S} Ка да му  
ра очима, час у Љубицу, којој се образи одједном зацрвенеше, као да ће сад из њих крв бризнути. 
буновно, полусвесно, као и до сада; али одједном јој засветли у очима жива радост, она скочи ве 
ва?...{S} Зашто јој се пронесе у памети одједном сјајна мисао: слободна!... слободна!... и уз т 
ити и — чупати кокошке...</p> <p>Љубици одједном наиђе наступ љубавних осећаја, она сва задркта 
астаде, загледа се у њега, и као да јој одједном сину нова мисао у глави... промени јој се лице 
еме претурила преко главе!{S} И сад јој одједном дође на памет да се запита: да ли су њени пост 
ру; она сама не зна од куд то дође: тек одједном је подузе хладовина и учини јој се да нема сми 
Сад се све променило.{S} И како то тако одједном?{S} Тек само налетеше облаци, натушти се небо  
ати...</p> <p>Као ножем прободен, Гојко одједном пребледе, искривише му се вилице од страшна бо 
 </p> <p>— Чекајте!... прекиде је Гојко одједном.{S} Хоћу да вам испричам, баш ћу вама да испри 
...{S} Јест, ваш.... ваш!...{S} И Гојко одједном, не поимајући шта ради, дохвати њену меку <pb  
њим поживим.{S} И сама се чудим како то одједном наиђе... одмах после венчања...{S} И тако до с 
 жестином понављаше овај израз, који му одједном постаде тако пластичан и жив, и што је најглав 
ну му главом као претећи.</p> <p>Љубицу одједном, после ових злослутих речи Вељиних о тешком уч 
зда, која се појаве уз њене обале па их одједном нестане...{S} Све ће проћи, свега ће нестати,  
а зове у друштво«.</p> <pb n="24" /> <p>Одједном их поклопи облак, уши им заглухнуше од блејања 
S} Не тамо!...{S} Али куд ће?...</p> <p>Одједном се нечему досети, претрча, двориште и изиђе пр 
пусти главу на јастук и заспа...</p> <p>Одједном се расветли цела соба, апи то сад није она соб 
у глави се само мути и комеша...</p> <p>Одједном је обасјаше коси, врели зраци...{S} Она се трж 
но исто: сутон, жубор, јецање...</p> <p>Одједном се обоје тргоше, устадоше и пођоше даље.{S} Ме 
..{S} Тако им прође читав час...</p> <p>Одједном на прозору, споља, стаде се помаљати црна чупа 
ожури низ сокаке право потесу...</p> <p>Одједном, на улици, код последњих кућа, изиђе пред њега 
у посматрати овај занимљиви рад.</p> <p>Одједном се стаде разбијати магла, која се беше ухватил 
аче од пола часа како су стигли.</p> <p>Одједном поче да се смеши у себи, смеши се, маше рукама 
зумевајући потпуно свој положај.</p> <p>Одједном Гојко отвори очи и стаде махати шаком, као да  
и се нико не досети правом јаду.</p> <p>Одједном се код Љубице појави нека одлучност на лицу; м 
по варошима и паланкама, па лагано дође одјек тога гласа и у села.{S} Часништво орловичке општи 
радање!...</p> <p>— Зашто... зашто?!... одјекиваше очајно питање стоти пут по празној соби, сли 
се очајан, панички, самртнички врисак и одјекну далеко потесом кроз глуху ноћ, али га нико од љ 
аш цео живот унапред, а оно све пусто и одјекује вечном, бескрајном празнином...{S} Даље, даље  
ешњу, па чекај... сад ћу ја.</p> <p>Она одјури преко дворишта, заклањајући се дрвећем, па не уђ 
и све степенице иа вратима, па као муња одјури суседовој кући.{S} Док се Гојко обуче и спреми,  
а знам...{S} Мене и сваког другог он би одјурио, а тебе неће, јер си му ти потребан... да му не 
сме вређати, јер је управитељ — може га одјурити; Љубицу још горе... уз њу је писар.{S} А овамо 
доласком...{S} А оно, гле: у мало је не одјурише. »Нисмо те, веле, ни звали«...</p> <p>»Па он б 
 прелећу велика јата грлица, спремна за одлазак, а доле у трњаку, јасним и звонким гласом, чика 
ема више никаква посла, па се спреми за одлазак.</p> <p>— Никуд немој из собе излазити, док год 
обу.{S} Веља се таман почео спремати за одлазак.{S} Понови јој све лекареве наредбе односно лек 
појави нека одлучност на лицу; мати јој одлази и долази забринута, али се Љубица зауставила на  
ући сабљом нарочито, нек чује она да он одлази.</p> <p>Гојко само трчи с прозора на прозор.{S}  
та... ено вратница... није никад до сад одлазио у њен стан.{S} Шта је то?... не чује се кукање. 
ао, па изиђе из собе.</p> <p>Гојку мало одлакну кад остаде сам.{S} Скиде му се читав терет с гл 
у пандур, ускочи на коња, па као стрела одлете у среско место.</p> <p>Оба учитеља зинуше од чуд 
S} А овај Гојко баш је добар човек и... одличан... јест, баш одличан учитељ, то каже и господин 
.{S} Какав вам је ово колега? </p> <p>— Одличан учитељ и веома добар друг, одговори Љубица озби 
е четворку, рекавши да је иначе цео рад одличан.{S} И Гојко се много сплете са питањима из рачу 
мим првим разредом треба свакад постићи одличан успех; то није много тешко.</p> <p>— То значи д 
е добар човек и... одличан... јест, баш одличан учитељ, то каже и господин Веља.{S} Морам му го 
на...{S} А каква је то красна девојка и одлична учитељица.{S} Пре две године <pb n="51" /> сврш 
е сте оцене добили до сад?</p> <p>— Све одличне, одговори он оним благим тоном у коме нема ни м 
тањима из рачуна, али њему не покварише одличну оцену, те тако он имађаше жалити само Љубицу, ш 
и тога тренутка у њој се створи стална, одлука: да се све кида, да се живи пређашњим животом, д 
а струја, која га преобрази: он постаде одлучан, жив...{S} Ко би га сад видео, не би познао у њ 
ренерази од чуда, али је сад морао бити одлучан <pb n="151" /> па јој напомену да ће имати вели 
ца.</p> <pb n="34" /> <p>Гојко се тврдо одлучи да добро прочасти Стојана, чим прими плату.</p>  
ојан саопштио Гојку новост о часовнику, одлучили да ово дана припазе на Љубицу боље.</p> <p>— Н 
{S} Мислим баш да бих могао, кад бих се одлучио.{S} Што, зар је то тешко: врд... врд тамо амо,  
разгледа свој нови стан, па се врати са одлучним захтевом: да се њему одреди накнада у десет, а 
 могу сад прекидати посао, одговори она одлучно, а из очију јој севнуше необичне муње. — Кроз п 
те...{S} Близу је, сама ћу одговори она одлучно, па се поздрави са њим и окрете својим правцем. 
е као да ће изазвати кога на двобој, па одлучно изјави да ће и она ићи.</p> <p>Кад би време пол 
х, шта ту!... плану она одједном, па се одлучно крену. — Хајдемо!</p> <p>Гојко пође за њом, уде 
д истине наљути.{S} Ово његово стално и одлучно држање беше јој теже од свега: писар дође за ча 
а добар друг, одговори Љубица озбиљно и одлучно, па видевши да се писар спрема да избаци неку п 
тан Љубичин без успеха.{S} Кмет их одби одлучно, чудећи се што му досађују у невреме.{S} Он је, 
тићу, ове...</p> <p>Љубица махну главом одлучно, љутито, и чича изиђе покуњене главе.{S} Она др 
/p> <p>— Да, славно иде! одговори Гојко одлучно.</p> <p>— Видим ја како се ви мрштите...{S} У ј 
/p> <p>— Разуме се, одговори други глас одлучно.</p> <p>Гојко исприча још и онај догађај с панд 
> <p>Одједном се код Љубице појави нека одлучност на лицу; мати јој одлази и долази забринута,  
право у очи, из којих севаше нека дивља одлучност.{S} Као да га нешто вуче натраг, притеже га с 
х очију и бледа лица...{S} Нека паклена одлучност севаше у тим широко отвореним, великим, црним 
тресе, читајући у његовим очима и дивљу одлучност и ту кобну слутњу...</p> <p>— Не, не... остав 
д тих мисли, да нема довољно смелости и одлучности за то, и у души му још јаче закипе и гнев и  
раду грозничаво, жудно, са неком чудном одлучношћу.{S} Гојко је обилази на раду по неколико пут 
 чује пролетошњи врисак и јаукање...{S} Одмакне се од прозора, чује се још боље, баш онај исти  
застаде, трљајући руком чело, као да се одмара од великога напора мисли.{S} А она га гледа... г 
ке и намештене кошаре, па ако има лова, одмах се доноси угарак, ложи се ватра ту на обали и спр 
 њиву Ђокићеву... чим се изиђе из села, одмах десно...</p> <p>— Знам... знам... дркташе она од  
<p>Снаша Смиљка, бистра и паметна жена, одмах опази да у говору Љубичину има нешто нејасно, да  
еца радила за време њеног одсуствовања, одмах посла дете к Гојку, молећи га да дође њој.{S} Гој 
с у Београд, па се отуд враћају весели, одмах знам шта ће бити.</p> <p>— Истина јест, и по селу 
> <p>У трећем месецу по смрти Гојковој, одмах по новој години, венчаше се Влајко и Љубица.{S} У 
ас.{S} Чим сам чуо синоћ... о којечему, одмах сам решио да морам ићи овамо, да се обавестим са  
сама се чудим како то одједном наиђе... одмах после венчања...{S} И тако до саме смрти...{S} Зн 
...{S} И то се мора одмах наређивати... одмах... затеже он опет, избегавајући да каже јасно сво 
у, имаћу муке.{S} Ту ми нико не поможе: одмах ће појурити у министарство тужбе, доставе...{S} Х 
есело женино цвркутање развесели га.{S} Одмах стаде сипати чорбу, одговарајући жени:</p> <p>— З 
вљене главе а погнутих леђа унапред.{S} Одмах се могло опазити да је то отресит, жив, окретан м 
</p> <p>Писар скочи и утрча у школу.{S} Одмах по том стадоше излазити уморна деца, протежући се 
ло да ме занима, па ћаскао свашта, а ја одмах помислила бозна шта...{S} Да ли је тако?«...{S} И 
тога и зауставила Гојка, али није могла одмах да се обрне с позивом... прво ваља припремити зем 
шавши Љубици.</p> <pb n="194" /> <p>Она одмах познаде Богосава, и следи се, јер он никад не дол 
 Гојко чак узе и нешто пара унапред, па одмах оде до Београда, одену се лепо и врати се истога  
сао му се прекиде сама, он поцрвене, па одмах затим пребледе, и таман се стаде домишљати шта ће 
.</p> <p>Увуче се лагано у двориште, па одмах зађе под прозоре са источне стране.{S} Једна соба 
н није дао ни опепелити: зубат беше, па одмах за очи. »Шта ви ту, вели им он, мучите овог јадно 
 куцну другарски.</p> <p>Гојко испи, па одмах виде да се и Пера и Љубица нешто смеше и гледају  
на плавуша, поздрави се врло усрдно, па одмах оде к столу, на коме стајаше послужавник са водом 
ма и ослушну.{S} Чује се мушки глас, па одмах за њим детињи. »То је учитељ... онда ће ово бити« 
 таква, што се не измаче оку његову, па одмах узе да јој објасни целу ствар.</p> <p>— Смрдибуба 
а дворишту.{S} Стојан приђе прозору, па одмах одскочи. </p> <p>— Ето га!</p> <p>Гојко скочи с к 
и Гојкову натмурену, згрчену фигуру, па одмах помисли да њега сад гризе љубомора, те се са осме 
 и Љубица одвојише свако своју децу, па одмах, ту на дворишту, почеше разговор са њима.{S} Обој 
ар и замоли ме да вам ово предам.{S} Па одмах треба да шмугнеш овамо, да те нико не опази.{S} Р 
а сам сву ноћ мислио...{S} И то се мора одмах наређивати... одмах... затеже он опет, избегавају 
запиткивати, али тако неумешно, да деца одмах опазише због чега се она обраћа к њима, па сваки  
ом.{S} Чим наступише у двориште, Љубица одмах опази, да нови колега целом својом појавом и држа 
 тешко говорити ма о чем, с тога Љубица одмах пређе на ствар.</p> <p>— Баш добро што дођосте.{S 
ати децу.</p> <pb n="71" /> <p>И Љубица одмах уреди своје малишане.{S} Сад је одједном опет обу 
о изјасњења.{S} Рибице...</p> <p>Љубица одмах виде да је то пијан човек, па брзо појури вратниц 
 узду.</p> <p>— Учитељ Гојко да иде сад одмах са мном у срез, зову га...{S} Ево и позива.</p> < 
 Овај ће начинити вашар!{S} Него ти сад одмах иди у срез, али немој насипом, него удари преко Ј 
ештај у други срез?{S} Да то учиним сад одмах, док још нема опасности.</p> <p>— Нема ни недеља  
добро што те она не зна.{S} Да идеш сад одмах у срез, па се прво извести је ли се вратио кући о 
 се задовољно.</p> <p>А он баш не хтеде одмах, онако драговољно... да се то сврши.{S} Све нешто 
А ја... ех!...</p> <p>— Што бар не дође одмах по распусту, да седиш с нама овде?...{S} Него так 
беше слободна затурена глава, угледа је одмах и само рашири очи...{S} Севну јој у глави да је т 
неке његове значајне погледе и хтела је одмах удаљити га сасвим од себе, али се сетила очевих с 
ље постиже и идући међу децу мислила је одмах почети игру, али ето, нешто јој охлади намеру; он 
би два значајна погледа писарева, па је одмах обузе она женска жудња за допадањем.{S} Уједно оп 
убица седи према њему за столом, где је одмах по ручку прешла са Влајком, седи сама, гледа неку 
ничавом журбом предаде послу.{S} Али је одмах прекиде глас Стојанов:</p> <p>— Господин казао ск 
p>— Ево ти динар да купиш Станки опанке одмах, а ја макар и не јела за дан-два.{S} Мајка нек до 
м да угуши сећање на њега.{S} С тога се одмах, живо, с неком грозничавом журбом предаде послу.{ 
... слободна!... и уз ту мисао указа се одмах и друга, али из далека, нејасно...{S} Ну она јој  
ану дизати и спуштати...</p> <p>Веља се одмах по ручку диже и позва Гојка да га прати, јер се м 
рилика, да са њим остане на само, па се одмах диже, не задржавајући га да још мало поседи, као  
 <p>— Устани!... викну она оштро, па се одмах затим трже и узе благ тон. — Кад год ја што кажем 
чка што их намучи узалуд.{S} Вратише се одмах кући.{S} Гојко седе на кревет и замисли се, а Сто 
у.{S} Љубица подиже очи на њега, али се одмах трже, поцрвене и збуни се.{S} И он беше збуњен, у 
<p>Гојко се усуди да је погледа, али се одмах трже и обори очи, јер осети на себи њен ватрени п 
алишући са зебњом своја осећања, али се одмах умири.{S} Некакав ђаволаст, детињи осмех пређе јо 
егове наде добише још више маха, али се одмах и пресекоше.{S} Сутра дан деси му се прилика да ч 
ојко угледа Вељу у првом реду, па му се одмах упути.{S} Са Вељом стајаху неколико млађих учитељ 
, умре ми мати... откупи ме јадница, те одмах будем примљен у школу, и добијем благодејање.{S}  
ти оним необичним вратима, кроз која ће одмах угледати онога страшног зликовца.{S} То га је вук 
{S} Љубица посматраше само учитељице, и одмах опази, да се ниједна не интересује оним што се ра 
 сад гледај је!{S} Иде као убијена... и одмах сам познао да јој није било по вољи.{S} И Стојан  
 прашину, а она протрча кроз вратнице и одмах закачи кључаоницу.{S} Дрхташе као у страховитој г 
 је... соба...{S} Љубица? викну Гојко и одмах спази једна врата и јурну тамо.{S} За то време чи 
ала...{S} Љубица седе на предњу клупу и одмах се разлеже шкрипање, пуцкање суве даске.</p> <p>— 
то с нарочитом намером: да види хоће ли одмах сама запитати и шта ће радити кад чује.{S} А овак 
ој дође да запева, да потрчи некуд, али одмах наиђе неко горко сећање, које јој помути цело рас 
је сад разумела о коме ћата говори, али одмах помисли: неће ли бити и незгодно и опасно, да га  
евати догађаје...{S} Он могаше схватити одмах, да Стојан однесе собом највећи његов страх, њего 
то, мислила да ће и њу та судбина стићи одмах прве године, али види се није суђено.{S} Буд је т 
еца навићи реду (а она то хтеде постићи одмах првог дана), па их уведе у школу.{S} Одреди место 
 згрози од ове ужасне мисли, коју угуши одмах, још у зачетку.</p> <p>— Трчи, трчи за доктора! о 
казном...{S} И за то страдање добио сам одмах две кондиције и... и... тамо још нешто...{S} Гојк 
н. — Кад год ја што кажем коме ђаку, он одмах треба да устане, па да ми стојећи одговара.</p> < 
те покрете, али га жигне љути бол, и он одмах сазнаје своју горку невољу: нема више здравља, ни 
 — Па ти си то мене, настави он, познао одмах... и опет си ћутао!</p> <p>— Тхе... шта ћу?{S} Зн 
 Гојку, молећи га да дође њој.{S} Гојко одмах дође, али <pb n="123" /> му и лице и цело понашањ 
паде за ову нечистоћу.{S} Беше му тешко одмах прећи на главну ствар, па му баш дође овај случај 
ч...{S} Кажи да хоћеш, па да се кренемо одмах...{S} Нека ово све нек остане, што ће нам!...{S}  
да мења... ка рђав слуга газде... па то одмах у скитњу...</p> <p>Љубица гледа и отвара уста да  
<p>— Да се венчамо... то је!...{S} И то одмах, што пре...{S} Ето, кроз десетину дана... чим дођ 
де је оно држан збор, а на његово место одмах дође један њихов друг из Учитељске Школе, годину  
 спроведе кривца суду.</p> <p>Депозитар одмах запита Љубицу, гледајући је са интересовањем:</p> 
...најслободнији!«...{S} Познао сам вас одмах, настави он, па се накашља, не знајући шта би још 
е чује.</p> <p>Гојко познаде Вељин глас одмах.{S} Скочи и пође к вратима, па одједном застаде у 
 свију потребних ствари, које се морају одмах набавити.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
 с баба Смиљком пред школу.{S} Ташта му одмах утрча у собу, а он предаде коње Стојану, не питај 
 госпођица учитељица?«</p> <p>Љубица му одмах приђе и, климнувши главом, промуца:</p> <p>— Изви 
ећи, одоше, и ако би волели да се крену одмах са децом.</p> <pb n="73" /> <p>— Извол’те, говора 
 прошапта:</p> <p>— Хоћемо ли по Ускрсу одмах... је ли?...</p> <pb n="149" /> <p>Она задркта, а 
>Учитељ позва другове к себи у стан, ту одмах до цркве, и они, не смејући одрећи, одоше, и ако  
 сам ти већ, копаћемо злато...{S} Ја ћу одмах закупити рудник, па као Монте-Христо!...{S} Само  
 промрмља она кроз стегнута уста, па се одмаче.{S} Осврте се по соби, гледајући зар шта би ради 
га и прошапта му неколико речи... па се одмаче и стаде га посматрати...</p> <p>Као ножем пробод 
ман, тих, са неким нарочитим, лаганим и одмереним манирима, који се теку постепено у животу и с 
о учитеља, и сви је знају.{S} И Веља не одмиче од ње, и председник стајаше са њом кад уђосмо... 
, која га грејаше у послу.</p> <p>— Ви, одмор... да.{S} Хе, ваши су мали, не треба се са њима м 
 покварити друштво.{S} Има времена и за одмор.</p> <p>Гојко, онако суморан, наређује Стојану да 
е него што мора.{S} Деца беху изишла на одмор; он је извесно то и очекивао, па да дође у школу. 
на обиђе судницу, а кад се врне кући на одмор, она га сачека дурновито, прекорно.</p> <p>— Тако 
својим радом; кад год изиђе са децом на одмор, из очију јој сија задовољство, али се брзо навук 
ичне муње. — Кроз пола часа изићи ћу на одмор.</p> <p>— Баш би боље било да изиђеш, настави чич 
зи да су јој деца заморена, пусти их на одмор.{S} Тек што деца изиђоше и она, оставши сама у со 
ем... али сам тако уморна, да би ми сад одмор био пријатнији од јела.</p> <p>— Нећете нам, ваљд 
много, неуморно...{S} И кад нам затреба одмора, да га нађемо у нашем гнезду...{S} Та то су тако 
 под којим ћеш наћи довољно хладовине и одмора...</p> <p>Путом, што води од железничке станице  
... дрекну он из свег гласа, не даду ми одмора ни у мојој кући!... па готово истрча у другу соб 
 долазио кући уморан, па је тражио само одмора.{S} Жена је, мишљаше он, и онако сама, одморна,  
рудбеници, што не знате ни за један час одмора; и ви са намрштеним челима, са лицима онакаженим 
, идући уз њих.{S} И дечица треба да се одморе добро, дуг је пут, а и ви.{S} Па да се упознамо. 
к, путовао цео дан, па треба лепо да се одмори. <pb n="11" /> Тако је то, братићу мој!...{S} Че 
проживе школски распуст у задовољству и одмори се од оноликога страдања и патњи, што их претури 
огла сам савити гнездо, у коме бих душу одморила и познала праву срећу.{S} А ово... зар је ово  
...{S} Таман се дошло до мете; таман да одморим родитеље, да се одморим и сама од оног сиротова 
 мете; таман да одморим родитеље, да се одморим и сама од оног сиротовања и гле!...{S} Зар то м 
ркви.{S} Служба већ почета, те они и не одморише децу, него их уведоше у цркву и наредише у јед 
.{S} Жена је, мишљаше он, и онако сама, одморна, није разбијала главу цео дан сељачким потребам 
 све...{S} Као да му неко ишчупа срце и однесе... остаде на том месту само пуста празнина.{S} О 
 одело на столицу, а оно мокро покупи и однесе да га осуши.</p> <p>Гојко лежи сам већ читав час 
 нико не чу, а напољу пирну поветарац и однесе га на лаким крилима далеко, далеко од овога приз 
{S} Он могаше схватити одмах, да Стојан однесе собом највећи његов страх, његово право страдање 
 затварана једина коза шута, јамачно је однесен или је струлио ту на месту; стазица до реке обр 
е неколико недеља цело је село знало за односе Љубичине и Влајкове... свуда их виђаху сељани ус 
догађај за догађајем.{S} Кад год помене односе Љубичине и писареве, он опази да председник диже 
ити...{S} Истина, ни до сад нису њихови односи наликовали меденом месецу, о чем је Гојко толико 
цртава, и чини му се да сваки њен уздах односи собом по један део његова тешког бола, а на души 
зак.{S} Понови јој све лекареве наредбе односно лекова и неговања болесника, па, погледавши још 
е из школе, дочека је весело и са живим одобравањем:</p> <p>— Тако, братићу, Бог ти дао, тако!{ 
ажеш!...</p> <p>— Ама не питам те ја за одобрење да идем, него за мишљење, рече она, смешећи се 
у реч.{S} Нарочито јој мило што се Веља одобровољио, јер за дуго време није јој се хтео никако  
ане, откуд је кукуруз до саме крушке, а одовуд је поњана...{S} Брже, опрезније!...{S} Пст!...{S 
јих недела...{S} Али да и он зна, да га одовуд гледају!...{S} О, онда би заборавио оне ударце к 
ајно јецање, меко женско срце не могаше одолети и њој грунуше сузе, притеже још јаче на груди с 
ли смо гимназију заједно...{S} Ви после одосте некуд... у полицију.</p> <p>— Ха, па што се не к 
ј да те онај зликовац не опази.{S} И ја одох до куће; ко зна шта може бити!...{S} А немој тамо  
а разне ситнице, звонце...{S} Што ја не одох у полицију?...{S} Дотерао би до капетана... па сед 
лижаваше школи.{S} Учинило јој се да се одоцнила, и ако тек беше сунце огрејало.{S} Данас је иш 
ко и Љубица, на позив новог депозитара, одоше у срез.{S} Тамо се већ многи догађаји изређали и  
мах до цркве, и они, не смејући одрећи, одоше, и ако би волели да се крену одмах са децом.</p>  
оле.{S} Гојко не диже главе за њима.{S} Одоше обоје у празну учионицу.{S} Ту су у последње врем 
ле!...{S} Обоје се ћутећи погледаше, па одоше у своје учионице и почеше рад.{S} Љубица осећа да 
на овако унижење... </p> <p>Кмет и ћата одоше, чудећи се белају што их снађе, а учитељи остадош 
љу свијеном, гнезду.{S} Влајко и Љубица одоше на рад; гнездо остаде само.</p> <p>После два дана 
 од мене!{S} Хе, али...« И мисли његове одоше далеко, веома »далеко«...{S} Он поче да се смеши, 
ла свадба — поседаше сви у једна кола и одоше на ручак Љубичину оцу, а пред вече се сви вратише 
 и без тога...{S} Хајдемо.</p> <p>И они одоше железничкој станици, где је био одређен збор у ме 
то све ново за њу.</p> <pb n="84" /> <p>Одоше у судницу, али се вратише у стан Љубичин без успе 
новата и необична оволика збуњеност код одрасла човека.{S} И Љубица оборила главу, па не зна ка 
шко падале остале незгоде.{S} Та она је одрасла у сиротињи: отац јој у једном оближњем селу шпе 
јаху и одговараху на јектенија десетина одраслијих ђака.{S} Гојко стаде за певницу, али пошто н 
шалио се са њима и, знајући о чем мајке одраслих кћери најрадије говоре, обећа да ће кроз годин 
ах првог дана), па их уведе у школу.{S} Одреди место сваком детету, каза им како се зову њихова 
аки живац.{S} Управо она не може још да одреди у коликој је мери то страшно и је ли баш страшно 
 врати са одлучним захтевом: да се њему одреди накнада у десет, а учитељици двадесет динара мес 
тком јуна настаде велика журба у школи: одређен је ревизор, знали су га обоје, и Гојко и Љубица 
това, осим часника.{S} И дан венчања је одређен — четвртак по Томиној недељи, само нека све про 
и одоше железничкој станици, где је био одређен збор у месној школи.{S} Још из дворишта опазише 
а је већ затворен; комисија, која му је одређена за извиђање злоупотреба, пронашла је велике но 
село звук, који постајаше све јаснији и одређенији — беху то звонца и прапорци на коњима.{S} Ма 
 Према томе, и количина трошка на гозби одређује се дужином времена, проведена »на влади«.</p>  
одборници са кметом данас код школе, да одређују учитељици квартирину, пошто она нема стана у ш 
н, ту одмах до цркве, и они, не смејући одрећи, одоше, и ако би волели да се крену одмах са дец 
ахваљујући случају што му се језик тако одреши.</p> <p>Љубица плану, врисну и осу грдње на њега 
...{S} А по неке... ено баш она Даница, одржава везе са неколико учитеља, и сви је знају.{S} И  
 <pb n="62" /> <p>После ручка полицајац одседе у разговору још читав час.{S} Ту се разговарало  
?... не чује се кукање...{S} Ноге му се одсекле, он трчи преко дворишта, али му се чини да мили 
инара месечно а учитељ четрдесет динара одсеком на годину.{S} Заведоше решења у протокол, догов 
. већ тамо, депеша... па му се одједном одсеку ноге од страха...{S} Дркће и чека дан, два...{S} 
викну Гојко таквим вриском, као да неко одсеца парчета жива меса са њега.{S} Овај тешки бол иза 
данас за две недеље биће промене, па ми одсеците уши, ако то не буде...{S} Познајем ја по овима 
 некако... чудан.{S} У свему је оштар и одсечан.{S} У школи, кад год је што требало <pb n="163" 
нико и не сања о промени.</p> <p>— Јок, одсече председник.{S} Ја знам што знам: од данас за две 
>— Мени није невоља да се тако довијам, одсече се Љубица.{S} Од мене ће на испиту да се захтева 
дно: био му на врату ја или онај Ђокић, одсече председник.{S} Него ти, Богосаве, пожури са оним 
че Веља.</p> <p>— Ех, шта ту дробиш!... одсече се Влајко, али га не погледа, но сакри очи. </p> 
ви набављајте од куд знате, рече Љубица одсечно и мало поцрвене од љутње.</p> <p>— Здравља, Бож 
и истурена напред.{S} Цело му је држање одсечно, а на његову лицу не беше ниједне цртице која б 
на меша у моје послове, одговори Влајко одсечно.{S} Твој је посао у школи и у кући, а мој међу  
Не знам!...</p> <p>Сад јој стадоше ноге одскакати од земље, усне се трзаху јаче и јаче... обузе 
види се само како јој широка леђа нагло одскачу од дубока дисања...</p> <pb n="80" /> <p>Кад се 
Љубица се тресе од плача, леђа грчевито одскачу; погледа на двориште — писар натмуренији од гус 
ћ мрак...</p> <p>Гојко се трже и готово одскочи корак натраг.</p> <p>— Како... не, не, молим... 
ишту.{S} Стојан приђе прозору, па одмах одскочи. </p> <p>— Ето га!</p> <p>Гојко скочи с кревета 
рољубив обичај: часништво општинско кад одступа, откупљује се новом часништву добром гозбом, да 
е мало. — Али ма шта било, знајте да не одступам од своје речи.{S} До вас све стоји... реците м 
вши ко долази, намргоди се и заузе неки одсудан, само њој својствен положај ишчекивања.{S} Посл 
 виде шта су деца радила за време њеног одсуствовања, одмах посла дете к Гојку, молећи га да до 
едавања, али претходно захтева да обоје оду к њему у госте и да проведу заједно цео недељни дан 
.. да се то сврши.{S} Све нешто отеже и одуговлачи: те чекај испит, те бар полугодишњи парастос 
револвер у њеним рукама...{S} Страх јој одузе снагу, она не мрдну ни руком, ни главом, ничим... 
ком горчином у гласу.{S} Тешко нама!{S} Одузели су нам и тај једини заклон: да нам је бар хлеб  
ј жени Влајковој.</p> <p>— Чудо му нису одузели ствари? запита је мати.</p> <p>— Он је, вели, с 
} 34.« Баш звони!...{S} Љубици нарочито одузеше смелост и управо уплашише је ови необични и, ка 
ега живети«...</p> <p>Гојкова се болест одуљи читава два месеца, и напослетку јадник, намучен,  
ају око ње, а она нема снаге да се томе одупре.{S} Просто не може да се мрдне, не може једне ре 
че је нека сила и она не може да јој се одупре, она и не покушава да се врати, јер осећа да то  
ти златне ствари?...{S}Да ли ће се опет одупрети бесној сили?{S} А он!...{S} Ух!..« У Гојку зак 
стал.</p> <p>— Хо, брате, како се човек одучи од свега!{S} Ето, ово сам ти волео свако јутро ов 
ко... па после нема ко да спреми, те се одучих.{S} А сад... добро је, добро је!...</p> <p>Љубиц 
на загонетка.</p> <p>А писар се тек сад одушевио својом речитошћу, па не мисли престати.{S} Мно 
ца све више улази у посао и све се више одушевљава радом.{S} Истина она <pb n="38" /> почиње уј 
 том раду.{S} Реч му беше течна, жива и одушевљена још приличном дозом идеализма, <pb n="33" /> 
S} Бујна младост ври, живот, пун силе и одушевљења, кипи и тражи где да излије своју сувишну сн 
ет...</p> <p>Љубица га гледаше са неким одушевљењем, пријатељски, весело...{S} И кад он доврши  
рочито му је казао да остави врата мало одшкринута...</p> <p>Чича се, ставши пред Љубицу, уозби 
еним бусењем...{S} Он га је, јадника, и ожалио...{S} А ја... ех!...</p> <p>— Што бар не дође од 
брате, јесу и ови удовци ђаволи, кад се ожене!...{S} Научило, знаш, да мења... ка рђав слуга га 
де, кад си био у Подрињу?{S} Кад се пре ожени и чак стече козу!</p> <p>— Знаш... наша посла!{S} 
p>— Хо, брате...{S} Овај ми шврћа вели: оженио се наш Гојко и прича ваздан тамо...{S} Дај, вељу 
Влајка и чекаху његов одговор.</p> <p>— Оженио сам се прошле зиме.{S} Кад у пролеће удари некак 
о, а ово сад изузетак...{S}А кад сам се оженио? — уз пут, брате, бродећи с Дрине на Тимок, угра 
, што је знала о њој: муж јој у војсци, ожењен још од осамнаесте године... свекар нека добричин 
јали, чак и професори...</p> <p>— Је ли ожењен?</p> <p>— Пре две године није био...{S} Сад не з 
људи... како могу заборавити да сам био ожењен!... одговори Влајко, и насмеја се.</p> <p>— Знам 
 Нестаде јучерањих себичних мисли; душа оживе новим животом, као и ово сунце, што огреја благом 
леда и насмеја се још јаче.{S} А Гојко, озбиљан и намрштен, са неким прутићем у руци, разгледаш 
{S} С тога су се они ограничили на тих, озбиљан живот.{S} Љубица је пренела оно мало сиротиње у 
иљена...{S} А после већ свакад је исти: озбиљан, оштар поглед; само из оних јасних плавих очију 
и женом прве године.{S} Он је био вазда озбиљан, жив и непрестано је тражио рада, рада и мишљењ 
Гојко Савић, учитељ? звони отуд са врха озбиљан, крупан глас.</p> <p>Гојко се тресе, као да је  
му прилажаше.</p> <pb n="3" /> <p>Његов озбиљан одговор увери децу да је то доиста учитељ, па с 
 нек пуца од једа«.</p> <p>Гојко остаде озбиљан, вечно намрштен и повучен, избегаваше сваку при 
то онако, боји га се као човека оштра и озбиљна, боји се оних неколико часова, што ће их морати 
она, гледајући уплашено. </p> <p>— Врло озбиљна болест, госпођо.{S} Треба му пажљива женска нег 
ћ, док се договорим са нашима, радићемо озбиљније.{S} Скоро ћемо имати збор за избор управе, па 
чини да ништа не жели, не осећа...{S} О озбиљнијем чему према Љубици престао је и да мисли...{S 
о су све бапска посла, која не доликују озбиљним људима...</p> <p>Љубица се пренерази од овако  
ао други људи, него све некако онако... озбиљно, важно...{S} Само неколико пута, у почетку њихо 
пеки пут и отрпео, али сад... кад треба озбиљно живети и радити.</p> <p>— Хо, људи!... дрекну о 
тељ и веома добар друг, одговори Љубица озбиљно и одлучно, па видевши да се писар спрема да изб 
е песме кад она ради у кујни.{S} Све је озбиљно и суморно; чини се да ће свакога часа да загрми 
олео, и да му не беше деце, помишљао је озбиљно да бежи са њом у Америку, или у Турску.</p> <p> 
ве се вратило на стари поредак, ради се озбиљно, мирно, марљиво... наставници се журе да наврст 
а држи предавања њеној деци.{S} Ради се озбиљно и својски...{S} Једно јутро рече им Стојан да ј 
ма никакве засебне тајне, договарају се озбиљно и поверљиво о свему.{S} Јуче су, на пример, чим 
вори.{S} Она само посматра ово учтиво и озбиљно лице, које се од ономад тако изменило, да овај  
огледа на Гојка, али он гледаше оштро и озбиљно, као да се тај разговор њега ништа не тиче. »Ви 
јаду.{S} Она подиже главу, па благо али озбиљно погледа Љубицу, право у очи...{S} Научила је он 
петан мораде осмехнути. — Сад ће радити озбиљно... сасвим се тргла... сасвим!...</p> <p>— Е доб 
е од зла, јер држаше да још нема ничега озбиљнога; али чујући ово очајно јецање, меко женско ср 
S} Она се не досећа да је настало време озбиљном раду, не види да Влајко има још и других брига 
о нико не би веровао, судећи по његовој озбиљности, пристане уз кметовске шале, па се по цео да 
ебе, по поду беше само сточно ђубре.{S} Озго са крова зјапи широка баџа, кроз коју продире свет 
о, здравећи се са Гојком и гледајући га озго са висине, са сенком подсмеха на уснама.</p> <p>—  
алоне и капут, са црним широким пругама озго на ниже, стајаше он посматрајући село, које се, ок 
 преко њега поњаву, па сад тапка рукама озго и гледа неће ли се наћи какав трн или дебља стабљи 
тво кад потрпам у канате своје прње, па озго уседнем са женом и дететом, а за душему привежемо  
с!...</p> <p>Скоро је подне; сунце бије озго, у теме.</p> <p>Кад стиже пред вратнице, опази Бог 
ицу.</p> <p>— Ево вам списка, па узмите озго или оздо редом...{S} Што је најбоље.</p> <p>— С кр 
 Што је најбоље.</p> <p>— С краја ћемо, оздо.{S} Гојко преписа имена на чисту хартију и таман д 
лијом, нагла се и већ губи равнотежу... оздо из црна бездана вуче је нека сила и она не може да 
те пусте гудуре звижди и шиба, а Морава оздо, ваљајући своје мутне таласе, хуји и шуми пенушећи 
<p>— Ево вам списка, па узмите озго или оздо редом...{S} Што је најбоље.</p> <p>— С краја ћемо, 
 ово не би по вољи, пресече је погледом оздо до на врх главе, али не рече ништа.{S} Ко вели: пр 
су без заштите!...{S} Али мој добротвор оздрави!...{S} Видите, и њега сам откупио својим страда 
та?{S} Ја имам по закону право на добро озидане две собе, кујну, подрум и дан орања земље...{S} 
 <p>Па зар она сама да сруши ову, муком озидану зграду своје среће!...{S} Зар да разори сама ов 
а месеца, и напослетку јадник, намучен, озлојеђен на цео свет, саломљен и смрвљен под тешким и  
ади из џепа прљаву мараму и обриса њоме ознојено чело, са кога падаху крупне капље зноја.</p> < 
пола часа пусти децу и, бришући марамом ознојено и зажарено лице, приђе к писару, који већ беше 
ао од велика умора и превуче шаку преко ознојенога чела.</p> <p>— Ви... ви... ви кажете тамо, д 
једу се лубенице, док се копач добро не озноји...{S} Него изволите мени, у наш дом...</p> <p>Љу 
а оваква.</p> <p>— Што си таки, јадниче ојађени?!...{S} Гле, ка да је сад из воде извађен.{S} П 
спод њих оштро гледају и секу два плава ока, па се на ниже спушта, превијен и мало затубаст, но 
 па не трепћу... .{S}Јес, то су она два ока, што их само он зна и нико други...{S} Гле и лице с 
ази и одједном јасно разликује два црна ока, која су се упила у њега, па не трепћу... .{S}Јес,  
амо се вилице понекад затресу и опет се окамене...</p> <pb n="184" /> <p>А Гојкове очи гледају. 
тало, не куца нимало...{S} И она се сва окаменила...{S} Ужас!...{S} Које је доба?...{S} Заранци 
, не може ничим мрднути...{S} Образи се окаменили, очи јој стале, разрогачиле се и не могу ника 
 опет се замисли и остаде дуго тако као окамењен...{S} Мисли лете, све горча за горчом, а на ду 
> <p>Богосав види да се она ућутала као окамењена, па чека његову реч, као што се очекује гром  
бица <pb n="114" /> седи на столици као окамењена, чак јој и глава остала још мало затурена, а  
 је утицај њихов благотворан: залеђено, окамењено срце почиње се кравити, јер га греје блага то 
ш јаче истиче онај јединствени израз на окамењеном, непокретном лицу: »О, ала ми је добро!«...  
ву истину, прочитајте вечну реч на овом окамењеном лицу и умирите срца своја... »О, ала ми је д 
> тебе пријатно...{S} Ха, ја ћу тебе да окитим!...{S} Ово није ништа што имаш... ситнице...{S}  
ћеш...{S} Бога ми, што?...{S} Сву ћу те окитити златом и брилијантима, среће ми!{S} Хоћеш?...</ 
, ви не видите!... узвикну он усред два окићена воћњака, опијен мирисом цвећа, присуством и суз 
 стајаше он посматрајући село, које се, окићено воћњацима, пружило по другој коси, а својом шир 
родире светлост, ну осим ње има и једно окно, исечено у брвну, а ни брвна не беху добро шљубљен 
није ништа мислила, ништа није осећала, око ње владаше црн, густ мрак, који је уништио сваку ми 
естима страховито.{S} На средини цркве, око иконе, стоје читави бокори зрела и зелена босиљка.. 
, надничење, а они по цео дан око воде, око Мораве хранитељке, јер она их је и хранила и појила 
јзад пође за руком...</p> <p>Кад Гојко, око десет часова, опази да је Љубица пустила своју децу 
 наслонила главу на уздигнута колена, а око њих обавила обе руке па гледа...{S} Кад би око поно 
.{S} За певницом певаше месни учитељ, а око њега стајаху и одговараху на јектенија десетина одр 
 одговора на ово животно питање...{S} А око њега све ћути, зелени се и живи снажном младошћу... 
д што одају његово немо присуство.{S} А око њега све једно исто: сутон, жубор, јецање...</p> <p 
аде на њу и дубоко предахну.{S} Погледа око себе, као да се буди из дубока сна...</p> <p>»Што ј 
ти?... запита се он бојажљиво и погледа око себе усијаним, узвереним очима, тражећи одговора на 
упадаху у нешто меко, ситно, он погледа око себе, по поду беше само сточно ђубре.{S} Озго са кр 
уди оте тежак уздах.{S} Суморно погледа око себе, махну руком преко чела, па туробно одговори:< 
ју и тако... јест, тамо умре...{S} А ја око Љубице... тамо-овамо, док се венчамо...{S} После ве 
 посматраше како се чича Стојан превија око његове постеље, како је лепо разредио меко миришљав 
 види, а нарочито кад стане да се увија око учитељице.</p> <p>— Зашто нисте израдили сто и табл 
 разбијати магла, која се беше ухватила око Љубице, и она, с највећим чуђењем стаде посматрати  
ао квочка кад осети опасност, па скупља око себе пилиће.</p> <p>Љубица погледа за његовим очима 
} Али шта је ово?...{S} Некаква топлина око десног образа.{S} То неко дише уз њу, осећа да је т 
 сад.{S} Ево га унутра у кући.{S} Звера око себе и види насред куће пламен, велики, светао, топ 
 њен будући муж, Гојко учитељ, па звера око себе...{S} Ту се опет некако смрачи и неки људи ста 
изиђе на врата и стаде, не видећи ништа око себе.{S} Беше страшно погледати је.{S} Лице све крв 
о корача журно, брижно, не видећи ништа око себе, осећајући само да га све више опкољава некака 
астављају светлији дани.{S} Сад се баца око на многе стране, а има се на чем, у пространом Беог 
сли; осећаше само како јој се крави лед око срца, што се нахватао за ово неколико дана; осећаше 
p>А тамо даље, иза потеса, докле ти год око допире, пружила се час таласаста час равна поља, по 
 ’нако знаш... ка погачу од белије, све око руке...</p> <p>Љубица побеже у кућу, закључа се у с 
{S} Како ли ће она...{S} Ах, шта ја све око ње, кад она и не мисли на мене; то сам баш добро ви 
о занесен, као изгубљен, посматраше све око себе суморно, бесмислено, апатично...{S} Веља виде  
ти... кад заслужимо.</p> <p>Она му паде око врата и горко заплака.</p> <p>Гојко стајаше пренера 
д да има нешто страшно, ужасно... ту је око ње, где ли... не зна ни она...{S} Не зна ни шта је  
во страшно осећање...{S} Оно само трује око себе, баца горчину и јед, сажиже, ништи...{S} И јед 
луцају испод меснатих капака; са стране око очију кожа се почела брчкати, те даје целом лицу из 
ти, па га можеш научити и да ти помогне око ручка.</p> <p>— Зна он добро.{S} Него ми се онако н 
А сад... јесу ли ово њене руке савијене око његова врата?...{S} Да ли то њене груди тако бурно  
и свој корак.{S} Тек по неки пут скрене око у страну, те више осети но угледа танахну фигуру де 
мртав, као да не чује и не осећа шта се око њега ради.</p> <p>— Јеси ли гладан, господине?{S} Д 
јест... жива!...{S} Он стаде, окрете се око собе и одједном осети како се пењу ваљци уз грло, о 
 мутан, нејасан, бунован...{S} Обрте се око себе, као да нешто тражи, затим корачи и упути се з 
ње...{S} Пандур махну главом, осврте се око себе и погледа на прозор.{S} Беше мрак.{S} Таман оп 
у ђака, који оставише игру и окупише се око ње.{S} Хтеде се понашати са њима другарски, пријате 
х... уздахну Љубица дубоко, осврћући се око себе, не знајући шта да ради. »О, како је досадно!. 
муца учитељ оборених очију, осврћући се око себе бојажљиво.</p> <p>— Школа! рече момче као чуде 
на не беше у стању да разуме све што се око ње збива.{S} Неке страшне речи уједају је за само с 
S} Чуо сам ја још пролетос да он облеће око ње, па ето...</p> <p>— Шта мислите, да ли ће заиста 
м нашла међу својима, ну ипак се окреће око себе бојажљиво.{S} Пажљив посматрач опазиће из очиј 
} Ноге му дркћу, и он се једнако осврће око себе, очекујући какво ново, још горе зло.</p> <p>»Ш 
рипну оштро...</p> <p>Гојко се осврташе око себе унезверено, дркћући од страха и узбуђења.{S} Н 
ланове.</p> <p>Гојко не виде ништа више око себе, па ни ћату; очи му прескакаху несвесно с пред 
каше из клупа као јарићи, па се окупише око прозора, а неки беху поумили и да изиђу напоље.{S}  
ак!... свуда вечни непробојни мрак... и око ње и у души самој.{S} Нити се што види ни осећа, са 
оришта, за њим појури друго, па треће и око уморна учитеља подиже се читав урнебес.{S} Он, сиро 
 обавила обе руке па гледа...{S} Кад би око поноћи она одједном склопи очи, спусти главу на јас 
Она се занесе, не слушајући шта се ради око ње.</p> <p>Кад изиђоше у порту, по свршетку службе, 
а је како ће да викне децу, да их окупи око себе, али чим стаде у дворишту, опколише је жене са 
издаде...{S} Она стаде узверено гледати око себе... »Да ли да иде у школу?...« То је сад фатала 
изгледао, кад би одједном стао облетати око Љубице и удварати јој се као какав окретан каваљер. 
емаш... одговори он и стаде се окретати око себе, као да се увери, да доиста нема свеће.</p> <p 
рави све, па се стаде нервозно окретати око себе.{S} Председник прекиде ћутање:</p> <p>— Па ето 
редосећајем, стаде се нервозно окретати око себе, као квочка кад осети опасност, па скупља око  
ном пусти њене руке и стаде се освртати око себе, као да је нешто изгубио...{S} Љубица <pb n="1 
ила је воћњаке, па је милина зауставити око на том зеленилу.{S} Шљиве цветале, па се цело село  
 види се ништа, али он полако, пипајући око плотова и спотичући се, дође до свога стана, који б 
ој лице, скочи с кревета и обисну мајци око врата.</p> <p>— Зар још ниси устајала од спавања? о 
Гојку се обрте свест... нешто се смрачи око њега, ништа се не види, само се из мрака помаља црв 
ти лепо, без великога узбуђења, али тек око ње облеташе сав досадашњи страх и зебња, она га јас 
 се на рад, надничење, а они по цео дан око воде, око Мораве хранитељке, јер она их је и хранил 
ет поцрвене.{S} Обузе је некаква студен око срца, и она би се радо дигла од стола, али зна да б 
и зачуђеним погледом час десно час лево око себе.{S} Његов поглед као да хтеде рећи: »ама вараш 
другом, али се он сувише ревносно занео око својих ствари, те и она оде.{S} Чича Стојан, школск 
 се још мучи, трза се и осврће уплашено око себе...{S} Шта је ово?...{S} Докле ће да траје?...{ 
{S} Устане ћутећи, гледајући полусвесно око себе, иде у школу и ради, све са неким чудним, сањи 
 подиже испод прозора, погледа сумануто око себе и очи му застадоше на неком човеку, који се лу 
ве више и више... навлачи се црн застор око њега, он се губи, пропада некуд и не види ништа...{ 
 осећа да се две руке све више савијају око ње, а она нема снаге да се томе одупре.{S} Просто н 
присуства, па одједном обави своју руку око њена стаса и приђе јој тако близу, да се нису могли 
.{S} Него ја њега лепо онако, као конац око-прста, па за час готово.{S} И шта му сад не достаје 
а.{S} Прионуше обоје на посао...</p> <p>Око поноћи Гојко се трже; пробуди га некакво необично с 
{S} Остави ствари, па опет леже.</p> <p>Око подне дође јој мати.{S} Она се сва промени, кад угл 
и, али после опет стаде бунцати.</p> <p>Око поноћи дође Веља, и уплашен и љут као отрован.{S} К 
ли јој ланци с ногу и руку, којима беше окована, и одједном јој дође да запева, да потрчи некуд 
Зрикавци отпочели свој посао, па и цела околина бруји од њихове монотоне песме, која улева у ду 
<p>Једнога дана вејаше снег.{S} Цела се околина бели, бели се сав видокруг, увијен у неку влажн 
ако је још доста рано.{S} Навукла се по околини густа магла, па роси по мокрој, раскаљаној земљ 
дно, веома хладно...{S} Снег се бели по околини и оштра студен бије по лицу. »Ваљда ме неће дуг 
на хум.</p> <p>Поглед са хума на село и околину беше чаробан, заносан.{S} Под њима се зелене гу 
озивом... прво ваља припремити земљиште околишним разговором, па тек после на главну ствар. — Д 
 Највише га је у том уверењу држала ова околност:</p> <p>— Како је господин Драгољуб целе годин 
.{S} Знала је за његов положај и домаће околности, ништа је није привлачило к њему; само она не 
 говораше: »Ето ти... сама видиш да нас околности зближују.« Затим пружи руку учитељу и таман д 
а за сад угуши, јер му данас и у оваким околностима није место.{S} Само тихи, лагани уздаси по  
а пре три дана и упознала се са главним околностима, саопшти Гојку да ни он нема стана, него ће 
ина, у коју упадаху ноге до чланака.{S} Около дрвеће бели се и тамни од суре, дебеле прашине, к 
 Остадоше њих двоје сами.{S} Овај креса оком, креса, док се Богосав сети па оде.{S} И ја се скл 
а.</p> <p>Учитељ се окрете и прелетевши оком сва лица климну главом и промрмља:</p> <pb n="5" / 
ојко... да му је само да провири једним оком, само за тренутак да га погледа како стоји пред ст 
еде подићи руку да се убрише.{S} Скрену оком у страну, па опази да се и Љубица некуд далеко заг 
овори Богосав, и некако ђаволски кресну оком и насмеја се.</p> <p>»Милица... откуд она ту?...{S 
здаје снага... глава јој клону на једно окопано стабло...{S} Кукуруз се пови, додирну друга ста 
се опремио!{S} На њему је сеоско одело, окорамио двоцевку па иде весело, као човек, који је до  
?</p> <p>— Не.{S} Што?</p> <p>— Више је окрвављен од ње.{S} Заборавио на то у забуни, па само у 
мишљала шта да ради.{S} Како би било да окрене други начин?{S} Да се огледа!</p> <p>Једне недељ 
, али се чешће мрштила: по неки малишан окрене главу и гледа шта раде они у другој гомили.{S} Н 
, него да и ја окренем овако, сасвим да окренем...{S} Што, гле само како то он полако, смешећи  
едам... не, не да огледам, него да и ја окренем овако, сасвим да окренем...{S} Што, гле само ка 
н стигао за послугу.</p> <p>»Куд год се окренеш, свуд се школа сматра као некаква робија или во 
.{S} Па кад се он сит начуди, а ти онда окрени: што посла онога паксијана да ме убије, и мене и 
та раде они у другој гомили.{S} Неки се окренуо сав к тој гомили, завук’о прстић у нос, па глед 
вукао уста у широк сладак смех, а главу окренуо у страну.</p> <p>И Љубица се зачуди, кад пре на 
ницу.{S} Соба беше пространа, али рђаво окренута, те не допираше унутра довољно светлости.{S} С 
о страдамо...{S} Можда ће се Бог и нама окренути... кад заслужимо.</p> <p>Она му паде око врата 
аса нада добру, нада се да ће се то све окренути на боље, да ће све ићи старим путем.{S} Зато н 
а...{S} Мислила је да се то може некако окренути, и ако није знала како би се то могло окренути 
и, и ако није знала како би се то могло окренути, и ако је знала да њено срце никада више не мо 
обојица заједно из дворишта, па се онда окренуше сваки својим путом.</p> <p>Кад Гојко стиже у с 
ти се кретоше.{S} Уредише децу, па опет окренуше низ потес.{S} Сунце по мало греје, али се осећ 
се могло опазити да је то отресит, жив, окретан младић.{S} Још с половине дворишта он проговори 
спа.</p> <p>Изјутра дође лекар, младић, окретан и жив, весељак, па још с прага удари у шалу: он 
 око Љубице и удварати јој се као какав окретан каваљер.{S} Ова му се мисао, поред своје смешне 
} А што, зар ја не бих могао бити онако окретан и живахан, као Веља?{S} Не може да се смири на  
оџака, где се беше прикрио, па се стаде окретати по кујни и крстити.</p> <p>— О, ’натема је!..  
дноће, која је одједном обузе; стаде се окретати немирно, а образи јој час бледе, час црвене.{S 
и свеће немаш... одговори он и стаде се окретати око себе, као да се увери, да доиста нема свећ 
т, он се унезвери, стаде врдати очима и окретати лице од ње.</p> <p>— Како хоћеш... како год ти 
 сад заборави све, па се стаде нервозно окретати око себе.{S} Председник прекиде ћутање:</p> <p 
а неким предосећајем, стаде се нервозно окретати око себе, као квочка кад осети опасност, па ск 
е Љубица, јест... жива!...{S} Он стаде, окрете се око собе и одједном осети како се пењу ваљци  
ве да вам спремим.</p> <p>— Ха-ха-ха... окрете Љубица у шалу.{S} Кога ди сте наумили заклати, д 
Гојко нађе на улици, дахну слободно, па окрете журно, право ка Брезовцу.</p> </div> <div type=" 
 као да се чуди шта то она бунца, па се окрете к вратима друге собе, у којој је, у последње вре 
 оно... </p> <pb n="19" /> <p>Љубица се окрете и разгледавши по дворишту уђе у школу. »Све једн 
неко иза њихових леђа.</p> <p>Учитељ се окрете и прелетевши оком сва лица климну главом и промр 
ош их учи како се то игра«.{S} Затим се окрете својим несташцима и строгим тоном врати их на св 
ђе и затвори врата лагано, а капетан се окрете Гојку.</p> <p>— Е, сад вас молим да ми опширно и 
и чудити шта је то погрешио, а писар се окрете Гојку:</p> <p>— Извол’те, господин учитељу у дру 
ри она одлучно, па се поздрави са њим и окрете својим правцем.</p> <p>— Добро лаку ноћ! одговор 
рал кад саслуша рапорт, климну главом и окрете се учитељици.{S} Сеоски ћата се задовољно и пако 
вових дрвета.</p> <p>— Ех, уздахну он и окрете лагано корачајући к своме самохраном и невеселом 
на, он осети бол у срцу, па се одједном окрете и викну Стојану:</p> <p>— Потрчи!...</p> <p>Запљ 
у.</p> <p>Путник га не саслуша даље, но окрете право вратницама и отворивши их уђе у школско дв 
о незгодно њихово присуство, он се опет окрете учитељицама и стаде их нешто задиркивати.{S} Гој 
а Гојкову децу: бар од њега сам живља и окретнија, а гле како су наша деца!...{S} Зар он са оно 
уње...</p> <p>И она се спушта на земљу, окреће се сокаку и гледа, гледа... тупим, животињским п 
о, викну Гојко живо, опазивши да се она окреће вратима.{S} Он притрча и узе је за раме. — Треба 
одједном нашла међу својима, ну ипак се окреће око себе бојажљиво.{S} Пажљив посматрач опазиће  
 да му приличи! одговори јој другарица, окрећући се боком према говорнику.</p> <p>После се разв 
.</p> <p>— Добро, добро... убрза Гојко, окрећући главу десно и лево, не знајући како да се скло 
, лако ћемо за то, рече кмет, гледајући окречене дуварове.</p> <p>— Прво запишите рачунаљку; бе 
тран ходник, уђоше у мању, светлу, лепо окречену собицу.{S} Љубица иђаше напред поскакујући, а  
S} Тражио је премештај за обоје у други округ, па сад само седи и чека...</p> <p>Поче нова годи 
> <p>— То већ и онако морам... поједине округе, али опет не иде то тако... без целе мапе.</p> < 
.. да сам... и одједном јој заигра обла округласта брадица, а очи се овлажише сузама — да сам и 
ти се на дну ракија...{S} Тамо даље оно округло стакло, у њему игра, искри се чисто бело вино.. 
S} Нема ’наке врачаре и траваре у целом округу... свакога ти ђавола зна!...</p> <p>— Нађи ми ст 
но одело, као онај гроф, а ти ме чекаш, окружена стотином лепотица, које ти служе и клањају се  
воката, потом код секретара у начелству окружном и одједном се обрте као преписивач у истом над 
ног дана отац не узе за руку и одведе у окружну варош. »Много нас је, рече му отац, па не могу  
сном свету, заборављајући на све што га окружује, осећајући само сласт и блаженство од умнога д 
шти, видевши га таква, што се не измаче оку његову, па одмах узе да јој објасни целу ствар.</p> 
дајући у страну, и опет јој не измакоше оку презриви погледи, које јој упућиваху другарице њене 
ао са мном... као да ћу га својом руком окужити!...{S} Кад ко овако јавно пропадне, сви га през 
имити кумства, ни чути за ту свадбу, те окумише председника Ђокића.{S} Веља још горко прекори А 
мишљала је како ће да викне децу, да их окупи око себе, али чим стаде у дворишту, опколише је ж 
јер га је срамота од сељана, који су се окупили пред судницом.</p> <p>Ноге му веома зебу...{S}  
абогме!...{S} Чуо сам ја како је он био окупио председника да је оптуже због неморалног владања 
а поискакаше из клупа као јарићи, па се окупише око прозора, а неки беху поумили и да изиђу нап 
еђу гомилицу ђака, који оставише игру и окупише се око ње.{S} Хтеде се понашати са њима другарс 
убица дође рано у школу; и деца се брзо окупише.{S} Свако се лепо обукло па се беле чисте кошуљ 
 шетњама.{S} На овим дугим лепим данима окупљаше се ово интимно друштво сеоских залудника, па с 
 к школи, да би застао школски одбор на окупу.</p> <p>»Учитељица нема стана у школској згради«  
во сврну у Љубичин разред; деца беху на окупу.{S} Даде им чиме ће се занимати, па оде у своју ш 
у, ја сам то све преживео...{S} Скућио, окусио домаће среће, раскућио...{S} Као на електрици!.. 
{S} И то све Веља, он избегава...{S} Да окушам ја завести разговор међу њима?...{S} Ко зна шта  
го моје.{S} Па зар да ја то све изгубим олако?...{S} Не, не!... живот сам свој заложила да га д 
гнуто, па продужи пут за друштвом...{S} Олакшала је чежњу материнскога срца...</p> <p>И опет ми 
и ево ти сад још један разред, да би се олакшало залудној учитељици!{S} До сад се то није дешав 
S} Он ће њој сам доносити плату, све ће олакшице он њој чинити...{S} Затим се вешто наведе разг 
су проводили целе дане, налазећи у раду олакшице своме страдању.{S} Гојко је избегаваше да јој  
крави Зорки, њеној љубимици, о ружама и олеандеру које је донела из Београда, о неким суседима. 
 још јачи ветар, па се одједном завитла олуја...{S} Груну гром, па се осу и разлеже грмљава пре 
д њих има, устумарали се ка говеда пред олујом.</p> <p>— Е?... зачуди се Гојко, и подиже главу. 
и њима, братићу, низ длаку: они ће тебе ома’ зубима.{S} Него ти њима први покажи зубе.{S} Је с’ 
оју снагу за добро и напредак орловачке омладине.{S} Али свему има краја, па и овој погодби.{S} 
атастрофа!...{S} И то је оно што јој је омотало очи и ум црним застором, те не види ништа...{S} 
, младе, здраве жене, постао је костур, омотан кожом.{S} Нема више оне ватре и живости у очима, 
по неки пут и да врдне...</p> <p>Љубица омрзе живот, постаде јој пуст, бесциљан...{S} И на што  
аигра љутња.</p> <p>— Ха, па ми ћемо да омркнемо овде, узвикну она, видевши да је сунце зашло.< 
ђаци.</p> <p>— Уређујте се, скомандова, он па сиђе на други крај, подаље од Љубице, и стаде уре 
за руке и води.{S} Кад дођоше до прага, он се осврте и погледа је онако ђачки...{S} Она обори г 
више... навлачи се црн застор око њега, он се губи, пропада некуд и не види ништа...{S} И опет  
 врата, па чим она у ходању обрте леђа, он скочи, па на прстима изиђе из собе...{S} Нема, дакле 
јку.{S} И одједном, усред тих сањарија, он се трже. »Шта је ово... шта ово ја мислим и чиним?{S 
pb n="32" /> Ништа, удајте се за Гојка, он је миран човек; ваљда ће се овде станити стално — ре 
" /> врата и на њима се појави писарка, он шмугну у свој разред, па се закључа.{S} Сврши се тра 
 један другоме ништа.{S} И то све Веља, он избегава...{S} Да окушам ја завести разговор међу њи 
оду чинио.{S} Мисао му се прекиде сама, он поцрвене, па одмах затим пребледе, и таман се стаде  
ша шта је писар спремио оним друговима, он плану гневом и узвикну: </p> <p>— Животиња!... дакле 
 сину та мисао кроз главу као елекрина, он осети бол у срцу, па се одједном окрете и викну Стој 
иначе је не би узео за жену.{S} Истина, он није онако нежан и пажљив према њој; не уме, или нећ 
е врати унутра.</p> <p>После пола часа, он сави једно писмо и даде га Стојану. </p> <p>— Писаре 
 плаши...{S} А Гојко се не боји испита, он зна да су деца ваљано спремљена, и то му није првина 
једном пљуснуше сузе из очију као киша, он се загрцну од јецања...</p> <p>— Зашто?!... зашто?!. 
 год помене односе Љубичине и писареве, он опази да председник диже десну руку и даје њоме знак 
S} Ћутање...{S} Неко се помаче, устаде, он обрте главу.{S} Један дечко стоји и гледа га...</p>  
оја наступа изненадно, па тако и прође, он се не би нимало плашио, али у њену погледу он опази  
 нешто писаху.{S} Кад угледа њих двоје, он се трже и задркта: осети да му не долазе ни са какви 
} Кад га каква нова ствар заинтересује, он јој се преда сав, заборављајући на све друго...{S} Т 
ује се кукање...{S} Ноге му се одсекле, он трчи преко дворишта, али му се чини да мили као буби 
 старац помоли <pb n="110" /> из школе, он му нареди да донесе мастило и хартију, па се врати у 
ма довољно узрока за тешко расположење, он мора очајавати на овакову времену.</p> <p>Љубица изи 
ђење.{S} Усне му пребледеше, задркташе, он поче неким промењеним гласом, из кога звони најжудни 
 зашто му баш та мисао застаде у глави, он не помишљаше ни на шта друго, али тек осећаше, да би 
 од овога што је сад.{S} Он је не жали, он није у стању овога часа да осећа ма што.{S} Претучен 
да га онај <pb n="106" /> више не гони, он разгледа по соби несвесно, стаде као да се нешто мис 
 да ћата продужи.{S} А њему се не жури, он то згодно отеже и намешта с нарочитим циљем: да што  
то требало <pb n="163" /> протестовати, он је то радио без бојазни, а њега су се многи бојали,  
ојком се већ није могло ништа говорити, он беше непрестано занесен, као изгубљен, посматраше св 
 најгоре је што ту нема никакве помоћи, он сам зна то...{S} Ни сама она не може ту ништа помоћи 
ше не приђе тамо.{S} Чим би чуо врисак, он би бежао даље, даље... и гледао би зачуђено, преплаш 
ђашњи господин коју игру?</p> <p>— Јок, он само у школи...</p> <p>— Што лажеш, бре, прекиде ово 
мет сврши преговоре с родитељем дечјим, он запише у уписницу име и презиме детиње и друго што т 
а да је сву...{S} Али на што то?{S} Он, он је ту једини узрок свему... он треба и да страда...{ 
ко си се раније са женом што споречкао, он ти лепо забави и развесели жену, па весела цела кућа 
 Нисам га добро ни разумела.{S} Управо, он ми није још ништа ни казао, него све онако... поизда 
да беше мало незгодно њихово присуство, он се опет окрете учитељицама и стаде их нешто задиркив 
њавало животом срце и душу.{S} Укратко, он осети да му је Љубица, поред <pb n="120" /> свију чу 
S} Ноге му упадаху у нешто меко, ситно, он погледа око себе, по поду беше само сточно ђубре.{S} 
е ништа.{S} Кад га она запита за савет, он се унезвери, стаде врдати очима и окретати лице од њ 
радова... чуо си ваљда?...</p> <p>Јест, он је нешто чуо да говори млађи свет о некаквој Милици; 
 тон. — Кад год ја што кажем коме ђаку, он одмах треба да устане, па да ми стојећи одговара.</p 
а и да се радује сваком његову доласку, он се умири, и све му постаде обично и пријатно.{S} Ова 
није ни сакривао.{S} Прилазећи учитељу, он претходно скрену учитељичин поглед на себе, осмехну  
даше живо преко школе.{S} Кад опази њу, он се обрте деци, нареди им да се спреме, па их пусти к 
мрти, а смеје се...{S} По њену мишљењу, он треба не само сада, но и после десет година, да буде 
лом, чекајте да запитам господина Перу, он је ту пред комисијом, и писар показа руком на врата  
ише платни списак.</p> <p>Узевши новац, он се полако упути оним необичним вратима, кроз која ће 
 И он ће тражити награду!...{S} Он?!... он...{S} То ће бити чеврти!...{S} А она се већ решила,  
без игде икога, без помоћи и саучећа... он зна да, би се и сам пред вече кренуо Вељи, ризикујућ 
ерен, а и чуо сам да сте миран човек... он опет застаде, очекујући Гојкову реч.</p> <p>— О, гос 
, лакше би јој било...{S} Шта је ово... он пије крв очима!...{S} И она осећа како јој се крв ле 
о ћатину гласу; он је дошао нарочито... он је спремио све, па дошао да је води на муке...</p> < 
?{S} Он, он је ту једини узрок свему... он треба и да страда...{S} Ево и њега!...</p> <p>Чим се 
 нека снажна струја, која га преобрази: он постаде одлучан, жив...{S} Ко би га сад видео, не би 
и моје, ни ваше...{S} Него то је јасно: он је поцепао ваше признанице и сматра то као поклон... 
, весељак, па још с прага удари у шалу: он је научио са учитељима, то су му једини другови у ср 
 обрасла кратком чекињавом косом брада; он затрепта очима и одједном рукну у плач.</p> <p>— Дес 
: она ће моћи поступати по својој вољи; он јој бар неће бити на сметњи.</p> <p>— Честитам, госп 
на бојажљивост.{S} Би му то непријатно; он се намршти и убрза кораке.</p> <p>»Кад ће ме то једн 
ато да слуша и ради, а муж је господар; он може што хоће... па по неки пут и да врдне...</p> <p 
што мора.{S} Деца беху изишла на одмор; он је извесно то и очекивао, па да дође у школу.{S} Љуб 
запенуши, издиже се и заклокота у њему; он скочи, измењен, страшан као звер, искривљених вилица 
но страшно...{S} Осећа по ћатину гласу; он је дошао нарочито... он је спремио све, па дошао да  
ни...{S} И ево, баш све се испунило!{S} Он је онакав, <pb n="186" /> каквог је она замишљала јо 
S} Па то је Љубица, јест... жива!...{S} Он стаде, окрете се око собе и одједном осети како се п 
 ствар.</p> <p>— Смрдибуба једна!...{S} Он се нашао да се брине о моралу и светињи школској!... 
уд она ту?...{S} Па у мојој кући!...{S} Он је доводи у кућу, весели се са њом...{S} Ааа!«... от 
p>— Чекни де ти Перу писара, чек!...{S} Он ће тебе ’нако знаш... ка погачу од белије, све око р 
у.{S} А ово... зар је ово гнездо!...{S} Он лежи ту цело лето... са његовим одвратним чичом, и н 
е!...{S} И он ће тражити награду!...{S} Он?!... он...{S} То ће бити чеврти!...{S} А она се већ  
је тако подвикнуо.{S} Шта је ово?...{S} Он је охладнео према њој, не воли је више.{S} Али зашто 
S} Је ли се то збиља већ свршило?...{S} Он се наже њеном уху и прошапта:</p> <p>— Хоћемо ли по  
шено.{S} Шта је то... је ли смрт?...{S} Он не зна.{S} Ако умре?...{S} Ништа!...{S} Не може бити 
гове одоше далеко, веома »далеко«...{S} Он поче да се смеши, очи му се засветлише радосним сјај 
а не тиче, кад она није више жива...{S} Он сад зна само да хода овако по дворишту и да гледа ов 
ожда, а можда и са другога узрока...{S} Он погледа унезверена Гојка са оним простим искреним са 
њи, што их претури за годину дана...{S} Он никада никога <pb n="162" /> не запита за Љубицу ни  
 тешкога умора и горкога страдања...{S} Он стајаше, не могући ни речи прозборити.{S} Само му ун 
сија!{S} Дајте овамо Петра писара...{S} Он се већ сав охладио.{S} Дај кључеве!...{S} Запечате к 
 <pb n="121" /> нека нејасна маса...{S} Он прилази и одједном јасно разликује два црна ока, кој 
 црвено зверско лице и више ништа...{S} Он изгледа као осуђен на смрт, кад га прво тане погоди. 
 одједном иза његових леђа зајеца...{S} Он се осврте и на мах га обузе дивља срџба.{S} Није мог 
 полицајац, него његов добар друг...{S} Он га може и у заштиту узети, кад устреба; зна он: сила 
еби.{S} Стаде разумевати догађаје...{S} Он могаше схватити одмах, да Стојан однесе собом највећ 
е</hi>, да не оде прво ономе доле...{S} Он њега и држи.</p> <p>Гојко се поздрави, па оде журно. 
лизу, тако да осети његово дисање...{S} Он само гледаше, зачуђен, шта се то догађа и очекиваше  
у, те није могло друкчије ни бити...{S} Он опажа како се Љубица мршти и мучи, па баш нарочито б 
ше вилице и пођоше му сузе на очи...{S} Он се убриса широким рукавом од кошуље, па брзо дохвати 
усао гроб великим зеленим бусењем...{S} Он га је, јадника, и ожалио...{S} А ја... ех!...</p> <p 
о — кера...{S} Томе се није надао...{S} Он, стари лисац, удесио је све како ваља, и чини му се  
м сакатом руком полако врши посао...{S} Он и ћата не мењају се.{S} После удари у запиткивање, а 
ге му клецају, у глави читав хаос...{S} Он откачи свој кратак зимски капутић, обуче га веома бр 
злеже се врисак ужасан, страховит...{S} Он претрну, хтеде јаукнути, хтеде утрчати унутра... хте 
ем преко носа: фик! а нос у траву...{S} Он вришти, кука...{S} Стој, господине Перо, да знаш как 
изазива на бој, као јутрос у селу...{S} Он не види, али осећа да је тако.{S} Кад они ступише на 
гурну пијана Богосава из све снаге..{S} Он се поведе, поведе и сроза се у прашину, а она протрч 
е лепоте, каква се веома ретко виђа.{S} Он се загледа у њу...{S} Како то да је не познаје, ако  
 ја.{S} Шта ћеш му — сила је велика.{S} Он ти је прави газда у срезу, капетана не верма ни овол 
ки одбор има деловођу — њега, Гојка.{S} Он га чак сматра за толико проста и неотесана, да и не  
о и несигурно својим кратким ногама.{S} Он и сам не зна зашто му баш та мисао застаде у глави,  
 с великим, усуканим црним брковима.{S} Он улажаше пажљиво, као да се бојао пореметити кога у р 
, опазивши да се она окреће вратима.{S} Он притрча и узе је за раме. — Треба се договорити...{S 
/p> <p>Она се диже и пође к вратима.{S} Он гледа за њом, изненађен.</p> <p>— Добро сте мало пре 
де на том месту само пуста празнина.{S} Он осети да је остао усамљен за вечита времена, јер му  
ад си се уверио«...{S} То беше ћата.{S} Он се обрте и оде низа сокак, снујући даље планове.</p> 
, где врата не мирују ни пет минута.{S} Он поћута мало, као да премишља о нечему, па одједном,  
ова мисао најбоље да му ублажи гнев.{S} Он се хвата ње још усрдније. »Чује он за ту промену...  
ништа страшније од овога што је сад.{S} Он је не жали, он није у стању овога часа да осећа ма ш 
ју собу, ноћи, и чим сване опет оде.{S} Он држи да тако мора поступати сваки, ко хоће да <pb n= 
После овог саопштења, писар се диже.{S} Он нађе да је ово за први мах као почетак, доста; а пос 
чудећи се што му досађују у невреме.{S} Он је, вели, казао једаред да ће дати учитељима нешто п 
лада међу мужем и женом прве године.{S} Он је био вазда озбиљан, жив и непрестано је тражио рад 
о се очекује гром после севања муње.{S} Он развлачи и отеже, ужива унапред и предвиђа резултат  
аветовали са колегама шта да радите.{S} Он <pb n="58" /> обори очи, а преко лица прелете му обл 
у и спуштаху бурно, све јаче и јаче.{S} Он је узе за руку, па обема својим рукама стеже ту мека 
е, заједно с брком, нервозно трзаше.{S} Он беше сав, са целом својом душом, у другом, лепшем св 
И гле сад шта је! рече Гојко у себи.{S} Он познаде писара.{S} Сећа га се добро кад је ступио у  
ви је вамилијаз, а може ви и кувати.{S} Он је господин-Драгољубу, што оде сад од нас, све готов 
 нешколованим представницима власти.{S} Он се приближаваше слободно, готово дрско, и на Гојков  
ца Љубица, не мора се за то бринути.{S} Он ће њој сам доносити плату, све ће олакшице он њој чи 
леда га некако ђаволасто жмиркајући.{S} Он смотри тај поглед па се још више збуни, али ипак одг 
сојеђе.</p> <p>Гојку засветлеше очи.{S} Он баци поглед на Љубицу, која иђаше напред путањом, па 
, старом кмету, рече један одборник.{S} Он је то запео да просвети наше село, те нам натоварио  
у и захвали му се пријатним осмехом.{S} Он се беше спремио да иде, али погледавши Љубицу, одјед 
чито; неко ће од њих бити премештен.{S} Он сам то увиђа и обузме га велики бол у срцу, кад поми 
сти, па бије из њих живи јасни огањ.{S} Он беше веома задовољан, што му овако лепо испадоше ово 
 и у исто време чини му задовољство.{S} Он развуче усне још јаче, и стаде руком гладити браду.. 
никад живом човеку нисам то поверио.{S} Он се осврте, гледајући где би сео, па се наслони на кр 
убица се већ почела трзати нервозно.{S} Он се пожури говором, да би заглушио њену зебњу.</p> <p 
 у коме беше сена и ђубрета довољно.{S} Он и Стојан слагаху се добро, а последица те слоге беше 
ма, у ногама, које дрктаху необично.{S} Он се једва докотура до прве клупе, паде на њу и дубоко 
кав посао, врати се и леже на место.{S} Он не хтеде ни погледати кроз прозор, поред кога прође  
едника, а споља га ловну оштар глас.{S} Он изиђе брзо, јер познаде председника.</p> <p>— Пусти  
рна учитеља подиже се читав урнебес.{S} Он, сиромах, и онако беше збуњен, чим опази радознала ж 
који се држаше једном руком за плот.{S} Он се крену према њој поводећи се, а из груди му се раз 
и га сад <pb n="89" /> обузе радост.{S} Он се приближи Љубици, наже се мало к њој и прошапта јо 
лаву, осећајући немоћ и неодлучност.{S} Он ће чекати да се то некако само собом удеси.</p> <p>Д 
угови, који су се бавили у Београду.{S} Он слеже раменима и поче уписивати децу у први разред,  
у, па се онда полако приближи Гојку.{S} Он стајаше међу децом, па им говораше нешто живо машући 
ваше само, гледајући је тако веселу.{S} Он се збиљски за њу привезао; заволео је како никад до  
а му пружи руку, гледајући у страну.{S} Он јој притрча весело, са изразом необичне среће на лиц 
 да би овога тренутка сврнули пажњу.{S} Он превио Љубицу преко наслона, глава јој затурена, па  
 чобане, који га пажљиво посматраху.{S} Он подиже главу и махну руком на њих:</p> <p>— Еј, море 
измаглицом, стаде га шибати по лицу.{S} Он протрља очи и махну главом у страну, као <pb n="79"  
>— Питам те онако... какав је човек?{S} Он нешто много прети учитељима.</p> <p>— Прети ја.{S} Ш 
.. па да је сву...{S} Али на што то?{S} Он, он је ту једини узрок свему... он треба и да страда 
: »Шта ћемо, кад нам је таква судбина!« Он уђе, као обично, гледајући у земљу, али кад стаде пр 
ато!...{S} И ове су ти женскиње баш...« Он опет махну руком, разгледа пред собом па се опет зам 
орчина и бол, што тече из самог срца. — Он јој вели да ради свој посао, да се не плаши ничега.{ 
дузели ствари? запита је мати.</p> <p>— Он је, вели, сам нудио старцу, али му он одговорно: »Ка 
>— Како то мислиш?... не знам.</p> <p>— Он ће ти правити друге пакости, нема сумње, настави Вељ 
...{S} Па ја га нисам пре ни гледала, а он је ужасан, страшан, одвратан!...{S} Како сам могла.. 
о сам се ја онда уплашила и наједила, а он ништа...{S} Јамачно се још у себи смејао како сам мо 
ратко ћутање.{S} Сви гледаху учитеља, а он, да би ма шта радио, продужи брисати се и онамо где  
еш у овом смраду?... соба прегрејана, а он гле!.. па приђе к прозорима те их отвори, погледајућ 
 тако ти!... деца иду боса, исцепана, а он купује својој... и опет се просу пљусак грдње, док с 
пси салетеше јадника са свију страна, а он се само обрће и баца ногама у страну, и ако носи шта 
а на Гојковој учионици беху отворена, а он, онако исто намрштен, ходаше живо преко школе.{S} Ка 
 ми се љубимо, је ли?« тепаше му она, а он је притискиваше на груди све јаче и јаче, уверавајућ 
од некаквог необична и јака узбуђења, а он, блед од потреса, дркташе целим телом, осећајући да  
 на посао, да се ти гласови раструбе, а он им је управо и био повод, јер је он саставио Влајка  
, наређује Стојану да трчи за бисаге, а он се даде на посао: да мало уреди и дотера свој жалосн 
 се ређају један за другим и пролазе, а он са својом сакатом руком полако врши посао...{S} Он и 
 с правом подиже руку на његово раме, а он, онај бесни и разуздани полицајац, оборио главу, па  
.{S} Ено је, седи на столици и плаче, а он хода по соби и мршти се...{S} О, па <pb n="177" /> о 
сме.{S} Она се зачуди његовој појави, а он пружи руке радосно.</p> <p>— Хвала Богу, кад те нађо 
S} Види се, она му нешто живо говори, а он се чуди и гледа на прозоре.{S} После он стаде њој не 
е на махове, према скоковима коњским, а он не види и не осећа ништа, само јури напред и понекад 
а.{S} Седим тако по цео дан и мислим, а он уза ме...{S} И све премишљам о његовој доброти, о он 
ђачки...{S} Она обори главу стидљиво, а он је полако обгрли, па је одједном стаде љубити тако с 
ти.</p> <p>Гојко га погледа плашљиво, а он ходаше по соби, мрштећи се и мислећи. </p> <p>— Ђаво 
акаху несвесно с предмета на предмет, а он само обрташе главу, ослушкујући шта се то чује са пр 
колу.{S} Ташта му одмах утрча у собу, а он предаде коње Стојану, не питајући га ништа и не глед 
ега.{S} Побегла сам овоме несрећнику, а он, јадник, у грозници и бунилу, дојурио за мном, стао  
... оно се одједном претури и јаукну, а он се сети да је то био Стојан, прислушкивао, па га пре 
се на учитеља, гледају га слободно... а он се упреподобио, па само трепће и милује децу по глав 
Хм... то не ваља!...{S} Јак потрес... а он је доста слаб и иначе.</p> <p>Лекар се загледа у црт 
Шта нисам тада мислила, о Боже!...{S} А он, јадник, наједаред клону... посрну и хтеде пасти.{S} 
ога.{S} Тако је то, братићу, ја...{S} А он учитељима ништа не може.{S} Не може ништа, кад ти ка 
у, пружа му руку!..{S} Ха-ха-ха...{S} А он, шмокљан...</p> <p>У том се врата отворише нагло, и  
ок његовог гимназијског школовања.{S} А он је, морамо признати, у дубини душе сматрао гимназију 
 иронично, не скривајући подсмеха.{S} А он стоји тако сплетен, збуњен, оборене главе, не знајућ 
пропусти ни један покрет учитељев.{S} А он ради живо, умешно, с вољом...{S} Тек ипак види се да 
и ће се опет одупрети бесној сили?{S} А он!...{S} Ух!..« У Гојку закипи и загрми читав пакао гн 
{S} Све, како је она желела...</p> <p>А он је љуби, јамачно је љуби, иначе је не би узео за жен 
 јој је Гојко једино уздање...</p> <p>А он је мислио много и дуго, претурао се по кревету целе  
огађаје, и смеши се задовољно.</p> <p>А он баш не хтеде одмах, онако драговољно... да се то свр 
шта може из ње изићи!...{S} У неко доба он леже на други кревет и заспа.</p> <p>Изјутра дође ле 
 на посао.{S} Децо, у школу! скомандова он, па се опет згрчи и, онако намрштен, оборене главе,  
 — зло!{S} И каквих ти власти и кметова он није променио па ништа... они се ређају један за дру 
кајући сабљом нарочито, нек чује она да он одлази.</p> <p>Гојко само трчи с прозора на прозор.{ 
оји све као у свињцу.{S} Да узме сад да он почисти, не сме — дићи ће прашину, опазиће га. »Најб 
ца га погледа зачуђено; учини јој се да он ово не говори будан, но као да сања.{S} Поглед му бе 
 помогоше и гости.{S} После зажелеше да он држи једно предавање.{S} И то им учини по вољи: узе  
ну руком по ваздуху, увиђајући и сам да он никад не би имао смелости да то учини.{S} Сва је уте 
рло лепа.{S} Чуо сам ја још пролетос да он облеће око ње, па ето...</p> <p>— Шта мислите, да ли 
о: <hi>господин управитељ</hi>; виђу да он тако баш хоће«.</p> <p>— Кажи господину да учитељице 
еобично јевтине ствари у Београду, куда он иде често те носи порезу.</p> <pb n="66" /> <p>Љубиц 
 нека га, кад му се то свиди...{S} Нека он не заборавља кућу, а онако... што?...</p> <p>Љубица  
Свеједно, и без тога мора бити.{S} Нека он живи, а ја ћу да идем својим путем, куд ме срце вуче 
ичама...</p> <p>— Пазите само, наставља он, гледајући је живо, севајући ватреним очима и говоре 
ти, тамо ћемо царски живети... наставља он своју мисао.</p> <p>Љубица га ухвати за раме и зауст 
брезовачкој школи.{S} Од скорог времена он се о свему саветоваше са Вељом, јер увиде да овај не 
кад дођу лутке у главу...{S} Чекај, зна он шта ће радити... ето га кроз два три дана са златним 
оже и у заштиту узети, кад устреба; зна он: сила је Влајко!{S} И што је главно: сви су изгледи  
ку би милије било да Љубица не иде; зна он да ће тамо бити доста учитељица, којима би по вољи б 
и да ти помогне око ручка.</p> <p>— Зна он добро.{S} Него ми се онако нешто не мили да га гледа 
 болан... како то гледаш?...{S} Ене, па он је, јадник, болестан!... узвикну она, загледавши му  
S} Које је доба?...{S} Заранци...{S} Па он је већ мртав... мртав!... убијен!...{S} А онај ће са 
Нисмо те, веле, ни звали«...</p> <p>»Па он бар да је друкчији!«...{S} Да је онакав, како је она 
тању.</p> <p>— Јуче сам почео, одговара он наивно. — Зашто се ви као чудите?</p> <p>— Па, знате 
е, него да сагне главу и слуша...{S} Та он јој је ипак друг, то исто што и она.{S} Сутра се то  
.</p> <p>Љубица га погледа пажљиво. »Та он је красан човек, добричина, рече она у себи, али шта 
<p>»Шта ово... ко се повратио?«... пита он, отварајући врата на соби...</p> <p>Пламичак лојаниц 
свећу и устаде.</p> <p>— Шта је? запита он преплашено, трчећи по соби и чешући се руком по једн 
{S} Је ли ово доиста од камџије? запита он, пришавши ближе Гојку, разгледајући дугу, црвену мас 
>— Зар ваш колега не ради данас? запита он осврћући се.</p> <p>— Ради, не знам што већ не излаз 
атићу мој, као... као...{S} Шта ту, шта он може учитељима!{S} Гледај ти само свој посао, па се  
ржи, мори их без престанка.</p> <p>»Шта он хоће? размишља Љубица о целом догађају.{S} Нисам га  
етан младић.{S} Још с половине дворишта он проговори:</p> <p>— Кажем ја: није се он могао проме 
 шта има <pb n="193" /> тамо, шта осећа он...{S} А ономе јаднику знала сам душу као своју; све  
 што га знам...{S} Мене и сваког другог он би одјурио, а тебе неће, јер си му ти потребан... да 
вљењем, пријатељски, весело...{S} И кад он доврши свој дуги монолог и стаде брисати руком лице, 
побеђивала Стојанова речитост, па и сад он немаде шта одговорити, знајући у напред да ће соба б 
ко се трже... погледа и зачуди се откуд он сад у својој соби, седи на столици испод кревета, са 
Стојан изнео. — Ја сам ти бећар, додаде он гледајући Љубицу преко очију.</p> <p>— А што гледаш  
у.{S} Тамо, са општинским пандуром седе он уз топлу пећ, наслони главу на дланове и остаде тако 
 Да се огледа!</p> <p>Једне недеље дође он на ручак суморан, готово љут.{S} Она се склони, па с 
ора одмах наређивати... одмах... затеже он опет, избегавајући да каже јасно своју мисао.</p> <p 
едри лице; са највећим задовољством узе он један лесковак, што стајаше прислоњен уз дувар, јер  
S} Господин Пера отворено изјави, да је он већ учинио што треба, да двојица учитеља буду премеш 
... је ли?...</p> <p>Љубица опази да је он помућен, да је у некакву бунилу, па се уплаши, не зн 
има и гледа прекорно Вељу, држећи да је он крив овако незгодну понашању Влајкову.</p> <p>— Знаш 
р, да се Љубици и Гојку чини, као да је он већ годинама међу њима.</p> <p>— Е брате ово је ваља 
он... ух, све би друго лако, само да је он друкчији.« Тако мислећи стиже у свој стан.{S} Беше т 
</p> <pb n="127" /> <p>— Сви кажу да је он сила у срезу, да му нико ништа не може...</p> <p>Сад 
и јело, да носи на сто.{S} Кад чу да је он већ ушао у собу, она узе чинију са врелом чорбом и п 
ломе, а неки остају цели.{S} Са њима је он једнако рачунао.</p> <p>— Море, знаш ли онога ономла 
шаљ...{S} Ах, то је Стојан...{S} Кад је он дошао?...{S} Или је био овде од јутрос, па сад спава 
 једнако...</p> <p>— Зар?... прекиде је он.{S} А ја био у Београду, неким малим послом... рече  
ча онако исто оштро изговорити, како је он казао.{S} Ето и сада чича зна поуздано да Гојко слуш 
о све редом испуњава баш онако, како је он желео,..{S} Истина, сам он није постао Министар поли 
е је, дабогме!...{S} Чуо сам ја како је он био окупио председника да је оптуже због неморалног  
ској искреној симпатији, о томе како је он готов на све услуге, просто и једино због њене самоћ 
ајте коју столицу.</p> <p>»Хм, па то је он!,.. знам...{S} И гле сад шта је! рече Гојко у себи.{ 
, а он им је управо и био повод, јер је он саставио Влајка са чувеном лепотицом.</p> <p>Љубица  
 у себи: »Гледај ти, молим те, какву је он згоду пронашао!...{S} Хо, кићане, јадан си ти муж за 
ава.</p> <p>»Божја правда!«... узвикује он у себи, сагињући се да потпише платни списак.</p> <p 
.{S} Он се хвата ње још усрдније. »Чује он за ту промену... већ тамо, депеша... па му се одједн 
он се чуди и гледа на прозоре.{S} После он стаде њој нешто доказивати, чему се она испрва стаде 
сти отуда.{S} Тек само онако: »како сме он да буде срећан?«... па цап преко средине и... готово 
 писара, како оно... <pb n="52" /> запе он, па се опет насмеја: беше му незгодно поновити израз 
обио петицу!</p> <p>И за децималне мере он нађе згодан одговор:</p> <p>— Море, шта ће ти онолик 
е, па сад, весела, и срећна, чека да се он пробуди.{S} Седи тако, сва блажена и занесена у срећ 
у, не можеш бити глава куће, насмеја се он, и загледа се у Љубицу...{S} Поглед му остаде на њој 
епо се носиш...{S} Хохохо... насмеја се он весело, видећи како она црвени од његове шале.</p> < 
га дана Гојко је одвезе њену оцу, па се он другога дана врати, рекавши да ће предузети неки већ 
главом значајно. »Шта ли је то? пита се он десети пут у чуду, и не могући се досетити ничему, о 
 то се више неће страдати?... запита се он бојажљиво и погледа око себе усијаним, узвереним очи 
новника и подајника, а?...{S} Па кад се он сит начуди, а ти онда окрени: што посла онога паксиј 
у!...{S} Чуј ти само мене.{S} Па кад се он зачуди и запита како и шта је, а ти опет: што ме уби 
н проговори:</p> <p>— Кажем ја: није се он могао променити — Гојко као Гојко, остао »млада«!, к 
раљу, братићу, право ти Краљу! обрте се он Гојку.{S} Па ти њему лепо ту масницу пред очи: је л’ 
ба а шта је сувишно.{S} Знате, обрте се он учитељици и заусти нешто да каже, ал’ она плану и пр 
о, од кога му и срце живље куца, али се он стара да га за сад угуши, јер му данас и у оваким ок 
ао да и њега обузе лако дрктање, али се он прибра брзо и погледа се са Гојком право у очи.</p>  
ти још коју реч са новим другом, али се он сувише ревносно занео око својих ствари, те и она од 
а ногама, дише некако врло брзо, али се он очајнички отима, не марећи ни за болест ни за шта... 
т да му наилази облачак на чело, али се он прену и стаде се отимати од тога новога расположења. 
а снажно и не да му пасти у зло, али се он отима од тога невидљивог саветника, хоће напред и св 
Љубица не долази никако у школу, али се он живо бојао да не дође данас.{S} Добро јој... оне огр 
боји се да не падне на под...{S} Али се он отима, напреже се...{S} Има нешто јаче што га вуче н 
 безразложног женског ината. »Шта ми се он ту љути... као да има какво право нада мном.{S} Баш  
тано... нек извуче...{S} Ха, присети се он нечему па застаде. — Јеси ли ти баш видео да је акт  
 у комисији, него ’нако седи, досети се он.{S} Јамачно капетан није...{S} А шта да одговорим, к 
к по соби...{S} Писар се изви, и док се он обрте да види какво је то чудо, оне сухе руке падоше 
 слабачка жртва самртникова, с којом се он опрема на далеки, неповратни пут...</p> <p>— Јадни м 
а бити све гора и све нечистија, ако се он сам не прихвати метле.{S} Али је то њега мрзело, а н 
есе кутица у писаревим рукама и како се он мучи да је отвори.{S} Дође јој то врло смешно и она  
чак они могу и довече појести, пошто се он решио да ноћи код Веље...</p> <p>»Хм... удовачка пос 
{S} Немој да ме превариш!... осмехну се он усиљено.</p> <pb n="205" /> <p>— Знаш да сам после у 
ућно да је то он...{S} Или управо јесте он, али њени узбуђени осећаји сада све увећавају, па и  
угледао Богосава.{S} Чуди му се: шта ће он овде, кад се њега школске ствари ни мало не тичу, а  
> <p>Гојко иђаше као на шибу.{S} Шта ће он тамо, кад зна да неће умети ни проговорити.{S} Истин 
жеља!...{S} Али не ваља тако... како ће он пред свима људима причати о својој бруци?...{S} И Го 
устио?{S} И зашто, зашто...{S} Шта хоће он... шта му то остаде неисказано, недовршено?{S} А зна 
њој сам доносити плату, све ће олакшице он њој чинити...{S} Затим се вешто наведе разговор на н 
рилика да се упознамо. — Изволите! рече он, враћајући се у канцеларију и пуштајући за собом пре 
наје лице.</p> <p>— Добро ви вече! рече он, пришавши Љубици.</p> <pb n="194" /> <p>Она одмах по 
.. </p> <p>— Камо вам онај колега, рече он, дижући се.{S} Баш ће сит да се наради.{S} Хо-хо-хо. 
од мене, а ви како хоћете са њима, рече он и изиђе брзо.</p> <p>Љубица настави рад, па кад опаз 
 излазити, док год ти то не прође, рече он Гојку. — Метни мокру крпу, па држи тако непрестано.. 
вији и гори; заборави да се умије, рече он, смешећи се.</p> <p>И Гојко изиђе у ходник, па погле 
ило код вас с пандуром?{S} Седите, рече он благо, показујући Гојку место.</p> <p>Гојко му, коли 
о смо тешки.{S} А, Богосаве, седи, рече он ћати, који се слатко смејао одговору његову.</p> <p> 
 ја ћу те уписати...{S} Ха, чекај, рече он, па отвори врата и викну Стојана.{S} Кад се старац п 
 непотребних црта.</p> <p>— Чекај, рече он, не дижући главе и не слушајући одговор Стојанов.{S} 
ађаје последњих дана.{S} Ја видим, рече он, да ми се спрема велика несрећа... неће проћи ни две 
седите ви ту, док се ја не вратим, рече он Гојку, који такође беше устао, па изиђе из собе.</p> 
ао је акт.. сад ћу да му саопштим, рече он тихим гласом, готово шапатом.</p> <p>— Шта... какав  
нако...{S} Да идем да га закључим, рече он смешећи се,</p> <p>— Иди молим те, али немој сумират 
онише на ливаду.</p> <p>— Жив био, рече он ђаку, који му приђе руци. </p> <p>Је ли ово Орловица 
у срезу то говоре... веле извесно, рече он, задуван и уморан.</p> <p>— Е, кад ће пре!{S} Тек је 
емљу. »Ха, ова несрећна збуњеност, рече он у себи, мрштећи се.{S} Куд баш сад да ми дође, кад т 
своје двориште.</p> <p>— Лаку ноћ, рече он за њом, прихватајући се шешира и гледајући кроз суто 
едном полицајац, треба за општину, рече он, па се осмехну левим брком. — Знате шта! узвикну он: 
лико комада.</p> <p>— А, хвала!... рече он, па узе шљиве, и ако је и сам доста набрао и носио и 
 Ха, то се већ разуме.{S} Како!... рече он и удали се са неким значајним осмехом на устима.</p> 
p>— То је рђаво, врло незгодно!... рече он мрштећи се.{S} Вежбање последње године вредило би ва 
 какву ли она дужност сад врши?... рече он Вељи, смејући се.</p> <p>— После усамљена, непријатн 
ем.</p> <p>— Сећате ли се онога... рече он смешећи се, онога у дугачким кошуљама...{S} Трпковић 
мојте остати... имаћете незгода... рече он, отежући и кријући очи.</p> <p>— Знам, одговори Гојк 
тицу?</p> <p>— Па... требало би... рече он, смешећи се и гледајући у далеке планинске венце. —  
 у Београду, неким малим послом... рече он, и зачуди се сам зашто је морао то слагати.</p> <p>— 
изнанице и сматра то као поклон... рече он, погледавши је радознало у лице.{S} А ово сад... ви  
метну је унутра.</p> <p>— Добро... рече он јасно, не гледајући никога, па се обрте ђацима и ста 
ма посла. »Нек види шта ми можемо« рече он Љубици, гледајући је значајно...</p> <p>Већ се наврш 
регистру, а већ онако... тхи!... — рече он, махну руком по ваздуху и насмеја се гласно, па онда 
... ви кажете тамо, да... да ја... поче он замуцкивати, задуван и узнемирен.{S} А не знате... в 
живље.</p> <p>— Хм... кажем вам... поче он отезати, па у говору баци поглед на сокак и прекиде, 
м широким пругама озго на ниже, стајаше он посматрајући село, које се, окићено воћњацима, пружи 
нема стана у школској згради« понављаше он детиње речи, корачајући лагано и несигурно својим кр 
тражио само одмора.{S} Жена је, мишљаше он, и онако сама, одморна, није разбијала главу цео дан 
»Шта смо знали друго радити? размишљаше он у себи..{S} Зар да гледамо мирно како се светиња шко 
ездан прекора, чуђења, сажаљења... беше он речитији од свакога говора.{S} Љубица се стресе од н 
Док нас не спетљају обоје, па... пхи! и он духну преко руке, па уђе у кућу.</p> <p>Брзо изиђе о 
ки камен, одједном спаде, нестаде га, и он се осети слободан, срећан; нема више страдања, нема  
јури кроз њега нека пријатна топлина, и он весело стеже ону руку, која му је толико страдања и  
о га нешто у грлу, па једнако голица, и он само гледа прилику и згодан тренутак да што пре изле 
ли кад виде колико новаца Љубица узе, и он се зачуди:</p> <p>— Охо... то је новац! узвикну он,  
а да му се у глави много, много мути, и он почиње говорити брзо, са честим и тешким предисањем. 
 какве нове беде, која га може снаћи, и он већ претура у глави разне комбинације, али му не дол 
ве појаве.{S} Узрок лежи у њој самој, и он је тако тесно спојен са њеним бићем, да се већ више  
 исте покрете, али га жигне љути бол, и он одмах сазнаје своју горку невољу: нема више здравља, 
, и кад писар подиже руку с камџијом, и он несвесно подиже обе руке према очима, као да му је т 
 се приковаше уз то чисто плаветнило, и он се занесе, гледајући и мислећи...{S} Прелети по неки 
ојко осећа како га издаје присебност, и он већ увиђа да ће проћи овако ако га она не заустави.{ 
 прибере од страха.{S} Ноге му дркћу, и он се једнако осврће око себе, очекујући какво ново, јо 
ије требало сама, душице...{S} Ах!... и он се дохвати обема рукама за главу, па после краћега ћ 
узвикну Веља уплашено.{S} Да није?... и он пружи руку на чело.</p> <p>— Хм.. тако нешто...{S} У 
S} Част ми је...{S} Велимир Крстић... и он се учтиво рукова са Љубицом.{S} За то време Гојко ве 
.</p> <p>Изиђе свештеник.{S} За чудо: и он беше исти учитељ...{S} Онако исто говори, онаки исти 
на, и Николче синоћ дође из Београда; и он је обишао неке... и ћата именова неке главније полит 
и стајаше да је свршио основну школу; и он сам вазда се исказивао против школе и школованих људ 
ако, као код правих кућевних људи!{S} И он извесно сад представља правога домаћина!{S} И њему с 
 Само ти реци да хоћеш... ти реци!{S} И он јој, овако узбуђен и занесен, стеже колена, где беше 
амачно јесте.{S} И све због ње!...{S} И он још јаче осећа овоју безмоћност и увиђа јасно да ник 
е до мрака...{S} Јест, сећа се!...{S} И он ће тражити награду!...{S} Он?!... он...{S} То ће бит 
да одговорим, како да почнем?!«...{S} И он кашљуцну, принесе руку устима, па превуче дланом пре 
а преноћим, а овакова ведрина!«...{S} И он је готов да викне из свега, гласа, али се још уздржа 
, плаче!...{S} А-а-а!... знам!«...{S} И он се стаде прибирати.{S} Одједном скочи и изиђе у двор 
Боже?...{S} Свеједно, шта буде«...{S} И он, покоран судбини, спреми се за даља страдања, држећи 
волите, колико вам треба новаца...{S} И он извади велики новчаник са гомилом наслаганих банкнот 
 ти је жив Пера писар, не брини...{S} И он изиђе брзо из школе.</p> <p>А Гојко сеђаше на свом у 
ет, па мора само о томе мислити...{S} И он, обучен и обувен, тресући се од грознице, изиђе из к 
о гледај...{S} Министров потпис...{S} И он доиста показа акт с потписом Министра просвете, па г 
десетину дана... чим дође Ускрс...{S} И он стаде жудно гледати у њено лице, очекујући са страхо 
авог...{S} Туњав сам, није вајде«.{S} И он као са неком злурадом жестином понављаше овај израз, 
ао Бога.{S} Немаш се куд враћати«.{S} И он је остао, почео је претурати дан за даном, док се је 
S} Доста јој је што је ту уз њега.{S} И он мишљаше да је само такво поступање у реду, а друго с 
и... да не бих могла убити никога.{S} И он се, јадник, од тога дана не диже...{S} Оде, као да ј 
 Али не иде, бадава, знам ја себе.{S} И он се скоро гласно насмеја, јер представи себе како би  
а танахну фигуру девојачку уза се.{S} И он се дао у неке мисли, од којих му се густе веђе час н 
е одмах трже, поцрвене и збуни се.{S} И он беше збуњен, управо у двоумици, не знајући да ли да  
ако је боље; дошао је као наручен.{S} И он притрча к вратима и отвори их. </p> <p>Веља уђе ћуте 
руди, него усвојити ту црну мисао.{S} И он осећа да се приближило, да је дошло време кад ће та  
гао узети на одговор.{S} Али, ех...!« и он махну руком по ваздуху, увиђајући и сам да он никад  
страшни?...{S} А како ли је њему?...« И он притискује браву... врата се крећу...</p> <p>...{S}С 
ања.{S} Сад нека је, нек се прибере.« И он оде, звецкајући сабљом нарочито, нек чује она да он  
{S} Љубица не скида очију са госта, а и он се, у разговору, почешће осврће на њу.{S} То је чове 
дркће због својих недела...{S} Али да и он зна, да га одовуд гледају!...{S} О, онда би заборави 
 — За овога Гојка?...{S} Не, видиш да и он бежи од мене, отреса се као од отрова.{S} Право има! 
ршљати, не бој се.{S} Печени смо и ја и он...{S} Него, знаш, причувај се... нешто је на тебе мн 
>— Да узме ваших девет ђака... да има и он први разред.{S} Хајдемо у школу, да вам саопштим.{S} 
 престао чудити.{S} Гледа је само, па и он почне уздисати и навуче му се жалост на срце, а у ду 
ма везује своју судбину за његову, па и он развуче уста у широк весео смех.{S} Погледа је и би  
се мучите...{S} Глас му веома задркта и он застаде, па као да прогута нешто што му дође уз груд 
се одвојише усне са брковима од браде и он брзо, на пречац, повуче у себе ваздуха... затвори ус 
поред своје смешне стране, ипак свиде и он већ замисли себе обучена у најфиније одело, стаде за 
, братићу, ништа не зна.{S} Смрзао се и он ка жаба на леду, па не зна у кога ће да гледа.{S} Не 
 склони од зла; боље му је.{S} Сад ће и он изићи.{S} Кажем ти ја, братићу, не бој се ти.{S} Њем 
А Гојко се само смеши и гледа како ти и он сад има кућу и жену и њему долазе другови на ручак.. 
 да је Љубица пустила своју децу кући и он пусти своје ђаке, па се завуче у своје прљаво сопче, 
муцао, али му се после раздреши језик и он доста живо исприча готово све, што је се могло помен 
ртни смо сви... није никакво чудо ако и он умре.</p> <p>Лекар оде, а Љубица уђе у собу.{S} Веља 
ојом кућицом.{S} Она помисли да се то и он жури за послом.{S} Међутим Гојко је до сад спокојно  
чудне очи, развуче му се брк у страну и он зачуђено махне главом и у себи прошапће: »Часни је у 
здо, браћа се растурила по белу свету и он сад замишља како изгледа оно рајско место, где је по 
у је сестра, или ти жена...{S} Мишљах и он ће се претурити од жалости...{S} О, часни га, и те ж 
да видим шта ће радити, а?«...</p> <p>И он се стаде предомишљати... »Нека, боље да је не дирам, 
творено изјави, да би добро било кад би он био премештен.{S} Писар јој много наобећава, али о п 
јатан овај састанак, напротив... али би он ипак радо продужио пут, само да не мора одговарати н 
ни мислити. — Па ти си то мене, настави он, познао одмах... и опет си ћутао!</p> <p>— Тхе... шт 
ја драга половина и глава куће, настави он, рукујући се са Љубицом, — јер ти пријатељу, не може 
и!«...{S} Познао сам вас одмах, настави он, па се накашља, не знајући шта би још могао рећи. </ 
аш каква је она његова жена!... настави он збуњено, да би себе оправдао. — Раструбила је по цел 
S} Пустити децу тако у свет!... настави он готово више у себи и на лицу му заигра љутња.</p> <p 
.</p> <p>— Ја бих све за вас... настави он у још већем узбуђењу и дрктавици, — само да ви нисте 
 о другу. — Много сте погрешили, понови он, што сте веронауку оставили за мај.{S} Боље је, знат 
рађивати хлеб.</p> <p>— Хлеб?... понови он; какав хлеб!{S} Зар још и о томе да се бринемо.{S} Р 
 баш ће јамачно доћи!{S} Па шта да ради он?{S} Ништа, као и до сад... ћутаће и гледаће свој пос 
а неким учтивим, финим смешењем прилази он столу, пружа руку, извињава се, моли за допуштење да 
рва му мисао застаде на револверу, који он не имађаше...{S} Свеједно, добар је и нож!...{S} Али 
 не... то не ваља.{S} Друго...{S} Стоји он онако... наслонио руку на Љубичино раме, а ја уђем п 
 га опет! рече Љубица.</p> <p>— А је ли он вас жалио... оно пре, кад вам је послао наредбу.{S}  
 плану, врисну и осу грдње на њега, али он затвори врата за собом и настави рад.</p> <p>Писар д 
 дуго газити, до уништаја...{S} Да, али он то не може извршити, осећа да не може, зна да нема т 
ло.</p> <p>Љубица погледа на Гојка, али он гледаше оштро и озбиљно, као да се тај разговор њега 
ше јака помрчина, не види се ништа, али он полако, пипајући око плотова и спотичући се, дође до 
жаше са њега сталан израз грубости, али он ипак не уништаваше општи утисак примамљивости.{S} Ст 
икће наш господин Аксо?...{S} Јест, али он је богослов.</p> <p>— Та оно није баш због тога, гос 
га и њу, оборили су пред њим главу, али он ипак осећа неку празнину у веселу срцу своме.</p> <p 
..</p> <p>Гојку кану суза из очију, али он не смеде подићи руку да се убрише.{S} Скрену оком у  
ма би по вољи било увредити Љубицу, али он не сме да јој каже ништа.{S} Кад га она запита за са 
да слети с његових усана кобна реч, али он, осим нејасних узвика, не умеде ништа рећи.{S} Беху  
веде му неку зебњу и страх на душу; али он одгони од себе све те мисли само једном, фаталном ре 
{S} Свеједно, добар је и нож!...{S} Али он поима да се с ножем треба приближити баш уз њега, гл 
ар слуга жали добра господара...{S} Али он може уједно и жалити и — чупати кокошке...</p> <p>Љу 
т; Гојко једва стизаше за њом...{S} Али он иђаше, упирући се <pb n="178" /> свима силама, и сам 
прва ни последња на овом путу...{S} Али он... ух, све би друго лако, само да је он друкчији.« Т 
реч као муња. »Умире!...{S} Шта то вели он?« Та она никад није ни помишљала на то; каква смрт!. 
р ћу добро навићи на овај пут«, помисли он, идући кроз потес.</p> <p>— Стој, рече му Веља, кад  
е га. »Најбоље нек стоји овако, помисли он.{S} Они знају да ја немам жене ни друге послуге«.{S} 
и овог девојчета. ’Натема је... помисли он, а ви’ш овај не уме ни да обели!« Не може народ да и 
а ко зна шта још може бити!...« помисли он и погледа крадом Вељу, па опазивши на себи његов пог 
емо овде лепо и весело, живети« помисли он, али не смеде исказати своју мисао гласно.</p> <p>—  
 млада...{S} Сад право из школе помисли он и подиже напред своје велике сањиве очи.{S} Беше већ 
лавним околностима, саопшти Гојку да ни он нема стана, него ће морати становати <pb n="8" /> у  
имили...{S} Само ако то можеш... допуни он после кратког ћутања.</p> <pb n="70" /> <p>— А шта в 
 ви сте Моравац.?</p> <p>— Да, одговори он, а из очију му нестало оне сањивости, па бије из њих 
азговарали.</p> <p>— Подне је, одговори он, гледајући час у земљу, час на вратнице, куда пролаж 
 до сад?</p> <p>— Све одличне, одговори он оним благим тоном у коме нема ни мало хвалисавости.< 
 Гојково лице.</p> <p>— Јесте, одговори он намрштено, гледајући у страну.</p> <p>Напред настаде 
/p> <p>— Стаће... може и више, одговори он и насмеја се.</p> <p>— Знам, али то не ваља; не одго 
радити.</p> <p>— Ширет велики, одговори он и предахну, као да свали с плећа велики терет.{S} Од 
</p> <p>— Не бригај, кажем ти, одговори он, прибирајући се полако и долазећи к себи.</p> <p>Она 
> <p>— Врло добро, врло добро, одговори он гледајући само цифру, на колико је гласила признаниц 
жеш ли да идеш?</p> <p>— А?... одговори он мислећи нешто...{S} Све ме вуче да паднем, а оно у г 
ти је!...{S} Ни свеће немаш... одговори он и стаде се окретати око себе, као да се увери, да до 
у треба да зна.</p> <p>— Добро одговори он.{S} Можемо... само раније...</p> <p>После подне иђах 
ечега, а онда није било ништа, изговори он то, па дубоко уздахну и обриса руком чело, по коме с 
додбора...{S} Драгољуб Илић... изговори он оштро, замуцкујући на првој речи.</p> <p>И Гојко при 
 онога Пере за ово који дан.{S} Неће ти он дуго ту вршљати, не бој се.{S} Печени смо и ја и он. 
а, грлећи га.</p> <p>При последњој речи он се некако иронично осмехну, и лагано уклони њене рук 
3" /> <p>— Баш ниси потревила, рече јој он, смешећи се демонски.{S} Они сад тамо ручају, па да  
Ето... видите како то иде, одговори јој он, гледајући је право у очи, јер она разгледаше уписни 
д би хтела.{S} Шта може радити, ако јој он постане сасвим одвратан!... <pb n="157" /> Мора га и 
редио да још летос мапу набави.{S} Ипак он покушаваше не би ли се <pb n="22" /> то могло и ове  
ако, како је он желео,..{S} Истина, сам он није постао Министар полиције, али што је мислио о п 
но рукама да те напипа...{S} Хе, али им он није дао ни опепелити: зубат беше, па одмах за очи.  
е, па одмах за очи. »Шта ви ту, вели им он, мучите овог јадног старца.{S} Како ће, каже, да жив 
 Гојко, чудећи се чији је то глас којим он говори — тако се изменио...</p> <p>— А, ти ли си?! в 
ећнији од цела света...{S} Ну, одједном он стаде опажати како се Љубица све више мења према њем 
 својим редом...{S} С нарочитом намером он прекиде разговор баш на овом месту... </p> <p>— Камо 
раширила очи, гледа и не разуме шта ово он говори.{S} Она само посматра ово учтиво и озбиљно ли 
ом као...</p> <p>— Ехе, голубице, много он, грешник, тобом располаже...{S} Не био ја на његову  
е боловала, она сама види како је много он урадио, али се ипак плаши, много плаши...{S} А Гојко 
у дворишту и чека мужа на вечеру, и ако он у последње време и ручава и вечерава негде на другом 
е најпре изненади толикој пажњи и, како он сиромах мишљаше, љубави свога друга, и само се бојао 
ом да му помогне саставити списак, како он рече, а у самој ствари: да мало напари очи на лепој  
е најглавније одговараше потпуно — како он мишљаше — његовом стању. »Туњав! заиста јесам.{S} А  
а... те још како!{S} Питајте Гојка како он мисли.</p> <p>— Да, славно иде! одговори Гојко одлуч 
етан учитељ, мишљаше Љубица, видиш како он то о свему зрело мисли«...</p> <p>И ови измирени дру 
ему не покварише одличну оцену, те тако он имађаше жалити само Љубицу, што се онако нетактична  
.{S}Јес, то су она два ока, што их само он зна и нико други...{S} Гле и лице се види, ено оне о 
овити израз Стојанов »низ длаку«, па то он преприча другим речима.{S} Беше веома узбуђен, те је 
ња!...{S} Не, не, није могућно да је то он...{S} Или управо јесте он, али њени узбуђени осећаји 
и они једри пуначки дланови!...{S} И то он осети само за један миг, док узе шљиве са њене руке. 
икну: </p> <p>— Животиња!... дакле и то он зна...{S} А каква је то красна девојка и одлична учи 
 да окренем...{S} Што, гле само како то он полако, смешећи се...{S} Зар ја не бих могла тако?.. 
а то учини.{S} Сва је утеха у томе, што он сазнаје, да би имао право, па чак и дужност да то уч 
ед ушију... </p> <p>Шта је ово... зашто он иде?...{S} Ни сам не зна, управо неће да зна, неће д 
ија, а гле како су наша деца!...{S} Зар он са оном његовом пипавом мирноћом може да створи овак 
ујући му место пред коњем.</p> <p>— Зар он још ту дроби! викну Веља, идући к њима са батином. < 
одмах познаде Богосава, и следи се, јер он никад не долази узалуд, а ретко кад да дође с добром 
не би нимало плашио, али у њену погледу он опази такву досаду, презирање, па чини му се баш и г 
 пријатна језа свега...{S} Онаких очију он још не виде; беху то црне сјајне очи, из којих вечит 
ога сељака опазила се жива радост, коју он није ни сакривао.{S} Прилазећи учитељу, он претходно 
 друже!... она му сама пружи руку, коју он плаховито стегну, подржа је, па се саже и пољуби је. 
и уплаши, јер се могао домислити, да му он не би узалуд овакову походу чинио.{S} Мисао му се пр 
— Он је, вели, сам нудио старцу, али му он одговорно: »Кад немам кћери, не требају ми ни дроњци 
 се већ навикао гледати га таквог, њему он сад изгледа сасвим отресит, прави младожења.</p> <p> 
преко лица прелете му облачак љутње, ну он то вешто сакри, па врло пријатељским гласом настави. 
росвете... тамо о Љубици, а?!... дрекну он грозно и лупи дршком од камџије по актима.</p> <p>Го 
 и радити.</p> <p>— Хо, људи!... дрекну он из свег гласа, не даду ми одмора ни у мојој кући!... 
ратићу... браћо!...{S} Помоћ!... дрекну он и истрча на сокак, вичући по селу из свега гласа.</p 
ојешта!...{S} А шта сам ја овде?! викну он, дижући се. — Седите, седите ви ту, док се ја не вра 
мехну левим брком. — Знате шта! узвикну он: урачунајте све до краја године, да се не мучите са  
и:</p> <p>— Охо... то је новац! узвикну он, бришући се.{S} Како да ви не примите плату за четир 
ља!... ха, јест, морам до Веље, узвикну он, обрадован што се досети како да се извуче из неприл 
о рибе, да се не смемо мрднути, узвикну он са тешким болом, па онако у љутини хитну гранчицу, к 
а вас је слатко и на смрт поћи, узвикну он, смешећи се.</p> <p>То већ беше много.{S} На тако от 
а... </p> <p>— Каквој њиви?!... узвикну он зачуђено, али му глас дркташе од љутине. — Шта си та 
а ви не знате, ви не видите!... узвикну он усред два окићена воћњака, опијен мирисом цвећа, при 
ад си растурио своје гнездо!... узвикну он, уздахнувши...{S} А лудо си га, вала, и свијао!...</ 
> <p>— Загледала се... куда?... узвикну он, гледајући је у очи.{S} Остави све, заборави... дај  
читав свињац!...{S} Ја... ја... узвикну он у љутини, па запе и одједном прекиде.</p> <p>Љубица  
p> <p>— Јесте ли ви ово писали? узвикну он, показујући прстом на Гојков потпис.{S} Беше сав поц 
.</p> <p>— Зове те господин Пера, шапну он Љубици уплашеним гласом.{S} Часком, вели...</p> <p>— 
 <p>»Кад ће ме то једном проћи! уздахну он.{S} Шта су они, обични сељаци!...{S} Шта имам да се  
х шљивових дрвета.</p> <p>— Ех, уздахну он и окрете лагано корачајући к своме самохраном и неве 
м...</p> <p>— Хм, добро, добро... махну он главом, па се поздрави са Гојком и оде.</p> </div> < 
узети неки већи пут.{S} Међутим, о путу он није ни мислио, него је жељно очекивао тај дан, кад  
даљена.{S} Деца ће већ доћи, па нека их он води; и онако није до сад био у цркви, одговори она  
...{S} Ево и позива.</p> <p>— Хм... <hi>он</hi> се потписао, шапну Веља.</p> <p>— Добро, земљач 
 све... хоћете?...</p> <pb n="88" /> <p>Он већ једва владаше језиком.{S} Љубица дисаше све јаче 
и:</p> <p>— У Ђокићевој њиви!...</p> <p>Он се осетно трже и одједном му се промени лице, али кр 
 испит, и ступих у гимназију!...</p> <p>Он застаде, трљајући руком чело, као да се одмара од ве 
пут!...</p> <p>Нису се разумели.</p> <p>Он је њу волео, али некако на свој начин, без оне обичн 
бица с прага, и упути се к њему.</p> <p>Он се збуни и готово хтеде проћи, чинећи се да не чује  
ви сан...{S} Та зар она да буде његова, она...{S} Гледаше је некад као полубога, и мишљаше који 
уди, осети да јој се поврати сва снага, она се изви из тих руку и скочи...{S} Први тренутак беш 
анесену, љубављу очарану душу...{S} Да, она љуби!...{S} И љуби првом, страсном, девојачком љуба 
одједном наиђе наступ љубавних осећаја, она сва задркта од неке милине и баци се Влајку на груд 
адио и са њеном децом, док је боловала, она сама види како је много он урадио, али се ипак плаш 
.{S} Па ето, дође и тај дан!{S} Неумна, она је сад нерасположена због овог Гојка, а можда и збо 
е облеташе сав досадашњи страх и зебња, она га јасно осећаше у својој близини, али се стараше д 
сле, Боже мој, кад би се залегла љубав, она права љубав, што је песници певају, што сав свет о  
урови пред очима.{S} Кад разгледа боље, она се најпре трже и устукну... некакав страшан бол сте 
ка сила и она не може да јој се одупре, она и не покушава да се врати, јер осећа да то не може  
јко брзо притрча прозору...{S} Види се, она му нешто живо говори, а он се чуди и гледа на прозо 
етињства, кад беху само њих двоје деце, она и брат, па лежаху овако исто уз мајку, под старим,  
уги монолог и стаде брисати руком лице, она му опет узе једну руку и стеже је силно.</p> <p>— Ј 
одне.{S} Силазећи низ камене степенице, она се тако повођаше у страну као да ће сад пасти; изда 
... некакав страшан бол стеже јој срце, она хтеде вриснути, али се прибра и опет провири...</p> 
.{S} Ноге је издадоше, снага је остави, она премре, поче се каменити...{S} Само се раширене зен 
на мати.{S} Лежећи уз њене топле груди, она се сети срећнога детињства, кад беху само њих двоје 
мео појавити пред њом.{S} Чим га опази, она се бајаги обрне Стојану, и ако чиче ту нема:</p> <p 
"187" /> <p>Кад се Влајко уми и опреми, она га уведе у другу, чисту собу, где на средини стајаш 
шта рећи.{S} Беху обоје веома узбуђени, она дисаше брзо, плаховито, грцаше од некаквог необична 
не речи, али при најмањој неповољности, она ипак плане и испољи јасно своју простачку грубост.< 
ајне, дивне слике замишљене будућности, она се смеши тим слатким санцима и у исто време чује ка 
олу долази плачна; кад пусти децу кући, она остане сама и плаче на свом сточићу по читав час, и 
 паклени гнев загрме и заклокота у њој, она подиже десну руку, изви је у страну и спремаше се д 
се писару.</p> <p>Кад изиђоше у ходник, она настави:</p> <p>— Да видимо како је у општини, да н 
ђена снага.</p> <p>Кад се смрче сасвим, она се исправи и седе на кревет, па стаде гледати у мра 
дан Смиљка пође својој кући са дететом, она остави кћер и зета са тврдом вером: да је то срећан 
од јој наиђе њена обична туга за кућом, она се завуче у жбуње, па стане нарицати исто онако, ка 
љаше.{S} Најзад победи женско упорство, она плану и стаде као да ће изазвати кога на двобој, па 
, у темену опет стаде ударати необично, она не разумеваше шта се то са њом збива, беше занесена 
е судницу, а кад се врне кући на одмор, она га сачека дурновито, прекорно.</p> <p>— Тако... ско 
едном јој засветли у очима жива радост, она скочи весело, узвикнувши:</p> <p>— Гле, тата!...{S} 
чима јој засја дивља, неописана радост, она неким необичним покретом зграби кутицу обема рукама 
то.{S} Кад чу да је он већ ушао у собу, она узе чинију са врелом чорбом и понесе је на поставље 
ним рукама...{S} Страх јој одузе снагу, она не мрдну ни руком, ни главом, ничим... само гледа б 
на столу; почеше деца долазити у школу, она још лежи, и види се само како јој широка леђа нагло 
у и прочита све, па спази чак и нумеру, она се охлади.{S} Одједном осети над собом сву тежину с 
 страшну вест...</p> <p>— Она, братићу, она... учитељка..{S} Сад дотрча Стојино дете, и ја тама 
p> <p>— О, пријатељу мој... и друже!... она му сама пружи руку, коју он плаховито стегну, подрж 
 <p>Ужасна ли је женска суревњивост!... она страсна, бескрајна, слепа, која не размишља много,  
а...{S} А после јој свану пред очима... она осети да се у њој ствара некакво <pb n="168" /> нов 
есте године... свекар нека добричина... она доведена из сиротињске куће...{S} Љубица је гута, г 
творена!...{S} У кујни нешто клопара... она се уплаши, застаде...{S} Чује се кашаљ...{S} Ах, то 
а нема кад...{S} Рука дркће... дркће... она подмеће и другу...{S} Прсти се заплели... не може д 
беху неки светли дани, срећни часови... она се топила само од једнога погледа, била је блажена  
ари; види се да ће бити мекши од воска: она ће моћи поступати по својој вољи; он јој бар неће б 
е тешко.{S} Ето, свршио сам више од ње: она из основне школе право у инштитут, па за шест годин 
смислио, осећао је оно исто што и јуче: она му беше милија од свега на свету, милија и дража... 
 се примиче.{S} Би јој врло непријатно: она је већ опазила неке његове значајне погледе и хтела 
зебња; стаде је нешто гушити у грудима; она осећа да се овога часа извршује једна нечувена непр 
гани поветарац?...{S} Младост је силна; она лако преноси све незгоде, а у старости је најмилије 
есело засветлеше, образи се заруменеше; она се сва предала томе послу, који је и њен...{S} Ту с 
у децу, која се поверавају њеној бризи; она би их све одједном изгрлила и ижљубила, тако јој по 
анила и појила, другог чега нису имали; она их је и неговала, као добра мати, прала их, чистила 
{S} Донесе јој лепу и скупоцену гривну; она се веома расположи, а писар уживаше само, гледајући 
игру, али ето, нешто јој охлади намеру; она сама не зна од куд то дође: тек одједном је подузе  
и и мршти се...{S} О, па <pb n="177" /> она страда!...{S} И она пати!...{S} Па што је долазила  
да врте репом.{S} Море, право мушко!{S} Она ће и за чичу извући још по рубље.{S} Хоће, братићу, 
ад умети извући... како је до сад!..{S} Она се истина расположи од те мисли и поче радити лепо, 
 која владаше до скора међу њима!...{S} Она осећа како се почињу враћати стари дани мука и стра 
 О, кад би га само могло нестати!...{S} Она опет стаде, двоумећи: нешто је снажно вукло тамо у  
о би било да... ах, шта ја радим!...{S} Она се сама згрози од ове ужасне мисли, коју угуши одма 
им ни речи проговорити.{S} Тешко!...{S} Она увиђаше да се међу њима почиње отворено непријатељс 
ди како стоји у коси.{S} Изврсно!...{S} Она спусти очи и погледа у своје лице...{S} Као да је б 
о живети?...{S} Зар је ово живот!...{S} Она би, без сумње, још онога кобног вечера, вођена свој 
м добро ради, па ћу ја доћи... а?...{S} Она климну главом и опет се неодређено насмеши.{S} Пера 
ци за то време вазда били умесни?...{S} Она се загледа у даљину и стаде у мислима претурати дан 
?...{S} Да ли је то био њен глас?...{S} Она се једва диже, и лагано пође селом кроз мрачне и кр 
 њена страсна и плаховита природа...{S} Она први пут осети у себи ово силно, разорљиво осећање  
ђе на њу некаква необична нервоза...{S} Она скакуташе весело с места на место, стаде по неку пе 
одвлачи од те мисли и вуче напред...{S} Она као у сну изиђе на вратнице, па нашавши се сама у м 
ављује се...{S} И снага је издаде...{S} Она стаде узверено гледати око себе... »Да ли да иде у  
 се покрену и чини јој се застаде...{S} Она се спреми да повуче јаче... али истога тренутка неш 
који је још овде у дворишту обузе...{S} Она дође до кревета и седе, тешко уздахнувши.</p> <p>—  
е осврте и погледа је онако ђачки...{S} Она обори главу стидљиво, а он је полако обгрли, па је  
е босиљка, мирис и оне исте мисли...{S} Она се занесе, не слушајући шта се ради око ње.</p> <p> 
ном је обасјаше коси, врели зраци...{S} Она се трже...{S} Шта је ово?...{S} Где је она?...{S} А 
расан и цео живот сјајан и блажен...{S} Она већ осећа лако дрктање у свему телу, чим угледа Вла 
S} Застадоше јој очи на њему дуго...{S} Она га придену у косу, па приђе огледалу, да види како  
 догађа и очекиваше нешто страшно...{S} Она се приближи још више, погледа га и прошапта му неко 
егавати, не знајући ни сама зашто...{S} Она се осети као да се нагнула над провалијом, нагла се 
ивених дана, који јаком наступају...{S} Она се стресе, читајући у његовим очима и дивљу одлучно 
ну и у глави ври, ври као у котлу...{S} Она се хвата мислима за поједине речи Стојанове, али у  
...{S} Не могу ноге да се покрену...{S} Она обори главу и замисли се...</p> <pb n="208" /> <p>П 
 коња... трчи мајци што брже можеш..{S} Она нек дође на коњу... све у трку!...{S} Ааај-ах-ах-ах 
нда да имамо обоје по педесет ђака«.{S} Она је још и тада сазнавала да би то било нешто веома н 
ворен разгор Љубица не беше навикла.{S} Она, чедна детиња осећања, која се улевају у душу још м 
м говораше нешто живо машући рукама.{S} Она са чуђењем посматраше како онај сплетени Гојко стој 
адоше лупати на школским вратницама.{S} Она провири на врата и таман да викне Стојана, а пред њ 
своје уздрктале руке на њена колена.{S} Она као да не осети ништа, гледаше и даље онако исто са 
о проветрена, почишћена и намештена.{S} Она седе уморно и уздахну, као да је до сад какав тежак 
коле, па о њима нико не води рачуна.{S} Она се нервозно диже и рукова са писарем, правдајући се 
на Љубицу такав утисак као последња.{S} Она изиђе из учионице са обичним изразом на лицу, носећ 
и жалости, ни мржње, ни расположења.{S} Она сама, са својим болом, бејаше сад преча себи од све 
ребледе и дохвати се руком за врата.{S} Она је и заборавила да старешине воде оштра рачуна о вл 
ље.{S} Писар јој приђе, весела лица.{S} Она се обрадова његову доласку, не знајући ни сама зашт 
ји Љубицу свакад пресече преко срца.{S} Она се не досећа да је настало време озбиљном раду, не  
као клештима, па вуче и јури напред.{S} Она опажа само како јој пролећу испред очију расцветале 
љутито, и чича изиђе покуњене главе.{S} Она дрхташе сва, као у грозници, не знајући ни сама да  
ким и танким ланчићем укусне израде.{S} Она га извади из кутије, па стаде обртати и разгледати, 
е угледа, поцрвене и хтеде да прође.{S} Она се насмеши неким болним осмехом, па му довикну:</p> 
, подржа је, па се саже и пољуби је.{S} Она као да то не осећаше, него настави очајним гласом:< 
 за малу децу, а не за онолике ђаке.{S} Она се опет врати женама, где беше гомилица новоуписани 
је пратио у школу до абаџиске чесме.{S} Она се зачуди његовој појави, а он пружи руке радосно.< 
и да иде напред или да мало застане.{S} Она се диже и опет га погледа.{S} Јест, то је оно лице. 
аде пред њом, дркћући сав од љутине.{S} Она се намршти, видевши га таква, што се не измаче оку  
ао да је осуђена на вечито заточење.{S} Она гледаше Гојка, који стајаше уз њу, узнемирен, зачуђ 
не познаваше њихово стање ни намере.{S} Она им одговори пријатељски:</p> <p>— Ваши људи тамо уп 
, рече Љубица седајући и смешећи се.{S} Она је већ ухватила на себи два значајна погледа писаре 
о, гледа је право у очи и не трепће.{S} Она виде да је погрешила, али осети да не вреди сад исп 
 веће је црвенило по лицу обузимаше.{S} Она се стресе, и одједном прекиде те мисли.</p> <p>»Шта 
 гурну... врата се лагано покренуше.{S} Она промоли главу, па најпре не разгледа добро; беше уз 
ху сасвим обични доста смели изрази.{S} Она и сама добациваше Пери двосмислене одговоре, разуме 
гледа и не разуме шта ово он говори.{S} Она само посматра ово учтиво и озбиљно лице, које се од 
еже.</p> <p>Око подне дође јој мати.{S} Она се сва промени, кад угледа то мило јој лице, скочи  
да треба увек са њим лепо поступати.{S} Она је сад разумела о коме ћата говори, али одмах помис 
 ово што се непрекидно мора мислити.{S} Она изведе децу на двориште, пусти их да се протрче а с 
 грлу, па не може ни гласа да пусти.{S} Она се диже са столице, па дохвати рукама наслон и стад 
е блиски и драги ови мали дивљачићи.{S} Она помилова по глави неке слободније ђачиће; један се  
она у Београду, у железничкој улици.{S} Она се диже са кревета, устаде и угледа пред собом Драг 
о не почеше страдати детињи чуперци.{S} Она још није стекла ону необичну вештину многих старији 
е, а њу обузе пламен жудње за радом.{S} Она се преобрази: очи се весело засветлеше, образи се з 
дворишту, опколише је жене са децом.{S} Она поцрвене и збуни се, а жене почеше запевати: стадош 
нешто устумарао пред својом кућицом.{S} Она помисли да се то и он жури за послом.{S} Међутим Го 
онашање, тон говора, све, све друго.{S} Она климну главом, нешто промрмља, и више очима но гово 
Неко закуца на вратима тихо, лагано.{S} Она не одговори, али обрте главу и посматраше како се в 
н...</p> <p>Изјутра усташе обе рано.{S} Она предаде мајци сав новац, што га узе од писара, па ј 
 да учини, али јој то беше одвратно.{S} Она се само приближи још више и одједном се загледа у о 
очи и погледа је, по обичају, оштро.{S} Она једва иђаше, ноге јој клецаху, у глави се све више  
таде се плашљиво прибијати уз матер.{S} Она се намршти и грубо проговори: </p> <p>Што бежиш? не 
 више снаге за даљу борбу, за отпор.{S} Она се грозничаво хватала за ма какав повод или случај, 
ође он на ручак суморан, готово љут.{S} Она се склони, па стаде из кујне певати неку веселу пес 
 још није могла досетити свему јаду.{S} Она подиже главу, па благо али озбиљно погледа Љубицу,  
један: жалост, саучешће према Гојку.{S} Она стаде жалити овога немог јадника, који не зна ни за 
јко се осмели, те уђе к њој у школу.{S} Она застаде, загледа се у њега, и као да јој одједном с 
о тумарати, као да је у неком послу.{S} Она му приђе слободно, као да су стари познаници и смеш 
огађамо са учитељицом за квартирину.{S} Она је погодила собу код овог Јанка за четири динара ме 
а почињу личити на војнике у фронту.{S} Она зна шта је узрок томе и осећа да ме може ништа учин 
згода новчана... али ваљада није то?{S} Она се замисли и не дође ни до каква решења.{S} Зна сам 
слажемо...{S} Молим вас, опростите ми!« Она пружи руку и корачи унапред.</p> <p>А Гојко сања... 
да и Бог гледа са неба на сиротињу!...« Она се стресе од те магловите зебње, погледа на Гојка,  
ка га... нек види да и ја нисам баш...« Она не доврши мисао: осети да јој падоше две тешке руке 
 учинити још неколико, можда и већих; — она то зна.</p> <p>— Како се зовеш ти, мали, што се јед 
 сад буде све друкчије, да вас слушам — она нарочито удари гласом на ову реч — и... да се слаже 
овора прочитао страшну вест...</p> <p>— Она, братићу, она... учитељка..{S} Сад дотрча Стојино д 
и се са лекарем и одговори му:</p> <p>— Она извесно врши какав мушки посао.</p> <p>Лекар приђе  
н учитељици и заусти нешто да каже, ал’ она плану и прекиде га:</p> <p>— Молим вас, шта ћете ви 
ити уписана.</p> <p>Кмет зовну Гојка, а она продужи гледати на прозор.{S} Чича Стојан нешто тум 
 мраку, те Влајко застаде на вратима, а она сама пређе двориште.{S} Отвори вратнице и загледа с 
а, па га после нема по неколико дана, а она ни с ким ни речи проговорити.{S} Тешко!...{S} Она у 
бно...</p> <p>Не прође ни месец дана, а она већ изгуби памет и предаде се сва срцу, да је оно в 
јој и глава остала још мало затурена, а она само гледа то увијено чудовиште, које јој је овога  
 разреда има преко двадесет предмета, а она само један разред са три предмета!...{S} И још да м 
сли за мислима, све црње и страшније, а она се претура у живом пламену, који јој обузео тело, с 
ворише и пријатељи замакоше у сокаке, а она се још мучи, трза се и осврће уплашено око себе...{ 
се две руке све више савијају око ње, а она нема снаге да се томе одупре.{S} Просто не може да  
у свога мужа....{S} Писар се одбрани, а она кидиса на Љубицу...{S} Зачу се само јаук Љубичин од 
брчкало, коса у велико почела седети, а она се погрбила, превила се онако исто као и Љубица, са 
едном крају и ћуте.{S} Мати се крсти, а она гледа у пламичак кандила, што трепери пред распећем 
} Стојан је нешто запита или саопшти, а она буновно диже главу и гледа га чудно, необично.{S} С 
аса овом долином; иљаде ће још проћи, а она ће исто овако пенити се и шумити, не <pb n="65" />  
ито, по лицу се осуло смртно бледило, а она дише нагло, отвореним устима, као да јој је мало ва 
вили, ни да јој пишу, ни да је обиђу, а она чами овде у туђини, сама без игде икога свога.{S} О 
 поведе, поведе и сроза се у прашину, а она протрча кроз вратнице и одмах закачи кључаоницу.{S} 
м стаде љубити тако страсно, бесно... а она му враћаше пољупце, топећи се од милине... »То је љ 
д, чекају ме деца.{S} Како сам ја!{S} А она јок... него са њим тамо амо, па цело јутро.{S} И шт 
... он...{S} То ће бити чеврти!...{S} А она се већ решила, решила се!...{S} Брже, брже да не бу 
 у срез.{S} Па о оним учитељима...{S} А она учитељица, вели, биће отпуштена...{S} Ах...« Љубици 
 страну од тешких, мучних мисли...{S} А она само мисли и мисли...</p> <p>Гојко се већ престао ч 
рује низ тело, трзају се мишићи...{S} А она гледа несвесно, врелим мутним погледом, усне јој ос 
, кад улази у непознато друштво...{S} А она, гле, корача одважно, подигнуте главе и на лицу јој 
ће, трчи по соби, тражећи нешто...{S} А она, не види се... само се шарени и бели некаква маса н 
И ти је опет молиш, кучку једну...{S} А она те не чује, неће ни да те види... но оде низ потес  
е одмара од великога напора мисли.{S} А она га гледа... гледа и чуди се тој изненадној живости  
 се боји; тако је то, братићу мој.{S} А она не зна, него...{S} Хеј, што ти је женска глава!...{ 
 стаде сама журити.</p> <p>Чича изиђе а она остаде са болесником, не знајући још шта да мисли и 
 да се овде не могу деца навићи реду (а она то хтеде постићи одмах првог дана), па их уведе у ш 
лази, и осим задовољства и пријатељства она не осети ништа друго пред њим.</p> <p>Али у колико  
е Љубици по вољи.{S} Али кад виде да га она сама увек позива и да се радује сваком његову долас 
је љубав!...</p> <p>— Шта ћете? пита га она у чуду.</p> <p>— Да се венчамо, зар ниси обећала!</ 
 до суднице?{S} Шта има ново? запита га она обичним тоном, који одговара другарском разговору,  
Хоћете ли путовати кроз шуму? запита га она, гледајући неким светлим, необичним погледом, из ко 
 он не сме да јој каже ништа.{S} Кад га она запита за савет, он се унезвери, стаде врдати очима 
о....</p> <p>— Чула сам све, прекиде га она.{S} Какав је то Влајко Пецић, што долази на Бељино  
љемо на станицу за месо? запитала би га она јутром.</p> <p>— Како хоћеш, али готово... имамо мл 
и он већ увиђа да ће проћи овако ако га она не заустави.{S} То је без сумње и Љубица увидела, п 
 одговори писар, па је пусти напред, да она прва уђе.</p> <p>Гојко иђаше по школи замишљен, а ђ 
ијати слатко и речито.{S} Грехота је да она глоби наше село, кад ми и ’нако нисмо тражили два у 
не разговор.{S} Не, не... најбоље је да она опет остане сама...{S} И Гојко се већ наже оној стр 
мрвице хлеба у уста, само да се види да она још руча.{S} А на душу пада све већи терет, све љућ 
> <p>Гојко по дечјим погледима осети да она стоји иза њега, па одједном прекиде рад и приђе јој 
ипак задржа, очекујући с нестрпљењем да она прва проговори.{S} Није му непријатан овај састанак 
јој ствара тако јасну представу, као да она све то очима гледа. »Још ако <pb n="113" /> буду за 
дила...{S} Али рекла сам вам већ: ја за она два месеца нисам ништа знала за себе... то беше нек 
рку!...{S} Ааај-ах-ах-ах-ах!... зајаука она и стаде се претурати по кревету.</p> <p>Гојко отрча 
а осети да се одједном све у њој и цела она поче мењати...{S} Прво се појавише неки тамни и неј 
свему и свачему.{S} Влајку већ догрдила она вечна туробност, пакост и јогунство женино, па бежи 
p> <p>— Ах...{S} Шта је то?... промрмља она кроз стегнута уста, па се одмаче.{S} Осврте се по с 
кве помоћи, он сам зна то...{S} Ни сама она не може ту ништа помоћи, баш и кад би хтела.{S} Шта 
и у Турску.</p> <p>А Љубица?{S} Ни сама она не зна шта је осећала.{S} Знала је само толико, да  
S} Али шта ће она овде, каква посла има она?{S} Биће то друго: јамачно ме она тужила, па сад да 
но јутро рече им Стојан да је отпуштена она учитељица, о којој су раније говорили.{S} Богосав,  
 почиње разговор пред учитељком.{S} Зна она жене, па нека им је најсветији израз на лицу... »На 
е на опустело гнездо.{S} Иљадама година она се таласа овом долином; иљаде ће још проћи, а она ћ 
све се више одушевљава радом.{S} Истина она <pb n="38" /> почиње уједно и сама опажати, а то је 
, да је то њено гнездо!</p> <p>Боже, па она је то и желела, само то!...{S} Њени идеали нису бил 
} Стеже... све више стеже!...{S} Ах, па она ће да плаче!...{S} Да ли?...{S} Не, није то... </p> 
их педесет.{S} Ево учитељице, видиш, па она тражи ђаке...</p> <p>— Носи ти, Вуксане, за то пешк 
ети навору?</p> <p>— Не сме... одговара она механички, више понављајући детиње речи, не знајући 
ато, уклонити...</p> <p>Али истога часа она као у сну осети, да се тај фатални дан не може више 
уком стечену, давно очекивану!...{S} Та она је цео живот спојила и уплела са овим осећањем, и к 
де се сва срцу, да је оно води...{S} Та она је тако срећна, тако срећна!...{S} Невидљива вила о 
 јој тешко падале остале незгоде.{S} Та она је одрасла у сиротињи: отац јој у једном оближњем с 
љубав, јер она не осећаше љубави.{S} Та она је толико читала, да је љубав нешто много светлије, 
муња. »Умире!...{S} Шта то вели он?« Та она никад није ни помишљала на то; каква смрт!...{S} Ко 
</p> <pb n="97" /> <p>— Куда ћемо? пита она, стежући његове ледене руке и гледајући га оним ђав 
сно.</p> <p>— Ко... ко руча?!... запита она загушеним гласом, готово шапатом.</p> <p>— Знаш ко. 
 <p>— Тамо је, чини ми се, Веља? запита она, бришући лице и посматрајући измењено Гојково лице. 
ротив!...</p> <p>— Шта напротив? запита она, смешећи се весело и гледајући га лукаво, ђаволасто 
— То сам ја велика добит, је ли? запита она, гледајући га тужно и иронично.</p> <p>— О, па зар  
/p> <p>— Јесте ли одавно учитељ? запита она и погледа га некако ђаволасто жмиркајући.{S} Он смо 
 <p>— Да ли ће бити добро овако? запита она бојажљиво.</p> <p>— Врло добро, врло добро, одговор 
Шта је, господине, је ли опасно? запита она, гледајући уплашено. </p> <p>— Врло озбиљна болест, 
ти, мали, што се једнако обрћеш? запита она једно ђаче, које јој паде у очи као несташно.{S} Св 
сте задовљни данашњим одговорима? упита она бојажљиво, као да га не увреди питањем.</p> <p>— Ха 
ане, дај ми воде да се оперем, прошапта она, видевши Стојана како је гледа немарно.</p> <p>— А  
p>— Хоћеш ли да га убијеш?!... прошапта она неким пискавим, загушеним гласом, отварајући очи св 
е мене?... не презирете ме?... прошапта она и покуша да развуче усне у осмех, али се оне искрив 
/p> <p>Влајко се спремаше да легне, кад она одједном иза његових леђа зајеца...{S} Он се осврте 
ће она...{S} Ах, шта ја све око ње, кад она и не мисли на мене; то сам баш добро видео...{S} Ка 
је то њему, али се то њега не тиче, кад она није више жива...{S} Он сад зна само да хода овако  
дима.{S} Нека, има времена и за то, кад она остане сама са својим малишанима.{S} Али ипак морад 
 шапат и не разлежу се веселе песме кад она ради у кујни.{S} Све је озбиљно и суморно; чини се  
кроз мрачне и криве сокаке. </p> <p>Кад она уђе, Влајко сеђаше у соби према упаљеној свећи и пр 
има доста и пријатнога...{S} Али за сад она је узбуђена јако и рада би ма чиме забавити се, ну  
м и насмеја се.</p> <p>»Милица... откуд она ту?...{S} Па у мојој кући!...{S} Он је доводи у кућ 
ке.{S} Чудно!...{S} Али знам, то је све она проклета моја суровост.{S} Шта ћу, не могу друкчије 
тати кад их угледам.{S} Само да не буде она ту, док се мало свикнем на људе, па после ћемо лако 
у ноћ вукли по кући.{S} Не дам ти, каже она, па да си још толики...{S} И држи бре, и повуци и п 
Гојко, мрштећи се.</p> <p>— А!... отеже она и оде у собу.</p> <p>Кад се распреми од пута, врати 
, весели се са њом...{S} Ааа!«... отеже она гласно и ухвати се руком за груди.</p> <p>— И ноћил 
ава да седи са њим.{S} Што, зар не може она устати и рећи: извините, или већ тамо... морам на р 
јна погледа писарева, па је одмах обузе она женска жудња за допадањем.{S} Уједно опази Гојкову  
ави код њега.</p> <p>— Не знаш каква је она његова жена!... настави он збуњено, да би себе опра 
 А ја знам шта ћу сад...{S} Опчинила је она тебе, каже цео свет, а баба Мара има траве и за то, 
да Љубицу, право у очи...{S} Научила је она давно, да из очију своје деце чита њихове мисли.{S} 
сад ти разумеј женско срце!{S} И шта је она могла до сад мислити?...{S} Не, не... изабрао је не 
 Он је онакав, <pb n="186" /> каквог је она замишљала још у школи; њих је саставила необично ја 
учитељице не морају ићи у цркву, кад је она удаљена.{S} Деца ће већ доћи, па нека их он води; и 
ам, нек се мучим, не мари... смо кад је она моја, кад знам да је ту«...{S} И њему није нимало ч 
 се трже...{S} Шта је ово?...{S} Где је она?...{S} Ах, одједном се сети онога страшног...{S} Ко 
о.{S} Сва деца из тога круга, у који је она гледала, стадоше бојажљиво погледати час на њу час  
{S} Стас јој беше лепо развијен, али је она сама кварила његов изглед својим вечито погуреним л 
о је само како је не опазе...{S} Али је она полегла по земљи, само главу мало подигла, да боље  
ве оно, што је у вези са тим.{S} Али је она већ навикла да угушује мисли о томе.</p> <p>— Кажи  
ој мисли, па само њом живи, само јој је она у глави...{S} Опет се појави онај грозничави сјај у 
ина, а овде то исто са платом, и ако је она редовно издавала уредне признанице.{S} Шта је то?{S 
 друкчији!«...{S} Да је онакав, како је она замишљала свога нежењена колегу, не би јој тешко па 
о заједно су и у школи.{S} Све, како је она желела...</p> <p>А он је љуби, јамачно је љуби, ина 
{S} Протрља очи, послуша... јест, то је она.{S} Понекад јој се отме из груди и загушен јаук.{S} 
 летос крио од ње, а сад осећа да му је она ипак најмилија, најдража.</p> <p>После два дана дођ 
 осмехне, све се то радовало, што их је она усрећила својим доласком...{S} А оно, гле: у мало ј 
скривеног лукавства.{S} Са лица му бије она позната надувена тупост, која је својствена многим  
 се расветли цела соба, апи то сад није она соба у којој заспа, него она у Београду, у железнич 
доше мотати некакви црни котурови, које она лено распознаваше, и ако беше у густом мраку, затим 
е, звецкајући сабљом нарочито, нек чује она да он одлази.</p> <p>Гојко само трчи с прозора на п 
јала да му што не буде у путу, па после она крива.</p> <pb n="179" /> <p>Једва стигоше кући.{S} 
иља зину од чуда.{S} Још пре две недеље она се нешто разговарала са њим о броју ђака, па онако  
а има она?{S} Биће то друго: јамачно ме она тужила, па сад да нас саслушају обоје.{S} То ће и б 
ђу кћер, помисливши какве ли ће судбине она бити?...{S} Да ли ће се намучити, као што се ова жа 
им само то.{S} Ви можда мислите... запе она, црвенећи; ја нисам.... то није било по мојој жељи. 
ни <pb n="77" /> осећаји, која мало пре она сама угушиваше, а над свим осећајима истаче се јасн 
шно, да деца одмах опазише због чега се она обраћа к њима, па сваки час погледаху у страну, од  
је сматрало за највећу срећу на кога се она осмехне, све се то радовало, што их је она усрећила 
ди на муке...</p> <p>Богосав види да се она ућутала као окамењена, па чека његову реч, као што  
арамо, викну Гојко живо, опазивши да се она окреће вратима.{S} Он притрча и узе је за раме. — Т 
традалнички, а по целом лицу разлила се она суморна меланхолија, која придаје необичан израз чо 
не што тичу његове ствари?« — запита се она бојажљиво, аналишући са зебњом своја осећања, али с 
вемо доктора?</p> <p>— Зашто? зачуди се она, као да се буди иза сна.</p> <p>— Па видиш да човек 
на?{S} Одавно је...{S} Хм...{S} Држи се она...{S} А ја постанем, на пример, Министар полиције.. 
гледати, а очи јој не трепћу, и чини се она сама не дише.{S} Изгледаше као дете, кад добије так 
о живети. »Помози Боже!« се прекрсти се она, кад изрече ову мисао.</p> </div> <div type="chapte 
p>— Знам, одговори Гојко.{S} Али ако се она узинати, не могу јој ништа.{S} Јутрос сам је молио  
авају!...{S} Зашто, зашто?...{S} Јер се она крије и слободно гледа свакоме у очи, не <pb n="155 
 нас новаке све интересује, обрте му се она, гледајући у земљу. — Какве сте оцене добили до сад 
 он стаде њој нешто доказивати, чему се она испрва стаде опирати а после се спреми, навуче неку 
ј...</p> <p>— Добро, то је добро што те она не зна.{S} Да идеш сад одмах у срез, па се прво изв 
.</p> <p>— Чорба је данас ваљана, обрте она разговор, тражећи и у овом случају похвалу.{S} Стој 
.</p> <p>— Где ви је чича Стојан? обрте она разговор, видевши да му то пада тешко.{S} Како вам  
жњен платом... ко зна!...{S} Али шта ће она овде, каква посла има она?{S} Биће то друго: јамачн 
тварање првог разреда?...{S} Како ли ће она...{S} Ах, шта ја све око ње, кад она и не мисли на  
p>— Е онда до виђења.{S} Лаку ноћ! рече она и климну главом кокетно, па се обрте и уђе кроз вра 
»Та он је красан човек, добричина, рече она у себи, али шта ћеш му кад је овакав, јадник.{S} Но 
а ћемо се домишљати од сваке руке, рече она и зацену се од смеха.</p> <p>Гојка обузе пријатна т 
одобрење да идем, него за мишљење, рече она, смешећи се.{S} Како ће то изгледати?...{S} Да ли и 
не.</p> <p>— О, молим... извол’те, рече она са неким малим изразом кокетерије. — Ама немамо где 
..</p> <pb n="139" /> <p>— Седите, рече она Гојку, махнувши му руком, па се обрте и стаде лаган 
авет, јер зато смо управо и дошли, рече она, па им исприча свој јутрошњи разговор с писарем, из 
го, па и не долазиш кући на ручак, рече она, хватајући га за руку и вукући к столу.</p> <p>Погл 
!...</p> <p>— И ја ово не разумем, рече она, спремајући се да изиђе и клањајући се писару.</p>  
изиђе у ходник, па нек дође овамо, рече она тихим гласом.</p> <p>Мало постаја, па уђе Гојко у р 
..{S} Готово да не улазим ја тамо, рече она бледећи, као у страху.</p> <p>— Зашто?...{S} Зар да 
, наступи изненада нешто пријатно, рече она, гледајући замишљено.</p> <p>— О, па ја нисам ни ст 
мо на рад: деца нас одавно чекају, рече она, па отвори врата и изиђе.{S} Гојко се пожури за њом 
имаћете добру музику на предавању, рече она и диже се са клупе.{S} Ух, мрачно, незгодно!...{S}  
м, ваше масло!...{S} Платићете!... рече она, па се огрте и оде преко дворишта.</p> <p>— Ето нам 
м, место памети, зализану главу... рече она иронично, не прикривајући своју мисао, па убрза кор 
земљопис...</p> <p>— Хоћете шљива? рече она после дугог ћутања и гледања, па му пружи из руке н 
и се, хоћеш да те одведем до куће? рече она, и поуми да му приђе.</p> <p>Гојко је погледа уплаш 
њиво, занесено... </p> <p>Како то? рече она тихим гласом, као да се боји да га не пробуди.{S} С 
>— Па, знате... нама су предавали, поче она збуњено: припрема траје најмање месец до...</p> <p> 
ши се малко, али му са лица не силажаше она љута горчина и бол, што тече из самог срца. — Он јо 
се <hi>онако</hi> свршити!... понављаше она већ стоти пут једну исту мисао.{S} Него улетех, зар 
 надај повољном успеху у раду!« мишљаше она, стојећи пред прљавом испрскалом школском таблом, к 
а се збуњено, али му још у очима играше она весела, ватра, која га грејаше у послу.</p> <p>— Ви 
игнуте главе, власно и смело посматраше она посетиоца, који се, улазећи у школу, некако необичн 
сно...</p> <p>— Знам... знам... дркташе она од зиме, која је одједном обузе, па се одвоји од ст 
дно моје дете!{S} Мученице!... шапуташе она, лијући сузе на ту густу црну као гак косу што се н 
прозор...</p> <p>— Видели сте... јецаше она, не дижући главе.{S} Али сад... сад не видите шта с 
ашње узбуђење беше веће, те надвлада, и она опет обори главу, стидљиво и плашљиво, а груди се п 
вну јој у глави да је то његова жена, и она већ претпостављаше револвер у њеним рукама...{S} Ст 
читељици.{S} То је неваљала женскиња, и она је морала бити кажњена.{S} Па опет уверавања, клетв 
{S} Обузе је некаква студен око срца, и она би се радо дигла од стола, али зна да би то изазвал 
е некакав урођени инат тераше напред, и она одједном поскида сав накит и даде га Гојку да остав 
у, наместила, почистила, уредила све, и она смрадна, одвратна соба доби сасвим други изглед.{S} 
м други.{S} Нестало и страха и зебње, и она се већ почиње чудити чега се то до сад плашила.</p> 
ње, које јој помути цело расположење, и она се опет осећа као у ланцима...{S} Тако и болесник г 
ла, која се беше ухватила око Љубице, и она, с највећим чуђењем стаде посматрати госта.{S} Шта  
у очима, ватра је обузимаше све више, и она се опет приближаваше стању, које личи на врућицу... 
Глава јој се затури, очи се помутише, и она остаде на његовим грудима као полумртва, онесвесла. 
аст у овом новом чаробном стању душе, и она се не смири док не осети, да јој је сваки делић тел 
убави...{S} Тако некако дођоше цркви, и она види себе у белој сјајној хаљини, са венцем на глав 
ис од њега простире се по свој цркви, и она помишља да то мирише божја душа.{S} И гле, то исто  
очима... навалише неки бурни осећаји, и она сад не мисли о оном, који пролази, весео, поред ње, 
 Чинило јој се да треба нешто понети, и она као кроз сан види ону ствар, коју би требало сад уз 
ма, па јој то стегло, притисло мозак, и она пада у све веће бунило.{S} Само осећа неку пријатну 
д лета.{S} Сав је ваздух њом испуњен, и она вас, улазећи у плућа, дави и гуши својом врелом нев 
 задими се... гурну је некуда снажно, и она се претури...</p> <p>Стојан се трже, ослушну... и о 
ућици.{S} Дуваше оштар, влажан ветар, и она подиже обе руке, па махну њима преко лица, као да с 
ашња, у душу се увуче нека суморност, и она задрхта.</p> <p>»Шта ово они говоре само о злу, кад 
дворишту.</p> <p>Стојан утрча у собу, и она оде за њим.{S} Чичи задркташе вилице и пођоше му су 
велико зло спустило се на њену главу, и она тако очајно изгледа, као да не предвиђа никаква изл 
аћеник умире.{S} Мисао беше о Влајку, и она се сва стресе од пријатне и необичне дрктавице, кој 
аква оштра, убиствена струја по срцу, и она се поведе...{S} Не, не... треба стајати, треба издр 
ме ни погледали.{S} О, тешко мени!... и она покри лице врелим рукама и горко зајеца...</p> <p>— 
; то и доликује мужевима, а не као... и она се одједном трже од ове нове мисли, јер је избегава 
бузе је некаква слутња, <pb n="91" /> и она застаде.{S} Предахну од уморна хода и загледа се у  
а учитељима.{S} Па како лепо живе!{S} И она је, ето, мислила да ће и њу та судбина стићи одмах  
, па <pb n="177" /> она страда!...{S} И она пати!...{S} Па што је долазила овамо... што је дошл 
та је ово... он пије крв очима!...{S} И она осећа како јој се крв леди, камени под тим страшним 
{S} Стакло!... мртав!... мртав!...{S} И она се таман спремаше да побегне из собе, а Гојко уздах 
.. заробљена са овим јадником!«...{S} И она погледа на Гојка, који корачаше поред ње, суморна и 
бозна шта...{S} Да ли је тако?«...{S} И она понови у памети његов пређашњи разговор, размисли с 
ила чак расположена према њему«...{S} И она се сети неких тренутака, кад му је изјављивала нешт 
 и наступити оштра, сурова јава...{S} И она почиње осећати велики, тежак бол, јер губи највеће  
одира са анђелима и светитељима...{S} И она осећаше бескрајну, неизмерну сласт у овом новом чар 
ла, почиње се ружити, растурати...{S} И она види да ће нестати свега и да ће после наступити цр 
 следило, стало, не куца нимало...{S} И она се сва окаменила...{S} Ужас!...{S} Које је доба?... 
е је ватреним, значајним погледом.{S} И она гледаше њега весело и безазлено, с једва приметним  
усне по кад што грчевито заиграју.{S} И она се, ваљада, пренела у прошлост, или се предала какв 
рочиту пажњу на саопштења о брату.{S} И она је добивала од њега писма, у којима моли за помоћ,  
ровост.{S} Шта ћу, не могу друкчије.« И она склони своју дечицу за школу, рече им да се ту игра 
најући да ће му то бити непријатно, а и она избегаваше сваки разговор, у ком би се морало помен 
у, што сав свет о њој говори... па ја и она — муж и жена!...{S} Разуме се већ: ја сам постао ст 
 нешто узме, паде јој поглед на Гојка и она се одједном сва стресе, задркта и хтеде вриснути од 
здо из црна бездана вуче је нека сила и она не може да јој се одупре, она и не покушава да се в 
ироко отвореним, великим, црним очима и она се упи, загледа се у Гојка, примаче му се још ближе 
т, детињи осмех пређе јој преко усана и она баци поглед на Гојка, онако у косо, не осврћући гла 
ка; срце јој јаче, много живље закуца и она се сама некако збуни, занесе... а пред очима јој та 
ало од оне првашње збиље, па се стаде и она упуштати у разговор, који је водио само циљу.</p> < 
 је тим; нити би му мило било да пође и она.{S} Мука!... </p> <p>Она је прочитала његове мисли, 
, као што беше у детињству.{S} Сад је и она сама сасвим друга: до јуче бедно ништавно ђаче, а с 
} О, да тешка срама!{S} Па још ако је и она све то слушала... као Стојан, јамачно јесте.{S} И с 
году за послужење, а на Вељино питање и она се слатко насмеја.</p> <p>— Је л’ ти ово комшијска  
борећи лагано, тајанствено, као да се и она, уморна, спрема на починак.{S} Сутон се приближава, 
лика као мати, и чудила јој се што се и она не игра, кад је то тако слатко и весело!...{S} Па с 
 ревносно занео око својих ствари, те и она оде.{S} Чича Стојан, школски послужитељ, скидајући  
у, па је тада у себи помишљала, да ће и она дочекати тај срећни дан, кад ће овако исто са своји 
га на двобој, па одлучно изјави да ће и она ићи.</p> <p>Кад би време поласку, Љубица дође, обуч 
 и да те се ништа не тиче.{S} Онда ће и она тебе оставити на миру... чак ће ти писар и услуге ч 
 их на одмор.{S} Тек што деца изиђоше и она, оставши сама у соби, замисли се, а врата се отвори 
p> <p>— Лудаци!... прави лудаци! и ти и она...{S} Не зна се које је луђе од вас двоје.{S} И ти  
њихових лица оне обичне дечје живости и она почињу личити на војнике у фронту.{S} Она зна шта ј 
побеже у школу; ту је опет обузе мрак и она продужи спавање...</p> <pb n="98" /> <p>Изјутра се  
је отвори.{S} Дође јој то врло смешно и она већ хтеде да се насмеје гласно, а Пера отвори капак 
м опазе да је човек мекши.{S} Али ето и она зло прође, а није баш тако мека, уме добро да говор 
} Та он јој је ипак друг, то исто што и она.{S} Сутра се то може и њој десити.</p> <p>— Молим в 
.{S} Свеједно, може пропасти цео свет и она са њим, то јој је право...{S} Устане ћутећи, гледај 
е, брже да не буде доцкан!... </p> <p>И она трчи, сплеће се и опет трчи, али јој се чини да се  
 се венчамо, зар ниси обећала!</p> <p>И она зна да му је обећала венчати се са њим, и ако има ж 
Не могу, не задржавајте ме!...</p> <p>И она оде.</p> <p>Путује потесом, шумом, прелази бистре п 
кад бити мој...{S} О, мили!...</p> <p>И она га опет стеже врелим уздркталим рукама...{S} Тако и 
} Ах, да седнем у ово жбуње...</p> <p>И она се спушта на земљу, окреће се сокаку и гледа, гледа 
а не знам и не могу да мислим.</p> <p>И она изиђе из собе, гледајући у тамне облаке, који се но 
ако.{S} Не знам сад ни где су.</p> <p>И она брзо, не осврћући се више, оде онамо где је децу ос 
 ко је отпуштен, али... незгодно!... »И она би се наљутила, опазила би да се радујем.{S} Па што 
 и сад сматрао за најсрећнијега, кад би она пристала да буде твоја жена, а?...{S} И Веља га пог 
p> <p>Стотинама питања и прекора управи она оцу, говорећи и питајући брзо, не знајући о чем ће  
p> <pb n="14" /> <p>— Видећете, настави она, у школи немају ништа: у првом разреду ни табле, ни 
ад да идемо у школу, да радимо, настави она, поправљајући разбарушену косу рукама и гледајући б 
главну ствар. — Да скувам кафу, настави она да се не би ћутало.</p> <p>Гојко се изненади, управ 
бијемо квартирину из општине... настави она, па одједном <pb n="86" /> застаде, не знајући да л 
ћу да живим!...{S} Да живим!«... понови она опет и одједном осети, како се у њој почињу рађати  
 да чува кућу.</p> <p>Једне вечери седи она у дворишту и чека мужа на вечеру, и ако он у послед 
ула.</p> <p>— Ти, мали, ти... ти! пружи она руку на опаженог несташка и гледаше га строгим јасн 
 ти се чини... је ли добро сад? прилази она матери и грли је нежно.</p> <p>— Ти најбоље знаш, д 
рата лагано отварају и кроз њих пролази она позната страшна фигура.{S} Поносно подигнуте главе, 
гарице њене, остале учитељице.{S} Опази она и неколико познатих јој девојачких лица; то су јој  
како је не би знао...</p> <p>— А зна ли она тебе?</p> <p>— Мучно, богме...{S} Ми смо ти, братић 
ти гласно, са Гојком заједно.{S} Ако ли она пође, морам се издвојити са Вељом.«</p> <p>Кад сиђе 
/p> <p>— Кад ти заступаш жену, какву ли она дужност сад врши?... рече он Вељи, смејући се.</p>  
менила се.{S} Здравље је поправила, али она дошла некако сасвим друкчија.{S} Уозбиљила се још в 
колико пута долазити к њему узалуд, али она, госпођица Љубица, не мора се за то бринути.{S} Он  
нама...{S} Пријатно је ово осећање, али она нема кад...{S} Рука дркће... дркће... она подмеће и 
рилика да чује што ново и необично, али она не беше у стању да разуме све што се око ње збива.{ 
ицу, које се већ све обојило крвљу, али она ипак гледа тако, као да се тај говор ње не тиче, гл 
 о чем је много рђавога слушала.{S} Али она ни прстом не мрдну да то спречи.{S} Напротив, реши  
 какво зло или себи или другоме.{S} Али она се још надала...{S} Мислила је да се то може некако 
сположење и сумор овладаше њоме.{S} Али она силом угушиваше те нове мисли, избегаваше их, осећа 
ој: даћеш ти мени, Смиљка!{S} Јок, вели она.{S} Море даћеш ми, луда жено, па макар се сву ноћ в 
т.</p> <p>»Што ми не да Бог мира, мисли она, да се бар сита нарадим са својом децом?{S} Сад вид 
 весело смеју.</p> <p>»Какво зло, мисли она даље: само тек да се тако каже.{S} Забринути и опте 
 може отклонити.</p> <p>»Како то, мисли она, гледајући на Гојкову децу: бар од њега сам живља и 
»Видим ја, нема ту мирног рада! помисли она.{S} Мораће једно од нас двоје путовати«.</p> <p>Нај 
 уђе у школу. »Све једно исто«, помисли она пролазећи поред стола, за којим се врши упис и слуш 
аз на лицу... »Најбоље ће бити, помисли она, да говорим са њим у повратку, сад кад пођемо.{S} З 
време у раду са малом децом!... помисли она. — Неумна, незгодна је та вечита борба са кметовима 
 сасвим друкчији. »А ко зна?... помисли она са неком сумњом на души: можда је ово претварање... 
но... ту је око ње, где ли... не зна ни она...{S} Не зна ни шта је ни о чем је, али је страшно. 
кано нејасним осећајима, у којима се ни она сама не може разабрати...</p> <p>Почетком августа,  
ите тамне боје, из кога непрестано сипи она ситна, влажна, досадна измаглица, која укваси човек 
ава се осушила, па из ње бије и трепери она врела измаглица, што се виђа обично усред лета.{S}  
 би требало да се једе и живи, одговори она смешећи се.{S} Али треба зарађивати хлеб.</p> <p>—  
онако није до сад био у цркви, одговори она жучно, а образи пламте, црвене се као крв...</p> <p 
 ради са... са оном Обрадовом, одговори она тихо, лагано, али јој срце лупаше да искочи из груд 
а не могу сад прекидати посао, одговори она одлучно, а из очију јој севнуше необичне муње. — Кр 
зимски капут.</p> <p>— Нека... одговори она, црвенећи још јаче и гледајући пркосно.{S} Ако ће м 
емојте...{S} Близу је, сама ћу одговори она одлучно, па се поздрави са њим и окрете својим прав 
едаш госпођицу, насмеја се гост, кад ти она не може злу помоћи.</p> <pb n="31" /> <p>Сви троје  
е руке па гледа...{S} Кад би око поноћи она одједном склопи очи, спусти главу на јастук и заспа 
 квартирину...{S} Удесићу ја то, доврши она загушеним гласом; усне јој задрхташе, а грло јој се 
вору Љубичину има нешто нејасно, да јој она не казује све како је.{S} Само се још није могла до 
и сву обузима очајање, ужас... али ипак она се креће напред и улази у школу.</p> <p>Кад отпоче  
изнанице или... или не знам шта.{S} Тек она је сад на живој муци, не зна шта да каже.{S} Гојко  
е већ наже оној страни до врата, па чим она у ходању обрте леђа, он скочи, па на прстима изиђе  
, па јој потреса сваки живац.{S} Управо она не може још да одреди у коликој је мери то страшно  
о сад није она соба у којој заспа, него она у Београду, у железничкој улици.{S} Она се диже са  
о ниси са женом отишао у Брезовац, него она пројури сама ка луда, а сад ти за њом?...</p> <p>Го 
и сад учини веома грубо и сурово, и ако она не зна за друкчији разговор очев.</p> <p>— Здрави с 
управо уплашише је ови необични и, како она мишљаше, важни државни изрази:{S} Краљевско-српска; 
</p> <p>Већ се навршују два месеца како она дође у ову школу, и шта ти није за то време претури 
хо... насмеја се он весело, видећи како она црвени од његове шале.</p> <p>— Чорба је данас ваља 
, ништа је није привлачило к њему; само она незгода новчана... али ваљада није то?{S} Она се за 
} Слеже раменима, као да се чуди шта то она бунца, па се окрете к вратима друге собе, у којој ј 
> <p>Гојко све више зебе...{S} Да је то она обична хладноћа, која наступа изненадно, па тако и  
 је вриснуо, уплашио се...{S} Или је то она вриснула?...{S} Да ли је то био њен глас?...{S} Она 
ас једно на друго, чудећи се коме се то она обрнула.</p> <p>— Ти, мали, ти... ти! пружи она рук 
нога ћутања, или је ту нешто друго, што она и од саме себе крије.</p> <p>Писар се поздрави са њ 
ан младић, веома леп и отресит, као што она при својој забуни опази, и представи јој се учтиво. 
јка обузе пријатна топлина: мило му што она сама везује своју судбину за његову, па и он развуч 
је ово, шта ће ово да буде?...{S} Зашто она одједном осети неку пријатну зебњу у души?...{S} За 
да одређују учитељици квартирину, пошто она нема стана у школској згради.{S} Чувши то, путник с 
овим заносним осећањем...</p> <p>Па зар она сама да сруши ову, муком озидану зграду своје среће 
и да је то све варљиви сан...{S} Та зар она да буде његова, она...{S} Гледаше је некад као полу 
 јој жао ових глупих ширета — жена, јер она не познаваше њихово стање ни намере.{S} Она им одго 
олико, да је не веже за њега љубав, јер она не осећаше љубави.{S} Та она је толико читала, да ј 
ан око воде, око Мораве хранитељке, јер она их је и хранила и појила, другог чега нису имали; о 
и јој он, гледајући је право у очи, јер она разгледаше уписницу.{S} Гледаћемо...</p> <p>Она изи 
отивни.</p> <p>— Него напротив?... опет она удари у смех.</p> <pb n="141" /> <p>Гојко се баш зб 
ду, па га разгледаше пажљиво.{S} И опет она ни о чем другом не мисли: нема више ни бриге ни зеб 
мртво, мртво лице, а говори!...{S} Јест она добро познаје то лице, научила је читати оваки изра 
иђе.</p> <p>— Зар и ви пуштате, рече му она отворено, онако како су и јутрос разговарали.</p> < 
олском..{S} Пређашњи је учитељ, рече му она, примао накнаду у десет динара месечно за стан и ба 
убав... ми се љубимо, је ли?« тепаше му она, а он је притискиваше на груди све јаче и јаче, уве 
ако не умете да се браните, одговори му она и зацену се од смеха, сећајући се јучерањег призора 
тенасто, немојте га уписивати, шапну му она.</p> <p>— Ето... видите како то иде, одговори јој о 
 друга, али из далека, нејасно...{S} Ну она јој не даде развити се, чињаше јој се незгодна сад, 
ас... не иде...{S} Ах, шта ту!... плану она одједном, па се одлучно крену. — Хајдемо!</p> <p>Го 
то је страшно!</p> <p>— Кажем ја, јекну она загушеним гласом, полушапатом. — Нико не може грешн 
 О, ала ме је Бог тешко казнио... јекну она очајно и подиже главу.</p> <pb n="143" /> <p>— Знам 
, ти ли си то?{S} Марш с пута... дрекну она, па гурну пијана Богосава из све снаге..{S} Он се п 
н ка светац.«</p> <p>— Устани!... викну она оштро, па се одмах затим трже и узе благ тон. — Кад 
Кунем ти се срећом и здрављем!... викну она узбуђено, прилазећи све ближе њему.</p> <p>— Ено их 
>— Како... неће ваљда умрети!?... викну она, пренеражена, и пође за лекарем.</p> <pb n="182" /> 
ше мучити?...{S} Доста је било! узвикну она и погледа мајку, која брижно прелеташе погледом пре 
а, па ми ћемо да омркнемо овде, узвикну она, видевши да је сунце зашло.</p> <p>Они се упутише н 
 мало ти нисам преврнула тањир, узвикну она весело, намештајући чинију на сто.</p> <pb n="192"  
ја сестрица. </p> <p>— Боса!... узвикну она, по овакој лапавици.{S} За Бога, тата, шта радите?. 
 па он је, јадник, болестан!... узвикну она, загледавши му се у очи.</p> <p>— Ко си ти? оте се  
ћа моја, једина и прва љубав... узвикну она, грлећи га.</p> <p>При последњој речи он се некако  
читељ!... говори, не мучи ме!... врисну она и пође према њему.</p> <pb n="195" /> <p>— Па знаш  
 у њега, па не трепћу... .{S}Јес, то су она два ока, што их само он зна и нико други...{S} Гле  
пун љубавне жудње?...{S} Никад га не чу она да тако њој говори...{S} Гле како дркће и трепери т 
их зграда и рече:</p> <p>— Ено је, ви’ш она... с високим оџаком.</p> <p>Путник распита дечка јо 
 Ал’ ето!...{S} Ал’ опет, зар не би баш она могла навикнути на мене!{S} Навика је велика чињени 
, избегавају...{S} А по неке... ено баш она Даница, одржава везе са неколико учитеља, и сви је  
— Љутила сам се много.{S} Нисам још... (она поуми да каже: дорасла) навикнута на тај посао.</p> 
емо, да радимо...</p> <pb n="144" /> <p>Она скочи, узе његову руку и стеже је, гледајући га пра 
 пришавши Љубици.</p> <pb n="194" /> <p>Она одмах познаде Богосава, и следи се, јер он никад не 
.{S} Али брже!...</p> <pb n="209" /> <p>Она зину, подиже руку и осети хладан челик на врелим ус 
дмах... је ли?...</p> <pb n="149" /> <p>Она задркта, али се приви још више уз њега, и уздахнувш 
било да пође и она.{S} Мука!... </p> <p>Она је прочитала његове мисли, па се још сама двоумљаше 
 може, братићу, мени је обећала!</p> <p>Она виде да Веља хоће да убије Стојана, па побеже у шко 
се бојим...{S} И шта ми ко може!</p> <p>Она се упути у школу.{S} Врата на Гојковој учионици бех 
, жестока посла!{S} Младић и по!</p> <p>Она се осврте и спази ћату где јој се примиче.{S} Би јо 
чекам те...{S} Љубице, друже!...</p> <p>Она се изненади од тога гласа и стаде насред собе, да ч 
p> <p>— Љубице!...{S} Љубице!...</p> <p>Она се трже на столици, скочи и погледа на прозор, отку 
ука брине о светињи школској!...</p> <p>Она хтеде још нешто рећи, али Гојку прекипе.{S} Подиже  
.{S}Ја сам најсрећнији данас!...</p> <p>Она се диже и пође к вратима.{S} Он гледа за њом, изнен 
— Да будеш моја!...{S} Хоћеш?...</p> <p>Она се хтеде исправити, али се Гојко саже и, тресући се 
колу...{S} Тамо ћу све казати...</p> <p>Она пође за њим без устезања, не покушавајући да ослобо 
ледаше уписницу.{S} Гледаћемо...</p> <p>Она изиђе у двориште.{S} Пролазећи кроз ходник, смишљал 
 реците ми, поверите се другу...</p> <p>Она се диже са столице, раширених очију и бледа лица... 
д трешњу, па чекај... сад ћу ја.</p> <p>Она одјури преко дворишта, заклањајући се дрвећем, па н 
бегла сасвим, да га је оставила.</p> <p>Она изиђе и застаде на степенима.{S} Јамачно га опазише 
оли и у кући, а мој међу људима.</p> <p>Она се трже и опет поцрвене.{S} Обузе је некаква студен 
авивши је у ходу, изиђе из собе.</p> <p>Она скочи са столице, држећи украс у рукама, притрча пр 
лајко, не скидајући очију са ње.</p> <p>Она подиже главу и погледа га тако, као да би хтела зав 
 знају најбоље, па њих и молите.</p> <p>Она ступи међу гомилицу ђака, који оставише игру и окуп 
ед њу на сто, па се мало измаче.</p> <p>Она погледа и одједном, као електрисана, рашири очи, а  
ући се полако и долазећи к себи.</p> <p>Она се сакри у башту за неко густо ружино жбуње, а Бого 
или не сме јасније да се изрази.</p> <p>Она га гледаше кроза сузе са отвореним устима, очекујућ 
вају њена брата, док је у школи.</p> <p>Она га после ове речи погледа захвално па промени разго 
подне...{S} Да пустиш децу кући.</p> <p>Она опази да је Стојан гледа некако у косо, некако необ 
— Лаза Петровић, овдашњи учитељ.</p> <p>Она промуца нешто у одговор, рукова се са њим механички 
 мене! викну ћата, идући за њом.</p> <p>Она застаде, двоумећи.{S} Чинило јој се да треба нешто  
 нама окренути... кад заслужимо.</p> <p>Она му паде око врата и горко заплака.</p> <p>Гојко ста 
са страхом и зебњом њен одговор.</p> <p>Она устаде, приђе му и метну једну своју руку на његово 
се то до сад плашила.</p> <p>— Чуо сам, онај лудак, Богосав... шта је радио и кажу чак вам прет 
равом подиже руку на његово раме, а он, онај бесни и разуздани полицајац, оборио главу, па ни п 
ав родио?{S} Зар би са <hi>другима</hi> онај смео тако поступати?...{S} Не би ни покушао, јер з 
закључали врата?... еј незгоде!...{S} А онај пише да се не закључавају свакад«...{S} Полако, ка 
 већ мртав... мртав!... убијен!...{S} А онај ће сад доћи, тек што није дошао...{S} Казао је до  
 не даје више млека, не тели се...{S} А онај пут зарастао, куд смо пре ишли на реку...{S} Чудно 
турови пред очима... зелени сто...{S} А онај на врху, с дугом раздељеном брадом, сед, достојанс 
ојана како је гледа немарно.</p> <p>— А онај оде, братићу, још чупавији и гори; заборави да се  
рчи ли ко за њим.{S} Кад се увери да га онај <pb n="106" /> више не гони, он разгледа по соби н 
и реци: ово ти је, господине писаре, за онај први разред...«</p> <p>»Не, не... то не ваља.{S} Д 
 тражила је утехе; у послу је угушивала онај стални страх од некакве несреће, који је обузе ови 
S} Овај тешки бол изазвало је сећање на онај тренутак, кад се попео и надвирио се на прозор...< 
нам шта ви говорите.</p> <p>— Ехе... па онај криви.{S} Ваш нови учитељ...</p> <p>— Не могу сви  
?...</p> <p>Гојко је гледа и само слуша онај звучни глас, који иде из самих груди, али не може  
е одједном диже.</p> <p>— А нама остаде онај дневник онако...{S} Да идем да га закључим, рече о 
ва у ситним капљицама и навлачи на људе онај тешки сумор и зловољу, од кога се највеселије лице 
ти да је то све у истини свршено, да је онај отресити, паметни и лепи човек њен муж, да су све  
ш сад мора, онако кришом, да му предаје онај велики замотуљак у крпама?...{S} И Стојан се огрће 
 — <hi>све</hi>...{S} Само гледај да те онај зликовац не опази.{S} И ја одох до куће; ко зна шт 
е срце од неке зебње и опет је притиште онај тешки магловити сумор, што дави, испија полако...< 
ор Министру у име капетаново, и онда ће онај смрад бити кажњен за лажну доставу...{S} Да, му за 
е лелуја сенка осмеха и још јаче истиче онај јединствени израз на окамењеном, непокретном лицу: 
у...{S} За колико бих могла истрчати уз онај голи Космај?...{S} Гојко ме онда звао да се пењемо 
лас одлучно.</p> <p>Гојко исприча још и онај догађај с пандуром, приђе те потписа свој исказ, н 
јој је она у глави...{S} Опет се појави онај грозничави сјај у очима, ватра је обузимаше све ви 
ше мути, а на срцу <pb n="198" /> стоји онај ледени камен, који је још овде у дворишту обузе... 
елу је свеједно: био му на врату ја или онај Ђокић, одсече председник.{S} Него ти, Богосаве, по 
 ме ваљда затворити.{S} Може ме напасти онај пандур... јест, тамо у затвору туку!...{S} Али нећ 
па се прво извести је ли се вратио кући онај...{S} Ако се и вратио, биће у канцеларији.{S} А ти 
>Љубици смрче пред очима...{S} Дође јој онај мушки лик црњи од пакла, одвратнији од ђавола.{S}  
баш на овом месту... </p> <p>— Камо вам онај колега, рече он, дижући се.{S} Баш ће сит да се на 
, не може се свему веровати: те не знам онај отпуштен депешом, те овај ће бити пенсионован... в 
 и у кујну.{S} А ја ти, брате, не волим онај сељачки обичај: да се руча ма шта...{S} Одвоји мал 
 рада, обучем се у скупоцено одело, као онај гроф, а ти ме чекаш, окружена стотином лепотица, к 
трати госта.{S} Шта је ово... је ли ово онај исти, пређашњи човек?{S} Не, није, није...{S} Ово  
кама.{S} Она са чуђењем посматраше како онај сплетени Гојко стоји пред децом, како им живо и ве 
ј се стеже..{S} Опет јој у очима блесну онај апатични израз и брзо га нестаде... </p> <p>Оде јо 
не се од прозора, чује се још боље, баш онај исти врисак...{S} Тамо је ваљада и њена мати, па ћ 
се виђаше с прозора. — Онакав човек!... онака душа!...{S} Али ти си гледала на лепоту...{S} Шта 
ац планина, који се виђаше с прозора. — Онакав човек!... онака душа!...{S} Али ти си гледала на 
»Па он бар да је друкчији!«...{S} Да је онакав, како је она замишљала свога нежењена колегу, не 
S} И ево, баш све се испунило!{S} Он је онакав, <pb n="186" /> каквог је она замишљала још у шк 
све исто онако...{S} Па баш ако хоћеш и онакав дворац у земљи?...{S} Тамо има много пећина, коп 
а; и ви са намрштеним челима, са лицима онакаженим страдањима и патњом; и ви, јадници, што изгу 
 од барута...{S} А доле на поду бели се онакажено, слабо лице, из уста тече крв...</p> <p>— Бра 
 мржња.{S} Лице јој беше све нагрђено и онакажено од неке унутрашње муке.</p> <p>— Хоћемо... ил 
на љубав, права љубав, велика, заносна, онаква, како се то описује у романима...{S} И све је та 
 изглед.{S} Право гнездо!...{S} Само не онакво, како се замишљало ранијих дана...</p> <pb n="15 
ше исти учитељ...{S} Онако исто говори, онаки исти покрети, осмех, ама баш све исто.{S} И његов 
збуђењу и дрктавици, — само да ви нисте онаки...{S} Сву ћу вас обасути брилијантима...{S} Свега 
 пред распећем, и учитељева херувика са онаким истим сецањем и узвикивањем, и гомиле босиљка, м 
 и — прође га пријатна језа свега...{S} Онаких очију он још не виде; беху то црне сјајне очи, и 
преко усана и она баци поглед на Гојка, онако у косо, не осврћући главе к њему.</p> <p>А Гојко  
е је све било суво.{S} Кмет се искашља, онако из учтивости, тек нек се што год каже, да се не ћ 
»Нашло се мртво!« И зашто баш сад мора, онако кришом, да му предаје онај велики замотуљак у крп 
етурати по кревету.</p> <p>Гојко отрча, онако необучен, у школу, разбуди Стојана и посла га за  
 да је мртва...</p> <p>Гојко јој приђе, онако мокар, клекну пред њом на земљу и наслони своје у 
тве, претње, па богме по мало и псовке, онако кроз зубе, све се то просу пред ово двоје јадника 
</p> <p>— Ниси могао да дознаш од ћате, онако... да га превариш: хоће ли данас долазити?{S} Гој 
олу! скомандова он, па се опет згрчи и, онако намрштен, оборене главе, уђе са децом у школу.</p 
па ћемо вас лепо намирити.{S} Нисмо ми, онако рећи, зликовци... да затварамо учитеља своје деце 
намести на столицу, хтеде се осмехнути, онако ради учтивости, али му се из груди оте тежак узда 
 Гојковој учионици беху отворена, а он, онако исто намрштен, ходаше живо преко школе.{S} Кад оп 
лубане?...</p> <pb n="153" /> <p>Гојко, онако збуњен, још више се ушепртља од овога узвика, па  
} Има времена и за одмор.</p> <p>Гојко, онако суморан, наређује Стојану да трчи за бисаге, а он 
Зар и ви пуштате, рече му она отворено, онако како су и јутрос разговарали.</p> <p>— Подне је,  
је пазила на децу и крстила се побожно, онако женски: знајући само да се тако ваља, не размишља 
ва места којима се бол и ватра пружају, онако дужином... то је извесно пруга, масница преко цел 
овољно.</p> <p>А он баш не хтеде одмах, онако драговољно... да се то сврши.{S} Све нешто отеже  
дох...{S} А сад би тек хтела живети!... онако како сам некад сањала...{S} О, живота, живота хоћ 
ој кући...</p> <p>— Што?</p> <p>— Та... онако...{S} Једнако ме гледа душмански.{S} Не може да з 
 не дођем до сванућа, нађи коју жену... онако постарију, мирну... нек се нађе.</p> <p>— Не бриг 
цима!...{S} Срећа те држава даје плату; онако би се липсало од глади...«</p> <p>»Још ништа не в 
о, па друго, па гледај га <pb n="93" /> онако чупава како се превија, а крв шикља...{S} Па онда 
тала <title>Монте-Христо</title>?...{S} Онако ћу ја тебе, све исто онако...{S} Па баш ако хоћеш 
а Бељино место?</p> <p>— Наш друг...{S} Онако је некако... чудан.{S} У свему је оштар и одсечан 
S} За чудо: и он беше исти учитељ...{S} Онако исто говори, онаки исти покрети, осмех, ама баш с 
види...{S} Нека он не заборавља кућу, а онако... што?...</p> <p>Љубица подиже главу као иза сна 
рвене изненада, саже главу и погледа га онако испод очију.</p> <p>— Кад не би требало да се јед 
</p> <p>— А, на то смо вама обавезни за онако лепе скамије и друге потребе? рече Љубица.</p> <p 
е!.. о часни је!...{S} Како га обанђија онако!...{S} Иде, братићу, за њом ка слеп...{S} Хм... и 
што разговарала са њим о броју ђака, па онако у шали помену, како Гојко има мање деце од ње, и  
мрднути, узвикну он са тешким болом, па онако у љутини хитну гранчицу, коју ношаше у рукама, да 
— Хоћеш?...{S} Пропусти га напред... па онако с леђа... ножем, пирни га...{S} Само да те нико н 
е у хлад па се измаче, гледајући писара онако исто необично, најежено, као и Гојко.</p> <p>— Из 
 па стане на врата и слуша хоће ли чича онако исто оштро изговорити, како је он казао.{S} Ето и 
 за узрок ове промене, па ако је штогод онако... да јој ми можемо помоћи, онда да скочимо...{S} 
и кућимо, и раскућавамо, и умиремо, све онако узгред, уз пут...</p> <p>Љубица га уплашено погле 
њим цело јутро, смеје се, шали се и све онако... што не ваља.{S} Оставила децу саму...{S} Видиш 
он ми није још ништа ни казао, него све онако... поиздаље.{S} Час говори некакве одвећ необичне 
оше до прага, он се осврте и погледа је онако ђачки...{S} Она обори главу стидљиво, а он је пол 
 не би узео за жену.{S} Истина, он није онако нежан и пажљив према њој; не уме, или неће да дел 
а као да не осети ништа, гледаше и даље онако исто са заљубљеним осмехом на устима.{S} Гојко по 
а седети, а она се погрбила, превила се онако исто као и Љубица, само у још већој мери.</p> <p> 
а.</p> <p>— Зна он добро.{S} Него ми се онако нешто не мили да га гледам у овој кући...</p> <p> 
о он имађаше жалити само Љубицу, што се онако нетактична показа.{S} Ревизор отпусти децу кућама 
один Пера... знам га.</p> <p>— Питам те онако... какав је човек?{S} Он нешто много прети учитељ 
Не треба... не могу, промрмља Љубица, и онако буновна, не дижући очију, прође у своју собу.</p> 
 само одмора.{S} Жена је, мишљаше он, и онако сама, одморна, није разбијала главу цео дан сељач 
увиде да је то незгодно.{S} Свеједно, и онако ће дознати од Стојана колико му треба да зна.</p> 
иже се читав урнебес.{S} Он, сиромах, и онако беше збуњен, чим опази радознала женска лица која 
Деца ће већ доћи, па нека их он води; и онако није до сад био у цркви, одговори она жучно, а об 
 молим те...{S} Живот ми је загорчао; и онако нисам никад среће видео.{S} И свака несрећа мора  
 дроњци«.</p> <p>— Ћути, добро је.{S} И онако ништа ниси имала, веселнице.{S} А сад пуна кућа.< 
ви.</p> <p>— Нека деце код мене... ја и онако радим само то.{S} Ви можда мислите... запе она, ц 
p>— Цртајте на табли.</p> <p>— То већ и онако морам... поједине округе, али опет не иде то тако 
лас, може се закључити по Стојану, који онако испод покривача испаде и прескочи све степенице и 
 /> од његова изгледа, него му одговори онако, гледајући некуд по зиду:</p> <p>— Отишла ономе л 
сам.{S} А што, зар ја не бих могао бити онако окретан и живахан, као Веља?{S} Не може да се сми 
кло тамо, сама сам се гнушала...{S} Тек онако... само пропадох...{S} А сад би тек хтела живети! 
же.</p> <p>— А нама остаде онај дневник онако...{S} Да идем да га закључим, рече он смешећи се, 
.{S} И шта сам сад? не смем ни да сањам онако, као што сам још јесенас могла, у овој истој пост 
{S} Дотерао би до капетана... па седнем онако у ону дубоку наслоњачу, притиснем дугме... зврр.. 
... то не ваља.{S} Друго...{S} Стоји он онако... наслонио руку на Љубичино раме, а ја уђем па г 
... то јест нисам управо ни живео, него онако...</p> <p>— А детињство? стаде га запиткивати заи 
мој зубе показивати, ономе знаш... него онако низ длаку..{S} Лажи га полако док не ухватиш за в 
, знате, незгодно било; цео дан сам био онако, некако... као да сам што изгубио.{S} И господин  
милошту као други људи, него све некако онако... озбиљно, важно...{S} Само неколико пута, у поч 
 учитељу« што је са њом рече да је мало онако... као луд, а неки пут је добар човек.{S} За сад  
ика. »Да га искасапим свега!...{S} Чело онако да узмем нож, па право у груди — нећу у леву стра 
 најтеже је сазнавати да је то све било онако... нити је мене ко могао приморати, нити ме је шт 
 сам никакве користи отуда.{S} Тек само онако: »како сме он да буде срећан?«... па цап преко ср 
на како би било...{S} Него ја њега лепо онако, као конац око-прста, па за час готово.{S} И шта  
ојан, који стајаше више учитељице, исто онако најежен и згрчен као и Гојко, обрте се и оде у шк 
ро«...{S} Стаде... маше јој руком, исто онако кад је бунцао, зове је к себи...{S} Очи укочене,  
е... још ближе...{S} Гојко!!...{S} Исто онако миран, као кад лежаше на кревету, и опет му исто  
itle>?...{S} Онако ћу ја тебе, све исто онако...{S} Па баш ако хоћеш и онакав дворац у земљи?.. 
убав, која је трајала и свршила се исто онако, као што се све сличне »ђачке болести« свршују.</ 
а отворише, и у прво време гледаше исто онако буновно, полусвесно, као и до сада; али одједном  
 завуче у жбуње, па стане нарицати исто онако, као што је чула своје сељанке да жале за покојни 
о кад лежаше на кревету, и опет му исто онако исписано на лицу: »О, ала ми је добро... ала ми ј 
некако проста, убога, и ако је још исто онако мила, као што беше у детињству.{S} Сад је и она с 
 ревизора, и не због оцене, него просто онако, боји га се као човека оштра и озбиљна, боји се о 
име писарево.</p> <p>— А новости... већ онако...{S} Прича свет свашта, не може се свему вероват 
у рад на једном обичном регистру, а већ онако... тхи!... — рече он, махну руком по ваздуху и на 
беше сав занео у мислима.{S} Капетан му онако с ногу рече благо и пријатељски:</p> <p>— Идите,  
.{S} Јадна моја деца... оставила сам их онако.{S} Не знам сад ни где су.</p> <p>И она брзо, не  
чудно како се то све редом испуњава баш онако, како је он желео,..{S} Истина, сам он није поста 
у долазе другови на ручак...{S} Све баш онако, као код правих кућевних људи!{S} И он извесно са 
/p> <p>»О, што нисам знала да ће се <hi>онако</hi> свршити!... понављаше она већ стоти пут једн 
<p>И она брзо, не осврћући се више, оде онамо где је децу оставила.{S} Нарочито је пренерази св 
а би ма шта радио, продужи брисати се и онамо где је све било суво.{S} Кмет се искашља, онако и 
 ако видимо да ће и вас овако да брука, онда ћете дати оставку.{S} Другог излаза нема.</p> <p>З 
тогод онако... да јој ми можемо помоћи, онда да скочимо...{S} Једаред, кад пусти децу кући и ст 
 он зна, да га одовуд гледају!...{S} О, онда би заборавио оне ударце камџијом, оно понижење и с 
ар, пријатељу, и кад не можеш да радиш, онда ниси више за службу, рече писар, вадећи хладно печ 
а одмах за њим детињи. »То је учитељ... онда ће ово бити«, вели жена у себи и прилази другим вр 
сна, и онда ништа...{S} Нема ничега!{S} Онда ће се и оно страшно, непознато, уклонити...</p> <p 
а не видиш и да те се ништа не тиче.{S} Онда ће и она тебе оставити на миру... чак ће ти писар  
обро... одговори депозитар отегнуто.{S} Онда ја да издам за све месеце?</p> <p>— Разуме се, одг 
али праве љубави, али макар поштовања — Онда ће ти, брате, и писар и твоја слачајша прва љубав  
ваког предмета?</p> <pb n="138" /> <p>— Онда... е онда беремо кожу на шиљак!... узвикну Веља, с 
 тих изјава, које га узбуђују.</p> <p>— Онда тако... .{S}Ја ћу ове уписати код мене, а ви како  
ад је друго; опет сад бар има нечега, а онда није било ништа, изговори он то, па дубоко уздахну 
акт с потписом Министра просвете, па га онда поцепа на ситна парчета. — Ево и твоје тужбе, ево  
 ништа писати ни друго што радити, а ја онда, знате, ударим у приче...{S} Хехе... не знате како 
исао. »Јест, збиља!{S} Колико сам се ја онда уплашила и наједила, а он ништа...{S} Јамачно се ј 
 некакву гривну, шта ли... што је отела онда...{S} А наше учитељице су веома зла језика... једв 
} Зачу се само јаук Љубичин од бола, па онда њен истеричан врисак...</p> <p>Писар се прену: вид 
м погледом, док не замаче за врљике, па онда дохвати палицу и стаде разгледати крушкову грану,  
ђа.{S} Зачу се отуд најпре шапутање, па онда јаснији одговор, који је могао и Гојко чути.</p> < 
ок се тако мало упознаше и зближише, па онда поче по издаље добацивати похвале њеној лепоти, па 
исати.</p> <p>Љубица стаде рачунати, па онда извади из стола чисту хартију.</p> <p>— Па, ако ће 
и писар службеним полицијским тоном, па онда, као са своје стране, настави:{S} Понео сам га узг 
утник се још једаред обазре на село, па онда баци на земљу неку вунену струку са својих леђа и  
уком по ваздуху и насмеја се гласно, па онда настави:</p> <p>— А ви, то је већ друго... вама тр 
жи га полако док не ухватиш за врат, па онда о земљу.{S} Ја, братићу, тако је то.{S} А ти се не 
раше се и за ручком и после о свему, па онда Љубица, на материн захтев, стаде причати о себи, о 
е дугачке руке, како се дижу к лицу, па онда се спусте и млатају поред кратких кукова. </p> <p> 
та, ја ћу њему поклонити деветорицу, па онда да имамо обоје по педесет ђака«.{S} Она је још и т 
бешчастити учитељске породице!...{S} Па онда једно уво, па друго, па гледај га <pb n="93" /> он 
а како се превија, а крв шикља...{S} Па онда забоди једном у трбух и реци: ово ти је, господине 
дима... и ваздан других ствари...{S} Па онда осу прекоре што су је овако оставили, ни да јој пи 
или трећом приликом све исказати.{S} Па онда?...{S} О, та ваљда и Бог гледа са неба на сиротињу 
 у леву страну, нек се дуже мучи.{S} Па онда мазнем преко носа: фик! а нос у траву...{S} Он ври 
 и радимо у тој школи.{S} Ништа!...« Па онда настави гласно:</p> <p>— Ништа друго ниси могао ра 
мета?</p> <pb n="138" /> <p>— Онда... е онда беремо кожу на шиљак!... узвикну Веља, смејући се. 
S} Има времена, други пут...</p> <p>— Е онда до виђења.{S} Лаку ноћ! рече она и климну главом к 
ати уз онај голи Космај?...{S} Гојко ме онда звао да се пењемо...{S} Његова Америка«...</p> <p> 
ђоше обојица заједно из дворишта, па се онда окренуше сваки својим путом.</p> <p>Кад Гојко стиж 
а школу, рече им да се ту играју, па се онда полако приближи Гојку.{S} Он стајаше међу децом, п 
ок пламен не обухвати целу свећу, па се онда стаде тихо лелујати, као последња слабачка жртва с 
!...{S} Написаће Гојку да је болесна, и онда ништа...{S} Нема ничега!{S} Онда ће се и оно страш 
 што ће нам!...{S} Ми ћемо бити сами, и онда нам неће ништа требати...{S} Ја ћу тебе као мало д 
ћу одговор Министру у име капетаново, и онда ће онај смрад бити кажњен за лажну доставу...{S} Д 
b n="157" /> Мора га избегавати...{S} И онда настаје дуго, вечно, бескрајно страдање, без иједн 
учити, само да ти будеш задовољна.{S} И онда ћу и ја бити срећан, те како срећан!...{S} О, да з 
 Па да ли ће ме довека презирати, чак и онда, ако ја постанем узорита жена и учитељица?!...{S}  
 школе.</p> <p>— Е, моја госпођо, ко би онда смео жив изићи капетану пред очи!</p> <p>Тако редо 
p>— Е, синко...{S} Говорила сам ја теби онда, рече јој мати, гледајући замишљено у далеки венац 
.{S} Кад нестане такве љубави, нашто ми онда живот?...{S} Еј, људи, људи, какви сте ви!...</p>  
 а?...{S} Па кад се он сит начуди, а ти онда окрени: што посла онога паксијана да ме убије, и м 
оли да је изведем из школе, а ја се тек онда наљутим, па скочим ономе на леђа... па гази, гази, 
дођеш... право у ону собу...{S} Па ћемо онда нас двоје наставити весеље.{S} Хоћеш?...</p> <p>Бо 
м ја може бити наћи стан и џабе, па зар онда и ви да ми не платите ништа?{S} Ја имам по закону  
лаши се... ја сам видео, све сам видео, онде, са онога прозора...{S} Али ја ништа, Бога ми, ниш 
та си тамо радила?</p> <p>— Под крушком онде...{S} Гледала шта мој муж ради са... са оном Обрад 
рџба.{S} Није могао трпети женске сузе, оне су га веома дражиле.{S} Пре венчања је по пеки пут  
енило, добило самртнички изглед, а очи, оне живе очи, гледају уморно, тамно, непрестано је у њи 
к се он обрте да види какво је то чудо, оне сухе руке падоше на Љубичине јабучице и за тренутак 
бојао да не дође данас.{S} Добро јој... оне огреботине још се истина црвене, али то не мари.{S} 
резом? рече писар мало тишим гласом.{S} Оне летошње оправке и набавке, то ти је сав издатак.{S} 
во орловичке општине дало се на посао — оне обичне ствари које се врше пред сеобом.</p> <p>Ђоки 
м?...</p> <p>Ноћ се полагано навлачи, а оне још седе, шапућу и уздишу...</p> <p>Трећега дана по 
ончића?</p> <pb n="18" /> <p>— То је за оне из првог разреда, а ми ’вако... крпигуза, јарца, ви 
апред, те иђаше с вољом, али помисао на оне људе што су тамо засели, заплаши га и збуни.</p> <p 
О, дивна, шумна српска Мораво!...{S} Па оне безазлене, срећне дечје игре!{S} Па нарочито оно за 
> <p>— Али за Бога, ваљ’да нико не дира оне који се не мешају у политику?</p> <p>— А зар мислит 
ута и повучена, нестаје са њихових лица оне обичне дечје живости и она почињу личити на војнике 
аше женска сујета, попушташе по мало од оне првашње збиље, па се стаде и она упуштати у разгово 
 са млађом сестрицом, у цркву.{S} Стоје оне тако у једном крају и ћуте.{S} Мати се крсти, а она 
 покуша да развуче усне у осмех, али се оне искривише и задркташе, одајући велики бол што је пр 
и унапред њихову непријатност, и ако се оне још не беху јасно испољиле, него се тек наговестиле 
га дана, а у Љубичину столу гомилаху се оне црне кутије с накитима.</p> <p>Гојко изгледаше тешк 
о је костур, омотан кожом.{S} Нема више оне ватре и живости у очима, ни руменила на лицу.{S} Св 
њу волео, али некако на свој начин, без оне обичне женске нежности, која влада међу мужем и жен 
ој другарице, старије годину дана.{S} И оне обртаху од ње главу презриво, купећи усне и пречају 
подине, једнаке су: и ове ваше учевне и оне наше конђаре.{S} Је ли њој дуга коса!...{S} Ехеј-хе 
 узвикивањем, и гомиле босиљка, мирис и оне исте мисли...{S} Она се занесе, не слушајући шта се 
ти прозоре... свуд навучене завесе, али оне двокрилне, те се између њих може видети.{S} Пропе с 
ом, устаде те се уми, па хтеде склонити оне украсе са стола.{S} Остави часовник у фијоку и поне 
. боље ће бити, рече Гојко, сакривајући оне ствари у свој зимски капут.</p> <p>— Нека... одгово 
о мало расположити и угушити јој у души оне страшне црне мисли, од којих се живо срце леди, а с 
вуд гледају!...{S} О, онда би заборавио оне ударце камџијом, оно понижење и сва страдања...</p> 
 Да, одговори он, а из очију му нестало оне сањивости, па бије из њих живи јасни огањ.{S} Он бе 
ико други...{S} Гле и лице се види, ено оне огреботине, још се црвене и кваре изглед лица.{S} Н 
и: у селу су посете врло ретке, па зато оне вазда изазивају неку нервозну бојазан што се ремети 
Веља.{S} И како их не би срамота, макар оне тамо у Министарству!,..{S} Три разреда, толики рад. 
али сам узимала на признанице.{S} Ту су оне, мора бити...</p> <p>— Нема, госпођице, ниједне.{S} 
стаде на његовим грудима као полумртва, онесвесла...{S} Доцније, кад се мало прибра од прве нав 
е.{S} Чим се гост појави на вратницама, они испред школе поиздизаше главе, и што им се овај виш 
умни вали дивотне Мораве.{S} Чим сване, они сви, голотрби и босоноги малишани, његова браћа и с 
ложни, па да се удруженим силама бране, они ударе свако на своју страну, а то је кметовима добр 
о друкчије мишљаху...{S} Како који дан, они постају све ближи, све интимнији.{S} Они се већ ода 
 и кметова он није променио па ништа... они се ређају један за другим и пролазе, а он са својом 
ски:</p> <p>— Ваши људи тамо уписују... они вас знају најбоље, па њих и молите.</p> <p>Она ступ 
> <p>Немој ти њима, братићу, низ длаку: они ће тебе ома’ зубима.{S} Него ти њима први покажи зу 
махну руком.</p> <p>— Виде ли, братићу? они се нешто поџевељаше...{S} Море, ова наша хеј... пар 
бла, пера се сплетоше и зашушташе...{S} Они испод крушке поскакаше и нестаде их у помрчини.</p> 
блак, који им се нагло приближаваше.{S} Они сврнуше у једно сокаче и мало затим нађоше се под ј 
ни постају све ближи, све интимнији.{S} Они се већ одавно значајно погледају, имају неке своје  
а, рече јој он, смешећи се демонски.{S} Они сад тамо ручају, па да им поквариш весеље...</p> <p 
Најбоље нек стоји овако, помисли он.{S} Они знају да ја немам жене ни друге послуге«.{S} Потом  
 више учврстиле њихово пријатељство.{S} Они су сад врло интимни, међу њима нема никакве засебне 
емишљаху да ли да иду и они на збор.{S} Они су испитани још велике недеље, провели су цео дан к 
 сиротиња, журе се на рад, надничење, а они по цео дан око воде, око Мораве хранитељке, јер она 
а.{S} Као да је јуче било: смркло се, а они иду страном, више сеоских кућа; мајка носи малога б 
м мислила да узмем унапред и за овај, а они не даду...{S} Па сам хтела вас молити да им ви каже 
слио је раније.{S} Ја морам да радим, а они горе морају да воде надзор над нама.{S} Кад не ради 
.{S} Замолише га да не прекида посао, а они се наместише на дну школе, иза ђака.{S} Радио је са 
ло послом, нешто да припита за школу, а они: »одбегла«...{S} Е нека виде да није, и да не треба 
 <p>Деца већ почеше долазити у школу, а они обоје сањаху...</p> </div> <div type="chapter" xml: 
 прену.{S} Шта је ово... сама?!...{S} А они отишли... намиловали се, наљубили се, па отишли сва 
и наравно све оно, што није потребно да они знају.</p> <p>Веља се још од првих речи њених уозби 
 зебња испуни.{S} После неколико недеља они не имађаху више о чем говорити.{S} Чим устану, глед 
ји одвојио се уз старе ђаке и слуша шта они говоре о новом учитељу.{S} Љубица приђе к столу и н 
 шетња преко равна пожњевена поља. »Шта они говоре о злу кад је тако пријатно и занимљиво прово 
н не види, али осећа да је тако.{S} Кад они ступише на врата, у школи настаде тајац...{S} Све с 
замисли...</p> <p>Веља беше на раду кад они стигоше.{S} Замолише га да не прекида посао, а они  
и малишан окрене главу и гледа шта раде они у другој гомили.{S} Неки се окренуо сав к тој гомил 
ему то говоре?...{S} Какви ђаци... коме они требају?...{S} Аха, знам... то је од онога« и са ти 
које ви хоћете.</p> <p>— А морају ли се они засебно уписивати? запита Љубица, гледајући га нека 
од почетника дуго задржава, над, ким се они смеју и ако су њиме прожмани и запојени.</p> <p>За  
..{S} Познајем ја по овима овде: чим се они устумарају сваки час у Београд, па се отуд враћају  
 никакво веће зближење.{S} С тога су се они ограничили на тих, озбиљан живот.{S} Љубица је прен 
стигоше цркви.{S} Служба већ почета, те они и не одморише децу, него их уведоше у цркву и наред 
 главу и погледа га зачуђено. »Шта хоће они... о чему то говоре?...{S} Какви ђаци... коме они т 
, час црвене.{S} Опет се у њој подигоше они <pb n="77" /> осећаји, која мало пре она сама угуши 
ове к себи у стан, ту одмах до цркве, и они, не смејући одрећи, одоше, и ако би волели да се кр 
 сам избачена из свога друштва!...{S} И они ме сви гледају са презирањем!{S} На учитељице већ и 
њему, али пришавши близу, стадоше.{S} И они се зачудише необичну изгледу његову.</p> <p>Беше то 
оћи брата, оца, све... али су јој сад и они далеки.{S} Сад има нешто прече, ближе... ово сјајно 
о и Љубица се премишљаху да ли да иду и они на збор.{S} Они су испитани још велике недеље, пров 
биће и без тога...{S} Хајдемо.</p> <p>И они одоше железничкој станици, где је био одређен збор  
укчије!...{S} Могли су се остварити сви они лепи снови, могла сам савити гнездо, у коме бих душ 
 мајци, брату... <pb n="133" /> јесу ли они сад срећнији?...{S} Не, не...{S} Ах, а ја сам мисли 
удо?« као да се питаху њихова лица, али они ћутаху док им се путник не приближи.{S} Њему заклец 
тео, одговори им Веља и насмеја се, али они обоје гледаху Влајка и чекаху његов одговор.</p> <p 
м!{S} На учитељице већ и не гледам, али они!...{S} По неки и не скрива шта мисли, јасно му се ч 
ст, то је оно лице... с којим су везани они осећаји; и гле, сад је опет друкчије: много обичниј 
њеној руци, како су меки, како ли нежни они једри пуначки дланови!...{S} И то он осети само за  
динара месечно, побојте се Бога!« Те ти они, братићу мој, лепо мени попеше на четири рубље.{S}  
Влајко напомену, да тај спремљени ручак они могу и довече појести, пошто се он решио да ноћи ко 
..</p> <p>Једаред му дође Веља, и таман они седају за ручак, а наиђе Влајко.{S} Веља се намршти 
морност, и она задрхта.</p> <p>»Шта ово они говоре само о злу, кад је свет тако леп, сунце тако 
а ћеш више!...{S} Речено је све.{S} Ако они горе имају најмање образа и љубави према школи... н 
а тако и ја...{S} Него није то.{S} Опет они мисле о нечем другом, о чему неће да говоре преда м 
е и стаде под један прозор.</p> <p>Јест они су...{S} По столу разбацане пилеће оглодане кости,  
{S} Не сме се дуље чекати, јер кад дођу они, па заседну, неће ме минути бувара.</p> <p>— Шта ће 
а господо, рече попа..{S} У место да су они сложни, па да се удруженим силама бране, они ударе  
 то једном проћи! уздахну он.{S} Шта су они, обични сељаци!...{S} Шта имам да се ту...{S} Али з 
 школу, па ради читање. </p> <p>Тако су они првих недеља, али се сад све почиње мењати, наступа 
а децу.</p> <p>— Дошли су.{S} Само нису они што не долазе никако, одговорише ђаци.</p> <p>— Уре 
 се давати после прегледа школе.</p> <p>Они се кренуше кроза село.{S} Путом се водио говор само 
 Ја гледам, па чисто не верујем.</p> <p>Они се обојица загрлише и пољубише.</p> <p>— Ја се чуди 
 она, видевши да је сунце зашло.</p> <p>Они се упутише низ брдо, говорећи о послу који их сутра 
било изненада... био сам збуњен;</p> <p>Они прођоше кроз сеоски сокак, по коме лежаше ситна, ис 
шкају му се уста, глади танке брчиће, а оним чудним очима сече као ножем...{S} Љубица се шћућур 
ежући његове ледене руке и гледајући га оним ђаволастим погледом, којим обично гледају заљубљен 
ас је ишла са чистом и ведром душом, са оним истим сјајним идеалним мислима, којима се највише  
ка...{S} Он погледа унезверена Гојка са оним простим искреним саучешћем и махну главом ка врати 
ровири у собу ова жена, гледајући је са оним простосрдачним женским саучешћем.</p> <p>— Ништа.. 
седник.{S} Него ти, Богосаве, пожури са оним завођењем наплата и расхода, па да сведемо рачун.{ 
дмах опази, да се ниједна не интересује оним што се ради на збору.{S} Најпре се посвршаваше нек 
д тог погледа, већ јој приђе слободно и оним полицијско породичним тоном рече јој, прилазећи: < 
 Отац јој одговараше на сва питања, али оним истим својим изразима, с којима се погађа и цењка  
/p> <p>Узевши новац, он се полако упути оним необичним вратима, кроз која ће одмах угледати оно 
ст да то учини.{S} Али се то све заврши оним стереотипним и малодушним узвиком: ех!...</p> <p>» 
 сад?</p> <p>— Све одличне, одговори он оним благим тоном у коме нема ни мало хвалисавости.</p> 
а.{S} Није ни тешко ићи у срез.{S} Па о оним учитељима...{S} А она учитељица, вели, биће отпушт 
иљи, а кад саслуша шта је писар спремио оним друговима, он плану гневом и узвикну: </p> <p>— Жи 
ко момче, које растера псе и приђе му с оним обичним изразом лица, с којим дочекујемо сваког не 
бица мислити.{S} Тешко је нерадницима и онима који би хтели само да заповедају, а мени, што?... 
/p> <p>— Ах, па ја га знам!{S} То је од оних првих Гојкових четвртака...{S} Или није?... не зна 
у се вилице, а очи не може да одвоји од оних сјајних и суманутих очију, које пију, пију... и ус 
 која га с чуђењем гледаху.{S} Један од оних учитеља, Гојко га зна, виђао га је на благајни, ме 
нолика љубав ка животу?{S} Како нестаде оних лепих и заносних идеала о раду, о скромном гнезду  
 се као човека оштра и озбиљна, боји се оних неколико часова, што ће их морати провести са њим. 
 Казао господин управитељ да му пошљете оних девет ђака.</p> <p>Љубица диже главу и погледа га  
је исти: озбиљан, оштар поглед; само из оних јасних плавих очију сија љубав и доброта...{S} Так 
 али то од чега долази страх далеко је, оно се не види, не појављује се...{S} И снага је издаде 
у, и ако носи штап у руци.</p> <p>— Хе, оно је било изненада... био сам збуњен;</p> <p>Они прођ 
 онда би заборавио оне ударце камџијом, оно понижење и сва страдања...</p> <p>— Господине Гојко 
ан са кућњег прага. — Замахни на псето, оно ће се крити да га не удариш, а некмо ли дете.{S} Та 
ремено само за тај мах, а кад погледаш, оно све лепо и ваљано...</p> <p>Влајко се о ручку распо 
Не може, мајко, зарасти исечено срце... оно је ишчупано, нема га више...{S} Да нисам познала пр 
елом чаробном светлошћу његови зраци... оно се спушта величанствено и мирно, као да оставља цео 
убица.</p> <p>— А је ли он вас жалио... оно пре, кад вам је послао наредбу.{S} Па толике друге  
и се из све снаге о нешто црно, меко... оно се одједном претури и јаукну, а он се сети да је то 
 стајати, треба издржати до краја...{S} Оно је већ дошло, ево га!...</p> <p>— Где је учитељ!... 
ке, а другови су му ту пред очима...{S} Оно до душе признајем... некако ми је, знате, незгодно  
душу некакво ново страшно осећање...{S} Оно само трује око себе, баца горчину и јед, сажиже, ни 
>— Е, јесте... сви се муче са тим...{S} Оно »насуштни«!..</p> <p>Ја сам прве године оплакао; ха 
дете.{S} Тако је, братићу мој!</p> <p>— Оно види да ја нећу да га ударим, па што се крије!</p>  
ини?!...{S} Гледаш цео живот унапред, а оно све пусто и одјекује вечном, бескрајном празнином.. 
наш како је... то су тугаљиве ствари, а оно је човек прек...{S} Нико не воли да му се други меш 
S} Таман рекох: да ми буде од помоћи, а оно... </p> <pb n="19" /> <p>Љубица се окрете и разглед 
ћи нешто...{S} Све ме вуче да паднем, а оно у глави кљуца, кљуца...</p> <p>— Хајде, да те повед 
ан.{S} Ја га опомињем што је немирно, а оно се осврће на другове, као да и оно тражи ко је то н 
д.{S} Очекивао је потпуну послушност, а оно, ето!...{S} Па сад ти разумеј женско срце!{S} И шта 
ам за њих, да приносим себе на жртву, а оно није...{S} И њих сам убила, унесрећила...{S} О, теш 
чича му сложи друго одело на столицу, а оно мокро покупи и однесе да га осуши.</p> <p>Гојко леж 
воли, ко год те љубазно погледа...{S} А оно није... свет је покварен, сваки хоће да уништи туђу 
је она усрећила својим доласком...{S} А оно, гле: у мало је не одјурише. »Нисмо те, веле, ни зв 
људи, који ће тај злочин извршити.{S} А оно гле!...{S} Обоје се ћутећи погледаше, па одоше у св 
ад... ћутаће и гледаће свој посао.{S} А оно синоћ?...{S} Ех, право каже Веља: плаче ко стрина!. 
>Веља иђаше необично весело; обузело га оно пријатно расположење, које наступа после дуга успеш 
елу свету и он сад замишља како изгледа оно рајско место, где је познао једине дане среће, мило 
у и по, док ниси измирио мањак.{S} А за оно затварање имаш право.{S} Ја нисам ни послушао све к 
а судбина!{S} Погнула главу, па ради за оно злехудо парче хлеба.{S} Мало је размишљала о послед 
 плату?{S} Потписали сте списак само за оно мало дана у августу и за септембар.</p> <p>Љубица з 
 срећу мути...{S} Лекар каже... опет ја оно!...{S} Свеједно, и без тога мора бити.{S} Нека он ж 
их, озбиљан живот.{S} Љубица је пренела оно мало сиротиње у Гојкову собу, наместила, почистила, 
 прешла, али су јој деца добро усвојила оно што им је казивано.{S} Код Гојка беше шаренила: нек 
} Јест, али он је богослов.</p> <p>— Та оно није баш због тога, господин-свештениче, није због  
ју се на сунцу...</p> <p>— Није то; шта оно беше друго, важније?...{S} Не знам... ништа не знам 
а отишли свако своме гнезду...{S} А шта оно необично светло игра у кукурузу?...{S} Је ли то изг 
{S} То већ није ништа.{S} Али после шта оно говораше о некаквом накиту, украсу, шта ли.{S} Па < 
} А не плаче и не жали кћер...{S} И шта оно вели: »Нашло се мртво!« И зашто баш сад мора, онако 
 ђака појавише се у њој сећање и на све оно, што је у вези са тим.{S} Али је она већ навикла да 
ор с писарем, изостављајући наравно све оно, што није потребно да они знају.</p> <p>Веља се још 
на своју нову постељу...</p> <p>»И овде оно исто!{S} Иста запрега, исти посао, па исти и људи.. 
, шта ли ће јој рећи?...{S} Ето га, иде оно страшно...{S} Осећа по ћатину гласу; он је дошао на 
т, а све га заноси и опет хоће да наиђе оно црно, као пре...{S} Ха, сетно се!...{S} Скочи с кре 
ћу, ако чича Стојан не види добро, може оно рукама да те напипа...{S} Хе, али им он није дао ни 
губи памет и предаде се сва срцу, да је оно води...{S} Та она је тако срећна, тако срећна!...{S 
и и какво ће бити, тек само осећа да је оно све ближе и да ће се њена срећа разлетети као прах. 
 и кваре изглед лица.{S} Но гле, шта је оно?... види ли добро... то се лице смеши и смеши се ба 
премештај на железничку станицу, где је оно држан збор, а на његово место одмах дође један њихо 
S} И ништа ново није смислио, осећао је оно исто што и јуче: она му беше милија од свега на све 
 диже и опет га погледа.{S} Јест, то је оно лице... с којим су везани они осећаји; и гле, сад ј 
да... некаква катастрофа!...{S} И то је оно што јој је омотало очи и ум црним застором, те не в 
ан се огрће неким дугачким гуњем, крије оно под гуњ, замеће мотику и журно излази из дворишта.. 
ати, стежући њену ручицу...{S} Па после оно заносно играње у аптовини иза куће: тада је мислила 
, жути се на дну ракија...{S} Тамо даље оно округло стакло, у њему игра, искри се чисто бело ви 
!...{S} А што ће ми сад здравље... коме оно треба?...{S} Њему... је ли?...</p> <p>— Теби, синко 
ако наређује Стојану да бар мало смахне оно сено са пода, па ето, стоји све као у свињцу.{S} Да 
дање... разуме се.{S} Па баш то и јесте оно што вам кажем...{S} За велику добит мора се много с 
ако очекује неко зло, а не зна откуд ће оно доћи и какво ће бити, тек само осећа да је оно све  
 нека пријатна веселост у срцу; осетише оно познато задовољство од здравља, с којим се код млад 
S} И као да га сад тек добро познаје, и оно јој се чини тако обично, као да је многе године про 
аредбу напамет. — Казао сам, братићу, и оно: <hi>господин управитељ</hi>; виђу да он тако баш х 
о, а оно се осврће на другове, као да и оно тражи ко је то немиран.</p> <p>— Ха-ха-ха...{S} Па  
ишта...{S} Нема ничега!{S} Онда ће се и оно страшно, непознато, уклонити...</p> <p>Али истога ч 
 се крије!</p> <p>— Хе, братићу, кад би оно знало шта ти мислиш.{S} Него оно к’о вели: дај да б 
е, иному луна, иному звјезди... како ли оно беше.{S} Није Бог дао свакому све дарове.</p> <p>За 
 досаднији, а тешко му већ беше гледати оно вечито болно лице, на коме су исписане велике муке  
 се боји чега, или ће јој и Веља казати оно исто што и Стојан.{S} Али сад јој је веома незгодно 
 па одговори:</p> <p>— Реците му: сањам оно што си и ти сањао пред свадбу своју.</p> <p>— Е, ја 
 не знам, ништа не знам...{S} А шта сам оно мислила?...{S} Чекај!...{S} Није то... није то... н 
вим китњастим пространством, па га, као оно свемоћни дух, задише својом величанственом бескрајн 
5" /> <p>Срце јој опет поче зепсти, као оно после прве походе писареве; нерасположење и сумор о 
кад би оно знало шта ти мислиш.{S} Него оно к’о вели: дај да бацим кривицу на другог, ако се мо 
е не плаши ничега.{S} А за писара, како оно... <pb n="52" /> запе он, па се опет насмеја: беше  
, сажиже, ништи...{S} И једнако се само оно јавља и трепери у души, заклањајући собом све: и ми 
м сиграли мете на Вилиној Коси, кад смо оно ишли?</p> <p>— То је ’нако... кад нас је водио у по 
к, па одједном отвори уста и каза јасно оно, што до сад није смео отворено рећи:</p> <p>— Да се 
лене, срећне дечје игре!{S} Па нарочито оно задовољство, које се тада осећало...{S} И сад се жи 
иближи још више и одједном се загледа у оно мртво лице...{S} Прођоше јој трнци кроз цело тело.. 
де, ко сте ви?...{S} Зашто се плећете у оно што не разумете и што није ваш посао!...</p> <p>— Ј 
љиво... наставници се журе да наврстају оно, што је у току зимушњих непогода пропуштено.{S} О м 
ар ја нисам много страдао?...{S} Зар су оно мале муке биле!...{S} Па опет, видите ли... сад ми  
би намучио, само да сам знала... за <hi>оно</hi>...{S} Али ко је то могао знати!{S} О, како би  
ладноћа међу њима увећа, а то само због оног безразложног женског ината. »Шта ми се он ту љути. 
морим родитеље, да се одморим и сама од оног сиротовања и гле!...{S} Зар то може бити!{S} Зар б 
 признати, да је највише охлади одговор оног дечка, који рече да су лончићи за малу децу, а не  
> <p>— Шта ти говориш... као да не знаш оног зликовца!</p> <p>— Зато и говорим што га знам...{S 
ћате ли се онога... рече он смешећи се, онога у дугачким кошуљама...{S} Трпковића, што удари ди 
 даде га Стојану. </p> <p>— Писареву... онога, његову жену ти познајеш?</p> <p>— Знам је ка теб 
сит начуди, а ти онда окрени: што посла онога паксијана да ме убије, и мене и мог вамилијаза?.. 
ан слуша моје причање, и све се љути на онога...{S} Госпођа Зорка им, каже, причала...{S} Видиш 
. ја сам видео, све сам видео, онде, са онога прозора...{S} Али ја ништа, Бога ми, ништа...{S}  
то изгубљена љубав, или је какав дух са онога света дошао да гледа њено страдање, пропаст?...{S 
доба, детињства...{S} Зар да се не сећа онога гнезда, у облику једне мале, накривљене, непокрив 
ни требају?...{S} Аха, знам... то је од онога« и са тим сећањем на деветорицу ђака појавише се  
иле се и не могу никако да се одвоје од онога страшна погледа...{S} Само се вилице понекад затр 
а знаш онога... молим те, склањај се од онога Пере за ово који дан.{S} Неће ти он дуго ту вршља 
амљен за вечита времена, јер му нестаде онога што му је испуњавало животом срце и душу.{S} Укра 
атила госпођа Зорка отуд из села, после онога боја... и капетан се осмехну, очекујући радознали 
м својим сећањем.</p> <p>— Сећате ли се онога... рече он смешећи се, онога у дугачким кошуљама. 
видела љутња на лицу, али тек нема више онога топлог погледа, који Љубицу свакад пресече преко  
к ти је просто све од мене... и овога и онога света...</p> <p>Љубица, како стајаше испод Гојков 
гледа душмански.{S} Не може да заборави онога...{S} Сваке недеље му иде на гроб...</p> <pb n="1 
једнако рачунао.</p> <p>— Море, знаш ли онога ономлањског, Светислава.{S} Узе од мене велике кр 
им вратима, кроз која ће одмах угледати онога страшног зликовца.{S} То га је вукло напред, те и 
 Где је она?...{S} Ах, одједном се сети онога страшног...{S} Коса јој се стаде одвајати од глав 
чи.{S} Стојан стајаше уз пламен, грдећи онога дечка што их намучи узалуд.{S} Вратише се одмах к 
 ништавно, лепо само као мисао, да теши онога који страда, али неостварљиво, јер нема ко то изв 
Ко би га сад видео, не би познао у њему онога збуњеног, плашљивог јадника. »Да га искасапим све 
/p> <p>— Учитељу, иди кући сад, па знаш онога... молим те, склањај се од онога Пере за ово који 
ово живот!...{S} Она би, без сумње, још онога кобног вечера, вођена својом плаховитом нарављу,  
S} Ми страдамо, овај... и како ћу рећи, оногај... као два мученика.{S} Јутрос нас газе, братићу 
брате, у туђ посао, док нисам и тебе... оногај...</p> <p>— Марш одатле, безобразна животињо! др 
а њима ноћу по потоцима!...{S} То је... оногај... не да се рећи...</p> <p>Љубицу удари нешто по 
те... мора се!...{S} А ја баш то гледам оногај... сваки дан, на... па ми баш, овај... жао ми, н 
што ме уби и осрамоти, господару, зашто оногај ти тако једнога тако рећи свога чиновника и пода 
ежи некуд даље и више, тамо у недоглед, оној бескрајној вечној истини...</p> <p>— О, како је ди 
т остане сама...{S} И Гојко се већ наже оној страни до врата, па чим она у ходању обрте леђа, о 
 би <pb n="169" /> се опет могао врнути оној бесциљној, суморној, страшној, пустој празнини?!.. 
S} И све премишљам о његовој доброти, о оној искреној, неизмерној љубави, коју сам ја погазила, 
је рђаво протумачила његово саопштење о оној учитељици.{S} То је неваљала женскиња, и она је мо 
нема.</p> <p>Затим Веља стаде причати о оној двојици што им се спрема премештај, па дошавши так 
 наћи сам, са својим верним Стојаном, у оној чистој собици, па живети тако безбрижно цело лето. 
S} Шта ово би?... <pb n="85" /> Куд оде онолика љубав ка животу?{S} Како нестаде оних лепих и з 
годан одговор:</p> <p>— Море, шта ће ти онолика цимента?{S} Гледам у брезовичкој школи вамилија 
ече да су лончићи за малу децу, а не за онолике ђаке.{S} Она се опет врати женама, где беше гом 
ко да вас љути, јер ће вам се понављати онолико пута колико имате часова рада у школи.</p> <p>— 
ки распуст у задовољству и одмори се од оноликога страдања и патњи, што их претури за годину да 
28" /> <p>— Добро, добро... верујем.{S} Оном вашем другу из Брезовца реците да се чува од панду 
..{S} Гледала шта мој муж ради са... са оном Обрадовом, одговори она тихо, лагано, али јој срце 
 гле како су наша деца!...{S} Зар он са оном његовом пипавом мирноћом може да створи овакав жив 
<p>— Ено их у Ђокићевом кукурузу... под оном крушком на средини...{S} Знаш њиву Ђокићеву... чим 
еки бурни осећаји, и она сад не мисли о оном, који пролази, весео, поред ње, не види га, него с 
ован посао...</p> <p>Љубица сања само о оном што је изгубљено, о чем се некада сневало, а Гојко 
сти мужу, правила морала...{S} О, тешко оном, ко би само покушао помутити јој срећу, тешком мук 
место.</p> <p>Гојко му, колико могаше у оном страху, исприча шта је било.</p> <p>Капетан зазвон 
... двадесет дуката сам га платио...{S} Ономад сам га купио за тебе... хоћеш...{S} Бога ми, што 
, скроман.{S} И баш може бити да сам га ономад рђаво разумела.{S} Човек, без сумње, гледао мало 
а ово учтиво и озбиљно лице, које се од ономад тако изменило, да овај човек изгледа сад сасвим  
ло јој је свеједно...</p> <p>Али јој се ономад отворише очи, кад стаде жива жена између ње и ње 
то је морао то слагати.</p> <p>— Био ми ономад отац, па не могосмо да добијемо квартирину из оп 
те ваше... учитељке.{S} Ми смо овде тек ономад сазнали, кад се вратила госпођа Зорка отуд из се 
ио власт, него само тврде да је то било ономад... некако тако.. ових дана.{S} После пола часа з 
уо сам да сте се и ви уплашили од нашег ономадашњег разговора и да сте се саветовали са колегам 
ноћње патње, намршти се још више.{S} Од ономадашњега боја Љубица не долази никако у школу, али  
раније уклони у страну, те се не понови ономадашњи случај.{S} Гојко стајаше на вратима, блед, о 
 ти.{S} Њему баш немој зубе показивати, ономе знаш... него онако низ длаку..{S} Лажи га полако  
b n="193" /> тамо, шта осећа он...{S} А ономе јаднику знала сам душу као своју; све му се могло 
ледајући некуд по зиду:</p> <p>— Отишла ономе лоли, ја куда ће!...{S} А ти, братићу, не мисли в 
а затворити, и зашто?...{S} Јамачно оде ономе... да и њега пита, па после?... хм... после ће ме 
њено срце никада више не може припадати ономе, који је тако лако погазио ногама њене најсветлиј 
ле, а ја се тек онда наљутим, па скочим ономе на леђа... па гази, гази, удри штиклом у главу, т 
 напиши <hi>у руке</hi>, да не оде прво ономе доле...{S} Он њега и држи.</p> <p>Гојко се поздра 
и од свега; мишљаше само о себи и свему ономе што сад губи...</p> <p>— Чекај, стани... за Бога! 
о рачунао.</p> <p>— Море, знаш ли онога ономлањског, Светислава.{S} Узе од мене велике кромпире 
 детињи чуперци.{S} Она још није стекла ону необичну вештину многих старијих учитеља, да целе г 
 десно и лево, скрећући поглед чешће на ону страну, где стајаше Љубица.</p> <p>Вељи као да беше 
к, забележи тамо нешто, стави нумеру на ону исписану хартију, па је даде Стојану. </p> <pb n="6 
то, које јој угушује све бриге, отклања ону досадну зебњу и ствара у души расположење, срећу... 
ека пријатна топлина, и он весело стеже ону руку, која му је толико страдања и мука причинила.{ 
 ормана!{S} Ту је!...{S} Само да извуче ону горњу фијоку...{S} Гле како се сија челична, никлов 
стави часовник у фијоку и понесе тамо и ону другу кутију, па одједном застаде и отвори је.{S} И 
године ће бити лакше; а сад уписујемо и ону децу, која су пре две године требала бити уписана.< 
а нешто понети, и она као кроз сан види ону ствар, коју би требало сад узети, али је нешто, ни  
твори се у учионицу и стаде преписивати ону хартију, што је донесе од Веље.</p> <p>Напољу се см 
што?{S} Не може бити да ће јој ко отети ону љубав, која владаше до скора међу њима!...{S} Она о 
муца Гојко оборених очију, избегавајући ону заплетену туђу реч.{S} А и згодније му беше да се о 
о једну у извор и тамо пропадну.{S} А у ону највећу учитељка купи павлаку од козе.{S} -Јок, то  
виш жива!...{S} Па чим дођеш... право у ону собу...{S} Па ћемо онда нас двоје наставити весеље. 
рао би до капетана... па седнем онако у ону дубоку наслоњачу, притиснем дугме... зврр... улети  
о је...{S} Али се опет мути у глави.{S} Ооо!...</p> <p>— Шта се то навлачи... црно, густо?...{S 
гледа на прозор.{S} Беше мрак.{S} Таман оп <pb n="119" /> смишљаше да се крене до председника,  
клештима, па вуче и јури напред.{S} Она опажа само како јој пролећу испред очију расцветале воћ 
те није могло друкчије ни бити...{S} Он опажа како се Љубица мршти и мучи, па баш нарочито бира 
ђашњег Гојка.{S} Истина, и сад се јасно опажа његова карактеристична несразмера, али ко се већ  
зрасле ретке жућкасте длаке, које се не опажају на први поглед.{S} Очи му плаве, мале, па необи 
 она <pb n="38" /> почиње уједно и сама опажати, а то је и Гојко напоменуо, да јој деца почињу  
 цела света...{S} Ну, одједном он стаде опажати како се Љубица све више мења према њему...{S} С 
— Ти, мали, ти... ти! пружи она руку на опаженог несташка и гледаше га строгим јасним погледом. 
само дихање.{S} Чудо је само како је не опазе...{S} Али је она полегла по земљи, само главу мал 
 људи...{S} И овде смањују додатке, чим опазе да је човек мекши.{S} Али ето и она зло прође, а  
...</p> <p>Кад Гојко, око десет часова, опази да је Љубица пустила своју децу кући и он пусти с 
 својих леђа и седе на њу.{S} Тек тада, опази чобане, који га пажљиво посматраху.{S} Он подиже  
у теме.</p> <p>Кад стиже пред вратнице, опази Богосава, који таман хтеде ући у двориште, па кад 
ху другарице њене, остале учитељице.{S} Опази она и неколико познатих јој девојачких лица; то с 
 није смео појавити пред њом.{S} Чим га опази, она се бајаги обрне Стојану, и ако чиче ту нема: 
е...{S} Да пустиш децу кући.</p> <p>Она опази да је Стојан гледа некако у косо, некако необично 
 се убрише.{S} Скрену оком у страну, па опази да се и Љубица некуд далеко загледала, очи се сја 
 <p>Прилазећи својим вратницама, Љубица опази човека, који се држаше једном руком за плот.{S} О 
> <p>Улазећи у школско двориште, Љубица опази како се Гојко нешто устумарао пред својом кућицом 
ром у овом гнезду.</p> <p>Најпре Љубица опази да се Влајко стално уозбиљио.{S} Није му се видел 
сасвим друго... је ли?...</p> <p>Љубица опази да је он помућен, да је у некакву бунилу, па се у 
{S} Нека!...{S} То ће нас зближити, кад опази да ја ништа...</p> <p>Дочека је на дворишту и уве 
мрштен, ходаше живо преко школе.{S} Кад опази њу, он се обрте деци, нареди им да се спреме, па  
брзо.</p> <p>Љубица настави рад, па кад опази да су јој деца заморена, пусти их на одмор.{S} Те 
...{S} Скочи са столице, намршти се кад опази Гојка уза се, и гледајући кроз прозор уздахну:</p 
е бојао пореметити кога у раду, али кад опази да је Љубица сама, остави врата и приђе јој слобо 
х треба да шмугнеш овамо, да те нико не опази.{S} Разумеш ли?...</p> <p>— Како не бих разумео,  
ку.{S} Али да се чувамо њега, да нас не опази; може те отети...</p> <p>Љубица се дуго осврташе, 
.{S} Само гледај да те онај зликовац не опази.{S} И ја одох до куће; ко зна шта може бити!...{S 
 отресит, као што она при својој забуни опази, и представи јој се учтиво.</p> <p>— Лаза Петрови 
 <p>Опет се продужи разговор.{S} Учитељ опази да му другарица непрестано ћути, па стаде мислити 
} Он, сиромах, и онако беше збуњен, чим опази радознала женска лица која га посматраху, а сад в 
о стајаше испод Гојкових ногу, одједном опази да му се очи крећу и заустављају се на њој...{S}  
д помене односе Љубичине и писареве, он опази да председник диже десну руку и даје њоме знак не 
би нимало плашио, али у њену погледу он опази такву досаду, презирање, па чини му се баш и гнуш 
 настадоше друкчији дани. </p> <p>Гојко опази да се у последње време Љубица одједаред измени: п 
на женска жудња за допадањем.{S} Уједно опази Гојкову натмурену, згрчену фигуру, па одмах помис 
 сад заплакати...{S} Као да и Љубица то опази, па се најпре зачуди, а затим се опет насмеши и п 
стаде их нешто задиркивати.{S} Гојко то опази, па чим виде да је Љубица свршила посао, приђе јо 
у мало не запуши нос руком.{S} Гојко то опази, па се обрте Стојану.</p> <p>— Је ли море, ти.{S} 
ша Смиљка, бистра и паметна жена, одмах опази да у говору Љубичину има нешто нејасно, да јој он 
 Чим наступише у двориште, Љубица одмах опази, да нови колега целом својом појавом и држањем од 
бица посматраше само учитељице, и одмах опази, да се ниједна не интересује оним што се ради на  
имамо да разговарамо, викну Гојко живо, опазивши да се она окреће вратима.{S} Он притрча и узе  
.« помисли он и погледа крадом Вељу, па опазивши на себи његов поглед, махну му главом као прет 
>Лекар се загледа у црте Гојкова лица и опазивши неке оштре неправилности, намршти се...</p> <p 
... незгодно!... »И она би се наљутила, опазила би да се радујем.{S} Па што?... баш да видим шт 
ом, о чему неће да говоре преда мном... опазила сам то.{S} Али шта?...{S} Свеједно, ма шта било 
ставио као учитељ, на лицу овога сељака опазила се жива радост, коју он није ни сакривао.{S} Пр 
аш тако отворено покаже, како је раније опазила госте, па их сад ишчекује.{S} С тога се обрте Г 
.{S} Би јој врло непријатно: она је већ опазила неке његове значајне погледе и хтела је одмах у 
е уз прозор и гледа.{S} Срећа још те је опазио писара да излази на двориште, иначе би га овај з 
не? да није пандур?...{S} Како га нисам опазио!«...</p> <p>При крају причања отворише се познат 
преко дворишта, не марећи хоће ли га ко опазити са прозора.{S} Брзо стиже у Брезовац.</p> <p>Ве 
огнутих леђа унапред.{S} Одмах се могло опазити да је то отресит, жив, окретан младић.{S} Још с 
а он почисти, не сме — дићи ће прашину, опазиће га. »Најбоље нек стоји овако, помисли он.{S} Он 
око себе бојажљиво.{S} Пажљив посматрач опазиће из очију му праву сањалачку душу, која живи виш 
е и застаде на степенима.{S} Јамачно га опазише у мраку, те Влајко застаде на вратима, а она са 
збор у месној школи.{S} Још из дворишта опазише да је дошло доста чланова: из школе се чула так 
ивати, али тако неумешно, да деца одмах опазише због чега се она обраћа к њима, па сваки час по 
овечан човек, шиљате браде, суха лица и опале косе, као да је скоро лежао врућицу.</p> <p>— Пре 
...{S} Краве наиђоше под крушку, где је опало мало лишћа и остала која зелена крушка...{S} Опру 
 ходати тамо-амо, а под ногама му шушти опало, жуто лишће; а над њим се ношаху густо загасити и 
м селу шпекулише, продаје сељанима со и опанке, купује од њих коже јагњеће, вуну, воће и све др 
.</p> <p>— Ево ти динар да купиш Станки опанке одмах, а ја макар и не јела за дан-два.{S} Мајка 
огледај мене, видиш... сто закрпа, а на опанцима десет подлога.</p> <p>— Ево ти динар да купиш  
дмах помисли: неће ли бити и незгодно и опасно, да га пусти на таку близину к себи, а још више  
бица.</p> <p>— Шта је, господине, је ли опасно? запита она, гледајући уплашено. </p> <p>— Врло  
окретати око себе, као квочка кад осети опасност, па скупља око себе пилиће.</p> <p>Љубица погл 
S} Да то учиним сад одмах, док још нема опасности.</p> <p>— Нема ни недеља дана како сте дошли  
 напипа...{S} Хе, али им он није дао ни опепелити: зубат беше, па одмах за очи. »Шта ви ту, вел 
на.</p> <p>— Стојане, дај ми воде да се оперем, прошапта она, видевши Стојана како је гледа нем 
шким уздасима...</p> <p>Кад се исплака, опет се замисли и остаде дуго тако као окамењен...{S} М 
 Нађи ми старо одело... треба за сутра, опет прошапта Гојко, гледајући у таван.</p> <p>— За сут 
> <p>Опет се отворише усне самртникове, опет слабачак самртни ропац, један... други... и очи се 
х вам дао...</p> <p>Љубица се унезвери, опет је стаде обузимати зебња, ади досадашње узбуђење б 
њихов је грех...</p> <p>Изговоривши то, опет погну главу, па прође поред ње у школу, чудећи се  
ако је то, братићу мој!...{S} Али опет, опет...{S} Часни је не убио!...</p> <p>Освану дан туроб 
у чуду, и не могући се досетити ничему, опет притрчава, пропиње се уз прозор и гледа.{S} Срећа  
.. противни.</p> <p>— Него напротив?... опет она удари у смех.</p> <pb n="141" /> <p>Гојко се б 
о шта ми срећу мути...{S} Лекар каже... опет ја оно!...{S} Свеједно, и без тога мора бити.{S} Н 
 не живим.{S} Него... тек сад је друго; опет сад бар има нечега, а онда није било ништа, изгово 
грешила је... много је погрешила!...{S} Опет је обузима зима... све више је издаје снага... гла 
њом живи, само јој је она у глави...{S} Опет се појави онај грозничави сјај у очима, ватра је о 
јој задрхташе, а грло јој се стеже..{S} Опет јој у очима блесну онај апатични израз и брзо га н 
 а образи јој час бледе, час црвене.{S} Опет се у њој подигоше они <pb n="77" /> осећаји, која  
е може, зна да нема толико смелости.{S} Опет је бољи револвер.{S} Груни у њега из прикрајка, па 
, криви путник приказати као учитељ.{S} Опет се неки засмејаше, а један довикну:</p> <p>— Бијеш 
ша, па тако и ја...{S} Него није то.{S} Опет они мисле о нечем другом, о чему неће да говоре пр 
испит, па дивота!{S} Ал’ ето!...{S} Ал’ опет, зар не би баш она могла навикнути на мене!{S} Нав 
 стан.{S} Пренерази се кад виде да соба опет није почишћена.{S} Већ пети дан је како наређује С 
бузе га смртно бледило...{S} Камџија га опет ошину преко лица, па трећа преко леђа...{S} Гојко  
и мој...{S} О, мили!...</p> <p>И она га опет стеже врелим уздркталим рукама...{S} Тако им прође 
 једну своју руку на његово раме, па га опет пажљиво погледа својим великим очима.{S} Уснице јо 
 Дохвати мараму, као да се брише, па га опет погледа и насмеја се још јаче.{S} А Гојко, озбиљан 
е своје осећање према њој.{S} Љубица га опет изведе из забуне, обори главу, па немоћним, жалосн 
ко старог и да ме што послуша, а сад га опет тражите.{S} Не грешите се, људи!</p> <p>— Таки је  
ли разговор.</p> <p>— Јадник, жао ми га опет! рече Љубица.</p> <p>— А је ли он вас жалио... оно 
 Баш ће бити да се њему смеју.{S} То га опет збуни.</p> <p>— Какав си то друг, болан...{S} Неће 
очиње, мора бити...{S} Али шта?« И њега опет стадоше претресати некакве топле, пријатне струје, 
е као некад, док се било младо.{S} А ја опет моју господу слушам ка неке богове и сваки им, што 
шко дишући.{S} Кад се мало прибра, Веља опет проговори:</p> <p>— Отпустиће је, дабогме!...{S} Ч 
е, дубоко занесен у мисли, па се и сама опет занесе мислима.</p> <p>»Чудновата је, баш!... прем 
кад би га само могло нестати!...{S} Она опет стаде, двоумећи: нешто је снажно вукло тамо у собу 
азговор.{S} Не, не... најбоље је да она опет остане сама...{S} И Гојко се већ наже оној страни  
 узбуђење беше веће, те надвлада, и она опет обори главу, стидљиво и плашљиво, а груди се подиз 
а живим!...{S} Да живим!«... понови она опет и одједном осети, како се у њој почињу рађати неке 
 и презиме детиње и друго што треба, па опет стане да преврће.</p> <p>А Љубица се наслонила на  
ину, коју по некад смени лака зебња, па опет занос, бунило и топлина...</p> <p>— Аха, понео сам 
ебе ваздуха... затвори уста, поћута, па опет повуче ваздуха...</p> <p>— Стојане!...{S} Стојане! 
тајао и ходао по соби читаве часове, па опет легао и мислио...{S} И ништа ново није смислио, ос 
Драгољуб целе године радио без мапе, па опет добио петицу!</p> <p>И за децималне мере он нађе з 
 Цветко, уздишући.{S} Ради, мучи се, па опет ништа!...{S} Ја сам мислио чак и за нас штогод да  
н ветар...{S} Гојко се грчи и тресе, па опет жури напред.{S} Често заборави ради чега је пошао, 
!...{S} Отвори га и гледа како ради, па опет затвори и гледа.{S} Нарочито јој се свиди ланац, с 
е пучине и растури се тако у висини, па опет над баџом затрепери чисто небо, обасјано благим зр 
че стеже и заноси.{S} Остави ствари, па опет леже.</p> <p>Око подне дође јој мати.{S} Она се св 
је за часак, само за један тренутак, па опет их обори, накашља се мало и проговори као истрке:< 
ромени тежиште с десне ноге на леву, па опет врати на десну, и најзад стаде руком требити густу 
еливају, од чисто беле у црвенкасту, па опет у белу као снег...{S} И над том белом, миришљавом  
д гости се кретоше.{S} Уредише децу, па опет окренуше низ потес.{S} Сунце по мало греје, али се 
{S} Зар су оно мале муке биле!...{S} Па опет, видите ли... сад ми је мило и то страдање и све.. 
ња, и она је морала бити кажњена.{S} Па опет уверавања, клетве, и све то неким нежним, учтивим, 
главу, намршти се и пружи руку.{S} Ћата опет хтеде нешто рећи, али се некако при руковању запет 
наместише на кревет мртва Гојка, Љубица опет уђе у собу и стаде близу мртваца.{S} Знала је шта  
осу, изиђе из собе и оде.</p> <p>Љубица опет остаде сама са болесником.</p> <p>»Дакле то није с 
ного, прешли су све важније радове, кад опет нестаде мира у срцима њиховим и настадоше друкчији 
пожури.</p> <p>Стојан оде, а Веља стаде опет ходати, премишљајући о разним плановима, који му д 
обави неколико часова код Љубице, па је опет нестане.{S} Кад излази из куће, веома је забринута 
им су везани они осећаји; и гле, сад је опет друкчије: много обичније, познатије, као да се сад 
ли за помоћ, јер нема шта јести, али је опет живо интересовао очев говор о томе, као да је то с 
 да закопају жива човека!...{S} И ти је опет молиш, кучку једну...{S} А она те не чује, неће ни 
убије Стојана, па побеже у школу; ту је опет обузе мрак и она продужи спавање...</p> <pb n="98" 
о...{S} То га за часак умири, али после опет стаде бунцати.</p> <p>Око поноћи дође Веља, и упла 
ључа се у своју собу, ноћи, и чим сване опет оде.{S} Он држи да тако мора поступати сваки, ко х 
 за живот.{S} И ко би <pb n="169" /> се опет могао врнути оној бесциљној, суморној, страшној, п 
пи!... рече у себи.{S} Дође време да се опет страда!...{S} А ове ћу јесени тешко страдати, то з 
у децу, а не за онолике ђаке.{S} Она се опет врати женама, где беше гомилица новоуписаних малиш 
е јој помути цело расположење, и она се опет осећа као у ланцима...{S} Тако и болесник гледа у  
, ватра је обузимаше све више, и она се опет приближаваше стању, које личи на врућицу...{S} Пог 
оби, гледајући зар шта би радила, па се опет намршти и изиђе из собе.</p> <p>Гојко се подиже и  
дух, ошину га по глави и плећима, па се опет издиже над његовом главом.</p> <p>Гојку се обрте с 
пут одговорио би Гојку на питање, па се опет уозбиљи и ћути упорно.{S} Гојко не може да дође се 
на вратнице, куда пролажаху ђаци, па се опет полако крену.{S} Љубица пође за њим.</p> <p>— Хоће 
 неким болом, готово са очајањем, па се опет загледа некуд у даљину, а пред очима стадоше му пр 
есу се тако заједнички над селом, па се опет, тамо на крају свода, разделе и запливају усамљени 
{S} Децо, у школу! скомандова он, па се опет згрчи и, онако намрштен, оборене главе, уђе са дец 
ако оно... <pb n="52" /> запе он, па се опет насмеја: беше му незгодно поновити израз Стојанов  
 махну руком, разгледа пред собом па се опет замисли...</p> <p>Веља беше на раду кад они стигош 
у и раду и тражењу новаца.{S} Одатле се опет настављају светлији дани.{S} Сад се баца око на мн 
 занети златне ствари?...{S}Да ли ће се опет одупрети бесној сили?{S} А он!...{S} Ух!..« У Гојк 
еко иза села, ижљубише се, исплакаше се опет, па се расташе.{S} Стајала је дуго на отворену пољ 
ле лакше ми је... добро је...{S} Али се опет мути у глави.{S} Ооо!...</p> <p>— Шта се то навлач 
ве ме зове к себи!...{S} Мало, па ми се опет јави и зове...{S} Лепо га видим... маше руком...</ 
 опази, па се најпре зачуди, а затим се опет насмеши и проговори му тихо:</p> <p>— Није ништа,  
е мало незгодно њихово присуство, он се опет окрете учитељицама и стаде их нешто задиркивати.{S 
 у главу, туци, гњави«...{S} И Гојко се опет мало прибере од гнева.</p> <p>»Што то нема Стојана 
о учитељ, па звера око себе...{S} Ту се опет некако смрачи и неки људи стадоше лупати на школск 
страдање!...</p> <p>Гојко се трже; поче опет да му наилази облачак на чело, али се он прену и с 
, кад не чуше ништа више, ућуташе се, и опет настаде гробна тишина...</p> <p>Љубица ослушну...{ 
ринскога срца...</p> <p>И опет мисли, и опет пролазници, и тако редом, час за часом, ћути и гле 
во у очи страшним, зверским погледом, и опет не може да се одвоји од њених очију, него гледа, г 
стајаше уз њих, погледајући у страну, и опет јој не измакоше оку презриви погледи, које јој упу 
ако миран, као кад лежаше на кревету, и опет му исто онако исписано на лицу: »О, ала ми је добр 
боса, исцепана, а он купује својој... и опет се просу пљусак грдње, док се у том наступу не упл 
ра писар!...{S} И ти, смраду један... и опет се издиже камџија, али Гојко једним брзим скоком и 
 то мене, настави он, познао одмах... и опет си ћутао!</p> <p>— Тхе... шта ћу?{S} Знам да ме не 
, пропада некуд и не види ништа...{S} И опет иде улицом, говорећи гласно сам са собом и машући  
 шта им је; питаћу Вељу на само...{S} И опет Гојко сумњиво <pb n="170" /> махну главом и стаде  
а њему и горко сажаљење, прекор...{S} И опет рекао би да и његово дице вели: »Шта ћемо, кад нам 
 звезду, па га разгледаше пажљиво.{S} И опет она ни о чем другом не мисли: нема више ни бриге н 
це, она хтеде вриснути, али се прибра и опет провири...</p> <p>Њих двоје седе на столицама једн 
ља зинуше од чуда, пребледеше обојица и опет се згледаше.{S} Веља се први прибра, намршти се и  
д или да мало застане.{S} Она се диже и опет га погледа.{S} Јест, то је оно лице... с којим су  
а мој међу људима.</p> <p>Она се трже и опет поцрвене.{S} Обузе је некаква студен око срца, и о 
.« Љубици се стеже срце од неке зебње и опет је притиште онај тешки магловити сумор, што дави,  
кан!... </p> <p>И она трчи, сплеће се и опет трчи, али јој се чини да се не креће с места...{S} 
; усне само понекад задркћу, тргну се и опет се скупе, припију се...</p> <p>Гле, дечко пролази  
атрепта очима, затресоше му се вилице и опет се заплака, јецајући као дете.</p> <p>Веља се намр 
чи се, напреже памет, а све га заноси и опет хоће да наиђе оно црно, као пре...{S} Ха, сетно се 
има по некад у страну, почешу затиљак и опет ћуте и слушају.{S} А ћата се распричао у велико:.< 
ја доћи... а?...{S} Она климну главом и опет се неодређено насмеши.{S} Пера дохвати њену руку,  
ео и знао, а Гојко стаде махати руком и опет удари у бунило.</p> <p>— За сад је обично бунило.. 
менила.{S} Намршти се, па оде к столу и опет стаде разгледати грану; очи јој светле живље, а ус 
...{S} Само се вилице понекад затресу и опет се окамене...</p> <pb n="184" /> <p>А Гојкове очи  
> <p>— Био сам у њој и летос о испиту и опет пре месец дана кад смо мерили вашу учионицу и пору 
не жеље, па и то се не да!«...</p> <p>И опет се преда раду грозничаво, жудно, са неком чудном о 
 је чежњу материнскога срца...</p> <p>И опет мисли, и опет пролазници, и тако редом, час за час 
{S} Кажем вам... уверио сам се!{S} А ви опет...</p> <p>Љубица га гледаше са неким одушевљењем,  
за поједине речи Стојанове, али у глави опет ври, а срце се све више стеже од неког нејасног зл 
но и стаде брисати знојаво дице.{S} Сви опет поседаше и настаде кратко ћутање.{S} Сви гледаху у 
ћ и онако морам... поједине округе, али опет не иде то тако... без целе мапе.</p> <p>— Ми ћемо  
м ’нако... као што бисте ви желели, али опет, кад год устребам... ја сам ваш...{S} Јест, ваш... 
 ни послушао све како ми је речено, али опет сам погрешио...</p> <p>— Шта си ме чекао, море...  
ледајући у страну.</p> <p>— Знам... али опет...{S} Хвала вам и на посети... запе Љубица и погле 
..{S} Хај-хај да горка хлеба!...{S} Али опет ваљда ће Бог помоћи.{S} Нисам ја ни прва ни послед 
.{S} Тако је то, братићу мој!...{S} Али опет, опет...{S} Часни је не убио!...</p> <p>Освану дан 
то си ми таква!?...{S} Јаднице моја, ти опет страдаш?... дочека је мати са сузама и зачуђеним п 
 он зачуди и запита како и шта је, а ти опет: што ме уби и осрамоти, господару, зашто оногај ти 
ћити...{S} Ја како, братићу!...{S} А ти опет иди те праштај и моли.{S} Еј што нисам ја млађи, п 
еко табле, потом се насмеши и гледајући опет у таблу, запита је:</p> <p>— Како вам се допадају  
пријатељски са Љубицом и Гојком, Љубици опет понови неколика извињења, рече јој да буде потпуно 
не овима.</p> <pb n="75" /> <p>Срце јој опет поче зепсти, као оно после прве походе писареве; н 
а среза, господина Перу... и председник опет запе, као да му се тешко сетити презимена писарева 
 оставимо разговор за сутра.{S} Али вам опет кажем: ја остајем на речи.{S} Хајдемо... хајде да  
а се упознамо...{S} Ко зна кад ћете нам опет доћи.</p> <p>Гојко иђаше као на шибу.{S} Шта ће он 
 се на заједања.</p> <p>Другом приликом опет увреба Гојка, и ако се овај непрестано крио од ње, 
реди своје малишане.{S} Сад је одједном опет обузе нека милина, врати се пређашња љубав према о 
н, а и чуо сам да сте миран човек... он опет застаде, очекујући Гојкову реч.</p> <p>— О, господ 
!...{S} И ове су ти женскиње баш...« Он опет махну руком, разгледа пред собом па се опет замисл 
 одмах наређивати... одмах... затеже он опет, избегавајући да каже јасно своју мисао.</p> <pb n 
... свуд ватра као жеравица...{S} Гојко опет поче о Америци...</p> <p>— Еј мој кукавче, не пома 
само ускочи на коња и оде.</p> <p>Гојку опет засија радост на лицу.{S} Сети се Веље са захвално 
муца, хтео би да проговори, али жена му опет врисну па осу читав пљусак грдње на обоје, нарочит 
олог и стаде брисати руком лице, она му опет узе једну руку и стеже је силно.</p> <p>— Јест, и  
Веље са захвалношћу.{S} Истина, срце му опет зебе од какве нове беде, која га може снаћи, и он  
ите јурнуше јој по целом телу, у темену опет стаде ударати необично, она не разумеваше шта се т 
е мало, па се саже и пољуби је...{S} Њу опет прођоше трнци, а писар брзо узе капу и, поздравивш 
 болест ни за шта...{S} Само да види њу опет поред себе, јер држаше да је одбегла сасвим, да га 
па пређоше код Гојка.{S} За његову мапу опет беше доста говора, и ако кмет признаде, да му је » 
ну нек донесе штогод за јело?...</p> <p>Опет ћутање...{S} Пандур махну главом, осврте се око се 
д, који сажиже душу као огњем...</p> <p>Опет се отворише усне самртникове, опет слабачак самртн 
вичке, упућује на своју дужност.</p> <p>Опет се продужи разговор.{S} Учитељ опази да му другари 
. узвикну он усред два окићена воћњака, опијен мирисом цвећа, присуством и сузама ове девојке,  
а једно уз друго, загрљени, приљубљени, опијени страшћу.{S} И на јачи звук мучно да би овога тр 
 мисао: као да је прогутала велику дозу опијума, па јој то стегло, притисло мозак, и она пада у 
само да је некако зажмурила, занела се, опила... и пала у пропаст.{S} После је наступила одврат 
убицу.{S} Узе Гојкову руку и подржа је, опипа му чело, лице, груди... свуд ватра као жеравица.. 
осте на ручку, и ако се Веља томе веома опирао.{S} Чекаће их, вели, његова жена, која је спреми 
то доказивати, чему се она испрва стаде опирати а после се спреми, навуче неку велику мараму на 
{S} Али се нешто обе учитељке у почетку опираху, док њихови мужеви не изјавише, да ће се то све 
ав, велика, заносна, онаква, како се то описује у романима...{S} И све је тако некако испало, к 
а од свију страдања и недаћа, што су је опколиле.</p> <p>— Јаднице!... јадно моје дете!{S} Муче 
упи око себе, али чим стаде у дворишту, опколише је жене са децом.{S} Она поцрвене и збуни се,  
око себе, осећајући само да га све више опкољава некакав страшан мрак, црн, непровидан...{S} На 
»насуштни«!..</p> <p>Ја сам прве године оплакао; ха-ха-ха...{S} Ја ћу ти данас то уредити...{S} 
ећна, тако срећна!...{S} Невидљива вила оплела је мрежу од самих љубавних конаца, посула је руж 
ено и ширет к’о и чича Стојан.{S} Ја га опомињем што је немирно, а оно се осврће на другове, ка 
</head> <p>Дође испит.{S} Љубица се тек опоравила од болести, па жива премрла од страха.{S} Ист 
смева њеном другу, те му одговори доста опоро:</p> <pb n="10" /> <p>— Не знам шта ви говорите.< 
ду...</p> <p>— Гле ти паксијана како ми опорочава моју очигледну наставу, насмеја се гост, па с 
е постављати питања.{S} Оптужују га за »опорочавање власти«.</p> <p>Гојко се још више збуни; ст 
 вечитим жигом срама, без повратка, без оправдања«...{S} И тог тренутка постаде јој Гојко црњи  
е.{S} Гојко се једва осмели да изговори оправдање:</p> <p>— Далеко много...{S} И посао велики у 
жена!... настави он збуњено, да би себе оправдао. — Раструбила је по целом срезу и свима показу 
писар мало тишим гласом.{S} Оне летошње оправке и набавке, то ти је сав издатак.{S} Ови двоје н 
 крушке, а одовуд је поњана...{S} Брже, опрезније!...{S} Пст!...{S} Чујеш ли?... '</p> <p>Љубиц 
кукурузна, да не шуште, па хајде напред опрезно, лагано... као змија кроз честу...{S} Ено крушк 
ћи га ништа и не гледајући га.{S} Приђе опрезно к прозору и послуша...{S} Разлеже се врисак ужа 
 жена у варошком оделу, отвори лагано и опрезно школске вратнице, прође брзо преко дворишта и у 
о где ће сести.{S} Гост се намести врло опрезно, старајући се да не поремети ову тишину, која в 
сле два дана дође писар.{S} Уђе у школу опрезно, пажљиво, бојећи се да ни ваздух не узмути више 
абачка жртва самртникова, с којом се он опрема на далеки, неповратни пут...</p> <p>— Јадни мој  
> <pb n="187" /> <p>Кад се Влајко уми и опреми, она га уведе у другу, чисту собу, где на средин 
 <p>Устала је рано после свадбене ноћи, опремила се лепо, чисто; спремила све што треба да је г 
е појавише Богосав и Влајко.{S} Како се опремио!{S} На њему је сеоско одело, окорамио двоцевку  
стакло!...{S} Свршено је!...</p> <p>Кад опремише и наместише на кревет мртва Гојка, Љубица опет 
 тако у разговору до орловичког потеса, опрости се са гостима, обећа да ће их скоро походити и  
 поручник.</p> <p>Најзад се писар диже, опрости се врло пријатељски са Љубицом и Гојком, Љубици 
ут...</p> <p>— Јадни мој братићу!...{S} Опрости, и нек ти је просто све од мене... и овога и он 
а истерају.</p> <p>— Ја, па му директор опрости.{S} Сад је поручник.</p> <p>Најзад се писар диж 
ч — и... да се слажемо...{S} Молим вас, опростите ми!« Она пружи руку и корачи унапред.</p> <p> 
дирнут.</p> <p>— Погрешили сте много... опростите на замерци... рече му Аксо својим тихим, учти 
за то време спавала, нисам живела...{S} Опростите, заборавите све што је било... и њој потекоше 
 обоје напоље и седоше у хлад.</p> <p>— Опростите, молим вас, поче писар врло учтиво, што сам в 
је прошло све...{S} Сад вас молим да ми опростите све... што сам вам учинила...{S} Ни сама ниса 
ли немате никаква посла.</p> <p>— Молим опростите...{S} Ја, знате, ’нако... стаде муцати пренер 
м, полушапатом. — Нико не може грешници опростити, сваки је мора отурити!...</p> <p>— Не, није  
лишћа и остала која зелена крушка...{S} Опружише вратове, дунуше снажно у прашину и покупише ли 
? промуца пандур бојажљиво.</p> <p>Кмет опсова крупно и ћату и пандура, па се одједном надвири  
амо тек да се тако каже.{S} Забринути и оптерећени злом људи не смеју се тако весело, а њему см 
како је он био окупио председника да је оптуже због неморалног владања...{S} Њу, једну од најпо 
а и ћата му стаде постављати питања.{S} Оптужују га за »опорочавање власти«.</p> <p>Гојко се јо 
и и шуми пенушећи се, не осврћући се на опустело гнездо.{S} Иљадама година она се таласа овом д 
але се дугорепе свраке и по нека врана, опустиле крила, отвориле кљунове, па само дакћу.{S} Тра 
к стаде, скиде с главе прашњави шешир с опуштеним ободом, извади из џепа прљаву мараму и обриса 
ци.{S} Паштила се да се навикне на лепо опхођење, на милостиве, пријатне речи, али при најмањој 
 часа и више.{S} И сада, ево, стоји као опчарана и једнако обрће и посматра часовник зажареним  
и тако...{S} А ја знам шта ћу сад...{S} Опчинила је она тебе, каже цео свет, а баба Мара има тр 
 Гојку.</p> <p>— Е, сад вас молим да ми опширно испричате све догађаје, од кад је почео тамо до 
 чело.</p> <p>— Хм.. тако нешто...{S} У опште, сваки је потрес за њега право убиство.</p> <p>Ле 
раз грубости, али он ипак не уништаваше општи утисак примамљивости.{S} Стас јој беше лепо разви 
ису тамо моје признанице.</p> <p>— Нема општина ниједне ваше признанице, кажем вам... ни моје,  
 гласа и у села.{S} Часништво орловичке општине дало се на посао — оне обичне ствари које се вр 
па не могосмо да добијемо квартирину из општине... настави она, па одједном <pb n="86" /> заста 
а о вашем постављењу...{S} А ја овде до општине, купим порезу, па ми Богосав рече да сте дошли. 
Путом, што води од железничке станице к општини орловичкој, креће се тромо и уморно један путни 
очевих савета: да је ћата велика сила у општини и да треба увек са њим лепо поступати.{S} Она ј 
а настави:</p> <p>— Да видимо како је у општини, да нису тамо моје признанице.</p> <p>— Нема оп 
од државе...{S} Још да наредимо само са општином...</p> <p>Љубица уздахну, обори главу, па стад 
и, преместише га у судницу.{S} Тамо, са општинским пандуром седе он уз топлу пећ, наслони главу 
, а председник продужи:</p> <p>— Ово је општинско зло... знате — ћата.</p> <p>Учитељ још више о 
стоји леп и мирољубив обичај: часништво општинско кад одступа, откупљује се новом часништву доб 
.. трже се одједном полицајац, треба за општину, рече он, па се осмехну левим брком. — Знате шт 
} Кажи ти ђаци нек ти донесу по торбицу ораја (сад се баш крљуштају и много су лепи за јело), п 
о озидане две собе, кујну, подрум и дан орања земље...{S} Ви ми то набавите, па ја вам не тражи 
и стала се са њима играти мушких игара: ораха, крпигуза, лопова и много других!...{S} После нас 
...{S} И овај несносни Гојко, са својим оригиналним особинама, и његови кад страшљиви кад намрш 
оже сву своју снагу за добро и напредак орловачке омладине.{S} Али свему има краја, па и овој п 
, који му приђе руци. </p> <p>Је ли ово Орловица?</p> <p>— Јесте, господине.</p> <p>— Да ли је  
-ха-ха... насмеја се Гојко гласно.{S} У Орловици, а и по осталим селима, још немају ни појма о  
ише и за откуп.</p> <pb n="129" /> <p>У Орловици постоји леп и мирољубив обичај: часништво општ 
м је предавао школски рад.{S} Само ће у Орловицу доћи тек крајем месеца, јер је почео с другога 
ловима: »Краљевско-српска основна школа орловичка.{S} Бр.{S} 34.« Баш звони!...{S} Љубици нароч 
ређује се учитељици првог разреда школе орловичке, поред усмене наредбе, да сутра...« и тако да 
ић, привремени учитељ и управитељ школе орловичке, упућује на своју дужност.</p> <p>Опет се про 
ртији.{S} Доле потпис: »Управитељ школе орловичке«... а горе на врху великим словима: »Краљевск 
одјек тога гласа и у села.{S} Часништво орловичке општине дало се на посао — оне обичне ствари  
оњен уз дувар, јер се уверио да га мрзе орловички пси.{S} Па као прави каваљер фијукну прутом к 
 ви?{S} Шта тражите?...</p> <p>— Учитељ орловички...{S} Гојко Савић...{S} До вас... мало послом 
емештај, па дошавши тако у разговору до орловичког потеса, опрости се са гостима, обећа да ће и 
то води од железничке станице к општини орловичкој, креће се тромо и уморно један путник.{S} Јо 
="SRP18993_C16"> <head>XVI.</head> <p>У орловичкој школи све се вратило на стари поредак, ради  
идиш, стоји велика мрља на застирачу од ормана... извесно је од вина...{S} Али брже!...</p> <pb 
има...{S} Соба није закључана...{S} Ено ормана!{S} Ту је!...{S} Само да извуче ону горњу фијоку 
и смешећи се рече:</p> <p>— Да понесемо оружје...{S} Зли су им пси.</p> <p>— Јесте.{S} Јуче вас 
к једва даде још једно.{S} Тако добисмо осам за грош!...</p> <pb n="13" /> </div> <div type="ch 
 о њој: муж јој у војсци, ожењен још од осамнаесте године... свекар нека добричина... она довед 
 Напослетку <pb n="191" /> једнога дана освану и код њих установљена задруга.{S} Влајко се сав  
 опет...{S} Часни је не убио!...</p> <p>Освану дан туробан, ветровит.{S} Љубица није могла гото 
 и пријатеља.{S} Ова лепа вечерња шетња освежила их и улила нову снагу у грудима, па осетише да 
стављати се на разним другим средствима освете.{S} Све беше испитано, у мислима проверено, и св 
 соби...</p> <p>Пламичак лојанице слабо осветљава малу чисту собицу, бацајући зраке на кревет у 
чући се, дође до свога стана, који беше осветљен.{S} Стојан испаде пред њега, и машући живо рук 
сом трепере светли сунчеви зраци и виси осветљен свод чистога небесног плаветнила...</p> <p>Иду 
 јасним небесним сводом, који се, и сам осветљен жарком руменом светлошћу, наднео над овим китњ 
е са источне стране.{S} Једна соба беше осветљена...{S} Стаде разгледати прозоре... свуд навуче 
ечувена мржња према овом јаднику, мржња осветничка, страсна, бескрајна... а вилице се тресаху о 
ах....{S} Бесна, дивља, смртна жудња за осветом запенуши, издиже се и заклокота у њему; он скоч 
јљућим чемером, најстраснијом жудњом за осветом...{S} Од предане и заљубљене жене ствара демонс 
, задовољан, јер је данас добио потпуну освету за сва тешка страдања своја.{S} Победио је и њег 
... брзо!{S} Журите се!</p> <p>Гојко се осврну, па с чуђењем и немим питањем погледа писара, ал 
Љубица се врати кући.{S} Не хтеде се ни осврнути на молбе материне, братове <pb n="202" /> и се 
ао и да не очекиваше одговора, стаде се освртати по дворишту.</p> <p>— Овде, одговори Гојко, мр 
бразна животињо! дрекну Веља и стаде се освртати да нађе своју батину.</p> <p>— Хоћеш ли да иде 
је, одједном пусти њене руке и стаде се освртати око себе, као да је нешто изгубио...{S} Љубица 
илица, подигнуте главе, весела лица.{S} Осврташе се бојажљиво, гледајући да нема кога ко би је  
велим да се упознамо. </p> <p>Љубица се осврташе, збуњена, погледајући чешће на Гојка, који се  
а реза шкрипну оштро...</p> <p>Гојко се осврташе око себе унезверено, дркћући од страха и узбуђ 
 може те отети...</p> <p>Љубица се дуго осврташе, уплашена, не знајући шта би му могла радити.{ 
а и отвори их. </p> <p>Веља уђе ћутећи, осврте се по соби и духну носем.</p> <p>— Пхи, како мож 
>Опет ћутање...{S} Пандур махну главом, осврте се око себе и погледа на прозор.{S} Беше мрак.{S 
</p> <p>— Хоћеш ли да идеш ти, учитељу? осврте се пандур Гојку, који стајаше блед, дркћући као  
на кроз стегнута уста, па се одмаче.{S} Осврте се по соби, гледајући зар шта би радила, па се о 
ка посла!{S} Младић и по!</p> <p>Она се осврте и спази ћату где јој се примиче.{S} Би јој врло  
ле.</p> <p>Љубица погледа за њим, па се осврте деци весело, и отпоче рад.</p> <p>Веља их затече 
рклога мрака; нити куд погледа, нити се осврте, ни проговори.{S} Пандур га најпре стаде тешити  
е и води.{S} Кад дођоше до прага, он се осврте и погледа је онако ђачки...{S} Она обори главу с 
ном иза његових леђа зајеца...{S} Он се осврте и на мах га обузе дивља срџба.{S} Није могао трп 
живом човеку нисам то поверио.{S} Он се осврте, гледајући где би сео, па се наслони на крај кре 
екарем.</p> <pb n="182" /> <p>Младић се осврте и погледа је пажљиво и дуго... разгледа је добро 
арије.{S} Видевши збуњена Гојка како се осврће у неприлици, не знајући да ли да му приђе или да 
Ја га опомињем што је немирно, а оно се осврће на другове, као да и оно тражи ко је то немиран. 
S} Ништа... мати јој се сагла, нешто се осврће, трчи по соби, тражећи нешто...{S} А она, не вид 
 госта, а и он се, у разговору, почешће осврће на њу.{S} То је човек Гојкових година, развијен, 
 у сокаке, а она се још мучи, трза се и осврће уплашено око себе...{S} Шта је ово?...{S} Докле  
раха.{S} Ноге му дркћу, и он се једнако осврће око себе, очекујући какво ново, још горе зло.</p 
.</p> <p>— Ах... уздахну Љубица дубоко, осврћући се око себе, не знајући шта да ради. »О, како  
 где је? промуца учитељ оборених очију, осврћући се око себе бојажљиво.</p> <p>— Школа! рече мо 
ко пенити се и шумити, не <pb n="65" /> осврћући се на човечја гнезда, која се појаве уз њене о 
иде, погнуте главе и намрштена чела, не осврћући се на заједања.</p> <p>Другом приликом опет ув 
тне таласе, хуји и шуми пенушећи се, не осврћући се на опустело гнездо.{S} Иљадама година она с 
ам сад ни где су.</p> <p>И она брзо, не осврћући се више, оде онамо где је децу оставила.{S} На 
 баци поглед на Гојка, онако у косо, не осврћући главе к њему.</p> <p>А Гојко се погнуо, па мер 
Зар ваш колега не ради данас? запита он осврћући се.</p> <p>— Ради, не знам што већ не излази.< 
 се Гојко обуче и спреми, Стојан доведе оседлана коња.{S} Гојко ускочи на седло, па се обрте Ст 
е кроз вратнице и отиште се низ сокаке, осети само како му ветар шиба и фијуче поред ушију... < 
...{S} Као муња шину је нешто уз груди, осети да јој се поврати сва снага, она се изви из тих р 
едном осети како се пењу ваљци уз грло, осети да ће сад заплакати...{S} Као да и Љубица то опаз 
угледа њих двоје, он се трже и задркта: осети да му не долазе ни са каквим добром.{S} Кроз глав 
и ја нисам баш...« Она не доврши мисао: осети да јој падоше две тешке руке на рамена, које поче 
уморна хода и загледа се у даљину...{S} Осети да је обузима страх, баш прави страх; али то од ч 
че му се још ближе, врло близу, тако да осети његово дисање...{S} Он само гледаше, зачуђен, шта 
о?...«</p> <p>Гојко по дечјим погледима осети да она стоји иза њега, па одједном прекиде рад и  
{S} А после јој свану пред очима... она осети да се у њој ствара некакво <pb n="168" /> ново, н 
трим и чудним погледом...</p> <p>Љубица осети да се одједном све у њој и цела она поче мењати.. 
возно окретати око себе, као квочка кад осети опасност, па скупља око себе пилиће.</p> <p>Љубиц 
смо, па се мора слушати!«...{S} Али сад осети како му спада велики, огроман терет с главе...{S} 
е руке на њена колена.{S} Она као да не осети ништа, гледаше и даље онако исто са заљубљеним ос 
 осим задовољства и пријатељства она не осети ништа друго пред њим.</p> <p>Али у колико Љубица  
ом стању душе, и она се не смири док не осети, да јој је сваки делић тела, као и душа, прожет о 
, не знајући ни сама зашто...{S} Она се осети као да се нагнула над провалијом, нагла се и већ  
ен, одједном спаде, нестаде га, и он се осети слободан, срећан; нема више страдања, нема досада 
о неки пут скрене око у страну, те више осети но угледа танахну фигуру девојачку уза се.{S} И о 
b n="209" /> <p>Она зину, подиже руку и осети хладан челик на врелим уснама...{S} Пријатно је о 
осле стаде да мисли о школском одбору и осети да га обузима његова обична бојажљивост.{S} Би му 
репће.{S} Она виде да је погрешила, али осети да не вреди сад исправљати погрешку, пошто ће до  
ати са њима другарски, пријатељски, али осети да јој њена урођена грубост неће то допустити.{S} 
уге ваше тужбе на њега.{S} Нека га, нек осети ко је јачи.</p> <p>Љубица се радо ухвати за ту ми 
ак и нумеру, она се охлади.{S} Одједном осети над собом сву тежину силе старијега, а необичан ј 
е ово да буде?...{S} Зашто она одједном осети неку пријатну зебњу у души?...{S} Зашто поврвеше  
кренуло... мислила је дуго, па одједном осети како јој се увуче у душу некакво ново страшно осе 
Он стаде, окрете се око собе и одједном осети како се пењу ваљци уз грло, осети да ће сад запла 
а живим!«... понови она опет и одједном осети, како се у њој почињу рађати неке нове мисли, суп 
ну та мисао кроз главу као елекрина, он осети бол у срцу, па се одједном окрете и викну Стојану 
ало животом срце и душу.{S} Укратко, он осети да му је Љубица, поред <pb n="120" /> свију чуда  
на том месту само пуста празнина.{S} Он осети да је остао усамљен за вечита времена, јер му нес 
ни једри пуначки дланови!...{S} И то он осети само за један миг, док узе шљиве са њене руке.</p 
 свес’... па пљус!...</p> <p>Гојко само осети како се на њега сруши цела кућа, и небо, и све... 
еда, али се одмах трже и обори очи, јер осети на себи њен ватрени поглед.</p> <pb n="14" /> <p> 
 и плаховита природа...{S} Она први пут осети у себи ово силно, разорљиво осећање и предаде му  
..</p> <p>Али истога часа она као у сну осети, да се тај фатални дан не може више избегавати, н 
руке зреле плодове?{S} О, какву топлоту осети у њеној руци, како су меки, како ли нежни они јед 
 разлива нека пријатна веселост у срцу; осетише оно познато задовољство од здравља, с којим се  
ила их и улила нову снагу у грудима, па осетише да им се разлива нека пријатна веселост у срцу; 
 што ме нисте разумели.{S} Ја сам човек осетљив, и тешко ми је кад ко, нарочито таква женскиња, 
 <p>— У Ђокићевој њиви!...</p> <p>Он се осетно трже и одједном му се промени лице, али кроз јед 
ој се све више враћа старо расположење, осећа се у некој већој слободи, спали јој ланци с ногу  
} Гори му, страшно му гори десни образ, осећа сва места којима се бол и ватра пружају, онако ду 
а...{S} Да, али он то не може извршити, осећа да не може, зна да нема толико смелости.{S} Опет  
а га снажно гони у наручја тој девојци, осећа да га нешто снажно привлачи к њој.{S} И кад би им 
о десног образа.{S} То неко дише уз њу, осећа да је то дисање и врло топло...{S} Али од тог мес 
 не мисли: нема више ни бриге ни зебње; осећа да је све у реду и добро, али не мисли о том; зна 
ама, и само се бојаше да не падне...{S} Осећа да му се у глави много, много мути, и он почиње г 
ћи?...{S} Ето га, иде оно страшно...{S} Осећа по ћатину гласу; он је дошао нарочито... он је сп 
 воћу, по стаблу и трави испод њега.{S} Осећа се задах прашине, помешан са сточним изметом.{S}  
 укршта средином, само да се згреје.{S} Осећа и глад, глад у желуцу, али зна да не би могао ниш 
ојко занемео, смрзао се, па не дише.{S} Осећа само како му се груди стежу, а срце лупа бурно, ж 
и лице: хтела би да изгледа пријатна, а осећа да јој то у овом тренутку не иде од руке.</p> <p> 
 не жали, он није у стању овога часа да осећа ма што.{S} Претучен је, смрвљен догађајима, па ид 
а; стаде је нешто гушити у грудима; она осећа да се овога часа извршује једна нечувена неправда 
а владаше до скора међу њима!...{S} Она осећа како се почињу враћати стари дани мука и страдања 
е ово... он пије крв очима!...{S} И она осећа како јој се крв леди, камени под тим страшним сам 
 видим шта има <pb n="193" /> тамо, шта осећа он...{S} А ономе јаднику знала сам душу као своју 
 своје учионице и почеше рад.{S} Љубица осећа да неће моћи данас ништа урадити.{S} Мисли не мог 
Хоћеш?...</p> <pb n="78" /> <p>И Љубица осећа да се две руке све више савијају око ње, а она не 
 поред кратких кукова. </p> <p>И Љубица осећа да јој се све више враћа старо расположење, осећа 
о чудно, што се летос крио од ње, а сад осећа да му је она ипак најмилија, најдража.</p> <p>Пос 
то, али му се чини да ништа не жели, не осећа...{S} О озбиљнијем чему према Љубици престао је и 
м, као да је мртав, као да не чује и не осећа шта се око њега ради.</p> <p>— Јеси ли гладан, го 
ма скоковима коњским, а он не види и не осећа ништа, само јури напред и понекад се намршти од н 
з потес.{S} Сунце по мало греје, али се осећа оштрина у ваздуху.{S} Таман да се лепо путује.</p 
ди по цео дан.{S} Од синоћње несвестице осећа се веома слаба, једва се креће.{S} Волела би да и 
.{S} И све због ње!...{S} И он још јаче осећа овоју безмоћност и увиђа јасно да никоме ништа не 
апред и све напред, и ако у дубини душе осећа неко хладно вејање, неку злу и кобну слутњу, неку 
 фронту.{S} Она зна шта је узрок томе и осећа да ме може ништа учинити да нестане ове појаве.{S 
 нерасположење.{S} Ни сам не зна, да ли осећа према њој још што осим жалости.{S} Срце му једнак 
као јутрос у селу...{S} Он не види, али осећа да је тако.{S} Кад они ступише на врата, у школи  
 и у души самој.{S} Нити се што види ни осећа, само трчи напред... брже, брже... да не буде доц 
 оборили су пред њим главу, али он ипак осећа неку празнину у веселу срцу своме.</p> <pb n="137 
и, него усвојити ту црну мисао.{S} И он осећа да се приближило, да је дошло време кад ће та црн 
 да се не могу ћутећи мимоићи.{S} Гојко осећа како га издаје присебност, и он већ увиђа да ће п 
, и она пада у све веће бунило.{S} Само осећа неку пријатну топлину, коју по некад смени лака з 
о свима срезовима.</p> <p>А Љубица само осећа како јој нешто јако бије у темену и у глави ври,  
д ће оно доћи и какво ће бити, тек само осећа да је оно све ближе и да ће се њена срећа разлете 
пре, она и не покушава да се врати, јер осећа да то не може бити, и сву обузима очајање, ужас.. 
 помути цело расположење, и она се опет осећа као у ланцима...{S} Тако и болесник гледа у сну с 
цео живот сјајан и блажен...{S} Она већ осећа лако дрктање у свему телу, чим угледа Влајка; срц 
Цела се природа умирила, па се само још осећа њено гигантско дрхтање, као последњи уздах пред т 
у, задуван, занесен, гневан, са стотину осећаја.{S} По уплашену и необична изгледа лицу Веља се 
етлије, узвишеније...{S} Сећа се својих осећаја за време познанства са Драгутином.{S} О, то бех 
p>Љубици одједном наиђе наступ љубавних осећаја, она сва задркта од неке милине и баци се Влајк 
и собом све: и мисао, и суђење, и друге осећаје...{S} Гледа сумануто, иде механички, а кроз гла 
ко лако погазио ногама њене најсветлије осећаје, који се наругао њеној љубави и пљунуо на њену  
, која је покрила собом све, и живот, и осећаје, све, све... »Све изгубих, што год сам имао!«.. 
пет се у њој подигоше они <pb n="77" /> осећаји, која мало пре она сама угушиваше, а над свим о 
жуђаше, нити јој се у души рађаху какви осећаји, само мутан поглед блуђаше по далеку недогледу, 
 Или управо јесте он, али њени узбуђени осећаји сада све увећавају, па и то љубавно гукање...{S 
то је оно лице... с којим су везани они осећаји; и гле, сад је опет друкчије: много обичније, п 
е све пред очима... навалише неки бурни осећаји, и она сад не мисли о оном, који пролази, весео 
} Прво се појавише неки тамни и нејасни осећаји и са њима у вези наиђе на њу некаква необична н 
горчом, а на души се слажу неки страшни осећаји, који би све уништили и претворили у прах....{S 
мало пре она сама угушиваше, а над свим осећајима истаче се јасно један: жалост, саучешће према 
д ње је све то некако проткано нејасним осећајима, у којима се ни она сама не може разабрати... 
у прошлост, или се предала каквом новом осећају, па снује пријатне заносне снове.{S} Гојко се о 
чај.{S} Гојко стајаше на вратима, блед, осећајући неку дивљу радост и задовољство, а не смејући 
урно, брижно, не видећи ништа око себе, осећајући само да га све више опкољава некакав страшан  
, заборављајући на све што га окружује, осећајући само сласт и блаженство од умнога додира са а 
, блед од потреса, дркташе целим телом, осећајући да ће сад да се сврши нешто страшно и необичн 
ак само уздахне и снуждено обори главу, осећајући немоћ и неодлучност.{S} Он ће чекати да се то 
 Хехе...« И Гојко мрдну брком у страну, осећајући да је и ту претерао, али ће ова мисао најбоље 
угушиваше те нове мисли, избегаваше их, осећајући унапред њихову непријатност, и ако се оне још 
ње, само ако му то савест допушта...{S} Осећајући то све јаче и јаче, заплака се горко, очајнич 
ица посматраше пажљиво сваки покрет, не осећајући ништа и не мислећи ни о чем.{S} Згурила се, с 
била је блажена кад се руковала са њим, осећала се срећном, много срећном!{S} И данас јој срце  
>А Љубица?{S} Ни сама она не зна шта је осећала.{S} Знала је само толико, да је не веже за њега 
спавала, није ништа мислила, ништа није осећала, око ње владаше црн, густ мрак, који је уништио 
 овај свет и уздахну дубоко...</p> <p>— Осећало је срце моје да ти велику муку мучиш... знала с 
 нарочито оно задовољство, које се тада осећало...{S} И сад се живо сећа тога осећања, па му ду 
таде неисказано, недовршено?{S} А знам, осећам да ће се то другом или трећом приликом све исказ 
ла!...{S} Вуче ме нека невоља напред, а осећам да не треба ићи.{S} Свеједно, сад бар знам да са 
!...{S} Море, шта ту!... знаш ли да чак осећам неко задовољство кад потрпам у канате своје прње 
а осећало...{S} И сад се живо сећа тога осећања, па му душу обузме слатка топлина.{S} И све так 
на бојажљиво, аналишући са зебњом своја осећања, али се одмах умири.{S} Некакав ђаволаст, детињ 
а не беше навикла.{S} Она, чедна детиња осећања, која се улевају у душу још мајчином храном, по 
није, кад се мало прибра од прве навале осећања, узвикну:</p> <p>— Не могу, не могу више овако! 
а, али не зна ипак како да назове своје осећање према њој.{S} Љубица га опет изведе из забуне,  
и пут осети у себи ово силно, разорљиво осећање и предаде му се сва, целом душом својом, не зна 
чешће у тузи свога друга, и још некакво осећање, веома пријатно и драго, од кога му и срце живљ 
 на врелим уснама...{S} Пријатно је ово осећање, али она нема кад...{S} Рука дркће... дркће...  
рак, који је уништио сваку мисао, свако осећање, само остаде пуст, саломљен живот, изнурена, ис 
а некакво <pb n="168" /> ново, необично осећање, нешто сасвим светло, заносно... од чега јој са 
ој се увуче у душу некакво ново страшно осећање...{S} Оно само трује око себе, баца горчину и ј 
ошћу. </p> <p>Ко се не сећа с каквим је осећањем ишао први пут на своју нову дужност!;...{S} Ко 
а је цео живот спојила и уплела са овим осећањем, и кад би нестало њега, нестало би и свака сми 
 тела, као и душа, прожет овим заносним осећањем...</p> <p>Па зар она сама да сруши ову, муком  
мислио...{S} И ништа ново није смислио, осећао је оно исто што и јуче: она му беше милија од св 
икад.{S} Ја нисам за све то време ништа осећао, ништа желео; живео сам... то јест нисам управо  
му тело задркта, нарочиту слабост стаде осећати у коленима, у ногама, које дрктаху необично.{S} 
и оштра, сурова јава...{S} И она почиње осећати велики, тежак бол, јер губи највеће благо младо 
цу се разлило усхићено чуђење.{S} Обоје осећаху како им се дух отреса овог свакодневног ситнича 
, што се нахватао за ово неколико дана; осећаше како је обузима некакво пријатно расположење пр 
а гледаше, не знајући већ шта да мисли; осећаше само како јој се крави лед око срца, што се нах 
 да гледају само на њу, па поче рад.{S} Осећаше како јој се образи час зажаре час охладне.{S} А 
авши његов савет, допао овакве беде.{S} Осећаше ту много своје кривице... »Шта смо знали друго  
евало, а Гојко се првих неколико недеља осећаше сав блажен, срећнији од цела света...{S} Ну, од 
а са анђелима и светитељима...{S} И она осећаше бескрајну, неизмерну сласт у овом новом чаробно 
чекује казну за своја недела.{S} Љубица осећаше само гнушање и бол, али Гојко... да му је само  
да је не веже за њега љубав, јер она не осећаше љубави.{S} Та она је толико читала, да је љубав 
н, зачуђен овом изненадном срећом, и не осећаше према њему ни жалости, ни мржње, ни расположења 
е саже и пољуби је.{S} Она као да то не осећаше, него настави очајним гласом:</p> <p>— Не знате 
ако са масницом на образу!...{S} Али се осећаше усамљен, без игде икога, без помоћи и саучећа.. 
ћутка и заглуши женска таштина.{S} Ипак осећаше неку пријатност од ових смелих речи, и ако је д 
н не помишљаше ни на шта друго, али тек осећаше, да би му много пријатније било, кад би и учите 
в досадашњи страх и зебња, она га јасно осећаше у својој близини, али се стараше да радом угуши 
о све свршити мирно, тихо, без сватова, осим часника.{S} И дан венчања је одређен — четвртак по 
о, али вам ја ништа друго не могу дати, осим зла и страдања.{S} Тако сам несрећна рођена!...{S} 
о, тако ти Бога!...{S} Нико неће знати, осим мене.{S} Кунем ти се срећом и здрављем!... викну о 
лети с његових усана кобна реч, али он, осим нејасних узвика, не умеде ништа рећи.{S} Беху обој 
е види да Влајко има још и других брига осим школе: по чешће иде у срез, свакога дана обиђе суд 
 већ више од месец дана човек долази, и осим задовољства и пријатељства она не осети ништа друг 
м не зна, да ли осећа према њој још што осим жалости.{S} Срце му једнако некако пусто, али му с 
ка баџа, кроз коју продире светлост, ну осим ње има и једно окно, исечено у брвну, а ни брвна н 
уђени.</p> <p>— Остао удовац, брате, па осиротео, одговори им Веља и насмеја се, али они обоје  
јко, нешто из радозналости а нешто због оскудице, оде до суднице, да покуша пречистити рачуне с 
ледаше старија од оца јој.{S} Изнурена, ослабела, лице се већ доста збрчкало, коса у велико поч 
ога и намештен <pb n="118" /> уз брвна, ослања се леђима уз дрво и подиже главу, гледајући кроз 
 тужно за погрбљеном старицом, која се, ослањајући се на дугачак штап, удаљаваше све више и виш 
н и тешком болешћу и Љубичиним нехатом, ослободи се одједном свију мука, збаци са себе страдање 
за њим без устезања, не покушавајући да ослободи своју руку, коју је Гојко стегао као клештима, 
гледи, и ова најпре заплашена па по том ослобођена и раскалашна сеоска деца...{S} И кметови са  
 <p>— Зар још ниси устајала од спавања? ослови је мати, видећи је необучену.</p> <p>— Устала са 
а му приђе или да се уклони, капетан га ослови:</p> <p>— Ко сте ви?{S} Шта тражите?...</p> <p>— 
 у собу и закључа се, па стаде плашљиво ослушкивати трчи ли ко за њим.{S} Кад се увери да га он 
та на предмет, а он само обрташе главу, ослушкујући шта се то чује са прозора...{S} И све му се 
на се претури...</p> <p>Стојан се трже, ослушну... и одједном му дође пред очи цела ужасна исти 
 настаде гробна тишина...</p> <p>Љубица ослушну...{S} Шта се то чуло?... врисак...{S} Али откуд 
морила и узбудила.{S} Приђе к вратима и ослушну.{S} Чује се мушки глас, па одмах за њим детињи. 
.{S} Сеоски ћата се задовољно и пакосно осмејкиваше, гледајући то у збуњена Гојка, који се одје 
исте као и учитељеве.{S} Гојко се једва осмели да изговори оправдање:</p> <p>— Далеко много...{ 
 школи корачати и кршити руке, Гојко се осмели, те уђе к њој у школу.{S} Она застаде, загледа с 
 Онако исто говори, онаки исти покрети, осмех, ама баш све исто.{S} И његове прве речи беху ско 
дмах умири.{S} Некакав ђаволаст, детињи осмех пређе јој преко усана и она баци поглед на Гојка, 
лаву и погледа га за часак.{S} Ироничан осмех, помешан са презирањем, заигра на њеним уснама.{S 
вори (беше већ развукао усне у ироничан осмех), а председник продужи:</p> <p>— Ово је општинско 
 живо и весело прича, са уста му никако осмех не силази.{S} А дечје очи, управљене на њега, гор 
прошапта она и покуша да развуче усне у осмех, али се оне искривише и задркташе, одајући велики 
укла се у страну, те са ње лелуја сенка осмеха и још јаче истиче онај јединствени израз на окам 
 неком човеку, који се лукаво иза плота осмехиваше, као да вели: »Јесам ли те преварио, а?...{S 
ацаше из очију муње, а Љубица се лукаво осмехиваше.</p> <p>Поведе се разговор о учитељима, о њи 
матрало за највећу срећу на кога се она осмехне, све се то радовало, што их је она усрећила сво 
ходно скрену учитељичин поглед на себе, осмехну се на њу весело и учтиво, као сваки нови познан 
.. сигурно?{S} Немој да ме превариш!... осмехну се он усиљено.</p> <pb n="205" /> <p>— Знаш да  
цајац, треба за општину, рече он, па се осмехну левим брком. — Знате шта! узвикну он: урачунајт 
 села, после онога боја... и капетан се осмехну, очекујући радозналим погледом да Гојко почне п 
 у говору и поцрвене, а Љубица се болно осмехну...{S} Све друго сад да прескочим, па последње и 
ри последњој речи он се некако иронично осмехну, и лагано уклони њене руке од себе, па устаде.< 
и савет нашег Стојана, проговори Гојко, осмехнувши се малко, али му са лица не силажаше она љут 
и Гојко тако живо, да се капетан мораде осмехнути. — Сад ће радити озбиљно... сасвим се тргла.. 
p>Гојко се намести на столицу, хтеде се осмехнути, онако ради учтивости, али му се из груди оте 
ли да њега сад гризе љубомора, те се са осмехом обрте писару, погледајући лукаво, испод очију,  
гледаше и даље онако исто са заљубљеним осмехом на устима.{S} Гојко подиже главу; очи му беху н 
. рече он и удали се са неким значајним осмехом на устима.</p> <p>Стојан, који стајаше више учи 
а прође.{S} Она се насмеши неким болним осмехом, па му довикну:</p> <p>— Станите, куд бежите!.. 
 подиже главу и захвали му се пријатним осмехом.{S} Он се беше спремио да иде, али погледавши Љ 
запе Љубица и погледа га са неприметним осмехом.</p> <p>Гојко се сасвим збуни, поцрвене као да  
медерева, ишли су по селима, где су већ основане овакве задруге...{S} Напослетку <pb n="191" /> 
врху великим словима: »Краљевско-српска основна школа орловичка.{S} Бр.{S} 34.« Баш звони!...{S 
?</p> <p>— Како?... понови Гојко.{S} Од основне школе, па до краја школовања одвојио сам се из  
.{S} Ето, свршио сам више од ње: она из основне школе право у инштитут, па за шест година готов 
врдо верујем!...{S} Пазите само...{S} У основној шкопи, пред испит, само сам сањао о књизи...{S 
 његовој кондујити стајаше да је свршио основну школу; и он сам вазда се исказивао против школе 
ј несносни Гојко, са својим оригиналним особинама, и његови кад страшљиви кад намрштени погледи 
.{S} Толико се кидала због те своје зле особине, која јој сметаше и као девојци, а већ у толико 
и разгледала сваку шару, запазила сваку особину, али јој још није почео постајати обичан, као ш 
лајко обрне главу к њој — образи јој се оспу лаким руменилом а груди се мало брже стану дизати  
 да што пре излети из разреда, да се не осрамоти <pb n="124" /> пред децом.{S} Промуца нешто, н 
 како и шта је, а ти опет: што ме уби и осрамоти, господару, зашто оногај ти тако једнога тако  
вреде...{S} Истукоше ме пред друговима, осрамотише...{S} Директор наиђе и оштро ме казни за нер 
свега на свету, милија и дража... овако осрамоћена, убијена...{S} Само га једна мисао вазда жиг 
..{S} Мисли, те црне мисли никако да је оставе, но јој загорчавају сваки тренутак, сваки покрет 
 држати?...{S} Смрзнућу се.{S} А ако ме оставе да преноћим, а овакова ведрина!«...{S} И он је г 
 раду, али кад опази да је Љубица сама, остави врата и приђе јој слободно.</p> <p>Љубица поведе 
тебе жива!...</p> <p>— Море, господине, остави то.{S} Коме је сад до тога!...{S} Ми страдамо, о 
им женским саучешћем.</p> <p>— Ништа... остави ме!{S} Боли ме глава, одговори Љубица, затварају 
 хтеде склонити оне украсе са стола.{S} Остави часовник у фијоку и понесе тамо и ону другу кути 
ње, а глава све јаче стеже и заноси.{S} Остави ствари, па опет леже.</p> <p>Око подне дође јој  
?... узвикну он, гледајући је у очи.{S} Остави све, заборави... дај да бежимо, далеко далеко, у 
а сам ти и дошао.{S} Ти му сама рече да остави послуживање, па сад ето... треба уговор испунити 
а на вратима... нарочито му је казао да остави врата мало одшкринута...</p> <p>Чича се, ставши  
ом поскида сав накит и даде га Гојку да остави, само јој на грудима остаде скупоцени брош.</p>  
Смиљка пође својој кући са дететом, она остави кћер и зета са тврдом вером: да је то срећан пар 
е дишући.{S} Ноге је издадоше, снага је остави, она премре, поче се каменити...{S} Само се раши 
ише нећу, прекиде га Гојко живо. — Мене остави.{S} А ви тамо ако хоћете... како знате...</p> <p 
х украса, и замоли је да то све скине и остави код њега.</p> <p>— Не знаш каква је она његова ж 
ините, молим вас.{S} Јадна моја деца... оставила сам их онако.{S} Не знам сад ни где су.</p> <p 
 шали се и све онако... што не ваља.{S} Оставила децу саму...{S} Видиш, за то бих је могао узет 
р држаше да је одбегла сасвим, да га је оставила.</p> <p>Она изиђе и застаде на степенима.{S} Ј 
осврћући се више, оде онамо где је децу оставила.{S} Нарочито је пренерази свршетак разговора с 
аљине.</p> <p>— Којешта!{S} Још те нису оставиле београдске предрасуде...{S} Ти си образована у 
{S} Па онда осу прекоре што су је овако оставили, ни да јој пишу, ни да је обиђу, а она чами ов 
погрешили, понови он, што сте веронауку оставили за мај.{S} Боље је, знате, било свршити те лак 
а још кад дознамо раније ко је ревизор, оставимо цео предмет недирнут...{S} Ови природњаци из г 
.{S} Чекајте мало да дођем к себи... да оставимо разговор за сутра.{S} Али вам опет кажем: ја о 
</p> <p>— Добро сте мало пре казали: да оставимо разговор за сутра, да се мало приберемо...{S}  
итељски испит добих већу суму новаца... оставио ми по смрти мој добротвор...{S} Обукох се, оден 
и ту кобну слутњу...</p> <p>— Не, не... оставите ме... заборавите сасвим!...{S} Ви сте сувише д 
ора отурити!...</p> <p>— Не, није то... оставите!... узвикну Гојко, трљајући руком бледо чело.  
емам куд... да умрем овде... .</p> <p>— Оставите га, молим вас, рече Љубица, која се веома узбу 
не страховати од изненадних догађаја... оставити све на страну, па живети... живети славно!...< 
роклео још на самом рођењу!...</p> <p>— Оставити!...{S} Никад!...{S} Зар ја нисам много страдао 
и... да, да.!...{S} А мај, знате, треба оставити на понављање и утврђивање тежих ствари, које с 
се ништа не тиче.{S} Онда ће и она тебе оставити на миру... чак ће ти писар и услуге чинити.{S} 
те... како знате...</p> <p>— Не бој се, оставићемо те на миру, одговори Веља, не гледајући га и 
ети посла, сети се да је још давно децу оставица иза школе, па о њима нико не води рачуна.{S} О 
 дворбу.</p> <p>— Гледај, бре, немој да оставиш коју наплату незаведену, као пре, па после да т 
 Говори брже... сад, сад...{S} Да га не оставиш жива!...{S} Па чим дођеш... право у ону собу... 
> <p>Она ступи међу гомилицу ђака, који оставише игру и окупише се око ње.{S} Хтеде се понашати 
ће и вас овако да брука, онда ћете дати оставку.{S} Другог излаза нема.</p> <p>Затим Веља стаде 
се спушта величанствено и мирно, као да оставља цео свет у срећи, као да нигде у свету нема бол 
ан део његова тешког бола, а на души му оставља тихо, пријатељско саучешће у тузи свога друга,  
та Гојко, савијајући исписану хартију и остављајући је у капут.</p> <pb n="95" /> <p>— Разуме с 
 се читав терет с главе, али га ипак не остављаше страх са којим је дошао овамо.{S} Шта ли ће б 
а одмор.{S} Тек што деца изиђоше и она, оставши сама у соби, замисли се, а врата се отворише ла 
 Као да му неко ишчупа срце и однесе... остаде на том месту само пуста празнина.{S} Он осети да 
зна да би то изазвало читаву буру...{S} Остаде седећи, узимајући мрвице хлеба у уста, само да с 
и, па се одједном диже.</p> <p>— А нама остаде онај дневник онако...{S} Да идем да га закључим, 
га Гојку да остави, само јој на грудима остаде скупоцени брош.</p> <p>— Скини и то, молим те... 
де сама журити.</p> <p>Чича изиђе а она остаде са болесником, не знајући још шта да мисли и не  
а јој се затури, очи се помутише, и она остаде на његовим грудима као полумртва, онесвесла...{S 
 њима три — четири гроша.</p> <p>Љубица остаде скрушена, сломљена, без мисли, притиснута неким  
 из собе.</p> <p>Гојку мало одлакну кад остаде сам.{S} Скиде му се читав терет с главе, али га  
з топлу пећ, наслони главу на дланове и остаде тако као укочен до мрклога мрака; нити куд погле 
p> <p>Кад се исплака, опет се замисли и остаде дуго тако као окамењен...{S} Мисли лете, све гор 
 одговори Гојко мало увређеним гласом и остаде дуго на том месту, гледајући за њом.</p> <p>Прил 
 се откотура до учионице, паде на сто и остаде тако, загњурио главу међу руке, као да спава...< 
атношћу.{S} Затим се пружи по кревету и остаде на њему, непомична, до мркла мрака.{S} Шта је чи 
S} Влајко и Љубица одоше на рад; гнездо остаде само.</p> <p>После два дана дођоше им у походе Љ 
у школу, Стојан истрча напоље.{S} Гојко остаде сам у топлој загушљивој соби, гледајући несвесно 
 мало збуни, па шмугну у собу.{S} Гојко остаде још мало да чује разговоре о новој влади, па се  
исарем, нек пуца од једа«.</p> <p>Гојко остаде озбиљан, вечно намрштен и повучен, избегаваше св 
ништио сваку мисао, свако осећање, само остаде пуст, саломљен живот, изнурена, исцеђена снага.< 
гу бити људи толико дволични...{S} И то остаде за њу неразрешена загонетка.</p> <p>А писар се т 
о, зашто...{S} Шта хоће он... шта му то остаде неисказано, недовршено?{S} А знам, осећам да ће  
изиђе из собе и оде.</p> <p>Љубица опет остаде сама са болесником.</p> <p>»Дакле то није само м 
, и загледа се у Љубицу...{S} Поглед му остаде на њој подуже, и на лицу његову беше јасно испис 
предао тој установи, и све време што му остаде слободно ван школе, употребио је на послове задр 
му се читало питање: »Шта је?«</p> <p>— Остадоше њих двоје сами.{S} Овај креса оком, креса, док 
 као што би био ред.{S} Влајко и Љубица остадоше сами у соби.{S} Чим изиђоше њих двојица из дво 
...{S} После подне раније...</p> <p>Кад остадоше сами у школи, писар приђе к столу и метну на њ 
че, кад се мати и кћи склонише у собу и остадоше саме, отпоче горка исповест.{S} Љубица је прич 
удећи се белају што их снађе, а учитељи остадоше још у школи.{S} Чича Стојан, чим <pb n="23" /> 
овима падоше на њен усијан образ и тако остадоше...{S} Као муња шину је нешто уз груди, осети д 
м, застајала пред златарским излозима и остајала тако као прикована по пола часа и више.{S} И с 
без икакве заштите, коме ништа друго не остаје, него да сагне главу и слуша...{S} Та он јој је  
е, а помоћи ти се не може.{S} Једино ти остаје: да зажмуриш па ништа да не видиш и да те се ниш 
вор за сутра.{S} Али вам опет кажем: ја остајем на речи.{S} Хајдемо... хајде да се приберемо, д 
по асталу...{S} Неки му се ломе, а неки остају цели.{S} Са њима је он једнако рачунао.</p> <p>— 
 столици као окамењена, чак јој и глава остала још мало затурена, а она само гледа то увијено ч 
е под крушку, где је опало мало лишћа и остала која зелена крушка...{S} Опружише вратове, дунуш 
еди, које јој упућиваху другарице њене, остале учитељице.{S} Опази она и неколико познатих јој  
нежењена колегу, не би јој тешко падале остале незгоде.{S} Та она је одрасла у сиротињи: отац ј 
узалуд; а шта ће за то време да ми раде остали разреди?...{S} Јок, ја сам то са њима наредио св 
 се Гојко гласно.{S} У Орловици, а и по осталим селима, још немају ни појма о хигијени.{S} Треб 
у, одговарајући жени:</p> <p>— Знам ја, остало би доста чорбе.{S} Не можеш ти сама све појести. 
се могло то заборавити?{S} Па шта би му остало за утеху из целог живота, чега би се имао сећати 
ца!... рече лекар, прегледавши га.{S} У осталом, за сад само то...</p> <p>— А после?...</p> <p> 
е зло, једва се спасе слабе оцене.{S} У осталом <pb n="190" /> сад јој и не беше до испита.{S}  
 Сваки је новчани издатак записан.{S} У осталом, чекајте да запитам господина Перу, он је ту пр 
, гледа некуд у даљину кроз прозор, а у осталом можда никуд и не гледа...{S} Занела се тако, па 
, братове <pb n="202" /> и сестрине, да остане још са њима, да се мало прибере од тога бунила,  
долази плачна; кад пусти децу кући, она остане сама и плаче на свом сточићу по читав час, или х 
.{S} Нека, има времена и за то, кад она остане сама са својим малишанима.{S} Али ипак мораде се 
 сира, лука, јаја, шта ћеш више.{S} Нек остане која крајцара за брата.</p> <p>Гојко је сам изја 
се кренемо одмах...{S} Нека ово све нек остане, што ће нам!...{S} Ми ћемо бити сами, и онда нам 
па да ми њега узмете.</p> <p>— Дете нек остане, а ти чича иди кући, рече кмет и махну руком на  
чека што му се пружа прилика, да са њим остане на само, па се одмах диже, не задржавајући га да 
ор.{S} Не, не... најбоље је да она опет остане сама...{S} И Гојко се већ наже оној страни до вр 
етлим и магловитим...{S} Беше им жао да остану свако за себе сами, па иђаху заједно не знајући  
е он могао променити — Гојко као Гојко, остао »млада«!, к’о што је и у школи био...{S} Дакле но 
каше Гојко и Љубица, зачуђени.</p> <p>— Остао удовац, брате, па осиротео, одговори им Веља и на 
 само пуста празнина.{S} Он осети да је остао усамљен за вечита времена, јер му нестаде онога ш 
а.{S} Немаш се куд враћати«.{S} И он је остао, почео је претурати дан за даном, док се једном н 
наш: какав сам био у школи, такав сам и остао.{S} А ти сигурно ниси постао мирнији?</p> <p>— Ја 
ве испрекидане мисли...</p> <p>»И Зорка остарела...{S} Кажу не даје више млека, не тели се...{S 
е спреми да их испрати, а учитељка мора остати код детета, које је данас нешто у ватри.</p> <p> 
а биће заједнички ручак, али ви немојте остати... имаћете незгода... рече он, отежући и кријући 
<pb n="161" /> биће најсрећнији, јер ће остати сам, и неће се бојати никаквих мука ни страдања. 
ашно и необично важно, да се приближује остварење његових најтајнијих и најскривенијих жеља, ко 
 могло бити друкчије!...{S} Могли су се остварити сви они лепи снови, могла сам савити гнездо,  
сад такви снови, кад знам да се не могу остварити!...{S} За кога сам сад? — За овога Гојка?...{ 
.. и ваздан других ствари...{S} Па онда осу прекоре што су је овако оставили, ни да јој пишу, н 
а проговори, али жена му опет врисну па осу читав пљусак грдње на обоје, нарочито на Љубицу.{S} 
м завитла олуја...{S} Груну гром, па се осу и разлеже грмљава преко поцрнела <pb n="172" /> неб 
о одреши.</p> <p>Љубица плану, врисну и осу грдње на њега, али он затвори врата за собом и наст 
ад не бојим ни једног правника.{S} Моје осудно решење не обара се тако лако!{S} А правници шта  
сподин писар у затвор... после већ буде осуђен на робију и тако... јест, тамо умре...{S} А ја о 
дана дознали су и за Перу писара, да је осуђен на дугогодишње заточење. <pb n="158" /> Довољно  
 лице и више ништа...{S} Он изгледа као осуђен на смрт, кад га прво тане погоди... лице се одје 
тек изгубила младост и све... као да је осуђена на вечито заточење.{S} Она гледаше Гојка, који  
нице јој се трзаху грчевито, по лицу се осуло смртно бледило, а она дише нагло, отвореним устим 
 врућицу...{S} Поглед јој нејасан, усне осушене, запечене од ватре, а понекад искривљене у стра 
весно, врелим мутним погледом, усне јој осушене, вреле, па дркћу као у грозници...{S} Дисање не 
лицу, а оно мокро покупи и однесе да га осуши.</p> <p>Гојко лежи сам већ читав час, не мрда ни  
иле кљунове, па само дакћу.{S} Трава се осушила, па из ње бије и трепери она врела измаглица, ш 
 грану; очи јој светле живље, а усне се осушиле, поцрнеле од ватре.{S} И сад је обузима дрктање 
теља.{S} Како нам је до сад могао један отаљавати!...{S} Е али ревизор летос договори се са пре 
а носи малога брата, а њу води за руку, отац носи неке поњаве на леђима.{S} Иду тако, а пашчад  
S} Ено га, јест, револвер...{S} Мати... отац...{S} Станка... моја младост!«...</p> <p>Али у мес 
згоде.{S} Та она је одрасла у сиротињи: отац јој у једном оближњем селу шпекулише, продаје сеља 
у туђини, сама без игде икога свога.{S} Отац јој одговараше на сва питања, али оним истим своји 
 све тако лепо беше, док га једног дана отац не узе за руку и одведе у окружну варош. »Много на 
орао то слагати.</p> <p>— Био ми ономад отац, па не могосмо да добијемо квартирину из општине.. 
, а пашчад залајаше. »Као цигани!« рече отац и насмеја се. »Даће Бог, па ћемо до године у нашу  
росу се страшна бура...{S} Сад јој је и отац друкчији, простији, ништавнији, а некад је мислила 
 га већ сврших, умре ми брат, па умре и отац, али ја положих испит, и ступих у гимназију!...</p 
аз и брзо га нестаде... </p> <p>Оде јој отац, купивши узгред ту у једној кући две овчје коже.{S 
у окружну варош. »Много нас је, рече му отац, па не могу све да изхраним.{S} Узеће те господин  
 n="108" /> гледајући тупо како му друг отвара прозоре и како споља јурну хладан, оштар ваздух. 
одмах у скитњу...</p> <p>Љубица гледа и отвара уста да нешто каже, али је стегло нешто у грлу,  
ећи ходником школским, писар виде да се отварају врата на Љубичиној учионици, па коракну брже и 
главу и посматраше како се врата лагано отварају и кроз њих пролази она позната страшна фигура. 
а она неким пискавим, загушеним гласом, отварајући очи све више и гледајући пренеражена сељака  
Шта ово... ко се повратио?«... пита он, отварајући врата на соби...</p> <p>Пламичак лојанице сл 
премљено све што треба <pb n="12" /> за отварање првог разреда?...{S} Како ли ће она...{S} Ах,  
Баш красан човек, рече Љубица; — весео, отворен, и тако лепо говори о нашем послу.</p> <p>— А,  
у да то спречи.{S} Напротив, реши се на отворен инат, надајући се на моћну заштиту писареву.</p 
е.</p> <p>То већ беше много.{S} На тако отворен разгор Љубица не беше навикла.{S} Она, чедна де 
 смркнуће се!...{S} Гурну врата... гле, отворена!...{S} У кујни нешто клопара... она се уплаши, 
олу.{S} Врата на Гојковој учионици беху отворена, а он, онако исто намрштен, ходаше живо преко  
осуло смртно бледило, а она дише нагло, отвореним устима, као да јој је мало ваздуха.</p> <p>—  
десно, али му се учини да неко стоји на отвореним вратима, па погну главу и хтеде проћи.</p> <p 
зи.</p> <p>Она га гледаше кроза сузе са отвореним устима, очекујући да слети с његових усана ко 
а паклена одлучност севаше у тим широко отвореним, великим, црним очима и она се упи, загледа с 
оше, подиже очи и погледа Љубицу право, отворено, очи у очи.{S} Страшан је био тај поглед: шину 
</p> <p>— Зар и ви пуштате, рече му она отворено, онако како су и јутрос разговарали.</p> <p>—  
еље и једну учитељицу.{S} Господин Пера отворено изјави, да је он већ учинио што треба, да двој 
а писару на Гојка, а последњи пут доста отворено изјави, да би добро било кад би он био премешт 
.{S} Она увиђаше да се међу њима почиње отворено непријатељство, <pb n="67" /> које се обично з 
 и каза јасно оно, што до сад није смео отворено рећи:</p> <p>— Да се венчамо... то је!...{S} И 
јој се учини веома незгодно да баш тако отворено покаже, како је раније опазила госте, па их са 
 Врхови дрвећа засветлише се, пређоше у отворено сјајно зеленило...{S} На истоку се небо зацрве 
{S} Беше у њему, у томе кратком, немом, отвореном погледу читав бездан прекора, чуђења, сажаљењ 
едем, рече му, ухвативши га под руку са отвореном одвратношћу, али се бојала да му што не буде  
сплео, збунио?...</p> <p>Писарка угледа отворену кутију са гривном, дочепа је, склопи и метну у 
т, па се расташе.{S} Стајала је дуго на отворену пољу, гледајући тужно за погрбљеном старицом,  
а би се отресао ове изненадне страхоте, отвори уста и проговори брзо:</p> <p>— Добро... учинићу 
преврташе хартију, па је одједном сави, отвори деловодник и метну је унутра.</p> <p>— Добро...  
 слабуњава, суха жена у варошком оделу, отвори лагано и опрезно школске вратнице, прође брзо пр 
оју собу.</p> <p>— Море, ти си болесна? отвори за њом врата и провири у собу ова жена, гледајућ 
 али мука: нема у школи огледала!...{S} Отвори га и гледа како ради, па опет затвори и гледа.{S 
одшишај се, поткреши ту брадурину...{S} Отвори очи, ако хоћеш да поиграмо уз месојеђе.</p> <p>Г 
 је врло отресита и разговорна жена.{S} Отвори се читава дебата, те чак и наше зараћене стране  
Гојко се изненади, управо уплаши се.{S} Отвори очи, чудећи се овом позиву, па одједном, као да  
 вратима, а она сама пређе двориште.{S} Отвори вратнице и загледа се у Гојка, па кад га познаде 
колским вратницама.{S} Стојан истрча да отвори вратнице и види те изненадне госте, кад из саони 
е више учитеља у месту, па се међу њима отвори кавга.</p> <pb n="74" /> <p>— То је зло, велико  
д: деца нас одавно чекају, рече она, па отвори врата и изиђе.{S} Гојко се пожури за њом, вичући 
те уписати...{S} Ха, чекај, рече он, па отвори врата и викну Стојана.{S} Кад се старац помоли < 
 већ хтеде да се насмеје гласно, а Пера отвори капак, положи драгоценост пред њу на сто, па се  
 Љубица иђаше напред поскакујући, а кад отвори врата од своје учионице насмеја се весело и стад 
е, али не може да притисне дугме, да је отвори.{S} Руке му врдају, а у прсту нема ни толико сна 
исаревим рукама и како се он мучи да је отвори.{S} Дође јој то врло смешно и она већ хтеде да с 
ао наручен.{S} И он притрча к вратима и отвори их. </p> <p>Веља уђе ћутећи, осврте се по соби и 
ону другу кутију, па одједном застаде и отвори је.{S} Из црнога плиша, чиме је обложена кутија  
 се коса на глави, појури преко кујне и отвори собна врата...{S} Задахну га дим од барута...{S} 
даше у клупе, а председник оде за сто и отвори скуп.{S} Љубица посматраше само учитељице, и одм 
 погледа, поцрвене као рак, па одједном отвори уста и каза јасно оно, што до сад није смео отво 
уно свој положај.</p> <p>Одједном Гојко отвори очи и стаде махати шаком, као да некога зове. </ 
<p>Неко груну врата, покушавајући да их отвори, затим се зачу глас:</p> <p>Није овде, затворено 
 а он гле!.. па приђе к прозорима те их отвори, погледајући узгред Гојка, који стајаше снужден, 
луша даље, но окрете право вратницама и отворивши их уђе у школско двориште.</p> <p>Пред школом 
ем...{S} Љубица се шћућурила уза жбуње, отворила уста, па не дише... дави је нешто у грудима ст 
свраке и по нека врана, опустиле крила, отвориле кљунове, па само дакћу.{S} Трава се осушила, п 
 непрекидни рад?{S} Задругу сте, чујем, отворили, па шта сад имаш тамо?...{S} Предај им сад, па 
с, који иде из самих груди, али не може отворити уста, нити јој што рећи.</p> <p>— Што ти је, б 
ред собе, да чује боље, али се баш тада отворише спољна врата и Влајко викну гласно:</p> <p>— К 
ам опазио!«...</p> <p>При крају причања отворише се позната врата, уђе депозитар и зађе некуд и 
p> <p>Љубица поведе очима, чим се врата отворише, и у прво време гледаше исто онако буновно, по 
 А он, шмокљан...</p> <p>У том се врата отворише нагло, и Стојан уђе.</p> <p>— Ево пандура из с 
је свеједно...</p> <p>Али јој се ономад отворише очи, кад стаде жива жена између ње и њега и с  
вши сама у соби, замисли се, а врата се отворише лагано, у школу уђе средовечан човек, обријана 
зиђе из Љубичина разреда, а вратнице се отворише и на њима се показа, сва увијена, Љубица.{S} И 
не смејући то ничим показати.{S} Чим се отворише <pb n="115" /> врата и на њима се појави писар 
 Гојко, и подиже главу.</p> <p>У том се отворише вратнице на дворишту.{S} Стојан приђе прозору, 
сажиже душу као огњем...</p> <p>Опет се отворише усне самртникове, опет слабачак самртни ропац, 
страшна бола, а очи се широко, зачуђено отворише.{S} Као кад неко добије тешку рану изненада, о 
ледавши му се у очи.</p> <p>— Ко си ти? оте се Гојку загушљив глас.</p> <p>— Зар ме не познајеш 
декана, на џаму, па ти после дође...{S} Оте му се баш из руку!</p> <p>Гојко уђе у собу, седе и  
нако ради учтивости, али му се из груди оте тежак уздах.{S} Суморно погледа око себе, махну рук 
 распећем на врху иконостаса.{S} Учитељ отегао неку дугачку песму, па све <pb n="72" /> сеца гл 
рп., како се то по некад ради, него баш отегао целом ширином.</p> <p>Љубица погну главу, па вео 
несвесно у дугачке пукотине, које су се отегле по тавану и преврташе своје старе, непретурене,  
реливаше у затвореножуту боју; висока и отегнута чела, дугих спљоштених образа, црножутих страш 
а.</p> <p>— Добро... одговори депозитар отегнуто.{S} Онда ја да издам за све месеце?</p> <p>— Р 
овори Гојко, мрштећи се.</p> <p>— А!... отеже она и оде у собу.</p> <p>Кад се распреми од пута, 
у кућу, весели се са њом...{S} Ааа!«... отеже она гласно и ухвати се руком за груди.</p> <p>— И 
<p>— Гојко Савић, учитељ.</p> <p>— А... отеже и збуни се изненађена девојка.{S} Ви сте, дакле.. 
 закону, не брини ти.</p> <p>— Добро... отеже председник.{S} Ти већ знаш како му то иде, па сам 
ром после севања муње.{S} Он развлачи и отеже, ужива унапред и предвиђа резултат овога разговор 
ужи.{S} А њему се не жури, он то згодно отеже и намешта с нарочитим циљем: да што више раздражи 
говољно... да се то сврши.{S} Све нешто отеже и одуговлачи: те чекај испит, те бар полугодишњи  
е остати... имаћете незгода... рече он, отежући и кријући очи.</p> <p>— Знам, одговори Гојко.{S 
да премишља о нечему, па одједном, мало отежући речи и застајући на неким изразима, настави:</p 
ље.</p> <p>— Хм... кажем вам... поче он отезати, па у говору баци поглед на сокак и прекиде, за 
казује некакву гривну, шта ли... што је отела онда...{S} А наше учитељице су веома зла језика.. 
е чувамо њега, да нас не опази; може те отети...</p> <p>Љубица се дуго осврташе, уплашена, не з 
то, зашто?{S} Не може бити да ће јој ко отети ону љубав, која владаше до скора међу њима!...{S} 
е некако врло брзо, али се он очајнички отима, не марећи ни за болест ни за шта...{S} Само да в 
нажно и не да му пасти у зло, али се он отима од тога невидљивог саветника, хоће напред и све н 
и се да не падне на под...{S} Али се он отима, напреже се...{S} Има нешто јаче што га вуче напр 
} О, да знаш како ми је тешко што ми те отимају, а ја... ја не умем да те сачувам.{S} Само глед 
чак на чело, али се он прену и стаде се отимати од тога новога расположења.</p> <p>— Страдање.. 
 .</p> <p>Гојко беше сав црвен, збуњен, отираше лице марамом и спремаше се да изиђе, али кад ви 
чини јој се да са тим злослутим жубором отичу и њени најмилији снови младости, њени најдражи ид 
 данас проскитали!{S} Што ниси са женом отишао у Брезовац, него она пројури сама ка луда, а сад 
жем ја: каки одбегла!... којешта!...{S} Отишла мало послом, нешто да припита за школу, а они: » 
нако, гледајући некуд по зиду:</p> <p>— Отишла ономе лоли, ја куда ће!...{S} А ти, братићу, не  
песницом, па за врат...</p> <p>— Куд је отишла? прошапта Гојко као из гроба, гледајући и сад не 
тишли... намиловали се, наљубили се, па отишли свако своме гнезду...{S} А шта оно необично свет 
ну.{S} Шта је ово... сама?!...{S} А они отишли... намиловали се, наљубили се, па отишли свако с 
боде коња и кад пролете кроз вратнице и отиште се низ сокаке, осети само како му ветар шиба и ф 
 разговоримо.{S} Госпођица, држим, неће отказати?</p> <p>— Захваљујем... али сам тако уморна, д 
му клецају, у глави читав хаос...{S} Он откачи свој кратак зимски капутић, обуче га веома брзо, 
 се узврпољи, уздахну дубоко, као да му откидају парчета жива тела, па кроз плач прошушка:</p>  
лепо злато, које јој угушује све бриге, отклања ону досадну зебњу и ствара у души расположење,  
 са њеним бићем, да се већ више не може отклонити.</p> <p>»Како то, мисли она, гледајући на Гој 
у руменосјајни зраци...</p> <p>Гојко се откотура до учионице, паде на сто и остаде тако, загњур 
...{S} Хм, треба обићи са друге стране, откуд је кукуруз до саме крушке, а одовуд је поњана...{ 
 на столици, скочи и погледа на прозор, откуд се чуо глас.</p> <p>— Хајде... чекам те...{S} Љуб 
ну оком и насмеја се.</p> <p>»Милица... откуд она ту?...{S} Па у мојој кући!...{S} Он је доводи 
{S} И Гојко, изненађен, само се питаше: откуд то?...{S} Како може бити!...{S} Зашто?...{S} Од ч 
и у прво време: што је ово овде крваво? откуд?... зашто то!... од чега?...{S} И Гојко, изненађе 
сли, једнако очекује неко зло, а не зна откуд ће оно доћи и какво ће бити, тек само осећа да је 
дисати, приђи му нек те види, нек сазна откуд дође тане и нек се још више мучи и страда.</p> <p 
<p>Гојко се трже... погледа и зачуди се откуд он сад у својој соби, седи на столици испод креве 
 и чисто.{S} Гојко не може да се начуди откуд се појавише толике ствари, чак и чист бео покрива 
{S} Шта се то чуло?... врисак...{S} Али откуд, од чега?...{S} Неко је вриснуо, уплашио се...{S} 
 добро накрмило, па ће бити повише и за откуп.</p> <pb n="129" /> <p>У Орловици постоји леп и м 
пање у Учитељску Школу, умре ми мати... откупи ме јадница, те одмах будем примљен у школу, и до 
отвор оздрави!...{S} Видите, и њега сам откупио својим страдањем!...{S} Пред моје ступање у Учи 
 и то страдање и све...{S} Тиме сам вас откупио, то је моја плата за вас, ја у то тврдо верујем 
бичај: часништво општинско кад одступа, откупљује се новом часништву добром гозбом, да не буде  
 Ваша су страдања неизмерна... ви се то откупљујете...{S} Вечна правда!...{S} Али сад... тако и 
а од људских очију, док му садашњост не отме делић по делић сакривене тајне.{S} И боље!...{S} С 
а... јест, то је она.{S} Понекад јој се отме из груди и загушен јаук.{S} Гојко упали свећу и ус 
 за врат ти падне читав пљусак са какве отомбољене шљивове гране, која се пресамитила преко про 
 сунце.{S} По брезама, што су крај пута отомбољиле своје танке и необично дуге прутасте гранчиц 
м, стао пред прозор и чека... чека мене отпадницу, чека као псето што чека милост од газде...{S 
 и не беше више снаге за даљу борбу, за отпор.{S} Она се грозничаво хватала за ма какав повод и 
рином, да се није могло ни помишљати на отпор.</p> <p>Гојко се обрте деци, па им рече благим, у 
 и кћи склонише у собу и остадоше саме, отпоче горка исповест.{S} Љубица је причала тешко, с му 
осле валинке.</p> <p>После једнога часа отпоче суђење.{S} Уведоше уплашена Гојка и ћата му стад 
реће напред и улази у школу.</p> <p>Кад отпоче рад, прибра се мало и врати јој се обична њена с 
еда за њим, па се осврте деци весело, и отпоче рад.</p> <p>Веља их затече на послу; уђе у Гојко 
се како ћемо и толико спечалити.</p> <p>Отпоче се право вашарско погађање, најпре молбом и лепи 
жном сребрнастом светлошћу.{S} Зрикавци отпочели свој посао, па и цела околина бруји од њихове  
еј-хеј!...</p> <p>Међутим на пољу писар отпочео напад, по свима правилима донжуанске тактике.{S 
ад већ уђоше у село, Гојко се понуди да отпрати Љубицу до њена стана.</p> <p>— Нека, молим вас, 
ника... »Гле, па шта ће сад бити?... да отпусте, на свагда... са вечитим жигом срама, без повра 
чно, љутито.{S} И то јој паде тешко.{S} Отпусти децу кућама, па застаде пред чичом и погледа га 
 се онако нетактична показа.{S} Ревизор отпусти децу кућама, рече им да дођу у школу на Петровд 
фесори у кафани за картама, хтедоше нас отпустити, али се смиловаше и казнише нас мањом, али ош 
о прибра, Веља опет проговори:</p> <p>— Отпустиће је, дабогме!...{S} Чуо сам ја како је он био  
ако.{S} Обезбеђен си ти од премештаја и отпуштања боље него и један од нас.{S} Ја ти јамчим да  
} Па куд ћу после и шта ћу?...</p> <p>— Отпуштен... хе, мој цикале, не иде то тако.{S} Обезбеђе 
ијатеља; рече да иде из среза.</p> <p>— Отпуштен Пера писар депешом...{S} Сви у срезу то говоре 
бица не запита о ком се то говори да је отпуштен, јер је нагађала, а и познала је по Гојкову из 
.{S} Баш би јој радо сам саопштио ко је отпуштен, али... незгодно!... »И она би се наљутила, оп 
ти јамчим да нећеш бити ни премештен ни отпуштен, докле год устраје тај роман Љубичин... требаш 
 неће проћи ни две недеље, а ја ћу бити отпуштен.{S} Па куд ћу после и шта ћу?...</p> <p>— Отпу 
може се свему веровати: те не знам онај отпуштен депешом, те овај ће бити пенсионован... ваздан 
е неколика нагађања муњевитом брзином. »Отпуштен... премештен (камо среће!)... кажњен платом... 
ица учитеља буду премештени а учитељица отпуштена.{S} После овог саопштења, писар се диже.{S} О 
...{S} Једно јутро рече им Стојан да је отпуштена она учитељица, о којој су раније говорили.{S} 
ељима...{S} А она учитељица, вели, биће отпуштена...{S} Ах...« Љубици се стеже срце од неке зеб 
 <p>— Шта мислите, да ли ће заиста бити отпуштена?{S} Ту је и Просветни Савет, за Бога; ваљда с 
?...{S} Не, видиш да и он бежи од мене, отреса се као од отрова.{S} Право има!...{S} Али зашто, 
чуђење.{S} Обоје осећаху како им се дух отреса овог свакодневног ситничарства, па тежи некуд да 
уче из неприлике, па се одједном обрте, отресајући рукама браду и даље, и оде низ сокак журно,  
ав, готово занесен чудом, само да би се отресао ове изненадне страхоте, отвори уста и проговори 
="132" /> много мрави за врат, стаде се отресати рукама и нешто муцати.</p> <p>— Имам посла...  
раше да радом угуши све те мисли, да се отресе тога бунила и да буде присебна.{S} То јој најзад 
/p> <p>— А, Веља је и у школи био веома отресит.{S} Знам да ћемо код њега наћи читаву библиотек 
ва се издвоји један младић, веома леп и отресит, као што она при својој забуни опази, и предста 
и га таквог, њему он сад изгледа сасвим отресит, прави младожења.</p> <p>Љубица подиже главу и  
ред.{S} Одмах се могло опазити да је то отресит, жив, окретан младић.{S} Још с половине дворишт 
јкових година, развијен, крупан и веома отресита држања; лице му доста развијено, обријано; брч 
оказати знака љутње, да не увреди овако отресита госта; а Гојко, видевши ово нагло црвенило на  
читељка, пошто их послужи, а то је врло отресита и разговорна жена.{S} Отвори се читава дебата, 
 је то све у истини свршено, да је онај отресити, паметни и лепи човек њен муж, да су све ове з 
 да и он бежи од мене, отреса се као од отрова.{S} Право има!...{S} Али зашто, зашто све то мор 
, но само бира место, где би канула кап отрова!...{S} Да ли да их убије, да смрви, да уништи св 
ишта, ништа друго, само прекор чемеран, отрован...{S} И непрестано се после Љубици, куд год се  
о поноћи дође Веља, и уплашен и љут као отрован.{S} Како уђе, оде право болеснику, не погледавш 
.. чује се јасно...{S} О, сваки јој тај отровни звук просеца и прожиже живо срце, сваки јој чуп 
ражиле.{S} Пре венчања је по пеки пут и отрпео, али сад... кад треба озбиљно живети и радити.</ 
 овамо... што је дошла?...</p> <p>Гојко отрча на северну страну, па груну песницом у врата, зат 
е се претурати по кревету.</p> <p>Гојко отрча, онако необучен, у школу, разбуди Стојана и посла 
оје станиште, па гледају <pb n="207" /> отуд страшно, бесвесно; усне само понекад задркћу, тргн 
и где да излије своју сувишну снагу.{S} Отуд толика воља за радом.{S} Нестаде јучерањих себични 
д сазнали, кад се вратила госпођа Зорка отуд из села, после онога боја... и капетан се осмехну, 
 руке, па уђе у кућу.</p> <p>Брзо изиђе отуд сама Милица, подигнуте главе, весела лица.{S} Освр 
и устумарају сваки час у Београд, па се отуд враћају весели, одмах знам шта ће бити.</p> <p>— И 
ађе некуд иза Гојкових леђа.{S} Зачу се отуд најпре шапутање, па онда јаснији одговор, који је  
ћи зажареним очима у његово лице, да би отуд још пре одговора прочитао страшну вест...</p> <p>— 
 Јесте ли ви Гојко Савић, учитељ? звони отуд са врха озбиљан, крупан глас.</p> <p>Гојко се трес 
е топле, пријатне струје, које потицаху отуд од некуд од срца... </p> <p>— А, ево мог стана, уз 
уђу срећу, ма немао сам никакве користи отуда.{S} Тек само онако: »како сме он да буде срећан?« 
 некакву црну високу кутију од украса и отури је од себе са одвратношћу.{S} Затим се пружи по к 
 може грешници опростити, сваки је мора отурити!...</p> <p>— Не, није то... оставите!... узвикн 
сима, које су те, некад једре и здраве, отхраниле и подигле!...</p> <pb n="100" /> <p>Склупчати 
форми, која тек беше прописана.{S} Нову официрску капу накривио на десно ухо, а сјајну никлован 
чита све, па спази чак и нумеру, она се охлади.{S} Одједном осети над собом сву тежину силе ста 
пак мораде себи признати, да је највише охлади одговор оног дечка, који рече да су лончићи за м 
е одмах почети игру, али ето, нешто јој охлади намеру; она сама не зна од куд то дође: тек одје 
 овамо Петра писара...{S} Он се већ сав охладио.{S} Дај кључеве!...{S} Запечате касу, па дај ра 
те, и писар и твоја слачајша прва љубав охладити...{S} Ово се нигде у свету не дешава...{S} А с 
ећаше како јој се образи час зажаре час охладне.{S} Али се стаде прибирати, јер напреже вољу, т 
о подвикнуо.{S} Шта је ово?...{S} Он је охладнео према њој, не воли је више.{S} Али зашто, зашт 
 шкрипање, пуцкање суве даске.</p> <p>— Охо, имаћете добру музику на предавању, рече она и диже 
ца Љубица узе, и он се зачуди:</p> <p>— Охо... то је новац! узвикну он, бришући се.{S} Како да  
ће тај новац обрадовати и помоћи брата, оца, све... али су јој сад и они далеки.{S} Сад има неш 
>Мати јој, Смиљка, изгледаше старија од оца јој.{S} Изнурена, ослабела, лице се већ доста збрчк 
ада и старања.{S} Свако се приљубило уз оца или мајку, па ни мрднути даље, као да се плаше какв 
ина.{S} Али се боји ревизора, и не због оцене, него просто онако, боји га се као човека оштра и 
мало не прође зло, једва се спасе слабе оцене.{S} У осталом <pb n="190" /> сад јој и не беше до 
 се она, гледајући у земљу. — Какве сте оцене добили до сад?</p> <p>— Све одличне, одговори он  
ије ни знала, па зато јој ревизор смањи оцену и даде четворку, рекавши да је иначе цео рад одли 
х ревизора и кад наиђе на по неку слабу оцену, намршти се и превуче руком преко дуга чела, као  
з рачуна, али њему не покварише одличну оцену, те тако он имађаше жалити само Љубицу, што се он 
же ни из једног предмета да истера већу оцену од јединице, нестаде га.{S} После се виђао да слу 
огнуту фигуру, која се у сутону нејасно оцртава, и чини му се да сваки њен уздах односи собом п 
 Да ли је требало коме моје страдање... оцу, мајци, брату... <pb n="133" /> јесу ли они сад сре 
p>Стотинама питања и прекора управи она оцу, говорећи и питајући брзо, не знајући о чем ће пре. 
Београду, па сад дошла овде, да не буде оцу на терету, а богме и да потражи своју срећу...{S} Т 
.« Још истога дана Гојко је одвезе њену оцу, па се он другога дана врати, рекавши да ће предузе 
 у једна кола и одоше на ручак Љубичину оцу, а пред вече се сви вратише, да би се сутра рано мо 
но узрока за тешко расположење, он мора очајавати на овакову времену.</p> <p>Љубица изиђе из шк 
лахор, машу и зову...</p> <p>Разлеже се очајан, панички, самртнички врисак и одјекну далеко пот 
ом и сневао најсрећније снове...</p> <p>Очајан, угушен јаук, сличан самртном ропцу, или дављени 
осећа да то не може бити, и сву обузима очајање, ужас... али ипак она се креће напред и улази у 
одговори Гојко с неким болом, готово са очајањем, па се опет загледа некуд у даљину, а пред очи 
пусти децу кући и стаде тако у највећем очајању по школи корачати и кршити руке, Гојко се осмел 
 Она као да то не осећаше, него настави очајним гласом:</p> <p>— Не знате ви ко је пред вама.{S 
— Шта да радим, научи ме, настави Гојко очајним гласом, па му исприча догађаје последњих дана.{ 
и то све јаче и јаче, заплака се горко, очајнички и паде на узглавље...</p> <p>Неко груну врата 
S} Боже, има ли те!«... узвикује јадник очајнички, па седа на један велики камен, који је ваљад 
огама, дише некако врло брзо, али се он очајнички отима, не марећи ни за болест ни за шта...{S} 
 баци на мајчине груди и заплака горко, очајно, с тешким јецањем...</p> <p>— Мај... мајко моја! 
столицу, наслони главу на руке и горко, очајно зајеца...</p> <p>Писар се измаче, преплашен, збу 
барушену косу рукама и гледајући болно, очајно, као да је овога часа сахранила све наде и снове 
ала ме је Бог тешко казнио... јекну она очајно и подиже главу.</p> <pb n="143" /> <p>— Знам да  
/p> <p>— Зашто... зашто?!... одјекиваше очајно питање стоти пут по празној соби, сливајући се с 
ш нема ничега озбиљнога; али чујући ово очајно јецање, меко женско срце не могаше одолети и њој 
о спустило се на њену главу, и она тако очајно изгледа, као да не предвиђа никаква изласка из о 
 погледу читав бездан прекора, тужнога, очајнога, горкога прекора.{S} Изређао је тај поглед све 
њој љушка и успављује занесену, љубављу очарану душу...{S} Да, она љуби!...{S} И љуби првом, ст 
Али је женска глава за те ствари вешта, очас се учини позајмица, нешто се дотера привремено сам 
шта јести, али је опет живо интересовао очев говор о томе, као да је то све ново за њу.</p> <pb 
, и ако она не зна за друкчији разговор очев.</p> <p>— Здрави су, здрави су... сви су здрави, о 
даљити га сасвим од себе, али се сетила очевих савета: да је ћата велика сила у општини и да тр 
јим родитељима.{S} Све је нешто до сада очекивала, али се уверила да су наде варљиве и узалудне 
 зачудише.{S} Видело се да су све друго очекивала, само не то, да ће им се овај прљави, криви п 
 јој срећу, тешком муком стечену, давно очекивану!...{S} Та она је цео живот спојила и уплела с 
 се да је већ крајње време за напад.{S} Очекивао је потпуну послушност, а оно, ето!...{S} Па са 
>Гојко се изненади; овакав предлог није очекивао, а би му по вољи.{S} Хтеде да се упусти у разг 
>А Веља се смеши весело, као да је то и очекивао, као да је све у реду, те није могло друкчије  
еху изишла на одмор; он је извесно то и очекивао, па да дође у школу.{S} Љубица подиже очи на њ 
Па за прво време ја не бих што друго ни очекивао...«</p> <p>»А после, Боже мој, кад би се залег 
о путу он није ни мислио, него је жељно очекивао тај дан, кад ће се наћи сам, са својим верним  
то се, у њихову положају, није могло ни очекивати.{S} Међу њима непрестано стајаше некакво стра 
је да има нешто повољно да јој каже, па очекиваше да проговори, гледајући га радознало.</p> <p> 
 двориште и изиђе пред вратнице, где је очекиваше радознао Богосав.</p> <p>— Хоћете ли путовати 
тос био? запита га само, па као и да не очекиваше одговора, стаде се освртати по дворишту.</p>  
мо гледаше, зачуђен, шта се то догађа и очекиваше нешто страшно...{S} Она се приближи још више, 
, да није школскога приреза?{S} Него ви очекните док ми дођемо, па ћемо вас лепо намирити.{S} Н 
ове походе, да их у извесне дане и сама очекује, постале су јој чак пријатне.{S} У овој сеоској 
 рече ништа.{S} Рече јој да сваког дана очекује некакав акт, који ће показати Гојку с ким има п 
из брдо, говорећи о послу који их сутра очекује.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1899 
н, па иде весело у школу, где га Љубица очекује, неки пут весела а неки пут нерасположена.</p>  
 субота је, па да ноћи тамо, али га сад очекује важнији посао.{S} Чим дође, затвори се у учиони 
се збуњено по соби, па видевши да га не очекује никакав посао, врати се и леже на место.{S} Он  
амењена, па чека његову реч, као што се очекује гром после севања муње.{S} Он развлачи и отеже, 
 ту уз њих, да стоји као тешки кривац и очекује казну за своја недела.{S} Љубица осећаше само г 
 се већ бацила у најцрње мисли, једнако очекује неко зло, а не зна откуд ће оно доћи и какво ће 
 да не чује Љубицу, али се ипак задржа, очекујући с нестрпљењем да она прва проговори.{S} Није  
гледаше кроза сузе са отвореним устима, очекујући да слети с његових усана кобна реч, али он, о 
дркћу, и он се једнако осврће око себе, очекујући какво ново, још горе зло.</p> <p>»Шта је ово? 
 да сте миран човек... он опет застаде, очекујући Гојкову реч.</p> <p>— О, господине... никад и 
} И он стаде жудно гледати у њено лице, очекујући са страхом и зебњом њен одговор.</p> <p>Она у 
сле онога боја... и капетан се осмехну, очекујући радозналим погледом да Гојко почне причати.</ 
 да се и Љубица некуд далеко загледала, очи се сјаје, не мичу се, а усне по кад што грчевито за 
м упали међу вилице, јабучице искочиле, очи се увукле далеко унутра у своје станиште, па гледај 
ичим мрднути...{S} Образи се окаменили, очи јој стале, разрогачиле се и не могу никако да се од 
се од узбуђења.{S} Глава јој се затури, очи се помутише, и она остаде на његовим грудима као по 
ома »далеко«...{S} Он поче да се смеши, очи му се засветлише радосним сјајем, руке се расклапах 
ми, зачуђени пред овим ретким призором, очи им лутаху с једног краја на други, а по лицу се раз 
уче преко дворишта, главу тужно оборио, очи гледају невесело, страдалнички, а по целом лицу раз 
е очи и погледа Љубицу право, отворено, очи у очи.{S} Страшан је био тај поглед: шинуо је Љубиц 
ен жудње за радом.{S} Она се преобрази: очи се весело засветлеше, образи се заруменеше; она се  
мехом на устима.{S} Гојко подиже главу; очи му беху необично замућене, усне грозничаво дрктаху, 
 к столу и опет стаде разгледати грану; очи јој светле живље, а усне се осушиле, поцрнеле од ва 
е виде ништа више око себе, па ни ћату; очи му прескакаху несвесно с предмета на предмет, а он  
ако кад је бунцао, зове је к себи...{S} Очи укочене, уста се само малко смеше... а руке као да  
ући кроз баџу плаво слободно небо...{S} Очи му се приковаше уз то чисто плаветнило, и он се зан 
, које се не опажају на први поглед.{S} Очи му плаве, мале, па необично светлуцају испод меснат 
кривише му се вилице од страшна бола, а очи се широко, зачуђено отворише.{S} Као кад неко добиј 
 покретом зграби кутицу обема рукама, а очи јој стадоше на украсу као приковане...</p> <p>Беше  
м јој заигра обла округласта брадица, а очи се овлажише сузама — да сам избачена из свога друшт 
 променило, добило самртнички изглед, а очи, оне живе очи, гледају уморно, тамно, непрестано је 
д страха, дркће, трзају му се вилице, а очи не може да одвоји од оних сјајних и суманутих очију 
утије, па стаде обртати и разгледати, а очи јој не трепћу, и чини се она сама не дише.{S} Изгле 
{S} Занела се тако, па се само смеши, а очи јој се стакле и стоје некако необично, као да је мр 
ше у неко црвенило, стаде их штипати за очи, стаде се увлачити у нос, у уши, стаде падати за вр 
о ни опепелити: зубат беше, па одмах за очи. »Шта ви ту, вели им он, мучите овог јадног старца. 
да се извиним...</p> <p>Љубица раширила очи, гледа и не разуме шта ово он говори.{S} Она само п 
ога кљуцања...{S} А гле, Љубица обрнула очи к њему, па се смеши на њега као и мало пре... или с 
га некакво необично стењање.{S} Протрља очи, послуша... јест, то је она.{S} Понекад јој се отме 
 стаде га шибати по лицу.{S} Он протрља очи и махну главом у страну, као <pb n="79" /> човек ко 
чи задркташе вилице и пођоше му сузе на очи...{S} Он се убриса широким рукавом од кошуље, па бр 
ић, обуче га веома брзо, набаци капу на очи, па пројури преко дворишта, не марећи хоће ли га ко 
} Ено га, видите, зацрвенео се па обара очи.{S} Још да му није ове густе брадурине — зло!</p> < 
рже, ослушну... и одједном му дође пред очи цела ужасна истина.{S} Диже му се коса на глави, по 
ко би онда смео жив изићи капетану пред очи!</p> <p>Тако редом разгледаше све шта би као требал 
јку.{S} Па ти њему лепо ту масницу пред очи: је л’ тако ти менека, Господару? рекни му, па се з 
обије притворан скроман израз, ове живе очи говоре друкчије, веселије, ђаволастије...{S} И кад  
било самртнички изглед, а очи, оне живе очи, гледају уморно, тамно, непрестано је у њима некака 
о ово гледа?...{S} Ово нису обичне живе очи, ово је мртво стакло, па се само сјаји... стоји так 
 он и подиже напред своје велике сањиве очи.{S} Беше већ ушао у село, па гледаше да не изгуби и 
> <p>Гојко превалио своје велике сањиве очи, па не може да се начуди, а Љубица оштро одговори:< 
мене...</p> <pb n="184" /> <p>А Гојкове очи гледају... гледају преко уздрктала пламичка воштани 
бледе сав, руке му се затресоше, подиже очи и погледа Љубицу право, отворено, очи у очи.{S} Стр 
 у земљу, али кад стаде пред њу, подиже очи и погледа је за часак, само за један тренутак, па о 
ало пре то није смео учинити.{S} Подиже очи на њу и — прође га пријатна језа свега...{S} Онаких 
свећи и преврташе неку књигу.{S} Подиже очи и погледа је, по обичају, оштро.{S} Она једва иђаше 
о, па да дође у школу.{S} Љубица подиже очи на њега, али се одмах трже, поцрвене и збуни се.{S} 
а се нешто ућутала и уозбиљила... крије очи и не гледа никога.{S} Тек кад јој се учини да Влајк 
а му никако осмех не силази.{S} А дечје очи, управљене на њега, горе, горе, као жеравице...</p> 
убица дође до врата, па кад виде толике очи управљене на себе, застаде, збуњена и преплашена, п 
какав свенуо старац погледа у ове чудне очи, развуче му се брк у страну и он зачуђено махне гла 
 речи прозборити.{S} Само му унезверене очи прелетаху са писарева лица на акте, на камџију и на 
ију он још не виде; беху то црне сјајне очи, из којих вечито бије живи огањ.{S} И кад цело лице 
ата, у школи настаде тајац...{S} Све се очи обртоше к њима...</p> <p>Љубица дође до врата, па к 
 Гојкових ногу, одједном опази да му се очи крећу и заустављају се на њој...{S} Да су десет пуш 
човеку.{S} А други пут видиш како му се очи запламтеле, цело лице обузето неком нервозном живош 
 поцрвенео од срамоте, па не зна куд ће очи.</p> <p>Гојко превалио своје велике сањиве очи, па  
епо, лако и живо; и Гојку се засветлеше очи.{S} У раду проведоше још цео час.</p> <pb n="50" /> 
мо уз месојеђе.</p> <p>Гојку засветлеше очи.{S} Он баци поглед на Љубицу, која иђаше напред пут 
но...</p> <p>Али јој се ономад отворише очи, кад стаде жива жена између ње и њега и с правом по 
ачак самртни ропац, један... други... и очи се сасвим променише, право стакло!...{S} Свршено је 
од прозора, погледа сумануто око себе и очи му застадоше на неком човеку, који се лукаво иза пл 
 ми је унуче једина потпора; то су ми и очи и руке, па да ми њега узмете.</p> <p>— Дете нек ост 
ти.{S} Иђаху ћутећи, али обоје управили очи у неодређену даљину, па се дали у дубоке мисли.{S}  
} Кад би око поноћи она одједном склопи очи, спусти главу на јастук и заспа...</p> <p>Одједном  
 рече, а у самој ствари: да мало напари очи на лепој учитељици. — Код ње је нова школа, па треб 
еда и одједном, као електрисана, рашири очи, а у њима засветли најпре чуђење и страх...{S} Као  
авате?</p> <p>Гојко се унезвери, рашири очи, као кад нас ко увреди незгодном претпоставком, па  
на глава, угледа је одмах и само рашири очи...{S} Севну јој у глави да је то његова жена, и она 
 се Влајко, али га не погледа, но сакри очи. </p> <p>— Збиља?... запита Љубица живо, па видевши 
 нагло црвенило на Љубичину лицу, обори очи, али му лице засија великом радошћу. »Ето, кажем ја 
та да радите.{S} Он <pb n="58" /> обори очи, а преко лица прелете му облачак љутње, ну он то ве 
а је погледа, али се одмах трже и обори очи, јер осети на себи њен ватрени поглед.</p> <pb n="1 
а њеним јасним светлим погледом и обори очи.{S} Баш је био у памети склопио целу реченицу којом 
 се, поткреши ту брадурину...{S} Отвори очи, ако хоћеш да поиграмо уз месојеђе.</p> <p>Гојку за 
е изненади, управо уплаши се.{S} Отвори очи, чудећи се овом позиву, па одједном, као да му поск 
ј положај.</p> <p>Одједном Гојко отвори очи и стаде махати шаком, као да некога зове. </p> <pb  
ји у коси.{S} Изврсно!...{S} Она спусти очи и погледа у своје лице...{S} Као да је боловала чит 
ма, доиста има, одговара поп, обарајући очи, јер и сам је веома слаб певач. — Иному солнце, ино 
 пискавим, загушеним гласом, отварајући очи све више и гледајући пренеражена сељака право у очи 
е незгода... рече он, отежући и кријући очи.</p> <p>— Знам, одговори Гојко.{S} Али ако се она у 
 и величанствен накит.{S} Застадоше јој очи на њему дуго...{S} Она га придену у косу, па приђе  
а приближити баш уз њега, гледати право очи у очи и забости хладно гвожђе у месо...{S} О, та га 
а!...{S} И то је оно што јој је омотало очи и ум црним застором, те не види ништа...{S} Али шта 
 подигла, да боље види и чује...{S} Што очи не могу да постигну, помоћи ће им слух...{S} Гледа  
 запита она једно ђаче, које јој паде у очи као несташно.{S} Сва деца из тога круга, у који је  
... куда?... узвикну он, гледајући је у очи.{S} Остави све, заборави... дај да бежимо, далеко д 
се она крије и слободно гледа свакоме у очи, не <pb n="155" /> буни се као ја, кад улази у друш 
тан!... узвикну она, загледавши му се у очи.</p> <p>— Ко си ти? оте се Гојку загушљив глас.</p> 
и погледа Љубицу право, отворено, очи у очи.{S} Страшан је био тај поглед: шинуо је Љубицу прек 
лижити баш уз њега, гледати право очи у очи и забости хладно гвожђе у месо...{S} О, та га мисао 
атим за сукњу, па да ти цео дан пиљим у очи?...{S} Хохохо!...{S} Ала би то био муж, бре!...</p> 
ед чичом и погледа га слободно, право у очи.</p> <p>— Бога ти, ко је ово... какав је овај писар 
аго али озбиљно погледа Љубицу, право у очи...{S} Научила је она давно, да из очију своје деце  
 гласом одговори му, гледећи га право у очи:</p> <p>— У Ђокићевој њиви!...</p> <p>Он се осетно  
у руку и стеже је, гледајући га право у очи, из којих севаше нека дивља одлучност.{S} Као да га 
илази све ближе, како јој гледа право у очи страшним, зверским погледом, и опет не може да се о 
 и гледајући пренеражена сељака право у очи, као да га сугестује.</p> <p>— Хоћеш?...{S} Пропуст 
дигао главу и гледа председника право у очи, кад му тражи квартирину.</p> <p>— Сто ти чуда, мој 
а подиже главу и погледа писара право у очи, али се овај ни мало не збуни од тог погледа, већ ј 
 па се свако укрутило, гледа је право у очи и не трепће.{S} Она виде да је погрешила, али осети 
, одговори јој он, гледајући је право у очи, јер она разгледаше уписницу.{S} Гледаћемо...</p> < 
бра брзо и погледа се са Гојком право у очи.</p> <p>— Јеси ли ручао?</p> <p>— Море, какав ручак 
 је то истина, Боже, да ли је не варају очи и слух?!...{S} Полако још напред, вуци се као змија 
ру децу волим, одговори учитељ и скрену очи на ђака, који му прилажаше.</p> <pb n="3" /> <p>Њег 
> <p>— А, ви сте то! узвикну капетан са очигледним интересовањем, као кад се много наслушамо о  
Гле ти паксијана како ми опорочава моју очигледну наставу, насмеја се гост, па се обрте Љубици. 
е и почеше разговор.{S} Љубица не скида очију са госта, а и он се, у разговору, почешће осврће  
 Она опажа само како јој пролећу испред очију расцветале воћке, накривљено прошће, сухе гране н 
обрте писару, погледајући лукаво, испод очију, на Гојка.</p> <p>— А већ младе учитељице и у сво 
да, саже главу и погледа га онако испод очију.</p> <p>— Кад не би требало да се једе и живи, од 
ом; кад год изиђе са децом на одмор, из очију јој сија задовољство, али се брзо навуку облаци н 
 вратима своје учионице, намрштен, а из очију му се читало питање: »Шта је?«</p> <p>— Остадоше  
оравац.?</p> <p>— Да, одговори он, а из очију му нестало оне сањивости, па бије из њих живи јас 
идати посао, одговори она одлучно, а из очију јој севнуше необичне муње. — Кроз пола часа изићи 
у очи...{S} Научила је она давно, да из очију своје деце чита њихове мисли.{S} Љубица поцрвене, 
рпска поља...</p> <p>Гојку кану суза из очију, али он не смеде подићи руку да се убрише.{S} Скр 
ој непровидној тами сасвим не изгубе из очију...</p> <p>И све то што се пружа пред очима наших  
нешто мисли и одједном пљуснуше сузе из очију као киша, он се загрцну од јецања...</p> <p>— Заш 
јажљиво.{S} Пажљив посматрач опазиће из очију му праву сањалачку душу, која живи више маштом но 
бом.{S} Истина, Гојко при том бацаше из очију муње, а Љубица се лукаво осмехиваше.</p> <p>Повед 
те све што је било... и њој потекоше из очију крупне сузе.</p> <p>— Ама шта ви!...{S} Не допушт 
више и више, док се сасвим не изгуби из очију.</p> </div> <pb n="102" /> <div type="chapter" xm 
рмља Љубица, и онако буновна, не дижући очију, прође у своју собу.</p> <p>— Море, ти си болесна 
ре, до сад? запита Влајко, не скидајући очију са ње.</p> <p>Она подиже главу и погледа га тако, 
бећар, додаде он гледајући Љубицу преко очију.</p> <p>— А што гледаш госпођицу, насмеја се гост 
ју испод меснатих капака; са стране око очију кожа се почела брчкати, те даје целом лицу израз  
кривљених вилица и разрогачених крвавих очију...{S} Беспомоћно детињско страдање и нека дивљина 
штар поглед; само из оних јасних плавих очију сија љубав и доброта...{S} Така му је нарав.{S} А 
спљоштених образа, црножутих страшљивих очију, које ретко, врло ретко, гледају човека право, но 
ра танахним крилима поред самих њихових очију; пројури тихо, без шума, водени кос, враћајући се 
ође га пријатна језа свега...{S} Онаких очију он још не виде; беху то црне сјајне очи, из којих 
тор будућности све то скрива од људских очију, док му садашњост не отме делић по делић сакривен 
ош да изгубим и главу због њених враних очију!...{S} Ехе-хе!...{S} Биће, вели, моја...{S} А док 
младић, жутих завијених брчића, зелених очију, над којима је накривљен црн мекан шешир.{S} Цело 
сед старац, погрбљен, безуб, замагљених очију, уведе једног вижљастог заплашеног дечка, који зв 
м, и опет не може да се одвоји од њених очију, него гледа, гледа, гледа...</p> <p>»Сад ће да пл 
p> <p>Она се диже са столице, раширених очију и бледа лица...{S} Нека паклена одлучност севаше  
. школа где је? промуца учитељ оборених очију, осврћући се око себе бојажљиво.</p> <p>— Школа!  
Учитељску Школу, промуца Гојко оборених очију, избегавајући ону заплетену туђу реч.{S} А и згод 
 пренеражен, зелен и блед, разрогачених очију од страха, ноге и руке му дркћу, а на лицу му се, 
ривљених вилица, страшних, разрогачених очију...{S} Нешто га у грудима дави, стеже и пење се на 
о је умро?... дрекну Гојко разрогачених очију, стегнувши старца за раме, гледајући зажареним оч 
 из пакла!...</p> <p>Млада, лепих црних очију, танких повијених обрва, нежна, чиста лица... нео 
е да одвоји од оних сјајних и суманутих очију, које пију, пију... и успављују...</p> <p>— Како? 
{S} А дечко подвикну за њим, пратећи га очима и веселим погледом, док не замаче за врљике, па о 
ом, и он несвесно подиже обе руке према очима, као да му је тај жалосни покрет сва одбрана, кој 
.</p> <p>Гојко се мало ушепртљио, звера очима и гледа прекорно Вељу, држећи да је он крив овако 
увуче главу у рамена, па нервозно звера очима, час у Љубицу, којој се образи одједном зацрвенеш 
дешавајући још унапред шта ће радити са очима и рукама.{S} Већ са очима је лакше... криће их, а 
 ће радити са очима и рукама.{S} Већ са очима је лакше... криће их, али руке... баш не зна шта  
>Гојко махну руком... одједном затрепта очима, затресоше му се вилице и опет се заплака, јецају 
тком чекињавом косом брада; он затрепта очима и одједном рукну у плач.</p> <p>— Десет година са 
ој било...{S} Шта је ово... он пије крв очима!...{S} И она осећа како јој се крв леди, камени п 
ревет, па стаде гледати у мрак.{S} Пред очима се непрестано ређаху некакве необичне слике.{S} Н 
 се опет загледа некуд у даљину, а пред очима стадоше му пролетати сећања из безазлена детињств 
 се сама некако збуни, занесе... а пред очима јој тако светло, тако лепо, чаробно...</p> <p>Не  
ју...</p> <p>И све то што се пружа пред очима наших дошљака обасјало је румено сунце последњим  
што у грудима страшно, мути се све пред очима... навалише неки бурни осећаји, и она сад не мисл 
/p> <pb n="204" /> <p>Љубици смрче пред очима...{S} Дође јој онај мушки лик црњи од пакла, одвр 
а јој само севају некакви котурови пред очима.{S} Кад разгледа боље, она се најпре трже и устук 
и... у магли... играју му котурови пред очима... зелени сто...{S} А онај на врху, с дугом разде 
главе...{S} Гојко ми јадни једнако пред очима.{S} Седим тако по цео дан и мислим, а он уза ме.. 
мисли о томе, али јој се то извило пред очима, па јој потреса сваки живац.{S} Управо она не мож 
цу да пева...{S} А после јој свану пред очима... она осети да се у њој ствара некакво <pb n="16 
 тражи часнике, а другови су му ту пред очима...{S} Оно до душе признајем... некако ми је, знат 
риђе јој слободно.</p> <p>Љубица поведе очима, чим се врата отворише, и у прво време гледаше ис 
а да ради ни куд да се дене, само обрће очима десно и лево, скрећући поглед чешће на ону страну 
а климну главом, нешто промрмља, и више очима но говором показа му место где ће сести.{S} Гост  
ара правилно.{S} Љубица све више светли очима.{S} Али по неко устане, па све наопачке...{S} Љуб 
!... рече чича и некако лукаво засветли очима.</p> <p>Гојко се насмеши задовољно, победоносно.{ 
њему.</p> <p>А Гојко се погнуо, па мери очима сваки свој корак.{S} Тек по неки пут скрене око у 
 за савет, он се унезвери, стаде врдати очима и окретати лице од ње.</p> <p>— Како хоћеш... как 
е вајде...</p> <p>Љубица почиње зверати очима...{S} Шта ли ће сад бити, шта ли ће јој рећи?...{ 
p> <p>— Хм... промрмља Гојко, зверајући очима.{S} Ја не знам...{S} Бога ми, не знам...{S} Нити  
главу презриво, купећи усне и пречајући очима...{S} Председник одведе Љубицу у један крај, к ст 
равих... промрмља збуњен Гојко, крећући очима живо, као да гледаше где би се могао сакрити.</p> 
илиће.</p> <p>Љубица погледа за његовим очима, па видевши ко долази, намргоди се и заузе неки о 
..{S} Она се стресе, читајући у његовим очима и дивљу одлучност и ту кобну слутњу...</p> <p>— Н 
али само нека груне тресак пред њиховим очима, нек <pb n="197" /> плане ватра, нек прозвижди та 
а српска жудња за просветом, за »другим очима«, о чему се тако лепо говори у народним пословица 
 га опет пажљиво погледа својим великим очима.{S} Уснице јој се трзаху грчевито, по лицу се осу 
а је гута, гута погледом, сажиже врелим очима...{S} Шта је ово?!...{S} Је ли могућно да <hi>ова 
 уз друго, и гледају се мутним, пијаним очима...</p> <pb n="204" /> <p>Љубици смрче пред очима. 
уста, глади танке брчиће, а оним чудним очима сече као ножем...{S} Љубица се шћућурила уза жбуњ 
... ја морам бити срећна!« И пред њеним очима пролећу сјајне, дивне слике замишљене будућности, 
} Одједном се на зиду, право пред њеним очима, расветли и показа велики светао круг, из кога по 
вши старца за раме, гледајући зажареним очима у његово лице, да би отуд још пре одговора прочит 
ако обрће и посматра часовник зажареним очима.{S} Прикачи га на груди да види како стоји, али м 
 и погледа око себе усијаним, узвереним очима, тражећи одговора на ово животно питање...{S} А о 
н, гледајући је живо, севајући ватреним очима и говорећи брзо, узбуђено: у другој гимназији раз 
маљати црна чупава глава с разрогаченим очима...{S} Припи се <pb n="171" /> уза стакло и стаде  
 болеснику, који гледаше тупо, укоченим очима и дисаше тешко.</p> <pb n="181" /> <p>— Чудна гро 
о само гледа тупо и несвесно заплашеним очима, на лицу му још јаче запечаћено горко страдање, и 
 у тим широко отвореним, великим, црним очима и она се упи, загледа се у Гојка, примаче му се ј 
 се са сељанима.{S} Ћата погледа масним очима Ђокића и спрема се за дворбу.</p> <p>— Гледај, бр 
тако јасну представу, као да она све то очима гледа. »Још ако <pb n="113" /> буду закључали вра 
Па одједном као да сазнаде шта је то, у очима јој засја дивља, неописана радост, она неким необ 
дрело од дуга стајања на зими, али се у очима чита нека јака мисао, која га занела и која ће бе 
 и до сада; али одједном јој засветли у очима жива радост, она скочи весело, узвикнувши:</p> <p 
жом.{S} Нема више оне ватре и живости у очима, ни руменила на лицу.{S} Све се променило, добило 
} Опет се појави онај грозничави сјај у очима, ватра је обузимаше све више, и она се опет прибл 
ше, а грло јој се стеже..{S} Опет јој у очима блесну онај апатични израз и брзо га нестаде... < 
ледајући преда се збуњено, али му још у очима играше она весела, ватра, која га грејаше у послу 
ик милоште...{S} Шкргутну зубима, севну очима и дохвати се обема рукама за главу, па као махнит 
ухваћен у каквој великој кривици, мрдну очима лево и десно, промени тежиште с десне ноге на лев 
еним погледом.</p> <p>Љубица само крену очима бесмислено, тупо, уморно, као да је се ништа више 
 носе започете корпе, одељане витке или очишћену лозу да продуже рад...{S} Краве наиђоше под кр 
 као свршено...</p> <p>Стојан изиђе иза оџака, где се беше прикрио, па се стаде окретати по куј 
ани звали оџаклија, и ако у њој не беше оџака.{S} Ову оџаклију заузела је Љубица и већ уредила  
ађена једна мања, коју су укућани звали оџаклија, и ако у њој не беше оџака.{S} Ову оџаклију за 
лија, и ако у њој не беше оџака.{S} Ову оџаклију заузела је Љубица и већ уредила у њој свој скр 
</p> <p>— Ено је, ви’ш она... с високим оџаком.</p> <p>Путник распита дечка још о многим другим 
глави, те јој се одједном сасвим смрче, ошину је некаква оштра, убиствена струја по срцу, и она 
лаже...{S} Камџија фијукну кроз ваздух, ошину га по глави и плећима, па се опет издиже над њего 
га смртно бледило...{S} Камџија га опет ошину преко лица, па трећа преко леђа...{S} Гојко појур 
му лепо ново одело, нов црн шешир, коса ошишана, брада »штуцована«, па ни налик на пређашњег Го 
ања оваца, а поред њихових ногу сноваху ошишане, погнутих глава до земље, сите и добре овце.{S} 
вара прозоре и како споља јурну хладан, оштар ваздух. </p> <p>— Шта радиш ово, за име Бога! вик 
S} А после већ свакад је исти: озбиљан, оштар поглед; само из оних јасних плавих очију сија љуб 
ливајући тихо преко небеснога свода.{S} Оштар, хладан ветар, помешан са влажном измаглицом, ста 
Онако је некако... чудан.{S} У свему је оштар и одсечан.{S} У школи, кад год је што требало <pb 
еда, шта ће са децом, а иза њега загрме оштар заповеднички глас:</p> <p>— Децо, идите кућама... 
што гледа болесник у врућици.{S} Дуваше оштар, влажан ветар, и она подиже обе руке, па махну њи 
иле старијега, а необичан јој беше овај оштар, званичан тон, који се јасно распознаваше у наред 
 крене до председника, а споља га ловну оштар глас.{S} Он изиђе брзо, јер познаде председника.< 
одједном сасвим смрче, ошину је некаква оштра, убиствена струја по срцу, и она се поведе...{S}  
его просто онако, боји га се као човека оштра и озбиљна, боји се оних неколико часова, што ће и 
} Она је и заборавила да старешине воде оштра рачуна о владању државних службеника... »Гле, па  
м, каже, причала...{S} Видиш ти како је оштра!{S} Не жали мужа, него га сама брука..{S} Како је 
 хладно...{S} Снег се бели по околини и оштра студен бије по лицу. »Ваљда ме неће дуго држати?. 
чарање; да ће нестати снова и наступити оштра, сурова јава...{S} И она почиње осећати велики, т 
А овамо Гојко му једнако издаје некакве оштре поруке за Љубицу, па стане на врата и слуша хоће  
еда у црте Гојкова лица и опазивши неке оштре неправилности, намршти се...</p> <p>— О чем је бу 
ареве образе две сухе коштуњаве руке са оштрим ноктима и забодоше се дубоко у месо...{S} Разлеж 
е и топлије и одједном... вреле усне са оштрим брковима падоше на њен усијан образ и тако остад 
нило, кад је по неки пут Влајко пресече оштрим и чудним погледом...</p> <p>Љубица осети да се о 
с.{S} Сунце по мало греје, али се осећа оштрина у ваздуху.{S} Таман да се лепо путује.</p> </di 
еци нек излазе! заповеди писар с таквом оштрином, да се није могло ни помишљати на отпор.</p> < 
...</p> <p>Љубица се пренерази од овако оштрих речи.{S} Никад јој није тако подвикнуо.{S} Шта ј 
S} Подиже очи и погледа је, по обичају, оштро.{S} Она једва иђаше, ноге јој клецаху, у глави се 
 светац.«</p> <p>— Устани!... викну она оштро, па се одмах затим трже и узе благ тон. — Кад год 
 очи, па не може да се начуди, а Љубица оштро одговори:</p> <p>— Школски одбор има свога делово 
у прекипе.{S} Подиже главу и погледа је оштро, на лицу му исписано горко страдање и умор.{S} Од 
Љубица погледа на Гојка, али он гледаше оштро и озбиљно, као да се тај разговор њега ништа не т 
{S} Кренула се у школу.{S} Време бејаше оштро, хладно...{S} По целом небесном своду навучен је  
вима, осрамотише...{S} Директор наиђе и оштро ме казни за неред.{S} О, како сам тада страдао!.. 
и, скоро бели; обрве танке, уздигнуте и оштро превијене на средини, испод њих оштро гледају и с 
бора...{S} Драгољуб Илић... изговори он оштро, замуцкујући на првој речи.</p> <p>И Гојко приђе  
<p>— То ми је дужност, прекиде је Гојко оштро, гледајући у страну.</p> <p>— Знам... али опет... 
а врата и слуша хоће ли чича онако исто оштро изговорити, како је он казао.{S} Ето и сада чича  
 Нема ту сам, него напред! викну пандур оштро, показујући му место пред коњем.</p> <p>— Зар он  
е апсанска врата и зарђала реза шкрипну оштро...</p> <p>Гојко се осврташе око себе унезверено,  
и оштро превијене на средини, испод њих оштро гледају и секу два плава ока, па се на ниже спушт 
и се смиловаше и казнише нас мањом, али оштром казном...{S} И за то страдање добио сам одмах дв 
јашњава свој покрет, а по неки пут баци оштру »примедбу« на данашњи догађај.</p> <p>— Е, ти си  
<p>РОМАН</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Светолик П. Ранковић</p> <p>(НАГРАДИЛА МАТИЦА СРПСКА СА 100 ФОР. 
ху ми родили и раскрупњали се за причу) па наређа на штап ко врапце...{S} Дао сам му пун џак... 
она то хтеде постићи одмах првог дана), па их уведе у школу.{S} Одреди место сваком детету, каз 
баш крљуштају и много су лепи за јело), па рачунај са њима колико год хоћеш.</p> <p>— Господин  
шешир, коса ошишана, брада »штуцована«, па ни налик на пређашњег Гојка.{S} Истина, и сад се јас 
но поновити израз Стојанов »низ длаку«, па то он преприча другим речима.{S} Беше веома узбуђен, 
име и презиме детиње и друго што треба, па опет стане да преврће.</p> <p>А Љубица се наслонила  
рљавих, <pb n="64" /> поцепаних поњава, па трчи на ниже, на реку.{S} Прегледају од синоћ запете 
им... којешта!...{S} Млада сам, здрава, па зар да се не смем ни с ким нашалити.{S} Није ово ман 
теже од свега: писар дође за часак два, па га после нема по неколико дана, а она ни с ким ни ре 
 на себи два значајна погледа писарева, па је одмах обузе она женска жудња за допадањем.{S} Ује 
их, сочних, набреклих од једрине шљива, па се испеше на хум.</p> <p>Поглед са хума на село и ок 
 отреса овог свакодневног ситничарства, па тежи некуд даље и више, тамо у недоглед, оној бескра 
ојко, дркћући од њена блиска присуства, па одједном обави своју руку око њена стаса и приђе јој 
S} Нађе му чисте преобуке, пресвуче га, па га намести на кревет.</p> <p>— Тако, братићу, видиш. 
ога јуноше, баца га у тамницу, мучи га, па кад се уверила да његово срце куца само за њу, пружа 
у као да ће сад пасти; издала је снага, па се једва креће.{S} На последњем камену стаде и погле 
 погледима осети да она стоји иза њега, па одједном прекиде рад и приђе јој, гледајући преда се 
ече нешто Стојану, који дође пред њега, па, стаде разгледати зреле шљиве и бирати једну по једн 
 два црна ока, која су се упила у њега, па не трепћу... .{S}Јес, то су она два ока, што их само 
... рече он јасно, не гледајући никога, па се обрте ђацима и стаде прегледати њихове радове, ка 
желела!...{S} Само да имам добра друга, па овако у тишини да радимо обоје са овим малишанима, д 
, које наступа после дуга успешна рада, па сад не може довољно да се наговори.{S} Стаде се хвал 
ну да бар мало смахне оно сено са пода, па ето, стоји све као у свињцу.{S} Да узме сад да он по 
осле тога, ми ћемо бити велика господа, па нам неће ни доликовати да се мешамо са таквом ситнур 
ри са оним завођењем наплата и расхода, па да сведемо рачун.{S} Не сме се дуље чекати, јер кад  
тек што није...{S} Прво ће њега у леђа, па у мене...{S} Ено га, јест, револвер...{S} Мати... от 
брате, да ти донесем каквих хоћеш кожа, па к’о живо звере!...{S} Шта ће ти контраве!... настави 
сно пруга, масница преко целога образа, па још ако је модра....{S} Како ће сад у школу, како ће 
S} Богосав, вели, синоћ дошао из среза, па донео тај глас.</p> <p>Обоје се запрепастише.{S} И а 
чини ми се да га истерају.</p> <p>— Ја, па му директор опрости.{S} Сад је поручник.</p> <p>Најз 
вачке омладине.{S} Али свему има краја, па и овој погодби.{S} Наредише да учитељица прима двана 
 она тихим гласом.</p> <p>Мало постаја, па уђе Гојко у разред.{S} На лицу му исписана жива радо 
 нешто разговарала са њим о броју ђака, па онако у шали помену, како Гојко има мање деце од ње, 
аке године само по десетину нових ђака, па се нису ни узимала деца из инокосних кућа, а сад нам 
а.{S} Кад не радим, зна се шта ме чека, па ма ко био горе.{S} Та млађи смо, па се мора слушати! 
не кући, али је знала шта је тамо чека, па је стезала срце и ишла у своју »тужионицу«..{S} На д 
 на питање.{S} Сад видите шта вас чека, па бирајте; то зависи од вас... ту вам ми не можемо дат 
, још више се ушепртља од овога узвика, па стаде само зверати по лицима, која га с чуђењем глед 
 ово интимно друштво сеоских залудника, па се ту ћаска о свему и свачему.{S} Влајку већ догрдил 
е председник, ћата и тројица одборника, па нешто веома живо и поверљиво претресају.{S} Богосав  
бе односно лекова и неговања болесника, па, погледавши још једаред Гојка, који беше у дубоку за 
револвер.{S} Груни у њега из прикрајка, па кад падне и стане издисати, приђи му нек те види, не 
} Отвори вратнице и загледа се у Гојка, па кад га познаде, обрте право низ пут; Гојко једва сти 
њих оштро гледају и секу два плава ока, па се на ниже спушта, превијен и мало затубаст, нос; бр 
 него наиђе нека луда, јогунаста даска, па човек да бежи у свет.</p> <p>— Јест, кад ти дођеш ка 
моју уписницу.</p> <p>— Ево вам списка, па узмите озго или оздо редом...{S} Што је најбоље.</p> 
{S} Љубица за ту вештину није ни знала, па зато јој ревизор смањи оцену и даде четворку, рекавш 
.{S} Навукла се по околини густа магла, па роси по мокрој, раскаљаној земљи, по дрвећу и зграда 
 наивно, као да је мало у свету живела, па не зна ништа...{S} Иде тако замишљена и смешка се за 
и.{S} То је без сумње и Љубица увидела, па му приђе.</p> <p>— Зар и ви пуштате, рече му она отв 
, као да му откидају парчета жива тела, па кроз плач прошушка:</p> <p>— Ово ми је унуче једина  
гледа око себе, махну руком преко чела, па туробно одговори:</p> <p>— Мани се, молим те...{S} Ж 
е по соби, гледајући зар шта би радила, па се опет намршти и изиђе из собе.</p> <p>Гојко се под 
} Биће то друго: јамачно ме она тужила, па сад да нас саслушају обоје.{S} То ће и бити!{S} Али  
еизмерној љубави, коју сам ја погазила, па ме Бог зато казнио и сад други гази моју љубав...{S} 
ј гледаше само како се деца унезверила, па чекају шта ће им Гојко рећи и ниједно се још не спре 
..{S} А ви’ш ова се даска извитоперила, па се клацка.{S} Не мари, наћи ће чича иверчицу, па ће  
и, тамнији.{S} Цела се природа умирила, па се само још осећа њено гигантско дрхтање, као послед 
аше све јаче, а главу стидљиво оборила, па слободну леву руку само преноси преко чела, а десна  
ве, па само дакћу.{S} Трава се осушила, па из ње бије и трепери она врела измаглица, што се виђ 
.{S} Зачу се само јаук Љубичин од бола, па онда њен истеричан врисак...</p> <p>Писар се прену:  
епој учитељици. — Код ње је нова школа, па треба прегледати и записати све што је потребно да с 
је врло рђаво, мислили су да сам умрла, па су и вама тако казали...{S} Али је прошло све...{S}  
а виде да овде нема више никаква посла, па се спреми за одлазак.</p> <p>— Никуд немој из собе и 
 да мисле, али су то деца неука, дивља, па не може све да иде као по лоју...</p> <p>— Е доста,  
и, весео, са неколико својих пријатеља, па задиркује председника и шали се са сељанима.{S} Ћата 
ћи, али се некако при руковању запетља, па се ћутећи врати на своје место.{S} Учитељ се рукова  
ада! захори се по варошима и паланкама, па лагано дође одјек тога гласа и у села.{S} Часништво  
јој паде тешко.{S} Отпусти децу кућама, па застаде пред чичом и погледа га слободно, право у оч 
менила се, нешто је загушило у грудима, па ни мрднути се, ни проговорити.{S} Али шта је ово?... 
вежила их и улила нову снагу у грудима, па осетише да им се разлива нека пријатна веселост у ср 
разговор, размисли се о неким изразима, па јој се сад цео разговор учини друкчији, сасвим друкч 
то.{S} Претучен је, смрвљен догађајима, па иде двориштем као суманут...{S} Шта је то... докле ћ 
к, без сумње, гледао мало да ме занима, па ћаскао свашта, а ја одмах помислила бозна шта...{S}  
опазише због чега се она обраћа к њима, па сваки час погледаху у страну, од куд се приближаваху 
де и прескочи све степенице иа вратима, па као муња одјури суседовој кући.{S} Док се Гојко обуч 
 глас одмах.{S} Скочи и пође к вратима, па одједном застаде у некаквој двоумици.{S} Беше га сра 
ини да неко стоји на отвореним вратима, па погну главу и хтеде проћи.</p> <p>— Господине Гојко. 
{S} И он кашљуцну, принесе руку устима, па превуче дланом преко бркова.</p> <p>— Чујемо да вас  
стисла главу обема рукама као клештима, па гледа бесмислено кроз мутан прозор.{S} Шта ово би?.. 
уку, коју је Гојко стегао као клештима, па вуче и јури напред.{S} Она опажа само како јој проле 
оз ваздух, ошину га по глави и плећима, па се опет издиже над његовом главом.</p> <p>Гојку се о 
и ћемо замислити да смо међу дивљацима, па ћемо се домишљати од сваке руке, рече она и зацену с 
 томе, али јој се то извило пред очима, па јој потреса сваки живац.{S} Управо она не може још д 
/p> <p>Љубица погледа за његовим очима, па видевши ко долази, намргоди се и заузе неки одсудан, 
ао да је прогутала велику дозу опијума, па јој то стегло, притисло мозак, и она пада у све веће 
Она виде да Веља хоће да убије Стојана, па побеже у школу; ту је опет обузе мрак и она продужи  
ајпре не разгледа добро; беше узбуђена, па јој само севају некакви котурови пред очима.{S} Кад  
, над којим се наднела стара суха жена, па нешто трља, вуче, шта ли ради.{S} Види се и покривач 
-необично најежи, увуче главу у рамена, па нервозно звера очима, час у Љубицу, којој се образи  
в види да се она ућутала као окамењена, па чека његову реч, као што се очекује гром после севањ 
бицу преко наслона, глава јој затурена, па припао пуначком врату и љуби...{S} Жена јурну кроз в 
на себе, застаде, збуњена и преплашена, па као да се премишља куда ће сад...</p> <p>Из друштва  
ња, рече јој да буде потпуно безбрижна, па оде весело.</p> <p>Гојко се још смешио задовољно, се 
о занесе, као кад се добро налије вина, па после све више и више... навлачи се црн застор око њ 
 ја узалуд практиковао дванаест година, па зато се сад не бојим ни једног правника.{S} Моје осу 
кујни као шипарица од четрнаест година, па долети у собу, загрли мајку, обаспе пољупцима милу с 
 вукли по кући.{S} Не дам ти, каже она, па да си још толики...{S} И држи бре, и повуци и потегн 
 јер зато смо управо и дошли, рече она, па им исприча свој јутрошњи разговор с писарем, изостав 
 рад: деца нас одавно чекају, рече она, па отвори врата и изиђе.{S} Гојко се пожури за њом, вич 
ше масло!...{S} Платићете!... рече она, па се огрте и оде преко дворишта.</p> <p>— Ето нам сад  
о квартирину из општине... настави она, па одједном <pb n="86" /> застаде, не знајући да ли да  
ли си то?{S} Марш с пута... дрекну она, па гурну пијана Богосава из све снаге..{S} Он се поведе 
плашише од њеног строгог израза и тона, па се свако укрутило, гледа је право у очи и не трепће. 
 рече она после дугог ћутања и гледања, па му пружи из руке неколико комада.</p> <p>— А, хвала! 
но шта га то буди из дубока размишљања, па махну репом живо, трже се и стругну низа сокак...{S} 
...{S} И сад се живо сећа тога осећања, па му душу обузме слатка топлина.{S} И све тако лепо бе 
оплину, коју по некад смени лака зебња, па опет занос, бунило и топлина...</p> <p>— Аха, понео  
ворац ће нам бити сав од драгог камења, па у вече кад ја дођем с рада, обучем се у скупоцено од 
уна!!... дрекну пандур, ускочи на коња, па као стрела одлете у среско место.</p> <p>Оба учитеља 
га не чује, али се досећа шта одговара, па наставља:</p> <p>— Господине, капетан нам вели — и п 
 у разговор и да је пита што за писара, па увиде да је то незгодно.{S} Свеједно, и онако ће доз 
 мајци сав новац, што га узе од писара, па је испрати далеко иза села, ижљубише се, исплакаше с 
ијаз све са њима за’ита воду са извора, па испушта једну по једну у извор и тамо пропадну.{S} А 
 зна да тако исто чами и његова сестра, па ваљда ће се наћи добра душа да и њој помогне...{S} Ч 
<p>Кмет опсова крупно и ћату и пандура, па се одједном надвири у мрачну зграду.</p> <p>— Учитељ 
 к њима...</p> <p>Љубица дође до врата, па кад виде толике очи управљене на себе, застаде, збуњ 
Гојко се већ наже оној страни до врата, па чим она у ходању обрте леђа, он скочи, па на прстима 
S} Ха, сетно се!...{S} Скочи с кревета, па с највећом грозничавом журбом стаде се облачити...{S 
торије?...{S} Добро, нека тамо до лета, па ћемо гледати...{S} А?...</p> <p>— Хоћеш... хоћеш да  
S} Јамачно оде ономе... да и њега пита, па после?... хм... после ће ме ваљда затворити.{S} Може 
ове мисли.{S} Љубица поцрвене, задркта, па се одједном баци на мајчине груди и заплака горко, о 
а њега лепо онако, као конац око-прста, па за час готово.{S} И шта му сад не достаје?...{S} Сам 
 се шћућурила уза жбуње, отворила уста, па не дише... дави је нешто у грудима страшно, мути се  
то?... промрмља она кроз стегнута уста, па се одмаче.{S} Осврте се по соби, гледајући зар шта б 
у себе ваздуха... затвори уста, поћута, па опет повуче ваздуха...</p> <p>— Стојане!...{S} Стоја 
<p>Изиђоше обојица заједно из дворишта, па се онда окренуше сваки својим путом.</p> <p>Кад Гојк 
и на лицу му заигра љутња.</p> <p>— Ха, па ми ћемо да омркнемо овде, узвикну она, видевши да је 
досте некуд... у полицију.</p> <p>— Ха, па што се не кажеш, брате!...{S} Другови из гимназије,  
ој насипом, него удари преко Јасеновца, па се јави само капетану.{S} Испричај му све, али разум 
<pb n="79" /> човек који је гађао зеца, па убио — кера...{S} Томе се није надао...{S} Он, стари 
..{S} Камџија га опет ошину преко лица, па трећа преко леђа...{S} Гојко појури к вратима, али г 
цифру, на колико је гласила признаница, па немарно забаци хартију у џеп, а Љубици изброја и дад 
енима, као да се чуди шта то она бунца, па се окрете к вратима друге собе, у којој је, у послед 
ваки има по неког старијег, кога слуша, па тако и ја...{S} Него није то.{S} Опет они мисле о не 
и види се није суђено.{S} Буд је такав, па још привремени!...{S} Али не мари; види се да ће бит 
ни!« рече отац и насмеја се. »Даће Бог, па ћемо до године у нашу кућу« одговори мати, стежући њ 
ликама задрхће.{S} Прави, најбољи друг, па то вам је...</p> <p>Љубица гледаше, не знајући већ ш 
ио је премештај за обоје у други округ, па сад само седи и чека...</p> <p>Поче нова година.{S}  
ојко изјавише жељу да слушају даље рад, па по свршетку посла да пређу у стан.{S} Веља позва дец 
 изиђе брзо.</p> <p>Љубица настави рад, па кад опази да су јој деца заморена, пусти их на одмор 
 се они устумарају сваки час у Београд, па се отуд враћају весели, одмах знам шта ће бити.</p>  
зграду.</p> <p>— Учитељу, иди кући сад, па знаш онога... молим те, склањај се од онога Пере за  
шта сад имаш тамо?...{S} Предај им сад, па нека раде сами.</p> <p>— Не волим то кад ми се жена  
би као требало набавити за први разред, па пређоше код Гојка.{S} За његову мапу опет беше доста 
зврши упис нових ученика у први разред, па се одборници разиђоше.{S} Баш тада уђоше у двориште  
ојави писарка, он шмугну у свој разред, па се закључа.{S} Сврши се трагедија!...</p> <p>Љубица  
{S} Гојко чак узе и нешто пара унапред, па одмах оде до Београда, одену се лепо и врати се исто 
тни на парчад, баци те комадиће на под, па их стаде бесно газити.</p> <p>— Ево, ево гле... живо 
 n="5" /> <p>— Како сте?...</p> <p>— Е, па добро нам дош’о, господине, рече један крупан дежмек 
огла сам ја може бити наћи стан и џабе, па зар онда и ви да ми не платите ништа?{S} Ја имам по  
хну, и лагано уклони њене руке од себе, па устаде.</p> <p>— Зар је време да идемо?</p> <p>— Да  
> <p>Гојко не виде ништа више око себе, па ни ћату; очи му прескакаху несвесно с предмета на пр 
 изгледају веома брижни, погнули главе, па само махну њима по некад у страну, почешу затиљак и  
 Скоро ћемо имати збор за избор управе, па ћу тада...{S} Збиља, јеси ли се ти уписао у Учитељск 
рана, опустиле крила, отвориле кљунове, па само дакћу.{S} Трава се осушила, па из ње бије и тре 
 устајао и ходао по соби читаве часове, па опет легао и мислио...{S} И ништа ново није смислио, 
p>Кад Љубица узе хартију и прочита све, па спази чак и нумеру, она се охлади.{S} Одједном осети 
да јој се обрати, али сад заборави све, па се стаде нервозно окретати око себе.{S} Председник п 
је дошао нарочито... он је спремио све, па дошао да је води на муке...</p> <p>Богосав види да с 
{S} Глас му веома задркта и он застаде, па као да прогута нешто што му дође уз груди до грла.{S 
/p> <p>Ноге му веома зебу...{S} Устаде, па поче брзо ходати, али кад пружи корак, таман има про 
дседник.{S} Ти већ знаш како му то иде, па само гледај да не буде после валинке.</p> <p>После ј 
м.{S} Чим уђе у собу, девојка се скиде, па обуче једну шарену сеоску сукњу, на леђа метну јелеч 
де она ту, док се мало свикнем на људе, па после ћемо лако...«</p> <p>»Рекоше да је много лепа  
ла је да има нешто повољно да јој каже, па очекиваше да проговори, гледајући га радознало.</p>  
ла, и свијао!...</p> <p>Љубица се диже, па лагано изиђе из собе; не би је целе ноћи...{S} А Сто 
ари, да је то њено гнездо!</p> <p>Боже, па она је то и желела, само то!...{S} Њени идеали нису  
ше она од зиме, која је одједном обузе, па се одвоји од столице и пође.</p> <p>— Немој само да  
се од хладноће, која је одједном обузе, па журним кораком пређе двориште и оде у свој стан.{S}  
у, коју он плаховито стегну, подржа је, па се саже и пољуби је.{S} Она као да то не осећаше, не 
лио је да иде вечерас цркви, субота је, па да ноћи тамо, али га сад очекује важнији посао.{S} Ч 
сам са стварима, а ти набави које јаје, па ћемо вечерати.</p> <p>— Хм, до сад смо куповали од С 
м, поразговара се, нашали се и насмеје, па оде.{S} Никакве претње, никаквих затева не чу се виш 
жеш, брате!...{S} Другови из гимназије, па се чине да се не познају.{S} Господин Пера с нарочит 
сне израде.{S} Она га извади из кутије, па стаде обртати и разгледати, а очи јој не трепћу, и ч 
 А докле?{S} Док нас не спетљају обоје, па... пхи! и он духну преко руке, па уђе у кућу.</p> <p 
 крушака... једна се распрсла на двоје, па се беле полутине и преливају се на сунцу...</p> <p>— 
од себе.{S} Ућуташе за часак сви троје, па иђаху бледи, намрштени, тешко дишући.{S} Кад се мало 
 своју децу кући и он пусти своје ђаке, па се завуче у своје прљаво сопче, у коме беше сена и ђ 
ет носила.{S} И Гојко пусти своје ђаке, па јој приђе, смешећи се:</p> <p>— Шта... не иде вам св 
{S} Гојко се врати у школу, пусти ђаке, па стаде ходати по дворишту, стресајући се од хладноће. 
 Густа зелена трава покрила је воћњаке, па је милина зауставити око на том зеленилу.{S} Шљиве ц 
на управа ради већином против методике, па морамо и ми.{S} Шта, зар ја да изгубим два месеца са 
 досети како да се извуче из неприлике, па се одједном обрте, отресајући рукама браду и даље, и 
елим погледом, док не замаче за врљике, па онда дохвати палицу и стаде разгледати крушкову гран 
и збуњени: у селу су посете врло ретке, па зато оне вазда изазивају неку нервозну бојазан што с 
р, влажан ветар, и она подиже обе руке, па махну њима преко лица, као да се умива овом влажном  
 једина потпора; то су ми и очи и руке, па да ми њега узмете.</p> <p>— Дете нек остане, а ти чи 
боје, па... пхи! и он духну преко руке, па уђе у кућу.</p> <p>Брзо изиђе отуд сама Милица, поди 
 на први поглед.{S} Очи му плаве, мале, па необично светлуцају испод меснатих капака; са стране 
 око на том зеленилу.{S} Шљиве цветале, па се цело село заогрнуло некаквом свечаном, белом одећ 
таше их.{S} Гојко виде да ту нема шале, па се прибра и стаде се бранити, али му то не поможе.{S 
озбиљности, пристане уз кметовске шале, па се по цео дан вођаху разговори о љубавним аферама и  
оше јој трнци кроз цело тело...{S} Гле, па и лице говори!... мртво, мртво лице, а говори!...{S} 
 о владању државних службеника... »Гле, па шта ће сад бити?... да отпусте, на свагда... са вечи 
тним погледом, усне јој осушене, вреле, па дркћу као у грозници...{S} Дисање нечије све ближе и 
е насмеши усиљено, усне јој се укочиле, па не може ни да проговори ни да се насмеје, а хтела би 
а је још давно децу оставица иза школе, па о њима нико не води рачуна.{S} Она се нервозно диже  
?... понови Гојко.{S} Од основне школе, па до краја школовања одвојио сам се из родитељске куће 
е?...{S} Кажем ја вама: по зубима лоле, па да ви’ш како ће да врте репом.{S} Море, право мушко! 
Та то су тако мале, тако ништавне жеље, па и то се не да!«...</p> <p>И опет се преда раду грозн 
попушташе по мало од оне првашње збиље, па се стаде и она упуштати у разговор, који је водио са 
 тамо уписују... они вас знају најбоље, па њих и молите.</p> <p>Она ступи међу гомилицу ђака, к 
Он се убриса широким рукавом од кошуље, па брзо дохвати воштаницу, прекрсти се побожно, упали ј 
јни, метну му пријатељски руку на раме, па одговори:</p> <p>— Реците му: сањам оно што си и ти  
 метну једну своју руку на његово раме, па га опет пажљиво погледа својим великим очима.{S} Усн 
 се обрте деци, нареди им да се спреме, па их пусти кући.</p> <pb n="46" /> <p>Љубица стајаше у 
м, као кад се много наслушамо о некоме, па нам се да прилика да се упознамо. — Изволите! рече о 
ем коме ђаку, он одмах треба да устане, па да ми стојећи одговара.</p> <p>Досади јој се ова нап 
ше светли очима.{S} Али по неко устане, па све наопачке...{S} Љубица се мршти, лупне ногом, упр 
е готово, кад јој нови господар устане, па сад, весела, и срећна, чека да се он пробуди.{S} Сед 
је, болан... како то гледаш?...{S} Ене, па он је, јадник, болестан!... узвикну она, загледавши  
 Мисао му се прекиде сама, он поцрвене, па одмах затим пребледе, и таман се стаде домишљати шта 
зговор пред учитељком.{S} Зна она жене, па нека им је најсветији израз на лицу... »Најбоље ће б 
 било да је питам за узрок ове промене, па ако је штогод онако... да јој ми можемо помоћи, онда 
м: од данас за две недеље биће промене, па ми одсеците уши, ако то не буде...{S} Познајем ја по 
ити да им испише дете, јер су инокосне, па им нема ко помагати у раду.{S} Неке се заклињу да им 
а, и ако се овај непрестано крио од ње, па ће му узвикнути:</p> <p>— Свака ти се мука брине о с 
ам ја још пролетос да он облеће око ње, па ето...</p> <p>— Шта мислите, да ли ће заиста бити от 
у школу.{S} Гојко довршиваше предавање, па видевши овога неучтива <pb n="103" /> госта, збуни с 
 Ти му сама рече да остави послуживање, па сад ето... треба уговор испунити.{S} Већ су два месе 
ријатно.{S} Већ се навикао на страдање, па не може да замисли дан, који би му прошао на миру.{S 
гледу он опази такву досаду, презирање, па чини му се баш и гнушање и одвратност!...{S} О, ако  
 неки пут одговорио би Гојку на питање, па се опет уозбиљи и ћути упорно.{S} Гојко не може да д 
 леђа.{S} Зачу се отуд најпре шапутање, па онда јаснији одговор, који је могао и Гојко чути.</p 
о рећи, да је незгодно ово дуго ћутање, па се обрте сапутници:</p> <p>— Видите тамо далеко... т 
ољство кад потрпам у канате своје прње, па озго уседнем са женом и дететом, а за душему привеже 
p>Настаде прави лом.{S} Клетве, претње, па богме по мало и псовке, онако кроз зубе, све се то п 
а туга за кућом, она се завуче у жбуње, па стане нарицати исто онако, као што је чула своје сељ 
ин Драгољуб целе године радио без мапе, па опет добио петицу!</p> <p>И за децималне мере он нађ 
наставник нам имао неке многе хонораре, па није ни имао кад да нас води у вежбаоницу.</p> <p>—  
 синоћ запете вршке и намештене кошаре, па ако има лова, одмах се доноси угарак, ложи се ватра  
у беше јасно исписана мисао: »Хо, море, па ово је баш згода жива!...{S} Права лепотица!«...</p> 
тавиш коју наплату незаведену, као пре, па после да те гоне полицајци, жури Ђокић председника.< 
 већ прибирала, размислила, умирила се, па иде на рад као и до сада.{S} Шта ће, кад јој је такв 
као суманут, улете у собу и закључа се, па стаде плашљиво ослушкивати трчи ли ко за њим.{S} Кад 
и отишли... намиловали се, наљубили се, па отишли свако своме гнезду...{S} А шта оно необично с 
едељу, тако се изменила.{S} Намршти се, па оде к столу и опет стаде разгледати грану; очи јој с 
ово, за име Бога! викну Веља чудећи се, па га својски нападе за ову нечистоћу.{S} Беше му тешко 
зда Цветко, уздишући.{S} Ради, мучи се, па опет ништа!...{S} Ја сам мислио чак и за нас штогод  
..{S} Иди ти сад мало у школу, греј се, па ћемо те звати кад нам устребаш, прекиде Веља његов м 
е...</p> <p>А Гојко занемео, смрзао се, па не дише.{S} Осећа само како му се груди стежу, а срц 
адан ветар...{S} Гојко се грчи и тресе, па опет жури напред.{S} Често заборави ради чега је пош 
зачуђени.</p> <p>— Остао удовац, брате, па осиротео, одговори им Веља и насмеја се, али они обо 
оказа акт с потписом Министра просвете, па га онда поцепа на ситна парчета. — Ево и твоје тужбе 
И Стојан га узе за раме, као мало дете, па га уведе у собу и намести на столицу.{S} Нађе му чис 
ан орања земље...{S} Ви ми то набавите, па ја вам не тражим ни паре. </p> <p>— Тако је, тако је 
ен кицош.{S} Беше поцрвенео од срамоте, па не зна куд ће очи.</p> <p>Гојко превалио своје велик 
о покаже, како је раније опазила госте, па их сад ишчекује.{S} С тога се обрте Гојковој деци, п 
 увукле далеко унутра у своје станиште, па гледају <pb n="207" /> отуд страшно, бесвесно; усне  
осава, који таман хтеде ући у двориште, па кад виде њу, изненади се па застаде.</p> <pb n="203" 
амо.</p> <p>Увуче се лагано у двориште, па одмах зађе под прозоре са источне стране.{S} Једна с 
ањај руком пера кукурузна, да не шуште, па хајде напред опрезно, лагано... као змија кроз честу 
б је, уплете се Богосав, сек’о прутиће, па их пуно наређа по асталу...{S} Неки му се ломе, а не 
p> <p>Љубица донесе две шоље црне кафе, па седе уз њега и узе да се послужи.{S} Влајко је пљесн 
ити за два часа?</p> <p>— Хо, голубице, па то и хоћу баш... да ту покажеш мајсторију: да стигне 
се, пробави неколико часова код Љубице, па је опет нестане.{S} Кад излази из куће, веома је заб 
вору, а већ и иначе, вазда главно лице, па се дао у објашњавање ситуације присутнима.{S} Слушао 
са да пусти.{S} Она се диже са столице, па дохвати рукама наслон и стаде чекати да ћата продужи 
...{S} Она као у сну изиђе на вратнице, па нашавши се сама у мрачном сокаку, појури напред, као 
а ће рећи...{S} Саже главу ко јагњенце, па потписа.{S} Хе, братићу, сила је влас’!... рече чича 
 јутрос, притисла им душу, стегла срце, па их тако држи, мори их без престанка.</p> <p>»Шта он  
ави и поче се љуштити, удари је у срце, па за два секунда готова!... одговори Влајко, и повуче  
ену сеоску сукњу, на леђа метну јелече, па изиђе да справи себи што за вечеру.</p> <p>...{S}А Г 
о гле!...{S} Обоје се ћутећи погледаше, па одоше у своје учионице и почеше рад.{S} Љубица осећа 
о пси од крајњих сеоских кућа залајаше, па, кад не чуше ништа више, ућуташе се, и опет настаде  
м он није дао ни опепелити: зубат беше, па одмах за очи. »Шта ви ту, вели им он, мучите овог ја 
, док се тако мало упознаше и зближише, па онда поче по издаље добацивати похвале њеној лепоти, 
ма.{S} Дохвати мараму, као да се брише, па га опет погледа и насмеја се још јаче.{S} А Гојко, о 
м свега!...{S} Чело онако да узмем нож, па право у груди — нећу у леву страну, нек се дуже мучи 
да не можете издржавати школски прирез, па нек вам затвори обадве школе.</p> <p>— Е, моја госпо 
на не зна.{S} Да идеш сад одмах у срез, па се прво извести је ли се вратио кући онај...{S} Ако  
Нека, боље да је не дирам, рече у себи, па стаде прстима чешљати браду.</p> <p>— Говоре ли што  
чи с кревета, обрте се збуњено по соби, па видевши да га не очекује никакав посао, врати се и л 
и чуда, мој учитељу, имам сад на глави, па не знам куд ћу пре.{S} Даћу све рачуне новом кмету,  
 њега и држи.</p> <p>Гојко се поздрави, па оде журно.{S} Мислио је да иде вечерас цркви, субота 
оје...{S} Да се све то угуши, заборави, па да се живи ко и до сад!...</p> <p>Устала је весела,  
 и саслуша Гојка, који му се представи, па као прави генерал кад саслуша рапорт, климну главом  
ш мало да чује разговоре о новој влади, па се затим диже и прође кроз село.{S} Кад беше поред п 
гатите!{S} Нека, молим вас: тако млади, па да идете на робију...</p> <p>— За вас је слатко и на 
ала!...{S} Отвори га и гледа како ради, па опет затвори и гледа.{S} Нарочито јој се свиди ланац 
ите децу кући; часовник вам добро ради, па ћу ја доћи... а?...{S} Она климну главом и опет се н 
те. — Знаш, брате, у једној смо згради, па ми је баш тешка ова свађа...</p> <p>— Верујем, голуб 
аштај и моли.{S} Еј што нисам ја млађи, па да видиш чуда!...{S} Све би је ’вако песницом, па за 
вљи и занимљивији, Љубица се расположи, па стаде празна соба звонити од њенога веселог, јасног  
, па дај рачуне...{S} Удри, удри, држи, па кроз неколико дана господин писар у затвор... после  
неко усамљено село, где нико не долази, па«...</p> <p>Стојан утрча; лице му помодрело од дуга с 
плакати...{S} Као да и Љубица то опази, па се најпре зачуди, а затим се опет насмеши и проговор 
х нешто задиркивати.{S} Гојко то опази, па чим виде да је Љубица свршила посао, приђе јој и одв 
не запуши нос руком.{S} Гојко то опази, па се обрте Стојану.</p> <p>— Је ли море, ти.{S} Од кад 
 плану и намршти се.{S} Писар то спази, па се обрте ћати:</p> <p>— Баш си права гејачка цепаниц 
 код вас...{S} Тако да седим у скамији, па само вас да гледам и слушам.</p> <p>Љубица поцрвене  
ојко сасвим друкчији, достојанственији, па показује нешто једном дечку, који је сео у средини к 
узима у школу, јер то му је најстарији, па је таман стигао за послугу.</p> <p>»Куд год се окрен 
а ли те!«... узвикује јадник очајнички, па седа на један велики камен, који је ваљада нарочито  
аиђоше на оборену кладу на самој обали, па, готово не споразумевајући се, поседаше на њу.{S} Пр 
ке прашине, што су се по негде подигли, па се према сунцу преливају и светле неком љубичастом б 
и рад?{S} Задругу сте, чујем, отворили, па шта сад имаш тамо?...{S} Предај им сад, па нека раде 
ћ да радим сваке године у другој школи, па ми то изгледа као правило, а ово сад изузетак...{S}А 
ед Влајко.{S} Беху пошли Вељиној школи, па свратише да се виде са Гојком и да се Пецић упозна с 
 главу стидљиво, а он је полако обгрли, па је одједном стаде љубити тако страсно, бесно... а он 
 </p> <p>Она је прочитала његове мисли, па се још сама двоумљаше.{S} Најзад победи женско упорс 
и се Љубица зауставила на једној мисли, па само њом живи, само јој је она у глави...{S} Опет се 
јући пред ноге, дубоко занесен у мисли, па се и сама опет занесе мислима.</p> <p>»Чудновата је, 
>— Да, да... чули смо, одавно смо чули, па све разговарамо са господин-свештеником...{S} Све се 
повинује раздраженој женској уобразиљи, па јој ствара тако јасну представу, као да она све то о 
ше им жао да остану свако за себе сами, па иђаху заједно не знајући куд ће; ућуташе и свако миш 
естицом и главобољом, устаде те се уми, па хтеде склонити оне украсе са стола.{S} Остави часовн 
јко и Љубица изиђоше, готово неопажени, па као да их ко гони, потегоше брзим корацима натраг у  
ече попа..{S} У место да су они сложни, па да се удруженим силама бране, они ударе свако на сво 
едне пучине и растури се тако у висини, па опет над баџом затрепери чисто небо, обасјано благим 
...{S} Ја... ја... узвикну он у љутини, па запе и одједном прекиде.</p> <p>Љубица и писар тако  
е сме се дуље чекати, јер кад дођу они, па заседну, неће ме минути бувара.</p> <p>— Шта ћемо са 
 суморан, готово љут.{S} Она се склони, па стаде из кујне певати неку веселу песмицу и сипати ј 
љен од ње.{S} Заборавио на то у забуни, па само ускочи на коња и оде.</p> <p>Гојку опет засија  
ти?...</p> <p>Председник се мало збуни, па шмугну у собу.{S} Гојко остаде још мало да чује разг 
 се куцну другарски.</p> <p>Гојко испи, па одмах виде да се и Пера и Љубица нешто смеше и гледа 
е се посвршаваше неке дружинске ствари, па после један учитељ поче држати предавање.{S} Говорио 
 јаче стеже и заноси.{S} Остави ствари, па опет леже.</p> <p>Око подне дође јој мати.{S} Она се 
му облачак љутње, ну он то вешто сакри, па врло пријатељским гласом настави.</p> <p>— Баш ми је 
ешто, не разбирајући ни сам шта говори, па се одједном брзо обрте и изиђе из школе.</p> <p>Љуби 
p>— Хм... кажем вам... поче он отезати, па у говору баци поглед на сокак и прекиде, занеми.{S}  
рисак...{S} Тамо је ваљада и њена мати, па ће доћи и Стојан с мотиком...{S} А сусед Глиша даће  
 окупу.{S} Даде им чиме ће се занимати, па оде у своју школу.{S} Радио је цео дан, погледајући  
гулисати.</p> <p>Љубица стаде рачунати, па онда извади из стола чисту хартију.</p> <p>— Па, ако 
погледаше ћату, док се овај једва сети, па се одједном диже.</p> <p>— А нама остаде онај дневни 
.{S} Стојан ће ти и набавити и уредити, па га можеш научити и да ти помогне око ручка.</p> <p>— 
 једно време помислих сад ћете скочити, па нарочито бирам неразвијенију децу.{S} Е, друже драги 
{S} Љубица се тек опоравила од болести, па жива премрла од страха.{S} Истина, Гојко је радио и  
н, а из очију му нестало оне сањивости, па бије из њих живи јасни огањ.{S} Он беше веома задово 
ни, сам од себе, и нешто се као наљути, па наскоро за тим махне руком по ваздуху, као да ће рећ 
 опази да му другарица непрестано ћути, па стаде мислити како би јој проговорио коју реч.{S} Пр 
}" Деца поискакаше из клупа као јарићи, па се окупише око прозора, а неки беху поумили и да изи 
ад је она удаљена.{S} Деца ће већ доћи, па нека их он води; и онако није до сад био у цркви, од 
.</p> <p>Веља им објасни куда ће проћи, па се по том, проговоривши још неколико речи, руковаше  
</p> <p>— Идите, господине Гојко, кући, па гледајте свој посао...{S} Нећу ни да вас питам да ли 
, час на вратнице, куда пролажаху ђаци, па се опет полако крену.{S} Љубица пође за њим.</p> <p> 
зађите сад мало напоље, рече Веља деци, па се упути к својим гостима.</p> <p>— Како...{S} Зар в 
и на отпор.</p> <p>Гојко се обрте деци, па им рече благим, уморним гласом, притискујући руком в 
кује.{S} С тога се обрте Гојковој деци, па их стаде нешто запиткивати, али тако неумешно, да де 
 верним Стојаном, у оној чистој собици, па живети тако безбрижно цело лето... лежати на кревету 
е отварају врата на Љубичиној учионици, па коракну брже и упаде изненада, без куцања, у Гојкову 
буче га веома брзо, набаци капу на очи, па пројури преко дворишта, не марећи хоће ли га ко опаз 
Гојко превалио своје велике сањиве очи, па не може да се начуди, а Љубица оштро одговори:</p> < 
 чим она у ходању обрте леђа, он скочи, па на прстима изиђе из собе...{S} Нема, дакле, ништа од 
} Он опажа како се Љубица мршти и мучи, па баш нарочито бира такву децу.{S} Обавештава их, пома 
лепо овде, гледај!...{S} Овај намештај, па разне ситнице, звонце...{S} Што ја не одох у полициј 
ној двојици што им се спрема премештај, па дошавши тако у разговору до орловичког потеса, опрос 
таде као да ће изазвати кога на двобој, па одлучно изјави да ће и она ићи.</p> <p>Кад би време  
 сва блажена и занесена у срећи својој, па претура преко главе последње догађаје, и смеши се за 
рај ње, као да се чуди беди невидовној, па уђе у собу, обрте кључ у брави и леже да спава... </ 
заносне снове.{S} Гојко се обрте к њој, па је стаде посматрати.{S} Учини му се да се из саме ду 
 лекар, младић, окретан и жив, весељак, па још с прага удари у шалу: он је научио са учитељима, 
 »Шта је ово сад?...{S} Овакав весељак, па се одједном промени...{S} И видиш, њих двојица не го 
 <p>Гојко је погледа, поцрвене као рак, па одједном отвори уста и каза јасно оно, што до сад ни 
да је за часак, само за један тренутак, па опет их обори, накашља се мало и проговори као истрк 
Љубица одмах виде да је то пијан човек, па брзо појури вратницама, али незнанко беше ближи па п 
<p>— Кажи господину нек изиђе у ходник, па нек дође овамо, рече она тихим гласом.</p> <p>Мало п 
шећи се.</p> <p>И Гојко изиђе у ходник, па погледавши Љубицу презриво, добаци јој:</p> <p>— Сад 
лато...{S} Ја ћу одмах закупити рудник, па као Монте-Христо!...{S} Само да се чувамо од пријате 
овор увери децу да је то доиста учитељ, па се бојажљиво уклонише на ливаду.</p> <p>— Жив био, р 
окуњио се њен будући муж, Гојко учитељ, па звера око себе...{S} Ту се опет некако смрачи и неки 
p> <p>— Веља, Бога ми!...{S} Ја гледам, па чисто не верујем.</p> <p>Они се обојица загрлише и п 
{S} Ја сад морам да вам се сам натурам, па ћу лепо код једнога четвртком а код другога недељом. 
дећи је необучену.</p> <p>— Устала сам, па ме нешто глава боли.{S} Сад је већ прошло.{S} А ти,  
ојко с неким болом, готово са очајањем, па се опет загледа некуд у даљину, а пред очима стадоше 
ренерази свршетак разговора са писарем, па хтеде сад одједном да угуши сећање на њега.{S} С тог 
преко дворишта, заклањајући се дрвећем, па не уђе на врата, но обиђе и стаде под један прозор.< 
м, рутвицом и другим миришљавим цвећем, па у њој љушка и успављује занесену, љубављу очарану ду 
из школе.</p> <p>Љубица погледа за њим, па се осврте деци весело, и отпоче рад.</p> <p>Веља их  
ко приђе к Драгољубу, рукова се са њим, па му објасни долазак Љубичин:</p> <p>— Госпођица није  
 први разред гимназије, заједно са њим, па видевши да не може ни из једног предмета да истера в 
шарско погађање, најпре молбом и лепим, па кад то не поможе, одбор удари у претњу.</p> <p>— Нек 
 <p>— Оно види да ја нећу да га ударим, па што се крије!</p> <p>— Хе, братићу, кад би оно знало 
дем из школе, а ја се тек онда наљутим, па скочим ономе на леђа... па гази, гази, удри штиклом  
мехну...{S} Све друго сад да прескочим, па последње из школе...{S} Чујте само!{S} Пред учитељск 
>— Хм, добро, добро... махну он главом, па се поздрави са Гојком и оде.</p> </div> <div type="c 
 полуумнике, насмеши се и махну главом, па се обрте учитељици:</p> <p>— Шта је ово... хе-хе-хе? 
аднео над овим китњастим пространством, па га, као оно свемоћни дух, задише својом величанствен 
 нас ко увреди незгодном претпоставком, па јој живо одговори:</p> <p>— Како... шта говорите!... 
е.{S} Тужно је оборила главу над реком, па слушајући жубор и шапат <pb n="53" /> бистре воде, ч 
ите, рече она Гојку, махнувши му руком, па се обрте и стаде лагано ходати по школи, расветљујућ 
, пронесу се тако заједнички над селом, па се опет, тамо на крају свода, разделе и запливају ус 
мо мрднути, узвикну он са тешким болом, па онако у љутини хитну гранчицу, коју ношаше у рукама, 
 ће доћи к њима са целом својом школом, па ће тако заједнички држати угледна предавања, али пре 
.{S} Ах, шта ту!... плану она одједном, па се одлучно крену. — Хајдемо!</p> <p>Гојко пође за њо 
о прошћа.{S} Од невоље удариш средином, па посред блата...</p> <p>Кад изиђе Љубица из каљава со 
вори писар службеним полицијским тоном, па онда, као са своје стране, настави:{S} Понео сам га  
д на Љубицу, која иђаше напред путањом, па одговори другу шапућући:</p> <p>— Баш сам то јуче и  
дједном завитла олуја...{S} Груну гром, па се осу и разлеже грмљава преко поцрнела <pb n="172"  
ипремити земљиште околишним разговором, па тек после на главну ствар. — Да скувам кафу, настави 
научи ме, настави Гојко очајним гласом, па му исприча догађаје последњих дана.{S} Ја видим, реч 
S} Она се насмеши неким болним осмехом, па му довикну:</p> <p>— Станите, куд бежите!...{S} Зар  
иближи Гојку.{S} Он стајаше међу децом, па им говораше нешто живо машући рукама.{S} Она са чуђе 
ма само меко сено, покривено шареницом, па ипак беше тако слатко ту заспати!{S} Нису имали ни с 
ш чуда!...{S} Све би је ’вако песницом, па за врат...</p> <p>— Куд је отишла? прошапта Гојко ка 
дође до хума над селом, испе се на хум, па стаде тако обрнут сунцу...{S} Одједном наиђе густ, ц 
} Децо, дајте коју столицу.</p> <p>»Хм, па то је он!,.. знам...{S} И гле сад шта је! рече Гојко 
 Јок.{S} Уморан човек, путовао цео дан, па треба лепо да се одмори. <pb n="11" /> Тако је то, б 
, рече им да дођу у школу на Петровдан, па оде.</p> <p>Сврши се та необична школска година!...  
 сан чује познати глас:</p> <p>— Болан, па нећеш да ми кажеш ни хвала.{S} Ја за тебе толико...  
ије ни чудо што је долазио кући уморан, па је тражио само одмора.{S} Жена је, мишљаше он, и она 
} Гојко оде те разгледа свој нови стан, па се врати са одлучним захтевом: да се њему одреди нак 
 <pb n="154" /> <p>— Бар да је нежењен, па да му приличи! одговори јој другарица, окрећући се б 
} Реци прође железницом један господин, па ми даде динар и замоли ме да вам ово предам.{S} Па о 
посао.{S} Децо, у школу! скомандова он, па се опет згрчи и, онако намрштен, оборене главе, уђе  
ара, како оно... <pb n="52" /> запе он, па се опет насмеја: беше му незгодно поновити израз Сто 
ћу те уписати...{S} Ха, чекај, рече он, па отвори врата и викну Стојана.{S} Кад се старац помол 
м полицајац, треба за општину, рече он, па се осмехну левим брком. — Знате шта! узвикну он: ура 
 комада.</p> <p>— А, хвала!... рече он, па узе шљиве, и ако је и сам доста набрао и носио их у  
..{S} Познао сам вас одмах, настави он, па се накашља, не знајући шта би још могао рећи. </p> < 
олско двориште, веже га негде у заклон, па иде весело у школу, где га Љубица очекује, неки пут  
ам!...{S} Знате ли ви... знате ли... о, па ви не знате, ви не видите!... узвикну он усред два о 
, а он хода по соби и мршти се...{S} О, па <pb n="177" /> она страда!...{S} И она пати!...{S} П 
е она, гледајући замишљено.</p> <p>— О, па ја нисам ни стоти део испричао.{S} То је код мене не 
дајући га тужно и иронично.</p> <p>— О, па зар има веће среће!... .{S}Ја сам најсрећнији данас! 
о вољи њено весело, насмејано лице. »О, па ми ћемо овде лепо и весело, живети« помисли он, али  
 на одмор; он је извесно то и очекивао, па да дође у школу.{S} Љубица подиже очи на њега, али с 
сети да је то био Стојан, прислушкивао, па га прескочи и истрча из школе.{S} Љубица стајаше на  
} И ја сам ти тако нешто некад боловао, па ништа... прође, к’о ћуреће бобице.{S} Сад се смејем  
адоше и пођоше даље.{S} Месец изгрејао, па трепери својом нежном сребрнастом светлошћу.{S} Зрик 
нима, недељама...{S} Сокак се раскаљао, па нигде не можеш ногом згазити од блата.{S} Дохватиш с 
догађајима.{S} Веља је то већ све знао, па стаде мислити о лекару, да ли ће доћи сутра рано, ка 
енада, о чем дотле никад није ни сањао, па се само чуди у прво време: што је ово овде крваво? о 
 иронично, не прикривајући своју мисао, па убрза кораке те ћата поче изостајати.</p> <p>»Ако ми 
 оно исто!{S} Иста запрега, исти посао, па исти и људи...{S} И овде смањују додатке, чим опазе  
лошћу.{S} Зрикавци отпочели свој посао, па и цела околина бруји од њихове монотоне песме, која  
читељима!{S} Гледај ти само свој посао, па се не бој никога.{S} Тако је то, братићу, ја...{S} А 
 рече он Гојку, који такође беше устао, па изиђе из собе.</p> <p>Гојку мало одлакну кад остаде  
мислите да се овај грешни колега мешао, па ипак му је ово треће место за три године.{S} Је ли,  
.{S} Често заборави ради чега је пошао, па стане на џуту, мисли се и напреже памћење, док се не 
, или се ваљда сети ради чега је пошао, па се обрте и оде улицом...</p> <p>Сунце је село, навла 
томе, што он сазнаје, да би имао право, па чак и дужност да то учини.{S} Али се то све заврши о 
</p> <p>— Збиља?... запита Љубица живо, па видевши да Влајко нарочито ћути, настави: и ви то по 
љске породице!...{S} Па онда једно уво, па друго, па гледај га <pb n="93" /> онако чупава како  
pb n="192" /> <p>Проскитао си се много, па и не долазиш кући на ручак, рече она, хватајући га з 
е нешто преокренуло... мислила је дуго, па одједном осети како јој се увуче у душу некакво ново 
ице!...{S} Па онда једно уво, па друго, па гледај га <pb n="93" /> онако чупава како се превија 
скочи из дворишта, за њим појури друго, па треће и око уморна учитеља подиже се читав урнебес.{ 
{S} Он се осврте, гледајући где би сео, па се наслони на крај кревета, ту уза саму Љубицу, и по 
ају га слободно... а он се упреподобио, па само трепће и милује децу по глави...{S} Ко би помис 
 младост.{S} И Гојко се чак расположио, па допуни разговор по неким својим сећањем.</p> <p>— Се 
н изиђе иза оџака, где се беше прикрио, па се стаде окретати по кујни и крстити.</p> <p>— О, ’н 
..</p> <p>— Нека, доста сам и ја патио, па да гледам једаред и њено страдање.</p> <p>— А ти, чи 
какав накит, то јој је јуче наговестио, па с тога беше веома предусретљива према њему.{S} Донес 
м радошћу. »Ето, кажем ја: само полако, па ко зна шта још може бити!...« помисли он и погледа к 
е журим се.{S} Него гледам вас једнако, па баш дођох нарочито да чујем... како то ви...{S} Нека 
 никуд и не гледа...{S} Занела се тако, па се само смеши, а очи јој се стакле и стоје некако не 
ојешта!...{S} Није то... промуца Гојко, па се још више заплете. — Знаш, брате, у једној смо згр 
је овде овако?«</p> <p>Приђе јој Гојко, па прво лизну прст језиком и превуче њим преко табле, п 
га, тесног сокака испаде пред њу Гојко, па како је угледа, поцрвене и хтеде да прође.{S} Она се 
 <p>— И све ме зове к себи!...{S} Мало, па ми се опет јави и зове...{S} Лепо га видим... маше р 
Пера дохвати њену руку, подржа је мало, па се саже и пољуби је...{S} Њу опет прођоше трнци, а п 
седлана коња.{S} Гојко ускочи на седло, па се обрте Стојану.</p> <p>— Ако не дођем до сванућа,  
p>Путник се још једаред обазре на село, па онда баци на земљу неку вунену струку са својих леђа 
ке сањиве очи.{S} Беше већ ушао у село, па гледаше да не изгуби из вида школу, која се, са свој 
у стаде Веља учитељ, насмеја се весело, па је запита!</p> <p>— Докле ћеш ти, море, да ме вараш  
.{S} Мој рођо, ту је се добро накрмило, па ће бити повише и за откуп.</p> <pb n="129" /> <p>У О 
у обичне живе очи, ово је мртво стакло, па се само сјаји... стоји тако укочено, без покрета, бе 
!{S} А она јок... него са њим тамо амо, па цело јутро.{S} И шта су имали толико да говоре? — Лу 
>— Где си ти летос био? запита га само, па као и да не очекиваше одговора, стаде се освртати по 
ружа прилика, да са њим остане на само, па се одмах диже, не задржавајући га да још мало поседи 
е већ престао чудити.{S} Гледа је само, па и он почне уздисати и навуче му се жалост на срце, а 
еза?{S} Него ви очекните док ми дођемо, па ћемо вас лепо намирити.{S} Нисмо ми, онако рећи, зли 
ка, па ма ко био горе.{S} Та млађи смо, па се мора слушати!«...{S} Али сад осети како му спада  
ети нокти!... цело јој лице избраздано, па то сад зарашћује, али је лице још грдно.</p> <p>Иде  
не у Брезовац.{S} Да пустимо децу рано, па да идемо.</p> <p>Гојко се изненади; овакав предлог н 
бична хладноћа, која наступа изненадно, па тако и прође, он се не би нимало плашио, али у њену  
се Гојко нађе на улици, дахну слободно, па окрете журно, право ка Брезовцу.</p> </div> <div typ 
ситна плавуша, поздрави се врло усрдно, па одмах оде к столу, на коме стајаше послужавник са во 
 вели она.{S} Море даћеш ми, луда жено, па макар се сву ноћ вукли по кући.{S} Не дам ти, каже о 
е за лов, засут; све срушено, уништено, па ветар преко те пусте гудуре звижди и шиба, а Морава  
а туробност, пакост и јогунство женино, па бежи од куће и тражи где би се могао расположити и р 
у руком по ваздуху и насмеја се гласно, па онда настави:</p> <p>— А ви, то је већ друго... вама 
о се подиже и погледа по соби несвесно, па се полако обрте и изиђе на врата.{S} Стојан се зачуд 
 ноћ! рече она и климну главом кокетно, па се обрте и уђе кроз вратнице у своје двориште.</p> < 
јка, радосна, што јој дете тако срећно, па уздахне и погледа млађу кћер, помисливши какве ли ће 
Близу је, сама ћу одговори она одлучно, па се поздрави са њим и окрете својим правцем.</p> <p>— 
руг, одговори Љубица озбиљно и одлучно, па видевши да се писар спрема да избаци неку пошалицу н 
је пажљиво и дуго... разгледа је добро, па мотрећи на непрестану промену израза на лицу јој, од 
.«</p> <p>— Устани!... викну она оштро, па се одмах затим трже и узе благ тон. — Кад год ја што 
а онда није било ништа, изговори он то, па дубоко уздахну и обриса руком чело, по коме се накуп 
пак, положи драгоценост пред њу на сто, па се мало измаче.</p> <p>Она погледа и одједном, као е 
едеља дана како сте дошли на ово место, па већ да тражите премештај, и то још без узрока!{S} Је 
га срамота свраћати судници тако често, па улази с коњем право у школско двориште, веже га негд 
 мало нежнијега срца, рикну протегнуто, па продужи пут за друштвом...{S} Олакшала је чежњу мате 
главе к њему.</p> <p>А Гојко се погнуо, па мери очима сваки свој корак.{S} Тек по неки пут скре 
 на гроб...</p> <pb n="188" /> <p>— Хо, па то није ништа!{S} Добар слуга жали добра господара.. 
ивном, дочепа је, склопи и метну у џеп, па цикну помамно:</p> <p>— Ха, тако ти!... деца иду бос 
е му тешко одмах прећи на главну ствар, па му баш дође овај случај као наручен.</p> <p>— Ти ћеш 
ћу да понесем твој белег и један динар, па да видиш, као руком!...{S} Нема ’наке врачаре и трав 
 овако занимљив призор! одговори писар, па је пусти напред, да она прва уђе.</p> <p>Гојко иђаше 
госпођица за тебе моли, одговори писар, па стаде нудити нове пријатеље јелом и пићем.</p> <pb n 
 поветарац, за њим дође још јачи ветар, па се одједном завитла олуја...{S} Груну гром, па се ос 
не мења, само нека се врати потпун мир, па ништа друго не жели...{S} Али докле ће се тако?{S} Н 
атима и ослушну.{S} Чује се мушки глас, па одмах за њим детињи. »То је учитељ... онда ће ово би 
те...</p> <p>Љубица познаде ћатин глас, па плану својом одважном, плаховитом срџбом.</p> <p>— Х 
а зграбим обема рукама, подигнем у вис, па буп о под!...{S} Ти ли се нађе, црвенкапићу, да бешч 
сав к тој гомили, завук’о прстић у нос, па гледа зачуђено ове нове и необичне за њега призоре.{ 
дошао?...{S} Или је био овде од јутрос, па сад спавао?...{S} Полако, на прстима...{S} Соба није 
ли један малишан: овај пио воде јутрос, па... је л’ да не сме узети навору?</p> <p>— Не сме...  
д беху само њих двоје деце, она и брат, па лежаху овако исто уз мајку, под старим, искрзаним и  
зреду, кад га већ сврших, умре ми брат, па умре и отац, али ја положих испит, и ступих у гимназ 
 Лажи га полако док не ухватиш за врат, па онда о земљу.{S} Ја, братићу, тако је то.{S} А ти се 
асвим, она се исправи и седе на кревет, па стаде гледати у мрак.{S} Пред очима се непрестано ре 
S} Стојан га скиде и намести на кревет, па се исправи и погледа Љубицу прекорно.</p> <p>— Ја, б 
е напред, што му је обузело целу памет, па мора само о томе мислити...{S} И он, обучен и обувен 
а села, ижљубише се, исплакаше се опет, па се расташе.{S} Стајала је дуго на отворену пољу, гле 
ко скочи, учини некакав нејасан покрет, па се одједном трже, прибра се...{S} Слеже раменима, ка 
 још да ми би издржати учитељски испит, па дивота!{S} Ал’ ето!...{S} Ал’ опет, зар не би баш он 
постао сталан, положио практични испит, па гледам ко је срећнији од мене!{S} Хе, али...« И мисл 
оју очигледну наставу, насмеја се гост, па се обрте Љубици. — Како вам се свиди прво место, је  
ко себе, као квочка кад осети опасност, па скупља око себе пилиће.</p> <p>Љубица погледа за њег 
је вазда побеђивала Стојанова речитост, па и сад он немаде шта одговорити, знајући у напред да  
 она из основне школе право у инштитут, па за шест година готова, а ја — четири гимназије, целу 
уком на врата која вођаху у другу собу, па затвори касу и оде кроз та врата.</p> <pb n="134" /> 
види се да се спрема за некакву изјаву, па га почело обузимати велико узбуђење.{S} Усне му преб 
има и дохвати се обема рукама за главу, па као махнита стаде јурити по школи, чупајући себи кос 
 и он се дохвати обема рукама за главу, па после краћега ћутања настави: </p> <p>— Ја тебе лепо 
ни толико снаге.{S} Љубица дигла главу, па гледа бесмислено како се тресе кутица у писаревим ру 
асла човека.{S} И Љубица оборила главу, па не зна како да удеси лице: хтела би да изгледа прија 
јој је таква судбина!{S} Погнула главу, па ради за оно злехудо парче хлеба.{S} Мало је размишља 
?...</p> <p>Гојко поцрвене, саже главу, па промуца:</p> <pb n="127" /> <p>— Сви кажу да је он с 
сетити свему јаду.{S} Она подиже главу, па благо али озбиљно погледа Љубицу, право у очи...{S}  
лагано покренуше.{S} Она промоли главу, па најпре не разгледа добро; беше узбуђена, па јој само 
 га опет изведе из забуне, обори главу, па немоћним, жалосним гласом проговори:</p> <p>— А ја с 
...</p> <p>Љубица уздахну, обори главу, па стаде ћутећи корачати поред њега, а Гојко иђаше весе 
ни и разуздани полицајац, оборио главу, па ни прословити...{S} Тада Љубица виде шта је урадила, 
Шта ће више!...{S} А сад памет у главу, па чувај своју срећу!«...</p> <pb n="187" /> <p>Кад се  
лом ширином.</p> <p>Љубица погну главу, па веома послушно и усрдно узе перо и потписа како јој  
p> <p>Изговоривши то, опет погну главу, па прође поред ње у школу, чудећи се својој присебности 
ишљаво сено, простро преко њега поњаву, па сад тапка рукама озго и гледа неће ли се наћи какав  
, промени тежиште с десне ноге на леву, па опет врати на десну, и најзад стаде руком требити гу 
.{S} Отвори очи, чудећи се овом позиву, па одједном, као да му поскакаше <pb n="132" /> много м 
варошке учитељице иду са децом у цркву, па је тада у себи помишљала, да ће и она дочекати тај с 
на сама везује своју судбину за његову, па и он развуче уста у широк весео смех.{S} Погледа је  
тавићемо обадве плате, и њену и његову, па ће и за мене боље бити.{S} Боље је мусти две овчице  
 га таква, што се не измаче оку његову, па одмах узе да јој објасни целу ствар.</p> <p>— Смрдиб 
упа ноћас?...{S} Постаја мало на прагу, па кад не чу ништа, закључа врата и оде у собу.</p> <p> 
} Тако се с муком школовала у Београду, па сад дошла овде, да не буде оцу на терету, а богме и  
зна.{S} Смрзао се и он ка жаба на леду, па не зна у кога ће да гледа.{S} Нешто и код њих има, у 
лога, а Гојко угледа Вељу у првом реду, па му се одмах упути.{S} Са Вељом стајаху неколико млађ 
епим украсом на крају, налик на звезду, па га разгледаше пажљиво.{S} И опет она ни о чем другом 
 њоме из све снаге по том туђем образу, па одједном, као посечена, клону на столицу, наслони гл 
{S} А ја овде до општине, купим порезу, па ми Богосав рече да сте дошли...{S} Дај, велим да се  
 и дететом, а за душему привежемо козу, па терај!...{S} А вама се, видим, не допада такво ужива 
ни узбуђени осећаји сада све увећавају, па и то љубавно гукање...{S} Гле, љубе се... чује се ја 
чицу за школу, рече им да се ту играју, па се онда полако приближи Гојку.{S} Он стајаше међу де 
т, или се предала каквом новом осећају, па снује пријатне заносне снове.{S} Гојко се обрте к њо 
ћи се демонски.{S} Они сад тамо ручају, па да им поквариш весеље...</p> <p>Љубица подиже главу  
 који <pb n="83" /> тамо учи гимназију, па питања о крави Зорки, њеној љубимици, о ружама и оле 
јаше тако непомичан, преврташе хартију, па је одједном сави, отвори деловодник и метну је унутр 
 му нареди да донесе мастило и хартију, па се врати унутра.</p> <p>После пола часа, он сави јед 
, стави нумеру на ону исписану хартију, па је даде Стојану. </p> <pb n="68" /> <p>— Носи.{S} Не 
ијоку и понесе тамо и ону другу кутију, па одједном застаде и отвори је.{S} Из црнога плиша, чи 
аписа шта треба да се набави болеснику, па изиђе.{S} Пред вратима га сачека Љубица.</p> <p>— Шт 
S} Свако се приљубило уз оца или мајку, па ни мрднути даље, као да се плаше какве велике напаст 
 све јаче и јаче.{S} Он је узе за руку, па обема својим рукама стеже ту мекану, вреду ручицу.</ 
а овако неће никад бити краја скандалу, па дохвати жену за рамена и изгура је напоље.{S} Срећом 
</p> <p>— А зар је мало живине по селу, па купуј.{S} Стојан ће ти и набавити и уредити, па га м 
 је он помућен, да је у некакву бунилу, па се уплаши, не знајући шта ће са њим, ако падне где у 
ће сви знати.{S} А ти иди у моју школу, па ради читање. </p> <p>Тако су они првих недеља, али с 
та проговорити: стегло га нешто у грлу, па једнако голица, и он само гледа прилику и згодан тре 
нешто каже, али је стегло нешто у грлу, па не може ни гласа да пусти.{S} Она се диже са столице 
!...« помисли он и погледа крадом Вељу, па опазивши на себи његов поглед, махну му главом као п 
л’ тако ти менека, Господару? рекни му, па се заплачи.{S} Ја како, братићу!...{S} Чуј ти само м 
— И ја, знаш, стојао нодекана, на џаму, па ти после дође...{S} Оте му се баш из руку!</p> <p>Го 
обузела је некаква апатија према свему, па нити је што љути ни весели.{S} Свеједно, може пропас 
какво пријатно расположење према свему, па чак и према овом писару. »Збиља, красан човек.{S} Ка 
овараше се и за ручком и после о свему, па онда Љубица, на материн захтев, стаде причати о себи 
..{S} А гле, Љубица обрнула очи к њему, па се смеши на њега као и мало пре... или се то њему са 
 поћута мало, као да премишља о нечему, па одједном, мало отежући речи и застајући на неким изр 
а.{S} Учитељ отегао неку дугачку песму, па све <pb n="72" /> сеца гласом, узвикујући на неким м 
рчи, трчи за доктора! одговори Стојану, па га стаде сама журити.</p> <p>Чича изиђе а она остаде 
них догађаја... оставити све на страну, па живети... живети славно!...</p> <p>И Гојко доиста пр 
 да се убрише.{S} Скрену оком у страну, па опази да се и Љубица некуд далеко загледала, очи се  
.</p> <p>Гојко отрча на северну страну, па груну песницом у врата, затим се брзо врати на прозо 
ао, он ти лепо забави и развесели жену, па весела цела кућа!...{S} Дивна, прекрасна ствар!...{S 
обоје управили очи у неодређену даљину, па се дали у дубоке мисли.{S} Нека тешка слутња обладал 
<p>Љубица израчуна и написа признанину, па му показа:</p> <p>— Да ли ће бити добро овако? запит 
!{S} Журите се!</p> <p>Гојко се осврну, па с чуђењем и немим питањем погледа писара, али овај г 
же деци, рече им да гледају само на њу, па поче рад.{S} Осећаше како јој се образи час зажаре ч 
А шта би хтела: да се ухватим за сукњу, па да ти цео дан пиљим у очи?...{S} Хохохо!...{S} Ала б 
 ту...{S} Заклони се у хлад под трешњу, па чекај... сад ћу ја.</p> <p>Она одјури преко дворишта 
ође, рече он Гојку. — Метни мокру крпу, па држи тако непрестано... нек извуче...{S} Ха, присети 
ом, који одговара другарском разговору, па изиђе на вратнице и стаде пред њега.</p> <pb n="131" 
држећи украс у рукама, притрча прозору, па видевши да писар изиђе из дворишта, врати се на пређ 
е на дворишту.{S} Стојан приђе прозору, па одмах одскочи. </p> <p>— Ето га!</p> <p>Гојко скочи  
 постељу, привуче сточић ближе прозору, па изиђе.{S} Стојан се враћаше с бисагама, те сви уђоше 
пази Гојкову натмурену, згрчену фигуру, па одмах помисли да њега сад гризе љубомора, те се са о 
о.{S} Дај кључеве!...{S} Запечате касу, па дај рачуне...{S} Удри, удри, држи, па кроз неколико  
 њему дуго...{S} Она га придену у косу, па приђе огледалу, да види како стоји у коси.{S} Изврсн 
сар улазећи, да вам издам часком плату, па изволите тамо у собу, зове вас председник комисије.< 
ћу пре.{S} Даћу све рачуне новом кмету, па ти гледај после са њим...</p> <pb n="130" /> <p>— Од 
 преливају, од чисто беле у црвенкасту, па опет у белу као снег...{S} И над том белом, миришљав 
 на Гојка, који се смрзнуо ту на месту, па ни да мрдне.</p> <p>— О, молим... извол’те, рече она 
једно зло: кад је више учитеља у месту, па се међу њима отвори кавга.</p> <pb n="74" /> <p>— То 
али се бојала да му што не буде у путу, па после она крива.</p> <pb n="179" /> <p>Једва стигоше 
ска, док пламен не обухвати целу свећу, па се онда стаде тихо лелујати, као последња слабачка ж 
ар?</p> <pb n="45" /> <p>— Хе, братићу, па господин Пера... знам га.</p> <p>— Питам те онако... 
 и весело!...{S} Па сеоба у своју кућу, па полазак у школу...{S} Колико се само ту преживело ср 
р се тек сад одушевио својом речитошћу, па не мисли престати.{S} Много лепих мисли и уверавања  
 слатко неколико часова у шали и смеху, па још ако си се раније са женом што споречкао, он ти л 
живота.{S} Љубица се досети овом смеху, па чим стадоше на пољу запита га:</p> <p>— Ви сте јамач 
ла да пређу у стан.{S} Веља позва децу, па настави рад.{S} Узе да прегледа израђене задатке на  
јзад гости се кретоше.{S} Уредише децу, па опет окренуше низ потес.{S} Сунце по мало греје, али 
.</p> <pb n="50" /> <p>Веља пусти децу, па се кроз простран ходник упути са гостима у свој стан 
довољно, победоносно.{S} Распусти децу, па се и сам упути кроз село, право ка брезовачкој школи 
елечићи.{S} Љубица се загледала у децу, па се тако и замислила... стоји лепо обучена, са шеширо 
јко и Љубица одвојише свако своју децу, па одмах, ту на дворишту, почеше разговор са њима.{S} О 
 издаје некакве оштре поруке за Љубицу, па стане на врата и слуша хоће ли чича онако исто оштро 
>Писар се промешкољи, погледа у Љубицу, па са њом полако изиђе из школе.{S} Гојко не диже главе 
гове дугачке руке, како се дижу к лицу, па онда се спусте и млатају поред кратких кукова. </p>  
у собу, намести је да седне на столицу, па уздахну као од велика умора и превуче шаку преко озн 
Ништа, ја ћу њему поклонити деветорицу, па онда да имамо обоје по педесет ђака«.{S} Она је још  
цка.{S} Не мари, наћи ће чича иверчицу, па ће подметнути; тако је то, братићу мој!...</p> <p>—  
ш истога дана Гојко је одвезе њену оцу, па се он другога дана врати, рекавши да ће предузети не 
лаву као елекрина, он осети бол у срцу, па се одједном окрете и викну Стојану:</p> <p>— Потрчи! 
Љубица и писар тако исто изгрдише чичу, па поседаше за сто, који се повијаше на све четири стра 
.{S} Стеже... све више стеже!...{S} Ах, па она ће да плаче!...{S} Да ли?...{S} Не, није то... < 
и још која зрела жутица...</p> <p>— Ах, па ја га знам!{S} То је од оних првих Гојкових четвртак 
е и глава и леђа, колико се испребијах, па да ми је ко гођ и њему да што учини.</p> <p>— Е не б 
о слагати.</p> <p>— Био ми ономад отац, па не могосмо да добијемо квартирину из општине... наст 
жну варош. »Много нас је, рече му отац, па не могу све да изхраним.{S} Узеће те господин Младен 
ажи само једну реч...{S} Кажи да хоћеш, па да се кренемо одмах...{S} Нека ово све нек остане, ш 
нових педесет.{S} Ево учитељице, видиш, па она тражи ђаке...</p> <p>— Носи ти, Вуксане, за то п 
ад’ и сад тако...</p> <p>— Ево ти грош, па купи и спреми.</p> <p>Чича изиђе весео, а Гојко се с 
смраду?... соба прегрејана, а он гле!.. па приђе к прозорима те их отвори, погледајући узгред Г 
...{S} Од куд ти по оваком времену?!... па га пољуби у руку и понуди да седне.</p> <p>Стотинама 
пређе у запаљење плућа.</p> <p>— Аа!... па то не ваља?</p> <p>— Старци од тога страдају, а млад 
 што не може сад да скочи из заседе!... па... па да је сву...{S} Али на што то?{S} Он, он је ту 
, не даду ми одмора ни у мојој кући!... па готово истрча у другу собу, закључа се тамо и леже.< 
онако: »како сме он да буде срећан?«... па цап преко средине и... готово!...{S} Као да никад ни 
м, само се пожали да јој мркне свес’... па пљус!...</p> <p>Гојко само осети како се на њега сру 
нда наљутим, па скочим ономе на леђа... па гази, гази, удри штиклом у главу, туци, гњави«...{S} 
аш то гледам оногај... сваки дан, на... па ми баш, овај... жао ми, није вајде...</p> <p>Љубица  
лицију?...{S} Дотерао би до капетана... па седнем онако у ону дубоку наслоњачу, притиснем дугме 
е може сад да скочи из заседе!... па... па да је сву...{S} Али на што то?{S} Он, он је ту једин 
он за ту промену... већ тамо, депеша... па му се одједном одсеку ноге од страха...{S} Дркће и ч 
ну нових, тек да имају и први разред... па се свет научио тако...{S} До године ће бити лакше; а 
<p>— Хоћеш?...{S} Пропусти га напред... па онако с леђа... ножем, пирни га...{S} Само да те ник 
знаш, да мења... ка рђав слуга газде... па то одмах у скитњу...</p> <p>Љубица гледа и отвара ус 
арчета. — Ево и твоје тужбе, ево гле... па и њу сву иситни на парчад, баци те комадиће на под,  
.{S} О чему год хоћеш, све те разуме... па и сам да се поучиш чему.{S} А ни ми вам нисмо баш та 
звикнем му ја, а Љубица дркће, дркће... па ми приђе и моли да је изведем из школе, а ја се тек  
 а муж је господар; он може што хоће... па по неки пут и да врдне...</p> <p>Љубица омрзе живот, 
е знам шта ви говорите.</p> <p>— Ехе... па онај криви.{S} Ваш нови учитељ...</p> <p>— Не могу с 
ци певају, што сав свет о њој говори... па ја и она — муж и жена!...{S} Разуме се већ: ја сам п 
гледа га и прошапта му неколико речи... па се одмаче и стаде га посматрати...</p> <p>Као ножем  
ам...{S} И снови црни, из дана у дан... па да се полуди од бриге.</p> <pb n="200" /> <p>Пред ве 
 хтеде утрчати унутра... хтеде много... па се одједном издиже на прстима и погледа на прозор.{S 
једном се загледа у Гојка дуго, дуго... па јој дође да врисне од бола.{S} Побегне у школу и ста 
, ово сам ти волео свако јутро овако... па после нема ко да спреми, те се одучих.{S} А сад... д 
е сад морао бити одлучан <pb n="151" /> па јој напомену да ће имати великих непријатности због  
шко: врд... врд тамо амо, <pb n="37" /> па ништа....{S} Али не иде, бадава, знам ја себе.{S} И  
 ако наиђу?...{S} О, да тешка срама!{S} Па још ако је и она све то слушала... као Стојан, јамач 
Па оне безазлене, срећне дечје игре!{S} Па нарочито оно задовољство, које се тада осећало...{S} 
 посла!...{S} И баш ће јамачно доћи!{S} Па шта да ради он?{S} Ништа, као и до сад... ћутаће и г 
жене?...{S} Да ли ја то добро чујем!{S} Па овде готово сви доводе децу под морање.{S} Је ли то  
 задовољи малим...{S} Живи с другом!{S} Па нека га, кад му се то свиди...{S} Нека он не заборав 
 сад...{S} Да га не оставиш жива!...{S} Па чим дођеш... право у ону собу...{S} Па ћемо онда нас 
/p> <p>— Чекај, стани... за Бога!...{S} Па тек сад имамо да разговарамо, викну Гојко живо, опаз 
дишући тешко. »О, шта сам радила!...{S} Па ја га нисам пре ни гледала, а он је ужасан, страшан, 
у.</p> <p>— Хо, људи!... красота!...{S} Па ту ће бити без сумње и добра кајмаклија, а?...</p> < 
ако, довека...</p> <p>— Хо, муке!...{S} Па ти би мало до конзисторије?...{S} Добро, нека тамо д 
...{S} Зар су оно мале муке биле!...{S} Па опет, видите ли... сад ми је мило и то страдање и св 
је бешчастити учитељске породице!...{S} Па онда једно уво, па друго, па гледај га <pb n="93" /> 
 /> она страда!...{S} И она пати!...{S} Па што је долазила овамо... што је дошла?...</p> <p>Гој 
S} О, дивна, шумна српска Мораво!...{S} Па оне безазлене, срећне дечје игре!{S} Па нарочито оно 
, кад је то тако слатко и весело!...{S} Па сеоба у своју кућу, па полазак у школу...{S} Колико  
 О, ала је то друштво неправедно!...{S} Па да ли ће ме довека презирати, чак и онда, ако ја пос 
е потпуну послушност, а оно, ето!...{S} Па сад ти разумеј женско срце!{S} И шта је она могла до 
и свога чиновника и подајника, а?...{S} Па кад се он сит начуди, а ти онда окрени: што посла он 
S} Ко сме ово узети у своју руку?...{S} Па одједном као да сазнаде шта је то, у очима јој засја 
.</p> <p>»Милица... откуд она ту?...{S} Па у мојој кући!...{S} Он је доводи у кућу, весели се с 
лице смеши и смеши се баш на њега...{S} Па то је Љубица, јест... жива!...{S} Он стаде, окрете с 
кријемо од овога дволичног народа...{S} Па ти ћеш ми живети тамо као у рају... ништа не ради, с 
пава како се превија, а крв шикља...{S} Па онда забоди једном у трбух и реци: ово ти је, господ 
 је то немиран.</p> <p>— Ха-ха-ха...{S} Па то су најобичније појаве у школи; то већ не сме ника 
 испит... требаће твоја крштеница...{S} Па после...</p> <p>— Све то ти сам смисли и спреми шта  
егов страх, његово право страдање...{S} Па то се више неће страдати?... запита се он бојажљиво  
уседима... и ваздан других ствари...{S} Па онда осу прекоре што су је овако оставили, ни да јој 
 служе и клањају се твојој лепоти...{S} Па после... море биће свега, само ти реци да хоћеш... ј 
..{S} Које је доба?...{S} Заранци...{S} Па он је већ мртав... мртав!... убијен!...{S} А онај ће 
и срећи.{S} И сама жудиш за миром...{S} Па хајдемо, хајдемо, голубице!...{S} Казао сам ти већ,  
 Онако ћу ја тебе, све исто онако...{S} Па баш ако хоћеш и онакав дворац у земљи?...{S} Тамо им 
>— Лако ћемо... има времена за то...{S} Па најпосле што?...{S} Нека!...{S} То ће нас зближити,  
чути... страдао си за свету ствар...{S} Па лепо, сети се Хуса и других.{S} А ми ћемо већ њему.. 
 Па чим дођеш... право у ону собу...{S} Па ћемо онда нас двоје наставити весеље.{S} Хоћеш?...</ 
 унапред и за овај, а они не даду...{S} Па сам хтела вас молити да им ви кажете, вас ће послуша 
дговори мати, стежући њену ручицу...{S} Па после оно заносно играње у аптовини иза куће: тада ј 
 се њена срећа разлетети као прах...{S} Па ипак се свакога часа нада добру, нада се да ће се то 
жавни изрази:{S} Краљевско-српска;..{S} Па није хтео да скрати:{S} Кр. срп., како се то по нека 
И то је, без сумње, Гојкова заслуга.{S} Па због Гојка је дошао и учитељ Аксо... »То је паметан  
доводе децу у школу, то сам слушала.{S} Па што је овде овако?«</p> <p>Приђе јој Гојко, па прво  
 у целом срезу, све су са учитељима.{S} Па како лепо живе!{S} И она је, ето, мислила да ће и њу 
скиња, и она је морала бити кажњена.{S} Па опет уверавања, клетве, и све то неким нежним, учтив 
адим и многи, управо огромна већина.{S} Па још кад дознамо раније ко је ревизор, оставимо цео п 
ја срећа, мој живот, све благо моје.{S} Па зар да ја то све изгубим олако?...{S} Не, не!... жив 
, вере ми!{S} Тако, тако је најбоље.{S} Па ако видимо да ће и вас овако да брука, онда ћете дат 
ко, братићу!...{S} Чуј ти само мене.{S} Па кад се он зачуди и запита како и шта је, а ти опет:  
ења.</p> <p>— Страдање... разуме се.{S} Па баш то и јесте оно што вам кажем...{S} За велику доб 
 ништа.{S} Није ни тешко ићи у срез.{S} Па о оним учитељима...{S} А она учитељица, вели, биће о 
се одморе добро, дуг је пут, а и ви.{S} Па да се упознамо...{S} Ко зна кад ћете нам опет доћи.< 
ни га...{S} Само да те нико не види.{S} Па ћу бити твоја!...{S} Твоја, разумеш ли?{S} Хоћеш?... 
лази кобном месту, све боље се види.{S} Па ово још није мрак, види се!...</p> <p>Ха, ево њиве!. 
чињеница, тако учисмо у психологији.{S} Па за прво време ја не бих што друго ни очекивао...«</p 
е о некаквом накиту, украсу, шта ли.{S} Па <pb n="47" /> о плати... и то већ није ништа.{S} Ниј 
било по вољи.{S} И Стојан тако вели.{S} Па добро, што је седела кад јој то није било по вољи? < 
 се уверио да га мрзе орловички пси.{S} Па као прави каваљер фијукну прутом кроз ваздух и смеше 
ом или трећом приликом све исказати.{S} Па онда?...{S} О, та ваљда и Бог гледа са неба на сирот 
 ће овако исто са својим ђацима ићи.{S} Па ето, дође и тај дан!{S} Неумна, она је сад нерасполо 
ећу у леву страну, нек се дуже мучи.{S} Па онда мазнем преко носа: фик! а нос у траву...{S} Он  
динар и замоли ме да вам ово предам.{S} Па одмах треба да шмугнеш овамо, да те нико не опази.{S 
> нимало страдао...{S} И пропао сам.{S} Па ево и сад, после оволикога страдања... гле сад, шта  
 наљутила, опазила би да се радујем.{S} Па што?... баш да видим шта ће радити, а?«...</p> <p>И  
} Гле, ка да је сад из воде извађен.{S} Па ти си слаб, братићу!...{S} Чекај, сад ћу ја тебе нам 
и две недеље, а ја ћу бити отпуштен.{S} Па куд ћу после и шта ћу?...</p> <p>— Отпуштен... хе, м 
гољуба...{S} Е, трнићу, нећемо тако.{S} Па шта ћемо кад ти ноћас, братићу, боцнеш тако мога гос 
 обезбеђен, кад радимо посао ваљано.{S} Па ето, дали су нас на милост и немилост несавесним, бе 
 оно пре, кад вам је послао наредбу.{S} Па толике друге ваше тужбе на њега.{S} Нека га, нек осе 
, право ти Краљу! обрте се он Гојку.{S} Па ти њему лепо ту масницу пред очи: је л’ тако ти мене 
шта мисли, јасно му се чита на лицу.{S} Па нас чак и Веља избегава!... није се ни руковао са мн 
 путујемо... у смедеревску Јасеницу.{S} Па ја да га зовем...</p> <p>— Чекај, молим те ту...{S}  
ледајући у таван.</p> <p>— За сутра?{S} Па ја ћу доћи кроз један сат.{S} Добро најпосле...</p>  
а!{S} Зар би се могло то заборавити?{S} Па шта би му остало за утеху из целог живота, чега би с 
ељи и радимо у тој школи.{S} Ништа!...« Па онда настави гласно:</p> <p>— Ништа друго ниси могао 
еља, кад сазнаде за данашње догађаје. — Па то је читав атентат на твој живот.</p> <p>— Море мах 
о већим школама није смео ни мислити. — Па ти си то мене, настави он, познао одмах... и опет си 
ом — а ми смо, знаш од скора изабрани — па тако...</p> <p>— Сиротиња смо, господине...{S} Нема  
ође према њему.</p> <pb n="195" /> <p>— Па знаш како је... то су тугаљиве ствари, а оно је чове 
је живот, слатко је живети!...</p> <p>— Па не хвалите се, госпођице, почетком у раду.{S} Збиља, 
ту.{S} Знаш, дужан сам мало...</p> <p>— Па кад дођете к мени, разговараћемо на само о томе.{S}  
е она, као да се буди иза сна.</p> <p>— Па видиш да човек умире... на смрти је!...{S} Ни свеће  
а вилице се тресаху од страха.</p> <p>— Па... сад?...{S} Шта ћемо?...</p> <p>— Оди да видиш...{ 
 троје се насмејаше и ућуташе.</p> <p>— Па где си, болан, до сад, дед’ причај: где си био, шта  
плате то ће ићи као подмазано.</p> <p>— Па шта ћемо данас?{S} Немамо ништа за кување...</p> <p> 
извади из стола чисту хартију.</p> <p>— Па, ако ћете ми дати за три месеца... да напишем призна 
ашљиво, обрћући главу изласку.</p> <p>— Па... да се вратимо! одговори Гојко неодлучно, увиђајућ 
{S} Председник прекиде ћутање:</p> <p>— Па ето, господине, ми почели да се погађамо са учитељиц 
ост, полушаптати, замуцкујући:</p> <p>— Па немој, болан, тако више да се мучите...{S} Глас му в 
вно. — Зашто се ви као чудите?</p> <p>— Па, знате... нама су предавали, поче она збуњено: припр 
а три године.{S} Је ли, Гојко?</p> <p>— Па ти ме знаш: какав сам био у школи, такав сам и остао 
спиту треба да добијем петицу?</p> <p>— Па... требало би... рече он, смешећи се и гледајући у д 
ого тешко постићи такав успех?</p> <p>— Па није лако...{S} Треба радити непрестано и с вољом.{S 
и пред Љубицу, уозбиљи, мало се накашља па изговори наредбу.</p> <p>— Казао господин управитељ  
мрштени погледи, и ова најпре заплашена па по том ослобођена и раскалашна сеоска деца...{S} И к 
јан, који ћутећи намести столице у хлад па се измаче, гледајући писара онако исто необично, нај 
сто жмиркајући.{S} Он смотри тај поглед па се још више збуни, али ипак одговори:</p> <p>— Три г 
јући шта би још могао рећи. </p> <p>— Е па деде, за срећна познанства! подиже писар чашу, додир 
а шта...{S} Одвоји мало сира, које јаје па готов ручак.{S} Јок, ја хоћу свакад кувано, а са наш 
Љубица, дигнувши главу.{S} Да је раније па да свратите, али је већ мрак...</p> <p>Гојко се трже 
нута колена, а око њих обавила обе руке па гледа...{S} Кад би око поноћи она одједном склопи оч 
ја гнезда, која се појаве уз њене обале па их одједном нестане...{S} Све ће проћи, свега ће нес 
у двориште, па кад виде њу, изненади се па застаде.</p> <pb n="203" /> <p>— Баш ниси потревила, 
тиди...{S} Ено га, видите, зацрвенео се па обара очи.{S} Још да му није ове густе брадурине — з 
ву.</p> <p>— Голаверија смо, брате, сви па то ти је, придружи им се ћата овим фамилијарним тоно 
ури вратницама, али незнанко беше ближи па подупре леђима улазак.</p> <p>— Стој...{S} Ходи код  
 креса оком, креса, док се Богосав сети па оде.{S} И ја се склоних, братићу, од зла.{S} Не знаш 
слонио руку на Љубичино раме, а ја уђем па га зграбим обема рукама, подигнем у вис, па буп о по 
н опет махну руком, разгледа пред собом па се опет замисли...</p> <p>Веља беше на раду кад они  
и.</p> <p>— Уређујте се, скомандова, он па сиђе на други крај, подаље од Љубице, и стаде уређив 
их ти власти и кметова он није променио па ништа... они се ређају један за другим и пролазе, а  
е брзо окупише.{S} Свако се лепо обукло па се беле чисте кошуљице; на ногама већином алеве чара 
>Она га после ове речи погледа захвално па промени разговор и узе веселији, љубазнији тон.</p>  
даху у њих као камење...{S} Гојко зинуо па трчи из све снаге, а за њим се спотиче и пада Стојан 
</p> <p>А Љубица се наслонила на прозор па посматра децу, која ће бити предмет њена рада и стар 
рава вамилија.</p> <p>Гојко обори главу па ућута.{S} Њега је вазда побеђивала Стојанова речитос 
њему је сеоско одело, окорамио двоцевку па иде весело, као човек, који је до овога часа пливао  
и!...«</p> <p>А Велимир се нагнуо Гојку па му шапће:</p> <p>— Камо ти нове, лепе хаљине, несрећ 
к извуче...{S} Ха, присети се он нечему па застаде. — Јеси ли ти баш видео да је акт из Министа 
и да проговори, али жена му опет врисну па осу читав пљусак грдње на обоје, нарочито на Љубицу. 
 може.{S} Једино ти остаје: да зажмуриш па ништа да не видиш и да те се ништа не тиче.{S} Онда  
прожет овим заносним осећањем...</p> <p>Па зар она сама да сруши ову, муком озидану зграду свој 
. »Нисмо те, веле, ни звали«...</p> <p>»Па он бар да је друкчији!«...{S} Да је онакав, како је  
падну.{S} А у ону највећу учитељка купи павлаку од козе.{S} -Јок, то ми нећемо!...</p> <p>— Сли 
па јој то стегло, притисло мозак, и она пада у све веће бунило.{S} Само осећа неку пријатну топ 
рчи из све снаге, а за њим се спотиче и пада Стојан, псујући мртву учитељицу и чудећи се лудом  
н? обрте она разговор, видевши да му то пада тешко.{S} Како вам се чини? — Смешан чича.{S} Не з 
а се види да она још руча.{S} А на душу пада све већи терет, све љући бол...</p> <p>»Иду страда 
 свога нежењена колегу, не би јој тешко падале остале незгоде.{S} Та она је одрасла у сиротињи: 
, стаде се увлачити у нос, у уши, стаде падати за врат, на главу, по лицу, свуда...{S} Једва из 
му и обриса њоме ознојено чело, са кога падаху крупне капље зноја.</p> <p>Овако уморан, обучен  
p>Запљескаше баре од каљавих ногу, које падаху у њих као камење...{S} Гојко зинуо па трчи из св 
{S} Случајно ушла у собу да нешто узме, паде јој поглед на Гојка и она се одједном сва стресе,  
{S} Он се једва докотура до прве клупе, паде на њу и дубоко предахну.{S} Погледа око себе, као  
.</p> <p>Гојко се откотура до учионице, паде на сто и остаде тако, загњурио главу међу руке, ка 
обеже у кућу, закључа се у својој соби, паде на своју девојачку постељу и горко зајеца...</p> < 
ну, која се пресамитила преко плота.{S} Паде неколико жутих, зрелих крушака... једна се распрсл 
е и јаче, заплака се горко, очајнички и паде на узглавље...</p> <p>Неко груну врата, покушавају 
обрћеш? запита она једно ђаче, које јој паде у очи као несташно.{S} Сва деца из тога круга, у к 
 на таку близину к себи, а још више јој паде тешко, него се овај простак подсмева њеном другу,  
о, некако необично, љутито.{S} И то јој паде тешко.{S} Отпусти децу кућама, па застаде пред чич 
кренути... кад заслужимо.</p> <p>Она му паде око врата и горко заплака.</p> <p>Гојко стајаше пр 
р.{S} Груни у њега из прикрајка, па кад падне и стане издисати, приђи му нек те види, нек сазна 
тешка... вуче га земљи... боји се да не падне на под...{S} Али се он отима, напреже се...{S} Им 
/> свима силама, и само се бојаше да не падне...{S} Осећа да му се у глави много, много мути, и 
 стресеш се од те незгоде, а за врат ти падне читав пљусак са какве отомбољене шљивове гране, к 
е уплаши, не знајући шта ће са њим, ако падне где у путу.{S} Покуша да га мало расвести, приђе  
и он мислећи нешто...{S} Све ме вуче да паднем, а оно у глави кљуца, кљуца...</p> <p>— Хајде, д 
једном... вреле усне са оштрим брковима падоше на њен усијан образ и тако остадоше...{S} Као му 
адост!«...</p> <p>Али у место револвера падоше на писареве образе две сухе коштуњаве руке са ош 
да види какво је то чудо, оне сухе руке падоше на Љубичине јабучице и за тренутак обли јој крв  
ш...« Она не доврши мисао: осети да јој падоше две тешке руке на рамена, које почеше стезати... 
у ипак се окреће око себе бојажљиво.{S} Пажљив посматрач опазиће из очију му праву сањалачку ду 
 жену.{S} Истина, он није онако нежан и пажљив према њој; не уме, или неће да дели милошту као  
ло озбиљна болест, госпођо.{S} Треба му пажљива женска нега...{S} Може бити свашта... одговори  
ана дође писар.{S} Уђе у школу опрезно, пажљиво, бојећи се да ни ваздух не узмути више него што 
 њу.{S} Тек тада, опази чобане, који га пажљиво посматраху.{S} Он подиже главу и махну руком на 
неколико речи.</p> <p>Љубица га погледа пажљиво. »Та он је красан човек, добричина, рече она у  
 њему...{S} Следи се од страха, и стаде пажљиво мотрити...{S} Истина, ни до сад нису њихови одн 
82" /> <p>Младић се осврте и погледа је пажљиво и дуго... разгледа је добро, па мотрећи на непр 
рају, налик на звезду, па га разгледаше пажљиво.{S} И опет она ни о чем другом не мисли: нема в 
 усуканим црним брковима.{S} Он улажаше пажљиво, као да се бојао пореметити кога у раду, али ка 
да ће је закачити.{S} Љубица посматраше пажљиво сваки покрет, не осећајући ништа и не мислећи н 
у своју руку на његово раме, па га опет пажљиво погледа својим великим очима.{S} Уснице јој се  
ка.{S} Гојко се најпре изненади толикој пажњи и, како он сиромах мишљаше, љубави свога друга, и 
рстима парче шећера, и то све с великом пажњом поднесе госту.</p> <p>— Извол’те и прошћавајте.. 
звук мучно да би овога тренутка сврнули пажњу.{S} Он превио Љубицу преко наслона, глава јој зат 
олу.{S} Гојко до сад није никад обраћао пажњу на промену владе. »Шта имам да се плашим или весе 
е учини то, да не би тим указала велику пажњу Богосаву.</p> <p>— Ви сами... чекате учитеља?...{ 
дише; сва се претворила у трајну, жудну пажњу.{S} Да јој је да не пропусти ни један покрет учит 
бузеше је и зауставише на себи сву њену пажњу.{S} Какав испит, школа... кад је овде питање о см 
е и свадба тихо, мирно; мало ко и сврну пажњу на тај догађај.{S} И младенци и часници — цела св 
ан да се измакне, а председник му сврну пажњу на једног сувоњавог чичицу, који држаше високу ст 
и разговори, али Љубица обрати нарочиту пажњу на саопштења о брату.{S} И она је добивала од њег 
 зиме се мучим.{S} А може доћи неко, ко пази на те ствари.</p> <p>— Е, јесте... сви се муче са  
 гласа, мораде ћутати.</p> <p>Љубица је пазила на децу и крстила се побожно, онако женски: знај 
ло, и сад верујем, тврдо верујем!...{S} Пазите само...{S} У основној шкопи, пред испит, само са 
његовој, тим чудним причама...</p> <p>— Пазите само, наставља он, гледајући је живо, севајући в 
разлеже песма: »Паун пасе, трава расте; пајо, пауне...{S}" Деца поискакаше из клупа као јарићи, 
аве одједном разлиле из груди.{S} Овако пак само уздахне и снуждено обори главу, осећајући немо 
S} Ух!..« У Гојку закипи и загрми читав пакао гнева; кроз цело му тело пројури нека снажна стру 
 јој Гојко црњи од ђавола, страшнији од пакла...{S} У њој се породи страшна, нечувена мржња пре 
а...{S} Дође јој онај мушки лик црњи од пакла, одвратнији од ђавола.{S} О, кад би га само могло 
 јој лице морали набавити сви демони из пакла!...</p> <p>Млада, лепих црних очију, танких повиј 
раширених очију и бледа лица...{S} Нека паклена одлучност севаше у тим широко отвореним, велики 
и...{S} Први тренутак беше страховит... паклени гнев загрме и заклокота у њој, она подиже десну 
читељици.{S} Сеоски ћата се задовољно и пакосно осмејкиваше, гледајући то у збуњена Гојка, који 
лајку већ догрдила она вечна туробност, пакост и јогунство женино, па бежи од куће и тражи где  
е знам.</p> <p>— Он ће ти правити друге пакости, нема сумње, настави Веља, избегавајући одговор 
<p>Стој, смрдибубо!...{S} Умеш да чиниш пакости, а после бежиш као стрина...{S} Ево како се бој 
чуди, а ти онда окрени: што посла онога паксијана да ме убије, и мене и мог вамилијаза?...{S} Б 
фамулус захвата воду...</p> <p>— Гле ти паксијана како ми опорочава моју очигледну наставу, нас 
S} Еј, кукавче мој, хоће да ми те уморе паксијани... да закопају жива човека!...{S} И ти је опе 
е!...{S} А ти, братићу, не мисли више о паксијанима, него лези тако...{S} А ја знам шта ћу сад. 
некако зажмурила, занела се, опила... и пала у пропаст.{S} После је наступила одвратност према  
:id="SRP18993_C15"> <head>XV.</head> <p>Пала влада! захори се по варошима и паланкама, па лаган 
 грдње на обоје, нарочито на Љубицу.{S} Паланачки речник је за овакве разговоре веома богат, те 
 <p>Пала влада! захори се по варошима и паланкама, па лагано дође одјек тога гласа и у села.{S} 
ази сокаком... звиждуће и маше одељаном палицом...{S} Одједном је завитла и удари о крушкову гр 
ок не замаче за врљике, па онда дохвати палицу и стаде разгледати крушкову грану, нема ли још к 
ко главе!{S} И сад јој одједном дође на памет да се запита: да ли су њени поступци за то време  
ути што деца знају трећину читанчице на памет, а друге две трећине не могу ни да сричу...{S} За 
 разне комбинације, али му не долази на памет ништа тако страшно.</p> </div> <pb n="116" /> <di 
 задовољан.{S} Шта ће више!...{S} А сад памет у главу, па чувај своју срећу!«...</p> <pb n="187 
родно...{S} Чуди се шта јој би, куд оде памет.{S} Знала је за његов положај и домаће околности, 
се нечему досећа...{S} Мучи се, напреже памет, а све га заноси и опет хоће да наиђе оно црно, к 
е прође ни месец дана, а она већ изгуби памет и предаде се сва срцу, да је оно води...{S} Та он 
гнушај се!...{S} О, ту се мора изгубити памет!{S} И ја сам првих дана била чак расположена прем 
 га вуче напред, што му је обузело целу памет, па мора само о томе мислити...{S} И он, обучен и 
 Гојка је дошао и учитељ Аксо... »То је паметан учитељ, мишљаше Љубица, видиш како он то о свем 
н.</p> <p>Љубици се веома свидео и овај паметан разговор из кога се увери да и Гојко располаже  
издаље добацивати похвале њеној лепоти, памети, лепом положају који заузима...{S} Љубица, коју  
p>— И све ми се ових дана врзе једно по памети... никако да избијем мисао из главе...{S} Гојко  
 неком је Бог дао намет, а неком, место памети, зализану главу... рече она иронично, не прикрив 
них снова?...{S} Зашто јој се пронесе у памети одједном сјајна мисао: слободна!... слободна!... 
S} Да ли је тако?«...{S} И она понови у памети његов пређашњи разговор, размисли се о неким изр 
м погледом и обори очи.{S} Баш је био у памети склопио целу реченицу којом је мислио да јој се  
кох биће добра за чорбу.</p> <p>— Море, паметна си ти женица и красна домаћица, само те то не д 
 девојке.</p> <p>Снаша Смиљка, бистра и паметна жена, одмах опази да у говору Љубичину има нешт 
 у истини свршено, да је онај отресити, паметни и лепи човек њен муж, да су све ове згодне и ле 
аше са Вељом, јер увиде да овај не само паметно мисли, но многе ствари унапред предвиђа.</p> <p 
савет, одговори Веља.{S} Море, ви имате паметног фамулуса, вере ми!{S} Тако, тако је најбоље.{S 
о, па стане на џуту, мисли се и напреже памћење, док се не сети.{S} Кад дође у Брезовац, смрче  
од за јело?...</p> <p>Опет ћутање...{S} Пандур махну главом, осврте се око себе и погледа на пр 
гледа, нити се осврте, ни проговори.{S} Пандур га најпре стаде тешити и причати му како је свак 
знаш... да се ћата што не љути? промуца пандур бојажљиво.</p> <p>Кмет опсова крупно и ћату и па 
мири... »Шта ли је то иза мене? да није пандур?...{S} Како га нисам опазио!«...</p> <p>При крај 
Хоћеш ли да идеш ти, учитељу? осврте се пандур Гојку, који стајаше блед, дркћући као прут.</p>  
аљда затворити.{S} Може ме напасти онај пандур... јест, тамо у затвору туку!...{S} Али неће, не 
!...{S} Бунт!!...{S} Комуна!!... дрекну пандур, ускочи на коња, па као стрела одлете у среско м 
p> <p>— Нема ту сам, него напред! викну пандур оштро, показујући му место пред коњем.</p> <p>—  
25" /> <p>— Шта је, рођаче? запита Веља пандура, који стајаше пред степеницама, држећи коња за  
 другу из Брезовца реците да се чува од пандура...{S} То је, знате, чудан народ... хоће да напл 
иво.</p> <p>Кмет опсова крупно и ћату и пандура, па се одједном надвири у мрачну зграду.</p> <p 
орише нагло, и Стојан уђе.</p> <p>— Ево пандура из среза...{S} Зове те да изиђеш.</p> <p>Изиђош 
ше га у судницу.{S} Тамо, са општинским пандуром седе он уз топлу пећ, наслони главу на дланове 
> <p>Гојко исприча још и онај догађај с пандуром, приђе те потписа свој исказ, не читајући га,  
ојка.</p> <p>— Шта је то било код вас с пандуром?{S} Седите, рече он благо, показујући Гојку ме 
ашу и зову...</p> <p>Разлеже се очајан, панички, самртнички врисак и одјекну далеко потесом кро 
, обучен у неке прљаве, затворене боје, панталоне и капут, са црним широким пругама озго на ниж 
о и стаде гутати погледом овај загрљени пар, који се топио у заносу љубавном и сневао најсрећни 
и зета са тврдом вером: да је то срећан пар и да ће веома сложно живети. »Помози Боже!« се прек 
 поџевељаше...{S} Море, ова наша хеј... пара вреди.</p> <p>— Од куд ти знаш? упита, зачуђен, Го 
} Мајка нек дође сад у недељу; даћу јој пара извесно, можда целу тромесечну квартирину...{S} Уд 
азао једаред да ће дати учитељима нешто пара тамо о Божићу, док покупи школски прирез за ову го 
ислили о томе.{S} Гојко чак узе и нешто пара унапред, па одмах оде до Београда, одену се лепо и 
ачи: те чекај испит, те бар полугодишњи парастос...{S} Којешта!{S} А мати ме лепо саветова; да  
рата у благајницу.</p> <p>Писар бројаше паре, а Љубица гледаше зачуђено у гомилу банкнота и ста 
S} Ови двоје нису примили квартирине ни паре.</p> <p>Кмет обори главу нерасположено, као кривац 
 ми то набавите, па ја вам не тражим ни паре. </p> <p>— Тако је, тако је, убрза обрадован учите 
тужбе, ево гле... па и њу сву иситни на парчад, баци те комадиће на под, па их стаде бесно гази 
мулусовој; у другој држаше међу прстима парче шећера, и то све с великом пажњом поднесе госту.< 
} Погнула главу, па ради за оно злехудо парче хлеба.{S} Мало је размишљала о последњим догађаји 
веде до врата Гојкове учионице и показа парчета хартије.</p> <p>— Ено, ту је и тужба и акт Мини 
одговори Цветко прекорно, ломећи велика парчета погаче и залажући то са по мало сира. — Погледа 
ра просвете, па га онда поцепа на ситна парчета. — Ево и твоје тужбе, ево гле... па и њу сву ис 
ојко таквим вриском, као да неко одсеца парчета жива меса са њега.{S} Овај тешки бол изазвало ј 
 је и тужба и акт Министров...{S} Све у парчета!...</p> <p>— Шта си радио?! викну пренеражена Љ 
ољи, уздахну дубоко, као да му откидају парчета жива тела, па кроз плач прошушка:</p> <p>— Ово  
лом селу; тек по негде залаје беспослен пас, или гракне врана, тражећи хране под овим густим бе 
осе гласови стоке која се враћа с паше, паса и деце која их дочекују, петлова и друге живине ко 
у се <pb n="28" /> разлеже песма: »Паун пасе, трава расте; пајо, пауне...{S}" Деца поискакаше и 
се тако повођаше у страну као да ће сад пасти; издала је снага, па се једва креће.{S} На послед 
дник, наједаред клону... посрну и хтеде пасти.{S} Ја претрнух од страха.... одједном се следих, 
че натраг, притеже га снажно и не да му пасти у зло, али се он отима од тога невидљивог саветни 
 <pb n="177" /> она страда!...{S} И она пати!...{S} Па што је долазила овамо... што је дошла?.. 
а је се и родио за то: да страда, да се пати вечно...</p> <p>Дође и Љубица.{S} Изменила се.{S}  
у мој!...</p> <p>— Нека, доста сам и ја патио, па да гледам једаред и њено страдање.</p> <p>— А 
веде се разговор о учитељима, о њиховим патњама; поменуше и једно зло: кад је више учитеља у ме 
јко устаде туробан; чим се сети синоћње патње, намршти се још више.{S} Од ономадашњега боја Љуб 
" /> још и то... да буде врхунац муке и патње...{S} Ветар фијуче на махове, према скоковима коњ 
е.{S} Ни туге, ни жалости, ни жудње, ни патње и страдања, ни прекора, ни радости... ничега, нич 
тву и одмори се од оноликога страдања и патњи, што их претури за годину дана...{S} Он никада ни 
лима, са лицима онакаженим страдањима и патњом; и ви, јадници, што изгубисте образ и поштење, у 
ом свију мука, збаци са себе страдање и патњу и оде са овога света.</p> <pb n="183" /> <p>При и 
е, чињаше јој се незгодна сад, кад овај паћеник умире.{S} Мисао беше о Влајку, и она се сва стр 
напољу се <pb n="28" /> разлеже песма: »Паун пасе, трава расте; пајо, пауне...{S}" Деца поискак 
е песма: »Паун пасе, трава расте; пајо, пауне...{S}" Деца поискакаше из клупа као јарићи, па се 
м се носе гласови стоке која се враћа с паше, паса и деце која их дочекују, петлова и друге жив 
, обећа да ће кроз годину дана сам наћи пашенога, само нека свастика порасте.</p> <p>Кад сутра  
08" /> <p>Прогнаше деца чопор говеда на пашњак...{S} Запрашио се сокак, прашина трепери према с 
а већ у толико више као васпитачици.{S} Паштила се да се навикне на лепо опхођење, на милостиве 
и неке поњаве на леђима.{S} Иду тако, а пашчад залајаше. »Као цигани!« рече отац и насмеја се.  
еста на место, стаде по неку песмицу да пева...{S} А после јој свану пред очима... она осети да 
 љубав, она права љубав, што је песници певају, што сав свет о њој говори... па ја и она — муж  
ог школе.{S} Има и богослова који рђаво певају.</p> <p>— Има, доиста има, одговара поп, обарају 
ви радите веронауку, познавање природе, певање... у мају, за то време деца заборављају теже ств 
ут.{S} Она се склони, па стаде из кујне певати неку веселу песмицу и сипати јело, да носи на ст 
 обарајући очи, јер и сам је веома слаб певач. — Иному солнце, иному луна, иному звјезди... как 
наредише у једном крају.{S} За певницом певаше месни учитељ, а око њега стајаху и одговараху на 
 цркву и наредише у једном крају.{S} За певницом певаше месни учитељ, а око њега стајаху и одго 
тина одраслијих ђака.{S} Гојко стаде за певницу, али пошто не имађаше гласа, мораде ћутати.</p> 
воје учионице насмеја се весело и стаде певуцкати неку песмицу.</p> <p>Пред школом се зачу разг 
p> <p>— Е, а кад дознате да иде који од педагога, што цеди из сваког предмета?</p> <pb n="138"  
{S} Колицна је моја, а кметови спремили педесет ђака.{S} Неће моћи сви стати.</p> <p>— Стаће... 
и деветорицу, па онда да имамо обоје по педесет ђака«.{S} Она је још и тада сазнавала да би то  
з инокосних кућа, а сад нам треба нових педесет.{S} Ево учитељице, видиш, па она тражи ђаке...< 
 га веома дражиле.{S} Пре венчања је по пеки пут и отрпео, али сад... кад треба озбиљно живети  
р, пуши дуван господски на муштиклу »од пене«, носи чешће ципеле и куповни штап.{S} Чим се Гојк 
иљаде ће још проћи, а она ће исто овако пенити се и шумити, не <pb n="65" /> осврћући се на чов 
 онај отпуштен депешом, те овај ће бити пенсионован... ваздан тако!...</p> <p>Љубица не запита  
аљајући своје мутне таласе, хуји и шуми пенушећи се, не осврћући се на опустело гнездо.{S} Иљад 
...{S} Нешто га у грудима дави, стеже и пење се на више, ноге му клецају, у глави читав хаос... 
 Космај?...{S} Гојко ме онда звао да се пењемо...{S} Његова Америка«...</p> <p>Лете, лете, мења 
те се око собе и одједном осети како се пењу ваљци уз грло, осети да ће сад заплакати...{S} Као 
ина трепери према сунцу и прелива се од пепељаве и беличасте у љубичасту боју...{S} Деца носе з 
 Кукуруз се пови, додирну друга стабла, пера се сплетоше и зашушташе...{S} Они испод крушке пос 
>— Хехе... јесмо ли се наместили?...{S} Пера Илић, писар овог среза и платодавац учитељски...{S 
 изређали и наступиле разне промене.{S} Пера је већ затворен; комисија, која му је одређена за  
главом и опет се неодређено насмеши.{S} Пера дохвати њену руку, подржа је мало, па се саже и по 
и она већ хтеде да се насмеје гласно, а Пера отвори капак, положи драгоценост пред њу на сто, п 
на плата!...{S} Кажем ти: док ти је жив Пера писар, не брини...{S} И он изиђе брзо из школе.</p 
во гле... животињо!... јеси видео ко је Пера писар!...{S} И ти, смраду један... и опет се издиж 
p> <p>Гојко испи, па одмах виде да се и Пера и Љубица нешто смеше и гледају њега.{S} Баш ће бит 
бља.{S} Погледа на прозор, а тамо стоји Пера писар, лупкајући камџијом по својим дугим чизмама. 
.. тихо као сенка...{S} Расклањај руком пера кукурузна, да не шуште, па хајде напред опрезно, л 
рече да иде из среза.</p> <p>— Отпуштен Пера писар депешом...{S} Сви у срезу то говоре... веле  
а се чине да се не познају.{S} Господин Пера с нарочитим задовољством и чак неком важношћу удар 
 учитеље и једну учитељицу.{S} Господин Пера отворено изјави, да је он већ учинио што треба, да 
n="45" /> <p>— Хе, братићу, па господин Пера... знам га.</p> <p>— Питам те онако... какав је чо 
блед, збуњен.</p> <p>— Зове те господин Пера, шапну он Љубици уплашеним гласом.{S} Часком, вели 
 од кад је почео тамо долазити господин Пера, код те ваше... учитељке.{S} Ми смо овде тек онома 
ој Гојко, држи се сад добро... није ово Пера писар!«...</p> <p>А Влајко, посматрајући замишљена 
 да видимо то са учитељем.{S} Баш ме ту Пера навлачи на зло, видим...{S} Да апсим, ни крива ни  
 онога... молим те, склањај се од онога Пере за ово који дан.{S} Неће ти он дуго ту вршљати, не 
акалнице, до касапнице, а ноћу крпи се, пери се и учи...{S} Све тако, без краја!...</p> <p>— За 
 смели изрази.{S} Она и сама добациваше Пери двосмислене одговоре, разуме се све у шали, но тек 
и, уђе жандарм.</p> <p>— Кажи господину Пери да не излази још.{S} Зваћу га.</p> <p>Жандарм се о 
, дакле стражарно!{S} Кажи ти господину Пери да овај човек није скитница, него државни чиновник 
м изразом на лицу, носећи собом нов дар Перин — скупоцен брош за груди.{S} Тако се учесташе пох 
и се као змија међу бурумцима и зеленим перјем кукурузним... још, још...{S} Даље се не сме, већ 
аше нешто љутито.{S} Руке му дрктаху, а перо га никако не слушаше, но извијаше пуно непотребних 
у главу, па веома послушно и усрдно узе перо и потписа како јој је речено.</p> <p>— Шта каже? з 
} Он вришти, кука...{S} Стој, господине Перо, да знаш како је бешчастити учитељске породице!... 
S} Веља седи крај стола, држећи умочено перо над хартијом, а Гојко хода преко школе и застане,  
за.{S} Тога истога дана дознали су и за Перу писара, да је осуђен на дугогодишње заточење. <pb  
ређашњега писара овога среза, господина Перу... и председник опет запе, као да му се тешко сети 
У осталом, чекајте да запитам господина Перу, он је ту пред комисијом, и писар показа руком на  
дизати из прашине.</p> <p>— Чекни де ти Перу писара, чек!...{S} Он ће тебе ’нако знаш... ка пог 
 њој, а напољу се <pb n="28" /> разлеже песма: »Паун пасе, трава расте; пајо, пауне...{S}" Деца 
се љубавни шапат и не разлежу се веселе песме кад она ради у кујни.{S} Све је озбиљно и суморно 
и цела околина бруји од њихове монотоне песме, која улева у душу неку сањиву зебњу.{S} Тамо, на 
</p> <p>»Бог га видео, кад их пре научи песми! помисли Љубица. — Види се да је нису знали до са 
асмеја се весело и стаде певуцкати неку песмицу.</p> <p>Пред школом се зачу разговор; поред про 
 весело с места на место, стаде по неку песмицу да пева...{S} А после јој свану пред очима... о 
и, па стаде из кујне певати неку веселу песмицу и сипати јело, да носи на сто.{S} Кад чу да је  
оностаса.{S} Учитељ отегао неку дугачку песму, па све <pb n="72" /> сеца гласом, узвикујући на  
 залегла љубав, она права љубав, што је песници певају, што сав свет о њој говори... па ја и он 
па да видиш чуда!...{S} Све би је ’вако песницом, па за врат...</p> <p>— Куд је отишла? прошапт 
Гојко отрча на северну страну, па груну песницом у врата, затим се брзо врати на прозор и погле 
> <p>Беше то човек од својих двадесет и пет и шест година, црне густо обрасле браде, која се од 
ашу канцеларију, где врата не мирују ни пет минута.{S} Он поћута мало, као да премишља о нечему 
 Скамије старе, рађене још пре двадесет пет година; свака се искривила, раскламитала...{S} Љуби 
ја сам то са њима наредио све за четири—пет дана: сто, столица, клупа, табла и т. д.{S} А сад ј 
иде да соба опет није почишћена.{S} Већ пети дан је како наређује Стојану да бар мало смахне он 
ја до године на испиту треба да добијем петицу?</p> <p>— Па... требало би... рече он, смешећи с 
ле године радио без мапе, па опет добио петицу!</p> <p>И за децималне мере он нађе згодан одгов 
 му би одједном!...{S} Полуде, свете ми Петке!...{S} Ка да му је сестра, или ти жена...{S} Мишљ 
а с паше, паса и деце која их дочекују, петлова и друге живине која се спрема за легало; све се 
е капетану.{S} Комисија!{S} Дајте овамо Петра писара...{S} Он се већ сав охладио.{S} Дај кључев 
децу кућама, рече им да дођу у школу на Петровдан, па оде.</p> <p>Сврши се та необична школска  
 представи јој се учтиво.</p> <p>— Лаза Петровић, овдашњи учитељ.</p> <p>Она промуца нешто у од 
} И ја сам овде постављена...{S} Љубица Петровићева.</p> <p>— Ене, зар то нови учитељ! викну не 
са општинским пандуром седе он уз топлу пећ, наслони главу на дланове и остаде тако као укочен  
ав дворац у земљи?...{S} Тамо има много пећина, копа се злато...{S} И ја ћу копати злато и све  
ом малишану.{S} Ако си сањао да те буве пецају, биће батина.{S} Тако је то, братићу мој!...</p> 
а свратише да се виде са Гојком и да се Пецић упозна са његовом домаћицом.{S} Чим наступише у д 
, прекиде га она.{S} Какав је то Влајко Пецић, што долази на Бељино место?</p> <p>— Наш друг... 
ће ти он дуго ту вршљати, не бој се.{S} Печени смо и ја и он...{S} Него, знаш, причувај се... н 
ше за службу, рече писар, вадећи хладно печење, заструг са сиром и кајмаком, лук и неколико бут 
аке...</p> <p>— Носи ти, Вуксане, за то пешкеш твом синовцу, старом кмету, рече један одборник. 
сиром и кајмаком, лук и неколико бутела пива. — Него да кажем ја да узму другог човека, кога мл 
где виђали, настави писар, нудећи Гојка пивом.{S} Ви сте ми тако познати.</p> <p>— Учили смо ги 
це...</p> <p>Љубица одмах виде да је то пијан човек, па брзо појури вратницама, али незнанко бе 
{S} Марш с пута... дрекну она, па гурну пијана Богосава из све снаге..{S} Он се поведе, поведе  
и, једно уз друго, и гледају се мутним, пијаним очима...</p> <pb n="204" /> <p>Љубици смрче пре 
важном, плаховитом срџбом.</p> <p>— Ха, пијанице једна, ти ли си то?{S} Марш с пута... дрекну о 
акше би јој било...{S} Шта је ово... он пије крв очима!...{S} И она осећа како јој се крв леди, 
х сјајних и суманутих очију, које пију, пију... и успављују...</p> <p>— Како?...{S} А што?!...  
од оних сјајних и суманутих очију, које пију, пију... и успављују...</p> <p>— Како?...{S} А што 
реб, који се залеће у мирну и безбрижну пилеж.{S} И Гојко, као са неким предосећајем, стаде се  
<p>Јест они су...{S} По столу разбацане пилеће оглодане кости, коре и мрве од хлеба, тањири у н 
 кад осети опасност, па скупља око себе пилиће.</p> <p>Љубица погледа за његовим очима, па виде 
а се ухватим за сукњу, па да ти цео дан пиљим у очи?...{S} Хохохо!...{S} Ала би то био муж, бре 
, прекида јој мисли један малишан: овај пио воде јутрос, па... је л’ да не сме узети навору?</p 
наша деца!...{S} Зар он са оном његовом пипавом мирноћом може да створи овакав живот... гле как 
рчина, не види се ништа, али он полако, пипајући око плотова и спотичући се, дође до свога стан 
 га напред... па онако с леђа... ножем, пирни га...{S} Само да те нико не види.{S} Па ћу бити т 
ени боју и дрвеће, и трава, и све...{S} Пирну хладан поветарац, за њим дође још јачи ветар, па  
оља, али га у соби нико не чу, а напољу пирну поветарац и однесе га на лаким крилима далеко, да 
брте се Гојку.</p> <p>— Јесте ли ви ово писали? узвикну он, показујући прстом на Гојков потпис. 
и.</p> <pb n="104" /> <p>— Ја... ја сам писао, промуца Гојко, чудећи се чији је то глас којим о 
ица отпуштена.{S} После овог саопштења, писар се диже.{S} Он нађе да је ово за први мах као поч 
је...</p> <p>Кад остадоше сами у школи, писар приђе к столу и метну на њ неке акте, разви их и  
ом.</p> <p>Пролазећи ходником школским, писар виде да се отварају врата на Љубичиној учионици,  
јесмо ли се наместили?...{S} Пера Илић, писар овог среза и платодавац учитељски...{S} Хм.. да.. 
 одлучно држање беше јој теже од свега: писар дође за часак два, па га после нема по неколико д 
тоше њене руке у косу свога мужа....{S} Писар се одбрани, а она кидиса на Љубицу...{S} Зачу се  
о...{S} Разлеже се врисак по соби...{S} Писар се изви, и док се он обрте да види какво је то чу 
та ћемо?...</p> <p>— Оди да видиш...{S} Писар је доведе до врата Гојкове учионице и показа парч 
а лица на акте, на камџију и на под.{S} Писар му приђе, зграби га руком за раме и привуче к сто 
Трже је из тих мисли звецкање сабље.{S} Писар јој приђе, весела лица.{S} Она се обрадова његову 
м.</p> <p>Љубица плану и намршти се.{S} Писар то спази, па се обрте ћати:</p> <p>— Баш си права 
 добро било кад би он био премештен.{S} Писар јој много наобећава, али о премештају не рече ниш 
 ни прикрити, нити се труђаше за то.{S} Писар постаја само два-три тренутка, прибра се од узбуђ 
/> <p>После пређе разговор на плату.{S} Писар с неком нарочитом интонацијом исприча, како се пл 
грчевито одскачу; погледа на двориште — писар натмуренији од густих облака, корача нервозно и п 
оцену гривну; она се веома расположи, а писар уживаше само, гледајући је тако веселу.{S} Он се  
ољуби је...{S} Њу опет прођоше трнци, а писар брзо узе капу и, поздравивши је у ходу, изиђе из  
врпољити и чудити шта је то погрешио, а писар се окрете Гојку:</p> <p>— Извол’те, господин учит 
е за њу неразрешена загонетка.</p> <p>А писар се тек сад одушевио својом речитошћу, па не мисли 
ђа...{S} Гојко појури к вратима, али га писар дочепа за раме.</p> <p>Стој, смрдибубо!...{S} Уме 
 рукама, притрча прозору, па видевши да писар изиђе из дворишта, врати се на пређашње место и з 
ата!...{S} Кажем ти: док ти је жив Пера писар, не брини...{S} И он изиђе брзо из школе.</p> <p> 
е... животињо!... јеси видео ко је Пера писар!...{S} И ти, смраду један... и опет се издиже кам 
S} Погледа на прозор, а тамо стоји Пера писар, лупкајући камџијом по својим дугим чизмама.{S} Р 
да иде из среза.</p> <p>— Отпуштен Пера писар депешом...{S} Сви у срезу то говоре... веле извес 
јко, држи се сад добро... није ово Пера писар!«...</p> <p>А Влајко, посматрајући замишљена Гојк 
ш јаче запечаћено горко страдање, и кад писар подиже руку с камџијом, и он несвесно подиже обе  
горевањем...</p> <p>После два дана дође писар.{S} Уђе у школу опрезно, пажљиво, бојећи се да ни 
Е па деде, за срећна познанства! подиже писар чашу, додирујући уз гред, врло лагано, Љубичину ч 
ечи њених уозбиљи, а кад саслуша шта је писар спремио оним друговима, он плану гневом и узвикну 
а одјурити; Љубицу још горе... уз њу је писар.{S} А овамо Гојко му једнако издаје некакве оштре 
с ким измења мисли.{S} У последње време писар поче доносити по неку лепу понуду: кутицу финих ш 
ица озбиљно и одлучно, па видевши да се писар спрема да избаци неку пошалицу на Гојков рачун, < 
удобности!...{S} Ха-ха-ха... насмеја се писар.{S} Знамо се добро колико смо тешки.{S} А, Богоса 
и.{S} Сад је поручник.</p> <p>Најзад се писар диже, опрости се врло пријатељски са Љубицом и Го 
омути задовољство?{S} И шта је то те се писар тако сплео, збунио?...</p> <p>Писарка угледа отво 
спао у школи, чекајући да ја одем, рече писар смејући се.{S} Него ћу сад вас, господине учитељу 
адања...</p> <p>— Господине Гојко, рече писар улазећи, да вам издам часком плату, па изволите т 
а радиш, онда ниси више за службу, рече писар, вадећи хладно печење, заструг са сиром и кајмако 
p>— Шта ћемо са школским прирезом? рече писар мало тишим гласом.{S} Оне летошње оправке и набав 
ад.</p> <p>— Опростите, молим вас, поче писар врло учтиво, што сам вас звао мало пре.{S} Забора 
 макар поштовања — Онда ће ти, брате, и писар и твоја слачајша прва љубав охладити...{S} Ово се 
подина Перу, он је ту пред комисијом, и писар показа руком на врата која вођаху у другу собу, п 
 <p>— Аха, понео сам га... ево!...{S} И писар, дркћући рукама и тресући вилицама, стаде вадити  
 каже.{S} Гојко је гледа не дишући, а и писар некако чудно гледа...{S} Шта ће сад?{S} О, муке!. 
 пред њим.</p> <p>Али у колико Љубица и писар постајаху интимнији, у толико се Гојко све више с 
апе и одједном прекиде.</p> <p>Љубица и писар тако исто изгрдише чичу, па поседаше за сто, који 
али... или смо се негде виђали, настави писар, нудећи Гојка пивом.{S} Ви сте ми тако познати.</ 
> <p>— Кажите деци нек излазе! заповеди писар с таквом оштрином, да се није могло ни помишљати  
аху гости.</p> <p>У двориште уђе срески писар у новој полицијској униформи, која тек беше пропи 
пустите овако занимљив призор! одговори писар, па је пусти напред, да она прва уђе.</p> <p>Гојк 
о, кад госпођица за тебе моли, одговори писар, па стаде нудити нове пријатеље јелом и пићем.</p 
те један акт из Министарства, проговори писар службеним полицијским тоном, па онда, као са свој 
 она тебе оставити на миру... чак ће ти писар и услуге чинити.{S} Видиш, дао ти и аконто за ова 
дговарати...</p> <p>— Коме?... прихвати писар.{S} Ено два сведока чекају.{S} Све ће то да иде п 
 изненадне госте, кад из саоница искочи писар и прође поред уплашенога чиче, машући својом плет 
p>— Бога ти, ко је ово... какав је овај писар?</p> <pb n="45" /> <p>— Хе, братићу, па господин  
тва.{S} Пре недељу дана донео им је сам писар обома плату, док други учитељи још нису ни мислил 
и, држи, па кроз неколико дана господин писар у затвор... после већ буде осуђен на робију и так 
ати кроз прозор, поред кога прође весео писар, подигнувши главу високо и погледајући жудно на ј 
{S} Ехеј-хеј!...</p> <p>Међутим на пољу писар отпочео напад, по свима правилима донжуанске такт 
еш са колегиницом да се куцнеш! рече му писар.</p> <p>— Заборавих... промрмља збуњен Гојко, кре 
} Ја зле напасти, мајко моја!...</p> <p>Писар, како се био залетео за Гојком, истрча у ходник и 
 не пуца... шта чека ваздан!«...</p> <p>Писар се обрће, нешто муца, хтео би да проговори, али ж 
а се занесе у слатким сновима...</p> <p>Писар и Љубица весело прижељкују у топлој соби, шапућућ 
а руке и горко, очајно зајеца...</p> <p>Писар се измаче, преплашен, збуњен, изненађен, подиже з 
 па онда њен истеричан врисак...</p> <p>Писар се прену: види да овако неће никад бити краја ска 
о да никога другог у школи нема.</p> <p>Писар се промешкољи, погледа у Љубицу, па са њом полако 
од њенога веселог, јасног смеха.</p> <p>Писар се одједном промени у лицу; види се да се спрема  
ри врата за собом и настави рад.</p> <p>Писар долази на коњу свакога дана.{S} Већ га срамота св 
о, што она и од саме себе крије.</p> <p>Писар се поздрави са њом врло интимно, задржа њену руку 
тренутак обли јој крв цело лице.</p> <p>Писар скочи и дохвати разјарену жену за руке, али позна 
Ради, не знам што већ не излази.</p> <p>Писар скочи и утрча у школу.{S} Одмах по том стадоше из 
 би требало, али је добар човек.</p> <p>Писар за то време непрестано погледаше ћату, док се ова 
ене главе, уђе са децом у школу.</p> <p>Писар погледа за њим иронично, као што обично гледамо к 
се кроз иста врата у благајницу.</p> <p>Писар бројаше паре, а Љубица гледаше зачуђено у гомилу  
 и ви имате некакве жалбе на пређашњега писара овога среза, господина Перу... и председник опет 
и.</p> <p>Љубица подиже главу и погледа писара право у очи, али се овај ни мало не збуни од тог 
у, па с чуђењем и немим питањем погледа писара, али овај гледаше само како се деца унезверила,  
ј посао, да се не плаши ничега.{S} А за писара, како оно... <pb n="52" /> запе он, па се опет н 
е упусти у разговор и да је пита што за писара, па увиде да је то незгодно.{S} Свеједно, и онак 
тану.{S} Комисија!{S} Дајте овамо Петра писара...{S} Он се већ сав охладио.{S} Дај кључеве!...{ 
ак и прекиде, занеми.{S} Угледа сеоског писара, а уз њега учини му се да промиче поред прошћа ц 
 предаде мајци сав новац, што га узе од писара, па је испрати далеко иза села, ижљубише се, исп 
та је! рече Гојко у себи.{S} Он познаде писара.{S} Сећа га се добро кад је ступио у први разред 
ање.</p> <p>— А ти, чини ми се, не виде писара?</p> <p>— Не.{S} Што?</p> <p>— Више је окрвављен 
 столице у хлад па се измаче, гледајући писара онако исто необично, најежено, као и Гојко.</p>  
озор и гледа.{S} Срећа још те је опазио писара да излази на двориште, иначе би га овај затекао  
} Тога истога дана дознали су и за Перу писара, да је осуђен на дугогодишње заточење. <pb n="15 
и из прашине.</p> <p>— Чекни де ти Перу писара, чек!...{S} Он ће тебе ’нако знаш... ка погачу о 
ом у трбух и реци: ово ти је, господине писаре, за онај први разред...«</p> <p>»Не, не... то не 
RP18993_C12"> <head>XII.</head> <p>Прва писарева похода по том не учини на Љубицу такав утисак  
ћ ухватила на себи два значајна погледа писарева, па је одмах обузе она женска жудња за допадањ 
пе, као да му се тешко сетити презимена писарева. </p> <p>Гојко погледа преко свију лица, а беш 
{S} Само му унезверене очи прелетаху са писарева лица на акте, на камџију и на под.{S} Писар му 
 /> <p>Љубица се све више навикаваше на писареве љубазности, и сад јој беху сасвим обични доста 
</p> <p>Али у место револвера падоше на писареве образе две сухе коштуњаве руке са оштрим нокти 
 поче зепсти, као оно после прве походе писареве; нерасположење и сумор овладаше њоме.{S} Али о 
ем.{S} Кад год помене односе Љубичине и писареве, он опази да председник диже десну руку и даје 
гледа бесмислено како се тресе кутица у писаревим рукама и како се он мучи да је отвори.{S} Дођ 
зговор, у ком би се морало поменути име писарево.</p> <p>— А новости... већ онако...{S} Прича с 
едно писмо и даде га Стојану. </p> <p>— Писареву... онога, његову жену ти познајеш?</p> <p>— Зн 
деси му се прилика да чује смелу изјаву писареву и шаљив одговор Љубичин.{S} Гојко се следи, и  
орен инат, надајући се на моћну заштиту писареву.</p> <p>Једне суботе у вече уђе Стојан у Љубич 
на.{S} Она се нервозно диже и рукова са писарем, правдајући се узгред: </p> <p>— Ах, извините,  
чито је пренерази свршетак разговора са писарем, па хтеде сад одједном да угуши сећање на њега. 
а га једим, још више ћу да се смејем са писарем, нек пуца од једа«.</p> <p>Гојко остаде озбиљан 
њен, снуждена погледа, изиђе и Гојко са писарем.</p> <p>— Овај би и заспао у школи, чекајући да 
 па им исприча свој јутрошњи разговор с писарем, изостављајући наравно све оно, што није потреб 
pb n="115" /> врата и на њима се појави писарка, он шмугну у свој разред, па се закључа.{S} Свр 
 се писар тако сплео, збунио?...</p> <p>Писарка угледа отворену кутију са гривном, дочепа је, с 
> <p>Љубица се већ неколико пута жалила писару на Гојка, а последњи пут доста отворено изјави,  
, спремајући се да изиђе и клањајући се писару.</p> <p>Кад изиђоше у ходник, она настави:</p> < 
 гризе љубомора, те се са осмехом обрте писару, погледајући лукаво, испод очију, на Гојка.</p>  
рамом ознојено и зажарено лице, приђе к писару, који већ беше устао и врло учтиво прихвати њен  
ложење према свему, па чак и према овом писару. »Збиља, красан човек.{S} Како је само учтив, пр 
 Министар полиције, али што је мислио о писару, све се сад испуњава.</p> <p>»Божја правда!«...  
а би је задовољила, прича јој понешто о писару, избегавајући <pb n="99" /> многе ствари а понеш 
ца је нарочито дошла да чује коју реч о писару, да види шта је то: треба ли да се боји чега, ил 
радим после подне, кад се не види ништа писати ни друго што радити, а ја онда, знате, ударим у  
ђаше по школи замишљен, а ђаци му нешто писаху.{S} Кад угледа њих двоје, он се трже и задркта:  
а.{S} Радио је са првим разредом, други писаше, а трећи и четврти рачунају на таблицама.{S} Љуб 
 <p>Кад Стојан оде пред Гојка, овај већ писаше нешто љутито.{S} Руке му дрктаху, а перо га ника 
ли да га убијеш?!... прошапта она неким пискавим, загушеним гласом, отварајући очи све више и г 
а о брату.{S} И она је добивала од њега писма, у којима моли за помоћ, јер нема шта јести, али  
мљивих ствари...{S} До сад се редовно у писмима извештавала о стоци, о суседима и вршњакињама,  
а вешто да се прикрадеш и да предаш ово писмо његовој госпођи, разумеш?{S} Не смеш јој казати о 
.</p> <p>После пола часа, он сави једно писмо и даде га Стојану. </p> <p>— Писареву... онога, њ 
</p> <p>»Шта ово... ко се повратио?«... пита он, отварајући врата на соби...</p> <p>Пламичак ло 
 ти шта је љубав!...</p> <p>— Шта ћете? пита га она у чуду.</p> <p>— Да се венчамо, зар ниси об 
е!...</p> <pb n="97" /> <p>— Куда ћемо? пита она, стежући његове ледене руке и гледајући га они 
т махне главом значајно. »Шта ли је то? пита се он десети пут у чуду, и не могући се досетити н 
21" /> <p>— Рачунаља... а шта му је то? пита је кмет, као бајаги зачуђен.</p> <p>Љубица му обја 
удом Гојку. »Шта му је, по Богу, браћо? пита се чича у себи, касајући за Гојком и дишући тешко. 
о?...{S} Јамачно оде ономе... да и њега пита, па после?... хм... после ће ме ваљда затворити.{S 
еше сувише службено; његово лице као да пита: »шта жели госпођица учитељица?«</p> <p>Љубица му  
} Хтеде да се упусти у разговор и да је пита што за писара, па увиде да је то незгодно.{S} Свеј 
и најпре чуђење и страх...{S} Као да се пита: шта је ово, чије је?{S} Ко сме ово узети у своју  
е момче као чудећи се што овакав путник пита за школу.{S} Ево је, брате... право на ову капију. 
м.</p> <p>— Ха-ха-ха... те још како!{S} Питајте Гојка како он мисли.</p> <p>— Да, славно иде! о 
гледа преплашено, зачуђено, унезверено, питајући се у себи: како то одједанпут улети беда у њен 
а у собу, а он предаде коње Стојану, не питајући га ништа и не гледајући га.{S} Приђе опрезно к 
ња и прекора управи она оцу, говорећи и питајући брзо, не знајући о чем ће пре.{S} Шта ради мат 
ла својој пређашњој бојазни и страху, и питала се: чега се имала бојати?{S} Ето, већ више од ме 
, па господин Пера... знам га.</p> <p>— Питам те онако... какав је човек?{S} Он нешто много пре 
ад стаде премишљати: како би било да је питам за узрок ове промене, па ако је штогод онако... д 
} Како год ти кажеш!...</p> <p>— Ама не питам те ја за одобрење да идем, него за мишљење, рече  
 и шећер из комшилука?{S} За воду те не питам с тога, што знам да је имаш бесплатно.</p> <p>— Е 
ледајте свој посао...{S} Нећу ни да вас питам да ли сте доиста говорили против владе... — капет 
га свога.{S} Отац јој одговараше на сва питања, али оним истим својим изразима, с којима се пог 
уку и понуди да седне.</p> <p>Стотинама питања и прекора управи она оцу, говорећи и питајући бр 
пут, само да не мора одговарати на њена питања.</p> <p>— Јесте ли били до суднице?{S} Шта има н 
ји <pb n="83" /> тамо учи гимназију, па питања о крави Зорки, њеној љубимици, о ружама и олеанд 
лашена Гојка и ћата му стаде постављати питања.{S} Оптужују га за »опорочавање власти«.</p> <p> 
учитељица!...{S} Ето и вама одговора на питање.{S} Сад видите шта вас чека, па бирајте; то зави 
} Тек по неки пут одговорио би Гојку на питање, па се опет уозбиљи и ћути упорно.{S} Гојко не м 
у.{S} Какав испит, школа... кад је овде питање о смрти и животу!... </p> <p>Све се променило у  
еља, избегавајући одговорити на Гојково питање.{S} Јаком иду твоје муке и невоље, а помоћи ти с 
нице, намрштен, а из очију му се читало питање: »Шта је?«</p> <p>— Остадоше њих двоје сами.{S}  
оше ову згоду за послужење, а на Вељино питање и она се слатко насмеја.</p> <p>— Је л’ ти ово к 
— Зашто... зашто?!... одјекиваше очајно питање стоти пут по празној соби, сливајући се са горки 
 очима, тражећи одговора на ово животно питање...{S} А око њега све ћути, зелени се и живи снаж 
пита она бојажљиво, као да га не увреди питањем.</p> <p>— Ха-ха-ха... те још како!{S} Питајте Г 
p>Гојко се осврну, па с чуђењем и немим питањем погледа писара, али овај гледаше само како се д 
 одличан.{S} И Гојко се много сплете са питањима из рачуна, али њему не покварише одличну оцену 
р је тема стајала у вези са најбитнијим питањима из школскога рада.{S} Велика већина учитеља уз 
 муком, али јој Смиљка помагаше згодним питањима.{S} После настаде објашњење и разговор.</p> <p 
прави зачуђено лице, као бајаги чуди се питању.</p> <p>— Јуче сам почео, одговара он наивно. —  
м смисли и спреми шта треба, мене немој питати ни за што...{S} Ја ништа не знам и не могу да ми 
овор међу њима?...{S} Ко зна шта им је; питаћу Вељу на само...{S} И опет Гојко сумњиво <pb n="1 
p> <p>»Какво ли је ово чудо?« као да се питаху њихова лица, али они ћутаху док им се путник не  
 је све равница, нема планина.{S} А што питаш?</p> <p>— Хоћеш ли да га убијеш?!... прошапта она 
редметом своје љубави.</p> <p>— Зар још питаш?...{S} У цркву... венчање...</p> <p>— Како ћу? не 
чега?...{S} И Гојко, изненађен, само се питаше: откуд то?...{S} Како може бити!...{S} Зашто?... 
 па стаде нудити нове пријатеље јелом и пићем.</p> <pb n="61" /> <p>— Ама као да смо се ја и ви 
о чем ће пре.{S} Шта ради мати, сестре, пише ли брат из Београда, који <pb n="83" /> тамо учи г 
ра и дође говор на брата.</p> <p>— Мика пише, често пише... због њега сам ти и дошао.{S} Ти му  
 тако некако испало, како се у романима пише...{S} И ето заједно су и у школи.{S} Све, како је  
ако не!...{S} Зато сам и дошао.{S} Дете пише: исцепало се, обосило, а зима — ето је!...{S} Нема 
чали врата?... еј незгоде!...{S} А онај пише да се не закључавају свакад«...{S} Полако, као сен 
вор на брата.</p> <p>— Мика пише, често пише... због њега сам ти и дошао.{S} Ти му сама рече да 
а, видевши га где му долази.{S} Шта је, пишти ли рањено, изневерено срце?...{S} Знам, знам, дик 
оре што су је овако оставили, ни да јој пишу, ни да је обиђу, а она чами овде у туђини, сама бе 
ко... јест, јест, видим ја: нисте добар пјевчик.{S} А чусте ли како кликће наш господин Аксо?.. 
 навикао.</p> <p>На вратнице уђе висок, плав, сувоњав младић у кратку капутићу и накривљеном ме 
ини, испод њих оштро гледају и секу два плава ока, па се на ниже спушта, превијен и мало затуба 
се не опажају на први поглед.{S} Очи му плаве, мале, па необично светлуцају испод меснатих капа 
и и виси осветљен свод чистога небесног плаветнила...</p> <p>Идући у школу изјутра, Љубица заст 
о...{S} Очи му се приковаше уз то чисто плаветнило, и он се занесе, гледајући и мислећи...{S} П 
иљан, оштар поглед; само из оних јасних плавих очију сија љубав и доброта...{S} Така му је нара 
рво и подиже главу, гледајући кроз баџу плаво слободно небо...{S} Очи му се приковаше уз то чис 
јан котур, а над њим трепере и прште по плаву своду руменосјајни зраци...</p> <p>Гојко се откот 
ан.{S} Дочека их једна слабуњава, ситна плавуша, поздрави се врло усрдно, па одмах оде к столу, 
А Гојко сеђаше на свом убогом кревету и плакаше горко...{S} Најпре је дотрчао овамо као суманут 
једном се скиде, нестаде је, а њу обузе пламен жудње за радом.{S} Она се преобрази: очи се весе 
и.{S} Звера око себе и види насред куће пламен, велики, светао, топал.{S} Ћутање...{S} Неко се  
ши никоме ни речи.{S} Стојан стајаше уз пламен, грдећи онога дечка што их намучи узалуд.{S} Вра 
уди...{S} Воштаница најпре запрска, док пламен не обухвати целу свећу, па се онда стаде тихо ле 
а груди све јаче и јаче, уверавајући је пламеним речима о вечној љубави...{S} Тако некако дођош 
е и страшније, а она се претура у живом пламену, који јој обузео тело, стеже рукама врелу главу 
а душа.{S} И гле, то исто сада!...{S} И пламичак пред распећем, и учитељева херувика са онаким  
и ћуте.{S} Мати се крсти, а она гледа у пламичак кандила, што трепери пред распећем на врху ико 
 он, отварајући врата на соби...</p> <p>Пламичак лојанице слабо осветљава малу чисту собицу, ба 
 очи гледају... гледају преко уздрктала пламичка воштанице и чини јој се да говоре.{S} Јест, ен 
о у цркви, одговори она жучно, а образи пламте, црвене се као крв...</p> <p>Кад Стојан оде пред 
 пред њиховим очима, нек <pb n="197" /> плане ватра, нек прозвижди тане, нека им поквари, нек п 
леда, гледа, гледа...</p> <p>»Сад ће да плане... ево, тек што није...{S} Прво ће њега у леђа, п 
али при најмањој неповољности, она ипак плане и испољи јасно своју простачку грубост.</p> <p>—  
нам ни ја.{S} Тамо је све равница, нема планина.{S} А што питаш?</p> <p>— Хоћеш ли да га убијеш 
ати, гледајући замишљено у далеки венац планина, који се виђаше с прозора. — Онакав човек!... о 
ордо и величанствено дижу моћне огромне планине, делећи се у све више и све даље кругове, који  
ече он, смешећи се и гледајући у далеке планинске венце. — Гледаћемо да добијете...{S} Ја ћу ва 
 небесни, видите у густој магли дугачке планинске венце... од тих венаца дижу се ближе овамо сн 
p>Путује потесом, шумом, прелази бистре планинске поточиће, а не види и не чује ништа...{S} Од  
се обрте и оде низа сокак, снујући даље планове.</p> <p>Гојко не виде ништа више око себе, па н 
таде опет ходати, премишљајући о разним плановима, који му долажаху у главу.{S} Са Гојком се ве 
и су нас... не иде...{S} Ах, шта ту!... плану она одједном, па се одлучно крену. — Хајдемо!</p> 
.{S} Најзад победи женско упорство, она плану и стаде као да ће изазвати кога на двобој, па одл 
итељици и заусти нешто да каже, ал’ она плану и прекиде га:</p> <p>— Молим вас, шта ћете ви овд 
..</p> <p>Љубица познаде ћатин глас, па плану својом одважном, плаховитом срџбом.</p> <p>— Ха,  
инути се о светињи школе.</p> <p>Љубица плану.{S} У таквој несрећи и страдању нађе се још снаге 
 му се језик тако одреши.</p> <p>Љубица плану, врисну и осу грдње на њега, али он затвори врата 
 овим фамилијарним тоном.</p> <p>Љубица плану и намршти се.{S} Писар то спази, па се обрте ћати 
на, које почеше стезати...{S} Ватра јој плану из груди; струје многобројне, муњевите јурнуше јо 
шта је писар спремио оним друговима, он плану гневом и узвикну: </p> <p>— Животиња!... дакле и  
хватао пухор по живој жеравици, која ће планути још јачим жаром, чим духне лагани поветарац?... 
у Гојковим било их је који су и копали, пластили, налагали снопље...</p> <p>Љубица се разговара 
ај израз, који му одједном постаде тако пластичан и жив, и што је најглавније одговараше потпун 
...{S} Тиме сам вас откупио, то је моја плата за вас, ја у то тврдо верујем.</p> <p>— Не верујт 
оставу...{S} Да, му закука једномесечна плата!...{S} Кажем ти: док ти је жив Пера писар, не бри 
 нарочитом интонацијом исприча, како се плата врло, врло неуредно издаје, како учитељи морају п 
к, ја хоћу свакад кувано, а са наше две плате то ће ићи као подмазано.</p> <p>— Па шта ћемо дан 
 мене то није рђаво: саставићемо обадве плате, и њену и његову, па ће и за мене боље бити.{S} Б 
а је чекања.</p> <p>— Знаш да због прве плате примам оба ова месеца по пола...</p> <p>— А кварт 
 се обрати ради уписа, а сад је рада да плати сав улог од почетка године.</p> <p>Љубица стајаше 
, украсу, шта ли.{S} Па <pb n="47" /> о плати... и то већ није ништа.{S} Није ни тешко ићи у ср 
атан часовник... двадесет дуката сам га платио...{S} Ономад сам га купио за тебе... хоћеш...{S} 
 стан и џабе, па зар онда и ви да ми не платите ништа?{S} Ја имам по закону право на добро озид 
јер сам летос благовао...{S} То се мора платити!...{S} Шта ли ће бити, Боже?...{S} Свеједно, шт 
 <p>— И ово је, знам, ваше масло!...{S} Платићете!... рече она, па се огрте и оде преко дворишт 
ца, ковчег са рубинама, на прозору беле платнене завесе; на дувару обешена цела гардероба и пок 
икује он у себи, сагињући се да потпише платни списак.</p> <p>Узевши новац, он се полако упути  
ли?...{S} Пера Илић, писар овог среза и платодавац учитељски...{S} Хм.. да... чујемо ми тамо у  
.{S} Тамо квартирина, а овде то исто са платом, и ако је она редовно издавала уредне признанице 
ен... премештен (камо среће!)... кажњен платом... ко зна!...{S} Али шта ће она овде, каква посл 
д ти кажем.{S} То једно, што их ворта с платом, али тако ти је свуд, по свима срезовима.</p> <p 
недељу дана донео им је сам писар обома плату, док други учитељи још нису ни мислили о томе.{S} 
pb n="44" /> <p>После пређе разговор на плату.{S} Писар с неком нарочитом интонацијом исприча,  
м безјацима!...{S} Срећа те држава даје плату; онако би се липсало од глади...«</p> <p>»Још ниш 
госпођице, већ четири месеца не примате плату?{S} Потписали сте списак само за оно мало дана у  
н, бришући се.{S} Како да ви не примите плату за четири месеца!...</p> <p>— И ја ово не разумем 
чи да добро прочасти Стојана, чим прими плату.</p> <p>Љубица се смејаше с тога што је млада, шт 
а то бринути.{S} Он ће њој сам доносити плату, све ће олакшице он њој чинити...{S} Затим се веш 
и сам мислио....{S} Гледаћу, чим примим плату.{S} Знаш, дужан сам мало...</p> <p>— Па кад дођет 
рече писар улазећи, да вам издам часком плату, па изволите тамо у собу, зове вас председник ком 
о сад... ви сте примили своју заслужену плату од државе...{S} Још да наредимо само са општином. 
у-пословним тоном, као да издаје обичну плату, а њему дође да заигра од узбуђења.</p> <p>— Баш  
 одбор удари у претњу.</p> <p>— Нека те плаћа, брате, ко те је тражио и поставио, а ми нити смо 
цањем, како то може само њена страсна и плаховита природа...{S} Она први пут осети у себи ово с 
 обоје веома узбуђени, она дисаше брзо, плаховито, грцаше од некаквог необична и јака узбуђења, 
уже!... она му сама пружи руку, коју он плаховито стегну, подржа је, па се саже и пољуби је.{S} 
е ћатин глас, па плану својом одважном, плаховитом срџбом.</p> <p>— Ха, пијанице једна, ти ли с 
 још онога кобног вечера, вођена својом плаховитом нарављу, учинила какво зло или себи или друг 
 му откидају парчета жива тела, па кроз плач прошушка:</p> <p>— Ово ми је унуче једина потпора; 
таквој школи целе године разлеже јаук и плач јадне, немоћне дечице!...{S} Љубица за ту вештину  
а; он затрепта очима и одједном рукну у плач.</p> <p>— Десет година сам овде, слатки братићу... 
убица, која се веома узбуни од старчева плача.</p> <p>— Добро, кад госпођица за тебе моли, одго 
 Погледа у учионицу, Љубица се тресе од плача, леђа грчевито одскачу; погледа на двориште — пис 
/p> <p>»Што је то легла на сто?{S} Гле, плаче!...{S} А-а-а!... знам!«...{S} И он се стаде приби 
А оно синоћ?...{S} Ех, право каже Веља: плаче ко стрина!...</p> <p>У таким мислима оде у школу. 
 све више стеже!...{S} Ах, па она ће да плаче!...{S} Да ли?...{S} Не, није то... </p> <p>Вратни 
 једнако провирује из кујне!...{S} А не плаче и не жали кћер...{S} И шта оно вели: »Нашло се мр 
 кад пусти децу кући, она остане сама и плаче на свом сточићу по читав час, или хода немирно по 
 унутра...{S} Ено је, седи на столици и плаче, а он хода по соби и мршти се...{S} О, па <pb n=" 
преко собе.</p> <p>— Јеси ли луд?...{S} Плачеш као дете, кад те други бију...{S} Еј, грешниче!. 
ним злом, убијена!...{S} У школу долази плачна; кад пусти децу кући, она остане сама и плаче на 
е јурити по школи, чупајући себи косе и плачући.{S} У души јој беше и бола и срџбе и стида и гн 
ли мајку, па ни мрднути даље, као да се плаше какве велике напасти.{S} Тек по неки слободнији о 
<p>— Ето нам сад нове беде, рече Гојко, плашећи се.{S} И куд ме ђаво наведе да је дирам!</p> <p 
 уплаши!</p> <p>— Душице, не бој се, не плаши се... ја сам видео, све сам видео, онде, са онога 
н јој вели да ради свој посао, да се не плаши ничега.{S} А за писара, како оно... <pb n="52" /> 
шта, Бога ми, ништа...{S} Само се ти не плаши...{S} Знам ја да ниси крива...{S} Шта ти знаш, ка 
лутног страха.{S} Шта је то, од чега се плаши, не сме да зна, не сме да мисли о томе, али јој с 
ди како је много он урадио, али се ипак плаши, много плаши...{S} А Гојко се не боји испита, он  
ого он урадио, али се ипак плаши, много плаши...{S} А Гојко се не боји испита, он зна да су дец 
 се већ почиње чудити чега се то до сад плашила.</p> <p>— Чуо сам, онај лудак, Богосав... шта ј 
зрока за узбуђење и журбу.{S} Љубица се плашила ревизора, јер се о њему говорило да се бави сам 
пажњу на промену владе. »Шта имам да се плашим или веселим, мислио је раније.{S} Ја морам да ра 
но, па тако и прође, он се не би нимало плашио, али у њену погледу он опази такву досаду, прези 
еражена Љубица.</p> <p>— Ха-ха... ти се плашиш?...{S} Ама рекох ли ја теби, да нам нико ништа н 
јгоре страдати.</p> <p>Гојко га погледа плашљиво, а он ходаше по соби, мрштећи се и мислећи. </ 
ут, улете у собу и закључа се, па стаде плашљиво ослушкивати трчи ли ко за њим.{S} Кад се увери 
ан се измаче испод њене руке и стаде се плашљиво прибијати уз матер.{S} Она се намршти и грубо  
ада, и она опет обори главу, стидљиво и плашљиво, а груди се подизаху и спуштаху бурно, све јач 
ео, не би познао у њему онога збуњеног, плашљивог јадника. »Да га искасапим свега!...{S} Чело о 
 о тешком учитељском животу, обузе нека плашња, у душу се увуче нека суморност, и она задрхта.< 
 се њеном неумешноћу и смејући се њеној плашњи у службеним пословима.{S} Разговор постајаше све 
шила, по дворишту израсло трње и коров; плетар, у који је затварана једина коза шута, јамачно ј 
ељом — шареницама и губером; сто, једна плетена столица, ковчег са рубинама, на прозору беле пл 
ђе поред уплашенога чиче, машући својом плетеном камџијом.</p> <p>Пролазећи ходником школским,  
 одговори он и предахну, као да свали с плећа велики терет.{S} Оде да купи што за ручак... посл 
ћете ви овде, ко сте ви?...{S} Зашто се плећете у оно што не разумете и што није ваш посао!...< 
ва по мало боли...</p> <p>Гојко затресе плећима и изиђе из собе, не рекавши никоме ни речи.{S}  
ијукну кроз ваздух, ошину га по глави и плећима, па се опет издиже над његовом главом.</p> <p>Г 
влачи... црно, густо?...{S} Иде, иде... плива... све ближе...{S} Не види се ништа!...{S} Да ниј 
т, не сметају младости да <pb n="35" /> плива у срећи и сновима, да се весели животом и сунцем. 
шаху густо загасити и беличасти облаци, пливајући тихо преко небеснога свода.{S} Оштар, хладан  
есело, као човек, који је до овога часа пливао у задовољству...{S} Смешкају му се уста, глади т 
едном застаде и отвори је.{S} Из црнога плиша, чиме је обложена кутија изнутра, засија скупоцен 
иком и не узме право из њене руке зреле плодове?{S} О, какву топлоту осети у њеној руци, како с 
азити од блата.{S} Дохватиш се руком за плот, да би прекорачио бару, а рука клизи по мокром и х 
 човека, који се држаше једном руком за плот.{S} Он се крену према њој поводећи се, а из груди  
 што год сам имао!«...</p> <p>Ево овога плота... ено вратница... није никад до сад одлазио у ње 
 кроз село.{S} Кад беше поред познатога плота, хтеде погледати у десно, али му се учини да неко 
оше на неком човеку, који се лукаво иза плота осмехиваше, као да вели: »Јесам ли те преварио, а 
ушкову грану, која се пресамитила преко плота.{S} Паде неколико жутих, зрелих крушака... једна  
и се ништа, али он полако, пипајући око плотова и спотичући се, дође до свога стана, који беше  
ћемо... бојим се да не пређе у запаљење плућа.</p> <p>— Аа!... па то не ваља?</p> <p>— Старци о 
аздух њом испуњен, и она вас, улазећи у плућа, дави и гуши својом врелом невидљивом прашином.{S 
руку, изви је у страну и спремаше се да пљесне њоме из све снаге по том туђем образу, па одједн 
 њега и узе да се послужи.{S} Влајко је пљесну руком по рамену, то му беше израз велике нежност 
осећаје, који се наругао њеној љубави и пљунуо на њену ропску преданост.{S} Женска душа не траж 
само се пожали да јој мркне свес’... па пљус!...</p> <p>Гојко само осети како се на њега сруши  
од те незгоде, а за врат ти падне читав пљусак са какве отомбољене шљивове гране, која се преса 
и, али жена му опет врисну па осу читав пљусак грдње на обоје, нарочито на Љубицу.{S} Паланачки 
, а он купује својој... и опет се просу пљусак грдње, док се у том наступу не уплетоше њене рук 
а измаглица, која укваси човека горе од пљуска, а траје данима, недељама...{S} Сокак се раскаља 
о крупних капи, за њима друге, чешће... пљусну киша, просуше се читави потоци из неба...</p> <p 
 стаде као да се нешто мисли и одједном пљуснуше сузе из очију као киша, он се загрцну од јецањ 
 уморно један путник.{S} Још из далека, по целој његовој фигури, познаћете да је то нешто необи 
ољства.{S} Кућица се већ давно срушила, по дворишту израсло трње и коров; плетар, у који је зат 
ружила се час таласаста час равна поља, по којима су наизменце разасути потеси, села и шуме, и  
стрица. </p> <p>— Боса!... узвикну она, по овакој лапавици.{S} За Бога, тата, шта радите?...</p 
<p>Међутим на пољу писар отпочео напад, по свима правилима донжуанске тактике.{S} Најпре се већ 
их ворта с платом, али тако ти је свуд, по свима срезовима.</p> <p>А Љубица само осећа како јој 
нешто меко, ситно, он погледа око себе, по поду беше само сточно ђубре.{S} Озго са крова зјапи  
} Задахну их мирис свеже, зелене траве, по којој су већ почеле да се купе росне капљице.{S} Вод 
неку књигу.{S} Подиже очи и погледа је, по обичају, оштро.{S} Она једва иђаше, ноге јој клецаху 
цу и чудећи се лудом Гојку. »Шта му је, по Богу, браћо? пита се чича у себи, касајући за Гојком 
<p>— Хм, до сад смо куповали од Смиљке, по седам за грош.{S} Даће ваљад’ и сад тако...</p> <p>— 
учитеља своје деце... нако без кривице, по туђој поруци.{S} Код нас ум је, брате, слобода!...</ 
а, па роси по мокрој, раскаљаној земљи, по дрвећу и зградама, цеди се са лишћа и кровова у ситн 
;</p> <p>Они прођоше кроз сеоски сокак, по коме лежаше ситна, истуцана, лака прашина, у коју уп 
умом, што се поносно издигао над косом, по којој се пружило село.{S} Набраше зрелих, сочних, на 
 па дубоко уздахну и обриса руком чело, по коме се накупиле капље зноја.</p> <p>— Ја то не разу 
чима.{S} Уснице јој се трзаху грчевито, по лицу се осуло смртно бледило, а она дише нагло, отво 
 у уши, стаде падати за врат, на главу, по лицу, свуда...{S} Једва изиђоше и дахнуше слободно.{ 
ви пређашњим животом, да се избегавају, по цену живота, овакви поступци.</p> <p>Други дан Гојко 
ади око ње.</p> <p>Кад изиђоше у порту, по свршетку службе, другови се упознаше.{S} Месни учите 
евима попадала по лишћу, по зрелу воћу, по стаблу и трави испод њега.{S} Осећа се задах прашине 
е у густим слојевима попадала по лишћу, по зрелу воћу, по стаблу и трави испод њега.{S} Осећа с 
p> <p>Сунце је село, навлачи се мрак... по небу снују густи облаци, скупе се у веће групе, прон 
а се разговараше, али се чешће мрштила: по неки малишан окрене главу и гледа шта раде они у дру 
 видео, господине?...{S} Кажем ја вама: по зубима лоле, па да ви’ш како ће да врте репом.{S} Мо 
ајко има још и других брига осим школе: по чешће иде у срез, свакога дана обиђе судницу, а кад  
мисли, цела душа...{S} Деца одговарају: по неко већ схватило добро целу мајсторију и одговара п 
. одите овамо!</p> <p>Деца се згледаше; по неко се засмеја гласно, заклонивши главу за леђа дру 
бљен, дугачак, а бркови танки жућкасти; по образима и бради израсле ретке жућкасте длаке, које  
итељице већ и не гледам, али они!...{S} По неки и не скрива шта мисли, јасно му се чита на лицу 
 Говори о њеној смрти, а смеје се...{S} По њену мишљењу, он треба не само сада, но и после десе 
лу.{S} Време бејаше оштро, хладно...{S} По целом небесном своду навучен је суморан покривач заг 
му игра, искри се чисто бело вино...{S} По соби неред...{S} Са њеног кревета разбацани јастуци, 
 један прозор.</p> <p>Јест они су...{S} По столу разбацане пилеће оглодане кости, коре и мрве о 
шуме, и тако све до краја видокруга.{S} По потесима се жуте пожњевене стрњике, или се зелене по 
занесен, гневан, са стотину осећаја.{S} По уплашену и необична изгледа лицу Веља се досети јаду 
>I.</head> <p>Прижегло јесење сунце.{S} По брезама, што су крај пута отомбољиле своје танке и н 
едајући да нема кога ко би је видео.{S} По том обори главу и, замишљена погледа, пређе преко дв 
, натмурен и покуњен, ступаше Гојко.{S} По потесу блиста се бистра роса, мирише свеж јутрењи ва 
чи им лутаху с једног краја на други, а по лицу се разлило усхићено чуђење.{S} Обоје осећаху ка 
, очи гледају невесело, страдалнички, а по целом лицу разлила се она суморна меланхолија, која  
, чича једнако објашњава свој покрет, а по неки пут баци оштру »примедбу« на данашњи догађај.</ 
но замућене, усне грозничаво дрктаху, а по некад се грчевито трзаху, цео му изглед беше неприро 
дне, сви га презиру, избегавају...{S} А по неке... ено баш она Даница, одржава везе са неколико 
> <p>— Ти најбоље знаш, дете моје.{S} А по теби гледајући, рекла бих да је много добро.{S} Само 
то... била несвестица... и сад ме глава по мало боли...</p> <p>Гојко затресе плећима и изиђе из 
аги ови мали дивљачићи.{S} Она помилова по глави неке слободније ђачиће; један се измаче испод  
} Камџија фијукну кроз ваздух, ошину га по глави и плећима, па се опет издиже над његовом главо 
ли и показа велики светао круг, из кога по том изиђе глава са исплаженим језиком, и њој се учин 
pb n="106" /> више не гони, он разгледа по соби несвесно, стаде као да се нешто мисли и одједно 
ом стаде гледати свесније...{S} Погледа по соби, као да се нечему досећа...{S} Мучи се, напреже 
 собе.</p> <p>Гојко се подиже и погледа по соби несвесно, па се полако обрте и изиђе на врата.{ 
 је, седи на столици и плаче, а он хода по соби и мршти се...{S} О, па <pb n="177" /> она страд 
ead>XII.</head> <p>Прва писарева похода по том не учини на Љубицу такав утисак као последња.{S} 
госав, сек’о прутиће, па их пуно наређа по асталу...{S} Неки му се ломе, а неки остају цели.{S} 
е уши, ако то не буде...{S} Познајем ја по овима овде: чим се они устумарају сваки час у Београ 
шину је некаква оштра, убиствена струја по срцу, и она се поведе...{S} Не, не... треба стајати, 
не, која је у густим слојевима попадала по лишћу, по зрелу воћу, по стаблу и трави испод њега.{ 
у као гак косу што се немарно разбацала по њеним усахнулим грудима.{S} Горке су и тешке ове суз 
ко је не опазе...{S} Али је она полегла по земљи, само главу мало подигла, да боље види и чује. 
 себе савила гнездо, браћа се растурила по белу свету и он сад замишља како изгледа оно рајско  
сар дође за часак два, па га после нема по неколико дана, а она ни с ким ни речи проговорити.{S 
а ти је све поклано, а неки пут те нема по три дана...</p> <p>— А шта би хтела: да се ухватим з 
морам слушати; није вајде.{S} Сваки има по неког старијег, кога слуша, па тако и ја...{S} Него  
ост Гојку, који се још лупаше длановима по колену од силна смеха. </p> <p>— Наша, братићу, одго 
ижни, погнули главе, па само махну њима по некад у страну, почешу затиљак и опет ћуте и слушају 
весео смех.{S} Погледа је и би му веома по вољи њено весело, насмејано лице. »О, па ми ћемо овд 
 потписе разних ревизора и кад наиђе на по неку слабу оцену, намршти се и превуче руком преко д 
 излозима и остајала тако као прикована по пола часа и више.{S} И сада, ево, стоји као опчарана 
ле, ништа од разговора.</p> <p>Два дана по том дође јој мати.{S} Стојан извести Гојка да је сад 
 шапућу и уздишу...</p> <p>Трећега дана по доласку, Љубица се врати кући.{S} Не хтеде се ни осв 
о изјавише жељу да слушају даље рад, па по свршетку посла да пређу у стан.{S} Веља позва децу,  
муж је господар; он може што хоће... па по неки пут и да врдне...</p> <p>Љубица омрзе живот, по 
тени погледи, и ова најпре заплашена па по том ослобођена и раскалашна сеоска деца...{S} И кмет 
се.{S} Ко може Влајка, натерати да игра по туђој свирали!...{S} Гледај га само!...</p> <p>Посед 
 велика парчета погаче и залажући то са по мало сира. — Погледај мене, видиш... сто закрпа, а н 
{S} Срамота је да наш човек и друг лута по селима и тражи часнике, а другови су му ту пред очим 
{S} Ето га, иде оно страшно...{S} Осећа по ћатину гласу; он је дошао нарочито... он је спремио  
а због прве плате примам оба ова месеца по пола...</p> <p>— А квартирина?</p> <p>— Нисам још ни 
 »Дакле, то је испит!... мишљаше Љубица по том.{S} Богме страшно!... није баш тако обично, како 
атим чича Стојан стаде да позива једног по једног родитеља унутра.{S} Уђе један сед старац, пог 
аност: баба Смиљка непрестано иде некуд по селима; оде, врати се, пробави неколико часова код Љ 
него му одговори онако, гледајући некуд по зиду:</p> <p>— Отишла ономе лоли, ја куда ће!...{S}  
вот!...{S} А ово се до сад лутало некуд по мраку...{S} Даље, даље црна прошлости!...{S} Здраво  
спремаше се да пљесне њоме из све снаге по том туђем образу, па одједном, као посечена, клону н 
рњике, или се зелене подотављене ливаде по сниским лукама, или се црне преоране и засејане њиве 
какуташе весело с места на место, стаде по неку песмицу да пева...{S} А после јој свану пред оч 
два сведока чекају.{S} Све ће то да иде по закону, не брини ти.</p> <p>— Добро... отеже председ 
ћује, али је лице још грдно.</p> <p>Иде по соби и мисли о свему, што јој пређе преко главе посл 
пуштен, јер је нагађала, а и познала је по Гојкову изразу лица.{S} А Гојко јој не рече то с нар 
о, да би себе оправдао. — Раструбила је по целом срезу и свима показује некакву гривну, шта ли. 
 су га веома дражиле.{S} Пре венчања је по пеки пут и отрпео, али сад... кад треба озбиљно живе 
 да сакрива узбуђење и руменило, кад је по неки пут Влајко пресече оштрим и чудним погледом...< 
 се бели по околини и оштра студен бије по лицу. »Ваљда ме неће дуго држати?...{S} Смрзнућу се. 
радинама са поврћем, вију се чардаклије по некој усамљеној дуњи или шљиви, а из те ниске зелене 
екну он грозно и лупи дршком од камџије по актима.</p> <p>Гојко стајаше, пренеражен, зелен и бл 
нити деветорицу, па онда да имамо обоје по педесет ђака«.{S} Она је још и тада сазнавала да би  
о у дугачке пукотине, које су се отегле по тавану и преврташе своје старе, непретурене, мисли.. 
 прави лом.{S} Клетве, претње, па богме по мало и псовке, онако кроз зубе, све се то просу пред 
кување...</p> <p>— А зар је мало живине по селу, па купуј.{S} Стојан ће ти и набавити и уредити 
е зачу разговор; поред прозора промакне по неки старији ђак.{S} Људи почеше долазити.</p> <p>По 
едала, очи се сјаје, не мичу се, а усне по кад што грчевито заиграју.{S} И она се, ваљада, прен 
 и ако је још доста рано.{S} Навукла се по околини густа магла, па роси по мокрој, раскаљаној з 
ости, пристане уз кметовске шале, па се по цео дан вођаху разговори о љубавним аферама и ноћним 
<p>Веља им објасни куда ће проћи, па се по том, проговоривши још неколико речи, руковаше и раст 
на босиљка... мирис од њега простире се по свој цркви, и она помишља да то мирише божја душа.{S 
 их. </p> <p>Веља уђе ћутећи, осврте се по соби и духну носем.</p> <p>— Пхи, како можеш у овом  
егнута уста, па се одмаче.{S} Осврте се по соби, гледајући зар шта би радила, па се опет намршт 
ead>XV.</head> <p>Пала влада! захори се по варошима и паланкама, па лагано дође одјек тога глас 
 он је мислио много и дуго, претурао се по кревету целе ноћи, устајао и ходао по соби читаве ча 
 но лаки, варљиви сан...{S} Разли му се по лицу руменило, пројури кроз њега нека пријатна топли 
ре кроз густе облаке прашине, што су се по негде подигли, па се према сунцу преливају и светле  
те.</p> <p>И Љубица проведе своје госте по целој кући, исприча им све што је знала о првој жени 
усијан котур, а над њим трепере и прште по плаву своду руменосјајни зраци...</p> <p>Гојко се от 
 овакву стању може дочекати.{S} Скакуће по кујни као шипарица од четрнаест година, па долети у  
у, па опет окренуше низ потес.{S} Сунце по мало греје, али се осећа оштрина у ваздуху.{S} Таман 
 мало упознаше и зближише, па онда поче по издаље добацивати похвале њеној лепоти, памети, лепо 
јајну никловану сабљу пустио те се вуче по земљи и звецка кад удари о какав камичак.{S} Лице му 
>Гојко га погледа плашљиво, а он ходаше по соби, мрштећи се и мислећи. </p> <p>— Ђавоља посла!  
ед, да она прва уђе.</p> <p>Гојко иђаше по школи замишљен, а ђаци му нешто писаху.{S} Кад углед 
акви осећаји, само мутан поглед блуђаше по далеку недогледу, показујући јасно да је душа успава 
а прозор.{S} Чича Стојан нешто тумараше по дворишту, вичући узгред на несташну децу, која му по 
ижљастог заплашеног дечка, који звераше по соби као дивљаче.</p> <pb n="16" /> <p>— Помаже ви Б 
више обузимаше женска сујета, попушташе по мало од оне првашње збиље, па се стаде и она упуштат 
ам шта ће бити.</p> <p>— Истина јест, и по селу су се растрчали, прихвати одборник. </p> <p>— М 
еја се Гојко гласно.{S} У Орловици, а и по осталим селима, још немају ни појма о хигијени.{S} Т 
нчице, понамештале се дугорепе свраке и по нека врана, опустиле крила, отвориле кљунове, па сам 
 леђа.{S} А, жестока посла!{S} Младић и по!</p> <p>Она се осврте и спази ћату где јој се примич 
те ни ви бољи.{S} Чекао сам те годину и по, док ниси измирио мањак.{S} А за оно затварање имаш  
ће тамо бити доста учитељица, којима би по вољи било увредити Љубицу, али он не сме да јој каже 
и се Влајку на груди.{S} Њему ово не би по вољи, пресече је погледом оздо до на врх главе, али  
 Ми смо владали само девет месеци, а ви по више од године!...{S} Мој рођо, ту је се добро накрм 
ош нема.</p> <p>А Љубица лежи, или седи по цео дан.{S} Од синоћње несвестице осећа се веома сла 
ћа промена.{S} Влајко, залудан, проводи по цео дан у судници, а залудни људи најрадије измишљај 
 себе са одвратношћу.{S} Затим се пружи по кревету и остаде на њему, непомична, до мркла мрака. 
от, да би прекорачио бару, а рука клизи по мокром и хладном дрвету; стресеш се од те незгоде, а 
из Учитељске Школе, годину дана старији по школи, а знали су га добро и Гојко и Веља.{S} Гојко  
еном уху и прошапта:</p> <p>— Хоћемо ли по Ускрсу одмах... је ли?...</p> <pb n="149" /> <p>Она  
S} Љубица све више светли очима.{S} Али по неко устане, па све наопачке...{S} Љубица се мршти,  
о није ни тренуо.{S} Обоје су претурали по глави најразноврсније мисли, само је Љубица јасно ув 
хладно, веома хладно...{S} Снег се бели по околини и оштра студен бије по лицу. »Ваљда ме неће  
 приметним руменилом, које јој се разли по лицу.{S} Видела је да има нешто повољно да јој каже, 
и, луда жено, па макар се сву ноћ вукли по кући.{S} Не дам ти, каже она, па да си још толики... 
 немој баш тако, братићу.{S} Имамо и ми по нешто, и ако смо сиротиња.{S} Тако је то.</p> <p>Гој 
ит добих већу суму новаца... оставио ми по смрти мој добротвор...{S} Обукох се, оденух се, стек 
мрве од хлеба, тањири у нереду побацани по столу, или наслагани један на други...{S} Ено и чаши 
 држи једно предавање.{S} И то им учини по вољи: узе други разред и поче познавање природе.{S}  
отиња, журе се на рад, надничење, а они по цео дан око воде, око Мораве хранитељке, јер она их  
није место.{S} Само тихи, лагани уздаси по кад што одају његово немо присуство.{S} А око њега с 
укла се по околини густа магла, па роси по мокрој, раскаљаној земљи, по дрвећу и зградама, цеди 
ши:</p> <p>— Гле, тата!...{S} Од куд ти по оваком времену?!... па га пољуби у руку и понуди да  
 са влажном измаглицом, стаде га шибати по лицу.{S} Он протрља очи и махну главом у страну, као 
ти у школу, пусти ђаке, па стаде ходати по дворишту, стресајући се од хладноће.{S} Стојан му са 
уком, па се обрте и стаде лагано ходати по школи, расветљујући неку нову и важну мисао.{S} Прођ 
и мекши од воска: она ће моћи поступати по својој вољи; он јој бар неће бити на сметњи.</p> <p> 
 од овога узвика, па стаде само зверати по лицима, која га с чуђењем гледаху.{S} Један од оних  
ах!... зајаука она и стаде се претурати по кревету.</p> <p>Гојко отрча, онако необучен, у школу 
је се хранила.{S} Глава стаде прелетати по соби, прилазећи јој понекад тако близу, као да ће је 
е се беше прикрио, па се стаде окретати по кујни и крстити.</p> <p>— О, ’натема је!.. о часни ј 
е очекиваше одговора, стаде се освртати по дворишту.</p> <p>— Овде, одговори Гојко, мрштећи се. 
га гласа, излете из собе и стаде трчати по дворишту.</p> <p>Стојан утрча у собу, и она оде за њ 
несе, гледајући и мислећи...{S} Прелети по неки сребрнаст облачак, пронесе се тихо, нечујно, пр 
ко лепо изгледа, кад се мушкарац закити по образу!...{S} Хм-хм-хи...</p> <p>А Гојко само иде, п 
стране морадоше попустити и проговорити по неку међу собом.{S} Истина, Гојко при том бацаше из  
а за главу, па као махнита стаде јурити по школи, чупајући себи косе и плачући.{S} У души јој б 
S} У последње време писар поче доносити по неку лепу понуду: кутицу финих шећерлема, јужнога во 
ко му је дрктао глас, може се закључити по Стојану, који онако испод покривача испаде и прескоч 
ош, и ако то нико не би веровао, судећи по његовој озбиљности, пристане уз кметовске шале, па с 
>— Шта је? запита он преплашено, трчећи по соби и чешући се руком по једном рамену, и ако га ту 
прибираше и спремаше за разговор, идући по соби и трљајући чело.</p> <p>— Ја сам сву ноћ мислио 
о наместила! рече јој сестра, гледајући по стварима и намештају, распоређеном по соби.</p> <p>— 
це често набираху устанца, пропраћајући по неке изразе шаљивим напоменама.</p> <p>— Е брате, ба 
... дрекну он и истрча на сокак, вичући по селу из свега гласа.</p> <p>А сунце трепери и блиста 
поред ње, суморна и брижна лица, машући по неки пут руком, као да се брани од кога, и мрштећи с 
а, и само се бојао да то не буде Љубици по вољи.{S} Али кад виде да га она сама увек позива и д 
ати јој се сагла, нешто се осврће, трчи по соби, тражећи нешто...{S} А она, не види се... само  
9" /> <p>Љубица се окрете и разгледавши по дворишту уђе у школу. »Све једно исто«, помисли она  
трује многобројне, муњевите јурнуше јој по целом телу, у темену опет стаде ударати необично, он 
ца поцрвене и обори главу.{S} Не би јој по вољи одговор.{S} Каква је то љубав, да се тако брзо  
е дубоко у месо...{S} Разлеже се врисак по соби...{S} Писар се изви, и док се он обрте да види  
{S} И дан венчања је одређен — четвртак по Томиној недељи, само нека све прође у тишини...</p>  
владаше велика тишина у целом селу; тек по негде залаје беспослен пас, или гракне врана, тражећ 
а се плаше какве велике напасти.{S} Тек по неки слободнији одвојио се уз старе ђаке и слуша шта 
 с Влајком ни с Љубицом ни речи.{S} Тек по неки пут одговорио би Гојку на питање, па се опет уо 
 па мери очима сваки свој корак.{S} Тек по неки пут скрене око у страну, те више осети но углед 
и ви да ми не платите ништа?{S} Ја имам по закону право на добро озидане две собе, кујну, подру 
ју господства, у положају од кога и сам по мало зависи. </p> <pb n="41" /> <p>Деца изнеше столи 
S} А ја сам тада скочила и пошла са њим по ноћи... закипела је у мени некаква страшна мржња, и  
и му се да сваки њен уздах односи собом по један део његова тешког бола, а на души му оставља т 
мо стоји Пера писар, лупкајући камџијом по својим дугим чизмама.{S} Рече нешто Стојану, који до 
о наљути, па наскоро за тим махне руком по ваздуху, као да ће рећи: »Ех, батали, само нек је ми 
ашено, трчећи по соби и чешући се руком по једном рамену, и ако га ту није ни мало сврбело.</p> 
а се послужи.{S} Влајко је пљесну руком по рамену, то му беше израз велике нежности и милоште,  
онако... тхи!... — рече он, махну руком по ваздуху и насмеја се гласно, па онда настави:</p> <p 
говор.{S} Али, ех...!« и он махну руком по ваздуху, увиђајући и сам да он никад не би имао смел 
и по стварима и намештају, распоређеном по соби.</p> <p>— Хајдемо у друге собе, да, видите.</p> 
е по кревету целе ноћи, устајао и ходао по соби читаве часове, па опет легао и мислио...{S} И н 
неука, дивља, па не може све да иде као по лоју...</p> <p>— Е доста, изађите сад мало напоље, р 
ри директору шамар...{S} Није га познао по ноћи.</p> <p>— Аха, јест... хтедоше, чини ми се да г 
 Међутим Гојко је до сад спокојно шетао по трави, и тек кад је њу спазио, почео је немирно тума 
ива...{S} Он сад зна само да хода овако по дворишту и да гледа овога уплашеног фамулуса како ст 
дуго!...{S} И њему се чини да хода тако по дворишту пуних 4 — 5 часова, и ако је тек мало јаче  
јадни једнако пред очима.{S} Седим тако по цео дан и мислим, а он уза ме...{S} И све премишљам  
 ја не бих могла тако?...«</p> <p>Гојко по дечјим погледима осети да она стоји иза њега, па одј 
на једној клупи, неколико сељака и мало по даље, на високој столици, једно лепо одевено женско  
... и одмах сам познао да јој није било по вољи.{S} И Стојан тако вели.{S} Па добро, што је сед 
на, црвенећи; ја нисам.... то није било по мојој жељи.{S} И сама видим...</p> <p>— Добро, добро 
бро, што је седела кад јој то није било по вољи? <pb n="48" /> Чудновато!...{S} И ове су ти жен 
ло, које се, окићено воћњацима, пружило по другој коси, а својом ширином допире до ливада.{S} Ч 
 што више мишљаше, све веће је црвенило по лицу обузимаше.{S} Она се стресе, и одједном прекиде 
е густи зрели воћњаци, трепери шаренило по градинама са поврћем, вију се чардаклије по некој ус 
} До сад се уписивало сваке године само по десетину нових ђака, па се нису ни узимала деца из и 
тако изрибала, да се црнило виђаше само по крајевима. »Међутим има доста места где сами сељани  
су.{S} До сад су учитељи уписивали само по десетину нових, тек да имају и први разред... па се  
> <p>— И све ми се ових дана врзе једно по памети... никако да избијем мисао из главе...{S} Гој 
Гојко скочи с кревета, обрте се збуњено по соби, па видевши да га не очекује никакав посао, вра 
 сточићу по читав час, или хода немирно по школи, кршећи руке и уздишући тешко.{S} Некакво вели 
вели: право је да се промази прво јутро по свадби, а већ после... хм... досадиће се обома.</p>  
хтео да скрати:{S} Кр. срп., како се то по некад ради, него баш отегао целом ширином.</p> <p>Љу 
да се рећи...</p> <p>Љубицу удари нешто по глави, те јој се одједном сасвим смрче, ошину је нек 
о се чак расположио, па допуни разговор по неким својим сећањем.</p> <p>— Сећате ли се онога... 
буре живота, или се само нахватао пухор по живој жеравици, која ће планути још јачим жаром, чим 
га заласка, прснула је ватрена светлост по том недогледном пространству и обојила га чудним, ра 
!... одјекиваше очајно питање стоти пут по празној соби, сливајући се са горким јецањем и тешки 
живо срце, сваки јој чупа из срца делић по делић досадашње љубави и пуни празно место у срцу на 
х очију, док му садашњост не отме делић по делић сакривене тајне.{S} И боље!...{S} Слатко је на 
а са интересом овај разговор, који је у по нечем подсети на њену младост.{S} И Гојко се чак рас 
одлучношћу.{S} Гојко је обилази на раду по неколико пута дневно, помаже је саветима и напослетк 
е на великој висини не растуре и разиђу по ваздуху...{S} Над селом се носе гласови стоке која с 
ло неуредно издаје, како учитељи морају по неколико пута долазити к њему узалуд, али она, госпо 
 Само осећа неку пријатну топлину, коју по некад смени лака зебња, па опет занос, бунило и топл 
у пуно људи и жена и свако држи за руку по једног малишана.{S} Председник прво уписа свога сина 
; овакав предлог није очекивао, а би му по вољи.{S} Хтеде да се упусти у разговор и да је пита  
за’ита воду са извора, па испушта једну по једну у извор и тамо пропадну.{S} А у ону највећу уч 
е разгледати зреле шљиве и бирати једну по једну.{S} Стојан уђе у школу блед, збуњен.</p> <p>—  
не густине издвојио се поносно у висину по неки брест, или се извио танахни јаблан...{S} И кроз 
цу кући и стаде тако у највећем очајању по школи корачати и кршити руке, Гојко се осмели, те уђ 
Ђокићем до Београда, Смедерева, ишли су по селима, где су већ основане овакве задруге...{S} Нап 
е нам то!{S} Кажи ти ђаци нек ти донесу по торбицу ораја (сад се баш крљуштају и много су лепи  
д вече: и на реци, и у шумици, у потесу по необраној кукурузовини, сви се смеју, праве шалу на  
она остане сама и плаче на свом сточићу по читав час, или хода немирно по школи, кршећи руке и  
 тражити сељанке и вући се са њима ноћу по потоцима!...{S} То је... оногај... не да се рећи...< 
реподобио, па само трепће и милује децу по глави...{S} Ко би помислио, да се у таквој школи цел 
 неким прутићем у руци, разгледаше децу по дворишту.{S} Неколико његових ђака приђоше к њему.</ 
"> <head>XXI.</head> <p>У трећем месецу по смрти Гојковој, одмах по новој години, венчаше се Вл 
 трећем месецу по смрти Гојковој, одмах по новој години, венчаше се Влајко и Љубица.{S} У истој 
p>Писар скочи и утрча у школу.{S} Одмах по том стадоше излазити уморна деца, протежући се целом 
. ех!...</p> <p>— Што бар не дође одмах по распусту, да седиш с нама овде?...{S} Него тако... и 
седи према њему за столом, где је одмах по ручку прешла са Влајком, седи сама, гледа некуд у да 
зати и спуштати...</p> <p>Веља се одмах по ручку диже и позва Гојка да га прати, јер се мора вр 
{S} Сад кад би ти умео, могло би се још по рубље искамчити...{S} А ви’ш ова се даска извитопери 
да смрви, да уништи све ово, што се још по мало у помрчини беласа?...{S} Сад зна шта је хтела п 
о мушко!{S} Она ће и за чичу извући још по рубље.{S} Хоће, братићу, славе ми!...</p> <p>— Хајде 
ири динара месечно, а ми јој дајемо још по два динара, те свега шест.</p> <p>— Молим вас, преки 
ти...{S} Беше као мало дете!«...</p> <p>По испиту наступи још већа промена.{S} Влајко, залудан, 
, коре и мрве од хлеба, тањири у нереду побацани по столу, или наслагани један на други...{S} Е 
Знаш ли ти да сам ја бежала од њега.{S} Побегла сам овоме несрећнику, а он, јадник, у грозници  
го... па јој дође да врисне од бола.{S} Побегне у школу и стане ходати, кршећи руке и уздишући  
раду.{S} Неколико пута је покушавала да побегне кући, али је знала шта је тамо чека, па је стез 
мртав!...{S} И она се таман спремаше да побегне из собе, а Гојко уздахну тешко... необично...{S 
а се млада топи и вене...{S} Да се само побегне од тих страшних дана и још страшнијих ноћи, кад 
вем у Америку... шта ћеш боље?...{S} Да побегнемо од овога света, који нам не да живети у миру  
чем говорити.{S} Чим устану, гледају да побегну једно од другога у школу, где су проводили целе 
ли, па се још сама двоумљаше.{S} Најзад победи женско упорство, она плану и стаде као да ће иза 
 освету за сва тешка страдања своја.{S} Победио је и њега и њу, оборили су пред њим главу, али  
има.</p> <p>Гојко се насмеши задовољно, победоносно.{S} Распусти децу, па се и сам упути кроз с 
 обори главу па ућута.{S} Њега је вазда побеђивала Стојанова речитост, па и сад он немаде шта о 
 виде да Веља хоће да убије Стојана, па побеже у школу; ту је опет обузе мрак и она продужи спа 
д белије, све око руке...</p> <p>Љубица побеже у кућу, закључа се у својој соби, паде на своју  
же се врисак за вриском...</p> <p>Гојко побеже од прозора и више не приђе тамо.{S} Чим би чуо в 
p>Љубица је пазила на децу и крстила се побожно, онако женски: знајући само да се тако ваља, не 
 па брзо дохвати воштаницу, прекрсти се побожно, упали је и стави на Гојкове груди...{S} Воштан 
 живи човек са дванаест динара месечно, побојте се Бога!« Те ти они, братићу мој, лепо мени поп 
о, а летос јесам... често.{S} Стојан му побусао гроб великим зеленим бусењем...{S} Он га је, ја 
огосава из све снаге..{S} Он се поведе, поведе и сроза се у прашину, а она протрча кроз вратниц 
ата и приђе јој слободно.</p> <p>Љубица поведе очима, чим се врата отворише, и у прво време гле 
тра, убиствена струја по срцу, и она се поведе...{S} Не, не... треба стајати, треба издржати до 
пијана Богосава из све снаге..{S} Он се поведе, поведе и сроза се у прашину, а она протрча кроз 
, а Љубица се лукаво осмехиваше.</p> <p>Поведе се разговор о учитељима, о њиховим патњама; поме 
и кљуца, кљуца...</p> <p>— Хајде, да те поведем, рече му, ухвативши га под руку са отвореном од 
лина гледајући ову нејаку децу, која се поверавају њеној бризи; она би их све одједном изгрлила 
испричам, а никад живом човеку нисам то поверио.{S} Он се осврте, гледајући где би сео, па се н 
речи.{S} До вас све стоји... реците ми, поверите се другу...</p> <p>Она се диже са столице, раш 
ројица одборника, па нешто веома живо и поверљиво претресају.{S} Богосав је у разговору, а већ  
 засебне тајне, договарају се озбиљно и поверљиво о свему.{S} Јуче су, на пример, чим <pb n="92 
ње време, ступила у тако пријатељство и поверљивост, да овај сад стаде премишљати: како би било 
анути још јачим жаром, чим духне лагани поветарац?...{S} Младост је силна; она лако преноси све 
веће, и трава, и све...{S} Пирну хладан поветарац, за њим дође још јачи ветар, па се одједном з 
ли га у соби нико не чу, а напољу пирну поветарац и однесе га на лаким крилима далеко, далеко о 
а једно окопано стабло...{S} Кукуруз се пови, додирну друга стабла, пера се сплетоше и зашушташ 
 мати, прала их, чистила, а благо сунце повијало их и сушило својим зрацима...{S} О, дивна, шум 
рдише чичу, па поседаше за сто, који се повијаше на све четири стране.</p> <p>— Шта ћу, старост 
/p> <p>Млада, лепих црних очију, танких повијених обрва, нежна, чиста лица... неописана лепотиц 
Као на електрици!...</p> <p>— Како то!? повикаше Гојко и Љубица, зачуђени.</p> <p>— Остао удова 
S} Јест, пољупци!... и слух се још више повинује раздраженој женској уобразиљи, па јој ствара т 
ђо, ту је се добро накрмило, па ће бити повише и за откуп.</p> <pb n="129" /> <p>У Орловици пос 
дноћа, досада; свако се од њих све више повлачи за себе, и међу њима је све мање предмета за ра 
мнији, у толико се Гојко све више стаде повлачити, док се сасвим не издвоји из њихова друштва.{ 
} Она се грозничаво хватала за ма какав повод или случај, који би је могао мало расположити и у 
асови раструбе, а он им је управо и био повод, јер је он саставио Влајка са чувеном лепотицом.< 
руком за плот.{S} Он се крену према њој поводећи се, а из груди му се разлеже храпав, промукао  
азећи низ камене степенице, она се тако повођаше у страну као да ће сад пасти; издала је снага, 
азли по лицу.{S} Видела је да има нешто повољно да јој каже, па очекиваше да проговори, гледају 
обија или војачина.{S} И ту се ти надај повољном успеху у раду!« мишљаше она, стојећи пред прља 
сец јул, а у новом учитељском гнезду не поврати се пређашња слога и срећа.{S} Влајко ретко кад  
шину је нешто уз груди, осети да јој се поврати сва снага, она се изви из тих руку и скочи...{S 
му се да чује дете где говори:</p> <p>— Повратила се... била јој мркла свес’...</p> <p>»Шта ово 
е, као болесник, коме се још није снага повратила.{S} Чим уђе у разред и виде шта су деца радил 
мркла свес’...</p> <p>»Шта ово... ко се повратио?«... пита он, отварајући врата на соби...</p>  
а свагда... са вечитим жигом срама, без повратка, без оправдања«...{S} И тог тренутка постаде ј 
 бити, помисли она, да говорим са њим у повратку, сад кад пођемо.{S} Знам да ће нас испратити д 
неку пријатну зебњу у души?...{S} Зашто поврвеше из душе читава јата наде и заносних снова?...{ 
ћњаци, трепери шаренило по градинама са поврћем, вију се чардаклије по некој усамљеној дуњи или 
у и само једна усна малко... врло малко повукла се у страну, те са ње лелуја сенка осмеха и још 
па да си још толики...{S} И држи бре, и повуци и потегни, док једва даде још једно.{S} Тако доб 
брковима од браде и он брзо, на пречац, повуче у себе ваздуха... затвори уста, поћута, па опет  
и јој се застаде...{S} Она се спреми да повуче јаче... али истога тренутка нешто необично груну 
а секунда готова!... одговори Влајко, и повуче дим од цигаре.</p> <p>— И то је била женидба из  
и њену меку <pb n="142" /> врелу руку и повуче је за собом, идући и гледајући сумануто.</p> <p> 
аздуха... затвори уста, поћута, па опет повуче ваздуха...</p> <p>— Стојане!...{S} Стојане!... у 
>Гојко остаде озбиљан, вечно намрштен и повучен, избегаваше сваку прилику да се не сретне са њо 
 деца почињу бивати све више утегнута и повучена, нестаје са њихових лица оне обичне дечје живо 
 мене, за оваког хм... како да кажем... повученог, јест баш туњавог...{S} Туњав сам, није вајде 
оним истим својим изразима, с којима се погађа и цењка за коже, шљиве и друго; а то се Љубици с 
<p>— Па ето, господине, ми почели да се погађамо са учитељицом за квартирину.{S} Она је погодил 
чалити.</p> <p>Отпоче се право вашарско погађање, најпре молбом и лепим, па кад то не поможе, о 
скреној, неизмерној љубави, коју сам ја погазила, па ме Бог зато казнио и сад други гази моју љ 
може припадати ономе, који је тако лако погазио ногама њене најсветлије осећаје, који се наруга 
 Цветко прекорно, ломећи велика парчета погаче и залажући то са по мало сира. — Погледај мене,  
 чек!...{S} Он ће тебе ’нако знаш... ка погачу од белије, све око руке...</p> <p>Љубица побеже  
се изменило, као да је спавала цео дан; поглед јој мутан, нејасан, бунован...{S} Обрте се око с 
меја се он, и загледа се у Љубицу...{S} Поглед му остаде на њој подуже, и на лицу његову беше ј 
аваше стању, које личи на врућицу...{S} Поглед јој нејасан, усне осушене, запечене од ватре, а  
ово не говори будан, но као да сања.{S} Поглед му беше управљен у једну тачку и укочен, цело ли 
м час десно час лево око себе.{S} Његов поглед као да хтеде рећи: »ама вараш се ти, биће да је  
 се жели што боље препоручити.{S} Његов поглед као да говораше: »Ето ти... сама видиш да нас ок 
 крадом Вељу, па опазивши на себи његов поглед, махну му главом као претећи.</p> <p>Љубицу одје 
касте длаке, које се не опажају на први поглед.{S} Очи му плаве, мале, па необично светлуцају и 
бори очи, јер осети на себи њен ватрени поглед.</p> <pb n="14" /> <p>— Видећете, настави она, у 
само обрће очима десно и лево, скрећући поглед чешће на ону страну, где стајаше Љубица.</p> <p> 
 осмех пређе јој преко усана и она баци поглед на Гојка, онако у косо, не осврћући главе к њему 
/p> <p>Гојку засветлеше очи.{S} Он баци поглед на Љубицу, која иђаше напред путањом, па одговор 
ам... поче он отезати, па у говору баци поглед на сокак и прекиде, занеми.{S} Угледа сеоског пи 
ога, горкога прекора.{S} Изређао је тај поглед све, што њих двоје заједнички преживише, и нијед 
 ђаволасто жмиркајући.{S} Он смотри тај поглед па се још више збуни, али ипак одговори:</p> <p> 
орено, очи у очи.{S} Страшан је био тај поглед: шинуо је Љубицу преко срца страшније од гујина  
јно ушла у собу да нешто узме, паде јој поглед на Гојка и она се одједном сва стресе, задркта и 
д њих као од ђавола, као да ће ме један поглед њихов сатрти.{S} Шта је ово?!...{S} Хм... то је  
 још нешто, јамачно има...{S} Али један поглед на ове малишане довољан је да раскрави залеђено  
д год се макне, привиђаше овај прекоран поглед, који сажиже душу као огњем...</p> <p>Опет се от 
у души рађаху какви осећаји, само мутан поглед блуђаше по далеку недогледу, показујући јасно да 
погледом преко зидова, избегавајући њен поглед.</p> <p>— Баш си дивно наместила! рече јој сестр 
учитељу, он претходно скрену учитељичин поглед на себе, осмехну се на њу весело и учтиво, као с 
осле већ свакад је исти: озбиљан, оштар поглед; само из оних јасних плавих очију сија љубав и д 
рине шљива, па се испеше на хум.</p> <p>Поглед са хума на село и околину беше чаробан, заносан. 
ући га за руку и вукући к столу.</p> <p>Поглед на пријатан дим вреле чорбе и ово весело женино  
.</p> <p>Гојко се подиже испод прозора, погледа сумануто око себе и очи му застадоше на неком ч 
.« Она се стресе од те магловите зебње, погледа на Гојка, који иђаше гледајући пред ноге, дубок 
страшно...{S} Она се приближи још више, погледа га и прошапта му неколико речи... па се одмаче  
школи нема.</p> <p>Писар се промешкољи, погледа у Љубицу, па са њом полако изиђе из школе.{S} Г 
тоци из неба...</p> <p>Гојко се трже... погледа и зачуди се откуд он сад у својој соби, седи на 
 тресе од плача, леђа грчевито одскачу; погледа на двориште — писар натмуренији од густих облак 
} Одједном стаде гледати свесније...{S} Погледа по соби, као да се нечему досећа...{S} Мучи се, 
бично звецкање, баш као да је сабља.{S} Погледа на прозор, а тамо стоји Пера писар, лупкајући к 
Гојко само трчи с прозора на прозор.{S} Погледа у учионицу, Љубица се тресе од плача, леђа грче 
клупе, паде на њу и дубоко предахну.{S} Погледа око себе, као да се буди из дубока сна...</p> < 
 он развуче уста у широк весео смех.{S} Погледа је и би му веома по вољи њено весело, насмејано 
ири једним оком, само за тренутак да га погледа како стоји пред страшном државном контролом и д 
 да буде твоја жена, а?...{S} И Веља га погледа тако, као да би хтео наћи потврду својим речима 
 нити знам шта је то. </p> <p>Љубица га погледа зачуђено; учини јој се да он ово не говори буда 
 ни мало хвалисавости.</p> <p>Љубица га погледа са немим поштовањем.</p> <p>— Да ли је много те 
оше ово неколико речи.</p> <p>Љубица га погледа пажљиво. »Та он је красан човек, добричина, реч 
 могу најгоре страдати.</p> <p>Гојко га погледа плашљиво, а он ходаше по соби, мрштећи се и мис 
 мало застане.{S} Она се диже и опет га погледа.{S} Јест, то је оно лице... с којим су везани о 
слози, те изазиваху симпатију од првога погледа.</p> <p>— А кад ћеш ти једном да... у наше друш 
часови... она се топила само од једнога погледа, била је блажена кад се руковала са њим, осећал 
, необично.{S} Старац се стресе од тога погледа и измиче се журно испред ње...{S} Дође једно ју 
и мислити, не бојати се ничијега хладна погледа, не страховати од изненадних догађаја... остави 
лом снагом, а за њима покуњен, снуждена погледа, изиђе и Гојко са писарем.</p> <p>— Овај би и з 
део.{S} По том обори главу и, замишљена погледа, пређе преко дворишта.</p> <p>Љубица је сад прв 
на је већ ухватила на себи два значајна погледа писарева, па је одмах обузе она женска жудња за 
аробљена са овим јадником!«...{S} И она погледа на Гојка, који корачаше поред ње, суморна и бри 
у на сто, па се мало измаче.</p> <p>Она погледа и одједном, као електрисана, рашири очи, а у њи 
гу никако да се одвоје од онога страшна погледа...{S} Само се вилице понекад затресу и опет се  
дседника и шали се са сељанима.{S} Ћата погледа масним очима Ђокића и спрема се за дворбу.</p>  
о обрте и изиђе из школе.</p> <p>Љубица погледа за њим, па се осврте деци весело, и отпоче рад. 
а скупља око себе пилиће.</p> <p>Љубица погледа за његовим очима, па видевши ко долази, намргод 
је кметовима добро дошло.</p> <p>Љубица погледа на Гојка, али он гледаше оштро и озбиљно, као д 
на лицу, али тек нема више онога топлог погледа, који Љубицу свакад пресече преко срца.{S} Она  
чи, али се овај ни мало не збуни од тог погледа, већ јој приђе слободно и оним полицијско пород 
о као укочен до мрклога мрака; нити куд погледа, нити се осврте, ни проговори.{S} Пандур га нај 
оворио коју реч.{S} Прво се усуди да је погледа, јер мало пре то није смео учинити.{S} Подиже о 
и друкчији.</p> <p>Гојко се усуди да је погледа, али се одмах трже и обори очи, јер осети на се 
ижући главу као из сна.</p> <p>Гојко је погледа, поцрвене као рак, па одједном отвори уста и ка 
а, и поуми да му приђе.</p> <p>Гојко је погледа уплашено, или се ваљда сети ради чега је пошао, 
 дробиш!... одсече се Влајко, али га не погледа, но сакри очи. </p> <p>— Збиља?... запита Љубиц 
целим телом све јаче.{S} Стојан га и не погледа, иначе би се јамачно уплашио <pb n="175" /> од  
о... па се одједном издиже на прстима и погледа на прозор.{S} Ништа... мати јој се сагла, нешто 
>— Јесте ли одавно учитељ? запита она и погледа га некако ђаволасто жмиркајући.{S} Он смотри та 
ити?...{S} Доста је било! узвикну она и погледа мајку, која брижно прелеташе погледом преко зид 
 Хвала вам и на посети... запе Љубица и погледа га са неприметним осмехом.</p> <p>Гојко се сасв 
 за мене, нека зна... што? викну чича и погледа Вељу, који се спремаше да га заустави.</p> <p>— 
ндур махну главом, осврте се око себе и погледа на прозор.{S} Беше мрак.{S} Таман оп <pb n="119 
а креће.{S} На последњем камену стаде и погледа пред собом тупо, несвесно, као што гледа болесн 
изиђе из собе.</p> <p>Гојко се подиже и погледа по соби несвесно, па се полако обрте и изиђе на 
 што јој дете тако срећно, па уздахне и погледа млађу кћер, помисливши какве ли ће судбине она  
{S} Кад дођоше до прага, он се осврте и погледа је онако ђачки...{S} Она обори главу стидљиво,  
p> <pb n="182" /> <p>Младић се осврте и погледа је пажљиво и дуго... разгледа је добро, па мотр 
њих може видети.{S} Пропе се на прсте и погледа унутра...{S} Ено је, седи на столици и плаче, а 
де и намести на кревет, па се исправи и погледа Љубицу прекорно.</p> <p>— Ја, братићу, умори ’в 
сав, руке му се затресоше, подиже очи и погледа Љубицу право, отворено, очи у очи.{S} Страшан ј 
љу, али кад стаде пред њу, подиже очи и погледа је за часак, само за један тренутак, па опет их 
и преврташе неку књигу.{S} Подиже очи и погледа је, по обичају, оштро.{S} Она једва иђаше, ноге 
оси.{S} Изврсно!...{S} Она спусти очи и погледа у своје лице...{S} Као да је боловала читаву не 
</p> <p>Она се трже на столици, скочи и погледа на прозор, откуд се чуо глас.</p> <p>— Хајде... 
ти децу кућама, па застаде пред чичом и погледа га слободно, право у очи.</p> <p>— Бога ти, ко  
зна шта још може бити!...« помисли он и погледа крадом Вељу, па опазивши на себи његов поглед,  
е страдати?... запита се он бојажљиво и погледа око себе усијаним, узвереним очима, тражећи одг 
е лако дрктање, али се он прибра брзо и погледа се са Гојком право у очи.</p> <p>— Јеси ли руча 
 врата, затим се брзо врати на прозор и погледа унутра...{S} Баш тада Влајко затвори за собом в 
>Љубица поцрвене изненада, саже главу и погледа га онако испод очију.</p> <p>— Кад не би требал 
 девет ђака.</p> <p>Љубица диже главу и погледа га зачуђено. »Шта хоће они... о чему то говоре? 
и, али Гојку прекипе.{S} Подиже главу и погледа је оштро, на лицу му исписано горко страдање и  
 очију са ње.</p> <p>Она подиже главу и погледа га тако, као да би хтела завирити му у саму душ 
младожења.</p> <p>Љубица подиже главу и погледа га за часак.{S} Ироничан осмех, помешан са през 
 бризнути.</p> <p>Љубица подиже главу и погледа писара право у очи, али се овај ни мало не збун 
очетку разумела.{S} Одједном се прену и погледа свесно.</p> <p>— Ко... ко руча?!... запита она  
е у школи.</p> <p>Она га после ове речи погледа захвално па промени разговор и узе веселији, љу 
се осврну, па с чуђењем и немим питањем погледа писара, али овај гледаше само како се деца унез 
Ноге му упадаху у нешто меко, ситно, он погледа око себе, по поду беше само сточно ђубре.{S} Оз 
а, а можда и са другога узрока...{S} Он погледа унезверена Гојка са оним простим искреним сауче 
вде станити стално — рече гост и лукаво погледа на нове колеге.</p> <p>Љубица, изненађена овом  
руку на његово раме, па га опет пажљиво погледа својим великим очима.{S} Уснице јој се трзаху г 
етити презимена писарева. </p> <p>Гојко погледа преко свију лица, а беше их четворица. »Један н 
уги... не знам одговори Гојко и збуњено погледа у земљу, мрштећи се.</p> <p>— Свратите мало к м 
ед, уз пут...</p> <p>Љубица га уплашено погледа.</p> <p>— Није ваљда баш тако свуда?...{S} То б 
мислиш сваки те воли, ко год те љубазно погледа...{S} А оно није... свет је покварен, сваки хоћ 
 Она подиже главу, па благо али озбиљно погледа Љубицу, право у очи...{S} Научила је она давно, 
се из груди оте тежак уздах.{S} Суморно погледа око себе, махну руком преко чела, па туробно од 
аве, уђе са децом у школу.</p> <p>Писар погледа за њим иронично, као што обично гледамо какве п 
ати мараму, као да се брише, па га опет погледа и насмеја се још јаче.{S} А Гојко, озбиљан и на 
ластије...{S} И кад какав свенуо старац погледа у ове чудне очи, развуче му се брк у страну и о 
дносно лекова и неговања болесника, па, погледавши још једаред Гојка, који беше у дубоку заносу 
веравања изнесе пред Љубицу и одједном, погледавши у часовник, трже се.</p> <p>— Зар ваш колега 
нице и сматра то као поклон... рече он, погледавши је радознало у лице.{S} А ово сад... ви сте  
и се.</p> <p>И Гојко изиђе у ходник, па погледавши Љубицу презриво, добаци јој:</p> <p>— Сад и  
н.{S} Како уђе, оде право болеснику, не погледавши Љубицу.{S} Узе Гојкову руку и подржа је, опи 
ехом.{S} Он се беше спремио да иде, али погледавши Љубицу, одједном седе уз њу и стаде јој гово 
погаче и залажући то са по мало сира. — Погледај мене, видиш... сто закрпа, а на опанцима десет 
пред ноге.{S} Обома беше незгодно да се погледају, а знају да се не могу ћутећи мимоићи.{S} Гој 
нтимнији.{S} Они се већ одавно значајно погледају, имају неке своје нарочите, тајне знаке и изр 
о. </p> <p>Љубица се осврташе, збуњена, погледајући чешће на Гојка, који се смрзнуо ту на месту 
е те да изиђеш.</p> <p>Изиђоше обојица, погледајући се значајно.</p> <pb n="125" /> <p>— Шта је 
е!.. па приђе к прозорима те их отвори, погледајући узгред Гојка, који стајаше снужден, збуњен, 
оде у своју школу.{S} Радио је цео дан, погледајући кад ће се појавити Љубица, или друго штогод 
убомора, те се са осмехом обрте писару, погледајући лукаво, испод очију, на Гојка.</p> <p>— А в 
а године.</p> <p>Љубица стајаше уз њих, погледајући у страну, и опет јој не измакоше оку презри 
 весео писар, подигнувши главу високо и погледајући жудно на један прозор од учионице.{S} Чим п 
ас до сад, за Бога!{S} Тебе сам једнако погледала.</p> <p>Мати јој, Смиљка, изгледаше старија о 
а сам ја тешка грешница, не бисте ме ни погледали.{S} О, тешко мени!... и она покри лице врелим 
 шта се збива, јер иначе ме не бисте ни погледали.{S} О, ала ме је Бог тешко казнио... јекну он 
ни.</p> <p>»Сад ћу да се сплетем... чим погледам у те људе...{S} Да ли су страшни?...{S} А како 
} Кад беше поред познатога плота, хтеде погледати у десно, али му се учини да неко стоји на отв 
и се и леже на место.{S} Он не хтеде ни погледати кроз прозор, поред кога прође весео писар, по 
/> махну главом и стаде са неком зебњом погледати час једнога час другога госта...{S} Ништа!... 
 који је она гледала, стадоше бојажљиво погледати час на њу час једно на друго, чудећи се коме  
 видећи ништа око себе.{S} Беше страшно погледати је.{S} Лице све крваво, косе разбарушене, поч 
 од истине... ја, који до сад не смедох погледати у женско!...{S} Бежах од њих као од ђавола, к 
чега се она обраћа к њима, па сваки час погледаху у страну, од куд се приближаваху гости.</p> < 
отера привремено само за тај мах, а кад погледаш, оно све лепо и ваљано...</p> <p>Влајко се о р 
ти.{S} А оно гле!...{S} Обоје се ћутећи погледаше, па одоше у своје учионице и почеше рад.{S} Љ 
ек.</p> <p>Писар за то време непрестано погледаше ћату, док се овај једва сети, па се одједном  
.{S} Њему заклецаше ноге, стаде да баца погледе у страну и, ни сам не зна како, приђе лепој мла 
она је већ опазила неке његове значајне погледе и хтела је одмах удаљити га сасвим од себе, али 
ну, и опет јој не измакоше оку презриви погледи, које јој упућиваху другарице њене, остале учит 
а, и његови кад страшљиви кад намрштени погледи, и ова најпре заплашена па по том ослобођена и  
 могла тако?...«</p> <p>Гојко по дечјим погледима осети да она стоји иза њега, па одједном прек 
отињске куће...{S} Љубица је гута, гута погледом, сажиже врелим очима...{S} Шта је ово?!...{S}  
.{S} Њему ово не би по вољи, пресече је погледом оздо до на врх главе, али не рече ништа.{S} Ко 
 и погледа мајку, која брижно прелеташе погледом преко зидова, избегавајући њен поглед.</p> <p> 
pb n="171" /> уза стакло и стаде гутати погледом овај загрљени пар, који се топио у заносу љуба 
лу и ради, све са неким чудним, сањивим погледом, који јасно казује, да њена душа не учествује  
ку и гледа, гледа... тупим, животињским погледом.{S} Образи јој сасвим упали међу вилице, јабуч 
ој гледа право у очи страшним, зверским погледом, и опет не може да се одвоји од њених очију, н 
ди, камени под тим страшним самртничким погледом.{S} Узе јој се цело тело, не може ничим мрднут 
апетан се осмехну, очекујући радозналим погледом да Гојко почне причати.</p> <p>Гојко се у поче 
икну за њим, пратећи га очима и веселим погледом, док не замаче за врљике, па онда дохвати пали 
ојко се сусрете са њеним јасним светлим погледом и обори очи.{S} Баш је био у памети склопио це 
неки пут Влајко пресече оштрим и чудним погледом...</p> <p>Љубица осети да се одједном све у њо 
.. дочека је мати са сузама и зачуђеним погледом.</p> <p>Љубица само крену очима бесмислено, ту 
шан седећи и даље и гледајући зачуђеним погледом час десно час лево око себе.{S} Његов поглед к 
својој и гледаше је ватреним, значајним погледом.{S} И она гледаше њега весело и безазлено, с ј 
ог несташка и гледаше га строгим јасним погледом.</p> <p>— Је л’ ја? рече малишан седећи и даље 
{S} А она гледа несвесно, врелим мутним погледом, усне јој осушене, вреле, па дркћу као у грозн 
она, гледајући неким светлим, необичним погледом, из кога бије смрт и вечна мржња.{S} Лице јој  
ене руке и гледајући га оним ђаволастим погледом, којим обично гледају заљубљене шипарице, кад  
 њему, у томе кратком, немом, отвореном погледу читав бездан прекора, чуђења, сажаљења... беше  
, ено... види се јасно...{S} Беше у том погледу читав бездан прекора, тужнога, очајнога, горког 
, он се не би нимало плашио, али у њену погледу он опази такву досаду, презирање, па чини му се 
 да неко стоји на отвореним вратима, па погну главу и хтеде проћи.</p> <p>— Господине Гојко...  
баш отегао целом ширином.</p> <p>Љубица погну главу, па веома послушно и усрдно узе перо и потп 
 је грех...</p> <p>Изговоривши то, опет погну главу, па прође поред ње у школу, чудећи се својо 
S} Шта ће, кад јој је таква судбина!{S} Погнула главу, па ради за оно злехудо парче хлеба.{S} М 
ма.{S} Слушаоци изгледају веома брижни, погнули главе, па само махну њима по некад у страну, по 
сврћући главе к њему.</p> <p>А Гојко се погнуо, па мери очима сваки свој корак.{S} Тек по неки  
S} Хм-хм-хи...</p> <p>А Гојко само иде, погнуте главе и намрштена чела, не осврћући се на зајед 
, а поред њихових ногу сноваху ошишане, погнутих глава до земље, сите и добре овце.{S} Густа су 
одигравајући у ходу, исправљене главе а погнутих леђа унапред.{S} Одмах се могло опазити да је  
не ма чиме..{S} Само гледа, гледа у ову погнуту фигуру, која се у сутону нејасно оцртава, и чин 
дине.{S} Али свему има краја, па и овој погодби.{S} Наредише да учитељица прима дванаест динара 
да као осуђен на смрт, кад га прво тане погоди... лице се одједаред као изненади, зачуди, обузе 
 са учитељицом за квартирину.{S} Она је погодила собу код овог Јанка за четири динара месечно,  
, коса у велико почела седети, а она се погрбила, превила се онако исто као и Љубица, само у јо 
дитеља унутра.{S} Уђе један сед старац, погрбљен, безуб, замагљених очију, уведе једног вижљаст 
{S} Лице му младолико, сасвим бело, нос погрбљен, дугачак, а бркови танки жућкасти; по образима 
го на отворену пољу, гледајући тужно за погрбљеном старицом, која се, ослањајући се на дугачак  
 пресече ово љубавно гугутање!...{S} О, погрешила је... много је погрешила!...{S} Опет је обузи 
во у очи и не трепће.{S} Она виде да је погрешила, али осети да не вреди сад исправљати погрешк 
тање!...{S} О, погрешила је... много је погрешила!...{S} Опет је обузима зима... све више је из 
бо, а неки није још ни дирнут.</p> <p>— Погрешили сте много... опростите на замерци... рече му  
 лагано руке једну о другу. — Много сте погрешили, понови он, што сте веронауку оставили за мај 
ћ позеленео од страха.</p> <p>— Баш смо погрешили!... прошапта Љубица страшљиво, обрћући главу  
>— А шта велиш за ово вечерас, јесам ли погрешио?</p> <p>— Како?...{S} Напротив! то ти је дужно 
шао све како ми је речено, али опет сам погрешио...</p> <p>— Шта си ме чекао, море... за колику 
та се стаде врпољити и чудити шта је то погрешио, а писар се окрете Гојку:</p> <p>— Извол’те, г 
а, али осети да не вреди сад исправљати погрешку, пошто ће до подне учинити још неколико, можда 
се ти, биће да је то који други што год погрешно; а видиш, ја седим миран ка светац.«</p> <p>—  
— Баш ми је много тешко било што сте ме погрешно разумели, управо што ме нисте разумели.{S} Ја  
, сва увијена, Љубица.{S} Иђаше полако, погурена и оборене главе, као болесник, коме се још ниј 
сама кварила његов изглед својим вечито погуреним леђима.</p> <pb n="7" /> <p>Гојко се сусрете  
м с разбацаним далеко у страну гранама, под којим ћеш наћи довољно хладовине и одмора...</p> <p 
о човек Министру шта ми радимо у школи, под иконом Св. Саве...</p> <p>Љубица се стресе, преблед 
 и брат, па лежаху овако исто уз мајку, под старим, искрзаним и дроњавим губером.{S} Под њима с 
/p> <p>— Ено их у Ђокићевом кукурузу... под оном крушком на средини...{S} Знаш њиву Ђокићеву... 
се ближе овамо сниска брда и хумови.{S} Под њима тече моја шумна Морава...</p> <p>— А, ви сте М 
тарим, искрзаним и дроњавим губером.{S} Под њима само меко сено, покривено шареницом, па ипак б 
ело и околину беше чаробан, заносан.{S} Под њима се зелене густи зрели воћњаци, трепери шаренил 
 љутине. — Шта си тамо радила?</p> <p>— Под крушком онде...{S} Гледала шта мој муж ради са... с 
наиђе густ, црн облак, заклони сунце, а под њим измени боју и дрвеће, и трава, и све...{S} Пирн 
у двориште.{S} Стаде ходати тамо-амо, а под ногама му шушти опало, жуто лишће; а над њим се нош 
јама, те све трепери, сија се и прелива под јасним небесним сводом, који се, и сам осветљен жар 
е, да те поведем, рече му, ухвативши га под руку са отвореном одвратношћу, али се бојала да му  
а, одједном постајеш господин, који има под својим туторством многе младе душе.{S} Груди се над 
вуче га земљи... боји се да не падне на под...{S} Али се он отима, напреже се...{S} Има нешто ј 
у иситни на парчад, баци те комадиће на под, па их стаде бесно газити.</p> <p>— Ево, ево гле... 
 писарева лица на акте, на камџију и на под.{S} Писар му приђе, зграби га руком за раме и приву 
еома чудновата.{S} Ено га, стаде у хлад под једном брезом.{S} Свраке закрешташе, прхнуше и попа 
ај, молим те ту...{S} Заклони се у хлад под трешњу, па чекај... сад ћу ја.</p> <p>Она одјури пр 
м, па не уђе на врата, но обиђе и стаде под један прозор.</p> <p>Јест они су...{S} По столу раз 
уче се лагано у двориште, па одмах зађе под прозоре са источне стране.{S} Једна соба беше освет 
 глас.</p> <p>Гојко се тресе, као да је под утицајем електрине, обрће главу унезверено и нешто  
 гледају човека право, но већином стоје под обореним капцима.{S} Цело лице му имађаше израз зап 
ен пас, или гракне врана, тражећи хране под овим густим белим покривачем.{S} Из потеса долеташе 
е у једно сокаче и мало затим нађоше се под једним хумом, што се поносно издигао над косом, по  
лозу да продуже рад...{S} Краве наиђоше под крушку, где је опало мало лишћа и остала која зелен 
е, шта ли ради.{S} Види се и покривач и под њим <pb n="121" /> нека нејасна маса...{S} Он прила 
 она осећа како јој се крв леди, камени под тим страшним самртничким погледом.{S} Узе јој се це 
рећи?{S} Да ли се то све одједном угаси под првом навалом громовите буре живота, или се само на 
лојеђен на цео свет, саломљен и смрвљен под тешким и дуготрајним ударцима судбине, измучен и те 
мршти, лупне ногом, управо врхом ноге о под; види се радо би скочила и притрчала детету.{S} Ко  
 обема рукама, подигнем у вис, па буп о под!...{S} Ти ли се нађе, црвенкапићу, да бешчастиш ово 
/p> <pb n="100" /> <p>Склупчати се тако под топлим покривачем уз то мило сухо тело и ћутати, ћу 
е огрће неким дугачким гуњем, крије оно под гуњ, замеће мотику и журно излази из дворишта...{S} 
ујем!{S} Па овде готово сви доводе децу под морање.{S} Је ли то та српска жудња за просветом, з 
 Стојану да бар мало смахне оно сено са пода, па ето, стоји све као у свињцу.{S} Да узме сад да 
S} Нема се од куд.{S} Дације су велике, подавише нас, продужи један одборник.{S} Чудим се како  
ако једнога тако рећи свога чиновника и подајника, а?...{S} Па кад се он сит начуди, а ти онда  
, скомандова, он па сиђе на други крај, подаље од Љубице, и стаде уређивати децу.</p> <pb n="71 
и, морали су узети другу, засебну кућу, подаље од школе, и ту Љубица стаде свијати своје ново г 
и још ради неуморно, прикупљајући разне податке, спремајући се да спроведе кривца суду.</p> <p> 
е се и стругну низа сокак...{S} А дечко подвикну за њим, пратећи га очима и веселим погледом, д 
ако оштрих речи.{S} Никад јој није тако подвикнуо.{S} Шта је ово?...{S} Он је охладнео према њо 
а збуњено, као кривац, а Гојко већ мало подигао главу и гледа председника право у очи, кад му т 
њиве...{S} Изнад села се, тамо у даљини подигла танка пробојна измаглица, а тамо још даље се, у 
е она полегла по земљи, само главу мало подигла, да боље види и чује...{S} Што очи не могу да п 
у те, некад једре и здраве, отхраниле и подигле!...</p> <pb n="100" /> <p>Склупчати се тако под 
усте облаке прашине, што су се по негде подигли, па се према сунцу преливају и светле неком љуб 
, а ја уђем па га зграбим обема рукама, подигнем у вис, па буп о под!...{S} Ти ли се нађе, црве 
з прозор, поред кога прође весео писар, подигнувши главу високо и погледајући жудно на један пр 
 на крај кревета, ту уза саму Љубицу, и подигнувши поцрвенело лице од узбуђења, стаде живо гово 
и <pb n="8" /> у једном собичку, што је подигнут у дворишту школском..{S} Пређашњи је учитељ, р 
ћу.</p> <p>Брзо изиђе отуд сама Милица, подигнуте главе, весела лица.{S} Осврташе се бојажљиво, 
уштво...{S} А она, гле, корача одважно, подигнуте главе и на лицу јој игра руменило, <pb n="152 
 она позната страшна фигура.{S} Поносно подигнуте главе, власно и смело посматраше она посетиоц 
ну кроз врата и ступајући на прстима, с подигнутим рукама, иђаше као махнита...{S} Љубица, како 
час бледе, час црвене.{S} Опет се у њој подигоше они <pb n="77" /> осећаји, која мало пре она с 
ширу на глави.{S} Иђаше кицошки, некако подигравајући у ходу, исправљене главе а погнутих леђа  
> <p>— Е па деде, за срећна познанства! подиже писар чашу, додирујући уз гред, врло лагано, Љуб 
ном пребледе сав, руке му се затресоше, подиже очи и погледа Љубицу право, отворено, очи у очи. 
е измаче, преплашен, збуњен, изненађен, подиже зажарено лице, које одједном поче бледети, усне  
рже!...</p> <pb n="209" /> <p>Она зину, подиже руку и осети хладан челик на врелим уснама...{S} 
едајући у земљу, али кад стаде пред њу, подиже очи и погледа је за часак, само за један тренута 
е још нешто рећи, али Гојку прекипе.{S} Подиже главу и погледа је оштро, на лицу му исписано го 
, јер мало пре то није смео учинити.{S} Подиже очи на њу и — прође га пријатна језа свега...{S} 
аљеној свећи и преврташе неку књигу.{S} Подиже очи и погледа је, по обичају, оштро.{S} Она једв 
ри друго, па треће и око уморна учитеља подиже се читав урнебес.{S} Он, сиромах, и онако беше з 
лени гнев загрме и заклокота у њој, она подиже десну руку, изви је у страну и спремаше се да пљ 
 није могла досетити свему јаду.{S} Она подиже главу, па благо али озбиљно погледа Љубицу, прав 
и.{S} Дуваше оштар, влажан ветар, и она подиже обе руке, па махну њима преко лица, као да се ум 
о, не скидајући очију са ње.</p> <p>Она подиже главу и погледа га тако, као да би хтела завирит 
 /> <p>На тако пријатељске речи, Љубица подиже главу и захвали му се пријатним осмехом.{S} Он с 
очекивао, па да дође у школу.{S} Љубица подиже очи на њега, али се одмах трже, поцрвене и збуни 
 кућу, а онако... што?...</p> <p>Љубица подиже главу као иза сна, и гледајући замишљено, прогов 
 да им поквариш весеље...</p> <p>Љубица подиже главу и стаде се домишљати овим речима.{S} Није  
отресит, прави младожења.</p> <p>Љубица подиже главу и погледа га за часак.{S} Ироничан осмех,  
 сад из њих крв бризнути.</p> <p>Љубица подиже главу и погледа писара право у очи, али се овај  
еко од овога призора...</p> <p>Гојко се подиже испод прозора, погледа сумануто око себе и очи м 
амршти и изиђе из собе.</p> <p>Гојко се подиже и погледа по соби несвесно, па се полако обрте и 
ујом.</p> <p>— Е?... зачуди се Гојко, и подиже главу.</p> <p>У том се отворише вратнице на двор 
а...{S} Сад право из школе помисли он и подиже напред своје велике сањиве очи.{S} Беше већ ушао 
/> уз брвна, ослања се леђима уз дрво и подиже главу, гледајући кроз баџу плаво слободно небо.. 
 Бог тешко казнио... јекну она очајно и подиже главу.</p> <pb n="143" /> <p>— Знам да вас неко  
драва и весела... трчи, јури некога или подиже огромне терете...{S} Пробуди се и наставља на ја 
е жива жена између ње и њега и с правом подиже руку на његово раме, а он, онај бесни и разуздан 
бане, који га пажљиво посматраху.{S} Он подиже главу и махну руком на њих:</p> <p>— Еј, море... 
 заљубљеним осмехом на устима.{S} Гојко подиже главу; очи му беху необично замућене, усне грозн 
р подиже руку с камџијом, и он несвесно подиже обе руке према очима, као да му је тај жалосни п 
 запечаћено горко страдање, и кад писар подиже руку с камџијом, и он несвесно подиже обе руке п 
 главу, стидљиво и плашљиво, а груди се подизаху и спуштаху бурно, све јаче и јаче.{S} Он је уз 
јку кану суза из очију, али он не смеде подићи руку да се убрише.{S} Скрену оком у страну, па о 
идиш... сто закрпа, а на опанцима десет подлога.</p> <p>— Ево ти динар да купиш Станки опанке о 
 се:</p> <p>— Шта... не иде вам све као подмазано?</p> <p>— Ман’те се...{S} Кад бих знала да ће 
вано, а са наше две плате то ће ићи као подмазано.</p> <p>— Па шта ћемо данас?{S} Немамо ништа  
} Не мари, наћи ће чича иверчицу, па ће подметнути; тако је то, братићу мој!...</p> <p>— Можеш  
ма кад...{S} Рука дркће... дркће... она подмеће и другу...{S} Прсти се заплели... не може да на 
том, као и ово сунце, што огреја благом подмлађеном светлошћу. </p> <p>Ко се не сећа с каквим ј 
 како су и јутрос разговарали.</p> <p>— Подне је, одговори он, гледајући час у земљу, час на вр 
у да прича шта је видео...</p> <p>Прође подне, Љубица још лежи на столу; почеше деца долазити у 
ј глави, читав хаос!...</p> <p>Скоро је подне; сунце бије озго, у теме.</p> <p>Кад стиже пред в 
ца се договорише да <pb n="20" /> после подне прегледају са кметом учионице и да саставе списак 
</p> <p>— Идите, децо, кући...{S} После подне раније...</p> <p>Кад остадоше сами у школи, писар 
ке ствари зимус...{S} Ја то радим после подне, кад се не види ништа писати ни друго што радити, 
 њим.</p> <p>— Хоћете ли да идемо после подне у Брезовац.{S} Да пустимо децу рано, па да идемо. 
} Можемо... само раније...</p> <p>После подне иђаху низ потес, једно поред другог, учитељ и учи 
а се згледаше и насмејаше.</p> <p>После подне таман почеше рад, а уђе Стојан и јави с прага:</p 
огао ништа у уста метнути.</p> <p>После подне, кад се разиђоше кметови и сељани, преместише га  
јанов:</p> <p>— Господин казао скоро ће подне...{S} Да пустиш децу кући.</p> <p>Она опази да је 
.{S} Ја ћу ти данас то уредити...{S} До подне ће сви знати.{S} А ти иди у моју школу, па ради ч 
ди сад исправљати погрешку, пошто ће до подне учинити још неколико, можда и већих; — она то зна 
Остави ствари, па опет леже.</p> <p>Око подне дође јој мати.{S} Она се сва промени, кад угледа  
у.</p> <p>Љубица изиђе из школе тачно у подне.{S} Силазећи низ камене степенице, она се тако по 
!...</p> <p>Љубица наточи лепе ракије и поднесе му.</p> <p>— Хо, људи!... красота!...{S} Па ту  
парче шећера, и то све с великом пажњом поднесе госту.</p> <p>— Извол’те и прошћавајте...{S} Ми 
жао врућицу.</p> <p>— Пре... председник пододбора...{S} Драгољуб Илић... изговори он оштро, зам 
p>Сиђоше у речицу, поред које се зелене подотављене ливаде.{S} Задахну их мирис свеже, зелене т 
е жуте пожњевене стрњике, или се зелене подотављене ливаде по сниским лукама, или се црне преор 
ено насмеши.{S} Пера дохвати њену руку, подржа је мало, па се саже и пољуби је...{S} Њу опет пр 
а пружи руку, коју он плаховито стегну, подржа је, па се саже и пољуби је.{S} Она као да то не  
огледавши Љубицу.{S} Узе Гојкову руку и подржа је, опипа му чело, лице, груди... свуд ватра као 
есто, него од куд ти овде, кад си био у Подрињу?{S} Кад се пре ожени и чак стече козу!</p> <p>— 
право на добро озидане две собе, кујну, подрум и дан орања земље...{S} Ви ми то набавите, па ја 
ресом овај разговор, који је у по нечем подсети на њену младост.{S} И Гојко се чак расположио,  
ше јој паде тешко, него се овај простак подсмева њеном другу, те му одговори доста опоро:</p> < 
осматраху Гојка иронично, не скривајући подсмеха.{S} А он стоји тако сплетен, збуњен, оборене г 
 гледајући га озго са висине, са сенком подсмеха на уснама.</p> <p>— А ово је, без сумње, твоја 
адахну га дим од барута...{S} А доле на поду бели се онакажено, слабо лице, из уста тече крв... 
то меко, ситно, он погледа око себе, по поду беше само сточно ђубре.{S} Озго са крова зјапи шир 
 у Љубицу...{S} Поглед му остаде на њој подуже, и на лицу његову беше јасно исписана мисао: »Хо 
и са њом врло интимно, задржа њену руку подуже у својој и гледаше је ватреним, значајним поглед 
 не зна од куд то дође: тек одједном је подузе хладовина и учини јој се да нема смисла сад то п 
 вратницама, али незнанко беше ближи па подупре леђима улазак.</p> <p>— Стој...{S} Ходи код бат 
каш у тим дроњцима!{S} Дотерај се мало, подшишај се, поткреши ту брадурину...{S} Отвори очи, ак 
вредиће је тим; нити би му мило било да пође и она.{S} Мука!... </p> <p>Она је прочитала његове 
ка порасте.</p> <p>Кад сутра дан Смиљка пође својој кући са дететом, она остави кћер и зета са  
ласно, са Гојком заједно.{S} Ако ли она пође, морам се издвојити са Вељом.«</p> <p>Кад сиђе сун 
...{S} Тамо ћу све казати...</p> <p>Она пође за њим без устезања, не покушавајући да ослободи с 
аци, па се опет полако крену.{S} Љубица пође за њим.</p> <p>— Хоћете ли да идемо после подне у  
ла и да буде присебна.{S} То јој најзад пође за руком...</p> <p>Кад Гојко, око десет часова, оп 
е нас испратити далеко, а још ако му не пође жена, можемо говорити гласно, са Гојком заједно.{S 
а умрети!?... викну она, пренеражена, и пође за лекарем.</p> <pb n="182" /> <p>Младић се осврте 
... говори, не мучи ме!... врисну она и пође према њему.</p> <pb n="195" /> <p>— Па знаш како ј 
срећнији данас!...</p> <p>Она се диже и пође к вратима.{S} Он гледа за њом, изненађен.</p> <p>— 
једном обузе, па се одвоји од столице и пође.</p> <p>— Немој само да зна ко за мене! викну ћата 
ко познаде Вељин глас одмах.{S} Скочи и пође к вратима, па одједном застаде у некаквој двоумици 
S} Може бити свашта... одговори лекар и пође.</p> <p>— Како... неће ваљда умрети!?... викну она 
и, навуче неку велику мараму на главу и пође изласку.{S} Гојко истрча из дворишта и стаде пред  
 одлучно крену. — Хајдемо!</p> <p>Гојко пође за њом, удешавајући још унапред шта ће радити са о 
ли се чуди шта јој би да то не узме, но пође овако празних руку...{S} Свеједно, макар их не мрг 
глас?...{S} Она се једва диже, и лагано пође селом кроз мрачне и криве сокаке. </p> <p>Кад она  
 Сад дотрча Стојино дете, и ја таман да пођем, а ти уђе.{S} Претури се, вели, одједном, само се 
, да говорим са њим у повратку, сад кад пођемо.{S} Знам да ће нас испратити далеко, а још ако м 
 <pb n="2" /> путника у варошком оделу, пођоше к њему, али пришавши близу, стадоше.{S} И они се 
 оде за њим.{S} Чичи задркташе вилице и пођоше му сузе на очи...{S} Он се убриса широким рукаво 
<p>Одједном се обоје тргоше, устадоше и пођоше даље.{S} Месец изгрејао, па трепери својом нежно 
{S} Претури се, вели, одједном, само се пожали да јој мркне свес’... па пљус!...</p> <p>Гојко с 
 неће бити страдања...{S} О, само да се поживи на миру!...</p> <p>А Љубица и Влајко друкчије ми 
слила сам полудећу, ако још дуже са њим поживим.{S} И сама се чудим како то одједном наиђе... о 
 Велимиров и ова лепа шетња преко равна пожњевена поља. »Шта они говоре о злу кад је тако прија 
краја видокруга.{S} По потесима се жуте пожњевене стрњике, или се зелене подотављене ливаде по  
дсече председник.{S} Него ти, Богосаве, пожури са оним завођењем наплата и расхода, па да сведе 
ти, ако га не може истући.{S} Хајде сад пожури.</p> <p>Стојан оде, а Веља стаде опет ходати, пр 
се већ почела трзати нервозно.{S} Он се пожури говором, да би заглушио њену зебњу.</p> <p>— Ето 
а, па отвори врата и изиђе.{S} Гојко се пожури за њом, вичући:</p> <pb n="147" /> <p>— Само нем 
ј згради.{S} Чувши то, путник се диже и пожури к школи, да би застао школски одбор на окупу.</p 
тресући се од грознице, изиђе из куће и пожури низ сокаке право потесу...</p> <p>Одједном, на у 
глава за те ствари вешта, очас се учини позајмица, нешто се дотера привремено само за тај мах,  
свршетку посла да пређу у стан.{S} Веља позва децу, па настави рад.{S} Узе да прегледа израђене 
еми леп ручак, постави совру у хладу, и позва госте да заседну.{S} Беше све лепо, и чисто.{S} Г 
..</p> <p>Веља се одмах по ручку диже и позва Гојка да га прати, јер се мора вратити кући раниј 
 тренутку не иде од руке.</p> <p>Учитељ позва другове к себи у стан, ту одмах до цркве, и они,  
Ускрса чланови Учитељског Удружења беху позвани на срески збор.{S} Гојко и Љубица се премишљаху 
 дрско, и на Гојков учтив <pb n="40" /> поздрав једва климну главом; застаде и саслуша Гојка, к 
ћ беше устао и врло учтиво прихвати њен поздрав.{S} Изиђоше обоје напоље и седоше у хлад.</p> < 
.</p> <pb n="16" /> <p>— Помаже ви Бог! поздрави се старац, скинувши капу и наслонивши се обема 
е зачуди овој шали, али се брзо прибра, поздрави се са лекарем и одговори му:</p> <p>— Она изве 
чека их једна слабуњава, ситна плавуша, поздрави се врло усрдно, па одмах оде к столу, на коме  
ржаше високу столицу и чекаше ред да се поздрави са учитељем.</p> <p>— Ово ви је вамилијаз, а м 
 добро, добро... махну он главом, па се поздрави са Гојком и оде.</p> </div> <div type="chapter 
је, сама ћу одговори она одлучно, па се поздрави са њим и окрете својим правцем.</p> <p>— Добро 
 као да су стари познаници и смешећи се поздрави га:</p> <p>— Добро јутро!{S} Како у новом стан 
равнодушна према свему.{S} Са Гојком се поздрави обично, као да су се пре два часа растали.</p> 
е...{S} Он њега и држи.</p> <p>Гојко се поздрави, па оде журно.{S} Мислио је да иде вечерас црк 
а и од саме себе крије.</p> <p>Писар се поздрави са њом врло интимно, задржа њену руку подуже у 
прођоше трнци, а писар брзо узе капу и, поздравивши је у ходу, изиђе из собе.</p> <p>Она скочи  
тко, како га зваху сељаци.{S} Сви су те поздравили.{S} Мајка ти рекла... и сад се стадоше ређат 
 претрну и застаде...{S} Гојко беше већ позеленео од страха.</p> <p>— Баш смо погрешили!... про 
p> <p>Крајем месеца, Гојко и Љубица, на позив новог депозитара, одоше у срез.{S} Тамо се већ мн 
ом у школском раду; свиде јој се и овај позив Велимиров и ова лепа шетња преко равна пожњевена  
своје дете и затим чича Стојан стаде да позива једног по једног родитеља унутра.{S} Уђе један с 
мах са мном у срез, зову га...{S} Ево и позива.</p> <p>— Хм... <hi>он</hi> се потписао, шапну В 
љи.{S} Али кад виде да га она сама увек позива и да се радује сваком његову доласку, он се умир 
јка, али није могла одмах да се обрне с позивом... прво ваља припремити земљиште околишним разг 
плаши се.{S} Отвори очи, чудећи се овом позиву, па одједном, као да му поскакаше <pb n="132" /> 
да смо се ја и ви, господин учо, раније познавали... или смо се негде виђали, настави писар, ну 
на...{S} Овако док ви радите веронауку, познавање природе, певање... у мају, за то време деца з 
 учини по вољи: узе други разред и поче познавање природе.{S} Предавао је врло лепо, лако и жив 
о ових глупих ширета — жена, јер она не познаваше њихово стање ни намере.{S} Она им одговори пр 
и и дохвати разјарену жену за руке, али познавши је, одједном пусти њене руке и стаде се осврта 
ратнице и загледа се у Гојка, па кад га познаде, обрте право низ пут; Гојко једва стизаше за њо 
ој...{S} Ходи код бате...</p> <p>Љубица познаде ћатин глас, па плану својом одважном, плаховито 
ле сад шта је! рече Гојко у себи.{S} Он познаде писара.{S} Сећа га се добро кад је ступио у прв 
цни, братићу, нек те чује.</p> <p>Гојко познаде Вељин глас одмах.{S} Скочи и пође к вратима, па 
} Нисам јој ништа издавао.</p> <p>Гојко познаде овај глас, и задркта.</p> <p>— Добро... одговор 
ловну оштар глас.{S} Он изиђе брзо, јер познаде председника.</p> <p>— Пусти тога човека, нек ид 
Љубици.</p> <pb n="194" /> <p>Она одмах познаде Богосава, и следи се, јер он никад не долази уз 
то лови сваки звук и покрет...{S} Јест, познаје добро његов глас...{S} Шапуће, али до њена слух 
 се загледа у њу...{S} Како то да је не познаје, ако је из овога села!...{S} Али је лепотица, п 
во лице, а говори!...{S} Јест она добро познаје то лице, научила је читати оваки израз на њему, 
а на њему.{S} И као да га сад тек добро познаје, и оно јој се чини тако обично, као да је многе 
а ми одсеците уши, ако то не буде...{S} Познајем ја по овима овде: чим се они устумарају сваки  
p> <p>— Тхе... шта ћу?{S} Знам да ме не познајете, одговори Гојко гледајући у земљу. »Ха, ова н 
Гојку загушљив глас.</p> <p>— Зар ме не познајеш!...{S} Ја сам Милица Обрадова... чуо си ваљда? 
 <p>— Писареву... онога, његову жену ти познајеш?</p> <p>— Знам је ка тебе; како је не би знао. 
угови из гимназије, па се чине да се не познају.{S} Господин Пера с нарочитим задовољством и ча 
ри да је отпуштен, јер је нагађала, а и познала је по Гојкову изразу лица.{S} А Гојко јој не ре 
вити гнездо, у коме бих душу одморила и познала праву срећу.{S} А ово... зар је ово гнездо!...{ 
е ишчупано, нема га више...{S} Да нисам познала праву љубав, било би ми свеједно... ништа...{S} 
е на њу весело и учтиво, као сваки нови познаник, који се жели што боље препоручити.{S} Његов п 
 Она му приђе слободно, као да су стари познаници и смешећи се поздрави га:</p> <p>— Добро јутр 
.{S} Обукох се, оденух се, стекох многа познанства, која су ми ласкала, стадох се проводити вес 
ао рећи. </p> <p>— Е па деде, за срећна познанства! подиже писар чашу, додирујући уз гред, врло 
е...{S} Сећа се својих осећаја за време познанства са Драгутином.{S} О, то беху неки светли дан 
ислити. — Па ти си то мене, настави он, познао одмах... и опет си ћутао!</p> <p>— Тхе... шта ћу 
реба да сам нај...најслободнији!«...{S} Познао сам вас одмах, настави он, па се накашља, не зна 
што удари директору шамар...{S} Није га познао по ноћи.</p> <p>— Аха, јест... хтедоше, чини ми  
а како изгледа оно рајско место, где је познао једине дане среће, милоште, задовољства.{S} Кући 
ан, жив...{S} Ко би га сад видео, не би познао у њему онога збуњеног, плашљивог јадника. »Да га 
ј је!{S} Иде као убијена... и одмах сам познао да јој није било по вољи.{S} И Стојан тако вели. 
="111" /> <p>— Разуме се, и своју тужбу познао сам...</p> <p>— Хм, добро, добро... махну он гла 
веног лукавства.{S} Са лица му бије она позната надувена тупост, која је својствена многим нешк 
 лагано отварају и кроз њих пролази она позната страшна фигура.{S} Поносно подигнуте главе, вла 
..</p> <p>При крају причања отворише се позната врата, уђе депозитар и зађе некуд иза Гојкових  
беше занесена...{S} И као кроз сан чује познати глас:</p> <p>— Болан, па нећеш да ми кажеш ни х 
вори...{S} Гле како дркће и трепери тај познати јој, крупан, мушки глас... а из њега веје тако  
енила се много.{S} Једва би је ко могао познати.{S} Од лепе, младе, здраве жене, постао је кост 
, нудећи Гојка пивом.{S} Ви сте ми тако познати.</p> <p>— Учили смо гимназију заједно...{S} Ви  
, сад је опет друкчије: много обичније, познатије, као да се сад тек јасно испољила свака црта  
тале учитељице.{S} Опази она и неколико познатих јој девојачких лица; то су јој другарице, стар 
а пријатна веселост у срцу; осетише оно познато задовољство од здравља, с којим се код младежи  
же и прође кроз село.{S} Кад беше поред познатога плота, хтеде погледати у десно, али му се учи 
Још из далека, по целој његовој фигури, познаћете да је то нешто необично, а кад вам се приближ 
pb n="122" /> са Стојаном да сутра рано позову Вељу.{S} Изређаше се толики догађаји, а њега још 
радурину...{S} Отвори очи, ако хоћеш да поиграмо уз месојеђе.</p> <p>Гојку засветлеше очи.{S} О 
е још ништа ни казао, него све онако... поиздаље.{S} Час говори некакве одвећ необичне комплиме 
 појави на вратницама, они испред школе поиздизаше главе, и што им се овај више примицаше, њихо 
 Свеједно, добар је и нож!...{S} Али он поима да се с ножем треба приближити баш уз њега, гледа 
ваш.... ваш!...{S} И Гојко одједном, не поимајући шта ради, дохвати њену меку <pb n="142" /> вр 
е, трава расте; пајо, пауне...{S}" Деца поискакаше из клупа као јарићи, па се окупише око прозо 
соноги малишани, његова браћа и сестре, поискачу испод прљавих, <pb n="64" /> поцепаних поњава, 
ив израз.</p> <p>Учитељ, спреман за ове појаве, које се другима врло ретко дешавају, извади из  
да ме може ништа учинити да нестане ове појаве.{S} Узрок лежи у њој самој, и он је тако тесно с 
p>— Ха-ха-ха...{S} Па то су најобичније појаве у школи; то већ не сме никако да вас љути, јер ћ 
 осврћући се на човечја гнезда, која се појаве уз њене обале па их одједном нестане...{S} Све ћ 
орише <pb n="115" /> врата и на њима се појави писарка, он шмугну у свој разред, па се закључа. 
, само јој је она у глави...{S} Опет се појави онај грозничави сјај у очима, ватра је обузимаше 
вом јаду.</p> <p>Одједном се код Љубице појави нека одлучност на лицу; мати јој одлази и долази 
баџиске чесме.{S} Она се зачуди његовој појави, а он пружи руке радосно.</p> <p>— Хвала Богу, к 
о одевено женско чељаде.{S} Чим се гост појави на вратницама, они испред школе поиздизаше главе 
не знајући ни сама шта је рекла.</p> <p>Појави се на прагу и Гојко, али друкчији, сасвим друкчи 
Радио је цео дан, погледајући кад ће се појавити Љубица, или друго штогод непријатно.{S} Већ се 
ав инат Гојку, да се овај већ није смео појавити пред њом.{S} Чим га опази, она се бајаги обрне 
га« и са тим сећањем на деветорицу ђака појавише се у њој сећање и на све оно, што је у вези са 
вори двориште за Милицом, на вратима се појавише Богосав и Влајко.{S} Како се опремио!{S} На ње 
{S} Гојко не може да се начуди откуд се појавише толике ствари, чак и чист бео покривач на стол 
ој и цела она поче мењати...{S} Прво се појавише неки тамни и нејасни осећаји и са њима у вези  
} Учини му се да се из саме душе његове појављује нека сила, која га снажно гони у наручја тој  
ази страх далеко је, оно се не види, не појављује се...{S} И снага је издаде...{S} Она стаде уз 
дмах опази, да нови колега целом својом појавом и држањем одговара њеним ранијим сновима.</p> < 
... и не могу да мислим.</p> <p>А дечко поједе крушку, и таман да баци огризак, а поред њега пр 
табли.</p> <p>— То већ и онако морам... поједине округе, али опет не иде то тако... без целе ма 
о у котлу...{S} Она се хвата мислима за поједине речи Стојанове, али у глави опет ври, а срце с 
ео младост, мора знати за њу, сећати се појединих тренутака и, разуме се, то су најлепша сећања 
би доста чорбе.{S} Не можеш ти сама све појести...{S} Ти си ми, брате, фина жена: мало једеш а  
о проговори: </p> <p>Што бежиш? нећу те појести.</p> <p>— Дивљачно је, госпођо, много, стаде га 
а тај спремљени ручак они могу и довече појести, пошто се он решио да ноћи код Веље...</p> <p>» 
е хранитељке, јер она их је и хранила и појила, другог чега нису имали; она их је и неговала, к 
и, а и по осталим селима, још немају ни појма о хигијени.{S} Треба <hi>власт</hi> да их научи.. 
на истина.{S} Диже му се коса на глави, појури преко кујне и отвори собна врата...{S} Задахну г 
е, па нашавши се сама у мрачном сокаку, појури напред, као да је неко гони...</p> <p>Мрак!... м 
едно псето и искочи из дворишта, за њим појури друго, па треће и око уморна учитеља подиже се ч 
дмах виде да је то пијан човек, па брзо појури вратницама, али незнанко беше ближи па подупре л 
о лица, па трећа преко леђа...{S} Гојко појури к вратима, али га писар дочепа за раме.</p> <p>С 
муке.{S} Ту ми нико не поможе: одмах ће појурити у министарство тужбе, доставе...{S} Хај-хај да 
} Рећи ће јој се да хоће нарочито да се покаже пред људима.{S} Нека, има времена и за то, кад о 
ини веома незгодно да баш тако отворено покаже, како је раније опазила госте, па их сад ишчекуј 
Хо, голубице, па то и хоћу баш... да ту покажеш мајсторију: да стигнеш и у школу и у кујну.{S}  
 тебе ома’ зубима.{S} Него ти њима први покажи зубе.{S} Је с’ вид’о нашу учитељку како је жустр 
но од другога, старајући се обоје да се покажу што веселији.{S} Разговори се вођаху или о школс 
ти само Љубицу, што се онако нетактична показа.{S} Ревизор отпусти децу кућама, рече им да дођу 
.{S} Министров потпис...{S} И он доиста показа акт с потписом Министра просвете, па га онда поц 
да, а вратнице се отворише и на њима се показа, сва увијена, Љубица.{S} Иђаше полако, погурена  
их мука ни страдања...</p> <p>Љубица се показа на испиту необично пргава.{S} Како је радила пре 
испитано, у мислима проверено, и све се показа непоуздано, ништавно, лепо само као мисао, да те 
{S} А сад пуна кућа.</p> <p>И Влајко се показа веома предусретљив према ташти и свастици.{S} За 
р је доведе до врата Гојкове учионице и показа парчета хартије.</p> <p>— Ено, ту је и тужба и а 
иду, право пред њеним очима, расветли и показа велики светао круг, из кога по том изиђе глава с 
подине, капетан нам вели — и председник показа руком десно до себе, Гојко угледа капетана и би  
нешто промрмља, и више очима но говором показа му место где ће сести.{S} Гост се намести врло о 
 Перу, он је ту пред комисијом, и писар показа руком на врата која вођаху у другу собу, па затв 
ица израчуна и написа признанину, па му показа:</p> <p>— Да ли ће бити добро овако? запита она  
а овом смелошћу, поцрвене, али не смеде показати знака љутње, да не увреди овако отресита госта 
ти вера!...{S} Још да видим како ћеш се показати на ручку.</p> <p>— Знаш да морам бити у школи  
е лепо време.</p> <p>— Е сад нам можете показати како ћемо наћи пут за вашу школу, рече Љубица  
ваког дана очекује некакав акт, који ће показати Гојку с ким има посла. »Нек види шта ми можемо 
ст и задовољство, а не смејући то ничим показати.{S} Чим се отворише <pb n="115" /> врата и на  
у, не бој се ти.{S} Њему баш немој зубе показивати, ономе знаш... него онако низ длаку..{S} Лаж 
 — Раструбила је по целом срезу и свима показује некакву гривну, шта ли... што је отела онда... 
о сасвим друкчији, достојанственији, па показује нешто једном дечку, који је сео у средини кола 
p>— Јесте ли ви ово писали? узвикну он, показујући прстом на Гојков потпис.{S} Беше сав поцрвен 
с с пандуром?{S} Седите, рече он благо, показујући Гојку место.</p> <p>Гојко му, колико могаше  
у сам, него напред! викну пандур оштро, показујући му место пред коњем.</p> <p>— Зар он још ту  
тан поглед блуђаше по далеку недогледу, показујући јасно да је душа успавана, да је срце обузет 
зно погледа...{S} А оно није... свет је покварен, сваки хоће да уништи туђу срећу, ма немао сам 
и, ипак им се чинило, да неће бити тако покварених људи, који ће тај злочин извршити.{S} А оно  
лане ватра, нек прозвижди тане, нека им поквари, нек пресече ово љубавно гугутање!...{S} О, пог 
ји од јела.</p> <p>— Нећете нам, ваљда, покварити друштво.{S} Има времена и за одмор.</p> <p>Го 
онски.{S} Они сад тамо ручају, па да им поквариш весеље...</p> <p>Љубица подиже главу и стаде с 
лете са питањима из рачуна, али њему не покварише одличну оцену, те тако он имађаше жалити само 
p>— Јест, кад ти дођеш као да ти је све поклано, а неки пут те нема по три дана...</p> <p>— А ш 
поцепао ваше признанице и сматра то као поклон... рече он, погледавши је радознало у лице.{S} А 
, и смејући се рече: »Ништа, ја ћу њему поклонити деветорицу, па онда да имамо обоје по педесет 
штво«.</p> <pb n="24" /> <p>Одједном их поклопи облак, уши им заглухнуше од блејања оваца, а по 
ао што је чула своје сељанке да жале за покојником. <pb n="101" /> После се већ навикла, а у ви 
?...{S} Свеједно, шта буде«...{S} И он, покоран судбини, спреми се за даља страдања, држећи да  
ласом, из кога звони најжуднија молба и покорност, полушаптати, замуцкујући:</p> <p>— Па немој, 
о.</p> <p>— Хо, људи!... рече пролазећи покрај ње, као да се чуди беди невидовној, па уђе у соб 
 срце лупа бурно, живо.{S} Не сме да се покрене, да мрдне ма чиме..{S} Само гледа, гледа у ову  
ај да се бежи!...{S} Не могу ноге да се покрену...{S} Она обори главу и замисли се...</p> <pb n 
...{S} Ха, ево!...{S} Вуче... обарач се покрену и чини јој се застаде...{S} Она се спреми да по 
итиште браву и гурну... врата се лагано покренуше.{S} Она промоли главу, па најпре не разгледа  
едајући у страну.</p> <p>Напред настаде покрет, гости поседаше у клупе, а председник оде за сто 
ва, а слух напрегнуто лови сваки звук и покрет...{S} Јест, познаје добро његов глас...{S} Шапућ 
о јој загорчавају сваки тренутак, сваки покрет.</p> <p>»Што ми не да Бог мира, мисли она, да се 
ити.{S} Љубица посматраше пажљиво сваки покрет, не осећајући ништа и не мислећи ни о чем.{S} Зг 
 ништа, ама баш ништа!...{S} Стој, неки покрет и звук... као да се љубе?...{S} Јест, пољупци!.. 
е према очима, као да му је тај жалосни покрет сва одбрана, којом располаже...{S} Камџија фијук 
 Радећи то, чича једнако објашњава свој покрет, а по неки пут баци оштру »примедбу« на данашњи  
у.{S} Да јој је да не пропусти ни један покрет учитељев.{S} А он ради живо, умешно, с вољом...{ 
 <p>Влајко скочи, учини некакав нејасан покрет, па се одједном трже, прибра се...{S} Слеже раме 
е само сјаји... стоји тако укочено, без покрета, без икаква знака живота...{S} Стакло!... мртав 
и сам већ читав час, не мрда ни чим, не покрете се, као мртвац...{S} Одједном стаде гледати све 
робуди се и наставља на јави такве исте покрете, али га жигне љути бол, и он одмах сазнаје свој 
тељ...{S} Онако исто говори, онаки исти покрети, осмех, ама баш све исто.{S} И његове прве речи 
, неописана радост, она неким необичним покретом зграби кутицу обема рукама, а очи јој стадоше  
 на груди своју љубимицу, као да је тим покретом заклања од свију страдања и недаћа, што су је  
и погледали.{S} О, тешко мени!... и она покри лице врелим рукама и горко зајеца...</p> <p>— Зна 
а себи, али се одједном стресе и навуче покривач на главу...{S} Старала се да више не мисли, до 
о трља, вуче, шта ли ради.{S} Види се и покривач и под њим <pb n="121" /> нека нејасна маса...{ 
целом небесном своду навучен је суморан покривач загасите тамне боје, из кога непрестано сипи о 
 појавише толике ствари, чак и чист бео покривач на столу...{S} Али је женска глава за те ствар 
 закључити по Стојану, који онако испод покривача испаде и прескочи све степенице иа вратима, п 
на, тражећи хране под овим густим белим покривачем.{S} Из потеса долеташе некакав необичан за с 
100" /> <p>Склупчати се тако под топлим покривачем уз то мило сухо тело и ћутати, ћутати дуго,  
чисту собу, где на средини стајаше сто, покривен белим као снег застирачем; на њему послужавник 
есе; на дувару обешена цела гардероба и покривена чистим застирачем.{S} Чим уђе у собу, девојка 
зебњу од тих непознатих, црним застором покривених дана, који јаком наступају...{S} Она се стре 
им губером.{S} Под њима само меко сено, покривено шареницом, па ипак беше тако слатко ту заспат 
S}Синуло пролеће.{S} Густа зелена трава покрила је воћњаке, па је милина зауставити око на том  
глави му само једна црна мисао, која је покрила собом све, и живот, и осећаје, све, све... »Све 
а, протежући се целом снагом, а за њима покуњен, снуждена погледа, изиђе и Гојко са писарем.</p 
 напослетку, завршујући ред, натмурен и покуњен, ступаше Гојко.{S} По потесу блиста се бистра р 
ну главом одлучно, љутито, и чича изиђе покуњене главе.{S} Она дрхташе сва, као у грозници, не  
 хаљини, са венцем на глави, а поред ње покуњио се њен будући муж, Гојко учитељ, па звера око с 
учитељима нешто пара тамо о Божићу, док покупи школски прирез за ову годину, а сад купи само др 
ожи друго одело на столицу, а оно мокро покупи и однесе да га осуши.</p> <p>Гојко лежи сам већ  
 лолчине једне.{S} Знам да ће од народа покупити свих дванаест, као за господин Драгољуба...{S} 
жише вратове, дунуше снажно у прашину и покупише лишће и крушке...{S} Једна младица, јамачно пр 
мо, рече кмет.</p> <p>— Прирез није био покупљен, допуни га Богосав.{S} Знате, мука је са тим п 
шта ће са њим, ако падне где у путу.{S} Покуша да га мало расвести, приђе му близу и проговори: 
нешто због оскудице, оде до суднице, да покуша пречистити рачуне са досадањим председником, а и 
?... не презирете ме?... прошапта она и покуша да развуче усне у осмех, али се оне искривише и  
 она не може да јој се одупре, она и не покушава да се врати, јер осећа да то не може бити, и с 
на узглавље...</p> <p>Неко груну врата, покушавајући да их отвори, затим се зачу глас:</p> <p>Н 
/p> <p>Она пође за њим без устезања, не покушавајући да ослободи своју руку, коју је Гојко стег 
оловање у Београду.{S} Неколико пута је покушавала да побегне кући, али је знала шта је тамо че 
ио да још летос мапу набави.{S} Ипак он покушаваше не би ли се <pb n="22" /> то могло и ове год 
та би га снашло...{S} А видиш, код њега покушао... без размишљања...{S} Уђе и право за камџију. 
нај смео тако поступати?...{S} Не би ни покушао, јер зна шта би га снашло...{S} А видиш, код ње 
 морала...{S} О, тешко оном, ко би само покушао помутити јој срећу, тешком муком стечену, давно 
 кмет и лице му доби неки полузваничан, пола учтив израз.</p> <p>Учитељ, спреман за ове појаве, 
4 — 5 часова, и ако је тек мало јаче од пола часа како су стигли.</p> <p>Одједном поче да се см 
ујући неку нову и важну мисао.{S} Прође пола часа.{S} Гојку се досади седети, а све више га обу 
ад... некако тако.. ових дана.{S} После пола часа за Гојком се затворише апсанска врата и зарђа 
 и рад иђаше све боље и живље.{S} После пола часа пусти децу и, бришући марамом ознојено и зажа 
ртију, па се врати унутра.</p> <p>После пола часа, он сави једно писмо и даде га Стојану. </p>  
.{S} Људи почеше долазити.</p> <p>После пола часа заседе цео школски одбор у школи и поче да уп 
очију јој севнуше необичне муње. — Кроз пола часа изићи ћу на одмор.</p> <p>— Баш би боље било  
лозима и остајала тако као прикована по пола часа и више.{S} И сада, ево, стоји као опчарана и  
бог прве плате примам оба ова месеца по пола...</p> <p>— А квартирина?</p> <p>— Нисам још ништа 
ни лице, али кроз један тренут стаде га полагано обузимати срџба... </p> <p>— Каквој њиви?!...  
, али се сад све почиње мењати, наступа полагано некаква хладноћа, досада; свако се од њих све  
а Љубица и уздахну горко, извијајући се полагано из његових руку, којима је беше обавио и стега 
..{S} Шта ћу да радим?...</p> <p>Ноћ се полагано навлачи, а оне још седе, шапућу и уздишу...</p 
весело!...{S} Па сеоба у своју кућу, па полазак у школу...{S} Колико се само ту преживело срећн 
ање и врло топло...{S} Али од тог места полазе све јаче струје низ тело, трзају се мишићи...{S} 
, да ли је не варају очи и слух?!...{S} Полако још напред, вуци се као змија међу бурумцима и з 
 види се!...</p> <p>Ха, ево њиве!...{S} Полако само... тихо као сенка...{S} Расклањај руком пер 
ио овде од јутрос, па сад спавао?...{S} Полако, на прстима...{S} Соба није закључана...{S} Ено  
пише да се не закључавају свакад«...{S} Полако, као сенка, притиште браву и гурну... врата се л 
 знамо како се у скамијама идеалише.{S} Полако... биће времена да све видите и да се у свему ра 
— Хе... а нисте још ништа ни почели.{S} Полако!... сваки је почетак тежак.</p> <p>— Али, молим  
цајци, жури Ђокић председника.</p> <p>— Полако, море, чекај...{S} Знаш колико сам ја тебе чекао 
аш... него онако низ длаку..{S} Лажи га полако док не ухватиш за врат, па онда о земљу.{S} Ја,  
лу, рече им да се ту играју, па се онда полако приближи Гојку.{S} Он стајаше међу децом, па им  
тешки магловити сумор, што дави, испија полако...</p> <p>»И зар све од једном да пропадне, сва  
/> <p>Љубица стајаше у ходнику док деца полако изиђоше из школе.{S} За децом изиђе Гојко, гледа 
..{S} Она обори главу стидљиво, а он је полако обгрли, па је одједном стаде љубити тако страсно 
одиже и погледа по соби несвесно, па се полако обрте и изиђе на врата.{S} Стојан се зачуди кад  
, кажем ти, одговори он, прибирајући се полако и долазећи к себи.</p> <p>Она се сакри у башту з 
атни списак.</p> <p>Узевши новац, он се полако упути оним необичним вратима, кроз која ће одмах 
</p> <p>— Јесте! одговори Гојко, и поче полако причати догађај за догађајем.{S} Кад год помене  
е показа, сва увијена, Љубица.{S} Иђаше полако, погурена и оборене главе, као болесник, коме се 
и пролазе, а он са својом сакатом руком полако врши посао...{S} Он и ћата не мењају се.{S} Посл 
промешкољи, погледа у Љубицу, па са њом полако изиђе из школе.{S} Гојко не диже главе за њима.{ 
јака помрчина, не види се ништа, али он полако, пипајући око плотова и спотичући се, дође до св 
 окренем...{S} Што, гле само како то он полако, смешећи се...{S} Зар ја не бих могла тако?...«< 
а великом радошћу. »Ето, кажем ја: само полако, па ко зна шта још може бити!...« помисли он и п 
атнице, куда пролажаху ђаци, па се опет полако крену.{S} Љубица пође за њим.</p> <p>— Хоћете ли 
ку.</p> <p>Тако идући к селу претресаху полако добре стране свога новог друга и пријатеља.{S} О 
ви да ће и она ићи.</p> <p>Кад би време поласку, Љубица дође, обучена и накићена свима својим д 
 само како је не опазе...{S} Али је она полегла по земљи, само главу мало подигла, да боље види 
и једна пука простачина и не знам ти за политику баш ни мало.{S} Ја, братићу мој, само знам да  
 Ето, сад и ми почели да распитујемо за политику, рече Љубица, смешећи се.</p> <p>— Ја морам, а 
да нико не дира оне који се не мешају у политику?</p> <p>— А зар мислите да се овај грешни коле 
ао неке... и ћата именова неке главније политичке раднике. — Њему сви рекоше да су то само тек  
крити.</p> <pb n="62" /> <p>После ручка полицајац одседе у разговору још читав час.{S} Ту се ра 
2" /> <p>Једнога хладног, туробног дана полицајац дође необично весео, а и Љубица изишла до сте 
гово раме, а он, онај бесни и разуздани полицајац, оборио главу, па ни прословити...{S} Тада Љу 
дно на један прозор од учионице.{S} Чим полицајац уђе у школу, Стојан истрча напоље.{S} Гојко о 
из...{S} Ах, да, да... трже се одједном полицајац, треба за општину, рече он, па се осмехну лев 
е, не боји се никаква зла; јер није ово полицајац, него његов добар друг...{S} Он га може и у з 
зменио...</p> <p>— А, ти ли си?! врисну полицајац и замахну камџијом.</p> <p>Гојко само гледа т 
id="SRP18993_C8"> <head>VIII.</head> <p>Полицајац веома учестао са својим походама.{S} Сваки др 
езаведену, као пре, па после да те гоне полицајци, жури Ђокић председника.</p> <p>— Полако, мор 
а црвена полицијска капа.{S} Увек су му полицајци били одвратни, а сад му се овај што долази уч 
n="174" /> наравно, где не долази често полиција...{S} А, како ти се чини?...{S} Шта ће нам гос 
...{S} Само да се чувамо од пријатеља и полиције!...{S} Знаш, нећемо се мешати ни са учитељима. 
.{S} А ја постанем, на пример, Министар полиције...{S} Хехе...« И Гојко мрдну брком у страну, о 
{S} Истина, сам он није постао Министар полиције, али што је мислио о писару, све се сад испуња 
ни му се да промиче поред прошћа црвена полицијска капа.{S} Увек су му полицајци били одвратни, 
Министарства, проговори писар службеним полицијским тоном, па онда, као са своје стране, настав 
 погледа, већ јој приђе слободно и оним полицијско породичним тоном рече јој, прилазећи: </p> < 
 <p>У двориште уђе срески писар у новој полицијској униформи, која тек беше прописана.{S} Нову  
аједно...{S} Ви после одосте некуд... у полицију.</p> <p>— Ха, па што се не кажеш, брате!...{S} 
 ситнице, звонце...{S} Што ја не одох у полицију?...{S} Дотерао би до капетана... па седнем она 
.{S} И јесте ли видели како иде славно: половина већ знају да разликују оба гласа!{S} А тек смо 
> <p>— А ово је, без сумње, твоја драга половина и глава куће, настави он, рукујући се са Љубиц 
а, црне густо обрасле браде, која се од половине на ниже преливаше у затвореножуту боју; висока 
 отресит, жив, окретан младић.{S} Још с половине дворишта он проговори:</p> <p>— Кажем ја: није 
би, куд оде памет.{S} Знала је за његов положај и домаће околности, ништа је није привлачило к  
опасти.{S} Сад му беше најтегобнији тај положај, због кога је и иначе трпео доста.</p> <p>— Јес 
да мисли и не разумевајући потпуно свој положај.</p> <p>Одједном Гојко отвори очи и стаде махат 
 заузе неки одсудан, само њој својствен положај ишчекивања.{S} После јој се учини веома незгодн 
ом, у другом, лепшем свету, у сјајнијем положају, који потпуно одговараше његовим најтајнијим ж 
 ја имам рођену сестру, која је у вашем положају,.. учитељица, као и ви...</p> <p>И сад настаде 
ати похвале њеној лепоти, памети, лепом положају који заузима...{S} Љубица, коју све више обузи 
 да га види у пуном сјају господства, у положају од кога и сам по мало зависи. </p> <pb n="41"  
ао и понешто читао, али то се, у њихову положају, није могло ни очекивати.{S} Међу њима непрест 
се насмеје гласно, а Пера отвори капак, положи драгоценост пред њу на сто, па се мало измаче.</ 
убичиној руци и попрска сто.</p> <p>— Е положила си испит за домаћицу.{S} Алал ти вера!...{S} Ј 
ад четврта.</p> <p>— Нисте ваљад’ испит положили, те сте још привремени?</p> <p>Гојко поцрвене  
S} Разуме се већ: ја сам постао сталан, положио практични испит, па гледам ко је срећнији од ме 
х, умре ми брат, па умре и отац, али ја положих испит, и ступих у гимназију!...</p> <p>Он заста 
о је требало.{S} Све се то изврши неким полу-пословним тоном, као да издаје обичну плату, а њем 
 његова, она...{S} Гледаше је некад као полубога, и мишљаше који ли ће смртни бити срећан да је 
рате, баш то нисмо знали, рећи ће једна полугласно, него смо дошли да чујемо од господина Љубе! 
же и одуговлачи: те чекај испит, те бар полугодишњи парастос...{S} Којешта!{S} А мати ме лепо с 
ући тешко.{S} Шта му би одједном!...{S} Полуде, свете ми Петке!...{S} Ка да му је сестра, или т 
о одвратан, тако досадан... мислила сам полудећу, ако још дуже са њим поживим.{S} И сама се чуд 
И снови црни, из дана у дан... па да се полуди од бриге.</p> <pb n="200" /> <p>Пред вече, кад с 
са собом? рече кмет и лице му доби неки полузваничан, пола учтив израз.</p> <p>Учитељ, спреман  
ротиња смо, госпођо, стаде кмет увијати полуиронично, смејући се у себи и чудећи се смелости ов 
нате како се то згодно усвоји у зимском полумраку... деца не дишу, слушајући... да, да.!...{S}  
ше, и она остаде на његовим грудима као полумртва, онесвесла...{S} Доцније, кад се мало прибра  
 прво време гледаше исто онако буновно, полусвесно, као и до сада; али одједном јој засветли у  
је право...{S} Устане ћутећи, гледајући полусвесно око себе, иде у школу и ради, све са неким ч 
} Колико је ту помешано милине са неком полусмешном збиљом и важношћу.{S} Друкчије и не бива: п 
 једна се распрсла на двоје, па се беле полутине и преливају се на сунцу...</p> <p>— Није то; ш 
 иронично, као што обично гледамо какве полуумнике, насмеши се и махну главом, па се обрте учит 
— Кажем ја, јекну она загушеним гласом, полушапатом. — Нико не може грешници опростити, сваки ј 
ога звони најжуднија молба и покорност, полушаптати, замуцкујући:</p> <p>— Па немој, болан, так 
величанствено носити преко равна српска поља...</p> <p>Гојку кану суза из очију, али он не смед 
ире, пружила се час таласаста час равна поља, по којима су наизменце разасути потеси, села и шу 
 и ова лепа шетња преко равна пожњевена поља. »Шта они говоре о злу кад је тако пријатно и зани 
 <p>— То је ’нако... кад нас је водио у поље, а није нас нарочито учио. .</p> <p>Љубица је мисл 
се досети овом смеху, па чим стадоше на пољу запита га:</p> <p>— Ви сте јамачно лепо провели де 
а!...{S} Ехеј-хеј!...</p> <p>Међутим на пољу писар отпочео напад, по свима правилима донжуанске 
расташе.{S} Стајала је дуго на отворену пољу, гледајући тужно за погрбљеном старицом, која се,  
 Од куд ти по оваком времену?!... па га пољуби у руку и понуди да седне.</p> <p>Стотинама питањ 
аховито стегну, подржа је, па се саже и пољуби је.{S} Она као да то не осећаше, него настави оч 
њену руку, подржа је мало, па се саже и пољуби је...{S} Њу опет прођоше трнци, а писар брзо узе 
рујем.</p> <p>Они се обојица загрлише и пољубише.</p> <p>— Ја се чудим јуче о коме то мој кмет  
тако страсно, бесно... а она му враћаше пољупце, топећи се од милине... »То је љубав... ми се љ 
т и звук... као да се љубе?...{S} Јест, пољупци!... и слух се још више повинује раздраженој жен 
 па долети у собу, загрли мајку, обаспе пољупцима милу сеју.</p> <p>Мајка, радосна, што јој дет 
ше дете, јер су инокосне, па им нема ко помагати у раду.{S} Неке се заклињу да им је то дете је 
 да се не ћути, а одборници му понајлак помагаху.{S} Најзад се кмет почеша иза уха, а то је већ 
 причала тешко, с муком, али јој Смиљка помагаше згодним питањима.{S} После настаде објашњење и 
билази на раду по неколико пута дневно, помаже је саветима и напослетку поче да држи предавања  
чито бира такву децу.{S} Обавештава их, помаже им, управо учи их да мисле, али су то деца неука 
оби као дивљаче.</p> <pb n="16" /> <p>— Помаже ви Бог! поздрави се старац, скинувши капу и насл 
 Америци...</p> <p>— Еј мој кукавче, не помаже ти сад ни Америка, кад си растурио своје гнездо! 
т и неваљалство из школе, а што старији помажу неваљалцима — њихов је грех...</p> <p>Изговоривш 
ега, ништа се не види, само се из мрака помаља црвено зверско лице и више ништа...{S} Он изглед 
<p>Одједном на прозору, споља, стаде се помаљати црна чупава глава с разрогаченим очима...{S} П 
чепа је, склопи и метну у џеп, па цикну помамно:</p> <p>— Ха, тако ти!... деца иду боса, исцепа 
 светао, топал.{S} Ћутање...{S} Неко се помаче, устаде, он обрте главу.{S} Један дечко стоји и  
ричати догађај за догађајем.{S} Кад год помене односе Љубичине и писареве, он опази да председн 
е ли данас долазити?{S} Гојко никога не помену, али се знало о ком говори.</p> <p>— Не зна, бра 
ла са њим о броју ђака, па онако у шали помену, како Гојко има мање деце од ње, и смејући се ре 
ваше сваки разговор, у ком би се морало поменути име писарево.</p> <p>— А новости... већ онако. 
иво исприча готово све, што је се могло поменути.</p> <p>— Зашто нисте дошли к мени раније?{S}  
азговор о учитељима, о њиховим патњама; поменуше и једно зло: кад је више учитеља у месту, па с 
кроз неми сутон, са тихим жубором реке, помеша се болно, тужно јецање...{S} И оде низ воду, тих 
 испод њега.{S} Осећа се задах прашине, помешан са сточним изметом.{S} Наједаред сокак се прегр 
ебеснога свода.{S} Оштар, хладан ветар, помешан са влажном измаглицом, стаде га шибати по лицу. 
погледа га за часак.{S} Ироничан осмех, помешан са презирањем, заигра на њеним уснама.{S} Дохва 
своју нову дужност!;...{S} Колико је ту помешано милине са неком полусмешном збиљом и важношћу. 
о неколико пута, у почетку њихове везе, помилова је и беше нежан према њој, али је и та нежност 
иски и драги ови мали дивљачићи.{S} Она помилова по глави неке слободније ђачиће; један се изма 
јући да ли да му све каже: незгодно јој помињати сиротовање своје родбине.{S} Али се нешто мора 
 је вукло напред, те иђаше с вољом, али помисао на оне људе што су тамо засели, заплаши га и зб 
е тиче. »Видим ја, нема ту мирног рада! помисли она.{S} Мораће једно од нас двоје путовати«.</p 
>»Бог га видео, кад их пре научи песми! помисли Љубица. — Види се да је нису знали до сад: ено  
дворишту уђе у школу. »Све једно исто«, помисли она пролазећи поред стола, за којим се врши упи 
вац. »Бар ћу добро навићи на овај пут«, помисли он, идући кроз потес.</p> <p>— Стој, рече му Ве 
тији израз на лицу... »Најбоље ће бити, помисли она, да говорим са њим у повратку, сад кад пође 
, опазиће га. »Најбоље нек стоји овако, помисли он.{S} Они знају да ја немам жене ни друге посл 
оводити време у раду са малом децом!... помисли она. — Неумна, незгодна је та вечита борба са к 
рукчији, сасвим друкчији. »А ко зна?... помисли она са неком сумњом на души: можда је ово претв 
 ли?...</p> <p>— Теби, синко, и нама... помисли на нас...{S} А и њему, што?...{S} Све ће се то  
 смелости овог девојчета. ’Натема је... помисли он, а ви’ш овај не уме ни да обели!« Не може на 
олако, па ко зна шта још може бити!...« помисли он и погледа крадом Вељу, па опазивши на себи њ 
 па ми ћемо овде лепо и весело, живети« помисли он, али не смеде исказати своју мисао гласно.</ 
о устумарао пред својом кућицом.{S} Она помисли да се то и он жури за послом.{S} Међутим Гојко  
виђа и обузме га велики бол у срцу, кад помисли на такав растанак...</p> <milestone unit="subSe 
о лепа и млада...{S} Сад право из школе помисли он и подиже напред своје велике сањиве очи.{S}  
ову натмурену, згрчену фигуру, па одмах помисли да њега сад гризе љубомора, те се са осмехом об 
 разумела о коме ћата говори, али одмах помисли: неће ли бити и незгодно и опасно, да га пусти  
рећно, па уздахне и погледа млађу кћер, помисливши какве ли ће судбине она бити?...{S} Да ли ће 
ица гледаше, пренеражена.{S} Није никад помислила, да ће то такав утисак учинити.{S} Мислила је 
ме занима, па ћаскао свашта, а ја одмах помислила бозна шта...{S} Да ли је тако?«...{S} И она п 
одговараше његовим најтајнијим жељама и помислима...{S} Дуго је времена прошло тако.{S} Смркло  
епће и милује децу по глави...{S} Ко би помислио, да се у таквој школи целе године разлеже јаук 
 како се ви мрштите...{S} У једно време помислих сад ћете скочити, па нарочито бирам неразвијен 
д њега простире се по свој цркви, и она помишља да то мирише божја душа.{S} И гле, то исто сада 
 друг тако јако воли... само се смеши и помишља у себи како је то красна ствар бити муж и домаћ 
иду са децом у цркву, па је тада у себи помишљала, да ће и она дочекати тај срећни дан, кад ће  
} Шта то вели он?« Та она никад није ни помишљала на то; каква смрт!...{S} Ко ће се још ње сећа 
о сад није волео, и да му не беше деце, помишљао је озбиљно да бежи са њом у Америку, или у Тур 
 с таквом оштрином, да се није могло ни помишљати на отпор.</p> <p>Гојко се обрте деци, па им р 
 му баш та мисао застаде у глави, он не помишљаше ни на шта друго, али тек осећаше, да би му мн 
 и уредити, па га можеш научити и да ти помогне око ручка.</p> <p>— Зна он добро.{S} Него ми се 
па ваљда ће се наћи добра душа да и њој помогне...{S} Чуди се како је рђаво протумачила његово  
расположен и нарочито ради Гојка: да му помогне намеру, јер је већ увидео куд овај смера.</p> < 
а Богосав, који је дошао с кметом да му помогне саставити списак, како он рече, а у самој ствар 
ђене задатке на таблицама.{S} У томе му помогоше и гости.{S} После зажелеше да он држи једно пр 
зи, па«...</p> <p>Стојан утрча; лице му помодрело од дуга стајања на зими, али се у очима чита  
бранити, али му то не поможе.{S} Чак не поможе ни то, што сведоци никако не могу да се тачно се 
 на главу, имаћу муке.{S} Ту ми нико не поможе: одмах ће појурити у министарство тужбе, доставе 
ње, најпре молбом и лепим, па кад то не поможе, одбор удари у претњу.</p> <p>— Нека те плаћа, б 
прибра и стаде се бранити, али му то не поможе.{S} Чак не поможе ни то, што сведоци никако не м 
рећан пар и да ће веома сложно живети. »Помози Боже!« се прекрсти се она, кад изрече ову мисао. 
врата и викну Стојана.{S} Кад се старац помоли <pb n="110" /> из школе, он му нареди да донесе  
 маше рукама и види како се баба Смиљка помолила на вратима и некоме такође маше руком...{S} Мо 
ило...{S} На истоку се небо зацрвенело, помолио се иза брешчића зажарен, усијан котур, а над њи 
крв...</p> <p>— Братићу... браћо!...{S} Помоћ!... дрекну он и истрча на сокак, вичући по селу и 
обивала од њега писма, у којима моли за помоћ, јер нема шта јести, али је опет живо интересовао 
.</p> <p>— Стојане!...{S} Стојане!... у помоћ, потрчи!.. врисну Љубица из свега гласа, излете и 
чује...{S} Што очи не могу да постигну, помоћи ће им слух...{S} Гледа и слуша, не дишући, само  
ње.{S} Јаком иду твоје муке и невоље, а помоћи ти се не може.{S} Једино ти остаје: да зажмуриш  
а то...{S} Ни сама она не може ту ништа помоћи, баш и кад би хтела.{S} Шта може радити, ако јој 
орка хлеба!...{S} Али опет ваљда ће Бог помоћи.{S} Нисам ја ни прва ни последња на овом путу... 
еђу људе.{S} Таман рекох: да ми буде од помоћи, а оно... </p> <pb n="19" /> <p>Љубица се окрете 
ма!{S} И најгоре је што ту нема никакве помоћи, он сам зна то...{S} Ни сама она не може ту ништ 
се осећаше усамљен, без игде икога, без помоћи и саучећа... он зна да, би се и сам пред вече кр 
 банкнота, да ће тај новац обрадовати и помоћи брата, оца, све... али су јој сад и они далеки.{ 
ако је штогод онако... да јој ми можемо помоћи, онда да скочимо...{S} Једаред, кад пусти децу к 
насмеја се гост, кад ти она не може злу помоћи.</p> <pb n="31" /> <p>Сви троје се насмејаше и у 
е мило гнездашце растурило.{S} Родитељи помрли, сестре се разудале и свака за себе савила гнезд 
поред кмета и оде у школу.{S} Беше јака помрчина, не види се ништа, али он полако, пипајући око 
да уништи све ово, што се још по мало у помрчини беласа?...{S} Сад зна шта је хтела понети, али 
и испод крушке поскакаше и нестаде их у помрчини.</p> <p>Љубица се прену.{S} Шта је ово... сама 
крај, а Влајков крупан глас загрме кроз помрчину:</p> <p>— Ко то лупа ноћас?...{S} Постаја мало 
еданпут улети беда у њену школу, да јој помути задовољство?{S} И шта је то те се писар тако спл 
одмах наиђе неко горко сећање, које јој помути цело расположење, и она се опет осећа као у ланц 
..{S} О, тешко оном, ко би само покушао помутити јој срећу, тешком муком стечену, давно очекива 
збуђења.{S} Глава јој се затури, очи се помутише, и она остаде на његовим грудима као полумртва 
 је ли?...</p> <p>Љубица опази да је он помућен, да је у некакву бунилу, па се уплаши, не знају 
 која труне, сенка...{S} Оборене главе, помућене душе враћа се невољница у своју ћелицу и угушу 
 Све се испретурало, ускомешало у њеној помућеној врелој глави, читав хаос!...</p> <p>Скоро је  
 Не сме... одговара она механички, више понављајући детиње речи, не знајући ни сама шта је рекл 
!...{S} А мај, знате, треба оставити на понављање и утврђивање тежих ствари, које се лако забор 
и. »О, како је досадно!...{S} Све ће се понављати једио исто...{S} И овај несносни Гојко, са св 
е сме никако да вас љути, јер ће вам се понављати онолико пута колико имате часова рада у школи 
ала да ће се <hi>онако</hi> свршити!... понављаше она већ стоти пут једну исту мисао.{S} Него у 
Учитељица нема стана у школској згради« понављаше он детиње речи, корачајући лагано и несигурно 
{S} И он као са неком злурадом жестином понављаше овај израз, који му одједном постаде тако пла 
год каже, да се не ћути, а одборници му понајлак помагаху.{S} Најзад се кмет почеша иза уха, а  
анке и необично дуге прутасте гранчице, понамештале се дугорепе свраке и по нека врана, опустил 
е како се улази у школу, како се седи и понаша у њој, а напољу се <pb n="28" /> разлеже песма:  
све друго... <pb n="57" /> други израз, понашање, тон говора, све, све друго.{S} Она климну гла 
ђе, али <pb n="123" /> му и лице и цело понашање беше сувише службено; његово лице као да пита: 
љу, држећи да је он крив овако незгодну понашању Влајкову.</p> <p>— Знаш га сам, одговара му Ве 
е игру и окупише се око ње.{S} Хтеде се понашати са њима другарски, пријатељски, али осети да ј 
ирис од ње пружа се далеко унаоколо.{S} Понегде је ова чиста, бела одећа прошарана црвенкастим  
рља очи, послуша... јест, то је она.{S} Понекад јој се отме из груди и загушен јаук.{S} Гојко у 
сан, усне осушене, запечене од ватре, а понекад искривљене у страну од тешких, мучних мисли...{ 
теже је силно.</p> <p>— Јест, и мени је понекад тако бивало: после каквог једа и мука, наступи  
га страшна погледа...{S} Само се вилице понекад затресу и опет се окамене...</p> <pb n="184" /> 
ди и не осећа ништа, само јури напред и понекад се намршти од нове навале мисли...</p> <p>Кад с 
 стаде прелетати по соби, прилазећи јој понекад тако близу, као да ће је закачити.{S} Љубица по 
 то је извесно.{S} А њима, женама, тако понекад дођу лутке у главу...{S} Чекај, зна он шта ће р 
7" /> отуд страшно, бесвесно; усне само понекад задркћу, тргну се и опет се скупе, припију се.. 
ији од густих облака, корача нервозно и понеки пут махне главом значајно. »Шта ли је то? пита с 
воћке, накривљено прошће, сухе гране на понеким шљивама и иде, корача брзо и узбуђено, не мисле 
, какав ниједна девојка у Београду није понела...{S} Да дођем сутра да донесем, хоћете ли?...{S 
ођосте и ви.{S} Само, простићете, јесте понели какву објавицу са собом? рече кмет и лице му доб 
анос, бунило и топлина...</p> <p>— Аха, понео сам га... ево!...{S} И писар, дркћући рукама и тр 
 онда, као са своје стране, настави:{S} Понео сам га узгред, да не шиљемо нарочитом поштом.</p> 
собу, она узе чинију са врелом чорбом и понесе је на постављен сто за ручавање.</p> <p>— Хе, мл 
са стола.{S} Остави часовник у фијоку и понесе тамо и ону другу кутију, па одједном застаде и о 
смо ми.{S} Него ти сад лези, а ја ћу да понесем твој белег и један динар, па да видиш, као руко 
з ваздух и смешећи се рече:</p> <p>— Да понесемо оружје...{S} Зли су им пси.</p> <p>— Јесте.{S} 
чини беласа?...{S} Сад зна шта је хтела понети, али се чуди шта јој би да то не узме, но пође о 
оумећи.{S} Чинило јој се да треба нешто понети, и она као кроз сан види ону ствар, коју би треб 
бегавајући <pb n="99" /> многе ствари а понешто измишљајући, — како то већ умеју вешто младе де 
 месецу, о чем је Гојко толико слушао и понешто читао, али то се, у њихову положају, није могло 
 Љубица, да би је задовољила, прича јој понешто о писару, избегавајући <pb n="99" /> многе ства 
а би заборавио оне ударце камџијом, оно понижење и сва страдања...</p> <p>— Господине Гојко, ре 
остао некако смирен, тих, рекао бих чак понизан.{S} Са неким учтивим, финим смешењем прилази он 
е једну о другу. — Много сте погрешили, понови он, што сте веронауку оставили за мај.{S} Боље ј 
реба зарађивати хлеб.</p> <p>— Хлеб?... понови он; какав хлеб!{S} Зар још и о томе да се бринем 
ећате младости...</p> <p>— Младости?... понови Гојко и замисли се.{S} Ја је нисам имао, ни знао 
како то нисте живели?</p> <p>— Како?... понови Гојко.{S} Од основне школе, па до краја школовањ 
а ја хоћу да живим!...{S} Да живим!«... понови она опет и одједном осети, како се у њој почињу  
 се таман почео спремати за одлазак.{S} Понови јој све лекареве наредбе односно лекова и негова 
а шта...{S} Да ли је тако?«...{S} И она понови у памети његов пређашњи разговор, размисли се о  
јан се раније уклони у страну, те се не понови ономадашњи случај.{S} Гојко стајаше на вратима,  
тељски са Љубицом и Гојком, Љубици опет понови неколика извињења, рече јој да буде потпуно безб 
н, па се опет насмеја: беше му незгодно поновити израз Стојанов »низ длаку«, па то он преприча  
и, свега ће нестати, а Морава ће се још поносито и величанствено носити преко равна српска поља 
 пролази она позната страшна фигура.{S} Поносно подигнуте главе, власно и смело посматраше она  
 из те ниске зелене густине издвојио се поносно у висину по неки брест, или се извио танахни ја 
атим нађоше се под једним хумом, што се поносно издигао над косом, по којој се пружило село.{S} 
вила обе руке па гледа...{S} Кад би око поноћи она одједном склопи очи, спусти главу на јастук  
} Прионуше обоје на посао...</p> <p>Око поноћи Гојко се трже; пробуди га некакво необично стења 
ли после опет стаде бунцати.</p> <p>Око поноћи дође Веља, и уплашен и љут као отрован.{S} Како  
4" /> <p>Кад већ уђоше у село, Гојко се понуди да отпрати Љубицу до њена стана.</p> <p>— Нека,  
аком времену?!... па га пољуби у руку и понуди да седне.</p> <p>Стотинама питања и прекора упра 
 време писар поче доносити по неку лепу понуду: кутицу финих шећерлема, јужнога воћа, уверавају 
 испод прљавих, <pb n="64" /> поцепаних поњава, па трчи на ниже, на реку.{S} Прегледају од сино 
рата, а њу води за руку, отац носи неке поњаве на леђима.{S} Иду тако, а пашчад залајаше. »Као  
меко миришљаво сено, простро преко њега поњаву, па сад тапка рукама озго и гледа неће ли се наћ 
 је кукуруз до саме крушке, а одовуд је поњана...{S} Брже, опрезније!...{S} Пст!...{S} Чујеш ли 
ају.</p> <p>— Има, доиста има, одговара поп, обарајући очи, јер и сам је веома слаб певач. — Ин 
те ли богослов или преперанд? запита га попа кад седоше у соби.</p> <p>— Преп... да, јест... св 
 је зло, велико зло, моја господо, рече попа..{S} У место да су они сложни, па да се удруженим  
> <pb n="73" /> <p>— Извол’те, говораше попа, идући уз њих.{S} И дечица треба да се одморе добр 
дима, обузе га сад у великој мери.{S} И попа и учитељ згледаше се после његова одговора..{S} Уч 
. као да сам што изгубио.{S} И господин попа вели то исто.</p> <p>Влајко је добио премештај на  
еле прашине, која је у густим слојевима попадала по лишћу, по зрелу воћу, по стаблу и трави исп 
брезом.{S} Свраке закрешташе, прхнуше и попадаше на оближње дрвеће.{S} Путник стаде, скиде с гл 
вало је сећање на онај тренутак, кад се попео и надвирио се на прозор...</p> <p>— Видели сте... 
ога!« Те ти они, братићу мој, лепо мени попеше на четири рубље.{S} Сад кад би ти умео, могло би 
има има тога... те кавге, али се то све поправи...</p> <p>— Поправити!...{S} Не може, мајко, за 
и Љубица.{S} Изменила се.{S} Здравље је поправила, али она дошла некако сасвим друкчија.{S} Уоз 
авге, али се то све поправи...</p> <p>— Поправити!...{S} Не може, мајко, зарасти исечено срце.. 
..{S} А и њему, што?...{S} Све ће се то поправити.{S} Међу младим људима има тога... те кавге,  
.{S} Али се ти не брини, све ја то могу поправити... јест, све ћу поправити...{S} Сутра, ето су 
ве ја то могу поправити... јест, све ћу поправити...{S} Сутра, ето сутра ћу тражити премештај з 
 идемо у школу, да радимо, настави она, поправљајући разбарушену косу рукама и гледајући болно, 
аша с водом дрмну се у Љубичиној руци и попрска сто.</p> <p>— Е положила си испит за домаћицу.{ 
 те чак и наше зараћене стране морадоше попустити и проговорити по неку међу собом.{S} Истина,  
 коју све више обузимаше женска сујета, попушташе по мало од оне првашње збиље, па се стаде и о 
есе на видик и њој своја страдања, свој пораз... да јој да прилике да ликује над њом!...{S} Не, 
не на часак у школу, поседи са Љубицом, поразговара се, нашали се и насмеје, па оде.{S} Никакве 
а сам наћи пашенога, само нека свастика порасте.</p> <p>Кад сутра дан Смиљка пође својој кући с 
.{S} Укратко, он осети да му је Љубица, поред <pb n="120" /> свију чуда и страдања, дража и мил 
читељици првог разреда школе орловичке, поред усмене наредбе, да сутра...« и тако даље — стајаш 
 ноге и руке му дркћу, а на лицу му се, поред преплашености, јасно чита пређашњи израз тешкога  
ав окретан каваљер.{S} Ова му се мисао, поред своје смешне стране, ипак свиде и он већ замисли  
д не мисли о оном, који пролази, весео, поред ње, не види га, него се чуди шта то бива у њој.{S 
} Он не хтеде ни погледати кроз прозор, поред кога прође весео писар, подигнувши главу високо и 
хтели говорити.</p> <p>Сиђоше у речицу, поред које се зелене подотављене ливаде.{S} Задахну их  
у.</p> <p>Пред школом се зачу разговор; поред прозора промакне по неки старији ђак.{S} Људи поч 
вори у грозну јаву...{S} Страшно!...{S} Поред толикога страдања, <pb n="159" /> још и то... да  
, уши им заглухнуше од блејања оваца, а поред њихових ногу сноваху ошишане, погнутих глава до з 
ј сјајној хаљини, са венцем на глави, а поред ње покуњио се њен будући муж, Гојко учитељ, па зв 
једе крушку, и таман да баци огризак, а поред њега протрча велики кер, гледајући преда се...{S} 
ети слепи миш и запара танахним крилима поред самих њихових очију; пројури тихо, без шума, воде 
тит.</p> <p>Гојко устаде, ћутећи, прође поред кмета и оде у школу.{S} Беше јака помрчина, не ви 
оворивши то, опет погну главу, па прође поред ње у школу, чудећи се својој присебности и захваљ 
те, кад из саоница искочи писар и прође поред уплашенога чиче, машући својом плетеном камџијом. 
исара, а уз њега учини му се да промиче поред прошћа црвена полицијска капа.{S} Увек су му поли 
 осети само како му ветар шиба и фијуче поред ушију... </p> <p>Шта је ово... зашто он иде?...{S 
} И она погледа на Гојка, који корачаше поред ње, суморна и брижна лица, машући по неки пут рук 
тим диже и прође кроз село.{S} Кад беше поред познатога плота, хтеде погледати у десно, али му  
, обори главу, па стаде ћутећи корачати поред њега, а Гојко иђаше весео, задовољан, јер је дана 
»Све једно исто«, помисли она пролазећи поред стола, за којим се врши упис и слушајући преклиња 
> <p>После подне иђаху низ потес, једно поред другог, учитељ и учитељица, али обоје беху суморн 
ст ни за шта...{S} Само да види њу опет поред себе, јер држаше да је одбегла сасвим, да га је о 
ижу к лицу, па онда се спусте и млатају поред кратких кукова. </p> <p>И Љубица осећа да јој се  
рловичкој школи све се вратило на стари поредак, ради се озбиљно, мирно, марљиво... наставници  
и у Београду, куда он иде често те носи порезу.</p> <pb n="66" /> <p>Љубица се све више навикав 
вљењу...{S} А ја овде до општине, купим порезу, па ми Богосав рече да сте дошли...{S} Дај, вели 
 за ову годину, а сад купи само државну порезу.</p> <p>— Зло, мој брате, зло! рече газда Цветко 
амести врло опрезно, старајући се да не поремети ову тишину, која владаше у школи.{S} Седе и ст 
{S} Он улажаше пажљиво, као да се бојао пореметити кога у раду, али кад опази да је Љубица сама 
вичући узгред на несташну децу, која му пореметише досадањи мир и усамљеност.</p> <p>— Шта ли с 
вола, страшнији од пакла...{S} У њој се породи страшна, нечувена мржња према овом јаднику, мржњ 
о троје ту... као...</p> <p>— Као једна породица, допуни га учитељ.</p> <p>— Тако, братићу, так 
о, да знаш како је бешчастити учитељске породице!...{S} Па онда једно уво, па друго, па гледај  
есним, бесним људима... да нам бешчасте породице, другове...{S} А ми да ћутимо као рибе, да се  
ећ јој приђе слободно и оним полицијско породичним тоном рече јој, прилазећи: </p> <p>— Хехе... 
та се ради око ње.</p> <p>Кад изиђоше у порту, по свршетку службе, другови се упознаше.{S} Месн 
о Гојко му једнако издаје некакве оштре поруке за Љубицу, па стане на врата и слуша хоће ли чич 
јка ти рекла... и сад се стадоше ређати поруке од мајке, сестара и дође говор на брата.</p> <p> 
воје деце... нако без кривице, по туђој поруци.{S} Код нас ум је, брате, слобода!...</p> <p>Пре 
сец дана кад смо мерили вашу учионицу и поручивали скамије.</p> <p>— А, на то смо вама обавезни 
— Ја, па му директор опрости.{S} Сад је поручник.</p> <p>Најзад се писар диже, опрости се врло  
оспе читаву ватру горких прекора, да је посаветује како да се спасе од зла, јер држаше да још н 
6" /> <p>Учитељ баци струку на столицу, посади се на њу уморно и стаде брисати знојаво дице.{S} 
и стигоше.{S} Замолише га да не прекида посао, а они се наместише на дну школе, иза ђака.{S} Ра 
опази, па чим виде да је Љубица свршила посао, приђе јој и одведе је на дно собе, у последњи ре 
јану да трчи за бисаге, а он се даде на посао: да мало уреди и дотера свој жалосни стан.{S} Пре 
из школскога рада.{S} Прионуше обоје на посао...</p> <p>Око поноћи Гојко се трже; пробуди га не 
 Часништво орловичке општине дало се на посао — оне обичне ствари које се врше пред сеобом.</p> 
 видевши колико су заостали, пређоше на посао из све снаге.{S} Радило се марљиво и журно пуна д 
 друштво!</p> <p>— Захваљујем, морам на посао.{S} Децо, у школу! скомандова он, па се опет згрч 
ом Обрадовом.{S} Ћата се највише дао на посао, да се ти гласови раструбе, а он им је управо и б 
би, па видевши да га не очекује никакав посао, врати се и леже на место.{S} Он не хтеде ни погл 
.</p> <p>— Не мешај се ти, брате, у туђ посао, док нисам и тебе... оногај...</p> <p>— Марш одат 
ве, одговори Влајко одсечно.{S} Твој је посао у школи и у кући, а мој међу људима.</p> <p>Она с 
правдање:</p> <p>— Далеко много...{S} И посао велики у почетку...{S} Његова обична збуњеност, к 
а ноћи тамо, али га сад очекује важнији посао.{S} Чим дође, затвори се у учионицу и стаде препи 
:</p> <p>— Она извесно врши какав мушки посао.</p> <p>Лекар приђе болеснику, који гледаше тупо, 
</p> <p>— Кажи да не могу сад прекидати посао, одговори она одлучно, а из очију јој севнуше нео 
»И овде оно исто!{S} Иста запрега, исти посао, па исти и људи...{S} И овде смањују додатке, чим 
 он са својом сакатом руком полако врши посао...{S} Он и ћата не мењају се.{S} После удари у за 
оуми да каже: дорасла) навикнута на тај посао.</p> <p>Велимир јој стаде говорити о том почетном 
господине Гојко, кући, па гледајте свој посао...{S} Нећу ни да вас питам да ли сте доиста говор 
, као и до сад... ћутаће и гледаће свој посао.{S} А оно синоћ?...{S} Ех, право каже Веља: плаче 
 самог срца. — Он јој вели да ради свој посао, да се не плаши ничега.{S} А за писара, како оно. 
ом светлошћу.{S} Зрикавци отпочели свој посао, па и цела околина бруји од њихове монотоне песме 
 може учитељима!{S} Гледај ти само свој посао, па се не бој никога.{S} Тако је то, братићу, ја. 
и уздахну, као да је до сад какав тежак посао вршила.{S} Гојко се прибираше и спремаше за разго 
и се сутра рано могао наставити редован посао...</p> <p>Љубица сања само о оном што је изгубљен 
а нам је бар хлеб обезбеђен, кад радимо посао ваљано.{S} Па ето, дали су нас на милост и немило 
ош три дана.{S} Љубица све више улази у посао и све се више одушевљава радом.{S} Истина она <pb 
ле учили.</p> <pb n="43" /> <p>— За ваш посао и нису потребна велика знања.{S} Ту је важна прак 
те у оно што не разумете и што није ваш посао!...</p> <p>— Ја, знате... списак потребних ства.. 
ао мало пре.{S} Заборавио сам да се ваш посао не сме прекидати.{S} Ја, знате, научио на нашу ка 
оле.{S} Без тога не може да се ради ваш посао како ваља.{S} Него знате шта: упишите и мене у пр 
оним што се ради на збору.{S} Најпре се посвршаваше неке дружинске ствари, па после један учите 
бали, па, готово не споразумевајући се, поседаше на њу.{S} Пролети слепи миш и запара танахним  
S} И младенци и часници — цела свадба — поседаше сви у једна кола и одоше на ручак Љубичину оцу 
ица и писар тако исто изгрдише чичу, па поседаше за сто, који се повијаше на све четири стране. 
ну.</p> <p>Напред настаде покрет, гости поседаше у клупе, а председник оде за сто и отвори скуп 
стаде брисати знојаво дице.{S} Сви опет поседаше и настаде кратко ћутање.{S} Сви гледаху учитељ 
вирали!...{S} Гледај га само!...</p> <p>Поседаше и почеше разговор.{S} Љубица не скида очију са 
други трећи дан сврне на часак у школу, поседи са Љубицом, поразговара се, нашали се и насмеје, 
руку, извињава се, моли за допуштење да поседи мало у школи... мило му посматрати овај занимљив 
ах диже, не задржавајући га да још мало поседи, као што би био ред.{S} Влајко и Љубица остадоше 
 сносити, само да није овако изненадних посета.</p> <p>— Кад си стар, пријатељу, и кад не можеш 
"> <head>XX.</head> <p>Влајко учеста са посетама.{S} Скоро свакога празника и четвртка ручао је 
 мало изненађени а и збуњени: у селу су посете врло ретке, па зато оне вазда изазивају неку нер 
— Знам... али опет...{S} Хвала вам и на посети... запе Љубица и погледа га са неприметним осмех 
те главе, власно и смело посматраше она посетиоца, који се, улазећи у школу, некако необично пр 
е по том туђем образу, па одједном, као посечена, клону на столицу, наслони главу на руке и гор 
тоше и зашушташе...{S} Они испод крушке поскакаше и нестаде их у помрчини.</p> <p>Љубица се пре 
. узвикну Веља.{S} Сви прснуше у смех и поскакаше са столица.</p> <pb n="34" /> <p>Гојко се твр 
 се овом позиву, па одједном, као да му поскакаше <pb n="132" /> много мрави за врат, стаде се  
окречену собицу.{S} Љубица иђаше напред поскакујући, а кад отвори врата од своје учионице насме 
ђени инат тераше напред, и она одједном поскида сав накит и даде га Гојку да остави, само јој н 
о зна!...{S} Али шта ће она овде, каква посла има она?{S} Биће то друго: јамачно ме она тужила, 
а деловођу, а ви у школи немате никаква посла.</p> <p>— Молим опростите...{S} Ја, знате, ’нако. 
{S} Веља виде да овде нема више никаква посла, па се спреми за одлазак.</p> <p>— Никуд немој из 
та мислим?{S} Седи, ћути и гледај своја посла, то ти је за сад, а после... видећемо.{S} За сад, 
икну неко иза њених леђа.{S} А, жестока посла!{S} Младић и по!</p> <p>Она се осврте и спази ћат 
абих једно девојче...{S} Наша учитељска посла!{S} Све радимо узгред: и женимо се, и сарањујемо  
о несвестице, и то није ништа... женска посла!...{S} И баш ће јамачно доћи!{S} Па шта да ради о 
поступање у реду, а друго су све бапска посла, која не доликују озбиљним људима...</p> <p>Љубиц 
ноћи код Веље...</p> <p>»Хм... удовачка посла!... рече Веља у себи.{S} Јутрос сам га једва нате 
овара председник, смешећи се.{S} Ђавоља посла ови рачуни!</p> <p>— А хоће ли бити што на јашанц 
 мрштећи се и мислећи. </p> <p>— Ђавоља посла! настави Веља.{S} И како их не би срамота, макар  
в акт, који ће показати Гојку с ким има посла. »Нек види шта ми можемо« рече он Љубици, гледају 
лавом, као да би рекао: »Ово нису чиста посла!« ...</p> <p>Сутрадан Гојко устаде туробан; чим с 
и чак стече козу!</p> <p>— Знаш... наша посла!{S} И мени је ово треће место.{S} Само ми необичн 
ко необучен, у школу, разбуди Стојана и посла га за коња.{S} Како ли је изгледао Гојко тада и к 
-хо-хо...</p> <p>Љубица се сад тек сети посла, сети се да је још давно децу оставица иза школе, 
ти рукама и нешто муцати.</p> <p>— Имам посла... овај...{S} Веља!... ха, јест, морам до Веље, у 
се он сит начуди, а ти онда окрени: што посла онога паксијана да ме убије, и мене и мог вамилиј 
ељу да слушају даље рад, па по свршетку посла да пређу у стан.{S} Веља позва децу, па настави р 
дила за време њеног одсуствовања, одмах посла дете к Гојку, молећи га да дође њој.{S} Гојко одм 
 ли он вас жалио... оно пре, кад вам је послао наредбу.{S} Па толике друге ваше тужбе на њега.{ 
а не може...{S} Нико!... разумеш!...{S} Послаћу одговор Министру у име капетаново, и онда ће он 
 се вратила госпођа Зорка отуд из села, после онога боја... и капетан се осмехну, очекујући рад 
ао...{S} И пропао сам.{S} Па ево и сад, после оволикога страдања... гле сад, шта је преда мном! 
оше две сиротице у разговору.{S} Увече, после скромне вечере, легоше заједно на Љубичин кревет. 
ом као претећи.</p> <p>Љубицу одједном, после ових злослутих речи Вељиних о тешком учитељском ж 
 жена се разболи... видим да је шарлах, после већ и доктор рече...{S} Кад прездрави и поче се љ 
и терет.{S} Оде да купи што за ручак... после неће моћи, кад почнемо рад.</p> <pb n="15" /> <p> 
е... да и њега пита, па после?... хм... после ће ме ваљда затворити.{S} Може ме напасти онај па 
еколико дана господин писар у затвор... после већ буде осуђен на робију и тако... јест, тамо ум 
>— Јест, и мени је понекад тако бивало: после каквог једа и мука, наступи изненада нешто пријат 
и Љубица се договорише да <pb n="20" /> после подне прегледају са кметом учионице и да саставе  
е да жале за покојником. <pb n="101" /> После се већ навикла, а у вишим разредима беше веома за 
 крпигуза, лопова и много других!...{S} После наступа мучно и тешко школовање у Београду.{S} Не 
ему, гнушала се сама себе и свега...{S} После, кад се довољно настрадала, постаде равнодушна пр 
 чело:</p> <p>— Идите, децо, кући...{S} После подне раније...</p> <p>Кад остадоше сами у школи, 
ице... тамо-овамо, док се венчамо...{S} После већ добијемо боље место, неко усамљено село, где  
 већу оцену од јединице, нестаде га.{S} После се виђао да служи код једног адвоката, потом код  
ој Смиљка помагаше згодним питањима.{S} После настаде објашњење и разговор.</p> <p>— И све ми с 
о ономад... некако тако.. ових дана.{S} После пола часа за Гојком се затворише апсанска врата и 
ду премештени а учитељица отпуштена.{S} После овог саопштења, писар се диже.{S} Он нађе да је о 
мо њој својствен положај ишчекивања.{S} После јој се учини веома незгодно да баш тако отворено  
женија и рад иђаше све боље и живље.{S} После пола часа пусти децу и, бришући марамом ознојено  
ри, а он се чуди и гледа на прозоре.{S} После он стаде њој нешто доказивати, чему се она испрва 
 посао...{S} Он и ћата не мењају се.{S} После удари у запиткивање, али Гојко и не мрдну главом, 
е...</p> <p>Гојкова се зебња испуни.{S} После неколико недеља они не имађаху више о чем говорит 
цама.{S} У томе му помогоше и гости.{S} После зажелеше да он држи једно предавање.{S} И то им у 
 доћи сутра рано, као што је обећао.{S} После стаде мислити о Гојковој болести...{S} Ово је нек 
 малом испиту дођоше им Веља и Аксо.{S} После дужега пропитивања нађоше, да је Љубица врло мало 
анела се, опила... и пала у пропаст.{S} После је наступила одвратност према свему, гнушала се с 
школи. »Овако... незгодно: сами обоје!« После стаде да мисли о школском одбору и осети да га об 
?... рече он Вељи, смејући се.</p> <p>— После усамљена, непријатна, ноћнога дежурања Веља се за 
ра Веља изазва Гојка у страну.</p> <p>— После овога рада биће заједнички ручак, али ви немојте  
 гледај своја посла, то ти је за сад, а после... видећемо.{S} За сад, упамти добро, да ниси ни  
рдибубо!...{S} Умеш да чиниш пакости, а после бежиш као стрина...{S} Ево како се бојим твога ша 
а, чекај...{S} За сад је и ово добро, а после већ, док се договорим са нашима, радићемо озбиљни 
е ово за први мах као почетак, доста; а после већ, ићи ће све својим редом...{S} С нарочитом на 
 ни са учитељима... што ће нам!...{S} А после тога, ми ћемо бити велика господа, па нам неће ни 
, стаде по неку песмицу да пева...{S} А после јој свану пред очима... она осети да се у њој ств 
ба, неумешна, као да је усиљена...{S} А после већ свакад је исти: озбиљан, оштар поглед; само и 
О, та га мисао још више разјари...{S} А после газити, газити... дуго газити, до уништаја...{S}  
то ће их морати провести са њим...{S} А после... <pb n="161" /> биће најсрећнији, јер ће остати 
У осталом, за сад само то...</p> <p>— А после?...</p> <p>— Видећемо... бојим се да не пређе у з 
ати, чему се она испрва стаде опирати а после се спреми, навуче неку велику мараму на главу и п 
бих што друго ни очекивао...«</p> <p>»А после, Боже мој, кад би се залегла љубав, она права љуб 
на брата, док је у школи.</p> <p>Она га после ове речи погледа захвално па промени разговор и у 
д свега: писар дође за часак два, па га после нема по неколико дана, а она ни с ким ни речи про 
опис...</p> <p>— Хоћете шљива? рече она после дугог ћутања и гледања, па му пружи из руке некол 
анесе, као кад се добро налије вина, па после све више и више... навлачи се црн застор око њега 
Јамачно оде ономе... да и њега пита, па после?... хм... после ће ме ваљда затворити.{S} Може ме 
она ту, док се мало свикнем на људе, па после ћемо лако...«</p> <p>»Рекоше да је много лепа и м 
иш коју наплату незаведену, као пре, па после да те гоне полицајци, жури Ђокић председника.</p> 
е посвршаваше неке дружинске ствари, па после један учитељ поче држати предавање.{S} Говорио је 
он се дохвати обема рукама за главу, па после краћега ћутања настави: </p> <p>— Ја тебе лепо зо 
 се бојала да му што не буде у путу, па после она крива.</p> <pb n="179" /> <p>Једва стигоше ку 
во сам ти волео свако јутро овако... па после нема ко да спреми, те се одучих.{S} А сад... добр 
пит... требаће твоја крштеница...{S} Па после...</p> <p>— Све то ти сам смисли и спреми шта тре 
уже и клањају се твојој лепоти...{S} Па после... море биће свега, само ти реци да хоћеш... је л 
вори мати, стежући њену ручицу...{S} Па после оно заносно играње у аптовини иза куће: тада је м 
 оно пријатно расположење, које наступа после дуга успешна рада, па сад не може довољно да се н 
> <p>— О, како је дивно! узвикну Љубица после дужег ћутања и посматрања. — Овде треба често да  
ко му то иде, па само гледај да не буде после валинке.</p> <p>После једнога часа отпоче суђење. 
ој мери.{S} И попа и учитељ згледаше се после његова одговора..{S} Учини им се веома чудновата  
> <pb n="94" /> <p>Гојко истрча, али се после неколико секунада врати, искривљених вилица, стра 
 чемеран, отрован...{S} И непрестано се после Љубици, куд год се макне, привиђаше овај прекоран 
 се у почетку сплетао, муцао, али му се после раздреши језик и он доста живо исприча готово све 
 И она види да ће нестати свега и да ће после наступити црно и горко разочарање; да ће нестати  
е ништа... али што сам страдао!...{S} И после два дана дођох, весео, са испита, носећи књигу у  
еговараше са Стојаном у својој собици и после краћег времена јави се, као резултат преговора, в 
заједно, наразговараше се и за ручком и после о свему, па онда Љубица, на материн захтев, стаде 
ну мишљењу, он треба не само сада, но и после десет година, да буде скрушен, убијен, сатрвен ту 
>— Учили смо гимназију заједно...{S} Ви после одосте некуд... у полицију.</p> <p>— Ха, па што с 
на чело...{S} То га за часак умири, али после опет стаде бунцати.</p> <p>Око поноћи дође Веља,  
у друштву.{S} То већ није ништа.{S} Али после шта оно говораше о некаквом накиту, украсу, шта л 
, знаш, стојао нодекана, на џаму, па ти после дође...{S} Оте му се баш из руку!</p> <p>Гојко уђ 
ручка, за који сам знао да ће се давати после прегледа школе.</p> <p>Они се кренуше кроза село. 
ћу све рачуне новом кмету, па ти гледај после са њим...</p> <pb n="130" /> <p>— Оди овамо, госп 
и земљиште околишним разговором, па тек после на главну ствар. — Да скувам кафу, настави она да 
а... чујемо ми тамо у срезу, дођоше нам после и акта о вашем постављењу...{S} А ја овде до општ 
но.</p> <pb n="205" /> <p>— Знаш да сам после у твојим рукама.{S} Можеш што хоћеш са мном...</p 
 те лаке ствари зимус...{S} Ја то радим после подне, кад се не види ништа писати ни друго што р 
ека његову реч, као што се очекује гром после севања муње.{S} Он развлачи и отеже, ужива унапре 
ли...{S} Само ако то можеш... допуни он после кратког ћутања.</p> <pb n="70" /> <p>— А шта вели 
ође за њим.</p> <p>— Хоћете ли да идемо после подне у Брезовац.{S} Да пустимо децу рано, па да  
срећни животе!...</p> <p>Устала је рано после свадбене ноћи, опремила се лепо, чисто; спремила  
> <p>Срце јој опет поче зепсти, као оно после прве походе писареве; нерасположење и сумор овлад 
 се промази прво јутро по свадби, а већ после... хм... досадиће се обома.</p> <p>— Само тебе ка 
ље, а ја ћу бити отпуштен.{S} Па куд ћу после и шта ћу?...</p> <p>— Отпуштен... хе, мој цикале, 
е чудим како то одједном наиђе... одмах после венчања...{S} И тако до саме смрти...{S} Знаш ли  
бро... учинићу, не бригај...{S} А велиш после... сигурно?{S} Немој да ме превариш!... осмехну с 
 се могао сакрити.</p> <pb n="62" /> <p>После ручка полицајац одседе у разговору још читав час. 
ти женску душу!...</p> <pb n="44" /> <p>После пређе разговор на плату.{S} Писар с неком нарочит 
 може човек сит да се надише!...</p> <p>После дуга путовања, стигоше цркви.{S} Служба већ почет 
 он.{S} Можемо... само раније...</p> <p>После подне иђаху низ потес, једно поред другог, учитељ 
ице...{S} Ах, дај прво тањире...</p> <p>После ручка вођаше се међу друговима жив разговор у учи 
 одважно, са самопрегоревањем...</p> <p>После два дана дође писар.{S} Уђе у школу опрезно, пажљ 
и нек се још више мучи и страда.</p> <p>После стадоше мисли прелетати и заустављати се на разни 
је она ипак најмилија, најдража.</p> <p>После два дана дођоше Веља и нови им сусед Влајко.{S} Б 
о и хартију, па се врати унутра.</p> <p>После пола часа, он сави једно писмо и даде га Стојану. 
гледај да не буде после валинке.</p> <p>После једнога часа отпоче суђење.{S} Уведоше уплашена Г 
 Љубица се згледаше и насмејаше.</p> <p>После подне таман почеше рад, а уђе Стојан и јави с пра 
ји ђак.{S} Људи почеше долазити.</p> <p>После пола часа заседе цео школски одбор у школи и поче 
е би могао ништа у уста метнути.</p> <p>После подне, кад се разиђоше кметови и сељани, премести 
доше на рад; гнездо остаде само.</p> <p>После два дана дођоше им у походе Љубичина мати и сестр 
рећући се боком према говорнику.</p> <p>После се разви жива дебата о говору, јер је тема стајал 
 се живи!... да се живи!...</p> <p>..{S}После неколико недеља цело је село знало за односе Љуби 
љно.{S} Он и Стојан слагаху се добро, а последица те слоге беше нечистота, која се морала трпет 
а ће Бог помоћи.{S} Нисам ја ни прва ни последња на овом путу...{S} Али он... ух, све би друго  
ћу, па се онда стаде тихо лелујати, као последња слабачка жртва самртникова, с којом се он опре 
том не учини на Љубицу такав утисак као последња.{S} Она изиђе из учионице са обичним изразом н 
ну...{S} Све друго сад да прескочим, па последње из школе...{S} Чујте само!{S} Пред учитељски и 
 у срећи својој, па претура преко главе последње догађаје, и смеши се задовољно.</p> <p>А он ба 
одно!... рече он мрштећи се.{S} Вежбање последње године вредило би вам више од све шестогодишње 
ете к вратима друге собе, у којој је, у последње време, сам спавао.</p> <p>— Хо, људи!... рече  
ије прилику да с ким измења мисли.{S} У последње време писар поче доносити по неку лепу понуду: 
кчији дани. </p> <p>Гојко опази да се у последње време Љубица одједаред измени: постаде необичн 
ришту и чека мужа на вечеру, и ако он у последње време и ручава и вечерава негде на другом мест 
 стања.</p> <p>Са Гојком је, нарочито у последње време, ступила у тако пријатељство и поверљиво 
оше обоје у празну учионицу.{S} Ту су у последње време седели и проводили разговор.</p> <p>— Ја 
дала је снага, па се једва креће.{S} На последњем камену стаде и погледа пред собом тупо, несве 
неколико пута жалила писару на Гојка, а последњи пут доста отворено изјави, да би добро било ка 
о први дан школовања, такав ми је био и последњи: све једно исто... судови, вода, ципеле, трчка 
о још осећа њено гигантско дрхтање, као последњи уздах пред тешким сном...{S} Све то навлачи жи 
о, приђе јој и одведе је на дно собе, у последњи ред клупа. </p> <p>— Тамо је, чини ми се, Веља 
у никакве везе ни са њеним стањем ни са последњим догађајима...{S} Све се испретурало, ускомеша 
 наших дошљака обасјало је румено сунце последњим зрацима свога заласка, прснула је ватрена све 
до парче хлеба.{S} Мало је размишљала о последњим догађајима: обузела је некаква апатија према  
тојан седе са Вељом и настави причати о последњим догађајима.{S} Веља је то већ све знао, па ст 
отесу...</p> <p>Одједном, на улици, код последњих кућа, изиђе пред њега нешто шарено и необично 
исли о свему, што јој пређе преко главе последњих недеља.{S} Све је одвратно, страшно, неприрод 
 очајним гласом, па му исприча догађаје последњих дана.{S} Ја видим, рече он, да ми се спрема в 
в... узвикну она, грлећи га.</p> <p>При последњој речи он се некако иронично осмехну, и лагано  
аде слободно ван школе, употребио је на послове задругине.{S} Није ни чудо што је долазио кући  
чног сеоског левенту, који не ради теже послове, а живи боље од сељака.{S} Вазда је одевен као  
 Не волим то кад ми се жена меша у моје послове, одговори Влајко одсечно.{S} Твој је посао у шк 
ико не воли да му се други меша; у таке послове...{S} Нисам рад да ја будем крив... </p> <p>— К 
> навикне жену, да се не меша у његове »послове.« Жена је зато да слуша и ради, а муж је господ 
у и смејући се њеној плашњи у службеним пословима.{S} Разговор постајаше све живљи и занимљивиј 
, о чему се тако лепо говори у народним пословицама?...{S} Јаднице!«...{S} Беше јој жао ових гл 
требало.{S} Све се то изврши неким полу-пословним тоном, као да издаје обичну плату, а њему дођ 
рио са њима.{S} Са Љубицом, кад има што пословно, преговара преко Стојана.</p> <p>И Љубица је с 
м.{S} Она помисли да се то и он жури за послом.{S} Међутим Гојко је до сад спокојно шетао по тр 
он.{S} А ја био у Београду, неким малим послом... рече он, и зачуди се сам зашто је морао то сл 
...{S} Гојко Савић...{S} До вас... мало послом...{S} Врло нужно, стаде муцати Гојко, савијајући 
 одбегла!... којешта!...{S} Отишла мало послом, нешто да припита за школу, а они: »одбегла«...{ 
 и отпоче рад.</p> <p>Веља их затече на послу; уђе у Гојкову школу и, пошто изиђоше деца, стаде 
ти, јер напреже вољу, те се сва предаде послу.{S} Постајаше све расположенија и рад иђаше све б 
иво, с неком грозничавом журбом предаде послу.{S} Али је одмах прекиде глас Стојанов:</p> <p>—  
 се заруменеше; она се сва предала томе послу, који је и њен...{S} Ту су јој све мисли, цела ду 
ео, отворен, и тако лепо говори о нашем послу.</p> <p>— А, Веља је и у школи био веома отресит. 
 је немирно тумарати, као да је у неком послу.{S} Она му приђе слободно, као да су стари познан 
.{S} Разговори се вођаху или о школском послу, или о кући, ни о чем другом. </p> <p>— Да ли да  
лимир јој стаде говорити о том почетном послу.{S} Говорио је таком сигурношћу и разумевањем, ка 
 <p>Они се упутише низ брдо, говорећи о послу који их сутра очекује.</p> </div> <div type="chap 
дном, заморном раду тражила је утехе; у послу је угушивала онај стални страх од некакве несреће 
ше она весела, ватра, која га грејаше у послу.</p> <p>— Ви, одмор... да.{S} Хе, ваши су мали, н 
{S} Они знају да ја немам жене ни друге послуге«.{S} Потом намести мало своју постељу, привуче  
му је најстарији, па је таман стигао за послугу.</p> <p>»Куд год се окренеш, свуд се школа смат 
, па одмах оде к столу, на коме стајаше послужавник са водом и слатким од трешања.{S} Разговор  
ивен белим као снег застирачем; на њему послужавник са слатким и чаша воде, бистре као кристал. 
 се зачуди, кад пре нађоше ову згоду за послужење, а на Вељино питање и она се слатко насмеја.< 
 црне кафе, па седе уз њега и узе да се послужи.{S} Влајко је пљесну руком по рамену, то му беш 
р.{S} Седе са њима и учитељка, пошто их послужи, а то је врло отресита и разговорна жена.{S} От 
и и дошао.{S} Ти му сама рече да остави послуживање, па сад ето... треба уговор испунити.{S} Ве 
, те и она оде.{S} Чича Стојан, школски послужитељ, скидајући ствари с кола, објашњаваше нешто  
итељу, нешто да молим.{S} Пошљите вашег послужитеља нек донесе моје бисаге из суднице и примите 
какво необично стењање.{S} Протрља очи, послуша... јест, то је она.{S} Понекад јој се отме из г 
дајући га.{S} Приђе опрезно к прозору и послуша...{S} Разлеже се врисак ужасан, страховит...{S} 
да ме надгледа овако старог и да ме што послуша, а сад га опет тражите.{S} Не грешите се, људи! 
} Беше му нарочито криво, што је Гојко, послушавши његов савет, допао овакве беде.{S} Осећаше т 
но затварање имаш право.{S} Ја нисам ни послушао све како ми је речено, али опет сам погрешио.. 
тела вас молити да им ви кажете, вас ће послушати.</p> <p>— Знам, казаше ми сад у судници...{S} 
 још у себи смејао како сам морала брзо послушати«.{S} При тој мисли обузе је гнев. »Нека га... 
, светлије, и људи су били меки, добри, послушни... све се то пред њом угибало, све је сматрало 
ом.</p> <p>Љубица погну главу, па веома послушно и усрдно узе перо и потписа како јој је речено 
 време за напад.{S} Очекивао је потпуну послушност, а оно, ето!...{S} Па сад ти разумеј женско  
> <p>А Љубица се наслонила на прозор па посматра децу, која ће бити предмет њена рада и старања 
о, стоји као опчарана и једнако обрће и посматра часовник зажареним очима.{S} Прикачи га на гру 
е разуме шта ово он говори.{S} Она само посматра ово учтиво и озбиљно лице, које се од ономад т 
је ово Пера писар!«...</p> <p>А Влајко, посматрајући замишљена Гојка, мисли у себи: »Гледај ти, 
ми се, Веља? запита она, бришући лице и посматрајући измењено Гојково лице.</p> <p>— Јесте, одг 
ироким пругама озго на ниже, стајаше он посматрајући село, које се, окићено воћњацима, пружило  
 груди, пошто га је прво дуго обртала и посматрала; већ му је проучила и разгледала сваку шару, 
но! узвикну Љубица после дужег ћутања и посматрања. — Овде треба често да излазимо са децом.</p 
уђи живот, <pb n="63" /> то сам ја само посматрао...{S} Али из мог живота нема ништа, јер ја ни 
еколико речи... па се одмаче и стаде га посматрати...</p> <p>Као ножем прободен, Гојко одједном 
е.{S} Гојко се обрте к њој, па је стаде посматрати.{S} Учини му се да се из саме душе његове по 
Љубице, и она, с највећим чуђењем стаде посматрати госта.{S} Шта је ово... је ли ово онај исти, 
штење да поседи мало у школи... мило му посматрати овај занимљиви рад.</p> <p>Одједном се стаде 
чим опази радознала женска лица која га посматраху, а сад већ заборави и на своју главу...{S} С 
 су кратке летње ноћи.</p> <p>Учитељице посматраху Гојка иронично, не скривајући подсмеха.{S} А 
Тек тада, опази чобане, који га пажљиво посматраху.{S} Он подиже главу и махну руком на њих:</p 
се окреће око себе бојажљиво.{S} Пажљив посматрач опазиће из очију му праву сањалачку душу, кој 
 беше непрестано занесен, као изгубљен, посматраше све око себе суморно, бесмислено, апатично.. 
близу, као да ће је закачити.{S} Љубица посматраше пажљиво сваки покрет, не осећајући ништа и н 
ник оде за сто и отвори скуп.{S} Љубица посматраше само учитељице, и одмах опази, да се ниједна 
 У прво време и Љубица стаде зачуђена и посматраше како се вије и таласа велико дечје коло, а у 
.{S} Она не одговори, али обрте главу и посматраше како се врата лагано отварају и кроз њих про 
о живо машући рукама.{S} Она са чуђењем посматраше како онај сплетени Гојко стоји пред децом, к 
еби што за вечеру.</p> <p>...{S}А Гојко посматраше како се чича Стојан превија око његове посте 
Поносно подигнуте главе, власно и смело посматраше она посетиоца, који се, улазећи у школу, нек 
рошћа.{S} Од невоље удариш средином, па посред блата...</p> <p>Кад изиђе Љубица из каљава сокак 
се насмеја, гледајући за њим, како гази посред бара, не мислећи без сумње о том, куда иде и шта 
...{S} А он, јадник, наједаред клону... посрну и хтеде пасти.{S} Ја претрнух од страха.... одје 
коро никаквих судова, спреми леп ручак, постави совру у хладу, и позва госте да заседну.{S} Беш 
Нека те плаћа, брате, ко те је тражио и поставио, а ми нити смо те тражили нити нам требаш, узв 
 Уведоше уплашена Гојка и ћата му стаде постављати питања.{S} Оптужују га за »опорочавање власт 
 чинију са врелом чорбом и понесе је на постављен сто за ручавање.</p> <p>— Хе, младићу, у мало 
а.{S} Ви сте, дакле...{S} И ја сам овде постављена...{S} Љубица Петровићева.</p> <p>— Ене, зар  
 срезу, дођоше нам после и акта о вашем постављењу...{S} А ја овде до општине, купим порезу, па 
..{S} После, кад се довољно настрадала, постаде равнодушна према свему, било јој је свеједно... 
а мисао у глави... промени јој се лице, постаде светлије...</p> <pb n="139" /> <p>— Седите, реч 
 да врдне...</p> <p>Љубица омрзе живот, постаде јој пуст, бесциљан...{S} И на што овако живети? 
последње време Љубица одједаред измени: постаде необично преплашена, саломљена некаквим црним,  
ка, без оправдања«...{S} И тог тренутка постаде јој Гојко црњи од ђавола, страшнији од пакла... 
 понављаше овај израз, који му одједном постаде тако пластичан и жив, и што је најглавније одго 
ка снажна струја, која га преобрази: он постаде одлучан, жив...{S} Ко би га сад видео, не би по 
м његову доласку, он се умири, и све му постаде обично и пријатно.{S} Овако му је и гнездо безб 
 одједном изгрлила и ижљубила, тако јој постадоше блиски и драги ови мали дивљачићи.{S} Она пом 
рчину:</p> <p>— Ко то лупа ноћас?...{S} Постаја мало на прагу, па кад не чу ништа, закључа врат 
амо, рече она тихим гласом.</p> <p>Мало постаја, па уђе Гојко у разред.{S} На лицу му исписана  
икрити, нити се труђаше за то.{S} Писар постаја само два-три тренутка, прибра се од узбуђења, а 
а сваку особину, али јој још није почео постајати обичан, као што то бива кад дуго разгледамо к 
 им се овај више примицаше, њихова лица постајаху све зачуђенија.</p> <p>»Какво ли је ово чудо? 
њим.</p> <p>Али у колико Љубица и писар постајаху интимнији, у толико се Гојко све више стаде п 
преже вољу, те се сва предаде послу.{S} Постајаше све расположенија и рад иђаше све боље и живљ 
аше некакав необичан за село звук, који постајаше све јаснији и одређенији — беху то звонца и п 
ашњи у службеним пословима.{S} Разговор постајаше све живљи и занимљивији, Љубица се расположи, 
чинак.{S} Сутон се приближава, а ваздух постаје гушћи, тамнији.{S} Цела се природа умирила, па  
итељског и школског туторства, одједном постајеш господин, који има под својим туторством многе 
укчије мишљаху...{S} Како који дан, они постају све ближи, све интимнији.{S} Они се већ одавно  
S} Уозбиљила се још више, али је некако постала равнодушна према свему.{S} Са Гојком се поздрав 
е, да их у извесне дане и сама очекује, постале су јој чак пријатне.{S} У овој сеоској самоћи ч 
адању.{S} Гојко је избегаваше да јој не постане још досаднији, а тешко му већ беше гледати оно  
и хтела.{S} Шта може радити, ако јој он постане сасвим одвратан!... <pb n="157" /> Мора га избе 
е...{S} Хм...{S} Држи се она...{S} А ја постанем, на пример, Министар полиције...{S} Хехе...« И 
ме довека презирати, чак и онда, ако ја постанем узорита жена и учитељица?!...{S} Хоће, хоће... 
ознати.{S} Од лепе, младе, здраве жене, постао је костур, омотан кожом.{S} Нема више оне ватре  
невољу: нема више здравља, ни весеља... постао је развалина, рушевина која труне, сенка...{S} О 
о је он желео,..{S} Истина, сам он није постао Министар полиције, али што је мислио о писару, с 
у, некако необично превио, смањио се, и постао некако смирен, тих, рекао бих чак понизан.{S} Са 
такав сам и остао.{S} А ти сигурно ниси постао мирнији?</p> <p>— Ја — још луђи!{S} Кога ће да у 
муж и жена!...{S} Разуме се већ: ја сам постао сталан, положио практични испит, па гледам ко је 
Јер доста се страдало, живот је већ био постао тежак, досадан... није се имало ради чега живети 
е и одвратност!...{S} О, ако јој је већ постао одвратан, а цео је живот пред њима!{S} И најгоре 
ђем до сванућа, нађи коју жену... онако постарију, мирну... нек се нађе.</p> <p>— Не бригај...{ 
 како се чича Стојан превија око његове постеље, како је лепо разредио меко миришљаво сено, про 
што сам још јесенас могла, у овој истој постељи...{S} На што ми сад такви снови, кад знам да се 
ромни намештај: ногаре са новом сеоском постељом — шареницама и губером; сто, једна плетена сто 
 а Гојко се спусти и леже на своју нову постељу...</p> <p>»И овде оно исто!{S} Иста запрега, ис 
е послуге«.{S} Потом намести мало своју постељу, привуче сточић ближе прозору, па изиђе.{S} Сто 
 у својој соби, паде на своју девојачку постељу и горко зајеца...</p> <p>»Боже, шта је ово?{S}  
аним и одмереним манирима, који се теку постепено у животу и сматрају се као велики украс човек 
јчином храном, почеше се бунити, али их постепено ућутка и заглуши женска таштина.{S} Ипак осећ 
ље види и чује...{S} Што очи не могу да постигну, помоћи ће им слух...{S} Гледа и слуша, не диш 
 дикане мој, кажем ја!..{S} Гле како се постидео ко невеста!{S} Ха-ха-ха...</p> <p>— Којешта!.. 
.{S} Знала је начин којим се то најбоље постиже и идући међу децу мислила је одмах почети игру, 
 А са самим првим разредом треба свакад постићи одличан успех; то није много тешко.</p> <p>— То 
е могу деца навићи реду (а она то хтеде постићи одмах првог дана), па их уведе у школу.{S} Одре 
штовањем.</p> <p>— Да ли је много тешко постићи такав успех?</p> <p>— Па није лако...{S} Треба  
а романтично!...{S} Прелесна дјева куша постојанство заљубљенога јуноше, баца га у тамницу, муч 
откуп.</p> <pb n="129" /> <p>У Орловици постоји леп и мирољубив обичај: часништво општинско кад 
 њега.{S} И он мишљаше да је само такво поступање у реду, а друго су све бапска посла, која не  
сване опет оде.{S} Он држи да тако мора поступати сваки, ко хоће да <pb n="199" /> навикне жену 
 да ће бити мекши од воска: она ће моћи поступати по својој вољи; он јој бар неће бити на сметњ 
р би са <hi>другима</hi> онај смео тако поступати?...{S} Не би ни покушао, јер зна шта би га сн 
а у општини и да треба увек са њим лепо поступати.{S} Она је сад разумела о коме ћата говори, а 
а се избегавају, по цену живота, овакви поступци.</p> <p>Други дан Гојко таман изиђе из Љубичин 
ђе на памет да се запита: да ли су њени поступци за то време вазда били умесни?...{S} Она се за 
 из младости, управо ређали се несташни поступци у школи и ван ње, Љубица слуша са интересом ов 
лела је мрежу од самих љубавних конаца, посула је ружом, шебојем, рутвицом и другим миришљавим  
ично уметнички израђен златан часовник, посут ситним љускама бриљантским, са малим, кратким и т 
изнутра, засија скупоцена златна грана, посута крупним камењем.{S} То беше доиста редак и велич 
, велите, тргла се? </p> <p>— Да, да... потврди Гојко тако живо, да се капетан мораде осмехнути 
... запамтио сам добро, стотину пута се потврдило, и сад верујем, тврдо верујем!...{S} Пазите с 
ља га погледа тако, као да би хтео наћи потврду својим речима на његову лицу.</p> <p>Доиста, Го 
ти књигу.{S} Кад на два дана пред испит потегнем те разбијем скупоцену лампу газдину...{S} Бој  
још толики...{S} И држи бре, и повуци и потегни, док једва даде још једно.{S} Тако добисмо осам 
готово неопажени, па као да их ко гони, потегоше брзим корацима натраг у своје село...</p> <p>» 
те, заборавите све што је било... и њој потекоше из очију крупне сузе.</p> <p>— Ама шта ви!...{ 
 чује, неће ни да те види... но оде низ потес ка луда, право у Брезовац.{S} Тамо ће, бој се, и  
.{S} Уредише децу, па опет окренуше низ потес.{S} Сунце по мало греје, али се осећа оштрина у в 
 раније...</p> <p>После подне иђаху низ потес, једно поред другог, учитељ и учитељица, али обој 
ћи на овај пут«, помисли он, идући кроз потес.</p> <p>— Стој, рече му Веља, кад сазнаде за дана 
.</p> <pb n="25" /> <p>А тамо даље, иза потеса, докле ти год око допире, пружила се час таласас 
бруји далеко ширином, чак тамо до краја потеса, куда вијуга, зеленом долином, сребрнаста уска-р 
 дошавши тако у разговору до орловичког потеса, опрости се са гостима, обећа да ће их скоро пох 
под овим густим белим покривачем.{S} Из потеса долеташе некакав необичан за село звук, који пос 
а поља, по којима су наизменце разасути потеси, села и шуме, и тако све до краја видокруга.{S}  
е, и тако све до краја видокруга.{S} По потесима се жуте пожњевене стрњике, или се зелене подот 
 ме!...</p> <p>И она оде.</p> <p>Путује потесом, шумом, прелази бистре планинске поточиће, а не 
чки, самртнички врисак и одјекну далеко потесом кроз глуху ноћ, али га нико од људи не чу, само 
изиђе из куће и пожури низ сокаке право потесу...</p> <p>Одједном, на улици, код последњих кућа 
атмурен и покуњен, ступаше Гојко.{S} По потесу блиста се бистра роса, мирише свеж јутрењи вазду 
чно пред вече: и на реци, и у шумици, у потесу по необраној кукурузовини, сви се смеју, праве ш 
ти некакве топле, пријатне струје, које потицаху отуд од некуд од срца... </p> <p>— А, ево мог  
њцима!{S} Дотерај се мало, подшишај се, поткреши ту брадурину...{S} Отвори очи, ако хоћеш да по 
 се виђао да служи код једног адвоката, потом код секретара у начелству окружном и одједном се  
прст језиком и превуче њим преко табле, потом се насмеши и гледајући опет у таблу, запита је:</ 
 да ја немам жене ни друге послуге«.{S} Потом намести мало своју постељу, привуче сточић ближе  
брету. — А ти, какав си момак! обрте се потом Стојану, како те није срамота да се човек овако м 
чешће... пљусну киша, просуше се читави потоци из неба...</p> <p>Гојко се трже... погледа и зач 
ажити сељанке и вући се са њима ноћу по потоцима!...{S} То је... оногај... не да се рећи...</p> 
отесом, шумом, прелази бистре планинске поточиће, а не види и не чује ништа...{S} Од синоћ јој  
узвикну он, показујући прстом на Гојков потпис.{S} Беше сав поцрвенео од љутине, усне му се трз 
 је акт из Министарства...{S} Министров потпис?</p> <pb n="111" /> <p>— Разуме се, и своју тужб 
 шарабатања, ево гледај...{S} Министров потпис...{S} И он доиста показа акт с потписом Министра 
тајаше написано на тој хартији.{S} Доле потпис: »Управитељ школе орловичке«... а горе на врху в 
е рећи...{S} Саже главу ко јагњенце, па потписа.{S} Хе, братићу, сила је влас’!... рече чича и  
још и онај догађај с пандуром, приђе те потписа свој исказ, не читајући га, и врати се кроз ист 
, па веома послушно и усрдно узе перо и потписа како јој је речено.</p> <p>— Шта каже? запита Г 
 већ четири месеца не примате плату?{S} Потписали сте списак само за оно мало дана у августу и  
и позива.</p> <p>— Хм... <hi>он</hi> се потписао, шапну Веља.</p> <p>— Добро, земљаче, иди ти с 
о непрестано преврће уписницу, разгледа потписе разних ревизора и кад наиђе на по неку слабу оц 
в потпис...{S} И он доиста показа акт с потписом Министра просвете, па га онда поцепа на ситна  
... управо овај... нисам ни долазила да потписујем спискове, али сам узимала на признанице.{S}  
«... узвикује он у себи, сагињући се да потпише платни списак.</p> <p>Узевши новац, он се полак 
 /> <p>— Носи.{S} Нека прочита и нек се потпише да јој је саопштена наредба.</p> <p>Кад Љубица  
ошушка:</p> <p>— Ово ми је унуче једина потпора; то су ми и очи и руке, па да ми њега узмете.</ 
ек се ништа не мења, само нека се врати потпун мир, па ништа друго не жели...{S} Али докле ће с 
 све лепо било, како би ја била срећна, потпуно срећна...{S} А зар сад нисам?{S} Јесам, јесам.. 
ови неколика извињења, рече јој да буде потпуно безбрижна, па оде весело.</p> <p>Гојко се још с 
му сад не достаје?...{S} Сам вели да је потпуно задовољан.{S} Шта ће више!...{S} А сад памет у  
 и жив, и што је најглавније одговараше потпуно — како он мишљаше — његовом стању. »Туњав! заис 
епшем свету, у сјајнијем положају, који потпуно одговараше његовим најтајнијим жељама и помисли 
хтео да ми учини услугу, да ме задовољи потпуно... </p> <pb n="201" /> <p>— Идеш ли му бар на г 
јући још шта да мисли и не разумевајући потпуно свој положај.</p> <p>Одједном Гојко отвори очи  
азуме се све у шали, но тек беше са њим потпуно слободна.{S} Сад се и сама смејала својој пређа 
ћ крајње време за напад.{S} Очекивао је потпуну послушност, а оно, ето!...{S} Па сад ти разумеј 
ше весео, задовољан, јер је данас добио потпуну освету за сва тешка страдања своја.{S} Победио  
 да не буде оцу на терету, а богме и да потражи своју срећу...{S} Толике учитељице удате, управ 
, није разбијала главу цео дан сељачким потребама и невољама.{S} Доста јој је што је ту уз њега 
н би одјурио, а тебе неће, јер си му ти потребан... да му не сметаш.</p> <p>— Како то мислиш?.. 
 обавезни за онако лепе скамије и друге потребе? рече Љубица.</p> <p>— Ни најмање.{S} Ја сам уч 
 чуда, а ја од вас захтевам све школске потребе.</p> <p>— Сиротиња смо, госпођо, стаде кмет уви 
 <pb n="43" /> <p>— За ваш посао и нису потребна велика знања.{S} Ту је важна практика...</p> < 
 посао!...</p> <p>— Ја, знате... списак потребних ства... ствари да саставим, замуца изненађен  
етом учионице и да саставе списак свију потребних ствари, које се морају одмах набавити.</p> </ 
 треба прегледати и записати све што је потребно да се набави.</p> <p>Гојко иђаше напред, намрш 
изостављајући наравно све оно, што није потребно да они знају.</p> <p>Веља се још од првих речи 
стаде.</p> <pb n="203" /> <p>— Баш ниси потревила, рече јој он, смешећи се демонски.{S} Они сад 
Хм.. тако нешто...{S} У опште, сваки је потрес за њега право убиство.</p> <p>Лекар записа шта т 
у.</p> <p>— Хм... то не ваља!...{S} Јак потрес... а он је доста слаб и иначе.</p> <p>Лекар се з 
необична и јака узбуђења, а он, блед од потреса, дркташе целим телом, осећајући да ће сад да се 
али јој се то извило пред очима, па јој потреса сваки живац.{S} Управо она не може још да одред 
ш ли да чак осећам неко задовољство кад потрпам у канате своје прње, па озго уседнем са женом и 
p>— Стојане!...{S} Стојане!... у помоћ, потрчи!.. врисну Љубица из свега гласа, излете из собе  
једном окрете и викну Стојану:</p> <p>— Потрчи!...</p> <p>Запљескаше баре од каљавих ногу, које 
вана, и одједном јој дође да запева, да потрчи некуд, али одмах наиђе неко горко сећање, које ј 
...</p> <p>— За вас је слатко и на смрт поћи, узвикну он, смешећи се.</p> <p>То већ беше много. 
 повуче у себе ваздуха... затвори уста, поћута, па опет повуче ваздуха...</p> <p>— Стојане!...{ 
де врата не мирују ни пет минута.{S} Он поћута мало, као да премишља о нечему, па одједном, мал 
ако је он казао.{S} Ето и сада чича зна поуздано да Гојко слуша на вратима... нарочито му је ка 
 Влајко нарочито ћути, настави: и ви то поуздано не можете заборавити никад?...</p> <p>— Хо, љу 
тила сам се много.{S} Нисам још... (она поуми да каже: дорасла) навикнута на тај посао.</p> <p> 
оћеш да те одведем до куће? рече она, и поуми да му приђе.</p> <p>Гојко је погледа уплашено, ил 
 па се окупише око прозора, а неки беху поумили и да изиђу напоље.{S} У прво време и Љубица ста 
 хоћеш, све те разуме... па и сам да се поучиш чему.{S} А ни ми вам нисмо баш тако велике школе 
жише, па онда поче по издаље добацивати похвале њеној лепоти, памети, лепом положају који заузи 
 она разговор, тражећи и у овом случају похвалу.{S} Стојан ми набавио неку дебелу кокошку, а ја 
12"> <head>XII.</head> <p>Прва писарева похода по том не учини на Љубицу такав утисак као после 
d> <p>Полицајац веома учестао са својим походама.{S} Сваки други трећи дан сврне на часак у шко 
S} Љубица се већ тако навикла на његове походе, да их у извесне дане и сама очекује, постале су 
ој опет поче зепсти, као оно после прве походе писареве; нерасположење и сумор овладаше њоме.{S 
оцен брош за груди.{S} Тако се учесташе походе, скоро свакога дана, а у Љубичину столу гомилаху 
само.</p> <p>После два дана дођоше им у походе Љубичина мати и сестра.{S} Љубица не зна шта ће  
сти се са гостима, обећа да ће их скоро походити и врати се. </p> <p>Љубица и Гојко продужише п 
омислити, да му он не би узалуд овакову походу чинио.{S} Мисао му се прекиде сама, он поцрвене, 
 потписом Министра просвете, па га онда поцепа на ситна парчета. — Ево и твоје тужбе, ево гле.. 
, поискачу испод прљавих, <pb n="64" /> поцепаних поњава, па трчи на ниже, на реку.{S} Прегледа 
, ни ваше...{S} Него то је јасно: он је поцепао ваше признанице и сматра то као поклон... рече  
ву као из сна.</p> <p>Гојко је погледа, поцрвене као рак, па одједном отвори уста и каза јасно  
спаде пред њу Гојко, па како је угледа, поцрвене и хтеде да прође.{S} Она се насмеши неким болн 
 подиже очи на њега, али се одмах трже, поцрвене и збуни се.{S} И он беше збуњен, управо у двоу 
 га гледаше све зачуђеније и збуњеније, поцрвене и стаде дисати убрзано...{S} Обузе и њу узбуђе 
 осмехом.</p> <p>Гојко се сасвим збуни, поцрвене као да је ухваћен у каквој великој кривици, мр 
p> <p>Љубица, изненађена овом смелошћу, поцрвене, али не смеде показати знака љутње, да не увре 
ишту, опколише је жене са децом.{S} Она поцрвене и збуни се, а жене почеше запевати: стадоше бо 
своје деце чита њихове мисли.{S} Љубица поцрвене, задркта, па се одједном баци на мајчине груди 
 вас овај ширет жалио?...</p> <p>Љубица поцрвене и обори главу.{S} Не би јој по вољи одговор.{S 
о вас да гледам и слушам.</p> <p>Љубица поцрвене изненада, саже главу и погледа га онако испод  
о још нешто...{S} Гојко запе у говору и поцрвене, а Љубица се болно осмехну...{S} Све друго сад 
 чинио.{S} Мисао му се прекиде сама, он поцрвене, па одмах затим пребледе, и таман се стаде дом 
ма на његову лицу.</p> <p>Доиста, Гојко поцрвене, збуни се и стаде се вртети, као год јутрос пр 
 толико зло без невоље?...</p> <p>Гојко поцрвене, саже главу, па промуца:</p> <pb n="127" /> <p 
ли, те сте још привремени?</p> <p>Гојко поцрвене и најволео би да могаше тог часа у земљу пропа 
д куд знате, рече Љубица одсечно и мало поцрвене од љутње.</p> <p>— Здравља, Боже!{S} Лако ћемо 
 међу људима.</p> <p>Она се трже и опет поцрвене.{S} Обузе је некаква студен око срца, и она би 
евета, ту уза саму Љубицу, и подигнувши поцрвенело лице од узбуђења, стаде живо говорити:</p> < 
ћи прстом на Гојков потпис.{S} Беше сав поцрвенео од љутине, усне му се трзају и скупљају грчев 
уца изненађен и застиђен кицош.{S} Беше поцрвенео од срамоте, па не зна куд ће очи.</p> <p>Гојк 
е...</p> <p>Сад дође ред на капетана да поцрвени и обори главу.</p> <p>— Хм... којешта!...{S} А 
S} Али на тој мисли Гојко обично свакад поцрвени, сам од себе, и нешто се као наљути, па наскор 
гром, па се осу и разлеже грмљава преко поцрнела <pb n="172" /> неба...{S} Кану неколико крупни 
чи јој светле живље, а усне се осушиле, поцрнеле од ватре.{S} И сад је обузима дрктање, а глава 
 издадоше, снага је остави, она премре, поче се каменити...{S} Само се раширене зенице упрле кр 
p> <p>— Па, знате... нама су предавали, поче она збуњено: припрема траје најмање месец до...</p 
 у хлад.</p> <p>— Опростите, молим вас, поче писар врло учтиво, што сам вас звао мало пре.{S} З 
.. ви... ви кажете тамо, да... да ја... поче он замуцкивати, задуван и узнемирен.{S} А не знате 
ије, живље.</p> <p>— Хм... кажем вам... поче он отезати, па у говору баци поглед на сокак и пре 
није страдање!...</p> <p>Гојко се трже; поче опет да му наилази облачак на чело, али се он прен 
 тако мало упознаше и зближише, па онда поче по издаље добацивати похвале њеној лепоти, памети, 
ети да се одједном све у њој и цела она поче мењати...{S} Прво се појавише неки тамни и нејасни 
 <p>Ноге му веома зебу...{S} Устаде, па поче брзо ходати, али кад пружи корак, таман има просто 
деци, рече им да гледају само на њу, па поче рад.{S} Осећаше како јој се образи час зажаре час  
ћи своју мисао, па убрза кораке те ћата поче изостајати.</p> <p>»Ако ми се још и овај наврзе на 
јутрошњем разговору са Љубицом, Веља се поче крстити и смејати.</p> <p>— Лудаци!... прави лудац 
сам ништа још прегледао.</p> <p>Тако се поче нов живот и нов радни дан у овом новом, љубављу св 
ницу?</p> <p>— Јесте! одговори Гојко, и поче полако причати догађај за догађајем.{S} Кад год по 
вили у Београду.{S} Он слеже раменима и поче уписивати децу у први разред, »Да се трпи!... рече 
то им учини по вољи: узе други разред и поче познавање природе.{S} Предавао је врло лепо, лако  
већ и доктор рече...{S} Кад прездрави и поче се љуштити, удари је у срце, па за два секунда гот 
часа заседе цео школски одбор у школи и поче да уписује нове ђаке.{S} У ходнику и дворишту пуно 
} Она се истина расположи од те мисли и поче радити лепо, без великога узбуђења, али тек око ње 
из дворишта...{S} Ха!.. узвикну Гојко и поче долазити к себи.{S} Стаде разумевати догађаје...{S 
дружинске ствари, па после један учитељ поче држати предавање.{S} Говорио је и лепо и стручно и 
ен, подиже зажарено лице, које одједном поче бледети, усне се искривише и затресоше, цело му те 
ла часа како су стигли.</p> <p>Одједном поче да се смеши у себи, смеши се, маше рукама и види к 
 им како се зову њихова седишта и таман поче да им казује како се улази у школу, како се седи и 
е.{S} Усне му пребледеше, задркташе, он поче неким промењеним гласом, из кога звони најжуднија  
е одоше далеко, веома »далеко«...{S} Он поче да се смеши, очи му се засветлише радосним сјајем, 
измења мисли.{S} У последње време писар поче доносити по неку лепу понуду: кутицу финих шећерле 
и...</p> <p>Тек настаде распуст, а свет поче зуцкати о везама Влајковим са Милицом Обрадовом.{S 
има.</p> <pb n="75" /> <p>Срце јој опет поче зепсти, као оно после прве походе писареве; нерасп 
вуд ватра као жеравица...{S} Гојко опет поче о Америци...</p> <p>— Еј мој кукавче, не помаже ти 
дневно, помаже је саветима и напослетку поче да држи предавања њеној деци.{S} Ради се озбиљно и 
круг, па сад само седи и чека...</p> <p>Поче нова година.{S} Веља доби премештај на железничку  
тих капака; са стране око очију кожа се почела брчкати, те даје целом лицу израз скривеног лука 
це се већ доста збрчкало, коса у велико почела седети, а она се погрбила, превила се онако исто 
и, све ћете имати.</p> <p>Љубица се већ почела трзати нервозно.{S} Он се пожури говором, да би  
ис свеже, зелене траве, по којој су већ почеле да се купе росне капљице.{S} Вода се тихо слеваш 
 раду.{S} Збиља, како иде?{S} Данас сте почели.</p> <p>— Љутила сам се много.{S} Нисам још... ( 
 ћутање:</p> <p>— Па ето, господине, ми почели да се погађамо са учитељицом за квартирину.{S} О 
свима је у вољи.</p> <p>— Ето, сад и ми почели да распитујемо за политику, рече Љубица, смешећи 
ад.</p> <p>— Хе... а нисте још ништа ни почели.{S} Полако!... сваки је почетак тежак.</p> <p>—  
ју да разликују оба гласа!{S} А тек смо почели, од јуче...</p> <p>— Дакле ви сте задовљни данаш 
е да се спрема за некакву изјаву, па га почело обузимати велико узбуђење.{S} Усне му пребледеше 
емаш се куд враћати«.{S} И он је остао, почео је претурати дан за даном, док се једном не нађе  
шетао по трави, и тек кад је њу спазио, почео је немирно тумарати, као да је у неком послу.{S}  
ширно испричате све догађаје, од кад је почео тамо долазити господин Пера, код те ваше... учите 
Орловицу доћи тек крајем месеца, јер је почео с другога краја среза.{S} Тога истога дана дознал 
апазила сваку особину, али јој још није почео постајати обичан, као што то бива кад дуго разгле 
ајаги чуди се питању.</p> <p>— Јуче сам почео, одговара он наивно. — Зашто се ви као чудите?</p 
, а Љубица уђе у собу.{S} Веља се таман почео спремати за одлазак.{S} Понови јој све лекареве н 
 путовања, стигоше цркви.{S} Служба већ почета, те они и не одморише децу, него их уведоше у цр 
ништа ни почели.{S} Полако!... сваки је почетак тежак.</p> <p>— Али, молим вас, ко може да се н 
е.{S} Он нађе да је ово за први мах као почетак, доста; а после већ, ићи ће све својим редом... 
тиже и идући међу децу мислила је одмах почети игру, али ето, нешто јој охлади намеру; она сама 
иса, а сад је рада да плати сав улог од почетка године.</p> <p>Љубица стајаше уз њих, погледају 
.</p> <p>— Па не хвалите се, госпођице, почетком у раду.{S} Збиља, како иде?{S} Данас сте почел 
 раширити крила домаћа срећа!...</p> <p>Почетком јуна настаде велика журба у школи: одређен је  
ни она сама не може разабрати...</p> <p>Почетком августа, Љубица оде својим родитељима.{S} Све  
иљно, важно...{S} Само неколико пута, у почетку њихове везе, помилова је и беше нежан према њој 
оговора.{S} Али се нешто обе учитељке у почетку опираху, док њихови мужеви не изјавише, да ће с 
 Гојко почне причати.</p> <p>Гојко се у почетку сплетао, муцао, али му се после раздреши језик  
p>— Далеко много...{S} И посао велики у почетку...{S} Његова обична збуњеност, кад се састаје с 
 бар на гроб, јаднику?</p> <p>— Нисам у почетку никако, а летос јесам... често.{S} Стојан му по 
 се домишљати овим речима.{S} Није их у почетку разумела.{S} Одједном се прену и погледа свесно 
ом идеализма, <pb n="33" /> који се код почетника дуго задржава, над, ким се они смеју и ако су 
/p> <p>Велимир јој стаде говорити о том почетном послу.{S} Говорио је таком сигурношћу и разуме 
му понајлак помагаху.{S} Најзад се кмет почеша иза уха, а то је већ значило да ће се ћутање пре 
 се улевају у душу још мајчином храном, почеше се бунити, али их постепено ућутка и заглуши жен 
о своју децу, па одмах, ту на дворишту, почеше разговор са њима.{S} Обоје се само упознаваху са 
>Прође подне, Љубица још лежи на столу; почеше деца долазити у школу, она још лежи, и види се с 
ј падоше две тешке руке на рамена, које почеше стезати...{S} Ватра јој плану из груди; струје м 
аде викати на децу, љутити се, умало не почеше страдати детињи чуперци.{S} Она још није стекла  
цом.{S} Она поцрвене и збуни се, а жене почеше запевати: стадоше богорадити да им испише дете,  
 погледаше, па одоше у своје учионице и почеше рад.{S} Љубица осећа да неће моћи данас ништа ур 
S} Гледај га само!...</p> <p>Поседаше и почеше разговор.{S} Љубица не скида очију са госта, а и 
а промакне по неки старији ђак.{S} Људи почеше долазити.</p> <p>После пола часа заседе цео школ 
е и насмејаше.</p> <p>После подне таман почеше рад, а уђе Стојан и јави с прага:</p> <p>— Ево и 
екако само собом удеси.</p> <p>Деца већ почеше долазити у школу, а они обоје сањаху...</p> </di 
очију са госта, а и он се, у разговору, почешће осврће на њу.{S} То је човек Гојкових година, р 
, па само махну њима по некад у страну, почешу затиљак и опет ћуте и слушају.{S} А ћата се расп 
ено, као да се и она, уморна, спрема на починак.{S} Сутон се приближава, а ваздух постаје гушћи 
на и учини јој се да нема смисла сад то почињати.{S} Рећи ће јој се да хоће нарочито да се пока 
 чиме је најрадије душу младу напајала, почиње се ружити, растурати...{S} И она види да ће нест 
љава радом.{S} Истина она <pb n="38" /> почиње уједно и сама опажати, а то је и Гојко напоменуо 
ода, разделе и запливају усамљени...{S} Почиње шибати хладан ветар...{S} Гојко се грчи и тресе, 
ан.{S} Али сад јој је веома незгодно да почиње разговор пред учитељком.{S} Зна она жене, па нек 
ешко!...{S} Она увиђаше да се међу њима почиње отворено непријатељство, <pb n="67" /> које се о 
аступити оштра, сурова јава...{S} И она почиње осећати велики, тежак бол, јер губи највеће благ 
... жао ми, није вајде...</p> <p>Љубица почиње зверати очима...{S} Шта ли ће сад бити, шта ли ћ 
ако су они првих недеља, али се сад све почиње мењати, наступа полагано некаква хладноћа, досад 
в благотворан: залеђено, окамењено срце почиње се кравити, јер га греје блага топлина мајчина с 
а му се у глави много, много мути, и он почиње говорити брзо, са честим и тешким предисањем.</p 
 моја служба, мој удео?{S} Зар се овако почиње?{S} Зар је овакав цео живот!...«</p> <pb n="55"  
, што до сад није било, то се сад нешто почиње, мора бити...{S} Али шта?« И њега опет стадоше п 
 Нестало и страха и зебње, и она се већ почиње чудити чега се то до сад плашила.</p> <p>— Чуо с 
рво место, је л’ прво?</p> <p>— Да, сад почињем.</p> <p>— Колегу ћете имати доброг, за то вам ј 
вих лица оне обичне дечје живости и она почињу личити на војнике у фронту.{S} Она зна шта је уз 
 а то је и Гојко напоменуо, да јој деца почињу бивати све више утегнута и повучена, нестаје са  
кора међу њима!...{S} Она осећа како се почињу враћати стари дани мука и страдања.{S} Али докле 
на опет и одједном осети, како се у њој почињу рађати неке нове мисли, супротне овима.</p> <pb  
 све као у свињцу.{S} Да узме сад да он почисти, не сме — дићи ће прашину, опазиће га. »Најбоље 
ало сиротиње у Гојкову собу, наместила, почистила, уредила све, и она смрадна, одвратна соба до 
ју собу, која сад беше лепо проветрена, почишћена и намештена.{S} Она седе уморно и уздахну, ка 
Пренерази се кад виде да соба опет није почишћена.{S} Већ пети дан је како наређује Стојану да  
ито учио. .</p> <p>Љубица је мислила да почне са њима коју игру, да заметне шалу и смех, желела 
еписа имена на чисту хартију и таман да почне прозивати децу гласно, Љубица га заустави.</p> <p 
S} Баш не може да нађе ниједну мисао да почне разговор.{S} Не, не... најбоље је да она опет ост 
бла и т. д.{S} А сад је већ време да се почне радити.{S} И јесте ли видели како иде славно: пол 
естао чудити.{S} Гледа је само, па и он почне уздисати и навуче му се жалост на срце, а у душу  
 очекујући радозналим погледом да Гојко почне причати.</p> <p>Гојко се у почетку сплетао, муцао 
 није...{S} А шта да одговорим, како да почнем?!«...{S} И он кашљуцну, принесе руку устима, па  
пи што за ручак... после неће моћи, кад почнемо рад.</p> <pb n="15" /> <p>— Јесте ли гледали уч 
.{S} Лице све крваво, косе разбарушене, почупане, висе читави бичеви ишчупани из корена.</p> <p 
/p> <p>— Виде ли, братићу? они се нешто поџевељаше...{S} Море, ова наша хеј... пара вреди.</p>  
девши да се писар спрема да избаци неку пошалицу на Гојков рачун, <pb n="42" /> престиже га и с 
 напред.{S} Често заборави ради чега је пошао, па стане на џуту, мисли се и напреже памћење, до 
плашено, или се ваљда сети ради чега је пошао, па се обрте и оде улицом...</p> <p>Сунце је село 
смисао при изговарању.</p> <p>— И ти си пошао к њима?</p> <p>— Нас двојица ћемо сад да путујемо 
 од газде...{S} А ја сам тада скочила и пошла са њим по ноћи... закипела је у мени некаква стра 
ше Веља и нови им сусед Влајко.{S} Беху пошли Вељиној школи, па свратише да се виде са Гојком и 
ћи, ни о чем другом. </p> <p>— Да ли да пошљемо на станицу за месо? запитала би га она јутром.< 
/p> <p>— Казао господин управитељ да му пошљете оних девет ђака.</p> <p>Љубица диже главу и пог 
, господине учитељу, нешто да молим.{S} Пошљите вашег послужитеља нек донесе моје бисаге из суд 
м; и ви, јадници, што изгубисте образ и поштење, удварајући се <pb n="185" /> силнима, и сви ви 
у разговор.{S} Седе са њима и учитељка, пошто их послужи, а то је врло отресита и разговорна же 
затече на послу; уђе у Гојкову школу и, пошто изиђоше деца, стаде слушати заплетено и нејасно Г 
ремила се, прикачила часовник на груди, пошто га је прво дуго обртала и посматрала; већ му је п 
емљени ручак они могу и довече појести, пошто се он решио да ноћи код Веље...</p> <p>»Хм... удо 
ти да не вреди сад исправљати погрешку, пошто ће до подне учинити још неколико, можда и већих;  
коле, да одређују учитељици квартирину, пошто она нема стана у школској згради.{S} Чувши то, пу 
их ђака.{S} Гојко стаде за певницу, али пошто не имађаше гласа, мораде ћутати.</p> <p>Љубица је 
 макар не имали праве љубави, али макар поштовања — Онда ће ти, брате, и писар и твоја слачајша 
ости.</p> <p>Љубица га погледа са немим поштовањем.</p> <p>— Да ли је много тешко постићи такав 
коме се излише најодсуднија уверавања о поштовању, о братској искреној симпатији, о томе како ј 
о сам га узгред, да не шиљемо нарочитом поштом.</p> <p>Гојко прими хартију, разви је и стаде чи 
е из овога села!...{S} Али је лепотица, права лепотица!..</p> <pb n="176" /> <p>— Шта сте се, м 
е саставила необично јака, силна љубав, права љубав, велика, заносна, онаква, како се то описуј 
, море, па ово је баш згода жива!...{S} Права лепотица!«...</p> <p>Гојко се мало ушепртљио, зве 
лажемо лијепо; јес’, братићу... ка нека права вамилија.</p> <p>Гојко обори главу па ућута.{S} Њ 
 Боже мој, кад би се залегла љубав, она права љубав, што је песници певају, што сав свет о њој  
ом стаде се облачити...{S} Тресла га је права грозница и све га нешто вуче да легне, — глава му 
на ред Драгутин.{S} Тада се заче прва и права ђачка љубав, која је трајала и свршила се исто он 
пази, па се обрте ћати:</p> <p>— Баш си права гејачка цепаница; нећеш се никад истесати.</p> <p 
Сад и сами јамачно увиђате, да сам имао права бринути се о светињи школе.</p> <p>Љубица плану.{ 
ару, све се сад испуњава.</p> <p>»Божја правда!«... узвикује он у себи, сагињући се да потпише  
рна... ви се то откупљујете...{S} Вечна правда!...{S} Али сад... тако изненада!...{S} Чекајте м 
а се нервозно диже и рукова са писарем, правдајући се узгред: </p> <p>— Ах, извините, молим вас 
— Дивљачно је, госпођо, много, стаде га правдати његова мати.{S} Није ни излазило међу људе.{S} 
.</p> <p>»Шта је ово?... има ли у свету правде и истине!...{S} Докле ће ова страдања и муке?... 
о необраној кукурузовини, сви се смеју, праве шалу на рачун Гојков...{S} А Гојко, срећан што се 
убави према школи... не, макар не имали праве љубави, али макар поштовања — Онда ће ти, брате,  
ог, њему он сад изгледа сасвим отресит, прави младожења.</p> <p>Љубица подиже главу и погледа г 
а прошлост...</p> <p>Сад настаје живот, прави живот!...{S} А ово се до сад лутало некуд по мрак 
 крстити и смејати.</p> <p>— Лудаци!... прави лудаци! и ти и она...{S} Не зна се које је луђе о 
ји чак у извесним приликама задрхће.{S} Прави, најбољи друг, па то вам је...</p> <p>Љубица глед 
двадесет динара месечно.</p> <p>Настаде прави лом.{S} Клетве, претње, па богме по мало и псовке 
та ћеш му — сила је велика.{S} Он ти је прави газда у срезу, капетана не верма ни оволико...{S} 
 /> <p>Веља се смешка неприметно, и сам прави зачуђено лице, као бајаги чуди се питању.</p> <p> 
уша Гојка, који му се представи, па као прави генерал кад саслуша рапорт, климну главом и окрет 
рио да га мрзе орловички пси.{S} Па као прави каваљер фијукну прутом кроз ваздух и смешећи се р 
ну...{S} Осети да је обузима страх, баш прави страх; али то од чега долази страх далеко је, оно 
рак? — Дужност, заклетва верности мужу, правила морала...{S} О, тешко оном, ко би само покушао  
III.</head> <p>Љубица је сад непрестано правила такав инат Гојку, да се овај већ није смео поја 
м на пољу писар отпочео напад, по свима правилима донжуанске тактике.{S} Најпре се већ обавести 
ватило добро целу мајсторију и одговара правилно.{S} Љубица све више светли очима.{S} Али по не 
не у другој школи, па ми то изгледа као правило, а ово сад изузетак...{S}А кад сам се оженио? — 
о мислиш?... не знам.</p> <p>— Он ће ти правити друге пакости, нема сумње, настави Веља, избега 
и на ручак...{S} Све баш онако, као код правих кућевних људи!{S} И он извесно сад представља пр 
дина, па зато се сад не бојим ни једног правника.{S} Моје осудно решење не обара се тако лако!{ 
удно решење не обара се тако лако!{S} А правници шта ми знају?{S} Не знају рад на једном обично 
да те види... но оде низ потес ка луда, право у Брезовац.{S} Тамо ће, бој се, и ноћити...{S} Ја 
да ви’ш како ће да врте репом.{S} Море, право мушко!{S} Она ће и за чичу извући још по рубље.{S 
... други... и очи се сасвим променише, право стакло!...{S} Свршено је!...</p> <p>Кад опремише  
усти децу, па се и сам упути кроз село, право ка брезовачкој школи.{S} Од скорог времена он се  
стаде пред чичом и погледа га слободно, право у очи.</p> <p>— Бога ти, ко је ово... какав је ов 
улици, дахну слободно, па окрете журно, право ка Брезовцу.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
зноврсне слике.{S} Одједном се на зиду, право пред њеним очима, расветли и показа велики светао 
..{S} Их, шта ту!...{S} Краљу, братићу, право ти Краљу! обрте се он Гојку.{S} Па ти њему лепо т 
у, па благо али озбиљно погледа Љубицу, право у очи...{S} Научила је она давно, да из очију сво 
е свој посао.{S} А оно синоћ?...{S} Ех, право каже Веља: плаче ко стрина!...</p> <p>У таким мис 
тник пита за школу.{S} Ево је, брате... право на ову капију.</p> <p>Путник га не саслуша даље,  
 не оставиш жива!...{S} Па чим дођеш... право у ону собу...{S} Па ћемо онда нас двоје наставити 
иљом и важношћу.{S} Друкчије и не бива: право из школске клупе, испод родитељског и школског ту 
х главе, али не рече ништа.{S} Ко вели: право је да се промази прво јутро по свадби, а већ посл 
жи од мене, отреса се као од отрова.{S} Право има!...{S} Али зашто, зашто све то мораде бити?.. 
ратна соба доби сасвим други изглед.{S} Право гнездо!...{S} Само не онакво, како се замишљало р 
} Слабим гласом одговори му, гледећи га право у очи:</p> <p>— У Ђокићевој њиви!...</p> <p>Он се 
зе његову руку и стеже је, гледајући га право у очи, из којих севаше нека дивља одлучност.{S} К 
...{S} У опште, сваки је потрес за њега право убиство.</p> <p>Лекар записа шта треба да се наба 
илика прилази све ближе, како јој гледа право у очи страшним, зверским погледом, и опет не може 
све више и гледајући пренеражена сељака право у очи, као да га сугестује.</p> <p>— Хоћеш?...{S} 
 које ретко, врло ретко, гледају човека право, но већином стоје под обореним капцима.{S} Цело л 
 мало подигао главу и гледа председника право у очи, кад му тражи квартирину.</p> <p>— Сто ти ч 
 за то, да страда и трпи и да сваки има право причинити му страдање, само ако му то савест допу 
вега!...{S} Чело онако да узмем нож, па право у груди — нећу у леву страну, нек се дуже мучи.{S 
<p>Љубица подиже главу и погледа писара право у очи, али се овај ни мало не збуни од тог поглед 
коше да је много лепа и млада...{S} Сад право из школе помисли он и подиже напред своје велике  
шен и љут као отрован.{S} Како уђе, оде право болеснику, не погледавши Љубицу.{S} Узе Гојкову р 
 и тона, па се свако укрутило, гледа је право у очи и не трепће.{S} Она виде да је погрешила, а 
о то иде, одговори јој он, гледајући је право у очи, јер она разгледаше уписницу.{S} Гледаћемо. 
опасти цео свет и она са њим, то јој је право...{S} Устане ћутећи, гледајући полусвесно око себ 
нице, изиђе из куће и пожури низ сокаке право потесу...</p> <p>Одједном, на улици, код последњи 
ио сам више од ње: она из основне школе право у инштитут, па за шест година готова, а ја — чети 
" /> не користи овом приликом и не узме право из њене руке зреле плодове?{S} О, какву топлоту о 
мо и толико спечалити.</p> <p>Отпоче се право вашарско погађање, најпре молбом и лепим, па кад  
<p>Путник га не саслуша даље, но окрете право вратницама и отворивши их уђе у школско двориште. 
да се у Гојка, па кад га познаде, обрте право низ пут; Гојко једва стизаше за њом...{S} Али он  
а покушао... без размишљања...{S} Уђе и право за камџију... зна га да је безмоћан као дете, јад 
ма димњаци, а из њих се извили далеко и право у висину беличастосребрни стубови дима, који се н 
м треба приближити баш уз њега, гледати право очи у очи и забости хладно гвожђе у месо...{S} О, 
 болест ме смела.{S} До године ћу имати право да се јавим на практични испит.</p> <p>— Где ви ј 
ти судници тако често, па улази с коњем право у школско двориште, веже га негде у заклон, па ид 
е он прибра брзо и погледа се са Гојком право у очи.</p> <p>— Јеси ли ручао?</p> <p>— Море, как 
га учитељка, која га до сад гледаше као право чудо.</p> <p>— Шта је... уморио се човек, викну В 
теха у томе, што он сазнаје, да би имао право, па чак и дужност да то учини.{S} Али се то све з 
та ми се он ту љути... као да има какво право нада мном.{S} Баш ћу за инат да га једим, још виш 
днесе собом највећи његов страх, његово право страдање...{S} Па то се више неће страдати?... за 
 не платите ништа?{S} Ја имам по закону право на добро озидане две собе, кујну, подрум и дан ор 
 затресоше, подиже очи и погледа Љубицу право, отворено, очи у очи.{S} Страшан је био тај погле 
мирио мањак.{S} А за оно затварање имаш право.{S} Ја нисам ни послушао све како ми је речено, а 
онио руке.</p> <p>Љубица се трже као из правог сна, као да је до сад спавала дубоким уморним сн 
их људи!{S} И он извесно сад представља правога домаћина!{S} И њему се то чини и смешно и у ист 
их је зло снашло, али се нико не досети правом јаду.</p> <p>Одједном се код Љубице појави нека  
на, управо неће да зна, неће да мисли о правом узроку, јер му је лакше забости нож у груди, нег 
ад стаде жива жена између ње и њега и с правом подиже руку на његово раме, а он, онај бесни и р 
здо, у коме бих душу одморила и познала праву срећу.{S} А ово... зар је ово гнездо!...{S} Он ле 
но, нема га више...{S} Да нисам познала праву љубав, било би ми свеједно... ништа...{S} Могла б 
гом...{S} Управо не треба ни да преживи праву љубав...{S} Кад нестане такве љубави, нашто ми он 
 га свакога часа уза се и знати да је у праву располагати тобом као...</p> <p>— Ехе, голубице,  
S} Пажљив посматрач опазиће из очију му праву сањалачку душу, која живи више маштом но разумом. 
, па се поздрави са њим и окрете својим правцем.</p> <p>— Добро лаку ноћ! одговори Гојко мало у 
есајући се од хладноће.{S} Стојан му са прага од стана махну руком.</p> <p>— Виде ли, братићу?  
а, братићу!... настави Стојан са кућњег прага. — Замахни на псето, оно ће се крити да га не уда 
ивене сиротињске дашчарице, са чијег се прага виде шумни вали дивотне Мораве.{S} Чим сване, они 
 узима за руке и води.{S} Кад дођоше до прага, он се осврте и погледа је онако ђачки...{S} Она  
олим вас, причекајте, зовну га Љубица с прага, и упути се к њему.</p> <p>Он се збуни и готово х 
таман почеше рад, а уђе Стојан и јави с прага:</p> <p>— Ево иде учитељ брезовички.</p> <pb n="3 
ладић, окретан и жив, весељак, па још с прага удари у шалу: он је научио са учитељима, то су му 
рад; Љубица изиђе за децом.{S} Стаде на прагу и дубоко удахну свеж ваздух.{S} Лице јој се измен 
 сама шта је рекла.</p> <p>Појави се на прагу и Гојко, али друкчији, сасвим друкчији.{S} На њем 
Ко то лупа ноћас?...{S} Постаја мало на прагу, па кад не чу ништа, закључа врата и оде у собу.< 
имљивији, Љубица се расположи, па стаде празна соба звонити од њенога веселог, јасног смеха.</p 
у сви рекоше да су то само тек ’нако... празни гласови...</p> <p>— Надлагује се свет, море, реч 
ко учеста са посетама.{S} Скоро свакога празника и четвртка ручао је код Гојка.{S} Гојко се нај 
 Ето вам га вала и за четвртке и за све празнике, и још да вам дам приде, насмеја се Веља.</p>  
днесе... остаде на том месту само пуста празнина.{S} Он осети да је остао усамљен за вечита вре 
ј бесциљној, суморној, страшној, пустој празнини?!...{S} Гледаш цео живот унапред, а оно све пу 
све пусто и одјекује вечном, бескрајном празнином...{S} Даље, даље грозни и страховити призори! 
 пред њим главу, али он ипак осећа неку празнину у веселу срцу своме.</p> <pb n="137" /> </div> 
шта јој би да то не узме, но пође овако празних руку...{S} Свеједно, макар их не мргодила, али  
есеца, док се већ не приближише ускршњи празници.{S} Дотле су урадили врло, врло много, прешли  
 делић по делић досадашње љубави и пуни празно место у срцу најљућим чемером, најстраснијом жуд 
. одјекиваше очајно питање стоти пут по празној соби, сливајући се са горким јецањем и тешким у 
не диже главе за њима.{S} Одоше обоје у празну учионицу.{S} Ту су у последње време седели и про 
а...</p> <p>— Јест, добро сте рекли.{S} Практика, света практика!{S} Нисам ја узалуд практикова 
у потребна велика знања.{S} Ту је важна практика...</p> <p>— Јест, добро сте рекли.{S} Практика 
ст, добро сте рекли.{S} Практика, света практика!{S} Нисам ја узалуд практиковао дванаест годин 
вам у напред.{S} Ми ове године нисмо ни практиковали школски рад: наставник нам имао неке многе 
ика, света практика!{S} Нисам ја узалуд практиковао дванаест година, па зато се сад не бојим ни 
До године ћу имати право да се јавим на практични испит.</p> <p>— Где ви је чича Стојан? обрте  
е се већ: ја сам постао сталан, положио практични испит, па гледам ко је срећнији од мене!{S} Х 
; она их је и неговала, као добра мати, прала их, чистила, а благо сунце повијало их и сушило с 
јаснији и одређенији — беху то звонца и прапорци на коњима.{S} Мало затим дојурише у бесној трц 
за сокак...{S} А дечко подвикну за њим, пратећи га очима и веселим погледом, док не замаче за в 
одмах по ручку диже и позва Гојка да га прати, јер се мора вратити кући раније.{S} Гојко једва  
и је становао у истој кући и редовно је пратио у школу до абаџиске чесме.{S} Она се зачуди њего 
иже и да ће се њена срећа разлетети као прах...{S} Па ипак се свакога часа нада добру, нада се  
ји, који би све уништили и претворили у прах....{S} Бесна, дивља, смртна жудња за осветом запен 
веда на пашњак...{S} Запрашио се сокак, прашина трепери према сунцу и прелива се од пепељаве и  
к, по коме лежаше ситна, истуцана, лака прашина, у коју упадаху ноге до чланака.{S} Около дрвећ 
земље, сите и добре овце.{S} Густа сура прашина, која се према сунцу преливаше у неко црвенило, 
ћњака и кућа, продире кроз густе облаке прашине, што су се по негде подигли, па се према сунцу  
 дрвеће бели се и тамни од суре, дебеле прашине, која је у густим слојевима попадала по лишћу,  
огосав, чувши кашаљ, стаде се дизати из прашине.</p> <p>— Чекни де ти Перу писара, чек!...{S} О 
и густим, непровидним, огромним облаком прашине, који се приближаваше шетачима.</p> <p>— Ух, ка 
у и трави испод њега.{S} Осећа се задах прашине, помешан са сточним изметом.{S} Наједаред сокак 
а, дави и гуши својом врелом невидљивом прашином.{S} Једва чекаш да угледаш на ливади какав моћ 
зме сад да он почисти, не сме — дићи ће прашину, опазиће га. »Најбоље нек стоји овако, помисли  
..{S} Он се поведе, поведе и сроза се у прашину, а она протрча кроз вратнице и одмах закачи кљу 
..{S} Опружише вратове, дунуше снажно у прашину и покупише лишће и крушке...{S} Једна младица,  
 дрвеће.{S} Путник стаде, скиде с главе прашњави шешир с опуштеним ободом, извади из џепа прљав 
...{S} Хоће, хоће... знам... друштво не прашта лако непажњу према себи.{S} О, тешко мени!...{S} 
а како, братићу!...{S} А ти опет иди те праштај и моли.{S} Еј што нисам ја млађи, па да видиш ч 
љина беху исписани на његову лицу...{S} Прва му мисао застаде на револверу, који он не имађаше. 
овори писар, па је пусти напред, да она прва уђе.</p> <p>Гојко иђаше по школи замишљен, а ђаци  
 задржа, очекујући с нестрпљењем да она прва проговори.{S} Није му непријатан овај састанак, на 
 ће ти, брате, и писар и твоја слачајша прва љубав охладити...{S} Ово се нигде у свету не дешав 
е дође на ред Драгутин.{S} Тада се заче прва и права ђачка љубав, која је трајала и свршила се  
S} Ти си ми једина срећа моја, једина и прва љубав... узвикну она, грлећи га.</p> <p>При послед 
пет ваљда ће Бог помоћи.{S} Нисам ја ни прва ни последња на овом путу...{S} Али он... ух, све б 
id="SRP18993_C12"> <head>XII.</head> <p>Прва писарева похода по том не учини на Љубицу такав ут 
које се врше пред сеобом.</p> <p>Ђокић, првак противничке групе, дошао к судници, весео, са нек 
женска сујета, попушташе по мало од оне првашње збиље, па се стаде и она упуштати у разговор, к 
 доста је чекања.</p> <p>— Знаш да због прве плате примам оба ова месеца по пола...</p> <p>— А  
ла...{S} Доцније, кад се мало прибра од прве навале осећања, узвикну:</p> <p>— Не могу, не могу 
и, осмех, ама баш све исто.{S} И његове прве речи беху скоро исте као и учитељеве.{S} Гојко се  
рце јој опет поче зепсти, као оно после прве походе писареве; нерасположење и сумор овладаше њо 
м...{S} Оно »насуштни«!..</p> <p>Ја сам прве године оплакао; ха-ха-ха...{S} Ја ћу ти данас то у 
нежности, која влада међу мужем и женом прве године.{S} Он је био вазда озбиљан, жив и непреста 
ху необично.{S} Он се једва докотура до прве клупе, паде на њу и дубоко предахну.{S} Погледа ок 
слила да ће и њу та судбина стићи одмах прве године, али види се није суђено.{S} Буд је такав,  
е и крушке...{S} Једна младица, јамачно првешка, мало нежнијега срца, рикну протегнуто, па прод 
, она се изви из тих руку и скочи...{S} Први тренутак беше страховит... паклени гнев загрме и з 
даше све шта би као требало набавити за први разред, па пређоше код Гојка.{S} За његову мапу оп 
 писар се диже.{S} Он нађе да је ово за први мах као почетак, доста; а после већ, ићи ће све св 
ни ће тебе ома’ зубима.{S} Него ти њима први покажи зубе.{S} Је с’ вид’о нашу учитељку како је  
е жућкасте длаке, које се не опажају на први поглед.{S} Очи му плаве, мале, па необично светлуц 
а страсна и плаховита природа...{S} Она први пут осети у себи ово силно, разорљиво осећање и пр 
ђе преко дворишта.</p> <p>Љубица је сад први пут виде из близа.{S} Пролети јој кроз главу све,  
 обојица и опет се згледаше.{S} Веља се први прибра, намршти се и проговори:</p> <p>— Овај ће н 
едмета!...{S} И још да му се сад дода и први разред, а учитељица иначе нема велики број ђака!.. 
 само по десетину нових, тек да имају и први разред... па се свет научио тако...{S} До године ћ 
и: ово ти је, господине писаре, за онај први разред...«</p> <p>»Не, не... то не ваља.{S} Друго. 
Да узме ваших девет ђака... да има и он први разред.{S} Хајдемо у школу, да вам саопштим.{S} Ал 
Ко се не сећа с каквим је осећањем ишао први пут на своју нову дужност!;...{S} Колико је ту пом 
ринуо се сам о себи.{S} Какав ми је био први дан школовања, такав ми је био и последњи: све јед 
да се сутра изврши упис нових ученика у први разред, па се одборници разиђоше.{S} Баш тада уђош 
ља.{S} Него знате шта: упишите и мене у први разред; ја бих баш волео да учим код вас...{S} Так 
ра.{S} Сећа га се добро кад је ступио у први разред гимназије, заједно са њим, па видевши да не 
 слеже раменима и поче уписивати децу у први разред, »Да се трпи!... рече у себи.{S} Дође време 
 на дну школе, иза ђака.{S} Радио је са првим разредом, други писаше, а трећи и четврти рачунај 
ити непрестано и с вољом.{S} А са самим првим разредом треба свакад постићи одличан успех; то н 
 су деца ваљано спремљена, и то му није првина.{S} Али се боји ревизора, и не због оцене, него  
бно да они знају.</p> <p>Веља се још од првих речи њених уозбиљи, а кад саслуша шта је писар сп 
но, о чем се некада сневало, а Гојко се првих неколико недеља осећаше сав блажен, срећнији од ц 
лу, па ради читање. </p> <p>Тако су они првих недеља, али се сад све почиње мењати, наступа пол 
 ту се мора изгубити памет!{S} И ја сам првих дана била чак расположена према њему«...{S} И она 
p>— Ах, па ја га знам!{S} То је од оних првих Гојкових четвртака...{S} Или није?... не знам, ни 
ле</hi> не иде...</p> <p>Уђоше у школу, прво у Гојкову учионицу.{S} Соба беше пространа, али рђ 
је могла одмах да се обрне с позивом... прво ваља припремити земљиште околишним разговором, па  
 ће да плане... ево, тек што није...{S} Прво ће њега у леђа, па у мене...{S} Ено га, јест, рево 
 све у њој и цела она поче мењати...{S} Прво се појавише неки тамни и нејасни осећаји и са њима 
аспати!{S} Нису имали ни своје куће.{S} Прво сећање из живота јој јесте сеоба.{S} Као да је јуч 
</p> <p>У таким мислима оде у школу.{S} Прво сврну у Љубичин разред; деца беху на окупу.{S} Дад 
ити како би јој проговорио коју реч.{S} Прво се усуди да је погледа, јер мало пре то није смео  
id="SRP18993_C4"> <head>IV.</head> <p>— Прво ћемо код госпођице, рече ћата Богосав, који је дош 
, гледајући окречене дуварове.</p> <p>— Прво запишите рачунаљку; без ње не могу ништа радити, а 
. — Како вам се свиди прво место, је л’ прво?</p> <p>— Да, сад почињем.</p> <p>— Колегу ћете им 
} Он изгледа као осуђен на смрт, кад га прво тане погоди... лице се одједаред као изненади, зач 
ца, тако учисмо у психологији.{S} Па за прво време ја не бих што друго ни очекивао...«</p> <p>» 
овде овако?«</p> <p>Приђе јој Гојко, па прво лизну прст језиком и превуче њим преко табле, пото 
дреси напиши <hi>у руке</hi>, да не оде прво ономе доле...{S} Он њега и држи.</p> <p>Гојко се п 
рикачила часовник на груди, пошто га је прво дуго обртала и посматрала; већ му је проучила и ра 
зна.{S} Да идеш сад одмах у срез, па се прво извести је ли се вратио кући онај...{S} Ако се и в 
па се обрте Љубици. — Како вам се свиди прво место, је л’ прво?</p> <p>— Да, сад почињем.</p> < 
шта.{S} Ко вели: право је да се промази прво јутро по свадби, а већ после... хм... досадиће се  
вде...{S} Сипај, домаћице...{S} Ах, дај прво тањире...</p> <p>После ручка вођаше се међу другов 
 руку по једног малишана.{S} Председник прво уписа свога сина и једног синовца, један одборник  
ки беху поумили и да изиђу напоље.{S} У прво време и Љубица стаде зачуђена и посматраше како се 
оведе очима, чим се врата отворише, и у прво време гледаше исто онако буновно, полусвесно, као  
 никад није ни сањао, па се само чуди у прво време: што је ово овде крваво? откуд?... зашто то! 
све што треба <pb n="12" /> за отварање првог разреда?...{S} Како ли ће она...{S} Ах, шта ја св 
</p> <pb n="18" /> <p>— То је за оне из првог разреда, а ми ’вако... крпигуза, јарца, вина и та 
аваше у наредби. »Наређује се учитељици првог разреда школе орловичке, поред усмене наредбе, да 
вићи реду (а она то хтеде постићи одмах првог дана), па их уведе у школу.{S} Одреди место свако 
ниској слози, те изазиваху симпатију од првога погледа.</p> <p>— А кад ћеш ти једном да... у на 
ић... изговори он оштро, замуцкујући на првој речи.</p> <p>И Гојко приђе к Драгољубу, рукова се 
лој кући, исприча им све што је знала о првој жени Влајковој.</p> <p>— Чудо му нису одузели ств 
.{S} Јадно његово рањено срце!...{S} На првом љубавном кораку мораде наићи на овако унижење...  
?{S} Да ли се то све одједном угаси под првом навалом громовите буре живота, или се само нахват 
у душу...{S} Да, она љуби!...{S} И љуби првом, страсном, девојачком љубављу; љуби безумно, са н 
е, настави она, у школи немају ништа: у првом разреду ни табле, ни рачунаљке, ни стола, просто  
 и наплату улога, а Гојко угледа Вељу у првом реду, па му се одмах упути.{S} Са Вељом стајаху н 
 <p>Љубица се показа на испиту необично пргава.{S} Како је радила преко године, тако настави и  
сасвим не издвоји из њихова друштва.{S} Пре недељу дана донео им је сам писар обома плату, док  
 красна девојка и одлична учитељица.{S} Пре две године <pb n="51" /> свршила је школу.{S} Сирот 
енске сузе, оне су га веома дражиле.{S} Пре венчања је по пеки пут и отрпео, али сад... кад тре 
као да је скоро лежао врућицу.</p> <p>— Пре... председник пододбора...{S} Драгољуб Илић... изго 
сори...</p> <p>— Је ли ожењен?</p> <p>— Пре две године није био...{S} Сад не знам.</p> <p>— Ах. 
к.</p> <p>Тада учитељица, која је дошла пре три дана и упознала се са главним околностима, саоп 
 страну.</p> <p>И Љубица се зачуди, кад пре нађоше ову згоду за послужење, а на Вељино питање и 
 му Велимир, смешећи се.</p> <p>— А кад пре добави ту чашу и шећер из комшилука?{S} За воду те  
азред.{S} Чича беше на великој муци: од пре, док се слагаху сви, беше му лако задовољити обоје, 
и овде, кад си био у Подрињу?{S} Кад се пре ожени и чак стече козу!</p> <p>— Знаш... наша посла 
 и Љубица.{S} У истој цркви, у којој се пре девет месеца венчала са Гојком, пред истим свештени 
Гојком се поздрави обично, као да су се пре два часа растали.</p> <p>— Где си ти летос био? зап 
 мати и сестра.{S} Љубица не зна шта ће пре од радости.{S} Весела је што види своју милу родбин 
н, задуван и уморан.</p> <p>— Е, кад ће пре!{S} Тек је трећи дан од промене, примети Ђокић.</p> 
ћи и питајући брзо, не знајући о чем ће пре.{S} Шта ради мати, сестре, пише ли брат из Београда 
ако са мном разговарате!...{S} Нисте ли пре неколико минута били као убијени.{S} Зар и то није  
О, шта сам радила!...{S} Па ја га нисам пре ни гледала, а он је ужасан, страшан, одвратан!...{S 
шанцију?</p> <p>— Колико си ти нама дао пре, толико ћемо сад и ми вама.</p> <p>— Е, не можемо т 
носи и опет хоће да наиђе оно црно, као пре...{S} Ха, сетно се!...{S} Скочи с кревета, па с нај 
да оставиш коју наплату незаведену, као пре, па после да те гоне полицајци, жури Ђокић председн 
ше они <pb n="77" /> осећаји, која мало пре она сама угушиваше, а над свим осећајима истаче се  
њом, изненађен.</p> <p>— Добро сте мало пре казали: да оставимо разговор за сутра, да се мало п 
 к њему, па се смеши на њега као и мало пре... или се то њему само чини?...{S} Да ли да јој гов 
исар врло учтиво, што сам вас звао мало пре.{S} Заборавио сам да се ваш посао не сме прекидати. 
} Прво се усуди да је погледа, јер мало пре то није смео учинити.{S} Подиже очи на њу и — прође 
и се...{S} А онај пут зарастао, куд смо пре ишли на реку...{S} Чудно зацело: ревизор се љути шт 
а.</p> <p>— А је ли он вас жалио... оно пре, кад вам је послао наредбу.{S} Па толике друге ваше 
венчамо... то је!...{S} И то одмах, што пре...{S} Ето, кроз десетину дана... чим дође Ускрс...{ 
 гледа прилику и згодан тренутак да што пре излети из разреда, да се не осрамоти <pb n="124" /> 
— Био сам у њој и летос о испиту и опет пре месец дана кад смо мерили вашу учионицу и поручивал 
ше; а сад уписујемо и ону децу, која су пре две године требала бити уписана.</p> <p>Кмет зовну  
у, имам сад на глави, па не знам куд ћу пре.{S} Даћу све рачуне новом кмету, па ти гледај после 
дини кола.</p> <p>»Бог га видео, кад их пре научи песми! помисли Љубица. — Види се да је нису з 
p> <p>Љубица збиља зину од чуда.{S} Још пре две недеље она се нешто разговарала са њим о броју  
ним очима у његово лице, да би отуд још пре одговора прочитао страшну вест...</p> <p>— Она, бра 
светлости.{S} Скамије старе, рађене још пре двадесет пет година; свака се искривила, раскламита 
ом Св. Саве...</p> <p>Љубица се стресе, пребледе и дохвати се руком за врата.{S} Она је и забор 
да чују што за другога...</p> <p>Љубица пребледе и готово се уплаши.{S} Хтеде се вратити, али ј 
екиде сама, он поцрвене, па одмах затим пребледе, и таман се стаде домишљати шта ће сад да ради 
у, разви је и стаде читати.{S} Одједном пребледе сав, руке му се затресоше, подиже очи и поглед 
> <p>Као ножем прободен, Гојко одједном пребледе, искривише му се вилице од страшна бола, а очи 
азумеш ли?{S} Хоћеш?...</p> <p>Богосав, пребледео од страха, дркће, трзају му се вилице, а очи  
сто.</p> <p>Оба учитеља зинуше од чуда, пребледеше обојица и опет се згледаше.{S} Веља се први  
о обузимати велико узбуђење.{S} Усне му пребледеше, задркташе, он поче неким промењеним гласом, 
8993_C22"> <head>XXII.</head> <p>Љубица пребрину и други испит, али сад у мало не прође зло, је 
оте, па не зна куд ће очи.</p> <p>Гојко превалио своје велике сањиве очи, па не може да се начу 
 Старала се да више не мисли, док је не превари сан...</p> <p>Изјутра усташе обе рано.{S} Она п 
а осмехиваше, као да вели: »Јесам ли те преварио, а?...{S} Сад си се уверио«...{S} То беше ћата 
{S} То није кућа!...{S} О, ала се грдно преварих!«...</p> <p>А Гојко ради, иде и мисли: »Доста  
могао да дознаш од ћате, онако... да га превариш: хоће ли данас долазити?{S} Гојко никога не по 
 велиш после... сигурно?{S} Немој да ме превариш!... осмехну се он усиљено.</p> <pb n="205" />  
ј га <pb n="93" /> онако чупава како се превија, а крв шикља...{S} Па онда забоди једном у трбу 
}А Гојко посматраше како се чича Стојан превија око његове постеље, како је лепо разредио меко  
ку два плава ока, па се на ниже спушта, превијен и мало затубаст, нос; брада му обријана, необи 
ро бели; обрве танке, уздигнуте и оштро превијене на средини, испод њих оштро гледају и секу дв 
елико почела седети, а она се погрбила, превила се онако исто као и Љубица, само у још већој ме 
увијен у неку влажну измаглицу; дрва се превила до земље од југовнога снега што их је притискао 
 би овога тренутка сврнули пажњу.{S} Он превио Љубицу преко наслона, глава јој затурена, па при 
ји се, улазећи у школу, некако необично превио, смањио се, и постао некако смирен, тих, рекао б 
.</p> <p>— Хе, младићу, у мало ти нисам преврнула тањир, узвикну она весело, намештајући чинију 
..</p> <p>Гојко стајаше тако непомичан, преврташе хартију, па је одједном сави, отвори деловодн 
ко сеђаше у соби према упаљеној свећи и преврташе неку књигу.{S} Подиже очи и погледа је, по об 
пукотине, које су се отегле по тавану и преврташе своје старе, непретурене, мисли...</p> <p>»Да 
иње и друго што треба, па опет стане да преврће.</p> <p>А Љубица се наслонила на прозор па посм 
ком на Стојана.</p> <p>Гојко непрестано преврће уписницу, разгледа потписе разних ревизора и ка 
 И он кашљуцну, принесе руку устима, па превуче дланом преко бркова.</p> <p>— Чујемо да вас је  
олицу, па уздахну као од велика умора и превуче шаку преко ознојенога чела.</p> <p>— Ви... ви.. 
ђе на по неку слабу оцену, намршти се и превуче руком преко дуга чела, као да одгони какву напа 
јој Гојко, па прво лизну прст језиком и превуче њим преко табле, потом се насмеши и гледајући о 
а позва децу, па настави рад.{S} Узе да прегледа израђене задатке на таблицама.{S} У томе му по 
 за који сам знао да ће се давати после прегледа школе.</p> <p>Они се кренуше кроза село.{S} Пу 
 /> <p>— Чудна грозница!... рече лекар, прегледавши га.{S} У осталом, за сад само то...</p> <p> 
их поњава, па трчи на ниже, на реку.{S} Прегледају од синоћ запете вршке и намештене кошаре, па 
договорише да <pb n="20" /> после подне прегледају са кметом учионице и да саставе списак свију 
дим тамо у школи све... нисам ништа још прегледао.</p> <p>Тако се поче нов живот и нов радни да 
ељици. — Код ње је нова школа, па треба прегледати и записати све што је потребно да се набави. 
јући никога, па се обрте ђацима и стаде прегледати њихове радове, као да никога другог у школи  
а.{S} Са Љубицом, кад има што пословно, преговара преко Стојана.</p> <p>И Љубица је са своје ст 
ни.</p> <p>За то време Гојко нешто живо преговараше са Стојаном у својој собици и после краћег  
ле краћег времена јави се, као резултат преговора, велика чаша, пуна бистре хладне воде на рапа 
какву напаст од себе.{S} Кад кмет сврши преговоре с родитељем дечјим, он запише у уписницу име  
 сточним изметом.{S} Наједаред сокак се прегради густим, непровидним, огромним облаком прашине, 
ом и »кућом", а према великој соби беше преграђена једна мања, коју су укућани звали оџаклија,  
 Пхи, како можеш у овом смраду?... соба прегрејана, а он гле!.. па приђе к прозорима те их отво 
{S} Пазите само...{S} У основној шкопи, пред испит, само сам сањао о књизи...{S} Мислио сам да  
 се пре девет месеца венчала са Гојком, пред истим свештеником и старојком заверише се нови суп 
ни крива ни дужна човека, и то сад баш, пред промену.{S} Могу и одговарати...</p> <p>— Коме?... 
зреда, да се не осрамоти <pb n="124" /> пред децом.{S} Промуца нешто, не разбирајући ни сам шта 
 последње из школе...{S} Чујте само!{S} Пред учитељски испит добих већу суму новаца... оставио  
ега сам откупио својим страдањем!...{S} Пред моје ступање у Учитељску Школу, умре ми мати... от 
ба да се набави болеснику, па изиђе.{S} Пред вратима га сачека Љубица.</p> <p>— Шта је, господи 
 на кревет, па стаде гледати у мрак.{S} Пред очима се непрестано ређаху некакве необичне слике. 
ри на врата и таман да викне Стојана, а пред њу стаде Веља учитељ, насмеја се весело, па је зап 
м, па се опет загледа некуд у даљину, а пред очима стадоше му пролетати сећања из безазлена дет 
а кола и одоше на ручак Љубичину оцу, а пред вече се сви вратише, да би се сутра рано могао нас 
и она се сама некако збуни, занесе... а пред очима јој тако светло, тако лепо, чаробно...</p> < 
 и код њих има, устумарали се ка говеда пред олујом.</p> <p>— Е?... зачуди се Гојко, и подиже г 
е баш...« Он опет махну руком, разгледа пред собом па се опет замисли...</p> <p>Веља беше на ра 
{S} На последњем камену стаде и погледа пред собом тупо, несвесно, као што гледа болесник у вру 
Она се диже са кревета, устаде и угледа пред собом Драгутина, једног лепушкастог ђака Учитељске 
з очију...</p> <p>И све то што се пружа пред очима наших дошљака обасјало је румено сунце после 
 главним улицама београдским, застајала пред златарским излозима и остајала тако као прикована  
ту, но добити књигу.{S} Кад на два дана пред испит потегнем те разбијем скупоцену лампу газдину 
 да и не гледа у њему каквог конкурента пред Љубицом, али тек му је криво кад год га види, а на 
је нешто у грудима страшно, мути се све пред очима... навалише неки бурни осећаји, и она сад не 
едном, из другога, тесног сокака испаде пред њу Гојко, па како је угледа, поцрвене и хтеде да п 
а, који беше осветљен.{S} Стојан испаде пред њега, и машући живо рукама, стаде викати:</p> <p>— 
истрча у ходник и видевши Љубицу, стаде пред њом, дркћући сав од љутине.{S} Она се намршти, вид 
бично, гледајући у земљу, али кад стаде пред њу, подиже очи и погледа је за часак, само за једа 
ку.{S} Гојко истрча из дворишта и стаде пред вратницама...{S} Беше сав у јакој ватри, једнако г 
разговору, па изиђе на вратнице и стаде пред њега.</p> <pb n="131" /> <p>— Био... јест, био сам 
спред ње...{S} Дође једно јутро и стаде пред њу: </p> <p>— Казао господин управитељ да му пошље 
шко.{S} Отпусти децу кућама, па застаде пред чичом и погледа га слободно, право у очи.</p> <p>— 
ене се као крв...</p> <p>Кад Стојан оде пред Гојка, овај већ писаше нешто љутито.{S} Руке му др 
ом, на улици, код последњих кућа, изиђе пред њега нешто шарено и необично лепо...{S} Гојко се с 
 не мислећи и корачи напред...{S} Изиђе пред њу средовечан човек, шиљате браде, суха лица и опа 
ечему досети, претрча, двориште и изиђе пред вратнице, где је очекиваше радознао Богосав.</p> < 
змама.{S} Рече нешто Стојану, који дође пред њега, па, стаде разгледати зреле шљиве и бирати је 
 се трже, ослушну... и одједном му дође пред очи цела ужасна истина.{S} Диже му се коса на глав 
ће јој се да хоће нарочито да се покаже пред људима.{S} Нека, има времена и за то, кад она оста 
нце бије озго, у теме.</p> <p>Кад стиже пред вратнице, опази Богосава, који таман хтеде ући у д 
јним гласом:</p> <p>— Не знате ви ко је пред вама.{S} А кад бисте знали каква сам ја тешка греш 
.... због неке увреде...{S} Истукоше ме пред друговима, осрамотише...{S} Директор наиђе и оштро 
.. што нисам ја к вама дошла... мрзи ме пред вашом децом...{S} Хвала вам много, што сте радили  
це, и нешто је јако вуче, али чим стане пред огледало, тргне се, јер види да се мора још седети 
S} Много лепих мисли и уверавања изнесе пред Љубицу и одједном, погледавши у часовник, трже се. 
а...</p> <pb n="204" /> <p>Љубици смрче пред очима...{S} Дође јој онај мушки лик црњи од пакла, 
ђаче? запита Веља пандура, који стајаше пред степеницама, држећи коња за узду.</p> <p>— Учитељ  
ци два добра коња са санкама, и стадоше пред школским вратницама.{S} Стојан истрча да отвори вр 
 посао — оне обичне ствари које се врше пред сеобом.</p> <p>Ђокић, првак противничке групе, дош 
млада, лепа... ја морам бити срећна!« И пред њеним очима пролећу сјајне, дивне слике замишљене  
на, па јој само севају некакви котурови пред очима.{S} Кад разгледа боље, она се најпре трже и  
и људи... у магли... играју му котурови пред очима... зелени сто...{S} А онај на врху, с дугом  
мо за тренутак да га погледа како стоји пред страшном државном контролом и дркће због својих не 
сматраше како онај сплетени Гојко стоји пред децом, како им живо и весело прича, са уста му ник 
е срамота од сељана, који су се окупили пред судницом.</p> <p>Ноге му веома зебу...{S} Устаде,  
p>Љубица и Гојко стајаху неми, зачуђени пред овим ретким призором, очи им лутаху с једног краја 
а гледа у пламичак кандила, што трепери пред распећем на врху иконостаса.{S} Учитељ отегао неку 
 срамота обузе...{S} Какав ће изгледати пред овим искреним другом овако са масницом на образу!. 
ојку, да се овај већ није смео појавити пред њом.{S} Чим га опази, она се бајаги обрне Стојану, 
бро...{S} Збогом! и капетан га пропусти пред собом.</p> <p>Кад се Гојко нађе на улици, дахну сл 
ојко уздахну, скрушен, без наде, видећи пред собом све црње дане, све веће зло...</p> <pb n="81 
ом успеху у раду!« мишљаше она, стојећи пред прљавом испрскалом школском таблом, која је некад  
.{S} Како ће сад у школу, како ће изићи пред децу, а нарочито пред људе, ако наиђу?...{S} О, да 
оле.{S} За децом изиђе Гојко, гледајући пред ноге.{S} Обома беше незгодно да се погледају, а зн 
 погледа на Гојка, који иђаше гледајући пред ноге, дубоко занесен у мисли, па се и сама опет за 
убица са својом децом, весело гледајући пред собом, а напослетку, завршујући ред, натмурен и по 
ло одшкринута...</p> <p>Чича се, ставши пред Љубицу, уозбиљи, мало се накашља па изговори наред 
не мргодила, али само нека груне тресак пред њиховим очима, нек <pb n="197" /> плане ватра, нек 
} И гле, то исто сада!...{S} И пламичак пред распећем, и учитељева херувика са онаким истим сец 
оћи и саучећа... он зна да, би се и сам пред вече кренуо Вељи, ризикујући да и његова жена угле 
p>Кад свану, Гојко стиже с баба Смиљком пред школу.{S} Ташта му одмах утрча у собу, а он предад 
а!...{S} Али не ваља тако... како ће он пред свима људима причати о својој бруци?...{S} И Гојко 
 Реците му: сањам оно што си и ти сањао пред свадбу своју.</p> <p>— Е, ја нисам ништа сањао, ре 
ица опази како се Гојко нешто устумарао пред својом кућицом.{S} Она помисли да се то и он жури  
розници и бунилу, дојурио за мном, стао пред прозор и чека... чека мене отпадницу, чека као псе 
не слике.{S} Одједном се на зиду, право пред њеним очима, расветли и показа велики светао круг, 
и пријатељства она не осети ништа друго пред њим.</p> <p>Али у колико Љубица и писар постајаху  
о из главе...{S} Гојко ми јадни једнако пред очима.{S} Седим тако по цео дан и мислим, а он уза 
 и дахнуше слободно.{S} Али тамо далеко пред њима виђаше се други, још већи облак, који им се н 
е да мисли о томе, али јој се то извило пред очима, па јој потреса сваки живац.{S} Управо она н 
свуда их виђаху сељани усамљене, обично пред вече: и на реци, и у шумици, у потесу по необраној 
били меки, добри, послушни... све се то пред њом угибало, све је сматрало за највећу срећу на к 
лу, како ће изићи пред децу, а нарочито пред људе, ако наиђу?...{S} О, да тешка срама!{S} Па јо 
викну пандур оштро, показујући му место пред коњем.</p> <p>— Зар он још ту дроби! викну Веља, и 
ој је веома незгодно да почиње разговор пред учитељком.{S} Зна она жене, па нека им је најсвети 
ни се и стаде се вртети, као год јутрос пред Љубицом.{S} Хтеде нешто рећи, али га Веља престиже 
 је већ постао одвратан, а цео је живот пред њима!{S} И најгоре је што ту нема никакве помоћи,  
а Пера отвори капак, положи драгоценост пред њу на сто, па се мало измаче.</p> <p>Она погледа и 
тајне знаке и изразе кад се разговарају пред Гојком.{S} Љубица већ не може више да сакрива узбу 
песмицу да пева...{S} А после јој свану пред очима... она осети да се у њој ствара некакво <pb  
ођо, ко би онда смео жив изићи капетану пред очи!</p> <p>Тако редом разгледаше све шта би као т 
<p>Гојко јој приђе, онако мокар, клекну пред њом на земљу и наслони своје уздрктале руке на њен 
.{S} Победио је и њега и њу, оборили су пред њим главу, али он ипак осећа неку празнину у весел 
совке, онако кроз зубе, све се то просу пред ово двоје јадника, који дођоше да заложе сву своју 
јте да запитам господина Перу, он је ту пред комисијом, и писар показа руком на врата која вођа 
има и тражи часнике, а другови су му ту пред очима...{S} Оно до душе признајем... некако ми је, 
ош, још...{S} Даље се не сме, већ су ту пред њом... чини се да им чује и само дихање.{S} Чудо ј 
он Гојку.{S} Па ти њему лепо ту масницу пред очи: је л’ тако ти менека, Господару? рекни му, па 
о гигантско дрхтање, као последњи уздах пред тешким сном...{S} Све то навлачи жива човека на бе 
 полуди од бриге.</p> <pb n="200" /> <p>Пред вече, кад се мати и кћи склонише у собу и остадоше 
ривши их уђе у школско двориште.</p> <p>Пред школом сеђаху, на једној клупи, неколико сељака и  
 и стаде певуцкати неку песмицу.</p> <p>Пред школом се зачу разговор; поред прозора промакне по 
е оволикога страдања... гле сад, шта је преда мном!{S} Кажем вам... уверио сам се!{S} А ви опет 
е о нечем другом, о чему неће да говоре преда мном... опазила сам то.{S} Али шта?...{S} Свеједн 
аква нова ствар заинтересује, он јој се преда сав, заборављајући на све друго...{S} Тако су га  
 па и то се не да!«...</p> <p>И опет се преда раду грозничаво, жудно, са неком чудном одлучношћ 
дном прекиде рад и приђе јој, гледајући преда се збуњено, али му још у очима играше она весела, 
оред њега протрча велики кер, гледајући преда се...{S} Баш као наручен!...{S} Дечко махну руком 
о чудите?</p> <p>— Па, знате... нама су предавали, поче она збуњено: припрема траје најмање мес 
м, па ће тако заједнички држати угледна предавања, али претходно захтева да обоје оду к њему у  
е је саветима и напослетку поче да држи предавања њеној деци.{S} Ради се озбиљно и својски...{S 
а, у Гојкову школу.{S} Гојко довршиваше предавање, па видевши овога неучтива <pb n="103" /> гос 
вари, па после један учитељ поче држати предавање.{S} Говорио је и лепо и стручно и занимљиво,  
сти.{S} После зажелеше да он држи једно предавање.{S} И то им учини по вољи: узе други разред и 
.</p> <p>— Охо, имаћете добру музику на предавању, рече она и диже се са клупе.{S} Ух, мрачно,  
уги разред и поче познавање природе.{S} Предавао је врло лепо, лако и живо; и Гојку се засветле 
у га обоје, и Гојко и Љубица, јер им је предавао школски рад.{S} Само ће у Орловицу доћи тек кр 
е ни за свет, ни за небо, ни за људе... предаде му се, као што се фанатик богомољац предаје мол 
 прибирати, јер напреже вољу, те се сва предаде послу.{S} Постајаше све расположенија и рад иђа 
</p> <p>Изјутра усташе обе рано.{S} Она предаде мајци сав новац, што га узе од писара, па је ис 
и у себи ово силно, разорљиво осећање и предаде му се сва, целом душом својом, не знајући ништа 
ни месец дана, а она већ изгуби памет и предаде се сва срцу, да је оно води...{S} Та она је так 
одмах, живо, с неком грозничавом журбом предаде послу.{S} Али је одмах прекиде глас Стојанов:</ 
е? запита Гојко шапућући, кад му Стојан предаде хартију.</p> <p>— Шта ће рећи...{S} Саже главу  
у.{S} Ташта му одмах утрча у собу, а он предаде коње Стојану, не питајући га ништа и не гледају 
таше обе, и мати и кћи, оборише главе и предадоше се тешким мислима.{S} Једна се чуди новом нар 
, отворили, па шта сад имаш тамо?...{S} Предај им сад, па нека раде сами.</p> <p>— Не волим то  
 се веома зачуди кад виде да учитељ већ предаје о словима.{S} На табли стајаше великим, јасним, 
зашто баш сад мора, онако кришом, да му предаје онај велики замотуљак у крпама?...{S} И Стојан  
аде му се, као што се фанатик богомољац предаје молитви и небесном свету, заборављајући на све  
тлеше, образи се заруменеше; она се сва предала томе послу, који је и њен...{S} Ту су јој све м 
C7"> <head>VII.</head> <p>Љубица се сва предала школи, својој деци.{S} У непрекидном, заморном  
ј дотле није могло ни сањати.{S} Сва се предала радости, коју не умеше ни прикрити, нити се тру 
 се, ваљада, пренела у прошлост, или се предала каквом новом осећају, па снује пријатне заносне 
па ми даде динар и замоли ме да вам ово предам.{S} Па одмах треба да шмугнеш овамо, да те нико  
ајстраснијом жудњом за осветом...{S} Од предане и заљубљене жене ствара демонску душу, која сам 
ао њеној љубави и пљунуо на њену ропску преданост.{S} Женска душа не тражи смисла, ни логике у  
х установљена задруга.{S} Влајко се сав предао тој установи, и све време што му остаде слободно 
слутња, <pb n="91" /> и она застаде.{S} Предахну од уморна хода и загледа се у даљину...{S} Осе 
и.</p> <p>— Ширет велики, одговори он и предахну, као да свали с плећа велики терет.{S} Оде да  
тура до прве клупе, паде на њу и дубоко предахну.{S} Погледа око себе, као да се буди из дубока 
} А ти треба вешто да се прикрадеш и да предаш ово писмо његовој госпођи, разумеш?{S} Не смеш ј 
 паметно мисли, но многе ствари унапред предвиђа.</p> <p>— О, безнадежни јуноша, узвикну Веља,  
у, и она тако очајно изгледа, као да не предвиђа никаква изласка из овога целог стања.</p> <p>С 
S} Он развлачи и отеже, ужива унапред и предвиђа резултат овога разговора.</p> <p>— И што ћу ви 
очиње говорити брзо, са честим и тешким предисањем.</p> <p>— Кажем ја: каки одбегла!... којешта 
идемо.</p> <p>Гојко се изненади; овакав предлог није очекивао, а би му по вољи.{S} Хтеде да се  
чи му прескакаху несвесно с предмета на предмет, а он само обрташе главу, ослушкујући шта се то 
пски језик у свима разредима.{S} А неки предмет, као рачун, обрађен је слабо, а неки није још н 
а прозор па посматра децу, која ће бити предмет њена рада и старања.{S} Свако се приљубило уз о 
намо раније ко је ревизор, оставимо цео предмет недирнут...{S} Ови природњаци из гимназија не м 
но.{S} Код Гојка беше шаренила: неки му предмет обрађен добро и прешао га таман колико је треба 
де који од педагога, што цеди из сваког предмета?</p> <pb n="138" /> <p>— Онда... е онда беремо 
њим, па видевши да не може ни из једног предмета да истера већу оцену од јединице, нестаде га.{ 
овлачи за себе, и међу њима је све мање предмета за разговор.</p> <p>Гојко све више зебе...{S}  
редмета, а она само један разред са три предмета!...{S} И још да му се сад дода и први разред,  
а ни ћату; очи му прескакаху несвесно с предмета на предмет, а он само обрташе главу, ослушкују 
 Гојко у три разреда има преко двадесет предмета, а она само један разред са три предмета!...{S 
кроз мрак у неке <pb n="196" /> нејасне предмете, што се белуцају ту крај дебела крушкова, а сл 
вити и забавити.{S} Ту се ређају многи »предмети уздисаја«, док не дође на ред Драгутин.{S} Тад 
дају заљубљене шипарице, кад се нађу са предметом своје љубави.</p> <p>— Зар још питаш?...{S} У 
 да <pb n="56" /> се зауставе на једном предмету, но само пролећу, увећавајући још више црну сл 
вила, раскламитала...{S} Љубица седе на предњу клупу и одмах се разлеже шкрипање, пуцкање суве  
 ће радити, а?«...</p> <p>И он се стаде предомишљати... »Нека, боље да је не дирам, рече у себи 
збрижну пилеж.{S} И Гојко, као са неким предосећајем, стаде се нервозно окретати око себе, као  
шта!{S} Још те нису оставиле београдске предрасуде...{S} Ти си образована учитељица!</p> <p>— Д 
је скоро лежао врућицу.</p> <p>— Пре... председник пододбора...{S} Драгољуб Илић... изговори он 
во, купећи усне и пречајући очима...{S} Председник одведе Љубицу у један крај, к столу, да сврш 
ако држи за руку по једног малишана.{S} Председник прво уписа свога сина и једног синовца, једа 
обрће главу унезверено и нешто муца.{S} Председник га не чује, али се досећа шта одговара, па н 
се стаде нервозно окретати око себе.{S} Председник прекиде ћутање:</p> <p>— Па ето, господине,  
а и да чује шта се говори о промени.{S} Председник га дочека збуњено, као кривац, а Гојко већ м 
 већ развукао усне у ироничан осмех), а председник продужи:</p> <p>— Ово је општинско зло... зн 
са одборницима и таман да се измакне, а председник му сврну пажњу на једног сувоњавог чичицу, к 
стаде покрет, гости поседаше у клупе, а председник оде за сто и отвори скуп.{S} Љубица посматра 
односе Љубичине и писареве, он опази да председник диже десну руку и даје њоме знак некоме иза  
сам ја тебе чекао на рачунима, одговара председник, смешећи се.{S} Ђавоља посла ови рачуни!</p> 
4"> <head>XIV.</head> <p>У судници седе председник, ћата и тројица одборника, па нешто веома жи 
у, не брини ти.</p> <p>— Добро... отеже председник.{S} Ти већ знаш како му то иде, па само глед 
не сања о промени.</p> <p>— Јок, одсече председник.{S} Ја знам што знам: од данас за две недеље 
о му на врату ја или онај Ђокић, одсече председник.{S} Него ти, Богосаве, пожури са оним завође 
 је знају.{S} И Веља не одмиче од ње, и председник стајаше са њом кад уђосмо... сви је уважавај 
писара овога среза, господина Перу... и председник опет запе, као да му се тешко сетити презиме 
p> <p>— Господине, капетан нам вели — и председник показа руком десно до себе, Гојко угледа кап 
лату, па изволите тамо у собу, зове вас председник комисије.</p> <p>Гле, и то се испуња, и та ж 
удиш, море... ком га везеш? одговара му председник.{S} Што сте ви јуче ишли у Београд, него за  
аки је закон, чича Вуксане, одговори му председник, тако мора да буде.{S} До сад се уписивало с 
од нас ум је, брате, слобода!...</p> <p>Председник промоли главу из заседања, раздвајајући неке 
....{S} А колико ће сад бити?...</p> <p>Председник се мало збуни, па шмугну у собу.{S} Гојко ос 
 а Гојко већ мало подигао главу и гледа председника право у очи, кад му тражи квартирину.</p> < 
тар глас.{S} Он изиђе брзо, јер познаде председника.</p> <p>— Пусти тога човека, нек иде кући.{ 
неколико својих пријатеља, па задиркује председника и шали се са сељанима.{S} Ћата погледа масн 
мства, ни чути за ту свадбу, те окумише председника Ђокића.{S} Веља још горко прекори Аксу што  
 <pb n="119" /> смишљаше да се крене до председника, а споља га ловну оштар глас.{S} Он изиђе б 
...{S} Чуо сам ја како је он био окупио председника да је оптуже због неморалног владања...{S}  
 после да те гоне полицајци, жури Ђокић председника.</p> <p>— Полако, море, чекај...{S} Знаш ко 
ло на звук:</p> <p>— А-а-а...</p> <p>За председником се диже један танак сувоњав младић, жутих  
а покуша пречистити рачуне са досадањим председником, а и да чује шта се говори о промени.{S} П 
ом; застаде и саслуша Гојка, који му се представи, па као прави генерал кад саслуша рапорт, кли 
 као што она при својој забуни опази, и представи јој се учтиво.</p> <p>— Лаза Петровић, овдашњ 
е.{S} И он се скоро гласно насмеја, јер представи себе како би изгледао, кад би одједном стао о 
 ципеле и куповни штап.{S} Чим се Гојко представио као учитељ, на лицу овога сељака опазила се  
авих кућевних људи!{S} И он извесно сад представља правога домаћина!{S} И њему се то чини и сме 
 која је својствена многим нешколованим представницима власти.{S} Он се приближаваше слободно,  
кој уобразиљи, па јој ствара тако јасну представу, као да она све то очима гледа. »Још ако <pb  
се он другога дана врати, рекавши да ће предузети неки већи пут.{S} Међутим, о путу он није ни  
уди најрадије измишљају каква занимљива предузећа...{S} Влајко, иначе велики женскарош, и ако т 
а кућа.</p> <p>И Влајко се показа веома предусретљив према ташти и свастици.{S} Заговарао их, ш 
е јуче наговестио, па с тога беше веома предусретљива према њему.{S} Донесе јој лепу и скупоцен 
једном опет обузе нека милина, врати се пређашња љубав према овој деци, и њој је необично мило  
у новом учитељском гнезду не поврати се пређашња слога и срећа.{S} Влајко ретко кад и дође кући 
да писар изиђе из дворишта, врати се на пређашње место и загледа се у свој часовник...</p> <p>Т 
шана, брада »штуцована«, па ни налик на пређашњег Гојка.{S} Истина, и сад се јасно опажа његова 
капетан, да и ви имате некакве жалбе на пређашњега писара овога среза, господина Перу... и пред 
.{S} Шта је ово... је ли ово онај исти, пређашњи човек?{S} Не, није, није...{S} Ово је све друг 
то је подигнут у дворишту школском..{S} Пређашњи је учитељ, рече му она, примао накнаду у десет 
 му се, поред преплашености, јасно чита пређашњи израз тешкога умора и горкога страдања...{S} О 
ако?«...{S} И она понови у памети његов пређашњи разговор, размисли се о неким изразима, па јој 
 вина и тако...</p> <p>— Је ли вас учио пређашњи господин коју игру?</p> <p>— Јок, он само у шк 
.{S} Е али ревизор летос договори се са пређашњим одбором — а ми смо, знаш од скора изабрани —  
лна, одлука: да се све кида, да се живи пређашњим животом, да се избегавају, по цену живота, ов 
ободна.{S} Сад се и сама смејала својој пређашњој бојазни и страху, и питала се: чега се имала  
о том обори главу и, замишљена погледа, пређе преко дворишта.</p> <p>Љубица је сад први пут вид 
е Влајко застаде на вратима, а она сама пређе двориште.{S} Отвори вратнице и загледа се у Гојка 
ску душу!...</p> <pb n="44" /> <p>После пређе разговор на плату.{S} Писар с неком нарочитом инт 
...</p> <p>— Видећемо... бојим се да не пређе у запаљење плућа.</p> <p>— Аа!... па то не ваља?< 
<p>Иде по соби и мисли о свему, што јој пређе преко главе последњих недеља.{S} Све је одвратно, 
ја је одједном обузе, па журним кораком пређе двориште и оде у свој стан.{S} На вратима је доче 
 говорити ма о чем, с тога Љубица одмах пређе на ствар.</p> <p>— Баш добро што дођосте.{S} Ишче 
мири.{S} Некакав ђаволаст, детињи осмех пређе јој преко усана и она баци поглед на Гојка, онако 
ошћу...{S} Врхови дрвећа засветлише се, пређоше у отворено сјајно зеленило...{S} На истоку се н 
ни другови, видевши колико су заостали, пређоше на посао из све снаге.{S} Радило се марљиво и ж 
као требало набавити за први разред, па пређоше код Гојка.{S} За његову мапу опет беше доста го 
ушају даље рад, па по свршетку посла да пређу у стан.{S} Веља позва децу, па настави рад.{S} Уз 
турати дан за даном, све што је у школи преживела; и што више мишљаше, све веће је црвенило по  
полазак у школу...{S} Колико се само ту преживело срећних дана, кад је стекла нове, многобројне 
женим?...{S} Хо, младићу, ја сам то све преживео...{S} Скућио, окусио домаће среће, раскућио... 
е боји да га не пробуди.{S} Сваки ко је преживео младост, мора знати за њу, сећати се појединих 
трвен тугом...{S} Управо не треба ни да преживи праву љубав...{S} Кад нестане такве љубави, наш 
ај поглед све, што њих двоје заједнички преживише, и ниједна сенка захвалности да засија у њему 
рлах, после већ и доктор рече...{S} Кад прездрави и поче се љуштити, удари је у срце, па за два 
ељем дечјим, он запише у уписницу име и презиме детиње и друго што треба, па опет стане да прев 
ик опет запе, као да му се тешко сетити презимена писарева. </p> <p>Гојко погледа преко свију л 
и у њену погледу он опази такву досаду, презирање, па чини му се баш и гнушање и одвратност!... 
за часак.{S} Ироничан осмех, помешан са презирањем, заигра на њеним уснама.{S} Дохвати мараму,  
 друштва!...{S} И они ме сви гледају са презирањем!{S} На учитељице већ и не гледам, али они!.. 
неправедно!...{S} Па да ли ће ме довека презирати, чак и онда, ако ја постанем узорита жена и у 
ол што је притискао душу...</p> <p>— Да презирем?... узвикну Гојко, дркћући од њена блиска прис 
баш хоћете... не гнушате се мене?... не презирете ме?... прошапта она и покуша да развуче усне  
{S} Кад ко овако јавно пропадне, сви га презиру, избегавају...{S} А по неке... ено баш она Дани 
и.{S} О, тешко мени!...{S} Одбачена!... презрена!... заробљена са овим јадником!«...{S} И она п 
ћи у страну, и опет јој не измакоше оку презриви погледи, које јој упућиваху другарице њене, ос 
дину дана.{S} И оне обртаху од ње главу презриво, купећи усне и пречајући очима...{S} Председни 
ко изиђе у ходник, па погледавши Љубицу презриво, добаци јој:</p> <p>— Сад и сами јамачно увиђа 
. то су тугаљиве ствари, а оно је човек прек...{S} Нико не воли да му се други меша; у таке пос 
леда, гледа без циља.</p> <p>— Госпоја, прекида јој мисли један малишан: овај пио воде јутрос,  
у кад они стигоше.{S} Замолише га да не прекида посао, а они се наместише на дну школе, иза ђак 
м, вели...</p> <p>— Кажи да не могу сад прекидати посао, одговори она одлучно, а из очију јој с 
S} Заборавио сам да се ваш посао не сме прекидати.{S} Ја, знате, научио на нашу канцеларију, гд 
} Веља добио....</p> <p>— Чула сам све, прекиде га она.{S} Какав је то Влајко Пецић, што долази 
девојке.</p> <p>— А, ево нам младожење, прекиде Веља живахан разговор, и рукова се с Гојком. —  
амо у школи...</p> <p>— Што лажеш, бре, прекиде овога други малишан: зар нисмо са њим сиграли м 
ара, те свега шест.</p> <p>— Молим вас, прекиде га учитељитца, могла сам ја може бити наћи стан 
јом децом...</p> <p>— То ми је дужност, прекиде је Гојко оштро, гледајући у страну.</p> <p>— Зн 
слим...</p> <p>— Ја му ништа више нећу, прекиде га Гојко живо. — Мене остави.{S} А ви тамо ако  
 се, па ћемо те звати кад нам устребаш, прекиде Веља његов монолог, који у овакову расположењу  
ога срца свога... </p> <p>— Чекајте!... прекиде је Гојко одједном.{S} Хоћу да вам испричам, баш 
вас од јуче једнако...</p> <p>— Зар?... прекиде је он.{S} А ја био у Београду, неким малим посл 
ње месец до...</p> <p>— Ха, методика... прекиде је учитељ.{S} Е богме овамо ћете морати много ш 
> <p>— Можеш ли спремити што за вечеру? прекиде му учитељ дуги монолог.</p> <p>— За вечеру? как 
уд овакову походу чинио.{S} Мисао му се прекиде сама, он поцрвене, па одмах затим пребледе, и т 
ати, па у говору баци поглед на сокак и прекиде, занеми.{S} Угледа сеоског писара, а уз њега уч 
и заусти нешто да каже, ал’ она плану и прекиде га:</p> <p>— Молим вас, шта ћете ви овде, ко ст 
рвозно окретати око себе.{S} Председник прекиде ћутање:</p> <p>— Па ето, господине, ми почели д 
сети да она стоји иза њега, па одједном прекиде рад и приђе јој, гледајући преда се збуњено, ал 
обузимаше.{S} Она се стресе, и одједном прекиде те мисли.</p> <p>»Шта ја радим... којешта!...{S 
узвикну он у љутини, па запе и одједном прекиде.</p> <p>Љубица и писар тако исто изгрдише чичу, 
ојим редом...{S} С нарочитом намером он прекиде разговор баш на овом месту... </p> <p>— Камо ва 
м журбом предаде послу.{S} Али је одмах прекиде глас Стојанов:</p> <p>— Господин казао скоро ће 
а, која га врло радо слушаше, мораде га прекинути.</p> <p>— Е сад ви нама да дате један савет,  
 ко може сад реч прозборити, ко је може прекинути у мислима и тргнути из заноса!{S} Баш не може 
ха, а то је већ значило да ће се ћутање прекинути.</p> <p>— Ехе, ја... дођосте и ви.{S} Само, п 
 <p>Она хтеде још нешто рећи, али Гојку прекипе.{S} Подиже главу и погледа је оштро, на лицу му 
тола, за којим се врши упис и слушајући преклињања једног млађег човека и молбе да му се дете н 
наст облачак, пронесе се тихо, нечујно, преко недогледне пучине и растури се тако у висини, па  
адите.{S} Он <pb n="58" /> обори очи, а преко лица прелете му облачак љутње, ну он то вешто сак 
Груну гром, па се осу и разлеже грмљава преко поцрнела <pb n="172" /> неба...{S} Кану неколико  
езимена писарева. </p> <p>Гојко погледа преко свију лица, а беше их четворица. »Један није у ко 
умочено перо над хартијом, а Гојко хода преко школе и застане, кад га Веља што упита.</p> <p>—  
питу необично пргава.{S} Како је радила преко године, тако настави и на испиту: стаде викати на 
лу, и шта ти није за то време претурила преко главе!{S} И сад јој одједном дође на памет да се  
љене шљивове гране, која се пресамитила преко прошћа.{S} Од невоље удариш средином, па посред б 
и о крушкову грану, која се пресамитила преко плота.{S} Паде неколико жутих, зрелих крушака...  
д не догађа:{S} Гојко у три разреда има преко двадесет предмета, а она само један разред са три 
р, и она подиже обе руке, па махну њима преко лица, као да се умива овом влажном измаглицом, ст 
и овај позив Велимиров и ова лепа шетња преко равна пожњевена поља. »Шта они говоре о злу кад ј 
убицом, кад има што пословно, преговара преко Стојана.</p> <p>И Љубица је са своје стране много 
а и занесена у срећи својој, па претура преко главе последње догађаје, и смеши се задовољно.</p 
џија га опет ошину преко лица, па трећа преко леђа...{S} Гојко појури к вратима, али га писар д 
дужином... то је извесно пруга, масница преко целога образа, па још ако је модра....{S} Како ће 
 неко густо ружино жбуње, а Богосав оде преко дворишта, машући главом.</p> <p>— ’Натема је!...{ 
атићете!... рече она, па се огрте и оде преко дворишта.</p> <p>— Ето нам сад нове беде, рече Го 
обори главу и, замишљена погледа, пређе преко дворишта.</p> <p>Љубица је сад први пут виде из б 
 по соби и мисли о свему, што јој пређе преко главе последњих недеља.{S} Све је одвратно, страш 
ао дете.</p> <p>Веља се намршти и прође преко собе.</p> <p>— Јеси ли луд?...{S} Плачеш као дете 
лог погледа, који Љубицу свакад пресече преко срца.{S} Она се не досећа да је настало време озб 
естан.{S} Час га видиш да се једва вуче преко дворишта, главу тужно оборио, очи гледају невесел 
 росне капљице.{S} Вода се тихо слеваше преко камичака, жуборећи лагано, тајанствено, као да се 
и у срез, али немој насипом, него удари преко Јасеновца, па се јави само капетану.{S} Испричај  
а чекај... сад ћу ја.</p> <p>Она одјури преко дворишта, заклањајући се дрвећем, па не уђе на вр 
на.{S} Диже му се коса на глави, појури преко кујне и отвори собна врата...{S} Задахну га дим о 
ма брзо, набаци капу на очи, па пројури преко дворишта, не марећи хоће ли га ко опазити са проз 
 самобитни, нарочити звук, који се носи преко воћњака и кућа, продире кроз густе облаке прашине 
ила, па слободну леву руку само преноси преко чела, а десна све више дркће у његовим рукама.{S} 
 се још поносито и величанствено носити преко равна српска поља...</p> <p>Гојку кану суза из оч 
укање...{S} Ноге му се одсекле, он трчи преко дворишта, али му се чини да мили као бубица...{S} 
екакав ђаволаст, детињи осмех пређе јој преко усана и она баци поглед на Гојка, онако у косо, н 
ну, нек се дуже мучи.{S} Па онда мазнем преко носа: фик! а нос у траву...{S} Он вришти, кука... 
а прво лизну прст језиком и превуче њим преко табле, потом се насмеши и гледајући опет у таблу, 
а мајку, која брижно прелеташе погледом преко зидова, избегавајући њен поглед.</p> <p>— Баш си  
слабу оцену, намршти се и превуче руком преко дуга чела, као да одгони какву напаст од себе.{S} 
} Суморно погледа око себе, махну руком преко чела, па туробно одговори:</p> <p>— Мани се, моли 
 принесе руку устима, па превуче дланом преко бркова.</p> <p>— Чујемо да вас је тукао камџијом. 
 а он, онако исто намрштен, ходаше живо преко школе.{S} Кад опази њу, он се обрте деци, нареди  
а... неописана лепотица!...{S} Иде брзо преко дворишта, а на лицу јој исписано некаво невино, ч 
 и опрезно школске вратнице, прође брзо преко дворишта и уђе у ходник.{S} Стаде да се прибере.{ 
о разредио меко миришљаво сено, простро преко њега поњаву, па сад тапка рукама озго и гледа нећ 
сити и беличасти облаци, пливајући тихо преко небеснога свода.{S} Оштар, хладан ветар, помешан  
»како сме он да буде срећан?«... па цап преко средине и... готово!...{S} Као да никад није ниче 
 засут; све срушено, уништено, па ветар преко те пусте гудуре звижди и шиба, а Морава оздо, ваљ 
их груди, кад човек претура тешку борбу преко главе!...</p> <p>Љубица се склупча и ућута док јо 
 /> <p>А Гојкове очи гледају... гледају преко уздрктала пламичка воштанице и чини јој се да гов 
ахну као од велика умора и превуче шаку преко ознојенога чела.</p> <p>— Ви... ви... ви кажете т 
тно бледило...{S} Камџија га опет ошину преко лица, па трећа преко леђа...{S} Гојко појури к вр 
е спетљају обоје, па... пхи! и он духну преко руке, па уђе у кућу.</p> <p>Брзо изиђе отуд сама  
ашан је био тај поглед: шинуо је Љубицу преко срца страшније од гујина уједа.{S} Беше у њему, у 
ам ти бећар, додаде он гледајући Љубицу преко очију.</p> <p>— А што гледаш госпођицу, насмеја с 
утка сврнули пажњу.{S} Он превио Љубицу преко наслона, глава јој затурена, па припао пуначком в 
се јасно чита на њему и горко сажаљење, прекор...{S} И опет рекао би да и његово дице вели: »Шт 
а растанком... ништа, ништа друго, само прекор чемеран, отрован...{S} И непрестано се после Љуб 
дан прекора, тужнога, очајнога, горкога прекора.{S} Изређао је тај поглед све, што њих двоје за 
уди да седне.</p> <p>Стотинама питања и прекора управи она оцу, говорећи и питајући брзо, не зн 
ости, ни жудње, ни патње и страдања, ни прекора, ни радости... ничега, ничега!...{S} Само вечни 
, немом, отвореном погледу читав бездан прекора, чуђења, сажаљења... беше он речитији од сваког 
о...{S} Беше у том погледу читав бездан прекора, тужнога, очајнога, горкога прекора.{S} Изређао 
ше готова да проспе читаву ватру горких прекора, да је посаветује како да се спасе од зла, јер  
убици, куд год се макне, привиђаше овај прекоран поглед, који сажиже душу као огњем...</p> <p>О 
та.{S} Дохватиш се руком за плот, да би прекорачио бару, а рука клизи по мокром и хладном дрвет 
 ваздан других ствари...{S} Па онда осу прекоре што су је овако оставили, ни да јој пишу, ни да 
е председника Ђокића.{S} Веља још горко прекори Аксу што се примио часништва.</p> <p>— Шта ћу,  
кући на одмор, она га сачека дурновито, прекорно.</p> <p>— Тако... скоро ћеш и заборавити да им 
 се мало ушепртљио, звера очима и гледа прекорно Вељу, држећи да је он крив овако незгодну пона 
 ти не знаш наше стање, одговори Цветко прекорно, ломећи велика парчета погаче и залажући то са 
 кревет, па се исправи и погледа Љубицу прекорно.</p> <p>— Ја, братићу, умори ’ваку добру душу! 
заносно... од чега јој сав свет изгледа прекрасан и цео живот сјајан и блажен...{S} Она већ осе 
жену, па весела цела кућа!...{S} Дивна, прекрасна ствар!...{S} Још кад би Бог дао деце!...{S} А 
м од кошуље, па брзо дохвати воштаницу, прекрсти се побожно, упали је и стави на Гојкове груди. 
ком...</p> <p>— Бог с тобом, дијете!... прекрсти се Смиљка.</p> <p>Немој да мислиш о њему више. 
 веома сложно живети. »Помози Боже!« се прекрсти се она, кад изрече ову мисао.</p> </div> <div  
 она оде.</p> <p>Путује потесом, шумом, прелази бистре планинске поточиће, а не види и не чује  
 Ха-ха-ха...{S} Збиља романтично!...{S} Прелесна дјева куша постојанство заљубљенога јуноше, ба 
да, код које се хранила.{S} Глава стаде прелетати по соби, прилазећи јој понекад тако близу, ка 
чи и страда.</p> <p>После стадоше мисли прелетати и заустављати се на разним другим средствима  
и прозборити.{S} Само му унезверене очи прелетаху са писарева лица на акте, на камџију и на под 
звикну она и погледа мајку, која брижно прелеташе погледом преко зидова, избегавајући њен погле 
н <pb n="58" /> обори очи, а преко лица прелете му облачак љутње, ну он то вешто сакри, па врло 
њихових леђа.</p> <p>Учитељ се окрете и прелетевши оком сва лица климну главом и промрмља:</p>  
он се занесе, гледајући и мислећи...{S} Прелети по неки сребрнаст облачак, пронесе се тихо, неч 
истра роса, мирише свеж јутрењи ваздух, прелећу велика јата грлица, спремна за одлазак, а доле  
азним бојама, те све трепери, сија се и прелива под јасним небесним сводом, који се, и сам осве 
се сокак, прашина трепери према сунцу и прелива се од пепељаве и беличасте у љубичасту боју...{ 
аспрсла на двоје, па се беле полутине и преливају се на сунцу...</p> <p>— Није то; шта оно беше 
м или крушковим цветом, те се боје лепо преливају, од чисто беле у црвенкасту, па опет у белу к 
 се по негде подигли, па се према сунцу преливају и светле неком љубичастом бојом — носи се тај 
асле браде, која се од половине на ниже преливаше у затвореножуту боју; висока и отегнута чела, 
Густа сура прашина, која се према сунцу преливаше у неко црвенило, стаде их штипати за очи, ста 
е и патње...{S} Ветар фијуче на махове, према скоковима коњским, а он не види и не осећа ништа, 
гозбом, да не буде »мало пројахано«.{S} Према томе, и количина трошка на гозби одређује се дужи 
ћа са једном великом собом и »кућом", а према великој соби беше преграђена једна мања, коју су  
тио, па с тога беше веома предусретљива према њему.{S} Донесе јој лепу и скупоцену гривну; она  
 догађајима: обузела је некаква апатија према свему, па нити је што љути ни весели.{S} Свеједно 
 ја сам првих дана била чак расположена према њему«...{S} И она се сети неких тренутака, кад му 
 више, али је некако постала равнодушна према свему.{S} Са Гојком се поздрави обично, као да су 
 довољно настрадала, постаде равнодушна према свему, било јој је свеједно...</p> <p>Али јој се  
де опажати како се Љубица све више мења према њему...{S} Следи се од страха, и стаде пажљиво мо 
У њој се породи страшна, нечувена мржња према овом јаднику, мржња осветничка, страсна, бескрајн 
положење.{S} Ни сам не зна, да ли осећа према њој још што осим жалости.{S} Срце му једнако нека 
зе нека милина, врати се пређашња љубав према овој деци, и њој је необично мило што стоји са ов 
S} Истина, он није онако нежан и пажљив према њој; не уме, или неће да дели милошту као други љ 
p>И Влајко се показа веома предусретљив према ташти и свастици.{S} Заговарао их, шалио се са њи 
овори, не мучи ме!... врисну она и пође према њему.</p> <pb n="195" /> <p>— Па знаш како је...  
камџијом, и он несвесно подиже обе руке према очима, као да му је тај жалосни покрет сва одбран 
е зна ипак како да назове своје осећање према њој.{S} Љубица га опет изведе из забуне, обори гл 
је обузима некакво пријатно расположење према свему, па чак и према овом писару. »Збиља, красан 
ре овце.{S} Густа сура прашина, која се према сунцу преливаше у неко црвенило, стаде их штипати 
шине, што су се по негде подигли, па се према сунцу преливају и светле неком љубичастом бојом — 
истаче се јасно један: жалост, саучешће према Гојку.{S} Она стаде жалити овога немог јадника, к 
ен овом изненадном срећом, и не осећаше према њему ни жалости, ни мржње, ни расположења.{S} Она 
јатно расположење према свему, па чак и према овом писару. »Збиља, красан човек.{S} Како је сам 
p> <p>Кад она уђе, Влајко сеђаше у соби према упаљеној свећи и преврташе неку књигу.{S} Подиже  
 они горе имају најмање образа и љубави према школи... не, макар не имали праве љубави, али мак 
да је тек из воде изишао, а Љубица седи према њему за столом, где је одмах по ручку прешла са В 
.{S} Запрашио се сокак, прашина трепери према сунцу и прелива се од пепељаве и беличасте у љуби 
говори јој другарица, окрећући се боком према говорнику.</p> <p>После се разви жива дебата о го 
у њихове везе, помилова је и беше нежан према њој, али је и та нежност некако груба, неумешна,  
уо.{S} Шта је ово?...{S} Он је охладнео према њој, не воли је више.{S} Али зашто, зашто?{S} Не  
опаст.{S} После је наступила одвратност према свему, гнушала се сама себе и свега...{S} После,  
 жели, не осећа...{S} О озбиљнијем чему према Љубици престао је и да мисли...{S} Нека се само о 
ше једном руком за плот.{S} Он се крену према њој поводећи се, а из груди му се разлеже храпав, 
 знам... друштво не прашта лако непажњу према себи.{S} О, тешко мени!...{S} Одбачена!... презре 
, да му је »левизор« због мапе начинио »премедбу« и да му је капетан строго наредио да још лето 
одне, кад се разиђоше кметови и сељани, преместише га у судницу.{S} Тамо, са општинским пандуро 
есто.{S} Само ми необично што ме сад не преместише: научио сам већ да радим сваке године у друг 
причати о оној двојици што им се спрема премештај, па дошавши тако у разговору до орловичког по 
ицу ни где је ни шта ради.{S} Тражио је премештај за обоје у други округ, па сад само седи и че 
е дошли на ово место, па већ да тражите премештај, и то још без узрока!{S} Јер шта бисте могли  
.</p> <p>Поче нова година.{S} Веља доби премештај на железничку станицу, где је оно држан збор, 
авити...{S} Сутра, ето сутра ћу тражити премештај за нас двоје...{S} Али да знаш само шта сам и 
а.</p> <p>— А како би било да ја тражим премештај у други срез?{S} Да то учиним сад одмах, док  
па вели то исто.</p> <p>Влајко је добио премештај на Гојково место, и преселио се на сам дан св 
бро и Гојко и Веља.{S} Гојко није добио премештај, то му јавише другови, који су се бавили у Бе 
јко спремаше своју уписницу.</p> <p>— А премештаја нема?</p> <p>— Нема.{S} Веља добио....</p> < 
 не дешава...{S} А с тобом што буде: од премештаја неће ништа горе.</p> <p>— Да ли да заведем у 
, не иде то тако.{S} Обезбеђен си ти од премештаја и отпуштања боље него и један од нас.{S} Ја  
ен.{S} Писар јој много наобећава, али о премештају не рече ништа.{S} Рече јој да сваког дана оч 
агађања муњевитом брзином. »Отпуштен... премештен (камо среће!)... кажњен платом... ко зна!...{ 
 да неће и њега?...</p> <p>— Кажу, биће премештен.{S} Добар је човек... много добар; свима је у 
д нас.{S} Ја ти јамчим да нећеш бити ни премештен ни отпуштен, докле год устраје тај роман Љуби 
о продужити вечито; неко ће од њих бити премештен.{S} Он сам то увиђа и обузме га велики бол у  
 изјави, да би добро било кад би он био премештен.{S} Писар јој много наобећава, али о премешта 
инио што треба, да двојица учитеља буду премештени а учитељица отпуштена.{S} После овог саопште 
 мислима.</p> <p>»Чудновата је, баш!... премишља Гојко десети пут једну исту мисао. — Овамо сед 
и пет минута.{S} Он поћута мало, као да премишља о нечему, па одједном, мало отежући речи и зас 
аде, збуњена и преплашена, па као да се премишља куда ће сад...</p> <p>Из друштва се издвоји је 
p>Стојан оде, а Веља стаде опет ходати, премишљајући о разним плановима, који му долажаху у гла 
а се тамо и леже.</p> <p>Љубица је дуго премишљала шта да ради.{S} Како би било да окрене други 
о дан и мислим, а он уза ме...{S} И све премишљам о његовој доброти, о оној искреној, неизмерно 
ељство и поверљивост, да овај сад стаде премишљати: како би било да је питам за узрок ове проме 
ни на срески збор.{S} Гојко и Љубица се премишљаху да ли да иду и они на збор.{S} Они су испита 
 Ноге је издадоше, снага је остави, она премре, поче се каменити...{S} Само се раширене зенице  
ца се тек опоравила од болести, па жива премрла од страха.{S} Истина, Гојко је радио и са њеном 
грчевито заиграју.{S} И она се, ваљада, пренела у прошлост, или се предала каквом новом осећају 
или на тих, озбиљан живот.{S} Љубица је пренела оно мало сиротиње у Гојкову собу, наместила, по 
амџије по актима.</p> <p>Гојко стајаше, пренеражен, зелен и блед, разрогачених очију од страха, 
а и горко заплака.</p> <p>Гојко стајаше пренеражен, као да је спао с другог света, не верујући  
...{S} Ја, знате, ’нако... стаде муцати пренеражен ћато.{S} Јадно његово рањено срце!...{S} На  
ко... неће ваљда умрети!?... викну она, пренеражена, и пође за лекарем.</p> <pb n="182" /> <p>М 
.{S} Од чега?...</p> <p>Љубица гледаше, пренеражена.{S} Није никад помислила, да ће то такав ут 
тајаше на вратима учионице дркћући, сва пренеражена.{S} Стојан се дизаше, стењући:</p> <pb n="1 
ом, отварајући очи све више и гледајући пренеражена сељака право у очи, као да га сугестује.</p 
рчета!...</p> <p>— Шта си радио?! викну пренеражена Љубица.</p> <p>— Ха-ха... ти се плашиш?...{ 
ло уреди и дотера свој жалосни стан.{S} Пренерази се кад виде да соба опет није почишћена.{S} В 
мо где је децу оставила.{S} Нарочито је пренерази свршетак разговора са писарем, па хтеде сад о 
ако је још има.</p> <p>Смиљка се најпре пренерази, уозбиљи се и већ беше готова да проспе читав 
ују озбиљним људима...</p> <p>Љубица се пренерази од овако оштрих речи.{S} Никад јој није тако  
војим драгоценим адиђарима.{S} Гојко се пренерази од чуда, али је сад морао бити одлучан <pb n= 
тарац?...{S} Младост је силна; она лако преноси све незгоде, а у старости је најмилије сећање н 
иво оборила, па слободну леву руку само преноси преко чела, а десна све више дркће у његовим ру 
.{S} Смрзнућу се.{S} А ако ме оставе да преноћим, а овакова ведрина!«...{S} И он је готов да ви 
нестаде их у помрчини.</p> <p>Љубица се прену.{S} Шта је ово... сама?!...{S} А они отишли... на 
е их у почетку разумела.{S} Одједном се прену и погледа свесно.</p> <p>— Ко... ко руча?!... зап 
њен истеричан врисак...</p> <p>Писар се прену: види да овако неће никад бити краја скандалу, па 
а му наилази облачак на чело, али се он прену и стаде се отимати од тога новога расположења.</p 
ело пројури нека снажна струја, која га преобрази: он постаде одлучан, жив...{S} Ко би га сад в 
 обузе пламен жудње за радом.{S} Она се преобрази: очи се весело засветлеше, образи се зарумене 
 и намести на столицу.{S} Нађе му чисте преобуке, пресвуче га, па га намести на кревет.</p> <p> 
 чује ништа...{S} Од синоћ јој се нешто преокренуло... мислила је дуго, па одједном осети како  
е ливаде по сниским лукама, или се црне преоране и засејане њиве...{S} Изнад села се, тамо у да 
ита га попа кад седоше у соби.</p> <p>— Преп... да, јест... свршио сам Учитељску Школу, промуца 
и тек...</p> <p>— Јесте ли богослов или преперанд? запита га попа кад седоше у соби.</p> <p>— П 
.</p> <p>— С краја ћемо, оздо.{S} Гојко преписа имена на чисту хартију и таман да почне прозива 
Чим дође, затвори се у учионицу и стаде преписивати ону хартију, што је донесе од Веље.</p> <p> 
елству окружном и одједном се обрте као преписивач у истом надлештву.{S} Од тада му Гојко изгуб 
чајно зајеца...</p> <p>Писар се измаче, преплашен, збуњен, изненађен, подиже зажарено лице, кој 
и управљене на себе, застаде, збуњена и преплашена, па као да се премишља куда ће сад...</p> <p 
и се у канцеларију и пуштајући за собом преплашена Гојка.</p> <p>— Шта је то било код вас с пан 
ази из куће, веома је забринута, управо преплашена, као и Љубица.{S} Неко их је зло снашло, али 
бица одједаред измени: постаде необично преплашена, саломљена некаквим црним, изненадним злом,  
жао даље, даље... и гледао би зачуђено, преплашено.{S} Шта је то... је ли смрт?...{S} Он не зна 
, као да се тај говор ње не тиче, гледа преплашено, зачуђено, унезверено, питајући се у себи: к 
ћу и устаде.</p> <p>— Шта је? запита он преплашено, трчећи по соби и чешући се руком по једном  
и руке му дркћу, а на лицу му се, поред преплашености, јасно чита пређашњи израз тешкога умора  
ки нови познаник, који се жели што боље препоручити.{S} Његов поглед као да говораше: »Ето ти.. 
 се не љути кад види овако мало дете, а препредено и ширет к’о и чича Стојан.{S} Ја га опомињем 
ти израз Стојанов »низ длаку«, па то он преприча другим речима.{S} Беше веома узбуђен, те једва 
ајвише бавила у школи.{S} Срце јој беше препуно милине и неке јаке младачке жудње за радом...{S 
какве отомбољене шљивове гране, која се пресамитила преко прошћа.{S} Од невоље удариш средином, 
витла и удари о крушкову грану, која се пресамитила преко плота.{S} Паде неколико жутих, зрелих 
 на столицу.{S} Нађе му чисте преобуке, пресвуче га, па га намести на кревет.</p> <p>— Тако, бр 
љу и пружајући му руку.{S} Знате ми смо преседник, а ово нам је школски одбор.{S} Учитељ промрм 
де добише још више маха, али се одмах и пресекоше.{S} Сутра дан деси му се прилика да чује смел 
 је добио премештај на Гојково место, и преселио се на сам дан свадбе.{S} Како је имао много ст 
ку на груди.{S} Њему ово не би по вољи, пресече је погледом оздо до на врх главе, али не рече н 
нога топлог погледа, који Љубицу свакад пресече преко срца.{S} Она се не досећа да је настало в 
ек прозвижди тане, нека им поквари, нек пресече ово љубавно гугутање!...{S} О, погрешила је...  
е и руменило, кад је по неки пут Влајко пресече оштрим и чудним погледом...</p> <p>Љубица осети 
ништа више око себе, па ни ћату; очи му прескакаху несвесно с предмета на предмет, а он само об 
а је то био Стојан, прислушкивао, па га прескочи и истрча из школе.{S} Љубица стајаше на вратим 
ну, који онако испод покривача испаде и прескочи све степенице иа вратима, па као муња одјури с 
се болно осмехну...{S} Све друго сад да прескочим, па последње из школе...{S} Чујте само!{S} Пр 
егла срце, па их тако држи, мори их без престанка.</p> <p>»Шта он хоће? размишља Љубица о целом 
ћа...{S} О озбиљнијем чему према Љубици престао је и да мисли...{S} Нека се само овако продужи  
мо мисли и мисли...</p> <p>Гојко се већ престао чудити.{S} Гледа је само, па и он почне уздисат 
 одушевио својом речитошћу, па не мисли престати.{S} Много лепих мисли и уверавања изнесе пред  
пошалицу на Гојков рачун, <pb n="42" /> престиже га и сама рече: истина, није углађен ни... дот 
бицом.{S} Хтеде нешто рећи, али га Веља престиже:</p> <p>— Хе, дикане мој, кажем ја!..{S} Гле к 
а са неком сумњом на души: можда је ово претварање...«</p> <pb n="59" /> <p>Да ли могу бити људ 
 дошло време кад ће та црна мисао да се претвори у грозну јаву...{S} Страшно!...{S} Поред толик 
гласа.{S} Љубица готово не дише; сва се претворила у трајну, жудну пажњу.{S} Да јој је да не пр 
страшни осећаји, који би све уништили и претворили у прах....{S} Бесна, дивља, смртна жудња за  
ну брком у страну, осећајући да је и ту претерао, али ће ова мисао најбоље да му ублажи гнев.{S 
 себи његов поглед, махну му главом као претећи.</p> <p>Љубицу одједном, после ових злослутих р 
н нешто много прети учитељима.</p> <p>— Прети ја.{S} Шта ћеш му — сила је велика.{S} Он ти је п 
ко... какав је човек?{S} Он нешто много прети учитељима.</p> <p>— Прети ја.{S} Шта ћеш му — сил 
 Богосав... шта је радио и кажу чак вам претио мојим именом.{S} Чуо сам да сте се и ви уплашили 
о.</p> <p>Настаде прави лом.{S} Клетве, претње, па богме по мало и псовке, онако кроз зубе, све 
нашали се и насмеје, па оде.{S} Никакве претње, никаквих затева не чу се више од њега.{S} Љубиц 
пим, па кад то не поможе, одбор удари у претњу.</p> <p>— Нека те плаћа, брате, ко те је тражио  
 стану.{S} Разочарана је у свима својим претпоставкама и надама, које је сновала још у школској 
ри очи, као кад нас ко увреди незгодном претпоставком, па јој живо одговори:</p> <p>— Како... ш 
у глави да је то његова жена, и она већ претпостављаше револвер у њеним рукама...{S} Страх јој  
орника, па нешто веома живо и поверљиво претресају.{S} Богосав је у разговору, а већ и иначе, в 
говарало пријатељски, сасвим другарски, претресале се успомене из младости, управо ређали се не 
ити...{S} Али шта?« И њега опет стадоше претресати некакве топле, пријатне струје, које потицах 
ву библиотеку.</p> <p>Тако идући к селу претресаху полако добре стране свога новог друга и приј 
 чули већином женски гласови.{S} Љубица претрну и застаде...{S} Гојко беше већ позеленео од стр 
же се врисак ужасан, страховит...{S} Он претрну, хтеде јаукнути, хтеде утрчати унутра... хтеде  
ед клону... посрну и хтеде пасти.{S} Ја претрнух од страха.... одједном се следих, узех га као  
е?...</p> <p>Одједном се нечему досети, претрча, двориште и изиђе пред вратнице, где је очекива 
а блажена и занесена у срећи својој, па претура преко главе последње догађаје, и смеши се задов 
мислима, све црње и страшније, а она се претура у живом пламену, који јој обузео тело, стеже ру 
 је сетити се мајчиних груди, кад човек претура тешку борбу преко главе!...</p> <p>Љубица се ск 
нове беде, која га може снаћи, и он већ претура у глави разне комбинације, али му не долази на  
ти, а Гојко није ни тренуо.{S} Обоје су претурали по глави најразноврсније мисли, само је Љубиц 
...</p> <p>А он је мислио много и дуго, претурао се по кревету целе ноћи, устајао и ходао по со 
а се загледа у даљину и стаде у мислима претурати дан за даном, све што је у школи преживела; и 
уд враћати«.{S} И он је остао, почео је претурати дан за даном, док се једном не нађе са листом 
-ах-ах-ах-ах!... зајаука она и стаде се претурати по кревету.</p> <p>Гојко отрча, онако необуче 
дете, и ја таман да пођем, а ти уђе.{S} Претури се, вели, одједном, само се пожали да јој мркне 
 се... гурну је некуда снажно, и она се претури...</p> <p>Стојан се трже, ослушну... и одједном 
е о нешто црно, меко... оно се одједном претури и јаукну, а он се сети да је то био Стојан, при 
е од оноликога страдања и патњи, што их претури за годину дана...{S} Он никада никога <pb n="16 
 у ову школу, и шта ти није за то време претурила преко главе!{S} И сад јој одједном дође на па 
ра, или ти жена...{S} Мишљах и он ће се претурити од жалости...{S} О, часни га, и те жене!«...< 
 у стању овога часа да осећа ма што.{S} Претучен је, смрвљен догађајима, па иде двориштем као с 
аједнички држати угледна предавања, али претходно захтева да обоје оду к њему у госте и да пров 
е ни сакривао.{S} Прилазећи учитељу, он претходно скрену учитељичин поглед на себе, осмехну се  
а ову нечистоћу.{S} Беше му тешко одмах прећи на главну ствар, па му баш дође овај случај као н 
} Она сама, са својим болом, бејаше сад преча себи од свега; мишљаше само о себи и свему ономе  
аху од ње главу презриво, купећи усне и пречајући очима...{S} Председник одведе Љубицу у један  
усне са брковима од браде и он брзо, на пречац, повуче у себе ваздуха... затвори уста, поћута,  
 јој сад и они далеки.{S} Сад има нешто прече, ближе... ово сјајно, лепо злато, које јој угушуј 
бог оскудице, оде до суднице, да покуша пречистити рачуне са досадањим председником, а и да чуј 
ренила: неки му предмет обрађен добро и прешао га таман колико је требало.{S} Такав му је српск 
питивања нађоше, да је Љубица врло мало прешла, али су јој деца добро усвојила оно што им је ка 
а њему за столом, где је одмах по ручку прешла са Влајком, седи сама, гледа некуд у даљину кроз 
.{S} Дотле су урадили врло, врло много, прешли су све важније радове, кад опет нестаде мира у с 
јао како сам морала брзо послушати«.{S} При тој мисли обузе је гнев. »Нека га... нек види да и  
ладић, веома леп и отресит, као што она при својој забуни опази, и представи јој се учтиво.</p> 
ођење, на милостиве, пријатне речи, али при најмањој неповољности, она ипак плане и испољи јасн 
рајући речи, и дајући им нарочит смисао при изговарању.</p> <p>— И ти си пошао к њима?</p> <p>— 
та опет хтеде нешто рећи, али се некако при руковању запетља, па се ћутећи врати на своје место 
ти по неку међу собом.{S} Истина, Гојко при том бацаше из очију муње, а Љубица се лукаво осмехи 
е са овога света.</p> <pb n="183" /> <p>При издисају беше сама Љубица.{S} Случајно ушла у собу  
...{S} Како га нисам опазио!«...</p> <p>При крају причања отворише се позната врата, уђе депози 
љубав... узвикну она, грлећи га.</p> <p>При последњој речи он се некако иронично осмехну, и лаг 
дворишта и уђе у ходник.{S} Стаде да се прибере.{S} Беше се веома уморила и узбудила.{S} Приђе  
довољно светлости.{S} Не може још да се прибере од страха.{S} Ноге му дркћу, и он се једнако ос 
нема размишљања.{S} Сад нека је, нек се прибере.« И он оде, звецкајући сабљом нарочито, нек чуј 
рине, да остане још са њима, да се мало прибере од тога бунила, да дође к себи.</p> <p>— Не мог 
туци, гњави«...{S} И Гојко се опет мало прибере од гнева.</p> <p>»Што то нема Стојана?{S} Одавн 
чно, како причају.{S} Не могу још да се приберем од страха.« Још истога дана Гојко је одвезе ње 
ајем на речи.{S} Хајдемо... хајде да се приберемо, да радимо...</p> <pb n="144" /> <p>Она скочи 
 оставимо разговор за сутра, да се мало приберемо...{S} Хајдемо на рад: деца нас одавно чекају, 
аче испод њене руке и стаде се плашљиво прибијати уз матер.{S} Она се намршти и грубо проговори 
 <p>— Не бригај, кажем ти, одговори он, прибирајући се полако и долазећи к себи.</p> <p>Она се  
_C10"> <head>X.</head> <p>Љубица се већ прибирала, размислила, умирила се, па иде на рад као и  
ој лупаше живо, махнито, једва се стаде прибирати.{S} Закашља се, јер је стаде нешто гушити у г 
час зажаре час охладне.{S} Али се стаде прибирати, јер напреже вољу, те се сва предаде послу.{S 
S} А-а-а!... знам!«...{S} И он се стаде прибирати.{S} Одједном скочи и изиђе у двориште.{S} Ста 
но и необично лепо...{S} Гојко се стаде прибирати... да, то је жена, врло млада жена, али такве 
д какав тежак посао вршила.{S} Гојко се прибираше и спремаше за разговор, идући по соби и трљај 
 уморна, спрема на починак.{S} Сутон се приближава, а ваздух постаје гушћи, тамнији.{S} Цела се 
сваки час погледаху у страну, од куд се приближаваху гости.</p> <p>У двориште уђе срески писар  
дним, огромним облаком прашине, који се приближаваше шетачима.</p> <p>— Ух, како ћемо сад? викн 
лованим представницима власти.{S} Он се приближаваше слободно, готово дрско, и на Гојков учтив  
други, још већи облак, који им се нагло приближаваше.{S} Они сврнуше у једно сокаче и мало зати 
<head>III.</head> <p>Учитељица се журно приближаваше школи.{S} Учинило јој се да се одоцнила, и 
ра је обузимаше све више, и она се опет приближаваше стању, које личи на врућицу...{S} Поглед ј 
ица, али они ћутаху док им се путник не приближи.{S} Њему заклецаше ноге, стаде да баца погледе 
 и очекиваше нешто страшно...{S} Она се приближи још више, погледа га и прошапта му неколико ре 
е да је то нешто необично, а кад вам се приближи, изгледаће вам његова необичност веома чуднова 
ад <pb n="89" /> обузе радост.{S} Он се приближи Љубици, наже се мало к њој и прошапта јој:</p> 
е им да се ту играју, па се онда полако приближи Гојку.{S} Он стајаше међу децом, па им говораш 
ли јој то беше одвратно.{S} Она се само приближи још више и одједном се загледа у оно мртво лиц 
јити ту црну мисао.{S} И он осећа да се приближило, да је дошло време кад ће та црна мисао да с 
...{S} Али он поима да се с ножем треба приближити баш уз њега, гледати право очи у очи и забос 
 и журно пуна два месеца, док се већ не приближише ускршњи празници.{S} Дотле су урадили врло,  
и нешто страшно и необично важно, да се приближује остварење његових најтајнијих и најскривениј 
S} Писар постаја само два-три тренутка, прибра се од узбуђења, али га сад <pb n="89" /> обузе р 
и улази у школу.</p> <p>Кад отпоче рад, прибра се мало и врати јој се обична њена смелост.{S} С 
ав нејасан покрет, па се одједном трже, прибра се...{S} Слеже раменима, као да се чуди шта то о 
х.{S} Гојко виде да ту нема шале, па се прибра и стаде се бранити, али му то не поможе.{S} Чак  
же јој срце, она хтеде вриснути, али се прибра и опет провири...</p> <p>Њих двоје седе на столи 
ица и опет се згледаше.{S} Веља се први прибра, намршти се и проговори:</p> <p>— Овај ће начини 
да и њега обузе лако дрктање, али се он прибра брзо и погледа се са Гојком право у очи.</p> <p> 
а Веља се зачуди овој шали, али се брзо прибра, поздрави се са лекарем и одговори му:</p> <p>—  
а, онесвесла...{S} Доцније, кад се мало прибра од прве навале осећања, узвикну:</p> <p>— Не мог 
намрштени, тешко дишући.{S} Кад се мало прибра, Веља опет проговори:</p> <p>— Отпустиће је, даб 
да вас неко тешко зло мори, рече Гојко, прибравши се мало. — Али ма шта било, знајте да не одст 
уседнем са женом и дететом, а за душему привежемо козу, па терај!...{S} А вама се, видим, не до 
 је тако веселу.{S} Он се збиљски за њу привезао; заволео је како никад до сад није волео, и да 
> <pb n="149" /> <p>Она задркта, али се приви још више уз њега, и уздахнувши одговори:</p> <p>— 
тано се после Љубици, куд год се макне, привиђаше овај прекоран поглед, који сажиже душу као ог 
, руке се расклапаху и склапаху, као да привлаче кога, горња усна се, заједно с брком, нервозно 
а тој девојци, осећа да га нешто снажно привлачи к њој.{S} И кад би имао мало више смелости, ко 
ложај и домаће околности, ништа је није привлачило к њему; само она незгода новчана... али ваља 
та гласно објаву, којом се Гојко Савић, привремени учитељ и управитељ школе орловичке, упућује  
е свршио целу Учитељску Школу, и ако је привремени.</p> <p>— Тако... јест, јест, видим ја: нист 
кат.{S} Море, знам ја: да ја нисам само привремени, да ви’ш како би облетала.{S} А овако, баш м 
се није суђено.{S} Буд је такав, па још привремени!...{S} Али не мари; види се да ће бити мекши 
Нисте ваљад’ испит положили, те сте још привремени?</p> <p>Гојко поцрвене и најволео би да мога 
час се учини позајмица, нешто се дотера привремено само за тај мах, а кад погледаш, оно све леп 
" /> <p>О, сад тек разуме Љубица шта је привукло Влајка, и с тога је његова кривица још страшни 
«.{S} Потом намести мало своју постељу, привуче сточић ближе прозору, па изиђе.{S} Стојан се вр 
сар му приђе, зграби га руком за раме и привуче к столу.</p> <p>— Ово... ко је ово, а?... дрекн 
азлила се она суморна меланхолија, која придаје необичан израз човеку.{S} А други пут видиш как 
тке и за све празнике, и још да вам дам приде, насмеја се Веља.</p> <pb n="167" /> <p>А Гојко с 
адоше јој очи на њему дуго...{S} Она га придену у косу, па приђе огледалу, да види како стоји у 
Голаверија смо, брате, сви па то ти је, придружи им се ћата овим фамилијарним тоном.</p> <p>Љуб 
 зебњом њен одговор.</p> <p>Она устаде, приђе му и метну једну своју руку на његово раме, па га 
е било и зашто?</p> <p>Капетан се диже, приђе Гојку и метну му руку на раме.</p> <p>— Будите сл 
ишући марамом ознојено и зажарено лице, приђе к писару, који већ беше устао и врло учтиво прихв 
 у путу.{S} Покуша да га мало расвести, приђе му близу и проговори:</p> <p>— Шта ти је... ти си 
 исприча још и онај догађај с пандуром, приђе те потписа свој исказ, не читајући га, и врати се 
па чим виде да је Љубица свршила посао, приђе јој и одведе је на дно собе, у последњи ред клупа 
погледе у страну и, ни сам не зна како, приђе лепој младој девојци, скиде шешир и не гледећи је 
адркта и хтеде вриснути од страха...{S} Приђе му још ближе...{S} Шта је ово... је ли жив?... ка 
питајући га ништа и не гледајући га.{S} Приђе опрезно к прозору и послуша...{S} Разлеже се врис 
S} Беше се веома уморила и узбудила.{S} Приђе к вратима и ослушну.{S} Чује се мушки глас, па од 
му дуго...{S} Она га придену у косу, па приђе огледалу, да види како стоји у коси.{S} Изврсно!. 
аду?... соба прегрејана, а он гле!.. па приђе к прозорима те их отвори, погледајући узгред Гојк 
а они говоре о новом учитељу.{S} Љубица приђе к столу и наже се Гојку: </p> <pb n="17" /> <p>—  
 и стаде разгледати децу.</p> <p>Љубица приђе ближе деци, рече им да гледају само на њу, па поч 
p> <p>Гојко побеже од прозора и више не приђе тамо.{S} Чим би чуо врисак, он би бежао даље, даљ 
едном обави своју руку око њена стаса и приђе јој тако близу, да се нису могли гледати у лице.  
опази да је Љубица сама, остави врата и приђе јој слободно.</p> <p>Љубица поведе очима, чим се  
оји иза њега, па одједном прекиде рад и приђе јој, гледајући преда се збуњено, али му још у очи 
 на њега неко момче, које растера псе и приђе му с оним обичним изразом лица, с којим дочекујем 
м му ја, а Љубица дркће, дркће... па ми приђе и моли да је изведем из школе, а ја се тек онда н 
ла.{S} И Гојко пусти своје ђаке, па јој приђе, смешећи се:</p> <p>— Шта... не иде вам све као п 
но, као да је мртва...</p> <p>Гојко јој приђе, онако мокар, клекну пред њом на земљу и наслони  
 тих мисли звецкање сабље.{S} Писар јој приђе, весела лица.{S} Она се обрадова његову доласку,  
и мало не збуни од тог погледа, већ јој приђе слободно и оним полицијско породичним тоном рече  
творише вратнице на дворишту.{S} Стојан приђе прозору, па одмах одскочи. </p> <p>— Ето га!</p>  
муцкујући на првој речи.</p> <p>И Гојко приђе к Драгољубу, рукова се са њим, па му објасни дола 
но врши какав мушки посао.</p> <p>Лекар приђе болеснику, који гледаше тупо, укоченим очима и ди 
/p> <p>Кад остадоше сами у школи, писар приђе к столу и метну на њ неке акте, разви их и обрте  
рће у неприлици, не знајући да ли да му приђе или да се уклони, капетан га ослови:</p> <p>— Ко  
дведем до куће? рече она, и поуми да му приђе.</p> <p>Гојко је погледа уплашено, или се ваљда с 
ати, као да је у неком послу.{S} Она му приђе слободно, као да су стари познаници и смешећи се  
То је без сумње и Љубица увидела, па му приђе.</p> <p>— Зар и ви пуштате, рече му она отворено, 
/p> <p>— Жив био, рече он ђаку, који му приђе руци. </p> <p>Је ли ово Орловица?</p> <p>— Јесте, 
 акте, на камџију и на под.{S} Писар му приђе, зграби га руком за раме и привуче к столу.</p> < 
ђица учитељица?«</p> <p>Љубица му одмах приђе и, климнувши главом, промуца:</p> <p>— Извините.. 
ушала.{S} Па што је овде овако?«</p> <p>Приђе јој Гојко, па прво лизну прст језиком и превуче њ 
икрајка, па кад падне и стане издисати, приђи му нек те види, нек сазна откуд дође тане и нек с 
у по дворишту.{S} Неколико његових ђака приђоше к њему.</p> <p>— Јесу ли сви дошли? запита децу 
ml:id="SRP18993_C1"> <head>I.</head> <p>Прижегло јесење сунце.{S} По брезама, што су крај пута  
сновима...</p> <p>Писар и Љубица весело прижељкују у топлој соби, шапућући једно другому о љуба 
 да напишем признаницу.</p> <p>— Шта ће приз...{S} Ах, да, да... трже се одједном полицајац, тр 
рљиво, јер нема ко то извести.{S} Гојко признаде сам себи да није у стању извршити ниједну од т 
мапу опет беше доста говора, и ако кмет признаде, да му је »левизор« због мапе начинио »премедб 
и су му ту пред очима...{S} Оно до душе признајем... некако ми је, знате, незгодно било; цео да 
редити.</p> <p>Љубица израчуна и написа признанину, па му показа:</p> <p>— Да ли ће бити добро  
дајући само цифру, на колико је гласила признаница, па немарно забаци хартију у џеп, а Љубици и 
потписујем спискове, али сам узимала на признанице.{S} Ту су оне, мора бити...</p> <p>— Нема, г 
а је то?{S} Да ли није стигао да заведе признанице или... или не знам шта.{S} Тек она је сад на 
мо како је у општини, да нису тамо моје признанице.</p> <p>— Нема општина ниједне ваше признани 
м, и ако је она редовно издавала уредне признанице.{S} Шта је то?{S} Да ли није стигао да завед 
b n="136" /> <p>— Немам ја ниједне њене признанице.{S} Нисам јој ништа издавао.</p> <p>Гојко по 
ице.</p> <p>— Нема општина ниједне ваше признанице, кажем вам... ни моје, ни ваше...{S} Него то 
S} Него то је јасно: он је поцепао ваше признанице и сматра то као поклон... рече он, погледавш 
ете ми дати за три месеца... да напишем признаницу.</p> <p>— Шта ће приз...{S} Ах, да, да... тр 
јим малишанима.{S} Али ипак мораде себи признати, да је највише охлади одговор оног дечка, који 
назијског школовања.{S} А он је, морамо признати, у дубини душе сматрао гимназију као нешто вео 
...{S} Зар да пропустите овако занимљив призор! одговори писар, па је пусти напред, да она прва 
а лаким крилима далеко, далеко од овога призора...</p> <p>Гојко се подиже испод прозора, поглед 
цену се од смеха, сећајући се јучерањег призора: кад пси салетеше јадника са свију страна, а он 
да зачуђено ове нове и необичне за њега призоре.{S} Љубици се учини да се овде не могу деца нав 
ом...{S} Даље, даље грозни и страховити призори!... даље... црне одвратне сенке!...{S} Овамо је 
стајаху неми, зачуђени пред овим ретким призором, очи им лутаху с једног краја на други, а по л 
ао уста дужином целе вилице, смејући се призору, кад Веља уђе и види га као капетана.</p> <p>Уђ 
а, красан човек.{S} Како је само учтив, пријатан, скроман.{S} И баш може бити да сам га ономад  
бразованом женском... разговор је веома пријатан.{S} О чему год хоћеш, све те разуме... па и са 
руку и вукући к столу.</p> <p>Поглед на пријатан дим вреле чорбе и ово весело женино цвркутање  
онте-Христо!...{S} Само да се чувамо од пријатеља и полиције!...{S} Знаш, нећемо се мешати ни с 
ж и домаћин...{S} Дочекаш добра друга и пријатеља, проведеш са њим слатко неколико часова у шал 
полако добре стране свога новог друга и пријатеља.{S} Ова лепа вечерња шетња освежила их и улил 
игде никога иа свету немам, ни друга ни пријатеља, о...</p> <p>— Не, не... молим вас!...{S} А ј 
ди«.</p> <p>Дође још један од Бокићевих пријатеља; рече да иде из среза.</p> <p>— Отпуштен Пера 
ао к судници, весео, са неколико својих пријатеља, па задиркује председника и шали се са сељани 
и, одговори писар, па стаде нудити нове пријатеље јелом и пићем.</p> <pb n="61" /> <p>— Ама као 
. </p> <p>Вратнице се давно затворише и пријатељи замакоше у сокаке, а она се још мучи, трза се 
мо кажите.</p> <pb n="87" /> <p>На тако пријатељске речи, Љубица подиже главу и захвали му се п 
S} Хтеде се понашати са њима другарски, пријатељски, али осети да јој њена урођена грубост неће 
Љубица га гледаше са неким одушевљењем, пријатељски, весело...{S} И кад он доврши свој дуги мон 
S} Капетан му онако с ногу рече благо и пријатељски:</p> <p>— Идите, господине Гојко, кући, па  
ово стање ни намере.{S} Она им одговори пријатељски:</p> <p>— Ваши људи тамо уписују... они вас 
ору још читав час.{S} Ту се разговарало пријатељски, сасвим другарски, претресале се успомене и 
p>Најзад се писар диже, опрости се врло пријатељски са Љубицом и Гојком, Љубици опет понови нек 
 зна, виђао га је на благајни, метну му пријатељски руку на раме, па одговори:</p> <p>— Реците  
клетве, и све то неким нежним, учтивим, пријатељским гласом, који чак у извесним приликама задр 
ак љутње, ну он то вешто сакри, па врло пријатељским гласом настави.</p> <p>— Баш ми је много т 
тешког бола, а на души му оставља тихо, пријатељско саучешће у тузи свога друга, и још некакво  
дана човек долази, и осим задовољства и пријатељства она не осети ништа друго пред њим.</p> <p> 
нице, које су још више учврстиле њихово пријатељство.{S} Они су сад врло интимни, међу њима нем 
рочито у последње време, ступила у тако пријатељство и поверљивост, да овај сад стаде премишљат 
 видим...{S} Јест, овај... </p> <p>— О, пријатељу мој... и друже!... она му сама пружи руку, ко 
зненадних посета.</p> <p>— Кад си стар, пријатељу, и кад не можеш да радиш, онда ниси више за с 
ви он, рукујући се са Љубицом, — јер ти пријатељу, не можеш бити глава куће, насмеја се он, и з 
читељ је старији човек, већ у годинама, пријатна, симпатична изгледа.{S} Скроман, тих, са неким 
инити.{S} Подиже очи на њу и — прође га пријатна језа свега...{S} Онаких очију он још не виде;  
како да удеси лице: хтела би да изгледа пријатна, а осећа да јој то у овом тренутку не иде од р 
удима, па осетише да им се разлива нека пријатна веселост у срцу; осетише оно познато задовољст 
о лицу руменило, пројури кроз њега нека пријатна топлина, и он весело стеже ону руку, која му ј 
 зацену се од смеха.</p> <p>Гојка обузе пријатна топлина: мило му што она сама везује своју суд 
навикне на лепо опхођење, на милостиве, пријатне речи, али при најмањој неповољности, она ипак  
 опет стадоше претресати некакве топле, пријатне струје, које потицаху отуд од некуд од срца... 
ним сновима...</p> <p>Но Љубица не сања пријатне снове.{S} Тужно је оборила главу над реком, па 
о беше о Влајку, и она се сва стресе од пријатне и необичне дрктавице, која је одједном обузе.. 
 предала каквом новом осећају, па снује пријатне заносне снове.{S} Гојко се обрте к њој, па је  
дане и сама очекује, постале су јој чак пријатне.{S} У овој сеоској самоћи човек се радује кад  
 друго, али тек осећаше, да би му много пријатније било, кад би и учитељица становала у школи.  
сам тако уморна, да би ми сад одмор био пријатнији од јела.</p> <p>— Нећете нам, ваљда, поквари 
чи, Љубица подиже главу и захвали му се пријатним осмехом.{S} Он се беше спремио да иде, али по 
лачи све више, успављујући брижну главу пријатним заносним сновима...</p> <p>Но Љубица не сања  
 и све више га заноси...{S} То не мари, пријатно је, само да није овога кљуцања...{S} А гле, Љу 
ети хладан челик на врелим уснама...{S} Пријатно је ово осећање, али она нема кад...{S} Рука др 
ога друга, и још некакво осећање, веома пријатно и драго, од кога му и срце живље куца, али се  
 где год има што за <pb n="173" /> тебе пријатно...{S} Ха, ја ћу тебе да окитим!...{S} Ово није 
 он се умири, и све му постаде обично и пријатно.{S} Овако му је и гнездо безбедније, не боји с 
о дана; осећаше како је обузима некакво пријатно расположење према свему, па чак и према овом п 
поља. »Шта они говоре о злу кад је тако пријатно и занимљиво проводити време у раду са малом де 
амо кад испратимо кога госта, с ким смо пријатно провели неколико часова.</p> <p>— Баш красан ч 
а иђаше необично весело; обузело га оно пријатно расположење, које наступа после дуга успешна р 
живо куца и све, све је удешено за лепо пријатно живљење!...{S} Зар ја да не прођем добро, и мо 
вог једа и мука, наступи изненада нешто пријатно, рече она, гледајући замишљено.</p> <p>— О, па 
но; и све јој се чини да ту има доста и пријатнога...{S} Али за сад она је узбуђена јако и рада 
ши женска таштина.{S} Ипак осећаше неку пријатност од ових смелих речи, и ако је добро знала да 
а у све веће бунило.{S} Само осећа неку пријатну топлину, коју по некад смени лака зебња, па оп 
де?...{S} Зашто она одједном осети неку пријатну зебњу у души?...{S} Зашто поврвеше из душе чит 
, да ће им се овај прљави, криви путник приказати као учитељ.{S} Опет се неки засмејаше, а једа 
и посматра часовник зажареним очима.{S} Прикачи га на груди да види како стоји, али мука: нема  
.</p> <p>Устала је весела, спремила се, прикачила часовник на груди, пошто га је прво дуго обрт 
златарским излозима и остајала тако као прикована по пола часа и више.{S} И сада, ево, стоји ка 
рукама, а очи јој стадоше на украсу као приковане...</p> <p>Беше то збиља необично уметнички из 
аџу плаво слободно небо...{S} Очи му се приковаше уз то чисто плаветнило, и он се занесе, гледа 
 канцеларији.{S} А ти треба вешто да се прикрадеш и да предаш ово писмо његовој госпођи, разуме 
ет је бољи револвер.{S} Груни у њега из прикрајка, па кад падне и стане издисати, приђи му нек  
зализану главу... рече она иронично, не прикривајући своју мисао, па убрза кораке те ћата поче  
 <p>Стојан изиђе иза оџака, где се беше прикрио, па се стаде окретати по кујни и крстити.</p> < 
ва се предала радости, коју не умеше ни прикрити, нити се труђаше за то.{S} Писар постаја само  
чане недостатке, али још ради неуморно, прикупљајући разне податке, спремајући се да спроведе к 
ри учитељ и скрену очи на ђака, који му прилажаше.</p> <pb n="3" /> <p>Његов озбиљан одговор ув 
нила.{S} Глава стаде прелетати по соби, прилазећи јој понекад тако близу, као да ће је закачити 
м полицијско породичним тоном рече јој, прилазећи: </p> <p>— Хехе... јесмо ли се наместили?...{ 
ине, рече један крупан дежмекаст сељак, прилазећи учитељу и пружајући му руку.{S} Знате ми смо  
ећом и здрављем!... викну она узбуђено, прилазећи све ближе њему.</p> <p>— Ено их у Ђокићевом к 
ва радост, коју он није ни сакривао.{S} Прилазећи учитељу, он претходно скрену учитељичин погле 
 на том месту, гледајући за њом.</p> <p>Прилазећи својим вратницама, Љубица опази човека, који  
це, како ти се чини... је ли добро сад? прилази она матери и грли је нежно.</p> <p>— Ти најбоље 
да бесмислено како ова замотана прилика прилази све ближе, како јој гледа право у очи страшним, 
ене душе нестаје мрака?...{S} Што ближе прилази кобном месту, све боље се види.{S} Па ово још н 
. онда ће ово бити«, вели жена у себи и прилази другим вратима.{S} Не чује се ништа, ама баш ни 
ан.{S} Са неким учтивим, финим смешењем прилази он столу, пружа руку, извињава се, моли за допу 
b n="121" /> нека нејасна маса...{S} Он прилази и одједном јасно разликује два црна ока, која с 
 много наслушамо о некоме, па нам се да прилика да се упознамо. — Изволите! рече он, враћајући  
.{S} Гојко једва дочека што му се пружа прилика, да са њим остане на само, па се одмах диже, не 
само гледа бесмислено како ова замотана прилика прилази све ближе, како јој гледа право у очи с 
убрза обрадован учитељ, што му се да та прилика да јој ма шта рекне.</p> <p>— Ама чекај, господ 
говоре веома богат, те се и Љубици даде прилика да чује што ново и необично, али она не беше у  
ах и пресекоше.{S} Сутра дан деси му се прилика да чује смелу изјаву писареву и шаљив одговор Љ 
ријатељским гласом, који чак у извесним приликама задрхће.{S} Прави, најбољи друг, па то вам је 
своја страдања, свој пораз... да јој да прилике да ликује над њом!...{S} Не, не...{S} Не тамо!. 
зар да се <pb n="26" /> не користи овом приликом и не узме право из њене руке зреле плодове?{S} 
 осврћући се на заједања.</p> <p>Другом приликом опет увреба Гојка, и ако се овај непрестано кр 
ете да се мало прођемо, и бар да ме том приликом испратите, рече гост.</p> <p>— Зар нећете да н 
м, осећам да ће се то другом или трећом приликом све исказати.{S} Па онда?...{S} О, та ваљда и  
рлу, па једнако голица, и он само гледа прилику и згодан тренутак да што пре излети из разреда, 
оској самоћи човек се радује кад добије прилику да с ким измења мисли.{S} У последње време писа 
но намрштен и повучен, избегаваше сваку прилику да се не сретне са њом.{S} Сад се већ Љубица од 
к беше му необично драго, што се у овој прилици нашао сведок његовог гимназијског школовања.{S} 
54" /> <p>— Бар да је нежењен, па да му приличи! одговори јој другарица, окрећући се боком прем 
еч му беше течна, жива и одушевљена још приличном дозом идеализма, <pb n="33" /> који се код по 
јко моја!... мајко!... врисну девојка и приљуби се уз те слабе, изнурене груди, знајући да само 
редмет њена рада и старања.{S} Свако се приљубило уз оца или мајку, па ни мрднути даље, као да  
среће!...{S} Чудне ли лепоте и радости: приљубити се тако уз мајчине груди, сакрити главу у мра 
 на столицама једно уз друго, загрљени, приљубљени, опијени страшћу.{S} И на јачи звук мучно да 
 овој погодби.{S} Наредише да учитељица прима дванаест динара месечно а учитељ четрдесет динара 
на се чуди новом нараштају, како то све прима к срцу и не уме да се задовољи малим...{S} Живи с 
екања.</p> <p>— Знаш да због прве плате примам оба ова месеца по пола...</p> <p>— А квартирина? 
 али он ипак не уништаваше општи утисак примамљивости.{S} Стас јој беше лепо развијен, али је о 
м..{S} Пређашњи је учитељ, рече му она, примао накнаду у десет динара месечно за стан и башту.{ 
што ви, госпођице, већ четири месеца не примате плату?{S} Потписали сте списак само за оно мало 
очима и она се упи, загледа се у Гојка, примаче му се још ближе, врло близу, тако да осети њего 
 свој покрет, а по неки пут баци оштру »примедбу« на данашњи догађај.</p> <p>— Е, ти си се ту з 
 тако нешто... да им чистимо ципеле, на пример...</p> <p>Гојко уздахну, скрушен, без наде, виде 
{S} Држи се она...{S} А ја постанем, на пример, Министар полиције...{S} Хехе...« И Гојко мрдну  
љно и поверљиво о свему.{S} Јуче су, на пример, чим <pb n="92" /> је Стојан саопштио Гојку ново 
ће пре!{S} Тек је трећи дан од промене, примети Ђокић.</p> <p>— Шта се будиш, море... ком га ве 
ледаше њега весело и безазлено, с једва приметним руменилом, које јој се разли по лицу.{S} Виде 
о одлучи да добро прочасти Стојана, чим прими плату.</p> <p>Љубица се смејаше с тога што је мла 
е шиљемо нарочитом поштом.</p> <p>Гојко прими хартију, разви је и стаде читати.{S} Одједном пре 
 А квартирина?</p> <p>— Нисам још ништа примила..{S} Кажу, да немају.{S} Ако хоћеш да одемо зај 
p>Љубица се зачуди, хтеде му рећи да је примила скоро за целу годину, али се уздржа, знајући да 
ог квартирине.{S} Ни ви нисте још ништа примили, кажу ми кметови.</p> <p>Љубица се зачуди, хтед 
адознало у лице.{S} А ово сад... ви сте примили своју заслужену плату од државе...{S} Још да на 
за овај месец, а ми још нисмо за прошли примили...{S} Само ако то можеш... допуни он после крат 
то ти је сав издатак.{S} Ови двоје нису примили квартирине ни паре.</p> <p>Кмет обори главу нер 
{S} Али се нешто мораде рећи. — Имам да примим за два месеца и још сам мислила да узмем унапред 
о јуче и сам мислио....{S} Гледаћу, чим примим плату.{S} Знаш, дужан сам мало...</p> <p>— Па ка 
о дати им синчића у деверство, а сам се примио да буде старојко.{S} Вељи се већ знало кумство и 
.{S} Веља још горко прекори Аксу што се примио часништва.</p> <p>— Шта ћу, знате!...{S} Срамота 
д... други ме нико не би тако милостиво примио... пропао бих...{S} На мене скочише у школи два  
звикну он, бришући се.{S} Како да ви не примите плату за четири месеца!...</p> <p>— И ја ово не 
еља нек донесе моје бисаге из суднице и примите нас у ваш стан да се мало заложимо и разговорим 
ност.{S} Само се Веља нипошто није хтео примити кумства, ни чути за ту свадбу, те окумише предс 
поиздизаше главе, и што им се овај више примицаше, њихова лица постајаху све зачуђенија.</p> <p 
p>Она се осврте и спази ћату где јој се примиче.{S} Би јој врло непријатно: она је већ опазила  
ти... откупи ме јадница, те одмах будем примљен у школу, и добијем благодејање.{S} Шта велите с 
све било онако... нити је мене ко могао приморати, нити ме је што вукло тамо, сама сам се гнуша 
 како да почнем?!«...{S} И он кашљуцну, принесе руку устима, па превуче дланом преко бркова.</p 
 а ја сам мислила да страдам за њих, да приносим себе на жртву, а оно није...{S} И њих сам убил 
и самим ситницама из школскога рада.{S} Прионуше обоје на посао...</p> <p>Око поноћи Гојко се т 
оста ми је само што знам да је моја, да припада само мени и никоме другоме.{S} Нека страдам, не 
 знала да њено срце никада више не може припадати ономе, који је тако лако погазио ногама њене  
о саже и, тресући се сав, као у бунилу, припаде к њеном лицу и стаде је љубити дуго, бурно, сум 
овост о часовнику, одлучили да ово дана припазе на Љубицу боље.</p> <p>— Ниси могао да дознаш о 
у преко наслона, глава јој затурена, па припао пуначком врату и љуби...{S} Жена јурну кроз врат 
чупава глава с разрогаченим очима...{S} Припи се <pb n="171" /> уза стакло и стаде гутати погле 
екад задркћу, тргну се и опет се скупе, припију се...</p> <p>Гле, дечко пролази сокаком... звиж 
шта!...{S} Отишла мало послом, нешто да припита за школу, а они: »одбегла«...{S} Е нека виде да 
.. нама су предавали, поче она збуњено: припрема траје најмање месец до...</p> <p>— Ха, методик 
дмах да се обрне с позивом... прво ваља припремити земљиште околишним разговором, па тек после  
 једном да дигнемо, рече кмет.</p> <p>— Прирез није био покупљен, допуни га Богосав.{S} Знате,  
 раздвајајући неке хартије.</p> <p>— За прирез што велиш... нисте ни ви бољи.{S} Чекао сам те г 
 пара тамо о Божићу, док покупи школски прирез за ову годину, а сад купи само државну порезу.</ 
инистру да не можете издржавати школски прирез, па нек вам затвори обадве школе.</p> <p>— Е, мо 
е кметови трошкарили, да није школскога приреза?{S} Него ви очекните док ми дођемо, па ћемо вас 
и бувара.</p> <p>— Шта ћемо са школским прирезом? рече писар мало тишим гласом.{S} Оне летошње  
ни га Богосав.{S} Знате, мука је са тим прирезом: свет нема а овамо треба.{S} Тако ће бити и с  
о то може само њена страсна и плаховита природа...{S} Она први пут осети у себи ово силно, разо 
здух постаје гушћи, тамнији.{S} Цела се природа умирила, па се само још осећа њено гигантско др 
вако док ви радите веронауку, познавање природе, певање... у мају, за то време деца заборављају 
вољи: узе други разред и поче познавање природе.{S} Предавао је врло лепо, лако и живо; и Гојку 
оставимо цео предмет недирнут...{S} Ови природњаци из гимназија не маре за веронауку, а филолоз 
 разговарају!{S} А ја... са овако живом природом, стварам војнике.{S} Чудно!...{S} Али знам, то 
сли, да се отресе тога бунила и да буде присебна.{S} То јој најзад пође за руком...</p> <p>Кад  
 мимоићи.{S} Гојко осећа како га издаје присебност, и он већ увиђа да ће проћи овако ако га она 
рође поред ње у школу, чудећи се својој присебности и захваљујући случају што му се језик тако  
тако непрестано... нек извуче...{S} Ха, присети се он нечему па застаде. — Јеси ли ти баш видео 
им узвиком: ех!...</p> <p>»И нико је не присиљава да седи са њим.{S} Што, зар не може она устат 
твом узе он један лесковак, што стајаше прислоњен уз дувар, јер се уверио да га мрзе орловички  
укну, а он се сети да је то био Стојан, прислушкивао, па га прескочи и истрча из школе.{S} Љуби 
наде да је новопостављена учитељица већ приспела, да су одборници са кметом данас код школе, да 
ад сматрао за најсрећнијега, кад би она пристала да буде твоја жена, а?...{S} И Веља га погледа 
има живу жену, и таман да му изјави сад пристанак, а иза њихових цеђа викну Стојан:</p> <p>— Не 
 веровао, судећи по његовој озбиљности, пристане уз кметовске шале, па се по цео дан вођаху раз 
. узвикну Гојко, дркћући од њена блиска присуства, па одједном обави своју руку око њена стаса  
p>Вељи као да беше мало незгодно њихово присуство, он се опет окрете учитељицама и стаде их неш 
ани уздаси по кад што одају његово немо присуство.{S} А око њега све једно исто: сутон, жубор,  
 окићена воћњака, опијен мирисом цвећа, присуством и сузама ове девојке, кршећи руке од муке шт 
лице, па се дао у објашњавање ситуације присутнима.{S} Слушаоци изгледају веома брижни, погнули 
је живи огањ.{S} И кад цело лице добије притворан скроман израз, ове живе очи говоре друкчије,  
учност.{S} Као да га нешто вуче натраг, притеже га снажно и не да му пасти у зло, али се он оти 
е не могаше одолети и њој грунуше сузе, притеже још јаче на груди своју љубимицу, као да је тим 
 и задркташе, одајући велики бол што је притискао душу...</p> <p>— Да презирем?... узвикну Гојк 
а до земље од југовнога снега што их је притискао.{S} И ако је дан, владаше велика тишина у цел 
 љубимо, је ли?« тепаше му она, а он је притискиваше на груди све јаче и јаче, уверавајући је п 
ашни?...{S} А како ли је њему?...« И он притискује браву... врата се крећу...</p> <p>...{S}Седе 
еци, па им рече благим, уморним гласом, притискујући руком врело чело:</p> <p>— Идите, децо, ку 
ешка слутња обладала је њима од јутрос, притисла им душу, стегла срце, па их тако држи, мори их 
 велику дозу опијума, па јој то стегло, притисло мозак, и она пада у све веће бунило.{S} Само о 
рет с главе...{S} Све зло, које га беше притисло као тешки камен, одједном спаде, нестаде га, и 
лу кутицу.{S} Извади је, али не може да притисне дугме, да је отвори.{S} Руке му врдају, а у пр 
па седнем онако у ону дубоку наслоњачу, притиснем дугме... зврр... улети жандарм...{S} Зови ми. 
а остаде скрушена, сломљена, без мисли, притиснута неким тешким, грозничавим заносом.{S} Нити ј 
чавају свакад«...{S} Полако, као сенка, притиште браву и гурну... врата се лагано покренуше.{S} 
и се стеже срце од неке зебње и опет је притиште онај тешки магловити сумор, што дави, испија п 
кочи са столице, држећи украс у рукама, притрча прозору, па видевши да писар изиђе из дворишта, 
ужи руку, гледајући у страну.{S} Он јој притрча весело, са изразом необичне среће на лицу и као 
пазивши да се она окреће вратима.{S} Он притрча и узе је за раме. — Треба се договорити...{S} Д 
 је боље; дошао је као наручен.{S} И он притрча к вратима и отвори их. </p> <p>Веља уђе ћутећи, 
а врата и оде у собу.</p> <p>Гојко брзо притрча прозору...{S} Види се, она му нешто живо говори 
у, и не могући се досетити ничему, опет притрчава, пропиње се уз прозор и гледа.{S} Срећа још т 
м ноге о под; види се радо би скочила и притрчала детету.{S} Ко зна шта би му урадила од срџбе! 
ште.</p> <p>— Лаку ноћ, рече он за њом, прихватајући се шешира и гледајући кроз сутон необичну  
Истина јест, и по селу су се растрчали, прихвати одборник. </p> <p>— Море, село... шта село!... 
</p> <p>— Нама изволите свакад недељом, прихвати Љубица живо.{S} А и иначе, кад год имате време 
љају теже ствари.</p> <p>— Истина јест, прихвати Веља живо.{S} И ја тако радим и многи, управо  
 Могу и одговарати...</p> <p>— Коме?... прихвати писар.{S} Ено два сведока чекају.{S} Све ће то 
једну хартију и пружи је кмету.{S} Ћата прихвати, разви и прочита гласно објаву, којом се Гојко 
 гора и све нечистија, ако се он сам не прихвати метле.{S} Али је то њега мрзело, а нечистоћу ј 
сару, који већ беше устао и врло учтиво прихвати њен поздрав.{S} Изиђоше обоје напоље и седоше  
тељства, а Љубица, да би је задовољила, прича јој понешто о писару, избегавајући <pb n="99" />  
.</p> <p>— А новости... већ онако...{S} Прича свет свашта, не може се свему веровати: те не зна 
ојко уђе у собу, седе и рече Стојану да прича шта је видео...</p> <p>Прође подне, Љубица још ле 
ај ми шврћа вели: оженио се наш Гојко и прича ваздан тамо...{S} Дај, вељу, да видим нашу »младу 
стоји пред децом, како им живо и весело прича, са уста му никако осмех не силази.{S} А дечје оч 
/p> <p>— Па где си, болан, до сад, дед’ причај: где си био, шта си радио? обрте се Веља Гојку.  
 страшно!... није баш тако обично, како причају.{S} Не могу још да се приберем од страха.« Још  
 на онога...{S} Госпођа Зорка им, каже, причала...{S} Видиш ти како је оштра!{S} Не жали мужа,  
ме, отпоче горка исповест.{S} Љубица је причала тешко, с муком, али јој Смиљка помагаше згодним 
} Испричајте све лепо, као што сте мени причали.{S} Ви ми рекосте, чини ми се, да је изненада у 
 изненадној живости његовој, тим чудним причама...</p> <p>— Пазите само, наставља он, гледајући 
о га нисам опазио!«...</p> <p>При крају причања отворише се позната врата, уђе депозитар и зађе 
еће... видим ја како капетан слуша моје причање, и све се љути на онога...{S} Госпођа Зорка им, 
аде слушати заплетено и нејасно Гојково причање.{S} Кад овај стаде причати о јутрошњем разговор 
ља тако... како ће он пред свима људима причати о својој бруци?...{S} И Гојко се одједном сети  
а онда Љубица, на материн захтев, стаде причати о себи, о раду у школи, како све иде лепо, о »т 
ог излаза нема.</p> <p>Затим Веља стаде причати о оној двојици што им се спрема премештај, па д 
асно Гојково причање.{S} Кад овај стаде причати о јутрошњем разговору са Љубицом, Веља се поче  
јући радозналим погледом да Гојко почне причати.</p> <p>Гојко се у почетку сплетао, муцао, али  
разредом, јер то су само његови ђаци, и причати с каквим ће уживањем да ради ове године са њима 
ори.{S} Пандур га најпре стаде тешити и причати му како је свака сила за времена — а то је вели 
...{S} А Стојан седе са Вељом и настави причати о последњим догађајима.{S} Веља је то већ све з 
>— Јесте! одговори Гојко, и поче полако причати догађај за догађајем.{S} Кад год помене односе  
 што радити, а ја онда, знате, ударим у приче...{S} Хехе... не знате како се то згодно усвоји у 
</p> <p>— Господине Гојко... молим вас, причекајте, зовну га Љубица с прага, и упути се к њему. 
лим те, али немој сумирати без мене.{S} Причекајте ме и спремите ручак.</p> <p>— Ха, то се већ  
руку, која му је толико страдања и мука причинила.{S} Само не могаше ништа проговорити: стегло  
 сазнавати, да је тај човек, који им је причинио толики бол, сада ту уз њих, да стоји као тешки 
, да страда и трпи и да сваки има право причинити му страдање, само ако му то савест допушта... 
е (а беху ми родили и раскрупњали се за причу) па наређа на штап ко врапце...{S} Дао сам му пун 
 Печени смо и ја и он...{S} Него, знаш, причувај се... нешто је на тебе много љутит.</p> <p>Гој 
Је ли ово доиста од камџије? запита он, пришавши ближе Гојку, разгледајући дугу, црвену масницу 
 лице.</p> <p>— Добро ви вече! рече он, пришавши Љубици.</p> <pb n="194" /> <p>Она одмах познад 
ка у варошком оделу, пођоше к њему, али пришавши близу, стадоше.{S} И они се зачудише необичну  
вори она, црвенећи још јаче и гледајући пркосно.{S} Ако ће ме ко вређати — биће и без тога...{S 
оја.</p> <p>Овако уморан, обучен у неке прљаве, затворене боје, панталоне и капут, са црним шир 
очекивала, само не то, да ће им се овај прљави, криви путник приказати као учитељ.{S} Опет се н 
, његова браћа и сестре, поискачу испод прљавих, <pb n="64" /> поцепаних поњава, па трчи на ниж 
 пусти своје ђаке, па се завуче у своје прљаво сопче, у коме беше сена и ђубрета довољно.{S} Он 
ша, пуна бистре хладне воде на рапавој, прљавој и сувој руци фамулусовој; у другој држаше међу  
пеху у раду!« мишљаше она, стојећи пред прљавом испрскалом школском таблом, која је некад била  
ешир с опуштеним ободом, извади из џепа прљаву мараму и обриса њоме ознојено чело, са кога пада 
 задовољство кад потрпам у канате своје прње, па озго уседнем са женом и дететом, а за душему п 
ано иде некуд по селима; оде, врати се, пробави неколико часова код Љубице, па је опет нестане. 
стаде га посматрати...</p> <p>Као ножем прободен, Гојко одједном пребледе, искривише му се вили 
ад села се, тамо у даљини подигла танка пробојна измаглица, а тамо још даље се, у густој магли, 
сао...</p> <p>Око поноћи Гојко се трже; пробуди га некакво необично стењање.{S} Протрља очи, по 
 некога или подиже огромне терете...{S} Пробуди се и наставља на јави такве исте покрете, али г 
а тихим гласом, као да се боји да га не пробуди.{S} Сваки ко је преживео младост, мора знати за 
вање...</p> <pb n="98" /> <p>Изјутра се пробуди с јаком несвестицом и главобољом, устаде те се  
па сад, весела, и срећна, чека да се он пробуди.{S} Седи тако, сва блажена и занесена у срећи с 
.{S} Она се осети као да се нагнула над провалијом, нагла се и већ губи равнотежу... оздо из цр 
друге собе, да, видите.</p> <p>И Љубица проведе своје госте по целој кући, исприча им све што ј 
а на гозби одређује се дужином времена, проведена »на влади«.</p> <p>Дође још један од Бокићеви 
...{S} Дочекаш добра друга и пријатеља, проведеш са њим слатко неколико часова у шали и смеху,  
оплина мајчина саучешћа.</p> <p>Цео дан проведоше две сиротице у разговору.{S} Увече, после скр 
о; и Гојку се засветлеше очи.{S} У раду проведоше још цео час.</p> <pb n="50" /> <p>Веља пусти  
ахтева да обоје оду к њему у госте и да проведу заједно цео недељни дан.</p> <p>Љубици се веома 
ини тако обично, као да је многе године провела гледајући у њега.</p> <p>Љубица му пружи руку,  
.{S} Они су испитани још велике недеље, провели су цео дан код Аксе, који је обећао дати им син 
спратимо кога госта, с ким смо пријатно провели неколико часова.</p> <p>— Баш красан човек, реч 
запита га:</p> <p>— Ви сте јамачно лепо провели детињство и младост?{S} Видим да се радо сећате 
им кућама, о родитељима, о томе како су провели лето.{S} Љубичини ђаци већином су до сад чували 
 разумевањем, као да је десетине година провео на том раду.{S} Реч му беше течна, жива и одушев 
освете.{S} Све беше испитано, у мислима проверено, и све се показа непоуздано, ништавно, лепо с 
 је ваљано... овако са старим друговима провести који часак за трпезом, узвикну Влајко, бришући 
 оних неколико часова, што ће их морати провести са њим...{S} А после... <pb n="161" /> биће на 
 уведе у своју собу, која сад беше лепо проветрена, почишћена и намештена.{S} Она седе уморно и 
ње и бол, али Гојко... да му је само да провири једним оком, само за тренутак да га погледа как 
е лупати на школским вратницама.{S} Она провири на врата и таман да викне Стојана, а пред њу ст 
е, ти си болесна? отвори за њом врата и провири у собу ова жена, гледајући је са оним простосрд 
на хтеде вриснути, али се прибра и опет провири...</p> <p>Њих двоје седе на столицама једно уз  
вар...</p> <p>Него шта ова баба једнако провирује из кујне!...{S} А не плаче и не жали кћер...{ 
и још већа промена.{S} Влајко, залудан, проводи по цео дан у судници, а залудни људи најрадије  
ицу.{S} Ту су у последње време седели и проводили разговор.</p> <p>— Јадник, жао ми га опет! ре 
обегну једно од другога у школу, где су проводили целе дане, налазећи у раду олакшице своме стр 
знанства, која су ми ласкала, стадох се проводити весело...{S} И чим ступих на испит, знао сам  
 о злу кад је тако пријатно и занимљиво проводити време у раду са малом децом!... помисли она.  
у и замисли се...</p> <pb n="208" /> <p>Прогнаше деца чопор говеда на пашњак...{S} Запрашио се  
p>— Изволите један акт из Министарства, проговори писар службеним полицијским тоном, па онда, к 
и се највише свиди савет нашег Стојана, проговори Гојко, осмехнувши се малко, али му са лица не 
е знате како сте ми добро овим учинили, проговори Љубица, јер не би лепо било да му се не захва 
аву као иза сна, и гледајући замишљено, проговори:</p> <p>— И све ме зове к себи!...{S} Мало, п 
p>— Свратите мало к мени, ако хоћете... проговори Љубица, црвенећи.{S} Видело се да је због тог 
жа, очекујући с нестрпљењем да она прва проговори.{S} Није му непријатан овај састанак, напроти 
то повољно да јој каже, па очекиваше да проговори, гледајући га радознало.</p> <p>— Дошао је ак 
>Писар се обрће, нешто муца, хтео би да проговори, али жена му опет врисну па осу читав пљусак  
, усне јој се укочиле, па не може ни да проговори ни да се насмеје, а хтела би да каже бар једн 
у.« Затим пружи руку учитељу и таман да проговори (беше већ развукао усне у ироничан осмех), а  
 веома расположен, одједном заћута и не проговори ни с Влајком ни с Љубицом ни речи.{S} Тек по  
о ове изненадне страхоте, отвори уста и проговори брзо:</p> <p>— Добро... учинићу, не бригај... 
е.{S} Веља се први прибра, намршти се и проговори:</p> <p>— Овај ће начинити вашар!{S} Него ти  
ајпре зачуди, а затим се опет насмеши и проговори му тихо:</p> <p>— Није ништа, ето... била нес 
ак, па опет их обори, накашља се мало и проговори као истрке:</p> <pb n="82" /> <p>— Треба да с 
а да га мало расвести, приђе му близу и проговори:</p> <p>— Шта ти је... ти си болестан?...</p> 
а; нити куд погледа, нити се осврте, ни проговори.{S} Пандур га најпре стаде тешити и причати м 
ори главу, па немоћним, жалосним гласом проговори:</p> <p>— А ја сам мислила да не можете да ме 
н младић.{S} Још с половине дворишта он проговори:</p> <p>— Кажем ја: није се он могао променит 
ати уз матер.{S} Она се намршти и грубо проговори: </p> <p>Што бежиш? нећу те појести.</p> <p>— 
ишући.{S} Кад се мало прибра, Веља опет проговори:</p> <p>— Отпустиће је, дабогме!...{S} Чуо са 
им објасни куда ће проћи, па се по том, проговоривши још неколико речи, руковаше и растадоше.</ 
леди, и од тог дана није се ни видео ни проговорио са њима.{S} Са Љубицом, кад има што пословно 
тано ћути, па стаде мислити како би јој проговорио коју реч.{S} Прво се усуди да је погледа, је 
јадницу како се мучи.{S} Увиђа да треба проговорити, али ко може сад реч прозборити, ко је може 
мука причинила.{S} Само не могаше ништа проговорити: стегло га нешто у грлу, па једнако голица, 
ше зараћене стране морадоше попустити и проговорити по неку међу собом.{S} Истина, Гојко при то 
агушило у грудима, па ни мрднути се, ни проговорити.{S} Али шта је ово?...{S} Некаква топлина о 
та ће он тамо, кад зна да неће умети ни проговорити.{S} Истина, ово су неки добри људи, види се 
не може да се мрдне, не може једне речи проговорити.{S} Обузела је нека студен, скаменила се, н 
о неколико дана, а она ни с ким ни речи проговорити.{S} Тешко!...{S} Она увиђаше да се међу њим 
у веома задркта и он застаде, па као да прогута нешто што му дође уз груди до грла.{S} Љубица г 
ема да се јави ниједна мисао: као да је прогутала велику дозу опијума, па јој то стегло, притис 
ц јој у једном оближњем селу шпекулише, продаје сељанима со и опанке, купује од њих коже јагњећ 
вук, који се носи преко воћњака и кућа, продире кроз густе облаке прашине, што су се по негде п 
о са крова зјапи широка баџа, кроз коју продире светлост, ну осим ње има и једно окно, исечено  
рпе, одељане витке или очишћену лозу да продуже рад...{S} Краве наиђоше под крушку, где је опал 
даху учитеља, а он, да би ма шта радио, продужи брисати се и онамо где је све било суво.{S} Кме 
куд.{S} Дације су велике, подавише нас, продужи један одборник.{S} Чудим се како ћемо и толико  
уписана.</p> <p>Кмет зовну Гојка, а она продужи гледати на прозор.{S} Чича Стојан нешто тумараш 
же у школу; ту је опет обузе мрак и она продужи спавање...</p> <pb n="98" /> <p>Изјутра се проб 
ло нежнијега срца, рикну протегнуто, па продужи пут за друштвом...{S} Олакшала је чежњу материн 
ти рукама наслон и стаде чекати да ћата продужи.{S} А њему се не жури, он то згодно отеже и нам 
пућује на своју дужност.</p> <p>Опет се продужи разговор.{S} Учитељ опази да му другарица непре 
ао усне у ироничан осмех), а председник продужи:</p> <p>— Ово је општинско зло... знате — ћата. 
 је и да мисли...{S} Нека се само овако продужи <pb n="140" /> једнако... нек се ништа не мења, 
станак, напротив... али би он ипак радо продужио пут, само да не мора одговарати на њена питања 
 би ми свеједно... ништа...{S} Могла би продужити и овакав живот.{S} Али ти не знаш шта сам ја  
 Али докле ће се тако?{S} Не може се то продужити вечито; неко ће од њих бити премештен.{S} Он  
дити и врати се. </p> <p>Љубица и Гојко продужише пут ћутећи.{S} Беше им незгодно настављати до 
вори лагано и опрезно школске вратнице, прође брзо преко дворишта и уђе у ходник.{S} Стаде да с 
ого љутит.</p> <p>Гојко устаде, ћутећи, прође поред кмета и оде у школу.{S} Беше јака помрчина, 
бица, и онако буновна, не дижући очију, прође у своју собу.</p> <p>— Море, ти си болесна? отвор 
и тако нешто некад боловао, па ништа... прође, к’о ћуреће бобице.{S} Сад се смејем кад се тога  
асветљујући неку нову и важну мисао.{S} Прође пола часа.{S} Гојку се досади седети, а све више  
е смео учинити.{S} Подиже очи на њу и — прође га пријатна језа свега...{S} Онаких очију он још  
де ни погледати кроз прозор, поред кога прође весео писар, подигнувши главу високо и погледајућ 
 па како је угледа, поцрвене и хтеде да прође.{S} Она се насмеши неким болним осмехом, па му до 
<p>Изговоривши то, опет погну главу, па прође поред ње у школу, чудећи се својој присебности и  
твртак по Томиној недељи, само нека све прође у тишини...</p> <p>Гојку би милије било да Љубица 
ебрину и други испит, али сад у мало не прође зло, једва се спасе слабе оцене.{S} У осталом <pb 
емој из собе излазити, док год ти то не прође, рече он Гојку. — Метни мокру крпу, па држи тако  
светло, тако лепо, чаробно...</p> <p>Не прође ни месец дана, а она већ изгуби памет и предаде с 
оворе о новој влади, па се затим диже и прође кроз село.{S} Кад беше поред познатога плота, хте 
јући као дете.</p> <p>Веља се намршти и прође преко собе.</p> <p>— Јеси ли луд?...{S} Плачеш ка 
ноћа, која наступа изненадно, па тако и прође, он се не би нимало плашио, али у њену погледу он 
не госте, кад из саоница искочи писар и прође поред уплашенога чиче, машући својом плетеном кам 
е смеш јој казати од кога је...{S} Реци прође железницом један господин, па ми даде динар и зам 
 врелим уздркталим рукама...{S} Тако им прође читав час...</p> <p>Одједном на прозору, споља, с 
да је човек мекши.{S} Али ето и она зло прође, а није баш тако мека, уме добро да говори.{S} Ба 
за!...</p> <p>»Живот, младост... ала то прође!...{S} И шта сам сад? не смем ни да сањам онако,  
="SRP18993_C23"> <head>XXIII.</head> <p>Прође цео месец јул, а у новом учитељском гнезду не пов 
Стојану да прича шта је видео...</p> <p>Прође подне, Љубица још лежи на столу; почеше деца дола 
по пријатно живљење!...{S} Зар ја да не прођем добро, и моја будућност зар да не буде сјајна?.. 
тићу, славе ми!...</p> <p>— Хајде да се прођемо мало, обрте се Љубица Гојку.{S} Још ми глава вр 
а.</p> <p>— Е сад ако хоћете да се мало прођемо, и бар да ме том приликом испратите, рече гост. 
едном се загледа у оно мртво лице...{S} Прођоше јој трнци кроз цело тело...{S} Гле, па и лице г 
 изненада... био сам збуњен;</p> <p>Они прођоше кроз сеоски сокак, по коме лежаше ситна, истуца 
о, па се саже и пољуби је...{S} Њу опет прођоше трнци, а писар брзо узе капу и, поздравивши је  
да јој је сваки делић тела, као и душа, прожет овим заносним осећањем...</p> <p>Па зар она сама 
живети славно!...</p> <p>И Гојко доиста проживе школски распуст у задовољству и одмори се од он 
сована Љубица. — Ваљда сте бар као дете проживели, у родитељској кући, са децом?...</p> <p>— Је 
само колика нам сума треба да безбрижно проживимо.{S} Све да вам спремим.</p> <p>— Ха-ха-ха...  
О, сваки јој тај отровни звук просеца и прожиже живо срце, сваки јој чупа из срца делић по дели 
ва, над, ким се они смеју и ако су њиме прожмани и запојени.</p> <p>За то време Гојко нешто жив 
читељица застаде у недоумици: ваљало је прозборити још коју реч са новим другом, али се он суви 
ања...{S} Он стајаше, не могући ни речи прозборити.{S} Само му унезверене очи прелетаху са писа 
 треба проговорити, али ко може сад реч прозборити, ко је може прекинути у мислима и тргнути из 
ма, нек <pb n="197" /> плане ватра, нек прозвижди тане, нека им поквари, нек пресече ово љубавн 
имена на чисту хартију и таман да почне прозивати децу гласно, Љубица га заустави.</p> <p>— Нек 
ање, баш као да је сабља.{S} Погледа на прозор, а тамо стоји Пера писар, лупкајући камџијом по  
одједном издиже на прстима и погледа на прозор.{S} Ништа... мати јој се сагла, нешто се осврће, 
главом, осврте се око себе и погледа на прозор.{S} Беше мрак.{S} Таман оп <pb n="119" /> смишља 
 се трже на столици, скочи и погледа на прозор, откуд се чуо глас.</p> <p>— Хајде... чекам те.. 
реврће.</p> <p>А Љубица се наслонила на прозор па посматра децу, која ће бити предмет њена рада 
зи.</p> <p>Гојко само трчи с прозора на прозор.{S} Погледа у учионицу, Љубица се тресе од плача 
тренутак, кад се попео и надвирио се на прозор...</p> <p>— Видели сте... јецаше она, не дижући  
т зовну Гојка, а она продужи гледати на прозор.{S} Чича Стојан нешто тумараше по дворишту, вичу 
есницом у врата, затим се брзо врати на прозор и погледа унутра...{S} Баш тада Влајко затвори з 
зиђе да види ко лупа.{S} Гојко куцну на прозор и доста јасно викну:</p> <p>— Љубице!...{S} Љуби 
ци и бунилу, дојурио за мном, стао пред прозор и чека... чека мене отпадницу, чека као псето шт 
место.{S} Он не хтеде ни погледати кроз прозор, поред кога прође весео писар, подигнувши главу  
ад опази Гојка уза се, и гледајући кроз прозор уздахну:</p> <p>— Ах...{S} Шта је то?... промрмљ 
м, седи сама, гледа некуд у даљину кроз прозор, а у осталом можда никуд и не гледа...{S} Занела 
и ничему, опет притрчава, пропиње се уз прозор и гледа.{S} Срећа још те је опазио писара да изл 
аву високо и погледајући жудно на један прозор од учионице.{S} Чим полицајац уђе у школу, Стоја 
ђе на врата, но обиђе и стаде под један прозор.</p> <p>Јест они су...{S} По столу разбацане пил 
лештима, па гледа бесмислено кроз мутан прозор.{S} Шта ово би?... <pb n="85" /> Куд оде онолика 
ам видео, све сам видео, онде, са онога прозора...{S} Али ја ништа, Бога ми, ништа...{S} Само с 
ше главу, ослушкујући шта се то чује са прозора...{S} И све му се чини да чује пролетошњи вриса 
шта, не марећи хоће ли га ко опазити са прозора.{S} Брзо стиже у Брезовац.</p> <p>Веља таман се 
 <p>Пред школом се зачу разговор; поред прозора промакне по неки старији ђак.{S} Људи почеше до 
ак за вриском...</p> <p>Гојко побеже од прозора и више не приђе тамо.{S} Чим би чуо врисак, он  
њи врисак и јаукање...{S} Одмакне се од прозора, чује се још боље, баш онај исти врисак...{S} Т 
призора...</p> <p>Гојко се подиже испод прозора, погледа сумануто око себе и очи му застадоше н 
 из клупа као јарићи, па се окупише око прозора, а неки беху поумили и да изиђу напоље.{S} У пр 
 далеки венац планина, који се виђаше с прозора. — Онакав човек!... онака душа!...{S} Али ти си 
 да он одлази.</p> <p>Гојко само трчи с прозора на прозор.{S} Погледа у учионицу, Љубица се тре 
то живо говори, а он се чуди и гледа на прозоре.{S} После он стаде њој нешто доказивати, чему с 
" /> гледајући тупо како му друг отвара прозоре и како споља јурну хладан, оштар ваздух. </p> < 
се лагано у двориште, па одмах зађе под прозоре са источне стране.{S} Једна соба беше осветљена 
а беше осветљена...{S} Стаде разгледати прозоре... свуд навучене завесе, али оне двокрилне, те  
соба прегрејана, а он гле!.. па приђе к прозорима те их отвори, погледајући узгред Гојка, који  
плетена столица, ковчег са рубинама, на прозору беле платнене завесе; на дувару обешена цела га 
аче би га овај затекао баш како виси на прозору и гледа зачуђено.{S} Гојко се врати у школу, пу 
м прође читав час...</p> <p>Одједном на прозору, споља, стаде се помаљати црна чупава глава с р 
столице, држећи украс у рукама, притрча прозору, па видевши да писар изиђе из дворишта, врати с 
и оде у собу.</p> <p>Гојко брзо притрча прозору...{S} Види се, она му нешто живо говори, а он с 
е вратнице на дворишту.{S} Стојан приђе прозору, па одмах одскочи. </p> <p>— Ето га!</p> <p>Гој 
ало своју постељу, привуче сточић ближе прозору, па изиђе.{S} Стојан се враћаше с бисагама, те  
а и не гледајући га.{S} Приђе опрезно к прозору и послуша...{S} Разлеже се врисак ужасан, страх 
сништву добром гозбом, да не буде »мало пројахано«.{S} Према томе, и количина трошка на гозби о 
сан...{S} Разли му се по лицу руменило, пројури кроз њега нека пријатна топлина, и он весело ст 
хним крилима поред самих њихових очију; пројури тихо, без шума, водени кос, враћајући се ноћишт 
си са женом отишао у Брезовац, него она пројури сама ка луда, а сад ти за њом?...</p> <p>Гојко  
е га веома брзо, набаци капу на очи, па пројури преко дворишта, не марећи хоће ли га ко опазити 
ми читав пакао гнева; кроз цело му тело пројури нека снажна струја, која га преобрази: он поста 
ко сам несрећна рођена!...{S} Бог ме је проклео још на самом рођењу!...</p> <p>— Оставити!...{S 
S} Чудно!...{S} Али знам, то је све она проклета моја суровост.{S} Шта ћу, не могу друкчије.« И 
а и брине се о теби.{S} Само та судница проклета!... '</p> <p>— Јеси ли чула, жено, упамти једн 
мили као бубица...{S} Брже, брже... ах, проклете ноге, издају... баш сад.{S} Ево га унутра у ку 
 се, јер види да се мора још седети.{S} Проклети нокти!... цело јој лице избраздано, па то сад  
јући час у земљу, час на вратнице, куда пролажаху ђаци, па се опет полако крену.{S} Љубица пође 
ишта... они се ређају један за другим и пролазе, а он са својом сакатом руком полако врши посао 
ћемо...</p> <p>Она изиђе у двориште.{S} Пролазећи кроз ходник, смишљала је како ће да викне дец 
 у школу. »Све једно исто«, помисли она пролазећи поред стола, за којим се врши упис и слушајућ 
 сам спавао.</p> <p>— Хо, људи!... рече пролазећи покрај ње, као да се чуди беди невидовној, па 
машући својом плетеном камџијом.</p> <p>Пролазећи ходником школским, писар виде да се отварају  
сећаји, и она сад не мисли о оном, који пролази, весео, поред ње, не види га, него се чуди шта  
 скупе, припију се...</p> <p>Гле, дечко пролази сокаком... звиждуће и маше одељаном палицом...{ 
ако се врата лагано отварају и кроз њих пролази она позната страшна фигура.{S} Поносно подигнут 
ога срца...</p> <p>И опет мисли, и опет пролазници, и тако редом, час за часом, ћути и гледај,  
некуд у даљину, а пред очима стадоше му пролетати сећања из безазлена детињства.</p> <p>Како да 
уплашено.</p> <p>Гојко ободе коња и кад пролете кроз вратнице и отиште се низ сокаке, осети сам 
е ни са каквим добром.{S} Кроз главу му пролетеше неколика нагађања муњевитом брзином. »Отпуште 
убица је сад први пут виде из близа.{S} Пролети јој кроз главу све, што је знала о њој: муж јој 
 споразумевајући се, поседаше на њу.{S} Пролети слепи миш и запара танахним крилима поред самих 
ог нема, а врло лепа.{S} Чуо сам ја још пролетос да он облеће око ње, па ето...</p> <p>— Шта ми 
 прозора...{S} И све му се чини да чује пролетошњи врисак и јаукање...{S} Одмакне се од прозора 
ne unit="subSection" /> <p>...{S}Синуло пролеће.{S} Густа зелена трава покрила је воћњаке, па ј 
p>— Оженио сам се прошле зиме.{S} Кад у пролеће удари некакав шарлах на децу, те распустих школ 
 морам бити срећна!« И пред њеним очима пролећу сјајне, дивне слике замишљене будућности, она с 
јури напред.{S} Она опажа само како јој пролећу испред очију расцветале воћке, накривљено прошћ 
о, иде механички, а кроз главу јој само пролећу некакве испрекидане мисли...</p> <p>»И Зорка ос 
се зауставе на једном предмету, но само пролећу, увећавајући још више црну слутњу, која јој обу 
 рече ништа.{S} Ко вели: право је да се промази прво јутро по свадби, а већ после... хм... доса 
 школом се зачу разговор; поред прозора промакне по неки старији ђак.{S} Људи почеше долазити.< 
!«...</p> <p>По испиту наступи још већа промена.{S} Влајко, залудан, проводи по цео дан у судни 
— Е, кад ће пре!{S} Тек је трећи дан од промене, примети Ђокић.</p> <p>— Шта се будиш, море...  
: како би било да је питам за узрок ове промене, па ако је штогод онако... да јој ми можемо пом 
 чиновник!...{S} Хтеде ређати још друге промене на себи, али се одједном стресе и навуче покрив 
оги догађаји изређали и наступиле разне промене.{S} Пера је већ затворен; комисија, која му је  
м што знам: од данас за две недеље биће промене, па ми одсеците уши, ако то не буде...{S} Позна 
икој кривици, мрдну очима лево и десно, промени тежиште с десне ноге на леву, па опет врати на  
јој одједном сину нова мисао у глави... промени јој се лице, постаде светлије...</p> <pb n="139 
>Око подне дође јој мати.{S} Она се сва промени, кад угледа то мило јој лице, скочи с кревета и 
а га после ове речи погледа захвално па промени разговор и узе веселији, љубазнији тон.</p> <p> 
> <p>Он се осетно трже и одједном му се промени лице, али кроз један тренут стаде га полагано о 
д?...{S} Овакав весељак, па се одједном промени...{S} И видиш, њих двојица не говоре један друг 
 јасног смеха.</p> <p>Писар се одједном промени у лицу; види се да се спрема за некакву изјаву, 
а, Министри су весели, нико и не сања о промени.</p> <p>— Јок, одсече председник.{S} Ја знам шт 
едседником, а и да чује шта се говори о промени.{S} Председник га дочека збуњено, као кривац, а 
ерила да су наде варљиве и узалудне.{S} Променила се много.{S} Једва би је ко могао познати.{S} 
те се никад вратити! </p> <p>Сад се све променило.{S} И како то тако одједном?{S} Тек само нале 
у очима, ни руменила на лицу.{S} Све се променило, добило самртнички изглед, а очи, оне живе оч 
ање о смрти и животу!... </p> <p>Све се променило у новом учитељском гнезду: не сија више срећа 
S} И каквих ти власти и кметова он није променио па ништа... они се ређају један за другим и пр 
 <pb n="147" /> <p>— Само немојте да се промените до сутра...{S} Ја сам казао... нек се сматра  
ри:</p> <p>— Кажем ја: није се он могао променити — Гојко као Гојко, остао »млада«!, к’о што је 
опац, један... други... и очи се сасвим променише, право стакло!...{S} Свршено је!...</p> <p>Ка 
ојко до сад није никад обраћао пажњу на промену владе. »Шта имам да се плашим или веселим, мисл 
ива ни дужна човека, и то сад баш, пред промену.{S} Могу и одговарати...</p> <p>— Коме?... прих 
леда је добро, па мотрећи на непрестану промену израза на лицу јој, одговори:</p> <p>— Смртни с 
е хвата ње још усрдније. »Чује он за ту промену... већ тамо, депеша... па му се одједном одсеку 
му пребледеше, задркташе, он поче неким промењеним гласом, из кога звони најжуднија молба и пок 
га другог у школи нема.</p> <p>Писар се промешкољи, погледа у Љубицу, па са њом полако изиђе из 
еоског писара, а уз њега учини му се да промиче поред прошћа црвена полицијска капа.{S} Увек су 
ну... врата се лагано покренуше.{S} Она промоли главу, па најпре не разгледа добро; беше узбуђе 
е, брате, слобода!...</p> <p>Председник промоли главу из заседања, раздвајајући неке хартије.</ 
 кајгану?</p> <p>— Не треба... не могу, промрмља Љубица, и онако буновна, не дижући очију, прођ 
здахну:</p> <p>— Ах...{S} Шта је то?... промрмља она кроз стегнута уста, па се одмаче.{S} Осврт 
S} Како ће тамо бити?...</p> <p>— Хм... промрмља Гојко, зверајући очима.{S} Ја не знам...{S} Бо 
ш! рече му писар.</p> <p>— Заборавих... промрмља збуњен Гојко, крећући очима живо, као да гледа 
ој девојци, скиде шешир и не гледећи је промрмља врло брзо:</p> <p>— Гојко Савић, учитељ.</p> < 
релетевши оком сва лица климну главом и промрмља:</p> <pb n="5" /> <p>— Како сте?...</p> <p>— Е 
, а ово нам је школски одбор.{S} Учитељ промрмља нешто у себи, што је личило на звук:</p> <p>—  
 све друго.{S} Она климну главом, нешто промрмља, и више очима но говором показа му место где ћ 
ћи се, а из груди му се разлеже храпав, промукао глас. -</p> <p>— Аха... тако ли је!{S} У ово д 
ица му одмах приђе и, климнувши главом, промуца:</p> <p>— Извините... што нисам ја к вама дошла 
<pb n="104" /> <p>— Ја... ја сам писао, промуца Гојко, чудећи се чији је то глас којим он говор 
да, јест... свршио сам Учитељску Школу, промуца Гојко оборених очију, избегавајући ону заплетен 
а...</p> <p>— Којешта!...{S} Није то... промуца Гојко, па се још више заплете. — Знаш, брате, у 
амерника.</p> <p>— Шко... школа где је? промуца учитељ оборених очију, осврћући се око себе бој 
.. него знаш... да се ћата што не љути? промуца пандур бојажљиво.</p> <p>Кмет опсова крупно и ћ 
 осрамоти <pb n="124" /> пред децом.{S} Промуца нешто, не разбирајући ни сам шта говори, па се  
.</p> <p>— Како?...{S} А што?!... једва промуца. </p> <p>— Говори брже... сад, сад...{S} Да га  
за Петровић, овдашњи учитељ.</p> <p>Она промуца нешто у одговор, рукова се са њим механички, не 
.</p> <p>Гојко поцрвене, саже главу, па промуца:</p> <pb n="127" /> <p>— Сви кажу да је он сила 
»Гледај ти, молим те, какву је он згоду пронашао!...{S} Хо, кићане, јадан си ти муж за оваку же 
му је одређена за извиђање злоупотреба, пронашла је велике новчане недостатке, али још ради неу 
.{S} Прелети по неки сребрнаст облачак, пронесе се тихо, нечујно, преко недогледне пучине и рас 
де и заносних снова?...{S} Зашто јој се пронесе у памети одједном сјајна мисао: слободна!... сл 
ју густи облаци, скупе се у веће групе, пронесу се тако заједнички над селом, па се опет, тамо  
ачи се црн застор око њега, он се губи, пропада некуд и не види ништа...{S} И опет иде улицом,  
олако...</p> <p>»И зар све од једном да пропадне, сва мука моја!...{S} Таман се дошло до мете;  
руком окужити!...{S} Кад ко овако јавно пропадне, сви га презиру, избегавају...{S} А по неке... 
а испушта једну по једну у извор и тамо пропадну.{S} А у ону највећу учитељка купи павлаку од к 
 сам се гнушала...{S} Тек онако... само пропадох...{S} А сад би тек хтела живети!... онако како 
 ме нико не би тако милостиво примио... пропао бих...{S} На мене скочише у школи два најодрасли 
м <pb n="146" /> нимало страдао...{S} И пропао сам.{S} Па ево и сад, после оволикога страдања.. 
ога света дошао да гледа њено страдање, пропаст?...{S} Ево га ближе... још ближе...{S} Гојко!!. 
зажмурила, занела се, опила... и пала у пропаст.{S} После је наступила одвратност према свему,  
умем да те сачувам.{S} Само гледам нашу пропаст и страдам, горко страдам...{S} Душице, чујеш ли 
е што љути ни весели.{S} Свеједно, може пропасти цео свет и она са њим, то јој је право...{S} У 
 најволео би да могаше тог часа у земљу пропасти.{S} Сад му беше најтегобнији тај положај, због 
} И чим ступих на испит, знао сам да ћу пропасти, јер није било страдања, нисам <pb n="146" />  
рилне, те се између њих може видети.{S} Пропе се на прсте и погледа унутра...{S} Ено је, седи н 
ући се досетити ничему, опет притрчава, пропиње се уз прозор и гледа.{S} Срећа још те је опазио 
вој полицијској униформи, која тек беше прописана.{S} Нову официрску капу накривио на десно ухо 
 дођоше им Веља и Аксо.{S} После дужега пропитивања нађоше, да је Љубица врло мало прешла, али  
, али учитељице често набираху устанца, пропраћајући по неке изразе шаљивим напоменама.</p> <p> 
 да га сугестује.</p> <p>— Хоћеш?...{S} Пропусти га напред... па онако с леђа... ножем, пирни г 
добро, добро...{S} Збогом! и капетан га пропусти пред собом.</p> <p>Кад се Гојко нађе на улици, 
трајну, жудну пажњу.{S} Да јој је да не пропусти ни један покрет учитељев.{S} А он ради живо, у 
 у страху.</p> <p>— Зашто?...{S} Зар да пропустите овако занимљив призор! одговори писар, па је 
ју оно, што је у току зимушњих непогода пропуштено.{S} О малом испиту дођоше им Веља и Аксо.{S} 
 ће бити?</p> <p>— Хе, соколе, нисам ја пророк.{S} Ту се сад нешто крупно ломи... биће грмљавин 
н доиста показа акт с потписом Министра просвете, па га онда поцепа на ситна парчета. — Ево и т 
евито. — Ово, све ово... тужбу Министру просвете... тамо о Љубици, а?!... дрекну он грозно и лу 
че један одборник.{S} Он је то запео да просвети наше село, те нам натоварио на врат два учитељ 
ли ће заиста бити отпуштена?{S} Ту је и Просветни Савет, за Бога; ваљда се то не ломи баш тако  
 морање.{S} Је ли то та српска жудња за просветом, за »другим очима«, о чему се тако лепо говор 
сно...{S} О, сваки јој тај отровни звук просеца и прожиже живо срце, сваки јој чупа из срца дел 
p>— Шта сте се, море, ви учитељи, данас проскитали!{S} Што ниси са женом отишао у Брезовац, нег 
ћи чинију на сто.</p> <pb n="192" /> <p>Проскитао си се много, па и не долазиш кући на ручак, р 
азуздани полицајац, оборио главу, па ни прословити...{S} Тада Љубица виде шта је урадила, увиде 
нерази, уозбиљи се и већ беше готова да проспе читаву ватру горких прекора, да је посаветује ка 
елу.{S} Сад јој је и мајка дошла некако проста, убога, и ако је још исто онако мила, као што бе 
а, Гојка.{S} Он га чак сматра за толико проста и неотесана, да и не гледа у њему каквог конкуре 
о мислећи стиже у свој стан.{S} Беше то проста сеоска кућа са једном великом собом и »кућом", а 
а још више јој паде тешко, него се овај простак подсмева њеном другу, те му одговори доста опор 
— грешиш се много: ја сам ти једна пука простачина и не знам ти за политику баш ни мало.{S} Ја, 
ти, она ипак плане и испољи јасно своју простачку грубост.</p> <p>— Играте се, децо!...{S} Шта  
 бура...{S} Сад јој је и отац друкчији, простији, ништавнији, а некад је мислила да њега нема в 
{S} Он погледа унезверена Гојка са оним простим искреним саучешћем и махну главом ка вратима.</ 
зрела и зелена босиљка... мирис од њега простире се по свој цркви, и она помишља да то мирише б 
 <p>— Ехе, ја... дођосте и ви.{S} Само, простићете, јесте понели какву објавицу са собом? рече  
зреду ни табле, ни рачунаљке, ни стола, просто ништа.</p> <p>— Код мене ни мапе, ни метарских м 
 о томе како је он готов на све услуге, просто и једино због њене самоће и сиротиње, јер зна да 
 а она нема снаге да се томе одупре.{S} Просто не може да се мрдне, не може једне речи проговор 
мој братићу!...{S} Опрости, и нек ти је просто све од мене... и овога и онога света...</p> <p>Љ 
се боји ревизора, и не због оцене, него просто онако, боји га се као човека оштра и озбиљна, бо 
 ходати, али кад пружи корак, таман има простора да корачи четири пута.{S} Иде унаоколо, укршта 
и у собу ова жена, гледајући је са оним простосрдачним женским саучешћем.</p> <p>— Ништа... ост 
="50" /> <p>Веља пусти децу, па се кроз простран ходник упути са гостима у свој стан.{S} Дочека 
<p>Изиђоше обоје и прошавши кроз велики простран ходник, уђоше у мању, светлу, лепо окречену со 
, прво у Гојкову учионицу.{S} Соба беше пространа, али рђаво окренута, те не допираше унутра до 
изиђе Љубица из каљава сокака и ступи у пространо школско двориште, обузе је некаква слутња, <p 
око на многе стране, а има се на чем, у пространом Београду, зауставити и забавити.{S} Ту се ре 
ом светлошћу, наднео над овим китњастим пространством, па га, као оно свемоћни дух, задише свој 
 је ватрена светлост по том недогледном пространству и обојила га чудним, разним бојама, те све 
о је лепо разредио меко миришљаво сено, простро преко њега поњаву, па сад тапка рукама озго и г 
цепана, а он купује својој... и опет се просу пљусак грдње, док се у том наступу не уплетоше ње 
само налетеше облаци, натушти се небо и просу се страшна бура...{S} Сад јој је и отац друкчији, 
ло и псовке, онако кроз зубе, све се то просу пред ово двоје јадника, који дођоше да заложе сву 
и, за њима друге, чешће... пљусну киша, просуше се читави потоци из неба...</p> <p>Гојко се трж 
чно првешка, мало нежнијега срца, рикну протегнуто, па продужи пут за друштвом...{S} Олакшала ј 
ах по том стадоше излазити уморна деца, протежући се целом снагом, а за њима покуњен, снуждена  
l:id="SRP18993_C6"> <head>VI.</head> <p>Протекоше још три дана.{S} Љубица све више улази у поса 
 немог јадника, који не зна ни за какав протест.{S} Сиромах!...</p> <p>Гојко стајаше тако непом 
, кад год је што требало <pb n="163" /> протестовати, он је то радио без бојазни, а њега су се  
Е богме овамо ћете морати много што шта против методике, јер и наша врховна управа ради већином 
 да вас питам да ли сте доиста говорили против владе... — капетан затеже овде — јер сам уверен, 
 јер и наша врховна управа ради већином против методике, па морамо и ми.{S} Шта, зар ја да изгу 
овну школу; и он сам вазда се исказивао против школе и школованих људи, али тек беше му необичн 
ад да јој каже?...{S} Доиста му није ни противна ни одвратна, али не зна ипак како да назове св 
ласто.</p> <p>— Не бежим... нисте ми... противни.</p> <p>— Него напротив?... опет она удари у с 
е врше пред сеобом.</p> <p>Ђокић, првак противничке групе, дошао к судници, весео, са неколико  
ајима и жељама, код ње је све то некако проткано нејасним осећајима, у којима се ни она сама не 
одсеком на годину.{S} Заведоше решења у протокол, договорише се да се сутра изврши упис нових у 
пробуди га некакво необично стењање.{S} Протрља очи, послуша... јест, то је она.{S} Понекад јој 
аглицом, стаде га шибати по лицу.{S} Он протрља очи и махну главом у страну, као <pb n="79" />  
, и таман да баци огризак, а поред њега протрча велики кер, гледајући преда се...{S} Баш као на 
еде, поведе и сроза се у прашину, а она протрча кроз вратнице и одмах закачи кључаоницу.{S} Дрх 
изведе децу на двориште, пусти их да се протрче а сама се стаде брисати <pb n="29" /> марамом и 
њој помогне...{S} Чуди се како је рђаво протумачила његово саопштење о оној учитељици.{S} То је 
мо сад? викну Љубица.</p> <p>— Ништа... проћи ћемо, рече весео Гојко који је био на десетом неб 
вореним вратима, па погну главу и хтеде проћи.</p> <p>— Господине Гојко... молим вас, причекајт 
њему.</p> <p>Он се збуни и готово хтеде проћи, чинећи се да не чује Љубицу, али се ипак задржа, 
 се <pb n="22" /> то могло и ове године проћи без мапе.{S} Највише га је у том уверењу држала о 
издаје присебност, и он већ увиђа да ће проћи овако ако га она не заустави.{S} То је без сумње  
и стаде.</p> <p>Веља им објасни куда ће проћи, па се по том, проговоривши још неколико речи, ру 
але па их одједном нестане...{S} Све ће проћи, свега ће нестати, а Морава ће се још поносито и  
 да ми се спрема велика несрећа... неће проћи ни две недеље, а ја ћу бити отпуштен.{S} Па куд ћ 
рза кораке.</p> <p>»Кад ће ме то једном проћи! уздахну он.{S} Шта су они, обични сељаци!...{S}  
на се таласа овом долином; иљаде ће још проћи, а она ће исто овако пенити се и шумити, не <pb n 
во дуго обртала и посматрала; већ му је проучила и разгледала сваку шару, запазила сваку особин 
јазни, а њега су се многи бојали, чак и професори...</p> <p>— Је ли ожењен?</p> <p>— Пре две го 
ад?!...{S} У другој години затекоше нас професори у кафани за картама, хтедоше нас отпустити, а 
4" /> <p>Гојко се тврдо одлучи да добро прочасти Стојана, чим прими плату.</p> <p>Љубица се сме 
господине учо, викну га Ђокић, седећи у прочељу.{S} Нема ту сад ни цвоњка, све су браћа оглодал 
. </p> <pb n="68" /> <p>— Носи.{S} Нека прочита и нек се потпише да јој је саопштена наредба.</ 
ужи је кмету.{S} Ћата прихвати, разви и прочита гласно објаву, којом се Гојко Савић, привремени 
аредба.</p> <p>Кад Љубица узе хартију и прочита све, па спази чак и нумеру, она се охлади.{S} О 
де уз ову велику и непроменљиву истину, прочитајте вечну реч на овом окамењеном лицу и умирите  
 пође и она.{S} Мука!... </p> <p>Она је прочитала његове мисли, па се још сама двоумљаше.{S} На 
егово лице, да би отуд још пре одговора прочитао страшну вест...</p> <p>— Она, братићу, она...  
душу као своју; све му се могло на лицу прочитати...{S} Беше као мало дете!«...</p> <p>По испит 
ајдемо сад тамо.</p> <p>Изиђоше обоје и прошавши кроз велики простран ходник, уђоше у мању, све 
, па не може да замисли дан, који би му прошао на миру.{S} Срећом, данас се ништа не догоди.{S} 
<p>— Стојане, дај ми воде да се оперем, прошапта она, видевши Стојана како је гледа немарно.</p 
аш?</p> <p>— Хоћеш ли да га убијеш?!... прошапта она неким пискавим, загушеним гласом, отварају 
је ли?...{S} Довека!</p> <p>— Твоја!... прошапта Љубица и уздахну горко, извијајући се полагано 
 страха.</p> <p>— Баш смо погрешили!... прошапта Љубица страшљиво, обрћући главу изласку.</p> < 
гнушате се мене?... не презирете ме?... прошапта она и покуша да развуче усне у осмех, али се о 
, па за врат...</p> <p>— Куд је отишла? прошапта Гојко као из гроба, гледајући и сад несвесно и 
 Она се приближи још више, погледа га и прошапта му неколико речи... па се одмаче и стаде га по 
е приближи Љубици, наже се мало к њој и прошапта јој:</p> <p>— Сутра ћу вам донети брилијантску 
ћ свршило?...{S} Он се наже њеном уху и прошапта:</p> <p>— Хоћемо ли по Ускрсу одмах... је ли?. 
 ми старо одело... треба за сутра, опет прошапта Гојко, гледајући у таван.</p> <p>— За сутра?{S 
ану и он зачуђено махне главом и у себи прошапће: »Часни је убио!«...</p> <p>Глава јој беше обр 
ло.{S} Понегде је ова чиста, бела одећа прошарана црвенкастим јабуковим или крушковим цветом, т 
чити, као што се ова жалосница намучила прошле године, или ће благовати, као што ова сад благуј 
у његов одговор.</p> <p>— Оженио сам се прошле зиме.{S} Кад у пролеће удари некакав шарлах на д 
аконто за овај месец, а ми још нисмо за прошли примили...{S} Само ако то можеш... допуни он пос 
ељама и помислима...{S} Дуго је времена прошло тако.{S} Смркло се одавно.</p> <p>Врата шкрипнуш 
, па су и вама тако казали...{S} Али је прошло све...{S} Сад вас молим да ми опростите све... ш 
, па ме нешто глава боли.{S} Сад је већ прошло.{S} А ти, јеси ли се намучила у путу?...{S} Камо 
S} Шта је то, кмете Ћиро, и ви људи!{S} Прошлог љета пустите ми ово дете да ме надгледа овако с 
исли, јер је избегавала свако сећање на прошлост...</p> <p>Сад настаје живот, прави живот!...{S 
аиграју.{S} И она се, ваљада, пренела у прошлост, или се предала каквом новом осећају, па снује 
ло некуд по мраку...{S} Даље, даље црна прошлости!...{S} Здраво лепи, срећни животе!...</p> <p> 
сумње стајати у вези са давном, далеком прошлошћу...{S} Старцу цвокоћу зуби, нешто од зиме, а м 
 а уз њега учини му се да промиче поред прошћа црвена полицијска капа.{S} Увек су му полицајци  
љивове гране, која се пресамитила преко прошћа.{S} Од невоље удариш средином, па посред блата.. 
жњом поднесе госту.</p> <p>— Извол’те и прошћавајте...{S} Ми смо ти, братићу, знаш, бећари и си 
пред очију расцветале воћке, накривљено прошће, сухе гране на понеким шљивама и иде, корача брз 
ткидају парчета жива тела, па кроз плач прошушка:</p> <p>— Ово ми је унуче једина потпора; то с 
, сакрити главу у мраку на тим свенулим прсима, које су те, некад једре и здраве, отхраниле и п 
 сунце последњим зрацима свога заласка, прснула је ватрена светлост по том недогледном простран 
>— Е, зар већ!?... узвикну Веља.{S} Сви прснуше у смех и поскакаше са столица.</p> <pb n="34" / 
ама?</p> <p>— Еве... овај, пружише деца прст на једнога.</p> <p>— Оди, ђаче, овамо; оди, ја сам 
«</p> <p>Приђе јој Гојко, па прво лизну прст језиком и превуче њим преко табле, потом се насмеш 
 Него ја њега лепо онако, као конац око-прста, па за час готово.{S} И шта му сад не достаје?... 
 између њих може видети.{S} Пропе се на прсте и погледа унутра...{S} Ено је, седи на столици и  
е... дркће... она подмеће и другу...{S} Прсти се заплели... не може да намести кажипрст на обар 
јутрос, па сад спавао?...{S} Полако, на прстима...{S} Соба није закључана...{S} Ено ормана!{S}  
на у ходању обрте леђа, он скочи, па на прстима изиђе из собе...{S} Нема, дакле, ништа од разго 
хтеде много... па се одједном издиже на прстима и погледа на прозор.{S} Ништа... мати јој се са 
S} Жена јурну кроз врата и ступајући на прстима, с подигнутим рукама, иђаше као махнита...{S} Љ 
е да је не дирам, рече у себи, па стаде прстима чешљати браду.</p> <p>— Говоре ли што за капета 
 руци фамулусовој; у другој држаше међу прстима парче шећера, и то све с великом пажњом поднесе 
ки се окренуо сав к тој гомили, завук’о прстић у нос, па гледа зачуђено ове нове и необичне за  
је много рђавога слушала.{S} Али она ни прстом не мрдну да то спречи.{S} Напротив, реши се на о 
мо.{S} За сад, упамти добро, да ниси ни прстом мрднуо.{S} Ћути и чини се невешт свему.</p> <p>— 
и ви ово писали? узвикну он, показујући прстом на Гојков потпис.{S} Беше сав поцрвенео од љутин 
е, да је отвори.{S} Руке му врдају, а у прсту нема ни толико снаге.{S} Љубица дигла главу, па г 
пружају, онако дужином... то је извесно пруга, масница преко целога образа, па још ако је модра 
је, панталоне и капут, са црним широким пругама озго на ниже, стајаше он посматрајући село, кој 
тивим, финим смешењем прилази он столу, пружа руку, извињава се, моли за допуштење да поседи ма 
уверила да његово срце куца само за њу, пружа му руку!..{S} Ха-ха-ха...{S} А он, шмокљан...</p> 
м свечаном, белом одећом, а мирис од ње пружа се далеко унаоколо.{S} Понегде је ова чиста, бела 
губе из очију...</p> <p>И све то што се пружа пред очима наших дошљака обасјало је румено сунце 
раније.{S} Гојко једва дочека што му се пружа прилика, да са њим остане на само, па се одмах ди 
, осећа сва места којима се бол и ватра пружају, онако дужином... то је извесно пруга, масница  
ан дежмекаст сељак, прилазећи учитељу и пружајући му руку.{S} Знате ми смо преседник, а ово нам 
цвокоћеш у затвору од зиме, а данас јој пружаш руку!...</p> <p>— Шта ћу?!...{S} Да терам даље,  
а обрнула.</p> <p>— Ти, мали, ти... ти! пружи она руку на опаженог несташка и гледаше га строги 
ко одавде?</p> <p>Дете се обрте к селу, пружи руку на једну од ближих зграда и рече:</p> <p>— Е 
ријатељу мој... и друже!... она му сама пружи руку, коју он плаховито стегну, подржа је, па се  
емо...{S} Молим вас, опростите ми!« Она пружи руку и корачи унапред.</p> <p>А Гојко сања... ник 
S} Устаде, па поче брзо ходати, али кад пружи корак, таман има простора да корачи четири пута.{ 
 је од себе са одвратношћу.{S} Затим се пружи по кревету и остаде на њему, непомична, до мркла  
итељ још више обори главу, намршти се и пружи руку.{S} Ћата опет хтеде нешто рећи, али се некак 
авају, извади из капута једну хартију и пружи је кмету.{S} Ћата прихвати, разви и прочита гласн 
видиш да нас околности зближују.« Затим пружи руку учитељу и таман да проговори (беше већ разву 
.{S} Она се зачуди његовој појави, а он пружи руке радосно.</p> <p>— Хвала Богу, кад те нађох!{ 
икну Веља уплашено.{S} Да није?... и он пружи руку на чело.</p> <p>— Хм.. тако нешто...{S} У оп 
она после дугог ћутања и гледања, па му пружи из руке неколико комада.</p> <p>— А, хвала!... ре 
вела гледајући у њега.</p> <p>Љубица му пружи руку, гледајући у страну.{S} Он јој притрча весел 
е, иза потеса, докле ти год око допире, пружила се час таласаста час равна поља, по којима су н 
ајући село, које се, окићено воћњацима, пружило по другој коси, а својом ширином допире до лива 
 поносно издигао над косом, по којој се пружило село.{S} Набраше зрелих, сочних, набреклих од ј 
ји ђак међу вама?</p> <p>— Еве... овај, пружише деца прст на једнога.</p> <p>— Оди, ђаче, овамо 
р Гојку, који стајаше блед, дркћући као прут.</p> <p>— Доћи ћу сам...{S} Кажи... господину.</p> 
 отомбољиле своје танке и необично дуге прутасте гранчице, понамештале се дугорепе свраке и по  
н Драгољуб је, уплете се Богосав, сек’о прутиће, па их пуно наређа по асталу...{S} Неки му се л 
} А Гојко, озбиљан и намрштен, са неким прутићем у руци, разгледаше децу по дворишту.{S} Неколи 
ки пси.{S} Па као прави каваљер фијукну прутом кроз ваздух и смешећи се рече:</p> <p>— Да понес 
од једном брезом.{S} Свраке закрешташе, прхнуше и попадаше на оближње дрвеће.{S} Путник стаде,  
арен, усијан котур, а над њим трепере и прште по плаву своду руменосјајни зраци...</p> <p>Гојко 
 наиђе на њега неко момче, које растера псе и приђе му с оним обичним изразом лица, с којим доч 
ви Стојан са кућњег прага. — Замахни на псето, оно ће се крити да га не удариш, а некмо ли дете 
и чека... чека мене отпадницу, чека као псето што чека милост од газде...{S} А ја сам тада скоч 
сеоског пута.{S} Одједаред залаја једно псето и искочи из дворишта, за њим појури друго, па тре 
еха, сећајући се јучерањег призора: кад пси салетеше јадника са свију страна, а он се само обрћ 
вар, јер се уверио да га мрзе орловички пси.{S} Па као прави каваљер фијукну прутом кроз ваздух 
<p>— Да понесемо оружје...{S} Зли су им пси.</p> <p>— Јесте.{S} Јуче вас у мало не исцепаше.{S} 
ху ноћ, али га нико од људи не чу, само пси од крајњих сеоских кућа залајаше, па, кад не чуше н 
авика је велика чињеница, тако учисмо у психологији.{S} Па за прво време ја не бих што друго ни 
.{S} Клетве, претње, па богме по мало и псовке, онако кроз зубе, све се то просу пред ово двоје 
 је поњана...{S} Брже, опрезније!...{S} Пст!...{S} Чујеш ли?... '</p> <p>Љубица седе на земљу,  
аге, а за њим се спотиче и пада Стојан, псујући мртву учитељицу и чудећи се лудом Гојку. »Шта м 
ду.{S} Мучно да ће ту зацвркутати млади птичићи и раширити крила домаћа срећа!...</p> <p>Почетк 
ли и спрема се доручак.{S} Родитељи им, пука сиротиња, журе се на рад, надничење, а они по цео  
ођо, — грешиш се много: ја сам ти једна пука простачина и не знам ти за политику баш ни мало.{S 
ивој соби, гледајући несвесно у дугачке пукотине, које су се отегле по тавану и преврташе своје 
а радом...{S} Бујна младост ври, живот, пун силе и одушевљења, кипи и тражи где да излије своју 
а је то његов глас... тако умиљат, тако пун љубавне жудње?...{S} Никад га не чу она да тако њој 
ређа на штап ко врапце...{S} Дао сам му пун џак...{S} Море довије се човек у нужди, још како!</ 
е, као резултат преговора, велика чаша, пуна бистре хладне воде на рапавој, прљавој и сувој руц 
доше.</p> <p>Гојко и Љубица враћаху се, пуна срца, весели и задовољни, као што се обично враћам 
о ништа ниси имала, веселнице.{S} А сад пуна кућа.</p> <p>И Влајко се показа веома предусретљив 
све снаге.{S} Радило се марљиво и журно пуна два месеца, док се већ не приближише ускршњи празн 
, како су меки, како ли нежни они једри пуначки дланови!...{S} И то он осети само за један миг, 
 наслона, глава јој затурена, па припао пуначком врату и љуби...{S} Жена јурну кроз врата и сту 
 срца делић по делић досадашње љубави и пуни празно место у срцу најљућим чемером, најстраснијо 
илуету, која се удаљаваше од њега испод пуних китњастих шљивових дрвета.</p> <p>— Ех, уздахну о 
И њему се чини да хода тако по дворишту пуних 4 — 5 часова, и ако је тек мало јаче од пола часа 
 перо га никако не слушаше, но извијаше пуно непотребних црта.</p> <p>— Чекај, рече он, не дижу 
сује нове ђаке.{S} У ходнику и дворишту пуно људи и жена и свако држи за руку по једног малишан 
уплете се Богосав, сек’о прутиће, па их пуно наређа по асталу...{S} Неки му се ломе, а неки ост 
аг, и ево сад му би суђено да га види у пуном сјају господства, у положају од кога и сам по мал 
сваку мисао, свако осећање, само остаде пуст, саломљен живот, изнурена, исцеђена снага.</p> <p> 
</p> <p>Љубица омрзе живот, постаде јој пуст, бесциљан...{S} И на што овако живети?...{S} Зар ј 
це и однесе... остаде на том месту само пуста празнина.{S} Он осети да је остао усамљен за вечи 
ве срушено, уништено, па ветар преко те пусте гудуре звижди и шиба, а Морава оздо, ваљајући сво 
, па кад опази да су јој деца заморена, пусти их на одмор.{S} Тек што деца изиђоше и она, остав 
ислити.{S} Она изведе децу на двориште, пусти их да се протрче а сама се стаде брисати <pb n="2 
да зачуђено.{S} Гојко се врати у школу, пусти ђаке, па стаде ходати по дворишту, стресајући се  
брзо, јер познаде председника.</p> <p>— Пусти тога човека, нек иде кући.{S} Нећу да га узимам н 
неће ли бити и незгодно и опасно, да га пусти на таку близину к себи, а још више јој паде тешко 
ло нешто у грлу, па не може ни гласа да пусти.{S} Она се диже са столице, па дохвати рукама нас 
 још цео час.</p> <pb n="50" /> <p>Веља пусти децу, па се кроз простран ходник упути са гостима 
ше све боље и живље.{S} После пола часа пусти децу и, бришући марамом ознојено и зажарено лице, 
оћи, онда да скочимо...{S} Једаред, кад пусти децу кући и стаде тако у највећем очајању по школ 
ијена!...{S} У школу долази плачна; кад пусти децу кући, она остане сама и плаче на свом сточић 
 занимљив призор! одговори писар, па је пусти напред, да она прва уђе.</p> <p>Гојко иђаше по шк 
тојан дотрча к мени као луд... једва ме пусти да ручам.{S} Ваздан ми избрбља којечега...{S} Је  
жену за руке, али познавши је, одједном пусти њене руке и стаде се освртати око себе, као да је 
 је Љубица пустила своју децу кући и он пусти своје ђаке, па се завуче у своје прљаво сопче, у  
је неки велики терет носила.{S} И Гојко пусти своје ђаке, па јој приђе, смешећи се:</p> <p>— Шт 
рте деци, нареди им да се спреме, па их пусти кући.</p> <pb n="46" /> <p>Љубица стајаше у ходни 
о, око десет часова, опази да је Љубица пустила своју децу кући и он пусти своје ђаке, па се за 
 да идемо после подне у Брезовац.{S} Да пустимо децу рано, па да идемо.</p> <p>Гојко се изненад 
 на десно ухо, а сјајну никловану сабљу пустио те се вуче по земљи и звецка кад удари о какав к 
 кмете Ћиро, и ви људи!{S} Прошлог љета пустите ми ово дете да ме надгледа овако старог и да ме 
 захвали.</p> <p>— У десет часова тачно пустите децу кући; часовник вам добро ради, па ћу ја до 
 више од све шестогодишње теорије...{S} Пустити децу тако у свет!... настави он готово више у с 
 Господин казао скоро ће подне...{S} Да пустиш децу кући.</p> <p>Она опази да је Стојан гледа н 
{S} Гледаш цео живот унапред, а оно све пусто и одјекује вечном, бескрајном празнином...{S} Даљ 
осим жалости.{S} Срце му једнако некако пусто, али му се чини да ништа не жели, не осећа...{S}  
ути оној бесциљној, суморној, страшној, пустој празнини?!...{S} Гледаш цео живот унапред, а оно 
дечица треба да се одморе добро, дуг је пут, а и ви.{S} Па да се упознамо...{S} Ко зна кад ћете 
ти се. </p> <p>Љубица и Гојко продужише пут ћутећи.{S} Беше им незгодно настављати досадашњи ра 
јка, па кад га познаде, обрте право низ пут; Гојко једва стизаше за њом...{S} Али он иђаше, упи 
ћавамо, и умиремо, све онако узгред, уз пут...</p> <p>Љубица га уплашено погледа.</p> <p>— Није 
изузетак...{S}А кад сам се оженио? — уз пут, брате, бродећи с Дрине на Тимок, уграбих једно дев 
асна и плаховита природа...{S} Она први пут осети у себи ово силно, разорљиво осећање и предаде 
еко дворишта.</p> <p>Љубица је сад први пут виде из близа.{S} Пролети јој кроз главу све, што ј 
 не сећа с каквим је осећањем ишао први пут на своју нову дужност!;...{S} Колико је ту помешано 
 не, не, молим...{S} Има времена, други пут...</p> <p>— Е онда до виђења.{S} Лаку ноћ! рече она 
идаје необичан израз човеку.{S} А други пут видиш како му се очи запламтеле, цело лице обузето  
јега срца, рикну протегнуто, па продужи пут за друштвом...{S} Олакшала је чежњу материнскога ср 
ло у школу, где га Љубица очекује, неки пут весела а неки пут нерасположена.</p> <pb n="112" /> 
ече да је мало онако... као луд, а неки пут је добар човек.{S} За сад не говори са њим.{S} Мати 
 дођеш као да ти је све поклано, а неки пут те нема по три дана...</p> <p>— А шта би хтела: да  
 Љубица очекује, неки пут весела а неки пут нерасположена.</p> <pb n="112" /> <p>Једнога хладно 
еднако објашњава свој покрет, а по неки пут баци оштру »примедбу« на данашњи догађај.</p> <p>—  
осподар; он може што хоће... па по неки пут и да врдне...</p> <p>Љубица омрзе живот, постаде јо 
ива узбуђење и руменило, кад је по неки пут Влајко пресече оштрим и чудним погледом...</p> <p>Љ 
, суморна и брижна лица, машући по неки пут руком, као да се брани од кога, и мрштећи се.</p> < 
ом ни с Љубицом ни речи.{S} Тек по неки пут одговорио би Гојку на питање, па се опет уозбиљи и  
 очима сваки свој корак.{S} Тек по неки пут скрене око у страну, те више осети но угледа танахн 
густих облака, корача нервозно и понеки пут махне главом значајно. »Шта ли је то? пита се он де 
еома дражиле.{S} Пре венчања је по пеки пут и отрпео, али сад... кад треба озбиљно живети и рад 
ојом се он опрема на далеки, неповратни пут...</p> <p>— Јадни мој братићу!...{S} Опрости, и нек 
пута жалила писару на Гојка, а последњи пут доста отворено изјави, да би добро било кад би он б 
чајно. »Шта ли је то? пита се он десети пут у чуду, и не могући се досетити ничему, опет притрч 
овата је, баш!... премишља Гојко десети пут једну исту мисао. — Овамо седи са њим цело јутро, с 
што?!... одјекиваше очајно питање стоти пут по празној соби, сливајући се са горким јецањем и т 
hi> свршити!... понављаше она већ стоти пут једну исту мисао.{S} Него улетех, заробих се, уплаш 
 сад нам можете показати како ћемо наћи пут за вашу школу, рече Љубица и стаде.</p> <p>Веља им  
рати, рекавши да ће предузети неки већи пут.{S} Међутим, о путу он није ни мислио, него је жељн 
 Брезовац. »Бар ћу добро навићи на овај пут«, помисли он, идући кроз потес.</p> <p>— Стој, рече 
аје више млека, не тели се...{S} А онај пут зарастао, куд смо пре ишли на реку...{S} Чудно заце 
апротив... али би он ипак радо продужио пут, само да не мора одговарати на њена питања.</p> <p> 
торишеш!{S} Коме се не свиди, срећан му пут!...</p> <p>Нису се разумели.</p> <p>Он је њу волео, 
4" /> издизаше мало у страну од сеоског пута.{S} Одједаред залаја једно псето и искочи из двори 
и оде у собу.</p> <p>Кад се распреми од пута, врати се у школу, где Гојко спремаше своју уписни 
ак, таман има простора да корачи четири пута.{S} Иде унаоколо, укршта средином, само да се згре 
 рече, одахну чича, јер га је Гојко три пута слишао, док није добро научио целу наредбу напамет 
есење сунце.{S} По брезама, што су крај пута отомбољиле своје танке и необично дуге прутасте гр 
тешко школовање у Београду.{S} Неколико пута је покушавала да побегне кући, али је знала шта је 
о... озбиљно, важно...{S} Само неколико пута, у почетку њихове везе, помилова је и беше нежан п 
S} Гојко је обилази на раду по неколико пута дневно, помаже је саветима и напослетку поче да др 
издаје, како учитељи морају по неколико пута долазити к њему узалуд, али она, госпођица Љубица, 
ad>IX.</head> <p>Љубица се већ неколико пута жалила писару на Гојка, а последњи пут доста отвор 
с љути, јер ће вам се понављати онолико пута колико имате часова рада у школи.</p> <p>— Мора, б 
ко чистом и упарађеном децом.{S} Толико пута је са завишћу гледала кад варошке учитељице иду са 
еда се у свој часовник...</p> <p>Толико пута је, док свршаваше школу, идући главним улицама бео 
 пијанице једна, ти ли си то?{S} Марш с пута... дрекну она, па гурну пијана Богосава из све сна 
етињства... запамтио сам добро, стотину пута се потврдило, и сад верујем, тврдо верујем!...{S}  
аци поглед на Љубицу, која иђаше напред путањом, па одговори другу шапућући:</p> <p>— Баш сам т 
S} Нека он живи, а ја ћу да идем својим путем, куд ме срце вуче..{S} Тамо је сва моја срећа, мо 
 окренути на боље, да ће све ићи старим путем.{S} Зато не оде родитељима, и ако се спремала до  
а стана у школској згради.{S} Чувши то, путник се диже и пожури к школи, да би застао школски о 
рхнуше и попадаше на оближње дрвеће.{S} Путник стаде, скиде с главе прашњави шешир с опуштеним  
ла! рече момче као чудећи се што овакав путник пита за школу.{S} Ево је, брате... право на ову  
у њихова лица, али они ћутаху док им се путник не приближи.{S} Њему заклецаше ноге, стаде да ба 
о не то, да ће им се овај прљави, криви путник приказати као учитељ.{S} Опет се неки засмејаше, 
ловичкој, креће се тромо и уморно један путник.{S} Још из далека, по целој његовој фигури, позн 
е, ви’ш она... с високим оџаком.</p> <p>Путник распита дечка још о многим другим стварима, које 
е, брате... право на ову капију.</p> <p>Путник га не саслуша даље, но окрете право вратницама и 
е неприродно накривљен у страну.</p> <p>Путник се још једаред обазре на село, па онда баци на з 
вада.{S} Чобанчад, видевши <pb n="2" /> путника у варошком оделу, пођоше к њему, али пришавши б 
века на бескрајне сањарије.</p> <p>Наши путници наиђоше на оборену кладу на самој обали, па, го 
 сит да се надише!...</p> <p>После дуга путовања, стигоше цркви.{S} Служба већ почета, те они и 
љиш господина.{S} Јок.{S} Уморан човек, путовао цео дан, па треба лепо да се одмори. <pb n="11" 
мисли она.{S} Мораће једно од нас двоје путовати«.</p> <p>Најзад гости се кретоше.{S} Уредише д 
ше радознао Богосав.</p> <p>— Хоћете ли путовати кроз шуму? запита га она, гледајући неким свет 
е.</p> <p>Они се кренуше кроза село.{S} Путом се водио говор само о раду у школи.{S} Велимир об 
ришта, па се онда окренуше сваки својим путом.</p> <p>Кад Гојко стиже у срез, капетан таман изл 
ћи довољно хладовине и одмора...</p> <p>Путом, што води од железничке станице к општини орлович 
S} Нисам ја ни прва ни последња на овом путу...{S} Али он... ух, све би друго лако, само да је  
 предузети неки већи пут.{S} Међутим, о путу он није ни мислио, него је жељно очекивао тај дан, 
 прошло.{S} А ти, јеси ли се намучила у путу?...{S} Камо вас до сад, за Бога!{S} Тебе сам једна 
 знајући шта ће са њим, ако падне где у путу.{S} Покуша да га мало расвести, приђе му близу и п 
ошћу, али се бојала да му што не буде у путу, па после она крива.</p> <pb n="179" /> <p>Једва с 
 оштрина у ваздуху.{S} Таман да се лепо путује.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18993 
жавајте ме!...</p> <p>И она оде.</p> <p>Путује потесом, шумом, прелази бистре планинске поточић 
 њима?</p> <p>— Нас двојица ћемо сад да путујемо... у смедеревску Јасеницу.{S} Па ја да га зове 
овите буре живота, или се само нахватао пухор по живој жеравици, која ће планути још јачим жаро 
анпут умрла, то би најволела. »И што не пуца... шта чека ваздан!«...</p> <p>Писар се обрће, неш 
ош више ћу да се смејем са писарем, нек пуца од једа«.</p> <p>Гојко остаде озбиљан, вечно намрш 
едњу клупу и одмах се разлеже шкрипање, пуцкање суве даске.</p> <p>— Охо, имаћете добру музику  
несе се тихо, нечујно, преко недогледне пучине и растури се тако у висини, па опет над баџом за 
заустављају се на њој...{S} Да су десет пушака наперене на њу, лакше би јој било...{S} Шта је о 
{S} Вазда је одевен као да ће на сабор, пуши дуван господски на муштиклу »од пене«, носи чешће  
! рече он, враћајући се у канцеларију и пуштајући за собом преплашена Гојка.</p> <p>— Шта је то 
увидела, па му приђе.</p> <p>— Зар и ви пуштате, рече му она отворено, онако како су и јутрос р 
ле?{S} Док нас не спетљају обоје, па... пхи! и он духну преко руке, па уђе у кућу.</p> <p>Брзо  
врте се по соби и духну носем.</p> <p>— Пхи, како можеш у овом смраду?... соба прегрејана, а он 
 позив Велимиров и ова лепа шетња преко равна пожњевена поља. »Шта они говоре о злу кад је тако 
ш поносито и величанствено носити преко равна српска поља...</p> <p>Гојку кану суза из очију, а 
ко допире, пружила се час таласаста час равна поља, по којима су наизменце разасути потеси, сел 
ли управо не знам ни ја.{S} Тамо је све равница, нема планина.{S} А што питаш?</p> <p>— Хоћеш л 
ство, али се брзо навуку облаци на њено равно, ниско чело...{S} Мисли, те црне мисли никако да  
љила се још више, али је некако постала равнодушна према свему.{S} Са Гојком се поздрави обично 
сле, кад се довољно настрадала, постаде равнодушна према свему, било јој је свеједно...</p> <p> 
си могао радити.{S} Ваљда нећеш гледати равнодушно толика чуда у школи и звати се управитељ.{S} 
ула над провалијом, нагла се и већ губи равнотежу... оздо из црна бездана вуче је нека сила и о 
рала, размислила, умирила се, па иде на рад као и до сада.{S} Шта ће, кад јој је таква судбина! 
 Родитељи им, пука сиротиња, журе се на рад, надничење, а они по цео дан око воде, око Мораве х 
ом, гнезду.{S} Влајко и Љубица одоше на рад; гнездо остаде само.</p> <p>После два дана дођоше и 
ећи: извините, или већ тамо... морам на рад, чекају ме деца.{S} Како сам ја!{S} А она јок... не 
, да се мало приберемо...{S} Хајдемо на рад: деца нас одавно чекају, рече она, па отвори врата  
.{S} У такој соби не мили ми се никакав рад.</p> <p>— Ваша је много светлија и веселија.</p> <p 
она стоји иза њега, па одједном прекиде рад и приђе јој, гледајући преда се збуњено, али му још 
љане витке или очишћену лозу да продуже рад...{S} Краве наиђоше под крушку, где је опало мало л 
а и Гојко изјавише жељу да слушају даље рад, па по свршетку посла да пређу у стан.{S} Веља позв 
 рече им да гледају само на њу, па поче рад.{S} Осећаше како јој се образи час зажаре час охлад 
пред и улази у школу.</p> <p>Кад отпоче рад, прибра се мало и врати јој се обична њена смелост. 
њим, па се осврте деци весело, и отпоче рад.</p> <p>Веља их затече на послу; уђе у Гојкову школ 
аше, па одоше у своје учионице и почеше рад.{S} Љубица осећа да неће моћи данас ништа урадити.{ 
мејаше.</p> <p>После подне таман почеше рад, а уђе Стојан и јави с прага:</p> <p>— Ево иде учит 
послу.{S} Постајаше све расположенија и рад иђаше све боље и живље.{S} После пола часа пусти де 
 у стан.{S} Веља позва децу, па настави рад.{S} Узе да прегледа израђене задатке на таблицама.{ 
 он и изиђе брзо.</p> <p>Љубица настави рад, па кад опази да су јој деца заморена, пусти их на  
али он затвори врата за собом и настави рад.</p> <p>Писар долази на коњу свакога дана.{S} Већ г 
ли... мило му посматрати овај занимљиви рад.</p> <p>Одједном се стаде разбијати магла, која се  
Министарству!,..{S} Три разреда, толики рад... и ево ти сад још један разред, да би се олакшало 
ве године нисмо ни практиковали школски рад: наставник нам имао неке многе хонораре, па није ни 
> <pb n="80" /> <p>Кад се сврши школски рад; Љубица изиђе за децом.{S} Стаде на прагу и дубоко  
ко и Љубица, јер им је предавао школски рад.{S} Само ће у Орловицу доћи тек крајем месеца, јер  
уд идеш толико и какав је то непрекидни рад?{S} Задругу сте, чујем, отворили, па шта сад имаш т 
 други меша; у таке послове...{S} Нисам рад да ја будем крив... </p> <p>— Кажи ми само, тако ти 
 даде четворку, рекавши да је иначе цео рад одличан.{S} И Гојко се много сплете са питањима из  
еселије, а ти у себи узвикујеш:{S} Камо рад? дај да се ради!... </p> <p>Улазећи у школско двори 
а ручак... после неће моћи, кад почнемо рад.</p> <pb n="15" /> <p>— Јесте ли гледали учионице?{ 
S} А правници шта ми знају?{S} Не знају рад на једном обичном регистру, а већ онако... тхи!...  
биљан, жив и непрестано је тражио рада, рада и мишљења.{S} Кад га каква нова ствар заинтересује 
вори са њим.{S} Мати, као и свака жена, рада је сазнати узрок тога непријатељства, а Љубица, да 
ављати онолико пута колико имате часова рада у школи.</p> <p>— Мора, братићу!... настави Стојан 
ва Гојка у страну.</p> <p>— После овога рада биће заједнички ручак, али ви немојте остати... им 
да се бави самим ситницама из школскога рада.{S} Прионуше обоје на посао...</p> <p>Око поноћи Г 
зи са најбитнијим питањима из школскога рада.{S} Велика већина учитеља узе учешће у дебати, док 
осматра децу, која ће бити предмет њена рада и старања.{S} Свако се приљубило уз оца или мајку, 
ложење, које наступа после дуга успешна рада, па сад не може довољно да се наговори.{S} Стаде с 
ишта не тиче. »Видим ја, нема ту мирног рада! помисли она.{S} Мораће једно од нас двоје путоват 
а јој обузела душу.{S} Одједном, у сред рада, учини јој се да чује са дворишта необично звецкањ 
о сад да се обрати ради уписа, а сад је рада да плати сав улог од почетка године.</p> <p>Љубица 
..{S} Али за сад она је узбуђена јако и рада би ма чиме забавити се, ну чиме би?...</p> <p>— Шт 
зда озбиљан, жив и непрестано је тражио рада, рада и мишљења.{S} Кад га каква нова ствар заинте 
драгог камења, па у вече кад ја дођем с рада, обучем се у скупоцено одело, као онај гроф, а ти  
имаш тамо?...{S} Предај им сад, па нека раде сами.</p> <p>— Не волим то кад ми се жена меша у м 
о неки малишан окрене главу и гледа шта раде они у другој гомили.{S} Неки се окренуо сав к тој  
ијом узалуд; а шта ће за то време да ми раде остали разреди?...{S} Јок, ја сам то са њима наред 
стабљика, да не жуљи ноћу господина.{S} Радећи то, чича једнако објашњава свој покрет, а по нек 
 школи све се вратило на стари поредак, ради се озбиљно, мирно, марљиво... наставници се журе д 
е, зло! рече газда Цветко, уздишући.{S} Ради, мучи се, па опет ништа!...{S} Ја сам мислио чак и 
у поче да држи предавања њеној деци.{S} Ради се озбиљно и својски...{S} Једно јутро рече им Сто 
 данас? запита он осврћући се.</p> <p>— Ради, не знам што већ не излази.</p> <p>Писар скочи и у 
тив методике, јер и наша врховна управа ради већином против методике, па морамо и ми.{S} Шта, з 
о да не чује и не осећа шта се око њега ради.</p> <p>— Јеси ли гладан, господине?{S} Да идем да 
ад Љубица ућута, би му незгодно: шта да ради?... о чем сад да говори?...{S} Баш би јој радо сам 
/p> <p>Љубица је дуго премишљала шта да ради.{S} Како би било да окрене други начин?{S} Да се о 
{S} И баш ће јамачно доћи!{S} Па шта да ради он?{S} Ништа, као и до сад... ћутаће и гледаће сво 
ен, оборене главе, не знајући ни шта да ради ни куд да се дене, само обрће очима десно и лево,  
осврћући се око себе, не знајући шта да ради. »О, како је досадно!...{S} Све ће се понављати је 
 таман се стаде домишљати шта ће сад да ради, на коју ће страну да гледа, шта ће са децом, а из 
то тече из самог срца. — Он јој вели да ради свој посао, да се не плаши ничега.{S} А за писара, 
ђаци, и причати с каквим ће уживањем да ради ове године са њима.{S} Љубица, која га врло радо с 
ат и не разлежу се веселе песме кад она ради у кујни.{S} Све је озбиљно и суморно; чини се да ћ 
 је таква судбина!{S} Погнула главу, па ради за оно злехудо парче хлеба.{S} Мало је размишљала  
сви знати.{S} А ти иди у моју школу, па ради читање. </p> <p>Тако су они првих недеља, али се с 
и брзо, не знајући о чем ће пре.{S} Шта ради мати, сестре, пише ли брат из Београда, који <pb n 
абавити се, ну чиме би?...</p> <p>— Шта ради господин учитељ?</p> <p>— Са децом, веселник.{S} Ш 
мислећи без сумње о том, куда иде и шта ради.{S} Још далеко виђаху се његове дугачке руке, како 
/> не запита за Љубицу ни где је ни шта ради.{S} Тражио је премештај за обоје у други округ, па 
.{S} И Гојко одједном, не поимајући шта ради, дохвати њену меку <pb n="142" /> врелу руку и пов 
крати:{S} Кр. срп., како се то по некад ради, него баш отегао целом ширином.</p> <p>Љубица погн 
S} И ја ћу копати злато и све теби, све ради тебе...{S} Хоћеш?{S} А дворац ће нам бити сав од д 
ик, трже се.</p> <p>— Зар ваш колега не ради данас? запита он осврћући се.</p> <p>— Ради, не зн 
о, с вољом...{S} Тек ипак види се да не ради без напрезања.{S} Сва малопређашња брига одједном  
ш ми живети тамо као у рају... ништа не ради, само седи...{S} А ја ћу радити, ја ћу се мучити,  
даваше обичног сеоског левенту, који не ради теже послове, а живи боље од сељака.{S} Вазда је о 
 многе школе.{S} Без тога не може да се ради ваш посао како ваља.{S} Него знате шта: упишите и  
 себи узвикујеш:{S} Камо рад? дај да се ради!... </p> <p>Улазећи у школско двориште, Љубица опа 
.{S} Она се занесе, не слушајући шта се ради око ње.</p> <p>Кад изиђоше у порту, по свршетку сл 
да се ниједна не интересује оним што се ради на збору.{S} Најпре се посвршаваше неке дружинске  
 крушком онде...{S} Гледала шта мој муж ради са... са оном Обрадовом, одговори она тихо, лагано 
гове »послове.« Жена је зато да слуша и ради, а муж је господар; он може што хоће... па по неки 
украс младости.{S} Велимир се смејаше и ради себе, што бејаше веома расположен и нарочито ради  
ачин сазнаде како је текла цела ствар и ради чега се све започело.{S} Беше му нарочито криво, ш 
јући полусвесно око себе, иде у школу и ради, све са неким чудним, сањивим погледом, који јасно 
 па опет жури напред.{S} Често заборави ради чега је пошао, па стане на џуту, мисли се и напреж 
 суха жена, па нешто трља, вуче, шта ли ради.{S} Види се и покривач и под њим <pb n="121" /> не 
ица није имала коме до сад да се обрати ради уписа, а сад је рада да плати сав улог од почетка  
 је погледа уплашено, или се ваљда сети ради чега је пошао, па се обрте и оде улицом...</p> <p> 
пусти ни један покрет учитељев.{S} А он ради живо, умешно, с вољом...{S} Тек ипак види се да не 
рче се сасвим.{S} Сад је већ добро знао ради чега је дошао овамо.</p> <p>Увуче се лагано у двор 
 огледала!...{S} Отвори га и гледа како ради, па опет затвори и гледа.{S} Нарочито јој се свиди 
и на столицу, хтеде се осмехнути, онако ради учтивости, али му се из груди оте тежак уздах.{S}  
а се грдно преварих!«...</p> <p>А Гојко ради, иде и мисли: »Доста ми је само што знам да је мој 
 постао тежак, досадан... није се имало ради чега живети«...</p> <p>Гојкова се болест одуљи чит 
да се тако ваља, не размишљајући нимало ради чега то чини.{S} И сад одједном стаде јој наликова 
о пустите децу кући; часовник вам добро ради, па ћу ја доћи... а?...{S} Она климну главом и опе 
н велики камен, који је ваљада нарочито ради тога и намештен <pb n="118" /> уз брвна, ослања се 
 што бејаше веома расположен и нарочито ради Гојка: да му помогне намеру, јер је већ увидео куд 
а је велике новчане недостатке, али још ради неуморно, прикупљајући разне податке, спремајући с 
{S} Чим уђе у разред и виде шта су деца радила за време њеног одсуствовања, одмах посла дете к  
а на испиту необично пргава.{S} Како је радила преко године, тако настави и на испиту: стаде ви 
Осврте се по соби, гледајући зар шта би радила, па се опет намршти и изиђе из собе.</p> <p>Гојк 
шећи руке и уздишући тешко. »О, шта сам радила!...{S} Па ја га нисам пре ни гледала, а он је уж 
инила...{S} Ни сама нисам знала шта сам радила.{S} Сад знам и разумем, али доцкан.{S} Тек гледа 
у глас дркташе од љутине. — Шта си тамо радила?</p> <p>— Под крушком онде...{S} Гледала шта мој 
што нисте израдили сто и таблу, кад сте радили скамије? запита Љубица кмета.</p> <p>— Израђено  
ом децом...{S} Хвала вам много, што сте радили с мојом децом...</p> <p>— То ми је дужност, прек 
тали, пређоше на посао из све снаге.{S} Радило се марљиво и журно пуна два месеца, док се већ н 
ш може да се разбије...</p> <p>— Шта да радим, научи ме, настави Гојко очајним гласом, па му ис 
селим, мислио је раније.{S} Ја морам да радим, а они горе морају да воде надзор над нама.{S} Ка 
ме сад не преместише: научио сам већ да радим сваке године у другој школи, па ми то изгледа као 
 тон.</p> <p>— Ама, молим те, шта ћу да радим са молитвом: никако деца не могу да изговоре неке 
е мислим!{S} Како могу!...{S} Шта ћу да радим?...</p> <p>Ноћ се полагано навлачи, а оне још сед 
аха...{S} Како би било да... ах, шта ја радим!...{S} Она се сама згрози од ове ужасне мисли, ко 
једном прекиде те мисли.</p> <p>»Шта ја радим... којешта!...{S} Млада сам, здрава, па зар да се 
рају да воде надзор над нама.{S} Кад не радим, зна се шта ме чека, па ма ко био горе.{S} Та мла 
> <p>— Нека деце код мене... ја и онако радим само то.{S} Ви можда мислите... запе она, црвенећ 
 јест, прихвати Веља живо.{S} И ја тако радим и многи, управо огромна већина.{S} Па још кад доз 
вршити те лаке ствари зимус...{S} Ја то радим после подне, кад се не види ништа писати ни друго 
 да радимо обоје са овим малишанима, да радимо много, неуморно...{S} И кад нам затреба одмора,  
S} Хајдемо... хајде да се приберемо, да радимо...</p> <pb n="144" /> <p>Она скочи, узе његову р 
тима.</p> <p>— Сад да идемо у школу, да радимо, настави она, поправљајући разбарушену косу рука 
 имам добра друга, па овако у тишини да радимо обоје са овим малишанима, да радимо много, неумо 
клон: да нам је бар хлеб обезбеђен, кад радимо посао ваљано.{S} Па ето, дали су нас на милост и 
ојче...{S} Наша учитељска посла!{S} Све радимо узгред: и женимо се, и сарањујемо децу, и кућимо 
школска бешчасти, а зовемо се учитељи и радимо у тој школи.{S} Ништа!...« Па онда настави гласн 
ој!...{S} Написао човек Министру шта ми радимо у школи, под иконом Св. Саве...</p> <p>Љубица се 
се наместише на дну школе, иза ђака.{S} Радио је са првим разредом, други писаше, а трећи и чет 
е се занимати, па оде у своју школу.{S} Радио је цео дан, погледајући кад ће се појавити Љубица 
Сви гледаху учитеља, а он, да би ма шта радио, продужи брисати се и онамо где је све било суво. 
е ми све какав је тада изгледао, шта је радио?...</p> <p>Веља таман каза шта је видео и знао, а 
 Чуо сам, онај лудак, Богосав... шта је радио и кажу чак вам претио мојим именом.{S} Чуо сам да 
 премрла од страха.{S} Истина, Гојко је радио и са њеном децом, док је боловала, она сама види  
— Како је господин Драгољуб целе године радио без мапе, па опет добио петицу!</p> <p>И за децим 
до сад, дед’ причај: где си био, шта си радио? обрте се Веља Гојку. </p> <p>— Море... шта ја!{S 
..{S} Све у парчета!...</p> <p>— Шта си радио?! викну пренеражена Љубица.</p> <p>— Ха-ха... ти  
о <pb n="163" /> протестовати, он је то радио без бојазни, а њега су се многи бојали, чак и про 
да сте се саветовали са колегама шта да радите.{S} Он <pb n="58" /> обори очи, а преко лица пре 
 овакој лапавици.{S} За Бога, тата, шта радите?...</p> <p>— Зар ти не знаш наше стање, одговори 
аве, нарочито рачуна...{S} Овако док ви радите веронауку, познавање природе, певање... у мају,  
 чујем... како то ви...{S} Некако то ви радите друкчије, живље.</p> <p>— Хм... кажем вам... поч 
гостима.</p> <p>— Како...{S} Зар ви већ радите са словима? упита га Љубица зачуђено.</p> <pb n= 
спех?</p> <p>— Па није лако...{S} Треба радити непрестано и с вољом.{S} А са самим првим разред 
е, уплашена, не знајући шта би му могла радити.{S} Најзад се досети, укваси убрус и метну му на 
апишите рачунаљку; без ње не могу ништа радити, а требаће ми кроз месец дана.</p> <pb n="21" /> 
помоћи, баш и кад би хтела.{S} Шта може радити, ако јој он постане сасвим одвратан!... <pb n="1 
т. д.{S} А сад је већ време да се почне радити.{S} И јесте ли видели како иде славно: половина  
 за њом, удешавајући још унапред шта ће радити са очима и рукама.{S} Већ са очима је лакше... к 
ди хоће ли одмах сама запитати и шта ће радити кад чује.{S} А овако, кад Љубица ућута, би му не 
ујем.{S} Па што?... баш да видим шта ће радити, а?«...</p> <p>И он се стаде предомишљати... »Не 
утке у главу...{S} Чекај, зна он шта ће радити... ето га кроз два три дана са златним часовнико 
а се капетан мораде осмехнути. — Сад ће радити озбиљно... сасвим се тргла... сасвим!...</p> <p> 
 се истина расположи од те мисли и поче радити лепо, без великога узбуђења, али тек око ње обле 
, али сад... кад треба озбиљно живети и радити.</p> <p>— Хо, људи!... дрекну он из свег гласа,  
шан чича.{S} Не знам само да ли ће моћи радити.</p> <p>— Ширет велики, одговори он и предахну,  
гласно:</p> <p>— Ништа друго ниси могао радити.{S} Ваљда нећеш гледати равнодушно толика чуда у 
о своје кривице... »Шта смо знали друго радити? размишљаше он у себи..{S} Зар да гледамо мирно  
ад се не види ништа писати ни друго што радити, а ја онда, знате, ударим у приче...{S} Хехе...  
 ништа не ради, само седи...{S} А ја ћу радити, ја ћу се мучити, само да ти будеш задовољна.{S} 
 после већ, док се договорим са нашима, радићемо озбиљније.{S} Скоро ћемо имати збор за избор у 
д си стар, пријатељу, и кад не можеш да радиш, онда ниси више за службу, рече писар, вадећи хла 
рну хладан, оштар ваздух. </p> <p>— Шта радиш ово, за име Бога! викну Веља чудећи се, па га сво 
ао.</p> <p>Тако се поче нов живот и нов радни дан у овом новом, љубављу свијеном, гнезду.{S} Вл 
 и ћата именова неке главније политичке раднике. — Њему сви рекоше да су то само тек ’нако... п 
ели детињство и младост?{S} Видим да се радо сећате младости...</p> <p>— Младости?... понови Го 
 нек осети ко је јачи.</p> <p>Љубица се радо ухвати за ту мисао. »Јест, збиља!{S} Колико сам се 
је некаква студен око срца, и она би се радо дигла од стола, али зна да би то изазвало читаву б 
ногом, управо врхом ноге о под; види се радо би скочила и притрчала детету.{S} Ко зна шта би му 
сами сељани моле за нова одељења и сами радо доводе децу у школу, то сам слушала.{S} Па што је  
. о чем сад да говори?...{S} Баш би јој радо сам саопштио ко је отпуштен, али... незгодно!... » 
ај састанак, напротив... али би он ипак радо продужио пут, само да не мора одговарати на њена п 
године са њима.{S} Љубица, која га врло радо слушаше, мораде га прекинути.</p> <p>— Е сад ви на 
срећу на кога се она осмехне, све се то радовало, што их је она усрећила својим доласком...{S}  
 обрте ђацима и стаде прегледати њихове радове, као да никога другог у школи нема.</p> <p>Писар 
врло, врло много, прешли су све важније радове, кад опет нестаде мира у срцима њиховим и настад 
сиромах, и онако беше збуњен, чим опази радознала женска лица која га посматраху, а сад већ заб 
боја... и капетан се осмехну, очекујући радозналим погледом да Гојко почне причати.</p> <p>Гојк 
па очекиваше да проговори, гледајући га радознало.</p> <p>— Дошао је акт.. сад ћу да му саопшти 
то као поклон... рече он, погледавши је радознало у лице.{S} А ово сад... ви сте примили своју  
ли?... настави Љубица запиткивати, тако радознало, као што мала деца распитују за непознате им  
о у разред.{S} На лицу му исписана жива радозналост, али се јасно чита на њему и горко сажаљење 
. да се живи!...</p> <p>Гојко, нешто из радозналости а нешто због оскудице, оде до суднице, да  
и изиђе пред вратнице, где је очекиваше радознао Богосав.</p> <p>— Хоћете ли путовати кроз шуму 
 улази у посао и све се више одушевљава радом.{S} Истина она <pb n="38" /> почиње уједно и сама 
аше у својој близини, али се стараше да радом угуши све те мисли, да се отресе тога бунила и да 
у сувишну снагу.{S} Отуд толика воља за радом.{S} Нестаде јучерањих себичних мисли; душа оживе  
но милине и неке јаке младачке жудње за радом...{S} Бујна младост ври, живот, пун силе и одушев 
 нестаде је, а њу обузе пламен жудње за радом.{S} Она се преобрази: очи се весело засветлеше, о 
их дана.{S} Беше веома задовољна својим радом; кад год изиђе са децом на одмор, из очију јој си 
аспе пољупцима милу сеју.</p> <p>Мајка, радосна, што јој дете тако срећно, па уздахне и погледа 
 поче да се смеши, очи му се засветлише радосним сјајем, руке се расклапаху и склапаху, као да  
 зачуди његовој појави, а он пружи руке радосно.</p> <p>— Хвала Богу, кад те нађох!{S} Хајде!.. 
 али одједном јој засветли у очима жива радост, она скочи весело, узвикнувши:</p> <p>— Гле, тат 
љ, на лицу овога сељака опазила се жива радост, коју он није ни сакривао.{S} Прилазећи учитељу, 
на коња и оде.</p> <p>Гојку опет засија радост на лицу.{S} Сети се Веље са захвалношћу.{S} Исти 
 то, у очима јој засја дивља, неописана радост, она неким необичним покретом зграби кутицу обем 
обичан!...{S} А њега нема!...{S} Узалуд радост!...</p> <pb n="135" /> <p>— Јесте ли ви Гојко Са 
збуђења, али га сад <pb n="89" /> обузе радост.{S} Он се приближи Љубици, наже се мало к њој и  
 на вратима, блед, осећајући неку дивљу радост и задовољство, а не смејући то ничим показати.{S 
није могло ни сањати.{S} Сва се предала радости, коју не умеше ни прикрити, нити се труђаше за  
 сестра.{S} Љубица не зна шта ће пре од радости.{S} Весела је што види своју милу родбину, а јо 
ео Гојко који је био на десетом небу од радости: »изгрдила је ћату, а мене сама зове у друштво« 
е, ретке среће!...{S} Чудне ли лепоте и радости: приљубити се тако уз мајчине груди, сакрити гл 
ње, ни патње и страдања, ни прекора, ни радости... ничега, ничега!...{S} Само вечни, дубоки, не 
, обори очи, али му лице засија великом радошћу. »Ето, кажем ја: само полако, па ко зна шта још 
то се не да!«...</p> <p>И опет се преда раду грозничаво, жудно, са неком чудном одлучношћу.{S}  
 се опет замисли...</p> <p>Веља беше на раду кад они стигоше.{S} Замолише га да не прекида поса 
дном одлучношћу.{S} Гојко је обилази на раду по неколико пута дневно, помаже је саветима и напо 
амо на кратка извешћа о своме здрављу и раду и тражењу новаца.{S} Одатле се опет настављају све 
ња.{S} Разговор се води само о школском раду.</p> <p>Љубица је нарочито дошла да чује коју реч  
 добрим и не малим искуством у школском раду; свиде јој се и овај позив Велимиров и ова лепа ше 
 не досећа да је настало време озбиљном раду, не види да Влајко има још и других брига осим шко 
својој деци.{S} У непрекидном, заморном раду тражила је утехе; у послу је угушивала онај стални 
као да је десетине година провео на том раду.{S} Реч му беше течна, жива и одушевљена још прили 
материн захтев, стаде причати о себи, о раду у школи, како све иде лепо, о »том учитељу« што је 
 нестаде оних лепих и заносних идеала о раду, о скромном гнезду и тихој срећи?{S} Да ли се то с 
за село.{S} Путом се водио говор само о раду у школи.{S} Велимир обећа да ће доћи к њима са цел 
и живо; и Гојку се засветлеше очи.{S} У раду проведоше још цео час.</p> <pb n="50" /> <p>Веља п 
љиво, као да се бојао пореметити кога у раду, али кад опази да је Љубица сама, остави врата и п 
сно казује, да њена душа не учествује у раду.{S} Стојан је нешто запита или саопшти, а она буно 
 пријатно и занимљиво проводити време у раду са малом децом!... помисли она. — Неумна, незгодна 
лико задовољство и утеху човек налази у раду.{S} То је велики дар Божји, само кад је човек и с  
р су инокосне, па им нема ко помагати у раду.{S} Неке се заклињу да им је то дете једина мушка  
 где су проводили целе дане, налазећи у раду олакшице своме страдању.{S} Гојко је избегаваше да 
Па не хвалите се, госпођице, почетком у раду.{S} Збиља, како иде?{S} Данас сте почели.</p> <p>— 
.{S} И ту се ти надај повољном успеху у раду!« мишљаше она, стојећи пред прљавом испрскалом шко 
виде да га она сама увек позива и да се радује сваком његову доласку, он се умири, и све му пос 
атне.{S} У овој сеоској самоћи човек се радује кад добије прилику да с ким измења мисли.{S} У п 
»И она би се наљутила, опазила би да се радујем.{S} Па што?... баш да видим шта ће радити, а?«. 
на..{S} Боже да ли је то грехота што се радујем?{S} Ја не бих, ја знам да је то безбожно, да не 
 и одједном осети, како се у њој почињу рађати неке нове мисли, супротне овима.</p> <pb n="75"  
 срце за чим жуђаше, нити јој се у души рађаху какви осећаји, само мутан поглед блуђаше по дале 
ра довољно светлости.{S} Скамије старе, рађене још пре двадесет пет година; свака се искривила, 
ћајима, у којима се ни она сама не може разабрати...</p> <p>Почетком августа, Љубица оде својим 
а, све оде, као кад гране јарко сунце и разагна густу маглу...{S} Да се живи!... да се живи!... 
 час равна поља, по којима су наизменце разасути потеси, села и шуме, и тако све до краја видок 
 погледати је.{S} Лице све крваво, косе разбарушене, почупане, висе читави бичеви ишчупани из к 
у, да радимо, настави она, поправљајући разбарушену косу рукама и гледајући болно, очајно, као  
 густу црну као гак косу што се немарно разбацала по њеним усахнулим грудима.{S} Горке су и теш 
озор.</p> <p>Јест они су...{S} По столу разбацане пилеће оглодане кости, коре и мрве од хлеба,  
S} По соби неред...{S} Са њеног кревета разбацани јастуци, згужван ћилим...{S} А-а-а!...{S} Као 
 да угледаш на ливади какав моћни грм с разбацаним далеко у страну гранама, под којим ћеш наћи  
мишљаше он, и онако сама, одморна, није разбијала главу цео дан сељачким потребама и невољама.{ 
занимљиви рад.</p> <p>Одједном се стаде разбијати магла, која се беше ухватила око Љубице, и он 
ће видео.{S} И свака несрећа мора да се разбије о моју главу!...</p> <p>— Море ћути, то је добр 
ре ћути, то је добро ако још може да се разбије...</p> <p>— Шта да радим, научи ме, настави Гој 
 Кад на два дана пред испит потегнем те разбијем скупоцену лампу газдину...{S} Бој и грдње што  
ето... са његовим одвратним чичом, и не разбира за мене...{S} А и ја... тако исто.{S} То није к 
24" /> пред децом.{S} Промуца нешто, не разбирајући ни сам шта говори, па се одједном брзо обрт 
 школу...{S} Док ја то наредих, жена се разболи... видим да је шарлах, после већ и доктор рече. 
рећи брзо, узбуђено: у другој гимназији разболи ми се газда.{S} Знао сам, ако умре да немам куд 
p>Гојко отрча, онако необучен, у школу, разбуди Стојана и посла га за коња.{S} Како ли је изгле 
ма више здравља, ни весеља... постао је развалина, рушевина која труне, сенка...{S} Оборене гла 
у и натмуре као илински облак, а час се разведре и развуку у весео блажен израз... »Ала би то б 
и од данашњих догађаја.</p> <p>Гојку се разведри лице; са највећим задовољством узе он један ле 
 је да раскрави залеђено срце и душу да развесели.</p> <p>Школа се крену.{S} Напред иђаше Љубиц 
еле чорбе и ово весело женино цвркутање развесели га.{S} Одмах стаде сипати чорбу, одговарајући 
еном што споречкао, он ти лепо забави и развесели жену, па весела цела кућа!...{S} Дивна, прекр 
е и тражи где би се могао расположити и развеселити...</p> <p>Тек настаде распуст, а свет поче  
р приђе к столу и метну на њ неке акте, разви их и обрте се Гојку.</p> <p>— Јесте ли ви ово пис 
ију и пружи је кмету.{S} Ћата прихвати, разви и прочита гласно објаву, којом се Гојко Савић, пр 
том поштом.</p> <p>Гојко прими хартију, разви је и стаде читати.{S} Одједном пребледе сав, руке 
 боком према говорнику.</p> <p>После се разви жива дебата о говору, јер је тема стајала у вези  
 да не буде доцне...</p> <p>Да ли се то развиђа, расвањује... или са њене душе нестаје мрака?.. 
 на њу.{S} То је човек Гојкових година, развијен, крупан и веома отресита држања; лице му доста 
ак примамљивости.{S} Стас јој беше лепо развијен, али је она сама кварила његов изглед својим в 
убаст, нос; брада му обријана, необично развијена и истурена напред.{S} Цело му је држање одсеч 
расла густом црном косом, а, лице веома развијено, кошчато, због чега не силажаше са њега стала 
 и веома отресита држања; лице му доста развијено, обријано; брчићи танки, жућкасти, скоро бели 
но разумом.{S} Тело му беше несразмерно развијено: руке дугачке, допираху до колена, ноге кратк 
алека, нејасно...{S} Ну она јој не даде развити се, чињаше јој се незгодна сад, кад овај паћени 
е очекује гром после севања муње.{S} Он развлачи и отеже, ужива унапред и предвиђа резултат ово 
ора: </p> <p>— Моја је дужност да гоним разврат и неваљалство из школе, а што старији помажу не 
ица још страшнија, још одвратнија...{S} Развратник, ужасни развратник!...{S} Ах, што не може са 
још одвратнија...{S} Развратник, ужасни развратник!...{S} Ах, што не може сад да скочи из засед 
 Вељу учитеља из Брезовца«..{S} И Гојко развукао уста дужином целе вилице, смејући се призору,  
о сиротиња.{S} Тако је то.</p> <p>Гојко развукао уста у широк сладак смех, а главу окренуо у ст 
 учитељу и таман да проговори (беше већ развукао усне у ироничан осмех), а председник продужи:< 
 као илински облак, а час се разведре и развуку у весео блажен израз... »Ала би то био живот, Б 
 свенуо старац погледа у ове чудне очи, развуче му се брк у страну и он зачуђено махне главом и 
езирете ме?... прошапта она и покуша да развуче усне у осмех, али се оне искривише и задркташе, 
у исто време чини му задовољство.{S} Он развуче усне још јаче, и стаде руком гладити браду...</ 
везује своју судбину за његову, па и он развуче уста у широк весео смех.{S} Погледа је и би му  
и женскиње баш...« Он опет махну руком, разгледа пред собом па се опет замисли...</p> <p>Веља б 
> <p>Гојко непрестано преврће уписницу, разгледа потписе разних ревизора и кад наиђе на по неку 
е осврте и погледа је пажљиво и дуго... разгледа је добро, па мотрећи на непрестану промену изр 
ају некакви котурови пред очима.{S} Кад разгледа боље, она се најпре трже и устукну... некакав  
уше.{S} Она промоли главу, па најпре не разгледа добро; беше узбуђена, па јој само севају некак 
есечно за стан и башту.{S} Гојко оде те разгледа свој нови стан, па се врати са одлучним захтев 
га онај <pb n="106" /> више не гони, он разгледа по соби несвесно, стаде као да се нешто мисли  
 раме и заустави га, старајући се да му разгледа лице.</p> <p>— Можеш ли да идеш?</p> <p>— А?.. 
/p> <pb n="19" /> <p>Љубица се окрете и разгледавши по дворишту уђе у школу. »Све једно исто«,  
мџије? запита он, пришавши ближе Гојку, разгледајући дугу, црвену масницу.{S} Глас му задрхта о 
тала и посматрала; већ му је проучила и разгледала сваку шару, запазила сваку особину, али јој  
тајати обичан, као што то бива кад дуго разгледамо какву ствар, нарочито украс.{S} Кренула се у 
Стојану, који дође пред њега, па, стаде разгледати зреле шљиве и бирати једну по једну.{S} Стој 
} Једна соба беше осветљена...{S} Стаде разгледати прозоре... свуд навучене завесе, али оне дво 
, која владаше у школи.{S} Седе и стаде разгледати децу.</p> <p>Љубица приђе ближе деци, рече и 
 врљике, па онда дохвати палицу и стаде разгледати крушкову грану, нема ли још која зрела жутиц 
Намршти се, па оде к столу и опет стаде разгледати грану; очи јој светле живље, а усне се осуши 
га извади из кутије, па стаде обртати и разгледати, а очи јој не трепћу, и чини се она сама не  
н и намрштен, са неким прутићем у руци, разгледаше децу по дворишту.{S} Неколико његових ђака п 
красом на крају, налик на звезду, па га разгледаше пажљиво.{S} И опет она ни о чем другом не ми 
ј он, гледајући је право у очи, јер она разгледаше уписницу.{S} Гледаћемо...</p> <p>Она изиђе у 
ћи капетану пред очи!</p> <p>Тако редом разгледаше све шта би као требало набавити за први разр 
е нарочите, тајне знаке и изразе кад се разговарају пред Гојком.{S} Љубица већ не може више да  
акав живот... гле како се живо и весело разговарају!{S} А ја... са овако живом природом, ствара 
уда.{S} Још пре две недеље она се нешто разговарала са њим о броју ђака, па онако у шали помену 
 Мара има траве и за то, рекла ми је... разговарали смо ми.{S} Него ти сад лези, а ја ћу да пон 
му она отворено, онако како су и јутрос разговарали.</p> <p>— Подне је, одговори он, гледајући  
еде у разговору још читав час.{S} Ту се разговарало пријатељски, сасвим другарски, претресале с 
и... за Бога!...{S} Па тек сад имамо да разговарамо, викну Гојко живо, опазивши да се она окрећ 
да... чули смо, одавно смо чули, па све разговарамо са господин-свештеником...{S} Све се надамо 
 ово каква срећа, што сад овако са мном разговарате!...{S} Нисте ли пре неколико минута били ка 
 мало...</p> <p>— Па кад дођете к мени, разговараћемо на само о томе.{S} Гледајте да дођете још 
ли, налагали снопље...</p> <p>Љубица се разговараше, али се чешће мрштила: по неки малишан окре 
, знате, тако са образованом женском... разговор је веома пријатан.{S} О чему год хоћеш, све те 
 њеној плашњи у службеним пословима.{S} Разговор постајаше све живљи и занимљивији, Љубица се р 
авник са водом и слатким од трешања.{S} Разговор се води само о школском раду.</p> <p>Љубица је 
бе, и међу њима је све мање предмета за разговор.</p> <p>Гојко све више зебе...{S} Да је то она 
ла.{S} Гојко се прибираше и спремаше за разговор, идући по соби и трљајући чело.</p> <p>— Ја са 
> <p>— Чорба је данас ваљана, обрте она разговор, тражећи и у овом случају похвалу.{S} Стојан м 
> <p>— Где ви је чича Стојан? обрте она разговор, видевши да му то пада тешко.{S} Како вам се ч 
 у реду, него ја нисам научила на такав разговор; нисам бивала у друштву.{S} То већ није ништа. 
осле ручка вођаше се међу друговима жив разговор у учионици.{S} Веља седи крај стола, држећи ум 
 њој чинити...{S} Затим се вешто наведе разговор на неке учитеље и једну учитељицу.{S} Господин 
ом...{S} С нарочитом намером он прекиде разговор баш на овом месту... </p> <p>— Камо вам онај к 
шу!...</p> <pb n="44" /> <p>После пређе разговор на плату.{S} Писар с неком нарочитом интонациј 
 не може да нађе ниједну мисао да почне разговор.{S} Не, не... најбоље је да она опет остане са 
Али сад јој је веома незгодно да почиње разговор пред учитељком.{S} Зна она жене, па нека им је 
 се лукаво осмехиваше.</p> <p>Поведе се разговор о учитељима, о њиховим патњама; поменуше и јед 
 децу, па одмах, ту на дворишту, почеше разговор са њима.{S} Обоје се само упознаваху са децом, 
ај га само!...</p> <p>Поседаше и почеше разговор.{S} Љубица не скида очију са госта, а и он се, 
 питањима.{S} После настаде објашњење и разговор.</p> <p>— И све ми се ових дана врзе једно по  
ена из ђачкога доба, и тако умешно води разговор, да се Љубици и Гојку чини, као да је он већ г 
а своју дужност.</p> <p>Опет се продужи разговор.{S} Учитељ опази да му другарица непрестано ћу 
 и сурово, и ако она не зна за друкчији разговор очев.</p> <p>— Здрави су, здрави су... сви су  
ти непријатно, а и она избегаваше сваки разговор, у ком би се морало поменути име писарево.</p> 
 су у последње време седели и проводили разговор.</p> <p>— Јадник, жао ми га опет! рече Љубица. 
ле ове речи погледа захвално па промени разговор и узе веселији, љубазнији тон.</p> <p>— Ама, м 
S} И Гојко се чак расположио, па допуни разговор по неким својим сећањем.</p> <p>— Сећате ли се 
} Беше им незгодно настављати досадашњи разговор а, о другом чему нису хтели говорити.</p> <p>С 
S} И она понови у памети његов пређашњи разговор, размисли се о неким изразима, па јој се сад ц 
, рече она, па им исприча свој јутрошњи разговор с писарем, изостављајући наравно све оно, што  
 он избегава...{S} Да окушам ја завести разговор међу њима?...{S} Ко зна шта им је; питаћу Вељу 
 ван ње, Љубица слуша са интересом овај разговор, који је у по нечем подсети на њену младост.{S 
 гледаше оштро и озбиљно, као да се тај разговор њега ништа не тиче. »Видим ја, нема ту мирног  
p>Љубици се веома свидео и овај паметан разговор из кога се увери да и Гојко располаже добрим и 
ево нам младожење, прекиде Веља живахан разговор, и рукова се с Гојком. — Шта сањаш ових дана,  
 се о неким изразима, па јој се сад цео разговор учини друкчији, сасвим друкчији. »А ко зна?... 
јте мало да дођем к себи... да оставимо разговор за сутра.{S} Али вам опет кажем: ја остајем на 
 Добро сте мало пре казали: да оставимо разговор за сутра, да се мало приберемо...{S} Хајдемо н 
шње збиље, па се стаде и она упуштати у разговор, који је водио само циљу.</p> <p>— Допада ми с 
а час Љубицу, те ови морадоше ступити у разговор.{S} Седе са њима и учитељка, пошто их послужи, 
 би му по вољи.{S} Хтеде да се упусти у разговор и да је пита што за писара, па увиде да је то  
еку песмицу.</p> <p>Пред школом се зачу разговор; поред прозора промакне по неки старији ђак.{S 
ужива унапред и предвиђа резултат овога разговора.</p> <p>— И што ћу ви рећи, брате, јесу и ови 
е се и ви уплашили од нашег ономадашњег разговора и да сте се саветовали са колегама шта да рад 
иђе из собе...{S} Нема, дакле, ништа од разговора.</p> <p>Два дана по том дође јој мати.{S} Сто 
вила.{S} Нарочито је пренерази свршетак разговора са писарем, па хтеде сад одједном да угуши се 
 на рачун кога говорника.</p> <p>У току разговора Веља изазва Гојка у страну.</p> <p>— После ов 
ре за веронауку, а филолози се мрште на разговоре о сумпору, крави, коњу...{S} Тек за нас згода 
убицу.{S} Паланачки речник је за овакве разговоре веома богат, те се и Љубици даде прилика да ч 
о некаквој Милици; тада је слушао многе разговоре и задиркивања, али се сад не сећа ничега...{S 
 собу.{S} Гојко остаде још мало да чује разговоре о новој влади, па се затим диже и прође кроз  
 се обоје да се покажу што веселији.{S} Разговори се вођаху или о школском послу, или о кући, н 
сти.</p> <p>То већ беху обични Цветкови разговори, али Љубица обрати нарочиту пажњу на саопштењ 
кметовске шале, па се по цео дан вођаху разговори о љубавним аферама и ноћним шетњама.{S} На ов 
те нас у ваш стан да се мало заложимо и разговоримо.{S} Госпођица, држим, неће отказати?</p> <p 
што их послужи, а то је врло отресита и разговорна жена.{S} Отвори се читава дебата, те чак и н 
прво ваља припремити земљиште околишним разговором, па тек после на главну ствар. — Да скувам к 
.{S} Кад овај стаде причати о јутрошњем разговору са Љубицом, Веља се поче крстити и смејати.</ 
обичним тоном, који одговара другарском разговору, па изиђе на вратнице и стаде пред њега.</p>  
а не скида очију са госта, а и он се, у разговору, почешће осврће на њу.{S} То је човек Гојкови 
2" /> <p>После ручка полицајац одседе у разговору још читав час.{S} Ту се разговарало пријатељс 
и поверљиво претресају.{S} Богосав је у разговору, а већ и иначе, вазда главно лице, па се дао  
/p> <p>Цео дан проведоше две сиротице у разговору.{S} Увече, после скромне вечере, легоше зајед 
 се спрема премештај, па дошавши тако у разговору до орловичког потеса, опрости се са гостима,  
p>То већ беше много.{S} На тако отворен разгор Љубица не беше навикла.{S} Она, чедна детиња осе 
p>Председник промоли главу из заседања, раздвајајући неке хартије.</p> <p>— За прирез што велиш 
стано стајаше некакво страшило, које их раздвајаше и не допушташе никакво веће зближење.{S} С т 
селом, па се опет, тамо на крају свода, разделе и запливају усамљени...{S} Почиње шибати хладан 
елени сто...{S} А онај на врху, с дугом раздељеном брадом, сед, достојанствен... ала је необича 
пољупци!... и слух се још више повинује раздраженој женској уобразиљи, па јој ствара тако јасну 
 намешта с нарочитим циљем: да што више раздражи Љубицу.</p> <p>— Код таке фајн-жене, брате, тр 
почетку сплетао, муцао, али му се после раздреши језик и он доста живо исприча готово све, што  
ста метнути.</p> <p>После подне, кад се разиђоше кметови и сељани, преместише га у судницу.{S}  
 ученика у први разред, па се одборници разиђоше.{S} Баш тада уђоше у двориште кола са учитељев 
, док се на великој висини не растуре и разиђу по ваздуху...{S} Над селом се носе гласови стоке 
цело лице.</p> <p>Писар скочи и дохвати разјарену жену за руке, али познавши је, одједном пусти 
ђе у месо...{S} О, та га мисао још више разјари...{S} А после газити, газити... дуго газити, до 
амртном ропцу, или дављеникову кркљању, разлеже се споља, али га у соби нико не чу, а напољу пи 
понаша у њој, а напољу се <pb n="28" /> разлеже песма: »Паун пасе, трава расте; пајо, пауне...{ 
Приђе опрезно к прозору и послуша...{S} Разлеже се врисак ужасан, страховит...{S} Он претрну, х 
ктима и забодоше се дубоко у месо...{S} Разлеже се врисак по соби...{S} Писар се изви, и док се 
ислио, да се у таквој школи целе године разлеже јаук и плач јадне, немоћне дечице!...{S} Љубица 
према њој поводећи се, а из груди му се разлеже храпав, промукао глас. -</p> <p>— Аха... тако л 
 Љубица седе на предњу клупу и одмах се разлеже шкрипање, пуцкање суве даске.</p> <p>— Охо, има 
тла олуја...{S} Груну гром, па се осу и разлеже грмљава преко поцрнела <pb n="172" /> неба...{S 
шарени и бели некаква маса на кревету и разлеже се врисак за вриском...</p> <p>Гојко побеже од  
чујно, као лахор, машу и зову...</p> <p>Разлеже се очајан, панички, самртнички врисак и одјекну 
ину лицу, не чује се љубавни шапат и не разлежу се веселе песме кад она ради у кујни.{S} Све је 
 је оно све ближе и да ће се њена срећа разлетети као прах...{S} Па ипак се свакога часа нада д 
о није јава, но лаки, варљиви сан...{S} Разли му се по лицу руменило, пројури кроз њега нека пр 
 једва приметним руменилом, које јој се разли по лицу.{S} Видела је да има нешто повољно да јој 
ву снагу у грудима, па осетише да им се разлива нека пријатна веселост у срцу; осетише оно позн 
ли и муке стараше, да навикне дечје ухо разликовању ова два гласа.{S} Љубица готово не дише; св 
 маса...{S} Он прилази и одједном јасно разликује два црна ока, која су се упила у њега, па не  
 како иде славно: половина већ знају да разликују оба гласа!{S} А тек смо почели, од јуче...</p 
невесело, страдалнички, а по целом лицу разлила се она суморна меланхолија, која придаје необич 
сти, ко зна какве би се изјаве одједном разлиле из груди.{S} Овако пак само уздахне и снуждено  
у с једног краја на други, а по лицу се разлило усхићено чуђење.{S} Обоје осећаху како им се ду 
рока!{S} Јер шта бисте могли навести за разлог?...{S} То не може бити, верујте ми.</p> <p>— Гот 
онови у памети његов пређашњи разговор, размисли се о неким изразима, па јој се сад цео разгово 
d>X.</head> <p>Љубица се већ прибирала, размислила, умирила се, па иде на рад као и до сада.{S} 
 их без престанка.</p> <p>»Шта он хоће? размишља Љубица о целом догађају.{S} Нисам га добро ни  
 она страсна, бескрајна, слепа, која не размишља много, но само бира место, где би канула кап о 
енски: знајући само да се тако ваља, не размишљајући нимало ради чега то чини.{S} И сад одједно 
 за оно злехудо парче хлеба.{S} Мало је размишљала о последњим догађајима: обузела је некаква а 
уди се јамачно шта га то буди из дубока размишљања, па махну репом живо, трже се и стругну низа 
е!...{S} Кад угледа злато... хм... нема размишљања.{S} Сад нека је, нек се прибере.« И он оде,  
...{S} А видиш, код њега покушао... без размишљања...{S} Уђе и право за камџију... зна га да је 
кривице... »Шта смо знали друго радити? размишљаше он у себи..{S} Зар да гледамо мирно како се  
о овде, гледај!...{S} Овај намештај, па разне ситнице, звонце...{S} Што ја не одох у полицију?. 
већ многи догађаји изређали и наступиле разне промене.{S} Пера је већ затворен; комисија, која  
га може снаћи, и он већ претура у глави разне комбинације, али му не долази на памет ништа тако 
дједном седе уз њу и стаде јој говорити разне бесмислице, шалећи се њеном неумешноћу и смејући  
ке, али још ради неуморно, прикупљајући разне податке, спремајући се да спроведе кривца суду.</ 
едном пространству и обојила га чудним, разним бојама, те све трепери, сија се и прелива под ја 
оше мисли прелетати и заустављати се на разним другим средствима освете.{S} Све беше испитано,  
 Веља стаде опет ходати, премишљајући о разним плановима, који му долажаху у главу.{S} Са Гојко 
тано преврће уписницу, разгледа потписе разних ревизора и кад наиђе на по неку слабу оцену, нам 
астезати у дужину, стварајући све веће, разноврсне слике.{S} Одједном се на зиду, право пред ње 
зидану зграду своје среће!...{S} Зар да разори сама ово, чистом љубављу исплетено, ружичасто гн 
S} Она први пут осети у себи ово силно, разорљиво осећање и предаде му се сва, целом душом свој 
ца у себи, враћајући се своме стану.{S} Разочарана је у свима својим претпоставкама и надама, к 
га и да ће после наступити црно и горко разочарање; да ће нестати снова и наступити оштра, суро 
е времена да све видите и да се у свему разочарате.</p> <p>— Али за Бога, ваљ’да нико не дира о 
све шта би као требало набавити за први разред, па пређоше код Гојка.{S} За његову мапу опет бе 
а!...{S} И још да му се сад дода и први разред, а учитељица иначе нема велики број ђака!...</p> 
 по десетину нових, тек да имају и први разред... па се свет научио тако...{S} До године ће бит 
о ти је, господине писаре, за онај први разред...«</p> <p>»Не, не... то не ваља.{S} Друго...{S} 
ме ваших девет ђака... да има и он први разред.{S} Хајдемо у школу, да вам саопштим.{S} Ала ће  
 сутра изврши упис нових ученика у први разред, па се одборници разиђоше.{S} Баш тада уђоше у д 
} Него знате шта: упишите и мене у први разред; ја бих баш волео да учим код вас...{S} Тако да  
} Сећа га се добро кад је ступио у први разред гимназије, заједно са њим, па видевши да не може 
е раменима и поче уписивати децу у први разред, »Да се трпи!... рече у себи.{S} Дође време да с 
ње.{S} И то им учини по вољи: узе други разред и поче познавање природе.{S} Предавао је врло ле 
има се појави писарка, он шмугну у свој разред, па се закључа.{S} Сврши се трагедија!...</p> <p 
еко двадесет предмета, а она само један разред са три предмета!...{S} И још да му се сад дода и 
а, толики рад... и ево ти сад још један разред, да би се олакшало залудној учитељици!{S} До сад 
едне суботе у вече уђе Стојан у Љубичин разред.{S} Чича беше на великој муци: од пре, док се сл 
ма оде у школу.{S} Прво сврну у Љубичин разред; деца беху на окупу.{S} Даде им чиме ће се заним 
 још није снага повратила.{S} Чим уђе у разред и виде шта су деца радила за време њеног одсуств 
ом.</p> <p>Мало постаја, па уђе Гојко у разред.{S} На лицу му исписана жива радозналост, али се 
Други дан Гојко таман изиђе из Љубичина разреда, а вратнице се отворише и на њима се показа, св 
о треба <pb n="12" /> за отварање првог разреда?...{S} Како ли ће она...{S} Ах, шта ја све око  
pb n="18" /> <p>— То је за оне из првог разреда, а ми ’вако... крпигуза, јарца, вина и тако...< 
у наредби. »Наређује се учитељици првог разреда школе орловичке, поред усмене наредбе, да сутра 
 и згодан тренутак да што пре излети из разреда, да се не осрамоти <pb n="124" /> пред децом.{S 
акар оне тамо у Министарству!,..{S} Три разреда, толики рад... и ево ти сад још један разред, д 
нигде и никад не догађа:{S} Гојко у три разреда има преко двадесет предмета, а она само један р 
 а шта ће за то време да ми раде остали разреди?...{S} Јок, ја сам то са њима наредио све за че 
ло.{S} Такав му је српски језик у свима разредима.{S} А неки предмет, као рачун, обрађен је сла 
101" /> После се већ навикла, а у вишим разредима беше веома занимљивих ствари...{S} До сад се  
ревија око његове постеље, како је лепо разредио меко миришљаво сено, простро преко њега поњаву 
у школе, иза ђака.{S} Радио је са првим разредом, други писаше, а трећи и четврти рачунају на т 
престано и с вољом.{S} А са самим првим разредом треба свакад постићи одличан успех; то није мн 
вори.{S} Стаде се хвалити својим другим разредом, јер то су само његови ђаци, и причати с какви 
тави она, у школи немају ништа: у првом разреду ни табле, ни рачунаљке, ни стола, просто ништа. 
а, носећи књигу у руци...{S} У четвртом разреду, кад га већ сврших, умре ми брат, па умре и ота 
, стаде се помаљати црна чупава глава с разрогаченим очима...{S} Припи се <pb n="171" /> уза ст 
ојко стајаше, пренеражен, зелен и блед, разрогачених очију од страха, ноге и руке му дркћу, а н 
да врати, искривљених вилица, страшних, разрогачених очију...{S} Нешто га у грудима дави, стеже 
 страшан као звер, искривљених вилица и разрогачених крвавих очију...{S} Беспомоћно детињско ст 
ш ти!...{S} Ко је умро?... дрекну Гојко разрогачених очију, стегнувши старца за раме, гледајући 
{S} Образи се окаменили, очи јој стале, разрогачиле се и не могу никако да се одвоје од онога с 
астурило.{S} Родитељи помрли, сестре се разудале и свака за себе савила гнездо, браћа се растур 
руку на његово раме, а он, онај бесни и разуздани полицајац, оборио главу, па ни прословити...{ 
а добациваше Пери двосмислене одговоре, разуме се све у шали, но тек беше са њим потпуно слобод 
за њу, сећати се појединих тренутака и, разуме се, то су најлепша сећања...{S} Ето, и ви се сећ 
овога расположења.</p> <p>— Страдање... разуме се.{S} Па баш то и јесте оно што вам кажем...{S} 
вори... па ја и она — муж и жена!...{S} Разуме се већ: ја сам постао сталан, положио практични  
нистров потпис?</p> <pb n="111" /> <p>— Разуме се, и своју тужбу познао сам...</p> <p>— Хм, доб 
јући је у капут.</p> <pb n="95" /> <p>— Разуме се...{S} Али на адреси напиши <hi>у руке</hi>, д 
ајући га некако чудно и тужно.</p> <p>— Разуме се, у моју уписницу.</p> <p>— Ево вам списка, па 
нда ја да издам за све месеце?</p> <p>— Разуме се, одговори други глас одлучно.</p> <p>Гојко ис 
 никако да дође к себи...{S} Не може да разуме ове необичне и неочекиване речи, и све мисли да  
 и необично, али она не беше у стању да разуме све што се око ње збива.{S} Неке страшне речи уј 
</p> <p>Љубица раширила очи, гледа и не разуме шта ово он говори.{S} Она само посматра ово учти 
а пријатан.{S} О чему год хоћеш, све те разуме... па и сам да се поучиш чему.{S} А ни ми вам ни 
ски...</p> <pb n="206" /> <p>О, сад тек разуме Љубица шта је привукло Влајка, и с тога је његов 
 спремите ручак.</p> <p>— Ха, то се већ разуме.{S} Како!... рече он и удали се са неким значајн 
ником, не знајући још шта да мисли и не разумевајући потпуно свој положај.</p> <p>Одједном Гојк 
послу.{S} Говорио је таком сигурношћу и разумевањем, као да је десетине година провео на том ра 
 Гојко и поче долазити к себи.{S} Стаде разумевати догађаје...{S} Он могаше схватити одмах, да  
ену опет стаде ударати необично, она не разумеваше шта се то са њом збива, беше занесена...{S}  
послушност, а оно, ето!...{S} Па сад ти разумеј женско срце!{S} И шта је она могла до сад мисли 
ек са њим лепо поступати.{S} Она је сад разумела о коме ћата говори, али одмах помисли: неће ли 
 о целом догађају.{S} Нисам га добро ни разумела.{S} Управо, он ми није још ништа ни казао, нег 
 И баш може бити да сам га ономад рђаво разумела.{S} Човек, без сумње, гледао мало да ме занима 
шљати овим речима.{S} Није их у почетку разумела.{S} Одједном се прену и погледа свесно.</p> <p 
свиди, срећан му пут!...</p> <p>Нису се разумели.</p> <p>Он је њу волео, али некако на свој нач 
 погрешно разумели, управо што ме нисте разумели.{S} Ја сам човек осетљив, и тешко ми је кад ко 
је много тешко било што сте ме погрешно разумели, управо што ме нисте разумели.{S} Ја сам човек 
 четири месеца!...</p> <p>— И ја ово не разумем, рече она, спремајући се да изиђе и клањајући с 
накупиле капље зноја.</p> <p>— Ја то не разумем; не знам како... рече Љубица, тражећи згодан из 
сам знала шта сам радила.{S} Сад знам и разумем, али доцкан.{S} Тек гледаћу да од сад буде све  
{S} Разумеш ли?...</p> <p>— Како не бих разумео, лијепи братићу...{S} Још ми бриде и глава и ле 
ви?...{S} Зашто се плећете у оно што не разумете и што није ваш посао!...</p> <p>— Ја, знате... 
 се то говори у другом смислу.{S} Ко ће разумети женску душу!...</p> <pb n="44" /> <p>После пре 
види.{S} Па ћу бити твоја!...{S} Твоја, разумеш ли?{S} Хоћеш?...</p> <p>Богосав, пребледео од с 
 и да предаш ово писмо његовој госпођи, разумеш?{S} Не смеш јој казати од кога је...{S} Реци пр 
а нам нико ништа не може...{S} Нико!... разумеш!...{S} Послаћу одговор Министру у име капетанов 
 шмугнеш овамо, да те нико не опази.{S} Разумеш ли?...</p> <p>— Како не бих разумео, лијепи бра 
 само капетану.{S} Испричај му све, али разумеш — <hi>све</hi>...{S} Само гледај да те онај зли 
ањалачку душу, која живи више маштом но разумом.{S} Тело му беше несразмерно развијено: руке ду 
свету и он сад замишља како изгледа оно рајско место, где је познао једине дане среће, милоште, 
да...{S} Па ти ћеш ми живети тамо као у рају... ништа не ради, само седи...{S} А ја ћу радити,  
.</p> <p>Гојко је погледа, поцрвене као рак, па одједном отвори уста и каза јасно оно, што до с 
S} Ено и чашице ракиске, жути се на дну ракија...{S} Тамо даље оно округло стакло, у њему игра, 
 добро је!...</p> <p>Љубица наточи лепе ракије и поднесе му.</p> <p>— Хо, људи!... красота!...{ 
агани један на други...{S} Ено и чашице ракиске, жути се на дну ракија...{S} Тамо даље оно окру 
ојури к вратима, али га писар дочепа за раме.</p> <p>Стој, смрдибубо!...{S} Умеш да чиниш пакос 
разрогачених очију, стегнувши старца за раме, гледајући зажареним очима у његово лице, да би от 
бе намирити. </p> <p>И Стојан га узе за раме, као мало дете, па га уведе у собу и намести на ст 
реће вратима.{S} Он притрча и узе је за раме. — Треба се договорити...{S} Данас-сутра... ових д 
своју мисао.</p> <p>Љубица га ухвати за раме и заустави га, старајући се да му разгледа лице.</ 
.{S} Писар му приђе, зграби га руком за раме и привуче к столу.</p> <p>— Ово... ко је ово, а?.. 
 благајни, метну му пријатељски руку на раме, па одговори:</p> <p>— Реците му: сањам оно што си 
се диже, приђе Гојку и метну му руку на раме.</p> <p>— Будите слободни...{S} Испричајте све леп 
и њега и с правом подиже руку на његово раме, а он, онај бесни и разуздани полицајац, оборио гл 
е му и метну једну своју руку на његово раме, па га опет пажљиво погледа својим великим очима.{ 
и он онако... наслонио руку на Љубичино раме, а ја уђем па га зграбим обема рукама, подигнем у  
бити краја скандалу, па дохвати жену за рамена и изгура је напоље.{S} Срећом, Стојан се раније  
: осети да јој падоше две тешке руке на рамена, које почеше стезати...{S} Ватра јој плану из гр 
м некако-необично најежи, увуче главу у рамена, па нервозно звера очима, час у Љубицу, којој се 
се одједном трже, прибра се...{S} Слеже раменима, као да се чуди шта то она бунца, па се окрете 
ји су се бавили у Београду.{S} Он слеже раменима и поче уписивати децу у први разред, »Да се тр 
ећи по соби и чешући се руком по једном рамену, и ако га ту није ни мало сврбело.</p> <p>— Нађи 
е послужи.{S} Влајко је пљесну руком по рамену, то му беше израз велике нежности и милоште, а ч 
ма као да смо се ја и ви, господин учо, раније познавали... или смо се негде виђали, настави пи 
звикну Љубица, дигнувши главу.{S} Да је раније па да свратите, али је већ мрак...</p> <p>Гојко  
мам да се плашим или веселим, мислио је раније.{S} Ја морам да радим, а они горе морају да воде 
но да баш тако отворено покаже, како је раније опазила госте, па их сад ишчекује.{S} С тога се  
 не бој се.</p> <p>Веља му исприча неке раније и све јучерање догађаје, држећи да то има везе с 
p>— Идите, децо, кући...{S} После подне раније...</p> <p>Кад остадоше сами у школи, писар приђе 
часова у шали и смеху, па још ако си се раније са женом што споречкао, он ти лепо забави и разв 
 изгура је напоље.{S} Срећом, Стојан се раније уклони у страну, те се не понови ономадашњи случ 
нути.</p> <p>— Зашто нисте дошли к мени раније?{S} Што сте трпели толико зло без невоље?...</p> 
а да га прати, јер се мора вратити кући раније.{S} Гојко једва дочека што му се пружа прилика,  
о огромна већина.{S} Па још кад дознамо раније ко је ревизор, оставимо цео предмет недирнут...{ 
>— Добро одговори он.{S} Можемо... само раније...</p> <p>После подне иђаху низ потес, једно пор 
 је отпуштена она учитељица, о којој су раније говорили.{S} Богосав, вели, синоћ дошао из среза 
својом појавом и држањем одговара њеним ранијим сновима.</p> <pb n="164" /> <p>— Хо, брате...{S 
..{S} Само не онакво, како се замишљало ранијих дана...</p> <pb n="156" /> <p>Живели су скромно 
?...{S} И Гојко се одједном сети својих ранијих снова и би му чудно како се то све редом испуња 
РОМАН</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Светолик П. Ранковић</p> <p>(НАГРАДИЛА МАТИЦА СРПСКА СА 100 ФОР.)</ 
ори <pb n="122" /> са Стојаном да сутра рано позову Вељу.{S} Изређаше се толики догађаји, а њег 
ред вече се сви вратише, да би се сутра рано могао наставити редован посао...</p> <p>Љубица сањ 
е мислити о лекару, да ли ће доћи сутра рано, као што је обећао.{S} После стаде мислити о Гојко 
>Напољу се смрачило, и ако је још доста рано.{S} Навукла се по околини густа магла, па роси по  
ревари сан...</p> <p>Изјутра усташе обе рано.{S} Она предаде мајци сав новац, што га узе од пис 
своме селу.</p> <p>Сутрадан Љубица дође рано у школу; и деца се брзо окупише.{S} Свако се лепо  
епи, срећни животе!...</p> <p>Устала је рано после свадбене ноћи, опремила се лепо, чисто; спре 
ле подне у Брезовац.{S} Да пустимо децу рано, па да идемо.</p> <p>Гојко се изненади; овакав пре 
ва смрт!...{S} Ко ће се још ње сећати у раној младости...{S} Али шта је ово, шта ће ово да буде 
 отворише.{S} Као кад неко добије тешку рану изненада, о чем дотле никад није ни сањао, па се с 
и га где му долази.{S} Шта је, пишти ли рањено, изневерено срце?...{S} Знам, знам, дикане мој:  
муцати пренеражен ћато.{S} Јадно његово рањено срце!...{S} На првом љубавном кораку мораде наић 
велика чаша, пуна бистре хладне воде на рапавој, прљавој и сувој руци фамулусовој; у другој држ 
стави, па као прави генерал кад саслуша рапорт, климну главом и окрете се учитељици.{S} Сеоски  
де доцне...</p> <p>Да ли се то развиђа, расвањује... или са њене душе нестаје мрака?...{S} Што  
 падне где у путу.{S} Покуша да га мало расвести, приђе му близу и проговори:</p> <p>— Шта ти ј 
ном се на зиду, право пред њеним очима, расветли и показа велики светао круг, из кога по том из 
на јастук и заспа...</p> <p>Одједном се расветли цела соба, апи то сад није она соба у којој за 
е обрте и стаде лагано ходати по школи, расветљујући неку нову и важну мисао.{S} Прође пола час 
најпре заплашена па по том ослобођена и раскалашна сеоска деца...{S} И кметови са вечним немање 
околини густа магла, па роси по мокрој, раскаљаној земљи, по дрвећу и зградама, цеди се са лишћ 
а траје данима, недељама...{S} Сокак се раскаљао, па нигде не можеш ногом згазити од блата.{S}  
вадесет пет година; свака се искривила, раскламитала...{S} Љубица седе на предњу клупу и одмах  
{S} Полако само... тихо као сенка...{S} Расклањај руком пера кукурузна, да не шуште, па хајде н 
 се засветлише радосним сјајем, руке се расклапаху и склапаху, као да привлаче кога, горња усна 
ан поглед на ове малишане довољан је да раскрави залеђено срце и душу да развесели.</p> <p>Школ 
ене велике кромпире (а беху ми родили и раскрупњали се за причу) па наређа на штап ко врапце... 
нимо се, и сарањујемо децу, и кућимо, и раскућавамо, и умиремо, све онако узгред, уз пут...</p> 
ивео...{S} Скућио, окусио домаће среће, раскућио...{S} Као на електрици!...</p> <p>— Како то!?  
учен.</p> <p>— Ти ћеш се напослетку сав распасти, иструнућеш у овом смраду и ђубрету. — А ти, к 
да у пламичак кандила, што трепери пред распећем на врху иконостаса.{S} Учитељ отегао неку дуга 
ле, то исто сада!...{S} И пламичак пред распећем, и учитељева херувика са онаким истим сецањем  
 она... с високим оџаком.</p> <p>Путник распита дечка још о многим другим стварима, које су га  
.{S} Обоје се само упознаваху са децом, распитиваху их о њиховим кућама, о родитељима, о томе к 
зном живошћу, једнако некуд трчи, нешто распитује, договара се са Стојаном.</p> <p>Једнога дана 
 вољи.</p> <p>— Ето, сад и ми почели да распитујемо за политику, рече Љубица, смешећи се.</p> < 
вати, тако радознало, као што мала деца распитују за непознате им ствари. — Жалите јамачно и са 
ти некакви црни котурови, које она лено распознаваше, и ако беше у густом мраку, затим се котур 
овај оштар, званичан тон, који се јасно распознаваше у наредби. »Наређује се учитељици првог ра 
.{S} Сумрак се већ ухватио, те му се не распознаје лице.</p> <p>— Добро ви вече! рече он, приша 
акога часа уза се и знати да је у праву располагати тобом као...</p> <p>— Ехе, голубице, много  
Ехе, голубице, много он, грешник, тобом располаже...{S} Не био ја на његову месту, видела би ти 
е тај жалосни покрет сва одбрана, којом располаже...{S} Камџија фијукну кроз ваздух, ошину га п 
ан разговор из кога се увери да и Гојко располаже добрим и не малим искуством у школском раду;  
е смејаше и ради себе, што бејаше веома расположен и нарочито ради Гојка: да му помогне намеру, 
ља се намршти, и ако је дотле био веома расположен, одједном заћута и не проговори ни с Влајком 
 памет!{S} И ја сам првих дана била чак расположена према њему«...{S} И она се сети неких трену 
 се сва предаде послу.{S} Постајаше све расположенија и рад иђаше све боље и живље.{S} После по 
прену и стаде се отимати од тога новога расположења.</p> <p>— Страдање... разуме се.{S} Па баш  
аше према њему ни жалости, ни мржње, ни расположења.{S} Она сама, са својим болом, бејаше сад п 
клања ону досадну зебњу и ствара у души расположење, срећу...</p> <pb n="90" /> </div> <div typ 
о већ иначе има довољно узрока за тешко расположење, он мора очајавати на овакову времену.</p>  
неко горко сећање, које јој помути цело расположење, и она се опет осећа као у ланцима...{S} Та 
сећаше како је обузима некакво пријатно расположење према свему, па чак и према овом писару. »З 
еобично весело; обузело га оно пријатно расположење, које наступа после дуга успешна рада, па с 
ца осећа да јој се све више враћа старо расположење, осећа се у некој већој слободи, спали јој  
киде Веља његов монолог, који у овакову расположењу не би имао краја.</p> <p>— Шта је то, море, 
ј лепу и скупоцену гривну; она се веома расположи, а писар уживаше само, гледајући је тако весе 
и... како је до сад!..{S} Она се истина расположи од те мисли и поче радити лепо, без великога  
јаше све живљи и занимљивији, Љубица се расположи, па стаде празна соба звонити од њенога весел 
сети на њену младост.{S} И Гојко се чак расположио, па допуни разговор по неким својим сећањем. 
по и ваљано...</p> <p>Влајко се о ручку расположио, задиркује Гојка, сећа се неких смешних сцен 
па бежи од куће и тражи где би се могао расположити и развеселити...</p> <p>Тек настаде распуст 
повод или случај, који би је могао мало расположити и угушити јој у души оне страшне црне мисли 
тра, гледајући по стварима и намештају, распоређеном по соби.</p> <p>— Хајдемо у друге собе, да 
. отеже она и оде у собу.</p> <p>Кад се распреми од пута, врати се у школу, где Гојко спремаше  
љак и опет ћуте и слушају.{S} А ћата се распричао у велико:.</p> <p>— Истина, и Николче синоћ д 
олико жутих, зрелих крушака... једна се распрсла на двоје, па се беле полутине и преливају се н 
ити и развеселити...</p> <p>Тек настаде распуст, а свет поче зуцкати о везама Влајковим са Мили 
.</p> <p>И Гојко доиста проживе школски распуст у задовољству и одмори се од оноликога страдања 
о се насмеши задовољно, победоносно.{S} Распусти децу, па се и сам упути кроз село, право ка бр 
ецом к своме стану.</p> <p>А Гојко брзо распусти децу и оде журно у Брезовац. »Бар ћу добро нав 
ролеће удари некакав шарлах на децу, те распустих школу...{S} Док ја то наредих, жена се разбол 
х!...</p> <p>— Што бар не дође одмах по распусту, да седиш с нама овде?...{S} Него тако... изгу 
говоривши још неколико речи, руковаше и растадоше.</p> <p>Гојко и Љубица враћаху се, пуна срца, 
драви обично, као да су се пре два часа растали.</p> <p>— Где си ти летос био? запита га само,  
велики бол у срцу, кад помисли на такав растанак...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>...{ 
ахвалности да засија у њему, ни туге за растанком... ништа, ништа друго, само прекор чемеран, о 
, ижљубише се, исплакаше се опет, па се расташе.{S} Стајала је дуго на отворену пољу, гледајући 
28" /> разлеже песма: »Паун пасе, трава расте; пајо, пауне...{S}" Деца поискакаше из клупа као  
густом мраку, затим се котурови стадоше растезати у дужину, стварајући све веће, разноврсне сли 
} Срећом наиђе на њега неко момче, које растера псе и приђе му с оним обичним изразом лица, с к 
 највише дао на посао, да се ти гласови раструбе, а он им је управо и био повод, јер је он саст 
тави он збуњено, да би себе оправдао. — Раструбила је по целом срезу и свима показује некакву г 
.</p> <p>— Истина јест, и по селу су се растрчали, прихвати одборник. </p> <p>— Море, село... ш 
 душу младу напајала, почиње се ружити, растурати...{S} И она види да ће нестати свега и да ће  
 љуљушкаху, док се на великој висини не растуре и разиђу по ваздуху...{S} Над селом се носе гла 
ихо, нечујно, преко недогледне пучине и растури се тако у висини, па опет над баџом затрепери ч 
и свака за себе савила гнездо, браћа се растурила по белу свету и он сад замишља како изгледа о 
>А за то време његово се мило гнездашце растурило.{S} Родитељи помрли, сестре се разудале и сва 
че, не помаже ти сад ни Америка, кад си растурио своје гнездо!... узвикну он, уздахнувши...{S}  
аве, пожури са оним завођењем наплата и расхода, па да сведемо рачун.{S} Не сме се дуље чекати, 
пажа само како јој пролећу испред очију расцветале воћке, накривљено прошће, сухе гране на поне 
на месту и бацајући неумесне досетке на рачун кога говорника.</p> <p>У току разговора Веља изаз 
курузовини, сви се смеју, праве шалу на рачун Гојков...{S} А Гојко, срећан што се једаред смири 
према да избаци неку пошалицу на Гојков рачун, <pb n="42" /> престиже га и сама рече: истина, н 
свима разредима.{S} А неки предмет, као рачун, обрађен је слабо, а неки није још ни дирнут.</p> 
ођењем наплата и расхода, па да сведемо рачун.{S} Не сме се дуље чекати, јер кад дођу они, па з 
је и заборавила да старешине воде оштра рачуна о владању државних службеника... »Гле, па шта ће 
 И Гојко се много сплете са питањима из рачуна, али њему не покварише одличну оцену, те тако он 
авица иза школе, па о њима нико не води рачуна.{S} Она се нервозно диже и рукова са писарем, пр 
ствари, које се лако забораве, нарочито рачуна...{S} Овако док ви радите веронауку, познавање п 
 крљуштају и много су лепи за јело), па рачунај са њима колико год хоћеш.</p> <p>— Господин Дра 
зредом, други писаше, а трећи и четврти рачунају на таблицама.{S} Љубица се веома зачуди кад ви 
кроз месец дана.</p> <pb n="21" /> <p>— Рачунаља... а шта му је то? пита је кмет, као бајаги за 
ају ништа: у првом разреду ни табле, ни рачунаљке, ни стола, просто ништа.</p> <p>— Код мене ни 
речене дуварове.</p> <p>— Прво запишите рачунаљку; без ње не могу ништа радити, а требаће ми кр 
и остају цели.{S} Са њима је он једнако рачунао.</p> <p>— Море, знаш ли онога ономлањског, Свет 
 то сад регулисати.</p> <p>Љубица стаде рачунати, па онда извади из стола чисту хартију.</p> <p 
ави, па не знам куд ћу пре.{S} Даћу све рачуне новом кмету, па ти гледај после са њим...</p> <p 
е, оде до суднице, да покуша пречистити рачуне са досадањим председником, а и да чује шта се го 
ај кључеве!...{S} Запечате касу, па дај рачуне...{S} Удри, удри, држи, па кроз неколико дана го 
седник, смешећи се.{S} Ђавоља посла ови рачуни!</p> <p>— А хоће ли бити што на јашанцију?</p> < 
...{S} Знаш колико сам ја тебе чекао на рачунима, одговара председник, смешећи се.{S} Ђавоља по 
 премре, поче се каменити...{S} Само се раширене зенице упрле кроз мрак у неке <pb n="196" /> н 
другу...</p> <p>Она се диже са столице, раширених очију и бледа лица...{S} Нека паклена одлучно 
на погледа и одједном, као електрисана, рашири очи, а у њима засветли најпре чуђење и страх...{ 
о избегавате?</p> <p>Гојко се унезвери, рашири очи, као кад нас ко увреди незгодном претпоставк 
 затурена глава, угледа је одмах и само рашири очи...{S} Севну јој у глави да је то његова жена 
а вама и да се извиним...</p> <p>Љубица раширила очи, гледа и не разуме шта ово он говори.{S} О 
но да ће ту зацвркутати млади птичићи и раширити крила домаћа срећа!...</p> <p>Почетком јуна на 
ене!...{S} Научило, знаш, да мења... ка рђав слуга газде... па то одмах у скитњу...</p> <p>Љуби 
ан.{S} И баш може бити да сам га ономад рђаво разумела.{S} Човек, без сумње, гледао мало да ме  
 да и њој помогне...{S} Чуди се како је рђаво протумачила његово саопштење о оној учитељици.{S} 
а нас води у вежбаоницу.</p> <p>— То је рђаво, врло незгодно!... рече он мрштећи се.{S} Вежбање 
слеп...{S} Хм... истина за мене то није рђаво: саставићемо обадве плате, и њену и његову, па ће 
ије због школе.{S} Има и богослова који рђаво певају.</p> <p>— Има, доиста има, одговара поп, о 
у учионицу.{S} Соба беше пространа, али рђаво окренута, те не допираше унутра довољно светлости 
кад ко, нарочито таква женскиња, о мени рђаво мисли.{S} Госпођице, ја имам рођену сестру, која  
у и да им будем веран, а мени неће бити рђаво од њихне стране.{S} Тако је то, братићу мој.</p>  
убица настави:</p> <p>— Било ми је врло рђаво, мислили су да сам умрла, па су и вама тако казал 
 зове »учитељска свађа«, о чем је много рђавога слушала.{S} Али она ни прстом не мрдну да то сп 
мо пре ишли на реку...{S} Чудно зацело: ревизор се љути што деца знају трећину читанчице на пам 
ицу, што се онако нетактична показа.{S} Ревизор отпусти децу кућама, рече им да дођу у школу на 
астаде велика журба у школи: одређен је ревизор, знали су га обоје, и Гојко и Љубица, јер им је 
ина.{S} Па још кад дознамо раније ко је ревизор, оставимо цео предмет недирнут...{S} Ови природ 
 сад могао један отаљавати!...{S} Е али ревизор летос договори се са пређашњим одбором — а ми с 
а ту вештину није ни знала, па зато јој ревизор смањи оцену и даде четворку, рекавши да је инач 
 узбуђење и журбу.{S} Љубица се плашила ревизора, јер се о њему говорило да се бави самим ситни 
на, и то му није првина.{S} Али се боји ревизора, и не због оцене, него просто онако, боји га с 
еврће уписницу, разгледа потписе разних ревизора и кад наиђе на по неку слабу оцену, намршти се 
у реч са новим другом, али се он сувише ревносно занео око својих ствари, те и она оде.{S} Чича 
а у леђа, па у мене...{S} Ено га, јест, револвер...{S} Мати... отац...{S} Станка... моја младос 
 се сија челична, никлована цев...{S} А револвер кратак, мали, као каква играчка...{S} Видиш, с 
о његова жена, и она већ претпостављаше револвер у њеним рукама...{S} Страх јој одузе снагу, он 
а нема толико смелости.{S} Опет је бољи револвер.{S} Груни у њега из прикрајка, па кад падне и  
.. моја младост!«...</p> <p>Али у место револвера падоше на писареве образе две сухе коштуњаве  
ову лицу...{S} Прва му мисао застаде на револверу, који он не имађаше...{S} Свеједно, добар је  
нају?{S} Не знају рад на једном обичном регистру, а већ онако... тхи!... — рече он, махну руком 
их банкнота. — Ја ћу с кметовима то сад регулисати.</p> <p>Љубица стаде рачунати, па онда извад 
оги »предмети уздисаја«, док не дође на ред Драгутин.{S} Тада се заче прва и права ђачка љубав, 
у нико ништа не може...</p> <p>Сад дође ред на капетана да поцрвени и обори главу.</p> <p>— Хм. 
цу, који држаше високу столицу и чекаше ред да се поздрави са учитељем.</p> <p>— Ово ви је вами 
јој и одведе је на дно собе, у последњи ред клупа. </p> <p>— Тамо је, чини ми се, Веља? запита  
ћи пред собом, а напослетку, завршујући ред, натмурен и покуњен, ступаше Гојко.{S} По потесу бл 
и га да још мало поседи, као што би био ред.{S} Влајко и Љубица остадоше сами у соби.{S} Чим из 
ито чергарење, ово терање без кривице и реда!...{S} Море, шта ту!... знаш ли да чак осећам неко 
сута крупним камењем.{S} То беше доиста редак и величанствен накит.{S} Застадоше јој очи на њем 
ше, да би се сутра рано могао наставити редован посао...</p> <p>Љубица сања само о оном што је  
 а овде то исто са платом, и ако је она редовно издавала уредне признанице.{S} Шта је то?{S} Да 
веома занимљивих ствари...{S} До сад се редовно у писмима извештавала о стоци, о суседима и врш 
 Школе, који је становао у истој кући и редовно је пратио у школу до абаџиске чесме.{S} Она се  
ијих снова и би му чудно како се то све редом испуњава баш онако, како је он желео,..{S} Истина 
, доста; а после већ, ићи ће све својим редом...{S} С нарочитом намером он прекиде разговор баш 
Ево вам списка, па узмите озго или оздо редом...{S} Што је најбоље.</p> <p>— С краја ћемо, оздо 
И опет мисли, и опет пролазници, и тако редом, час за часом, ћути и гледај, гледај, гледај... а 
ив изићи капетану пред очи!</p> <p>Тако редом разгледаше све шта би као требало набавити за прв 
се учини да се овде не могу деца навићи реду (а она то хтеде постићи одмах првог дана), па их у 
лату улога, а Гојко угледа Вељу у првом реду, па му се одмах упути.{S} Са Вељом стајаху неколик 
ше ни бриге ни зебње; осећа да је све у реду и добро, али не мисли о том; зна да у џепу има дос 
ао да је то и очекивао, као да је све у реду, те није могло друкчије ни бити...{S} Он опажа как 
он мишљаше да је само такво поступање у реду, а друго су све бапска посла, која не доликују озб 
.. не мари.{S} Може бити да је то баш у реду, него ја нисам научила на такав разговор; нисам би 
ова он није променио па ништа... они се ређају један за другим и пролазе, а он са својом сакато 
ограду, зауставити и забавити.{S} Ту се ређају многи »предмети уздисаја«, док не дође на ред Др 
тресале се успомене из младости, управо ређали се несташни поступци у школи и ван ње, Љубица сл 
че, а сад државни чиновник!...{S} Хтеде ређати још друге промене на себи, али се одједном стрес 
.{S} Мајка ти рекла... и сад се стадоше ређати поруке од мајке, сестара и дође говор на брата.< 
ати у мрак.{S} Пред очима се непрестано ређаху некакве необичне слике.{S} Најпре се стадоше мот 
м се затворише апсанска врата и зарђала реза шкрипну оштро...</p> <p>Гојко се осврташе око себе 
влачи и отеже, ужива унапред и предвиђа резултат овога разговора.</p> <p>— И што ћу ви рећи, бр 
ици и после краћег времена јави се, као резултат преговора, велика чаша, пуна бистре хладне вод 
 њену оцу, па се он другога дана врати, рекавши да ће предузети неки већи пут.{S} Међутим, о пу 
ој ревизор смањи оцену и даде четворку, рекавши да је иначе цео рад одличан.{S} И Гојко се мног 
јко затресе плећима и изиђе из собе, не рекавши никоме ни речи.{S} Стојан стајаше уз пламен, гр 
смањио се, и постао некако смирен, тих, рекао бих чак понизан.{S} Са неким учтивим, финим смеше 
е све чудније, вртећи главом, као да би рекао: »Ово нису чиста посла!« ...</p> <p>Сутрадан Гојк 
у и горко сажаљење, прекор...{S} И опет рекао би да и његово дице вели: »Шта ћемо, кад нам је т 
хором, овај тужни двопев танахне бистре реке и младе, несрећне девојке...</p> <p>А Гојко занеме 
{S} И кроз неми сутон, са тихим жубором реке, помеша се болно, тужно јецање...{S} И оде низ вод 
 или је струлио ту на месту; стазица до реке обрасла травом; вир, код кога су се намештале спра 
наш, дете моје.{S} А по теби гледајући, рекла бих да је много добро.{S} Само то треба сачувати. 
ео свет, а баба Мара има траве и за то, рекла ми је... разговарали смо ми.{S} Него ти сад лези, 
 детиње речи, не знајући ни сама шта је рекла.</p> <p>Појави се на прагу и Гојко, али друкчији, 
сам вас доиста тешко увредила...{S} Али рекла сам вам већ: ја за она два месеца нисам ништа зна 
и.{S} Сви су те поздравили.{S} Мајка ти рекла... и сад се стадоше ређати поруке од мајке, сеста 
на практика...</p> <p>— Јест, добро сте рекли.{S} Практика, света практика!{S} Нисам ја узалуд  
, што му се да та прилика да јој ма шта рекне.</p> <p>— Ама чекај, господине, стаде кмет извија 
о хоћеш... како год ти хоћеш.{S} Ако ти рекнеш, нећу ни ја ићи...{S} Како год ти кажеш!...</p>  
д очи: је л’ тако ти менека, Господару? рекни му, па се заплачи.{S} Ја како, братићу!...{S} Чуј 
не снове.{S} Тужно је оборила главу над реком, па слушајући жубор и шапат <pb n="53" /> бистре  
епо, као што сте мени причали.{S} Ви ми рекосте, чини ми се, да је изненада упао у вашу учиониц 
ан ми набавио неку дебелу кокошку, а ја рекох биће добра за чорбу.</p> <p>— Море, паметна си ти 
> <p>— Ха-ха... ти се плашиш?...{S} Ама рекох ли ја теби, да нам нико ништа не може...{S} Нико! 
S} Није ни излазило међу људе.{S} Таман рекох: да ми буде од помоћи, а оно... </p> <pb n="19" / 
 главније политичке раднике. — Њему сви рекоше да су то само тек ’нако... празни гласови...</p> 
на људе, па после ћемо лако...«</p> <p>»Рекоше да је много лепа и млада...{S} Сад право из школ 
> поцепаних поњава, па трчи на ниже, на реку.{S} Прегледају од синоћ запете вршке и намештене к 
 онај пут зарастао, куд смо пре ишли на реку...{S} Чудно зацело: ревизор се љути што деца знају 
 изазивају неку нервозну бојазан што се ремети ова стална тишина, на коју се човек навикао.</p> 
зубима лоле, па да ви’ш како ће да врте репом.{S} Море, право мушко!{S} Она ће и за чичу извући 
 то буди из дубока размишљања, па махну репом живо, трже се и стругну низа сокак...{S} А дечко  
едно на Љубичин кревет.{S} О, да дивне, ретке среће!...{S} Чудне ли лепоте и радости: приљубити 
и жућкасти; по образима и бради израсле ретке жућкасте длаке, које се не опажају на први поглед 
ђени а и збуњени: у селу су посете врло ретке, па зато оне вазда изазивају неку нервозну бојаза 
 Гојко стајаху неми, зачуђени пред овим ретким призором, очи им лутаху с једног краја на други, 
ди се, јер он никад не долази узалуд, а ретко кад да дође с добром вешћу и са чистом намером.{S 
 жена, али такве лепоте, каква се веома ретко виђа.{S} Он се загледа у њу...{S} Како то да је н 
браза, црножутих страшљивих очију, које ретко, врло ретко, гледају човека право, но већином сто 
ти се пређашња слога и срећа.{S} Влајко ретко кад и дође кући, а кад дође, и то само у вече, за 
утих страшљивих очију, које ретко, врло ретко, гледају човека право, но већином стоје под оборе 
ман за ове појаве, које се другима врло ретко дешавају, извади из капута једну хартију и пружи  
{S} Изгледаше као дете, кад добије тако ретку и неочекивану играчку, о којој дотле није могло н 
.</p> <p>— Е брате, баш то нисмо знали, рећи ће једна полугласно, него смо дошли да чујемо од г 
ј се да нема смисла сад то почињати.{S} Рећи ће јој се да хоће нарочито да се покаже пред људим 
н, осим нејасних узвика, не умеде ништа рећи.{S} Беху обоје веома узбуђени, она дисаше брзо, пл 
е своје родбине.{S} Али се нешто мораде рећи. — Имам да примим за два месеца и још сам мислила  
 око себе.{S} Његов поглед као да хтеде рећи: »ама вараш се ти, биће да је то који други што го 
цима!...{S} То је... оногај... не да се рећи...</p> <p>Љубицу удари нешто по глави, те јој се о 
а тим махне руком по ваздуху, као да ће рећи: »Ех, батали, само нек је мир у кући!«...</p> <p>Ј 
Стојан предаде хартију.</p> <p>— Шта ће рећи...{S} Саже главу ко јагњенце, па потписа.{S} Хе, б 
лушам ка неке богове и сваки им, што ће рећи, довлет чиним.{S} Ми се слажемо лијепо; јес’, брат 
а њим.{S} Што, зар не може она устати и рећи: извините, или већ тамо... морам на рад, чекају ме 
т овога разговора.</p> <p>— И што ћу ви рећи, брате, јесу и ови удовци ђаволи, кад се ожене!... 
..{S} Шта ли ће сад бити, шта ли ће јој рећи?...{S} Ето га, иде оно страшно...{S} Осећа по ћати 
се накашља, не знајући шта би још могао рећи. </p> <p>— Е па деде, за срећна познанства! подиже 
{S} Бога ми, не знам...{S} Нити је смео рећи јој да не иде: бојао се увредиће је тим; нити би м 
о вас лепо намирити.{S} Нисмо ми, онако рећи, зликовци... да затварамо учитеља своје деце... на 
дару, зашто оногај ти тако једнога тако рећи свога чиновника и подајника, а?...{S} Па кад се он 
а унезверила, па чекају шта ће им Гојко рећи и ниједно се још не спрема за излазак.</p> <p>— Ка 
асно оно, што до сад није смео отворено рећи:</p> <p>— Да се венчамо... то је!...{S} И то одмах 
али не може отворити уста, нити јој што рећи.</p> <p>— Што ти је, болан... како то гледаш?...{S 
p> <p>Ну Гојко нађе да треба и њему што рећи, да је незгодно ово дуго ћутање, па се обрте сапут 
е.</p> <p>Гојко се накашља, хтеде нешто рећи, али Веља настави љутито: </p> <p>— Најбоље још не 
год јутрос пред Љубицом.{S} Хтеде нешто рећи, али га Веља престиже:</p> <p>— Хе, дикане мој, ка 
 и пружи руку.{S} Ћата опет хтеде нешто рећи, али се некако при руковању запетља, па се ћутећи  
школској!...</p> <p>Она хтеде још нешто рећи, али Гојку прекипе.{S} Подиже главу и погледа је о 
тови.</p> <p>Љубица се зачуди, хтеде му рећи да је примила скоро за целу годину, али се уздржа, 
 ме је гледала... као да сам... како ћу рећи... ћорав или сакат.{S} Море, знам ја: да ја нисам  
а!...{S} Ми страдамо, овај... и како ћу рећи, оногај... као два мученика.{S} Јутрос нас газе, б 
{S} Не смеш јој казати од кога је...{S} Реци прође железницом један господин, па ми даде динар  
сељани усамљене, обично пред вече: и на реци, и у шумици, у потесу по необраној кукурузовини, с 
 није скитница, него државни чиновник и реци му...</p> <p>— Не мешај се ти, брате, у туђ посао, 
а...{S} Па онда забоди једном у трбух и реци: ово ти је, господине писаре, за онај први разред. 
ршено...{S} Само ти реци да хоћеш... ти реци!{S} И он јој, овако узбуђен и занесен, стеже колен 
S} Па после... море биће свега, само ти реци да хоћеш... је ли?...</p> <p>Гојко се хвата за вре 
рад, и то ће бити свршено...{S} Само ти реци да хоћеш... ти реци!{S} И он јој, овако узбуђен и  
, и мене и мог вамилијаза?...{S} Баш му реци и за мене, нека зна... што? викну чича и погледа В 
м од своје речи.{S} До вас све стоји... реците ми, поверите се другу...</p> <p>Она се диже са с 
!{S} Зар још и о томе да се бринемо.{S} Реците само колика нам сума треба да безбрижно проживим 
ски руку на раме, па одговори:</p> <p>— Реците му: сањам оно што си и ти сањао пред свадбу свој 
ерујем.{S} Оном вашем другу из Брезовца реците да се чува од пандура...{S} То је, знате, чудан  
 десетине година провео на том раду.{S} Реч му беше течна, жива и одушевљена још приличном дозо 
ста нема свеће.</p> <p>Љубицу удари ова реч као муња. »Умире!...{S} Шта то вели он?« Та она ник 
запита Љубица уплашено, јер јој је сама реч »акт« улевала некакав нејасан страх.</p> <p>— Да уз 
чекујући да слети с његових усана кобна реч, али он, осим нејасних узвика, не умеде ништа рећи. 
а да треба проговорити, али ко може сад реч прозборити, ко је може прекинути у мислима и тргнут 
ушам — она нарочито удари гласом на ову реч — и... да се слажемо...{S} Молим вас, опростите ми! 
а ућутала као окамењена, па чека његову реч, као што се очекује гром после севања муње.{S} Он р 
к... он опет застаде, очекујући Гојкову реч.</p> <p>— О, господине... никад и не сањам...</p> < 
 очију, избегавајући ону заплетену туђу реч.{S} А и згодније му беше да се овако изрази: нека з 
p>Љубица је нарочито дошла да чује коју реч о писару, да види шта је то: треба ли да се боји че 
аде мислити како би јој проговорио коју реч.{S} Прво се усуди да је погледа, јер мало пре то ни 
едоумици: ваљало је прозборити још коју реч са новим другом, али се он сувише ревносно занео ок 
се.</p> <p>Љубица слуша, гутајући сваку реч.{S} Нарочито јој мило што се Веља одобровољио, јер  
S} Душице, чујеш ли ме, кажи само једну реч...{S} Кажи да хоћеш, па да се кренемо одмах...{S} Н 
е насмеје, а хтела би да каже бар једну реч, да захвали.</p> <p>— У десет часова тачно пустите  
и непроменљиву истину, прочитајте вечну реч на овом окамењеном лицу и умирите срца своја... »О, 
вољни!...</p> <p>— Гле, молим те, чуда! рече му Велимир, смешећи се.</p> <p>— А кад пре добави  
оглед.</p> <p>— Баш си дивно наместила! рече јој сестра, гледајући по стварима и намештају, рас 
 се око себе бојажљиво.</p> <p>— Школа! рече момче као чудећи се што овакав путник пита за школ 
 је он!,.. знам...{S} И гле сад шта је! рече Гојко у себи.{S} Он познаде писара.{S} Сећа га се  
 да прилика да се упознамо. — Изволите! рече он, враћајући се у канцеларију и пуштајући за собо 
аспознаје лице.</p> <p>— Добро ви вече! рече он, пришавши Љубици.</p> <pb n="194" /> <p>Она одм 
p> <p>— И то је била женидба из љубави! рече Веља.</p> <p>— Ех, шта ту дробиш!... одсече се Вла 
у порезу.</p> <p>— Зло, мој брате, зло! рече газда Цветко, уздишући.{S} Ради, мучи се, па опет  
говор.</p> <p>— Јадник, жао ми га опет! рече Љубица.</p> <p>— А је ли он вас жалио... оно пре,  
/p> <p>— Е онда до виђења.{S} Лаку ноћ! рече она и климну главом кокетно, па се обрте и уђе кро 
.{S} Нећеш са колегиницом да се куцнеш! рече му писар.</p> <p>— Заборавих... промрмља збуњен Го 
есту... </p> <p>— Камо вам онај колега, рече он, дижући се.{S} Баш ће сит да се наради.{S} Хо-х 
 синко...{S} Говорила сам ја теби онда, рече јој мати, гледајући замишљено у далеки венац плани 
<pb n="203" /> <p>— Баш ниси потревила, рече јој он, смешећи се демонски.{S} Они сад тамо ручај 
показа.{S} Ревизор отпусти децу кућама, рече им да дођу у школу на Петровдан, па оде.</p> <p>Св 
ати код мене, а ви како хоћете са њима, рече он и изиђе брзо.</p> <p>Љубица настави рад, па кад 
иво. »Та он је красан човек, добричина, рече она у себи, али шта ћеш му кад је овакав, јадник.{ 
, Љубици опет понови неколика извињења, рече јој да буде потпуно безбрижна, па оде весело.</p>  
оришта.</p> <p>— Ето нам сад нове беде, рече Гојко, плашећи се.{S} И куд ме ђаво наведе да је д 
 собе излазити, док год ти то не прође, рече он Гојку. — Метни мокру крпу, па држи тако непрест 
 одведе у окружну варош. »Много нас је, рече му отац, па не могу све да изхраним.{S} Узеће те г 
 чупавији и гори; заборави да се умије, рече он, смешећи се.</p> <p>И Гојко изиђе у ходник, па  
ма, па ћемо се домишљати од сваке руке, рече она и зацену се од смеха.</p> <p>Гојка обузе прија 
 <p>— Е доста, изађите сад мало напоље, рече Веља деци, па се упути к својим гостима.</p> <p>—  
 <p>— Е, па добро нам дош’о, господине, рече један крупан дежмекаст сељак, прилазећи учитељу и  
а за одобрење да идем, него за мишљење, рече она, смешећи се.{S} Како ће то изгледати?...{S} Да 
ви...</p> <p>— Надлагује се свет, море, рече један одборник.</p> <p>— А ’нако вели... настави ћ 
а мрдне.</p> <p>— О, молим... извол’те, рече она са неким малим изразом кокетерије. — Ама немам 
а издаје, а ви набављајте од куд знате, рече Љубица одсечно и мало поцрвене од љутње.</p> <p>—  
па му приђе.</p> <p>— Зар и ви пуштате, рече му она отворено, онако како су и јутрос разговарал 
 то било код вас с пандуром?{S} Седите, рече он благо, показујући Гојку место.</p> <p>Гојко му, 
лије...</p> <pb n="139" /> <p>— Седите, рече она Гојку, махнувши му руком, па се обрте и стаде  
мо, и бар да ме том приликом испратите, рече гост.</p> <p>— Зар нећете да нам видите школу? зап 
’те, немамо све удобности као код куће, рече Љубица седајући и смешећи се.{S} Она је већ ухвати 
V.</head> <p>— Прво ћемо код госпођице, рече ћата Богосав, који је дошао с кметом да му помогне 
колико смо тешки.{S} А, Богосаве, седи, рече он ћати, који се слатко смејао одговору његову.</p 
дан савет, јер зато смо управо и дошли, рече она, па им исприча свој јутрошњи разговор с писаре 
> <p>— Знам да вас неко тешко зло мори, рече Гојко, прибравши се мало. — Али ма шта било, знајт 
— Скини и то, молим те... боље ће бити, рече Гојко, сакривајући оне ствари у свој зимски капут. 
>— Дете нек остане, а ти чича иди кући, рече кмет и махну руком на Стојана.</p> <p>Гојко непрес 
и децу.</p> <p>Љубица приђе ближе деци, рече им да гледају само на њу, па поче рад.{S} Осећаше  
обро, ја ћу те уписати...{S} Ха, чекај, рече он, па отвори врата и викну Стојана.{S} Кад се ста 
 пуно непотребних црта.</p> <p>— Чекај, рече он, не дижући главе и не слушајући одговор Стојано 
ли он, идући кроз потес.</p> <p>— Стој, рече му Веља, кад сазнаде за данашње догађаје. — Па то  
е много, па и не долазиш кући на ручак, рече она, хватајући га за руку и вукући к столу.</p> <p 
лико часова.</p> <p>— Баш красан човек, рече Љубица; — весео, отворен, и тако лепо говори о наш 
ришту школском..{S} Пређашњи је учитељ, рече му она, примао накнаду у десет динара месечно за с 
омишљати... »Нека, боље да је не дирам, рече у себи, па стаде прстима чешљати браду.</p> <p>— Г 
кљуца...</p> <p>— Хајде, да те поведем, рече му, ухвативши га под руку са отвореном одвратношћу 
 и заспао у школи, чекајући да ја одем, рече писар смејући се.{S} Него ћу сад вас, господине уч 
есеца!...</p> <p>— И ја ово не разумем, рече она, спремајући се да изиђе и клањајући се писару. 
а догађаје последњих дана.{S} Ја видим, рече он, да ми се спрема велика несрећа... неће проћи н 
ите, седите ви ту, док се ја не вратим, рече он Гојку, који такође беше устао, па изиђе из собе 
— Дошао је акт.. сад ћу да му саопштим, рече он тихим гласом, готово шапатом.</p> <p>— Шта... к 
ник онако...{S} Да идем да га закључим, рече он смешећи се,</p> <p>— Иди молим те, али немој су 
воју.</p> <p>— Е, ја нисам ништа сањао, рече Веља.{S} Биле су кратке летње ноћи.</p> <p>Учитељи 
>— То је зло, велико зло, моја господо, рече попа..{S} У место да су они сложни, па да се удруж 
о уклонише на ливаду.</p> <p>— Жив био, рече он ђаку, који му приђе руци. </p> <p>Је ли ово Орл 
а страдања...</p> <p>— Господине Гојко, рече писар улазећи, да вам издам часком плату, па извол 
 нек изиђе у ходник, па нек дође овамо, рече она тихим гласом.</p> <p>Мало постаја, па уђе Гојк 
 вас...{S} Готово да не улазим ја тамо, рече она бледећи, као у страху.</p> <p>— Зашто?...{S} З 
} Нисмо могли све од једном да дигнемо, рече кмет.</p> <p>— Прирез није био покупљен, допуни га 
у Љубица.</p> <p>— Ништа... проћи ћемо, рече весео Гојко који је био на десетом небу од радости 
 Сви у срезу то говоре... веле извесно, рече он, задуван и уморан.</p> <p>— Е, кад ће пре!{S} Т 
 мука, наступи изненада нешто пријатно, рече она, гледајући замишљено.</p> <p>— О, па ја нисам  
а, Боже!{S} Лако ћемо, лако ћемо за то, рече кмет, гледајући окречене дуварове.</p> <p>— Прво з 
е... .</p> <p>— Оставите га, молим вас, рече Љубица, која се веома узбуни од старчева плача.</p 
и у земљу. »Ха, ова несрећна збуњеност, рече он у себи, мрштећи се.{S} Куд баш сад да ми дође,  
це у своје двориште.</p> <p>— Лаку ноћ, рече он за њом, прихватајући се шешира и гледајући кроз 
жеш да радиш, онда ниси више за службу, рече писар, вадећи хладно печење, заструг са сиром и ка 
Хајдемо на рад: деца нас одавно чекају, рече она, па отвори врата и изиђе.{S} Гојко се пожури з 
и ми почели да распитујемо за политику, рече Љубица, смешећи се.</p> <p>— Ја морам, а други...  
е.« И она склони своју дечицу за школу, рече им да се ту играју, па се онда полако приближи Гој 
азати како ћемо наћи пут за вашу школу, рече Љубица и стаде.</p> <p>Веља им објасни куда ће про 
е одједном полицајац, треба за општину, рече он, па се осмехну левим брком. — Знате шта! узвикн 
Охо, имаћете добру музику на предавању, рече она и диже се са клупе.{S} Ух, мрачно, незгодно!.. 
а то пешкеш твом синовцу, старом кмету, рече један одборник.{S} Он је то запео да просвети наше 
За сад је обично бунило... уз грозницу, рече лекар, али код њега може да се излеже веће зло.</p 
писа.{S} Хе, братићу, сила је влас’!... рече чича и некако лукаво засветли очима.</p> <p>Гојко  
 неколико комада.</p> <p>— А, хвала!... рече он, па узе шљиве, и ако је и сам доста набрао и но 
еље...</p> <p>»Хм... удовачка посла!... рече Веља у себи.{S} Јутрос сам га једва натерао да ми  
 <pb n="181" /> <p>— Чудна грозница!... рече лекар, прегледавши га.{S} У осталом, за сад само т 
, знам, ваше масло!...{S} Платићете!... рече она, па се огрте и оде преко дворишта.</p> <p>— Ет 
реме, сам спавао.</p> <p>— Хо, људи!... рече пролазећи покрај ње, као да се чуди беди невидовно 
ати децу у први разред, »Да се трпи!... рече у себи.{S} Дође време да се опет страда!...{S} А о 
 <p>— Ха, то се већ разуме.{S} Како!... рече он и удали се са неким значајним осмехом на устима 
/p> <p>— То је рђаво, врло незгодно!... рече он мрштећи се.{S} Вежбање последње године вредило  
жену, какву ли она дужност сад врши?... рече он Вељи, смејући се.</p> <p>— После усамљена, непр 
сећањем.</p> <p>— Сећате ли се онога... рече он смешећи се, онога у дугачким кошуљама...{S} Трп 
ви немојте остати... имаћете незгода... рече он, отежући и кријући очи.</p> <p>— Знам, одговори 
ем петицу?</p> <p>— Па... требало би... рече он, смешећи се и гледајући у далеке планинске венц 
ли сте много... опростите на замерци... рече му Аксо својим тихим, учтивим и мелодичним гласом, 
а био у Београду, неким малим послом... рече он, и зачуди се сам зашто је морао то слагати.</p> 
ше признанице и сматра то као поклон... рече он, погледавши је радознало у лице.{S} А ово сад.. 
 <p>— Ја то не разумем; не знам како... рече Љубица, тражећи згодан израз — како то нисте живел 
ик и метну је унутра.</p> <p>— Добро... рече он јасно, не гледајући никога, па се обрте ђацима  
 неком, место памети, зализану главу... рече она иронично, не прикривајући своју мисао, па убрз 
>Дође још један од Бокићевих пријатеља; рече да иде из среза.</p> <p>— Отпуштен Пера писар депе 
јаги зачуђен.</p> <p>Љубица му објасни; рече и колико ће коштати.</p> <p>— Бог с тобом, госпођо 
и за земљопис...</p> <p>— Хоћете шљива? рече она после дугог ћутања и гледања, па му пружи из р 
гим јасним погледом.</p> <p>— Је л’ ја? рече малишан седећи и даље и гледајући зачуђеним поглед 
 за онако лепе скамије и друге потребе? рече Љубица.</p> <p>— Ни најмање.{S} Ја сам учествовао  
 Врати се, хоћеш да те одведем до куће? рече она, и поуми да му приђе.</p> <p>Гојко је погледа  
, јесте понели какву објавицу са собом? рече кмет и лице му доби неки полузваничан, пола учтив  
/p> <p>— Шта ћемо са школским прирезом? рече писар мало тишим гласом.{S} Оне летошње оправке и  
 <p>— Шта ћемо сад, чиме да те частимо? рече Гојко нудећи га у исто време столицом, коју је Сто 
о, сањиво, занесено... </p> <p>Како то? рече она тихим гласом, као да се боји да га не пробуди. 
p> <p>— Шта ли си сањао ноћас, братићу? рече узгред једном малишану.{S} Ако си сањао да те буве 
ћи камџијом по својим дугим чизмама.{S} Рече нешто Стојану, који дође пред њега, па, стаде разг 
ава, али о премештају не рече ништа.{S} Рече јој да сваког дана очекује некакав акт, који ће по 
 тако, а пашчад залајаше. »Као цигани!« рече отац и насмеја се. »Даће Бог, па ћемо до године у  
ким има посла. »Нек види шта ми можемо« рече он Љубици, гледајући је значајно...</p> <p>Већ се  
чном регистру, а већ онако... тхи!... — рече он, махну руком по ваздуху и насмеја се гласно, па 
овек; ваљда ће се овде станити стално — рече гост и лукаво погледа на нове колеге.</p> <p>Љубиц 
рачун, <pb n="42" /> престиже га и сама рече: истина, није углађен ни... дотеран, као што би тр 
због њега сам ти и дошао.{S} Ти му сама рече да остави послуживање, па сад ето... треба уговор  
до општине, купим порезу, па ми Богосав рече да сте дошли...{S} Дај, велим да се упознамо. </p> 
е погледом оздо до на врх главе, али не рече ништа.{S} Ко вели: право је да се промази прво јут 
 Гојкову изразу лица.{S} А Гојко јој не рече то с нарочитом намером: да види хоће ли одмах сама 
ој много наобећава, али о премештају не рече ништа.{S} Рече јој да сваког дана очекује некакав  
фијукну прутом кроз ваздух и смешећи се рече:</p> <p>— Да понесемо оружје...{S} Зли су им пси.< 
Гојко има мање деце од ње, и смејући се рече: »Ништа, ја ћу њему поклонити деветорицу, па онда  
 пружи руку на једну од ближих зграда и рече:</p> <p>— Ено је, ви’ш она... с високим оџаком.</p 
з руку!</p> <p>Гојко уђе у собу, седе и рече Стојану да прича шта је видео...</p> <p>Прође подн 
највише охлади одговор оног дечка, који рече да су лончићи за малу децу, а не за онолике ђаке.{ 
тпор.</p> <p>Гојко се обрте деци, па им рече благим, уморним гласом, притискујући руком врело ч 
одно и оним полицијско породичним тоном рече јој, прилазећи: </p> <p>— Хехе... јесмо ли се наме 
иде лепо, о »том учитељу« што је са њом рече да је мало онако... као луд, а неки пут је добар ч 
да му помогне саставити списак, како он рече, а у самој ствари: да мало напари очи на лепој учи 
м.</p> <p>»Хвала Богу, чини ми се овако рече, одахну чича, јер га је Гојко три пута слишао, док 
 се озбиљно и својски...{S} Једно јутро рече им Стојан да је отпуштена она учитељица, о којој с 
 видим да је шарлах, после већ и доктор рече...{S} Кад прездрави и поче се љуштити, удари је у  
о у мислима.{S} Капетан му онако с ногу рече благо и пријатељски:</p> <p>— Идите, господине Гој 
чи.{S} Баш је био у памети склопио целу реченицу којом је мислио да јој се обрати, али сад забо 
>— Ето ти, брате... шта ћеш више!...{S} Речено је све.{S} Ако они горе имају најмање образа и љ 
{S} Ја нисам ни послушао све како ми је речено, али опет сам погрешио...</p> <p>— Шта си ме чек 
Доћи ће господин.</p> <p>— Јок, мени је речено да га допратим.</p> <p>— А, дакле стражарно!{S}  
и усрдно узе перо и потписа како јој је речено.</p> <p>— Шта каже? запита Гојко шапућући, кад м 
{S} Наша... школска... а то ти је ка да речеш моја, господинова и госпођина.{S} Нас смо троје т 
на услузи.</p> <p>— Молим вас, не треба речи да трошите.{S} Кад год вам што треба... само кажит 
а.{S} Али вам опет кажем: ја остајем на речи.{S} Хајдемо... хајде да се приберемо, да радимо... 
ом и чак неком важношћу удари гласом на речи из гимназије...{S} У његовој кондујити стајаше да  
док је у школи.</p> <p>Она га после ове речи погледа захвално па промени разговор и узе веселиј 
мех, ама баш све исто.{S} И његове прве речи беху скоро исте као и учитељеве.{S} Гојко се једва 
та било, знајте да не одступам од своје речи.{S} До вас све стоји... реците ми, поверите се дру 
p> <pb n="87" /> <p>На тако пријатељске речи, Љубица подиже главу и захвали му се пријатним осм 
деца не могу да изговоре неке словенске речи... целе зиме се мучим.{S} А може доћи неко, ко паз 
же да разуме ове необичне и неочекиване речи, и све мисли да то није јава, но лаки, варљиви сан 
осто не може да се мрдне, не може једне речи проговорити.{S} Обузела је нека студен, скаменила  
...{S} Она се хвата мислима за поједине речи Стојанове, али у глави опет ври, а срце се све виш 
а лепо опхођење, на милостиве, пријатне речи, али при најмањој неповољности, она ипак плане и и 
ве што се око ње збива.{S} Неке страшне речи уједају је за само срце и изазивљу црвенило на лиц 
 она механички, више понављајући детиње речи, не знајући ни сама шта је рекла.</p> <p>Појави се 
 у школској згради« понављаше он детиње речи, корачајући лагано и несигурно својим кратким нога 
а и изиђе из собе, не рекавши никоме ни речи.{S} Стојан стајаше уз пламен, грдећи онога дечка ш 
страдања...{S} Он стајаше, не могући ни речи прозборити.{S} Само му унезверене очи прелетаху са 
ема по неколико дана, а она ни с ким ни речи проговорити.{S} Тешко!...{S} Она увиђаше да се међ 
 проговори ни с Влајком ни с Љубицом ни речи.{S} Тек по неки пут одговорио би Гојку на питање,  
шља о нечему, па одједном, мало отежући речи и застајући на неким изразима, настави:</p> <p>— Ј 
но... ту у соби, настави ћата, бирајући речи, и дајући им нарочит смисао при изговарању.</p> <p 
изговори он оштро, замуцкујући на првој речи.</p> <p>И Гојко приђе к Драгољубу, рукова се са њи 
ну она, грлећи га.</p> <p>При последњој речи он се некако иронично осмехну, и лагано уклони њен 
што му овако лепо испадоше ово неколико речи.</p> <p>Љубица га погледа пажљиво. »Та он је краса 
 лагано и хладно, као да га то неколико речи стају велика напора: </p> <p>— Моја је дужност да  
више, погледа га и прошапта му неколико речи... па се одмаче и стаде га посматрати...</p> <p>Ка 
па се по том, проговоривши још неколико речи, руковаше и растадоше.</p> <p>Гојко и Љубица враћа 
ома узбуђен, те једва изговори ово мало речи. </p> <p>— И мени се свиди тај савет, одговори Вељ 
ечи, и ако је добро знала да су то само речи, да се то говори у другом смислу.{S} Ко ће разумет 
 они знају.</p> <p>Веља се још од првих речи њених уозбиљи, а кад саслуша шта је писар спремио  
 осећаше неку пријатност од ових смелих речи, и ако је добро знала да су то само речи, да се то 
 <p>Љубица се пренерази од овако оштрих речи.{S} Никад јој није тако подвикнуо.{S} Шта је ово?. 
p>Љубицу одједном, после ових злослутих речи Вељиних о тешком учитељском животу, обузе нека пла 
 подиже главу и стаде се домишљати овим речима.{S} Није их у почетку разумела.{S} Одједном се п 
в »низ длаку«, па то он преприча другим речима.{S} Беше веома узбуђен, те једва изговори ово ма 
ако, као да би хтео наћи потврду својим речима на његову лицу.</p> <p>Доиста, Гојко поцрвене, з 
ве јаче и јаче, уверавајући је пламеним речима о вечној љубави...{S} Тако некако дођоше цркви,  
, као и ви...</p> <p>И сад настаде дуг, речит монолог, у коме се излише најодсуднија уверавања  
ан прекора, чуђења, сажаљења... беше он речитији од свакога говора.{S} Љубица се стресе од неке 
господине, стаде кмет извијати слатко и речито.{S} Грехота је да она глоби наше село, кад ми и  
.{S} Њега је вазда побеђивала Стојанова речитост, па и сад он немаде шта одговорити, знајући у  
> <p>А писар се тек сад одушевио својом речитошћу, па не мисли престати.{S} Много лепих мисли и 
ени кос, враћајући се ноћишту; зажубори речица, зашапућу капљице што се слевају с камења, а сут 
ијуга, зеленом долином, сребрнаста уска-речица...</p> <pb n="25" /> <p>А тамо даље, иза потеса, 
му нису хтели говорити.</p> <p>Сиђоше у речицу, поред које се зелене подотављене ливаде.{S} Зад 
себе све те мисли само једном, фаталном речју, којом се сви слаби карактери служе.</p> <p>— Лак 
обоје, нарочито на Љубицу.{S} Паланачки речник је за овакве разговоре веома богат, те се и Љуби 
S} Она се замисли и не дође ни до каква решења.{S} Зна само да је некако зажмурила, занела се,  
т динара одсеком на годину.{S} Заведоше решења у протокол, договорише се да се сутра изврши упи 
ојим ни једног правника.{S} Моје осудно решење не обара се тако лако!{S} А правници шта ми знај 
том не мрдну да то спречи.{S} Напротив, реши се на отворен инат, надајући се на моћну заштиту п 
бити чеврти!...{S} А она се већ решила, решила се!...{S} Брже, брже да не буде доцкан!... </p>  
} То ће бити чеврти!...{S} А она се већ решила, решила се!...{S} Брже, брже да не буде доцкан!. 
 сам чуо синоћ... о којечему, одмах сам решио да морам ићи овамо, да се обавестим са вама и да  
 они могу и довече појести, пошто се он решио да ноћи код Веље...</p> <p>»Хм... удовачка посла! 
одице, другове...{S} А ми да ћутимо као рибе, да се не смемо мрднути, узвикну он са тешким боло 
а...{S} Молићемо за мецко изјасњења.{S} Рибице...</p> <p>Љубица одмах виде да је то пијан човек 
 да, би се и сам пред вече кренуо Вељи, ризикујући да и његова жена угледа масницу.{S} Овако је 
, јамачно првешка, мало нежнијега срца, рикну протегнуто, па продужи пут за друштвом...{S} Олак 
ренеш, свуд се школа сматра као некаква робија или војачина.{S} И ту се ти надај повољном успех 
, молим вас: тако млади, па да идете на робију...</p> <p>— За вас је слатко и на смрт поћи, узв 
’Натема је!...{S} Луд сам ја да идем на робију или још да изгубим и главу због њених враних очи 
ар у затвор... после већ буде осуђен на робију и тако... јест, тамо умре...{S} А ја око Љубице. 
 незгодно јој помињати сиротовање своје родбине.{S} Али се нешто мораде рећи. — Имам да примим  
дости.{S} Весела је што види своју милу родбину, а још веселија што их у овакву стању може доче 
 Узе од мене велике кромпире (а беху ми родили и раскрупњали се за причу) па наређа на штап ко  
107" /> на себе сама...{S} Што се такав родио?{S} Зар би са <hi>другима</hi> онај смео тако пос 
држећи да то тако мора бити, да је се и родио за то: да страда, да се пати вечно...</p> <p>Дође 
Стојан стаде да позива једног по једног родитеља унутра.{S} Уђе један сед старац, погрбљен, без 
аман се дошло до мете; таман да одморим родитеље, да се одморим и сама од оног сиротовања и гле 
 од себе.{S} Кад кмет сврши преговоре с родитељем дечјим, он запише у уписницу име и презиме де 
тра ту на обали и спрема се доручак.{S} Родитељи им, пука сиротиња, журе се на рад, надничење,  
 његово се мило гнездашце растурило.{S} Родитељи помрли, сестре се разудале и свака за себе сав 
ће све ићи старим путем.{S} Зато не оде родитељима, и ако се спремала до сад.{S} Нека, боље је  
 <p>Почетком августа, Љубица оде својим родитељима.{S} Све је нешто до сада очекивала, али се у 
ике.{S} Најпре се већ обавестио о њеним родитељима, о школовању, о свему, док се тако мало упоз 
цом, распитиваху их о њиховим кућама, о родитељима, о томе како су провели лето.{S} Љубичини ђа 
па до краја школовања одвојио сам се из родитељске куће и бринуо се сам о себи.{S} Какав ми је  
 не бива: право из школске клупе, испод родитељског и школског туторства, одједном постајеш гос 
. — Ваљда сте бар као дете проживели, у родитељској кући, са децом?...</p> <p>— Јест, само сам  
ачајно.</p> <pb n="125" /> <p>— Шта је, рођаче? запита Веља пандура, који стајаше пред степениц 
 да никоме ништа не може учинити, да је рођен само за то, да страда и трпи и да сваки има право 
им зла и страдања.{S} Тако сам несрећна рођена!...{S} Бог ме је проклео још на самом рођењу!... 
мени рђаво мисли.{S} Госпођице, ја имам рођену сестру, која је у вашем положају,.. учитељица, к 
а!...{S} Бог ме је проклео још на самом рођењу!...</p> <p>— Оставити!...{S} Никад!...{S} Зар ја 
сеци, а ви по више од године!...{S} Мој рођо, ту је се добро накрмило, па ће бити повише и за о 
кама врелу главу, а мисли се само роје, роје...{S} Да се све то угуши, заборави, па да се живи  
еже рукама врелу главу, а мисли се само роје, роје...{S} Да се све то угуши, заборави, па да се 
штен ни отпуштен, докле год устраје тај роман Љубичин... требаш ти њима.</p> <p>— Шта ти говори 
ЛАРЦА 94</p> <p>СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА</p> <p>РОМАН</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Светолик П. Ранковић</p> <p 
, заносна, онаква, како се то описује у романима...{S} И све је тако некако испало, како се у р 
 И све је тако некако испало, како се у романима пише...{S} И ето заједно су и у школи.{S} Све, 
мој, верујем...{S} Ха-ха-ха...{S} Збиља романтично!...{S} Прелесна дјева куша постојанство заљу 
усне самртникове, опет слабачак самртни ропац, један... други... и очи се сасвим променише, пра 
е наругао њеној љубави и пљунуо на њену ропску преданост.{S} Женска душа не тражи смисла, ни ло 
<p>Очајан, угушен јаук, сличан самртном ропцу, или дављеникову кркљању, разлеже се споља, али г 
ше Гојко.{S} По потесу блиста се бистра роса, мирише свеж јутрењи ваздух, прелећу велика јата г 
} Навукла се по околини густа магла, па роси по мокрој, раскаљаној земљи, по дрвећу и зградама, 
раве, по којој су већ почеле да се купе росне капљице.{S} Вода се тихо слеваше преко камичака,  
; сто, једна плетена столица, ковчег са рубинама, на прозору беле платнене завесе; на дувару об 
братићу мој, лепо мени попеше на четири рубље.{S} Сад кад би ти умео, могло би се још по рубље  
 Сад кад би ти умео, могло би се још по рубље искамчити...{S} А ви’ш ова се даска извитоперила, 
ушко!{S} Она ће и за чичу извући још по рубље.{S} Хоће, братићу, славе ми!...</p> <p>— Хајде да 
паћемо злато...{S} Ја ћу одмах закупити рудник, па као Монте-Христо!...{S} Само да се чувамо од 
питања о крави Зорки, њеној љубимици, о ружама и олеандеру које је донела из Београда, о неким  
> <p>Она се сакри у башту за неко густо ружино жбуње, а Богосав оде преко дворишта, машући глав 
ајрадије душу младу напајала, почиње се ружити, растурати...{S} И она види да ће нестати свега  
ори сама ово, чистом љубављу исплетено, ружичасто гнездо љубави!...{S} И шта би је упућивало на 
ежу од самих љубавних конаца, посула је ружом, шебојем, рутвицом и другим миришљавим цвећем, па 
 је ово осећање, али она нема кад...{S} Рука дркће... дркће... она подмеће и другу...{S} Прсти  
руком за плот, да би прекорачио бару, а рука клизи по мокром и хладном дрвету; стресеш се од те 
 сузе на очи...{S} Он се убриса широким рукавом од кошуље, па брзо дохвати воштаницу, прекрсти  
простро преко њега поњаву, па сад тапка рукама озго и гледа неће ли се наћи какав трн или дебља 
 зубима, севну очима и дохвати се обема рукама за главу, па као махнита стаде јурити по школи,  
ац, скинувши капу и наслонивши се обема рукама на дугачак штап, који му допираше до саме браде. 
шице...{S} Ах!... и он се дохвати обема рукама за главу, па после краћега ћутања настави: </p>  
ино раме, а ја уђем па га зграбим обема рукама, подигнем у вис, па буп о под!...{S} Ти ли се на 
тила се тако на сто, стисла главу обема рукама као клештима, па гледа бесмислено кроз мутан про 
 необичним покретом зграби кутицу обема рукама, а очи јој стадоше на украсу као приковане...</p 
 као мало детенце... све ћу те овако на рукама, ето баш овако... а ти ми се љушкај и буди задов 
ом пламену, који јој обузео тело, стеже рукама врелу главу, а мисли се само роје, роје...{S} Да 
поче да се смеши у себи, смеши се, маше рукама и види како се баба Смиљка помолила на вратима и 
ћи још унапред шта ће радити са очима и рукама.{S} Већ са очима је лакше... криће их, али руке. 
.{S} Она се диже са столице, па дохвати рукама наслон и стаде чекати да ћата продужи.{S} А њему 
 много мрави за врат, стаде се отресати рукама и нешто муцати.</p> <p>— Имам посла... овај...{S 
илике, па се одједном обрте, отресајући рукама браду и даље, и оде низ сокак журно, као да га к 
{S} Трчи! одговори му Стојан, млатајући рукама уплашено.</p> <p>Гојко ободе коња и кад пролете  
о сам га... ево!...{S} И писар, дркћући рукама и тресући вилицама, стаде вадити из џепа неку ма 
, говорећи гласно сам са собом и машући рукама.{S} Тако дође до хума над селом, испе се на хум, 
децом, па им говораше нешто живо машући рукама.{S} Она са чуђењем посматраше како онај сплетени 
ислено како се тресе кутица у писаревим рукама и како се он мучи да је отвори.{S} Дође јој то в 
 чела, а десна све више дркће у његовим рукама.{S} У глави нема да се јави ниједна мисао: као д 
.{S} Он је узе за руку, па обема својим рукама стеже ту мекану, вреду ручицу.</p> <p>— Ја бих с 
205" /> <p>— Знаш да сам после у твојим рукама.{S} Можеш што хоћеш са мном...</p> <p>— Добро, и 
p>И она га опет стеже врелим уздркталим рукама...{S} Тако им прође читав час...</p> <p>Одједном 
 тешко мени!... и она покри лице врелим рукама и горко зајеца...</p> <p>— Знам... знам... све з 
она већ претпостављаше револвер у њеним рукама...{S} Страх јој одузе снагу, она не мрдну ни рук 
та и ступајући на прстима, с подигнутим рукама, иђаше као махнита...{S} Љубица, како јој беше с 
 Стојан испаде пред њега, и машући живо рукама, стаде викати:</p> <p>— Има Бога, братићу, кажем 
ако чича Стојан не види добро, може оно рукама да те напипа...{S} Хе, али им он није дао ни опе 
к се једном не нађе са листом хартије у рукама, који му је могао дати хлеба.</p> <p>А за то вре 
 у љутини хитну гранчицу, коју ношаше у рукама, далеко од себе.{S} Ућуташе за часак сви троје,  
и Гојко, савијајући и гужвајући шешир у рукама.</p> <p>— А, ви сте то! узвикну капетан са очигл 
<p>Она скочи са столице, држећи украс у рукама, притрча прозору, па видевши да писар изиђе из д 
тави она, поправљајући разбарушену косу рукама и гледајући болно, очајно, као да је овога часа  
стаде читати.{S} Одједном пребледе сав, руке му се затресоше, подиже очи и погледа Љубицу право 
, очи му се засветлише радосним сјајем, руке се расклапаху и склапаху, као да привлаче кога, го 
{S} Тело му беше несразмерно развијено: руке дугачке, допираху до колена, ноге кратке са наврну 
оже да притисне дугме, да је отвори.{S} Руке му врдају, а у прсту нема ни толико снаге.{S} Љуби 
Гојка, овај већ писаше нешто љутито.{S} Руке му дрктаху, а перо га никако не слушаше, но извија 
 укочене, уста се само малко смеше... а руке као да нису од меса, као да су од самога ваздуха,  
>Али Драгутин не чека, него је узима за руке и води.{S} Кад дођоше до прага, он се осврте и пог 
Писар скочи и дохвати разјарену жену за руке, али познавши је, одједном пусти њене руке и стаде 
ам видела да на њега никад не бих могла руке дићи... да не бих могла убити никога.{S} И он се,  
ена, клону на столицу, наслони главу на руке и горко, очајно зајеца...</p> <p>Писар се измаче,  
ећа да јој то у овом тренутку не иде од руке.</p> <p>Учитељ позва другове к себи у стан, ту одм 
уздигнута колена, а око њих обавила обе руке па гледа...{S} Кад би око поноћи она одједном скло 
е оштар, влажан ветар, и она подиже обе руке, па махну њима преко лица, као да се умива овом вл 
ку с камџијом, и он несвесно подиже обе руке према очима, као да му је тај жалосни покрет сва о 
е на писареве образе две сухе коштуњаве руке са оштрим ноктима и забодоше се дубоко у месо...{S 
b n="78" /> <p>И Љубица осећа да се две руке све више савијају око ње, а она нема снаге да се т 
ивљацима, па ћемо се домишљати од сваке руке, рече она и зацену се од смеха.</p> <p>Гојка обузе 
{S} Још далеко виђаху се његове дугачке руке, како се дижу к лицу, па онда се спусте и млатају  
ши мисао: осети да јој падоше две тешке руке на рамена, које почеше стезати...{S} Ватра јој пла 
 њом на земљу и наслони своје уздрктале руке на њена колена.{S} Она као да не осети ништа, глед 
а ћемо? пита она, стежући његове ледене руке и гледајући га оним ђаволастим погледом, којим оби 
амо за један миг, док узе шљиве са њене руке.</p> <p>Ну Гојко нађе да треба и њему што рећи, да 
није ђачиће; један се измаче испод њене руке и стаде се плашљиво прибијати уз матер.{S} Она се  
, док се у том наступу не уплетоше њене руке у косу свога мужа....{S} Писар се одбрани, а она к 
и овом приликом и не узме право из њене руке зреле плодове?{S} О, какву топлоту осети у њеној р 
 иронично осмехну, и лагано уклони њене руке од себе, па устаде.</p> <p>— Зар је време да идемо 
е, али познавши је, одједном пусти њене руке и стаде се освртати око себе, као да је нешто изгу 
 својом...{S} А сад... јесу ли ово њене руке савијене око његова врата?...{S} Да ли то њене гру 
брте да види какво је то чудо, оне сухе руке падоше на Љубичине јабучице и за тренутак обли јој 
 дугог ћутања и гледања, па му пружи из руке неколико комада.</p> <p>— А, хвала!... рече он, па 
да лежи...{S} Гле како му гори глава, и руке вреле...{S} Еј, кукавче мој, хоће да ми те уморе п 
д, разрогачених очију од страха, ноге и руке му дркћу, а на лицу му се, поред преплашености, ја 
 унуче једина потпора; то су ми и очи и руке, па да ми њега узмете.</p> <p>— Дете нек остане, а 
на се зачуди његовој појави, а он пружи руке радосно.</p> <p>— Хвала Богу, кад те нађох!{S} Хај 
 Већ са очима је лакше... криће их, али руке... баш не зна шта ће са њима.{S} Гле, и ноге му кл 
ећем очајању по школи корачати и кршити руке, Гојко се осмели, те уђе к њој у школу.{S} Она зас 
присуством и сузама ове девојке, кршећи руке од муке што не уме или не сме јасније да се изрази 
 час, или хода немирно по школи, кршећи руке и уздишући тешко.{S} Некакво велико зло спустило с 
 Побегне у школу и стане ходати, кршећи руке и уздишући тешко. »О, шта сам радила!...{S} Па ја  
анесен, стеже колена, где беше наслонио руке.</p> <p>Љубица се трже као из правог сна, као да ј 
љају обоје, па... пхи! и он духну преко руке, па уђе у кућу.</p> <p>Брзо изиђе отуд сама Милица 
ко знаш... ка погачу од белије, све око руке...</p> <p>Љубица побеже у кућу, закључа се у својо 
им и мелодичним гласом, трљајући лагано руке једну о другу. — Много сте погрешили, понови он, ш 
уме се...{S} Али на адреси напиши <hi>у руке</hi>, да не оде прво ономе доле...{S} Он њега и др 
 сто и остаде тако, загњурио главу међу руке, као да спава...</p> </div> <div type="chapter" xm 
сом брада; он затрепта очима и одједном рукну у плач.</p> <p>— Десет година сам овде, слатки бр 
ељ.</p> <p>Она промуца нешто у одговор, рукова се са њим механички, не мислећи и корачи напред. 
речи.</p> <p>И Гојко приђе к Драгољубу, рукова се са њим, па му објасни долазак Љубичин:</p> <p 
тећи врати на своје место.{S} Учитељ се рукова са одборницима и таман да се измакне, а председн 
ожење, прекиде Веља живахан разговор, и рукова се с Гојком. — Шта сањаш ових дана, голубане?... 
 води рачуна.{S} Она се нервозно диже и рукова са писарем, правдајући се узгред: </p> <p>— Ах,  
...{S} Велимир Крстић... и он се учтиво рукова са Љубицом.{S} За то време Гојко весело узвикну: 
једнога погледа, била је блажена кад се руковала са њим, осећала се срећном, много срећном!{S}  
пет хтеде нешто рећи, али се некако при руковању запетља, па се ћутећи врати на своје место.{S} 
 нас чак и Веља избегава!... није се ни руковао са мном... као да ћу га својом руком окужити!.. 
по том, проговоривши још неколико речи, руковаше и растадоше.</p> <p>Гојко и Љубица враћаху се, 
 и на под.{S} Писар му приђе, зграби га руком за раме и привуче к столу.</p> <p>— Ово... ко је  
буде присебна.{S} То јој најзад пође за руком...</p> <p>Кад Гојко, око десет часова, опази да ј 
 капетан нам вели — и председник показа руком десно до себе, Гојко угледа капетана и би му мало 
он је ту пред комисијом, и писар показа руком на врата која вођаху у другу собу, па затвори кас 
овори он то, па дубоко уздахну и обриса руком чело, по коме се накупиле капље зноја.</p> <p>— Ј 
 па опет врати на десну, и најзад стаде руком требити густу браду.{S} А Љубица настави:</p> <p> 
о.{S} Он развуче усне још јаче, и стаде руком гладити браду...</p> </div> <div type="chapter" x 
 се као наљути, па наскоро за тим махне руком по ваздуху, као да ће рећи: »Ех, батали, само нек 
Љубица се стресе, пребледе и дохвати се руком за врата.{S} Она је и заборавила да старешине вод 
} Ааа!«... отеже она гласно и ухвати се руком за груди.</p> <p>— И ноћили су заједно... ту у со 
 преплашено, трчећи по соби и чешући се руком по једном рамену, и ако га ту није ни мало сврбел 
 ногом згазити од блата.{S} Дохватиш се руком за плот, да би прекорачио бару, а рука клизи по м 
 неку слабу оцену, намршти се и превуче руком преко дуга чела, као да одгони какву напаст од се 
јави и зове...{S} Лепо га видим... маше руком...</p> <p>— Бог с тобом, дијете!... прекрсти се С 
омолила на вратима и некоме такође маше руком...{S} Можда је то њему, али се то њега не тиче, к 
 Страх јој одузе снагу, она не мрдну ни руком, ни главом, ничим... само гледа бесмислено како о 
оврши свој дуги монолог и стаде брисати руком лице, она му опет узе једну руку и стеже је силно 
а је видео и знао, а Гојко стаде махати руком и опет удари у бунило.</p> <p>— За сад је обично  
мназију!...</p> <p>Он застаде, трљајући руком чело, као да се одмара од великога напора мисли.{ 
.. оставите!... узвикну Гојко, трљајући руком бледо чело. — Ваша су страдања неизмерна... ви се 
че благим, уморним гласом, притискујући руком врело чело:</p> <p>— Идите, децо, кући...{S} Посл 
 само... тихо као сенка...{S} Расклањај руком пера кукурузна, да не шуште, па хајде напред опре 
ла ми је добро«...{S} Стаде... маше јој руком, исто онако кад је бунцао, зове је к себи...{S} О 
 руковао са мном... као да ћу га својом руком окужити!...{S} Кад ко овако јавно пропадне, сви г 
ица опази човека, који се држаше једном руком за плот.{S} Он се крену према њој поводећи се, а  
ругим и пролазе, а он са својом сакатом руком полако врши посао...{S} Он и ћата не мењају се.{S 
ј белег и један динар, па да видиш, као руком!...{S} Нема ’наке врачаре и траваре у целом округ 
е намршти кад уђе, у мало не запуши нос руком.{S} Гојко то опази, па се обрте Стојану.</p> <p>— 
морна и брижна лица, машући по неки пут руком, као да се брани од кога, и мрштећи се.</p> </div 
p>— Седите, рече она Гојку, махнувши му руком, па се обрте и стаде лагано ходати по школи, расв 
 узе да се послужи.{S} Влајко је пљесну руком по рамену, то му беше израз велике нежности и мил 
дах.{S} Суморно погледа око себе, махну руком преко чела, па туробно одговори:</p> <p>— Мани се 
а већ онако... тхи!... — рече он, махну руком по ваздуху и насмеја се гласно, па онда настави:< 
е.{S} Стојан му са прага од стана махну руком.</p> <p>— Виде ли, братићу? они се нешто поџевеља 
, а ти чича иди кући, рече кмет и махну руком на Стојана.</p> <p>Гојко непрестано преврће уписн 
 посматраху.{S} Он подиже главу и махну руком на њих:</p> <p>— Еј, море... одите овамо!</p> <p> 
 на одговор.{S} Али, ех...!« и он махну руком по ваздуху, увиђајући и сам да он никад не би има 
ђења.</p> <pb n="109" /> <p>Гојко махну руком... одједном затрепта очима, затресоше му се вилиц 
.{S} Баш као наручен!...{S} Дечко махну руком и скоро истога тренутка скикну кер...{S} Скикну,  
ве су ти женскиње баш...« Он опет махну руком, разгледа пред собом па се опет замисли...</p> <p 
 финим смешењем прилази он столу, пружа руку, извињава се, моли за допуштење да поседи мало у ш 
ући на ручак, рече она, хватајући га за руку и вукући к столу.</p> <p>Поглед на пријатан дим вр 
бурно, све јаче и јаче.{S} Он је узе за руку, па обема својим рукама стеже ту мекану, вреду руч 
беше, док га једног дана отац не узе за руку и одведе у окружну варош. »Много нас је, рече му о 
; мајка носи малога брата, а њу води за руку, отац носи неке поњаве на леђима.{S} Иду тако, а п 
оришту пуно људи и жена и свако држи за руку по једног малишана.{S} Председник прво уписа свога 
</p> <p>— Ти, мали, ти... ти! пружи она руку на опаженог несташка и гледаше га строгим јасним п 
а те поведем, рече му, ухвативши га под руку са отвореном одвратношћу, али се бојала да му што  
</p> <pb n="209" /> <p>Она зину, подиже руку и осети хладан челик на врелим уснама...{S} Пријат 
жена између ње и њега и с правом подиже руку на његово раме, а он, онај бесни и разуздани полиц 
ћено горко страдање, и кад писар подиже руку с камџијом, и он несвесно подиже обе руке према оч 
 почнем?!«...{S} И он кашљуцну, принесе руку устима, па превуче дланом преко бркова.</p> <p>— Ч 
па ти после дође...{S} Оте му се баш из руку!</p> <p>Гојко уђе у собу, седе и рече Стојану да п 
већој слободи, спали јој ланци с ногу и руку, којима беше окована, и одједном јој дође да запев 
вде?</p> <p>Дете се обрте к селу, пружи руку на једну од ближих зграда и рече:</p> <p>— Ено је, 
љу мој... и друже!... она му сама пружи руку, коју он плаховито стегну, подржа је, па се саже и 
{S} Молим вас, опростите ми!« Она пружи руку и корачи унапред.</p> <p>А Гојко сања... никако да 
ош више обори главу, намршти се и пружи руку.{S} Ћата опет хтеде нешто рећи, али се некако при  
да нас околности зближују.« Затим пружи руку учитељу и таман да проговори (беше већ развукао ус 
еља уплашено.{S} Да није?... и он пружи руку на чело.</p> <p>— Хм.. тако нешто...{S} У опште, с 
ледајући у њега.</p> <p>Љубица му пружи руку, гледајући у страну.{S} Он јој притрча весело, са  
га је на благајни, метну му пријатељски руку на раме, па одговори:</p> <p>— Реците му: сањам он 
у суза из очију, али он не смеде подићи руку да се убрише.{S} Скрену оком у страну, па опази да 
 Друго...{S} Стоји он онако... наслонио руку на Љубичино раме, а ја уђем па га зграбим обема ру 
и по оваком времену?!... па га пољуби у руку и понуди да седне.</p> <p>Стотинама питања и преко 
лаву стидљиво оборила, па слободну леву руку само преноси преко чела, а десна све више дркће у  
<pb n="144" /> <p>Она скочи, узе његову руку и стеже је, гледајући га право у очи, из којих сев 
у, не погледавши Љубицу.{S} Узе Гојкову руку и подржа је, опипа му чело, лице, груди... свуд ва 
иска присуства, па одједном обави своју руку око њена стаса и приђе јој тако близу, да се нису  
зања, не покушавајући да ослободи своју руку, коју је Гојко стегао као клештима, па вуче и јури 
о, чије је?{S} Ко сме ово узети у своју руку?...{S} Па одједном као да сазнаде шта је то, у очи 
на устаде, приђе му и метну једну своју руку на његово раме, па га опет пажљиво погледа својим  
 дохвати њену меку <pb n="142" /> врелу руку и повуче је за собом, идући и гледајући сумануто.< 
а његово срце куца само за њу, пружа му руку!..{S} Ха-ха-ха...{S} А он, шмокљан...</p> <p>У том 
сељак, прилазећи учитељу и пружајући му руку.{S} Знате ми смо преседник, а ово нам је школски о 
Капетан се диже, приђе Гојку и метну му руку на раме.</p> <p>— Будите слободни...{S} Испричајте 
исати руком лице, она му опет узе једну руку и стеже је силно.</p> <p>— Јест, и мени је понекад 
здрави са њом врло интимно, задржа њену руку подуже у својој и гледаше је ватреним, значајним п 
еодређено насмеши.{S} Пера дохвати њену руку, подржа је мало, па се саже и пољуби је...{S} Њу о 
пријатна топлина, и он весело стеже ону руку, која му је толико страдања и мука причинила.{S} С 
реве, он опази да председник диже десну руку и даје њоме знак некоме иза његових леђа да се уми 
рме и заклокота у њој, она подиже десну руку, изви је у страну и спремаше се да пљесне њоме из  
орко, извијајући се полагано из његових руку, којима је беше обавио и стегао као клештима.</p>  
би да то не узме, но пође овако празних руку...{S} Свеједно, макар их не мргодила, али само нек 
е поврати сва снага, она се изви из тих руку и скочи...{S} Први тренутак беше страховит... пакл 
ш у затвору од зиме, а данас јој пружаш руку!...</p> <p>— Шта ћу?!...{S} Да терам даље, мени је 
рага половина и глава куће, настави он, рукујући се са Љубицом, — јер ти пријатељу, не можеш би 
детиње, нежно... мала устанца скупљена, румене се танке уснице, мислиш сад ће да заишту лутку.{ 
.</p> <p>А сунце трепери и блиста се... румене се веселом чаробном светлошћу његови зраци... он 
ма више оне ватре и живости у очима, ни руменила на лицу.{S} Све се променило, добило самртничк 
жно, подигнуте главе и на лицу јој игра руменило, <pb n="152" /> као да некога изазива на бој,  
 већ не може више да сакрива узбуђење и руменило, кад је по неки пут Влајко пресече оштрим и чу 
, варљиви сан...{S} Разли му се по лицу руменило, пројури кроз њега нека пријатна топлина, и он 
 главу к њој — образи јој се оспу лаким руменилом а груди се мало брже стану дизати и спуштати. 
а весело и безазлено, с једва приметним руменилом, које јој се разли по лицу.{S} Видела је да и 
жа пред очима наших дошљака обасјало је румено сунце последњим зрацима свога заласка, прснула ј 
 сводом, који се, и сам осветљен жарком руменом светлошћу, наднео над овим китњастим пространст 
 над њим трепере и прште по плаву своду руменосјајни зраци...</p> <p>Гојко се откотура до учион 
авних конаца, посула је ружом, шебојем, рутвицом и другим миришљавим цвећем, па у њој љушка и у 
>— Жив био, рече он ђаку, који му приђе руци. </p> <p>Је ли ово Орловица?</p> <p>— Јесте, госпо 
хладне воде на рапавој, прљавој и сувој руци фамулусовој; у другој држаше међу прстима парче ше 
дове?{S} О, какву топлоту осети у њеној руци, како су меки, како ли нежни они једри пуначки дла 
те, а чаша с водом дрмну се у Љубичиној руци и попрска сто.</p> <p>— Е положила си испит за дом 
озбиљан и намрштен, са неким прутићем у руци, разгледаше децу по дворишту.{S} Неколико његових  
баца ногама у страну, и ако носи штап у руци.</p> <p>— Хе, оно је било изненада... био сам збуњ 
дођох, весео, са испита, носећи књигу у руци...{S} У четвртом разреду, кад га већ сврших, умре  
те, не волим онај сељачки обичај: да се руча ма шта...{S} Одвоји мало сира, које јаје па готов  
ену и погледа свесно.</p> <p>— Ко... ко руча?!... запита она загушеним гласом, готово шапатом.< 
леба у уста, само да се види да она још руча.{S} А на душу пада све већи терет, све љући бол... 
 на вечеру, и ако он у последње време и ручава и вечерава негде на другом месту.{S} Одједном шк 
 чорбом и понесе је на постављен сто за ручавање.</p> <p>— Хе, младићу, у мало ти нисам преврну 
н, смешећи се демонски.{S} Они сад тамо ручају, па да им поквариш весеље...</p> <p>Љубица подиж 
е у Брезовац.</p> <p>Веља таман седа за ручак, а Гојко упаде у собу, задуван, занесен, гневан,  
ећа велики терет.{S} Оде да купи што за ручак... после неће моћи, кад почнемо рад.</p> <pb n="1 
ред му дође Веља, и таман они седају за ручак, а наиђе Влајко.{S} Веља се намршти, и ако је дот 
их, вели, његова жена, која је спремила ручак, али му Влајко напомену, да тај спремљени ручак о 
трос сам га једва натерао да ми дође на ручак, а сад хоће и на конак... само да би могао ручати 
 — поседаше сви у једна кола и одоше на ручак Љубичину оцу, а пред вече се сви вратише, да би с 
ма кућу и жену и њему долазе другови на ручак...{S} Све баш онако, као код правих кућевних људи 
ао си се много, па и не долазиш кући на ручак, рече она, хватајући га за руку и вукући к столу. 
 огледа!</p> <p>Једне недеље дође он на ручак суморан, готово љут.{S} Она се склони, па стаде и 
p>— Јеси ли ручао?</p> <p>— Море, какав ручак!... узвикну Гојко љутито и стаде скидати капут.</ 
S} Одвоји мало сира, које јаје па готов ручак.{S} Јок, ја хоћу свакад кувано, а са наше две пла 
и без мене.{S} Причекајте ме и спремите ручак.</p> <p>— Ха, то се већ разуме.{S} Како!... рече  
> <p>— После овога рада биће заједнички ручак, али ви немојте остати... имаћете незгода... рече 
ли му Влајко напомену, да тај спремљени ручак они могу и довече појести, пошто се он решио да н 
 кући скоро никаквих судова, спреми леп ручак, постави совру у хладу, и позва госте да заседну. 
рча к мени као луд... једва ме пусти да ручам.{S} Ваздан ми избрбља којечега...{S} Је ли ово до 
а.{S} Скоро свакога празника и четвртка ручао је код Гојка.{S} Гојко се најпре изненади толикој 
са Гојком право у очи.</p> <p>— Јеси ли ручао?</p> <p>— Море, какав ручак!... узвикну Гојко љут 
сад хоће и на конак... само да би могао ручати код Гојка...{S} Еј, мој Гојко, држи се сад добро 
и Љубица, само у још већој мери.</p> <p>Ручаше заједно, наразговараше се и за ручком и после о  
ма својим рукама стеже ту мекану, вреду ручицу.</p> <p>— Ја бих све за вас... настави он у још  
 нашу кућу« одговори мати, стежући њену ручицу...{S} Па после оно заносно играње у аптовини иза 
а сам учествовао због друштва, а и због ручка, за који сам знао да ће се давати после прегледа  
гао сакрити.</p> <pb n="62" /> <p>После ручка полицајац одседе у разговору још читав час.{S} Ту 
{S} Ах, дај прво тањире...</p> <p>После ручка вођаше се међу друговима жив разговор у учионици. 
па га можеш научити и да ти помогне око ручка.</p> <p>— Зна он добро.{S} Него ми се онако нешто 
p>Ручаше заједно, наразговараше се и за ручком и после о свему, па онда Љубица, на материн захт 
pb n="166" /> <p>Љубица задржа госте на ручку, и ако се Веља томе веома опирао.{S} Чекаће их, в 
S} Још да видим како ћеш се показати на ручку.</p> <p>— Знаш да морам бити у школи до десет.{S} 
све лепо и ваљано...</p> <p>Влајко се о ручку расположио, задиркује Гојка, сећа се неких смешни 
и према њему за столом, где је одмах по ручку прешла са Влајком, седи сама, гледа некуд у даљин 
и и спуштати...</p> <p>Веља се одмах по ручку диже и позва Гојка да га прати, јер се мора врати 
авља, ни весеља... постао је развалина, рушевина која труне, сенка...{S} Оборене главе, помућен 
ао последња слабачка жртва самртникова, с којом се он опрема на далеки, неповратни пут...</p> < 
ише оно познато задовољство од здравља, с којим се код младежи вазда јавља нека жудња за нечим  
питања, али оним истим својим изразима, с којима се погађа и цењка за коже, шљиве и друго; а то 
урну кроз врата и ступајући на прстима, с подигнутим рукама, иђаше као махнита...{S} Љубица, ка 
оја се беше ухватила око Љубице, и она, с највећим чуђењем стаде посматрати госта.{S} Шта је ов 
бично враћамо кад испратимо кога госта, с ким смо пријатно провели неколико часова.</p> <p>— Ба 
лу уђе средовечан човек, обријана лица, с великим, усуканим црним брковима.{S} Он улажаше пажљи 
и приђе му с оним обичним изразом лица, с којим дочекујемо сваког непознатог намерника.</p> <p> 
 стању било је тешко говорити ма о чем, с тога Љубица одмах пређе на ствар.</p> <p>— Баш добро  
ћање на њега.{S} С тога се одмах, живо, с неком грозничавом журбом предаде послу.{S} Али је одм 
а исповест.{S} Љубица је причала тешко, с муком, али јој Смиљка помагаше згодним питањима.{S} П 
 И она гледаше њега весело и безазлено, с једва приметним руменилом, које јој се разли по лицу. 
 мајчине груди и заплака горко, очајно, с тешким јецањем...</p> <p>— Мај... мајко моја!... мајк 
ет учитељев.{S} А он ради живо, умешно, с вољом...{S} Тек ипак види се да не ради без напрезања 
има... зелени сто...{S} А онај на врху, с дугом раздељеном брадом, сед, достојанствен... ала је 
да и рече:</p> <p>— Ено је, ви’ш она... с високим оџаком.</p> <p>Путник распита дечка још о мно 
 га погледа.{S} Јест, то је оно лице... с којим су везани они осећаји; и гле, сад је опет друкч 
осле већ, ићи ће све својим редом...{S} С нарочитом намером он прекиде разговор баш на овом мес 
ад одједном да угуши сећање на њега.{S} С тога се одмах, живо, с неком грозничавом журбом преда 
е опазила госте, па их сад ишчекује.{S} С тога се обрте Гојковој деци, па их стаде нешто запитк 
 не допушташе никакво веће зближење.{S} С тога су се они ограничили на тих, озбиљан живот.{S} Љ 
до редом...{S} Што је најбоље.</p> <p>— С краја ћемо, оздо.{S} Гојко преписа имена на чисту хар 
 Ово се нигде у свету не дешава...{S} А с тобом што буде: од премештаја неће ништа горе.</p> <p 
ља, стаде се помаљати црна чупава глава с разрогаченим очима...{S} Припи се <pb n="171" /> уза  
а стаде само зверати по лицима, која га с чуђењем гледаху.{S} Један од оних учитеља, Гојко га з 
и човек се радује кад добије прилику да с ким измења мисли.{S} У последње време писар поче доно 
Ха, сетно се!...{S} Скочи с кревета, па с највећом грозничавом журбом стаде се облачити...{S} Т 
ав накит, то јој је јуче наговестио, па с тога беше веома предусретљива према њему.{S} Донесе ј 
} Журите се!</p> <p>Гојко се осврну, па с чуђењем и немим питањем погледа писара, али овај глед 
чине да се не познају.{S} Господин Пера с нарочитим задовољством и чак неком важношћу удари гла 
кад ти кажем.{S} То једно, што их ворта с платом, али тако ти је свуд, по свима срезовима.</p>  
е не жури, он то згодно отеже и намешта с нарочитим циљем: да што више раздражи Љубицу.</p> <p> 
лом се носе гласови стоке која се враћа с паше, паса и деце која их дочекују, петлова и друге ж 
ађеном светлошћу. </p> <p>Ко се не сећа с каквим је осећањем ишао први пут на своју нову дужнос 
 молим вас, причекајте, зовну га Љубица с прага, и упути се к њему.</p> <p>Он се збуни и готово 
израз велике нежности и милоште, а чаша с водом дрмну се у Љубичиној руци и попрска сто.</p> <p 
 га видим... маше руком...</p> <p>— Бог с тобом, дијете!... прекрсти се Смиљка.</p> <p>Немој да 
 рече и колико ће коштати.</p> <p>— Бог с тобом, госпођо, што ће нам то!{S} Кажи ти ђаци нек ти 
аше међу прстима парче шећера, и то све с великом пажњом поднесе госту.</p> <p>— Извол’те и про 
 оближње дрвеће.{S} Путник стаде, скиде с главе прашњави шешир с опуштеним ободом, извади из џе 
д не долази узалуд, а ретко кад да дође с добром вешћу и са чистом намером.{S} Обузе је страх,  
 мисли...</p> <p>Кад свану, Гојко стиже с баба Смиљком пред школу.{S} Ташта му одмах утрча у со 
S} Него ти њима први покажи зубе.{S} Је с’ вид’о нашу учитељку како је жустра!...{S} Тако је то 
Његова обична збуњеност, кад се састаје с непознатим људима, обузе га сад у великој мери.{S} И  
ичину столу гомилаху се оне црне кутије с накитима.</p> <p>Гојко изгледаше тешко болестан.{S} Ч 
Гојка, али није могла одмах да се обрне с позивом... прво ваља припремити земљиште околишним ра 
ст од себе.{S} Кад кмет сврши преговоре с родитељем дечјим, он запише у уписницу име и презиме  
киде Веља живахан разговор, и рукова се с Гојком. — Шта сањаш ових дана, голубане?...</p> <pb n 
обар је и нож!...{S} Али он поима да се с ножем треба приближити баш уз њега, гледати право очи 
епим словима, написано со.{S} Учитељ се с доста вештине али и муке стараше, да навикне дечје ух 
а не захтева велики капитал.{S} Тако се с муком школовала у Београду, па сад дошла овде, да не  
дну очима лево и десно, промени тежиште с десне ноге на леву, па опет врати на десну, и најзад  
ет трчи, али јој се чини да се не креће с места...{S} Брже, смркнуће се!...{S} Гурну врата... г 
вца.{S} То га је вукло напред, те иђаше с вољом, али помисао на оне људе што су тамо засели, за 
 у далеки венац планина, који се виђаше с прозора. — Онакав човек!... онака душа!...{S} Али ти  
м прими плату.</p> <p>Љубица се смејаше с тога што је млада, што је весело живети и што је смех 
прозору, па изиђе.{S} Стојан се враћаше с бисагама, те сви уђоше у собу.</p> <pb n="60" /> <p>Љ 
разуме Љубица шта је привукло Влајка, и с тога је његова кривица још страшнија, још одвратнија. 
 кад стаде жива жена између ње и њега и с правом подиже руку на његово раме, а он, онај бесни и 
т нема а овамо треба.{S} Тако ће бити и с вашом квартирином.</p> <p>— Богме ја хоћу да ми се та 
е велики дар Божји, само кад је човек и с друге стране задовољан.{S} О... а ја сам тако мало же 
је лако...{S} Треба радити непрестано и с вољом.{S} А са самим првим разредом треба свакад пост 
е таман почеше рад, а уђе Стојан и јави с прага:</p> <p>— Ево иде учитељ брезовички.</p> <pb n= 
 не уме да се задовољи малим...{S} Живи с другом!{S} Па нека га, кад му се то свиди...{S} Нека  
/p> <pb n="98" /> <p>Изјутра се пробуди с јаком несвестицом и главобољом, устаде те се уми, па  
а свраћати судници тако често, па улази с коњем право у школско двориште, веже га негде у закло 
еда овога уплашеног фамулуса како стоји с мотиком уз врата и гледа у кујну...{S} Што ће му моти 
и, одговори он и предахну, као да свали с плећа велики терет.{S} Оде да купи што за ручак... по 
м...{S} Хвала вам много, што сте радили с мојом децом...</p> <p>— То ми је дужност, прекиде је  
а после нема по неколико дана, а она ни с ким ни речи проговорити.{S} Тешко!...{S} Она увиђаше  
ожен, одједном заћута и не проговори ни с Влајком ни с Љубицом ни речи.{S} Тек по неки пут одго 
да сам, здрава, па зар да се не смем ни с ким нашалити.{S} Није ово манастир, него свет, живот, 
м заћута и не проговори ни с Влајком ни с Љубицом ни речи.{S} Тек по неки пут одговорио би Гојк 
н, школски послужитељ, скидајући ствари с кола, објашњаваше нешто учитељу:</p> <p>Немој ти њима 
, јер то су само његови ђаци, и причати с каквим ће уживањем да ради ове године са њима.{S} Љуб 
са отвореним устима, очекујући да слети с његових усана кобна реч, али он, осим нејасних узвика 
сам се оженио? — уз пут, брате, бродећи с Дрине на Тимок, уграбих једно девојче...{S} Наша учит 
е Љубицу, али се ипак задржа, очекујући с нестрпљењем да она прва проговори.{S} Није му неприја 
 у некој већој слободи, спали јој ланци с ногу и руку, којима беше окована, и одједном јој дође 
ени, кад угледа то мило јој лице, скочи с кревета и обисну мајци око врата.</p> <p>— Зар још ни 
као пре...{S} Ха, сетно се!...{S} Скочи с кревета, па с највећом грозничавом журбом стаде се об 
и. </p> <p>— Ето га!</p> <p>Гојко скочи с кревета, обрте се збуњено по соби, па видевши да га н 
на да он одлази.</p> <p>Гојко само трчи с прозора на прозор.{S} Погледа у учионицу, Љубица се т 
/p> <p>Гојко исприча још и онај догађај с пандуром, приђе те потписа свој исказ, не читајући га 
 Само да нисам више овде... хоћу да сам с тобом... једнако, довека...</p> <p>— Хо, муке!...{S}  
ер из комшилука?{S} За воду те не питам с тога, што знам да је имаш бесплатно.</p> <p>— Е, немо 
д драгог камења, па у вече кад ја дођем с рада, обучем се у скупоцено одело, као онај гроф, а т 
аш да угледаш на ливади какав моћни грм с разбацаним далеко у страну гранама, под којим ћеш наћ 
ваљада и њена мати, па ће доћи и Стојан с мотиком...{S} А сусед Глиша даће коња...{S} Хајде да  
ојко стајаше пренеражен, као да је спао с другог света, не верујући ничему томе што сад бива, м 
ођице, рече ћата Богосав, који је дошао с кметом да му помогне саставити списак, како он рече,  
цу доћи тек крајем месеца, јер је почео с другога краја среза.{S} Тога истога дана дознали су и 
ш?...{S} Пропусти га напред... па онако с леђа... ножем, пирни га...{S} Само да те нико не види 
ав занео у мислима.{S} Капетан му онако с ногу рече благо и пријатељски:</p> <p>— Идите, господ 
ада и живео, више никад, одговори Гојко с неким болом, готово са очајањем, па се опет загледа н 
ична нервоза...{S} Она скакуташе весело с места на место, стаде по неку песмицу да пева...{S} А 
а привлаче кога, горња усна се, заједно с брком, нервозно трзаше.{S} Он беше сав, са целом свој 
 па ни ћату; очи му прескакаху несвесно с предмета на предмет, а он само обрташе главу, ослушку 
 изразу лица.{S} А Гојко јој не рече то с нарочитом намером: да види хоће ли одмах сама запитат 
После пређе разговор на плату.{S} Писар с неком нарочитом интонацијом исприча, како се плата вр 
 Кажите деци нек излазе! заповеди писар с таквом оштрином, да се није могло ни помишљати на отп 
ник стаде, скиде с главе прашњави шешир с опуштеним ободом, извади из џепа прљаву мараму и обри 
а, па им исприча свој јутрошњи разговор с писарем, изостављајући наравно све оно, што није потр 
 Гојка.</p> <p>— Шта је то било код вас с пандуром?{S} Седите, рече он благо, показујући Гојку  
 остаде сам.{S} Скиде му се читав терет с главе, али га ипак не остављаше страх са којим је дош 
ети како му спада велики, огроман терет с главе...{S} Све зло, које га беше притисло као тешки  
ров потпис...{S} И он доиста показа акт с потписом Министра просвете, па га онда поцепа на ситн 
речица, зашапућу капљице што се слевају с камења, а сутон се њиха и навлачи све више, успављују 
ује некакав акт, који ће показати Гојку с ким има посла. »Нек види шта ми можемо« рече он Љубиц 
горко страдање, и кад писар подиже руку с камџијом, и он несвесно подиже обе руке према очима,  
неко момче, које растера псе и приђе му с оним обичним изразом лица, с којим дочекујемо сваког  
са гомилом наслаганих банкнота. — Ја ћу с кметовима то сад регулисати.</p> <p>Љубица стаде рачу 
ред овим ретким призором, очи им лутаху с једног краја на други, а по лицу се разлило усхићено  
бар не дође одмах по распусту, да седиш с нама овде?...{S} Него тако... изгуби здравље...</p> < 
то отресит, жив, окретан младић.{S} Још с половине дворишта он проговори:</p> <p>— Кажем ја: ни 
 младић, окретан и жив, весељак, па још с прага удари у шалу: он је научио са учитељима, то су  
а, пијанице једна, ти ли си то?{S} Марш с пута... дрекну она, па гурну пијана Богосава из све с 
p>— Види се да ми нисмо за село: треба, са њима бити друкчији.</p> <p>Гојко се усуди да је погл 
 ни мржње, ни расположења.{S} Она сама, са својим болом, бејаше сад преча себи од свега; мишљаш 
 час одмора; и ви са намрштеним челима, са лицима онакаженим страдањима и патњом; и ви, јадници 
тако и замислила... стоји лепо обучена, са шеширом на глави и гледа, гледа без циља.</p> <p>— Г 
ред децом, како им живо и весело прича, са уста му никако осмех не силази.{S} А дечје очи, упра 
брком, нервозно трзаше.{S} Он беше сав, са целом својом душом, у другом, лепшем свету, у сјајни 
е... ја сам видео, све сам видео, онде, са онога прозора...{S} Али ја ништа, Бога ми, ништа...{ 
а Гојком и гледајући га озго са висине, са сенком подсмеха на уснама.</p> <p>— А ово је, без су 
ше да не изгуби из вида школу, која се, са својим високим димњаком <pb n="4" /> издизаше мало у 
љене, непокривене сиротињске дашчарице, са чијег се прага виде шумни вали дивотне Мораве.{S} Чи 
и она види себе у белој сјајној хаљини, са венцем на глави, а поред ње покуњио се њен будући му 
сећа се тако живо...{S} Довела је мати, са млађом сестрицом, у цркву.{S} Стоје оне тако у једно 
као дете проживели, у родитељској кући, са децом?...</p> <p>— Јест, само сам тада и живео, више 
о очекивао тај дан, кад ће се наћи сам, са својим верним Стојаном, у оној чистој собици, па жив 
вник, посут ситним љускама бриљантским, са малим, кратким и танким ланчићем укусне израде.{S} О 
Данас је ишла са чистом и ведром душом, са оним истим сјајним идеалним мислима, којима се најви 
упаде у собу, задуван, занесен, гневан, са стотину осећаја.{S} По уплашену и необична изгледа л 
ш јаче.{S} А Гојко, озбиљан и намрштен, са неким прутићем у руци, разгледаше децу по дворишту.{ 
 заносне снове...{S} И кроз неми сутон, са тихим жубором реке, помеша се болно, тужно јецање... 
тивничке групе, дошао к судници, весео, са неколико својих пријатеља, па задиркује председника  
о!...{S} И после два дана дођох, весео, са испита, носећи књигу у руци...{S} У четвртом разреду 
 много мути, и он почиње говорити брзо, са честим и тешким предисањем.</p> <p>— Кажем ја: каки  
једио исто...{S} И овај несносни Гојко, са својим оригиналним особинама, и његови кад страшљиви 
ући у страну.{S} Он јој притрча весело, са изразом необичне среће на лицу и као мало стидећи се 
аву мараму и обриса њоме ознојено чело, са кога падаху крупне капље зноја.</p> <p>Овако уморан, 
љани, преместише га у судницу.{S} Тамо, са општинским пандуром седе он уз топлу пећ, наслони гл 
И опет се преда раду грозничаво, жудно, са неком чудном одлучношћу.{S} Гојко је обилази на раду 
 са недаћама и борила се живо, одважно, са самопрегоревањем...</p> <p>После два дана дође писар 
сном, девојачком љубављу; љуби безумно, са највећим самоодрицањем, како то може само њена страс 
у не пође жена, можемо говорити гласно, са Гојком заједно.{S} Ако ли она пође, морам се издвоји 
аве, затворене боје, панталоне и капут, са црним широким пругама озго на ниже, стајаше он посма 
а, симпатична изгледа.{S} Скроман, тих, са неким нарочитим, лаганим и одмереним манирима, који  
 гледа.{S} Нарочито јој се свиди ланац, са лепим украсом на крају, налик на звезду, па га разгл 
е сад бити?... да отпусте, на свагда... са вечитим жигом срама, без повратка, без оправдања«... 
е живо и весело разговарају!{S} А ја... са овако живом природом, стварам војнике.{S} Чудно!...{ 
де...{S} Гледала шта мој муж ради са... са оном Обрадовом, одговори она тихо, лагано, али јој с 
о гнездо!...{S} Он лежи ту цело лето... са његовим одвратним чичом, и не разбира за мене...{S}  
бично светлуцају испод меснатих капака; са стране око очију кожа се почела брчкати, те даје цел 
огађаја.</p> <p>Гојку се разведри лице; са највећим задовољством узе он један лесковак, што ста 
и.{S} У вече се договори <pb n="122" /> са Стојаном да сутра рано позову Вељу.{S} Изређаше се т 
сто бело вино...{S} По соби неред...{S} Са њеног кревета разбацани јастуци, згужван ћилим...{S} 
елом лицу израз скривеног лукавства.{S} Са лица му бије она позната надувена тупост, која је св 
е се ни видео ни проговорио са њима.{S} Са Љубицом, кад има што пословно, преговара преко Стоја 
Неки му се ломе, а неки остају цели.{S} Са њима је он једнако рачунао.</p> <p>— Море, знаш ли о 
 у првом реду, па му се одмах упути.{S} Са Вељом стајаху неколико млађих учитеља и две девојке. 
 смирен, тих, рекао бих чак понизан.{S} Са неким учтивим, финим смешењем прилази он столу, пруж 
мо, као да ме чека нека важна ствар.{S} Са вама говорим и гледам вас, а мислим о другоме...{S}  
плановима, који му долажаху у главу.{S} Са Гојком се већ није могло ништа говорити, он беше неп 
како постала равнодушна према свему.{S} Са Гојком се поздрави обично, као да су се пре два часа 
<p>— Шта ради господин учитељ?</p> <p>— Са децом, веселник.{S} Шта ће... да се склони од зла; б 
ручак.{S} Јок, ја хоћу свакад кувано, а са наше две плате то ће ићи као подмазано.</p> <p>— Па  
ељка скупља скоруп у највећу цименту, а са мањима фамулус захвата воду...</p> <p>— Гле ти пакси 
 уз гред, врло лагано, Љубичину чашу, а са Гојком се куцну другарски.</p> <p>Гојко испи, па одм 
Треба радити непрестано и с вољом.{S} А са самим првим разредом треба свакад постићи одличан ус 
. — Неумна, незгодна је та вечита борба са кметовима и одбором...{S} И деца хоће човека лако да 
светао круг, из кога по том изиђе глава са исплаженим језиком, и њој се учини да је то глава ње 
ати на своје место.{S} Учитељ се рукова са одборницима и таман да се измакне, а председник му с 
ачуна.{S} Она се нервозно диже и рукова са писарем, правдајући се узгред: </p> <p>— Ах, извинит 
Велимир Крстић... и он се учтиво рукова са Љубицом.{S} За то време Гојко весело узвикну:</p> <p 
а се својих осећаја за време познанства са Драгутином.{S} О, то беху неки светли дани, срећни ч 
и на посети... запе Љубица и погледа га са неприметним осмехом.</p> <p>Гојко се сасвим збуни, п 
едва дочека што му се пружа прилика, да са њим остане на само, па се одмах диже, не задржавајућ 
b n="53" /> бистре воде, чини јој се да са тим злослутим жубором отичу и њени најмилији снови м 
 Па онда?...{S} О, та ваљда и Бог гледа са неба на сиротињу!...« Она се стресе од те магловите  
 хвалисавости.</p> <p>Љубица га погледа са немим поштовањем.</p> <p>— Да ли је много тешко пост 
} И зар баш ми морамо имати каквих веза са оближњим школама?...{S} Видиш, како ја знам!{S} Сутр 
чак пред распећем, и учитељева херувика са онаким истим сецањем и узвикивањем, и гомиле босиљка 
рањег призора: кад пси салетеше јадника са свију страна, а он се само обрће и баца ногама у стр 
 и био повод, јер је он саставио Влајка са чувеном лепотицом.</p> <p>Љубица се већ бацила у нај 
зрока...{S} Он погледа унезверена Гојка са оним простим искреним саучешћем и махну главом ка вр 
анковић</p> <p>(НАГРАДИЛА МАТИЦА СРПСКА СА 100 ФОР.)</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВН 
огледа, била је блажена кад се руковала са њим, осећала се срећном, много срећном!{S} И данас ј 
пре две недеље она се нешто разговарала са њим о броју ђака, па онако у шали помену, како Гојко 
ви, у којој се пре девет месеца венчала са Гојком, пред истим свештеником и старојком заверише  
S} Та она је цео живот спојила и уплела са овим осећањем, и кад би нестало њега, нестало би и с 
е дане борбе, кад се млада снага носила са недаћама и борила се живо, одважно, са самопрегорева 
ђоше.{S} Баш тада уђоше у двориште кола са учитељевим стварима.{S} Учитељица застаде у недоумиц 
за столом, где је одмах по ручку прешла са Влајком, седи сама, гледа некуд у даљину кроз прозор 
к беше сунце огрејало.{S} Данас је ишла са чистом и ведром душом, са оним истим сјајним идеални 
зде...{S} А ја сам тада скочила и пошла са њим по ноћи... закипела је у мени некаква страшна мр 
м.</p> <p>— Ех, Савет!... одговори Веља са неком горчином у гласу.{S} Тешко нама!{S} Одузели су 
 воћњаци, трепери шаренило по градинама са поврћем, вију се чардаклије по некој усамљеној дуњи  
е и оде.</p> <p>Љубица опет остаде сама са болесником.</p> <p>»Дакле то није само мисао... може 
ма времена и за то, кад она остане сама са својим малишанима.{S} Али ипак мораде себи признати, 
оли.{S} Велимир обећа да ће доћи к њима са целом својом школом, па ће тако заједнички држати уг 
 још ту дроби! викну Веља, идући к њима са батином. </p> <p>— А, тако ли се дочекује влас’!...{ 
а ће радити... ето га кроз два три дана са златним часовником. »Евине су то кћери, хеј море!... 
{S} Одбачена!... презрена!... заробљена са овим јадником!«...{S} И она погледа на Гојка, који к 
тне шалу и смех, желела је да се упозна са том дечицом, да се зближи са њима.{S} Знала је начин 
 се виде са Гојком и да се Пецић упозна са његовом домаћицом.{S} Чим наступише у двориште, Љуби 
вораше нешто живо машући рукама.{S} Она са чуђењем посматраше како онај сплетени Гојко стоји пр 
/p> <p>— О, молим... извол’те, рече она са неким малим изразом кокетерије. — Ама немамо где да  
 Свеједно, може пропасти цео свет и она са њим, то јој је право...{S} Устане ћутећи, гледајући  
вим друкчији. »А ко зна?... помисли она са неком сумњом на души: можда је ово претварање...«</p 
м дојурише у бесној трци два добра коња са санкама, и стадоше пред школским вратницама.{S} Стој 
сар се промешкољи, погледа у Љубицу, па са њом полако изиђе из школе.{S} Гојко не диже главе за 
амо сласт и блаженство од умнога додира са анђелима и светитељима...{S} И она осећаше бескрајну 
арочито је пренерази свршетак разговора са писарем, па хтеде сад одједном да угуши сећање на ње 
м, као да неко одсеца парчета жива меса са њега.{S} Овај тешки бол изазвало је сећање на онај т 
кући са дететом, она остави кћер и зета са тврдом вером: да је то срећан пар и да ће веома слож 
C20"> <head>XX.</head> <p>Влајко учеста са посетама.{S} Скоро свакога празника и четвртка ручао 
вој стан.{S} Беше то проста сеоска кућа са једном великом собом и »кућом", а према великој соби 
и.{S} Шта, зар ја да изгубим два месеца са овом дерладијом узалуд; а шта ће за то време да ми р 
>Школа се крену.{S} Напред иђаше Љубица са својом децом, весело гледајући пред собом, а напосле 
воришта, где је становала, беше баштица са неколико густих жбунића.{S} Кад год јој наиђе њена о 
поступци у школи и ван ње, Љубица слуша са интересом овај разговор, који је у по нечем подсети  
ром; сто, једна плетена столица, ковчег са рубинама, на прозору беле платнене завесе; на дувару 
че писар, вадећи хладно печење, заструг са сиром и кајмаком, лук и неколико бутела пива. — Него 
... како је било са Гојком, тако је сад са мном!...</p> <p>— Е, синко...{S} Говорила сам ја теб 
ива, па се испеше на хум.</p> <p>Поглед са хума на село и околину беше чаробан, заносан.{S} Под 
десет предмета, а она само један разред са три предмета!...{S} И још да му се сад дода и први р 
е ли ви Гојко Савић, учитељ? звони отуд са врха озбиљан, крупан глас.</p> <p>Гојко се тресе, ка 
оку кутију од украса и отури је од себе са одвратношћу.{S} Затим се пружи по кревету и остаде н 
 осети само за један миг, док узе шљиве са њене руке.</p> <p>Ну Гојко нађе да треба и њему што  
весно око себе, иде у школу и ради, све са неким чудним, сањивим погледом, који јасно казује, д 
ледам у брезовичкој школи вамилијаз све са њима за’ита воду са извора, па испушта једну по једн 
иво <pb n="170" /> махну главом и стаде са неком зебњом погледати час једнога час другога госта 
 журити.</p> <p>Чича изиђе а она остаде са болесником, не знајући још шта да мисли и не разумев 
ви морадоше ступити у разговор.{S} Седе са њима и учитељка, пошто их послужи, а то је врло отре 
 не би је целе ноћи...{S} А Стојан седе са Вељом и настави причати о последњим догађајима.{S} В 
и Вељиној школи, па свратише да се виде са Гојком и да се Пецић упозна са његовом домаћицом.{S} 
ори Љубица, затварајући врата.{S} Скиде са себе неку горњу хаљиницу, извади часовник и метну га 
а, збаци са себе страдање и патњу и оде са овога света.</p> <pb n="183" /> <p>При издисају беше 
ати дан за даном, док се једном не нађе са листом хартије у рукама, који му је могао дати хлеба 
а задовољна својим радом; кад год изиђе са децом на одмор, из очију јој сија задовољство, али с 
и и, онако намрштен, оборене главе, уђе са децом у школу.</p> <p>Писар погледа за њим иронично, 
 може ни гласа да пусти.{S} Она се диже са столице, па дохвати рукама наслон и стаде чекати да  
ду, у железничкој улици.{S} Она се диже са кревета, устаде и угледа пред собом Драгутина, једно 
поверите се другу...</p> <p>Она се диже са столице, раширених очију и бледа лица...{S} Нека пак 
н... мислила сам полудећу, ако још дуже са њим поживим.{S} И сама се чудим како то одједном наи 
еке... ено баш она Даница, одржава везе са неколико учитеља, и сви је знају.{S} И Веља не одмич 
учерање догађаје, држећи да то има везе са болешћу.</p> <p>— Хм... то не ваља!...{S} Јак потрес 
зрази.</p> <p>Она га гледаше кроза сузе са отвореним устима, очекујући да слети с његових усана 
н, допуни га Богосав.{S} Знате, мука је са тим прирезом: свет нема а овамо треба.{S} Тако ће би 
м и упарађеном децом.{S} Толико пута је са завишћу гледала кад варошке учитељице иду са децом у 
овара преко Стојана.</p> <p>И Љубица је са своје стране много допринела, да се хладноћа међу њи 
и провири у собу ова жена, гледајући је са оним простосрдачним женским саучешћем.</p> <p>— Ништ 
зитар одмах запита Љубицу, гледајући је са интересовањем:</p> <p>— Зашто ви, госпођице, већ чет 
ише на дну школе, иза ђака.{S} Радио је са првим разредом, други писаше, а трећи и четврти рачу 
ко све иде лепо, о »том учитељу« што је са њом рече да је мало онако... као луд, а неки пут је  
и све више утегнута и повучена, нестаје са њихових лица оне обичне дечје живости и она почињу л 
у шали и смеху, па још ако си се раније са женом што споречкао, он ти лепо забави и развесели ж 
руга, па овако у тишини да радимо обоје са овим малишанима, да радимо много, неуморно...{S} И к 
дном, у сред рада, учини јој се да чује са дворишта необично звецкање, баш као да је сабља.{S}  
рташе главу, ослушкујући шта се то чује са прозора...{S} И све му се чини да чује пролетошњи вр 
угачке, допираху до колена, ноге кратке са наврнутим стопалама унутра; цео му стас беше неприро 
писареве образе две сухе коштуњаве руке са оштрим ноктима и забодоше се дубоко у месо...{S} Раз 
 рачуне новом кмету, па ти гледај после са њим...</p> <pb n="130" /> <p>— Оди овамо, господине  
 засија радост на лицу.{S} Сети се Веље са захвалношћу.{S} Истина, срце му опет зебе од какве н 
 чим стаде у дворишту, опколише је жене са децом.{S} Она поцрвене и збуни се, а жене почеше зап 
с каквим ће уживањем да ради ове године са њима.{S} Љубица, која га врло радо слушаше, мораде г 
ст!;...{S} Колико је ту помешано милине са неком полусмешном збиљом и важношћу.{S} Друкчије и н 
лиже и топлије и одједном... вреле усне са оштрим брковима падоше на њен усијан образ и тако ос 
.. необично...{S} Само се одвојише усне са брковима од браде и он брзо, на пречац, повуче у себ 
збегаваше сваку прилику да се не сретне са њом.{S} Сад се већ Љубица од истине наљути.{S} Ово њ 
до суднице, да покуша пречистити рачуне са досадањим председником, а и да чује шта се говори о  
ио. .</p> <p>Љубица је мислила да почне са њима коју игру, да заметне шалу и смех, желела је да 
ила у њој свој скромни намештај: ногаре са новом сеоском постељом — шареницама и губером; сто,  
о у двориште, па одмах зађе под прозоре са источне стране.{S} Једна соба беше осветљена...{S} С 
.. да.{S} Хе, ваши су мали, не треба се са њима много журити.</p> <pb n="39" /> <p>— И не журим 
>Она промуца нешто у одговор, рукова се са њим механички, не мислећи и корачи напред...{S} Изиђ 
<p>И Гојко приђе к Драгољубу, рукова се са њим, па му објасни долазак Љубичин:</p> <p>— Госпођи 
ање, али се он прибра брзо и погледа се са Гојком право у очи.</p> <p>— Јеси ли ручао?</p> <p>— 
оја је дошла пре три дана и упознала се са главним околностима, саопшти Гојку да ни он нема ста 
гобројне другаре и другарице и стала се са њима играти мушких игара: ораха, крпигуза, лопова и  
екуд трчи, нешто распитује, договара се са Стојаном.</p> <p>Једнога дана вејаше снег.{S} Цела с 
музику на предавању, рече она и диже се са клупе.{S} Ух, мрачно, незгодно!...{S} У такој соби н 
мисли да њега сад гризе љубомора, те се са осмехом обрте писару, погледајући лукаво, испод очиј 
ј шали, али се брзо прибра, поздрави се са лекарем и одговори му:</p> <p>— Она извесно врши как 
ој земљи, по дрвећу и зградама, цеди се са лишћа и кровова у ситним капљицама и навлачи на људе 
 разуме.{S} Како!... рече он и удали се са неким значајним осмехом на устима.</p> <p>Стојан, ко 
еља, па задиркује председника и шали се са сељанима.{S} Ћата погледа масним очима Ђокића и спре 
и!...{S} Он је доводи у кућу, весели се са њом...{S} Ааа!«... отеже она гласно и ухвати се руко 
!...{S} Е али ревизор летос договори се са пређашњим одбором — а ми смо, знаш од скора изабрани 
p>И она зна да му је обећала венчати се са њим, и ако има живу жену, и таман да му изјави сад п 
говору до орловичког потеса, опрости се са гостима, обећа да ће их скоро походити и врати се. < 
еда као муж, говори Влајко, здравећи се са Гојком и гледајући га озго са висине, са сенком подс 
-жене, брате, тражити сељанке и вући се са њима ноћу по потоцима!...{S} То је... оногај... не д 
стоти пут по празној соби, сливајући се са горким јецањем и тешким уздасима...</p> <p>Кад се ис 
а и глава куће, настави он, рукујући се са Љубицом, — јер ти пријатељу, не можеш бити глава кућ 
и и свастици.{S} Заговарао их, шалио се са њима и, знајући о чем мајке одраслих кћери најрадије 
те се уми, па хтеде склонити оне украсе са стола.{S} Остави часовник у фијоку и понесе тамо и о 
о... врло малко повукла се у страну, те са ње лелуја сенка осмеха и још јаче истиче онај јединс 
цркву.{S} И ви да се спремите да, идете са вашом децом.</p> <p>»Хвала Богу, чини ми се овако ре 
рад одличан.{S} И Гојко се много сплете са питањима из рачуна, али њему не покварише одличну оц 
а.</p> <pb n="7" /> <p>Гојко се сусрете са њеним јасним светлим погледом и обори очи.{S} Баш је 
 ове уписати код мене, а ви како хоћете са њима, рече он и изиђе брзо.</p> <p>Љубица настави ра 
.</p> <p>— Како...{S} Зар ви већ радите са словима? упита га Љубица зачуђено.</p> <pb n="49" /> 
те све до краја године, да се не мучите са овим лудацима.{S} Ја ћу то са њима за час наредити.< 
ади, на коју ће страну да гледа, шта ће са децом, а иза њега загрме оштар заповеднички глас:</p 
криће их, али руке... баш не зна шта ће са њима.{S} Гле, и ноге му клецају!{S} То је већ обична 
бунилу, па се уплаши, не знајући шта ће са њим, ако падне где у путу.{S} Покуша да га мало расв 
 као последња.{S} Она изиђе из учионице са обичним изразом на лицу, носећи собом нов дар Перин  
твари.</p> <p>— Е, јесте... сви се муче са тим...{S} Оно »насуштни«!..</p> <p>Ја сам прве годин 
скорог времена он се о свему саветоваше са Вељом, јер увиде да овај не само паметно мисли, но м 
} А ви опет...</p> <p>Љубица га гледаше са неким одушевљењем, пријатељски, весело...{S} И кад о 
звијено, кошчато, због чега не силажаше са њега сталан израз грубости, али он ипак не уништаваш 
а не одмиче од ње, и председник стајаше са њом кад уђосмо... сви је уважавају!...{S} Зашто, заш 
Веља.{S} Сви прснуше у смех и поскакаше са столица.</p> <pb n="34" /> <p>Гојко се тврдо одлучи  
а то време Гојко нешто живо преговараше са Стојаном у својој собици и после краћег времена јави 
воре, разуме се све у шали, но тек беше са њим потпуно слободна.{S} Сад се и сама смејала својо 
у?...{S} Аха, знам... то је од онога« и са тим сећањем на деветорицу ђака појавише се у њој сећ 
зуби, нешто од зиме, а можда, а можда и са другога узрока...{S} Он погледа унезверена Гојка са  
појавише неки тамни и нејасни осећаји и са њима у вези наиђе на њу некаква необична нервоза...{ 
 од страха.{S} Истина, Гојко је радио и са њеном децом, док је боловала, она сама види како је  
љица изиђе из школе, дочека је весело и са живим одобравањем:</p> <p>— Тако, братићу, Бог ти да 
д, а ретко кад да дође с добром вешћу и са чистом намером.{S} Обузе је страх, хтеде устати, али 
ама...{S} Што се такав родио?{S} Зар би са <hi>другима</hi> онај смео тако поступати?...{S} Не  
о не знате ни за један час одмора; и ви са намрштеним челима, са лицима онакаженим страдањима и 
оку столицу и чекаше ред да се поздрави са учитељем.</p> <p>— Ово ви је вамилијаз, а може ви и  
обро... махну он главом, па се поздрави са Гојком и оде.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
ћу одговори она одлучно, па се поздрави са њим и окрете својим правцем.</p> <p>— Добро лаку ноћ 
ме себе крије.</p> <p>Писар се поздрави са њом врло интимно, задржа њену руку подуже у својој и 
 раскалашна сеоска деца...{S} И кметови са вечним немањем новаца, и депозитар крајем свакога ме 
ком онде...{S} Гледала шта мој муж ради са... са оном Обрадовом, одговори она тихо, лагано, али 
</p> <p>»И нико је не присиљава да седи са њим.{S} Што, зар не може она устати и рећи: извините 
сети пут једну исту мисао. — Овамо седи са њим цело јутро, смеје се, шали се и све онако... што 
рећи дан сврне на часак у школу, поседи са Љубицом, поразговара се, нашали се и насмеје, па оде 
 беше деце, помишљао је озбиљно да бежи са њом у Америку, или у Турску.</p> <p>А Љубица?{S} Ни  
 се упозна са том дечицом, да се зближи са њима.{S} Знала је начин којим се то најбоље постиже  
у се тако весело, а њему смех не силази са уста.{S} Море, славан је живот, слатко је живети!... 
та о говору, јер је тема стајала у вези са најбитнијим питањима из школскога рада.{S} Велика ве 
 њој сећање и на све оно, што је у вези са тим.{S} Али је она већ навикла да угушује мисли о то 
нела и која ће без сумње стајати у вези са давном, далеком прошлошћу...{S} Старцу цвокоћу зуби, 
 деци, и њој је необично мило што стоји са овако чистом и упарађеном децом.{S} Толико пута је с 
писар диже, опрости се врло пријатељски са Љубицом и Гојком, Љубици опет понови неколика извиње 
дашњег разговора и да сте се саветовали са колегама шта да радите.{S} Он <pb n="58" /> обори оч 
p>Да ли се то развиђа, расвањује... или са њене душе нестаје мрака?...{S} Што ближе прилази коб 
рже и задркта: осети да му не долазе ни са каквим добром.{S} Кроз главу му пролетеше неколика н 
дане мисли, које немају никакве везе ни са њеним стањем ни са последњим догађајима...{S} Све се 
лиције!...{S} Знаш, нећемо се мешати ни са учитељима... што ће нам!...{S} А после тога, ми ћемо 
мају никакве везе ни са њеним стањем ни са последњим догађајима...{S} Све се испретурало, уском 
пут је добар човек.{S} За сад не говори са њим.{S} Мати, као и свака жена, рада је сазнати узро 
редседник.{S} Него ти, Богосаве, пожури са оним завођењем наплата и расхода, па да сведемо рачу 
 учитељи, данас проскитали!{S} Што ниси са женом отишао у Брезовац, него она пројури сама ка лу 
оја, ти опет страдаш?... дочека је мати са сузама и зачуђеним погледом.</p> <p>Љубица само крен 
те разгледа свој нови стан, па се врати са одлучним захтевом: да се њему одреди накнада у десет 
окупише се око ње.{S} Хтеде се понашати са њима другарски, пријатељски, али осети да јој њена у 
, удешавајући још унапред шта ће радити са очима и рукама.{S} Већ са очима је лакше... криће их 
оришта, не марећи хоће ли га ко опазити са прозора.{S} Брзо стиже у Брезовац.</p> <p>Веља таман 
{S} Ако ли она пође, морам се издвојити са Вељом.«</p> <p>Кад сиђе сунце близу брега, гости се  
олико часова, што ће их морати провести са њим...{S} А после... <pb n="161" /> биће најсрећнији 
 децу, па се кроз простран ходник упути са гостима у свој стан.{S} Дочека их једна слабуњава, с 
...{S} Ено крушке...{S} Хм, треба обићи са друге стране, откуд је кукуруз до саме крушке, а одо 
де жудно гледати у њено лице, очекујући са страхом и зебњом њен одговор.</p> <p>Она устаде, при 
p>Кад сутра дан Смиљка пође својој кући са дететом, она остави кћер и зета са тврдом вером: да  
?« — запита се она бојажљиво, аналишући са зебњом своја осећања, али се одмах умири.{S} Некакав 
 ослободи се одједном свију мука, збаци са себе страдање и патњу и оде са овога света.</p> <pb  
учитељица већ приспела, да су одборници са кметом данас код школе, да одређују учитељици кварти 
нога, болесног, одвратног, које граничи са лудилом...</p> <p>Тако настадоше горки дани у овоме  
павала дубоким уморним сном...{S} Скочи са столице, намршти се кад опази Гојка уза се, и гледај 
у ходу, изиђе из собе.</p> <p>Она скочи са столице, држећи украс у рукама, притрча прозору, па  
ју и много су лепи за јело), па рачунај са њима колико год хоћеш.</p> <p>— Господин Драгољуб је 
езгоде, а за врат ти падне читав пљусак са какве отомбољене шљивове гране, која се пресамитила  
старца.{S} Како ће, каже, да живи човек са дванаест динара месечно, побојте се Бога!« Те ти они 
а велика сила у општини и да треба увек са њим лепо поступати.{S} Она је сад разумела о коме ћа 
оваца...{S} И он извади велики новчаник са гомилом наслаганих банкнота. — Ја ћу с кметовима то  
де к столу, на коме стајаше послужавник са водом и слатким од трешања.{S} Разговор се води само 
ао снег застирачем; на њему послужавник са слатким и чаша воде, бистре као кристал.</p> <p>— Хо 
а би.</p> <p>— Ја имам хлеба, донео сам са стварима, а ти набави које јаје, па ћемо вечерати.</ 
 И опет иде улицом, говорећи гласно сам са собом и машући рукама.{S} Тако дође до хума над село 
т да га једим, још више ћу да се смејем са писарем, нек пуца од једа«.</p> <p>Гојко остаде озби 
ам у канате своје прње, па озго уседнем са женом и дететом, а за душему привежемо козу, па тера 
 а свет поче зуцкати о везама Влајковим са Милицом Обрадовом.{S} Ћата се највише дао на посао,  
/p> <p>— Ама, молим те, шта ћу да радим са молитвом: никако деца не могу да изговоре неке слове 
мира, мисли она, да се бар сита нарадим са својом децом?{S} Сад видим како велико задовољство и 
ајбоље ће бити, помисли она, да говорим са њим у повратку, сад кад пођемо.{S} Знам да ће нас ис 
во добро, а после већ, док се договорим са нашима, радићемо озбиљније.{S} Скоро ћемо имати збор 
шио да морам ићи овамо, да се обавестим са вама и да се извиним...</p> <p>Љубица раширила очи,  
> <p>— Мора, братићу!... настави Стојан са кућњег прага. — Замахни на псето, оно ће се крити да 
</p> <p>— А, ви сте то! узвикну капетан са очигледним интересовањем, као кад се много наслушамо 
ега.{S} Осећа се задах прашине, помешан са сточним изметом.{S} Наједаред сокак се прегради густ 
 свода.{S} Оштар, хладан ветар, помешан са влажном измаглицом, стаде га шибати по лицу.{S} Он п 
га за часак.{S} Ироничан осмех, помешан са презирањем, заигра на њеним уснама.{S} Дохвати марам 
 у њој самој, и он је тако тесно спојен са њеним бићем, да се већ више не може отклонити.</p> < 
 ређају један за другим и пролазе, а он са својом сакатом руком полако врши посао...{S} Он и ћа 
, а гле како су наша деца!...{S} Зар он са оном његовом пипавом мирноћом може да створи овакав  
ибе, да се не смемо мрднути, узвикну он са тешким болом, па онако у љутини хитну гранчицу, коју 
 и Веља избегава!... није се ни руковао са мном... као да ћу га својом руком окужити!...{S} Кад 
ужбеним полицијским тоном, па онда, као са своје стране, настави:{S} Понео сам га узгред, да не 
ирну и безбрижну пилеж.{S} И Гојко, као са неким предосећајем, стаде се нервозно окретати око с 
{S} Туњав сам, није вајде«.{S} И он као са неком злурадом жестином понављаше овај израз, који м 
VIII.</head> <p>Полицајац веома учестао са својим походама.{S} Сваки други трећи дан сврне на ч 
адничке задруге.{S} Непрестано је трчао са Ђокићем до Београда, Смедерева, ишли су по селима, г 
д, одговори Гојко с неким болом, готово са очајањем, па се опет загледа некуд у даљину, а пред  
а.{S} Како сам ја!{S} А она јок... него са њим тамо амо, па цело јутро.{S} И шта су имали толик 
по поду беше само сточно ђубре.{S} Озго са крова зјапи широка баџа, кроз коју продире светлост, 
равећи се са Гојком и гледајући га озго са висине, са сенком подсмеха на уснама.</p> <p>— А ово 
тог дана није се ни видео ни проговорио са њима.{S} Са Љубицом, кад има што пословно, преговара 
 још с прага удари у шалу: он је научио са учитељима, то су му једини другови у срезу.</p> <p>— 
/p> <p>— Е брате ово је ваљано... овако са старим друговима провести који часак за трпезом, узв 
р вам је ово каква срећа, што сад овако са мном разговарате!...{S} Нисте ли пре неколико минута 
гледати пред овим искреним другом овако са масницом на образу!...{S} Али се осећаше усамљен, бе 
иљу.</p> <p>— Допада ми се, знате, тако са образованом женском... разговор је веома пријатан.{S 
окуњен, снуждена погледа, изиђе и Гојко са писарем.</p> <p>— Овај би и заспао у школи, чекајући 
.{S} И све, ама баш све... како је било са Гојком, тако је сад са мном!...</p> <p>— Е, синко... 
то, господине, ми почели да се погађамо са учитељицом за квартирину.{S} Она је погодила собу ко 
мо, одавно смо чули, па све разговарамо са господин-свештеником...{S} Све се надамо да дођете,  
ту од државе...{S} Још да наредимо само са општином...</p> <p>Љубица уздахну, обори главу, па с 
 па нам неће ни доликовати да се мешамо са таквом ситнуријом.{S} Истина, и ми смо били учитељи, 
еће ме минути бувара.</p> <p>— Шта ћемо са школским прирезом? рече писар мало тишим гласом.{S}  
матрања. — Овде треба често да излазимо са децом.</p> <p>— Јесте... да... нарочито је мени за з 
 прекиде овога други малишан: зар нисмо са њим сиграли мете на Вилиној Коси, кад смо оно ишли?< 
ступио у први разред гимназије, заједно са њим, па видевши да не може ни из једног предмета да  
ује Стојану да бар мало смахне оно сено са пода, па ето, стоји све као у свињцу.{S} Да узме сад 
и необично, она не разумеваше шта се то са њом збива, беше занесена...{S} И као кроз сан чује п 
ећи велика парчета погаче и залажући то са по мало сира. — Погледај мене, видиш... сто закрпа,  
де остали разреди?...{S} Јок, ја сам то са њима наредио све за четири—пет дана: сто, столица, к 
амо... видећемо.{S} А деде да видимо то са учитељем.{S} Баш ме ту Пера навлачи на зло, видим... 
не мучите са овим лудацима.{S} Ја ћу то са њима за час наредити.</p> <p>Љубица израчуна и напис 
екати тај срећни дан, кад ће овако исто са својим ђацима ићи.{S} Па ето, дође и тај дан!{S} Неу 
 осети ништа, гледаше и даље онако исто са заљубљеним осмехом на устима.{S} Гојко подиже главу; 
уда.{S} Тамо квартирина, а овде то исто са платом, и ако је она редовно издавала уредне признан 
 одмах, ту на дворишту, почеше разговор са њима.{S} Обоје се само упознаваху са децом, распитив 
шта ће радити са очима и рукама.{S} Већ са очима је лакше... криће их, али руке... баш не зна ш 
атно и занимљиво проводити време у раду са малом децом!... помисли она. — Неумна, незгодна је т 
вишћу гледала кад варошке учитељице иду са децом у цркву, па је тада у себи помишљала, да ће и  
школи вамилијаз све са њима за’ита воду са извора, па испушта једну по једну у извор и тамо про 
гледају заљубљене шипарице, кад се нађу са предметом своје љубави.</p> <p>— Зар још питаш?...{S 
ога друштва!...{S} И они ме сви гледају са презирањем!{S} На учитељице већ и не гледам, али они 
да <pb n="20" /> после подне прегледају са кметом учионице и да саставе списак свију потребних  
а је он већ ушао у собу, она узе чинију са врелом чорбом и понесе је на постављен сто за ручава 
.</p> <p>Писарка угледа отворену кутију са гривном, дочепа је, склопи и метну у џеп, па цикну п 
чеше разговор.{S} Љубица не скида очију са госта, а и он се, у разговору, почешће осврће на њу. 
 сад? запита Влајко, не скидајући очију са ње.</p> <p>Она подиже главу и погледа га тако, као д 
поведем, рече му, ухвативши га под руку са отвореном одвратношћу, али се бојала да му што не бу 
а онда баци на земљу неку вунену струку са својих леђа и седе на њу.{S} Тек тада, опази чобане, 
вори Гојко, осмехнувши се малко, али му са лица не силажаше она љута горчина и бол, што тече из 
стресајући се од хладноће.{S} Стојан му са прага од стана махну руком.</p> <p>— Виде ли, братић 
 <p>— Зар баш никад нисте знали за игру са друговима, шалу, забаве?...</p> <p>— Никад.{S} Ја ни 
вај стаде причати о јутрошњем разговору са Љубицом, Веља се поче крстити и смејати.</p> <p>— Лу 
удате, управо све у целом срезу, све су са учитељима.{S} Па како лепо живе!{S} И она је, ето, м 
 је овакав, јадник.{S} Но ништа, бар ћу са те стране бити мирна, јер и њих има свакојаких.«</p> 
ор са њима.{S} Обоје се само упознаваху са децом, распитиваху их о њиховим кућама, о родитељима 
ти.{S} Само му унезверене очи прелетаху са писарева лица на акте, на камџију и на под.{S} Писар 
простићете, јесте понели какву објавицу са собом? рече кмет и лице му доби неки полузваничан, п 
</p> <p>— Учитељ Гојко да иде сад одмах са мном у срез, зову га...{S} Ево и позива.</p> <p>— Хм 
доше, и ако би волели да се крену одмах са децом.</p> <pb n="73" /> <p>— Извол’те, говораше поп 
с главе, али га ипак не остављаше страх са којим је дошао овамо.{S} Шта ли ће бити?{S} Куд оде  
ли то изгубљена љубав, или је какав дух са онога света дошао да гледа њено страдање, пропаст?.. 
мици: ваљало је прозборити још коју реч са новим другом, али се он сувише ревносно занео око св 
чекаш добра друга и пријатеља, проведеш са њим слатко неколико часова у шали и смеху, па још ак 
p>— Какав си то друг, болан...{S} Нећеш са колегиницом да се куцнеш! рече му писар.</p> <p>— За 
сле у твојим рукама.{S} Можеш што хоћеш са мном...</p> <p>— Добро, иди ти сад, склони се где, д 
pb n="202" /> и сестрине, да остане још са њима, да се мало прибере од тога бунила, да дође к с 
ва изласка из овога целог стања.</p> <p>Са Гојком је, нарочито у последње време, ступила у тако 
оришта необично звецкање, баш као да је сабља.{S} Погледа на прозор, а тамо стоји Пера писар, л 
е.</p> <p>Трже је из тих мисли звецкање сабље.{S} Писар јој приђе, весела лица.{S} Она се обрад 
, нек се прибере.« И он оде, звецкајући сабљом нарочито, нек чује она да он одлази.</p> <p>Гојк 
кривио на десно ухо, а сјајну никловану сабљу пустио те се вуче по земљи и звецка кад удари о к 
сељака.{S} Вазда је одевен као да ће на сабор, пуши дуван господски на муштиклу »од пене«, носи 
ој соби, седи на столици испод кревета, сав мокар, као да је тек из воде изишао, а Љубица седи  
лица, што се виђа обично усред лета.{S} Сав је ваздух њом испуњен, и она вас, улазећи у плућа,  
ова ствар заинтересује, он јој се преда сав, заборављајући на све друго...{S} Тако су га и сада 
т тераше напред, и она одједном поскида сав накит и даде га Гојку да остави, само јој на грудим 
је и стаде читати.{S} Одједном пребледе сав, руке му се затресоше, подиже очи и погледа Љубицу  
Оне летошње оправке и набавке, то ти је сав издатак.{S} Ови двоје нису примили квартирине ни па 
 снег.{S} Цела се околина бели, бели се сав видокруг, увијен у неку влажну измаглицу; дрва се п 
равити, али се Гојко саже и, тресући се сав, као у бунилу, припаде к њеном лицу и стаде је љуби 
д њих установљена задруга.{S} Влајко се сав предао тој установи, и све време што му остаде слоб 
икога узбуђења, али тек око ње облеташе сав досадашњи страх и зебња, она га јасно осећаше у сво 
 Гојко се првих неколико недеља осећаше сав блажен, срећнији од цела света...{S} Ну, одједном о 
ишта и стаде пред вратницама...{S} Беше сав у јакој ватри, једнако га нешто вуче земљи, не може 
зујући прстом на Гојков потпис.{S} Беше сав поцрвенео од љутине, усне му се трзају и скупљају г 
ненађен, и умало не дрекну, јер се беше сав занео у мислима.{S} Капетан му онако с ногу рече бл 
но с брком, нервозно трзаше.{S} Он беше сав, са целом својом душом, у другом, лепшем свету, у с 
ати једну на другу. .</p> <p>Гојко беше сав црвен, збуњен, отираше лице марамом и спремаше се д 
рати ради уписа, а сад је рада да плати сав улог од почетка године.</p> <p>Љубица стајаше уз њи 
бе...{S} Хоћеш?{S} А дворац ће нам бити сав од драгог камења, па у вече кад ја дођем с рада, об 
видевши Љубицу, стаде пред њом, дркћући сав од љутине.{S} Она се намршти, видевши га таква, што 
а усташе обе рано.{S} Она предаде мајци сав новац, што га узе од писара, па је испрати далеко и 
о сасвим светло, заносно... од чега јој сав свет изгледа прекрасан и цео живот сјајан и блажен. 
права љубав, што је песници певају, што сав свет о њој говори... па ја и она — муж и жена!...{S 
они у другој гомили.{S} Неки се окренуо сав к тој гомили, завук’о прстић у нос, па гледа зачуђе 
ајте овамо Петра писара...{S} Он се већ сав охладио.{S} Дај кључеве!...{S} Запечате касу, па да 
 наручен.</p> <p>— Ти ћеш се напослетку сав распасти, иструнућеш у овом смраду и ђубрету. — А т 
у шта ми радимо у школи, под иконом Св. Саве...</p> <p>Љубица се стресе, пребледе и дохвати се  
о причинити му страдање, само ако му то савест допушта...{S} Осећајући то све јаче и јаче, запл 
уђеним, уздрхталим гласом.</p> <p>— Ех, Савет!... одговори Веља са неком горчином у гласу.{S} Т 
јој каже ништа.{S} Кад га она запита за савет, он се унезвери, стаде врдати очима и окретати ли 
о криво, што је Гојко, послушавши његов савет, допао овакве беде.{S} Осећаше ту много своје кри 
.</p> <p>— Готово мени се највише свиди савет нашег Стојана, проговори Гојко, осмехнувши се мал 
та бити отпуштена?{S} Ту је и Просветни Савет, за Бога; ваљда се то не ломи баш тако лако!... з 
ало речи. </p> <p>— И мени се свиди тај савет, одговори Веља.{S} Море, ви имате паметног фамулу 
и.</p> <p>— Е сад ви нама да дате један савет, јер зато смо управо и дошли, рече она, па им исп 
вас... ту вам ми не можемо дати никаква савета.</p> <p>— А како би било да ја тражим премештај  
га сасвим од себе, али се сетила очевих савета: да је ћата велика сила у општини и да треба уве 
раду по неколико пута дневно, помаже је саветима и напослетку поче да држи предавања њеној деци 
зло, али се он отима од тога невидљивог саветника, хоће напред и све напред, и ако у дубини душ 
растос...{S} Којешта!{S} А мати ме лепо саветова; да не би ње, ко зна како би било...{S} Него ј 
нашег ономадашњег разговора и да сте се саветовали са колегама шта да радите.{S} Он <pb n="58"  
оли.{S} Од скорог времена он се о свему саветоваше са Вељом, јер увиде да овај не само паметно  
ичан, преврташе хартију, па је одједном сави, отвори деловодник и метну је унутра.</p> <p>— Доб 
рати унутра.</p> <p>После пола часа, он сави једно писмо и даде га Стојану. </p> <p>— Писареву. 
 Видите тамо далеко... тамо хеј, где се савија свод небесни, видите у густој магли дугачке план 
>И Љубица осећа да се две руке све више савијају око ње, а она нема снаге да се томе одупре.{S} 
 да заведем у деловодник? запита Гојко, савијајући исписану хартију и остављајући је у капут.</ 
м...{S} Врло нужно, стаде муцати Гојко, савијајући и гужвајући шешир у рукама.</p> <p>— А, ви с 
ом...{S} А сад... јесу ли ово њене руке савијене око његова врата?...{S} Да ли то њене груди та 
>Тако настадоше горки дани у овоме ново савијеном гнезду.{S} Мучно да ће ту зацвркутати млади п 
а и не мислећи ни о чем.{S} Згурила се, савила се у клупче, наслонила главу на уздигнута колена 
рли, сестре се разудале и свака за себе савила гнездо, браћа се растурила по белу свету и он са 
остварити сви они лепи снови, могла сам савити гнездо, у коме бих душу одморила и познала праву 
.</p> <p>— Учитељ орловички...{S} Гојко Савић...{S} До вас... мало послом...{S} Врло нужно, ста 
и је промрмља врло брзо:</p> <p>— Гојко Савић, учитељ.</p> <p>— А... отеже и збуни се изненађен 
и прочита гласно објаву, којом се Гојко Савић, привремени учитељ и управитељ школе орловичке, у 
> <pb n="135" /> <p>— Јесте ли ви Гојко Савић, учитељ? звони отуд са врха озбиљан, крупан глас. 
>»Божја правда!«... узвикује он у себи, сагињући се да потпише платни списак.</p> <p>Узевши нов 
леда на прозор.{S} Ништа... мати јој се сагла, нешто се осврће, трчи по соби, тражећи нешто...{ 
те, коме ништа друго не остаје, него да сагне главу и слуша...{S} Та он јој је ипак друг, то ис 
ди прво место, је л’ прво?</p> <p>— Да, сад почињем.</p> <p>— Колегу ћете имати доброг, за то в 
 промуца. </p> <p>— Говори брже... сад, сад...{S} Да га не оставиш жива!...{S} Па чим дођеш...  
 а капетан се окрете Гојку.</p> <p>— Е, сад вас молим да ми опширно испричате све догађаје, од  
. с којим су везани они осећаји; и гле, сад је опет друкчије: много обичније, познатије, као да 
S} Па ти си слаб, братићу!...{S} Чекај, сад ћу ја тебе намирити. </p> <p>И Стојан га узе за рам 
о, детињски...</p> <pb n="206" /> <p>О, сад тек разуме Љубица шта је привукло Влајка, и с тога  
 а осећам да не треба ићи.{S} Свеједно, сад бар знам да сам... да сам... и одједном јој заигра  
о добар; свима је у вољи.</p> <p>— Ето, сад и ми почели да распитујемо за политику, рече Љубица 
исли она, да говорим са њим у повратку, сад кад пођемо.{S} Знам да ће нас испратити далеко, а ј 
це се тресаху од страха.</p> <p>— Па... сад?...{S} Шта ћемо?...</p> <p>— Оди да видиш...{S} Пис 
аше она, не дижући главе.{S} Али сад... сад не видите шта се збива, јер иначе ме не бисте ни по 
једва промуца. </p> <p>— Говори брже... сад, сад...{S} Да га не оставиш жива!...{S} Па чим дође 
чему било обрадовати.{S} Ето, видите... сад знате и ви зашто сам зимус страдао.{S} Тако је мора 
 муке биле!...{S} Па опет, видите ли... сад ми је мило и то страдање и све...{S} Тиме сам вас о 
клони се у хлад под трешњу, па чекај... сад ћу ја.</p> <p>Она одјури преко дворишта, заклањајућ 
и га радознало.</p> <p>— Дошао је акт.. сад ћу да му саопштим, рече он тихим гласом, готово шап 
лабе оцене.{S} У осталом <pb n="190" /> сад јој и не беше до испита.{S} Друге бриге, друге муке 
а вели: »Јесам ли те преварио, а?...{S} Сад си се уверио«...{S} То беше ћата.{S} Он се обрте и  
се још по мало у помрчини беласа?...{S} Сад зна шта је хтела понети, али се чуди шта јој би да  
>»Рекоше да је много лепа и млада...{S} Сад право из школе помисли он и подиже напред своје вел 
и се небо и просу се страшна бура...{S} Сад јој је и отац друкчији, простији, ништавнији, а нек 
ко казали...{S} Али је прошло све...{S} Сад вас молим да ми опростите све... што сам вам учинил 
 је у мени...{S} И сам нисам знао...{S} Сад видим...{S} Јест, овај... </p> <p>— О, пријатељу мо 
</p> <p>— Пре две године није био...{S} Сад не знам.</p> <p>— Ах... уздахну Љубица дубоко, освр 
<p>— Она, братићу, она... учитељка..{S} Сад дотрча Стојино дете, и ја таман да пођем, а ти уђе. 
 Ни сама нисам знала шта сам радила.{S} Сад знам и разумем, али доцкан.{S} Тек гледаћу да од са 
но тек беше са њим потпуно слободна.{S} Сад се и сама смејала својој пређашњој бојазни и страху 
леда злато... хм... нема размишљања.{S} Сад нека је, нек се прибере.« И он оде, звецкајући сабљ 
... да се склони од зла; боље му је.{S} Сад ће и он изићи.{S} Кажем ти ја, братићу, не бој се т 
ј, лепо мени попеше на четири рубље.{S} Сад кад би ти умео, могло би се још по рубље искамчити. 
И Љубица одмах уреди своје малишане.{S} Сад је одједном опет обузе нека милина, врати се пређаш 
..{S} Ето и вама одговора на питање.{S} Сад видите шта вас чека, па бирајте; то зависи од вас.. 
а ништа... прође, к’о ћуреће бобице.{S} Сад се смејем кад се тога сетим.{S} Него шта ја... хајд 
 све... али су јој сад и они далеки.{S} Сад има нешто прече, ближе... ово сјајно, лепо злато, к 
 Устала сам, па ме нешто глава боли.{S} Сад је већ прошло.{S} А ти, јеси ли се намучила у путу? 
ле се опет настављају светлији дани.{S} Сад се баца око на многе стране, а има се на чем, у про 
да могаше тог часа у земљу пропасти.{S} Сад му беше најтегобнији тај положај, због кога је и ин 
/p> <p>— Ја, па му директор опрости.{S} Сад је поручник.</p> <p>Најзад се писар диже, опрости с 
ад дође у Брезовац, смрче се сасвим.{S} Сад је већ добро знао ради чега је дошао овамо.</p> <p> 
ваку прилику да се не сретне са њом.{S} Сад се већ Љубица од истине наљути.{S} Ово његово сталн 
нако мила, као што беше у детињству.{S} Сад је и она сама сасвим друга: до јуче бедно ништавно  
а да њега нема важнијег лица у селу.{S} Сад јој је и мајка дошла некако проста, убога, и ако је 
се бар сита нарадим са својом децом?{S} Сад видим како велико задовољство и утеху човек налази  
живо, да се капетан мораде осмехнути. — Сад ће радити озбиљно... сасвим се тргла... сасвим!...< 
 обавио и стегао као клештима.</p> <p>— Сад да идемо у школу, да радимо, настави она, поправљај 
и Љубицу презриво, добаци јој:</p> <p>— Сад и сами јамачно увиђате, да сам имао права бринути с 
зовац, него она пројури сама ка луда, а сад ти за њом?...</p> <p>Гојко је гледа и само слуша он 
ла о стоци, о суседима и вршњакињама, а сад се ограничила само на кратка извешћа о своме здрављ 
 коме до сад да се обрати ради уписа, а сад је рада да плати сав улог од почетка године.</p> <p 
су ни узимала деца из инокосних кућа, а сад нам треба нових педесет.{S} Ево учитељице, видиш, п 
еда овако старог и да ме што послуша, а сад га опет тражите.{S} Не грешите се, људи!</p> <p>— Т 
имало чудно, што се летос крио од ње, а сад осећа да му је она ипак најмилија, најдража.</p> <p 
м друга: до јуче бедно ништавно ђаче, а сад државни чиновник!...{S} Хтеде ређати још друге пром 
} Увек су му полицајци били одвратни, а сад му се овај што долази учини као јастреб, који се за 
га једва натерао да ми дође на ручак, а сад хоће и на конак... само да би могао ручати код Гојк 
 покупи школски прирез за ову годину, а сад купи само државну порезу.</p> <p>— Зло, мој брате,  
знала женска лица која га посматраху, а сад већ заборави и на своју главу...{S} Срећом наиђе на 
о тако...{S} До године ће бити лакше; а сад уписујемо и ону децу, која су пре две године требал 
пуно задовољан.{S} Шта ће више!...{S} А сад памет у главу, па чувај своју срећу!«...</p> <pb n= 
лио да не идемо... неће да чује...{S} А сад видим да се каје.</p> <p>— Еј, мој грешниче!... одг 
бити срећан да је назове својом...{S} А сад... јесу ли ово њене руке савијене око његова врата? 
.{S} Тек онако... само пропадох...{S} А сад би тек хтела живети!... онако како сам некад сањала 
сто, столица, клупа, табла и т. д.{S} А сад је већ време да се почне радити.{S} И јесте ли виде 
онако ништа ниси имала, веселнице.{S} А сад пуна кућа.</p> <p>И Влајко се показа веома предусре 
е нема ко да спреми, те се одучих.{S} А сад... добро је, добро је!...</p> <p>Љубица наточи лепе 
е године, или ће благовати, као што ова сад благује?...{S} Али црн и непровидан застор будућнос 
љила свака црта на њему.{S} И као да га сад тек добро познаје, и оно јој се чини тако обично, к 
е састаје с непознатим људима, обузе га сад у великој мери.{S} И попа и учитељ згледаше се посл 
 он постаде одлучан, жив...{S} Ко би га сад видео, не би познао у њему онога збуњеног, плашљиво 
тренутка, прибра се од узбуђења, али га сад <pb n="89" /> обузе радост.{S} Он се приближи Љубиц 
кви, субота је, па да ноћи тамо, али га сад очекује важнији посао.{S} Чим дође, затвори се у уч 
грчену фигуру, па одмах помисли да њега сад гризе љубомора, те се са осмехом обрте писару, погл 
ад тако изменило, да овај човек изгледа сад сасвим други.{S} Нестало и страха и зебње, и она се 
лекар, прегледавши га.{S} У осталом, за сад само то...</p> <p>— А после?...</p> <p>— Видећемо.. 
о, узвикну:</p> <p>— Ха, чекај...{S} За сад је и ово добро, а после већ, док се договорим са на 
о луд, а неки пут је добар човек.{S} За сад не говори са њим.{S} Мати, као и свака жена, рада ј 
и је за сад, а после... видећемо.{S} За сад, упамти добро, да ниси ни прстом мрднуо.{S} Ћути и  
уком и опет удари у бунило.</p> <p>— За сад је обично бунило... уз грозницу, рече лекар, али ко 
це живље куца, али се он стара да га за сад угуши, јер му данас и у оваким околностима није мес 
 ћути и гледај своја посла, то ти је за сад, а после... видећемо.{S} За сад, упамти добро, да н 
 ту има доста и пријатнога...{S} Али за сад она је узбуђена јако и рада би ма чиме забавити се, 
викну Влајко, бришући се убрусом.{S} Ја сад морам да вам се сам натурам, па ћу лепо код једнога 
 на дворишту и уведе у своју собу, која сад беше лепо проветрена, почишћена и намештена.{S} Она 
било!...</p> <p>— И што ја не бих могла сад умрети обичном смрћу?...{S} Ето, један удар... капљ 
хладовина и учини јој се да нема смисла сад то почињати.{S} Рећи ће јој се да хоће нарочито да  
даде развити се, чињаше јој се незгодна сад, кад овај паћеник умире.{S} Мисао беше о Влајку, и  
а... навалише неки бурни осећаји, и она сад не мисли о оном, који пролази, весео, поред ње, не  
оје наступа после дуга успешна рада, па сад не може довољно да се наговори.{S} Стаде се хвалити 
иће то друго: јамачно ме она тужила, па сад да нас саслушају обоје.{S} То ће и бити!{S} Али заш 
је премештај за обоје у други округ, па сад само седи и чека...</p> <p>Поче нова година.{S} Вељ 
отово, кад јој нови господар устане, па сад, весела, и срећна, чека да се он пробуди.{S} Седи т 
 му сама рече да остави послуживање, па сад ето... треба уговор испунити.{S} Већ су два месеца, 
ао?...{S} Или је био овде од јутрос, па сад спавао?...{S} Полако, на прстима...{S} Соба није за 
аво сено, простро преко њега поњаву, па сад тапка рукама озго и гледа неће ли се наћи какав трн 
ако се с муком школовала у Београду, па сад дошла овде, да не буде оцу на терету, а богме и да  
отпуну послушност, а оно, ето!...{S} Па сад ти разумеј женско срце!{S} И шта је она могла до са 
="141" /> <p>Гојко се баш збуни.{S} Шта сад да јој каже?...{S} Доиста му није ни противна ни од 
S} Задругу сте, чујем, отворили, па шта сад имаш тамо?...{S} Предај им сад, па нека раде сами.< 
зумем, али доцкан.{S} Тек гледаћу да од сад буде све друкчије, да вас слушам — она нарочито уда 
е већ увидео куд овај смера.</p> <p>— Е сад ако хоћете да се мало прођемо, и бар да ме том прил 
е недеље, док је лепо време.</p> <p>— Е сад нам можете показати како ћемо наћи пут за вашу школ 
лушаше, мораде га прекинути.</p> <p>— Е сад ви нама да дате један савет, јер зато смо управо и  
свршетак разговора са писарем, па хтеде сад одједном да угуши сећање на њега.{S} С тога се одма 
а за узду.</p> <p>— Учитељ Гојко да иде сад одмах са мном у срез, зову га...{S} Ево и позива.</ 
репсти, ако га не може истући.{S} Хајде сад пожури.</p> <p>Стојан оде, а Веља стаде опет ходати 
ао овамо.{S} Шта ли ће бити?{S} Куд оде сад?{S} Да ли ће га затворити, и зашто?...{S} Јамачно о 
и.{S} Он је господин-Драгољубу, што оде сад од нас, све готовио.</p> <pb n="6" /> <p>Учитељ бац 
и не јела за дан-два.{S} Мајка нек дође сад у недељу; даћу јој пара извесно, можда целу тромесе 
жасни развратник!...{S} Ах, што не може сад да скочи из заседе!... па... па да је сву...{S} Али 
Увиђа да треба проговорити, али ко може сад реч прозборити, ко је може прекинути у мислима и тр 
, јадниче ојађени?!...{S} Гле, ка да је сад из воде извађен.{S} Па ти си слаб, братићу!...{S} Ч 
јој мати.{S} Стојан извести Гојка да је сад тамо у кући још већа ужурбаност: баба Смиљка непрес 
анила све наде и снове своје, као да је сад тек изгубила младост и све... као да је осуђена на  
 ето, дође и тај дан!{S} Неумна, она је сад нерасположена због овог Гојка, а можда и због друго 
а увек са њим лепо поступати.{S} Она је сад разумела о коме ћата говори, али одмах помисли: нећ 
е или... или не знам шта.{S} Тек она је сад на живој муци, не зна шта да каже.{S} Гојко је глед 
3_C13"> <head>XIII.</head> <p>Љубица је сад непрестано правила такав инат Гојку, да се овај већ 
 пређе преко дворишта.</p> <p>Љубица је сад први пут виде из близа.{S} Пролети јој кроз главу с 
 Море, господине, остави то.{S} Коме је сад до тога!...{S} Ми страдамо, овај... и како ћу рећи, 
.{S} Гојко се пренерази од чуда, али је сад морао бити одлучан <pb n="151" /> па јој напомену д 
к одговори:</p> <p>— Три године, ово је сад четврта.</p> <p>— Нисте ваљад’ испит положили, те с 
 све... како је било са Гојком, тако је сад са мном!...</p> <p>— Е, синко...{S} Говорила сам ја 
ебе... »Да ли да иде у школу?...« То је сад фаталан корак, јер тамо ће бити све свршено.{S} Мож 
же бити ништа страшније од овога што је сад.{S} Он је не жали, он није у стању овога часа да ос 
 и сад, после оволикога страдања... гле сад, шта је преда мном!{S} Кажем вам... уверио сам се!{ 
p>»Хм, па то је он!,.. знам...{S} И гле сад шта је! рече Гојко у себи.{S} Он познаде писара.{S} 
треће место.{S} Само ми необично што ме сад не преместише: научио сам већ да радим сваке године 
ето, стоји све као у свињцу.{S} Да узме сад да он почисти, не сме — дићи ће прашину, опазиће га 
е: много обичније, познатије, као да се сад тек јасно испољила свака црта на њему.{S} И као да  
наради.{S} Хо-хо-хо...</p> <p>Љубица се сад тек сети посла, сети се да је још давно децу остави 
ије, али што је мислио о писару, све се сад испуњава.</p> <p>»Божја правда!«... узвикује он у с 
 код Гојка...{S} Еј, мој Гојко, држи се сад добро... није ово Пера писар!«...</p> <p>А Влајко,  
/p> <p>Тако су они првих недеља, али се сад све почиње мењати, наступа полагано некаква хладноћ 
о многе разговоре и задиркивања, али се сад не сећа ничега...{S} Само је гледа и чуди се тој не 
аче... обузела је дрктавица.{S} Сети се сад да има нешто страшно, ужасно... ту је око ње, где л 
размисли се о неким изразима, па јој се сад цео разговор учини друкчији, сасвим друкчији. »А ко 
нешто ново, што до сад није било, то се сад нешто почиње, мора бити...{S} Али шта?« И њега опет 
практиковао дванаест година, па зато се сад не бојим ни једног правника.{S} Моје осудно решење  
д са три предмета!...{S} И још да му се сад дода и први разред, а учитељица иначе нема велики б 
— Хе, соколе, нисам ја пророк.{S} Ту се сад нешто крупно ломи... биће грмљавине и свега.{S} А т 
ао по лоју...</p> <p>— Е доста, изађите сад мало напоље, рече Веља деци, па се упути к својим г 
у, и добијем благодејање.{S} Шта велите сад?!...{S} У другој години затекоше нас професори у ка 
како се пењу ваљци уз грло, осети да ће сад заплакати...{S} Као да и Љубица то опази, па се нај 
а, дркташе целим телом, осећајући да ће сад да се сврши нешто страшно и необично важно, да се п 
е образи одједном зацрвенеше, као да ће сад из њих крв бризнути.</p> <p>Љубица подиже главу и п 
она се тако повођаше у страну као да ће сад пасти; издала је снага, па се једва креће.{S} На по 
еплашена, па као да се премишља куда ће сад...</p> <p>Из друштва се издвоји један младић, веома 
и писар некако чудно гледа...{S} Шта ће сад?{S} О, муке!...</p> <p>— Ја не знам... управо овај. 
 државних службеника... »Гле, па шта ће сад бити?... да отпусте, на свагда... са вечитим жигом  
леде, и таман се стаде домишљати шта ће сад да ради, на коју ће страну да гледа, шта ће са децо 
ца почиње зверати очима...{S} Шта ли ће сад бити, шта ли ће јој рећи?...{S} Ето га, иде оно стр 
ав... мртав!... убијен!...{S} А онај ће сад доћи, тек што није дошао...{S} Казао је до мрака... 
аза, па још ако је модра....{S} Како ће сад у школу, како ће изићи пред децу, а нарочито пред љ 
е му лако задовољити обоје, али како ће сад?{S} Гојка не сме вређати, јер је управитељ — може г 
ам ја тебе чекао, а?....{S} А колико ће сад бити?...</p> <p>Председник се мало збуни, па шмугну 
а.{S} Она сама, са својим болом, бејаше сад преча себи од свега; мишљаше само о себи и свему он 
 налик на пређашњег Гојка.{S} Истина, и сад се јасно опажа његова карактеристична несразмера, а 
ше навикаваше на писареве љубазности, и сад јој беху сасвим обични доста смели изрази.{S} Она и 
сам добро, стотину пута се потврдило, и сад верујем, тврдо верујем!...{S} Пазите само...{S} У о 
у те поздравили.{S} Мајка ти рекла... и сад се стадоше ређати поруке од мајке, сестара и дође г 
Није ништа, ето... била несвестица... и сад ме глава по мало боли...</p> <p>Гојко затресе плећи 
за то време претурила преко главе!{S} И сад јој одједном дође на памет да се запита: да ли су њ 
довољство, које се тада осећало...{S} И сад се живо сећа тога осећања, па му душу обузме слатка 
сне се осушиле, поцрнеле од ватре.{S} И сад је обузима дрктање, а глава све јаче стеже и заноси 
ишљајући нимало ради чега то чини.{S} И сад одједном стаде јој наликовати овај тренутак на једа 
љке, по седам за грош.{S} Даће ваљад’ и сад тако...</p> <p>— Ево ти грош, па купи и спреми.</p> 
зда побеђивала Стојанова речитост, па и сад он немаде шта одговорити, знајући у напред да ће со 
мисао о том дође у главу: ваљда ће се и сад умети извући... како је до сад!..{S} Она се истина  
/p> <p>— Море, видим ја све: ти би се и сад сматрао за најсрећнијега, кад би она пристала да бу 
рошапта Гојко као из гроба, гледајући и сад несвесно и дркћући целим телом све јаче.{S} Стојан  
страдао...{S} И пропао сам.{S} Па ево и сад, после оволикога страдања... гле сад, шта је преда  
ам ја погазила, па ме Бог зато казнио и сад други гази моју љубав...{S} И све, ама баш све... к 
непознате им ствари. — Жалите јамачно и сад?</p> <p>— Е, не могу довека жалити... свему има кра 
жају,.. учитељица, као и ви...</p> <p>И сад настаде дуг, речит монолог, у коме се излише најодс 
стаде близу мртваца.{S} Знала је шта би сад требало да учини, али јој то беше одвратно.{S} Она  
 и да не дише, и најбоље би било кад би сад одједанпут умрла, то би најволела. »И што не пуца.. 
ако има живу жену, и таман да му изјави сад пристанак, а иза њихових цеђа викну Стојан:</p> <p> 
 да је погрешила, али осети да не вреди сад исправљати погрешку, пошто ће до подне учинити још  
у којом је мислио да јој се обрати, али сад заборави све, па се стаде нервозно окретати око себ 
ре венчања је по пеки пут и отрпео, али сад... кад треба озбиљно живети и радити.</p> <p>— Хо,  
> <p>Љубица пребрину и други испит, али сад у мало не прође зло, једва се спасе слабе оцене.{S} 
купљујете...{S} Вечна правда!...{S} Али сад... тако изненада!...{S} Чекајте мало да дођем к себ 
ађи смо, па се мора слушати!«...{S} Али сад осети како му спада велики, огроман терет с главе.. 
... јецаше она, не дижући главе.{S} Али сад... сад не видите шта се збива, јер иначе ме не бист 
ља казати оно исто што и Стојан.{S} Али сад јој је веома незгодно да почиње разговор пред учите 
...</p> <p>— Здравље!...{S} А што ће ми сад здравље... коме оно треба?...{S} Њему... је ли?...< 
 ће послушати.</p> <p>— Знам, казаше ми сад у судници...{S} О, брате, што сте допустили да се т 
аљујем... али сам тако уморна, да би ми сад одмор био пријатнији од јела.</p> <p>— Нећете нам,  
а, у овој истој постељи...{S} На што ми сад такви снови, кад знам да се не могу остварити!...{S 
ече јој он, смешећи се демонски.{S} Они сад тамо ручају, па да им поквариш весеље...</p> <p>Љуб 
ци, брату... <pb n="133" /> јесу ли они сад срећнији?...{S} Не, не...{S} Ах, а ја сам мислила д 
.</p> <p>— Еј мој кукавче, не помаже ти сад ни Америка, кад си растурио своје гнездо!... узвикн 
у Веља.</p> <p>— Добро, земљаче, иди ти сад.{S} Доћи ће господин.</p> <p>— Јок, мени је речено  
хоћеш са мном...</p> <p>— Добро, иди ти сад, склони се где, док ја њега изведем.{S} До мрака ћу 
ви.</p> <p>— Добро, добро!...{S} Иди ти сад мало у школу, греј се, па ћемо те звати кад нам уст 
{S} Три разреда, толики рад... и ево ти сад још један разред, да би се олакшало залудној учитељ 
<p>— Овај ће начинити вашар!{S} Него ти сад одмах иди у срез, али немој насипом, него удари пре 
ми је... разговарали смо ми.{S} Него ти сад лези, а ја ћу да понесем твој белег и један динар,  
ачну зграду.</p> <p>— Учитељу, иди кући сад, па знаш онога... молим те, склањај се од онога Пер 
 за коже, шљиве и друго; а то се Љубици сад учини веома грубо и сурово, и ако она не зна за дру 
ако пријатељство и поверљивост, да овај сад стаде премишљати: како би било да је питам за узрок 
 и помоћи брата, оца, све... али су јој сад и они далеки.{S} Сад има нешто прече, ближе... ово  
ао што ни сада не живим.{S} Него... тек сад је друго; опет сад бар има нечега, а онда није било 
— Чекај, стани... за Бога!...{S} Па тек сад имамо да разговарамо, викну Гојко живо, опазивши да 
решена загонетка.</p> <p>А писар се тек сад одушевио својом речитошћу, па не мисли престати.{S} 
за тебе толико... све ти чиним... и тек сад ћу да ти чиним...{S} Хоћеш сутра да ти донесем злат 
/p> <p>— Сто ти чуда, мој учитељу, имам сад на глави, па не знам куд ћу пре.{S} Даћу све рачуне 
 и оде преко дворишта.</p> <p>— Ето нам сад нове беде, рече Гојко, плашећи се.{S} И куд ме ђаво 
ца... оставила сам их онако.{S} Не знам сад ни где су.</p> <p>И она брзо, не осврћући се више,  
се не могу остварити!...{S} За кога сам сад? — За овога Гојка?...{S} Не, видиш да и он бежи од  
ладост... ала то прође!...{S} И шта сам сад? не смем ни да сањам онако, као што сам још јесенас 
 ситницама тако мора бити...{S} Ако сам сад што нерасположен, знам да ћу се до мрака чему било  
, би му незгодно: шта да ради?... о чем сад да говори?...{S} Баш би јој радо сам саопштио ко је 
, па шта сад имаш тамо?...{S} Предај им сад, па нека раде сами.</p> <p>— Не волим то кад ми се  
премештај у други срез?{S} Да то учиним сад одмах, док још нема опасности.</p> <p>— Нема ни нед 
е тиче, кад она није више жива...{S} Он сад зна само да хода овако по дворишту и да гледа овога 
се трже... погледа и зачуди се откуд он сад у својој соби, седи на столици испод кревета, сав м 
ојко се само смеши и гледа како ти и он сад има кућу и жену и њему долазе другови на ручак...{S 
, браћа се растурила по белу свету и он сад замишља како изгледа оно рајско место, где је позна 
 већ навикао гледати га таквог, њему он сад изгледа сасвим отресит, прави младожења.</p> <p>Љуб 
{S} Од тада му Гојко изгуби траг, и ево сад му би суђено да га види у пуном сјају господства, у 
ла је читати оваки израз на њему, и ево сад види... јасно види...</p> <p>»О, ала ми је добро!.. 
ли, па ми то изгледа као правило, а ово сад изузетак...{S}А кад сам се оженио? — уз пут, брате, 
огледавши је радознало у лице.{S} А ово сад... ви сте примили своју заслужену плату од државе.. 
 може да дође себи од чуда. »Шта је ово сад?...{S} Овакав весељак, па се одједном промени...{S} 
Љубица се болно осмехну...{S} Све друго сад да прескочим, па последње из школе...{S} Чујте само 
здахнувши.</p> <p>— Где си ти, море, до сад? запита Влајко, не скидајући очију са ње.</p> <p>Он 
јаје, па ћемо вечерати.</p> <p>— Хм, до сад смо куповали од Смиљке, по седам за грош.{S} Даће в 
 ућуташе.</p> <p>— Па где си, болан, до сад, дед’ причај: где си био, шта си радио? обрте се Ве 
и се олакшало залудној учитељици!{S} До сад се то није дешавало никоме.</p> <p>Гојко се накашља 
а беше веома занимљивих ствари...{S} До сад се редовно у писмима извештавала о стоци, о суседим 
му председник, тако мора да буде.{S} До сад се уписивало сваке године само по десетину нових ђа 
 своје воље?</p> <p>— Научени су.{S} До сад су учитељи уписивали само по десетину нових, тек да 
е знам коме ћу овде да се обратим, а до сад сам био.</p> <p>— Добро, ја ћу те уписати...{S} Ха, 
за Бога, запита га учитељка, која га до сад гледаше као право чудо.</p> <p>— Шта је... уморио с 
не оде родитељима, и ако се спремала до сад.{S} Нека, боље је да чува кућу.</p> <p>Једне вечери 
ј женско срце!{S} И шта је она могла до сад мислити?...{S} Не, не... изабрао је незгодан тренут 
 плота... ено вратница... није никад до сад одлазио у њен стан.{S} Шта је то?... не чује се кук 
а њу привезао; заволео је како никад до сад није волео, и да му не беше деце, помишљао је озбиљ 
се трже као из правог сна, као да је до сад спавала дубоким уморним сном...{S} Скочи са столице 
Она седе уморно и уздахну, као да је до сад какав тежак посао вршила.{S} Гојко се прибираше и с 
 тражили два учитеља.{S} Како нам је до сад могао један отаљавати!...{S} Е али ревизор летос до 
 ће се и сад умети извући... како је до сад!..{S} Она се истина расположи од те мисли и поче ра 
 жури за послом.{S} Међутим Гојко је до сад спокојно шетао по трави, и тек кад је њу спазио, по 
ћи, па нека их он води; и онако није до сад био у цркви, одговори она жучно, а образи пламте, ц 
:</p> <p>— Госпођица није имала коме до сад да се обрати ради уписа, а сад је рада да плати сав 
е живот, прави живот!...{S} А ово се до сад лутало некуд по мраку...{S} Даље, даље црна прошлос 
} Па шта да ради он?{S} Ништа, као и до сад... ћутаће и гледаће свој посао.{S} А оно синоћ?...{ 
 угуши, заборави, па да се живи ко и до сад!...</p> <p>Устала је весела, спремила се, прикачила 
ар то ја чиним од истине... ја, који до сад не смедох погледати у женско!...{S} Бежах од њих ка 
и Љубица. — Види се да је нису знали до сад: ено још их учи како се то игра«.{S} Затим се окрет 
ћи у земљу. — Какве сте оцене добили до сад?</p> <p>— Све одличне, одговори он оним благим тоно 
аде пажљиво мотрити...{S} Истина, ни до сад нису њихови односи наликовали меденом месецу, о чем 
ђоше ови гласови и у школу.{S} Гојко до сад није никад обраћао пажњу на промену владе. »Шта има 
 она се већ почиње чудити чега се то до сад плашила.</p> <p>— Чуо сам, онај лудак, Богосав... ш 
?!...{S} Хм... то је нешто ново, што до сад није било, то се сад нешто почиње, мора бити...{S}  
ом отвори уста и каза јасно оно, што до сад није смео отворено рећи:</p> <p>— Да се венчамо...  
и се намучила у путу?...{S} Камо вас до сад, за Бога!{S} Тебе сам једнако погледала.</p> <p>Мат 
ли лето.{S} Љубичини ђаци већином су до сад чували овце и говеда, а међу Гојковим било их је ко 
ци?</p> <p>— Дивљаци.{S} Као да нису до сад видели човека.{S} Али шта је ово те нико не доводи  
роз сан види ону ствар, коју би требало сад узети, али је нешто, ни сама не зна шта, одвлачи од 
ко да говоре? — Лудорије!...{S} А овамо сад гледај је!{S} Иде као убијена... и одмах сам познао 
ија и веселија.</p> <p>— Јесте; хајдемо сад тамо.</p> <p>Изиђоше обоје и прошавши кроз велики п 
усте брадурине — зло!</p> <p>— Шта ћемо сад, чиме да те частимо? рече Гојко нудећи га у исто вр 
пошао к њима?</p> <p>— Нас двојица ћемо сад да путујемо... у смедеревску Јасеницу.{S} Па ја да  
жаваше шетачима.</p> <p>— Ух, како ћемо сад? викну Љубица.</p> <p>— Ништа... проћи ћемо, рече в 
 Колико си ти нама дао пре, толико ћемо сад и ми вама.</p> <p>— Е, не можемо тако.{S} Ми смо вл 
д правих кућевних људи!{S} И он извесно сад представља правога домаћина!{S} И њему се то чини и 
Мајчице, како ти се чини... је ли добро сад? прилази она матери и грли је нежно.</p> <p>— Ти на 
аганих банкнота. — Ја ћу с кметовима то сад регулисати.</p> <p>Љубица стаде рачунати, па онда и 
кти!... цело јој лице избраздано, па то сад зарашћује, али је лице још грдно.</p> <p>Иде по соб 
а апсим, ни крива ни дужна човека, и то сад баш, пред промену.{S} Могу и одговарати...</p> <p>— 
>Одједном се расветли цела соба, апи то сад није она соба у којој заспа, него она у Београду, у 
 <p>— А зар вам је ово каква срећа, што сад овако са мном разговарате!...{S} Нисте ли пре некол 
; мишљаше само о себи и свему ономе што сад губи...</p> <p>— Чекај, стани... за Бога!...{S} Па  
угог света, не верујући ничему томе што сад бива, мислећи да је то све варљиви сан...{S} Та зар 
била срећна, потпуно срећна...{S} А зар сад нисам?{S} Јесам, јесам... о, те како!...{S} Али ево 
 и свега.{S} А ти чувај своја леђа, јер сад могу најгоре страдати.</p> <p>Гојко га погледа плаш 
ивим.{S} Него... тек сад је друго; опет сад бар има нечега, а онда није било ништа, изговори он 
 ти заступаш жену, какву ли она дужност сад врши?... рече он Вељи, смејући се.</p> <p>— После у 
аском, вели...</p> <p>— Кажи да не могу сад прекидати посао, одговори она одлучно, а из очију ј 
ко-прста, па за час готово.{S} И шта му сад не достаје?...{S} Сам вели да је потпуно задовољан. 
чврстиле њихово пријатељство.{S} Они су сад врло интимни, међу њима нема никакве засебне тајне, 
 га Ђокић, седећи у прочељу.{S} Нема ту сад ни цвоњка, све су браћа оглодала...{S} Чиме би се к 
, него лези тако...{S} А ја знам шта ћу сад...{S} Опчинила је она тебе, каже цео свет, а баба М 
одем, рече писар смејући се.{S} Него ћу сад вас, господине учитељу, нешто да молим.{S} Пошљите  
же, како је раније опазила госте, па их сад ишчекује.{S} С тога се обрте Гојковој деци, па их с 
ви мрштите...{S} У једно време помислих сад ћете скочити, па нарочито бирам неразвијенију децу. 
рже... ах, проклете ноге, издају... баш сад.{S} Ево га унутра у кући.{S} Звера око себе и види  
 рече он у себи, мрштећи се.{S} Куд баш сад да ми дође, кад треба да сам нај...најслободнији!«. 
оно вели: »Нашло се мртво!« И зашто баш сад мора, онако кришом, да му предаје онај велики замот 
 је добро што те она не зна.{S} Да идеш сад одмах у срез, па се прво извести је ли се вратио ку 
купљена, румене се танке уснице, мислиш сад ће да заишту лутку.{S} И гледа наивно, као да је ма 
ако ићи целе године, бацила бих све још сад.</p> <p>— Хе... а нисте још ништа ни почели.{S} Пол 
ти ђаци нек ти донесу по торбицу ораја (сад се баш крљуштају и много су лепи за јело), па рачун 
S} И њега ће некад закопати, али то <hi>сад</hi> није тако важна ствар...</p> <p>Него шта ова б 
дости, нећете се никад вратити! </p> <p>Сад се све променило.{S} И како то тако одједном?{S} Те 
ије ништа лепо...{S} Не знам!...</p> <p>Сад јој стадоше ноге одскакати од земље, усне се трзаху 
езу, да му нико ништа не може...</p> <p>Сад дође ред на капетана да поцрвени и обори главу.</p> 
вала свако сећање на прошлост...</p> <p>Сад настаје живот, прави живот!...{S} А ово се до сад л 
ју, него гледа, гледа, гледа...</p> <p>»Сад ће да плане... ево, тек што није...{S} Прво ће њега 
амо засели, заплаши га и збуни.</p> <p>»Сад ћу да се сплетем... чим погледам у те људе...{S} Да 
 човек, који им је причинио толики бол, сада ту уз њих, да стоји као тешки кривац и очекује каз 
као прикована по пола часа и више.{S} И сада, ево, стоји као опчарана и једнако обрће и посматр 
вљајући на све друго...{S} Тако су га и сада заузеле земљорадничке задруге.{S} Непрестано је тр 
 изговорити, како је он казао.{S} Ето и сада чича зна поуздано да Гојко слуша на вратима... нар 
аво јесте он, али њени узбуђени осећаји сада све увећавају, па и то љубавно гукање...{S} Гле, љ 
а ништа, јер ја нисам живео, као што ни сада не живим.{S} Него... тек сад је друго; опет сад ба 
но... нечувено... страшније од свега до сада... некаква катастрофа!...{S} И то је оно што јој ј 
сто онако буновно, полусвесно, као и до сада; али одједном јој засветли у очима жива радост, он 
ила, умирила се, па иде на рад као и до сада.{S} Шта ће, кад јој је таква судбина!{S} Погнула г 
е својим родитељима.{S} Све је нешто до сада очекивала, али се уверила да су наде варљиве и уза 
..{S} По њену мишљењу, он треба не само сада, но и после десет година, да буде скрушен, убијен, 
то мирише божја душа.{S} И гле, то исто сада!...{S} И пламичак пред распећем, и учитељева херув 
 све то скрива од људских очију, док му садашњост не отме делић по делић сакривене тајне.{S} И  
м погледу читав бездан прекора, чуђења, сажаљења... беше он речитији од свакога говора.{S} Љуби 
лост, али се јасно чита на њему и горко сажаљење, прекор...{S} И опет рекао би да и његово дице 
лушам.</p> <p>Љубица поцрвене изненада, саже главу и погледа га онако испод очију.</p> <p>— Кад 
о без невоље?...</p> <p>Гојко поцрвене, саже главу, па промуца:</p> <pb n="127" /> <p>— Сви каж 
аде хартију.</p> <p>— Шта ће рећи...{S} Саже главу ко јагњенце, па потписа.{S} Хе, братићу, сил 
у он плаховито стегну, подржа је, па се саже и пољуби је.{S} Она као да то не осећаше, него нас 
охвати њену руку, подржа је мало, па се саже и пољуби је...{S} Њу опет прођоше трнци, а писар б 
<p>Она се хтеде исправити, али се Гојко саже и, тресући се сав, као у бунилу, припаде к њеном л 
амо трује око себе, баца горчину и јед, сажиже, ништи...{S} И једнако се само оно јавља и трепе 
ће...{S} Љубица је гута, гута погледом, сажиже врелим очима...{S} Шта је ово?!...{S} Је ли могу 
е, привиђаше овај прекоран поглед, који сажиже душу као огњем...</p> <p>Опет се отворише усне с 
ане издисати, приђи му нек те види, нек сазна откуд дође тане и нек се још више мучи и страда.< 
не среће на лицу и као мало стидећи се, сазнавајући своју кривицу.{S} У овакву стању било је те 
 по педесет ђака«.{S} Она је још и тада сазнавала да би то било нешто веома необично, нешто што 
..{S} О, тешко мени!...{S} И најтеже је сазнавати да је то све било онако... нити је мене ко мо 
4" /> <p>И Љубици и Гојку беше необично сазнавати, да је тај човек, који им је причинио толики  
 у своју руку?...{S} Па одједном као да сазнаде шта је то, у очима јој засја дивља, неописана р 
потес.</p> <p>— Стој, рече му Веља, кад сазнаде за данашње догађаје. — Па то је читав атентат н 
а га стаде запиткивати, те на тај начин сазнаде како је текла цела ствар и ради чега се све зап 
стварима, које су га интересовале; тако сазнаде да је новопостављена учитељица већ приспела, да 
о учини.{S} Сва је утеха у томе, што он сазнаје, да би имао право, па чак и дужност да то учини 
рете, али га жигне љути бол, и он одмах сазнаје своју горку невољу: нема више здравља, ни весељ 
... учитељке.{S} Ми смо овде тек ономад сазнали, кад се вратила госпођа Зорка отуд из села, пос 
њим.{S} Мати, као и свака жена, рада је сазнати узрок тога непријатељства, а Љубица, да би је з 
као да сам... како ћу рећи... ћорав или сакат.{S} Море, знам ја: да ја нисам само привремени, д 
дан за другим и пролазе, а он са својом сакатом руком полако врши посао...{S} Он и ћата не мења 
полако и долазећи к себи.</p> <p>Она се сакри у башту за неко густо ружино жбуње, а Богосав оде 
:</p> <p>— Ко је то?...</p> <p>Гојко се сакри у један крај, а Влајков крупан глас загрме кроз п 
одсече се Влајко, али га не погледа, но сакри очи. </p> <p>— Збиља?... запита Љубица живо, па в 
релете му облачак љутње, ну он то вешто сакри, па врло пријатељским гласом настави.</p> <p>— Ба 
д Гојком.{S} Љубица већ не може више да сакрива узбуђење и руменило, кад је по неки пут Влајко  
но, сносећи свако за себе своје болове, сакривајући их једно од другога, старајући се обоје да  
, молим те... боље ће бити, рече Гојко, сакривајући оне ствари у свој зимски капут.</p> <p>— Не 
опазила се жива радост, коју он није ни сакривао.{S} Прилазећи учитељу, он претходно скрену учи 
док му садашњост не отме делић по делић сакривене тајне.{S} И боље!...{S} Слатко је надање живу 
ику, хоћеш?...{S} Кажи само...{S} Да се сакријемо од овога дволичног народа...{S} Па ти ћеш ми  
ти: приљубити се тако уз мајчине груди, сакрити главу у мраку на тим свенулим прсима, које су т 
ма живо, као да гледаше где би се могао сакрити.</p> <pb n="62" /> <p>После ручка полицајац одс 
 сећајући се јучерањег призора: кад пси салетеше јадника са свију страна, а он се само обрће и  
јадник, намучен, озлојеђен на цео свет, саломљен и смрвљен под тешким и дуготрајним ударцима су 
мисао, свако осећање, само остаде пуст, саломљен живот, изнурена, исцеђена снага.</p> <p>Кад се 
ед измени: постаде необично преплашена, саломљена некаквим црним, изненадним злом, убијена!...{ 
ш онако, како је он желео,..{S} Истина, сам он није постао Министар полиције, али што је мислио 
уге собе, у којој је, у последње време, сам спавао.</p> <p>— Хо, људи!... рече пролазећи покрај 
? запита је мати.</p> <p>— Он је, вели, сам нудио старцу, али му он одговорно: »Кад немам кћери 
тој мисли Гојко обично свакад поцрвени, сам од себе, и нешто се као наљути, па наскоро за тим м 
тово.{S} И шта му сад не достаје?...{S} Сам вели да је потпуно задовољан.{S} Шта ће више!...{S} 
е обећао дати им синчића у деверство, а сам се примио да буде старојко.{S} Вељи се већ знало ку 
е пред вама.{S} А кад бисте знали каква сам ја тешка грешница, не бисте ме ни погледали.{S} О,  
дну понашању Влајкову.</p> <p>— Знаш га сам, одговара му Веља, смешећи се.{S} Ко може Влајка, н 
<p>— Мика пише, често пише... због њега сам ти и дошао.{S} Ти му сама рече да остави послуживањ 
 гледајући на Гојкову децу: бар од њега сам живља и окретнија, а гле како су наша деца!...{S} З 
добротвор оздрави!...{S} Видите, и њега сам откупио својим страдањем!...{S} Пред моје ступање у 
 да се не могу остварити!...{S} За кога сам сад? — За овога Гојка?...{S} Не, видиш да и он бежи 
/p> <p>— Сад и сами јамачно увиђате, да сам имао права бринути се о светињи школе.</p> <p>Љубиц 
{S} Свеједно, сад бар знам да сам... да сам... и одједном јој заигра обла округласта брадица, а 
 брадица, а очи се овлажише сузама — да сам избачена из свога друштва!...{S} И они ме сви гледа 
S} Куд баш сад да ми дође, кад треба да сам нај...најслободнији!«...{S} Познао сам вас одмах, н 
 тако до саме смрти...{S} Знаш ли ти да сам ја бежала од њега.{S} Побегла сам овоме несрећнику, 
ријатан, скроман.{S} И баш може бити да сам га ономад рђаво разумела.{S} Човек, без сумње, глед 
p>— Хо, људи... како могу заборавити да сам био ожењен!... одговори Влајко, и насмеја се.</p> < 
треба ићи.{S} Свеједно, сад бар знам да сам... да сам... и одједном јој заигра обла округласта  
идео...{S} Како ме је гледала... као да сам... како ћу рећи... ћорав или сакат.{S} Море, знам ј 
цео дан сам био онако, некако... као да сам што изгубио.{S} И господин попа вели то исто.</p> < 
и овај се јадник не би намучио, само да сам знала... за <hi>оно</hi>...{S} Али ко је то могао з 
>— Било ми је врло рђаво, мислили су да сам умрла, па су и вама тако казали...{S} Али је прошло 
<p>— Само да нисам више овде... хоћу да сам с тобом... једнако, довека...</p> <p>— Хо, муке!... 
сиљено.</p> <pb n="205" /> <p>— Знаш да сам после у твојим рукама.{S} Можеш што хоћеш са мном.. 
p>»Шта ја радим... којешта!...{S} Млада сам, здрава, па зар да се не смем ни с ким нашалити.{S} 
а као мало дете и доведох кући.{S} Тада сам видела да на њега никад не бих могла руке дићи... д 
ога.</p> <p>— Оди, ђаче, овамо; оди, ја сам учитељ.</p> <p>Деца се зачудише.{S} Видело се да су 
 говорите!...{S} Зар ја?...{S} Овај, ја сам баш хтео сам да вам... да вас...{S} Напротив!...</p 
а ми раде остали разреди?...{S} Јок, ја сам то са њима наредио све за четири—пет дана: сто, сто 
<p>— Да се женим?...{S} Хо, младићу, ја сам то све преживео...{S} Скућио, окусио домаће среће,  
о њима, да не страда...</p> <p>— Ах, ја сам несрећна!...{S} Никога... нигде никога иа свету нем 
рости.</p> <pb n="104" /> <p>— Ја... ја сам писао, промуца Гојко, чудећи се чији је то глас кој 
>— Душице, не бој се, не плаши се... ја сам видео, све сам видео, онде, са онога прозора...{S}  
елели, али опет, кад год устребам... ја сам ваш...{S} Јест, ваш.... ваш!...{S} И Гојко одједном 
о велиш, госпођо, — грешиш се много: ја сам ти једна пука простачина и не знам ти за политику б 
а — муж и жена!...{S} Разуме се већ: ја сам постао сталан, положио практични испит, па гледам к 
 Ради, мучи се, па опет ништа!...{S} Ја сам мислио чак и за нас штогод да одвојиш.{S} Станка јо 
.</p> <p>— Зар ме не познајеш!...{S} Ја сам Милица Обрадова... чуо си ваљда?...</p> <p>Јест, он 
мојте да се промените до сутра...{S} Ја сам казао... нек се сматра то као свршено...</p> <p>Сто 
рече Љубица.</p> <p>— Ни најмање.{S} Ја сам учествовао због друштва, а и због ручка, за који са 
ли, управо што ме нисте разумели.{S} Ја сам човек осетљив, и тешко ми је кад ко, нарочито таква 
ме столицом, коју је Стојан изнео. — Ја сам ти бећар, додаде он гледајући Љубицу преко очију.</ 
ћи по соби и трљајући чело.</p> <p>— Ја сам сву ноћ мислио...{S} И то се мора одмах наређивати. 
на неким изразима, настави:</p> <p>— Ја сам дошао од куће нарочито због вас.{S} Чим сам чуо син 
себе... то беше неко други у мени, а ја сам за то време спавала, нисам живела...{S} Опростите,  
д срећнији?...{S} Не, не...{S} Ах, а ја сам мислила да страдам за њих, да приносим себе на жртв 
 с друге стране задовољан.{S} О... а ја сам тако мало желела!...{S} Само да имам добра друга, п 
ето што чека милост од газде...{S} А ја сам тада скочила и пошла са њим по ноћи... закипела је  
алосним гласом проговори:</p> <p>— А ја сам мислила да не можете да ме гледате од мржње, јер са 
ност зар да не буде сјајна?...{S} Та ја сам млада, лепа... ја морам бити срећна!« И пред њеним  
а је у мени некаква страшна мржња, и ја сам се спремала да га убијем...{S} Шта нисам тада мисли 
} О, ту се мора изгубити памет!{S} И ја сам првих дана била чак расположена према њему«...{S} И 
на девојка.{S} Ви сте, дакле...{S} И ја сам овде постављена...{S} Љубица Петровићева.</p> <p>—  
, дикане мој: тешки су то боли.{S} И ја сам ти тако нешто некад боловао, па ништа... прође, к’о 
а тим...{S} Оно »насуштни«!..</p> <p>Ја сам прве године оплакао; ха-ха-ха...{S} Ја ћу ти данас  
p>— О, па зар има веће среће!... .{S}Ја сам најсрећнији данас!...</p> <p>Она се диже и пође к в 
е моје да ти велику муку мучиш... знала сам...{S} И снови црни, из дана у дан... па да се полуд 
та осећа он...{S} А ономе јаднику знала сам душу као своју; све му се могло на лицу прочитати.. 
и, видећи је необучену.</p> <p>— Устала сам, па ме нешто глава боли.{S} Сад је већ прошло.{S} А 
ти да сам ја бежала од њега.{S} Побегла сам овоме несрећнику, а он, јадник, у грозници и бунилу 
Молим вас, прекиде га учитељитца, могла сам ја може бити наћи стан и џабе, па зар онда и ви да  
 се остварити сви они лепи снови, могла сам савити гнездо, у коме бих душу одморила и познала п 
лим вас.{S} Јадна моја деца... оставила сам их онако.{S} Не знам сад ни где су.</p> <p>И она бр 
му неће да говоре преда мном... опазила сам то.{S} Али шта?...{S} Свеједно, ма шта било, није т 
 тако одвратан, тако досадан... мислила сам полудећу, ако још дуже са њим поживим.{S} И сама се 
ом!...</p> <p>— Е, синко...{S} Говорила сам ја теби онда, рече јој мати, гледајући замишљено у  
е?{S} Данас сте почели.</p> <p>— Љутила сам се много.{S} Нисам још... (она поуми да каже: дорас 
с доиста тешко увредила...{S} Али рекла сам вам већ: ја за она два месеца нисам ништа знала за  
— Нема.{S} Веља добио....</p> <p>— Чула сам све, прекиде га она.{S} Какав је то Влајко Пецић, ш 
морати, нити ме је што вукло тамо, сама сам се гнушала...{S} Тек онако... само пропадох...{S} А 
штај на Гојково место, и преселио се на сам дан свадбе.{S} Како је имао много ствари, морали су 
је говоре, обећа да ће кроз годину дана сам наћи пашенога, само нека свастика порасте.</p> <p>К 
ном рукну у плач.</p> <p>— Десет година сам овде, слатки братићу...{S} Немам куд... да умрем ов 
апред и за овај, а они не даду...{S} Па сам хтела вас молити да им ви кажете, вас ће послушати. 
есем златан часовник... двадесет дуката сам га платио...{S} Ономад сам га купио за тебе... хоће 
о, братићу мој!...</p> <p>— Нека, доста сам и ја патио, па да гледам једаред и њено страдање.</ 
, кршећи руке и уздишући тешко. »О, шта сам радила!...{S} Па ја га нисам пре ни гледала, а он ј 
ву.</p> <p>— Хм... којешта!...{S} А шта сам ја овде?! викну он, дижући се. — Седите, седите ви  
?... не знам, ништа не знам...{S} А шта сам оно мислила?...{S} Чекај!...{S} Није то... није то. 
м учинила...{S} Ни сама нисам знала шта сам радила.{S} Сад знам и разумем, али доцкан.{S} Тек г 
т, младост... ала то прође!...{S} И шта сам сад? не смем ни да сањам онако, као што сам још јес 
за нас двоје...{S} Али да знаш само шта сам измислио...{S} Слушај!{S} Ја већ то кријем од свију 
и и овакав живот.{S} Али ти не знаш шта сам ја изгубила...{S} Све...{S} Све!...</p> <p>Ућуташе  
и, Гојко?</p> <p>— Па ти ме знаш: какав сам био у школи, такав сам и остао.{S} А ти сигурно нис 
и ме знаш: какав сам био у школи, такав сам и остао.{S} А ти сигурно ниси постао мирнији?</p> < 
повученог, јест баш туњавог...{S} Туњав сам, није вајде«.{S} И он као са неком злурадом жестино 
 правило, а ово сад изузетак...{S}А кад сам се оженио? — уз пут, брате, бродећи с Дрине на Тимо 
десет дуката сам га платио...{S} Ономад сам га купио за тебе... хоћеш...{S} Бога ми, што?...{S} 
ам коме ћу овде да се обратим, а до сад сам био.</p> <p>— Добро, ја ћу те уписати...{S} Ха, чек 
ћаје, све, све... »Све изгубих, што год сам имао!«...</p> <p>Ево овога плота... ено вратница... 
 главом.</p> <p>— ’Натема је!...{S} Луд сам ја да идем на робију или још да изгубим и главу збо 
..{S} Камо вас до сад, за Бога!{S} Тебе сам једнако погледала.</p> <p>Мати јој, Смиљка, изгледа 
ој се, не плаши се... ја сам видео, све сам видео, онде, са онога прозора...{S} Али ја ништа, Б 
р нема ко то извести.{S} Гојко признаде сам себи да није у стању извршити ниједну од тих мисли, 
е.</p> <p>Гојку мало одлакну кад остаде сам.{S} Скиде му се читав терет с главе, али га ипак не 
, Стојан истрча напоље.{S} Гојко остаде сам у топлој загушљивој соби, гледајући несвесно у дуга 
друштва.{S} Пре недељу дана донео им је сам писар обома плату, док други учитељи још нису ни ми 
која крајцара за брата.</p> <p>Гојко је сам изјавио жељу, да њих двоје издржавају њена брата, д 
 је мило и то страдање и све...{S} Тиме сам вас откупио, то је моја плата за вас, ја у то тврдо 
им малим послом... рече он, и зачуди се сам зашто је морао то слагати.</p> <p>— Био ми ономад о 
и се убрусом.{S} Ја сад морам да вам се сам натурам, па ћу лепо код једнога четвртком а код дру 
о сам се из родитељске куће и бринуо се сам о себи.{S} Какав ми је био први дан школовања, така 
ао бајаги чуди се питању.</p> <p>— Јуче сам почео, одговара он наивно. — Зашто се ви као чудите 
 под јасним небесним сводом, који се, и сам осветљен жарком руменом светлошћу, наднео над овим  
"49" /> <p>Веља се смешка неприметно, и сам прави зачуђено лице, као бајаги чуди се питању.</p> 
е... ви не видите шта је у мени...{S} И сам нисам знао...{S} Сад видим...{S} Јест, овај... </p> 
 сјају господства, у положају од кога и сам по мало зависи. </p> <pb n="41" /> <p>Деца изнеше с 
О чему год хоћеш, све те разуме... па и сам да се поучиш чему.{S} А ни ми вам нисмо баш тако ве 
а!... рече он, па узе шљиве, и ако је и сам доста набрао и носио их у џепу.{S} Али зар да се <p 
 победоносно.{S} Распусти децу, па се и сам упути кроз село, право ка брезовачкој школи.{S} Од  
 помоћи и саучећа... он зна да, би се и сам пред вече кренуо Вељи, ризикујући да и његова жена  
гу шапућући:</p> <p>— Баш сам то јуче и сам мислио....{S} Гледаћу, чим примим плату.{S} Знаш, д 
! одговори Гојко неодлучно, увиђајући и сам да је то немогућно.</p> <p>— Видели су нас... не ид 
 он махну руком по ваздуху, увиђајући и сам да он никад не би имао смелости да то учини.{S} Сва 
есигурно својим кратким ногама.{S} Он и сам не зна зашто му баш та мисао застаде у глави, он не 
има, одговара поп, обарајући очи, јер и сам је веома слаб певач. — Иному солнце, иному луна, ин 
и однесе да га осуши.</p> <p>Гојко лежи сам већ читав час, не мрда ни чим, не покрете се, као м 
о због друштва, а и због ручка, за који сам знао да ће се давати после прегледа школе.</p> <p>О 
ни долазила да потписујем спискове, али сам узимала на признанице.{S} Ту су оне, мора бити...</ 
ће отказати?</p> <p>— Захваљујем... али сам тако уморна, да би ми сад одмор био пријатнији од ј 
е, стаде да баца погледе у страну и, ни сам не зна како, приђе лепој младој девојци, скиде шеши 
<p>Шта је ово... зашто он иде?...{S} Ни сам не зна, управо неће да зна, неће да мисли о правом  
а у душу уђе тешко нерасположење.{S} Ни сам не зна, да ли осећа према њој још што осим жалости. 
нешто муцати, одговарати, не знајући ни сам шта говори.{S} Доведоше два сведока и испиташе их.{ 
ом.{S} Промуца нешто, не разбирајући ни сам шта говори, па се одједном брзо обрте и изиђе из шк 
ца...{S} Па после...</p> <p>— Све то ти сам смисли и спреми шта треба, мене немој питати ни за  
161" /> биће најсрећнији, јер ће остати сам, и неће се бојати никаквих мука ни страдања...</p>  
 жељно очекивао тај дан, кад ће се наћи сам, са својим верним Стојаном, у оној чистој собици, п 
 не мора се за то бринути.{S} Он ће њој сам доносити плату, све ће олакшице он њој чинити...{S} 
дошао од куће нарочито због вас.{S} Чим сам чуо синоћ... о којечему, одмах сам решио да морам и 
ко ми је, знате, незгодно било; цео дан сам био онако, некако... као да сам што изгубио.{S} И г 
едаћу, чим примим плату.{S} Знаш, дужан сам мало...</p> <p>— Па кад дођете к мени, разговараћем 
јгоре је што ту нема никакве помоћи, он сам зна то...{S} Ни сама она не може ту ништа помоћи, б 
о; неко ће од њих бити премештен.{S} Он сам то увиђа и обузме га велики бол у срцу, кад помисли 
ити све гора и све нечистија, ако се он сам не прихвати метле.{S} Али је то њега мрзело, а нечи 
тајаше да је свршио основну школу; и он сам вазда се исказивао против школе и школованих људи,  
) па наређа на штап ко врапце...{S} Дао сам му пун џак...{S} Море довије се човек у нужди, још  
гли гледати у лице. — Ја... ја... казао сам вам... ви сте ми све!...{S} Дајте да заједно страда 
хајдемо, хајдемо, голубице!...{S} Казао сам ти већ, копаћемо злато...{S} Ја ћу одмах закупити р 
ро научио целу наредбу напамет. — Казао сам, братићу, и оно: <hi>господин управитељ</hi>; виђу  
што велиш... нисте ни ви бољи.{S} Чекао сам те годину и по, док ниси измирио мањак.{S} А за оно 
аки хоће да уништи туђу срећу, ма немао сам никакве користи отуда.{S} Тек само онако: »како сме 
есело...{S} И чим ступих на испит, знао сам да ћу пропасти, јер није било страдања, нисам <pb n 
 гимназији разболи ми се газда.{S} Знао сам, ако умре да немам куд... други ме нико не би тако  
 сам нај...најслободнији!«...{S} Познао сам вас одмах, настави он, па се накашља, не знајући шт 
/> <p>— Разуме се, и своју тужбу познао сам...</p> <p>— Хм, добро, добро... махну он главом, па 
="146" /> нимало страдао...{S} И пропао сам.{S} Па ево и сад, после оволикога страдања... гле с 
ко се човек одучи од свега!{S} Ето, ово сам ти волео свако јутро овако... па после нема ко да с 
ем сад да говори?...{S} Баш би јој радо сам саопштио ко је отпуштен, али... незгодно!... »И она 
 време ништа осећао, ништа желео; живео сам... то јест нисам управо ни живео, него онако...</p> 
— Знам... знам... све знам!...{S} Видео сам!... узвикну Гојко таквим вриском, као да неко одсец 
м шта би.</p> <p>— Ја имам хлеба, донео сам са стварима, а ти набави које јаје, па ћемо вечерат 
бунило и топлина...</p> <p>— Аха, понео сам га... ево!...{S} И писар, дркћући рукама и тресући  
 као са своје стране, настави:{S} Понео сам га узгред, да не шиљемо нарочитом поштом.</p> <p>Го 
{S} Зар ја?...{S} Овај, ја сам баш хтео сам да вам... да вас...{S} Напротив!...</p> <p>— Шта на 
p> <pb n="131" /> <p>— Био... јест, био сам... због квартирине.{S} Ни ви нисте још ништа примил 
p> <p>— Хе, оно је било изненада... био сам збуњен;</p> <p>Они прођоше кроз сеоски сокак, по ко 
пита Љубица као чудећи се.</p> <p>— Био сам у њој и летос о испиту и опет пре месец дана кад см 
ром казном...{S} И за то страдање добио сам одмах две кондиције и... и... тамо још нешто...{S}  
што сам вас звао мало пре.{S} Заборавио сам да се ваш посао не сме прекидати.{S} Ја, знате, нау 
не школе, па до краја школовања одвојио сам се из родитељске куће и бринуо се сам о себи.{S} Ка 
ит, само сам сањао о књизи...{S} Мислио сам да нема веће среће на свету, но добити књигу.{S} Ка 
и чекаху његов одговор.</p> <p>— Оженио сам се прошле зиме.{S} Кад у пролеће удари некакав шарл 
аглушио њену зебњу.</p> <p>— Ето, купио сам часовник, какав ниједна девојка у Београду није пон 
а је преда мном!{S} Кажем вам... уверио сам се!{S} А ви опет...</p> <p>Љубица га гледаше са нек 
то је мени још из детињства... запамтио сам добро, стотину пута се потврдило, и сад верујем, тв 
обично што ме сад не преместише: научио сам већ да радим сваке године у другој школи, па ми то  
 овако, баш ми је тешко.{S} Ето, свршио сам више од ње: она из основне школе право у инштитут,  
би.</p> <p>— Преп... да, јест... свршио сам Учитељску Школу, промуца Гојко оборених очију, избе 
 и у ситницама тако мора бити...{S} Ако сам сад што нерасположен, знам да ћу се до мрака чему б 
е и оштро ме казни за неред.{S} О, како сам тада страдао!...{S} Да знате како су тешка дечја ст 
е ужасан, страшан, одвратан!...{S} Како сам могла... шта ми би!...{S} На цео век, до смрти...{S 
. морам на рад, чекају ме деца.{S} Како сам ја!{S} А она јок... него са њим тамо амо, па цело ј 
P18993_C2"> <head>II.</head> <p>»А како сам га ја замишљала!« говораше учитељица у себи, враћај 
..{S} Јамачно се још у себи смејао како сам морала брзо послушати«.{S} При тој мисли обузе је г 
 сад би тек хтела живети!... онако како сам некад сањала...{S} О, живота, живота хоћу!!«...</p> 
могу дати, осим зла и страдања.{S} Тако сам несрећна рођена!...{S} Бог ме је проклео још на сам 
ти за ту мисао. »Јест, збиља!{S} Колико сам се ја онда уплашила и наједила, а он ништа...{S} Ја 
е... за колику суму?....{S} А за колико сам ја тебе чекао, а?....{S} А колико ће сад бити?...</ 
— Полако, море, чекај...{S} Знаш колико сам ја тебе чекао на рачунима, одговара председник, сме 
.{S} У основној шкопи, пред испит, само сам сањао о књизи...{S} Мислио сам да нема веће среће н 
 кући, са децом?...</p> <p>— Јест, само сам тада и живео, више никад, одговори Гојко с неким бо 
.{S} И опет иде улицом, говорећи гласно сам са собом и машући рукама.{S} Тако дође до хума над  
ења и сами радо доводе децу у школу, то сам слушала.{S} Па што је овде овако?«</p> <p>Приђе јој 
 око ње, кад она и не мисли на мене; то сам баш добро видео...{S} Како ме је гледала... као да  
 али то је туђи живот, <pb n="63" /> то сам ја само посматрао...{S} Али из мог живота нема ништ 
 страдати... много, много! </p> <p>— То сам ја велика добит, је ли? запита она, гледајући га ту 
атраг у своје село...</p> <p>»Ето, и то сам видела!...{S} Вуче ме нека невоља напред, а осећам  
.</p> <p>— Како не, како не!...{S} Зато сам и дошао.{S} Дете пише: исцепало се, обосило, а зима 
 молим вас, поче писар врло учтиво, што сам вас звао мало пре.{S} Заборавио сам да се ваш посао 
ад вас молим да ми опростите све... што сам вам учинила...{S} Ни сама нисам знала шта сам радил 
ену лампу газдину...{S} Бој и грдње што сам извукао, <pb n="145" /> то је ништа... али што сам  
, <pb n="145" /> то је ништа... али што сам страдао!...{S} И после два дана дођох, весео, са ис 
сад? не смем ни да сањам онако, као што сам још јесенас могла, у овој истој постељи...{S} На шт 
{S} Ето, видите... сад знате и ви зашто сам зимус страдао.{S} Тако је морало бити!...{S} Иначе. 
> <p>— Отпустиће је, дабогме!...{S} Чуо сам ја како је он био окупио председника да је оптуже з 
, нигде никог нема, а врло лепа.{S} Чуо сам ја још пролетос да он облеће око ње, па ето...</p>  
ажу чак вам претио мојим именом.{S} Чуо сам да сте се и ви уплашили од нашег ономадашњег разгов 
чега се то до сад плашила.</p> <p>— Чуо сам, онај лудак, Богосав... шта је радио и кажу чак вам 
н затеже овде — јер сам уверен, а и чуо сам да сте миран човек... он опет застаде, очекујући Го 
/p> <p>— Станите, куд бежите!...{S} Зар сам вам још непрестано тако страшна и одвратна, те ме в 
а не можете да ме гледате од мржње, јер сам вас доиста тешко увредила...{S} Али рекла сам вам в 
у јесени тешко страдати, то знам... јер сам летос благовао...{S} То се мора платити!...{S} Шта  
ив владе... — капетан затеже овде — јер сам уверен, а и чуо сам да сте миран човек... он опет з 
а узинати, не могу јој ништа.{S} Јутрос сам је молио да не идемо... неће да чује...{S} А сад ви 
а посла!... рече Веља у себи.{S} Јутрос сам га једва натерао да ми дође на ручак, а сад хоће и  
ослушао све како ми је речено, али опет сам погрешио...</p> <p>— Шта си ме чекао, море... за ко 
е изгубим олако?...{S} Не, не!... живот сам свој заложила да га добијем свега, да буде само мој 
 оној искреној, неизмерној љубави, коју сам ја погазила, па ме Бог зато казнио и сад други гази 
{S} Кажи... господину.</p> <p>— Нема ту сам, него напред! викну пандур оштро, показујући му мес 
лед, дркћући као прут.</p> <p>— Доћи ћу сам...{S} Кажи... господину.</p> <p>— Нема ту сам, него 
 Чим сам чуо синоћ... о којечему, одмах сам решио да морам ићи овамо, да се обавестим са вама и 
ледај је!{S} Иде као убијена... и одмах сам познао да јој није било по вољи.{S} И Стојан тако в 
м себе на жртву, а оно није...{S} И њих сам убила, унесрећила...{S} О, тешко мени!...{S} И најт 
а одговори другу шапућући:</p> <p>— Баш сам то јуче и сам мислио....{S} Гледаћу, чим примим пла 
и. — Имам да примим за два месеца и још сам мислила да узмем унапред и за овај, а они не даду.. 
ека, молим вас, немојте...{S} Близу је, сама ћу одговори она одлучно, па се поздрави са њим и о 
. али што ћу кад само срце игра у мени, сама ми се душа весели...{S} И свега овога не би било.. 
 да је обиђу, а она чами овде у туђини, сама без игде икога свога.{S} Отац јој одговараше на св 
о приморати, нити ме је што вукло тамо, сама сам се гнушала...{S} Тек онако... само пропадох... 
егов поглед као да говораше: »Ето ти... сама видиш да нас околности зближују.« Затим пружи руку 
p> <p>Љубица се прену.{S} Шта је ово... сама?!...{S} А они отишли... намиловали се, наљубили се 
у на двориште, пусти их да се протрче а сама се стаде брисати <pb n="29" /> марамом и дувати ус 
како је оштра!{S} Не жали мужа, него га сама брука..{S} Како је лепо овде, гледај!...{S} Овај н 
 и са њеном децом, док је боловала, она сама види како је много он урадио, али се ипак плаши, м 
, али ето, нешто јој охлади намеру; она сама не зна од куд то дође: тек одједном је подузе хлад 
лости, ни мржње, ни расположења.{S} Она сама, са својим болом, бејаше сад преча себи од свега;  
ку, те Влајко застаде на вратима, а она сама пређе двориште.{S} Отвори вратнице и загледа се у  
бици по вољи.{S} Али кад виде да га она сама увек позива и да се радује сваком његову доласку,  
Стас јој беше лепо развијен, али је она сама кварила његов изглед својим вечито погуреним леђим 
pb n="77" /> осећаји, која мало пре она сама угушиваше, а над свим осећајима истаче се јасно је 
ати, а очи јој не трепћу, и чини се она сама не дише.{S} Изгледаше као дете, кад добије тако ре 
о што беше у детињству.{S} Сад је и она сама сасвим друга: до јуче бедно ништавно ђаче, а сад д 
 нејасним осећајима, у којима се ни она сама не може разабрати...</p> <p>Почетком августа, Љуби 
обузе пријатна топлина: мило му што она сама везује своју судбину за његову, па и он развуче ус 
 заносним осећањем...</p> <p>Па зар она сама да сруши ову, муком озидану зграду своје среће!... 
кога у раду, али кад опази да је Љубица сама, остави врата и приђе јој слободно.</p> <p>Љубица  
, па уђе у кућу.</p> <p>Брзо изиђе отуд сама Милица, подигнуте главе, весела лица.{S} Осврташе  
е и гнев и злоба <pb n="107" /> на себе сама...{S} Што се такав родио?{S} Зар би са <hi>другима 
венијих жеља, које је скривао и од себе сама, гонио их далеко, далеко... само да не мисли о њим 
 доктора! одговори Стојану, па га стаде сама журити.</p> <p>Чича изиђе а она остаде са болесник 
з собе и оде.</p> <p>Љубица опет остаде сама са болесником.</p> <p>»Дакле то није само мисао... 
ву походу чинио.{S} Мисао му се прекиде сама, он поцрвене, па одмах затим пребледе, и таман се  
акт? запита Љубица уплашено, јер јој је сама реч »акт« улевала некакав нејасан страх.</p> <p>—  
плачна; кад пусти децу кући, она остане сама и плаче на свом сточићу по читав час, или хода нем 
ка, има времена и за то, кад она остане сама са својим малишанима.{S} Али ипак мораде себи приз 
Не, не... најбоље је да она опет остане сама...{S} И Гојко се већ наже оној страни до врата, па 
у од радости: »изгрдила је ћату, а мене сама зове у друштво«.</p> <pb n="24" /> <p>Одједном их  
пила одвратност према свему, гнушала се сама себе и свега...{S} После, кад се довољно настрадал 
ло да... ах, шта ја радим!...{S} Она се сама згрози од ове ужасне мисли, коју угуши одмах, још  
е јој јаче, много живље закуца и она се сама некако збуни, занесе... а пред очима јој тако свет 
 у сну изиђе на вратнице, па нашавши се сама у мрачном сокаку, појури напред, као да је неко го 
/p> <pb n="183" /> <p>При издисају беше сама Љубица.{S} Случајно ушла у собу да нешто узме, пад 
ам.... то није било по мојој жељи.{S} И сама видим...</p> <p>— Добро, добро... убрза Гојко, окр 
и нам не да живети у миру и срећи.{S} И сама жудиш за миром...{S} Па хајдемо, хајдемо, голубице 
дећу, ако још дуже са њим поживим.{S} И сама се чудим како то одједном наиђе... одмах после вен 
јков рачун, <pb n="42" /> престиже га и сама рече: истина, није углађен ни... дотеран, као што  
вим обични доста смели изрази.{S} Она и сама добациваше Пери двосмислене одговоре, разуме се св 
а његове походе, да их у извесне дане и сама очекује, постале су јој чак пријатне.{S} У овој се 
д ноге, дубоко занесен у мисли, па се и сама опет занесе мислима.</p> <p>»Чудновата је, баш!... 
ше са њим потпуно слободна.{S} Сад се и сама смејала својој пређашњој бојазни и страху, и питал 
ан да одморим родитеље, да се одморим и сама од оног сиротовања и гле!...{S} Зар то може бити!{ 
стина она <pb n="38" /> почиње уједно и сама опажати, а то је и Гојко напоменуо, да јој деца по 
 одмах по ручку прешла са Влајком, седи сама, гледа некуд у даљину кроз прозор, а у осталом мож 
 би требало сад узети, али је нешто, ни сама не зна шта, одвлачи од те мисли и вуче напред...{S 
ите све... што сам вам учинила...{S} Ни сама нисам знала шта сам радила.{S} Сад знам и разумем, 
 никакве помоћи, он сам зна то...{S} Ни сама она не може ту ништа помоћи, баш и кад би хтела.{S 
у, или у Турску.</p> <p>А Љубица?{S} Ни сама она не зна шта је осећала.{S} Знала је само толико 
рака.{S} Шта је чинила за то време — ни сама не зна: није спавала, није ништа мислила, ништа ни 
, а можда и због другог чега, не зна ни сама,.. јест има још нешто, јамачно има...{S} Али један 
 не може више избегавати, не знајући ни сама зашто...{S} Она се осети као да се нагнула над про 
таше сва, као у грозници, не знајући ни сама да ли је то из страха, или љутње, или јаког узбуђе 
 понављајући детиње речи, не знајући ни сама шта је рекла.</p> <p>Појави се на прагу и Гојко, а 
 обрадова његову доласку, не знајући ни сама зашто: да ли због ове самоће и непрекиднога ћутања 
зграду своје среће!...{S} Зар да разори сама ово, чистом љубављу исплетено, ружичасто гнездо љу 
ном отишао у Брезовац, него она пројури сама ка луда, а сад ти за њом?...</p> <p>Гојко је гледа 
, остало би доста чорбе.{S} Не можеш ти сама све појести...{S} Ти си ми, брате, фина жена: мало 
{S} Тек што деца изиђоше и она, оставши сама у соби, замисли се, а врата се отворише лагано, у  
одмора.{S} Жена је, мишљаше он, и онако сама, одморна, није разбијала главу цео дан сељачким по 
о каљати човека...{S} А ти није требало сама, душице...{S} Ах!... и он се дохвати обема рукама  
 О, пријатељу мој... и друже!... она му сама пружи руку, коју он плаховито стегну, подржа је, п 
е... због њега сам ти и дошао.{S} Ти му сама рече да остави послуживање, па сад ето... треба уг 
арочитом намером: да види хоће ли одмах сама запитати и шта ће радити кад чује.{S} А овако, кад 
на је прочитала његове мисли, па се још сама двоумљаше.{S} Најзад победи женско упорство, она п 
ња, или је ту нешто друго, што она и од саме себе крије.</p> <p>Писар се поздрави са њом врло и 
е мати и кћи склонише у собу и остадоше саме, отпоче горка исповест.{S} Љубица је причала тешко 
аде посматрати.{S} Учини му се да се из саме душе његове појављује нека сила, која га снажно го 
ма на дугачак штап, који му допираше до саме браде.{S} Шта је то, кмете Ћиро, и ви људи!{S} Про 
ћи са друге стране, откуд је кукуруз до саме крушке, а одовуд је поњана...{S} Брже, опрезније!. 
... одмах после венчања...{S} И тако до саме смрти...{S} Знаш ли ти да сам ја бежала од њега.{S 
 становала у школи. »Овако... незгодно: сами обоје!« После стаде да мисли о школском одбору и о 
{S} Беше им жао да остану свако за себе сами, па иђаху заједно не знајући куд ће; ућуташе и сва 
тамо?...{S} Предај им сад, па нека раде сами.</p> <p>— Не волим то кад ми се жена меша у моје п 
крајевима. »Међутим има доста места где сами сељани моле за нова одељења и сами радо доводе дец 
: »Шта је?«</p> <p>— Остадоше њих двоје сами.{S} Овај креса оком, креса, док се Богосав сети па 
би био ред.{S} Влајко и Љубица остадоше сами у соби.{S} Чим изиђоше њих двојица из дворишта, Љу 
сле подне раније...</p> <p>Кад остадоше сами у школи, писар приђе к столу и метну на њ неке акт 
 где сами сељани моле за нова одељења и сами радо доводе децу у школу, то сам слушала.{S} Па шт 
цу презриво, добаци јој:</p> <p>— Сад и сами јамачно увиђате, да сам имао права бринути се о св 
зала велику пажњу Богосаву.</p> <p>— Ви сами... чекате учитеља?...{S} Тхе, шта ћете... мора се! 
 остане, што ће нам!...{S} Ми ћемо бити сами, и онда нам неће ништа требати...{S} Ја ћу тебе ка 
ба радити непрестано и с вољом.{S} А са самим првим разредом треба свакад постићи одличан успех 
зора, јер се о њему говорило да се бави самим ситницама из школскога рада.{S} Прионуше обоје на 
епи миш и запара танахним крилима поред самих њихових очију; пројури тихо, без шума, водени кос 
..{S} Невидљива вила оплела је мрежу од самих љубавних конаца, посула је ружом, шебојем, рутвиц 
амо слуша онај звучни глас, који иде из самих груди, али не може отворити уста, нити јој што ре 
поти...{S} Па после... море биће свега, само ти реци да хоћеш... је ли?...</p> <p>Гојко се хват 
 ће кроз годину дана сам наћи пашенога, само нека свастика порасте.</p> <p>Кад сутра дан Смиљка 
S} Видело се да су све друго очекивала, само не то, да ће им се овај прљави, криви путник прика 
до!</p> <p>Боже, па она је то и желела, само то!...{S} Њени идеали нису били недостижни, него с 
40" /> једнако... нек се ништа не мења, само нека се врати потпун мир, па ништа друго не жели.. 
 седећи, узимајући мрвице хлеба у уста, само да се види да она још руча.{S} А на душу пада све  
коњским, а он не види и не осећа ништа, само јури напред и понекад се намршти од нове навале ми 
ши самој.{S} Нити се што види ни осећа, само трчи напред... брже, брже... да не буде доцне...</ 
ла, превила се онако исто као и Љубица, само у још већој мери.</p> <p>Ручаше заједно, наразгова 
паметна си ти женица и красна домаћица, само те то не држи за дуго, него наиђе нека луда, јогун 
а заноси...{S} То не мари, пријатно је, само да није овога кљуцања...{S} А гле, Љубица обрнула  
ајући ни шта да ради ни куд да се дене, само обрће очима десно и лево, скрећући поглед чешће на 
 сваки има право причинити му страдање, само ако му то савест допушта...{S} Осећајући то све ја 
 је уништио сваку мисао, свако осећање, само остаде пуст, саломљен живот, изнурена, исцеђена сн 
да сав накит и даде га Гојку да остави, само јој на грудима остаде скупоцени брош.</p> <p>— Ски 
вила на једној мисли, па само њом живи, само јој је она у глави...{S} Опет се појави онај грозн 
ивети тамо као у рају... ништа не ради, само седи...{S} А ја ћу радити, ја ћу се мучити, само д 
о се смрачи око њега, ништа се не види, само се из мрака помаља црвено зверско лице и више ништ 
ити јој се у души рађаху какви осећаји, само мутан поглед блуђаше по далеку недогледу, показују 
лази у раду.{S} То је велики дар Божји, само кад је човек и с друге стране задовољан.{S} О... а 
о ваздуху, као да ће рећи: »Ех, батали, само нек је мир у кући!«...</p> <p>Једаред му дође Веља 
етурали по глави најразноврсније мисли, само је Љубица јасно увиђала да нема никаква друга изла 
е одређен — четвртак по Томиној недељи, само нека све прође у тишини...</p> <p>Гојку би милије  
пазе...{S} Али је она полегла по земљи, само главу мало подигла, да боље види и чује...{S} Што  
о кријем од свију, ни Вељи нећу казати, само теби...{S} Тражићу негде на граници... далеко... к 
ло, а нечистоћу је могао мирно сносити, само да није овако изненадних посета.</p> <p>— Кад си с 
...{S} А ја ћу радити, ја ћу се мучити, само да ти будеш задовољна.{S} И онда ћу и ја бити срећ 
им слух...{S} Гледа и слуша, не дишући, само дркће, дркће и гледа...</p> <p>О, како је страшно  
литику баш ни мало.{S} Ја, братићу мој, само знам да слушам моју господу и да им будем веран, а 
д њу, подиже очи и погледа је за часак, само за један тренутак, па опет их обори, накашља се ма 
.</p> <p>Богосав, готово занесен чудом, само да би се отресао ове изненадне страхоте, отвори ус 
. да му је само да провири једним оком, само за тренутак да га погледа како стоји пред страшном 
 ти уђе.{S} Претури се, вели, одједном, само се пожали да јој мркне свес’... па пљус!...</p> <p 
пута.{S} Иде унаоколо, укршта средином, само да се згреје.{S} Осећа и глад, глад у желуцу, али  
лази, намргоди се и заузе неки одсудан, само њој својствен положај ишчекивања.{S} После јој се  
!... од чега?...{S} И Гојко, изненађен, само се питаше: откуд то?...{S} Како може бити!...{S} З 
еди да више неће бити страдања...{S} О, само да се поживи на миру!...</p> <p>А Љубица и Влајко  
уге за растанком... ништа, ништа друго, само прекор чемеран, отрован...{S} И непрестано се посл 
било... и овај се јадник не би намучио, само да сам знала... за <hi>оно</hi>...{S} Али ко је то 
...{S} Али он... ух, све би друго лако, само да је он друкчији.« Тако мислећи стиже у свој стан 
амо...{S} У основној шкопи, пред испит, само сам сањао о књизи...{S} Мислио сам да нема веће ср 
љској кући, са децом?...</p> <p>— Јест, само сам тада и живео, више никад, одговори Гојко с нек 
ив... али би он ипак радо продужио пут, само да не мора одговарати на њена питања.</p> <p>— Јес 
з глуху ноћ, али га нико од људи не чу, само пси од крајњих сеоских кућа залајаше, па, кад не ч 
!...{S} Чекаћу, трпећу докле год хоћеш, само нек знам да ћеш некад бити мој...{S} О, мили!...</ 
да трошите.{S} Кад год вам што треба... само кажите.</p> <pb n="87" /> <p>На тако пријатељске р 
ражећи нешто...{S} А она, не види се... само се шарени и бели некаква маса на кревету и разлеже 
но, што га добри друг тако јако воли... само се смеши и помишља у себи како је то красна ствар  
дође на ручак, а сад хоће и на конак... само да би могао ручати код Гојка...{S} Еј, мој Гојко,  
 не мрдну ни руком, ни главом, ничим... само гледа бесмислено како ова замотана прилика прилази 
 сама сам се гнушала...{S} Тек онако... само пропадох...{S} А сад би тек хтела живети!... онако 
д себе сама, гонио их далеко, далеко... само да не мисли о њима, да не страда...</p> <p>— Ах, ј 
p> <p>— Добро одговори он.{S} Можемо... само раније...</p> <p>После подне иђаху низ потес, једн 
засија великом радошћу. »Ето, кажем ја: само полако, па ко зна шта још може бити!...« помисли о 
еју.</p> <p>»Какво зло, мисли она даље: само тек да се тако каже.{S} Забринути и оптерећени зло 
 свакад је исти: озбиљан, оштар поглед; само из оних јасних плавих очију сија љубав и доброта.. 
ности, ништа је није привлачило к њему; само она незгода новчана... али ваљада није то?{S} Она  
ра, ни радости... ничега, ничега!...{S} Само вечни, дубоки, непроменљиви мир исписан је на њему 
} О... а ја сам тако мало желела!...{S} Само да имам добра друга, па овако у тишини да радимо о 
учана...{S} Ено ормана!{S} Ту је!...{S} Само да извуче ону горњу фијоку...{S} Гле како се сија  
им други изглед.{S} Право гнездо!...{S} Само не онакво, како се замишљало ранијих дана...</p> < 
пити рудник, па као Монте-Христо!...{S} Само да се чувамо од пријатеља и полиције!...{S} Знаш,  
 како не, што год хоћеш, братићу!...{S} Само не знам шта би.</p> <p>— Ја имам хлеба, донео сам  
у све, али разумеш — <hi>све</hi>...{S} Само гледај да те онај зликовац не опази.{S} И ја одох  
а онако с леђа... ножем, пирни га...{S} Само да те нико не види.{S} Па ћу бити твоја!...{S} Тво 
кивања, али се сад не сећа ничега...{S} Само је гледа и чуди се тој необичној лепоти...</p> <p> 
е одвоје од онога страшна погледа...{S} Само се вилице понекад затресу и опет се окамене...</p> 
ража... овако осрамоћена, убијена...{S} Само га једна мисао вазда жигне, као ножем, у срце и на 
 не марећи ни за болест ни за шта...{S} Само да види њу опет поред себе, јер држаше да је одбег 
.{S} Али ја ништа, Бога ми, ништа...{S} Само се ти не плаши...{S} Знам ја да ниси крива...{S} Ш 
 а ми још нисмо за прошли примили...{S} Само ако то можеш... допуни он после кратког ћутања.</p 
ави, она премре, поче се каменити...{S} Само се раширене зенице упрле кроз мрак у неке <pb n="1 
у у Београд, и то ће бити свршено...{S} Само ти реци да хоћеш... ти реци!{S} И он јој, овако уз 
ве некако онако... озбиљно, важно...{S} Само неколико пута, у почетку њихове везе, помилова је  
а Гојко уздахну тешко... необично...{S} Само се одвојише усне са брковима од браде и он брзо, н 
 дража и милија од свега на свету...{S} Само му сину та мисао кроз главу као елекрина, он осети 
ме да се покрене, да мрдне ма чиме..{S} Само гледа, гледа у ову погнуту фигуру, која се у сутон 
је толико страдања и мука причинила.{S} Само не могаше ништа проговорити: стегло га нешто у грл 
ица, јер им је предавао школски рад.{S} Само ће у Орловицу доћи тек крајем месеца, јер је почео 
о, да јој она не казује све како је.{S} Само се још није могла досетити свему јаду.{S} Она поди 
те овде неко чека и брине се о теби.{S} Само та судница проклета!... '</p> <p>— Јеси ли чула, ж 
и.</p> <p>— Ехе, ја... дођосте и ви.{S} Само, простићете, јесте понели какву објавицу са собом? 
ајаше, не могући ни речи прозборити.{S} Само му унезверене очи прелетаху са писарева лица на ак 
у, а ја... ја не умем да те сачувам.{S} Само гледам нашу пропаст и страдам, горко страдам...{S} 
знам да ћу задрхтати кад их угледам.{S} Само да не буде она ту, док се мало свикнем на људе, па 
мозак, и она пада у све веће бунило.{S} Само осећа неку пријатну топлину, коју по некад смени л 
дајући, рекла бих да је много добро.{S} Само то треба сачувати...{S} Знаш како се вели: лакше ј 
с и у оваким околностима није место.{S} Само тихи, лагани уздаси по кад што одају његово немо п 
посла!{S} И мени је ово треће место.{S} Само ми необично што ме сад не преместише: научио сам в 
 и врати јој се обична њена смелост.{S} Само јој једна мисао о том дође у главу: ваљда ће се и  
заверише се нови супрузи на верност.{S} Само се Веља нипошто није хтео примити кумства, ни чути 
шли? запита децу.</p> <p>— Дошли су.{S} Само нису они што не долазе никако, одговорише ђаци.</p 
 он у још већем узбуђењу и дрктавици, — само да ви нисте онаки...{S} Сву ћу вас обасути брилија 
за њом, вичући:</p> <pb n="147" /> <p>— Само немојте да се промените до сутра...{S} Ја сам каза 
ле... хм... досадиће се обома.</p> <p>— Само тебе кад имам, тебе...{S} Ти си ми једина срећа мо 
 ти хтела, кад не можеш овако?</p> <p>— Само да нисам више овде... хоћу да сам с тобом... једна 
/p> <p>— Где си ти летос био? запита га само, па као и да не очекиваше одговора, стаде се осврт 
, одвратнији од ђавола.{S} О, кад би га само могло нестати!...{S} Она опет стаде, двоумећи: неш 
 игра по туђој свирали!...{S} Гледај га само!...</p> <p>Поседаше и почеше разговор.{S} Љубица н 
уз те слабе, изнурене груди, знајући да само на њима може наћи утехе, ако је још има.</p> <p>См 
је само што знам да је моја, да припада само мени и никоме другоме.{S} Нека страдам, нек се муч 
ма, па вуче и јури напред.{S} Она опажа само како јој пролећу испред очију расцветале воћке, на 
ива.{S} Неке страшне речи уједају је за само срце и изазивљу црвенило на лицу, које се већ све  
 је туђи живот, <pb n="63" /> то сам ја само посматрао...{S} Али из мог живота нема ништа, јер  
нити се труђаше за то.{S} Писар постаја само два-три тренутка, прибра се од узбуђења, али га са 
љубљене жене ствара демонску душу, која само о злу мисли.</p> <p>Ужасна ли је женска суревњивос 
ли дани, срећни часови... она се топила само од једнога погледа, била је блажена кад се руковал 
дима и вршњакињама, а сад се ограничила само на кратка извешћа о своме здрављу и раду и тражењу 
крзаним и дроњавим губером.{S} Под њима само меко сено, покривено шареницом, па ипак беше тако  
у се пружа прилика, да са њим остане на само, па се одмах диже, не задржавајући га да још мало  
 n="117" /> <p>— То ћемо већ ја и ти на само... видећемо.{S} А деде да видимо то са учитељем.{S 
 Па кад дођете к мени, разговараћемо на само о томе.{S} Гледајте да дођете још ове недеље, док  
...{S} Ко зна шта им је; питаћу Вељу на само...{S} И опет Гојко сумњиво <pb n="170" /> махну гл 
ли и не дође ни до каква решења.{S} Зна само да је некако зажмурила, занела се, опила... и пала 
кад она није више жива...{S} Он сад зна само да хода овако по дворишту и да гледа овога уплашен 
а и не разуме шта ово он говори.{S} Она само посматра ово учтиво и озбиљно лице, које се од оно 
и глава остала још мало затурена, а она само гледа то увијено чудовиште, које јој је овога трен 
реда има преко двадесет предмета, а она само један разред са три предмета!...{S} И још да му се 
ану од тешких, мучних мисли...{S} А она само мисли и мисли...</p> <p>Гојко се већ престао чудит 
ити редован посао...</p> <p>Љубица сања само о оном што је изгубљено, о чем се некада сневало,  
гледају веома брижни, погнули главе, па само махну њима по некад у страну, почешу затиљак и опе 
а, опустиле крила, отвориле кљунове, па само дакћу.{S} Трава се осушила, па из ње бије и трепер 
дник.{S} Ти већ знаш како му то иде, па само гледај да не буде после валинке.</p> <p>После једн 
д вас...{S} Тако да седим у скамији, па само вас да гледам и слушам.</p> <p>Љубица поцрвене изн 
е Љубица зауставила на једној мисли, па само њом живи, само јој је она у глави...{S} Опет се по 
 од ње.{S} Заборавио на то у забуни, па само ускочи на коња и оде.</p> <p>Гојку опет засија рад 
 га слободно... а он се упреподобио, па само трепће и милује децу по глави...{S} Ко би помислио 
, што му је обузело целу памет, па мора само о томе мислити...{S} И он, обучен и обувен, тресућ 
анемео, смрзао се, па не дише.{S} Осећа само како му се груди стежу, а срце лупа бурно, живо.{S 
уд, по свима срезовима.</p> <p>А Љубица само осећа како јој нешто јако бије у темену и у глави  
ама и зачуђеним погледом.</p> <p>Љубица само крену очима бесмислено, тупо, уморно, као да је се 
, па кад се уверила да његово срце куца само за њу, пружа му руку!..{S} Ха-ха-ха...{S} А он, шм 
 безбожно, да не ваља... али што ћу кад само срце игра у мени, сама ми се душа весели...{S} И с 
р, прегледавши га.{S} У осталом, за сад само то...</p> <p>— А после?...</p> <p>— Видећемо... бо 
ремештај за обоје у други округ, па сад само седи и чека...</p> <p>Поче нова година.{S} Веља до 
е се ушепртља од овога узвика, па стаде само зверати по лицима, која га с чуђењем гледаху.{S} Ј 
ко и Љубица одоше на рад; гнездо остаде само.</p> <p>После два дана дођоше им у походе Љубичина 
ј заложила да га добијем свега, да буде само мој... да и мене огреје сунце среће...{S} Јер дост 
са највећим самоодрицањем, како то може само њена страсна и плаховита природа...{S} Она први пу 
то је ту уз њега.{S} И он мишљаше да је само такво поступање у реду, а друго су све бапска посл 
ојко се већ престао чудити.{S} Гледа је само, па и он почне уздисати и навуче му се жалост на с 
 она не зна шта је осећала.{S} Знала је само толико, да је не веже за њега љубав, јер она не ос 
А Гојко ради, иде и мисли: »Доста ми је само што знам да је моја, да припада само мени и никоме 
се да им чује и само дихање.{S} Чудо је само како је не опазе...{S} Али је она полегла по земљи 
исару. »Збиља, красан човек.{S} Како је само учтив, пријатан, скроман.{S} И баш може бити да са 
мо гнушање и бол, али Гојко... да му је само да провири једним оком, само за тренутак да га пог 
ма са болесником.</p> <p>»Дакле то није само мисао... може да буде и истина..{S} Боже да ли је  
овако, сасвим да окренем...{S} Што, гле само како то он полако, смешећи се...{S} Зар ја не бих  
е се...{S} По њену мишљењу, он треба не само сада, но и после десет година, да буде скрушен, уб 
ветоваше са Вељом, јер увиде да овај не само паметно мисли, но многе ствари унапред предвиђа.</ 
де.{S} До сад се уписивало сваке године само по десетину нових ђака, па се нису ни узимала деца 
n="207" /> отуд страшно, бесвесно; усне само понекад задркћу, тргну се и опет се скупе, припију 
она задрхта.</p> <p>»Шта ово они говоре само о злу, кад је свет тако леп, сунце тако топло и ве 
 снага се млада топи и вене...{S} Да се само побегне од тих страшних дана и још страшнијих ноћи 
ици престао је и да мисли...{S} Нека се само овако продужи <pb n="140" /> једнако... нек се ниш 
ни, али јој то беше одвратно.{S} Она се само приближи још више и одједном се загледа у оно мртв 
нији.{S} Цела се природа умирила, па се само још осећа њено гигантско дрхтање, као последњи узд 
 о чем дотле никад није ни сањао, па се само чуди у прво време: што је ово овде крваво? откуд?. 
 и не гледа...{S} Занела се тако, па се само смеши, а очи јој се стакле и стоје некако необично 
не живе очи, ово је мртво стакло, па се само сјаји... стоји тако укочено, без покрета, без икак 
ве је к себи...{S} Очи укочене, уста се само малко смеше... а руке као да нису од меса, као да  
шних дана и још страшнијих ноћи, кад се само гомилају мисли за мислима, све црње и страшније, а 
у, почеше разговор са њима.{S} Обоје се само упознаваху са децом, распитиваху их о њиховим кућа 
н мрак, црн, непровидан...{S} Најпре се само занесе, као кад се добро налије вина, па после све 
 гледај, гледај, гледај... а у глави се само мути и комеша...</p> <p>Одједном је обасјаше коси, 
њу, а другима није ништа...{S} Други се само гнушају...{S} Али оволики бол... то је страшно!</p 
лазити у школу, она још лежи, и види се само како јој широка леђа нагло одскачу од дубока дисањ 
м навалом громовите буре живота, или се само нахватао пухор по живој жеравици, која ће планути  
о, стеже рукама врелу главу, а мисли се само роје, роје...{S} Да се све то угуши, заборави, па  
летеше јадника са свију страна, а он се само обрће и баца ногама у страну, и ако носи штап у ру 
и јед, сажиже, ништи...{S} И једнако се само оно јавља и трепери у души, заклањајући собом све: 
ућу, па полазак у школу...{S} Колико се само ту преживело срећних дана, кад је стекла нове, мно 
 Веља.</p> <pb n="167" /> <p>А Гојко се само смеши и гледа како ти и он сад има кућу и жену и њ 
и, а она кидиса на Љубицу...{S} Зачу се само јаук Љубичин од бола, па онда њен истеричан врисак 
ад верујем, тврдо верујем!...{S} Пазите само...{S} У основној шкопи, пред испит, само сам сањао 
, тим чудним причама...</p> <p>— Пазите само, наставља он, гледајући је живо, севајући ватреним 
р још и о томе да се бринемо.{S} Реците само колика нам сума треба да безбрижно проживимо.{S} С 
кочим, па последње из школе...{S} Чујте само!{S} Пред учитељски испит добих већу суму новаца... 
она се веома расположи, а писар уживаше само, гледајући је тако веселу.{S} Он се збиљски за њу  
итањем погледа писара, али овај гледаше само како се деца унезверила, па чекају шта ће им Гојко 
ина, тако изрибала, да се црнило виђаше само по крајевима. »Међутим има доста места где сами се 
бејаше сад преча себи од свега; мишљаше само о себи и свему ономе што сад губи...</p> <p>— Чека 
сто и отвори скуп.{S} Љубица посматраше само учитељице, и одмах опази, да се ниједна не интерес 
е, не знајући већ шта да мисли; осећаше само како јој се крави лед око срца, што се нахватао за 
азну за своја недела.{S} Љубица осећаше само гнушање и бол, али Гојко... да му је само да прови 
итно, он погледа око себе, по поду беше само сточно ђубре.{S} Озго са крова зјапи широка баџа,  
 сиромах мишљаше, љубави свога друга, и само се бојао да то не буде Љубици по вољи.{S} Али кад  
ирући се <pb n="178" /> свима силама, и само се бојаше да не падне...{S} Осећа да му се у глави 
тири гимназије, целу учитељску школу, и само још да ми би издржати учитељски испит, па дивота!{ 
д ти за њом?...</p> <p>Гојко је гледа и само слуша онај звучни глас, који иде из самих груди, а 
 су ту пред њом... чини се да им чује и само дихање.{S} Чудо је само како је не опазе...{S} Али 
, непроменљиви мир исписан је на њему и само једна усна малко... врло малко повукла се у страну 
бодна затурена глава, угледа је одмах и само рашири очи...{S} Севну јој у глави да је то његова 
авила морала...{S} О, тешко оном, ко би само покушао помутити јој срећу, тешком муком стечену,  
 него удари преко Јасеновца, па се јави само капетану.{S} Испричај му све, али разумеш — <hi>св 
слатким од трешања.{S} Разговор се води само о школском раду.</p> <p>Љубица је нарочито дошла д 
страдам...{S} Душице, чујеш ли ме, кажи само једну реч...{S} Кажи да хоћеш, па да се кренемо од 
ео свет... у Америку, хоћеш?...{S} Кажи само...{S} Да се сакријемо од овога дволичног народа... 
{S} Свеједно, макар их не мргодила, али само нека груне тресак пред њиховим очима, нек <pb n="1 
чени су.{S} До сад су учитељи уписивали само по десетину нових, тек да имају и први разред... п 
>— Е, не можемо тако.{S} Ми смо владали само девет месеци, а ви по више од године!...{S} Мој ро 
ко је нерадницима и онима који би хтели само да заповедају, а мени, што?... шта има да ми буде  
ини?...{S} Да ли да јој говори још, или само тако да је гледа... гледа и ћути?...{S} Да се не у 
ушу; али он одгони од себе све те мисли само једном, фаталном речју, којом се сви слаби каракте 
д да ја будем крив... </p> <p>— Кажи ми само, тако ти Бога!...{S} Нико неће знати, осим мене.{S 
колски прирез за ову годину, а сад купи само државну порезу.</p> <p>— Зло, мој брате, зло! рече 
ту, шта он може учитељима!{S} Гледај ти само свој посао, па се не бој никога.{S} Тако је то, бр 
лачи.{S} Ја како, братићу!...{S} Чуј ти само мене.{S} Па кад се он зачуди и запита како и шта ј 
 вратнице и отиште се низ сокаке, осети само како му ветар шиба и фијуче поред ушију... </p> <p 
ри пуначки дланови!...{S} И то он осети само за један миг, док узе шљиве са њене руке.</p> <p>Н 
дличну оцену, те тако он имађаше жалити само Љубицу, што се онако нетактична показа.{S} Ревизор 
обро, врло добро, одговори он гледајући само цифру, на колико је гласила признаница, па немарно 
стила се побожно, онако женски: знајући само да се тако ваља, не размишљајући нимало ради чега  
но, не видећи ништа око себе, осећајући само да га све више опкољава некакав страшан мрак, црн, 
ајући на све што га окружује, осећајући само сласт и блаженство од умнога додира са анђелима и  
ми ћемо већ њему... не бригај ти, чекај само док смислим...</p> <p>— Ја му ништа више нећу, пре 
е разгледа добро; беше узбуђена, па јој само севају некакви котурови пред очима.{S} Кад разглед 
мануто, иде механички, а кроз главу јој само пролећу некакве испрекидане мисли...</p> <p>»И Зор 
двоји од столице и пође.</p> <p>— Немој само да зна ко за мене! викну ћата, идући за њом.</p> < 
одједном разлиле из груди.{S} Овако пак само уздахне и снуждено обори главу, осећајући немоћ и  
 примате плату?{S} Потписали сте списак само за оно мало дана у августу и за септембар.</p> <p> 
 откуд ће оно доћи и какво ће бити, тек само осећа да је оно све ближе и да ће се њена срећа ра 
немао сам никакве користи отуда.{S} Тек само онако: »како сме он да буде срећан?«... па цап пре 
ило.{S} И како то тако одједном?{S} Тек само налетеше облаци, натушти се небо и просу се страшн 
 вам се чини? — Смешан чича.{S} Не знам само да ли ће моћи радити.</p> <p>— Ширет велики, одгов 
ли сакат.{S} Море, знам ја: да ја нисам само привремени, да ви’ш како би облетала.{S} А овако,  
 Нека деце код мене... ја и онако радим само то.{S} Ви можда мислите... запе она, црвенећи; ја  
коме ништа не може учинити, да је рођен само за то, да страда и трпи и да сваки има право причи 
њи господин коју игру?</p> <p>— Јок, он само у школи...</p> <p>— Што лажеш, бре, прекиде овога  
у, тако да осети његово дисање...{S} Он само гледаше, зачуђен, шта се то догађа и очекиваше неш 
ху несвесно с предмета на предмет, а он само обрташе главу, ослушкујући шта се то чује са прозо 
а нешто у грлу, па једнако голица, и он само гледа прилику и згодан тренутак да што пре излети  
те дана, кад је Гојко грдио власт, него само тврде да је то било ономад... некако тако.. ових д 
 она упуштати у разговор, који је водио само циљу.</p> <p>— Допада ми се, знате, тако са образо 
то је долазио кући уморан, па је тражио само одмора.{S} Жена је, мишљаше он, и онако сама, одмо 
учност.{S} Он ће чекати да се то некако само собом удеси.</p> <p>Деца већ почеше долазити у шко 
е!...</p> <p>Ха, ево њиве!...{S} Полако само... тихо као сенка...{S} Расклањај руком пера кукур 
часни га, и те жене!«...</p> <p>А Гојко само трчи и у глави му само једна црна мисао, која је п 
бразу!...{S} Хм-хм-хи...</p> <p>А Гојко само иде, погнуте главе и намрштена чела, не осврћући с 
мркне свес’... па пљус!...</p> <p>Гојко само осети како се на њега сруши цела кућа, и небо, и с 
нек чује она да он одлази.</p> <p>Гојко само трчи с прозора на прозор.{S} Погледа у учионицу, Љ 
ицајац и замахну камџијом.</p> <p>Гојко само гледа тупо и несвесно заплашеним очима, на лицу му 
тисак учинити.{S} Мислила је: то је зло само за њу, а другима није ништа...{S} Други се само гн 
у плату од државе...{S} Још да наредимо само са општином...</p> <p>Љубица уздахну, обори главу, 
ајна, слепа, која не размишља много, но само бира место, где би канула кап отрова!...{S} Да ли  
" /> се зауставе на једном предмету, но само пролећу, увећавајући још више црну слутњу, која јо 
и позајмица, нешто се дотера привремено само за тај мах, а кад погледаш, оно све лепо и ваљано. 
 некакво ново страшно осећање...{S} Оно само трује око себе, баца горчину и јед, сажиже, ништи. 
ве се показа непоуздано, ништавно, лепо само као мисао, да теши онога који страда, али неоствар 
а, да се хладноћа међу њима увећа, а то само због оног безразложног женског ината. »Шта ми се о 
ретко кад и дође кући, а кад дође, и то само у вече, закључа се у своју собу, ноћи, и чим сване 
лих речи, и ако је добро знала да су то само речи, да се то говори у другом смислу.{S} Ко ће ра 
чке раднике. — Њему сви рекоше да су то само тек ’нако... празни гласови...</p> <p>— Надлагује  
уше кроза село.{S} Путом се водио говор само о раду у школи.{S} Велимир обећа да ће доћи к њима 
ца приђе ближе деци, рече им да гледају само на њу, па поче рад.{S} Осећаше како јој се образи  
 дима, који се на овом вечерњем затишју само љуљушкаху, док се на великој висини не растуре и р 
стидљиво оборила, па слободну леву руку само преноси преко чела, а десна све више дркће у његов 
.</p> <p>А Гојко само трчи и у глави му само једна црна мисао, која је покрила собом све, и жив 
а њега као и мало пре... или се то њему само чини?...{S} Да ли да јој говори још, или само тако 
алити својим другим разредом, јер то су само његови ђаци, и причати с каквим ће уживањем да рад 
па срце и однесе... остаде на том месту само пуста празнина.{S} Он осети да је остао усамљен за 
на се сети срећнога детињства, кад беху само њих двоје деце, она и брат, па лежаху овако исто у 
у... .{S}Јес, то су она два ока, што их само он зна и нико други...{S} Гле и лице се види, ено  
ремештај за нас двоје...{S} Али да знаш само шта сам измислио...{S} Слушај!{S} Ја већ то кријем 
ма за легало; све се то спојило у један самобитни, нарочити звук, који се носи преко воћњака и  
аше она љута горчина и бол, што тече из самог срца. — Он јој вели да ради свој посао, да се не  
 руке као да нису од меса, као да су од самога ваздуха, тихо и нечујно, као лахор, машу и зову. 
аши путници наиђоше на оборену кладу на самој обали, па, готово не споразумевајући се, поседаше 
ни непробојни мрак... и око ње и у души самој.{S} Нити се што види ни осећа, само трчи напред.. 
нестане ове појаве.{S} Узрок лежи у њој самој, и он је тако тесно спојен са њеним бићем, да се  
гне саставити списак, како он рече, а у самој ствари: да мало напари очи на лепој учитељици. —  
 рођена!...{S} Бог ме је проклео још на самом рођењу!...</p> <p>— Оставити!...{S} Никад!...{S}  
чком љубављу; љуби безумно, са највећим самоодрицањем, како то може само њена страсна и плахови 
 недаћама и борила се живо, одважно, са самопрегоревањем...</p> <p>После два дана дође писар.{S 
е знајући ни сама зашто: да ли због ове самоће и непрекиднога ћутања, или је ту нешто друго, шт 
а све услуге, просто и једино због њене самоће и сиротиње, јер зна да тако исто чами и његова с 
 су јој чак пријатне.{S} У овој сеоској самоћи човек се радује кад добије прилику да с ким изме 
у он и окрете лагано корачајући к своме самохраном и невеселом стану.</p> </div> <div type="cha 
творише усне самртникове, опет слабачак самртни ропац, један... други... и очи се сасвим промен 
о лелујати, као последња слабачка жртва самртникова, с којом се он опрема на далеки, неповратни 
о огњем...</p> <p>Опет се отворише усне самртникове, опет слабачак самртни ропац, један... друг 
у...</p> <p>Разлеже се очајан, панички, самртнички врисак и одјекну далеко потесом кроз глуху н 
ла на лицу.{S} Све се променило, добило самртнички изглед, а очи, оне живе очи, гледају уморно, 
ој се крв леди, камени под тим страшним самртничким погледом.{S} Узе јој се цело тело, не може  
е...</p> <p>Очајан, угушен јаук, сличан самртном ропцу, или дављеникову кркљању, разлеже се спо 
, па се наслони на крај кревета, ту уза саму Љубицу, и подигнувши поцрвенело лице од узбуђења,  
 га тако, као да би хтела завирити му у саму душу.{S} Али се одједном трже, намршти се, дође јо 
 онако... што не ваља.{S} Оставила децу саму...{S} Видиш, за то бих је могао узети на одговор.{ 
е да треба нешто понети, и она као кроз сан види ону ствар, коју би требало сад узети, али је н 
м збива, беше занесена...{S} И као кроз сан чује познати глас:</p> <p>— Болан, па нећеш да ми к 
мисли да то није јава, но лаки, варљиви сан...{S} Разли му се по лицу руменило, пројури кроз ње 
 сад бива, мислећи да је то све варљиви сан...{S} Та зар она да буде његова, она...{S} Гледаше  
 се да више не мисли, док је не превари сан...</p> <p>Изјутра усташе обе рано.{S} Она предаде м 
ојурише у бесној трци два добра коња са санкама, и стадоше пред школским вратницама.{S} Стојан  
не будућности, она се смеши тим слатким санцима и у исто време чује како јој се другови громко  
се да он ово не говори будан, но као да сања.{S} Поглед му беше управљен у једну тачку и укочен 
аставити редован посао...</p> <p>Љубица сања само о оном што је изгубљено, о чем се некада снев 
заносним сновима...</p> <p>Но Љубица не сања пријатне снове.{S} Тужно је оборила главу над реко 
ави ћата, Министри су весели, нико и не сања о промени.</p> <p>— Јок, одсече председник.{S} Ја  
и руку и корачи унапред.</p> <p>А Гојко сања... никако да дође к себи...{S} Не може да разуме о 
к хтела живети!... онако како сам некад сањала...{S} О, живота, живота хоћу!!«...</p> <p>Крајем 
љив посматрач опазиће из очију му праву сањалачку душу, која живи више маштом но разумом.{S} Те 
 раме, па одговори:</p> <p>— Реците му: сањам оно што си и ти сањао пред свадбу своју.</p> <p>— 
ође!...{S} И шта сам сад? не смем ни да сањам онако, као што сам још јесенас могла, у овој исто 
еч.</p> <p>— О, господине... никад и не сањам...</p> <pb n="128" /> <p>— Добро, добро... верује 
вадбу своју.</p> <p>— Е, ја нисам ништа сањао, рече Веља.{S} Биле су кратке летње ноћи.</p> <p> 
ану изненада, о чем дотле никад није ни сањао, па се само чуди у прво време: што је ово овде кр 
њи мир и усамљеност.</p> <p>— Шта ли си сањао ноћас, братићу? рече узгред једном малишану.{S} А 
 рече узгред једном малишану.{S} Ако си сањао да те буве пецају, биће батина.{S} Тако је то, бр 
> <p>— Реците му: сањам оно што си и ти сањао пред свадбу своју.</p> <p>— Е, ја нисам ништа сањ 
 У основној шкопи, пред испит, само сам сањао о књизи...{S} Мислио сам да нема веће среће на св 
ти на девојку.{S} И одједном, усред тих сањарија, он се трже. »Шта је ово... шта ово ја мислим  
Све то навлачи жива човека на бескрајне сањарије.</p> <p>Наши путници наиђоше на оборену кладу  
ну играчку, о којој дотле није могло ни сањати.{S} Сва се предала радости, коју не умеше ни при 
ећ почеше долазити у школу, а они обоје сањаху...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 
н разговор, и рукова се с Гојком. — Шта сањаш ових дана, голубане?...</p> <pb n="153" /> <p>Гој 
помисли он и подиже напред своје велике сањиве очи.{S} Беше већ ушао у село, па гледаше да не и 
очи.</p> <p>Гојко превалио своје велике сањиве очи, па не може да се начуди, а Љубица оштро одг 
де у школу и ради, све са неким чудним, сањивим погледом, који јасно казује, да њена душа не уч 
ен, цело лице некако необично измењено, сањиво, занесено... </p> <p>Како то? рече она тихим гла 
 одговори он, а из очију му нестало оне сањивости, па бије из њих живи јасни огањ.{S} Он беше в 
 монотоне песме, која улева у душу неку сањиву зебњу.{S} Тамо, на врбама, кратким и суморним гл 
тнице и види те изненадне госте, кад из саоница искочи писар и прође поред уплашенога чиче, маш 
Нека прочита и нек се потпише да јој је саопштена наредба.</p> <p>Кад Љубица узе хартију и проч 
ри, али Љубица обрати нарочиту пажњу на саопштења о брату.{S} И она је добивала од њега писма,  
ни а учитељица отпуштена.{S} После овог саопштења, писар се диже.{S} Он нађе да је ово за први  
уди се како је рђаво протумачила његово саопштење о оној учитељици.{S} То је неваљала женскиња, 
а и упознала се са главним околностима, саопшти Гојку да ни он нема стана, него ће морати стано 
е у раду.{S} Стојан је нешто запита или саопшти, а она буновно диже главу и гледа га чудно, нео 
први разред.{S} Хајдемо у школу, да вам саопштим.{S} Ала ће да зине!</p> <p>Љубица збиља зину о 
о.</p> <p>— Дошао је акт.. сад ћу да му саопштим, рече он тихим гласом, готово шапатом.</p> <p> 
ад да говори?...{S} Баш би јој радо сам саопштио ко је отпуштен, али... незгодно!... »И она би  
 на пример, чим <pb n="92" /> је Стојан саопштио Гојку новост о часовнику, одлучили да ово дана 
е незгодно ово дуго ћутање, па се обрте сапутници:</p> <p>— Видите тамо далеко... тамо хеј, где 
а!{S} Све радимо узгред: и женимо се, и сарањујемо децу, и кућимо, и раскућавамо, и умиремо, св 
јави се на прагу и Гојко, али друкчији, сасвим друкчији.{S} На њему лепо ново одело, нов црн ше 
јој се сад цео разговор учини друкчији, сасвим друкчији. »А ко зна?... помисли она са неком сум 
 час.{S} Ту се разговарало пријатељски, сасвим другарски, претресале се успомене из младости, у 
да огледам, него да и ја окренем овако, сасвим да окренем...{S} Што, гле само како то он полако 
 о какав камичак.{S} Лице му младолико, сасвим бело, нос погрбљен, дугачак, а бркови танки жућк 
ће радити озбиљно... сасвим се тргла... сасвим!...</p> <p>— Е добро, добро...{S} Збогом! и капе 
е осмехнути. — Сад ће радити озбиљно... сасвим се тргла... сасвим!...</p> <p>— Е добро, добро.. 
јне погледе и хтела је одмах удаљити га сасвим од себе, али се сетила очевих савета: да је ћата 
 гледати га таквог, њему он сад изгледа сасвим отресит, прави младожења.</p> <p>Љубица подиже г 
ет поред себе, јер држаше да је одбегла сасвим, да га је оставила.</p> <p>Она изиђе и застаде н 
 беше у детињству.{S} Сад је и она сама сасвим друга: до јуче бедно ништавно ђаче, а сад државн 
ако изменило, да овај човек изгледа сад сасвим други.{S} Нестало и страха и зебње, и она се већ 
{S} Шта може радити, ако јој он постане сасвим одвратан!... <pb n="157" /> Мора га избегавати.. 
 сети.{S} Кад дође у Брезовац, смрче се сасвим.{S} Сад је већ добро знао ради чега је дошао ова 
мртни ропац, један... други... и очи се сасвим променише, право стакло!...{S} Свршено је!...</p 
штап, удаљаваше све више и више, док се сасвим не изгуби из очију.</p> </div> <pb n="102" /> <d 
 Гојко све више стаде повлачити, док се сасвим не издвоји из њихова друштва.{S} Пре недељу дана 
са неприметним осмехом.</p> <p>Гојко се сасвим збуни, поцрвене као да је ухваћен у каквој велик 
p>— Не, не... оставите ме... заборавите сасвим!...{S} Ви сте сувише добри, ваше је срце меко, а 
на, исцеђена снага.</p> <p>Кад се смрче сасвим, она се исправи и седе на кревет, па стаде гледа 
 све, и она смрадна, одвратна соба доби сасвим други изглед.{S} Право гнездо!...{S} Само не она 
аму, док се тако у тој непровидној тами сасвим не изгубе из очију...</p> <p>И све то што се пру 
им, животињским погледом.{S} Образи јој сасвим упали међу вилице, јабучице искочиле, очи се уву 
дари нешто по глави, те јој се одједном сасвим смрче, ошину је некаква оштра, убиствена струја  
авље је поправила, али она дошла некако сасвим друкчија.{S} Уозбиљила се још више, али је некак 
ико дечје коло, а у средини стоји Гојко сасвим друкчији, достојанственији, па показује нешто је 
и учитељи, али то је друго...{S} Ми смо сасвим друго... је ли?...</p> <p>Љубица опази да је он  
="168" /> ново, необично осећање, нешто сасвим светло, заносно... од чега јој сав свет изгледа  
 на писареве љубазности, и сад јој беху сасвим обични доста смели изрази.{S} Она и сама добацив 
 још од првих речи њених уозбиљи, а кад саслуша шта је писар спремио оним друговима, он плану г 
 се представи, па као прави генерал кад саслуша рапорт, климну главом и окрете се учитељици.{S} 
раво на ову капију.</p> <p>Путник га не саслуша даље, но окрете право вратницама и отворивши их 
 поздрав једва климну главом; застаде и саслуша Гојка, који му се представи, па као прави генер 
о: јамачно ме она тужила, па сад да нас саслушају обоје.{S} То ће и бити!{S} Али зашто?«...</p> 
одне прегледају са кметом учионице и да саставе списак свију потребних ствари, које се морају о 
ог је она замишљала још у школи; њих је саставила необично јака, силна љубав, права љубав, вели 
е... списак потребних ства... ствари да саставим, замуца изненађен и застиђен кицош.{S} Беше по 
 он им је управо и био повод, јер је он саставио Влајка са чувеном лепотицом.</p> <p>Љубица се  
в, који је дошао с кметом да му помогне саставити списак, како он рече, а у самој ствари: да ма 
{S} Хм... истина за мене то није рђаво: саставићемо обадве плате, и њену и његову, па ће и за м 
у...{S} Његова обична збуњеност, кад се састаје с непознатим људима, обузе га сад у великој мер 
а проговори.{S} Није му непријатан овај састанак, напротив... али би он ипак радо продужио пут, 
е господу Богу, који је благословио наш састанак...</p> <p>— Е, зар већ!?... узвикну Веља.{S} С 
— За сутра?{S} Па ја ћу доћи кроз један сат.{S} Добро најпосле...</p> <p>И чича му сложи друго  
 десет година, да буде скрушен, убијен, сатрвен тугом...{S} Управо не треба ни да преживи праву 
ђавола, као да ће ме један поглед њихов сатрти.{S} Шта је ово?!...{S} Хм... то је нешто ново, ш 
е усамљен, без игде икога, без помоћи и саучећа... он зна да, би се и сам пред вече кренуо Вељи 
ити, јер га греје блага топлина мајчина саучешћа.</p> <p>Цео дан проведоше две сиротице у разго 
сећајима истаче се јасно један: жалост, саучешће према Гојку.{S} Она стаде жалити овога немог ј 
 а на души му оставља тихо, пријатељско саучешће у тузи свога друга, и још некакво осећање, вео 
ајући је са оним простосрдачним женским саучешћем.</p> <p>— Ништа... остави ме!{S} Боли ме глав 
езверена Гојка са оним простим искреним саучешћем и махну главом ка вратима.</p> <pb n="94" />  
ући болно, очајно, као да је овога часа сахранила све наде и снове своје, као да је сад тек изг 
болеснику, па изиђе.{S} Пред вратима га сачека Љубица.</p> <p>— Шта је, господине, је ли опасно 
цу, а кад се врне кући на одмор, она га сачека дурновито, прекорно.</p> <p>— Тако... скоро ћеш  
е никакве зараде.{S} Ове цене да те Бог сачува: данас једна, сутра — друга.{S} Још да није ових 
ми те отимају, а ја... ја не умем да те сачувам.{S} Само гледам нашу пропаст и страдам, горко с 
бих да је много добро.{S} Само то треба сачувати...{S} Знаш како се вели: лакше је стећи но сач 
S} Знаш како се вели: лакше је стећи но сачувати.</p> <p>— Ја све чиним...{S} О, ваљада ме неће 
анатеме туку, склањај се испред њих, да сачуваш своју главу.{S} Тако је то, братићу мој!...</p> 
истру шта ми радимо у школи, под иконом Св. Саве...</p> <p>Љубица се стресе, пребледе и дохвати 
атнице се отворише и на њима се показа, сва увијена, Љубица.{S} Иђаше полако, погурена и оборен 
p> <p>»И зар све од једном да пропадне, сва мука моја!...{S} Таман се дошло до мете; таман да о 
ца стајаше на вратима учионице дркћући, сва пренеражена.{S} Стојан се дизаше, стењући:</p> <pb  
а, чека да се он пробуди.{S} Седи тако, сва блажена и занесена у срећи својој, па претура преко 
ва два гласа.{S} Љубица готово не дише; сва се претворила у трајну, жудну пажњу.{S} Да јој је д 
 ћу вам донети брилијантску грану...{S} Сва гори као ватра.{S} Хоћете?...{S} Да дођем, а?...{S} 
ак види се да не ради без напрезања.{S} Сва малопређашња брига одједном се скиде, нестаде је, а 
кад не би имао смелости да то учини.{S} Сва је утеха у томе, што он сазнаје, да би имао право,  
 о којој дотле није могло ни сањати.{S} Сва се предала радости, коју не умеше ни прикрити, нити 
е, које јој паде у очи као несташно.{S} Сва деца из тога круга, у који је она гледала, стадоше  
н, јер је данас добио потпуну освету за сва тешка страдања своја.{S} Победио је и њега и њу, об 
лом школском таблом, која је некад била сва црна, али су је деца, мокрим крпама, у току дуго го 
 икога свога.{S} Отац јој одговараше на сва питања, али оним истим својим изразима, с којима се 
дном наиђе наступ љубавних осећаја, она сва задркта од неке милине и баци се Влајку на груди.{S 
 му, страшно му гори десни образ, осећа сва места којима се бол и ватра пружају, онако дужином. 
им путем, куд ме срце вуче..{S} Тамо је сва моја срећа, мој живот, све благо моје.{S} Па зар да 
асветлеше, образи се заруменеше; она се сва предала томе послу, који је и њен...{S} Ту су јој с 
> <p>Око подне дође јој мати.{S} Она се сва промени, кад угледа то мило јој лице, скочи с креве 
умире.{S} Мисао беше о Влајку, и она се сва стресе од пријатне и необичне дрктавице, која је од 
о, стало, не куца нимало...{S} И она се сва окаменила...{S} Ужас!...{S} Које је доба?...{S} Зар 
993_C7"> <head>VII.</head> <p>Љубица се сва предала школи, својој деци.{S} У непрекидном, замор 
на, а она већ изгуби памет и предаде се сва срцу, да је оно води...{S} Та она је тако срећна, т 
таде прибирати, јер напреже вољу, те се сва предаде послу.{S} Постајаше све расположенија и рад 
илно, разорљиво осећање и предаде му се сва, целом душом својом, не знајући ништа више ни за св 
ча изиђе покуњене главе.{S} Она дрхташе сва, као у грозници, не знајући ни сама да ли је то из  
вио оне ударце камџијом, оно понижење и сва страдања...</p> <p>— Господине Гојко, рече писар ул 
нешто уз груди, осети да јој се поврати сва снага, она се изви из тих руку и скочи...{S} Први т 
ди, обгрли га и стеже грчевито, дркћући сва и тресући се од узбуђења.{S} Глава јој се затури, о 
> <p>Учитељ се окрете и прелетевши оком сва лица климну главом и промрмља:</p> <pb n="5" /> <p> 
е јој поглед на Гојка и она се одједном сва стресе, задркта и хтеде вриснути од страха...{S} Пр 
 очима, као да му је тај жалосни покрет сва одбрана, којом располаже...{S} Камџија фијукну кроз 
>— Јеси ли чула, жено, упамти једном за свагда: нисам те ја узео да ми будеш тутор, него жена!. 
, па шта ће сад бити?... да отпусте, на свагда... са вечитим жигом срама, без повратка, без опр 
догађај.{S} И младенци и часници — цела свадба — поседаше сви у једна кола и одоше на ручак Љуб 
C18"> <head>XVIII.</head> <p>Сврши се и свадба тихо, мирно; мало ко и сврну пажњу на тај догађа 
Гојково место, и преселио се на сам дан свадбе.{S} Како је имао много ствари, морали су узети д 
 животе!...</p> <p>Устала је рано после свадбене ноћи, опремила се лепо, чисто; спремила све шт 
и: право је да се промази прво јутро по свадби, а већ после... хм... досадиће се обома.</p> <p> 
те му: сањам оно што си и ти сањао пред свадбу своју.</p> <p>— Е, ја нисам ништа сањао, рече Ве 
ије хтео примити кумства, ни чути за ту свадбу, те окумише председника Ђокића.{S} Веља још горк 
дној смо згради, па ми је баш тешка ова свађа...</p> <p>— Верујем, голубане мој, верујем...{S}  
="67" /> које се обично зове »учитељска свађа«, о чем је много рђавога слушала.{S} Али она ни п 
ре, рађене још пре двадесет пет година; свака се искривила, раскламитала...{S} Љубица седе на п 
рио од ње, па ће му узвикнути:</p> <p>— Свака ти се мука брине о светињи школској!...</p> <p>Он 
, братићу, кажем ја!...{S} Умрла!... ка свака стока, и без свеће и без исповести...</p> <p>— Шт 
атије, као да се сад тек јасно испољила свака црта на њему.{S} И као да га сад тек добро познај 
ајпре стаде тешити и причати му како је свака сила за времена — а то је велика срећа, јер да је 
; и онако нисам никад среће видео.{S} И свака несрећа мора да се разбије о моју главу!...</p> < 
} Родитељи помрли, сестре се разудале и свака за себе савила гнездо, браћа се растурила по белу 
ем, и кад би нестало њега, нестало би и свака смисла за живот.{S} И ко би <pb n="169" /> се опе 
За сад не говори са њим.{S} Мати, као и свака жена, рада је сазнати узрок тога непријатељства,  
љом.{S} А са самим првим разредом треба свакад постићи одличан успех; то није много тешко.</p>  
ивимо, брате!...</p> <p>— Нама изволите свакад недељом, прихвати Љубица живо.{S} А и иначе, кад 
добијете...{S} Ја ћу вам бити на услузи свакад, кад ви зажелите.</p> <pb n="27" /> <p>— Хвала в 
це!...{S} Али на тој мисли Гојко обично свакад поцрвени, сам од себе, и нешто се као наљути, па 
на, као да је усиљена...{S} А после већ свакад је исти: озбиљан, оштар поглед; само из оних јас 
...{S} А онај пише да се не закључавају свакад«...{S} Полако, као сенка, притиште браву и гурну 
је јаје па готов ручак.{S} Јок, ја хоћу свакад кувано, а са наше две плате то ће ићи као подмаз 
 више онога топлог погледа, који Љубицу свакад пресече преко срца.{S} Она се не досећа да је на 
ски.{S} Не може да заборави онога...{S} Сваке недеље му иде на гроб...</p> <pb n="188" /> <p>—  
међу дивљацима, па ћемо се домишљати од сваке руке, рече она и зацену се од смеха.</p> <p>Гојка 
 не преместише: научио сам већ да радим сваке године у другој школи, па ми то изгледа као прави 
ко мора да буде.{S} До сад се уписивало сваке године само по десетину нових ђака, па се нису ни 
рти се на столици, игра му, чини ми се, сваки мишић на телу.{S} Мислим баш да бих могао, кад би 
/p> <p>— Хм.. тако нешто...{S} У опште, сваки је потрес за њега право убиство.</p> <p>Лекар зап 
ровни звук просеца и прожиже живо срце, сваки јој чупа из срца делић по делић досадашње љубави  
том. — Нико не може грешници опростити, сваки је мора отурити!...</p> <p>— Не, није то... остав 
аве, но јој загорчавају сваки тренутак, сваки покрет.</p> <p>»Што ми не да Бог мира, мисли она, 
а...{S} А оно није... свет је покварен, сваки хоће да уништи туђу срећу, ма немао сам никакве к 
 Гле, љубе се... чује се јасно...{S} О, сваки јој тај отровни звук просеца и прожиже живо срце, 
исте још ништа ни почели.{S} Полако!... сваки је почетак тежак.</p> <p>— Али, молим вас, ко мож 
 се!...{S} А ја баш то гледам оногај... сваки дан, на... па ми баш, овај... жао ми, није вајде. 
ац веома учестао са својим походама.{S} Сваки други трећи дан сврне на часак у школу, поседи са 
е старије морам слушати; није вајде.{S} Сваки има по неког старијег, кога слуша, па тако и ја.. 
.</p> <p>— Нема, госпођице, ниједне.{S} Сваки је новчани издатак записан.{S} У осталом, чекајте 
ом, као да се боји да га не пробуди.{S} Сваки ко је преживео младост, мора знати за њу, сећати  
сутону нејасно оцртава, и чини му се да сваки њен уздах односи собом по један део његова тешког 
рођен само за то, да страда и трпи и да сваки има право причинити му страдање, само ако му то с 
/p> <p>А Гојко се погнуо, па мери очима сваки свој корак.{S} Тек по неки пут скрене око у стран 
зише због чега се она обраћа к њима, па сваки час погледаху у страну, од куд се приближаваху го 
се то извило пред очима, па јој потреса сваки живац.{S} Управо она не може још да одреди у коли 
она се не смири док не осети, да јој је сваки делић тела, као и душа, прожет овим заносним осећ 
 то бити непријатно, а и она избегаваше сваки разговор, у ком би се морало поменути име писарев 
аједно из дворишта, па се онда окренуше сваки својим путом.</p> <p>Кад Гојко стиже у срез, капе 
ет моју господу слушам ка неке богове и сваки им, што ће рећи, довлет чиним.{S} Ми се слажемо л 
дебела крушкова, а слух напрегнуто лови сваки звук и покрет...{S} Јест, познаје добро његов гла 
 оде.{S} Он држи да тако мора поступати сваки, ко хоће да <pb n="199" /> навикне жену, да се не 
, осмехну се на њу весело и учтиво, као сваки нови познаник, који се жели што боље препоручити. 
 закачити.{S} Љубица посматраше пажљиво сваки покрет, не осећајући ништа и не мислећи ни о чем. 
никако да је оставе, но јој загорчавају сваки тренутак, сваки покрет.</p> <p>»Што ми не да Бог  
ја по овима овде: чим се они устумарају сваки час у Београд, па се отуд враћају весели, одмах з 
знаш, као мало детенце!...{S} Ти мислиш сваки те воли, ко год те љубазно погледа...{S} А оно ни 
густ мрак, који је уништио сваку мисао, свако осећање, само остаде пуст, саломљен живот, изнуре 
тупа полагано некаква хладноћа, досада; свако се од њих све више повлачи за себе, и међу њима ј 
ће бити предмет њена рада и старања.{S} Свако се приљубило уз оца или мајку, па ни мрднути даље 
ано у школу; и деца се брзо окупише.{S} Свако се лепо обукло па се беле чисте кошуљице; на нога 
же од ове нове мисли, јер је избегавала свако сећање на прошлост...</p> <p>Сад настаје живот, п 
да се удруженим силама бране, они ударе свако на своју страну, а то је кметовима добро дошло.</ 
е од њеног строгог израза и тона, па се свако укрутило, гледа је право у очи и не трепће.{S} Он 
пуни ђацима.{S} Гојко и Љубица одвојише свако своју децу, па одмах, ту на дворишту, почеше разг 
У ходнику и дворишту пуно људи и жена и свако држи за руку по једног малишана.{S} Председник пр 
ху заједно не знајући куд ће; ућуташе и свако мишљаше за себе...</p> <pb n="36" /> <p>»И од куд 
. намиловали се, наљубили се, па отишли свако своме гнезду...{S} А шта оно необично светло игра 
/> <p>Живели су скромно, мирно, сносећи свако за себе своје болове, сакривајући их једно од дру 
Је ли море, ти.{S} Од кад ја теби вичем свако јутро да собу чистиш и ветриш, а ти си ми направи 
дучи од свега!{S} Ето, ово сам ти волео свако јутро овако... па после нема ко да спреми, те се  
 магловитим...{S} Беше им жао да остану свако за себе сами, па иђаху заједно не знајући куд ће; 
ремештају не рече ништа.{S} Рече јој да сваког дана очекује некакав акт, који ће показати Гојку 
те да иде који од педагога, што цеди из сваког предмета?</p> <pb n="138" /> <p>— Онда... е онда 
Зато и говорим што га знам...{S} Мене и сваког другог он би одјурио, а тебе неће, јер си му ти  
бичним изразом лица, с којим дочекујемо сваког непознатог намерника.</p> <p>— Шко... школа где  
 брига осим школе: по чешће иде у срез, свакога дана обиђе судницу, а кад се врне кући на одмор 
аке врачаре и траваре у целом округу... свакога ти ђавола зна!...</p> <p>— Нађи ми старо одело. 
{S} Ово је страшно мучење... гледати га свакога часа уза се и знати да је у праву располагати т 
чуђења, сажаљења... беше он речитији од свакога говора.{S} Љубица се стресе од неке хладноће, к 
ећа разлетети као прах...{S} Па ипак се свакога часа нада добру, нада се да ће се то све окрену 
Све је озбиљно и суморно; чини се да ће свакога часа да загрми гром у овом гнезду.</p> <p>Најпр 
чним немањем новаца, и депозитар крајем свакога месеца...{S} И све, све исто, једнострано, доса 
руди.{S} Тако се учесташе походе, скоро свакога дана, а у Љубичину столу гомилаху се оне црне к 
 <p>Влајко учеста са посетама.{S} Скоро свакога празника и четвртка ручао је код Гојка.{S} Гојк 
астави рад.</p> <p>Писар долази на коњу свакога дана.{S} Већ га срамота свраћати судници тако ч 
боје осећаху како им се дух отреса овог свакодневног ситничарства, па тежи некуд даље и више, т 
 са те стране бити мирна, јер и њих има свакојаких.«</p> <p>— Извините, молим вас, али знате: н 
 га она сама увек позива и да се радује сваком његову доласку, он се умири, и све му постаде об 
), па их уведе у школу.{S} Одреди место сваком детету, каза им како се зову њихова седишта и та 
..{S} Јер се она крије и слободно гледа свакоме у очи, не <pb n="155" /> буни се као ја, кад ул 
ди... како ли оно беше.{S} Није Бог дао свакому све дарове.</p> <p>Затим обоје стадоше запиткив 
атрала; већ му је проучила и разгледала сваку шару, запазила сваку особину, али јој још није по 
учила и разгледала сваку шару, запазила сваку особину, али јој још није почео постајати обичан, 
н, вечно намрштен и повучен, избегаваше сваку прилику да се не сретне са њом.{S} Сад се већ Љуб 
ејући се.</p> <p>Љубица слуша, гутајући сваку реч.{S} Нарочито јој мило што се Веља одобровољио 
владаше црн, густ мрак, који је уништио сваку мисао, свако осећање, само остаде пуст, саломљен  
 велики, одговори он и предахну, као да свали с плећа велики терет.{S} Оде да купи што за ручак 
 виде шумни вали дивотне Мораве.{S} Чим сване, они сви, голотрби и босоноги малишани, његова бр 
е, закључа се у своју собу, ноћи, и чим сване опет оде.{S} Он држи да тако мора поступати сваки 
ршти од нове навале мисли...</p> <p>Кад свану, Гојко стиже с баба Смиљком пред школу.{S} Ташта  
 неку песмицу да пева...{S} А после јој свану пред очима... она осети да се у њој ствара некакв 
обрте Стојану.</p> <p>— Ако не дођем до сванућа, нађи коју жену... онако постарију, мирну... не 
одину дана сам наћи пашенога, само нека свастика порасте.</p> <p>Кад сутра дан Смиљка пође свој 
показа веома предусретљив према ташти и свастици.{S} Заговарао их, шалио се са њима и, знајући  
а ће се то све свршити мирно, тихо, без сватова, осим часника.{S} И дан венчања је одређен — че 
ких залудника, па се ту ћаска о свему и свачему.{S} Влајку већ догрдила она вечна туробност, па 
, знате, чудан народ... хоће да наплете свашта.{S} А учитељица, велите, тргла се? </p> <p>— Да, 
 му пажљива женска нега...{S} Може бити свашта... одговори лекар и пође.</p> <p>— Како... неће  
ње, гледао мало да ме занима, па ћаскао свашта, а ја одмах помислила бозна шта...{S} Да ли је т 
А новости... већ онако...{S} Прича свет свашта, не може се свему веровати: те не знам онај отпу 
ћи у прочељу.{S} Нема ту сад ни цвоњка, све су браћа оглодала...{S} Чиме би се кметови трошкари 
ема више страдања, нема досадањих мука, све оде, као кад гране јарко сунце и разагна густу магл 
 кад се само гомилају мисли за мислима, све црње и страшније, а она се претура у живом пламену, 
" /> други израз, понашање, тон говора, све, све друго.{S} Она климну главом, нешто промрмља, и 
ј новац обрадовати и помоћи брата, оца, све... али су јој сад и они далеки.{S} Сад има нешто пр 
Христо</title>?...{S} Онако ћу ја тебе, све исто онако...{S} Па баш ако хоћеш и онакав дворац у 
огме по мало и псовке, онако кроз зубе, све се то просу пред ово двоје јадника, који дођоше да  
други израз, понашање, тон говора, све, све друго.{S} Она климну главом, нешто промрмља, и више 
ила собом све, и живот, и осећаје, све, све... »Све изгубих, што год сам имао!«...</p> <p>Ево о 
сутра да донесем, хоћете ли?...{S} Све, све... хоћете?...</p> <pb n="88" /> <p>Он већ једва вла 
итар крајем свакога месеца...{S} И све, све исто, једнострано, досадно!«...</p> <p>»О, што ниса 
е, срце у грудима тако живо куца и све, све је удешено за лепо пријатно живљење!...{S} Зар ја д 
... све, и душу моју и будућност и све, све бих вам дао...</p> <p>Љубица се унезвери, опет је с 
 покрила собом све, и живот, и осећаје, све, све... »Све изгубих, што год сам имао!«...</p> <p> 
тебе ’нако знаш... ка погачу од белије, све око руке...</p> <p>Љубица побеже у кућу, закључа се 
 наде, видећи пред собом све црње дане, све веће зло...</p> <pb n="81" /> </div> <div type="cha 
а највећу срећу на кога се она осмехне, све се то радовало, што их је она усрећила својим долас 
уго тако као окамењен...{S} Мисли лете, све горча за горчом, а на души се слажу неки страшни ос 
и буди задовољна...{S} А ја ћу, душице, све да трчим, тамо-амо... да скупљам где год има што за 
 у школи преживела; и што више мишљаше, све веће је црвенило по лицу обузимаше.{S} Она се стрес 
...{S} И ја ћу копати злато и све теби, све ради тебе...{S} Хоћеш?{S} А дворац ће нам бити сав  
олусвесно око себе, иде у школу и ради, све са неким чудним, сањивим погледом, који јасно казуј 
} Како који дан, они постају све ближи, све интимнији.{S} Они се већ одавно значајно погледају, 
..{S} Свега, свега што вам душа зажели, све ћете имати.</p> <p>Љубица се већ почела трзати нерв 
ичега ни било...{S} Али се ти не брини, све ја то могу поправити... јест, све ћу поправити...{S 
ом, јавља се ћук.{S} А из села се носи, све лакше и лакше, нејасно, тихо брујање.{S} Долази ноћ 
стаде у мислима претурати дан за даном, све што је у школи преживела; и што више мишљаше, све в 
у се трзају и скупљају грчевито. — Ово, све ово... тужбу Министру просвете... тамо о Љубици, а? 
не бој се, не плаши се... ја сам видео, све сам видео, онде, са онога прозора...{S} Али ја ништ 
послушни... све се то пред њом угибало, све је сматрало за највећу срећу на кога се она осмехне 
цу, и кућимо, и раскућавамо, и умиремо, све онако узгред, уз пут...</p> <p>Љубица га уплашено п 
, а груди се подизаху и спуштаху бурно, све јаче и јаче.{S} Он је узе за руку, па обема својим  
господин-Драгољубу, што оде сад од нас, све готовио.</p> <pb n="6" /> <p>Учитељ баци струку на  
руча.{S} А на душу пада све већи терет, све љући бол...</p> <p>»Иду страдања, видим ја...{S} Ал 
.{S} Тамо је сва моја срећа, мој живот, све благо моје.{S} Па зар да ја то све изгубим олако?.. 
рини, све ја то могу поправити... јест, све ћу поправити...{S} Сутра, ето сутра ћу тражити прем 
тељице удате, управо све у целом срезу, све су са учитељима.{S} Па како лепо живе!{S} И она је, 
р полиције, али што је мислио о писару, све се сад испуњава.</p> <p>»Божја правда!«... узвикује 
инути.{S} Он ће њој сам доносити плату, све ће олакшице он њој чинити...{S} Затим се вешто наве 
?...{S} Што ближе прилази кобном месту, све боље се види.{S} Па ово још није мрак, види се!...< 
следња на овом путу...{S} Али он... ух, све би друго лако, само да је он друкчији.« Тако мислећ 
је веома пријатан.{S} О чему год хоћеш, све те разуме... па и сам да се поучиш чему.{S} А ни ми 
црно, густо?...{S} Иде, иде... плива... све ближе...{S} Не види се ништа!...{S} Да није то капљ 
огрешила!...{S} Опет је обузима зима... све више је издаје снага... глава јој клону на једно ок 
 се чуди шта то бива у њој.{S} Стеже... све више стеже!...{S} Ах, па она ће да плаче!...{S} Да  
ти...{S} Ја ћу тебе као мало детенце... све ћу те овако на рукама, ето баш овако... а ти ми се  
и људи су били меки, добри, послушни... све се то пред њом угибало, све је сматрало за највећу  
орко зајеца...</p> <p>— Знам... знам... све знам!...{S} Видео сам!... узвикну Гојко таквим врис 
кажеш ни хвала.{S} Ја за тебе толико... све ти чиним... и тек сад ћу да ти чиним...{S} Хоћеш су 
нате и не верујете... а ја би за вас... све, и душу моју и будућност и све, све бих вам дао...< 
брже можеш..{S} Она нек дође на коњу... све у трку!...{S} Ааај-ах-ах-ах-ах!... зајаука она и ст 
 школовања, такав ми је био и последњи: све једно исто... судови, вода, ципеле, трчкарање до ба 
 друге живине која се спрема за легало; све се то спојило у један самобитни, нарочити звук, кој 
а су се намештале справе за лов, засут; све срушено, уништено, па ветар преко те пусте гудуре з 
ономе јаднику знала сам душу као своју; све му се могло на лицу прочитати...{S} Беше као мало д 
 девојче...{S} Наша учитељска посла!{S} Све радимо узгред: и женимо се, и сарањујемо децу, и ку 
ња...</p> <p>— Зашто?!... зашто?!...{S} Све ово, зашто?!... узвикиваше јадник гласно. — Боже, о 
нисам ја млађи, па да видиш чуда!...{S} Све би је ’вако песницом, па за врат...</p> <p>— Куд је 
шта да ради. »О, како је досадно!...{S} Све ће се понављати једио исто...{S} И овај несносни Го 
ођем сутра да донесем, хоћете ли?...{S} Све, све... хоћете?...</p> <pb n="88" /> <p>Он већ једв 
мисли на нас...{S} А и њему, што?...{S} Све ће се то поправити.{S} Међу младим људима има тога. 
ли ти не знаш шта сам ја изгубила...{S} Све...{S} Све!...</p> <p>Ућуташе обе, и мати и кћи, обо 
стањем ни са последњим догађајима...{S} Све се испретурало, ускомешало у њеној помућеној врелој 
но, ту је и тужба и акт Министров...{S} Све у парчета!...</p> <p>— Шта си радио?! викну пренера 
ада велики, огроман терет с главе...{S} Све зло, које га беше притисло као тешки камен, одједно 
наш шта сам ја изгубила...{S} Све...{S} Све!...</p> <p>Ућуташе обе, и мати и кћи, оборише главе 
њене обале па их одједном нестане...{S} Све ће проћи, свега ће нестати, а Морава ће се још поно 
ви младости, њени најдражи идеали...{S} Све, што је тако дуго стварала у сновима, чиме је најра 
це, а ноћу крпи се, пери се и учи...{S} Све тако, без краја!...</p> <p>— Зар баш никад нисте зн 
ну и њему долазе другови на ручак...{S} Све баш онако, као код правих кућевних људи!{S} И он из 
зговарамо са господин-свештеником...{S} Све се надамо да дођете, да се видимо.</p> <p>Изиђе све 
о последњи уздах пред тешким сном...{S} Све то навлачи жива човека на бескрајне сањарије.</p> < 
— А?... одговори он мислећи нешто...{S} Све ме вуче да паднем, а оно у глави кљуца, кљуца...</p 
к себи.</p> <p>— Не могу, не могу...{S} Све ме нешто вуче тамо, као да ме чека нека важна ствар 
црвене, а Љубица се болно осмехну...{S} Све друго сад да прескочим, па последње из школе...{S}  
е на врата, у школи настаде тајац...{S} Све се очи обртоше к њима...</p> <p>Љубица дође до врат 
 пређе преко главе последњих недеља.{S} Све је одвратно, страшно, неприродно...{S} Чуди се шта  
густа, Љубица оде својим родитељима.{S} Све је нешто до сада очекивала, али се уверила да су на 
 на разним другим средствима освете.{S} Све беше испитано, у мислима проверено, и све се показа 
ше...{S} И ето заједно су и у школи.{S} Све, како је она желела...</p> <p>А он је љуби, јамачно 
е веселе песме кад она ради у кујни.{S} Све је озбиљно и суморно; чини се да ће свакога часа да 
 онако драговољно... да се то сврши.{S} Све нешто отеже и одуговлачи: те чекај испит, те бар по 
ци изброја и даде колико је требало.{S} Све се то изврши неким полу-пословним тоном, као да изд 
м сума треба да безбрижно проживимо.{S} Све да вам спремим.</p> <p>— Ха-ха-ха... окрете Љубица  
ти писар.{S} Ено два сведока чекају.{S} Све ће то да иде по закону, не брини ти.</p> <p>— Добро 
ивости у очима, ни руменила на лицу.{S} Све се променило, добило самртнички изглед, а очи, оне  
ја крштеница...{S} Па после...</p> <p>— Све то ти сам смисли и спреми шта треба, мене немој пит 
Какве сте оцене добили до сад?</p> <p>— Све одличне, одговори он оним благим тоном у коме нема  
пола часа.{S} Гојку се досади седети, а све више га обузимаше жалост, гледајући ову јадницу как 
 досећа...{S} Мучи се, напреже памет, а све га заноси и опет хоће да наиђе оно црно, као пре... 
е.{S} И сад је обузима дрктање, а глава све јаче стеже и заноси.{S} Остави ствари, па опет леже 
ћи ништа око себе, осећајући само да га све више опкољава некакав страшан мрак, црн, непровидан 
 на ово животно питање...{S} А око њега све ћути, зелени се и живи снажном младошћу...{S} Врхов 
ју његово немо присуство.{S} А око њега све једно исто: сутон, жубор, јецање...</p> <p>Одједном 
 идеалише.{S} Полако... биће времена да све видите и да се у свему разочарате.</p> <p>— Али за  
види да она још руча.{S} А на душу пада све већи терет, све љући бол...</p> <p>»Иду страдања, в 
есте он, али њени узбуђени осећаји сада све увећавају, па и то љубавно гукање...{S} Гле, љубе с 
<p>— Ето вам га вала и за четвртке и за све празнике, и још да вам дам приде, насмеја се Веља.< 
озитар отегнуто.{S} Онда ја да издам за све месеце?</p> <p>— Разуме се, одговори други глас одл 
баве?...</p> <p>— Никад.{S} Ја нисам за све то време ништа осећао, ништа желео; живео сам... то 
лакше је стећи но сачувати.</p> <p>— Ја све чиним...{S} О, ваљада ме неће Бог више мучити?...{S 
?...{S} Како ли ће она...{S} Ах, шта ја све око ње, кад она и не мисли на мене; то сам баш добр 
мени је горе...</p> <p>— Море, видим ја све: ти би се и сад сматрао за најсрећнијега, кад би он 
— четвртак по Томиној недељи, само нека све прође у тишини...</p> <p>Гојку би милије било да Љу 
ову собу, наместила, почистила, уредила све, и она смрадна, одвратна соба доби сасвим други изг 
ноћи, опремила се лепо, чисто; спремила све што треба да је готово, кад јој нови господар устан 
 очајно, као да је овога часа сахранила све наде и снове своје, као да је сад тек изгубила млад 
ало би доста чорбе.{S} Не можеш ти сама све појести...{S} Ти си ми, брате, фина жена: мало једе 
ј симпатији, о томе како је он готов на све услуге, просто и једино због њене самоће и сиротиње 
па поседаше за сто, који се повијаше на све четири стране.</p> <p>— Шта ћу, старост је, братићу 
рицу ђака појавише се у њој сећање и на све оно, што је у вези са тим.{S} Али је она већ навикл 
, он јој се преда сав, заборављајући на све друго...{S} Тако су га и сада заузеле земљорадничке 
итви и небесном свету, заборављајући на све што га окружује, осећајући само сласт и блаженство  
ствара тако јасну представу, као да она све то очима гледа. »Још ако <pb n="113" /> буду закључ 
 да тешка срама!{S} Па још ако је и она све то слушала... као Стојан, јамачно јесте.{S} И све з 
у руку само преноси преко чела, а десна све више дркће у његовим рукама.{S} У глави нема да се  
светли очима.{S} Али по неко устане, па све наопачке...{S} Љубица се мршти, лупне ногом, управо 
Да, да... чули смо, одавно смо чули, па све разговарамо са господин-свештеником...{S} Све се на 
S} Учитељ отегао неку дугачку песму, па све <pb n="72" /> сеца гласом, узвикујући на неким мест 
/p> <p>Кад Љубица узе хартију и прочита све, па спази чак и нумеру, она се охлади.{S} Одједном  
d> <p>Протекоше још три дана.{S} Љубица све више улази у посао и све се више одушевљава радом.{ 
јсторију и одговара правилно.{S} Љубица све више светли очима.{S} Али по неко устане, па све на 
дједном он стаде опажати како се Љубица све више мења према њему...{S} Следи се од страха, и ст 
ала и изазивала нерасположење; напротив све му црте беху у хармониској слози, те изазиваху симп 
<p>Тако су они првих недеља, али се сад све почиње мењати, наступа полагано некаква хладноћа, д 
ркога прекора.{S} Изређао је тај поглед све, што њих двоје заједнички преживише, и ниједна сенк 
 последње године вредило би вам више од све шестогодишње теорије...{S} Пустити децу тако у свет 
 и страх на душу; али он одгони од себе све те мисли само једном, фаталном речју, којом се сви  
и доцкан.{S} Тек гледаћу да од сад буде све друкчије, да вас слушам — она нарочито удари гласом 
али су то деца неука, дивља, па не може све да иде као по лоју...</p> <p>— Е доста, изађите сад 
рло топло...{S} Али од тог места полазе све јаче струје низ тело, трзају се мишићи...{S} А она  
ема више ни бриге ни зебње; осећа да је све у реду и добро, али не мисли о том; зна да у џепу и 
ело, као да је то и очекивао, као да је све у реду, те није могло друкчије ни бити...{S} Он опа 
ве више повлачи за себе, и међу њима је све мање предмета за разговор.</p> <p>Гојко све више зе 
адио, продужи брисати се и онамо где је све било суво.{S} Кмет се искашља, онако из учтивости,  
логике у догађајима и жељама, код ње је све то некако проткано нејасним осећајима, у којима се  
p> <p>— Јест, кад ти дођеш као да ти је све поклано, а неки пут те нема по три дана...</p> <p>— 
и човек?{S} Не, није, није...{S} Ово је све друго... <pb n="57" /> други израз, понашање, тон г 
 надао...{S} Он, стари лисац, удесио је све како ваља, и чини му се да је већ крајње време за н 
.. или управо не знам ни ја.{S} Тамо је све равница, нема планина.{S} А што питаш?</p> <p>— Хоћ 
 брате... шта ћеш више!...{S} Речено је све.{S} Ако они горе имају најмање образа и љубави прем 
ојнике.{S} Чудно!...{S} Али знам, то је све она проклета моја суровост.{S} Шта ћу, не могу друк 
ркћу као у грозници...{S} Дисање нечије све ближе и топлије и одједном... вреле усне са оштрим  
има нешто нејасно, да јој она не казује све како је.{S} Само се још није могла досетити свему ј 
во сјајно, лепо злато, које јој угушује све бриге, отклања ону досадну зебњу и ствара у души ра 
ините, молим вас, али знате: нас новаке све интересује, обрте му се она, гледајући у земљу. — К 
78" /> <p>И Љубица осећа да се две руке све више савијају око ње, а она нема снаге да се томе о 
 као кад се добро налије вина, па после све више и више... навлачи се црн застор око њега, он с 
ично, али она не беше у стању да разуме све што се око ње збива.{S} Неке страшне речи уједају ј 
како је текла цела ствар и ради чега се све започело.{S} Беше му нарочито криво, што је Гојко,  
а у њој се створи стална, одлука: да се све кида, да се живи пређашњим животом, да се избегавај 
 а мисли се само роје, роје...{S} Да се све то угуши, заборави, па да се живи ко и до сад!...</ 
 порезу.</p> <pb n="66" /> <p>Љубица се све више навикаваше на писареве љубазности, и сад јој б 
нећете се никад вратити! </p> <p>Сад се све променило.{S} И како то тако одједном?{S} Тек само  
ше Пери двосмислене одговоре, разуме се све у шали, но тек беше са њим потпуно слободна.{S} Сад 
јанове, али у глави опет ври, а срце се све више стеже од неког нејасног злослутног страха.{S}  
два иђаше, ноге јој клецаху, у глави се све више мути, а на срцу <pb n="198" /> стоји онај леде 
ави је нешто у грудима страшно, мути се све пред очима... навалише неки бурни осећаји, и она са 
укова. </p> <p>И Љубица осећа да јој се све више враћа старо расположење, осећа се у некој већо 
ала и свршила се исто онако, као што се све сличне »ђачке болести« свршују.</p> <p>Срећно детињ 
 Ми смо га у школи звали младом, јер се све неког белаја стиди...{S} Ено га, видите, зацрвенео  
 и обојила га чудним, разним бојама, те све трепери, сија се и прелива под јасним небесним свод 
, сад вас молим да ми опширно испричате све догађаје, од кад је почео тамо долазити господин Пе 
исам живела...{S} Опростите, заборавите све што је било... и њој потекоше из очију крупне сузе. 
све...{S} Сад вас молим да ми опростите све... што сам вам учинила...{S} Ни сама нисам знала шт 
ом. — Знате шта! узвикну он: урачунајте све до краја године, да се не мучите са овим лудацима.{ 
> <p>— Будите слободни...{S} Испричајте све лепо, као што сте мени причали.{S} Ви ми рекосте, ч 
да ће се то све окренути на боље, да ће све ићи старим путем.{S} Зато не оде родитељима, и ако  
као почетак, доста; а после већ, ићи ће све својим редом...{S} С нарочитом намером он прекиде р 
.{S} Беше страшно погледати је.{S} Лице све крваво, косе разбарушене, почупане, висе читави бич 
слањајући се на дугачак штап, удаљаваше све више и више, док се сасвим не изгуби из очију.</p>  
 уз груди до грла.{S} Љубица га гледаше све зачуђеније и збуњеније, поцрвене и стаде дисати убр 
а кревет и замисли се, а Стојан гледаше све чудније, вртећи главом, као да би рекао: »Ово нису  
 пред очи!</p> <p>Тако редом разгледаше све шта би као требало набавити за први разред, па пређ 
Постајаше све расположенија и рад иђаше све боље и живље.{S} После пола часа пусти децу и, бриш 
, те се сва предаде послу.{S} Постајаше све расположенија и рад иђаше све боље и живље.{S} Посл 
в необичан за село звук, који постајаше све јаснији и одређенији — беху то звонца и прапорци на 
жбеним пословима.{S} Разговор постајаше све живљи и занимљивији, Љубица се расположи, па стаде  
ничави сјај у очима, ватра је обузимаше све више, и она се опет приближаваше стању, које личи н 
стано занесен, као изгубљен, посматраше све око себе суморно, бесмислено, апатично...{S} Веља в 
једва владаше језиком.{S} Љубица дисаше све јаче, а главу стидљиво оборила, па слободну леву ру 
ладу, и позва госте да заседну.{S} Беше све лепо, и чисто.{S} Гојко не може да се начуди откуд  
је смрт и вечна мржња.{S} Лице јој беше све нагрђено и онакажено од неке унутрашње муке.</p> <p 
S} Гледам у брезовичкој школи вамилијаз све са њима за’ита воду са извора, па испушта једну по  
дрекну она, па гурну пијана Богосава из све снаге..{S} Он се поведе, поведе и сроза се у прашин 
 страну и спремаше се да пљесне њоме из све снаге по том туђем образу, па одједном, као посечен 
им скоком истрча из школе и удари се из све снаге о нешто црно, меко... оно се одједном претури 
као камење...{S} Гојко зинуо па трчи из све снаге, а за њим се спотиче и пада Стојан, псујући м 
колико су заостали, пређоше на посао из све снаге.{S} Радило се марљиво и журно пуна два месеца 
од њим измени боју и дрвеће, и трава, и све...{S} Пирну хладан поветарац, за њим дође још јачи  
главу; нешто му много у темену кљуца, и све више га заноси...{S} То не мари, пријатно је, само  
ажњена.{S} Па опет уверавања, клетве, и све то неким нежним, учтивим, пријатељским гласом, који 
м ја како капетан слуша моје причање, и све се љути на онога...{S} Госпођа Зорка им, каже, прич 
S} Влајко се сав предао тој установи, и све време што му остаде слободно ван школе, употребио ј 
е сваком његову доласку, он се умири, и све му постаде обично и пријатно.{S} Овако му је и гнез 
зуме ове необичне и неочекиване речи, и све мисли да то није јава, но лаки, варљиви сан...{S} Р 
о се на њега сруши цела кућа, и небо, и све...{S} Као да му неко ишчупа срце и однесе... остаде 
е беше испитано, у мислима проверено, и све се показа непоуздано, ништавно, лепо само као мисао 
 мери то страшно и је ли баш страшно; и све јој се чини да ту има доста и пријатнога...{S} Али  
, како се то описује у романима...{S} И све је тако некако испало, како се у романима пише...{S 
ујући шта се то чује са прозора...{S} И све му се чини да чује пролетошњи врисак и јаукање...{S 
депозитар крајем свакога месеца...{S} И све, све исто, једнострано, досадно!«...</p> <p>»О, што 
нио и сад други гази моју љубав...{S} И све, ама баш све... како је било са Гојком, тако је сад 
о цео дан и мислим, а он уза ме...{S} И све премишљам о његовој доброти, о оној искреној, неизм 
 би!...{S} На цео век, до смрти...{S} И све тако бежи од њега, гнушај се!...{S} О, ту се мора и 
 па му душу обузме слатка топлина.{S} И све тако лепо беше, док га једног дана отац не узе за р 
шала... као Стојан, јамачно јесте.{S} И све због ње!...{S} И он још јаче осећа овоју безмоћност 
астаде објашњење и разговор.</p> <p>— И све ми се ових дана врзе једно по памети... никако да и 
дајући замишљено, проговори:</p> <p>— И све ме зове к себи!...{S} Мало, па ми се опет јави и зо 
ући у напред да ће соба бити све гора и све нечистија, ако се он сам не прихвати метле.{S} Али  
ити...{S} Тресла га је права грозница и све га нешто вуче да легне, — глава му тешка... вуче га 
 греје, срце у грудима тако живо куца и све, све је удешено за лепо пријатно живљење!...{S} Зар 
ога невидљивог саветника, хоће напред и све напред, и ако у дубини душе осећа неко хладно вејањ 
е.</p> <p>Веља му исприча неке раније и све јучерање догађаје, држећи да то има везе са болешћу 
те ли... сад ми је мило и то страдање и све...{S} Тиме сам вас откупио, то је моја плата за вас 
 са њим цело јутро, смеје се, шали се и све онако... што не ваља.{S} Оставила децу саму...{S} В 
упује од њих коже јагњеће, вуну, воће и све друго што има доста муштерија у вароши а не захтева 
огромне планине, делећи се у све више и све даље кругове, који су умотани у све гушћу таму, док 
ана.{S} Љубица све више улази у посао и све се више одушевљава радом.{S} Истина она <pb n="38"  
а се злато...{S} И ја ћу копати злато и све теби, све ради тебе...{S} Хоћеш?{S} А дворац ће нам 
е, као да је сад тек изгубила младост и све... као да је осуђена на вечито заточење.{S} Она гле 
а вас... све, и душу моју и будућност и све, све бих вам дао...</p> <p>Љубица се унезвери, опет 
и сасвим не изгубе из очију...</p> <p>И све то што се пружа пред очима наших дошљака обасјало ј 
 се слажу неки страшни осећаји, који би све уништили и претворили у прах....{S} Бесна, дивља, с 
слио да јој се обрати, али сад заборави све, па се стаде нервозно окретати око себе.{S} Председ 
викну он, гледајући је у очи.{S} Остави све, заборави... дај да бежимо, далеко далеко, у бео св 
е му она, а он је притискиваше на груди све јаче и јаче, уверавајући је пламеним речима о вечно 
слено како ова замотана прилика прилази све ближе, како јој гледа право у очи страшним, зверски 
 смахне оно сено са пода, па ето, стоји све као у свињцу.{S} Да узме сад да он почисти, не сме  
све, сутра ће се донети.{S} Нисмо могли све од једном да дигнемо, рече кмет.</p> <p>— Прирез ни 
<head>XVI.</head> <p>У орловичкој школи све се вратило на стари поредак, ради се озбиљно, мирно 
а идемо.{S} Треба да видим тамо у школи све... нисам ништа још прегледао.</p> <p>Тако се поче н 
>— О чем је бунцао?...{S} Испричајте ми све какав је тада изгледао, шта је радио?...</p> <p>Вељ 
 Ја... ја... казао сам вам... ви сте ми све!...{S} Дајте да заједно страдамо...{S} Можда ће се  
.{S} Младост је силна; она лако преноси све незгоде, а у старости је најмилије сећање на ове да 
ко напоменуо, да јој деца почињу бивати све више утегнута и повучена, нестаје са њихових лица о 
а школа, па треба прегледати и записати све што је потребно да се набави.</p> <p>Гојко иђаше на 
орити, знајући у напред да ће соба бити све гора и све нечистија, ако се он сам не прихвати мет 
 је сад фаталан корак, јер тамо ће бити све свршено.{S} Може се и вратити.{S} Зашто не!...{S} Н 
вати од изненадних догађаја... оставити све на страну, па живети... живети славно!...</p> <p>И  
 Али црн и непровидан застор будућности све то скрива од људских очију, док му садашњост не отм 
 Да ли да их убије, да смрви, да уништи све ово, што се још по мало у помрчини беласа?...{S} Са 
ављем!... викну она узбуђено, прилазећи све ближе њему.</p> <p>— Ено их у Ђокићевом кукурузу... 
 стадоше растезати у дужину, стварајући све веће, разноврсне слике.{S} Одједном се на зиду, пра 
што се једаред смирио, што му је у кући све весело и мирно, што га добри друг тако јако воли... 
ају с камења, а сутон се њиха и навлачи све више, успављујући брижну главу пријатним заносним с 
кавим, загушеним гласом, отварајући очи све више и гледајући пренеражена сељака право у очи, ка 
онако испод покривача испаде и прескочи све степенице иа вратима, па као муња одјури суседовој  
 близини, али се стараше да радом угуши све те мисли, да се отресе тога бунила и да буде присеб 
очео спремати за одлазак.{S} Понови јој све лекареве наредбе односно лекова и неговања болесник 
ме послу, који је и њен...{S} Ту су јој све мисли, цела душа...{S} Деца одговарају: по неко већ 
 смешећи се:</p> <p>— Шта... не иде вам све као подмазано?</p> <p>— Ман’те се...{S} Кад бих зна 
 захтева сто чуда, а ја од вас захтевам све школске потребе.</p> <p>— Сиротиња смо, госпођо, ст 
ма.{S} Веља добио....</p> <p>— Чула сам све, прекиде га она.{S} Какав је то Влајко Пецић, што д 
е своје госте по целој кући, исприча им све што је знала о првој жени Влајковој.</p> <p>— Чудо  
дим ја...{S} Али зашто не могу да видим све унапред, да видим крај!...{S} Зашто не могу бар у д 
једна црна мисао, која је покрила собом све, и живот, и осећаје, све, све... »Све изгубих, што  
у, скрушен, без наде, видећи пред собом све црње дане, све веће зло...</p> <pb n="81" /> </div> 
вља и трепери у души, заклањајући собом све: и мисао, и суђење, и друге осећаје...{S} Гледа сум 
 да ће се то другом или трећом приликом све исказати.{S} Па онда?...{S} О, та ваљда и Бог гледа 
ћи и сад несвесно и дркћући целим телом све јаче.{S} Стојан га и не погледа, иначе би се јамачн 
м...</p> <p>Љубица осети да се одједном све у њој и цела она поче мењати...{S} Прво се појавише 
ање имаш право.{S} Ја нисам ни послушао све како ми је речено, али опет сам погрешио...</p> <p> 
ћу...{S} Толике учитељице удате, управо све у целом срезу, све су са учитељима.{S} Па како лепо 
, па да се кренемо одмах...{S} Нека ово све нек остане, што ће нам!...{S} Ми ћемо бити сами, и  
ши језик и он доста живо исприча готово све, што је се могло поменути.</p> <p>— Зашто нисте дош 
ће да дели милошту као други људи, него све некако онако... озбиљно, важно...{S} Само неколико  
во, он ми није још ништа ни казао, него све онако... поиздаље.{S} Час говори некакве одвећ необ 
и?...{S} Јок, ја сам то са њима наредио све за четири—пет дана: сто, столица, клупа, табла и т. 
; он је дошао нарочито... он је спремио све, па дошао да је води на муке...</p> <p>Богосав види 
де причати о себи, о раду у школи, како све иде лепо, о »том учитељу« што је са њом рече да је  
це разасути потеси, села и шуме, и тако све до краја видокруга.{S} По потесима се жуте пожњевен 
 постајаху интимнији, у толико се Гојко све више стаде повлачити, док се сасвим не издвоји из њ 
мање предмета за разговор.</p> <p>Гојко све више зебе...{S} Да је то она обична хладноћа, која  
 и вама тако казали...{S} Али је прошло све...{S} Сад вас молим да ми опростите све... што сам  
 као и Гојко.</p> <p>— Извол’те, немамо све удобности као код куће, рече Љубица седајући и смеш 
зговор с писарем, изостављајући наравно све оно, што није потребно да они знају.</p> <p>Веља се 
лико имам ђака...{S} Да ли је спремљено све што треба <pb n="12" /> за отварање првог разреда?. 
но само за тај мах, а кад погледаш, оно све лепо и ваљано...</p> <p>Влајко се о ручку расположи 
!...{S} Гледаш цео живот унапред, а оно све пусто и одјекује вечном, бескрајном празнином...{S} 
какво ће бити, тек само осећа да је оно све ближе и да ће се њена срећа разлетети као прах...{S 
ости због тих украса, и замоли је да то све скине и остави код њега.</p> <p>— Не знаш каква је  
вот, све благо моје.{S} Па зар да ја то све изгубим олако?...{S} Не, не!... живот сам свој зало 
!...{S} И најтеже је сазнавати да је то све било онако... нити је мене ко могао приморати, нити 
ма.{S} Још није могла веровати да је то све у истини свршено, да је онај отресити, паметни и ле 
ему томе што сад бива, мислећи да је то све варљиви сан...{S} Та зар она да буде његова, она... 
ресовао очев говор о томе, као да је то све ново за њу.</p> <pb n="84" /> <p>Одоше у судницу, а 
, и упропастих живот...{S} А како је то све могло бити друкчије!...{S} Могли су се остварити св 
а Љубица кмета.</p> <p>— Израђено је то све, сутра ће се донети.{S} Нисмо могли све од једном д 
лској клупи.{S} Боже мој, како је се то све сјајно замишљало!...{S} Знате већ шта може мислити  
 њихови мужеви не изјавише, да ће се то све свршити мирно, тихо, без сватова, осим часника.{S}  
га часа нада добру, нада се да ће се то све окренути на боље, да ће све ићи старим путем.{S} За 
ом гнезду и тихој срећи?{S} Да ли се то све одједном угаси под првом навалом громовите буре жив 
 људима има тога... те кавге, али се то све поправи...</p> <p>— Поправити!...{S} Не може, мајко 
чак и дужност да то учини.{S} Али се то све заврши оним стереотипним и малодушним узвиком: ех!. 
 ранијих снова и би му чудно како се то све редом испуњава баш онако, како је он желео,..{S} Ис 
 држаше међу прстима парче шећера, и то све с великом пажњом поднесе госту.</p> <p>— Извол’те и 
 не говоре један другоме ништа.{S} И то све Веља, он избегава...{S} Да окушам ја завести разгов 
 ко је то могао знати!{S} О, како би то све лепо било, како би ја била срећна, потпуно срећна.. 
му то савест допушта...{S} Осећајући то све јаче и јаче, заплака се горко, очајнички и паде на  
 се женим?...{S} Хо, младићу, ја сам то све преживео...{S} Скућио, окусио домаће среће, раскући 
 Једна се чуди новом нараштају, како то све прима к срцу и не уме да се задовољи малим...{S} Жи 
тићу!...{S} Опрости, и нек ти је просто све од мене... и овога и онога света...</p> <p>Љубица,  
а.{S} Право има!...{S} Али зашто, зашто све то мораде бити?...{S} Да ли је требало коме моје ст 
то дави, испија полако...</p> <p>»И зар све од једном да пропадне, сва мука моја!...{S} Таман с 
да не одступам од своје речи.{S} До вас све стоји... реците ми, поверите се другу...</p> <p>Она 
 изазивљу црвенило на лицу, које се већ све обојило крвљу, али она ипак гледа тако, као да се т 
последњим догађајима.{S} Веља је то већ све знао, па стаде мислити о лекару, да ли ће доћи сутр 
то стегло, притисло мозак, и она пада у све веће бунило.{S} Само осећа неку пријатну топлину, к 
дижу моћне огромне планине, делећи се у све више и све даље кругове, који су умотани у све гушћ 
е и све даље кругове, који су умотани у све гушћу таму, док се тако у тој непровидној тами сасв 
иде из близа.{S} Пролети јој кроз главу све, што је знала о њој: муж јој у војсци, ожењен још о 
»Много нас је, рече му отац, па не могу све да изхраним.{S} Узеће те господин Младен, даће те у 
ишљаху...{S} Како који дан, они постају све ближи, све интимнији.{S} Они се већ одавно значајно 
оложају који заузима...{S} Љубица, коју све више обузимаше женска сујета, попушташе по мало од  
"86" /> застаде, не знајући да ли да му све каже: незгодно јој помињати сиротовање своје родбин 
а се јави само капетану.{S} Испричај му све, али разумеш — <hi>све</hi>...{S} Само гледај да те 
ко ли оно беше.{S} Није Бог дао свакому све дарове.</p> <p>Затим обоје стадоше запиткивати час  
ти, паметни и лепи човек њен муж, да су све ове згодне и лепе ствари у собама, — њене ствари, д 
<p>Деца се зачудише.{S} Видело се да су све друго очекивала, само не то, да ће им се овај прљав 
деца хоће човека лако да наљуте, али су све то ситне ствари, које не трују човечји живот, не см 
 су урадили врло, врло много, прешли су све важније радове, кад опет нестаде мира у срцима њихо 
само такво поступање у реду, а друго су све бапска посла, која не доликују озбиљним људима...</ 
о... хајдемо у нашу школу...{S} Тамо ћу све казати...</p> <p>Она пође за њим без устезања, не п 
а глави, па не знам куд ћу пре.{S} Даћу све рачуне новом кмету, па ти гледај после са њим...</p 
ј више примицаше, њихова лица постајаху све зачуђенија.</p> <p>»Какво ли је ово чудо?« као да с 
ја се поверавају њеној бризи; она би их све одједном изгрлила и ижљубила, тако јој постадоше бл 
у мекану, вреду ручицу.</p> <p>— Ја бих све за вас... настави он у још већем узбуђењу и дрктави 
да ће овако ићи целе године, бацила бих све још сад.</p> <p>— Хе... а нисте још ништа ни почели 
каква хладноћа, досада; свако се од њих све више повлачи за себе, и међу њима је све мање предм 
скромни, веома скромни...{S} И ево, баш све се испунило!{S} Он је онакав, <pb n="186" /> каквог 
ги гази моју љубав...{S} И све, ама баш све... како је било са Гојком, тако је сад са мном!...< 
ори, онаки исти покрети, осмех, ама баш све исто.{S} И његове прве речи беху скоро исте као и у 
.{S} Испричај му све, али разумеш — <hi>све</hi>...{S} Само гледај да те онај зликовац не опази 
вде питање о смрти и животу!... </p> <p>Све се променило у новом учитељском гнезду: не сија виш 
м све, и живот, и осећаје, све, све... »Све изгубих, што год сам имао!«...</p> <p>Ево овога пло 
и разгледавши по дворишту уђе у школу. »Све једно исто«, помисли она пролазећи поред стола, за  
ити.</p> <p>— Хо, људи!... дрекну он из свег гласа, не даду ми одмора ни у мојој кући!... па го 
у вас обасути брилијантима...{S} Свега, свега што вам душа зажели, све ћете имати.</p> <p>Љубиц 
их одједном нестане...{S} Све ће проћи, свега ће нестати, а Морава ће се још поносито и величан 
} Сву ћу вас обасути брилијантима...{S} Свега, свега што вам душа зажели, све ћете имати.</p> < 
же очи на њу и — прође га пријатна језа свега...{S} Онаких очију он још не виде; беху то црне с 
 исто што и јуче: она му беше милија од свега на свету, милија и дража... овако осрамоћена, уби 
вију чуда и страдања, дража и милија од свега на свету...{S} Само му сину та мисао кроз главу к 
тално и одлучно држање беше јој теже од свега: писар дође за часак два, па га после нема по нек 
 је страшно... нечувено... страшније од свега до сада... некаква катастрофа!...{S} И то је оно  
које јој је овога тренутка страшније од свега на свету...{S} Срце јој стало, чини јој се и да н 
нешто веома велико, непостижно, веће од свега... управо о већим школама није смео ни мислити. — 
 својим болом, бејаше сад преча себи од свега; мишљаше само о себи и свему ономе што сад губи.. 
 <p>— Хо, брате, како се човек одучи од свега!{S} Ето, ово сам ти волео свако јутро овако... па 
, а ми јој дајемо још по два динара, те свега шест.</p> <p>— Молим вас, прекиде га учитељитца,  
ојој лепоти...{S} Па после... море биће свега, само ти реци да хоћеш... је ли?...</p> <p>Гојко  
... у помоћ, потрчи!.. врисну Љубица из свега гласа, излете из собе и стаде трчати по дворишту. 
дрина!«...{S} И он је готов да викне из свега, гласа, али се још уздржава, јер га је срамота од 
он и истрча на сокак, вичући по селу из свега гласа.</p> <p>А сунце трепери и блиста се... руме 
 у мени, сама ми се душа весели...{S} И свега овога не би било... и овај се јадник не би намучи 
ост према свему, гнушала се сама себе и свега...{S} После, кад се довољно настрадала, постаде р 
д нешто крупно ломи... биће грмљавине и свега.{S} А ти чувај своја леђа, јер сад могу најгоре с 
астурати...{S} И она види да ће нестати свега и да ће после наступити црно и горко разочарање;  
. живот сам свој заложила да га добијем свега, да буде само мој... да и мене огреје сунце среће 
ог, плашљивог јадника. »Да га искасапим свега!...{S} Чело онако да узмем нож, па право у груди  
о бити!...{S} Иначе... иначе не би било свега овога...</p> <p>— А зар вам је ово каква срећа, ш 
оним завођењем наплата и расхода, па да сведемо рачун.{S} Не сме се дуље чекати, јер кад дођу о 
ично драго, што се у овој прилици нашао сведок његовог гимназијског школовања.{S} А он је, мора 
јући ни сам шта говори.{S} Доведоше два сведока и испиташе их.{S} Гојко виде да ту нема шале, п 
p>— Коме?... прихвати писар.{S} Ено два сведока чекају.{S} Све ће то да иде по закону, не брини 
 не поможе.{S} Чак не поможе ни то, што сведоци никако не могу да се тачно сете дана, кад је Го 
По потесу блиста се бистра роса, мирише свеж јутрењи ваздух, прелећу велика јата грлица, спремн 
ецом.{S} Стаде на прагу и дубоко удахну свеж ваздух.{S} Лице јој се изменило, као да је спавала 
подотављене ливаде.{S} Задахну их мирис свеже, зелене траве, по којој су већ почеле да се купе  
...{S} Лекар каже... опет ја оно!...{S} Свеједно, и без тога мора бити.{S} Нека он живи, а ја ћ 
ом... опазила сам то.{S} Али шта?...{S} Свеједно, ма шта било, није тако страшно...{S} А овај Г 
тити!...{S} Шта ли ће бити, Боже?...{S} Свеједно, шта буде«...{S} И он, покоран судбини, спреми 
 на револверу, који он не имађаше...{S} Свеједно, добар је и нож!...{S} Али он поима да се с но 
 узме, но пође овако празних руку...{S} Свеједно, макар их не мргодила, али само нека груне тре 
вему, па нити је што љути ни весели.{S} Свеједно, може пропасти цео свет и она са њим, то јој ј 
ља напред, а осећам да не треба ићи.{S} Свеједно, сад бар знам да сам... да сам... и одједном ј 
 писара, па увиде да је то незгодно.{S} Свеједно, и онако ће дознати од Стојана колико му треба 
аде равнодушна према свему, било јој је свеједно...</p> <p>Али јој се ономад отворише очи, кад  
— Море, село... шта село!...{S} Селу је свеједно: био му на врату ја или онај Ђокић, одсече пре 
а нисам познала праву љубав, било би ми свеједно... ништа...{S} Могла би продужити и овакав жив 
сци, ожењен још од осамнаесте године... свекар нека добричина... она доведена из сиротињске кућ 
китњастим пространством, па га, као оно свемоћни дух, задише својом величанственом бескрајном в 
д?</p> <p>— Е, не могу довека жалити... свему има краја.{S} Мислите ли да би вас овај ширет жал 
ајима: обузела је некаква апатија према свему, па нити је што љути ни весели.{S} Свеједно, може 
 али је некако постала равнодушна према свему.{S} Са Гојком се поздрави обично, као да су се пр 
но настрадала, постаде равнодушна према свему, било јој је свеједно...</p> <p>Али јој се ономад 
зима некакво пријатно расположење према свему, па чак и према овом писару. »Збиља, красан човек 
{S} После је наступила одвратност према свему, гнушала се сама себе и свега...{S} После, кад се 
ако...{S} Прича свет свашта, не може се свему веровати: те не знам онај отпуштен депешом, те ов 
ча себи од свега; мишљаше само о себи и свему ономе што сад губи...</p> <p>— Чекај, стани... за 
о и напредак орловачке омладине.{S} Али свему има краја, па и овој погодби.{S} Наредише да учит 
 је.{S} Само се још није могла досетити свему јаду.{S} Она подиже главу, па благо али озбиљно п 
на што то?{S} Он, он је ту једини узрок свему... он треба и да страда...{S} Ево и њега!...</p>  
стио о њеним родитељима, о школовању, о свему, док се тако мало упознаше и зближише, па онда по 
тво сеоских залудника, па се ту ћаска о свему и свачему.{S} Влајку већ догрдила она вечна туроб 
 наразговараше се и за ручком и после о свему, па онда Љубица, на материн захтев, стаде причати 
кој школи.{S} Од скорог времена он се о свему саветоваше са Вељом, јер увиде да овај не само па 
још грдно.</p> <p>Иде по соби и мисли о свему, што јој пређе преко главе последњих недеља.{S} С 
не, договарају се озбиљно и поверљиво о свему.{S} Јуче су, на пример, чим <pb n="92" /> је Стој 
тељ, мишљаше Љубица, видиш како он то о свему зрело мисли«...</p> <p>И ови измирени другови, ви 
прстом мрднуо.{S} Ћути и чини се невешт свему.</p> <p>— Добро, то већ хоћу... могу.{S} Али шта  
уг...{S} Онако је некако... чудан.{S} У свему је оштар и одсечан.{S} У школи, кад год је што тр 
ажен...{S} Она већ осећа лако дрктање у свему телу, чим угледа Влајка; срце јој јаче, много жив 
.. биће времена да све видите и да се у свему разочарате.</p> <p>— Али за Бога, ваљ’да нико не  
ине груди, сакрити главу у мраку на тим свенулим прсима, које су те, некад једре и здраве, отхр 
веселије, ђаволастије...{S} И кад какав свенуо старац погледа у ове чудне очи, развуче му се бр 
/p> <p>— Повратила се... била јој мркла свес’...</p> <p>»Шта ово... ко се повратио?«... пита он 
, одједном, само се пожали да јој мркне свес’... па пљус!...</p> <p>Гојко само осети како се на 
као мртвац...{S} Одједном стаде гледати свесније...{S} Погледа по соби, као да се нечему досећа 
азумела.{S} Одједном се прену и погледа свесно.</p> <p>— Ко... ко руча?!... запита она загушени 
д његовом главом.</p> <p>Гојку се обрте свест... нешто се смрачи око њега, ништа се не види, са 
 те љубазно погледа...{S} А оно није... свет је покварен, сваки хоће да уништи туђу срећу, ма н 
сав.{S} Знате, мука је са тим прирезом: свет нема а овамо треба.{S} Тако ће бити и с вашом квар 
селити...</p> <p>Тек настаде распуст, а свет поче зуцкати о везама Влајковим са Милицом Обрадов 
шом својом, не знајући ништа више ни за свет, ни за небо, ни за људе... предаде му се, као што  
<p>— А новости... већ онако...{S} Прича свет свашта, не може се свему веровати: те не знам онај 
свим светло, заносно... од чега јој сав свет изгледа прекрасан и цео живот сјајан и блажен...{S 
а љубав, што је песници певају, што сав свет о њој говори... па ја и она — муж и жена!...{S} Ра 
>»Шта ово они говоре само о злу, кад је свет тако леп, сунце тако топло и весело греје, срце у  
их, тек да имају и први разред... па се свет научио тако...{S} До године ће бити лакше; а сад у 
празни гласови...</p> <p>— Надлагује се свет, море, рече један одборник.</p> <p>— А ’нако вели. 
p>Јест, он је нешто чуо да говори млађи свет о некаквој Милици; тада је слушао многе разговоре  
о, као да је се ништа више не тиче овај свет и уздахну дубоко...</p> <p>— Осећало је срце моје  
им нашалити.{S} Није ово манастир, него свет, живот, а ја хоћу да живим!...{S} Да живим!«... по 
... дај да бежимо, далеко далеко, у бео свет... у Америку, хоћеш?...{S} Кажи само...{S} Да се с 
личанствено и мирно, као да оставља цео свет у срећи, као да нигде у свету нема бола ни чемера. 
летку јадник, намучен, озлојеђен на цео свет, саломљен и смрвљен под тешким и дуготрајним ударц 
ад...{S} Опчинила је она тебе, каже цео свет, а баба Мара има траве и за то, рекла ми је... раз 
 весели.{S} Свеједно, може пропасти цео свет и она са њим, то јој је право...{S} Устане ћутећи, 
да, јогунаста даска, па човек да бежи у свет.</p> <p>— Јест, кад ти дођеш као да ти је све покл 
дишње теорије...{S} Пустити децу тако у свет!... настави он готово више у себи и на лицу му заи 
p>— Јест, добро сте рекли.{S} Практика, света практика!{S} Нисам ја узалуд практиковао дванаест 
са себе страдање и патњу и оде са овога света.</p> <pb n="183" /> <p>При издисају беше сама Љуб 
а ћеш боље?...{S} Да побегнемо од овога света, који нам не да живети у миру и срећи.{S} И сама  
убљена љубав, или је какав дух са онога света дошао да гледа њено страдање, пропаст?...{S} Ево  
е просто све од мене... и овога и онога света...</p> <p>Љубица, како стајаше испод Гојкових ног 
ља осећаше сав блажен, срећнији од цела света...{S} Ну, одједном он стаде опажати како се Љубиц 
аше пренеражен, као да је спао с другог света, не верујући ничему томе што сад бива, мислећи да 
себе и види насред куће пламен, велики, светао, топал.{S} Ћутање...{S} Неко се помаче, устаде,  
д њеним очима, расветли и показа велики светао круг, из кога по том изиђе глава са исплаженим ј 
од погрешно; а видиш, ја седим миран ка светац.«</p> <p>— Устани!... викну она оштро, па се одм 
о.{S} Шта му би одједном!...{S} Полуде, свете ми Петке!...{S} Ка да му је сестра, или ти жена.. 
 себи..{S} Зар да гледамо мирно како се светиња школска бешчасти, а зовемо се учитељи и радимо  
.{S} Он се нашао да се брине о моралу и светињи школској!...{S} Написао човек Министру шта ми р 
нути:</p> <p>— Свака ти се мука брине о светињи школској!...</p> <p>Она хтеде још нешто рећи, а 
увиђате, да сам имао права бринути се о светињи школе.</p> <p>Љубица плану.{S} У таквој несрећи 
> <p>— Море, знаш ли онога ономлањског, Светислава.{S} Узе од мене велике кромпире (а беху ми р 
аженство од умнога додира са анђелима и светитељима...{S} И она осећаше бескрајну, неизмерну сл 
 подигли, па се према сунцу преливају и светле неком љубичастом бојом — носи се тај вечерњи зву 
 и опет стаде разгледати грану; очи јој светле живље, а усне се осушиле, поцрнеле од ватре.{S}  
д том белом, миришљавом завесом трепере светли сунчеви зраци и виси осветљен свод чистога небес 
и одговара правилно.{S} Љубица све више светли очима.{S} Али по неко устане, па све наопачке... 
нства са Драгутином.{S} О, то беху неки светли дани, срећни часови... она се топила само од јед 
 се никакав рад.</p> <p>— Ваша је много светлија и веселија.</p> <p>— Јесте; хајдемо сад тамо.< 
ој је у тим сновима изгледало друкчије, светлије, и људи су били меки, добри, послушни... све с 
у глави... промени јој се лице, постаде светлије...</p> <pb n="139" /> <p>— Седите, рече она Го 
 толико читала, да је љубав нешто много светлије, узвишеније...{S} Сећа се својих осећаја за вр 
њу новаца.{S} Одатле се опет настављају светлији дани.{S} Сад се баца око на многе стране, а им 
и вазда јавља нека жудња за нечим веома светлим и магловитим...{S} Беше им жао да остану свако  
оз шуму? запита га она, гледајући неким светлим, необичним погледом, из кога бије смрт и вечна  
 /> <p>Гојко се сусрете са њеним јасним светлим погледом и обори очи.{S} Баш је био у памети ск 
/> ново, необично осећање, нешто сасвим светло, заносно... од чега јој сав свет изгледа прекрас 
 збуни, занесе... а пред очима јој тако светло, тако лепо, чаробно...</p> <p>Не прође ни месец  
о своме гнезду...{S} А шта оно необично светло игра у кукурузу?...{S} Је ли то изгубљена љубав, 
ацима свога заласка, прснула је ватрена светлост по том недогледном пространству и обојила га ч 
ва зјапи широка баџа, кроз коју продире светлост, ну осим ње има и једно окно, исечено у брвну, 
окренута, те не допираше унутра довољно светлости.{S} Скамије старе, рађене још пре двадесет пе 
љена, те у његовој тамници беше довољно светлости.{S} Не може још да се прибере од страха.{S} Н 
блиста се... румене се веселом чаробном светлошћу његови зраци... оно се спушта величанствено и 
во сунце, што огреја благом подмлађеном светлошћу. </p> <p>Ко се не сећа с каквим је осећањем и 
 који се, и сам осветљен жарком руменом светлошћу, наднео над овим китњастим пространством, па  
о, па трепери својом нежном сребрнастом светлошћу.{S} Зрикавци отпочели свој посао, па и цела о 
з велики простран ходник, уђоше у мању, светлу, лепо окречену собицу.{S} Љубица иђаше напред по 
лед.{S} Очи му плаве, мале, па необично светлуцају испод меснатих капака; са стране око очију к 
 се нађе, црвенкапићу, да бешчастиш ово свето место, у које ниси достојан ни да уђеш! узвикнем  
ЉИЦА</p> <p>РОМАН</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Светолик П. Ранковић</p> <p>(НАГРАДИЛА МАТИЦА СРПСКА СА 
{S} Нису те хтели чути... страдао си за свету ствар...{S} Па лепо, сети се Хуса и других.{S} А  
срећна!...{S} Никога... нигде никога иа свету немам, ни друга ни пријатеља, о...</p> <p>— Не, н 
 и јуче: она му беше милија од свега на свету, милија и дража... овако осрамоћена, убијена...{S 
 и страдања, дража и милија од свега на свету...{S} Само му сину та мисао кроз главу као елекри 
је овога тренутка страшније од свега на свету...{S} Срце јој стало, чини јој се и да не дише, и 
...{S} Мислио сам да нема веће среће на свету, но добити књигу.{S} Кад на два дана пред испит п 
са целом својом душом, у другом, лепшем свету, у сјајнијем положају, који потпуно одговараше ње 
ик богомољац предаје молитви и небесном свету, заборављајући на све што га окружује, осећајући  
ставља цео свет у срећи, као да нигде у свету нема бола ни чемера.</p> </div> </body> </text> < 
рва љубав охладити...{S} Ово се нигде у свету не дешава...{S} А с тобом што буде: од премештаја 
ре зло.</p> <p>»Шта је ово?... има ли у свету правде и истине!...{S} Докле ће ова страдања и му 
ку.{S} И гледа наивно, као да је мало у свету живела, па не зна ништа...{S} Иде тако замишљена  
вила гнездо, браћа се растурила по белу свету и он сад замишља како изгледа оно рајско место, г 
о себе, као да се увери, да доиста нема свеће.</p> <p>Љубицу удари ова реч као муња. »Умире!... 
!...{S} Умрла!... ка свака стока, и без свеће и без исповести...</p> <p>— Шта говориш ти!...{S} 
да човек умире... на смрти је!...{S} Ни свеће немаш... одговори он и стаде се окретати око себе 
ђе, Влајко сеђаше у соби према упаљеној свећи и преврташе неку књигу.{S} Подиже очи и погледа ј 
из груди и загушен јаук.{S} Гојко упали свећу и устаде.</p> <p>— Шта је? запита он преплашено,  
ре запрска, док пламен не обухвати целу свећу, па се онда стаде тихо лелујати, као последња сла 
але, па се цело село заогрнуло некаквом свечаном, белом одећом, а мирис од ње пружа се далеко у 
у да им је то дете једина мушка глава и свечар у кући...</p> <p>»Шта је то... шта хоће ове жене 
о да дођете, да се видимо.</p> <p>Изиђе свештеник.{S} За чудо: и он беше исти учитељ...{S} Онак 
ет месеца венчала са Гојком, пред истим свештеником и старојком заверише се нови супрузи на вер 
мо чули, па све разговарамо са господин-свештеником...{S} Све се надамо да дођете, да се видимо 
p>— Та оно није баш због тога, господин-свештениче, није због тога што... није због школе.{S} И 
ити!...{S} Кад ко овако јавно пропадне, сви га презиру, избегавају...{S} А по неке... ено баш о 
његову.</p> <p>— Голаверија смо, брате, сви па то ти је, придружи им се ћата овим фамилијарним  
ци, у потесу по необраној кукурузовини, сви се смеју, праве шалу на рачун Гојков...{S} А Гојко, 
пази на те ствари.</p> <p>— Е, јесте... сви се муче са тим...{S} Оно »насуштни«!..</p> <p>Ја са 
председник стајаше са њом кад уђосмо... сви је уважавају!...{S} Зашто, зашто?...{S} Јер се она  
 очев.</p> <p>— Здрави су, здрави су... сви су здрави, одговараше газда Цветко, како га зваху с 
он: сила је Влајко!{S} И што је главно: сви су изгледи да више неће бити страдања...{S} О, само 
 <p>— Отпуштен Пера писар депешом...{S} Сви у срезу то говоре... веле извесно, рече он, задуван 
> <p>— Е, зар већ!?... узвикну Веља.{S} Сви прснуше у смех и поскакаше са столица.</p> <pb n="3 
ет поседаше и настаде кратко ћутање.{S} Сви гледаху учитеља, а он, да би ма шта радио, продужи  
уморно и стаде брисати знојаво дице.{S} Сви опет поседаше и настаде кратко ћутање.{S} Сви гледа 
 газда Цветко, како га зваху сељаци.{S} Сви су те поздравили.{S} Мајка ти рекла... и сад се ста 
ву, па промуца:</p> <pb n="127" /> <p>— Сви кажу да је он сила у срезу, да му нико ништа не мож 
>— Казао господин управитељ да ће сутра сви ђаци ићи у цркву.{S} И ви да се спремите да, идете  
бачена из свога друштва!...{S} И они ме сви гледају са презирањем!{S} На учитељице већ и не гле 
е на ручак Љубичину оцу, а пред вече се сви вратише, да би се сутра рано могао наставити редова 
и само једном, фаталном речју, којом се сви слаби карактери служе.</p> <p>— Лако ћемо... има вр 
ђе.{S} Стојан се враћаше с бисагама, те сви уђоше у собу.</p> <pb n="60" /> <p>Љубица се намршт 
у ти данас то уредити...{S} До подне ће сви знати.{S} А ти иди у моју школу, па ради читање. </ 
енци и часници — цела свадба — поседаше сви у једна кола и одоше на ручак Љубичину оцу, а пред  
ца, одржава везе са неколико учитеља, и сви је знају.{S} И Веља не одмиче од ње, и председник с 
удварајући се <pb n="185" /> силнима, и сви ви забринути и намучени ходите и станите овде уз ов 
х ђака приђоше к њему.</p> <p>— Јесу ли сви дошли? запита децу.</p> <p>— Дошли су.{S} Само нису 
 вали дивотне Мораве.{S} Чим сване, они сви, голотрби и босоноги малишани, његова браћа и сестр 
..{S} О, то су јој лице морали набавити сви демони из пакла!...</p> <p>Млада, лепих црних очију 
и друкчије!...{S} Могли су се остварити сви они лепи снови, могла сам савити гнездо, у коме бих 
ови спремили педесет ђака.{S} Неће моћи сви стати.</p> <p>— Стаће... може и више, одговори он и 
ма, далеко од себе.{S} Ућуташе за часак сви троје, па иђаху бледи, намрштени, тешко дишући.{S}  
ли ја то добро чујем!{S} Па овде готово сви доводе децу под морање.{S} Је ли то та српска жудња 
лицу јој, одговори:</p> <p>— Смртни смо сви... није никакво чудо ако и он умре.</p> <p>Лекар од 
{S} Ваш нови учитељ...</p> <p>— Не могу сви људи бити фини и углађени: неком је Бог дао намет,  
шује.{S} Деци се наређује да сутра дођу сви у школу.{S} Гојко и Љубица се договорише да <pb n=" 
неке главније политичке раднике. — Њему сви рекоше да су то само тек ’нако... празни гласови... 
на великој муци: од пре, док се слагаху сви, беше му лако задовољити обоје, али како ће сад?{S} 
е може злу помоћи.</p> <pb n="31" /> <p>Сви троје се насмејаше и ућуташе.</p> <p>— Па где си, б 
м и не малим искуством у школском раду; свиде јој се и овај позив Велимиров и ова лепа шетња пр 
 мисао, поред своје смешне стране, ипак свиде и он већ замисли себе обучена у најфиније одело,  
цео недељни дан.</p> <p>Љубици се веома свидео и овај паметан разговор из кога се увери да и Го 
аш, а не да ми туторишеш!{S} Коме се не свиди, срећан му пут!...</p> <p>Нису се разумели.</p> < 
вори ово мало речи. </p> <p>— И мени се свиди тај савет, одговори Веља.{S} Море, ви имате памет 
пет затвори и гледа.{S} Нарочито јој се свиди ланац, са лепим украсом на крају, налик на звезду 
гост, па се обрте Љубици. — Како вам се свиди прво место, је л’ прво?</p> <p>— Да, сад почињем. 
јте ми.</p> <p>— Готово мени се највише свиди савет нашег Стојана, проговори Гојко, осмехнувши  
и с другом!{S} Па нека га, кад му се то свиди...{S} Нека он не заборавља кућу, а онако... што?. 
 уздахнувши...{S} А лудо си га, вала, и свијао!...</p> <p>Љубица се диже, па лагано изиђе из со 
ућу, подаље од школе, и ту Љубица стаде свијати своје ново гнездо, успављујући се најсјајнијим  
т и нов радни дан у овом новом, љубављу свијеном, гнезду.{S} Влајко и Љубица одоше на рад; гнез 
и да му је Љубица, поред <pb n="120" /> свију чуда и страдања, дража и милија од свега на свету 
ег призора: кад пси салетеше јадника са свију страна, а он се само обрће и баца ногама у страну 
мицу, као да је тим покретом заклања од свију страдања и недаћа, што су је опколиле.</p> <p>— Ј 
ио...{S} Слушај!{S} Ја већ то кријем од свију, ни Вељи нећу казати, само теби...{S} Тражићу нег 
 са кметом учионице и да саставе списак свију потребних ствари, које се морају одмах набавити.< 
Љубичиним нехатом, ослободи се одједном свију мука, збаци са себе страдање и патњу и оде са ово 
а писарева. </p> <p>Гојко погледа преко свију лица, а беше их четворица. »Један није у комисији 
{S} Само да не буде она ту, док се мало свикнем на људе, па после ћемо лако...«</p> <p>»Рекоше  
која мало пре она сама угушиваше, а над свим осећајима истаче се јасно један: жалост, саучешће  
штен.{S} Добар је човек... много добар; свима је у вољи.</p> <p>— Ето, сад и ми почели да распи 
Али он иђаше, упирући се <pb n="178" /> свима силама, и само се бојаше да не падне...{S} Осећа  
оласку, Љубица дође, обучена и накићена свима својим драгоценим адиђарима.{S} Гојко се пренераз 
{S} Али не ваља тако... како ће он пред свима људима причати о својој бруци?...{S} И Гојко се о 
авдао. — Раструбила је по целом срезу и свима показује некакву гривну, шта ли... што је отела о 
Међутим на пољу писар отпочео напад, по свима правилима донжуанске тактике.{S} Најпре се већ об 
ворта с платом, али тако ти је свуд, по свима срезовима.</p> <p>А Љубица само осећа како јој не 
јући се своме стану.{S} Разочарана је у свима својим претпоставкама и надама, које је сновала ј 
 требало.{S} Такав му је српски језик у свима разредима.{S} А неки предмет, као рачун, обрађен  
 ветриш, а ти си ми направио овде читав свињац!...{S} Ја... ја... узвикну он у љутини, па запе  
о сено са пода, па ето, стоји све као у свињцу.{S} Да узме сад да он почисти, не сме — дићи ће  
 може Влајка, натерати да игра по туђој свирали!...{S} Гледај га само!...</p> <p>Поседаше и поч 
једне.{S} Знам да ће од народа покупити свих дванаест, као за господин Драгољуба...{S} Е, трнић 
чами овде у туђини, сама без игде икога свога.{S} Отац јој одговараше на сва питања, али оним и 
 <p>— Наша, братићу, одговори Стојан за свога господина.{S} Наша... школска... а то ти је ка да 
{S} Да је онакав, како је она замишљала свога нежењена колегу, не би јој тешко падале остале не 
ро одговори:</p> <p>— Школски одбор има свога деловођу, а ви у школи немате никаква посла.</p>  
сјало је румено сунце последњим зрацима свога заласка, прснула је ватрена светлост по том недог 
дног малишана.{S} Председник прво уписа свога сина и једног синовца, један одборник уписа своје 
..{S} Ви сте страдали због доброга срца свога... </p> <p>— Чекајте!... прекиде је Гојко одједно 
и к селу претресаху полако добре стране свога новог друга и пријатеља.{S} Ова лепа вечерња шетњ 
се овлажише сузама — да сам избачена из свога друштва!...{S} И они ме сви гледају са презирањем 
ажњи и, како он сиромах мишљаше, љубави свога друга, и само се бојао да то не буде Љубици по во 
тавља тихо, пријатељско саучешће у тузи свога друга, и још некакво осећање, веома пријатно и др 
 зашто оногај ти тако једнога тако рећи свога чиновника и подајника, а?...{S} Па кад се он сит  
ући око плотова и спотичући се, дође до свога стана, који беше осветљен.{S} Стојан испаде пред  
ом наступу не уплетоше њене руке у косу свога мужа....{S} Писар се одбрани, а она кидиса на Љуб 
 тамо далеко... тамо хеј, где се савија свод небесни, видите у густој магли дугачке планинске в 
ре светли сунчеви зраци и виси осветљен свод чистога небесног плаветнила...</p> <p>Идући у школ 
 облаци, пливајући тихо преко небеснога свода.{S} Оштар, хладан ветар, помешан са влажном измаг 
ки над селом, па се опет, тамо на крају свода, разделе и запливају усамљени...{S} Почиње шибати 
, сија се и прелива под јасним небесним сводом, који се, и сам осветљен жарком руменом светлошћ 
е оштро, хладно...{S} По целом небесном своду навучен је суморан покривач загасите тамне боје,  
тур, а над њим трепере и прште по плаву своду руменосјајни зраци...</p> <p>Гојко се откотура до 
а изнесе на видик и њој своја страдања, свој пораз... да јој да прилике да ликује над њом!...{S 
а.{S} Радећи то, чича једнако објашњава свој покрет, а по неки пут баци оштру »примедбу« на дан 
 стан и башту.{S} Гојко оде те разгледа свој нови стан, па се врати са одлучним захтевом: да се 
и.</p> <p>Он је њу волео, али некако на свој начин, без оне обичне женске нежности, која влада  
е даде на посао: да мало уреди и дотера свој жалосни стан.{S} Пренерази се кад виде да соба опе 
ај догађај с пандуром, приђе те потписа свој исказ, не читајући га, и врати се кроз иста врата  
управо и дошли, рече она, па им исприча свој јутрошњи разговор с писарем, изостављајући наравно 
ите, господине Гојко, кући, па гледајте свој посао...{S} Нећу ни да вас питам да ли сте доиста  
Ништа, као и до сад... ћутаће и гледаће свој посао.{S} А оно синоћ?...{S} Ех, право каже Веља:  
че из самог срца. — Он јој вели да ради свој посао, да се не плаши ничега.{S} А за писара, како 
>А Гојко се погнуо, па мери очима сваки свој корак.{S} Тек по неки пут скрене око у страну, те  
рнастом светлошћу.{S} Зрикавци отпочели свој посао, па и цела околина бруји од њихове монотоне  
ају, у глави читав хаос...{S} Он откачи свој кратак зимски капутић, обуче га веома брзо, набаци 
ијатељски, весело...{S} И кад он доврши свој дуги монолог и стаде брисати руком лице, она му оп 
у заузела је Љубица и већ уредила у њој свој скромни намештај: ногаре са новом сеоском постељом 
губим олако?...{S} Не, не!... живот сам свој заложила да га добијем свега, да буде само мој...  
та он може учитељима!{S} Гледај ти само свој посао, па се не бој никога.{S} Тако је то, братићу 
 шта да мисли и не разумевајући потпуно свој положај.</p> <p>Одједном Гојко отвори очи и стаде  
босиљка... мирис од њега простире се по свој цркви, и она помишља да то мирише божја душа.{S} И 
кроз простран ходник упути са гостима у свој стан.{S} Дочека их једна слабуњава, ситна плавуша, 
а журним кораком пређе двориште и оде у свој стан.{S} На вратима је дочека домаћица:</p> <p>— Е 
а је он друкчији.« Тако мислећи стиже у свој стан.{S} Беше то проста сеоска кућа са једном вели 
ати се на пређашње место и загледа се у свој часовник...</p> <p>Толико пута је, док свршаваше ш 
и, рече Гојко, сакривајући оне ствари у свој зимски капут.</p> <p>— Нека... одговори она, црвен 
 на њима се појави писарка, он шмугну у свој разред, па се закључа.{S} Сврши се трагедија!...</ 
оји као тешки кривац и очекује казну за своја недела.{S} Љубица осећаше само гнушање и бол, али 
 несташцима и строгим тоном врати их на своја места.{S} Деца се уплашише од њеног строгог израз 
ио потпуну освету за сва тешка страдања своја.{S} Победио је и њега и њу, оборили су пред њим г 
 на овом окамењеном лицу и умирите срца своја... »О, ала ми је добро!...{S} О, ала ми је добро! 
. биће грмљавине и свега.{S} А ти чувај своја леђа, јер сад могу најгоре страдати.</p> <p>Гојко 
м... шта мислим?{S} Седи, ћути и гледај своја посла, то ти је за сад, а после... видећемо.{S} З 
ће тамо?...{S} Да изнесе на видик и њој своја страдања, свој пораз... да јој да прилике да лику 
а се она бојажљиво, аналишући са зебњом своја осећања, али се одмах умири.{S} Некакав ђаволаст, 
не нарицати исто онако, као што је чула своје сељанке да жале за покојником. <pb n="101" /> Пос 
 рећи, зликовци... да затварамо учитеља своје деце... нако без кривице, по туђој поруци.{S} Код 
!...«</p> <p>Гојко га дочека на вратима своје учионице, намрштен, а из очију му се читало питањ 
руковању запетља, па се ћутећи врати на своје место.{S} Учитељ се рукова са одборницима и таман 
ра преко Стојана.</p> <p>И Љубица је са своје стране много допринела, да се хладноћа међу њима  
еним полицијским тоном, па онда, као са своје стране, настави:{S} Понео сам га узгред, да не ши 
 и једног синовца, један одборник уписа своје дете и затим чича Стојан стаде да позива једног п 
етан каваљер.{S} Ова му се мисао, поред своје смешне стране, ипак свиде и он већ замисли себе о 
аво из школе помисли он и подиже напред своје велике сањиве очи.{S} Беше већ ушао у село, па гл 
пред поскакујући, а кад отвори врата од своје учионице насмеја се весело и стаде певуцкати неку 
и ма шта било, знајте да не одступам од своје речи.{S} До вас све стоји... реците ми, поверите  
ли шта је ово те нико не доводи децу од своје воље?</p> <p>— Научени су.{S} До сад су учитељи у 
у скромно, мирно, сносећи свако за себе своје болове, сакривајући их једно од другога, старајућ 
двратна, али не зна ипак како да назове своје осећање према њој.{S} Љубица га опет изведе из за 
е овога часа сахранила све наде и снове своје, као да је сад тек изгубила младост и све... као  
бе, да, видите.</p> <p>И Љубица проведе своје госте по целој кући, исприча им све што је знала  
ћ одавно значајно погледају, имају неке своје нарочите, тајне знаке и изразе кад се разговарају 
По брезама, што су крај пута отомбољиле своје танке и необично дуге прутасте гранчице, понамешт 
 каже: незгодно јој помињати сиротовање своје родбине.{S} Али се нешто мораде рећи. — Имам да п 
 допустити.{S} Толико се кидала због те своје зле особине, која јој сметаше и као девојци, а ве 
м неко задовољство кад потрпам у канате своје прње, па озго уседнем са женом и дететом, а за ду 
које су се отегле по тавану и преврташе своје старе, непретурене, мисли...</p> <p>»Да ли је тол 
> <pb n="71" /> <p>И Љубица одмах уреди своје малишане.{S} Сад је одједном опет обузе нека мили 
ако слатко ту заспати!{S} Нису имали ни своје куће.{S} Прво сећање из живота јој јесте сеоба.{S 
кар, клекну пред њом на земљу и наслони своје уздрктале руке на њена колена.{S} Она као да не о 
аље од школе, и ту Љубица стаде свијати своје ново гнездо, успављујући се најсјајнијим надама и 
бица пустила своју децу кући и он пусти своје ђаке, па се завуче у своје прљаво сопче, у коме б 
и велики терет носила.{S} И Гојко пусти своје ђаке, па јој приђе, смешећи се:</p> <p>— Шта... н 
 звижди и шиба, а Морава оздо, ваљајући своје мутне таласе, хуји и шуми пенушећи се, не осврћућ 
љене шипарице, кад се нађу са предметом своје љубави.</p> <p>— Зар још питаш?...{S} У цркву...  
 допао овакве беде.{S} Осећаше ту много своје кривице... »Шта смо знали друго радити? размишљаш 
едва се креће.{S} Волела би да изиђе до своје деце, и нешто је јако вуче, али чим стане пред ог 
е зна куд ће очи.</p> <p>Гојко превалио своје велике сањиве очи, па не може да се начуди, а Љуб 
маже ти сад ни Америка, кад си растурио своје гнездо!... узвикну он, уздахнувши...{S} А лудо си 
врсно!...{S} Она спусти очи и погледа у своје лице...{S} Као да је боловала читаву недељу, тако 
искочиле, очи се увукле далеко унутра у своје станиште, па гледају <pb n="207" /> отуд страшно, 
 гони, потегоше брзим корацима натраг у своје село...</p> <p>»Ето, и то сам видела!...{S} Вуче  
етно, па се обрте и уђе кроз вратнице у своје двориште.</p> <p>— Лаку ноћ, рече он за њом, прих 
и и он пусти своје ђаке, па се завуче у своје прљаво сопче, у коме беше сена и ђубрета довољно. 
} Обоје се ћутећи погледаше, па одоше у своје учионице и почеше рад.{S} Љубица осећа да неће мо 
сама да сруши ову, муком озидану зграду своје среће!...{S} Зар да разори сама ово, чистом љубав 
..{S} Научила је она давно, да из очију своје деце чита њихове мисли.{S} Љубица поцрвене, задрк 
шће у дебати, док учитељице не скриваху своје нестрпљење, вртећи се на месту и бацајући неумесн 
његово раме, па га опет пажљиво погледа својим великим очима.{S} Уснице јој се трзаху грчевито, 
 се то радовало, што их је она усрећила својим доласком...{S} А оно, гле: у мало је не одјурише 
 и јаче.{S} Он је узе за руку, па обема својим рукама стеже ту мекану, вреду ручицу.</p> <p>— Ј 
, Љубица дође, обучена и накићена свима својим драгоценим адиђарима.{S} Гојко се пренерази од ч 
е своме стану.{S} Разочарана је у свима својим претпоставкама и надама, које је сновала још у ш 
бузе ових дана.{S} Беше веома задовољна својим радом; кад год изиђе са децом на одмор, из очију 
 мржње, ни расположења.{S} Она сама, са својим болом, бејаше сад преча себи од свега; мишљаше с 
да не изгуби из вида школу, која се, са својим високим димњаком <pb n="4" /> издизаше мало у ст 
чекивао тај дан, кад ће се наћи сам, са својим верним Стојаном, у оној чистој собици, па живети 
ио исто...{S} И овај несносни Гојко, са својим оригиналним особинама, и његови кад страшљиви ка 
времена и за то, кад она остане сама са својим малишанима.{S} Али ипак мораде себи признати, да 
I.</head> <p>Полицајац веома учестао са својим походама.{S} Сваки други трећи дан сврне на часа 
ти тај срећни дан, кад ће овако исто са својим ђацима ићи.{S} Па ето, дође и тај дан!{S} Неумна 
н, али је она сама кварила његов изглед својим вечито погуреним леђима.</p> <pb n="7" /> <p>Гој 
дједном постајеш господин, који има под својим туторством многе младе душе.{S} Груди се надимај 
почетак, доста; а после већ, ићи ће све својим редом...{S} С нарочитом намером он прекиде разго 
...</p> <p>Почетком августа, Љубица оде својим родитељима.{S} Све је нешто до сада очекивала, а 
чи како се то игра«.{S} Затим се окрете својим несташцима и строгим тоном врати их на своја мес 
одлучно, па се поздрави са њим и окрете својим правцем.</p> <p>— Добро лаку ноћ! одговори Гојко 
 из дворишта, па се онда окренуше сваки својим путом.</p> <p>Кад Гојко стиже у срез, капетан та 
љно да се наговори.{S} Стаде се хвалити својим другим разредом, јер то су само његови ђаци, и п 
сту, гледајући за њом.</p> <p>Прилазећи својим вратницама, Љубица опази човека, који се држаше  
о напоље, рече Веља деци, па се упути к својим гостима.</p> <p>— Како...{S} Зар ви већ радите с 
 бити.{S} Нека он живи, а ја ћу да идем својим путем, куд ме срце вуче..{S} Тамо је сва моја ср 
расположио, па допуни разговор по неким својим сећањем.</p> <p>— Сећате ли се онога... рече он  
дговараше на сва питања, али оним истим својим изразима, с којима се погађа и цењка за коже, шљ 
драви!...{S} Видите, и њега сам откупио својим страдањем!...{S} Пред моје ступање у Учитељску Ш 
ила, а благо сунце повијало их и сушило својим зрацима...{S} О, дивна, шумна српска Мораво!...{ 
иње речи, корачајући лагано и несигурно својим кратким ногама.{S} Он и сам не зна зашто му баш  
стоји Пера писар, лупкајући камџијом по својим дугим чизмама.{S} Рече нешто Стојану, који дође  
.. опростите на замерци... рече му Аксо својим тихим, учтивим и мелодичним гласом, трљајући лаг 
јка.</p> <p>— А већ младе учитељице и у својим кућама имају велике удобности!...{S} Ха-ха-ха... 
гледа тако, као да би хтео наћи потврду својим речима на његову лицу.</p> <p>Доиста, Гојко поцр 
рене звери, која се одједном нашла међу својима, ну ипак се окреће око себе бојажљиво.{S} Пажљи 
нда баци на земљу неку вунену струку са својих леђа и седе на њу.{S} Тек тада, опази чобане, ко 
трашном државном контролом и дркће због својих недела...{S} Али да и он зна, да га одовуд гледа 
изгледу његову.</p> <p>Беше то човек од својих двадесет и пет и шест година, црне густо обрасле 
ного светлије, узвишеније...{S} Сећа се својих осећаја за време познанства са Драгутином.{S} О, 
ј бруци?...{S} И Гојко се одједном сети својих ранијих снова и би му чудно како се то све редом 
пе, дошао к судници, весео, са неколико својих пријатеља, па задиркује председника и шали се са 
ом, али се он сувише ревносно занео око својих ствари, те и она оде.{S} Чича Стојан, школски по 
</head> <p>Љубица се сва предала школи, својој деци.{S} У непрекидном, заморном раду тражила је 
пуно слободна.{S} Сад се и сама смејала својој пређашњој бојазни и страху, и питала се: чега се 
расте.</p> <p>Кад сутра дан Смиљка пође својој кући са дететом, она остави кћер и зета са тврдо 
.. деца иду боса, исцепана, а он купује својој... и опет се просу пљусак грдње, док се у том на 
у, па прође поред ње у школу, чудећи се својој присебности и захваљујући случају што му се јези 
ћ, веома леп и отресит, као што она при својој забуни опази, и представи јој се учтиво.</p> <p> 
ди тако, сва блажена и занесена у срећи својој, па претура преко главе последње догађаје, и сме 
 како ће он пред свима људима причати о својој бруци?...{S} И Гојко се одједном сети својих ран 
екши од воска: она ће моћи поступати по својој вољи; он јој бар неће бити на сметњи.</p> <p>— Ч 
е... погледа и зачуди се откуд он сад у својој соби, седи на столици испод кревета, сав мокар,  
врло интимно, задржа њену руку подуже у својој и гледаше је ватреним, значајним погледом.{S} И  
> <p>Љубица побеже у кућу, закључа се у својој соби, паде на своју девојачку постељу и горко за 
и страх и зебња, она га јасно осећаше у својој близини, али се стараше да радом угуши све те ми 
ко нешто живо преговараше са Стојаном у својој собици и после краћег времена јави се, као резул 
но воћњацима, пружило по другој коси, а својом ширином допире до ливада.{S} Чобанчад, видевши < 
е се ни руковао са мном... као да ћу га својом руком окужити!...{S} Кад ко овако јавно пропадне 
 сумње, још онога кобног вечера, вођена својом плаховитом нарављу, учинила какво зло или себи и 
ола се крену.{S} Напред иђаше Љубица са својом децом, весело гледајући пред собом, а напослетку 
а, мисли она, да се бар сита нарадим са својом децом?{S} Сад видим како велико задовољство и ут 
ђају један за другим и пролазе, а он са својом сакатом руком полако врши посао...{S} Он и ћата  
пази како се Гојко нешто устумарао пред својом кућицом.{S} Она помисли да се то и он жури за по 
и ли ће смртни бити срећан да је назове својом...{S} А сад... јесу ли ово њене руке савијене ок 
ом, па га, као оно свемоћни дух, задише својом величанственом бескрајном вечношћу...</p> <p>Љуб 
ога дана не диже...{S} Оде, као да је и својом смрћу хтео да ми учини услугу, да ме задовољи по 
оше даље.{S} Месец изгрејао, па трепери својом нежном сребрнастом светлошћу.{S} Зрикавци отпоче 
р и прође поред уплашенога чиче, машући својом плетеном камџијом.</p> <p>Пролазећи ходником шко 
и она вас, улазећи у плућа, дави и гуши својом врелом невидљивом прашином.{S} Једва чекаш да уг 
убица одмах опази, да нови колега целом својом појавом и држањем одговара њеним ранијим сновима 
рвозно трзаше.{S} Он беше сав, са целом својом душом, у другом, лепшем свету, у сјајнијем полож 
елимир обећа да ће доћи к њима са целом својом школом, па ће тако заједнички држати угледна пре 
сећање и предаде му се сва, целом душом својом, не знајући ништа више ни за свет, ни за небо, н 
тка.</p> <p>А писар се тек сад одушевио својом речитошћу, па не мисли престати.{S} Много лепих  
 <p>Љубица познаде ћатин глас, па плану својом одважном, плаховитом срџбом.</p> <p>— Ха, пијани 
а име Бога! викну Веља чудећи се, па га својски нападе за ову нечистоћу.{S} Беше му тешко одмах 
давања њеној деци.{S} Ради се озбиљно и својски...{S} Једно јутро рече им Стојан да је отпуштен 
ргоди се и заузе неки одсудан, само њој својствен положај ишчекивања.{S} После јој се учини вео 
је она позната надувена тупост, која је својствена многим нешколованим представницима власти.{S 
есет часова, опази да је Љубица пустила своју децу кући и он пусти своје ђаке, па се завуче у с 
кућу, закључа се у својој соби, паде на своју девојачку постељу и горко зајеца...</p> <p>»Боже, 
зиђе весео, а Гојко се спусти и леже на своју нову постељу...</p> <p>»И овде оно исто!{S} Иста  
и управитељ школе орловичке, упућује на своју дужност.</p> <p>Опет се продужи разговор.{S} Учит 
 га посматраху, а сад већ заборави и на своју главу...{S} Срећом наиђе на њега неко момче, које 
, нек иде кући.{S} Нећу да га узимам на своју душу, викну кмет љутито.</p> <p>— Добро... него з 
уженим силама бране, они ударе свако на своју страну, а то је кметовима добро дошло.</p> <p>Љуб 
а с каквим је осећањем ишао први пут на своју нову дужност!;...{S} Колико је ту помешано милине 
дрекну Веља и стаде се освртати да нађе своју батину.</p> <p>— Хоћеш ли да идеш ти, учитељу? ос 
и га жигне љути бол, и он одмах сазнаје своју горку невољу: нема више здравља, ни весеља... пос 
 одушевљења, кипи и тражи где да излије своју сувишну снагу.{S} Отуд толика воља за радом.{S} Н 
на топлина: мило му што она сама везује своју судбину за његову, па и он развуче уста у широк в 
а, врати се у школу, где Гојко спремаше своју уписницу.</p> <p>— А премештаја нема?</p> <p>— Не 
с?</p> <pb n="111" /> <p>— Разуме се, и своју тужбу познао сам...</p> <p>— Хм, добро, добро...  
ена блиска присуства, па одједном обави своју руку око њена стаса и приђе јој тако близу, да се 
е пре од радости.{S} Весела је што види своју милу родбину, а још веселија што их у овакву стањ 
з устезања, не покушавајући да ослободи своју руку, коју је Гојко стегао као клештима, па вуче  
грунуше сузе, притеже још јаче на груди своју љубимицу, као да је тим покретом заклања од свију 
уде оцу на терету, а богме и да потражи своју срећу...{S} Толике учитељице удате, управо све у  
 у лице.{S} А ово сад... ви сте примили своју заслужену плату од државе...{S} Још да наредимо с 
Шта ћу, не могу друкчије.« И она склони своју дечицу за школу, рече им да се ту играју, па се о 
вети« помисли он, али не смеде исказати своју мисао гласно.</p> <p>— Јесте ли одавно учитељ? за 
лицу и као мало стидећи се, сазнавајући своју кривицу.{S} У овакву стању било је тешко говорити 
у... рече она иронично, не прикривајући своју мисао, па убрза кораке те ћата поче изостајати.</ 
ше!...{S} А сад памет у главу, па чувај своју срећу!«...</p> <pb n="187" /> <p>Кад се Влајко ум 
 тамо ћемо царски живети... наставља он своју мисао.</p> <p>Љубица га ухвати за раме и заустави 
.{S} А ономе јаднику знала сам душу као своју; све му се могло на лицу прочитати...{S} Беше као 
ацима.{S} Гојко и Љубица одвојише свако своју децу, па одмах, ту на дворишту, почеше разговор с 
и друге послуге«.{S} Потом намести мало своју постељу, привуче сточић ближе прозору, па изиђе.{ 
еже он опет, избегавајући да каже јасно своју мисао.</p> <pb n="148" /> <p>— Како наређивати?.. 
вољности, она ипак плане и испољи јасно своју простачку грубост.</p> <p>— Играте се, децо!...{S 
 тако слатко и весело!...{S} Па сеоба у своју кућу, па полазак у школу...{S} Колико се само ту  
 тамо чека, па је стезала срце и ишла у своју »тужионицу«..{S} На дну дворишта, где је становал 
аве, помућене душе враћа се невољница у своју ћелицу и угушује бол тешким уздасима и врелим суз 
ећи ни о чем...</p> <p>Гојко је уведе у своју собу, намести је да седне на столицу, па уздахну  
</p> <p>Дочека је на дворишту и уведе у своју собу, која сад беше лепо проветрена, почишћена и  
} Даде им чиме ће се занимати, па оде у своју школу.{S} Радио је цео дан, погледајући кад ће се 
онако буновна, не дижући очију, прође у своју собу.</p> <p>— Море, ти си болесна? отвори за њом 
ад дође, и то само у вече, закључа се у своју собу, ноћи, и чим сване опет оде.{S} Он држи да т 
 је ово, чије је?{S} Ко сме ово узети у своју руку?...{S} Па одједном као да сазнаде шта је то, 
е истога дана, доста измењен, наравно у своју корист.{S} Његове наде добише још више маха, али  
сањам оно што си и ти сањао пред свадбу своју.</p> <p>— Е, ја нисам ништа сањао, рече Веља.{S}  
воје јадника, који дођоше да заложе сву своју снагу за добро и напредак орловачке омладине.{S}  
> <p>Она устаде, приђе му и метну једну своју руку на његово раме, па га опет пажљиво погледа с 
туку, склањај се испред њих, да сачуваш своју главу.{S} Тако је то, братићу мој!...</p> <p>— Не 
и децу кући, она остане сама и плаче на свом сточићу по читав час, или хода немирно по школи, к 
брзо из школе.</p> <p>А Гојко сеђаше на свом убогом кревету и плакаше горко...{S} Најпре је дот 
говораше учитељица у себи, враћајући се своме стану.{S} Разочарана је у свима својим претпостав 
или целе дане, налазећи у раду олакшице своме страдању.{S} Гојко је избегаваше да јој не постан 
 већ доцкан кад се Гојко диже и упути к своме селу.</p> <p>Сутрадан Љубица дође рано у школу; и 
уздахну он и окрете лагано корачајући к своме самохраном и невеселом стану.</p> </div> <div typ 
ажи, затим корачи и упути се за децом к своме стану.</p> <p>А Гојко брзо распусти децу и оде жу 
 се ограничила само на кратка извешћа о своме здрављу и раду и тражењу новаца.{S} Одатле се опе 
ловали се, наљубили се, па отишли свако своме гнезду...{S} А шта оно необично светло игра у кук 
 ипак осећа неку празнину у веселу срцу своме.</p> <pb n="137" /> </div> <div type="chapter" xm 
 га, стаде у хлад под једном брезом.{S} Свраке закрешташе, прхнуше и попадаше на оближње дрвеће 
тасте гранчице, понамештале се дугорепе свраке и по нека врана, опустиле крила, отвориле кљунов 
о погледа у земљу, мрштећи се.</p> <p>— Свратите мало к мени, ако хоћете... проговори Љубица, ц 
, дигнувши главу.{S} Да је раније па да свратите, али је већ мрак...</p> <p>Гојко се трже и гот 
Влајко.{S} Беху пошли Вељиној школи, па свратише да се виде са Гојком и да се Пецић упозна са њ 
на коњу свакога дана.{S} Већ га срамота свраћати судници тако често, па улази с коњем право у ш 
једном рамену, и ако га ту није ни мало сврбело.</p> <p>— Нађи коња... трчи мајци што брже може 
ојим походама.{S} Сваки други трећи дан сврне на часак у школу, поседи са Љубицом, поразговара  
врши се и свадба тихо, мирно; мало ко и сврну пажњу на тај догађај.{S} И младенци и часници — ц 
<p>У таким мислима оде у школу.{S} Прво сврну у Љубичин разред; деца беху на окупу.{S} Даде им  
 и таман да се измакне, а председник му сврну пажњу на једног сувоњавог чичицу, који држаше вис 
на јачи звук мучно да би овога тренутка сврнули пажњу.{S} Он превио Љубицу преко наслона, глава 
, који им се нагло приближаваше.{S} Они сврнуше у једно сокаче и мало затим нађоше се под једни 
 часовник...</p> <p>Толико пута је, док свршаваше школу, идући главним улицама београдским, зас 
е сасвим променише, право стакло!...{S} Свршено је!...</p> <p>Кад опремише и наместише на креве 
сад фаталан корак, јер тамо ће бити све свршено.{S} Може се и вратити.{S} Зашто не!...{S} Напис 
је могла веровати да је то све у истини свршено, да је онај отресити, паметни и лепи човек њен  
ам!{S} Сутра ћу у Београд, и то ће бити свршено...{S} Само ти реци да хоћеш... ти реци!{S} И он 
S} Ја сам казао... нек се сматра то као свршено...</p> <p>Стојан изиђе иза оџака, где се беше п 
децу оставила.{S} Нарочито је пренерази свршетак разговора са писарем, па хтеде сад одједном да 
 око ње.</p> <p>Кад изиђоше у порту, по свршетку службе, другови се упознаше.{S} Месни учитељ ј 
зјавише жељу да слушају даље рад, па по свршетку посла да пређу у стан.{S} Веља позва децу, па  
шмугну у свој разред, па се закључа.{S} Сврши се трагедија!...</p> <p>Љубица изиђе на врата и с 
одведе Љубицу у један крај, к столу, да сврши упис и наплату улога, а Гојко угледа Вељу у првом 
 целим телом, осећајући да ће сад да се сврши нешто страшно и необично важно, да се приближује  
а дисања...</p> <pb n="80" /> <p>Кад се сврши школски рад; Љубица изиђе за децом.{S} Стаде на п 
и му Веља, и оде напред. </p> <p>Чим се сврши збор, Гојко и Љубица изиђоше, готово неопажени, п 
еде одмах, онако драговољно... да се то сврши.{S} Све нешто отеже и одуговлачи: те чекај испит, 
дгони какву напаст од себе.{S} Кад кмет сврши преговоре с родитељем дечјим, он запише у уписниц 
="SRP18993_C18"> <head>XVIII.</head> <p>Сврши се и свадба тихо, мирно; мало ко и сврну пажњу на 
ђу у школу на Петровдан, па оде.</p> <p>Сврши се та необична школска година!... »Дакле, то је и 
тељица.{S} Пре две године <pb n="51" /> свршила је школу.{S} Сирота, нигде никог нема, а врло л 
ојко то опази, па чим виде да је Љубица свршила посао, приђе јој и одведе је на дно собе, у пос 
 и права ђачка љубав, која је трајала и свршила се исто онако, као што се све сличне »ђачке бол 
им грудима?...{S} Је ли се то збиља већ свршило?...{S} Он се наже њеном уху и прошапта:</p> <p> 
а.{S} А овако, баш ми је тешко.{S} Ето, свршио сам више од ње: она из основне школе право у инш 
ше у соби.</p> <p>— Преп... да, јест... свршио сам Учитељску Школу, промуца Гојко оборених очиј 
..{S} У његовој кондујити стајаше да је свршио основну школу; и он сам вазда се исказивао проти 
ше да се овако изрази: нека знају да је свршио целу Учитељску Школу, и ако је привремени.</p> < 
што нисам знала да ће се <hi>онако</hi> свршити!... понављаше она већ стоти пут једну исту миса 
ови мужеви не изјавише, да ће се то све свршити мирно, тихо, без сватова, осим часника.{S} И да 
ставили за мај.{S} Боље је, знате, било свршити те лаке ствари зимус...{S} Ја то радим после по 
ци...{S} У четвртом разреду, кад га већ сврших, умре ми брат, па умре и отац, али ја положих ис 
, као што се све сличне »ђачке болести« свршују.</p> <p>Срећно детињство, красна младости, неће 
тебе... хоћеш...{S} Бога ми, што?...{S} Сву ћу те окитити златом и брилијантима, среће ми!{S} Х 
ктавици, — само да ви нисте онаки...{S} Сву ћу вас обасути брилијантима...{S} Свега, свега што  
во двоје јадника, који дођоше да заложе сву своју снагу за добро и напредак орловачке омладине. 
д да скочи из заседе!... па... па да је сву...{S} Али на што то?{S} Он, он је ту једини узрок с 
} Море даћеш ми, луда жено, па макар се сву ноћ вукли по кући.{S} Не дам ти, каже она, па да си 
 врати, јер осећа да то не може бити, и сву обузима очајање, ужас... али ипак она се креће напр 
ге муке обузеше је и зауставише на себи сву њену пажњу.{S} Какав испит, школа... кад је овде пи 
о соби и трљајући чело.</p> <p>— Ја сам сву ноћ мислио...{S} И то се мора одмах наређивати... о 
 се охлади.{S} Одједном осети над собом сву тежину силе старијега, а необичан јој беше овај ошт 
— Ево и твоје тужбе, ево гле... па и њу сву иситни на парчад, баци те комадиће на под, па их ст 
за послугу.</p> <p>»Куд год се окренеш, свуд се школа сматра као некаква робија или војачина.{S 
тљена...{S} Стаде разгледати прозоре... свуд навучене завесе, али оне двокрилне, те се између њ 
одржа је, опипа му чело, лице, груди... свуд ватра као жеравица...{S} Гојко опет поче о Америци 
, што их ворта с платом, али тако ти је свуд, по свима срезовима.</p> <p>А Љубица само осећа ка 
таде падати за врат, на главу, по лицу, свуда...{S} Једва изиђоше и дахнуше слободно.{S} Али та 
е неко гони...</p> <p>Мрак!... мрак!... свуда вечни непробојни мрак... и око ње и у души самој. 
 знало за односе Љубичине и Влајкове... свуда их виђаху сељани усамљене, обично пред вече: и на 
о погледа.</p> <p>— Није ваљда баш тако свуда?...{S} То би било страшно зло.</p> <p>— Е, госпођ 
дити.{S} Мисли не могу да <pb n="56" /> се зауставе на једном предмету, но само пролећу, увећав 
сла за живот.{S} И ко би <pb n="169" /> се опет могао врнути оној бесциљној, суморној, страшној 
во и позива.</p> <p>— Хм... <hi>он</hi> се потписао, шапну Веља.</p> <p>— Добро, земљаче, иди т 
 ће веома сложно живети. »Помози Боже!« се прекрсти се она, кад изрече ову мисао.</p> </div> <d 
S} Он притрча и узе је за раме. — Треба се договорити...{S} Данас-сутра... ових дана морамо ићи 
ор... да.{S} Хе, ваши су мали, не треба се са њима много журити.</p> <pb n="39" /> <p>— И не жу 
 прилази он столу, пружа руку, извињава се, моли за допуштење да поседи мало у школи... мило му 
вориле кљунове, па само дакћу.{S} Трава се осушила, па из ње бије и трепери она врела измаглица 
 несвестице осећа се веома слаба, једва се креће.{S} Волела би да изиђе до своје деце, и нешто  
пит, али сад у мало не прође зло, једва се спасе слабе оцене.{S} У осталом <pb n="190" /> сад ј 
и, срце јој лупаше живо, махнито, једва се стаде прибирати.{S} Закашља се, јер је стаде нешто г 
, прашина трепери према сунцу и прелива се од пепељаве и беличасте у љубичасту боју...{S} Деца  
рло млада жена, али такве лепоте, каква се веома ретко виђа.{S} Он се загледа у њу...{S} Како т 
још по рубље искамчити...{S} А ви’ш ова се даска извитоперила, па се клацка.{S} Не мари, наћи ћ 
ало ради чега живети«...</p> <p>Гојкова се болест одуљи читава два месеца, и напослетку јадник, 
, без наде, без утехе...</p> <p>Гојкова се зебња испуни.{S} После неколико недеља они не имађах 
 <p>Она промуца нешто у одговор, рукова се са њим механички, не мислећи и корачи напред...{S} И 
p> <p>И Гојко приђе к Драгољубу, рукова се са њим, па му објасни долазак Љубичин:</p> <p>— Госп 
прекиде Веља живахан разговор, и рукова се с Гојком. — Шта сањаш ових дана, голубане?...</p> <p 
г, увијен у неку влажну измаглицу; дрва се превила до земље од југовнога снега што их је притис 
ва гласа.{S} Љубица готово не дише; сва се претворила у трајну, жудну пажњу.{S} Да јој је да не 
ојој дотле није могло ни сањати.{S} Сва се предала радости, коју не умеше ни прикрити, нити се  
емишља куда ће сад...</p> <p>Из друштва се издвоји један младић, веома леп и отресит, као што о 
 себи.{S} Он познаде писара.{S} Сећа га се добро кад је ступио у први разред гимназије, заједно 
 због оцене, него просто онако, боји га се као човека оштра и озбиљна, боји се оних неколико ча 
каква је ово сила у срезу; и капетан га се боји; тако је то, братићу мој.{S} А она не зна, него 
ли, од којих се живо срце леди, а снага се млада топи и вене...{S} Да се само побегне од тих ст 
њој бојазни и страху, и питала се: чега се имала бојати?{S} Ето, већ више од месец дана човек д 
умешно, да деца одмах опазише због чега се она обраћа к њима, па сваки час погледаху у страну,  
лослутног страха.{S} Шта је то, од чега се плаши, не сме да зна, не сме да мисли о томе, али јо 
де како је текла цела ствар и ради чега се све започело.{S} Беше му нарочито криво, што је Гојк 
 зебње, и она се већ почиње чудити чега се то до сад плашила.</p> <p>— Чуо сам, онај лудак, Бог 
ве је сматрало за највећу срећу на кога се она осмехне, све се то радовало, што их је она усрећ 
уде онај тешки сумор и зловољу, од кога се највеселије лице намршти.{S} А ко већ иначе има дово 
 свидео и овај паметан разговор из кога се увери да и Гојко располаже добрим и не малим искуств 
дном да угуши сећање на њега.{S} С тога се одмах, живо, с неком грозничавом журбом предаде посл 
ла госте, па их сад ишчекује.{S} С тога се обрте Гојковој деци, па их стаде нешто запиткивати,  
, да је се и родио за то: да страда, да се пати вечно...</p> <p>Дође и Љубица.{S} Изменила се.{ 
енутак да што пре излети из разреда, да се не осрамоти <pb n="124" /> пред децом.{S} Промуца не 
вори стална, одлука: да се све кида, да се живи пређашњим животом, да се избегавају, по цену жи 
, Љубица застаде између два воћњака, да се надише овога мирисног, чистог ваздуха.{S} Одједном,  
, у току дуго година, тако изрибала, да се црнило виђаше само по крајевима. »Међутим има доста  
 је са своје стране много допринела, да се хладноћа међу њима увећа, а то само због оног безраз 
b n="35" /> плива у срећи и сновима, да се весели животом и сунцем...{S} Нема никакве бојазни!. 
> и сестрине, да остане још са њима, да се мало прибере од тога бунила, да дође к себи.</p> <p> 
p>»Што ми не да Бог мира, мисли она, да се бар сита нарадим са својом децом?{S} Сад видим како  
зали: да оставимо разговор за сутра, да се мало приберемо...{S} Хајдемо на рад: деца нас одавно 
 вољи одговор.{S} Каква је то љубав, да се тако брзо заборави!...{S} Говори о њеној смрти, а см 
угове...{S} А ми да ћутимо као рибе, да се не смемо мрднути, узвикну он са тешким болом, па она 
 учтивости, тек нек се што год каже, да се не ћути, а одборници му понајлак помагаху.{S} Најзад 
 до мете; таман да одморим родитеље, да се одморим и сама од оног сиротовања и гле!...{S} Зар т 
 он: урачунајте све до краја године, да се не мучите са овим лудацима.{S} Ја ћу то са њима за ч 
ником...{S} Све се надамо да дођете, да се видимо.</p> <p>Изиђе свештеник.{S} За чудо: и он беш 
траше само учитељице, и одмах опази, да се ниједна не интересује оним што се ради на збору.{S}  
стараше да радом угуши све те мисли, да се отресе тога бунила и да буде присебна.{S} То јој нај 
алу.{S} Кога ди сте наумили заклати, да се тако брзо обогатите!{S} Нека, молим вас: тако млади, 
Али истога часа она као у сну осети, да се тај фатални дан не може више избегавати, не знајући  
о је добро знала да су то само речи, да се то говори у другом смислу.{S} Ко ће разумети женску  
је тако тесно спојен са њеним бићем, да се већ више не може отклонити.</p> <p>»Како то, мисли о 
е! заповеди писар с таквом оштрином, да се није могло ни помишљати на отпор.</p> <p>Гојко се об 
 кида, да се живи пређашњим животом, да се избегавају, по цену живота, овакви поступци.</p> <p> 
лела је да се упозна са том дечицом, да се зближи са њима.{S} Знала је начин којим се то најбољ 
ом.{S} Ћата се највише дао на посао, да се ти гласови раструбе, а он им је управо и био повод,  
а. — Он јој вели да ради свој посао, да се не плаши ничега.{S} А за писара, како оно... <pb n=" 
— Да, да... потврди Гојко тако живо, да се капетан мораде осмехнути. — Сад ће радити озбиљно... 
 децу по глави...{S} Ко би помислио, да се у таквој школи целе године разлеже јаук и плач јадне 
 кључа и кипи врела крв...{S} Овамо, да се живи!... да се живи!...</p> <p>..{S}После неколико н 
 одмах сам решио да морам ићи овамо, да се обавестим са вама и да се извиним...</p> <p>Љубица р 
врши нешто страшно и необично важно, да се приближује остварење његових најтајнијих и најскриве 
а доба, и тако умешно води разговор, да се Љубици и Гојку чини, као да је он већ годинама међу  
о њена стаса и приђе јој тако близу, да се нису могли гледати у лице. — Ја... ја... казао сам в 
непрестано правила такав инат Гојку, да се овај већ није смео појавити пред њом.{S} Чим га опаз 
хоће да <pb n="199" /> навикне жену, да се не меша у његове »послове.« Жена је зато да слуша и  
рела крв...{S} Овамо, да се живи!... да се живи!...</p> <p>..{S}После неколико недеља цело је с 
гна густу маглу...{S} Да се живи!... да се живи!...</p> <p>Гојко, нешто из радозналости а нешто 
брћући главу изласку.</p> <p>— Па... да се вратимо! одговори Гојко неодлучно, увиђајући и сам д 
p>— Са децом, веселник.{S} Шта ће... да се склони од зла; боље му је.{S} Сад ће и он изићи.{S}  
очито удари гласом на ову реч — и... да се слажемо...{S} Молим вас, опростите ми!« Она пружи ру 
 не хтеде одмах, онако драговољно... да се то сврши.{S} Све нешто отеже и одуговлачи: те чекај  
тито.</p> <p>— Добро... него знаш... да се ћата што не љути? промуца пандур бојажљиво.</p> <p>К 
утка у њој се створи стална, одлука: да се све кида, да се живи пређашњим животом, да се избега 
три дана...</p> <p>— А шта би хтела: да се ухватим за сукњу, па да ти цео дан пиљим у очи?...{S 
брате, не волим онај сељачки обичај: да се руча ма шта...{S} Одвоји мало сира, које јаје па гот 
н, па се врати са одлучним захтевом: да се њему одреди накнада у десет, а учитељици двадесет ди 
о да је гледа... гледа и ћути?...{S} Да се не уплаши!</p> <p>— Душице, не бој се, не плаши се.. 
ву, а мисли се само роје, роје...{S} Да се све то угуши, заборави, па да се живи ко и до сад!.. 
, а снага се млада топи и вене...{S} Да се само побегне од тих страшних дана и још страшнијих н 
мерику, хоћеш?...{S} Кажи само...{S} Да се сакријемо од овога дволичног народа...{S} Па ти ћеш  
ко сунце и разагна густу маглу...{S} Да се живи!... да се живи!...</p> <p>Гојко, нешто из радоз 
ко би било да окрене други начин?{S} Да се огледа!</p> <p>Једне недеље дође он на ручак суморан 
 смешећи се.</p> <pb n="165" /> <p>— Да се женим?...{S} Хо, младићу, ја сам то све преживео...{ 
а ћете? пита га она у чуду.</p> <p>— Да се венчамо, зар ниси обећала!</p> <p>И она зна да му је 
ад није смео отворено рећи:</p> <p>— Да се венчамо... то је!...{S} И то одмах, што пре...{S} Ет 
истрке:</p> <pb n="82" /> <p>— Треба да се изврши наредба Министрова, одвојте ми деветорицу...  
иство.</p> <p>Лекар записа шта треба да се набави болеснику, па изиђе.{S} Пред вратима га сачек 
опа, идући уз њих.{S} И дечица треба да се одморе добро, дуг је пут, а и ви.{S} Па да се упозна 
 да јој се одупре, она и не покушава да се врати, јер осећа да то не може бити, и сву обузима о 
је њоме знак некоме иза његових леђа да се умири... »Шта ли је то иза мене? да није пандур?...{ 
тане, па сад, весела, и срећна, чека да се он пробуди.{S} Седи тако, сва блажена и занесена у с 
ушамо о некоме, па нам се да прилика да се упознамо. — Изволите! рече он, враћајући се у канцел 
 још како!</p> <p>— Мени није невоља да се тако довијам, одсече се Љубица.{S} Од мене ће на исп 
ће у његовим рукама.{S} У глави нема да се јави ниједна мисао: као да је прогутала велику дозу  
, добар је и нож!...{S} Али он поима да се с ножем треба приближити баш уз њега, гледати право  
ствар. — Да скувам кафу, настави она да се не би ћутало.</p> <p>Гојко се изненади, управо уплаш 
{S} Да се све то угуши, заборави, па да се живи ко и до сад!...</p> <p>Устала је весела, спреми 
па..{S} У место да су они сложни, па да се удруженим силама бране, они ударе свако на своју стр 
мо једну реч...{S} Кажи да хоћеш, па да се кренемо одмах...{S} Нека ово све нек остане, што ће  
S} И снови црни, из дана у дан... па да се полуди од бриге.</p> <pb n="200" /> <p>Пред вече, ка 
оре добро, дуг је пут, а и ви.{S} Па да се упознамо...{S} Ко зна кад ћете нам опет доћи.</p> <p 
среће видео.{S} И свака несрећа мора да се разбије о моју главу!...</p> <p>— Море ћути, то је д 
 потом Стојану, како те није срамота да се човек овако мучи код тебе жива!...</p> <p>— Море, го 
је нешто гушити у грудима; она осећа да се овога часа извршује једна нечувена неправда, једно н 
</p> <pb n="78" /> <p>И Љубица осећа да се две руке све више савијају око ње, а она нема снаге  
својити ту црну мисао.{S} И он осећа да се приближило, да је дошло време кад ће та црна мисао д 
аше целим телом, осећајући да ће сад да се сврши нешто страшно и необично важно, да се приближу 
p>— Госпођица није имала коме до сад да се обрати ради уписа, а сад је рада да плати сав улог о 
и држаше високу столицу и чекаше ред да се поздрави са учитељем.</p> <p>— Ово ви је вамилијаз,  
ве, не знајући ни шта да ради ни куд да се дене, само обрће очима десно и лево, скрећући поглед 
ше савијају око ње, а она нема снаге да се томе одупре.{S} Просто не може да се мрдне, не може  
. дај да се бежи!...{S} Не могу ноге да се покрену...{S} Она обори главу и замисли се...</p> <p 
ко дворишта и уђе у ходник.{S} Стаде да се прибере.{S} Беше се веома уморила и узбудила.{S} При 
ужење?</p> <p>— Не знам коме ћу овде да се обратим, а до сад сам био.</p> <p>— Добро, ја ћу те  
 очекивао, а би му по вољи.{S} Хтеде да се упусти у разговор и да је пита што за писара, па уви 
е јој то врло смешно и она већ хтеде да се насмеје гласно, а Пера отвори капак, положи драгоцен 
лазећи ходником школским, писар виде да се отварају врата на Љубичиној учионици, па коракну брж 
ки.</p> <p>Гојко испи, па одмах виде да се и Пера и Љубица нешто смеше и гледају њега.{S} Баш ћ 
остајем на речи.{S} Хајдемо... хајде да се приберемо, да радимо...</p> <pb n="144" /> <p>Она ск 
 А сусед Глиша даће коња...{S} Хајде да се тражи коњ!...</p> <p>И Гојко корача журно, брижно, н 
братићу, славе ми!...</p> <p>— Хајде да се прођемо мало, обрте се Љубица Гојку.{S} Још ми глава 
орена.</p> <p>— Стојане, дај ми воде да се оперем, прошапта она, видевши Стојана како је гледа  
зницу, рече лекар, али код њега може да се излеже веће зло.</p> <p>— Какво?... узвикну Веља упл 
етан и живахан, као Веља?{S} Не може да се смири на једном месту, врти се на столици, игра му,  
ају многе школе.{S} Без тога не може да се ради ваш посао како ваља.{S} Него знате шта: упишите 
 своје велике сањиве очи, па не може да се начуди, а Љубица оштро одговори:</p> <p>— Школски од 
 све лепо, и чисто.{S} Гојко не може да се начуди откуд се појавише толике ствари, чак и чист б 
да се томе одупре.{S} Просто не може да се мрдне, не може једне речи проговорити.{S} Обузела је 
м, зверским погледом, и опет не може да се одвоји од њених очију, него гледа, гледа, гледа...</ 
ак.</p> <p>— Али, молим вас, ко може да се не љути кад види овако мало дете, а препредено и шир 
 Море ћути, то је добро ако још може да се разбије...</p> <p>— Шта да радим, научи ме, настави  
оље црне кафе, па седе уз њега и узе да се послужи.{S} Влајко је пљесну руком по рамену, то му  
у, да заметне шалу и смех, желела је да се упозна са том дечицом, да се зближи са њима.{S} Знал 
и она се још надала...{S} Мислила је да се то може некако окренути, и ако није знала како би се 
 не рече ништа.{S} Ко вели: право је да се промази прво јутро по свадби, а већ после... хм... д 
д муке што не уме или не сме јасније да се изрази.</p> <p>Она га гледаше кроза сузе са отворени 
једно од другога, старајући се обоје да се покажу што веселији.{S} Разговори се вођаху или о шк 
зелене траве, по којој су већ почеле да се купе росне капљице.{S} Вода се тихо слеваше преко ка 
 трпи!... рече у себи.{S} Дође време да се опет страда!...{S} А ове ћу јесени тешко страдати, т 
 табла и т. д.{S} А сад је већ време да се почне радити.{S} И јесте ли видели како иде славно:  
 он; какав хлеб!{S} Зар још и о томе да се бринемо.{S} Реците само колика нам сума треба да без 
, а срце лупа бурно, живо.{S} Не сме да се покрене, да мрдне ма чиме..{S} Само гледа, гледа у о 
у, како то све прима к срцу и не уме да се задовољи малим...{S} Живи с другом!{S} Па нека га, к 
отоцима!...{S} То је... оногај... не да се рећи...</p> <p>Љубицу удари нешто по глави, те јој с 
ад год га види, а нарочито кад стане да се увија око учитељице.</p> <p>— Зашто нисте израдили с 
{S} Другови из гимназије, па се чине да се не познају.{S} Господин Пера с нарочитим задовољство 
 више као васпитачици.{S} Паштила се да се навикне на лепо опхођење, на милостиве, пријатне реч 
оше решења у протокол, договорише се да се сутра изврши упис нових ученика у први разред, па се 
 се одједном промени у лицу; види се да се спрема за некакву изјаву, па га почело обузимати вел 
риближаваше школи.{S} Учинило јој се да се одоцнила, и ако тек беше сунце огрејало.{S} Данас је 
 је стаде посматрати.{S} Учини му се да се из саме душе његове појављује нека сила, која га сна 
 Ја гледам кроз тарабу како не умете да се браните, одговори му она и зацену се од смеха, сећај 
вај смера.</p> <p>— Е сад ако хоћете да се мало прођемо, и бар да ме том приликом испратите, ре 
у у политику?</p> <p>— А зар мислите да се овај грешни колега мешао, па ипак му је ово треће ме 
 Оном вашем другу из Брезовца реците да се чува од пандура...{S} То је, знате, чудан народ... х 
/p> <pb n="147" /> <p>— Само немојте да се промените до сутра...{S} Ја сам казао... нек се смат 
како су стигли.</p> <p>Одједном поче да се смеши у себи, смеши се, маше рукама и види како се б 
далеко, веома »далеко«...{S} Он поче да се смеши, очи му се засветлише радосним сјајем, руке се 
оворити.{S} Тешко!...{S} Она увиђаше да се међу њима почиње отворено непријатељство, <pb n="67" 
{S} Таман оп <pb n="119" /> смишљаше да се крене до председника, а споља га ловну оштар глас.{S 
ну туђу реч.{S} А и згодније му беше да се овако изрази: нека знају да је свршио целу Учитељску 
</p> <p>— Па немој, болан, тако више да се мучите...{S} Глас му веома задркта и он застаде, па  
та?... еј незгоде!...{S} А онај пише да се не закључавају свакад«...{S} Полако, као сенка, прит 
еху пошли Вељиној школи, па свратише да се виде са Гојком и да се Пецић упозна са његовом домаћ 
ад виде да га она сама увек позива и да се радује сваком његову доласку, он се умири, и све му  
ићи овамо, да се обавестим са вама и да се извиним...</p> <p>Љубица раширила очи, гледа и не ра 
лако... биће времена да све видите и да се у свему разочарате.</p> <p>— Али за Бога, ваљ’да ник 
, па свратише да се виде са Гојком и да се Пецић упозна са његовом домаћицом.{S} Чим наступише  
.. »И она би се наљутила, опазила би да се радујем.{S} Па што?... баш да видим шта ће радити, а 
 сутра сви ђаци ићи у цркву.{S} И ви да се спремите да, идете са вашом децом.</p> <p>»Хвала Бог 
атићу, још чупавији и гори; заборави да се умије, рече он, смешећи се.</p> <p>И Гојко изиђе у х 
 води на муке...</p> <p>Богосав види да се она ућутала као окамењена, па чека његову реч, као ш 
не пред огледало, тргне се, јер види да се мора још седети.{S} Проклети нокти!... цело јој лице 
е.{S} Скрену оком у страну, па опази да се и Љубица некуд далеко загледала, очи се сјаје, не ми 
м гнезду.</p> <p>Најпре Љубица опази да се Влајко стално уозбиљио.{S} Није му се видела љутња н 
е друкчији дани. </p> <p>Гојко опази да се у последње време Љубица одједаред измени: постаде не 
 писару, да види шта је то: треба ли да се боји чега, или ће јој и Веља казати оно исто што и С 
S} Не знаш да ћемо у Америку.{S} Али да се чувамо њега, да нас не опази; може те отети...</p> < 
ејући одрећи, одоше, и ако би волели да се крену одмах са децом.</p> <pb n="73" /> <p>— Извол’т 
p> <p>— Па ето, господине, ми почели да се погађамо са учитељицом за квартирину.{S} Она је пого 
ци, не знајући да ли да му приђе или да се уклони, капетан га ослови:</p> <p>— Ко сте ви?{S} Шт 
ци...{S} О, брате, што сте допустили да се тако мучите без невоље!{S} Изволите, колико вам треб 
 пред својом кућицом.{S} Она помисли да се то и он жури за послом.{S} Међутим Гојко је до сад с 
очиле, па не може ни да проговори ни да се насмеје, а хтела би да каже бар једну реч, да захвал 
леће се и опет трчи, али јој се чини да се не креће с места...{S} Брже, смркнуће се!...{S} Гурн 
 за њега призоре.{S} Љубици се учини да се овде не могу деца навићи реду (а она то хтеде постић 
а господа, па нам неће ни доликовати да се мешамо са таквом ситнуријом.{S} Истина, и ми смо бил 
немоћ и неодлучност.{S} Он ће чекати да се то некако само собом удеси.</p> <p>Деца већ почеше д 
ле јој свану пред очима... она осети да се у њој ствара некакво <pb n="168" /> ново, необично о 
дним погледом...</p> <p>Љубица осети да се одједном све у њој и цела она поче мењати...{S} Прво 
смеше и гледају њега.{S} Баш ће бити да се њему смеју.{S} То га опет збуни.</p> <p>— Какав си т 
Љубица озбиљно и одлучно, па видевши да се писар спрема да избаци неку пошалицу на Гојков рачун 
говарамо, викну Гојко живо, опазивши да се она окреће вратима.{S} Он притрча и узе је за раме.  
 је?...{S} Ужас, треба бежати... дај да се бежи!...{S} Не могу ноге да се покрену...{S} Она обо 
и у себи узвикујеш:{S} Камо рад? дај да се ради!... </p> <p>Улазећи у школско двориште, Љубица  
.{S} Нема никакве бојазни!...{S} Дај да се живи!...«</p> <p>А Велимир се нагнуо Гојку па му шап 
ана учитељица!</p> <p>— Добро, чекај да се обучем...</p> <p>Али Драгутин не чека, него је узима 
»Какво зло, мисли она даље: само тек да се тако каже.{S} Забринути и оптерећени злом људи не см 
.</p> <p>— Море шта ти је, кога имам да се бојим...{S} И шта ми ко може!</p> <p>Она се упути у  
у они, обични сељаци!...{S} Шта имам да се ту...{S} Али знам да ћу задрхтати кад их угледам.{S} 
ао пажњу на промену владе. »Шта имам да се плашим или веселим, мислио је раније.{S} Ја морам да 
 На што ми сад такви снови, кад знам да се не могу остварити!...{S} За кога сам сад? — За овога 
год хоћеш, све те разуме... па и сам да се поучиш чему.{S} А ни ми вам нисмо баш тако велике шк 
 вас звао мало пре.{S} Заборавио сам да се ваш посао не сме прекидати.{S} Ја, знате, научио на  
клони своју дечицу за школу, рече им да се ту играју, па се онда полако приближи Гојку.{S} Он с 
пази њу, он се обрте деци, нареди им да се спреме, па их пусти кући.</p> <pb n="46" /> <p>Љубиц 
ровели детињство и младост?{S} Видим да се радо сећате младости...</p> <p>— Младости?... понови 
мо... неће да чује...{S} А сад видим да се каје.</p> <p>— Еј, мој грешниче!... одговори му Веља 
в рече да сте дошли...{S} Дај, велим да се упознамо. </p> <p>Љубица се осврташе, збуњена, погле 
уг, болан...{S} Нећеш са колегиницом да се куцнеш! рече му писар.</p> <p>— Заборавих... промрмљ 
се осећа оштрина у ваздуху.{S} Таман да се лепо путује.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
тељ се рукова са одборницима и таман да се измакне, а председник му сврну пажњу на једног сувоњ 
 из суднице и примите нас у ваш стан да се мало заложимо и разговоримо.{S} Госпођица, држим, не 
оли Космај?...{S} Гојко ме онда звао да се пењемо...{S} Његова Америка«...</p> <p>Лете, лете, м 
 прибра се...{S} Слеже раменима, као да се чуди шта то она бунца, па се окрете к вратима друге  
?</p> <p>— Зашто? зачуди се она, као да се буди иза сна.</p> <p>— Па видиш да човек умире... на 
 руке, па махну њима преко лица, као да се умива овом влажном измаглицом, стресе се од хладноће 
о предахну.{S} Погледа око себе, као да се буди из дубока сна...</p> <p>»Што је то легла на сто 
он и стаде се окретати око себе, као да се увери, да доиста нема свеће.</p> <p>Љубицу удари ова 
чије: много обичније, познатије, као да се сад тек јасно испољила свака црта на њему.{S} И као  
а или мајку, па ни мрднути даље, као да се плаше какве велике напасти.{S} Тек по неки слободниј 
ди!... рече пролазећи покрај ње, као да се чуди беди невидовној, па уђе у собу, обрте кључ у бр 
 свесније...{S} Погледа по соби, као да се нечему досећа...{S} Мучи се, напреже памет, а све га 
 лица, машући по неки пут руком, као да се брани од кога, и мрштећи се.</p> </div> <div type="c 
>Како то? рече она тихим гласом, као да се боји да га не пробуди.{S} Сваки ко је преживео младо 
брковима.{S} Он улажаше пажљиво, као да се бојао пореметити кога у раду, али кад опази да је Љу 
 крвљу, али она ипак гледа тако, као да се тај говор ње не тиче, гледа преплашено, зачуђено, ун 
Он застаде, трљајући руком чело, као да се одмара од великога напора мисли.{S} А она га гледа.. 
а, жуборећи лагано, тајанствено, као да се и она, уморна, спрема на починак.{S} Сутон се прибли 
 али он гледаше оштро и озбиљно, као да се тај разговор њега ништа не тиче. »Видим ја, нема ту  
њеним уснама.{S} Дохвати мараму, као да се брише, па га опет погледа и насмеја се још јаче.{S}  
.{S} Стој, неки покрет и звук... као да се љубе?...{S} Јест, пољупци!... и слух се још више пов 
етли најпре чуђење и страх...{S} Као да се пита: шта је ово, чије је?{S} Ко сме ово узети у сво 
.</p> <p>»Какво ли је ово чудо?« као да се питаху њихова лица, али они ћутаху док им се путник  
астаде, збуњена и преплашена, па као да се премишља куда ће сад...</p> <p>Из друштва се издвоји 
разгледа по соби несвесно, стаде као да се нешто мисли и одједном пљуснуше сузе из очију као ки 
ечем упорно.{S} Одједном стаде и као да се нечем домислио, узвикну:</p> <p>— Ха, чекај...{S} За 
ни сама зашто...{S} Она се осети као да се нагнула над провалијом, нагла се и већ губи равнотеж 
чи из груди, а дихаше брзо, брзо као да се гуши... лице јој се искриви од некаква болна трзања. 
 је дошло време кад ће та црна мисао да се претвори у грозну јаву...{S} Страшно!...{S} Поред то 
— Смрдибуба једна!...{S} Он се нашао да се брине о моралу и светињи школској!...{S} Написао чов 
е смела.{S} До године ћу имати право да се јавим на практични испит.</p> <p>— Где ви је чича Ст 
орких прекора, да је посаветује како да се спасе од зла, јер држаше да још нема ничега озбиљног 
кну он, обрадован што се досети како да се извуче из неприлике, па се одједном обрте, отресајућ 
 главу десно и лево, не знајући како да се склони од тих изјава, које га узбуђују.</p> <p>— Онд 
 из безазлена детињства.</p> <p>Како да се не сећа!{S} Зар би се могло то заборавити?{S} Па шта 
але, разрогачиле се и не могу никако да се одвоје од онога страшна погледа...{S} Само се вилице 
од очију.</p> <p>— Кад не би требало да се једе и живи, одговори она смешећи се.{S} Али треба з 
ила ревизора, јер се о њему говорило да се бави самим ситницама из школскога рада.{S} Прионуше  
 узимајући мрвице хлеба у уста, само да се види да она још руча.{S} А на душу пада све већи тер 
 Иде унаоколо, укршта средином, само да се згреје.{S} Осећа и глад, глад у желуцу, али зна да н 
ише неће бити страдања...{S} О, само да се поживи на миру!...</p> <p>А Љубица и Влајко друкчије 
ник, па као Монте-Христо!...{S} Само да се чувамо од пријатеља и полиције!...{S} Знаш, нећемо с 
 побожно, онако женски: знајући само да се тако ваља, не размишљајући нимало ради чега то чини. 
на шта може бити!...{S} А немој тамо да се збуниш.{S} Капетан је добричина; не бој се!</p> <pb  
едати и записати све што је потребно да се набави.</p> <p>Гојко иђаше напред, намрштен и узнеми 
ћи пред ноге.{S} Обома беше незгодно да се погледају, а знају да се не могу ћутећи мимоићи.{S}  
успешна рада, па сад не може довољно да се наговори.{S} Стаде се хвалити својим другим разредом 
овек, путовао цео дан, па треба лепо да се одмори. <pb n="11" /> Тако је то, братићу мој!...{S} 
.{S} Рећи ће јој се да хоће нарочито да се покаже пред људима.{S} Нека, има времена и за то, ка 
е у канцеларији.{S} А ти треба вешто да се прикрадеш и да предаш ово писмо његовој госпођи, раз 
тога лепог доба, детињства...{S} Зар да се не сећа онога гнезда, у облику једне мале, накривљен 
шта!...{S} Млада сам, здрава, па зар да се не смем ни с ким нашалити.{S} Није ово манастир, нег 
набрао и носио их у џепу.{S} Али зар да се <pb n="26" /> не користи овом приликом и не узме пра 
{S} И сад јој одједном дође на памет да се запита: да ли су њени поступци за то време вазда бил 
а, рече он, дижући се.{S} Баш ће сит да се наради.{S} Хо-хо-хо...</p> <p>Љубица се сад тек сети 
 кос...{S} Милина, не може човек сит да се надише!...</p> <p>После дуга путовања, стигоше цркви 
ако га нешто вуче земљи, не може већ да се држи на ногама, дише некако врло брзо, али се он оча 
же ни то, што сведоци никако не могу да се тачно сете дана, кад је Гојко грдио власт, него само 
ше незгодно да се погледају, а знају да се не могу ћутећи мимоићи.{S} Гојко осећа како га издај 
 и повучен, избегаваше сваку прилику да се не сретне са њом.{S} Сад се већ Љубица од истине наљ 
з очију, али он не смеде подићи руку да се убрише.{S} Скрену оком у страну, па опази да се и Љу 
е се Љубица.{S} Од мене ће на испиту да се захтева сто чуда, а ја од вас захтевам све школске п 
, заплаши га и збуни.</p> <p>»Сад ћу да се сплетем... чим погледам у те људе...{S} Да ли су стр 
 ћу за инат да га једим, још више ћу да се смејем са писарем, нек пуца од једа«.</p> <p>Гојко о 
уставила Гојка, али није могла одмах да се обрне с позивом... прво ваља припремити земљиште око 
на изведе децу на двориште, пусти их да се протрче а сама се стаде брисати <pb n="29" /> марамо 
даше тешко болестан.{S} Час га видиш да се једва вуче преко дворишта, главу тужно оборио, очи г 
ше довољно светлости.{S} Не може још да се прибере од страха.{S} Ноге му дркћу, и он се једнако 
обично, како причају.{S} Не могу још да се приберем од страха.« Још истога дана Гојко је одвезе 
 поче уписивати децу у први разред, »Да се трпи!... рече у себи.{S} Дође време да се опет страд 
а ипак се свакога часа нада добру, нада се да ће се то све окренути на боље, да ће све ићи стар 
«, док не дође на ред Драгутин.{S} Тада се заче прва и права ђачка љубав, која је трајала и свр 
 к њој у школу.{S} Она застаде, загледа се у њега, и као да јој одједном сину нова мисао у глав 
иким, црним очима и она се упи, загледа се у Гојка, примаче му се још ближе, врло близу, тако д 
ти глава куће, насмеја се он, и загледа се у Љубицу...{S} Поглед му остаде на њој подуже, и на  
е.{S} Предахну од уморна хода и загледа се у даљину...{S} Осети да је обузима страх, баш прави  
 двориште.{S} Отвори вратнице и загледа се у Гојка, па кад га познаде, обрте право низ пут; Гој 
а, врати се на пређашње место и загледа се у свој часовник...</p> <p>Толико пута је, док свршав 
рктање, али се он прибра брзо и погледа се са Гојком право у очи.</p> <p>— Јеси ли ручао?</p> < 
рекиде рад и приђе јој, гледајући преда се збуњено, али му још у очима играше она весела, ватра 
ега протрча велики кер, гледајући преда се...{S} Баш као наручен!...{S} Дечко махну руком и ско 
је свршио основну школу; и он сам вазда се исказивао против школе и школованих људи, али тек бе 
Ту је и Просветни Савет, за Бога; ваљда се то не ломи баш тако лако!... запита Љубица узбуђеним 
ачке руке, како се дижу к лицу, па онда се спусте и млатају поред кратких кукова. </p> <p>И Љуб 
очеле да се купе росне капљице.{S} Вода се тихо слеваше преко камичака, жуборећи лагано, тајанс 
снатих капака; са стране око очију кожа се почела брчкати, те даје целом лицу израз скривеног л 
аном, белом одећом, а мирис од ње пружа се далеко унаоколо.{S} Понегде је ова чиста, бела одећа 
гоше кући.{S} Гојко већ ништа не зна за се.{S} Стојан га скиде и намести на кревет, па се испра 
на!... слободна!... и уз ту мисао указа се одмах и друга, али из далека, нејасно...{S} Ну она ј 
снаге..{S} Он се поведе, поведе и сроза се у прашину, а она протрча кроз вратнице и одмах закач 
акоше у сокаке, а она се још мучи, трза се и осврће уплашено око себе...{S} Шта је ово?...{S} Д 
столице, намршти се кад опази Гојка уза се, и гледајући кроз прозор уздахну:</p> <p>— Ах...{S}  
о мучење... гледати га свакога часа уза се и знати да је у праву располагати тобом као...</p> < 
 но угледа танахну фигуру девојачку уза се.{S} И он се дао у неке мисли, од којих му се густе в 
бојица загрлише и пољубише.</p> <p>— Ја се чудим јуче о коме то мој кмет говори: неће да ми куп 
иђе и моли да је изведем из школе, а ја се тек онда наљутим, па скочим ономе на леђа... па гази 
са, док се Богосав сети па оде.{S} И ја се склоних, братићу, од зла.{S} Не знаш ти каква је ово 
 ти контраве!... настави кмет и засмеја се слатко.</p> <p>— Та није код нас школа од јуче, допу 
азнике, и још да вам дам приде, насмеја се Веља.</p> <pb n="167" /> <p>А Гојко се само смеши и  
тељу, не можеш бити глава куће, насмеја се он, и загледа се у Љубицу...{S} Поглед му остаде на  
а, а пред њу стаде Веља учитељ, насмеја се весело, па је запита!</p> <p>— Докле ћеш ти, море, д 
орочава моју очигледну наставу, насмеја се гост, па се обрте Љубици. — Како вам се свиди прво м 
p> <p>— А што гледаш госпођицу, насмеја се гост, кад ти она не може злу помоћи.</p> <pb n="31"  
ке удобности!...{S} Ха-ха-ха... насмеја се писар.{S} Знамо се добро колико смо тешки.{S} А, Бог 
и науке...</p> <p>— Ха-ха-ха... насмеја се Гојко гласно.{S} У Орловици, а и по осталим селима,  
а лепо се носиш...{S} Хохохо... насмеја се он весело, видећи како она црвени од његове шале.</p 
 отвори врата од своје учионице насмеја се весело и стаде певуцкати неку песмицу.</p> <p>Пред ш 
о ожењен!... одговори Влајко, и насмеја се.</p> <p>— Знам, него сте извесно жалили?... настави  
 се брише, па га опет погледа и насмеја се још јаче.{S} А Гојко, озбиљан и намрштен, са неким п 
па осиротео, одговори им Веља и насмеја се, али они обоје гледаху Влајка и чекаху његов одговор 
и некако ђаволски кресну оком и насмеја се.</p> <p>»Милица... откуд она ту?...{S} Па у мојој ку 
е... може и више, одговори он и насмеја се.</p> <p>— Знам, али то не ваља; не одговара захтевим 
че он, махну руком по ваздуху и насмеја се гласно, па онда настави:</p> <p>— А ви, то је већ др 
јаше. »Као цигани!« рече отац и насмеја се. »Даће Бог, па ћемо до године у нашу кућу« одговори  
им, разним бојама, те све трепери, сија се и прелива под јасним небесним сводом, који се, и сам 
 /> осврћући се на човечја гнезда, која се појаве уз њене обале па их одједном нестане...{S} Св 
Одједном се стаде разбијати магла, која се беше ухватила око Љубице, и она, с највећим чуђењем  
добре овце.{S} Густа сура прашина, која се према сунцу преливаше у неко црвенило, стаде их штип 
кла.{S} Она, чедна детиња осећања, која се улевају у душу још мајчином храном, почеше се бунити 
последица те слоге беше нечистота, која се морала трпети, и јевтине намирнице, које су још више 
тавите га, молим вас, рече Љубица, која се веома узбуни од старчева плача.</p> <p>— Добро, кад  
 година, црне густо обрасле браде, која се од половине на ниже преливаше у затвореножуту боју;  
са какве отомбољене шљивове гране, која се пресамитила преко прошћа.{S} Од невоље удариш средин 
ашене, дуго гоњене, уморене звери, која се одједном нашла међу својима, ну ипак се окреће око с 
јући тужно за погрбљеном старицом, која се, ослањајући се на дугачак штап, удаљаваше све више и 
ледаше да не изгуби из вида школу, која се, са својим високим димњаком <pb n="4" /> издизаше ма 
 завитла и удари о крушкову грану, која се пресамитила преко плота.{S} Паде неколико жутих, зре 
гледа, гледа у ову погнуту фигуру, која се у сутону нејасно оцртава, и чини му се да сваки њен  
ајући кроз сутон необичну силуету, која се удаљаваше од њега испод пуних китњастих шљивових дрв 
 милина гледајући ову нејаку децу, која се поверавају њеној бризи; она би их све одједном изгрл 
S} Над селом се носе гласови стоке која се враћа с паше, паса и деце која их дочекују, петлова  
х дочекују, петлова и друге живине која се спрема за легало; све се то спојило у један самобитн 
ђене још пре двадесет пет година; свака се искривила, раскламитала...{S} Љубица седе на предњу  
} Осећајући то све јаче и јаче, заплака се горко, очајнички и паде на узглавље...</p> <p>Неко г 
Љубици престао је и да мисли...{S} Нека се само овако продужи <pb n="140" /> једнако... нек се  
нако... нек се ништа не мења, само нека се врати потпун мир, па ништа друго не жели...{S} Али д 
 застирачем.{S} Чим уђе у собу, девојка се скиде, па обуче једну шарену сеоску сукњу, на леђа м 
ћи утехе, ако је још има.</p> <p>Смиљка се најпре пренерази, уозбиљи се и већ беше готова да пр 
ништа...{S} Иде тако замишљена и смешка се задовољно, детињски...</p> <pb n="206" /> <p>О, сад  
ако исто.{S} То није кућа!...{S} О, ала се грдно преварих!«...</p> <p>А Гојко ради, иде и мисли 
природан, суманут...</p> <p>— Загледала се... куда?... узвикну он, гледајући је у очи.{S} Остав 
, која је дошла пре три дана и упознала се са главним околностима, саопшти Гојку да ни он нема  
 навуче покривач на главу...{S} Старала се да више не мисли, док је не превари сан...</p> <p>Из 
ој пређашњој бојазни и страху, и питала се: чега се имала бојати?{S} Ето, већ више од месец дан 
многобројне другаре и другарице и стала се са њима играти мушких игара: ораха, крпигуза, лопова 
блажена кад се руковала са њим, осећала се срећном, много срећном!{S} И данас јој срце јаче зак 
ступила одвратност према свему, гнушала се сама себе и свега...{S} После, кад се довољно настра 
као да се нагнула над провалијом, нагла се и већ губи равнотежу... оздо из црна бездана вуче је 
е свашта.{S} А учитељица, велите, тргла се? </p> <p>— Да, да... потврди Гојко тако живо, да се  
Зна само да је некако зажмурила, занела се, опила... и пала у пропаст.{S} После је наступила од 
лом можда никуд и не гледа...{S} Занела се тако, па се само смеши, а очи јој се стакле и стоје  
еоране и засејане њиве...{S} Изнад села се, тамо у даљини подигла танка пробојна измаглица, а т 
рним гласом, јавља се ћук.{S} А из села се носи, све лакше и лакше, нејасно, тихо брујање.{S} Д 
p> <p>Једнога дана вејаше снег.{S} Цела се околина бели, бели се сав видокруг, увијен у неку вл 
 ваздух постаје гушћи, тамнији.{S} Цела се природа умирила, па се само још осећа њено гигантско 
мислећи ни о чем.{S} Згурила се, савила се у клупче, наслонила главу на уздигнута колена, а око 
чела седети, а она се погрбила, превила се онако исто као и Љубица, само у још већој мери.</p>  
отеса, докле ти год око допире, пружила се час таласаста час равна поља, по којима су наизменце 
ао учитељ, на лицу овога сељака опазила се жива радост, коју он није ни сакривао.{S} Прилазећи  
, страдалнички, а по целом лицу разлила се она суморна меланхолија, која придаје необичан израз 
ла некако сасвим друкчија.{S} Уозбиљила се још више, али је некако постала равнодушна према све 
а је рано после свадбене ноћи, опремила се лепо, чисто; спремила све што треба да је готово, ка 
д!...</p> <p>Устала је весела, спремила се, прикачила часовник на груди, пошто га је прво дуго  
и.{S} Обузела је нека студен, скаменила се, нешто је загушило у грудима, па ни мрднути се, ни п 
но...</p> <p>Дође и Љубица.{S} Изменила се.{S} Здравље је поправила, али она дошла некако сасви 
у наде варљиве и узалудне.{S} Променила се много.{S} Једва би је ко могао познати.{S} Од лепе,  
а се већ прибирала, размислила, умирила се, па иде на рад као и до сада.{S} Шта ће, кад јој је  
млада снага носила са недаћама и борила се живо, одважно, са самопрегоревањем...</p> <p>После д 
ништа и не мислећи ни о чем.{S} Згурила се, савила се у клупче, наслонила главу на уздигнута ко 
ује дете где говори:</p> <p>— Повратила се... била јој мркла свес’...</p> <p>»Шта ово... ко се  
зето тврдом леденом кором.{S} Налактила се тако на сто, стисла главу обема рукама као клештима, 
> <p>Љубица је пазила на децу и крстила се побожно, онако женски: знајући само да се тако ваља, 
толико више као васпитачици.{S} Паштила се да се навикне на лепо опхођење, на милостиве, пријат 
врти!...{S} А она се већ решила, решила се!...{S} Брже, брже да не буде доцкан!... </p> <p>И он 
 ђачка љубав, која је трајала и свршила се исто онако, као што се све сличне »ђачке болести« св 
ло, и ако је још доста рано.{S} Навукла се по околини густа магла, па роси по мокрој, раскаљано 
 једна усна малко... врло малко повукла се у страну, те са ње лелуја сенка осмеха и још јаче ис 
 срце и душу да развесели.</p> <p>Школа се крену.{S} Напред иђаше Љубица са својом децом, весел 
какву ствар, нарочито украс.{S} Кренула се у школу.{S} Време бејаше оштро, хладно...{S} По цело 
рбама, кратким и суморним гласом, јавља се ћук.{S} А из села се носи, све лакше и лакше, нејасн 
 о јутрошњем разговору са Љубицом, Веља се поче крстити и смејати.</p> <p>— Лудаци!... прави лу 
еше обојица и опет се згледаше.{S} Веља се први прибра, намршти се и проговори:</p> <p>— Овај ћ 
едају за ручак, а наиђе Влајко.{S} Веља се намршти, и ако је дотле био веома расположен, одједн 
Лекар оде, а Љубица уђе у собу.{S} Веља се таман почео спремати за одлазак.{S} Понови јој све л 
 брега, гости се дигоше да иду.{S} Веља се спреми да их испрати, а учитељка мора остати код дет 
и му урадила од срџбе!...</p> <p>А Веља се смеши весело, као да је то и очекивао, као да је све 
љена, непријатна, ноћнога дежурања Веља се зачуди овој шали, али се брзо прибра, поздрави се са 
о уплашену и необична изгледа лицу Веља се досети јаду, намршти се и као да и њега обузе лако д 
ица зачуђено.</p> <pb n="49" /> <p>Веља се смешка неприметно, и сам прави зачуђено лице, као ба 
 стану дизати и спуштати...</p> <p>Веља се одмах по ручку диже и позва Гојка да га прати, јер с 
заплака, јецајући као дете.</p> <p>Веља се намршти и прође преко собе.</p> <p>— Јеси ли луд?... 
није потребно да они знају.</p> <p>Веља се још од првих речи њених уозбиљи, а кад саслуша шта ј 
о, једва се стаде прибирати.{S} Закашља се, јер је стаде нешто гушити у грудима. </p> <p>Богоса 
дан тренутак, па опет их обори, накашља се мало и проговори као истрке:</p> <pb n="82" /> <p>—  
 привежемо козу, па терај!...{S} А вама се, видим, не допада такво уживање? <pb n="32" /> Ништа 
двориште, пусти их да се протрче а сама се стаде брисати <pb n="29" /> марамом и дувати уснама, 
 ако још дуже са њим поживим.{S} И сама се чудим како то одједном наиђе... одмах после венчања. 
<p>— Сиротиња смо, господине...{S} Нема се од куд.{S} Дације су велике, подавише нас, продужи ј 
та погледа масним очима Ђокића и спрема се за дворбу.</p> <p>— Гледај, бре, немој да оставиш ко 
рак, ложи се ватра ту на обали и спрема се доручак.{S} Родитељи им, пука сиротиња, журе се на р 
 Сад се баца око на многе стране, а има се на чем, у пространом Београду, зауставити и забавити 
 истим сјајним идеалним мислима, којима се највише бавила у школи.{S} Срце јој беше препуно мил 
ори десни образ, осећа сва места којима се бол и ватра пружају, онако дужином... то је извесно  
ли оним истим својим изразима, с којима се погађа и цењка за коже, шљиве и друго; а то се Љубиц 
о проткано нејасним осећајима, у којима се ни она сама не може разабрати...</p> <p>Почетком авг 
отворише <pb n="115" /> врата и на њима се појави писарка, он шмугну у свој разред, па се закљу 
зреда, а вратнице се отворише и на њима се показа, сва увијена, Љубица.{S} Иђаше полако, погуре 
лину беше чаробан, заносан.{S} Под њима се зелене густи зрели воћњаци, трепери шаренило по град 
 све до краја видокруга.{S} По потесима се жуте пожњевене стрњике, или се зелене подотављене ли 
затвори двориште за Милицом, на вратима се појавише Богосав и Влајко.{S} Како се опремио!{S} На 
 па стаде гледати у мрак.{S} Пред очима се непрестано ређаху некакве необичне слике.{S} Најпре  
неколико жутих, зрелих крушака... једна се распрсла на двоје, па се беле полутине и преливају с 
и предадоше се тешким мислима.{S} Једна се чуди новом нараштају, како то све прима к срцу и не  
тих школу...{S} Док ја то наредих, жена се разболи... видим да је шарлах, после већ и доктор ре 
е надзор над нама.{S} Кад не радим, зна се шта ме чека, па ма ко био горе.{S} Та млађи смо, па  
. прави лудаци! и ти и она...{S} Не зна се које је луђе од вас двоје.{S} И ти јуче цвокоћеш у з 
 осети да јој се поврати сва снага, она се изви из тих руку и скочи...{S} Први тренутак беше ст 
и пред очима.{S} Кад разгледа боље, она се најпре трже и устукну... некакав страшан бол стеже ј 
.{S} Силазећи низ камене степенице, она се тако повођаше у страну као да ће сад пасти; издала ј 
ати.{S} Лежећи уз њене топле груди, она се сети срећнога детињства, кад беху само њих двоје дец 
појавити пред њом.{S} Чим га опази, она се бајаги обрне Стојану, и ако чиче ту нема:</p> <p>— Ј 
, дивне слике замишљене будућности, она се смеши тим слатким санцима и у исто време чује како ј 
 снага.</p> <p>Кад се смрче сасвим, она се исправи и седе на кревет, па стаде гледати у мрак.{S 
ој наиђе њена обична туга за кућом, она се завуче у жбуње, па стане нарицати исто онако, као шт 
прочита све, па спази чак и нумеру, она се охлади.{S} Одједном осети над собом сву тежину силе  
ена!...{S} У кујни нешто клопара... она се уплаши, застаде...{S} Чује се кашаљ...{S} Ах, то је  
 неки светли дани, срећни часови... она се топила само од једнога погледа, била је блажена кад  
о засветлеше, образи се заруменеше; она се сва предала томе послу, који је и њен...{S} Ту су јо 
Донесе јој лепу и скупоцену гривну; она се веома расположи, а писар уживаше само, гледајући је  
мети извући... како је до сад!..{S} Она се истина расположи од те мисли и поче радити лепо, без 
 било да... ах, шта ја радим!...{S} Она се сама згрози од ове ужасне мисли, коју угуши одмах, ј 
а то време вазда били умесни?...{S} Она се загледа у даљину и стаде у мислима претурати дан за  
{S} Да ли је то био њен глас?...{S} Она се једва диже, и лагано пође селом кроз мрачне и криве  
покрену и чини јој се застаде...{S} Она се спреми да повуче јаче... али истога тренутка нешто н 
сиљка, мирис и оне исте мисли...{S} Она се занесе, не слушајући шта се ради око ње.</p> <p>Кад  
је обасјаше коси, врели зраци...{S} Она се трже...{S} Шта је ово?...{S} Где је она?...{S} Ах, о 
ађа и очекиваше нешто страшно...{S} Она се приближи још више, погледа га и прошапта му неколико 
ати, не знајући ни сама зашто...{S} Она се осети као да се нагнула над провалијом, нагла се и в 
их дана, који јаком наступају...{S} Она се стресе, читајући у његовим очима и дивљу одлучност и 
 у глави ври, ври као у котлу...{S} Она се хвата мислима за поједине речи Стојанове, али у глав 
, па о њима нико не води рачуна.{S} Она се нервозно диже и рукова са писарем, правдајући се узг 
S} Писар јој приђе, весела лица.{S} Она се обрадова његову доласку, не знајући ни сама зашто: д 
убицу свакад пресече преко срца.{S} Она се не досећа да је настало време озбиљном раду, не види 
леда, поцрвене и хтеде да прође.{S} Она се насмеши неким болним осмехом, па му довикну:</p> <p> 
малу децу, а не за онолике ђаке.{S} Она се опет врати женама, где беше гомилица новоуписаних ма 
ратио у школу до абаџиске чесме.{S} Она се зачуди његовој појави, а он пружи руке радосно.</p>  
 иде напред или да мало застане.{S} Она се диже и опет га погледа.{S} Јест, то је оно лице... с 
пред њом, дркћући сав од љутине.{S} Она се намршти, видевши га таква, што се не измаче оку њего 
е је црвенило по лицу обузимаше.{S} Она се стресе, и одједном прекиде те мисли.</p> <p>»Шта ја  
</p> <p>Око подне дође јој мати.{S} Она се сва промени, кад угледа то мило јој лице, скочи с кр 
у, па не може ни гласа да пусти.{S} Она се диже са столице, па дохвати рукама наслон и стаде че 
у Београду, у железничкој улици.{S} Она се диже са кревета, устаде и угледа пред собом Драгутин 
 њу обузе пламен жудње за радом.{S} Она се преобрази: очи се весело засветлеше, образи се зарум 
учини, али јој то беше одвратно.{S} Она се само приближи још више и одједном се загледа у оно м 
 се плашљиво прибијати уз матер.{S} Она се намршти и грубо проговори: </p> <p>Што бежиш? нећу т 
е снаге за даљу борбу, за отпор.{S} Она се грозничаво хватала за ма какав повод или случај, кој 
он на ручак суморан, готово љут.{S} Она се склони, па стаде из кујне певати неку веселу песмицу 
а новчана... али ваљада није то?{S} Она се замисли и не дође ни до каква решења.{S} Зна само да 
 Бог гледа са неба на сиротињу!...« Она се стресе од те магловите зебње, погледа на Гојка, који 
за мислима, све црње и страшније, а она се претура у живом пламену, који јој обузео тело, стеже 
ше и пријатељи замакоше у сокаке, а она се још мучи, трза се и осврће уплашено око себе...{S} Ш 
ало, коса у велико почела седети, а она се погрбила, превила се онако исто као и Љубица, само у 
он...{S} То ће бити чеврти!...{S} А она се већ решила, решила се!...{S} Брже, брже да не буде д 
 опустело гнездо.{S} Иљадама година она се таласа овом долином; иљаде ће још проћи, а она ће ис 
зину од чуда.{S} Још пре две недеље она се нешто разговарала са њим о броју ђака, па онако у ша 
уги.{S} Нестало и страха и зебње, и она се већ почиње чудити чега се то до сад плашила.</p> <p> 
које јој помути цело расположење, и она се опет осећа као у ланцима...{S} Тако и болесник гледа 
има, ватра је обузимаше све више, и она се опет приближаваше стању, које личи на врућицу...{S}  
у овом новом чаробном стању душе, и она се не смири док не осети, да јој је сваки делић тела, к 
ими се... гурну је некуда снажно, и она се претури...</p> <p>Стојан се трже, ослушну... и одјед 
ик умире.{S} Мисао беше о Влајку, и она се сва стресе од пријатне и необичне дрктавице, која је 
 оштра, убиствена струја по срцу, и она се поведе...{S} Не, не... треба стајати, треба издржати 
 и доликује мужевима, а не као... и она се одједном трже од ове нове мисли, јер је избегавала с 
Стакло!... мртав!... мртав!...{S} И она се таман спремаше да побегне из собе, а Гојко уздахну т 
чак расположена према њему«...{S} И она се сети неких тренутака, кад му је изјављивала нешто на 
дило, стало, не куца нимало...{S} И она се сва окаменила...{S} Ужас!...{S} Које је доба?...{S}  
 по кад што грчевито заиграју.{S} И она се, ваљада, пренела у прошлост, или се предала каквом н 
то узме, паде јој поглед на Гојка и она се одједном сва стресе, задркта и хтеде вриснути од стр 
о отвореним, великим, црним очима и она се упи, загледа се у Гојка, примаче му се још ближе, вр 
срце јој јаче, много живље закуца и она се сама некако збуни, занесе... а пред очима јој тако с 
 за послужење, а на Вељино питање и она се слатко насмеја.</p> <p>— Је л’ ти ово комшијска чаша 
, да седнем у ово жбуње...</p> <p>И она се спушта на земљу, окреће се сокаку и гледа, гледа...  
во зло или себи или другоме.{S} Али она се још надала...{S} Мислила је да се то може некако окр 
у обузима очајање, ужас... али ипак она се креће напред и улази у школу.</p> <p>Кад отпоче рад, 
ојим...{S} И шта ми ко може!</p> <p>Она се упути у школу.{S} Врата на Гојковој учионици беху от 
стока посла!{S} Младић и по!</p> <p>Она се осврте и спази ћату где јој се примиче.{S} Би јој вр 
м те...{S} Љубице, друже!...</p> <p>Она се изненади од тога гласа и стаде насред собе, да чује  
p>— Љубице!...{S} Љубице!...</p> <p>Она се трже на столици, скочи и погледа на прозор, откуд се 
Ја сам најсрећнији данас!...</p> <p>Она се диже и пође к вратима.{S} Он гледа за њом, изненађен 
 будеш моја!...{S} Хоћеш?...</p> <p>Она се хтеде исправити, али се Гојко саже и, тресући се сав 
ите ми, поверите се другу...</p> <p>Она се диже са столице, раширених очију и бледа лица...{S}  
и у кући, а мој међу људима.</p> <p>Она се трже и опет поцрвене.{S} Обузе је некаква студен око 
се полако и долазећи к себи.</p> <p>Она се сакри у башту за неко густо ружино жбуње, а Богосав  
апаху, као да привлаче кога, горња усна се, заједно с брком, нервозно трзаше.{S} Он беше сав, с 
амештен <pb n="118" /> уз брвна, ослања се леђима уз дрво и подиже главу, гледајући кроз баџу п 
 сочних, набреклих од једрине шљива, па се испеше на хум.</p> <p>Поглед са хума на село и околи 
ао да ће сад пасти; издала је снага, па се једва креће.{S} На последњем камену стаде и погледа  
 рече он јасно, не гледајући никога, па се обрте ђацима и стаде прегледати њихове радове, као д 
 године само по десетину нових ђака, па се нису ни узимала деца из инокосних кућа, а сад нам тр 
о интимно друштво сеоских залудника, па се ту ћаска о свему и свачему.{S} Влајку већ догрдила о 
 оштро гледају и секу два плава ока, па се на ниже спушта, превијен и мало затубаст, нос; брада 
о соби, гледајући зар шта би радила, па се опет намршти и изиђе из собе.</p> <p>Гојко се подиже 
S} А ви’ш ова се даска извитоперила, па се клацка.{S} Не мари, наћи ће чича иверчицу, па ће под 
тамнији.{S} Цела се природа умирила, па се само још осећа њено гигантско дрхтање, као последњи  
иде да овде нема више никаква посла, па се спреми за одлазак.</p> <p>— Никуд немој из собе изла 
 али се некако при руковању запетља, па се ћутећи врати на своје место.{S} Учитељ се рукова са  
ваздух, ошину га по глави и плећима, па се опет издиже над његовом главом.</p> <p>Гојку се обрт 
масло!...{S} Платићете!... рече она, па се огрте и оде преко дворишта.</p> <p>— Ето нам сад нов 
шише од њеног строгог израза и тона, па се свако укрутило, гледа је право у очи и не трепће.{S} 
Кмет опсова крупно и ћату и пандура, па се одједном надвири у мрачну зграду.</p> <p>— Учитељу,  
 мисли.{S} Љубица поцрвене, задркта, па се одједном баци на мајчине груди и заплака горко, очај 
... промрмља она кроз стегнута уста, па се одмаче.{S} Осврте се по соби, гледајући зар шта би р 
Изиђоше обојица заједно из дворишта, па се онда окренуше сваки својим путом.</p> <p>Кад Гојко с 
насипом, него удари преко Јасеновца, па се јави само капетану.{S} Испричај му све, али разумеш  
ма, као да се чуди шта то она бунца, па се окрете к вратима друге собе, у којој је, у последње  
 они устумарају сваки час у Београд, па се отуд враћају весели, одмах знам шта ће бити.</p> <p> 
ши упис нових ученика у први разред, па се одборници разиђоше.{S} Баш тада уђоше у двориште кол 
ви писарка, он шмугну у свој разред, па се закључа.{S} Сврши се трагедија!...</p> <p>Љубица изи 
јој се обрати, али сад заборави све, па се стаде нервозно окретати око себе.{S} Председник прек 
она од зиме, која је одједном обузе, па се одвоји од столице и пође.</p> <p>— Немој само да зна 
коју он плаховито стегну, подржа је, па се саже и пољуби је.{S} Она као да то не осећаше, него  
, брате!...{S} Другови из гимназије, па се чине да се не познају.{S} Господин Пера с нарочитим  
ушака... једна се распрсла на двоје, па се беле полутине и преливају се на сунцу...</p> <p>— Ни 
оју децу кући и он пусти своје ђаке, па се завуче у своје прљаво сопче, у коме беше сена и ђубр 
сети како да се извуче из неприлике, па се одједном обрте, отресајући рукама браду и даље, и од 
о на том зеленилу.{S} Шљиве цветале, па се цело село заогрнуло некаквом свечаном, белом одећом, 
е их.{S} Гојко виде да ту нема шале, па се прибра и стаде се бранити, али му то не поможе.{S} Ч 
иљности, пристане уз кметовске шале, па се по цео дан вођаху разговори о љубавним аферама и ноћ 
ушташе по мало од оне првашње збиље, па се стаде и она упуштати у разговор, који је водио само  
ки пут одговорио би Гојку на питање, па се опет уозбиљи и ћути упорно.{S} Гојко не може да дође 
ећи, да је незгодно ово дуго ћутање, па се обрте сапутници:</p> <p>— Видите тамо далеко... тамо 
у, а већ и иначе, вазда главно лице, па се дао у објашњавање ситуације присутнима.{S} Слушаоци  
не зна.{S} Да идеш сад одмах у срез, па се прво извести је ли се вратио кући онај...{S} Ако се  
ало да чује разговоре о новој влади, па се затим диже и прође кроз село.{S} Кад беше поред позн 
кати...{S} Као да и Љубица то опази, па се најпре зачуди, а затим се опет насмеши и проговори м 
запуши нос руком.{S} Гојко то опази, па се обрте Стојану.</p> <p>— Је ли море, ти.{S} Од кад ја 
ану и намршти се.{S} Писар то спази, па се обрте ћати:</p> <p>— Баш си права гејачка цепаница;  
прашине, што су се по негде подигли, па се према сунцу преливају и светле неком љубичастом бојо 
p> <p>Она је прочитала његове мисли, па се још сама двоумљаше.{S} Најзад победи женско упорство 
и пред ноге, дубоко занесен у мисли, па се и сама опет занесе мислима.</p> <p>»Чудновата је, ба 
о, не разбирајући ни сам шта говори, па се одједном брзо обрте и изиђе из школе.</p> <p>Љубица  
ледаше ћату, док се овај једва сети, па се одједном диже.</p> <p>— А нама остаде онај дневник о 
Деца поискакаше из клупа као јарићи, па се окупише око прозора, а неки беху поумили и да изиђу  
p> <p>Веља им објасни куда ће проћи, па се по том, проговоривши још неколико речи, руковаше и р 
ас на вратнице, куда пролажаху ђаци, па се опет полако крену.{S} Љубица пође за њим.</p> <p>— Х 
ите сад мало напоље, рече Веља деци, па се упути к својим гостима.</p> <p>— Како...{S} Зар ви в 
та је ово сад?...{S} Овакав весељак, па се одједном промени...{S} И видиш, њих двојица не говор 
р увери децу да је то доиста учитељ, па се бојажљиво уклонише на ливаду.</p> <p>— Жив био, рече 
о с неким болом, готово са очајањем, па се опет загледа некуд у даљину, а пред очима стадоше му 
школе.</p> <p>Љубица погледа за њим, па се осврте деци весело, и отпоче рад.</p> <p>Веља их зат 
Хм, добро, добро... махну он главом, па се поздрави са Гојком и оде.</p> </div> <div type="chap 
луумнике, насмеши се и махну главом, па се обрте учитељици:</p> <p>— Шта је ово... хе-хе-хе?... 
, рече она Гојку, махнувши му руком, па се обрте и стаде лагано ходати по школи, расветљујући н 
ронесу се тако заједнички над селом, па се опет, тамо на крају свода, разделе и запливају усамљ 
} Ах, шта ту!... плану она одједном, па се одлучно крену. — Хајдемо!</p> <p>Гојко пође за њом,  
дном завитла олуја...{S} Груну гром, па се осу и разлеже грмљава преко поцрнела <pb n="172" />  
ојко оде те разгледа свој нови стан, па се врати са одлучним захтевом: да се њему одреди накнад 
ао.{S} Децо, у школу! скомандова он, па се опет згрчи и, онако намрштен, оборене главе, уђе са  
, како оно... <pb n="52" /> запе он, па се опет насмеја: беше му незгодно поновити израз Стојан 
олицајац, треба за општину, рече он, па се осмехну левим брком. — Знате шта! узвикну он: урачун 
S} Познао сам вас одмах, настави он, па се накашља, не знајући шта би још могао рећи. </p> <p>— 
да, о чем дотле никад није ни сањао, па се само чуди у прво време: што је ово овде крваво? отку 
ељима!{S} Гледај ти само свој посао, па се не бој никога.{S} Тако је то, братићу, ја...{S} А он 
ли се ваљда сети ради чега је пошао, па се обрте и оде улицом...</p> <p>Сунце је село, навлачи  
 Он се осврте, гледајући где би сео, па се наслони на крај кревета, ту уза саму Љубицу, и подиг 
зиђе иза оџака, где се беше прикрио, па се стаде окретати по кујни и крстити.</p> <p>— О, ’нате 
куд и не гледа...{S} Занела се тако, па се само смеши, а очи јој се стакле и стоје некако необи 
шта!...{S} Није то... промуца Гојко, па се још више заплете. — Знаш, брате, у једној смо згради 
а дохвати њену руку, подржа је мало, па се саже и пољуби је...{S} Њу опет прођоше трнци, а писа 
лана коња.{S} Гојко ускочи на седло, па се обрте Стојану.</p> <p>— Ако не дођем до сванућа, нађ 
бичне живе очи, ово је мртво стакло, па се само сјаји... стоји тако укочено, без покрета, без и 
а прилика, да са њим остане на само, па се одмах диже, не задржавајући га да још мало поседи, к 
 па ма ко био горе.{S} Та млађи смо, па се мора слушати!«...{S} Али сад осети како му спада вел 
е подиже и погледа по соби несвесно, па се полако обрте и изиђе на врата.{S} Стојан се зачуди к 
ћ! рече она и климну главом кокетно, па се обрте и уђе кроз вратнице у своје двориште.</p> <p>— 
зу је, сама ћу одговори она одлучно, па се поздрави са њим и окрете својим правцем.</p> <p>— До 
/p> <p>— Устани!... викну она оштро, па се одмах затим трже и узе благ тон. — Кад год ја што ка 
, положи драгоценост пред њу на сто, па се мало измаче.</p> <p>Она погледа и одједном, као елек 
ветарац, за њим дође још јачи ветар, па се одједном завитла олуја...{S} Груну гром, па се осу и 
Стојан га скиде и намести на кревет, па се исправи и погледа Љубицу прекорно.</p> <p>— Ја, брат 
ела, ижљубише се, исплакаше се опет, па се расташе.{S} Стајала је дуго на отворену пољу, гледај 
скочи, учини некакав нејасан покрет, па се одједном трже, прибра се...{S} Слеже раменима, као д 
 очигледну наставу, насмеја се гост, па се обрте Љубици. — Како вам се свиди прво место, је л’  
у за школу, рече им да се ту играју, па се онда полако приближи Гојку.{S} Он стајаше међу децом 
 нареди да донесе мастило и хартију, па се врати унутра.</p> <p>После пола часа, он сави једно  
 он помућен, да је у некакву бунилу, па се уплаши, не знајући шта ће са њим, ако падне где у пу 
тако ти менека, Господару? рекни му, па се заплачи.{S} Ја како, братићу!...{S} Чуј ти само мене 
S} А гле, Љубица обрнула очи к њему, па се смеши на њега као и мало пре... или се то њему само  
је управили очи у неодређену даљину, па се дали у дубоке мисли.{S} Нека тешка слутња обладала ј 
но зло: кад је више учитеља у месту, па се међу њима отвори кавга.</p> <pb n="74" /> <p>— То је 
, док пламен не обухвати целу свећу, па се онда стаде тихо лелујати, као последња слабачка жртв 
p> <pb n="50" /> <p>Веља пусти децу, па се кроз простран ходник упути са гостима у свој стан.{S 
ољно, победоносно.{S} Распусти децу, па се и сам упути кроз село, право ка брезовачкој школи.{S 
чићи.{S} Љубица се загледала у децу, па се тако и замислила... стоји лепо обучена, са шеширом н 
стога дана Гојко је одвезе њену оцу, па се он другога дана врати, рекавши да ће предузети неки  
у као елекрина, он осети бол у срцу, па се одједном окрете и викну Стојану:</p> <p>— Потрчи!... 
нових, тек да имају и први разред... па се свет научио тако...{S} До године ће бити лакше; а са 
да га и прошапта му неколико речи... па се одмаче и стаде га посматрати...</p> <p>Као ножем про 
еде утрчати унутра... хтеде много... па се одједном издиже на прстима и погледа на прозор.{S} Н 
, који ћутећи намести столице у хлад па се измаче, гледајући писара онако исто необично, најеже 
 жмиркајући.{S} Он смотри тај поглед па се још више збуни, али ипак одговори:</p> <p>— Три годи 
пет махну руком, разгледа пред собом па се опет замисли...</p> <p>Веља беше на раду кад они сти 
рзо окупише.{S} Свако се лепо обукло па се беле чисте кошуљице; на ногама већином алеве чарапе  
емљи?...{S} Тамо има много пећина, копа се злато...{S} И ја ћу копати злато и све теби, све рад 
равника.{S} Моје осудно решење не обара се тако лако!{S} А правници шта ми знају?{S} Не знају р 
у школу, поседи са Љубицом, поразговара се, нашали се и насмеје, па оде.{S} Никакве претње, ник 
о некуд трчи, нешто распитује, договара се са Стојаном.</p> <p>Једнога дана вејаше снег.{S} Цел 
р постаја само два-три тренутка, прибра се од узбуђења, али га сад <pb n="89" /> обузе радост.{ 
 у школу.</p> <p>Кад отпоче рад, прибра се мало и врати јој се обична њена смелост.{S} Само јој 
сан покрет, па се одједном трже, прибра се...{S} Слеже раменима, као да се чуди шта то она бунц 
руз се пови, додирну друга стабла, пера се сплетоше и зашушташе...{S} Они испод крушке поскакаш 
те учитеља?...{S} Тхе, шта ћете... мора се!...{S} А ја баш то гледам оногај... сваки дан, на... 
луд, али она, госпођица Љубица, не мора се за то бринути.{S} Он ће њој сам доносити плату, све  
то вам кажем...{S} За велику добит мора се много страдати... много, много! </p> <p>— То сам ја  
спавање...</p> <pb n="98" /> <p>Изјутра се пробуди с јаком несвестицом и главобољом, устаде те  
 ипак друг, то исто што и она.{S} Сутра се то може и њој десити.</p> <p>— Молим вас...{S} Готов 
 Не, видиш да и он бежи од мене, отреса се као од отрова.{S} Право има!...{S} Али зашто, зашто  
ему?...« И он притискује браву... врата се крећу...</p> <p>...{S}Седе неки људи... у магли... и 
 сенка, притиште браву и гурну... врата се лагано покренуше.{S} Она промоли главу, па најпре не 
ставши сама у соби, замисли се, а врата се отворише лагано, у школу уђе средовечан човек, обриј 
Влајковим са Милицом Обрадовом.{S} Ћата се највише дао на посао, да се ти гласови раструбе, а о 
атиљак и опет ћуте и слушају.{S} А ћата се распричао у велико:.</p> <p>— Истина, и Николче сино 
м и окрете се учитељици.{S} Сеоски ћата се задовољно и пакосно осмејкиваше, гледајући то у збуњ 
а; нећеш се никад истесати.</p> <p>Ћата се стаде врпољити и чудити шта је то погрешио, а писар  
не главом значајно. »Шта ли је то? пита се он десети пут у чуду, и не могући се досетити ничему 
Гојку. »Шта му је, по Богу, браћо? пита се чича у себи, касајући за Гојком и дишући тешко.{S} Ш 
 Па то се више неће страдати?... запита се он бојажљиво и погледа око себе усијаним, узвереним  
 мене што тичу његове ствари?« — запита се она бојажљиво, аналишући са зебњом своја осећања, ал 
 гласа.</p> <p>А сунце трепери и блиста се... румене се веселом чаробном светлошћу његови зраци 
њен, ступаше Гојко.{S} По потесу блиста се бистра роса, мирише свеж јутрењи ваздух, прелећу вел 
мене огреје сунце среће...{S} Јер доста се страдало, живот је већ био постао тежак, досадан...  
 зове је к себи...{S} Очи укочене, уста се само малко смеше... а руке као да нису од меса, као  
тва... запамтио сам добро, стотину пута се потврдило, и сад верујем, тврдо верујем!...{S} Пазит 
ање...{S} Он само гледаше, зачуђен, шта се то догађа и очекиваше нешто страшно...{S} Она се при 
шина...</p> <p>Љубица ослушну...{S} Шта се то чуло?... врисак...{S} Али откуд, од чега?...{S} Н 
т мути у глави.{S} Ооо!...</p> <p>— Шта се то навлачи... црно, густо?...{S} Иде, иде... плива.. 
од промене, примети Ђокић.</p> <p>— Шта се будиш, море... ком га везеш? одговара му председник. 
је мртав, као да не чује и не осећа шта се око њега ради.</p> <p>— Јеси ли гладан, господине?{S 
досадањим председником, а и да чује шта се говори о промени.{S} Председник га дочека збуњено, к 
 главе.{S} Али сад... сад не видите шта се збива, јер иначе ме не бисте ни погледали.{S} О, ала 
ударати необично, она не разумеваше шта се то са њом збива, беше занесена...{S} И као кроз сан  
и...{S} Она се занесе, не слушајући шта се ради око ње.</p> <p>Кад изиђоше у порту, по свршетку 
 он само обрташе главу, ослушкујући шта се то чује са прозора...{S} И све му се чини да чује пр 
вест... нешто се смрачи око њега, ништа се не види, само се из мрака помаља црвено зверско лице 
ле и свака за себе савила гнездо, браћа се растурила по белу свету и он сад замишља како изглед 
.{S} Оборене главе, помућене душе враћа се невољница у своју ћелицу и угушује бол тешким уздаси 
ручку расположио, задиркује Гојка, сећа се неких смешних сцена из ђачкога доба, и тако умешно в 
.{S} Казао је до мрака...{S} Јест, сећа се!...{S} И он ће тражити награду!...{S} Он?!... он...{ 
 часак из њена детињства.{S} Јест, сећа се тако живо...{S} Довела је мати, са млађом сестрицом, 
о много светлије, узвишеније...{S} Сећа се својих осећаја за време познанства са Драгутином.{S} 
све више враћа старо расположење, осећа се у некој већој слободи, спали јој ланци с ногу и руку 
 по стаблу и трави испод њега.{S} Осећа се задах прашине, помешан са сточним изметом.{S} Наједа 
цео дан.{S} Од синоћње несвестице осећа се веома слаба, једва се креће.{S} Волела би да изиђе д 
 тоном врати их на своја места.{S} Деца се уплашише од њеног строгог израза и тона, па се свако 
традан Љубица дође рано у школу; и деца се брзо окупише.{S} Свако се лепо обукло па се беле чис 
>— Еј, море... одите овамо!</p> <p>Деца се згледаше; по неко се засмеја гласно, заклонивши глав 
 овамо; оди, ја сам учитељ.</p> <p>Деца се зачудише.{S} Видело се да су све друго очекивала, са 
стајаше све живљи и занимљивији, Љубица се расположи, па стаде празна соба звонити од њенога ве 
</p> <p>Трећега дана по доласку, Љубица се врати кући.{S} Не хтеде се ни осврнути на молбе мате 
а прозор.{S} Погледа у учионицу, Љубица се тресе од плача, леђа грчевито одскачу; погледа на дв 
ко устане, па све наопачке...{S} Љубица се мршти, лупне ногом, управо врхом ноге о под; види се 
удним очима сече као ножем...{S} Љубица се шћућурила уза жбуње, отворила уста, па не дише... да 
затева не чу се више од њега.{S} Љубица се већ тако навикла на његове походе, да их у извесне д 
етврти рачунају на таблицама.{S} Љубица се веома зачуди кад виде да учитељ већ предаје о словим 
н речитији од свакога говора.{S} Љубица се стресе од неке хладноће, која је одједном обузе; ста 
ких ситница из ђачког живота.{S} Љубица се досети овом смеху, па чим стадоше на пољу запита га: 
 чарапе а на леђима јелечићи.{S} Љубица се загледала у децу, па се тако и замислила... стоји ле 
ad>XIX.</head> <p>Дође испит.{S} Љубица се тек опоравила од болести, па жива премрла од страха. 
о узрока за узбуђење и журбу.{S} Љубица се плашила ревизора, јер се о њему говорило да се бави  
ојко запе у говору и поцрвене, а Љубица се болно осмехну...{S} Све друго сад да прескочим, па п 
 при том бацаше из очију муње, а Љубица се лукаво осмехиваше.</p> <p>Поведе се разговор о учите 
 опет стане да преврће.</p> <p>А Љубица се наслонила на прозор па посматра децу, која ће бити п 
угога госта...{S} Ништа!...{S} И Љубица се нешто ућутала и уозбиљила... крије очи и не гледа ни 
звани на срески збор.{S} Гојко и Љубица се премишљаху да ли да иду и они на збор.{S} Они су исп 
тра дођу сви у школу.{S} Гојко и Љубица се договорише да <pb n="20" /> после подне прегледају с 
 то, братићу мој.</p> <p>Гојко и Љубица се згледаше и насмејаше.</p> <p>После подне таман почеш 
главу окренуо у страну.</p> <p>И Љубица се зачуди, кад пре нађоше ову згоду за послужење, а на  
оше у собу.</p> <pb n="60" /> <p>Љубица се намршти кад уђе, у мало не запуши нос руком.{S} Гојк 
оси порезу.</p> <pb n="66" /> <p>Љубица се све више навикаваше на писареве љубазности, и сад јо 
, а оно... </p> <pb n="19" /> <p>Љубица се окрете и разгледавши по дворишту уђе у школу. »Све ј 
P18993_C7"> <head>VII.</head> <p>Љубица се сва предала школи, својој деци.{S} У непрекидном, за 
P18993_C11"> <head>XI.</head> <p>Љубица се толико измучила, толику борбу душевну издржала за ов 
RP18993_C10"> <head>X.</head> <p>Љубица се већ прибирала, размислила, умирила се, па иде на рад 
RP18993_C9"> <head>IX.</head> <p>Љубица се већ неколико пута жалила писару на Гојка, а последњи 
ј, велим да се упознамо. </p> <p>Љубица се осврташе, збуњена, погледајући чешће на Гојка, који  
шку борбу преко главе!...</p> <p>Љубица се склупча и ућута док јој заспа уморна мати.{S} Лежећи 
си га, вала, и свијао!...</p> <p>Љубица се диже, па лагано изиђе из собе; не би је целе ноћи... 
ликују озбиљним људима...</p> <p>Љубица се пренерази од овако оштрих речи.{S} Никад јој није та 
аквих мука ни страдања...</p> <p>Љубица се показа на испиту необично пргава.{S} Како је радила  
и, под иконом Св. Саве...</p> <p>Љубица се стресе, пребледе и дохвати се руком за врата.{S} Она 
стили, налагали снопље...</p> <p>Љубица се разговараше, али се чешће мрштила: по неки малишан о 
у, ако ме ви не зовете...</p> <p>Љубица се насмеши усиљено, усне јој се укочиле, па не може ни  
е опази; може те отети...</p> <p>Љубица се дуго осврташе, уплашена, не знајући шта би му могла  
и све, све бих вам дао...</p> <p>Љубица се унезвери, опет је стаде обузимати зебња, ади досадаш 
се наради.{S} Хо-хо-хо...</p> <p>Љубица се сад тек сети посла, сети се да је још давно децу ост 
, где беше наслонио руке.</p> <p>Љубица се трже као из правог сна, као да је до сад спавала дуб 
примили, кажу ми кметови.</p> <p>Љубица се зачуди, хтеде му рећи да је примила скоро за целу го 
 и нестаде их у помрчини.</p> <p>Љубица се прену.{S} Шта је ово... сама?!...{S} А они отишли... 
журно, као да га ко гони.</p> <p>Љубица се насмеја, гледајући за њим, како гази посред бара, не 
а зажели, све ћете имати.</p> <p>Љубица се већ почела трзати нервозно.{S} Он се пожури говором, 
га, нек осети ко је јачи.</p> <p>Љубица се радо ухвати за ту мисао. »Јест, збиља!{S} Колико сам 
јка са чувеном лепотицом.</p> <p>Љубица се већ бацила у најцрње мисли, једнако очекује неко зло 
Стојана, чим прими плату.</p> <p>Љубица се смејаше с тога што је млада, што је весело живети и  
993_C3"> <head>III.</head> <p>Учитељица се журно приближаваше школи.{S} Учинило јој се да се од 
 среће, милоште, задовољства.{S} Кућица се већ давно срушила, по дворишту израсло трње и коров; 
ви врата мало одшкринута...</p> <p>Чича се, ставши пред Љубицу, уозбиљи, мало се накашља па изг 
, а кад дође, и то само у вече, закључа се у своју собу, ноћи, и чим сване опет оде.{S} Он држи 
 па готово истрча у другу собу, закључа се тамо и леже.</p> <p>Љубица је дуго премишљала шта да 
..</p> <p>Љубица побеже у кућу, закључа се у својој соби, паде на своју девојачку постељу и гор 
амо као суманут, улете у собу и закључа се, па стаде плашљиво ослушкивати трчи ли ко за њим.{S} 
ми сутон, са тихим жубором реке, помеша се болно, тужно јецање...{S} И оде низ воду, тихим лахо 
аче закуца кад се сети тих дана, а душа се занесе у слатким сновима...</p> <p>Писар и Љубица ве 
окривене сиротињске дашчарице, са чијег се прага виде шумни вали дивотне Мораве.{S} Чим сване,  
је ипак хладно, веома хладно...{S} Снег се бели по околини и оштра студен бије по лицу. »Ваљда  
ајући шта би му могла радити.{S} Најзад се досети, укваси убрус и метну му на чело...{S} То га  
борници му понајлак помагаху.{S} Најзад се кмет почеша иза уха, а то је већ значило да ће се ћу 
ости.{S} Сад је поручник.</p> <p>Најзад се писар диже, опрости се врло пријатељски са Љубицом и 
ма:</p> <p>— Ју, како лепо изгледа, кад се мушкарац закити по образу!...{S} Хм-хм-хи...</p> <p> 
најмилије сећање на ове дане борбе, кад се млада снага носила са недаћама и борила се живо, одв 
ава.{S} Чуди му се: шта ће он овде, кад се њега школске ствари ни мало не тичу, а зна да школск 
полумртва, онесвесла...{S} Доцније, кад се мало прибра од прве навале осећања, узвикну:</p> <p> 
а се сама себе и свега...{S} После, кад се довољно настрадала, постаде равнодушна према свему,  
имус...{S} Ја то радим после подне, кад се не види ништа писати ни друго што радити, а ја онда, 
у уста метнути.</p> <p>После подне, кад се разиђоше кметови и сељани, преместише га у судницу.{ 
 обично гледају заљубљене шипарице, кад се нађу са предметом своје љубави.</p> <p>— Зар још пит 
е.</p> <pb n="200" /> <p>Пред вече, кад се мати и кћи склонише у собу и остадоше саме, отпоче г 
{S} Ми смо овде тек ономад сазнали, кад се вратила госпођа Зорка отуд из села, после онога боја 
и, брате, јесу и ови удовци ђаволи, кад се ожене!...{S} Научило, знаш, да мења... ка рђав слуга 
трашних дана и још страшнијих ноћи, кад се само гомилају мисли за мислима, све црње и страшније 
зазвало је сећање на онај тренутак, кад се попео и надвирио се на прозор...</p> <p>— Видели сте 
етку...{S} Његова обична збуњеност, кад се састаје с непознатим људима, обузе га сад у великој  
па отвори врата и викну Стојана.{S} Кад се старац помоли <pb n="110" /> из школе, он му нареди  
 бледи, намрштени, тешко дишући.{S} Кад се мало прибра, Веља опет проговори:</p> <p>— Отпустиће 
о ослушкивати трчи ли ко за њим.{S} Кад се увери да га онај <pb n="106" /> више не гони, он раз 
д ти овде, кад си био у Подрињу?{S} Кад се пре ожени и чак стече козу!</p> <p>— Знаш... наша по 
срез, свакога дана обиђе судницу, а кад се врне кући на одмор, она га сачека дурновито, прекорн 
од једнога погледа, била је блажена кад се руковала са њим, осећала се срећном, много срећном!{ 
оше, баца га у тамницу, мучи га, па кад се уверила да његово срце куца само за њу, пружа му рук 
 чиновника и подајника, а?...{S} Па кад се он сит начуди, а ти онда окрени: што посла онога пак 
тићу!...{S} Чуј ти само мене.{S} Па кад се он зачуди и запита како и шта је, а ти опет: што ме  
ом!{S} И данас јој срце јаче закуца кад се сети тих дана, а душа се занесе у слатким сновима... 
воје нарочите, тајне знаке и изразе кад се разговарају пред Гојком.{S} Љубица већ не може више  
к’о ћуреће бобице.{S} Сад се смејем кад се тога сетим.{S} Него шта ја... хајде седи, молим те.{ 
 дужност.</p> <p>Било је већ доцкан кад се Гојко диже и упути к своме селу.</p> <p>Сутрадан Љуб 
ан...{S} Најпре се само занесе, као кад се добро налије вина, па после све више и више... навла 
ан са очигледним интересовањем, као кад се много наслушамо о некоме, па нам се да прилика да се 
ори главу нерасположено, као кривац кад се ухвати на делу.</p> <pb n="117" /> <p>— То ћемо већ  
бока дисања...</p> <pb n="80" /> <p>Кад се сврши школски рад; Љубица изиђе за децом.{S} Стаде н 
ју срећу!«...</p> <pb n="187" /> <p>Кад се Влајко уми и опреми, она га уведе у другу, чисту соб 
бију...{S} Еј, грешниче!... </p> <p>Кад се Гојко стиша, Веља га стаде запиткивати, те на тај на 
јецањем и тешким уздасима...</p> <p>Кад се исплака, опет се замисли и остаде дуго тако као окам 
т, изнурена, исцеђена снага.</p> <p>Кад се смрче сасвим, она се исправи и седе на кревет, па ст 
етан га пропусти пред собом.</p> <p>Кад се Гојко нађе на улици, дахну слободно, па окрете журно 
!... отеже она и оде у собу.</p> <p>Кад се распреми од пута, врати се у школу, где Гојко спрема 
не, усне грозничаво дрктаху, а по некад се грчевито трзаху, цео му изглед беше неприродан, сума 
осећа ништа, само јури напред и понекад се намршти од нове навале мисли...</p> <p>Кад свану, Го 
ек беше са њим потпуно слободна.{S} Сад се и сама смејала својој пређашњој бојазни и страху, и  
шта... прође, к’о ћуреће бобице.{S} Сад се смејем кад се тога сетим.{S} Него шта ја... хајде се 
е опет настављају светлији дани.{S} Сад се баца око на многе стране, а има се на чем, у простра 
 прилику да се не сретне са њом.{S} Сад се већ Љубица од истине наљути.{S} Ово његово стално и  
 стоци, о суседима и вршњакињама, а сад се ограничила само на кратка извешћа о своме здрављу и  
ик на пређашњег Гојка.{S} Истина, и сад се јасно опажа његова карактеристична несразмера, али к 
 поздравили.{S} Мајка ти рекла... и сад се стадоше ређати поруке од мајке, сестара и дође говор 
љство, које се тада осећало...{S} И сад се живо сећа тога осећања, па му душу обузме слатка топ 
 олакшало залудној учитељици!{S} До сад се то није дешавало никоме.</p> <p>Гојко се накашља, хт 
ше веома занимљивих ствари...{S} До сад се редовно у писмима извештавала о стоци, о суседима и  
редседник, тако мора да буде.{S} До сад се уписивало сваке године само по десетину нових ђака,  
аци нек ти донесу по торбицу ораја (сад се баш крљуштају и много су лепи за јело), па рачунај с 
и, нећете се никад вратити! </p> <p>Сад се све променило.{S} И како то тако одједном?{S} Тек са 
требало, одговори му Стојан.{S} Кад год се анатеме туку, склањај се испред њих, да сачуваш свој 
} И непрестано се после Љубици, куд год се макне, привиђаше овај прекоран поглед, који сажиже д 
аман стигао за послугу.</p> <p>»Куд год се окренеш, свуд се школа сматра као некаква робија или 
слугу.</p> <p>»Куд год се окренеш, свуд се школа сматра као некаква робија или војачина.{S} И т 
па сваки час погледаху у страну, од куд се приближаваху гости.</p> <p>У двориште уђе срески пис 
олици, скочи и погледа на прозор, откуд се чуо глас.</p> <p>— Хајде... чекам те...{S} Љубице, д 
то.{S} Гојко не може да се начуди откуд се појавише толике ствари, чак и чист бео покривач на с 
 па и то љубавно гукање...{S} Гле, љубе се... чује се јасно...{S} О, сваки јој тај отровни звук 
 по мало и псовке, онако кроз зубе, све се то просу пред ово двоје јадника, који дођоше да зало 
јвећу срећу на кога се она осмехне, све се то радовало, што их је она усрећила својим доласком. 
лиције, али што је мислио о писару, све се сад испуњава.</p> <p>»Божја правда!«... узвикује он  
ди су били меки, добри, послушни... све се то пред њом угибало, све је сматрало за највећу срећ 
ге живине која се спрема за легало; све се то спојило у један самобитни, нарочити звук, који се 
ем ни са последњим догађајима...{S} Све се испретурало, ускомешало у њеној помућеној врелој гла 
арамо са господин-свештеником...{S} Све се надамо да дођете, да се видимо.</p> <p>Изиђе свештен 
 врата, у школи настаде тајац...{S} Све се очи обртоше к њима...</p> <p>Љубица дође до врата, п 
зброја и даде колико је требало.{S} Све се то изврши неким полу-пословним тоном, као да издаје  
ти у очима, ни руменила на лицу.{S} Све се променило, добило самртнички изглед, а очи, оне живе 
 како капетан слуша моје причање, и све се љути на онога...{S} Госпођа Зорка им, каже, причала. 
ше испитано, у мислима проверено, и све се показа непоуздано, ништавно, лепо само као мисао, да 
{S} Љубица све више улази у посао и све се више одушевљава радом.{S} Истина она <pb n="38" /> п 
d>XVI.</head> <p>У орловичкој школи све се вратило на стари поредак, ради се озбиљно, мирно, ма 
мни, веома скромни...{S} И ево, баш све се испунило!{S} Он је онакав, <pb n="186" /> каквог је  
питање о смрти и животу!... </p> <p>Све се променило у новом учитељском гнезду: не сија више ср 
 дана, а она већ изгуби памет и предаде се сва срцу, да је оно води...{S} Та она је тако срећна 
p> <p>Одједном на прозору, споља, стаде се помаљати црна чупава глава с разрогаченим очима...{S 
а као и да не очекиваше одговора, стаде се освртати по дворишту.</p> <p>— Овде, одговори Гојко, 
рвенило, стаде их штипати за очи, стаде се увлачити у нос, у уши, стаде падати за врат, на глав 
ма. </p> <p>Богосав, чувши кашаљ, стаде се дизати из прашине.</p> <p>— Чекни де ти Перу писара, 
Гојко, као са неким предосећајем, стаде се нервозно окретати око себе, као квочка кад осети опа 
b n="132" /> много мрави за врат, стаде се отресати рукама и нешто муцати.</p> <p>— Имам посла. 
хладноће, која је одједном обузе; стаде се окретати немирно, а образи јој час бледе, час црвене 
е може довољно да се наговори.{S} Стаде се хвалити својим другим разредом, јер то су само његов 
езобразна животињо! дрекну Веља и стаде се освртати да нађе своју батину.</p> <p>— Хоћеш ли да  
аај-ах-ах-ах-ах!... зајаука она и стаде се претурати по кревету.</p> <p>Гојко отрча, онако необ 
е да ту нема шале, па се прибра и стаде се бранити, али му то не поможе.{S} Чак не поможе ни то 
један се измаче испод њене руке и стаде се плашљиво прибијати уз матер.{S} Она се намршти и гру 
ши је, одједном пусти њене руке и стаде се освртати око себе, као да је нешто изгубио...{S} Љуб 
оиста, Гојко поцрвене, збуни се и стаде се вртети, као год јутрос пред Љубицом.{S} Хтеде нешто  
} Ни свеће немаш... одговори он и стаде се окретати око себе, као да се увери, да доиста нема с 
е...</p> <p>Љубица подиже главу и стаде се домишљати овим речима.{S} Није их у почетку разумела 
блачак на чело, али се он прену и стаде се отимати од тога новога расположења.</p> <p>— Страдањ 
 па с највећом грозничавом журбом стаде се облачити...{S} Тресла га је права грозница и све га  
о...</p> <p>Стојан изиђе иза оџака, где се беше прикрио, па се стаде окретати по кујни и крстит 
p>— Видите тамо далеко... тамо хеј, где се савија свод небесни, видите у густој магли дугачке п 
ица се лукаво осмехиваше.</p> <p>Поведе се разговор о учитељима, о њиховим патњама; поменуше и  
> <p>Гојко се намести на столицу, хтеде се осмехнути, онако ради учтивости, али му се из груди  
више игру и окупише се око ње.{S} Хтеде се понашати са њима другарски, пријатељски, али осети д 
а пребледе и готово се уплаши.{S} Хтеде се вратити, али је некакав урођени инат тераше напред,  
аску, Љубица се врати кући.{S} Не хтеде се ни осврнути на молбе материне, братове <pb n="202" / 
ну.{S} У таквој несрећи и страдању нађе се још снаге за терање ината.</p> <p>— И ово је, знам,  
 радост.{S} Он се приближи Љубици, наже се мало к њој и прошапта јој:</p> <p>— Сутра ћу вам дон 
учитељу.{S} Љубица приђе к столу и наже се Гојку: </p> <pb n="17" /> <p>— Ја изиђох мало међу д 
ропцу, или дављеникову кркљању, разлеже се споља, али га у соби нико не чу, а напољу пирну пове 
резно к прозору и послуша...{S} Разлеже се врисак ужасан, страховит...{S} Он претрну, хтеде јау 
забодоше се дубоко у месо...{S} Разлеже се врисак по соби...{S} Писар се изви, и док се он обрт 
 бели некаква маса на кревету и разлеже се врисак за вриском...</p> <p>Гојко побеже од прозора  
ао лахор, машу и зову...</p> <p>Разлеже се очајан, панички, самртнички врисак и одјекну далеко  
е на под...{S} Али се он отима, напреже се...{S} Има нешто јаче што га вуче напред, што му је о 
ру музику на предавању, рече она и диже се са клупе.{S} Ух, мрачно, незгодно!...{S} У такој соб 
мртна жудња за осветом запенуши, издиже се и заклокота у њему; он скочи, измењен, страшан као з 
о, па треће и око уморна учитеља подиже се читав урнебес.{S} Он, сиромах, и онако беше збуњен,  
јко тада и како му је дрктао глас, може се закључити по Стојану, који онако испод покривача исп 
, јер тамо ће бити све свршено.{S} Може се и вратити.{S} Зашто не!...{S} Написаће Гојку да је б 
 онако...{S} Прича свет свашта, не може се свему веровати: те не знам онај отпуштен депешом, те 
 ћу, старост је, братићу!...{S} Не може се више као некад, док се било младо.{S} А ја опет моју 
...{S} Али докле ће се тако?{S} Не може се то продужити вечито; неко ће од њих бити премештен.{ 
и одједном, погледавши у часовник, трже се.</p> <p>— Зар ваш колега не ради данас? запита он ос 
а размишљања, па махну репом живо, трже се и стругну низа сокак...{S} А дечко подвикну за њим,  
>— Шта ће приз...{S} Ах, да, да... трже се одједном полицајац, треба за општину, рече он, па се 
ања, држећи да то тако мора бити, да је се и родио за то: да страда, да се пати вечно...</p> <p 
има бесмислено, тупо, уморно, као да је се ништа више не тиче овај свет и уздахну дубоко...</p> 
 у школској клупи.{S} Боже мој, како је се то све сјајно замишљало!...{S} Знате већ шта може ми 
н доста живо исприча готово све, што је се могло поменути.</p> <p>— Зашто нисте дошли к мени ра 
о више од године!...{S} Мој рођо, ту је се добро накрмило, па ће бити повише и за откуп.</p> <p 
. — Овамо седи са њим цело јутро, смеје се, шали се и све онако... што не ваља.{S} Оставила дец 
ви!...{S} Говори о њеној смрти, а смеје се...{S} По њену мишљењу, он треба не само сада, но и п 
S} Дао сам му пун џак...{S} Море довије се човек у нужди, још како!</p> <p>— Мени није невоља д 
{S} Па нас чак и Веља избегава!... није се ни руковао са мном... као да ћу га својом руком окуж 
е већ био постао тежак, досадан... није се имало ради чега живети«...</p> <p>Гојкова се болест  
а он проговори:</p> <p>— Кажем ја: није се он могао променити — Гојко као Гојко, остао »млада«! 
.{S} Гојко се следи, и од тог дана није се ни видео ни проговорио са њима.{S} Са Љубицом, кад и 
чин извршити.{S} А оно гле!...{S} Обоје се ћутећи погледаше, па одоше у своје учионице и почеше 
ишту, почеше разговор са њима.{S} Обоје се само упознаваху са децом, распитиваху их о њиховим к 
 среза, па донео тај глас.</p> <p>Обоје се запрепастише.{S} И ако су непрестано о томе говорили 
 <p>Учитељ, спреман за ове појаве, које се другима врло ретко дешавају, извади из капута једну  
ради израсле ретке жућкасте длаке, које се не опажају на први поглед.{S} Очи му плаве, мале, па 
осматра ово учтиво и озбиљно лице, које се од ономад тако изменило, да овај човек изгледа сад с 
нављање и утврђивање тежих ствари, које се лако забораве, нарочито рачуна...{S} Овако док ви ра 
аве списак свију потребних ствари, које се морају одмах набавити.</p> </div> <div type="chapter 
е!{S} Па нарочито оно задовољство, које се тада осећало...{S} И сад се живо сећа тога осећања,  
иже, стајаше он посматрајући село, које се, окићено воћњацима, пружило по другој коси, а својом 
 срце и изазивљу црвенило на лицу, које се већ све обојило крвљу, али она ипак гледа тако, као  
рено непријатељство, <pb n="67" /> које се обично зове »учитељска свађа«, о чем је много рђавог 
ити.</p> <p>Сиђоше у речицу, поред које се зелене подотављене ливаде.{S} Задахну их мирис свеже 
ва њене газдарице из Београда, код које се хранила.{S} Глава стаде прелетати по соби, прилазећи 
ло се на посао — оне обичне ствари које се врше пред сеобом.</p> <p>Ђокић, првак противничке гр 
 помоћи.</p> <pb n="31" /> <p>Сви троје се насмејаше и ућуташе.</p> <p>— Па где си, болан, до с 
.. празни гласови...</p> <p>— Надлагује се свет, море, рече један одборник.</p> <p>— А ’нако ве 
јасно распознаваше у наредби. »Наређује се учитељици првог разреда школе орловичке, поред усмен 
ме, и количина трошка на гозби одређује се дужином времена, проведена »на влади«.</p> <p>Дође ј 
далеко је, оно се не види, не појављује се...{S} И снага је издаде...{S} Она стаде узверено гле 
ништво општинско кад одступа, откупљује се новом часништву добром гозбом, да не буде »мало прој 
укање...{S} Одмакне се од прозора, чује се још боље, баш онај исти врисак...{S} Тамо је ваљада  
бавно гукање...{S} Гле, љубе се... чује се јасно...{S} О, сваки јој тај отровни звук просеца и  
ра... она се уплаши, застаде...{S} Чује се кашаљ...{S} Ах, то је Стојан...{S} Кад је он дошао?. 
.{S} Приђе к вратима и ослушну.{S} Чује се мушки глас, па одмах за њим детињи. »То је учитељ... 
задовољство на домаћичину лицу, не чује се љубавни шапат и не разлежу се веселе песме кад она р 
ио у њен стан.{S} Шта је то?... не чује се кукање...{S} Ноге му се одсекле, он трчи преко двори 
би и прилази другим вратима.{S} Не чује се ништа, ама баш ништа!...{S} Стој, неки покрет и звук 
 па им нема ко помагати у раду.{S} Неке се заклињу да им је то дете једина мушка глава и свечар 
 му се засветлише радосним сјајем, руке се расклапаху и склапаху, као да привлаче кога, горња у 
ијатељски, сасвим другарски, претресале се успомене из младости, управо ређали се несташни пост 
чно дуге прутасте гранчице, понамештале се дугорепе свраке и по нека врана, опустиле крила, отв 
о зеленило црвене се кровови кућа, беле се на њима димњаци, а из њих се извили далеко и право у 
е окаменили, очи јој стале, разрогачиле се и не могу никако да се одвоје од онога страшна погле 
ише да је дошло доста чланова: из школе се чула таква врева, као да је тамо неколико стотина же 
але за покојником. <pb n="101" /> После се већ навикла, а у вишим разредима беше веома занимљив 
оцену од јединице, нестаде га.{S} После се виђао да служи код једног адвоката, потом код секрет 
ему се она испрва стаде опирати а после се спреми, навуче неку велику мараму на главу и пође из 
 се боком према говорнику.</p> <p>После се разви жива дебата о говору, јер је тема стајала у ве 
ављу и раду и тражењу новаца.{S} Одатле се опет настављају светлији дани.{S} Сад се баца око на 
ерјем кукурузним... још, још...{S} Даље се не сме, већ су ту пред њом... чини се да им чује и с 
нка пробојна измаглица, а тамо још даље се, у густој магли, гордо и величанствено дижу моћне ог 
то ближе прилази кобном месту, све боље се види.{S} Па ово још није мрак, види се!...</p> <p>Ха 
говоре неке словенске речи... целе зиме се мучим.{S} А може доћи неко, ко пази на те ствари.</p 
ена и оборене главе, као болесник, коме се још није снага повратила.{S} Чим уђе у разред и виде 
е слушаш, а не да ми туторишеш!{S} Коме се не свиди, срећан му пут!...</p> <p>Нису се разумели. 
а њу час једно на друго, чудећи се коме се то она обрнула.</p> <p>— Ти, мали, ти... ти! пружи о 
ко уздахну и обриса руком чело, по коме се накупиле капље зноја.</p> <p>— Ја то не разумем; не  
 сад настаде дуг, речит монолог, у коме се излише најодсуднија уверавања о поштовању, о братско 
настави чича веома тихим гласом, у коме се чујаше молба.{S} Не знаш ти, братићу, ове...</p> <p> 
е гађао зеца, па убио — кера...{S} Томе се није надао...{S} Он, стари лисац, удесио је све како 
расхода, па да сведемо рачун.{S} Не сме се дуље чекати, јер кад дођу они, па заседну, неће ме м 
иваше Пери двосмислене одговоре, разуме се све у шали, но тек беше са њим потпуно слободна.{S}  
сећати се појединих тренутака и, разуме се, то су најлепша сећања...{S} Ето, и ви се сећате нек 
асположења.</p> <p>— Страдање... разуме се.{S} Па баш то и јесте оно што вам кажем...{S} За вел 
 па ја и она — муж и жена!...{S} Разуме се већ: ја сам постао сталан, положио практични испит,  
 потпис?</p> <pb n="111" /> <p>— Разуме се, и своју тужбу познао сам...</p> <p>— Хм, добро, доб 
 у капут.</p> <pb n="95" /> <p>— Разуме се...{S} Али на адреси напиши <hi>у руке</hi>, да не од 
а некако чудно и тужно.</p> <p>— Разуме се, у моју уписницу.</p> <p>— Ево вам списка, па узмите 
да издам за све месеце?</p> <p>— Разуме се, одговори други глас одлучно.</p> <p>Гојко исприча ј 
уче, али чим стане пред огледало, тргне се, јер види да се мора још седети.{S} Проклети нокти!. 
вори она жучно, а образи пламте, црвене се као крв...</p> <p>Кад Стојан оде пред Гојка, овај ве 
} И кроз то једноставно зеленило црвене се кровови кућа, беле се на њима димњаци, а из њих се и 
 нежно... мала устанца скупљена, румене се танке уснице, мислиш сад ће да заишту лутку.{S} И гл 
p>А сунце трепери и блиста се... румене се веселом чаробном светлошћу његови зраци... оно се сп 
имаш кућу, да те овде неко чека и брине се о теби.{S} Само та судница проклета!... '</p> <p>— Ј 
олетошњи врисак и јаукање...{S} Одмакне се од прозора, чује се још боље, баш онај исти врисак.. 
ј стадоше ноге одскакати од земље, усне се трзаху јаче и јаче... обузела је дрктавица.{S} Сети  
 лице, које одједном поче бледети, усне се искривише и затресоше, цело му тело задркта, нарочит 
ати грану; очи јој светле живље, а усне се осушиле, поцрнеле од ватре.{S} И сад је обузима дркт 
} Нешто га у грудима дави, стеже и пење се на више, ноге му клецају, у глави читав хаос...{S} О 
осетити ничему, опет притрчава, пропиње се уз прозор и гледа.{S} Срећа још те је опазио писара  
е најрадије душу младу напајала, почиње се ружити, растурати...{S} И она види да ће нестати све 
творан: залеђено, окамењено срце почиње се кравити, јер га греје блага топлина мајчина саучешћа 
 те се између њих може видети.{S} Пропе се на прсте и погледа унутра...{S} Ено је, седи на стол 
а.{S} Тако дође до хума над селом, испе се на хум, па стаде тако обрнут сунцу...{S} Одједном на 
ак... по небу снују густи облаци, скупе се у веће групе, пронесу се тако заједнички над селом,  
елена босиљка... мирис од њега простире се по свој цркви, и она помишља да то мирише божја душа 
ашан мрак, црн, непровидан...{S} Најпре се само занесе, као кад се добро налије вина, па после  
еђаху некакве необичне слике.{S} Најпре се стадоше мотати некакви црни котурови, које она лено  
правилима донжуанске тактике.{S} Најпре се већ обавестио о њеним родитељима, о школовању, о све 
је оним што се ради на збору.{S} Најпре се посвршаваше неке дружинске ствари, па после један уч 
е растурило.{S} Родитељи помрли, сестре се разудале и свака за себе савила гнездо, браћа се рас 
ак.{S} Родитељи им, пука сиротиња, журе се на рад, надничење, а они по цео дан око воде, око Мо 
лети по неки сребрнаст облачак, пронесе се тихо, нечујно, преко недогледне пучине и растури се  
е умива овом влажном измаглицом, стресе се од хладноће, која је одједном обузе, па журним корак 
 помисли да њега сад гризе љубомора, те се са осмехом обрте писару, погледајући лукаво, испод о 
 навучене завесе, али оне двокрилне, те се између њих може видети.{S} Пропе се на прсте и погле 
овако... па после нема ко да спреми, те се одучих.{S} А сад... добро је, добро је!...</p> <p>Љу 
стим јабуковим или крушковим цветом, те се боје лепо преливају, од чисто беле у црвенкасту, па  
 је за овакве разговоре веома богат, те се и Љубици даде прилика да чује што ново и необично, а 
е стаде прибирати, јер напреже вољу, те се сва предаде послу.{S} Постајаше све расположенија и  
м, Стојан се раније уклони у страну, те се не понови ономадашњи случај.{S} Гојко стајаше на вра 
а зажмуриш па ништа да не видиш и да те се ништа не тиче.{S} Онда ће и она тебе оставити на мир 
ком несвестицом и главобољом, устаде те се уми, па хтеде склонити оне украсе са стола.{S} Остав 
ухо, а сјајну никловану сабљу пустио те се вуче по земљи и звецка кад удари о какав камичак.{S} 
ј помути задовољство?{S} И шта је то те се писар тако сплео, збунио?...</p> <p>Писарка угледа о 
 вам све као подмазано?</p> <p>— Ман’те се...{S} Кад бих знала да ће овако ићи целе године, бац 
воју простачку грубост.</p> <p>— Играте се, децо!...{S} Шта сте се то играли?</p> <p>— Крпигуза 
</p> <p>— И ви баш хоћете... не гнушате се мене?... не презирете ме?... прошапта она и покуша д 
 ли је школа далеко одавде?</p> <p>Дете се обрте к селу, пружи руку на једну од ближих зграда и 
.</p> <p>— Господин Драгољуб је, уплете се Богосав, сек’о прутиће, па их пуно наређа по асталу. 
а, јест... жива!...{S} Он стаде, окрете се око собе и одједном осети како се пењу ваљци уз грло 
 саслуша рапорт, климну главом и окрете се учитељици.{S} Сеоски ћата се задовољно и пакосно осм 
ћ читав час, не мрда ни чим, не покрете се, као мртвац...{S} Одједном стаде гледати свесније... 
ећно детињство, красна младости, нећете се никад вратити! </p> <p>Сад се све променило.{S} И ка 
ко је живети!...</p> <p>— Па не хвалите се, госпођице, почетком у раду.{S} Збиља, како иде?{S}  
До вас све стоји... реците ми, поверите се другу...</p> <p>Она се диже са столице, раширених оч 
— Децо, идите кућама... брзо!{S} Журите се!</p> <p>Гојко се осврну, па с чуђењем и немим питање 
а, а сад га опет тражите.{S} Не грешите се, људи!</p> <p>— Таки је закон, чича Вуксане, одговор 
во уживање? <pb n="32" /> Ништа, удајте се за Гојка, он је миран човек; ваљда ће се овде станит 
век са дванаест динара месечно, побојте се Бога!« Те ти они, братићу мој, лепо мени попеше на ч 
ако, одговорише ђаци.</p> <p>— Уређујте се, скомандова, он па сиђе на други крај, подаље од Љуб 
вши му се у очи.</p> <p>— Ко си ти? оте се Гојку загушљив глас.</p> <p>— Зар ме не познајеш!... 
 ђубрету. — А ти, какав си момак! обрте се потом Стојану, како те није срамота да се човек овак 
} Краљу, братићу, право ти Краљу! обрте се он Гојку.{S} Па ти њему лепо ту масницу пред очи: је 
га!</p> <p>Гојко скочи с кревета, обрте се збуњено по соби, па видевши да га не очекује никакав 
треба а шта је сувишно.{S} Знате, обрте се он учитељици и заусти нешто да каже, ал’ она плану и 
ако најежен и згрчен као и Гојко, обрте се и оде у школу, машући главом неповерљиво и шапућући  
p> <p>— Хајде да се прођемо мало, обрте се Љубица Гојку.{S} Још ми глава ври од данашњих догађа 
<p>— Је л’ ти ово комшијска чаша? обрте се гост Гојку, који се још лупаше длановима по колену о 
причај: где си био, шта си радио? обрте се Веља Гојку. </p> <p>— Море... шта ја!{S} Ово ми је т 
јој мутан, нејасан, бунован...{S} Обрте се око себе, као да нешто тражи, затим корачи и упути с 
 метну на њ неке акте, разви их и обрте се Гојку.</p> <p>— Јесте ли ви ово писали? узвикну он,  
ори их. </p> <p>Веља уђе ћутећи, осврте се по соби и духну носем.</p> <p>— Пхи, како можеш у ов 
утање...{S} Пандур махну главом, осврте се око себе и погледа на прозор.{S} Беше мрак.{S} Таман 
>— Хоћеш ли да идеш ти, учитељу? осврте се пандур Гојку, који стајаше блед, дркћући као прут.</ 
 стегнута уста, па се одмаче.{S} Осврте се по соби, гледајући зар шта би радила, па се опет нам 
од нашег ономадашњег разговора и да сте се саветовали са колегама шта да радите.{S} Он <pb n="5 
 претио мојим именом.{S} Чуо сам да сте се и ви уплашили од нашег ономадашњег разговора и да ст 
/p> <p>— Играте се, децо!...{S} Шта сте се то играли?</p> <p>— Крпигуза, одговори један смелији 
тица!..</p> <pb n="176" /> <p>— Шта сте се, море, ви учитељи, данас проскитали!{S} Што ниси са  
> <p>Тек је сунце изгрејало, а двориште се напуни ђацима.{S} Гојко и Љубица одвојише свако свој 
ња и кад пролете кроз вратнице и отиште се низ сокаке, осети само како му ветар шиба и фијуче п 
ће проћи, свега ће нестати, а Морава ће се још поносито и величанствено носити преко равна српс 
у, док њихови мужеви не изјавише, да ће се то све свршити мирно, тихо, без сватова, осим часник 
о!«...</p> <p>»О, што нисам знала да ће се <hi>онако</hi> свршити!... понављаше она већ стоти п 
птовини иза куће: тада је мислила да ће се исто тако играти и кад буде велика као мати, и чудил 
 свакога часа нада добру, нада се да ће се то све окренути на боље, да ће све ићи старим путем. 
 само осећа да је оно све ближе и да ће се њена срећа разлетети као прах...{S} Па ипак се свако 
но, недовршено?{S} А знам, осећам да ће се то другом или трећом приликом све исказати.{S} Па он 
 а и због ручка, за који сам знао да ће се давати после прегледа школе.</p> <p>Они се кренуше к 
чеша иза уха, а то је већ значило да ће се ћутање прекинути.</p> <p>— Ехе, ја... дођосте и ви.{ 
ајте да заједно страдамо...{S} Можда ће се Бог и нама окренути... кад заслужимо.</p> <p>Она му  
една мисао о том дође у главу: ваљда ће се и сад умети извући... како је до сад!..{S} Она се ис 
е за Гојка, он је миран човек; ваљда ће се овде станити стално — рече гост и лукаво погледа на  
 исто чами и његова сестра, па ваљда ће се наћи добра душа да и њој помогне...{S} Чуди се како  
нда ништа...{S} Нема ничега!{S} Онда ће се и оно страшно, непознато, уклонити...</p> <p>Али ист 
.</p> <p>— Израђено је то све, сутра ће се донети.{S} Нисмо могли све од једном да дигнемо, реч 
 него је жељно очекивао тај дан, кад ће се наћи сам, са својим верним Стојаном, у оној чистој с 
S} Радио је цео дан, погледајући кад ће се појавити Љубица, или друго штогод непријатно.{S} Већ 
ради. »О, како је досадно!...{S} Све ће се понављати једио исто...{S} И овај несносни Гојко, са 
а нас...{S} А и њему, што?...{S} Све ће се то поправити.{S} Међу младим људима има тога... те к 
 ништа друго не жели...{S} Али докле ће се тако?{S} Не може се то продужити вечито; неко ће од  
и дани мука и страдања.{S} Али докле ће се вечно страдати?...</p> <p>Влајко се спремаше да легн 
 деца беху на окупу.{S} Даде им чиме ће се занимати, па оде у своју школу.{S} Радио је цео дан, 
 ли ће судбине она бити?...{S} Да ли ће се намучити, као што се ова жалосница намучила прошле г 
огу занети златне ствари?...{S}Да ли ће се опет одупрети бесној сили?{S} А он!...{S} Ух!..« У Г 
естра, или ти жена...{S} Мишљах и он ће се претурити од жалости...{S} О, часни га, и те жене!«. 
омишљала на то; каква смрт!...{S} Ко ће се још ње сећати у раној младости...{S} Али шта је ово, 
ућњег прага. — Замахни на псето, оно ће се крити да га не удариш, а некмо ли дете.{S} Тако је,  
е доцкан!... </p> <p>И она трчи, сплеће се и опет трчи, али јој се чини да се не креће с места. 
 најсрећнији, јер ће остати сам, и неће се бојати никаквих мука ни страдања...</p> <p>Љубица се 
чке станице к општини орловичкој, креће се тромо и уморно један путник.{S} Још из далека, по це 
/p> <p>И она се спушта на земљу, окреће се сокаку и гледа, гледа... тупим, животињским погледом 
о свадби, а већ после... хм... досадиће се обома.</p> <p>— Само тебе кад имам, тебе...{S} Ти си 
е не креће с места...{S} Брже, смркнуће се!...{S} Гурну врата... гле, отворена!...{S} У кујни н 
од оца јој.{S} Изнурена, ослабела, лице се већ доста збрчкало, коса у велико почела седети, а о 
а смрт, кад га прво тане погоди... лице се одједаред као изненади, зачуди, обузе га смртно блед 
мо он зна и нико други...{S} Гле и лице се види, ено оне огреботине, још се црвене и кваре изгл 
етничка, страсна, бескрајна... а вилице се тресаху од страха.</p> <p>— Па... сад?...{S} Шта ћем 
н изиђе из Љубичина разреда, а вратнице се отворише и на њима се показа, сва увијена, Љубица.{S 
?...{S} Не, није то... </p> <p>Вратнице се давно затворише и пријатељи замакоше у сокаке, а она 
са јој се стаде одвајати од главе, срце се следило, стало, не куца нимало...{S} И она се сва ок 
Стојанове, али у глави опет ври, а срце се све више стеже од неког нејасног злослутног страха.{ 
 угушиваше, а над свим осећајима истаче се јасно један: жалост, саучешће према Гојку.{S} Она ст 
доше на ручак Љубичину оцу, а пред вече се сви вратише, да би се сутра рано могао наставити ред 
ом, данас се ништа не догоди.{S} У вече се договори <pb n="122" /> са Стојаном да сутра рано по 
 није невоља да се тако довијам, одсече се Љубица.{S} Од мене ће на испиту да се захтева сто чу 
.</p> <p>— Ех, шта ту дробиш!... одсече се Влајко, али га не погледа, но сакри очи. </p> <p>— З 
арац се стресе од тога погледа и измиче се журно испред ње...{S} Дође једно јутро и стаде пред  
доше, снага је остави, она премре, поче се каменити...{S} Само се раширене зенице упрле кроз мр 
 доктор рече...{S} Кад прездрави и поче се љуштити, удари је у срце, па за два секунда готова!. 
 ћемо и толико спечалити.</p> <p>Отпоче се право вашарско погађање, најпре молбом и лепим, па к 
 не сети.{S} Кад дође у Брезовац, смрче се сасвим.{S} Сад је већ добро знао ради чега је дошао  
 ради чега је дошао овамо.</p> <p>Увуче се лагано у двориште, па одмах зађе под прозоре са исто 
ликој мери.{S} И попа и учитељ згледаше се после његова одговора..{S} Учини им се веома чуднова 
 да сутра рано позову Вељу.{S} Изређаше се толики догађаји, а њега још нема.</p> <p>А Љубица ле 
но.{S} Али тамо далеко пред њима виђаше се други, још већи облак, који им се нагло приближаваше 
рво тањире...</p> <p>После ручка вођаше се међу друговима жив разговор у учионици.{S} Веља седи 
емена...</p> <p>Влајко и Веља насмејаше се оволикој наивности.</p> <p>— Ето вам га вала и за че 
далеко иза села, ижљубише се, исплакаше се опет, па се расташе.{S} Стајала је дуго на отворену  
{S} На овим дугим лепим данима окупљаше се ово интимно друштво сеоских залудника, па се ту ћаск 
збуњен, отираше лице марамом и спремаше се да изиђе, али кад виде колико новаца Љубица узе, и о 
десну руку, изви је у страну и спремаше се да пљесне њоме из све снаге по том туђем образу, па  
и.</p> <p>Ручаше заједно, наразговараше се и за ручком и после о свему, па онда Љубица, на мате 
дигнуте главе, весела лица.{S} Осврташе се бојажљиво, гледајући да нема кога ко би је видео.{S} 
ше, па, кад не чуше ништа више, ућуташе се, и опет настаде гробна тишина...</p> <p>Љубица ослуш 
ојковој, одмах по новој години, венчаше се Влајко и Љубица.{S} У истој цркви, у којој се пре де 
ходник.{S} Стаде да се прибере.{S} Беше се веома уморила и узбудила.{S} Приђе к вратима и ослуш 
шмански, а на испиту деца весела, смеше се на учитеља, гледају га слободно... а он се упреподоб 
вају у душу још мајчином храном, почеше се бунити, али их постепено ућутка и заглуши женска таш 
па је испрати далеко иза села, ижљубише се, исплакаше се опет, па се расташе.{S} Стајала је дуг 
53" /> <p>Гојко, онако збуњен, још више се ушепртља од овога узвика, па стаде само зверати по л 
тим сећањем на деветорицу ђака појавише се у њој сећање и на све оно, што је у вези са тим.{S}  
ојурише сокаком једна кола и зауставише се далеко од школских вратница.{S} Изиђе из њих једна с 
младошћу...{S} Врхови дрвећа засветлише се, пређоше у отворено сјајно зеленило...{S} На истоку  
лицу ђака, који оставише игру и окупише се око ње.{S} Хтеде се понашати са њима другарски, приј 
 истим свештеником и старојком заверише се нови супрузи на верност.{S} Само се Веља нипошто ниј 
 Заведоше решења у протокол, договорише се да се сутра изврши упис нових ученика у први разред, 
!«...</p> <p>При крају причања отворише се позната врата, уђе депозитар и зађе некуд иза Гојков 
 дечка што их намучи узалуд.{S} Вратише се одмах кући.{S} Гојко седе на кревет и замисли се, а  
и мати и кћи, оборише главе и предадоше се тешким мислима.{S} Једна се чуди новом нараштају, ка 
уњаве руке са оштрим ноктима и забодоше се дубоко у месо...{S} Разлеже се врисак по соби...{S}  
нуше у једно сокаче и мало затим нађоше се под једним хумом, што се поносно издигао над косом,  
ма друге, чешће... пљусну киша, просуше се читави потоци из неба...</p> <p>Гојко се трже... пог 
у на једно окопано стабло...{S} Кукуруз се пови, додирну друга стабла, пера се сплетоше и зашуш 
, без помоћи и саучећа... он зна да, би се и сам пред вече кренуо Вељи, ризикујући да и његова  
стало за утеху из целог живота, чега би се имао сећати, да није тога лепог доба, детињства...{S 
.. и ево ти сад још један разред, да би се олакшало залудној учитељици!{S} До сад се то није де 
 оцу, а пред вече се сви вратише, да би се сутра рано могао наставити редован посао...</p> <p>Љ 
госав, готово занесен чудом, само да би се отресао ове изненадне страхоте, отвори уста и прогов 
зе је некаква студен око срца, и она би се радо дигла од стола, али зна да би то изазвало читав 
отпуштен, али... незгодно!... »И она би се наљутила, опазила би да се радујем.{S} Па што?... ба 
о...«</p> <p>»А после, Боже мој, кад би се залегла љубав, она права љубав, што је песници певај 
мао мало више смелости, ко зна какве би се изјаве одједном разлиле из груди.{S} Овако пак само  
ећући очима живо, као да гледаше где би се могао сакрити.</p> <pb n="62" /> <p>После ручка поли 
 женино, па бежи од куће и тражи где би се могао расположити и развеселити...</p> <p>Тек настад 
ка, све су браћа оглодала...{S} Чиме би се кметови трошкарили, да није школскога приреза?{S} Не 
 друга.{S} Још да није ових кожа, не би се имало шта јести.</p> <p>То већ беху обични Цветкови  
че.{S} Стојан га и не погледа, иначе би се јамачно уплашио <pb n="175" /> од његова изгледа, не 
е...</p> <p>— Море, видим ја све: ти би се и сад сматрао за најсрећнијега, кад би она пристала  
она избегаваше сваки разговор, у ком би се морало поменути име писарево.</p> <p>— А новости...  
како окренути, и ако није знала како би се то могло окренути, и ако је знала да њено срце никад 
S} Срећа те држава даје плату; онако би се липсало од глади...«</p> <p>»Још ништа не видех, ни  
 рубље.{S} Сад кад би ти умео, могло би се још по рубље искамчити...{S} А ви’ш ова се даска изв 
а.</p> <p>Како да се не сећа!{S} Зар би се могло то заборавити?{S} Па шта би му остало за утеху 
!... мајко!... врисну девојка и приљуби се уз те слабе, изнурене груди, знајући да само на њима 
ело. — Ваша су страдања неизмерна... ви се то откупљујете...{S} Вечна правда!...{S} Али сад...  
, то су најлепша сећања...{S} Ето, и ви се сећате неких ситница...</p> <p>— А ја вам кажем да н 
ојој собици и после краћег времена јави се, као резултат преговора, велика чаша, пуна бистре хл 
ући ни сама шта је рекла.</p> <p>Појави се на прагу и Гојко, али друкчији, сасвим друкчији.{S}  
 једва иђаше, ноге јој клецаху, у глави се све више мути, а на срцу <pb n="198" /> стоји онај л 
и и гледај, гледај, гледај... а у глави се само мути и комеша...</p> <p>Одједном је обасјаше ко 
 n="16" /> <p>— Помаже ви Бог! поздрави се старац, скинувши капу и наслонивши се обема рукама н 
овој шали, али се брзо прибра, поздрави се са лекарем и одговори му:</p> <p>— Она извесно врши  
една слабуњава, ситна плавуша, поздрави се врло усрдно, па одмах оде к столу, на коме стајаше п 
ше у порту, по свршетку службе, другови се упознаше.{S} Месни учитељ је старији човек, већ у го 
у потесу по необраној кукурузовини, сви се смеју, праве шалу на рачун Гојков...{S} А Гојко, сре 
 на те ствари.</p> <p>— Е, јесте... сви се муче са тим...{S} Оно »насуштни«!..</p> <p>Ја сам пр 
за њу, а другима није ништа...{S} Други се само гнушају...{S} Али оволики бол... то је страшно! 
ћи у двориште, па кад виде њу, изненади се па застаде.</p> <pb n="203" /> <p>— Баш ниси потреви 
и све се вратило на стари поредак, ради се озбиљно, мирно, марљиво... наставници се журе да нав 
е да држи предавања њеној деци.{S} Ради се озбиљно и својски...{S} Једно јутро рече им Стојан д 
p>Учитељ баци струку на столицу, посади се на њу уморно и стаде брисати знојаво дице.{S} Сви оп 
ца све више мења према њему...{S} Следи се од страха, и стаде пажљиво мотрити...{S} Истина, ни  
 <p>Она одмах познаде Богосава, и следи се, јер он никад не долази узалуд, а ретко кад да дође  
љаној земљи, по дрвећу и зградама, цеди се са лишћа и кровова у ситним капљицама и навлачи на љ 
S} Истина, ово су неки добри људи, види се... али тек...</p> <p>— Јесте ли богослов или препера 
 се види.{S} Па ово још није мрак, види се!...</p> <p>Ха, ево њиве!...{S} Полако само... тихо к 
 јој се да говоре.{S} Јест, ено... види се јасно...{S} Беше у том погледу читав бездан прекора, 
не ногом, управо врхом ноге о под; види се радо би скочила и притрчала детету.{S} Ко зна шта би 
још привремени!...{S} Али не мари; види се да ће бити мекши од воска: она ће моћи поступати по  
>Писар се одједном промени у лицу; види се да се спрема за некакву изјаву, па га почело обузима 
p>Гојко брзо притрча прозору...{S} Види се, она му нешто живо говори, а он се чуди и гледа на п 
 нешто трља, вуче, шта ли ради.{S} Види се и покривач и под њим <pb n="121" /> нека нејасна мас 
пре научи песми! помисли Љубица. — Види се да је нису знали до сад: ено још их учи како се то и 
} Тхе... кад није боље...</p> <p>— Види се да ми нисмо за село: треба, са њима бити друкчији.</ 
у школу.{S} Беше јака помрчина, не види се ништа, али он полако, пипајући око плотова и спотичу 
оби, тражећи нешто...{S} А она, не види се... само се шарени и бели некаква маса на кревету и р 
иде... плива... све ближе...{S} Не види се ништа!...{S} Да није то капља?...{S} Ах, да седнем у 
 долазити у школу, она још лежи, и види се само како јој широка леђа нагло одскачу од дубока ди 
дбина стићи одмах прве године, али види се није суђено.{S} Буд је такав, па још привремени!...{ 
во, умешно, с вољом...{S} Тек ипак види се да не ради без напрезања.{S} Сва малопређашња брига  
м болешћу и Љубичиним нехатом, ослободи се одједном свију мука, збаци са себе страдање и патњу  
м очима, па видевши ко долази, намргоди се и заузе неки одсудан, само њој својствен положај ишч 
или подиже огромне терете...{S} Пробуди се и наставља на јави такве исте покрете, али га жигне  
м туторством многе младе душе.{S} Груди се надимају од жудње, срце куца јаче и веселије, а ти у 
ори главу, стидљиво и плашљиво, а груди се подизаху и спуштаху бурно, све јаче и јаче.{S} Он је 
ази јој се оспу лаким руменилом а груди се мало брже стану дизати и спуштати...</p> <p>Веља се  
 добра душа да и њој помогне...{S} Чуди се како је рђаво протумачила његово саопштење о оној уч 
двратно, страшно, неприродно...{S} Чуди се шта јој би, куд оде памет.{S} Знала је за његов поло 
исли.{S} А она га гледа... гледа и чуди се тој изненадној живости његовој, тим чудним причама.. 
 сећа ничега...{S} Само је гледа и чуди се тој необичној лепоти...</p> <p>— Врати се, хоћеш да  
ам прави зачуђено лице, као бајаги чуди се питању.</p> <p>— Јуче сам почео, одговара он наивно. 
ренутка скикну кер...{S} Скикну, зачуди се јамачно шта га то буди из дубока размишљања, па махн 
веда пред олујом.</p> <p>— Е?... зачуди се Гојко, и подиже главу.</p> <p>У том се отворише врат 
 зовемо доктора?</p> <p>— Зашто? зачуди се она, као да се буди иза сна.</p> <p>— Па видиш да чо 
неким малим послом... рече он, и зачуди се сам зашто је морао то слагати.</p> <p>— Био ми онома 
p> <p>Гојко се трже... погледа и зачуди се откуд он сад у својој соби, седи на столици испод кр 
 има лова, одмах се доноси угарак, ложи се ватра ту на обали и спрема се доручак.{S} Родитељи и 
ати код Гојка...{S} Еј, мој Гојко, држи се сад добро... није ово Пера писар!«...</p> <p>А Влајк 
ојана?{S} Одавно је...{S} Хм...{S} Држи се она...{S} А ја постанем, на пример, Министар полициј 
брази: очи се весело засветлеше, образи се заруменеше; она се сва предала томе послу, који је и 
ело, не може ничим мрднути...{S} Образи се окаменили, очи јој стале, разрогачиле се и не могу н 
 дотера свој жалосни стан.{S} Пренерази се кад виде да соба опет није почишћена.{S} Већ пети да 
назија не маре за веронауку, а филолози се мрште на разговоре о сумпору, крави, коњу...{S} Тек  
 га се као човека оштра и озбиљна, боји се оних неколико часова, што ће их морати провести са њ 
глава му тешка... вуче га земљи... боји се да не падне на под...{S} Али се он отима, напреже се 
вако му је и гнездо безбедније, не боји се никаква зла; јер није ово полицајац, него његов доба 
м вратницама, Љубица опази човека, који се држаше једном руком за плот.{S} Он се крену према њо 
уњена, погледајући чешће на Гојка, који се смрзнуо ту на месту, па ни да мрдне.</p> <p>— О, мол 
аше, гледајући то у збуњена Гојка, који се одједном некако-необично најежи, увуче главу у рамен 
ину беличастосребрни стубови дима, који се на овом вечерњем затишју само љуљушкаху, док се на в 
тим, лаганим и одмереним манирима, који се теку постепено у животу и сматрају се као велики укр 
 замишљено у далеки венац планина, који се виђаше с прозора. — Онакав човек!... онака душа!...{ 
 и смело посматраше она посетиоца, који се, улазећи у школу, некако необично превио, смањио се, 
овај што долази учини као јастреб, који се залеће у мирну и безбрижну пилеж.{S} И Гојко, као са 
о ногама њене најсветлије осећаје, који се наругао њеној љубави и пљунуо на њену ропску предано 
из собе, гледајући у тамне облаке, који се ношаху висином, и уздишући за изгубљеном срећом и мл 
овидним, огромним облаком прашине, који се приближаваше шетачима.</p> <p>— Ух, како ћемо сад? в 
} А, Богосаве, седи, рече он ћати, који се слатко смејао одговору његову.</p> <p>— Голаверија с 
и учтиво, као сваки нови познаник, који се жели што боље препоручити.{S} Његов поглед као да го 
 у један самобитни, нарочити звук, који се носи преко воћњака и кућа, продире кроз густе облаке 
релива под јасним небесним сводом, који се, и сам осветљен жарком руменом светлошћу, наднео над 
јој беше овај оштар, званичан тон, који се јасно распознаваше у наредби. »Наређује се учитељици 
изгрдише чичу, па поседаше за сто, који се повијаше на све четири стране.</p> <p>— Шта ћу, стар 
гутати погледом овај загрљени пар, који се топио у заносу љубавном и сневао најсрећније снове.. 
 очи му застадоше на неком човеку, који се лукаво иза плота осмехиваше, као да вели: »Јесам ли  
мшијска чаша? обрте се гост Гојку, који се још лупаше длановима по колену од силна смеха. </p>  
.. што? викну чича и погледа Вељу, који се спремаше да га заустави.</p> <p>— Добро, добро!...{S 
ном дозом идеализма, <pb n="33" /> који се код почетника дуго задржава, над, ким се они смеју и 
и за Бога, ваљ’да нико не дира оне који се не мешају у политику?</p> <p>— А зар мислите да се о 
а шта раде они у другој гомили.{S} Неки се окренуо сав к тој гомили, завук’о прстић у нос, па г 
скромном гнезду и тихој срећи?{S} Да ли се то све одједном угаси под првом навалом громовите бу 
рже... да не буде доцне...</p> <p>Да ли се то развиђа, расвањује... или са њене душе нестаје мр 
но дишу на његовим грудима?...{S} Је ли се то збиља већ свршило?...{S} Он се наже њеном уху и п 
 одмах у срез, па се прво извести је ли се вратио кући онај...{S} Ако се и вратио, биће у канце 
еким својим сећањем.</p> <p>— Сећате ли се онога... рече он смешећи се, онога у дугачким кошуља 
а сад тапка рукама озго и гледа неће ли се наћи какав трн или дебља стабљика, да не жуљи ноћу г 
 набави.{S} Ипак он покушаваше не би ли се <pb n="22" /> то могло и ове године проћи без мапе.{ 
управе, па ћу тада...{S} Збиља, јеси ли се ти уписао у Учитељско Удружење?</p> <p>— Не знам ком 
{S} Сад је већ прошло.{S} А ти, јеси ли се намучила у путу?...{S} Камо вас до сад, за Бога!{S}  
дигнем у вис, па буп о под!...{S} Ти ли се нађе, црвенкапићу, да бешчастиш ово свето место, у к 
к њима са батином. </p> <p>— А, тако ли се дочекује влас’!...{S} Бунт!!...{S} Комуна!!... дрекн 
, прилазећи: </p> <p>— Хехе... јесмо ли се наместили?...{S} Пера Илић, писар овог среза и плато 
.. које ви хоћете.</p> <p>— А морају ли се они засебно уписивати? запита Љубица, гледајући га н 
колу.{S} Љубица подиже очи на њега, али се одмах трже, поцрвене и збуни се.{S} И он беше збуњен 
p> <p>Гојко се усуди да је погледа, али се одмах трже и обори очи, јер осети на себи њен ватрен 
{S} Све је нешто до сада очекивала, али се уверила да су наде варљиве и узалудне.{S} Променила  
. </p> <p>Тако су они првих недеља, али се сад све почиње мењати, наступа полагано некаква хлад 
ушао многе разговоре и задиркивања, али се сад не сећа ничега...{S} Само је гледа и чуди се тој 
 аналишући са зебњом своја осећања, али се одмах умири.{S} Некакав ђаволаст, детињи осмех пређе 
 је готов да викне из свега, гласа, али се још уздржава, јер га је срамота од сељана, који су с 
</p> <pb n="149" /> <p>Она задркта, али се приви још више уз њега, и уздахнувши одговори:</p> < 
мати јој одлази и долази забринута, али се Љубица зауставила на једној мисли, па само њом живи, 
} Његове наде добише још више маха, али се одмах и пресекоше.{S} Сутра дан деси му се прилика д 
раго, од кога му и срце живље куца, али се он стара да га за сад угуши, јер му данас и у оваким 
</p> <pb n="94" /> <p>Гојко истрча, али се после неколико секунада врати, искривљених вилица, с 
је одмах удаљити га сасвим од себе, али се сетила очевих савета: да је ћата велика сила у општи 
младим људима има тога... те кавге, али се то све поправи...</p> <p>— Поправити!...{S} Не може, 
 низ потес.{S} Сунце по мало греје, али се осећа оштрина у ваздуху.{S} Таман да се лепо путује. 
што муца.{S} Председник га не чује, али се досећа шта одговара, па наставља:</p> <p>— Господине 
 и стаде насред собе, да чује боље, али се баш тада отворише спољна врата и Влајко викну гласно 
и као да и њега обузе лако дрктање, али се он прибра брзо и погледа се са Гојком право у очи.</ 
ље...</p> <p>Љубица се разговараше, али се чешће мрштила: по неки малишан окрене главу и гледа  
е ређати још друге промене на себи, али се одједном стресе и навуче покривач на главу...{S} Ста 
 дежурања Веља се зачуди овој шали, али се брзо прибра, поздрави се са лекарем и одговори му:</ 
 помодрело од дуга стајања на зими, али се у очима чита нека јака мисао, која га занела и која  
 га јасно осећаше у својој близини, али се стараше да радом угуши све те мисли, да се отресе то 
...{S} Сад зна шта је хтела понети, али се чуди шта јој би да то не узме, но пође овако празних 
?...</p> <p>Она се хтеде исправити, али се Гојко саже и, тресући се сав, као у бунилу, припаде  
 за картама, хтедоше нас отпустити, али се смиловаше и казнише нас мањом, али оштром казном...{ 
стеже јој срце, она хтеде вриснути, али се прибра и опет провири...</p> <p>Њих двоје седе на ст 
уку.{S} Ћата опет хтеде нешто рећи, али се некако при руковању запетља, па се ћутећи врати на с 
главу и погледа писара право у очи, али се овај ни мало не збуни од тог погледа, већ јој приђе  
орити још коју реч са новим другом, али се он сувише ревносно занео око својих ствари, те и она 
мор, из очију јој сија задовољство, али се брзо навуку облаци на њено равно, ниско чело...{S} М 
и на ногама, дише некако врло брзо, али се он очајнички отима, не марећи ни за болест ни за шта 
 сама види како је много он урадио, али се ипак плаши, много плаши...{S} А Гојко се не боји исп 
опет да му наилази облачак на чело, али се он прену и стаде се отимати од тога новога расположе 
е га снажно и не да му пасти у зло, али се он отима од тога невидљивог саветника, хоће напред и 
и Љубица.{S} Неко их је зло снашло, али се нико не досети правом јаду.</p> <p>Одједном се код Љ 
 лицу му исписана жива радозналост, али се јасно чита на њему и горко сажаљење, прекор...{S} И  
ја Љубица не долази никако у школу, али се он живо бојао да не дође данас.{S} Добро јој... оне  
 маше руком...{S} Можда је то њему, али се то њега не тиче, кад она није више жива...{S} Он сад 
олазити?{S} Гојко никога не помену, али се знало о ком говори.</p> <p>— Не зна, братићу, ништа  
да је примила скоро за целу годину, али се уздржа, знајући да ће му то бити непријатно, а и она 
 под руку са отвореном одвратношћу, али се бојала да му што не буде у путу, па после она крива. 
проћи, чинећи се да не чује Љубицу, али се ипак задржа, очекујући с нестрпљењем да она прва про 
> <pb n="84" /> <p>Одоше у судницу, али се вратише у стан Љубичин без успеха.{S} Кмет их одби о 
а и покуша да развуче усне у осмех, али се оне искривише и задркташе, одајући велики бол што је 
 овако са масницом на образу!...{S} Али се осећаше усамљен, без игде икога, без помоћи и саучећ 
.. боји се да не падне на под...{S} Али се он отима, напреже се...{S} Има нешто јаче што га вуч 
} Гле лакше ми је... добро је...{S} Али се опет мути у глави.{S} Ооо!...</p> <p>— Шта се то нав 
 да никад није ничега ни било...{S} Али се ти не брини, све ја то могу поправити... јест, све ћ 
 спремљена, и то му није првина.{S} Али се боји ревизора, и не због оцене, него просто онако, б 
ећ знало кумство и без договора.{S} Али се нешто обе учитељке у почетку опираху, док њихови муж 
е образи час зажаре час охладне.{S} Али се стаде прибирати, јер напреже вољу, те се сва предаде 
мињати сиротовање своје родбине.{S} Али се нешто мораде рећи. — Имам да примим за два месеца и  
о, па чак и дужност да то учини.{S} Али се то све заврши оним стереотипним и малодушним узвиком 
и хтела завирити му у саму душу.{S} Али се одједном трже, намршти се, дође јој одвратно и гнусн 
сама?!...{S} А они отишли... намиловали се, наљубили се, па отишли свако своме гнезду...{S} А ш 
већ разуме.{S} Како!... рече он и удали се са неким значајним осмехом на устима.</p> <p>Стојан, 
 се успомене из младости, управо ређали се несташни поступци у школи и ван ње, Љубица слуша са  
ромпире (а беху ми родили и раскрупњали се за причу) па наређа на штап ко врапце...{S} Дао сам  
еда.{S} Нешто и код њих има, устумарали се ка говеда пред олујом.</p> <p>— Е?... зачуди се Гојк 
 седи са њим цело јутро, смеје се, шали се и све онако... што не ваља.{S} Оставила децу саму... 
јатеља, па задиркује председника и шали се са сељанима.{S} Ћата погледа масним очима Ђокића и с 
седи са Љубицом, поразговара се, нашали се и насмеје, па оде.{S} Никакве претње, никаквих затев 
аше снег.{S} Цела се околина бели, бели се сав видокруг, увијен у неку влажну измаглицу; дрва с 
у ноге до чланака.{S} Около дрвеће бели се и тамни од суре, дебеле прашине, која је у густим сл 
дим од барута...{S} А доле на поду бели се онакажено, слабо лице, из уста тече крв...</p> <p>—  
кући!...{S} Он је доводи у кућу, весели се са њом...{S} Ааа!«... отеже она гласно и ухвати се р 
...{S} Кажу не даје више млека, не тели се...{S} А онај пут зарастао, куд смо пре ишли на реку. 
дотављене ливаде по сниским лукама, или се црне преоране и засејане њиве...{S} Изнад села се, т 
рвом навалом громовите буре живота, или се само нахватао пухор по живој жеравици, која ће плану 
потесима се жуте пожњевене стрњике, или се зелене подотављене ливаде по сниским лукама, или се  
.</p> <p>Гојко је погледа уплашено, или се ваљда сети ради чега је пошао, па се обрте и оде ули 
 се поносно у висину по неки брест, или се извио танахни јаблан...{S} И кроз то једноставно зел 
она се, ваљада, пренела у прошлост, или се предала каквом новом осећају, па снује пријатне зано 
 се смеши на њега као и мало пре... или се то њему само чини?...{S} Да ли да јој говори још, ил 
А они отишли... намиловали се, наљубили се, па отишли свако своме гнезду...{S} А шта оно необич 
 чега је пошао, па стане на џуту, мисли се и напреже памћење, док се не сети.{S} Кад дође у Бре 
тело, стеже рукама врелу главу, а мисли се само роје, роје...{S} Да се све то угуши, заборави,  
оше и она, оставши сама у соби, замисли се, а врата се отворише лагано, у школу уђе средовечан  
p>— Младости?... понови Гојко и замисли се.{S} Ја је нисам имао, ни знао за њу...{S} Не, не...  
кући.{S} Гојко седе на кревет и замисли се, а Стојан гледаше све чудније, вртећи главом, као да 
покрену...{S} Она обори главу и замисли се...</p> <pb n="208" /> <p>Прогнаше деца чопор говеда  
амети његов пређашњи разговор, размисли се о неким изразима, па јој се сад цео разговор учини д 
сам се примио да буде старојко.{S} Вељи се већ знало кумство и без договора.{S} Али се нешто об 
 <p>Смиљка се најпре пренерази, уозбиљи се и већ беше готова да проспе читаву ватру горких прек 
пећи се од милине... »То је љубав... ми се љубимо, је ли?« тепаше му она, а он је притискиваше  
ки им, што ће рећи, довлет чиним.{S} Ми се слажемо лијепо; јес’, братићу... ка нека права вамил 
едњих дана.{S} Ја видим, рече он, да ми се спрема велика несрећа... неће проћи ни две недеље, а 
артирином.</p> <p>— Богме ја хоћу да ми се тачно квартирина издаје, а ви набављајте од куд знат 
 је водио само циљу.</p> <p>— Допада ми се, знате, тако са образованом женском... разговор је в 
о ћу кад само срце игра у мени, сама ми се душа весели...{S} И свега овога не би било... и овај 
И све ме зове к себи!...{S} Мало, па ми се опет јави и зове...{S} Лепо га видим... маше руком.. 
ног безразложног женског ината. »Шта ми се он ту љути... као да има какво право нада мном.{S} Б 
 раде сами.</p> <p>— Не волим то кад ми се жена меша у моје послове, одговори Влајко одсечно.{S 
објашњење и разговор.</p> <p>— И све ми се ових дана врзе једно по памети... никако да избијем  
незгодно!...{S} У такој соби не мили ми се никакав рад.</p> <p>— Ваша је много светлија и весел 
узбуђено: у другој гимназији разболи ми се газда.{S} Знао сам, ако умре да немам куд... други м 
и ред клупа. </p> <p>— Тамо је, чини ми се, Веља? запита она, бришући лице и посматрајући измењ 
мени причали.{S} Ви ми рекосте, чини ми се, да је изненада упао у вашу учионицу?</p> <p>— Јесте 
</p> <p>— Аха, јест... хтедоше, чини ми се да га истерају.</p> <p>— Ја, па му директор опрости. 
и њено страдање.</p> <p>— А ти, чини ми се, не виде писара?</p> <p>— Не.{S} Што?</p> <p>— Више  
ашом децом.</p> <p>»Хвала Богу, чини ми се овако рече, одахну чича, јер га је Гојко три пута сл 
у, врти се на столици, игра му, чини ми се, сваки мишић на телу.{S} Мислим баш да бих могао, ка 
ако на рукама, ето баш овако... а ти ми се љушкај и буди задовољна...{S} А ја ћу, душице, све д 
учка.</p> <p>— Зна он добро.{S} Него ми се онако нешто не мили да га гледам у овој кући...</p>  
те ћата поче изостајати.</p> <p>»Ако ми се још и овај наврзе на главу, имаћу муке.{S} Ту ми ник 
де«...{S} И он, покоран судбини, спреми се за даља страдања, држећи да то тако мора бити, да је 
тренутка нешто необично груну... задими се... гурну је некуда снажно, и она се претури...</p> < 
ела, па туробно одговори:</p> <p>— Мани се, молим те...{S} Живот ми је загорчао; и онако нисам  
итање...{S} А око њега све ћути, зелени се и живи снажном младошћу...{S} Врхови дрвећа засветли 
зговори ово мало речи. </p> <p>— И мени се свиди тај савет, одговори Веља.{S} Море, ви имате па 
 бити, верујте ми.</p> <p>— Готово мени се највише свиди савет нашег Стојана, проговори Гојко,  
е се не сме, већ су ту пред њом... чини се да им чује и само дихање.{S} Чудо је само како је не 
ујни.{S} Све је озбиљно и суморно; чини се да ће свакога часа да загрми гром у овом гнезду.</p> 
разгледати, а очи јој не трепћу, и чини се она сама не дише.{S} Изгледаше као дете, кад добије  
а ниси ни прстом мрднуо.{S} Ћути и чини се невешт свему.</p> <p>— Добро, то већ хоћу... могу.{S 
метова он није променио па ништа... они се ређају један за другим и пролазе, а он са својом сак 
у руком.</p> <p>— Виде ли, братићу? они се нешто поџевељаше...{S} Море, ова наша хеј... пара вр 
остају све ближи, све интимнији.{S} Они се већ одавно значајно погледају, имају неке своје наро 
 Замолише га да не прекида посао, а они се наместише на дну школе, иза ђака.{S} Радио је са прв 
, али пришавши близу, стадоше.{S} И они се зачудише необичну изгледу његову.</p> <p>Беше то чов 
давати после прегледа школе.</p> <p>Они се кренуше кроза село.{S} Путом се водио говор само о р 
гледам, па чисто не верујем.</p> <p>Они се обојица загрлише и пољубише.</p> <p>— Ја се чудим ју 
, видевши да је сунце зашло.</p> <p>Они се упутише низ брдо, говорећи о послу који их сутра оче 
> <p>— Чекај, молим те ту...{S} Заклони се у хлад под трешњу, па чекај... сад ћу ја.</p> <p>Она 
м...</p> <p>— Добро, иди ти сад, склони се где, док ја њега изведем.{S} До мрака ћу се вратити. 
а свакоме у очи, не <pb n="155" /> буни се као ја, кад улази у друштво.{S} О, ала је то друштво 
га неучтива <pb n="103" /> госта, збуни се и уплаши, јер се могао домислити, да му он не би уза 
у.</p> <p>Доиста, Гојко поцрвене, збуни се и стаде се вртети, као год јутрос пред Љубицом.{S} Х 
ић, учитељ.</p> <p>— А... отеже и збуни се изненађена девојка.{S} Ви сте, дакле...{S} И ја сам  
га, али се одмах трже, поцрвене и збуни се.{S} И он беше збуњен, управо у двоумици, не знајући  
 жене са децом.{S} Она поцрвене и збуни се, а жене почеше запевати: стадоше богорадити да им ис 
нтат на твој живот.</p> <p>— Море махни се шале, него шта мислиш?</p> <p>— Хм... шта мислим?{S} 
 глава с разрогаченим очима...{S} Припи се <pb n="171" /> уза стакло и стаде гутати погледом ов 
до бакалнице, до касапнице, а ноћу крпи се, пери се и учи...{S} Све тако, без краја!...</p> <p> 
им брзим скоком истрча из школе и удари се из све снаге о нешто црно, меко... оно се одједном п 
ице, до касапнице, а ноћу крпи се, пери се и учи...{S} Све тако, без краја!...</p> <p>— Зар баш 
 оно округло стакло, у њему игра, искри се чисто бело вино...{S} По соби неред...{S} Са њеног к 
да се покажу што веселији.{S} Разговори се вођаху или о школском послу, или о кући, ни о чем др 
ати!...{S} Е али ревизор летос договори се са пређашњим одбором — а ми смо, знаш од скора изабр 
ује важнији посао.{S} Чим дође, затвори се у учионицу и стаде преписивати ону хартију, што је д 
о отресита и разговорна жена.{S} Отвори се читава дебата, те чак и наше зараћене стране морадош 
 школски распуст у задовољству и одмори се од оноликога страдања и патњи, што их претури за год 
 <head>XV.</head> <p>Пала влада! захори се по варошима и паланкама, па лагано дође одјек тога г 
ја таман да пођем, а ти уђе.{S} Претури се, вели, одједном, само се пожали да јој мркне свес’.. 
ујно, преко недогледне пучине и растури се тако у висини, па опет над баџом затрепери чисто неб 
 »Јесам ли те преварио, а?...{S} Сад си се уверио«...{S} То беше ћата.{S} Он се обрте и оде низ 
« на данашњи догађај.</p> <p>— Е, ти си се ту згунторила... нећемо тако, братићу, да ми ноћас ж 
сто.</p> <pb n="192" /> <p>Проскитао си се много, па и не долазиш кући на ручак, рече она, хват 
ко часова у шали и смеху, па још ако си се раније са женом што споречкао, он ти лепо забави и р 
 и светле неком љубичастом бојом — носи се тај вечерњи звук и бруји далеко ширином, чак тамо до 
ренеражена Љубица.</p> <p>— Ха-ха... ти се плашиш?...{S} Ама рекох ли ја теби, да нам нико ништ 
љу.{S} Ја, братићу, тако је то.{S} А ти се не бој, што се тиче...</p> <p>— Море шта ти је, кога 
, па ће му узвикнути:</p> <p>— Свака ти се мука брине о светињи школској!...</p> <p>Она хтеде ј 
ом иду твоје муке и невоље, а помоћи ти се не може.{S} Једино ти остаје: да зажмуриш па ништа д 
Нико неће знати, осим мене.{S} Кунем ти се срећом и здрављем!... викну она узбуђено, прилазећи  
 долази често полиција...{S} А, како ти се чини?...{S} Шта ће нам гости!{S} И зар баш ми морамо 
p> <pb n="189" /> <p>— Мајчице, како ти се чини... је ли добро сад? прилази она матери и грли ј 
Немој да мислиш о њему више.{S} Зато ти се и јавља што једнако мислиш. </p> <p>— Како могу да н 
 равнодушно толика чуда у школи и звати се управитељ.{S} Нису те хтели чути... страдао си за св 
 Шкргутну зубима, севну очима и дохвати се обема рукама за главу, па као махнита стаде јурити п 
<p>Љубица се стресе, пребледе и дохвати се руком за врата.{S} Она је и заборавила да старешине  
.{S} Ааа!«... отеже она гласно и ухвати се руком за груди.</p> <p>— И ноћили су заједно... ту у 
 лежати на кревету и мислити, не бојати се ничијега хладна погледа, не страховати од изненадних 
е стадоше мисли прелетати и заустављати се на разним другим средствима освете.{S} Све беше испи 
оне тако у једном крају и ћуте.{S} Мати се крсти, а она гледа у пламичак кандила, што трепери п 
 одједном опет обузе нека милина, врати се пређашња љубав према овој деци, и њој је необично ми 
.</p> <p>Кад се распреми од пута, врати се у школу, где Гојко спремаше своју уписницу.</p> <p>— 
девши да писар изиђе из дворишта, врати се на пређашње место и загледа се у свој часовник...</p 
рестано иде некуд по селима; оде, врати се, пробави неколико часова код Љубице, па је опет нест 
и да га не очекује никакав посао, врати се и леже на место.{S} Он не хтеде ни погледати кроз пр 
 тој необичној лепоти...</p> <p>— Врати се, хоћеш да те одведем до куће? рече она, и поуми да м 
иса свој исказ, не читајући га, и врати се кроз иста врата у благајницу.</p> <p>Писар бројаше п 
, обећа да ће их скоро походити и врати се. </p> <p>Љубица и Гојко продужише пут ћутећи.{S} Беш 
 оде до Београда, одену се лепо и врати се истога дана, доста измењен, наравно у своју корист.{ 
 а у новом учитељском гнезду не поврати се пређашња слога и срећа.{S} Влајко ретко кад и дође к 
он, да би ма шта радио, продужи брисати се и онамо где је све било суво.{S} Кмет се искашља, он 
живео младост, мора знати за њу, сећати се појединих тренутака и, разуме се, то су најлепша сећ 
, ћутати дуго, вечно... ћутати и сећати се срећнога и безазленог детињства...{S} Ћутати, ћутати 
> <p>И она зна да му је обећала венчати се са њим, и ако има живу жену, и таман да му изјави са 
гле!...</p> <pb n="100" /> <p>Склупчати се тако под топлим покривачем уз то мило сухо тело и ћу 
> <p>Љубица се сад тек сети посла, сети се да је још давно децу оставица иза школе, па о њима н 
о си за свету ствар...{S} Па лепо, сети се Хуса и других.{S} А ми ћемо већ њему... не бригај ти 
и јаче... обузела је дрктавица.{S} Сети се сад да има нешто страшно, ужасно... ту је око ње, гд 
јку опет засија радост на лицу.{S} Сети се Веље са захвалношћу.{S} Истина, срце му опет зебе од 
рестано... нек извуче...{S} Ха, присети се он нечему па застаде. — Јеси ли ти баш видео да је а 
ије у комисији, него ’нако седи, досети се он.{S} Јамачно капетан није...{S} А шта да одговорим 
S} Чудне ли лепоте и радости: приљубити се тако уз мајчине груди, сакрити главу у мраку на тим  
збуђена јако и рада би ма чиме забавити се, ну чиме би?...</p> <p>— Шта ради господин учитељ?</ 
ејасно...{S} Ну она јој не даде развити се, чињаше јој се незгодна сад, кад овај паћеник умире. 
о мрклога мрака; нити куд погледа, нити се осврте, ни проговори.{S} Пандур га најпре стаде теши 
адости, коју не умеше ни прикрити, нити се труђаше за то.{S} Писар постаја само два-три тренутк 
рак... и око ње и у души самој.{S} Нити се што види ни осећа, само трчи напред... брже, брже... 
е још проћи, а она ће исто овако пенити се и шумити, не <pb n="65" /> осврћући се на човечја гн 
 заноси те...{S} О, слатко ли је сетити се мајчиних груди, кад човек претура тешку борбу преко  
на испиту: стаде викати на децу, љутити се, умало не почеше страдати детињи чуперци.{S} Она још 
 може да се смири на једном месту, врти се на столици, игра му, чини ми се, сваки мишић на телу 
p> <p>Кад сиђе сунце близу брега, гости се дигоше да иду.{S} Веља се спреми да их испрати, а уч 
ас двоје путовати«.</p> <p>Најзад гости се кретоше.{S} Уредише децу, па опет окренуше низ потес 
разговору до орловичког потеса, опрости се са гостима, обећа да ће их скоро походити и врати се 
к.</p> <p>Најзад се писар диже, опрости се врло пријатељски са Љубицом и Гојком, Љубици опет по 
ље, па брзо дохвати воштаницу, прекрсти се побожно, упали је и стави на Гојкове груди...{S} Вош 
> <p>— Бог с тобом, дијете!... прекрсти се Смиљка.</p> <p>Немој да мислиш о њему више.{S} Зато  
ожно живети. »Помози Боже!« се прекрсти се она, кад изрече ову мисао.</p> </div> <div type="cha 
ркће... она подмеће и другу...{S} Прсти се заплели... не може да намести кажипрст на обарач...{ 
 други...{S} Ено и чашице ракиске, жути се на дну ракија...{S} Тамо даље оно округло стакло, у  
. дави је нешто у грудима страшно, мути се све пред очима... навалише неки бурни осећаји, и она 
то је загушило у грудима, па ни мрднути се, ни проговорити.{S} Али шта је ово?...{S} Некаква то 
ачно увиђате, да сам имао права бринути се о светињи школе.</p> <p>Љубица плану.{S} У таквој не 
кајте, зовну га Љубица с прага, и упути се к њему.</p> <p>Он се збуни и готово хтеде проћи, чин 
ао да нешто тражи, затим корачи и упути се за децом к своме стану.</p> <p>А Гојко брзо распусти 
лици и плаче, а он хода по соби и мршти се...{S} О, па <pb n="177" /> она страда!...{S} И она п 
ледаше.{S} Веља се први прибра, намршти се и проговори:</p> <p>— Овај ће начинити вашар!{S} Нег 
 душу.{S} Али се одједном трже, намршти се, дође јој одвратно и гнусно ово лице...{S} Слабим гл 
бан; чим се сети синоћње патње, намршти се још више.{S} Од ономадашњега боја Љубица не долази н 
им сном...{S} Скочи са столице, намршти се кад опази Гојка уза се, и гледајући кроз прозор узда 
зивши неке оштре неправилности, намршти се...</p> <p>— О чем је бунцао?...{S} Испричајте ми све 
<p>Учитељ још више обори главу, намршти се и пружи руку.{S} Ћата опет хтеде нешто рећи, али се  
гледа лицу Веља се досети јаду, намршти се и као да и њега обузе лако дрктање, али се он прибра 
д наиђе на по неку слабу оцену, намршти се и превуче руком преко дуга чела, као да одгони какву 
ву недељу, тако се изменила.{S} Намршти се, па оде к столу и опет стаде разгледати грану; очи ј 
им тоном.</p> <p>Љубица плану и намршти се.{S} Писар то спази, па се обрте ћати:</p> <p>— Баш с 
м?{S} Тек само налетеше облаци, натушти се небо и просу се страшна бура...{S} Сад јој је и отац 
згледа као муж, говори Влајко, здравећи се са Гојком и гледајући га озго са висине, са сенком п 
обичне среће на лицу и као мало стидећи се, сазнавајући своју кривицу.{S} У овакву стању било ј 
плот.{S} Он се крену према њој поводећи се, а из груди му се разлеже храпав, промукао глас. -</ 
ње... </p> <p>Кмет и ћата одоше, чудећи се белају што их снађе, а учитељи остадоше још у школи. 
управо уплаши се.{S} Отвори очи, чудећи се овом позиву, па одједном, као да му поскакаше <pb n= 
ти час на њу час једно на друго, чудећи се коме се то она обрнула.</p> <p>— Ти, мали, ти... ти! 
... ја сам писао, промуца Гојко, чудећи се чији је то глас којим он говори — тако се изменио... 
успеха.{S} Кмет их одби одлучно, чудећи се што му досађују у невреме.{S} Он је, вели, казао јед 
лаву, па прође поред ње у школу, чудећи се својој присебности и захваљујући случају што му се ј 
диш ово, за име Бога! викну Веља чудећи се, па га својски нападе за ову нечистоћу.{S} Беше му т 
олуиронично, смејући се у себи и чудећи се смелости овог девојчета. ’Натема је... помисли он, а 
тојан, псујући мртву учитељицу и чудећи се лудом Гојку. »Шта му је, по Богу, браћо? пита се чич 
 видите школу? запита Љубица као чудећи се.</p> <p>— Био сам у њој и летос о испиту и опет пре  
.</p> <p>— Школа! рече момче као чудећи се што овакав путник пита за школу.{S} Ево је, брате... 
S} Уђе у школу опрезно, пажљиво, бојећи се да ни ваздух не узмути више него што мора.{S} Деца б 
е јој говорити разне бесмислице, шалећи се њеном неумешноћу и смејући се њеној плашњи у службен 
вено дижу моћне огромне планине, делећи се у све више и све даље кругове, који су умотани у све 
н се збуни и готово хтеде проћи, чинећи се да не чује Љубицу, али се ипак задржа, очекујући с н 
сно... а она му враћаше пољупце, топећи се од милине... »То је љубав... ми се љубимо, је ли?« т 
це не скриваху своје нестрпљење, вртећи се на месту и бацајући неумесне досетке на рачун кога г 
ећна збуњеност, рече он у себи, мрштећи се.{S} Куд баш сад да ми дође, кад треба да сам нај...н 
 плашљиво, а он ходаше по соби, мрштећи се и мислећи. </p> <p>— Ђавоља посла! настави Веља.{S}  
</p> <p>— Овде, одговори Гојко, мрштећи се.</p> <p>— А!... отеже она и оде у собу.</p> <p>Кад с 
ојко и збуњено погледа у земљу, мрштећи се.</p> <p>— Свратите мало к мени, ако хоћете... прогов 
ком, као да се брани од кога, и мрштећи се.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18993_C18 
ђаво, врло незгодно!... рече он мрштећи се.{S} Вежбање последње године вредило би вам више од с 
 нам сад нове беде, рече Гојко, плашећи се.{S} И куд ме ђаво наведе да је дирам!</p> <p>— Није  
 Знаш га сам, одговара му Веља, смешећи се.{S} Ко може Влајка, натерати да игра по туђој свирал 
 <p>— Шта напротив? запита она, смешећи се весело и гледајући га лукаво, ђаволасто.</p> <p>— Не 
дем, него за мишљење, рече она, смешећи се.{S} Како ће то изгледати?...{S} Да ли има смисла?... 
ујемо за политику, рече Љубица, смешећи се.</p> <p>— Ја морам, а други... не знам одговори Гојк 
пусти своје ђаке, па јој приђе, смешећи се:</p> <p>— Шта... не иде вам све као подмазано?</p> < 
 рачунима, одговара председник, смешећи се.{S} Ђавоља посла ови рачуни!</p> <p>— А хоће ли бити 
 заборави да се умије, рече он, смешећи се.</p> <p>И Гојко изиђе у ходник, па погледавши Љубицу 
>— Па... требало би... рече он, смешећи се и гледајући у далеке планинске венце. — Гледаћемо да 
аш ниси потревила, рече јој он, смешећи се демонски.{S} Они сад тамо ручају, па да им поквариш  
тко и на смрт поћи, узвикну он, смешећи се.</p> <p>То већ беше много.{S} На тако отворен разгор 
то, гле само како то он полако, смешећи се...{S} Зар ја не бих могла тако?...«</p> <p>Гојко по  
 наше друштво? запита га Гојко, смешећи се.</p> <pb n="165" /> <p>— Да се женим?...{S} Хо, млад 
олим те, чуда! рече му Велимир, смешећи се.</p> <p>— А кад пре добави ту чашу и шећер из комшил 
да се једе и живи, одговори она смешећи се.{S} Али треба зарађивати хлеб.</p> <p>— Хлеб?... пон 
од куће, рече Љубица седајући и смешећи се.{S} Она је већ ухватила на себи два значајна погледа 
но, као да су стари познаници и смешећи се поздрави га:</p> <p>— Добро јутро!{S} Како у новом с 
ер фијукну прутом кроз ваздух и смешећи се рече:</p> <p>— Да понесемо оружје...{S} Зли су им пс 
Да идем да га закључим, рече он смешећи се,</p> <p>— Иди молим те, али немој сумирати без мене. 
— Сећате ли се онога... рече он смешећи се, онога у дугачким кошуљама...{S} Трпковића, што удар 
воје мутне таласе, хуји и шуми пенушећи се, не осврћући се на опустело гнездо.{S} Иљадама годин 
ајн-жене, брате, тражити сељанке и вући се са њима ноћу по потоцима!...{S} То је... оногај... н 
та се он десети пут у чуду, и не могући се досетити ничему, опет притрчава, пропиње се уз прозо 
стадоше излазити уморна деца, протежући се целом снагом, а за њима покуњен, снуждена погледа, и 
— Камо вам онај колега, рече он, дижући се.{S} Баш ће сит да се наради.{S} Хо-хо-хо...</p> <p>Љ 
S} А шта сам ја овде?! викну он, дижући се. — Седите, седите ви ту, док се ја не вратим, рече о 
ој обали, па, готово не споразумевајући се, поседаше на њу.{S} Пролети слепи миш и запара танах 
ње стоти пут по празној соби, сливајући се са горким јецањем и тешким уздасима...</p> <p>Кад се 
отив, реши се на отворен инат, надајући се на моћну заштиту писареву.</p> <p>Једне суботе у веч 
но диже и рукова са писарем, правдајући се узгред: </p> <p>— Ах, извините, молим вас.{S} Јадна  
еш.</p> <p>Изиђоше обојица, погледајући се значајно.</p> <pb n="125" /> <p>— Шта је, рођаче? за 
апта Љубица и уздахну горко, извијајући се полагано из његових руку, којима је беше обавио и ст 
ја ово не разумем, рече она, спремајући се да изиђе и клањајући се писару.</p> <p>Кад изиђоше у 
 прикупљајући разне податке, спремајући се да спроведе кривца суду.</p> <p>Депозитар одмах запи 
она, спремајући се да изиђе и клањајући се писару.</p> <p>Кад изиђоше у ходник, она настави:</p 
>Она одјури преко дворишта, заклањајући се дрвећем, па не уђе на врата, но обиђе и стаде под је 
огрбљеном старицом, која се, ослањајући се на дугачак штап, удаљаваше све више и више, док се с 
о изгубисте образ и поштење, удварајући се <pb n="185" /> силнима, и сви ви забринути и намучен 
ухвати за раме и заустави га, старајући се да му разгледа лице.</p> <p>— Можеш ли да идеш?</p>  
ривајући их једно од другога, старајући се обоје да се покажу што веселији.{S} Разговори се вођ 
Гост се намести врло опрезно, старајући се да не поремети ову тишину, која владаше у школи.{S}  
гај, кажем ти, одговори он, прибирајући се полако и долазећи к себи.</p> <p>Она се сакри у башт 
па стаде ходати по дворишту, стресајући се од хладноће.{S} Стојан му са прага од стана махну ру 
 Лаку ноћ, рече он за њом, прихватајући се шешира и гледајући кроз сутон необичну силуету, која 
плашено, зачуђено, унезверено, питајући се у себи: како то одједанпут улети беда у њену школу,  
!« говораше учитељица у себи, враћајући се своме стану.{S} Разочарана је у свима својим претпос 
познамо. — Изволите! рече он, враћајући се у канцеларију и пуштајући за собом преплашена Гојка. 
и тихо, без шума, водени кос, враћајући се ноћишту; зажубори речица, зашапућу капљице што се сл 
и му она и зацену се од смеха, сећајући се јучерањег призора: кад пси салетеше јадника са свију 
Гојко се још смешио задовољно, сећајући се неких ситница из ђачког живота.{S} Љубица се досети  
кожу на шиљак!... узвикну Веља, смејући се.</p> <p>Љубица слуша, гутајући сваку реч.{S} Нарочит 
вукао уста дужином целе вилице, смејући се призору, кад Веља уђе и види га као капетана.</p> <p 
ност сад врши?... рече он Вељи, смејући се.</p> <p>— После усамљена, непријатна, ноћнога дежура 
таде кмет увијати полуиронично, смејући се у себи и чудећи се смелости овог девојчета. ’Натема  
ко Гојко има мање деце од ње, и смејући се рече: »Ништа, ја ћу њему поклонити деветорицу, па он 
е, шалећи се њеном неумешноћу и смејући се њеној плашњи у службеним пословима.{S} Разговор пост 
чекајући да ја одем, рече писар смејући се.{S} Него ћу сад вас, господине учитељу, нешто да мол 
вина и глава куће, настави он, рукујући се са Љубицом, — јер ти пријатељу, не можеш бити глава  
 свијати своје ново гнездо, успављујући се најсјајнијим надама и најслађим сновима.{S} Још није 
равда!«... узвикује он у себи, сагињући се да потпише платни списак.</p> <p>Узевши новац, он се 
заше за њом...{S} Али он иђаше, упирући се <pb n="178" /> свима силама, и само се бојаше да не  
исправити, али се Гојко саже и, тресући се сав, као у бунилу, припаде к њеном лицу и стаде је љ 
ти...{S} И он, обучен и обувен, тресући се од грознице, изиђе из куће и пожури низ сокаке право 
и стеже грчевито, дркћући сва и тресући се од узбуђења.{S} Глава јој се затури, очи се помутише 
иличи! одговори јој другарица, окрећући се боком према говорнику.</p> <p>После се разви жива де 
— Ах... уздахну Љубица дубоко, осврћући се око себе, не знајући шта да ради. »О, како је досадн 
промуца учитељ оборених очију, осврћући се око себе бојажљиво.</p> <p>— Школа! рече момче као ч 
 се и шумити, не <pb n="65" /> осврћући се на човечја гнезда, која се појаве уз њене обале па и 
уте главе и намрштена чела, не осврћући се на заједања.</p> <p>Другом приликом опет увреба Гојк 
е, хуји и шуми пенушећи се, не осврћући се на опустело гнездо.{S} Иљадама година она се таласа  
 где су.</p> <p>И она брзо, не осврћући се више, оде онамо где је децу оставила.{S} Нарочито је 
олега не ради данас? запита он осврћући се.</p> <p>— Ради, не знам што већ не излази.</p> <p>Пи 
олако, пипајући око плотова и спотичући се, дође до свога стана, који беше осветљен.{S} Стојан  
 он преплашено, трчећи по соби и чешући се руком по једном рамену, и ако га ту није ни мало свр 
Охо... то је новац! узвикну он, бришући се.{S} Како да ви не примите плату за четири месеца!... 
сак за трпезом, узвикну Влајко, бришући се убрусом.{S} Ја сад морам да вам се сам натурам, па ћ 
, она сва задркта од неке милине и баци се Влајку на груди.{S} Њему ово не би по вољи, пресече  
..</p> <p>Упис се већ завршује.{S} Деци се наређује да сутра дођу сви у школу.{S} Гојко и Љубиц 
е и необичне за њега призоре.{S} Љубици се учини да се овде не могу деца навићи реду (а она то  
ели, биће отпуштена...{S} Ах...« Љубици се стеже срце од неке зебње и опет је притиште онај теш 
 заједно цео недељни дан.</p> <p>Љубици се веома свидео и овај паметан разговор из кога се увер 
е озбиљно, мирно, марљиво... наставници се журе да наврстају оно, што је у току зимушњих непого 
 и слух?!...{S} Полако још напред, вуци се као змија међу бурумцима и зеленим перјем кукурузним 
улицом...</p> <p>Сунце је село, навлачи се мрак... по небу снују густи облаци, скупе се у веће  
на, па после све више и више... навлачи се црн застор око њега, он се губи, пропада некуд и не  
се и Љубица некуд далеко загледала, очи се сјаје, не мичу се, а усне по кад што грчевито заигра 
али међу вилице, јабучице искочиле, очи се увукле далеко унутра у своје станиште, па гледају <p 
д узбуђења.{S} Глава јој се затури, очи се помутише, и она остаде на његовим грудима као полумр 
удње за радом.{S} Она се преобрази: очи се весело засветлеше, образи се заруменеше; она се сва  
ише му се вилице од страшна бола, а очи се широко, зачуђено отворише.{S} Као кад неко добије те 
ј заигра обла округласта брадица, а очи се овлажише сузама — да сам избачена из свога друштва!. 
 самртни ропац, један... други... и очи се сасвим променише, право стакло!...{S} Свршено је!... 
е газда Цветко, уздишући.{S} Ради, мучи се, па опет ништа!...{S} Ја сам мислио чак и за нас што 
оби, као да се нечему досећа...{S} Мучи се, напреже памет, а све га заноси и опет хоће да наиђе 
и!</p> <p>— Душице, не бој се, не плаши се... ја сам видео, све сам видео, онде, са онога прозо 
/p> <p>Гојко се изненади, управо уплаши се.{S} Отвори очи, чудећи се овом позиву, па одједном,  
о тешко зло мори, рече Гојко, прибравши се мало. — Али ма шта било, знајте да не одступам од св 
као у сну изиђе на вратнице, па нашавши се сама у мрачном сокаку, појури напред, као да је неко 
и се старац, скинувши капу и наслонивши се обема рукама на дугачак штап, који му допираше до са 
ег Стојана, проговори Гојко, осмехнувши се малко, али му са лица не силажаше она љута горчина и 
Одједном поче да се смеши у себи, смеши се, маше рукама и види како се баба Смиљка помолила на  
 преко главе последње догађаје, и смеши се задовољно.</p> <p>А он баш не хтеде одмах, онако дра 
ди ли добро... то се лице смеши и смеши се баш на њега...{S} Па то је Љубица, јест... жива!...{ 
бично гледамо какве полуумнике, насмеши се и махну главом, па се обрте учитељици:</p> <p>— Шта  
е мрдну да то спречи.{S} Напротив, реши се на отворен инат, надајући се на моћну заштиту писаре 
 у свој разред, па се закључа.{S} Сврши се трагедија!...</p> <p>Љубица изиђе на врата и стаде,  
8993_C18"> <head>XVIII.</head> <p>Сврши се и свадба тихо, мирно; мало ко и сврну пажњу на тај д 
колу на Петровдан, па оде.</p> <p>Сврши се та необична школска година!... »Дакле, то је испит!. 
ли лете, све горча за горчом, а на души се слажу неки страшни осећаји, који би све уништили и п 
.{S} И свега овога не би било... и овај се јадник не би намучио, само да сам знала... за <hi>он 
мо и ја и он...{S} Него, знаш, причувај се... нешто је на тебе много љутит.</p> <p>Гојко устаде 
сад, па знаш онога... молим те, склањај се од онога Пере за ово који дан.{S} Неће ти он дуго ту 
ан.{S} Кад год се анатеме туку, склањај се испред њих, да сачуваш своју главу.{S} Тако је то, б 
то се брукаш у тим дроњцима!{S} Дотерај се мало, подшишај се, поткреши ту брадурину...{S} Отвор 
чиновник и реци му...</p> <p>— Не мешај се ти, брате, у туђ посао, док нисам и тебе... оногај.. 
 дроњцима!{S} Дотерај се мало, подшишај се, поткреши ту брадурину...{S} Отвори очи, ако хоћеш д 
и...{S} И све тако бежи од њега, гнушај се!...{S} О, ту се мора изгубити памет!{S} И ја сам прв 
ро!...{S} Иди ти сад мало у школу, греј се, па ћемо те звати кад нам устребаш, прекиде Веља њег 
луда, право у Брезовац.{S} Тамо ће, бој се, и ноћити...{S} Ја како, братићу!...{S} А ти опет ид 
а се не уплаши!</p> <p>— Душице, не бој се, не плаши се... ја сам видео, све сам видео, онде, с 
.{S} Неће ти он дуго ту вршљати, не бој се.{S} Печени смо и ја и он...{S} Него, знаш, причувај  
а страдају, а млади издрже лако, не бој се.</p> <p>Веља му исприча неке раније и све јучерање д 
 изићи.{S} Кажем ти ја, братићу, не бој се ти.{S} Њему баш немој зубе показивати, ономе знаш... 
збуниш.{S} Капетан је добричина; не бој се!</p> <pb n="126" /> <p>Изиђоше обојица заједно из дв 
хоћете... како знате...</p> <p>— Не бој се, оставићемо те на миру, одговори Веља, не гледајући  
 и тресући се од узбуђења.{S} Глава јој се затури, очи се помутише, и она остаде на његовим гру 
х кукова. </p> <p>И Љубица осећа да јој се све више враћа старо расположење, осећа се у некој в 
 вуче је нека сила и она не може да јој се одупре, она и не покушава да се врати, јер осећа да  
ња шину је нешто уз груди, осети да јој се поврати сва снага, она се изви из тих руку и скочи.. 
ио целу реченицу којом је мислио да јој се обрати, али сад заборави све, па се стаде нервозно о 
 кад буде велика као мати, и чудила јој се што се и она не игра, кад је то тако слатко и весело 
р, размисли се о неким изразима, па јој се сад цео разговор учини друкчији, сасвим друкчији. »А 
м се сети онога страшног...{S} Коса јој се стаде одвајати од главе, срце се следило, стало, не  
е очи и не гледа никога.{S} Тек кад јој се учини да Влајко обрне главу к њој — образи јој се ос 
луша... јест, то је она.{S} Понекад јој се отме из груди и загушен јаук.{S} Гојко упали свећу и 
 страшно и је ли баш страшно; и све јој се чини да ту има доста и пријатнога...{S} Али за сад о 
> <p>Она се осврте и спази ћату где јој се примиче.{S} Би јој врло непријатно: она је већ опази 
им искуством у школском раду; свиде јој се и овај позив Велимиров и ова лепа шетња преко равна  
га још може и излечити!...{S} Стеже јој се срце од нова страха...{S} Како би било да... ах, шта 
рашним самртничким погледом.{S} Узе јој се цело тело, не може ничим мрднути...{S} Образи се ока 
одобровољио, јер за дуго време није јој се хтео никако јављати.{S} И то је, без сумње, Гојкова  
, с једва приметним руменилом, које јој се разли по лицу.{S} Видела је да има нешто повољно да  
јствен положај ишчекивања.{S} После јој се учини веома незгодно да баш тако отворено покаже, ка 
 <p>Љубица се насмеши усиљено, усне јој се укочиле, па не може ни да проговори ни да се насмеје 
 <p>Љубицу удари нешто по глави, те јој се одједном сасвим смрче, ошину је некаква оштра, убист 
 смисла сад то почињати.{S} Рећи ће јој се да хоће нарочито да се покаже пред људима.{S} Нека,  
е брзо, брзо као да се гуши... лице јој се искриви од некаква болна трзања...</p> <p>Влајко ско 
 дубоко удахну свеж ваздух.{S} Лице јој се изменило, као да је спавала цео дан; поглед јој мута 
еда својим великим очима.{S} Уснице јој се трзаху грчевито, по лицу се осуло смртно бледило, а  
 она јој не даде развити се, чињаше јој се незгодна сад, кад овај паћеник умире.{S} Мисао беше  
ри својој забуни опази, и представи јој се учтиво.</p> <p>— Лаза Петровић, овдашњи учитељ.</p>  
 ми стојећи одговара.</p> <p>Досади јој се ова напрегнутост мозга; ово што се непрекидно мора м 
а Влајко обрне главу к њој — образи јој се оспу лаким руменилом а груди се мало брже стану диза 
да зна, не сме да мисли о томе, али јој се то извило пред очима, па јој потреса сваки живац.{S} 
на трчи, сплеће се и опет трчи, али јој се чини да се не креће с места...{S} Брже, смркнуће се! 
 било јој је свеједно...</p> <p>Али јој се ономад отворише очи, кад стаде жива жена између ње и 
 сину нова мисао у глави... промени јој се лице, постаде светлије...</p> <pb n="139" /> <p>— Се 
пат <pb n="53" /> бистре воде, чини јој се да са тим злослутим жубором отичу и њени најмилији с 
на свету...{S} Срце јој стало, чини јој се и да не дише, и најбоље би било кад би сад одједанпу 
уздрктала пламичка воштанице и чини јој се да говоре.{S} Јест, ено... види се јасно...{S} Беше  
S} Вуче... обарач се покрену и чини јој се застаде...{S} Она се спреми да повуче јаче... али ис 
шу.{S} Одједном, у сред рада, учини јој се да чује са дворишта необично звецкање, баш као да је 
p>Љубица га погледа зачуђено; учини јој се да он ово не говори будан, но као да сања.{S} Поглед 
дједном је подузе хладовина и учини јој се да нема смисла сад то почињати.{S} Рећи ће јој се да 
погледа на прозор.{S} Ништа... мати јој се сагла, нешто се осврће, трчи по соби, тражећи нешто. 
стао облетати око Љубице и удварати јој се као какав окретан каваљер.{S} Ова му се мисао, поред 
 отпоче рад, прибра се мало и врати јој се обична њена смелост.{S} Само јој једна мисао о том д 
} Нити јој срце за чим жуђаше, нити јој се у души рађаху какви осећаји, само мутан поглед блуђа 
ла се тако, па се само смеши, а очи јој се стакле и стоје некако необично, као да је мртва...</ 
а каква нова ствар заинтересује, он јој се преда сав, заборављајући на све друго...{S} Тако су  
е крв очима!...{S} И она осећа како јој се крв леди, камени под тим страшним самртничким поглед 
им санцима и у исто време чује како јој се другови громко и весело смеју.</p> <p>»Какво зло, ми 
на њу, па поче рад.{S} Осећаше како јој се образи час зажаре час охладне.{S} Али се стаде приби 
ила је дуго, па одједном осети како јој се увуче у душу некакво ново страшно осећање...{S} Оно  
већ шта да мисли; осећаше само како јој се крави лед око срца, што се нахватао за ово неколико  
<p>Она застаде, двоумећи.{S} Чинило јој се да треба нешто понети, и она као кроз сан види ону с 
урно приближаваше школи.{S} Учинило јој се да се одоцнила, и ако тек беше сунце огрејало.{S} Да 
 гласом; усне јој задрхташе, а грло јој се стеже..{S} Опет јој у очима блесну онај апатични изр 
 да га сад тек добро познаје, и оно јој се чини тако обично, као да је многе године провела гле 
а опет затвори и гледа.{S} Нарочито јој се свиди ланац, са лепим украсом на крају, налик на зве 
 наде и заносних снова?...{S} Зашто јој се пронесе у памети одједном сјајна мисао: слободна!... 
види и не чује ништа...{S} Од синоћ јој се нешто преокренуло... мислила је дуго, па одједном ос 
рвозно звера очима, час у Љубицу, којој се образи одједном зацрвенеше, као да ће сад из њих крв 
 се поносно издигао над косом, по којој се пружило село.{S} Набраше зрелих, сочних, набреклих о 
јко и Љубица.{S} У истој цркви, у којој се пре девет месеца венчала са Гојком, пред истим свешт 
зиђе глава са исплаженим језиком, и њој се учини да је то глава њене газдарице из Београда, код 
 ђавола, страшнији од пакла...{S} У њој се породи страшна, нечувена мржња према овом јаднику, м 
 је далеко зашла, и тога тренутка у њој се створи стална, одлука: да се све кида, да се живи пр 
а, а траје данима, недељама...{S} Сокак се раскаљао, па нигде не можеш ногом згазити од блата.{ 
 са сточним изметом.{S} Наједаред сокак се прегради густим, непровидним, огромним облаком праши 
 срећа разлетети као прах...{S} Па ипак се свакога часа нада добру, нада се да ће се то све окр 
се одједном нашла међу својима, ну ипак се окреће око себе бојажљиво.{S} Пажљив посматрач опази 
х уђе сељак у белим кошуљама.{S} Сумрак се већ ухватио, те му се не распознаје лице.</p> <p>— Д 
ријатне.{S} У овој сеоској самоћи човек се радује кад добије прилику да с ким измења мисли.{S}  
.. нема размишљања.{S} Сад нека је, нек се прибере.« И он оде, звецкајући сабљом нарочито, нек  
 и никоме другоме.{S} Нека страдам, нек се мучим, не мари... смо кад је она моја, кад знам да ј 
право у груди — нећу у леву страну, нек се дуже мучи.{S} Па онда мазнем преко носа: фик! а нос  
ните до сутра...{S} Ја сам казао... нек се сматра то као свршено...</p> <p>Стојан изиђе иза оџа 
о продужи <pb n="140" /> једнако... нек се ништа не мења, само нека се врати потпун мир, па ниш 
у жену... онако постарију, мирну... нек се нађе.</p> <p>— Не бригај...{S} Трчи! одговори му Сто 
68" /> <p>— Носи.{S} Нека прочита и нек се потпише да јој је саопштена наредба.</p> <p>Кад Љуби 
е види, нек сазна откуд дође тане и нек се још више мучи и страда.</p> <p>После стадоше мисли п 
господин Веља.{S} Морам му говорити нек се јави за испит.{S} А што?...{S} Зар се мене што тичу  
се искашља, онако из учтивости, тек нек се што год каже, да се не ћути, а одборници му понајлак 
олико ће сад бити?...</p> <p>Председник се мало збуни, па шмугну у собу.{S} Гојко остаде још ма 
 у школској згради.{S} Чувши то, путник се диже и пожури к школи, да би застао школски одбор на 
родно накривљен у страну.</p> <p>Путник се још једаред обазре на село, па онда баци на земљу не 
је сами.{S} Овај креса оком, креса, док се Богосав сети па оде.{S} И ја се склоних, братићу, од 
се марљиво и журно пуна два месеца, док се већ не приближише ускршњи празници.{S} Дотле су урад 
у!...{S} Не може се више као некад, док се било младо.{S} А ја опет моју господу слушам ка неке 
ој... и опет се просу пљусак грдње, док се у том наступу не уплетоше њене руке у косу свога муж 
а џуту, мисли се и напреже памћење, док се не сети.{S} Кад дође у Брезовац, смрче се сасвим.{S} 
 Чича беше на великој муци: од пре, док се слагаху сви, беше му лако задовољити обоје, али како 
, друже драги, не једу се лубенице, док се копач добро не озноји...{S} Него изволите мени, у на 
ак штап, удаљаваше све више и више, док се сасвим не изгуби из очију.</p> </div> <pb n="102" /> 
 се Гојко све више стаде повлачити, док се сасвим не издвоји из њихова друштва.{S} Пре недељу д 
о, почео је претурати дан за даном, док се једном не нађе са листом хартије у рукама, који му ј 
.{S} А ја око Љубице... тамо-овамо, док се венчамо...{S} После већ добијемо боље место, неко ус 
За сад је и ово добро, а после већ, док се договорим са нашима, радићемо озбиљније.{S} Скоро ће 
, који су умотани у све гушћу таму, док се тако у тој непровидној тами сасвим не изгубе из очиј 
м родитељима, о школовању, о свему, док се тако мало упознаше и зближише, па онда поче по издаљ 
угледам.{S} Само да не буде она ту, док се мало свикнем на људе, па после ћемо лако...«</p> <p> 
 дижући се. — Седите, седите ви ту, док се ја не вратим, рече он Гојку, који такође беше устао, 
то време непрестано погледаше ћату, док се овај једва сети, па се одједном диже.</p> <p>— А нам 
ом вечерњем затишју само љуљушкаху, док се на великој висини не растуре и разиђу по ваздуху...{ 
 као муња одјури суседовој кући.{S} Док се Гојко обуче и спреми, Стојан доведе оседлана коња.{S 
исак по соби...{S} Писар се изви, и док се он обрте да види какво је то чудо, оне сухе руке пад 
, лепим словима, написано со.{S} Учитељ се с доста вештине али и муке стараше, да навикне дечје 
 ћутећи врати на своје место.{S} Учитељ се рукова са одборницима и таман да се измакне, а предс 
ну неко иза њихових леђа.</p> <p>Учитељ се окрете и прелетевши оком сва лица климну главом и пр 
шући се убрусом.{S} Ја сад морам да вам се сам натурам, па ћу лепо код једнога четвртком а код  
ћете да је то нешто необично, а кад вам се приближи, изгледаће вам његова необичност веома чудн 
ћ не сме никако да вас љути, јер ће вам се понављати онолико пута колико имате часова рада у шк 
идевши да му то пада тешко.{S} Како вам се чини? — Смешан чича.{S} Не знам само да ли ће моћи р 
се гост, па се обрте Љубици. — Како вам се свиди прво место, је л’ прво?</p> <p>— Да, сад почињ 
т у таблу, запита је:</p> <p>— Како вам се допадају нови ђаци?</p> <p>— Дивљаци.{S} Као да нису 
кад се много наслушамо о некоме, па нам се да прилика да се упознамо. — Изволите! рече он, враћ 
јком заједно.{S} Ако ли она пође, морам се издвојити са Вељом.«</p> <p>Кад сиђе сунце близу бре 
ећао дати им синчића у деверство, а сам се примио да буде старојко.{S} Вељи се већ знало кумств 
 у мени некаква страшна мржња, и ја сам се спремала да га убијем...{S} Шта нисам тада мислила,  
} Данас сте почели.</p> <p>— Љутила сам се много.{S} Нисам још... (она поуми да каже: дорасла)  
ти, нити ме је што вукло тамо, сама сам се гнушала...{S} Тек онако... само пропадох...{S} А сад 
вило, а ово сад изузетак...{S}А кад сам се оженио? — уз пут, брате, бродећи с Дрине на Тимок, у 
коле, па до краја школовања одвојио сам се из родитељске куће и бринуо се сам о себи.{S} Какав  
каху његов одговор.</p> <p>— Оженио сам се прошле зиме.{S} Кад у пролеће удари некакав шарлах н 
 преда мном!{S} Кажем вам... уверио сам се!{S} А ви опет...</p> <p>Љубица га гледаше са неким о 
а ту мисао. »Јест, збиља!{S} Колико сам се ја онда уплашила и наједила, а он ништа...{S} Јамачн 
 кажем да не знам за младост..{S} Сећам се многих ситница, јест... али то је туђи живот, <pb n= 
ања само о оном што је изгубљено, о чем се некада сневало, а Гојко се првих неколико недеља осе 
, па у вече кад ја дођем с рада, обучем се у скупоцено одело, као онај гроф, а ти ме чекаш, окр 
 нову снагу у грудима, па осетише да им се разлива нека пријатна веселост у срцу; осетише оно п 
е друго очекивала, само не то, да ће им се овај прљави, криви путник приказати као учитељ.{S} О 
мо, брате, сви па то ти је, придружи им се ћата овим фамилијарним тоном.</p> <p>Љубица плану и  
иђаше се други, још већи облак, који им се нагло приближаваше.{S} Они сврнуше у једно сокаче и  
 се после његова одговора..{S} Учини им се веома чудновата и необична оволика збуњеност код одр 
тано о томе говорили и мислили, ипак им се чинило, да неће бити тако покварених људи, који ће т 
таху њихова лица, али они ћутаху док им се путник не приближи.{S} Њему заклецаше ноге, стаде да 
хићено чуђење.{S} Обоје осећаху како им се дух отреса овог свакодневног ситничарства, па тежи н 
испред школе поиздизаше главе, и што им се овај више примицаше, њихова лица постајаху све зачуђ 
еља стаде причати о оној двојици што им се спрема премештај, па дошавши тако у разговору до орл 
нути. — Сад ће радити озбиљно... сасвим се тргла... сасвим!...</p> <p>— Е добро, добро...{S} Зб 
е нас, продужи један одборник.{S} Чудим се како ћемо и толико спечалити.</p> <p>Отпоче се право 
 А после?...</p> <p>— Видећемо... бојим се да не пређе у запаљење плућа.</p> <p>— Аа!... па то  
сли она пролазећи поред стола, за којим се врши упис и слушајући преклињања једног млађег човек 
раке на кревет у једном углу, над којим се наднела стара суха жена, па нешто трља, вуче, шта ли 
зближи са њима.{S} Знала је начин којим се то најбоље постиже и идући међу децу мислила је одма 
познато задовољство од здравља, с којим се код младежи вазда јавља нека жудња за нечим веома св 
е код почетника дуго задржава, над, ким се они смеју и ако су њиме прожмани и запојени.</p> <p> 
ко зинуо па трчи из све снаге, а за њим се спотиче и пада Стојан, псујући мртву учитељицу и чуд 
а му шушти опало, жуто лишће; а над њим се ношаху густо загасити и беличасти облаци, пливајући  
рити.</p> <pb n="39" /> <p>— И не журим се.{S} Него гледам вас једнако, па баш дођох нарочито д 
трану, па груну песницом у врата, затим се брзо врати на прозор и погледа унутра...{S} Баш тада 
врата, покушавајући да их отвори, затим се зачу глас:</p> <p>Није овде, затворено је, видиш...< 
аваше, и ако беше у густом мраку, затим се котурови стадоше растезати у дужину, стварајући све  
е ће олакшице он њој чинити...{S} Затим се вешто наведе разговор на неке учитеље и једну учитељ 
о још их учи како се то игра«.{S} Затим се окрете својим несташцима и строгим тоном врати их на 
ури је од себе са одвратношћу.{S} Затим се пружи по кревету и остаде на њему, непомична, до мрк 
 то опази, па се најпре зачуди, а затим се опет насмеши и проговори му тихо:</p> <p>— Није ништ 
ободно.</p> <p>Љубица поведе очима, чим се врата отворише, и у прво време гледаше исто онако бу 
средини...{S} Знаш њиву Ђокићеву... чим се изиђе из села, одмах десно...</p> <p>— Знам... знам. 
де...{S} Познајем ја по овима овде: чим се они устумарају сваки час у Београд, па се отуд враћа 
> <p>Сутрадан Гојко устаде туробан; чим се сети синоћње патње, намршти се још више.{S} Од онома 
едно лепо одевено женско чељаде.{S} Чим се гост појави на вратницама, они испред школе поиздиза 
 а не смејући то ничим показати.{S} Чим се отворише <pb n="115" /> врата и на њима се појави пи 
оси чешће ципеле и куповни штап.{S} Чим се Гојко представио као учитељ, на лицу овога сељака оп 
вори му Веља, и оде напред. </p> <p>Чим се сврши збор, Гојко и Љубица изиђоше, готово неопажени 
 страда...{S} Ево и њега!...</p> <p>Чим се затвори двориште за Милицом, на вратима се појавише  
и, разви и прочита гласно објаву, којом се Гојко Савић, привремени учитељ и управитељ школе орл 
исли само једном, фаталном речју, којом се сви слаби карактери служе.</p> <p>— Лако ћемо... има 
дња слабачка жртва самртникова, с којом се он опрема на далеки, неповратни пут...</p> <p>— Јадн 
 тако!...</p> <p>Љубица не запита о ком се то говори да је отпуштен, јер је нагађала, а и позна 
p> <p>— А-а-а...</p> <p>За председником се диже један танак сувоњав младић, жутих завијених брч 
ових дана.{S} После пола часа за Гојком се затворише апсанска врата и зарђала реза шкрипну оштр 
 који му долажаху у главу.{S} Са Гојком се већ није могло ништа говорити, он беше непрестано за 
ла равнодушна према свему.{S} Са Гојком се поздрави обично, као да су се пре два часа растали.< 
врло лагано, Љубичину чашу, а са Гојком се куцну другарски.</p> <p>Гојко испи, па одмах виде да 
уре и разиђу по ваздуху...{S} Над селом се носе гласови стоке која се враћа с паше, паса и деце 
уцкати неку песмицу.</p> <p>Пред школом се зачу разговор; поред прозора промакне по неки стариј 
о?...{S} Где је она?...{S} Ах, одједном се сети онога страшног...{S} Коса јој се стаде одвајати 
.{S} Ја претрнух од страха.... одједном се следих, узех га као мало дете и доведох кући.{S} Тад 
41" /> <p>Деца изнеше столице; одједном се ту нађе и Стојан, који ћутећи намести столице у хлад 
Није их у почетку разумела.{S} Одједном се прену и погледа свесно.</p> <p>— Ко... ко руча?!...  
све веће, разноврсне слике.{S} Одједном се на зиду, право пред њеним очима, расветли и показа в 
а је доиста страдала много.{S} Одједном се загледа у Гојка дуго, дуго... па јој дође да врисне  
ања.{S} Сва малопређашња брига одједном се скиде, нестаде је, а њу обузе пламен жудње за радом. 
на се само приближи још више и одједном се загледа у оно мртво лице...{S} Прођоше јој трнци кро 
кретара у начелству окружном и одједном се обрте као преписивач у истом надлештву.{S} Од тада м 
о!...{S} Али куд ће?...</p> <p>Одједном се нечему досети, претрча, двориште и изиђе пред вратни 
ву на јастук и заспа...</p> <p>Одједном се расветли цела соба, апи то сад није она соба у којој 
сутон, жубор, јецање...</p> <p>Одједном се обоје тргоше, устадоше и пођоше даље.{S} Месец изгре 
ати овај занимљиви рад.</p> <p>Одједном се стаде разбијати магла, која се беше ухватила око Љуб 
 не досети правом јаду.</p> <p>Одједном се код Љубице појави нека одлучност на лицу; мати јој о 
-ха...{S} А он, шмокљан...</p> <p>У том се врата отворише нагло, и Стојан уђе.</p> <p>— Ево пан 
 се Гојко, и подиже главу.</p> <p>У том се отворише вратнице на дворишту.{S} Стојан приђе прозо 
езиком и превуче њим преко табле, потом се насмеши и гледајући опет у таблу, запита је:</p> <p> 
 <p>Они се кренуше кроза село.{S} Путом се водио говор само о раду у школи.{S} Велимир обећа да 
излази још.{S} Зваћу га.</p> <p>Жандарм се обрте војнички, изиђе и затвори врата лагано, а капе 
 по глави неке слободније ђачиће; један се измаче испод њене руке и стаде се плашљиво прибијати 
а и изгура је напоље.{S} Срећом, Стојан се раније уклони у страну, те се не понови ономадашњи с 
ице дркћући, сва пренеражена.{S} Стојан се дизаше, стењући:</p> <pb n="105" /> <p>— Еј, братићу 
олако обрте и изиђе на врата.{S} Стојан се зачуди кад га угледа оваква.</p> <p>— Што си таки, ј 
очић ближе прозору, па изиђе.{S} Стојан се враћаше с бисагама, те сви уђоше у собу.</p> <pb n=" 
лики замотуљак у крпама?...{S} И Стојан се огрће неким дугачким гуњем, крије оно под гуњ, замећ 
ажно, и она се претури...</p> <p>Стојан се трже, ослушну... и одједном му дође пред очи цела уж 
да пропадне, сва мука моја!...{S} Таман се дошло до мете; таман да одморим родитеље, да се одмо 
рвене, па одмах затим пребледе, и таман се стаде домишљати шта ће сад да ради, на коју ће стран 
изиђе и затвори врата лагано, а капетан се окрете Гојку.</p> <p>— Е, сад вас молим да ми опширн 
 из села, после онога боја... и капетан се осмехну, очекујући радозналим погледом да Гојко почн 
то како је било и зашто?</p> <p>Капетан се диже, приђе Гојку и метну му руку на раме.</p> <p>—  
руке и води.{S} Кад дођоше до прага, он се осврте и погледа је онако ђачки...{S} Она обори глав 
е... навлачи се црн застор око њега, он се губи, пропада некуд и не види ништа...{S} И опет иде 
.{S} И одједном, усред тих сањарија, он се трже. »Шта је ово... шта ово ја мислим и чиним?{S} З 
ном пљуснуше сузе из очију као киша, он се загрцну од јецања...</p> <p>— Зашто?!... зашто?!...{ 
 наступа изненадно, па тако и прође, он се не би нимало плашио, али у њену погледу он опази так 
што писаху.{S} Кад угледа њих двоје, он се трже и задркта: осети да му не долазе ни са каквим д 
беше мало незгодно њихово присуство, он се опет окрете учитељицама и стаде их нешто задиркивати 
ишта.{S} Кад га она запита за савет, он се унезвери, стаде врдати очима и окретати лице од ње.< 
 да се радује сваком његову доласку, он се умири, и све му постаде обично и пријатно.{S} Овако  
е живо преко школе.{S} Кад опази њу, он се обрте деци, нареди им да се спреме, па их пусти кући 
 платни списак.</p> <p>Узевши новац, он се полако упути оним необичним вратима, кроз која ће од 
бојажљивост.{S} Би му то непријатно; он се намршти и убрза кораке.</p> <p>»Кад ће ме то једном  
вар.</p> <p>— Смрдибуба једна!...{S} Он се нашао да се брине о моралу и светињи школској!...{S} 
Је ли се то збиља већ свршило?...{S} Он се наже њеном уху и прошапта:</p> <p>— Хоћемо ли по Уск 
а!{S} Дајте овамо Петра писара...{S} Он се већ сав охладио.{S} Дај кључеве!...{S} Запечате касу 
једном иза његових леђа зајеца...{S} Он се осврте и на мах га обузе дивља срџба.{S} Није могао  
вилице и пођоше му сузе на очи...{S} Он се убриса широким рукавом од кошуље, па брзо дохвати во 
ну пијана Богосава из све снаге..{S} Он се поведе, поведе и сроза се у прашину, а она протрча к 
епоте, каква се веома ретко виђа.{S} Он се загледа у њу...{S} Како то да је не познаје, ако је  
си се уверио«...{S} То беше ћата.{S} Он се обрте и оде низа сокак, снујући даље планове.</p> <p 
 мисао најбоље да му ублажи гнев.{S} Он се хвата ње још усрдније. »Чује он за ту промену... већ 
школованим представницима власти.{S} Он се приближаваше слободно, готово дрско, и на Гојков учт 
 захвали му се пријатним осмехом.{S} Он се беше спремио да иде, али погледавши Љубицу, одједном 
ад живом човеку нисам то поверио.{S} Он се осврте, гледајући где би сео, па се наслони на крај  
ца се већ почела трзати нервозно.{S} Он се пожури говором, да би заглушио њену зебњу.</p> <p>—  
 у ногама, које дрктаху необично.{S} Он се једва докотура до прве клупе, паде на њу и дубоко пр 
и се држаше једном руком за плот.{S} Он се крену према њој поводећи се, а из груди му се разлеж 
а сад <pb n="89" /> обузе радост.{S} Он се приближи Љубици, наже се мало к њој и прошапта јој:< 
е само, гледајући је тако веселу.{S} Он се збиљски за њу привезао; заволео је како никад до сад 
 салетеше јадника са свију страна, а он се само обрће и баца ногама у страну, и ако носи штап у 
аређује Стојану да трчи за бисаге, а он се даде на посао: да мало уреди и дотера свој жалосни с 
Види се, она му нешто живо говори, а он се чуди и гледа на прозоре.{S} После он стаде њој нешто 
 оно се одједном претури и јаукну, а он се сети да је то био Стојан, прислушкивао, па га преско 
на учитеља, гледају га слободно... а он се упреподобио, па само трепће и милује децу по глави.. 
зовачкој школи.{S} Од скорог времена он се о свему саветоваше са Вељом, јер увиде да овај не са 
камен, одједном спаде, нестаде га, и он се осети слободан, срећан; нема више страдања, нема дос 
кад виде колико новаца Љубица узе, и он се зачуди:</p> <p>— Охо... то је новац! узвикну он, бри 
 приковаше уз то чисто плаветнило, и он се занесе, гледајући и мислећи...{S} Прелети по неки ср 
ибере од страха.{S} Ноге му дркћу, и он се једнако осврће око себе, очекујући какво ново, још г 
 требало сама, душице...{S} Ах!... и он се дохвати обема рукама за главу, па после краћега ћута 
Част ми је...{S} Велимир Крстић... и он се учтиво рукова са Љубицом.{S} За то време Гојко весел 
лаче!...{S} А-а-а!... знам!«...{S} И он се стаде прибирати.{S} Одједном скочи и изиђе у дворишт 
. да не бих могла убити никога.{S} И он се, јадник, од тога дана не диже...{S} Оде, као да је и 
и не иде, бадава, знам ја себе.{S} И он се скоро гласно насмеја, јер представи себе како би изг 
анахну фигуру девојачку уза се.{S} И он се дао у неке мисли, од којих му се густе веђе час наву 
 Љубица не скида очију са госта, а и он се, у разговору, почешће осврће на њу.{S} То је човек Г 
видим шта ће радити, а?«...</p> <p>И он се стаде предомишљати... »Нека, боље да је не дирам, ре 
грлећи га.</p> <p>При последњој речи он се некако иронично осмехну, и лагано уклони њене руке о 
/p> <p>— У Ђокићевој њиви!...</p> <p>Он се осетно трже и одједном му се промени лице, али кроз  
а с прага, и упути се к њему.</p> <p>Он се збуни и готово хтеде проћи, чинећи се да не чује Љуб 
на, уморна, спрема на починак.{S} Сутон се приближава, а ваздух постаје гушћи, тамнији.{S} Цела 
апљице што се слевају с камења, а сутон се њиха и навлачи све више, успављујући брижну главу пр 
војке...</p> <p>А Гојко занемео, смрзао се, па не дише.{S} Осећа само како му се груди стежу, а 
е зна, братићу, ништа не зна.{S} Смрзао се и он ка жаба на леду, па не зна у кога ће да гледа.{ 
 Нити је смео рећи јој да не иде: бојао се увредиће је тим; нити би му мило било да пође и она. 
p>А он је мислио много и дуго, претурао се по кревету целе ноћи, устајао и ходао по соби читаве 
 слачајша прва љубав охладити...{S} Ово се нигде у свету не дешава...{S} А с тобом што буде: од 
настаје живот, прави живот!...{S} А ово се до сад лутало некуд по мраку...{S} Даље, даље црна п 
дати хлеба.</p> <p>А за то време његово се мило гнездашце растурило.{S} Родитељи помрли, сестре 
гога...</p> <p>Љубица пребледе и готово се уплаши.{S} Хтеде се вратити, али је некакав урођени  
у њој и цела она поче мењати...{S} Прво се појавише неки тамни и нејасни осећаји и са њима у ве 
ако би јој проговорио коју реч.{S} Прво се усуди да је погледа, јер мало пре то није смео учини 
лази, весео, поред ње, не види га, него се чуди шта то бива у њој.{S} Стеже... све више стеже!. 
се оне још не беху јасно испољиле, него се тек наговестиле.</p> <p>Трже је из тих мисли звецкањ 
к себи, а још више јој паде тешко, него се овај простак подсмева њеном другу, те му одговори до 
а стиди...{S} Ено га, видите, зацрвенео се па обара очи.{S} Још да му није ове густе брадурине  
, а из те ниске зелене густине издвојио се поносно у висину по неки брест, или се извио танахни 
асти.{S} Тек по неки слободнији одвојио се уз старе ђаке и слуша шта они говоре о новом учитељу 
ашти и свастици.{S} Заговарао их, шалио се са њима и, знајући о чем мајке одраслих кћери најрад 
 премештај на Гојково место, и преселио се на сам дан свадбе.{S} Како је имао много ствари, мор 
} На истоку се небо зацрвенело, помолио се иза брешчића зажарен, усијан котур, а над њим трепер 
 брате...{S} Овај ми шврћа вели: оженио се наш Гојко и прича ваздан тамо...{S} Дај, вељу, да ви 
у школу, некако необично превио, смањио се, и постао некако смирен, тих, рекао бих чак понизан. 
 са венцем на глави, а поред ње покуњио се њен будући муж, Гојко учитељ, па звера око себе...{S 
 онај тренутак, кад се попео и надвирио се на прозор...</p> <p>— Видели сте... јецаше она, не д 
о право чудо.</p> <p>— Шта је... уморио се човек, викну Веља, намрштено.{S} Седи овде...{S} Сип 
од чега?...{S} Неко је вриснуо, уплашио се...{S} Или је то она вриснула?...{S} Да ли је то био  
а чопор говеда на пашњак...{S} Запрашио се сокак, прашина трепери према сунцу и прелива се од п 
ој мркла свес’...</p> <p>»Шта ово... ко се повратио?«... пита он, отварајући врата на соби...</ 
гова карактеристична несразмера, али ко се већ навикао гледати га таквог, њему он сад изгледа с 
лагом подмлађеном светлошћу. </p> <p>Ко се не сећа с каквим је осећањем ишао први пут на своју  
соба бити све гора и све нечистија, ако се он сам не прихвати метле.{S} Али је то њега мрзело,  
ли: дај да бацим кривицу на другог, ако се може; боље нека бриде туђа леђа него моја.{S} А за м 
сти је ли се вратио кући онај...{S} Ако се и вратио, биће у канцеларији.{S} А ти треба вешто да 
ругом приликом опет увреба Гојка, и ако се овај непрестано крио од ње, па ће му узвикнути:</p>  
путем.{S} Зато не оде родитељима, и ако се спремала до сад.{S} Нека, боље је да чува кућу.</p>  
јући унапред њихову непријатност, и ако се оне још не беху јасно испољиле, него се тек наговест 
 <p>Љубица задржа госте на ручку, и ако се Веља томе веома опирао.{S} Чекаће их, вели, његова ж 
> <p>— Знам, одговори Гојко.{S} Али ако се она узинати, не могу јој ништа.{S} Јутрос сам је мол 
олагано некаква хладноћа, досада; свако се од њих све више повлачи за себе, и међу њима је све  
и предмет њена рада и старања.{S} Свако се приљубило уз оца или мајку, па ни мрднути даље, као  
школу; и деца се брзо окупише.{S} Свако се лепо обукло па се беле чисте кошуљице; на ногама већ 
 није хтео да скрати:{S} Кр. срп., како се то по некад ради, него баш отегао целом ширином.</p> 
ва љубав, велика, заносна, онаква, како се то описује у романима...{S} И све је тако некако исп 
ком нарочитом интонацијом исприча, како се плата врло, врло неуредно издаје, како учитељи морај 
еко виђаху се његове дугачке руке, како се дижу к лицу, па онда се спусте и млатају поред кратк 
е као кристал.</p> <p>— Хо, брате, како се човек одучи од свега!{S} Ето, ово сам ти волео свако 
 понови она опет и одједном осети, како се у њој почињу рађати неке нове мисли, супротне овима. 
раво гнездо!...{S} Само не онакво, како се замишљало ранијих дана...</p> <pb n="156" /> <p>Живе 
..{S} И све је тако некако испало, како се у романима пише...{S} И ето заједно су и у школи.{S} 
асти, мајко моја!...</p> <p>Писар, како се био залетео за Гојком, истрча у ходник и видевши Љуб 
а им казује како се улази у школу, како се седи и понаша у њој, а напољу се <pb n="28" /> разле 
а се појавише Богосав и Влајко.{S} Како се опремио!{S} На њему је сеоско одело, окорамио двоцев 
да и већих; — она то зна.</p> <p>— Како се зовеш ти, мали, што се једнако обрћеш? запита она је 
едај га <pb n="93" /> онако чупава како се превија, а крв шикља...{S} Па онда забоди једном у т 
ло друкчије ни бити...{S} Он опажа како се Љубица мршти и мучи, па баш нарочито бира такву децу 
и Гојко одлучно.</p> <p>— Видим ја како се ви мрштите...{S} У једно време помислих сад ћете ско 
целарије.{S} Видевши збуњена Гојка како се осврће у неприлици, не знајући да ли да му приђе или 
о скора међу њима!...{S} Она осећа како се почињу враћати стари дани мука и страдања.{S} Али до 
 седишта и таман поче да им казује како се улази у школу, како се седи и понаша у њој, а напољу 
може да створи овакав живот... гле како се живо и весело разговарају!{S} А ја... са овако живом 
Хе, дикане мој, кажем ја!..{S} Гле како се постидео ко невеста!{S} Ха-ха-ха...</p> <p>— Којешта 
 извуче ону горњу фијоку...{S} Гле како се сија челична, никлована цев...{S} А револвер кратак, 
рим у приче...{S} Хехе... не знате како се то згодно усвоји у зимском полумраку... деца не дишу 
Љубица стаде зачуђена и посматраше како се вије и таласа велико дечје коло, а у средини стоји Г 
вори, али обрте главу и посматраше како се врата лагано отварају и кроз њих пролази она позната 
у.</p> <p>...{S}А Гојко посматраше како се чича Стојан превија око његове постеље, како је лепо 
 тресе кутица у писаревим рукама и како се он мучи да је отвори.{S} Дође јој то врло смешно и о 
себи, смеши се, маше рукама и види како се баба Смиљка помолила на вратима и некоме такође маше 
и у школско двориште, Љубица опази како се Гојко нешто устумарао пред својом кућицом.{S} Она по 
.{S} Ну, одједном он стаде опажати како се Љубица све више мења према њему...{S} Следи се од ст 
крете се око собе и одједном осети како се пењу ваљци уз грло, осети да ће сад заплакати...{S}  
а пљус!...</p> <p>Гојко само осети како се на њега сруши цела кућа, и небо, и све...{S} Као да  
 нису знали до сад: ено још их учи како се то игра«.{S} Затим се окрете својим несташцима и стр 
дреди место сваком детету, каза им како се зову њихова седишта и таман поче да им казује како с 
а после бежиш као стрина...{S} Ево како се бојим твога шарабатања, ево гледај...{S} Министров п 
зишли из школске клупе, а ми знамо како се у скамијама идеалише.{S} Полако... биће времена да с 
леда писара, али овај гледаше само како се деца унезверила, па чекају шта ће им Гојко рећи и ни 
својих ранијих снова и би му чудно како се то све редом испуњава баш онако, како је он желео,.. 
а дигла главу, па гледа бесмислено како се тресе кутица у писаревим рукама и како се он мучи да 
н у себи..{S} Зар да гледамо мирно како се светиња школска бешчасти, а зовемо се учитељи и ради 
маше жалост, гледајући ову јадницу како се мучи.{S} Увиђа да треба проговорити, али ко може сад 
 Само то треба сачувати...{S} Знаш како се вели: лакше је стећи но сачувати.</p> <p>— Ја све чи 
ну и јед, сажиже, ништи...{S} И једнако се само оно јавља и трепери у души, заклањајући собом с 
 Као да је боловала читаву недељу, тако се изменила.{S} Намршти се, па оде к столу и опет стаде 
Перин — скупоцен брош за груди.{S} Тако се учесташе походе, скоро свакога дана, а у Љубичину ст 
ши а не захтева велики капитал.{S} Тако се с муком школовала у Београду, па сад дошла овде, да  
 чији је то глас којим он говори — тако се изменио...</p> <p>— А, ти ли си?! врисну полицајац и 
 нисам ништа још прегледао.</p> <p>Тако се поче нов живот и нов радни дан у овом новом, љубављу 
ки, светао, топал.{S} Ћутање...{S} Неко се помаче, устаде, он обрте главу.{S} Један дечко стоји 
овамо!</p> <p>Деца се згледаше; по неко се засмеја гласно, заклонивши главу за леђа другарева.. 
{S} Још ми бриде и глава и леђа, колико се испребијах, па да ми је ко гођ и њему да што учини.< 
у кућу, па полазак у школу...{S} Колико се само ту преживело срећних дана, кад је стекла нове,  
на грубост неће то допустити.{S} Толико се кидала због те своје зле особине, која јој сметаше и 
а и писар постајаху интимнији, у толико се Гојко све више стаде повлачити, док се сасвим не изд 
 код њих установљена задруга.{S} Влајко се сав предао тој установи, и све време што му остаде с 
це.{S} А сад пуна кућа.</p> <p>И Влајко се показа веома предусретљив према ташти и свастици.{S} 
 ће се вечно страдати?...</p> <p>Влајко се спремаше да легне, кад она одједном иза његових леђа 
 оно све лепо и ваљано...</p> <p>Влајко се о ручку расположио, задиркује Гојка, сећа се неких с 
 по школи корачати и кршити руке, Гојко се осмели, те уђе к њој у школу.{S} Она застаде, заглед 
="54" /> <p>Кад већ уђоше у село, Гојко се понуди да отпрати Љубицу до њена стана.</p> <p>— Нек 
ешто шарено и необично лепо...{S} Гојко се стаде прибирати... да, то је жена, врло млада жена,  
 Почиње шибати хладан ветар...{S} Гојко се грчи и тресе, па опет жури напред.{S} Често заборави 
и четвртка ручао је код Гојка.{S} Гојко се најпре изненади толикој пажњи и, како он сиромах миш 
 сад какав тежак посао вршила.{S} Гојко се прибираше и спремаше за разговор, идући по соби и тр 
а својим драгоценим адиђарима.{S} Гојко се пренерази од чуда, али је сад морао бити одлучан <pb 
ху скоро исте као и учитељеве.{S} Гојко се једва осмели да изговори оправдање:</p> <p>— Далеко  
 снује пријатне заносне снове.{S} Гојко се обрте к њој, па је стаде посматрати.{S} Учини му се  
 она, па отвори врата и изиђе.{S} Гојко се пожури за њом, вичући:</p> <pb n="147" /> <p>— Само  
ареву и шаљив одговор Љубичин.{S} Гојко се следи, и од тог дана није се ни видео ни проговорио  
и на прозору и гледа зачуђено.{S} Гојко се врати у школу, пусти ђаке, па стаде ходати по двориш 
преми.</p> <p>Чича изиђе весео, а Гојко се спусти и леже на своју нову постељу...</p> <p>»И овд 
бљено, о чем се некада сневало, а Гојко се првих неколико недеља осећаше сав блажен, срећнији о 
едан удар... капља и готово!{S} А Гојко се мучио много...{S} Уф!...{S} Гле лакше ми је... добро 
е ипак плаши, много плаши...{S} А Гојко се не боји испита, он зна да су деца ваљано спремљена,  
 се Веља.</p> <pb n="167" /> <p>А Гојко се само смеши и гледа како ти и он сад има кућу и жену  
е осврћући главе к њему.</p> <p>А Гојко се погнуо, па мери очима сваки свој корак.{S} Тек по не 
а причати о својој бруци?...{S} И Гојко се одједном сети својих ранијих снова и би му чудно как 
лом у главу, туци, гњави«...{S} И Гојко се опет мало прибере од гнева.</p> <p>»Што то нема Стој 
е да она опет остане сама...{S} И Гојко се већ наже оној страни до врата, па чим она у ходању о 
да је иначе цео рад одличан.{S} И Гојко се много сплете са питањима из рачуна, али њему не покв 
чем подсети на њену младост.{S} И Гојко се чак расположио, па допуни разговор по неким својим с 
оје на посао...</p> <p>Око поноћи Гојко се трже; пробуди га некакво необично стењање.{S} Протрљ 
ари у смех.</p> <pb n="141" /> <p>Гојко се баш збуни.{S} Шта сад да јој каже?...{S} Доиста му н 
 са столица.</p> <pb n="34" /> <p>Гојко се тврдо одлучи да добро прочасти Стојана, чим прими пл 
реним леђима.</p> <pb n="7" /> <p>Гојко се сусрете са њеним јасним светлим погледом и обори очи 
во код вас?«</p> <pb n="69" /> <p>Гојко се намести на столицу, хтеде се осмехнути, онако ради у 
ама... брзо!{S} Журите се!</p> <p>Гојко се осврну, па с чуђењем и немим питањем погледа писара, 
Зар и то није страдање!...</p> <p>Гојко се трже; поче опет да му наилази облачак на чело, али с 
реци да хоћеш... је ли?...</p> <p>Гојко се хвата за врелу главу; нешто му много у темену кљуца, 
сно:</p> <p>— Ко је то?...</p> <p>Гојко се сакри у један крај, а Влајков крупан глас загрме кро 
...{S} Права лепотица!«...</p> <p>Гојко се мало ушепртљио, звера очима и гледа прекорно Вељу, д 
е читави потоци из неба...</p> <p>Гојко се трже... погледа и зачуди се откуд он сад у својој со 
далеко од овога призора...</p> <p>Гојко се подиже испод прозора, погледа сумануто око себе и оч 
 она само мисли и мисли...</p> <p>Гојко се већ престао чудити.{S} Гледа је само, па и он почне  
воду руменосјајни зраци...</p> <p>Гојко се откотура до учионице, паде на сто и остаде тако, заг 
ратите, али је већ мрак...</p> <p>Гојко се трже и готово одскочи корак натраг.</p> <p>— Како... 
ђала реза шкрипну оштро...</p> <p>Гојко се осврташе око себе унезверено, дркћући од страха и уз 
а за »опорочавање власти«.</p> <p>Гојко се још више збуни; стаде нешто муцати, одговарати, не з 
ако лукаво засветли очима.</p> <p>Гојко се насмеши задовољно, победоносно.{S} Распусти децу, па 
т намршти и изиђе из собе.</p> <p>Гојко се подиже и погледа по соби несвесно, па се полако обрт 
е то није дешавало никоме.</p> <p>Гојко се накашља, хтеде нешто рећи, али Веља настави љутито:  
доле...{S} Он њега и држи.</p> <p>Гојко се поздрави, па оде журно.{S} Мислио је да иде вечерас  
ба, са њима бити друкчији.</p> <p>Гојко се усуди да је погледа, али се одмах трже и обори очи,  
ом да Гојко почне причати.</p> <p>Гојко се у почетку сплетао, муцао, али му се после раздреши ј 
га са неприметним осмехом.</p> <p>Гојко се сасвим збуни, поцрвене као да је ухваћен у каквој ве 
ви она да се не би ћутало.</p> <p>Гојко се изненади, управо уплаши се.{S} Отвори очи, чудећи се 
 безбрижна, па оде весело.</p> <p>Гојко се још смешио задовољно, сећајући се неких ситница из ђ 
мо децу рано, па да идемо.</p> <p>Гојко се изненади; овакав предлог није очекивао, а би му по в 
гло ни помишљати на отпор.</p> <p>Гојко се обрте деци, па им рече благим, уморним гласом, прити 
врха озбиљан, крупан глас.</p> <p>Гојко се тресе, као да је под утицајем електрине, обрће главу 
, те ме вечито избегавате?</p> <p>Гојко се унезвери, рашири очи, као кад нас ко увреди незгодно 
ла.{S} Часништво орловичке општине дало се на посао — оне обичне ствари које се врше пред сеобо 
а се, ставши пред Љубицу, уозбиљи, мало се накашља па изговори наредбу.</p> <p>— Казао господин 
ато сам и дошао.{S} Дете пише: исцепало се, обосило, а зима — ето је!...{S} Нема шта ни да једе 
тељ.</p> <p>Деца се зачудише.{S} Видело се да су све друго очекивала, само не то, да ће им се о 
. проговори Љубица, црвенећи.{S} Видело се да је због тога и зауставила Гојка, али није могла о 
ређоше на посао из све снаге.{S} Радило се марљиво и журно пуна два месеца, док се већ не прибл 
и тешко.{S} Некакво велико зло спустило се на њену главу, и она тако очајно изгледа, као да не  
е сеоба.{S} Као да је јуче било: смркло се, а они иду страном, више сеоских кућа; мајка носи ма 
 Дуго је времена прошло тако.{S} Смркло се одавно.</p> <p>Врата шкрипнуше.{S} Гојко скочи.</p>  
 жали кћер...{S} И шта оно вели: »Нашло се мртво!« И зашто баш сад мора, онако кришом, да му пр 
 Ха-ха-ха... насмеја се писар.{S} Знамо се добро колико смо тешки.{S} А, Богосаве, седи, рече о 
смрачи око њега, ништа се не види, само се из мрака помаља црвено зверско лице и више ништа...{ 
ђе.{S} Претури се, вели, одједном, само се пожали да јој мркне свес’... па пљус!...</p> <p>Гојк 
од чега?...{S} И Гојко, изненађен, само се питаше: откуд то?...{S} Како може бити!...{S} Зашто? 
и нешто...{S} А она, не види се... само се шарени и бели некаква маса на кревету и разлеже се в 
то га добри друг тако јако воли... само се смеши и помишља у себи како је то красна ствар бити  
оје од онога страшна погледа...{S} Само се вилице понекад затресу и опет се окамене...</p> <pb  
Али ја ништа, Бога ми, ништа...{S} Само се ти не плаши...{S} Знам ја да ниси крива...{S} Шта ти 
она премре, поче се каменити...{S} Само се раширене зенице упрле кроз мрак у неке <pb n="196" / 
ко уздахну тешко... необично...{S} Само се одвојише усне са брковима од браде и он брзо, на пре 
 јој она не казује све како је.{S} Само се још није могла досетити свему јаду.{S} Она подиже гл 
ише се нови супрузи на верност.{S} Само се Веља нипошто није хтео примити кумства, ни чути за т 
мах мишљаше, љубави свога друга, и само се бојао да то не буде Љубици по вољи.{S} Али кад виде  
 се <pb n="178" /> свима силама, и само се бојаше да не падне...{S} Осећа да му се у глави мног 
новог депозитара, одоше у срез.{S} Тамо се већ многи догађаји изређали и наступиле разне промен 
о се светиња школска бешчасти, а зовемо се учитељи и радимо у тој школи.{S} Ништа!...« Па онда  
амислити да смо међу дивљацима, па ћемо се домишљати од сваке руке, рече она и зацену се од сме 
ријатеља и полиције!...{S} Знаш, нећемо се мешати ни са учитељима... што ће нам!...{S} А после  
а посла!{S} Све радимо узгред: и женимо се, и сарањујемо децу, и кућимо, и раскућавамо, и умире 
.</p> <pb n="61" /> <p>— Ама као да смо се ја и ви, господин учо, раније познавали... или смо с 
сподин учо, раније познавали... или смо се негде виђали, настави писар, нудећи Гојка пивом.{S}  
кор чемеран, отрован...{S} И непрестано се после Љубици, куд год се макне, привиђаше овај преко 
а чекају шта ће им Гојко рећи и ниједно се још не спрема за излазак.</p> <p>— Кажите деци нек и 
 то од чега долази страх далеко је, оно се не види, не појављује се...{S} И снага је издаде...{ 
 чаробном светлошћу његови зраци... оно се спушта величанствено и мирно, као да оставља цео све 
 из све снаге о нешто црно, меко... оно се одједном претури и јаукну, а он се сети да је то био 
S} Ја га опомињем што је немирно, а оно се осврће на другове, као да и оно тражи ко је то немир 
наиђе оно црно, као пре...{S} Ха, сетно се!...{S} Скочи с кревета, па с највећом грозничавом жу 
ла и наједила, а он ништа...{S} Јамачно се још у себи смејао како сам морала брзо послушати«.{S 
ми, брате, фина жена: мало једеш а лепо се носиш...{S} Хохохо... насмеја се он весело, видећи к 
те ме и спремите ручак.</p> <p>— Ха, то се већ разуме.{S} Како!... рече он и удали се са неким  
је нешто ново, што до сад није било, то се сад нешто почиње, мора бити...{S} Али шта?« И њега о 
гле, шта је оно?... види ли добро... то се лице смеши и смеши се баш на њега...{S} Па то је Љуб 
знам... јер сам летос благовао...{S} То се мора платити!...{S} Шта ли ће бити, Боже?...{S} Свеј 
ђа и цењка за коже, шљиве и друго; а то се Љубици сад учини веома грубо и сурово, и ако она не  
трах, његово право страдање...{S} Па то се више неће страдати?... запита се он бојажљиво и погл 
с председник комисије.</p> <p>Гле, и то се испуња, и та жеља!...{S} Али не ваља тако... како ће 
> <p>— Ја сам сву ноћ мислио...{S} И то се мора одмах наређивати... одмах... затеже он опет, из 
 тако мале, тако ништавне жеље, па и то се не да!«...</p> <p>И опет се преда раду грозничаво, ж 
о толико слушао и понешто читао, али то се, у њихову положају, није могло ни очекивати.{S} Међу 
уд практиковао дванаест година, па зато се сад не бојим ни једног правника.{S} Моје осудно реше 
} Она се намршти, видевши га таква, што се не измаче оку његову, па одмах узе да јој објасни це 
бије и трепери она врела измаглица, што се виђа обично усред лета.{S} Сав је ваздух њом испуњен 
амо како јој се крави лед око срца, што се нахватао за ово неколико дана; осећаше како је обузи 
ке <pb n="196" /> нејасне предмете, што се белуцају ту крај дебела крушкова, а слух напрегнуто  
а.</p> <p>— Како се зовеш ти, мали, што се једнако обрћеш? запита она једно ђаче, које јој паде 
ићу, тако је то.{S} А ти се не бој, што се тиче...</p> <p>— Море шта ти је, кога имам да се бој 
о затим нађоше се под једним хумом, што се поносно издигао над косом, по којој се пружило село. 
убије, да смрви, да уништи све ово, што се још по мало у помрчини беласа?...{S} Сад зна шта је  
ди, али тек беше му необично драго, што се у овој прилици нашао сведок његовог гимназијског шко 
ту«...{S} И њему није нимало чудно, што се летос крио од ње, а сад осећа да му је она ипак најм 
тако он имађаше жалити само Љубицу, што се онако нетактична показа.{S} Ревизор отпусти децу кућ 
ове, лепе хаљине, несрећниче!...{S} Што се брукаш у тим дроњцима!{S} Дотерај се мало, подшишај  
а <pb n="107" /> на себе сама...{S} Што се такав родио?{S} Зар би са <hi>другима</hi> онај смео 
екуд... у полицију.</p> <p>— Ха, па што се не кажеш, брате!...{S} Другови из гимназије, па се ч 
но види да ја нећу да га ударим, па што се крије!</p> <p>— Хе, братићу, кад би оно знало шта ти 
стина..{S} Боже да ли је то грехота што се радујем?{S} Ја не бих, ја знам да је то безбожно, да 
и она не беше у стању да разуме све што се око ње збива.{S} Неке страшне речи уједају је за сам 
де велика као мати, и чудила јој се што се и она не игра, кад је то тако слатко и весело!...{S} 
; зажубори речица, зашапућу капљице што се слевају с камења, а сутон се њиха и навлачи све више 
и, да се ниједна не интересује оним што се ради на збору.{S} Најпре се посвршаваше неке дружинс 
орам до Веље, узвикну он, обрадован што се досети како да се извуче из неприлике, па се одједно 
зда изазивају неку нервозну бојазан што се ремети ова стална тишина, на коју се човек навикао.< 
 рачун Гојков...{S} А Гојко, срећан што се једаред смирио, што му је у кући све весело и мирно, 
о, ни за људе... предаде му се, као што се фанатик богомољац предаје молитви и небесном свету,  
 пуна срца, весели и задовољни, као што се обично враћамо кад испратимо кога госта, с ким смо п 
ти?...{S} Да ли ће се намучити, као што се ова жалосница намучила прошле године, или ће благова 
рајала и свршила се исто онако, као што се све сличне »ђачке болести« свршују.</p> <p>Срећно де 
 окамењена, па чека његову реч, као што се очекује гром после севања муње.{S} Он развлачи и оте 
 јој се ова напрегнутост мозга; ово што се непрекидно мора мислити.{S} Она изведе децу на двори 
ући сваку реч.{S} Нарочито јој мило што се Веља одобровољио, јер за дуго време није јој се хтео 
 изгубе из очију...</p> <p>И све то што се пружа пред очима наших дошљака обасјало је румено су 
то било нешто веома необично, нешто што се нигде и никад не догађа:{S} Гојко у три разреда има  
ића.{S} Веља још горко прекори Аксу што се примио часништва.</p> <p>— Шта ћу, знате!...{S} Срам 
 сузе на ту густу црну као гак косу што се немарно разбацала по њеним усахнулим грудима.{S} Гор 
та ћете ви овде, ко сте ви?...{S} Зашто се плећете у оно што не разумете и што није ваш посао!. 
 сам почео, одговара он наивно. — Зашто се ви као чудите?</p> <p>— Па, знате... нама су предава 
р.{S} Ништа... мати јој се сагла, нешто се осврће, трчи по соби, тражећи нешто...{S} А она, не  
и вешта, очас се учини позајмица, нешто се дотера привремено само за тај мах, а кад погледаш, о 
м.</p> <p>Гојку се обрте свест... нешто се смрачи око њега, ништа се не види, само се из мрака  
о свакад поцрвени, сам од себе, и нешто се као наљути, па наскоро за тим махне руком по ваздуху 
 ручак они могу и довече појести, пошто се он решио да ноћи код Веље...</p> <p>»Хм... удовачка  
ојио сам се из родитељске куће и бринуо се сам о себи.{S} Какав ми је био први дан школовања, т 
к се јави за испит.{S} А што?...{S} Зар се мене што тичу његове ствари?« — запита се она бојажљ 
Је ли ово моја служба, мој удео?{S} Зар се овако почиње?{S} Зар је овакав цео живот!...«</p> <p 
.{S} Море даћеш ми, луда жено, па макар се сву ноћ вукли по кући.{S} Не дам ти, каже она, па да 
 он је доста слаб и иначе.</p> <p>Лекар се загледа у црте Гојкова лица и опазивши неке оштре не 
пуштена.{S} После овог саопштења, писар се диже.{S} Он нађе да је ово за први мах као почетак,  
ене руке у косу свога мужа....{S} Писар се одбрани, а она кидиса на Љубицу...{S} Зачу се само ј 
} Разлеже се врисак по соби...{S} Писар се изви, и док се он обрте да види какво је то чудо, он 
ти и чудити шта је то погрешио, а писар се окрете Гојку:</p> <p>— Извол’те, господин учитељу у  
у неразрешена загонетка.</p> <p>А писар се тек сад одушевио својом речитошћу, па не мисли прест 
ца... шта чека ваздан!«...</p> <p>Писар се обрће, нешто муца, хтео би да проговори, али жена му 
 и горко, очајно зајеца...</p> <p>Писар се измаче, преплашен, збуњен, изненађен, подиже зажарен 
да њен истеричан врисак...</p> <p>Писар се прену: види да овако неће никад бити краја скандалу, 
икога другог у школи нема.</p> <p>Писар се промешкољи, погледа у Љубицу, па са њом полако изиђе 
ога веселог, јасног смеха.</p> <p>Писар се одједном промени у лицу; види се да се спрема за нек 
 она и од саме себе крије.</p> <p>Писар се поздрави са њом врло интимно, задржа њену руку подуж 
рбу.{S} Љубица се плашила ревизора, јер се о њему говорило да се бави самим ситницама из школск 
чку диже и позва Гојка да га прати, јер се мора вратити кући раније.{S} Гојко једва дочека што  
="103" /> госта, збуни се и уплаши, јер се могао домислити, да му он не би узалуд овакову поход 
{S} Ми смо га у школи звали младом, јер се све неког белаја стиди...{S} Ено га, видите, зацрвен 
ак, што стајаше прислоњен уз дувар, јер се уверио да га мрзе орловички пси.{S} Па као прави кав 
кочи, изненађен, и умало не дрекну, јер се беше сав занео у мислима.{S} Капетан му онако с ногу 
важавају!...{S} Зашто, зашто?...{S} Јер се она крије и слободно гледа свакоме у очи, не <pb n=" 
мех најлепши украс младости.{S} Велимир се смејаше и ради себе, што бејаше веома расположен и н 
S} Дај да се живи!...«</p> <p>А Велимир се нагнуо Гојку па му шапће:</p> <p>— Камо ти нове, леп 
водом и слатким од трешања.{S} Разговор се води само о школском раду.</p> <p>Љубица је нарочито 
шли на реку...{S} Чудно зацело: ревизор се љути што деца знају трећину читанчице на памет, а др 
 би му прошао на миру.{S} Срећом, данас се ништа не догоди.{S} У вече се договори <pb n="122" / 
вуку и натмуре као илински облак, а час се разведре и развуку у весео блажен израз... »Ала би т 
е женска глава за те ствари вешта, очас се учини позајмица, нешто се дотера привремено само за  
Тако је то, братићу мој!...</p> <p>Упис се већ завршује.{S} Деци се наређује да сутра дођу сви  
е и онамо где је све било суво.{S} Кмет се искашља, онако из учтивости, тек нек се што год каже 
уздасима...</p> <p>Кад се исплака, опет се замисли и остаде дуго тако као окамењен...{S} Мисли  
иви, само јој је она у глави...{S} Опет се појави онај грозничави сјај у очима, ватра је обузим 
рази јој час бледе, час црвене.{S} Опет се у њој подигоше они <pb n="77" /> осећаји, која мало  
ви путник приказати као учитељ.{S} Опет се неки засмејаше, а један довикну:</p> <p>— Бијеш ли т 
 исцепана, а он купује својој... и опет се просу пљусак грдње, док се у том наступу не уплетоше 
сар!...{S} И ти, смраду један... и опет се издиже камџија, али Гојко једним брзим скоком истрча 
нуше од чуда, пребледеше обојица и опет се згледаше.{S} Веља се први прибра, намршти се и прого 
е само понекад задркћу, тргну се и опет се скупе, припију се...</p> <p>Гле, дечко пролази сокак 
та очима, затресоше му се вилице и опет се заплака, јецајући као дете.</p> <p>Веља се намршти и 
ћи... а?...{S} Она климну главом и опет се неодређено насмеши.{S} Пера дохвати њену руку, подрж 
} Само се вилице понекад затресу и опет се окамене...</p> <pb n="184" /> <p>А Гојкове очи гледа 
ље, па и то се не да!«...</p> <p>И опет се преда раду грозничаво, жудно, са неком чудном одлучн 
ји сажиже душу као огњем...</p> <p>Опет се отворише усне самртникове, опет слабачак самртни роп 
, упућује на своју дужност.</p> <p>Опет се продужи разговор.{S} Учитељ опази да му другарица не 
м показа му место где ће сести.{S} Гост се намести врло опрезно, старајући се да не поремети ов 
ца, или друго штогод непријатно.{S} Већ се навикао на страдање, па не може да замисли дан, који 
ци, гледајући је значајно...</p> <p>Већ се навршују два месеца како она дође у ову школу, и шта 
а лекарем.</p> <pb n="182" /> <p>Младић се осврте и погледа је пажљиво и дуго... разгледа је до 
у!...{S} Шта ћу да радим?...</p> <p>Ноћ се полагано навлачи, а оне још седе, шапућу и уздишу... 
јенију децу.{S} Е, друже драги, не једу се лубенице, док се копач добро не озноји...{S} Него из 
, не чује се љубавни шапат и не разлежу се веселе песме кад она ради у кујни.{S} Све је озбиљно 
е планинске венце... од тих венаца дижу се ближе овамо сниска брда и хумови.{S} Под њима тече м 
 двоје, па се беле полутине и преливају се на сунцу...</p> <p>— Није то; шта оно беше друго, ва 
де, загрљени, једно уз друго, и гледају се мутним, пијаним очима...</p> <pb n="204" /> <p>Љубиц 
полазе све јаче струје низ тело, трзају се мишићи...{S} А она гледа несвесно, врелим мутним пог 
и дан долазе три човека у срез, јављају се капетану.{S} Комисија!{S} Дајте овамо Петра писара.. 
 опази да му се очи крећу и заустављају се на њој...{S} Да су десет пушака наперене на њу, лакш 
тином лепотица, које ти служе и клањају се твојој лепоти...{S} Па после... море биће свега, сам 
а Америка«...</p> <p>Лете, лете, мењају се као у калејдоскопу нејасне, испрекидане мисли, које  
ко врши посао...{S} Он и ћата не мењају се.{S} После удари у запиткивање, али Гојко и не мрдну  
 нема никакве засебне тајне, договарају се озбиљно и поверљиво о свему.{S} Јуче су, на пример,  
и се теку постепено у животу и сматрају се као велики украс човеков.</p> <p>— Да, да... чули см 
бринути и оптерећени злом људи не смеју се тако весело, а њему смех не силази са уста.{S} Море, 
 шаренило по градинама са поврћем, вију се чардаклије по некој усамљеној дуњи или шљиви, а из т 
ркћу, тргну се и опет се скупе, припију се...</p> <p>Гле, дечко пролази сокаком... звиждуће и м 
то се ремети ова стална тишина, на коју се човек навикао.</p> <p>На вратнице уђе висок, плав, с 
жну мисао.{S} Прође пола часа.{S} Гојку се досади седети, а све више га обузимаше жалост, гледа 
авао је врло лепо, лако и живо; и Гојку се засветлеше очи.{S} У раду проведоше још цео час.</p> 
 ври од данашњих догађаја.</p> <p>Гојку се разведри лице; са највећим задовољством узе он један 
издиже над његовом главом.</p> <p>Гојку се обрте свест... нешто се смрачи око њега, ништа се не 
творено сјајно зеленило...{S} На истоку се небо зацрвенело, помолио се иза брешчића зажарен, ус 
, како се седи и понаша у њој, а напољу се <pb n="28" /> разлеже песма: »Паун пасе, трава расте 
у, што је донесе од Веље.</p> <p>Напољу се смрачило, и ако је још доста рано.{S} Навукла се по  
се као какав окретан каваљер.{S} Ова му се мисао, поред своје смешне стране, ипак свиде и он ве 
се бојаше да не падне...{S} Осећа да му се у глави много, много мути, и он почиње говорити брзо 
њања једног млађег човека и молбе да му се дете не узима у школу, јер то му је најстарији, па ј 
под Гојкових ногу, одједном опази да му се очи крећу и заустављају се на њој...{S} Да су десет  
 је човек прек...{S} Нико не воли да му се други меша; у таке послове...{S} Нисам рад да ја буд 
ру... и председник опет запе, као да му се тешко сетити презимена писарева. </p> <p>Гојко погле 
овори Љубица, јер не би лепо било да му се не захвали на услузи.</p> <p>— Молим вас, не треба р 
зред са три предмета!...{S} И још да му се сад дода и први разред, а учитељица иначе нема велик 
а Гојко угледа Вељу у првом реду, па му се одмах упути.{S} Са Вељом стајаху неколико млађих учи 
ту промену... већ тамо, депеша... па му се одједном одсеку ноге од страха...{S} Дркће и чека да 
ђоше њих двојица из дворишта, Љубица му се баци на груди, обгрли га и стеже грчевито, дркћући с 
S} Живи с другом!{S} Па нека га, кад му се то свиди...{S} Нека он не заборавља кућу, а онако... 
су му полицајци били одвратни, а сад му се овај што долази учини као јастреб, који се залеће у  
аднику знала сам душу као своју; све му се могло на лицу прочитати...{S} Беше као мало дете!«.. 
та се то чује са прозора...{S} И све му се чини да чује пролетошњи врисак и јаукање...{S} Одмак 
 то?... не чује се кукање...{S} Ноге му се одсекле, он трчи преко дворишта, али му се чини да м 
т, ни за небо, ни за људе... предаде му се, као што се фанатик богомољац предаје молитви и небе 
о силно, разорљиво осећање и предаде му се сва, целом душом својом, не знајући ништа више ни за 
ало одлакну кад остаде сам.{S} Скиде му се читав терет с главе, али га ипак не остављаше страх  
пред очи цела ужасна истина.{S} Диже му се коса на глави, појури преко кујне и отвори собна вра 
а се Влајко стално уозбиљио.{S} Није му се видела љутња на лицу, али тек нема више онога топлог 
тати.{S} Одједном пребледе сав, руке му се затресоше, подиже очи и погледа Љубицу право, отворе 
} Беше сав поцрвенео од љутине, усне му се трзају и скупљају грчевито. — Ово, све ово... тужбу  
шуљама.{S} Сумрак се већ ухватио, те му се не распознаје лице.</p> <p>— Добро ви вече! рече он, 
 на џаму, па ти после дође...{S} Оте му се баш из руку!</p> <p>Гојко уђе у собу, седе и рече Ст 
те: нас новаке све интересује, обрте му се она, гледајући у земљу. — Какве сте оцене добили до  
 се упи, загледа се у Гојка, примаче му се још ближе, врло близу, тако да осети његово дисање.. 
амо, па и он почне уздисати и навуче му се жалост на срце, а у душу уђе тешко нерасположење.{S} 
рац погледа у ове чудне очи, развуче му се брк у страну и он зачуђено махне главом и у себи про 
, Гојко одједном пребледе, искривише му се вилице од страшна бола, а очи се широко, зачуђено от 
. одједном затрепта очима, затресоше му се вилице и опет се заплака, јецајући као дете.</p> <p> 
ну према њој поводећи се, а из груди му се разлеже храпав, промукао глас. -</p> <p>— Аха... так 
ње, чим је угледао Богосава.{S} Чуди му се: шта ће он овде, кад се њега школске ствари ни мало  
лавом; застаде и саслуша Гојка, који му се представи, па као прави генерал кад саслуша рапорт,  
 их пуно наређа по асталу...{S} Неки му се ломе, а неки остају цели.{S} Са њима је он једнако р 
одсекле, он трчи преко дворишта, али му се чини да мили као бубица...{S} Брже, брже... ах, прок 
осмехнути, онако ради учтивости, али му се из груди оте тежак уздах.{S} Суморно погледа око себ 
јко се у почетку сплетао, муцао, али му се после раздреши језик и он доста живо исприча готово  
 плота, хтеде погледати у десно, али му се учини да неко стоји на отвореним вратима, па погну г 
S} Срце му једнако некако пусто, али му се чини да ништа не жели, не осећа...{S} О озбиљнијем ч 
 речи, Љубица подиже главу и захвали му се пријатним осмехом.{S} Он се беше спремио да иде, али 
ва, но лаки, варљиви сан...{S} Разли му се по лицу руменило, пројури кроз њега нека пријатна то 
ази такву досаду, презирање, па чини му се баш и гнушање и одвратност!...{S} О, ако јој је већ  
та и јурну тамо.{S} За то време чини му се да чује дете где говори:</p> <p>— Повратила се... би 
 се у сутону нејасно оцртава, и чини му се да сваки њен уздах односи собом по један део његова  
сац, удесио је све како ваља, и чини му се да је већ крајње време за напад.{S} Очекивао је потп 
ој, па је стаде посматрати.{S} Учини му се да се из саме душе његове појављује нека сила, која  
леда сеоског писара, а уз њега учини му се да промиче поред прошћа црвена полицијска капа.{S} У 
одмах и пресекоше.{S} Сутра дан деси му се прилика да чује смелу изјаву писареву и шаљив одгово 
леко«...{S} Он поче да се смеши, очи му се засветлише радосним сјајем, руке се расклапаху и скл 
з баџу плаво слободно небо...{S} Очи му се приковаше уз то чисто плаветнило, и он се занесе, гл 
болестан!... узвикну она, загледавши му се у очи.</p> <p>— Ко си ти? оте се Гојку загушљив глас 
</p> <p>Он се осетно трже и одједном му се промени лице, али кроз један тренут стаде га полаган 
залуд овакову походу чинио.{S} Мисао му се прекиде сама, он поцрвене, па одмах затим пребледе,  
о се, па не дише.{S} Осећа само како му се груди стежу, а срце лупа бурно, живо.{S} Не сме да с 
аз човеку.{S} А други пут видиш како му се очи запламтеле, цело лице обузето неком нервозном жи 
По неки и не скрива шта мисли, јасно му се чита на лицу.{S} Па нас чак и Веља избегава!... није 
тако је, убрза обрадован учитељ, што му се да та прилика да јој ма шта рекне.</p> <p>— Ама чека 
ћи раније.{S} Гојко једва дочека што му се пружа прилика, да са њим остане на само, па се одмах 
рисебности и захваљујући случају што му се језик тако одреши.</p> <p>Љубица плану, врисну и осу 
, пребледео од страха, дркће, трзају му се вилице, а очи не може да одвоји од оних сјајних и су 
 пливао у задовољству...{S} Смешкају му се уста, глади танке брчиће, а оним чудним очима сече к 
своје учионице, намрштен, а из очију му се читало питање: »Шта је?«</p> <p>— Остадоше њих двоје 
аха, ноге и руке му дркћу, а на лицу му се, поред преплашености, јасно чита пређашњи израз тешк 
} И он се дао у неке мисли, од којих му се густе веђе час навуку и натмуре као илински облак, а 
ли у Београд, него за то.{S} Море, њему се то знало... зарађено је.</p> <p>Дођоше ови гласови и 
стаде чекати да ћата продужи.{S} А њему се не жури, он то згодно отеже и намешта с нарочитим ци 
 представља правога домаћина!{S} И њему се то чини и смешно и у исто време чини му задовољство. 
је умрла?...{S} Тако дуго!...{S} И њему се чини да хода тако по дворишту пуних 4 — 5 часова, и  
сле он стаде њој нешто доказивати, чему се она испрва стаде опирати а после се спреми, навуче н 
за просветом, за »другим очима«, о чему се тако лепо говори у народним пословицама?...{S} Јадни 
весно; усне само понекад задркћу, тргну се и опет се скупе, припију се...</p> <p>Гле, дечко про 
напред, па одмах оде до Београда, одену се лепо и врати се истога дана, доста измењен, наравно  
ишљати од сваке руке, рече она и зацену се од смеха.</p> <p>Гојка обузе пријатна топлина: мило  
да се браните, одговори му она и зацену се од смеха, сећајући се јучерањег призора: кад пси сал 
ежности и милоште, а чаша с водом дрмну се у Љубичиној руци и попрска сто.</p> <p>— Е положила  
рену учитељичин поглед на себе, осмехну се на њу весело и учтиво, као сваки нови познаник, који 
но?{S} Немој да ме превариш!... осмехну се он усиљено.</p> <pb n="205" /> <p>— Знаш да сам посл 
, он је то радио без бојазни, а њега су се многи бојали, чак и професори...</p> <p>— Је ли ожењ 
о реке обрасла травом; вир, код кога су се намештале справе за лов, засут; све срушено, уништен 
аше никакво веће зближење.{S} С тога су се они ограничили на тих, озбиљан живот.{S} Љубица је п 
Са Гојком се поздрави обично, као да су се пре два часа растали.</p> <p>— Где си ти летос био?  
м јасно разликује два црна ока, која су се упила у њега, па не трепћу... .{S}Јес, то су она два 
ћи несвесно у дугачке пукотине, које су се отегле по тавану и преврташе своје старе, непретурен 
а, јер га је срамота од сељана, који су се окупили пред судницом.</p> <p>Ноге му веома зебу...{ 
ремештај, то му јавише другови, који су се бавили у Београду.{S} Он слеже раменима и поче уписи 
све могло бити друкчије!...{S} Могли су се остварити сви они лепи снови, могла сам савити гнезд 
одире кроз густе облаке прашине, што су се по негде подигли, па се према сунцу преливају и свет 
а је тамо неколико стотина жена, јер су се чули већином женски гласови.{S} Љубица претрну и зас 
ити.</p> <p>— Истина јест, и по селу су се растрчали, прихвати одборник. </p> <p>— Море, село.. 
 облаци, скупе се у веће групе, пронесу се тако заједнички над селом, па се опет, тамо на крају 
не свиди, срећан му пут!...</p> <p>Нису се разумели.</p> <p>Он је њу волео, али некако на свој  
алетеше облаци, натушти се небо и просу се страшна бура...{S} Сад јој је и отац друкчији, прост 
ко бежи од њега, гнушај се!...{S} О, ту се мора изгубити памет!{S} И ја сам првих дана била чак 
ојко учитељ, па звера око себе...{S} Ту се опет некако смрачи и неки људи стадоше лупати на шко 
 Београду, зауставити и забавити.{S} Ту се ређају многи »предмети уздисаја«, док не дође на ред 
<p>— Хе, соколе, нисам ја пророк.{S} Ту се сад нешто крупно ломи... биће грмљавине и свега.{S}  
одседе у разговору још читав час.{S} Ту се разговарало пријатељски, сасвим другарски, претресал 
ао некаква робија или војачина.{S} И ту се ти надај повољном успеху у раду!« мишљаше она, стоје 
ко сам сад што нерасположен, знам да ћу се до мрака чему било обрадовати.{S} Ето, видите... сад 
, само седи...{S} А ја ћу радити, ја ћу се мучити, само да ти будеш задовољна.{S} И онда ћу и ј 
де, док ја њега изведем.{S} До мрака ћу се вратити.</p> <p>— Имаш ли нож?</p> <p>— Не бригај, к 
љда ме неће дуго држати?...{S} Смрзнућу се.{S} А ако ме оставе да преноћим, а овакова ведрина!« 
ђубрета довољно.{S} Он и Стојан слагаху се добро, а последица те слоге беше нечистота, која се  
да иде и шта ради.{S} Још далеко виђаху се његове дугачке руке, како се дижу к лицу, па онда се 
акога дана, а у Љубичину столу гомилаху се оне црне кутије с накитима.</p> <p>Гојко изгледаше т 
астадоше.</p> <p>Гојко и Љубица враћаху се, пуна срца, весели и задовољни, као што се обично вр 
 Уснице јој се трзаху грчевито, по лицу се осуло смртно бледило, а она дише нагло, отвореним ус 
таху с једног краја на други, а по лицу се разлило усхићено чуђење.{S} Обоје осећаху како им се 
} Никакве претње, никаквих затева не чу се више од њега.{S} Љубица се већ тако навикла на његов 
рани, а она кидиса на Љубицу...{S} Зачу се само јаук Љубичин од бола, па онда њен истеричан ври 
и зађе некуд иза Гојкових леђа.{S} Зачу се отуд најпре шапутање, па онда јаснији одговор, који  
далеко загледала, очи се сјаје, не мичу се, а усне по кад што грчевито заиграју.{S} И она се, в 
љском животу, обузе нека плашња, у душу се увуче нека суморност, и она задрхта.</p> <p>»Шта ово 
амештене кошаре, па ако има лова, одмах се доноси угарак, ложи се ватра ту на обали и спрема се 
главе а погнутих леђа унапред.{S} Одмах се могло опазити да је то отресит, жив, окретан младић. 
{S} Љубица седе на предњу клупу и одмах се разлеже шкрипање, пуцкање суве даске.</p> <p>— Охо,  
лу.{S} Мислим баш да бих могао, кад бих се одлучио.{S} Што, зар је то тешко: врд... врд тамо ам 
дну исту мисао.{S} Него улетех, заробих се, уплашена, и упропастих живот...{S} А како је то све 
у души оне страшне црне мисли, од којих се живо срце леди, а снага се млада топи и вене...{S} Д 
кућа, беле се на њима димњаци, а из њих се извили далеко и право у висину беличастосребрни стуб 
 познанства, која су ми ласкала, стадох се проводити весело...{S} И чим ступих на испит, знао с 
 ми по смрти мој добротвор...{S} Обукох се, оденух се, стекох многа познанства, која су ми ласк 
се љубе?...{S} Јест, пољупци!... и слух се још више повинује раздраженој женској уобразиљи, па  
и мој добротвор...{S} Обукох се, оденух се, стекох многа познанства, која су ми ласкала, стадох 
у и гледа га чудно, необично.{S} Старац се стресе од тога погледа и измиче се журно испред ње.. 
арио на врат два учитеља.</p> <p>Старац се узврпољи, уздахну дубоко, као да му откидају парчета 
рач...{S} Ха, ево!...{S} Вуче... обарач се покрену и чини јој се застаде...{S} Она се спреми да 
у, а ти да га слушаш као Бога.{S} Немаш се куд враћати«.{S} И он је остао, почео је претурати д 
ов поглед као да хтеде рећи: »ама вараш се ти, биће да је то који други што год погрешно; а вид 
изи по мокром и хладном дрвету; стресеш се од те незгоде, а за врат ти падне читав пљусак са ка 
вај случај као наручен.</p> <p>— Ти ћеш се напослетку сав распасти, иструнућеш у овом смраду и  
ал ти вера!...{S} Још да видим како ћеш се показати на ручку.</p> <p>— Знаш да морам бити у шко 
>— Баш си права гејачка цепаница; нећеш се никад истесати.</p> <p>Ћата се стаде врпољити и чуди 
жеш ногом згазити од блата.{S} Дохватиш се руком за плот, да би прекорачио бару, а рука клизи п 
 А за мене што велиш, госпођо, — грешиш се много: ја сам ти једна пука простачина и не знам ти  
и лице се види, ено оне огреботине, још се црвене и кваре изглед лица.{S} Но гле, шта је оно?.. 
нас.{S} Добро јој... оне огреботине још се истина црвене, али то не мари.{S} Синоћ мало несвест 
и помрли, сестре се разудале и свака за себе савила гнездо, браћа се растурила по белу свету и  
 за она два месеца нисам ништа знала за себе... то беше неко други у мени, а ја сам за то време 
јући куд ће; ућуташе и свако мишљаше за себе...</p> <pb n="36" /> <p>»И од куд је баш тако тежа 
да; свако се од њих све више повлачи за себе, и међу њима је све мање предмета за разговор.</p> 
ели су скромно, мирно, сносећи свако за себе своје болове, сакривајући их једно од другога, ста 
им...{S} Беше им жао да остану свако за себе сами, па иђаху заједно не знајући куд ће; ућуташе  
ишта....{S} Али не иде, бадава, знам ја себе.{S} И он се скоро гласно насмеја, јер представи се 
одвратност према свему, гнушала се сама себе и свега...{S} После, кад се довољно настрадала, по 
закипе и гнев и злоба <pb n="107" /> на себе сама...{S} Што се такав родио?{S} Зар би са <hi>др 
н претходно скрену учитељичин поглед на себе, осмехну се на њу весело и учтиво, као сваки нови  
та, па кад виде толике очи управљене на себе, застаде, збуњена и преплашена, па као да се преми 
 Љубица, затварајући врата.{S} Скиде са себе неку горњу хаљиницу, извади часовник и метну га на 
лободи се одједном свију мука, збаци са себе страдање и патњу и оде са овога света.</p> <pb n=" 
за шта...{S} Само да види њу опет поред себе, јер држаше да је одбегла сасвим, да га је оставил 
у високу кутију од украса и отури је од себе са одвратношћу.{S} Затим се пружи по кревету и ост 
о осмехну, и лагано уклони њене руке од себе, па устаде.</p> <p>— Зар је време да идемо?</p> <p 
јскривенијих жеља, које је скривао и од себе сама, гонио их далеко, далеко... само да не мисли  
зебњу и страх на душу; али он одгони од себе све те мисли само једном, фаталном речју, којом се 
ли Гојко обично свакад поцрвени, сам од себе, и нешто се као наљути, па наскоро за тим махне ру 
е и хтела је одмах удаљити га сасвим од себе, али се сетила очевих савета: да је ћата велика си 
анчицу, коју ношаше у рукама, далеко од себе.{S} Ућуташе за часак сви троје, па иђаху бледи, на 
уга чела, као да одгони какву напаст од себе.{S} Кад кмет сврши преговоре с родитељем дечјим, о 
ли је ту нешто друго, што она и од саме себе крије.</p> <p>Писар се поздрави са њом врло интимн 
гова жена!... настави он збуњено, да би себе оправдао. — Раструбила је по целом срезу и свима п 
 се скоро гласно насмеја, јер представи себе како би изгледао, кад би одједном стао облетати ок 
 младости.{S} Велимир се смејаше и ради себе, што бејаше веома расположен и нарочито ради Гојка 
S} Тако некако дођоше цркви, и она види себе у белој сјајној хаљини, са венцем на глави, а поре 
шне стране, ипак свиде и он већ замисли себе обучена у најфиније одело, стаде замишљати неке на 
 мислила да страдам за њих, да приносим себе на жртву, а оно није...{S} И њих сам убила, унесре 
ли — и председник показа руком десно до себе, Гојко угледа капетана и би му мало слободније, зн 
на њу и дубоко предахну.{S} Погледа око себе, као да се буди из дубока сна...</p> <p>»Што је то 
.. запита се он бојажљиво и погледа око себе усијаним, узвереним очима, тражећи одговора на ово 
аху у нешто меко, ситно, он погледа око себе, по поду беше само сточно ђубре.{S} Озго са крова  
оте тежак уздах.{S} Суморно погледа око себе, махну руком преко чела, па туробно одговори:</p>  
вочка кад осети опасност, па скупља око себе пилиће.</p> <p>Љубица погледа за његовим очима, па 
.{S} Ево га унутра у кући.{S} Звера око себе и види насред куће пламен, велики, светао, топал.{ 
 будући муж, Гојко учитељ, па звера око себе...{S} Ту се опет некако смрачи и неки људи стадоше 
е на врата и стаде, не видећи ништа око себе.{S} Беше страшно погледати је.{S} Лице све крваво, 
рача журно, брижно, не видећи ништа око себе, осећајући само да га све више опкољава некакав ст 
несен, као изгубљен, посматраше све око себе суморно, бесмислено, апатично...{S} Веља виде да о 
трашно осећање...{S} Оно само трује око себе, баца горчину и јед, сажиже, ништи...{S} И једнако 
ан, нејасан, бунован...{S} Обрте се око себе, као да нешто тражи, затим корачи и упути се за де 
.{S} Пандур махну главом, осврте се око себе и погледа на прозор.{S} Беше мрак.{S} Таман оп <pb 
 уздахну Љубица дубоко, осврћући се око себе, не знајући шта да ради. »О, како је досадно!...{S 
 учитељ оборених очију, осврћући се око себе бојажљиво.</p> <p>— Школа! рече момче као чудећи с 
шла међу својима, ну ипак се окреће око себе бојажљиво.{S} Пажљив посматрач опазиће из очију му 
ге му дркћу, и он се једнако осврће око себе, очекујући какво ново, још горе зло.</p> <p>»Шта ј 
у оштро...</p> <p>Гојко се осврташе око себе унезверено, дркћући од страха и узбуђења.{S} Ноге  
ве.</p> <p>Гојко не виде ништа више око себе, па ни ћату; очи му прескакаху несвесно с предмета 
 како ће да викне децу, да их окупи око себе, али чим стаде у дворишту, опколише је жене са дец 
де...{S} Она стаде узверено гледати око себе... »Да ли да иде у школу?...« То је сад фаталан ко 
... одговори он и стаде се окретати око себе, као да се увери, да доиста нема свеће.</p> <p>Љуб 
 све, па се стаде нервозно окретати око себе.{S} Председник прекиде ћутање:</p> <p>— Па ето, го 
сећајем, стаде се нервозно окретати око себе, као квочка кад осети опасност, па скупља око себе 
пусти њене руке и стаде се освртати око себе, као да је нешто изгубио...{S} Љубица <pb n="114"  
чуђеним погледом час десно час лево око себе.{S} Његов поглед као да хтеде рећи: »ама вараш се  
још мучи, трза се и осврће уплашено око себе...{S} Шта је ово?...{S} Докле ће да траје?...{S} И 
Устане ћутећи, гледајући полусвесно око себе, иде у школу и ради, све са неким чудним, сањивим  
иже испод прозора, погледа сумануто око себе и очи му застадоше на неком човеку, који се лукаво 
од браде и он брзо, на пречац, повуче у себе ваздуха... затвори уста, поћута, па опет повуче ва 
нцима...{S} Тако и болесник гледа у сну себе здрава и весела... трчи, јури некога или подиже ог 
.. друштво не прашта лако непажњу према себи.{S} О, тешко мени!...{S} Одбачена!... презрена!... 
и смешећи се.{S} Она је већ ухватила на себи два значајна погледа писарева, па је одмах обузе о 
..{S} Хтеде ређати још друге промене на себи, али се одједном стресе и навуче покривач на главу 
, друге муке обузеше је и зауставише на себи сву њену пажњу.{S} Какав испит, школа... кад је ов 
се одмах трже и обори очи, јер осети на себи њен ватрени поглед.</p> <pb n="14" /> <p>— Видећет 
н и погледа крадом Вељу, па опазивши на себи његов поглед, махну му главом као претећи.</p> <p> 
сама, са својим болом, бејаше сад преча себи од свега; мишљаше само о себи и свему ономе што са 
а својим малишанима.{S} Али ипак мораде себи признати, да је највише охлади одговор оног дечка, 
и ћути упорно.{S} Гојко не може да дође себи од чуда. »Шта је ово сад?...{S} Овакав весељак, па 
а леђа метну јелече, па изиђе да справи себи што за вечеру.</p> <p>...{S}А Гојко посматраше как 
аховитом нарављу, учинила какво зло или себи или другоме.{S} Али она се још надала...{S} Мислил 
махнита стаде јурити по школи, чупајући себи косе и плачући.{S} У души јој беше и бола и срџбе  
 од руке.</p> <p>Учитељ позва другове к себи у стан, ту одмах до цркве, и они, не смејући одрећ 
но, проговори:</p> <p>— И све ме зове к себи!...{S} Мало, па ми се опет јави и зове...{S} Лепо  
 мало прибере од тога бунила, да дође к себи.</p> <p>— Не могу, не могу...{S} Све ме нешто вуче 
/p> <p>А Гојко сања... никако да дође к себи...{S} Не може да разуме ове необичне и неочекиване 
ом, исто онако кад је бунцао, зове је к себи...{S} Очи укочене, уста се само малко смеше... а р 
} Ха!.. узвикну Гојко и поче долазити к себи.{S} Стаде разумевати догађаје...{S} Он могаше схва 
 он, прибирајући се полако и долазећи к себи.</p> <p>Она се сакри у башту за неко густо ружино  
изненада!...{S} Чекајте мало да дођем к себи... да оставимо разговор за сутра.{S} Али вам опет  
и опасно, да га пусти на таку близину к себи, а још више јој паде тешко, него се овај простак п 
ма ко то извести.{S} Гојко признаде сам себи да није у стању извршити ниједну од тих мисли, да  
ица, на материн захтев, стаде причати о себи, о раду у школи, како све иде лепо, о »том учитељу 
се из родитељске куће и бринуо се сам о себи.{S} Какав ми је био први дан школовања, такав ми ј 
сад преча себи од свега; мишљаше само о себи и свему ономе што сад губи...</p> <p>— Чекај, стан 
љице иду са децом у цркву, па је тада у себи помишљала, да ће и она дочекати тај срећни дан, ка 
p>»Хм... удовачка посла!... рече Веља у себи.{S} Јутрос сам га једва натерао да ми дође на руча 
 јако воли... само се смеши и помишља у себи како је то красна ствар бити муж и домаћин...{S} Д 
читељ... онда ће ово бити«, вели жена у себи и прилази другим вратима.{S} Не чује се ништа, ама 
 је красан човек, добричина, рече она у себи, али шта ћеш му кад је овакав, јадник.{S} Но ништа 
 га ја замишљала!« говораше учитељица у себи, враћајући се своме стану.{S} Разочарана је у свим 
а му је, по Богу, браћо? пита се чича у себи, касајући за Гојком и дишући тешко.{S} Шта му би о 
но, зачуђено, унезверено, питајући се у себи: како то одједанпут улети беда у њену школу, да јо 
кмет увијати полуиронично, смејући се у себи и чудећи се смелости овог девојчета. ’Натема је... 
и... »Нека, боље да је не дирам, рече у себи, па стаде прстима чешљати браду.</p> <p>— Говоре л 
у у први разред, »Да се трпи!... рече у себи.{S} Дође време да се опет страда!...{S} А ове ћу ј 
ако у свет!... настави он готово више у себи и на лицу му заигра љутња.</p> <p>— Ха, па ми ћемо 
у страну и он зачуђено махне главом и у себи прошапће: »Часни је убио!«...</p> <p>Глава јој беш 
, посматрајући замишљена Гојка, мисли у себи: »Гледај ти, молим те, какву је он згоду пронашао! 
удње, срце куца јаче и веселије, а ти у себи узвикујеш:{S} Камо рад? дај да се ради!... </p> <p 
вита природа...{S} Она први пут осети у себи ово силно, разорљиво осећање и предаде му се сва,  
 машући главом неповерљиво и шапућући у себи: »Ја, братићу, тако је то; видим ја!...«</p> <p>Го 
гли.</p> <p>Одједном поче да се смеши у себи, смеши се, маше рукама и види како се баба Смиљка  
/p> <p>»Божја правда!«... узвикује он у себи, сагињући се да потпише платни списак.</p> <p>Узев 
 »Ха, ова несрећна збуњеност, рече он у себи, мрштећи се.{S} Куд баш сад да ми дође, кад треба  
смо знали друго радити? размишљаше он у себи..{S} Зар да гледамо мирно како се светиња школска  
ам...{S} И гле сад шта је! рече Гојко у себи.{S} Он познаде писара.{S} Сећа га се добро кад је  
олски одбор.{S} Учитељ промрмља нешто у себи, што је личило на звук:</p> <p>— А-а-а...</p> <p>З 
дила, а он ништа...{S} Јамачно се још у себи смејао како сам морала брзо послушати«.{S} При тој 
ика воља за радом.{S} Нестаде јучерањих себичних мисли; душа оживе новим животом, као и ово сун 
гледа добро; беше узбуђена, па јој само севају некакви котурови пред очима.{S} Кад разгледа бољ 
е само, наставља он, гледајући је живо, севајући ватреним очима и говорећи брзо, узбуђено: у др 
гову реч, као што се очекује гром после севања муње.{S} Он развлачи и отеже, ужива унапред и пр 
бледа лица...{S} Нека паклена одлучност севаше у тим широко отвореним, великим, црним очима и о 
 је, гледајући га право у очи, из којих севаше нека дивља одлучност.{S} Као да га нешто вуче на 
 што је дошла?...</p> <p>Гојко отрча на северну страну, па груну песницом у врата, затим се брз 
то налик милоште...{S} Шкргутну зубима, севну очима и дохвати се обема рукама за главу, па као  
угледа је одмах и само рашири очи...{S} Севну јој у глави да је то његова жена, и она већ претп 
о, одговори она одлучно, а из очију јој севнуше необичне муње. — Кроз пола часа изићи ћу на одм 
нај на врху, с дугом раздељеном брадом, сед, достојанствен... ала је необичан!...{S} А њега нем 
по једног родитеља унутра.{S} Уђе један сед старац, погрбљен, безуб, замагљених очију, уведе је 
и те!«... узвикује јадник очајнички, па седа на један велики камен, који је ваљада нарочито рад 
рзо стиже у Брезовац.</p> <p>Веља таман седа за ручак, а Гојко упаде у собу, задуван, занесен,  
p> <p>Једаред му дође Веља, и таман они седају за ручак, а наиђе Влајко.{S} Веља се намршти, и  
све удобности као код куће, рече Љубица седајући и смешећи се.{S} Она је већ ухватила на себи д 
— Хм, до сад смо куповали од Смиљке, по седам за грош.{S} Даће ваљад’ и сад тако...</p> <p>— Ев 
е баш из руку!</p> <p>Гојко уђе у собу, седе и рече Стојану да прича шта је видео...</p> <p>Про 
ти ову тишину, која владаше у школи.{S} Седе и стаде разгледати децу.</p> <p>Љубица приђе ближе 
 те ови морадоше ступити у разговор.{S} Седе са њима и учитељка, пошто их послужи, а то је врло 
оветрена, почишћена и намештена.{S} Она седе уморно и уздахну, као да је до сад какав тежак пос 
<p>Љубица донесе две шоље црне кафе, па седе уз њега и узе да се послужи.{S} Влајко је пљесну р 
се искривила, раскламитала...{S} Љубица седе на предњу клупу и одмах се разлеже шкрипање, пуцка 
Пст!...{S} Чујеш ли?... '</p> <p>Љубица седе на земљу, не дишући.{S} Ноге је издадоше, снага је 
 је што јаче увредио!...{S} А њих двоје седе, загрљени, једно уз друго, и гледају се мутним, пи 
ибра и опет провири...</p> <p>Њих двоје седе на столицама једно уз друго, загрљени, приљубљени, 
мљу неку вунену струку са својих леђа и седе на њу.{S} Тек тада, опази чобане, који га пажљиво  
ришту обузе...{S} Она дође до кревета и седе, тешко уздахнувши.</p> <p>— Где си ти, море, до са 
p>Кад се смрче сасвим, она се исправи и седе на кревет, па стаде гледати у мрак.{S} Пред очима  
93_C14"> <head>XIV.</head> <p>У судници седе председник, ћата и тројица одборника, па нешто вео 
да иде, али погледавши Љубицу, одједном седе уз њу и стаде јој говорити разне бесмислице, шалећ 
удницу.{S} Тамо, са општинским пандуром седе он уз топлу пећ, наслони главу на дланове и остаде 
собе; не би је целе ноћи...{S} А Стојан седе са Вељом и настави причати о последњим догађајима. 
луд.{S} Вратише се одмах кући.{S} Гојко седе на кревет и замисли се, а Стојан гледаше све чудни 
> <p>Ноћ се полагано навлачи, а оне још седе, шапућу и уздишу...</p> <p>Трећега дана по доласку 
браву... врата се крећу...</p> <p>...{S}Седе неки људи... у магли... играју му котурови пред оч 
И Стојан тако вели.{S} Па добро, што је седела кад јој то није било по вољи? <pb n="48" /> Чудн 
зну учионицу.{S} Ту су у последње време седели и проводили разговор.</p> <p>— Јадник, жао ми га 
ећ доста збрчкало, коса у велико почела седети, а она се погрбила, превила се онако исто као и  
{S} Прође пола часа.{S} Гојку се досади седети, а све више га обузимаше жалост, гледајући ову ј 
дало, тргне се, јер види да се мора још седети.{S} Проклети нокти!... цело јој лице избраздано, 
и овамо, господине учо, викну га Ђокић, седећи у прочељу.{S} Нема ту сад ни цвоњка, све су браћ 
би то изазвало читаву буру...{S} Остаде седећи, узимајући мрвице хлеба у уста, само да се види  
гледом.</p> <p>— Је л’ ја? рече малишан седећи и даље и гледајући зачуђеним погледом час десно  
добро колико смо тешки.{S} А, Богосаве, седи, рече он ћати, који се слатко смејао одговору њего 
на прсте и погледа унутра...{S} Ено је, седи на столици и плаче, а он хода по соби и мршти се.. 
и зачуди се откуд он сад у својој соби, седи на столици испод кревета, сав мокар, као да је тек 
де је одмах по ручку прешла са Влајком, седи сама, гледа некуд у даљину кроз прозор, а у остало 
што изгубио...{S} Љубица <pb n="114" /> седи на столици као окамењена, чак јој и глава остала ј 
ла, и срећна, чека да се он пробуди.{S} Седи тако, сва блажена и занесена у срећи својој, па пр 
рио се човек, викну Веља, намрштено.{S} Седи овде...{S} Сипај, домаћице...{S} Ах, дај прво тањи 
а мислиш?</p> <p>— Хм... шта мислим?{S} Седи, ћути и гледај своја посла, то ти је за сад, а пос 
х!...</p> <p>»И нико је не присиљава да седи са њим.{S} Што, зар не може она устати и рећи: изв 
говима жив разговор у учионици.{S} Веља седи крај стола, држећи умочено перо над хартијом, а Го 
 као да је тек из воде изишао, а Љубица седи према њему за столом, где је одмах по ручку прешла 
 се тога сетим.{S} Него шта ја... хајде седи, молим те.{S} Шта је ново код вас?«</p> <pb n="69" 
м казује како се улази у школу, како се седи и понаша у њој, а напољу се <pb n="28" /> разлеже  
ега још нема.</p> <p>А Љубица лежи, или седи по цео дан.{S} Од синоћње несвестице осећа се веом 
ље је да чува кућу.</p> <p>Једне вечери седи она у дворишту и чека мужа на вечеру, и ако он у п 
ица. »Један није у комисији, него ’нако седи, досети се он.{S} Јамачно капетан није...{S} А шта 
ко десети пут једну исту мисао. — Овамо седи са њим цело јутро, смеје се, шали се и све онако.. 
 тамо као у рају... ништа не ради, само седи...{S} А ја ћу радити, ја ћу се мучити, само да ти  
тај за обоје у други округ, па сад само седи и чека...</p> <p>Поче нова година.{S} Веља доби пр 
} Гојко ми јадни једнако пред очима.{S} Седим тако по цео дан и мислим, а он уза ме...{S} И све 
баш волео да учим код вас...{S} Тако да седим у скамији, па само вас да гледам и слушам.</p> <p 
оји други што год погрешно; а видиш, ја седим миран ка светац.«</p> <p>— Устани!... викну она о 
а овде?! викну он, дижући се. — Седите, седите ви ту, док се ја не вратим, рече он Гојку, који  
— Шта је то било код вас с пандуром?{S} Седите, рече он благо, показујући Гојку место.</p> <p>Г 
та сам ја овде?! викну он, дижући се. — Седите, седите ви ту, док се ја не вратим, рече он Гојк 
аде светлије...</p> <pb n="139" /> <p>— Седите, рече она Гојку, махнувши му руком, па се обрте  
— Што бар не дође одмах по распусту, да седиш с нама овде?...{S} Него тако... изгуби здравље... 
ком детету, каза им како се зову њихова седишта и таман поче да им казује како се улази у школу 
оведе оседлана коња.{S} Гојко ускочи на седло, па се обрте Стојану.</p> <p>— Ако не дођем до св 
ко је уведе у своју собу, намести је да седне на столицу, па уздахну као од велика умора и прев 
ну?!... па га пољуби у руку и понуди да седне.</p> <p>Стотинама питања и прекора управи она оцу 
а!...{S} Да није то капља?...{S} Ах, да седнем у ово жбуње...</p> <p>И она се спушта на земљу,  
ију?...{S} Дотерао би до капетана... па седнем онако у ону дубоку наслоњачу, притиснем дугме... 
ослов или преперанд? запита га попа кад седоше у соби.</p> <p>— Преп... да, јест... свршио сам  
 њен поздрав.{S} Изиђоше обоје напоље и седоше у хлад.</p> <p>— Опростите, молим вас, поче писа 
 у школско двориште.</p> <p>Пред школом сеђаху, на једној клупи, неколико сељака и мало по даље 
иве сокаке. </p> <p>Кад она уђе, Влајко сеђаше у соби према упаљеној свећи и преврташе неку књи 
 он изиђе брзо из школе.</p> <p>А Гојко сеђаше на свом убогом кревету и плакаше горко...{S} Нај 
бу, загрли мајку, обаспе пољупцима милу сеју.</p> <p>Мајка, радосна, што јој дете тако срећно,  
осподин Драгољуб је, уплете се Богосав, сек’о прутиће, па их пуно наређа по асталу...{S} Неки м 
да служи код једног адвоката, потом код секретара у начелству окружном и одједном се обрте као  
е на средини, испод њих оштро гледају и секу два плава ока, па се на ниже спушта, превијен и ма 
 <p>Гојко истрча, али се после неколико секунада врати, искривљених вилица, страшних, разрогаче 
 се љуштити, удари је у срце, па за два секунда готова!... одговори Влајко, и повуче дим од циг 
по којима су наизменце разасути потеси, села и шуме, и тако све до краја видокруга.{S} По потес 
ко то да је не познаје, ако је из овога села!...{S} Али је лепотица, права лепотица!..</p> <pb  
узе од писара, па је испрати далеко иза села, ижљубише се, исплакаше се опет, па се расташе.{S} 
не преоране и засејане њиве...{S} Изнад села се, тамо у даљини подигла танка пробојна измаглица 
 суморним гласом, јавља се ћук.{S} А из села се носи, све лакше и лакше, нејасно, тихо брујање. 
и, кад се вратила госпођа Зорка отуд из села, после онога боја... и капетан се осмехну, очекују 
} Знаш њиву Ђокићеву... чим се изиђе из села, одмах десно...</p> <p>— Знам... знам... дркташе о 
ма, па лагано дође одјек тога гласа и у села.{S} Часништво орловичке општине дало се на посао — 
о гласно.{S} У Орловици, а и по осталим селима, још немају ни појма о хигијени.{S} Треба <hi>вл 
 Срамота је да наш човек и друг лута по селима и тражи часнике, а другови су му ту пред очима.. 
ст: баба Смиљка непрестано иде некуд по селима; оде, врати се, пробави неколико часова код Љуби 
ићем до Београда, Смедерева, ишли су по селима, где су већ основане овакве задруге...{S} Напосл 
али, прихвати одборник. </p> <p>— Море, село... шта село!...{S} Селу је свеједно: био му на вра 
 Из потеса долеташе некакав необичан за село звук, који постајаше све јаснији и одређенији — бе 
боље...</p> <p>— Види се да ми нисмо за село: треба, са њима бити друкчији.</p> <p>Гојко се усу 
леда школе.</p> <p>Они се кренуше кроза село.{S} Путом се водио говор само о раду у школи.{S} В 
испеше на хум.</p> <p>Поглед са хума на село и околину беше чаробан, заносан.{S} Под њима се зе 
</p> <p>Путник се још једаред обазре на село, па онда баци на земљу неку вунену струку са своји 
и одборник. </p> <p>— Море, село... шта село!...{S} Селу је свеједно: био му на врату ја или он 
е обрте и оде улицом...</p> <p>Сунце је село, навлачи се мрак... по небу снују густи облаци, ск 
> <p>..{S}После неколико недеља цело је село знало за односе Љубичине и Влајкове... свуда их ви 
 потегоше брзим корацима натраг у своје село...</p> <p>»Ето, и то сам видела!...{S} Вуче ме нек 
речито.{S} Грехота је да она глоби наше село, кад ми и ’нако нисмо тражили два учитеља.{S} Како 
ник.{S} Он је то запео да просвети наше село, те нам натоварио на врат два учитеља.</p> <p>Стар 
ој влади, па се затим диже и прође кроз село.{S} Кад беше поред познатога плота, хтеде погледат 
} Распусти децу, па се и сам упути кроз село, право ка брезовачкој школи.{S} Од скорог времена  
и весело шеснаестогодишње девојче.{S} И село јој је у тим сновима изгледало друкчије, светлије, 
а озго на ниже, стајаше он посматрајући село, које се, окићено воћњацима, пружило по другој кос 
 зеленилу.{S} Шљиве цветале, па се цело село заогрнуло некаквом свечаном, белом одећом, а мирис 
 издигао над косом, по којој се пружило село.{S} Набраше зрелих, сочних, набреклих од једрине ш 
 већ добијемо боље место, неко усамљено село, где нико не долази, па«...</p> <p>Стојан утрча; л 
..</p> <pb n="54" /> <p>Кад већ уђоше у село, Гојко се понуди да отпрати Љубицу до њена стана.< 
е велике сањиве очи.{S} Беше већ ушао у село, па гледаше да не изгуби из вида школу, која се, с 
е растуре и разиђу по ваздуху...{S} Над селом се носе гласови стоке која се враћа с паше, паса  
машући рукама.{S} Тако дође до хума над селом, испе се на хум, па стаде тако обрнут сунцу...{S} 
е групе, пронесу се тако заједнички над селом, па се опет, тамо на крају свода, разделе и запли 
...{S} Она се једва диже, и лагано пође селом кроз мрачне и криве сокаке. </p> <p>Кад она уђе,  
</p> <p>— Море, село... шта село!...{S} Селу је свеједно: био му на врату ја или онај Ђокић, од 
оцкан кад се Гојко диже и упути к своме селу.</p> <p>Сутрадан Љубица дође рано у школу; и деца  
а далеко одавде?</p> <p>Дете се обрте к селу, пружи руку на једну од ближих зграда и рече:</p>  
 читаву библиотеку.</p> <p>Тако идући к селу претресаху полако добре стране свога новог друга и 
 у сиротињи: отац јој у једном оближњем селу шпекулише, продаје сељанима со и опанке, купује од 
о је дан, владаше велика тишина у целом селу; тек по негде залаје беспослен пас, или гракне вра 
ање...</p> <p>— А зар је мало живине по селу, па купуј.{S} Стојан ће ти и набавити и уредити, п 
шта ће бити.</p> <p>— Истина јест, и по селу су се растрчали, прихвати одборник. </p> <p>— Море 
 дрекну он и истрча на сокак, вичући по селу из свега гласа.</p> <p>А сунце трепери и блиста се 
е обоје, мало изненађени а и збуњени: у селу су посете врло ретке, па зато оне вазда изазивају  
је мислила да њега нема важнијег лица у селу.{S} Сад јој је и мајка дошла некако проста, убога, 
 да некога изазива на бој, као јутрос у селу...{S} Он не види, али осећа да је тако.{S} Кад они 
едном шкрипнуше вратнице и кроз њих уђе сељак у белим кошуљама.{S} Сумрак се већ ухватио, те му 
 господине, рече један крупан дежмекаст сељак, прилазећи учитељу и пружајући му руку.{S} Знате  
ко представио као учитељ, на лицу овога сељака опазила се жива радост, коју он није ни сакривао 
ћи очи све више и гледајући пренеражена сељака право у очи, као да га сугестује.</p> <p>— Хоћеш 
ји не ради теже послове, а живи боље од сељака.{S} Вазда је одевен као да ће на сабор, пуши дув 
колом сеђаху, на једној клупи, неколико сељака и мало по даље, на високој столици, једно лепо о 
и се још уздржава, јер га је срамота од сељана, који су се окупили пред судницом.</p> <p>Ноге м 
>После подне, кад се разиђоше кметови и сељани, преместише га у судницу.{S} Тамо, са општинским 
вима. »Међутим има доста места где сами сељани моле за нова одељења и сами радо доводе децу у ш 
 Љубичине и Влајкове... свуда их виђаху сељани усамљене, обично пред вече: и на реци, и у шумиц 
, па задиркује председника и шали се са сељанима.{S} Ћата погледа масним очима Ђокића и спрема  
једном оближњем селу шпекулише, продаје сељанима со и опанке, купује од њих коже јагњеће, вуну, 
ицати исто онако, као што је чула своје сељанке да жале за покојником. <pb n="101" /> После се  
<p>— Код таке фајн-жене, брате, тражити сељанке и вући се са њима ноћу по потоцима!...{S} То је 
роћи! уздахну он.{S} Шта су они, обични сељаци!...{S} Шта имам да се ту...{S} Али знам да ћу за 
 одговараше газда Цветко, како га зваху сељаци.{S} Сви су те поздравили.{S} Мајка ти рекла... и 
кујну.{S} А ја ти, брате, не волим онај сељачки обичај: да се руча ма шта...{S} Одвоји мало сир 
, одморна, није разбијала главу цео дан сељачким потребама и невољама.{S} Доста јој је што је т 
авуче у своје прљаво сопче, у коме беше сена и ђубрета довољно.{S} Он и Стојан слагаху се добро 
стао је развалина, рушевина која труне, сенка...{S} Оборене главе, помућене душе враћа се невољ 
ко повукла се у страну, те са ње лелуја сенка осмеха и још јаче истиче онај јединствени израз н 
х двоје заједнички преживише, и ниједна сенка захвалности да засија у њему, ни туге за растанко 
е закључавају свакад«...{S} Полако, као сенка, притиште браву и гурну... врата се лагано покрен 
ево њиве!...{S} Полако само... тихо као сенка...{S} Расклањај руком пера кукурузна, да не шуште 
овити призори!... даље... црне одвратне сенке!...{S} Овамо је живот, где кључа и кипи врела крв 
ојком и гледајући га озго са висине, са сенком подсмеха на уснама.</p> <p>— А ово је, без сумње 
е, како је лепо разредио меко миришљаво сено, простро преко њега поњаву, па сад тапка рукама оз 
дроњавим губером.{S} Под њима само меко сено, покривено шареницом, па ипак беше тако слатко ту  
наређује Стојану да бар мало смахне оно сено са пода, па ето, стоји све као у свињцу.{S} Да узм 
ш душека!{S} Ништа, наћи ће чича Стојан сенца... мирише ка душа да заспиш к’о јање.{S} Јес’ бра 
па показује нешто једном дечку, који је сео у средини кола.</p> <p>»Бог га видео, кад их пре на 
ерио.{S} Он се осврте, гледајући где би сео, па се наслони на крај кревета, ту уза саму Љубицу, 
ад је то тако слатко и весело!...{S} Па сеоба у своју кућу, па полазак у школу...{S} Колико се  
уће.{S} Прво сећање из живота јој јесте сеоба.{S} Као да је јуче било: смркло се, а они иду стр 
о — оне обичне ствари које се врше пред сеобом.</p> <p>Ђокић, првак противничке групе, дошао к  
ашена па по том ослобођена и раскалашна сеоска деца...{S} И кметови са вечним немањем новаца, и 
ћи стиже у свој стан.{S} Беше то проста сеоска кућа са једном великом собом и »кућом", а према  
ЊЕ ЗАДУЖБИНЕ ИЛИЈЕ М. КОЛАРЦА 94</p> <p>СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА</p> <p>РОМАН</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Све 
климну главом и окрете се учитељици.{S} Сеоски ћата се задовољно и пакосно осмејкиваше, гледају 
био сам збуњен;</p> <p>Они прођоше кроз сеоски сокак, по коме лежаше ситна, истуцана, лака праш 
ило: смркло се, а они иду страном, више сеоских кућа; мајка носи малога брата, а њу води за рук 
 данима окупљаше се ово интимно друштво сеоских залудника, па се ту ћаска о свему и свачему.{S} 
нико од људи не чу, само пси од крајњих сеоских кућа залајаше, па, кад не чуше ништа више, ућут 
ајко.{S} Како се опремио!{S} На њему је сеоско одело, окорамио двоцевку па иде весело, као чове 
д на сокак и прекиде, занеми.{S} Угледа сеоског писара, а уз њега учини му се да промиче поред  
.{S} Цело његово држање одаваше обичног сеоског левенту, који не ради теже послове, а живи боље 
 <pb n="4" /> издизаше мало у страну од сеоског пута.{S} Одједаред залаја једно псето и искочи  
 постале су јој чак пријатне.{S} У овој сеоској самоћи човек се радује кад добије прилику да с  
 свој скромни намештај: ногаре са новом сеоском постељом — шареницама и губером; сто, једна пле 
девојка се скиде, па обуче једну шарену сеоску сукњу, на леђа метну јелече, па изиђе да справи  
ак само за оно мало дана у августу и за септембар.</p> <p>Љубица зину од чуда.{S} Тамо квартири 
 сад се стадоше ређати поруке од мајке, сестара и дође говор на брата.</p> <p>— Мика пише, чест 
очима но говором показа му место где ће сести.{S} Гост се намести врло опрезно, старајући се да 
иње, јер зна да тако исто чами и његова сестра, па ваљда ће се наћи добра душа да и њој помогне 
луде, свете ми Петке!...{S} Ка да му је сестра, или ти жена...{S} Мишљах и он ће се претурити о 
дана дођоше им у походе Љубичина мати и сестра.{S} Љубица не зна шта ће пре од радости.{S} Весе 
> <p>— Баш си дивно наместила! рече јој сестра, гледајући по стварима и намештају, распоређеном 
нездашце растурило.{S} Родитељи помрли, сестре се разудале и свака за себе савила гнездо, браћа 
знајући о чем ће пре.{S} Шта ради мати, сестре, пише ли брат из Београда, који <pb n="83" /> та 
рби и босоноги малишани, његова браћа и сестре, поискачу испод прљавих, <pb n="64" /> поцепаних 
олбе материне, братове <pb n="202" /> и сестрине, да остане још са њима, да се мало прибере од  
рхта.{S} То јој је најмлађа и најмилија сестрица. </p> <p>— Боса!... узвикну она, по овакој лап 
ко живо...{S} Довела је мати, са млађом сестрицом, у цркву.{S} Стоје оне тако у једном крају и  
аво мисли.{S} Госпођице, ја имам рођену сестру, која је у вашем положају,.. учитељица, као и ви 
 што сведоци никако не могу да се тачно сете дана, кад је Гојко грдио власт, него само тврде да 
..</p> <p>Љубица се сад тек сети посла, сети се да је још давно децу оставица иза школе, па о њ 
традао си за свету ствар...{S} Па лепо, сети се Хуса и других.{S} А ми ћемо већ њему... не бриг 
јаче и јаче... обузела је дрктавица.{S} Сети се сад да има нешто страшно, ужасно... ту је око њ 
<p>Гојку опет засија радост на лицу.{S} Сети се Веље са захвалношћу.{S} Истина, срце му опет зе 
стано погледаше ћату, док се овај једва сети, па се одједном диже.</p> <p>— А нама остаде онај  
Гојко је погледа уплашено, или се ваљда сети ради чега је пошао, па се обрте и оде улицом...</p 
 Овај креса оком, креса, док се Богосав сети па оде.{S} И ја се склоних, братићу, од зла.{S} Не 
, мисли се и напреже памћење, док се не сети.{S} Кад дође у Брезовац, смрче се сасвим.{S} Сад ј 
.{S} Лежећи уз њене топле груди, она се сети срећнога детињства, кад беху само њих двоје деце,  
 расположена према њему«...{S} И она се сети неких тренутака, кад му је изјављивала нешто налик 
{S} И данас јој срце јаче закуца кад се сети тих дана, а душа се занесе у слатким сновима...</p 
p>Сутрадан Гојко устаде туробан; чим се сети синоћње патње, намршти се још више.{S} Од ономадаш 
..{S} Где је она?...{S} Ах, одједном се сети онога страшног...{S} Коса јој се стаде одвајати од 
о се одједном претури и јаукну, а он се сети да је то био Стојан, прислушкивао, па га прескочи  
S} Хо-хо-хо...</p> <p>Љубица се сад тек сети посла, сети се да је још давно децу оставица иза ш 
својој бруци?...{S} И Гојко се одједном сети својих ранијих снова и би му чудно како се то све  
одмах удаљити га сасвим од себе, али се сетила очевих савета: да је ћата велика сила у општини  
ће бобице.{S} Сад се смејем кад се тога сетим.{S} Него шта ја... хајде седи, молим те.{S} Шта ј 
а тебе, заноси те...{S} О, слатко ли је сетити се мајчиних груди, кад човек претура тешку борбу 
редседник опет запе, као да му се тешко сетити презимена писарева. </p> <p>Гојко погледа преко  
ће да наиђе оно црно, као пре...{S} Ха, сетно се!...{S} Скочи с кревета, па с највећом грознича 
се о ручку расположио, задиркује Гојка, сећа се неких смешних сцена из ђачкога доба, и тако уме 
шао...{S} Казао је до мрака...{S} Јест, сећа се!...{S} И он ће тражити награду!...{S} Он?!... о 
један часак из њена детињства.{S} Јест, сећа се тако живо...{S} Довела је мати, са млађом сестр 
 нешто много светлије, узвишеније...{S} Сећа се својих осећаја за време познанства са Драгутино 
 Гојко у себи.{S} Он познаде писара.{S} Сећа га се добро кад је ступио у први разред гимназије, 
 разговоре и задиркивања, али се сад не сећа ничега...{S} Само је гледа и чуди се тој необичној 
зазлена детињства.</p> <p>Како да се не сећа!{S} Зар би се могло то заборавити?{S} Па шта би му 
епог доба, детињства...{S} Зар да се не сећа онога гнезда, у облику једне мале, накривљене, неп 
подмлађеном светлошћу. </p> <p>Ко се не сећа с каквим је осећањем ишао први пут на своју нову д 
оје се тада осећало...{S} И сад се живо сећа тога осећања, па му душу обузме слатка топлина.{S} 
, одговори му она и зацену се од смеха, сећајући се јучерањег призора: кад пси салетеше јадника 
.</p> <p>Гојко се још смешио задовољно, сећајући се неких ситница из ђачког живота.{S} Љубица с 
ја вам кажем да не знам за младост..{S} Сећам се многих ситница, јест... али то је туђи живот,  
 тренутака и, разуме се, то су најлепша сећања...{S} Ето, и ви се сећате неких ситница...</p> < 
љину, а пред очима стадоше му пролетати сећања из безазлена детињства.</p> <p>Како да се не сећ 
 са њега.{S} Овај тешки бол изазвало је сећање на онај тренутак, кад се попео и надвирио се на  
 све незгоде, а у старости је најмилије сећање на ове дане борбе, кад се млада снага носила са  
писарем, па хтеде сад одједном да угуши сећање на њега.{S} С тога се одмах, живо, с неком грозн 
ем на деветорицу ђака појавише се у њој сећање и на све оно, што је у вези са тим.{S} Али је он 
и!{S} Нису имали ни своје куће.{S} Прво сећање из живота јој јесте сеоба.{S} Као да је јуче бил 
ове нове мисли, јер је избегавала свако сећање на прошлост...</p> <p>Сад настаје живот, прави ж 
отрчи некуд, али одмах наиђе неко горко сећање, које јој помути цело расположење, и она се опет 
жио, па допуни разговор по неким својим сећањем.</p> <p>— Сећате ли се онога... рече он смешећи 
} Аха, знам... то је од онога« и са тим сећањем на деветорицу ђака појавише се у њој сећање и н 
говор по неким својим сећањем.</p> <p>— Сећате ли се онога... рече он смешећи се, онога у дугач 
о су најлепша сећања...{S} Ето, и ви се сећате неких ситница...</p> <p>— А ја вам кажем да не з 
етињство и младост?{S} Видим да се радо сећате младости...</p> <p>— Младости?... понови Гојко и 
 је преживео младост, мора знати за њу, сећати се појединих тренутака и, разуме се, то су најле 
а то; каква смрт!...{S} Ко ће се још ње сећати у раној младости...{S} Али шта је ово, шта ће ов 
 ћутати, ћутати дуго, вечно... ћутати и сећати се срећнога и безазленог детињства...{S} Ћутати, 
 утеху из целог живота, чега би се имао сећати, да није тога лепог доба, детињства...{S} Зар да 
еку дугачку песму, па све <pb n="72" /> сеца гласом, узвикујући на неким местима страховито.{S} 
м, и учитељева херувика са онаким истим сецањем и узвикивањем, и гомиле босиљка, мирис и оне ис 
глади танке брчиће, а оним чудним очима сече као ножем...{S} Љубица се шћућурила уза жбуње, отв 
 по кући.{S} Не дам ти, каже она, па да си још толики...{S} И држи бре, и повуци и потегни, док 
маћица:</p> <p>— Еј, веселнице, скапала си од глади.{S} Да ти начиним часком кајгану?</p> <p>—  
руци и попрска сто.</p> <p>— Е положила си испит за домаћицу.{S} Алал ти вера!...{S} Још да вид 
 добра за чорбу.</p> <p>— Море, паметна си ти женица и красна домаћица, само те то не држи за д 
н, до сад, дед’ причај: где си био, шта си радио? обрте се Веља Гојку. </p> <p>— Море... шта ја 
о, али му глас дркташе од љутине. — Шта си тамо радила?</p> <p>— Под крушком онде...{S} Гледала 
ов...{S} Све у парчета!...</p> <p>— Шта си радио?! викну пренеражена Љубица.</p> <p>— Ха-ха...  
, али опет сам погрешио...</p> <p>— Шта си ме чекао, море... за колику суму?....{S} А за колико 
 у овом смраду и ђубрету. — А ти, какав си момак! обрте се потом Стојану, како те није срамота  
ју.{S} То га опет збуни.</p> <p>— Какав си то друг, болан...{S} Нећеш са колегиницом да се куцн 
кавче, не помаже ти сад ни Америка, кад си растурио своје гнездо!... узвикну он, уздахнувши...{ 
е треће место, него од куд ти овде, кад си био у Подрињу?{S} Кад се пре ожени и чак стече козу! 
е овако изненадних посета.</p> <p>— Кад си стар, пријатељу, и кад не можеш да радиш, онда ниси  
ли: »Јесам ли те преварио, а?...{S} Сад си се уверио«...{S} То беше ћата.{S} Он се обрте и оде  
где си, болан, до сад, дед’ причај: где си био, шта си радио? обрте се Веља Гојку. </p> <p>— Мо 
у се пре два часа растали.</p> <p>— Где си ти летос био? запита га само, па као и да не очекива 
 и седе, тешко уздахнувши.</p> <p>— Где си ти, море, до сад? запита Влајко, не скидајући очију  
се насмејаше и ућуташе.</p> <p>— Па где си, болан, до сад, дед’ причај: где си био, шта си ради 
адањи мир и усамљеност.</p> <p>— Шта ли си сањао ноћас, братићу? рече узгред једном малишану.{S 
 — тако се изменио...</p> <p>— А, ти ли си?! врисну полицајац и замахну камџијом.</p> <p>Гојко  
бом.</p> <p>— Ха, пијанице једна, ти ли си то?{S} Марш с пута... дрекну она, па гурну пијана Бо 
дбу« на данашњи догађај.</p> <p>— Е, ти си се ту згунторила... нећемо тако, братићу, да ми ноћа 
, прође у своју собу.</p> <p>— Море, ти си болесна? отвори за њом врата и провири у собу ова же 
у и проговори:</p> <p>— Шта ти је... ти си болестан?...</p> <p>— Кажем ти, тамо ћемо царски жив 
 <p>— Само тебе кад имам, тебе...{S} Ти си ми једина срећа моја, једина и прва љубав... узвикну 
оставиле београдске предрасуде...{S} Ти си образована учитељица!</p> <p>— Добро, чекај да се об 
} Не можеш ти сама све појести...{S} Ти си ми, брате, фина жена: мало једеш а лепо се носиш...{ 
ако јутро да собу чистиш и ветриш, а ти си ми направио овде читав свињац!...{S} Ја... ја... узв 
 ка да је сад из воде извађен.{S} Па ти си слаб, братићу!...{S} Чекај, сад ћу ја тебе намирити. 
м школама није смео ни мислити. — Па ти си то мене, настави он, познао одмах... и опет си ћутао 
ит смисао при изговарању.</p> <p>— И ти си пошао к њима?</p> <p>— Нас двојица ћемо сад да путуј 
акав човек!... онака душа!...{S} Али ти си гледала на лепоту...{S} Шта ћу ти ја!...</p> <p>— О, 
згоду пронашао!...{S} Хо, кићане, јадан си ти муж за оваку жену!«</p> <p>Љубица, и ако не имађа 
ој цикале, не иде то тако.{S} Обезбеђен си ти од премештаја и отпуштања боље него и један од на 
витељ.{S} Нису те хтели чути... страдао си за свету ствар...{S} Па лепо, сети се Хуса и других. 
на сто.</p> <pb n="192" /> <p>Проскитао си се много, па и не долазиш кући на ручак, рече она, х 
... узвикну он, уздахнувши...{S} А лудо си га, вала, и свијао!...</p> <p>Љубица се диже, па лаг 
на, загледавши му се у очи.</p> <p>— Ко си ти? оте се Гојку загушљив глас.</p> <p>— Зар ме не п 
ћу? рече узгред једном малишану.{S} Ако си сањао да те буве пецају, биће батина.{S} Тако је то, 
олико часова у шали и смеху, па још ако си се раније са женом што споречкао, он ти лепо забави  
 бити што на јашанцију?</p> <p>— Колико си ти нама дао пре, толико ћемо сад и ми вама.</p> <p>— 
 задрктати.</p> <p>— Кукавице сиња, што си ми таква!?...{S} Јаднице моја, ти опет страдаш?... д 
чуди кад га угледа оваква.</p> <p>— Што си таки, јадниче ојађени?!...{S} Гле, ка да је сад из в 
вори:</p> <p>— Реците му: сањам оно што си и ти сањао пред свадбу своју.</p> <p>— Е, ја нисам н 
еш!...{S} Ја сам Милица Обрадова... чуо си ваљда?...</p> <p>Јест, он је нешто чуо да говори мла 
 другог он би одјурио, а тебе неће, јер си му ти потребан... да му не сметаш.</p> <p>— Како то  
ене, настави он, познао одмах... и опет си ћутао!</p> <p>— Тхе... шта ћу?{S} Знам да ме не позн 
, избегавајући њен поглед.</p> <p>— Баш си дивно наместила! рече јој сестра, гледајући по ствар 
о спази, па се обрте ћати:</p> <p>— Баш си права гејачка цепаница; нећеш се никад истесати.</p> 
е овога други малишан: зар нисмо са њим сиграли мете на Вилиној Коси, кад смо оно ишли?</p> <p> 
инићу, не бригај...{S} А велиш после... сигурно?{S} Немој да ме превариш!... осмехну се он усиљ 
био у школи, такав сам и остао.{S} А ти сигурно ниси постао мирнији?</p> <p>— Ја — још луђи!{S} 
том почетном послу.{S} Говорио је таком сигурношћу и разумевањем, као да је десетине година про 
/p> <p>— Уређујте се, скомандова, он па сиђе на други крај, подаље од Љубице, и стаде уређивати 
орам се издвојити са Вељом.«</p> <p>Кад сиђе сунце близу брега, гости се дигоше да иду.{S} Веља 
другом чему нису хтели говорити.</p> <p>Сиђоше у речицу, поред које се зелене подотављене ливад 
 чудним, разним бојама, те све трепери, сија се и прелива под јасним небесним сводом, који се,  
променило у новом учитељском гнезду: не сија више срећа и задовољство на домаћичину лицу, не чу 
вуче ону горњу фијоку...{S} Гле како се сија челична, никлована цев...{S} А револвер кратак, ма 
д изиђе са децом на одмор, из очију јој сија задовољство, али се брзо навуку облаци на њено рав 
оглед; само из оних јасних плавих очију сија љубав и доброта...{S} Така му је нарав.{S} Ако ће; 
о јагњенце, па потписа.{S} Хе, братићу, сила је влас’!... рече чича и некако лукаво засветли оч 
и у заштиту узети, кад устреба; зна он: сила је Влајко!{S} И што је главно: сви су изгледи да в 
има.</p> <p>— Прети ја.{S} Шта ћеш му — сила је велика.{S} Он ти је прави газда у срезу, капета 
стаде тешити и причати му како је свака сила за времена — а то је велика срећа, јер да је вечна 
жу... оздо из црна бездана вуче је нека сила и она не може да јој се одупре, она и не покушава  
а се из саме душе његове појављује нека сила, која га снажно гони у наручја тој девојци, осећа  
сетила очевих савета: да је ћата велика сила у општини и да треба увек са њим лепо поступати.{S 
> <pb n="127" /> <p>— Сви кажу да је он сила у срезу, да му нико ништа не може...</p> <p>Сад до 
ићу, од зла.{S} Не знаш ти каква је ово сила у срезу; и капетан га се боји; тако је то, братићу 
 веома развијено, кошчато, због чега не силажаше са њега сталан израз грубости, али он ипак не  
 осмехнувши се малко, али му са лица не силажаше она љута горчина и бол, што тече из самог срца 
Љубица изиђе из школе тачно у подне.{S} Силазећи низ камене степенице, она се тако повођаше у с 
не смеју се тако весело, а њему смех не силази са уста.{S} Море, славан је живот, слатко је жив 
есело прича, са уста му никако осмех не силази.{S} А дечје очи, управљене на њега, горе, горе,  
 иђаше, упирући се <pb n="178" /> свима силама, и само се бојаше да не падне...{S} Осећа да му  
то да су они сложни, па да се удруженим силама бране, они ударе свако на своју страну, а то је  
дом...{S} Бујна младост ври, живот, пун силе и одушевљења, кипи и тражи где да излије своју сув 
{S} Одједном осети над собом сву тежину силе старијега, а необичан јој беше овај оштар, званича 
hi>власт</hi> да их научи...{S} Без <hi>силе</hi> не иде...</p> <p>Уђоше у школу, прво у Гојков 
?...{S}Да ли ће се опет одупрети бесној сили?{S} А он!...{S} Ух!..« У Гојку закипи и загрми чит 
 школи; њих је саставила необично јака, силна љубав, права љубав, велика, заносна, онаква, како 
ји се још лупаше длановима по колену од силна смеха. </p> <p>— Наша, братићу, одговори Стојан з 
ухне лагани поветарац?...{S} Младост је силна; она лако преноси све незгоде, а у старости је на 
и поштење, удварајући се <pb n="185" /> силнима, и сви ви забринути и намучени ходите и станите 
, она му опет узе једну руку и стеже је силно.</p> <p>— Јест, и мени је понекад тако бивало: по 
ода...{S} Она први пут осети у себи ово силно, разорљиво осећање и предаде му се сва, целом душ 
ожење и сумор овладаше њоме.{S} Али она силом угушиваше те нове мисли, избегаваше их, осећајући 
 шешира и гледајући кроз сутон необичну силуету, која се удаљаваше од њега испод пуних китњасти 
равања о поштовању, о братској искреној симпатији, о томе како је он готов на све услуге, прост 
 беху у хармониској слози, те изазиваху симпатију од првога погледа.</p> <p>— А кад ћеш ти једн 
тарији човек, већ у годинама, пријатна, симпатична изгледа.{S} Скроман, тих, са неким нарочитим 
алишана.{S} Председник прво уписа свога сина и једног синовца, један одборник уписа своје дете  
ом, тако је сад са мном!...</p> <p>— Е, синко...{S} Говорила сам ја теби онда, рече јој мати, г 
...{S} Њему... је ли?...</p> <p>— Теби, синко, и нама... помисли на нас...{S} А и њему, што?... 
едседник прво уписа свога сина и једног синовца, један одборник уписа своје дете и затим чича С 
p>— Носи ти, Вуксане, за то пешкеш твом синовцу, старом кмету, рече један одборник.{S} Он је то 
ј су раније говорили.{S} Богосав, вели, синоћ дошао из среза, па донео тај глас.</p> <p>Обоје с 
ош се истина црвене, али то не мари.{S} Синоћ мало несвестице, и то није ништа... женска посла! 
иће, а не види и не чује ништа...{S} Од синоћ јој се нешто преокренуло... мислила је дуго, па о 
трчи на ниже, на реку.{S} Прегледају од синоћ запете вршке и намештене кошаре, па ако има лова, 
о у велико:.</p> <p>— Истина, и Николче синоћ дође из Београда; и он је обишао неке... и ћата и 
. ћутаће и гледаће свој посао.{S} А оно синоћ?...{S} Ех, право каже Веља: плаче ко стрина!...</ 
 куће нарочито због вас.{S} Чим сам чуо синоћ... о којечему, одмах сам решио да морам ићи овамо 
Љубица лежи, или седи по цео дан.{S} Од синоћње несвестице осећа се веома слаба, једва се креће 
радан Гојко устаде туробан; чим се сети синоћње патње, намршти се још више.{S} Од ономадашњега  
агледа се у њега, и као да јој одједном сину нова мисао у глави... промени јој се лице, постаде 
 милија од свега на свету...{S} Само му сину та мисао кроз главу као елекрина, он осети бол у с 
milestone unit="subSection" /> <p>...{S}Синуло пролеће.{S} Густа зелена трава покрила је воћњак 
ео дан код Аксе, који је обећао дати им синчића у деверство, а сам се примио да буде старојко.{ 
човек мора задрктати.</p> <p>— Кукавице сиња, што си ми таква!?...{S} Јаднице моја, ти опет стр 
кну Веља, намрштено.{S} Седи овде...{S} Сипај, домаћице...{S} Ах, дај прво тањире...</p> <p>Пос 
 цвркутање развесели га.{S} Одмах стаде сипати чорбу, одговарајући жени:</p> <p>— Знам ја, оста 
е из кујне певати неку веселу песмицу и сипати јело, да носи на сто.{S} Кад чу да је он већ уша 
загасите тамне боје, из кога непрестано сипи она ситна, влажна, досадна измаглица, која укваси  
— Како хоћеш, али готово... имамо млада сира, лука, јаја, шта ћеш више.{S} Нек остане која крај 
ај: да се руча ма шта...{S} Одвоји мало сира, које јаје па готов ручак.{S} Јок, ја хоћу свакад  
парчета погаче и залажући то са по мало сира. — Погледај мене, видиш... сто закрпа, а на опанци 
писар, вадећи хладно печење, заструг са сиром и кајмаком, лук и неколико бутела пива. — Него да 
учитеља подиже се читав урнебес.{S} Он, сиромах, и онако беше збуњен, чим опази радознала женск 
ка, који не зна ни за какав протест.{S} Сиромах!...</p> <p>Гојко стајаше тако непомичан, преврт 
ајпре изненади толикој пажњи и, како он сиромах мишљаше, љубави свога друга, и само се бојао да 
у тешка дечја страдања, нарочито јадне, сиромашне, деце, која су без заштите!...{S} Али мој доб 
дине <pb n="51" /> свршила је школу.{S} Сирота, нигде никог нема, а врло лепа.{S} Чуо сам ја јо 
од скора изабрани — па тако...</p> <p>— Сиротиња смо, господине...{S} Нема се од куд.{S} Дације 
 захтевам све школске потребе.</p> <p>— Сиротиња смо, госпођо, стаде кмет увијати полуиронично, 
спрема се доручак.{S} Родитељи им, пука сиротиња, журе се на рад, надничење, а они по цео дан о 
.{S} Ми смо ти, братићу, знаш, бећари и сиротиња.{S} Што је дао Бог...{S} Будите задовољни!...< 
тићу.{S} Имамо и ми по нешто, и ако смо сиротиња.{S} Тако је то.</p> <p>Гојко развукао уста у ш 
уге, просто и једино због њене самоће и сиротиње, јер зна да тако исто чами и његова сестра, па 
ан живот.{S} Љубица је пренела оно мало сиротиње у Гојкову собу, наместила, почистила, уредила  
 остале незгоде.{S} Та она је одрасла у сиротињи: отац јој у једном оближњем селу шпекулише, пр 
ику једне мале, накривљене, непокривене сиротињске дашчарице, са чијег се прага виде шумни вали 
векар нека добричина... она доведена из сиротињске куће...{S} Љубица је гута, гута погледом, са 
.{S} О, та ваљда и Бог гледа са неба на сиротињу!...« Она се стресе од те магловите зебње, погл 
 саучешћа.</p> <p>Цео дан проведоше две сиротице у разговору.{S} Увече, после скромне вечере, л 
 родитеље, да се одморим и сама од оног сиротовања и гле!...{S} Зар то може бити!{S} Зар би Бог 
и да му све каже: незгодно јој помињати сиротовање своје родбине.{S} Али се нешто мораде рећи.  
ј колега, рече он, дижући се.{S} Баш ће сит да се наради.{S} Хо-хо-хо...</p> <p>Љубица се сад т 
м, чика кос...{S} Милина, не може човек сит да се надише!...</p> <p>После дуга путовања, стигош 
ника и подајника, а?...{S} Па кад се он сит начуди, а ти онда окрени: што посла онога паксијана 
ми не да Бог мира, мисли она, да се бар сита нарадим са својом децом?{S} Сад видим како велико  
оваху ошишане, погнутих глава до земље, сите и добре овце.{S} Густа сура прашина, која се према 
вој стан.{S} Дочека их једна слабуњава, ситна плавуша, поздрави се врло усрдно, па одмах оде к  
Министра просвете, па га онда поцепа на ситна парчета. — Ево и твоје тужбе, ево гле... па и њу  
тамне боје, из кога непрестано сипи она ситна, влажна, досадна измаглица, која укваси човека го 
ођоше кроз сеоски сокак, по коме лежаше ситна, истуцана, лака прашина, у коју упадаху ноге до ч 
ће човека лако да наљуте, али су све то ситне ствари, које не трују човечји живот, не сметају м 
метнички израђен златан часовник, посут ситним љускама бриљантским, са малим, кратким и танким  
 зградама, цеди се са лишћа и кровова у ситним капљицама и навлачи на људе онај тешки сумор и з 
не знам за младост..{S} Сећам се многих ситница, јест... али то је туђи живот, <pb n="63" /> то 
још смешио задовољно, сећајући се неких ситница из ђачког живота.{S} Љубица се досети овом смех 
 сећања...{S} Ето, и ви се сећате неких ситница...</p> <p>— А ја вам кажем да не знам за младос 
јер се о њему говорило да се бави самим ситницама из школскога рада.{S} Прионуше обоје на посао 
ао.{S} То је код мене непрестано... и у ситницама тако мора бити...{S} Ако сам сад што нераспол 
китим!...{S} Ово није ништа што имаш... ситнице...{S} А ја ћу теби... ја ћу теби...{S} Јеси чит 
, гледај!...{S} Овај намештај, па разне ситнице, звонце...{S} Што ја не одох у полицију?...{S}  
како им се дух отреса овог свакодневног ситничарства, па тежи некуд даље и више, тамо у недогле 
уђења.{S} Ноге му упадаху у нешто меко, ситно, он погледа око себе, по поду беше само сточно ђу 
ће ни доликовати да се мешамо са таквом ситнуријом.{S} Истина, и ми смо били учитељи, али то је 
да главно лице, па се дао у објашњавање ситуације присутнима.{S} Слушаоци изгледају веома брижн 
ви...{S} Опет се појави онај грозничави сјај у очима, ватра је обузимаше све више, и она се опе 
 сав свет изгледа прекрасан и цео живот сјајан и блажен...{S} Она већ осећа лако дрктање у свем 
и Љубица некуд далеко загледала, очи се сјаје, не мичу се, а усне по кад што грчевито заиграју. 
се смеши, очи му се засветлише радосним сјајем, руке се расклапаху и склапаху, као да привлаче  
ве очи, ово је мртво стакло, па се само сјаји... стоји тако укочено, без покрета, без икаква зн 
 добро, и моја будућност зар да не буде сјајна?...{S} Та ја сам млада, лепа... ја морам бити ср 
 Зашто јој се пронесе у памети одједном сјајна мисао: слободна!... слободна!... и уз ту мисао у 
аких очију он још не виде; беху то црне сјајне очи, из којих вечито бије живи огањ.{S} И кад це 
ити срећна!« И пред њеним очима пролећу сјајне, дивне слике замишљене будућности, она се смеши  
својом душом, у другом, лепшем свету, у сјајнијем положају, који потпуно одговараше његовим нај 
са чистом и ведром душом, са оним истим сјајним идеалним мислима, којима се највише бавила у шк 
вилице, а очи не може да одвоји од оних сјајних и суманутих очију, које пију, пију... и успављу 
ј клупи.{S} Боже мој, како је се то све сјајно замишљало!...{S} Знате већ шта може мислити <pb  
и.{S} Сад има нешто прече, ближе... ово сјајно, лепо злато, које јој угушује све бриге, отклања 
рвећа засветлише се, пређоше у отворено сјајно зеленило...{S} На истоку се небо зацрвенело, пом 
о дођоше цркви, и она види себе у белој сјајној хаљини, са венцем на глави, а поред ње покуњио  
официрску капу накривио на десно ухо, а сјајну никловану сабљу пустио те се вуче по земљи и зве 
ево сад му би суђено да га види у пуном сјају господства, у положају од кога и сам по мало зави 
а њу некаква необична нервоза...{S} Она скакуташе весело с места на место, стаде по неку песмиц 
што их у овакву стању може дочекати.{S} Скакуће по кујни као шипарица од четрнаест година, па д 
проговорити.{S} Обузела је нека студен, скаменила се, нешто је загушило у грудима, па ни мрднут 
 из школске клупе, а ми знамо како се у скамијама идеалише.{S} Полако... биће времена да све ви 
е допираше унутра довољно светлости.{S} Скамије старе, рађене још пре двадесет пет година; свак 
, на то смо вама обавезни за онако лепе скамије и друге потребе? рече Љубица.</p> <p>— Ни најма 
д смо мерили вашу учионицу и поручивали скамије.</p> <p>— А, на то смо вама обавезни за онако л 
те израдили сто и таблу, кад сте радили скамије? запита Љубица кмета.</p> <p>— Израђено је то с 
о да учим код вас...{S} Тако да седим у скамији, па само вас да гледам и слушам.</p> <p>Љубица  
ну: види да овако неће никад бити краја скандалу, па дохвати жену за рамена и изгура је напоље. 
очека домаћица:</p> <p>— Еј, веселнице, скапала си од глади.{S} Да ти начиним часком кајгану?</ 
оседаше и почеше разговор.{S} Љубица не скида очију са госта, а и он се, у разговору, почешће о 
де.{S} Чича Стојан, школски послужитељ, скидајући ствари с кола, објашњаваше нешто учитељу:</p> 
 си ти, море, до сад? запита Влајко, не скидајући очију са ње.</p> <p>Она подиже главу и поглед 
 ручак!... узвикну Гојко љутито и стаде скидати капут.</p> <p>— Шта је, за Бога, запита га учит 
аше на оближње дрвеће.{S} Путник стаде, скиде с главе прашњави шешир с опуштеним ободом, извади 
е зна како, приђе лепој младој девојци, скиде шешир и не гледећи је промрмља врло брзо:</p> <p> 
 одговори Љубица, затварајући врата.{S} Скиде са себе неку горњу хаљиницу, извади часовник и ме 
p>Гојку мало одлакну кад остаде сам.{S} Скиде му се читав терет с главе, али га ипак не оставља 
ко већ ништа не зна за се.{S} Стојан га скиде и намести на кревет, па се исправи и погледа Љуби 
стирачем.{S} Чим уђе у собу, девојка се скиде, па обуче једну шарену сеоску сукњу, на леђа метн 
.{S} Сва малопређашња брига одједном се скиде, нестаде је, а њу обузе пламен жудње за радом.{S} 
 скоро истога тренутка скикну кер...{S} Скикну, зачуди се јамачно шта га то буди из дубока разм 
чко махну руком и скоро истога тренутка скикну кер...{S} Скикну, зачуди се јамачно шта га то бу 
 због тих украса, и замоли је да то све скине и остави код њега.</p> <p>— Не знаш каква је она  
грудима остаде скупоцени брош.</p> <p>— Скини и то, молим те... боље ће бити, рече Гојко, сакри 
<p>— Помаже ви Бог! поздрави се старац, скинувши капу и наслонивши се обема рукама на дугачак ш 
жи ти господину Пери да овај човек није скитница, него државни чиновник и реци му...</p> <p>— Н 
.. ка рђав слуга газде... па то одмах у скитњу...</p> <p>Љубица гледа и отвара уста да нешто ка 
ди кући сад, па знаш онога... молим те, склањај се од онога Пере за ово који дан.{S} Неће ти он 
 му Стојан.{S} Кад год се анатеме туку, склањај се испред њих, да сачуваш своју главу.{S} Тако  
е радосним сјајем, руке се расклапаху и склапаху, као да привлаче кога, горња усна се, заједно  
 са мном...</p> <p>— Добро, иди ти сад, склони се где, док ја њега изведем.{S} До мрака ћу се в 
ст.{S} Шта ћу, не могу друкчије.« И она склони своју дечицу за школу, рече им да се ту играју,  
 Са децом, веселник.{S} Шта ће... да се склони од зла; боље му је.{S} Сад ће и он изићи.{S} Каж 
аву десно и лево, не знајући како да се склони од тих изјава, које га узбуђују.</p> <p>— Онда т 
на ручак суморан, готово љут.{S} Она се склони, па стаде из кујне певати неку веселу песмицу и  
 главобољом, устаде те се уми, па хтеде склонити оне украсе са стола.{S} Остави часовник у фијо 
 док се Богосав сети па оде.{S} И ја се склоних, братићу, од зла.{S} Не знаш ти каква је ово си 
200" /> <p>Пред вече, кад се мати и кћи склонише у собу и остадоше саме, отпоче горка исповест. 
 отворену кутију са гривном, дочепа је, склопи и метну у џеп, па цикну помамно:</p> <p>— Ха, та 
да...{S} Кад би око поноћи она одједном склопи очи, спусти главу на јастук и заспа...</p> <p>Од 
дом и обори очи.{S} Баш је био у памети склопио целу реченицу којом је мислио да јој се обрати, 
 борбу преко главе!...</p> <p>Љубица се склупча и ућута док јој заспа уморна мати.{S} Лежећи уз 
иле и подигле!...</p> <pb n="100" /> <p>Склупчати се тако под топлим покривачем уз то мило сухо 
тње...{S} Ветар фијуче на махове, према скоковима коњским, а он не види и не осећа ништа, само  
 издиже камџија, али Гојко једним брзим скоком истрча из школе и удари се из све снаге о нешто  
ујем, морам на посао.{S} Децо, у школу! скомандова он, па се опет згрчи и, онако намрштен, обор 
 одговорише ђаци.</p> <p>— Уређујте се, скомандова, он па сиђе на други крај, подаље од Љубице, 
а пређашњим одбором — а ми смо, знаш од скора изабрани — па тако...</p> <p>— Сиротиња смо, госп 
јој ко отети ону љубав, која владаше до скора међу њима!...{S} Она осећа како се почињу враћати 
ш за груди.{S} Тако се учесташе походе, скоро свакога дана, а у Љубичину столу гомилаху се оне  
јено, обријано; брчићи танки, жућкасти, скоро бели; обрве танке, уздигнуте и оштро превијене на 
а дурновито, прекорно.</p> <p>— Тако... скоро ћеш и заборавити да имаш кућу, да те овде неко че 
/head> <p>Влајко учеста са посетама.{S} Скоро свакога празника и четвртка ручао је код Гојка.{S 
ворим са нашима, радићемо озбиљније.{S} Скоро ћемо имати збор за избор управе, па ћу тада...{S} 
 се зачуди, хтеде му рећи да је примила скоро за целу годину, али се уздржа, знајући да ће му т 
раде, суха лица и опале косе, као да је скоро лежао врућицу.</p> <p>— Пре... председник пододбо 
е иде, бадава, знам ја себе.{S} И он се скоро гласно насмеја, јер представи себе како би изглед 
 као наручен!...{S} Дечко махну руком и скоро истога тренутка скикну кер...{S} Скикну, зачуди с 
</p> <p>Љубица, и ако не имађаше у кући скоро никаквих судова, спреми леп ручак, постави совру  
 глас Стојанов:</p> <p>— Господин казао скоро ће подне...{S} Да пустиш децу кући.</p> <p>Она оп 
аш све исто.{S} И његове прве речи беху скоро исте као и учитељеве.{S} Гојко се једва осмели да 
, опрости се са гостима, обећа да ће их скоро походити и врати се. </p> <p>Љубица и Гојко проду 
ној врелој глави, читав хаос!...</p> <p>Скоро је подне; сунце бије озго, у теме.</p> <p>Кад сти 
село, право ка брезовачкој школи.{S} Од скорог времена он се о свему саветоваше са Вељом, јер у 
ре зато, што брезовичка учитељка скупља скоруп у највећу цименту, а са мањима фамулус захвата в 
а промени, кад угледа то мило јој лице, скочи с кревета и обисну мајци око врата.</p> <p>— Зар  
бице!...</p> <p>Она се трже на столици, скочи и погледа на прозор, откуд се чуо глас.</p> <p>—  
црно, као пре...{S} Ха, сетно се!...{S} Скочи с кревета, па с највећом грозничавом журбом стаде 
 сад спавала дубоким уморним сном...{S} Скочи са столице, намршти се кад опази Гојка уза се, и  
> <p>Гојко познаде Вељин глас одмах.{S} Скочи и пође к вратима, па одједном застаде у некаквој  
азвратник!...{S} Ах, што не може сад да скочи из заседе!... па... па да је сву...{S} Али на што 
м јој засветли у очима жива радост, она скочи весело, узвикнувши:</p> <p>— Гле, тата!...{S} Од  
 да радимо...</p> <pb n="144" /> <p>Она скочи, узе његову руку и стеже је, гледајући га право у 
ши је у ходу, изиђе из собе.</p> <p>Она скочи са столице, држећи украс у рукама, притрча прозор 
ти сва снага, она се изви из тих руку и скочи...{S} Први тренутак беше страховит... паклени гне 
S} И он се стаде прибирати.{S} Одједном скочи и изиђе у двориште.{S} Стаде ходати тамо-амо, а п 
ата, па чим она у ходању обрте леђа, он скочи, па на прстима изиђе из собе...{S} Нема, дакле, н 
енуши, издиже се и заклокота у њему; он скочи, измењен, страшан као звер, искривљених вилица и  
д некаква болна трзања...</p> <p>Влајко скочи, учини некакав нејасан покрет, па се одједном трж 
давно.</p> <p>Врата шкрипнуше.{S} Гојко скочи.</p> <p>— Ехе, братићу мој, кажем ја њој: даћеш т 
тана.</p> <p>Уђе капетан, љут.{S} Гојко скочи, изненађен, и умало не дрекну, јер се беше сав за 
одскочи. </p> <p>— Ето га!</p> <p>Гојко скочи с кревета, обрте се збуњено по соби, па видевши д 
ак обли јој крв цело лице.</p> <p>Писар скочи и дохвати разјарену жену за руке, али познавши је 
не знам што већ не излази.</p> <p>Писар скочи и утрча у школу.{S} Одмах по том стадоше излазити 
ека милост од газде...{S} А ја сам тада скочила и пошла са њим по ноћи... закипела је у мени не 
право врхом ноге о под; види се радо би скочила и притрчала детету.{S} Ко зна шта би му урадила 
 из школе, а ја се тек онда наљутим, па скочим ономе на леђа... па гази, гази, удри штиклом у г 
ако... да јој ми можемо помоћи, онда да скочимо...{S} Једаред, кад пусти децу кући и стаде тако 
е...{S} У једно време помислих сад ћете скочити, па нарочито бирам неразвијенију децу.{S} Е, др 
тиво примио... пропао бих...{S} На мене скочише у школи два најодраслија ђака.... због неке увр 
 Краљевско-српска;..{S} Па није хтео да скрати:{S} Кр. срп., како се то по некад ради, него баш 
ма сваки свој корак.{S} Тек по неки пут скрене око у страну, те више осети но угледа танахну фи 
н не смеде подићи руку да се убрише.{S} Скрену оком у страну, па опази да се и Љубица некуд дал 
, а добру децу волим, одговори учитељ и скрену очи на ђака, који му прилажаше.</p> <pb n="3" /> 
вао.{S} Прилазећи учитељу, он претходно скрену учитељичин поглед на себе, осмехну се на њу весе 
се дене, само обрће очима десно и лево, скрећући поглед чешће на ону страну, где стајаше Љубица 
 не гледам, али они!...{S} По неки и не скрива шта мисли, јасно му се чита на лицу.{S} Па нас ч 
н и непровидан застор будућности све то скрива од људских очију, док му садашњост не отме делић 
Учитељице посматраху Гојка иронично, не скривајући подсмеха.{S} А он стоји тако сплетен, збуњен 
тајнијих и најскривенијих жеља, које је скривао и од себе сама, гонио их далеко, далеко... само 
а узе учешће у дебати, док учитељице не скриваху своје нестрпљење, вртећи се на месту и бацајућ 
очела брчкати, те даје целом лицу израз скривеног лукавства.{S} Са лица му бије она позната над 
човек.{S} Како је само учтив, пријатан, скроман.{S} И баш може бити да сам га ономад рђаво разу 
инама, пријатна, симпатична изгледа.{S} Скроман, тих, са неким нарочитим, лаганим и одмереним м 
ањ.{S} И кад цело лице добије притворан скроман израз, ове живе очи говоре друкчије, веселије,  
е сиротице у разговору.{S} Увече, после скромне вечере, легоше заједно на Љубичин кревет.{S} О, 
су били недостижни, него скромни, веома скромни...{S} И ево, баш све се испунило!{S} Он је онак 
зела је Љубица и већ уредила у њој свој скромни намештај: ногаре са новом сеоском постељом — ша 
 Њени идеали нису били недостижни, него скромни, веома скромни...{S} И ево, баш све се испунило 
дана...</p> <pb n="156" /> <p>Живели су скромно, мирно, сносећи свако за себе своје болове, сак 
 оних лепих и заносних идеала о раду, о скромном гнезду и тихој срећи?{S} Да ли се то све одјед 
еле, на пример...</p> <p>Гојко уздахну, скрушен, без наде, видећи пред собом све црње дане, све 
 сада, но и после десет година, да буде скрушен, убијен, сатрвен тугом...{S} Управо не треба ни 
ри — четири гроша.</p> <p>Љубица остаде скрушена, сломљена, без мисли, притиснута неким тешким, 
ром, па тек после на главну ствар. — Да скувам кафу, настави она да се не би ћутало.</p> <p>Гој 
клупе, а председник оде за сто и отвори скуп.{S} Љубица посматраше само учитељице, и одмах опаз 
 се мрак... по небу снују густи облаци, скупе се у веће групе, пронесу се тако заједнички над с 
амо понекад задркћу, тргну се и опет се скупе, припију се...</p> <p>Гле, дечко пролази сокаком. 
етне мере зато, што брезовичка учитељка скупља скоруп у највећу цименту, а са мањима фамулус за 
себе, као квочка кад осети опасност, па скупља око себе пилиће.</p> <p>Љубица погледа за његови 
оцрвенео од љутине, усне му се трзају и скупљају грчевито. — Ово, све ово... тужбу Министру про 
у, душице, све да трчим, тамо-амо... да скупљам где год има што за <pb n="173" /> тебе пријатно 
 јој лице детиње, нежно... мала устанца скупљена, румене се танке уснице, мислиш сад ће да заиш 
м на лицу, носећи собом нов дар Перин — скупоцен брош за груди.{S} Тако се учесташе походе, ско 
чиме је обложена кутија изнутра, засија скупоцена златна грана, посута крупним камењем.{S} То б 
у да остави, само јој на грудима остаде скупоцени брош.</p> <p>— Скини и то, молим те... боље ћ 
у вече кад ја дођем с рада, обучем се у скупоцено одело, као онај гроф, а ти ме чекаш, окружена 
етљива према њему.{S} Донесе јој лепу и скупоцену гривну; она се веома расположи, а писар ужива 
ва дана пред испит потегнем те разбијем скупоцену лампу газдину...{S} Бој и грдње што сам извук 
, младићу, ја сам то све преживео...{S} Скућио, окусио домаће среће, раскућио...{S} Као на елек 
 поп, обарајући очи, јер и сам је веома слаб певач. — Иному солнце, иному луна, иному звјезди.. 
ваља!...{S} Јак потрес... а он је доста слаб и иначе.</p> <p>Лекар се загледа у црте Гојкова ли 
 да је сад из воде извађен.{S} Па ти си слаб, братићу!...{S} Чекај, сад ћу ја тебе намирити. </ 
S} Од синоћње несвестице осећа се веома слаба, једва се креће.{S} Волела би да изиђе до своје д 
Опет се отворише усне самртникове, опет слабачак самртни ропац, један... други... и очи се сасв 
 онда стаде тихо лелујати, као последња слабачка жртва самртникова, с којом се он опрема на дал 
сад у мало не прође зло, једва се спасе слабе оцене.{S} У осталом <pb n="190" /> сад јој и не б 
о!... врисну девојка и приљуби се уз те слабе, изнурене груди, знајући да само на њима може наћ 
мо једном, фаталном речју, којом се сви слаби карактери служе.</p> <p>— Лако ћемо... има времен 
ђе јој одвратно и гнусно ово лице...{S} Слабим гласом одговори му, гледећи га право у очи:</p>  
 неправда, једно неоправдано насиље над слабим човеком, који је без икакве заштите, коме ништа  
..{S} А доле на поду бели се онакажено, слабо лице, из уста тече крв...</p> <p>— Братићу... бра 
} А неки предмет, као рачун, обрађен је слабо, а неки није још ни дирнут.</p> <p>— Погрешили ст 
ата на соби...</p> <p>Пламичак лојанице слабо осветљава малу чисту собицу, бацајући зраке на кр 
тресоше, цело му тело задркта, нарочиту слабост стаде осећати у коленима, у ногама, које дрктах 
 разних ревизора и кад наиђе на по неку слабу оцену, намршти се и превуче руком преко дуга чела 
гостима у свој стан.{S} Дочека их једна слабуњава, ситна плавуша, поздрави се врло усрдно, па о 
колских вратница.{S} Изиђе из њих једна слабуњава, суха жена у варошком оделу, отвори лагано и  
а њему смех не силази са уста.{S} Море, славан је живот, слатко је живети!...</p> <p>— Па не хв 
 извући још по рубље.{S} Хоће, братићу, славе ми!...</p> <p>— Хајде да се прођемо мало, обрте с 
тајте Гојка како он мисли.</p> <p>— Да, славно иде! одговори Гојко одлучно.</p> <p>— Видим ја к 
е радити.{S} И јесте ли видели како иде славно: половина већ знају да разликују оба гласа!{S} А 
вити све на страну, па живети... живети славно!...</p> <p>И Гојко доиста проживе школски распус 
о у гомилу банкнота и стаде их купити и слагати једну на другу. .</p> <p>Гојко беше сав црвен,  
е он, и зачуди се сам зашто је морао то слагати.</p> <p>— Био ми ономад отац, па не могосмо да  
ча беше на великој муци: од пре, док се слагаху сви, беше му лако задовољити обоје, али како ће 
 сена и ђубрета довољно.{S} Он и Стојан слагаху се добро, а последица те слоге беше нечистота,  
 то.</p> <p>Гојко развукао уста у широк сладак смех, а главу окренуо у страну.</p> <p>И Љубица  
то удари гласом на ову реч — и... да се слажемо...{S} Молим вас, опростите ми!« Она пружи руку  
им, што ће рећи, довлет чиним.{S} Ми се слажемо лијепо; јес’, братићу... ка нека права вамилија 
лете, све горча за горчом, а на души се слажу неки страшни осећаји, који би све уништили и прет 
 на све што га окружује, осећајући само сласт и блаженство од умнога додира са анђелима и свети 
.{S} И она осећаше бескрајну, неизмерну сласт у овом новом чаробном стању душе, и она се не сми 
во сећа тога осећања, па му душу обузме слатка топлина.{S} И све тако лепо беше, док га једног  
у плач.</p> <p>— Десет година сам овде, слатки братићу...{S} Немам куд... да умрем овде... .</p 
снег застирачем; на њему послужавник са слатким и чаша воде, бистре као кристал.</p> <p>— Хо, б 
 на коме стајаше послужавник са водом и слатким од трешања.{S} Разговор се води само о школском 
 замишљене будућности, она се смеши тим слатким санцима и у исто време чује како јој се другови 
ад се сети тих дана, а душа се занесе у слатким сновима...</p> <p>Писар и Љубица весело прижељк 
 груди бије на тебе, заноси те...{S} О, слатко ли је сетити се мајчиних груди, кад човек претур 
лази са уста.{S} Море, славан је живот, слатко је живети!...</p> <p>— Па не хвалите се, госпођи 
делић сакривене тајне.{S} И боље!...{S} Слатко је надање живу човеку, нада му је драгоцено благ 
а идете на робију...</p> <p>— За вас је слатко и на смрт поћи, узвикну он, смешећи се.</p> <p>Т 
 контраве!... настави кмет и засмеја се слатко.</p> <p>— Та није код нас школа од јуче, допуни  
 послужење, а на Вељино питање и она се слатко насмеја.</p> <p>— Је л’ ти ово комшијска чаша? о 
, Богосаве, седи, рече он ћати, који се слатко смејао одговору његову.</p> <p>— Голаверија смо, 
а чекај, господине, стаде кмет извијати слатко и речито.{S} Грехота је да она глоби наше село,  
обра друга и пријатеља, проведеш са њим слатко неколико часова у шали и смеху, па још ако си се 
 покривено шареницом, па ипак беше тако слатко ту заспати!{S} Нису имали ни своје куће.{S} Прво 
се што се и она не игра, кад је то тако слатко и весело!...{S} Па сеоба у своју кућу, па полаза 
ња — Онда ће ти, брате, и писар и твоја слачајша прва љубав охладити...{S} Ово се нигде у свету 
ажубори речица, зашапућу капљице што се слевају с камења, а сутон се њиха и навлачи све више, у 
 се купе росне капљице.{S} Вода се тихо слеваше преко камичака, жуборећи лагано, тајанствено, к 
е Љубица све више мења према њему...{S} Следи се од страха, и стаде пажљиво мотрити...{S} Истин 
ву и шаљив одговор Љубичин.{S} Гојко се следи, и од тог дана није се ни видео ни проговорио са  
94" /> <p>Она одмах познаде Богосава, и следи се, јер он никад не долази узалуд, а ретко кад да 
јој се стаде одвајати од главе, срце се следило, стало, не куца нимало...{S} И она се сва окаме 
} Ја претрнух од страха.... одједном се следих, узех га као мало дете и доведох кући.{S} Тада с 
т, па се одједном трже, прибра се...{S} Слеже раменима, као да се чуди шта то она бунца, па се  
ви, који су се бавили у Београду.{S} Он слеже раменима и поче уписивати децу у први разред, »Да 
ја онако!...{S} Иде, братићу, за њом ка слеп...{S} Хм... истина за мене то није рђаво: саставић 
суревњивост!... она страсна, бескрајна, слепа, која не размишља много, но само бира место, где  
мевајући се, поседаше на њу.{S} Пролети слепи миш и запара танахним крилима поред самих њихових 
 сузе са отвореним устима, очекујући да слети с његових усана кобна реч, али он, осим нејасних  
чајно питање стоти пут по празној соби, сливајући се са горким јецањем и тешким уздасима...</p> 
Код мене ни мапе, ни метарских мера, ни слика...{S} Али ми је најгоре за мапу: не знам како ћу  
озе.{S} -Јок, то ми нећемо!...</p> <p>— Слике, велиш, а какве то? — Курјака, лисице...{S} Хо, м 
 пред њеним очима пролећу сјајне, дивне слике замишљене будућности, она се смеши тим слатким са 
дужину, стварајући све веће, разноврсне слике.{S} Одједном се на зиду, право пред њеним очима,  
а се непрестано ређаху некакве необичне слике.{S} Најпре се стадоше мотати некакви црни котуров 
је снове...</p> <p>Очајан, угушен јаук, сличан самртном ропцу, или дављеникову кркљању, разлеже 
и свршила се исто онако, као што се све сличне »ђачке болести« свршују.</p> <p>Срећно детињство 
, одахну чича, јер га је Гојко три пута слишао, док није добро научио целу наредбу напамет. — К 
 туђој поруци.{S} Код нас ум је, брате, слобода!...</p> <p>Председник промоли главу из заседања 
једном спаде, нестаде га, и он се осети слободан, срећан; нема више страдања, нема досадањих му 
аро расположење, осећа се у некој већој слободи, спали јој ланци с ногу и руку, којима беше око 
ети одједном сјајна мисао: слободна!... слободна!... и уз ту мисао указа се одмах и друга, али  
пронесе у памети одједном сјајна мисао: слободна!... слободна!... и уз ту мисао указа се одмах  
као махнита...{S} Љубица, како јој беше слободна затурена глава, угледа је одмах и само рашири  
 све у шали, но тек беше са њим потпуно слободна.{S} Сад се и сама смејала својој пређашњој бој 
 метну му руку на раме.</p> <p>— Будите слободни...{S} Испричајте све лепо, као што сте мени пр 
ивљачићи.{S} Она помилова по глави неке слободније ђачиће; један се измаче испод њене руке и ст 
ебе, Гојко угледа капетана и би му мало слободније, зна човека — вели нам господин капетан, да  
ше какве велике напасти.{S} Тек по неки слободнији одвојио се уз старе ђаке и слуша шта они гов 
ама, па застаде пред чичом и погледа га слободно, право у очи.</p> <p>— Бога ти, ко је ово... к 
весела, смеше се на учитеља, гледају га слободно... а он се упреподобио, па само трепће и милуј 
тој установи, и све време што му остаде слободно ван школе, употребио је на послове задругине.{ 
 не збуни од тог погледа, већ јој приђе слободно и оним полицијско породичним тоном рече јој, п 
ао да је у неком послу.{S} Она му приђе слободно, као да су стари познаници и смешећи се поздра 
тавницима власти.{S} Он се приближаваше слободно, готово дрско, и на Гојков учтив <pb n="40" /> 
цу, свуда...{S} Једва изиђоше и дахнуше слободно.{S} Али тамо далеко пред њима виђаше се други, 
 Зашто, зашто?...{S} Јер се она крије и слободно гледа свакоме у очи, не <pb n="155" /> буни се 
е Љубица сама, остави врата и приђе јој слободно.</p> <p>Љубица поведе очима, чим се врата отво 
подиже главу, гледајући кроз баџу плаво слободно небо...{S} Очи му се приковаше уз то чисто пла 
p> <p>Кад се Гојко нађе на улици, дахну слободно, па окрете журно, право ка Брезовцу.</p> </div 
 све јаче, а главу стидљиво оборила, па слободну леву руку само преноси преко чела, а десна све 
м: никако деца не могу да изговоре неке словенске речи... целе зиме се мучим.{S} А може доћи не 
p> <p>— Како...{S} Зар ви већ радите са словима? упита га Љубица зачуђено.</p> <pb n="49" /> <p 
ле орловичке«... а горе на врху великим словима: »Краљевско-српска основна школа орловичка.{S}  
На табли стајаше великим, јасним, лепим словима, написано со.{S} Учитељ се с доста вештине али  
зачуди кад виде да учитељ већ предаје о словима.{S} На табли стајаше великим, јасним, лепим сло 
читељском гнезду не поврати се пређашња слога и срећа.{S} Влајко ретко кад и дође кући, а кад д 
Стојан слагаху се добро, а последица те слоге беше нечистота, која се морала трпети, и јевтине  
.{S} Добро најпосле...</p> <p>И чича му сложи друго одело на столицу, а оно мокро покупи и одне 
сподо, рече попа..{S} У место да су они сложни, па да се удруженим силама бране, они ударе свак 
ером: да је то срећан пар и да ће веома сложно живети. »Помози Боже!« се прекрсти се она, кад и 
напротив све му црте беху у хармониској слози, те изазиваху симпатију од првога погледа.</p> <p 
 суре, дебеле прашине, која је у густим слојевима попадала по лишћу, по зрелу воћу, по стаблу и 
и гроша.</p> <p>Љубица остаде скрушена, сломљена, без мисли, притиснута неким тешким, грозничав 
..{S} Научило, знаш, да мења... ка рђав слуга газде... па то одмах у скитњу...</p> <p>Љубица гл 
 /> <p>— Хо, па то није ништа!{S} Добар слуга жали добра господара...{S} Али он може уједно и ж 
>После дуга путовања, стигоше цркви.{S} Служба већ почета, те они и не одморише децу, него их у 
<p>»Боже, шта је ово?{S} Је ли ово моја служба, мој удео?{S} Зар се овако почиње?{S} Зар је ова 
/p> <p>Кад изиђоше у порту, по свршетку службе, другови се упознаше.{S} Месни учитељ је старији 
не воде оштра рачуна о владању државних службеника... »Гле, па шта ће сад бити?... да отпусте,  
ан акт из Министарства, проговори писар службеним полицијским тоном, па онда, као са своје стра 
 неумешноћу и смејући се њеној плашњи у службеним пословима.{S} Разговор постајаше све живљи и  
> му и лице и цело понашање беше сувише службено; његово лице као да пита: »шта жели госпођица  
ад не можеш да радиш, онда ниси више за службу, рече писар, вадећи хладно печење, заструг са си 
ном речју, којом се сви слаби карактери служе.</p> <p>— Лако ћемо... има времена за то...{S} Па 
аш, окружена стотином лепотица, које ти служе и клањају се твојој лепоти...{S} Па после... море 
инице, нестаде га.{S} После се виђао да служи код једног адвоката, потом код секретара у начелс 
рано школско двориште, обузе је некаква слутња, <pb n="91" /> и она застаде.{S} Предахну од умо 
а се дали у дубоке мисли.{S} Нека тешка слутња обладала је њима од јутрос, притисла им душу, ст 
ћа неко хладно вејање, неку злу и кобну слутњу, неку зебњу од тих непознатих, црним застором по 
овим очима и дивљу одлучност и ту кобну слутњу...</p> <p>— Не, не... оставите ме... заборавите  
само пролећу, увећавајући још више црну слутњу, која јој обузела душу.{S} Одједном, у сред рада 
 се белуцају ту крај дебела крушкова, а слух напрегнуто лови сваки звук и покрет...{S} Јест, по 
о да се љубе?...{S} Јест, пољупци!... и слух се још више повинује раздраженој женској уобразиљи 
 истина, Боже, да ли је не варају очи и слух?!...{S} Полако још напред, вуци се као змија међу  
p> <p>О, како је страшно ово што доноси слух!...{S} Је ли могућно да је то његов глас... тако у 
о очи не могу да постигну, помоћи ће им слух...{S} Гледа и слуша, не дишући, само дркће, дркће  
ро његов глас...{S} Шапуће, али до њена слуха долази читава грмљавина.{S} Да ли је то истина, Б 
розничаво хватала за ма какав повод или случај, који би је могао мало расположити и угушити јој 
ни у страну, те се не понови ономадашњи случај.{S} Гојко стајаше на вратима, блед, осећајући не 
ћи на главну ствар, па му баш дође овај случај као наручен.</p> <p>— Ти ћеш се напослетку сав р 
/> <p>При издисају беше сама Љубица.{S} Случајно ушла у собу да нешто узме, паде јој поглед на  
ећи се својој присебности и захваљујући случају што му се језик тако одреши.</p> <p>Љубица план 
а, обрте она разговор, тражећи и у овом случају похвалу.{S} Стојан ми набавио неку дебелу кокош 
е.{S} Сваки има по неког старијег, кога слуша, па тако и ја...{S} Него није то.{S} Опет они мис 
еша у његове »послове.« Жена је зато да слуша и ради, а муж је господар; он може што хоће... па 
ташни поступци у школи и ван ње, Љубица слуша са интересом овај разговор, који је у по нечем по 
узвикну Веља, смејући се.</p> <p>Љубица слуша, гутајући сваку реч.{S} Нарочито јој мило што се  
стигну, помоћи ће им слух...{S} Гледа и слуша, не дишући, само дркће, дркће и гледа...</p> <p>О 
е поруке за Љубицу, па стане на врата и слуша хоће ли чича онако исто оштро изговорити, како је 
и слободнији одвојио се уз старе ђаке и слуша шта они говоре о новом учитељу.{S} Љубица приђе к 
 друго не остаје, него да сагне главу и слуша...{S} Та он јој је ипак друг, то исто што и она.{ 
Али неће, неће... видим ја како капетан слуша моје причање, и све се љути на онога...{S} Госпођ 
} Ето и сада чича зна поуздано да Гојко слуша на вратима... нарочито му је казао да остави врат 
за њом?...</p> <p>Гојко је гледа и само слуша онај звучни глас, који иде из самих груди, али не 
Али да знаш само шта сам измислио...{S} Слушај!{S} Ја већ то кријем од свију, ни Вељи нећу каза 
</p> <p>Љубица и Гојко изјавише жељу да слушају даље рад, па по свршетку посла да пређу у стан. 
 у страну, почешу затиљак и опет ћуте и слушају.{S} А ћата се распричао у велико:.</p> <p>— Ист 
ји у зимском полумраку... деца не дишу, слушајући... да, да.!...{S} А мај, знате, треба оставит 
S} Тужно је оборила главу над реком, па слушајући жубор и шапат <pb n="53" /> бистре воде, чини 
 оне исте мисли...{S} Она се занесе, не слушајући шта се ради око ње.</p> <p>Кад изиђоше у порт 
>— Чекај, рече он, не дижући главе и не слушајући одговор Стојанов.{S} Извади из стола деловодн 
ћи поред стола, за којим се врши упис и слушајући преклињања једног млађег човека и молбе да му 
читељска свађа«, о чем је много рђавога слушала.{S} Али она ни прстом не мрдну да то спречи.{S} 
и сами радо доводе децу у школу, то сам слушала.{S} Па што је овде овако?«</p> <p>Приђе јој Гој 
ка срама!{S} Па још ако је и она све то слушала... као Стојан, јамачно јесте.{S} И све због ње! 
 мало.{S} Ја, братићу мој, само знам да слушам моју господу и да им будем веран, а мени неће би 
едим у скамији, па само вас да гледам и слушам.</p> <p>Љубица поцрвене изненада, саже главу и п 
аћу да од сад буде све друкчије, да вас слушам — она нарочито удари гласом на ову реч — и... да 
е било младо.{S} А ја опет моју господу слушам ка неке богове и сваки им, што ће рећи, довлет ч 
и млађи свет о некаквој Милици; тада је слушао многе разговоре и задиркивања, али се сад не сећ 
и меденом месецу, о чем је Гојко толико слушао и понешто читао, али то се, у њихову положају, н 
 у објашњавање ситуације присутнима.{S} Слушаоци изгледају веома брижни, погнули главе, па само 
о био горе.{S} Та млађи смо, па се мора слушати!«...{S} Али сад осети како му спада велики, огр 
кову школу и, пошто изиђоше деца, стаде слушати заплетено и нејасно Гојково причање.{S} Кад ова 
еци ја заповедам, а друге старије морам слушати; није вајде.{S} Сваки има по неког старијег, ко 
 Како хоћете... нека буде!{S} Ја ћу вас слушати.</p> <p>— Да будеш моја!...{S} Хоћеш?...</p> <p 
дин Младен, даће те у школу, а ти да га слушаш као Бога.{S} Немаш се куд враћати«.{S} И он је о 
 ми будеш тутор, него жена!...{S} Да ме слушаш, а не да ми туторишеш!{S} Коме се не свиди, срећ 
S} Руке му дрктаху, а перо га никако не слушаше, но извијаше пуно непотребних црта.</p> <p>— Че 
е са њима.{S} Љубица, која га врло радо слушаше, мораде га прекинути.</p> <p>— Е сад ви нама да 
тину није ни знала, па зато јој ревизор смањи оцену и даде четворку, рекавши да је иначе цео ра 
лазећи у школу, некако необично превио, смањио се, и постао некако смирен, тих, рекао бих чак п 
исти посао, па исти и људи...{S} И овде смањују додатке, чим опазе да је човек мекши.{S} Али ет 
> <p>»Куд год се окренеш, свуд се школа сматра као некаква робија или војачина.{S} И ту се ти н 
е до сутра...{S} Ја сам казао... нек се сматра то као свршено...</p> <p>Стојан изиђе иза оџака, 
 јасно: он је поцепао ваше признанице и сматра то као поклон... рече он, погледавши је радознал 
ма деловођу — њега, Гојка.{S} Он га чак сматра за толико проста и неотесана, да и не гледа у ње 
рима, који се теку постепено у животу и сматрају се као велики украс човеков.</p> <p>— Да, да.. 
и... све се то пред њом угибало, све је сматрало за највећу срећу на кога се она осмехне, све с 
<p>— Море, видим ја све: ти би се и сад сматрао за најсрећнијега, кад би она пристала да буде т 
А он је, морамо признати, у дубини душе сматрао гимназију као нешто веома велико, непостижно, в 
ан је како наређује Стојану да бар мало смахне оно сено са пода, па ето, стоји све као у свињцу 
то, од чега се плаши, не сме да зна, не сме да мисли о томе, али јој се то извило пред очима, п 
вињцу.{S} Да узме сад да он почисти, не сме — дићи ће прашину, опазиће га. »Најбоље нек стоји о 
аха.{S} Шта је то, од чега се плаши, не сме да зна, не сме да мисли о томе, али јој се то извил 
а и расхода, па да сведемо рачун.{S} Не сме се дуље чекати, јер кад дођу они, па заседну, неће  
и стежу, а срце лупа бурно, живо.{S} Не сме да се покрене, да мрдне ма чиме..{S} Само гледа, гл 
 л’ да не сме узети навору?</p> <p>— Не сме... одговара она механички, више понављајући детиње  
овај пио воде јутрос, па... је л’ да не сме узети навору?</p> <p>— Не сме... одговара она механ 
ити обоје, али како ће сад?{S} Гојка не сме вређати, јер је управитељ — може га одјурити; Љубиц 
кукурузним... још, још...{S} Даље се не сме, већ су ту пред њом... чини се да им чује и само ди 
, кршећи руке од муке што не уме или не сме јасније да се изрази.</p> <p>Она га гледаше кроза с 
по вољи било увредити Љубицу, али он не сме да јој каже ништа.{S} Кад га она запита за савет, о 
ре.{S} Заборавио сам да се ваш посао не сме прекидати.{S} Ја, знате, научио на нашу канцеларију 
у најобичније појаве у школи; то већ не сме никако да вас љути, јер ће вам се понављати онолико 
 да се пита: шта је ово, чије је?{S} Ко сме ово узети у своју руку?...{S} Па одједном као да са 
. »Ала би то био живот, Боже!... али ко сме о томе мислити...{S} Није то за мене, за оваког хм. 
користи отуда.{S} Тек само онако: »како сме он да буде срећан?«... па цап преко средине и... го 
енађена овом смелошћу, поцрвене, али не смеде показати знака љутње, да не увреди овако отресита 
по и весело, живети« помисли он, али не смеде исказати своју мисао гласно.</p> <p>— Јесте ли од 
 <p>Гојку кану суза из очију, али он не смеде подићи руку да се убрише.{S} Скрену оком у страну 
естано је трчао са Ђокићем до Београда, Смедерева, ишли су по селима, где су већ основане овакв 
— Нас двојица ћемо сад да путујемо... у смедеревску Јасеницу.{S} Па ја да га зовем...</p> <p>—  
а чиним од истине... ја, који до сад не смедох погледати у женско!...{S} Бежах од њих као од ђа 
> <p>»О, ала ми је добро!...« вели ово, смежурано и испијено тешком болешћу, лице.{S} Ни туге,  
 њим потпуно слободна.{S} Сад се и сама смејала својој пређашњој бојазни и страху, и питала се: 
 а он ништа...{S} Јамачно се још у себи смејао како сам морала брзо послушати«.{S} При тој мисл 
аве, седи, рече он ћати, који се слатко смејао одговору његову.</p> <p>— Голаверија смо, брате, 
вору са Љубицом, Веља се поче крстити и смејати.</p> <p>— Лудаци!... прави лудаци! и ти и она.. 
јана, чим прими плату.</p> <p>Љубица се смејаше с тога што је млада, што је весело живети и што 
 најлепши украс младости.{S} Велимир се смејаше и ради себе, што бејаше веома расположен и наро 
 мисао. — Овамо седи са њим цело јутро, смеје се, шали се и све онако... што не ваља.{S} Остави 
заборави!...{S} Говори о њеној смрти, а смеје се...{S} По њену мишљењу, он треба не само сада,  
 за инат да га једим, још више ћу да се смејем са писарем, нек пуца од једа«.</p> <p>Гојко оста 
... прође, к’о ћуреће бобице.{S} Сад се смејем кад се тога сетим.{S} Него шта ја... хајде седи, 
{S} Забринути и оптерећени злом људи не смеју се тако весело, а њему смех не силази са уста.{S} 
отесу по необраној кукурузовини, сви се смеју, праве шалу на рачун Гојков...{S} А Гојко, срећан 
очетника дуго задржава, над, ким се они смеју и ако су њиме прожмани и запојени.</p> <p>За то в 
ује како јој се другови громко и весело смеју.</p> <p>»Какво зло, мисли она даље: само тек да с 
гледају њега.{S} Баш ће бити да се њему смеју.{S} То га опет збуни.</p> <p>— Какав си то друг,  
 беремо кожу на шиљак!... узвикну Веља, смејући се.</p> <p>Љубица слуша, гутајући сваку реч.{S} 
ојко развукао уста дужином целе вилице, смејући се призору, кад Веља уђе и види га као капетана 
 она дужност сад врши?... рече он Вељи, смејући се.</p> <p>— После усамљена, непријатна, ноћног 
спођо, стаде кмет увијати полуиронично, смејући се у себи и чудећи се смелости овог девојчета.  
би у стан, ту одмах до цркве, и они, не смејући одрећи, одоше, и ако би волели да се крену одма 
и неку дивљу радост и задовољство, а не смејући то ничим показати.{S} Чим се отворише <pb n="11 
мену, како Гојко има мање деце од ње, и смејући се рече: »Ништа, ја ћу њему поклонити деветориц 
есмислице, шалећи се њеном неумешноћу и смејући се њеној плашњи у службеним пословима.{S} Разго 
 школи, чекајући да ја одем, рече писар смејући се.{S} Него ћу сад вас, господине учитељу, нешт 
трпео доста.</p> <p>— Јест... болест ме смела.{S} До године ћу имати право да се јавим на практ 
сти, и сад јој беху сасвим обични доста смели изрази.{S} Она и сама добациваше Пери двосмислене 
рали?</p> <p>— Крпигуза, одговори један смелији дечак.</p> <p>— Зар не знате лончића?</p> <pb n 
S} Ипак осећаше неку пријатност од ових смелих речи, и ако је добро знала да су то само речи, д 
а.{S} Поносно подигнуте главе, власно и смело посматраше она посетиоца, који се, улазећи у школ 
ибра се мало и врати јој се обична њена смелост.{S} Само јој једна мисао о том дође у главу: ва 
аш звони!...{S} Љубици нарочито одузеше смелост и управо уплашише је ови необични и, како она м 
иронично, смејући се у себи и чудећи се смелости овог девојчета. ’Натема је... помисли он, а ви 
влачи к њој.{S} И кад би имао мало више смелости, ко зна какве би се изјаве одједном разлиле из 
 увиђајући и сам да он никад не би имао смелости да то учини.{S} Сва је утеха у томе, што он са 
и, осећа да не може, зна да нема толико смелости.{S} Опет је бољи револвер.{S} Груни у њега из  
и ниједну од тих мисли, да нема довољно смелости и одлучности за то, и у души му још јаче закип 
 колеге.</p> <p>Љубица, изненађена овом смелошћу, поцрвене, али не смеде показати знака љутње,  
S} Сутра дан деси му се прилика да чује смелу изјаву писареву и шаљив одговор Љубичин.{S} Гојко 
. ала то прође!...{S} И шта сам сад? не смем ни да сањам онако, као што сам још јесенас могла,  
.{S} Млада сам, здрава, па зар да се не смем ни с ким нашалити.{S} Није ово манастир, него свет 
..{S} А ми да ћутимо као рибе, да се не смемо мрднути, узвикну он са тешким болом, па онако у љ 
ћа неку пријатну топлину, коју по некад смени лака зебња, па опет занос, бунило и топлина...</p 
е.</p> <p>— Е, моја госпођо, ко би онда смео жив изићи капетану пред очи!</p> <p>Тако редом раз 
ам...{S} Бога ми, не знам...{S} Нити је смео рећи јој да не иде: бојао се увредиће је тим; нити 
од свега... управо о већим школама није смео ни мислити. — Па ти си то мене, настави он, познао 
 уста и каза јасно оно, што до сад није смео отворено рећи:</p> <p>— Да се венчамо... то је!... 
уди да је погледа, јер мало пре то није смео учинити.{S} Подиже очи на њу и — прође га пријатна 
а такав инат Гојку, да се овај већ није смео појавити пред њом.{S} Чим га опази, она се бајаги  
дио?{S} Зар би са <hi>другима</hi> онај смео тако поступати?...{S} Не би ни покушао, јер зна шт 
огне намеру, јер је већ увидео куд овај смера.</p> <p>— Е сад ако хоћете да се мало прођемо, и  
ствари, које не трују човечји живот, не сметају младости да <pb n="35" /> плива у срећи и снови 
неће, јер си му ти потребан... да му не сметаш.</p> <p>— Како то мислиш?... не знам.</p> <p>— О 
ала због те своје зле особине, која јој сметаше и као девојци, а већ у толико више као васпитач 
по својој вољи; он јој бар неће бити на сметњи.</p> <p>— Честитам, госпођице, ново друство, вик 
је млада, што је весело живети и што је смех најлепши украс младости.{S} Велимир се смејаше и р 
не са њима коју игру, да заметне шалу и смех, желела је да се упозна са том дечицом, да се збли 
> <p>Гојко развукао уста у широк сладак смех, а главу окренуо у страну.</p> <p>И Љубица се зачу 
ову, па и он развуче уста у широк весео смех.{S} Погледа је и би му веома по вољи њено весело,  
већ!?... узвикну Веља.{S} Сви прснуше у смех и поскакаше са столица.</p> <pb n="34" /> <p>Гојко 
<p>— Него напротив?... опет она удари у смех.</p> <pb n="141" /> <p>Гојко се баш збуни.{S} Шта  
ом људи не смеју се тако весело, а њему смех не силази са уста.{S} Море, славан је живот, слатк 
још лупаше длановима по колену од силна смеха. </p> <p>— Наша, братићу, одговори Стојан за свог 
 соба звонити од њенога веселог, јасног смеха.</p> <p>Писар се одједном промени у лицу; види се 
 од сваке руке, рече она и зацену се од смеха.</p> <p>Гојка обузе пријатна топлина: мило му што 
браните, одговори му она и зацену се од смеха, сећајући се јучерањег призора: кад пси салетеше  
 са њим слатко неколико часова у шали и смеху, па још ако си се раније са женом што споречкао,  
ђачког живота.{S} Љубица се досети овом смеху, па чим стадоше на пољу запита га:</p> <p>— Ви ст 
о писмо његовој госпођи, разумеш?{S} Не смеш јој казати од кога је...{S} Реци прође железницом  
у то пада тешко.{S} Како вам се чини? — Смешан чича.{S} Не знам само да ли ће моћи радити.</p>  
ецу душмански, а на испиту деца весела, смеше се на учитеља, гледају га слободно... а он се упр 
и...{S} Очи укочене, уста се само малко смеше... а руке као да нису од меса, као да су од самог 
 одмах виде да се и Пера и Љубица нешто смеше и гледају њега.{S} Баш ће бити да се њему смеју.{ 
чак понизан.{S} Са неким учтивим, финим смешењем прилази он столу, пружа руку, извињава се, мол 
/p> <p>— Знаш га сам, одговара му Веља, смешећи се.{S} Ко може Влајка, натерати да игра по туђо 
!...</p> <p>— Шта напротив? запита она, смешећи се весело и гледајући га лукаво, ђаволасто.</p> 
ење да идем, него за мишљење, рече она, смешећи се.{S} Како ће то изгледати?...{S} Да ли има см 
а распитујемо за политику, рече Љубица, смешећи се.</p> <p>— Ја морам, а други... не знам одгов 
И Гојко пусти своје ђаке, па јој приђе, смешећи се:</p> <p>— Шта... не иде вам све као подмазан 
чекао на рачунима, одговара председник, смешећи се.{S} Ђавоља посла ови рачуни!</p> <p>— А хоће 
 и гори; заборави да се умије, рече он, смешећи се.</p> <p>И Гојко изиђе у ходник, па погледавш 
?</p> <p>— Па... требало би... рече он, смешећи се и гледајући у далеке планинске венце. — Глед 
> <p>— Баш ниси потревила, рече јој он, смешећи се демонски.{S} Они сад тамо ручају, па да им п 
с је слатко и на смрт поћи, узвикну он, смешећи се.</p> <p>То већ беше много.{S} На тако отворе 
...{S} Што, гле само како то он полако, смешећи се...{S} Зар ја не бих могла тако?...«</p> <p>Г 
 да... у наше друштво? запита га Гојко, смешећи се.</p> <pb n="165" /> <p>— Да се женим?...{S}  
— Гле, молим те, чуда! рече му Велимир, смешећи се.</p> <p>— А кад пре добави ту чашу и шећер и 
требало да се једе и живи, одговори она смешећи се.{S} Али треба зарађивати хлеб.</p> <p>— Хлеб 
ти као код куће, рече Љубица седајући и смешећи се.{S} Она је већ ухватила на себи два значајна 
е слободно, као да су стари познаници и смешећи се поздрави га:</p> <p>— Добро јутро!{S} Како у 
ви каваљер фијукну прутом кроз ваздух и смешећи се рече:</p> <p>— Да понесемо оружје...{S} Зли  
о...{S} Да идем да га закључим, рече он смешећи се,</p> <p>— Иди молим те, али немој сумирати б 
</p> <p>— Сећате ли се онога... рече он смешећи се, онога у дугачким кошуљама...{S} Трпковића,  
p> <p>Одједном поче да се смеши у себи, смеши се, маше рукама и види како се баба Смиљка помоли 
о су стигли.</p> <p>Одједном поче да се смеши у себи, смеши се, маше рукама и види како се баба 
еко, веома »далеко«...{S} Он поче да се смеши, очи му се засветлише радосним сјајем, руке се ра 
у урадила од срџбе!...</p> <p>А Веља се смеши весело, као да је то и очекивао, као да је све у  
ивне слике замишљене будућности, она се смеши тим слатким санцима и у исто време чује како јој  
А гле, Љубица обрнула очи к њему, па се смеши на њега као и мало пре... или се то њему само чин 
га добри друг тако јако воли... само се смеши и помишља у себи како је то красна ствар бити муж 
 је оно?... види ли добро... то се лице смеши и смеши се баш на њега...{S} Па то је Љубица, јес 
ретура преко главе последње догађаје, и смеши се задовољно.</p> <p>А он баш не хтеде одмах, она 
... види ли добро... то се лице смеши и смеши се баш на њега...{S} Па то је Љубица, јест... жив 
 гледа...{S} Занела се тако, па се само смеши, а очи јој се стакле и стоје некако необично, као 
.</p> <pb n="167" /> <p>А Гојко се само смеши и гледа како ти и он сад има кућу и жену и њему д 
жна, па оде весело.</p> <p>Гојко се још смешио задовољно, сећајући се неких ситница из ђачког ж 
 зачуђено.</p> <pb n="49" /> <p>Веља се смешка неприметно, и сам прави зачуђено лице, као бајаг 
не зна ништа...{S} Иде тако замишљена и смешка се задовољно, детињски...</p> <pb n="206" /> <p> 
о овога часа пливао у задовољству...{S} Смешкају му се уста, глади танке брчиће, а оним чудним  
аваљер.{S} Ова му се мисао, поред своје смешне стране, ипак свиде и он већ замисли себе обучена 
положио, задиркује Гојка, сећа се неких смешних сцена из ђачкога доба, и тако умешно води разго 
равога домаћина!{S} И њему се то чини и смешно и у исто време чини му задовољство.{S} Он развуч 
 мучи да је отвори.{S} Дође јој то врло смешно и она већ хтеде да се насмеје гласно, а Пера отв 
 картама, хтедоше нас отпустити, али се смиловаше и казнише нас мањом, али оштром казном...{S}  
атићу мој, кажем ја њој: даћеш ти мени, Смиљка!{S} Јок, вели она.{S} Море даћеш ми, луда жено,  
сам једнако погледала.</p> <p>Мати јој, Смиљка, изгледаше старија од оца јој.{S} Изнурена, осла 
д тамо у кући још већа ужурбаност: баба Смиљка непрестано иде некуд по селима; оде, врати се, п 
еши се, маше рукама и види како се баба Смиљка помолила на вратима и некоме такође маше руком.. 
умеју вешто младе девојке.</p> <p>Снаша Смиљка, бистра и паметна жена, одмах опази да у говору  
p>— Бог с тобом, дијете!... прекрсти се Смиљка.</p> <p>Немој да мислиш о њему више.{S} Зато ти  
бица је причала тешко, с муком, али јој Смиљка помагаше згодним питањима.{S} После настаде обја 
 свастика порасте.</p> <p>Кад сутра дан Смиљка пође својој кући са дететом, она остави кћер и з 
може наћи утехе, ако је још има.</p> <p>Смиљка се најпре пренерази, уозбиљи се и већ беше готов 
ти.</p> <p>— Хм, до сад смо куповали од Смиљке, по седам за грош.{S} Даће ваљад’ и сад тако...< 
..</p> <p>Кад свану, Гојко стиже с баба Смиљком пред школу.{S} Ташта му одмах утрча у собу, а о 
ично превио, смањио се, и постао некако смирен, тих, рекао бих чак понизан.{S} Са неким учтивим 
 новом чаробном стању душе, и она се не смири док не осети, да јој је сваки делић тела, као и д 
н и живахан, као Веља?{S} Не може да се смири на једном месту, врти се на столици, игра му, чин 
ов...{S} А Гојко, срећан што се једаред смирио, што му је у кући све весело и мирно, што га доб 
ата, бирајући речи, и дајући им нарочит смисао при изговарању.</p> <p>— И ти си пошао к њима?</ 
кад би нестало њега, нестало би и свака смисла за живот.{S} И ко би <pb n="169" /> се опет мога 
подузе хладовина и учини јој се да нема смисла сад то почињати.{S} Рећи ће јој се да хоће нароч 
} Како ће то изгледати?...{S} Да ли има смисла?...{S} Како ће тамо бити?...</p> <p>— Хм... пром 
пску преданост.{S} Женска душа не тражи смисла, ни логике у догађајима и жељама, код ње је све  
.{S} Па после...</p> <p>— Све то ти сам смисли и спреми шта треба, мене немој питати ни за што. 
ећ њему... не бригај ти, чекај само док смислим...</p> <p>— Ја му ништа више нећу, прекиде га Г 
 легао и мислио...{S} И ништа ново није смислио, осећао је оно исто што и јуче: она му беше мил 
 то само речи, да се то говори у другом смислу.{S} Ко ће разумети женску душу!...</p> <pb n="44 
е у двориште.{S} Пролазећи кроз ходник, смишљала је како ће да викне децу, да их окупи око себе 
} Беше мрак.{S} Таман оп <pb n="119" /> смишљаше да се крене до председника, а споља га ловну о 
 Нека страдам, нек се мучим, не мари... смо кад је она моја, кад знам да је ту«...{S} И њему ни 
еле мапе.</p> <p>— Ми ћемо замислити да смо међу дивљацима, па ћемо се домишљати од сваке руке, 
ићем.</p> <pb n="61" /> <p>— Ама као да смо се ја и ви, господин учо, раније познавали... или с 
ао одговору његову.</p> <p>— Голаверија смо, брате, сви па то ти је, придружи им се ћата овим ф 
изабрани — па тако...</p> <p>— Сиротиња смо, господине...{S} Нема се од куд.{S} Дације су велик 
 све школске потребе.</p> <p>— Сиротиња смо, госпођо, стаде кмет увијати полуиронично, смејући  
 Осећаше ту много своје кривице... »Шта смо знали друго радити? размишљаше он у себи..{S} Зар д 
овори.{S} Бадава, мора тако да иде, кад смо бачени на милост овим безјацима!...{S} Срећа те држ 
а њим сиграли мете на Вилиној Коси, кад смо оно ишли?</p> <p>— То је ’нако... кад нас је водио  
етос о испиту и опет пре месец дана кад смо мерили вашу учионицу и поручивали скамије.</p> <p>— 
, па ћемо вечерати.</p> <p>— Хм, до сад смо куповали од Смиљке, по седам за грош.{S} Даће ваљад 
 тели се...{S} А онај пут зарастао, куд смо пре ишли на реку...{S} Чудно зацело: ревизор се љут 
ме чека, па ма ко био горе.{S} Та млађи смо, па се мора слушати!«...{S} Али сад осети како му с 
аве и за то, рекла ми је... разговарали смо ми.{S} Него ти сад лези, а ја ћу да понесем твој бе 
, господин учо, раније познавали... или смо се негде виђали, настави писар, нудећи Гојка пивом. 
 Ви сте ми тако познати.</p> <p>— Учили смо гимназију заједно...{S} Ви после одосте некуд... у  
 украс човеков.</p> <p>— Да, да... чули смо, одавно смо чули, па све разговарамо са господин-св 
на тебе?</p> <p>— Мучно, богме...{S} Ми смо ти, братићу, овај...</p> <p>— Добро, то је добро шт 
p> <p>— Извол’те и прошћавајте...{S} Ми смо ти, братићу, знаш, бећари и сиротиња.{S} Што је дао 
 били учитељи, али то је друго...{S} Ми смо сасвим друго... је ли?...</p> <p>Љубица опази да је 
ин Пера, код те ваше... учитељке.{S} Ми смо овде тек ономад сазнали, кад се вратила госпођа Зор 
е имати доброг, за то вам јамчим.{S} Ми смо га у школи звали младом, јер се све неког белаја ст 
вама.</p> <p>— Е, не можемо тако.{S} Ми смо владали само девет месеци, а ви по више од године!. 
договори се са пређашњим одбором — а ми смо, знаш од скора изабрани — па тако...</p> <p>— Сирот 
читељу и пружајући му руку.{S} Знате ми смо преседник, а ово нам је школски одбор.{S} Учитељ пр 
о са таквом ситнуријом.{S} Истина, и ми смо били учитељи, али то је друго...{S} Ми смо сасвим д 
н дуго ту вршљати, не бој се.{S} Печени смо и ја и он...{S} Него, знаш, причувај се... нешто је 
 на лицу јој, одговори:</p> <p>— Смртни смо сви... није никакво чудо ако и он умре.</p> <p>Лека 
, ко те је тражио и поставио, а ми нити смо те тражили нити нам требаш, узвикну један одборник. 
ш више заплете. — Знаш, брате, у једној смо згради, па ми је баш тешка ова свађа...</p> <p>— Ве 
 знају да разликују оба гласа!{S} А тек смо почели, од јуче...</p> <p>— Дакле ви сте задовљни д 
враћамо кад испратимо кога госта, с ким смо пријатно провели неколико часова.</p> <p>— Баш крас 
о знали, рећи ће једна полугласно, него смо дошли да чујемо од господина Љубе!...</p> <pb n="15 
 братићу.{S} Имамо и ми по нешто, и ако смо сиротиња.{S} Тако је то.</p> <p>Гојко развукао уста 
меја се писар.{S} Знамо се добро колико смо тешки.{S} А, Богосаве, седи, рече он ћати, који се  
ов.</p> <p>— Да, да... чули смо, одавно смо чули, па све разговарамо са господин-свештеником... 
и поручивали скамије.</p> <p>— А, на то смо вама обавезни за онако лепе скамије и друге потребе 
д ви нама да дате један савет, јер зато смо управо и дошли, рече она, па им исприча свој јутрош 
ш моја, господинова и госпођина.{S} Нас смо троје ту... као...</p> <p>— Као једна породица, доп 
е већ позеленео од страха.</p> <p>— Баш смо погрешили!... прошапта Љубица страшљиво, обрћући гл 
а га некако ђаволасто жмиркајући.{S} Он смотри тај поглед па се још више збуни, али ипак одгово 
нистру у име капетаново, и онда ће онај смрад бити кажњен за лажну доставу...{S} Да, му закука  
аместила, почистила, уредила све, и она смрадна, одвратна соба доби сасвим други изглед.{S} Пра 
еси видео ко је Пера писар!...{S} И ти, смраду један... и опет се издиже камџија, али Гојко јед 
 носем.</p> <p>— Пхи, како можеш у овом смраду?... соба прегрејана, а он гле!.. па приђе к проз 
ослетку сав распасти, иструнућеш у овом смраду и ђубрету. — А ти, какав си момак! обрте се пото 
/p> <p>Гојку се обрте свест... нешто се смрачи око њега, ништа се не види, само се из мрака пом 
 звера око себе...{S} Ту се опет некако смрачи и неки људи стадоше лупати на школским вратницам 
што је донесе од Веље.</p> <p>Напољу се смрачило, и ако је још доста рано.{S} Навукла се по око 
кап отрова!...{S} Да ли да их убије, да смрви, да уништи све ово, што се још по мало у помрчини 
а часа да осећа ма што.{S} Претучен је, смрвљен догађајима, па иде двориштем као суманут...{S}  
учен, озлојеђен на цео свет, саломљен и смрвљен под тешким и дуготрајним ударцима судбине, изму 
узе да јој објасни целу ствар.</p> <p>— Смрдибуба једна!...{S} Он се нашао да се брине о моралу 
и га писар дочепа за раме.</p> <p>Стој, смрдибубо!...{S} Умеш да чиниш пакости, а после бежиш к 
ећне девојке...</p> <p>А Гојко занемео, смрзао се, па не дише.{S} Осећа само како му се груди с 
 <p>— Не зна, братићу, ништа не зна.{S} Смрзао се и он ка жаба на леду, па не зна у кога ће да  
на, погледајући чешће на Гојка, који се смрзнуо ту на месту, па ни да мрдне.</p> <p>— О, молим. 
лицу. »Ваљда ме неће дуго држати?...{S} Смрзнућу се.{S} А ако ме оставе да преноћим, а овакова  
ој јесте сеоба.{S} Као да је јуче било: смркло се, а они иду страном, више сеоских кућа; мајка  
а...{S} Дуго је времена прошло тако.{S} Смркло се одавно.</p> <p>Врата шкрипнуше.{S} Гојко скоч 
чини да се не креће с места...{S} Брже, смркнуће се!...{S} Гурну врата... гле, отворена!...{S}  
на никад није ни помишљала на то; каква смрт!...{S} Ко ће се још ње сећати у раној младости...{ 
обију...</p> <p>— За вас је слатко и на смрт поћи, узвикну он, смешећи се.</p> <p>То већ беше м 
ше ништа...{S} Он изгледа као осуђен на смрт, кад га прво тане погоди... лице се одједаред као  
етлим, необичним погледом, из кога бије смрт и вечна мржња.{S} Лице јој беше све нагрђено и она 
S} Докле ће да траје?...{S} Или да није смрт?!...{S} Ах, кад би то било!...</p> <p>— И што ја н 
ђено, преплашено.{S} Шта је то... је ли смрт?...{S} Он не зна.{S} Ако умре?...{S} Ништа!...{S}  
</p> <p>— Па видиш да човек умире... на смрти је!...{S} Ни свеће немаш... одговори он и стаде с 
дмах после венчања...{S} И тако до саме смрти...{S} Знаш ли ти да сам ја бежала од њега.{S} Поб 
ако брзо заборави!...{S} Говори о њеној смрти, а смеје се...{S} По њену мишљењу, он треба не са 
ав испит, школа... кад је овде питање о смрти и животу!... </p> <p>Све се променило у новом учи 
огла... шта ми би!...{S} На цео век, до смрти...{S} И све тако бежи од њега, гнушај се!...{S} О 
добих већу суму новаца... оставио ми по смрти мој добротвор...{S} Обукох се, оденух се, стекох  
<head>XXI.</head> <p>У трећем месецу по смрти Гојковој, одмах по новој години, венчаше се Влајк 
 претворили у прах....{S} Бесна, дивља, смртна жудња за осветом запенуши, издиже се и заклокота 
 израза на лицу јој, одговори:</p> <p>— Смртни смо сви... није никакво чудо ако и он умре.</p>  
екад као полубога, и мишљаше који ли ће смртни бити срећан да је назове својом...{S} А сад... ј 
дједаред као изненади, зачуди, обузе га смртно бледило...{S} Камџија га опет ошину преко лица,  
ој се трзаху грчевито, по лицу се осуло смртно бледило, а она дише нагло, отвореним устима, као 
а не диже...{S} Оде, као да је и својом смрћу хтео да ми учини услугу, да ме задовољи потпуно.. 
 што ја не бих могла сад умрети обичном смрћу?...{S} Ето, један удар... капља и готово!{S} А Го 
док се не сети.{S} Кад дође у Брезовац, смрче се сасвим.{S} Сад је већ добро знао ради чега је  
изнурена, исцеђена снага.</p> <p>Кад се смрче сасвим, она се исправи и седе на кревет, па стаде 
м очима...</p> <pb n="204" /> <p>Љубици смрче пред очима...{S} Дође јој онај мушки лик црњи од  
што по глави, те јој се одједном сасвим смрче, ошину је некаква оштра, убиствена струја по срцу 
ашто? зачуди се она, као да се буди иза сна.</p> <p>— Па видиш да човек умире... на смрти је!.. 
?...</p> <p>Љубица подиже главу као иза сна, и гледајући замишљено, проговори:</p> <p>— И све м 
леда око себе, као да се буди из дубока сна...</p> <p>»Што је то легла на сто?{S} Гле, плаче!.. 
ке.</p> <p>Љубица се трже као из правог сна, као да је до сад спавала дубоким уморним сном...{S 
?... запита Љубица, дижући главу као из сна.</p> <p>Гојко је погледа, поцрвене као рак, па одје 
 земљу, не дишући.{S} Ноге је издадоше, снага је остави, она премре, поче се каменити...{S} Сам 
не мисли, од којих се живо срце леди, а снага се млада топи и вене...{S} Да се само побегне од  
о уз груди, осети да јој се поврати сва снага, она се изви из тих руку и скочи...{S} Први трену 
 сећање на ове дане борбе, кад се млада снага носила са недаћама и борила се живо, одважно, са  
уст, саломљен живот, изнурена, исцеђена снага.</p> <p>Кад се смрче сасвим, она се исправи и сед 
у страну као да ће сад пасти; издала је снага, па се једва креће.{S} На последњем камену стаде  
т је обузима зима... све више је издаје снага... глава јој клону на једно окопано стабло...{S}  
е главе, као болесник, коме се још није снага повратила.{S} Чим уђе у разред и виде шта су деца 
оно се не види, не појављује се...{S} И снага је издаде...{S} Она стаде узверено гледати око се 
ке све више савијају око ње, а она нема снаге да се томе одупре.{S} Просто не може да се мрдне, 
ну она, па гурну пијана Богосава из све снаге..{S} Он се поведе, поведе и сроза се у прашину, а 
ану и спремаше се да пљесне њоме из све снаге по том туђем образу, па одједном, као посечена, к 
коком истрча из школе и удари се из све снаге о нешто црно, меко... оно се одједном претури и ј 
камење...{S} Гојко зинуо па трчи из све снаге, а за њим се спотиче и пада Стојан, псујући мртву 
ко су заостали, пређоше на посао из све снаге.{S} Радило се марљиво и журно пуна два месеца, до 
ећ беше малаксала, у њој и не беше више снаге за даљу борбу, за отпор.{S} Она се грозничаво хва 
уке му врдају, а у прсту нема ни толико снаге.{S} Љубица дигла главу, па гледа бесмислено како  
У таквој несрећи и страдању нађе се још снаге за терање ината.</p> <p>— И ово је, знам, ваше ма 
злазити уморна деца, протежући се целом снагом, а за њима покуњен, снуждена погледа, изиђе и Го 
ер у њеним рукама...{S} Страх јој одузе снагу, она не мрдну ни руком, ни главом, ничим... само  
 вечерња шетња освежила их и улила нову снагу у грудима, па осетише да им се разлива нека прија 
адника, који дођоше да заложе сву своју снагу за добро и напредак орловачке омладине.{S} Али св 
ипи и тражи где да излије своју сувишну снагу.{S} Отуд толика воља за радом.{S} Нестаде јучерањ 
т и ћата одоше, чудећи се белају што их снађе, а учитељи остадоше још у школи.{S} Чича Стојан,  
о гнева; кроз цело му тело пројури нека снажна струја, која га преобрази: он постаде одлучан, ж 
уше његове појављује нека сила, која га снажно гони у наручја тој девојци, осећа да га нешто сн 
Као да га нешто вуче натраг, притеже га снажно и не да му пасти у зло, али се он отима од тога  
о груну... задими се... гурну је некуда снажно, и она се претури...</p> <p>Стојан се трже, ослу 
.{S} Она опет стаде, двоумећи: нешто је снажно вукло тамо у собу...{S} Али што ће тамо?...{S} Д 
а крушка...{S} Опружише вратове, дунуше снажно у прашину и покупише лишће и крушке...{S} Једна  
 наручја тој девојци, осећа да га нешто снажно привлачи к њој.{S} И кад би имао мало више смело 
} А око њега све ћути, зелени се и живи снажном младошћу...{S} Врхови дрвећа засветлише се, пре 
т зебе од какве нове беде, која га може снаћи, и он већ претура у глави разне комбинације, али  
о већ умеју вешто младе девојке.</p> <p>Снаша Смиљка, бистра и паметна жена, одмах опази да у г 
{S} Не би ни покушао, јер зна шта би га снашло...{S} А видиш, код њега покушао... без размишљањ 
лашена, као и Љубица.{S} Неко их је зло снашло, али се нико не досети правом јаду.</p> <p>Одјед 
 оном што је изгубљено, о чем се некада сневало, а Гојко се првих неколико недеља осећаше сав б 
 пар, који се топио у заносу љубавном и сневао најсрећније снове...</p> <p>Очајан, угушен јаук, 
 Али је ипак хладно, веома хладно...{S} Снег се бели по околини и оштра студен бије по лицу. »В 
са Стојаном.</p> <p>Једнога дана вејаше снег.{S} Цела се околина бели, бели се сав видокруг, ув 
средини стајаше сто, покривен белим као снег застирачем; на њему послужавник са слатким и чаша  
о беле у црвенкасту, па опет у белу као снег...{S} И над том белом, миришљавом завесом трепере  
; дрва се превила до земље од југовнога снега што их је притискао.{S} И ако је дан, владаше вел 
це... од тих венаца дижу се ближе овамо сниска брда и хумови.{S} Под њима тече моја шумна Морав 
ке, или се зелене подотављене ливаде по сниским лукама, или се црне преоране и засејане њиве... 
 црно и горко разочарање; да ће нестати снова и наступити оштра, сурова јава...{S} И она почиње 
И Гојко се одједном сети својих ранијих снова и би му чудно како се то све редом испуњава баш о 
еше из душе читава јата наде и заносних снова?...{S} Зашто јој се пронесе у памети одједном сја 
својим претпоставкама и надама, које је сновала још у школској клупи.{S} Боже мој, како је се т 
 од блејања оваца, а поред њихових ногу сноваху ошишане, погнутих глава до земље, сите и добре  
 у заносу љубавном и сневао најсрећније снове...</p> <p>Очајан, угушен јаук, сличан самртном ро 
овом осећају, па снује пријатне заносне снове.{S} Гојко се обрте к њој, па је стаде посматрати. 
и највеће благо младости — лепе заносне снове...{S} И кроз неми сутон, са тихим жубором реке, п 
ма...</p> <p>Но Љубица не сања пријатне снове.{S} Тужно је оборила главу над реком, па слушајућ 
о да је овога часа сахранила све наде и снове своје, као да је сад тек изгубила младост и све.. 
 велику муку мучиш... знала сам...{S} И снови црни, из дана у дан... па да се полуди од бриге.< 
истој постељи...{S} На што ми сад такви снови, кад знам да се не могу остварити!...{S} За кога  
лослутим жубором отичу и њени најмилији снови младости, њени најдражи идеали...{S} Све, што је  
.{S} Могли су се остварити сви они лепи снови, могла сам савити гнездо, у коме бих душу одморил 
адости да <pb n="35" /> плива у срећи и сновима, да се весели животом и сунцем...{S} Нема никак 
јући се најсјајнијим надама и најслађим сновима.{S} Још није могла веровати да је то све у исти 
ојавом и држањем одговара њеним ранијим сновима.</p> <pb n="164" /> <p>— Хо, брате...{S} Овај м 
ти тих дана, а душа се занесе у слатким сновима...</p> <p>Писар и Љубица весело прижељкују у то 
вљујући брижну главу пријатним заносним сновима...</p> <p>Но Љубица не сања пријатне снове.{S}  
годишње девојче.{S} И село јој је у тим сновима изгледало друкчије, светлије, и људи су били ме 
...{S} Све, што је тако дуго стварала у сновима, чиме је најрадије душу младу напајала, почиње  
дрхтање, као последњи уздах пред тешким сном...{S} Све то навлачи жива човека на бескрајне сања 
ао да је до сад спавала дубоким уморним сном...{S} Скочи са столице, намршти се кад опази Гојка 
је који су и копали, пластили, налагали снопље...</p> <p>Љубица се разговараше, али се чешће мр 
n="156" /> <p>Живели су скромно, мирно, сносећи свако за себе своје болове, сакривајући их једн 
њега мрзело, а нечистоћу је могао мирно сносити, само да није овако изненадних посета.</p> <p>— 
у ланцима...{S} Тако и болесник гледа у сну себе здрава и весела... трчи, јури некога или подиж 
 те мисли и вуче напред...{S} Она као у сну изиђе на вратнице, па нашавши се сама у мрачном сок 
ити...</p> <p>Али истога часа она као у сну осети, да се тај фатални дан не може више избегават 
 погледајући узгред Гојка, који стајаше снужден, збуњен, <pb n="108" /> гледајући тупо како му  
ући се целом снагом, а за њима покуњен, снуждена погледа, изиђе и Гојко са писарем.</p> <p>— Ов 
е из груди.{S} Овако пак само уздахне и снуждено обори главу, осећајући немоћ и неодлучност.{S} 
или се предала каквом новом осећају, па снује пријатне заносне снове.{S} Гојко се обрте к њој,  
нце је село, навлачи се мрак... по небу снују густи облаци, скупе се у веће групе, пронесу се т 
 ћата.{S} Он се обрте и оде низа сокак, снујући даље планове.</p> <p>Гојко не виде ништа више о 
лижњем селу шпекулише, продаје сељанима со и опанке, купује од њих коже јагњеће, вуну, воће и с 
еликим, јасним, лепим словима, написано со.{S} Учитељ се с доста вештине али и муке стараше, да 
 <p>— Пхи, како можеш у овом смраду?... соба прегрејана, а он гле!.. па приђе к прозорима те их 
 стоји и гледа га...</p> <p>— Где је... соба...{S} Љубица? викну Гојко и одмах спази једна врат 
 спавао?...{S} Полако, на прстима...{S} Соба није закључана...{S} Ено ормана!{S} Ту је!...{S} С 
ше у школу, прво у Гојкову учионицу.{S} Соба беше пространа, али рђаво окренута, те не допираше 
лосни стан.{S} Пренерази се кад виде да соба опет није почишћена.{S} Већ пети дан је како наређ 
спа...</p> <p>Одједном се расветли цела соба, апи то сад није она соба у којој заспа, него она  
под прозоре са источне стране.{S} Једна соба беше осветљена...{S} Стаде разгледати прозоре... с 
и, Љубица се расположи, па стаде празна соба звонити од њенога веселог, јасног смеха.</p> <p>Пи 
расветли цела соба, апи то сад није она соба у којој заспа, него она у Београду, у железничкој  
а, уредила све, и она смрадна, одвратна соба доби сасвим други изглед.{S} Право гнездо!...{S} С 
 шта одговорити, знајући у напред да ће соба бити све гора и све нечистија, ако се он сам не пр 
ж, да су све ове згодне и лепе ствари у собама, — њене ствари, да је то њено гнездо!</p> <p>Бож 
е изненади од тога гласа и стаде насред собе, да чује боље, али се баш тада отворише спољна вра 
ам по закону право на добро озидане две собе, кујну, подрум и дан орања земље...{S} Ви ми то на 
она бунца, па се окрете к вратима друге собе, у којој је, у последње време, сам спавао.</p> <p> 
ђеном по соби.</p> <p>— Хајдемо у друге собе, да, видите.</p> <p>И Љубица проведе своје госте п 
капу и, поздравивши је у ходу, изиђе из собе.</p> <p>Она скочи са столице, држећи украс у рукам 
ка, који беше у дубоку заносу, изиђе из собе и оде.</p> <p>Љубица опет остаде сама са болеснико 
 леђа, он скочи, па на прстима изиђе из собе...{S} Нема, дакле, ништа од разговора.</p> <p>Два  
е могу да мислим.</p> <p>И она изиђе из собе, гледајући у тамне облаке, који се ношаху висином, 
ку, који такође беше устао, па изиђе из собе.</p> <p>Гојку мало одлакну кад остаде сам.{S} Скид 
/p> <p>Гојко затресе плећима и изиђе из собе, не рекавши никоме ни речи.{S} Стојан стајаше уз п 
и радила, па се опет намршти и изиђе из собе.</p> <p>Гојко се подиже и погледа по соби несвесно 
> <p>Љубица се диже, па лагано изиђе из собе; не би је целе ноћи...{S} А Стојан седе са Вељом и 
} И она се таман спремаше да побегне из собе, а Гојко уздахну тешко... необично...{S} Само се о 
врисну Љубица из свега гласа, излете из собе и стаде трчати по дворишту.</p> <p>Стојан утрча у  
еми за одлазак.</p> <p>— Никуд немој из собе излазити, док год ти то не прође, рече он Гојку. — 
е.</p> <p>Веља се намршти и прође преко собе.</p> <p>— Јеси ли луд?...{S} Плачеш као дете, кад  
... жива!...{S} Он стаде, окрете се око собе и одједном осети како се пењу ваљци уз грло, осети 
ила посао, приђе јој и одведе је на дно собе, у последњи ред клупа. </p> <p>— Тамо је, чини ми  
ратио?«... пита он, отварајући врата на соби...</p> <p>Пламичак лојанице слабо осветљава малу ч 
S} Гојко остаде сам у топлој загушљивој соби, гледајући несвесно у дугачке пукотине, које су се 
гледа и зачуди се откуд он сад у својој соби, седи на столици испод кревета, сав мокар, као да  
бица побеже у кућу, закључа се у својој соби, паде на своју девојачку постељу и горко зајеца... 
{S} Ух, мрачно, незгодно!...{S} У такој соби не мили ми се никакав рад.</p> <p>— Ваша је много  
еликом собом и »кућом", а према великој соби беше преграђена једна мања, коју су укућани звали  
сар и Љубица весело прижељкују у топлој соби, шапућући једно другому о љубави и срећи, а у то в 
ваше очајно питање стоти пут по празној соби, сливајући се са горким јецањем и тешким уздасима. 
игра, искри се чисто бело вино...{S} По соби неред...{S} Са њеног кревета разбацани јастуци, зг 
n="106" /> више не гони, он разгледа по соби несвесно, стаде као да се нешто мисли и одједном п 
стаде гледати свесније...{S} Погледа по соби, као да се нечему досећа...{S} Мучи се, напреже па 
бе.</p> <p>Гојко се подиже и погледа по соби несвесно, па се полако обрте и изиђе на врата.{S}  
, седи на столици и плаче, а он хода по соби и мршти се...{S} О, па <pb n="177" /> она страда!. 
е, али је лице још грдно.</p> <p>Иде по соби и мисли о свему, што јој пређе преко главе последњ 
. </p> <p>Веља уђе ћутећи, осврте се по соби и духну носем.</p> <p>— Пхи, како можеш у овом смр 
ута уста, па се одмаче.{S} Осврте се по соби, гледајући зар шта би радила, па се опет намршти и 
јко га погледа плашљиво, а он ходаше по соби, мрштећи се и мислећи. </p> <p>— Ђавоља посла! нас 
астог заплашеног дечка, који звераше по соби као дивљаче.</p> <pb n="16" /> <p>— Помаже ви Бог! 
се хранила.{S} Глава стаде прелетати по соби, прилазећи јој понекад тако близу, као да ће је за 
Шта је? запита он преплашено, трчећи по соби и чешући се руком по једном рамену, и ако га ту ни 
бираше и спремаше за разговор, идући по соби и трљајући чело.</p> <p>— Ја сам сву ноћ мислио... 
 јој се сагла, нешто се осврће, трчи по соби, тражећи нешто...{S} А она, не види се... само се  
убоко у месо...{S} Разлеже се врисак по соби...{S} Писар се изви, и док се он обрте да види как 
о стварима и намештају, распоређеном по соби.</p> <p>— Хајдемо у друге собе, да, видите.</p> <p 
о кревету целе ноћи, устајао и ходао по соби читаве часове, па опет легао и мислио...{S} И ништ 
ко скочи с кревета, обрте се збуњено по соби, па видевши да га не очекује никакав посао, врати  
ову кркљању, разлеже се споља, али га у соби нико не чу, а напољу пирну поветарац и однесе га н 
 што деца изиђоше и она, оставши сама у соби, замисли се, а врата се отворише лагано, у школу у 
е. </p> <p>Кад она уђе, Влајко сеђаше у соби према упаљеној свећи и преврташе неку књигу.{S} По 
 преперанд? запита га попа кад седоше у соби.</p> <p>— Преп... да, јест... свршио сам Учитељску 
ред.{S} Влајко и Љубица остадоше сами у соби.{S} Чим изиђоше њих двојица из дворишта, Љубица му 
и.</p> <p>— И ноћили су заједно... ту у соби, настави ћата, бирајући речи, и дајући им нарочит  
о живо преговараше са Стојаном у својој собици и после краћег времена јави се, као резултат пре 
а својим верним Стојаном, у оној чистој собици, па живети тако безбрижно цело лето... лежати на 
ик, уђоше у мању, светлу, лепо окречену собицу.{S} Љубица иђаше напред поскакујући, а кад отвор 
чак лојанице слабо осветљава малу чисту собицу, бацајући зраке на кревет у једном углу, над кој 
 морати становати <pb n="8" /> у једном собичку, што је подигнут у дворишту школском..{S} Пређа 
а на глави, појури преко кујне и отвори собна врата...{S} Задахну га дим од барута...{S} А доле 
 грдње на њега, али он затвори врата за собом и настави рад.</p> <p>Писар долази на коњу сваког 
pb n="142" /> врелу руку и повуче је за собом, идући и гледајући сумануто.</p> <p>— Хајдемо...  
унутра...{S} Баш тада Влајко затвори за собом врата, изиђе да види ко лупа.{S} Гојко куцну на п 
аћајући се у канцеларију и пуштајући за собом преплашена Гојка.</p> <p>— Шта је то било код вас 
 само једна црна мисао, која је покрила собом све, и живот, и осећаје, све, све... »Све изгубих 
опет иде улицом, говорећи гласно сам са собом и машући рукама.{S} Тако дође до хума над селом,  
стићете, јесте понели какву објавицу са собом? рече кмет и лице му доби неки полузваничан, пола 
у, она се охлади.{S} Одједном осети над собом сву тежину силе старијега, а необичан јој беше ов 
...« Он опет махну руком, разгледа пред собом па се опет замисли...</p> <p>Веља беше на раду ка 
а последњем камену стаде и погледа пред собом тупо, несвесно, као што гледа болесник у врућици. 
е диже са кревета, устаде и угледа пред собом Драгутина, једног лепушкастог ђака Учитељске Школ 
.{S} Збогом! и капетан га пропусти пред собом.</p> <p>Кад се Гојко нађе на улици, дахну слободн 
уздахну, скрушен, без наде, видећи пред собом све црње дане, све веће зло...</p> <pb n="81" />  
 са својом децом, весело гледајући пред собом, а напослетку, завршујући ред, натмурен и покуњен 
могаше схватити одмах, да Стојан однесе собом највећи његов страх, његово право страдање...{S}  
 и чини му се да сваки њен уздах односи собом по један део његова тешког бола, а на души му ост 
нице са обичним изразом на лицу, носећи собом нов дар Перин — скупоцен брош за груди.{S} Тако с 
оно јавља и трепери у души, заклањајући собом све: и мисао, и суђење, и друге осећаје...{S} Гле 
то проста сеоска кућа са једном великом собом и »кућом", а према великој соби беше преграђена ј 
т.{S} Он ће чекати да се то некако само собом удеси.</p> <p>Деца већ почеше долазити у школу, а 
ше попустити и проговорити по неку међу собом.{S} Истина, Гојко при том бацаше из очију муње, а 
{S} Од кад ја теби вичем свако јутро да собу чистиш и ветриш, а ти си ми направио овде читав св 
љицом за квартирину.{S} Она је погодила собу код овог Јанка за четири динара месечно, а ми јој  
ју беше сама Љубица.{S} Случајно ушла у собу да нешто узме, паде јој поглед на Гојка и она се о 
чати по дворишту.</p> <p>Стојан утрча у собу, и она оде за њим.{S} Чичи задркташе вилице и пођо 
м пред школу.{S} Ташта му одмах утрча у собу, а он предаде коње Стојану, не питајући га ништа и 
ља таман седа за ручак, а Гојко упаде у собу, задуван, занесен, гневан, са стотину осећаја.{S}  
е за раме, као мало дете, па га уведе у собу и намести на столицу.{S} Нађе му чисте преобуке, п 
ћи се.</p> <p>— А!... отеже она и оде у собу.</p> <p>Кад се распреми од пута, врати се у школу, 
 кад не чу ништа, закључа врата и оде у собу.</p> <p>Гојко брзо притрча прозору...{S} Види се,  
ао да се чуди беди невидовној, па уђе у собу, обрте кључ у брави и леже да спава... </p> </div> 
 умре.</p> <p>Лекар оде, а Љубица уђе у собу.{S} Веља се таман почео спремати за одлазак.{S} По 
кривена чистим застирачем.{S} Чим уђе у собу, девојка се скиде, па обуче једну шарену сеоску су 
е му се баш из руку!</p> <p>Гојко уђе у собу, седе и рече Стојану да прича шта је видео...</p>  
а кревет мртва Гојка, Љубица опет уђе у собу и стаде близу мртваца.{S} Знала је шта би сад треб 
е је дотрчао овамо као суманут, улете у собу и закључа се, па стаде плашљиво ослушкивати трчи л 
Пред вече, кад се мати и кћи склонише у собу и остадоше саме, отпоче горка исповест.{S} Љубица  
н се враћаше с бисагама, те сви уђоше у собу.</p> <pb n="60" /> <p>Љубица се намршти кад уђе, у 
олесна? отвори за њом врата и провири у собу ова жена, гледајући је са оним простосрдачним женс 
парица од четрнаест година, па долети у собу, загрли мајку, обаспе пољупцима милу сеју.</p> <p> 
и на сто.{S} Кад чу да је он већ ушао у собу, она узе чинију са врелом чорбом и понесе је на по 
 издам часком плату, па изволите тамо у собу, зове вас председник комисије.</p> <p>Гле, и то се 
 двоумећи: нешто је снажно вукло тамо у собу...{S} Али што ће тамо?...{S} Да изнесе на видик и  
p>Председник се мало збуни, па шмугну у собу.{S} Гојко остаде још мало да чује разговоре о ново 
 је пренела оно мало сиротиње у Гојкову собу, наместила, почистила, уредила све, и она смрадна, 
мојој кући!... па готово истрча у другу собу, закључа се тамо и леже.</p> <p>Љубица је дуго пре 
каза руком на врата која вођаху у другу собу, па затвори касу и оде кроз та врата.</p> <pb n="1 
 о чем...</p> <p>Гојко је уведе у своју собу, намести је да седне на столицу, па уздахну као од 
p>Дочека је на дворишту и уведе у своју собу, која сад беше лепо проветрена, почишћена и намешт 
буновна, не дижући очију, прође у своју собу.</p> <p>— Море, ти си болесна? отвори за њом врата 
е, и то само у вече, закључа се у своју собу, ноћи, и чим сване опет оде.{S} Он држи да тако мо 
жива!...{S} Па чим дођеш... право у ону собу...{S} Па ћемо онда нас двоје наставити весеље.{S}  
и и опреми, она га уведе у другу, чисту собу, где на средини стајаше сто, покривен белим као сн 
аквих судова, спреми леп ручак, постави совру у хладу, и позва госте да заседну.{S} Беше све ле 
 пљуска, а траје данима, недељама...{S} Сокак се раскаљао, па нигде не можеш ногом згазити од б 
То беше ћата.{S} Он се обрте и оде низа сокак, снујући даље планове.</p> <p>Гојко не виде ништа 
ахну репом живо, трже се и стругну низа сокак...{S} А дечко подвикну за њим, пратећи га очима и 
!...{S} Помоћ!... дрекну он и истрча на сокак, вичући по селу из свега гласа.</p> <p>А сунце тр 
 он отезати, па у говору баци поглед на сокак и прекиде, занеми.{S} Угледа сеоског писара, а уз 
омешан са сточним изметом.{S} Наједаред сокак се прегради густим, непровидним, огромним облаком 
опор говеда на пашњак...{S} Запрашио се сокак, прашина трепери према сунцу и прелива се од пепе 
ресајући рукама браду и даље, и оде низ сокак журно, као да га ко гони.</p> <p>Љубица се насмеј 
 збуњен;</p> <p>Они прођоше кроз сеоски сокак, по коме лежаше ситна, истуцана, лака прашина, у  
та...</p> <p>Кад изиђе Љубица из каљава сокака и ступи у пространо школско двориште, обузе је н 
аздуха.{S} Одједном, из другога, тесног сокака испаде пред њу Гојко, па како је угледа, поцрвен 
и лагано пође селом кроз мрачне и криве сокаке. </p> <p>Кад она уђе, Влајко сеђаше у соби према 
д пролете кроз вратнице и отиште се низ сокаке, осети само како му ветар шиба и фијуче поред уш 
од грознице, изиђе из куће и пожури низ сокаке право потесу...</p> <p>Одједном, на улици, код п 
 давно затворише и пријатељи замакоше у сокаке, а она се још мучи, трза се и осврће уплашено ок 
о љубави и срећи, а у то време дојурише сокаком једна кола и зауставише се далеко од школских в 
припију се...</p> <p>Гле, дечко пролази сокаком... звиждуће и маше одељаном палицом...{S} Одјед 
 <p>И она се спушта на земљу, окреће се сокаку и гледа, гледа... тупим, животињским погледом.{S 
 вратнице, па нашавши се сама у мрачном сокаку, појури напред, као да је неко гони...</p> <p>Мр 
ло приближаваше.{S} Они сврнуше у једно сокаче и мало затим нађоше се под једним хумом, што се  
ислиш о њима, шта ће бити?</p> <p>— Хе, соколе, нисам ја пророк.{S} Ту се сад нешто крупно ломи 
 јер и сам је веома слаб певач. — Иному солнце, иному луна, иному звјезди... како ли оно беше.{ 
своје ђаке, па се завуче у своје прљаво сопче, у коме беше сена и ђубрета довољно.{S} Он и Стој 
јој се пружило село.{S} Набраше зрелих, сочних, набреклих од једрине шљива, па се испеше на хум 
ђе у собу, обрте кључ у брави и леже да спава... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 
 тако, загњурио главу међу руке, као да спава...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1899 
рже као из правог сна, као да је до сад спавала дубоким уморним сном...{S} Скочи са столице, на 
дух.{S} Лице јој се изменило, као да је спавала цео дан; поглед јој мутан, нејасан, бунован...{ 
нила за то време — ни сама не зна: није спавала, није ништа мислила, ништа није осећала, око ње 
неко други у мени, а ја сам за то време спавала, нисам живела...{S} Опростите, заборавите све ш 
рата.</p> <p>— Зар још ниси устајала од спавања? ослови је мати, видећи је необучену.</p> <p>—  
лу; ту је опет обузе мрак и она продужи спавање...</p> <pb n="98" /> <p>Изјутра се пробуди с ја 
..{S} Или је био овде од јутрос, па сад спавао?...{S} Полако, на прстима...{S} Соба није закључ 
собе, у којој је, у последње време, сам спавао.</p> <p>— Хо, људи!... рече пролазећи покрај ње, 
вит.{S} Љубица није могла готово нимало спавати, а Гојко није ни тренуо.{S} Обоје су претурали  
а слушати!«...{S} Али сад осети како му спада велики, огроман терет с главе...{S} Све зло, које 
беше притисло као тешки камен, одједном спаде, нестаде га, и он се осети слободан, срећан; нема 
ад Љубица узе хартију и прочита све, па спази чак и нумеру, она се охлади.{S} Одједном осети на 
{S} Младић и по!</p> <p>Она се осврте и спази ћату где јој се примиче.{S} Би јој врло непријатн 
>Љубица плану и намршти се.{S} Писар то спази, па се обрте ћати:</p> <p>— Баш си права гејачка  
 соба...{S} Љубица? викну Гојко и одмах спази једна врата и јурну тамо.{S} За то време чини му  
покојно шетао по трави, и тек кад је њу спазио, почео је немирно тумарати, као да је у неком по 
ложење, осећа се у некој већој слободи, спали јој ланци с ногу и руку, којима беше окована, и о 
 <p>Гојко стајаше пренеражен, као да је спао с другог света, не верујући ничему томе што сад би 
, али сад у мало не прође зло, једва се спасе слабе оцене.{S} У осталом <pb n="190" /> сад јој  
их прекора, да је посаветује како да се спасе од зла, јер држаше да још нема ничега озбиљнога;  
вели, моја...{S} А докле?{S} Док нас не спетљају обоје, па... пхи! и он духну преко руке, па уђ 
дборник.{S} Чудим се како ћемо и толико спечалити.</p> <p>Отпоче се право вашарско погађање, на 
ије ваш посао!...</p> <p>— Ја, знате... списак потребних ства... ствари да саставим, замуца изн 
гледају са кметом учионице и да саставе списак свију потребних ствари, које се морају одмах наб 
сеца не примате плату?{S} Потписали сте списак само за оно мало дана у августу и за септембар.< 
н у себи, сагињући се да потпише платни списак.</p> <p>Узевши новац, он се полако упути оним не 
 дошао с кметом да му помогне саставити списак, како он рече, а у самој ствари: да мало напари  
е се, у моју уписницу.</p> <p>— Ево вам списка, па узмите озго или оздо редом...{S} Што је најб 
овај... нисам ни долазила да потписујем спискове, али сам узимала на признанице.{S} Ту су оне,  
ољство?{S} И шта је то те се писар тако сплео, збунио?...</p> <p>Писарка угледа отворену кутију 
очне причати.</p> <p>Гојко се у почетку сплетао, муцао, али му се после раздреши језик и он дос 
че цео рад одличан.{S} И Гојко се много сплете са питањима из рачуна, али њему не покварише одл 
аплаши га и збуни.</p> <p>»Сад ћу да се сплетем... чим погледам у те људе...{S} Да ли су страшн 
скривајући подсмеха.{S} А он стоји тако сплетен, збуњен, оборене главе, не знајући ни шта да ра 
{S} Она са чуђењем посматраше како онај сплетени Гојко стоји пред децом, како им живо и весело  
 се пови, додирну друга стабла, пера се сплетоше и зашушташе...{S} Они испод крушке поскакаше и 
 не буде доцкан!... </p> <p>И она трчи, сплеће се и опет трчи, али јој се чини да се не креће с 
уту боју; висока и отегнута чела, дугих спљоштених образа, црножутих страшљивих очију, које рет 
ок лежи у њој самој, и он је тако тесно спојен са њеним бићем, да се већ више не може отклонити 
но очекивану!...{S} Та она је цео живот спојила и уплела са овим осећањем, и кад би нестало њег 
ине која се спрема за легало; све се то спојило у један самобитни, нарочити звук, који се носи  
и за послом.{S} Међутим Гојко је до сад спокојно шетао по трави, и тек кад је њу спазио, почео  
итав час...</p> <p>Одједном на прозору, споља, стаде се помаљати црна чупава глава с разрогачен 
 смишљаше да се крене до председника, а споља га ловну оштар глас.{S} Он изиђе брзо, јер познад 
цу, или дављеникову кркљању, разлеже се споља, али га у соби нико не чу, а напољу пирну поветар 
тупо како му друг отвара прозоре и како споља јурну хладан, оштар ваздух. </p> <p>— Шта радиш о 
 да чује боље, али се баш тада отворише спољна врата и Влајко викну гласно:</p> <p>— Ко је то?. 
ену кладу на самој обали, па, готово не споразумевајући се, поседаше на њу.{S} Пролети слепи ми 
у, па још ако си се раније са женом што споречкао, он ти лепо забави и развесели жену, па весел 
зинуо па трчи из све снаге, а за њим се спотиче и пада Стојан, псујући мртву учитељицу и чудећи 
, али он полако, пипајући око плотова и спотичући се, дође до свога стана, који беше осветљен.{ 
а травом; вир, код кога су се намештале справе за лов, засут; све срушено, уништено, па ветар п 
укњу, на леђа метну јелече, па изиђе да справи себи што за вечеру.</p> <p>...{S}А Гојко посматр 
, тајанствено, као да се и она, уморна, спрема на починак.{S} Сутон се приближава, а ваздух пос 
та ће им Гојко рећи и ниједно се још не спрема за излазак.</p> <p>— Кажите деци нек излазе! зап 
 одједном промени у лицу; види се да се спрема за некакву изјаву, па га почело обузимати велико 
очекују, петлова и друге живине која се спрема за легало; све се то спојило у један самобитни,  
их дана.{S} Ја видим, рече он, да ми се спрема велика несрећа... неће проћи ни две недеље, а ја 
 стаде причати о оној двојици што им се спрема премештај, па дошавши тако у разговору до орлови 
.{S} Ћата погледа масним очима Ђокића и спрема се за дворбу.</p> <p>— Гледај, бре, немој да ост 
оси угарак, ложи се ватра ту на обали и спрема се доручак.{S} Родитељи им, пука сиротиња, журе  
биљно и одлучно, па видевши да се писар спрема да избаци неку пошалицу на Гојков рачун, <pb n=" 
/p> <p>— И ја ово не разумем, рече она, спремајући се да изиђе и клањајући се писару.</p> <p>Ка 
и неуморно, прикупљајући разне податке, спремајући се да спроведе кривца суду.</p> <p>Депозитар 
мени некаква страшна мржња, и ја сам се спремала да га убијем...{S} Шта нисам тада мислила, о Б 
ем.{S} Зато не оде родитељима, и ако се спремала до сад.{S} Нека, боље је да чува кућу.</p> <p> 
ничан, пола учтив израз.</p> <p>Учитељ, спреман за ове појаве, које се другима врло ретко дешав 
бица уђе у собу.{S} Веља се таман почео спремати за одлазак.{S} Понови јој све лекареве наредбе 
што? викну чича и погледа Вељу, који се спремаше да га заустави.</p> <p>— Добро, добро!...{S} И 
 се вечно страдати?...</p> <p>Влајко се спремаше да легне, кад она одједном иза његових леђа за 
к посао вршила.{S} Гојко се прибираше и спремаше за разговор, идући по соби и трљајући чело.</p 
в црвен, збуњен, отираше лице марамом и спремаше се да изиђе, али кад виде колико новаца Љубица 
а подиже десну руку, изви је у страну и спремаше се да пљесне њоме из све снаге по том туђем об 
. мртав!... мртав!...{S} И она се таман спремаше да побегне из собе, а Гојко уздахну тешко... н 
ми од пута, врати се у школу, где Гојко спремаше своју уписницу.</p> <p>— А премештаја нема?</p 
и њу, он се обрте деци, нареди им да се спреме, па их пусти кући.</p> <pb n="46" /> <p>Љубица с 
е имађаше у кући скоро никаквих судова, спреми леп ручак, постави совру у хладу, и позва госте  
 шта буде«...{S} И он, покоран судбини, спреми се за даља страдања, држећи да то тако мора бити 
вако јутро овако... па после нема ко да спреми, те се одучих.{S} А сад... добро је, добро је!.. 
ега, гости се дигоше да иду.{S} Веља се спреми да их испрати, а учитељка мора остати код детета 
рену и чини јој се застаде...{S} Она се спреми да повуче јаче... али истога тренутка нешто необ 
 да овде нема више никаква посла, па се спреми за одлазак.</p> <p>— Никуд немој из собе излазит 
 се она испрва стаде опирати а после се спреми, навуче неку велику мараму на главу и пође излас 
суседовој кући.{S} Док се Гојко обуче и спреми, Стојан доведе оседлана коња.{S} Гојко ускочи на 
осле...</p> <p>— Све то ти сам смисли и спреми шта треба, мене немој питати ни за што...{S} Ја  
тако...</p> <p>— Ево ти грош, па купи и спреми.</p> <p>Чича изиђе весео, а Гојко се спусти и ле 
о и до сад!...</p> <p>Устала је весела, спремила се, прикачила часовник на груди, пошто га је п 
свадбене ноћи, опремила се лепо, чисто; спремила све што треба да је готово, кад јој нови госпо 
} Чекаће их, вели, његова жена, која је спремила ручак, али му Влајко напомену, да тај спремљен 
учионице?{S} Колицна је моја, а кметови спремили педесет ђака.{S} Неће моћи сви стати.</p> <p>— 
а да безбрижно проживимо.{S} Све да вам спремим.</p> <p>— Ха-ха-ха... окрете Љубица у шалу.{S}  
ну гласу; он је дошао нарочито... он је спремио све, па дошао да је води на муке...</p> <p>Бого 
 му се пријатним осмехом.{S} Он се беше спремио да иде, али погледавши Љубицу, одједном седе уз 
них уозбиљи, а кад саслуша шта је писар спремио оним друговима, он плану гневом и узвикну: </p> 
тра сви ђаци ићи у цркву.{S} И ви да се спремите да, идете са вашом децом.</p> <p>»Хвала Богу,  
ј сумирати без мене.{S} Причекајте ме и спремите ручак.</p> <p>— Ха, то се већ разуме.{S} Како! 
е то, братићу мој!...</p> <p>— Можеш ли спремити што за вечеру? прекиде му учитељ дуги монолог. 
е боји испита, он зна да су деца ваљано спремљена, и то му није првина.{S} Али се боји ревизора 
а ручак, али му Влајко напомену, да тај спремљени ручак они могу и довече појести, пошто се он  
ице, ни колико имам ђака...{S} Да ли је спремљено све што треба <pb n="12" /> за отварање првог 
ењи ваздух, прелећу велика јата грлица, спремна за одлазак, а доле у трњаку, јасним и звонким г 
ла.{S} Али она ни прстом не мрдну да то спречи.{S} Напротив, реши се на отворен инат, надајући  
пљајући разне податке, спремајући се да спроведе кривца суду.</p> <p>Депозитар одмах запита Љуб 
е руке, како се дижу к лицу, па онда се спусте и млатају поред кратких кукова. </p> <p>И Љубица 
 би око поноћи она одједном склопи очи, спусти главу на јастук и заспа...</p> <p>Одједном се ра 
ако стоји у коси.{S} Изврсно!...{S} Она спусти очи и погледа у своје лице...{S} Као да је болов 
ми.</p> <p>Чича изиђе весео, а Гојко се спусти и леже на своју нову постељу...</p> <p>»И овде о 
и уздишући тешко.{S} Некакво велико зло спустило се на њену главу, и она тако очајно изгледа, к 
ају и секу два плава ока, па се на ниже спушта, превијен и мало затубаст, нос; брада му обријан 
а седнем у ово жбуње...</p> <p>И она се спушта на земљу, окреће се сокаку и гледа, гледа... туп 
робном светлошћу његови зраци... оно се спушта величанствено и мирно, као да оставља цео свет у 
лом а груди се мало брже стану дизати и спуштати...</p> <p>Веља се одмах по ручку диже и позва  
дљиво и плашљиво, а груди се подизаху и спуштаху бурно, све јаче и јаче.{S} Он је узе за руку,  
пред људе, ако наиђу?...{S} О, да тешка срама!{S} Па још ако је и она све то слушала... као Сто 
 отпусте, на свагда... са вечитим жигом срама, без повратка, без оправдања«...{S} И тог тренутк 
асништва.</p> <p>— Шта ћу, знате!...{S} Срамота је да наш човек и друг лута по селима и тражи ч 
 двоумици.{S} Беше га срамота, тешка га срамота обузе...{S} Какав ће изгледати пред овим искрен 
застаде у некаквој двоумици.{S} Беше га срамота, тешка га срамота обузе...{S} Какав ће изгледат 
 долази на коњу свакога дана.{S} Већ га срамота свраћати судници тако често, па улази с коњем п 
, гласа, али се још уздржава, јер га је срамота од сељана, који су се окупили пред судницом.</p 
к! обрте се потом Стојану, како те није срамота да се човек овако мучи код тебе жива!...</p> <p 
посла! настави Веља.{S} И како их не би срамота, макар оне тамо у Министарству!,..{S} Три разре 
 и застиђен кицош.{S} Беше поцрвенео од срамоте, па не зна куд ће очи.</p> <p>Гојко превалио св 
ТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1899.</p> </div> </front> <body> <pb n="1 
едајући и мислећи...{S} Прелети по неки сребрнаст облачак, пронесе се тихо, нечујно, преко недо 
а потеса, куда вијуга, зеленом долином, сребрнаста уска-речица...</p> <pb n="25" /> <p>А тамо д 
есец изгрејао, па трепери својом нежном сребрнастом светлошћу.{S} Зрикавци отпочели свој посао, 
, која јој обузела душу.{S} Одједном, у сред рада, учини јој се да чује са дворишта необично зв 
сме он да буде срећан?«... па цап преко средине и... готово!...{S} Као да никад није ничега ни  
јући на неким местима страховито.{S} На средини цркве, око иконе, стоје читави бокори зрела и з 
на га уведе у другу, чисту собу, где на средини стајаше сто, покривен белим као снег застирачем 
е танке, уздигнуте и оштро превијене на средини, испод њих оштро гледају и секу два плава ока,  
кићевом кукурузу... под оном крушком на средини...{S} Знаш њиву Ђокићеву... чим се изиђе из сел 
се вије и таласа велико дечје коло, а у средини стоји Гојко сасвим друкчији, достојанственији,  
азује нешто једном дечку, који је сео у средини кола.</p> <p>»Бог га видео, кад их пре научи пе 
чи четири пута.{S} Иде унаоколо, укршта средином, само да се згреје.{S} Осећа и глад, глад у же 
итила преко прошћа.{S} Од невоље удариш средином, па посред блата...</p> <p>Кад изиђе Љубица из 
а врата се отворише лагано, у школу уђе средовечан човек, обријана лица, с великим, усуканим цр 
ећи и корачи напред...{S} Изиђе пред њу средовечан човек, шиљате браде, суха лица и опале косе, 
етати и заустављати се на разним другим средствима освете.{S} Све беше испитано, у мислима пров 
 би било да ја тражим премештај у други срез?{S} Да то учиним сад одмах, док још нема опасности 
два...{S} Трећи дан долазе три човека у срез, јављају се капетану.{S} Комисија!{S} Дајте овамо  
других брига осим школе: по чешће иде у срез, свакога дана обиђе судницу, а кад се врне кући на 
 својим путом.</p> <p>Кад Гојко стиже у срез, капетан таман излази из канцеларије.{S} Видевши з 
ица, на позив новог депозитара, одоше у срез.{S} Тамо се већ многи догађаји изређали и наступил 
инити вашар!{S} Него ти сад одмах иди у срез, али немој насипом, него удари преко Јасеновца, па 
 већ није ништа.{S} Није ни тешко ићи у срез.{S} Па о оним учитељима...{S} А она учитељица, вел 
Учитељ Гојко да иде сад одмах са мном у срез, зову га...{S} Ево и позива.</p> <p>— Хм... <hi>он 
о те она не зна.{S} Да идеш сад одмах у срез, па се прво извести је ли се вратио кући онај...{S 
екакве жалбе на пређашњега писара овога среза, господина Перу... и председник опет запе, као да 
ем месеца, јер је почео с другога краја среза.{S} Тога истога дана дознали су и за Перу писара, 
 наместили?...{S} Пера Илић, писар овог среза и платодавац учитељски...{S} Хм.. да... чујемо ми 
, и Стојан уђе.</p> <p>— Ево пандура из среза...{S} Зове те да изиђеш.</p> <p>Изиђоше обојица,  
 од Бокићевих пријатеља; рече да иде из среза.</p> <p>— Отпуштен Пера писар депешом...{S} Сви у 
орили.{S} Богосав, вели, синоћ дошао из среза, па донео тај глас.</p> <p>Обоје се запрепастише. 
с платом, али тако ти је свуд, по свима срезовима.</p> <p>А Љубица само осећа како јој нешто ја 
себе оправдао. — Раструбила је по целом срезу и свима показује некакву гривну, шта ли... што је 
ике учитељице удате, управо све у целом срезу, све су са учитељима.{S} Па како лепо живе!{S} И  
ла је велика.{S} Он ти је прави газда у срезу, капетана не верма ни оволико...{S} А зао је, бра 
="127" /> <p>— Сви кажу да је он сила у срезу, да му нико ништа не може...</p> <p>Сад дође ред  
 зла.{S} Не знаш ти каква је ово сила у срезу; и капетан га се боји; тако је то, братићу мој.{S 
са учитељима, то су му једини другови у срезу.</p> <p>— Кад ти заступаш жену, какву ли она дужн 
Отпуштен Пера писар депешом...{S} Сви у срезу то говоре... веле извесно, рече он, задуван и умо 
ељски...{S} Хм.. да... чујемо ми тамо у срезу, дођоше нам после и акта о вашем постављењу...{S} 
ови Учитељског Удружења беху позвани на срески збор.{S} Гојко и Љубица се премишљаху да ли да и 
иближаваху гости.</p> <p>У двориште уђе срески писар у новој полицијској униформи, која тек беш 
 ускочи на коња, па као стрела одлете у среско место.</p> <p>Оба учитеља зинуше од чуда, пребле 
учен, избегаваше сваку прилику да се не сретне са њом.{S} Сад се већ Љубица од истине наљути.{S 
 бачени на милост овим безјацима!...{S} Срећа те држава даје плату; онако би се липсало од глад 
рчава, пропиње се уз прозор и гледа.{S} Срећа још те је опазио писара да излази на двориште, ин 
вога...</p> <p>— А зар вам је ово каква срећа, што сад овако са мном разговарате!...{S} Нисте л 
 куд ме срце вуче..{S} Тамо је сва моја срећа, мој живот, све благо моје.{S} Па зар да ја то св 
 свака сила за времена — а то је велика срећа, јер да је вечна — зло!{S} И каквих ти власти и к 
ећа да је оно све ближе и да ће се њена срећа разлетети као прах...{S} Па ипак се свакога часа  
бе кад имам, тебе...{S} Ти си ми једина срећа моја, једина и прва љубав... узвикну она, грлећи  
и млади птичићи и раширити крила домаћа срећа!...</p> <p>Почетком јуна настаде велика журба у ш 
у новом учитељском гнезду: не сија више срећа и задовољство на домаћичину лицу, не чује се љуба 
м гнезду не поврати се пређашња слога и срећа.{S} Влајко ретко кад и дође кући, а кад дође, и т 
е да ми туторишеш!{S} Коме се не свиди, срећан му пут!...</p> <p>Нису се разумели.</p> <p>Он је 
де, нестаде га, и он се осети слободан, срећан; нема више страдања, нема досадањих мука, све од 
аве шалу на рачун Гојков...{S} А Гојко, срећан што се једаред смирио, што му је у кући све весе 
S} Тек само онако: »како сме он да буде срећан?«... па цап преко средине и... готово!...{S} Као 
будеш задовољна.{S} И онда ћу и ја бити срећан, те како срећан!...{S} О, да знаш како ми је теш 
убога, и мишљаше који ли ће смртни бити срећан да је назове својом...{S} А сад... јесу ли ово њ 
{S} И онда ћу и ја бити срећан, те како срећан!...{S} О, да знаш како ми је тешко што ми те оти 
и кћер и зета са тврдом вером: да је то срећан пар и да ће веома сложно живети. »Помози Боже!«  
ву ћу те окитити златом и брилијантима, среће ми!{S} Хоћеш?...</p> <pb n="78" /> <p>И Љубица ос 
вот ми је загорчао; и онако нисам никад среће видео.{S} И свака несрећа мора да се разбије о мо 
а сруши ову, муком озидану зграду своје среће!...{S} Зар да разори сама ово, чистом љубављу исп 
а Љубичин кревет.{S} О, да дивне, ретке среће!...{S} Чудне ли лепоте и радости: приљубити се та 
рајско место, где је познао једине дане среће, милоште, задовољства.{S} Кућица се већ давно сру 
јој притрча весело, са изразом необичне среће на лицу и као мало стидећи се, сазнавајући своју  
ве преживео...{S} Скућио, окусио домаће среће, раскућио...{S} Као на електрици!...</p> <p>— Как 
о о књизи...{S} Мислио сам да нема веће среће на свету, но добити књигу.{S} Кад на два дана пре 
и иронично.</p> <p>— О, па зар има веће среће!... .{S}Ја сам најсрећнији данас!...</p> <p>Она с 
буде само мој... да и мене огреје сунце среће...{S} Јер доста се страдало, живот је већ био пос 
м брзином. »Отпуштен... премештен (камо среће!)... кажњен платом... ко зна!...{S} Али шта ће он 
соби, шапућући једно другому о љубави и срећи, а у то време дојурише сокаком једна кола и зауст 
а света, који нам не да живети у миру и срећи.{S} И сама жудиш за миром...{S} Па хајдемо, хајде 
деала о раду, о скромном гнезду и тихој срећи?{S} Да ли се то све одједном угаси под првом нава 
етају младости да <pb n="35" /> плива у срећи и сновима, да се весели животом и сунцем...{S} Не 
{S} Седи тако, сва блажена и занесена у срећи својој, па претура преко главе последње догађаје, 
вено и мирно, као да оставља цео свет у срећи, као да нигде у свету нема бола ни чемера.</p> </ 
још могао рећи. </p> <p>— Е па деде, за срећна познанства! подиже писар чашу, додирујући уз гре 
ко би то све лепо било, како би ја била срећна, потпуно срећна...{S} А зар сад нисам?{S} Јесам, 
нови господар устане, па сад, весела, и срећна, чека да се он пробуди.{S} Седи тако, сва блажен 
 Та ја сам млада, лепа... ја морам бити срећна!« И пред њеним очима пролећу сјајне, дивне слике 
 води...{S} Та она је тако срећна, тако срећна!...{S} Невидљива вила оплела је мрежу од самих љ 
цу, да је оно води...{S} Та она је тако срећна, тако срећна!...{S} Невидљива вила оплела је мре 
о било, како би ја била срећна, потпуно срећна...{S} А зар сад нисам?{S} Јесам, јесам... о, те  
 српска Мораво!...{S} Па оне безазлене, срећне дечје игре!{S} Па нарочито оно задовољство, које 
утином.{S} О, то беху неки светли дани, срећни часови... она се топила само од једнога погледа, 
даље црна прошлости!...{S} Здраво лепи, срећни животе!...</p> <p>Устала је рано после свадбене  
еби помишљала, да ће и она дочекати тај срећни дан, кад ће овако исто са својим ђацима ићи.{S}  
вих неколико недеља осећаше сав блажен, срећнији од цела света...{S} Ну, одједном он стаде опаж 
брату... <pb n="133" /> јесу ли они сад срећнији?...{S} Не, не...{S} Ах, а ја сам мислила да ст 
оложио практични испит, па гледам ко је срећнији од мене!{S} Хе, али...« И мисли његове одоше д 
школу...{S} Колико се само ту преживело срећних дана, кад је стекла нове, многобројне другаре и 
p> <p>Мајка, радосна, што јој дете тако срећно, па уздахне и погледа млађу кћер, помисливши как 
 сличне »ђачке болести« свршују.</p> <p>Срећно детињство, красна младости, нећете се никад врат 
вечно, бескрајно страдање, без иједнога срећног дана, без наде, без утехе...</p> <p>Гојкова се  
утати дуго, вечно... ћутати и сећати се срећнога и безазленог детињства...{S} Ћутати, ћутати, ћ 
Лежећи уз њене топле груди, она се сети срећнога детињства, кад беху само њих двоје деце, она и 
жена кад се руковала са њим, осећала се срећном, много срећном!{S} И данас јој срце јаче закуца 
овала са њим, осећала се срећном, много срећном!{S} И данас јој срце јаче закуца кад се сети ти 
сад већ заборави и на своју главу...{S} Срећом наиђе на њега неко момче, које растера псе и при 
и жену за рамена и изгура је напоље.{S} Срећом, Стојан се раније уклони у страну, те се не поно 
исли дан, који би му прошао на миру.{S} Срећом, данас се ништа не догоди.{S} У вече се договори 
о неће знати, осим мене.{S} Кунем ти се срећом и здрављем!... викну она узбуђено, прилазећи све 
 њу, узнемирен, зачуђен овом изненадном срећом, и не осећаше према њему ни жалости, ни мржње, н 
ошаху висином, и уздишући за изгубљеном срећом и младошћу...</p> <pb n="150" /> </div> <div typ 
адну зебњу и ствара у души расположење, срећу...</p> <pb n="90" /> </div> <div type="chapter" x 
сам... о, те како!...{S} Али ево шта ми срећу мути...{S} Лекар каже... опет ја оно!...{S} Свеје 
о оном, ко би само покушао помутити јој срећу, тешком муком стечену, давно очекивану!...{S} Та  
 коме бих душу одморила и познала праву срећу.{S} А ово... зар је ово гнездо!...{S} Он лежи ту  
 је покварен, сваки хоће да уништи туђу срећу, ма немао сам никакве користи отуда.{S} Тек само  
у на терету, а богме и да потражи своју срећу...{S} Толике учитељице удате, управо све у целом  
{S} А сад памет у главу, па чувај своју срећу!«...</p> <pb n="187" /> <p>Кад се Влајко уми и оп 
њом угибало, све је сматрало за највећу срећу на кога се она осмехне, све се то радовало, што и 
амет, а друге две трећине не могу ни да сричу...{S} За колико бих могла истрчати уз онај голи К 
з све снаге..{S} Он се поведе, поведе и сроза се у прашину, а она протрча кроз вратнице и одмах 
ка;..{S} Па није хтео да скрати:{S} Кр. срп., како се то по некад ради, него баш отегао целом ш 
сито и величанствено носити преко равна српска поља...</p> <p>Гојку кану суза из очију, али он  
ло својим зрацима...{S} О, дивна, шумна српска Мораво!...{S} Па оне безазлене, срећне дечје игр 
 доводе децу под морање.{S} Је ли то та српска жудња за просветом, за »другим очима«, о чему се 
ик П. Ранковић</p> <p>(НАГРАДИЛА МАТИЦА СРПСКА СА 100 ФОР.)</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У 
аше, важни државни изрази:{S} Краљевско-српска;..{S} Па није хтео да скрати:{S} Кр. срп., како  
оре на врху великим словима: »Краљевско-српска основна школа орловичка.{S} Бр.{S} 34.« Баш звон 
таман колико је требало.{S} Такав му је српски језик у свима разредима.{S} А неки предмет, као  
 се намештале справе за лов, засут; све срушено, уништено, па ветар преко те пусте гудуре звижд 
/p> <p>Гојко само осети како се на њега сруши цела кућа, и небо, и све...{S} Као да му неко ишч 
м осећањем...</p> <p>Па зар она сама да сруши ову, муком озидану зграду своје среће!...{S} Зар  
те, задовољства.{S} Кућица се већ давно срушила, по дворишту израсло трње и коров; плетар, у ко 
ладица, јамачно првешка, мало нежнијега срца, рикну протегнуто, па продужи пут за друштвом...{S 
ом...{S} Олакшала је чежњу материнскога срца...</p> <p>И опет мисли, и опет пролазници, и тако  
јте!...{S} Ви сте страдали због доброга срца свога... </p> <p>— Чекајте!... прекиде је Гојко од 
</p> <p>Гојко и Љубица враћаху се, пуна срца, весели и задовољни, као што се обично враћамо кад 
а љута горчина и бол, што тече из самог срца. — Он јој вели да ради свој посао, да се не плаши  
 струје, које потицаху отуд од некуд од срца... </p> <p>— А, ево мог стана, узвикну Љубица, диг 
у реч на овом окамењеном лицу и умирите срца своја... »О, ала ми је добро!...{S} О, ала ми је д 
 и прожиже живо срце, сваки јој чупа из срца делић по делић досадашње љубави и пуни празно мест 
гледа, који Љубицу свакад пресече преко срца.{S} Она се не досећа да је настало време озбиљном  
е био тај поглед: шинуо је Љубицу преко срца страшније од гујина уједа.{S} Беше у њему, у томе  
 осећаше само како јој се крави лед око срца, што се нахватао за ово неколико дана; осећаше как 
оцрвене.{S} Обузе је некаква студен око срца, и она би се радо дигла од стола, али зна да би то 
Сети се Веље са захвалношћу.{S} Истина, срце му опет зебе од какве нове беде, која га може снаћ 
S} Коса јој се стаде одвајати од главе, срце се следило, стало, не куца нимало...{S} И она се с 
о леп, сунце тако топло и весело греје, срце у грудима тако живо куца и све, све је удешено за  
де душе.{S} Груди се надимају од жудње, срце куца јаче и веселије, а ти у себи узвикујеш:{S} Ка 
{S} Дрхташе као у страховитој грозници, срце јој лупаше живо, махнито, једва се стаде прибирати 
рктање у свему телу, чим угледа Влајка; срце јој јаче, много живље закуца и она се сама некако  
нутка страшније од свега на свету...{S} Срце јој стало, чини јој се и да не дише, и најбоље би  
а, којима се највише бавила у школи.{S} Срце јој беше препуно милине и неке јаке младачке жудње 
сећа према њој још што осим жалости.{S} Срце му једнако некако пусто, али му се чини да ништа н 
речи Стојанове, али у глави опет ври, а срце се све више стеже од неког нејасног злослутног стр 
S} Осећа само како му се груди стежу, а срце лупа бурно, живо.{S} Не сме да се покрене, да мрдн 
е знала шта је тамо чека, па је стезала срце и ишла у своју »тужионицу«..{S} На дну дворишта, г 
има од јутрос, притисла им душу, стегла срце, па их тако држи, мори их без престанка.</p> <p>»Ш 
почне уздисати и навуче му се жалост на срце, а у душу уђе тешко нерасположење.{S} Ни сам не зн 
небо, и све...{S} Као да му неко ишчупа срце и однесе... остаде на том месту само пуста празнин 
 отпуштена...{S} Ах...« Љубици се стеже срце од неке зебње и опет је притиште онај тешки маглов 
зујући јасно да је душа успавана, да је срце обузето тврдом леденом кором.{S} Налактила се тако 
вим!...{S} Ви сте сувише добри, ваше је срце меко, али вам ја ништа друго не могу дати, осим зл 
и уздахну дубоко...</p> <p>— Осећало је срце моје да ти велику муку мучиш... знала сам...{S} И  
и, а ја ћу да идем својим путем, куд ме срце вуче..{S} Тамо је сва моја срећа, мој живот, све б 
још може и излечити!...{S} Стеже јој се срце од нова страха...{S} Како би било да... ах, шта ја 
е, веома пријатно и драго, од кога му и срце живље куца, али се он стара да га за сад угуши, је 
стукну... некакав страшан бол стеже јој срце, она хтеде вриснути, али се прибра и опет провири. 
вом, одговори она тихо, лагано, али јој срце лупаше да искочи из груди, а дихаше брзо, брзо као 
ешким, грозничавим заносом.{S} Нити јој срце за чим жуђаше, нити јој се у души рађаху какви осе 
 срећном, много срећном!{S} И данас јој срце јаче закуца кад се сети тих дана, а душа се занесе 
таде онога што му је испуњавало животом срце и душу.{S} Укратко, он осети да му је Љубица, поре 
тај отровни звук просеца и прожиже живо срце, сваки јој чупа из срца делић по делић досадашње љ 
не страшне црне мисли, од којих се живо срце леди, а снага се млада топи и вене...{S} Да се сам 
у, мучи га, па кад се уверила да његово срце куца само за њу, пружа му руку!..{S} Ха-ха-ха...{S 
но, ето!...{S} Па сад ти разумеј женско срце!{S} И шта је она могла до сад мислити?...{S} Не, н 
и чујући ово очајно јецање, меко женско срце не могаше одолети и њој грунуше сузе, притеже још  
S} Неке страшне речи уједају је за само срце и изазивљу црвенило на лицу, које се већ све обоји 
ожно, да не ваља... али што ћу кад само срце игра у мени, сама ми се душа весели...{S} И свега  
алишане довољан је да раскрави залеђено срце и душу да развесели.</p> <p>Школа се крену.{S} Нап 
 могло окренути, и ако је знала да њено срце никада више не може припадати ономе, који је тако  
пренеражен ћато.{S} Јадно његово рањено срце!...{S} На првом љубавном кораку мораде наићи на ов 
 њихов благотворан: залеђено, окамењено срце почиње се кравити, јер га греје блага топлина мајч 
{S} Шта је, пишти ли рањено, изневерено срце?...{S} Знам, знам, дикане мој: тешки су то боли.{S 
!...{S} Не може, мајко, зарасти исечено срце... оно је ишчупано, нема га више...{S} Да нисам по 
а једна мисао вазда жигне, као ножем, у срце и наведе му неку зебњу и страх на душу; али он одг 
прездрави и поче се љуштити, удари је у срце, па за два секунда готова!... одговори Влајко, и п 
и, супротне овима.</p> <pb n="75" /> <p>Срце јој опет поче зепсти, као оно после прве походе пи 
важније радове, кад опет нестаде мира у срцима њиховим и настадоше друкчији дани. </p> <p>Гојко 
а она већ изгуби памет и предаде се сва срцу, да је оно води...{S} Та она је тако срећна, тако  
клецаху, у глави се све више мути, а на срцу <pb n="198" /> стоји онај ледени камен, који је јо 
ди новом нараштају, како то све прима к срцу и не уме да се задовољи малим...{S} Живи с другом! 
у је некаква оштра, убиствена струја по срцу, и она се поведе...{S} Не, не... треба стајати, тр 
н сам то увиђа и обузме га велики бол у срцу, кад помисли на такав растанак...</p> <milestone u 
кроз главу као елекрина, он осети бол у срцу, па се одједном окрете и викну Стојану:</p> <p>— П 
 досадашње љубави и пуни празно место у срцу најљућим чемером, најстраснијом жудњом за осветом. 
 им се разлива нека пријатна веселост у срцу; осетише оно познато задовољство од здравља, с кој 
ли он ипак осећа неку празнину у веселу срцу своме.</p> <pb n="137" /> </div> <div type="chapte 
S} Он се осврте и на мах га обузе дивља срџба.{S} Није могао трпети женске сузе, оне су га веом 
едан тренут стаде га полагано обузимати срџба... </p> <p>— Каквој њиви?!... узвикну он зачуђено 
 детету.{S} Ко зна шта би му урадила од срџбе!...</p> <p>А Веља се смеши весело, као да је то и 
 и плачући.{S} У души јој беше и бола и срџбе и стида и гнушања страшнога, болесног, одвратног, 
с, па плану својом одважном, плаховитом срџбом.</p> <p>— Ха, пијанице једна, ти ли си то?{S} Ма 
ло...{S} Кукуруз се пови, додирну друга стабла, пера се сплетоше и зашушташе...{S} Они испод кр 
ага... глава јој клону на једно окопано стабло...{S} Кукуруз се пови, додирну друга стабла, пер 
ма попадала по лишћу, по зрелу воћу, по стаблу и трави испод њега.{S} Осећа се задах прашине, п 
еда неће ли се наћи какав трн или дебља стабљика, да не жуљи ноћу господина.{S} Радећи то, чича 
 стола деловодник, забележи тамо нешто, стави нумеру на ону исписану хартију, па је даде Стојан 
таницу, прекрсти се побожно, упали је и стави на Гојкове груди...{S} Воштаница најпре запрска,  
рата мало одшкринута...</p> <p>Чича се, ставши пред Љубицу, уозбиљи, мало се накашља па изговор 
 необичност веома чудновата.{S} Ено га, стаде у хлад под једном брезом.{S} Свраке закрешташе, п 
с...</p> <p>Одједном на прозору, споља, стаде се помаљати црна чупава глава с разрогаченим очим 
испаде пред њега, и машући живо рукама, стаде викати:</p> <p>— Има Бога, братићу, кажем ја!...{ 
сар, дркћући рукама и тресући вилицама, стаде вадити из џепа неку малу кутицу.{S} Извади је, ал 
подигнувши поцрвенело лице од узбуђења, стаде живо говорити:</p> <p>— Ви не знате, а то је мени 
нешто Стојану, који дође пред њега, па, стаде разгледати зреле шљиве и бирати једну по једну.{S 
амо, па као и да не очекиваше одговора, стаде се освртати по дворишту.</p> <p>— Овде, одговори  
 у Гојкову школу и, пошто изиђоше деца, стаде слушати заплетено и нејасно Гојково причање.{S} К 
ему, па онда Љубица, на материн захтев, стаде причати о себи, о раду у школи, како све иде лепо 
ик не приближи.{S} Њему заклецаше ноге, стаде да баца погледе у страну и, ни сам не зна како, п 
а рекне.</p> <p>— Ама чекај, господине, стаде кмет извијати слатко и речито.{S} Грехота је да о 
га она запита за савет, он се унезвери, стаде врдати очима и окретати лице од ње.</p> <p>— Како 
неко црвенило, стаде их штипати за очи, стаде се увлачити у нос, у уши, стаде падати за врат, н 
за очи, стаде се увлачити у нос, у уши, стаде падати за врат, на главу, по лицу, свуда...{S} Је 
 грудима. </p> <p>Богосав, чувши кашаљ, стаде се дизати из прашине.</p> <p>— Чекни де ти Перу п 
{S} И Гојко, као са неким предосећајем, стаде се нервозно окретати око себе, као квочка кад осе 
н ветар, помешан са влажном измаглицом, стаде га шибати по лицу.{S} Он протрља очи и махну глав 
.</p> <p>— Дивљачно је, госпођо, много, стаде га правдати његова мати.{S} Није ни излазило међу 
отребе.</p> <p>— Сиротиња смо, госпођо, стаде кмет увијати полуиронично, смејући се у себи и чу 
замисли себе обучена у најфиније одело, стаде замишљати неке нарочите манире, за које држаше да 
 према сунцу преливаше у неко црвенило, стаде их штипати за очи, стаде се увлачити у нос, у уши 
До вас... мало послом...{S} Врло нужно, стаде муцати Гојко, савијајући и гужвајући шешир у рука 
 не гони, он разгледа по соби несвесно, стаде као да се нешто мисли и одједном пљуснуше сузе из 
 Она скакуташе весело с места на место, стаде по неку песмицу да пева...{S} А после јој свану п 
аше <pb n="132" /> много мрави за врат, стаде се отресати рукама и нешто муцати.</p> <p>— Имам  
јком, истрча у ходник и видевши Љубицу, стаде пред њом, дркћући сав од љутине.{S} Она се намршт 
лим опростите...{S} Ја, знате, ’нако... стаде муцати пренеражен ћато.{S} Јадно његово рањено ср 
преко године, тако настави и на испиту: стаде викати на децу, љутити се, умало не почеше страда 
 <pb n="76" /> <p>Љубицом овлада зебња; стаде је нешто гушити у грудима; она осећа да се овога  
 неке хладноће, која је одједном обузе; стаде се окретати немирно, а образи јој час бледе, час  
ласти«.</p> <p>Гојко се још више збуни; стаде нешто муцати, одговарати, не знајући ни сам шта г 
ео, него онако...</p> <p>— А детињство? стаде га запиткивати заинтересована Љубица. — Ваљда сте 
> <p>»И од куд је баш тако тежак живот? стаде Љубица мислити.{S} Тешко је нерадницима и онима к 
а ми је добро... ала ми је добро«...{S} Стаде... маше јој руком, исто онако кад је бунцао, зове 
ане.{S} Једна соба беше осветљена...{S} Стаде разгледати прозоре... свуд навучене завесе, али о 
} Одједном скочи и изиђе у двориште.{S} Стаде ходати тамо-амо, а под ногама му шушти опало, жут 
звикну Гојко и поче долазити к себи.{S} Стаде разумевати догађаје...{S} Он могаше схватити одма 
 сад не може довољно да се наговори.{S} Стаде се хвалити својим другим разредом, јер то су само 
 брзо преко дворишта и уђе у ходник.{S} Стаде да се прибере.{S} Беше се веома уморила и узбудил 
 школски рад; Љубица изиђе за децом.{S} Стаде на прагу и дубоко удахну свеж ваздух.{S} Лице јој 
Београда, код које се хранила.{S} Глава стаде прелетати по соби, прилазећи јој понекад тако бли 
ој нешто доказивати, чему се она испрва стаде опирати а после се спреми, навуче неку велику мар 
... </p> <p>Кад се Гојко стиша, Веља га стаде запиткивати, те на тај начин сазнаде како је текл 
рчи за доктора! одговори Стојану, па га стаде сама журити.</p> <p>Чича изиђе а она остаде са бо 
амен не обухвати целу свећу, па се онда стаде тихо лелујати, као последња слабачка жртва самртн 
е сад пожури.</p> <p>Стојан оде, а Веља стаде опет ходати, премишљајући о разним плановима, кој 
} Другог излаза нема.</p> <p>Затим Веља стаде причати о оној двојици што им се спрема премештај 
је се...{S} И снага је издаде...{S} Она стаде узверено гледати око себе... »Да ли да иде у школ 
н: жалост, саучешће према Гојку.{S} Она стаде жалити овога немог јадника, који не зна ни за как 
ош више се ушепртља од овога узвика, па стаде само зверати по лицима, која га с чуђењем гледаху 
 израде.{S} Она га извади из кутије, па стаде обртати и разгледати, а очи јој не трепћу, и чини 
 Гојко се врати у школу, пусти ђаке, па стаде ходати по дворишту, стресајући се од хладноће.{S} 
 суманут, улете у собу и закључа се, па стаде плашљиво ослушкивати трчи ли ко за њим.{S} Кад се 
а, боље да је не дирам, рече у себи, па стаде прстима чешљати браду.</p> <p>— Говоре ли што за  
 и занимљивији, Љубица се расположи, па стаде празна соба звонити од њенога веселог, јасног сме 
моран, готово љут.{S} Она се склони, па стаде из кујне певати неку веселу песмицу и сипати јело 
ази да му другарица непрестано ћути, па стаде мислити како би јој проговорио коју реч.{S} Прво  
е до хума над селом, испе се на хум, па стаде тако обрнут сунцу...{S} Одједном наиђе густ, црн  
ађајима.{S} Веља је то већ све знао, па стаде мислити о лекару, да ли ће доћи сутра рано, као ш 
пођица за тебе моли, одговори писар, па стаде нудити нове пријатеље јелом и пићем.</p> <pb n="6 
им, она се исправи и седе на кревет, па стаде гледати у мрак.{S} Пред очима се непрестано ређах 
</p> <p>Љубица уздахну, обори главу, па стаде ћутећи корачати поред њега, а Гојко иђаше весео,  
е обема рукама за главу, па као махнита стаде јурити по школи, чупајући себи косе и плачући.{S} 
 изиђу напоље.{S} У прво време и Љубица стаде зачуђена и посматраше како се вије и таласа велик 
ебну кућу, подаље од школе, и ту Љубица стаде свијати своје ново гнездо, успављујући се најсјај 
товима то сад регулисати.</p> <p>Љубица стаде рачунати, па онда извади из стола чисту хартију.< 
 леву, па опет врати на десну, и најзад стаде руком требити густу браду.{S} А Љубица настави:</ 
 <p>Али јој се ономад отворише очи, кад стаде жива жена између ње и њега и с правом подиже руку 
 као обично, гледајући у земљу, али кад стаде пред њу, подиже очи и погледа је за часак, само з 
пријатељство и поверљивост, да овај сад стаде премишљати: како би било да је питам за узрок ове 
е снове.{S} Гојко се обрте к њој, па је стаде посматрати.{S} Учини му се да се из саме душе њег 
 стаде прибирати.{S} Закашља се, јер је стаде нешто гушити у грудима. </p> <p>Богосав, чувши ка 
о...</p> <p>Љубица се унезвери, опет је стаде обузимати зебња, ади досадашње узбуђење беше веће 
сутра рано, као што је обећао.{S} После стаде мислити о Гојковој болести...{S} Ово је нека јака 
 »Овако... незгодно: сами обоје!« После стаде да мисли о школском одбору и осети да га обузима  
врте, ни проговори.{S} Пандур га најпре стаде тешити и причати му како је свака сила за времена 
срце јој лупаше живо, махнито, једва се стаде прибирати.{S} Закашља се, јер је стаде нешто гуши 
риште, пусти их да се протрче а сама се стаде брисати <pb n="29" /> марамом и дувати уснама, ка 
 се обрати, али сад заборави све, па се стаде нервозно окретати око себе.{S} Председник прекиде 
аше по мало од оне првашње збиље, па се стаде и она упуштати у разговор, који је водио само циљ 
е иза оџака, где се беше прикрио, па се стаде окретати по кујни и крстити.</p> <p>— О, ’натема  
нећеш се никад истесати.</p> <p>Ћата се стаде врпољити и чудити шта је то погрешио, а писар се  
брази час зажаре час охладне.{S} Али се стаде прибирати, јер напреже вољу, те се сва предаде по 
е сети онога страшног...{S} Коса јој се стаде одвајати од главе, срце се следило, стало, не куц 
 овај занимљиви рад.</p> <p>Одједном се стаде разбијати магла, која се беше ухватила око Љубице 
не, па одмах затим пребледе, и таман се стаде домишљати шта ће сад да ради, на коју ће страну д 
е!...{S} А-а-а!... знам!«...{S} И он се стаде прибирати.{S} Одједном скочи и изиђе у двориште.{ 
им шта ће радити, а?«...</p> <p>И он се стаде предомишљати... »Нека, боље да је не дирам, рече  
о шарено и необично лепо...{S} Гојко се стаде прибирати... да, то је жена, врло млада жена, али 
у интимнији, у толико се Гојко све више стаде повлачити, док се сасвим не издвоји из њихова дру 
 према њему...{S} Следи се од страха, и стаде пажљиво мотрити...{S} Истина, ни до сад нису њихо 
сиђе на други крај, подаље од Љубице, и стаде уређивати децу.</p> <pb n="71" /> <p>И Љубица одм 
вољство.{S} Он развуче усне још јаче, и стаде руком гладити браду...</p> </div> <div type="chap 
тле, безобразна животињо! дрекну Веља и стаде се освртати да нађе своју батину.</p> <p>— Хоћеш  
суство, он се опет окрете учитељицама и стаде их нешто задиркивати.{S} Гојко то опази, па чим в 
 гледајући никога, па се обрте ђацима и стаде прегледати њихове радове, као да никога другог у  
.{S} Ааај-ах-ах-ах-ах!... зајаука она и стаде се претурати по кревету.</p> <p>Гојко отрча, онак 
ко виде да ту нема шале, па се прибра и стаде се бранити, али му то не поможе.{S} Чак не поможе 
</p> <p>Она се изненади од тога гласа и стаде насред собе, да чује боље, али се баш тада отвори 
дија!...</p> <p>Љубица изиђе на врата и стаде, не видећи ништа око себе.{S} Беше страшно поглед 
ца гледаше зачуђено у гомилу банкнота и стаде их купити и слагати једну на другу. .</p> <p>Гојк 
 изласку.{S} Гојко истрча из дворишта и стаде пред вратницама...{S} Беше сав у јакој ватри, јед 
о наћи пут за вашу школу, рече Љубица и стаде.</p> <p>Веља им објасни куда ће проћи, па се по т 
{S} И кад он доврши свој дуги монолог и стаде брисати руком лице, она му опет узе једну руку и  
Љубица из свега гласа, излете из собе и стаде трчати по дворишту.</p> <p>Стојан утрча у собу, и 
тишину, која владаше у школи.{S} Седе и стаде разгледати децу.</p> <p>Љубица приђе ближе деци,  
дрвећем, па не уђе на врата, но обиђе и стаде под један прозор.</p> <p>Јест они су...{S} По сто 
</p> <p>Гојко прими хартију, разви је и стаде читати.{S} Одједном пребледе сав, руке му се затр 
чиће; један се измаче испод њене руке и стаде се плашљиво прибијати уз матер.{S} Она се намршти 
познавши је, одједном пусти њене руке и стаде се освртати око себе, као да је нешто изгубио...{ 
 све зачуђеније и збуњеније, поцрвене и стаде дисати убрзано...{S} Обузе и њу узбуђење. — Ви не 
> <p>Доиста, Гојко поцрвене, збуни се и стаде се вртети, као год јутрос пред Љубицом.{S} Хтеде  
Гојку, махнувши му руком, па се обрте и стаде лагано ходати по школи, расветљујући неку нову и  
рском разговору, па изиђе на вратнице и стаде пред њега.</p> <pb n="131" /> <p>— Био... јест, б 
апта му неколико речи... па се одмаче и стаде га посматрати...</p> <p>Као ножем прободен, Гојко 
мо...{S} Једаред, кад пусти децу кући и стаде тако у највећем очајању по школи корачати и кршит 
жај.</p> <p>Одједном Гојко отвори очи и стаде махати шаком, као да некога зове. </p> <pb n="180 
о сумњиво <pb n="170" /> махну главом и стаде са неком зебњом погледати час једнога час другога 
!...{S} Ни свеће немаш... одговори он и стаде се окретати око себе, као да се увери, да доиста  
 са столице, па дохвати рукама наслон и стаде чекати да ћата продужи.{S} А њему се не жури, он  
а од своје учионице насмеја се весело и стаде певуцкати неку песмицу.</p> <p>Пред школом се зач 
S} Припи се <pb n="171" /> уза стакло и стаде гутати погледом овај загрљени пар, који се топио  
ку на столицу, посади се на њу уморно и стаде брисати знојаво дице.{S} Сви опет поседаше и наст 
урно испред ње...{S} Дође једно јутро и стаде пред њу: </p> <p>— Казао господин управитељ да му 
 какав ручак!... узвикну Гојко љутито и стаде скидати капут.</p> <p>— Шта је, за Бога, запита г 
т мртва Гојка, Љубица опет уђе у собу и стаде близу мртваца.{S} Знала је шта би сад требало да  
 весеље...</p> <p>Љубица подиже главу и стаде се домишљати овим речима.{S} Није их у почетку ра 
зад победи женско упорство, она плану и стаде као да ће изазвати кога на двобој, па одлучно изј 
лази облачак на чело, али се он прену и стаде се отимати од тога новога расположења.</p> <p>— С 
умесни?...{S} Она се загледа у даљину и стаде у мислима претурати дан за даном, све што је у шк 
огледавши Љубицу, одједном седе уз њу и стаде јој говорити разне бесмислице, шалећи се њеном не 
в, као у бунилу, припаде к њеном лицу и стаде је љубити дуго, бурно, сумануто...</p> <p>— Ето,  
аче за врљике, па онда дохвати палицу и стаде разгледати крушкову грану, нема ли још која зрела 
о.{S} Чим дође, затвори се у учионицу и стаде преписивати ону хартију, што је донесе од Веље.</ 
 и нејасно Гојково причање.{S} Кад овај стаде причати о јутрошњем разговору са Љубицом, Веља се 
икнута на тај посао.</p> <p>Велимир јој стаде говорити о том почетном послу.{S} Говорио је тако 
и попадаше на оближње дрвеће.{S} Путник стаде, скиде с главе прашњави шешир с опуштеним ободом, 
а око Љубице, и она, с највећим чуђењем стаде посматрати госта.{S} Шта је ово... је ли ово онај 
кне децу, да их окупи око себе, али чим стаде у дворишту, опколише је жене са децом.{S} Она поц 
евета, па с највећом грозничавом журбом стаде се облачити...{S} Тресла га је права грозница и с 
е покрете се, као мртвац...{S} Одједном стаде гледати свесније...{S} Погледа по соби, као да се 
а и мислећи о нечем упорно.{S} Одједном стаде и као да се нечем домислио, узвикну:</p> <p>— Ха, 
ло ради чега то чини.{S} И сад одједном стаде јој наликовати овај тренутак на један часак из ње 
, а он је полако обгрли, па је одједном стаде љубити тако страсно, бесно... а она му враћаше по 
ик уписа своје дете и затим чича Стојан стаде да позива једног по једног родитеља унутра.{S} Уђ 
Па то је Љубица, јест... жива!...{S} Он стаде, окрете се око собе и одједном осети како се пењу 
се чуди и гледа на прозоре.{S} После он стаде њој нешто доказивати, чему се она испрва стаде оп 
етину дана... чим дође Ускрс...{S} И он стаде жудно гледати у њено лице, очекујући са страхом и 
ији од цела света...{S} Ну, одједном он стаде опажати како се Љубица све више мења према њему.. 
нија десетина одраслијих ђака.{S} Гојко стаде за певницу, али пошто не имађаше гласа, мораде ћу 
таман каза шта је видео и знао, а Гојко стаде махати руком и опет удари у бунило.</p> <p>— За с 
и га само могло нестати!...{S} Она опет стаде, двоумећи: нешто је снажно вукло тамо у собу...{S 
S} То га за часак умири, али после опет стаде бунцати.</p> <p>Око поноћи дође Веља, и уплашен и 
а.{S} Намршти се, па оде к столу и опет стаде разгледати грану; очи јој светле живље, а усне се 
урнуше јој по целом телу, у темену опет стаде ударати необично, она не разумеваше шта се то са  
 цело му тело задркта, нарочиту слабост стаде осећати у коленима, у ногама, које дрктаху необич 
 се промени лице, али кроз један тренут стаде га полагано обузимати срџба... </p> <p>— Каквој њ 
ње.{S} Уведоше уплашена Гојка и ћата му стаде постављати питања.{S} Оптужују га за »опорочавање 
 се једва креће.{S} На последњем камену стаде и погледа пред собом тупо, несвесно, као што глед 
ата и таман да викне Стојана, а пред њу стаде Веља учитељ, насмеја се весело, па је запита!</p> 
женино цвркутање развесели га.{S} Одмах стаде сипати чорбу, одговарајући жени:</p> <p>— Знам ја 
 парчад, баци те комадиће на под, па их стаде бесно газити.</p> <p>— Ево, ево гле... животињо!. 
S} С тога се обрте Гојковој деци, па их стаде нешто запиткивати, али тако неумешно, да деца одм 
х многа познанства, која су ми ласкала, стадох се проводити весело...{S} И чим ступих на испит, 
а из тога круга, у који је она гледала, стадоше бојажљиво погледати час на њу час једно на друг 
елу, пођоше к њему, али пришавши близу, стадоше.{S} И они се зачудише необичну изгледу његову.< 
ене и збуни се, а жене почеше запевати: стадоше богорадити да им испише дете, јер су инокосне,  
ет загледа некуд у даљину, а пред очима стадоше му пролетати сећања из безазлена детињства.</p> 
 свакому све дарове.</p> <p>Затим обоје стадоше запиткивати час Гојка час Љубицу, те ови морадо 
се још више мучи и страда.</p> <p>После стадоше мисли прелетати и заустављати се на разним друг 
здравили.{S} Мајка ти рекла... и сад се стадоше ређати поруке од мајке, сестара и дође говор на 
ху некакве необичне слике.{S} Најпре се стадоше мотати некакви црни котурови, које она лено рас 
есној трци два добра коња са санкама, и стадоше пред школским вратницама.{S} Стојан истрча да о 
 беше у густом мраку, затим се котурови стадоше растезати у дужину, стварајући све веће, разнов 
S} Ту се опет некако смрачи и неки људи стадоше лупати на школским вратницама.{S} Она провири н 
а лепо...{S} Не знам!...</p> <p>Сад јој стадоше ноге одскакати од земље, усне се трзаху јаче и  
м зграби кутицу обема рукама, а очи јој стадоше на украсу као приковане...</p> <p>Беше то збиља 
{S} Љубица се досети овом смеху, па чим стадоше на пољу запита га:</p> <p>— Ви сте јамачно лепо 
 скочи и утрча у школу.{S} Одмах по том стадоше излазити уморна деца, протежући се целом снагом 
, мора бити...{S} Али шта?« И њега опет стадоше претресати некакве топле, пријатне струје, које 
 је однесен или је струлио ту на месту; стазица до реке обрасла травом; вир, код кога су се нам 
е, исплакаше се опет, па се расташе.{S} Стајала је дуго на отворену пољу, гледајући тужно за по 
разви жива дебата о говору, јер је тема стајала у вези са најбитнијим питањима из школскога рад 
Стојан утрча; лице му помодрело од дуга стајања на зими, али се у очима чита нека јака мисао, к 
, и она се поведе...{S} Не, не... треба стајати, треба издржати до краја...{S} Оно је већ дошло 
сао, која га занела и која ће без сумње стајати у вези са давном, далеком прошлошћу...{S} Старц 
евницом певаше месни учитељ, а око њега стајаху и одговараху на јектенија десетина одраслијих ђ 
реду, па му се одмах упути.{S} Са Вељом стајаху неколико млађих учитеља и две девојке.</p> <p>— 
ајном вечношћу...</p> <p>Љубица и Гојко стајаху неми, зачуђени пред овим ретким призором, очи и 
 са црним широким пругама озго на ниже, стајаше он посматрајући село, које се, окићено воћњацим 
ене наредбе, да сутра...« и тако даље — стајаше написано на тој хартији.{S} Доле потпис: »Управ 
а прескочи и истрча из школе.{S} Љубица стајаше на вратима учионице дркћући, сва пренеражена.{S 
пусти кући.</p> <pb n="46" /> <p>Љубица стајаше у ходнику док деца полако изиђоше из школе.{S}  
в улог од почетка године.</p> <p>Љубица стајаше уз њих, погледајући у страну, и опет јој не изм 
крећући поглед чешће на ону страну, где стајаше Љубица.</p> <p>Вељи као да беше мало незгодно њ 
о усрдно, па одмах оде к столу, на коме стајаше послужавник са водом и слатким од трешања.{S} Р 
 отвори, погледајући узгред Гојка, који стајаше снужден, збуњен, <pb n="108" /> гледајући тупо  
то заточење.{S} Она гледаше Гојка, који стајаше уз њу, узнемирен, зачуђен овом изненадном срећо 
а је, рођаче? запита Веља пандура, који стајаше пред степеницама, држећи коња за узду.</p> <p>— 
 осмехом на устима.</p> <p>Стојан, који стајаше више учитељице, исто онако најежен и згрчен као 
, учитељу? осврте се пандур Гојку, који стајаше блед, дркћући као прут.</p> <p>— Доћи ћу сам... 
итељ већ предаје о словима.{S} На табли стајаше великим, јасним, лепим словима, написано со.{S} 
еде у другу, чисту собу, где на средини стајаше сто, покривен белим као снег застирачем; на њем 
 из гимназије...{S} У његовој кондујити стајаше да је свршио основну школу; и он сам вазда се и 
S} И Веља не одмиче од ње, и председник стајаше са њом кад уђосмо... сви је уважавају!...{S} За 
е, не рекавши никоме ни речи.{S} Стојан стајаше уз пламен, грдећи онога дечка што их намучи уза 
шкога умора и горкога страдања...{S} Он стајаше, не могући ни речи прозборити.{S} Само му унезв 
па се онда полако приближи Гојку.{S} Он стајаше међу децом, па им говораше нешто живо машући ру 
га и онога света...</p> <p>Љубица, како стајаше испод Гојкових ногу, одједном опази да му се оч 
е не понови ономадашњи случај.{S} Гојко стајаше на вратима, блед, осећајући неку дивљу радост и 
ав протест.{S} Сиромах!...</p> <p>Гојко стајаше тако непомичан, преврташе хартију, па је одједн 
око врата и горко заплака.</p> <p>Гојко стајаше пренеражен, као да је спао с другог света, не в 
шком од камџије по актима.</p> <p>Гојко стајаше, пренеражен, зелен и блед, разрогачених очију о 
о ни очекивати.{S} Међу њима непрестано стајаше некакво страшило, које их раздвајаше и не допуш 
задовољством узе он један лесковак, што стајаше прислоњен уз дувар, јер се уверио да га мрзе ор 
но и хладно, као да га то неколико речи стају велика напора: </p> <p>— Моја је дужност да гоним 
се тако, па се само смеши, а очи јој се стакле и стоје некако необично, као да је мртва...</p>  
 покрета, без икаква знака живота...{S} Стакло!... мртав!... мртав!...{S} И она се таман спрема 
очима...{S} Припи се <pb n="171" /> уза стакло и стаде гутати погледом овај загрљени пар, који  
уги... и очи се сасвим променише, право стакло!...{S} Свршено је!...</p> <p>Кад опремише и наме 
 Ово нису обичне живе очи, ово је мртво стакло, па се само сјаји... стоји тако укочено, без пок 
 дну ракија...{S} Тамо даље оно округло стакло, у њему игра, искри се чисто бело вино...{S} По  
нове, многобројне другаре и другарице и стала се са њима играти мушких игара: ораха, крпигуза,  
 кошчато, због чега не силажаше са њега сталан израз грубости, али он ипак не уништаваше општи  
ена!...{S} Разуме се већ: ја сам постао сталан, положио практични испит, па гледам ко је срећни 
нути...{S} Образи се окаменили, очи јој стале, разрогачиле се и не могу никако да се одвоје од  
неку нервозну бојазан што се ремети ова стална тишина, на коју се човек навикао.</p> <p>На врат 
 зашла, и тога тренутка у њој се створи стална, одлука: да се све кида, да се живи пређашњим жи 
ила је утехе; у послу је угушивала онај стални страх од некакве несреће, који је обузе ових дан 
е миран човек; ваљда ће се овде станити стално — рече гост и лукаво погледа на нове колеге.</p> 
 Љубица од истине наљути.{S} Ово његово стално и одлучно држање беше јој теже од свега: писар д 
/p> <p>Најпре Љубица опази да се Влајко стално уозбиљио.{S} Није му се видела љутња на лицу, ал 
аде одвајати од главе, срце се следило, стало, не куца нимало...{S} И она се сва окаменила...{S 
ашније од свега на свету...{S} Срце јој стало, чини јој се и да не дише, и најбоље би било кад  
римао накнаду у десет динара месечно за стан и башту.{S} Гојко оде те разгледа свој нови стан,  
шту.{S} Гојко оде те разгледа свој нови стан, па се врати са одлучним захтевом: да се њему одре 
ао: да мало уреди и дотера свој жалосни стан.{S} Пренерази се кад виде да соба опет није почишћ 
учитељитца, могла сам ја може бити наћи стан и џабе, па зар онда и ви да ми не платите ништа?{S 
простран ходник упути са гостима у свој стан.{S} Дочека их једна слабуњава, ситна плавуша, позд 
ним кораком пређе двориште и оде у свој стан.{S} На вратима је дочека домаћица:</p> <p>— Еј, ве 
он друкчији.« Тако мислећи стиже у свој стан.{S} Беше то проста сеоска кућа са једном великом с 
ница... није никад до сад одлазио у њен стан.{S} Шта је то?... не чује се кукање...{S} Ноге му  
/> <p>Одоше у судницу, али се вратише у стан Љубичин без успеха.{S} Кмет их одби одлучно, чудећ 
е.</p> <p>Учитељ позва другове к себи у стан, ту одмах до цркве, и они, не смејући одрећи, одош 
ље рад, па по свршетку посла да пређу у стан.{S} Веља позва децу, па настави рад.{S} Узе да пре 
е бисаге из суднице и примите нас у ваш стан да се мало заложимо и разговоримо.{S} Госпођица, д 
о плотова и спотичући се, дође до свога стана, који беше осветљен.{S} Стојан испаде пред њега,  
ју учитељици квартирину, пошто она нема стана у школској згради.{S} Чувши то, путник се диже и  
 одбор на окупу.</p> <p>»Учитељица нема стана у школској згради« понављаше он детиње речи, кора 
колностима, саопшти Гојку да ни он нема стана, него ће морати становати <pb n="8" /> у једном с 
јко се понуди да отпрати Љубицу до њена стана.</p> <p>— Нека, молим вас, немојте...{S} Близу је 
д некуд од срца... </p> <p>— А, ево мог стана, узвикну Љубица, дигнувши главу.{S} Да је раније  
е од хладноће.{S} Стојан му са прага од стана махну руком.</p> <p>— Виде ли, братићу? они се не 
уга за кућом, она се завуче у жбуње, па стане нарицати исто онако, као што је чула своје сељанк 
} Често заборави ради чега је пошао, па стане на џуту, мисли се и напреже памћење, док се не се 
даје некакве оштре поруке за Љубицу, па стане на врата и слуша хоће ли чича онако исто оштро из 
е криво кад год га види, а нарочито кад стане да се увија око учитељице.</p> <p>— Зашто нисте и 
уни у њега из прикрајка, па кад падне и стане издисати, приђи му нек те види, нек сазна откуд д 
да врисне од бола.{S} Побегне у школу и стане ходати, кршећи руке и уздишући тешко. »О, шта сам 
оје деце, и нешто је јако вуче, али чим стане пред огледало, тргне се, јер види да се мора још  
езиме детиње и друго што треба, па опет стане да преврће.</p> <p>А Љубица се наслонила на прозо 
у ономе што сад губи...</p> <p>— Чекај, стани... за Бога!...{S} Па тек сад имамо да разговарамо 
: »О, ала ми је добро!«... </p> <p>Хеј, станите ви вечни трудбеници, што не знате ни за један ч 
болним осмехом, па му довикну:</p> <p>— Станите, куд бежите!...{S} Зар сам вам још непрестано т 
 и сви ви забринути и намучени ходите и станите овде уз ову велику и непроменљиву истину, прочи 
ка, он је миран човек; ваљда ће се овде станити стално — рече гост и лукаво погледа на нове кол 
..</p> <p>Путом, што води од железничке станице к општини орловичкој, креће се тромо и уморно ј 
Хајдемо.</p> <p>И они одоше железничкој станици, где је био одређен збор у месној школи.{S} Још 
м другом. </p> <p>— Да ли да пошљемо на станицу за месо? запитала би га она јутром.</p> <p>— Ка 
а.{S} Веља доби премештај на железничку станицу, где је оно држан збор, а на његово место одмах 
ле, очи се увукле далеко унутра у своје станиште, па гледају <pb n="207" /> отуд страшно, бесве 
јест, револвер...{S} Мати... отац...{S} Станка... моја младост!«...</p> <p>Али у место револвер 
слио чак и за нас штогод да одвојиш.{S} Станка још иде боса...</p> <p>Љубица задрхта.{S} То јој 
подлога.</p> <p>— Ево ти динар да купиш Станки опанке одмах, а ја макар и не јела за дан-два.{S 
ого пријатније било, кад би и учитељица становала у школи. »Овако... незгодно: сами обоје!« Пос 
тужионицу«..{S} На дну дворишта, где је становала, беше баштица са неколико густих жбунића.{S}  
пушкастог ђака Учитељске Школе, који је становао у истој кући и редовно је пратио у школу до аб 
јку да ни он нема стана, него ће морати становати <pb n="8" /> у једном собичку, што је подигну 
пу лаким руменилом а груди се мало брже стану дизати и спуштати...</p> <p>Веља се одмах по ручк 
ше учитељица у себи, враћајући се своме стану.{S} Разочарана је у свима својим претпоставкама и 
атим корачи и упути се за децом к своме стану.</p> <p>А Гојко брзо распусти децу и оде журно у  
:</p> <p>— Добро јутро!{S} Како у новом стану?</p> <p>— Добро јутро желим.{S} Тхе... кад није б 
рачајући к своме самохраном и невеселом стану.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18993_ 
предвиђа никаква изласка из овога целог стања.</p> <p>Са Гојком је, нарочито у последње време,  
радите?...</p> <p>— Зар ти не знаш наше стање, одговори Цветко прекорно, ломећи велика парчета  
ета — жена, јер она не познаваше њихово стање ни намере.{S} Она им одговори пријатељски:</p> <p 
и, које немају никакве везе ни са њеним стањем ни са последњим догађајима...{S} Све се испретур 
ше све више, и она се опет приближаваше стању, које личи на врућицу...{S} Поглед јој нејасан, у 
аше потпуно — како он мишљаше — његовом стању. »Туњав! заиста јесам.{S} А што, зар ја не бих мо 
, неизмерну сласт у овом новом чаробном стању душе, и она се не смири док не осети, да јој је с 
и.{S} Гојко признаде сам себи да није у стању извршити ниједну од тих мисли, да нема довољно см 
што је сад.{S} Он је не жали, он није у стању овога часа да осећа ма што.{S} Претучен је, смрвљ 
 што ново и необично, али она не беше у стању да разуме све што се око ње збива.{S} Неке страшн 
 сазнавајући своју кривицу.{S} У овакву стању било је тешко говорити ма о чем, с тога Љубица од 
родбину, а још веселија што их у овакву стању може дочекати.{S} Скакуће по кујни као шипарица о 
, у грозници и бунилу, дојурио за мном, стао пред прозор и чека... чека мене отпадницу, чека ка 
 себе како би изгледао, кад би одједном стао облетати око Љубице и удварати јој се као какав ок 
вако изненадних посета.</p> <p>— Кад си стар, пријатељу, и кад не можеш да радиш, онда ниси виш 
вет у једном углу, над којим се наднела стара суха жена, па нешто трља, вуче, шта ли ради.{S} В 
од кога му и срце живље куца, али се он стара да га за сад угуши, јер му данас и у оваким околн 
Љубица га ухвати за раме и заустави га, старајући се да му разгледа лице.</p> <p>— Можеш ли да  
олове, сакривајући их једно од другога, старајући се обоје да се покажу што веселији.{S} Разгов 
сести.{S} Гост се намести врло опрезно, старајући се да не поремети ову тишину, која владаше у  
стресе и навуче покривач на главу...{S} Старала се да више не мисли, док је не превари сан...</ 
 децу, која ће бити предмет њена рада и старања.{S} Свако се приљубило уз оца или мајку, па ни  
же главу и гледа га чудно, необично.{S} Старац се стресе од тога погледа и измиче се журно испр 
едног родитеља унутра.{S} Уђе један сед старац, погрбљен, безуб, замагљених очију, уведе једног 
отвори врата и викну Стојана.{S} Кад се старац помоли <pb n="110" /> из школе, он му нареди да  
"16" /> <p>— Помаже ви Бог! поздрави се старац, скинувши капу и наслонивши се обема рукама на д 
е, ђаволастије...{S} И кад какав свенуо старац погледа у ове чудне очи, развуче му се брк у стр 
м натоварио на врат два учитеља.</p> <p>Старац се узврпољи, уздахну дубоко, као да му откидају  
S} Учитељ се с доста вештине али и муке стараше, да навикне дечје ухо разликовању ова два гласа 
 јасно осећаше у својој близини, али се стараше да радом угуши све те мисли, да се отресе тога  
ше унутра довољно светлости.{S} Скамије старе, рађене још пре двадесет пет година; свака се иск 
у се отегле по тавану и преврташе своје старе, непретурене, мисли...</p> <p>»Да ли је толико ла 
S} Тек по неки слободнији одвојио се уз старе ђаке и слуша шта они говоре о новом учитељу.{S} Љ 
ком за врата.{S} Она је и заборавила да старешине воде оштра рачуна о владању државних службени 
кера...{S} Томе се није надао...{S} Он, стари лисац, удесио је све како ваља, и чини му се да ј 
<p>У орловичкој школи све се вратило на стари поредак, ради се озбиљно, мирно, марљиво... наста 
...{S} Она осећа како се почињу враћати стари дани мука и страдања.{S} Али докле ће се вечно ст 
лу.{S} Она му приђе слободно, као да су стари познаници и смешећи се поздрави га:</p> <p>— Добр 
ала.</p> <p>Мати јој, Смиљка, изгледаше старија од оца јој.{S} Изнурена, ослабела, лице се већ  
ј девојачких лица; то су јој другарице, старије годину дана.{S} И оне обртаху од ње главу презр 
ко.{S} Мојој деци ја заповедам, а друге старије морам слушати; није вајде.{S} Сваки има по неко 
шати; није вајде.{S} Сваки има по неког старијег, кога слуша, па тако и ја...{S} Него није то.{ 
дједном осети над собом сву тежину силе старијега, а необичан јој беше овај оштар, званичан тон 
ов друг из Учитељске Школе, годину дана старији по школи, а знали су га добро и Гојко и Веља.{S 
другови се упознаше.{S} Месни учитељ је старији човек, већ у годинама, пријатна, симпатична изг 
азговор; поред прозора промакне по неки старији ђак.{S} Људи почеше долазити.</p> <p>После пола 
м разврат и неваљалство из школе, а што старији помажу неваљалцима — њихов је грех...</p> <p>Из 
није стекла ону необичну вештину многих старијих учитеља, да целе године туку децу душмански, а 
 <p>— Е брате ово је ваљано... овако са старим друговима провести који часак за трпезом, узвикн 
рат, па лежаху овако исто уз мајку, под старим, искрзаним и дроњавим губером.{S} Под њима само  
 то све окренути на боље, да ће све ићи старим путем.{S} Зато не оде родитељима, и ако се спрем 
ену пољу, гледајући тужно за погрбљеном старицом, која се, ослањајући се на дугачак штап, удаља 
И Љубица осећа да јој се све више враћа старо расположење, осећа се у некој већој слободи, спал 
кога ти ђавола зна!...</p> <p>— Нађи ми старо одело... треба за сутра, опет прошапта Гојко, гле 
устите ми ово дете да ме надгледа овако старог и да ме што послуша, а сад га опет тражите.{S} Н 
ћа у деверство, а сам се примио да буде старојко.{S} Вељи се већ знало кумство и без договора.{ 
ала са Гојком, пред истим свештеником и старојком заверише се нови супрузи на верност.{S} Само  
ти, Вуксане, за то пешкеш твом синовцу, старом кмету, рече један одборник.{S} Он је то запео да 
 на све четири стране.</p> <p>— Шта ћу, старост је, братићу!...{S} Не може се више као некад, д 
илна; она лако преноси све незгоде, а у старости је најмилије сећање на ове дане борбе, кад се  
а ви ту, вели им он, мучите овог јадног старца.{S} Како ће, каже, да живи човек са дванаест дин 
кну Гојко разрогачених очију, стегнувши старца за раме, гледајући зажареним очима у његово лице 
/p> <p>— Аа!... па то не ваља?</p> <p>— Старци од тога страдају, а млади издрже лако, не бој се 
вези са давном, далеком прошлошћу...{S} Старцу цвокоћу зуби, нешто од зиме, а можда, а можда и  
е мати.</p> <p>— Он је, вели, сам нудио старцу, али му он одговорно: »Кад немам кћери, не треба 
с, рече Љубица, која се веома узбуни од старчева плача.</p> <p>— Добро, кад госпођица за тебе м 
иштаваше општи утисак примамљивости.{S} Стас јој беше лепо развијен, али је она сама кварила ње 
е са наврнутим стопалама унутра; цео му стас беше неприродно накривљен у страну.</p> <p>Путник  
, па одједном обави своју руку око њена стаса и приђе јој тако близу, да се нису могли гледати  
спремили педесет ђака.{S} Неће моћи сви стати.</p> <p>— Стаће... може и више, одговори он и нас 
 ђака.{S} Неће моћи сви стати.</p> <p>— Стаће... може и више, одговори он и насмеја се.</p> <p> 
</p> <p>— Ја, знате... списак потребних ства... ствари да саставим, замуца изненађен и застиђен 
а, рада и мишљења.{S} Кад га каква нова ствар заинтересује, он јој се преда сав, заборављајући  
на тај начин сазнаде како је текла цела ствар и ради чега се све започело.{S} Беше му нарочито  
 ма о чем, с тога Љубица одмах пређе на ствар.</p> <p>— Баш добро што дођосте.{S} Ишчекујем вас 
то вуче тамо, као да ме чека нека важна ствар.{S} Са вама говорим и гледам вас, а мислим о друг 
ти, али то <hi>сад</hi> није тако важна ствар...</p> <p>Него шта ова баба једнако провирује из  
меши и помишља у себи како је то красна ствар бити муж и домаћин...{S} Дочекаш добра друга и пр 
есела цела кућа!...{S} Дивна, прекрасна ствар!...{S} Још кад би Бог дао деце!...{S} Али на тој  
 и ноге му клецају!{S} То је већ обична ствар код њега, кад улази у непознато друштво...{S} А о 
о што то бива кад дуго разгледамо какву ствар, нарочито украс.{S} Кренула се у школу.{S} Време  
егову, па одмах узе да јој објасни целу ствар.</p> <p>— Смрдибуба једна!...{S} Он се нашао да с 
шним разговором, па тек после на главну ствар. — Да скувам кафу, настави она да се не би ћутало 
{S} Беше му тешко одмах прећи на главну ствар, па му баш дође овај случај као наручен.</p> <p>— 
што понети, и она као кроз сан види ону ствар, коју би требало сад узети, али је нешто, ни сама 
су те хтели чути... страдао си за свету ствар...{S} Па лепо, сети се Хуса и других.{S} А ми ћем 
ветом...{S} Од предане и заљубљене жене ствара демонску душу, која само о злу мисли.</p> <p>Ужа 
 све бриге, отклања ону досадну зебњу и ствара у души расположење, срећу...</p> <pb n="90" /> < 
е раздраженој женској уобразиљи, па јој ствара тако јасну представу, као да она све то очима гл 
ану пред очима... она осети да се у њој ствара некакво <pb n="168" /> ново, необично осећање, н 
се котурови стадоше растезати у дужину, стварајући све веће, разноврсне слике.{S} Одједном се н 
ражи идеали...{S} Све, што је тако дуго стварала у сновима, чиме је најрадије душу младу напаја 
ју!{S} А ја... са овако живом природом, стварам војнике.{S} Чудно!...{S} Али знам, то је све он 
— Ја, знате... списак потребних ства... ствари да саставим, замуца изненађен и застиђен кицош.{ 
 <p>— Па знаш како је... то су тугаљиве ствари, а оно је човек прек...{S} Нико не воли да му се 
 што?...{S} Зар се мене што тичу његове ствари?« — запита се она бојажљиво, аналишући са зебњом 
исару, избегавајући <pb n="99" /> многе ствари а понешто измишљајући, — како то већ умеју вешто 
да овај не само паметно мисли, но многе ствари унапред предвиђа.</p> <p>— О, безнадежни јуноша, 
мају, за то време деца заборављају теже ствари.</p> <p>— Истина јест, прихвати Веља живо.{S} И  
S} Боље је, знате, било свршити те лаке ствари зимус...{S} Ја то радим после подне, кад се не в 
е да се начуди откуд се појавише толике ствари, чак и чист бео покривач на столу...{S} Али је ж 
се: шта ће он овде, кад се њега школске ствари ни мало не тичу, а зна да школски одбор има дело 
S} Најпре се посвршаваше неке дружинске ствари, па после један учитељ поче држати предавање.{S} 
е згодне и лепе ствари у собама, — њене ствари, да је то њено гнездо!</p> <p>Боже, па она је то 
уверавајући како су то необично јевтине ствари у Београду, куда он иде често те носи порезу.</p 
ље ће бити, рече Гојко, сакривајући оне ствари у свој зимски капут.</p> <p>— Нека... одговори о 
о лакомислена, да је могу занети златне ствари?...{S}Да ли ће се опет одупрети бесној сили?{S}  
ека лако да наљуте, али су све то ситне ствари, које не трују човечји живот, не сметају младост 
е општине дало се на посао — оне обичне ствари које се врше пред сеобом.</p> <p>Ђокић, првак пр 
ек њен муж, да су све ове згодне и лепе ствари у собама, — њене ствари, да је то њено гнездо!</ 
а столу...{S} Али је женска глава за те ствари вешта, очас се учини позајмица, нешто се дотера  
чим.{S} А може доћи неко, ко пази на те ствари.</p> <p>— Е, јесте... сви се муче са тим...{S} О 
лава све јаче стеже и заноси.{S} Остави ствари, па опет леже.</p> <p>Око подне дође јој мати.{S 
лајковој.</p> <p>— Чудо му нису одузели ствари? запита је мати.</p> <p>— Он је, вели, сам нудио 
а Стојан, школски послужитељ, скидајући ствари с кола, објашњаваше нешто учитељу:</p> <p>Немој  
ставити списак, како он рече, а у самој ствари: да мало напари очи на лепој учитељици. — Код ње 
што мала деца распитују за непознате им ствари. — Жалите јамачно и сад?</p> <p>— Е, не могу дов 
а сам дан свадбе.{S} Како је имао много ствари, морали су узети другу, засебну кућу, подаље од  
у вишим разредима беше веома занимљивих ствари...{S} До сад се редовно у писмима извештавала о  
да, о неким суседима... и ваздан других ствари...{S} Па онда осу прекоре што су је овако остави 
ставити на понављање и утврђивање тежих ствари, које се лако забораве, нарочито рачуна...{S} Ов 
 се он сувише ревносно занео око својих ствари, те и она оде.{S} Чича Стојан, школски послужите 
ице и да саставе списак свију потребних ствари, које се морају одмах набавити.</p> </div> <div  
и.</p> <p>— Ја имам хлеба, донео сам са стварима, а ти набави које јаје, па ћемо вечерати.</p>  
ада уђоше у двориште кола са учитељевим стварима.{S} Учитељица застаде у недоумици: ваљало је п 
утник распита дечка још о многим другим стварима, које су га интересовале; тако сазнаде да је н 
аместила! рече јој сестра, гледајући по стварима и намештају, распоређеном по соби.</p> <p>— Ха 
а оном његовом пипавом мирноћом може да створи овакав живот... гле како се живо и весело разгов 
 далеко зашла, и тога тренутка у њој се створи стална, одлука: да се све кида, да се живи пређа 
не, купим порезу, па ми Богосав рече да сте дошли...{S} Дај, велим да се упознамо. </p> <p>Љуби 
или од нашег ономадашњег разговора и да сте се саветовали са колегама шта да радите.{S} Он <pb  
 вам претио мојим именом.{S} Чуо сам да сте се и ви уплашили од нашег ономадашњег разговора и д 
е овде — јер сам уверен, а и чуо сам да сте миран човек... он опет застаде, очекујући Гојкову р 
иткивати заинтересована Љубица. — Ваљда сте бар као дете проживели, у родитељској кући, са децо 
ст.</p> <p>— Играте се, децо!...{S} Шта сте се то играли?</p> <p>— Крпигуза, одговори један сме 
лепотица!..</p> <pb n="176" /> <p>— Шта сте се, море, ви учитељи, данас проскитали!{S} Што ниси 
— Зашто нисте израдили сто и таблу, кад сте радили скамије? запита Љубица кмета.</p> <p>— Израђ 
е му се она, гледајући у земљу. — Какве сте оцене добили до сад?</p> <p>— Све одличне, одговори 
p> <p>— Нисте ваљад’ испит положили, те сте још привремени?</p> <p>Гојко поцрвене и најволео би 
ече моја шумна Морава...</p> <p>— А, ви сте Моравац.?</p> <p>— Да, одговори он, а из очију му н 
ужвајући шешир у рукама.</p> <p>— А, ви сте то! узвикну капетан са очигледним интересовањем, ка 
 страшно зло.</p> <p>— Е, госпођице, ви сте тек изишли из школске клупе, а ми знамо како се у с 
је радознало у лице.{S} А ово сад... ви сте примили своју заслужену плату од државе...{S} Још д 
лице. — Ја... ја... казао сам вам... ви сте ми све!...{S} Дајте да заједно страдамо...{S} Можда 
 верујем.</p> <p>— Не верујте!...{S} Ви сте страдали због доброга срца свога... </p> <p>— Чекај 
авите ме... заборавите сасвим!...{S} Ви сте сувише добри, ваше је срце меко, али вам ја ништа д 
же и збуни се изненађена девојка.{S} Ви сте, дакле...{S} И ја сам овде постављена...{S} Љубица  
астави писар, нудећи Гојка пивом.{S} Ви сте ми тако познати.</p> <p>— Учили смо гимназију зајед 
 стадоше на пољу запита га:</p> <p>— Ви сте јамачно лепо провели детињство и младост?{S} Видим  
мо почели, од јуче...</p> <p>— Дакле ви сте задовљни данашњим одговорима? упита она бојажљиво,  
онда живот?...{S} Еј, људи, људи, какви сте ви!...</p> <pb n="166" /> <p>Љубица задржа госте на 
-ха... окрете Љубица у шалу.{S} Кога ди сте наумили заклати, да се тако брзо обогатите!{S} Нека 
 посао...{S} Нећу ни да вас питам да ли сте доиста говорили против владе... — капетан затеже ов 
и месеца не примате плату?{S} Потписали сте списак само за оно мало дана у августу и за септемб 
адвирио се на прозор...</p> <p>— Видели сте... јецаше она, не дижући главе.{S} Али сад... сад н 
 није још ни дирнут.</p> <p>— Погрешили сте много... опростите на замерци... рече му Аксо своји 
ајко, и насмеја се.</p> <p>— Знам, него сте извесно жалили?... настави Љубица запиткивати, тако 
јући лагано руке једну о другу. — Много сте погрешили, понови он, што сте веронауку оставили за 
p> <p>— Молим вас, шта ћете ви овде, ко сте ви?...{S} Зашто се плећете у оно што не разумете и  
 уклони, капетан га ослови:</p> <p>— Ко сте ви?{S} Шта тражите?...</p> <p>— Учитељ орловички... 
 и промрмља:</p> <pb n="5" /> <p>— Како сте?...</p> <p>— Е, па добро нам дош’о, господине, рече 
ости.</p> <p>— Нема ни недеља дана како сте дошли на ово место, па већ да тражите премештај, и  
p> <p>— Баш вам хвала!{S} Не знате како сте ми добро овим учинили, проговори Љубица, јер не би  
 важна практика...</p> <p>— Јест, добро сте рекли.{S} Практика, света практика!{S} Нисам ја уза 
гледа за њом, изненађен.</p> <p>— Добро сте мало пре казали: да оставимо разговор за сутра, да  
ше ми сад у судници...{S} О, брате, што сте допустили да се тако мучите без невоље!{S} Изволите 
. — Много сте погрешили, понови он, што сте веронауку оставили за мај.{S} Боље је, знате, било  
 вашом децом...{S} Хвала вам много, што сте радили с мојом децом...</p> <p>— То ми је дужност,  
а везеш? одговара му председник.{S} Што сте ви јуче ишли у Београд, него за то.{S} Море, њему с 
Зашто нисте дошли к мени раније?{S} Што сте трпели толико зло без невоље?...</p> <p>Гојко поцрв 
одни...{S} Испричајте све лепо, као што сте мени причали.{S} Ви ми рекосте, чини ми се, да је и 
/p> <p>— Баш ми је много тешко било што сте ме погрешно разумели, управо што ме нисте разумели. 
ом у раду.{S} Збиља, како иде?{S} Данас сте почели.</p> <p>— Љутила сам се много.{S} Нисам још. 
 какав је то непрекидни рад?{S} Задругу сте, чујем, отворили, па шта сад имаш тамо?...{S} Преда 
з његових руку, којима је беше обавио и стегао као клештима.</p> <p>— Сад да идемо у школу, да  
и да ослободи своју руку, коју је Гојко стегао као клештима, па вуче и јури напред.{S} Она опаж 
ла је њима од јутрос, притисла им душу, стегла срце, па их тако држи, мори их без престанка.</p 
а.{S} Само не могаше ништа проговорити: стегло га нешто у грлу, па једнако голица, и он само гл 
еда и отвара уста да нешто каже, али је стегло нешто у грлу, па не може ни гласа да пусти.{S} О 
рогутала велику дозу опијума, па јој то стегло, притисло мозак, и она пада у све веће бунило.{S 
а му сама пружи руку, коју он плаховито стегну, подржа је, па се саже и пољуби је.{S} Она као д 
ро?... дрекну Гојко разрогачених очију, стегнувши старца за раме, гледајући зажареним очима у њ 
х...{S} Шта је то?... промрмља она кроз стегнута уста, па се одмаче.{S} Осврте се по соби, глед 
их очију...{S} Нешто га у грудима дави, стеже и пење се на више, ноге му клецају, у глави читав 
!{S} И он јој, овако узбуђен и занесен, стеже колена, где беше наслонио руке.</p> <p>Љубица се  
 у живом пламену, који јој обузео тело, стеже рукама врелу главу, а мисли се само роје, роје... 
S} Доктор га још може и излечити!...{S} Стеже јој се срце од нова страха...{S} Како би било да. 
 га, него се чуди шта то бива у њој.{S} Стеже... све више стеже!...{S} Ах, па она ће да плаче!. 
 је узе за руку, па обема својим рукама стеже ту мекану, вреду ручицу.</p> <p>— Ја бих све за в 
, биће отпуштена...{S} Ах...« Љубици се стеже срце од неке зебње и опет је притиште онај тешки  
асом; усне јој задрхташе, а грло јој се стеже..{S} Опет јој у очима блесну онај апатични израз  
ад је обузима дрктање, а глава све јаче стеже и заноси.{S} Остави ствари, па опет леже.</p> <p> 
шта то бива у њој.{S} Стеже... све више стеже!...{S} Ах, па она ће да плаче!...{S} Да ли?...{S} 
ли у глави опет ври, а срце се све више стеже од неког нејасног злослутног страха.{S} Шта је то 
Љубица му се баци на груди, обгрли га и стеже грчевито, дркћући сва и тресући се од узбуђења.{S 
144" /> <p>Она скочи, узе његову руку и стеже је, гледајући га право у очи, из којих севаше нек 
уком лице, она му опет узе једну руку и стеже је силно.</p> <p>— Јест, и мени је понекад тако б 
е трже и устукну... некакав страшан бол стеже јој срце, она хтеде вриснути, али се прибра и опе 
њега нека пријатна топлина, и он весело стеже ону руку, која му је толико страдања и мука причи 
...{S} О, мили!...</p> <p>И она га опет стеже врелим уздркталим рукама...{S} Тако им прође чита 
не дише.{S} Осећа само како му се груди стежу, а срце лупа бурно, живо.{S} Не сме да се покрене 
<pb n="97" /> <p>— Куда ћемо? пита она, стежући његове ледене руке и гледајући га оним ђаволаст 
о до године у нашу кућу« одговори мати, стежући њену ручицу...{S} Па после оно заносно играње у 
и, али је знала шта је тамо чека, па је стезала срце и ишла у своју »тужионицу«..{S} На дну дво 
е две тешке руке на рамена, које почеше стезати...{S} Ватра јој плану из груди; струје многобро 
 само ту преживело срећних дана, кад је стекла нове, многобројне другаре и другарице и стала се 
традати детињи чуперци.{S} Она још није стекла ону необичну вештину многих старијих учитеља, да 
ј добротвор...{S} Обукох се, оденух се, стекох многа познанства, која су ми ласкала, стадох се  
ко се трже; пробуди га некакво необично стењање.{S} Протрља очи, послуша... јест, то је она.{S} 
, сва пренеражена.{S} Стојан се дизаше, стењући:</p> <pb n="105" /> <p>— Еј, братићу јадни... о 
оставила.</p> <p>Она изиђе и застаде на степенима.{S} Јамачно га опазише у мраку, те Влајко зас 
ђе необично весео, а и Љубица изишла до степеница у дочек.{S} Знала је да јој носи какав накит, 
 запита Веља пандура, који стајаше пред степеницама, држећи коња за узду.</p> <p>— Учитељ Гојко 
о испод покривача испаде и прескочи све степенице иа вратима, па као муња одјури суседовој кући 
е тачно у подне.{S} Силазећи низ камене степенице, она се тако повођаше у страну као да ће сад  
 то учини.{S} Али се то све заврши оним стереотипним и малодушним узвиком: ех!...</p> <p>»И ник 
увати...{S} Знаш како се вели: лакше је стећи но сачувати.</p> <p>— Ја све чиним...{S} О, ваљад 
ио у Подрињу?{S} Кад се пре ожени и чак стече козу!</p> <p>— Знаш... наша посла!{S} И мени је о 
окушао помутити јој срећу, тешком муком стечену, давно очекивану!...{S} Та она је цео живот спо 
признанице.{S} Шта је то?{S} Да ли није стигао да заведе признанице или... или не знам шта.{S}  
у, јер то му је најстарији, па је таман стигао за послугу.</p> <p>»Куд год се окренеш, свуд се  
о је тек мало јаче од пола часа како су стигли.</p> <p>Одједном поче да се смеши у себи, смеши  
оћу баш... да ту покажеш мајсторију: да стигнеш и у школу и у кујну.{S} А ја ти, брате, не воли 
 надише!...</p> <p>После дуга путовања, стигоше цркви.{S} Служба већ почета, те они и не одмори 
 она крива.</p> <pb n="179" /> <p>Једва стигоше кући.{S} Гојко већ ништа не зна за се.{S} Стоја 
сли...</p> <p>Веља беше на раду кад они стигоше.{S} Замолише га да не прекида посао, а они се н 
ћи.{S} У души јој беше и бола и срџбе и стида и гнушања страшнога, болесног, одвратног, које гр 
разом необичне среће на лицу и као мало стидећи се, сазнавајући своју кривицу.{S} У овакву стањ 
и звали младом, јер се све неког белаја стиди...{S} Ено га, видите, зацрвенео се па обара очи.{ 
е, те надвлада, и она опет обори главу, стидљиво и плашљиво, а груди се подизаху и спуштаху бур 
ком.{S} Љубица дисаше све јаче, а главу стидљиво оборила, па слободну леву руку само преноси пр 
да је онако ђачки...{S} Она обори главу стидљиво, а он је полако обгрли, па је одједном стаде љ 
не; сунце бије озго, у теме.</p> <p>Кад стиже пред вратнице, опази Богосава, који таман хтеде у 
, само да је он друкчији.« Тако мислећи стиже у свој стан.{S} Беше то проста сеоска кућа са јед 
ће ли га ко опазити са прозора.{S} Брзо стиже у Брезовац.</p> <p>Веља таман седа за ручак, а Го 
навале мисли...</p> <p>Кад свану, Гојко стиже с баба Смиљком пред школу.{S} Ташта му одмах утрч 
ше сваки својим путом.</p> <p>Кад Гојко стиже у срез, капетан таман излази из канцеларије.{S} В 
знаде, обрте право низ пут; Гојко једва стизаше за њом...{S} Али он иђаше, упирући се <pb n="17 
ном кором.{S} Налактила се тако на сто, стисла главу обема рукама као клештима, па гледа бесмис 
 је, ето, мислила да ће и њу та судбина стићи одмах прве године, али види се није суђено.{S} Бу 
} Еј, грешниче!... </p> <p>Кад се Гојко стиша, Веља га стаде запиткивати, те на тај начин сазна 
по мало сира. — Погледај мене, видиш... сто закрпа, а на опанцима десет подлога.</p> <p>— Ево т 
са њима наредио све за четири—пет дана: сто, столица, клупа, табла и т. д.{S} А сад је већ врем 
еоском постељом — шареницама и губером; сто, једна плетена столица, ковчег са рубинама, на проз 
 очи, кад му тражи квартирину.</p> <p>— Сто ти чуда, мој учитељу, имам сад на глави, па не знам 
.{S} Од мене ће на испиту да се захтева сто чуда, а ја од вас захтевам све школске потребе.</p> 
и поседаше у клупе, а председник оде за сто и отвори скуп.{S} Љубица посматраше само учитељице, 
тако исто изгрдише чичу, па поседаше за сто, који се повијаше на све четири стране.</p> <p>— Шт 
дом дрмну се у Љубичиној руци и попрска сто.</p> <p>— Е положила си испит за домаћицу.{S} Алал  
хаљиницу, извади часовник и метну га на сто, извуче <pb n="96" /> из џепа некакву црну високу к 
убока сна...</p> <p>»Што је то легла на сто?{S} Гле, плаче!...{S} А-а-а!... знам!«...{S} И он с 
>Гојко се откотура до учионице, паде на сто и остаде тако, загњурио главу међу руке, као да спа 
еселу песмицу и сипати јело, да носи на сто.{S} Кад чу да је он већ ушао у собу, она узе чинију 
 леденом кором.{S} Налактила се тако на сто, стисла главу обема рукама као клештима, па гледа б 
викну она весело, намештајући чинију на сто.</p> <pb n="192" /> <p>Проскитао си се много, па и  
ри капак, положи драгоценост пред њу на сто, па се мало измаче.</p> <p>Она погледа и одједном,  
угу, чисту собу, где на средини стајаше сто, покривен белим као снег застирачем; на њему послуж 
читељице.</p> <p>— Зашто нисте израдили сто и таблу, кад сте радили скамије? запита Љубица кмет 
играју му котурови пред очима... зелени сто...{S} А онај на врху, с дугом раздељеном брадом, се 
 врелом чорбом и понесе је на постављен сто за ручавање.</p> <p>— Хе, младићу, у мало ти нисам  
 Не чује се ништа, ама баш ништа!...{S} Стој, неки покрет и звук... као да се љубе?...{S} Јест, 
нос у траву...{S} Он вришти, кука...{S} Стој, господине Перо, да знаш како је бешчастити учитељ 
лижи па подупре леђима улазак.</p> <p>— Стој...{S} Ходи код бате...</p> <p>Љубица познаде ћатин 
 помисли он, идући кроз потес.</p> <p>— Стој, рече му Веља, кад сазнаде за данашње догађаје. —  
ма, али га писар дочепа за раме.</p> <p>Стој, смрдибубо!...{S} Умеш да чиниш пакости, а после б 
ј кући.{S} Док се Гојко обуче и спреми, Стојан доведе оседлана коња.{S} Гојко ускочи на седло,  
а рамена и изгура је напоље.{S} Срећом, Стојан се раније уклони у страну, те се не понови онома 
учионице.{S} Чим полицајац уђе у школу, Стојан истрча напоље.{S} Гојко остаде сам у топлој загу 
 и стадоше пред школским вратницама.{S} Стојан истрча да отвори вратнице и види те изненадне го 
а учионице дркћући, сва пренеражена.{S} Стојан се дизаше, стењући:</p> <pb n="105" /> <p>— Еј,  
па се полако обрте и изиђе на врата.{S} Стојан се зачуди кад га угледа оваква.</p> <p>— Што си  
вуче сточић ближе прозору, па изиђе.{S} Стојан се враћаше с бисагама, те сви уђоше у собу.</p>  
ћи.{S} Гојко већ ништа не зна за се.{S} Стојан га скиде и намести на кревет, па се исправи и по 
дворишту, стресајући се од хладноће.{S} Стојан му са прага од стана махну руком.</p> <p>— Виде  
есно и дркћући целим телом све јаче.{S} Стојан га и не погледа, иначе би се јамачно уплашио <pb 
p> <p>Два дана по том дође јој мати.{S} Стојан извести Гојка да је сад тамо у кући још већа ужу 
 из собе, не рекавши никоме ни речи.{S} Стојан стајаше уз пламен, грдећи онога дечка што их нам 
ар је мало живине по селу, па купуј.{S} Стојан ће ти и набавити и уредити, па га можеш научити  
 до свога стана, који беше осветљен.{S} Стојан испаде пред њега, и машући живо рукама, стаде ви 
етку никако, а летос јесам... често.{S} Стојан му побусао гроб великим зеленим бусењем...{S} Он 
е, да њена душа не учествује у раду.{S} Стојан је нешто запита или саопшти, а она буновно диже  
р, тражећи и у овом случају похвалу.{S} Стојан ми набавио неку дебелу кокошку, а ја рекох биће  
зреле шљиве и бирати једну по једну.{S} Стојан уђе у школу блед, збуњен.</p> <p>— Зове те госпо 
ом се отворише вратнице на дворишту.{S} Стојан приђе прозору, па одмах одскочи. </p> <p>— Ето г 
аја.</p> <p>— Шта је то, море, било?{S} Стојан дотрча к мени као луд... једва ме пусти да ручам 
S} Гојко седе на кревет и замисли се, а Стојан гледаше све чудније, вртећи главом, као да би ре 
иђе из собе; не би је целе ноћи...{S} А Стојан седе са Вељом и настави причати о последњим дога 
ђаје...{S} Он могаше схватити одмах, да Стојан однесе собом највећи његов страх, његово право с 
з све снаге, а за њим се спотиче и пада Стојан, псујући мртву учитељицу и чудећи се лудом Гојку 
ко својих ствари, те и она оде.{S} Чича Стојан, школски послужитељ, скидајући ствари с кола, об 
а учитељи остадоше још у школи.{S} Чича Стојан, чим <pb n="23" /> учитељица изиђе из школе, доч 
 она продужи гледати на прозор.{S} Чича Стојан нешто тумараше по дворишту, вичући узгред на нес 
рактични испит.</p> <p>— Где ви је чича Стојан? обрте она разговор, видевши да му то пада тешко 
p>...{S}А Гојко посматраше како се чича Стојан превија око његове постеље, како је лепо разреди 
е, немаш душека!{S} Ништа, наћи ће чича Стојан сенца... мирише ка душа да заспиш к’о јање.{S} Ј 
о дете, а препредено и ширет к’о и чича Стојан.{S} Ја га опомињем што је немирно, а оно се освр 
 одборник уписа своје дете и затим чича Стојан стаде да позива једног по једног родитеља унутра 
и ћу те ја.{S} Хе мој братићу, ако чича Стојан не види добро, може оно рукама да те напипа...{S 
пламте, црвене се као крв...</p> <p>Кад Стојан оде пред Гојка, овај већ писаше нешто љутито.{S} 
 <p>После подне таман почеше рад, а уђе Стојан и јави с прага:</p> <p>— Ево иде учитељ брезович 
исареву.</p> <p>Једне суботе у вече уђе Стојан у Љубичин разред.{S} Чича беше на великој муци:  
уче су, на пример, чим <pb n="92" /> је Стојан саопштио Гојку новост о часовнику, одлучили да о 
устиш децу кући.</p> <p>Она опази да је Стојан гледа некако у косо, некако необично, љутито.{S} 
аде...{S} Чује се кашаљ...{S} Ах, то је Стојан...{S} Кад је он дошао?...{S} Или је био овде од  
удећи га у исто време столицом, коју је Стојан изнео. — Ја сам ти бећар, додаде он гледајући Љу 
/p> <p>У том се врата отворише нагло, и Стојан уђе.</p> <p>— Ево пандура из среза...{S} Зове те 
онај велики замотуљак у крпама?...{S} И Стојан се огрће неким дугачким гуњем, крије оно под гуњ 
м познао да јој није било по вољи.{S} И Стојан тако вели.{S} Па добро, што је седела кад јој то 
а изнеше столице; одједном се ту нађе и Стојан, који ћутећи намести столице у хлад па се измаче 
амо је ваљада и њена мати, па ће доћи и Стојан с мотиком...{S} А сусед Глиша даће коња...{S} Ха 
ме беше сена и ђубрета довољно.{S} Он и Стојан слагаху се добро, а последица те слоге беше нечи 
или ће јој и Веља казати оно исто што и Стојан.{S} Али сад јој је веома незгодно да почиње разг 
кај, сад ћу ја тебе намирити. </p> <p>И Стојан га узе за раме, као мало дете, па га уведе у соб 
оли.</p> <p>— Мора, братићу!... настави Стојан са кућњег прага. — Замахни на псето, оно ће се к 
меха. </p> <p>— Наша, братићу, одговори Стојан за свога господина.{S} Наша... школска... а то т 
це, која је одједном обузе...{S} А овај Стојан чека одговор...{S} Шта да му каже?...{S} Доктор  
љно и својски...{S} Једно јутро рече им Стојан да је отпуштена она учитељица, о којој су раније 
 још ако је и она све то слушала... као Стојан, јамачно јесте.{S} И све због ње!...{S} И он још 
ури и јаукну, а он се сети да је то био Стојан, прислушкивао, па га прескочи и истрча из школе. 
Шта каже? запита Гојко шапућући, кад му Стојан предаде хартију.</p> <p>— Шта ће рећи...{S} Саже 
 <p>— Не бригај...{S} Трчи! одговори му Стојан, млатајући рукама уплашено.</p> <p>Гојко ободе к 
рам!</p> <p>— Није требало, одговори му Стојан.{S} Кад год се анатеме туку, склањај се испред њ 
сад пристанак, а иза њихових цеђа викну Стојан:</p> <p>— Не може, братићу, мени је обећала!</p> 
село, где нико не долази, па«...</p> <p>Стојан утрча; лице му помодрело од дуга стајања на зими 
куда снажно, и она се претури...</p> <p>Стојан се трже, ослушну... и одједном му дође пред очи  
 нек се сматра то као свршено...</p> <p>Стојан изиђе иза оџака, где се беше прикрио, па се стад 
ким значајним осмехом на устима.</p> <p>Стојан, који стајаше више учитељице, исто онако најежен 
оже истући.{S} Хајде сад пожури.</p> <p>Стојан оде, а Веља стаде опет ходати, премишљајући о ра 
собе и стаде трчати по дворишту.</p> <p>Стојан утрча у собу, и она оде за њим.{S} Чичи задркташ 
о прибере од гнева.</p> <p>»Што то нема Стојана?{S} Одавно је...{S} Хм...{S} Држи се она...{S}  
ча иди кући, рече кмет и махну руком на Стојана.</p> <p>Гојко непрестано преврће уписницу, разг 
отово мени се највише свиди савет нашег Стојана, проговори Гојко, осмехнувши се малко, али му с 
дно.{S} Свеједно, и онако ће дознати од Стојана колико му треба да зна.</p> <p>— Добро одговори 
!</p> <p>Она виде да Веља хоће да убије Стојана, па побеже у школу; ту је опет обузе мрак и она 
} Она провири на врата и таман да викне Стојана, а пред њу стаде Веља учитељ, насмеја се весело 
отрча, онако необучен, у школу, разбуди Стојана и посла га за коња.{S} Како ли је изгледао Гојк 
Гојко се тврдо одлучи да добро прочасти Стојана, чим прими плату.</p> <p>Љубица се смејаше с то 
оде да се оперем, прошапта она, видевши Стојана како је гледа немарно.</p> <p>— А онај оде, бра 
, кад има што пословно, преговара преко Стојана.</p> <p>И Љубица је са своје стране много допри 
чекај, рече он, па отвори врата и викну Стојана.{S} Кад се старац помоли <pb n="110" /> из школ 
вуче ваздуха...</p> <p>— Стојане!...{S} Стојане!... у помоћ, потрчи!.. врисну Љубица из свега г 
ута, па опет повуче ваздуха...</p> <p>— Стојане!...{S} Стојане!... у помоћ, потрчи!.. врисну Љу 
ави бичеви ишчупани из корена.</p> <p>— Стојане, дај ми воде да се оперем, прошапта она, видевш 
асмеја: беше му незгодно поновити израз Стојанов »низ длаку«, па то он преприча другим речима.{ 
 не дижући главе и не слушајући одговор Стојанов.{S} Извади из стола деловодник, забележи тамо  
аде послу.{S} Али је одмах прекиде глас Стојанов:</p> <p>— Господин казао скоро ће подне...{S}  
у па ућута.{S} Њега је вазда побеђивала Стојанова речитост, па и сад он немаде шта одговорити,  
} Она се хвата мислима за поједине речи Стојанове, али у глави опет ври, а срце се све више сте 
S} У вече се договори <pb n="122" /> са Стојаном да сутра рано позову Вељу.{S} Изређаше се толи 
д трчи, нешто распитује, договара се са Стојаном.</p> <p>Једнога дана вејаше снег.{S} Цела се о 
о време Гојко нешто живо преговараше са Стојаном у својој собици и после краћег времена јави се 
н, кад ће се наћи сам, са својим верним Стојаном, у оној чистој собици, па живети тако безбрижн 
ола часа, он сави једно писмо и даде га Стојану. </p> <p>— Писареву... онога, његову жену ти по 
еру на ону исписану хартију, па је даде Стојану. </p> <pb n="68" /> <p>— Носи.{S} Нека прочита  
.</p> <p>Гојко, онако суморан, наређује Стојану да трчи за бисаге, а он се даде на посао: да ма 
шћена.{S} Већ пети дан је како наређује Стојану да бар мало смахне оно сено са пода, па ето, ст 
м.{S} Чим га опази, она се бајаги обрне Стојану, и ако чиче ту нема:</p> <p>— Ју, како лепо изг 
у одмах утрча у собу, а он предаде коње Стојану, не питајући га ништа и не гледајући га.{S} При 
с руком.{S} Гојко то опази, па се обрте Стојану.</p> <p>— Је ли море, ти.{S} Од кад ја теби вич 
.{S} Гојко ускочи на седло, па се обрте Стојану.</p> <p>— Ако не дођем до сванућа, нађи коју же 
у!</p> <p>Гојко уђе у собу, седе и рече Стојану да прича шта је видео...</p> <p>Прође подне, Љу 
p> <p>— Трчи, трчи за доктора! одговори Стојану, па га стаде сама журити.</p> <p>Чича изиђе а о 
 гладан, господине?{S} Да идем да кажем Стојану нек донесе штогод за јело?...</p> <p>Опет ћутањ 
 — А ти, какав си момак! обрте се потом Стојану, како те није срамота да се човек овако мучи ко 
му је дрктао глас, може се закључити по Стојану, који онако испод покривача испаде и прескочи с 
 по својим дугим чизмама.{S} Рече нешто Стојану, који дође пред њега, па, стаде разгледати зрел 
л у срцу, па се одједном окрете и викну Стојану:</p> <p>— Потрчи!...</p> <p>Запљескаше баре од  
зму другог човека, кога младића.</p> <p>Стојану заигра обријана и обрасла кратком чекињавом кос 
а, зачуђен, Гојко.</p> <p>— И ја, знаш, стојао нодекана, на џаму, па ти после дође...{S} Оте му 
ховито.{S} На средини цркве, око иконе, стоје читави бокори зрела и зелена босиљка... мирис од  
 мати, са млађом сестрицом, у цркву.{S} Стоје оне тако у једном крају и ћуте.{S} Мати се крсти, 
па се само смеши, а очи јој се стакле и стоје некако необично, као да је мртва...</p> <p>Гојко  
ретко, гледају човека право, но већином стоје под обореним капцима.{S} Цело лице му имађаше изр 
ј повољном успеху у раду!« мишљаше она, стојећи пред прљавом испрскалом школском таблом, која ј 
аку, он одмах треба да устане, па да ми стојећи одговара.</p> <p>Досади јој се ова напрегнутост 
на по пола часа и више.{S} И сада, ево, стоји као опчарана и једнако обрће и посматра часовник  
р мало смахне оно сено са пода, па ето, стоји све као у свињцу.{S} Да узме сад да он почисти, н 
к, мали, као каква играчка...{S} Видиш, стоји велика мрља на застирачу од ормана... извесно је  
едала у децу, па се тако и замислила... стоји лепо обучена, са шеширом на глави и гледа, гледа  
во је мртво стакло, па се само сјаји... стоји тако укочено, без покрета, без икаква знака живот 
све више мути, а на срцу <pb n="198" /> стоји онај ледени камен, који је још овде у дворишту об 
p>»Не, не... то не ваља.{S} Друго...{S} Стоји он онако... наслонио руку на Љубичино раме, а ја  
причинио толики бол, сада ту уз њих, да стоји као тешки кривац и очекује казну за своја недела. 
>Гојко по дечјим погледима осети да она стоји иза њега, па одједном прекиде рад и приђе јој, гл 
е одступам од своје речи.{S} До вас све стоји... реците ми, поверите се другу...</p> <p>Она се  
и таласа велико дечје коло, а у средини стоји Гојко сасвим друкчији, достојанственији, па показ 
ћи ће прашину, опазиће га. »Најбоље нек стоји овако, помисли он.{S} Они знају да ја немам жене  
онично, не скривајући подсмеха.{S} А он стоји тако сплетен, збуњен, оборене главе, не знајући н 
ом, само за тренутак да га погледа како стоји пред страшном државном контролом и дркће због сво 
 да гледа овога уплашеног фамулуса како стоји с мотиком уз врата и гледа у кујну...{S} Што ће м 
у косу, па приђе огледалу, да види како стоји у коси.{S} Изврсно!...{S} Она спусти очи и поглед 
ма.{S} Прикачи га на груди да види како стоји, али мука: нема у школи огледала!...{S} Отвори га 
ледати у десно, али му се учини да неко стоји на отвореним вратима, па погну главу и хтеде проћ 
њем посматраше како онај сплетени Гојко стоји пред децом, како им живо и весело прича, са уста  
 устаде, он обрте главу.{S} Један дечко стоји и гледа га...</p> <p>— Где је... соба...{S} Љубиц 
 је сабља.{S} Погледа на прозор, а тамо стоји Пера писар, лупкајући камџијом по својим дугим чи 
а овој деци, и њој је необично мило што стоји са овако чистом и упарађеном децом.{S} Толико пут 
ратићу, она... учитељка..{S} Сад дотрча Стојино дете, и ја таман да пођем, а ти уђе.{S} Претури 
ићу, кажем ја!...{S} Умрла!... ка свака стока, и без свеће и без исповести...</p> <p>— Шта гово 
ваздуху...{S} Над селом се носе гласови стоке која се враћа с паше, паса и деце која их дочекуј 
S} Јутрос нас газе, братићу, и туку као стоку, као овај...{S} Их, шта ту!...{S} Краљу, братићу, 
се уми, па хтеде склонити оне украсе са стола.{S} Остави часовник у фијоку и понесе тамо и ону  
едно исто«, помисли она пролазећи поред стола, за којим се врши упис и слушајући преклињања јед 
ден око срца, и она би се радо дигла од стола, али зна да би то изазвало читаву буру...{S} Оста 
лушајући одговор Стојанов.{S} Извади из стола деловодник, забележи тамо нешто, стави нумеру на  
убица стаде рачунати, па онда извади из стола чисту хартију.</p> <p>— Па, ако ћете ми дати за т 
рвом разреду ни табле, ни рачунаљке, ни стола, просто ништа.</p> <p>— Код мене ни мапе, ни мета 
 разговор у учионици.{S} Веља седи крај стола, држећи умочено перо над хартијом, а Гојко хода п 
ма наредио све за четири—пет дана: сто, столица, клупа, табла и т. д.{S} А сад је већ време да  
ареницама и губером; сто, једна плетена столица, ковчег са рубинама, на прозору беле платнене з 
а.{S} Сви прснуше у смех и поскакаше са столица.</p> <pb n="34" /> <p>Гојко се тврдо одлучи да  
пет провири...</p> <p>Њих двоје седе на столицама једно уз друго, загрљени, приљубљени, опијени 
же ни гласа да пусти.{S} Она се диже са столице, па дохвати рукама наслон и стаде чекати да ћат 
ерите се другу...</p> <p>Она се диже са столице, раширених очију и бледа лица...{S} Нека паклен 
ала дубоким уморним сном...{S} Скочи са столице, намршти се кад опази Гојка уза се, и гледајући 
оду, изиђе из собе.</p> <p>Она скочи са столице, држећи украс у рукама, притрча прозору, па вид 
која је одједном обузе, па се одвоји од столице и пође.</p> <p>— Немој само да зна ко за мене!  
виси. </p> <pb n="41" /> <p>Деца изнеше столице; одједном се ту нађе и Стојан, који ћутећи наме 
е ту нађе и Стојан, који ћутећи намести столице у хлад па се измаче, гледајући писара онако ист 
...{S} Љубице!...</p> <p>Она се трже на столици, скочи и погледа на прозор, откуд се чуо глас.< 
да се смири на једном месту, врти се на столици, игра му, чини ми се, сваки мишић на телу.{S} М 
 и погледа унутра...{S} Ено је, седи на столици и плаче, а он хода по соби и мршти се...{S} О,  
 се откуд он сад у својој соби, седи на столици испод кревета, сав мокар, као да је тек из воде 
био...{S} Љубица <pb n="114" /> седи на столици као окамењена, чак јој и глава остала још мало  
олико сељака и мало по даље, на високој столици, једно лепо одевено женско чељаде.{S} Чим се го 
тимо? рече Гојко нудећи га у исто време столицом, коју је Стојан изнео. — Ја сам ти бећар, дода 
де у своју собу, намести је да седне на столицу, па уздахну као од велика умора и превуче шаку  
p> <pb n="69" /> <p>Гојко се намести на столицу, хтеде се осмехнути, онако ради учтивости, али  
о дете, па га уведе у собу и намести на столицу.{S} Нађе му чисте преобуке, пресвуче га, па га  
.</p> <p>И чича му сложи друго одело на столицу, а оно мокро покупи и однесе да га осуши.</p> < 
> <pb n="6" /> <p>Учитељ баци струку на столицу, посади се на њу уморно и стаде брисати знојаво 
зу, па одједном, као посечена, клону на столицу, наслони главу на руке и горко, очајно зајеца.. 
где да вас уведемо.{S} Децо, дајте коју столицу.</p> <p>»Хм, па то је он!,.. знам...{S} И гле с 
ог сувоњавог чичицу, који држаше високу столицу и чекаше ред да се поздрави са учитељем.</p> <p 
оде изишао, а Љубица седи према њему за столом, где је одмах по ручку прешла са Влајком, седи с 
</p> <p>Прође подне, Љубица још лежи на столу; почеше деца долазити у школу, она још лежи, и ви 
лике ствари, чак и чист бео покривач на столу...{S} Али је женска глава за те ствари вешта, оча 
редседник одведе Љубицу у један крај, к столу, да сврши упис и наплату улога, а Гојко угледа Ве 
ко се изменила.{S} Намршти се, па оде к столу и опет стаде разгледати грану; очи јој светле жив 
поздрави се врло усрдно, па одмах оде к столу, на коме стајаше послужавник са водом и слатким о 
воре о новом учитељу.{S} Љубица приђе к столу и наже се Гојку: </p> <pb n="17" /> <p>— Ја изиђо 
ад остадоше сами у школи, писар приђе к столу и метну на њ неке акте, разви их и обрте се Гојку 
ђе, зграби га руком за раме и привуче к столу.</p> <p>— Ово... ко је ово, а?... дрекну још јаче 
че она, хватајући га за руку и вукући к столу.</p> <p>Поглед на пријатан дим вреле чорбе и ово  
еким учтивим, финим смешењем прилази он столу, пружа руку, извињава се, моли за допуштење да по 
дан прозор.</p> <p>Јест они су...{S} По столу разбацане пилеће оглодане кости, коре и мрве од х 
е од хлеба, тањири у нереду побацани по столу, или наслагани један на други...{S} Ено и чашице  
оходе, скоро свакога дана, а у Љубичину столу гомилаху се оне црне кутије с накитима.</p> <p>Го 
аху до колена, ноге кратке са наврнутим стопалама унутра; цео му стас беше неприродно накривљен 
... зашто?!... одјекиваше очајно питање стоти пут по празној соби, сливајући се са горким јецањ 
и замишљено.</p> <p>— О, па ја нисам ни стоти део испричао.{S} То је код мене непрестано... и у 
нако</hi> свршити!... понављаше она већ стоти пут једну исту мисао.{S} Него улетех, заробих се, 
ла таква врева, као да је тамо неколико стотина жена, јер су се чули већином женски гласови.{S} 
пољуби у руку и понуди да седне.</p> <p>Стотинама питања и прекора управи она оцу, говорећи и п 
 као онај гроф, а ти ме чекаш, окружена стотином лепотица, које ти служе и клањају се твојој ле 
још из детињства... запамтио сам добро, стотину пута се потврдило, и сад верујем, тврдо верујем 
де у собу, задуван, занесен, гневан, са стотину осећаја.{S} По уплашену и необична изгледа лицу 
 сад се редовно у писмима извештавала о стоци, о суседима и вршњакињама, а сад се ограничила са 
том намести мало своју постељу, привуче сточић ближе прозору, па изиђе.{S} Стојан се враћаше с  
у кући, она остане сама и плаче на свом сточићу по читав час, или хода немирно по школи, кршећи 
.{S} Осећа се задах прашине, помешан са сточним изметом.{S} Наједаред сокак се прегради густим, 
 он погледа око себе, по поду беше само сточно ђубре.{S} Озго са крова зјапи широка баџа, кроз  
оже учинити, да је рођен само за то, да страда и трпи и да сваки има право причинити му страдањ 
о мора бити, да је се и родио за то: да страда, да се пати вечно...</p> <p>Дође и Љубица.{S} Из 
 ту једини узрок свему... он треба и да страда...{S} Ево и њега!...</p> <p>Чим се затвори двори 
мршти се...{S} О, па <pb n="177" /> она страда!...{S} И она пати!...{S} Па што је долазила овам 
алеко... само да не мисли о њима, да не страда...</p> <p>— Ах, ја сам несрећна!...{S} Никога... 
ткуд дође тане и нек се још више мучи и страда.</p> <p>После стадоше мисли прелетати и заустављ 
лепо само као мисао, да теши онога који страда, али неостварљиво, јер нема ко то извести.{S} Го 
. рече у себи.{S} Дође време да се опет страда!...{S} А ове ћу јесени тешко страдати, то знам.. 
 па то не ваља?</p> <p>— Старци од тога страдају, а млади издрже лако, не бој се.</p> <p>Веља м 
о страдање...</p> <p>А Љубица је доиста страдала много.{S} Одједном се загледа у Гојка дуго, ду 
ујем.</p> <p>— Не верујте!...{S} Ви сте страдали због доброга срца свога... </p> <p>— Чекајте!. 
аву тужно оборио, очи гледају невесело, страдалнички, а по целом лицу разлила се она суморна ме 
е огреје сунце среће...{S} Јер доста се страдало, живот је већ био постао тежак, досадан... ниј 
S} Не, не...{S} Ах, а ја сам мислила да страдам за њих, да приносим себе на жртву, а оно није.. 
ада само мени и никоме другоме.{S} Нека страдам, нек се мучим, не мари... смо кад је она моја,  
 сачувам.{S} Само гледам нашу пропаст и страдам, горко страдам...{S} Душице, чујеш ли ме, кажи  
мо гледам нашу пропаст и страдам, горко страдам...{S} Душице, чујеш ли ме, кажи само једну реч. 
ви то.{S} Коме је сад до тога!...{S} Ми страдамо, овај... и како ћу рећи, оногај... као два муч 
. ви сте ми све!...{S} Дајте да заједно страдамо...{S} Можда ће се Бог и нама окренути... кад з 
ету правде и истине!...{S} Докле ће ова страдања и муке?...{S} Боже, има ли те!«... узвикује ја 
оне ударце камџијом, оно понижење и сва страдања...</p> <p>— Господине Гојко, рече писар улазећ 
о сам.{S} Па ево и сад, после оволикога страдања... гле сад, шта је преда мном!{S} Кажем вам... 
 у задовољству и одмори се од оноликога страдања и патњи, што их претури за годину дана...{S} О 
аву...{S} Страшно!...{S} Поред толикога страдања, <pb n="159" /> још и то... да буде врхунац му 
 пређашњи израз тешкога умора и горкога страдања...{S} Он стајаше, не могући ни речи прозборити 
о?...{S} Да изнесе на видик и њој своја страдања, свој пораз... да јој да прилике да ликује над 
дао!...{S} Да знате како су тешка дечја страдања, нарочито јадне, сиромашне, деце, која су без  
данас добио потпуну освету за сва тешка страдања своја.{S} Победио је и њега и њу, оборили су п 
 он, покоран судбини, спреми се за даља страдања, држећи да то тако мора бити, да је се и родио 
он се осети слободан, срећан; нема више страдања, нема досадањих мука, све оде, као кад гране ј 
бица, поред <pb n="120" /> свију чуда и страдања, дража и милија од свега на свету...{S} Само м 
ако се почињу враћати стари дани мука и страдања.{S} Али докле ће се вечно страдати?...</p> <p> 
ја ништа друго не могу дати, осим зла и страдања.{S} Тако сам несрећна рођена!...{S} Бог ме је  
 туге, ни жалости, ни жудње, ни патње и страдања, ни прекора, ни радости... ничега, ничега!...{ 
 сам, и неће се бојати никаквих мука ни страдања...</p> <p>Љубица се показа на испиту необично  
лавно: сви су изгледи да више неће бити страдања...{S} О, само да се поживи на миру!...</p> <p> 
есело стеже ону руку, која му је толико страдања и мука причинила.{S} Само не могаше ништа прог 
 знао сам да ћу пропасти, јер није било страдања, нисам <pb n="146" /> нимало страдао...{S} И п 
већи терет, све љући бол...</p> <p>»Иду страдања, видим ја...{S} Али зашто не могу да видим све 
као да је тим покретом заклања од свију страдања и недаћа, што су је опколиле.</p> <p>— Јаднице 
о, трљајући руком бледо чело. — Ваша су страдања неизмерна... ви се то откупљујете...{S} Вечна  
ти од тога новога расположења.</p> <p>— Страдање... разуме се.{S} Па баш то и јесте оно што вам 
штогод непријатно.{S} Већ се навикао на страдање, па не може да замисли дан, који би му прошао  
и се одједном свију мука, збаци са себе страдање и патњу и оде са овога света.</p> <pb n="183"  
нута били као убијени.{S} Зар и то није страдање!...</p> <p>Гојко се трже; поче опет да му наил 
 бити?...{S} Да ли је требало коме моје страдање... оцу, мајци, брату... <pb n="133" /> јесу ли 
собом највећи његов страх, његово право страдање...{S} Па то се више неће страдати?... запита с 
викиваше јадник гласно. — Боже, оволико страдање!...</p> <p>— Зашто... зашто?!... одјекиваше оч 
еда је оштро, на лицу му исписано горко страдање и умор.{S} Одговори јој врло лагано и хладно,  
а, на лицу му још јаче запечаћено горко страдање, и кад писар подиже руку с камџијом, и он несв 
крвавих очију...{S} Беспомоћно детињско страдање и нека дивљина беху исписани на његову лицу... 
на коме су исписане велике муке и тешко страдање...</p> <p>А Љубица је доиста страдала много.{S 
 дух са онога света дошао да гледа њено страдање, пропаст?...{S} Ево га ближе... још ближе...{S 
и ја патио, па да гледам једаред и њено страдање.</p> <p>— А ти, чини ми се, не виде писара?</p 
} И онда настаје дуго, вечно, бескрајно страдање, без иједнога срећног дана, без наде, без утех 
 мањом, али оштром казном...{S} И за то страдање добио сам одмах две кондиције и... и... тамо ј 
 опет, видите ли... сад ми је мило и то страдање и све...{S} Тиме сам вас откупио, то је моја п 
 трпи и да сваки има право причинити му страдање, само ако му то савест допушта...{S} Осећајући 
..{S} Видите, и њега сам откупио својим страдањем!...{S} Пред моје ступање у Учитељску Школу, у 
намрштеним челима, са лицима онакаженим страдањима и патњом; и ви, јадници, што изгубисте образ 
ле дане, налазећи у раду олакшице своме страдању.{S} Гојко је избегаваше да јој не постане још  
 <p>Љубица плану.{S} У таквој несрећи и страдању нађе се још снаге за терање ината.</p> <p>— И  
 се управитељ.{S} Нису те хтели чути... страдао си за свету ствар...{S} Па лепо, сети се Хуса и 
 ме казни за неред.{S} О, како сам тада страдао!...{S} Да знате како су тешка дечја страдања, н 
b n="145" /> то је ништа... али што сам страдао!...{S} И после два дана дођох, весео, са испита 
!...{S} Никад!...{S} Зар ја нисам много страдао?...{S} Зар су оно мале муке биле!...{S} Па опет 
о страдања, нисам <pb n="146" /> нимало страдао...{S} И пропао сам.{S} Па ево и сад, после овол 
идите... сад знате и ви зашто сам зимус страдао.{S} Тако је морало бити!...{S} Иначе... иначе н 
5" /> <p>— Еј, братићу јадни... обојица страдасмо!...{S} Ја зле напасти, мајко моја!...</p> <p> 
 чувај своја леђа, јер сад могу најгоре страдати.</p> <p>Гојко га погледа плашљиво, а он ходаше 
право страдање...{S} Па то се више неће страдати?... запита се он бојажљиво и погледа око себе  
ати на децу, љутити се, умало не почеше страдати детињи чуперци.{S} Она још није стекла ону нео 
жем...{S} За велику добит мора се много страдати... много, много! </p> <p>— То сам ја велика до 
пет страда!...{S} А ове ћу јесени тешко страдати, то знам... јер сам летос благовао...{S} То се 
ка и страдања.{S} Али докле ће се вечно страдати?...</p> <p>Влајко се спремаше да легне, кад он 
 ми таква!?...{S} Јаднице моја, ти опет страдаш?... дочека је мати са сузама и зачуђеним поглед 
ечено да га допратим.</p> <p>— А, дакле стражарно!{S} Кажи ти господину Пери да овај човек није 
зора: кад пси салетеше јадника са свију страна, а он се само обрће и баца ногама у страну, и ак 
но светлуцају испод меснатих капака; са стране око очију кожа се почела брчкати, те даје целом  
тлији дани.{S} Сад се баца око на многе стране, а има се на чем, у пространом Београду, заустав 
о крушке...{S} Хм, треба обићи са друге стране, откуд је кукуруз до саме крушке, а одовуд је по 
 дар Божји, само кад је човек и с друге стране задовољан.{S} О... а ја сам тако мало желела!... 
ко Стојана.</p> <p>И Љубица је са своје стране много допринела, да се хладноћа међу њима увећа, 
олицијским тоном, па онда, као са своје стране, настави:{S} Понео сам га узгред, да не шиљемо н 
е читава дебата, те чак и наше зараћене стране морадоше попустити и проговорити по неку међу со 
 веран, а мени неће бити рђаво од њихне стране.{S} Тако је то, братићу мој.</p> <p>Гојко и Љуби 
е, па одмах зађе под прозоре са источне стране.{S} Једна соба беше осветљена...{S} Стаде разгле 
{S} Ова му се мисао, поред своје смешне стране, ипак свиде и он већ замисли себе обучена у најф 
ко идући к селу претресаху полако добре стране свога новог друга и пријатеља.{S} Ова лепа вечер 
акав, јадник.{S} Но ништа, бар ћу са те стране бити мирна, јер и њих има свакојаких.«</p> <p>—  
 за сто, који се повијаше на све четири стране.</p> <p>— Шта ћу, старост је, братићу!...{S} Не  
ане сама...{S} И Гојко се већ наже оној страни до врата, па чим она у ходању обрте леђа, он ско 
о да је јуче било: смркло се, а они иду страном, више сеоских кућа; мајка носи малога брата, а  
 изненадних догађаја... оставити све на страну, па живети... живети славно!...</p> <p>И Гојко д 
омишљати шта ће сад да ради, на коју ће страну да гледа, шта ће са децом, а иза њега загрме ошт 
<p>У току разговора Веља изазва Гојка у страну.</p> <p>— После овога рада биће заједнички ручак 
ана, а он се само обрће и баца ногама у страну, и ако носи штап у руци.</p> <p>— Хе, оно је бил 
ли главе, па само махну њима по некад у страну, почешу затиљак и опет ћуте и слушају.{S} А ћата 
заклецаше ноге, стаде да баца погледе у страну и, ни сам не зна како, приђе лепој младој девојц 
у њој, она подиже десну руку, изви је у страну и спремаше се да пљесне њоме из све снаге по том 
печене од ватре, а понекад искривљене у страну од тешких, мучних мисли...{S} А она само мисли и 
а усна малко... врло малко повукла се у страну, те са ње лелуја сенка осмеха и још јаче истиче  
амене степенице, она се тако повођаше у страну као да ће сад пасти; издала је снага, па се једв 
е.{S} Срећом, Стојан се раније уклони у страну, те се не понови ономадашњи случај.{S} Гојко ста 
сте, одговори он намрштено, гледајући у страну.</p> <p>Напред настаде покрет, гости поседаше у  
ст, прекиде је Гојко оштро, гледајући у страну.</p> <p>— Знам... али опет...{S} Хвала вам и на  
p> <p>Љубица му пружи руку, гледајући у страну.{S} Он јој притрча весело, са изразом необичне с 
<p>Љубица стајаше уз њих, погледајући у страну, и опет јој не измакоше оку презриви погледи, ко 
да у ове чудне очи, развуче му се брк у страну и он зачуђено махне главом и у себи прошапће: »Ч 
ицу.{S} Он протрља очи и махну главом у страну, као <pb n="79" /> човек који је гађао зеца, па  
ићи руку да се убрише.{S} Скрену оком у страну, па опази да се и Љубица некуд далеко загледала, 
је...{S} Хехе...« И Гојко мрдну брком у страну, осећајући да је и ту претерао, али ће ова мисао 
цео му стас беше неприродно накривљен у страну.</p> <p>Путник се још једаред обазре на село, па 
и какав моћни грм с разбацаним далеко у страну гранама, под којим ћеш наћи довољно хладовине и  
 корак.{S} Тек по неки пут скрене око у страну, те више осети но угледа танахну фигуру девојачк 
м димњаком <pb n="4" /> издизаше мало у страну од сеоског пута.{S} Одједаред залаја једно псето 
 у широк сладак смех, а главу окренуо у страну.</p> <p>И Љубица се зачуди, кад пре нађоше ову з 
обраћа к њима, па сваки час погледаху у страну, од куд се приближаваху гости.</p> <p>У двориште 
мем нож, па право у груди — нећу у леву страну, нек се дуже мучи.{S} Па онда мазнем преко носа: 
 силама бране, они ударе свако на своју страну, а то је кметовима добро дошло.</p> <p>Љубица по 
но и лево, скрећући поглед чешће на ону страну, где стајаше Љубица.</p> <p>Вељи као да беше мал 
дошла?...</p> <p>Гојко отрча на северну страну, па груну песницом у врата, затим се брзо врати  
а према овом јаднику, мржња осветничка, страсна, бескрајна... а вилице се тресаху од страха.</p 
м самоодрицањем, како то може само њена страсна и плаховита природа...{S} Она први пут осети у  
Ужасна ли је женска суревњивост!... она страсна, бескрајна, слепа, која не размишља много, но с 
бгрли, па је одједном стаде љубити тако страсно, бесно... а она му враћаше пољупце, топећи се о 
..{S} Да, она љуби!...{S} И љуби првом, страсном, девојачком љубављу; љуби безумно, са највећим 
остављаше револвер у њеним рукама...{S} Страх јој одузе снагу, она не мрдну ни руком, ни главом 
а се у даљину...{S} Осети да је обузима страх, баш прави страх; али то од чега долази страх дал 
х, да Стојан однесе собом највећи његов страх, његово право страдање...{S} Па то се више неће с 
 вешћу и са чистом намером.{S} Обузе је страх, хтеде устати, али не учини то, да не би тим указ 
терет с главе, али га ипак не остављаше страх са којим је дошао овамо.{S} Шта ли ће бити?{S} Ку 
 очи, а у њима засветли најпре чуђење и страх...{S} Као да се пита: шта је ово, чије је?{S} Ко  
 ножем, у срце и наведе му неку зебњу и страх на душу; али он одгони од себе све те мисли само  
S} Осети да је обузима страх, баш прави страх; али то од чега долази страх далеко је, оно се не 
 баш прави страх; али то од чега долази страх далеко је, оно се не види, не појављује се...{S}  
утехе; у послу је угушивала онај стални страх од некакве несреће, који је обузе ових дана.{S} Б 
, али тек око ње облеташе сав досадашњи страх и зебња, она га јасно осећаше у својој близини, а 
 сама реч »акт« улевала некакав нејасан страх.</p> <p>— Да узме ваших девет ђака... да има и он 
лечити!...{S} Стеже јој се срце од нова страха...{S} Како би било да... ах, шта ја радим!...{S} 
више стеже од неког нејасног злослутног страха.{S} Шта је то, од чега се плаши, не сме да зна,  
поравила од болести, па жива премрла од страха.{S} Истина, Гојко је радио и са њеном децом, док 
еша... па му се одједном одсеку ноге од страха...{S} Дркће и чека дан, два...{S} Трећи дан дола 
тлости.{S} Не може још да се прибере од страха.{S} Ноге му дркћу, и он се једнако осврће око се 
 више мења према њему...{S} Следи се од страха, и стаде пажљиво мотрити...{S} Истина, ни до сад 
сва стресе, задркта и хтеде вриснути од страха...{S} Приђе му још ближе...{S} Шта је ово... је  
сврташе око себе унезверено, дркћући од страха и узбуђења.{S} Ноге му упадаху у нешто меко, сит 
ичају.{S} Не могу још да се приберем од страха.« Још истога дана Гојко је одвезе њену оцу, па с 
 Хоћеш?...</p> <p>Богосав, пребледео од страха, дркће, трзају му се вилице, а очи не може да од 
стаде...{S} Гојко беше већ позеленео од страха.</p> <p>— Баш смо погрешили!... прошапта Љубица  
ен, зелен и блед, разрогачених очију од страха, ноге и руке му дркћу, а на лицу му се, поред пр 
на, бескрајна... а вилице се тресаху од страха.</p> <p>— Па... сад?...{S} Шта ћемо?...</p> <p>— 
посрну и хтеде пасти.{S} Ја претрнух од страха.... одједном се следих, узех га као мало дете и  
ници, не знајући ни сама да ли је то из страха, или љутње, или јаког узбуђења.{S} Неко закуца н 
 изгледа сад сасвим други.{S} Нестало и страха и зебње, и она се већ почиње чудити чега се то д 
е бојати се ничијега хладна погледа, не страховати од изненадних догађаја... оставити све на ст 
послуша...{S} Разлеже се врисак ужасан, страховит...{S} Он претрну, хтеде јаукнути, хтеде утрча 
х руку и скочи...{S} Први тренутак беше страховит... паклени гнев загрме и заклокота у њој, она 
ном празнином...{S} Даље, даље грозни и страховити призори!... даље... црне одвратне сенке!...{ 
еца гласом, узвикујући на неким местима страховито.{S} На средини цркве, око иконе, стоје читав 
мах закачи кључаоницу.{S} Дрхташе као у страховитој грозници, срце јој лупаше живо, махнито, је 
жудно гледати у њено лице, очекујући са страхом и зебњом њен одговор.</p> <p>Она устаде, приђе  
ом, само да би се отресао ове изненадне страхоте, отвори уста и проговори брзо:</p> <p>— Добро. 
сама смејала својој пређашњој бојазни и страху, и питала се: чега се имала бојати?{S} Ето, већ  
.</p> <p>Гојко му, колико могаше у оном страху, исприча шта је било.</p> <p>Капетан зазвони, уђ 
улазим ја тамо, рече она бледећи, као у страху.</p> <p>— Зашто?...{S} Зар да пропустите овако з 
а нисам пре ни гледала, а он је ужасан, страшан, одвратан!...{S} Како сам могла... шта ми би!.. 
 и заклокота у њему; он скочи, измењен, страшан као звер, искривљених вилица и разрогачених крв 
а Љубицу право, отворено, очи у очи.{S} Страшан је био тај поглед: шинуо је Љубицу преко срца с 
она се најпре трже и устукну... некакав страшан бол стеже јој срце, она хтеде вриснути, али се  
ћи само да га све више опкољава некакав страшан мрак, црн, непровидан...{S} Најпре се само зане 
S} Међу њима непрестано стајаше некакво страшило, које их раздвајаше и не допушташе никакво већ 
јим оригиналним особинама, и његови кад страшљиви кад намрштени погледи, и ова најпре заплашена 
ела, дугих спљоштених образа, црножутих страшљивих очију, које ретко, врло ретко, гледају човек 
— Баш смо погрешили!... прошапта Љубица страшљиво, обрћући главу изласку.</p> <p>— Па... да се  
м по ноћи... закипела је у мени некаква страшна мржња, и ја сам се спремала да га убијем...{S}  
 и не могу никако да се одвоје од онога страшна погледа...{S} Само се вилице понекад затресу и  
отварају и кроз њих пролази она позната страшна фигура.{S} Поносно подигнуте главе, власно и см 
ном пребледе, искривише му се вилице од страшна бола, а очи се широко, зачуђено отворише.{S} Ка 
теше облаци, натушти се небо и просу се страшна бура...{S} Сад јој је и отац друкчији, простији 
трашнији од пакла...{S} У њој се породи страшна, нечувена мржња према овом јаднику, мржња освет 
!...{S} Зар сам вам још непрестано тако страшна и одвратна, те ме вечито избегавате?</p> <p>Гој 
разуме све што се око ње збива.{S} Неке страшне речи уједају је за само срце и изазивљу црвенил 
ло расположити и угушити јој у души оне страшне црне мисли, од којих се живо срце леди, а снага 
орча за горчом, а на души се слажу неки страшни осећаји, који би све уништили и претворили у пр 
. чим погледам у те људе...{S} Да ли су страшни?...{S} А како ли је њему?...« И он притискује б 
 Влајка, и с тога је његова кривица још страшнија, још одвратнија...{S} Развратник, ужасни разв 
о чем је, али је страшно... нечувено... страшније од свега до сада... некаква катастрофа!...{S} 
о чудовиште, које јој је овога тренутка страшније од свега на свету...{S} Срце јој стало, чини  
?...{S} Ништа!...{S} Не може бити ништа страшније од овога што је сад.{S} Он је не жали, он ниј 
 тај поглед: шинуо је Љубицу преко срца страшније од гујина уједа.{S} Беше у њему, у томе кратк 
о гомилају мисли за мислима, све црње и страшније, а она се претура у живом пламену, који јој о 
нутка постаде јој Гојко црњи од ђавола, страшнији од пакла...{S} У њој се породи страшна, нечув 
само побегне од тих страшних дана и још страшнијих ноћи, кад се само гомилају мисли за мислима, 
и све ближе, како јој гледа право у очи страшним, зверским погледом, и опет не може да се одвој 
ћа како јој се крв леди, камени под тим страшним самртничким погледом.{S} Узе јој се цело тело, 
ико секунада врати, искривљених вилица, страшних, разрогачених очију...{S} Нешто га у грудима д 
 и вене...{S} Да се само побегне од тих страшних дана и још страшнијих ноћи, кад се само гомила 
е последњих недеља.{S} Све је одвратно, страшно, неприродно...{S} Чуди се шта јој би, куд оде п 
змоћан као дете, јадник!...{S} Гори му, страшно му гори десни образ, осећа сва места којима се  
исао да се претвори у грозну јаву...{S} Страшно!...{S} Поред толикога страдања, <pb n="159" />  
, па не дише... дави је нешто у грудима страшно, мути се све пред очима... навалише неки бурни  
таниште, па гледају <pb n="207" /> отуд страшно, бесвесно; усне само понекад задркћу, тргну се  
S} Не зна ни шта је ни о чем је, али је страшно... нечувено... страшније од свега до сада... не 
 могу, не могу више овако!...{S} Ово је страшно мучење... гледати га свакога часа уза се и знат 
кће, дркће и гледа...</p> <p>О, како је страшно ово што доноси слух!...{S} Је ли могућно да је  
 гнушају...{S} Али оволики бол... то је страшно!</p> <p>— Кажем ја, јекну она загушеним гласом, 
пит!... мишљаше Љубица по том.{S} Богме страшно!... није баш тако обично, како причају.{S} Не м 
таде, не видећи ништа око себе.{S} Беше страшно погледати је.{S} Лице све крваво, косе разбаруш 
и како јој се увуче у душу некакво ново страшно осећање...{S} Оно само трује око себе, баца гор 
е, али му не долази на памет ништа тако страшно.</p> </div> <pb n="116" /> <div type="chapter"  
...{S} Свеједно, ма шта било, није тако страшно...{S} А овај Гојко баш је добар човек и... одли 
 ваљда баш тако свуда?...{S} То би било страшно зло.</p> <p>— Е, госпођице, ви сте тек изишли и 
а ли ће јој рећи?...{S} Ето га, иде оно страшно...{S} Осећа по ћатину гласу; он је дошао нарочи 
...{S} Нема ничега!{S} Онда ће се и оно страшно, непознато, уклонити...</p> <p>Али истога часа  
може још да одреди у коликој је мери то страшно и је ли баш страшно; и све јој се чини да ту им 
 дрктавица.{S} Сети се сад да има нешто страшно, ужасно... ту је око ње, где ли... не зна ни он 
ђен, шта се то догађа и очекиваше нешто страшно...{S} Она се приближи још више, погледа га и пр 
, осећајући да ће сад да се сврши нешто страшно и необично важно, да се приближује остварење ње 
 коликој је мери то страшно и је ли баш страшно; и све јој се чини да ту има доста и пријатнога 
тима, кроз која ће одмах угледати онога страшног зликовца.{S} То га је вукло напред, те иђаше с 
е она?...{S} Ах, одједном се сети онога страшног...{S} Коса јој се стаде одвајати од главе, срц 
ј беше и бола и срџбе и стида и гнушања страшнога, болесног, одвратног, које граничи са лудилом 
 могао врнути оној бесциљној, суморној, страшној, пустој празнини?!...{S} Гледаш цео живот унап 
 тренутак да га погледа како стоји пред страшном државном контролом и дркће због својих недела. 
е, да би отуд још пре одговора прочитао страшну вест...</p> <p>— Она, братићу, она... учитељка. 
уз друго, загрљени, приљубљени, опијени страшћу.{S} И на јачи звук мучно да би овога тренутка с 
. дрекну пандур, ускочи на коња, па као стрела одлете у среско место.</p> <p>Оба учитеља зинуше 
усти ђаке, па стаде ходати по дворишту, стресајући се од хладноће.{S} Стојан му са прага од ста 
ао да се умива овом влажном измаглицом, стресе се од хладноће, која је одједном обузе, па журни 
е.{S} Мисао беше о Влајку, и она се сва стресе од пријатне и необичне дрктавице, која је одједн 
ј поглед на Гојка и она се одједном сва стресе, задркта и хтеде вриснути од страха...{S} Приђе  
дана, који јаком наступају...{S} Она се стресе, читајући у његовим очима и дивљу одлучност и ту 
е црвенило по лицу обузимаше.{S} Она се стресе, и одједном прекиде те мисли.</p> <p>»Шта ја рад 
г гледа са неба на сиротињу!...« Она се стресе од те магловите зебње, погледа на Гојка, који иђ 
ечитији од свакога говора.{S} Љубица се стресе од неке хладноће, која је одједном обузе; стаде  
под иконом Св. Саве...</p> <p>Љубица се стресе, пребледе и дохвати се руком за врата.{S} Она је 
 гледа га чудно, необично.{S} Старац се стресе од тога погледа и измиче се журно испред ње...{S 
 друге промене на себи, али се одједном стресе и навуче покривач на главу...{S} Старала се да в 
 рука клизи по мокром и хладном дрвету; стресеш се од те незгоде, а за врат ти падне читав пљус 
меш да чиниш пакости, а после бежиш као стрина...{S} Ево како се бојим твога шарабатања, ево гл 
оћ?...{S} Ех, право каже Веља: плаче ко стрина!...</p> <p>У таким мислима оде у школу.{S} Прво  
круга.{S} По потесима се жуте пожњевене стрњике, или се зелене подотављене ливаде по сниским лу 
 руку на опаженог несташка и гледаше га строгим јасним погледом.</p> <p>— Је л’ ја? рече малиша 
{S} Затим се окрете својим несташцима и строгим тоном врати их на своја места.{S} Деца се уплаш 
е начинио »премедбу« и да му је капетан строго наредио да још летос мапу набави.{S} Ипак он пок 
оја места.{S} Деца се уплашише од њеног строгог израза и тона, па се свако укрутило, гледа је п 
мишљања, па махну репом живо, трже се и стругну низа сокак...{S} А дечко подвикну за њим, прате 
мрче, ошину је некаква оштра, убиствена струја по срцу, и она се поведе...{S} Не, не... треба с 
; кроз цело му тело пројури нека снажна струја, која га преобрази: он постаде одлучан, жив...{S 
стезати...{S} Ватра јој плану из груди; струје многобројне, муњевите јурнуше јој по целом телу, 
доше претресати некакве топле, пријатне струје, које потицаху отуд од некуд од срца... </p> <p> 
...{S} Али од тог места полазе све јаче струје низ тело, трзају се мишићи...{S} А она гледа нес 
отовио.</p> <pb n="6" /> <p>Учитељ баци струку на столицу, посади се на њу уморно и стаде бриса 
село, па онда баци на земљу неку вунену струку са својих леђа и седе на њу.{S} Тек тада, опази  
на коза шута, јамачно је однесен или је струлио ту на месту; стазица до реке обрасла травом; ви 
ржати предавање.{S} Говорио је и лепо и стручно и занимљиво, али учитељице често набираху устан 
алеко и право у висину беличастосребрни стубови дима, који се на овом вечерњем затишју само љуљ 
же и опет поцрвене.{S} Обузе је некаква студен око срца, и она би се радо дигла од стола, али з 
не речи проговорити.{S} Обузела је нека студен, скаменила се, нешто је загушило у грудима, па н 
о...{S} Снег се бели по околини и оштра студен бије по лицу. »Ваљда ме неће дуго држати?...{S}  
ту и љуби...{S} Жена јурну кроз врата и ступајући на прстима, с подигнутим рукама, иђаше као ма 
купио својим страдањем!...{S} Пред моје ступање у Учитељску Школу, умре ми мати... откупи ме ја 
ку, завршујући ред, натмурен и покуњен, ступаше Гојко.{S} По потесу блиста се бистра роса, мири 
ју најбоље, па њих и молите.</p> <p>Она ступи међу гомилицу ђака, који оставише игру и окупише  
 <p>Кад изиђе Љубица из каљава сокака и ступи у пространо школско двориште, обузе је некаква сл 
а Гојком је, нарочито у последње време, ступила у тако пријатељство и поверљивост, да овај сад  
наде писара.{S} Сећа га се добро кад је ступио у први разред гимназије, заједно са њим, па виде 
и час Гојка час Љубицу, те ови морадоше ступити у разговор.{S} Седе са њима и учитељка, пошто и 
па умре и отац, али ја положих испит, и ступих у гимназију!...</p> <p>Он застаде, трљајући руко 
 стадох се проводити весело...{S} И чим ступих на испит, знао сам да ћу пропасти, јер није било 
 види, али осећа да је тако.{S} Кад они ступише на врата, у школи настаде тајац...{S} Све се оч 
ати, он је то радио без бојазни, а њега су се многи бојали, чак и професори...</p> <p>— Је ли о 
а до реке обрасла травом; вир, код кога су се намештале справе за лов, засут; све срушено, униш 
ушташе никакво веће зближење.{S} С тога су се они ограничили на тих, озбиљан живот.{S} Љубица ј 
вопостављена учитељица већ приспела, да су одборници са кметом данас код школе, да одређују учи 
есити, паметни и лепи човек њен муж, да су све ове згодне и лепе ствари у собама, — њене ствари 
 крећу и заустављају се на њој...{S} Да су десет пушака наперене на њу, лакше би јој било...{S} 
их смелих речи, и ако је добро знала да су то само речи, да се то говори у другом смислу.{S} Ко 
то до сада очекивала, али се уверила да су наде варљиве и узалудне.{S} Променила се много.{S} Ј 
S} А Гојко се не боји испита, он зна да су деца ваљано спремљена, и то му није првина.{S} Али с 
p> <p>Деца се зачудише.{S} Видело се да су све друго очекивала, само не то, да ће им се овај пр 
охлади одговор оног дечка, који рече да су лончићи за малу децу, а не за онолике ђаке.{S} Она с 
политичке раднике. — Њему сви рекоше да су то само тек ’нако... празни гласови...</p> <p>— Надл 
 <p>Љубица настави рад, па кад опази да су јој деца заморена, пусти их на одмор.{S} Тек што дец 
е... а руке као да нису од меса, као да су од самога ваздуха, тихо и нечујно, као лахор, машу и 
послу.{S} Она му приђе слободно, као да су стари познаници и смешећи се поздрави га:</p> <p>— Д 
S} Са Гојком се поздрави обично, као да су се пре два часа растали.</p> <p>— Где си ти летос би 
моја господо, рече попа..{S} У место да су они сложни, па да се удруженим силама бране, они уда 
денух се, стекох многа познанства, која су ми ласкала, стадох се проводити весело...{S} И чим с 
дном јасно разликује два црна ока, која су се упила у њега, па не трепћу... .{S}Јес, то су она  
, нарочито јадне, сиромашне, деце, која су без заштите!...{S} Али мој добротвор оздрави!...{S}  
лакше; а сад уписујемо и ону децу, која су пре две године требала бити уписана.</p> <p>Кмет зов 
 као чудите?</p> <p>— Па, знате... нама су предавали, поче она збуњено: припрема траје најмање  
час таласаста час равна поља, по којима су наизменце разасути потеси, села и шуме, и тако све д 
врло рђаво, мислили су да сам умрла, па су и вама тако казали...{S} Али је прошло све...{S} Сад 
 ме то једном проћи! уздахну он.{S} Шта су они, обични сељаци!...{S} Шта имам да се ту...{S} Ал 
вратила.{S} Чим уђе у разред и виде шта су деца радила за време њеног одсуствовања, одмах посла 
а њим тамо амо, па цело јутро.{S} И шта су имали толико да говоре? — Лудорије!...{S} А овамо са 
ојко, трљајући руком бледо чело. — Ваша су страдања неизмерна... ви се то откупљујете...{S} Веч 
је воље?</p> <p>— Научени су.{S} До сад су учитељи уписивали само по десетину нових, тек да има 
.«</p> <p>»Још ништа не видех, ни какве су учионице, ни колико имам ђака...{S} Да ли је спремље 
и? <pb n="48" /> Чудновато!...{S} И ове су ти женскиње баш...« Он опет махну руком, разгледа пр 
 прочељу.{S} Нема ту сад ни цвоњка, све су браћа оглодала...{S} Чиме би се кметови трошкарили,  
це удате, управо све у целом срезу, све су са учитељима.{S} Па како лепо живе!{S} И она је, ето 
рада, Смедерева, ишли су по селима, где су већ основане овакве задруге...{S} Напослетку <pb n=" 
а побегну једно од другога у школу, где су проводили целе дане, налазећи у раду олакшице своме  
ила сам их онако.{S} Не знам сад ни где су.</p> <p>И она брзо, не осврћући се више, оде онамо г 
сподине...{S} Нема се од куд.{S} Дације су велике, подавише нас, продужи један одборник.{S} Чуд 
авати, а Гојко није ни тренуо.{S} Обоје су претурали по глави најразноврсније мисли, само је Љу 
ечка још о многим другим стварима, које су га интересовале; тако сазнаде да је новопостављена у 
ву у мраку на тим свенулим прсима, које су те, некад једре и здраве, отхраниле и подигле!...</p 
ајући несвесно у дугачке пукотине, које су се отегле по тавану и преврташе своје старе, непрету 
орала трпети, и јевтине намирнице, које су још више учврстиле њихово пријатељство.{S} Они су са 
!...{S} Ама Бога ми, господине, једнаке су: и ове ваше учевне и оне наше конђаре.{S} Је ли њој  
ла по њеним усахнулим грудима.{S} Горке су и тешке ове сузе јадованке, али је утицај њихов благ 
 у извесне дане и сама очекује, постале су јој чак пријатне.{S} У овој сеоској самоћи човек се  
а нисам ништа сањао, рече Веља.{S} Биле су кратке летње ноћи.</p> <p>Учитељице посматраху Гојка 
е приближише ускршњи празници.{S} Дотле су урадили врло, врло много, прешли су све важније радо 
 гледати оно вечито болно лице, на коме су исписане велике муке и тешко страдање...</p> <p>А Љу 
 три дана са златним часовником. »Евине су то кћери, хеј море!...{S} Кад угледа злато... хм...  
.{S} Није могао трпети женске сузе, оне су га веома дражиле.{S} Пре венчања је по пеки пут и от 
то је отела онда...{S} А наше учитељице су веома зла језика... једва чекају да чују што за друг 
се озбиљно и поверљиво о свему.{S} Јуче су, на пример, чим <pb n="92" /> је Стојан саопштио Гој 
зговор очев.</p> <p>— Здрави су, здрави су... сви су здрави, одговараше газда Цветко, како га з 
друкчији разговор очев.</p> <p>— Здрави су, здрави су... сви су здрави, одговараше газда Цветко 
та по селима и тражи часнике, а другови су му ту пред очима...{S} Оно до душе признајем... нека 
в.</p> <p>— Здрави су, здрави су... сви су здрави, одговараше газда Цветко, како га зваху сељац 
сила је Влајко!{S} И што је главно: сви су изгледи да више неће бити страдања...{S} О, само да  
да Цветко, како га зваху сељаци.{S} Сви су те поздравили.{S} Мајка ти рекла... и сад се стадоше 
ма изгледало друкчије, светлије, и људи су били меки, добри, послушни... све се то пред њом уги 
жава, јер га је срамота од сељана, који су се окупили пред судницом.</p> <p>Ноге му веома зебу. 
 се у све више и све даље кругове, који су умотани у све гушћу таму, док се тако у тој непровид 
о премештај, то му јавише другови, који су се бавили у Београду.{S} Он слеже раменима и поче уп 
говеда, а међу Гојковим било их је који су и копали, пластили, налагали снопље...</p> <p>Љубица 
це?...{S} Знам, знам, дикане мој: тешки су то боли.{S} И ја сам ти тако нешто некад боловао, па 
едном дође на памет да се запита: да ли су њени поступци за то време вазда били умесни?...{S} О 
м... чим погледам у те људе...{S} Да ли су страшни?...{S} А како ли је њему?...« И он притискуј 
оше, да је Љубица врло мало прешла, али су јој деца добро усвојила оно што им је казивано.{S} К 
аблом, која је некад била сва црна, али су је деца, мокрим крпама, у току дуго година, тако изр 
 помаже им, управо учи их да мисле, али су то деца неука, дивља, па не може све да иде као по л 
 И деца хоће човека лако да наљуте, али су све то ситне ствари, које не трују човечји живот, не 
адовати и помоћи брата, оца, све... али су јој сад и они далеки.{S} Сад има нешто прече, ближе. 
ад радимо посао ваљано.{S} Па ето, дали су нас на милост и немилост несавесним, бесним људима.. 
урба у школи: одређен је ревизор, знали су га обоје, и Гојко и Љубица, јер им је предавао школс 
, годину дана старији по школи, а знали су га добро и Гојко и Веља.{S} Гојко није добио премешт 
раја среза.{S} Тога истога дана дознали су и за Перу писара, да је осуђен на дугогодишње заточе 
е.{S} Како је имао много ствари, морали су узети другу, засебну кућу, подаље од школе, и ту Љуб 
то све могло бити друкчије!...{S} Могли су се остварити сви они лепи снови, могла сам савити гн 
их дана...</p> <pb n="156" /> <p>Живели су скромно, мирно, сносећи свако за себе своје болове,  
 су испитани још велике недеље, провели су цео дан код Аксе, који је обећао дати им синчића у д 
сам да је то немогућно.</p> <p>— Видели су нас... не иде...{S} Ах, шта ту!... плану она одједно 
ином у гласу.{S} Тешко нама!{S} Одузели су нам и тај једини заклон: да нам је бар хлеб обезбеђе 
:</p> <p>— Да понесемо оружје...{S} Зли су им пси.</p> <p>— Јесте.{S} Јуче вас у мало не исцепа 
/p> <p>— Било ми је врло рђаво, мислили су да сам умрла, па су и вама тако казали...{S} Али је  
оја.{S} Победио је и њега и њу, оборили су пред њим главу, али он ипак осећа неку празнину у ве 
ти се руком за груди.</p> <p>— И ноћили су заједно... ту у соби, настави ћата, бирајући речи, и 
тле су урадили врло, врло много, прешли су све важније радове, кад опет нестаде мира у срцима њ 
са Ђокићем до Београда, Смедерева, ишли су по селима, где су већ основане овакве задруге...{S}  
 сви дошли? запита децу.</p> <p>— Дошли су.{S} Само нису они што не долазе никако, одговорише ђ 
ди децу од своје воље?</p> <p>— Научени су.{S} До сад су учитељи уписивали само по десетину нов 
е учврстиле њихово пријатељство.{S} Они су сад врло интимни, међу њима нема никакве засебне тај 
љаху да ли да иду и они на збор.{S} Они су испитани још велике недеље, провели су цео дан код А 
стаде под један прозор.</p> <p>Јест они су...{S} По столу разбацане пилеће оглодане кости, коре 
 А ’нако вели... настави ћата, Министри су весели, нико и не сања о промени.</p> <p>— Јок, одсе 
.</p> <p>— Ви, одмор... да.{S} Хе, ваши су мали, не треба се са њима много журити.</p> <pb n="3 
 да је отпуштена она учитељица, о којој су раније говорили.{S} Богосав, вели, синоћ дошао из ср 
 их мирис свеже, зелене траве, по којој су већ почеле да се купе росне капљице.{S} Вода се тихо 
 прошћа црвена полицијска капа.{S} Увек су му полицајци били одвратни, а сад му се овај што дол 
еда.{S} Јест, то је оно лице... с којим су везани они осећаји; и гле, сад је опет друкчије: мно 
 провели лето.{S} Љубичини ђаци већином су до сад чували овце и говеда, а међу Гојковим било их 
ће умети ни проговорити.{S} Истина, ово су неки добри људи, види се... али тек...</p> <p>— Јест 
ицу ораја (сад се баш крљуштају и много су лепи за јело), па рачунај са њима колико год хоћеш.< 
је само такво поступање у реду, а друго су све бапска посла, која не доликују озбиљним људима.. 
</p> <p>Обоје се запрепастише.{S} И ако су непрестано о томе говорили и мислили, ипак им се чин 
о задржава, над, ким се они смеју и ако су њиме прожмани и запојени.</p> <p>За то време Гојко н 
 какву топлоту осети у њеној руци, како су меки, како ли нежни они једри пуначки дланови!...{S} 
 ако је тек мало јаче од пола часа како су стигли.</p> <p>Одједном поче да се смеши у себи, сме 
 њега сам живља и окретнија, а гле како су наша деца!...{S} Зар он са оном његовом пипавом мирн 
ховим кућама, о родитељима, о томе како су провели лето.{S} Љубичини ђаци већином су до сад чув 
о сам тада страдао!...{S} Да знате како су тешка дечја страдања, нарочито јадне, сиромашне, дец 
ћерлема, јужнога воћа, уверавајући како су то необично јевтине ствари у Београду, куда он иде ч 
штате, рече му она отворено, онако како су и јутрос разговарали.</p> <p>— Подне је, одговори он 
, заборављајући на све друго...{S} Тако су га и сада заузеле земљорадничке задруге.{S} Непреста 
оју школу, па ради читање. </p> <p>Тако су они првих недеља, али се сад све почиње мењати, наст 
>И ови измирени другови, видевши колико су заостали, пређоше на посао из све снаге.{S} Радило с 
 се у романима пише...{S} И ето заједно су и у школи.{S} Све, како је она желела...</p> <p>А он 
и у шалу: он је научио са учитељима, то су му једини другови у срезу.</p> <p>— Кад ти заступаш  
се појединих тренутака и, разуме се, то су најлепша сећања...{S} Ето, и ви се сећате неких ситн 
н, овако детињи израз лица?...{S} О, то су јој лице морали набавити сви демони из пакла!...</p> 
ила у њега, па не трепћу... .{S}Јес, то су она два ока, што их само он зна и нико други...{S} Г 
b n="195" /> <p>— Па знаш како је... то су тугаљиве ствари, а оно је човек прек...{S} Нико не в 
<p>— Ово ми је унуче једина потпора; то су ми и очи и руке, па да ми њега узмете.</p> <p>— Дете 
колико познатих јој девојачких лица; то су јој другарице, старије годину дана.{S} И оне обртаху 
 немиран.</p> <p>— Ха-ха-ха...{S} Па то су најобичније појаве у школи; то већ не сме никако да  
да га нађемо у нашем гнезду...{S} Та то су тако мале, тако ништавне жеље, па и то се не да!«... 
S} Четири банке за целу годину!{S} И то су људи, лолчине једне.{S} Знам да ће од народа покупит 
 хвалити својим другим разредом, јер то су само његови ђаци, и причати с каквим ће уживањем да  
ижегло јесење сунце.{S} По брезама, што су крај пута отомбољиле своје танке и необично дуге пру 
заклања од свију страдања и недаћа, што су је опколиле.</p> <p>— Јаднице!... јадно моје дете!{S 
 продире кроз густе облаке прашине, што су се по негде подигли, па се према сунцу преливају и с 
ше с вољом, али помисао на оне људе што су тамо засели, заплаши га и збуни.</p> <p>»Сад ћу да с 
их ствари...{S} Па онда осу прекоре што су је овако оставили, ни да јој пишу, ни да је обиђу, а 
} Зар ја нисам много страдао?...{S} Зар су оно мале муке биле!...{S} Па опет, видите ли... сад  
о да је тамо неколико стотина жена, јер су се чули већином женски гласови.{S} Љубица претрну и  
адоше богорадити да им испише дете, јер су инокосне, па им нема ко помагати у раду.{S} Неке се  
м... још, још...{S} Даље се не сме, већ су ту пред њом... чини се да им чује и само дихање.{S}  
ад ето... треба уговор испунити.{S} Већ су два месеца, доста је чекања.</p> <p>— Знаш да због п 
ј соби беше преграђена једна мања, коју су укућани звали оџаклија, и ако у њој не беше оџака.{S 
е бити.</p> <p>— Истина јест, и по селу су се растрчали, прихвати одборник. </p> <p>— Море, сел 
је, мало изненађени а и збуњени: у селу су посете врло ретке, па зато оне вазда изазивају неку  
дала томе послу, који је и њен...{S} Ту су јој све мисли, цела душа...{S} Деца одговарају: по н 
е, али сам узимала на признанице.{S} Ту су оне, мора бити...</p> <p>— Нема, госпођице, ниједне. 
S} Одоше обоје у празну учионицу.{S} Ту су у последње време седели и проводили разговор.</p> <p 
рно.{S} Мислио је да иде вечерас цркви, субота је, па да ноћи тамо, али га сад очекује важнији  
на моћну заштиту писареву.</p> <p>Једне суботе у вече уђе Стојан у Љубичин разред.{S} Чича беше 
пу и одмах се разлеже шкрипање, пуцкање суве даске.</p> <p>— Охо, имаћете добру музику на преда 
е ме... заборавите сасвим!...{S} Ви сте сувише добри, ваше је срце меко, али вам ја ништа друго 
"123" /> му и лице и цело понашање беше сувише службено; његово лице као да пита: »шта жели гос 
још коју реч са новим другом, али се он сувише ревносно занео око својих ствари, те и она оде.{ 
ата;, знамо ми шта школи треба а шта је сувишно.{S} Знате, обрте се он учитељици и заусти нешто 
вљења, кипи и тражи где да излије своју сувишну снагу.{S} Отуд толика воља за радом.{S} Нестаде 
дужи брисати се и онамо где је све било суво.{S} Кмет се искашља, онако из учтивости, тек нек с 
истре хладне воде на рапавој, прљавој и сувој руци фамулусовој; у другој држаше међу прстима па 
ао.</p> <p>На вратнице уђе висок, плав, сувоњав младић у кратку капутићу и накривљеном меком ше 
 <p>За председником се диже један танак сувоњав младић, жутих завијених брчића, зелених очију,  
, а председник му сврну пажњу на једног сувоњавог чичицу, који држаше високу столицу и чекаше р 
енеражена сељака право у очи, као да га сугестује.</p> <p>— Хоћеш?...{S} Пропусти га напред...  
 и до сада.{S} Шта ће, кад јој је таква судбина!{S} Погнула главу, па ради за оно злехудо парче 
 дице вели: »Шта ћемо, кад нам је таква судбина!« Он уђе, као обично, гледајући у земљу, али ка 
S} И она је, ето, мислила да ће и њу та судбина стићи одмах прве године, али види се није суђен 
рвљен под тешким и дуготрајним ударцима судбине, измучен и тешком болешћу и Љубичиним нехатом,  
леда млађу кћер, помисливши какве ли ће судбине она бити?...{S} Да ли ће се намучити, као што с 
Свеједно, шта буде«...{S} И он, покоран судбини, спреми се за даља страдања, држећи да то тако  
лина: мило му што она сама везује своју судбину за његову, па и он развуче уста у широк весео с 
женскарош, и ако то нико не би веровао, судећи по његовој озбиљности, пристане уз кметовске шал 
неко чека и брине се о теби.{S} Само та судница проклета!... '</p> <p>— Јеси ли чула, жено, упа 
г послужитеља нек донесе моје бисаге из суднице и примите нас у ваш стан да се мало заложимо и  
озналости а нешто због оскудице, оде до суднице, да покуша пречистити рачуне са досадањим предс 
 њена питања.</p> <p>— Јесте ли били до суднице?{S} Шта има ново? запита га она обичним тоном,  
емају.{S} Ако хоћеш да одемо заједно до суднице, да видимо.</p> <p>— Како не, како не!...{S} За 
вакога дана.{S} Већ га срамота свраћати судници тако често, па улази с коњем право у школско дв 
Ђокић, првак противничке групе, дошао к судници, весео, са неколико својих пријатеља, па задирк 
слушати.</p> <p>— Знам, казаше ми сад у судници...{S} О, брате, што сте допустили да се тако му 
} Влајко, залудан, проводи по цео дан у судници, а залудни људи најрадије измишљају каква заним 
="SRP18993_C14"> <head>XIV.</head> <p>У судници седе председник, ћата и тројица одборника, па н 
мота од сељана, који су се окупили пред судницом.</p> <p>Ноге му веома зебу...{S} Устаде, па по 
по чешће иде у срез, свакога дана обиђе судницу, а кад се врне кући на одмор, она га сачека дур 
иђоше кметови и сељани, преместише га у судницу.{S} Тамо, са општинским пандуром седе он уз топ 
ово за њу.</p> <pb n="84" /> <p>Одоше у судницу, али се вратише у стан Љубичин без успеха.{S} К 
 и ако не имађаше у кући скоро никаквих судова, спреми леп ручак, постави совру у хладу, и позв 
ми је био и последњи: све једно исто... судови, вода, ципеле, трчкарање до бакалнице, до касапн 
датке, спремајући се да спроведе кривца суду.</p> <p>Депозитар одмах запита Љубицу, гледајући ј 
ићи одмах прве године, али види се није суђено.{S} Буд је такав, па још привремени!...{S} Али н 
а му Гојко изгуби траг, и ево сад му би суђено да га види у пуном сјају господства, у положају  
линке.</p> <p>После једнога часа отпоче суђење.{S} Уведоше уплашена Гојка и ћата му стаде поста 
души, заклањајући собом све: и мисао, и суђење, и друге осећаје...{S} Гледа сумануто, иде механ 
 равна српска поља...</p> <p>Гојку кану суза из очију, али он не смеде подићи руку да се убрише 
 врелим сузама...{S} О, још да није тих суза!...</p> <p>»Живот, младост... ала то прође!...{S}  
, ти опет страдаш?... дочека је мати са сузама и зачуђеним погледом.</p> <p>Љубица само крену о 
а округласта брадица, а очи се овлажише сузама — да сам избачена из свога друштва!...{S} И они  
ака, опијен мирисом цвећа, присуством и сузама ове девојке, кршећи руке од муке што не уме или  
 и угушује бол тешким уздасима и врелим сузама...{S} О, још да није тих суза!...</p> <p>»Живот, 
 се изрази.</p> <p>Она га гледаше кроза сузе са отвореним устима, очекујући да слети с његових  
хнулим грудима.{S} Горке су и тешке ове сузе јадованке, али је утицај њихов благотворан: залеђе 
ивља срџба.{S} Није могао трпети женске сузе, оне су га веома дражиле.{S} Пре венчања је по пек 
 било... и њој потекоше из очију крупне сузе.</p> <p>— Ама шта ви!...{S} Не допуштам... мисао т 
о да се нешто мисли и одједном пљуснуше сузе из очију као киша, он се загрцну од јецања...</p>  
ко срце не могаше одолети и њој грунуше сузе, притеже још јаче на груди своју љубимицу, као да  
е!{S} Мученице!... шапуташе она, лијући сузе на ту густу црну као гак косу што се немарно разба 
м.{S} Чичи задркташе вилице и пођоше му сузе на очи...{S} Он се убриса широким рукавом од кошуљ 
 Љубица, коју све више обузимаше женска сујета, попушташе по мало од оне првашње збиље, па се с 
> <p>— А шта би хтела: да се ухватим за сукњу, па да ти цео дан пиљим у очи?...{S} Хохохо!...{S 
 се скиде, па обуче једну шарену сеоску сукњу, на леђа метну јелече, па изиђе да справи себи шт 
а се бринемо.{S} Реците само колика нам сума треба да безбрижно проживимо.{S} Све да вам спреми 
 трзаху, цео му изглед беше неприродан, суманут...</p> <p>— Загледала се... куда?... узвикну он 
мрвљен догађајима, па иде двориштем као суманут...{S} Шта је то... докле ће тако?{S} Зар још ни 
горко...{S} Најпре је дотрчао овамо као суманут, улете у собу и закључа се, па стаде плашљиво о 
очи не може да одвоји од оних сјајних и суманутих очију, које пију, пију... и успављују...</p>  
ном лицу и стаде је љубити дуго, бурно, сумануто...</p> <p>— Ето, моја!... моја!... је ли?...{S 
, и суђење, и друге осећаје...{S} Гледа сумануто, иде механички, а кроз главу јој само пролећу  
>Гојко се подиже испод прозора, погледа сумануто око себе и очи му застадоше на неком човеку, к 
и повуче је за собом, идући и гледајући сумануто.</p> <p>— Хајдемо... хајдемо у нашу школу...{S 
ћи се,</p> <p>— Иди молим те, али немој сумирати без мене.{S} Причекајте ме и спремите ручак.</ 
>— Он ће ти правити друге пакости, нема сумње, настави Веља, избегавајући одговорити на Гојково 
смеха на уснама.</p> <p>— А ово је, без сумње, твоја драга половина и глава куће, настави он, р 
се хтео никако јављати.{S} И то је, без сумње, Гојкова заслуга.{S} Па због Гојка је дошао и учи 
{S} Зар је ово живот!...{S} Она би, без сумње, још онога кобног вечера, вођена својом плаховито 
га ономад рђаво разумела.{S} Човек, без сумње, гледао мало да ме занима, па ћаскао свашта, а ја 
ко ако га она не заустави.{S} То је без сумње и Љубица увидела, па му приђе.</p> <p>— Зар и ви  
ака мисао, која га занела и која ће без сумње стајати у вези са давном, далеком прошлошћу...{S} 
ди!... красота!...{S} Па ту ће бити без сумње и добра кајмаклија, а?...</p> <p>Љубица донесе дв 
, како гази посред бара, не мислећи без сумње о том, куда иде и шта ради.{S} Још далеко виђаху  
 питаћу Вељу на само...{S} И опет Гојко сумњиво <pb n="170" /> махну главом и стаде са неком зе 
ији. »А ко зна?... помисли она са неком сумњом на души: можда је ово претварање...«</p> <pb n=" 
е прве походе писареве; нерасположење и сумор овладаше њоме.{S} Али она силом угушиваше те нове 
 капљицама и навлачи на људе онај тешки сумор и зловољу, од кога се највеселије лице намршти.{S 
и опет је притиште онај тешки магловити сумор, што дави, испија полако...</p> <p>»И зар све од  
.{S} По целом небесном своду навучен је суморан покривач загасите тамне боје, из кога непрестан 
а!</p> <p>Једне недеље дође он на ручак суморан, готово љут.{S} Она се склони, па стаде из кујн 
времена и за одмор.</p> <p>Гојко, онако суморан, наређује Стојану да трчи за бисаге, а он се да 
гледа на Гојка, који корачаше поред ње, суморна и брижна лица, машући по неки пут руком, као да 
алнички, а по целом лицу разлила се она суморна меланхолија, која придаје необичан израз човеку 
гог, учитељ и учитељица, али обоје беху суморни, забринути.{S} Иђаху ћутећи, али обоје управили 
ву зебњу.{S} Тамо, на врбама, кратким и суморним гласом, јавља се ћук.{S} А из села се носи, св 
 али му се из груди оте тежак уздах.{S} Суморно погледа око себе, махну руком преко чела, па ту 
, као изгубљен, посматраше све око себе суморно, бесмислено, апатично...{S} Веља виде да овде н 
д она ради у кујни.{S} Све је озбиљно и суморно; чини се да ће свакога часа да загрми гром у ов 
/> се опет могао врнути оној бесциљној, суморној, страшној, пустој празнини?!...{S} Гледаш цео  
обузе нека плашња, у душу се увуче нека суморност, и она задрхта.</p> <p>»Шта ово они говоре са 
уку, а филолози се мрште на разговоре о сумпору, крави, коњу...{S} Тек за нас згода!</p> <p>— Е 
кроз њих уђе сељак у белим кошуљама.{S} Сумрак се већ ухватио, те му се не распознаје лице.</p> 
<p>— Шта си ме чекао, море... за колику суму?....{S} А за колико сам ја тебе чекао, а?....{S} А 
амо!{S} Пред учитељски испит добих већу суму новаца... оставио ми по смрти мој добротвор...{S}  
оворе само о злу, кад је свет тако леп, сунце тако топло и весело греје, срце у грудима тако жи 
, читав хаос!...</p> <p>Скоро је подне; сунце бије озго, у теме.</p> <p>Кад стиже пред вратнице 
ше децу, па опет окренуше низ потес.{S} Сунце по мало греје, али се осећа оштрина у ваздуху.{S} 
вичући по селу из свега гласа.</p> <p>А сунце трепери и блиста се... румене се веселом чаробном 
се издвојити са Вељом.«</p> <p>Кад сиђе сунце близу брега, гости се дигоше да иду.{S} Веља се с 
ркнемо овде, узвикну она, видевши да је сунце зашло.</p> <p>Они се упутише низ брдо, говорећи о 
SRP18993_C5"> <head>V.</head> <p>Тек је сунце изгрејало, а двориште се напуни ђацима.{S} Гојко  
а, да буде само мој... да и мене огреје сунце среће...{S} Јер доста се страдало, живот је већ б 
C1"> <head>I.</head> <p>Прижегло јесење сунце.{S} По брезама, што су крај пута отомбољиле своје 
о јој се да се одоцнила, и ако тек беше сунце огрејало.{S} Данас је ишла са чистом и ведром душ 
Одједном наиђе густ, црн облак, заклони сунце, а под њим измени боју и дрвеће, и трава, и све.. 
ли; душа оживе новим животом, као и ово сунце, што огреја благом подмлађеном светлошћу. </p> <p 
 добра мати, прала их, чистила, а благо сунце повијало их и сушило својим зрацима...{S} О, дивн 
ањих мука, све оде, као кад гране јарко сунце и разагна густу маглу...{S} Да се живи!... да се  
 очима наших дошљака обасјало је румено сунце последњим зрацима свога заласка, прснула је ватре 
шао, па се обрте и оде улицом...</p> <p>Сунце је село, навлачи се мрак... по небу снују густи о 
срећи и сновима, да се весели животом и сунцем...{S} Нема никакве бојазни!...{S} Дај да се живи 
е.{S} Густа сура прашина, која се према сунцу преливаше у неко црвенило, стаде их штипати за оч 
што су се по негде подигли, па се према сунцу преливају и светле неком љубичастом бојом — носи  
апрашио се сокак, прашина трепери према сунцу и прелива се од пепељаве и беличасте у љубичасту  
, па се беле полутине и преливају се на сунцу...</p> <p>— Није то; шта оно беше друго, важније? 
м, испе се на хум, па стаде тако обрнут сунцу...{S} Одједном наиђе густ, црн облак, заклони сун 
елом, миришљавом завесом трепере светли сунчеви зраци и виси осветљен свод чистога небесног пла 
се у њој почињу рађати неке нове мисли, супротне овима.</p> <pb n="75" /> <p>Срце јој опет поче 
вештеником и старојком заверише се нови супрузи на верност.{S} Само се Веља нипошто није хтео п 
а до земље, сите и добре овце.{S} Густа сура прашина, која се према сунцу преливаше у неко црве 
ака.{S} Около дрвеће бели се и тамни од суре, дебеле прашине, која је у густим слојевима попада 
о злу мисли.</p> <p>Ужасна ли је женска суревњивост!... она страсна, бескрајна, слепа, која не  
 да ће нестати снова и наступити оштра, сурова јава...{S} И она почиње осећати велики, тежак бо 
 а то се Љубици сад учини веома грубо и сурово, и ако она не зна за друкчији разговор очев.</p> 
} Али знам, то је све она проклета моја суровост.{S} Шта ћу, не могу друкчије.« И она склони св 
, па ће доћи и Стојан с мотиком...{S} А сусед Глиша даће коња...{S} Хајде да се тражи коњ!...</ 
<p>После два дана дођоше Веља и нови им сусед Влајко.{S} Беху пошли Вељиној школи, па свратише  
еру које је донела из Београда, о неким суседима... и ваздан других ствари...{S} Па онда осу пр 
едовно у писмима извештавала о стоци, о суседима и вршњакињама, а сад се ограничила само на кра 
тепенице иа вратима, па као муња одјури суседовој кући.{S} Док се Гојко обуче и спреми, Стојан  
им леђима.</p> <pb n="7" /> <p>Гојко се сусрете са њеним јасним светлим погледом и обори очи.{S 
рисуство.{S} А око њега све једно исто: сутон, жубор, јецање...</p> <p>Одједном се обоје тргоше 
се и она, уморна, спрема на починак.{S} Сутон се приближава, а ваздух постаје гушћи, тамнији.{S 
пућу капљице што се слевају с камења, а сутон се њиха и навлачи све више, успављујући брижну гл 
прихватајући се шешира и гледајући кроз сутон необичну силуету, која се удаљаваше од њега испод 
 — лепе заносне снове...{S} И кроз неми сутон, са тихим жубором реке, помеша се болно, тужно је 
, гледа у ову погнуту фигуру, која се у сутону нејасно оцртава, и чини му се да сваки њен уздах 
Ове цене да те Бог сачува: данас једна, сутра — друга.{S} Још да није ових кожа, не би се имало 
ица кмета.</p> <p>— Израђено је то све, сутра ће се донети.{S} Нисмо могли све од једном да диг 
 школама?...{S} Видиш, како ја знам!{S} Сутра ћу у Београд, и то ће бити свршено...{S} Само ти  
правити... јест, све ћу поправити...{S} Сутра, ето сутра ћу тражити премештај за нас двоје...{S 
јој је ипак друг, то исто што и она.{S} Сутра се то може и њој десити.</p> <p>— Молим вас...{S} 
више маха, али се одмах и пресекоше.{S} Сутра дан деси му се прилика да чује смелу изјаву писар 
 се мало к њој и прошапта јој:</p> <p>— Сутра ћу вам донети брилијантску грану...{S} Сва гори к 
оле орловичке, поред усмене наредбе, да сутра...« и тако даље — стајаше написано на тој хартији 
се већ завршује.{S} Деци се наређује да сутра дођу сви у школу.{S} Гојко и Љубица се договорише 
 договори <pb n="122" /> са Стојаном да сутра рано позову Вељу.{S} Изређаше се толики догађаји, 
а Гојко, гледајући у таван.</p> <p>— За сутра?{S} Па ја ћу доћи кроз један сат.{S} Добро најпос 
p> <p>— Нађи ми старо одело... треба за сутра, опет прошапта Гојко, гледајући у таван.</p> <p>— 
дођем к себи... да оставимо разговор за сутра.{S} Али вам опет кажем: ја остајем на речи.{S} Ха 
ало пре казали: да оставимо разговор за сутра, да се мало приберемо...{S} Хајдемо на рад: деца  
 само нека свастика порасте.</p> <p>Кад сутра дан Смиљка пође својој кући са дететом, она остав 
 решења у протокол, договорише се да се сутра изврши упис нових ученика у први разред, па се од 
у, а пред вече се сви вратише, да би се сутра рано могао наставити редован посао...</p> <p>Љуби 
/p> <p>— Казао господин управитељ да ће сутра сви ђаци ићи у цркву.{S} И ви да се спремите да,  
а стаде мислити о лекару, да ли ће доћи сутра рано, као што је обећао.{S} После стаде мислити о 
а у Београду није понела...{S} Да дођем сутра да донесем, хоћете ли?...{S} Све, све... хоћете?. 
/> <p>— Само немојте да се промените до сутра...{S} Ја сам казао... нек се сматра то као свршен 
јест, све ћу поправити...{S} Сутра, ето сутра ћу тражити премештај за нас двоје...{S} Али да зн 
тише низ брдо, говорећи о послу који их сутра очекује.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
.. и тек сад ћу да ти чиним...{S} Хоћеш сутра да ти донесем златан часовник... двадесет дуката  
раме. — Треба се договорити...{S} Данас-сутра... ових дана морамо ићи на испит... требаће твоја 
као: »Ово нису чиста посла!« ...</p> <p>Сутрадан Гојко устаде туробан; чим се сети синоћње патњ 
Гојко диже и упути к своме селу.</p> <p>Сутрадан Љубица дође рано у школу; и деца се брзо окупи 
тница.{S} Изиђе из њих једна слабуњава, суха жена у варошком оделу, отвори лагано и опрезно шко 
пред њу средовечан човек, шиљате браде, суха лица и опале косе, као да је скоро лежао врућицу.< 
једном углу, над којим се наднела стара суха жена, па нешто трља, вуче, шта ли ради.{S} Види се 
ју расцветале воћке, накривљено прошће, сухе гране на понеким шљивама и иде, корача брзо и узбу 
револвера падоше на писареве образе две сухе коштуњаве руке са оштрим ноктима и забодоше се дуб 
 он обрте да види какво је то чудо, оне сухе руке падоше на Љубичине јабучице и за тренутак обл 
е тако под топлим покривачем уз то мило сухо тело и ћутати, ћутати дуго, вечно... ћутати и сећа 
х, чистила, а благо сунце повијало их и сушило својим зрацима...{S} О, дивна, шумна српска Мора 
душа...{S} Деца одговарају: по неко већ схватило добро целу мајсторију и одговара правилно.{S}  
аде разумевати догађаје...{S} Он могаше схватити одмах, да Стојан однесе собом највећи његов ст 
 задиркује Гојка, сећа се неких смешних сцена из ђачкога доба, и тако умешно води разговор, да  
—пет дана: сто, столица, клупа, табла и т. д.{S} А сад је већ време да се почне радити.{S} И је 
иком све исказати.{S} Па онда?...{S} О, та ваљда и Бог гледа са неба на сиротињу!...« Она се ст 
и забости хладно гвожђе у месо...{S} О, та га мисао још више разјари...{S} А после газити, гази 
м муком стечену, давно очекивану!...{S} Та она је цео живот спојила и уплела са овим осећањем,  
 будућност зар да не буде сјајна?...{S} Та ја сам млада, лепа... ја морам бити срећна!« И пред  
таје, него да сагне главу и слуша...{S} Та он јој је ипак друг, то исто што и она.{S} Сутра се  
едаде се сва срцу, да је оно води...{S} Та она је тако срећна, тако срећна!...{S} Невидљива вил 
 мислећи да је то све варљиви сан...{S} Та зар она да буде његова, она...{S} Гледаше је некад к 
мора, да га нађемо у нашем гнезду...{S} Та то су тако мале, тако ништавне жеље, па и то се не д 
 би јој тешко падале остале незгоде.{S} Та она је одрасла у сиротињи: отац јој у једном оближње 
а се шта ме чека, па ма ко био горе.{S} Та млађи смо, па се мора слушати!«...{S} Али сад осети  
га љубав, јер она не осећаше љубави.{S} Та она је толико читала, да је љубав нешто много светли 
ао муња. »Умире!...{S} Шта то вели он?« Та она никад није ни помишљала на то; каква смрт!...{S} 
.{S} Јест, али он је богослов.</p> <p>— Та оно није баш због тога, господин-свештениче, није зб 
тави кмет и засмеја се слатко.</p> <p>— Та није код нас школа од јуче, допуни га ћата;, знамо м 
м у овој кући...</p> <p>— Што?</p> <p>— Та... онако...{S} Једнако ме гледа душмански.{S} Не мож 
е, убрза обрадован учитељ, што му се да та прилика да јој ма шта рекне.</p> <p>— Ама чекај, гос 
!... помисли она. — Неумна, незгодна је та вечита борба са кметовима и одбором...{S} И деца хоћ 
у на Петровдан, па оде.</p> <p>Сврши се та необична школска година!... »Дакле, то је испит!...  
се приближило, да је дошло време кад ће та црна мисао да се претвори у грозну јаву...{S} Страшн 
 другу собу, па затвори касу и оде кроз та врата.</p> <pb n="134" /> <p>И Љубици и Гојку беше н 
комисије.</p> <p>Гле, и то се испуња, и та жеља!...{S} Али не ваља тако... како ће он пред свим 
ова је и беше нежан према њој, али је и та нежност некако груба, неумешна, као да је усиљена... 
де неко чека и брине се о теби.{S} Само та судница проклета!... '</p> <p>— Јеси ли чула, жено,  
сви доводе децу под морање.{S} Је ли то та српска жудња за просветом, за »другим очима«, о чему 
ја од свега на свету...{S} Само му сину та мисао кроз главу као елекрина, он осети бол у срцу,  
е!{S} И она је, ето, мислила да ће и њу та судбина стићи одмах прве године, али види се није су 
ногама.{S} Он и сам не зна зашто му баш та мисао застаде у глави, он не помишљаше ни на шта дру 
ечи.</p> <p>Љубица га погледа пажљиво. »Та он је красан човек, добричина, рече она у себи, али  
а четири—пет дана: сто, столица, клупа, табла и т. д.{S} А сад је већ време да се почне радити. 
 школи немају ништа: у првом разреду ни табле, ни рачунаљке, ни стола, просто ништа.</p> <p>— К 
 лизну прст језиком и превуче њим преко табле, потом се насмеши и гледајући опет у таблу, запит 
 да учитељ већ предаје о словима.{S} На табли стајаше великим, јасним, лепим словима, написано  
нам како ћу без ње.</p> <p>— Цртајте на табли.</p> <p>— То већ и онако морам... поједине округе 
{S} Узе да прегледа израђене задатке на таблицама.{S} У томе му помогоше и гости.{S} После заже 
и писаше, а трећи и четврти рачунају на таблицама.{S} Љубица се веома зачуди кад виде да учитељ 
тојећи пред прљавом испрскалом школском таблом, која је некад била сва црна, али су је деца, мо 
це.</p> <p>— Зашто нисте израдили сто и таблу, кад сте радили скамије? запита Љубица кмета.</p> 
ле, потом се насмеши и гледајући опет у таблу, запита је:</p> <p>— Како вам се допадају нови ђа 
сутра, опет прошапта Гојко, гледајући у таван.</p> <p>— За сутра?{S} Па ја ћу доћи кроз један с 
 дугачке пукотине, које су се отегле по тавану и преврташе своје старе, непретурене, мисли...</ 
оно заносно играње у аптовини иза куће: тада је мислила да ће се исто тако играти и кад буде ве 
да говори млађи свет о некаквој Милици; тада је слушао многе разговоре и задиркивања, али се са 
ц, оборио главу, па ни прословити...{S} Тада Љубица виде шта је урадила, увиде како је далеко з 
зех га као мало дете и доведох кући.{S} Тада сам видела да на њега никад не бих могла руке дићи 
исаја«, док не дође на ред Драгутин.{S} Тада се заче прва и права ђачка љубав, која је трајала  
као преписивач у истом надлештву.{S} Од тада му Гојко изгуби траг, и ево сад му би суђено да га 
е учитељице иду са децом у цркву, па је тада у себи помишљала, да ће и она дочекати тај срећни  
унцао?...{S} Испричајте ми све какав је тада изгледао, шта је радио?...</p> <p>Веља таман каза  
S} Па нарочито оно задовољство, које се тада осећало...{S} И сад се живо сећа тога осећања, па  
обоје по педесет ђака«.{S} Она је још и тада сазнавала да би то било нешто веома необично, нешт 
уку са својих леђа и седе на њу.{S} Тек тада, опази чобане, који га пажљиво посматраху.{S} Он п 
што чека милост од газде...{S} А ја сам тада скочила и пошла са њим по ноћи... закипела је у ме 
оштро ме казни за неред.{S} О, како сам тада страдао!...{S} Да знате како су тешка дечја страда 
и, са децом?...</p> <p>— Јест, само сам тада и живео, више никад, одговори Гојко с неким болом, 
е спремала да га убијем...{S} Шта нисам тада мислила, о Боже!...{S} А он, јадник, наједаред кло 
а за коња.{S} Како ли је изгледао Гојко тада и како му је дрктао глас, може се закључити по Сто 
 ћемо имати збор за избор управе, па ћу тада...{S} Збиља, јеси ли се ти уписао у Учитељско Удру 
ти на прозор и погледа унутра...{S} Баш тада Влајко затвори за собом врата, изиђе да види ко лу 
азред, па се одборници разиђоше.{S} Баш тада уђоше у двориште кола са учитељевим стварима.{S} У 
е насред собе, да чује боље, али се баш тада отворише спољна врата и Влајко викну гласно:</p> < 
 требаш, узвикну један одборник.</p> <p>Тада учитељица, која је дошла пре три дана и упознала с 
емила ручак, али му Влајко напомену, да тај спремљени ручак они могу и довече појести, пошто се 
ица, нешто се дотера привремено само за тај мах, а кад погледаш, оно све лепо и ваљано...</p> < 
на поуми да каже: дорасла) навикнута на тај посао.</p> <p>Велимир јој стаде говорити о том поче 
стиша, Веља га стаде запиткивати, те на тај начин сазнаде како је текла цела ствар и ради чега  
 љубави!...{S} И шта би је упућивало на тај корак? — Дужност, заклетва верности мужу, правила м 
а тихо, мирно; мало ко и сврну пажњу на тај догађај.{S} И младенци и часници — цела свадба — по 
 и Гојку беше необично сазнавати, да је тај човек, који им је причинио толики бол, сада ту уз њ 
чајнога, горкога прекора.{S} Изређао је тај поглед све, што њих двоје заједнички преживише, и н 
диже обе руке према очима, као да му је тај жалосни покрет сва одбрана, којом располаже...{S} К 
ремештен ни отпуштен, докле год устраје тај роман Љубичин... требаш ти њима.</p> <p>— Шта ти го 
 истога часа она као у сну осети, да се тај фатални дан не може више избегавати, не знајући ни  
вљу, али она ипак гледа тако, као да се тај говор ње не тиче, гледа преплашено, зачуђено, унезв 
и он гледаше оштро и озбиљно, као да се тај разговор њега ништа не тиче. »Видим ја, нема ту мир 
светле неком љубичастом бојом — носи се тај вечерњи звук и бруји далеко ширином, чак тамо до кр 
зна да у џепу има доста банкнота, да ће тај новац обрадовати и помоћи брата, оца, све... али су 
неће бити тако покварених људи, који ће тај злочин извршити.{S} А оно гле!...{S} Обоје се ћутећ 
са својим ђацима ићи.{S} Па ето, дође и тај дан!{S} Неумна, она је сад нерасположена због овог  
асу.{S} Тешко нама!{S} Одузели су нам и тај једини заклон: да нам је бар хлеб обезбеђен, кад ра 
во мало речи. </p> <p>— И мени се свиди тај савет, одговори Веља.{S} Море, ви имате паметног фа 
у пропасти.{S} Сад му беше најтегобнији тај положај, због кога је и иначе трпео доста.</p> <p>— 
ј говори...{S} Гле како дркће и трепери тај познати јој, крупан, мушки глас... а из њега веје т 
како ђаволасто жмиркајући.{S} Он смотри тај поглед па се још више збуни, али ипак одговори:</p> 
 у себи помишљала, да ће и она дочекати тај срећни дан, кад ће овако исто са својим ђацима ићи. 
 се... чује се јасно...{S} О, сваки јој тај отровни звук просеца и прожиже живо срце, сваки јој 
 није ни мислио, него је жељно очекивао тај дан, кад ће се наћи сам, са својим верним Стојаном, 
в, вели, синоћ дошао из среза, па донео тај глас.</p> <p>Обоје се запрепастише.{S} И ако су неп 
 отворено, очи у очи.{S} Страшан је био тај поглед: шинуо је Љубицу преко срца страшније од гуј 
леваше преко камичака, жуборећи лагано, тајанствено, као да се и она, уморна, спрема на починак 
д они ступише на врата, у школи настаде тајац...{S} Све се очи обртоше к њима...</p> <p>Љубица  
о погледају, имају неке своје нарочите, тајне знаке и изразе кад се разговарају пред Гојком.{S} 
интимни, међу њима нема никакве засебне тајне, договарају се озбиљно и поверљиво о свему.{S} Ју 
ашњост не отме делић по делић сакривене тајне.{S} И боље!...{S} Слатко је надање живу човеку, н 
плавих очију сија љубав и доброта...{S} Така му је нарав.{S} Ако ће; то и доликује мужевима, а  
{S} Какав ми је био први дан школовања, такав ми је био и последњи: све једно исто... судови, в 
— Па ти ме знаш: какав сам био у школи, такав сам и остао.{S} А ти сигурно ниси постао мирнији? 
и прешао га таман колико је требало.{S} Такав му је српски језик у свима разредима.{S} А неки п 
ad> <p>Љубица је сад непрестано правила такав инат Гојку, да се овај већ није смео појавити пре 
то баш у реду, него ја нисам научила на такав разговор; нисам бивала у друштву.{S} То већ није  
ме га велики бол у срцу, кад помисли на такав растанак...</p> <milestone unit="subSection" /> < 
ине, али види се није суђено.{S} Буд је такав, па још привремени!...{S} Али не мари; види се да 
pb n="107" /> на себе сама...{S} Што се такав родио?{S} Зар би са <hi>другима</hi> онај смео та 
.</p> <p>— Да ли је много тешко постићи такав успех?</p> <p>— Па није лако...{S} Треба радити н 
жена.{S} Није никад помислила, да ће то такав утисак учинити.{S} Мислила је: то је зло само за  
сарева похода по том не учини на Љубицу такав утисак као последња.{S} Она изиђе из учионице са  
д љутине.{S} Она се намршти, видевши га таква, што се не измаче оку његову, па одмах узе да јој 
е дошло доста чланова: из школе се чула таква врева, као да је тамо неколико стотина жена, јер  
ад као и до сада.{S} Шта ће, кад јој је таква судбина!{S} Погнула главу, па ради за оно злехудо 
његово дице вели: »Шта ћемо, кад нам је таква судбина!« Он уђе, као обично, гледајући у земљу,  
тати.</p> <p>— Кукавице сиња, што си ми таква!?...{S} Јаднице моја, ти опет страдаш?... дочека  
осетљив, и тешко ми је кад ко, нарочито таква женскиња, о мени рђаво мисли.{S} Госпођице, ја им 
а преживи праву љубав...{S} Кад нестане такве љубави, нашто ми онда живот?...{S} Еј, људи, људи 
ете...{S} Пробуди се и наставља на јави такве исте покрете, али га жигне љути бол, и он одмах с 
.. да, то је жена, врло млада жена, али такве лепоте, каква се веома ретко виђа.{S} Он се загле 
 овој истој постељи...{S} На што ми сад такви снови, кад знам да се не могу остварити!...{S} За 
знам!...{S} Видео сам!... узвикну Гојко таквим вриском, као да неко одсеца парчета жива меса са 
ерај!...{S} А вама се, видим, не допада такво уживање? <pb n="32" /> Ништа, удајте се за Гојка, 
 ту уз њега.{S} И он мишљаше да је само такво поступање у реду, а друго су све бапска посла, ко 
змера, али ко се већ навикао гледати га таквог, њему он сад изгледа сасвим отресит, прави младо 
ветињи школе.</p> <p>Љубица плану.{S} У таквој несрећи и страдању нађе се још снаге за терање и 
 по глави...{S} Ко би помислио, да се у таквој школи целе године разлеже јаук и плач јадне, нем 
 нам неће ни доликовати да се мешамо са таквом ситнуријом.{S} Истина, и ми смо били учитељи, ал 
ажите деци нек излазе! заповеди писар с таквом оштрином, да се није могло ни помишљати на отпор 
бица мршти и мучи, па баш нарочито бира такву децу.{S} Обавештава их, помаже им, управо учи их  
ало плашио, али у њену погледу он опази такву досаду, презирање, па чини му се баш и гнушање и  
 Ама шта ви!...{S} Не допуштам... мисао такву не допуштам!...{S} Знате ли ви... знате ли... о,  
 што више раздражи Љубицу.</p> <p>— Код таке фајн-жене, брате, тражити сељанке и вући се са њим 
{S} Нико не воли да му се други меша; у таке послове...{S} Нисам рад да ја будем крив... </p> < 
ажите.{S} Не грешите се, људи!</p> <p>— Таки је закон, чича Вуксане, одговори му председник, та 
и кад га угледа оваква.</p> <p>— Што си таки, јадниче ојађени?!...{S} Гле, ка да је сад из воде 
каже Веља: плаче ко стрина!...</p> <p>У таким мислима оде у школу.{S} Прво сврну у Љубичин разр 
, идући к њима са батином. </p> <p>— А, тако ли се дочекује влас’!...{S} Бунт!!...{S} Комуна!!. 
би их све одједном изгрлила и ижљубила, тако јој постадоше блиски и драги ови мали дивљачићи.{S 
утак, то је извесно.{S} А њима, женама, тако понекад дођу лутке у главу...{S} Чекај, зна он шта 
ушки глас... а из њега веје тако нежна, тако ватрена и жива љубавна чежња!...{S} Не, не, није м 
еца, мокрим крпама, у току дуго година, тако изрибала, да се црнило виђаше само по крајевима. » 
е оно води...{S} Та она је тако срећна, тако срећна!...{S} Невидљива вила оплела је мрежу од са 
у у џеп, па цикну помамно:</p> <p>— Ха, тако ти!... деца иду боса, исцепана, а он купује својој 
 на мене!{S} Навика је велика чињеница, тако учисмо у психологији.{S} Па за прво време ја не би 
м не тражим ни паре. </p> <p>— Тако је, тако је, убрза обрадован учитељ, што му се да та прилик 
 нашем гнезду...{S} Та то су тако мале, тако ништавне жеље, па и то се не да!«...</p> <p>И опет 
пргава.{S} Како је радила преко године, тако настави и на испиту: стаде викати на децу, љутити  
амо циљу.</p> <p>— Допада ми се, знате, тако са образованом женском... разговор је веома пријат 
 жалили?... настави Љубица запиткивати, тако радознало, као што мала деца распитују за непознат 
, чича Вуксане, одговори му председник, тако мора да буде.{S} До сад се уписивало сваке године  
 ама баш све... како је било са Гојком, тако је сад са мном!...</p> <p>— Е, синко...{S} Говорил 
 замуцкујући:</p> <p>— Па немој, болан, тако више да се мучите...{S} Глас му веома задркта и он 
е, јесте...{S} Био ми је тако одвратан, тако досадан... мислила сам полудећу, ако још дуже са њ 
ем:</p> <p>— Тако, братићу, Бог ти дао, тако!{S} Јес’ видео, господине?...{S} Кажем ја вама: по 
те паметног фамулуса, вере ми!{S} Тако, тако је најбоље.{S} Па ако видимо да ће и вас овако да  
занесе... а пред очима јој тако светло, тако лепо, чаробно...</p> <p>Не прође ни месец дана, а  
а будем крив... </p> <p>— Кажи ми само, тако ти Бога!...{S} Нико неће знати, осим мене.{S} Куне 
ћно да је то његов глас... тако умиљат, тако пун љубавне жудње?...{S} Никад га не чу она да так 
а, примаче му се још ближе, врло близу, тако да осети његово дисање...{S} Он само гледаше, зачу 
..{S} Као да је боловала читаву недељу, тако се изменила.{S} Намршти се, па оде к столу и опет  
 врат, па онда о земљу.{S} Ја, братићу, тако је то.{S} А ти се не бој, што се тиче...</p> <p>—  
ерљиво и шапућући у себи: »Ја, братићу, тако је то; видим ја!...«</p> <p>Гојко га дочека на вра 
пуни га учитељ.</p> <p>— Тако, братићу, тако... хвала је господу Богу, који је благословио наш  
м, и не разбира за мене...{S} А и ја... тако исто.{S} То није кућа!...{S} О, ала се грдно прева 
рапав, промукао глас. -</p> <p>— Аха... тако ли је!{S} У ово доба...{S} Молићемо за мецко изјас 
те...{S} Вечна правда!...{S} Али сад... тако изненада!...{S} Чекајте мало да дођем к себи... да 
S} Је ли могућно да је то његов глас... тако умиљат, тако пун љубавне жудње?...{S} Никад га не  
 и он пружи руку на чело.</p> <p>— Хм.. тако нешто...{S} У опште, сваки је потрес за њега право 
ако брзо обогатите!{S} Нека, молим вас: тако млади, па да идете на робију...</p> <p>— За вас је 
угим стварима, које су га интересовале; тако сазнаде да је новопостављена учитељица већ приспел 
ово сила у срезу; и капетан га се боји; тако је то, братићу мој.{S} А она не зна, него...{S} Хе 
аћи ће чича иверчицу, па ће подметнути; тако је то, братићу мој!...</p> <p>— Можеш ли спремити  
 треба лепо да се одмори. <pb n="11" /> Тако је то, братићу мој!...{S} Четири банке за целу год 
ви имате паметног фамулуса, вере ми!{S} Тако, тако је најбоље.{S} Па ако видимо да ће и вас ова 
д’о нашу учитељку како је жустра!...{S} Тако је то, братићу мој!...{S} Зубе ти лолама!{S} А гле 
е ће тако?{S} Зар још није умрла?...{S} Тако дуго!...{S} И њему се чини да хода тако по дворишт 
ет стеже врелим уздркталим рукама...{S} Тако им прође читав час...</p> <p>Одједном на прозору,  
и она се опет осећа као у ланцима...{S} Тако и болесник гледа у сну себе здрава и весела... трч 
е пламеним речима о вечној љубави...{S} Тако некако дођоше цркви, и она види себе у белој сјајн 
а сав, заборављајући на све друго...{S} Тако су га и сада заузеле земљорадничке задруге.{S} Неп 
 ја бих баш волео да учим код вас...{S} Тако да седим у скамији, па само вас да гледам и слушам 
Боље је мусти две овчице но једну...{S} Тако је то, братићу мој!...{S} Али опет, опет...{S} Час 
м прирезом: свет нема а овамо треба.{S} Тако ће бити и с вашом квартирином.</p> <p>— Богме ја х 
амо свој посао, па се не бој никога.{S} Тако је то, братићу, ја...{S} А он учитељима ништа не м 
гласно сам са собом и машући рукама.{S} Тако дође до хума над селом, испе се на хум, па стаде т 
ањао да те буве пецају, биће батина.{S} Тако је то, братићу мој!...</p> <p>Упис се већ завршује 
о не могу дати, осим зла и страдања.{S} Тако сам несрећна рођена!...{S} Бог ме је проклео још н 
о и ми по нешто, и ако смо сиротиња.{S} Тако је то.</p> <p>Гојко развукао уста у широк сладак с 
ени неће бити рђаво од њихне стране.{S} Тако је то, братићу мој.</p> <p>Гојко и Љубица се зглед 
ти да га не удариш, а некмо ли дете.{S} Тако је, братићу мој!</p> <p>— Оно види да ја нећу да г 
 дар Перин — скупоцен брош за груди.{S} Тако се учесташе походе, скоро свакога дана, а у Љубичи 
 вароши а не захтева велики капитал.{S} Тако се с муком школовала у Београду, па сад дошла овде 
 знате и ви зашто сам зимус страдао.{S} Тако је морало бити!...{S} Иначе... иначе не би било св 
и потегни, док једва даде још једно.{S} Тако добисмо осам за грош!...</p> <pb n="13" /> </div>  
 испред њих, да сачуваш своју главу.{S} Тако је то, братићу мој!...</p> <p>— Нека, доста сам и  
би друго лако, само да је он друкчији.« Тако мислећи стиже у свој стан.{S} Беше то проста сеоск 
ћи се чији је то глас којим он говори — тако се изменио...</p> <p>— А, ти ли си?! врисну полица 
 па ја вам не тражим ни паре. </p> <p>— Тако је, тако је, убрза обрадован учитељ, што му се да  
ку Школу, и ако је привремени.</p> <p>— Тако... јест, јест, видим ја: нисте добар пјевчик.{S} А 
на породица, допуни га учитељ.</p> <p>— Тако, братићу, тако... хвала је господу Богу, који је б 
га сачека дурновито, прекорно.</p> <p>— Тако... скоро ћеш и заборавити да имаш кућу, да те овде 
е га, па га намести на кревет.</p> <p>— Тако, братићу, видиш...{S} Кад је човек болестан, треба 
весело и са живим одобравањем:</p> <p>— Тако, братићу, Бог ти дао, тако!{S} Јес’ видео, господи 
ти њему лепо ту масницу пред очи: је л’ тако ти менека, Господару? рекни му, па се заплачи.{S}  
.{S} Е нека виде да није, и да не треба тако брзо каљати човека...{S} А ти није требало сама, д 
е.</p> <p>Она подиже главу и погледа га тако, као да би хтела завирити му у саму душу.{S} Али с 
господару, зашто оногај ти тако једнога тако рећи свога чиновника и подајника, а?...{S} Па кад  
због њене самоће и сиротиње, јер зна да тако исто чами и његова сестра, па ваљда ће се наћи доб 
авне жудње?...{S} Никад га не чу она да тако њој говори...{S} Гле како дркће и трепери тај позн 
ћи, и чим сване опет оде.{S} Он држи да тако мора поступати сваки, ко хоће да <pb n="199" /> на 
ћ све обојило крвљу, али она ипак гледа тако, као да се тај говор ње не тиче, гледа преплашено, 
 твоја жена, а?...{S} И Веља га погледа тако, као да би хтео наћи потврду својим речима на њего 
изјава, које га узбуђују.</p> <p>— Онда тако... .{S}Ја ћу ове уписати код мене, а ви како хоћет 
Тако дуго!...{S} И њему се чини да хода тако по дворишту пуних 4 — 5 часова, и ако је тек мало  
стина јест, прихвати Веља живо.{S} И ја тако радим и многи, управо огромна већина.{S} Па још ка 
ала пред златарским излозима и остајала тако као прикована по пола часа и више.{S} И сада, ево, 
о, смешећи се...{S} Зар ја не бих могла тако?...«</p> <p>Гојко по дечјим погледима осети да она 
се испуња, и та жеља!...{S} Али не ваља тако... како ће он пред свима људима причати о својој б 
, мислили су да сам умрла, па су и вама тако казали...{S} Али је прошло све...{S} Сад вас молим 
је код мене непрестано... и у ситницама тако мора бити...{S} Ако сам сад што нерасположен, знам 
ко топло и весело греје, срце у грудима тако живо куца и све, све је удешено за лепо пријатно ж 
х има, а девојкама... шта?...{S} И њима тако нешто... да им чистимо ципеле, на пример...</p> <p 
ећи се.</p> <p>То већ беше много.{S} На тако отворен разгор Љубица не беше навикла.{S} Она, чед 
.. само кажите.</p> <pb n="87" /> <p>На тако пријатељске речи, Љубица подиже главу и захвали му 
ко зло спустило се на њену главу, и она тако очајно изгледа, као да не предвиђа никаква изласка 
и има по неког старијег, кога слуша, па тако и ја...{S} Него није то.{S} Опет они мисле о нечем 
на хладноћа, која наступа изненадно, па тако и прође, он се не би нимало плашио, али у њену пог 
— а ми смо, знаш од скора изабрани — па тако...</p> <p>— Сиротиња смо, господине...{S} Нема се  
аженој женској уобразиљи, па јој ствара тако јасну представу, као да она све то очима гледа. »Ј 
а, уме добро да говори.{S} Бадава, мора тако да иде, кад смо бачени на милост овим безјацима!.. 
нације, али му не долази на памет ништа тако страшно.</p> </div> <pb n="116" /> <div type="chap 
и све весело и мирно, што га добри друг тако јако воли... само се смеши и помишља у себи како ј 
силно.</p> <p>— Јест, и мени је понекад тако бивало: после каквог једа и мука, наступи изненада 
релетати по соби, прилазећи јој понекад тако близу, као да ће је закачити.{S} Љубица посматраше 
чтиво и озбиљно лице, које се од ономад тако изменило, да овај човек изгледа сад сасвим други.{ 
 по седам за грош.{S} Даће ваљад’ и сад тако...</p> <p>— Ево ти грош, па купи и спреми.</p> <p> 
а ноћу крпи се, пери се и учи...{S} Све тако, без краја!...</p> <p>— Зар баш никад нисте знали  
...{S} На цео век, до смрти...{S} И све тако бежи од њега, гнушај се!...{S} О, ту се мора изгуб 
му душу обузме слатка топлина.{S} И све тако лепо беше, док га једног дана отац не узе за руку  
ума над селом, испе се на хум, па стаде тако обрнут сунцу...{S} Одједном наиђе густ, црн облак, 
S} Једаред, кад пусти децу кући и стаде тако у највећем очајању по школи корачати и кршити руке 
 пећ, наслони главу на дланове и остаде тако као укочен до мрклога мрака; нити куд погледа, нит 
отура до учионице, паде на сто и остаде тако, загњурио главу међу руке, као да спава...</p> </d 
ше овај израз, који му одједном постаде тако пластичан и жив, и што је најглавније одговараше п 
свету живела, па не зна ништа...{S} Иде тако замишљена и смешка се задовољно, детињски...</p> < 
 селу...{S} Он не види, али осећа да је тако.{S} Кад они ступише на врата, у школи настаде таја 
ва срцу, да је оно води...{S} Та она је тако срећна, тако срећна!...{S} Невидљива вила оплела ј 
вена поља. »Шта они говоре о злу кад је тако пријатно и занимљиво проводити време у раду са мал 
се то описује у романима...{S} И све је тако некако испало, како се у романима пише...{S} И ето 
а више не може припадати ономе, који је тако лако погазио ногама њене најсветлије осећаје, који 
дмах помислила бозна шта...{S} Да ли је тако?«...{S} И она понови у памети његов пређашњи разго 
ени!...{S} Јесте, јесте...{S} Био ми је тако одвратан, тако досадан... мислила сам полудећу, ак 
ожи, а писар уживаше само, гледајући је тако веселу.{S} Он се збиљски за њу привезао; заволео ј 
аве.{S} Узрок лежи у њој самој, и он је тако тесно спојен са њеним бићем, да се већ више не мож 
 њени најдражи идеали...{S} Све, што је тако дуго стварала у сновима, чиме је најрадије душу мл 
ј, крупан, мушки глас... а из њега веје тако нежна, тако ватрена и жива љубавна чежња!...{S} Не 
дише.{S} Изгледаше као дете, кад добије тако ретку и неочекивану играчку, о којој дотле није мо 
 шта?...{S} Свеједно, ма шта било, није тако страшно...{S} А овај Гојко баш је добар човек и... 
екад закопати, али то <hi>сад</hi> није тако важна ствар...</p> <p>Него шта ова баба једнако пр 
од овако оштрих речи.{S} Никад јој није тако подвикнуо.{S} Шта је ово?...{S} Он је охладнео пре 
млађом сестрицом, у цркву.{S} Стоје оне тако у једном крају и ћуте.{S} Мати се крсти, а она гле 
љи одговор.{S} Каква је то љубав, да се тако брзо заборави!...{S} Говори о њеној смрти, а смеје 
.{S} Кога ди сте наумили заклати, да се тако брзо обогатите!{S} Нека, молим вас: тако млади, па 
ш како!</p> <p>— Мени није невоља да се тако довијам, одсече се Љубица.{S} Од мене ће на испиту 
..{S} О, брате, што сте допустили да се тако мучите без невоље!{S} Изволите, колико вам треба н 
кво зло, мисли она даље: само тек да се тако каже.{S} Забринути и оптерећени злом људи не смеју 
божно, онако женски: знајући само да се тако ваља, не размишљајући нимало ради чега то чини.{S} 
 можда никуд и не гледа...{S} Занела се тако, па се само смеши, а очи јој се стакле и стоје нек 
о тврдом леденом кором.{S} Налактила се тако на сто, стисла главу обема рукама као клештима, па 
} Силазећи низ камене степенице, она се тако повођаше у страну као да ће сад пасти; издала је с 
и.{S} Љубица се загледала у децу, па се тако и замислила... стоји лепо обучена, са шеширом на г 
ника.{S} Моје осудно решење не обара се тако лако!{S} А правници шта ми знају?{S} Не знају рад  
сак из њена детињства.{S} Јест, сећа се тако живо...{S} Довела је мати, са млађом сестрицом, у  
шта друго не жели...{S} Али докле ће се тако?{S} Не може се то продужити вечито; неко ће од њих 
о, преко недогледне пучине и растури се тако у висини, па опет над баџом затрепери чисто небо,  
!...</p> <pb n="100" /> <p>Склупчати се тако под топлим покривачем уз то мило сухо тело и ћутат 
Чудне ли лепоте и радости: приљубити се тако уз мајчине груди, сакрити главу у мраку на тим све 
оји су умотани у све гушћу таму, док се тако у тој непровидној тами сасвим не изгубе из очију.. 
одитељима, о школовању, о свему, док се тако мало упознаше и зближише, па онда поче по издаље д 
нути и оптерећени злом људи не смеју се тако весело, а њему смех не силази са уста.{S} Море, сл 
просветом, за »другим очима«, о чему се тако лепо говори у народним пословицама?...{S} Јаднице! 
лаци, скупе се у веће групе, пронесу се тако заједнички над селом, па се опет, тамо на крају св 
али њему не покварише одличну оцену, те тако он имађаше жалити само Љубицу, што се онако нетакт 
ју.</p> <p>Мајка, радосна, што јој дете тако срећно, па уздахне и погледа млађу кћер, помисливш 
ћи к њима са целом својом школом, па ће тако заједнички држати угледна предавања, али претходно 
као суманут...{S} Шта је то... докле ће тако?{S} Зар још није умрла?...{S} Тако дуго!...{S} И њ 
само о злу, кад је свет тако леп, сунце тако топло и весело греје, срце у грудима тако живо куц 
ст.{S} Сиромах!...</p> <p>Гојко стајаше тако непомичан, преврташе хартију, па је одједном сави, 
сено, покривено шареницом, па ипак беше тако слатко ту заспати!{S} Нису имали ни своје куће.{S} 
 неких смешних сцена из ђачкога доба, и тако умешно води разговор, да се Љубици и Гојку чини, к 
изменце разасути потеси, села и шуме, и тако све до краја видокруга.{S} По потесима се жуте пож 
> <p>И опет мисли, и опет пролазници, и тако редом, час за часом, ћути и гледај, гледај, гледај 
човек, рече Љубица; — весео, отворен, и тако лепо говори о нашем послу.</p> <p>— А, Веља је и у 
ом наиђе... одмах после венчања...{S} И тако до саме смрти...{S} Знаш ли ти да сам ја бежала од 
е, поред усмене наредбе, да сутра...« и тако даље — стајаше написано на тој хартији.{S} Доле по 
, а ми ’вако... крпигуза, јарца, вина и тако...</p> <p>— Је ли вас учио пређашњи господин коју  
м брковима падоше на њен усијан образ и тако остадоше...{S} Као муња шину је нешто уз груди, ос 
ор... после већ буде осуђен на робију и тако... јест, тамо умре...{S} А ја око Љубице... тамо-о 
мре да немам куд... други ме нико не би тако милостиво примио... пропао бих...{S} На мене скочи 
 срећна, чека да се он пробуди.{S} Седи тако, сва блажена и занесена у срећи својој, па претура 
његова врата?...{S} Да ли то њене груди тако бурно дишу на његовим грудима?...{S} Је ли се то з 
е он Гојку. — Метни мокру крпу, па држи тако непрестано... нек извуче...{S} Ха, присети се он н 
 не мисли више о паксијанима, него лези тако...{S} А ја знам шта ћу сад...{S} Опчинила је она т 
мртво стакло, па се само сјаји... стоји тако укочено, без покрета, без икаква знака живота...{S 
, не скривајући подсмеха.{S} А он стоји тако сплетен, збуњен, оборене главе, не знајући ни шта  
еци, па их стаде нешто запиткивати, али тако неумешно, да деца одмах опазише због чега се она о 
S} То једно, што их ворта с платом, али тако ти је свуд, по свима срезовима.</p> <p>А Љубица са 
писар, нудећи Гојка пивом.{S} Ви сте ми тако познати.</p> <p>— Учили смо гимназију заједно...{S 
ад тек добро познаје, и оно јој се чини тако обично, као да је многе године провела гледајући у 
 и осрамоти, господару, зашто оногај ти тако једнога тако рећи свога чиновника и подајника, а?. 
е мој: тешки су то боли.{S} И ја сам ти тако нешто некад боловао, па ништа... прође, к’о ћуреће 
ојаном, у оној чистој собици, па живети тако безбрижно цело лето... лежати на кревету и мислити 
ислили, ипак им се чинило, да неће бити тако покварених људи, који ће тај злочин извршити.{S} А 
ако обгрли, па је одједном стаде љубити тако страсно, бесно... а она му враћаше пољупце, топећи 
ана.{S} Већ га срамота свраћати судници тако често, па улази с коњем право у школско двориште,  
 што им се спрема премештај, па дошавши тако у разговору до орловичког потеса, опрости се са го 
екако збуни, занесе... а пред очима јој тако светло, тако лепо, чаробно...</p> <p>Не прође ни м 
и своју руку око њена стаса и приђе јој тако близу, да се нису могли гледати у лице. — Ја... ја 
и и захваљујући случају што му се језик тако одреши.</p> <p>Љубица плану, врисну и осу грдње на 
руге стране задовољан.{S} О... а ја сам тако мало желела!...{S} Само да имам добра друга, па ов 
тказати?</p> <p>— Захваљујем... али сам тако уморна, да би ми сад одмор био пријатнији од јела. 
о ми јадни једнако пред очима.{S} Седим тако по цео дан и мислим, а он уза ме...{S} И све преми 
, те овај ће бити пенсионован... ваздан тако!...</p> <p>Љубица не запита о ком се то говори да  
о да јој није било по вољи.{S} И Стојан тако вели.{S} Па добро, што је седела кад јој то није б 
<hi>господин управитељ</hi>; виђу да он тако баш хоће«.</p> <p>— Кажи господину да учитељице не 
пусту, да седиш с нама овде?...{S} Него тако... изгуби здравље...</p> <p>— Здравље!...{S} А што 
 исплака, опет се замисли и остаде дуго тако као окамењен...{S} Мисли лете, све горча за горчом 
S} Зар би са <hi>другима</hi> онај смео тако поступати?...{S} Не би ни покушао, јер зна шта би  
мају и први разред... па се свет научио тако...{S} До године ће бити лакше; а сад уписујемо и о 
мо тврде да је то било ономад... некако тако.. ових дана.{S} После пола часа за Гојком се затво 
а се? </p> <p>— Да, да... потврди Гојко тако живо, да се капетан мораде осмехнути. — Сад ће рад 
 помислима...{S} Дуго је времена прошло тако.{S} Смркло се одавно.</p> <p>Врата шкрипнуше.{S} Г 
..{S} Да ли да јој говори још, или само тако да је гледа... гледа и ћути?...{S} Да се не уплаши 
мо сад и ми вама.</p> <p>— Е, не можемо тако.{S} Ми смо владали само девет месеци, а ви по више 
подин Драгољуба...{S} Е, трнићу, нећемо тако.{S} Па шта ћемо кад ти ноћас, братићу, боцнеш тако 
p>— Е, ти си се ту згунторила... нећемо тако, братићу, да ми ноћас жуљиш господина.{S} Јок.{S}  
ежите!...{S} Зар сам вам још непрестано тако страшна и одвратна, те ме вечито избегавате?</p> < 
преми се за даља страдања, држећи да то тако мора бити, да је се и родио за то: да страда, да с 
— Отпуштен... хе, мој цикале, не иде то тако.{S} Обезбеђен си ти од премештаја и отпуштања боље 
... поједине округе, али опет не иде то тако... без целе мапе.</p> <p>— Ми ћемо замислити да см 
 јој се што се и она не игра, кад је то тако слатко и весело!...{S} Па сеоба у своју кућу, па п 
> <p>Сад се све променило.{S} И како то тако одједном?{S} Тек само налетеше облаци, натушти се  
иза куће: тада је мислила да ће се исто тако играти и кад буде велика као мати, и чудила јој се 
задовољство?{S} И шта је то те се писар тако сплео, збунио?...</p> <p>Писарка угледа отворену к 
одједном прекиде.</p> <p>Љубица и писар тако исто изгрдише чичу, па поседаше за сто, који се по 
 ово они говоре само о злу, кад је свет тако леп, сунце тако топло и весело греје, срце у груди 
не чу се више од њега.{S} Љубица се већ тако навикла на његове походе, да их у извесне дане и с 
е, нарочито у последње време, ступила у тако пријатељство и поверљивост, да овај сад стаде прем 
отац носи неке поњаве на леђима.{S} Иду тако, а пашчад залајаше. »Као цигани!« рече отац и насм 
га нађемо у нашем гнезду...{S} Та то су тако мале, тако ништавне жеље, па и то се не да!«...</p 
шестогодишње теорије...{S} Пустити децу тако у свет!... настави он готово више у себи и на лицу 
с, притисла им душу, стегла срце, па их тако држи, мори их без престанка.</p> <p>»Шта он хоће?  
осле јој се учини веома незгодно да баш тако отворено покаже, како је раније опазила госте, па  
лашено погледа.</p> <p>— Није ваљда баш тако свуда?...{S} То би било страшно зло.</p> <p>— Е, г 
.</p> <pb n="36" /> <p>»И од куд је баш тако тежак живот? стаде Љубица мислити.{S} Тешко је нер 
а по том.{S} Богме страшно!... није баш тако обично, како причају.{S} Не могу још да се прибере 
{S} Али ето и она зло прође, а није баш тако мека, уме добро да говори.{S} Бадава, мора тако да 
Савет, за Бога; ваљда се то не ломи баш тако лако!... запита Љубица узбуђеним, уздрхталим гласо 
е имаш бесплатно.</p> <p>— Е, немој баш тако, братићу.{S} Имамо и ми по нешто, и ако смо сироти 
е поучиш чему.{S} А ни ми вам нисмо баш тако велике школе учили.</p> <pb n="43" /> <p>— За ваш  
p> <p>— Докле ћеш ти, море, да ме вараш тако?{S} Знаш ли ти шта је љубав!...</p> <p>— Шта ћете? 
 шта ћемо кад ти ноћас, братићу, боцнеш тако мога господина...{S} Чек-чек, наћи ћу те ја.{S} Хе 
и у моју школу, па ради читање. </p> <p>Тако су они првих недеља, али се сад све почиње мењати, 
мео жив изићи капетану пред очи!</p> <p>Тако редом разгледаше све шта би као требало набавити з 
тног, које граничи са лудилом...</p> <p>Тако настадоше горки дани у овоме ново савијеном гнезду 
ве... нисам ништа још прегледао.</p> <p>Тако се поче нов живот и нов радни дан у овом новом, љу 
код њега наћи читаву библиотеку.</p> <p>Тако идући к селу претресаху полако добре стране свога  
аба Смиљка помолила на вратима и некоме такође маше руком...{S} Можда је то њему, али се то њег 
ок се ја не вратим, рече он Гојку, који такође беше устао, па изиђе из собе.</p> <p>Гојку мало  
клупе.{S} Ух, мрачно, незгодно!...{S} У такој соби не мили ми се никакав рад.</p> <p>— Ваша је  
ити о том почетном послу.{S} Говорио је таком сигурношћу и разумевањем, као да је десетине годи 
ео напад, по свима правилима донжуанске тактике.{S} Најпре се већ обавестио о њеним родитељима, 
ити и незгодно и опасно, да га пусти на таку близину к себи, а још више јој паде тешко, него се 
устело гнездо.{S} Иљадама година она се таласа овом долином; иљаде ће још проћи, а она ће исто  
де зачуђена и посматраше како се вије и таласа велико дечје коло, а у средини стоји Гојко сасви 
докле ти год око допире, пружила се час таласаста час равна поља, по којима су наизменце разасу 
ба, а Морава оздо, ваљајући своје мутне таласе, хуји и шуми пенушећи се, не осврћући се на опус 
 поче брзо ходати, али кад пружи корак, таман има простора да корачи четири пута.{S} Иде унаоко 
ука моја!...{S} Таман се дошло до мете; таман да одморим родитеље, да се одморим и сама од оног 
едном да пропадне, сва мука моја!...{S} Таман се дошло до мете; таман да одморим родитеље, да с 
мати.{S} Није ни излазило међу људе.{S} Таман рекох: да ми буде од помоћи, а оно... </p> <pb n= 
е и погледа на прозор.{S} Беше мрак.{S} Таман оп <pb n="119" /> смишљаше да се крене до председ 
еје, али се осећа оштрина у ваздуху.{S} Таман да се лепо путује.</p> </div> <div type="chapter" 
ки му предмет обрађен добро и прешао га таман колико је требало.{S} Такав му је српски језик у  
ељка..{S} Сад дотрча Стојино дете, и ја таман да пођем, а ти уђе.{S} Претури се, вели, одједном 
 изгледао, шта је радио?...</p> <p>Веља таман каза шта је видео и знао, а Гојко стаде махати ру 
.{S} Брзо стиже у Брезовац.</p> <p>Веља таман седа за ручак, а Гојко упаде у собу, задуван, зан 
у школу, јер то му је најстарији, па је таман стигао за послугу.</p> <p>»Куд год се окренеш, св 
гледаше и насмејаше.</p> <p>После подне таман почеше рад, а уђе Стојан и јави с прага:</p> <p>— 
ар оде, а Љубица уђе у собу.{S} Веља се таман почео спремати за одлазак.{S} Понови јој све лека 
кло!... мртав!... мртав!...{S} И она се таман спремаше да побегне из собе, а Гојко уздахну тешк 
ући!«...</p> <p>Једаред му дође Веља, и таман они седају за ручак, а наиђе Влајко.{S} Веља се н 
он поцрвене, па одмах затим пребледе, и таман се стаде домишљати шта ће сад да ради, на коју ће 
мислим.</p> <p>А дечко поједе крушку, и таман да баци огризак, а поред њега протрча велики кер, 
нчати се са њим, и ако има живу жену, и таман да му изјави сад пристанак, а иза њихових цеђа ви 
о.{S} Учитељ се рукова са одборницима и таман да се измакне, а председник му сврну пажњу на јед 
м вратницама.{S} Она провири на врата и таман да викне Стојана, а пред њу стаде Веља учитељ, на 
, каза им како се зову њихова седишта и таман поче да им казује како се улази у школу, како се  
 Гојко преписа имена на чисту хартију и таман да почне прозивати децу гласно, Љубица га заустав 
и зближују.« Затим пружи руку учитељу и таман да проговори (беше већ развукао усне у ироничан о 
иже пред вратнице, опази Богосава, који таман хтеде ући у двориште, па кад виде њу, изненади се 
</p> <p>Кад Гојко стиже у срез, капетан таман излази из канцеларије.{S} Видевши збуњена Гојка к 
овакви поступци.</p> <p>Други дан Гојко таман изиђе из Љубичина разреда, а вратнице се отворише 
шћу таму, док се тако у тој непровидној тами сасвим не изгубе из очију...</p> <p>И све то што с 
ду навучен је суморан покривач загасите тамне боје, из кога непрестано сипи она ситна, влажна,  
/p> <p>И она изиђе из собе, гледајући у тамне облаке, који се ношаху висином, и уздишући за изг 
е до чланака.{S} Около дрвеће бели се и тамни од суре, дебеле прашине, која је у густим слојеви 
поче мењати...{S} Прво се појавише неки тамни и нејасни осећаји и са њима у вези наиђе на њу не 
 се приближава, а ваздух постаје гушћи, тамнији.{S} Цела се природа умирила, па се само још осе 
на не беху добро шљубљена, те у његовој тамници беше довољно светлости.{S} Не може још да се пр 
тојанство заљубљенога јуноше, баца га у тамницу, мучи га, па кад се уверила да његово срце куца 
д, а очи, оне живе очи, гледају уморно, тамно, непрестано је у њима некакав безумни израз, од к 
не и засејане њиве...{S} Изнад села се, тамо у даљини подигла танка пробојна измаглица, а тамо  
итничарства, па тежи некуд даље и више, тамо у недоглед, оној бескрајној вечној истини...</p> < 
. ти си болестан?...</p> <p>— Кажем ти, тамо ћемо царски живети... наставља он своју мисао.</p> 
на...{S} А ја ћу, душице, све да трчим, тамо-амо... да скупљам где год има што за <pb n="173" / 
 тако заједнички над селом, па се опет, тамо на крају свода, разделе и запливају усамљени...{S} 
ћ буде осуђен на робију и тако... јест, тамо умре...{S} А ја око Љубице... тамо-овамо, док се в 
S} Може ме напасти онај пандур... јест, тамо у затвору туку!...{S} Али неће, неће... видим ја к 
, све ово... тужбу Министру просвете... тамо о Љубици, а?!... дрекну он грозно и лупи дршком од 
ест, тамо умре...{S} А ја око Љубице... тамо-овамо, док се венчамо...{S} После већ добијемо бољ 
добио сам одмах две кондиције и... и... тамо још нешто...{S} Гојко запе у говору и поцрвене, а  
путници:</p> <p>— Видите тамо далеко... тамо хеј, где се савија свод небесни, видите у густој м 
ли брат из Београда, који <pb n="83" /> тамо учи гимназију, па питања о крави Зорки, њеној љуби 
авирим, да видим шта има <pb n="193" /> тамо, шта осећа он...{S} А ономе јаднику знала сам душу 
ко хоћеш и онакав дворац у земљи?...{S} Тамо има много пећина, копа се злато...{S} И ја ћу копа 
це ракиске, жути се на дну ракија...{S} Тамо даље оно округло стакло, у њему игра, искри се чис 
се још боље, баш онај исти врисак...{S} Тамо је ваљада и њена мати, па ће доћи и Стојан с мотик 
— Хајдемо... хајдемо у нашу школу...{S} Тамо ћу све казати...</p> <p>Она пође за њим без устеза 
дем својим путем, куд ме срце вуче..{S} Тамо је сва моја срећа, мој живот, све благо моје.{S} П 
птембар.</p> <p>Љубица зину од чуда.{S} Тамо квартирина, а овде то исто са платом, и ако је она 
 Хоћемо... или управо не знам ни ја.{S} Тамо је све равница, нема планина.{S} А што питаш?</p>  
озив новог депозитара, одоше у срез.{S} Тамо се већ многи догађаји изређали и наступиле разне п 
која улева у душу неку сањиву зебњу.{S} Тамо, на врбама, кратким и суморним гласом, јавља се ћу 
и и сељани, преместише га у судницу.{S} Тамо, са општинским пандуром седе он уз топлу пећ, насл 
низ потес ка луда, право у Брезовац.{S} Тамо ће, бој се, и ноћити...{S} Ја како, братићу!...{S} 
о собе, у последњи ред клупа. </p> <p>— Тамо је, чини ми се, Веља? запита она, бришући лице и п 
ини подигла танка пробојна измаглица, а тамо још даље се, у густој магли, гордо и величанствено 
ао да је сабља.{S} Погледа на прозор, а тамо стоји Пера писар, лупкајући камџијом по својим дуг 
а уска-речица...</p> <pb n="25" /> <p>А тамо даље, иза потеса, докле ти год око допире, пружила 
 Молим вас...{S} Готово да не улазим ја тамо, рече она бледећи, као у страху.</p> <p>— Зашто?.. 
мало до конзисторије?...{S} Добро, нека тамо до лета, па ћемо гледати...{S} А?...</p> <p>— Хоће 
једаред да ће дати учитељима нешто пара тамо о Божићу, док покупи школски прирез за ову годину, 
мати.{S} Стојан извести Гојка да је сад тамо у кући још већа ужурбаност: баба Смиљка непрестано 
јој он, смешећи се демонски.{S} Они сад тамо ручају, па да им поквариш весеље...</p> <p>Љубица  
и веселија.</p> <p>— Јесте; хајдемо сад тамо.</p> <p>Изиђоше обоје и прошавши кроз велики прост 
ио.{S} Што, зар је то тешко: врд... врд тамо амо, <pb n="37" /> па ништа....{S} Али не иде, бад 
Гојко побеже од прозора и више не приђе тамо.{S} Чим би чуо врисак, он би бежао даље, даље... и 
из школе се чула таква врева, као да је тамо неколико стотина жена, јер су се чули већином женс 
ла да побегне кући, али је знала шта је тамо чека, па је стезала срце и ишла у своју »тужионицу 
а ликује над њом!...{S} Не, не...{S} Не тамо!...{S} Али куд ће?...</p> <p>Одједном се нечему до 
.{S} И како их не би срамота, макар оне тамо у Министарству!,..{S} Три разреда, толики рад... и 
 готово истрча у другу собу, закључа се тамо и леже.</p> <p>Љубица је дуго премишљала шта да ра 
а.{S} Остави часовник у фијоку и понесе тамо и ону другу кутију, па одједном застаде и отвори ј 
га чела.</p> <p>— Ви... ви... ви кажете тамо, да... да ја... поче он замуцкивати, задуван и узн 
 па се обрте сапутници:</p> <p>— Видите тамо далеко... тамо хеј, где се савија свод небесни, ви 
 да вам издам часком плату, па изволите тамо у собу, зове вас председник комисије.</p> <p>Гле,  
ије било да Љубица не иде; зна он да ће тамо бити доста учитељица, којима би по вољи било увред 
?...{S} Да ли има смисла?...{S} Како ће тамо бити?...</p> <p>— Хм... промрмља Гојко, зверајући  
ажно вукло тамо у собу...{S} Али што ће тамо?...{S} Да изнесе на видик и њој своја страдања, св 
е могу, не могу...{S} Све ме нешто вуче тамо, као да ме чека нека важна ствар.{S} Са вама говор 
ра, па испушта једну по једну у извор и тамо пропадну.{S} А у ону највећу учитељка купи павлаку 
е га Гојко живо. — Мене остави.{S} А ви тамо ако хоћете... како знате...</p> <p>— Не бој се, ос 
дговори пријатељски:</p> <p>— Ваши људи тамо уписују... они вас знају најбоље, па њих и молите. 
S} Извади из стола деловодник, забележи тамо нешто, стави нумеру на ону исписану хартију, па је 
едва изиђоше и дахнуше слободно.{S} Али тамо далеко пред њима виђаше се други, још већи облак,  
ац учитељски...{S} Хм.. да... чујемо ми тамо у срезу, дођоше нам после и акта о вашем постављењ 
али му глас дркташе од љутине. — Шта си тамо радила?</p> <p>— Под крушком онде...{S} Гледала шт 
очи и изиђе у двориште.{S} Стаде ходати тамо-амо, а под ногама му шушти опало, жуто лишће; а на 
личног народа...{S} Па ти ћеш ми живети тамо као у рају... ништа не ради, само седи...{S} А ја  
де вечерас цркви, субота је, па да ноћи тамо, али га сад очекује важнији посао.{S} Чим дође, за 
ће; ко зна шта може бити!...{S} А немој тамо да се збуниш.{S} Капетан је добричина; не бој се!< 
ечерњи звук и бруји далеко ширином, чак тамо до краја потеса, куда вијуга, зеленом долином, сре 
о?</p> <p>— Да идемо.{S} Треба да видим тамо у школи све... нисам ништа још прегледао.</p> <p>Т 
ако сам ја!{S} А она јок... него са њим тамо амо, па цело јутро.{S} И шта су имали толико да го 
ели: оженио се наш Гојко и прича ваздан тамо...{S} Дај, вељу, да видим нашу »младу« како изглед 
p>Гојко иђаше као на шибу.{S} Шта ће он тамо, кад зна да неће умети ни проговорити.{S} Истина,  
испричате све догађаје, од кад је почео тамо долазити господин Пера, код те ваше... учитељке.{S 
 стаде, двоумећи: нешто је снажно вукло тамо у собу...{S} Али што ће тамо?...{S} Да изнесе на в 
о могао приморати, нити ме је што вукло тамо, сама сам се гнушала...{S} Тек онако... само пропа 
школу?...« То је сад фаталан корак, јер тамо ће бити све свршено.{S} Може се и вратити.{S} Зашт 
усрдније. »Чује он за ту промену... већ тамо, депеша... па му се одједном одсеку ноге од страха 
же она устати и рећи: извините, или већ тамо... морам на рад, чекају ме деца.{S} Како сам ја!{S 
Гојко и одмах спази једна врата и јурну тамо.{S} За то време чини му се да чује дете где говори 
с вољом, али помисао на оне људе што су тамо засели, заплаши га и збуни.</p> <p>»Сад ћу да се с 
>— Да видимо како је у општини, да нису тамо моје признанице.</p> <p>— Нема општина ниједне ваш 
у сте, чујем, отворили, па шта сад имаш тамо?...{S} Предај им сад, па нека раде сами.</p> <p>—  
ље кругове, који су умотани у све гушћу таму, док се тако у тој непровидној тами сасвим не изгу 
..</p> <p>За председником се диже један танак сувоњав младић, жутих завијених брчића, зелених о 
 воду, тихим лахором, овај тужни двопев танахне бистре реке и младе, несрећне девојке...</p> <p 
но у висину по неки брест, или се извио танахни јаблан...{S} И кроз то једноставно зеленило црв 
ше на њу.{S} Пролети слепи миш и запара танахним крилима поред самих њихових очију; пројури тих 
е око у страну, те више осети но угледа танахну фигуру девојачку уза се.{S} И он се дао у неке  
ђи му нек те види, нек сазна откуд дође тане и нек се још више мучи и страда.</p> <p>После стад 
b n="197" /> плане ватра, нек прозвижди тане, нека им поквари, нек пресече ово љубавно гугутање 
изгледа као осуђен на смрт, кад га прво тане погоди... лице се одједаред као изненади, зачуди,  
S} Изнад села се, тамо у даљини подигла танка пробојна измаглица, а тамо још даље се, у густој  
чићи танки, жућкасти, скоро бели; обрве танке, уздигнуте и оштро превијене на средини, испод њи 
зама, што су крај пута отомбољиле своје танке и необично дуге прутасте гранчице, понамештале се 
жно... мала устанца скупљена, румене се танке уснице, мислиш сад ће да заишту лутку.{S} И гледа 
ољству...{S} Смешкају му се уста, глади танке брчиће, а оним чудним очима сече као ножем...{S}  
м бело, нос погрбљен, дугачак, а бркови танки жућкасти; по образима и бради израсле ретке жућка 
це му доста развијено, обријано; брчићи танки, жућкасти, скоро бели; обрве танке, уздигнуте и о 
ускама бриљантским, са малим, кратким и танким ланчићем укусне израде.{S} Она га извади из кути 
ла!...</p> <p>Млада, лепих црних очију, танких повијених обрва, нежна, чиста лица... неописана  
 Хе, младићу, у мало ти нисам преврнула тањир, узвикну она весело, намештајући чинију на сто.</ 
.{S} Сипај, домаћице...{S} Ах, дај прво тањире...</p> <p>После ручка вођаше се међу друговима ж 
е оглодане кости, коре и мрве од хлеба, тањири у нереду побацани по столу, или наслагани један  
сено, простро преко њега поњаву, па сад тапка рукама озго и гледа неће ли се наћи какав трн или 
с у мало не исцепаше.{S} Ја гледам кроз тарабу како не умете да се браните, одговори му она и з 
ну она, по овакој лапавици.{S} За Бога, тата, шта радите?...</p> <p>— Зар ти не знаш наше стање 
скочи весело, узвикнувши:</p> <p>— Гле, тата!...{S} Од куд ти по оваком времену?!... па га пољу 
ања.{S} Поглед му беше управљен у једну тачку и укочен, цело лице некако необично измењено, сањ 
еч, да захвали.</p> <p>— У десет часова тачно пустите децу кући; часовник вам добро ради, па ћу 
у времену.</p> <p>Љубица изиђе из школе тачно у подне.{S} Силазећи низ камене степенице, она се 
ни то, што сведоци никако не могу да се тачно сете дана, кад је Гојко грдио власт, него само тв 
ирином.</p> <p>— Богме ја хоћу да ми се тачно квартирина издаје, а ви набављајте од куд знате,  
јко стиже с баба Смиљком пред школу.{S} Ташта му одмах утрча у собу, а он предаде коње Стојану, 
ајко се показа веома предусретљив према ташти и свастици.{S} Заговарао их, шалио се са њима и,  
ли их постепено ућутка и заглуши женска таштина.{S} Ипак осећаше неку пријатност од ових смелих 
ежиш као стрина...{S} Ево како се бојим твога шарабатања, ево гледај...{S} Министров потпис...{ 
је послове, одговори Влајко одсечно.{S} Твој је посао у школи и у кући, а мој међу људима.</p>  
е догађаје. — Па то је читав атентат на твој живот.</p> <p>— Море махни се шале, него шта мисли 
S} Него ти сад лези, а ја ћу да понесем твој белег и један динар, па да видиш, као руком!...{S} 
а уснама.</p> <p>— А ово је, без сумње, твоја драга половина и глава куће, настави он, рукујући 
ико не види.{S} Па ћу бити твоја!...{S} Твоја, разумеш ли?{S} Хоћеш?...</p> <p>Богосав, преблед 
 моја!... је ли?...{S} Довека!</p> <p>— Твоја!... прошапта Љубица и уздахну горко, извијајући с 
срећнијега, кад би она пристала да буде твоја жена, а?...{S} И Веља га погледа тако, као да би  
вих дана морамо ићи на испит... требаће твоја крштеница...{S} Па после...</p> <p>— Све то ти са 
оштовања — Онда ће ти, брате, и писар и твоја слачајша прва љубав охладити...{S} Ово се нигде у 
 Само да те нико не види.{S} Па ћу бити твоја!...{S} Твоја, разумеш ли?{S} Хоћеш?...</p> <p>Бог 
а онда поцепа на ситна парчета. — Ево и твоје тужбе, ево гле... па и њу сву иситни на парчад, б 
оворити на Гојково питање.{S} Јаком иду твоје муке и невоље, а помоћи ти се не може.{S} Једино  
<pb n="205" /> <p>— Знаш да сам после у твојим рукама.{S} Можеш што хоћеш са мном...</p> <p>— Д 
ом лепотица, које ти служе и клањају се твојој лепоти...{S} Па после... море биће свега, само т 
/p> <p>— Носи ти, Вуксане, за то пешкеш твом синовцу, старом кмету, рече један одборник.{S} Он  
на, кад је Гојко грдио власт, него само тврде да је то било ономад... некако тако.. ових дана.{ 
отину пута се потврдило, и сад верујем, тврдо верујем!...{S} Пазите само...{S} У основној шкопи 
 столица.</p> <pb n="34" /> <p>Гојко се тврдо одлучи да добро прочасти Стојана, чим прими плату 
купио, то је моја плата за вас, ја у то тврдо верујем.</p> <p>— Не верујте!...{S} Ви сте страда 
и са дететом, она остави кћер и зета са тврдом вером: да је то срећан пар и да ће веома сложно  
да је душа успавана, да је срце обузето тврдом леденом кором.{S} Налактила се тако на сто, стис 
изиђе.{S} Стојан се враћаше с бисагама, те сви уђоше у собу.</p> <pb n="60" /> <p>Љубица се нам 
тву и обојила га чудним, разним бојама, те све трепери, сија се и прелива под јасним небесним с 
вну, а ни брвна не беху добро шљубљена, те у његовој тамници беше довољно светлости.{S} Не може 
још непрестано тако страшна и одвратна, те ме вечито избегавате?</p> <p>Гојко се унезвери, раши 
чно, а ми јој дајемо још по два динара, те свега шест.</p> <p>— Молим вас, прекиде га учитељитц 
мах помисли да њега сад гризе љубомора, те се са осмехом обрте писару, погледајући лукаво, испо 
ворна жена.{S} Отвори се читава дебата, те чак и наше зараћене стране морадоше попустити и прог 
а, стигоше цркви.{S} Служба већ почета, те они и не одморише децу, него их уведоше у цркву и на 
оба беше пространа, али рђаво окренута, те не допираше унутра довољно светлости.{S} Скамије ста 
олу, умре ми мати... откупи ме јадница, те одмах будем примљен у школу, и добијем благодејање.{ 
ног зликовца.{S} То га је вукло напред, те иђаше с вољом, али помисао на оне људе што су тамо з 
вуд навучене завесе, али оне двокрилне, те се између њих може видети.{S} Пропе се на прсте и по 
ебња, ади досадашње узбуђење беше веће, те надвлада, и она опет обори главу, стидљиво и плашљив 
...</p> <p>Љубицу удари нешто по глави, те јој се одједном сасвим смрче, ошину је некаква оштра 
в све му црте беху у хармониској слози, те изазиваху симпатију од првога погледа.</p> <p>— А ка 
орачати и кршити руке, Гојко се осмели, те уђе к њој у школу.{S} Она застаде, загледа се у њега 
.</p> <p>— Нисте ваљад’ испит положили, те сте још привремени?</p> <p>Гојко поцрвене и најволео 
 на њено равно, ниско чело...{S} Мисли, те црне мисли никако да је оставе, но јој загорчавају с 
ро овако... па после нема ко да спреми, те се одучих.{S} А сад... добро је, добро је!...</p> <p 
увише ревносно занео око својих ствари, те и она оде.{S} Чича Стојан, школски послужитељ, скида 
Гојко стиша, Веља га стаде запиткивати, те на тај начин сазнаде како је текла цела ствар и ради 
тране око очију кожа се почела брчкати, те даје целом лицу израз скривеног лукавства.{S} Са лиц 
јој је омотало очи и ум црним застором, те не види ништа...{S} Али шта је, шта је?...{S} Ужас,  
нкастим јабуковим или крушковим цветом, те се боје лепо преливају, од чисто беле у црвенкасту,  
вати: те не знам онај отпуштен депешом, те овај ће бити пенсионован... ваздан тако!...</p> <p>Љ 
довољна.{S} И онда ћу и ја бити срећан, те како срећан!...{S} О, да знаш како ми је тешко што м 
а другим речима.{S} Беше веома узбуђен, те једва изговори ово мало речи. </p> <p>— И мени се св 
 А зар сад нисам?{S} Јесам, јесам... о, те како!...{S} Али ево шта ми срећу мути...{S} Лекар ка 
лим кошуљама.{S} Сумрак се већ ухватио, те му се не распознаје лице.</p> <p>— Добро ви вече! ре 
} Он је то запео да просвети наше село, те нам натоварио на врат два учитеља.</p> <p>Старац се  
ник је за овакве разговоре веома богат, те се и Љубици даде прилика да чује што ново и необично 
што отеже и одуговлачи: те чекај испит, те бар полугодишњи парастос...{S} Којешта!{S} А мати ме 
 примити кумства, ни чути за ту свадбу, те окумише председника Ђокића.{S} Веља још горко прекор 
о се овај простак подсмева њеном другу, те му одговори доста опоро:</p> <pb n="10" /> <p>— Не з 
је то и очекивао, као да је све у реду, те није могло друкчије ни бити...{S} Он опажа како се Љ 
епенима.{S} Јамачно га опазише у мраку, те Влајко застаде на вратима, а она сама пређе двориште 
и се стаде прибирати, јер напреже вољу, те се сва предаде послу.{S} Постајаше све расположенија 
алко... врло малко повукла се у страну, те са ње лелуја сенка осмеха и још јаче истиче онај јед 
ећом, Стојан се раније уклони у страну, те се не понови ономадашњи случај.{S} Гојко стајаше на  
S} Тек по неки пут скрене око у страну, те више осети но угледа танахну фигуру девојачку уза се 
а, али њему не покварише одличну оцену, те тако он имађаше жалити само Љубицу, што се онако нет 
у пролеће удари некакав шарлах на децу, те распустих школу...{S} Док ја то наредих, жена се раз 
адоше запиткивати час Гојка час Љубицу, те ови морадоше ступити у разговор.{S} Седе са њима и у 
вити.{S} Међу младим људима има тога... те кавге, али се то све поправи...</p> <p>— Поправити!. 
не увреди питањем.</p> <p>— Ха-ха-ха... те још како!{S} Питајте Гојка како он мисли.</p> <p>— Д 
свет свашта, не може се свему веровати: те не знам онај отпуштен депешом, те овај ће бити пенси 
сврши.{S} Све нешто отеже и одуговлачи: те чекај испит, те бар полугодишњи парастос...{S} Којеш 
наест динара месечно, побојте се Бога!« Те ти они, братићу мој, лепо мени попеше на четири рубљ 
лави кљуца, кљуца...</p> <p>— Хајде, да те поведем, рече му, ухвативши га под руку са отвореном 
{S} Па одмах треба да шмугнеш овамо, да те нико не опази.{S} Разумеш ли?...</p> <p>— Како не би 
скоро ћеш и заборавити да имаш кућу, да те овде неко чека и брине се о теби.{S} Само та судница 
тојан не види добро, може оно рукама да те напипа...{S} Хе, али им он није дао ни опепелити: зу 
аплату незаведену, као пре, па после да те гоне полицајци, жури Ђокић председника.</p> <p>— Пол 
е — зло!</p> <p>— Шта ћемо сад, чиме да те частимо? рече Гојко нудећи га у исто време столицом, 
ема више никакве зараде.{S} Ове цене да те Бог сачува: данас једна, сутра — друга.{S} Још да ни 
: да зажмуриш па ништа да не видиш и да те се ништа не тиче.{S} Онда ће и она тебе оставити на  
едну...{S} А она те не чује, неће ни да те види... но оде низ потес ка луда, право у Брезовац.{ 
меш — <hi>све</hi>...{S} Само гледај да те онај зликовац не опази.{S} И ја одох до куће; ко зна 
то ми те отимају, а ја... ја не умем да те сачувам.{S} Само гледам нашу пропаст и страдам, горк 
ред једном малишану.{S} Ако си сањао да те буве пецају, биће батина.{S} Тако је то, братићу мој 
с леђа... ножем, пирни га...{S} Само да те нико не види.{S} Па ћу бити твоја!...{S} Твоја, разу 
ј лепоти...</p> <p>— Врати се, хоћеш да те одведем до куће? рече она, и поуми да му приђе.</p>  
ч на столу...{S} Али је женска глава за те ствари вешта, очас се учини позајмица, нешто се доте 
же, одбор удари у претњу.</p> <p>— Нека те плаћа, брате, ко те је тражио и поставио, а ми нити  
ејана, а он гле!.. па приђе к прозорима те их отвори, погледајући узгред Гојка, који стајаше сн 
 мучим.{S} А може доћи неко, ко пази на те ствари.</p> <p>— Е, јесте... сви се муче са тим...{S 
 је опет молиш, кучку једну...{S} А она те не чује, неће ни да те види... но оде низ потес ка л 
 овакав, јадник.{S} Но ништа, бар ћу са те стране бити мирна, јер и њих има свакојаких.«</p> <p 
и на милост овим безјацима!...{S} Срећа те држава даје плату; онако би се липсало од глади...«< 
 и Стојан слагаху се добро, а последица те слоге беше нечистота, која се морала трпети, и јевти 
 то допустити.{S} Толико се кидала због те своје зле особине, која јој сметаше и као девојци, а 
Јеси ли луд?...{S} Плачеш као дете, кад те други бију...{S} Еј, грешниче!... </p> <p>Кад се Гој 
 руке радосно.</p> <p>— Хвала Богу, кад те нађох!{S} Хајде!...</p> <pb n="97" /> <p>— Куда ћемо 
 мокром и хладном дрвету; стресеш се од те незгоде, а за врат ти падне читав пљусак са какве от 
 неба на сиротињу!...« Она се стресе од те магловите зебње, погледа на Гојка, који иђаше гледај 
до сад!..{S} Она се истина расположи од те мисли и поче радити лепо, без великога узбуђења, али 
е нешто, ни сама не зна шта, одвлачи од те мисли и вуче напред...{S} Она као у сну изиђе на вра 
!...{S} Ти мислиш сваки те воли, ко год те љубазно погледа...{S} А оно није... свет је покварен 
 почео тамо долазити господин Пера, код те ваше... учитељке.{S} Ми смо овде тек ономад сазнали, 
p> <p>— Ево пандура из среза...{S} Зове те да изиђеш.</p> <p>Изиђоше обојица, погледајући се зн 
уђе у школу блед, збуњен.</p> <p>— Зове те господин Пера, шапну он Љубици уплашеним гласом.{S}  
еома пријатан.{S} О чему год хоћеш, све те разуме... па и сам да се поучиш чему.{S} А ни ми вам 
трах на душу; али он одгони од себе све те мисли само једном, фаталном речју, којом се сви слаб 
зини, али се стараше да радом угуши све те мисли, да се отресе тога бунила и да буде присебна.{ 
 јаком несвестицом и главобољом, устаде те се уми, па хтеде склонити оне украсе са стола.{S} Ос 
е.{S} Она се стресе, и одједном прекиде те мисли.</p> <p>»Шта ја радим... којешта!...{S} Млада  
а месечно за стан и башту.{S} Гојко оде те разгледа свој нови стан, па се врати са одлучним зах 
ча још и онај догађај с пандуром, приђе те потписа свој исказ, не читајући га, и врати се кроз  
а се чувамо њега, да нас не опази; може те отети...</p> <p>Љубица се дуго осврташе, уплашена, н 
икривајући своју мисао, па убрза кораке те ћата поче изостајати.</p> <p>»Ако ми се још и овај н 
аним.{S} Узеће те господин Младен, даће те у школу, а ти да га слушаш као Бога.{S} Немаш се куд 
ц, па не могу све да изхраним.{S} Узеће те господин Младен, даће те у школу, а ти да га слушаш  
ладаше њоме.{S} Али она силом угушиваше те нове мисли, избегаваше их, осећајући унапред њихову  
по некој усамљеној дуњи или шљиви, а из те ниске зелене густине издвојио се поносно у висину по 
ајко!... врисну девојка и приљуби се уз те слабе, изнурене груди, знајући да само на њима може  
етурити од жалости...{S} О, часни га, и те жене!«...</p> <p>А Гојко само трчи и у глави му само 
} Ја како, братићу!...{S} А ти опет иди те праштај и моли.{S} Еј што нисам ја млађи, па да види 
Стојан истрча да отвори вратнице и види те изненадне госте, кад из саоница искочи писар и прође 
као мало детенце!...{S} Ти мислиш сваки те воли, ко год те љубазно погледа...{S} А оно није...  
ова страдања и муке?...{S} Боже, има ли те!«... узвикује јадник очајнички, па седа на један вел 
лота осмехиваше, као да вели: »Јесам ли те преварио, а?...{S} Сад си се уверио«...{S} То беше ћ 
вреле...{S} Еј, кукавче мој, хоће да ми те уморе паксијани... да закопају жива човека!...{S} И  
.{S} О, да знаш како ми је тешко што ми те отимају, а ја... ја не умем да те сачувам.{S} Само г 
 од мајчиних груди бије на тебе, заноси те...{S} О, слатко ли је сетити се мајчиних груди, кад  
за мај.{S} Боље је, знате, било свршити те лаке ствари зимус...{S} Ја то радим после подне, кад 
е... па и њу сву иситни на парчад, баци те комадиће на под, па их стаде бесно газити.</p> <p>—  
, видиш...</p> <p>— Куцни, братићу, нек те чује.</p> <p>Гојко познаде Вељин глас одмах.{S} Скоч 
ад падне и стане издисати, приђи му нек те види, нек сазна откуд дође тане и нек се још више му 
уд се чуо глас.</p> <p>— Хајде... чекам те...{S} Љубице, друже!...</p> <p>Она се изненади од то 
велиш... нисте ни ви бољи.{S} Чекао сам те годину и по, док ниси измирио мањак.{S} А за оно зат 
а, жено, упамти једном за свагда: нисам те ја узео да ми будеш тутор, него жена!...{S} Да ме сл 
осподин Пера... знам га.</p> <p>— Питам те онако... какав је човек?{S} Он нешто много прети учи 
 год ти кажеш!...</p> <p>— Ама не питам те ја за одобрење да идем, него за мишљење, рече она, с 
{S} Кад на два дана пред испит потегнем те разбијем скупоцену лампу газдину...{S} Бој и грдње ш 
ији, љубазнији тон.</p> <p>— Ама, молим те, шта ћу да радим са молитвом: никако деца не могу да 
удите задовољни!...</p> <p>— Гле, молим те, чуда! рече му Велимир, смешећи се.</p> <p>— А кад п 
робно одговори:</p> <p>— Мани се, молим те...{S} Живот ми је загорчао; и онако нисам никад срећ 
им.{S} Него шта ја... хајде седи, молим те.{S} Шта је ново код вас?«</p> <pb n="69" /> <p>Гојко 
 Гојка, мисли у себи: »Гледај ти, молим те, какву је он згоду пронашао!...{S} Хо, кићане, јадан 
ја да га зовем...</p> <p>— Чекај, молим те ту...{S} Заклони се у хлад под трешњу, па чекај... с 
поцени брош.</p> <p>— Скини и то, молим те... боље ће бити, рече Гојко, сакривајући оне ствари  
у, иди кући сад, па знаш онога... молим те, склањај се од онога Пере за ово који дан.{S} Неће т 
 рече он смешећи се,</p> <p>— Иди молим те, али немој сумирати без мене.{S} Причекајте ме и спр 
до сад видели човека.{S} Али шта је ово те нико не доводи децу од своје воље?</p> <p>— Научени  
но ухо, а сјајну никловану сабљу пустио те се вуче по земљи и звецка кад удари о какав камичак. 
етњу.</p> <p>— Нека те плаћа, брате, ко те је тражио и поставио, а ми нити смо те тражили нити  
 си момак! обрте се потом Стојану, како те није срамота да се човек овако мучи код тебе жива!.. 
; све срушено, уништено, па ветар преко те пусте гудуре звижди и шиба, а Морава оздо, ваљајући  
на си ти женица и красна домаћица, само те то не држи за дуго, него наиђе нека луда, јогунаста  
и ти сад мало у школу, греј се, па ћемо те звати кад нам устребаш, прекиде Веља његов монолог,  
знате...</p> <p>— Не бој се, оставићемо те на миру, одговори Веља, не гледајући га и мислећи о  
 те је тражио и поставио, а ми нити смо те тражили нити нам требаш, узвикну један одборник.</p> 
оно, гле: у мало је не одјурише. »Нисмо те, веле, ни звали«...</p> <p>»Па он бар да је друкчији 
 јој помути задовољство?{S} И шта је то те се писар тако сплео, збунио?...</p> <p>Писарка углед 
не ствари у Београду, куда он иде често те носи порезу.</p> <pb n="66" /> <p>Љубица се све више 
овај...</p> <p>— Добро, то је добро што те она не зна.{S} Да идеш сад одмах у срез, па се прво  
еш као да ти је све поклано, а неки пут те нема по три дана...</p> <p>— А шта би хтела: да се у 
»Сад ћу да се сплетем... чим погледам у те људе...{S} Да ли су страшни?...{S} А како ли је њему 
у чашу и шећер из комшилука?{S} За воду те не питам с тога, што знам да је имаш бесплатно.</p>  
у мраку на тим свенулим прсима, које су те, некад једре и здраве, отхраниле и подигле!...</p> < 
Цветко, како га зваху сељаци.{S} Сви су те поздравили.{S} Мајка ти рекла... и сад се стадоше ре 
а у школи и звати се управитељ.{S} Нису те хтели чути... страдао си за свету ствар...{S} Па леп 
а до сад сам био.</p> <p>— Добро, ја ћу те уписати...{S} Ха, чекај, рече он, па отвори врата и  
} Ја ћу тебе као мало детенце... све ћу те овако на рукама, ето баш овако... а ти ми се љушкај  
о мога господина...{S} Чек-чек, наћи ћу те ја.{S} Хе мој братићу, ако чича Стојан не види добро 
 хоћеш...{S} Бога ми, што?...{S} Сву ћу те окитити златом и брилијантима, среће ми!{S} Хоћеш?.. 
рубо проговори: </p> <p>Што бежиш? нећу те појести.</p> <p>— Дивљачно је, госпођо, много, стаде 
енчане хаљине.</p> <p>— Којешта!{S} Још те нису оставиле београдске предрасуде...{S} Ти си обра 
пиње се уз прозор и гледа.{S} Срећа још те је опазио писара да излази на двориште, иначе би га  
ни да мрдне.</p> <p>— О, молим... извол’те, рече она са неким малим изразом кокетерије. — Ама н 
 са децом.</p> <pb n="73" /> <p>— Извол’те, говораше попа, идући уз њих.{S} И дечица треба да с 
, најежено, као и Гојко.</p> <p>— Извол’те, немамо све удобности као код куће, рече Љубица седа 
ом пажњом поднесе госту.</p> <p>— Извол’те и прошћавајте...{S} Ми смо ти, братићу, знаш, бећари 
а писар се окрете Гојку:</p> <p>— Извол’те, господин учитељу у друштво!</p> <p>— Захваљујем, мо 
иде вам све као подмазано?</p> <p>— Ман’те се...{S} Кад бих знала да ће овако ићи целе године,  
 се обома.</p> <p>— Само тебе кад имам, тебе...{S} Ти си ми једина срећа моја, једина и прва љу 
упљам где год има што за <pb n="173" /> тебе пријатно...{S} Ха, ја ћу тебе да окитим!...{S} Ово 
уту?...{S} Камо вас до сад, за Бога!{S} Тебе сам једнако погледала.</p> <p>Мати јој, Смиљка, из 
} Мене и сваког другог он би одјурио, а тебе неће, јер си му ти потребан... да му не сметаш.</p 
па нећеш да ми кажеш ни хвала.{S} Ја за тебе толико... све ти чиним... и тек сад ћу да ти чиним 
плача.</p> <p>— Добро, кад госпођица за тебе моли, одговори писар, па стаде нудити нове пријате 
 га платио...{S} Ономад сам га купио за тебе... хоћеш...{S} Бога ми, што?...{S} Сву ћу те окити 
ле краћега ћутања настави: </p> <p>— Ја тебе лепо зовем у Америку... шта ћеш боље?...{S} Да поб 
 колику суму?....{S} А за колико сам ја тебе чекао, а?....{S} А колико ће сад бити?...</p> <p>П 
о, море, чекај...{S} Знаш колико сам ја тебе чекао на рачунима, одговара председник, смешећи се 
и слаб, братићу!...{S} Чекај, сад ћу ја тебе намирити. </p> <p>И Стојан га узе за раме, као мал 
Монте-Христо</title>?...{S} Онако ћу ја тебе, све исто онако...{S} Па баш ако хоћеш и онакав дв 
у жену ти познајеш?</p> <p>— Знам је ка тебе; како је не би знао...</p> <p>— А зна ли она тебе? 
 Него, знаш, причувај се... нешто је на тебе много љутит.</p> <p>Гојко устаде, ћутећи, прође по 
... а топлина од мајчиних груди бије на тебе, заноси те...{S} О, слатко ли је сетити се мајчини 
а знам шта ћу сад...{S} Опчинила је она тебе, каже цео свет, а баба Мара има траве и за то, рек 
а те се ништа не тиче.{S} Онда ће и она тебе оставити на миру... чак ће ти писар и услуге чинит 
 је не би знао...</p> <p>— А зна ли она тебе?</p> <p>— Мучно, богме...{S} Ми смо ти, братићу, о 
није срамота да се човек овако мучи код тебе жива!...</p> <p>— Море, господине, остави то.{S} К 
мој ти њима, братићу, низ длаку: они ће тебе ома’ зубима.{S} Него ти њима први покажи зубе.{S}  
кни де ти Перу писара, чек!...{S} Он ће тебе ’нако знаш... ка погачу од белије, све око руке... 
 се ти, брате, у туђ посао, док нисам и тебе... оногај...</p> <p>— Марш одатле, безобразна живо 
ја ћу копати злато и све теби, све ради тебе...{S} Хоћеш?{S} А дворац ће нам бити сав од драгог 
 хм... досадиће се обома.</p> <p>— Само тебе кад имам, тебе...{S} Ти си ми једина срећа моја, ј 
="173" /> тебе пријатно...{S} Ха, ја ћу тебе да окитим!...{S} Ово није ништа што имаш... ситниц 
онда нам неће ништа требати...{S} Ја ћу тебе као мало детенце... све ћу те овако на рукама, ето 
треба?...{S} Њему... је ли?...</p> <p>— Теби, синко, и нама... помисли на нас...{S} А и њему, ш 
.</p> <p>— Је ли море, ти.{S} Од кад ја теби вичем свако јутро да собу чистиш и ветриш, а ти си 
... ти се плашиш?...{S} Ама рекох ли ја теби, да нам нико ништа не може...{S} Нико!... разумеш! 
/p> <p>— Е, синко...{S} Говорила сам ја теби онда, рече јој мати, гледајући замишљено у далеки  
 злато...{S} И ја ћу копати злато и све теби, све ради тебе...{S} Хоћеш?{S} А дворац ће нам бит 
кућу, да те овде неко чека и брине се о теби.{S} Само та судница проклета!... '</p> <p>— Јеси л 
јем од свију, ни Вељи нећу казати, само теби...{S} Тражићу негде на граници... далеко... какво  
p>— Ти најбоље знаш, дете моје.{S} А по теби гледајући, рекла бих да је много добро.{S} Само то 
... ситнице...{S} А ја ћу теби... ја ћу теби...{S} Јеси читала <title>Монте-Христо</title>?...{ 
ништа што имаш... ситнице...{S} А ја ћу теби... ја ћу теби...{S} Јеси читала <title>Монте-Христ 
јава...{S} И она почиње осећати велики, тежак бол, јер губи највеће благо младости — лепе занос 
морно и уздахну, као да је до сад какав тежак посао вршила.{S} Гојко се прибираше и спремаше за 
 ради учтивости, али му се из груди оте тежак уздах.{S} Суморно погледа око себе, махну руком п 
 почели.{S} Полако!... сваки је почетак тежак.</p> <p>— Али, молим вас, ко може да се не љути к 
та се страдало, живот је већ био постао тежак, досадан... није се имало ради чега живети«...</p 
 <pb n="36" /> <p>»И од куд је баш тако тежак живот? стаде Љубица мислити.{S} Тешко је нерадниц 
е обичног сеоског левенту, који не ради теже послове, а живи боље од сељака.{S} Вазда је одевен 
његово стално и одлучно држање беше јој теже од свега: писар дође за часак два, па га после нем 
.. у мају, за то време деца заборављају теже ствари.</p> <p>— Истина јест, прихвати Веља живо.{ 
реса овог свакодневног ситничарства, па тежи некуд даље и више, тамо у недоглед, оној бескрајно 
охлади.{S} Одједном осети над собом сву тежину силе старијега, а необичан јој беше овај оштар,  
реба оставити на понављање и утврђивање тежих ствари, које се лако забораве, нарочито рачуна... 
вици, мрдну очима лево и десно, промени тежиште с десне ноге на леву, па опет врати на десну, и 
 зна откуд ће оно доћи и какво ће бити, тек само осећа да је оно све ближе и да ће се њена срећ 
S} Кмет се искашља, онако из учтивости, тек нек се што год каже, да се не ћути, а одборници му  
в!... убијен!...{S} А онај ће сад доћи, тек што није дошао...{S} Казао је до мрака...{S} Јест,  
леда...</p> <p>»Сад ће да плане... ево, тек што није...{S} Прво ће њега у леђа, па у мене...{S} 
итељи уписивали само по десетину нових, тек да имају и први разред... па се свет научио тако... 
о, као што ни сада не живим.{S} Него... тек сад је друго; опет сад бар има нечега, а онда није  
намеру; она сама не зна од куд то дође: тек одједном је подузе хладовина и учини јој се да нема 
ан, владаше велика тишина у целом селу; тек по негде залаје беспослен пас, или гракне врана, тр 
ан и уморан.</p> <p>— Е, кад ће пре!{S} Тек је трећи дан од промене, примети Ђокић.</p> <p>— Шт 
о вукло тамо, сама сам се гнушала...{S} Тек онако... само пропадох...{S} А сад би тек хтела жив 
} А он ради живо, умешно, с вољом...{S} Тек ипак види се да не ради без напрезања.{S} Сва малоп 
 разговоре о сумпору, крави, коњу...{S} Тек за нас згода!</p> <p>— Е, а кад дознате да иде који 
љила... крије очи и не гледа никога.{S} Тек кад јој се учини да Влајко обрне главу к њој — обра 
 ма немао сам никакве користи отуда.{S} Тек само онако: »како сме он да буде срећан?«... па цап 
е признанице или... или не знам шта.{S} Тек она је сад на живој муци, не зна шта да каже.{S} Го 
ао да се плаше какве велике напасти.{S} Тек по неки слободнији одвојио се уз старе ђаке и слуша 
и ни с Влајком ни с Љубицом ни речи.{S} Тек по неки пут одговорио би Гојку на питање, па се опе 
нуо, па мери очима сваки свој корак.{S} Тек по неки пут скрене око у страну, те више осети но у 
.{S} Сад знам и разумем, али доцкан.{S} Тек гледаћу да од сад буде све друкчије, да вас слушам  
ој деца заморена, пусти их на одмор.{S} Тек што деца изиђоше и она, оставши сама у соби, замисл 
 струку са својих леђа и седе на њу.{S} Тек тада, опази чобане, који га пажљиво посматраху.{S}  
оменило.{S} И како то тако одједном?{S} Тек само налетеше облаци, натушти се небо и просу се ст 
 већ знају да разликују оба гласа!{S} А тек смо почели, од јуче...</p> <p>— Дакле ви сте задовљ 
исар у новој полицијској униформи, која тек беше прописана.{S} Нову официрску капу накривио на  
емити земљиште околишним разговором, па тек после на главну ствар. — Да скувам кафу, настави он 
 <p>— Чекај, стани... за Бога!...{S} Па тек сад имамо да разговарамо, викну Гојко живо, опазивш 
етињски...</p> <pb n="206" /> <p>О, сад тек разуме Љубица шта је привукло Влајка, и с тога је њ 
 свака црта на њему.{S} И као да га сад тек добро познаје, и оно јој се чини тако обично, као д 
а све наде и снове своје, као да је сад тек изгубила младост и све... као да је осуђена на вечи 
ного обичније, познатије, као да се сад тек јасно испољила свака црта на њему.{S} И као да га с 
ди.{S} Хо-хо-хо...</p> <p>Љубица се сад тек сети посла, сети се да је још давно децу оставица и 
код те ваше... учитељке.{S} Ми смо овде тек ономад сазнали, кад се вратила госпођа Зорка отуд и 
ици испод кревета, сав мокар, као да је тек из воде изишао, а Љубица седи према њему за столом, 
о дворишту пуних 4 — 5 часова, и ако је тек мало јаче од пола часа како су стигли.</p> <p>Одјед 
 и моли да је изведем из школе, а ја се тек онда наљутим, па скочим ономе на леђа... па гази, г 
XIX.</head> <p>Дође испит.{S} Љубица се тек опоравила од болести, па жива премрла од страха.{S} 
оне још не беху јасно испољиле, него се тек наговестиле.</p> <p>Трже је из тих мисли звецкање с 
еразрешена загонетка.</p> <p>А писар се тек сад одушевио својом речитошћу, па не мисли престати 
ашно зло.</p> <p>— Е, госпођице, ви сте тек изишли из школске клупе, а ми знамо како се у сками 
ко је до сад спокојно шетао по трави, и тек кад је њу спазио, почео је немирно тумарати, као да 
 Ја за тебе толико... све ти чиним... и тек сад ћу да ти чиним...{S} Хоћеш сутра да ти донесем  
к онако... само пропадох...{S} А сад би тек хтела живети!... онако како сам некад сањала...{S}  
радити лепо, без великога узбуђења, али тек око ње облеташе сав досадашњи страх и зебња, она га 
вао против школе и школованих људи, али тек беше му необично драго, што се у овој прилици нашао 
ему каквог конкурента пред Љубицом, али тек му је криво кад год га види, а нарочито кад стане д 
и, он не помишљаше ни на шта друго, али тек осећаше, да би му много пријатније било, кад би и у 
S} Није му се видела љутња на лицу, али тек нема више онога топлог погледа, који Љубицу свакад  
 ово су неки добри људи, види се... али тек...</p> <p>— Јесте ли богослов или преперанд? запита 
школски рад.{S} Само ће у Орловицу доћи тек крајем месеца, јер је почео с другога краја среза.{ 
S} Учинило јој се да се одоцнила, и ако тек беше сунце огрејало.{S} Данас је ишла са чистом и в 
/p> <p>»Какво зло, мисли она даље: само тек да се тако каже.{S} Забринути и оптерећени злом људ 
аднике. — Њему сви рекоше да су то само тек ’нако... празни гласови...</p> <p>— Надлагује се св 
лене одговоре, разуме се све у шали, но тек беше са њим потпуно слободна.{S} Сад се и сама смеј 
ml:id="SRP18993_C5"> <head>V.</head> <p>Тек је сунце изгрејало, а двориште се напуни ђацима.{S} 
гао расположити и развеселити...</p> <p>Тек настаде распуст, а свет поче зуцкати о везама Влајк 
кивати, те на тај начин сазнаде како је текла цела ствар и ради чега се све започело.{S} Беше м 
, лаганим и одмереним манирима, који се теку постепено у животу и сматрају се као велики украс  
дубоко, као да му откидају парчета жива тела, па кроз плач прошушка:</p> <p>— Ово ми је унуче ј 
ири док не осети, да јој је сваки делић тела, као и душа, прожет овим заносним осећањем...</p>  
арела...{S} Кажу не даје више млека, не тели се...{S} А онај пут зарастао, куд смо пре ишли на  
у, која живи више маштом но разумом.{S} Тело му беше несразмерно развијено: руке дугачке, допир 
од тог места полазе све јаче струје низ тело, трзају се мишићи...{S} А она гледа несвесно, врел 
ретура у живом пламену, који јој обузео тело, стеже рукама врелу главу, а мисли се само роје, р 
амртничким погледом.{S} Узе јој се цело тело, не може ничим мрднути...{S} Образи се окаменили,  
 лице...{S} Прођоше јој трнци кроз цело тело...{S} Гле, па и лице говори!... мртво, мртво лице, 
о под топлим покривачем уз то мило сухо тело и ћутати, ћутати дуго, вечно... ћутати и сећати се 
 усне се искривише и затресоше, цело му тело задркта, нарочиту слабост стаде осећати у коленима 
 загрми читав пакао гнева; кроз цело му тело пројури нека снажна струја, која га преобрази: он  
а, а он, блед од потреса, дркташе целим телом, осећајући да ће сад да се сврши нешто страшно и  
ледајући и сад несвесно и дркћући целим телом све јаче.{S} Стојан га и не погледа, иначе би се  
ци, игра му, чини ми се, сваки мишић на телу.{S} Мислим баш да бих могао, кад бих се одлучио.{S 
гобројне, муњевите јурнуше јој по целом телу, у темену опет стаде ударати необично, она не разу 
.{S} Она већ осећа лако дрктање у свему телу, чим угледа Влајка; срце јој јаче, много живље зак 
е се разви жива дебата о говору, јер је тема стајала у вези са најбитнијим питањима из школског 
> <p>Скоро је подне; сунце бије озго, у теме.</p> <p>Кад стиже пред вратнице, опази Богосава, к 
, муњевите јурнуше јој по целом телу, у темену опет стаде ударати необично, она не разумеваше ш 
а само осећа како јој нешто јако бије у темену и у глави ври, ври као у котлу...{S} Она се хват 
 хвата за врелу главу; нешто му много у темену кљуца, и све више га заноси...{S} То не мари, пр 
вредило би вам више од све шестогодишње теорије...{S} Пустити децу тако у свет!... настави он г 
. »То је љубав... ми се љубимо, је ли?« тепаше му она, а он је притискиваше на груди све јаче и 
дететом, а за душему привежемо козу, па терај!...{S} А вама се, видим, не допада такво уживање? 
жаш руку!...</p> <p>— Шта ћу?!...{S} Да терам даље, мени је горе...</p> <p>— Море, видим ја све 
несрећи и страдању нађе се још снаге за терање ината.</p> <p>— И ово је, знам, ваше масло!...{S 
а ће да умири ово вечито чергарење, ово терање без кривице и реда!...{S} Море, шта ту!... знаш  
се вратити, али је некакав урођени инат тераше напред, и она одједном поскида сав накит и даде  
ну кад остаде сам.{S} Скиде му се читав терет с главе, али га ипак не остављаше страх са којим  
и предахну, као да свали с плећа велики терет.{S} Оде да купи што за ручак... после неће моћи,  
 и дувати уснама, као да је неки велики терет носила.{S} И Гојко пусти своје ђаке, па јој приђе 
на још руча.{S} А на душу пада све већи терет, све љући бол...</p> <p>»Иду страдања, видим ја.. 
сад осети како му спада велики, огроман терет с главе...{S} Све зло, које га беше притисло као  
обели!« Не може народ да издржи оволике терете...</p> <p>— А ви затворите школу.{S} Јавите мини 
.. трчи, јури некога или подиже огромне терете...{S} Пробуди се и наставља на јави такве исте п 
у, па сад дошла овде, да не буде оцу на терету, а богме и да потражи своју срећу...{S} Толике у 
S} Узрок лежи у њој самој, и он је тако тесно спојен са њеним бићем, да се већ више не може отк 
истог ваздуха.{S} Одједном, из другога, тесног сокака испаде пред њу Гојко, па како је угледа,  
овамо сниска брда и хумови.{S} Под њима тече моја шумна Морава...</p> <p>— А, ви сте Моравац.?< 
 бели се онакажено, слабо лице, из уста тече крв...</p> <p>— Братићу... браћо!...{S} Помоћ!...  
не силажаше она љута горчина и бол, што тече из самог срца. — Он јој вели да ради свој посао, д 
дина провео на том раду.{S} Реч му беше течна, жива и одушевљена још приличном дозом идеализма, 
дано, ништавно, лепо само као мисао, да теши онога који страда, али неостварљиво, јер нема ко т 
ни проговори.{S} Пандур га најпре стаде тешити и причати му како је свака сила за времена — а т 
 некаквој двоумици.{S} Беше га срамота, тешка га срамота обузе...{S} Какав ће изгледати пред ов 
ер је данас добио потпуну освету за сва тешка страдања своја.{S} Победио је и њега и њу, оборил 
очито пред људе, ако наиђу?...{S} О, да тешка срама!{S} Па још ако је и она све то слушала... к 
вама.{S} А кад бисте знали каква сам ја тешка грешница, не бисте ме ни погледали.{S} О, тешко м 
ину, па се дали у дубоке мисли.{S} Нека тешка слутња обладала је њима од јутрос, притисла им ду 
 све га нешто вуче да легне, — глава му тешка... вуче га земљи... боји се да не падне на под... 
ам тада страдао!...{S} Да знате како су тешка дечја страдања, нарочито јадне, сиромашне, деце,  
рате, у једној смо згради, па ми је баш тешка ова свађа...</p> <p>— Верујем, голубане мој, веру 
е доврши мисао: осети да јој падоше две тешке руке на рамена, које почеше стезати...{S} Ватра ј 
виђала да нема никаква друга изласка из тешке неприлике, да јој је Гојко једино уздање...</p> < 
 њеним усахнулим грудима.{S} Горке су и тешке ове сузе јадованке, али је утицај њихов благотвор 
ено срце?...{S} Знам, знам, дикане мој: тешки су то боли.{S} И ја сам ти тако нешто некад болов 
сеца парчета жива меса са њега.{S} Овај тешки бол изазвало је сећање на онај тренутак, кад се п 
ситним капљицама и навлачи на људе онај тешки сумор и зловољу, од кога се највеселије лице намр 
е од неке зебње и опет је притиште онај тешки магловити сумор, што дави, испија полако...</p> < 
олики бол, сада ту уз њих, да стоји као тешки кривац и очекује казну за своја недела.{S} Љубица 
.{S} Све зло, које га беше притисло као тешки камен, одједном спаде, нестаде га, и он се осети  
 се писар.{S} Знамо се добро колико смо тешки.{S} А, Богосаве, седи, рече он ћати, који се слат 
, да се не смемо мрднути, узвикну он са тешким болом, па онако у љутини хитну гранчицу, коју но 
антско дрхтање, као последњи уздах пред тешким сном...{S} Све то навлачи жива човека на бескрај 
ђен на цео свет, саломљен и смрвљен под тешким и дуготрајним ударцима судбине, измучен и тешком 
ати и кћи, оборише главе и предадоше се тешким мислима.{S} Једна се чуди новом нараштају, како  
 соби, сливајући се са горким јецањем и тешким уздасима...</p> <p>Кад се исплака, опет се замис 
 и он почиње говорити брзо, са честим и тешким предисањем.</p> <p>— Кажем ја: каки одбегла!...  
 невољница у своју ћелицу и угушује бол тешким уздасима и врелим сузама...{S} О, још да није ти 
, сломљена, без мисли, притиснута неким тешким, грозничавим заносом.{S} Нити јој срце за чим жу 
ајчине груди и заплака горко, очајно, с тешким јецањем...</p> <p>— Мај... мајко моја!... мајко! 
ватре, а понекад искривљене у страну од тешких, мучних мисли...{S} А она само мисли и мисли...< 
обузе...{S} Она дође до кревета и седе, тешко уздахнувши.</p> <p>— Где си ти, море, до сад? зап 
к сви троје, па иђаху бледи, намрштени, тешко дишући.{S} Кад се мало прибра, Веља опет проговор 
 верности мужу, правила морала...{S} О, тешко оном, ко би само покушао помутити јој срећу, тешк 
S} И њих сам убила, унесрећила...{S} О, тешко мени!...{S} И најтеже је сазнавати да је то све б 
е прашта лако непажњу према себи.{S} О, тешко мени!...{S} Одбачена!... презрена!... заробљена с 
ешница, не бисте ме ни погледали.{S} О, тешко мени!... и она покри лице врелим рукама и горко з 
поту...{S} Шта ћу ти ја!...</p> <p>— О, тешко мени!...{S} Јесте, јесте...{S} Био ми је тако одв 
о тежак живот? стаде Љубица мислити.{S} Тешко је нерадницима и онима који би хтели само да запо 
 а она ни с ким ни речи проговорити.{S} Тешко!...{S} Она увиђаше да се међу њима почиње отворен 
вори Веља са неком горчином у гласу.{S} Тешко нама!{S} Одузели су нам и тај једини заклон: да н 
ваше да јој не постане још досаднији, а тешко му већ беше гледати оно вечито болно лице, на ком 
рте она разговор, видевши да му то пада тешко.{S} Како вам се чини? — Смешан чича.{S} Не знам с 
S} А ко већ иначе има довољно узрока за тешко расположење, он мора очајавати на овакову времену 
че горка исповест.{S} Љубица је причала тешко, с муком, али јој Смиљка помагаше згодним питањим 
ме гледате од мржње, јер сам вас доиста тешко увредила...{S} Али рекла сам вам већ: ја за она д 
бисте ни погледали.{S} О, ала ме је Бог тешко казнио... јекну она очајно и подиже главу.</p> <p 
аку близину к себи, а још више јој паде тешко, него се овај простак подсмева њеном другу, те му 
како необично, љутито.{S} И то јој паде тешко.{S} Отпусти децу кућама, па застаде пред чичом и  
ају, а мени, што?... шта има да ми буде тешко.{S} Мојој деци ја заповедам, а друге старије мора 
вуче му се жалост на срце, а у душу уђе тешко нерасположење.{S} Ни сам не зна, да ли осећа прем 
ако срећан!...{S} О, да знаш како ми је тешко што ми те отимају, а ја... ја не умем да те сачув 
како би облетала.{S} А овако, баш ми је тешко.{S} Ето, свршио сам више од ње: она из основне шк 
воју кривицу.{S} У овакву стању било је тешко говорити ма о чем, с тога Љубица одмах пређе на с 
.. и председник опет запе, као да му се тешко сетити презимена писарева. </p> <p>Гојко погледа  
тије с накитима.</p> <p>Гојко изгледаше тешко болестан.{S} Час га видиш да се једва вуче преко  
и гледаше тупо, укоченим очима и дисаше тешко.</p> <pb n="181" /> <p>— Чудна грозница!... рече  
те разумели.{S} Ја сам човек осетљив, и тешко ми је кад ко, нарочито таква женскиња, о мени рђа 
лице, на коме су исписане велике муке и тешко страдање...</p> <p>А Љубица је доиста страдала мн 
ого других!...{S} После наступа мучно и тешко школовање у Београду.{S} Неколико пута је покушав 
лати... и то већ није ништа.{S} Није ни тешко ићи у срез.{S} Па о оним учитељима...{S} А она уч 
а се опет страда!...{S} А ове ћу јесени тешко страдати, то знам... јер сам летос благовао...{S} 
ича у себи, касајући за Гојком и дишући тешко.{S} Шта му би одједном!...{S} Полуде, свете ми Пе 
емирно по школи, кршећи руке и уздишући тешко.{S} Некакво велико зло спустило се на њену главу, 
 и стане ходати, кршећи руке и уздишући тешко. »О, шта сам радила!...{S} Па ја га нисам пре ни  
ишљала свога нежењена колегу, не би јој тешко падале остале незгоде.{S} Та она је одрасла у сир 
мим поштовањем.</p> <p>— Да ли је много тешко постићи такав успех?</p> <p>— Па није лако...{S}  
ласом настави.</p> <p>— Баш ми је много тешко било што сте ме погрешно разумели, управо што ме  
ад постићи одличан успех; то није много тешко.</p> <p>— То значи да ја до године на испиту треб 
p> <pb n="143" /> <p>— Знам да вас неко тешко зло мори, рече Гојко, прибравши се мало. — Али ма 
, кад бих се одлучио.{S} Што, зар је то тешко: врд... врд тамо амо, <pb n="37" /> па ништа....{ 
ски нападе за ову нечистоћу.{S} Беше му тешко одмах прећи на главну ствар, па му баш дође овај  
аше да побегне из собе, а Гојко уздахну тешко... необично...{S} Само се одвојише усне са бркови 
 уздах односи собом по један део његова тешког бола, а на души му оставља тихо, пријатељско сау 
реплашености, јасно чита пређашњи израз тешкога умора и горкога страдања...{S} Он стајаше, не м 
 ко би само покушао помутити јој срећу, тешком муком стечену, давно очекивану!...{S} Та она је  
дуготрајним ударцима судбине, измучен и тешком болешћу и Љубичиним нехатом, ослободи се одједно 
ом, после ових злослутих речи Вељиних о тешком учитељском животу, обузе нека плашња, у душу се  
бро!...« вели ово, смежурано и испијено тешком болешћу, лице.{S} Ни туге, ни жалости, ни жудње, 
ти се мајчиних груди, кад човек претура тешку борбу преко главе!...</p> <p>Љубица се склупча и  
чуђено отворише.{S} Као кад неко добије тешку рану изненада, о чем дотле никад није ни сањао, п 
говори — тако се изменио...</p> <p>— А, ти ли си?! врисну полицајац и замахну камџијом.</p> <p> 
, што си ми таква!?...{S} Јаднице моја, ти опет страдаш?... дочека је мати са сузама и зачуђени 
ом срџбом.</p> <p>— Ха, пијанице једна, ти ли си то?{S} Марш с пута... дрекну она, па гурну пиј 
имедбу« на данашњи догађај.</p> <p>— Е, ти си се ту згунторила... нећемо тако, братићу, да ми н 
ију, прође у своју собу.</p> <p>— Море, ти си болесна? отвори за њом врата и провири у собу ова 
 се обрте Стојану.</p> <p>— Је ли море, ти.{S} Од кад ја теби вичем свако јутро да собу чистиш  
е се то она обрнула.</p> <p>— Ти, мали, ти... ти! пружи она руку на опаженог несташка и гледаше 
у пренеражена Љубица.</p> <p>— Ха-ха... ти се плашиш?...{S} Ама рекох ли ја теби, да нам нико н 
лизу и проговори:</p> <p>— Шта ти је... ти си болестан?...</p> <p>— Кажем ти, тамо ћемо царски  
о она обрнула.</p> <p>— Ти, мали, ти... ти! пружи она руку на опаженог несташка и гледаше га ст 
 свршено...{S} Само ти реци да хоћеш... ти реци!{S} И он јој, овако узбуђен и занесен, стеже ко 
је горе...</p> <p>— Море, видим ја све: ти би се и сад сматрао за најсрећнијега, кад би она при 
ма, подигнем у вис, па буп о под!...{S} Ти ли се нађе, црвенкапићу, да бешчастиш ово свето мест 
S} Шта ти знаш, као мало детенце!...{S} Ти мислиш сваки те воли, ко год те љубазно погледа...{S 
/p> <p>— Само тебе кад имам, тебе...{S} Ти си ми једина срећа моја, једина и прва љубав... узви 
су оставиле београдске предрасуде...{S} Ти си образована учитељица!</p> <p>— Добро, чекај да се 
.{S} Не можеш ти сама све појести...{S} Ти си ми, брате, фина жена: мало једеш а лепо се носиш. 
</p> <p>— Добро... отеже председник.{S} Ти већ знаш како му то иде, па само гледај да не буде п 
то пише... због њега сам ти и дошао.{S} Ти му сама рече да остави послуживање, па сад ето... тр 
ећи се коме се то она обрнула.</p> <p>— Ти, мали, ти... ти! пружи она руку на опаженог несташка 
 дође овај случај као наручен.</p> <p>— Ти ћеш се напослетку сав распасти, иструнућеш у овом см 
зи она матери и грли је нежно.</p> <p>— Ти најбоље знаш, дете моје.{S} А по теби гледајући, рек 
и она се слатко насмеја.</p> <p>— Је л’ ти ово комшијска чаша? обрте се гост Гојку, који се још 
Ја имам хлеба, донео сам са стварима, а ти набави које јаје, па ћемо вечерати.</p> <p>— Хм, до  
 се он зачуди и запита како и шта је, а ти опет: што ме уби и осрамоти, господару, зашто оногај 
 од жудње, срце куца јаче и веселије, а ти у себи узвикујеш:{S} Камо рад? дај да се ради!... </ 
ега узмете.</p> <p>— Дете нек остане, а ти чича иди кући, рече кмет и махну руком на Стојана.</ 
ка, а?...{S} Па кад се он сит начуди, а ти онда окрени: што посла онога паксијана да ме убије,  
ча Стојино дете, и ја таман да пођем, а ти уђе.{S} Претури се, вели, одједном, само се пожали д 
 те господин Младен, даће те у школу, а ти да га слушаш као Бога.{S} Немаш се куд враћати«.{S}  
 се у скупоцено одело, као онај гроф, а ти ме чекаш, окружена стотином лепотица, које ти служе  
 свако јутро да собу чистиш и ветриш, а ти си ми направио овде читав свињац!...{S} Ја... ја...  
 те овако на рукама, ето баш овако... а ти ми се љушкај и буди задовољна...{S} А ја ћу, душице, 
 Отишла ономе лоли, ја куда ће!...{S} А ти, братићу, не мисли више о паксијанима, него лези так 
 ноћити...{S} Ја како, братићу!...{S} А ти опет иди те праштај и моли.{S} Еј што нисам ја млађи 
е треба тако брзо каљати човека...{S} А ти није требало сама, душице...{S} Ах!... и он се дохва 
но ломи... биће грмљавине и свега.{S} А ти чувај своја леђа, јер сад могу најгоре страдати.</p> 
о се и вратио, биће у канцеларији.{S} А ти треба вешто да се прикрадеш и да предаш ово писмо ње 
едити...{S} До подне ће сви знати.{S} А ти иди у моју школу, па ради читање. </p> <p>Тако су он 
ам био у школи, такав сам и остао.{S} А ти сигурно ниси постао мирнији?</p> <p>— Ја — још луђи! 
 глава боли.{S} Сад је већ прошло.{S} А ти, јеси ли се намучила у путу?...{S} Камо вас до сад,  
земљу.{S} Ја, братићу, тако је то.{S} А ти се не бој, што се тиче...</p> <p>— Море шта ти је, к 
иструнућеш у овом смраду и ђубрету. — А ти, какав си момак! обрте се потом Стојану, како те ниј 
дам једаред и њено страдање.</p> <p>— А ти, чини ми се, не виде писара?</p> <p>— Не.{S} Што?</p 
га слободно, право у очи.</p> <p>— Бога ти, ко је ово... какав је овај писар?</p> <pb n="45" /> 
аре и траваре у целом округу... свакога ти ђавола зна!...</p> <p>— Нађи ми старо одело... треба 
Курјака, лисице...{S} Хо, мој брате, да ти донесем каквих хоћеш кожа, па к’о живо звере!...{S}  
, веселнице, скапала си од глади.{S} Да ти начиним часком кајгану?</p> <p>— Не треба... не могу 
би хтела: да се ухватим за сукњу, па да ти цео дан пиљим у очи?...{S} Хохохо!...{S} Ала би то б 
сад ћу да ти чиним...{S} Хоћеш сутра да ти донесем златан часовник... двадесет дуката сам га пл 
око...</p> <p>— Осећало је срце моје да ти велику муку мучиш... знала сам...{S} И снови црни, и 
ити и уредити, па га можеш научити и да ти помогне око ручка.</p> <p>— Зна он добро.{S} Него ми 
вет.</p> <p>— Јест, кад ти дођеш као да ти је све поклано, а неки пут те нема по три дана...</p 
 ја ћу радити, ја ћу се мучити, само да ти будеш задовољна.{S} И онда ћу и ја бити срећан, те к 
лико... све ти чиним... и тек сад ћу да ти чиним...{S} Хоћеш сутра да ти донесем златан часовни 
пуштања боље него и један од нас.{S} Ја ти јамчим да нећеш бити ни премештен ни отпуштен, докле 
да стигнеш и у школу и у кујну.{S} А ја ти, брате, не волим онај сељачки обичај: да се руча ма  
 ње, па ће му узвикнути:</p> <p>— Свака ти се мука брине о светињи школској!...</p> <p>Она хтед 
љаци.{S} Сви су те поздравили.{S} Мајка ти рекла... и сад се стадоше ређати поруке од мајке, се 
 ја, знаш, стојао нодекана, на џаму, па ти после дође...{S} Оте му се баш из руку!</p> <p>Гојко 
пре.{S} Даћу све рачуне новом кмету, па ти гледај после са њим...</p> <pb n="130" /> <p>— Оди о 
, довека...</p> <p>— Хо, муке!...{S} Па ти би мало до конзисторије?...{S} Добро, нека тамо до л 
јемо од овога дволичног народа...{S} Па ти ћеш ми живети тамо као у рају... ништа не ради, само 
ле, ка да је сад из воде извађен.{S} Па ти си слаб, братићу!...{S} Чекај, сад ћу ја тебе намири 
раво ти Краљу! обрте се он Гојку.{S} Па ти њему лепо ту масницу пред очи: је л’ тако ти менека, 
ећим школама није смео ни мислити. — Па ти си то мене, настави он, познао одмах... и опет си ћу 
ри године.{S} Је ли, Гојко?</p> <p>— Па ти ме знаш: какав сам био у школи, такав сам и остао.{S 
и...{S} Знам ја да ниси крива...{S} Шта ти знаш, као мало детенце!...{S} Ти мислиш сваки те вол 
Љубичин... требаш ти њима.</p> <p>— Шта ти говориш... као да не знаш оног зликовца!</p> <p>— За 
риђе му близу и проговори:</p> <p>— Шта ти је... ти си болестан?...</p> <p>— Кажем ти, тамо ћем 
е бој, што се тиче...</p> <p>— Море шта ти је, кога имам да се бојим...{S} И шта ми ко може!</p 
месеца како она дође у ову школу, и шта ти није за то време претурила преко главе!{S} И сад јој 
 <p>— Хе, братићу, кад би оно знало шта ти мислиш.{S} Него оно к’о вели: дај да бацим кривицу н 
добравањем:</p> <p>— Тако, братићу, Бог ти дао, тако!{S} Јес’ видео, господине?...{S} Кажем ја  
ма ништа не може.{S} Не може ништа, кад ти кажем.{S} То једно, што их ворта с платом, али тако  
овек да бежи у свет.</p> <p>— Јест, кад ти дођеш као да ти је све поклано, а неки пут те нема п 
 гледаш госпођицу, насмеја се гост, кад ти она не може злу помоћи.</p> <pb n="31" /> <p>Сви тро 
му једини другови у срезу.</p> <p>— Кад ти заступаш жену, какву ли она дужност сад врши?... реч 
трнићу, нећемо тако.{S} Па шта ћемо кад ти ноћас, братићу, боцнеш тако мога господина...{S} Чек 
ц, него она пројури сама ка луда, а сад ти за њом?...</p> <p>Гојко је гледа и само слуша онај з 
ну послушност, а оно, ето!...{S} Па сад ти разумеј женско срце!{S} И шта је она могла до сад ми 
— Никуд немој из собе излазити, док год ти то не прође, рече он Гојку. — Метни мокру крпу, па д 
 од ње.</p> <p>— Како хоћеш... како год ти хоћеш.{S} Ако ти рекнеш, нећу ни ја ићи...{S} Како г 
и рекнеш, нећу ни ја ићи...{S} Како год ти кажеш!...</p> <p>— Ама не питам те ја за одобрење да 
нувши:</p> <p>— Гле, тата!...{S} Од куд ти по оваком времену?!... па га пољуби у руку и понуди  
наша хеј... пара вреди.</p> <p>— Од куд ти знаш? упита, зачуђен, Гојко.</p> <p>— И ја, знаш, ст 
!{S} Ово ми је треће место, него од куд ти овде, кад си био у Подрињу?{S} Кад се пре ожени и ча 
{S} Тако је то, братићу мој!...{S} Зубе ти лолама!{S} А гле, немаш душека!{S} Ништа, наћи ће чи 
ш ни хвала.{S} Ја за тебе толико... све ти чиним... и тек сад ћу да ти чиним...{S} Хоћеш сутра  
се дизати из прашине.</p> <p>— Чекни де ти Перу писара, чек!...{S} Он ће тебе ’нако знаш... ка  
и...</p> <p>— Еј мој кукавче, не помаже ти сад ни Америка, кад си растурио своје гнездо!... узв 
чекаш, окружена стотином лепотица, које ти служе и клањају се твојој лепоти...{S} Па после... м 
ма фамулус захвата воду...</p> <p>— Гле ти паксијана како ми опорочава моју очигледну наставу,  
5" /> <p>А тамо даље, иза потеса, докле ти год око допире, пружила се час таласаста час равна п 
{S} Ћата се највише дао на посао, да се ти гласови раструбе, а он им је управо и био повод, јер 
аве, па ћу тада...{S} Збиља, јеси ли се ти уписао у Учитељско Удружење?</p> <p>— Не знам коме ћ 
 никад није ничега ни било...{S} Али се ти не брини, све ја то могу поправити... јест, све ћу п 
овник и реци му...</p> <p>— Не мешај се ти, брате, у туђ посао, док нисам и тебе... оногај...</ 
ићи.{S} Кажем ти ја, братићу, не бој се ти.{S} Њему баш немој зубе показивати, ономе знаш... не 
 ја ништа, Бога ми, ништа...{S} Само се ти не плаши...{S} Знам ја да ниси крива...{S} Шта ти зн 
некаква робија или војачина.{S} И ту се ти надај повољном успеху у раду!« мишљаше она, стојећи  
поглед као да хтеде рећи: »ама вараш се ти, биће да је то који други што год погрешно; а видиш, 
ст динара месечно, побојте се Бога!« Те ти они, братићу мој, лепо мени попеше на четири рубље.{ 
е љубави, али макар поштовања — Онда ће ти, брате, и писар и твоја слачајша прва љубав охладити 
е згодан одговор:</p> <p>— Море, шта ће ти онолика цимента?{S} Гледам у брезовичкој школи вамил 
ш кожа, па к’о живо звере!...{S} Шта ће ти контраве!... настави кмет и засмеја се слатко.</p> < 
е и она тебе оставити на миру... чак ће ти писар и услуге чинити.{S} Видиш, дао ти и аконто за  
 живине по селу, па купуј.{S} Стојан ће ти и набавити и уредити, па га можеш научити и да ти по 
о то мислиш?... не знам.</p> <p>— Он ће ти правити друге пакости, нема сумње, настави Веља, изб 
 од онога Пере за ово који дан.{S} Неће ти он дуго ту вршљати, не бој се.{S} Печени смо и ја и  
ти.</p> <p>— Лудаци!... прави лудаци! и ти и она...{S} Не зна се које је луђе од вас двоје.{S}  
ани... да закопају жива човека!...{S} И ти је опет молиш, кучку једну...{S} А она те не чује, н 
.. јеси видео ко је Пера писар!...{S} И ти, смраду један... и опет се издиже камџија, али Гојко 
 зна се које је луђе од вас двоје.{S} И ти јуче цвокоћеш у затвору од зиме, а данас јој пружаш  
рочит смисао при изговарању.</p> <p>— И ти си пошао к њима?</p> <p>— Нас двојица ћемо сад да пу 
p> <pb n="117" /> <p>— То ћемо већ ја и ти на само... видећемо.{S} А деде да видимо то са учите 
</p> <p>— Реците му: сањам оно што си и ти сањао пред свадбу своју.</p> <p>— Е, ја нисам ништа  
S} Не био ја на његову месту, видела би ти...{S} Него шта би ти хтела, кад не можеш овако?</p>  
у месту, видела би ти...{S} Него шта би ти хтела, кад не можеш овако?</p> <p>— Само да нисам ви 
и попеше на четири рубље.{S} Сад кад би ти умео, могло би се још по рубље искамчити...{S} А ви’ 
апну Веља.</p> <p>— Добро, земљаче, иди ти сад.{S} Доћи ће господин.</p> <p>— Јок, мени је рече 
то хоћеш са мном...</p> <p>— Добро, иди ти сад, склони се где, док ја њега изведем.{S} До мрака 
стави.</p> <p>— Добро, добро!...{S} Иди ти сад мало у школу, греј се, па ћемо те звати кад нам  
м.</p> <p>— А, дакле стражарно!{S} Кажи ти господину Пери да овај човек није скитница, него држ 
 тобом, госпођо, што ће нам то!{S} Кажи ти ђаци нек ти донесу по торбицу ораја (сад се баш крљу 
сети се он нечему па застаде. — Јеси ли ти баш видео да је акт из Министарства...{S} Министров  
.{S} И тако до саме смрти...{S} Знаш ли ти да сам ја бежала од њега.{S} Побегла сам овоме несре 
 ти, море, да ме вараш тако?{S} Знаш ли ти шта је љубав!...</p> <p>— Шта ћете? пита га она у чу 
аше, а један довикну:</p> <p>— Бијеш ли ти ђаке?</p> <p>— Бијем неваљалце, а добру децу волим,  
 Онакав човек!... онака душа!...{S} Али ти си гледала на лепоту...{S} Шта ћу ти ја!...</p> <p>— 
гла би продужити и овакав живот.{S} Али ти не знаш шта сам ја изгубила...{S} Све...{S} Све!...< 
ми Петке!...{S} Ка да му је сестра, или ти жена...{S} Мишљах и он ће се претурити од жалости... 
S} Све ће то да иде по закону, не брини ти.</p> <p>— Добро... отеже председник.{S} Ти већ знаш  
бра за чорбу.</p> <p>— Море, паметна си ти женица и красна домаћица, само те то не држи за дуго 
е пре два часа растали.</p> <p>— Где си ти летос био? запита га само, па као и да не очекиваше  
седе, тешко уздахнувши.</p> <p>— Где си ти, море, до сад? запита Влајко, не скидајући очију са  
ду пронашао!...{S} Хо, кићане, јадан си ти муж за оваку жену!«</p> <p>Љубица, и ако не имађаше  
цикале, не иде то тако.{S} Обезбеђен си ти од премештаја и отпуштања боље него и један од нас.{ 
 загледавши му се у очи.</p> <p>— Ко си ти? оте се Гојку загушљив глас.</p> <p>— Зар ме не позн 
ти што на јашанцију?</p> <p>— Колико си ти нама дао пре, толико ћемо сад и ми вама.</p> <p>— Е, 
диш, па она тражи ђаке...</p> <p>— Носи ти, Вуксане, за то пешкеш твом синовцу, старом кмету, р 
Јаком иду твоје муке и невоље, а помоћи ти се не може.{S} Једино ти остаје: да зажмуриш па ништ 
гих.{S} А ми ћемо већ њему... не бригај ти, чекај само док смислим...</p> <p>— Ја му ништа више 
уби и осрамоти, господару, зашто оногај ти тако једнога тако рећи свога чиновника и подајника,  
та ту, шта он може учитељима!{S} Гледај ти само свој посао, па се не бој никога.{S} Тако је то, 
 замишљена Гојка, мисли у себи: »Гледај ти, молим те, какву је он згоду пронашао!...{S} Хо, кић 
објашњаваше нешто учитељу:</p> <p>Немој ти њима, братићу, низ длаку: они ће тебе ома’ зубима.{S 
заплачи.{S} Ја како, братићу!...{S} Чуј ти само мене.{S} Па кад се он зачуди и запита како и шт 
Јадни мој братићу!...{S} Опрости, и нек ти је просто све од мене... и овога и онога света...</p 
ођо, што ће нам то!{S} Кажи ти ђаци нек ти донесу по торбицу ораја (сад се баш крљуштају и мног 
једномесечна плата!...{S} Кажем ти: док ти је жив Пера писар, не брини...{S} И он изиђе брзо из 
 положила си испит за домаћицу.{S} Алал ти вера!...{S} Још да видим како ћеш се показати на руч 
кар се сву ноћ вукли по кући.{S} Не дам ти, каже она, па да си још толики...{S} И држи бре, и п 
 сам ти једна пука простачина и не знам ти за политику баш ни мало.{S} Ја, братићу мој, само зн 
 Мика пише, често пише... због њега сам ти и дошао.{S} Ти му сама рече да остави послуживање, п 
лиш, госпођо, — грешиш се много: ја сам ти једна пука простачина и не знам ти за политику баш н 
толицом, коју је Стојан изнео. — Ја сам ти бећар, додаде он гледајући Љубицу преко очију.</p> < 
кане мој: тешки су то боли.{S} И ја сам ти тако нешто некад боловао, па ништа... прође, к’о ћур 
емо, хајдемо, голубице!...{S} Казао сам ти већ, копаћемо злато...{S} Ја ћу одмах закупити рудни 
е човек одучи од свега!{S} Ето, ово сам ти волео свако јутро овако... па после нема ко да спрем 
 Имаш ли нож?</p> <p>— Не бригај, кажем ти, одговори он, прибирајући се полако и долазећи к себ 
 закука једномесечна плата!...{S} Кажем ти: док ти је жив Пера писар, не брини...{S} И он изиђе 
е му је.{S} Сад ће и он изићи.{S} Кажем ти ја, братићу, не бој се ти.{S} Њему баш немој зубе по 
је... ти си болестан?...</p> <p>— Кажем ти, тамо ћемо царски живети... наставља он своју мисао. 
S} Нико неће знати, осим мене.{S} Кунем ти се срећом и здрављем!... викну она узбуђено, прилазе 
си се раније са женом што споречкао, он ти лепо забави и развесели жену, па весела цела кућа!.. 
.{S} Шта ћеш му — сила је велика.{S} Он ти је прави газда у срезу, капетана не верма ни оволико 
ти писар и услуге чинити.{S} Видиш, дао ти и аконто за овај месец, а ми још нисмо за прошли при 
Их, шта ту!...{S} Краљу, братићу, право ти Краљу! обрте се он Гојку.{S} Па ти њему лепо ту масн 
 Даће ваљад’ и сад тако...</p> <p>— Ево ти грош, па купи и спреми.</p> <p>Чича изиђе весео, а Г 
на опанцима десет подлога.</p> <p>— Ево ти динар да купиш Станки опанке одмах, а ја макар и не  
,..{S} Три разреда, толики рад... и ево ти сад још један разред, да би се олакшало залудној учи 
 онда забоди једном у трбух и реци: ово ти је, господине писаре, за онај први разред...«</p> <p 
p> <p>— Овај ће начинити вашар!{S} Него ти сад одмах иди у срез, али немој насипом, него удари  
длаку: они ће тебе ома’ зубима.{S} Него ти њима први покажи зубе.{S} Је с’ вид’о нашу учитељку  
ла ми је... разговарали смо ми.{S} Него ти сад лези, а ја ћу да понесем твој белег и један дина 
 онај Ђокић, одсече председник.{S} Него ти, Богосаве, пожури са оним завођењем наплата и расход 
Како хоћеш... како год ти хоћеш.{S} Ако ти рекнеш, нећу ни ја ићи...{S} Како год ти кажеш!...</ 
 не долази често полиција...{S} А, како ти се чини?...{S} Шта ће нам гости!{S} И зар баш ми мор 
.</p> <pb n="189" /> <p>— Мајчице, како ти се чини... је ли добро сад? прилази она матери и грл 
> <p>А Гојко се само смеши и гледа како ти и он сад има кућу и жену и њему долазе другови на ру 
еп, па цикну помамно:</p> <p>— Ха, тако ти!... деца иду боса, исцепана, а он купује својој... и 
ем крив... </p> <p>— Кажи ми само, тако ти Бога!...{S} Нико неће знати, осим мене.{S} Кунем ти  
му лепо ту масницу пред очи: је л’ тако ти менека, Господару? рекни му, па се заплачи.{S} Ја ка 
 једно, што их ворта с платом, али тако ти је свуд, по свима срезовима.</p> <p>А Љубица само ос 
 ручавање.</p> <p>— Хе, младићу, у мало ти нисам преврнула тањир, узвикну она весело, намештају 
нагнуо Гојку па му шапће:</p> <p>— Камо ти нове, лепе хаљине, несрећниче!...{S} Што се брукаш у 
..{S} Па после... море биће свега, само ти реци да хоћеш... је ли?...</p> <p>Гојко се хвата за  
еоград, и то ће бити свршено...{S} Само ти реци да хоћеш... ти реци!{S} И он јој, овако узбуђен 
ебе?</p> <p>— Мучно, богме...{S} Ми смо ти, братићу, овај...</p> <p>— Добро, то је добро што те 
p>— Извол’те и прошћавајте...{S} Ми смо ти, братићу, знаш, бећари и сиротиња.{S} Што је дао Бог 
воље, а помоћи ти се не може.{S} Једино ти остаје: да зажмуриш па ништа да не видиш и да те се  
ешио?</p> <p>— Како?...{S} Напротив! то ти је дужност.</p> <p>Било је већ доцкан кад се Гојко д 
{S} Седи, ћути и гледај своја посла, то ти је за сад, а после... видећемо.{S} За сад, упамти до 
м.{S} Оне летошње оправке и набавке, то ти је сав издатак.{S} Ови двоје нису примили квартирине 
а господина.{S} Наша... школска... а то ти је ка да речеш моја, господинова и госпођина.{S} Нас 
> <p>— Голаверија смо, брате, сви па то ти је, придружи им се ћата овим фамилијарним тоном.</p> 
еница...{S} Па после...</p> <p>— Све то ти сам смисли и спреми шта треба, мене немој питати ни  
<p>Немој да мислиш о њему више.{S} Зато ти се и јавља што једнако мислиш. </p> <p>— Како могу д 
не, кад га Веља што упита.</p> <p>— Ето ти, брате... шта ћеш више!...{S} Речено је све.{S} Ако  
.{S} Његов поглед као да говораше: »Ето ти... сама видиш да нас околности зближују.« Затим пруж 
, кад му тражи квартирину.</p> <p>— Сто ти чуда, мој учитељу, имам сад на глави, па не знам куд 
ј.{S} А она не зна, него...{S} Хеј, што ти је женска глава!...{S} Ама Бога ми, господине, једна 
и уста, нити јој што рећи.</p> <p>— Што ти је, болан... како то гледаш?...{S} Ене, па он је, ја 
Бога, тата, шта радите?...</p> <p>— Зар ти не знаш наше стање, одговори Цветко прекорно, ломећи 
стави он, рукујући се са Љубицом, — јер ти пријатељу, не можеш бити глава куће, насмеја се он,  
ту; стресеш се од те незгоде, а за врат ти падне читав пљусак са какве отомбољене шљивове гране 
г он би одјурио, а тебе неће, јер си му ти потребан... да му не сметаш.</p> <p>— Како то мислиш 
/p> <p>— Писареву... онога, његову жену ти познајеш?</p> <p>— Знам је ка тебе; како је не би зн 
<pb n="48" /> Чудновато!...{S} И ове су ти женскиње баш...« Он опет махну руком, разгледа пред  
ве године оплакао; ха-ха-ха...{S} Ја ћу ти данас то уредити...{S} До подне ће сви знати.{S} А т 
ли ти си гледала на лепоту...{S} Шта ћу ти ја!...</p> <p>— О, тешко мени!...{S} Јесте, јесте... 
ећа, јер да је вечна — зло!{S} И каквих ти власти и кметова он није променио па ништа... они се 
год устраје тај роман Љубичин... требаш ти њима.</p> <p>— Шта ти говориш... као да не знаш оног 
сом, у коме се чујаше молба.{S} Не знаш ти, братићу, ове...</p> <p>Љубица махну главом одлучно, 
се склоних, братићу, од зла.{S} Не знаш ти каква је ово сила у срезу; и капетан га се боји; так 
х; — она то зна.</p> <p>— Како се зовеш ти, мали, што се једнако обрћеш? запита она једно ђаче, 
своју батину.</p> <p>— Хоћеш ли да идеш ти, учитељу? осврте се пандур Гојку, који стајаше блед, 
 ја, остало би доста чорбе.{S} Не можеш ти сама све појести...{S} Ти си ми, брате, фина жена: м 
у од првога погледа.</p> <p>— А кад ћеш ти једном да... у наше друштво? запита га Гојко, смешећ 
есело, па је запита!</p> <p>— Докле ћеш ти, море, да ме вараш тако?{S} Знаш ли ти шта је љубав! 
— Ехе, братићу мој, кажем ја њој: даћеш ти мени, Смиљка!{S} Јок, вели она.{S} Море даћеш ми, лу 
ођа Зорка им, каже, причала...{S} Видиш ти како је оштра!{S} Не жали мужа, него га сама брука.. 
и без исповести...</p> <p>— Шта говориш ти!...{S} Ко је умро?... дрекну Гојко разрогачених очиј 
чуди се тој изненадној живости његовој, тим чудним причама...</p> <p>— Пазите само, наставља он 
е, и нешто се као наљути, па наскоро за тим махне руком по ваздуху, као да ће рећи: »Ех, батали 
мајчине груди, сакрити главу у мраку на тим свенулим прсима, које су те, некад једре и здраве,  
="53" /> бистре воде, чини јој се да са тим злослутим жубором отичу и њени најмилији снови млад 
допуни га Богосав.{S} Знате, мука је са тим прирезом: свет нема а овамо треба.{S} Тако ће бити  
ри.</p> <p>— Е, јесте... сви се муче са тим...{S} Оно »насуштни«!..</p> <p>Ја сам прве године о 
..{S} Аха, знам... то је од онога« и са тим сећањем на деветорицу ђака појавише се у њој сећање 
ј сећање и на све оно, што је у вези са тим.{S} Али је она већ навикла да угушује мисли о томе. 
 осећа како јој се крв леди, камени под тим страшним самртничким погледом.{S} Узе јој се цело т 
јаче на груди своју љубимицу, као да је тим покретом заклања од свију страдања и недаћа, што су 
ећи јој да не иде: бојао се увредиће је тим; нити би му мило било да пође и она.{S} Мука!... </ 
хтеде устати, али не учини то, да не би тим указала велику пажњу Богосаву.</p> <p>— Ви сами...  
лике замишљене будућности, она се смеши тим слатким санцима и у исто време чује како јој се дру 
естогодишње девојче.{S} И село јој је у тим сновима изгледало друкчије, светлије, и људи су бил 
а...{S} Нека паклена одлучност севаше у тим широко отвореним, великим, црним очима и она се упи 
љине, несрећниче!...{S} Што се брукаш у тим дроњцима!{S} Дотерај се мало, подшишај се, поткреши 
ад ми је мило и то страдање и све...{S} Тиме сам вас откупио, то је моја плата за вас, ја у то  
ио? — уз пут, брате, бродећи с Дрине на Тимок, уграбих једно девојче...{S} Наша учитељска посла 
ијатна, симпатична изгледа.{S} Скроман, тих, са неким нарочитим, лаганим и одмереним манирима,  
вио, смањио се, и постао некако смирен, тих, рекао бих чак понизан.{S} Са неким учтивим, финим  
жење.{S} С тога су се они ограничили на тих, озбиљан живот.{S} Љубица је пренела оно мало сирот 
 да ће имати великих непријатности због тих украса, и замоли је да то све скине и остави код ње 
тицати на девојку.{S} И одједном, усред тих сањарија, он се трже. »Шта је ово... шта ово ја мис 
тој магли дугачке планинске венце... од тих венаца дижу се ближе овамо сниска брда и хумови.{S} 
топи и вене...{S} Да се само побегне од тих страшних дана и још страшнијих ноћи, кад се само го 
и лево, не знајући како да се склони од тих изјава, које га узбуђују.</p> <p>— Онда тако... .{S 
еби да није у стању извршити ниједну од тих мисли, да нема довољно смелости и одлучности за то, 
 неку злу и кобну слутњу, неку зебњу од тих непознатих, црним застором покривених дана, који ја 
ма и врелим сузама...{S} О, још да није тих суза!...</p> <p>»Живот, младост... ала то прође!... 
о се тек наговестиле.</p> <p>Трже је из тих мисли звецкање сабље.{S} Писар јој приђе, весела ли 
ој се поврати сва снага, она се изви из тих руку и скочи...{S} Први тренутак беше страховит...  
 данас јој срце јаче закуца кад се сети тих дана, а душа се занесе у слатким сновима...</p> <p> 
 оваким околностима није место.{S} Само тихи, лагани уздаси по кад што одају његово немо присус 
лно, тужно јецање...{S} И оде низ воду, тихим лахором, овај тужни двопев танахне бистре реке и  
боље било да изиђеш, настави чича веома тихим гласом, у коме се чујаше молба.{S} Не знаш ти, бр 
е у ходник, па нек дође овамо, рече она тихим гласом.</p> <p>Мало постаја, па уђе Гојко у разре 
, занесено... </p> <p>Како то? рече она тихим гласом, као да се боји да га не пробуди.{S} Сваки 
носне снове...{S} И кроз неми сутон, са тихим жубором реке, помеша се болно, тужно јецање...{S} 
стите на замерци... рече му Аксо својим тихим, учтивим и мелодичним гласом, трљајући лагано рук 
је акт.. сад ћу да му саопштим, рече он тихим гласом, готово шапатом.</p> <p>— Шта... какав акт 
у од меса, као да су од самога ваздуха, тихо и нечујно, као лахор, машу и зову...</p> <p>Разлеж 
зјавише, да ће се то све свршити мирно, тихо, без сватова, осим часника.{S} И дан венчања је од 
ла се носи, све лакше и лакше, нејасно, тихо брујање.{S} Долази ноћ...</p> <pb n="54" /> <p>Кад 
> <p>Ха, ево њиве!...{S} Полако само... тихо као сенка...{S} Расклањај руком пера кукурузна, да 
head>XVIII.</head> <p>Сврши се и свадба тихо, мирно; мало ко и сврну пажњу на тај догађај.{S} И 
егова тешког бола, а на души му оставља тихо, пријатељско саучешће у тузи свога друга, и још не 
ког узбуђења.{S} Неко закуца на вратима тихо, лагано.{S} Она не одговори, али обрте главу и пос 
и са... са оном Обрадовом, одговори она тихо, лагано, али јој срце лупаше да искочи из груди, а 
е обухвати целу свећу, па се онда стаде тихо лелујати, као последња слабачка жртва самртникова, 
ле да се купе росне капљице.{S} Вода се тихо слеваше преко камичака, жуборећи лагано, тајанстве 
и по неки сребрнаст облачак, пронесе се тихо, нечујно, преко недогледне пучине и растури се так 
лима поред самих њихових очију; пројури тихо, без шума, водени кос, враћајући се ноћишту; зажуб 
 загасити и беличасти облаци, пливајући тихо преко небеснога свода.{S} Оштар, хладан ветар, пом 
 а затим се опет насмеши и проговори му тихо:</p> <p>— Није ништа, ето... била несвестица... и  
сних идеала о раду, о скромном гнезду и тихој срећи?{S} Да ли се то све одједном угаси под прво 
{S} Можда је то њему, али се то њега не тиче, кад она није више жива...{S} Он сад зна само да х 
о, као да се тај разговор њега ништа не тиче. »Видим ја, нема ту мирног рада! помисли она.{S} М 
а ништа да не видиш и да те се ништа не тиче.{S} Онда ће и она тебе оставити на миру... чак ће  
к гледа тако, као да се тај говор ње не тиче, гледа преплашено, зачуђено, унезверено, питајући  
упо, уморно, као да је се ништа више не тиче овај свет и уздахну дубоко...</p> <p>— Осећало је  
, тако је то.{S} А ти се не бој, што се тиче...</p> <p>— Море шта ти је, кога имам да се бојим. 
, кад се њега школске ствари ни мало не тичу, а зна да школски одбор има деловођу — њега, Гојка 
 испит.{S} А што?...{S} Зар се мене што тичу његове ствари?« — запита се она бојажљиво, аналишу 
о са школским прирезом? рече писар мало тишим гласом.{S} Оне летошње оправке и набавке, то ти ј 
тискао.{S} И ако је дан, владаше велика тишина у целом селу; тек по негде залаје беспослен пас, 
више, ућуташе се, и опет настаде гробна тишина...</p> <p>Љубица ослушну...{S} Шта се то чуло?.. 
рвозну бојазан што се ремети ова стална тишина, на коју се човек навикао.</p> <p>На вратнице уђ 
о Томиној недељи, само нека све прође у тишини...</p> <p>Гојку би милије било да Љубица не иде; 
S} Само да имам добра друга, па овако у тишини да радимо обоје са овим малишанима, да радимо мн 
презно, старајући се да не поремети ову тишину, која владаше у школи.{S} Седе и стаде разгледат 
огрешио?</p> <p>— Како?...{S} Напротив! то ти је дужност.</p> <p>Било је већ доцкан кад се Гојк 
о...{S} Гојко се стаде прибирати... да, то је жена, врло млада жена, али такве лепоте, каква се 
ље би било кад би сад одједанпут умрла, то би најволела. »И што не пуца... шта чека ваздан!«... 
им?{S} Седи, ћути и гледај своја посла, то ти је за сад, а после... видећемо.{S} За сад, упамти 
дари у шалу: он је научио са учитељима, то су му једини другови у срезу.</p> <p>— Кад ти заступ 
кајте ме и спремите ручак.</p> <p>— Ха, то се већ разуме.{S} Како!... рече он и удали се са нек 
у и слуша...{S} Та он јој је ипак друг, то исто што и она.{S} Сутра се то може и њој десити.</p 
асом.{S} Оне летошње оправке и набавке, то ти је сав издатак.{S} Ови двоје нису примили квартир 
ишља да то мирише божја душа.{S} И гле, то исто сада!...{S} И пламичак пред распећем, и учитеље 
 та необична школска година!... »Дакле, то је испит!... мишљаше Љубица по том.{S} Богме страшно 
ти се појединих тренутака и, разуме се, то су најлепша сећања...{S} Ето, и ви се сећате неких с 
гласно, па онда настави:</p> <p>— А ви, то је већ друго... вама требају многе школе.{S} Без тог 
!...{S} А ове ћу јесени тешко страдати, то знам... јер сам летос благовао...{S} То се мора плат 
је о моју главу!...</p> <p>— Море ћути, то је добро ако још може да се разбије...</p> <p>— Шта  
 и Веља.{S} Гојко није добио премештај, то му јавише другови, који су се бавили у Београду.{S}  
Не, не... изабрао је незгодан тренутак, то је извесно.{S} А њима, женама, тако понекад дођу лут 
учитељка купи павлаку од козе.{S} -Јок, то ми нећемо!...</p> <p>— Слике, велиш, а какве то? — К 
.. одличан... јест, баш одличан учитељ, то каже и господин Веља.{S} Морам му говорити нек се ја 
арам војнике.{S} Чудно!...{S} Али знам, то је све она проклета моја суровост.{S} Шта ћу, не мог 
о, може пропасти цео свет и она са њим, то јој је право...{S} Устане ћутећи, гледајући полусвес 
евин, овако детињи израз лица?...{S} О, то су јој лице морали набавити сви демони из пакла!...< 
а време познанства са Драгутином.{S} О, то беху неки светли дани, срећни часови... она се топил 
адање и све...{S} Тиме сам вас откупио, то је моја плата за вас, ја у то тврдо верујем.</p> <p> 
то је нешто ново, што до сад није било, то се сад нешто почиње, мора бити...{S} Али шта?« И њег 
мо ти, братићу, овај...</p> <p>— Добро, то је добро што те она не зна.{S} Да идеш сад одмах у с 
и чини се невешт свему.</p> <p>— Добро, то већ хоћу... могу.{S} Али шта мислиш о њима, шта ће б 
 упила у њега, па не трепћу... .{S}Јес, то су она два ока, што их само он зна и нико други...{S 
к.{S} Знала је да јој носи какав накит, то јој је јуче наговестио, па с тога беше веома предуср 
ењање.{S} Протрља очи, послуша... јест, то је она.{S} Понекад јој се отме из груди и загушен ја 
Она се диже и опет га погледа.{S} Јест, то је оно лице... с којим су везани они осећаји; и гле, 
дељења и сами радо доводе децу у школу, то сам слушала.{S} Па што је овде овако?«</p> <p>Приђе  
и.{S} Влајко је пљесну руком по рамену, то му беше израз велике нежности и милоште, а чаша с во 
, застаде...{S} Чује се кашаљ...{S} Ах, то је Стојан...{S} Кад је он дошао?...{S} Или је био ов 
ите... запе она, црвенећи; ја нисам.... то није било по мојој жељи.{S} И сама видим...</p> <p>— 
два месеца нисам ништа знала за себе... то беше неко други у мени, а ја сам за то време спавала 
 <pb n="195" /> <p>— Па знаш како је... то су тугаљиве ствари, а оно је човек прек...{S} Нико н 
 онај први разред...«</p> <p>»Не, не... то не ваља.{S} Друго...{S} Стоји он онако... наслонио р 
е само гнушају...{S} Али оволики бол... то је страшно!</p> <p>— Кажем ја, јекну она загушеним г 
.. коме они требају?...{S} Аха, знам... то је од онога« и са тим сећањем на деветорицу ђака пој 
ништа осећао, ништа желео; живео сам... то јест нисам управо ни живео, него онако...</p> <p>— А 
е бол и ватра пружају, онако дужином... то је извесно пруга, масница преко целога образа, па јо 
хов сатрти.{S} Шта је ово?!...{S} Хм... то је нешто ново, што до сад није било, то се сад нешто 
 то има везе са болешћу.</p> <p>— Хм... то не ваља!...{S} Јак потрес... а он је доста слаб и ин 
творено рећи:</p> <p>— Да се венчамо... то је!...{S} И то одмах, што пре...{S} Ето, кроз десети 
Но гле, шта је оно?... види ли добро... то се лице смеши и смеши се баш на њега...{S} Па то је  
ца узе, и он се зачуди:</p> <p>— Охо... то је новац! узвикну он, бришући се.{S} Како да ви не п 
то такав утисак учинити.{S} Мислила је: то је зло само за њу, а другима није ништа...{S} Други  
p> <p>— Ово ми је унуче једина потпора; то су ми и очи и руке, па да ми њега узмете.</p> <p>— Д 
 неколико познатих јој девојачких лица; то су јој другарице, старије годину дана.{S} И оне обрт 
све око ње, кад она и не мисли на мене; то сам баш добро видео...{S} Како ме је гледала... као  
S} Сад видите шта вас чека, па бирајте; то зависи од вас... ту вам ми не можемо дати никаква са 
рота...{S} Така му је нарав.{S} Ако ће; то и доликује мужевима, а не као... и она се одједном т 
S} Па то су најобичније појаве у школи; то већ не сме никако да вас љути, јер ће вам се понавља 
дом треба свакад постићи одличан успех; то није много тешко.</p> <p>— То значи да ја до године  
он покушаваше не би ли се <pb n="22" /> то могло и ове године проћи без мапе.{S} Највише га је  
... али то је туђи живот, <pb n="63" /> то сам ја само посматрао...{S} Али из мог живота нема н 
и грдње што сам извукао, <pb n="145" /> то је ништа... али што сам страдао!...{S} И после два д 
утица...</p> <p>— Ах, па ја га знам!{S} То је од оних првих Гојкових четвртака...{S} Или није?. 
 са њима.{S} Гле, и ноге му клецају!{S} То је већ обична ствар код њега, кад улази у непознато  
.{S} Па најпосле што?...{S} Нека!...{S} То ће нас зближити, кад опази да ја ништа...</p> <p>Доч 
вући се са њима ноћу по потоцима!...{S} То је... оногај... не да се рећи...</p> <p>Љубицу удари 
> <p>— Није ваљда баш тако свуда?...{S} То би било страшно зло.</p> <p>— Е, госпођице, ви сте т 
та бисте могли навести за разлог?...{S} То не може бити, верујте ми.</p> <p>— Готово мени се на 
варио, а?...{S} Сад си се уверио«...{S} То беше ћата.{S} Он се обрте и оде низа сокак, снујући  
овца реците да се чува од пандура...{S} То је, знате, чудан народ... хоће да наплете свашта.{S} 
емену кљуца, и све више га заноси...{S} То не мари, пријатно је, само да није овога кљуцања...{ 
тражити награду!...{S} Он?!... он...{S} То ће бити чеврти!...{S} А она се већ решила, решила се 
то знам... јер сам летос благовао...{S} То се мора платити!...{S} Шта ли ће бити, Боже?...{S} С 
, укваси убрус и метну му на чело...{S} То га за часак умири, али после опет стаде бунцати.</p> 
} Некаква топлина око десног образа.{S} То неко дише уз њу, осећа да је то дисање и врло топло. 
ресе тога бунила и да буде присебна.{S} То јој најзад пође за руком...</p> <p>Кад Гојко, око де 
ш иде боса...</p> <p>Љубица задрхта.{S} То јој је најмлађа и најмилија сестрица. </p> <p>— Боса 
ах угледати онога страшног зликовца.{S} То га је вукло напред, те иђаше с вољом, али помисао на 
жила, па сад да нас саслушају обоје.{S} То ће и бити!{S} Али зашто?«...</p> <p>— Изволите један 
 проћи овако ако га она не заустави.{S} То је без сумње и Љубица увидела, па му приђе.</p> <p>— 
а његово саопштење о оној учитељици.{S} То је неваљала женскиња, и она је морала бити кажњена.{ 
оже.{S} Не може ништа, кад ти кажем.{S} То једно, што их ворта с платом, али тако ти је свуд, п 
латна грана, посута крупним камењем.{S} То беше доиста редак и величанствен накит.{S} Застадоше 
, па ја нисам ни стоти део испричао.{S} То је код мене непрестано... и у ситницама тако мора би 
а за мене...{S} А и ја... тако исто.{S} То није кућа!...{S} О, ала се грдно преварих!«...</p> < 
ав разговор; нисам бивала у друштву.{S} То већ није ништа.{S} Али после шта оно говораше о нека 
вољство и утеху човек налази у раду.{S} То је велики дар Божји, само кад је човек и с друге стр 
га.{S} Баш ће бити да се њему смеју.{S} То га опет збуни.</p> <p>— Какав си то друг, болан...{S 
, у разговору, почешће осврће на њу.{S} То је човек Гојкових година, развијен, крупан и веома о 
 око себе... »Да ли да иде у школу?...« То је сад фаталан корак, јер тамо ће бити све свршено.{ 
ма отвори кавга.</p> <pb n="74" /> <p>— То је зло, велико зло, моја господо, рече попа..{S} У м 
ухвати на делу.</p> <pb n="117" /> <p>— То ћемо већ ја и ти на само... видећемо.{S} А деде да в 
е знате лончића?</p> <pb n="18" /> <p>— То је за оне из првог разреда, а ми ’вако... крпигуза,  
ого страдати... много, много! </p> <p>— То сам ја велика добит, је ли? запита она, гледајући га 
то сте радили с мојом децом...</p> <p>— То ми је дужност, прекиде је Гојко оштро, гледајући у с 
ње.</p> <p>— Цртајте на табли.</p> <p>— То већ и онако морам... поједине округе, али опет не ид 
ан успех; то није много тешко.</p> <p>— То значи да ја до године на испиту треба да добијем пет 
 кад да нас води у вежбаоницу.</p> <p>— То је рђаво, врло незгодно!... рече он мрштећи се.{S} В 
илиној Коси, кад смо оно ишли?</p> <p>— То је ’нако... кад нас је водио у поље, а није нас наро 
нела, да се хладноћа међу њима увећа, а то само због оног безразложног женског ината. »Шта ми с 
ху.{S} Најзад се кмет почеша иза уха, а то је већ значило да ће се ћутање прекинути.</p> <p>— Е 
 живо говорити:</p> <p>— Ви не знате, а то је мени још из детињства... запамтио сам добро, стот 
са њима и учитељка, пошто их послужи, а то је врло отресита и разговорна жена.{S} Отвори се чит 
"38" /> почиње уједно и сама опажати, а то је и Гојко напоменуо, да јој деца почињу бивати све  
ане, они ударе свако на своју страну, а то је кметовима добро дошло.</p> <p>Љубица погледа на Г 
вога господина.{S} Наша... школска... а то ти је ка да речеш моја, господинова и госпођина.{S}  
огађа и цењка за коже, шљиве и друго; а то се Љубици сад учини веома грубо и сурово, и ако она  
ти му како је свака сила за времена — а то је велика срећа, јер да је вечна — зло!{S} И каквих  
ори јој врло лагано и хладно, као да га то неколико речи стају велика напора: </p> <p>— Моја је 
...{S} Скикну, зачуди се јамачно шта га то буди из дубока размишљања, па махну репом живо, трже 
 ваља, не размишљајући нимало ради чега то чини.{S} И сад одједном стаде јој наликовати овај тр 
ја тражим премештај у други срез?{S} Да то учиним сад одмах, док још нема опасности.</p> <p>— Н 
тире се по свој цркви, и она помишља да то мирише божја душа.{S} И гле, то исто сада!...{S} И п 
и не покушава да се врати, јер осећа да то не може бити, и сву обузима очајање, ужас... али ипа 
атности због тих украса, и замоли је да то све скине и остави код њега.</p> <p>— Не знаш каква  
хтела понети, али се чуди шта јој би да то не узме, но пође овако празних руку...{S} Свеједно,  
ичне и неочекиване речи, и све мисли да то није јава, но лаки, варљиви сан...{S} Разли му се по 
 сам да он никад не би имао смелости да то учини.{S} Сва је утеха у томе, што он сазнаје, да би 
, спреми се за даља страдања, држећи да то тако мора бити, да је се и родио за то: да страда, д 
није и све јучерање догађаје, држећи да то има везе са болешћу.</p> <p>— Хм... то не ваља!...{S 
 љубави свога друга, и само се бојао да то не буде Љубици по вољи.{S} Али кад виде да га она са 
, па се саже и пољуби је.{S} Она као да то не осећаше, него настави очајним гласом:</p> <p>— Не 
, да би имао право, па чак и дужност да то учини.{S} Али се то све заврши оним стереотипним и м 
ушала.{S} Али она ни прстом не мрдну да то спречи.{S} Напротив, реши се на отворен инат, надају 
ала још мало затурена, а она само гледа то увијено чудовиште, које јој је овога тренутка страшн 
мати.{S} Она се сва промени, кад угледа то мило јој лице, скочи с кревета и обисну мајци око вр 
.</p> <p>— Колегу ћете имати доброг, за то вам јамчим.{S} Ми смо га у школи звали младом, јер с 
и ђаке...</p> <p>— Носи ти, Вуксане, за то пешкеш твом синовцу, старом кмету, рече један одборн 
познавање природе, певање... у мају, за то време деца заборављају теже ствари.</p> <p>— Истина  
.{S} Оставила децу саму...{S} Видиш, за то бих је могао узети на одговор.{S} Али, ех...!« и он  
и он се учтиво рукова са Љубицом.{S} За то време Гојко весело узвикну:</p> <p>— Веља, Бога ми!. 
х спази једна врата и јурну тамо.{S} За то време чини му се да чује дете где говори:</p> <p>— П 
оји му је могао дати хлеба.</p> <p>А за то време његово се мило гнездашце растурило.{S} Родитељ 
на, до мркла мрака.{S} Шта је чинила за то време — ни сама не зна: није спавала, није ништа мис 
е.</p> <p>— Лако ћемо... има времена за то...{S} Па најпосле што?...{S} Нека!...{S} То ће нас з 
 она дође у ову школу, и шта ти није за то време претурила преко главе!{S} И сад јој одједном д 
ли она, госпођица Љубица, не мора се за то бринути.{S} Он ће њој сам доносити плату, све ће ола 
 са овом дерладијом узалуд; а шта ће за то време да ми раде остали разреди?...{S} Јок, ја сам т 
е умеше ни прикрити, нити се труђаше за то.{S} Писар постаја само два-три тренутка, прибра се о 
нас мањом, али оштром казном...{S} И за то страдање добио сам одмах две кондиције и... и... там 
 пред људима.{S} Нека, има времена и за то, кад она остане сама са својим малишанима.{S} Али ип 
же цео свет, а баба Мара има траве и за то, рекла ми је... разговарали смо ми.{S} Него ти сад л 
а нема довољно смелости и одлучности за то, и у души му још јаче закипе и гнев и злоба <pb n="1 
да се запита: да ли су њени поступци за то време вазда били умесни?...{S} Она се загледа у даљи 
 то беше неко други у мени, а ја сам за то време спавала, нисам живела...{S} Опростите, заборав 
Што сте ви јуче ишли у Београд, него за то.{S} Море, њему се то знало... зарађено је.</p> <p>До 
 то тако мора бити, да је се и родио за то: да страда, да се пати вечно...</p> <p>Дође и Љубица 
та не може учинити, да је рођен само за то, да страда и трпи и да сваки има право причинити му  
равља, Боже!{S} Лако ћемо, лако ћемо за то, рече кмет, гледајући окречене дуварове.</p> <p>— Пр 
ло, али је добар човек.</p> <p>Писар за то време непрестано погледаше ћату, док се овај једва с 
 су њиме прожмани и запојени.</p> <p>За то време Гојко нешто живо преговараше са Стојаном у сво 
о свршити те лаке ствари зимус...{S} Ја то радим после подне, кад се не види ништа писати ни др 
ме се накупиле капље зноја.</p> <p>— Ја то не разумем; не знам како... рече Љубица, тражећи зго 
 живот, све благо моје.{S} Па зар да ја то све изгубим олако?...{S} Не, не!... живот сам свој з 
и било...{S} Али се ти не брини, све ја то могу поправити... јест, све ћу поправити...{S} Сутра 
то... шта хоће ове жене?...{S} Да ли ја то добро чујем!{S} Па овде готово сви доводе децу под м 
а децу, те распустих школу...{S} Док ја то наредих, жена се разболи... видим да је шарлах, посл 
 тромесечну квартирину...{S} Удесићу ја то, доврши она загушеним гласом; усне јој задрхташе, а  
 суза!...</p> <p>»Живот, младост... ала то прође!...{S} И шта сам сад? не смем ни да сањам онак 
аслаганих банкнота. — Ја ћу с кметовима то сад регулисати.</p> <p>Љубица стаде рачунати, па онд 
цу и поручивали скамије.</p> <p>— А, на то смо вама обавезни за онако лепе скамије и друге потр 
 он?« Та она никад није ни помишљала на то; каква смрт!...{S} Ко ће се још ње сећати у раној мл 
ише је окрвављен од ње.{S} Заборавио на то у забуни, па само ускочи на коња и оде.</p> <p>Гојку 
 што ту нема никакве помоћи, он сам зна то...{S} Ни сама она не може ту ништа помоћи, баш и кад 
нити још неколико, можда и већих; — она то зна.</p> <p>— Како се зовеш ти, мали, што се једнако 
се овде не могу деца навићи реду (а она то хтеде постићи одмах првог дана), па их уведе у школу 
поновити израз Стојанов »низ длаку«, па то он преприча другим речима.{S} Беше веома узбуђен, те 
ама задрхће.{S} Прави, најбољи друг, па то вам је...</p> <p>Љубица гледаше, не знајући већ шта  
 за два часа?</p> <p>— Хо, голубице, па то и хоћу баш... да ту покажеш мајсторију: да стигнеш и 
ецо, дајте коју столицу.</p> <p>»Хм, па то је он!,.. знам...{S} И гле сад шта је! рече Гојко у  
 нокти!... цело јој лице избраздано, па то сад зарашћује, али је лице још грдно.</p> <p>Иде по  
 гроб...</p> <pb n="188" /> <p>— Хо, па то није ништа!{S} Добар слуга жали добра господара...{S 
ђе у запаљење плућа.</p> <p>— Аа!... па то не ваља?</p> <p>— Старци од тога страдају, а млади и 
ш, да мења... ка рђав слуга газде... па то одмах у скитњу...</p> <p>Љубица гледа и отвара уста  
е смеши и смеши се баш на њега...{S} Па то је Љубица, јест... жива!...{S} Он стаде, окрете се о 
 то немиран.</p> <p>— Ха-ха-ха...{S} Па то су најобичније појаве у школи; то већ не сме никако  
в страх, његово право страдање...{S} Па то се више неће страдати?... запита се он бојажљиво и п 
, кад сазнаде за данашње догађаје. — Па то је читав атентат на твој живот.</p> <p>— Море махни  
</p> <p>— Голаверија смо, брате, сви па то ти је, придружи им се ћата овим фамилијарним тоном.< 
тра...{S} Ја сам казао... нек се сматра то као свршено...</p> <p>Стојан изиђе иза оџака, где се 
 он је поцепао ваше признанице и сматра то као поклон... рече он, погледавши је радознало у лиц 
а, да га нађемо у нашем гнезду...{S} Та то су тако мале, тако ништавне жеље, па и то се не да!« 
ари ова реч као муња. »Умире!...{S} Шта то вели он?« Та она никад није ни помишљала на то; какв 
.{S} Слеже раменима, као да се чуди шта то она бунца, па се окрете к вратима друге собе, у којо 
 поред ње, не види га, него се чуди шта то бива у њој.{S} Стеже... све више стеже!...{S} Ах, па 
 ће сад заплакати...{S} Као да и Љубица то опази, па се најпре зачуди, а затим се опет насмеши  
погађање, најпре молбом и лепим, па кад то не поможе, одбор удари у претњу.</p> <p>— Нека те пл 
овина и учини јој се да нема смисла сад то почињати.{S} Рећи ће јој се да хоће нарочито да се п 
ј охлади намеру; она сама не зна од куд то дође: тек одједном је подузе хладовина и учини јој с 
Гојко, изненађен, само се питаше: откуд то?...{S} Како може бити!...{S} Зашто?...{S} Од чега?.. 
ћемо!...</p> <p>— Слике, велиш, а какве то? — Курјака, лисице...{S} Хо, мој брате, да ти донесе 
следњи уздах пред тешким сном...{S} Све то навлачи жива човека на бескрајне сањарије.</p> <p>На 
рштеница...{S} Па после...</p> <p>— Све то ти сам смисли и спреми шта треба, мене немој питати  
?...</p> <p>— Никад.{S} Ја нисам за све то време ништа осећао, ништа желео; живео сам... то јес 
ра тако јасну представу, као да она све то очима гледа. »Још ако <pb n="113" /> буду закључали  
тешка срама!{S} Па још ако је и она све то слушала... као Стојан, јамачно јесте.{S} И све због  
ке у догађајима и жељама, код ње је све то некако проткано нејасним осећајима, у којима се ни о 
исли се само роје, роје...{S} Да се све то угуши, заборави, па да се живи ко и до сад!...</p> < 
на.{S} Па опет уверавања, клетве, и све то неким нежним, учтивим, пријатељским гласом, који чак 
свим не изгубе из очију...</p> <p>И све то што се пружа пред очима наших дошљака обасјало је ру 
 црн и непровидан застор будућности све то скрива од људских очију, док му садашњост не отме де 
} Право има!...{S} Али зашто, зашто све то мораде бити?...{S} Да ли је требало коме моје страда 
 хоће човека лако да наљуте, али су све то ситне ствари, које не трују човечји живот, не сметај 
ину од чуда.{S} Тамо квартирина, а овде то исто са платом, и ако је она редовно издавала уредне 
<p>— Отпуштен... хе, мој цикале, не иде то тако.{S} Обезбеђен си ти од премештаја и отпуштања б 
рам... поједине округе, али опет не иде то тако... без целе мапе.</p> <p>— Ми ћемо замислити да 
 Не би јој по вољи одговор.{S} Каква је то љубав, да се тако брзо заборави!...{S} Говори о њено 
!... дакле и то он зна...{S} А каква је то красна девојка и одлична учитељица.{S} Пре две годин 
е ствари у собама, — њене ствари, да је то њено гнездо!</p> <p>Боже, па она је то и желела, сам 
тави кћер и зета са тврдом вером: да је то срећан пар и да ће веома сложно живети. »Помози Боже 
</p> <p>Гојко све више зебе...{S} Да је то она обична хладноћа, која наступа изненадно, па тако 
аза.{S} То неко дише уз њу, осећа да је то дисање и врло топло...{S} Али од тог места полазе св 
ибице...</p> <p>Љубица одмах виде да је то пијан човек, па брзо појури вратницама, али незнанко 
а је пита што за писара, па увиде да је то незгодно.{S} Свеједно, и онако ће дознати од Стојана 
ојко грдио власт, него само тврде да је то било ономад... некако тако.. ових дана.{S} После пол 
о целој његовој фигури, познаћете да је то нешто необично, а кад вам се приближи, изгледаће вам 
теде рећи: »ама вараш се ти, биће да је то који други што год погрешно; а видиш, ја седим миран 
ашири очи...{S} Севну јој у глави да је то његова жена, и она већ претпостављаше револвер у њен 
сплаженим језиком, и њој се учини да је то глава њене газдарице из Београда, код које се хранил 
ени!...{S} И најтеже је сазнавати да је то све било онако... нити је мене ко могао приморати, н 
овима.{S} Још није могла веровати да је то све у истини свршено, да је онај отресити, паметни и 
ом претури и јаукну, а он се сети да је то био Стојан, прислушкивао, па га прескочи и истрча из 
е већ то... не мари.{S} Може бити да је то баш у реду, него ја нисам научила на такав разговор; 
напред.{S} Одмах се могло опазити да је то отресит, жив, окретан младић.{S} Још с половине двор 
ничему томе што сад бива, мислећи да је то све варљиви сан...{S} Та зар она да буде његова, она 
се радујем?{S} Ја не бих, ја знам да је то безбожно, да не ваља... али што ћу кад само срце игр 
 Гојко неодлучно, увиђајући и сам да је то немогућно.</p> <p>— Видели су нас... не иде...{S} Ах 
нтересовао очев говор о томе, као да је то све ново за њу.</p> <pb n="84" /> <p>Одоше у судницу 
p> <p>А Веља се смеши весело, као да је то и очекивао, као да је све у реду, те није могло друк 
чежња!...{S} Не, не, није могућно да је то он...{S} Или управо јесте он, али њени узбуђени осећ 
 доноси слух!...{S} Је ли могућно да је то његов глас... тако умиљат, тако пун љубавне жудње?.. 
>Његов озбиљан одговор увери децу да је то доиста учитељ, па се бојажљиво уклонише на ливаду.</ 
некоме такође маше руком...{S} Можда је то њему, али се то њега не тиче, кад она није више жива 
о ја, кад улази у друштво.{S} О, ала је то друштво неправедно!...{S} Па да ли ће ме довека през 
чати о последњим догађајима.{S} Веља је то већ све знао, па стаде мислити о лекару, да ли ће до 
 то њено гнездо!</p> <p>Боже, па она је то и желела, само то!...{S} Њени идеали нису били недос 
 иде двориштем као суманут...{S} Шта је то... докле ће тако?{S} Зар још није умрла?...{S} Тако  
розор уздахну:</p> <p>— Ах...{S} Шта је то?... промрмља она кроз стегнута уста, па се одмаче.{S 
г нејасног злослутног страха.{S} Шта је то, од чега се плаши, не сме да зна, не сме да мисли о  
ји му допираше до саме браде.{S} Шта је то, кмете Ћиро, и ви људи!{S} Прошлог љета пустите ми о 
о издавала уредне признанице.{S} Шта је то?{S} Да ли није стигао да заведе признанице или... ил 
ад до сад одлазио у њен стан.{S} Шта је то?... не чује се кукање...{S} Ноге му се одсекле, он т 
едао би зачуђено, преплашено.{S} Шта је то... је ли смрт?...{S} Он не зна.{S} Ако умре?...{S} Н 
ожењу не би имао краја.</p> <p>— Шта је то, море, било?{S} Стојан дотрча к мени као луд... једв 
собом преплашена Гојка.</p> <p>— Шта је то било код вас с пандуром?{S} Седите, рече он благо, п 
..{S} Па одједном као да сазнаде шта је то, у очима јој засја дивља, неописана радост, она неки 
 да јој помути задовољство?{S} И шта је то те се писар тако сплео, збунио?...</p> <p>Писарка уг 
 чује коју реч о писару, да види шта је то: треба ли да се боји чега, или ће јој и Веља казати  
>Ћата се стаде врпољити и чудити шта је то погрешио, а писар се окрете Гојку:</p> <p>— Извол’те 
исам живео у младости, нити знам шта је то. </p> <p>Љубица га погледа зачуђено; учини јој се да 
глава и свечар у кући...</p> <p>»Шта је то... шта хоће ове жене?...{S} Да ли ја то добро чујем! 
ла сам све, прекиде га она.{S} Какав је то Влајко Пецић, што долази на Бељино место?</p> <p>— Н 
<p>— Истина, куд идеш толико и какав је то непрекидни рад?{S} Задругу сте, чујем, отворили, па  
ила јој се што се и она не игра, кад је то тако слатко и весело!...{S} Па сеоба у своју кућу, п 
писао, промуца Гојко, чудећи се чији је то глас којим он говори — тако се изменио...</p> <p>— А 
 Или је то она вриснула?...{S} Да ли је то био њен глас?...{S} Она се једва диже, и лагано пође 
ха долази читава грмљавина.{S} Да ли је то истина, Боже, да ли је не варају очи и слух?!...{S}  
у грозници, не знајући ни сама да ли је то из страха, или љутње, или јаког узбуђења.{S} Неко за 
оже да буде и истина..{S} Боже да ли је то грехота што се радујем?{S} Ја не бих, ја знам да је  
 његових леђа да се умири... »Шта ли је то иза мене? да није пандур?...{S} Како га нисам опазио 
и пут махне главом значајно. »Шта ли је то? пита се он десети пут у чуду, и не могући се досети 
 се он сам не прихвати метле.{S} Али је то њега мрзело, а нечистоћу је могао мирно сносити, сам 
еко је вриснуо, уплашио се...{S} Или је то она вриснула?...{S} Да ли је то био њен глас?...{S}  
ати у раду.{S} Неке се заклињу да им је то дете једина мушка глава и свечар у кући...</p> <p>»Ш 
бало <pb n="163" /> протестовати, он је то радио без бојазни, а њега су се многи бојали, чак и  
ом кмету, рече један одборник.{S} Он је то запео да просвети наше село, те нам натоварио на вра 
зви, и док се он обрте да види какво је то чудо, оне сухе руке падоше на Љубичине јабучице и за 
а и Влајко викну гласно:</p> <p>— Ко је то?...</p> <p>Гојко се сакри у један крај, а Влајков кр 
ће на другове, као да и оно тражи ко је то немиран.</p> <p>— Ха-ха-ха...{S} Па то су најобичниј 
нала... за <hi>оно</hi>...{S} Али ко је то могао знати!{S} О, како би то све лепо било, како би 
ена, и упропастих живот...{S} А како је то све могло бити друкчије!...{S} Могли су се остварити 
 само се смеши и помишља у себи како је то красна ствар бити муж и домаћин...{S} Дочекаш добра  
а онда о земљу.{S} Ја, братићу, тако је то.{S} А ти се не бој, што се тиче...</p> <p>— Море шта 
 шапућући у себи: »Ја, братићу, тако је то; видим ја!...«</p> <p>Гојко га дочека на вратима сво 
 у срезу; и капетан га се боји; тако је то, братићу мој.{S} А она не зна, него...{S} Хеј, што т 
ича иверчицу, па ће подметнути; тако је то, братићу мој!...</p> <p>— Можеш ли спремити што за в 
епо да се одмори. <pb n="11" /> Тако је то, братићу мој!...{S} Четири банке за целу годину!{S}  
 учитељку како је жустра!...{S} Тако је то, братићу мој!...{S} Зубе ти лолама!{S} А гле, немаш  
мусти две овчице но једну...{S} Тако је то, братићу мој!...{S} Али опет, опет...{S} Часни је не 
 посао, па се не бој никога.{S} Тако је то, братићу, ја...{S} А он учитељима ништа не може.{S}  
те буве пецају, биће батина.{S} Тако је то, братићу мој!...</p> <p>Упис се већ завршује.{S} Дец 
о нешто, и ако смо сиротиња.{S} Тако је то.</p> <p>Гојко развукао уста у широк сладак смех, а г 
 бити рђаво од њихне стране.{S} Тако је то, братићу мој.</p> <p>Гојко и Љубица се згледаше и на 
њих, да сачуваш своју главу.{S} Тако је то, братићу мој!...</p> <p>— Нека, доста сам и ја патио 
пита Љубица кмета.</p> <p>— Израђено је то све, сутра ће се донети.{S} Нисмо могли све од једно 
се буди из дубока сна...</p> <p>»Што је то легла на сто?{S} Гле, плаче!...{S} А-а-а!... знам!«. 
гао, кад бих се одлучио.{S} Што, зар је то тешко: врд... врд тамо амо, <pb n="37" /> па ништа.. 
 n="21" /> <p>— Рачунаља... а шта му је то? пита је кмет, као бајаги зачуђен.</p> <p>Љубица му  
 а говори!...{S} Јест она добро познаје то лице, научила је читати оваки израз на њему, и ево с 
е да плаче!...{S} Да ли?...{S} Не, није то... </p> <p>Вратнице се давно затворише и пријатељи з 
и је мора отурити!...</p> <p>— Не, није то... оставите!... узвикну Гојко, трљајући руком бледо  
ила?...{S} Чекај!...{S} Није то... није то... нешто лепше...{S} Или није лепше... није ништа ле 
а-ха-ха...</p> <p>— Којешта!...{S} Није то... промуца Гојко, па се још више заплете. — Знаш, бр 
ам оно мислила?...{S} Чекај!...{S} Није то... није то... нешто лепше...{S} Или није лепше... ни 
.. али ко сме о томе мислити...{S} Није то за мене, за оваког хм... како да кажем... повученог, 
 преливају се на сунцу...</p> <p>— Није то; шта оно беше друго, важније?...{S} Не знам... ништа 
е...{S} Не види се ништа!...{S} Да није то капља?...{S} Ах, да седнем у ово жбуње...</p> <p>И о 
 она незгода новчана... али ваљада није то?{S} Она се замисли и не дође ни до каква решења.{S}  
ога слуша, па тако и ја...{S} Него није то.{S} Опет они мисле о нечем другом, о чему неће да го 
стаде сама са болесником.</p> <p>»Дакле то није само мисао... може да буде и истина..{S} Боже д 
мршти и убрза кораке.</p> <p>»Кад ће ме то једном проћи! уздахну он.{S} Шта су они, обични сеља 
убише.</p> <p>— Ја се чудим јуче о коме то мој кмет говори: неће да ми купи десетне мере зато,  
о се да су све друго очекивала, само не то, да ће им се овај прљави, криви путник приказати као 
 њом ка слеп...{S} Хм... истина за мене то није рђаво: саставићемо обадве плате, и њену и његов 
во се усуди да је погледа, јер мало пре то није смео учинити.{S} Подиже очи на њу и — прође га  
бње, и она се већ почиње чудити чега се то до сад плашила.</p> <p>— Чуо сам, онај лудак, Богоса 
е добро знала да су то само речи, да се то говори у другом смислу.{S} Ко ће разумети женску душ 
 хтеде одмах, онако драговољно... да се то сврши.{S} Све нешто отеже и одуговлачи: те чекај исп 
на се још надала...{S} Мислила је да се то може некако окренути, и ако није знала како би се то 
ед својом кућицом.{S} Она помисли да се то и он жури за послом.{S} Међутим Гојко је до сад спок 
оћ и неодлучност.{S} Он ће чекати да се то некако само собом удеси.</p> <p>Деца већ почеше дола 
је и Просветни Савет, за Бога; ваљда се то не ломи баш тако лако!... запита Љубица узбуђеним, у 
ак друг, то исто што и она.{S} Сутра се то може и њој десити.</p> <p>— Молим вас...{S} Готово д 
...{S} Он само гледаше, зачуђен, шта се то догађа и очекиваше нешто страшно...{S} Она се прибли 
а...</p> <p>Љубица ослушну...{S} Шта се то чуло?... врисак...{S} Али откуд, од чега?...{S} Неко 
ути у глави.{S} Ооо!...</p> <p>— Шта се то навлачи... црно, густо?...{S} Иде, иде... плива... с 
рати необично, она не разумеваше шта се то са њом збива, беше занесена...{S} И као кроз сан чуј 
 само обрташе главу, ослушкујући шта се то чује са прозора...{S} И све му се чини да чује проле 
акшало залудној учитељици!{S} До сад се то није дешавало никоме.</p> <p>Гојко се накашља, хтеде 
 мало и псовке, онако кроз зубе, све се то просу пред ово двоје јадника, који дођоше да заложе  
ћу срећу на кога се она осмехне, све се то радовало, што их је она усрећила својим доласком...{ 
су били меки, добри, послушни... све се то пред њом угибало, све је сматрало за највећу срећу н 
живине која се спрема за легало; све се то спојило у један самобитни, нарочити звук, који се но 
оја и даде колико је требало.{S} Све се то изврши неким полу-пословним тоном, као да издаје оби 
{S} Али докле ће се тако?{S} Не може се то продужити вечито; неко ће од њих бити премештен.{S}  
школској клупи.{S} Боже мој, како је се то све сјајно замишљало!...{S} Знате већ шта може мисли 
у час једно на друго, чудећи се коме се то она обрнула.</p> <p>— Ти, мали, ти... ти! пружи она  
 <p>— Играте се, децо!...{S} Шта сте се то играли?</p> <p>— Крпигуза, одговори један смелији де 
док њихови мужеви не изјавише, да ће се то све свршити мирно, тихо, без сватова, осим часника.{ 
акога часа нада добру, нада се да ће се то све окренути на боље, да ће све ићи старим путем.{S} 
 недовршено?{S} А знам, осећам да ће се то другом или трећом приликом све исказати.{S} Па онда? 
ас...{S} А и њему, што?...{S} Све ће се то поправити.{S} Међу младим људима има тога... те кавг 
о окренути, и ако није знала како би се то могло окренути, и ако је знала да њено срце никада в 
. — Ваша су страдања неизмерна... ви се то откупљујете...{S} Вечна правда!...{S} Али сад... так 
омном гнезду и тихој срећи?{S} Да ли се то све одједном угаси под првом навалом громовите буре  
... да не буде доцне...</p> <p>Да ли се то развиђа, расвањује... или са њене душе нестаје мрака 
дишу на његовим грудима?...{S} Је ли се то збиља већ свршило?...{S} Он се наже њеном уху и прош 
дим људима има тога... те кавге, али се то све поправи...</p> <p>— Поправити!...{S} Не може, ма 
ше руком...{S} Можда је то њему, али се то њега не тиче, кад она није више жива...{S} Он сад зн 
па чак и дужност да то учини.{S} Али се то све заврши оним стереотипним и малодушним узвиком: е 
 смеши на њега као и мало пре... или се то њему само чини?...{S} Да ли да јој говори још, или с 
зна, не сме да мисли о томе, али јој се то извило пред очима, па јој потреса сваки живац.{S} Уп 
ижи са њима.{S} Знала је начин којим се то најбоље постиже и идући међу децу мислила је одмах п 
ко!...</p> <p>Љубица не запита о ком се то говори да је отпуштен, јер је нагађала, а и познала  
је хтео да скрати:{S} Кр. срп., како се то по некад ради, него баш отегао целом ширином.</p> <p 
љубав, велика, заносна, онаква, како се то описује у романима...{S} И све је тако некако испало 
 у приче...{S} Хехе... не знате како се то згодно усвоји у зимском полумраку... деца не дишу, с 
су знали до сад: ено још их учи како се то игра«.{S} Затим се окрете својим несташцима и строги 
јих ранијих снова и би му чудно како се то све редом испуњава баш онако, како је он желео,..{S} 
Живи с другом!{S} Па нека га, кад му се то свиди...{S} Нека он не заборавља кућу, а онако... шт 
у Београд, него за то.{S} Море, њему се то знало... зарађено је.</p> <p>Дођоше ови гласови и у  
едставља правога домаћина!{S} И њему се то чини и смешно и у исто време чини му задовољство.{S} 
си ти женица и красна домаћица, само те то не држи за дуго, него наиђе нека луда, јогунаста дас 
хоћу свакад кувано, а са наше две плате то ће ићи као подмазано.</p> <p>— Па шта ћемо данас?{S} 
јући шешир у рукама.</p> <p>— А, ви сте то! узвикну капетан са очигледним интересовањем, као ка 
еражена.{S} Није никад помислила, да ће то такав утисак учинити.{S} Мислила је: то је зло само  
р.{S} Ено два сведока чекају.{S} Све ће то да иде по закону, не брини ти.</p> <p>— Добро... оте 
шљење, рече она, смешећи се.{S} Како ће то изгледати?...{S} Да ли има смисла?...{S} Како ће там 
 осети да јој њена урођена грубост неће то допустити.{S} Толико се кидала због те своје зле осо 
 она овде, каква посла има она?{S} Биће то друго: јамачно ме она тужила, па сад да нас саслушај 
ову изразу лица.{S} А Гојко јој не рече то с нарочитом намером: да види хоће ли одмах сама запи 
Тако мислећи стиже у свој стан.{S} Беше то проста сеоска кућа са једном великом собом и »кућом" 
 на украсу као приковане...</p> <p>Беше то збиља необично уметнички израђен златан часовник, по 
ше необичну изгледу његову.</p> <p>Беше то човек од својих двадесет и пет и шест година, црне г 
ли се извио танахни јаблан...{S} И кроз то једноставно зеленило црвене се кровови кућа, беле се 
бодно небо...{S} Очи му се приковаше уз то чисто плаветнило, и он се занесе, гледајући и мислећ 
упчати се тако под топлим покривачем уз то мило сухо тело и ћутати, ћутати дуго, вечно... ћутат 
} Да апсим, ни крива ни дужна човека, и то сад баш, пред промену.{S} Могу и одговарати...</p> < 
, он зна да су деца ваљано спремљена, и то му није првина.{S} Али се боји ревизора, и не због о 
гој држаше међу прстима парче шећера, и то све с великом пажњом поднесе госту.</p> <p>— Извол’т 
 како ја знам!{S} Сутра ћу у Београд, и то ће бити свршено...{S} Само ти реци да хоћеш... ти ре 
ко ретко кад и дође кући, а кад дође, и то само у вече, закључа се у своју собу, ноћи, и чим св 
 вас председник комисије.</p> <p>Гле, и то се испуња, и та жеља!...{S} Али не ваља тако... како 
то не мари.{S} Синоћ мало несвестице, и то није ништа... женска посла!...{S} И баш ће јамачно д 
о место, па већ да тражите премештај, и то још без узрока!{S} Јер шта бисте могли навести за ра 
а натраг у своје село...</p> <p>»Ето, и то сам видела!...{S} Вуче ме нека невоља напред, а осећ 
та ли.{S} Па <pb n="47" /> о плати... и то већ није ништа.{S} Није ни тешко ићи у срез.{S} Па о 
..{S} Четири банке за целу годину!{S} И то су људи, лолчине једне.{S} Знам да ће од народа поку 
 до сада... некаква катастрофа!...{S} И то је оно што јој је омотало очи и ум црним застором, т 
p> <p>— Да се венчамо... то је!...{S} И то одмах, што пре...{S} Ето, кроз десетину дана... чим  
ежни они једри пуначки дланови!...{S} И то он осети само за један миг, док узе шљиве са њене ру 
 могу бити људи толико дволични...{S} И то остаде за њу неразрешена загонетка.</p> <p>А писар с 
</p> <p>— Ја сам сву ноћ мислио...{S} И то се мора одмах наређивати... одмах... затеже он опет, 
ица не говоре један другоме ништа.{S} И то све Веља, он избегава...{S} Да окушам ја завести раз 
желеше да он држи једно предавање.{S} И то им учини по вољи: узе други разред и поче познавање  
е није јој се хтео никако јављати.{S} И то је, без сумње, Гојкова заслуга.{S} Па због Гојка је  
о у косо, некако необично, љутито.{S} И то јој паде тешко.{S} Отпусти децу кућама, па застаде п 
јко, и повуче дим од цигаре.</p> <p>— И то је била женидба из љубави! рече Веља.</p> <p>— Ех, ш 
 су тако мале, тако ништавне жеље, па и то се не да!«...</p> <p>И опет се преда раду грозничаво 
буђени осећаји сада све увећавају, па и то љубавно гукање...{S} Гле, љубе се... чује се јасно.. 
ој кући две овчје коже.{S} Вајдица је и то: зарадиће на њима три — четири гроша.</p> <p>Љубица  
узвикну: </p> <p>— Животиња!... дакле и то он зна...{S} А каква је то красна девојка и одлична  
остаде скупоцени брош.</p> <p>— Скини и то, молим те... боље ће бити, рече Гојко, сакривајући о 
 Па опет, видите ли... сад ми је мило и то страдање и све...{S} Тиме сам вас откупио, то је мој 
олико минута били као убијени.{S} Зар и то није страдање!...</p> <p>Гојко се трже; поче опет да 
толикога страдања, <pb n="159" /> још и то... да буде врхунац муке и патње...{S} Ветар фијуче н 
«.{S} Она је још и тада сазнавала да би то било нешто веома необично, нешто што се нигде и ника 
и се радо дигла од стола, али зна да би то изазвало читаву буру...{S} Остаде седећи, узимајући  
пиљим у очи?...{S} Хохохо!...{S} Ала би то био муж, бре!...</p> <p>— Истина, куд идеш толико и  
развуку у весео блажен израз... »Ала би то био живот, Боже!... али ко сме о томе мислити...{S}  
{S} Или да није смрт?!...{S} Ах, кад би то било!...</p> <p>— И што ја не бих могла сад умрети о 
Али ко је то могао знати!{S} О, како би то све лепо било, како би ја била срећна, потпуно срећн 
 да Влајко нарочито ћути, настави: и ви то поуздано не можете заборавити никад?...</p> <p>— Хо, 
ва!...</p> <p>— Море, господине, остави то.{S} Коме је сад до тога!...{S} Ми страдамо, овај...  
 савијене око његова врата?...{S} Да ли то њене груди тако бурно дишу на његовим грудима?...{S} 
чно светло игра у кукурузу?...{S} Је ли то изгубљена љубав, или је какав дух са онога света дош 
во сви доводе децу под морање.{S} Је ли то та српска жудња за просветом, за »другим очима«, о ч 
не огреботине још се истина црвене, али то не мари.{S} Синоћ мало несвестице, и то није ништа.. 
.{S} Истина, и ми смо били учитељи, али то је друго...{S} Ми смо сасвим друго... је ли?...</p>  
ају...{S} И њега ће некад закопати, али то <hi>сад</hi> није тако важна ствар...</p> <p>Него шт 
ори он и насмеја се.</p> <p>— Знам, али то не ваља; не одговара захтевима хигијене ни науке...< 
ојко толико слушао и понешто читао, али то се, у њихову положају, није могло ни очекивати.{S} М 
S} Сећам се многих ситница, јест... али то је туђи живот, <pb n="63" /> то сам ја само посматра 
 је обузима страх, баш прави страх; али то од чега долази страх далеко је, оно се не види, не п 
ам што изгубио.{S} И господин попа вели то исто.</p> <p>Влајко је добио премештај на Гојково ме 
адим сваке године у другој школи, па ми то изгледа као правило, а ово сад изузетак...{S}А кад с 
у, подрум и дан орања земље...{S} Ви ми то набавите, па ја вам не тражим ни паре. </p> <p>— Так 
ли му то не поможе.{S} Чак не поможе ни то, што сведоци никако не могу да се тачно сете дана, к 
зе је страх, хтеде устати, али не учини то, да не би тим указала велику пажњу Богосаву.</p> <p> 
 <p>Одједном се расветли цела соба, апи то сад није она соба у којој заспа, него она у Београду 
не може још да одреди у коликој је мери то страшно и је ли баш страшно; и све јој се чини да ту 
{S} То га опет збуни.</p> <p>— Какав си то друг, болан...{S} Нећеш са колегиницом да се куцнеш! 
.</p> <p>— Ха, пијанице једна, ти ли си то?{S} Марш с пута... дрекну она, па гурну пијана Богос 
колама није смео ни мислити. — Па ти си то мене, настави он, познао одмах... и опет си ћутао!</ 
икуд немој из собе излазити, док год ти то не прође, рече он Гојку. — Метни мокру крпу, па држи 
а, да не жуљи ноћу господина.{S} Радећи то, чича једнако објашњава свој покрет, а по неки пут б 
ломећи велика парчета погаче и залажући то са по мало сира. — Погледај мене, видиш... сто закрп 
овољно и пакосно осмејкиваше, гледајући то у збуњена Гојка, који се одједном некако-необично на 
ко му то савест допушта...{S} Осећајући то све јаче и јаче, заплака се горко, очајнички и паде  
ивљу радост и задовољство, а не смејући то ничим показати.{S} Чим се отворише <pb n="115" /> вр 
а — њихов је грех...</p> <p>Изговоривши то, опет погну главу, па прође поред ње у школу, чудећи 
 нема стана у школској згради.{S} Чувши то, путник се диже и пожури к школи, да би застао школс 
 би да изгледа пријатна, а осећа да јој то у овом тренутку не иде од руке.</p> <p>Учитељ позва  
е прогутала велику дозу опијума, па јој то стегло, притисло мозак, и она пада у све веће бунило 
ели.{S} Па добро, што је седела кад јој то није било по вољи? <pb n="48" /> Чудновато!...{S} И  
ко се он мучи да је отвори.{S} Дође јој то врло смешно и она већ хтеде да се насмеје гласно, а  
је шта би сад требало да учини, али јој то беше одвратно.{S} Она се само приближи још више и од 
ас је тукао камџијом.{S} Испричајте нам то како је било и зашто?</p> <p>Капетан се диже, приђе  
> <p>— Бог с тобом, госпођо, што ће нам то!{S} Кажи ти ђаци нек ти донесу по торбицу ораја (сад 
 раде остали разреди?...{S} Јок, ја сам то са њима наредио све за четири—пет дана: сто, столица 
 Да се женим?...{S} Хо, младићу, ја сам то све преживео...{S} Скућио, окусио домаће среће, раск 
еће да говоре преда мном... опазила сам то.{S} Али шта?...{S} Свеједно, ма шта било, није тако  
еко ће од њих бити премештен.{S} Он сам то увиђа и обузме га велики бол у срцу, кад помисли на  
говори другу шапућући:</p> <p>— Баш сам то јуче и сам мислио....{S} Гледаћу, чим примим плату.{ 
да испричам, а никад живом човеку нисам то поверио.{S} Он се осврте, гледајући где би сео, па с 
д, па нека раде сами.</p> <p>— Не волим то кад ми се жена меша у моје послове, одговори Влајко  
 ћата продужи.{S} А њему се не жури, он то згодно отеже и намешта с нарочитим циљем: да што виш 
го газити, до уништаја...{S} Да, али он то не може извршити, осећа да не може, зна да нема толи 
га, а онда није било ништа, изговори он то, па дубоко уздахну и обриса руком чело, по коме се н 
н учитељ, мишљаше Љубица, видиш како он то о свему зрело мисли«...</p> <p>И ови измирени другов 
ко лица прелете му облачак љутње, ну он то вешто сакри, па врло пријатељским гласом настави.</p 
рече он, и зачуди се сам зашто је морао то слагати.</p> <p>— Био ми ономад отац, па не могосмо  
ажем вам... ни моје, ни ваше...{S} Него то је јасно: он је поцепао ваше признанице и сматра то  
 глас загрме кроз помрчину:</p> <p>— Ко то лупа ноћас?...{S} Постаја мало на прагу, па кад не ч 
и страда, али неостварљиво, јер нема ко то извести.{S} Гојко признаде сам себи да није у стању  
е биће промене, па ми одсеците уши, ако то не буде...{S} Познајем ја по овима овде: чим се они  
што учини.</p> <p>— Е не бригај.{S} Ако то извршиш како ваља, и њега ће други макар изгрепсти,  
} Влајко, иначе велики женскарош, и ако то нико не би веровао, судећи по његовој озбиљности, пр 
 нисмо за прошли примили...{S} Само ако то можеш... допуни он после кратког ћутања.</p> <pb n=" 
езумно, са највећим самоодрицањем, како то може само њена страсна и плаховита природа...{S} Она 
{S} Једна се чуди новом нараштају, како то све прима к срцу и не уме да се задовољи малим...{S} 
 па баш дођох нарочито да чујем... како то ви...{S} Некако то ви радите друкчије, живље.</p> <p 
рећи.</p> <p>— Што ти је, болан... како то гледаш?...{S} Ене, па он је, јадник, болестан!... уз 
о, унезверено, питајући се у себи: како то одједанпут улети беда у њену школу, да јој помути за 
 виђа.{S} Он се загледа у њу...{S} Како то да је не познаје, ако је из овога села!...{S} Али је 
ге ствари а понешто измишљајући, — како то већ умеју вешто младе девојке.</p> <p>Снаша Смиљка,  
ече Љубица, тражећи згодан израз — како то нисте живели?</p> <p>— Како?... понови Гојко.{S} Од  
.{S} Као на електрици!...</p> <p>— Како то!? повикаше Гојко и Љубица, зачуђени.</p> <p>— Остао  
ребан... да му не сметаш.</p> <p>— Како то мислиш?... не знам.</p> <p>— Он ће ти правити друге  
пну му она.</p> <p>— Ето... видите како то иде, одговори јој он, гледајући је право у очи, јер  
</p> <p>Сад се све променило.{S} И како то тако одједном?{S} Тек само налетеше облаци, натушти  
са њим поживим.{S} И сама се чудим како то одједном наиђе... одмах после венчања...{S} И тако д 
вим да окренем...{S} Што, гле само како то он полако, смешећи се...{S} Зар ја не бих могла тако 
ењено, сањиво, занесено... </p> <p>Како то? рече она тихим гласом, као да се боји да га не проб 
ећ више не може отклонити.</p> <p>»Како то, мисли она, гледајући на Гојкову децу: бар од њега с 
ито да чујем... како то ви...{S} Некако то ви радите друкчије, живље.</p> <p>— Хм... кажем вам. 
 и стаде их нешто задиркивати.{S} Гојко то опази, па чим виде да је Љубица свршила посао, приђе 
е, у мало не запуши нос руком.{S} Гојко то опази, па се обрте Стојану.</p> <p>— Је ли море, ти. 
>Како да се не сећа!{S} Зар би се могло то заборавити?{S} Па шта би му остало за утеху из целог 
p> <p>Боже, па она је то и желела, само то!...{S} Њени идеали нису били недостижни, него скромн 
и, рекла бих да је много добро.{S} Само то треба сачувати...{S} Знаш како се вели: лакше је сте 
егледавши га.{S} У осталом, за сад само то...</p> <p>— А после?...</p> <p>— Видећемо... бојим с 
 деце код мене... ја и онако радим само то.{S} Ви можда мислите... запе она, црвенећи; ја нисам 
а само... видећемо.{S} А деде да видимо то са учитељем.{S} Баш ме ту Пера навлачи на зло, видим 
еца беху изишла на одмор; он је извесно то и очекивао, па да дође у школу.{S} Љубица подиже очи 
... па... па да је сву...{S} Али на што то?{S} Он, он је ту једини узрок свему... он треба и да 
ош није почео постајати обичан, као што то бива кад дуго разгледамо какву ствар, нарочито украс 
опет мало прибере од гнева.</p> <p>»Што то нема Стојана?{S} Одавно је...{S} Хм...{S} Држи се он 
што је ово овде крваво? откуд?... зашто то!... од чега?...{S} И Гојко, изненађен, само се питаш 
} Љубица Петровићева.</p> <p>— Ене, зар то нови учитељ! викну неко иза њихових леђа.</p> <p>Учи 
ама од оног сиротовања и гле!...{S} Зар то може бити!{S} Зар би Бог допустио?{S} И зашто, зашто 
во... шта ово ја мислим и чиним?{S} Зар то ја чиним од истине... ја, који до сад не смедох погл 
 <p>Љубица плану и намршти се.{S} Писар то спази, па се обрте ћати:</p> <p>— Баш си права гејач 
 се хвалити својим другим разредом, јер то су само његови ђаци, и причати с каквим ће уживањем  
лбе да му се дете не узима у школу, јер то му је најстарији, па је таман стигао за послугу.</p> 
 оплакао; ха-ха-ха...{S} Ја ћу ти данас то уредити...{S} До подне ће сви знати.{S} А ти иди у м 
та сам измислио...{S} Слушај!{S} Ја већ то кријем од свију, ни Вељи нећу казати, само теби...{S 
ећ необичне комплименте...{S} Хајде већ то... не мари.{S} Може бити да је то баш у реду, него ј 
ући једно другому о љубави и срећи, а у то време дојурише сокаком једна кола и зауставише се да 
 откупио, то је моја плата за вас, ја у то тврдо верујем.</p> <p>— Не верујте!...{S} Ви сте стр 
ен Пера писар депешом...{S} Сви у срезу то говоре... веле извесно, рече он, задуван и уморан.</ 
ојан? обрте она разговор, видевши да му то пада тешко.{S} Како вам се чини? — Смешан чича.{S} Н 
ашто, зашто...{S} Шта хоће он... шта му то остаде неисказано, недовршено?{S} А знам, осећам да  
годину, али се уздржа, знајући да ће му то бити непријатно, а и она избегаваше сваки разговор,  
има његова обична бојажљивост.{S} Би му то непријатно; он се намршти и убрза кораке.</p> <p>»Ка 
па се прибра и стаде се бранити, али му то не поможе.{S} Чак не поможе ни то, што сведоци никак 
раво причинити му страдање, само ако му то савест допушта...{S} Осећајући то све јаче и јаче, з 
теже председник.{S} Ти већ знаш како му то иде, па само гледај да не буде после валинке.</p> <p 
да га зачуђено. »Шта хоће они... о чему то говоре?...{S} Какви ђаци... коме они требају?...{S}  
смелих речи, и ако је добро знала да су то само речи, да се то говори у другом смислу.{S} Ко ће 
итичке раднике. — Њему сви рекоше да су то само тек ’нако... празни гласови...</p> <p>— Надлагу 
и дана са златним часовником. »Евине су то кћери, хеј море!...{S} Кад угледа злато... хм... нем 
...{S} Знам, знам, дикане мој: тешки су то боли.{S} И ја сам ти тако нешто некад боловао, па ни 
маже им, управо учи их да мисле, али су то деца неука, дивља, па не може све да иде као по лоју 
лема, јужнога воћа, уверавајући како су то необично јевтине ствари у Београду, куда он иде чест 
се не мучите са овим лудацима.{S} Ја ћу то са њима за час наредити.</p> <p>Љубица израчуна и на 
..{S} Онаких очију он још не виде; беху то црне сјајне очи, из којих вечито бије живи огањ.{S}  
стајаше све јаснији и одређенији — беху то звонца и прапорци на коњима.{S} Мало затим дојурише  
љивим напоменама.</p> <p>— Е брате, баш то нисмо знали, рећи ће једна полугласно, него смо дошл 
хе, шта ћете... мора се!...{S} А ја баш то гледам оногај... сваки дан, на... па ми баш, овај... 
> <p>— Страдање... разуме се.{S} Па баш то и јесте оно што вам кажем...{S} За велику добит мора 
рт поћи, узвикну он, смешећи се.</p> <p>То већ беше много.{S} На тако отворен разгор Љубица не  
 кожа, не би се имало шта јести.</p> <p>То већ беху обични Цветкови разговори, али Љубица обрат 
раћаше пољупце, топећи се од милине... »То је љубав... ми се љубимо, је ли?« тепаше му она, а о 
а због Гојка је дошао и учитељ Аксо... »То је паметан учитељ, мишљаше Љубица, видиш како он то  
се мушки глас, па одмах за њим детињи. »То је учитељ... онда ће ово бити«, вели жена у себи и п 
 <p>— Ехе, голубице, много он, грешник, тобом располаже...{S} Не био ја на његову месту, видела 
за се и знати да је у праву располагати тобом као...</p> <p>— Ехе, голубице, много он, грешник, 
во се нигде у свету не дешава...{S} А с тобом што буде: од премештаја неће ништа горе.</p> <p>— 
а видим... маше руком...</p> <p>— Бог с тобом, дијете!... прекрсти се Смиљка.</p> <p>Немој да м 
ече и колико ће коштати.</p> <p>— Бог с тобом, госпођо, што ће нам то!{S} Кажи ти ђаци нек ти д 
амо да нисам више овде... хоћу да сам с тобом... једнако, довека...</p> <p>— Хо, муке!...{S} Па 
дговор Љубичин.{S} Гојко се следи, и од тог дана није се ни видео ни проговорио са њима.{S} Са  
 је то дисање и врло топло...{S} Али од тог места полазе све јаче струје низ тело, трзају се ми 
 у очи, али се овај ни мало не збуни од тог погледа, већ јој приђе слободно и оним полицијско п 
>Гојко поцрвене и најволео би да могаше тог часа у земљу пропасти.{S} Сад му беше најтегобнији  
а, без повратка, без оправдања«...{S} И тог тренутка постаде јој Гојко црњи од ђавола, страшниј 
 јер је почео с другога краја среза.{S} Тога истога дана дознали су и за Перу писара, да је осу 
то поправити.{S} Међу младим људима има тога... те кавге, али се то све поправи...</p> <p>— Поп 
е тада осећало...{S} И сад се живо сећа тога осећања, па му душу обузме слатка топлина.{S} И св 
бица, црвенећи.{S} Видело се да је због тога и зауставила Гојка, али није могла одмах да се обр 
ог тога, господин-свештениче, није због тога што... није због школе.{S} Има и богослова који рђ 
богослов.</p> <p>— Та оно није баш због тога, господин-свештениче, није због тога што... није з 
ла убити никога.{S} И он се, јадник, од тога дана не диже...{S} Оде, као да је и својом смрћу х 
е да му пасти у зло, али се он отима од тога невидљивог саветника, хоће напред и све напред, и  
тане још са њима, да се мало прибере од тога бунила, да дође к себи.</p> <p>— Не могу, не могу. 
чудно, необично.{S} Старац се стресе од тога погледа и измиче се журно испред ње...{S} Дође јед 
це, друже!...</p> <p>Она се изненади од тога гласа и стаде насред собе, да чује боље, али се ба 
, али се он прену и стаде се отимати од тога новога расположења.</p> <p>— Страдање... разуме се 
а!... па то не ваља?</p> <p>— Старци од тога страдају, а млади издрже лако, не бој се.</p> <p>В 
живота, чега би се имао сећати, да није тога лепог доба, детињства...{S} Зар да се не сећа оног 
 учитељима... што ће нам!...{S} А после тога, ми ћемо бити велика господа, па нам неће ни долик 
 ћуреће бобице.{S} Сад се смејем кад се тога сетим.{S} Него шта ја... хајде седи, молим те.{S}  
 радом угуши све те мисли, да се отресе тога бунила и да буде присебна.{S} То јој најзад пође з 
уго... вама требају многе школе.{S} Без тога не може да се ради ваш посао како ваља.{S} Него зн 
е... опет ја оно!...{S} Свеједно, и без тога мора бити.{S} Нека он живи, а ја ћу да идем својим 
о.{S} Ако ће ме ко вређати — биће и без тога...{S} Хајдемо.</p> <p>И они одоше железничкој стан 
паде у очи као несташно.{S} Сва деца из тога круга, у који је она гледала, стадоше бојажљиво по 
 урадила, увиде како је далеко зашла, и тога тренутка у њој се створи стална, одлука: да се све 
ики камен, који је ваљада нарочито ради тога и намештен <pb n="118" /> уз брвна, ослања се леђи 
јер познаде председника.</p> <p>— Пусти тога човека, нек иде кући.{S} Нећу да га узимам на свој 
ошима и паланкама, па лагано дође одјек тога гласа и у села.{S} Часништво орловичке општине дал 
као и свака жена, рада је сазнати узрок тога непријатељства, а Љубица, да би је задовољила, при 
господине, остави то.{S} Коме је сад до тога!...{S} Ми страдамо, овај... и како ћу рећи, оногај 
тању било је тешко говорити ма о чем, с тога Љубица одмах пређе на ствар.</p> <p>— Баш добро шт 
 одједном да угуши сећање на њега.{S} С тога се одмах, живо, с неком грозничавом журбом предаде 
опазила госте, па их сад ишчекује.{S} С тога се обрте Гојковој деци, па их стаде нешто запиткив 
е допушташе никакво веће зближење.{S} С тога су се они ограничили на тих, озбиљан живот.{S} Љуб 
 накит, то јој је јуче наговестио, па с тога беше веома предусретљива према њему.{S} Донесе јој 
прими плату.</p> <p>Љубица се смејаше с тога што је млада, што је весело живети и што је смех н 
зуме Љубица шта је привукло Влајка, и с тога је његова кривица још страшнија, још одвратнија... 
 из комшилука?{S} За воду те не питам с тога, што знам да је имаш бесплатно.</p> <p>— Е, немој  
ека сила, која га снажно гони у наручја тој девојци, осећа да га нешто снажно привлачи к њој.{S 
} Још кад би Бог дао деце!...{S} Али на тој мисли Гојко обично свакад поцрвени, сам од себе, и  
а...« и тако даље — стајаше написано на тој хартији.{S} Доле потпис: »Управитељ школе орловичке 
и.{S} А она га гледа... гледа и чуди се тој изненадној живости његовој, тим чудним причама...</ 
ћа ничега...{S} Само је гледа и чуди се тој необичној лепоти...</p> <p>— Врати се, хоћеш да те  
како сам морала брзо послушати«.{S} При тој мисли обузе је гнев. »Нека га... нек види да и ја н 
другој гомили.{S} Неки се окренуо сав к тој гомили, завук’о прстић у нос, па гледа зачуђено ове 
овљена задруга.{S} Влајко се сав предао тој установи, и све време што му остаде слободно ван шк 
умотани у све гушћу таму, док се тако у тој непровидној тами сасвим не изгубе из очију...</p> < 
ешчасти, а зовемо се учитељи и радимо у тој школи.{S} Ништа!...« Па онда настави гласно:</p> <p 
 црна, али су је деца, мокрим крпама, у току дуго година, тако изрибала, да се црнило виђаше са 
ници се журе да наврстају оно, што је у току зимушњих непогода пропуштено.{S} О малом испиту до 
сетке на рачун кога говорника.</p> <p>У току разговора Веља изазва Гојка у страну.</p> <p>— Пос 
 да излије своју сувишну снагу.{S} Отуд толика воља за радом.{S} Нестаде јучерањих себичних мис 
дити.{S} Ваљда нећеш гледати равнодушно толика чуда у школи и звати се управитељ.{S} Нису те хт 
 а богме и да потражи своју срећу...{S} Толике учитељице удате, управо све у целом срезу, све с 
о пре, кад вам је послао наредбу.{S} Па толике друге ваше тужбе на њега.{S} Нека га, нек осети  
p> <p>Љубица дође до врата, па кад виде толике очи управљене на себе, застаде, збуњена и препла 
 не може да се начуди откуд се појавише толике ствари, чак и чист бео покривач на столу...{S} А 
тамо у Министарству!,..{S} Три разреда, толики рад... и ево ти сад још један разред, да би се о 
 сутра рано позову Вељу.{S} Изређаше се толики догађаји, а њега још нема.</p> <p>А Љубица лежи, 
и, да је тај човек, који им је причинио толики бол, сада ту уз њих, да стоји као тешки кривац и 
и.{S} Не дам ти, каже она, па да си још толики...{S} И држи бре, и повуци и потегни, док једва  
ју?</p> <p>— Колико си ти нама дао пре, толико ћемо сад и ми вама.</p> <p>— Е, не можемо тако.{ 
а урођена грубост неће то допустити.{S} Толико се кидала због те своје зле особине, која јој см 
 са овако чистом и упарађеном децом.{S} Толико пута је са завишћу гледала кад варошке учитељице 
у — њега, Гојка.{S} Он га чак сматра за толико проста и неотесана, да и не гледа у њему каквог  
извршити, осећа да не може, зна да нема толико смелости.{S} Опет је бољи револвер.{S} Груни у њ 
ћеш да ми кажеш ни хвала.{S} Ја за тебе толико... све ти чиним... и тек сад ћу да ти чиним...{S 
јер она не осећаше љубави.{S} Та она је толико читала, да је љубав нешто много светлије, узвише 
 непретурене, мисли...</p> <p>»Да ли је толико лакомислена, да је могу занети златне ствари?... 
 и он весело стеже ону руку, која му је толико страдања и мука причинила.{S} Само не могаше ниш 
993_C11"> <head>XI.</head> <p>Љубица се толико измучила, толику борбу душевну издржала за ово к 
један одборник.{S} Чудим се како ћемо и толико спечалити.</p> <p>Отпоче се право вашарско погађ 
> <pb n="59" /> <p>Да ли могу бити људи толико дволични...{S} И то остаде за њу неразрешена заг 
о амо, па цело јутро.{S} И шта су имали толико да говоре? — Лудорије!...{S} А овамо сад гледај  
 дошли к мени раније?{S} Што сте трпели толико зло без невоље?...</p> <p>Гојко поцрвене, саже г 
и.{S} Руке му врдају, а у прсту нема ни толико снаге.{S} Љубица дигла главу, па гледа бесмислен 
ликовали меденом месецу, о чем је Гојко толико слушао и понешто читао, али то се, у њихову поло 
не зна шта је осећала.{S} Знала је само толико, да је не веже за њега љубав, јер она не осећаше 
о Љубица и писар постајаху интимнији, у толико се Гојко све више стаде повлачити, док се сасвим 
која јој сметаше и као девојци, а већ у толико више као васпитачици.{S} Паштила се да се навикн 
 муж, бре!...</p> <p>— Истина, куд идеш толико и какав је то непрекидни рад?{S} Задругу сте, чу 
 и загледа се у свој часовник...</p> <p>Толико пута је, док свршаваше школу, идући главним улиц 
 грозну јаву...{S} Страшно!...{S} Поред толикога страдања, <pb n="159" /> још и то... да буде в 
 код Гојка.{S} Гојко се најпре изненади толикој пажњи и, како он сиромах мишљаше, љубави свога  
I.</head> <p>Љубица се толико измучила, толику борбу душевну издржала за ово кратко време, да в 
 неко ишчупа срце и однесе... остаде на том месту само пуста празнина.{S} Он осети да је остао  
 мало увређеним гласом и остаде дуго на том месту, гледајући за њом.</p> <p>Прилазећи својим вр 
ем, као да је десетине година провео на том раду.{S} Реч му беше течна, жива и одушевљена још п 
воћњаке, па је милина зауставити око на том зеленилу.{S} Шљиве цветале, па се цело село заогрну 
 шалу и смех, желела је да се упозна са том дечицом, да се зближи са њима.{S} Знала је начин ко 
ту, па опет у белу као снег...{S} И над том белом, миришљавом завесом трепере светли сунчеви зр 
 хоћете да се мало прођемо, и бар да ме том приликом испратите, рече гост.</p> <p>— Зар нећете  
о неку међу собом.{S} Истина, Гојко при том бацаше из очију муње, а Љубица се лукаво осмехиваше 
ази посред бара, не мислећи без сумње о том, куда иде и шта ради.{S} Још далеко виђаху се његов 
а је све у реду и добро, али не мисли о том; зна да у џепу има доста банкнота, да ће тај новац  
ао.</p> <p>Велимир јој стаде говорити о том почетном послу.{S} Говорио је таком сигурношћу и ра 
њена смелост.{S} Само јој једна мисао о том дође у главу: ваљда ће се и сад умети извући... как 
јући да нема кога ко би је видео.{S} По том обори главу и, замишљена погледа, пређе преко двори 
и показа велики светао круг, из кога по том изиђе глава са исплаженим језиком, и њој се учини д 
>XII.</head> <p>Прва писарева похода по том не учини на Љубицу такав утисак као последња.{S} Он 
 ништа од разговора.</p> <p>Два дана по том дође јој мати.{S} Стојан извести Гојка да је сад та 
и погледи, и ова најпре заплашена па по том ослобођена и раскалашна сеоска деца...{S} И кметови 
акле, то је испит!... мишљаше Љубица по том.{S} Богме страшно!... није баш тако обично, како пр 
емаше се да пљесне њоме из све снаге по том туђем образу, па одједном, као посечена, клону на с 
Веља им објасни куда ће проћи, па се по том, проговоривши још неколико речи, руковаше и растадо 
заласка, прснула је ватрена светлост по том недогледном пространству и обојила га чудним, разни 
исар скочи и утрча у школу.{S} Одмах по том стадоше излазити уморна деца, протежући се целом сн 
дине проћи без мапе.{S} Највише га је у том уверењу држала ова околност:</p> <p>— Како је госпо 
 и опет се просу пљусак грдње, док се у том наступу не уплетоше њене руке у косу свога мужа.... 
Јест, ено... види се јасно...{S} Беше у том погледу читав бездан прекора, тужнога, очајнога, го 
а-ха-ха...{S} А он, шмокљан...</p> <p>У том се врата отворише нагло, и Стојан уђе.</p> <p>— Ево 
чуди се Гојко, и подиже главу.</p> <p>У том се отворише вратнице на дворишту.{S} Стојан приђе п 
, о раду у школи, како све иде лепо, о »том учитељу« што је са њом рече да је мало онако... као 
оји је гађао зеца, па убио — кера...{S} Томе се није надао...{S} Он, стари лисац, удесио је све 
брази се заруменеше; она се сва предала томе послу, који је и њен...{S} Ту су јој све мисли, це 
ца задржа госте на ручку, и ако се Веља томе веома опирао.{S} Чекаће их, вели, његова жена, кој 
, да не буде »мало пројахано«.{S} Према томе, и количина трошка на гозби одређује се дужином вр 
савијају око ње, а она нема снаге да се томе одупре.{S} Просто не може да се мрдне, не може јед 
јнике у фронту.{S} Она зна шта је узрок томе и осећа да ме може ништа учинити да нестане ове по 
ху их о њиховим кућама, о родитељима, о томе како су провели лето.{S} Љубичини ђаци већином су  
овању, о братској искреној симпатији, о томе како је он готов на све услуге, просто и једино зб 
 би то био живот, Боже!... али ко сме о томе мислити...{S} Није то за мене, за оваког хм... как 
. понови он; какав хлеб!{S} Зар још и о томе да се бринемо.{S} Реците само колика нам сума треб 
док други учитељи још нису ни мислили о томе.{S} Гојко чак узе и нешто пара унапред, па одмах о 
плаши, не сме да зна, не сме да мисли о томе, али јој се то извило пред очима, па јој потреса с 
и је она већ навикла да угушује мисли о томе.</p> <p>— Кажи господину нек изиђе у ходник, па не 
 дођете к мени, разговараћемо на само о томе.{S} Гледајте да дођете још ове недеље, док је лепо 
у је обузело целу памет, па мора само о томе мислити...{S} И он, обучен и обувен, тресући се од 
 запрепастише.{S} И ако су непрестано о томе говорили и мислили, ипак им се чинило, да неће бит 
и је опет живо интересовао очев говор о томе, као да је то све ново за њу.</p> <pb n="84" /> <p 
није од гујина уједа.{S} Беше у њему, у томе кратком, немом, отвореном погледу читав бездан пре 
еда израђене задатке на таблицама.{S} У томе му помогоше и гости.{S} После зажелеше да он држи  
смелости да то учини.{S} Сва је утеха у томе, што он сазнаје, да би имао право, па чак и дужнос 
спао с другог света, не верујући ничему томе што сад бива, мислећи да је то све варљиви сан...{ 
 И дан венчања је одређен — четвртак по Томиној недељи, само нека све прође у тишини...</p> <p> 
.. <pb n="57" /> други израз, понашање, тон говора, све, све друго.{S} Она климну главом, нешто 
штро, па се одмах затим трже и узе благ тон. — Кад год ја што кажем коме ђаку, он одмах треба д 
мени разговор и узе веселији, љубазнији тон.</p> <p>— Ама, молим те, шта ћу да радим са молитво 
 необичан јој беше овај оштар, званичан тон, који се јасно распознаваше у наредби. »Наређује се 
а се уплашише од њеног строгог израза и тона, па се свако укрутило, гледа је право у очи и не т 
>— Све одличне, одговори он оним благим тоном у коме нема ни мало хвалисавости.</p> <p>Љубица г 
м се окрете својим несташцима и строгим тоном врати их на своја места.{S} Деца се уплашише од њ 
, проговори писар службеним полицијским тоном, па онда, као са своје стране, настави:{S} Понео  
} Све се то изврши неким полу-пословним тоном, као да издаје обичну плату, а њему дође да заигр 
, придружи им се ћата овим фамилијарним тоном.</p> <p>Љубица плану и намршти се.{S} Писар то сп 
{S} Шта има ново? запита га она обичним тоном, који одговара другарском разговору, па изиђе на  
е слободно и оним полицијско породичним тоном рече јој, прилазећи: </p> <p>— Хехе... јесмо ли с 
иди насред куће пламен, велики, светао, топал.{S} Ћутање...{S} Неко се помаче, устаде, он обрте 
сно, бесно... а она му враћаше пољупце, топећи се од милине... »То је љубав... ми се љубимо, је 
јих се живо срце леди, а снага се млада топи и вене...{S} Да се само побегне од тих страшних да 
ки светли дани, срећни часови... она се топила само од једнога погледа, била је блажена кад се  
ати погледом овај загрљени пар, који се топио у заносу љубавном и сневао најсрећније снове...</ 
 И њега опет стадоше претресати некакве топле, пријатне струје, које потицаху отуд од некуд од  
ој заспа уморна мати.{S} Лежећи уз њене топле груди, она се сети срећнога детињства, кад беху с 
розници...{S} Дисање нечије све ближе и топлије и одједном... вреле усне са оштрим брковима пад 
<pb n="100" /> <p>Склупчати се тако под топлим покривачем уз то мило сухо тело и ћутати, ћутати 
њства...{S} Ћутати, ћутати, ћутати... а топлина од мајчиних груди бије на тебе, заноси те...{S} 
орити.{S} Али шта је ово?...{S} Некаква топлина око десног образа.{S} То неко дише уз њу, осећа 
е почиње се кравити, јер га греје блага топлина мајчина саучешћа.</p> <p>Цео дан проведоше две  
 тога осећања, па му душу обузме слатка топлина.{S} И све тако лепо беше, док га једног дана от 
менило, пројури кроз њега нека пријатна топлина, и он весело стеже ону руку, која му је толико  
е од смеха.</p> <p>Гојка обузе пријатна топлина: мило му што она сама везује своју судбину за њ 
ени лака зебња, па опет занос, бунило и топлина...</p> <p>— Аха, понео сам га... ево!...{S} И п 
еће бунило.{S} Само осећа неку пријатну топлину, коју по некад смени лака зебња, па опет занос, 
о злу, кад је свет тако леп, сунце тако топло и весело греје, срце у грудима тако живо куца и с 
ише уз њу, осећа да је то дисање и врло топло...{S} Али од тог места полазе све јаче струје низ 
 љутња на лицу, али тек нема више онога топлог погледа, који Љубицу свакад пресече преко срца.{ 
ан истрча напоље.{S} Гојко остаде сам у топлој загушљивој соби, гледајући несвесно у дугачке пу 
> <p>Писар и Љубица весело прижељкују у топлој соби, шапућући једно другому о љубави и срећи, а 
из њене руке зреле плодове?{S} О, какву топлоту осети у њеној руци, како су меки, како ли нежни 
Тамо, са општинским пандуром седе он уз топлу пећ, наслони главу на дланове и остаде тако као у 
ам то!{S} Кажи ти ђаци нек ти донесу по торбицу ораја (сад се баш крљуштају и много су лепи за  
pb n="28" /> разлеже песма: »Паун пасе, трава расте; пајо, пауне...{S}" Деца поискакаше из клуп 
ла, отвориле кљунове, па само дакћу.{S} Трава се осушила, па из ње бије и трепери она врела изм 
p>...{S}Синуло пролеће.{S} Густа зелена трава покрила је воћњаке, па је милина зауставити око н 
унце, а под њим измени боју и дрвеће, и трава, и све...{S} Пирну хладан поветарац, за њим дође  
, као руком!...{S} Нема ’наке врачаре и траваре у целом округу... свакога ти ђавола зна!...</p> 
на тебе, каже цео свет, а баба Мара има траве и за то, рекла ми је... разговарали смо ми.{S} Не 
ваде.{S} Задахну их мирис свеже, зелене траве, по којој су већ почеле да се купе росне капљице. 
ла по лишћу, по зрелу воћу, по стаблу и трави испод њега.{S} Осећа се задах прашине, помешан са 
ђутим Гојко је до сад спокојно шетао по трави, и тек кад је њу спазио, почео је немирно тумарат 
ио ту на месту; стазица до реке обрасла травом; вир, код кога су се намештале справе за лов, за 
Па онда мазнем преко носа: фик! а нос у траву...{S} Он вришти, кука...{S} Стој, господине Перо, 
м надлештву.{S} Од тада му Гојко изгуби траг, и ево сад му би суђено да га види у пуном сјају г 
свој разред, па се закључа.{S} Сврши се трагедија!...</p> <p>Љубица изиђе на врата и стаде, не  
кратка извешћа о своме здрављу и раду и тражењу новаца.{S} Одатле се опет настављају светлији д 
еда око себе усијаним, узвереним очима, тражећи одговора на ово животно питање...{S} А око њега 
залаје беспослен пас, или гракне врана, тражећи хране под овим густим белим покривачем.{S} Из п 
е разумем; не знам како... рече Љубица, тражећи згодан израз — како то нисте живели?</p> <p>— К 
е сагла, нешто се осврће, трчи по соби, тражећи нешто...{S} А она, не види се... само се шарени 
ба је данас ваљана, обрте она разговор, тражећи и у овом случају похвалу.{S} Стојан ми набавио  
едесет.{S} Ево учитељице, видиш, па она тражи ђаке...</p> <p>— Носи ти, Вуксане, за то пешкеш т 
ену ропску преданост.{S} Женска душа не тражи смисла, ни логике у догађајима и жељама, код ње ј 
сусед Глиша даће коња...{S} Хајде да се тражи коњ!...</p> <p>И Гојко корача журно, брижно, не в 
је да наш човек и друг лута по селима и тражи часнике, а другови су му ту пред очима...{S} Оно  
т и јогунство женино, па бежи од куће и тражи где би се могао расположити и развеселити...</p>  
и, живот, пун силе и одушевљења, кипи и тражи где да излије своју сувишну снагу.{S} Отуд толика 
 оно се осврће на другове, као да и оно тражи ко је то немиран.</p> <p>— Ха-ха-ха...{S} Па то с 
н...{S} Обрте се око себе, као да нешто тражи, затим корачи и упути се за децом к своме стану.< 
и гледа председника право у очи, кад му тражи квартирину.</p> <p>— Сто ти чуда, мој учитељу, им 
ј деци.{S} У непрекидном, заморном раду тражила је утехе; у послу је угушивала онај стални стра 
 је тражио и поставио, а ми нити смо те тражили нити нам требаш, узвикну један одборник.</p> <p 
а глоби наше село, кад ми и ’нако нисмо тражили два учитеља.{S} Како нам је до сад могао један  
а савета.</p> <p>— А како би било да ја тражим премештај у други срез?{S} Да то учиним сад одма 
е...{S} Ви ми то набавите, па ја вам не тражим ни паре. </p> <p>— Тако је, тако је, убрза обрад 
ита за Љубицу ни где је ни шта ради.{S} Тражио је премештај за обоје у други округ, па сад само 
 чудо што је долазио кући уморан, па је тражио само одмора.{S} Жена је, мишљаше он, и онако сам 
/p> <p>— Нека те плаћа, брате, ко те је тражио и поставио, а ми нити смо те тражили нити нам тр 
 био вазда озбиљан, жив и непрестано је тражио рада, рада и мишљења.{S} Кад га каква нова ствар 
 како сте дошли на ово место, па већ да тражите премештај, и то још без узрока!{S} Јер шта бист 
н га ослови:</p> <p>— Ко сте ви?{S} Шта тражите?...</p> <p>— Учитељ орловички...{S} Гојко Савић 
арог и да ме што послуша, а сад га опет тражите.{S} Не грешите се, људи!</p> <p>— Таки је закон 
цу.</p> <p>— Код таке фајн-жене, брате, тражити сељанке и вући се са њима ноћу по потоцима!...{ 
рака...{S} Јест, сећа се!...{S} И он ће тражити награду!...{S} Он?!... он...{S} То ће бити чевр 
 ћу поправити...{S} Сутра, ето сутра ћу тражити премештај за нас двоје...{S} Али да знаш само ш 
у, ни Вељи нећу казати, само теби...{S} Тражићу негде на граници... далеко... какво најгоре, на 
 заче прва и права ђачка љубав, која је трајала и свршила се исто онако, као што се све сличне  
а, која укваси човека горе од пљуска, а траје данима, недељама...{S} Сокак се раскаљао, па нигд 
ебе...{S} Шта је ово?...{S} Докле ће да траје?...{S} Или да није смрт?!...{S} Ах, кад би то бил 
у предавали, поче она збуњено: припрема траје најмање месец до...</p> <p>— Ха, методика... прек 
ица готово не дише; сва се претворила у трајну, жудну пажњу.{S} Да јој је да не пропусти ни јед 
крв шикља...{S} Па онда забоди једном у трбух и реци: ово ти је, господине писаре, за онај први 
наплете свашта.{S} А учитељица, велите, тргла се? </p> <p>— Да, да... потврди Гојко тако живо,  
и. — Сад ће радити озбиљно... сасвим се тргла... сасвим!...</p> <p>— Е добро, добро...{S} Збого 
јако вуче, али чим стане пред огледало, тргне се, јер види да се мора још седети.{S} Проклети н 
о, бесвесно; усне само понекад задркћу, тргну се и опет се скупе, припију се...</p> <p>Гле, деч 
орити, ко је може прекинути у мислима и тргнути из заноса!{S} Баш не може да нађе ниједну мисао 
бор, јецање...</p> <p>Одједном се обоје тргоше, устадоше и пођоше даље.{S} Месец изгрејао, па т 
ушајући... да, да.!...{S} А мај, знате, треба оставити на понављање и утврђивање тежих ствари,  
е поведе...{S} Не, не... треба стајати, треба издржати до краја...{S} Оно је већ дошло, ево га! 
а кроз честу...{S} Ено крушке...{S} Хм, треба обићи са друге стране, откуд је кукуруз до саме к 
ићу, видиш...{S} Кад је човек болестан, треба да лежи...{S} Гле како му гори глава, и руке врел 
а...{S} Али шта је, шта је?...{S} Ужас, треба бежати... дај да се бежи!...{S} Не могу ноге да с 
, да, да... трже се одједном полицајац, треба за општину, рече он, па се осмехну левим брком. — 
о срцу, и она се поведе...{S} Не, не... треба стајати, треба издржати до краја...{S} Оно је већ 
зна!...</p> <p>— Нађи ми старо одело... треба за сутра, опет прошапта Гојко, гледајући у таван. 
че да остави послуживање, па сад ето... треба уговор испунити.{S} Већ су два месеца, доста је ч 
.</p> <p>— Види се да ми нисмо за село: треба, са њима бити друкчији.</p> <p>Гојко се усуди да  
е коју реч о писару, да види шта је то: треба ли да се боји чега, или ће јој и Веља казати оно  
акав успех?</p> <p>— Па није лако...{S} Треба радити непрестано и с вољом.{S} А са самим првим  
има, још немају ни појма о хигијени.{S} Треба <hi>власт</hi> да их научи...{S} Без <hi>силе</hi 
> <p>— Врло озбиљна болест, госпођо.{S} Треба му пажљива женска нега...{S} Може бити свашта...  
е време да идемо?</p> <p>— Да идемо.{S} Треба да видим тамо у школи све... нисам ништа још прег 
тима.{S} Он притрча и узе је за раме. — Треба се договорити...{S} Данас-сутра... ових дана мора 
вори као истрке:</p> <pb n="82" /> <p>— Треба да се изврши наредба Министрова, одвојте ми девет 
и ову јадницу како се мучи.{S} Увиђа да треба проговорити, али ко може сад реч прозборити, ко ј 
е са њене руке.</p> <p>Ну Гојко нађе да треба и њему што рећи, да је незгодно ово дуго ћутање,  
 застаде, двоумећи.{S} Чинило јој се да треба нешто понети, и она као кроз сан види ону ствар,  
: да је ћата велика сила у општини и да треба увек са њим лепо поступати.{S} Она је сад разумел 
бринемо.{S} Реците само колика нам сума треба да безбрижно проживимо.{S} Све да вам спремим.</p 
ј учитељици. — Код ње је нова школа, па треба прегледати и записати све што је потребно да се н 
к.{S} Уморан човек, путовао цео дан, па треба лепо да се одмори. <pb n="11" /> Тако је то, брат 
 право убиство.</p> <p>Лекар записа шта треба да се набави болеснику, па изиђе.{S} Пред вратима 
 <p>— Све то ти сам смисли и спреми шта треба, мене немој питати ни за што...{S} Ја ништа не зн 
овораше попа, идући уз њих.{S} И дечица треба да се одморе добро, дуг је пут, а и ви.{S} Па да  
тећи се.{S} Куд баш сад да ми дође, кад треба да сам нај...најслободнији!«...{S} Познао сам вас 
је по пеки пут и отрпео, али сад... кад треба озбиљно живети и радити.</p> <p>— Хо, људи!... др 
после дужег ћутања и посматрања. — Овде треба често да излазимо са децом.</p> <p>— Јесте... да. 
и, одмор... да.{S} Хе, ваши су мали, не треба се са њима много журити.</p> <pb n="39" /> <p>— И 
хвали на услузи.</p> <p>— Молим вас, не треба речи да трошите.{S} Кад год вам што треба... само 
 ти начиним часком кајгану?</p> <p>— Не треба... не могу, промрмља Љубица, и онако буновна, не  
гла«...{S} Е нека виде да није, и да не треба тако брзо каљати човека...{S} А ти није требало с 
е ме нека невоља напред, а осећам да не треба ићи.{S} Свеједно, сад бар знам да сам... да сам.. 
, убијен, сатрвен тугом...{S} Управо не треба ни да преживи праву љубав...{S} Кад нестане такве 
и живи, одговори она смешећи се.{S} Али треба зарађивати хлеб.</p> <p>— Хлеб?... понови он; как 
че, допуни га ћата;, знамо ми шта школи треба а шта је сувишно.{S} Знате, обрте се он учитељици 
е и вратио, биће у канцеларији.{S} А ти треба вешто да се прикрадеш и да предаш ово писмо његов 
ите без невоље!{S} Изволите, колико вам треба новаца...{S} И он извади велики новчаник са гомил 
имала деца из инокосних кућа, а сад нам треба нових педесет.{S} Ево учитељице, видиш, па она тр 
и нож!...{S} Али он поима да се с ножем треба приближити баш уз њега, гледати право очи у очи и 
и с вољом.{S} А са самим првим разредом треба свакад постићи одличан успех; то није много тешко 
и, а смеје се...{S} По њену мишљењу, он треба не само сада, но и после десет година, да буде ск 
} Он, он је ту једини узрок свему... он треба и да страда...{S} Ево и њега!...</p> <p>Чим се за 
а је са тим прирезом: свет нема а овамо треба.{S} Тако ће бити и с вашом квартирином.</p> <p>—  
{S} А што ће ми сад здравље... коме оно треба?...{S} Њему... је ли?...</p> <p>— Теби, синко, и  
рекла бих да је много добро.{S} Само то треба сачувати...{S} Знаш како се вели: лакше је стећи  
ремила се лепо, чисто; спремила све што треба да је готово, кад јој нови господар устане, па са 
м ђака...{S} Да ли је спремљено све што треба <pb n="12" /> за отварање првог разреда?...{S} Ка 
еба речи да трошите.{S} Кад год вам што треба... само кажите.</p> <pb n="87" /> <p>На тако приј 
исницу име и презиме детиње и друго што треба, па опет стане да преврће.</p> <p>А Љубица се нас 
творено изјави, да је он већ учинио што треба, да двојица учитеља буду премештени а учитељица о 
и онако ће дознати од Стојана колико му треба да зна.</p> <p>— Добро одговори он.{S} Можемо...  
<p>— То значи да ја до године на испиту треба да добијем петицу?</p> <p>— Па... требало би... р 
амоли ме да вам ово предам.{S} Па одмах треба да шмугнеш овамо, да те нико не опази.{S} Разумеш 
ад год ја што кажем коме ђаку, он одмах треба да устане, па да ми стојећи одговара.</p> <p>Доса 
</p> <p>— А ви, то је већ друго... вама требају многе школе.{S} Без тога не може да се ради ваш 
и му он одговорно: »Кад немам кћери, не требају ми ни дроњци«.</p> <p>— Ћути, добро је.{S} И он 
то говоре?...{S} Какви ђаци... коме они требају?...{S} Аха, знам... то је од онога« и са тим се 
јемо и ону децу, која су пре две године требала бити уписана.</p> <p>Кмет зовну Гојка, а она пр 
треба да добијем петицу?</p> <p>— Па... требало би... рече он, смешећи се и гледајући у далеке  
е близу мртваца.{S} Знала је шта би сад требало да учини, али јој то беше одвратно.{S} Она се с 
ашто све то мораде бити?...{S} Да ли је требало коме моје страдање... оцу, мајци, брату... <pb  
 џеп, а Љубици изброја и даде колико је требало.{S} Све се то изврши неким полу-пословним тоном 
рађен добро и прешао га таман колико је требало.{S} Такав му је српски језик у свима разредима. 
 ђаво наведе да је дирам!</p> <p>— Није требало, одговори му Стојан.{S} Кад год се анатеме туку 
тако брзо каљати човека...{S} А ти није требало сама, душице...{S} Ах!... и он се дохвати обема 
а онако испод очију.</p> <p>— Кад не би требало да се једе и живи, одговори она смешећи се.{S}  
 није углађен ни... дотеран, као што би требало, али је добар човек.</p> <p>Писар за то време н 
на као кроз сан види ону ствар, коју би требало сад узети, али је нешто, ни сама не зна шта, од 
<p>Тако редом разгледаше све шта би као требало набавити за први разред, па пређоше код Гојка.{ 
р и одсечан.{S} У школи, кад год је што требало <pb n="163" /> протестовати, он је то радио без 
и ћемо бити сами, и онда нам неће ништа требати...{S} Ја ћу тебе као мало детенце... све ћу те  
тра... ових дана морамо ићи на испит... требаће твоја крштеница...{S} Па после...</p> <p>— Све  
чунаљку; без ње не могу ништа радити, а требаће ми кроз месец дана.</p> <pb n="21" /> <p>— Рачу 
 докле год устраје тај роман Љубичин... требаш ти њима.</p> <p>— Шта ти говориш... као да не зн 
авио, а ми нити смо те тражили нити нам требаш, узвикну један одборник.</p> <p>Тада учитељица,  
ет врати на десну, и најзад стаде руком требити густу браду.{S} А Љубица настави:</p> <p>— Било 
 готово нимало спавати, а Гојко није ни тренуо.{S} Обоје су претурали по глави најразноврсније  
дном му се промени лице, али кроз један тренут стаде га полагано обузимати срџба... </p> <p>— К 
е руке падоше на Љубичине јабучице и за тренутак обли јој крв цело лице.</p> <p>Писар скочи и д 
је само да провири једним оком, само за тренутак да га погледа како стоји пред страшном државно 
 се изви из тих руку и скочи...{S} Први тренутак беше страховит... паклени гнев загрме и заклок 
 да је оставе, но јој загорчавају сваки тренутак, сваки покрет.</p> <p>»Што ми не да Бог мира,  
 сад одједном стаде јој наликовати овај тренутак на један часак из њена детињства.{S} Јест, сећ 
ај тешки бол изазвало је сећање на онај тренутак, кад се попео и надвирио се на прозор...</p> < 
чи и погледа је за часак, само за један тренутак, па опет их обори, накашља се мало и проговори 
олица, и он само гледа прилику и згодан тренутак да што пре излети из разреда, да се не осрамот 
ти?...{S} Не, не... изабрао је незгодан тренутак, то је извесно.{S} А њима, женама, тако понека 
а према њему«...{S} И она се сети неких тренутака, кад му је изјављивала нешто налик милоште... 
, мора знати за њу, сећати се појединих тренутака и, разуме се, то су најлепша сећања...{S} Ето 
то увијено чудовиште, које јој је овога тренутка страшније од свега на свету...{S} Срце јој ста 
ћу.{S} И на јачи звук мучно да би овога тренутка сврнули пажњу.{S} Он превио Љубицу преко насло 
ила, увиде како је далеко зашла, и тога тренутка у њој се створи стална, одлука: да се све кида 
 се спреми да повуче јаче... али истога тренутка нешто необично груну... задими се... гурну је  
...{S} Дечко махну руком и скоро истога тренутка скикну кер...{S} Скикну, зачуди се јамачно шта 
ез повратка, без оправдања«...{S} И тог тренутка постаде јој Гојко црњи од ђавола, страшнији од 
ше за то.{S} Писар постаја само два-три тренутка, прибра се од узбуђења, али га сад <pb n="89"  
леда пријатна, а осећа да јој то у овом тренутку не иде од руке.</p> <p>Учитељ позва другове к  
ешчића зажарен, усијан котур, а над њим трепере и прште по плаву своду руменосјајни зраци...</p 
{S} И над том белом, миришљавом завесом трепере светли сунчеви зраци и виси осветљен свод чисто 
Под њима се зелене густи зрели воћњаци, трепери шаренило по градинама са поврћем, вију се чарда 
пашњак...{S} Запрашио се сокак, прашина трепери према сунцу и прелива се од пепељаве и беличаст 
ше и пођоше даље.{S} Месец изгрејао, па трепери својом нежном сребрнастом светлошћу.{S} Зрикавц 
бојила га чудним, разним бојама, те све трепери, сија се и прелива под јасним небесним сводом,  
 по селу из свега гласа.</p> <p>А сунце трепери и блиста се... румене се веселом чаробном светл 
шти...{S} И једнако се само оно јавља и трепери у души, заклањајући собом све: и мисао, и суђењ 
у.{S} Трава се осушила, па из ње бије и трепери она врела измаглица, што се виђа обично усред л 
 тако њој говори...{S} Гле како дркће и трепери тај познати јој, крупан, мушки глас... а из њег 
ти, а она гледа у пламичак кандила, што трепери пред распећем на врху иконостаса.{S} Учитељ оте 
ако укрутило, гледа је право у очи и не трепће.{S} Она виде да је погрешила, али осети да не вр 
лободно... а он се упреподобио, па само трепће и милује децу по глави...{S} Ко би помислио, да  
рна ока, која су се упила у њега, па не трепћу... .{S}Јес, то су она два ока, што их само он зн 
таде обртати и разгледати, а очи јој не трепћу, и чини се она сама не дише.{S} Изгледаше као де 
кар их не мргодила, али само нека груне тресак пред њиховим очима, нек <pb n="197" /> плане ват 
ичка, страсна, бескрајна... а вилице се тресаху од страха.</p> <p>— Па... сад?...{S} Шта ћемо?. 
розор.{S} Погледа у учионицу, Љубица се тресе од плача, леђа грчевито одскачу; погледа на двори 
игла главу, па гледа бесмислено како се тресе кутица у писаревим рукама и како се он мучи да је 
а озбиљан, крупан глас.</p> <p>Гојко се тресе, као да је под утицајем електрине, обрће главу ун 
бати хладан ветар...{S} Гојко се грчи и тресе, па опет жури напред.{S} Често заборави ради чега 
зничавом журбом стаде се облачити...{S} Тресла га је права грозница и све га нешто вуче да легн 
е хтеде исправити, али се Гојко саже и, тресући се сав, као у бунилу, припаде к њеном лицу и ст 
ме мислити...{S} И он, обучен и обувен, тресући се од грознице, изиђе из куће и пожури низ сока 
грли га и стеже грчевито, дркћући сва и тресући се од узбуђења.{S} Глава јој се затури, очи се  
.. ево!...{S} И писар, дркћући рукама и тресући вилицама, стаде вадити из џепа неку малу кутицу 
S} Камџија га опет ошину преко лица, па трећа преко леђа...{S} Гојко појури к вратима, али га п 
чи из дворишта, за њим појури друго, па треће и око уморна учитеља подиже се читав урнебес.{S}  
 </p> <p>— Море... шта ја!{S} Ово ми је треће место, него од куд ти овде, кад си био у Подрињу? 
>— Знаш... наша посла!{S} И мени је ово треће место.{S} Само ми необично што ме сад не премести 
 грешни колега мешао, па ипак му је ово треће место за три године.{S} Је ли, Гојко?</p> <p>— Па 
d="SRP18993_C17"> <head>XVII.</head> <p>Трећега дана Ускрса чланови Учитељског Удружења беху по 
оне још седе, шапућу и уздишу...</p> <p>Трећега дана по доласку, Љубица се врати кући.{S} Не хт 
="SRP18993_C21"> <head>XXI.</head> <p>У трећем месецу по смрти Гојковој, одмах по новој години, 
траха...{S} Дркће и чека дан, два...{S} Трећи дан долазе три човека у срез, јављају се капетану 
о је са првим разредом, други писаше, а трећи и четврти рачунају на таблицама.{S} Љубица се вео 
оран.</p> <p>— Е, кад ће пре!{S} Тек је трећи дан од промене, примети Ђокић.</p> <p>— Шта се бу 
стао са својим походама.{S} Сваки други трећи дан сврне на часак у школу, поседи са Љубицом, по 
трећину читанчице на памет, а друге две трећине не могу ни да сричу...{S} За колико бих могла и 
 зацело: ревизор се љути што деца знају трећину читанчице на памет, а друге две трећине не могу 
} А знам, осећам да ће се то другом или трећом приликом све исказати.{S} Па онда?...{S} О, та в 
ајаше послужавник са водом и слатким од трешања.{S} Разговор се води само о школском раду.</p>  
молим те ту...{S} Заклони се у хлад под трешњу, па чекај... сад ћу ја.</p> <p>Она одјури преко  
бицу и одједном, погледавши у часовник, трже се.</p> <p>— Зар ваш колега не ради данас? запита  
дубока размишљања, па махну репом живо, трже се и стругну низа сокак...{S} А дечко подвикну за  
p> <p>— Шта ће приз...{S} Ах, да, да... трже се одједном полицајац, треба за општину, рече он,  
ма.{S} Кад разгледа боље, она се најпре трже и устукну... некакав страшан бол стеже јој срце, о 
обасјаше коси, врели зраци...{S} Она се трже...{S} Шта је ово?...{S} Где је она?...{S} Ах, одје 
 Љубице!...{S} Љубице!...</p> <p>Она се трже на столици, скочи и погледа на прозор, откуд се чу 
 кући, а мој међу људима.</p> <p>Она се трже и опет поцрвене.{S} Обузе је некаква студен око ср 
де беше наслонио руке.</p> <p>Љубица се трже као из правог сна, као да је до сад спавала дубоки 
о, и она се претури...</p> <p>Стојан се трже, ослушну... и одједном му дође пред очи цела ужасн 
} И одједном, усред тих сањарија, он се трже. »Шта је ово... шта ово ја мислим и чиним?{S} Зар  
 писаху.{S} Кад угледа њих двоје, он се трже и задркта: осети да му не долазе ни са каквим добр 
 на посао...</p> <p>Око поноћи Гојко се трже; пробуди га некакво необично стењање.{S} Протрља о 
 и то није страдање!...</p> <p>Гојко се трже; поче опет да му наилази облачак на чело, али се о 
итави потоци из неба...</p> <p>Гојко се трже... погледа и зачуди се откуд он сад у својој соби, 
ите, али је већ мрак...</p> <p>Гојко се трже и готово одскочи корак натраг.</p> <p>— Како... не 
!... викну она оштро, па се одмах затим трже и узе благ тон. — Кад год ја што кажем коме ђаку,  
мужевима, а не као... и она се одједном трже од ове нове мисли, јер је избегавала свако сећање  
 некакав нејасан покрет, па се одједном трже, прибра се...{S} Слеже раменима, као да се чуди шт 
рити му у саму душу.{S} Али се одједном трже, намршти се, дође јој одвратно и гнусно ово лице.. 
 Ђокићевој њиви!...</p> <p>Он се осетно трже и одједном му се промени лице, али кроз један трен 
Љубица подиже очи на њега, али се одмах трже, поцрвене и збуни се.{S} И он беше збуњен, управо  
ко се усуди да је погледа, али се одмах трже и обори очи, јер осети на себи њен ватрени поглед. 
пољиле, него се тек наговестиле.</p> <p>Трже је из тих мисли звецкање сабље.{S} Писар јој приђе 
и замакоше у сокаке, а она се још мучи, трза се и осврће уплашено око себе...{S} Шта је ово?... 
<p>Богосав, пребледео од страха, дркће, трзају му се вилице, а очи не може да одвоји од оних сј 
 места полазе све јаче струје низ тело, трзају се мишићи...{S} А она гледа несвесно, врелим мут 
еше сав поцрвенео од љутине, усне му се трзају и скупљају грчевито. — Ово, све ово... тужбу Мин 
.. лице јој се искриви од некаква болна трзања...</p> <p>Влајко скочи, учини некакав нејасан по 
ћете имати.</p> <p>Љубица се већ почела трзати нервозно.{S} Он се пожури говором, да би заглуши 
тадоше ноге одскакати од земље, усне се трзаху јаче и јаче... обузела је дрктавица.{S} Сети се  
 својим великим очима.{S} Уснице јој се трзаху грчевито, по лицу се осуло смртно бледило, а она 
зничаво дрктаху, а по некад се грчевито трзаху, цео му изглед беше неприродан, суманут...</p> < 
орња усна се, заједно с брком, нервозно трзаше.{S} Он беше сав, са целом својом душом, у другом 
а, макар оне тамо у Министарству!,..{S} Три разреда, толики рад... и ево ти сад још један разре 
више збуни, али ипак одговори:</p> <p>— Три године, ово је сад четврта.</p> <p>— Нисте ваљад’ и 
зна он шта ће радити... ето га кроз два три дана са златним часовником. »Евине су то кћери, хеј 
ртију.</p> <p>— Па, ако ћете ми дати за три месеца... да напишем признаницу.</p> <p>— Шта ће пр 
мешао, па ипак му је ово треће место за три године.{S} Је ли, Гојко?</p> <p>— Па ти ме знаш: ка 
е.{S} Вајдица је и то: зарадиће на њима три — четири гроша.</p> <p>Љубица остаде скрушена, слом 
ет предмета, а она само један разред са три предмета!...{S} И још да му се сад дода и први разр 
 и чека дан, два...{S} Трећи дан долазе три човека у срез, јављају се капетану.{S} Комисија!{S} 
p> <p>Тада учитељица, која је дошла пре три дана и упознала се са главним околностима, саопшти  
вако рече, одахну чича, јер га је Гојко три пута слишао, док није добро научио целу наредбу нап 
и је све поклано, а неки пут те нема по три дана...</p> <p>— А шта би хтела: да се ухватим за с 
 се нигде и никад не догађа:{S} Гојко у три разреда има преко двадесет предмета, а она само јед 
_C6"> <head>VI.</head> <p>Протекоше још три дана.{S} Љубица све више улази у посао и све се виш 
руђаше за то.{S} Писар постаја само два-три тренутка, прибра се од узбуђења, али га сад <pb n=" 
ожеш..{S} Она нек дође на коњу... све у трку!...{S} Ааај-ах-ах-ах-ах!... зајаука она и стаде се 
им се наднела стара суха жена, па нешто трља, вуче, шта ли ради.{S} Види се и покривач и под њи 
упих у гимназију!...</p> <p>Он застаде, трљајући руком чело, као да се одмара од великога напор 
јим тихим, учтивим и мелодичним гласом, трљајући лагано руке једну о другу. — Много сте погреши 
 није то... оставите!... узвикну Гојко, трљајући руком бледо чело. — Ваша су страдања неизмерна 
и спремаше за разговор, идући по соби и трљајући чело.</p> <p>— Ја сам сву ноћ мислио...{S} И т 
кама озго и гледа неће ли се наћи какав трн или дебља стабљика, да не жуљи ноћу господина.{S} Р 
ест, као за господин Драгољуба...{S} Е, трнићу, нећемо тако.{S} Па шта ћемо кад ти ноћас, брати 
 саже и пољуби је...{S} Њу опет прођоше трнци, а писар брзо узе капу и, поздравивши је у ходу,  
леда у оно мртво лице...{S} Прођоше јој трнци кроз цело тело...{S} Гле, па и лице говори!... мр 
та грлица, спремна за одлазак, а доле у трњаку, јасним и звонким гласом, чика кос...{S} Милина, 
 већ давно срушила, по дворишту израсло трње и коров; плетар, у који је затварана једина коза ш 
далеко од себе.{S} Ућуташе за часак сви троје, па иђаху бледи, намрштени, тешко дишући.{S} Кад  
же злу помоћи.</p> <pb n="31" /> <p>Сви троје се насмејаше и ућуташе.</p> <p>— Па где си, болан 
ја, господинова и госпођина.{S} Нас смо троје ту... као...</p> <p>— Као једна породица, допуни  
d> <p>У судници седе председник, ћата и тројица одборника, па нешто веома живо и поверљиво прет 
дељу; даћу јој пара извесно, можда целу тромесечну квартирину...{S} Удесићу ја то, доврши она з 
 станице к општини орловичкој, креће се тромо и уморно један путник.{S} Још из далека, по целој 
и.</p> <p>— Молим вас, не треба речи да трошите.{S} Кад год вам што треба... само кажите.</p> < 
о пројахано«.{S} Према томе, и количина трошка на гозби одређује се дужином времена, проведена  
браћа оглодала...{S} Чиме би се кметови трошкарили, да није школскога приреза?{S} Него ви очекн 
старим друговима провести који часак за трпезом, узвикну Влајко, бришући се убрусом.{S} Ја сад  
о нисте дошли к мени раније?{S} Што сте трпели толико зло без невоље?...</p> <p>Гојко поцрвене, 
бнији тај положај, због кога је и иначе трпео доста.</p> <p>— Јест... болест ме смела.{S} До го 
те слоге беше нечистота, која се морала трпети, и јевтине намирнице, које су још више учврстиле 
мах га обузе дивља срџба.{S} Није могао трпети женске сузе, оне су га веома дражиле.{S} Пре вен 
еш... хоћеш да ме узмеш?!...{S} Чекаћу, трпећу докле год хоћеш, само нек знам да ћеш некад бити 
че уписивати децу у први разред, »Да се трпи!... рече у себи.{S} Дође време да се опет страда!. 
ти, да је рођен само за то, да страда и трпи и да сваки има право причинити му страдање, само а 
ећи се, онога у дугачким кошуљама...{S} Трпковића, што удари директору шамар...{S} Није га позн 
обро!«... </p> <p>Хеј, станите ви вечни трудбеници, што не знате ни за један час одмора; и ви с 
сти, коју не умеше ни прикрити, нити се труђаше за то.{S} Писар постаја само два-три тренутка,  
кво ново страшно осећање...{S} Оно само трује око себе, баца горчину и јед, сажиже, ништи...{S} 
те, али су све то ситне ствари, које не трују човечји живот, не сметају младости да <pb n="35"  
а... постао је развалина, рушевина која труне, сенка...{S} Оборене главе, помућене душе враћа с 
коњима.{S} Мало затим дојурише у бесној трци два добра коња са санкама, и стадоше пред школским 
земљорадничке задруге.{S} Непрестано је трчао са Ђокићем до Београда, Смедерева, ишли су по сел 
 из свега гласа, излете из собе и стаде трчати по дворишту.</p> <p>Стојан утрча у собу, и она о 
</p> <p>— Шта је? запита он преплашено, трчећи по соби и чешући се руком по једном рамену, и ак 
... мати јој се сагла, нешто се осврће, трчи по соби, тражећи нешто...{S} А она, не види се...  
ши одмах, још у зачетку.</p> <p>— Трчи, трчи за доктора! одговори Стојану, па га стаде сама жур 
ник гледа у сну себе здрава и весела... трчи, јури некога или подиже огромне терете...{S} Пробу 
 ни мало сврбело.</p> <p>— Нађи коња... трчи мајци што брже можеш..{S} Она нек дође на коњу...  
. нек се нађе.</p> <p>— Не бригај...{S} Трчи! одговори му Стојан, млатајући рукама уплашено.</p 
ју угуши одмах, још у зачетку.</p> <p>— Трчи, трчи за доктора! одговори Стојану, па га стаде са 
јко, онако суморан, наређује Стојану да трчи за бисаге, а он се даде на посао: да мало уреди и  
рже да не буде доцкан!... </p> <p>И она трчи, сплеће се и опет трчи, али јој се чини да се не к 
вих, <pb n="64" /> поцепаних поњава, па трчи на ниже, на реку.{S} Прегледају од синоћ запете вр 
у у њих као камење...{S} Гојко зинуо па трчи из све снаге, а за њим се спотиче и пада Стојан, п 
 неком нервозном живошћу, једнако некуд трчи, нешто распитује, договара се са Стојаном.</p> <p> 
кључа се, па стаде плашљиво ослушкивати трчи ли ко за њим.{S} Кад се увери да га онај <pb n="10 
 се кукање...{S} Ноге му се одсекле, он трчи преко дворишта, али му се чини да мили као бубица. 
мој.{S} Нити се што види ни осећа, само трчи напред... брже, брже... да не буде доцне...</p> <p 
 га, и те жене!«...</p> <p>А Гојко само трчи и у глави му само једна црна мисао, која је покрил 
ује она да он одлази.</p> <p>Гојко само трчи с прозора на прозор.{S} Погледа у учионицу, Љубица 
.. </p> <p>И она трчи, сплеће се и опет трчи, али јој се чини да се не креће с места...{S} Брже 
задовољна...{S} А ја ћу, душице, све да трчим, тамо-амо... да скупљам где год има што за <pb n= 
све једно исто... судови, вода, ципеле, трчкарање до бакалнице, до касапнице, а ноћу крпи се, п 
 би сео, па се наслони на крај кревета, ту уза саму Љубицу, и подигнувши поцрвенело лице од узб 
 <p>Учитељ позва другове к себи у стан, ту одмах до цркве, и они, не смејући одрећи, одоше, и а 
 тако бежи од њега, гнушај се!...{S} О, ту се мора изгубити памет!{S} И ја сам првих дана била  
а ви по више од године!...{S} Мој рођо, ту је се добро накрмило, па ће бити повише и за откуп.< 
и показа парчета хартије.</p> <p>— Ено, ту је и тужба и акт Министров...{S} Све у парчета!...</ 
ца одвојише свако своју децу, па одмах, ту на дворишту, почеше разговор са њима.{S} Обоје се са 
 груди.</p> <p>— И ноћили су заједно... ту у соби, настави ћата, бирајући речи, и дајући им нар 
 се сад да има нешто страшно, ужасно... ту је око ње, где ли... не зна ни она...{S} Не зна ни ш 
с чека, па бирајте; то зависи од вас... ту вам ми не можемо дати никаква савета.</p> <p>— А как 
ће да убије Стојана, па побеже у школу; ту је опет обузе мрак и она продужи спавање...</p> <pb  
оба није закључана...{S} Ено ормана!{S} Ту је!...{S} Само да извуче ону горњу фијоку...{S} Гле  
, Гојко учитељ, па звера око себе...{S} Ту се опет некако смрачи и неки људи стадоше лупати на  
предала томе послу, који је и њен...{S} Ту су јој све мисли, цела душа...{S} Деца одговарају: п 
 посао и нису потребна велика знања.{S} Ту је важна практика...</p> <p>— Јест, добро сте рекли. 
 и овај наврзе на главу, имаћу муке.{S} Ту ми нико не поможе: одмах ће појурити у министарство  
кове, али сам узимала на признанице.{S} Ту су оне, мора бити...</p> <p>— Нема, госпођице, нијед 
ном Београду, зауставити и забавити.{S} Ту се ређају многи »предмети уздисаја«, док не дође на  
p> <p>— Хе, соколе, нисам ја пророк.{S} Ту се сад нешто крупно ломи... биће грмљавине и свега.{ 
ац одседе у разговору још читав час.{S} Ту се разговарало пријатељски, сасвим другарски, претре 
а.{S} Одоше обоје у празну учионицу.{S} Ту су у последње време седели и проводили разговор.</p> 
ите, да ли ће заиста бити отпуштена?{S} Ту је и Просветни Савет, за Бога; ваљда се то не ломи б 
ући се руком по једном рамену, и ако га ту није ни мало сврбело.</p> <p>— Нађи коња... трчи мај 
>— Хо, голубице, па то и хоћу баш... да ту покажеш мајсторију: да стигнеш и у школу и у кујну.{ 
сведока и испиташе их.{S} Гојко виде да ту нема шале, па се прибра и стаде се бранити, али му т 
је ли баш страшно; и све јој се чини да ту има доста и пријатнога...{S} Али за сад она је узбуђ 
к, који им је причинио толики бол, сада ту уз њих, да стоји као тешки кривац и очекује казну за 
 јадне, немоћне дечице!...{S} Љубица за ту вештину није ни знала, па зато јој ревизор смањи оце 
е јачи.</p> <p>Љубица се радо ухвати за ту мисао. »Јест, збиља!{S} Колико сам се ја онда уплаши 
о није хтео примити кумства, ни чути за ту свадбу, те окумише председника Ђокића.{S} Веља још г 
н се хвата ње још усрдније. »Чује он за ту промену... већ тамо, депеша... па му се одједном одс 
вор њега ништа не тиче. »Видим ја, нема ту мирног рада! помисли она.{S} Мораће једно од нас дво 
кну га Ђокић, седећи у прочељу.{S} Нема ту сад ни цвоњка, све су браћа оглодала...{S} Чиме би с 
...{S} Кажи... господину.</p> <p>— Нема ту сам, него напред! викну пандур оштро, показујући му  
ченице!... шапуташе она, лијући сузе на ту густу црну као гак косу што се немарно разбацала по  
насмеја се.</p> <p>»Милица... откуд она ту?...{S} Па у мојој кући!...{S} Он је доводи у кућу, в 
 кад их угледам.{S} Само да не буде она ту, док се мало свикнем на људе, па после ћемо лако...« 
/p> <p>— Хо, људи!... красота!...{S} Па ту ће бити без сумње и добра кајмаклија, а?...</p> <p>Љ 
, одмах се доноси угарак, ложи се ватра ту на обали и спрема се доручак.{S} Родитељи им, пука с 
ање без кривице и реда!...{S} Море, шта ту!... знаш ли да чак осећам неко задовољство кад потрп 
— Видели су нас... не иде...{S} Ах, шта ту!... плану она одједном, па се одлучно крену. — Хајде 
 из љубави! рече Веља.</p> <p>— Ех, шта ту дробиш!... одсече се Влајко, али га не погледа, но с 
 туку као стоку, као овај...{S} Их, шта ту!...{S} Краљу, братићу, право ти Краљу! обрте се он Г 
о је, братићу мој, као... као...{S} Шта ту, шта он може учитељима!{S} Гледај ти само свој посао 
.. </p> <p>Оде јој отац, купивши узгред ту у једној кући две овчје коже.{S} Вајдица је и то: за 
е за руку, па обема својим рукама стеже ту мекану, вреду ручицу.</p> <p>— Ја бих све за вас...  
он сам зна то...{S} Ни сама она не може ту ништа помоћи, баш и кад би хтела.{S} Шта може радити 
... смо кад је она моја, кад знам да је ту«...{S} И њему није нимало чудно, што се летос крио о 
ве самоће и непрекиднога ћутања, или је ту нешто друго, што она и од саме себе крије.</p> <p>Пи 
е сву...{S} Али на што то?{S} Он, он је ту једини узрок свему... он треба и да страда...{S} Ево 
екајте да запитам господина Перу, он је ту пред комисијом, и писар показа руком на врата која в 
на своју нову дужност!;...{S} Колико је ту помешано милине са неком полусмешном збиљом и важнош 
бама и невољама.{S} Доста јој је што је ту уз њега.{S} И он мишљаше да је само такво поступање  
сподинова и госпођина.{S} Нас смо троје ту... као...</p> <p>— Као једна породица, допуни га учи 
еде да видимо то са учитељем.{S} Баш ме ту Пера навлачи на зло, видим...{S} Да апсим, ни крива  
ни, обични сељаци!...{S} Шта имам да се ту...{S} Али знам да ћу задрхтати кад их угледам.{S} Са 
ни своју дечицу за школу, рече им да се ту играју, па се онда полако приближи Гојку.{S} Он стај 
нтимно друштво сеоских залудника, па се ту ћаска о свему и свачему.{S} Влајку већ догрдила она  
а данашњи догађај.</p> <p>— Е, ти си се ту згунторила... нећемо тако, братићу, да ми ноћас жуљи 
 /> <p>Деца изнеше столице; одједном се ту нађе и Стојан, који ћутећи намести столице у хлад па 
да га зовем...</p> <p>— Чекај, молим те ту...{S} Заклони се у хлад под трешњу, па чекај... сад  
Ја изиђох мало међу децу, а ви гледајте ту: ако наиђе какво кретенасто, немојте га уписивати, ш 
е ново савијеном гнезду.{S} Мучно да ће ту зацвркутати млади птичићи и раширити крила домаћа ср 
она се бајаги обрне Стојану, и ако чиче ту нема:</p> <p>— Ју, како лепо изгледа, кад се мушкара 
ов савет, допао овакве беде.{S} Осећаше ту много своје кривице... »Шта смо знали друго радити?  
а мисао: слободна!... слободна!... и уз ту мисао указа се одмах и друга, али из далека, нејасно 
другу, засебну кућу, подаље од школе, и ту Љубица стаде свијати своје ново гнездо, успављујући  
а као некаква робија или војачина.{S} И ту се ти надај повољном успеху у раду!« мишљаше она, ст 
мрдну брком у страну, осећајући да је и ту претерао, али ће ова мисао најбоље да му ублажи гнев 
ући у његовим очима и дивљу одлучност и ту кобну слутњу...</p> <p>— Не, не... оставите ме... за 
и: зубат беше, па одмах за очи. »Шта ви ту, вели им он, мучите овог јадног старца.{S} Како ће,  
икну он, дижући се. — Седите, седите ви ту, док се ја не вратим, рече он Гојку, који такође беш 
, смешећи се.</p> <p>— А кад пре добави ту чашу и шећер из комшилука?{S} За воду те не питам с  
ово... зар је ово гнездо!...{S} Он лежи ту цело лето... са његовим одвратним чичом, и не разбир 
акше забости нож у груди, него усвојити ту црну мисао.{S} И он осећа да се приближило, да је до 
 Дотерај се мало, подшишај се, поткреши ту брадурину...{S} Отвори очи, ако хоћеш да поиграмо уз 
зразложног женског ината. »Шта ми се он ту љути... као да има какво право нада мном.{S} Баш ћу  
ере за ово који дан.{S} Неће ти он дуго ту вршљати, не бој се.{S} Печени смо и ја и он...{S} Не 
шута, јамачно је однесен или је струлио ту на месту; стазица до реке обрасла травом; вир, код к 
ено шареницом, па ипак беше тако слатко ту заспати!{S} Нису имали ни своје куће.{S} Прво сећање 
па полазак у школу...{S} Колико се само ту преживело срећних дана, кад је стекла нове, многобро 
! обрте се он Гојку.{S} Па ти њему лепо ту масницу пред очи: је л’ тако ти менека, Господару? р 
је живот пред њима!{S} И најгоре је што ту нема никакве помоћи, он сам зна то...{S} Ни сама она 
едајући чешће на Гојка, који се смрзнуо ту на месту, па ни да мрдне.</p> <p>— О, молим... извол 
6" /> нејасне предмете, што се белуцају ту крај дебела крушкова, а слух напрегнуто лови сваки з 
селима и тражи часнике, а другови су му ту пред очима...{S} Оно до душе признајем... некако ми  
. још, још...{S} Даље се не сме, већ су ту пред њом... чини се да им чује и само дихање.{S} Чуд 
у место пред коњем.</p> <p>— Зар он још ту дроби! викну Веља, идући к њима са батином. </p> <p> 
унића.{S} Кад год јој наиђе њена обична туга за кућом, она се завуче у жбуње, па стане нарицати 
="195" /> <p>— Па знаш како је... то су тугаљиве ствари, а оно је човек прек...{S} Нико не воли 
 сенка захвалности да засија у њему, ни туге за растанком... ништа, ништа друго, само прекор че 
 и испијено тешком болешћу, лице.{S} Ни туге, ни жалости, ни жудње, ни патње и страдања, ни пре 
одина, да буде скрушен, убијен, сатрвен тугом...{S} Управо не треба ни да преживи праву љубав.. 
му...</p> <p>— Не мешај се ти, брате, у туђ посао, док нисам и тебе... оногај...</p> <p>— Марш  
на другог, ако се може; боље нека бриде туђа леђа него моја.{S} А за мене што велиш, госпођо, — 
е се да пљесне њоме из све снаге по том туђем образу, па одједном, као посечена, клону на столи 
ам се многих ситница, јест... али то је туђи живот, <pb n="63" /> то сам ја само посматрао...{S 
пишу, ни да је обиђу, а она чами овде у туђини, сама без игде икога свога.{S} Отац јој одговара 
теља своје деце... нако без кривице, по туђој поруци.{S} Код нас ум је, брате, слобода!...</p>  
{S} Ко може Влајка, натерати да игра по туђој свирали!...{S} Гледај га само!...</p> <p>Поседаше 
 свет је покварен, сваки хоће да уништи туђу срећу, ма немао сам никакве користи отуда.{S} Тек  
рених очију, избегавајући ону заплетену туђу реч.{S} А и згодније му беше да се овако изрази: н 
 парчета хартије.</p> <p>— Ено, ту је и тужба и акт Министров...{S} Све у парчета!...</p> <p>—  
 поцепа на ситна парчета. — Ево и твоје тужбе, ево гле... па и њу сву иситни на парчад, баци те 
послао наредбу.{S} Па толике друге ваше тужбе на њега.{S} Нека га, нек осети ко је јачи.</p> <p 
оможе: одмах ће појурити у министарство тужбе, доставе...{S} Хај-хај да горка хлеба!...{S} Али  
 и скупљају грчевито. — Ово, све ово... тужбу Министру просвете... тамо о Љубици, а?!... дрекну 
 <pb n="111" /> <p>— Разуме се, и своју тужбу познао сам...</p> <p>— Хм, добро, добро... махну  
а она?{S} Биће то друго: јамачно ме она тужила, па сад да нас саслушају обоје.{S} То ће и бити! 
ека, па је стезала срце и ишла у своју »тужионицу«..{S} На дну дворишта, где је становала, беше 
{S} И оде низ воду, тихим лахором, овај тужни двопев танахне бистре реке и младе, несрећне дево 
са тихим жубором реке, помеша се болно, тужно јецање...{S} И оде низ воду, тихим лахором, овај  
<p>Но Љубица не сања пријатне снове.{S} Тужно је оборила главу над реком, па слушајући жубор и  
 добит, је ли? запита она, гледајући га тужно и иронично.</p> <p>— О, па зар има веће среће!... 
ита Љубица, гледајући га некако чудно и тужно.</p> <p>— Разуме се, у моју уписницу.</p> <p>— Ев 
ала је дуго на отворену пољу, гледајући тужно за погрбљеном старицом, која се, ослањајући се на 
 да се једва вуче преко дворишта, главу тужно оборио, очи гледају невесело, страдалнички, а по  
еше у том погледу читав бездан прекора, тужнога, очајнога, горкога прекора.{S} Изређао је тај п 
му оставља тихо, пријатељско саучешће у тузи свога друга, и још некакво осећање, веома пријатно 
преко бркова.</p> <p>— Чујемо да вас је тукао камџијом.{S} Испричајте нам то како је било и заш 
говори му Стојан.{S} Кад год се анатеме туку, склањај се испред њих, да сачуваш своју главу.{S} 
многих старијих учитеља, да целе године туку децу душмански, а на испиту деца весела, смеше се  
ученика.{S} Јутрос нас газе, братићу, и туку као стоку, као овај...{S} Их, шта ту!...{S} Краљу, 
сти онај пандур... јест, тамо у затвору туку!...{S} Али неће, неће... видим ја како капетан слу 
 тек кад је њу спазио, почео је немирно тумарати, као да је у неком послу.{S} Она му приђе слоб 
гледати на прозор.{S} Чича Стојан нешто тумараше по дворишту, вичући узгред на несташну децу, к 
ем... повученог, јест баш туњавог...{S} Туњав сам, није вајде«.{S} И он као са неком злурадом ж 
уно — како он мишљаше — његовом стању. »Туњав! заиста јесам.{S} А што, зар ја не бих могао бити 
.. како да кажем... повученог, јест баш туњавог...{S} Туњав сам, није вајде«.{S} И он као са не 
мљу, окреће се сокаку и гледа, гледа... тупим, животињским погледом.{S} Образи јој сасвим упали 
 <p>Љубица само крену очима бесмислено, тупо, уморно, као да је се ништа више не тиче овај свет 
махну камџијом.</p> <p>Гојко само гледа тупо и несвесно заплашеним очима, на лицу му још јаче з 
 <p>Лекар приђе болеснику, који гледаше тупо, укоченим очима и дисаше тешко.</p> <pb n="181" /> 
ужден, збуњен, <pb n="108" /> гледајући тупо како му друг отвара прозоре и како споља јурну хла 
едњем камену стаде и погледа пред собом тупо, несвесно, као што гледа болесник у врућици.{S} Ду 
S} Са лица му бије она позната надувена тупост, која је својствена многим нешколованим представ 
осла!« ...</p> <p>Сутрадан Гојко устаде туробан; чим се сети синоћње патње, намршти се још више 
 Часни је не убио!...</p> <p>Освану дан туробан, ветровит.{S} Љубица није могла готово нимало с 
да око себе, махну руком преко чела, па туробно одговори:</p> <p>— Мани се, молим те...{S} Живо 
</p> <pb n="112" /> <p>Једнога хладног, туробног дана полицајац дође необично весео, а и Љубица 
ачему.{S} Влајку већ догрдила она вечна туробност, пакост и јогунство женино, па бежи од куће и 
озбиљно да бежи са њом у Америку, или у Турску.</p> <p>А Љубица?{S} Ни сама она не зна шта је о 
за свагда: нисам те ја узео да ми будеш тутор, него жена!...{S} Да ме слушаш, а не да ми тутори 
го жена!...{S} Да ме слушаш, а не да ми туторишеш!{S} Коме се не свиди, срећан му пут!...</p> < 
ске клупе, испод родитељског и школског туторства, одједном постајеш господин, који има под сво 
 постајеш господин, који има под својим туторством многе младе душе.{S} Груди се надимају од жу 
.. па гази, гази, удри штиклом у главу, туци, гњави«...{S} И Гојко се опет мало прибере од гнев 
> <p>— Ви сами... чекате учитеља?...{S} Тхе, шта ћете... мора се!...{S} А ја баш то гледам оног 
м стану?</p> <p>— Добро јутро желим.{S} Тхе... кад није боље...</p> <p>— Види се да ми нисмо за 
знао одмах... и опет си ћутао!</p> <p>— Тхе... шта ћу?{S} Знам да ме не познајете, одговори Гој 
једном обичном регистру, а већ онако... тхи!... — рече он, махну руком по ваздуху и насмеја се  
мно друштво сеоских залудника, па се ту ћаска о свему и свачему.{S} Влајку већ догрдила она веч 
без сумње, гледао мало да ме занима, па ћаскао свашта, а ја одмах помислила бозна шта...{S} Да  
V.</head> <p>У судници седе председник, ћата и тројица одборника, па нешто веома живо и поверљи 
е председника и шали се са сељанима.{S} Ћата погледа масним очима Ђокића и спрема се за дворбу. 
зама Влајковим са Милицом Обрадовом.{S} Ћата се највише дао на посао, да се ти гласови раструбе 
бори главу, намршти се и пружи руку.{S} Ћата опет хтеде нешто рећи, али се некако при руковању  
пута једну хартију и пружи је кмету.{S} Ћата прихвати, разви и прочита гласно објаву, којом се  
p> <p>— Ово је општинско зло... знате — ћата.</p> <p>Учитељ још више обори главу, намршти се и  
ешу затиљак и опет ћуте и слушају.{S} А ћата се распричао у велико:.</p> <p>— Истина, и Николче 
а није код нас школа од јуче, допуни га ћата;, знамо ми шта школи треба а шта је сувишно.{S} Зн 
дохвати рукама наслон и стаде чекати да ћата продужи.{S} А њему се не жури, он то згодно отеже  
ебе, али се сетила очевих савета: да је ћата велика сила у општини и да треба увек са њим лепо  
оступати.{S} Она је сад разумела о коме ћата говори, али одмах помисли: неће ли бити и незгодно 
о.</p> <p>— Добро... него знаш... да се ћата што не љути? промуца пандур бојажљиво.</p> <p>Кмет 
 брате, сви па то ти је, придружи им се ћата овим фамилијарним тоном.</p> <p>Љубица плану и нам 
ивајући своју мисао, па убрза кораке те ћата поче изостајати.</p> <p>»Ако ми се још и овај навр 
ead> <p>— Прво ћемо код госпођице, рече ћата Богосав, који је дошао с кметом да му помогне саст 
?...{S} Сад си се уверио«...{S} То беше ћата.{S} Он се обрте и оде низа сокак, снујући даље пла 
е из Београда; и он је обишао неке... и ћата именова неке главније политичке раднике. — Њему св 
оче суђење.{S} Уведоше уплашена Гојка и ћата му стаде постављати питања.{S} Оптужују га за »опо 
атом руком полако врши посао...{S} Он и ћата не мењају се.{S} После удари у запиткивање, али Го 
аићи на овако унижење... </p> <p>Кмет и ћата одоше, чудећи се белају што их снађе, а учитељи ос 
ноћили су заједно... ту у соби, настави ћата, бирајући речи, и дајући им нарочит смисао при изг 
орник.</p> <p>— А ’нако вели... настави ћата, Министри су весели, нико и не сања о промени.</p> 
главом и окрете се учитељици.{S} Сеоски ћата се задовољно и пакосно осмејкиваше, гледајући то у 
p>— Немој само да зна ко за мене! викну ћата, идући за њом.</p> <p>Она застаде, двоумећи.{S} Чи 
паница; нећеш се никад истесати.</p> <p>Ћата се стаде врпољити и чудити шта је то погрешио, а п 
 боље.</p> <p>— Ниси могао да дознаш од ћате, онако... да га превариш: хоће ли данас долазити?{ 
ршти се.{S} Писар то спази, па се обрте ћати:</p> <p>— Баш си права гејачка цепаница; нећеш се  
мо тешки.{S} А, Богосаве, седи, рече он ћати, који се слатко смејао одговору његову.</p> <p>— Г 
 Ходи код бате...</p> <p>Љубица познаде ћатин глас, па плану својом одважном, плаховитом срџбом 
 Ето га, иде оно страшно...{S} Осећа по ћатину гласу; он је дошао нарочито... он је спремио све 
знате, ’нако... стаде муцати пренеражен ћато.{S} Јадно његово рањено срце!...{S} На првом љубав 
а десетом небу од радости: »изгрдила је ћату, а мене сама зове у друштво«.</p> <pb n="24" /> <p 
>Писар за то време непрестано погледаше ћату, док се овај једва сети, па се одједном диже.</p>  
 бојажљиво.</p> <p>Кмет опсова крупно и ћату и пандура, па се одједном надвири у мрачну зграду. 
адић и по!</p> <p>Она се осврте и спази ћату где јој се примиче.{S} Би јој врло непријатно: она 
ојко не виде ништа више око себе, па ни ћату; очи му прескакаху несвесно с предмета на предмет, 
ве ће проћи, свега ће нестати, а Морава ће се још поносито и величанствено носити преко равна с 
едном нестане...{S} Све ће проћи, свега ће нестати, а Морава ће се још поносито и величанствено 
ај.{S} Ако то извршиш како ваља, и њега ће други макар изгрепсти, ако га не може истући.{S} Хај 
b n="160" /> њега закопају...{S} И њега ће некад закопати, али то <hi>сад</hi> није тако важна  
ирнији?</p> <p>— Ја — још луђи!{S} Кога ће да умири ово вечито чергарење, ово терање без кривиц 
 и он ка жаба на леду, па не зна у кога ће да гледа.{S} Нешто и код њих има, устумарали се ка г 
 цркву, па је тада у себи помишљала, да ће и она дочекати тај срећни дан, кад ће овако исто са  
ренеражена.{S} Није никад помислила, да ће то такав утисак учинити.{S} Мислила је: то је зло са 
м; зна да у џепу има доста банкнота, да ће тај новац обрадовати и помоћи брата, оца, све... али 
се да ће се то све окренути на боље, да ће све ићи старим путем.{S} Зато не оде родитељима, и а 
раху, док њихови мужеви не изјавише, да ће се то све свршити мирно, тихо, без сватова, осим час 
 су све друго очекивала, само не то, да ће им се овај прљави, криви путник приказати као учитељ 
е наступити црно и горко разочарање; да ће нестати снова и наступити оштра, сурова јава...{S} И 
га издаје присебност, и он већ увиђа да ће проћи овако ако га она не заустави.{S} То је без сум 
адно!«...</p> <p>»О, што нисам знала да ће се <hi>онако</hi> свршити!... понављаше она већ стот 
> <p>— Ман’те се...{S} Кад бих знала да ће овако ићи целе године, бацила бих све још сад.</p> < 
лепо живе!{S} И она је, ето, мислила да ће и њу та судбина стићи одмах прве године, али види се 
у аптовини иза куће: тада је мислила да ће се исто тако играти и кад буде велика као мати, и чу 
потеса, опрости се са гостима, обећа да ће их скоро походити и врати се. </p> <p>Љубица и Гојко 
раслих кћери најрадије говоре, обећа да ће кроз годину дана сам наћи пашенога, само нека свасти 
амо о раду у школи.{S} Велимир обећа да ће доћи к њима са целом својом школом, па ће тако зајед 
време.{S} Он је, вели, казао једаред да ће дати учитељима нешто пара тамо о Божићу, док покупи  
аде шта одговорити, знајући у напред да ће соба бити све гора и све нечистија, ако се он сам не 
 се свакога часа нада добру, нада се да ће се то све окренути на боље, да ће све ићи старим пут 
ивремени!...{S} Али не мари; види се да ће бити мекши од воска: она ће моћи поступати по својој 
S} Све је озбиљно и суморно; чини се да ће свакога часа да загрми гром у овом гнезду.</p> <p>На 
{S} И она види да ће нестати свега и да ће после наступити црно и горко разочарање; да ће неста 
тек само осећа да је оно све ближе и да ће се њена срећа разлетети као прах...{S} Па ипак се св 
 тврдом вером: да је то срећан пар и да ће веома сложно живети. »Помози Боже!« се прекрсти се о 
ти кога на двобој, па одлучно изјави да ће и она ићи.</p> <p>Кад би време поласку, Љубица дође, 
е ружити, растурати...{S} И она види да ће нестати свега и да ће после наступити црно и горко р 
ти како се пењу ваљци уз грло, осети да ће сад заплакати...{S} Као да и Љубица то опази, па се  
S} Али зашто, зашто?{S} Не може бити да ће јој ко отети ону љубав, која владаше до скора међу њ 
 целу годину, али се уздржа, знајући да ће му то бити непријатно, а и она избегаваше сваки разг 
реса, дркташе целим телом, осећајући да ће сад да се сврши нешто страшно и необично важно, да с 
па се он другога дана врати, рекавши да ће предузети неки већи пут.{S} Међутим, о путу он није  
у.</p> <p>— Казао господин управитељ да ће сутра сви ђаци ићи у цркву.{S} И ви да се спремите д 
И то су људи, лолчине једне.{S} Знам да ће од народа покупити свих дванаест, као за господин Др 
 у повратку, сад кад пођемо.{S} Знам да ће нас испратити далеко, а још ако му не пође жена, мож 
азано, недовршено?{S} А знам, осећам да ће се то другом или трећом приликом све исказати.{S} Па 
милије било да Љубица не иде; зна он да ће тамо бити доста учитељица, којима би по вољи било ув 
.{S} Бежах од њих као од ђавола, као да ће ме један поглед њихов сатрти.{S} Шта је ово?!...{S}  
ј се образи одједном зацрвенеше, као да ће сад из њих крв бризнути.</p> <p>Љубица подиже главу  
рилазећи јој понекад тако близу, као да ће је закачити.{S} Љубица посматраше пажљиво сваки покр 
о за тим махне руком по ваздуху, као да ће рећи: »Ех, батали, само нек је мир у кући!«...</p> < 
нско упорство, она плану и стаде као да ће изазвати кога на двобој, па одлучно изјави да ће и о 
ље од сељака.{S} Вазда је одевен као да ће на сабор, пуши дуван господски на муштиклу »од пене« 
е, она се тако повођаше у страну као да ће сад пасти; издала је снага, па се једва креће.{S} На 
ва, а и због ручка, за који сам знао да ће се давати после прегледа школе.</p> <p>Они се кренуш 
 почеша иза уха, а то је већ значило да ће се ћутање прекинути.</p> <p>— Ехе, ја... дођосте и в 
о, тако је најбоље.{S} Па ако видимо да ће и вас овако да брука, онда ћете дати оставку.{S} Дру 
воме ново савијеном гнезду.{S} Мучно да ће ту зацвркутати млади птичићи и раширити крила домаћа 
лучан <pb n="151" /> па јој напомену да ће имати великих непријатности због тих украса, и замол 
} Дајте да заједно страдамо...{S} Можда ће се Бог и нама окренути... кад заслужимо.</p> <p>Она  
ј једна мисао о том дође у главу: ваљда ће се и сад умети извући... како је до сад!..{S} Она се 
е се за Гојка, он је миран човек; ваљда ће се овде станити стално — рече гост и лукаво погледа  
ако исто чами и његова сестра, па ваљда ће се наћи добра душа да и њој помогне...{S} Чуди се ка 
ај да горка хлеба!...{S} Али опет ваљда ће Бог помоћи.{S} Нисам ја ни прва ни последња на овом  
ах за њим детињи. »То је учитељ... онда ће ово бити«, вели жена у себи и прилази другим вратима 
и онда ништа...{S} Нема ничега!{S} Онда ће се и оно страшно, непознато, уклонити...</p> <p>Али  
видиш и да те се ништа не тиче.{S} Онда ће и она тебе оставити на миру... чак ће ти писар и усл 
раве љубави, али макар поштовања — Онда ће ти, брате, и писар и твоја слачајша прва љубав охлад 
говор Министру у име капетаново, и онда ће онај смрад бити кажњен за лажну доставу...{S} Да, му 
ду:</p> <p>— Отишла ономе лоли, ја куда ће!...{S} А ти, братићу, не мисли више о паксијанима, н 
 преплашена, па као да се премишља куда ће сад...</p> <p>Из друштва се издвоји један младић, ве 
ца и стаде.</p> <p>Веља им објасни куда ће проћи, па се по том, проговоривши још неколико речи, 
 нахватао пухор по живој жеравици, која ће планути још јачим жаром, чим духне лагани поветарац? 
лонила на прозор па посматра децу, која ће бити предмет њена рада и старања.{S} Свако се приљуб 
упути оним необичним вратима, кроз која ће одмах угледати онога страшног зликовца.{S} То га је  
 нека јака мисао, која га занела и која ће без сумње стајати у вези са давном, далеком прошлошћ 
ајдемо у школу, да вам саопштим.{S} Ала ће да зине!</p> <p>Љубица збиља зину од чуда.{S} Још пр 
 види се да ће бити мекши од воска: она ће моћи поступати по својој вољи; он јој бар неће бити  
рте репом.{S} Море, право мушко!{S} Она ће и за чичу извући још по рубље.{S} Хоће, братићу, сла 
овом долином; иљаде ће још проћи, а она ће исто овако пенити се и шумити, не <pb n="65" /> освр 
еже... све више стеже!...{S} Ах, па она ће да плаче!...{S} Да ли?...{S} Не, није то... </p> <p> 
и ако се овај непрестано крио од ње, па ће му узвикнути:</p> <p>— Свака ти се мука брине о свет 
ак...{S} Тамо је ваљада и њена мати, па ће доћи и Стојан с мотиком...{S} А сусед Глиша даће коњ 
 доћи к њима са целом својом школом, па ће тако заједнички држати угледна предавања, али претхо 
} Мој рођо, ту је се добро накрмило, па ће бити повише и за откуп.</p> <pb n="129" /> <p>У Орло 
ићемо обадве плате, и њену и његову, па ће и за мене боље бити.{S} Боље је мусти две овчице но  
.{S} Не мари, наћи ће чича иверчицу, па ће подметнути; тако је то, братићу мој!...</p> <p>— Мож 
ета.</p> <p>— Израђено је то све, сутра ће се донети.{S} Нисмо могли све од једном да дигнемо,  
а ради, на коју ће страну да гледа, шта ће са децом, а иза њега загрме оштар заповеднички глас: 
... могу.{S} Али шта мислиш о њима, шта ће бити?</p> <p>— Хе, соколе, нисам ја пророк.{S} Ту се 
нађе згодан одговор:</p> <p>— Море, шта ће ти онолика цимента?{S} Гледам у брезовичкој школи ва 
аној младости...{S} Али шта је ово, шта ће ово да буде?...{S} Зашто она одједном осети неку при 
је угледао Богосава.{S} Чуди му се: шта ће он овде, кад се њега школске ствари ни мало не тичу, 
оћеш кожа, па к’о живо звере!...{S} Шта ће ти контраве!... настави кмет и засмеја се слатко.</p 
ија...{S} А, како ти се чини?...{S} Шта ће нам гости!{S} И зар баш ми морамо имати каквих веза  
 а и писар некако чудно гледа...{S} Шта ће сад?{S} О, муке!...</p> <p>— Ја не знам... управо ов 
се, па иде на рад као и до сада.{S} Шта ће, кад јој је таква судбина!{S} Погнула главу, па ради 
ељ?</p> <p>— Са децом, веселник.{S} Шта ће... да се склони од зла; боље му је.{S} Сад ће и он и 
ам вели да је потпуно задовољан.{S} Шта ће више!...{S} А сад памет у главу, па чувај своју срећ 
</p> <p>Гојко иђаше као на шибу.{S} Шта ће он тамо, кад зна да неће умети ни проговорити.{S} Ис 
му Стојан предаде хартију.</p> <p>— Шта ће рећи...{S} Саже главу ко јагњенце, па потписа.{S} Хе 
... да напишем признаницу.</p> <p>— Шта ће приз...{S} Ах, да, да... трже се одједном полицајац, 
месеца са овом дерладијом узалуд; а шта ће за то време да ми раде остали разреди?...{S} Јок, ја 
ина мати и сестра.{S} Љубица не зна шта ће пре од радости.{S} Весела је што види своју милу род 
.. криће их, али руке... баш не зна шта ће са њима.{S} Гле, и ноге му клецају!{S} То је већ оби 
ању државних службеника... »Гле, па шта ће сад бити?... да отпусте, на свагда... са вечитим жиг 
ође за њом, удешавајући још унапред шта ће радити са очима и рукама.{S} Већ са очима је лакше.. 
 види хоће ли одмах сама запитати и шта ће радити кад чује.{S} А овако, кад Љубица ућута, би му 
 кажњен платом... ко зна!...{S} Али шта ће она овде, каква посла има она?{S} Биће то друго: јам 
ребледе, и таман се стаде домишљати шта ће сад да ради, на коју ће страну да гледа, шта ће са д 
ву бунилу, па се уплаши, не знајући шта ће са њим, ако падне где у путу.{S} Покуша да га мало р 
 се отуд враћају весели, одмах знам шта ће бити.</p> <p>— Истина јест, и по селу су се растрчал 
радујем.{S} Па што?... баш да видим шта ће радити, а?«...</p> <p>И он се стаде предомишљати...  
у лутке у главу...{S} Чекај, зна он шта ће радити... ето га кроз два три дана са златним часовн 
 како се деца унезверила, па чекају шта ће им Гојко рећи и ниједно се још не спрема за излазак. 
ћи у цркву, кад је она удаљена.{S} Деца ће већ доћи, па нека их он води; и онако није до сад би 
ота, тешка га срамота обузе...{S} Какав ће изгледати пред овим искреним другом овако са масницо 
е он, задуван и уморан.</p> <p>— Е, кад ће пре!{S} Тек је трећи дан од промене, примети Ђокић.< 
а ће и она дочекати тај срећни дан, кад ће овако исто са својим ђацима ићи.{S} Па ето, дође и т 
ио, него је жељно очекивао тај дан, кад ће се наћи сам, са својим верним Стојаном, у оној чисто 
да се приближило, да је дошло време кад ће та црна мисао да се претвори у грозну јаву...{S} Стр 
у.{S} Радио је цео дан, погледајући кад ће се појавити Љубица, или друго штогод непријатно.{S}  
 се намршти и убрза кораке.</p> <p>»Кад ће ме то једном проћи! уздахну он.{S} Шта су они, обичн 
да се склони од зла; боље му је.{S} Сад ће и он изићи.{S} Кажем ти ја, братићу, не бој се ти.{S 
, да се капетан мораде осмехнути. — Сад ће радити озбиљно... сасвим се тргла... сасвим!...</p>  
ена, румене се танке уснице, мислиш сад ће да заишту лутку.{S} И гледа наивно, као да је мало у 
него гледа, гледа, гледа...</p> <p>»Сад ће да плане... ево, тек што није...{S} Прво ће њега у л 
еше поцрвенео од срамоте, па не зна куд ће очи.</p> <p>Гојко превалио своје велике сањиве очи,  
{S} Не, не...{S} Не тамо!...{S} Али куд ће?...</p> <p>Одједном се нечему досети, претрча, двори 
е сами, па иђаху заједно не знајући куд ће; ућуташе и свако мишљаше за себе...</p> <pb n="36" / 
еднако очекује неко зло, а не зна откуд ће оно доћи и какво ће бити, тек само осећа да је оно с 
и.{S} Он ће њој сам доносити плату, све ће олакшице он њој чинити...{S} Затим се вешто наведе р 
да ради. »О, како је досадно!...{S} Све ће се понављати једио исто...{S} И овај несносни Гојко, 
и на нас...{S} А и њему, што?...{S} Све ће се то поправити.{S} Међу младим људима има тога... т 
 обале па их одједном нестане...{S} Све ће проћи, свега ће нестати, а Морава ће се још поносито 
исар.{S} Ено два сведока чекају.{S} Све ће то да иде по закону, не брини ти.</p> <p>— Добро...  
одина она се таласа овом долином; иљаде ће још проћи, а она ће исто овако пенити се и шумити, н 
ше очима но говором показа му место где ће сести.{S} Гост се намести врло опрезно, старајући се 
ем као суманут...{S} Шта је то... докле ће тако?{S} Зар још није умрла?...{S} Тако дуго!...{S}  
ли у свету правде и истине!...{S} Докле ће ова страдања и муке?...{S} Боже, има ли те!«... узви 
 око себе...{S} Шта је ово?...{S} Докле ће да траје?...{S} Или да није смрт?!...{S} Ах, кад би  
 па ништа друго не жели...{S} Али докле ће се тако?{S} Не може се то продужити вечито; неко ће  
тари дани мука и страдања.{S} Али докле ће се вечно страдати?...</p> <p>Влајко се спремаше да л 
а и њега пита, па после?... хм... после ће ме ваљда затворити.{S} Може ме напасти онај пандур.. 
.</p> <p>— Скини и то, молим те... боље ће бити, рече Гојко, сакривајући оне ствари у свој зимс 
је најсветији израз на лицу... »Најбоље ће бити, помисли она, да говорим са њим у повратку, сад 
ед; деца беху на окупу.{S} Даде им чиме ће се занимати, па оде у своју школу.{S} Радио је цео д 
а ћу ти данас то уредити...{S} До подне ће сви знати.{S} А ти иди у моју школу, па ради читање. 
о довијам, одсече се Љубица.{S} Од мене ће на испиту да се захтева сто чуда, а ја од вас захтев 
 па се свет научио тако...{S} До године ће бити лакше; а сад уписујемо и ону децу, која су пре  
да неће бити тако покварених људи, који ће тај злочин извршити.{S} А оно гле!...{S} Обоје се ћу 
а сваког дана очекује некакав акт, који ће показати Гојку с ким има посла. »Нек види шта ми мож 
, па ето...</p> <p>— Шта мислите, да ли ће заиста бити отпуштена?{S} Ту је и Просветни Савет, з 
 знао, па стаде мислити о лекару, да ли ће доћи сутра рано, као што је обећао.{S} После стаде м 
кве ли ће судбине она бити?...{S} Да ли ће се намучити, као што се ова жалосница намучила прошл 
та ли ће бити?{S} Куд оде сад?{S} Да ли ће га затворити, и зашто?...{S} Јамачно оде ономе... да 
ризнанину, па му показа:</p> <p>— Да ли ће бити добро овако? запита она бојажљиво.</p> <p>— Врл 
е то друштво неправедно!...{S} Па да ли ће ме довека презирати, чак и онда, ако ја постанем узо 
и? — Смешан чича.{S} Не знам само да ли ће моћи радити.</p> <p>— Ширет велики, одговори он и пр 
е могу занети златне ствари?...{S}Да ли ће се опет одупрети бесној сили?{S} А он!...{S} Ух!..«  
 очима...{S} Шта ли ће сад бити, шта ли ће јој рећи?...{S} Ето га, иде оно страшно...{S} Осећа  
...{S} То се мора платити!...{S} Шта ли ће бити, Боже?...{S} Свеједно, шта буде«...{S} И он, по 
убица почиње зверати очима...{S} Шта ли ће сад бити, шта ли ће јој рећи?...{S} Ето га, иде оно  
трах са којим је дошао овамо.{S} Шта ли ће бити?{S} Куд оде сад?{S} Да ли ће га затворити, и за 
погледа млађу кћер, помисливши какве ли ће судбине она бити?...{S} Да ли ће се намучити, као шт 
е некад као полубога, и мишљаше који ли ће смртни бити срећан да је назове својом...{S} А сад.. 
а отварање првог разреда?...{S} Како ли ће она...{S} Ах, шта ја све око ње, кад она и не мисли  
ану, осећајући да је и ту претерао, али ће ова мисао најбоље да му ублажи гнев.{S} Он се хвата  
та је то: треба ли да се боји чега, или ће јој и Веља казати оно исто што и Стојан.{S} Али сад  
а жалосница намучила прошле године, или ће благовати, као што ова сад благује?...{S} Али црн и  
>Немој ти њима, братићу, низ длаку: они ће тебе ома’ зубима.{S} Него ти њима први покажи зубе.{ 
{S} А гле, немаш душека!{S} Ништа, наћи ће чича Стојан сенца... мирише ка душа да заспиш к’о ја 
оперила, па се клацка.{S} Не мари, наћи ће чича иверчицу, па ће подметнути; тако је то, братићу 
 <p>— Е брате, баш то нисмо знали, рећи ће једна полугласно, него смо дошли да чујемо од господ 
да нема смисла сад то почињати.{S} Рећи ће јој се да хоће нарочито да се покаже пред људима.{S} 
ах као почетак, доста; а после већ, ићи ће све својим редом...{S} С нарочитом намером он прекид 
а узме сад да он почисти, не сме — дићи ће прашину, опазиће га. »Најбоље нек стоји овако, помис 
p>— Добро, земљаче, иди ти сад.{S} Доћи ће господин.</p> <p>— Јок, мени је речено да га допрати 
{S} Што очи не могу да постигну, помоћи ће им слух...{S} Гледа и слуша, не дишући, само дркће,  
, намршти се и проговори:</p> <p>— Овај ће начинити вашар!{S} Него ти сад одмах иди у срез, али 
 не знам онај отпуштен депешом, те овај ће бити пенсионован... ваздан тако!...</p> <p>Љубица не 
мртав... мртав!... убијен!...{S} А онај ће сад доћи, тек што није дошао...{S} Казао је до мрака 
а ће и она тебе оставити на миру... чак ће ти писар и услуге чинити.{S} Видиш, дао ти и аконто  
орећи и питајући брзо, не знајући о чем ће пре.{S} Шта ради мати, сестре, пише ли брат из Беогр 
су само његови ђаци, и причати с каквим ће уживањем да ради ове године са њима.{S} Љубица, која 
ало живине по селу, па купуј.{S} Стојан ће ти и набавити и уредити, па га можеш научити и да ти 
 Чекни де ти Перу писара, чек!...{S} Он ће тебе ’нако знаш... ка погачу од белије, све око руке 
Љубица, не мора се за то бринути.{S} Он ће њој сам доносити плату, све ће олакшице он њој чинит 
у, осећајући немоћ и неодлучност.{S} Он ће чекати да се то некако само собом удеси.</p> <p>Деца 
Како то мислиш?... не знам.</p> <p>— Он ће ти правити друге пакости, нема сумње, настави Веља,  
о мрака...{S} Јест, сећа се!...{S} И он ће тражити награду!...{S} Он?!... он...{S} То ће бити ч 
е сестра, или ти жена...{S} Мишљах и он ће се претурити од жалости...{S} О, часни га, и те жене 
зло, а не зна откуд ће оно доћи и какво ће бити, тек само осећа да је оно све ближе и да ће се  
а плане... ево, тек што није...{S} Прво ће њега у леђа, па у мене...{S} Ено га, јест, револвер. 
саопшти Гојку да ни он нема стана, него ће морати становати <pb n="8" /> у једном собичку, што  
и помишљала на то; каква смрт!...{S} Ко ће се још ње сећати у раној младости...{S} Али шта је о 
 да се то говори у другом смислу.{S} Ко ће разумети женску душу!...</p> <pb n="44" /> <p>После  
 доброта...{S} Така му је нарав.{S} Ако ће; то и доликује мужевима, а не као... и она се одједн 
ћи још јаче и гледајући пркосно.{S} Ако ће ме ко вређати — биће и без тога...{S} Хајдемо.</p> < 
 модра....{S} Како ће сад у школу, како ће изићи пред децу, а нарочито пред људе, ако наиђу?... 
та жеља!...{S} Али не ваља тако... како ће он пред свима људима причати о својој бруци?...{S} И 
образа, па још ако је модра....{S} Како ће сад у школу, како ће изићи пред децу, а нарочито пре 
ати?...{S} Да ли има смисла?...{S} Како ће тамо бити?...</p> <p>— Хм... промрмља Гојко, зверају 
 он, мучите овог јадног старца.{S} Како ће, каже, да живи човек са дванаест динара месечно, поб 
 мишљење, рече она, смешећи се.{S} Како ће то изгледати?...{S} Да ли има смисла?...{S} Како ће  
Пролазећи кроз ходник, смишљала је како ће да викне децу, да их окупи око себе, али чим стаде у 
беше му лако задовољити обоје, али како ће сад?{S} Гојка не сме вређати, јер је управитељ — мож 
а вама: по зубима лоле, па да ви’ш како ће да врте репом.{S} Море, право мушко!{S} Она ће и за  
да је то незгодно.{S} Свеједно, и онако ће дознати од Стојана колико му треба да зна.</p> <p>—  
резом: свет нема а овамо треба.{S} Тако ће бити и с вашом квартирином.</p> <p>— Богме ја хоћу д 
S} Не може се то продужити вечито; неко ће од њих бити премештен.{S} Он сам то увиђа и обузме г 
о сам ја тебе чекао, а?....{S} А колико ће сад бити?...</p> <p>Председник се мало збуни, па шму 
/p> <p>Љубица му објасни; рече и колико ће коштати.</p> <p>— Бог с тобом, госпођо, што ће нам т 
јер им је предавао школски рад.{S} Само ће у Орловицу доћи тек крајем месеца, јер је почео с др 
отес ка луда, право у Брезовац.{S} Тамо ће, бој се, и ноћити...{S} Ја како, братићу!...{S} А ти 
?...« То је сад фаталан корак, јер тамо ће бити све свршено.{S} Може се и вратити.{S} Зашто не! 
а кућњег прага. — Замахни на псето, оно ће се крити да га не удариш, а некмо ли дете.{S} Тако ј 
Стојанов:</p> <p>— Господин казао скоро ће подне...{S} Да пустиш децу кући.</p> <p>Она опази да 
} Па најпосле што?...{S} Нека!...{S} То ће нас зближити, кад опази да ја ништа...</p> <p>Дочека 
жити награду!...{S} Он?!... он...{S} То ће бити чеврти!...{S} А она се већ решила, решила се!.. 
а, па сад да нас саслушају обоје.{S} То ће и бити!{S} Али зашто?«...</p> <p>— Изволите један ак 
у свакад кувано, а са наше две плате то ће ићи као подмазано.</p> <p>— Па шта ћемо данас?{S} Не 
ко ја знам!{S} Сутра ћу у Београд, и то ће бити свршено...{S} Само ти реци да хоћеш... ти реци! 
иљна, боји се оних неколико часова, што ће их морати провести са њим...{S} А после... <pb n="16 
дмах...{S} Нека ово све нек остане, што ће нам!...{S} Ми ћемо бити сами, и онда нам неће ништа  
у слушам ка неке богове и сваки им, што ће рећи, довлет чиним.{S} Ми се слажемо лијепо; јес’, б 
ати.</p> <p>— Бог с тобом, госпођо, што ће нам то!{S} Кажи ти ђаци нек ти донесу по торбицу ора 
нећемо се мешати ни са учитељима... што ће нам!...{S} А после тога, ми ћемо бити велика господа 
иком уз врата и гледа у кујну...{S} Што ће му мотика?...{S} Ах, јест... морају њу закопати...{S 
дравље...</p> <p>— Здравље!...{S} А што ће ми сад здравље... коме оно треба?...{S} Њему... је л 
 снажно вукло тамо у собу...{S} Али што ће тамо?...{S} Да изнесе на видик и њој своја страдања, 
не вреди сад исправљати погрешку, пошто ће до подне учинити још неколико, можда и већих; — она  
.. <pb n="161" /> биће најсрећнији, јер ће остати сам, и неће се бојати никаквих мука ни страда 
; то већ не сме никако да вас љути, јер ће вам се понављати онолико пута колико имате часова ра 
м хтела вас молити да им ви кажете, вас ће послушати.</p> <p>— Знам, казаше ми сад у судници... 
е домишљати шта ће сад да ради, на коју ће страну да гледа, шта ће са децом, а иза њега загрме  
 <p>— Хо, људи!... красота!...{S} Па ту ће бити без сумње и добра кајмаклија, а?...</p> <p>Љуби 
ћу муке.{S} Ту ми нико не поможе: одмах ће појурити у министарство тужбе, доставе...{S} Хај-хај 
 све ради тебе...{S} Хоћеш?{S} А дворац ће нам бити сав од драгог камења, па у вече кад ја дође 
бица нешто смеше и гледају њега.{S} Баш ће бити да се њему смеју.{S} То га опет збуни.</p> <p>— 
онај колега, рече он, дижући се.{S} Баш ће сит да се наради.{S} Хо-хо-хо...</p> <p>Љубица се са 
није ништа... женска посла!...{S} И баш ће јамачно доћи!{S} Па шта да ради он?{S} Ништа, као и  
омућене душе враћа се невољница у своју ћелицу и угушује бол тешким уздасима и врелим сузама... 
и у школи био веома отресит.{S} Знам да ћемо код њега наћи читаву библиотеку.</p> <p>Тако идући 
емо брже... шта чекаш!...{S} Не знаш да ћемо у Америку.{S} Али да се чувамо њега, да нас не опа 
} Хајде!...</p> <pb n="97" /> <p>— Куда ћемо? пита она, стежући његове ледене руке и гледајући  
...{S} Што је најбоље.</p> <p>— С краја ћемо, оздо.{S} Гојко преписа имена на чисту хартију и т 
емо замислити да смо међу дивљацима, па ћемо се домишљати од сваке руке, рече она и зацену се о 
ије?...{S} Добро, нека тамо до лета, па ћемо гледати...{S} А?...</p> <p>— Хоћеш... хоћеш да ме  
« рече отац и насмеја се. »Даће Бог, па ћемо до године у нашу кућу« одговори мати, стежући њену 
 са стварима, а ти набави које јаје, па ћемо вечерати.</p> <p>— Хм, до сад смо куповали од Смиљ 
S} Иди ти сад мало у школу, греј се, па ћемо те звати кад нам устребаш, прекиде Веља његов моно 
?{S} Него ви очекните док ми дођемо, па ћемо вас лепо намирити.{S} Нисмо ми, онако рећи, зликов 
 чим дођеш... право у ону собу...{S} Па ћемо онда нас двоје наставити весеље.{S} Хоћеш?...</p>  
д страха.</p> <p>— Па... сад?...{S} Шта ћемо?...</p> <p>— Оди да видиш...{S} Писар је доведе до 
ове густе брадурине — зло!</p> <p>— Шта ћемо сад, чиме да те частимо? рече Гојко нудећи га у ис 
ну, неће ме минути бувара.</p> <p>— Шта ћемо са школским прирезом? рече писар мало тишим гласом 
..{S} Е, трнићу, нећемо тако.{S} Па шта ћемо кад ти ноћас, братићу, боцнеш тако мога господина. 
о ће ићи као подмазано.</p> <p>— Па шта ћемо данас?{S} Немамо ништа за кување...</p> <p>— А зар 
ет рекао би да и његово дице вели: »Шта ћемо, кад нам је таква судбина!« Он уђе, као обично, гл 
и си пошао к њима?</p> <p>— Нас двојица ћемо сад да путујемо... у смедеревску Јасеницу.{S} Па ј 
, док се мало свикнем на људе, па после ћемо лако...«</p> <p>»Рекоше да је много лепа и млада.. 
а... што ће нам!...{S} А после тога, ми ћемо бити велика господа, па нам неће ни доликовати да  
во све нек остане, што ће нам!...{S} Ми ћемо бити сами, и онда нам неће ништа требати...{S} Ја  
е то тако... без целе мапе.</p> <p>— Ми ћемо замислити да смо међу дивљацима, па ћемо се домишљ 
Па лепо, сети се Хуса и других.{S} А ми ћемо већ њему... не бригај ти, чекај само док смислим.. 
ицу му заигра љутња.</p> <p>— Ха, па ми ћемо да омркнемо овде, узвикну она, видевши да је сунце 
 њено весело, насмејано лице. »О, па ми ћемо овде лепо и весело, живети« помисли он, али не сме 
? викну Љубица.</p> <p>— Ништа... проћи ћемо, рече весео Гојко који је био на десетом небу од р 
RP18993_C4"> <head>IV.</head> <p>— Прво ћемо код госпођице, рече ћата Богосав, који је дошао с  
риближаваше шетачима.</p> <p>— Ух, како ћемо сад? викну Љубица.</p> <p>— Ништа... проћи ћемо, р 
родужи један одборник.{S} Чудим се како ћемо и толико спечалити.</p> <p>Отпоче се право вашарск 
/p> <p>— Е сад нам можете показати како ћемо наћи пут за вашу школу, рече Љубица и стаде.</p> < 
 <p>— Здравља, Боже!{S} Лако ћемо, лако ћемо за то, рече кмет, гледајући окречене дуварове.</p> 
 љутње.</p> <p>— Здравља, Боже!{S} Лако ћемо, лако ћемо за то, рече кмет, гледајући окречене ду 
ви слаби карактери служе.</p> <p>— Лако ћемо... има времена за то...{S} Па најпосле што?...{S}  
 <p>— Колико си ти нама дао пре, толико ћемо сад и ми вама.</p> <p>— Е, не можемо тако.{S} Ми с 
си болестан?...</p> <p>— Кажем ти, тамо ћемо царски живети... наставља он своју мисао.</p> <p>Љ 
са нашима, радићемо озбиљније.{S} Скоро ћемо имати збор за избор управе, па ћу тада...{S} Збиља 
ати на делу.</p> <pb n="117" /> <p>— То ћемо већ ја и ти на само... видећемо.{S} А деде да види 
видимо да ће и вас овако да брука, онда ћете дати оставку.{S} Другог излаза нема.</p> <p>Затим  
 сами... чекате учитеља?...{S} Тхе, шта ћете... мора се!...{S} А ја баш то гледам оногај... сва 
у и прекиде га:</p> <p>— Молим вас, шта ћете ви овде, ко сте ви?...{S} Зашто се плећете у оно ш 
наш ли ти шта је љубав!...</p> <p>— Шта ћете? пита га она у чуду.</p> <p>— Да се венчамо, зар н 
.{S} Па да се упознамо...{S} Ко зна кад ћете нам опет доћи.</p> <p>Гојко иђаше као на шибу.{S}  
рштите...{S} У једно време помислих сад ћете скочити, па нарочито бирам неразвијенију децу.{S}  
} Свега, свега што вам душа зажели, све ћете имати.</p> <p>Љубица се већ почела трзати нервозно 
з стола чисту хартију.</p> <p>— Па, ако ћете ми дати за три месеца... да напишем признаницу.</p 
... прекиде је учитељ.{S} Е богме овамо ћете морати много што шта против методике, јер и наша в 
> <p>— Да, сад почињем.</p> <p>— Колегу ћете имати доброг, за то вам јамчим.{S} Ми смо га у шко 
рпећу докле год хоћеш, само нек знам да ћеш некад бити мој...{S} О, мили!...</p> <p>И она га оп 
во... имамо млада сира, лука, јаја, шта ћеш више.{S} Нек остане која крајцара за брата.</p> <p> 
то упита.</p> <p>— Ето ти, брате... шта ћеш више!...{S} Речено је све.{S} Ако они горе имају на 
p>— Ја тебе лепо зовем у Америку... шта ћеш боље?...{S} Да побегнемо од овога света, који нам н 
ти учитељима.</p> <p>— Прети ја.{S} Шта ћеш му — сила је велика.{S} Он ти је прави газда у срез 
ек, добричина, рече она у себи, али шта ћеш му кад је овакав, јадник.{S} Но ништа, бар ћу са те 
атију од првога погледа.</p> <p>— А кад ћеш ти једном да... у наше друштво? запита га Гојко, см 
се весело, па је запита!</p> <p>— Докле ћеш ти, море, да ме вараш тако?{S} Знаш ли ти шта је љу 
ђе овај случај као наручен.</p> <p>— Ти ћеш се напослетку сав распасти, иструнућеш у овом смрад 
о од овога дволичног народа...{S} Па ти ћеш ми живети тамо као у рају... ништа не ради, само се 
аним далеко у страну гранама, под којим ћеш наћи довољно хладовине и одмора...</p> <p>Путом, шт 
} Алал ти вера!...{S} Још да видим како ћеш се показати на ручку.</p> <p>— Знаш да морам бити у 
овито, прекорно.</p> <p>— Тако... скоро ћеш и заборавити да имаш кућу, да те овде неко чека и б 
еног кревета разбацани јастуци, згужван ћилим...{S} А-а-а!...{S} Као да је нарочито гледао како 
раше до саме браде.{S} Шта је то, кмете Ћиро, и ви људи!{S} Прошлог љета пустите ми ово дете да 
ледала... као да сам... како ћу рећи... ћорав или сакат.{S} Море, знам ја: да ја нисам само при 
лети жандарм...{S} Зови ми... хм.. кога ћу... а, зови Вељу учитеља из Брезовца«..{S} И Гојко ра 
} Ако сам сад што нерасположен, знам да ћу се до мрака чему било обрадовати.{S} Ето, видите...  
{S} Шта имам да се ту...{S} Али знам да ћу задрхтати кад их угледам.{S} Само да не буде она ту, 
.{S} И чим ступих на испит, знао сам да ћу пропасти, јер није било страдања, нисам <pb n="146"  
.. није се ни руковао са мном... као да ћу га својом руком окужити!...{S} Кад ко овако јавно пр 
, само да ти будеш задовољна.{S} И онда ћу и ја бити срећан, те како срећан!...{S} О, да знаш к 
це од ње, и смејући се рече: »Ништа, ја ћу њему поклонити деветорицу, па онда да имамо обоје по 
b n="173" /> тебе пријатно...{S} Ха, ја ћу тебе да окитим!...{S} Ово није ништа што имаш... сит 
ади, само седи...{S} А ја ћу радити, ја ћу се мучити, само да ти будеш задовољна.{S} И онда ћу  
м, а до сад сам био.</p> <p>— Добро, ја ћу те уписати...{S} Ха, чекај, рече он, па отвори врата 
маш... ситнице...{S} А ја ћу теби... ја ћу теби...{S} Јеси читала <title>Монте-Христо</title>?. 
p> <p>— Како хоћете... нека буде!{S} Ја ћу вас слушати.</p> <p>— Да будеш моја!...{S} Хоћеш?... 
 прве године оплакао; ха-ха-ха...{S} Ја ћу ти данас то уредити...{S} До подне ће сви знати.{S}  
венце. — Гледаћемо да добијете...{S} Ја ћу вам бити на услузи свакад, кад ви зажелите.</p> <pb  
 и онда нам неће ништа требати...{S} Ја ћу тебе као мало детенце... све ћу те овако на рукама,  
зао сам ти већ, копаћемо злато...{S} Ја ћу одмах закупити рудник, па као Монте-Христо!...{S} Са 
да се не мучите са овим лудацима.{S} Ја ћу то са њима за час наредити.</p> <p>Љубица израчуна и 
ик са гомилом наслаганих банкнота. — Ја ћу с кметовима то сад регулисати.</p> <p>Љубица стаде р 
срећа... неће проћи ни две недеље, а ја ћу бити отпуштен.{S} Па куд ћу после и шта ћу?...</p> < 
з тога мора бити.{S} Нека он живи, а ја ћу да идем својим путем, куд ме срце вуче..{S} Тамо је  
арали смо ми.{S} Него ти сад лези, а ја ћу да понесем твој белег и један динар, па да видиш, ка 
и се љушкај и буди задовољна...{S} А ја ћу, душице, све да трчим, тамо-амо... да скупљам где го 
је ништа што имаш... ситнице...{S} А ја ћу теби... ја ћу теби...{S} Јеси читала <title>Монте-Хр 
... ништа не ради, само седи...{S} А ја ћу радити, ја ћу се мучити, само да ти будеш задовољна. 
ћи у таван.</p> <p>— За сутра?{S} Па ја ћу доћи кроз један сат.{S} Добро најпосле...</p> <p>И ч 
 много пећина, копа се злато...{S} И ја ћу копати злато и све теби, све ради тебе...{S} Хоћеш?{ 
 узбуђују.</p> <p>— Онда тако... .{S}Ја ћу ове уписати код мене, а ви како хоћете са њима, рече 
е где, док ја њега изведем.{S} До мрака ћу се вратити.</p> <p>— Имаш ли нож?</p> <p>— Не бригај 
молим вас, немојте...{S} Близу је, сама ћу одговори она одлучно, па се поздрави са њим и окрете 
оро ћемо имати збор за избор управе, па ћу тада...{S} Збиља, јеси ли се ти уписао у Учитељско У 
 децу кући; часовник вам добро ради, па ћу ја доћи... а?...{S} Она климну главом и опет се неод 
 Ја сад морам да вам се сам натурам, па ћу лепо код једнога четвртком а код другога недељом.{S} 
га...{S} Само да те нико не види.{S} Па ћу бити твоја!...{S} Твоја, разумеш ли?{S} Хоћеш?...</p 
ма?...{S} Видиш, како ја знам!{S} Сутра ћу у Београд, и то ће бити свршено...{S} Само ти реци д 
ло к њој и прошапта јој:</p> <p>— Сутра ћу вам донети брилијантску грану...{S} Сва гори као ват 
све ћу поправити...{S} Сутра, ето сутра ћу тражити премештај за нас двоје...{S} Али да знаш сам 
азнији тон.</p> <p>— Ама, молим те, шта ћу да радим са молитвом: никако деца не могу да изговор 
.. и опет си ћутао!</p> <p>— Тхе... шта ћу?{S} Знам да ме не познајете, одговори Гојко гледајућ 
у да не мислим!{S} Како могу!...{S} Шта ћу да радим?...</p> <p>Ноћ се полагано навлачи, а оне ј 
} Али ти си гледала на лепоту...{S} Шта ћу ти ја!...</p> <p>— О, тешко мени!...{S} Јесте, јесте 
 све она проклета моја суровост.{S} Шта ћу, не могу друкчије.« И она склони своју дечицу за шко 
 данас јој пружаш руку!...</p> <p>— Шта ћу?!...{S} Да терам даље, мени је горе...</p> <p>— Море 
у што се примио часништва.</p> <p>— Шта ћу, знате!...{S} Срамота је да наш човек и друг лута по 
јаше на све четири стране.</p> <p>— Шта ћу, старост је, братићу!...{S} Не може се више као нека 
бити отпуштен.{S} Па куд ћу после и шта ћу?...</p> <p>— Отпуштен... хе, мој цикале, не иде то т 
има, него лези тако...{S} А ја знам шта ћу сад...{S} Опчинила је она тебе, каже цео свет, а баб 
а ти си слаб, братићу!...{S} Чекај, сад ћу ја тебе намирити. </p> <p>И Стојан га узе за раме, к 
и се у хлад под трешњу, па чекај... сад ћу ја.</p> <p>Она одјури преко дворишта, заклањајући се 
 радознало.</p> <p>— Дошао је акт.. сад ћу да му саопштим, рече он тихим гласом, готово шапатом 
ебе толико... све ти чиним... и тек сад ћу да ти чиним...{S} Хоћеш сутра да ти донесем златан ч 
засели, заплаши га и збуни.</p> <p>»Сад ћу да се сплетем... чим погледам у те људе...{S} Да ли  
едеље, а ја ћу бити отпуштен.{S} Па куд ћу после и шта ћу?...</p> <p>— Отпуштен... хе, мој цика 
тељу, имам сад на глави, па не знам куд ћу пре.{S} Даћу све рачуне новом кмету, па ти гледај по 
ђе време да се опет страда!...{S} А ове ћу јесени тешко страдати, то знам... јер сам летос благ 
, све ја то могу поправити... јест, све ћу поправити...{S} Сутра, ето сутра ћу тражити премешта 
.{S} Ја ћу тебе као мало детенце... све ћу те овако на рукама, ето баш овако... а ти ми се љушк 
итељско Удружење?</p> <p>— Не знам коме ћу овде да се обратим, а до сад сам био.</p> <p>— Добро 
— Јест... болест ме смела.{S} До године ћу имати право да се јавим на практични испит.</p> <p>— 
S} Баш ћу за инат да га једим, још више ћу да се смејем са писарем, нек пуца од једа«.</p> <p>Г 
тако мога господина...{S} Чек-чек, наћи ћу те ја.{S} Хе мој братићу, ако чича Стојан не види до 
е необичне муње. — Кроз пола часа изићи ћу на одмор.</p> <p>— Баш би боље било да изиђеш, наста 
е блед, дркћући као прут.</p> <p>— Доћи ћу сам...{S} Кажи... господину.</p> <p>— Нема ту сам, н 
ја одем, рече писар смејући се.{S} Него ћу сад вас, господине учитељу, нешто да молим.{S} Пошљи 
ако ме је гледала... као да сам... како ћу рећи... ћорав или сакат.{S} Море, знам ја: да ја нис 
{S} У цркву... венчање...</p> <p>— Како ћу? немам венчане хаљине.</p> <p>— Којешта!{S} Још те н 
тога!...{S} Ми страдамо, овај... и како ћу рећи, оногај... као два мученика.{S} Јутрос нас газе 
Али ми је најгоре за мапу: не знам како ћу без ње.</p> <p>— Цртајте на табли.</p> <p>— То већ и 
title>Монте-Христо</title>?...{S} Онако ћу ја тебе, све исто онако...{S} Па баш ако хоћеш и она 
демо... хајдемо у нашу школу...{S} Тамо ћу све казати...</p> <p>Она пође за њим без устезања, н 
езултат овога разговора.</p> <p>— И што ћу ви рећи, брате, јесу и ови удовци ђаволи, кад се оже 
а је то безбожно, да не ваља... али што ћу кад само срце игра у мени, сама ми се душа весели... 
кад је овакав, јадник.{S} Но ништа, бар ћу са те стране бити мирна, јер и њих има свакојаких.«< 
пусти децу и оде журно у Брезовац. »Бар ћу добро навићи на овај пут«, помисли он, идући кроз по 
... хоћеш...{S} Бога ми, што?...{S} Сву ћу те окитити златом и брилијантима, среће ми!{S} Хоћеш 
ици, — само да ви нисте онаки...{S} Сву ћу вас обасути брилијантима...{S} Свега, свега што вам  
 одједном.{S} Хоћу да вам испричам, баш ћу вама да испричам, а никад живом човеку нисам то пове 
ао да има какво право нада мном.{S} Баш ћу за инат да га једим, још више ћу да се смејем са пис 
{S} Што и ја не бих могла овако.{S} Баш ћу да огледам... не, не да огледам, него да и ја окрене 
ма, кратким и суморним гласом, јавља се ћук.{S} А из села се носи, све лакше и лакше, нејасно,  
о некад боловао, па ништа... прође, к’о ћуреће бобице.{S} Сад се смејем кад се тога сетим.{S} Н 
Да скувам кафу, настави она да се не би ћутало.</p> <p>Гојко се изненади, управо уплаши се.{S}  
обема рукама за главу, па после краћега ћутања настави: </p> <p>— Ја тебе лепо зовем у Америку. 
о: да ли због ове самоће и непрекиднога ћутања, или је ту нешто друго, што она и од саме себе к 
ко је дивно! узвикну Љубица после дужег ћутања и посматрања. — Овде треба често да излазимо са  
<p>— Хоћете шљива? рече она после дугог ћутања и гледања, па му пружи из руке неколико комада.< 
ако то можеш... допуни он после кратког ћутања.</p> <pb n="70" /> <p>— А шта велиш за ово вечер 
 куће пламен, велики, светао, топал.{S} Ћутање...{S} Неко се помаче, устаде, он обрте главу.{S} 
кретати око себе.{S} Председник прекиде ћутање:</p> <p>— Па ето, господине, ми почели да се пог 
а иза уха, а то је већ значило да ће се ћутање прекинути.</p> <p>— Ехе, ја... дођосте и ви.{S}  
 њему што рећи, да је незгодно ово дуго ћутање, па се обрте сапутници:</p> <p>— Видите тамо дал 
.{S} Сви опет поседаше и настаде кратко ћутање.{S} Сви гледаху учитеља, а он, да би ма шта ради 
к донесе штогод за јело?...</p> <p>Опет ћутање...{S} Пандур махну главом, осврте се око себе и  
, настави он, познао одмах... и опет си ћутао!</p> <p>— Тхе... шта ћу?{S} Знам да ме не познаје 
азленог детињства...{S} Ћутати, ћутати, ћутати... а топлина од мајчиних груди бије на тебе, зан 
га и безазленог детињства...{S} Ћутати, ћутати, ћутати... а топлина од мајчиних груди бије на т 
кривачем уз то мило сухо тело и ћутати, ћутати дуго, вечно... ћутати и сећати се срећнога и без 
хо тело и ћутати, ћутати дуго, вечно... ћутати и сећати се срећнога и безазленог детињства...{S 
е срећнога и безазленог детињства...{S} Ћутати, ћутати, ћутати... а топлина од мајчиних груди б 
ицу, али пошто не имађаше гласа, мораде ћутати.</p> <p>Љубица је пазила на децу и крстила се по 
оплим покривачем уз то мило сухо тело и ћутати, ћутати дуго, вечно... ћутати и сећати се срећно 
а да ради он?{S} Ништа, као и до сад... ћутаће и гледаће свој посао.{S} А оно синоћ?...{S} Ех,  
« као да се питаху њихова лица, али они ћутаху док им се путник не приближи.{S} Њему заклецаше  
кву.{S} Стоје оне тако у једном крају и ћуте.{S} Мати се крсти, а она гледа у пламичак кандила, 
о некад у страну, почешу затиљак и опет ћуте и слушају.{S} А ћата се распричао у велико:.</p> < 
 тебе много љутит.</p> <p>Гојко устаде, ћутећи, прође поред кмета и оде у школу.{S} Беше јака п 
p>Љубица уздахну, обори главу, па стаде ћутећи корачати поред њега, а Гојко иђаше весео, задово 
к вратима и отвори их. </p> <p>Веља уђе ћутећи, осврте се по соби и духну носем.</p> <p>— Пхи,  
на са њим, то јој је право...{S} Устане ћутећи, гледајући полусвесно око себе, иде у школу и ра 
и се некако при руковању запетља, па се ћутећи врати на своје место.{S} Учитељ се рукова са одб 
 извршити.{S} А оно гле!...{S} Обоје се ћутећи погледаше, па одоше у своје учионице и почеше ра 
ице; одједном се ту нађе и Стојан, који ћутећи намести столице у хлад па се измаче, гледајући п 
е. </p> <p>Љубица и Гојко продужише пут ћутећи.{S} Беше им незгодно настављати досадашњи разгов 
 да се погледају, а знају да се не могу ћутећи мимоићи.{S} Гојко осећа како га издаје присебнос 
обоје беху суморни, забринути.{S} Иђаху ћутећи, али обоје управили очи у неодређену даљину, па  
иш?</p> <p>— Хм... шта мислим?{S} Седи, ћути и гледај своја посла, то ти је за сад, а после...  
пролазници, и тако редом, час за часом, ћути и гледај, гледај, гледај... а у глави се само мути 
мти добро, да ниси ни прстом мрднуо.{S} Ћути и чини се невешт свему.</p> <p>— Добро, то већ хоћ 
ери, не требају ми ни дроњци«.</p> <p>— Ћути, добро је.{S} И онако ништа ниси имала, веселнице. 
ово животно питање...{S} А око њега све ћути, зелени се и живи снажном младошћу...{S} Врхови др 
ости, тек нек се што год каже, да се не ћути, а одборници му понајлак помагаху.{S} Најзад се км 
 разбије о моју главу!...</p> <p>— Море ћути, то је добро ако још може да се разбије...</p> <p> 
ш, или само тако да је гледа... гледа и ћути?...{S} Да се не уплаши!</p> <p>— Душице, не бој се 
и Гојку на питање, па се опет уозбиљи и ћути упорно.{S} Гојко не може да дође себи од чуда. »Шт 
Учитељ опази да му другарица непрестано ћути, па стаде мислити како би јој проговорио коју реч. 
ица живо, па видевши да Влајко нарочито ћути, настави: и ви то поуздано не можете заборавити ни 
ешчасте породице, другове...{S} А ми да ћутимо као рибе, да се не смемо мрднути, узвикну он са  
но да га види у пуном сјају господства, у положају од кога и сам по мало зависи. </p> <pb n="41 
ао несташно.{S} Сва деца из тога круга, у који је она гледала, стадоше бојажљиво погледати час  
а...{S} Зар да се не сећа онога гнезда, у облику једне мале, накривљене, непокривене сиротињске 
во кратко време, да већ беше малаксала, у њој и не беше више снаге за даљу борбу, за отпор.{S}  
м онако, као што сам још јесенас могла, у овој истој постељи...{S} На што ми сад такви снови, к 
ва црна, али су је деца, мокрим крпама, у току дуго година, тако изрибала, да се црнило виђаше  
 то некако проткано нејасним осећајима, у којима се ни она сама не може разабрати...</p> <p>Поч 
очиту слабост стаде осећати у коленима, у ногама, које дрктаху необично.{S} Он се једва докотур 
ту.{S} И она је добивала од њега писма, у којима моли за помоћ, јер нема шта јести, али је опет 
е лежаше ситна, истуцана, лака прашина, у коју упадаху ноге до чланака.{S} Около дрвеће бели се 
b n="14" /> <p>— Видећете, настави она, у школи немају ништа: у првом разреду ни табле, ни рачу 
акну брже и упаде изненада, без куцања, у Гојкову школу.{S} Гојко довршиваше предавање, па виде 
м учитељском животу, обузе нека плашња, у душу се увуче нека суморност, и она задрхта.</p> <p>» 
а је тако.{S} Кад они ступише на врата, у школи настаде тајац...{S} Све се очи обртоше к њима.. 
збиљно, важно...{S} Само неколико пута, у почетку њихове везе, помилова је и беше нежан према њ 
p> <p>И сад настаде дуг, речит монолог, у коме се излише најодсуднија уверавања о поштовању, о  
нца, па се окрете к вратима друге собе, у којој је, у последње време, сам спавао.</p> <p>— Хо,  
сао, приђе јој и одведе је на дно собе, у последњи ред клупа. </p> <p>— Тамо је, чини ми се, Ве 
n="60" /> <p>Љубица се намршти кад уђе, у мало не запуши нос руком.{S} Гојко то опази, па се об 
крете к вратима друге собе, у којој је, у последње време, сам спавао.</p> <p>— Хо, људи!... реч 
пробојна измаглица, а тамо још даље се, у густој магли, гордо и величанствено дижу моћне огромн 
како чудно и тужно.</p> <p>— Разуме се, у моју уписницу.</p> <p>— Ево вам списка, па узмите озг 
ица не скида очију са госта, а и он се, у разговору, почешће осврће на њу.{S} То је човек Гојко 
лико слушао и понешто читао, али то се, у њихову положају, није могло ни очекивати.{S} Међу њим 
и му...</p> <p>— Не мешај се ти, брате, у туђ посао, док нисам и тебе... оногај...</p> <p>— Мар 
 па се још више заплете. — Знаш, брате, у једној смо згради, па ми је баш тешка ова свађа...</p 
аке, па се завуче у своје прљаво сопче, у коме беше сена и ђубрета довољно.{S} Он и Стојан слаг 
е се Влајко и Љубица.{S} У истој цркви, у којој се пре девет месеца венчала са Гојком, пред ист 
ико Љубица и писар постајаху интимнији, у толико се Гојко све више стаде повлачити, док се сасв 
ца. — Ваљда сте бар као дете проживели, у родитељској кући, са децом?...</p> <p>— Јест, само са 
бро не озноји...{S} Него изволите мени, у наш дом...</p> <p>Љубица и Гојко изјавише жељу да слу 
школовања.{S} А он је, морамо признати, у дубини душе сматрао гимназију као нешто веома велико, 
бично пред вече: и на реци, и у шумици, у потесу по необраној кукурузовини, сви се смеју, праве 
гла сам овоме несрећнику, а он, јадник, у грозници и бунилу, дојурио за мном, стао пред прозор  
 га једна мисао вазда жигне, као ножем, у срце и наведе му неку зебњу и страх на душу; али он о 
а око на многе стране, а има се на чем, у пространом Београду, зауставити и забавити.{S} Ту се  
се наћи сам, са својим верним Стојаном, у оној чистој собици, па живети тако безбрижно цело лет 
њу, која јој обузела душу.{S} Одједном, у сред рада, учини јој се да чује са дворишта необично  
зиђеш, настави чича веома тихим гласом, у коме се чујаше молба.{S} Не знаш ти, братићу, ове...< 
S} Довела је мати, са млађом сестрицом, у цркву.{S} Стоје оне тако у једном крају и ћуте.{S} Ма 
{S} Он беше сав, са целом својом душом, у другом, лепшем свету, у сјајнијем положају, који потп 
ту.</p> <p>Гојко отрча, онако необучен, у школу, разбуди Стојана и посла га за коња.{S} Како ли 
/p> <p>Скоро је подне; сунце бије озго, у теме.</p> <p>Кад стиже пред вратнице, опази Богосава, 
ни лепи снови, могла сам савити гнездо, у коме бих душу одморила и познала праву срећу.{S} А ов 
борави... дај да бежимо, далеко далеко, у бео свет... у Америку, хоћеш?...{S} Кажи само...{S} Д 
ија...{S} Тамо даље оно округло стакло, у њему игра, искри се чисто бело вино...{S} По соби нер 
замисли се, а врата се отворише лагано, у школу уђе средовечан човек, обријана лица, с великим, 
редствима освете.{S} Све беше испитано, у мислима проверено, и све се показа непоуздано, ништав 
} Па одједном као да сазнаде шта је то, у очима јој засја дивља, неописана радост, она неким не 
енкапићу, да бешчастиш ово свето место, у које ниси достојан ни да уђеш! узвикнем му ја, а Љуби 
>— Захваљујем, морам на посао.{S} Децо, у школу! скомандова он, па се опет згрчи и, онако намрш 
 дворишту израсло трње и коров; плетар, у који је затварана једина коза шута, јамачно је однесе 
тно, а и она избегаваше сваки разговор, у ком би се морало поменути име писарево.</p> <p>— А но 
типати за очи, стаде се увлачити у нос, у уши, стаде падати за врат, на главу, по лицу, свуда.. 
оба у којој заспа, него она у Београду, у железничкој улици.{S} Она се диже са кревета, устаде  
еже и пење се на више, ноге му клецају, у глави читав хаос...{S} Он откачи свој кратак зимски к 
не, муњевите јурнуше јој по целом телу, у темену опет стаде ударати необично, она не разумеваше 
ашније од гујина уједа.{S} Беше у њему, у томе кратком, немом, отвореном погледу читав бездан п 
м својом душом, у другом, лепшем свету, у сјајнијем положају, који потпуно одговараше његовим н 
 сто за ручавање.</p> <p>— Хе, младићу, у мало ти нисам преврнула тањир, узвикну она весело, на 
.{S} Она једва иђаше, ноге јој клецаху, у глави се све више мути, а на срцу <pb n="198" /> стој 
...</p> <p>— Стојане!...{S} Стојане!... у помоћ, потрчи!.. врисну Љубица из свега гласа, излете 
еда.</p> <p>— А кад ћеш ти једном да... у наше друштво? запита га Гојко, смешећи се.</p> <pb n= 
 заједно...{S} Ви после одосте некуд... у полицију.</p> <p>— Ха, па што се не кажеш, брате!...{ 
веронауку, познавање природе, певање... у мају, за то време деца заборављају теже ствари.</p> < 
крећу...</p> <p>...{S}Седе неки људи... у магли... играју му котурови пред очима... зелени сто. 
p>— Нас двојица ћемо сад да путујемо... у смедеревску Јасеницу.{S} Па ја да га зовем...</p> <p> 
да бежимо, далеко далеко, у бео свет... у Америку, хоћеш?...{S} Кажи само...{S} Да се сакријемо 
ете, настави она, у школи немају ништа: у првом разреду ни табле, ни рачунаљке, ни стола, прост 
ећила својим доласком...{S} А оно, гле: у мало је не одјурише. »Нисмо те, веле, ни звали«...</p 
оше обоје, мало изненађени а и збуњени: у селу су посете врло ретке, па зато оне вазда изазивај 
треним очима и говорећи брзо, узбуђено: у другој гимназији разболи ми се газда.{S} Знао сам, ак 
..{S} Нико не воли да му се други меша; у таке послове...{S} Нисам рад да ја будем крив... </p> 
кидном, заморном раду тражила је утехе; у послу је угушивала онај стални страх од некакве несре 
авој, прљавој и сувој руци фамулусовој; у другој држаше међу прстима парче шећера, и то све с в 
, него ће морати становати <pb n="8" /> у једном собичку, што је подигнут у дворишту школском.. 
 глас. -</p> <p>— Аха... тако ли је!{S} У ово доба...{S} Молићемо за мецко изјасњења.{S} Рибице 
 благодејање.{S} Шта велите сад?!...{S} У другој години затекоше нас професори у кафани за карт 
 црним, изненадним злом, убијена!...{S} У школу долази плачна; кад пусти децу кући, она остане  
{S} Гурну врата... гле, отворена!...{S} У кујни нешто клопара... она се уплаши, застаде...{S} Ч 
 али ко зна шта може из ње изићи!...{S} У неко доба он леже на други кревет и заспа.</p> <p>Изј 
а клупе.{S} Ух, мрачно, незгодно!...{S} У такој соби не мили ми се никакав рад.</p> <p>— Ваша ј 
е љубави.</p> <p>— Зар још питаш?...{S} У цркву... венчање...</p> <p>— Како ћу? немам венчане х 
рњи од ђавола, страшнији од пакла...{S} У њој се породи страшна, нечувена мржња према овом јадн 
удари гласом на речи из гимназије...{S} У његовој кондујити стајаше да је свршио основну школу; 
 <p>— Видим ја како се ви мрштите...{S} У једно време помислих сад ћете скочити, па нарочито би 
о, са испита, носећи књигу у руци...{S} У четвртом разреду, кад га већ сврших, умре ми брат, па 
 тврдо верујем!...{S} Пазите само...{S} У основној шкопи, пред испит, само сам сањао о књизи... 
на чело.</p> <p>— Хм.. тако нешто...{S} У опште, сваки је потрес за њега право убиство.</p> <p> 
елико зло, моја господо, рече попа..{S} У место да су они сложни, па да се удруженим силама бра 
ница!... рече лекар, прегледавши га.{S} У осталом, за сад само то...</p> <p>— А после?...</p> < 
сна све више дркће у његовим рукама.{S} У глави нема да се јави ниједна мисао: као да је прогут 
гледа израђене задатке на таблицама.{S} У томе му помогоше и гости.{S} После зажелеше да он држ 
 години, венчаше се Влајко и Љубица.{S} У истој цркви, у којој се пре девет месеца венчала са Г 
у школи и поче да уписује нове ђаке.{S} У ходнику и дворишту пуно људи и жена и свако држи за р 
неки беху поумили и да изиђу напоље.{S} У прво време и Љубица стаде зачуђена и посматраше како  
ође зло, једва се спасе слабе оцене.{S} У осталом <pb n="190" /> сад јој и не беше до испита.{S 
чекује, постале су јој чак пријатне.{S} У овој сеоској самоћи човек се радује кад добије прилик 
S} Срећом, данас се ништа не догоди.{S} У вече се договори <pb n="122" /> са Стојаном да сутра  
обије прилику да с ким измења мисли.{S} У последње време писар поче доносити по неку лепу понуд 
школи, чупајући себи косе и плачући.{S} У души јој беше и бола и срџбе и стида и гнушања страшн 
а се сва предала школи, својој деци.{S} У непрекидном, заморном раду тражила је утехе; у послу  
о и живо; и Гојку се засветлеше очи.{S} У раду проведоше још цео час.</p> <pb n="50" /> <p>Веља 
друг...{S} Онако је некако... чудан.{S} У свему је оштар и одсечан.{S} У школи, кад год је што  
S} Сваки је новчани издатак записан.{S} У осталом, чекајте да запитам господина Перу, он је ту  
удан.{S} У свему је оштар и одсечан.{S} У школи, кад год је што требало <pb n="163" /> протесто 
Ха-ха-ха... насмеја се Гојко гласно.{S} У Орловици, а и по осталим селима, још немају ни појма  
 светињи школе.</p> <p>Љубица плану.{S} У таквој несрећи и страдању нађе се још снаге за терање 
идећи се, сазнавајући своју кривицу.{S} У овакву стању било је тешко говорити ма о чем, с тога  
рети бесној сили?{S} А он!...{S} Ух!..« У Гојку закипи и загрми читав пакао гнева; кроз цело му 
аже бар једну реч, да захвали.</p> <p>— У десет часова тачно пустите децу кући; часовник вам до 
ри му, гледећи га право у очи:</p> <p>— У Ђокићевој њиви!...</p> <p>Он се осетно трже и одједно 
 <pb n="101" /> После се већ навикла, а у вишим разредима беше веома занимљивих ствари...{S} До 
 учесташе походе, скоро свакога дана, а у Љубичину столу гомилаху се оне црне кутије с накитима 
 силна; она лако преноси све незгоде, а у старости је најмилије сећање на ове дане борбе, кад с 
дисати и навуче му се жалост на срце, а у душу уђе тешко нерасположење.{S} Ни сам не зна, да ли 
могне саставити списак, како он рече, а у самој ствари: да мало напари очи на лепој учитељици.  
ућући једно другому о љубави и срећи, а у то време дојурише сокаком једна кола и зауставише се  
дједном, као електрисана, рашири очи, а у њима засветли најпре чуђење и страх...{S} Као да се п 
XXIII.</head> <p>Прође цео месец јул, а у новом учитељском гнезду не поврати се пређашња слога  
о се вије и таласа велико дечје коло, а у средини стоји Гојко сасвим друкчији, достојанственији 
ма, гледа некуд у даљину кроз прозор, а у осталом можда никуд и не гледа...{S} Занела се тако,  
гме, да је отвори.{S} Руке му врдају, а у прсту нема ни толико снаге.{S} Љубица дигла главу, па 
сом, ћути и гледај, гледај, гледај... а у глави се само мути и комеша...</p> <p>Одједном је оба 
 по једну у извор и тамо пропадну.{S} А у ону највећу учитељка купи павлаку од козе.{S} -Јок, т 
} Остаде седећи, узимајући мрвице хлеба у уста, само да се види да она још руча.{S} А на душу п 
то тако слатко и весело!...{S} Па сеоба у своју кућу, па полазак у школу...{S} Колико се само т 
тли цела соба, апи то сад није она соба у којој заспа, него она у Београду, у железничкој улици 
> <p>Почетком јуна настаде велика журба у школи: одређен је ревизор, знали су га обоје, и Гојко 
ји од њихове монотоне песме, која улева у душу неку сањиву зебњу.{S} Тамо, на врбама, кратким и 
е, не види га, него се чуди шта то бива у њој.{S} Стеже... све више стеже!...{S} Ах, па она ће  
сметају младости да <pb n="35" /> плива у срећи и сновима, да се весели животом и сунцем...{S}  
 и зградама, цеди се са лишћа и кровова у ситним капљицама и навлачи на људе онај тешки сумор и 
 проведеш са њим слатко неколико часова у шали и смеху, па још ако си се раније са женом што сп 
остојанство заљубљенога јуноше, баца га у тамницу, мучи га, па кад се уверила да његово срце ку 
азиђоше кметови и сељани, преместише га у судницу.{S} Тамо, са општинским пандуром седе он уз т 
икову кркљању, разлеже се споља, али га у соби нико не чу, а напољу пирну поветарац и однесе га 
име да те частимо? рече Гојко нудећи га у исто време столицом, коју је Стојан изнео. — Ја сам т 
 доброг, за то вам јамчим.{S} Ми смо га у школи звали младом, јер се све неког белаја стиди...{ 
шних, разрогачених очију...{S} Нешто га у грудима дави, стеже и пење се на више, ноге му клецај 
.. ево, тек што није...{S} Прво ће њега у леђа, па у мене...{S} Ено га, јест, револвер...{S} Ма 
ну, гледају да побегну једно од другога у школу, где су проводили целе дане, налазећи у раду ол 
ажљиво, као да се бојао пореметити кога у раду, али кад опази да је Љубица сама, остави врата и 
и се онога... рече он смешећи се, онога у дугачким кошуљама...{S} Трпковића, што удари директор 
еду и добро, али не мисли о том; зна да у џепу има доста банкнота, да ће тај новац обрадовати и 
, бистра и паметна жена, одмах опази да у говору Љубичину има нешто нејасно, да јој она не казу 
ним захтевом: да се њему одреди накнада у десет, а учитељици двадесет динара месечно.</p> <p>На 
ј то стегло, притисло мозак, и она пада у све веће бунило.{S} Само осећа неку пријатну топлину, 
и онолико пута колико имате часова рада у школи.</p> <p>— Мора, братићу!... настави Стојан са к 
тељице иду са децом у цркву, па је тада у себи помишљала, да ће и она дочекати тај срећни дан,  
е у себи: како то одједанпут улети беда у њену школу, да јој помути задовољство?{S} И шта је то 
да мрдне ма чиме..{S} Само гледа, гледа у ову погнуту фигуру, која се у сутону нејасно оцртава, 
у и ћуте.{S} Мати се крсти, а она гледа у пламичак кандила, што трепери пред распећем на врху и 
олико проста и неотесана, да и не гледа у њему каквог конкурента пред Љубицом, али тек му је кр 
а како стоји с мотиком уз врата и гледа у кујну...{S} Што ће му мотика?...{S} Ах, јест... морај 
о у ланцима...{S} Тако и болесник гледа у сну себе здрава и весела... трчи, јури некога или под 
вазда били умесни?...{S} Она се загледа у даљину и стаде у мислима претурати дан за даном, све  
 страдала много.{S} Одједном се загледа у Гојка дуго, дуго... па јој дође да врисне од бола.{S} 
приближи још више и одједном се загледа у оно мртво лице...{S} Прођоше јој трнци кроз цело тело 
а се веома ретко виђа.{S} Он се загледа у њу...{S} Како то да је не познаје, ако је из овога се 
а слаб и иначе.</p> <p>Лекар се загледа у црте Гојкова лица и опазивши неке оштре неправилности 
ма.</p> <p>Писар се промешкољи, погледа у Љубицу, па са њом полако изиђе из школе.{S} Гојко не  
мо трчи с прозора на прозор.{S} Погледа у учионицу, Љубица се тресе од плача, леђа грчевито одс 
Изврсно!...{S} Она спусти очи и погледа у своје лице...{S} Као да је боловала читаву недељу, та 
е знам одговори Гојко и збуњено погледа у земљу, мрштећи се.</p> <p>— Свратите мало к мени, ако 
..{S} И кад какав свенуо старац погледа у ове чудне очи, развуче му се брк у страну и он зачуђе 
сила је велика.{S} Он ти је прави газда у срезу, капетана не верма ни оволико...{S} А зао је, б 
да нећеш гледати равнодушно толика чуда у школи и звати се управитељ.{S} Нису те хтели чути...  
ас откупио, то је моја плата за вас, ја у то тврдо верујем.</p> <p>— Не верујте!...{S} Ви сте с 
оће и све друго што има доста муштерија у вароши а не захтева велики капитал.{S} Тако се с муко 
, и ниједна сенка захвалности да засија у њему, ни туге за растанком... ништа, ништа друго, сам 
, два...{S} Трећи дан долазе три човека у срез, јављају се капетану.{S} Комисија!{S} Дајте овам 
е да се сутра изврши упис нових ученика у први разред, па се одборници разиђоше.{S} Баш тада уђ 
 Чобанчад, видевши <pb n="2" /> путника у варошком оделу, пођоше к њему, али пришавши близу, ст 
пио сам часовник, какав ниједна девојка у Београду није понела...{S} Да дођем сутра да донесем, 
> <p>У току разговора Веља изазва Гојка у страну.</p> <p>— После овога рада биће заједнички руч 
е како је далеко зашла, и тога тренутка у њој се створи стална, одлука: да се све кида, да се ж 
научила на такав разговор; нисам бивала у друштву.{S} То већ није ништа.{S} Али после шта оно г 
и капитал.{S} Тако се с муком школовала у Београду, па сад дошла овде, да не буде оцу на терету 
није било, кад би и учитељица становала у школи. »Овако... незгодно: сами обоје!« После стаде д 
леђима јелечићи.{S} Љубица се загледала у децу, па се тако и замислила... стоји лепо обучена, с 
ва дебата о говору, јер је тема стајала у вези са најбитнијим питањима из школскога рада.{S} Ве 
о зажмурила, занела се, опила... и пала у пропаст.{S} После је наступила одвратност према свему 
ли...{S} Све, што је тако дуго стварала у сновима, чиме је најрадије душу младу напајала, почињ 
 заиграју.{S} И она се, ваљада, пренела у прошлост, или се предала каквом новом осећају, па сну 
алним мислима, којима се највише бавила у школи.{S} Срце јој беше препуно милине и неке јаке мл 
џаклију заузела је Љубица и већ уредила у њој свој скромни намештај: ногаре са новом сеоском по 
азликује два црна ока, која су се упила у њега, па не трепћу... .{S}Јес, то су она два ока, што 
 је, нарочито у последње време, ступила у тако пријатељство и поверљивост, да овај сад стаде пр 
убица готово не дише; сва се претворила у трајну, жудну пажњу.{S} Да јој је да не пропусти ни ј 
а очевих савета: да је ћата велика сила у општини и да треба увек са њим лепо поступати.{S} Она 
 n="127" /> <p>— Сви кажу да је он сила у срезу, да му нико ништа не може...</p> <p>Сад дође ре 
од зла.{S} Не знаш ти каква је ово сила у срезу; и капетан га се боји; тако је то, братићу мој. 
 лепотицом.</p> <p>Љубица се већ бацила у најцрње мисли, једнако очекује неко зло, а не зна отк 
ећ прошло.{S} А ти, јеси ли се намучила у путу?...{S} Камо вас до сад, за Бога!{S} Тебе сам јед 
ле остале незгоде.{S} Та она је одрасла у сиротињи: отац јој у једном оближњем селу шпекулише,  
је тамо чека, па је стезала срце и ишла у своју »тужионицу«..{S} На дну дворишта, где је станов 
сају беше сама Љубица.{S} Случајно ушла у собу да нешто узме, паде јој поглед на Гојка и она се 
 <p>»Хм... удовачка посла!... рече Веља у себи.{S} Јутрос сам га једва натерао да ми дође на ру 
менуше и једно зло: кад је више учитеља у месту, па се међу њима отвори кавга.</p> <pb n="74" / 
ко јако воли... само се смеши и помишља у себи како је то красна ствар бити муж и домаћин...{S} 
трана, а он се само обрће и баца ногама у страну, и ако носи штап у руци.</p> <p>— Хе, оно је б 
у изиђе на вратнице, па нашавши се сама у мрачном сокаку, појури напред, као да је неко гони... 
ек што деца изиђоше и она, оставши сама у соби, замисли се, а врата се отворише лагано, у школу 
руди да види како стоји, али мука: нема у школи огледала!...{S} Отвори га и гледа како ради, па 
г човека и молбе да му се дете не узима у школу, јер то му је најстарији, па је таман стигао за 
 неки тамни и нејасни осећаји и са њима у вези наиђе на њу некаква необична нервоза...{S} Она с 
е кроз простран ходник упути са гостима у свој стан.{S} Дочека их једна слабуњава, ситна плавуш 
арца за раме, гледајући зажареним очима у његово лице, да би отуд још пре одговора прочитао стр 
. знала сам...{S} И снови црни, из дана у дан... па да се полуди од бриге.</p> <pb n="200" /> < 
писали сте списак само за оно мало дана у августу и за септембар.</p> <p>Љубица зину од чуда.{S 
тељици квартирину, пошто она нема стана у школској згради.{S} Чувши то, путник се диже и пожури 
 на окупу.</p> <p>»Учитељица нема стана у школској згради« понављаше он детиње речи, корачајући 
Изиђе из њих једна слабуњава, суха жена у варошком оделу, отвори лагано и опрезно школске вратн 
 учитељ... онда ће ово бити«, вели жена у себи и прилази другим вратима.{S} Не чује се ништа, а 
и.{S} Седи тако, сва блажена и занесена у срећи својој, па претура преко главе последње догађај 
пак свиде и он већ замисли себе обучена у најфиније одело, стаде замишљати неке нарочите манире 
рзао се и он ка жаба на леду, па не зна у кога ће да гледа.{S} Нешто и код њих има, устумарали  
нце по мало греје, али се осећа оштрина у ваздуху.{S} Таман да се лепо путује.</p> </div> <div  
{S} И ако је дан, владаше велика тишина у целом селу; тек по негде залаје беспослен пас, или гр 
убав!...</p> <p>— Шта ћете? пита га она у чуду.</p> <p>— Да се венчамо, зар ниси обећала!</p> < 
исли, па само њом живи, само јој је она у глави...{S} Опет се појави онај грозничави сјај у очи 
он је красан човек, добричина, рече она у себи, али шта ћеш му кад је овакав, јадник.{S} Но ниш 
чува кућу.</p> <p>Једне вечери седи она у дворишту и чека мужа на вечеру, и ако он у последње в 
ћ наже оној страни до врата, па чим она у ходању обрте леђа, он скочи, па на прстима изиђе из с 
д није она соба у којој заспа, него она у Београду, у железничкој улици.{S} Она се диже са крев 
а одсеком на годину.{S} Заведоше решења у протокол, договорише се да се сутра изврши упис нових 
 што није...{S} Прво ће њега у леђа, па у мене...{S} Ено га, јест, револвер...{S} Мати... отац. 
ац ће нам бити сав од драгог камења, па у вече кад ја дођем с рада, обучем се у скупоцено одело 
 Хм... кажем вам... поче он отезати, па у говору баци поглед на сокак и прекиде, занеми.{S} Угл 
рутвицом и другим миришљавим цвећем, па у њој љушка и успављује занесену, љубављу очарану душу. 
p> <p>»Милица... откуд она ту?...{S} Па у мојој кући!...{S} Он је доводи у кућу, весели се са њ 
иге, отклања ону досадну зебњу и ствара у души расположење, срећу...</p> <pb n="90" /> </div> < 
од једног адвоката, потом код секретара у начелству окружном и одједном се обрте као преписивач 
е ваља... али што ћу кад само срце игра у мени, сама ми се душа весели...{S} И свега овога не б 
ду...{S} А шта оно необично светло игра у кукурузу?...{S} Је ли то изгубљена љубав, или је кака 
е важније радове, кад опет нестаде мира у срцима њиховим и настадоше друкчији дани. </p> <p>Гој 
ге, издају... баш сад.{S} Ево га унутра у кући.{S} Звера око себе и види насред куће пламен, ве 
е искочиле, очи се увукле далеко унутра у своје станиште, па гледају <pb n="207" /> отуд страшн 
 све црње и страшније, а она се претура у живом пламену, који јој обузео тело, стеже рукама вре 
е, која га може снаћи, и он већ претура у глави разне комбинације, али му не долази на памет ни 
црвене и најволео би да могаше тог часа у земљу пропасти.{S} Сад му беше најтегобнији тај полож 
абела, лице се већ доста збрчкало, коса у велико почела седети, а она се погрбила, превила се о 
читајући га, и врати се кроз иста врата у благајницу.</p> <p>Писар бројаше паре, а Љубица гледа 
овит... паклени гнев загрме и заклокота у њој, она подиже десну руку, изви је у страну и спрема 
осветом запенуши, издиже се и заклокота у њему; он скочи, измењен, страшан као звер, искривљени 
судбину за његову, па и он развуче уста у широк весео смех.{S} Погледа је и би му веома по вољи 
 Тако је то.</p> <p>Гојко развукао уста у широк сладак смех, а главу окренуо у страну.</p> <p>И 
 у желуцу, али зна да не би могао ништа у уста метнути.</p> <p>После подне, кад се разиђоше кме 
од Аксе, који је обећао дати им синчића у деверство, а сам се примио да буде старојко.{S} Вељи  
о смелости да то учини.{S} Сва је утеха у томе, што он сазнаје, да би имао право, па чак и дужн 
мим.</p> <p>— Ха-ха-ха... окрете Љубица у шалу.{S} Кога ди сте наумили заклати, да се тако брзо 
д је мислила да њега нема важнијег лица у селу.{S} Сад јој је и мајка дошла некако проста, убог 
ам га ја замишљала!« говораше учитељица у себи, враћајући се своме стану.{S} Разочарана је у св 
о весео, а и Љубица изишла до степеница у дочек.{S} Знала је да јој носи какав накит, то јој је 
главе, помућене душе враћа се невољница у своју ћелицу и угушује бол тешким уздасима и врелим с 
а гледа бесмислено како се тресе кутица у писаревим рукама и како се он мучи да је отвори.{S} Д 
Шта му је, по Богу, браћо? пита се чича у себи, касајући за Гојком и дишући тешко.{S} Шта му би 
, како се био залетео за Гојком, истрча у ходник и видевши Љубицу, стаде пред њом, дркћући сав  
ра ни у мојој кући!... па готово истрча у другу собу, закључа се тамо и леже.</p> <p>Љубица је  
ћ не излази.</p> <p>Писар скочи и утрча у школу.{S} Одмах по том стадоше излазити уморна деца,  
трчати по дворишту.</p> <p>Стојан утрча у собу, и она оде за њим.{S} Чичи задркташе вилице и по 
ком пред школу.{S} Ташта му одмах утрча у собу, а он предаде коње Стојану, не питајући га ништа 
се улази у школу, како се седи и понаша у њој, а напољу се <pb n="28" /> разлеже песма: »Паун п 
p> <p>— Не волим то кад ми се жена меша у моје послове, одговори Влајко одсечно.{S} Твој је пос 
 n="199" /> навикне жену, да се не меша у његове »послове.« Жена је зато да слуша и ради, а муж 
 и стаде пред вратницама...{S} Беше сав у јакој ватри, једнако га нешто вуче земљи, не може већ 
ко гони, потегоше брзим корацима натраг у своје село...</p> <p>»Ето, и то сам видела!...{S} Вуч 
ати њихове радове, као да никога другог у школи нема.</p> <p>Писар се промешкољи, погледа у Љуб 
 <p>— Оженио сам се прошле зиме.{S} Кад у пролеће удари некакав шарлах на децу, те распустих шк 
нули главе, па само махну њима по некад у страну, почешу затиљак и опет ћуте и слушају.{S} А ћа 
амо да се згреје.{S} Осећа и глад, глад у желуцу, али зна да не би могао ништа у уста метнути.< 
стаје с непознатим људима, обузе га сад у великој мери.{S} И попа и учитељ згледаше се после ње 
 јела за дан-два.{S} Мајка нек дође сад у недељу; даћу јој пара извесно, можда целу тромесечну  
 па још ако је модра....{S} Како ће сад у школу, како ће изићи пред децу, а нарочито пред људе, 
>Љубица пребрину и други испит, али сад у мало не прође зло, једва се спасе слабе оцене.{S} У о 
послушати.</p> <p>— Знам, казаше ми сад у судници...{S} О, брате, што сте допустили да се тако  
рже... погледа и зачуди се откуд он сад у својој соби, седи на столици испод кревета, сав мокар 
ешла са Влајком, седи сама, гледа некуд у даљину кроз прозор, а у осталом можда никуд и не глед 
о са очајањем, па се опет загледа некуд у даљину, а пред очима стадоше му пролетати сећања из б 
ко некако дођоше цркви, и она види себе у белој сјајној хаљини, са венцем на глави, а поред ње  
ха-ха...{S} Па то су најобичније појаве у школи; то већ не сме никако да вас љути, јер ће вам с 
ти: »изгрдила је ћату, а мене сама зове у друштво«.</p> <pb n="24" /> <p>Одједном их поклопи об 
 можеш..{S} Она нек дође на коњу... све у трку!...{S} Ааај-ах-ах-ах-ах!... зајаука она и стаде  
ту је и тужба и акт Министров...{S} Све у парчета!...</p> <p>— Шта си радио?! викну пренеражена 
више ни бриге ни зебње; осећа да је све у реду и добро, али не мисли о том; зна да у џепу има д 
 као да је то и очекивао, као да је све у реду, те није могло друкчије ни бити...{S} Он опажа к 
ери двосмислене одговоре, разуме се све у шали, но тек беше са њим потпуно слободна.{S} Сад се  
</p> <p>Љубица осети да се одједном све у њој и цела она поче мењати...{S} Прво се појавише нек 
.{S} Толике учитељице удате, управо све у целом срезу, све су са учитељима.{S} Па како лепо жив 
S} Још није могла веровати да је то све у истини свршено, да је онај отресити, паметни и лепи ч 
ш? запита она једно ђаче, које јој паде у очи као несташно.{S} Сва деца из тога круга, у који ј 
Веља таман седа за ручак, а Гојко упаде у собу, задуван, занесен, гневан, са стотину осећаја.{S 
чност веома чудновата.{S} Ено га, стаде у хлад под једном брезом.{S} Свраке закрешташе, прхнуше 
?...{S} Она се загледа у даљину и стаде у мислима претурати дан за даном, све што је у школи пр 
цу, да их окупи око себе, али чим стаде у дворишту, опколише је жене са децом.{S} Она поцрвене  
итељевим стварима.{S} Учитељица застаде у недоумици: ваљало је прозборити још коју реч са новим 
и и пође к вратима, па одједном застаде у некаквој двоумици.{S} Беше га срамота, тешка га срамо 
ам не зна зашто му баш та мисао застаде у глави, он не помишљаше ни на шта друго, али тек осећа 
ј пишу, ни да је обиђу, а она чами овде у туђини, сама без игде икога свога.{S} Отац јој одгова 
оји онај ледени камен, који је још овде у дворишту обузе...{S} Она дође до кревета и седе, тешк 
не знајући шта ће са њим, ако падне где у путу.{S} Покуша да га мало расвести, приђе му близу и 
право у школско двориште, веже га негде у заклон, па иде весело у школу, где га Љубица очекује, 
 оставља цео свет у срећи, као да нигде у свету нема бола ни чемера.</p> </div> </body> </text> 
 прва љубав охладити...{S} Ово се нигде у свету не дешава...{S} А с тобом што буде: од премешта 
едног дана отац не узе за руку и одведе у окружну варош. »Много нас је, рече му отац, па не мог 
ад се Влајко уми и опреми, она га уведе у другу, чисту собу, где на средини стајаше сто, покрив 
узе за раме, као мало дете, па га уведе у собу и намести на столицу.{S} Нађе му чисте преобуке, 
слећи ни о чем...</p> <p>Гојко је уведе у своју собу, намести је да седне на столицу, па уздахн 
..</p> <p>Дочека је на дворишту и уведе у своју собу, која сад беше лепо проветрена, почишћена  
 постићи одмах првог дана), па их уведе у школу.{S} Одреди место сваком детету, каза им како се 
у заклецаше ноге, стаде да баца погледе у страну и, ни сам не зна како, приђе лепој младој дево 
"62" /> <p>После ручка полицајац одседе у разговору још читав час.{S} Ту се разговарало пријате 
ећи, гледајући полусвесно око себе, иде у школу и ради, све са неким чудним, сањивим погледом,  
ерено гледати око себе... »Да ли да иде у школу?...« То је сад фаталан корак, јер тамо ће бити  
и других брига осим школе: по чешће иде у срез, свакога дана обиђе судницу, а кад се врне кући  
о стрина!...</p> <p>У таким мислима оде у школу.{S} Прво сврну у Љубичин разред; деца беху на о 
{S} Даде им чиме ће се занимати, па оде у своју школу.{S} Радио је цео дан, погледајући кад ће  
тећи се.</p> <p>— А!... отеже она и оде у собу.</p> <p>Кад се распреми од пута, врати се у школ 
па кад не чу ништа, закључа врата и оде у собу.</p> <p>Гојко брзо притрча прозору...{S} Види се 
устаде, ћутећи, прође поред кмета и оде у школу.{S} Беше јака помрчина, не види се ништа, али о 
ен и згрчен као и Гојко, обрте се и оде у школу, машући главом неповерљиво и шапућући у себи: » 
 па журним кораком пређе двориште и оде у свој стан.{S} На вратима је дочека домаћица:</p> <p>— 
тношћу, али се бојала да му што не буде у путу, па после она крива.</p> <pb n="179" /> <p>Једва 
> <p>— Видећемо... бојим се да не пређе у запаљење плућа.</p> <p>— Аа!... па то не ваља?</p> <p 
право очи у очи и забости хладно гвожђе у месо...{S} О, та га мисао још више разјари...{S} А по 
сницу.{S} Гледаћемо...</p> <p>Она изиђе у двориште.{S} Пролазећи кроз ходник, смишљала је како  
де прибирати.{S} Одједном скочи и изиђе у двориште.{S} Стаде ходати тамо-амо, а под ногама му ш 
томе.</p> <p>— Кажи господину нек изиђе у ходник, па нек дође овамо, рече она тихим гласом.</p> 
че он, смешећи се.</p> <p>И Гојко изиђе у ходник, па погледавши Љубицу презриво, добаци јој:</p 
он је извесно то и очекивао, па да дође у школу.{S} Љубица подиже очи на њега, али се одмах трж 
ећ се навршују два месеца како она дође у ову школу, и шта ти није за то време претурила преко  
же памћење, док се не сети.{S} Кад дође у Брезовац, смрче се сасвим.{S} Сад је већ добро знао р 
ост.{S} Само јој једна мисао о том дође у главу: ваљда ће се и сад умети извући... како је до с 
и онако буновна, не дижући очију, прође у своју собу.</p> <p>— Море, ти си болесна? отвори за њ 
 по Томиној недељи, само нека све прође у тишини...</p> <p>Гојку би милије било да Љубица не ид 
ад.</p> <p>Веља их затече на послу; уђе у Гојкову школу и, пошто изиђоше деца, стаде слушати за 
p> <p>После два дана дође писар.{S} Уђе у школу опрезно, пажљиво, бојећи се да ни ваздух не узм 
а... пхи! и он духну преко руке, па уђе у кућу.</p> <p>Брзо изиђе отуд сама Милица, подигнуте г 
 као да се чуди беди невидовној, па уђе у собу, обрте кључ у брави и леже да спава... </p> </di 
он умре.</p> <p>Лекар оде, а Љубица уђе у собу.{S} Веља се таман почео спремати за одлазак.{S}  
атнице, прође брзо преко дворишта и уђе у ходник.{S} Стаде да се прибере.{S} Беше се веома умор 
се још није снага повратила.{S} Чим уђе у разред и виде шта су деца радила за време њеног одсус 
покривена чистим застирачем.{S} Чим уђе у собу, девојка се скиде, па обуче једну шарену сеоску  
 и бирати једну по једну.{S} Стојан уђе у школу блед, збуњен.</p> <p>— Зове те господин Пера, ш 
Оте му се баш из руку!</p> <p>Гојко уђе у собу, седе и рече Стојану да прича шта је видео...</p 
 на кревет мртва Гојка, Љубица опет уђе у собу и стаде близу мртваца.{S} Знала је шта би сад тр 
се окрете и разгледавши по дворишту уђе у школу. »Све једно исто«, помисли она пролазећи поред  
ете право вратницама и отворивши их уђе у школско двориште.</p> <p>Пред школом сеђаху, на једно 
розор од учионице.{S} Чим полицајац уђе у школу, Стојан истрча напоље.{S} Гојко остаде сам у то 
а Веља хоће да убије Стојана, па побеже у школу; ту је опет обузе мрак и она продужи спавање... 
е, све око руке...</p> <p>Љубица побеже у кућу, закључа се у својој соби, паде на своју девојач 
 да је он друкчији.« Тако мислећи стиже у свој стан.{S} Беше то проста сеоска кућа са једном ве 
га ко опазити са прозора.{S} Брзо стиже у Брезовац.</p> <p>Веља таман седа за ручак, а Гојко уп 
ки својим путом.</p> <p>Кад Гојко стиже у срез, капетан таман излази из канцеларије.{S} Видевши 
м врло интимно, задржа њену руку подуже у својој и гледаше је ватреним, значајним погледом.{S}  
године проћи без мапе.{S} Највише га је у том уверењу држала ова околност:</p> <p>— Како је гос 
<p>Љубица опази да је он помућен, да је у некакву бунилу, па се уплаши, не знајући шта ће са њи 
ти га свакога часа уза се и знати да је у праву располагати тобом као...</p> <p>— Ехе, голубице 
о, почео је немирно тумарати, као да је у неком послу.{S} Она му приђе слободно, као да су стар 
 тамни од суре, дебеле прашине, која је у густим слојевима попадала по лишћу, по зрелу воћу, по 
спођице, ја имам рођену сестру, која је у вашем положају,.. учитељица, као и ви...</p> <p>И сад 
а и пошла са њим по ноћи... закипела је у мени некаква страшна мржња, и ја сам се спремала да г 
Добар је човек... много добар; свима је у вољи.</p> <p>— Ето, сад и ми почели да распитујемо за 
ћајући се своме стану.{S} Разочарана је у свима својим претпоставкама и надама, које је сновала 
н.{S} А не знате... ви не видите шта је у мени...{S} И сам нисам знао...{S} Сад видим...{S} Јес 
о и поверљиво претресају.{S} Богосав је у разговору, а већ и иначе, вазда главно лице, па се да 
а у њој, она подиже десну руку, изви је у страну и спремаше се да пљесне њоме из све снаге по т 
уша са интересом овај разговор, који је у по нечем подсети на њену младост.{S} И Гојко се чак р 
д прездрави и поче се љуштити, удари је у срце, па за два секунда готова!... одговори Влајко, и 
се... куда?... узвикну он, гледајући је у очи.{S} Остави све, заборави... дај да бежимо, далеко 
ајући исписану хартију и остављајући је у капут.</p> <pb n="95" /> <p>— Разуме се...{S} Али на  
а писар брзо узе капу и, поздравивши је у ходу, изиђе из собе.</p> <p>Она скочи са столице, држ 
наестогодишње девојче.{S} И село јој је у тим сновима изгледало друкчије, светлије, и људи су б 
њих двоје издржавају њена брата, док је у школи.</p> <p>Она га после ове речи погледа захвално  
она настави:</p> <p>— Да видимо како је у општини, да нису тамо моје признанице.</p> <p>— Нема  
и, гледају уморно, тамно, непрестано је у њима некакав безумни израз, од кога човек мора задркт 
ше се у њој сећање и на све оно, што је у вези са тим.{S} Али је она већ навикла да угушује мис 
авници се журе да наврстају оно, што је у току зимушњих непогода пропуштено.{S} О малом испиту  
лима претурати дан за даном, све што је у школи преживела; и што више мишљаше, све веће је црве 
срећан што се једаред смирио, што му је у кући све весело и мирно, што га добри друг тако јако  
ица само осећа како јој нешто јако бије у темену и у глави ври, ври као у котлу...{S} Она се хв 
сти.{S} Гојко признаде сам себи да није у стању извршити ниједну од тих мисли, да нема довољно  
 лица, а беше их четворица. »Један није у комисији, него ’нако седи, досети се он.{S} Јамачно к 
а што је сад.{S} Он је не жали, он није у стању овога часа да осећа ма што.{S} Претучен је, смр 
док се једном не нађе са листом хартије у рукама, који му је могао дати хлеба.</p> <p>А за то в 
а ради.{S} Тражио је премештај за обоје у други округ, па сад само седи и чека...</p> <p>Поче н 
о не диже главе за њима.{S} Одоше обоје у празну учионицу.{S} Ту су у последње време седели и п 
јасно казује, да њена душа не учествује у раду.{S} Стојан је нешто запита или саопшти, а она бу 
ка, заносна, онаква, како се то описује у романима...{S} И све је тако некако испало, како се у 
 Женска душа не тражи смисла, ни логике у догађајима и жељама, код ње је све то некако проткано 
 живости и она почињу личити на војнике у фронту.{S} Она зна шта је узрок томе и осећа да ме мо 
 договора.{S} Али се нешто обе учитељке у почетку опираху, док њихови мужеви не изјавише, да ће 
А њима, женама, тако понекад дођу лутке у главу...{S} Чекај, зна он шта ће радити... ето га кро 
 се у том наступу не уплетоше њене руке у косу свога мужа....{S} Писар се одбрани, а она кидиса 
е се боје лепо преливају, од чисто беле у црвенкасту, па опет у белу као снег...{S} И над том б 
јата грлица, спремна за одлазак, а доле у трњаку, јасним и звонким гласом, чика кос...{S} Милин 
> <pb n="205" /> <p>— Знаш да сам после у твојим рукама.{S} Можеш што хоћеш са мном...</p> <p>— 
ко пријатно и занимљиво проводити време у раду са малом децом!... помисли она. — Неумна, незгод 
р се она крије и слободно гледа свакоме у очи, не <pb n="155" /> буни се као ја, кад улази у др 
 јој дође да врисне од бола.{S} Побегне у школу и стане ходати, кршећи руке и уздишући тешко. » 
/p> <p>— Хоћете ли да идемо после подне у Брезовац.{S} Да пустимо децу рано, па да идемо.</p> < 
запечене од ватре, а понекад искривљене у страну од тешких, мучних мисли...{S} А она само мисли 
ваља.{S} Него знате шта: упишите и мене у први разред; ја бих баш волео да учим код вас...{S} Т 
е: научио сам већ да радим сваке године у другој школи, па ми то изгледа као правило, а ово сад 
асмеја се. »Даће Бог, па ћемо до године у нашу кућу« одговори мати, стежући њену ручицу...{S} П 
. прошапта она и покуша да развуче усне у осмех, али се оне искривише и задркташе, одајући вели 
ан да проговори (беше већ развукао усне у ироничан осмех), а председник продужи:</p> <p>— Ово ј 
то, опет погну главу, па прође поред ње у школу, чудећи се својој присебности и захваљујући слу 
} После наступа мучно и тешко школовање у Београду.{S} Неколико пута је покушавала да побегне к 
ојим страдањем!...{S} Пред моје ступање у Учитељску Школу, умре ми мати... откупи ме јадница, т 
И он мишљаше да је само такво поступање у реду, а друго су све бапска посла, која не доликују о 
учицу...{S} Па после оно заносно играње у аптовини иза куће: тада је мислила да ће се исто тако 
блажен...{S} Она већ осећа лако дрктање у свему телу, чим угледа Влајка; срце јој јаче, много ж 
{S} Љубица је пренела оно мало сиротиње у Гојкову собу, наместила, почистила, уредила све, и он 
.. и... тамо још нешто...{S} Гојко запе у говору и поцрвене, а Љубица се болно осмехну...{S} Св 
ком!...{S} Нема ’наке врачаре и траваре у целом округу... свакога ти ђавола зна!...</p> <p>— На 
цу по глави...{S} Ко би помислио, да се у таквој школи целе године разлеже јаук и плач јадне, н 
о... биће времена да све видите и да се у свему разочарате.</p> <p>— Али за Бога, ваљ’да нико н 
рукчији дани. </p> <p>Гојко опази да се у последње време Љубица одједаред измени: постаде необи 
јој свану пред очима... она осети да се у њој ствара некакво <pb n="168" /> ново, необично осећ 
њој у школу.{S} Она застаде, загледа се у њега, и као да јој одједном сину нова мисао у глави.. 
м, црним очима и она се упи, загледа се у Гојка, примаче му се још ближе, врло близу, тако да о 
глава куће, насмеја се он, и загледа се у Љубицу...{S} Поглед му остаде на њој подуже, и на лиц 
S} Предахну од уморна хода и загледа се у даљину...{S} Осети да је обузима страх, баш прави стр 
ориште.{S} Отвори вратнице и загледа се у Гојка, па кад га познаде, обрте право низ пут; Гојко  
врати се на пређашње место и загледа се у свој часовник...</p> <p>Толико пута је, док свршаваше 
ге..{S} Он се поведе, поведе и сроза се у прашину, а она протрча кроз вратнице и одмах закачи к 
да, гледа у ову погнуту фигуру, која се у сутону нејасно оцртава, и чини му се да сваки њен узд 
лећи ни о чем.{S} Згурила се, савила се у клупче, наслонила главу на уздигнута колена, а око њи 
дна усна малко... врло малко повукла се у страну, те са ње лелуја сенка осмеха и још јаче истич 
ву ствар, нарочито украс.{S} Кренула се у школу.{S} Време бејаше оштро, хладно...{S} По целом н 
 више враћа старо расположење, осећа се у некој већој слободи, спали јој ланци с ногу и руку, к 
 кад дође, и то само у вече, закључа се у своју собу, ноћи, и чим сване опет оде.{S} Он држи да 
/p> <p>Љубица побеже у кућу, закључа се у својој соби, паде на своју девојачку постељу и горко  
.. по небу снују густи облаци, скупе се у веће групе, пронесу се тако заједнички над селом, па  
 сећањем на деветорицу ђака појавише се у њој сећање и на све оно, што је у вези са тим.{S} Али 
модрело од дуга стајања на зими, али се у очима чита нека јака мисао, која га занела и која ће  
p>— Чекај, молим те ту...{S} Заклони се у хлад под трешњу, па чекај... сад ћу ја.</p> <p>Она од 
 важнији посао.{S} Чим дође, затвори се у учионицу и стаде преписивати ону хартију, што је доне 
p> <p>Кад се распреми од пута, врати се у школу, где Гојко спремаше своју уписницу.</p> <p>— А  
о дижу моћне огромне планине, делећи се у све више и све даље кругове, који су умотани у све гу 
шено, зачуђено, унезверено, питајући се у себи: како то одједанпут улети беда у њену школу, да  
намо. — Изволите! рече он, враћајући се у канцеларију и пуштајући за собом преплашена Гојка.</p 
е кмет увијати полуиронично, смејући се у себи и чудећи се смелости овог девојчета. ’Натема је. 
ити јој срце за чим жуђаше, нити јој се у души рађаху какви осећаји, само мутан поглед блуђаше  
.. и опет се просу пљусак грдње, док се у том наступу не уплетоше њене руке у косу свога мужа.. 
а у вече кад ја дођем с рада, обучем се у скупоцено одело, као онај гроф, а ти ме чекаш, окруже 
нови она опет и одједном осети, како се у њој почињу рађати неке нове мисли, супротне овима.</p 
S} И све је тако некако испало, како се у романима пише...{S} И ето заједно су и у школи.{S} Св 
ли из школске клупе, а ми знамо како се у скамијама идеалише.{S} Полако... биће времена да све  
да Гојко почне причати.</p> <p>Гојко се у почетку сплетао, муцао, али му се после раздреши јези 
 али тек беше му необично драго, што се у овој прилици нашао сведок његовог гимназијског школов 
и јој час бледе, час црвене.{S} Опет се у њој подигоше они <pb n="77" /> осећаји, која мало пре 
бојаше да не падне...{S} Осећа да му се у глави много, много мути, и он почиње говорити брзо, с 
естан!... узвикну она, загледавши му се у очи.</p> <p>— Ко си ти? оте се Гојку загушљив глас.</ 
ости и милоште, а чаша с водом дрмну се у Љубичиној руци и попрска сто.</p> <p>— Е положила си  
 кад се сети тих дана, а душа се занесе у слатким сновима...</p> <p>Писар и Љубица весело приже 
осних снова?...{S} Зашто јој се пронесе у памети одједном сјајна мисао: слободна!... слободна!. 
, а ни брвна не беху добро шљубљена, те у његовој тамници беше довољно светлости.{S} Не може јо 
м.{S} Узеће те господин Младен, даће те у школу, а ти да га слушаш као Бога.{S} Немаш се куд вр 
р, ускочи на коња, па као стрела одлете у среско место.</p> <p>Оба учитеља зинуше од чуда, преб 
пре је дотрчао овамо као суманут, улете у собу и закључа се, па стаде плашљиво ослушкивати трчи 
овде, ко сте ви?...{S} Зашто се плећете у оно што не разумете и што није ваш посао!...</p> <p>— 
хеј, где се савија свод небесни, видите у густој магли дугачке планинске венце... од тих венаца 
у заштиту писареву.</p> <p>Једне суботе у вече уђе Стојан у Љубичин разред.{S} Чича беше на вел 
цу и прелива се од пепељаве и беличасте у љубичасту боју...{S} Деца носе започете корпе, одељан 
 им је предавао школски рад.{S} Само ће у Орловицу доћи тек крајем месеца, јер је почео с друго 
олази учини као јастреб, који се залеће у мирну и безбрижну пилеж.{S} И Гојко, као са неким пре 
о кући онај...{S} Ако се и вратио, биће у канцеларији.{S} А ти треба вешто да се прикрадеш и да 
носи преко чела, а десна све више дркће у његовим рукама.{S} У глави нема да се јави ниједна ми 
S} Видевши збуњена Гојка како се осврће у неприлици, не знајући да ли да му приђе или да се укл 
да.{S} Велика већина учитеља узе учешће у дебати, док учитељице не скриваху своје нестрпљење, в 
и му оставља тихо, пријатељско саучешће у тузи свога друга, и још некакво осећање, веома пријат 
е и Стојан, који ћутећи намести столице у хлад па се измаче, гледајући писара онако исто необич 
окетно, па се обрте и уђе кроз вратнице у своје двориште.</p> <p>— Лаку ноћ, рече он за њом, пр 
.</p> <p>Цео дан проведоше две сиротице у разговору.{S} Увече, после скромне вечере, легоше зај 
, сунце тако топло и весело греје, срце у грудима тако живо куца и све, све је удешено за лепо  
Ово... ко је ово, а?... дрекну још јаче у необузданој јарости.</p> <pb n="104" /> <p>— Ја... ја 
ати... »Нека, боље да је не дирам, рече у себи, па стаде прстима чешљати браду.</p> <p>— Говоре 
ецу у први разред, »Да се трпи!... рече у себи.{S} Дође време да се опет страда!...{S} А ове ћу 
ена обична туга за кућом, она се завуче у жбуње, па стане нарицати исто онако, као што је чула  
ући и он пусти своје ђаке, па се завуче у своје прљаво сопче, у коме беше сена и ђубрета довољн 
а од браде и он брзо, на пречац, повуче у себе ваздуха... затвори уста, поћута, па опет повуче  
го, па одједном осети како јој се увуче у душу некакво ново страшно осећање...{S} Оно само труј 
ваничан тон, који се јасно распознаваше у наредби. »Наређује се учитељици првог разреда школе о 
ица...{S} Нека паклена одлучност севаше у тим широко отвореним, великим, црним очима и она се у 
, која се од половине на ниже преливаше у затвореножуту боју; висока и отегнута чела, дугих спљ 
 прашина, која се према сунцу преливаше у неко црвенило, стаде их штипати за очи, стаде се увла 
у место.</p> <p>Гојко му, колико могаше у оном страху, исприча шта је било.</p> <p>Капетан зазв 
да не поремети ову тишину, која владаше у школи.{S} Седе и стаде разгледати децу.</p> <p>Љубица 
p>Напред настаде покрет, гости поседаше у клупе, а председник оде за сто и отвори скуп.{S} Љуби 
 жену!«</p> <p>Љубица, и ако не имађаше у кући скоро никаквих судова, спреми леп ручак, постави 
аке. </p> <p>Кад она уђе, Влајко сеђаше у соби према упаљеној свећи и преврташе неку књигу.{S}  
 камене степенице, она се тако повођаше у страну као да ће сад пасти; издала је снага, па се је 
ћи.</p> <pb n="46" /> <p>Љубица стајаше у ходнику док деца полако изиђоше из школе.{S} За децом 
раше она весела, ватра, која га грејаше у послу.</p> <p>— Ви, одмор... да.{S} Хе, ваши су мали, 
шњи страх и зебња, она га јасно осећаше у својој близини, али се стараше да радом угуши све те  
ко у љутини хитну гранчицу, коју ношаше у рукама, далеко од себе.{S} Ућуташе за часак сви троје 
} Јест, ено... види се јасно...{S} Беше у том погледу читав бездан прекора, тужнога, очајнога,  
срца страшније од гујина уједа.{S} Беше у њему, у томе кратком, немом, отвореном погледу читав  
је што ново и необично, али она не беше у стању да разуме све што се око ње збива.{S} Неке стра 
погледавши још једаред Гојка, који беше у дубоку заносу, изиђе из собе и оде.</p> <p>Љубица опе 
 које она лено распознаваше, и ако беше у густом мраку, затим се котурови стадоше растезати у д 
ко је још исто онако мила, као што беше у детињству.{S} Сад је и она сама сасвим друга: до јуче 
 тако у свет!... настави он готово више у себи и на лицу му заигра љутња.</p> <p>— Ха, па ми ће 
ецу, него их уведоше у цркву и наредише у једном крају.{S} За певницом певаше месни учитељ, а о 
аде на степенима.{S} Јамачно га опазише у мраку, те Влајко застаде на вратима, а она сама пређе 
p>Пред вече, кад се мати и кћи склонише у собу и остадоше саме, отпоче горка исповест.{S} Љубиц 
преговоре с родитељем дечјим, он запише у уписницу име и презиме детиње и друго што треба, па о 
 са његовом домаћицом.{S} Чим наступише у двориште, Љубица одмах опази, да нови колега целом св 
порци на коњима.{S} Мало затим дојурише у бесној трци два добра коња са санкама, и стадоше пред 
" /> <p>Одоше у судницу, али се вратише у стан Љубичин без успеха.{S} Кмет их одби одлучно, чуд 
мио... пропао бих...{S} На мене скочише у школи два најодраслија ђака.... због неке увреде...{S 
они и не одморише децу, него их уведоше у цркву и наредише у једном крају.{S} За певницом певаш 
ли преперанд? запита га попа кад седоше у соби.</p> <p>— Преп... да, јест... свршио сам Учитељс 
здрав.{S} Изиђоше обоје напоље и седоше у хлад.</p> <p>— Опростите, молим вас, поче писар врло  
убица, на позив новог депозитара, одоше у срез.{S} Тамо се већ многи догађаји изређали и наступ 
{S} Обоје се ћутећи погледаше, па одоше у своје учионице и почеше рад.{S} Љубица осећа да неће  
 ново за њу.</p> <pb n="84" /> <p>Одоше у судницу, али се вратише у стан Љубичин без успеха.{S} 
S} Врхови дрвећа засветлише се, пређоше у отворено сјајно зеленило...{S} На истоку се небо зацр 
 шта се ради око ње.</p> <p>Кад изиђоше у порту, по свршетку службе, другови се упознаше.{S} Ме 
клањајући се писару.</p> <p>Кад изиђоше у ходник, она настави:</p> <p>— Да видимо како је у опш 
чему нису хтели говорити.</p> <p>Сиђоше у речицу, поред које се зелене подотављене ливаде.{S} З 
авши кроз велики простран ходник, уђоше у мању, светлу, лепо окречену собицу.{S} Љубица иђаше н 
е одборници разиђоше.{S} Баш тада уђоше у двориште кола са учитељевим стварима.{S} Учитељица за 
јан се враћаше с бисагама, те сви уђоше у собу.</p> <pb n="60" /> <p>Љубица се намршти кад уђе, 
ћ...</p> <pb n="54" /> <p>Кад већ уђоше у село, Гојко се понуди да отпрати Љубицу до њена стана 
ез <hi>силе</hi> не иде...</p> <p>Уђоше у школу, прво у Гојкову учионицу.{S} Соба беше простран 
се давно затворише и пријатељи замакоше у сокаке, а она се још мучи, трза се и осврће уплашено  
м се нагло приближаваше.{S} Они сврнуше у једно сокаче и мало затим нађоше се под једним хумом, 
р већ!?... узвикну Веља.{S} Сви прснуше у смех и поскакаше са столица.</p> <pb n="34" /> <p>Гој 
вом узроку, јер му је лакше забости нож у груди, него усвојити ту црну мисао.{S} И он осећа да  
 поведе очима, чим се врата отворише, и у прво време гледаше исто онако буновно, полусвесно, ка 
самљене, обично пред вече: и на реци, и у шумици, у потесу по необраној кукурузовини, сви се см 
 довољно смелости и одлучности за то, и у души му још јаче закипе и гнев и злоба <pb n="107" /> 
ичао.{S} То је код мене непрестано... и у ситницама тако мора бити...{S} Ако сам сад што нерасп 
сти, она се смеши тим слатким санцима и у исто време чује како јој се другови громко и весело с 
кама, па лагано дође одјек тога гласа и у села.{S} Часништво орловичке општине дало се на посао 
его његов добар друг...{S} Он га може и у заштиту узети, кад устреба; зна он: сила је Влајко!{S 
ри о нашем послу.</p> <p>— А, Веља је и у школи био веома отресит.{S} Знам да ћемо код њега наћ 
као Гојко, остао »млада«!, к’о што је и у школи био...{S} Дакле нове колеге!{S} Част ми је...{S 
уда вечни непробојни мрак... и око ње и у души самој.{S} Нити се што види ни осећа, само трчи н 
Гојка.</p> <p>— А већ младе учитељице и у својим кућама имају велике удобности!...{S} Ха-ха-ха. 
арађено је.</p> <p>Дођоше ови гласови и у школу.{S} Гојко до сад није никад обраћао пажњу на пр 
јко одсечно.{S} Твој је посао у школи и у кући, а мој међу људима.</p> <p>Она се трже и опет по 
с ваљана, обрте она разговор, тражећи и у овом случају похвалу.{S} Стојан ми набавио неку дебел 
те жене!«...</p> <p>А Гојко само трчи и у глави му само једна црна мисао, која је покрила собом 
к у страну и он зачуђено махне главом и у себи прошапће: »Часни је убио!«...</p> <p>Глава јој б 
маћина!{S} И њему се то чини и смешно и у исто време чини му задовољство.{S} Он развуче усне јо 
тара да га за сад угуши, јер му данас и у оваким околностима није место.{S} Само тихи, лагани у 
ажеш мајсторију: да стигнеш и у школу и у кујну.{S} А ја ти, брате, не волим онај сељачки обича 
ећа како јој нешто јако бије у темену и у глави ври, ври као у котлу...{S} Она се хвата мислима 
 романима пише...{S} И ето заједно су и у школи.{S} Све, како је она желела...</p> <p>А он је љ 
 да ту покажеш мајсторију: да стигнеш и у школу и у кујну.{S} А ја ти, брате, не волим онај сељ 
уке.</p> <p>Учитељ позва другове к себи у стан, ту одмах до цркве, и они, не смејући одрећи, од 
 ти по оваком времену?!... па га пољуби у руку и понуди да седне.</p> <p>Стотинама питања и пре 
 Школски одбор има свога деловођу, а ви у школи немате никаква посла.</p> <p>— Молим опростите. 
о са учитељима, то су му једини другови у срезу.</p> <p>— Кад ти заступаш жену, какву ли она ду 
.{S} Да ли је тако?«...{S} И она понови у памети његов пређашњи разговор, размисли се о неким и 
— Отпуштен Пера писар депешом...{S} Сви у срезу то говоре... веле извесно, рече он, задуван и у 
 и часници — цела свадба — поседаше сви у једна кола и одоше на ручак Љубичину оцу, а пред вече 
.{S} Деци се наређује да сутра дођу сви у школу.{S} Гојко и Љубица се договорише да <pb n="20"  
шта знала за себе... то беше неко други у мени, а ја сам за то време спавала, нисам живела...{S 
не разлежу се веселе песме кад она ради у кујни.{S} Све је озбиљно и суморно; чини се да ће сва 
ац.{S} Управо она не може још да одреди у коликој је мери то страшно и је ли баш страшно; и све 
.{S} До подне ће сви знати.{S} А ти иди у моју школу, па ради читање. </p> <p>Тако су они првих 
ачинити вашар!{S} Него ти сад одмах иди у срез, али немој насипом, него удари преко Јасеновца,  
траг, и ево сад му би суђено да га види у пуном сјају господства, у положају од кога и сам по м 
нораре, па није ни имао кад да нас води у вежбаоницу.</p> <p>— То је рђаво, врло незгодно!... р 
{S} Па у мојој кући!...{S} Он је доводи у кућу, весели се са њом...{S} Ааа!«... отеже она гласн 
ле никад није ни сањао, па се само чуди у прво време: што је ово овде крваво? откуд?... зашто т 
луда, јогунаста даска, па човек да бежи у свет.</p> <p>— Јест, кад ти дођеш као да ти је све по 
ти да нестане ове појаве.{S} Узрок лежи у њој самој, и он је тако тесно спојен са њеним бићем,  
велико задовољство и утеху човек налази у раду.{S} То је велики дар Божји, само кад је човек и  
је већ обична ствар код њега, кад улази у непознато друштво...{S} А она, гле, корача одважно, п 
pb n="155" /> буни се као ја, кад улази у друштво.{S} О, ала је то друштво неправедно!...{S} Па 
и таман поче да им казује како се улази у школу, како се седи и понаша у њој, а напољу се <pb n 
 још три дана.{S} Љубица све више улази у посао и све се више одушевљава радом.{S} Истина она < 
.. али ипак она се креће напред и улази у школу.</p> <p>Кад отпоче рад, прибра се мало и врати  
хе... не знате како се то згодно усвоји у зимском полумраку... деца не дишу, слушајући... да, д 
ребаш, прекиде Веља његов монолог, који у овакову расположењу не би имао краја.</p> <p>— Шта је 
, па приђе огледалу, да види како стоји у коси.{S} Изврсно!...{S} Она спусти очи и погледа у св 
 <p>— Далеко много...{S} И посао велики у почетку...{S} Његова обична збуњеност, кад се састаје 
горе зло.</p> <p>»Шта је ово?... има ли у свету правде и истине!...{S} Докле ће ова страдања и  
мислима за поједине речи Стојанове, али у глави опет ври, а срце се све више стеже од неког неј 
и прође, он се не би нимало плашио, али у њену погледу он опази такву досаду, презирање, па чин 
 Станка... моја младост!«...</p> <p>Али у место револвера падоше на писареве образе две сухе ко 
 осети ништа друго пред њим.</p> <p>Али у колико Љубица и писар постајаху интимнији, у толико с 
или очи у неодређену даљину, па се дали у дубоке мисли.{S} Нека тешка слутња обладала је њима о 
е озбиљно да бежи са њом у Америку, или у Турску.</p> <p>А Љубица?{S} Ни сама она не зна шта је 
то му јавише другови, који су се бавили у Београду.{S} Он слеже раменима и поче уписивати децу  
ћаји, који би све уништили и претворили у прах....{S} Бесна, дивља, смртна жудња за осветом зап 
ко, посматрајући замишљена Гојка, мисли у себи: »Гледај ти, молим те, какву је он згоду пронаша 
ао и до сада; али одједном јој засветли у очима жива радост, она скочи весело, узвикнувши:</p>  
 му председник.{S} Што сте ви јуче ишли у Београд, него за то.{S} Море, њему се то знало... зар 
о ред.{S} Влајко и Љубица остадоше сами у соби.{S} Чим изиђоше њих двојица из дворишта, Љубица  
одне раније...</p> <p>Кад остадоше сами у школи, писар приђе к столу и метну на њ неке акте, ра 
 он из свег гласа, не даду ми одмора ни у мојој кући!... па готово истрча у другу собу, закључа 
лом...</p> <p>Тако настадоше горки дани у овоме ново савијеном гнезду.{S} Мучно да ће ту зацврк 
ише и све даље кругове, који су умотани у све гушћу таму, док се тако у тој непровидној тами са 
смеха.</p> <p>Писар се одједном промени у лицу; види се да се спрема за некакву изјаву, па га п 
лишан окрене главу и гледа шта раде они у другој гомили.{S} Неки се окренуо сав к тој гомили, з 
ојављује нека сила, која га снажно гони у наручја тој девојци, осећа да га нешто снажно привлач 
оље.{S} Срећом, Стојан се раније уклони у страну, те се не понови ономадашњи случај.{S} Гојко с 
сти.{S} Опет је бољи револвер.{S} Груни у њега из прикрајка, па кад падне и стане издисати, при 
ом неумешноћу и смејући се њеној плашњи у службеним пословима.{S} Разговор постајаше све живљи  
д изиђе Љубица из каљава сокака и ступи у пространо школско двориште, обузе је некаква слутња,  
јући како су то необично јевтине ствари у Београду, куда он иде често те носи порезу.</p> <pb n 
ити, рече Гојко, сакривајући оне ствари у свој зимски капут.</p> <p>— Нека... одговори она, црв 
муж, да су све ове згодне и лепе ствари у собама, — њене ствари, да је то њено гнездо!</p> <p>Б 
ан и жив, весељак, па још с прага удари у шалу: он је научио са учитељима, то су му једини друг 
> <p>— Него напротив?... опет она удари у смех.</p> <pb n="141" /> <p>Гојко се баш збуни.{S} Шт 
 Он и ћата не мењају се.{S} После удари у запиткивање, али Гојко и не мрдну главом, као да је м 
лепим, па кад то не поможе, одбор удари у претњу.</p> <p>— Нека те плаћа, брате, ко те је тражи 
а Гојко стаде махати руком и опет удари у бунило.</p> <p>— За сад је обично бунило... уз грозни 
} И једнако се само оно јавља и трепери у души, заклањајући собом све: и мисао, и суђење, и дру 
 ћату и пандура, па се одједном надвири у мрачну зграду.</p> <p>— Учитељу, иди кући сад, па зна 
 болесна? отвори за њом врата и провири у собу ова жена, гледајући је са оним простосрдачним же 
ане кости, коре и мрве од хлеба, тањири у нереду побацани по столу, или наслагани један на друг 
 и долазећи к себи.</p> <p>Она се сакри у башту за неко густо ружино жбуње, а Богосав оде преко 
<p>— Ко је то?...</p> <p>Гојко се сакри у један крај, а Влајков крупан глас загрме кроз помрчин 
угим очима«, о чему се тако лепо говори у народним пословицама?...{S} Јаднице!«...{S} Беше јој  
ала да су то само речи, да се то говори у другом смислу.{S} Ко ће разумети женску душу!...</p>  
еме кад ће та црна мисао да се претвори у грозну јаву...{S} Страшно!...{S} Поред толикога страд 
 У другој години затекоше нас професори у кафани за картама, хтедоше нас отпустити, али се смил 
 жудње, срце куца јаче и веселије, а ти у себи узвикујеш:{S} Камо рад? дај да се ради!... </p>  
јер су инокосне, па им нема ко помагати у раду.{S} Неке се заклињу да им је то дете једина мушк 
рави и седе на кревет, па стаде гледати у мрак.{S} Пред очима се непрестано ређаху некакве необ 
ој тако близу, да се нису могли гледати у лице. — Ја... ја... казао сам вам... ви сте ми све!.. 
ђе Ускрс...{S} И он стаде жудно гледати у њено лице, очекујући са страхом и зебњом њен одговор. 
 поред познатога плота, хтеде погледати у десно, али му се учини да неко стоји на отвореним вра 
... ја, који до сад не смедох погледати у женско!...{S} Бежах од њих као од ђавола, као да ће м 
ку, затим се котурови стадоше растезати у дужину, стварајући све веће, разноврсне слике.{S} Одј 
а га занела и која ће без сумње стајати у вези са давном, далеком прошлошћу...{S} Старцу цвокоћ 
ору и гледа зачуђено.{S} Гојко се врати у школу, пусти ђаке, па стаде ходати по дворишту, стрес 
вашње збиље, па се стаде и она упуштати у разговор, који је водио само циљу.</p> <p>— Допада ми 
аква смрт!...{S} Ко ће се још ње сећати у раној младости...{S} Али шта је ово, шта ће ово да бу 
задркта, нарочиту слабост стаде осећати у коленима, у ногама, које дрктаху необично.{S} Он се ј 
о од овога света, који нам не да живети у миру и срећи.{S} И сама жудиш за миром...{S} Па хајде 
та је ово, чије је?{S} Ко сме ово узети у своју руку?...{S} Па одједном као да сазнаде шта је т 
шипарица од четрнаест година, па долети у собу, загрли мајку, обаспе пољупцима милу сеју.</p> < 
ховита природа...{S} Она први пут осети у себи ово силно, разорљиво осећање и предаде му се сва 
реле плодове?{S} О, какву топлоту осети у њеној руци, како су меки, како ли нежни они једри пун 
и на ручку.</p> <p>— Знаш да морам бити у школи до десет.{S} Шта могу учинити за два часа?</p>  
још лежи на столу; почеше деца долазити у школу, она још лежи, и види се само како јој широка л 
 удеси.</p> <p>Деца већ почеше долазити у школу, а они обоје сањаху...</p> </div> <div type="ch 
јка час Љубицу, те ови морадоше ступити у разговор.{S} Седе са њима и учитељка, пошто их послуж 
Ту ми нико не поможе: одмах ће појурити у министарство тужбе, доставе...{S} Хај-хај да горка хл 
де их штипати за очи, стаде се увлачити у нос, у уши, стаде падати за врат, на главу, по лицу,  
} Закашља се, јер је стаде нешто гушити у грудима. </p> <p>Богосав, чувши кашаљ, стаде се дизат 
цом овлада зебња; стаде је нешто гушити у грудима; она осећа да се овога часа извршује једна не 
раг, притеже га снажно и не да му пасти у зло, али се он отима од тога невидљивог саветника, хо 
кожом.{S} Нема више оне ватре и живости у очима, ни руменила на лицу.{S} Све се променило, доби 
 а би му по вољи.{S} Хтеде да се упусти у разговор и да је пита што за писара, па увиде да је т 
и је... добро је...{S} Али се опет мути у глави.{S} Ооо!...</p> <p>— Шта се то навлачи... црно, 
ад реч прозборити, ко је може прекинути у мислима и тргнути из заноса!{S} Баш не може да нађе н 
} И шта ми ко може!</p> <p>Она се упути у школу.{S} Врата на Гојковој учионици беху отворена, а 
, господине учо, викну га Ђокић, седећи у прочељу.{S} Нема ту сад ни цвоњка, све су браћа оглод 
у, где су проводили целе дане, налазећи у раду олакшице своме страдању.{S} Гојко је избегаваше  
матраше она посетиоца, који се, улазећи у школу, некако необично превио, смањио се, и постао не 
 ваздух њом испуњен, и она вас, улазећи у плућа, дави и гуши својом врелом невидљивом прашином. 
рад? дај да се ради!... </p> <p>Улазећи у школско двориште, Љубица опази како се Гојко нешто ус 
один управитељ да ће сутра сви ђаци ићи у цркву.{S} И ви да се спремите да, идете са вашом децо 
то већ није ништа.{S} Није ни тешко ићи у срез.{S} Па о оним учитељима...{S} А она учитељица, в 
жи господину да учитељице не морају ићи у цркву, кад је она удаљена.{S} Деца ће већ доћи, па не 
е, опази Богосава, који таман хтеде ући у двориште, па кад виде њу, изненади се па застаде.</p> 
ога небесног плаветнила...</p> <p>Идући у школу изјутра, Љубица застаде између два воћњака, да  
{S} Иђаше кицошки, некако подигравајући у ходу, исправљене главе а погнутих леђа унапред.{S} Од 
 интересује, обрте му се она, гледајући у земљу. — Какве сте оцене добили до сад?</p> <p>— Све  
.</p> <p>И она изиђе из собе, гледајући у тамне облаке, који се ношаху висином, и уздишући за и 
а сутра, опет прошапта Гојко, гледајући у таван.</p> <p>— За сутра?{S} Па ја ћу доћи кроз један 
Јесте, одговори он намрштено, гледајући у страну.</p> <p>Напред настаде покрет, гости поседаше  
судбина!« Он уђе, као обично, гледајући у земљу, али кад стаде пред њу, подиже очи и погледа је 
ност, прекиде је Гојко оштро, гледајући у страну.</p> <p>— Знам... али опет...{S} Хвала вам и н 
</p> <p>Љубица му пружи руку, гледајући у страну.{S} Он јој притрча весело, са изразом необичне 
ао да је многе године провела гледајући у њега.</p> <p>Љубица му пружи руку, гледајући у страну 
о би... рече он, смешећи се и гледајући у далеке планинске венце. — Гледаћемо да добијете...{S} 
 не познајете, одговори Гојко гледајући у земљу. »Ха, ова несрећна збуњеност, рече он у себи, м 
> <p>Љубица стајаше уз њих, погледајући у страну, и опет јој не измакоше оку презриви погледи,  
и сад он немаде шта одговорити, знајући у напред да ће соба бити све гора и све нечистија, ако  
наступају...{S} Она се стресе, читајући у његовим очима и дивљу одлучност и ту кобну слутњу...< 
у, машући главом неповерљиво и шапућући у себи: »Ја, братићу, тако је то; видим ја!...«</p> <p> 
сти, управо ређали се несташни поступци у школи и ван ње, Љубица слуша са интересом овај разгов 
и и погледа Љубицу право, отворено, очи у очи.{S} Страшан је био тај поглед: шинуо је Љубицу пр 
S} Иђаху ћутећи, али обоје управили очи у неодређену даљину, па се дали у дубоке мисли.{S} Нека 
иближити баш уз њега, гледати право очи у очи и забости хладно гвожђе у месо...{S} О, та га мис 
несе пред Љубицу и одједном, погледавши у часовник, трже се.</p> <p>— Зар ваш колега не ради да 
тигли.</p> <p>Одједном поче да се смеши у себи, смеши се, маше рукама и види како се баба Смиљк 
{S} Опет се појави онај грозничави сјај у очима, ватра је обузимаше све више, и она се опет при 
— А како би било да ја тражим премештај у други срез?{S} Да то учиним сад одмах, док још нема о 
 главу све, што је знала о њој: муж јој у војсци, ожењен још од осамнаесте године... свекар нек 
је могао мало расположити и угушити јој у души оне страшне црне мисли, од којих се живо срце ле 
таше, а грло јој се стеже..{S} Опет јој у очима блесну онај апатични израз и брзо га нестаде... 
одмах и само рашири очи...{S} Севну јој у глави да је то његова жена, и она већ претпостављаше  
 Та она је одрасла у сиротињи: отац јој у једном оближњем селу шпекулише, продаје сељанима со и 
ити руке, Гојко се осмели, те уђе к њој у школу.{S} Она застаде, загледа се у њега, и као да јо 
..{S} Па сеоба у своју кућу, па полазак у школу...{S} Колико се само ту преживело срећних дана, 
шкрипнуше вратнице и кроз њих уђе сељак у белим кошуљама.{S} Сумрак се већ ухватио, те му се не 
ом, да му предаје онај велики замотуљак у крпама?...{S} И Стојан се огрће неким дугачким гуњем, 
Само се раширене зенице упрле кроз мрак у неке <pb n="196" /> нејасне предмете, што се белуцају 
S} Сваки други трећи дан сврне на часак у школу, поседи са Љубицом, поразговара се, нашали се и 
 учтивим, пријатељским гласом, који чак у извесним приликама задрхће.{S} Прави, најбољи друг, п 
м му пун џак...{S} Море довије се човек у нужди, још како!</p> <p>— Мени није невоља да се тако 
је требало.{S} Такав му је српски језик у свима разредима.{S} А неки предмет, као рачун, обрађе 
оне украсе са стола.{S} Остави часовник у фијоку и понесе тамо и ону другу кутију, па одједном  
 тупо, несвесно, као што гледа болесник у врућици.{S} Дуваше оштар, влажан ветар, и она подиже  
леда у ове чудне очи, развуче му се брк у страну и он зачуђено махне главом и у себи прошапће:  
 Он сам то увиђа и обузме га велики бол у срцу, кад помисли на такав растанак...</p> <milestone 
о кроз главу као елекрина, он осети бол у срцу, па се одједном окрете и викну Стојану:</p> <p>— 
елите.</p> <pb n="27" /> <p>— Хвала вам у напред.{S} Ми ове године нисмо ни практиковали школск 
е, шта ће ти онолика цимента?{S} Гледам у брезовичкој школи вамилијаз све са њима за’ита воду с 
 ми се онако нешто не мили да га гледам у овој кући...</p> <p>— Што?</p> <p>— Та... онако...{S} 
p>»Сад ћу да се сплетем... чим погледам у те људе...{S} Да ли су страшни?...{S} А како ли је ње 
чак осећам неко задовољство кад потрпам у канате своје прње, па озго уседнем са женом и дететом 
ојан истрча напоље.{S} Гојко остаде сам у топлој загушљивој соби, гледајући несвесно у дугачке  
 Љубица као чудећи се.</p> <p>— Био сам у њој и летос о испиту и опет пре месец дана кад смо ме 
му бар на гроб, јаднику?</p> <p>— Нисам у почетку никако, а летос јесам... често.{S} Стојан му  
а настави: </p> <p>— Ја тебе лепо зовем у Америку... шта ћеш боље?...{S} Да побегнемо од овога  
е ништа горе.</p> <p>— Да ли да заведем у деловодник? запита Гојко, савијајући исписану хартију 
ем па га зграбим обема рукама, подигнем у вис, па буп о под!...{S} Ти ли се нађе, црвенкапићу,  
} Да није то капља?...{S} Ах, да седнем у ово жбуње...</p> <p>И она се спушта на земљу, окреће  
, озбиљан и намрштен, са неким прутићем у руци, разгледаше децу по дворишту.{S} Неколико његови 
е само.</p> <p>После два дана дођоше им у походе Љубичина мати и сестра.{S} Љубица не зна шта ћ 
лео да учим код вас...{S} Тако да седим у скамији, па само вас да гледам и слушам.</p> <p>Љубиц 
хватим за сукњу, па да ти цео дан пиљим у очи?...{S} Хохохо!...{S} Ала би то био муж, бре!...</ 
ће бити, помисли она, да говорим са њим у повратку, сад кад пођемо.{S} Знам да ће нас испратити 
го што радити, а ја онда, знате, ударим у приче...{S} Хехе... не знате како се то згодно усвоји 
 лицу.{S} Он протрља очи и махну главом у страну, као <pb n="79" /> човек који је гађао зеца, п 
о располаже добрим и не малим искуством у школском раду; свиде јој се и овај позив Велимиров и  
одићи руку да се убрише.{S} Скрену оком у страну, па опази да се и Љубица некуд далеко загледал 
ције...{S} Хехе...« И Гојко мрдну брком у страну, осећајући да је и ту претерао, али ће ова мис 
— Па не хвалите се, госпођице, почетком у раду.{S} Збиља, како иде?{S} Данас сте почели.</p> <p 
 на леђа... па гази, гази, удри штиклом у главу, туци, гњави«...{S} И Гојко се опет мало прибер 
ојко нешто живо преговараше са Стојаном у својој собици и после краћег времена јави се, као рез 
а крв шикља...{S} Па онда забоди једном у трбух и реци: ово ти је, господине писаре, за онај пр 
вет!... одговори Веља са неком горчином у гласу.{S} Тешко нама!{S} Одузели су нам и тај једини  
— Учитељ Гојко да иде сад одмах са мном у срез, зову га...{S} Ево и позива.</p> <p>— Хм... <hi> 
 одличне, одговори он оним благим тоном у коме нема ни мало хвалисавости.</p> <p>Љубица га погл 
еце, помишљао је озбиљно да бежи са њом у Америку, или у Турску.</p> <p>А Љубица?{S} Ни сама он 
ни се да ће свакога часа да загрми гром у овом гнезду.</p> <p>Најпре Љубица опази да се Влајко  
о намрштен, оборене главе, уђе са децом у школу.</p> <p>Писар погледа за њим иронично, као што  
дала кад варошке учитељице иду са децом у цркву, па је тада у себи помишљала, да ће и она дочек 
ча на северну страну, па груну песницом у врата, затим се брзо врати на прозор и погледа унутра 
>Тако се поче нов живот и нов радни дан у овом новом, љубављу свијеном, гнезду.{S} Влајко и Љуб 
{S} Влајко, залудан, проводи по цео дан у судници, а залудни људи најрадије измишљају каква зан 
.</p> <p>Једне суботе у вече уђе Стојан у Љубичин разред.{S} Чича беше на великој муци: од пре, 
лина бели, бели се сав видокруг, увијен у неку влажну измаглицу; дрва се превила до земље од ју 
као да сања.{S} Поглед му беше управљен у једну тачку и укочен, цело лице некако необично измењ 
; цео му стас беше неприродно накривљен у страну.</p> <p>Путник се још једаред обазре на село,  
купи ме јадница, те одмах будем примљен у школу, и добијем благодејање.{S} Шта велите сад?!...{ 
аше гледајући пред ноге, дубоко занесен у мисли, па се и сама опет занесе мислима.</p> <p>»Чудн 
асвим збуни, поцрвене као да је ухваћен у каквој великој кривици, мрдну очима лево и десно, про 
апље зноја.</p> <p>Овако уморан, обучен у неке прљаве, затворене боје, панталоне и капут, са цр 
.</p> <p>»Божја правда!«... узвикује он у себи, сагињући се да потпише платни списак.</p> <p>Уз 
у. »Ха, ова несрећна збуњеност, рече он у себи, мрштећи се.{S} Куд баш сад да ми дође, кад треб 
а смо знали друго радити? размишљаше он у себи..{S} Зар да гледамо мирно како се светиња школск 
p> <p>— Ја бих све за вас... настави он у још већем узбуђењу и дрктавици, — само да ви нисте он 
воришту и чека мужа на вечеру, и ако он у последње време и ручава и вечерава негде на другом ме 
ав свињац!...{S} Ја... ја... узвикну он у љутини, па запе и одједном прекиде.</p> <p>Љубица и п 
као човек, који је до овога часа пливао у задовољству...{S} Смешкају му се уста, глади танке бр 
 ђака Учитељске Школе, који је становао у истој кући и редовно је пратио у школу до абаџиске че 
ћ и иначе, вазда главно лице, па се дао у објашњавање ситуације присутнима.{S} Слушаоци изгледа 
фигуру девојачку уза се.{S} И он се дао у неке мисли, од којих му се густе веђе час навуку и на 
покуњене главе.{S} Она дрхташе сва, као у грозници, не знајући ни сама да ли је то из страха, и 
ли се Гојко саже и, тресући се сав, као у бунилу, припаде к њеном лицу и стаде је љубити дуго,  
е улазим ја тамо, рече она бледећи, као у страху.</p> <p>— Зашто?...{S} Зар да пропустите овако 
од те мисли и вуче напред...{S} Она као у сну изиђе на вратнице, па нашавши се сама у мрачном с 
онити...</p> <p>Али истога часа она као у сну осети, да се тај фатални дан не може више избегав 
ло расположење, и она се опет осећа као у ланцима...{S} Тако и болесник гледа у сну себе здрава 
оно сено са пода, па ето, стоји све као у свињцу.{S} Да узме сад да он почисти, не сме — дићи ћ 
ка«...</p> <p>Лете, лете, мењају се као у калејдоскопу нејасне, испрекидане мисли, које немају  
одмах закачи кључаоницу.{S} Дрхташе као у страховитој грозници, срце јој лупаше живо, махнито,  
ко бије у темену и у глави ври, ври као у котлу...{S} Она се хвата мислима за поједине речи Сто 
рода...{S} Па ти ћеш ми живети тамо као у рају... ништа не ради, само седи...{S} А ја ћу радити 
, усне јој осушене, вреле, па дркћу као у грозници...{S} Дисање нечије све ближе и топлије и од 
...{S} Ко би га сад видео, не би познао у њему онога збуњеног, плашљивог јадника. »Да га искаса 
о са писарем.</p> <p>— Овај би и заспао у школи, чекајући да ја одем, рече писар смејући се.{S} 
екосте, чини ми се, да је изненада упао у вашу учионицу?</p> <p>— Јесте! одговори Гојко, и поче 
, и као да јој одједном сину нова мисао у глави... промени јој се лице, постаде светлије...</p> 
 тада...{S} Збиља, јеси ли се ти уписао у Учитељско Удружење?</p> <p>— Не знам коме ћу овде да  
говори Влајко одсечно.{S} Твој је посао у школи и у кући, а мој међу људима.</p> <p>Она се трже 
 ћуте и слушају.{S} А ћата се распричао у велико:.</p> <p>— Истина, и Николче синоћ дође из Бео 
проскитали!{S} Што ниси са женом отишао у Брезовац, него она пројури сама ка луда, а сад ти за  
оје велике сањиве очи.{S} Беше већ ушао у село, па гледаше да не изгуби из вида школу, која се, 
оси на сто.{S} Кад чу да је он већ ушао у собу, она узе чинију са врелом чорбом и понесе је на  
види... но оде низ потес ка луда, право у Брезовац.{S} Тамо ће, бој се, и ноћити...{S} Ја како, 
пред чичом и погледа га слободно, право у очи.</p> <p>— Бога ти, ко је ово... какав је овај пис 
благо али озбиљно погледа Љубицу, право у очи...{S} Научила је она давно, да из очију своје дец 
тавиш жива!...{S} Па чим дођеш... право у ону собу...{S} Па ћемо онда нас двоје наставити весељ 
им гласом одговори му, гледећи га право у очи:</p> <p>— У Ђокићевој њиви!...</p> <p>Он се осетн 
ову руку и стеже је, гледајући га право у очи, из којих севаше нека дивља одлучност.{S} Као да  
прилази све ближе, како јој гледа право у очи страшним, зверским погледом, и опет не може да се 
ше и гледајући пренеражена сељака право у очи, као да га сугестује.</p> <p>— Хоћеш?...{S} Пропу 
подигао главу и гледа председника право у очи, кад му тражи квартирину.</p> <p>— Сто ти чуда, м 
..{S} Чело онако да узмем нож, па право у груди — нећу у леву страну, нек се дуже мучи.{S} Па о 
ица подиже главу и погледа писара право у очи, али се овај ни мало не збуни од тог погледа, већ 
а, па се свако укрутило, гледа је право у очи и не трепће.{S} Она виде да је погрешила, али осе 
де, одговори јој он, гледајући је право у очи, јер она разгледаше уписницу.{S} Гледаћемо...</p> 
 више од ње: она из основне школе право у инштитут, па за шест година готова, а ја — четири гим 
њаци, а из њих се извили далеко и право у висину беличастосребрни стубови дима, који се на овом 
ници тако често, па улази с коњем право у школско двориште, веже га негде у заклон, па иде весе 
рибра брзо и погледа се са Гојком право у очи.</p> <p>— Јеси ли ручао?</p> <p>— Море, какав руч 
и збуни се.{S} И он беше збуњен, управо у двоумици, не знајући да ли да иде напред или да мало  
i> не иде...</p> <p>Уђоше у школу, прво у Гојкову учионицу.{S} Соба беше пространа, али рђаво о 
се хвата за врелу главу; нешто му много у темену кљуца, и све више га заноси...{S} То не мари,  
ао за њу...{S} Не, не... ја нисам живео у младости, нити знам шта је то. </p> <p>Љубица га погл 
 умало не дрекну, јер се беше сав занео у мислима.{S} Капетан му онако с ногу рече благо и приј 
оказује нешто једном дечку, који је сео у средини кола.</p> <p>»Бог га видео, кад их пре научи  
<p>— Зар?... прекиде је он.{S} А ја био у Београду, неким малим послом... рече он, и зачуди се  
ека их он води; и онако није до сад био у цркви, одговори она жучно, а образи пламте, црвене се 
лим погледом и обори очи.{S} Баш је био у памети склопио целу реченицу којом је мислио да јој с 
 место, него од куд ти овде, кад си био у Подрињу?{S} Кад се пре ожени и чак стече козу!</p> <p 
?</p> <p>— Па ти ме знаш: какав сам био у школи, такав сам и остао.{S} А ти сигурно ниси постао 
p> <p>— То је ’нако... кад нас је водио у поље, а није нас нарочито учио. .</p> <p>Љубица је ми 
о вратница... није никад до сад одлазио у њен стан.{S} Шта је то?... не чује се кукање...{S} Но 
гледом овај загрљени пар, који се топио у заносу љубавном и сневао најсрећније снове...</p> <p> 
сара.{S} Сећа га се добро кад је ступио у први разред гимназије, заједно са њим, па видевши да  
ановао у истој кући и редовно је пратио у школу до абаџиске чесме.{S} Она се зачуди његовој пој 
, коју су укућани звали оџаклија, и ако у њој не беше оџака.{S} Ову оџаклију заузела је Љубица  
етника, хоће напред и све напред, и ако у дубини душе осећа неко хладно вејање, неку злу и кобн 
.{S} Само да имам добра друга, па овако у тишини да радимо обоје са овим малишанима, да радимо  
драви га:</p> <p>— Добро јутро!{S} Како у новом стану?</p> <p>— Добро јутро желим.{S} Тхе... ка 
 <p>Она опази да је Стојан гледа некако у косо, некако необично, љутито.{S} И то јој паде тешко 
омадашњега боја Љубица не долази никако у школу, али се он живо бојао да не дође данас.{S} Добр 
усана и она баци поглед на Гојка, онако у косо, не осврћући главе к њему.</p> <p>А Гојко се пог 
зговарала са њим о броју ђака, па онако у шали помену, како Гојко има мање деце од ње, и смејућ 
и, узвикну он са тешким болом, па онако у љутини хитну гранчицу, коју ношаше у рукама, далеко о 
терао би до капетана... па седнем онако у ону дубоку наслоњачу, притиснем дугме... зврр... улет 
даред, кад пусти децу кући и стаде тако у највећем очајању по школи корачати и кршити руке, Гој 
м сестрицом, у цркву.{S} Стоје оне тако у једном крају и ћуте.{S} Мати се крсти, а она гледа у  
еко недогледне пучине и растури се тако у висини, па опет над баџом затрепери чисто небо, обасј 
у умотани у све гушћу таму, док се тако у тој непровидној тами сасвим не изгубе из очију...</p> 
им се спрема премештај, па дошавши тако у разговору до орловичког потеса, опрости се са гостима 
годишње теорије...{S} Пустити децу тако у свет!... настави он готово више у себи и на лицу му з 
ади какав моћни грм с разбацаним далеко у страну гранама, под којим ћеш наћи довољно хладовине  
то се нигде и никад не догађа:{S} Гојко у три разреда има преко двадесет предмета, а она само ј 
асом.</p> <p>Мало постаја, па уђе Гојко у разред.{S} На лицу му исписана жива радозналост, али  
знам...{S} И гле сад шта је! рече Гојко у себи.{S} Он познаде писара.{S} Сећа га се добро кад ј 
ој корак.{S} Тек по неки пут скрене око у страну, те више осети но угледа танахну фигуру девоја 
 са оштрим ноктима и забодоше се дубоко у месо...{S} Разлеже се врисак по соби...{S} Писар се и 
p>— Добро, добро!...{S} Иди ти сад мало у школу, греј се, па ћемо те звати кад нам устребаш, пр 
утку.{S} И гледа наивно, као да је мало у свету живела, па не зна ништа...{S} Иде тако замишљен 
ким димњаком <pb n="4" /> издизаше мало у страну од сеоског пута.{S} Одједаред залаја једно псе 
ва се, моли за допуштење да поседи мало у школи... мило му посматрати овај занимљиви рад.</p> < 
, да уништи све ово, што се још по мало у помрчини беласа?...{S} Сад зна шта је хтела понети, а 
лон... рече он, погледавши је радознало у лице.{S} А ово сад... ви сте примили своју заслужену  
ма...{S} Све се испретурало, ускомешало у њеној помућеној врелој глави, читав хаос!...</p> <p>С 
, веже га негде у заклон, па иде весело у школу, где га Љубица очекује, неки пут весела а неки  
 се спрема за легало; све се то спојило у један самобитни, нарочити звук, који се носи преко во 
и и животу!... </p> <p>Све се променило у новом учитељском гнезду: не сија више срећа и задовољ 
студен, скаменила се, нешто је загушило у грудима, па ни мрднути се, ни проговорити.{S} Али шта 
ревила се онако исто као и Љубица, само у још већој мери.</p> <p>Ручаше заједно, наразговараше  
сподин коју игру?</p> <p>— Јок, он само у школи...</p> <p>— Што лажеш, бре, прекиде овога други 
 кад и дође кући, а кад дође, и то само у вече, закључа се у своју собу, ноћи, и чим сване опет 
засејане њиве...{S} Изнад села се, тамо у даљини подигла танка пробојна измаглица, а тамо још д 
арства, па тежи некуд даље и више, тамо у недоглед, оној бескрајној вечној истини...</p> <p>— О 
же ме напасти онај пандур... јест, тамо у затвору туку!...{S} Али неће, неће... видим ја како к 
{S} Стојан извести Гојка да је сад тамо у кући још већа ужурбаност: баба Смиљка непрестано иде  
И како их не би срамота, макар оне тамо у Министарству!,..{S} Три разреда, толики рад... и ево  
ам издам часком плату, па изволите тамо у собу, зове вас председник комисије.</p> <p>Гле, и то  
итељски...{S} Хм.. да... чујемо ми тамо у срезу, дођоше нам после и акта о вашем постављењу...{ 
> <p>— Да идемо.{S} Треба да видим тамо у школи све... нисам ништа још прегледао.</p> <p>Тако с 
е, двоумећи: нешто је снажно вукло тамо у собу...{S} Али што ће тамо?...{S} Да изнесе на видик  
гао као клештима.</p> <p>— Сад да идемо у школу, да радимо, настави она, поправљајући разбаруше 
и сумануто.</p> <p>— Хајдемо... хајдемо у нашу школу...{S} Тамо ћу све казати...</p> <p>Она пођ 
... да има и он први разред.{S} Хајдемо у школу, да вам саопштим.{S} Ала ће да зине!</p> <p>Љуб 
 распоређеном по соби.</p> <p>— Хајдемо у друге собе, да, видите.</p> <p>И Љубица проведе своје 
 И кад нам затреба одмора, да га нађемо у нашем гнезду...{S} Та то су тако мале, тако ништавне  
рже... шта чекаш!...{S} Не знаш да ћемо у Америку.{S} Али да се чувамо њега, да нас не опази; м 
 бешчасти, а зовемо се учитељи и радимо у тој школи.{S} Ништа!...« Па онда настави гласно:</p>  
S} Написао човек Министру шта ми радимо у школи, под иконом Св. Саве...</p> <p>Љубица се стресе 
 Навика је велика чињеница, тако учисмо у психологији.{S} Па за прво време ја не бих што друго  
 је дошао овамо.</p> <p>Увуче се лагано у двориште, па одмах зађе под прозоре са источне стране 
ФОР.)</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1899.</p> 
 селу.</p> <p>Сутрадан Љубица дође рано у школу; и деца се брзо окупише.{S} Свако се лепо обукл 
 се истога дана, доста измењен, наравно у своју корист.{S} Његове наде добише још више маха, ал 
нимљивих ствари...{S} До сад се редовно у писмима извештавала о стоци, о суседима и вршњакињама 
бројаше паре, а Љубица гледаше зачуђено у гомилу банкнота и стаде их купити и слагати једну на  
нда, рече јој мати, гледајући замишљено у далеки венац планина, који се виђаше с прозора. — Она 
ереним манирима, који се теку постепено у животу и сматрају се као велики украс човеков.</p> <p 
т, ну осим ње има и једно окно, исечено у брвну, а ни брвна не беху добро шљубљена, те у његово 
а...{S} Опружише вратове, дунуше снажно у прашину и покупише лишће и крушке...{S} Једна младица 
ешто...{S} Све ме вуче да паднем, а оно у глави кљуца, кљуца...</p> <p>— Хајде, да те поведем,  
>А Гојко брзо распусти децу и оде журно у Брезовац. »Бар ћу добро навићи на овај пут«, помисли  
лој загушљивој соби, гледајући несвесно у дугачке пукотине, које су се отегле по тавану и превр 
иске зелене густине издвојио се поносно у висину по неки брест, или се извио танахни јаблан...{ 
ену.</p> <p>Љубица изиђе из школе тачно у подне.{S} Силазећи низ камене степенице, она се тако  
 је окрвављен од ње.{S} Заборавио на то у забуни, па само ускочи на коња и оде.</p> <p>Гојку оп 
љно и пакосно осмејкиваше, гледајући то у збуњена Гојка, који се одједном некако-необично најеж 
 да изгледа пријатна, а осећа да јој то у овом тренутку не иде од руке.</p> <p>Учитељ позва дру 
ог стања.</p> <p>Са Гојком је, нарочито у последње време, ступила у тако пријатељство и поверљи 
ић досадашње љубави и пуни празно место у срцу најљућим чемером, најстраснијом жудњом за освето 
гаше ништа проговорити: стегло га нешто у грлу, па једнако голица, и он само гледа прилику и зг 
школски одбор.{S} Учитељ промрмља нешто у себи, што је личило на звук:</p> <p>— А-а-а...</p> <p 
вдашњи учитељ.</p> <p>Она промуца нешто у одговор, рукова се са њим механички, не мислећи и кор 
орила уста, па не дише... дави је нешто у грудима страшно, мути се све пред очима... навалише н 
уста да нешто каже, али је стегло нешто у грлу, па не може ни гласа да пусти.{S} Она се диже са 
 остати код детета, које је данас нешто у ватри.</p> <p>Веља иђаше необично весело; обузело га  
та у широк сладак смех, а главу окренуо у страну.</p> <p>И Љубица се зачуди, кад пре нађоше ову 
и баца ногама у страну, и ако носи штап у руци.</p> <p>— Хе, оно је било изненада... био сам зб 
, што брезовичка учитељка скупља скоруп у највећу цименту, а са мањима фамулус захвата воду...< 
 да видим крај!...{S} Зашто не могу бар у душу да му завирим, да видим шта има <pb n="193" /> т 
сти.</p> <p>У двориште уђе срески писар у новој полицијској униформи, која тек беше прописана.{ 
и, па кроз неколико дана господин писар у затвор... после већ буде осуђен на робију и тако... ј 
 је то дете једина мушка глава и свечар у кући...</p> <p>»Шта је то... шта хоће ове жене?...{S} 
жена, и она већ претпостављаше револвер у њеним рукама...{S} Страх јој одузе снагу, она не мрдн 
а ће рећи: »Ех, батали, само нек је мир у кући!«...</p> <p>Једаред му дође Веља, и таман они се 
ати Гојко, савијајући и гужвајући шешир у рукама.</p> <p>— А, ви сте то! узвикну капетан са очи 
осле пола часа заседе цео школски одбор у школи и поче да уписује нове ђаке.{S} У ходнику и дво 
ничкој станици, где је био одређен збор у месној школи.{S} Још из дворишта опазише да је дошло  
а вођаше се међу друговима жив разговор у учионици.{S} Веља седи крај стола, држећи умочено пер 
 су им пси.</p> <p>— Јесте.{S} Јуче вас у мало не исцепаше.{S} Ја гледам кроз тарабу како не ум 
се моје бисаге из суднице и примите нас у ваш стан да се мало заложимо и разговоримо.{S} Госпођ 
> <p>Она скочи са столице, држећи украс у рукама, притрча прозору, па видевши да писар изиђе из 
 у рамена, па нервозно звера очима, час у Љубицу, којој се образи одједном зацрвенеше, као да ћ 
а овде: чим се они устумарају сваки час у Београд, па се отуд враћају весели, одмах знам шта ће 
>— Подне је, одговори он, гледајући час у земљу, час на вратнице, куда пролажаху ђаци, па се оп 
} Па онда мазнем преко носа: фик! а нос у траву...{S} Он вришти, кука...{S} Стој, господине Пер 
ао да некога изазива на бој, као јутрос у селу...{S} Он не види, али осећа да је тако.{S} Кад о 
 чисту собицу, бацајући зраке на кревет у једном углу, над којим се наднела стара суха жена, па 
ствено и мирно, као да оставља цео свет у срећи, као да нигде у свету нема бола ни чемера.</p>  
ољан.{S} Шта ће више!...{S} А сад памет у главу, па чувај своју срећу!«...</p> <pb n="187" /> < 
ју, од чисто беле у црвенкасту, па опет у белу као снег...{S} И над том белом, миришљавом завес 
абле, потом се насмеши и гледајући опет у таблу, запита је:</p> <p>— Како вам се допадају нови  
 она осећаше бескрајну, неизмерну сласт у овом новом чаробном стању душе, и она се не смири док 
да им се разлива нека пријатна веселост у срцу; осетише оно познато задовољство од здравља, с к 
>И Гојко доиста проживе школски распуст у задовољству и одмори се од оноликога страдања и патњи 
8" /> у једном собичку, што је подигнут у дворишту школском..{S} Пређашњи је учитељ, рече му он 
о. »Шта ли је то? пита се он десети пут у чуду, и не могући се досетити ничему, опет притрчава, 
.{S} Месни учитељ је старији човек, већ у годинама, пријатна, симпатична изгледа.{S} Скроман, т 
, која јој сметаше и као девојци, а већ у толико више као васпитачици.{S} Паштила се да се нави 
ратнице уђе висок, плав, сувоњав младић у кратку капутићу и накривљеном меком шеширу на глави.{ 
кренуо сав к тој гомили, завук’о прстић у нос, па гледа зачуђено ове нове и необичне за њега пр 
ном некако-необично најежи, увуче главу у рамена, па нервозно звера очима, час у Љубицу, којој  
се тако уз мајчине груди, сакрити главу у мраку на тим свенулим прсима, које су те, некад једре 
ња шетња освежила их и улила нову снагу у грудима, па осетише да им се разлива нека пријатна ве 
а дођох, весео, са испита, носећи књигу у руци...{S} У четвртом разреду, кад га већ сврших, умр 
 је учитељ, рече му она, примао накнаду у десет динара месечно за стан и башту.{S} Гојко оде те 
ин захтев, стаде причати о себи, о раду у школи, како све иде лепо, о »том учитељу« што је са њ 
ло.{S} Путом се водио говор само о раду у школи.{S} Велимир обећа да ће доћи к њима са целом св 
даље рад, па по свршетку посла да пређу у стан.{S} Веља позва децу, па настави рад.{S} Узе да п 
ор отпусти децу кућама, рече им да дођу у школу на Петровдан, па оде.</p> <p>Сврши се та необич 
, чедна детиња осећања, која се улевају у душу још мајчином храном, почеше се бунити, али их по 
љ’да нико не дира оне који се не мешају у политику?</p> <p>— А зар мислите да се овај грешни ко 
а признаница, па немарно забаци хартију у џеп, а Љубици изброја и даде колико је требало.{S} Св 
одби одлучно, чудећи се што му досађују у невреме.{S} Он је, вели, казао једаред да ће дати учи 
/p> <p>Писар и Љубица весело прижељкују у топлој соби, шапућући једно другому о љубави и срећи, 
нски облак, а час се разведре и развуку у весео блажен израз... »Ала би то био живот, Боже!...  
ис и наплату улога, а Гојко угледа Вељу у првом реду, па му се одмах упути.{S} Са Вељом стајаху 
ку:</p> <p>— Извол’те, господин учитељу у друштво!</p> <p>— Захваљујем, морам на посао.{S} Децо 
да га тако, као да би хтела завирити му у саму душу.{S} Али се одједном трже, намршти се, дође  
и претходно захтева да обоје оду к њему у госте и да проведу заједно цео недељни дан.</p> <p>Љу 
 <p>Председник се мало збуни, па шмугну у собу.{S} Гојко остаде још мало да чује разговоре о но 
 и на њима се појави писарка, он шмугну у свој разред, па се закључа.{S} Сврши се трагедија!... 
ду са извора, па испушта једну по једну у извор и тамо пропадну.{S} А у ону највећу учитељка ку 
ј очи на њему дуго...{S} Она га придену у косу, па приђе огледалу, да види како стоји у коси.{S 
 главу, али он ипак осећа неку празнину у веселу срцу своме.</p> <pb n="137" /> </div> <div typ 
ада; он затрепта очима и одједном рукну у плач.</p> <p>— Десет година сам овде, слатки братићу. 
аким мислима оде у школу.{S} Прво сврну у Љубичин разред; деца беху на окупу.{S} Даде им чиме ћ 
у са гривном, дочепа је, склопи и метну у џеп, па цикну помамно:</p> <p>— Ха, тако ти!... деца  
 она одједном осети неку пријатну зебњу у души?...{S} Зашто поврвеше из душе читава јата наде и 
судова, спреми леп ручак, постави совру у хладу, и позва госте да заседну.{S} Беше све лепо, и  
разумеш!...{S} Послаћу одговор Министру у име капетаново, и онда ће онај смрад бити кажњен за л 
Одоше обоје у празну учионицу.{S} Ту су у последње време седели и проводили разговор.</p> <p>—  
уди.</p> <p>— И ноћили су заједно... ту у соби, настави ћата, бирајући речи, и дајући им нарочи 
</p> <p>Оде јој отац, купивши узгред ту у једној кући две овчје коже.{S} Вајдица је и то: зарад 
...{S} Видиш, како ја знам!{S} Сутра ћу у Београд, и то ће бити свршено...{S} Само ти реци да х 
о да узмем нож, па право у груди — нећу у леву страну, нек се дуже мучи.{S} Па онда мазнем прек 
скаше баре од каљавих ногу, које падаху у њих као камење...{S} Гојко зинуо па трчи из све снаге 
д страха и узбуђења.{S} Ноге му упадаху у нешто меко, ситно, он погледа око себе, по поду беше  
а обраћа к њима, па сваки час погледаху у страну, од куд се приближаваху гости.</p> <p>У двориш 
писар показа руком на врата која вођаху у другу собу, па затвори касу и оде кроз та врата.</p>  
ћи о разним плановима, који му долажаху у главу.{S} Са Гојком се већ није могло ништа говорити, 
ерасположење; напротив све му црте беху у хармониској слози, те изазиваху симпатију од првога п 
на.{S} И ту се ти надај повољном успеху у раду!« мишљаше она, стојећи пред прљавом испрскалом ш 
за нова одељења и сами радо доводе децу у школу, то сам слушала.{S} Па што је овде овако?«</p>  
Он слеже раменима и поче уписивати децу у први разред, »Да се трпи!... рече у себи.{S} Дође вре 
ћи очима...{S} Председник одведе Љубицу у један крај, к столу, да сврши упис и наплату улога, а 
што те она не зна.{S} Да идеш сад одмах у срез, па се прво извести је ли се вратио кући онај... 
а... ка рђав слуга газде... па то одмах у скитњу...</p> <p>Љубица гледа и отвара уста да нешто  
ећ тако навикла на његове походе, да их у извесне дане и сама очекује, постале су јој чак прија 
Они испод крушке поскакаше и нестаде их у помрчини.</p> <p>Љубица се прену.{S} Шта је ово... са 
де се домишљати овим речима.{S} Није их у почетку разумела.{S} Одједном се прену и погледа свес 
 и ако је и сам доста набрао и носио их у џепу.{S} Али зар да се <pb n="26" /> не користи овом  
илазећи све ближе њему.</p> <p>— Ено их у Ђокићевом кукурузу... под оном крушком на средини...{ 
оју милу родбину, а још веселија што их у овакву стању може дочекати.{S} Скакуће по кујни као ш 
 и отац, али ја положих испит, и ступих у гимназију!...</p> <p>Он застаде, трљајући руком чело, 
не ситнице, звонце...{S} Што ја не одох у полицију?...{S} Дотерао би до капетана... па седнем о 
...{S} Па баш ако хоћеш и онакав дворац у земљи?...{S} Тамо има много пећина, копа се злато...{ 
жном и одједном се обрте као преписивач у истом надлештву.{S} Од тада му Гојко изгуби траг, и е 
и невидовној, па уђе у собу, обрте кључ у брави и леже да спава... </p> </div> <div type="chapt 
о... не мари.{S} Може бити да је то баш у реду, него ја нисам научила на такав разговор; нисам  
хаљине, несрећниче!...{S} Што се брукаш у тим дроњцима!{S} Дотерај се мало, подшишај се, поткре 
и духну носем.</p> <p>— Пхи, како можеш у овом смраду?... соба прегрејана, а он гле!.. па приђе 
уђе од вас двоје.{S} И ти јуче цвокоћеш у затвору од зиме, а данас јој пружаш руку!...</p> <p>— 
 се напослетку сав распасти, иструнућеш у овом смраду и ђубрету. — А ти, какав си момак! обрте  
ове ужасне мисли, коју угуши одмах, још у зачетку.</p> <p>— Трчи, трчи за доктора! одговори Сто 
оставкама и надама, које је сновала још у школској клупи.{S} Боже мој, како је се то све сјајно 
 n="186" /> каквог је она замишљала још у школи; њих је саставила необично јака, силна љубав, п 
једила, а он ништа...{S} Јамачно се још у себи смејао како сам морала брзо послушати«.{S} При т 
ју што их снађе, а учитељи остадоше још у школи.{S} Чича Стојан, чим <pb n="23" /> учитељица из 
 гледајући преда се збуњено, али му још у очима играше она весела, ватра, која га грејаше у пос 
азуме се...{S} Али на адреси напиши <hi>у руке</hi>, да не оде прво ономе доле...{S} Он њега и  
овише и за откуп.</p> <pb n="129" /> <p>У Орловици постоји леп и мирољубив обичај: часништво оп 
id="SRP18993_C16"> <head>XVI.</head> <p>У орловичкој школи све се вратило на стари поредак, рад 
id="SRP18993_C21"> <head>XXI.</head> <p>У трећем месецу по смрти Гојковој, одмах по новој годин 
id="SRP18993_C14"> <head>XIV.</head> <p>У судници седе председник, ћата и тројица одборника, па 
АДИЛА МАТИЦА СРПСКА СА 100 ФОР.)</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВ 
о каже Веља: плаче ко стрина!...</p> <p>У таким мислима оде у школу.{S} Прво сврну у Љубичин ра 
 Ха-ха-ха...{S} А он, шмокљан...</p> <p>У том се врата отворише нагло, и Стојан уђе.</p> <p>— Е 
досетке на рачун кога говорника.</p> <p>У току разговора Веља изазва Гојка у страну.</p> <p>— П 
у, од куд се приближаваху гости.</p> <p>У двориште уђе срески писар у новој полицијској униформ 
зачуди се Гојко, и подиже главу.</p> <p>У том се отворише вратнице на дворишту.{S} Стојан приђе 
запита како и шта је, а ти опет: што ме уби и осрамоти, господару, зашто оногај ти тако једнога 
бећала!</p> <p>Она виде да Веља хоће да убије Стојана, па побеже у школу; ту је опет обузе мрак 
окрени: што посла онога паксијана да ме убије, и мене и мог вамилијаза?...{S} Баш му реци и за  
би канула кап отрова!...{S} Да ли да их убије, да смрви, да уништи све ово, што се још по мало  
рашна мржња, и ја сам се спремала да га убијем...{S} Шта нисам тада мислила, о Боже!...{S} А он 
 и после десет година, да буде скрушен, убијен, сатрвен тугом...{S} Управо не треба ни да прежи 
и...{S} Па он је већ мртав... мртав!... убијен!...{S} А онај ће сад доћи, тек што није дошао... 
ту, милија и дража... овако осрамоћена, убијена...{S} Само га једна мисао вазда жигне, као ноже 
омљена некаквим црним, изненадним злом, убијена!...{S} У школу долази плачна; кад пусти децу ку 
..{S} А овамо сад гледај је!{S} Иде као убијена... и одмах сам познао да јој није било по вољи. 
} Нисте ли пре неколико минута били као убијени.{S} Зар и то није страдање!...</p> <p>Гојко се  
S} А што питаш?</p> <p>— Хоћеш ли да га убијеш?!... прошапта она неким пискавим, загушеним глас 
бе на жртву, а оно није...{S} И њих сам убила, унесрећила...{S} О, тешко мени!...{S} И најтеже  
 n="79" /> човек који је гађао зеца, па убио — кера...{S} Томе се није надао...{S} Он, стари ли 
хне главом и у себи прошапће: »Часни је убио!«...</p> <p>Глава јој беше обрасла густом црном ко 
...{S} Али опет, опет...{S} Часни је не убио!...</p> <p>Освану дан туробан, ветровит.{S} Љубица 
м сасвим смрче, ошину је некаква оштра, убиствена струја по срцу, и она се поведе...{S} Не, не. 
 У опште, сваки је потрес за њега право убиство.</p> <p>Лекар записа шта треба да се набави бол 
 бих могла руке дићи... да не бих могла убити никога.{S} И он се, јадник, од тога дана не диже. 
ретерао, али ће ова мисао најбоље да му ублажи гнев.{S} Он се хвата ње још усрдније. »Чује он з 
Сад јој је и мајка дошла некако проста, убога, и ако је још исто онако мила, као што беше у дет 
из школе.</p> <p>А Гојко сеђаше на свом убогом кревету и плакаше горко...{S} Најпре је дотрчао  
им ни паре. </p> <p>— Тако је, тако је, убрза обрадован учитељ, што му се да та прилика да јој  
 сама видим...</p> <p>— Добро, добро... убрза Гојко, окрећући главу десно и лево, не знајући ка 
онично, не прикривајући своју мисао, па убрза кораке те ћата поче изостајати.</p> <p>»Ако ми се 
S} Би му то непријатно; он се намршти и убрза кораке.</p> <p>»Кад ће ме то једном проћи! уздахн 
је и збуњеније, поцрвене и стаде дисати убрзано...{S} Обузе и њу узбуђење. — Ви не знате и не в 
ице и пођоше му сузе на очи...{S} Он се убриса широким рукавом од кошуље, па брзо дохвати вошта 
чију, али он не смеде подићи руку да се убрише.{S} Скрену оком у страну, па опази да се и Љубиц 
гла радити.{S} Најзад се досети, укваси убрус и метну му на чело...{S} То га за часак умири, ал 
 за трпезом, узвикну Влајко, бришући се убрусом.{S} Ја сад морам да вам се сам натурам, па ћу л 
ник стајаше са њом кад уђосмо... сви је уважавају!...{S} Зашто, зашто?...{S} Јер се она крије и 
рац, погрбљен, безуб, замагљених очију, уведе једног вижљастог заплашеног дечка, који звераше п 
> <p>Кад се Влајко уми и опреми, она га уведе у другу, чисту собу, где на средини стајаше сто,  
ан га узе за раме, као мало дете, па га уведе у собу и намести на столицу.{S} Нађе му чисте пре 
 не мислећи ни о чем...</p> <p>Гојко је уведе у своју собу, намести је да седне на столицу, па  
ништа...</p> <p>Дочека је на дворишту и уведе у своју собу, која сад беше лепо проветрена, почи 
 хтеде постићи одмах првог дана), па их уведе у школу.{S} Одреди место сваком детету, каза им к 
зом кокетерије. — Ама немамо где да вас уведемо.{S} Децо, дајте коју столицу.</p> <p>»Хм, па то 
<p>После једнога часа отпоче суђење.{S} Уведоше уплашена Гојка и ћата му стаде постављати питањ 
ета, те они и не одморише децу, него их уведоше у цркву и наредише у једном крају.{S} За певниц 
поред прошћа црвена полицијска капа.{S} Увек су му полицајци били одвратни, а сад му се овај шт 
е ћата велика сила у општини и да треба увек са њим лепо поступати.{S} Она је сад разумела о ко 
по вољи.{S} Али кад виде да га она сама увек позива и да се радује сваком његову доласку, он се 
: кутицу финих шећерлема, јужнога воћа, уверавајући како су то необично јевтине ствари у Београ 
 притискиваше на груди све јаче и јаче, уверавајући је пламеним речима о вечној љубави...{S} Та 
 монолог, у коме се излише најодсуднија уверавања о поштовању, о братској искреној симпатији, о 
 мисли престати.{S} Много лепих мисли и уверавања изнесе пред Љубицу и одједном, погледавши у ч 
 она је морала бити кажњена.{S} Па опет уверавања, клетве, и све то неким нежним, учтивим, приј 
ладе... — капетан затеже овде — јер сам уверен, а и чуо сам да сте миран човек... он опет заста 
 проћи без мапе.{S} Највише га је у том уверењу држала ова околност:</p> <p>— Како је господин  
идео и овај паметан разговор из кога се увери да и Гојко располаже добрим и не малим искуством  
и стаде се окретати око себе, као да се увери, да доиста нема свеће.</p> <p>Љубицу удари ова ре 
слушкивати трчи ли ко за њим.{S} Кад се увери да га онај <pb n="106" /> више не гони, он разгле 
> <pb n="3" /> <p>Његов озбиљан одговор увери децу да је то доиста учитељ, па се бојажљиво укло 
, баца га у тамницу, мучи га, па кад се уверила да његово срце куца само за њу, пружа му руку!. 
 Све је нешто до сада очекивала, али се уверила да су наде варљиве и узалудне.{S} Променила се  
сад, шта је преда мном!{S} Кажем вам... уверио сам се!{S} А ви опет...</p> <p>Љубица га гледаше 
есам ли те преварио, а?...{S} Сад си се уверио«...{S} То беше ћата.{S} Он се обрте и оде низа с 
 што стајаше прислоњен уз дувар, јер се уверио да га мрзе орловички пси.{S} Па као прави каваље 
ого допринела, да се хладноћа међу њима увећа, а то само због оног безразложног женског ината.  
 он, али њени узбуђени осећаји сада све увећавају, па и то љубавно гукање...{S} Гле, љубе се... 
ве на једном предмету, но само пролећу, увећавајући још више црну слутњу, која јој обузела душу 
 проведоше две сиротице у разговору.{S} Увече, после скромне вечере, легоше заједно на Љубичин  
...{S} Тада Љубица виде шта је урадила, увиде како је далеко зашла, и тога тренутка у њој се ст 
разговор и да је пита што за писара, па увиде да је то незгодно.{S} Свеједно, и онако ће дознат 
 он се о свему саветоваше са Вељом, јер увиде да овај не само паметно мисли, но многе ствари ун 
е заустави.{S} То је без сумње и Љубица увидела, па му приђе.</p> <p>— Зар и ви пуштате, рече м 
Гојка: да му помогне намеру, јер је већ увидео куд овај смера.</p> <p>— Е сад ако хоћете да се  
 гледајући ову јадницу како се мучи.{S} Увиђа да треба проговорити, али ко може сад реч прозбор 
 И он још јаче осећа овоју безмоћност и увиђа јасно да никоме ништа не може учинити, да је рође 
 ће од њих бити премештен.{S} Он сам то увиђа и обузме га велики бол у срцу, кад помисли на так 
ећа како га издаје присебност, и он већ увиђа да ће проћи овако ако га она не заустави.{S} То ј 
а се вратимо! одговори Гојко неодлучно, увиђајући и сам да је то немогућно.</p> <p>— Видели су  
и, ех...!« и он махну руком по ваздуху, увиђајући и сам да он никад не би имао смелости да то у 
азноврсније мисли, само је Љубица јасно увиђала да нема никаква друга изласка из тешке неприлик 
добаци јој:</p> <p>— Сад и сами јамачно увиђате, да сам имао права бринути се о светињи школе.< 
и речи проговорити.{S} Тешко!...{S} Она увиђаше да се међу њима почиње отворено непријатељство, 
год га види, а нарочито кад стане да се увија око учитељице.</p> <p>— Зашто нисте израдили сто  
 <p>— Сиротиња смо, госпођо, стаде кмет увијати полуиронично, смејући се у себи и чудећи се сме 
 се околина бели, бели се сав видокруг, увијен у неку влажну измаглицу; дрва се превила до земљ 
це се отворише и на њима се показа, сва увијена, Љубица.{S} Иђаше полако, погурена и оборене гл 
 још мало затурена, а она само гледа то увијено чудовиште, које јој је овога тренутка страшније 
нило, стаде их штипати за очи, стаде се увлачити у нос, у уши, стаде падати за врат, на главу,  
учитељске породице!...{S} Па онда једно уво, па друго, па гледај га <pb n="93" /> онако чупава  
а заједања.</p> <p>Другом приликом опет увреба Гојка, и ако се овај непрестано крио од ње, па ћ 
оли два најодраслија ђака.... због неке увреде...{S} Истукоше ме пред друговима, осрамотише...{ 
рима? упита она бојажљиво, као да га не увреди питањем.</p> <p>— Ха-ха-ха... те још како!{S} Пи 
ли не смеде показати знака љутње, да не увреди овако отресита госта; а Гојко, видевши ово нагло 
се унезвери, рашири очи, као кад нас ко увреди незгодном претпоставком, па јој живо одговори:</ 
дате од мржње, јер сам вас доиста тешко увредила...{S} Али рекла сам вам већ: ја за она два мес 
 је нарочито гледао како би је што јаче увредио!...{S} А њих двоје седе, загрљени, једно уз дру 
доста учитељица, којима би по вољи било увредити Љубицу, али он не сме да јој каже ништа.{S} Ка 
ти је смео рећи јој да не иде: бојао се увредиће је тим; нити би му мило било да пође и она.{S} 
p>— Добро лаку ноћ! одговори Гојко мало увређеним гласом и остаде дуго на том месту, гледајући  
 међу вилице, јабучице искочиле, очи се увукле далеко унутра у своје станиште, па гледају <pb n 
оји се одједном некако-необично најежи, увуче главу у рамена, па нервозно звера очима, час у Љу 
 је дуго, па одједном осети како јој се увуче у душу некакво ново страшно осећање...{S} Оно сам 
ом животу, обузе нека плашња, у душу се увуче нека суморност, и она задрхта.</p> <p>»Шта ово он 
о знао ради чега је дошао овамо.</p> <p>Увуче се лагано у двориште, па одмах зађе под прозоре с 
ошаре, па ако има лова, одмах се доноси угарак, ложи се ватра ту на обали и спрема се доручак.{ 
ихој срећи?{S} Да ли се то све одједном угаси под првом навалом громовите буре живота, или се с 
, добри, послушни... све се то пред њом угибало, све је сматрало за највећу срећу на кога се он 
> престиже га и сама рече: истина, није углађен ни... дотеран, као што би требало, али је добар 
.</p> <p>— Не могу сви људи бити фини и углађени: неком је Бог дао намет, а неком, место памети 
 како јој беше слободна затурена глава, угледа је одмах и само рашири очи...{S} Севну јој у гла 
и поглед на сокак и прекиде, занеми.{S} Угледа сеоског писара, а уз њега учини му се да промиче 
ђе на врата.{S} Стојан се зачуди кад га угледа оваква.</p> <p>— Што си таки, јадниче ојађени?!. 
р тако сплео, збунио?...</p> <p>Писарка угледа отворену кутију са гривном, дочепа је, склопи и  
ренуо Вељи, ризикујући да и његова жена угледа масницу.{S} Овако је боље; дошао је као наручен. 
ђе јој мати.{S} Она се сва промени, кад угледа то мило јој лице, скочи с кревета и обисну мајци 
»Евине су то кћери, хеј море!...{S} Кад угледа злато... хм... нема размишљања.{S} Сад нека је,  
амишљен, а ђаци му нешто писаху.{S} Кад угледа њих двоје, он се трже и задркта: осети да му не  
сокака испаде пред њу Гојко, па како је угледа, поцрвене и хтеде да прође.{S} Она се насмеши не 
ци.{S} Она се диже са кревета, устаде и угледа пред собом Драгутина, једног лепушкастог ђака Уч 
ећ осећа лако дрктање у свему телу, чим угледа Влајка; срце јој јаче, много живље закуца и она  
едник показа руком десно до себе, Гојко угледа капетана и би му мало слободније, зна човека — в 
 да сврши упис и наплату улога, а Гојко угледа Вељу у првом реду, па му се одмах упути.{S} Са В 
т скрене око у страну, те више осети но угледа танахну фигуру девојачку уза се.{S} И он се дао  
у...{S} Али знам да ћу задрхтати кад их угледам.{S} Само да не буде она ту, док се мало свикнем 
бузело га некакво нерасположење, чим је угледао Богосава.{S} Чуди му се: шта ће он овде, кад се 
м необичним вратима, кроз која ће одмах угледати онога страшног зликовца.{S} То га је вукло нап 
 невидљивом прашином.{S} Једва чекаш да угледаш на ливади какав моћни грм с разбацаним далеко у 
ом школом, па ће тако заједнички држати угледна предавања, али претходно захтева да обоје оду к 
бицу, бацајући зраке на кревет у једном углу, над којим се наднела стара суха жена, па нешто тр 
остави послуживање, па сад ето... треба уговор испунити.{S} Већ су два месеца, доста је чекања. 
з пут, брате, бродећи с Дрине на Тимок, уграбих једно девојче...{S} Наша учитељска посла!{S} Св 
вао најсрећније снове...</p> <p>Очајан, угушен јаук, сличан самртном ропцу, или дављеникову крк 
ра са писарем, па хтеде сад одједном да угуши сећање на њега.{S} С тога се одмах, живо, с неком 
ивље куца, али се он стара да га за сад угуши, јер му данас и у оваким околностима није место.{ 
својој близини, али се стараше да радом угуши све те мисли, да се отресе тога бунила и да буде  
и се само роје, роје...{S} Да се све то угуши, заборави, па да се живи ко и до сад!...</p> <p>У 
е сама згрози од ове ужасне мисли, коју угуши одмах, још у зачетку.</p> <p>— Трчи, трчи за докт 
орном раду тражила је утехе; у послу је угушивала онај стални страх од некакве несреће, који је 
"77" /> осећаји, која мало пре она сама угушиваше, а над свим осећајима истаче се јасно један:  
и сумор овладаше њоме.{S} Али она силом угушиваше те нове мисли, избегаваше их, осећајући унапр 
ај, који би је могао мало расположити и угушити јој у души оне страшне црне мисли, од којих се  
зи са тим.{S} Али је она већ навикла да угушује мисли о томе.</p> <p>— Кажи господину нек изиђе 
уше враћа се невољница у своју ћелицу и угушује бол тешким уздасима и врелим сузама...{S} О, јо 
иже... ово сјајно, лепо злато, које јој угушује све бриге, отклања ону досадну зебњу и ствара у 
ада такво уживање? <pb n="32" /> Ништа, удајте се за Гојка, он је миран човек; ваљда ће се овде 
то се већ разуме.{S} Како!... рече он и удали се са неким значајним осмехом на устима.</p> <p>С 
која се, ослањајући се на дугачак штап, удаљаваше све више и више, док се сасвим не изгуби из о 
ћи кроз сутон необичну силуету, која се удаљаваше од њега испод пуних китњастих шљивових дрвета 
ељице не морају ићи у цркву, кад је она удаљена.{S} Деца ће већ доћи, па нека их он води; и она 
егове значајне погледе и хтела је одмах удаљити га сасвим од себе, али се сетила очевих савета: 
 умрети обичном смрћу?...{S} Ето, један удар... капља и готово!{S} А Гојко се мучио много...{S} 
 јој по целом телу, у темену опет стаде ударати необично, она не разумеваше шта се то са њом зб 
и, па да се удруженим силама бране, они ударе свако на своју страну, а то је кметовима добро до 
...{S} Кад прездрави и поче се љуштити, удари је у срце, па за два секунда готова!... одговори  
 окретан и жив, весељак, па још с прага удари у шалу: он је научио са учитељима, то су му једин 
ни.</p> <p>— Него напротив?... опет она удари у смех.</p> <pb n="141" /> <p>Гојко се баш збуни. 
пустио те се вуче по земљи и звецка кад удари о какав камичак.{S} Лице му младолико, сасвим бел 
...{S} Он и ћата не мењају се.{S} После удари у запиткивање, али Гојко и не мрдну главом, као д 
ио сам се прошле зиме.{S} Кад у пролеће удари некакав шарлах на децу, те распустих школу...{S}  
ном палицом...{S} Одједном је завитла и удари о крушкову грану, која се пресамитила преко плота 
о једним брзим скоком истрча из школе и удари се из све снаге о нешто црно, меко... оно се одје 
мах иди у срез, али немој насипом, него удари преко Јасеновца, па се јави само капетану.{S} Исп 
 друкчије, да вас слушам — она нарочито удари гласом на ову реч — и... да се слажемо...{S} Моли 
 дугачким кошуљама...{S} Трпковића, што удари директору шамар...{S} Није га познао по ноћи.</p> 
бом и лепим, па кад то не поможе, одбор удари у претњу.</p> <p>— Нека те плаћа, брате, ко те је 
знао, а Гојко стаде махати руком и опет удари у бунило.</p> <p>— За сад је обично бунило... уз  
читим задовољством и чак неком важношћу удари гласом на речи из гимназије...{S} У његовој конду 
ногај... не да се рећи...</p> <p>Љубицу удари нешто по глави, те јој се одједном сасвим смрче,  
ри, да доиста нема свеће.</p> <p>Љубицу удари ова реч као муња. »Умире!...{S} Шта то вели он?«  
 ни друго што радити, а ја онда, знате, ударим у приче...{S} Хехе... не знате како се то згодно 
мој!</p> <p>— Оно види да ја нећу да га ударим, па што се крије!</p> <p>— Хе, братићу, кад би о 
 пресамитила преко прошћа.{S} Од невоље удариш средином, па посред блата...</p> <p>Кад изиђе Љу 
ахни на псето, оно ће се крити да га не удариш, а некмо ли дете.{S} Тако је, братићу мој!</p> < 
гледају!...{S} О, онда би заборавио оне ударце камџијом, оно понижење и сва страдања...</p> <p> 
мљен и смрвљен под тешким и дуготрајним ударцима судбине, измучен и тешком болешћу и Љубичиним  
ражи своју срећу...{S} Толике учитељице удате, управо све у целом срезу, све су са учитељима.{S 
ђе за децом.{S} Стаде на прагу и дубоко удахну свеж ваздух.{S} Лице јој се изменило, као да је  
јадници, што изгубисте образ и поштење, удварајући се <pb n="185" /> силнима, и сви ви забринут 
 би одједном стао облетати око Љубице и удварати јој се као какав окретан каваљер.{S} Ова му се 
а је ово?{S} Је ли ово моја служба, мој удео?{S} Зар се овако почиње?{S} Зар је овакав цео живо 
Љубица оборила главу, па не зна како да удеси лице: хтела би да изгледа пријатна, а осећа да јо 
Он ће чекати да се то некако само собом удеси.</p> <p>Деца већ почеше долазити у школу, а они о 
ме се није надао...{S} Он, стари лисац, удесио је све како ваља, и чини му се да је већ крајње  
 можда целу тромесечну квартирину...{S} Удесићу ја то, доврши она загушеним гласом; усне јој за 
у. — Хајдемо!</p> <p>Гојко пође за њом, удешавајући још унапред шта ће радити са очима и рукама 
 у грудима тако живо куца и све, све је удешено за лепо пријатно живљење!...{S} Зар ја да не пр 
 и Гојко.</p> <p>— Извол’те, немамо све удобности као код куће, рече Љубица седајући и смешећи  
читељице и у својим кућама имају велике удобности!...{S} Ха-ха-ха... насмеја се писар.{S} Знамо 
ојко и Љубица, зачуђени.</p> <p>— Остао удовац, брате, па осиротео, одговори им Веља и насмеја  
решио да ноћи код Веље...</p> <p>»Хм... удовачка посла!... рече Веља у себи.{S} Јутрос сам га ј 
p>— И што ћу ви рећи, брате, јесу и ови удовци ђаволи, кад се ожене!...{S} Научило, знаш, да ме 
 скочим ономе на леђа... па гази, гази, удри штиклом у главу, туци, гњави«...{S} И Гојко се опе 
апечате касу, па дај рачуне...{S} Удри, удри, држи, па кроз неколико дана господин писар у затв 
.{S} Запечате касу, па дај рачуне...{S} Удри, удри, држи, па кроз неколико дана господин писар  
.{S} У место да су они сложни, па да се удруженим силама бране, они ударе свако на своју страну 
>Трећега дана Ускрса чланови Учитељског Удружења беху позвани на срески збор.{S} Гојко и Љубица 
Збиља, јеси ли се ти уписао у Учитељско Удружење?</p> <p>— Не знам коме ћу овде да се обратим,  
рају причања отворише се позната врата, уђе депозитар и зађе некуд иза Гојкових леђа.{S} Зачу с 
згрчи и, онако намрштен, оборене главе, уђе са децом у школу.</p> <p>Писар погледа за њим ирони 
ча шта је било.</p> <p>Капетан зазвони, уђе жандарм.</p> <p>— Кажи господину Пери да не излази  
че рад.</p> <p>Веља их затече на послу; уђе у Гојкову школу и, пошто изиђоше деца, стаде слушат 
од њега покушао... без размишљања...{S} Уђе и право за камџију... зна га да је безмоћан као дет 
ва једног по једног родитеља унутра.{S} Уђе један сед старац, погрбљен, безуб, замагљених очију 
..</p> <p>После два дана дође писар.{S} Уђе у школу опрезно, пажљиво, бојећи се да ни ваздух не 
</p> <p>После подне таман почеше рад, а уђе Стојан и јави с прага:</p> <p>— Ево иде учитељ брез 
 писар, па је пусти напред, да она прва уђе.</p> <p>Гојко иђаше по школи замишљен, а ђаци му не 
ле вилице, смејући се призору, кад Веља уђе и види га као капетана.</p> <p>Уђе капетан, љут.{S} 
рча к вратима и отвори их. </p> <p>Веља уђе ћутећи, осврте се по соби и духну носем.</p> <p>— П 
 мрачне и криве сокаке. </p> <p>Кад она уђе, Влајко сеђаше у соби према упаљеној свећи и преврт 
а тихим гласом.</p> <p>Мало постаја, па уђе Гојко у разред.{S} На лицу му исписана жива радозна 
е, па... пхи! и он духну преко руке, па уђе у кућу.</p> <p>Брзо изиђе отуд сама Милица, подигну 
 ње, као да се чуди беди невидовној, па уђе у собу, обрте кључ у брави и леже да спава... </p>  
о и он умре.</p> <p>Лекар оде, а Љубица уђе у собу.{S} Веља се таман почео спремати за одлазак. 
 <pb n="60" /> <p>Љубица се намршти кад уђе, у мало не запуши нос руком.{S} Гојко то опази, па  
дворишта, заклањајући се дрвећем, па не уђе на врата, но обиђе и стаде под један прозор.</p> <p 
чати и кршити руке, Гојко се осмели, те уђе к њој у школу.{S} Она застаде, загледа се у њега, и 
е приближаваху гости.</p> <p>У двориште уђе срески писар у новој полицијској униформи, која тек 
ју се човек навикао.</p> <p>На вратнице уђе висок, плав, сувоњав младић у кратку капутићу и нак 
ту писареву.</p> <p>Једне суботе у вече уђе Стојан у Љубичин разред.{S} Чича беше на великој му 
е вратнице, прође брзо преко дворишта и уђе у ходник.{S} Стаде да се прибере.{S} Беше се веома  
 и климну главом кокетно, па се обрте и уђе кроз вратнице у своје двориште.</p> <p>— Лаку ноћ,  
Стојино дете, и ја таман да пођем, а ти уђе.{S} Претури се, вели, одједном, само се пожали да ј 
оме се још није снага повратила.{S} Чим уђе у разред и виде шта су деца радила за време њеног о 
а и покривена чистим застирачем.{S} Чим уђе у собу, девојка се скиде, па обуче једну шарену сео 
љиве и бирати једну по једну.{S} Стојан уђе у школу блед, збуњен.</p> <p>— Зове те господин Пер 
У том се врата отворише нагло, и Стојан уђе.</p> <p>— Ево пандура из среза...{S} Зове те да изи 
Шта ћемо, кад нам је таква судбина!« Он уђе, као обично, гледајући у земљу, али кад стаде пред  
а, и уплашен и љут као отрован.{S} Како уђе, оде право болеснику, не погледавши Љубицу.{S} Узе  
{S} Оте му се баш из руку!</p> <p>Гојко уђе у собу, седе и рече Стојану да прича шта је видео.. 
тише на кревет мртва Гојка, Љубица опет уђе у собу и стаде близу мртваца.{S} Знала је шта би са 
се, а врата се отворише лагано, у школу уђе средовечан човек, обријана лица, с великим, усукани 
ица се окрете и разгледавши по дворишту уђе у школу. »Све једно исто«, помисли она пролазећи по 
и навуче му се жалост на срце, а у душу уђе тешко нерасположење.{S} Ни сам не зна, да ли осећа  
 окрете право вратницама и отворивши их уђе у школско двориште.</p> <p>Пред школом сеђаху, на ј 
 Одједном шкрипнуше вратнице и кроз њих уђе сељак у белим кошуљама.{S} Сумрак се већ ухватио, т 
ан прозор од учионице.{S} Чим полицајац уђе у школу, Стојан истрча напоље.{S} Гојко остаде сам  
Веља уђе и види га као капетана.</p> <p>Уђе капетан, љут.{S} Гојко скочи, изненађен, и умало не 
.. наслонио руку на Љубичино раме, а ја уђем па га зграбим обема рукама, подигнем у вис, па буп 
свето место, у које ниси достојан ни да уђеш! узвикнем му ја, а Љубица дркће, дркће... па ми пр 
 од ње, и председник стајаше са њом кад уђосмо... сви је уважавају!...{S} Зашто, зашто?...{S} Ј 
и прошавши кроз велики простран ходник, уђоше у мању, светлу, лепо окречену собицу.{S} Љубица и 
, па се одборници разиђоше.{S} Баш тада уђоше у двориште кола са учитељевим стварима.{S} Учитељ 
S} Стојан се враћаше с бисагама, те сви уђоше у собу.</p> <pb n="60" /> <p>Љубица се намршти ка 
ази ноћ...</p> <pb n="54" /> <p>Кад већ уђоше у село, Гојко се понуди да отпрати Љубицу до њена 
.{S} Без <hi>силе</hi> не иде...</p> <p>Уђоше у школу, прво у Гојкову учионицу.{S} Соба беше пр 
то не може бити, и сву обузима очајање, ужас... али ипак она се креће напред и улази у школу.</ 
и ништа...{S} Али шта је, шта је?...{S} Ужас, треба бежати... дај да се бежи!...{S} Не могу ног 
мало...{S} И она се сва окаменила...{S} Ужас!...{S} Које је доба?...{S} Заранци...{S} Па он је  
 Па ја га нисам пре ни гледала, а он је ужасан, страшан, одвратан!...{S} Како сам могла... шта  
озору и послуша...{S} Разлеже се врисак ужасан, страховит...{S} Он претрну, хтеде јаукнути, хте 
шну... и одједном му дође пред очи цела ужасна истина.{S} Диже му се коса на глави, појури прек 
ску душу, која само о злу мисли.</p> <p>Ужасна ли је женска суревњивост!... она страсна, бескра 
 радим!...{S} Она се сама згрози од ове ужасне мисли, коју угуши одмах, још у зачетку.</p> <p>— 
шнија, још одвратнија...{S} Развратник, ужасни развратник!...{S} Ах, што не може сад да скочи и 
а.{S} Сети се сад да има нешто страшно, ужасно... ту је око ње, где ли... не зна ни она...{S} Н 
ле севања муње.{S} Он развлачи и отеже, ужива унапред и предвиђа резултат овога разговора.</p>  
..{S} А вама се, видим, не допада такво уживање? <pb n="32" /> Ништа, удајте се за Гојка, он је 
само његови ђаци, и причати с каквим ће уживањем да ради ове године са њима.{S} Љубица, која га 
гривну; она се веома расположи, а писар уживаше само, гледајући је тако веселу.{S} Он се збиљск 
ти Гојка да је сад тамо у кући још већа ужурбаност: баба Смиљка непрестано иде некуд по селима; 
скућавамо, и умиремо, све онако узгред, уз пут...</p> <p>Љубица га уплашено погледа.</p> <p>— Н 
 — може га одјурити; Љубицу још горе... уз њу је писар.{S} А овамо Гојко му једнако издаје нека 
ло.</p> <p>— За сад је обично бунило... уз грозницу, рече лекар, али код њега може да се излеже 
ито ради тога и намештен <pb n="118" /> уз брвна, ослања се леђима уз дрво и подиже главу, глед 
ад изузетак...{S}А кад сам се оженио? — уз пут, брате, бродећи с Дрине на Тимок, уграбих једно  
де, занеми.{S} Угледа сеоског писара, а уз њега учини му се да промиче поред прошћа црвена поли 
b n="118" /> уз брвна, ослања се леђима уз дрво и подиже главу, гледајући кроз баџу плаво слобо 
ћи се на човечја гнезда, која се појаве уз њене обале па их одједном нестане...{S} Све ће проћи 
ринути и намучени ходите и станите овде уз ову велику и непроменљиву истину, прочитајте вечну р 
бица донесе две шоље црне кафе, па седе уз њега и узе да се послужи.{S} Влајко је пљесну руком  
е, али погледавши Љубицу, одједном седе уз њу и стаде јој говорити разне бесмислице, шалећи се  
де, па као да прогута нешто што му дође уз груди до грла.{S} Љубица га гледаше све зачуђеније и 
 судећи по његовој озбиљности, пристане уз кметовске шале, па се по цео дан вођаху разговори о  
тити ничему, опет притрчава, пропиње се уз прозор и гледа.{S} Срећа још те је опазио писара да  
. мајко!... врисну девојка и приљуби се уз те слабе, изнурене груди, знајући да само на њима мо 
и.{S} Тек по неки слободнији одвојио се уз старе ђаке и слуша шта они говоре о новом учитељу.{S 
слободно небо...{S} Очи му се приковаше уз то чисто плаветнило, и он се занесе, гледајући и мис 
д почетка године.</p> <p>Љубица стајаше уз њих, погледајући у страну, и опет јој не измакоше ок 
ење.{S} Она гледаше Гојка, који стајаше уз њу, узнемирен, зачуђен овом изненадном срећом, и не  
кавши никоме ни речи.{S} Стојан стајаше уз пламен, грдећи онога дечка што их намучи узалуд.{S}  
> <p>Она задркта, али се приви још више уз њега, и уздахнувши одговори:</p> <p>— Како хоћете... 
лина око десног образа.{S} То неко дише уз њу, осећа да је то дисање и врло топло...{S} Али од  
ајна мисао: слободна!... слободна!... и уз ту мисао указа се одмах и друга, али из далека, неја 
њене руке и стаде се плашљиво прибијати уз матер.{S} Она се намршти и грубо проговори: </p> <p> 
ричу...{S} За колико бих могла истрчати уз онај голи Космај?...{S} Гојко ме онда звао да се пењ 
та док јој заспа уморна мати.{S} Лежећи уз њене топле груди, она се сети срећнога детињства, ка 
 /> <p>— Извол’те, говораше попа, идући уз њих.{S} И дечица треба да се одморе добро, дуг је пу 
знанства! подиже писар чашу, додирујући уз гред, врло лагано, Љубичину чашу, а са Гојком се куц 
обе и одједном осети како се пењу ваљци уз грло, осети да ће сад заплакати...{S} Као да и Љубиц 
Склупчати се тако под топлим покривачем уз то мило сухо тело и ћутати, ћутати дуго, вечно... ћу 
уплашеног фамулуса како стоји с мотиком уз врата и гледа у кујну...{S} Што ће му мотика?...{S}  
н један лесковак, што стајаше прислоњен уз дувар, јер се уверио да га мрзе орловички пси.{S} Па 
S} Тамо, са општинским пандуром седе он уз топлу пећ, наслони главу на дланове и остаде тако ка 
 ли лепоте и радости: приљубити се тако уз мајчине груди, сакрити главу у мраку на тим свенулим 
а рада и старања.{S} Свако се приљубило уз оца или мајку, па ни мрднути даље, као да се плаше к 
..{S} Отвори очи, ако хоћеш да поиграмо уз месојеђе.</p> <p>Гојку засветлеше очи.{S} Он баци по 
..{S} А њих двоје седе, загрљени, једно уз друго, и гледају се мутним, пијаним очима...</p> <pb 
p> <p>Њих двоје седе на столицама једно уз друго, загрљени, приљубљени, опијени страшћу.{S} И н 
 деце, она и брат, па лежаху овако исто уз мајку, под старим, искрзаним и дроњавим губером.{S}  
о остадоше...{S} Као муња шину је нешто уз груди, осети да јој се поврати сва снага, она се изв 
који им је причинио толики бол, сада ту уз њих, да стоји као тешки кривац и очекује казну за св 
а и невољама.{S} Доста јој је што је ту уз њега.{S} И он мишљаше да је само такво поступање у р 
оима да се с ножем треба приближити баш уз њега, гледати право очи у очи и забости хладно гвожђ 
ним очима...{S} Припи се <pb n="171" /> уза стакло и стаде гутати погледом овај загрљени пар, к 
 са столице, намршти се кад опази Гојка уза се, и гледајући кроз прозор уздахну:</p> <p>— Ах... 
ече као ножем...{S} Љубица се шћућурила уза жбуње, отворила уста, па не дише... дави је нешто у 
рашно мучење... гледати га свакога часа уза се и знати да је у праву располагати тобом као...</ 
S} Седим тако по цео дан и мислим, а он уза ме...{S} И све премишљам о његовој доброти, о оној  
сети но угледа танахну фигуру девојачку уза се.{S} И он се дао у неке мисли, од којих му се гус 
 сео, па се наслони на крај кревета, ту уза саму Љубицу, и подигнувши поцрвенело лице од узбуђе 
а је необичан!...{S} А њега нема!...{S} Узалуд радост!...</p> <pb n="135" /> <p>— Јесте ли ви Г 
} Практика, света практика!{S} Нисам ја узалуд практиковао дванаест година, па зато се сад не б 
 јер се могао домислити, да му он не би узалуд овакову походу чинио.{S} Мисао му се прекиде сам 
ава, и следи се, јер он никад не долази узалуд, а ретко кад да дође с добром вешћу и са чистом  
ламен, грдећи онога дечка што их намучи узалуд.{S} Вратише се одмах кући.{S} Гојко седе на крев 
а изгубим два месеца са овом дерладијом узалуд; а шта ће за то време да ми раде остали разреди? 
морају по неколико пута долазити к њему узалуд, али она, госпођица Љубица, не мора се за то бри 
ла, али се уверила да су наде варљиве и узалудне.{S} Променила се много.{S} Једва би је ко мога 
 се прибере.{S} Беше се веома уморила и узбудила.{S} Приђе к вратима и ослушну.{S} Чује се мушк 
н преприча другим речима.{S} Беше веома узбуђен, те једва изговори ово мало речи. </p> <p>— И м 
да хоћеш... ти реци!{S} И он јој, овако узбуђен и занесен, стеже колена, где беше наслонио руке 
та и пријатнога...{S} Али за сад она је узбуђена јако и рада би ма чиме забавити се, ну чиме би 
лаву, па најпре не разгледа добро; беше узбуђена, па јој само севају некакви котурови пред очим 
е умеде ништа рећи.{S} Беху обоје веома узбуђени, она дисаше брзо, плаховито, грцаше од некакво 
 он...{S} Или управо јесте он, али њени узбуђени осећаји сада све увећавају, па и то љубавно гу 
не ломи баш тако лако!... запита Љубица узбуђеним, уздрхталим гласом.</p> <p>— Ех, Савет!... од 
евајући ватреним очима и говорећи брзо, узбуђено: у другој гимназији разболи ми се газда.{S} Зн 
м ти се срећом и здрављем!... викну она узбуђено, прилазећи све ближе њему.</p> <p>— Ено их у Ђ 
на понеким шљивама и иде, корача брзо и узбуђено, не мислећи ни о чем...</p> <p>Гојко је уведе  
 мисли и поче радити лепо, без великога узбуђења, али тек око ње облеташе сав досадашњи страх и 
ито, грцаше од некаквог необична и јака узбуђења, а он, блед од потреса, дркташе целим телом, о 
и је то из страха, или љутње, или јаког узбуђења.{S} Неко закуца на вратима тихо, лагано.{S} Он 
 обичну плату, а њему дође да заигра од узбуђења.</p> <p>— Баш вам хвала!{S} Не знате како сте  
, црвену масницу.{S} Глас му задрхта од узбуђења.</p> <pb n="109" /> <p>Гојко махну руком... од 
аја само два-три тренутка, прибра се од узбуђења, али га сад <pb n="89" /> обузе радост.{S} Он  
е грчевито, дркћући сва и тресући се од узбуђења.{S} Глава јој се затури, очи се помутише, и он 
Љубицу, и подигнувши поцрвенело лице од узбуђења, стаде живо говорити:</p> <p>— Ви не знате, а  
ко себе унезверено, дркћући од страха и узбуђења.{S} Ноге му упадаху у нешто меко, ситно, он по 
.{S} Љубица већ не може више да сакрива узбуђење и руменило, кад је по неки пут Влајко пресече  
очење. <pb n="158" /> Довољно узрока за узбуђење и журбу.{S} Љубица се плашила ревизора, јер се 
је стаде обузимати зебња, ади досадашње узбуђење беше веће, те надвлада, и она опет обори главу 
у изјаву, па га почело обузимати велико узбуђење.{S} Усне му пребледеше, задркташе, он поче нек 
и стаде дисати убрзано...{S} Обузе и њу узбуђење. — Ви не знате и не верујете... а ја би за вас 
их све за вас... настави он у још већем узбуђењу и дрктавици, — само да ви нисте онаки...{S} Св 
ако да се склони од тих изјава, које га узбуђују.</p> <p>— Онда тако... .{S}Ја ћу ове уписати к 
, молим вас, рече Љубица, која се веома узбуни од старчева плача.</p> <p>— Добро, кад госпођица 
 бојажљиво и погледа око себе усијаним, узвереним очима, тражећи одговора на ово животно питање 
..{S} И снага је издаде...{S} Она стаде узверено гледати око себе... »Да ли да иде у школу?...« 
о збуњен, још више се ушепртља од овога узвика, па стаде само зверати по лицима, која га с чуђе 
 усана кобна реч, али он, осим нејасних узвика, не умеде ништа рећи.{S} Беху обоје веома узбуђе 
љева херувика са онаким истим сецањем и узвикивањем, и гомиле босиљка, мирис и оне исте мисли.. 
?!... зашто?!...{S} Све ово, зашто?!... узвикиваше јадник гласно. — Боже, оволико страдање!...< 
место, у које ниси достојан ни да уђеш! узвикнем му ја, а Љубица дркће, дркће... па ми приђе и  
па се осмехну левим брком. — Знате шта! узвикну он: урачунајте све до краја године, да се не му 
е Бог више мучити?...{S} Доста је било! узвикну она и погледа мајку, која брижно прелеташе погл 
ој истини...</p> <p>— О, како је дивно! узвикну Љубица после дужег ћутања и посматрања. — Овде  
 шешир у рукама.</p> <p>— А, ви сте то! узвикну капетан са очигледним интересовањем, као кад се 
се зачуди:</p> <p>— Охо... то је новац! узвикну он, бришући се.{S} Како да ви не примите плату  
 од срца... </p> <p>— А, ево мог стана, узвикну Љубица, дигнувши главу.{S} Да је раније па да с 
 се мало прибра од прве навале осећања, узвикну:</p> <p>— Не могу, не могу више овако!...{S} Ов 
редвиђа.</p> <p>— О, безнадежни јуноша, узвикну Веља, видевши га где му долази.{S} Шта је, пишт 
> <p>— Ха, па ми ћемо да омркнемо овде, узвикну она, видевши да је сунце зашло.</p> <p>Они се у 
..{S} Веља!... ха, јест, морам до Веље, узвикну он, обрадован што се досети како да се извуче и 
утимо као рибе, да се не смемо мрднути, узвикну он са тешким болом, па онако у љутини хитну гра 
> <p>— За вас је слатко и на смрт поћи, узвикну он, смешећи се.</p> <p>То већ беше много.{S} На 
уговима провести који часак за трпезом, узвикну Влајко, бришући се убрусом.{S} Ја сад морам да  
едном стаде и као да се нечем домислио, узвикну:</p> <p>— Ха, чекај...{S} За сад је и ово добро 
адићу, у мало ти нисам преврнула тањир, узвикну она весело, намештајући чинију на сто.</p> <pb  
ми нити смо те тражили нити нам требаш, узвикну један одборник.</p> <p>Тада учитељица, која је  
 и журно излази из дворишта...{S} Ха!.. узвикну Гојко и поче долазити к себи.{S} Стаде разумева 
ати срџба... </p> <p>— Каквој њиви?!... узвикну он зачуђено, али му глас дркташе од љутине. — Ш 
 најмилија сестрица. </p> <p>— Боса!... узвикну она, по овакој лапавици.{S} За Бога, тата, шта  
..</p> <p>— Не, није то... оставите!... узвикну Гојко, трљајући руком бледо чело. — Ваша су стр 
... о, па ви не знате, ви не видите!... узвикну он усред два окићена воћњака, опијен мирисом цв 
Онда... е онда беремо кожу на шиљак!... узвикну Веља, смејући се.</p> <p>Љубица слуша, гутајући 
и ручао?</p> <p>— Море, какав ручак!... узвикну Гојко љутито и стаде скидати капут.</p> <p>— Шт 
. знам... све знам!...{S} Видео сам!... узвикну Гојко таквим вриском, као да неко одсеца парчет 
{S} Ене, па он је, јадник, болестан!... узвикну она, загледавши му се у очи.</p> <p>— Ко си ти? 
ерика, кад си растурио своје гнездо!... узвикну он, уздахнувши...{S} А лудо си га, вала, и свиј 
аш састанак...</p> <p>— Е, зар већ!?... узвикну Веља.{S} Сви прснуше у смех и поскакаше са стол 
ут...</p> <p>— Загледала се... куда?... узвикну он, гледајући је у очи.{S} Остави све, заборави 
тискао душу...</p> <p>— Да презирем?... узвикну Гојко, дркћући од њена блиска присуства, па одј 
 се излеже веће зло.</p> <p>— Какво?... узвикну Веља уплашено.{S} Да није?... и он пружи руку н 
ио овде читав свињац!...{S} Ја... ја... узвикну он у љутини, па запе и одједном прекиде.</p> <p 
дина срећа моја, једина и прва љубав... узвикну она, грлећи га.</p> <p>При последњој речи он се 
Гојку.</p> <p>— Јесте ли ви ово писали? узвикну он, показујући прстом на Гојков потпис.{S} Беше 
ремио оним друговима, он плану гневом и узвикну: </p> <p>— Животиња!... дакле и то он зна...{S} 
са Љубицом.{S} За то време Гојко весело узвикну:</p> <p>— Веља, Бога ми!...{S} Ја гледам, па чи 
 у очима жива радост, она скочи весело, узвикнувши:</p> <p>— Гле, тата!...{S} Од куд ти по овак 
се овај непрестано крио од ње, па ће му узвикнути:</p> <p>— Свака ти се мука брине о светињи шк 
е заврши оним стереотипним и малодушним узвиком: ех!...</p> <p>»И нико је не присиљава да седи  
сад испуњава.</p> <p>»Божја правда!«... узвикује он у себи, сагињући се да потпише платни списа 
дања и муке?...{S} Боже, има ли те!«... узвикује јадник очајнички, па седа на један велики каме 
 срце куца јаче и веселије, а ти у себи узвикујеш:{S} Камо рад? дај да се ради!... </p> <p>Улаз 
есму, па све <pb n="72" /> сеца гласом, узвикујући на неким местима страховито.{S} На средини ц 
тала, да је љубав нешто много светлије, узвишеније...{S} Сећа се својих осећаја за време познан 
о на врат два учитеља.</p> <p>Старац се узврпољи, уздахну дубоко, као да му откидају парчета жи 
, заплака се горко, очајнички и паде на узглавље...</p> <p>Неко груну врата, покушавајући да их 
 своје стране, настави:{S} Понео сам га узгред, да не шиљемо нарочитом поштом.</p> <p>Гојко при 
диже и рукова са писарем, правдајући се узгред: </p> <p>— Ах, извините, молим вас.{S} Јадна мој 
>— Шта ли си сањао ноћас, братићу? рече узгред једном малишану.{S} Ако си сањао да те буве пеца 
е к прозорима те их отвори, погледајући узгред Гојка, који стајаше снужден, збуњен, <pb n="108" 
ојан нешто тумараше по дворишту, вичући узгред на несташну децу, која му пореметише досадањи ми 
естаде... </p> <p>Оде јој отац, купивши узгред ту у једној кући две овчје коже.{S} Вајдица је и 
мо, и раскућавамо, и умиремо, све онако узгред, уз пут...</p> <p>Љубица га уплашено погледа.</p 
{S} Наша учитељска посла!{S} Све радимо узгред: и женимо се, и сарањујемо децу, и кућимо, и рас 
тешке неприлике, да јој је Гојко једино уздање...</p> <p>А он је мислио много и дуго, претурао  
остима није место.{S} Само тихи, лагани уздаси по кад што одају његово немо присуство.{S} А око 
сливајући се са горким јецањем и тешким уздасима...</p> <p>Кад се исплака, опет се замисли и ос 
ица у своју ћелицу и угушује бол тешким уздасима и врелим сузама...{S} О, још да није тих суза! 
ћа њено гигантско дрхтање, као последњи уздах пред тешким сном...{S} Све то навлачи жива човека 
учтивости, али му се из груди оте тежак уздах.{S} Суморно погледа око себе, махну руком преко ч 
асно оцртава, и чини му се да сваки њен уздах односи собом по један део његова тешког бола, а н 
, радосна, што јој дете тако срећно, па уздахне и погледа млађу кћер, помисливши какве ли ће су 
ном разлиле из груди.{S} Овако пак само уздахне и снуждено обори главу, осећајући немоћ и неодл 
аке.</p> <p>»Кад ће ме то једном проћи! уздахну он.{S} Шта су они, обични сељаци!...{S} Шта има 
два учитеља.</p> <p>Старац се узврпољи, уздахну дубоко, као да му откидају парчета жива тела, п 
китњастих шљивових дрвета.</p> <p>— Ех, уздахну он и окрете лагано корачајући к своме самохрано 
е био...{S} Сад не знам.</p> <p>— Ах... уздахну Љубица дубоко, осврћући се око себе, не знајући 
обу, намести је да седне на столицу, па уздахну као од велика умора и превуче шаку преко озноје 
едимо само са општином...</p> <p>Љубица уздахну, обори главу, па стаде ћутећи корачати поред ње 
а!</p> <p>— Твоја!... прошапта Љубица и уздахну горко, извијајући се полагано из његових руку,  
шћена и намештена.{S} Она седе уморно и уздахну, као да је до сад какав тежак посао вршила.{S}  
да је се ништа више не тиче овај свет и уздахну дубоко...</p> <p>— Осећало је срце моје да ти в 
ан спремаше да побегне из собе, а Гојко уздахну тешко... необично...{S} Само се одвојише усне с 
стимо ципеле, на пример...</p> <p>Гојко уздахну, скрушен, без наде, видећи пред собом све црње  
е било ништа, изговори он то, па дубоко уздахну и обриса руком чело, по коме се накупиле капље  
и Гојка уза се, и гледајући кроз прозор уздахну:</p> <p>— Ах...{S} Шта је то?... промрмља она к 
и растурио своје гнездо!... узвикну он, уздахнувши...{S} А лудо си га, вала, и свијао!...</p> < 
дркта, али се приви још више уз њега, и уздахнувши одговори:</p> <p>— Како хоћете... нека буде! 
..{S} Она дође до кревета и седе, тешко уздахнувши.</p> <p>— Где си ти, море, до сад? запита Вл 
 савила се у клупче, наслонила главу на уздигнута колена, а око њих обавила обе руке па гледа.. 
нки, жућкасти, скоро бели; обрве танке, уздигнуте и оштро превијене на средини, испод њих оштро 
бавити.{S} Ту се ређају многи »предмети уздисаја«, док не дође на ред Драгутин.{S} Тада се заче 
чудити.{S} Гледа је само, па и он почне уздисати и навуче му се жалост на срце, а у душу уђе те 
агано навлачи, а оне још седе, шапућу и уздишу...</p> <p>Трећега дана по доласку, Љубица се вра 
Зло, мој брате, зло! рече газда Цветко, уздишући.{S} Ради, мучи се, па опет ништа!...{S} Ја сам 
тамне облаке, који се ношаху висином, и уздишући за изгубљеном срећом и младошћу...</p> <pb n=" 
ли хода немирно по школи, кршећи руке и уздишући тешко.{S} Некакво велико зло спустило се на ње 
е у школу и стане ходати, кршећи руке и уздишући тешко. »О, шта сам радила!...{S} Па ја га ниса 
је примила скоро за целу годину, али се уздржа, знајући да ће му то бити непријатно, а и она из 
ов да викне из свега, гласа, али се још уздржава, јер га је срамота од сељана, који су се окупи 
>А Гојкове очи гледају... гледају преко уздрктала пламичка воштанице и чини јој се да говоре.{S 
лекну пред њом на земљу и наслони своје уздрктале руке на њена колена.{S} Она као да не осети н 
и!...</p> <p>И она га опет стеже врелим уздркталим рукама...{S} Тако им прође читав час...</p>  
 тако лако!... запита Љубица узбуђеним, уздрхталим гласом.</p> <p>— Ех, Савет!... одговори Веља 
тајаше пред степеницама, држећи коња за узду.</p> <p>— Учитељ Гојко да иде сад одмах са мном у  
имо...</p> <pb n="144" /> <p>Она скочи, узе његову руку и стеже је, гледајући га право у очи, и 
но предавање.{S} И то им учини по вољи: узе други разред и поче познавање природе.{S} Предавао  
аш ли онога ономлањског, Светислава.{S} Узе од мене велике кромпире (а беху ми родили и раскруп 
{S} Веља позва децу, па настави рад.{S} Узе да прегледа израђене задатке на таблицама.{S} У том 
д тим страшним самртничким погледом.{S} Узе јој се цело тело, не може ничим мрднути...{S} Образ 
аво болеснику, не погледавши Љубицу.{S} Узе Гојкову руку и подржа је, опипа му чело, лице, груд 
у ја тебе намирити. </p> <p>И Стојан га узе за раме, као мало дете, па га уведе у собу и намест 
{S} Она предаде мајци сав новац, што га узе од писара, па је испрати далеко иза села, ижљубише  
колскога рада.{S} Велика већина учитеља узе учешће у дебати, док учитељице не скриваху своје не 
S} Кад чу да је он већ ушао у собу, она узе чинију са врелом чорбом и понесе је на постављен ст 
мада.</p> <p>— А, хвала!... рече он, па узе шљиве, и ако је и сам доста набрао и носио их у џеп 
зиђе, али кад виде колико новаца Љубица узе, и он се зачуди:</p> <p>— Охо... то је новац! узвик 
је саопштена наредба.</p> <p>Кад Љубица узе хартију и прочита све, па спази чак и нумеру, она с 
уштаху бурно, све јаче и јаче.{S} Он је узе за руку, па обема својим рукама стеже ту мекану, вр 
о лепо беше, док га једног дана отац не узе за руку и одведе у окружну варош. »Много нас је, ре 
е две шоље црне кафе, па седе уз њега и узе да се послужи.{S} Влајко је пљесну руком по рамену, 
 се она окреће вратима.{S} Он притрча и узе је за раме. — Треба се договорити...{S} Данас-сутра 
кну она оштро, па се одмах затим трже и узе благ тон. — Кад год ја што кажем коме ђаку, он одма 
 погледа захвално па промени разговор и узе веселији, љубазнији тон.</p> <p>— Ама, молим те, шт 
ош нису ни мислили о томе.{S} Гојко чак узе и нешто пара унапред, па одмах оде до Београда, оде 
S} И то он осети само за један миг, док узе шљиве са њене руке.</p> <p>Ну Гојко нађе да треба и 
разведри лице; са највећим задовољством узе он један лесковак, што стајаше прислоњен уз дувар,  
{S} Њу опет прођоше трнци, а писар брзо узе капу и, поздравивши је у ходу, изиђе из собе.</p> < 
погну главу, па веома послушно и усрдно узе перо и потписа како јој је речено.</p> <p>— Шта каж 
и стаде брисати руком лице, она му опет узе једну руку и стеже је силно.</p> <p>— Јест, и мени  
, што се не измаче оку његову, па одмах узе да јој објасни целу ствар.</p> <p>— Смрдибуба једна 
ући се да потпише платни списак.</p> <p>Узевши новац, он се полако упути оним необичним вратима 
о, упамти једном за свагда: нисам те ја узео да ми будеш тутор, него жена!...{S} Да ме слушаш,  
е љуби, јамачно је љуби, иначе је не би узео за жену.{S} Истина, он није онако нежан и пажљив п 
сан види ону ствар, коју би требало сад узети, али је нешто, ни сама не зна шта, одвлачи од те  
 пио воде јутрос, па... је л’ да не сме узети навору?</p> <p>— Не сме... одговара она механички 
цу саму...{S} Видиш, за то бих је могао узети на одговор.{S} Али, ех...!« и он махну руком по в 
ита: шта је ово, чије је?{S} Ко сме ово узети у своју руку?...{S} Па одједном као да сазнаде шт 
S} Како је имао много ствари, морали су узети другу, засебну кућу, подаље од школе, и ту Љубица 
добар друг...{S} Он га може и у заштиту узети, кад устреба; зна он: сила је Влајко!{S} И што је 
му отац, па не могу све да изхраним.{S} Узеће те господин Младен, даће те у школу, а ти да га с 
трнух од страха.... одједном се следих, узех га као мало дете и доведох кући.{S} Тада сам видел 
..</p> <p>Али Драгутин не чека, него је узима за руке и води.{S} Кад дођоше до прага, он се осв 
 млађег човека и молбе да му се дете не узима у школу, јер то му је најстарији, па је таман сти 
азвало читаву буру...{S} Остаде седећи, узимајући мрвице хлеба у уста, само да се види да она ј 
о по десетину нових ђака, па се нису ни узимала деца из инокосних кућа, а сад нам треба нових п 
олазила да потписујем спискове, али сам узимала на признанице.{S} Ту су оне, мора бити...</p> < 
ога човека, нек иде кући.{S} Нећу да га узимам на своју душу, викну кмет љутито.</p> <p>— Добро 
Знам, одговори Гојко.{S} Али ако се она узинати, не могу јој ништа.{S} Јутрос сам је молио да н 
, па ето, стоји све као у свињцу.{S} Да узме сад да он почисти, не сме — дићи ће прашину, опази 
вала некакав нејасан страх.</p> <p>— Да узме ваших девет ђака... да има и он први разред.{S} Ха 
n="26" /> не користи овом приликом и не узме право из њене руке зреле плодове?{S} О, какву топл 
понети, али се чуди шта јој би да то не узме, но пође овако празних руку...{S} Свеједно, макар  
убица.{S} Случајно ушла у собу да нешто узме, паде јој поглед на Гојка и она се одједном сва ст 
имим за два месеца и још сам мислила да узмем унапред и за овај, а они не даду...{S} Па сам хте 
га искасапим свега!...{S} Чело онако да узмем нож, па право у груди — нећу у леву страну, нек с 
а; то су ми и очи и руке, па да ми њега узмете.</p> <p>— Дете нек остане, а ти чича иди кући, р 
{S} А?...</p> <p>— Хоћеш... хоћеш да ме узмеш?!...{S} Чекаћу, трпећу докле год хоћеш, само нек  
у уписницу.</p> <p>— Ево вам списка, па узмите озго или оздо редом...{S} Што је најбоље.</p> <p 
лико бутела пива. — Него да кажем ја да узму другог човека, кога младића.</p> <p>Стојану заигра 
зно, пажљиво, бојећи се да ни ваздух не узмути више него што мора.{S} Деца беху изишла на одмор 
 Она гледаше Гојка, који стајаше уз њу, узнемирен, зачуђен овом изненадном срећом, и не осећаше 
да ја... поче он замуцкивати, задуван и узнемирен.{S} А не знате... ви не видите шта је у мени. 
.</p> <p>Гојко иђаше напред, намрштен и узнемирен; обузело га некакво нерасположење, чим је угл 
 презирати, чак и онда, ако ја постанем узорита жена и учитељица?!...{S} Хоће, хоће... знам...  
ништа учинити да нестане ове појаве.{S} Узрок лежи у њој самој, и он је тако тесно спојен са ње 
премишљати: како би било да је питам за узрок ове промене, па ако је штогод онако... да јој ми  
 на војнике у фронту.{S} Она зна шта је узрок томе и осећа да ме може ништа учинити да нестане  
} Али на што то?{S} Он, он је ту једини узрок свему... он треба и да страда...{S} Ево и њега!.. 
Мати, као и свака жена, рада је сазнати узрок тога непријатељства, а Љубица, да би је задовољил 
 од зиме, а можда, а можда и са другога узрока...{S} Он погледа унезверена Гојка са оним прости 
 већ да тражите премештај, и то још без узрока!{S} Јер шта бисте могли навести за разлог?...{S} 
одишње заточење. <pb n="158" /> Довољно узрока за узбуђење и журбу.{S} Љубица се плашила ревизо 
 намршти.{S} А ко већ иначе има довољно узрока за тешко расположење, он мора очајавати на овако 
аво неће да зна, неће да мисли о правом узроку, јер му је лакше забости нож у груди, него усвој 
е Љубицу преко срца страшније од гујина уједа.{S} Беше у њему, у томе кратком, немом, отвореном 
о се око ње збива.{S} Неке страшне речи уједају је за само срце и изазивљу црвенило на лицу, ко 
обузе она женска жудња за допадањем.{S} Уједно опази Гојкову натмурену, згрчену фигуру, па одма 
 жали добра господара...{S} Али он може уједно и жалити и — чупати кокошке...</p> <p>Љубици одј 
дом.{S} Истина она <pb n="38" /> почиње уједно и сама опажати, а то је и Гојко напоменуо, да јо 
слободна!... слободна!... и уз ту мисао указа се одмах и друга, али из далека, нејасно...{S} Ну 
е устати, али не учини то, да не би тим указала велику пажњу Богосаву.</p> <p>— Ви сами... чека 
и му могла радити.{S} Најзад се досети, укваси убрус и метну му на чело...{S} То га за часак ум 
 ситна, влажна, досадна измаглица, која укваси човека горе од пљуска, а траје данима, недељама. 
 је напоље.{S} Срећом, Стојан се раније уклони у страну, те се не понови ономадашњи случај.{S}  
 не знајући да ли да му приђе или да се уклони, капетан га ослови:</p> <p>— Ко сте ви?{S} Шта т 
он се некако иронично осмехну, и лагано уклони њене руке од себе, па устаде.</p> <p>— Зар је вр 
S} Онда ће се и оно страшно, непознато, уклонити...</p> <p>Али истога часа она као у сну осети, 
да је то доиста учитељ, па се бојажљиво уклонише на ливаду.</p> <p>— Жив био, рече он ђаку, кој 
Поглед му беше управљен у једну тачку и укочен, цело лице некако необично измењено, сањиво, зан 
лони главу на дланове и остаде тако као укочен до мрклога мрака; нити куд погледа, нити се освр 
кад је бунцао, зове је к себи...{S} Очи укочене, уста се само малко смеше... а руке као да нису 
кар приђе болеснику, који гледаше тупо, укоченим очима и дисаше тешко.</p> <pb n="181" /> <p>—  
 стакло, па се само сјаји... стоји тако укочено, без покрета, без икаква знака живота...{S} Ста 
>Љубица се насмеши усиљено, усне јој се укочиле, па не може ни да проговори ни да се насмеје, а 
епено у животу и сматрају се као велики украс човеков.</p> <p>— Да, да... чули смо, одавно смо  
бе.</p> <p>Она скочи са столице, држећи украс у рукама, притрча прозору, па видевши да писар из 
је весело живети и што је смех најлепши украс младости.{S} Велимир се смејаше и ради себе, што  
д дуго разгледамо какву ствар, нарочито украс.{S} Кренула се у школу.{S} Време бејаше оштро, хл 
> из џепа некакву црну високу кутију од украса и отури је од себе са одвратношћу.{S} Затим се п 
ће имати великих непријатности због тих украса, и замоли је да то све скине и остави код њега.< 
устаде те се уми, па хтеде склонити оне украсе са стола.{S} Остави часовник у фијоку и понесе т 
} Нарочито јој се свиди ланац, са лепим украсом на крају, налик на звезду, па га разгледаше паж 
сле шта оно говораше о некаквом накиту, украсу, шта ли.{S} Па <pb n="47" /> о плати... и то већ 
тицу обема рукама, а очи јој стадоше на украсу као приковане...</p> <p>Беше то збиља необично у 
у је испуњавало животом срце и душу.{S} Укратко, он осети да му је Љубица, поред <pb n="120" /> 
еног строгог израза и тона, па се свако укрутило, гледа је право у очи и не трепће.{S} Она виде 
да корачи четири пута.{S} Иде унаоколо, укршта средином, само да се згреје.{S} Осећа и глад, гл 
им, са малим, кратким и танким ланчићем укусне израде.{S} Она га извади из кутије, па стаде обр 
оби беше преграђена једна мања, коју су укућани звали оџаклија, и ако у њој не беше оџака.{S} О 
великим, усуканим црним брковима.{S} Он улажаше пажљиво, као да се бојао пореметити кога у раду 
и незнанко беше ближи па подупре леђима улазак.</p> <p>— Стој...{S} Ходи код бате...</p> <p>Љуб 
мело посматраше она посетиоца, који се, улазећи у школу, некако необично превио, смањио се, и п 
} Сав је ваздух њом испуњен, и она вас, улазећи у плућа, дави и гуши својом врелом невидљивом п 
..</p> <p>— Господине Гојко, рече писар улазећи, да вам издам часком плату, па изволите тамо у  
S} Камо рад? дај да се ради!... </p> <p>Улазећи у школско двориште, Љубица опази како се Гојко  
срамота свраћати судници тако често, па улази с коњем право у школско двориште, веже га негде у 
S} То је већ обична ствар код њега, кад улази у непознато друштво...{S} А она, гле, корача одва 
, не <pb n="155" /> буни се као ја, кад улази у друштво.{S} О, ала је то друштво неправедно!... 
дишта и таман поче да им казује како се улази у школу, како се седи и понаша у њој, а напољу се 
текоше још три дана.{S} Љубица све више улази у посао и све се више одушевљава радом.{S} Истина 
 ужас... али ипак она се креће напред и улази у школу.</p> <p>Кад отпоче рад, прибра се мало и  
.</p> <p>— Молим вас...{S} Готово да не улазим ја тамо, рече она бледећи, као у страху.</p> <p> 
на бруји од њихове монотоне песме, која улева у душу неку сањиву зебњу.{S} Тамо, на врбама, кра 
.{S} Она, чедна детиња осећања, која се улевају у душу још мајчином храном, почеше се бунити, а 
ица уплашено, јер јој је сама реч »акт« улевала некакав нејасан страх.</p> <p>— Да узме ваших д 
S} Најпре је дотрчао овамо као суманут, улете у собу и закључа се, па стаде плашљиво ослушкиват 
већ стоти пут једну исту мисао.{S} Него улетех, заробих се, уплашена, и упропастих живот...{S}  
у наслоњачу, притиснем дугме... зврр... улети жандарм...{S} Зови ми... хм.. кога ћу... а, зови  
 питајући се у себи: како то одједанпут улети беда у њену школу, да јој помути задовољство?{S}  
S} Ова лепа вечерња шетња освежила их и улила нову снагу у грудима, па осетише да им се разлива 
 је, док свршаваше школу, идући главним улицама београдским, застајала пред златарским излозима 
аке право потесу...</p> <p>Одједном, на улици, код последњих кућа, изиђе пред њега нешто шарено 
пред собом.</p> <p>Кад се Гојко нађе на улици, дахну слободно, па окрете журно, право ка Брезов 
спа, него она у Београду, у железничкој улици.{S} Она се диже са кревета, устаде и угледа пред  
 некуд и не види ништа...{S} И опет иде улицом, говорећи гласно сам са собом и машући рукама.{S 
и ради чега је пошао, па се обрте и оде улицом...</p> <p>Сунце је село, навлачи се мрак... по н 
 ради уписа, а сад је рада да плати сав улог од почетка године.</p> <p>Љубица стајаше уз њих, п 
 крај, к столу, да сврши упис и наплату улога, а Гојко угледа Вељу у првом реду, па му се одмах 
S} И то је оно што јој је омотало очи и ум црним застором, те не види ништа...{S} Али шта је, ш 
ез кривице, по туђој поруци.{S} Код нас ум је, брате, слобода!...</p> <p>Председник промоли гла 
спиту: стаде викати на децу, љутити се, умало не почеше страдати детињи чуперци.{S} Она још ниј 
етан, љут.{S} Гојко скочи, изненађен, и умало не дрекну, јер се беше сав занео у мислима.{S} Ка 
 и она зло прође, а није баш тако мека, уме добро да говори.{S} Бадава, мора тако да иде, кад с 
није онако нежан и пажљив према њој; не уме, или неће да дели милошту као други људи, него све  
араштају, како то све прима к срцу и не уме да се задовољи малим...{S} Живи с другом!{S} Па нек 
Натема је... помисли он, а ви’ш овај не уме ни да обели!« Не може народ да издржи оволике терет 
ове девојке, кршећи руке од муке што не уме или не сме јасније да се изрази.</p> <p>Она га глед 
а реч, али он, осим нејасних узвика, не умеде ништа рећи.{S} Беху обоје веома узбуђени, она дис 
ри а понешто измишљајући, — како то већ умеју вешто младе девојке.</p> <p>Снаша Смиљка, бистра  
 тешко што ми те отимају, а ја... ја не умем да те сачувам.{S} Само гледам нашу пропаст и страд 
опеше на четири рубље.{S} Сад кад би ти умео, могло би се још по рубље искамчити...{S} А ви’ш о 
су њени поступци за то време вазда били умесни?...{S} Она се загледа у даљину и стаде у мислима 
епаше.{S} Ја гледам кроз тарабу како не умете да се браните, одговори му она и зацену се од сме 
о о том дође у главу: ваљда ће се и сад умети извући... како је до сад!..{S} Она се истина расп 
ибу.{S} Шта ће он тамо, кад зна да неће умети ни проговорити.{S} Истина, ово су неки добри људи 
коване...</p> <p>Беше то збиља необично уметнички израђен златан часовник, посут ситним љускама 
 за раме.</p> <p>Стој, смрдибубо!...{S} Умеш да чиниш пакости, а после бежиш као стрина...{S} Е 
ати.{S} Сва се предала радости, коју не умеше ни прикрити, нити се труђаше за то.{S} Писар пост 
дан покрет учитељев.{S} А он ради живо, умешно, с вољом...{S} Тек ипак види се да не ради без н 
х смешних сцена из ђачкога доба, и тако умешно води разговор, да се Љубици и Гојку чини, као да 
 несвестицом и главобољом, устаде те се уми, па хтеде склонити оне украсе са стола.{S} Остави ч 
...</p> <pb n="187" /> <p>Кад се Влајко уми и опреми, она га уведе у другу, чисту собу, где на  
ке, па махну њима преко лица, као да се умива овом влажном измаглицом, стресе се од хладноће, к 
ћу, још чупавији и гори; заборави да се умије, рече он, смешећи се.</p> <p>И Гојко изиђе у ходн 
 ли могућно да је то његов глас... тако умиљат, тако пун љубавне жудње?...{S} Никад га не чу он 
уди иза сна.</p> <p>— Па видиш да човек умире... на смрти је!...{S} Ни свеће немаш... одговори  
е јој се незгодна сад, кад овај паћеник умире.{S} Мисао беше о Влајку, и она се сва стресе од п 
</p> <p>Љубицу удари ова реч као муња. »Умире!...{S} Шта то вели он?« Та она никад није ни поми 
њујемо децу, и кућимо, и раскућавамо, и умиремо, све онако узгред, уз пут...</p> <p>Љубица га у 
?</p> <p>— Ја — још луђи!{S} Кога ће да умири ово вечито чергарење, ово терање без кривице и ре 
њоме знак некоме иза његових леђа да се умири... »Шта ли је то иза мене? да није пандур?...{S}  
 се радује сваком његову доласку, он се умири, и све му постаде обично и пријатно.{S} Овако му  
и метну му на чело...{S} То га за часак умири, али после опет стаде бунцати.</p> <p>Око поноћи  
и са зебњом своја осећања, али се одмах умири.{S} Некакав ђаволаст, детињи осмех пређе јој прек 
<p>Љубица се већ прибирала, размислила, умирила се, па иде на рад као и до сада.{S} Шта ће, кад 
таје гушћи, тамнији.{S} Цела се природа умирила, па се само још осећа њено гигантско дрхтање, к 
јте вечну реч на овом окамењеном лицу и умирите срца своја... »О, ала ми је добро!...{S} О, ала 
е, осећајући само сласт и блаженство од умнога додира са анђелима и светитељима...{S} И она осе 
о, на лицу му исписано горко страдање и умор.{S} Одговори јој врло лагано и хладно, као да га т 
ости, јасно чита пређашњи израз тешкога умора и горкога страдања...{S} Он стајаше, не могући ни 
не на столицу, па уздахну као од велика умора и превуче шаку преко ознојенога чела.</p> <p>— Ви 
да ми ноћас жуљиш господина.{S} Јок.{S} Уморан човек, путовао цео дан, па треба лепо да се одмо 
оре... веле извесно, рече он, задуван и уморан.</p> <p>— Е, кад ће пре!{S} Тек је трећи дан од  
не.{S} Није ни чудо што је долазио кући уморан, па је тражио само одмора.{S} Жена је, мишљаше о 
падаху крупне капље зноја.</p> <p>Овако уморан, обучен у неке прљаве, затворене боје, панталоне 
ле...{S} Еј, кукавче мој, хоће да ми те уморе паксијани... да закопају жива човека!...{S} И ти  
у имађаше израз заплашене, дуго гоњене, уморене звери, која се одједном нашла међу својима, ну  
 Љубицу прекорно.</p> <p>— Ја, братићу, умори ’ваку добру душу!...{S} Хоћеш ли да зовемо доктор 
} Стаде да се прибере.{S} Беше се веома уморила и узбудила.{S} Приђе к вратима и ослушну.{S} Чу 
даше као право чудо.</p> <p>— Шта је... уморио се човек, викну Веља, намрштено.{S} Седи овде... 
и лагано, тајанствено, као да се и она, уморна, спрема на починак.{S} Сутон се приближава, а ва 
Љубица се склупча и ућута док јој заспа уморна мати.{S} Лежећи уз њене топле груди, она се сети 
n="91" /> и она застаде.{S} Предахну од уморна хода и загледа се у даљину...{S} Осети да је обу 
школу.{S} Одмах по том стадоше излазити уморна деца, протежући се целом снагом, а за њима покуњ 
ти?</p> <p>— Захваљујем... али сам тако уморна, да би ми сад одмор био пријатнији од јела.</p>  
та, за њим појури друго, па треће и око уморна учитеља подиже се читав урнебес.{S} Он, сиромах, 
Гојко се обрте деци, па им рече благим, уморним гласом, притискујући руком врело чело:</p> <p>— 
г сна, као да је до сад спавала дубоким уморним сном...{S} Скочи са столице, намршти се кад опа 
бица само крену очима бесмислено, тупо, уморно, као да је се ништа више не тиче овај свет и узд 
ена, почишћена и намештена.{S} Она седе уморно и уздахну, као да је до сад какав тежак посао вр 
 к општини орловичкој, креће се тромо и уморно један путник.{S} Још из далека, по целој његовој 
ки изглед, а очи, оне живе очи, гледају уморно, тамно, непрестано је у њима некакав безумни изр 
баци струку на столицу, посади се на њу уморно и стаде брисати знојаво дице.{S} Сви опет поседа 
 у све више и све даље кругове, који су умотани у све гушћу таму, док се тако у тој непровидној 
ионици.{S} Веља седи крај стола, држећи умочено перо над хартијом, а Гојко хода преко школе и з 
S} Пред моје ступање у Учитељску Школу, умре ми мати... откупи ме јадница, те одмах будем примљ 
 У четвртом разреду, кад га већ сврших, умре ми брат, па умре и отац, али ја положих испит, и с 
ду, кад га већ сврших, умре ми брат, па умре и отац, али ја положих испит, и ступих у гимназију 
и смо сви... није никакво чудо ако и он умре.</p> <p>Лекар оде, а Љубица уђе у собу.{S} Веља се 
орају њу закопати...{S} Наравно, кад ко умре, <pb n="160" /> њега закопају...{S} И њега ће нека 
и разболи ми се газда.{S} Знао сам, ако умре да немам куд... други ме нико не би тако милостиво 
... је ли смрт?...{S} Он не зна.{S} Ако умре?...{S} Ништа!...{S} Не може бити ништа страшније о 
е осуђен на робију и тако... јест, тамо умре...{S} А ја око Љубице... тамо-овамо, док се венчам 
е, слатки братићу...{S} Немам куд... да умрем овде... .</p> <p>— Оставите га, молим вас, рече Љ 
кар и пође.</p> <p>— Како... неће ваљда умрети!?... викну она, пренеражена, и пође за лекарем.< 
!...</p> <p>— И што ја не бих могла сад умрети обичном смрћу?...{S} Ето, један удар... капља и  
<p>— Има Бога, братићу, кажем ја!...{S} Умрла!... ка свака стока, и без свеће и без исповести.. 
је то... докле ће тако?{S} Зар још није умрла?...{S} Тако дуго!...{S} И њему се чини да хода та 
ило ми је врло рђаво, мислили су да сам умрла, па су и вама тако казали...{S} Али је прошло све 
и најбоље би било кад би сад одједанпут умрла, то би најволела. »И што не пуца... шта чека вазд 
..</p> <p>— Шта говориш ти!...{S} Ко је умро?... дрекну Гојко разрогачених очију, стегнувши ста 
 простора да корачи четири пута.{S} Иде унаоколо, укршта средином, само да се згреје.{S} Осећа  
м одећом, а мирис од ње пружа се далеко унаоколо.{S} Понегде је ова чиста, бела одећа прошарана 
ања муње.{S} Он развлачи и отеже, ужива унапред и предвиђа резултат овога разговора.</p> <p>— И 
 ходу, исправљене главе а погнутих леђа унапред.{S} Одмах се могло опазити да је то отресит, жи 
и о томе.{S} Гојко чак узе и нешто пара унапред, па одмах оде до Београда, одену се лепо и врат 
ја...{S} Али зашто не могу да видим све унапред, да видим крај!...{S} Зашто не могу бар у душу  
 не само паметно мисли, но многе ствари унапред предвиђа.</p> <p>— О, безнадежни јуноша, узвикн 
те нове мисли, избегаваше их, осећајући унапред њихову непријатност, и ако се оне још не беху ј 
 опростите ми!« Она пружи руку и корачи унапред.</p> <p>А Гојко сања... никако да дође к себи.. 
а два месеца и још сам мислила да узмем унапред и за овај, а они не даду...{S} Па сам хтела вас 
устој празнини?!...{S} Гледаш цео живот унапред, а оно све пусто и одјекује вечном, бескрајном  
> <p>Гојко пође за њом, удешавајући још унапред шта ће радити са очима и рукама.{S} Већ са очим 
да и са другога узрока...{S} Он погледа унезверена Гојка са оним простим искреним саучешћем и м 
е могући ни речи прозборити.{S} Само му унезверене очи прелетаху са писарева лица на акте, на к 
ње не тиче, гледа преплашено, зачуђено, унезверено, питајући се у себи: како то одједанпут улет 
ро...</p> <p>Гојко се осврташе око себе унезверено, дркћући од страха и узбуђења.{S} Ноге му уп 
 је под утицајем електрине, обрће главу унезверено и нешто муца.{S} Председник га не чује, али  
ве, све бих вам дао...</p> <p>Љубица се унезвери, опет је стаде обузимати зебња, ади досадашње  
а.{S} Кад га она запита за савет, он се унезвери, стаде врдати очима и окретати лице од ње.</p> 
е ме вечито избегавате?</p> <p>Гојко се унезвери, рашири очи, као кад нас ко увреди незгодном п 
ара, али овај гледаше само како се деца унезверила, па чекају шта ће им Гојко рећи и ниједно се 
ртву, а оно није...{S} И њих сам убила, унесрећила...{S} О, тешко мени!...{S} И најтеже је сазн 
м љубавном кораку мораде наићи на овако унижење... </p> <p>Кмет и ћата одоше, чудећи се белају  
те уђе срески писар у новој полицијској униформи, која тек беше прописана.{S} Нову официрску ка 
а сталан израз грубости, али он ипак не уништаваше општи утисак примамљивости.{S} Стас јој беше 
после газити, газити... дуго газити, до уништаја...{S} Да, али он то не може извршити, осећа да 
тале справе за лов, засут; све срушено, уништено, па ветар преко те пусте гудуре звижди и шиба, 
!...{S} Да ли да их убије, да смрви, да уништи све ово, што се још по мало у помрчини беласа?.. 
није... свет је покварен, сваки хоће да уништи туђу срећу, ма немао сам никакве користи отуда.{ 
слажу неки страшни осећаји, који би све уништили и претворили у прах....{S} Бесна, дивља, смртн 
 око ње владаше црн, густ мрак, који је уништио сваку мисао, свако осећање, само остаде пуст, с 
лете ноге, издају... баш сад.{S} Ево га унутра у кући.{S} Звера око себе и види насред куће пла 
 видети.{S} Пропе се на прсте и погледа унутра...{S} Ено је, седи на столици и плаче, а он хода 
затим се брзо врати на прозор и погледа унутра...{S} Баш тада Влајко затвори за собом врата, из 
аде да позива једног по једног родитеља унутра.{S} Уђе један сед старац, погрбљен, безуб, замаг 
ена, ноге кратке са наврнутим стопалама унутра; цео му стас беше неприродно накривљен у страну. 
дном сави, отвори деловодник и метну је унутра.</p> <p>— Добро... рече он јасно, не гледајући н 
ана, али рђаво окренута, те не допираше унутра довољно светлости.{S} Скамије старе, рађене још  
а донесе мастило и хартију, па се врати унутра.</p> <p>После пола часа, он сави једно писмо и д 
 претрну, хтеде јаукнути, хтеде утрчати унутра... хтеде много... па се одједном издиже на прсти 
јабучице искочиле, очи се увукле далеко унутра у своје станиште, па гледају <pb n="207" /> отуд 
ј беше све нагрђено и онакажено од неке унутрашње муке.</p> <p>— Хоћемо... или управо не знам н 
 кроз плач прошушка:</p> <p>— Ово ми је унуче једина потпора; то су ми и очи и руке, па да ми њ 
е још више повинује раздраженој женској уобразиљи, па јој ствара тако јасну представу, као да о 
има.</p> <p>Смиљка се најпре пренерази, уозбиљи се и већ беше готова да проспе читаву ватру гор 
...</p> <p>Чича се, ставши пред Љубицу, уозбиљи, мало се накашља па изговори наредбу.</p> <p>—  
дговорио би Гојку на питање, па се опет уозбиљи и ћути упорно.{S} Гојко не може да дође себи од 
</p> <p>Веља се још од првих речи њених уозбиљи, а кад саслуша шта је писар спремио оним другов 
ли она дошла некако сасвим друкчија.{S} Уозбиљила се још више, али је некако постала равнодушна 
ишта!...{S} И Љубица се нешто ућутала и уозбиљила... крије очи и не гледа никога.{S} Тек кад јо 
Најпре Љубица опази да се Влајко стално уозбиљио.{S} Није му се видела љутња на лицу, али тек н 
е ситна, истуцана, лака прашина, у коју упадаху ноге до чланака.{S} Около дрвеће бели се и тамн 
ркћући од страха и узбуђења.{S} Ноге му упадаху у нешто меко, ситно, он погледа око себе, по по 
а Љубичиној учионици, па коракну брже и упаде изненада, без куцања, у Гојкову школу.{S} Гојко д 
p> <p>Веља таман седа за ручак, а Гојко упаде у собу, задуван, занесен, гневан, са стотину осећ 
дохвати воштаницу, прекрсти се побожно, упали је и стави на Гојкове груди...{S} Воштаница најпр 
отињским погледом.{S} Образи јој сасвим упали међу вилице, јабучице искочиле, очи се увукле дал 
 отме из груди и загушен јаук.{S} Гојко упали свећу и устаде.</p> <p>— Шта је? запита он препла 
Кад она уђе, Влајко сеђаше у соби према упаљеној свећи и преврташе неку књигу.{S} Подиже очи и  
за сад, а после... видећемо.{S} За сад, упамти добро, да ниси ни прстом мрднуо.{S} Ћути и чини  
лета!... '</p> <p>— Јеси ли чула, жено, упамти једном за свагда: нисам те ја узео да ми будеш т 
 ми рекосте, чини ми се, да је изненада упао у вашу учионицу?</p> <p>— Јесте! одговори Гојко, и 
обично мило што стоји са овако чистом и упарађеном децом.{S} Толико пута је са завишћу гледала  
твореним, великим, црним очима и она се упи, загледа се у Гојка, примаче му се још ближе, врло  
асно разликује два црна ока, која су се упила у њега, па не трепћу... .{S}Јес, то су она два ок 
едва стизаше за њом...{S} Али он иђаше, упирући се <pb n="178" /> свима силама, и само се бојаш 
пролазећи поред стола, за којим се врши упис и слушајући преклињања једног млађег човека и молб 
токол, договорише се да се сутра изврши упис нових ученика у први разред, па се одборници разиђ 
 Љубицу у један крај, к столу, да сврши упис и наплату улога, а Гојко угледа Вељу у првом реду, 
.{S} Тако је то, братићу мој!...</p> <p>Упис се већ завршује.{S} Деци се наређује да сутра дођу 
ије имала коме до сад да се обрати ради уписа, а сад је рада да плати сав улог од почетка годин 
а сина и једног синовца, један одборник уписа своје дете и затим чича Стојан стаде да позива је 
 по једног малишана.{S} Председник прво уписа свога сина и једног синовца, један одборник уписа 
цу, која су пре две године требала бити уписана.</p> <p>Кмет зовну Гојка, а она продужи гледати 
, па ћу тада...{S} Збиља, јеси ли се ти уписао у Учитељско Удружење?</p> <p>— Не знам коме ћу о 
ју.</p> <p>— Онда тако... .{S}Ја ћу ове уписати код мене, а ви како хоћете са њима, рече он и и 
о сад сам био.</p> <p>— Добро, ја ћу те уписати...{S} Ха, чекај, рече он, па отвори врата и вик 
> <p>— Научени су.{S} До сад су учитељи уписивали само по десетину нових, тек да имају и први р 
седник, тако мора да буде.{S} До сад се уписивало сваке године само по десетину нових ђака, па  
 ако наиђе какво кретенасто, немојте га уписивати, шапну му она.</p> <p>— Ето... видите како то 
у Београду.{S} Он слеже раменима и поче уписивати децу у први разред, »Да се трпи!... рече у се 
те.</p> <p>— А морају ли се они засебно уписивати? запита Љубица, гледајући га некако чудно и т 
тојана.</p> <p>Гојко непрестано преврће уписницу, разгледа потписе разних ревизора и кад наиђе  
јући је право у очи, јер она разгледаше уписницу.{S} Гледаћемо...</p> <p>Она изиђе у двориште.{ 
еговоре с родитељем дечјим, он запише у уписницу име и презиме детиње и друго што треба, па опе 
ти се у школу, где Гојко спремаше своју уписницу.</p> <p>— А премештаја нема?</p> <p>— Нема.{S} 
дно и тужно.</p> <p>— Разуме се, у моју уписницу.</p> <p>— Ево вам списка, па узмите озго или о 
еде цео школски одбор у школи и поче да уписује нове ђаке.{S} У ходнику и дворишту пуно људи и  
ко...{S} До године ће бити лакше; а сад уписујемо и ону децу, која су пре две године требала би 
ри пријатељски:</p> <p>— Ваши људи тамо уписују... они вас знају најбоље, па њих и молите.</p>  
ако...{S} Зар ви већ радите са словима? упита га Љубица зачуђено.</p> <pb n="49" /> <p>Веља се  
ле ви сте задовљни данашњим одговорима? упита она бојажљиво, као да га не увреди питањем.</p> < 
.. пара вреди.</p> <p>— Од куд ти знаш? упита, зачуђен, Гојко.</p> <p>— И ја, знаш, стојао ноде 
 преко школе и застане, кад га Веља што упита.</p> <p>— Ето ти, брате... шта ћеш више!...{S} Ре 
ваш посао како ваља.{S} Него знате шта: упишите и мене у први разред; ја бих баш волео да учим  
бунцати.</p> <p>Око поноћи дође Веља, и уплашен и љут као отрован.{S} Како уђе, оде право болес 
исту мисао.{S} Него улетех, заробих се, уплашена, и упропастих живот...{S} А како је то све мог 
тети...</p> <p>Љубица се дуго осврташе, уплашена, не знајући шта би му могла радити.{S} Најзад  
 једнога часа отпоче суђење.{S} Уведоше уплашена Гојка и ћата му стаде постављати питања.{S} Оп 
 Зове те господин Пера, шапну он Љубици уплашеним гласом.{S} Часком, вели...</p> <p>— Кажи да н 
нако узгред, уз пут...</p> <p>Љубица га уплашено погледа.</p> <p>— Није ваљда баш тако свуда?.. 
ми да му приђе.</p> <p>Гојко је погледа уплашено, или се ваљда сети ради чега је пошао, па се о 
ће зло.</p> <p>— Какво?... узвикну Веља уплашено.{S} Да није?... и он пружи руку на чело.</p> < 
и! одговори му Стојан, млатајући рукама уплашено.</p> <p>Гојко ободе коња и кад пролете кроз вр 
p> <p>— Шта... какав акт? запита Љубица уплашено, јер јој је сама реч »акт« улевала некакав неј 
ке, а она се још мучи, трза се и осврће уплашено око себе...{S} Шта је ово?...{S} Докле ће да т 
не, је ли опасно? запита она, гледајући уплашено. </p> <p>— Врло озбиљна болест, госпођо.{S} Тр 
хода овако по дворишту и да гледа овога уплашеног фамулуса како стоји с мотиком уз врата и глед 
д из саоница искочи писар и прође поред уплашенога чиче, машући својом плетеном камџијом.</p> < 
есен, гневан, са стотину осећаја.{S} По уплашену и необична изгледа лицу Веља се досети јаду, н 
е гледа... гледа и ћути?...{S} Да се не уплаши!</p> <p>— Душице, не бој се, не плаши се... ја с 
!...{S} У кујни нешто клопара... она се уплаши, застаде...{S} Чује се кашаљ...{S} Ах, то је Сто 
 помућен, да је у некакву бунилу, па се уплаши, не знајући шта ће са њим, ако падне где у путу. 
а...</p> <p>Љубица пребледе и готово се уплаши.{S} Хтеде се вратити, али је некакав урођени ина 
учтива <pb n="103" /> госта, збуни се и уплаши, јер се могао домислити, да му он не би узалуд о 
утало.</p> <p>Гојко се изненади, управо уплаши се.{S} Отвори очи, чудећи се овом позиву, па одј 
 »Јест, збиља!{S} Колико сам се ја онда уплашила и наједила, а он ништа...{S} Јамачно се још у  
мојим именом.{S} Чуо сам да сте се и ви уплашили од нашег ономадашњег разговора и да сте се сав 
 откуд, од чега?...{S} Неко је вриснуо, уплашио се...{S} Или је то она вриснула?...{S} Да ли је 
ан га и не погледа, иначе би се јамачно уплашио <pb n="175" /> од његова изгледа, него му одгов 
ном врати их на своја места.{S} Деца се уплашише од њеног строгог израза и тона, па се свако ук 
убици нарочито одузеше смелост и управо уплашише је ови необични и, како она мишљаше, важни држ 
ну!...{S} Та она је цео живот спојила и уплела са овим осећањем, и кад би нестало њега, нестало 
д хоћеш.</p> <p>— Господин Драгољуб је, уплете се Богосав, сек’о прутиће, па их пуно наређа по  
у пљусак грдње, док се у том наступу не уплетоше њене руке у косу свога мужа....{S} Писар се од 
да заметне шалу и смех, желела је да се упозна са том дечицом, да се зближи са њима.{S} Знала ј 
тише да се виде са Гојком и да се Пецић упозна са његовом домаћицом.{S} Чим наступише у дворишт 
чеше разговор са њима.{S} Обоје се само упознаваху са децом, распитиваху их о њиховим кућама, о 
учитељица, која је дошла пре три дана и упознала се са главним околностима, саопшти Гојку да ни 
мо о некоме, па нам се да прилика да се упознамо. — Изволите! рече он, враћајући се у канцелари 
 добро, дуг је пут, а и ви.{S} Па да се упознамо...{S} Ко зна кад ћете нам опет доћи.</p> <p>Го 
ече да сте дошли...{S} Дај, велим да се упознамо. </p> <p>Љубица се осврташе, збуњена, погледај 
у порту, по свршетку службе, другови се упознаше.{S} Месни учитељ је старији човек, већ у годин 
 о школовању, о свему, док се тако мало упознаше и зближише, па онда поче по издаље добацивати  
ку на питање, па се опет уозбиљи и ћути упорно.{S} Гојко не може да дође себи од чуда. »Шта је  
Веља, не гледајући га и мислећи о нечем упорно.{S} Одједном стаде и као да се нечем домислио, у 
сама двоумљаше.{S} Најзад победи женско упорство, она плану и стаде као да ће изазвати кога на  
време што му остаде слободно ван школе, употребио је на послове задругине.{S} Није ни чудо што  
шта против методике, јер и наша врховна управа ради већином против методике, па морамо и ми.{S} 
није.{S} Скоро ћемо имати збор за избор управе, па ћу тада...{S} Збиља, јеси ли се ти уписао у  
едне.</p> <p>Стотинама питања и прекора управи она оцу, говорећи и питајући брзо, не знајући о  
, забринути.{S} Иђаху ћутећи, али обоје управили очи у неодређену даљину, па се дали у дубоке м 
ће сад?{S} Гојка не сме вређати, јер је управитељ — може га одјурити; Љубицу још горе... уз њу  
внодушно толика чуда у школи и звати се управитељ.{S} Нису те хтели чути... страдао си за свету 
јом се Гојко Савић, привремени учитељ и управитељ школе орловичке, упућује на своју дужност.</p 
стаде пред њу: </p> <p>— Казао господин управитељ да му пошљете оних девет ђака.</p> <p>Љубица  
говори наредбу.</p> <p>— Казао господин управитељ да ће сутра сви ђаци ићи у цркву.{S} И ви да  
Казао сам, братићу, и оно: <hi>господин управитељ</hi>; виђу да он тако баш хоће«.</p> <p>— Каж 
писано на тој хартији.{S} Доле потпис: »Управитељ школе орловичке«... а горе на врху великим сл 
удан, но као да сања.{S} Поглед му беше управљен у једну тачку и укочен, цело лице некако необи 
никако осмех не силази.{S} А дечје очи, управљене на њега, горе, горе, као жеравице...</p> <p>» 
а дође до врата, па кад виде толике очи управљене на себе, застаде, збуњена и преплашена, па ка 
о... зашто он иде?...{S} Ни сам не зна, управо неће да зна, неће да мисли о правом узроку, јер  
Кад излази из куће, веома је забринута, управо преплашена, као и Љубица.{S} Неко их је зло снаш 
оју срећу...{S} Толике учитељице удате, управо све у целом срезу, све су са учитељима.{S} Па ка 
 Веља живо.{S} И ја тако радим и многи, управо огромна већина.{S} Па још кад дознамо раније ко  
не би ћутало.</p> <p>Гојко се изненади, управо уплаши се.{S} Отвори очи, чудећи се овом позиву, 
ешко било што сте ме погрешно разумели, управо што ме нисте разумели.{S} Ја сам човек осетљив,  
ки, претресале се успомене из младости, управо ређали се несташни поступци у школи и ван ње, Љу 
акву децу.{S} Обавештава их, помаже им, управо учи их да мисле, али су то деца неука, дивља, па 
чке...{S} Љубица се мршти, лупне ногом, управо врхом ноге о под; види се радо би скочила и прит 
црвене и збуни се.{S} И он беше збуњен, управо у двоумици, не знајући да ли да иде напред или д 
ма велико, непостижно, веће од свега... управо о већим школама није смео ни мислити. — Па ти си 
?{S} О, муке!...</p> <p>— Ја не знам... управо овај... нисам ни долазила да потписујем спискове 
де скрушен, убијен, сатрвен тугом...{S} Управо не треба ни да преживи праву љубав...{S} Кад нес 
ђају.{S} Нисам га добро ни разумела.{S} Управо, он ми није још ништа ни казао, него све онако.. 
д очима, па јој потреса сваки живац.{S} Управо она не може још да одреди у коликој је мери то с 
, да се ти гласови раструбе, а он им је управо и био повод, јер је он саставио Влајка са чувено 
..{S} Љубици нарочито одузеше смелост и управо уплашише је ови необични и, како она мишљаше, ва 
 унутрашње муке.</p> <p>— Хоћемо... или управо не знам ни ја.{S} Тамо је све равница, нема план 
 не, није могућно да је то он...{S} Или управо јесте он, али њени узбуђени осећаји сада све уве 
ништа желео; живео сам... то јест нисам управо ни живео, него онако...</p> <p>— А детињство? ст 
 нама да дате један савет, јер зато смо управо и дошли, рече она, па им исприча свој јутрошњи р 
учитеља, гледају га слободно... а он се упреподобио, па само трепће и милује децу по глави...{S 
 каменити...{S} Само се раширене зенице упрле кроз мрак у неке <pb n="196" /> нејасне предмете, 
S} Него улетех, заробих се, уплашена, и упропастих живот...{S} А како је то све могло бити друк 
екивао, а би му по вољи.{S} Хтеде да се упусти у разговор и да је пита што за писара, па увиде  
м...{S} И шта ми ко може!</p> <p>Она се упути у школу.{S} Врата на Гојковој учионици беху отвор 
 сад мало напоље, рече Веља деци, па се упути к својим гостима.</p> <p>— Како...{S} Зар ви већ  
 причекајте, зовну га Љубица с прага, и упути се к њему.</p> <p>Он се збуни и готово хтеде проћ 
>Било је већ доцкан кад се Гојко диже и упути к своме селу.</p> <p>Сутрадан Љубица дође рано у  
ебе, као да нешто тражи, затим корачи и упути се за децом к своме стану.</p> <p>А Гојко брзо ра 
 пусти децу, па се кроз простран ходник упути са гостима у свој стан.{S} Дочека их једна слабуњ 
едоносно.{S} Распусти децу, па се и сам упути кроз село, право ка брезовачкој школи.{S} Од скор 
исак.</p> <p>Узевши новац, он се полако упути оним необичним вратима, кроз која ће одмах угледа 
гледа Вељу у првом реду, па му се одмах упути.{S} Са Вељом стајаху неколико млађих учитеља и дв 
идевши да је сунце зашло.</p> <p>Они се упутише низ брдо, говорећи о послу који их сутра очекуј 
ичасто гнездо љубави!...{S} И шта би је упућивало на тај корак? — Дужност, заклетва верности му 
измакоше оку презриви погледи, које јој упућиваху другарице њене, остале учитељице.{S} Опази он 
ени учитељ и управитељ школе орловичке, упућује на своју дужност.</p> <p>Опет се продужи разгов 
од оне првашње збиље, па се стаде и она упуштати у разговор, који је водио само циљу.</p> <p>—  
рословити...{S} Тада Љубица виде шта је урадила, увиде како је далеко зашла, и тога тренутка у  
и притрчала детету.{S} Ко зна шта би му урадила од срџбе!...</p> <p>А Веља се смеши весело, као 
риближише ускршњи празници.{S} Дотле су урадили врло, врло много, прешли су све важније радове, 
оловала, она сама види како је много он урадио, али се ипак плаши, много плаши...{S} А Гојко се 
} Љубица осећа да неће моћи данас ништа урадити.{S} Мисли не могу да <pb n="56" /> се зауставе  
у левим брком. — Знате шта! узвикну он: урачунајте све до краја године, да се не мучите са овим 
 бисаге, а он се даде на посао: да мало уреди и дотера свој жалосни стан.{S} Пренерази се кад в 
цу.</p> <pb n="71" /> <p>И Љубица одмах уреди своје малишане.{S} Сад је одједном опет обузе нек 
е у Гојкову собу, наместила, почистила, уредила све, и она смрадна, одвратна соба доби сасвим д 
S} Ову оџаклију заузела је Љубица и већ уредила у њој свој скромни намештај: ногаре са новом се 
 па купуј.{S} Стојан ће ти и набавити и уредити, па га можеш научити и да ти помогне око ручка. 
лакао; ха-ха-ха...{S} Ја ћу ти данас то уредити...{S} До подне ће сви знати.{S} А ти иди у моју 
ти«.</p> <p>Најзад гости се кретоше.{S} Уредише децу, па опет окренуше низ потес.{S} Сунце по м 
а платом, и ако је она редовно издавала уредне признанице.{S} Шта је то?{S} Да ли није стигао д 
а други крај, подаље од Љубице, и стаде уређивати децу.</p> <pb n="71" /> <p>И Љубица одмах уре 
олазе никако, одговорише ђаци.</p> <p>— Уређујте се, скомандова, он па сиђе на други крај, пода 
ће и око уморна учитеља подиже се читав урнебес.{S} Он, сиромах, и онако беше збуњен, чим опази 
ски, пријатељски, али осети да јој њена урођена грубост неће то допустити.{S} Толико се кидала  
ши.{S} Хтеде се вратити, али је некакав урођени инат тераше напред, и она одједном поскида сав  
асницом на образу!...{S} Али се осећаше усамљен, без игде икога, без помоћи и саучећа... он зна 
пуста празнина.{S} Он осети да је остао усамљен за вечита времена, јер му нестаде онога што му  
ече он Вељи, смејући се.</p> <p>— После усамљена, непријатна, ноћнога дежурања Веља се зачуди о 
не и Влајкове... свуда их виђаху сељани усамљене, обично пред вече: и на реци, и у шумици, у по 
амо на крају свода, разделе и запливају усамљени...{S} Почиње шибати хладан ветар...{S} Гојко с 
{S} После већ добијемо боље место, неко усамљено село, где нико не долази, па«...</p> <p>Стојан 
са поврћем, вију се чардаклије по некој усамљеној дуњи или шљиви, а из те ниске зелене густине  
децу, која му пореметише досадањи мир и усамљеност.</p> <p>— Шта ли си сањао ноћас, братићу? ре 
 ђаволаст, детињи осмех пређе јој преко усана и она баци поглед на Гојка, онако у косо, не освр 
им устима, очекујући да слети с његових усана кобна реч, али он, осим нејасних узвика, не умеде 
 косу што се немарно разбацала по њеним усахнулим грудима.{S} Горке су и тешке ове сузе јадован 
.{S} Хехе... не знате како се то згодно усвоји у зимском полумраку... деца не дишу, слушајући.. 
врло мало прешла, али су јој деца добро усвојила оно што им је казивано.{S} Код Гојка беше шаре 
р му је лакше забости нож у груди, него усвојити ту црну мисао.{S} И он осећа да се приближило, 
ад потрпам у канате своје прње, па озго уседнем са женом и дететом, а за душему привежемо козу, 
енело, помолио се иза брешчића зажарен, усијан котур, а над њим трепере и прште по плаву своду  
е усне са оштрим брковима падоше на њен усијан образ и тако остадоше...{S} Као муња шину је неш 
пита се он бојажљиво и погледа око себе усијаним, узвереним очима, тражећи одговора на ово живо 
жност некако груба, неумешна, као да је усиљена...{S} А после већ свакад је исти: озбиљан, ошта 
и не зовете...</p> <p>Љубица се насмеши усиљено, усне јој се укочиле, па не може ни да проговор 
 Немој да ме превариш!... осмехну се он усиљено.</p> <pb n="205" /> <p>— Знаш да сам после у тв 
уда вијуга, зеленом долином, сребрнаста уска-речица...</p> <pb n="25" /> <p>А тамо даље, иза по 
им догађајима...{S} Све се испретурало, ускомешало у њеној помућеној врелој глави, читав хаос!. 
Бунт!!...{S} Комуна!!... дрекну пандур, ускочи на коња, па као стрела одлете у среско место.</p 
, Стојан доведе оседлана коња.{S} Гојко ускочи на седло, па се обрте Стојану.</p> <p>— Ако не д 
е.{S} Заборавио на то у забуни, па само ускочи на коња и оде.</p> <p>Гојку опет засија радост н 
{S} Ето, кроз десетину дана... чим дође Ускрс...{S} И он стаде жудно гледати у њено лице, очеку 
17"> <head>XVII.</head> <p>Трећега дана Ускрса чланови Учитељског Удружења беху позвани на срес 
м уху и прошапта:</p> <p>— Хоћемо ли по Ускрсу одмах... је ли?...</p> <pb n="149" /> <p>Она зад 
на два месеца, док се већ не приближише ускршњи празници.{S} Дотле су урадили врло, врло много, 
мпатији, о томе како је он готов на све услуге, просто и једино због њене самоће и сиротиње, је 
е оставити на миру... чак ће ти писар и услуге чинити.{S} Видиш, дао ти и аконто за овај месец, 
о да је и својом смрћу хтео да ми учини услугу, да ме задовољи потпуно... </p> <pb n="201" /> < 
 не би лепо било да му се не захвали на услузи.</p> <p>— Молим вас, не треба речи да трошите.{S 
емо да добијете...{S} Ја ћу вам бити на услузи свакад, кад ви зажелите.</p> <pb n="27" /> <p>—  
ци првог разреда школе орловичке, поред усмене наредбе, да сутра...« и тако даље — стајаше напи 
иви мир исписан је на њему и само једна усна малко... врло малко повукла се у страну, те са ње  
и склапаху, као да привлаче кога, горња усна се, заједно с брком, нервозно трзаше.{S} Он беше с 
а озго са висине, са сенком подсмеха на уснама.</p> <p>— А ово је, без сумње, твоја драга полов 
 брисати <pb n="29" /> марамом и дувати уснама, као да је неки велики терет носила.{S} И Гојко  
иже руку и осети хладан челик на врелим уснама...{S} Пријатно је ово осећање, али она нема кад. 
 помешан са презирањем, заигра на њеним уснама.{S} Дохвати мараму, као да се брише, па га опет  
ад јој стадоше ноге одскакати од земље, усне се трзаху јаче и јаче... обузела је дрктавица.{S}  
е главу; очи му беху необично замућене, усне грозничаво дрктаху, а по некад се грчевито трзаху, 
отпис.{S} Беше сав поцрвенео од љутине, усне му се трзају и скупљају грчевито. — Ово, све ово.. 
арено лице, које одједном поче бледети, усне се искривише и затресоше, цело му тело задркта, на 
гледа несвесно, врелим мутним погледом, усне јој осушене, вреле, па дркћу као у грозници...{S}  
чи на врућицу...{S} Поглед јој нејасан, усне осушене, запечене од ватре, а понекад искривљене у 
те...</p> <p>Љубица се насмеши усиљено, усне јој се укочиле, па не може ни да проговори ни да с 
ићу ја то, доврши она загушеним гласом; усне јој задрхташе, а грло јој се стеже..{S} Опет јој у 
 <pb n="207" /> отуд страшно, бесвесно; усне само понекад задркћу, тргну се и опет се скупе, пр 
га почело обузимати велико узбуђење.{S} Усне му пребледеше, задркташе, он поче неким промењеним 
згледати грану; очи јој светле живље, а усне се осушиле, поцрнеле од ватре.{S} И сад је обузима 
 загледала, очи се сјаје, не мичу се, а усне по кад што грчевито заиграју.{S} И она се, ваљада, 
све ближе и топлије и одједном... вреле усне са оштрим брковима падоше на њен усијан образ и та 
ме?... прошапта она и покуша да развуче усне у осмех, али се оне искривише и задркташе, одајући 
реме чини му задовољство.{S} Он развуче усне још јаче, и стаде руком гладити браду...</p> </div 
ешко... необично...{S} Само се одвојише усне са брковима од браде и он брзо, на пречац, повуче  
шу као огњем...</p> <p>Опет се отворише усне самртникове, опет слабачак самртни ропац, један... 
не обртаху од ње главу презриво, купећи усне и пречајући очима...{S} Председник одведе Љубицу у 
и таман да проговори (беше већ развукао усне у ироничан осмех), а председник продужи:</p> <p>—  
ажљиво погледа својим великим очима.{S} Уснице јој се трзаху грчевито, по лицу се осуло смртно  
 мала устанца скупљена, румене се танке уснице, мислиш сад ће да заишту лутку.{S} И гледа наивн 
 недогледу, показујући јасно да је душа успавана, да је срце обузето тврдом леденом кором.{S} Н 
гим миришљавим цвећем, па у њој љушка и успављује занесену, љубављу очарану душу...{S} Да, она  
и суманутих очију, које пију, пију... и успављују...</p> <p>— Како?...{S} А што?!... једва пром 
ња, а сутон се њиха и навлачи све више, успављујући брижну главу пријатним заносним сновима...< 
Љубица стаде свијати своје ново гнездо, успављујући се најсјајнијим надама и најслађим сновима. 
<p>— Да ли је много тешко постићи такав успех?</p> <p>— Па није лако...{S} Треба радити непрест 
м разредом треба свакад постићи одличан успех; то није много тешко.</p> <p>— То значи да ја до  
ницу, али се вратише у стан Љубичин без успеха.{S} Кмет их одби одлучно, чудећи се што му досађ 
 војачина.{S} И ту се ти надај повољном успеху у раду!« мишљаше она, стојећи пред прљавом испрс 
но расположење, које наступа после дуга успешна рада, па сад не може довољно да се наговори.{S} 
тељски, сасвим другарски, претресале се успомене из младости, управо ређали се несташни поступц 
а му ублажи гнев.{S} Он се хвата ње још усрдније. »Чује он за ту промену... већ тамо, депеша... 
Љубица погну главу, па веома послушно и усрдно узе перо и потписа како јој је речено.</p> <p>—  
буњава, ситна плавуша, поздрави се врло усрдно, па одмах оде к столу, на коме стајаше послужавн 
јако утицати на девојку.{S} И одједном, усред тих сањарија, он се трже. »Шта је ово... шта ово  
и не знате, ви не видите!... узвикну он усред два окићена воћњака, опијен мирисом цвећа, присус 
она врела измаглица, што се виђа обично усред лета.{S} Сав је ваздух њом испуњен, и она вас, ул 
ехне, све се то радовало, што их је она усрећила својим доласком...{S} А оно, гле: у мало је не 
нцао, зове је к себи...{S} Очи укочене, уста се само малко смеше... а руке као да нису од меса, 
Љубица се шћућурила уза жбуње, отворила уста, па не дише... дави је нешто у грудима страшно, му 
 скитњу...</p> <p>Љубица гледа и отвара уста да нешто каже, али је стегло нешто у грлу, па не м 
 децом, како им живо и весело прича, са уста му никако осмех не силази.{S} А дечје очи, управље 
е тако весело, а њему смех не силази са уста.{S} Море, славан је живот, слатко је живети!...</p 
та је то?... промрмља она кроз стегнута уста, па се одмаче.{S} Осврте се по соби, гледајући зар 
ивао у задовољству...{S} Смешкају му се уста, глади танке брчиће, а оним чудним очима сече као  
воју судбину за његову, па и он развуче уста у широк весео смех.{S} Погледа је и би му веома по 
 поду бели се онакажено, слабо лице, из уста тече крв...</p> <p>— Братићу... браћо!...{S} Помоћ 
речац, повуче у себе ваздуха... затвори уста, поћута, па опет повуче ваздуха...</p> <p>— Стојан 
 отресао ове изненадне страхоте, отвори уста и проговори брзо:</p> <p>— Добро... учинићу, не бр 
а, поцрвене као рак, па одједном отвори уста и каза јасно оно, што до сад није смео отворено ре 
де из самих груди, али не може отворити уста, нити јој што рећи.</p> <p>— Што ти је, болан... к 
теља из Брезовца«..{S} И Гојко развукао уста дужином целе вилице, смејући се призору, кад Веља  
а.{S} Тако је то.</p> <p>Гојко развукао уста у широк сладак смех, а главу окренуо у страну.</p> 
Остаде седећи, узимајући мрвице хлеба у уста, само да се види да она још руча.{S} А на душу пад 
 желуцу, али зна да не би могао ништа у уста метнути.</p> <p>После подне, кад се разиђоше кмето 
ичкој улици.{S} Она се диже са кревета, устаде и угледа пред собом Драгутина, једног лепушкасто 
 топал.{S} Ћутање...{S} Неко се помаче, устаде, он обрте главу.{S} Један дечко стоји и гледа га 
обуди с јаком несвестицом и главобољом, устаде те се уми, па хтеде склонити оне украсе са стола 
дницом.</p> <p>Ноге му веома зебу...{S} Устаде, па поче брзо ходати, али кад пружи корак, таман 
трахом и зебњом њен одговор.</p> <p>Она устаде, приђе му и метну једну своју руку на његово рам 
, и лагано уклони њене руке од себе, па устаде.</p> <p>— Зар је време да идемо?</p> <p>— Да иде 
 и загушен јаук.{S} Гојко упали свећу и устаде.</p> <p>— Шта је? запита он преплашено, трчећи п 
чиста посла!« ...</p> <p>Сутрадан Гојко устаде туробан; чим се сети синоћње патње, намршти се ј 
то је на тебе много љутит.</p> <p>Гојко устаде, ћутећи, прође поред кмета и оде у школу.{S} Беш 
ање...</p> <p>Одједном се обоје тргоше, устадоше и пођоше даље.{S} Месец изгрејао, па трепери с 
 мајци око врата.</p> <p>— Зар још ниси устајала од спавања? ослови је мати, видећи је необучен 
дуго, претурао се по кревету целе ноћи, устајао и ходао по соби читаве часове, па опет легао и  
 је мати, видећи је необучену.</p> <p>— Устала сам, па ме нешто глава боли.{S} Сад је већ прошл 
и, па да се живи ко и до сад!...</p> <p>Устала је весела, спремила се, прикачила часовник на гр 
} Здраво лепи, срећни животе!...</p> <p>Устала је рано после свадбене ноћи, опремила се лепо, ч 
вет и она са њим, то јој је право...{S} Устане ћутећи, гледајући полусвесно око себе, иде у шко 
 што кажем коме ђаку, он одмах треба да устане, па да ми стојећи одговара.</p> <p>Досади јој се 
а све више светли очима.{S} Али по неко устане, па све наопачке...{S} Љубица се мршти, лупне но 
еба да је готово, кад јој нови господар устане, па сад, весела, и срећна, чека да се он пробуди 
иш, ја седим миран ка светац.«</p> <p>— Устани!... викну она оштро, па се одмах затим трже и уз 
на задруга.{S} Влајко се сав предао тој установи, и све време што му остаде слободно ван школе, 
="191" /> једнога дана освану и код њих установљена задруга.{S} Влајко се сав предао тој устано 
 не имађаху више о чем говорити.{S} Чим устану, гледају да побегну једно од другога у школу, гд 
} И цело јој лице детиње, нежно... мала устанца скупљена, румене се танке уснице, мислиш сад ће 
занимљиво, али учитељице често набираху устанца, пропраћајући по неке изразе шаљивим напоменама 
вратим, рече он Гојку, који такође беше устао, па изиђе из собе.</p> <p>Гојку мало одлакну кад  
ено лице, приђе к писару, који већ беше устао и врло учтиво прихвати њен поздрав.{S} Изиђоше об 
да седи са њим.{S} Што, зар не може она устати и рећи: извините, или већ тамо... морам на рад,  
истом намером.{S} Обузе је страх, хтеде устати, али не учини то, да не би тим указала велику па 
док је не превари сан...</p> <p>Изјутра усташе обе рано.{S} Она предаде мајци сав новац, што га 
ве казати...</p> <p>Она пође за њим без устезања, не покушавајући да ослободи своју руку, коју  
аље онако исто са заљубљеним осмехом на устима.{S} Гојко подиже главу; очи му беху необично зам 
 удали се са неким значајним осмехом на устима.</p> <p>Стојан, који стајаше више учитељице, ист 
но бледило, а она дише нагло, отвореним устима, као да јој је мало ваздуха.</p> <p>— И ви баш х 
>Она га гледаше кроза сузе са отвореним устима, очекујући да слети с његових усана кобна реч, а 
ем?!«...{S} И он кашљуцну, принесе руку устима, па превуче дланом преко бркова.</p> <p>— Чујемо 
ити ни премештен ни отпуштен, докле год устраје тај роман Љубичин... требаш ти њима.</p> <p>— Ш 
..{S} Он га може и у заштиту узети, кад устреба; зна он: сила је Влајко!{S} И што је главно: св 
 што бисте ви желели, али опет, кад год устребам... ја сам ваш...{S} Јест, ваш.... ваш!...{S} И 
колу, греј се, па ћемо те звати кад нам устребаш, прекиде Веља његов монолог, који у овакову ра 
Кад разгледа боље, она се најпре трже и устукну... некакав страшан бол стеже јој срце, она хтед 
} Познајем ја по овима овде: чим се они устумарају сваки час у Београд, па се отуд враћају весе 
га ће да гледа.{S} Нешто и код њих има, устумарали се ка говеда пред олујом.</p> <p>— Е?... зач 
риште, Љубица опази како се Гојко нешто устумарао пред својом кућицом.{S} Она помисли да се то  
 би јој проговорио коју реч.{S} Прво се усуди да је погледа, јер мало пре то није смео учинити. 
 са њима бити друкчији.</p> <p>Гојко се усуди да је погледа, али се одмах трже и обори очи, јер 
овечан човек, обријана лица, с великим, усуканим црним брковима.{S} Он улажаше пажљиво, као да  
ог краја на други, а по лицу се разлило усхићено чуђење.{S} Обоје осећаху како им се дух отреса 
ј, знате, треба оставити на понављање и утврђивање тежих ствари, које се лако забораве, нарочит 
нуо, да јој деца почињу бивати све више утегнута и повучена, нестаје са њихових лица оне обичне 
би имао смелости да то учини.{S} Сва је утеха у томе, што он сазнаје, да би имао право, па чак  
У непрекидном, заморном раду тражила је утехе; у послу је угушивала онај стални страх од некакв 
ез иједнога срећног дана, без наде, без утехе...</p> <p>Гојкова се зебња испуни.{S} После некол 
руди, знајући да само на њима може наћи утехе, ако је још има.</p> <p>Смиљка се најпре пренераз 
о заборавити?{S} Па шта би му остало за утеху из целог живота, чега би се имао сећати, да није  
{S} Сад видим како велико задовољство и утеху човек налази у раду.{S} То је велики дар Божји, с 
S} Није никад помислила, да ће то такав утисак учинити.{S} Мислила је: то је зло само за њу, а  
 похода по том не учини на Љубицу такав утисак као последња.{S} Она изиђе из учионице са обични 
убости, али он ипак не уништаваше општи утисак примамљивости.{S} Стас јој беше лепо развијен, а 
е су и тешке ове сузе јадованке, али је утицај њихов благотворан: залеђено, окамењено срце почи 
с.</p> <p>Гојко се тресе, као да је под утицајем електрине, обрће главу унезверено и нешто муца 
ите манире, за које држаше да могу јако утицати на девојку.{S} И одједном, усред тих сањарија,  
што већ не излази.</p> <p>Писар скочи и утрча у школу.{S} Одмах по том стадоше излазити уморна  
де нико не долази, па«...</p> <p>Стојан утрча; лице му помодрело од дуга стајања на зими, али с 
стаде трчати по дворишту.</p> <p>Стојан утрча у собу, и она оде за њим.{S} Чичи задркташе вилиц 
а Смиљком пред школу.{S} Ташта му одмах утрча у собу, а он предаде коње Стојану, не питајући га 
..{S} Он претрну, хтеде јаукнути, хтеде утрчати унутра... хтеде много... па се одједном издиже  
тнице, опази Богосава, који таман хтеде ући у двориште, па кад виде њу, изненади се па застаде. 
а вамилија.</p> <p>Гојко обори главу па ућута.{S} Њега је вазда побеђивала Стојанова речитост,  
радити кад чује.{S} А овако, кад Љубица ућута, би му незгодно: шта да ради?... о чем сад да гов 
ко главе!...</p> <p>Љубица се склупча и ућута док јој заспа уморна мати.{S} Лежећи уз њене топл 
а муке...</p> <p>Богосав види да се она ућутала као окамењена, па чека његову реч, као што се о 
та...{S} Ништа!...{S} И Љубица се нешто ућутала и уозбиљила... крије очи и не гледа никога.{S}  
а залајаше, па, кад не чуше ништа више, ућуташе се, и опет настаде гробна тишина...</p> <p>Љуби 
ми, па иђаху заједно не знајући куд ће; ућуташе и свако мишљаше за себе...</p> <pb n="36" /> <p 
оју ношаше у рукама, далеко од себе.{S} Ућуташе за часак сви троје, па иђаху бледи, намрштени,  
b n="31" /> <p>Сви троје се насмејаше и ућуташе.</p> <p>— Па где си, болан, до сад, дед’ причај 
изгубила...{S} Све...{S} Све!...</p> <p>Ућуташе обе, и мати и кћи, оборише главе и предадоше се 
ном, почеше се бунити, али их постепено ућутка и заглуши женска таштина.{S} Ипак осећаше неку п 
готово!{S} А Гојко се мучио много...{S} Уф!...{S} Гле лакше ми је... добро је...{S} Али се опет 
и последња на овом путу...{S} Али он... ух, све би друго лако, само да је он друкчији.« Тако ми 
ет одупрети бесној сили?{S} А он!...{S} Ух!..« У Гојку закипи и загрми читав пакао гнева; кроз  
давању, рече она и диже се са клупе.{S} Ух, мрачно, незгодно!...{S} У такој соби не мили ми се  
који се приближаваше шетачима.</p> <p>— Ух, како ћемо сад? викну Љубица.</p> <p>— Ништа... проћ 
 помагаху.{S} Најзад се кмет почеша иза уха, а то је већ значило да ће се ћутање прекинути.</p> 
ставља он своју мисао.</p> <p>Љубица га ухвати за раме и заустави га, старајући се да му разгле 
 главу нерасположено, као кривац кад се ухвати на делу.</p> <pb n="117" /> <p>— То ћемо већ ја  
а њом...{S} Ааа!«... отеже она гласно и ухвати се руком за груди.</p> <p>— И ноћили су заједно. 
осети ко је јачи.</p> <p>Љубица се радо ухвати за ту мисао. »Јест, збиља!{S} Колико сам се ја о 
/p> <p>— Хајде, да те поведем, рече му, ухвативши га под руку са отвореном одвратношћу, али се  
 се стаде разбијати магла, која се беше ухватила око Љубице, и она, с највећим чуђењем стаде по 
ца седајући и смешећи се.{S} Она је већ ухватила на себи два значајна погледа писарева, па је о 
 дана...</p> <p>— А шта би хтела: да се ухватим за сукњу, па да ти цео дан пиљим у очи?...{S} Х 
ељак у белим кошуљама.{S} Сумрак се већ ухватио, те му се не распознаје лице.</p> <p>— Добро ви 
ко низ длаку..{S} Лажи га полако док не ухватиш за врат, па онда о земљу.{S} Ја, братићу, тако  
јко се сасвим збуни, поцрвене као да је ухваћен у каквој великој кривици, мрдну очима лево и де 
не али и муке стараше, да навикне дечје ухо разликовању ова два гласа.{S} Љубица готово не дише 
} Нову официрску капу накривио на десно ухо, а сјајну никловану сабљу пустио те се вуче по земљ 
иља већ свршило?...{S} Он се наже њеном уху и прошапта:</p> <p>— Хоћемо ли по Ускрсу одмах... ј 
, и јевтине намирнице, које су још више учврстиле њихово пријатељство.{S} Они су сад врло интим 
а ми, господине, једнаке су: и ове ваше учевне и оне наше конђаре.{S} Је ли њој дуга коса!...{S 
ворише се да се сутра изврши упис нових ученика у први разред, па се одборници разиђоше.{S} Баш 
P18993_C20"> <head>XX.</head> <p>Влајко учеста са посетама.{S} Скоро свакога празника и четвртк 
> <head>VIII.</head> <p>Полицајац веома учестао са својим походама.{S} Сваки други трећи дан св 
ин — скупоцен брош за груди.{S} Тако се учесташе походе, скоро свакога дана, а у Љубичину столу 
 Љубица.</p> <p>— Ни најмање.{S} Ја сам учествовао због друштва, а и због ручка, за који сам зн 
дом, који јасно казује, да њена душа не учествује у раду.{S} Стојан је нешто запита или саопшти 
кога рада.{S} Велика већина учитеља узе учешће у дебати, док учитељице не скриваху своје нестрп 
до касапнице, а ноћу крпи се, пери се и учи...{S} Све тако, без краја!...</p> <p>— Зар баш ника 
цу.{S} Обавештава их, помаже им, управо учи их да мисле, али су то деца неука, дивља, па не мож 
ат из Београда, који <pb n="83" /> тамо учи гимназију, па питања о крави Зорки, њеној љубимици, 
 се да је нису знали до сад: ено још их учи како се то игра«.{S} Затим се окрете својим несташц 
ом.{S} Ви сте ми тако познати.</p> <p>— Учили смо гимназију заједно...{S} Ви после одосте некуд 
А ни ми вам нисмо баш тако велике школе учили.</p> <pb n="43" /> <p>— За ваш посао и нису потре 
мене у први разред; ја бих баш волео да учим код вас...{S} Тако да седим у скамији, па само вас 
обузела душу.{S} Одједном, у сред рада, учини јој се да чује са дворишта необично звецкање, баш 
ва болна трзања...</p> <p>Влајко скочи, учини некакав нејасан покрет, па се одједном трже, приб 
то. </p> <p>Љубица га погледа зачуђено; учини јој се да он ово не говори будан, но као да сања. 
 згледаше се после његова одговора..{S} Учини им се веома чудновата и необична оволика збуњенос 
обрте к њој, па је стаде посматрати.{S} Учини му се да се из саме душе његове појављује нека си 
ми.{S} Угледа сеоског писара, а уз њега учини му се да промиче поред прошћа црвена полицијска к 
ваца.{S} Знала је шта би сад требало да учини, али јој то беше одвратно.{S} Она се само приближ 
коже, шљиве и друго; а то се Љубици сад учини веома грубо и сурово, и ако она не зна за друкчиј 
S} Обузе је страх, хтеде устати, али не учини то, да не би тим указала велику пажњу Богосаву.</ 
head> <p>Прва писарева похода по том не учини на Љубицу такав утисак као последња.{S} Она изиђе 
 необичне за њега призоре.{S} Љубици се учини да се овде не могу деца навићи реду (а она то хте 
чи и не гледа никога.{S} Тек кад јој се учини да Влајко обрне главу к њој — образи јој се оспу  
вен положај ишчекивања.{S} После јој се учини веома незгодно да баш тако отворено покаже, како  
е глава са исплаженим језиком, и њој се учини да је то глава њене газдарице из Београда, код ко 
енска глава за те ствари вешта, очас се учини позајмица, нешто се дотера привремено само за тај 
ота, хтеде погледати у десно, али му се учини да неко стоји на отвореним вратима, па погну глав 
ође: тек одједном је подузе хладовина и учини јој се да нема смисла сад то почињати.{S} Рећи ће 
и одвратни, а сад му се овај што долази учини као јастреб, који се залеће у мирну и безбрижну п 
де, као да је и својом смрћу хтео да ми учини услугу, да ме задовољи потпуно... </p> <pb n="201 
 да он држи једно предавање.{S} И то им учини по вољи: узе други разред и поче познавање природ 
м да он никад не би имао смелости да то учини.{S} Сва је утеха у томе, што он сазнаје, да би им 
а би имао право, па чак и дужност да то учини.{S} Али се то све заврши оним стереотипним и мало 
бијах, па да ми је ко гођ и њему да што учини.</p> <p>— Е не бригај.{S} Ако то извршиш како ваљ 
им изразима, па јој се сад цео разговор учини друкчији, сасвим друкчији. »А ко зна?... помисли  
чера, вођена својом плаховитом нарављу, учинила какво зло или себи или другоме.{S} Али она се ј 
олим да ми опростите све... што сам вам учинила...{S} Ни сама нисам знала шта сам радила.{S} Са 
ала!{S} Не знате како сте ми добро овим учинили, проговори Љубица, јер не би лепо било да му се 
итељица се журно приближаваше школи.{S} Учинило јој се да се одоцнила, и ако тек беше сунце огр 
тражим премештај у други срез?{S} Да то учиним сад одмах, док још нема опасности.</p> <p>— Нема 
один Пера отворено изјави, да је он већ учинио што треба, да двојица учитеља буду премештени а  
 је узрок томе и осећа да ме може ништа учинити да нестане ове појаве.{S} Узрок лежи у њој само 
т и увиђа јасно да никоме ништа не може учинити, да је рођен само за то, да страда и трпи и да  
 исправљати погрешку, пошто ће до подне учинити још неколико, можда и већих; — она то зна.</p>  
 никад помислила, да ће то такав утисак учинити.{S} Мислила је: то је зло само за њу, а другима 
а је погледа, јер мало пре то није смео учинити.{S} Подиже очи на њу и — прође га пријатна језа 
орам бити у школи до десет.{S} Шта могу учинити за два часа?</p> <p>— Хо, голубице, па то и хоћ 
ста и проговори брзо:</p> <p>— Добро... учинићу, не бригај...{S} А велиш после... сигурно?{S} Н 
ас је водио у поље, а није нас нарочито учио. .</p> <p>Љубица је мислила да почне са њима коју  
арца, вина и тако...</p> <p>— Је ли вас учио пређашњи господин коју игру?</p> <p>— Јок, он само 
 из школе.{S} Љубица стајаше на вратима учионице дркћући, сва пренеражена.{S} Стојан се дизаше, 
 и погледајући жудно на један прозор од учионице.{S} Чим полицајац уђе у школу, Стојан истрча н 
...{S} Писар је доведе до врата Гојкове учионице и показа парчета хартије.</p> <p>— Ено, ту је  
/p> <p>Гојко га дочека на вратима своје учионице, намрштен, а из очију му се читало питање: »Шт 
оскакујући, а кад отвори врата од своје учионице насмеја се весело и стаде певуцкати неку песми 
е се ћутећи погледаше, па одоше у своје учионице и почеше рад.{S} Љубица осећа да неће моћи дан 
ав утисак као последња.{S} Она изиђе из учионице са обичним изразом на лицу, носећи собом нов д 
/p> <pb n="15" /> <p>— Јесте ли гледали учионице?{S} Колицна је моја, а кметови спремили педесе 
20" /> после подне прегледају са кметом учионице и да саставе списак свију потребних ствари, ко 
ни зраци...</p> <p>Гојко се откотура до учионице, паде на сто и остаде тако, загњурио главу међ 
/p> <p>»Још ништа не видех, ни какве су учионице, ни колико имам ђака...{S} Да ли је спремљено  
 се упути у школу.{S} Врата на Гојковој учионици беху отворена, а он, онако исто намрштен, хода 
 виде да се отварају врата на Љубичиној учионици, па коракну брже и упаде изненада, без куцања, 
вођаше се међу друговима жив разговор у учионици.{S} Веља седи крај стола, држећи умочено перо  
 трчи с прозора на прозор.{S} Погледа у учионицу, Љубица се тресе од плача, леђа грчевито одска 
ажнији посао.{S} Чим дође, затвори се у учионицу и стаде преписивати ону хартију, што је донесе 
..</p> <p>Уђоше у школу, прво у Гојкову учионицу.{S} Соба беше пространа, али рђаво окренута, т 
 главе за њима.{S} Одоше обоје у празну учионицу.{S} Ту су у последње време седели и проводили  
опет пре месец дана кад смо мерили вашу учионицу и поручивали скамије.</p> <p>— А, на то смо ва 
 чини ми се, да је изненада упао у вашу учионицу?</p> <p>— Јесте! одговори Гојко, и поче полако 
ене!{S} Навика је велика чињеница, тако учисмо у психологији.{S} Па за прво време ја не бих што 
не иђаху низ потес, једно поред другог, учитељ и учитељица, али обоје беху суморни, забринути.{ 
омрмља врло брзо:</p> <p>— Гојко Савић, учитељ.</p> <p>— А... отеже и збуни се изненађена девој 
="135" /> <p>— Јесте ли ви Гојко Савић, учитељ? звони отуд са врха озбиљан, крупан глас.</p> <p 
ом, готово шапатом.</p> <p>— Знаш ко... учитељ и Милица, одговори Богосав, и некако ђаволски кр 
ри пред распећем на врху иконостаса.{S} Учитељ отегао неку дугачку песму, па све <pb n="72" />  
 јасним, лепим словима, написано со.{S} Учитељ се с доста вештине али и муке стараше, да навикн 
, па се ћутећи врати на своје место.{S} Учитељ се рукова са одборницима и таман да се измакне,  
еседник, а ово нам је школски одбор.{S} Учитељ промрмља нешто у себи, што је личило на звук:</p 
ст.</p> <p>Опет се продужи разговор.{S} Учитељ опази да му другарица непрестано ћути, па стаде  
 Ко сте ви?{S} Шта тражите?...</p> <p>— Учитељ орловички...{S} Гојко Савић...{S} До вас... мало 
пеницама, држећи коња за узду.</p> <p>— Учитељ Гојко да иде сад одмах са мном у срез, зову га.. 
итељица прима дванаест динара месечно а учитељ четрдесет динара одсеком на годину.{S} Заведоше  
</p> <p>— Као једна породица, допуни га учитељ.</p> <p>— Тако, братићу, тако... хвала је господ 
.{S} Љубица се веома зачуди кад виде да учитељ већ предаје о словима.{S} На табли стајаше велик 
 да викне Стојана, а пред њу стаде Веља учитељ, насмеја се весело, па је запита!</p> <p>— Докле 
иљан одговор увери децу да је то доиста учитељ, па се бојажљиво уклонише на ливаду.</p> <p>— Жи 
.</p> <p>— Шко... школа где је? промуца учитељ оборених очију, осврћући се око себе бојажљиво.< 
Стојан и јави с прага:</p> <p>— Ево иде учитељ брезовички.</p> <pb n="30" /> <p>Изиђоше обоје,  
е већ дошло, ево га!...</p> <p>— Где је учитељ!... говори, не мучи ме!... врисну она и пође пре 
...</p> <p>— Ха, методика... прекиде је учитељ.{S} Е богме овамо ћете морати много што шта прот 
ут у дворишту школском..{S} Пређашњи је учитељ, рече му она, примао накнаду у десет динара месе 
ки глас, па одмах за њим детињи. »То је учитељ... онда ће ово бити«, вели жена у себи и прилази 
бузе га сад у великој мери.{S} И попа и учитељ згледаше се после његова одговора..{S} Учини им  
ва заслуга.{S} Па због Гојка је дошао и учитељ Аксо... »То је паметан учитељ, мишљаше Љубица, в 
 Петровићева.</p> <p>— Ене, зар то нови учитељ! викну неко иза њихових леђа.</p> <p>Учитељ се о 
 <p>— Ехе... па онај криви.{S} Ваш нови учитељ...</p> <p>— Не могу сви људи бити фини и углађен 
бјаву, којом се Гојко Савић, привремени учитељ и управитељ школе орловичке, упућује на своју ду 
у службе, другови се упознаше.{S} Месни учитељ је старији човек, већ у годинама, пријатна, симп 
дном крају.{S} За певницом певаше месни учитељ, а око њега стајаху и одговараху на јектенија де 
учтиво.</p> <p>— Лаза Петровић, овдашњи учитељ.</p> <p>Она промуца нешто у одговор, рукова се с 
неваљалце, а добру децу волим, одговори учитељ и скрену очи на ђака, који му прилажаше.</p> <pb 
е свештеник.{S} За чудо: и он беше исти учитељ...{S} Онако исто говори, онаки исти покрети, осм 
</p> <p>— Оди, ђаче, овамо; оди, ја сам учитељ.</p> <p>Деца се зачудише.{S} Видело се да су све 
 <p>— Тако је, тако је, убрза обрадован учитељ, што му се да та прилика да јој ма шта рекне.</p 
е неке дружинске ствари, па после један учитељ поче држати предавање.{S} Говорио је и лепо и ст 
е дошао и учитељ Аксо... »То је паметан учитељ, мишљаше Љубица, видиш како он то о свему зрело  
ав вам је ово колега? </p> <p>— Одличан учитељ и веома добар друг, одговори Љубица озбиљно и од 
човек и... одличан... јест, баш одличан учитељ, то каже и господин Веља.{S} Морам му говорити н 
 чиме би?...</p> <p>— Шта ради господин учитељ?</p> <p>— Са децом, веселник.{S} Шта ће... да се 
овај прљави, криви путник приказати као учитељ.{S} Опет се неки засмејаше, а један довикну:</p> 
ни штап.{S} Чим се Гојко представио као учитељ, на лицу овога сељака опазила се жива радост, ко 
ред ње покуњио се њен будући муж, Гојко учитељ, па звера око себе...{S} Ту се опет некако смрач 
 мисао гласно.</p> <p>— Јесте ли одавно учитељ? запита она и погледа га некако ђаволасто жмирка 
ш ли спремити што за вечеру? прекиде му учитељ дуги монолог.</p> <p>— За вечеру? како не, што г 
д нас, све готовио.</p> <pb n="6" /> <p>Учитељ баци струку на столицу, посади се на њу уморно и 
ељ! викну неко иза њихових леђа.</p> <p>Учитељ се окрете и прелетевши оком сва лица климну глав 
е општинско зло... знате — ћата.</p> <p>Учитељ још више обори главу, намршти се и пружи руку.{S 
 у овом тренутку не иде од руке.</p> <p>Учитељ позва другове к себи у стан, ту одмах до цркве,  
 полузваничан, пола учтив израз.</p> <p>Учитељ, спреман за ове појаве, које се другима врло рет 
трела одлете у среско место.</p> <p>Оба учитеља зинуше од чуда, пребледеше обојица и опет се зг 
 село, кад ми и ’нако нисмо тражили два учитеља.{S} Како нам је до сад могао један отаљавати!.. 
наше село, те нам натоварио на врат два учитеља.</p> <p>Старац се узврпољи, уздахну дубоко, као 
и, а на испиту деца весела, смеше се на учитеља, гледају га слободно... а он се упреподобио, па 
има из школскога рада.{S} Велика већина учитеља узе учешће у дебати, док учитељице не скриваху  
њим појури друго, па треће и око уморна учитеља подиже се читав урнебес.{S} Он, сиромах, и онак 
 је он већ учинио што треба, да двојица учитеља буду премештени а учитељица отпуштена.{S} После 
њу Богосаву.</p> <p>— Ви сами... чекате учитеља?...{S} Тхе, шта ћете... мора се!...{S} А ја баш 
њама; поменуше и једно зло: кад је више учитеља у месту, па се међу њима отвори кавга.</p> <pb  
аш она Даница, одржава везе са неколико учитеља, и сви је знају.{S} И Веља не одмиче од ње, и п 
и, онако рећи, зликовци... да затварамо учитеља своје деце... нако без кривице, по туђој поруци 
Зови ми... хм.. кога ћу... а, зови Вељу учитеља из Брезовца«..{S} И Гојко развукао уста дужином 
и настаде кратко ћутање.{S} Сви гледаху учитеља, а он, да би ма шта радио, продужи брисати се и 
ти.{S} Са Вељом стајаху неколико млађих учитеља и две девојке.</p> <p>— А, ево нам младожење, п 
ла ону необичну вештину многих старијих учитеља, да целе године туку децу душмански, а на испит 
 га с чуђењем гледаху.{S} Један од оних учитеља, Гојко га зна, виђао га је на благајни, метну м 
 Затим се вешто наведе разговор на неке учитеље и једну учитељицу.{S} Господин Пера отворено из 
а јој је да не пропусти ни један покрет учитељев.{S} А он ради живо, умешно, с вољом...{S} Тек  
сада!...{S} И пламичак пред распећем, и учитељева херувика са онаким истим сецањем и узвикивање 
 његове прве речи беху скоро исте као и учитељеве.{S} Гојко се једва осмели да изговори оправда 
е.{S} Баш тада уђоше у двориште кола са учитељевим стварима.{S} Учитељица застаде у недоумици:  
 столицу и чекаше ред да се поздрави са учитељем.</p> <p>— Ово ви је вамилијаз, а може ви и кув 
... видећемо.{S} А деде да видимо то са учитељем.{S} Баш ме ту Пера навлачи на зло, видим...{S} 
одоше, чудећи се белају што их снађе, а учитељи остадоше још у школи.{S} Чича Стојан, чим <pb n 
е светиња школска бешчасти, а зовемо се учитељи и радимо у тој школи.{S} Ништа!...« Па онда нас 
pb n="176" /> <p>— Шта сте се, море, ви учитељи, данас проскитали!{S} Што ниси са женом отишао  
 им је сам писар обома плату, док други учитељи још нису ни мислили о томе.{S} Гојко чак узе и  
ом ситнуријом.{S} Истина, и ми смо били учитељи, али то је друго...{S} Ми смо сасвим друго... ј 
 плата врло, врло неуредно издаје, како учитељи морају по неколико пута долазити к њему узалуд, 
воље?</p> <p>— Научени су.{S} До сад су учитељи уписивали само по десетину нових, тек да имају  
ије!...{S} Знаш, нећемо се мешати ни са учитељима... што ће нам!...{S} А после тога, ми ћемо би 
ш с прага удари у шалу: он је научио са учитељима, то су му једини другови у срезу.</p> <p>— Ка 
те, управо све у целом срезу, све су са учитељима.{S} Па како лепо живе!{S} И она је, ето, мисл 
ј, као... као...{S} Шта ту, шта он може учитељима!{S} Гледај ти само свој посао, па се не бој н 
} Он је, вели, казао једаред да ће дати учитељима нешто пара тамо о Божићу, док покупи школски  
какав је човек?{S} Он нешто много прети учитељима.</p> <p>— Прети ја.{S} Шта ћеш му — сила је в 
 Није ни тешко ићи у срез.{S} Па о оним учитељима...{S} А она учитељица, вели, биће отпуштена.. 
.{S} Тако је то, братићу, ја...{S} А он учитељима ништа не може.{S} Не може ништа, кад ти кажем 
осмехиваше.</p> <p>Поведе се разговор о учитељима, о њиховим патњама; поменуше и једно зло: кад 
га шест.</p> <p>— Молим вас, прекиде га учитељитца, могла сам ја може бити наћи стан и џабе, па 
ену сестру, која је у вашем положају,.. учитељица, као и ви...</p> <p>И сад настаде дуг, речит  
коли.{S} Чича Стојан, чим <pb n="23" /> учитељица изиђе из школе, дочека је весело и са живим о 
вориште кола са учитељевим стварима.{S} Учитељица застаде у недоумици: ваљало је прозборити још 
 још да му се сад дода и први разред, а учитељица иначе нема велики број ђака!...</p> <pb n="76 
н народ... хоће да наплете свашта.{S} А учитељица, велите, тргла се? </p> <p>— Да, да... потврд 
а, да двојица учитеља буду премештени а учитељица отпуштена.{S} После овог саопштења, писар се  
раја, па и овој погодби.{S} Наредише да учитељица прима дванаест динара месечно а учитељ четрде 
аш, узвикну један одборник.</p> <p>Тада учитељица, која је дошла пре три дана и упознала се са  
ЖБИНЕ ИЛИЈЕ М. КОЛАРЦА 94</p> <p>СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА</p> <p>РОМАН</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Светолик П 
адске предрасуде...{S} Ти си образована учитељица!</p> <p>— Добро, чекај да се обучем...</p> <p 
вале; тако сазнаде да је новопостављена учитељица већ приспела, да су одборници са кметом данас 
рез.{S} Па о оним учитељима...{S} А она учитељица, вели, биће отпуштена...{S} Ах...« Љубици се  
утро рече им Стојан да је отпуштена она учитељица, о којој су раније говорили.{S} Богосав, вели 
 А каква је то красна девојка и одлична учитељица.{S} Пре две године <pb n="51" /> свршила је ш 
ца не иде; зна он да ће тамо бити доста учитељица, којима би по вољи било увредити Љубицу, али  
о лице као да пита: »шта жели госпођица учитељица?«</p> <p>Љубица му одмах приђе и, климнувши г 
>»А како сам га ја замишљала!« говораше учитељица у себи, враћајући се своме стану.{S} Разочара 
 и онда, ако ја постанем узорита жена и учитељица?!...{S} Хоће, хоће... знам... друштво не праш 
а би му много пријатније било, кад би и учитељица становала у школи. »Овако... незгодно: сами о 
низ потес, једно поред другог, учитељ и учитељица, али обоје беху суморни, забринути.{S} Иђаху  
ладања...{S} Њу, једну од најпоштенијих учитељица!...{S} Ето и вама одговора на питање.{S} Сад  
:id="SRP18993_C3"> <head>III.</head> <p>Учитељица се журно приближаваше школи.{S} Учинило јој с 
 застао школски одбор на окупу.</p> <p>»Учитељица нема стана у школској згради« понављаше он де 
дно њихово присуство, он се опет окрете учитељицама и стаде их нешто задиркивати.{S} Гојко то о 
о баш хоће«.</p> <p>— Кажи господину да учитељице не морају ићи у цркву, кад је она удаљена.{S} 
они ме сви гледају са презирањем!{S} На учитељице већ и не гледам, али они!...{S} По неки и не  
д очију, на Гојка.</p> <p>— А већ младе учитељице и у својим кућама имају велике удобности!...{ 
е и да потражи своју срећу...{S} Толике учитељице удате, управо све у целом срезу, све су са уч 
 пута је са завишћу гледала кад варошке учитељице иду са децом у цркву, па је тада у себи помиш 
је јој упућиваху другарице њене, остале учитељице.{S} Опази она и неколико познатих јој девојач 
та ли... што је отела онда...{S} А наше учитељице су веома зла језика... једва чекају да чују ш 
стима.</p> <p>Стојан, који стајаше више учитељице, исто онако најежен и згрчен као и Гојко, обр 
ио је и лепо и стручно и занимљиво, али учитељице често набираху устанца, пропраћајући по неке  
већина учитеља узе учешће у дебати, док учитељице не скриваху своје нестрпљење, вртећи се на ме 
, а сад нам треба нових педесет.{S} Ево учитељице, видиш, па она тражи ђаке...</p> <p>— Носи ти 
и, а нарочито кад стане да се увија око учитељице.</p> <p>— Зашто нисте израдили сто и таблу, к 
 отвори скуп.{S} Љубица посматраше само учитељице, и одмах опази, да се ниједна не интересује о 
а.{S} Биле су кратке летње ноћи.</p> <p>Учитељице посматраху Гојка иронично, не скривајући подс 
м: да се њему одреди накнада у десет, а учитељици двадесет динара месечно.</p> <p>Настаде прави 
но распознаваше у наредби. »Наређује се учитељици првог разреда школе орловичке, поред усмене н 
слуша рапорт, климну главом и окрете се учитељици.{S} Сеоски ћата се задовољно и пакосно осмејк 
 насмеши се и махну главом, па се обрте учитељици:</p> <p>— Шта је ово... хе-хе-хе?...{S} Какав 
едан разред, да би се олакшало залудној учитељици!{S} До сад се то није дешавало никоме.</p> <p 
аво протумачила његово саопштење о оној учитељици.{S} То је неваљала женскиња, и она је морала  
мој ствари: да мало напари очи на лепој учитељици. — Код ње је нова школа, па треба прегледати  
а шта је сувишно.{S} Знате, обрте се он учитељици и заусти нешто да каже, ал’ она плану и преки 
 са кметом данас код школе, да одређују учитељици квартирину, пошто она нема стана у школској з 
 господине, ми почели да се погађамо са учитељицом за квартирину.{S} Она је погодила собу код о 
се спотиче и пада Стојан, псујући мртву учитељицу и чудећи се лудом Гојку. »Шта му је, по Богу, 
наведе разговор на неке учитеље и једну учитељицу.{S} Господин Пера отворено изјави, да је он в 
 Прилазећи учитељу, он претходно скрену учитељичин поглед на себе, осмехну се на њу весело и уч 
у вест...</p> <p>— Она, братићу, она... учитељка..{S} Сад дотрча Стојино дете, и ја таман да по 
иду.{S} Веља се спреми да их испрати, а учитељка мора остати код детета, које је данас нешто у  
ут.</p> <p>— Шта је, за Бога, запита га учитељка, која га до сад гледаше као право чудо.</p> <p 
 купи десетне мере зато, што брезовичка учитељка скупља скоруп у највећу цименту, а са мањима ф 
е ступити у разговор.{S} Седе са њима и учитељка, пошто их послужи, а то је врло отресита и раз 
вор и тамо пропадну.{S} А у ону највећу учитељка купи павлаку од козе.{S} -Јок, то ми нећемо!.. 
 долазити господин Пера, код те ваше... учитељке.{S} Ми смо овде тек ономад сазнали, кад се вра 
тво и без договора.{S} Али се нешто обе учитељке у почетку опираху, док њихови мужеви не изјави 
 веома незгодно да почиње разговор пред учитељком.{S} Зна она жене, па нека им је најсветији из 
а први покажи зубе.{S} Је с’ вид’о нашу учитељку како је жустра!...{S} Тако је то, братићу мој! 
Тимок, уграбих једно девојче...{S} Наша учитељска посла!{S} Све радимо узгред: и женимо се, и с 
тво, <pb n="67" /> које се обично зове »учитељска свађа«, о чем је много рђавога слушала.{S} Ал 
обом Драгутина, једног лепушкастог ђака Учитељске Школе, који је становао у истој кући и редовн 
во место одмах дође један њихов друг из Учитељске Школе, годину дана старији по школи, а знали  
подине Перо, да знаш како је бешчастити учитељске породице!...{S} Па онда једно уво, па друго,  
едње из школе...{S} Чујте само!{S} Пред учитељски испит добих већу суму новаца... оставио ми по 
ску школу, и само још да ми би издржати учитељски испит, па дивота!{S} Ал’ ето!...{S} Ал’ опет, 
ера Илић, писар овог среза и платодавац учитељски...{S} Хм.. да... чујемо ми тамо у срезу, дођо 
ада...{S} Збиља, јеси ли се ти уписао у Учитељско Удружење?</p> <p>— Не знам коме ћу овде да се 
.</head> <p>Трећега дана Ускрса чланови Учитељског Удружења беху позвани на срески збор.{S} Гој 
head> <p>Прође цео месец јул, а у новом учитељском гнезду не поврати се пређашња слога и срећа. 
ту!... </p> <p>Све се променило у новом учитељском гнезду: не сија више срећа и задовољство на  
ле ових злослутих речи Вељиних о тешком учитељском животу, обузе нека плашња, у душу се увуче н 
/p> <p>— Преп... да, јест... свршио сам Учитељску Школу, промуца Гојко оборених очију, избегава 
им страдањем!...{S} Пред моје ступање у Учитељску Школу, умре ми мати... откупи ме јадница, те  
а готова, а ја — четири гимназије, целу учитељску школу, и само још да ми би издржати учитељски 
ко изрази: нека знају да је свршио целу Учитељску Школу, и ако је привремени.</p> <p>— Тако...  
у батину.</p> <p>— Хоћеш ли да идеш ти, учитељу? осврте се пандур Гојку, који стајаше блед, дрк 
едном надвири у мрачну зграду.</p> <p>— Учитељу, иди кући сад, па знаш онога... молим те, склањ 
ејући се.{S} Него ћу сад вас, господине учитељу, нешто да молим.{S} Пошљите вашег послужитеља н 
један крупан дежмекаст сељак, прилазећи учитељу и пружајући му руку.{S} Знате ми смо преседник, 
 коју он није ни сакривао.{S} Прилазећи учитељу, он претходно скрену учитељичин поглед на себе, 
и квартирину.</p> <p>— Сто ти чуда, мој учитељу, имам сад на глави, па не знам куд ћу пре.{S} Д 
аре ђаке и слуша шта они говоре о новом учитељу.{S} Љубица приђе к столу и наже се Гојку: </p>  
раду у школи, како све иде лепо, о »том учитељу« што је са њом рече да је мало онако... као луд 
рете Гојку:</p> <p>— Извол’те, господин учитељу у друштво!</p> <p>— Захваљујем, морам на посао. 
дајући ствари с кола, објашњаваше нешто учитељу:</p> <p>Немој ти њима, братићу, низ длаку: они  
с околности зближују.« Затим пружи руку учитељу и таман да проговори (беше већ развукао усне у  
pb n="130" /> <p>— Оди овамо, господине учо, викну га Ђокић, седећи у прочељу.{S} Нема ту сад н 
p>— Ама као да смо се ја и ви, господин учо, раније познавали... или смо се негде виђали, наста 
 и лице му доби неки полузваничан, пола учтив израз.</p> <p>Учитељ, спреман за ове појаве, које 
аше слободно, готово дрско, и на Гојков учтив <pb n="40" /> поздрав једва климну главом; застад 
. »Збиља, красан човек.{S} Како је само учтив, пријатан, скроман.{S} И баш може бити да сам га  
еравања, клетве, и све то неким нежним, учтивим, пријатељским гласом, који чак у извесним прили 
а замерци... рече му Аксо својим тихим, учтивим и мелодичним гласом, трљајући лагано руке једну 
тих, рекао бих чак понизан.{S} Са неким учтивим, финим смешењем прилази он столу, пружа руку, и 
својој забуни опази, и представи јој се учтиво.</p> <p>— Лаза Петровић, овдашњи учитељ.</p> <p> 
т ми је...{S} Велимир Крстић... и он се учтиво рукова са Љубицом.{S} За то време Гојко весело у 
глед на себе, осмехну се на њу весело и учтиво, као сваки нови познаник, који се жели што боље  
ово он говори.{S} Она само посматра ово учтиво и озбиљно лице, које се од ономад тако изменило, 
ђе к писару, који већ беше устао и врло учтиво прихвати њен поздрав.{S} Изиђоше обоје напоље и  
— Опростите, молим вас, поче писар врло учтиво, што сам вас звао мало пре.{S} Заборавио сам да  
било суво.{S} Кмет се искашља, онако из учтивости, тек нек се што год каже, да се не ћути, а од 
столицу, хтеде се осмехнути, онако ради учтивости, али му се из груди оте тежак уздах.{S} Сумор 
ед своје велике сањиве очи.{S} Беше већ ушао у село, па гледаше да не изгуби из вида школу, кој 
 да носи на сто.{S} Кад чу да је он већ ушао у собу, она узе чинију са врелом чорбом и понесе ј 
 /> <p>Гојко, онако збуњен, још више се ушепртља од овога узвика, па стаде само зверати по лици 
рава лепотица!«...</p> <p>Гојко се мало ушепртљио, звера очима и гледа прекорно Вељу, држећи да 
n="24" /> <p>Одједном их поклопи облак, уши им заглухнуше од блејања оваца, а поред њихових ног 
две недеље биће промене, па ми одсеците уши, ако то не буде...{S} Познајем ја по овима овде: чи 
пати за очи, стаде се увлачити у нос, у уши, стаде падати за врат, на главу, по лицу, свуда...{ 
 само како му ветар шиба и фијуче поред ушију... </p> <p>Шта је ово... зашто он иде?...{S} Ни с 
 издисају беше сама Љубица.{S} Случајно ушла у собу да нешто узме, паде јој поглед на Гојка и о 
више раздражи Љубицу.</p> <p>— Код таке фајн-жене, брате, тражити сељанке и вући се са њима ноћ 
и па то ти је, придружи им се ћата овим фамилијарним тоном.</p> <p>Љубица плану и намршти се.{S 
а скоруп у највећу цименту, а са мањима фамулус захвата воду...</p> <p>— Гле ти паксијана како  
 по дворишту и да гледа овога уплашеног фамулуса како стоји с мотиком уз врата и гледа у кујну. 
говори Веља.{S} Море, ви имате паметног фамулуса, вере ми!{S} Тако, тако је најбоље.{S} Па ако  
е воде на рапавој, прљавој и сувој руци фамулусовој; у другој држаше међу прстима парче шећера, 
ни за људе... предаде му се, као што се фанатик богомољац предаје молитви и небесном свету, заб 
.. »Да ли да иде у школу?...« То је сад фаталан корак, јер тамо ће бити све свршено.{S} Може се 
ога часа она као у сну осети, да се тај фатални дан не може више избегавати, не знајући ни сама 
дгони од себе све те мисли само једном, фаталном речју, којом се сви слаби карактери служе.</p> 
 и кроз њих пролази она позната страшна фигура.{S} Поносно подигнуте главе, власно и смело посм 
ник.{S} Још из далека, по целој његовој фигури, познаћете да је то нешто необично, а кад вам се 
Уједно опази Гојкову натмурену, згрчену фигуру, па одмах помисли да њега сад гризе љубомора, те 
страну, те више осети но угледа танахну фигуру девојачку уза се.{S} И он се дао у неке мисли, о 
ме..{S} Само гледа, гледа у ову погнуту фигуру, која се у сутону нејасно оцртава, и чини му се  
е украсе са стола.{S} Остави часовник у фијоку и понесе тамо и ону другу кутију, па одједном за 
} Ту је!...{S} Само да извуче ону горњу фијоку...{S} Гле како се сија челична, никлована цев... 
 одбрана, којом располаже...{S} Камџија фијукну кроз ваздух, ошину га по глави и плећима, па се 
 орловички пси.{S} Па као прави каваљер фијукну прутом кроз ваздух и смешећи се рече:</p> <p>—  
сокаке, осети само како му ветар шиба и фијуче поред ушију... </p> <p>Шта је ово... зашто он ид 
а буде врхунац муке и патње...{S} Ветар фијуче на махове, према скоковима коњским, а он не види 
уже мучи.{S} Па онда мазнем преко носа: фик! а нос у траву...{S} Он вришти, кука...{S} Стој, го 
ци из гимназија не маре за веронауку, а филолози се мрште на разговоре о сумпору, крави, коњу.. 
сама све појести...{S} Ти си ми, брате, фина жена: мало једеш а лепо се носиш...{S} Хохохо... н 
читељ...</p> <p>— Не могу сви људи бити фини и углађени: неком је Бог дао намет, а неком, место 
о бих чак понизан.{S} Са неким учтивим, финим смешењем прилази он столу, пружа руку, извињава с 
че доносити по неку лепу понуду: кутицу финих шећерлема, јужнога воћа, уверавајући како су то н 
</p> <p>(НАГРАДИЛА МАТИЦА СРПСКА СА 100 ФОР.)</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМ 
ивости и она почињу личити на војнике у фронту.{S} Она зна шта је узрок томе и осећа да ме може 
 <p>— Имам посла... овај...{S} Веља!... ха, јест, морам до Веље, узвикну он, обрадован што се д 
«!..</p> <p>Ја сам прве године оплакао; ха-ха-ха...{S} Ја ћу ти данас то уредити...{S} До подне 
{S} Гле како се постидео ко невеста!{S} Ха-ха-ха...</p> <p>— Којешта!...{S} Није то... промуца  
це куца само за њу, пружа му руку!..{S} Ха-ха-ха...{S} А он, шмокљан...</p> <p>У том се врата о 
им кућама имају велике удобности!...{S} Ха-ха-ха... насмеја се писар.{S} Знамо се добро колико  
мотику и журно излази из дворишта...{S} Ха!.. узвикну Гојко и поче долазити к себи.{S} Стаде ра 
т хоће да наиђе оно црно, као пре...{S} Ха, сетно се!...{S} Скочи с кревета, па с највећом гроз 
ржи тако непрестано... нек извуче...{S} Ха, присети се он нечему па застаде. — Јеси ли ти баш в 
</p> <p>— Добро, ја ћу те уписати...{S} Ха, чекај, рече он, па отвори врата и викну Стојана.{S} 
>— Верујем, голубане мој, верујем...{S} Ха-ха-ха...{S} Збиља романтично!...{S} Прелесна дјева к 
о за <pb n="173" /> тебе пријатно...{S} Ха, ја ћу тебе да окитим!...{S} Ово није ништа што имаш 
оже да намести кажипрст на обарач...{S} Ха, ево!...{S} Вуче... обарач се покрену и чини јој се  
захтевима хигијене ни науке...</p> <p>— Ха-ха-ха... насмеја се Гојко гласно.{S} У Орловици, а и 
рема траје најмање месец до...</p> <p>— Ха, методика... прекиде је учитељ.{S} Е богме овамо ћет 
еби и на лицу му заигра љутња.</p> <p>— Ха, па ми ћемо да омркнемо овде, узвикну она, видевши д 
ио?! викну пренеражена Љубица.</p> <p>— Ха-ха... ти се плашиш?...{S} Ама рекох ли ја теби, да н 
ричекајте ме и спремите ручак.</p> <p>— Ха, то се већ разуме.{S} Како!... рече он и удали се са 
, као да га не увреди питањем.</p> <p>— Ха-ха-ха... те још како!{S} Питајте Гојка како он мисли 
живимо.{S} Све да вам спремим.</p> <p>— Ха-ха-ха... окрете Љубица у шалу.{S} Кога ди сте наумил 
м одважном, плаховитом срџбом.</p> <p>— Ха, пијанице једна, ти ли си то?{S} Марш с пута... дрек 
 и оно тражи ко је то немиран.</p> <p>— Ха-ха-ха...{S} Па то су најобичније појаве у школи; то  
ле одосте некуд... у полицију.</p> <p>— Ха, па што се не кажеш, брате!...{S} Другови из гимнази 
метну у џеп, па цикну помамно:</p> <p>— Ха, тако ти!... деца иду боса, исцепана, а он купује св 
да се нечем домислио, узвикну:</p> <p>— Ха, чекај...{S} За сад је и ово добро, а после већ, док 
.</p> <p>Ја сам прве године оплакао; ха-ха-ха...{S} Ја ћу ти данас то уредити...{S} До подне ће 
 Гле како се постидео ко невеста!{S} Ха-ха-ха...</p> <p>— Којешта!...{S} Није то... промуца Гој 
куца само за њу, пружа му руку!..{S} Ха-ха-ха...{S} А он, шмокљан...</p> <p>У том се врата отво 
кућама имају велике удобности!...{S} Ха-ха-ха... насмеја се писар.{S} Знамо се добро колико смо 
Верујем, голубане мој, верујем...{S} Ха-ха-ха...{S} Збиља романтично!...{S} Прелесна дјева куша 
тевима хигијене ни науке...</p> <p>— Ха-ха-ха... насмеја се Гојко гласно.{S} У Орловици, а и по 
! викну пренеражена Љубица.</p> <p>— Ха-ха... ти се плашиш?...{S} Ама рекох ли ја теби, да нам  
ао да га не увреди питањем.</p> <p>— Ха-ха-ха... те још како!{S} Питајте Гојка како он мисли.</ 
имо.{S} Све да вам спремим.</p> <p>— Ха-ха-ха... окрете Љубица у шалу.{S} Кога ди сте наумили з 
оно тражи ко је то немиран.</p> <p>— Ха-ха-ха...{S} Па то су најобичније појаве у школи; то већ 
p> <p>Ја сам прве године оплакао; ха-ха-ха...{S} Ја ћу ти данас то уредити...{S} До подне ће св 
е како се постидео ко невеста!{S} Ха-ха-ха...</p> <p>— Којешта!...{S} Није то... промуца Гојко, 
а само за њу, пружа му руку!..{S} Ха-ха-ха...{S} А он, шмокљан...</p> <p>У том се врата отвориш 
ама имају велике удобности!...{S} Ха-ха-ха... насмеја се писар.{S} Знамо се добро колико смо те 
ујем, голубане мој, верујем...{S} Ха-ха-ха...{S} Збиља романтично!...{S} Прелесна дјева куша по 
има хигијене ни науке...</p> <p>— Ха-ха-ха... насмеја се Гојко гласно.{S} У Орловици, а и по ос 
да га не увреди питањем.</p> <p>— Ха-ха-ха... те још како!{S} Питајте Гојка како он мисли.</p>  
.{S} Све да вам спремим.</p> <p>— Ха-ха-ха... окрете Љубица у шалу.{S} Кога ди сте наумили закл 
 тражи ко је то немиран.</p> <p>— Ха-ха-ха...{S} Па то су најобичније појаве у школи; то већ не 
а ово још није мрак, види се!...</p> <p>Ха, ево њиве!...{S} Полако само... тихо као сенка...{S} 
ете, одговори Гојко гледајући у земљу. »Ха, ова несрећна збуњеност, рече он у себи, мрштећи се. 
ити у министарство тужбе, доставе...{S} Хај-хај да горка хлеба!...{S} Али опет ваљда ће Бог пом 
у министарство тужбе, доставе...{S} Хај-хај да горка хлеба!...{S} Али опет ваљда ће Бог помоћи. 
ем кад се тога сетим.{S} Него шта ја... хајде седи, молим те.{S} Шта је ново код вас?«</p> <pb  
ажем: ја остајем на речи.{S} Хајдемо... хајде да се приберемо, да радимо...</p> <pb n="144" />  
.</p> <p>— Хвала Богу, кад те нађох!{S} Хајде!...</p> <pb n="97" /> <p>— Куда ћемо? пита она, с 
ком...{S} А сусед Глиша даће коња...{S} Хајде да се тражи коњ!...</p> <p>И Гојко корача журно,  
екакве одвећ необичне комплименте...{S} Хајде већ то... не мари.{S} Може бити да је то баш у ре 
ар изгрепсти, ако га не може истући.{S} Хајде сад пожури.</p> <p>Стојан оде, а Веља стаде опет  
S} Хоће, братићу, славе ми!...</p> <p>— Хајде да се прођемо мало, обрте се Љубица Гојку.{S} Још 
 а оно у глави кљуца, кљуца...</p> <p>— Хајде, да те поведем, рече му, ухвативши га под руку са 
 на прозор, откуд се чуо глас.</p> <p>— Хајде... чекам те...{S} Љубице, друже!...</p> <p>Она се 
ј руком пера кукурузна, да не шуште, па хајде напред опрезно, лагано... као змија кроз честу... 
И сама жудиш за миром...{S} Па хајдемо, хајдемо, голубице!...{S} Казао сам ти већ, копаћемо зла 
гледајући сумануто.</p> <p>— Хајдемо... хајдемо у нашу школу...{S} Тамо ћу све казати...</p> <p 
го светлија и веселија.</p> <p>— Јесте; хајдемо сад тамо.</p> <p>Изиђоше обоје и прошавши кроз  
е ме ко вређати — биће и без тога...{S} Хајдемо.</p> <p>И они одоше железничкој станици, где је 
ор за сутра, да се мало приберемо...{S} Хајдемо на рад: деца нас одавно чекају, рече она, па от 
вет ђака... да има и он први разред.{S} Хајдемо у школу, да вам саопштим.{S} Ала ће да зине!</p 
 вам опет кажем: ја остајем на речи.{S} Хајдемо... хајде да се приберемо, да радимо...</p> <pb  
ну она одједном, па се одлучно крену. — Хајдемо!</p> <p>Гојко пође за њом, удешавајући још унап 
а некога зове. </p> <pb n="180" /> <p>— Хајдемо брже... шта чекаш!...{S} Не знаш да ћемо у Амер 
мештају, распоређеном по соби.</p> <p>— Хајдемо у друге собе, да, видите.</p> <p>И Љубица прове 
м, идући и гледајући сумануто.</p> <p>— Хајдемо... хајдемо у нашу школу...{S} Тамо ћу све казат 
рећи.{S} И сама жудиш за миром...{S} Па хајдемо, хајдемо, голубице!...{S} Казао сам ти већ, коп 
чање...</p> <p>— Како ћу? немам венчане хаљине.</p> <p>— Којешта!{S} Још те нису оставиле беогр 
а му шапће:</p> <p>— Камо ти нове, лепе хаљине, несрећниче!...{S} Што се брукаш у тим дроњцима! 
 цркви, и она види себе у белој сјајној хаљини, са венцем на глави, а поред ње покуњио се њен б 
јући врата.{S} Скиде са себе неку горњу хаљиницу, извади часовник и метну га на сто, извуче <pb 
о у њеној помућеној врелој глави, читав хаос!...</p> <p>Скоро је подне; сунце бије озго, у теме 
на више, ноге му клецају, у глави читав хаос...{S} Он откачи свој кратак зимски капутић, обуче  
асположење; напротив све му црте беху у хармониској слози, те изазиваху симпатију од првога пог 
врата Гојкове учионице и показа парчета хартије.</p> <p>— Ено, ту је и тужба и акт Министров... 
ли главу из заседања, раздвајајући неке хартије.</p> <p>— За прирез што велиш... нисте ни ви бо 
 даном, док се једном не нађе са листом хартије у рукама, који му је могао дати хлеба.</p> <p>А 
« и тако даље — стајаше написано на тој хартији.{S} Доле потпис: »Управитељ школе орловичке«... 
еди крај стола, држећи умочено перо над хартијом, а Гојко хода преко школе и застане, кад га Ве 
а Гојко шапућући, кад му Стојан предаде хартију.</p> <p>— Шта ће рећи...{S} Саже главу ко јагње 
аопштена наредба.</p> <p>Кад Љубица узе хартију и прочита све, па спази чак и нумеру, она се ох 
Гојко стајаше тако непомичан, преврташе хартију, па је одједном сави, отвори деловодник и метну 
школе, он му нареди да донесе мастило и хартију, па се врати унутра.</p> <p>После пола часа, он 
мо нарочитом поштом.</p> <p>Гојко прими хартију, разви је и стаде читати.{S} Одједном пребледе  
е гласила признаница, па немарно забаци хартију у џеп, а Љубици изброја и даде колико је требал 
дник? запита Гојко, савијајући исписану хартију и остављајући је у капут.</p> <pb n="95" /> <p> 
амо нешто, стави нумеру на ону исписану хартију, па је даде Стојану. </p> <pb n="68" /> <p>— Но 
 ретко дешавају, извади из капута једну хартију и пружи је кмету.{S} Ћата прихвати, разви и про 
и се у учионицу и стаде преписивати ону хартију, што је донесе од Веље.</p> <p>Напољу се смрачи 
рачунати, па онда извади из стола чисту хартију.</p> <p>— Па, ако ћете ми дати за три месеца... 
, оздо.{S} Гојко преписа имена на чисту хартију и таман да почне прозивати децу гласно, Љубица  
жи из руке неколико комада.</p> <p>— А, хвала!... рече он, па узе шљиве, и ако је и сам доста н 
учитељ.</p> <p>— Тако, братићу, тако... хвала је господу Богу, који је благословио наш састанак 
дошла... мрзи ме пред вашом децом...{S} Хвала вам много, што сте радили с мојом децом...</p> <p 
страну.</p> <p>— Знам... али опет...{S} Хвала вам и на посети... запе Љубица и погледа га са не 
кад ви зажелите.</p> <pb n="27" /> <p>— Хвала вам у напред.{S} Ми ове године нисмо ни практиков 
јави, а он пружи руке радосно.</p> <p>— Хвала Богу, кад те нађох!{S} Хајде!...</p> <pb n="97" / 
/p> <p>— Болан, па нећеш да ми кажеш ни хвала.{S} Ја за тебе толико... све ти чиним... и тек са 
да заигра од узбуђења.</p> <p>— Баш вам хвала!{S} Не знате како сте ми добро овим учинили, прог 
емите да, идете са вашом децом.</p> <p>»Хвала Богу, чини ми се овако рече, одахну чича, јер га  
н оним благим тоном у коме нема ни мало хвалисавости.</p> <p>Љубица га погледа са немим поштова 
от, слатко је живети!...</p> <p>— Па не хвалите се, госпођице, почетком у раду.{S} Збиља, како  
оже довољно да се наговори.{S} Стаде се хвалити својим другим разредом, јер то су само његови ђ 
глави ври, ври као у котлу...{S} Она се хвата мислима за поједине речи Стојанове, али у глави о 
сао најбоље да му ублажи гнев.{S} Он се хвата ње још усрдније. »Чује он за ту промену... већ та 
и да хоћеш... је ли?...</p> <p>Гојко се хвата за врелу главу; нешто му много у темену кљуца, и  
а и не долазиш кући на ручак, рече она, хватајући га за руку и вукући к столу.</p> <p>Поглед на 
у борбу, за отпор.{S} Она се грозничаво хватала за ма какав повод или случај, који би је могао  
после и шта ћу?...</p> <p>— Отпуштен... хе, мој цикале, не иде то тако.{S} Обезбеђен си ти од п 
обрте учитељици:</p> <p>— Шта је ово... хе-хе-хе?...{S} Какав вам је ово колега? </p> <p>— Одли 
т, па гледам ко је срећнији од мене!{S} Хе, али...« И мисли његове одоше далеко, веома »далеко« 
бро, може оно рукама да те напипа...{S} Хе, али им он није дао ни опепелити: зубат беше, па одм 
е у послу.</p> <p>— Ви, одмор... да.{S} Хе, ваши су мали, не треба се са њима много журити.</p> 
подина...{S} Чек-чек, наћи ћу те ја.{S} Хе мој братићу, ако чича Стојан не види добро, може оно 
 Саже главу ко јагњенце, па потписа.{S} Хе, братићу, сила је влас’!... рече чича и некако лукав 
в је овај писар?</p> <pb n="45" /> <p>— Хе, братићу, па господин Пера... знам га.</p> <p>— Пита 
да га ударим, па што се крије!</p> <p>— Хе, братићу, кад би оно знало шта ти мислиш.{S} Него он 
одине, бацила бих све још сад.</p> <p>— Хе... а нисте још ништа ни почели.{S} Полако!... сваки  
 на постављен сто за ручавање.</p> <p>— Хе, младићу, у мало ти нисам преврнула тањир, узвикну о 
трану, и ако носи штап у руци.</p> <p>— Хе, оно је било изненада... био сам збуњен;</p> <p>Они  
то рећи, али га Веља престиже:</p> <p>— Хе, дикане мој, кажем ја!..{S} Гле како се постидео ко  
та мислиш о њима, шта ће бити?</p> <p>— Хе, соколе, нисам ја пророк.{S} Ту се сад нешто крупно  
те учитељици:</p> <p>— Шта је ово... хе-хе-хе?...{S} Какав вам је ово колега? </p> <p>— Одличан 
учитељици:</p> <p>— Шта је ово... хе-хе-хе?...{S} Какав вам је ово колега? </p> <p>— Одличан уч 
лаву због њених враних очију!...{S} Ехе-хе!...{S} Биће, вели, моја...{S} А докле?{S} Док нас не 
златним часовником. »Евине су то кћери, хеј море!...{S} Кад угледа злато... хм... нема размишља 
ратићу мој.{S} А она не зна, него...{S} Хеј, што ти је женска глава!...{S} Ама Бога ми, господи 
е нешто поџевељаше...{S} Море, ова наша хеј... пара вреди.</p> <p>— Од куд ти знаш? упита, зачу 
ци:</p> <p>— Видите тамо далеко... тамо хеј, где се савија свод небесни, видите у густој магли  
аре.{S} Је ли њој дуга коса!...{S} Ехеј-хеј!...</p> <p>Међутим на пољу писар отпочео напад, по  
 лицу: »О, ала ми је добро!«... </p> <p>Хеј, станите ви вечни трудбеници, што не знате ни за је 
} И пламичак пред распећем, и учитељева херувика са онаким истим сецањем и узвикивањем, и гомил 
нем, на пример, Министар полиције...{S} Хехе...« И Гојко мрдну брком у страну, осећајући да је  
 а ја онда, знате, ударим у приче...{S} Хехе... не знате како се то згодно усвоји у зимском пол 
им тоном рече јој, прилазећи: </p> <p>— Хехе... јесмо ли се наместили?...{S} Пера Илић, писар о 
 мушкарац закити по образу!...{S} Хм-хм-хи...</p> <p>А Гојко само иде, погнуте главе и намрштен 
, али то не ваља; не одговара захтевима хигијене ни науке...</p> <p>— Ха-ха-ха... насмеја се Го 
о осталим селима, још немају ни појма о хигијени.{S} Треба <hi>власт</hi> да их научи...{S} Без 
у он са тешким болом, па онако у љутини хитну гранчицу, коју ношаше у рукама, далеко од себе.{S 
ост веома чудновата.{S} Ено га, стаде у хлад под једном брезом.{S} Свраке закрешташе, прхнуше и 
— Чекај, молим те ту...{S} Заклони се у хлад под трешњу, па чекај... сад ћу ја.</p> <p>Она одју 
и Стојан, који ћутећи намести столице у хлад па се измаче, гледајући писара онако исто необично 
рав.{S} Изиђоше обоје напоље и седоше у хлад.</p> <p>— Опростите, молим вас, поче писар врло уч 
и тихо преко небеснога свода.{S} Оштар, хладан ветар, помешан са влажном измаглицом, стаде га ш 
 запливају усамљени...{S} Почиње шибати хладан ветар...{S} Гојко се грчи и тресе, па опет жури  
09" /> <p>Она зину, подиже руку и осети хладан челик на врелим уснама...{S} Пријатно је ово осе 
ју и дрвеће, и трава, и све...{S} Пирну хладан поветарац, за њим дође још јачи ветар, па се одј 
 друг отвара прозоре и како споља јурну хладан, оштар ваздух. </p> <p>— Шта радиш ово, за име Б 
ревету и мислити, не бојати се ничијега хладна погледа, не страховати од изненадних догађаја... 
тат преговора, велика чаша, пуна бистре хладне воде на рапавој, прљавој и сувој руци фамулусово 
нула се у школу.{S} Време бејаше оштро, хладно...{S} По целом небесном своду навучен је суморан 
м зрацима.{S} Али је ипак хладно, веома хладно...{S} Снег се бели по околини и оштра студен биј 
е и умор.{S} Одговори јој врло лагано и хладно, као да га то неколико речи стају велика напора: 
њега, гледати право очи у очи и забости хладно гвожђе у месо...{S} О, та га мисао још више разј 
ниси више за службу, рече писар, вадећи хладно печење, заструг са сиром и кајмаком, лук и некол 
обасјано благим зрацима.{S} Али је ипак хладно, веома хладно...{S} Снег се бели по околини и ош 
 напред, и ако у дубини душе осећа неко хладно вејање, неку злу и кобну слутњу, неку зебњу од т 
положена.</p> <pb n="112" /> <p>Једнога хладног, туробног дана полицајац дође необично весео, а 
екорачио бару, а рука клизи по мокром и хладном дрвету; стресеш се од те незгоде, а за врат ти  
почиње мењати, наступа полагано некаква хладноћа, досада; свако се од њих све више повлачи за с 
све више зебе...{S} Да је то она обична хладноћа, која наступа изненадно, па тако и прође, он с 
 са своје стране много допринела, да се хладноћа међу њима увећа, а то само због оног безразлож 
а овом влажном измаглицом, стресе се од хладноће, која је одједном обузе, па журним кораком пре 
де ходати по дворишту, стресајући се од хладноће.{S} Стојан му са прага од стана махну руком.</ 
ога говора.{S} Љубица се стресе од неке хладноће, која је одједном обузе; стаде се окретати нем 
 од куд то дође: тек одједном је подузе хладовина и учини јој се да нема смисла сад то почињати 
ану гранама, под којим ћеш наћи довољно хладовине и одмора...</p> <p>Путом, што води од железни 
дова, спреми леп ручак, постави совру у хладу, и позва госте да заседну.{S} Беше све лепо, и чи 
{S} Али треба зарађивати хлеб.</p> <p>— Хлеб?... понови он; какав хлеб!{S} Зар још и о томе да  
леб.</p> <p>— Хлеб?... понови он; какав хлеб!{S} Зар још и о томе да се бринемо.{S} Реците само 
она смешећи се.{S} Али треба зарађивати хлеб.</p> <p>— Хлеб?... понови он; какав хлеб!{S} Зар ј 
 нам и тај једини заклон: да нам је бар хлеб обезбеђен, кад радимо посао ваљано.{S} Па ето, дал 
о тужбе, доставе...{S} Хај-хај да горка хлеба!...{S} Али опет ваљда ће Бог помоћи.{S} Нисам ја  
е пилеће оглодане кости, коре и мрве од хлеба, тањири у нереду побацани по столу, или наслагани 
у...{S} Остаде седећи, узимајући мрвице хлеба у уста, само да се види да она још руча.{S} А на  
ула главу, па ради за оно злехудо парче хлеба.{S} Мало је размишљала о последњим догађајима: об 
хартије у рукама, који му је могао дати хлеба.</p> <p>А за то време његово се мило гнездашце ра 
} Само не знам шта би.</p> <p>— Ја имам хлеба, донео сам са стварима, а ти набави које јаје, па 
е ономе... да и њега пита, па после?... хм... после ће ме ваљда затворити.{S} Може ме напасти о 
зи прво јутро по свадби, а већ после... хм... досадиће се обома.</p> <p>— Само тебе кад имам, т 
 зврр... улети жандарм...{S} Зови ми... хм.. кога ћу... а, зови Вељу учитеља из Брезовца«..{S}  
ри, хеј море!...{S} Кад угледа злато... хм... нема размишљања.{S} Сад нека је, нек се прибере.« 
лед њихов сатрти.{S} Шта је ово?!...{S} Хм... то је нешто ново, што до сад није било, то се сад 
кад се мушкарац закити по образу!...{S} Хм-хм-хи...</p> <p>А Гојко само иде, погнуте главе и на 
Што то нема Стојана?{S} Одавно је...{S} Хм...{S} Држи се она...{S} А ја постанем, на пример, Ми 
змија кроз честу...{S} Ено крушке...{S} Хм, треба обићи са друге стране, откуд је кукуруз до са 
овог среза и платодавац учитељски...{S} Хм.. да... чујемо ми тамо у срезу, дођоше нам после и а 
.{S} Иде, братићу, за њом ка слеп...{S} Хм... истина за мене то није рђаво: саставићемо обадве  
а?...{S} Како ће тамо бити?...</p> <p>— Хм... промрмља Гојко, зверајући очима.{S} Ја не знам... 
е, и своју тужбу познао сам...</p> <p>— Хм, добро, добро... махну он главом, па се поздрави са  
з, зову га...{S} Ево и позива.</p> <p>— Хм... <hi>он</hi> се потписао, шапну Веља.</p> <p>— Доб 
 то ви радите друкчије, живље.</p> <p>— Хм... кажем вам... поче он отезати, па у говору баци по 
и које јаје, па ћемо вечерати.</p> <p>— Хм, до сад смо куповали од Смиљке, по седам за грош.{S} 
е?... и он пружи руку на чело.</p> <p>— Хм.. тако нешто...{S} У опште, сваки је потрес за њега  
ана да поцрвени и обори главу.</p> <p>— Хм... којешта!...{S} А шта сам ја овде?! викну он, дижу 
ећи да то има везе са болешћу.</p> <p>— Хм... то не ваља!...{S} Јак потрес... а он је доста сла 
ахни се шале, него шта мислиш?</p> <p>— Хм... шта мислим?{S} Седи, ћути и гледај своја посла, т 
ислити...{S} Није то за мене, за оваког хм... како да кажем... повученог, јест баш туњавог...{S 
 се мушкарац закити по образу!...{S} Хм-хм-хи...</p> <p>А Гојко само иде, погнуте главе и намрш 
се он решио да ноћи код Веље...</p> <p>»Хм... удовачка посла!... рече Веља у себи.{S} Јутрос са 
о.{S} Децо, дајте коју столицу.</p> <p>»Хм, па то је он!,.. знам...{S} И гле сад шта је! рече Г 
м те, какву је он згоду пронашао!...{S} Хо, кићане, јадан си ти муж за оваку жену!«</p> <p>Љуби 
 <pb n="165" /> <p>— Да се женим?...{S} Хо, младићу, ја сам то све преживео...{S} Скућио, окуси 
иш, а какве то? — Курјака, лисице...{S} Хо, мој брате, да ти донесем каквих хоћеш кожа, па к’о  
жући се.{S} Баш ће сит да се наради.{S} Хо-хо-хо...</p> <p>Љубица се сад тек сети посла, сети с 
анијим сновима.</p> <pb n="164" /> <p>— Хо, брате...{S} Овај ми шврћа вели: оженио се наш Гојко 
 иде на гроб...</p> <pb n="188" /> <p>— Хо, па то није ништа!{S} Добар слуга жали добра господа 
не можете заборавити никад?...</p> <p>— Хо, људи... како могу заборавити да сам био ожењен!...  
 с тобом... једнако, довека...</p> <p>— Хо, муке!...{S} Па ти би мало до конзисторије?...{S} До 
треба озбиљно живети и радити.</p> <p>— Хо, људи!... дрекну он из свег гласа, не даду ми одмора 
чаша воде, бистре као кристал.</p> <p>— Хо, брате, како се човек одучи од свега!{S} Ето, ово са 
 у последње време, сам спавао.</p> <p>— Хо, људи!... рече пролазећи покрај ње, као да се чуди б 
точи лепе ракије и поднесе му.</p> <p>— Хо, људи!... красота!...{S} Па ту ће бити без сумње и д 
 Шта могу учинити за два часа?</p> <p>— Хо, голубице, па то и хоћу баш... да ту покажеш мајстор 
и се.{S} Баш ће сит да се наради.{S} Хо-хо-хо...</p> <p>Љубица се сад тек сети посла, сети се д 
е.{S} Баш ће сит да се наради.{S} Хо-хо-хо...</p> <p>Љубица се сад тек сети посла, сети се да ј 
лицу његову беше јасно исписана мисао: »Хо, море, па ово је баш згода жива!...{S} Права лепотиц 
.{S} Тако дуго!...{S} И њему се чини да хода тако по дворишту пуних 4 — 5 часова, и ако је тек  
није више жива...{S} Он сад зна само да хода овако по дворишту и да гледа овога уплашеног фамул 
/> и она застаде.{S} Предахну од уморна хода и загледа се у даљину...{S} Осети да је обузима ст 
плаче на свом сточићу по читав час, или хода немирно по школи, кршећи руке и уздишући тешко.{S} 
} Ено је, седи на столици и плаче, а он хода по соби и мршти се...{S} О, па <pb n="177" /> она  
жећи умочено перо над хартијом, а Гојко хода преко школе и застане, кад га Веља што упита.</p>  
наже оној страни до врата, па чим она у ходању обрте леђа, он скочи, па на прстима изиђе из соб 
урао се по кревету целе ноћи, устајао и ходао по соби читаве часове, па опет легао и мислио...{ 
дном скочи и изиђе у двориште.{S} Стаде ходати тамо-амо, а под ногама му шушти опало, жуто лишћ 
 се врати у школу, пусти ђаке, па стаде ходати по дворишту, стресајући се од хладноће.{S} Стоја 
сне од бола.{S} Побегне у школу и стане ходати, кршећи руке и уздишући тешко. »О, шта сам радил 
у веома зебу...{S} Устаде, па поче брзо ходати, али кад пружи корак, таман има простора да кора 
ши му руком, па се обрте и стаде лагано ходати по школи, расветљујући неку нову и важну мисао.{ 
и.</p> <p>Стојан оде, а Веља стаде опет ходати, премишљајући о разним плановима, који му долажа 
ху отворена, а он, онако исто намрштен, ходаше живо преко школе.{S} Кад опази њу, он се обрте д 
</p> <p>Гојко га погледа плашљиво, а он ходаше по соби, мрштећи се и мислећи. </p> <p>— Ђавоља  
упре леђима улазак.</p> <p>— Стој...{S} Ходи код бате...</p> <p>Љубица познаде ћатин глас, па п 
 силнима, и сви ви забринути и намучени ходите и станите овде уз ову велику и непроменљиву исти 
Она изиђе у двориште.{S} Пролазећи кроз ходник, смишљала је како ће да викне децу, да их окупи  
<p>Веља пусти децу, па се кроз простран ходник упути са гостима у свој стан.{S} Дочека их једна 
е обоје и прошавши кроз велики простран ходник, уђоше у мању, светлу, лепо окречену собицу.{S}  
како се био залетео за Гојком, истрча у ходник и видевши Љубицу, стаде пред њом, дркћући сав од 
ме.</p> <p>— Кажи господину нек изиђе у ходник, па нек дође овамо, рече она тихим гласом.</p> < 
 он, смешећи се.</p> <p>И Гојко изиђе у ходник, па погледавши Љубицу презриво, добаци јој:</p>  
нице, прође брзо преко дворишта и уђе у ходник.{S} Стаде да се прибере.{S} Беше се веома уморил 
ањајући се писару.</p> <p>Кад изиђоше у ходник, она настави:</p> <p>— Да видимо како је у општи 
јом плетеном камџијом.</p> <p>Пролазећи ходником школским, писар виде да се отварају врата на Љ 
школи и поче да уписује нове ђаке.{S} У ходнику и дворишту пуно људи и жена и свако држи за рук 
.</p> <pb n="46" /> <p>Љубица стајаше у ходнику док деца полако изиђоше из школе.{S} За децом и 
писар брзо узе капу и, поздравивши је у ходу, изиђе из собе.</p> <p>Она скочи са столице, држећ 
} Иђаше кицошки, некако подигравајући у ходу, исправљене главе а погнутих леђа унапред.{S} Одма 
лски рад: наставник нам имао неке многе хонораре, па није ни имао кад да нас води у вежбаоницу. 
 он отима од тога невидљивог саветника, хоће напред и све напред, и ако у дубини душе осећа нек 
 узорита жена и учитељица?!...{S} Хоће, хоће... знам... друштво не прашта лако непажњу према се 
ва, и руке вреле...{S} Еј, кукавче мој, хоће да ми те уморе паксијани... да закопају жива човек 
дура...{S} То је, знате, чудан народ... хоће да наплете свашта.{S} А учитељица, велите, тргла с 
ознаш од ћате, онако... да га превариш: хоће ли данас долазити?{S} Гојко никога не помену, али  
станем узорита жена и учитељица?!...{S} Хоће, хоће... знам... друштво не прашта лако непажњу пр 
на ће и за чичу извући још по рубље.{S} Хоће, братићу, славе ми!...</p> <p>— Хајде да се прођем 
{S} Ђавоља посла ови рачуни!</p> <p>— А хоће ли бити што на јашанцију?</p> <p>— Колико си ти на 
а сад то почињати.{S} Рећи ће јој се да хоће нарочито да се покаже пред људима.{S} Нека, има вр 
ени је обећала!</p> <p>Она виде да Веља хоће да убије Стојана, па побеже у школу; ту је опет об 
ечар у кући...</p> <p>»Шта је то... шта хоће ове жене?...{S} Да ли ја то добро чујем!{S} Па овд 
г допустио?{S} И зашто, зашто...{S} Шта хоће он... шта му то остаде неисказано, недовршено?{S}  
 диже главу и погледа га зачуђено. »Шта хоће они... о чему то говоре?...{S} Какви ђаци... коме  
рба са кметовима и одбором...{S} И деца хоће човека лако да наљуте, али су све то ситне ствари, 
ке за Љубицу, па стане на врата и слуша хоће ли чича онако исто оштро изговорити, како је он ка 
едва натерао да ми дође на ручак, а сад хоће и на конак... само да би могао ручати код Гојка... 
не рече то с нарочитом намером: да види хоће ли одмах сама запитати и шта ће радити кад чује.{S 
} А оно није... свет је покварен, сваки хоће да уништи туђу срећу, ма немао сам никакве користи 
и, па пројури преко дворишта, не марећи хоће ли га ко опазити са прозора.{S} Брзо стиже у Брезо 
, мори их без престанка.</p> <p>»Шта он хоће? размишља Љубица о целом догађају.{S} Нисам га доб 
н држи да тако мора поступати сваки, ко хоће да <pb n="199" /> навикне жену, да се не меша у ње 
 и ради, а муж је господар; он може што хоће... па по неки пут и да врдне...</p> <p>Љубица омрз 
, напреже памет, а све га заноси и опет хоће да наиђе оно црно, као пре...{S} Ха, сетно се!...{ 
дин управитељ</hi>; виђу да он тако баш хоће«.</p> <p>— Кажи господину да учитељице не морају и 
кажено од неке унутрашње муке.</p> <p>— Хоћемо... или управо не знам ни ја.{S} Тамо је све равн 
 се наже њеном уху и прошапта:</p> <p>— Хоћемо ли по Ускрсу одмах... је ли?...</p> <pb n="149"  
понела...{S} Да дођем сутра да донесем, хоћете ли?...{S} Све, све... хоћете?...</p> <pb n="88"  
а донесем, хоћете ли?...{S} Све, све... хоћете?...</p> <pb n="88" /> <p>Он већ једва владаше је 
тску грану...{S} Сва гори као ватра.{S} Хоћете?...{S} Да дођем, а?...{S} Али нећу, ако ме ви не 
арочито је мени за земљопис...</p> <p>— Хоћете шљива? рече она после дугог ћутања и гледања, па 
је очекиваше радознао Богосав.</p> <p>— Хоћете ли путовати кроз шуму? запита га она, гледајући  
 крену.{S} Љубица пође за њим.</p> <p>— Хоћете ли да идемо после подне у Брезовац.{S} Да пустим 
трова, одвојте ми деветорицу... које ви хоћете.</p> <p>— А морају ли се они засебно уписивати?  
 се.</p> <p>— Свратите мало к мени, ако хоћете... проговори Љубица, црвенећи.{S} Видело се да ј 
идео куд овај смера.</p> <p>— Е сад ако хоћете да се мало прођемо, и бар да ме том приликом исп 
о живо. — Мене остави.{S} А ви тамо ако хоћете... како знате...</p> <p>— Не бој се, оставићемо  
а, и уздахнувши одговори:</p> <p>— Како хоћете... нека буде!{S} Ја ћу вас слушати.</p> <p>— Да  
S}Ја ћу ове уписати код мене, а ви како хоћете са њима, рече он и изиђе брзо.</p> <p>Љубица нас 
 јој је мало ваздуха.</p> <p>— И ви баш хоћете... не гнушате се мене?... не презирете ме?... пр 
 необичној лепоти...</p> <p>— Врати се, хоћеш да те одведем до куће? рече она, и поуми да му пр 
далеко далеко, у бео свет... у Америку, хоћеш?...{S} Кажи само...{S} Да се сакријемо од овога д 
ио...{S} Ономад сам га купио за тебе... хоћеш...{S} Бога ми, што?...{S} Сву ћу те окитити злато 
о гледати...{S} А?...</p> <p>— Хоћеш... хоћеш да ме узмеш?!...{S} Чекаћу, трпећу докле год хоће 
ити златом и брилијантима, среће ми!{S} Хоћеш?...</p> <pb n="78" /> <p>И Љубица осећа да се две 
 слушати.</p> <p>— Да будеш моја!...{S} Хоћеш?...</p> <p>Она се хтеде исправити, али се Гојко с 
 братићу, умори ’ваку добру душу!...{S} Хоћеш ли да зовемо доктора?</p> <p>— Зашто? зачуди се о 
и злато и све теби, све ради тебе...{S} Хоћеш?{S} А дворац ће нам бити сав од драгог камења, па 
чиним... и тек сад ћу да ти чиним...{S} Хоћеш сутра да ти донесем златан часовник... двадесет д 
емо онда нас двоје наставити весеље.{S} Хоћеш?...</p> <p>Богосав, готово занесен чудом, само да 
бити твоја!...{S} Твоја, разумеш ли?{S} Хоћеш?...</p> <p>Богосав, пребледео од страха, дркће, т 
а, па ћемо гледати...{S} А?...</p> <p>— Хоћеш... хоћеш да ме узмеш?!...{S} Чекаћу, трпећу докле 
во у очи, као да га сугестује.</p> <p>— Хоћеш?...{S} Пропусти га напред... па онако с леђа... н 
освртати да нађе своју батину.</p> <p>— Хоћеш ли да идеш ти, учитељу? осврте се пандур Гојку, к 
 нема планина.{S} А што питаш?</p> <p>— Хоћеш ли да га убијеш?!... прошапта она неким пискавим, 
и ме, кажи само једну реч...{S} Кажи да хоћеш, па да се кренемо одмах...{S} Нека ово све нек ос 
сле... море биће свега, само ти реци да хоћеш... је ли?...</p> <p>Гојко се хвата за врелу главу 
о ће бити свршено...{S} Само ти реци да хоћеш... ти реци!{S} И он јој, овако узбуђен и занесен, 
 узмеш?!...{S} Чекаћу, трпећу докле год хоћеш, само нек знам да ћеш некад бити мој...{S} О, мил 
за јело), па рачунај са њима колико год хоћеш.</p> <p>— Господин Драгољуб је, уплете се Богосав 
г.</p> <p>— За вечеру? како не, што год хоћеш, братићу!...{S} Само не знам шта би.</p> <p>— Ја  
зговор је веома пријатан.{S} О чему год хоћеш, све те разуме... па и сам да се поучиш чему.{S}  
 ње.</p> <p>— Како хоћеш... како год ти хоћеш.{S} Ако ти рекнеш, нећу ни ја ићи...{S} Како год  
реши ту брадурину...{S} Отвори очи, ако хоћеш да поиграмо уз месојеђе.</p> <p>Гојку засветлеше  
та примила..{S} Кажу, да немају.{S} Ако хоћеш да одемо заједно до суднице, да видимо.</p> <p>—  
а тебе, све исто онако...{S} Па баш ако хоћеш и онакав дворац у земљи?...{S} Тамо има много пећ 
ма и окретати лице од ње.</p> <p>— Како хоћеш... како год ти хоћеш.{S} Ако ти рекнеш, нећу ни ј 
апитала би га она јутром.</p> <p>— Како хоћеш, али готово... имамо млада сира, лука, јаја, шта  
сам после у твојим рукама.{S} Можеш што хоћеш са мном...</p> <p>— Добро, иди ти сад, склони се  
{S} Хо, мој брате, да ти донесем каквих хоћеш кожа, па к’о живо звере!...{S} Шта ће ти контраве 
ко?</p> <p>— Само да нисам више овде... хоћу да сам с тобом... једнако, довека...</p> <p>— Хо,  
кајте!... прекиде је Гојко одједном.{S} Хоћу да вам испричам, баш ћу вама да испричам, а никад  
а, које јаје па готов ручак.{S} Јок, ја хоћу свакад кувано, а са наше две плате то ће ићи као п 
је ово манастир, него свет, живот, а ја хоћу да живим!...{S} Да живим!«... понови она опет и од 
 с вашом квартирином.</p> <p>— Богме ја хоћу да ми се тачно квартирина издаје, а ви набављајте  
ам некад сањала...{S} О, живота, живота хоћу!!«...</p> <p>Крајем месеца, Гојко и Љубица, на поз 
ва часа?</p> <p>— Хо, голубице, па то и хоћу баш... да ту покажеш мајсторију: да стигнеш и у шк 
се невешт свему.</p> <p>— Добро, то већ хоћу... могу.{S} Али шта мислиш о њима, шта ће бити?</p 
њу, па да ти цео дан пиљим у очи?...{S} Хохохо!...{S} Ала би то био муж, бре!...</p> <p>— Истин 
 жена: мало једеш а лепо се носиш...{S} Хохохо... насмеја се он весело, видећи како она црвени  
еспослен пас, или гракне врана, тражећи хране под овим густим белим покривачем.{S} Из потеса до 
њене газдарице из Београда, код које се хранила.{S} Глава стаде прелетати по соби, прилазећи јо 
 око Мораве хранитељке, јер она их је и хранила и појила, другог чега нису имали; она их је и н 
, а они по цео дан око воде, око Мораве хранитељке, јер она их је и хранила и појила, другог че 
ња, која се улевају у душу још мајчином храном, почеше се бунити, али их постепено ућутка и заг 
ј поводећи се, а из груди му се разлеже храпав, промукао глас. -</p> <p>— Аха... тако ли је!{S} 
 ћу одмах закупити рудник, па као Монте-Христо!...{S} Само да се чувамо од пријатеља и полиције 
 ћу теби...{S} Јеси читала <title>Монте-Христо</title>?...{S} Онако ћу ја тебе, све исто онако. 
шавало никоме.</p> <p>Гојко се накашља, хтеде нешто рећи, али Веља настави љутито: </p> <p>— На 
ело.{S} Кад беше поред познатога плота, хтеде погледати у десно, али му се учини да неко стоји  
жу ми кметови.</p> <p>Љубица се зачуди, хтеде му рећи да је примила скоро за целу годину, али с 
ховит...{S} Он претрну, хтеде јаукнути, хтеде утрчати унутра... хтеде много... па се одједном и 
сак ужасан, страховит...{S} Он претрну, хтеде јаукнути, хтеде утрчати унутра... хтеде много...  
"69" /> <p>Гојко се намести на столицу, хтеде се осмехнути, онако ради учтивости, али му се из  
и са чистом намером.{S} Обузе је страх, хтеде устати, али не учини то, да не би тим указала вел 
хтеде јаукнути, хтеде утрчати унутра... хтеде много... па се одједном издиже на прстима и погле 
вно ђаче, а сад државни чиновник!...{S} Хтеде ређати још друге промене на себи, али се одједном 
и оставише игру и окупише се око ње.{S} Хтеде се понашати са њима другарски, пријатељски, али о 
длог није очекивао, а би му по вољи.{S} Хтеде да се упусти у разговор и да је пита што за писар 
>Љубица пребледе и готово се уплаши.{S} Хтеде се вратити, али је некакав урођени инат тераше на 
вртети, као год јутрос пред Љубицом.{S} Хтеде нешто рећи, али га Веља престиже:</p> <p>— Хе, ди 
с лево око себе.{S} Његов поглед као да хтеде рећи: »ама вараш се ти, биће да је то који други  
некакав страшан бол стеже јој срце, она хтеде вриснути, али се прибра и опет провири...</p> <p> 
брине о светињи школској!...</p> <p>Она хтеде још нешто рећи, али Гојку прекипе.{S} Подиже глав 
ицом и главобољом, устаде те се уми, па хтеде склонити оне украсе са стола.{S} Остави часовник  
ерази свршетак разговора са писарем, па хтеде сад одједном да угуши сећање на њега.{S} С тога с 
по доласку, Љубица се врати кући.{S} Не хтеде се ни осврнути на молбе материне, братове <pb n=" 
сао, врати се и леже на место.{S} Он не хтеде ни погледати кроз прозор, поред кога прође весео  
 смеши се задовољно.</p> <p>А он баш не хтеде одмах, онако драговољно... да се то сврши.{S} Све 
деш моја!...{S} Хоћеш?...</p> <p>Она се хтеде исправити, али се Гојко саже и, тресући се сав, к 
и она се одједном сва стресе, задркта и хтеде вриснути од страха...{S} Приђе му још ближе...{S} 
њу Гојко, па како је угледа, поцрвене и хтеде да прође.{S} Она се насмеши неким болним осмехом, 
 на отвореним вратима, па погну главу и хтеде проћи.</p> <p>— Господине Гојко... молим вас, при 
он, јадник, наједаред клону... посрну и хтеде пасти.{S} Ја претрнух од страха.... одједном се с 
ед вратнице, опази Богосава, који таман хтеде ући у двориште, па кад виде њу, изненади се па за 
 се к њему.</p> <p>Он се збуни и готово хтеде проћи, чинећи се да не чује Љубицу, али се ипак з 
овде не могу деца навићи реду (а она то хтеде постићи одмах првог дана), па их уведе у школу.{S 
, намршти се и пружи руку.{S} Ћата опет хтеде нешто рећи, али се некако при руковању запетља, п 
и.{S} Дође јој то врло смешно и она већ хтеде да се насмеје гласно, а Пера отвори капак, положи 
коше нас професори у кафани за картама, хтедоше нас отпустити, али се смиловаше и казнише нас м 
а познао по ноћи.</p> <p>— Аха, јест... хтедоше, чини ми се да га истерају.</p> <p>— Ја, па му  
ла главу, па не зна како да удеси лице: хтела би да изгледа пријатна, а осећа да јој то у овом  
оже ни да проговори ни да се насмеје, а хтела би да каже бар једну реч, да захвали.</p> <p>— У  
у помрчини беласа?...{S} Сад зна шта је хтела понети, али се чуди шта јој би да то не узме, но  
 опазила неке његове значајне погледе и хтела је одмах удаљити га сасвим од себе, али се сетила 
диже главу и погледа га тако, као да би хтела завирити му у саму душу.{S} Али се одједном трже, 
е нема по три дана...</p> <p>— А шта би хтела: да се ухватим за сукњу, па да ти цео дан пиљим у 
а не може ту ништа помоћи, баш и кад би хтела.{S} Шта може радити, ако јој он постане сасвим од 
есту, видела би ти...{S} Него шта би ти хтела, кад не можеш овако?</p> <p>— Само да нисам више  
ако... само пропадох...{S} А сад би тек хтела живети!... онако како сам некад сањала...{S} О, ж 
д и за овај, а они не даду...{S} Па сам хтела вас молити да им ви кажете, вас ће послушати.</p> 
 школи и звати се управитељ.{S} Нису те хтели чути... страдао си за свету ствар...{S} Па лепо,  
S} Тешко је нерадницима и онима који би хтели само да заповедају, а мени, што?... шта има да ми 
осадашњи разговор а, о другом чему нису хтели говорити.</p> <p>Сиђоше у речицу, поред које се з 
«...</p> <p>Писар се обрће, нешто муца, хтео би да проговори, али жена му опет врисну па осу чи 
рази:{S} Краљевско-српска;..{S} Па није хтео да скрати:{S} Кр. срп., како се то по некад ради,  
а верност.{S} Само се Веља нипошто није хтео примити кумства, ни чути за ту свадбу, те окумише  
бровољио, јер за дуго време није јој се хтео никако јављати.{S} И то је, без сумње, Гојкова зас 
..{S} И Веља га погледа тако, као да би хтео наћи потврду својим речима на његову лицу.</p> <p> 
иже...{S} Оде, као да је и својом смрћу хтео да ми учини услугу, да ме задовољи потпуно... </p> 
е!...{S} Зар ја?...{S} Овај, ја сам баш хтео сам да вам... да вас...{S} Напротив!...</p> <p>— Ш 
рава оздо, ваљајући своје мутне таласе, хуји и шуми пенушећи се, не осврћући се на опустело гне 
Тако дође до хума над селом, испе се на хум, па стаде тако обрнут сунцу...{S} Одједном наиђе гу 
еклих од једрине шљива, па се испеше на хум.</p> <p>Поглед са хума на село и околину беше чароб 
, па се испеше на хум.</p> <p>Поглед са хума на село и околину беше чаробан, заносан.{S} Под њи 
 собом и машући рукама.{S} Тако дође до хума над селом, испе се на хум, па стаде тако обрнут су 
енаца дижу се ближе овамо сниска брда и хумови.{S} Под њима тече моја шумна Морава...</p> <p>—  
окаче и мало затим нађоше се под једним хумом, што се поносно издигао над косом, по којој се пр 
и за свету ствар...{S} Па лепо, сети се Хуса и других.{S} А ми ћемо већ њему... не бригај ти, ч 
ко: »како сме он да буде срећан?«... па цап преко средине и... готово!...{S} Као да никад није  
лестан?...</p> <p>— Кажем ти, тамо ћемо царски живети... наставља он своју мисао.</p> <p>Љубица 
ауставити око на том зеленилу.{S} Шљиве цветале, па се цело село заогрнуло некаквом свечаном, б 
p> <p>— Зло, мој брате, зло! рече газда Цветко, уздишући.{S} Ради, мучи се, па опет ништа!...{S 
и су... сви су здрави, одговараше газда Цветко, како га зваху сељаци.{S} Сви су те поздравили.{ 
p>— Зар ти не знаш наше стање, одговори Цветко прекорно, ломећи велика парчета погаче и залажућ 
ло шта јести.</p> <p>То већ беху обични Цветкови разговори, али Љубица обрати нарочиту пажњу на 
ана црвенкастим јабуковим или крушковим цветом, те се боје лепо преливају, од чисто беле у црве 
ред два окићена воћњака, опијен мирисом цвећа, присуством и сузама ове девојке, кршећи руке од  
, шебојем, рутвицом и другим миришљавим цвећем, па у њој љушка и успављује занесену, љубављу оч 
које је луђе од вас двоје.{S} И ти јуче цвокоћеш у затвору од зиме, а данас јој пружаш руку!... 
 давном, далеком прошлошћу...{S} Старцу цвокоћу зуби, нешто од зиме, а можда, а можда и са друг 
ић, седећи у прочељу.{S} Нема ту сад ни цвоњка, све су браћа оглодала...{S} Чиме би се кметови  
тан дим вреле чорбе и ово весело женино цвркутање развесели га.{S} Одмах стаде сипати чорбу, од 
{S} Гле како се сија челична, никлована цев...{S} А револвер кратак, мали, као каква играчка... 
раскаљаној земљи, по дрвећу и зградама, цеди се са лишћа и кровова у ситним капљицама и навлачи 
ад дознате да иде који од педагога, што цеди из сваког предмета?</p> <pb n="138" /> <p>— Онда.. 
 му изјави сад пристанак, а иза њихових цеђа викну Стојан:</p> <p>— Не може, братићу, мени је о 
оји је и њен...{S} Ту су јој све мисли, цела душа...{S} Деца одговарају: по неко већ схватило д 
ом.</p> <p>Једнога дана вејаше снег.{S} Цела се околина бели, бели се сав видокруг, увијен у не 
ва, а ваздух постаје гушћи, тамнији.{S} Цела се природа умирила, па се само још осећа њено гига 
 тај догађај.{S} И младенци и часници — цела свадба — поседаше сви у једна кола и одоше на руча 
лепо забави и развесели жену, па весела цела кућа!...{S} Дивна, прекрасна ствар!...{S} Још кад  
, те на тај начин сазнаде како је текла цела ствар и ради чега се све започело.{S} Беше му наро 
беле платнене завесе; на дувару обешена цела гардероба и покривена чистим застирачем.{S} Чим уђ 
 недеља осећаше сав блажен, срећнији од цела света...{S} Ну, одједном он стаде опажати како се  
.{S} Зрикавци отпочели свој посао, па и цела околина бруји од њихове монотоне песме, која улева 
Љубица осети да се одједном све у њој и цела она поче мењати...{S} Прво се појавише неки тамни  
 и заспа...</p> <p>Одједном се расветли цела соба, апи то сад није она соба у којој заспа, него 
 ослушну... и одједном му дође пред очи цела ужасна истина.{S} Диже му се коса на глави, појури 
>Гојко само осети како се на њега сруши цела кућа, и небо, и све...{S} Као да му неко ишчупа ср 
могу да изговоре неке словенске речи... целе зиме се мучим.{S} А може доћи неко, ко пази на те  
чну вештину многих старијих учитеља, да целе године туку децу душмански, а на испиту деца весел 
ост:</p> <p>— Како је господин Драгољуб целе године радио без мапе, па опет добио петицу!</p> < 
диже, па лагано изиђе из собе; не би је целе ноћи...{S} А Стојан седе са Вељом и настави причат 
 округе, али опет не иде то тако... без целе мапе.</p> <p>— Ми ћемо замислити да смо међу дивља 
но од другога у школу, где су проводили целе дане, налазећи у раду олакшице своме страдању.{S}  
S} Ко би помислио, да се у таквој школи целе године разлеже јаук и плач јадне, немоћне дечице!. 
 се...{S} Кад бих знала да ће овако ићи целе године, бацила бих све још сад.</p> <p>— Хе... а н 
вца«..{S} И Гојко развукао уста дужином целе вилице, смејући се призору, кад Веља уђе и види га 
ио много и дуго, претурао се по кревету целе ноћи, устајао и ходао по соби читаве часове, па оп 
лу...{S} Неки му се ломе, а неки остају цели.{S} Са њима је он једнако рачунао.</p> <p>— Море,  
збуђења, а он, блед од потреса, дркташе целим телом, осећајући да ће сад да се сврши нешто стра 
оба, гледајући и сад несвесно и дркћући целим телом све јаче.{S} Стојан га и не погледа, иначе  
ги пут видиш како му се очи запламтеле, цело лице обузето неком нервозном живошћу, једнако неку 
бледети, усне се искривише и затресоше, цело му тело задркта, нарочиту слабост стаде осећати у  
у беше управљен у једну тачку и укочен, цело лице некако необично измењено, сањиво, занесено... 
 мора још седети.{S} Проклети нокти!... цело јој лице избраздано, па то сад зарашћује, али је л 
 већином стоје под обореним капцима.{S} Цело лице му имађаше израз заплашене, дуго гоњене, умор 
еобично развијена и истурена напред.{S} Цело му је држање одсечно, а на његову лицу не беше ниј 
којима је накривљен црн мекан шешир.{S} Цело његово држање одаваше обичног сеоског левенту, кој 
и!...</p> <p>..{S}После неколико недеља цело је село знало за односе Љубичине и Влајкове... сву 
} А она јок... него са њим тамо амо, па цело јутро.{S} И шта су имали толико да говоре? — Лудор 
ине јабучице и за тренутак обли јој крв цело лице.</p> <p>Писар скочи и дохвати разјарену жену  
з којих вечито бије живи огањ.{S} И кад цело лице добије притворан скроман израз, ове живе очи  
а том зеленилу.{S} Шљиве цветале, па се цело село заогрнуло некаквом свечаном, белом одећом, а  
ним самртничким погледом.{S} Узе јој се цело тело, не може ничим мрднути...{S} Образи се окамен 
закипи и загрми читав пакао гнева; кроз цело му тело пројури нека снажна струја, која га преобр 
мртво лице...{S} Прођоше јој трнци кроз цело тело...{S} Гле, па и лице говори!... мртво, мртво  
евино, чисто детиње задовољство...{S} И цело јој лице детиње, нежно... мала устанца скупљена, р 
ах дође, али <pb n="123" /> му и лице и цело понашање беше сувише службено; његово лице као да  
аиђе неко горко сећање, које јој помути цело расположење, и она се опет осећа као у ланцима...{ 
т једну исту мисао. — Овамо седи са њим цело јутро, смеје се, шали се и све онако... што не ваљ 
чистој собици, па живети тако безбрижно цело лето... лежати на кревету и мислити, не бојати се  
... зар је ово гнездо!...{S} Он лежи ту цело лето... са његовим одвратним чичом, и не разбира з 
да не предвиђа никаква изласка из овога целог стања.</p> <p>Са Гојком је, нарочито у последње в 
ити?{S} Па шта би му остало за утеху из целог живота, чега би се имао сећати, да није тога лепо 
м... то је извесно пруга, масница преко целога образа, па још ако је модра....{S} Како ће сад у 
орно један путник.{S} Још из далека, по целој његовој фигури, познаћете да је то нешто необично 
</p> <p>И Љубица проведе своје госте по целој кући, исприча им све што је знала о првој жени Вл 
 разорљиво осећање и предаде му се сва, целом душом својом, не знајући ништа више ни за свет, н 
ште, Љубица одмах опази, да нови колега целом својом појавом и држањем одговара њеним ранијим с 
ом, нервозно трзаше.{S} Он беше сав, са целом својом душом, у другом, лепшем свету, у сјајнијем 
.{S} Велимир обећа да ће доћи к њима са целом својом школом, па ће тако заједнички држати углед 
о очију кожа се почела брчкати, те даје целом лицу израз скривеног лукавства.{S} Са лица му биј 
доше излазити уморна деца, протежући се целом снагом, а за њима покуњен, снуждена погледа, изиђ 
</p> <p>»Шта он хоће? размишља Љубица о целом догађају.{S} Нисам га добро ни разумела.{S} Управ 
ко се то по некад ради, него баш отегао целом ширином.</p> <p>Љубица погну главу, па веома посл 
{S} Време бејаше оштро, хладно...{S} По целом небесном своду навучен је суморан покривач загаси 
чи гледају невесело, страдалнички, а по целом лицу разлила се она суморна меланхолија, која при 
да би себе оправдао. — Раструбила је по целом срезу и свима показује некакву гривну, шта ли...  
је многобројне, муњевите јурнуше јој по целом телу, у темену опет стаде ударати необично, она н 
} И ако је дан, владаше велика тишина у целом селу; тек по негде залаје беспослен пас, или грак 
S} Толике учитељице удате, управо све у целом срезу, све су са учитељима.{S} Па како лепо живе! 
м!...{S} Нема ’наке врачаре и траваре у целом округу... свакога ти ђавола зна!...</p> <p>— Нађи 
година готова, а ја — четири гимназије, целу учитељску школу, и само још да ми би издржати учит 
 у недељу; даћу јој пара извесно, можда целу тромесечну квартирину...{S} Удесићу ја то, доврши  
 то, братићу мој!...{S} Четири банке за целу годину!{S} И то су људи, лолчине једне.{S} Знам да 
и, хтеде му рећи да је примила скоро за целу годину, али се уздржа, знајући да ће му то бити не 
оку његову, па одмах узе да јој објасни целу ствар.</p> <p>— Смрдибуба једна!...{S} Он се нашао 
 најпре запрска, док пламен не обухвати целу свећу, па се онда стаде тихо лелујати, као последњ 
ори очи.{S} Баш је био у памети склопио целу реченицу којом је мислио да јој се обрати, али сад 
 три пута слишао, док није добро научио целу наредбу напамет. — Казао сам, братићу, и оно: <hi> 
е овако изрази: нека знају да је свршио целу Учитељску Школу, и ако је привремени.</p> <p>— Так 
е што га вуче напред, што му је обузело целу памет, па мора само о томе мислити...{S} И он, обу 
 одговарају: по неко већ схватило добро целу мајсторију и одговара правилно.{S} Љубица све више 
...{S} Нема више никакве зараде.{S} Ове цене да те Бог сачува: данас једна, сутра — друга.{S} Ј 
пређашњим животом, да се избегавају, по цену живота, овакви поступци.</p> <p>Други дан Гојко та 
м својим изразима, с којима се погађа и цењка за коже, шљиве и друго; а то се Љубици сад учини  
дрктаху, а по некад се грчевито трзаху, цео му изглед беше неприродан, суманут...</p> <p>— Загл 
е кратке са наврнутим стопалама унутра; цео му стас беше неприродно накривљен у страну.</p> <p> 
... некако ми је, знате, незгодно било; цео дан сам био онако, некако... као да сам што изгубио 
S} О, ако јој је већ постао одвратан, а цео је живот пред њима!{S} И најгоре је што ту нема ник 
Лице јој се изменило, као да је спавала цео дан; поглед јој мутан, нејасан, бунован...{S} Обрте 
а величанствено и мирно, као да оставља цео свет у срећи, као да нигде у свету нема бола ни чем 
} Како сам могла... шта ми би!...{S} На цео век, до смрти...{S} И све тако бежи од њега, гнушај 
апослетку јадник, намучен, озлојеђен на цео свет, саломљен и смрвљен под тешким и дуготрајним у 
} Зар се овако почиње?{S} Зар је овакав цео живот!...«</p> <pb n="55" /> </div> <div type="chap 
исли се о неким изразима, па јој се сад цео разговор учини друкчији, сасвим друкчији. »А ко зна 
долазити.</p> <p>После пола часа заседе цео школски одбор у школи и поче да уписује нове ђаке.{ 
8993_C23"> <head>XXIII.</head> <p>Прође цео месец јул, а у новом учитељском гнезду не поврати с 
ћу сад...{S} Опчинила је она тебе, каже цео свет, а баба Мара има траве и за то, рекла ми је... 
ечену, давно очекивану!...{S} Та она је цео живот спојила и уплела са овим осећањем, и кад би н 
мати, па оде у своју школу.{S} Радио је цео дан, погледајући кад ће се појавити Љубица, или дру 
ну и даде четворку, рекавши да је иначе цео рад одличан.{S} И Гојко се много сплете са питањима 
д чега јој сав свет изгледа прекрасан и цео живот сјајан и блажен...{S} Она већ осећа лако дркт 
хтела: да се ухватим за сукњу, па да ти цео дан пиљим у очи?...{S} Хохохо!...{S} Ала би то био  
и ни весели.{S} Свеједно, може пропасти цео свет и она са њим, то јој је право...{S} Устане ћут 
одина.{S} Јок.{S} Уморан човек, путовао цео дан, па треба лепо да се одмори. <pb n="11" /> Тако 
 дознамо раније ко је ревизор, оставимо цео предмет недирнут...{S} Ови природњаци из гимназија  
оду к њему у госте и да проведу заједно цео недељни дан.</p> <p>Љубици се веома свидео и овај п 
и, пристане уз кметовске шале, па се по цео дан вођаху разговори о љубавним аферама и ноћним ше 
нема.</p> <p>А Љубица лежи, или седи по цео дан.{S} Од синоћње несвестице осећа се веома слаба, 
промена.{S} Влајко, залудан, проводи по цео дан у судници, а залудни људи најрадије измишљају к 
ња, журе се на рад, надничење, а они по цео дан око воде, око Мораве хранитељке, јер она их је  
ни једнако пред очима.{S} Седим тако по цео дан и мислим, а он уза ме...{S} И све премишљам о њ 
ако сама, одморна, није разбијала главу цео дан сељачким потребама и невољама.{S} Доста јој је  
 испитани још велике недеље, провели су цео дан код Аксе, који је обећао дати им синчића у деве 
трашној, пустој празнини?!...{S} Гледаш цео живот унапред, а оно све пусто и одјекује вечном, б 
засветлеше очи.{S} У раду проведоше још цео час.</p> <pb n="50" /> <p>Веља пусти децу, па се кр 
 блага топлина мајчина саучешћа.</p> <p>Цео дан проведоше две сиротице у разговору.{S} Увече, п 
рте ћати:</p> <p>— Баш си права гејачка цепаница; нећеш се никад истесати.</p> <p>Ћата се стаде 
а.{S} Иду тако, а пашчад залајаше. »Као цигани!« рече отац и насмеја се. »Даће Бог, па ћемо до  
ва!... одговори Влајко, и повуче дим од цигаре.</p> <p>— И то је била женидба из љубави! рече В 
шта ћу?...</p> <p>— Отпуштен... хе, мој цикале, не иде то тако.{S} Обезбеђен си ти од премештај 
ом, дочепа је, склопи и метну у џеп, па цикну помамно:</p> <p>— Ха, тако ти!... деца иду боса,  
 са шеширом на глави и гледа, гледа без циља.</p> <p>— Госпоја, прекида јој мисли један малишан 
н то згодно отеже и намешта с нарочитим циљем: да што више раздражи Љубицу.</p> <p>— Код таке ф 
упуштати у разговор, који је водио само циљу.</p> <p>— Допада ми се, знате, тако са образованом 
говор:</p> <p>— Море, шта ће ти онолика цимента?{S} Гледам у брезовичкој школи вамилијаз све са 
овичка учитељка скупља скоруп у највећу цименту, а са мањима фамулус захвата воду...</p> <p>— Г 
следњи: све једно исто... судови, вода, ципеле, трчкарање до бакалнице, до касапнице, а ноћу кр 
одски на муштиклу »од пене«, носи чешће ципеле и куповни штап.{S} Чим се Гојко представио као у 
.{S} И њима тако нешто... да им чистимо ципеле, на пример...</p> <p>Гојко уздахну, скрушен, без 
 врло добро, одговори он гледајући само цифру, на колико је гласила признаница, па немарно заба 
једну на другу. .</p> <p>Гојко беше сав црвен, збуњен, отираше лице марамом и спремаше се да из 
ега учини му се да промиче поред прошћа црвена полицијска капа.{S} Увек су му полицајци били од 
и, одговори она жучно, а образи пламте, црвене се као крв...</p> <p>Кад Стојан оде пред Гојка,  
бро јој... оне огреботине још се истина црвене, али то не мари.{S} Синоћ мало несвестице, и то  
ице се види, ено оне огреботине, још се црвене и кваре изглед лица.{S} Но гле, шта је оно?... в 
ан...{S} И кроз то једноставно зеленило црвене се кровови кућа, беле се на њима димњаци, а из њ 
ти немирно, а образи јој час бледе, час црвене.{S} Опет се у њој подигоше они <pb n="77" /> осе 
мо то.{S} Ви можда мислите... запе она, црвенећи; ја нисам.... то није било по мојој жељи.{S} И 
и капут.</p> <p>— Нека... одговори она, црвенећи још јаче и гледајући пркосно.{S} Ако ће ме ко  
к мени, ако хоћете... проговори Љубица, црвенећи.{S} Видело се да је због тога и зауставила Гој 
. насмеја се он весело, видећи како она црвени од његове шале.</p> <p>— Чорба је данас ваљана,  
живела; и што више мишљаше, све веће је црвенило по лицу обузимаше.{S} Она се стресе, и одједно 
а, која се према сунцу преливаше у неко црвенило, стаде их штипати за очи, стаде се увлачити у  
есита госта; а Гојко, видевши ово нагло црвенило на Љубичину лицу, обори очи, али му лице засиј 
речи уједају је за само срце и изазивљу црвенило на лицу, које се већ све обојило крвљу, али он 
вис, па буп о под!...{S} Ти ли се нађе, црвенкапићу, да бешчастиш ово свето место, у које ниси  
егде је ова чиста, бела одећа прошарана црвенкастим јабуковим или крушковим цветом, те се боје  
се боје лепо преливају, од чисто беле у црвенкасту, па опет у белу као снег...{S} И над том бел 
шта се не види, само се из мрака помаља црвено зверско лице и више ништа...{S} Он изгледа као о 
ришавши ближе Гојку, разгледајући дугу, црвену масницу.{S} Глас му задрхта од узбуђења.</p> <pb 
неким местима страховито.{S} На средини цркве, око иконе, стоје читави бокори зрела и зелена бо 
озва другове к себи у стан, ту одмах до цркве, и они, не смејући одрећи, одоше, и ако би волели 
...</p> <p>После дуга путовања, стигоше цркви.{S} Служба већ почета, те они и не одморише децу, 
 вечној љубави...{S} Тако некако дођоше цркви, и она види себе у белој сјајној хаљини, са венце 
ка... мирис од њега простире се по свој цркви, и она помишља да то мирише божја душа.{S} И гле, 
 венчаше се Влајко и Љубица.{S} У истој цркви, у којој се пре девет месеца венчала са Гојком, п 
 оде журно.{S} Мислио је да иде вечерас цркви, субота је, па да ноћи тамо, али га сад очекује в 
а их он води; и онако није до сад био у цркви, одговори она жучно, а образи пламте, црвене се к 
 Довела је мати, са млађом сестрицом, у цркву.{S} Стоје оне тако у једном крају и ћуте.{S} Мати 
љубави.</p> <p>— Зар још питаш?...{S} У цркву... венчање...</p> <p>— Како ћу? немам венчане хаљ 
и и не одморише децу, него их уведоше у цркву и наредише у једном крају.{S} За певницом певаше  
ин управитељ да ће сутра сви ђаци ићи у цркву.{S} И ви да се спремите да, идете са вашом децом. 
 господину да учитељице не морају ићи у цркву, кад је она удаљена.{S} Деца ће већ доћи, па нека 
ла кад варошке учитељице иду са децом у цркву, па је тада у себи помишљала, да ће и она дочекат 
све више опкољава некакав страшан мрак, црн, непровидан...{S} Најпре се само занесе, као кад се 
обрнут сунцу...{S} Одједном наиђе густ, црн облак, заклони сунце, а под њим измени боју и дрвећ 
укчији.{S} На њему лепо ново одело, нов црн шешир, коса ошишана, брада »штуцована«, па ни налик 
 па после све више и више... навлачи се црн застор око њега, он се губи, пропада некуд и не вид 
ила, ништа није осећала, око ње владаше црн, густ мрак, који је уништио сваку мисао, свако осећ 
ати, као што ова сад благује?...{S} Али црн и непровидан застор будућности све то скрива од људ 
 зелених очију, над којима је накривљен црн мекан шешир.{S} Цело његово држање одаваше обичног  
 прилази и одједном јасно разликује два црна ока, која су се упила у њега, па не трепћу... .{S} 
школском таблом, која је некад била сва црна, али су је деца, мокрим крпама, у току дуго година 
Гојко само трчи и у глави му само једна црна мисао, која је покрила собом све, и живот, и осећа 
приближило, да је дошло време кад ће та црна мисао да се претвори у грозну јаву...{S} Страшно!. 
 лутало некуд по мраку...{S} Даље, даље црна прошлости!...{S} Здраво лепи, срећни животе!...</p 
агла се и већ губи равнотежу... оздо из црна бездана вуче је нека сила и она не може да јој се  
ом на прозору, споља, стаде се помаљати црна чупава глава с разрогаченим очима...{S} Припи се < 
од својих двадесет и пет и шест година, црне густо обрасле браде, која се од половине на ниже п 
грозни и страховити призори!... даље... црне одвратне сенке!...{S} Овамо је живот, где кључа и  
ја, а?...</p> <p>Љубица донесе две шоље црне кафе, па седе уз њега и узе да се послужи.{S} Влај 
ана, а у Љубичину столу гомилаху се оне црне кутије с накитима.</p> <p>Гојко изгледаше тешко бо 
ложити и угушити јој у души оне страшне црне мисли, од којих се живо срце леди, а снага се млад 
ављене ливаде по сниским лукама, или се црне преоране и засејане њиве...{S} Изнад села се, тамо 
 њено равно, ниско чело...{S} Мисли, те црне мисли никако да је оставе, но јој загорчавају свак 
S} Онаких очију он још не виде; беху то црне сјајне очи, из којих вечито бије живи огањ.{S} И к 
ке.{S} Најпре се стадоше мотати некакви црни котурови, које она лено распознаваше, и ако беше у 
у муку мучиш... знала сам...{S} И снови црни, из дана у дан... па да се полуди од бриге.</p> <p 
 току дуго година, тако изрибала, да се црнило виђаше само по крајевима. »Међутим има доста мес 
севаше у тим широко отвореним, великим, црним очима и она се упи, загледа се у Гојка, примаче м 
у слутњу, неку зебњу од тих непознатих, црним застором покривених дана, који јаком наступају... 
, затворене боје, панталоне и капут, са црним широким пругама озго на ниже, стајаше он посматра 
необично преплашена, саломљена некаквим црним, изненадним злом, убијена!...{S} У школу долази п 
век, обријана лица, с великим, усуканим црним брковима.{S} Он улажаше пажљиво, као да се бојао  
И то је оно што јој је омотало очи и ум црним застором, те не види ништа...{S} Али шта је, шта  
демони из пакла!...</p> <p>Млада, лепих црних очију, танких повијених обрва, нежна, чиста лица. 
} Ооо!...</p> <p>— Шта се то навлачи... црно, густо?...{S} Иде, иде... плива... све ближе...{S} 
е нестати свега и да ће после наступити црно и горко разочарање; да ће нестати снова и наступит 
 све га заноси и опет хоће да наиђе оно црно, као пре...{S} Ха, сетно се!...{S} Скочи с кревета 
з школе и удари се из све снаге о нешто црно, меко... оно се одједном претури и јаукну, а он се 
 па одједном застаде и отвори је.{S} Из црнога плиша, чиме је обложена кутија изнутра, засија с 
отегнута чела, дугих спљоштених образа, црножутих страшљивих очију, које ретко, врло ретко, гле 
..</p> <p>Глава јој беше обрасла густом црном косом, а, лице веома развијено, кошчато, због чег 
, но само пролећу, увећавајући још више црну слутњу, која јој обузела душу.{S} Одједном, у сред 
о, извуче <pb n="96" /> из џепа некакву црну високу кутију од украса и отури је од себе са одвр 
е забости нож у груди, него усвојити ту црну мисао.{S} И он осећа да се приближило, да је дошло 
. шапуташе она, лијући сузе на ту густу црну као гак косу што се немарно разбацала по њеним уса 
 се само гомилају мисли за мислима, све црње и страшније, а она се претура у живом пламену, кој 
крушен, без наде, видећи пред собом све црње дане, све веће зло...</p> <pb n="81" /> </div> <di 
ред очима...{S} Дође јој онај мушки лик црњи од пакла, одвратнији од ђавола.{S} О, кад би га са 
...{S} И тог тренутка постаде јој Гојко црњи од ђавола, страшнији од пакла...{S} У њој се пород 
 као да се сад тек јасно испољила свака црта на њему.{S} И као да га сад тек добро познаје, и о 
е слушаше, но извијаше пуно непотребних црта.</p> <p>— Чекај, рече он, не дижући главе и не слу 
 мапу: не знам како ћу без ње.</p> <p>— Цртајте на табли.</p> <p>— То већ и онако морам... поје 
слаб и иначе.</p> <p>Лекар се загледа у црте Гојкова лица и опазивши неке оштре неправилности,  
зазивала нерасположење; напротив све му црте беху у хармониској слози, те изазиваху симпатију о 
сечно, а на његову лицу не беше ниједне цртице која би одбијала и изазивала нерасположење; напр 
"114" /> седи на столици као окамењена, чак јој и глава остала још мало затурена, а она само гл 
без бојазни, а њега су се многи бојали, чак и професори...</p> <p>— Је ли ожењен?</p> <p>— Пре  
начуди откуд се појавише толике ствари, чак и чист бео покривач на столу...{S} Али је женска гл 
...{S} Па да ли ће ме довека презирати, чак и онда, ако ја постанем узорита жена и учитељица?!. 
ај вечерњи звук и бруји далеко ширином, чак тамо до краја потеса, куда вијуга, зеленом долином, 
 Онда ће и она тебе оставити на миру... чак ће ти писар и услуге чинити.{S} Видиш, дао ти и ако 
аде се бранити, али му то не поможе.{S} Чак не поможе ни то, што сведоци никако не могу да се т 
ор има деловођу — њега, Гојка.{S} Он га чак сматра за толико проста и неотесана, да и не гледа  
реда!...{S} Море, шта ту!... знаш ли да чак осећам неко задовољство кад потрпам у канате своје  
бити памет!{S} И ја сам првих дана била чак расположена према њему«...{S} И она се сети неких т 
е, што он сазнаје, да би имао право, па чак и дужност да то учини.{S} Али се то све заврши оним 
во пријатно расположење према свему, па чак и према овом писару. »Збиља, красан човек.{S} Како  
 подсети на њену младост.{S} И Гојко се чак расположио, па допуни разговор по неким својим сећа 
на жена.{S} Отвори се читава дебата, те чак и наше зараћене стране морадоше попустити и прогово 
си био у Подрињу?{S} Кад се пре ожени и чак стече козу!</p> <p>— Знаш... наша посла!{S} И мени  
осподин Пера с нарочитим задовољством и чак неком важношћу удари гласом на речи из гимназије... 
ица узе хартију и прочита све, па спази чак и нумеру, она се охлади.{S} Одједном осети над собо 
ним, учтивим, пријатељским гласом, који чак у извесним приликама задрхће.{S} Прави, најбољи дру 
сне дане и сама очекује, постале су јој чак пријатне.{S} У овој сеоској самоћи човек се радује  
 се, па опет ништа!...{S} Ја сам мислио чак и за нас штогод да одвојиш.{S} Станка још иде боса. 
љи још нису ни мислили о томе.{S} Гојко чак узе и нешто пара унапред, па одмах оде до Београда, 
ли, јасно му се чита на лицу.{S} Па нас чак и Веља избегава!... није се ни руковао са мном... к 
ј лудак, Богосав... шта је радио и кажу чак вам претио мојим именом.{S} Чуо сам да сте се и ви  
 и постао некако смирен, тих, рекао бих чак понизан.{S} Са неким учтивим, финим смешењем прилаз 
, ни да јој пишу, ни да је обиђу, а она чами овде у туђини, сама без игде икога свога.{S} Отац  
самоће и сиротиње, јер зна да тако исто чами и његова сестра, па ваљда ће се наћи добра душа да 
чисте кошуљице; на ногама већином алеве чарапе а на леђима јелечићи.{S} Љубица се загледала у д 
ренило по градинама са поврћем, вију се чардаклије по некој усамљеној дуњи или шљиви, а из те н 
p>Поглед са хума на село и околину беше чаробан, заносан.{S} Под њима се зелене густи зрели воћ 
 пред очима јој тако светло, тако лепо, чаробно...</p> <p>Не прође ни месец дана, а она већ изг 
бескрајну, неизмерну сласт у овом новом чаробном стању душе, и она се не смири док не осети, да 
репери и блиста се... румене се веселом чаробном светлошћу његови зраци... оно се спушта велича 
лаву у рамена, па нервозно звера очима, час у Љубицу, којој се образи одједном зацрвенеше, као  
ретати немирно, а образи јој час бледе, час црвене.{S} Опет се у њој подигоше они <pb n="77" /> 
мисли, и опет пролазници, и тако редом, час за часом, ћути и гледај, гледај, гледај... а у глав 
је, одговори он, гледајући час у земљу, час на вратнице, куда пролажаху ђаци, па се опет полако 
и казао, него све онако... поиздаље.{S} Час говори некакве одвећ необичне комплименте...{S} Хај 
> <p>Гојко изгледаше тешко болестан.{S} Час га видиш да се једва вуче преко дворишта, главу туж 
с навуку и натмуре као илински облак, а час се разведре и развуку у весео блажен израз... »Ала  
е са неком зебњом погледати час једнога час другога госта...{S} Ништа!...{S} И Љубица се нешто  
а овим лудацима.{S} Ја ћу то са њима за час наредити.</p> <p>Љубица израчуна и написа признанин 
 лепо онако, као конац око-прста, па за час готово.{S} И шта му сад не достаје?...{S} Сам вели  
тим обоје стадоше запиткивати час Гојка час Љубицу, те ови морадоше ступити у разговор.{S} Седе 
од око допире, пружила се час таласаста час равна поља, по којима су наизменце разасути потеси, 
кталим рукама...{S} Тако им прође читав час...</p> <p>Одједном на прозору, споља, стаде се пома 
е сама и плаче на свом сточићу по читав час, или хода немирно по школи, кршећи руке и уздишући  
 осуши.</p> <p>Гојко лежи сам већ читав час, не мрда ни чим, не покрете се, као мртвац...{S} Од 
 полицајац одседе у разговору још читав час.{S} Ту се разговарало пријатељски, сасвим другарски 
у неке мисли, од којих му се густе веђе час навуку и натмуре као илински облак, а час се развед 
} Осећаше како јој се образи час зажаре час охладне.{S} Али се стаде прибирати, јер напреже вољ 
са, докле ти год око допире, пружила се час таласаста час равна поља, по којима су наизменце ра 
поче рад.{S} Осећаше како јој се образи час зажаре час охладне.{S} Али се стаде прибирати, јер  
бог чега се она обраћа к њима, па сваки час погледаху у страну, од куд се приближаваху гости.</ 
овима овде: чим се они устумарају сваки час у Београд, па се отуд враћају весели, одмах знам шт 
</p> <p>Затим обоје стадоше запиткивати час Гојка час Љубицу, те ови морадоше ступити у разгово 
лавом и стаде са неком зебњом погледати час једнога час другога госта...{S} Ништа!...{S} И Љуби 
на гледала, стадоше бојажљиво погледати час на њу час једно на друго, чудећи се коме се то она  
> <p>— Подне је, одговори он, гледајући час у земљу, час на вратнице, куда пролажаху ђаци, па с 
стаде се окретати немирно, а образи јој час бледе, час црвене.{S} Опет се у њој подигоше они <p 
и и даље и гледајући зачуђеним погледом час десно час лево око себе.{S} Његов поглед као да хте 
ни трудбеници, што не знате ни за један час одмора; и ви са намрштеним челима, са лицима онакаж 
етлеше очи.{S} У раду проведоше још цео час.</p> <pb n="50" /> <p>Веља пусти децу, па се кроз п 
 гледајући зачуђеним погледом час десно час лево око себе.{S} Његов поглед као да хтеде рећи: » 
, стадоше бојажљиво погледати час на њу час једно на друго, чудећи се коме се то она обрнула.</ 
ли до десет.{S} Шта могу учинити за два часа?</p> <p>— Хо, голубице, па то и хоћу баш... да ту  
е поздрави обично, као да су се пре два часа растали.</p> <p>— Где си ти летос био? запита га с 
ледајући болно, очајно, као да је овога часа сахранила све наде и снове своје, као да је сад те 
гушити у грудима; она осећа да се овога часа извршује једна нечувена неправда, једно неоправдан 
иде весело, као човек, који је до овога часа пливао у задовољству...{S} Смешкају му се уста, гл 
S} Он је не жали, он није у стању овога часа да осећа ма што.{S} Претучен је, смрвљен догађајим 
је страшно мучење... гледати га свакога часа уза се и знати да је у праву располагати тобом као 
етети као прах...{S} Па ипак се свакога часа нада добру, нада се да ће се то све окренути на бо 
збиљно и суморно; чини се да ће свакога часа да загрми гром у овом гнезду.</p> <p>Најпре Љубица 
уде после валинке.</p> <p>После једнога часа отпоче суђење.{S} Уведоше уплашена Гојка и ћата му 
епознато, уклонити...</p> <p>Али истога часа она као у сну осети, да се тај фатални дан не може 
 часова, и ако је тек мало јаче од пола часа како су стигли.</p> <p>Одједном поче да се смеши у 
 неку нову и важну мисао.{S} Прође пола часа.{S} Гојку се досади седети, а све више га обузимаш 
 некако тако.. ових дана.{S} После пола часа за Гојком се затворише апсанска врата и зарђала ре 
д иђаше све боље и живље.{S} После пола часа пусти децу и, бришући марамом ознојено и зажарено  
, па се врати унутра.</p> <p>После пола часа, он сави једно писмо и даде га Стојану. </p> <p>—  
Људи почеше долазити.</p> <p>После пола часа заседе цео школски одбор у школи и поче да уписује 
 јој севнуше необичне муње. — Кроз пола часа изићи ћу на одмор.</p> <p>— Баш би боље било да из 
а и остајала тако као прикована по пола часа и више.{S} И сада, ево, стоји као опчарана и једна 
ко поцрвене и најволео би да могаше тог часа у земљу пропасти.{S} Сад му беше најтегобнији тај  
о, где нема друге школе ближе од четири часа и... <pb n="174" /> наравно, где не долази често п 
 <p>Љубица подиже главу и погледа га за часак.{S} Ироничан осмех, помешан са презирањем, заигра 
убрус и метну му на чело...{S} То га за часак умири, али после опет стаде бунцати.</p> <p>Око п 
е беше јој теже од свега: писар дође за часак два, па га после нема по неколико дана, а она ни  
аде пред њу, подиже очи и погледа је за часак, само за један тренутак, па опет их обори, накашљ 
у рукама, далеко од себе.{S} Ућуташе за часак сви троје, па иђаху бледи, намрштени, тешко дишућ 
дама.{S} Сваки други трећи дан сврне на часак у школу, поседи са Љубицом, поразговара се, нашал 
овако са старим друговима провести који часак за трпезом, узвикну Влајко, бришући се убрусом.{S 
е јој наликовати овај тренутак на један часак из њена детињства.{S} Јест, сећа се тако живо...{ 
а, шапну он Љубици уплашеним гласом.{S} Часком, вели...</p> <p>— Кажи да не могу сад прекидати  
Гојко, рече писар улазећи, да вам издам часком плату, па изволите тамо у собу, зове вас председ 
, скапала си од глади.{S} Да ти начиним часком кајгану?</p> <p>— Не треба... не могу, промрмља  
 он ће се претурити од жалости...{S} О, часни га, и те жене!«...</p> <p>А Гојко само трчи и у г 
братићу мој!...{S} Али опет, опет...{S} Часни је не убио!...</p> <p>Освану дан туробан, ветрови 
 и крстити.</p> <p>— О, ’натема је!.. о часни је!...{S} Како га обанђија онако!...{S} Иде, брат 
чуђено махне главом и у себи прошапће: »Часни је убио!«...</p> <p>Глава јој беше обрасла густом 
 свршити мирно, тихо, без сватова, осим часника.{S} И дан венчања је одређен — четвртак по Томи 
наш човек и друг лута по селима и тражи часнике, а другови су му ту пред очима...{S} Оно до душ 
у пажњу на тај догађај.{S} И младенци и часници — цела свадба — поседаше сви у једна кола и одо 
ља још горко прекори Аксу што се примио часништва.</p> <p>— Шта ћу, знате!...{S} Срамота је да  
рловици постоји леп и мирољубив обичај: часништво општинско кад одступа, откупљује се новом час 
гано дође одјек тога гласа и у села.{S} Часништво орловичке општине дало се на посао — оне обич 
штинско кад одступа, откупљује се новом часништву добром гозбом, да не буде »мало пројахано«.{S 
ни да хода тако по дворишту пуних 4 — 5 часова, и ако је тек мало јаче од пола часа како су сти 
 се понављати онолико пута колико имате часова рада у школи.</p> <p>— Мора, братићу!... настави 
селима; оде, врати се, пробави неколико часова код Љубице, па је опет нестане.{S} Кад излази из 
та, с ким смо пријатно провели неколико часова.</p> <p>— Баш красан човек, рече Љубица; — весео 
јатеља, проведеш са њим слатко неколико часова у шали и смеху, па још ако си се раније са женом 
 оштра и озбиљна, боји се оних неколико часова, што ће их морати провести са њим...{S} А после. 
за руком...</p> <p>Кад Гојко, око десет часова, опази да је Љубица пустила своју децу кући и он 
једну реч, да захвали.</p> <p>— У десет часова тачно пустите децу кући; часовник вам добро ради 
ле ноћи, устајао и ходао по соби читаве часове, па опет легао и мислио...{S} И ништа ново није  
{S} О, то беху неки светли дани, срећни часови... она се топила само од једнога погледа, била ј 
У десет часова тачно пустите децу кући; часовник вам добро ради, па ћу ја доћи... а?...{S} Она  
стала је весела, спремила се, прикачила часовник на груди, пошто га је прво дуго обртала и посм 
као опчарана и једнако обрће и посматра часовник зажареним очима.{S} Прикачи га на груди да вид 
склонити оне украсе са стола.{S} Остави часовник у фијоку и понесе тамо и ону другу кутију, па  
иде са себе неку горњу хаљиницу, извади часовник и метну га на сто, извуче <pb n="96" /> из џеп 
е на пређашње место и загледа се у свој часовник...</p> <p>Толико пута је, док свршаваше школу, 
шио њену зебњу.</p> <p>— Ето, купио сам часовник, какав ниједна девојка у Београду није понела. 
...{S} Хоћеш сутра да ти донесем златан часовник... двадесет дуката сам га платио...{S} Ономад  
збиља необично уметнички израђен златан часовник, посут ситним љускама бриљантским, са малим, к 
се пред Љубицу и одједном, погледавши у часовник, трже се.</p> <p>— Зар ваш колега не ради дана 
... ето га кроз два три дана са златним часовником. »Евине су то кћери, хеј море!...{S} Кад угл 
2" /> је Стојан саопштио Гојку новост о часовнику, одлучили да ово дана припазе на Љубицу боље. 
и опет пролазници, и тако редом, час за часом, ћути и гледај, гледај, гледај... а у глави се са 
у школи био...{S} Дакле нове колеге!{S} Част ми је...{S} Велимир Крстић... и он се учтиво руков 
 зло!</p> <p>— Шта ћемо сад, чиме да те частимо? рече Гојко нудећи га у исто време столицом, ко 
беше израз велике нежности и милоште, а чаша с водом дрмну се у Љубичиној руци и попрска сто.</ 
јави се, као резултат преговора, велика чаша, пуна бистре хладне воде на рапавој, прљавој и сув 
асмеја.</p> <p>— Је л’ ти ово комшијска чаша? обрте се гост Гојку, који се још лупаше длановима 
рачем; на њему послужавник са слатким и чаша воде, бистре као кристал.</p> <p>— Хо, брате, како 
ли наслагани један на други...{S} Ено и чашице ракиске, жути се на дну ракија...{S} Тамо даље о 
еде, за срећна познанства! подиже писар чашу, додирујући уз гред, врло лагано, Љубичину чашу, а 
дирујући уз гред, врло лагано, Љубичину чашу, а са Гојком се куцну другарски.</p> <p>Гојко испи 
мешећи се.</p> <p>— А кад пре добави ту чашу и шећер из комшилука?{S} За воду те не питам с тог 
раду!...{S} Он?!... он...{S} То ће бити чеврти!...{S} А она се већ решила, решила се!...{S} Брж 
 би му остало за утеху из целог живота, чега би се имао сећати, да није тога лепог доба, детињс 
ређашњој бојазни и страху, и питала се: чега се имала бојати?{S} Ето, већ више од месец дана чо 
 а, лице веома развијено, кошчато, због чега не силажаше са њега сталан израз грубости, али он  
ко неумешно, да деца одмах опазише због чега се она обраћа к њима, па сваки час погледаху у стр 
ер она их је и хранила и појила, другог чега нису имали; она их је и неговала, као добра мати,  
 због овог Гојка, а можда и због другог чега, не зна ни сама,.. јест има још нешто, јамачно има 
 то чуло?... врисак...{S} Али откуд, од чега?...{S} Неко је вриснуо, уплашио се...{S} Или је то 
ног злослутног страха.{S} Шта је то, од чега се плаши, не сме да зна, не сме да мисли о томе, а 
 овде крваво? откуд?... зашто то!... од чега?...{S} И Гојко, изненађен, само се питаше: откуд т 
ање, нешто сасвим светло, заносно... од чега јој сав свет изгледа прекрасан и цео живот сјајан  
} Како може бити!...{S} Зашто?...{S} Од чега?...</p> <p>Љубица гледаше, пренеражена.{S} Није ни 
узима страх, баш прави страх; али то од чега долази страх далеко је, оно се не види, не појављу 
сазнаде како је текла цела ствар и ради чега се све започело.{S} Беше му нарочито криво, што је 
пет жури напред.{S} Често заборави ради чега је пошао, па стане на џуту, мисли се и напреже пам 
огледа уплашено, или се ваљда сети ради чега је пошао, па се обрте и оде улицом...</p> <p>Сунце 
е сасвим.{S} Сад је већ добро знао ради чега је дошао овамо.</p> <p>Увуче се лагано у двориште, 
ао тежак, досадан... није се имало ради чега живети«...</p> <p>Гојкова се болест одуљи читава д 
 тако ваља, не размишљајући нимало ради чега то чини.{S} И сад одједном стаде јој наликовати ов 
 да види шта је то: треба ли да се боји чега, или ће јој и Веља казати оно исто што и Стојан.{S 
аха и зебње, и она се већ почиње чудити чега се то до сад плашила.</p> <p>— Чуо сам, онај лудак 
 разгор Љубица не беше навикла.{S} Она, чедна детиња осећања, која се улевају у душу још мајчин 
тако нежна, тако ватрена и жива љубавна чежња!...{S} Не, не, није могућно да је то он...{S} Или 
одужи пут за друштвом...{S} Олакшала је чежњу материнскога срца...</p> <p>И опет мисли, и опет  
шине.</p> <p>— Чекни де ти Перу писара, чек!...{S} Он ће тебе ’нако знаш... ка погачу од белије 
атићу, боцнеш тако мога господина...{S} Чек-чек, наћи ћу те ја.{S} Хе мој братићу, ако чича Сто 
у, боцнеш тако мога господина...{S} Чек-чек, наћи ћу те ја.{S} Хе мој братићу, ако чича Стојан  
подар устане, па сад, весела, и срећна, чека да се он пробуди.{S} Седи тако, сва блажена и зане 
д прозор и чека... чека мене отпадницу, чека као псето што чека милост од газде...{S} А ја сам  
рио за мном, стао пред прозор и чека... чека мене отпадницу, чека као псето што чека милост од  
иди да се она ућутала као окамењена, па чека његову реч, као што се очекује гром после севања м 
 то би најволела. »И што не пуца... шта чека ваздан!«...</p> <p>Писар се обрће, нешто муца, хте 
..{S} Све ме нешто вуче тамо, као да ме чека нека важна ствар.{S} Са вама говорим и гледам вас, 
ад нама.{S} Кад не радим, зна се шта ме чека, па ма ко био горе.{S} Та млађи смо, па се мора сл 
 да се обучем...</p> <p>Али Драгутин не чека, него је узима за руке и води.{S} Кад дођоше до пр 
ном одсеку ноге од страха...{S} Дркће и чека дан, два...{S} Трећи дан долазе три човека у срез, 
обоје у други округ, па сад само седи и чека...</p> <p>Поче нова година.{S} Веља доби премештај 
лу, дојурио за мном, стао пред прозор и чека... чека мене отпадницу, чека као псето што чека ми 
> <p>Једне вечери седи она у дворишту и чека мужа на вечеру, и ако он у последње време и ручава 
а је одједном обузе...{S} А овај Стојан чека одговор...{S} Шта да му каже?...{S} Доктор га још  
аборавити да имаш кућу, да те овде неко чека и брине се о теби.{S} Само та судница проклета!... 
 побегне кући, али је знала шта је тамо чека, па је стезала срце и ишла у своју »тужионицу«..{S 
чека мене отпадницу, чека као псето што чека милост од газде...{S} А ја сам тада скочила и пошл 
говора на питање.{S} Сад видите шта вас чека, па бирајте; то зависи од вас... ту вам ми не може 
 <p>— Добро, ја ћу те уписати...{S} Ха, чекај, рече он, па отвори врата и викну Стојана.{S} Кад 
е нечем домислио, узвикну:</p> <p>— Ха, чекај...{S} За сад је и ово добро, а после већ, док се  
кић председника.</p> <p>— Полако, море, чекај...{S} Знаш колико сам ја тебе чекао на рачунима,  
{S} А ми ћемо већ њему... не бригај ти, чекај само док смислим...</p> <p>— Ја му ништа више нећ 
и образована учитељица!</p> <p>— Добро, чекај да се обучем...</p> <p>Али Драгутин не чека, него 
вађен.{S} Па ти си слаб, братићу!...{S} Чекај, сад ћу ја тебе намирити. </p> <p>И Стојан га узе 
знам...{S} А шта сам оно мислила?...{S} Чекај!...{S} Није то... није то... нешто лепше...{S} Ил 
, тако понекад дођу лутке у главу...{S} Чекај, зна он шта ће радити... ето га кроз два три дана 
 и свему ономе што сад губи...</p> <p>— Чекај, стани... за Бога!...{S} Па тек сад имамо да разг 
еницу.{S} Па ја да га зовем...</p> <p>— Чекај, молим те ту...{S} Заклони се у хлад под трешњу,  
звијаше пуно непотребних црта.</p> <p>— Чекај, рече он, не дижући главе и не слушајући одговор  
илика да јој ма шта рекне.</p> <p>— Ама чекај, господине, стаде кмет извијати слатко и речито.{ 
...{S} Заклони се у хлад под трешњу, па чекај... сад ћу ја.</p> <p>Она одјури преко дворишта, з 
ши.{S} Све нешто отеже и одуговлачи: те чекај испит, те бар полугодишњи парастос...{S} Којешта! 
 новчани издатак записан.{S} У осталом, чекајте да запитам господина Перу, он је ту пред комиси 
!...{S} Али сад... тако изненада!...{S} Чекајте мало да дођем к себи... да оставимо разговор за 
ли због доброга срца свога... </p> <p>— Чекајте!... прекиде је Гојко одједном.{S} Хоћу да вам и 
извините, или већ тамо... морам на рад, чекају ме деца.{S} Како сам ја!{S} А она јок... него са 
 учитељице су веома зла језика... једва чекају да чују што за другога...</p> <p>Љубица пребледе 
?... прихвати писар.{S} Ено два сведока чекају.{S} Све ће то да иде по закону, не брини ти.</p> 
ледаше само како се деца унезверила, па чекају шта ће им Гојко рећи и ниједно се још не спрема  
о...{S} Хајдемо на рад: деца нас одавно чекају, рече она, па отвори врата и изиђе.{S} Гојко се  
рем.</p> <p>— Овај би и заспао у школи, чекајући да ја одем, рече писар смејући се.{S} Него ћу  
р, откуд се чуо глас.</p> <p>— Хајде... чекам те...{S} Љубице, друже!...</p> <p>Она се изненади 
спунити.{S} Већ су два месеца, доста је чекања.</p> <p>— Знаш да због прве плате примам оба ова 
рирез што велиш... нисте ни ви бољи.{S} Чекао сам те годину и по, док ниси измирио мањак.{S} А  
ку суму?....{S} А за колико сам ја тебе чекао, а?....{S} А колико ће сад бити?...</p> <p>Предсе 
ре, чекај...{S} Знаш колико сам ја тебе чекао на рачунима, одговара председник, смешећи се.{S}  
опет сам погрешио...</p> <p>— Шта си ме чекао, море... за колику суму?....{S} А за колико сам ј 
ику пажњу Богосаву.</p> <p>— Ви сами... чекате учитеља?...{S} Тхе, шта ћете... мора се!...{S} А 
олице, па дохвати рукама наслон и стаде чекати да ћата продужи.{S} А њему се не жури, он то зго 
 па да сведемо рачун.{S} Не сме се дуље чекати, јер кад дођу они, па заседну, неће ме минути бу 
осећајући немоћ и неодлучност.{S} Он ће чекати да се то некако само собом удеси.</p> <p>Деца ве 
ку, и ако се Веља томе веома опирао.{S} Чекаће их, вели, његова жена, која је спремила ручак, а 
<p>— Хоћеш... хоћеш да ме узмеш?!...{S} Чекаћу, трпећу докле год хоћеш, само нек знам да ћеш не 
меја се, али они обоје гледаху Влајка и чекаху његов одговор.</p> <p>— Оженио сам се прошле зим 
ом врелом невидљивом прашином.{S} Једва чекаш да угледаш на ливади какав моћни грм с разбацаним 
<pb n="180" /> <p>— Хајдемо брже... шта чекаш!...{S} Не знаш да ћемо у Америку.{S} Али да се чу 
скупоцено одело, као онај гроф, а ти ме чекаш, окружена стотином лепотица, које ти служе и клањ 
ог чичицу, који држаше високу столицу и чекаше ред да се поздрави са учитељем.</p> <p>— Ово ви  
ојану заигра обријана и обрасла кратком чекињавом косом брада; он затрепта очима и одједном рук 
љ, стаде се дизати из прашине.</p> <p>— Чекни де ти Перу писара, чек!...{S} Он ће тебе ’нако зн 
а умора и превуче шаку преко ознојенога чела.</p> <p>— Ви... ви... ви кажете тамо, да... да ја. 
, намршти се и превуче руком преко дуга чела, као да одгони какву напаст од себе.{S} Кад кмет с 
јко само иде, погнуте главе и намрштена чела, не осврћући се на заједања.</p> <p>Другом прилико 
у затвореножуту боју; висока и отегнута чела, дугих спљоштених образа, црножутих страшљивих очи 
а слободну леву руку само преноси преко чела, а десна све више дркће у његовим рукама.{S} У гла 
рно погледа око себе, махну руком преко чела, па туробно одговори:</p> <p>— Мани се, молим те.. 
<p>Она зину, подиже руку и осети хладан челик на врелим уснама...{S} Пријатно је ово осећање, а 
за један час одмора; и ви са намрштеним челима, са лицима онакаженим страдањима и патњом; и ви, 
ону горњу фијоку...{S} Гле како се сија челична, никлована цев...{S} А револвер кратак, мали, к 
 јадника. »Да га искасапим свега!...{S} Чело онако да узмем нож, па право у груди — нећу у леву 
рже; поче опет да му наилази облачак на чело, али се он прену и стаде се отимати од тога новога 
шено.{S} Да није?... и он пружи руку на чело.</p> <p>— Хм.. тако нешто...{S} У опште, сваки је  
д се досети, укваси убрус и метну му на чело...{S} То га за часак умири, али после опет стаде б 
е за разговор, идући по соби и трљајући чело.</p> <p>— Ја сам сву ноћ мислио...{S} И то се мора 
он то, па дубоко уздахну и обриса руком чело, по коме се накупиле капље зноја.</p> <p>— Ја то н 
у!...</p> <p>Он застаде, трљајући руком чело, као да се одмара од великога напора мисли.{S} А о 
... узвикну Гојко, трљајући руком бледо чело. — Ваша су страдања неизмерна... ви се то откупљуј 
брзо навуку облаци на њено равно, ниско чело...{S} Мисли, те црне мисли никако да је оставе, но 
морним гласом, притискујући руком врело чело:</p> <p>— Идите, децо, кући...{S} После подне рани 
па прљаву мараму и обриса њоме ознојено чело, са кога падаху крупне капље зноја.</p> <p>Овако у 
 Узе Гојкову руку и подржа је, опипа му чело, лице, груди... свуд ватра као жеравица...{S} Гојк 
окој столици, једно лепо одевено женско чељаде.{S} Чим се гост појави на вратницама, они испред 
е баца око на многе стране, а има се на чем, у пространом Београду, зауставити и забавити.{S} Т 
оје се обично зове »учитељска свађа«, о чем је много рђавога слушала.{S} Али она ни прстом не м 
 кад неко добије тешку рану изненада, о чем дотле никад није ни сањао, па се само чуди у прво в 
ца сања само о оном што је изгубљено, о чем се некада сневало, а Гојко се првих неколико недеља 
ови односи наликовали меденом месецу, о чем је Гојко толико слушао и понешто читао, али то се,  
ћута, би му незгодно: шта да ради?... о чем сад да говори?...{S} Баш би јој радо сам саопштио к 
неправилности, намршти се...</p> <p>— О чем је бунцао?...{S} Испричајте ми све какав је тада из 
вакву стању било је тешко говорити ма о чем, с тога Љубица одмах пређе на ствар.</p> <p>— Баш д 
е неколико недеља они не имађаху више о чем говорити.{S} Чим устану, гледају да побегну једно о 
 или о школском послу, или о кући, ни о чем другом. </p> <p>— Да ли да пошљемо на станицу за ме 
 разгледаше пажљиво.{S} И опет она ни о чем другом не мисли: нема више ни бриге ни зебње; осећа 
 зна ни она...{S} Не зна ни шта је ни о чем је, али је страшно... нечувено... страшније од свег 
корача брзо и узбуђено, не мислећи ни о чем...</p> <p>Гојко је уведе у своју собу, намести је д 
т, не осећајући ништа и не мислећи ни о чем.{S} Згурила се, савила се у клупче, наслонила главу 
варао их, шалио се са њима и, знајући о чем мајке одраслих кћери најрадије говоре, обећа да ће  
 говорећи и питајући брзо, не знајући о чем ће пре.{S} Шта ради мати, сестре, пише ли брат из Б 
рећи, као да нигде у свету нема бола ни чемера.</p> </div> </body> </text> </TEI> 
нком... ништа, ништа друго, само прекор чемеран, отрован...{S} И непрестано се после Љубици, ку 
ави и пуни празно место у срцу најљућим чемером, најстраснијом жудњом за осветом...{S} Од преда 
S} После он стаде њој нешто доказивати, чему се она испрва стаде опирати а после се спреми, нав 
то нерасположен, знам да ћу се до мрака чему било обрадовати.{S} Ето, видите... сад знате и ви  
та не жели, не осећа...{S} О озбиљнијем чему према Љубици престао је и да мисли...{S} Нека се с 
стављати досадашњи разговор а, о другом чему нису хтели говорити.</p> <p>Сиђоше у речицу, поред 
удња за просветом, за »другим очима«, о чему се тако лепо говори у народним пословицама?...{S}  
то.{S} Опет они мисле о нечем другом, о чему неће да говоре преда мном... опазила сам то.{S} Ал 
погледа га зачуђено. »Шта хоће они... о чему то говоре?...{S} Какви ђаци... коме они требају?.. 
ком... разговор је веома пријатан.{S} О чему год хоћеш, све те разуме... па и сам да се поучиш  
 све те разуме... па и сам да се поучиш чему.{S} А ни ми вам нисмо баш тако велике школе учили. 
ош луђи!{S} Кога ће да умири ово вечито чергарење, ово терање без кривице и реда!...{S} Море, ш 
и редовно је пратио у школу до абаџиске чесме.{S} Она се зачуди његовој појави, а он пружи руке 
ого мути, и он почиње говорити брзо, са честим и тешким предисањем.</p> <p>— Кажем ја: каки одб 
н јој бар неће бити на сметњи.</p> <p>— Честитам, госпођице, ново друство, викну неко иза њених 
ође говор на брата.</p> <p>— Мика пише, често пише... због њега сам ти и дошао.{S} Ти му сама р 
исам у почетку никако, а летос јесам... често.{S} Стојан му побусао гроб великим зеленим бусење 
е грчи и тресе, па опет жури напред.{S} Често заборави ради чега је пошао, па стане на џуту, ми 
дужег ћутања и посматрања. — Овде треба често да излазимо са децом.</p> <p>— Јесте... да... нар 
 јевтине ствари у Београду, куда он иде често те носи порезу.</p> <pb n="66" /> <p>Љубица се св 
по и стручно и занимљиво, али учитељице често набираху устанца, пропраћајући по неке изразе шаљ 
. <pb n="174" /> наравно, где не долази често полиција...{S} А, како ти се чини?...{S} Шта ће н 
S} Већ га срамота свраћати судници тако често, па улази с коњем право у школско двориште, веже  
апред опрезно, лагано... као змија кроз честу...{S} Ено крушке...{S} Хм, треба обићи са друге с 
јко погледа преко свију лица, а беше их четворица. »Један није у комисији, него ’нако седи, дос 
 па зато јој ревизор смањи оцену и даде четворку, рекавши да је иначе цео рад одличан.{S} И Гој 
говори:</p> <p>— Три године, ово је сад четврта.</p> <p>— Нисте ваљад’ испит положили, те сте ј 
 часника.{S} И дан венчања је одређен — четвртак по Томиној недељи, само нека све прође у тишин 
а знам!{S} То је од оних првих Гојкових четвртака...{S} Или није?... не знам, ништа не знам...{ 
првим разредом, други писаше, а трећи и четврти рачунају на таблицама.{S} Љубица се веома зачуд 
а посетама.{S} Скоро свакога празника и четвртка ручао је код Гојка.{S} Гојко се најпре изненад 
аивности.</p> <p>— Ето вам га вала и за четвртке и за све празнике, и још да вам дам приде, нас 
 се сам натурам, па ћу лепо код једнога четвртком а код другога недељом.{S} Да живимо, брате!.. 
 са испита, носећи књигу у руци...{S} У четвртом разреду, кад га већ сврших, умре ми брат, па у 
="11" /> Тако је то, братићу мој!...{S} Четири банке за целу годину!{S} И то су људи, лолчине ј 
титут, па за шест година готова, а ја — четири гимназије, целу учитељску школу, и само још да м 
Вајдица је и то: зарадиће на њима три — четири гроша.</p> <p>Љубица остаде скрушена, сломљена,  
 Она је погодила собу код овог Јанка за четири динара месечно, а ми јој дајемо још по два динар 
} Јок, ја сам то са њима наредио све за четири—пет дана: сто, столица, клупа, табла и т. д.{S}  
и се.{S} Како да ви не примите плату за четири месеца!...</p> <p>— И ја ово не разумем, рече он 
и они, братићу мој, лепо мени попеше на четири рубље.{S} Сад кад би ти умео, могло би се још по 
је место, где нема друге школе ближе од четири часа и... <pb n="174" /> наравно, где не долази  
оседаше за сто, који се повијаше на све четири стране.</p> <p>— Шта ћу, старост је, братићу!... 
ужи корак, таман има простора да корачи четири пута.{S} Иде унаоколо, укршта средином, само да  
ањем:</p> <p>— Зашто ви, госпођице, већ четири месеца не примате плату?{S} Потписали сте списак 
 прима дванаест динара месечно а учитељ четрдесет динара одсеком на годину.{S} Заведоше решења  
ти.{S} Скакуће по кујни као шипарица од четрнаест година, па долети у собу, загрли мајку, обасп 
не дирам, рече у себи, па стаде прстима чешљати браду.</p> <p>— Говоре ли што за капетана, да н 
у неколико крупних капи, за њима друге, чешће... пљусну киша, просуше се читави потоци из неба. 
рће очима десно и лево, скрећући поглед чешће на ону страну, где стајаше Љубица.</p> <p>Вељи ка 
..</p> <p>Љубица се разговараше, али се чешће мрштила: по неки малишан окрене главу и гледа шта 
н господски на муштиклу »од пене«, носи чешће ципеле и куповни штап.{S} Чим се Гојко представио 
убица се осврташе, збуњена, погледајући чешће на Гојка, који се смрзнуо ту на месту, па ни да м 
о има још и других брига осим школе: по чешће иде у срез, свакога дана обиђе судницу, а кад се  
 запита он преплашено, трчећи по соби и чешући се руком по једном рамену, и ако га ту није ни м 
сар, лупкајући камџијом по својим дугим чизмама.{S} Рече нешто Стојану, који дође пред њега, па 
страх...{S} Као да се пита: шта је ово, чије је?{S} Ко сме ово узети у своју руку?...{S} Па одј 
е, непокривене сиротињске дашчарице, са чијег се прага виде шумни вали дивотне Мораве.{S} Чим с 
 ја сам писао, промуца Гојко, чудећи се чији је то глас којим он говори — тако се изменио...</p 
доле у трњаку, јасним и звонким гласом, чика кос...{S} Милина, не може човек сит да се надише!. 
ј слободно.</p> <p>Љубица поведе очима, чим се врата отворише, и у прво време гледаше исто онак 
тврдо одлучи да добро прочасти Стојана, чим прими плату.</p> <p>Љубица се смејаше с тога што је 
ти и људи...{S} И овде смањују додатке, чим опазе да је човек мекши.{S} Али ето и она зло прође 
ирен; обузело га некакво нерасположење, чим је угледао Богосава.{S} Чуди му се: шта ће он овде, 
авици, која ће планути још јачим жаром, чим духне лагани поветарац?...{S} Младост је силна; она 
и остадоше још у школи.{S} Чича Стојан, чим <pb n="23" /> учитељица изиђе из школе, дочека је в 
с.{S} Он, сиромах, и онако беше збуњен, чим опази радознала женска лица која га посматраху, а с 
верљиво о свему.{S} Јуче су, на пример, чим <pb n="92" /> је Стојан саопштио Гојку новост о час 
на већ осећа лако дрктање у свему телу, чим угледа Влајка; срце јој јаче, много живље закуца и  
ам то јуче и сам мислио....{S} Гледаћу, чим примим плату.{S} Знаш, дужан сам мало...</p> <p>— П 
то пре...{S} Ето, кроз десетину дана... чим дође Ускрс...{S} И он стаде жудно гледати у њено ли 
 збуни.</p> <p>»Сад ћу да се сплетем... чим погледам у те људе...{S} Да ли су страшни?...{S} А  
 на средини...{S} Знаш њиву Ђокићеву... чим се изиђе из села, одмах десно...</p> <p>— Знам... з 
е буде...{S} Познајем ја по овима овде: чим се они устумарају сваки час у Београд, па се отуд в 
.</p> <p>Сутрадан Гојко устаде туробан; чим се сети синоћње патње, намршти се још више.{S} Од о 
к, коме се још није снага повратила.{S} Чим уђе у разред и виде шта су деца радила за време њен 
рага виде шумни вали дивотне Мораве.{S} Чим сване, они сви, голотрби и босоноги малишани, његов 
и, једно лепо одевено женско чељаде.{S} Чим се гост појави на вратницама, они испред школе поиз 
и жудно на један прозор од учионице.{S} Чим полицајац уђе у школу, Стојан истрча напоље.{S} Гој 
лајко и Љубица остадоше сами у соби.{S} Чим изиђоше њих двојица из дворишта, Љубица му се баци  
тво, а не смејући то ничим показати.{S} Чим се отворише <pb n="115" /> врата и на њима се појав 
 они не имађаху више о чем говорити.{S} Чим устану, гледају да побегну једно од другога у школу 
ероба и покривена чистим застирачем.{S} Чим уђе у собу, девојка се скиде, па обуче једну шарену 
вај већ није смео појавити пред њом.{S} Чим га опази, она се бајаги обрне Стојану, и ако чиче т 
е Пецић упозна са његовом домаћицом.{S} Чим наступише у двориште, Љубица одмах опази, да нови к 
о, али га сад очекује важнији посао.{S} Чим дође, затвори се у учионицу и стаде преписивати ону 
еже од прозора и више не приђе тамо.{S} Чим би чуо врисак, он би бежао даље, даље... и гледао б 
«, носи чешће ципеле и куповни штап.{S} Чим се Гојко представио као учитељ, на лицу овога сељак 
сам дошао од куће нарочито због вас.{S} Чим сам чуо синоћ... о којечему, одмах сам решио да мор 
розничавим заносом.{S} Нити јој срце за чим жуђаше, нити јој се у души рађаху какви осећаји, са 
ко се већ наже оној страни до врата, па чим она у ходању обрте леђа, он скочи, па на прстима из 
ешто задиркивати.{S} Гојко то опази, па чим виде да је Љубица свршила посао, приђе јој и одведе 
ота.{S} Љубица се досети овом смеху, па чим стадоше на пољу запита га:</p> <p>— Ви сте јамачно  
д...{S} Да га не оставиш жива!...{S} Па чим дођеш... право у ону собу...{S} Па ћемо онда нас дв 
 вече, закључа се у своју собу, ноћи, и чим сване опет оде.{S} Он држи да тако мора поступати с 
ала, стадох се проводити весело...{S} И чим ступих на испит, знао сам да ћу пропасти, јер није  
а викне децу, да их окупи око себе, али чим стаде у дворишту, опколише је жене са децом.{S} Она 
о своје деце, и нешто је јако вуче, али чим стане пред огледало, тргне се, јер види да се мора  
ојко лежи сам већ читав час, не мрда ни чим, не покрете се, као мртвац...{S} Одједном стаде гле 
одговори му Веља, и оде напред. </p> <p>Чим се сврши збор, Гојко и Љубица изиђоше, готово неопа 
и да страда...{S} Ево и њега!...</p> <p>Чим се затвори двориште за Милицом, на вратима се појав 
е, што је тако дуго стварала у сновима, чиме је најрадије душу младу напајала, почиње се ружити 
астаде и отвори је.{S} Из црнога плиша, чиме је обложена кутија изнутра, засија скупоцена златн 
брадурине — зло!</p> <p>— Шта ћемо сад, чиме да те частимо? рече Гојко нудећи га у исто време с 
 ни цвоњка, све су браћа оглодала...{S} Чиме би се кметови трошкарили, да није школскога прирез 
о.{S} Не сме да се покрене, да мрдне ма чиме..{S} Само гледа, гледа у ову погнуту фигуру, која  
а сад она је узбуђена јако и рада би ма чиме забавити се, ну чиме би?...</p> <p>— Шта ради госп 
 разред; деца беху на окупу.{S} Даде им чиме ће се занимати, па оде у своју школу.{S} Радио је  
 јако и рада би ма чиме забавити се, ну чиме би?...</p> <p>— Шта ради господин учитељ?</p> <p>— 
рате!...{S} Другови из гимназије, па се чине да се не познају.{S} Господин Пера с нарочитим зад 
p> <p>Он се збуни и готово хтеде проћи, чинећи се да не чује Љубицу, али се ипак задржа, очекуј 
убор и шапат <pb n="53" /> бистре воде, чини јој се да са тим злослутим жубором отичу и њени на 
 последњи ред клупа. </p> <p>— Тамо је, чини ми се, Веља? запита она, бришући лице и посматрају 
што сте мени причали.{S} Ви ми рекосте, чини ми се, да је изненада упао у вашу учионицу?</p> <p 
по ноћи.</p> <p>— Аха, јест... хтедоше, чини ми се да га истерају.</p> <p>— Ја, па му директор  
једаред и њено страдање.</p> <p>— А ти, чини ми се, не виде писара?</p> <p>— Не.{S} Што?</p> <p 
од свега на свету...{S} Срце јој стало, чини јој се и да не дише, и најбоље би било кад би сад  
ете са вашом децом.</p> <p>»Хвала Богу, чини ми се овако рече, одахну чича, јер га је Гојко три 
ном месту, врти се на столици, игра му, чини ми се, сваки мишић на телу.{S} Мислим баш да бих м 
} Даље се не сме, већ су ту пред њом... чини се да им чује и само дихање.{S} Чудо је само како  
и у кујни.{S} Све је озбиљно и суморно; чини се да ће свакога часа да загрми гром у овом гнезду 
ду он опази такву досаду, презирање, па чини му се баш и гнушање и одвратност!...{S} О, ако јој 
една врата и јурну тамо.{S} За то време чини му се да чује дете где говори:</p> <p>— Повратила  
њему се то чини и смешно и у исто време чини му задовољство.{S} Он развуче усне још јаче, и ста 
лази често полиција...{S} А, како ти се чини?...{S} Шта ће нам гости!{S} И зар баш ми морамо им 
<pb n="189" /> <p>— Мајчице, како ти се чини... је ли добро сад? прилази она матери и грли је н 
рашно и је ли баш страшно; и све јој се чини да ту има доста и пријатнога...{S} Али за сад она  
трчи, сплеће се и опет трчи, али јој се чини да се не креће с места...{S} Брже, смркнуће се!... 
 га сад тек добро познаје, и оно јој се чини тако обично, као да је многе године провела гледај 
вши да му то пада тешко.{S} Како вам се чини? — Смешан чича.{S} Не знам само да ли ће моћи ради 
се то чује са прозора...{S} И све му се чини да чује пролетошњи врисак и јаукање...{S} Одмакне  
екле, он трчи преко дворишта, али му се чини да мили као бубица...{S} Брже, брже... ах, проклет 
Срце му једнако некако пусто, али му се чини да ништа не жели, не осећа...{S} О озбиљнијем чему 
умрла?...{S} Тако дуго!...{S} И њему се чини да хода тако по дворишту пуних 4 — 5 часова, и ако 
ру, која се у сутону нејасно оцртава, и чини му се да сваки њен уздах односи собом по један део 
стари лисац, удесио је све како ваља, и чини му се да је већ крајње време за напад.{S} Очекивао 
ти и разгледати, а очи јој не трепћу, и чини се она сама не дише.{S} Изгледаше као дете, кад до 
ју преко уздрктала пламичка воштанице и чини јој се да говоре.{S} Јест, ено... види се јасно... 
ро, да ниси ни прстом мрднуо.{S} Ћути и чини се невешт свему.</p> <p>— Добро, то већ хоћу... мо 
 ево!...{S} Вуче... обарач се покрену и чини јој се застаде...{S} Она се спреми да повуче јаче. 
а као и мало пре... или се то њему само чини?...{S} Да ли да јој говори још, или само тако да ј 
ља, не размишљајући нимало ради чега то чини.{S} И сад одједном стаде јој наликовати овај трену 
тавља правога домаћина!{S} И њему се то чини и смешно и у исто време чини му задовољство.{S} Он 
шно води разговор, да се Љубици и Гојку чини, као да је он већ годинама међу њима.</p> <p>— Е б 
ад чу да је он већ ушао у собу, она узе чинију са врелом чорбом и понесе је на постављен сто за 
 тањир, узвикну она весело, намештајући чинију на сто.</p> <pb n="192" /> <p>Проскитао си се мн 
у, непомична, до мркла мрака.{S} Шта је чинила за то време — ни сама не зна: није спавала, није 
а њом.</p> <p>Она застаде, двоумећи.{S} Чинило јој се да треба нешто понети, и она као кроз сан 
о о томе говорили и мислили, ипак им се чинило, да неће бити тако покварених људи, који ће тај  
шта ово ја мислим и чиним?{S} Зар то ја чиним од истине... ја, који до сад не смедох погледати  
е је стећи но сачувати.</p> <p>— Ја све чиним...{S} О, ваљада ме неће Бог више мучити?...{S} До 
рже. »Шта је ово... шта ово ја мислим и чиним?{S} Зар то ја чиним од истине... ја, који до сад  
о... све ти чиним... и тек сад ћу да ти чиним...{S} Хоћеш сутра да ти донесем златан часовник.. 
и хвала.{S} Ја за тебе толико... све ти чиним... и тек сад ћу да ти чиним...{S} Хоћеш сутра да  
 богове и сваки им, што ће рећи, довлет чиним.{S} Ми се слажемо лијепо; јес’, братићу... ка нек 
и, да му он не би узалуд овакову походу чинио.{S} Мисао му се прекиде сама, он поцрвене, па одм 
ити на миру... чак ће ти писар и услуге чинити.{S} Видиш, дао ти и аконто за овај месец, а ми ј 
 доносити плату, све ће олакшице он њој чинити...{S} Затим се вешто наведе разговор на неке учи 
.</p> <p>Стој, смрдибубо!...{S} Умеш да чиниш пакости, а после бежиш као стрина...{S} Ево како  
јуче бедно ништавно ђаче, а сад државни чиновник!...{S} Хтеде ређати још друге промене на себи, 
 овај човек није скитница, него државни чиновник и реци му...</p> <p>— Не мешај се ти, брате, у 
 оногај ти тако једнога тако рећи свога чиновника и подајника, а?...{S} Па кад се он сит начуди 
но...{S} Ну она јој не даде развити се, чињаше јој се незгодна сад, кад овај паћеник умире.{S}  
 навикнути на мене!{S} Навика је велика чињеница, тако учисмо у психологији.{S} Па за прво врем 
 откуд се појавише толике ствари, чак и чист бео покривач на столу...{S} Али је женска глава за 
х очију, танких повијених обрва, нежна, чиста лица... неописана лепотица!...{S} Иде брзо преко  
а се далеко унаоколо.{S} Понегде је ова чиста, бела одећа прошарана црвенкастим јабуковим или к 
тећи главом, као да би рекао: »Ово нису чиста посла!« ...</p> <p>Сутрадан Гојко устаде туробан; 
ише.{S} Свако се лепо обукло па се беле чисте кошуљице; на ногама већином алеве чарапе а на леђ 
у собу и намести на столицу.{S} Нађе му чисте преобуке, пресвуче га, па га намести на кревет.</ 
е и неговала, као добра мати, прала их, чистила, а благо сунце повијало их и сушило својим зрац 
вару обешена цела гардероба и покривена чистим застирачем.{S} Чим уђе у собу, девојка се скиде, 
. шта?...{S} И њима тако нешто... да им чистимо ципеле, на пример...</p> <p>Гојко уздахну, скру 
д кад ја теби вичем свако јутро да собу чистиш и ветриш, а ти си ми направио овде читав свињац! 
, а на лицу јој исписано некаво невино, чисто детиње задовољство...{S} И цело јој лице детиње,  
 после свадбене ноћи, опремила се лепо, чисто; спремила све што треба да је готово, кад јој нов 
<p>— Веља, Бога ми!...{S} Ја гледам, па чисто не верујем.</p> <p>Они се обојица загрлише и пољу 
м цветом, те се боје лепо преливају, од чисто беле у црвенкасту, па опет у белу као снег...{S}  
о округло стакло, у њему игра, искри се чисто бело вино...{S} По соби неред...{S} Са њеног крев 
а госте да заседну.{S} Беше све лепо, и чисто.{S} Гојко не може да се начуди откуд се појавише  
о у висини, па опет над баџом затрепери чисто небо, обасјано благим зрацима.{S} Али је ипак хла 
но небо...{S} Очи му се приковаше уз то чисто плаветнило, и он се занесе, гледајући и мислећи.. 
а воћњака, да се надише овога мирисног, чистог ваздуха.{S} Одједном, из другога, тесног сокака  
етли сунчеви зраци и виси осветљен свод чистога небесног плаветнила...</p> <p>Идући у школу изј 
 сам, са својим верним Стојаном, у оној чистој собици, па живети тако безбрижно цело лето... ле 
је среће!...{S} Зар да разори сама ово, чистом љубављу исплетено, ружичасто гнездо љубави!...{S 
еше сунце огрејало.{S} Данас је ишла са чистом и ведром душом, са оним истим сјајним идеалним м 
а ретко кад да дође с добром вешћу и са чистом намером.{S} Обузе је страх, хтеде устати, али не 
њој је необично мило што стоји са овако чистом и упарађеном децом.{S} Толико пута је са завишћу 
јко уми и опреми, она га уведе у другу, чисту собу, где на средини стајаше сто, покривен белим  
стаде рачунати, па онда извади из стола чисту хартију.</p> <p>— Па, ако ћете ми дати за три мес 
а ћемо, оздо.{S} Гојко преписа имена на чисту хартију и таман да почне прозивати децу гласно, Љ 
>Пламичак лојанице слабо осветљава малу чисту собицу, бацајући зраке на кревет у једном углу, н 
од дуга стајања на зими, али се у очима чита нека јака мисао, која га занела и која ће без сумњ 
неки и не скрива шта мисли, јасно му се чита на лицу.{S} Па нас чак и Веља избегава!... није се 
ла је она давно, да из очију своје деце чита њихове мисли.{S} Љубица поцрвене, задркта, па се о 
 лицу му се, поред преплашености, јасно чита пређашњи израз тешкога умора и горкога страдања... 
исписана жива радозналост, али се јасно чита на њему и горко сажаљење, прекор...{S} И опет река 
омешало у њеној помућеној врелој глави, читав хаос!...</p> <p>Скоро је подне; сунце бије озго,  
стиш и ветриш, а ти си ми направио овде читав свињац!...{S} Ја... ја... узвикну он у љутини, па 
м уздркталим рукама...{S} Тако им прође читав час...</p> <p>Одједном на прозору, споља, стаде с 
сазнаде за данашње догађаје. — Па то је читав атентат на твој живот.</p> <p>— Море махни се шал 
еш се од те незгоде, а за врат ти падне читав пљусак са какве отомбољене шљивове гране, која се 
па треће и око уморна учитеља подиже се читав урнебес.{S} Он, сиромах, и онако беше збуњен, чим 
 одлакну кад остаде сам.{S} Скиде му се читав терет с главе, али га ипак не остављаше страх са  
ње се на више, ноге му клецају, у глави читав хаос...{S} Он откачи свој кратак зимски капутић,  
н!...{S} Ух!..« У Гојку закипи и загрми читав пакао гнева; кроз цело му тело пројури нека снажн 
 остане сама и плаче на свом сточићу по читав час, или хода немирно по школи, кршећи руке и узд 
 да га осуши.</p> <p>Гојко лежи сам већ читав час, не мрда ни чим, не покрете се, као мртвац... 
 томе кратком, немом, отвореном погледу читав бездан прекора, чуђења, сажаљења... беше он речит 
 види се јасно...{S} Беше у том погледу читав бездан прекора, тужнога, очајнога, горкога прекор 
оговори, али жена му опет врисну па осу читав пљусак грдње на обоје, нарочито на Љубицу.{S} Пал 
 ручка полицајац одседе у разговору још читав час.{S} Ту се разговарало пријатељски, сасвим дру 
тресита и разговорна жена.{S} Отвори се читава дебата, те чак и наше зараћене стране морадоше п 
њу у души?...{S} Зашто поврвеше из душе читава јата наде и заносних снова?...{S} Зашто јој се п 
...{S} Шапуће, али до њена слуха долази читава грмљавина.{S} Да ли је то истина, Боже, да ли је 
вети«...</p> <p>Гојкова се болест одуљи читава два месеца, и напослетку јадник, намучен, озлоје 
вету целе ноћи, устајао и ходао по соби читаве часове, па опет легао и мислио...{S} И ништа нов 
.{S} На средини цркве, око иконе, стоје читави бокори зрела и зелена босиљка... мирис од њега п 
друге, чешће... пљусну киша, просуше се читави потоци из неба...</p> <p>Гојко се трже... поглед 
рваво, косе разбарушене, почупане, висе читави бичеви ишчупани из корена.</p> <p>— Стојане, дај 
а у своје лице...{S} Као да је боловала читаву недељу, тако се изменила.{S} Намршти се, па оде  
 уозбиљи се и већ беше готова да проспе читаву ватру горких прекора, да је посаветује како да с 
 отресит.{S} Знам да ћемо код њега наћи читаву библиотеку.</p> <p>Тако идући к селу претресаху  
гла од стола, али зна да би то изазвало читаву буру...{S} Остаде седећи, узимајући мрвице хлеба 
ји јаком наступају...{S} Она се стресе, читајући у његовим очима и дивљу одлучност и ту кобну с 
ндуром, приђе те потписа свој исказ, не читајући га, и врати се кроз иста врата у благајницу.</ 
} А ја ћу теби... ја ћу теби...{S} Јеси читала <title>Монте-Христо</title>?...{S} Онако ћу ја т 
 не осећаше љубави.{S} Та она је толико читала, да је љубав нешто много светлије, узвишеније... 
је учионице, намрштен, а из очију му се читало питање: »Шта је?«</p> <p>— Остадоше њих двоје са 
 ревизор се љути што деца знају трећину читанчице на памет, а друге две трећине не могу ни да с 
нати.{S} А ти иди у моју школу, па ради читање. </p> <p>Тако су они првих недеља, али се сад св 
 о чем је Гојко толико слушао и понешто читао, али то се, у њихову положају, није могло ни очек 
p>Гојко прими хартију, разви је и стаде читати.{S} Одједном пребледе сав, руке му се затресоше, 
т она добро познаје то лице, научила је читати оваки израз на њему, и ево сад види... јасно вид 
ешите се, људи!</p> <p>— Таки је закон, чича Вуксане, одговори му председник, тако мора да буде 
а не жуљи ноћу господина.{S} Радећи то, чича једнако објашњава свој покрет, а по неки пут баци  
 у вече уђе Стојан у Љубичин разред.{S} Чича беше на великој муци: од пре, док се слагаху сви,  
нео око својих ствари, те и она оде.{S} Чича Стојан, школски послужитељ, скидајући ствари с кол 
ађе, а учитељи остадоше још у школи.{S} Чича Стојан, чим <pb n="23" /> учитељица изиђе из школе 
ка, а она продужи гледати на прозор.{S} Чича Стојан нешто тумараше по дворишту, вичући узгред н 
ворити, како је он казао.{S} Ето и сада чича зна поуздано да Гојко слуша на вратима... нарочито 
 на практични испит.</p> <p>— Где ви је чича Стојан? обрте она разговор, видевши да му то пада  
ку. »Шта му је, по Богу, браћо? пита се чича у себи, касајући за Гојком и дишући тешко.{S} Шта  
/p> <p>...{S}А Гојко посматраше како се чича Стојан превија око његове постеље, како је лепо ра 
 А гле, немаш душека!{S} Ништа, наћи ће чича Стојан сенца... мирише ка душа да заспиш к’о јање. 
рила, па се клацка.{S} Не мари, наћи ће чича иверчицу, па ће подметнути; тако је то, братићу мо 
{S} Хе, братићу, сила је влас’!... рече чича и некако лукаво засветли очима.</p> <p>Гојко се на 
>Љубица махну главом одлучно, љутито, и чича изиђе покуњене главе.{S} Она дрхташе сва, као у гр 
о мало дете, а препредено и ширет к’о и чича Стојан.{S} Ја га опомињем што је немирно, а оно се 
едан сат.{S} Добро најпосле...</p> <p>И чича му сложи друго одело на столицу, а оно мокро покуп 
p>— Баш би боље било да изиђеш, настави чича веома тихим гласом, у коме се чујаше молба.{S} Не  
бицу, па стане на врата и слуша хоће ли чича онако исто оштро изговорити, како је он казао.{S}  
 узмете.</p> <p>— Дете нек остане, а ти чича иди кући, рече кмет и махну руком на Стојана.</p>  
један одборник уписа своје дете и затим чича Стојан стаде да позива једног по једног родитеља у 
да тешко.{S} Како вам се чини? — Смешан чича.{S} Не знам само да ли ће моћи радити.</p> <p>— Ши 
, наћи ћу те ја.{S} Хе мој братићу, ако чича Стојан не види добро, може оно рукама да те напипа 
 реци и за мене, нека зна... што? викну чича и погледа Вељу, који се спремаше да га заустави.</ 
ала Богу, чини ми се овако рече, одахну чича, јер га је Гојко три пута слишао, док није добро н 
 остави врата мало одшкринута...</p> <p>Чича се, ставши пред Љубицу, уозбиљи, мало се накашља п 
— Ево ти грош, па купи и спреми.</p> <p>Чича изиђе весео, а Гојко се спусти и леже на своју нов 
тојану, па га стаде сама журити.</p> <p>Чича изиђе а она остаде са болесником, не знајући још ш 
а искочи писар и прође поред уплашенога чиче, машући својом плетеном камџијом.</p> <p>Пролазећи 
ази, она се бајаги обрне Стојану, и ако чиче ту нема:</p> <p>— Ју, како лепо изгледа, кад се му 
ојан утрча у собу, и она оде за њим.{S} Чичи задркташе вилице и пођоше му сузе на очи...{S} Он  
дник му сврну пажњу на једног сувоњавог чичицу, који држаше високу столицу и чекаше ред да се п 
S} Отпусти децу кућама, па застаде пред чичом и погледа га слободно, право у очи.</p> <p>— Бога 
жи ту цело лето... са његовим одвратним чичом, и не разбира за мене...{S} А и ја... тако исто.{ 
м.{S} Море, право мушко!{S} Она ће и за чичу извући још по рубље.{S} Хоће, братићу, славе ми!.. 
p> <p>Љубица и писар тако исто изгрдише чичу, па поседаше за сто, који се повијаше на све четир 
а, лака прашина, у коју упадаху ноге до чланака.{S} Около дрвеће бели се и тамни од суре, дебел 
ш из дворишта опазише да је дошло доста чланова: из школе се чула таква врева, као да је тамо н 
ead>XVII.</head> <p>Трећега дана Ускрса чланови Учитељског Удружења беху позвани на срески збор 
х леђа и седе на њу.{S} Тек тада, опази чобане, који га пажљиво посматраху.{S} Он подиже главу  
, а својом ширином допире до ливада.{S} Чобанчад, видевши <pb n="2" /> путника у варошком оделу 
ахну главом у страну, као <pb n="79" /> човек који је гађао зеца, па убио — кера...{S} Томе се  
ити да сам га ономад рђаво разумела.{S} Човек, без сумње, гледао мало да ме занима, па ћаскао с 
е у њима некакав безумни израз, од кога човек мора задрктати.</p> <p>— Кукавице сиња, што си ми 
а се буди иза сна.</p> <p>— Па видиш да човек умире... на смрти је!...{S} Ни свеће немаш... одг 
 бојати?{S} Ето, већ више од месец дана човек долази, и осим задовољства и пријатељства она не  
го наиђе нека луда, јогунаста даска, па човек да бежи у свет.</p> <p>— Јест, кад ти дођеш као д 
ина, који се виђаше с прозора. — Онакав човек!... онака душа!...{S} Али ти си гледала на лепоту 
тко ли је сетити се мајчиних груди, кад човек претура тешку борбу преко главе!...</p> <p>Љубица 
 гласом, чика кос...{S} Милина, не може човек сит да се надише!...</p> <p>После дуга путовања,  
И овде смањују додатке, чим опазе да је човек мекши.{S} Али ето и она зло прође, а није баш так 
га.</p> <p>— Питам те онако... какав је човек?{S} Он нешто много прети учитељима.</p> <p>— Прет 
 <p>— Тако, братићу, видиш...{S} Кад је човек болестан, треба да лежи...{S} Гле како му гори гл 
{S} То је велики дар Божји, само кад је човек и с друге стране задовољан.{S} О... а ја сам тако 
о је... то су тугаљиве ствари, а оно је човек прек...{S} Нико не воли да му се други меша; у та 
зговору, почешће осврће на њу.{S} То је човек Гојкових година, развијен, крупан и веома отресит 
 <p>— Кажу, биће премештен.{S} Добар је човек... много добар; свима је у вољи.</p> <p>— Ето, са 
том Стојану, како те није срамота да се човек овако мучи код тебе жива!...</p> <p>— Море, госпо 
Дао сам му пун џак...{S} Море довије се човек у нужди, још како!</p> <p>— Мени није невоља да с 
раво чудо.</p> <p>— Шта је... уморио се човек, викну Веља, намрштено.{S} Седи овде...{S} Сипај, 
ао кристал.</p> <p>— Хо, брате, како се човек одучи од свега!{S} Ето, ово сам ти волео свако ју 
се ремети ова стална тишина, на коју се човек навикао.</p> <p>На вратнице уђе висок, плав, суво 
адног старца.{S} Како ће, каже, да живи човек са дванаест динара месечно, побојте се Бога!« Те  
се упознаше.{S} Месни учитељ је старији човек, већ у годинама, пријатна, симпатична изгледа.{S} 
је ово... је ли ово онај исти, пређашњи човек?{S} Не, није, није...{S} Ово је све друго... <pb  
но, да је онај отресити, паметни и лепи човек њен муж, да су све ове згодне и лепе ствари у соб 
 чак пријатне.{S} У овој сеоској самоћи човек се радује кад добије прилику да с ким измења мисл 
оје се од ономад тако изменило, да овај човек изгледа сад сасвим други.{S} Нестало и страха и з 
арно!{S} Кажи ти господину Пери да овај човек није скитница, него државни чиновник и реци му... 
ојку беше необично сазнавати, да је тај човек, који им је причинио толики бол, сада ту уз њих,  
управо што ме нисте разумели.{S} Ја сам човек осетљив, и тешко ми је кад ко, нарочито таква жен 
/p> <p>Љубица одмах виде да је то пијан човек, па брзо појури вратницама, али незнанко беше бли 
 Ништа, удајте се за Гојка, он је миран човек; ваљда ће се овде станити стално — рече гост и лу 
ер сам уверен, а и чуо сам да сте миран човек... он опет застаде, очекујући Гојкову реч.</p> <p 
оћас жуљиш господина.{S} Јок.{S} Уморан човек, путовао цео дан, па треба лепо да се одмори. <pb 
чак и према овом писару. »Збиља, красан човек.{S} Како је само учтив, пријатан, скроман.{S} И б 
ца га погледа пажљиво. »Та он је красан човек, добричина, рече она у себи, али шта ћеш му кад ј 
ли неколико часова.</p> <p>— Баш красан човек, рече Љубица; — весео, отворен, и тако лепо говор 
отворише лагано, у школу уђе средовечан човек, обријана лица, с великим, усуканим црним брковим 
и напред...{S} Изиђе пред њу средовечан човек, шиљате браде, суха лица и опале косе, као да је  
о, окорамио двоцевку па иде весело, као човек, који је до овога часа пливао у задовољству...{S} 
оралу и светињи школској!...{S} Написао човек Министру шта ми радимо у школи, под иконом Св. Са 
необичну изгледу његову.</p> <p>Беше то човек од својих двадесет и пет и шест година, црне густ 
теран, као што би требало, али је добар човек.</p> <p>Писар за то време непрестано погледаше ћа 
о онако... као луд, а неки пут је добар човек.{S} За сад не говори са њим.{S} Мати, као и свака 
страшно...{S} А овај Гојко баш је добар човек и... одличан... јест, баш одличан учитељ, то каже 
д видим како велико задовољство и утеху човек налази у раду.{S} То је велики дар Божји, само ка 
 Шта ћу, знате!...{S} Срамота је да наш човек и друг лута по селима и тражи часнике, а другови  
д тешким сном...{S} Све то навлачи жива човека на бескрајне сањарије.</p> <p>Наши путници наиђо 
 те уморе паксијани... да закопају жива човека!...{S} И ти је опет молиш, кучку једну...{S} А о 
ознаде председника.</p> <p>— Пусти тога човека, нек иде кући.{S} Нећу да га узимам на своју душ 
 необична оволика збуњеност код одрасла човека.{S} И Љубица оборила главу, па не зна како да уд 
видим...{S} Да апсим, ни крива ни дужна човека, и то сад баш, пред промену.{S} Могу и одговарат 
а капетана и би му мало слободније, зна човека — вели нам господин капетан, да и ви имате некак 
ис и слушајући преклињања једног млађег човека и молбе да му се дете не узима у школу, јер то м 
пива. — Него да кажем ја да узму другог човека, кога младића.</p> <p>Стојану заигра обријана и  
а кметовима и одбором...{S} И деца хоће човека лако да наљуте, али су све то ситне ствари, које 
илазећи својим вратницама, Љубица опази човека, који се држаше једном руком за плот.{S} Он се к 
— Дивљаци.{S} Као да нису до сад видели човека.{S} Али шта је ово те нико не доводи децу од сво 
ека дан, два...{S} Трећи дан долазе три човека у срез, јављају се капетану.{S} Комисија!{S} Дај 
 влажна, досадна измаглица, која укваси човека горе од пљуска, а траје данима, недељама...{S} С 
да није, и да не треба тако брзо каљати човека...{S} А ти није требало сама, душице...{S} Ах!.. 
цене, него просто онако, боји га се као човека оштра и озбиљна, боји се оних неколико часова, ш 
 очију, које ретко, врло ретко, гледају човека право, но већином стоје под обореним капцима.{S} 
у животу и сматрају се као велики украс човеков.</p> <p>— Да, да... чули смо, одавно смо чули,  
да, једно неоправдано насиље над слабим човеком, који је без икакве заштите, коме ништа друго н 
еланхолија, која придаје необичан израз човеку.{S} А други пут видиш како му се очи запламтеле, 
 баш ћу вама да испричам, а никад живом човеку нисам то поверио.{S} Он се осврте, гледајући где 
то око себе и очи му застадоше на неком човеку, који се лукаво иза плота осмехиваше, као да вел 
{S} И боље!...{S} Слатко је надање живу човеку, нада му је драгоцено благо...</p> <pb n="189" / 
шумити, не <pb n="65" /> осврћући се на човечја гнезда, која се појаве уз њене обале па их одје 
и су све то ситне ствари, које не трују човечји живот, не сметају младости да <pb n="35" /> пли 
...</p> <pb n="208" /> <p>Прогнаше деца чопор говеда на пашњак...{S} Запрашио се сокак, прашина 
ако она црвени од његове шале.</p> <p>— Чорба је данас ваљана, обрте она разговор, тражећи и у  
жени:</p> <p>— Знам ја, остало би доста чорбе.{S} Не можеш ти сама све појести...{S} Ти си ми,  
лу.</p> <p>Поглед на пријатан дим вреле чорбе и ово весело женино цвркутање развесели га.{S} Од 
ћ ушао у собу, она узе чинију са врелом чорбом и понесе је на постављен сто за ручавање.</p> <p 
ебелу кокошку, а ја рекох биће добра за чорбу.</p> <p>— Море, паметна си ти женица и красна дом 
ање развесели га.{S} Одмах стаде сипати чорбу, одговарајући жени:</p> <p>— Знам ја, остало би д 
у и сипати јело, да носи на сто.{S} Кад чу да је он већ ушао у собу, она узе чинију са врелом ч 
.{S} Никакве претње, никаквих затева не чу се више од њега.{S} Љубица се већ тако навикла на ње 
ко пун љубавне жудње?...{S} Никад га не чу она да тако њој говори...{S} Гле како дркће и трепер 
...{S} Постаја мало на прагу, па кад не чу ништа, закључа врата и оде у собу.</p> <p>Гојко брзо 
 кроз глуху ноћ, али га нико од људи не чу, само пси од крајњих сеоских кућа залајаше, па, кад  
разлеже се споља, али га у соби нико не чу, а напољу пирну поветарац и однесе га на лаким крили 
се спремала до сад.{S} Нека, боље је да чува кућу.</p> <p>Једне вечери седи она у дворишту и че 
ом вашем другу из Брезовца реците да се чува од пандура...{S} То је, знате, чудан народ... хоће 
 ће више!...{S} А сад памет у главу, па чувај своју срећу!«...</p> <pb n="187" /> <p>Кад се Вла 
ломи... биће грмљавине и свега.{S} А ти чувај своја леђа, јер сад могу најгоре страдати.</p> <p 
ето.{S} Љубичини ђаци већином су до сад чували овце и говеда, а међу Гојковим било их је који с 
Не знаш да ћемо у Америку.{S} Али да се чувамо њега, да нас не опази; може те отети...</p> <p>Љ 
, па као Монте-Христо!...{S} Само да се чувамо од пријатеља и полиције!...{S} Знаш, нећемо се м 
> <p>— Најбоље још нек нам нареде да им чувамо децу, која их има, а девојкама... шта?...{S} И њ 
био повод, јер је он саставио Влајка са чувеном лепотицом.</p> <p>Љубица се већ бацила у најцрњ 
ешто гушити у грудима. </p> <p>Богосав, чувши кашаљ, стаде се дизати из прашине.</p> <p>— Чекни 
то она нема стана у школској згради.{S} Чувши то, путник се диже и пожури к школи, да би застао 
е задовољни!...</p> <p>— Гле, молим те, чуда! рече му Велимир, смешећи се.</p> <p>— А кад пре д 
} Ваљда нећеш гледати равнодушно толика чуда у школи и звати се управитељ.{S} Нису те хтели чут 
ско место.</p> <p>Оба учитеља зинуше од чуда, пребледеше обојица и опет се згледаше.{S} Веља се 
порно.{S} Гојко не може да дође себи од чуда. »Шта је ово сад?...{S} Овакав весељак, па се одје 
ним адиђарима.{S} Гојко се пренерази од чуда, али је сад морао бити одлучан <pb n="151" /> па ј 
ће да зине!</p> <p>Љубица збиља зину од чуда.{S} Још пре две недеље она се нешто разговарала са 
у и за септембар.</p> <p>Љубица зину од чуда.{S} Тамо квартирина, а овде то исто са платом, и а 
ад му тражи квартирину.</p> <p>— Сто ти чуда, мој учитељу, имам сад на глави, па не знам куд ћу 
 Од мене ће на испиту да се захтева сто чуда, а ја од вас захтевам све школске потребе.</p> <p> 
у је Љубица, поред <pb n="120" /> свију чуда и страдања, дража и милија од свега на свету...{S} 
.{S} Еј што нисам ја млађи, па да видиш чуда!...{S} Све би је ’вако песницом, па за врат...</p> 
 се чува од пандура...{S} То је, знате, чудан народ... хоће да наплете свашта.{S} А учитељица,  
 <p>— Наш друг...{S} Онако је некако... чудан.{S} У свему је оштар и одсечан.{S} У школи, кад г 
о унижење... </p> <p>Кмет и ћата одоше, чудећи се белају што их снађе, а учитељи остадоше још у 
енади, управо уплаши се.{S} Отвори очи, чудећи се овом позиву, па одједном, као да му поскакаше 
погледати час на њу час једно на друго, чудећи се коме се то она обрнула.</p> <p>— Ти, мали, ти 
<p>— Ја... ја сам писао, промуца Гојко, чудећи се чији је то глас којим он говори — тако се изм 
ин без успеха.{S} Кмет их одби одлучно, чудећи се што му досађују у невреме.{S} Он је, вели, ка 
погну главу, па прође поред ње у школу, чудећи се својој присебности и захваљујући случају што  
 Шта радиш ово, за име Бога! викну Веља чудећи се, па га својски нападе за ову нечистоћу.{S} Бе 
ијати полуиронично, смејући се у себи и чудећи се смелости овог девојчета. ’Натема је... помисл 
 пада Стојан, псујући мртву учитељицу и чудећи се лудом Гојку. »Шта му је, по Богу, браћо? пита 
 да нам видите школу? запита Љубица као чудећи се.</p> <p>— Био сам у њој и летос о испиту и оп 
јажљиво.</p> <p>— Школа! рече момче као чудећи се што овакав путник пита за школу.{S} Ево је, б 
 наћи добра душа да и њој помогне...{S} Чуди се како је рђаво протумачила његово саопштење о он 
 је одвратно, страшно, неприродно...{S} Чуди се шта јој би, куд оде памет.{S} Знала је за његов 
асположење, чим је угледао Богосава.{S} Чуди му се: шта ће он овде, кад се њега школске ствари  
ибра се...{S} Слеже раменима, као да се чуди шта то она бунца, па се окрете к вратима друге соб 
... рече пролазећи покрај ње, као да се чуди беди невидовној, па уђе у собу, обрте кључ у брави 
редадоше се тешким мислима.{S} Једна се чуди новом нараштају, како то све прима к срцу и не уме 
{S} Сад зна шта је хтела понети, али се чуди шта јој би да то не узме, но пође овако празних ру 
и се, она му нешто живо говори, а он се чуди и гледа на прозоре.{S} После он стаде њој нешто до 
и, весео, поред ње, не види га, него се чуди шта то бива у њој.{S} Стеже... све више стеже!...{ 
ора мисли.{S} А она га гледа... гледа и чуди се тој изненадној живости његовој, тим чудним прич 
ад не сећа ничега...{S} Само је гледа и чуди се тој необичној лепоти...</p> <p>— Врати се, хоће 
, и сам прави зачуђено лице, као бајаги чуди се питању.</p> <p>— Јуче сам почео, одговара он на 
м дотле никад није ни сањао, па се само чуди у прво време: што је ово овде крваво? откуд?... за 
ко играти и кад буде велика као мати, и чудила јој се што се и она не игра, кад је то тако слат 
одавише нас, продужи један одборник.{S} Чудим се како ћемо и толико спечалити.</p> <p>Отпоче се 
ица загрлише и пољубише.</p> <p>— Ја се чудим јуче о коме то мој кмет говори: неће да ми купи д 
о још дуже са њим поживим.{S} И сама се чудим како то одједном наиђе... одмах после венчања...{ 
, одговара он наивно. — Зашто се ви као чудите?</p> <p>— Па, знате... нама су предавали, поче о 
о и страха и зебње, и она се већ почиње чудити чега се то до сад плашила.</p> <p>— Чуо сам, она 
тесати.</p> <p>Ћата се стаде врпољити и чудити шта је то погрешио, а писар се окрете Гојку:</p> 
 и мисли...</p> <p>Гојко се већ престао чудити.{S} Гледа је само, па и он почне уздисати и наву 
и дисаше тешко.</p> <pb n="181" /> <p>— Чудна грозница!... рече лекар, прегледавши га.{S} У ост 
вет.{S} О, да дивне, ретке среће!...{S} Чудне ли лепоте и радости: приљубити се тако уз мајчине 
И кад какав свенуо старац погледа у ове чудне очи, развуче му се брк у страну и он зачуђено мах 
евет и замисли се, а Стојан гледаше све чудније, вртећи главом, као да би рекао: »Ово нису чист 
м недогледном пространству и обојила га чудним, разним бојама, те све трепери, сија се и прелив 
 је по неки пут Влајко пресече оштрим и чудним погледом...</p> <p>Љубица осети да се одједном с 
 себе, иде у школу и ради, све са неким чудним, сањивим погледом, који јасно казује, да њена ду 
 му се уста, глади танке брчиће, а оним чудним очима сече као ножем...{S} Љубица се шћућурила у 
 се тој изненадној живости његовој, тим чудним причама...</p> <p>— Пазите само, наставља он, гл 
арастао, куд смо пре ишли на реку...{S} Чудно зацело: ревизор се љути што деца знају трећину чи 
ако живом природом, стварам војнике.{S} Чудно!...{S} Али знам, то је све она проклета моја суро 
ти, а она буновно диже главу и гледа га чудно, необично.{S} Старац се стресе од тога погледа и  
ати? запита Љубица, гледајући га некако чудно и тужно.</p> <p>— Разуме се, у моју уписницу.</p> 
ко је гледа не дишући, а и писар некако чудно гледа...{S} Шта ће сад?{S} О, муке!...</p> <p>— Ј 
знам да је ту«...{S} И њему није нимало чудно, што се летос крио од ње, а сад осећа да му је он 
едном сети својих ранијих снова и би му чудно како се то све редом испуњава баш онако, како је  
 његова одговора..{S} Учини им се веома чудновата и необична оволика збуњеност код одрасла чове 
, изгледаће вам његова необичност веома чудновата.{S} Ено га, стаде у хлад под једном брезом.{S 
 се и сама опет занесе мислима.</p> <p>»Чудновата је, баш!... премишља Гојко десети пут једну и 
јој то није било по вољи? <pb n="48" /> Чудновато!...{S} И ове су ти женскиње баш...« Он опет м 
 преда раду грозничаво, жудно, са неком чудном одлучношћу.{S} Гојко је обилази на раду по некол 
.. чини се да им чује и само дихање.{S} Чудо је само како је не опазе...{S} Али је она полегла  
 знала о првој жени Влајковој.</p> <p>— Чудо му нису одузели ствари? запита је мати.</p> <p>— О 
е видимо.</p> <p>Изиђе свештеник.{S} За чудо: и он беше исти учитељ...{S} Онако исто говори, он 
био је на послове задругине.{S} Није ни чудо што је долазио кући уморан, па је тражио само одмо 
тељка, која га до сад гледаше као право чудо.</p> <p>— Шта је... уморио се човек, викну Веља, н 
/p> <p>— Смртни смо сви... није никакво чудо ако и он умре.</p> <p>Лекар оде, а Љубица уђе у со 
све зачуђенија.</p> <p>»Какво ли је ово чудо?« као да се питаху њихова лица, али они ћутаху док 
, и док се он обрте да види какво је то чудо, оне сухе руке падоше на Љубичине јабучице и за тр 
о затурена, а она само гледа то увијено чудовиште, које јој је овога тренутка страшније од свег 
оћеш?...</p> <p>Богосав, готово занесен чудом, само да би се отресао ове изненадне страхоте, от 
ав!...</p> <p>— Шта ћете? пита га она у чуду.</p> <p>— Да се венчамо, зар ниси обећала!</p> <p> 
 »Шта ли је то? пита се он десети пут у чуду, и не могући се досетити ничему, опет притрчава, п 
отвореном погледу читав бездан прекора, чуђења, сажаљења... беше он речитији од свакога говора. 
а, рашири очи, а у њима засветли најпре чуђење и страх...{S} Као да се пита: шта је ово, чије ј 
на други, а по лицу се разлило усхићено чуђење.{S} Обоје осећаху како им се дух отреса овог сва 
аше нешто живо машући рукама.{S} Она са чуђењем посматраше како онај сплетени Гојко стоји пред  
 ухватила око Љубице, и она, с највећим чуђењем стаде посматрати госта.{S} Шта је ово... је ли  
стаде само зверати по лицима, која га с чуђењем гледаху.{S} Један од оних учитеља, Гојко га зна 
Журите се!</p> <p>Гојко се осврну, па с чуђењем и немим питањем погледа писара, али овај гледаш 
 се заплачи.{S} Ја како, братићу!...{S} Чуј ти само мене.{S} Па кад се он зачуди и запита како  
тави чича веома тихим гласом, у коме се чујаше молба.{S} Не знаш ти, братићу, ове...</p> <p>Љуб 
 и јаукање...{S} Одмакне се од прозора, чује се још боље, баш онај исти врисак...{S} Тамо је ва 
то љубавно гукање...{S} Гле, љубе се... чује се јасно...{S} О, сваки јој тај отровни звук просе 
клопара... она се уплаши, застаде...{S} Чује се кашаљ...{S} Ах, то је Стојан...{S} Кад је он до 
удила.{S} Приђе к вратима и ослушну.{S} Чује се мушки глас, па одмах за њим детињи. »То је учит 
и од тога гласа и стаде насред собе, да чује боље, али се баш тада отворише спољна врата и Влај 
а богат, те се и Љубици даде прилика да чује што ново и необично, али она не беше у стању да ра 
оше.{S} Сутра дан деси му се прилика да чује смелу изјаву писареву и шаљив одговор Љубичин.{S}  
аду.</p> <p>Љубица је нарочито дошла да чује коју реч о писару, да види шта је то: треба ли да  
 Одједном, у сред рада, учини јој се да чује са дворишта необично звецкање, баш као да је сабља 
урну тамо.{S} За то време чини му се да чује дете где говори:</p> <p>— Повратила се... била јој 
рос сам је молио да не идемо... неће да чује...{S} А сад видим да се каје.</p> <p>— Еј, мој гре 
ачуне са досадањим председником, а и да чује шта се говори о промени.{S} Председник га дочека з 
је са прозора...{S} И све му се чини да чује пролетошњи врисак и јаукање...{S} Одмакне се од пр 
гну у собу.{S} Гојко остаде још мало да чује разговоре о новој влади, па се затим диже и прође  
одмах сама запитати и шта ће радити кад чује.{S} А овако, кад Љубица ућута, би му незгодно: шта 
меши тим слатким санцима и у исто време чује како јој се другови громко и весело смеју.</p> <p> 
ћа и задовољство на домаћичину лицу, не чује се љубавни шапат и не разлежу се веселе песме кад  
одлазио у њен стан.{S} Шта је то?... не чује се кукање...{S} Ноге му се одсекле, он трчи преко  
 у себи и прилази другим вратима.{S} Не чује се ништа, ама баш ништа!...{S} Стој, неки покрет и 
ерено и нешто муца.{S} Председник га не чује, али се досећа шта одговара, па наставља:</p> <p>— 
и и готово хтеде проћи, чинећи се да не чује Љубицу, али се ипак задржа, очекујући с нестрпљење 
рдну главом, као да је мртав, као да не чује и не осећа шта се око њега ради.</p> <p>— Јеси ли  
ет молиш, кучку једну...{S} А она те не чује, неће ни да те види... но оде низ потес ка луда, п 
стре планинске поточиће, а не види и не чује ништа...{S} Од синоћ јој се нешто преокренуло... м 
идиш...</p> <p>— Куцни, братићу, нек те чује.</p> <p>Гојко познаде Вељин глас одмах.{S} Скочи и 
само главу мало подигла, да боље види и чује...{S} Што очи не могу да постигну, помоћи ће им сл 
он оде, звецкајући сабљом нарочито, нек чује она да он одлази.</p> <p>Гојко само трчи с прозора 
ме, већ су ту пред њом... чини се да им чује и само дихање.{S} Чудо је само како је не опазе... 
ива, беше занесена...{S} И као кроз сан чује познати глас:</p> <p>— Болан, па нећеш да ми кажеш 
мо обрташе главу, ослушкујући шта се то чује са прозора...{S} И све му се чини да чује пролетош 
 гнев.{S} Он се хвата ње још усрдније. »Чује он за ту промену... већ тамо, депеша... па му се о 
в је то непрекидни рад?{S} Задругу сте, чујем, отворили, па шта сад имаш тамо?...{S} Предај им  
м вас једнако, па баш дођох нарочито да чујем... како то ви...{S} Некако то ви радите друкчије, 
 хоће ове жене?...{S} Да ли ја то добро чујем!{S} Па овде готово сви доводе децу под морање.{S} 
и платодавац учитељски...{S} Хм.. да... чујемо ми тамо у срезу, дођоше нам после и акта о вашем 
а превуче дланом преко бркова.</p> <p>— Чујемо да вас је тукао камџијом.{S} Испричајте нам то к 
 ће једна полугласно, него смо дошли да чујемо од господина Љубе!...</p> <pb n="154" /> <p>— Ба 
 и страдам, горко страдам...{S} Душице, чујеш ли ме, кажи само једну реч...{S} Кажи да хоћеш, п 
..{S} Брже, опрезније!...{S} Пст!...{S} Чујеш ли?... '</p> <p>Љубица седе на земљу, не дишући.{ 
а прескочим, па последње из школе...{S} Чујте само!{S} Пред учитељски испит добих већу суму нов 
 су веома зла језика... једва чекају да чују што за другога...</p> <p>Љубица пребледе и готово  
ржаше да још нема ничега озбиљнога; али чујући ово очајно јецање, меко женско срце не могаше од 
> <p>— Нема.{S} Веља добио....</p> <p>— Чула сам све, прекиде га она.{S} Какав је то Влајко Пец 
а стане нарицати исто онако, као што је чула своје сељанке да жале за покојником. <pb n="101" / 
 да је дошло доста чланова: из школе се чула таква врева, као да је тамо неколико стотина жена, 
судница проклета!... '</p> <p>— Јеси ли чула, жено, упамти једном за свагда: нисам те ја узео д 
елики украс човеков.</p> <p>— Да, да... чули смо, одавно смо чули, па све разговарамо са господ 
е тамо неколико стотина жена, јер су се чули већином женски гласови.{S} Љубица претрну и застад 
/p> <p>— Да, да... чули смо, одавно смо чули, па све разговарамо са господин-свештеником...{S}  
.</p> <p>Љубица ослушну...{S} Шта се то чуло?... врисак...{S} Али откуд, од чега?...{S} Неко је 
знајеш!...{S} Ја сам Милица Обрадова... чуо си ваљда?...</p> <p>Јест, он је нешто чуо да говори 
:</p> <p>— Отпустиће је, дабогме!...{S} Чуо сам ја како је он био окупио председника да је опту 
рота, нигде никог нема, а врло лепа.{S} Чуо сам ја још пролетос да он облеће око ње, па ето...< 
 и кажу чак вам претио мојим именом.{S} Чуо сам да сте се и ви уплашили од нашег ономадашњег ра 
ити чега се то до сад плашила.</p> <p>— Чуо сам, онај лудак, Богосав... шта је радио и кажу чак 
ци, скочи и погледа на прозор, откуд се чуо глас.</p> <p>— Хајде... чекам те...{S} Љубице, друж 
петан затеже овде — јер сам уверен, а и чуо сам да сте миран човек... он опет застаде, очекујућ 
прозора и више не приђе тамо.{S} Чим би чуо врисак, он би бежао даље, даље... и гледао би зачуђ 
о од куће нарочито због вас.{S} Чим сам чуо синоћ... о којечему, одмах сам решио да морам ићи о 
о си ваљда?...</p> <p>Јест, он је нешто чуо да говори млађи свет о некаквој Милици; тада је слу 
 просеца и прожиже живо срце, сваки јој чупа из срца делић по делић досадашње љубави и пуни пра 
 прозору, споља, стаде се помаљати црна чупава глава с разрогаченим очима...{S} Припи се <pb n= 
друго, па гледај га <pb n="93" /> онако чупава како се превија, а крв шикља...{S} Па онда забод 
арно.</p> <p>— А онај оде, братићу, још чупавији и гори; заборави да се умије, рече он, смешећи 
, па као махнита стаде јурити по школи, чупајући себи косе и плачући.{S} У души јој беше и бола 
а...{S} Али он може уједно и жалити и — чупати кокошке...</p> <p>Љубици одједном наиђе наступ љ 
ити се, умало не почеше страдати детињи чуперци.{S} Она још није стекла ону необичну вештину мн 
ст, видим ја: нисте добар пјевчик.{S} А чусте ли како кликће наш господин Аксо?...{S} Јест, али 
 и звати се управитељ.{S} Нису те хтели чути... страдао си за свету ствар...{S} Па лепо, сети с 
а нипошто није хтео примити кумства, ни чути за ту свадбу, те окумише председника Ђокића.{S} Ве 
 јаснији одговор, који је могао и Гојко чути.</p> <pb n="136" /> <p>— Немам ја ниједне њене при 
ајњих сеоских кућа залајаше, па, кад не чуше ништа више, ућуташе се, и опет настаде гробна тиши 
тца, могла сам ја може бити наћи стан и џабе, па зар онда и ви да ми не платите ништа?{S} Ја им 
 на штап ко врапце...{S} Дао сам му пун џак...{S} Море довије се човек у нужди, још како!</p> < 
p> <p>— И ја, знаш, стојао нодекана, на џаму, па ти после дође...{S} Оте му се баш из руку!</p> 
признаница, па немарно забаци хартију у џеп, а Љубици изброја и даде колико је требало.{S} Све  
са гривном, дочепа је, склопи и метну у џеп, па цикну помамно:</p> <p>— Ха, тако ти!... деца ид 
етну га на сто, извуче <pb n="96" /> из џепа некакву црну високу кутију од украса и отури је од 
ави шешир с опуштеним ободом, извади из џепа прљаву мараму и обриса њоме ознојено чело, са кога 
ама и тресући вилицама, стаде вадити из џепа неку малу кутицу.{S} Извади је, али не може да при 
у и добро, али не мисли о том; зна да у џепу има доста банкнота, да ће тај новац обрадовати и п 
 ако је и сам доста набрао и носио их у џепу.{S} Али зар да се <pb n="26" /> не користи овом пр 
аборави ради чега је пошао, па стане на џуту, мисли се и напреже памћење, док се не сети.{S} Ка 
ижих зграда и рече:</p> <p>— Ено је, ви’ш она... с високим оџаком.</p> <p>Путник распита дечка  
војчета. ’Натема је... помисли он, а ви’ш овај не уме ни да обели!« Не може народ да издржи ово 
би се још по рубље искамчити...{S} А ви’ш ова се даска извитоперила, па се клацка.{S} Не мари,  
 ја: да ја нисам само привремени, да ви’ш како би облетала.{S} А овако, баш ми је тешко.{S} Ето 
Кажем ја вама: по зубима лоле, па да ви’ш како ће да врте репом.{S} Море, право мушко!{S} Она ћ 
дједном Гојко отвори очи и стаде махати шаком, као да некога зове. </p> <pb n="180" /> <p>— Хај 
а уздахну као од велика умора и превуче шаку преко ознојенога чела.</p> <p>— Ви... ви... ви каж 
и испиташе их.{S} Гојко виде да ту нема шале, па се прибра и стаде се бранити, али му то не пом 
есело, видећи како она црвени од његове шале.</p> <p>— Чорба је данас ваљана, обрте она разгово 
говој озбиљности, пристане уз кметовске шале, па се по цео дан вођаху разговори о љубавним афер 
т на твој живот.</p> <p>— Море махни се шале, него шта мислиш?</p> <p>— Хм... шта мислим?{S} Се 
 и стаде јој говорити разне бесмислице, шалећи се њеном неумешноћу и смејући се њеној плашњи у  
Овамо седи са њим цело јутро, смеје се, шали се и све онако... што не ваља.{S} Оставила децу са 
х пријатеља, па задиркује председника и шали се са сељанима.{S} Ћата погледа масним очима Ђокић 
а, ноћнога дежурања Веља се зачуди овој шали, али се брзо прибра, поздрави се са лекарем и одго 
роведеш са њим слатко неколико часова у шали и смеху, па још ако си се раније са женом што спор 
и двосмислене одговоре, разуме се све у шали, но тек беше са њим потпуно слободна.{S} Сад се и  
оварала са њим о броју ђака, па онако у шали помену, како Гојко има мање деце од ње, и смејући  
рема ташти и свастици.{S} Заговарао их, шалио се са њима и, знајући о чем мајке одраслих кћери  
никад нисте знали за игру са друговима, шалу, забаве?...</p> <p>— Никад.{S} Ја нисам за све то  
раној кукурузовини, сви се смеју, праве шалу на рачун Гојков...{S} А Гојко, срећан што се једар 
 да почне са њима коју игру, да заметне шалу и смех, желела је да се упозна са том дечицом, да  
м.</p> <p>— Ха-ха-ха... окрете Љубица у шалу.{S} Кога ди сте наумили заклати, да се тако брзо о 
 и жив, весељак, па још с прага удари у шалу: он је научио са учитељима, то су му једини другов 
прилика да чује смелу изјаву писареву и шаљив одговор Љубичин.{S} Гојко се следи, и од тог дана 
ху устанца, пропраћајући по неке изразе шаљивим напоменама.</p> <p>— Е брате, баш то нисмо знал 
ма...{S} Трпковића, што удари директору шамар...{S} Није га познао по ноћи.</p> <p>— Аха, јест. 
а главу над реком, па слушајући жубор и шапат <pb n="53" /> бистре воде, чини јој се да са тим  
 на домаћичину лицу, не чује се љубавни шапат и не разлежу се веселе песме кад она ради у кујни 
... запита она загушеним гласом, готово шапатом.</p> <p>— Знаш ко... учитељ и Милица, одговори  
 саопштим, рече он тихим гласом, готово шапатом.</p> <p>— Шта... какав акт? запита Љубица уплаш 
збуњен.</p> <p>— Зове те господин Пера, шапну он Љубици уплашеним гласом.{S} Часком, вели...</p 
какво кретенасто, немојте га уписивати, шапну му она.</p> <p>— Ето... видите како то иде, одгов 
/p> <p>— Хм... <hi>он</hi> се потписао, шапну Веља.</p> <p>— Добро, земљаче, иди ти сад.{S} Доћ 
</p> <p>А Велимир се нагнуо Гојку па му шапће:</p> <p>— Камо ти нове, лепе хаљине, несрећниче!. 
а Гојкових леђа.{S} Зачу се отуд најпре шапутање, па онда јаснији одговор, који је могао и Гојк 
це!... јадно моје дете!{S} Мученице!... шапуташе она, лијући сузе на ту густу црну као гак косу 
S} Јест, познаје добро његов глас...{S} Шапуће, али до њена слуха долази читава грмљавина.{S} Д 
оћ се полагано навлачи, а оне још седе, шапућу и уздишу...</p> <p>Трећега дана по доласку, Љуби 
Љубица весело прижељкују у топлој соби, шапућући једно другому о љубави и срећи, а у то време д 
де у школу, машући главом неповерљиво и шапућући у себи: »Ја, братићу, тако је то; видим ја!... 
речено.</p> <p>— Шта каже? запита Гојко шапућући, кад му Стојан предаде хартију.</p> <p>— Шта ћ 
иђаше напред путањом, па одговори другу шапућући:</p> <p>— Баш сам то јуче и сам мислио....{S}  
ао стрина...{S} Ево како се бојим твога шарабатања, ево гледај...{S} Министров потпис...{S} И о 
ешто...{S} А она, не види се... само се шарени и бели некаква маса на кревету и разлеже се врис 
о што им је казивано.{S} Код Гојка беше шаренила: неки му предмет обрађен добро и прешао га там 
 се зелене густи зрели воћњаци, трепери шаренило по градинама са поврћем, вију се чардаклије по 
тај: ногаре са новом сеоском постељом — шареницама и губером; сто, једна плетена столица, ковче 
.{S} Под њима само меко сено, покривено шареницом, па ипак беше тако слатко ту заспати!{S} Нису 
д последњих кућа, изиђе пред њега нешто шарено и необично лепо...{S} Гојко се стаде прибирати.. 
 собу, девојка се скиде, па обуче једну шарену сеоску сукњу, на леђа метну јелече, па изиђе да  
ле зиме.{S} Кад у пролеће удари некакав шарлах на децу, те распустих школу...{S} Док ја то наре 
наредих, жена се разболи... видим да је шарлах, после већ и доктор рече...{S} Кад прездрави и п 
; већ му је проучила и разгледала сваку шару, запазила сваку особину, али јој још није почео по 
n="164" /> <p>— Хо, брате...{S} Овај ми шврћа вели: оженио се наш Гојко и прича ваздан тамо...{ 
самих љубавних конаца, посула је ружом, шебојем, рутвицом и другим миришљавим цвећем, па у њој  
же мислити <pb n="9" /> здраво и весело шеснаестогодишње девојче.{S} И село јој је у тим сновим 
 јој дајемо још по два динара, те свега шест.</p> <p>— Молим вас, прекиде га учитељитца, могла  
з основне школе право у инштитут, па за шест година готова, а ја — четири гимназије, целу учите 
еше то човек од својих двадесет и пет и шест година, црне густо обрасле браде, која се од полов 
ледње године вредило би вам више од све шестогодишње теорије...{S} Пустити децу тако у свет!... 
ом.{S} Међутим Гојко је до сад спокојно шетао по трави, и тек кад је њу спазио, почео је немирн 
м облаком прашине, који се приближаваше шетачима.</p> <p>— Ух, како ћемо сад? викну Љубица.</p> 
 друга и пријатеља.{S} Ова лепа вечерња шетња освежила их и улила нову снагу у грудима, па осет 
ој се и овај позив Велимиров и ова лепа шетња преко равна пожњевена поља. »Шта они говоре о злу 
у разговори о љубавним аферама и ноћним шетњама.{S} На овим дугим лепим данима окупљаше се ово  
се.</p> <p>— А кад пре добави ту чашу и шећер из комшилука?{S} За воду те не питам с тога, што  
вој; у другој држаше међу прстима парче шећера, и то све с великом пажњом поднесе госту.</p> <p 
осити по неку лепу понуду: кутицу финих шећерлема, јужнога воћа, уверавајући како су то необичн 
како, приђе лепој младој девојци, скиде шешир и не гледећи је промрмља врло брзо:</p> <p>— Гојк 
S} Путник стаде, скиде с главе прашњави шешир с опуштеним ободом, извади из џепа прљаву мараму  
де муцати Гојко, савијајући и гужвајући шешир у рукама.</p> <p>— А, ви сте то! узвикну капетан  
чију, над којима је накривљен црн мекан шешир.{S} Цело његово држање одаваше обичног сеоског ле 
ји.{S} На њему лепо ново одело, нов црн шешир, коса ошишана, брада »штуцована«, па ни налик на  
ку ноћ, рече он за њом, прихватајући се шешира и гледајући кроз сутон необичну силуету, која се 
о и замислила... стоји лепо обучена, са шеширом на глави и гледа, гледа без циља.</p> <p>— Госп 
ћ у кратку капутићу и накривљеном меком шеширу на глави.{S} Иђаше кицошки, некако подигравајући 
па ветар преко те пусте гудуре звижди и шиба, а Морава оздо, ваљајући своје мутне таласе, хуји  
се низ сокаке, осети само како му ветар шиба и фијуче поред ушију... </p> <p>Шта је ово... зашт 
помешан са влажном измаглицом, стаде га шибати по лицу.{S} Он протрља очи и махну главом у стра 
зделе и запливају усамљени...{S} Почиње шибати хладан ветар...{S} Гојко се грчи и тресе, па опе 
ам опет доћи.</p> <p>Гојко иђаше као на шибу.{S} Шта ће он тамо, кад зна да неће умети ни прого 
 /> онако чупава како се превија, а крв шикља...{S} Па онда забоди једном у трбух и реци: ово т 
" /> <p>— Онда... е онда беремо кожу на шиљак!... узвикну Веља, смејући се.</p> <p>Љубица слуша 
д...{S} Изиђе пред њу средовечан човек, шиљате браде, суха лица и опале косе, као да је скоро л 
 настави:{S} Понео сам га узгред, да не шиљемо нарочитом поштом.</p> <p>Гојко прими хартију, ра 
ан образ и тако остадоше...{S} Као муња шину је нешто уз груди, осети да јој се поврати сва сна 
чи у очи.{S} Страшан је био тај поглед: шинуо је Љубицу преко срца страшније од гујина уједа.{S 
 може дочекати.{S} Скакуће по кујни као шипарица од четрнаест година, па долети у собу, загрли  
огледом, којим обично гледају заљубљене шипарице, кад се нађу са предметом своје љубави.</p> <p 
нам само да ли ће моћи радити.</p> <p>— Ширет велики, одговори он и предахну, као да свали с пл 
ад види овако мало дете, а препредено и ширет к’о и чича Стојан.{S} Ја га опомињем што је немир 
има краја.{S} Мислите ли да би вас овај ширет жалио?...</p> <p>Љубица поцрвене и обори главу.{S 
аднице!«...{S} Беше јој жао ових глупих ширета — жена, јер она не познаваше њихово стање ни нам 
ацима, пружило по другој коси, а својом ширином допире до ливада.{S} Чобанчад, видевши <pb n="2 
то по некад ради, него баш отегао целом ширином.</p> <p>Љубица погну главу, па веома послушно и 
носи се тај вечерњи звук и бруји далеко ширином, чак тамо до краја потеса, куда вијуга, зеленом 
дбину за његову, па и он развуче уста у широк весео смех.{S} Погледа је и би му веома по вољи њ 
ако је то.</p> <p>Гојко развукао уста у широк сладак смех, а главу окренуо у страну.</p> <p>И Љ 
мо сточно ђубре.{S} Озго са крова зјапи широка баџа, кроз коју продире светлост, ну осим ње има 
, она још лежи, и види се само како јој широка леђа нагло одскачу од дубока дисања...</p> <pb n 
ођоше му сузе на очи...{S} Он се убриса широким рукавом од кошуље, па брзо дохвати воштаницу, п 
орене боје, панталоне и капут, са црним широким пругама озго на ниже, стајаше он посматрајући с 
 му се вилице од страшна бола, а очи се широко, зачуђено отворише.{S} Као кад неко добије тешку 
{S} Нека паклена одлучност севаше у тим широко отвореним, великим, црним очима и она се упи, за 
о сваког непознатог намерника.</p> <p>— Шко... школа где је? промуца учитељ оборених очију, осв 
на себи сву њену пажњу.{S} Какав испит, школа... кад је овде питање о смрти и животу!... </p> < 
г непознатог намерника.</p> <p>— Шко... школа где је? промуца учитељ оборених очију, осврћући с 
сврћући се око себе бојажљиво.</p> <p>— Школа! рече момче као чудећи се што овакав путник пита  
чи на лепој учитељици. — Код ње је нова школа, па треба прегледати и записати све што је потреб 
иким словима: »Краљевско-српска основна школа орловичка.{S} Бр.{S} 34.« Баш звони!...{S} Љубици 
p>— Јесте, господине.</p> <p>— Да ли је школа далеко одавде?</p> <p>Дете се обрте к селу, пружи 
гу.</p> <p>»Куд год се окренеш, свуд се школа сматра као некаква робија или војачина.{S} И ту с 
еја се слатко.</p> <p>— Та није код нас школа од јуче, допуни га ћата;, знамо ми шта школи треб 
леђено срце и душу да развесели.</p> <p>Школа се крену.{S} Напред иђаше Љубица са својом децом, 
ми морамо имати каквих веза са оближњим школама?...{S} Видиш, како ја знам!{S} Сутра ћу у Беогр 
стижно, веће од свега... управо о већим школама није смео ни мислити. — Па ти си то мене, наста 
сам знао да ће се давати после прегледа школе.</p> <p>Они се кренуше кроза село.{S} Путом се во 
и. »Наређује се учитељици првог разреда школе орловичке, поред усмене наредбе, да сутра...« и т 
ти се да је још давно децу оставица иза школе, па о њима нико не води рачуна.{S} Она се нервозн 
олу; и он сам вазда се исказивао против школе и школованих људи, али тек беше му необично драго 
тениче, није због тога што... није због школе.{S} Има и богослова који рђаво певају.</p> <p>— И 
е гост појави на вратницама, они испред школе поиздизаше главе, и што им се овај више примицаше 
су узети другу, засебну кућу, подаље од школе, и ту Љубица стаде свијати своје ново гнездо, усп 
ла, да су одборници са кметом данас код школе, да одређују учитељици квартирину, пошто она нема 
олски прирез, па нек вам затвори обадве школе.</p> <p>— Е, моја госпођо, ко би онда смео жив из 
, то је већ друго... вама требају многе школе.{S} Без тога не може да се ради ваш посао како ва 
ре, најусамљеније место, где нема друге школе ближе од четири часа и... <pb n="174" /> наравно, 
у.{S} А ни ми вам нисмо баш тако велике школе учили.</p> <pb n="43" /> <p>— За ваш посао и нису 
тина, једног лепушкастог ђака Учитељске Школе, који је становао у истој кући и редовно је прати 
дмах дође један њихов друг из Учитељске Школе, годину дана старији по школи, а знали су га добр 
>— Како?... понови Гојко.{S} Од основне школе, па до краја школовања одвојио сам се из родитељс 
, свршио сам више од ње: она из основне школе право у инштитут, па за шест година готова, а ја  
а опазише да је дошло доста чланова: из школе се чула таква врева, као да је тамо неколико стот 
 Кад се старац помоли <pb n="110" /> из школе, он му нареди да донесе мастило и хартију, па се  
рислушкивао, па га прескочи и истрча из школе.{S} Љубица стајаше на вратима учионице дркћући, с 
али Гојко једним брзим скоком истрча из школе и удари се из све снаге о нешто црно, меко... оно 
овакову времену.</p> <p>Љубица изиђе из школе тачно у подне.{S} Силазећи низ камене степенице,  
н, чим <pb n="23" /> учитељица изиђе из школе, дочека је весело и са живим одобравањем:</p> <p> 
и, па се одједном брзо обрте и изиђе из школе.</p> <p>Љубица погледа за њим, па се осврте деци  
еда у Љубицу, па са њом полако изиђе из школе.{S} Гојко не диже главе за њима.{S} Одоше обоје у 
 друго сад да прескочим, па последње из школе...{S} Чујте само!{S} Пред учитељски испит добих в 
ше у ходнику док деца полако изиђоше из школе.{S} За децом изиђе Гојко, гледајући пред ноге.{S} 
... па ми приђе и моли да је изведем из школе, а ја се тек онда наљутим, па скочим ономе на леђ 
е много лепа и млада...{S} Сад право из школе помисли он и подиже напред своје велике сањиве оч 
жност да гоним разврат и неваљалство из школе, а што старији помажу неваљалцима — њихов је грех 
исар, не брини...{S} И он изиђе брзо из школе.</p> <p>А Гојко сеђаше на свом убогом кревету и п 
 да сам имао права бринути се о светињи школе.</p> <p>Љубица плану.{S} У таквој несрећи и страд 
ко Савић, привремени учитељ и управитељ школе орловичке, упућује на своју дужност.</p> <p>Опет  
тој хартији.{S} Доле потпис: »Управитељ школе орловичке«... а горе на врху великим словима: »Кр 
и да Влајко има још и других брига осим школе: по чешће иде у срез, свакога дана обиђе судницу, 
 и све време што му остаде слободно ван школе, употребио је на послове задругине.{S} Није ни чу 
о перо над хартијом, а Гојко хода преко школе и застане, кад га Веља што упита.</p> <p>— Ето ти 
 онако исто намрштен, ходаше живо преко школе.{S} Кад опази њу, он се обрте деци, нареди им да  
рекида посао, а они се наместише на дну школе, иза ђака.{S} Радио је са првим разредом, други п 
ad>VII.</head> <p>Љубица се сва предала школи, својој деци.{S} У непрекидном, заморном раду тра 
оре имају најмање образа и љубави према школи... не, макар не имали праве љубави, али макар пош 
 од јуче, допуни га ћата;, знамо ми шта школи треба а шта је сувишно.{S} Знате, обрте се он учи 
ead> <p>Учитељица се журно приближаваше школи.{S} Учинило јој се да се одоцнила, и ако тек беше 
ви...{S} Ко би помислио, да се у таквој школи целе године разлеже јаук и плач јадне, немоћне де 
 сам већ да радим сваке године у другој школи, па ми то изгледа као правило, а ово сад изузетак 
м упути кроз село, право ка брезовачкој школи.{S} Од скорог времена он се о свему саветоваше са 
нолика цимента?{S} Гледам у брезовичкој школи вамилијаз све са њима за’ита воду са извора, па и 
C16"> <head>XVI.</head> <p>У орловичкој школи све се вратило на стари поредак, ради се озбиљно, 
 им сусед Влајко.{S} Беху пошли Вељиној школи, па свратише да се виде са Гојком и да се Пецић у 
аници, где је био одређен збор у месној школи.{S} Још из дворишта опазише да је дошло доста чла 
сти, а зовемо се учитељи и радимо у тој школи.{S} Ништа!...« Па онда настави гласно:</p> <p>— Н 
{S} Чувши то, путник се диже и пожури к школи, да би застао школски одбор на окупу.</p> <p>»Учи 
 да она прва уђе.</p> <p>Гојко иђаше по школи замишљен, а ђаци му нешто писаху.{S} Кад угледа њ 
Учитељске Школе, годину дана старији по школи, а знали су га добро и Гојко и Веља.{S} Гојко ниј 
м, па се обрте и стаде лагано ходати по школи, расветљујући неку нову и важну мисао.{S} Прође п 
а главу, па као махнита стаде јурити по школи, чупајући себи косе и плачући.{S} У души јој беше 
очићу по читав час, или хода немирно по школи, кршећи руке и уздишући тешко.{S} Некакво велико  
кући и стаде тако у највећем очајању по школи корачати и кршити руке, Гојко се осмели, те уђе к 
n="14" /> <p>— Видећете, настави она, у школи немају ништа: у првом разреду ни табле, ни рачуна 
је тако.{S} Кад они ступише на врата, у школи настаде тајац...{S} Све се очи обртоше к њима...< 
ан.{S} У свему је оштар и одсечан.{S} У школи, кад год је што требало <pb n="163" /> протестова 
<p>Почетком јуна настаде велика журба у школи: одређен је ревизор, знали су га обоје, и Гојко и 
оброг, за то вам јамчим.{S} Ми смо га у школи звали младом, јер се све неког белаја стиди...{S} 
онолико пута колико имате часова рада у школи.</p> <p>— Мора, братићу!... настави Стојан са кућ 
 нећеш гледати равнодушно толика чуда у школи и звати се управитељ.{S} Нису те хтели чути... ст 
је било, кад би и учитељица становала у школи. »Овако... незгодно: сами обоје!« После стаде да  
ним мислима, којима се највише бавила у школи.{S} Срце јој беше препуно милине и неке јаке млад 
ди да види како стоји, али мука: нема у школи огледала!...{S} Отвори га и гледа како ради, па о 
и њихове радове, као да никога другог у школи нема.</p> <p>Писар се промешкољи, погледа у Љубиц 
-ха...{S} Па то су најобичније појаве у школи; то већ не сме никако да вас љути, јер ће вам се  
х двоје издржавају њена брата, док је у школи.</p> <p>Она га после ове речи погледа захвално па 
ма претурати дан за даном, све што је у школи преживела; и што више мишљаше, све веће је црвени 
 не поремети ову тишину, која владаше у школи.{S} Седе и стаде разгледати децу.</p> <p>Љубица п 
о... пропао бих...{S} На мене скочише у школи два најодраслија ђака.... због неке увреде...{S}  
 о нашем послу.</p> <p>— А, Веља је и у школи био веома отресит.{S} Знам да ћемо код њега наћи  
о Гојко, остао »млада«!, к’о што је и у школи био...{S} Дакле нове колеге!{S} Част ми је...{S}  
оманима пише...{S} И ето заједно су и у школи.{S} Све, како је она желела...</p> <p>А он је љуб 
колски одбор има свога деловођу, а ви у школи немате никаква посла.</p> <p>— Молим опростите... 
не раније...</p> <p>Кад остадоше сами у школи, писар приђе к столу и метну на њ неке акте, разв 
на ручку.</p> <p>— Знаш да морам бити у школи до десет.{S} Шта могу учинити за два часа?</p> <p 
и, управо ређали се несташни поступци у школи и ван ње, Љубица слуша са интересом овај разговор 
са писарем.</p> <p>— Овај би и заспао у школи, чекајући да ја одем, рече писар смејући се.{S} Н 
вори Влајко одсечно.{S} Твој је посао у школи и у кући, а мој међу људима.</p> <p>Она се трже и 
/p> <p>— Па ти ме знаш: какав сам био у школи, такав сам и остао.{S} А ти сигурно ниси постао м 
 се, моли за допуштење да поседи мало у школи... мило му посматрати овај занимљиви рад.</p> <p> 
один коју игру?</p> <p>— Јок, он само у школи...</p> <p>— Што лажеш, бре, прекиде овога други м 
<p>— Да идемо.{S} Треба да видим тамо у школи све... нисам ништа још прегледао.</p> <p>Тако се  
 Написао човек Министру шта ми радимо у школи, под иконом Св. Саве...</p> <p>Љубица се стресе,  
ле пола часа заседе цео школски одбор у школи и поче да уписује нове ђаке.{S} У ходнику и двори 
 захтев, стаде причати о себи, о раду у школи, како све иде лепо, о »том учитељу« што је са њом 
.{S} Путом се водио говор само о раду у школи.{S} Велимир обећа да ће доћи к њима са целом свој 
="186" /> каквог је она замишљала још у школи; њих је саставила необично јака, силна љубав, пра 
 што их снађе, а учитељи остадоше још у школи.{S} Чича Стојан, чим <pb n="23" /> учитељица изиђ 
тева велики капитал.{S} Тако се с муком школовала у Београду, па сад дошла овде, да не буде оцу 
н сам вазда се исказивао против школе и школованих људи, али тек беше му необично драго, што се 
Гојко.{S} Од основне школе, па до краја школовања одвојио сам се из родитељске куће и бринуо се 
илици нашао сведок његовог гимназијског школовања.{S} А он је, морамо признати, у дубини душе с 
сам о себи.{S} Какав ми је био први дан школовања, такав ми је био и последњи: све једно исто.. 
угих!...{S} После наступа мучно и тешко школовање у Београду.{S} Неколико пута је покушавала да 
 се већ обавестио о њеним родитељима, о школовању, о свему, док се тако мало упознаше и зближиш 
 их уђе у школско двориште.</p> <p>Пред школом сеђаху, на једној клупи, неколико сељака и мало  
аде певуцкати неку песмицу.</p> <p>Пред школом се зачу разговор; поред прозора промакне по неки 
обећа да ће доћи к њима са целом својом школом, па ће тако заједнички држати угледна предавања, 
и Стојан за свога господина.{S} Наша... школска... а то ти је ка да речеш моја, господинова и г 
ан, па оде.</p> <p>Сврши се та необична школска година!... »Дакле, то је испит!... мишљаше Љуби 
S} Зар да гледамо мирно како се светиња школска бешчасти, а зовемо се учитељи и радимо у тој шк 
Чуди му се: шта ће он овде, кад се њега школске ствари ни мало не тичу, а зна да школски одбор  
тева сто чуда, а ја од вас захтевам све школске потребе.</p> <p>— Сиротиња смо, госпођо, стаде  
<p>— Е, госпођице, ви сте тек изишли из школске клупе, а ми знамо како се у скамијама идеалише. 
жношћу.{S} Друкчије и не бива: право из школске клупе, испод родитељског и школског туторства,  
варошком оделу, отвори лагано и опрезно школске вратнице, прође брзо преко дворишта и уђе у ход 
х ствари, те и она оде.{S} Чича Стојан, школски послужитељ, скидајући ствари с кола, објашњаваш 
чуди, а Љубица оштро одговори:</p> <p>— Школски одбор има свога деловођу, а ви у школи немате н 
колске ствари ни мало не тичу, а зна да школски одбор има деловођу — њега, Гојка.{S} Он га чак  
лавно!...</p> <p>И Гојко доиста проживе школски распуст у задовољству и одмори се од оноликога  
S} Знате ми смо преседник, а ово нам је школски одбор.{S} Учитељ промрмља нешто у себи, што је  
{S} Ми ове године нисмо ни практиковали школски рад: наставник нам имао неке многе хонораре, па 
ма нешто пара тамо о Божићу, док покупи школски прирез за ову годину, а сад купи само државну п 
Јавите министру да не можете издржавати школски прирез, па нек вам затвори обадве школе.</p> <p 
ња...</p> <pb n="80" /> <p>Кад се сврши школски рад; Љубица изиђе за децом.{S} Стаде на прагу и 
е, и Гојко и Љубица, јер им је предавао школски рад.{S} Само ће у Орловицу доћи тек крајем месе 
 се диже и пожури к школи, да би застао школски одбор на окупу.</p> <p>»Учитељица нема стана у  
зити.</p> <p>После пола часа заседе цео школски одбор у школи и поче да уписује нове ђаке.{S} У 
ко смрачи и неки људи стадоше лупати на школским вратницама.{S} Она провири на врата и таман да 
 ме минути бувара.</p> <p>— Шта ћемо са школским прирезом? рече писар мало тишим гласом.{S} Оне 
а добра коња са санкама, и стадоше пред школским вратницама.{S} Стојан истрча да отвори вратниц 
ном камџијом.</p> <p>Пролазећи ходником школским, писар виде да се отварају врата на Љубичиној  
ом једна кола и зауставише се далеко од школских вратница.{S} Изиђе из њих једна слабуњава, сух 
ца из каљава сокака и ступи у пространо школско двориште, обузе је некаква слутња, <pb n="91" / 
е право вратницама и отворивши их уђе у школско двориште.</p> <p>Пред школом сеђаху, на једној  
д? дај да се ради!... </p> <p>Улазећи у школско двориште, Љубица опази како се Гојко нешто усту 
ци тако често, па улази с коњем право у школско двориште, веже га негде у заклон, па иде весело 
о из школске клупе, испод родитељског и школског туторства, одједном постајеш господин, који им 
 Чиме би се кметови трошкарили, да није школскога приреза?{S} Него ви очекните док ми дођемо, п 
 говорило да се бави самим ситницама из школскога рада.{S} Прионуше обоје на посао...</p> <p>Ок 
ајала у вези са најбитнијим питањима из школскога рада.{S} Велика већина учитеља узе учешће у д 
се нашао да се брине о моралу и светињи школској!...{S} Написао човек Министру шта ми радимо у  
> <p>— Свака ти се мука брине о светињи школској!...</p> <p>Она хтеде још нешто рећи, али Гојку 
љици квартирину, пошто она нема стана у школској згради.{S} Чувши то, путник се диже и пожури к 
а окупу.</p> <p>»Учитељица нема стана у школској згради« понављаше он детиње речи, корачајући л 
тавкама и надама, које је сновала још у школској клупи.{S} Боже мој, како је се то све сјајно з 
ше она, стојећи пред прљавом испрскалом школском таблом, која је некад била сва црна, али су је 
 веселији.{S} Разговори се вођаху или о школском послу, или о кући, ни о чем другом. </p> <p>—  
но: сами обоје!« После стаде да мисли о школском одбору и осети да га обузима његова обична бој 
 од трешања.{S} Разговор се води само о школском раду.</p> <p>Љубица је нарочито дошла да чује  
располаже добрим и не малим искуством у школском раду; свиде јој се и овај позив Велимиров и ов 
ном собичку, што је подигнут у дворишту школском..{S} Пређашњи је учитељ, рече му она, примао н 
у село, па гледаше да не изгуби из вида школу, која се, са својим високим димњаком <pb n="4" /> 
као чудећи се што овакав путник пита за школу.{S} Ево је, брате... право на ову капију.</p> <p> 
Отишла мало послом, нешто да припита за школу, а они: »одбегла«...{S} Е нека виде да није, и да 
друкчије.« И она склони своју дечицу за школу, рече им да се ту играју, па се онда полако прибл 
 свану, Гојко стиже с баба Смиљком пред школу.{S} Ташта му одмах утрча у собу, а он предаде коњ 
Пре две године <pb n="51" /> свршила је школу.{S} Сирота, нигде никог нема, а врло лепа.{S} Чуо 
гост.</p> <p>— Зар нећете да нам видите школу? запита Љубица као чудећи се.</p> <p>— Био сам у  
олике терете...</p> <p>— А ви затворите школу.{S} Јавите министру да не можете издржавати школс 
..</p> <p>Толико пута је, док свршаваше школу, идући главним улицама београдским, застајала пре 
.</p> <p>Гојко отрча, онако необучен, у школу, разбуди Стојана и посла га за коња.{S} Како ли ј 
мисли се, а врата се отворише лагано, у школу уђе средовечан човек, обријана лица, с великим, у 
 Захваљујем, морам на посао.{S} Децо, у школу! скомандова он, па се опет згрчи и, онако намрште 
рним, изненадним злом, убијена!...{S} У школу долази плачна; кад пусти децу кући, она остане са 
, гледају да побегну једно од другога у школу, где су проводили целе дане, налазећи у раду олак 
човека и молбе да му се дете не узима у школу, јер то му је најстарији, па је таман стигао за п 
не излази.</p> <p>Писар скочи и утрча у школу.{S} Одмах по том стадоше излазити уморна деца, пр 
а још ако је модра....{S} Како ће сад у школу, како ће изићи пред децу, а нарочито пред људе, а 
остићи одмах првог дана), па их уведе у школу.{S} Одреди место сваком детету, каза им како се з 
и, гледајући полусвесно око себе, иде у школу и ради, све са неким чудним, сањивим погледом, ко 
ено гледати око себе... »Да ли да иде у школу?...« То је сад фаталан корак, јер тамо ће бити св 
стрина!...</p> <p>У таким мислима оде у школу.{S} Прво сврну у Љубичин разред; деца беху на оку 
таде, ћутећи, прође поред кмета и оде у школу.{S} Беше јака помрчина, не види се ништа, али он  
 и згрчен као и Гојко, обрте се и оде у школу, машући главом неповерљиво и шапућући у себи: »Ја 
 је извесно то и очекивао, па да дође у школу.{S} Љубица подиже очи на њега, али се одмах трже, 
 <p>После два дана дође писар.{S} Уђе у школу опрезно, пажљиво, бојећи се да ни ваздух не узмут 
 бирати једну по једну.{S} Стојан уђе у школу блед, збуњен.</p> <p>— Зове те господин Пера, шап 
 окрете и разгледавши по дворишту уђе у школу. »Све једно исто«, помисли она пролазећи поред ст 
зор од учионице.{S} Чим полицајац уђе у школу, Стојан истрча напоље.{S} Гојко остаде сам у топл 
Веља хоће да убије Стојана, па побеже у школу; ту је опет обузе мрак и она продужи спавање...</ 
ој дође да врисне од бола.{S} Побегне у школу и стане ходати, кршећи руке и уздишући тешко. »О, 
, опет погну главу, па прође поред ње у школу, чудећи се својој присебности и захваљујући случа 
 ствар, нарочито украс.{S} Кренула се у школу.{S} Време бејаше оштро, хладно...{S} По целом неб 
 <p>Кад се распреми од пута, врати се у школу, где Гојко спремаше своју уписницу.</p> <p>— А пр 
{S} Узеће те господин Младен, даће те у школу, а ти да га слушаш као Бога.{S} Немаш се куд враћ 
 <hi>силе</hi> не иде...</p> <p>Уђоше у школу, прво у Гојкову учионицу.{S} Соба беше пространа, 
ађено је.</p> <p>Дођоше ови гласови и у школу.{S} Гојко до сад није никад обраћао пажњу на пром 
а ту покажеш мајсторију: да стигнеш и у школу и у кујну.{S} А ја ти, брате, не волим онај сељач 
S} Деци се наређује да сутра дођу сви у школу.{S} Гојко и Љубица се договорише да <pb n="20" /> 
таман поче да им казује како се улази у школу, како се седи и понаша у њој, а напољу се <pb n=" 
 али ипак она се креће напред и улази у школу.</p> <p>Кад отпоче рад, прибра се мало и врати јо 
у и гледа зачуђено.{S} Гојко се врати у школу, пусти ђаке, па стаде ходати по дворишту, стресај 
ш лежи на столу; почеше деца долазити у школу, она још лежи, и види се само како јој широка леђ 
деси.</p> <p>Деца већ почеше долазити у школу, а они обоје сањаху...</p> </div> <div type="chap 
И шта ми ко може!</p> <p>Она се упути у школу.{S} Врата на Гојковој учионици беху отворена, а о 
траше она посетиоца, који се, улазећи у школу, некако необично превио, смањио се, и постао нека 
а небесног плаветнила...</p> <p>Идући у школу изјутра, Љубица застаде између два воћњака, да се 
и руке, Гојко се осмели, те уђе к њој у школу.{S} Она застаде, загледа се у њега, и као да јој  
{S} Па сеоба у своју кућу, па полазак у школу...{S} Колико се само ту преживело срећних дана, к 
 Сваки други трећи дан сврне на часак у школу, поседи са Љубицом, поразговара се, нашали се и н 
намрштен, оборене главе, уђе са децом у школу.</p> <p>Писар погледа за њим иронично, као што об 
пи ме јадница, те одмах будем примљен у школу, и добијем благодејање.{S} Шта велите сад?!...{S} 
овао у истој кући и редовно је пратио у школу до абаџиске чесме.{S} Она се зачуди његовој појав 
адашњега боја Љубица не долази никако у школу, али се он живо бојао да не дође данас.{S} Добро  
— Добро, добро!...{S} Иди ти сад мало у школу, греј се, па ћемо те звати кад нам устребаш, прек 
веже га негде у заклон, па иде весело у школу, где га Љубица очекује, неки пут весела а неки пу 
о као клештима.</p> <p>— Сад да идемо у школу, да радимо, настави она, поправљајући разбарушену 
. да има и он први разред.{S} Хајдемо у школу, да вам саопштим.{S} Ала ће да зине!</p> <p>Љубиц 
елу.</p> <p>Сутрадан Љубица дође рано у школу; и деца се брзо окупише.{S} Свако се лепо обукло  
 отпусти децу кућама, рече им да дођу у школу на Петровдан, па оде.</p> <p>Сврши се та необична 
 нова одељења и сами радо доводе децу у школу, то сам слушала.{S} Па што је овде овако?«</p> <p 
навршују два месеца како она дође у ову школу, и шта ти није за то време претурила преко главе! 
и упаде изненада, без куцања, у Гојкову школу.{S} Гојко довршиваше предавање, па видевши овога  
>Веља их затече на послу; уђе у Гојкову школу и, пошто изиђоше деца, стаде слушати заплетено и  
 им чиме ће се занимати, па оде у своју школу.{S} Радио је цео дан, погледајући кад ће се појав 
 подне ће сви знати.{S} А ти иди у моју школу, па ради читање. </p> <p>Тако су они првих недеља 
реп... да, јест... свршио сам Учитељску Школу, промуца Гојко оборених очију, избегавајући ону з 
ем!...{S} Пред моје ступање у Учитељску Школу, умре ми мати... откупи ме јадница, те одмах буде 
а ја — четири гимназије, целу учитељску школу, и само још да ми би издржати учитељски испит, па 
 нека знају да је свршио целу Учитељску Школу, и ако је привремени.</p> <p>— Тако... јест, јест 
 кондујити стајаше да је свршио основну школу; и он сам вазда се исказивао против школе и школо 
и: како то одједанпут улети беда у њену школу, да јој помути задовољство?{S} И шта је то те се  
ете показати како ћемо наћи пут за вашу школу, рече Љубица и стаде.</p> <p>Веља им објасни куда 
уто.</p> <p>— Хајдемо... хајдемо у нашу школу...{S} Тамо ћу све казати...</p> <p>Она пође за њи 
ри некакав шарлах на децу, те распустих школу...{S} Док ја то наредих, жена се разболи... видим 
јем!...{S} Пазите само...{S} У основној шкопи, пред испит, само сам сањао о књизи...{S} Мислио  
е изјављивала нешто налик милоште...{S} Шкргутну зубима, севну очима и дохвати се обема рукама  
седе на предњу клупу и одмах се разлеже шкрипање, пуцкање суве даске.</p> <p>— Охо, имаћете доб 
затворише апсанска врата и зарђала реза шкрипну оштро...</p> <p>Гојко се осврташе око себе унез 
тако.{S} Смркло се одавно.</p> <p>Врата шкрипнуше.{S} Гојко скочи.</p> <p>— Ехе, братићу мој, к 
рава негде на другом месту.{S} Одједном шкрипнуше вратнице и кроз њих уђе сељак у белим кошуљам 
ше зрелих, сочних, набреклих од једрине шљива, па се испеше на хум.</p> <p>Поглед са хума на се 
 је мени за земљопис...</p> <p>— Хоћете шљива? рече она после дугог ћутања и гледања, па му пру 
акривљено прошће, сухе гране на понеким шљивама и иде, корача брзо и узбуђено, не мислећи ни о  
ма, с којима се погађа и цењка за коже, шљиве и друго; а то се Љубици сад учини веома грубо и с 
лина зауставити око на том зеленилу.{S} Шљиве цветале, па се цело село заогрнуло некаквом свеча 
.</p> <p>— А, хвала!... рече он, па узе шљиве, и ако је и сам доста набрао и носио их у џепу.{S 
 то он осети само за један миг, док узе шљиве са њене руке.</p> <p>Ну Гојко нађе да треба и њем 
е пред њега, па, стаде разгледати зреле шљиве и бирати једну по једну.{S} Стојан уђе у школу бл 
 чардаклије по некој усамљеној дуњи или шљиви, а из те ниске зелене густине издвојио се поносно 
 падне читав пљусак са какве отомбољене шљивове гране, која се пресамитила преко прошћа.{S} Од  
удаљаваше од њега испод пуних китњастих шљивових дрвета.</p> <p>— Ех, уздахну он и окрете лаган 
ечено у брвну, а ни брвна не беху добро шљубљена, те у његовој тамници беше довољно светлости.{ 
ружа му руку!..{S} Ха-ха-ха...{S} А он, шмокљан...</p> <p>У том се врата отворише нагло, и Стој 
да вам ово предам.{S} Па одмах треба да шмугнеш овамо, да те нико не опази.{S} Разумеш ли?...</ 
...</p> <p>Председник се мало збуни, па шмугну у собу.{S} Гојко остаде још мало да чује разгово 
> врата и на њима се појави писарка, он шмугну у свој разред, па се закључа.{S} Сврши се трагед 
маклија, а?...</p> <p>Љубица донесе две шоље црне кафе, па седе уз њега и узе да се послужи.{S} 
ротињи: отац јој у једном оближњем селу шпекулише, продаје сељанима со и опанке, купује од њих  
ад да ради, на коју ће страну да гледа, шта ће са децом, а иза њега загрме оштар заповеднички г 
готово... имамо млада сира, лука, јаја, шта ћеш више.{S} Нек остане која крајцара за брата.</p> 
хоћу... могу.{S} Али шта мислиш о њима, шта ће бити?</p> <p>— Хе, соколе, нисам ја пророк.{S} Т 
, по овакој лапавици.{S} За Бога, тата, шта радите?...</p> <p>— Зар ти не знаш наше стање, одго 
д, после оволикога страдања... гле сад, шта је преда мном!{S} Кажем вам... уверио сам се!{S} А  
постељу и горко зајеца...</p> <p>»Боже, шта је ово?{S} Је ли ово моја служба, мој удео?{S} Зар  
ром, те не види ништа...{S} Али шта је, шта је?...{S} Ужас, треба бежати... дај да се бежи!...{ 
 црвене и кваре изглед лица.{S} Но гле, шта је оно?... види ли добро... то се лице смеши и смеш 
 терање без кривице и реда!...{S} Море, шта ту!... знаш ли да чак осећам неко задовољство кад п 
 он нађе згодан одговор:</p> <p>— Море, шта ће ти онолика цимента?{S} Гледам у брезовичкој школ 
 љубазнији тон.</p> <p>— Ама, молим те, шта ћу да радим са молитвом: никако деца не могу да изг 
— Ви сами... чекате учитеља?...{S} Тхе, шта ћете... мора се!...{S} А ја баш то гледам оногај... 
а стара суха жена, па нешто трља, вуче, шта ли ради.{S} Види се и покривач и под њим <pb n="121 
зверати очима...{S} Шта ли ће сад бити, шта ли ће јој рећи?...{S} Ето га, иде оно страшно...{S} 
 дисање...{S} Он само гледаше, зачуђен, шта се то догађа и очекиваше нешто страшно...{S} Она се 
дати, кршећи руке и уздишући тешко. »О, шта сам радила!...{S} Па ја га нисам пре ни гледала, а  
причајте ми све какав је тада изгледао, шта је радио?...</p> <p>Веља таман каза шта је видео и  
 у раној младости...{S} Али шта је ово, шта ће ово да буде?...{S} Зашто она одједном осети неку 
болан, до сад, дед’ причај: где си био, шта си радио? обрте се Веља Гојку. </p> <p>— Море... шт 
, да видим шта има <pb n="193" /> тамо, шта осећа он...{S} А ономе јаднику знала сам душу као с 
} Шта ли ће бити, Боже?...{S} Свеједно, шта буде«...{S} И он, покоран судбини, спреми се за даљ 
плану и прекиде га:</p> <p>— Молим вас, шта ћете ви овде, ко сте ви?...{S} Зашто се плећете у о 
 срезу и свима показује некакву гривну, шта ли... што је отела онда...{S} А наше учитељице су в 
оно говораше о некаквом накиту, украсу, шта ли.{S} Па <pb n="47" /> о плати... и то већ није ни 
, братићу мој, као... као...{S} Шта ту, шта он може учитељима!{S} Гледај ти само свој посао, па 
ова страха...{S} Како би било да... ах, шта ја радим!...{S} Она се сама згрози од ове ужасне ми 
разреда?...{S} Како ли ће она...{S} Ах, шта ја све око ње, кад она и не мисли на мене; то сам б 
 <p>— Видели су нас... не иде...{S} Ах, шта ту!... плану она одједном, па се одлучно крену. — Х 
идба из љубави! рече Веља.</p> <p>— Ех, шта ту дробиш!... одсече се Влајко, али га не погледа,  
у, и туку као стоку, као овај...{S} Их, шта ту!...{S} Краљу, братићу, право ти Краљу! обрте се  
<pb n="148" /> <p>— Како наређивати?... шта?... запита Љубица, дижући главу као из сна.</p> <p> 
ели само да заповедају, а мени, што?... шта има да ми буде тешко.{S} Мојој деци ја заповедам, а 
ашан, одвратан!...{S} Како сам могла... шта ми би!...{S} На цео век, до смрти...{S} И све тако  
увамо децу, која их има, а девојкама... шта?...{S} И њима тако нешто... да им чистимо ципеле, н 
рла, то би најволела. »И што не пуца... шта чека ваздан!«...</p> <p>Писар се обрће, нешто муца, 
p> <p>— Чуо сам, онај лудак, Богосав... шта је радио и кажу чак вам претио мојим именом.{S} Чуо 
/p> <pb n="180" /> <p>— Хајдемо брже... шта чекаш!...{S} Не знаш да ћемо у Америку.{S} Али да с 
 обрте се Веља Гојку. </p> <p>— Море... шта ја!{S} Ово ми је треће место, него од куд ти овде,  
ља што упита.</p> <p>— Ето ти, брате... шта ћеш више!...{S} Речено је све.{S} Ако они горе имај 
мах... и опет си ћутао!</p> <p>— Тхе... шта ћу?{S} Знам да ме не познајете, одговори Гојко глед 
е шале, него шта мислиш?</p> <p>— Хм... шта мислим?{S} Седи, ћути и гледај своја посла, то ти ј 
{S} И зашто, зашто...{S} Шта хоће он... шта му то остаде неисказано, недовршено?{S} А знам, осе 
их сањарија, он се трже. »Шта је ово... шта ово ја мислим и чиним?{S} Зар то ја чиним од истине 
 па јој живо одговори:</p> <p>— Како... шта говорите!...{S} Зар ја?...{S} Овај, ја сам баш хтео 
хвати одборник. </p> <p>— Море, село... шта село!...{S} Селу је свеједно: био му на врату ја ил 
и свечар у кући...</p> <p>»Шта је то... шта хоће ове жене?...{S} Да ли ја то добро чујем!{S} Па 
p> <p>— Ја тебе лепо зовем у Америку... шта ћеш боље?...{S} Да побегнемо од овога света, који н 
ре чуђење и страх...{S} Као да се пита: шта је ово, чије је?{S} Ко сме ово узети у своју руку?. 
чим је угледао Богосава.{S} Чуди му се: шта ће он овде, кад се њега школске ствари ни мало не т 
вако, кад Љубица ућута, би му незгодно: шта да ради?... о чем сад да говори?...{S} Баш би јој р 
ливају се на сунцу...</p> <p>— Није то; шта оно беше друго, важније?...{S} Не знам... ништа не  
их хоћеш кожа, па к’о живо звере!...{S} Шта ће ти контраве!... настави кмет и засмеја се слатко 
у удари ова реч као муња. »Умире!...{S} Шта то вели он?« Та она никад није ни помишљала на то;  
лаговао...{S} То се мора платити!...{S} Шта ли ће бити, Боже?...{S} Свеједно, шта буде«...{S} И 
он.{S} Шта су они, обични сељаци!...{S} Шта имам да се ту...{S} Али знам да ћу задрхтати кад их 
рубост.</p> <p>— Играте се, децо!...{S} Шта сте се то играли?</p> <p>— Крпигуза, одговори један 
 могу да не мислим!{S} Како могу!...{S} Шта ћу да радим?...</p> <p>Ноћ се полагано навлачи, а о 
ху од страха.</p> <p>— Па... сад?...{S} Шта ћемо?...</p> <p>— Оди да видиш...{S} Писар је довед 
олиција...{S} А, како ти се чини?...{S} Шта ће нам гости!{S} И зар баш ми морамо имати каквих в 
плаши...{S} Знам ја да ниси крива...{S} Шта ти знаш, као мало детенце!...{S} Ти мислиш сваки те 
ући, а и писар некако чудно гледа...{S} Шта ће сад?{S} О, муке!...</p> <p>— Ја не знам... управ 
p> <p>Љубица почиње зверати очима...{S} Шта ли ће сад бити, шта ли ће јој рећи?...{S} Ето га, и 
ута погледом, сажиже врелим очима...{S} Шта је ово?!...{S} Је ли могућно да <hi>овака</hi> жена 
рза се и осврће уплашено око себе...{S} Шта је ово?...{S} Докле ће да траје?...{S} Или да није  
д страха...{S} Приђе му још ближе...{S} Шта је ово... је ли жив?... како ово гледа?...{S} Ово н 
си, врели зраци...{S} Она се трже...{S} Шта је ово?...{S} Где је она?...{S} Ах, одједном се сет 
и ја сам се спремала да га убијем...{S} Шта нисам тада мислила, о Боже!...{S} А он, јадник, нај 
А зао је, братићу мој, као... као...{S} Шта ту, шта он може учитељима!{S} Гледај ти само свој п 
наперене на њу, лакше би јој било...{S} Шта је ово... он пије крв очима!...{S} И она осећа како 
и Бог допустио?{S} И зашто, зашто...{S} Шта хоће он... шта му то остаде неисказано, недовршено? 
...{S} А овај Стојан чека одговор...{S} Шта да му каже?...{S} Доктор га још може и излечити!... 
има, па иде двориштем као суманут...{S} Шта је то... докле ће тако?{S} Зар још није умрла?...{S 
а тишина...</p> <p>Љубица ослушну...{S} Шта се то чуло?... врисак...{S} Али откуд, од чега?...{ 
..{S} Али ти си гледала на лепоту...{S} Шта ћу ти ја!...</p> <p>— О, тешко мени!...{S} Јесте, ј 
 кроз прозор уздахну:</p> <p>— Ах...{S} Шта је то?... промрмља она кроз стегнута уста, па се од 
ила се, па иде на рад као и до сада.{S} Шта ће, кад јој је таква судбина!{S} Погнула главу, па  
 прети учитељима.</p> <p>— Прети ја.{S} Шта ћеш му — сила је велика.{S} Он ти је прави газда у  
 на њему, непомична, до мркла мрака.{S} Шта је чинила за то време — ни сама не зна: није спавал 
ту ништа помоћи, баш и кад би хтела.{S} Шта може радити, ако јој он постане сасвим одвратан!... 
ећим чуђењем стаде посматрати госта.{S} Шта је ово... је ли ово онај исти, пређашњи човек?{S} Н 
од неког нејасног злослутног страха.{S} Шта је то, од чега се плаши, не сме да зна, не сме да м 
тап, који му допираше до саме браде.{S} Шта је то, кмете Ћиро, и ви људи!{S} Прошлог љета пусти 
мљен у школу, и добијем благодејање.{S} Шта велите сад?!...{S} У другој години затекоше нас про 
ајући брзо, не знајући о чем ће пре.{S} Шта ради мати, сестре, пише ли брат из Београда, који < 
Него шта ја... хајде седи, молим те.{S} Шта је ново код вас?«</p> <pb n="69" /> <p>Гојко се нам 
 редовно издавала уредне признанице.{S} Шта је то?{S} Да ли није стигао да заведе признанице ил 
икну Веља, видевши га где му долази.{S} Шта је, пишти ли рањено, изневерено срце?...{S} Знам, з 
ном против методике, па морамо и ми.{S} Шта, зар ја да изгубим два месеца са овом дерладијом уз 
pb n="141" /> <p>Гојко се баш збуни.{S} Шта сад да јој каже?...{S} Доиста му није ни противна н 
 да ће ме један поглед њихов сатрти.{S} Шта је ово?!...{S} Хм... то је нешто ново, што до сад н 
учитељ?</p> <p>— Са децом, веселник.{S} Шта ће... да се склони од зла; боље му је.{S} Сад ће и  
S} Сам вели да је потпуно задовољан.{S} Шта ће више!...{S} А сад памет у главу, па чувај своју  
ије никад до сад одлазио у њен стан.{S} Шта је то?... не чује се кукање...{S} Ноге му се одсекл 
д ће ме то једном проћи! уздахну он.{S} Шта су они, обични сељаци!...{S} Шта имам да се ту...{S 
, касајући за Гојком и дишући тешко.{S} Шта му би одједном!...{S} Полуде, свете ми Петке!...{S} 
вљаше страх са којим је дошао овамо.{S} Шта ли ће бити?{S} Куд оде сад?{S} Да ли ће га затворит 
.. и гледао би зачуђено, преплашено.{S} Шта је то... је ли смрт?...{S} Он не зна.{S} Ако умре?. 
и.{S} Никад јој није тако подвикнуо.{S} Шта је ово?...{S} Он је охладнео према њој, не воли је  
 гледа бесмислено кроз мутан прозор.{S} Шта ово би?... <pb n="85" /> Куд оде онолика љубав ка ж 
Знаш да морам бити у школи до десет.{S} Шта могу учинити за два часа?</p> <p>— Хо, голубице, па 
о је све она проклета моја суровост.{S} Шта ћу, не могу друкчије.« И она склони своју дечицу за 
оћи.</p> <p>Гојко иђаше као на шибу.{S} Шта ће он тамо, кад зна да неће умети ни проговорити.{S 
 у помрчини.</p> <p>Љубица се прену.{S} Шта је ово... сама?!...{S} А они отишли... намиловали с 
.</p> <p>— Јесте ли били до суднице?{S} Шта има ново? запита га она обичним тоном, који одговар 
петан га ослови:</p> <p>— Ко сте ви?{S} Шта тражите?...</p> <p>— Учитељ орловички...{S} Гојко С 
уђено, али му глас дркташе од љутине. — Шта си тамо радила?</p> <p>— Под крушком онде...{S} Гле 
вахан разговор, и рукова се с Гојком. — Шта сањаш ових дана, голубане?...</p> <pb n="153" /> <p 
ћи се значајно.</p> <pb n="125" /> <p>— Шта је, рођаче? запита Веља пандура, који стајаше пред  
ава лепотица!..</p> <pb n="176" /> <p>— Шта сте се, море, ви учитељи, данас проскитали!{S} Што  
а јурну хладан, оштар ваздух. </p> <p>— Шта радиш ово, за име Бога! викну Веља чудећи се, па га 
ије ове густе брадурине — зло!</p> <p>— Шта ћемо сад, чиме да те частимо? рече Гојко нудећи га  
истров...{S} Све у парчета!...</p> <p>— Шта си радио?! викну пренеражена Љубица.</p> <p>— Ха-ха 
S} Знаш ли ти шта је љубав!...</p> <p>— Шта ћете? пита га она у чуду.</p> <p>— Да се венчамо, з 
м... да вас...{S} Напротив!...</p> <p>— Шта напротив? запита она, смешећи се весело и гледајући 
 опет мути у глави.{S} Ооо!...</p> <p>— Шта се то навлачи... црно, густо?...{S} Иде, иде... пли 
е, а данас јој пружаш руку!...</p> <p>— Шта ћу?!...{S} Да терам даље, мени је горе...</p> <p>—  
ме забавити се, ну чиме би?...</p> <p>— Шта ради господин учитељ?</p> <p>— Са децом, веселник.{ 
 ако још може да се разбије...</p> <p>— Шта да радим, научи ме, настави Гојко очајним гласом, п 
и без свеће и без исповести...</p> <p>— Шта говориш ти!...{S} Ко је умро?... дрекну Гојко разро 
чено, али опет сам погрешио...</p> <p>— Шта си ме чекао, море... за колику суму?....{S} А за ко 
да он облеће око ње, па ето...</p> <p>— Шта мислите, да ли ће заиста бити отпуштена?{S} Ту је и 
 Аксу што се примио часништва.</p> <p>— Шта ћу, знате!...{S} Срамота је да наш човек и друг лут 
 расположењу не би имао краја.</p> <p>— Шта је то, море, било?{S} Стојан дотрча к мени као луд. 
ући за собом преплашена Гојка.</p> <p>— Шта је то било код вас с пандуром?{S} Седите, рече он б 
ман Љубичин... требаш ти њима.</p> <p>— Шта ти говориш... као да не знаш оног зликовца!</p> <p> 
аседну, неће ме минути бувара.</p> <p>— Шта ћемо са школским прирезом? рече писар мало тишим гл 
Пред вратима га сачека Љубица.</p> <p>— Шта је, господине, је ли опасно? запита она, гледајући  
S} Гојко упали свећу и устаде.</p> <p>— Шта је? запита он преплашено, трчећи по соби и чешући с 
повијаше на све четири стране.</p> <p>— Шта ћу, старост је, братићу!...{S} Не може се више као  
 тихим гласом, готово шапатом.</p> <p>— Шта... какав акт? запита Љубица уплашено, јер јој је са 
до сад гледаше као право чудо.</p> <p>— Шта је... уморио се човек, викну Веља, намрштено.{S} Се 
 и потписа како јој је речено.</p> <p>— Шта каже? запита Гојко шапућући, кад му Стојан предаде  
ише досадањи мир и усамљеност.</p> <p>— Шта ли си сањао ноћас, братићу? рече узгред једном мали 
 љутито и стаде скидати капут.</p> <p>— Шта је, за Бога, запита га учитељка, која га до сад гле 
дан од промене, примети Ђокић.</p> <p>— Шта се будиш, море... ком га везеш? одговара му председ 
кад му Стојан предаде хартију.</p> <p>— Шта ће рећи...{S} Саже главу ко јагњенце, па потписа.{S 
сеца... да напишем признаницу.</p> <p>— Шта ће приз...{S} Ах, да, да... трже се одједном полица 
аке, па јој приђе, смешећи се:</p> <p>— Шта... не иде вам све као подмазано?</p> <p>— Ман’те се 
и, приђе му близу и проговори:</p> <p>— Шта ти је... ти си болестан?...</p> <p>— Кажем ти, тамо 
главом, па се обрте учитељици:</p> <p>— Шта је ово... хе-хе-хе?...{S} Какав вам је ово колега?  
а.</p> <pb n="21" /> <p>— Рачунаља... а шта му је то? пита је кмет, као бајаги зачуђен.</p> <p> 
два месеца са овом дерладијом узалуд; а шта ће за то време да ми раде остали разреди?...{S} Јок 
 главу.</p> <p>— Хм... којешта!...{S} А шта сам ја овде?! викну он, дижући се. — Седите, седите 
 се он.{S} Јамачно капетан није...{S} А шта да одговорим, како да почнем?!«...{S} И он кашљуцну 
није?... не знам, ништа не знам...{S} А шта сам оно мислила?...{S} Чекај!...{S} Није то... није 
е, па отишли свако своме гнезду...{S} А шта оно необично светло игра у кукурузу?...{S} Је ли то 
ратког ћутања.</p> <pb n="70" /> <p>— А шта велиш за ово вечерас, јесам ли погрешио?</p> <p>— К 
и пут те нема по три дана...</p> <p>— А шта би хтела: да се ухватим за сукњу, па да ти цео дан  
ни га ћата;, знамо ми шта школи треба а шта је сувишно.{S} Знате, обрте се он учитељици и зауст 
дам, али они!...{S} По неки и не скрива шта мисли, јасно му се чита на лицу.{S} Па нас чак и Ве 
а: по неки малишан окрене главу и гледа шта раде они у другој гомили.{S} Неки се окренуо сав к  
чки отима, не марећи ни за болест ни за шта...{S} Само да види њу опет поред себе, јер држаше д 
шта је радио?...</p> <p>Веља таман каза шта је видео и знао, а Гојко стаде махати руком и опет  
/p> <p>— Под крушком онде...{S} Гледала шта мој муж ради са... са оном Обрадовом, одговори она  
 леже.</p> <p>Љубица је дуго премишљала шта да ради.{S} Како би било да окрене други начин?{S}  
окушавала да побегне кући, али је знала шта је тамо чека, па је стезала срце и ишла у своју »ту 
м вам учинила...{S} Ни сама нисам знала шта сам радила.{S} Сад знам и разумем, али доцкан.{S} Т 
 сам то.{S} Али шта?...{S} Свеједно, ма шта било, није тако страшно...{S} А овај Гојко баш је д 
олим онај сељачки обичај: да се руча ма шта...{S} Одвоји мало сира, које јаје па готов ручак.{S 
{S} Сви гледаху учитеља, а он, да би ма шта радио, продужи брисати се и онамо где је све било с 
рече Гојко, прибравши се мало. — Али ма шта било, знајте да не одступам од своје речи.{S} До ва 
итељ, што му се да та прилика да јој ма шта рекне.</p> <p>— Ама чекај, господине, стаде кмет из 
коше из очију крупне сузе.</p> <p>— Ама шта ви!...{S} Не допуштам... мисао такву не допуштам!.. 
вора и да сте се саветовали са колегама шта да радите.{S} Он <pb n="58" /> обори очи, а преко л 
вљајући детиње речи, не знајући ни сама шта је рекла.</p> <p>Појави се на прагу и Гојко, али др 
е, обосило, а зима — ето је!...{S} Нема шта ни да једе, а ја не могу више да дајем...{S} Нема в 
писма, у којима моли за помоћ, јер нема шта јести, али је опет живо интересовао очев говор о то 
 застаде у глави, он не помишљаше ни на шта друго, али тек осећаше, да би му много пријатније б 
 личити на војнике у фронту.{S} Она зна шта је узрок томе и осећа да ме може ништа учинити да н 
о мало у помрчини беласа?...{S} Сад зна шта је хтела понети, али се чуди шта јој би да то не уз 
S} Тек она је сад на живој муци, не зна шта да каже.{S} Гојко је гледа не дишући, а и писар нек 
сад узети, али је нешто, ни сама не зна шта, одвлачи од те мисли и вуче напред...{S} Она као у  
</p> <p>А Љубица?{S} Ни сама она не зна шта је осећала.{S} Знала је само толико, да је не веже  
убичина мати и сестра.{S} Љубица не зна шта ће пре од радости.{S} Весела је што види своју милу 
кше... криће их, али руке... баш не зна шта ће са њима.{S} Гле, и ноге му клецају!{S} То је већ 
 не опази.{S} И ја одох до куће; ко зна шта може бити!...{S} А немој тамо да се збуниш.{S} Капе 
авести разговор међу њима?...{S} Ко зна шта им је; питаћу Вељу на само...{S} И опет Гојко сумњи 
и скочила и притрчала детету.{S} Ко зна шта би му урадила од срџбе!...</p> <p>А Веља се смеши в 
 »Ето, кажем ја: само полако, па ко зна шта још може бити!...« помисли он и погледа крадом Вељу 
} Ово је нека јака грозница, али ко зна шта може из ње изићи!...{S} У неко доба он леже на друг 
тупати?...{S} Не би ни покушао, јер зна шта би га снашло...{S} А видиш, код њега покушао... без 
скао свашта, а ја одмах помислила бозна шта...{S} Да ли је тако?«...{S} И она понови у памети њ 
владању државних службеника... »Гле, па шта ће сад бити?... да отпусте, на свагда... са вечитим 
ад?{S} Задругу сте, чујем, отворили, па шта сад имаш тамо?...{S} Предај им сад, па нека раде са 
сла!...{S} И баш ће јамачно доћи!{S} Па шта да ради он?{S} Ништа, као и до сад... ћутаће и глед 
уба...{S} Е, трнићу, нећемо тако.{S} Па шта ћемо кад ти ноћас, братићу, боцнеш тако мога господ 
S} Зар би се могло то заборавити?{S} Па шта би му остало за утеху из целог живота, чега би се и 
те то ће ићи као подмазано.</p> <p>— Па шта ћемо данас?{S} Немамо ништа за кување...</p> <p>— А 
њега право убиство.</p> <p>Лекар записа шта треба да се набави болеснику, па изиђе.{S} Пред вра 
 да је мртав, као да не чује и не осећа шта се око њега ради.</p> <p>— Јеси ли гладан, господин 
S} Председник га не чује, али се досећа шта одговара, па наставља:</p> <p>— Господине, капетан  
 n="206" /> <p>О, сад тек разуме Љубица шта је привукло Влајка, и с тога је његова кривица још  
ђе у собу, седе и рече Стојану да прича шта је видео...</p> <p>Прође подне, Љубица још лежи на  
у, колико могаше у оном страху, исприча шта је било.</p> <p>Капетан зазвони, уђе жандарм.</p> < 
однији одвојио се уз старе ђаке и слуша шта они говоре о новом учитељу.{S} Љубица приђе к столу 
првих речи њених уозбиљи, а кад саслуша шта је писар спремио оним друговима, он плану гневом и  
м, па то је он!,.. знам...{S} И гле сад шта је! рече Гојко у себи.{S} Он познаде писара.{S} Сећ 
ко пође за њом, удешавајући још унапред шта ће радити са очима и рукама.{S} Већ са очима је лак 
д очи!</p> <p>Тако редом разгледаше све шта би као требало набавити за први разред, па пређоше  
 Стојанова речитост, па и сад он немаде шта одговорити, знајући у напред да ће соба бити све го 
 руку?...{S} Па одједном као да сазнаде шта је то, у очима јој засја дивља, неописана радост, о 
па ни прословити...{S} Тада Љубица виде шта је урадила, увиде како је далеко зашла, и тога трен 
а повратила.{S} Чим уђе у разред и виде шта су деца радила за време њеног одсуствовања, одмах п 
собу и стаде близу мртваца.{S} Знала је шта би сад требало да учини, али јој то беше одвратно.{ 
 са досадањим председником, а и да чује шта се говори о промени.{S} Председник га дочека збуњен 
тву.{S} То већ није ништа.{S} Али после шта оно говораше о некаквом накиту, украсу, шта ли.{S}  
>Љубица раширила очи, гледа и не разуме шта ово он говори.{S} Она само посматра ово учтиво и оз 
се не бој, што се тиче...</p> <p>— Море шта ти је, кога имам да се бојим...{S} И шта ми ко може 
адзор над нама.{S} Кад не радим, зна се шта ме чека, па ма ко био горе.{S} Та млађи смо, па се  
атно, страшно, неприродно...{S} Чуди се шта јој би, куд оде памет.{S} Знала је за његов положај 
 он, па се осмехну левим брком. — Знате шта! узвикну он: урачунајте све до краја године, да се  
ради ваш посао како ваља.{S} Него знате шта: упишите и мене у први разред; ја бих баш волео да  
 вама одговора на питање.{S} Сад видите шта вас чека, па бирајте; то зависи од вас... ту вам ми 
жући главе.{S} Али сад... сад не видите шта се збива, јер иначе ме не бисте ни погледали.{S} О, 
знемирен.{S} А не знате... ви не видите шта је у мени...{S} И сам нисам знао...{S} Сад видим... 
аде ударати необично, она не разумеваше шта се то са њом збива, беше занесена...{S} И као кроз  
два месеца како она дође у ову школу, и шта ти није за то време претурила преко главе!{S} И сад 
{S} Па сад ти разумеј женско срце!{S} И шта је она могла до сад мислити?...{S} Не, не... изабра 
Живот, младост... ала то прође!...{S} И шта сам сад? не смем ни да сањам онако, као што сам још 
етено, ружичасто гнездо љубави!...{S} И шта би је упућивало на тај корак? — Дужност, заклетва в 
та ти је, кога имам да се бојим...{S} И шта ми ко може!</p> <p>Она се упути у школу.{S} Врата н 
..{S} А не плаче и не жали кћер...{S} И шта оно вели: »Нашло се мртво!« И зашто баш сад мора, о 
конац око-прста, па за час готово.{S} И шта му сад не достаје?...{S} Сам вели да је потпуно зад 
го са њим тамо амо, па цело јутро.{S} И шта су имали толико да говоре? — Лудорије!...{S} А овам 
 школу, да јој помути задовољство?{S} И шта је то те се писар тако сплео, збунио?...</p> <p>Пис 
 не мислећи без сумње о том, куда иде и шта ради.{S} Још далеко виђаху се његове дугачке руке,  
 ћу бити отпуштен.{S} Па куд ћу после и шта ћу?...</p> <p>— Отпуштен... хе, мој цикале, не иде  
: да види хоће ли одмах сама запитати и шта ће радити кад чује.{S} А овако, кад Љубица ућута, б 
{S} Па кад се он зачуди и запита како и шта је, а ти опет: што ме уби и осрамоти, господару, за 
ошла да чује коју реч о писару, да види шта је то: треба ли да се боји чега, или ће јој и Веља  
казати Гојку с ким има посла. »Нек види шта ми можемо« рече он Љубици, гледајући је значајно... 
се...{S} Слеже раменима, као да се чуди шта то она бунца, па се окрете к вратима друге собе, у  
ад зна шта је хтела понети, али се чуди шта јој би да то не узме, но пође овако празних руку... 
сео, поред ње, не види га, него се чуди шта то бива у њој.{S} Стеже... све више стеже!...{S} Ах 
 човек, добричина, рече она у себи, али шта ћеш му кад је овакав, јадник.{S} Но ништа, бар ћу с 
)... кажњен платом... ко зна!...{S} Али шта ће она овде, каква посла има она?{S} Биће то друго: 
им застором, те не види ништа...{S} Али шта је, шта је?...{S} Ужас, треба бежати... дај да се б 
е сад нешто почиње, мора бити...{S} Али шта?« И њега опет стадоше претресати некакве топле, при 
ош ње сећати у раној младости...{S} Али шта је ово, шта ће ово да буде?...{S} Зашто она одједно 
ао да нису до сад видели човека.{S} Али шта је ово те нико не доводи децу од своје воље?</p> <p 
а ни мрднути се, ни проговорити.{S} Али шта је ово?...{S} Некаква топлина око десног образа.{S} 
ре преда мном... опазила сам то.{S} Али шта?...{S} Свеједно, ма шта било, није тако страшно...{ 
<p>— Добро, то већ хоћу... могу.{S} Али шта мислиш о њима, шта ће бити?</p> <p>— Хе, соколе, ни 
кола од јуче, допуни га ћата;, знамо ми шта школи треба а шта је сувишно.{S} Знате, обрте се он 
</p> <p>— Све то ти сам смисли и спреми шта треба, мене немој питати ни за што...{S} Ја ништа н 
где ли... не зна ни она...{S} Не зна ни шта је ни о чем је, али је страшно... нечувено... страш 
62" /> не запита за Љубицу ни где је ни шта ради.{S} Тражио је премештај за обоје у други округ 
н, збуњен, оборене главе, не знајући ни шта да ради ни куд да се дене, само обрће очима десно и 
, море, да ме вараш тако?{S} Знаш ли ти шта је љубав!...</p> <p>— Шта ћете? пита га она у чуду. 
им пребледе, и таман се стаде домишљати шта ће сад да ради, на коју ће страну да гледа, шта ће  
</p> <p>Ћата се стаде врпољити и чудити шта је то погрешио, а писар се окрете Гојку:</p> <p>— И 
ш!...{S} И Гојко одједном, не поимајући шта ради, дохвати њену меку <pb n="142" /> врелу руку и 
, настави он, па се накашља, не знајући шта би још могао рећи. </p> <p>— Е па деде, за срећна п 
 се дуго осврташе, уплашена, не знајући шта би му могла радити.{S} Најзад се досети, укваси убр 
убоко, осврћући се око себе, не знајући шта да ради. »О, како је досадно!...{S} Све ће се понав 
екакву бунилу, па се уплаши, не знајући шта ће са њим, ако падне где у путу.{S} Покуша да га ма 
мисли...{S} Она се занесе, не слушајући шта се ради око ње.</p> <p>Кад изиђоше у порту, по сврш 
т, а он само обрташе главу, ослушкујући шта се то чује са прозора...{S} И све му се чини да чуј 
ње не обара се тако лако!{S} А правници шта ми знају?{S} Не знају рад на једном обичном регистр 
ијанима, него лези тако...{S} А ја знам шта ћу сад...{S} Опчинила је она тебе, каже цео свет, а 
а опоро:</p> <pb n="10" /> <p>— Не знам шта ви говорите.</p> <p>— Ехе... па онај криви.{S} Ваш  
да заведе признанице или... или не знам шта.{S} Тек она је сад на живој муци, не зна шта да каж 
 год хоћеш, братићу!...{S} Само не знам шта би.</p> <p>— Ја имам хлеба, донео сам са стварима,  
.. ја нисам живео у младости, нити знам шта је то. </p> <p>Љубица га погледа зачуђено; учини јо 
, па се отуд враћају весели, одмах знам шта ће бити.</p> <p>— Истина јест, и по селу су се раст 
о муцати, одговарати, не знајући ни сам шта говори.{S} Доведоше два сведока и испиташе их.{S} Г 
S} Промуца нешто, не разбирајући ни сам шта говори, па се одједном брзо обрте и изиђе из школе. 
могу бар у душу да му завирим, да видим шта има <pb n="193" /> тамо, шта осећа он...{S} А ономе 
 се радујем.{S} Па што?... баш да видим шта ће радити, а?«...</p> <p>И он се стаде предомишљати 
 дођу лутке у главу...{S} Чекај, зна он шта ће радити... ето га кроз два три дана са златним ча 
сам, јесам... о, те како!...{S} Али ево шта ми срећу мути...{S} Лекар каже... опет ја оно!...{S 
ивот.</p> <p>— Море махни се шале, него шта мислиш?</p> <p>— Хм... шта мислим?{S} Седи, ћути и  
а његову месту, видела би ти...{S} Него шта би ти хтела, кад не можеш овако?</p> <p>— Само да н 
ад се смејем кад се тога сетим.{S} Него шта ја... хајде седи, молим те.{S} Шта је ново код вас? 
i> није тако важна ствар...</p> <p>Него шта ова баба једнако провирује из кујне!...{S} А не пла 
} Још да није ових кожа, не би се имало шта јести.</p> <p>То већ беху обични Цветкови разговори 
</p> <p>— Хе, братићу, кад би оно знало шта ти мислиш.{S} Него оно к’о вели: дај да бацим криви 
тај за нас двоје...{S} Али да знаш само шта сам измислио...{S} Слушај!{S} Ја већ то кријем од с 
кну кер...{S} Скикну, зачуди се јамачно шта га то буди из дубока размишљања, па махну репом жив 
{S} Е богме овамо ћете морати много што шта против методике, јер и наша врховна управа ради већ 
че.{S} Осврте се по соби, гледајући зар шта би радила, па се опет намршти и изиђе из собе.</p>  
 премештај, и то још без узрока!{S} Јер шта бисте могли навести за разлог?...{S} То не може бит 
о све сјајно замишљало!...{S} Знате већ шта може мислити <pb n="9" /> здраво и весело шеснаесто 
.</p> <p>Љубица гледаше, не знајући већ шта да мисли; осећаше само како јој се крави лед око ср 
само како се деца унезверила, па чекају шта ће им Гојко рећи и ниједно се још не спрема за изла 
 школској!...{S} Написао човек Министру шта ми радимо у школи, под иконом Св. Саве...</p> <p>Љу 
ужити и овакав живот.{S} Али ти не знаш шта сам ја изгубила...{S} Све...{S} Све!...</p> <p>Ућут 
на остаде са болесником, не знајући још шта да мисли и не разумевајући потпуно свој положај.</p 
ар шиба и фијуче поред ушију... </p> <p>Шта је ово... зашто он иде?...{S} Ни сам не зна, управо 
.{S} Осећаше ту много своје кривице... »Шта смо знали друго радити? размишљаше он у себи..{S} З 
некоме иза његових леђа да се умири... »Шта ли је то иза мене? да није пандур?...{S} Како га ни 
S} Гојко не може да дође себи од чуда. »Шта је ово сад?...{S} Овакав весељак, па се одједном пр 
лепа шетња преко равна пожњевена поља. »Шта они говоре о злу кад је тако пријатно и занимљиво п 
 због оног безразложног женског ината. »Шта ми се он ту љути... као да има какво право нада мно 
 никад обраћао пажњу на промену владе. »Шта имам да се плашим или веселим, мислио је раније.{S} 
едном, усред тих сањарија, он се трже. »Шта је ово... шта ово ја мислим и чиним?{S} Зар то ја ч 
пепелити: зубат беше, па одмах за очи. »Шта ви ту, вели им он, мучите овог јадног старца.{S} Ка 
бица диже главу и погледа га зачуђено. »Шта хоће они... о чему то говоре?...{S} Какви ђаци... к 
но и понеки пут махне главом значајно. »Шта ли је то? пита се он десети пут у чуду, и не могући 
тву учитељицу и чудећи се лудом Гојку. »Шта му је, по Богу, браћо? пита се чича у себи, касајућ 
ише службено; његово лице као да пита: »шта жели госпођица учитељица?«</p> <p>Љубица му одмах п 
рштен, а из очију му се читало питање: »Шта је?«</p> <p>— Остадоше њих двоје сами.{S} Овај крес 
И опет рекао би да и његово дице вели: »Шта ћемо, кад нам је таква судбина!« Он уђе, као обично 
а се... била јој мркла свес’...</p> <p>»Шта ово... ко се повратио?«... пита он, отварајући врат 
 мушка глава и свечар у кући...</p> <p>»Шта је то... шта хоће ове жене?...{S} Да ли ја то добро 
ко држи, мори их без престанка.</p> <p>»Шта он хоће? размишља Љубица о целом догађају.{S} Нисам 
 нека суморност, и она задрхта.</p> <p>»Шта ово они говоре само о злу, кад је свет тако леп, су 
е, и одједном прекиде те мисли.</p> <p>»Шта ја радим... којешта!...{S} Млада сам, здрава, па за 
ујући какво ново, још горе зло.</p> <p>»Шта је ово?... има ли у свету правде и истине!...{S} До 
А СА 100 ФОР.)</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p> 
p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1899.</p> </div> </f 
и раскрупњали се за причу) па наређа на штап ко врапце...{S} Дао сам му пун џак...{S} Море дови 
 »од пене«, носи чешће ципеле и куповни штап.{S} Чим се Гојко представио као учитељ, на лицу ов 
брће и баца ногама у страну, и ако носи штап у руци.</p> <p>— Хе, оно је било изненада... био с 
и наслонивши се обема рукама на дугачак штап, који му допираше до саме браде.{S} Шта је то, кме 
ицом, која се, ослањајући се на дугачак штап, удаљаваше све више и више, док се сасвим не изгуб 
им ономе на леђа... па гази, гази, удри штиклом у главу, туци, гњави«...{S} И Гојко се опет мал 
нцу преливаше у неко црвенило, стаде их штипати за очи, стаде се увлачити у нос, у уши, стаде п 
е.{S} Она се намршти, видевши га таква, што се не измаче оку његову, па одмах узе да јој објасн 
 озбиљна, боји се оних неколико часова, што ће их морати провести са њим...{S} А после... <pb n 
 а кад дознате да иде који од педагога, што цеди из сваког предмета?</p> <pb n="138" /> <p>— Он 
мшилука?{S} За воду те не питам с тога, што знам да је имаш бесплатно.</p> <p>— Е, немој баш та 
>Љубица се смејаше с тога што је млада, што је весело живети и што је смех најлепши украс младо 
е трепћу... .{S}Јес, то су она два ока, што их само он зна и нико други...{S} Гле и лице се вид 
 крсти, а она гледа у пламичак кандила, што трепери пред распећем на врху иконостаса.{S} Учитељ 
p>Прижегло јесење сунце.{S} По брезама, што су крај пута отомбољиле своје танке и необично дуге 
пцима милу сеју.</p> <p>Мајка, радосна, што јој дете тако срећно, па уздахне и погледа млађу кћ 
мора задрктати.</p> <p>— Кукавице сиња, што си ми таква!?...{S} Јаднице моја, ти опет страдаш?. 
том заклања од свију страдања и недаћа, што су је опколиле.</p> <p>— Јаднице!... јадно моје дет 
</p> <p>— А зар вам је ово каква срећа, што сад овако са мном разговарате!...{S} Нисте ли пре н 
га у дугачким кошуљама...{S} Трпковића, што удари директору шамар...{S} Није га познао по ноћи. 
 ње бије и трепери она врела измаглица, што се виђа обично усред лета.{S} Сав је ваздух њом исп 
ше само како јој се крави лед око срца, што се нахватао за ово неколико дана; осећаше како је о 
д би се залегла љубав, она права љубав, што је песници певају, што сав свет о њој говори... па  
.{S} Има нешто јаче што га вуче напред, што му је обузело целу памет, па мора само о томе мисли 
сти.{S} Велимир се смејаше и ради себе, што бејаше веома расположен и нарочито ради Гојка: да м 
адости, њени најдражи идеали...{S} Све, што је тако дуго стварала у сновима, чиме је најрадије  
 прекора.{S} Изређао је тај поглед све, што њих двоје заједнички преживише, и ниједна сенка зах 
зик и он доста живо исприча готово све, што је се могло поменути.</p> <p>— Зашто нисте дошли к  
з близа.{S} Пролети јој кроз главу све, што је знала о њој: муж јој у војсци, ожењен још од оса 
ти да то учини.{S} Сва је утеха у томе, што он сазнаје, да би имао право, па чак и дужност да т 
и монолог.</p> <p>— За вечеру? како не, што год хоћеш, братићу!...{S} Само не знам шта би.</p>  
мо одмах...{S} Нека ово све нек остане, што ће нам!...{S} Ми ћемо бити сами, и онда нам неће ни 
ућа, продире кроз густе облаке прашине, што су се по негде подигли, па се према сунцу преливају 
казаше ми сад у судници...{S} О, брате, што сте допустили да се тако мучите без невоље!{S} Изво 
у неке <pb n="196" /> нејасне предмете, што се белуцају ту крај дебела крушкова, а слух напрегн 
а оживе новим животом, као и ово сунце, што огреја благом подмлађеном светлошћу. </p> <p>Ко се  
одбор.{S} Учитељ промрмља нешто у себи, што је личило на звук:</p> <p>— А-а-а...</p> <p>За пред 
о зна.</p> <p>— Како се зовеш ти, мали, што се једнако обрћеш? запита она једно ђаче, које јој  
а купио за тебе... хоћеш...{S} Бога ми, што?...{S} Сву ћу те окитити златом и брилијантима, сре 
ји би хтели само да заповедају, а мени, што?... шта има да ми буде тешко.{S} Мојој деци ја запо 
дмори се од оноликога страдања и патњи, што их претури за годину дана...{S} Он никада никога <p 
ним страдањима и патњом; и ви, јадници, што изгубисте образ и поштење, удварајући се <pb n="185 
p> <p>Хеј, станите ви вечни трудбеници, што не знате ни за један час одмора; и ви са намрштеним 
у мој.{S} А она не зна, него...{S} Хеј, што ти је женска глава!...{S} Ама Бога ми, господине, ј 
братићу, тако је то.{S} А ти се не бој, што се тиче...</p> <p>— Море шта ти је, кога имам да се 
ћим задовољством узе он један лесковак, што стајаше прислоњен уз дувар, јер се уверио да га мрз 
ица не силажаше она љута горчина и бол, што тече из самог срца. — Он јој вели да ради свој поса 
ко је, тако је, убрза обрадован учитељ, што му се да та прилика да јој ма шта рекне.</p> <p>— А 
споду слушам ка неке богове и сваки им, што ће рећи, довлет чиним.{S} Ми се слажемо лијепо; јес 
 мало затим нађоше се под једним хумом, што се поносно издигао над косом, по којој се пружило с 
љно хладовине и одмора...</p> <p>Путом, што води од железничке станице к општини орловичкој, кр 
јасни огањ.{S} Он беше веома задовољан, што му овако лепо испадоше ово неколико речи.</p> <p>Љу 
ругу. — Много сте погрешили, понови он, што сте веронауку оставили за мај.{S} Боље је, знате, б 
о, једнострано, досадно!«...</p> <p>»О, што нисам знала да ће се <hi>онако</hi> свршити!... пон 
ве започело.{S} Беше му нарочито криво, што је Гојко, послушавши његов савет, допао овакве беде 
ите, молим вас, поче писар врло учтиво, што сам вас звао мало пре.{S} Заборавио сам да се ваш п 
 их убије, да смрви, да уништи све ово, што се још по мало у помрчини беласа?...{S} Сад зна шта 
 је ово?!...{S} Хм... то је нешто ново, што до сад није било, то се сад нешто почиње, мора бити 
х људи, али тек беше му необично драго, што се у овој прилици нашао сведок његовог гимназијског 
пред вашом децом...{S} Хвала вам много, што сте радили с мојом децом...</p> <p>— То ми је дужно 
екиднога ћутања, или је ту нешто друго, што она и од саме себе крије.</p> <p>Писар се поздрави  
коштати.</p> <p>— Бог с тобом, госпођо, што ће нам то!{S} Кажи ти ђаци нек ти донесу по торбицу 
 А Гојко, срећан што се једаред смирио, што му је у кући све весело и мирно, што га добри друг  
ога се она осмехне, све се то радовало, што их је она усрећила својим доласком...{S} А оно, гле 
 може ништа, кад ти кажем.{S} То једно, што их ворта с платом, али тако ти је свуд, по свима ср 
 је ту«...{S} И њему није нимало чудно, што се летос крио од ње, а сад осећа да му је она ипак  
 појавише се у њој сећање и на све оно, што је у вези са тим.{S} Али је она већ навикла да угуш 
писарем, изостављајући наравно све оно, што није потребно да они знају.</p> <p>Веља се још од п 
 одједном отвори уста и каза јасно оно, што до сад није смео отворено рећи:</p> <p>— Да се венч 
.. наставници се журе да наврстају оно, што је у току зимушњих непогода пропуштено.{S} О малом  
о, што му је у кући све весело и мирно, што га добри друг тако јако воли... само се смеши и пом 
љи.{S} И Стојан тако вели.{S} Па добро, што је седела кад јој то није било по вољи? <pb n="48"  
у то не поможе.{S} Чак не поможе ни то, што сведоци никако не могу да се тачно сете дана, кад ј 
ори: неће да ми купи десетне мере зато, што брезовичка учитељка скупља скоруп у највећу цименту 
је притиште онај тешки магловити сумор, што дави, испија полако...</p> <p>»И зар све од једном  
де га она.{S} Какав је то Влајко Пецић, што долази на Бељино место?</p> <p>— Наш друг...{S} Она 
 и кувати.{S} Он је господин-Драгољубу, што оде сад од нас, све готовио.</p> <pb n="6" /> <p>Уч 
она права љубав, што је песници певају, што сав свет о њој говори... па ја и она — муж и жена!. 
ионицу и стаде преписивати ону хартију, што је донесе од Веље.</p> <p>Напољу се смрачило, и ако 
тановати <pb n="8" /> у једном собичку, што је подигнут у дворишту школском..{S} Пређашњи је уч 
но.</p> <p>Иде по соби и мисли о свему, што јој пређе преко главе последњих недеља.{S} Све је о 
 нама... помисли на нас...{S} А и њему, што?...{S} Све ће се то поправити.{S} Међу младим људим 
 те тако он имађаше жалити само Љубицу, што се онако нетактична показа.{S} Ревизор отпусти децу 
азвратник, ужасни развратник!...{S} Ах, што не може сад да скочи из заседе!... па... па да је с 
 се венчамо... то је!...{S} И то одмах, што пре...{S} Ето, кроз десетину дана... чим дође Ускрс 
т, и осећаје, све, све... »Све изгубих, што год сам имао!«...</p> <p>Ево овога плота... ено вра 
е рано.{S} Она предаде мајци сав новац, што га узе од писара, па је испрати далеко иза села, иж 
аш, нећемо се мешати ни са учитељима... што ће нам!...{S} А после тога, ми ћемо бити велика гос 
.{S} Баш му реци и за мене, нека зна... што? викну чича и погледа Вељу, који се спремаше да га  
S} Сад вас молим да ми опростите све... што сам вам учинила...{S} Ни сама нисам знала шта сам р 
и главом, промуца:</p> <p>— Извините... што нисам ја к вама дошла... мрзи ме пред вашом децом.. 
вима показује некакву гривну, шта ли... што је отела онда...{S} А наше учитељице су веома зла ј 
} Нека он не заборавља кућу, а онако... што?...</p> <p>Љубица подиже главу као иза сна, и гледа 
јутро, смеје се, шали се и све онако... што не ваља.{S} Оставила децу саму...{S} Видиш, за то б 
пати!...{S} Па што је долазила овамо... што је дошла?...</p> <p>Гојко отрча на северну страну,  
ни сањао, па се само чуди у прво време: што је ово овде крваво? откуд?... зашто то!... од чега? 
кад се он сит начуди, а ти онда окрени: што посла онога паксијана да ме убије, и мене и мог вам 
чуди и запита како и шта је, а ти опет: што ме уби и осрамоти, господару, зашто оногај ти тако  
 море, ви учитељи, данас проскитали!{S} Што ниси са женом отишао у Брезовац, него она пројури с 
це...</p> <p>»Боже како је ово лепо!{S} Што и ја не бих могла овако.{S} Баш ћу да огледам... не 
ти нове, лепе хаљине, несрећниче!...{S} Што се брукаш у тим дроњцима!{S} Дотерај се мало, подши 
. или са њене душе нестаје мрака?...{S} Што ближе прилази кобном месту, све боље се види.{S} Па 
злоба <pb n="107" /> на себе сама...{S} Што се такав родио?{S} Зар би са <hi>другима</hi> онај  
мало подигла, да боље види и чује...{S} Што очи не могу да постигну, помоћи ће им слух...{S} Гл 
амештај, па разне ситнице, звонце...{S} Што ја не одох у полицију?...{S} Дотерао би до капетана 
 окренем овако, сасвим да окренем...{S} Што, гле само како то он полако, смешећи се...{S} Зар ј 
ка, па узмите озго или оздо редом...{S} Што је најбоље.</p> <p>— С краја ћемо, оздо.{S} Гојко п 
 мотиком уз врата и гледа у кујну...{S} Што ће му мотика?...{S} Ах, јест... морају њу закопати. 
и, братићу, знаш, бећари и сиротиња.{S} Што је дао Бог...{S} Будите задовољни!...</p> <p>— Гле, 
 ми се, не виде писара?</p> <p>— Не.{S} Што?</p> <p>— Више је окрвављен од ње.{S} Заборавио на  
ом га везеш? одговара му председник.{S} Што сте ви јуче ишли у Београд, него за то.{S} Море, ње 
нико је не присиљава да седи са њим.{S} Што, зар не може она устати и рећи: извините, или већ т 
аш да бих могао, кад бих се одлучио.{S} Што, зар је то тешко: врд... врд тамо амо, <pb n="37" / 
p>— Зашто нисте дошли к мени раније?{S} Што сте трпели толико зло без невоље?...</p> <p>Гојко п 
оли, како све иде лепо, о »том учитељу« што је са њом рече да је мало онако... као луд, а неки  
 и ожалио...{S} А ја... ех!...</p> <p>— Што бар не дође одмах по распусту, да седиш с нама овде 
> <p>— Јок, он само у школи...</p> <p>— Што лажеш, бре, прекиде овога други малишан: зар нисмо  
ли да га гледам у овој кући...</p> <p>— Што?</p> <p>— Та... онако...{S} Једнако ме гледа душман 
е зачуди кад га угледа оваква.</p> <p>— Што си таки, јадниче ојађени?!...{S} Гле, ка да је сад  
орити уста, нити јој што рећи.</p> <p>— Што ти је, болан... како то гледаш?...{S} Ене, па он је 
гоним разврат и неваљалство из школе, а што старији помажу неваљалцима — њихов је грех...</p> < 
би здравље...</p> <p>— Здравље!...{S} А што ће ми сад здравље... коме оно треба?...{S} Њему...  
. и успављују...</p> <p>— Како?...{S} А што?!... једва промуца. </p> <p>— Говори брже... сад, с 
Тамо је све равница, нема планина.{S} А што питаш?</p> <p>— Хоћеш ли да га убијеш?!... прошапта 
говом стању. »Туњав! заиста јесам.{S} А што, зар ја не бих могао бити онако окретан и живахан,  
 му говорити нек се јави за испит.{S} А што?...{S} Зар се мене што тичу његове ствари?« — запит 
ледајући Љубицу преко очију.</p> <p>— А што гледаш госпођицу, насмеја се гост, кад ти она не мо 
обасути брилијантима...{S} Свега, свега што вам душа зажели, све ћете имати.</p> <p>Љубица се в 
 се превила до земље од југовнога снега што их је притискао.{S} И ако је дан, владаше велика ти 
} Не може бити ништа страшније од овога што је сад.{S} Он је не жали, он није у стању овога час 
за вечита времена, јер му нестаде онога што му је испуњавало животом срце и душу.{S} Укратко, о 
га, господин-свештениче, није због тога што... није због школе.{S} Има и богослова који рђаво п 
 плату.</p> <p>Љубица се смејаше с тога што је млада, што је весело живети и што је смех најлеп 
о отеже и намешта с нарочитим циљем: да што више раздражи Љубицу.</p> <p>— Код таке фајн-жене,  
само гледа прилику и згодан тренутак да што пре излети из разреда, да се не осрамоти <pb n="124 
спребијах, па да ми је ко гођ и њему да што учини.</p> <p>— Е не бригај.{S} Ако то извршиш како 
реми шта треба, мене немој питати ни за што...{S} Ја ништа не знам и не могу да мислим.</p> <p> 
затим трже и узе благ тон. — Кад год ја што кажем коме ђаку, он одмах треба да устане, па да ми 
види своју милу родбину, а још веселија што их у овакву стању може дочекати.{S} Скакуће по кујн 
тити кући раније.{S} Гојко једва дочека што му се пружа прилика, да са њим остане на само, па с 
н стајаше уз пламен, грдећи онога дечка што их намучи узалуд.{S} Вратише се одмах кући.{S} Гојк 
слиш о њему више.{S} Зато ти се и јавља што једнако мислиш. </p> <p>— Како могу да не мислим!{S 
хода преко школе и застане, кад га Веља што упита.</p> <p>— Ето ти, брате... шта ћеш више!...{S 
 он није у стању овога часа да осећа ма што.{S} Претучен је, смрвљен догађајима, па иде дворишт 
говорио са њима.{S} Са Љубицом, кад има што пословно, преговара преко Стојана.</p> <p>И Љубица  
чим, тамо-амо... да скупљам где год има што за <pb n="173" /> тебе пријатно...{S} Ха, ја ћу теб 
ас могла, у овој истој постељи...{S} На што ми сад такви снови, кад знам да се не могу остварит 
, постаде јој пуст, бесциљан...{S} И на што овако живети?...{S} Зар је ово живот!...{S} Она би, 
еде!... па... па да је сву...{S} Али на што то?{S} Он, он је ту једини узрок свему... он треба  
те некуд... у полицију.</p> <p>— Ха, па што се не кажеш, брате!...{S} Другови из гимназије, па  
>— Оно види да ја нећу да га ударим, па што се крије!</p> <p>— Хе, братићу, кад би оно знало шт 
 она страда!...{S} И она пати!...{S} Па што је долазила овамо... што је дошла?...</p> <p>Гојко  
оде децу у школу, то сам слушала.{S} Па што је овде овако?«</p> <p>Приђе јој Гојко, па прво лиз 
љутила, опазила би да се радујем.{S} Па што?... баш да видим шта ће радити, а?«...</p> <p>И он  
> <p>— Добро... него знаш... да се ћата што не љути? промуца пандур бојажљиво.</p> <p>Кмет опсо 
де да се упусти у разговор и да је пита што за писара, па увиде да је то незгодно.{S} Свеједно, 
 и истина..{S} Боже да ли је то грехота што се радујем?{S} Ја не бих, ја знам да је то безбожно 
ћу тебе да окитим!...{S} Ово није ништа што имаш... ситнице...{S} А ја ћу теби... ја ћу теби... 
очи се сјаје, не мичу се, а усне по кад што грчевито заиграју.{S} И она се, ваљада, пренела у п 
сто.{S} Само тихи, лагани уздаси по кад што одају његово немо присуство.{S} А око њега све једн 
ницама тако мора бити...{S} Ако сам сад што нерасположен, знам да ћу се до мрака чему било обра 
е у мислима претурати дан за даном, све што је у школи преживела; и што више мишљаше, све веће  
, опремила се лепо, чисто; спремила све што треба да је готово, кад јој нови господар устане, п 
 и небесном свету, заборављајући на све што га окружује, осећајући само сласт и блаженство од у 
, али она не беше у стању да разуме све што се око ње збива.{S} Неке страшне речи уједају је за 
 живела...{S} Опростите, заборавите све што је било... и њој потекоше из очију крупне сузе.</p> 
ола, па треба прегледати и записати све што је потребно да се набави.</p> <p>Гојко иђаше напред 
оје госте по целој кући, исприча им све што је знала о првој жени Влајковој.</p> <p>— Чудо му н 
 имам ђака...{S} Да ли је спремљено све што треба <pb n="12" /> за отварање првог разреда?...{S 
 иђаше с вољом, али помисао на оне људе што су тамо засели, заплаши га и збуни.</p> <p>»Сад ћу  
луша и ради, а муж је господар; он може што хоће... па по неки пут и да врдне...</p> <p>Љубица  
зна шта ће пре од радости.{S} Весела је што види своју милу родбину, а још веселија што их у ов 
оштар и одсечан.{S} У школи, кад год је што требало <pb n="163" /> протестовати, он је то радио 
 је мене ко могао приморати, нити ме је што вукло тамо, сама сам се гнушала...{S} Тек онако...  
цео је живот пред њима!{S} И најгоре је што ту нема никакве помоћи, он сам зна то...{S} Ни сама 
S} Као да је нарочито гледао како би је што јаче увредио!...{S} А њих двоје седе, загрљени, јед 
некаква апатија према свему, па нити је што љути ни весели.{S} Свеједно, може пропасти цео свет 
м потребама и невољама.{S} Доста јој је што је ту уз њега.{S} И он мишљаше да је само такво пос 
ат, те се и Љубици даде прилика да чује што ново и необично, али она не беше у стању да разуме  
сузама ове девојке, кршећи руке од муке што не уме или не сме јасније да се изрази.</p> <p>Она  
... има времена за то...{S} Па најпосле што?...{S} Нека!...{S} То ће нас зближити, кад опази да 
ете да ме надгледа овако старог и да ме што послуша, а сад га опет тражите.{S} Не грешите се, љ 
се сав предао тој установи, и све време што му остаде слободно ван школе, употребио је на посло 
вега; мишљаше само о себи и свему ономе што сад губи...</p> <p>— Чекај, стани... за Бога!...{S} 
с другог света, не верујући ничему томе што сад бива, мислећи да је то све варљиви сан...{S} Та 
бриде туђа леђа него моја.{S} А за мене што велиш, госпођо, — грешиш се много: ја сам ти једна  
и за испит.{S} А што?...{S} Зар се мене што тичу његове ствари?« — запита се она бојажљиво, ана 
упоцену лампу газдину...{S} Бој и грдње што сам извукао, <pb n="145" /> то је ништа... али што  
других ствари...{S} Па онда осу прекоре што су је овако оставили, ни да јој пишу, ни да је обиђ 
... и око ње и у души самој.{S} Нити се што види ни осећа, само трчи напред... брже, брже... да 
еха.{S} Кмет их одби одлучно, чудећи се што му досађују у невреме.{S} Он је, вели, казао једаре 
p> <p>— Школа! рече момче као чудећи се што овакав путник пита за школу.{S} Ево је, брате... пр 
д буде велика као мати, и чудила јој се што се и она не игра, кад је то тако слатко и весело!.. 
искашља, онако из учтивости, тек нек се што год каже, да се не ћути, а одборници му понајлак по 
ишту; зажубори речица, зашапућу капљице што се слевају с камења, а сутон се њиха и навлачи све  
 отима, напреже се...{S} Има нешто јаче што га вуче напред, што му је обузело целу памет, па мо 
јајући неке хартије.</p> <p>— За прирез што велиш... нисте ни ви бољи.{S} Чекао сам те годину и 
дједном постаде тако пластичан и жив, и што је најглавније одговараше потпуно — како он мишљаше 
а, они испред школе поиздизаше главе, и што им се овај више примицаше, њихова лица постајаху св 
 даном, све што је у школи преживела; и што више мишљаше, све веће је црвенило по лицу обузимаш 
д устреба; зна он: сила је Влајко!{S} И што је главно: сви су изгледи да више неће бити страдањ 
..{S} Ах, кад би то било!...</p> <p>— И што ја не бих могла сад умрети обичном смрћу?...{S} Ето 
ђа резултат овога разговора.</p> <p>— И што ћу ви рећи, брате, јесу и ови удовци ђаволи, кад се 
ашто се плећете у оно што не разумете и што није ваш посао!...</p> <p>— Ја, знате... списак пот 
га што је млада, што је весело живети и што је смех најлепши украс младости.{S} Велимир се смеј 
д одједанпут умрла, то би најволела. »И што не пуца... шта чека ваздан!«...</p> <p>Писар се обр 
а метну јелече, па изиђе да справи себи што за вечеру.</p> <p>...{S}А Гојко посматраше како се  
а вараш се ти, биће да је то који други што год погрешно; а видиш, ја седим миран ка светац.«</ 
стима чешљати браду.</p> <p>— Говоре ли што за капетана, да неће и њега?...</p> <p>— Кажу, биће 
м он није постао Министар полиције, али што је мислио о писару, све се сад испуњава.</p> <p>»Бо 
ам да је то безбожно, да не ваља... али што ћу кад само срце игра у мени, сама ми се душа весел 
укао, <pb n="145" /> то је ништа... али што сам страдао!...{S} И после два дана дођох, весео, с 
о је снажно вукло тамо у собу...{S} Али што ће тамо?...{S} Да изнесе на видик и њој своја страд 
, као сваки нови познаник, који се жели што боље препоручити.{S} Његов поглед као да говораше:  
цу.</p> <p>— Дошли су.{S} Само нису они што не долазе никако, одговорише ђаци.</p> <p>— Уређујт 
ли с плећа велики терет.{S} Оде да купи што за ручак... после неће моћи, кад почнемо рад.</p> < 
сла ови рачуни!</p> <p>— А хоће ли бити што на јашанцију?</p> <p>— Колико си ти нама дао пре, т 
тићу мој!...</p> <p>— Можеш ли спремити што за вечеру? прекиде му учитељ дуги монолог.</p> <p>— 
еку...{S} Чудно зацело: ревизор се љути што деца знају трећину читанчице на памет, а друге две  
Затим Веља стаде причати о оној двојици што им се спрема премештај, па дошавши тако у разговору 
рбело.</p> <p>— Нађи коња... трчи мајци што брже можеш..{S} Она нек дође на коњу... све у трку! 
лицајци били одвратни, а сад му се овај што долази учини као јастреб, који се залеће у мирну и  
 А ти опет иди те праштај и моли.{S} Еј што нисам ја млађи, па да видиш чуда!...{S} Све би је ’ 
ди, али не може отворити уста, нити јој што рећи.</p> <p>— Што ти је, болан... како то гледаш?. 
. убијен!...{S} А онај ће сад доћи, тек што није дошао...{S} Казао је до мрака...{S} Јест, сећа 
...</p> <p>»Сад ће да плане... ево, тек што није...{S} Прво ће њега у леђа, па у мене...{S} Ено 
еца заморена, пусти их на одмор.{S} Тек што деца изиђоше и она, оставши сама у соби, замисли се 
кривише и задркташе, одајући велики бол што је притискао душу...</p> <p>— Да презирем?... узвик 
е треба речи да трошите.{S} Кад год вам што треба... само кажите.</p> <pb n="87" /> <p>На тако  
<p>— Јок, одсече председник.{S} Ја знам што знам: од данас за две недеље биће промене, па ми од 
 он осврћући се.</p> <p>— Ради, не знам што већ не излази.</p> <p>Писар скочи и утрча у школу.{ 
дан сам био онако, некако... као да сам што изгубио.{S} И господин попа вели то исто.</p> <p>Вл 
ет к’о и чича Стојан.{S} Ја га опомињем што је немирно, а оно се осврће на другове, као да и он 
опази, да се ниједна не интересује оним што се ради на збору.{S} Најпре се посвршаваше неке дру 
 оног зликовца!</p> <p>— Зато и говорим што га знам...{S} Мене и сваког другог он би одјурио, а 
нигде у свету не дешава...{S} А с тобом што буде: од премештаја неће ништа горе.</p> <p>— Да ли 
смеху, па још ако си се раније са женом што споречкао, он ти лепо забави и развесели жену, па в 
посао...</p> <p>Љубица сања само о оном што је изгубљено, о чем се некада сневало, а Гојко се п 
т, морам до Веље, узвикну он, обрадован што се досети како да се извуче из неприлике, па се одј 
е вазда изазивају неку нервозну бојазан што се ремети ова стална тишина, на коју се човек навик 
у на рачун Гојков...{S} А Гојко, срећан што се једаред смирио, што му је у кући све весело и ми 
 — Гојко као Гојко, остао »млада«!, к’о што је и у школи био...{S} Дакле нове колеге!{S} Част м 
бога, и ако је још исто онако мила, као што беше у детињству.{S} Сад је и она сама сасвим друга 
 небо, ни за људе... предаде му се, као што се фанатик богомољац предаје молитви и небесном све 
задржавајући га да још мало поседи, као што би био ред.{S} Влајко и Љубица остадоше сами у соби 
 се, пуна срца, весели и задовољни, као што се обично враћамо кад испратимо кога госта, с ким с 
ла прошле године, или ће благовати, као што ова сад благује?...{S} Али црн и непровидан застор  
а бити?...{S} Да ли ће се намучити, као што се ова жалосница намучила прошле године, или ће бла 
истина, није углађен ни... дотеран, као што би требало, али је добар човек.</p> <p>Писар за то  
ој још није почео постајати обичан, као што то бива кад дуго разгледамо какву ствар, нарочито у 
ота нема ништа, јер ја нисам живео, као што ни сада не живим.{S} Него... тек сад је друго; опет 
сам сад? не смем ни да сањам онако, као што сам још јесенас могла, у овој истој постељи...{S} Н 
је трајала и свршила се исто онако, као што се све сличне »ђачке болести« свршују.</p> <p>Срећн 
буње, па стане нарицати исто онако, као што је чула своје сељанке да жале за покојником. <pb n= 
Љубица запиткивати, тако радознало, као што мала деца распитују за непознате им ствари. — Жалит 
о лекару, да ли ће доћи сутра рано, као што је обећао.{S} После стаде мислити о Гојковој болест 
 погледа пред собом тупо, несвесно, као што гледа болесник у врућици.{S} Дуваше оштар, влажан в 
> <p>Писар погледа за њим иронично, као што обично гледамо какве полуумнике, насмеши се и махну 
слободни...{S} Испричајте све лепо, као што сте мени причали.{S} Ви ми рекосте, чини ми се, да  
 један младић, веома леп и отресит, као што она при својој забуни опази, и представи јој се учт 
 као окамењена, па чека његову реч, као што се очекује гром после севања муње.{S} Он развлачи и 
S} А ја?..{S} Истина нисам ’нако... као што бисте ви желели, али опет, кад год устребам... ја с 
ло што сте ме погрешно разумели, управо што ме нисте разумели.{S} Ја сам човек осетљив, и тешко 
сади јој се ова напрегнутост мозга; ово што се непрекидно мора мислити.{S} Она изведе децу на д 
 гледа...</p> <p>О, како је страшно ово што доноси слух!...{S} Је ли могућно да је то његов гла 
ећи се да ни ваздух не узмути више него што мора.{S} Деца беху изишла на одмор; он је извесно т 
тељ.{S} Е богме овамо ћете морати много што шта против методике, јер и наша врховна управа ради 
их коже јагњеће, вуну, воће и све друго што има доста муштерија у вароши а не захтева велики ка 
у уписницу име и презиме детиње и друго што треба, па опет стане да преврће.</p> <p>А Љубица се 
е, кад се не види ништа писати ни друго што радити, а ја онда, знате, ударим у приче...{S} Хехе 
е на послове задругине.{S} Није ни чудо што је долазио кући уморан, па је тражио само одмора.{S 
ра отворено изјави, да је он већ учинио што треба, да двојица учитеља буду премештени а учитељи 
ећан!...{S} О, да знаш како ми је тешко што ми те отимају, а ја... ја не умем да те сачувам.{S} 
ви.</p> <p>— Баш ми је много тешко било што сте ме погрешно разумели, управо што ме нисте разум 
утајући сваку реч.{S} Нарочито јој мило што се Веља одобровољио, јер за дуго време није јој се  
према овој деци, и њој је необично мило што стоји са овако чистом и упарађеном децом.{S} Толико 
ко ради, иде и мисли: »Доста ми је само што знам да је моја, да припада само мени и никоме друг 
шла, али су јој деца добро усвојила оно што им је казивано.{S} Код Гојка беше шаренила: неки му 
. некаква катастрофа!...{S} И то је оно што јој је омотало очи и ум црним застором, те не види  
... разуме се.{S} Па баш то и јесте оно што вам кажем...{S} За велику добит мора се много страд 
одговори:</p> <p>— Реците му: сањам оно што си и ти сањао пред свадбу своју.</p> <p>— Е, ја нис 
ко сте ви?...{S} Зашто се плећете у оно што не разумете и што није ваш посао!...</p> <p>— Ја, з 
је ово треће место.{S} Само ми необично што ме сад не преместише: научио сам већ да радим сваке 
ћу, овај...</p> <p>— Добро, то је добро што те она не зна.{S} Да идеш сад одмах у срез, па се п 
дмах пређе на ствар.</p> <p>— Баш добро што дођосте.{S} Ишчекујем вас од јуче једнако...</p> <p 
м не изгубе из очију...</p> <p>И све то што се пружа пред очима наших дошљака обасјало је румен 
... чека мене отпадницу, чека као псето што чека милост од газде...{S} А ја сам тада скочила и  
а ново није смислио, осећао је оно исто што и јуче: она му беше милија од свега на свету, милиј 
чега, или ће јој и Веља казати оно исто што и Стојан.{S} Али сад јој је веома незгодно да почињ 
а...{S} Та он јој је ипак друг, то исто што и она.{S} Сутра се то може и њој десити.</p> <p>— М 
 би то било нешто веома необично, нешто што се нигде и никад не догађа:{S} Гојко у три разреда  
а и он застаде, па као да прогута нешто што му дође уз груди до грла.{S} Љубица га гледаше све  
ругога, старајући се обоје да се покажу што веселији.{S} Разговори се вођаху или о школском пос 
 <p>Кмет и ћата одоше, чудећи се белају што их снађе, а учитељи остадоше још у школи.{S} Чича С 
војој присебности и захваљујући случају што му се језик тако одреши.</p> <p>Љубица плану, врисн 
еома зла језика... једва чекају да чују што за другога...</p> <p>Љубица пребледе и готово се уп 
ореном одвратношћу, али се бојала да му што не буде у путу, па после она крива.</p> <pb n="179" 
p>Гојка обузе пријатна топлина: мило му што она сама везује своју судбину за његову, па и он ра 
е.</p> <p>Ну Гојко нађе да треба и њему што рећи, да је незгодно ово дуго ћутање, па се обрте с 
 Ђокића.{S} Веља још горко прекори Аксу што се примио часништва.</p> <p>— Шта ћу, знате!...{S}  
јући сузе на ту густу црну као гак косу што се немарно разбацала по њеним усахнулим грудима.{S} 
хологији.{S} Па за прво време ја не бих што друго ни очекивао...«</p> <p>»А после, Боже мој, ка 
 да сам после у твојим рукама.{S} Можеш што хоћеш са мном...</p> <p>— Добро, иди ти сад, склони 
и сам не зна, да ли осећа према њој још што осим жалости.{S} Срце му једнако некако пусто, али  
а се намршти и грубо проговори: </p> <p>Што бежиш? нећу те појести.</p> <p>— Дивљачно је, госпо 
као да се буди из дубока сна...</p> <p>»Што је то легла на сто?{S} Гле, плаче!...{S} А-а-а!...  
 се опет мало прибере од гнева.</p> <p>»Што то нема Стојана?{S} Одавно је...{S} Хм...{S} Држи с 
у сваки тренутак, сваки покрет.</p> <p>»Што ми не да Бог мира, мисли она, да се бар сита наради 
е питам за узрок ове промене, па ако је штогод онако... да јој ми можемо помоћи, онда да скочим 
{S} Да идем да кажем Стојану нек донесе штогод за јело?...</p> <p>Опет ћутање...{S} Пандур махн 
ћи кад ће се појавити Љубица, или друго штогод непријатно.{S} Већ се навикао на страдање, па не 
ништа!...{S} Ја сам мислио чак и за нас штогод да одвојиш.{S} Станка још иде боса...</p> <p>Љуб 
ло, нов црн шешир, коса ошишана, брада »штуцована«, па ни налик на пређашњег Гојка.{S} Истина,  
им очима сече као ножем...{S} Љубица се шћућурила уза жбуње, отворила уста, па не дише... дави  
 самих њихових очију; пројури тихо, без шума, водени кос, враћајући се ноћишту; зажубори речица 
ма су наизменце разасути потеси, села и шуме, и тако све до краја видокруга.{S} По потесима се  
до, ваљајући своје мутне таласе, хуји и шуми пенушећи се, не осврћући се на опустело гнездо.{S} 
 проћи, а она ће исто овако пенити се и шумити, не <pb n="65" /> осврћући се на човечја гнезда, 
мљене, обично пред вече: и на реци, и у шумици, у потесу по необраној кукурузовини, сви се смеј 
и сушило својим зрацима...{S} О, дивна, шумна српска Мораво!...{S} Па оне безазлене, срећне деч 
ка брда и хумови.{S} Под њима тече моја шумна Морава...</p> <p>— А, ви сте Моравац.?</p> <p>— Д 
ињске дашчарице, са чијег се прага виде шумни вали дивотне Мораве.{S} Чим сване, они сви, голот 
p> <p>И она оде.</p> <p>Путује потесом, шумом, прелази бистре планинске поточиће, а не види и н 
госав.</p> <p>— Хоћете ли путовати кроз шуму? запита га она, гледајући неким светлим, необичним 
плетар, у који је затварана једина коза шута, јамачно је однесен или је струлио ту на месту; ст 
} Расклањај руком пера кукурузна, да не шуште, па хајде напред опрезно, лагано... као змија кро 
 Стаде ходати тамо-амо, а под ногама му шушти опало, жуто лишће; а над њим се ношаху густо зага