учи.{S} Па онда мазнем преко носа: фик! а нос у траву...{S} Он вришти, кука...{S} Стој, господи |
кућа са једном великом собом и »кућом", а према великој соби беше преграђена једна мања, коју с |
ше већ развукао усне у ироничан осмех), а председник продужи:</p> <p>— Ово је општинско зло... |
ар преко те пусте гудуре звижди и шиба, а Морава оздо, ваљајући своје мутне таласе, хуји и шуми |
ема на починак.{S} Сутон се приближава, а ваздух постаје гушћи, тамнији.{S} Цела се природа уми |
то се белуцају ту крај дебела крушкова, а слух напрегнуто лови сваки звук и покрет...{S} Јест, |
о у инштитут, па за шест година готова, а ја — четири гимназије, целу учитељску школу, и само ј |
а је сазнати узрок тога непријатељства, а Љубица, да би је задовољила, прича јој понешто о писа |
ање.{S} Ја сам учествовао због друштва, а и због ручка, за који сам знао да ће се давати после |
ти над собом сву тежину силе старијега, а необичан јој беше овај оштар, званичан тон, који се ј |
у, па стаде ћутећи корачати поред њега, а Гојко иђаше весео, задовољан, јер је данас добио потп |
сад је друго; опет сад бар има нечега, а онда није било ништа, изговори он то, па дубоко уздах |
к столу, да сврши упис и наплату улога, а Гојко угледа Вељу у првом реду, па му се одмах упути. |
већином су до сад чували овце и говеда, а међу Гојковим било их је који су и копали, пластили, |
Гојко таман изиђе из Љубичина разреда, а вратнице се отворише и на њима се показа, сва увијена |
/> <p>— То је за оне из првог разреда, а ми ’вако... крпигуза, јарца, вина и тако...</p> <p>— |
у цвокоћу зуби, нешто од зиме, а можда, а можда и са другога узрока...{S} Он погледа унезверена |
резовац, него она пројури сама ка луда, а сад ти за њом?...</p> <p>Гојко је гледа и само слуша |
не ће на испиту да се захтева сто чуда, а ја од вас захтевам све школске потребе.</p> <p>— Сиро |
си достојан ни да уђеш! узвикнем му ја, а Љубица дркће, дркће... па ми приђе и моли да је извед |
n="93" /> онако чупава како се превија, а крв шикља...{S} Па онда забоди једном у трбух и реци: |
у ће бити без сумње и добра кајмаклија, а?...</p> <p>Љубица донесе две шоље црне кафе, па седе |
ецу: бар од њега сам живља и окретнија, а гле како су наша деца!...{S} Зар он са оном његовом п |
и гледали учионице?{S} Колицна је моја, а кметови спремили педесет ђака.{S} Неће моћи сви стати |
/> смишљаше да се крене до председника, а споља га ловну оштар глас.{S} Он изиђе брзо, јер позн |
тако рећи свога чиновника и подајника, а?...{S} Па кад се он сит начуди, а ти онда окрени: што |
ћ неколико пута жалила писару на Гојка, а последњи пут доста отворено изјави, да би добро било |
а је сад нерасположена због овог Гојка, а можда и због другог чега, не зна ни сама,.. јест има |
бити уписана.</p> <p>Кмет зовну Гојка, а она продужи гледати на прозор.{S} Чича Стојан нешто т |
ица, која укваси човека горе од пљуска, а траје данима, недељама...{S} Сокак се раскаљао, па ни |
а!...{S} Па ја га нисам пре ни гледала, а он је ужасан, страшан, одвратан!...{S} Како сам могла |
говори да је отпуштен, јер је нагађала, а и познала је по Гојкову изразу лица.{S} А Гојко јој н |
одну леву руку само преноси преко чела, а десна све више дркће у његовим рукама.{S} У глави нем |
ико сам се ја онда уплашила и наједила, а он ништа...{S} Јамачно се још у себи смејао како сам |
ала, као добра мати, прала их, чистила, а благо сунце повијало их и сушило својим зрацима...{S} |
м. <pb n="101" /> После се већ навикла, а у вишим разредима беше веома занимљивих ствари...{S} |
искривише му се вилице од страшна бола, а очи се широко, зачуђено отворише.{S} Као кад неко доб |
собом по један део његова тешког бола, а на души му оставља тихо, пријатељско саучешће у тузи |
кратко ћутање.{S} Сви гледаху учитеља, а он, да би ма шта радио, продужи брисати се и онамо гд |
им покретом зграби кутицу обема рукама, а очи јој стадоше на украсу као приковане...</p> <p>Беш |
вала о стоци, о суседима и вршњакињама, а сад се ограничила само на кратка извешћа о своме здра |
је школу.{S} Сирота, нигде никог нема, а врло лепа.{S} Чуо сам ја још пролетос да он облеће ок |
нареде да им чувамо децу, која их има, а девојкама... шта?...{S} И њима тако нешто... да им чи |
рав.{S} Ако ће; то и доликује мужевима, а не као... и она се одједном трже од ове нове мисли, ј |
— Ја имам хлеба, донео сам са стварима, а ти набави које јаје, па ћемо вечерати.</p> <p>— Хм, д |
у мраку, те Влајко застаде на вратима, а она сама пређе двориште.{S} Отвори вратнице и загледа |
се учесташе походе, скоро свакога дана, а у Љубичину столу гомилаху се оне црне кутије с накити |
два, па га после нема по неколико дана, а она ни с ким ни речи проговорити.{S} Тешко!...{S} Она |
срце јаче закуца кад се сети тих дана, а душа се занесе у слатким сновима...</p> <p>Писар и Љу |
робно...</p> <p>Не прође ни месец дана, а она већ изгуби памет и предаде се сва срцу, да је оно |
ожеш у овом смраду?... соба прегрејана, а он гле!.. па приђе к прозорима те их отвори, погледај |
вири на врата и таман да викне Стојана, а пред њу стаде Веља учитељ, насмеја се весело, па је з |
а, тако ти!... деца иду боса, исцепана, а он купује својој... и опет се просу пљусак грдње, док |
д пси салетеше јадника са свију страна, а он се само обрће и баца ногама у страну, и ако носи ш |
кад би она пристала да буде твоја жена, а?...{S} И Веља га погледа тако, као да би хтео наћи по |
е, наслонила главу на уздигнута колена, а око њих обавила обе руке па гледа...{S} Кад би око по |
ата на Гојковој учионици беху отворена, а он, онако исто намрштен, ходаше живо преко школе.{S} |
к јој и глава остала још мало затурена, а она само гледа то увијено чудовиште, које јој је овог |
убица зину од чуда.{S} Тамо квартирина, а овде то исто са платом, и ако је она редовно издавала |
.. ми се љубимо, је ли?« тепаше му она, а он је притискиваше на груди све јаче и јаче, уверавај |
еси лице: хтела би да изгледа пријатна, а осећа да јој то у овом тренутку не иде од руке.</p> < |
е од некаквог необична и јака узбуђења, а он, блед од потреса, дркташе целим телом, осећајући д |
шапућу капљице што се слевају с камења, а сутон се њиха и навлачи све више, успављујући брижну |
. — Погледај мене, видиш... сто закрпа, а на опанцима десет подлога.</p> <p>— Ево ти динар да к |
киде, занеми.{S} Угледа сеоског писара, а уз њега учини му се да промиче поред прошћа црвена по |
као јарићи, па се окупише око прозора, а неки беху поумили и да изиђу напоље.{S} У прво време |
ла коме до сад да се обрати ради уписа, а сад је рада да плати сав улог од почетка године.</p> |
сеоских кућа; мајка носи малога брата, а њу води за руку, отац носи неке поњаве на леђима.{S} |
ри разреда има преко двадесет предмета, а она само један разред са три предмета!...{S} И још да |
вор.{S} Љубица не скида очију са госта, а и он се, у разговору, почешће осврће на њу.{S} То је |
ао мало да ме занима, па ћаскао свашта, а ја одмах помислила бозна шта...{S} Да ли је тако?«... |
епотица!...{S} Иде брзо преко дворишта, а на лицу јој исписано некаво невино, чисто детиње задо |
ринела, да се хладноћа међу њима увећа, а то само због оног безразложног женског ината. »Шта ми |
нису ни узимала деца из инокосних кућа, а сад нам треба нових педесет.{S} Ево учитељице, видиш, |
гаху.{S} Најзад се кмет почеша иза уха, а то је већ значило да ће се ћутање прекинути.</p> <p>— |
ак, уши им заглухнуше од блејања оваца, а поред њихових ногу сноваху ошишане, погнутих глава до |
ном јој заигра обла округласта брадица, а очи се овлажише сузама — да сам избачена из свога дру |
</p> <p>Гојко погледа преко свију лица, а беше их четворица. »Један није у комисији, него ’нако |
аљини подигла танка пробојна измаглица, а тамо још даље се, у густој магли, гордо и величанстве |
гледа овако старог и да ме што послуша, а сад га опет тражите.{S} Не грешите се, људи!</p> <p>— |
е.</p> <p>После подне таман почеше рад, а уђе Стојан и јави с прага:</p> <p>— Ево иде учитељ бр |
и гледај своја посла, то ти је за сад, а после... видећемо.{S} За сад, упамти добро, да ниси н |
се променило, добило самртнички изглед, а очи, оне живе очи, гледају уморно, тамно, непрестано |
И још да му се сад дода и први разред, а учитељица иначе нема велики број ђака!...</p> <pb n=" |
дела!...{S} Вуче ме нека невоља напред, а осећам да не треба ићи.{S} Свеједно, сад бар знам да |
знини?!...{S} Гледаш цео живот унапред, а оно све пусто и одјекује вечном, бескрајном празнином |
а њом рече да је мало онако... као луд, а неки пут је добар човек.{S} За сад не говори са њим.{ |
леди се, јер он никад не долази узалуд, а ретко кад да дође с добром вешћу и са чистом намером. |
оњу...{S} Тек за нас згода!</p> <p>— Е, а кад дознате да иде који од педагога, што цеди из свак |
а се таман спремаше да побегне из собе, а Гојко уздахну тешко... необично...{S} Само се одвојиш |
ао на посао, да се ти гласови раструбе, а он им је управо и био повод, јер је он саставио Влајк |
ког левенту, који не ради теже послове, а живи боље од сељака.{S} Вазда је одевен као да ће на |
..{S} Гојко зинуо па трчи из све снаге, а за њим се спотиче и пада Стојан, псујући мртву учитељ |
ан, наређује Стојану да трчи за бисаге, а он се даде на посао: да мало уреди и дотера свој жало |
ма — ето је!...{S} Нема шта ни да једе, а ја не могу више да дајем...{S} Нема више никакве зара |
S} Хајде сад пожури.</p> <p>Стојан оде, а Веља стаде опет ходати, премишљајући о разним планови |
о чудо ако и он умре.</p> <p>Лекар оде, а Љубица уђе у собу.{S} Веља се таман почео спремати за |
је силна; она лако преноси све незгоде, а у старости је најмилије сећање на ове дане борбе, кад |
адном дрвету; стресеш се од те незгоде, а за врат ти падне читав пљусак са какве отомбољене шљи |
а одоше, чудећи се белају што их снађе, а учитељи остадоше још у школи.{S} Чича Стојан, чим <pb |
овек мекши.{S} Али ето и она зло прође, а није баш тако мека, уме добро да говори.{S} Бадава, м |
ни се ређају један за другим и пролазе, а он са својом сакатом руком полако врши посао...{S} Он |
ад се он зачуди и запита како и шта је, а ти опет: што ме уби и осрамоти, господару, зашто оног |
ња брига одједном се скиде, нестаде је, а њу обузе пламен жудње за радом.{S} Она се преобрази: |
хоћу да ми се тачно квартирина издаје, а ви набављајте од куд знате, рече Љубица одсечно и мал |
може ни да проговори ни да се насмеје, а хтела би да каже бар једну реч, да захвали.</p> <p>— |
ју од жудње, срце куца јаче и веселије, а ти у себи узвикујеш:{S} Камо рад? дај да се ради!... |
мисли за мислима, све црње и страшније, а она се претура у живом пламену, који јој обузео тело, |
атворише и пријатељи замакоше у сокаке, а она се још мучи, трза се и осврће уплашено око себе.. |
и друг лута по селима и тражи часнике, а другови су му ту пред очима...{S} Оно до душе признај |
тране, откуд је кукуруз до саме крушке, а одовуд је поњана...{S} Брже, опрезније!...{S} Пст!... |
ми приђе и моли да је изведем из школе, а ја се тек онда наљутим, па скочим ономе на леђа... па |
а гоним разврат и неваљалство из школе, а што старији помажу неваљалцима — њихов је грех...</p> |
разгледати грану; очи јој светле живље, а усне се осушиле, поцрнеле од ватре.{S} И сад је обузи |
ка несрећа... неће проћи ни две недеље, а ја ћу бити отпуштен.{S} Па куд ћу после и шта ћу?...< |
тање.{S} Јаком иду твоје муке и невоље, а помоћи ти се не може.{S} Једино ти остаје: да зажмури |
То је ’нако... кад нас је водио у поље, а није нас нарочито учио. .</p> <p>Љубица је мислила да |
и с правом подиже руку на његово раме, а он, онај бесни и разуздани полицајац, оборио главу, п |
нако... наслонио руку на Љубичино раме, а ја уђем па га зграбим обема рукама, подигнем у вис, п |
{S} Старцу цвокоћу зуби, нешто од зиме, а можда, а можда и са другога узрока...{S} Он погледа у |
} И ти јуче цвокоћеш у затвору од зиме, а данас јој пружаш руку!...</p> <p>— Шта ћу?!...{S} Да |
наређа по асталу...{S} Неки му се ломе, а неки остају цели.{S} Са њима је он једнако рачунао.</ |
ни.{S} Сад се баца око на многе стране, а има се на чем, у пространом Београду, зауставити и за |
њега узмете.</p> <p>— Дете нек остане, а ти чича иди кући, рече кмет и махну руком на Стојана. |
о...{S} Гојко запе у говору и поцрвене, а Љубица се болно осмехну...{S} Све друго сад да преско |
тако... .{S}Ја ћу ове уписати код мене, а ви како хоћете са њима, рече он и изиђе брзо.</p> <p> |
а са одборницима и таман да се измакне, а председник му сврну пажњу на једног сувоњавог чичицу, |
нимало чудно, што се летос крио од ње, а сад осећа да му је она ипак најмилија, најдража.</p> |
а се две руке све више савијају око ње, а она нема снаге да се томе одупре.{S} Просто не може д |
од ватре.{S} И сад је обузима дрктање, а глава све јаче стеже и заноси.{S} Остави ствари, па о |
кад пре нађоше ову згоду за послужење, а на Вељино питање и она се слатко насмеја.</p> <p>— Је |
ка сиротиња, журе се на рад, надничење, а они по цео дан око воде, око Мораве хранитељке, јер о |
кри у башту за неко густо ружино жбуње, а Богосав оде преко дворишта, машући главом.</p> <p>— ’ |
на, Гојко при том бацаше из очију муње, а Љубица се лукаво осмехиваше.</p> <p>Поведе се разгово |
це, ви сте тек изишли из школске клупе, а ми знамо како се у скамијама идеалише.{S} Полако... б |
настаде покрет, гости поседаше у клупе, а председник оде за сто и отвори скуп.{S} Љубица посмат |
благајницу.</p> <p>Писар бројаше паре, а Љубица гледаше зачуђено у гомилу банкнота и стаде их |
јасан, усне осушене, запечене од ватре, а понекад искривљене у страну од тешких, мучних мисли.. |
и она, оставши сама у соби, замисли се, а врата се отворише лагано, у школу уђе средовечан чове |
.{S} Гојко седе на кревет и замисли се, а Стојан гледаше све чудније, вртећи главом, као да би |
е са децом.{S} Она поцрвене и збуни се, а жене почеше запевати: стадоше богорадити да им испише |
.{S} Он се крену према њој поводећи се, а из груди му се разлеже храпав, промукао глас. -</p> < |
оба.{S} Као да је јуче било: смркло се, а они иду страном, више сеоских кућа; мајка носи малога |
ко загледала, очи се сјаје, не мичу се, а усне по кад што грчевито заиграју.{S} И она се, ваљад |
де живо говорити:</p> <p>— Ви не знате, а то је мени још из детињства... запамтио сам добро, ст |
да се не љути кад види овако мало дете, а препредено и ширет к’о и чича Стојан.{S} Ја га опомињ |
у беше израз велике нежности и милоште, а чаша с водом дрмну се у Љубичиној руци и попрска сто. |
мом, прелази бистре планинске поточиће, а не види и не чује ништа...{S} Од синоћ јој се нешто п |
мешкају му се уста, глади танке брчиће, а оним чудним очима сече као ножем...{S} Љубица се шћућ |
па и лице говори!... мртво, мртво лице, а говори!...{S} Јест она добро познаје то лице, научила |
од страха, дркће, трзају му се вилице, а очи не може да одвоји од оних сјајних и суманутих очи |
, трчкарање до бакалнице, до касапнице, а ноћу крпи се, пери се и учи...{S} Све тако, без краја |
ш ли ти ђаке?</p> <p>— Бијем неваљалце, а добру децу волим, одговори учитељ и скрену очи на ђак |
м наиђе густ, црн облак, заклони сунце, а под њим измени боју и дрвеће, и трава, и све...{S} Пи |
уздисати и навуче му се жалост на срце, а у душу уђе тешко нерасположење.{S} Ни сам не зна, да |
вим друга: до јуче бедно ништавно ђаче, а сад државни чиновник!...{S} Хтеде ређати још друге пр |
аше језиком.{S} Љубица дисаше све јаче, а главу стидљиво оборила, па слободну леву руку само пр |
...{S} Ено је, седи на столици и плаче, а он хода по соби и мршти се...{S} О, па <pb n="177" /> |
помогне саставити списак, како он рече, а у самој ствари: да мало напари очи на лепој учитељици |
ћаји, која мало пре она сама угушиваше, а над свим осећајима истаче се јасно један: жалост, сау |
као учитељ.{S} Опет се неки засмејаше, а један довикну:</p> <p>— Бијеш ли ти ђаке?</p> <p>— Би |
дио је са првим разредом, други писаше, а трећи и четврти рачунају на таблицама.{S} Љубица се в |
а загушеним гласом; усне јој задрхташе, а грло јој се стеже..{S} Опет јој у очима блесну онај а |
учитељем.</p> <p>— Ово ви је вамилијаз, а може ви и кувати.{S} Он је господин-Драгољубу, што од |
је да се промази прво јутро по свадби, а већ после... хм... досадиће се обома.</p> <p>— Само т |
но, да га пусти на таку близину к себи, а још више јој паде тешко, него се овај простак подсмев |
чесме.{S} Она се зачуди његовој појави, а он пружи руке радосно.</p> <p>— Хвала Богу, кад те на |
лој сјајној хаљини, са венцем на глави, а поред ње покуњио се њен будући муж, Гојко учитељ, па |
и без тога мора бити.{S} Нека он живи, а ја ћу да идем својим путем, куд ме срце вуче..{S} Там |
лије по некој усамљеној дуњи или шљиви, а из те ниске зелене густине издвојио се поносно у виси |
очи им лутаху с једног краја на други, а по лицу се разлило усхићено чуђење.{S} Обоје осећаху |
послове.« Жена је зато да слуша и ради, а муж је господар; он може што хоће... па по неки пут и |
црне мисли, од којих се живо срце леди, а снага се млада топи и вене...{S} Да се само побегне о |
м, али тек му је криво кад год га види, а нарочито кад стане да се увија око учитељице.</p> <p> |
али јој срце лупаше да искочи из груди, а дихаше брзо, брзо као да се гуши... лице јој се искри |
и Љубица то опази, па се најпре зачуди, а затим се опет насмеши и проговори му тихо:</p> <p>— Н |
ке сањиве очи, па не може да се начуди, а Љубица оштро одговори:</p> <p>— Школски одбор има сво |
ника, а?...{S} Па кад се он сит начуди, а ти онда окрени: што посла онога паксијана да ме убије |
упоцену гривну; она се веома расположи, а писар уживаше само, гледајући је тако веселу.{S} Он с |
е са њима и учитељка, пошто их послужи, а то је врло отресита и разговорна жена.{S} Отвори се ч |
азговарали смо ми.{S} Него ти сад лези, а ја ћу да понесем твој белег и један динар, па да види |
у Вељу.{S} Изређаше се толики догађаји, а њега још нема.</p> <p>А Љубица лежи, или седи по цео |
и отац друкчији, простији, ништавнији, а некад је мислила да њега нема важнијег лица у селу.{S |
гаваше да јој не постане још досаднији, а тешко му већ беше гледати оно вечито болно лице, на к |
ља, да целе године туку децу душмански, а на испиту деца весела, смеше се на учитеља, гледају г |
је...{S} Гледа сумануто, иде механички, а кроз главу јој само пролећу некакве испрекидане мисли |
ио, очи гледају невесело, страдалнички, а по целом лицу разлила се она суморна меланхолија, кој |
ке Школе, годину дана старији по школи, а знали су га добро и Гојко и Веља.{S} Гојко није добио |
еља се још од првих речи њених уозбиљи, а кад саслуша шта је писар спремио оним друговима, он п |
осу свога мужа....{S} Писар се одбрани, а она кидиса на Љубицу...{S} Зачу се само јаук Љубичин |
а за себе... то беше неко други у мени, а ја сам за то време спавала, нисам живела...{S} Опрост |
отестовати, он је то радио без бојазни, а њега су се многи бојали, чак и професори...</p> <p>— |
{S} Увек су му полицајци били одвратни, а сад му се овај што долази учини као јастреб, који се |
знаш како је... то су тугаљиве ствари, а оно је човек прек...{S} Нико не воли да му се други м |
е речи Стојанове, али у глави опет ври, а срце се све више стеже од неког нејасног злослутног с |
.{S} Види се, она му нешто живо говори, а он се чуди и гледа на прозоре.{S} После он стаде њој |
ћено воћњацима, пружило по другој коси, а својом ширином допире до ливада.{S} Чобанчад, видевши |
убица није могла готово нимало спавати, а Гојко није ни тренуо.{S} Обоје су претурали по глави |
кутије, па стаде обртати и разгледати, а очи јој не трепћу, и чини се она сама не дише.{S} Изг |
n="38" /> почиње уједно и сама опажати, а то је и Гојко напоменуо, да јој деца почињу бивати св |
а иду.{S} Веља се спреми да их испрати, а учитељка мора остати код детета, које је данас нешто |
е...{S} Све ће проћи, свега ће нестати, а Морава ће се још поносито и величанствено носити прек |
збрчкало, коса у велико почела седети, а она се погрбила, превила се онако исто као и Љубица, |
е пола часа.{S} Гојку се досади седети, а све више га обузимаше жалост, гледајући ову јадницу к |
рачунаљку; без ње не могу ништа радити, а требаће ми кроз месец дана.</p> <pb n="21" /> <p>— Ра |
Па што?... баш да видим шта ће радити, а?«...</p> <p>И он се стаде предомишљати... »Нека, боље |
види ништа писати ни друго што радити, а ја онда, знате, ударим у приче...{S} Хехе... не знате |
о заборави!...{S} Говори о њеној смрти, а смеје се...{S} По њену мишљењу, он треба не само сада |
мирно како се светиња школска бешчасти, а зовемо се учитељи и радимо у тој школи.{S} Ништа!...« |
смрдибубо!...{S} Умеш да чиниш пакости, а после бежиш као стрина...{S} Ево како се бојим твога |
једном крају и ћуте.{S} Мати се крсти, а она гледа у пламичак кандила, што трепери пред распећ |
јој клецаху, у глави се све више мути, а на срцу <pb n="198" /> стоји онај ледени камен, који |
тек нек се што год каже, да се не ћути, а одборници му понајлак помагаху.{S} Најзад се кмет поч |
{S} Стојан је нешто запита или саопшти, а она буновно диже главу и гледа га чудно, необично.{S} |
апућући једно другому о љубави и срећи, а у то време дојурише сокаком једна кола и зауставише с |
.{S} Таман рекох: да ми буде од помоћи, а оно... </p> <pb n="19" /> <p>Љубица се окрете и разгл |
аласа овом долином; иљаде ће још проћи, а она ће исто овако пенити се и шумити, не <pb n="65" / |
цу.{S} Љубица иђаше напред поскакујући, а кад отвори врата од своје учионице насмеја се весело |
срећа.{S} Влајко ретко кад и дође кући, а кад дође, и то само у вече, закључа се у своју собу, |
чно.{S} Твој је посао у школи и у кући, а мој међу људима.</p> <p>Она се трже и опет поцрвене.{ |
а да каже.{S} Гојко је гледа не дишући, а и писар некако чудно гледа...{S} Шта ће сад?{S} О, му |
кровови кућа, беле се на њима димњаци, а из њих се извили далеко и право у висину беличастосре |
о.{S} Ми смо владали само девет месеци, а ви по више од године!...{S} Мој рођо, ту је се добро |
жбу Министру просвете... тамо о Љубици, а?!... дрекну он грозно и лупи дршком од камџије по акт |
насмеја се Гојко гласно.{S} У Орловици, а и по осталим селима, још немају ни појма о хигијени.{ |
залудан, проводи по цео дан у судници, а залудни људи најрадије измишљају каква занимљива пред |
собине, која јој сметаше и као девојци, а већ у толико више као васпитачици.{S} Паштила се да с |
пољуби је...{S} Њу опет прођоше трнци, а писар брзо узе капу и, поздравивши је у ходу, изиђе и |
дим?...</p> <p>Ноћ се полагано навлачи, а оне још седе, шапућу и уздишу...</p> <p>Трећега дана |
одједном, као електрисана, рашири очи, а у њима засветли најпре чуђење и страх...{S} Као да се |
радите.{S} Он <pb n="58" /> обори очи, а преко лица прелете му облачак љутње, ну он то вешто с |
..{S} Занела се тако, па се само смеши, а очи јој се стакле и стоје некако необично, као да је |
сам мислила да узмем унапред и за овај, а они не даду...{S} Па сам хтела вас молити да им ви ка |
...</p> <p>Гојко се сакри у један крај, а Влајков крупан глас загрме кроз помрчину:</p> <p>— Ко |
и у школу, како се седи и понаша у њој, а напољу се <pb n="28" /> разлеже песма: »Паун пасе, тр |
велика јата грлица, спремна за одлазак, а доле у трњаку, јасним и звонким гласом, чика кос...{S |
поједе крушку, и таман да баци огризак, а поред њега протрча велики кер, гледајући преда се...{ |
час навуку и натмуре као илински облак, а час се разведре и развуку у весео блажен израз... »Ал |
ну, и таман да му изјави сад пристанак, а иза њихових цеђа викну Стојан:</p> <p>— Не може, брат |
ко, сасвим бело, нос погрбљен, дугачак, а бркови танки жућкасти; по образима и бради израсле ре |
зовац.</p> <p>Веља таман седа за ручак, а Гојко упаде у собу, задуван, занесен, гневан, са стот |
дође Веља, и таман они седају за ручак, а наиђе Влајко.{S} Веља се намршти, и ако је дотле био |
м га једва натерао да ми дође на ручак, а сад хоће и на конак... само да би могао ручати код Го |
ући му руку.{S} Знате ми смо преседник, а ово нам је школски одбор.{S} Учитељ промрмља нешто у |
d>XXIII.</head> <p>Прође цео месец јул, а у новом учитељском гнезду не поврати се пређашња слог |
ју.{S} За певницом певаше месни учитељ, а око њега стајаху и одговараху на јектенија десетина о |
буде тешко.{S} Мојој деци ја заповедам, а друге старије морам слушати; није вајде.{S} Сваки има |
Љубица, смешећи се.</p> <p>— Ја морам, а други... не знам одговори Гојко и збуњено погледа у з |
вам испричам, баш ћу вама да испричам, а никад живом човеку нисам то поверио.{S} Он се осврте, |
и као ватра.{S} Хоћете?...{S} Да дођем, а?...{S} Али нећу, ако ме ви не зовете...</p> <p>Љубица |
трча Стојино дете, и ја таман да пођем, а ти уђе.{S} Претури се, вели, одједном, само се пожали |
лећи нешто...{S} Све ме вуче да паднем, а оно у глави кљуца, кљуца...</p> <p>— Хајде, да те пов |
мислио је раније.{S} Ја морам да радим, а они горе морају да воде надзор над нама.{S} Кад не ра |
уче на махове, према скоковима коњским, а он не види и не осећа ништа, само јури напред и понек |
има.{S} Седим тако по цео дан и мислим, а он уза ме...{S} И све премишљам о његовој доброти, о |
p>— Не знам коме ћу овде да се обратим, а до сад сам био.</p> <p>— Добро, ја ћу те уписати...{S |
ућу се.{S} А ако ме оставе да преноћим, а овакова ведрина!«...{S} И он је готов да викне из све |
јом децом, весело гледајући пред собом, а напослетку, завршујући ред, натмурен и покуњен, ступа |
уморна деца, протежући се целом снагом, а за њима покуњен, снуждена погледа, изиђе и Гојко са п |
тола, држећи умочено перо над хартијом, а Гојко хода преко школе и застане, кад га Веља што упи |
стити рачуне са досадањим председником, а и да чује шта се говори о промени.{S} Председник га д |
ва јој беше обрасла густом црном косом, а, лице веома развијено, кошчато, због чега не силажаше |
ње, па озго уседнем са женом и дететом, а за душему привежемо козу, па терај!...{S} А вама се, |
грнуло некаквом свечаном, белом одећом, а мирис од ње пружа се далеко унаоколо.{S} Понегде је о |
ју ће страну да гледа, шта ће са децом, а иза њега загрме оштар заповеднички глас:</p> <p>— Дец |
...{S} Мисли лете, све горча за горчом, а на души се слажу неки страшни осећаји, који би све ун |
лушам моју господу и да им будем веран, а мени неће бити рђаво од њихне стране.{S} Тако је то, |
.{S} О, ако јој је већ постао одвратан, а цео је живот пред њима!{S} И најгоре је што ту нема н |
.</p> <p>Гојко иђаше по школи замишљен, а ђаци му нешто писаху.{S} Кад угледа њих двоје, он се |
— капетан затеже овде — јер сам уверен, а и чуо сам да сте миран човек... он опет застаде, очек |
ка на вратима своје учионице, намрштен, а из очију му се читало питање: »Шта је?«</p> <p>— Оста |
ог девојчета. ’Натема је... помисли он, а ви’ш овај не уме ни да обели!« Не може народ да издрж |
сте Моравац.?</p> <p>— Да, одговори он, а из очију му нестало оне сањивости, па бије из њих жив |
изненади; овакав предлог није очекивао, а би му по вољи.{S} Хтеде да се упусти у разговор и да |
?....{S} А за колико сам ја тебе чекао, а?....{S} А колико ће сад бити?...</p> <p>Председник се |
<p>Веља таман каза шта је видео и знао, а Гојко стаде махати руком и опет удари у бунило.</p> < |
ше.{S} Замолише га да не прекида посао, а они се наместише на дну школе, иза ђака.{S} Радио је |
ав мокар, као да је тек из воде изишао, а Љубица седи према њему за столом, где је одмах по руч |
и предмет, као рачун, обрађен је слабо, а неки није још ни дирнут.</p> <p>— Погрешили сте много |
о ђачки...{S} Она обори главу стидљиво, а он је полако обгрли, па је одједном стаде љубити тако |
дати.</p> <p>Гојко га погледа плашљиво, а он ходаше по соби, мрштећи се и мислећи. </p> <p>— Ђа |
опет обори главу, стидљиво и плашљиво, а груди се подизаху и спуштаху бурно, све јаче и јаче.{ |
уче к столу.</p> <p>— Ово... ко је ово, а?... дрекну још јаче у необузданој јарости.</p> <pb n= |
ћајући неку дивљу радост и задовољство, а не смејући то ничим показати.{S} Чим се отворише <pb |
је обећао дати им синчића у деверство, а сам се примио да буде старојко.{S} Вељи се већ знало |
купи и спреми.</p> <p>Чича изиђе весео, а Гојко се спусти и леже на своју нову постељу...</p> < |
ног дана полицајац дође необично весео, а и Љубица изишла до степеница у дочек.{S} Знала је да |
аћа, брате, ко те је тражио и поставио, а ми нити смо те тражили нити нам требаш, узвикну један |
ше, као да вели: »Јесам ли те преварио, а?...{S} Сад си се уверио«...{S} То беше ћата.{S} Он се |
{S} Мене и сваког другог он би одјурио, а тебе неће, јер си му ти потребан... да му не сметаш.< |
е врпољити и чудити шта је то погрешио, а писар се окрете Гојку:</p> <p>— Извол’те, господин уч |
днику?</p> <p>— Нисам у почетку никако, а летос јесам... често.{S} Стојан му побусао гроб велик |
оси неке поњаве на леђима.{S} Иду тако, а пашчад залајаше. »Као цигани!« рече отац и насмеја се |
мо.{S} Знам да ће нас испратити далеко, а још ако му не пође жена, можемо говорити гласно, са Г |
је изгубљено, о чем се некада сневало, а Гојко се првих неколико недеља осећаше сав блажен, ср |
ad>V.</head> <p>Тек је сунце изгрејало, а двориште се напуни ђацима.{S} Гојко и Љубица одвојише |
ихвати метле.{S} Али је то њега мрзело, а нечистоћу је могао мирно сносити, само да није овако |
ћени злом људи не смеју се тако весело, а њему смех не силази са уста.{S} Море, славан је живот |
ајцрње мисли, једнако очекује неко зло, а не зна откуд ће оно доћи и какво ће бити, тек само ос |
ој школи, па ми то изгледа као правило, а ово сад изузетак...{S}А кад сам се оженио? — уз пут, |
евито, по лицу се осуло смртно бледило, а она дише нагло, отвореним устима, као да јој је мало |
ао.{S} Дете пише: исцепало се, обосило, а зима — ето је!...{S} Нема шта ни да једе, а ја не мог |
ако се вије и таласа велико дечје коло, а у средини стоји Гојко сасвим друкчији, достојанствени |
е у двориште.{S} Стаде ходати тамо-амо, а под ногама му шушти опало, жуто лишће; а над њим се н |
в ручак.{S} Јок, ја хоћу свакад кувано, а са наше две плате то ће ићи као подмазано.</p> <p>— П |
војнички, изиђе и затвори врата лагано, а капетан се окрете Гојку.</p> <p>— Е, сад вас молим да |
кад ти дођеш као да ти је све поклано, а неки пут те нема по три дана...</p> <p>— А шта би хте |
ојан.{S} Ја га опомињем што је немирно, а оно се осврће на другове, као да и оно тражи ко је то |
едном обузе; стаде се окретати немирно, а образи јој час бледе, час црвене.{S} Опет се у њој по |
о и она већ хтеде да се насмеје гласно, а Пера отвори капак, положи драгоценост пред њу на сто, |
а, знајући да ће му то бити непријатно, а и она избегаваше сваки разговор, у ком би се морало п |
а напред.{S} Цело му је држање одсечно, а на његову лицу не беше ниједне цртице која би одбијал |
од овог Јанка за четири динара месечно, а ми јој дајемо још по два динара, те свега шест.</p> < |
ури, познаћете да је то нешто необично, а кад вам се приближи, изгледаће вам његова необичност |
до сад био у цркви, одговори она жучно, а образи пламте, црвене се као крв...</p> <p>Кад Стојан |
прекидати посао, одговори она одлучно, а из очију јој севнуше необичне муње. — Кроз пола часа |
вољно.{S} Он и Стојан слагаху се добро, а последица те слоге беше нечистота, која се морала трп |
Ха, чекај...{S} За сад је и ово добро, а после већ, док се договорим са нашима, радићемо озбиљ |
у официрску капу накривио на десно ухо, а сјајну никловану сабљу пустио те се вуче по земљи и з |
аница, па немарно забаци хартију у џеп, а Љубици изброја и даде колико је требало.{S} Све се то |
езничку станицу, где је оно држан збор, а на његово место одмах дође један њихов друг из Учитељ |
као да је сабља.{S} Погледа на прозор, а тамо стоји Пера писар, лупкајући камџијом по својим д |
сама, гледа некуд у даљину кроз прозор, а у осталом можда никуд и не гледа...{S} Занела се тако |
се иза брешчића зажарен, усијан котур, а над њим трепере и прште по плаву своду руменосјајни з |
ствар.{S} Са вама говорим и гледам вас, а мислим о другоме...{S} Не могу, не задржавајте ме!... |
S} Опчинила је она тебе, каже цео свет, а баба Мара има траве и за то, рекла ми је... разговара |
ини и углађени: неком је Бог дао намет, а неком, место памети, зализану главу... рече она ирони |
деца знају трећину читанчице на памет, а друге две трећине не могу ни да сричу...{S} За колико |
му досећа...{S} Мучи се, напреже памет, а све га заноси и опет хоће да наиђе оно црно, као пре. |
скакаху несвесно с предмета на предмет, а он само обрташе главу, ослушкујући шта се то чује са |
то, чича једнако објашњава свој покрет, а по неки пут баци оштру »примедбу« на данашњи догађај. |
вом: да се њему одреди накнада у десет, а учитељици двадесет динара месечно.</p> <p>Настаде пра |
S} Није ово манастир, него свет, живот, а ја хоћу да живим!...{S} Да живим!«... понови она опет |
пад.{S} Очекивао је потпуну послушност, а оно, ето!...{S} Па сад ти разумеј женско срце!{S} И ш |
веселити...</p> <p>Тек настаде распуст, а свет поче зуцкати о везама Влајковим са Милицом Обрад |
а треба да се одморе добро, дуг је пут, а и ви.{S} Па да се упознамо...{S} Ко зна кад ћете нам |
школу.{S} Ташта му одмах утрча у собу, а он предаде коње Стојану, не питајући га ништа и не гл |
обузео тело, стеже рукама врелу главу, а мисли се само роје, роје...{S} Да се све то угуши, за |
адам за њих, да приносим себе на жртву, а оно није...{S} И њих сам убила, унесрећила...{S} О, т |
љаше да је само такво поступање у реду, а друго су све бапска посла, која не доликују озбиљним |
тавили, ни да јој пишу, ни да је обиђу, а она чами овде у туђини, сама без игде икога свога.{S} |
<p>— Школски одбор има свога деловођу, а ви у школи немате никаква посла.</p> <p>— Молим опрос |
.{S} Осећа само како му се груди стежу, а срце лупа бурно, живо.{S} Не сме да се покрене, да мр |
ваља?</p> <p>— Старци од тога страдају, а млади издрже лако, не бој се.</p> <p>Веља му исприча |
онима који би хтели само да заповедају, а мени, што?... шта има да ми буде тешко.{S} Мојој деци |
S} Обома беше незгодно да се погледају, а знају да се не могу ћутећи мимоићи.{S} Гојко осећа ка |
дугме, да је отвори.{S} Руке му врдају, а у прсту нема ни толико снаге.{S} Љубица дигла главу, |
наш како ми је тешко што ми те отимају, а ја... ја не умем да те сачувам.{S} Само гледам нашу п |
њега.{S} Побегла сам овоме несрећнику, а он, јадник, у грозници и бунилу, дојурио за мном, ста |
њаци из гимназија не маре за веронауку, а филолози се мрште на разговоре о сумпору, крави, коњу |
Стојан ми набавио неку дебелу кокошку, а ја рекох биће добра за чорбу.</p> <p>— Море, паметна |
мало послом, нешто да припита за школу, а они: »одбегла«...{S} Е нека виде да није, и да не тре |
ће те господин Младен, даће те у школу, а ти да га слушаш као Бога.{S} Немаш се куд враћати«.{S |
p> <p>Деца већ почеше долазити у школу, а они обоје сањаху...</p> </div> <div type="chapter" xm |
бране, они ударе свако на своју страну, а то је кметовима добро дошло.</p> <p>Љубица погледа на |
м ње има и једно окно, исечено у брвну, а ни брвна не беху добро шљубљена, те у његовој тамници |
Весела је што види своју милу родбину, а још веселија што их у овакву стању може дочекати.{S} |
ок покупи школски прирез за ову годину, а сад купи само државну порезу.</p> <p>— Зло, мој брате |
њем, па се опет загледа некуд у даљину, а пред очима стадоше му пролетати сећања из безазлена д |
се поведе, поведе и сроза се у прашину, а она протрча кроз вратнице и одмах закачи кључаоницу.{ |
ко... оно се одједном претури и јаукну, а он се сети да је то био Стојан, прислушкивао, па га п |
и.{S} Мислила је: то је зло само за њу, а другима није ништа...{S} Други се само гнушају...{S} |
е руком за плот, да би прекорачио бару, а рука клизи по мокром и хладном дрвету; стресеш се од |
претресају.{S} Богосав је у разговору, а већ и иначе, вазда главно лице, па се дао у објашњава |
е знају рад на једном обичном регистру, а већ онако... тхи!... — рече он, махну руком по ваздух |
вним тоном, као да издаје обичну плату, а њему дође да заигра од узбуђења.</p> <p>— Баш вам хва |
том небу од радости: »изгрдила је ћату, а мене сама зове у друштво«.</p> <pb n="24" /> <p>Одјед |
д дошла овде, да не буде оцу на терету, а богме и да потражи своју срећу...{S} Толике учитељице |
итељка скупља скоруп у највећу цименту, а са мањима фамулус захвата воду...</p> <p>— Гле ти пак |
очију од страха, ноге и руке му дркћу, а на лицу му се, поред преплашености, јасно чита пређаш |
свиди...{S} Нека он не заборавља кућу, а онако... што?...</p> <p>Љубица подиже главу као иза с |
дознала женска лица која га посматраху, а сад већ заборави и на своју главу...{S} Срећом наиђе |
ично замућене, усне грозничаво дрктаху, а по некад се грчевито трзаху, цео му изглед беше непри |
исаше нешто љутито.{S} Руке му дрктаху, а перо га никако не слушаше, но извијаше пуно непотребн |
е сад у школу, како ће изићи пред децу, а нарочито пред људе, ако наиђу?...{S} О, да тешка срам |
="17" /> <p>— Ја изиђох мало међу децу, а ви гледајте ту: ако наиђе какво кретенасто, немојте г |
, који рече да су лончићи за малу децу, а не за онолике ђаке.{S} Она се опет врати женама, где |
И чича му сложи друго одело на столицу, а оно мокро покупи и однесе да га осуши.</p> <p>Гојко л |
иде у срез, свакога дана обиђе судницу, а кад се врне кући на одмор, она га сачека дурновито, п |
дна кола и одоше на ручак Љубичину оцу, а пред вече се сви вратише, да би се сутра рано могао н |
еже се споља, али га у соби нико не чу, а напољу пирну поветарац и однесе га на лаким крилима д |
се њега школске ствари ни мало не тичу, а зна да школски одбор има деловођу — њега, Гојка.{S} О |
ћи уз гред, врло лагано, Љубичину чашу, а са Гојком се куцну другарски.</p> <p>Гојко испи, па о |
ем се у скупоцено одело, као онај гроф, а ти ме чекаш, окружена стотином лепотица, које ти служ |
ни сад срећнији?...{S} Не, не...{S} Ах, а ја сам мислила да страдам за њих, да приносим себе на |
о се дотера привремено само за тај мах, а кад погледаш, оно све лепо и ваљано...</p> <p>Влајко |
ти динар да купиш Станки опанке одмах, а ја макар и не јела за дан-два.{S} Мајка нек дође сад |
ојко развукао уста у широк сладак смех, а главу окренуо у страну.</p> <p>И Љубица се зачуди, ка |
едседник га дочека збуњено, као кривац, а Гојко већ мало подигао главу и гледа председника прав |
} Видиш, дао ти и аконто за овај месец, а ми још нисмо за прошли примили...{S} Само ако то може |
ш тутор, него жена!...{S} Да ме слушаш, а не да ми туторишеш!{S} Коме се не свиди, срећан му пу |
то ми нећемо!...</p> <p>— Слике, велиш, а какве то? — Курјака, лисице...{S} Хо, мој брате, да т |
псето, оно ће се крити да га не удариш, а некмо ли дете.{S} Тако је, братићу мој!</p> <p>— Оно |
ем свако јутро да собу чистиш и ветриш, а ти си ми направио овде читав свињац!...{S} Ја... ја.. |
потпис: »Управитељ школе орловичке«... а горе на врху великим словима: »Краљевско-српска основ |
свога господина.{S} Наша... школска... а то ти је ка да речеш моја, господинова и госпођина.{S |
ана.</p> <pb n="21" /> <p>— Рачунаља... а шта му је то? пита је кмет, као бајаги зачуђен.</p> < |
мржња осветничка, страсна, бескрајна... а вилице се тресаху од страха.</p> <p>— Па... сад?...{S |
а и она се сама некако збуни, занесе... а пред очима јој тако светло, тако лепо, чаробно...</p> |
збуђење. — Ви не знате и не верујете... а ја би за вас... све, и душу моју и будућност и све, с |
бацила бих све још сад.</p> <p>— Хе... а нисте још ништа ни почели.{S} Полако!... сваки је поч |
чи укочене, уста се само малко смеше... а руке као да нису од меса, као да су од самога ваздуха |
тињства...{S} Ћутати, ћутати, ћутати... а топлина од мајчиних груди бије на тебе, заноси те...{ |
совник вам добро ради, па ћу ја доћи... а?...{S} Она климну главом и опет се неодређено насмеши |
часом, ћути и гледај, гледај, гледај... а у глави се само мути и комеша...</p> <p>Одједном је о |
век и с друге стране задовољан.{S} О... а ја сам тако мало желела!...{S} Само да имам добра дру |
ћу те овако на рукама, ето баш овако... а ти ми се љушкај и буди задовољна...{S} А ја ћу, душиц |
е се на учитеља, гледају га слободно... а он се упреподобио, па само трепће и милује децу по гл |
ном стаде љубити тако страсно, бесно... а она му враћаше пољупце, топећи се од милине... »То је |
тај познати јој, крупан, мушки глас... а из њега веје тако нежна, тако ватрена и жива љубавна |
— Хм... то не ваља!...{S} Јак потрес... а он је доста слаб и иначе.</p> <p>Лекар се загледа у ц |
андарм...{S} Зови ми... хм.. кога ћу... а, зови Вељу учитеља из Брезовца«..{S} И Гојко развукао |
тње, да не увреди овако отресита госта; а Гојко, видевши ово нагло црвенило на Љубичину лицу, о |
је ово за први мах као почетак, доста; а после већ, ићи ће све својим редом...{S} С нарочитом |
м два месеца са овом дерладијом узалуд; а шта ће за то време да ми раде остали разреди?...{S} Ј |
под ногама му шушти опало, жуто лишће; а над њим се ношаху густо загасити и беличасти облаци, |
чио тако...{S} До године ће бити лакше; а сад уписујемо и ону децу, која су пре две године треб |
погађа и цењка за коже, шљиве и друго; а то се Љубици сад учини веома грубо и сурово, и ако он |
е да је то који други што год погрешно; а видиш, ја седим миран ка светац.«</p> <p>— Устани!... |
рад, чекају ме деца.{S} Како сам ја!{S} А она јок... него са њим тамо амо, па цело јутро.{S} И |
, братићу мој!...{S} Зубе ти лолама!{S} А гле, немаш душека!{S} Ништа, наћи ће чича Стојан сенц |
на већ знају да разликују оба гласа!{S} А тек смо почели, од јуче...</p> <p>— Дакле ви сте задо |
полугодишњи парастос...{S} Којешта!{S} А мати ме лепо саветова; да не би ње, ко зна како би би |
мном!{S} Кажем вам... уверио сам се!{S} А ви опет...</p> <p>Љубица га гледаше са неким одушевље |
} Ето, један удар... капља и готово!{S} А Гојко се мучио много...{S} Уф!...{S} Гле лакше ми је. |
осудно решење не обара се тако лако!{S} А правници шта ми знају?{S} Не знају рад на једном обич |
е како се живо и весело разговарају!{S} А ја... са овако живом природом, стварам војнике.{S} Чу |
ца не дишу, слушајући... да, да.!...{S} А мај, знате, треба оставити на понављање и утврђивање |
се прену.{S} Шта је ово... сама?!...{S} А они отишли... намиловали се, наљубили се, па отишли с |
{S} Дође време да се опет страда!...{S} А ове ћу јесени тешко страдати, то знам... јер сам лето |
ри главу.</p> <p>— Хм... којешта!...{S} А шта сам ја овде?! викну он, дижући се. — Седите, седи |
у закључали врата?... еј незгоде!...{S} А онај пише да се не закључавају свакад«...{S} Полако, |
} Шта нисам тада мислила, о Боже!...{S} А он, јадник, наједаред клону... посрну и хтеде пасти.{ |
али толико да говоре? — Лудорије!...{S} А овамо сад гледај је!{S} Иде као убијена... и одмах са |
губи здравље...</p> <p>— Здравље!...{S} А што ће ми сад здравље... коме оно треба?...{S} Њему.. |
баба једнако провирује из кујне!...{S} А не плаче и не жали кћер...{S} И шта оно вели: »Нашло |
?...{S} Тхе, шта ћете... мора се!...{S} А ја баш то гледам оногај... сваки дан, на... па ми баш |
>— Отишла ономе лоли, ја куда ће!...{S} А ти, братићу, не мисли више о паксијанима, него лези т |
е то легла на сто?{S} Гле, плаче!...{S} А-а-а!... знам!«...{S} И он се стаде прибирати.{S} Одје |
отпуно задовољан.{S} Шта ће више!...{S} А сад памет у главу, па чувај своју срећу!«...</p> <pb |
ох до куће; ко зна шта може бити!...{S} А немој тамо да се збуниш.{S} Капетан је добричина; не |
?!... он...{S} То ће бити чеврти!...{S} А она се већ решила, решила се!...{S} Брже, брже да не |
душему привежемо козу, па терај!...{S} А вама се, видим, не допада такво уживање? <pb n="32" / |
ти ни са учитељима... што ће нам!...{S} А после тога, ми ћемо бити велика господа, па нам неће |
достојанствен... ала је необичан!...{S} А њега нема!...{S} Узалуд радост!...</p> <pb n="135" /> |
је већ мртав... мртав!... убијен!...{S} А онај ће сад доћи, тек што није дошао...{S} Казао је д |
едао како би је што јаче увредио!...{S} А њих двоје седе, загрљени, једно уз друго, и гледају с |
...</p> <p>— Не, не... молим вас!...{S} А ја?..{S} Истина нисам ’нако... као што бисте ви желел |
p>Сад настаје живот, прави живот!...{S} А ово се до сад лутало некуд по мраку...{S} Даље, даље |
и ноћити...{S} Ја како, братићу!...{S} А ти опет иди те праштај и моли.{S} Еј што нисам ја мла |
за колико сам ја тебе чекао, а?....{S} А колико ће сад бити?...</p> <p>Председник се мало збун |
е чекао, море... за колику суму?....{S} А за колико сам ја тебе чекао, а?....{S} А колико ће са |
у те људе...{S} Да ли су страшни?...{S} А како ли је њему?...« И он притискује браву... врата с |
... и успављују...</p> <p>— Како?...{S} А што?!... једва промуца. </p> <p>— Говори брже... сад, |
S} Ово се нигде у свету не дешава...{S} А с тобом што буде: од премештаја неће ништа горе.</p> |
то, стаде по неку песмицу да пева...{S} А после јој свану пред очима... она осети да се у њој с |
е воли, ко год те љубазно погледа...{S} А оно није... свет је покварен, сваки хоће да уништи ту |
ивну, шта ли... што је отела онда...{S} А наше учитељице су веома зла језика... једва чекају да |
икога.{S} Тако је то, братићу, ја...{S} А он учитељима ништа не може.{S} Не може ништа, кад ти |
вно, где не долази често полиција...{S} А, како ти се чини?...{S} Шта ће нам гости!{S} И зар ба |
S} Ехе-хе!...{S} Биће, вели, моја...{S} А докле?{S} Док нас не спетљају обоје, па... пхи! и он |
не треба тако брзо каљати човека...{S} А ти није требало сама, душице...{S} Ах!... и он се дох |
ћи у срез.{S} Па о оним учитељима...{S} А она учитељица, вели, биће отпуштена...{S} Ах...« Љуби |
руба, неумешна, као да је усиљена...{S} А после већ свакад је исти: озбиљан, оштар поглед; само |
>— Животиња!... дакле и то он зна...{S} А каква је то красна девојка и одлична учитељица.{S} Пр |
ти ми се љушкај и буди задовољна...{S} А ја ћу, душице, све да трчим, тамо-амо... да скупљам г |
вно је...{S} Хм...{S} Држи се она...{S} А ја постанем, на пример, Министар полиције...{S} Хехе. |
би ја била срећна, потпуно срећна...{S} А зар сад нисам?{S} Јесам, јесам... о, те како!...{S} А |
но је, само да није овога кљуцања...{S} А гле, Љубица обрнула очи к њему, па се смеши на њега к |
та...{S} Задахну га дим од барута...{S} А доле на поду бели се онакажено, слабо лице, из уста т |
њу, пружа му руку!..{S} Ха-ха-ха...{S} А он, шмокљан...</p> <p>У том се врата отворише нагло, |
ко се сија челична, никлована цев...{S} А револвер кратак, мали, као каква играчка...{S} Видиш, |
смеју, праве шалу на рачун Гојков...{S} А Гојко, срећан што се једаред смирио, што му је у кући |
да нам бешчасте породице, другове...{S} А ми да ћутимо као рибе, да се не смемо мрднути, узвикн |
ао псето што чека милост од газде...{S} А ја сам тада скочила и пошла са њим по ноћи... закипел |
дрктавице, која је одједном обузе...{S} А овај Стојан чека одговор...{S} Шта да му каже?...{S} |
ти се он.{S} Јамачно капетан није...{S} А шта да одговорим, како да почнем?!«...{S} И он кашљуц |
молио да не идемо... неће да чује...{S} А сад видим да се каје.</p> <p>— Еј, мој грешниче!... о |
атним чичом, и не разбира за мене...{S} А и ја... тако исто.{S} То није кућа!...{S} О, ала се г |
ћи одговора на ово животно питање...{S} А око њега све ћути, зелени се и живи снажном младошћу. |
робију и тако... јест, тамо умре...{S} А ја око Љубице... тамо-овамо, док се венчамо...{S} Пос |
жу не даје више млека, не тели се...{S} А онај пут зарастао, куд смо пре ишли на реку...{S} Чуд |
во није ништа што имаш... ситнице...{S} А ја ћу теби... ја ћу теби...{S} Јеси читала <title>Мон |
рају... ништа не ради, само седи...{S} А ја ћу радити, ја ћу се мучити, само да ти будеш задов |
у страну од тешких, мучних мисли...{S} А она само мисли и мисли...</p> <p>Гојко се већ престао |
} О, та га мисао још више разјари...{S} А после газити, газити... дуго газити, до уништаја...{S |
ека тамо до лета, па ћемо гледати...{S} А?...</p> <p>— Хоћеш... хоћеш да ме узмеш?!...{S} Чекаћ |
огло би се још по рубље искамчити...{S} А ви’ш ова се даска извитоперила, па се клацка.{S} Не м |
струје низ тело, трзају се мишићи...{S} А она гледа несвесно, врелим мутним погледом, усне јој |
изиђе из собе; не би је целе ноћи...{S} А Стојан седе са Вељом и настави причати о последњим до |
о, али се ипак плаши, много плаши...{S} А Гојко се не боји испита, он зна да су деца ваљано спр |
гнездо!... узвикну он, уздахнувши...{S} А лудо си га, вала, и свијао!...</p> <p>Љубица се диже, |
<p>— Добро... учинићу, не бригај...{S} А велиш после... сигурно?{S} Немој да ме превариш!... о |
иво, трже се и стругну низа сокак...{S} А дечко подвикну за њим, пратећи га очима и веселим пог |
и није?... не знам, ништа не знам...{S} А шта сам оно мислила?...{S} Чекај!...{S} Није то... ни |
разбацани јастуци, згужван ћилим...{S} А-а-а!...{S} Као да је нарочито гледао како би је што ј |
што ће их морати провести са њим...{S} А после... <pb n="161" /> биће најсрећнији, јер ће оста |
и бити срећан да је назове својом...{S} А сад... јесу ли ово њене руке савијене око његова врат |
ти, па ће доћи и Стојан с мотиком...{S} А сусед Глиша даће коња...{S} Хајде да се тражи коњ!... |
х је она усрећила својим доласком...{S} А оно, гле: у мало је не одјурише. »Нисмо те, веле, ни |
<pb n="193" /> тамо, шта осећа он...{S} А ономе јаднику знала сам душу као своју; све му се мог |
га, кад улази у непознато друштво...{S} А она, гле, корача одважно, подигнуте главе и на лицу ј |
..{S} Он га је, јадника, и ожалио...{S} А ја... ех!...</p> <p>— Што бар не дође одмах по распус |
ише о паксијанима, него лези тако...{S} А ја знам шта ћу сад...{S} Опчинила је она тебе, каже ц |
езу, капетана не верма ни оволико...{S} А зао је, братићу мој, као... као...{S} Шта ту, шта он |
покушао, јер зна шта би га снашло...{S} А видиш, код њега покушао... без размишљања...{S} Уђе и |
о, ма шта било, није тако страшно...{S} А овај Гојко баш је добар човек и... одличан... јест, б |
котурови пред очима... зелени сто...{S} А онај на врху, с дугом раздељеном брадом, сед, достоја |
врће, трчи по соби, тражећи нешто...{S} А она, не види се... само се шарени и бели некаква маса |
, синко, и нама... помисли на нас...{S} А и њему, што?...{S} Све ће се то поправити.{S} Међу мл |
се, уплашена, и упропастих живот...{S} А како је то све могло бити друкчије!...{S} Могли су се |
се, па отишли свако своме гнезду...{S} А шта оно необично светло игра у кукурузу?...{S} Је ли |
падне, сви га презиру, избегавају...{S} А по неке... ено баш она Даница, одржава везе са неколи |
} И ти је опет молиш, кучку једну...{S} А она те не чује, неће ни да те види... но оде низ поте |
м после и акта о вашем постављењу...{S} А ја овде до општине, купим порезу, па ми Богосав рече |
...{S} Тек онако... само пропадох...{S} А сад би тек хтела живети!... онако како сам некад сања |
упно ломи... биће грмљавине и свега.{S} А ти чувај своја леђа, јер сад могу најгоре страдати.</ |
и свој посао, да се не плаши ничега.{S} А за писара, како оно... <pb n="52" /> запе он, па се о |
друство, викну неко иза њених леђа.{S} А, жестока посла!{S} Младић и по!</p> <p>Она се осврте |
боље нека бриде туђа леђа него моја.{S} А за мене што велиш, госпођо, — грешиш се много: ја сам |
ривремени, да ви’ш како би облетала.{S} А овако, баш ми је тешко.{S} Ето, свршио сам више од ње |
p> <p>— Не знате ви ко је пред вама.{S} А кад бисте знали каква сам ја тешка грешница, не бисте |
у је српски језик у свима разредима.{S} А неки предмет, као рачун, обрађен је слабо, а неки ниј |
} Тамо је све равница, нема планина.{S} А што питаш?</p> <p>— Хоћеш ли да га убијеш?!... прошап |
едок његовог гимназијског школовања.{S} А он је, морамо признати, у дубини душе сматрао гимнази |
дан народ... хоће да наплете свашта.{S} А учитељица, велите, тргла се? </p> <p>— Да, да... потв |
ка иронично, не скривајући подсмеха.{S} А он стоји тако сплетен, збуњен, оборене главе, не знај |
и познала је по Гојкову изразу лица.{S} А Гојко јој не рече то с нарочитом намером: да види хоћ |
та, само да се види да она још руча.{S} А на душу пада све већи терет, све љући бол...</p> <p>» |
е пропусти ни један покрет учитељев.{S} А он ради живо, умешно, с вољом...{S} Тек ипак види се |
: сто, столица, клупа, табла и т. д.{S} А сад је већ време да се почне радити.{S} И јесте ли ви |
/p> <p>— Ти најбоље знаш, дете моје.{S} А по теби гледајући, рекла бих да је много добро.{S} Са |
а запитати и шта ће радити кад чује.{S} А овако, кад Љубица ућута, би му незгодно: шта да ради? |
неће дуго држати?...{S} Смрзнућу се.{S} А ако ме оставе да преноћим, а овакова ведрина!«...{S} |
он, погледавши је радознало у лице.{S} А ово сад... ви сте примили своју заслужену плату од др |
И онако ништа ниси имала, веселнице.{S} А сад пуна кућа.</p> <p>И Влајко се показа веома предус |
опет погледа и насмеја се још јаче.{S} А Гојко, озбиљан и намрштен, са неким прутићем у руци, |
рекиде га Гојко живо. — Мене остави.{S} А ви тамо ако хоћете... како знате...</p> <p>— Не бој с |
слон и стаде чекати да ћата продужи.{S} А њему се не жури, он то згодно отеже и намешта с нароч |
, са уста му никако осмех не силази.{S} А дечје очи, управљене на њега, горе, горе, као жеравиц |
Ако се и вратио, биће у канцеларији.{S} А ти треба вешто да се прикрадеш и да предаш ово писмо |
{S} Знамо се добро колико смо тешки.{S} А, Богосаве, седи, рече он ћати, који се слатко смејао |
се одмара од великога напора мисли.{S} А она га гледа... гледа и чуди се тој изненадној живост |
уредити...{S} До подне ће сви знати.{S} А ти иди у моју школу, па ради читање. </p> <p>Тако су |
х људи, који ће тај злочин извршити.{S} А оно гле!...{S} Обоје се ћутећи погледаше, па одоше у |
од кога се највеселије лице намршти.{S} А ко већ иначе има довољно узрока за тешко расположење, |
га се боји; тако је то, братићу мој.{S} А она не зна, него...{S} Хеј, што ти је женска глава!.. |
годину и по, док ниси измирио мањак.{S} А за оно затварање имаш право.{S} Ја нисам ни послушао |
јест, видим ја: нисте добар пјевчик.{S} А чусте ли како кликће наш господин Аксо?...{S} Јест, а |
ким и суморним гласом, јавља се ћук.{S} А из села се носи, све лакше и лакше, нејасно, тихо бру |
његовом стању. »Туњав! заиста јесам.{S} А што, зар ја не бих могао бити онако окретан и живахан |
ловенске речи... целе зиме се мучим.{S} А може доћи неко, ко пази на те ствари.</p> <p>— Е, јес |
} Треба радити непрестано и с вољом.{S} А са самим првим разредом треба свакад постићи одличан |
он замуцкивати, задуван и узнемирен.{S} А не знате... ви не видите шта је у мени...{S} И сам ни |
о...</p> <p>— Зар?... прекиде је он.{S} А ја био у Београду, неким малим послом... рече он, и з |
сад... ћутаће и гледаће свој посао.{S} А оно синоћ?...{S} Ех, право каже Веља: плаче ко стрина |
сам био у школи, такав сам и остао.{S} А ти сигурно ниси постао мирнији?</p> <p>— Ја — још луђ |
вакад недељом, прихвати Љубица живо.{S} А и иначе, кад год имате времена...</p> <p>Влајко и Вељ |
кад што одају његово немо присуство.{S} А око њега све једно исто: сутон, жубор, јецање...</p> |
е више као некад, док се било младо.{S} А ја опет моју господу слушам ка неке богове и сваки им |
то глава боли.{S} Сад је већ прошло.{S} А ти, јеси ли се намучила у путу?...{S} Камо вас до сад |
емо већ ја и ти на само... видећемо.{S} А деде да видимо то са учитељем.{S} Баш ме ту Пера навл |
је незгодан тренутак, то је извесно.{S} А њима, женама, тако понекад дођу лутке у главу...{S} Ч |
о земљу.{S} Ја, братићу, тако је то.{S} А ти се не бој, што се тиче...</p> <p>— Море шта ти је, |
; Љубицу још горе... уз њу је писар.{S} А овамо Гојко му једнако издаје некакве оштре поруке за |
ам му говорити нек се јави за испит.{S} А што?...{S} Зар се мене што тичу његове ствари?« — зап |
зад стаде руком требити густу браду.{S} А Љубица настави:</p> <p>— Било ми је врло рђаво, мисли |
очешу затиљак и опет ћуте и слушају.{S} А ћата се распричао у велико:.</p> <p>— Истина, и Никол |
која придаје необичан израз човеку.{S} А други пут видиш како му се очи запламтеле, цело лице |
азуме... па и сам да се поучиш чему.{S} А ни ми вам нисмо баш тако велике школе учили.</p> <pb |
ну по једну у извор и тамо пропадну.{S} А у ону највећу учитељка купи павлаку од козе.{S} -Јок, |
ију: да стигнеш и у школу и у кујну.{S} А ја ти, брате, не волим онај сељачки обичај: да се руч |
душу одморила и познала праву срећу.{S} А ово... зар је ово гнездо!...{S} Он лежи ту цело лето. |
.{S} Па лепо, сети се Хуса и других.{S} А ми ћемо већ њему... не бригај ти, чекај само док смис |
сле нема ко да спреми, те се одучих.{S} А сад... добро је, добро је!...</p> <p>Љубица наточи ле |
избегавајући ону заплетену туђу реч.{S} А и згодније му беше да се овако изрази: нека знају да |
ли ће се опет одупрети бесној сили?{S} А он!...{S} Ух!..« У Гојку закипи и загрми читав пакао |
му то остаде неисказано, недовршено?{S} А знам, осећам да ће се то другом или трећом приликом с |
све теби, све ради тебе...{S} Хоћеш?{S} А дворац ће нам бити сав од драгог камења, па у вече ка |
, иструнућеш у овом смраду и ђубрету. — А ти, какав си момак! обрте се потом Стојану, како те н |
чати му како је свака сила за времена — а то је велика срећа, јер да је вечна — зло!{S} И какви |
етос договори се са пређашњим одбором — а ми смо, знаш од скора изабрани — па тако...</p> <p>— |
кратког ћутања.</p> <pb n="70" /> <p>— А шта велиш за ово вечерас, јесам ли погрешио?</p> <p>— |
цаху отуд од некуд од срца... </p> <p>— А, ево мог стана, узвикну Љубица, дигнувши главу.{S} Да |
еља, идући к њима са батином. </p> <p>— А, тако ли се дочекује влас’!...{S} Бунт!!...{S} Комуна |
е.{S} Ђавоља посла ови рачуни!</p> <p>— А хоће ли бити што на јашанцију?</p> <p>— Колико си ти |
њима тече моја шумна Морава...</p> <p>— А, ви сте Моравац.?</p> <p>— Да, одговори он, а из очиј |
наче не би било свега овога...</p> <p>— А зар вам је ово каква срећа, што сад овако са мном раз |
имам оба ова месеца по пола...</p> <p>— А квартирина?</p> <p>— Нисам још ништа примила..{S} Каж |
еки пут те нема по три дана...</p> <p>— А шта би хтела: да се ухватим за сукњу, па да ти цео да |
ви се сећате неких ситница...</p> <p>— А ја вам кажем да не знам за младост..{S} Сећам се мног |
?{S} Немамо ништа за кување...</p> <p>— А зар је мало живине по селу, па купуј.{S} Стојан ће ти |
од да издржи оволике терете...</p> <p>— А ви затворите школу.{S} Јавите министру да не можете и |
ка тебе; како је не би знао...</p> <p>— А зна ли она тебе?</p> <p>— Мучно, богме...{S} Ми смо т |
он говори — тако се изменио...</p> <p>— А, ти ли си?! врисну полицајац и замахну камџијом.</p> |
управо ни живео, него онако...</p> <p>— А детињство? стаде га запиткивати заинтересована Љубица |
} У осталом, за сад само то...</p> <p>— А после?...</p> <p>— Видећемо... бојим се да не пређе у |
пружи из руке неколико комада.</p> <p>— А, хвала!... рече он, па узе шљиве, и ако је и сам дост |
у симпатију од првога погледа.</p> <p>— А кад ћеш ти једном да... у наше друштво? запита га Гој |
лукаво, испод очију, на Гојка.</p> <p>— А већ младе учитељице и у својим кућама имају велике уд |
ћи и гужвајући шешир у рукама.</p> <p>— А, ви сте то! узвикну капетан са очигледним интересовањ |
са сенком подсмеха на уснама.</p> <p>— А ово је, без сумње, твоја драга половина и глава куће, |
не можемо дати никаква савета.</p> <p>— А како би било да ја тражим премештај у други срез?{S} |
, жао ми га опет! рече Љубица.</p> <p>— А је ли он вас жалио... оно пре, кад вам је послао наре |
два сети, па се одједном диже.</p> <p>— А нама остаде онај дневник онако...{S} Да идем да га за |
учионицу и поручивали скамије.</p> <p>— А, на то смо вама обавезни за онако лепе скамије и друг |
млађих учитеља и две девојке.</p> <p>— А, ево нам младожење, прекиде Веља живахан разговор, и |
ледам једаред и њено страдање.</p> <p>— А ти, чини ми се, не виде писара?</p> <p>— Не.{S} Што?< |
е, одговори Гојко, мрштећи се.</p> <p>— А!... отеже она и оде у собу.</p> <p>Кад се распреми од |
! рече му Велимир, смешећи се.</p> <p>— А кад пре добави ту чашу и шећер из комшилука?{S} За во |
деветорицу... које ви хоћете.</p> <p>— А морају ли се они засебно уписивати? запита Љубица, гл |
ет, море, рече један одборник.</p> <p>— А ’нако вели... настави ћата, Министри су весели, нико |
</p> <p>— Гојко Савић, учитељ.</p> <p>— А... отеже и збуни се изненађена девојка.{S} Ви сте, да |
мени је речено да га допратим.</p> <p>— А, дакле стражарно!{S} Кажи ти господину Пери да овај ч |
морало поменути име писарево.</p> <p>— А новости... већ онако...{S} Прича свет свашта, не може |
Стојана како је гледа немарно.</p> <p>— А онај оде, братићу, још чупавији и гори; заборави да с |
гледајући Љубицу преко очију.</p> <p>— А што гледаш госпођицу, насмеја се гост, кад ти она не |
ако лепо говори о нашем послу.</p> <p>— А, Веља је и у школи био веома отресит.{S} Знам да ћемо |
Гојко спремаше своју уписницу.</p> <p>— А премештаја нема?</p> <p>— Нема.{S} Веља добио....</p> |
ја се гласно, па онда настави:</p> <p>— А ви, то је већ друго... вама требају многе школе.{S} Б |
им, жалосним гласом проговори:</p> <p>— А ја сам мислила да не можете да ме гледате од мржње, ј |
у себи, што је личило на звук:</p> <p>— А-а-а...</p> <p>За председником се диже један танак сув |
који се не мешају у политику?</p> <p>— А зар мислите да се овај грешни колега мешао, па ипак м |
це.</p> <p>— Можеш ли да идеш?</p> <p>— А?... одговори он мислећи нешто...{S} Све ме вуче да па |
пуни га ћата;, знамо ми шта школи треба а шта је сувишно.{S} Знате, обрте се он учитељици и зау |
где га Љубица очекује, неки пут весела а неки пут нерасположена.</p> <pb n="112" /> <p>Једнога |
ате, мука је са тим прирезом: свет нема а овамо треба.{S} Тако ће бити и с вашом квартирином.</ |
подигравајући у ходу, исправљене главе а погнутих леђа унапред.{S} Одмах се могло опазити да ј |
га стаде сама журити.</p> <p>Чича изиђе а она остаде са болесником, не знајући још шта да мисли |
ошуљице; на ногама већином алеве чарапе а на леђима јелечићи.{S} Љубица се загледала у децу, па |
ецу на двориште, пусти их да се протрче а сама се стаде брисати <pb n="29" /> марамом и дувати |
0" /> <p>Изиђоше обоје, мало изненађени а и збуњени: у селу су посете врло ретке, па зато оне в |
еба, да двојица учитеља буду премештени а учитељица отпуштена.{S} После овог саопштења, писар с |
избегавајући <pb n="99" /> многе ствари а понешто измишљајући, — како то већ умеју вешто младе |
ивати, чему се она испрва стаде опирати а после се спреми, навуче неку велику мараму на главу и |
...</p> <p>Гојко, нешто из радозналости а нешто због оскудице, оде до суднице, да покуша пречис |
друго што има доста муштерија у вароши а не захтева велики капитал.{S} Тако се с муком школова |
турам, па ћу лепо код једнога четвртком а код другога недељом.{S} Да живимо, брате!...</p> <p>— |
ој — образи јој се оспу лаким руменилом а груди се мало брже стану дизати и спуштати...</p> <p> |
учитељица прима дванаест динара месечно а учитељ четрдесет динара одсеком на годину.{S} Заведош |
незгодно настављати досадашњи разговор а, о другом чему нису хтели говорити.</p> <p>Сиђоше у р |
Ти си ми, брате, фина жена: мало једеш а лепо се носиш...{S} Хохохо... насмеја се он весело, в |
ислава.{S} Узе од мене велике кромпире (а беху ми родили и раскрупњали се за причу) па наређа н |
ни да се овде не могу деца навићи реду (а она то хтеде постићи одмах првог дана), па их уведе у |
то легла на сто?{S} Гле, плаче!...{S} А-а-а!... знам!«...{S} И он се стаде прибирати.{S} Одједн |
азбацани јастуци, згужван ћилим...{S} А-а-а!...{S} Као да је нарочито гледао како би је што јач |
себи, што је личило на звук:</p> <p>— А-а-а...</p> <p>За председником се диже један танак сувоњ |
легла на сто?{S} Гле, плаче!...{S} А-а-а!... знам!«...{S} И он се стаде прибирати.{S} Одједном |
бацани јастуци, згужван ћилим...{S} А-а-а!...{S} Као да је нарочито гледао како би је што јаче |
би, што је личило на звук:</p> <p>— А-а-а...</p> <p>За председником се диже један танак сувоњав |
пет се окамене...</p> <pb n="184" /> <p>А Гојкове очи гледају... гледају преко уздрктала пламич |
ста уска-речица...</p> <pb n="25" /> <p>А тамо даље, иза потеса, докле ти год око допире, пружи |
насмеја се Веља.</p> <pb n="167" /> <p>А Гојко се само смеши и гледа како ти и он сад има кућу |
а шта би му урадила од срџбе!...</p> <p>А Веља се смеши весело, као да је то и очекивао, као да |
О, само да се поживи на миру!...</p> <p>А Љубица и Влајко друкчије мишљаху...{S} Како који дан, |
.{S} О, часни га, и те жене!«...</p> <p>А Гојко само трчи и у глави му само једна црна мисао, к |
обро... није ово Пера писар!«...</p> <p>А Влајко, посматрајући замишљена Гојка, мисли у себи: » |
S} О, ала се грдно преварих!«...</p> <p>А Гојко ради, иде и мисли: »Доста ми је само што знам д |
и.{S} Све, како је она желела...</p> <p>А он је љуби, јамачно је љуби, иначе је не би узео за ж |
еке и младе, несрећне девојке...</p> <p>А Гојко занемео, смрзао се, па не дише.{S} Осећа само к |
велике муке и тешко страдање...</p> <p>А Љубица је доиста страдала много.{S} Одједном се загле |
да јој је Гојко једино уздање...</p> <p>А он је мислио много и дуго, претурао се по кревету цел |
ити по образу!...{S} Хм-хм-хи...</p> <p>А Гојко само иде, погнуте главе и намрштена чела, не ос |
ма, који му је могао дати хлеба.</p> <p>А за то време његово се мило гнездашце растурило.{S} Ро |
аде за њу неразрешена загонетка.</p> <p>А писар се тек сад одушевио својом речитошћу, па не мис |
олики догађаји, а њега још нема.</p> <p>А Љубица лежи, или седи по цео дан.{S} Од синоћње несве |
ти је свуд, по свима срезовима.</p> <p>А Љубица само осећа како јој нешто јако бије у темену и |
, вичући по селу из свега гласа.</p> <p>А сунце трепери и блиста се... румене се веселом чаробн |
Она пружи руку и корачи унапред.</p> <p>А Гојко сања... никако да дође к себи...{S} Не може да |
...{S} И он изиђе брзо из школе.</p> <p>А Гојко сеђаше на свом убогом кревету и плакаше горко.. |
треба, па опет стане да преврће.</p> <p>А Љубица се наслонила на прозор па посматра децу, која |
не знам... и не могу да мислим.</p> <p>А дечко поједе крушку, и таман да баци огризак, а поред |
догађаје, и смеши се задовољно.</p> <p>А он баш не хтеде одмах, онако драговољно... да се то с |
са њом у Америку, или у Турску.</p> <p>А Љубица?{S} Ни сама она не зна шта је осећала.{S} Знал |
косо, не осврћући главе к њему.</p> <p>А Гојко се погнуо, па мери очима сваки свој корак.{S} Т |
упути се за децом к своме стану.</p> <p>А Гојко брзо распусти децу и оде журно у Брезовац. »Бар |
јазни!...{S} Дај да се живи!...«</p> <p>А Велимир се нагнуо Гојку па му шапће:</p> <p>— Камо ти |
справи себи што за вечеру.</p> <p>...{S}А Гојко посматраше како се чича Стојан превија око њего |
да као правило, а ово сад изузетак...{S}А кад сам се оженио? — уз пут, брате, бродећи с Дрине н |
говор учини друкчији, сасвим друкчији. »А ко зна?... помисли она са неком сумњом на души: можда |
:id="SRP18993_C2"> <head>II.</head> <p>»А како сам га ја замишљала!« говораше учитељица у себи, |
е бих што друго ни очекивао...«</p> <p>»А после, Боже мој, кад би се залегла љубав, она права љ |
да не пређе у запаљење плућа.</p> <p>— Аа!... па то не ваља?</p> <p>— Старци од тога страдају, |
е доводи у кућу, весели се са њом...{S} Ааа!«... отеже она гласно и ухвати се руком за груди.</ |
а нек дође на коњу... све у трку!...{S} Ааај-ах-ах-ах-ах!... зајаука она и стаде се претурати п |
тој кући и редовно је пратио у школу до абаџиске чесме.{S} Она се зачуди његовој појави, а он п |
ма не може разабрати...</p> <p>Почетком августа, Љубица оде својим родитељима.{S} Све је нешто |
сали сте списак само за оно мало дана у августу и за септембар.</p> <p>Љубица зину од чуда.{S} |
.{S} После се виђао да служи код једног адвоката, потом код секретара у начелству окружном и од |
незвери, опет је стаде обузимати зебња, ади досадашње узбуђење беше веће, те надвлада, и она оп |
чена и накићена свима својим драгоценим адиђарима.{S} Гојко се пренерази од чуда, али је сад мо |
b n="95" /> <p>— Разуме се...{S} Али на адреси напиши <hi>у руке</hi>, да не оде прво ономе дол |
ли ће ме довека презирати, чак и онда, ако ја постанем узорита жена и учитељица?!...{S} Хоће, |
ће соба бити све гора и све нечистија, ако се он сам не прихвати метле.{S} Али је то њега мрзе |
ди из стола чисту хартију.</p> <p>— Па, ако ћете ми дати за три месеца... да напишем признаницу |
о вели: дај да бацим кривицу на другог, ако се може; боље нека бриде туђа леђа него моја.{S} А |
изићи пред децу, а нарочито пред људе, ако наиђу?...{S} О, да тешка срама!{S} Па још ако је и |
да у њу...{S} Како то да је не познаје, ако је из овога села!...{S} Али је лепотица, права лепо |
најући да само на њима може наћи утехе, ако је још има.</p> <p>Смиљка се најпре пренерази, уозб |
тећи се.</p> <p>— Свратите мало к мени, ако хоћете... проговори Љубица, црвенећи.{S} Видело се |
баш и кад би хтела.{S} Шта може радити, ако јој он постане сасвим одвратан!... <pb n="157" /> М |
ваља, и њега ће други макар изгрепсти, ако га не може истући.{S} Хајде сад пожури.</p> <p>Стој |
поткреши ту брадурину...{S} Отвори очи, ако хоћеш да поиграмо уз месојеђе.</p> <p>Гојку засветл |
едеље биће промене, па ми одсеците уши, ако то не буде...{S} Познајем ја по овима овде: чим се |
азији разболи ми се газда.{S} Знао сам, ако умре да немам куд... други ме нико не би тако милос |
па се уплаши, не знајући шта ће са њим, ако падне где у путу.{S} Покуша да га мало расвести, пр |
се баш и гнушање и одвратност!...{S} О, ако јој је већ постао одвратан, а цео је живот пред њим |
, тако досадан... мислила сам полудећу, ако још дуже са њим поживим.{S} И сама се чудим како то |
ете?...{S} Да дођем, а?...{S} Али нећу, ако ме ви не зовете...</p> <p>Љубица се насмеши усиљено |
-чек, наћи ћу те ја.{S} Хе мој братићу, ако чича Стојан не види добро, може оно рукама да те на |
зиђох мало међу децу, а ви гледајте ту: ако наиђе какво кретенасто, немојте га уписивати, шапну |
о... и у ситницама тако мора бити...{S} Ако сам сад што нерасположен, знам да ћу се до мрака че |
извести је ли се вратио кући онај...{S} Ако се и вратио, биће у канцеларији.{S} А ти треба вешт |
е то... је ли смрт?...{S} Он не зна.{S} Ако умре?...{S} Ништа!...{S} Не може бити ништа страшни |
ав и доброта...{S} Така му је нарав.{S} Ако ће; то и доликује мужевима, а не као... и она се од |
. шта ћеш више!...{S} Речено је све.{S} Ако они горе имају најмање образа и љубави према школи. |
да што учини.</p> <p>— Е не бригај.{S} Ако то извршиш како ваља, и њега ће други макар изгрепс |
говорити гласно, са Гојком заједно.{S} Ако ли она пође, морам се издвојити са Вељом.«</p> <p>К |
венећи још јаче и гледајући пркосно.{S} Ако ће ме ко вређати — биће и без тога...{S} Хајдемо.</ |
ништа примила..{S} Кажу, да немају.{S} Ако хоћеш да одемо заједно до суднице, да видимо.</p> < |
ратићу? рече узгред једном малишану.{S} Ако си сањао да те буве пецају, биће батина.{S} Тако је |
p>— Како хоћеш... како год ти хоћеш.{S} Ако ти рекнеш, нећу ни ја ићи...{S} Како год ти кажеш!. |
на седло, па се обрте Стојану.</p> <p>— Ако не дођем до сванућа, нађи коју жену... онако постар |
ће дуго држати?...{S} Смрзнућу се.{S} А ако ме оставе да преноћим, а овакова ведрина!«...{S} И |
ло да је питам за узрок ове промене, па ако је штогод онако... да јој ми можемо помоћи, онда да |
ноћ запете вршке и намештене кошаре, па ако има лова, одмах се доноси угарак, ложи се ватра ту |
ере ми!{S} Тако, тако је најбоље.{S} Па ако видимо да ће и вас овако да брука, онда ћете дати о |
ћ увидео куд овај смера.</p> <p>— Е сад ако хоћете да се мало прођемо, и бар да ме том приликом |
тако по дворишту пуних 4 — 5 часова, и ако је тек мало јаче од пола часа како су стигли.</p> < |
е и мајка дошла некако проста, убога, и ако је још исто онако мила, као што беше у детињству.{S |
мања, коју су укућани звали оџаклија, и ако у њој не беше оџака.{S} Ову оџаклију заузела је Љуб |
<p>Другом приликом опет увреба Гојка, и ако се овај непрестано крио од ње, па ће му узвикнути:< |
ли.{S} Учинило јој се да се одоцнила, и ако тек беше сунце огрејало.{S} Данас је ишла са чистом |
рим путем.{S} Зато не оде родитељима, и ако се спремала до сад.{S} Нека, боље је да чува кућу.< |
а његову мапу опет беше доста говора, и ако кмет признаде, да му је »левизор« због мапе начинио |
ти муж за оваку жену!«</p> <p>Љубица, и ако не имађаше у кући скоро никаквих судова, спреми леп |
саветника, хоће напред и све напред, и ако у дубини душе осећа неко хладно вејање, неку злу и |
— А, хвала!... рече он, па узе шљиве, и ако је и сам доста набрао и носио их у џепу.{S} Али зар |
котурови, које она лено распознаваше, и ако беше у густом мраку, затим се котурови стадоше раст |
кве, и они, не смејући одрећи, одоше, и ако би волели да се крену одмах са децом.</p> <pb n="73 |
ила је да се то може некако окренути, и ако није знала како би се то могло окренути, и ако је з |
е знала како би се то могло окренути, и ако је знала да њено срце никада више не може припадати |
, а наиђе Влајко.{S} Веља се намршти, и ако је дотле био веома расположен, одједном заћута и не |
неку пријатност од ових смелих речи, и ако је добро знала да су то само речи, да се то говори |
а да му је обећала венчати се са њим, и ако има живу жену, и таман да му изјави сад пристанак, |
квартирина, а овде то исто са платом, и ако је она редовно издавала уредне признанице.{S} Шта ј |
убици сад учини веома грубо и сурово, и ако она не зна за друкчији разговор очев.</p> <p>— Здра |
е од Веље.</p> <p>Напољу се смрачило, и ако је још доста рано.{S} Навукла се по околини густа м |
ако, братићу.{S} Имамо и ми по нешто, и ако смо сиротиња.{S} Тако је то.</p> <p>Гојко развукао |
сећајући унапред њихову непријатност, и ако се оне још не беху јасно испољиле, него се тек наго |
" /> <p>Љубица задржа госте на ручку, и ако се Веља томе веома опирао.{S} Чекаће их, вели, њего |
ју да је свршио целу Учитељску Школу, и ако је привремени.</p> <p>— Тако... јест, јест, видим ј |
а опази, она се бајаги обрне Стојану, и ако чиче ту нема:</p> <p>— Ју, како лепо изгледа, кад с |
се само обрће и баца ногама у страну, и ако носи штап у руци.</p> <p>— Хе, оно је било изненада |
и и чешући се руком по једном рамену, и ако га ту није ни мало сврбело.</p> <p>— Нађи коња... т |
она у дворишту и чека мужа на вечеру, и ако он у последње време и ручава и вечерава негде на др |
..{S} Влајко, иначе велики женскарош, и ако то нико не би веровао, судећи по његовој озбиљности |
лас.</p> <p>Обоје се запрепастише.{S} И ако су непрестано о томе говорили и мислили, ипак им се |
говнога снега што их је притискао.{S} И ако је дан, владаше велика тишина у целом селу; тек по |
дуго задржава, над, ким се они смеју и ако су њиме прожмани и запојени.</p> <p>За то време Гој |
.</p> <p>— Знам, одговори Гојко.{S} Али ако се она узинати, не могу јој ништа.{S} Јутрос сам је |
p>— Смртни смо сви... није никакво чудо ако и он умре.</p> <p>Лекар оде, а Љубица уђе у собу.{S |
бност, и он већ увиђа да ће проћи овако ако га она не заустави.{S} То је без сумње и Љубица уви |
и има право причинити му страдање, само ако му то савест допушта...{S} Осећајући то све јаче и |
још нисмо за прошли примили...{S} Само ако то можеш... допуни он после кратког ћутања.</p> <pb |
Гојко живо. — Мене остави.{S} А ви тамо ако хоћете... како знате...</p> <p>— Не бој се, оставић |
аву!...</p> <p>— Море ћути, то је добро ако још може да се разбије...</p> <p>— Шта да радим, на |
ћу ја тебе, све исто онако...{S} Па баш ако хоћеш и онакав дворац у земљи?...{S} Тамо има много |
Знам да ће нас испратити далеко, а још ако му не пође жена, можемо говорити гласно, са Гојком |
га, масница преко целога образа, па још ако је модра....{S} Како ће сад у школу, како ће изићи |
неколико часова у шали и смеху, па још ако си се раније са женом што споречкао, он ти лепо заб |
иђу?...{S} О, да тешка срама!{S} Па још ако је и она све то слушала... као Стојан, јамачно јест |
ву, као да она све то очима гледа. »Још ако <pb n="113" /> буду закључали врата?... еј незгоде! |
кораке те ћата поче изостајати.</p> <p>»Ако ми се још и овај наврзе на главу, имаћу муке.{S} Ту |
сар и услуге чинити.{S} Видиш, дао ти и аконто за овај месец, а ми још нисмо за прошли примили. |
ш велике недеље, провели су цео дан код Аксе, који је обећао дати им синчића у деверство, а сам |
ено.{S} О малом испиту дођоше им Веља и Аксо.{S} После дужега пропитивања нађоше, да је Љубица |
уга.{S} Па због Гојка је дошао и учитељ Аксо... »То је паметан учитељ, мишљаше Љубица, видиш ка |
{S} А чусте ли како кликће наш господин Аксо?...{S} Јест, али он је богослов.</p> <p>— Та оно н |
ного... опростите на замерци... рече му Аксо својим тихим, учтивим и мелодичним гласом, трљајућ |
дника Ђокића.{S} Веља још горко прекори Аксу што се примио часништва.</p> <p>— Шта ћу, знате!.. |
нистров потпис...{S} И он доиста показа акт с потписом Министра просвете, па га онда поцепа на |
, готово шапатом.</p> <p>— Шта... какав акт? запита Љубица уплашено, јер јој је сама реч »акт« |
Рече јој да сваког дана очекује некакав акт, који ће показати Гојку с ким има посла. »Нек види |
а застаде. — Јеси ли ти баш видео да је акт из Министарства...{S} Министров потпис?</p> <pb n=" |
едајући га радознало.</p> <p>— Дошао је акт.. сад ћу да му саопштим, рече он тихим гласом, гото |
хартије.</p> <p>— Ено, ту је и тужба и акт Министров...{S} Све у парчета!...</p> <p>— Шта си р |
Али зашто?«...</p> <p>— Изволите један акт из Министарства, проговори писар службеним полицијс |
а Љубица уплашено, јер јој је сама реч »акт« улевала некакав нејасан страх.</p> <p>— Да узме ва |
емо ми тамо у срезу, дођоше нам после и акта о вашем постављењу...{S} А ја овде до општине, куп |
ерене очи прелетаху са писарева лица на акте, на камџију и на под.{S} Писар му приђе, зграби га |
, писар приђе к столу и метну на њ неке акте, разви их и обрте се Гојку.</p> <p>— Јесте ли ви о |
у он грозно и лупи дршком од камџије по актима.</p> <p>Гојко стајаше, пренеражен, зелен и блед, |
се он учитељици и заусти нешто да каже, ал’ она плану и прекиде га:</p> <p>— Молим вас, шта ћет |
издржати учитељски испит, па дивота!{S} Ал’ ето!...{S} Ал’ опет, зар не би баш она могла навикн |
ски испит, па дивота!{S} Ал’ ето!...{S} Ал’ опет, зар не би баш она могла навикнути на мене!{S} |
.. тако исто.{S} То није кућа!...{S} О, ала се грдно преварих!«...</p> <p>А Гојко ради, иде и м |
своја... »О, ала ми је добро!...{S} О, ала ми је добро!«...</p> </div> <div type="chapter" xml |
р иначе ме не бисте ни погледали.{S} О, ала ме је Бог тешко казнио... јекну она очајно и подиже |
и се као ја, кад улази у друштво.{S} О, ала је то друштво неправедно!...{S} Па да ли ће ме дове |
ењеном лицу и умирите срца своја... »О, ала ми је добро!...{S} О, ала ми је добро!«...</p> </di |
пет му исто онако исписано на лицу: »О, ала ми је добро... ала ми је добро«...{S} Стаде... маше |
аз на окамењеном, непокретном лицу: »О, ала ми је добро!«... </p> <p>Хеј, станите ви вечни труд |
во сад види... јасно види...</p> <p>»О, ала ми је добро!...« вели ово, смежурано и испијено теш |
аздељеном брадом, сед, достојанствен... ала је необичан!...{S} А њега нема!...{S} Узалуд радост |
списано на лицу: »О, ала ми је добро... ала ми је добро«...{S} Стаде... маше јој руком, исто он |
тих суза!...</p> <p>»Живот, младост... ала то прође!...{S} И шта сам сад? не смем ни да сањам |
ео дан пиљим у очи?...{S} Хохохо!...{S} Ала би то био муж, бре!...</p> <p>— Истина, куд идеш то |
S} Хајдемо у школу, да вам саопштим.{S} Ала ће да зине!</p> <p>Љубица збиља зину од чуда.{S} Јо |
едре и развуку у весео блажен израз... »Ала би то био живот, Боже!... али ко сме о томе мислити |
p>— Е положила си испит за домаћицу.{S} Алал ти вера!...{S} Још да видим како ћеш се показати н |
беле чисте кошуљице; на ногама већином алеве чарапе а на леђима јелечићи.{S} Љубица се загледа |
ремештен.{S} Писар јој много наобећава, али о премештају не рече ништа.{S} Рече јој да сваког д |
бица плану, врисну и осу грдње на њега, али он затвори врата за собом и настави рад.</p> <p>Пис |
у школу.{S} Љубица подиже очи на њега, али се одмах трже, поцрвене и збуни се.{S} И он беше зб |
. и уз ту мисао указа се одмах и друга, али из далека, нејасно...{S} Ну она јој не даде развити |
и... дуго газити, до уништаја...{S} Да, али он то не може извршити, осећа да не може, зна да не |
о као мисао, да теши онога који страда, али неостварљиво, јер нема ко то извести.{S} Гојко приз |
и.</p> <p>Гојко се усуди да је погледа, али се одмах трже и обори очи, јер осети на себи њен ва |
иђарима.{S} Гојко се пренерази од чуда, али је сад морао бити одлучан <pb n="151" /> па јој нап |
раду један... и опет се издиже камџија, али Гојко једним брзим скоком истрча из школе и удари с |
се да је због тога и зауставила Гојка, али није могла одмах да се обрне с позивом... прво ваља |
дошло.</p> <p>Љубица погледа на Гојка, али он гледаше оштро и озбиљно, као да се тај разговор |
има.{S} Све је нешто до сада очекивала, али се уверила да су наде варљиве и узалудне.{S} Промен |
} Изменила се.{S} Здравље је поправила, али она дошла некако сасвим друкчија.{S} Уозбиљила се ј |
у...{S} Свеједно, макар их не мргодила, али само нека груне тресак пред њиховим очима, нек <pb |
не трепће.{S} Она виде да је погрешила, али осети да не вреди сад исправљати погрешку, пошто ће |
срца, и она би се радо дигла од стола, али зна да би то изазвало читаву буру...{S} Остаде седе |
нађоше, да је Љубица врло мало прешла, али су јој деца добро усвојила оно што им је казивано.{ |
тање. </p> <p>Тако су они првих недеља, али се сад све почиње мењати, наступа полагано некаква |
дављеникову кркљању, разлеже се споља, али га у соби нико не чу, а напољу пирну поветарац и од |
пијан човек, па брзо појури вратницама, али незнанко беше ближи па подупре леђима улазак.</p> < |
реко леђа...{S} Гојко појури к вратима, али га писар дочепа за раме.</p> <p>Стој, смрдибубо!... |
јкову учионицу.{S} Соба беше пространа, али рђаво окренута, те не допираше унутра довољно светл |
ати... да, то је жена, врло млада жена, али такве лепоте, каква се веома ретко виђа.{S} Он се з |
ом таблом, која је некад била сва црна, али су је деца, мокрим крпама, у току дуго година, тако |
Доиста му није ни противна ни одвратна, али не зна ипак како да назове своје осећање према њој. |
се много сплете са питањима из рачуна, али њему не покварише одличну оцену, те тако он имађаше |
ко заједнички држати угледна предавања, али претходно захтева да обоје оду к њему у госте и да |
е слушао многе разговоре и задиркивања, али се сад не сећа ничега...{S} Само је гледа и чуди се |
.{S} Отац јој одговараше на сва питања, али оним истим својим изразима, с којима се погађа и це |
иво, аналишући са зебњом своја осећања, али се одмах умири.{S} Некакав ђаволаст, детињи осмех п |
оче радити лепо, без великога узбуђења, али тек око ње облеташе сав досадашњи страх и зебња, он |
ва-три тренутка, прибра се од узбуђења, али га сад <pb n="89" /> обузе радост.{S} Он се приближ |
чуђењем и немим питањем погледа писара, али овај гледаше само како се деца унезверила, па чекај |
пажа његова карактеристична несразмера, али ко се већ навикао гледати га таквог, њему он сад из |
И он је готов да викне из свега, гласа, али се још уздржава, јер га је срамота од сељана, који |
?...</p> <pb n="149" /> <p>Она задркта, али се приви још више уз њега, и уздахнувши одговори:</ |
цу; мати јој одлази и долази забринута, али се Љубица зауставила на једној мисли, па само њом ж |
} Беше јака помрчина, не види се ништа, али он полако, пипајући око плотова и спотичући се, дођ |
му се одсекле, он трчи преко дворишта, али му се чини да мили као бубица...{S} Брже, брже... а |
т.{S} Његове наде добише још више маха, али се одмах и пресекоше.{S} Сутра дан деси му се прили |
во чудо?« као да се питаху њихова лица, али они ћутаху док им се путник не приближи.{S} Њему за |
једно поред другог, учитељ и учитељица, али обоје беху суморни, забринути.{S} Иђаху ћутећи, али |
олести...{S} Ово је нека јака грозница, али ко зна шта може из ње изићи!...{S} У неко доба он л |
и драго, од кога му и срце живље куца, али се он стара да га за сад угуши, јер му данас и у ов |
има.</p> <pb n="94" /> <p>Гојко истрча, али се после неколико секунада врати, искривљених вилиц |
ом јој дође да запева, да потрчи некуд, али одмах наиђе неко горко сећање, које јој помути цело |
о неколико пута долазити к њему узалуд, али она, госпођица Љубица, не мора се за то бринути.{S} |
ела је одмах удаљити га сасвим од себе, али се сетила очевих савета: да је ћата велика сила у о |
ће да викне децу, да их окупи око себе, али чим стаде у дворишту, опколише је жене са децом.{S} |
ам.{S} Скиде му се читав терет с главе, али га ипак не остављаше страх са којим је дошао овамо. |
есече је погледом оздо до на врх главе, али не рече ништа.{S} Ко вели: право је да се промази п |
сам ни долазила да потписујем спискове, али сам узимала на признанице.{S} Ту су оне, мора бити. |
ата мислима за поједине речи Стојанове, али у глави опет ври, а срце се све више стеже од неког |
јави само капетану.{S} Испричај му све, али разумеш — <hi>све</hi>...{S} Само гледај да те онај |
еђу младим људима има тога... те кавге, али се то све поправи...</p> <p>— Поправити!...{S} Не м |
о већ и онако морам... поједине округе, али опет не иде то тако... без целе мапе.</p> <p>— Ми ћ |
осмехом.{S} Он се беше спремио да иде, али погледавши Љубицу, одједном седе уз њу и стаде јој |
ше лице марамом и спремаше се да изиђе, али кад виде колико новаца Љубица узе, и он се зачуди:< |
ћи га да дође њој.{S} Гојко одмах дође, али <pb n="123" /> му и лице и цело понашање беше сувиш |
бица гледа и отвара уста да нешто каже, али је стегло нешто у грлу, па не може ни гласа да пуст |
из џепа неку малу кутицу.{S} Извади је, али не може да притисне дугме, да је отвори.{S} Руке му |
она...{S} Не зна ни шта је ни о чем је, али је страшно... нечувено... страшније од свега до сад |
нуше низ потес.{S} Сунце по мало греје, али се осећа оштрина у ваздуху.{S} Таман да се лепо пут |
већ претура у глави разне комбинације, али му не долази на памет ништа тако страшно.</p> </div |
, сам он није постао Министар полиције, али што је мислио о писару, све се сад испуњава.</p> <p |
аху сви, беше му лако задовољити обоје, али како ће сад?{S} Гојка не сме вређати, јер је управи |
ј лице избраздано, па то сад зарашћује, али је лице још грдно.</p> <p>Иде по соби и мисли о све |
и нешто муца.{S} Председник га не чује, али се досећа шта одговара, па наставља:</p> <p>— Госпо |
S} Горке су и тешке ове сузе јадованке, али је утицај њихов благотворан: залеђено, окамењено ср |
пронашла је велике новчане недостатке, али још ради неуморно, прикупљајући разне податке, спре |
скочи и дохвати разјарену жену за руке, али познавши је, одједном пусти њене руке и стаде се ос |
их, помаже им, управо учи их да мисле, али су то деца неука, дивља, па не може све да иде као |
ласа и стаде насред собе, да чује боље, али се баш тада отворише спољна врата и Влајко викну гл |
не сме да зна, не сме да мисли о томе, али јој се то извило пред очима, па јој потреса сваки ж |
.. оне огреботине још се истина црвене, али то не мари.{S} Синоћ мало несвестице, и то није ниш |
ца, изненађена овом смелошћу, поцрвене, али не смеде показати знака љутње, да не увреди овако о |
њу та судбина стићи одмах прве године, али види се није суђено.{S} Буд је такав, па још привре |
ењају се.{S} После удари у запиткивање, али Гојко и не мрдну главом, као да је мртав, као да не |
се и као да и њега обузе лако дрктање, али се он прибра брзо и погледа се са Гојком право у оч |
м уснама...{S} Пријатно је ово осећање, али она нема кад...{S} Рука дркће... дркће... она подме |
сиротео, одговори им Веља и насмеја се, али они обоје гледаху Влајка и чекаху његов одговор.</p |
ледати прозоре... свуд навучене завесе, али оне двокрилне, те се између њих може видети.{S} Про |
е он смешећи се,</p> <p>— Иди молим те, али немој сумирати без мене.{S} Причекајте ме и спремит |
и наставља на јави такве исте покрете, али га жигне љути бол, и он одмах сазнаје своју горку н |
главу.{S} Да је раније па да свратите, али је већ мрак...</p> <p>Гојко се трже и готово одскоч |
.{S} И деца хоће човека лако да наљуте, али су све то ситне ствари, које не трују човечји живот |
познаје добро његов глас...{S} Шапуће, али до њена слуха долази читава грмљавина.{S} Да ли је |
а гледам ко је срећнији од мене!{S} Хе, али...« И мисли његове одоше далеко, веома »далеко«...{ |
може оно рукама да те напипа...{S} Хе, али им он није дао ни опепелити: зубат беше, па одмах з |
тно трже и одједном му се промени лице, али кроз један тренут стаде га полагано обузимати срџба |
ђе до своје деце, и нешто је јако вуче, али чим стане пред огледало, тргне се, јер види да се м |
снопље...</p> <p>Љубица се разговараше, али се чешће мрштила: по неки малишан окрене главу и гл |
вим друкчија.{S} Уозбиљила се још више, али је некако постала равнодушна према свему.{S} Са Гој |
вашар!{S} Него ти сад одмах иди у срез, али немој насипом, него удари преко Јасеновца, па се ја |
Хтеде ређати још друге промене на себи, али се одједном стресе и навуче покривач на главу...{S} |
асан човек, добричина, рече она у себи, али шта ћеш му кад је овакав, јадник.{S} Но ништа, бар |
оли... не, макар не имали праве љубави, али макар поштовања — Онда ће ти, брате, и писар и твој |
ој, као јутрос у селу...{S} Он не види, али осећа да је тако.{S} Кад они ступише на врата, у шк |
казивао против школе и школованих људи, али тек беше му необично драго, што се у овој прилици н |
ј звучни глас, који иде из самих груди, али не може отворити уста, нити јој што рећи.</p> <p>— |
Прикачи га на груди да види како стоји, али мука: нема у школи огледала!...{S} Отвори га и глед |
онашати са њима другарски, пријатељски, али осети да јој њена урођена грубост неће то допустити |
нога дежурања Веља се зачуди овој шали, али се брзо прибра, поздрави се са лекарем и одговори м |
нисам ’нако... као што бисте ви желели, али опет, кад год устребам... ја сам ваш...{S} Јест, ва |
ијом.{S} Истина, и ми смо били учитељи, али то је друго...{S} Ми смо сасвим друго... је ли?...< |
е му помодрело од дуга стајања на зими, али се у очима чита нека јака мисао, која га занела и к |
она га јасно осећаше у својој близини, али се стараше да радом угуши све те мисли, да се отрес |
} Знала је шта би сад требало да учини, али јој то беше одвратно.{S} Она се само приближи још в |
смотри тај поглед па се још више збуни, али ипак одговори:</p> <p>— Три године, ово је сад четв |
му на чело...{S} То га за часак умири, али после опет стаде бунцати.</p> <p>Око поноћи дође Ве |
Она је сад разумела о коме ћата говори, али одмах помисли: неће ли бити и незгодно и опасно, да |
атима тихо, лагано.{S} Она не одговори, али обрте главу и посматраше како се врата лагано отвар |
>То већ беху обични Цветкови разговори, али Љубица обрати нарочиту пажњу на саопштења о брату.{ |
брће, нешто муца, хтео би да проговори, али жена му опет врисну па осу читав пљусак грдње на об |
ој деци, па их стаде нешто запиткивати, али тако неумешно, да деца одмах опазише због чега се о |
зебу...{S} Устаде, па поче брзо ходати, али кад пружи корак, таман има простора да корачи четир |
акопају...{S} И њега ће некад закопати, али то <hi>сад</hi> није тако важна ствар...</p> <p>Нег |
еницу којом је мислио да јој се обрати, али сад заборави све, па се стаде нервозно окретати око |
мером.{S} Обузе је страх, хтеде устати, али не учини то, да не би тим указала велику пажњу Бого |
и ону ствар, коју би требало сад узети, али је нешто, ни сама не зна шта, одвлачи од те мисли и |
аса?...{S} Сад зна шта је хтела понети, али се чуди шта јој би да то не узме, но пође овако пра |
оћеш?...</p> <p>Она се хтеде исправити, али се Гојко саже и, тресући се сав, као у бунилу, прип |
шале, па се прибра и стаде се бранити, али му то не поможе.{S} Чак не поможе ни то, што сведоц |
још мајчином храном, почеше се бунити, али их постепено ућутка и заглуши женска таштина.{S} Ип |
се мучи.{S} Увиђа да треба проговорити, али ко може сад реч прозборити, ко је може прекинути у |
готово се уплаши.{S} Хтеде се вратити, али је некакав урођени инат тераше напред, и она одједн |
фани за картама, хтедоше нас отпустити, али се смиловаше и казнише нас мањом, али оштром казном |
јима моли за помоћ, јер нема шта јести, али је опет живо интересовао очев говор о томе, као да |
силажаше са њега сталан израз грубости, али он ипак не уништаваше општи утисак примамљивости.{S |
еде се осмехнути, онако ради учтивости, али му се из груди оте тежак уздах.{S} Суморно погледа |
бол стеже јој срце, она хтеде вриснути, али се прибра и опет провири...</p> <p>Њих двоје седе н |
<p>Гојко се накашља, хтеде нешто рећи, али Веља настави љутито: </p> <p>— Најбоље још нек нам |
трос пред Љубицом.{S} Хтеде нешто рећи, али га Веља престиже:</p> <p>— Хе, дикане мој, кажем ја |
жи руку.{S} Ћата опет хтеде нешто рећи, али се некако при руковању запетља, па се ћутећи врати |
ој!...</p> <p>Она хтеде још нешто рећи, али Гојку прекипе.{S} Подиже главу и погледа је оштро, |
ху суморни, забринути.{S} Иђаху ћутећи, али обоје управили очи у неодређену даљину, па се дали |
ико пута је покушавала да побегне кући, али је знала шта је тамо чека, па је стезала срце и ишл |
опхођење, на милостиве, пријатне речи, али при најмањој неповољности, она ипак плане и испољи |
о црвенило на Љубичину лицу, обори очи, али му лице засија великом радошћу. »Ето, кажем ја: сам |
иже главу и погледа писара право у очи, али се овај ни мало не збуни од тог погледа, већ јој пр |
> <p>И она трчи, сплеће се и опет трчи, али јој се чини да се не креће с места...{S} Брже, смрк |
зе, помилова је и беше нежан према њој, али је и та нежност некако груба, неумешна, као да је у |
и, његова жена, која је спремила ручак, али му Влајко напомену, да тај спремљени ручак они могу |
После овога рада биће заједнички ручак, али ви немојте остати... имаћете незгода... рече он, от |
.{S} Љубица осећаше само гнушање и бол, али Гојко... да му је само да провири једним оком, само |
рањем!{S} На учитељице већ и не гледам, али они!...{S} По неки и не скрива шта мисли, јасно му |
дговори он и насмеја се.</p> <p>— Знам, али то не ваља; не одговара захтевима хигијене ни науке |
шта сам радила.{S} Сад знам и разумем, али доцкан.{S} Тек гледаћу да од сад буде све друкчије, |
розборити још коју реч са новим другом, али се он сувише ревносно занео око својих ствари, те и |
т.{S} Љубица је причала тешко, с муком, али јој Смиљка помагаше згодним питањима.{S} После наст |
о га је вукло напред, те иђаше с вољом, али помисао на оне људе што су тамо засели, заплаши га |
, али се смиловаше и казнише нас мањом, али оштром казном...{S} И за то страдање добио сам одма |
ем.{S} То једно, што их ворта с платом, али тако ти је свуд, по свима срезовима.</p> <p>А Љубиц |
у њему каквог конкурента пред Љубицом, али тек му је криво кад год га види, а нарочито кад ста |
ивости.{S} Стас јој беше лепо развијен, али је она сама кварила његов изглед својим вечито погу |
и јој радо сам саопштио ко је отпуштен, али... незгодно!... »И она би се наљутила, опазила би д |
да је то он...{S} Или управо јесте он, али њени узбуђени осећаји сада све увећавају, па и то љ |
овде лепо и весело, живети« помисли он, али не смеде исказати своју мисао гласно.</p> <p>— Јест |
страну, осећајући да је и ту претерао, али ће ова мисао најбоље да му ублажи гнев.{S} Он се хв |
је Гојко толико слушао и понешто читао, али то се, у њихову положају, није могло ни очекивати.{ |
> <p>Гојко се у почетку сплетао, муцао, али му се после раздреши језик и он доста живо исприча |
оворио је и лепо и стручно и занимљиво, али учитељице често набираху устанца, пропраћајући по н |
а одмор, из очију јој сија задовољство, али се брзо навуку облаци на њено равно, ниско чело...{ |
глави, он не помишљаше ни на шта друго, али тек осећаше, да би му много пријатније било, кад би |
ису се разумели.</p> <p>Он је њу волео, али некако на свој начин, без оне обичне женске нежност |
S} Пре венчања је по пеки пут и отрпео, али сад... кад треба озбиљно живети и радити.</p> <p>— |
држи на ногама, дише некако врло брзо, али се он очајнички отима, не марећи ни за болест ни за |
она сама види како је много он урадио, али се ипак плаши, много плаши...{S} А Гојко се не боји |
ако и прође, он се не би нимало плашио, али у њену погледу он опази такву досаду, презирање, па |
Ви сте сувише добри, ваше је срце меко, али вам ја ништа друго не могу дати, осим зла и страдањ |
Ех, шта ту дробиш!... одсече се Влајко, али га не погледа, но сакри очи. </p> <p>— Збиља?... за |
кла.</p> <p>Појави се на прагу и Гојко, али друкчији, сасвим друкчији.{S} На њему лепо ново оде |
, проговори Гојко, осмехнувши се малко, али му са лица не силажаше она љута горчина и бол, што |
ађен ни... дотеран, као што би требало, али је добар човек.</p> <p>Писар за то време непрестано |
оче опет да му наилази облачак на чело, али се он прену и стаде се отимати од тога новога распо |
итеже га снажно и не да му пасти у зло, али се он отима од тога невидљивог саветника, хоће напр |
као и Љубица.{S} Неко их је зло снашло, али се нико не досети правом јаду.</p> <p>Одједном се к |
ерас цркви, субота је, па да ноћи тамо, али га сад очекује важнији посао.{S} Чим дође, затвори |
м Обрадовом, одговори она тихо, лагано, али јој срце лупаше да искочи из груди, а дихаше брзо, |
— Каквој њиви?!... узвикну он зачуђено, али му глас дркташе од љутине. — Шта си тамо радила?</p |
приђе јој, гледајући преда се збуњено, али му још у очима играше она весела, ватра, која га гр |
исам ни послушао све како ми је речено, али опет сам погрешио...</p> <p>— Шта си ме чекао, море |
знатога плота, хтеде погледати у десно, али му се учини да неко стоји на отвореним вратима, па |
де прилика да чује што ново и необично, али она не беше у стању да разуме све што се око ње зби |
зебње; осећа да је све у реду и добро, али не мисли о том; зна да у џепу има доста банкнота, д |
лости.{S} Срце му једнако некако пусто, али му се чини да ништа не жели, не осећа...{S} О озбиљ |
ично бунило... уз грозницу, рече лекар, али код њега може да се излеже веће зло.</p> <p>— Какво |
којаких.«</p> <p>— Извините, молим вас, али знате: нас новаке све интересује, обрте му се она, |
head> <p>Љубица пребрину и други испит, али сад у мало не прође зло, једва се спасе слабе оцене |
о кликће наш господин Аксо?...{S} Јест, али он је богослов.</p> <p>— Та оно није баш због тога, |
} На лицу му исписана жива радозналост, али се јасно чита на њему и горко сажаљење, прекор...{S |
одјекну далеко потесом кроз глуху ноћ, али га нико од људи не чу, само пси од крајњих сеоских |
и њега и њу, оборили су пред њим главу, али он ипак осећа неку празнину у веселу срцу своме.</p |
као да се бојао пореметити кога у раду, али кад опази да је Љубица сама, остави врата и приђе ј |
оља...</p> <p>Гојку кану суза из очију, али он не смеде подићи руку да се убрише.{S} Скрену око |
а боја Љубица не долази никако у школу, али се он живо бојао да не дође данас.{S} Добро јој... |
на лицу, које се већ све обојило крвљу, али она ипак гледа тако, као да се тај говор ње не тиче |
Он уђе, као обично, гледајући у земљу, али кад стаде пред њу, подиже очи и погледа је за часак |
утника у варошком оделу, пођоше к њему, али пришавши близу, стадоше.{S} И они се зачудише необи |
кође маше руком...{S} Можда је то њему, али се то њега не тиче, кад она није више жива...{S} Он |
ас долазити?{S} Гојко никога не помену, али се знало о ком говори.</p> <p>— Не зна, братићу, ни |
ала сваку шару, запазила сваку особину, али јој још није почео постајати обичан, као што то бив |
ећи да је примила скоро за целу годину, али се уздржа, знајући да ће му то бити непријатно, а и |
међу децу мислила је одмах почети игру, али ето, нешто јој охлади намеру; она сама не зна од ку |
и га под руку са отвореном одвратношћу, али се бојала да му што не буде у путу, па после она кр |
еде проћи, чинећи се да не чује Љубицу, али се ипак задржа, очекујући с нестрпљењем да она прва |
којима би по вољи било увредити Љубицу, али он не сме да јој каже ништа.{S} Кад га она запита з |
ио.{S} Није му се видела љутња на лицу, али тек нема више онога топлог погледа, који Љубицу сва |
слијих ђака.{S} Гојко стаде за певницу, али пошто не имађаше гласа, мораде ћутати.</p> <p>Љубиц |
.</p> <pb n="84" /> <p>Одоше у судницу, али се вратише у стан Љубичин без успеха.{S} Кмет их од |
/p> <p>— Он је, вели, сам нудио старцу, али му он одговорно: »Кад немам кћери, не требају ми ни |
згреје.{S} Осећа и глад, глад у желуцу, али зна да не би могао ништа у уста метнути.</p> <p>Пос |
а она и покуша да развуче усне у осмех, али се оне искривише и задркташе, одајући велики бол шт |
.{S} Већ са очима је лакше... криће их, али руке... баш не зна шта ће са њима.{S} Гле, и ноге м |
ћ сврших, умре ми брат, па умре и отац, али ја положих испит, и ступих у гимназију!...</p> <p>О |
ући да слети с његових усана кобна реч, али он, осим нејасних узвика, не умеде ништа рећи.{S} Б |
би га она јутром.</p> <p>— Како хоћеш, али готово... имамо млада сира, лука, јаја, шта ћеш виш |
израз... »Ала би то био живот, Боже!... али ко сме о томе мислити...{S} Није то за мене, за ова |
а знам да је то безбожно, да не ваља... али што ћу кад само срце игра у мени, сама ми се душа в |
ило к њему; само она незгода новчана... али ваљада није то?{S} Она се замисли и не дође ни до к |
извукао, <pb n="145" /> то је ништа... али што сам страдао!...{S} И после два дана дођох, весе |
у непријатан овај састанак, напротив... али би он ипак радо продужио пут, само да не мора одгов |
обрадовати и помоћи брата, оца, све... али су јој сад и они далеки.{S} Сад има нешто прече, бл |
ина, ово су неки добри људи, види се... али тек...</p> <p>— Јесте ли богослов или преперанд? за |
е...{S} Она се спреми да повуче јаче... али истога тренутка нешто необично груну... задими се.. |
о, гледајући у страну.</p> <p>— Знам... али опет...{S} Хвала вам и на посети... запе Љубица и п |
, неће отказати?</p> <p>— Захваљујем... али сам тако уморна, да би ми сад одмор био пријатнији |
же бити, и сву обузима очајање, ужас... али ипак она се креће напред и улази у школу.</p> <p>Ка |
т..{S} Сећам се многих ситница, јест... али то је туђи живот, <pb n="63" /> то сам ја само посм |
ер држаше да још нема ничега озбиљнога; али чујући ово очајно јецање, меко женско срце не могаш |
ако буновно, полусвесно, као и до сада; али одједном јој засветли у очима жива радост, она скоч |
и наведе му неку зебњу и страх на душу; али он одгони од себе све те мисли само једном, фатално |
и да је обузима страх, баш прави страх; али то од чега долази страх далеко је, оно се не види, |
ас саслушају обоје.{S} То ће и бити!{S} Али зашто?«...</p> <p>— Изволите један акт из Министарс |
аве...{S} Хај-хај да горка хлеба!...{S} Али опет ваљда ће Бог помоћи.{S} Нисам ја ни прва ни по |
о откупљујете...{S} Вечна правда!...{S} Али сад... тако изненада!...{S} Чекајте мало да дођем к |
не познаје, ако је из овога села!...{S} Али је лепотица, права лепотица!..</p> <pb n="176" /> < |
p>Гле, и то се испуња, и та жеља!...{S} Али не ваља тако... како ће он пред свима људима причат |
а се као од отрова.{S} Право има!...{S} Али зашто, зашто све то мораде бити?...{S} Да ли је тре |
еће!)... кажњен платом... ко зна!...{S} Али шта ће она овде, каква посла има она?{S} Биће то др |
а. — Онакав човек!... онака душа!...{S} Али ти си гледала на лепоту...{S} Шта ћу ти ја!...</p> |
машне, деце, која су без заштите!...{S} Али мој добротвор оздрави!...{S} Видите, и њега сам отк |
р!...{S} Још кад би Бог дао деце!...{S} Али на тој мисли Гојко обично свакад поцрвени, сам од с |
е...{S} Свеједно, добар је и нож!...{S} Али он поима да се с ножем треба приближити баш уз њега |
Буд је такав, па још привремени!...{S} Али не мари; види се да ће бити мекши од воска: она ће |
ну...{S} Тако је то, братићу мој!...{S} Али опет, опет...{S} Часни је не убио!...</p> <p>Освану |
м?{S} Јесам, јесам... о, те како!...{S} Али ево шта ми срећу мути...{S} Лекар каже... опет ја о |
њом!...{S} Не, не...{S} Не тамо!...{S} Али куд ће?...</p> <p>Одједном се нечему досети, претрч |
родом, стварам војнике.{S} Чудно!...{S} Али знам, то је све она проклета моја суровост.{S} Шта |
угом овако са масницом на образу!...{S} Али се осећаше усамљен, без игде икога, без помоћи и са |
дур... јест, тамо у затвору туку!...{S} Али неће, неће... видим ја како капетан слуша моје прич |
тамо амо, <pb n="37" /> па ништа....{S} Али не иде, бадава, знам ја себе.{S} И он се скоро глас |
о да сам знала... за <hi>оно</hi>...{S} Али ко је то могао знати!{S} О, како би то све лепо бил |
ра.{S} Хоћете?...{S} Да дођем, а?...{S} Али нећу, ако ме ви не зовете...</p> <p>Љубица се насме |
аговати, као што ова сад благује?...{S} Али црн и непровидан застор будућности све то скрива од |
а млађи смо, па се мора слушати!«...{S} Али сад осети како му спада велики, огроман терет с гла |
чини да ту има доста и пријатнога...{S} Али за сад она је узбуђена јако и рада би ма чиме забав |
..</p> <p>»Иду страдања, видим ја...{S} Али зашто не могу да видим све унапред, да видим крај!. |
мапе, ни метарских мера, ни слика...{S} Али ми је најгоре за мапу: не знам како ћу без ње.</p> |
тролом и дркће због својих недела...{S} Али да и он зна, да га одовуд гледају!...{S} О, онда би |
јер сам вас доиста тешко увредила...{S} Али рекла сам вам већ: ја за она два месеца нисам ништа |
. јест има још нешто, јамачно има...{S} Али један поглед на ове малишане довољан је да раскрави |
у од ормана... извесно је од вина...{S} Али брже!...</p> <pb n="209" /> <p>Она зину, подиже рук |
Добар слуга жали добра господара...{S} Али он може уједно и жалити и — чупати кокошке...</p> < |
сам видео, онде, са онога прозора...{S} Али ја ништа, Бога ми, ништа...{S} Само се ти не плаши. |
црним застором, те не види ништа...{S} Али шта је, шта је?...{S} Ужас, треба бежати... дај да |
мљи... боји се да не падне на под...{S} Али се он отима, напреже се...{S} Има нешто јаче што га |
{S} Чудо је само како је не опазе...{S} Али је она полегла по земљи, само главу мало подигла, д |
..{S} Гле лакше ми је... добро је...{S} Али се опет мути у глави.{S} Ооо!...</p> <p>— Шта се то |
ћу тражити премештај за нас двоје...{S} Али да знаш само шта сам измислио...{S} Слушај!{S} Ја в |
</p> <pb n="95" /> <p>— Разуме се...{S} Али на адреси напиши <hi>у руке</hi>, да не оде прво он |
м умрла, па су и вама тако казали...{S} Али је прошло све...{S} Сад вас молим да ми опростите с |
отпун мир, па ништа друго не жели...{S} Али докле ће се тако?{S} Не може се то продужити вечито |
то се сад нешто почиње, мора бити...{S} Али шта?« И њега опет стадоше претресати некакве топле, |
се још ње сећати у раној младости...{S} Али шта је ово, шта ће ово да буде?...{S} Зашто она одј |
у...{S} Шта се то чуло?... врисак...{S} Али откуд, од чега?...{S} Неко је вриснуо, уплашио се.. |
з пут; Гојко једва стизаше за њом...{S} Али он иђаше, упирући се <pb n="178" /> свима силама, и |
="63" /> то сам ја само посматрао...{S} Али из мог живота нема ништа, јер ја нисам живео, као ш |
Као да никад није ничега ни било...{S} Али се ти не брини, све ја то могу поправити... јест, с |
сећа да је то дисање и врло топло...{S} Али од тог места полазе све јаче струје низ тело, трзај |
нешто је снажно вукло тамо у собу...{S} Али што ће тамо?...{S} Да изнесе на видик и њој своја с |
из заседе!... па... па да је сву...{S} Али на што то?{S} Он, он је ту једини узрок свему... он |
ништа...{S} Други се само гнушају...{S} Али оволики бол... то је страшно!</p> <p>— Кажем ја, је |
чак и чист бео покривач на столу...{S} Али је женска глава за те ствари вешта, очас се учини п |
и сељаци!...{S} Шта имам да се ту...{S} Али знам да ћу задрхтати кад их угледам.{S} Само да не |
ни прва ни последња на овом путу...{S} Али он... ух, све би друго лако, само да је он друкчији |
S} Као да нису до сад видели човека.{S} Али шта је ово те нико не доводи децу од своје воље?</p |
ђа«, о чем је много рђавога слушала.{S} Али она ни прстом не мрдну да то спречи.{S} Напротив, р |
на остане сама са својим малишанима.{S} Али ипак мораде себи признати, да је највише охлади одг |
чисто небо, обасјано благим зрацима.{S} Али је ипак хладно, веома хладно...{S} Снег се бели по |
но.{S} Љубица све више светли очима.{S} Али по неко устане, па све наопачке...{S} Љубица се мрш |
љано спремљена, и то му није првина.{S} Али се боји ревизора, и не због оцене, него просто онак |
враћати стари дани мука и страдања.{S} Али докле ће се вечно страдати?...</p> <p>Влајко се спр |
се већ знало кумство и без договора.{S} Али се нешто обе учитељке у почетку опираху, док њихови |
би... да оставимо разговор за сутра.{S} Али вам опет кажем: ја остајем на речи.{S} Хајдемо... х |
ала у друштву.{S} То већ није ништа.{S} Али после шта оно говораше о некаквом накиту, украсу, ш |
сте... јецаше она, не дижући главе.{S} Али сад... сад не видите шта се збива, јер иначе ме не |
ја, ако се он сам не прихвати метле.{S} Али је то њега мрзело, а нечистоћу је могао мирно сноси |
нила какво зло или себи или другоме.{S} Али она се још надала...{S} Мислила је да се то може не |
нерасположење и сумор овладаше њоме.{S} Али она силом угушиваше те нове мисли, избегаваше их, о |
ој се образи час зажаре час охладне.{S} Али се стаде прибирати, јер напреже вољу, те се сва пре |
ј помињати сиротовање своје родбине.{S} Али се нешто мораде рећи. — Имам да примим за два месец |
добро и напредак орловачке омладине.{S} Али свему има краја, па и овој погодби.{S} Наредише да |
еде и живи, одговори она смешећи се.{S} Али треба зарађивати хлеб.</p> <p>— Хлеб?... понови он; |
охладнео према њој, не воли је више.{S} Али зашто, зашто?{S} Не може бити да ће јој ко отети он |
бојао да то не буде Љубици по вољи.{S} Али кад виде да га она сама увек позива и да се радује |
право, па чак и дужност да то учини.{S} Али се то све заврши оним стереотипним и малодушним узв |
а, па ни мрднути се, ни проговорити.{S} Али шта је ово?...{S} Некаква топлина око десног образа |
одатке, чим опазе да је човек мекши.{S} Али ето и она зло прође, а није баш тако мека, уме добр |
и на све оно, што је у вези са тим.{S} Али је она већ навикла да угушује мисли о томе.</p> <p> |
и Веља казати оно исто што и Стојан.{S} Али сад јој је веома незгодно да почиње разговор пред у |
очи.</p> <p>— Знам, одговори Гојко.{S} Али ако се она узинати, не могу јој ништа.{S} Јутрос са |
S} Једва изиђоше и дахнуше слободно.{S} Али тамо далеко пред њима виђаше се други, још већи обл |
говоре преда мном... опазила сам то.{S} Али шта?...{S} Свеједно, ма шта било, није тако страшно |
за то бих је могао узети на одговор.{S} Али, ех...!« и он махну руком по ваздуху, увиђајући и с |
} Могла би продужити и овакав живот.{S} Али ти не знаш шта сам ја изгубила...{S} Све...{S} Све! |
/p> <p>— Добро, то већ хоћу... могу.{S} Али шта мислиш о њима, шта ће бити?</p> <p>— Хе, соколе |
аш!...{S} Не знаш да ћемо у Америку.{S} Али да се чувамо њега, да нас не опази; може те отети.. |
ом грозничавом журбом предаде послу.{S} Али је одмах прекиде глас Стојанов:</p> <p>— Господин к |
сам доста набрао и носио их у џепу.{S} Али зар да се <pb n="26" /> не користи овом приликом и |
да би хтела завирити му у саму душу.{S} Али се одједном трже, намршти се, дође јој одвратно и г |
мори, рече Гојко, прибравши се мало. — Али ма шта било, знајте да не одступам од своје речи.{S |
те и да се у свему разочарате.</p> <p>— Али за Бога, ваљ’да нико не дира оне који се не мешају |
ко!... сваки је почетак тежак.</p> <p>— Али, молим вас, ко може да се не љути кад види овако ма |
е до сад могао један отаљавати!...{S} Е али ревизор летос договори се са пређашњим одбором — а |
писано со.{S} Учитељ се с доста вештине али и муке стараше, да навикне дечје ухо разликовању ов |
ему јаду.{S} Она подиже главу, па благо али озбиљно погледа Љубицу, право у очи...{S} Научила ј |
.{S} Станка... моја младост!«...</p> <p>Али у место револвера падоше на писареве образе две сух |
страшно, непознато, уклонити...</p> <p>Али истога часа она као у сну осети, да се тај фатални |
p>— Добро, чекај да се обучем...</p> <p>Али Драгутин не чека, него је узима за руке и води.{S} |
а свему, било јој је свеједно...</p> <p>Али јој се ономад отворише очи, кад стаде жива жена изм |
а не осети ништа друго пред њим.</p> <p>Али у колико Љубица и писар постајаху интимнији, у толи |
зи другим вратима.{S} Не чује се ништа, ама баш ништа!...{S} Стој, неки покрет и звук... као да |
сад други гази моју љубав...{S} И све, ама баш све... како је било са Гојком, тако је сад са м |
исто говори, онаки исти покрети, осмех, ама баш све исто.{S} И његове прве речи беху скоро исте |
.{S} Хеј, што ти је женска глава!...{S} Ама Бога ми, господине, једнаке су: и ове ваше учевне и |
.</p> <p>— Ха-ха... ти се плашиш?...{S} Ама рекох ли ја теби, да нам нико ништа не може...{S} Н |
на са неким малим изразом кокетерије. — Ама немамо где да вас уведемо.{S} Децо, дајте коју стол |
е јелом и пићем.</p> <pb n="61" /> <p>— Ама као да смо се ја и ви, господин учо, раније познава |
ћи...{S} Како год ти кажеш!...</p> <p>— Ама не питам те ја за одобрење да идем, него за мишљење |
потекоше из очију крупне сузе.</p> <p>— Ама шта ви!...{S} Не допуштам... мисао такву не допушта |
а прилика да јој ма шта рекне.</p> <p>— Ама чекај, господине, стаде кмет извијати слатко и речи |
и узе веселији, љубазнији тон.</p> <p>— Ама, молим те, шта ћу да радим са молитвом: никако деца |
бе.{S} Његов поглед као да хтеде рећи: »ама вараш се ти, биће да је то који други што год погре |
ме онда звао да се пењемо...{S} Његова Америка«...</p> <p>Лете, лете, мењају се као у калејдос |
p>— Еј мој кукавче, не помаже ти сад ни Америка, кад си растурио своје гнездо!... узвикну он, у |
бежимо, далеко далеко, у бео свет... у Америку, хоћеш?...{S} Кажи само...{S} Да се сакријемо о |
настави: </p> <p>— Ја тебе лепо зовем у Америку... шта ћеш боље?...{S} Да побегнемо од овога св |
е, помишљао је озбиљно да бежи са њом у Америку, или у Турску.</p> <p>А Љубица?{S} Ни сама она |
е... шта чекаш!...{S} Не знаш да ћемо у Америку.{S} Али да се чувамо њега, да нас не опази; мож |
ра као жеравица...{S} Гојко опет поче о Америци...</p> <p>— Еј мој кукавче, не помаже ти сад ни |
} Што, зар је то тешко: врд... врд тамо амо, <pb n="37" /> па ништа....{S} Али не иде, бадава, |
ам ја!{S} А она јок... него са њим тамо амо, па цело јутро.{S} И шта су имали толико да говоре? |
{S} А ја ћу, душице, све да трчим, тамо-амо... да скупљам где год има што за <pb n="173" /> теб |
изиђе у двориште.{S} Стаде ходати тамо-амо, а под ногама му шушти опало, жуто лишће; а над њим |
ове ствари?« — запита се она бојажљиво, аналишући са зебњом своја осећања, али се одмах умири.{ |
бало, одговори му Стојан.{S} Кад год се анатеме туку, склањај се испред њих, да сачуваш своју г |
сласт и блаженство од умнога додира са анђелима и светитељима...{S} И она осећаше бескрајну, н |
оследњим догађајима: обузела је некаква апатија према свему, па нити је што љути ни весели.{S} |
стеже..{S} Опет јој у очима блесну онај апатични израз и брзо га нестаде... </p> <p>Оде јој ота |
траше све око себе суморно, бесмислено, апатично...{S} Веља виде да овде нема више никаква посл |
</p> <p>Одједном се расветли цела соба, апи то сад није она соба у којој заспа, него она у Беог |
После пола часа за Гојком се затворише апсанска врата и зарђала реза шкрипну оштро...</p> <p>Г |
ту Пера навлачи на зло, видим...{S} Да апсим, ни крива ни дужна човека, и то сад баш, пред про |
ицу...{S} Па после оно заносно играње у аптовини иза куће: тада је мислила да ће се исто тако и |
ав, сек’о прутиће, па их пуно наређа по асталу...{S} Неки му се ломе, а неки остају цели.{S} Са |
е за данашње догађаје. — Па то је читав атентат на твој живот.</p> <p>— Море махни се шале, нег |
по цео дан вођаху разговори о љубавним аферама и ноћним шетњама.{S} На овим дугим лепим данима |
од нова страха...{S} Како би било да... ах, шта ја радим!...{S} Она се сама згрози од ове ужасн |
да мили као бубица...{S} Брже, брже... ах, проклете ноге, издају... баш сад.{S} Ево га унутра |
а траје?...{S} Или да није смрт?!...{S} Ах, кад би то било!...</p> <p>— И што ја не бих могла с |
њој.{S} Стеже... све више стеже!...{S} Ах, па она ће да плаче!...{S} Да ли?...{S} Не, није то. |
S} Развратник, ужасни развратник!...{S} Ах, што не може сад да скочи из заседе!... па... па да |
а у кујну...{S} Што ће му мотика?...{S} Ах, јест... морају њу закопати...{S} Наравно, кад ко ум |
се ништа!...{S} Да није то капља?...{S} Ах, да седнем у ово жбуње...</p> <p>И она се спушта на |
{S} Шта је ово?...{S} Где је она?...{S} Ах, одједном се сети онога страшног...{S} Коса јој се с |
а учитељица, вели, биће отпуштена...{S} Ах...« Љубици се стеже срце од неке зебње и опет је при |
вог разреда?...{S} Како ли ће она...{S} Ах, шта ја све око ње, кад она и не мисли на мене; то с |
</p> <p>— Видели су нас... не иде...{S} Ах, шта ту!... плану она одједном, па се одлучно крену. |
ли они сад срећнији?...{S} Не, не...{S} Ах, а ја сам мислила да страдам за њих, да приносим себ |
} Седи овде...{S} Сипај, домаћице...{S} Ах, дај прво тањире...</p> <p>После ручка вођаше се међ |
S} А ти није требало сама, душице...{S} Ах!... и он се дохвати обема рукама за главу, па после |
признаницу.</p> <p>— Шта ће приз...{S} Ах, да, да... трже се одједном полицајац, треба за општ |
лаши, застаде...{S} Чује се кашаљ...{S} Ах, то је Стојан...{S} Кад је он дошао?...{S} Или је би |
исарем, правдајући се узгред: </p> <p>— Ах, извините, молим вас.{S} Јадна моја деца... оставила |
мисли о њима, да не страда...</p> <p>— Ах, ја сам несрећна!...{S} Никога... нигде никога иа св |
ма ли још која зрела жутица...</p> <p>— Ах, па ја га знам!{S} То је од оних првих Гојкових четв |
не није био...{S} Сад не знам.</p> <p>— Ах... уздахну Љубица дубоко, осврћући се око себе, не з |
гледајући кроз прозор уздахну:</p> <p>— Ах...{S} Шта је то?... промрмља она кроз стегнута уста, |
дође на коњу... све у трку!...{S} Ааај-ах-ах-ах-ах!... зајаука она и стаде се претурати по кре |
ђе на коњу... све у трку!...{S} Ааај-ах-ах-ах-ах!... зајаука она и стаде се претурати по кревет |
на коњу... све у трку!...{S} Ааај-ах-ах-ах-ах!... зајаука она и стаде се претурати по кревету.< |
коњу... све у трку!...{S} Ааај-ах-ах-ах-ах!... зајаука она и стаде се претурати по кревету.</p> |
} Какви ђаци... коме они требају?...{S} Аха, знам... то је од онога« и са тим сећањем на девето |
злеже храпав, промукао глас. -</p> <p>— Аха... тако ли је!{S} У ово доба...{S} Молићемо за мецк |
пет занос, бунило и топлина...</p> <p>— Аха, понео сам га... ево!...{S} И писар, дркћући рукама |
...{S} Није га познао по ноћи.</p> <p>— Аха, јест... хтедоше, чини ми се да га истерају.</p> <p |
је сад тамо у кући још већа ужурбаност: баба Смиљка непрестано иде некуд по селима; оде, врати |
Опчинила је она тебе, каже цео свет, а баба Мара има траве и за то, рекла ми је... разговарали |
тако важна ствар...</p> <p>Него шта ова баба једнако провирује из кујне!...{S} А не плаче и не |
и, смеши се, маше рукама и види како се баба Смиљка помолила на вратима и некоме такође маше ру |
исли...</p> <p>Кад свану, Гојко стиже с баба Смиљком пред школу.{S} Ташта му одмах утрча у собу |
ревизора, јер се о њему говорило да се бави самим ситницама из школскога рада.{S} Прионуше обо |
ним идеалним мислима, којима се највише бавила у школи.{S} Срце јој беше препуно милине и неке |
ештај, то му јавише другови, који су се бавили у Београду.{S} Он слеже раменима и поче уписиват |
b n="37" /> па ништа....{S} Али не иде, бадава, знам ја себе.{S} И он се скоро гласно насмеја, |
баш тако мека, уме добро да говори.{S} Бадава, мора тако да иде, кад смо бачени на милост овим |
авити пред њом.{S} Чим га опази, она се бајаги обрне Стојану, и ако чиче ту нема:</p> <p>— Ју, |
риметно, и сам прави зачуђено лице, као бајаги чуди се питању.</p> <p>— Јуче сам почео, одговар |
ља... а шта му је то? пита је кмет, као бајаги зачуђен.</p> <p>Љубица му објасни; рече и колико |
о... судови, вода, ципеле, трчкарање до бакалнице, до касапнице, а ноћу крпи се, пери се и учи. |
> Тако је то, братићу мој!...{S} Четири банке за целу годину!{S} И то су људи, лолчине једне.{S |
не мисли о том; зна да у џепу има доста банкнота, да ће тај новац обрадовати и помоћи брата, оц |
аре, а Љубица гледаше зачуђено у гомилу банкнота и стаде их купити и слагати једну на другу. .< |
и велики новчаник са гомилом наслаганих банкнота. — Ја ћу с кметовима то сад регулисати.</p> <p |
такво поступање у реду, а друго су све бапска посла, која не доликују озбиљним људима...</p> < |
му кад је овакав, јадник.{S} Но ништа, бар ћу са те стране бити мирна, јер и њих има свакојаки |
, мисли она, гледајући на Гојкову децу: бар од њега сам живља и окретнија, а гле како су наша д |
подина Љубе!...</p> <pb n="154" /> <p>— Бар да је нежењен, па да му приличи! одговори јој друга |
ећ пети дан је како наређује Стојану да бар мало смахне оно сено са пода, па ето, стоји све као |
сећам да не треба ићи.{S} Свеједно, сад бар знам да сам... да сам... и одједном јој заигра обла |
.{S} Него... тек сад је друго; опет сад бар има нечега, а онда није било ништа, изговори он то, |
ри ни да се насмеје, а хтела би да каже бар једну реч, да захвали.</p> <p>— У десет часова тачн |
и су нам и тај једини заклон: да нам је бар хлеб обезбеђен, кад радимо посао ваљано.{S} Па ето, |
Што ми не да Бог мира, мисли она, да се бар сита нарадим са својом децом?{S} Сад видим како вел |
отеже и одуговлачи: те чекај испит, те бар полугодишњи парастос...{S} Којешта!{S} А мати ме ле |
вати заинтересована Љубица. — Ваљда сте бар као дете проживели, у родитељској кући, са децом?.. |
Е сад ако хоћете да се мало прођемо, и бар да ме том приликом испратите, рече гост.</p> <p>— З |
е моћи поступати по својој вољи; он јој бар неће бити на сметњи.</p> <p>— Честитам, госпођице, |
мо те, веле, ни звали«...</p> <p>»Па он бар да је друкчији!«...{S} Да је онакав, како је она за |
жалио...{S} А ја... ех!...</p> <p>— Што бар не дође одмах по распусту, да седиш с нама овде?... |
ред, да видим крај!...{S} Зашто не могу бар у душу да му завирим, да видим шта има <pb n="193" |
... </p> <pb n="201" /> <p>— Идеш ли му бар на гроб, јаднику?</p> <p>— Нисам у почетку никако, |
распусти децу и оде журно у Брезовац. »Бар ћу добро навићи на овај пут«, помисли он, идући кро |
еја, гледајући за њим, како гази посред бара, не мислећи без сумње о том, куда иде и шта ради.{ |
:</p> <p>— Потрчи!...</p> <p>Запљескаше баре од каљавих ногу, које падаху у њих као камење...{S |
атиш се руком за плот, да би прекорачио бару, а рука клизи по мокром и хладном дрвету; стресеш |
ори собна врата...{S} Задахну га дим од барута...{S} А доле на поду бели се онакажено, слабо ли |
руком по ваздуху, као да ће рећи: »Ех, батали, само нек је мир у кући!«...</p> <p>Једаред му д |
ма улазак.</p> <p>— Стој...{S} Ходи код бате...</p> <p>Љубица познаде ћатин глас, па плану свој |
S} Ако си сањао да те буве пецају, биће батина.{S} Тако је то, братићу мој!...</p> <p>Упис се в |
ш ту дроби! викну Веља, идући к њима са батином. </p> <p>— А, тако ли се дочекује влас’!...{S} |
Веља и стаде се освртати да нађе своју батину.</p> <p>— Хоћеш ли да идеш ти, учитељу? осврте с |
осећање...{S} Оно само трује око себе, баца горчину и јед, сажиже, ништи...{S} И једнако се са |
а куша постојанство заљубљенога јуноше, баца га у тамницу, мучи га, па кад се уверила да његово |
ближи.{S} Њему заклецаше ноге, стаде да баца погледе у страну и, ни сам не зна како, приђе лепо |
пет настављају светлији дани.{S} Сад се баца око на многе стране, а има се на чем, у пространом |
а са свију страна, а он се само обрће и баца ногама у страну, и ако носи штап у руци.</p> <p>— |
нице слабо осветљава малу чисту собицу, бацајући зраке на кревет у једном углу, над којим се на |
своје нестрпљење, вртећи се на месту и бацајући неумесне досетке на рачун кога говорника.</p> |
ку међу собом.{S} Истина, Гојко при том бацаше из очију муње, а Љубица се лукаво осмехиваше.</p |
во гле... па и њу сву иситни на парчад, баци те комадиће на под, па их стаде бесно газити.</p> |
p> <p>А дечко поједе крушку, и таман да баци огризак, а поред њега протрча велики кер, гледајућ |
се још једаред обазре на село, па онда баци на земљу неку вунену струку са својих леђа и седе |
етињи осмех пређе јој преко усана и она баци поглед на Гојка, онако у косо, не осврћући главе к |
е њих двојица из дворишта, Љубица му се баци на груди, обгрли га и стеже грчевито, дркћући сва |
ећаја, она сва задркта од неке милине и баци се Влајку на груди.{S} Њему ово не би по вољи, пре |
све готовио.</p> <pb n="6" /> <p>Учитељ баци струку на столицу, посади се на њу уморно и стаде |
убица поцрвене, задркта, па се одједном баци на мајчине груди и заплака горко, очајно, с тешким |
еђе.</p> <p>Гојку засветлеше очи.{S} Он баци поглед на Љубицу, која иђаше напред путањом, па од |
ко објашњава свој покрет, а по неки пут баци оштру »примедбу« на данашњи догађај.</p> <p>— Е, т |
жем вам... поче он отезати, па у говору баци поглед на сокак и прекиде, занеми.{S} Угледа сеоск |
бих знала да ће овако ићи целе године, бацила бих све још сад.</p> <p>— Хе... а нисте још ништ |
чувеном лепотицом.</p> <p>Љубица се већ бацила у најцрње мисли, једнако очекује неко зло, а не |
ти мислиш.{S} Него оно к’о вели: дај да бацим кривицу на другог, ако се може; боље нека бриде т |
и.{S} Бадава, мора тако да иде, кад смо бачени на милост овим безјацима!...{S} Срећа те држава |
но ђубре.{S} Озго са крова зјапи широка баџа, кроз коју продире светлост, ну осим ње има и једн |
и растури се тако у висини, па опет над баџом затрепери чисто небо, обасјано благим зрацима.{S} |
уз дрво и подиже главу, гледајући кроз баџу плаво слободно небо...{S} Очи му се приковаше уз т |
т занесе мислима.</p> <p>»Чудновата је, баш!... премишља Гојко десети пут једну исту мисао. — О |
дмакне се од прозора, чује се још боље, баш онај исти врисак...{S} Тамо је ваљада и њена мати, |
да чује са дворишта необично звецкање, баш као да је сабља.{S} Погледа на прозор, а тамо стоји |
е шаљивим напоменама.</p> <p>— Е брате, баш то нисмо знали, рећи ће једна полугласно, него смо |
S} Ни сама она не може ту ништа помоћи, баш и кад би хтела.{S} Шта може радити, ако јој он пост |
ојко одједном.{S} Хоћу да вам испричам, баш ћу вама да испричам, а никад живом човеку нисам то |
его скромни, веома скромни...{S} И ево, баш све се испунило!{S} Он је онакав, <pb n="186" /> ка |
, да ви’ш како би облетала.{S} А овако, баш ми је тешко.{S} Ето, свршио сам више од ње: она из |
аш је добар човек и... одличан... јест, баш одличан учитељ, то каже и господин Веља.{S} Морам м |
даљину...{S} Осети да је обузима страх, баш прави страх; али то од чега долази страх далеко је, |
опазила би да се радујем.{S} Па што?... баш да видим шта ће радити, а?«...</p> <p>И он се стаде |
очима је лакше... криће их, али руке... баш не зна шта ће са њима.{S} Гле, и ноге му клецају!{S |
е, брже... ах, проклете ноге, издају... баш сад.{S} Ево га унутра у кући.{S} Звера око себе и в |
инути у мислима и тргнути из заноса!{S} Баш не може да нађе ниједну мисао да почне разговор.{S} |
е убије, и мене и мог вамилијаза?...{S} Баш му реци и за мене, нека зна... што? викну чича и по |
да ради?... о чем сад да говори?...{S} Баш би јој радо сам саопштио ко је отпуштен, али... нез |
врати на прозор и погледа унутра...{S} Баш тада Влајко затвори за собом врата, изиђе да види к |
ча велики кер, гледајући преда се...{S} Баш као наручен!...{S} Дечко махну руком и скоро истога |
и Љубица нешто смеше и гледају њега.{S} Баш ће бити да се њему смеју.{S} То га опет збуни.</p> |
вам онај колега, рече он, дижући се.{S} Баш ће сит да се наради.{S} Хо-хо-хо...</p> <p>Љубица с |
ви разред, па се одборници разиђоше.{S} Баш тада уђоше у двориште кола са учитељевим стварима.{ |
јасним светлим погледом и обори очи.{S} Баш је био у памети склопио целу реченицу којом је мисл |
{S} А деде да видимо то са учитељем.{S} Баш ме ту Пера навлачи на зло, видим...{S} Да апсим, ни |
.. као да има какво право нада мном.{S} Баш ћу за инат да га једим, још више ћу да се смејем са |
епо!{S} Што и ја не бих могла овако.{S} Баш ћу да огледам... не, не да огледам, него да и ја ок |
основна школа орловичка.{S} Бр.{S} 34.« Баш звони!...{S} Љубици нарочито одузеше смелост и упра |
се па застаде.</p> <pb n="203" /> <p>— Баш ниси потревила, рече јој он, смешећи се демонски.{S |
јатно провели неколико часова.</p> <p>— Баш красан човек, рече Љубица; — весео, отворен, и тако |
му дође да заигра од узбуђења.</p> <p>— Баш вам хвала!{S} Не знате како сте ми добро овим учини |
беше већ позеленео од страха.</p> <p>— Баш смо погрешили!... прошапта Љубица страшљиво, обрћућ |
дова, избегавајући њен поглед.</p> <p>— Баш си дивно наместила! рече јој сестра, гледајући по с |
о пријатељским гласом настави.</p> <p>— Баш ми је много тешко било што сте ме погрешно разумели |
а Љубица одмах пређе на ствар.</p> <p>— Баш добро што дођосте.{S} Ишчекујем вас од јуче једнако |
з пола часа изићи ћу на одмор.</p> <p>— Баш би боље било да изиђеш, настави чича веома тихим гл |
ар то спази, па се обрте ћати:</p> <p>— Баш си права гејачка цепаница; нећеш се никад истесати. |
м, па одговори другу шапућући:</p> <p>— Баш сам то јуче и сам мислио....{S} Гледаћу, чим примим |
му чудно како се то све редом испуњава баш онако, како је он желео,..{S} Истина, сам он није п |
S} После јој се учини веома незгодно да баш тако отворено покаже, како је раније опазила госте, |
а уплашено погледа.</p> <p>— Није ваљда баш тако свуда?...{S} То би било страшно зло.</p> <p>— |
S} Тхе, шта ћете... мора се!...{S} А ја баш то гледам оногај... сваки дан, на... па ми баш, ова |
ругим вратима.{S} Не чује се ништа, ама баш ништа!...{S} Стој, неки покрет и звук... као да се |
други гази моју љубав...{S} И све, ама баш све... како је било са Гојком, тако је сад са мном! |
говори, онаки исти покрети, осмех, ама баш све исто.{S} И његове прве речи беху скоро исте као |
н опажа како се Љубица мршти и мучи, па баш нарочито бира такву децу.{S} Обавештава их, помаже |
урим се.{S} Него гледам вас једнако, па баш дођох нарочито да чујем... како то ви...{S} Некако |
ако ћу ја тебе, све исто онако...{S} Па баш ако хоћеш и онакав дворац у земљи?...{S} Тамо има м |
.</p> <p>— Страдање... разуме се.{S} Па баш то и јесте оно што вам кажем...{S} За велику добит |
сим, ни крива ни дужна човека, и то сад баш, пред промену.{S} Могу и одговарати...</p> <p>— Ком |
ост, рече он у себи, мрштећи се.{S} Куд баш сад да ми дође, кад треба да сам нај...најслободниј |
њему долазе другови на ручак...{S} Све баш онако, као код правих кућевних људи!{S} И он извесн |
бе...</p> <pb n="36" /> <p>»И од куд је баш тако тежак живот? стаде Љубица мислити.{S} Тешко је |
ш, брате, у једној смо згради, па ми је баш тешка ова свађа...</p> <p>— Верујем, голубане мој, |
но исписана мисао: »Хо, море, па ово је баш згода жива!...{S} Права лепотица!«...</p> <p>Гојко |
убица по том.{S} Богме страшно!... није баш тако обично, како причају.{S} Не могу још да се при |
кши.{S} Али ето и она зло прође, а није баш тако мека, уме добро да говори.{S} Бадава, мора так |
ли он је богослов.</p> <p>— Та оно није баш због тога, господин-свештениче, није због тога што. |
> Чудновато!...{S} И ове су ти женскиње баш...« Он опет махну руком, разгледа пред собом па се |
нек ти донесу по торбицу ораја (сад се баш крљуштају и много су лепи за јело), па рачунај са њ |
стаде насред собе, да чује боље, али се баш тада отворише спољна врата и Влајко викну гласно:</ |
ли добро... то се лице смеши и смеши се баш на њега...{S} Па то је Љубица, јест... жива!...{S} |
у смех.</p> <pb n="141" /> <p>Гојко се баш збуни.{S} Шта сад да јој каже?...{S} Доиста му није |
џаму, па ти после дође...{S} Оте му се баш из руку!</p> <p>Гојко уђе у собу, седе и рече Стоја |
такву досаду, презирање, па чини му се баш и гнушање и одвратност!...{S} О, ако јој је већ пос |
то није ништа... женска посла!...{S} И баш ће јамачно доћи!{S} Па шта да ради он?{S} Ништа, ка |
је само учтив, пријатан, скроман.{S} И баш може бити да сам га ономад рђаво разумела.{S} Човек |
!{S} Ал’ ето!...{S} Ал’ опет, зар не би баш она могла навикнути на мене!{S} Навика је велика чи |
о да јој је мало ваздуха.</p> <p>— И ви баш хоћете... не гнушате се мене?... не презирете ме?.. |
ди у коликој је мери то страшно и је ли баш страшно; и све јој се чини да ту има доста и пријат |
гледам оногај... сваки дан, на... па ми баш, овај... жао ми, није вајде...</p> <p>Љубица почиње |
тни Савет, за Бога; ваљда се то не ломи баш тако лако!... запита Љубица узбуђеним, уздрхталим г |
и се он нечему па застаде. — Јеси ли ти баш видео да је акт из Министарства...{S} Министров пот |
он поима да се с ножем треба приближити баш уз њега, гледати право очи у очи и забости хладно г |
да је имаш бесплатно.</p> <p>— Е, немој баш тако, братићу.{S} Имамо и ми по нешто, и ако смо си |
орите!...{S} Зар ја?...{S} Овај, ја сам баш хтео сам да вам... да вас...{S} Напротив!...</p> <p |
ње, кад она и не мисли на мене; то сам баш добро видео...{S} Како ме је гледала... као да сам. |
нев. »Нека га... нек види да и ја нисам баш...« Она не доврши мисао: осети да јој падоше две те |
и ми се, сваки мишић на телу.{S} Мислим баш да бих могао, кад бих се одлучио.{S} Што, зар је то |
ђаје, и смеши се задовољно.</p> <p>А он баш не хтеде одмах, онако драговољно... да се то сврши. |
и на двориште, иначе би га овај затекао баш како виси на прозору и гледа зачуђено.{S} Гојко се |
р. срп., како се то по некад ради, него баш отегао целом ширином.</p> <p>Љубица погну главу, па |
осподин управитељ</hi>; виђу да он тако баш хоће«.</p> <p>— Кажи господину да учитељице не мора |
о, није тако страшно...{S} А овај Гојко баш је добар човек и... одличан... јест, баш одличан уч |
да се поучиш чему.{S} А ни ми вам нисмо баш тако велике школе учили.</p> <pb n="43" /> <p>— За |
зиру, избегавају...{S} А по неке... ено баш она Даница, одржава везе са неколико учитеља, и сви |
ећ то... не мари.{S} Може бити да је то баш у реду, него ја нисам научила на такав разговор; ни |
тенце... све ћу те овако на рукама, ето баш овако... а ти ми се љушкај и буди задовољна...{S} А |
шта оно вели: »Нашло се мртво!« И зашто баш сад мора, онако кришом, да му предаје онај велики з |
S} Све тако, без краја!...</p> <p>— Зар баш никад нисте знали за игру са друговима, шалу, забав |
чини?...{S} Шта ће нам гости!{S} И зар баш ми морамо имати каквих веза са оближњим школама?... |
С нарочитом намером он прекиде разговор баш на овом месту... </p> <p>— Камо вам онај колега, ре |
хм... како да кажем... повученог, јест баш туњавог...{S} Туњав сам, није вајде«.{S} И он као с |
ука простачина и не знам ти за политику баш ни мало.{S} Ја, братићу мој, само знам да слушам мо |
ешко одмах прећи на главну ствар, па му баш дође овај случај као наручен.</p> <p>— Ти ћеш се на |
ким ногама.{S} Он и сам не зна зашто му баш та мисао застаде у глави, он не помишљаше ни на шта |
м ти ја, братићу, не бој се ти.{S} Њему баш немој зубе показивати, ономе знаш... него онако низ |
са?</p> <p>— Хо, голубице, па то и хоћу баш... да ту покажеш мајсторију: да стигнеш и у школу и |
а: упишите и мене у први разред; ја бих баш волео да учим код вас...{S} Тако да седим у скамији |
На дну дворишта, где је становала, беше баштица са неколико густих жбунића.{S} Кад год јој наиђ |
акнаду у десет динара месечно за стан и башту.{S} Гојко оде те разгледа свој нови стан, па се в |
долазећи к себи.</p> <p>Она се сакри у башту за неко густо ружино жбуње, а Богосав оде преко д |
ући се у себи: како то одједанпут улети беда у њену школу, да јој помути задовољство?{S} И шта |
о, послушавши његов савет, допао овакве беде.{S} Осећаше ту много своје кривице... »Шта смо зна |
еко дворишта.</p> <p>— Ето нам сад нове беде, рече Гојко, плашећи се.{S} И куд ме ђаво наведе д |
Истина, срце му опет зебе од какве нове беде, која га може снаћи, и он већ претура у глави разн |
ече пролазећи покрај ње, као да се чуди беди невидовној, па уђе у собу, обрте кључ у брави и ле |
Сад је и она сама сасвим друга: до јуче бедно ништавно ђаче, а сад државни чиновник!...{S} Хтед |
о саме смрти...{S} Знаш ли ти да сам ја бежала од њега.{S} Побегла сам овоме несрећнику, а он, |
приђе тамо.{S} Чим би чуо врисак, он би бежао даље, даље... и гледао би зачуђено, преплашено.{S |
} Али шта је, шта је?...{S} Ужас, треба бежати... дај да се бежи!...{S} Не могу ноге да се покр |
сад не смедох погледати у женско!...{S} Бежах од њих као од ђавола, као да ће ме један поглед њ |
нека луда, јогунаста даска, па човек да бежи у свет.</p> <p>— Јест, кад ти дођеш као да ти је с |
му не беше деце, помишљао је озбиљно да бежи са њом у Америку, или у Турску.</p> <p>А Љубица?{S |
уробност, пакост и јогунство женино, па бежи од куће и тражи где би се могао расположити и разв |
?...{S} Ужас, треба бежати... дај да се бежи!...{S} Не могу ноге да се покрену...{S} Она обори |
За овога Гојка?...{S} Не, видиш да и он бежи од мене, отреса се као од отрова.{S} Право има!... |
} На цео век, до смрти...{S} И све тако бежи од њега, гнушај се!...{S} О, ту се мора изгубити п |
ајући га лукаво, ђаволасто.</p> <p>— Не бежим... нисте ми... противни.</p> <p>— Него напротив?. |
очи.{S} Остави све, заборави... дај да бежимо, далеко далеко, у бео свет... у Америку, хоћеш?. |
м, па му довикну:</p> <p>— Станите, куд бежите!...{S} Зар сам вам још непрестано тако страшна и |
о!...{S} Умеш да чиниш пакости, а после бежиш као стрина...{S} Ево како се бојим твога шарабата |
намршти и грубо проговори: </p> <p>Што бежиш? нећу те појести.</p> <p>— Дивљачно је, госпођо, |
Али се осећаше усамљен, без игде икога, без помоћи и саучећа... он зна да, би се и сам пред веч |
ници, па коракну брже и упаде изненада, без куцања, у Гојкову школу.{S} Гојко довршиваше предав |
. са вечитим жигом срама, без повратка, без оправдања«...{S} И тог тренутка постаде јој Гојко ц |
е, на свагда... са вечитим жигом срама, без повратка, без оправдања«...{S} И тог тренутка поста |
но страдање, без иједнога срећног дана, без наде, без утехе...</p> <p>Гојкова се зебња испуни.{ |
p> <p>Љубица остаде скрушена, сломљена, без мисли, притиснута неким тешким, грозничавим заносом |
аји... стоји тако укочено, без покрета, без икаква знака живота...{S} Стакло!... мртав!... мрта |
е, без иједнога срећног дана, без наде, без утехе...</p> <p>Гојкова се зебња испуни.{S} После н |
подсмеха на уснама.</p> <p>— А ово је, без сумње, твоја драга половина и глава куће, настави о |
јој се хтео никако јављати.{S} И то је, без сумње, Гојкова заслуга.{S} Па због Гојка је дошао и |
астаје дуго, вечно, бескрајно страдање, без иједнога срећног дана, без наде, без утехе...</p> < |
?...{S} Зар је ово живот!...{S} Она би, без сумње, још онога кобног вечера, вођена својом плахо |
сам га ономад рђаво разумела.{S} Човек, без сумње, гледао мало да ме занима, па ћаскао свашта, |
а образу!...{S} Али се осећаше усамљен, без игде икога, без помоћи и саучећа... он зна да, би с |
ример...</p> <p>Гојко уздахну, скрушен, без наде, видећи пред собом све црње дане, све веће зло |
је њу волео, али некако на свој начин, без оне обичне женске нежности, која влада међу мужем и |
крпи се, пери се и учи...{S} Све тако, без краја!...</p> <p>— Зар баш никад нисте знали за игр |
па се само сјаји... стоји тако укочено, без покрета, без икаква знака живота...{S} Стакло!... м |
сположи од те мисли и поче радити лепо, без великога узбуђења, али тек око ње облеташе сав доса |
е, да ће се то све свршити мирно, тихо, без сватова, осим часника.{S} И дан венчања је одређен |
оред самих њихових очију; пројури тихо, без шума, водени кос, враћајући се ноћишту; зажубори ре |
ашло...{S} А видиш, код њега покушао... без размишљања...{S} Уђе и право за камџију... зна га д |
дине округе, али опет не иде то тако... без целе мапе.</p> <p>— Ми ћемо замислити да смо међу д |
рове.</p> <p>— Прво запишите рачунаљку; без ње не могу ништа радити, а требаће ми кроз месец да |
Треба <hi>власт</hi> да их научи...{S} Без <hi>силе</hi> не иде...</p> <p>Уђоше у школу, прво |
ћ друго... вама требају многе школе.{S} Без тога не може да се ради ваш посао како ваља.{S} Нег |
ена, са шеширом на глави и гледа, гледа без циља.</p> <p>— Госпоја, прекида јој мисли један мал |
е обиђу, а она чами овде у туђини, сама без игде икога свога.{S} Отац јој одговараше на сва пит |
дано насиље над слабим човеком, који је без икакве заштите, коме ништа друго не остаје, него да |
овако ако га она не заустави.{S} То је без сумње и Љубица увидела, па му приђе.</p> <p>— Зар и |
умири ово вечито чергарење, ово терање без кривице и реда!...{S} Море, шта ту!... знаш ли да ч |
те, што сте допустили да се тако мучите без невоље!{S} Изволите, колико вам треба новаца...{S} |
ка јака мисао, која га занела и која ће без сумње стајати у вези са давном, далеком прошлошћу.. |
м ја!...{S} Умрла!... ка свака стока, и без свеће и без исповести...</p> <p>— Шта говориш ти!.. |
каже... опет ја оно!...{S} Свеједно, и без тога мора бити.{S} Нека он живи, а ја ћу да идем св |
Умрла!... ка свака стока, и без свеће и без исповести...</p> <p>— Шта говориш ти!...{S} Ко је у |
косно.{S} Ако ће ме ко вређати — биће и без тога...{S} Хајдемо.</p> <p>И они одоше железничкој |
таројко.{S} Вељи се већ знало кумство и без договора.{S} Али се нешто обе учитељке у почетку оп |
вољом...{S} Тек ипак види се да не ради без напрезања.{S} Сва малопређашња брига одједном се ск |
> <p>— Иди молим те, али немој сумирати без мене.{S} Причекајте ме и спремите ручак.</p> <p>— Х |
, људи!... красота!...{S} Па ту ће бити без сумње и добра кајмаклија, а?...</p> <p>Љубица донес |
њим, како гази посред бара, не мислећи без сумње о том, куда иде и шта ради.{S} Још далеко виђ |
b n="22" /> то могло и ове године проћи без мапе.{S} Највише га је у том уверењу држала ова око |
ћу све казати...</p> <p>Она пође за њим без устезања, не покушавајући да ослободи своју руку, к |
судницу, али се вратише у стан Љубичин без успеха.{S} Кмет их одби одлучно, чудећи се што му д |
је господин Драгољуб целе године радио без мапе, па опет добио петицу!</p> <p>И за децималне м |
n="163" /> протестовати, он је то радио без бојазни, а њега су се многи бојали, чак и професори |
да затварамо учитеља своје деце... нако без кривице, по туђој поруци.{S} Код нас ум је, брате, |
ни раније?{S} Што сте трпели толико зло без невоље?...</p> <p>Гојко поцрвене, саже главу, па пр |
арочито јадне, сиромашне, деце, која су без заштите!...{S} Али мој добротвор оздрави!...{S} Вид |
ми је најгоре за мапу: не знам како ћу без ње.</p> <p>— Цртајте на табли.</p> <p>— То већ и он |
, стегла срце, па их тако држи, мори их без престанка.</p> <p>»Шта он хоће? размишља Љубица о ц |
, па већ да тражите премештај, и то још без узрока!{S} Јер шта бисте могли навести за разлог?.. |
ед очима стадоше му пролетати сећања из безазлена детињства.</p> <p>Како да се не сећа!{S} Зар |
ивна, шумна српска Мораво!...{S} Па оне безазлене, срећне дечје игре!{S} Па нарочито оно задово |
огледом.{S} И она гледаше њега весело и безазлено, с једва приметним руменилом, које јој се раз |
вечно... ћутати и сећати се срећнога и безазленог детињства...{S} Ћутати, ћутати, ћутати... а |
чно и пријатно.{S} Овако му је и гнездо безбедније, не боји се никаква зла; јер није ово полица |
радујем?{S} Ја не бих, ја знам да је то безбожно, да не ваља... али што ћу кад само срце игра у |
лика извињења, рече јој да буде потпуно безбрижна, па оде весело.</p> <p>Гојко се још смешио за |
S} Реците само колика нам сума треба да безбрижно проживимо.{S} Све да вам спремим.</p> <p>— Ха |
м, у оној чистој собици, па живети тако безбрижно цело лето... лежати на кревету и мислити, не |
и као јастреб, који се залеће у мирну и безбрижну пилеж.{S} И Гојко, као са неким предосећајем, |
кратком, немом, отвореном погледу читав бездан прекора, чуђења, сажаљења... беше он речитији од |
се јасно...{S} Беше у том погледу читав бездан прекора, тужнога, очајнога, горкога прекора.{S} |
се и већ губи равнотежу... оздо из црна бездана вуче је нека сила и она не може да јој се одупр |
о да иде, кад смо бачени на милост овим безјацима!...{S} Срећа те држава даје плату; онако би с |
Уђе и право за камџију... зна га да је безмоћан као дете, јадник!...{S} Гори му, страшно му го |
бог ње!...{S} И он још јаче осећа овоју безмоћност и увиђа јасно да никоме ништа не може учинит |
ге ствари унапред предвиђа.</p> <p>— О, безнадежни јуноша, узвикну Веља, видевши га где му дола |
тебе... оногај...</p> <p>— Марш одатле, безобразна животињо! дрекну Веља и стаде се освртати да |
ћа међу њима увећа, а то само због оног безразложног женског ината. »Шта ми се он ту љути... ка |
тра.{S} Уђе један сед старац, погрбљен, безуб, замагљених очију, уведе једног вижљастог заплаше |
но, тамно, непрестано је у њима некакав безумни израз, од кога човек мора задрктати.</p> <p>— К |
вом, страсном, девојачком љубављу; љуби безумно, са највећим самоодрицањем, како то може само њ |
положења.{S} Она сама, са својим болом, бејаше сад преча себи од свега; мишљаше само о себи и с |
украс.{S} Кренула се у школу.{S} Време бејаше оштро, хладно...{S} По целом небесном своду наву |
{S} Велимир се смејаше и ради себе, што бејаше веома расположен и нарочито ради Гојка: да му по |
леко унаоколо.{S} Понегде је ова чиста, бела одећа прошарана црвенкастим јабуковим или крушкови |
у школи звали младом, јер се све неког белаја стиди...{S} Ено га, видите, зацрвенео се па обар |
.. </p> <p>Кмет и ћата одоше, чудећи се белају што их снађе, а учитељи остадоше још у школи.{S} |
све ово, што се још по мало у помрчини беласа?...{S} Сад зна шта је хтела понети, али се чуди |
ставно зеленило црвене се кровови кућа, беле се на њима димњаци, а из њих се извили далеко и пр |
ка... једна се распрсла на двоје, па се беле полутине и преливају се на сунцу...</p> <p>— Није |
окупише.{S} Свако се лепо обукло па се беле чисте кошуљице; на ногама већином алеве чарапе а н |
ом, те се боје лепо преливају, од чисто беле у црвенкасту, па опет у белу као снег...{S} И над |
столица, ковчег са рубинама, на прозору беле платнене завесе; на дувару обешена цела гардероба |
го ти сад лези, а ја ћу да понесем твој белег и један динар, па да видиш, као руком!...{S} Нема |
а вејаше снег.{S} Цела се околина бели, бели се сав видокруг, увијен у неку влажну измаглицу; д |
га дана вејаше снег.{S} Цела се околина бели, бели се сав видокруг, увијен у неку влажну измагл |
ипак хладно, веома хладно...{S} Снег се бели по околини и оштра студен бије по лицу. »Ваљда ме |
падаху ноге до чланака.{S} Около дрвеће бели се и тамни од суре, дебеле прашине, која је у густ |
} А она, не види се... само се шарени и бели некаква маса на кревету и разлеже се врисак за ври |
обријано; брчићи танки, жућкасти, скоро бели; обрве танке, уздигнуте и оштро превијене на среди |
у га дим од барута...{S} А доле на поду бели се онакажено, слабо лице, из уста тече крв...</p> |
} Он ће тебе ’нако знаш... ка погачу од белије, све око руке...</p> <p>Љубица побеже у кућу, за |
не врана, тражећи хране под овим густим белим покривачем.{S} Из потеса долеташе некакав необича |
у, где на средини стајаше сто, покривен белим као снег застирачем; на њему послужавник са слатк |
рипнуше вратнице и кроз њих уђе сељак у белим кошуљама.{S} Сумрак се већ ухватио, те му се не р |
према сунцу и прелива се од пепељаве и беличасте у љубичасту боју...{S} Деца носе започете кор |
е; а над њим се ношаху густо загасити и беличасти облаци, пливајући тихо преко небеснога свода. |
з њих се извили далеко и право у висину беличастосребрни стубови дима, који се на овом вечерњем |
в камичак.{S} Лице му младолико, сасвим бело, нос погрбљен, дугачак, а бркови танки жућкасти; п |
гло стакло, у њему игра, искри се чисто бело вино...{S} По соби неред...{S} Са њеног кревета ра |
некако дођоше цркви, и она види себе у белој сјајној хаљини, са венцем на глави, а поред ње по |
цело село заогрнуло некаквом свечаном, белом одећом, а мирис од ње пружа се далеко унаоколо.{S |
па опет у белу као снег...{S} И над том белом, миришљавом завесом трепере светли сунчеви зраци |
бе савила гнездо, браћа се растурила по белу свету и он сад замишља како изгледа оно рајско мес |
, од чисто беле у црвенкасту, па опет у белу као снег...{S} И над том белом, миришљавом завесом |
<pb n="196" /> нејасне предмете, што се белуцају ту крај дебела крушкова, а слух напрегнуто лов |
Какав је то Влајко Пецић, што долази на Бељино место?</p> <p>— Наш друг...{S} Онако је некако.. |
д се појавише толике ствари, чак и чист бео покривач на столу...{S} Али је женска глава за те с |
рави... дај да бежимо, далеко далеко, у бео свет... у Америку, хоћеш?...{S} Кажи само...{S} Да |
у председник.{S} Што сте ви јуче ишли у Београд, него за то.{S} Море, њему се то знало... зарађ |
овде: чим се они устумарају сваки час у Београд, па се отуд враћају весели, одмах знам шта ће б |
.{S} Видиш, како ја знам!{S} Сутра ћу у Београд, и то ће бити свршено...{S} Само ти реци да хоћ |
о ружама и олеандеру које је донела из Београда, о неким суседима... и ваздан других ствари... |
p> <p>— Истина, и Николче синоћ дође из Београда; и он је обишао неке... и ћата именова неке гл |
учини да је то глава њене газдарице из Београда, код које се хранила.{S} Глава стаде прелетати |
Шта ради мати, сестре, пише ли брат из Београда, који <pb n="83" /> тамо учи гимназију, па пит |
е и нешто пара унапред, па одмах оде до Београда, одену се лепо и врати се истога дана, доста и |
е.{S} Непрестано је трчао са Ђокићем до Београда, Смедерева, ишли су по селима, где су већ осно |
> <p>— Којешта!{S} Још те нису оставиле београдске предрасуде...{S} Ти си образована учитељица! |
свршаваше школу, идући главним улицама београдским, застајала пред златарским излозима и остај |
е стране, а има се на чем, у пространом Београду, зауставити и забавити.{S} Ту се ређају многи |
о сам часовник, какав ниједна девојка у Београду није понела...{S} Да дођем сутра да донесем, х |
капитал.{S} Тако се с муком школовала у Београду, па сад дошла овде, да не буде оцу на терету, |
није она соба у којој заспа, него она у Београду, у железничкој улици.{S} Она се диже са кревет |
После наступа мучно и тешко школовање у Београду.{S} Неколико пута је покушавала да побегне кућ |
му јавише другови, који су се бавили у Београду.{S} Он слеже раменима и поче уписивати децу у |
ћи како су то необично јевтине ствари у Београду, куда он иде често те носи порезу.</p> <pb n=" |
>— Зар?... прекиде је он.{S} А ја био у Београду, неким малим послом... рече он, и зачуди се са |
ИЛА МАТИЦА СРПСКА СА 100 ФОР.)</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИН |
</p> <pb n="138" /> <p>— Онда... е онда беремо кожу на шиљак!... узвикну Веља, смејући се.</p> |
па гледају <pb n="207" /> отуд страшно, бесвесно; усне само понекад задркћу, тргну се и опет се |
вом јаднику, мржња осветничка, страсна, бескрајна... а вилице се тресаху од страха.</p> <p>— Па |
је женска суревњивост!... она страсна, бескрајна, слепа, која не размишља много, но само бира |
ном...{S} Све то навлачи жива човека на бескрајне сањарије.</p> <p>Наши путници наиђоше на обор |
авати...{S} И онда настаје дуго, вечно, бескрајно страдање, без иједнога срећног дана, без наде |
екуд даље и више, тамо у недоглед, оној бескрајној вечној истини...</p> <p>— О, како је дивно! |
ред, а оно све пусто и одјекује вечном, бескрајном празнином...{S} Даље, даље грозни и страхови |
моћни дух, задише својом величанственом бескрајном вечношћу...</p> <p>Љубица и Гојко стајаху не |
елима и светитељима...{S} И она осећаше бескрајну, неизмерну сласт у овом новом чаробном стању |
убљен, посматраше све око себе суморно, бесмислено, апатично...{S} Веља виде да овде нема више |
аву обема рукама као клештима, па гледа бесмислено кроз мутан прозор.{S} Шта ово би?... <pb n=" |
снаге.{S} Љубица дигла главу, па гледа бесмислено како се тресе кутица у писаревим рукама и ка |
и руком, ни главом, ничим... само гледа бесмислено како ова замотана прилика прилази све ближе, |
огледом.</p> <p>Љубица само крену очима бесмислено, тупо, уморно, као да је се ништа више не ти |
м седе уз њу и стаде јој говорити разне бесмислице, шалећи се њеном неумешноћу и смејући се њен |
све уништили и претворили у прах....{S} Бесна, дивља, смртна жудња за осветом запенуши, издиже |
подиже руку на његово раме, а он, онај бесни и разуздани полицајац, оборио главу, па ни просло |
су нас на милост и немилост несавесним, бесним људима... да нам бешчасте породице, другове...{S |
је одједном стаде љубити тако страсно, бесно... а она му враћаше пољупце, топећи се од милине. |
д, баци те комадиће на под, па их стаде бесно газити.</p> <p>— Ево, ево гле... животињо!... јес |
ствари?...{S}Да ли ће се опет одупрети бесној сили?{S} А он!...{S} Ух!..« У Гојку закипи и заг |
рци на коњима.{S} Мало затим дојурише у бесној трци два добра коња са санкама, и стадоше пред ш |
те не питам с тога, што знам да је имаш бесплатно.</p> <p>— Е, немој баш тако, братићу.{S} Имам |
лица и разрогачених крвавих очију...{S} Беспомоћно детињско страдање и нека дивљина беху исписа |
ишина у целом селу; тек по негде залаје беспослен пас, или гракне врана, тражећи хране под овим |
p>Љубица омрзе живот, постаде јој пуст, бесциљан...{S} И на што овако живети?...{S} Зар је ово |
pb n="169" /> се опет могао врнути оној бесциљној, суморној, страшној, пустој празнини?!...{S} |
ицом, коју је Стојан изнео. — Ја сам ти бећар, додаде он гледајући Љубицу преко очију.</p> <p>— |
ћавајте...{S} Ми смо ти, братићу, знаш, бећари и сиротиња.{S} Што је дао Бог...{S} Будите задов |
вега...{S} Онаких очију он још не виде; беху то црне сјајне очи, из којих вечито бије живи огањ |
ејасних узвика, не умеде ништа рећи.{S} Беху обоје веома узбуђени, она дисаше брзо, плаховито, |
дођоше Веља и нови им сусед Влајко.{S} Беху пошли Вељиној школи, па свратише да се виде са Гој |
ји постајаше све јаснији и одређенији — беху то звонца и прапорци на коњима.{S} Мало затим доју |
лава.{S} Узе од мене велике кромпире (а беху ми родили и раскрупњали се за причу) па наређа на |
омоћно детињско страдање и нека дивљина беху исписани на његову лицу...{S} Прва му мисао застад |
дана Ускрса чланови Учитељског Удружења беху позвани на срески збор.{S} Гојко и Љубица се преми |
у.{S} Прво сврну у Љубичин разред; деца беху на окупу.{S} Даде им чиме ће се занимати, па оде у |
х не узмути више него што мора.{S} Деца беху изишла на одмор; он је извесно то и очекивао, па д |
ди, она се сети срећнога детињства, кад беху само њих двоје деце, она и брат, па лежаху овако и |
д другог, учитељ и учитељица, али обоје беху суморни, забринути.{S} Иђаху ћутећи, али обоје упр |
но окно, исечено у брвну, а ни брвна не беху добро шљубљена, те у његовој тамници беше довољно |
ихову непријатност, и ако се оне још не беху јасно испољиле, него се тек наговестиле.</p> <p>Тр |
ала нерасположење; напротив све му црте беху у хармониској слози, те изазиваху симпатију од прв |
рићи, па се окупише око прозора, а неки беху поумили и да изиђу напоље.{S} У прво време и Љубиц |
у школу.{S} Врата на Гојковој учионици беху отворена, а он, онако исто намрштен, ходаше живо п |
ама баш све исто.{S} И његове прве речи беху скоро исте као и учитељеве.{S} Гојко се једва осме |
аваше на писареве љубазности, и сад јој беху сасвим обични доста смели изрази.{S} Она и сама до |
реме познанства са Драгутином.{S} О, то беху неки светли дани, срећни часови... она се топила с |
не би се имало шта јести.</p> <p>То већ беху обични Цветкови разговори, али Љубица обрати нароч |
а устима.{S} Гојко подиже главу; очи му беху необично замућене, усне грозничаво дрктаху, а по н |
а не разумеваше шта се то са њом збива, беше занесена...{S} И као кроз сан чује познати глас:</ |
.{S} На дну дворишта, где је становала, беше баштица са неколико густих жбунића.{S} Кад год јој |
ликој муци: од пре, док се слагаху сви, беше му лако задовољити обоје, али како ће сад?{S} Гојк |
тав бездан прекора, чуђења, сажаљења... беше он речитији од свакога говора.{S} Љубица се стресе |
n="52" /> запе он, па се опет насмеја: беше му незгодно поновити израз Стојанов »низ длаку«, п |
оли главу, па најпре не разгледа добро; беше узбуђена, па јој само севају некакви котурови пред |
дним пословицама?...{S} Јаднице!«...{S} Беше јој жао ових глупих ширета — жена, јер она не позн |
дворишта и стаде пред вратницама...{S} Беше сав у јакој ватри, једнако га нешто вуче земљи, не |
све му се могло на лицу прочитати...{S} Беше као мало дете!«...</p> <p>По испиту наступи још ве |
нечим веома светлим и магловитим...{S} Беше им жао да остану свако за себе сами, па иђаху заје |
ре.{S} Јест, ено... види се јасно...{S} Беше у том погледу читав бездан прекора, тужнога, очајн |
реко срца страшније од гујина уједа.{S} Беше у њему, у томе кратком, немом, отвореном погледу ч |
у«, па то он преприча другим речима.{S} Беше веома узбуђен, те једва изговори ово мало речи. </ |
ве несреће, који је обузе ових дана.{S} Беше веома задовољна својим радом; кад год изиђе са дец |
а и стаде, не видећи ништа око себе.{S} Беше страшно погледати је.{S} Лице све крваво, косе раз |
ђе у ходник.{S} Стаде да се прибере.{S} Беше се веома уморила и узбудила.{S} Приђе к вратима и |
Љубица и Гојко продужише пут ћутећи.{S} Беше им незгодно настављати досадашњи разговор а, о дру |
дједном застаде у некаквој двоумици.{S} Беше га срамота, тешка га срамота обузе...{S} Какав ће |
диже напред своје велике сањиве очи.{S} Беше већ ушао у село, па гледаше да не изгуби из вида ш |
ји.« Тако мислећи стиже у свој стан.{S} Беше то проста сеоска кућа са једном великом собом и »к |
а ствар и ради чега се све започело.{S} Беше му нарочито криво, што је Гојко, послушавши његов |
рте се око себе и погледа на прозор.{S} Беше мрак.{S} Таман оп <pb n="119" /> смишљаше да се кр |
показујући прстом на Гојков потпис.{S} Беше сав поцрвенео од љутине, усне му се трзају и скупљ |
ћи, прође поред кмета и оде у школу.{S} Беше јака помрчина, не види се ништа, али он полако, пи |
у у хладу, и позва госте да заседну.{S} Беше све лепо, и чисто.{S} Гојко не може да се начуди о |
га својски нападе за ову нечистоћу.{S} Беше му тешко одмах прећи на главну ствар, па му баш до |
, замуца изненађен и застиђен кицош.{S} Беше поцрвенео од срамоте, па не зна куд ће очи.</p> <p |
p> <p>Гојко погледа преко свију лица, а беше их четворица. »Један није у комисији, него ’нако с |
школу, прво у Гојкову учионицу.{S} Соба беше пространа, али рђаво окренута, те не допираше унут |
розоре са источне стране.{S} Једна соба беше осветљена...{S} Стаде разгледати прозоре... свуд н |
ан терет с главе...{S} Све зло, које га беше притисло као тешки камен, одједном спаде, нестаде |
т, то јој је јуче наговестио, па с тога беше веома предусретљива према њему.{S} Донесе јој лепу |
где стајаше Љубица.</p> <p>Вељи као да беше мало незгодно њихово присуство, он се опет окрете |
ла оно што им је казивано.{S} Код Гојка беше шаренила: неки му предмет обрађен добро и прешао г |
собом па се опет замисли...</p> <p>Веља беше на раду кад они стигоше.{S} Замолише га да не прек |
сле се већ навикла, а у вишим разредима беше веома занимљивих ствари...{S} До сад се редовно у |
, спали јој ланци с ногу и руку, којима беше окована, и одједном јој дође да запева, да потрчи |
ђе Гојко, гледајући пред ноге.{S} Обома беше незгодно да се погледају, а знају да се не могу ћу |
че уђе Стојан у Љубичин разред.{S} Чича беше на великој муци: од пре, док се слагаху сви, беше |
се затим диже и прође кроз село.{S} Кад беше поред познатога плота, хтеде погледати у десно, ал |
дворишту и уведе у своју собу, која сад беше лепо проветрена, почишћена и намештена.{S} Она сед |
некад се грчевито трзаху, цео му изглед беше неприродан, суманут...</p> <p>— Загледала се... ку |
разним другим средствима освете.{S} Све беше испитано, у мислима проверено, и све се показа неп |
слагаху се добро, а последица те слоге беше нечистота, која се морала трпети, и јевтине намирн |
ђаке.{S} Она се опет врати женама, где беше гомилица новоуписаних малишана.{S} Одједном је обу |
ко узбуђен и занесен, стеже колена, где беше наслонио руке.</p> <p>Љубица се трже као из правог |
а не вратим, рече он Гојку, који такође беше устао, па изиђе из собе.</p> <p>Гојку мало одлакну |
се полагано из његових руку, којима је беше обавио и стегао као клештима.</p> <p>— Сад да идем |
се завуче у своје прљаво сопче, у коме беше сена и ђубрета довољно.{S} Он и Стојан слагаху се |
да чује што ново и необично, али она не беше у стању да разуме све што се око ње збива.{S} Неке |
го.{S} На тако отворен разгор Љубица не беше навикла.{S} Она, чедна детиња осећања, која се уле |
} У осталом <pb n="190" /> сад јој и не беше до испита.{S} Друге бриге, друге муке обузеше је и |
реме, да већ беше малаксала, у њој и не беше више снаге за даљу борбу, за отпор.{S} Она се гроз |
укућани звали оџаклија, и ако у њој не беше оџака.{S} Ову оџаклију заузела је Љубица и већ уре |
ако никад до сад није волео, и да му не беше деце, помишљао је озбиљно да бежи са њом у Америку |
је држање одсечно, а на његову лицу не беше ниједне цртице која би одбијала и изазивала нерасп |
.{S} Ово његово стално и одлучно држање беше јој теже од свега: писар дође за часак два, па га |
pb n="123" /> му и лице и цело понашање беше сувише службено; његово лице као да пита: »шта жел |
обузимати зебња, ади досадашње узбуђење беше веће, те надвлада, и она опет обори главу, стидљив |
едном се стаде разбијати магла, која се беше ухватила око Љубице, и она, с највећим чуђењем ста |
.</p> <p>Стојан изиђе иза оџака, где се беше прикрио, па се стаде окретати по кујни и крстити.< |
хвали му се пријатним осмехом.{S} Он се беше спремио да иде, али погледавши Љубицу, одједном се |
и, изненађен, и умало не дрекну, јер се беше сав занео у мислима.{S} Капетан му онако с ногу ре |
а, у почетку њихове везе, помилова је и беше нежан према њој, али је и та нежност некако груба, |
м собом и »кућом", а према великој соби беше преграђена једна мања, коју су укућани звали оџакл |
па, погледавши још једаред Гојка, који беше у дубоку заносу, изиђе из собе и оде.</p> <p>Љубиц |
спотичући се, дође до свога стана, који беше осветљен.{S} Стојан испаде пред њега, и машући жив |
ху добро шљубљена, те у његовој тамници беше довољно светлости.{S} Не може још да се прибере од |
е: »Часни је убио!«...</p> <p>Глава јој беше обрасла густом црном косом, а, лице веома развијен |
га бије смрт и вечна мржња.{S} Лице јој беше све нагрђено и онакажено од неке унутрашње муке.</ |
се највише бавила у школи.{S} Срце јој беше препуно милине и неке јаке младачке жудње за радом |
јући себи косе и плачући.{S} У души јој беше и бола и срџбе и стида и гнушања страшнога, болесн |
у тежину силе старијега, а необичан јој беше овај оштар, званичан тон, који се јасно распознава |
ђаше као махнита...{S} Љубица, како јој беше слободна затурена глава, угледа је одмах и само ра |
општи утисак примамљивости.{S} Стас јој беше лепо развијен, али је она сама кварила његов изгле |
меко сено, покривено шареницом, па ипак беше тако слатко ту заспати!{S} Нису имали ни своје кућ |
из тих руку и скочи...{S} Први тренутак беше страховит... паклени гнев загрме и заклокота у њој |
у новој полицијској униформи, која тек беше прописана.{S} Нову официрску капу накривио на десн |
против школе и школованих људи, али тек беше му необично драго, што се у овој прилици нашао све |
чинило јој се да се одоцнила, и ако тек беше сунце огрејало.{S} Данас је ишла са чистом и ведро |
одговоре, разуме се све у шали, но тек беше са њим потпуно слободна.{S} Сад се и сама смејала |
ом се већ није могло ништа говорити, он беше непрестано занесен, као изгубљен, посматраше све о |
заједно с брком, нервозно трзаше.{S} Он беше сав, са целом својом душом, у другом, лепшем свету |
, па бије из њих живи јасни огањ.{S} Он беше веома задовољан, што му овако лепо испадоше ово не |
p> <p>Изиђе свештеник.{S} За чудо: и он беше исти учитељ...{S} Онако исто говори, онаки исти по |
дмах трже, поцрвене и збуни се.{S} И он беше збуњен, управо у двоумици, не знајући да ли да иде |
а сад, кад овај паћеник умире.{S} Мисао беше о Влајку, и она се сва стресе од пријатне и необич |
рови, које она лено распознаваше, и ако беше у густом мраку, затим се котурови стадоше растезат |
читав урнебес.{S} Он, сиромах, и онако беше збуњен, чим опази радознала женска лица која га по |
S} Љубица претрну и застаде...{S} Гојко беше већ позеленео од страха.</p> <p>— Баш смо погрешил |
слагати једну на другу. .</p> <p>Гојко беше сав црвен, збуњен, отираше лице марамом и спремаше |
па брзо појури вратницама, али незнанко беше ближи па подупре леђима улазак.</p> <p>— Стој...{S |
е на сунцу...</p> <p>— Није то; шта оно беше друго, важније?...{S} Не знам... ништа не знам... |
ному луна, иному звјезди... како ли оно беше.{S} Није Бог дао свакому све дарове.</p> <p>Затим |
узме слатка топлина.{S} И све тако лепо беше, док га једног дана отац не узе за руку и одведе у |
месеца нисам ништа знала за себе... то беше неко други у мени, а ја сам за то време спавала, н |
ио, а?...{S} Сад си се уверио«...{S} То беше ћата.{S} Он се обрте и оде низа сокак, снујући даљ |
на грана, посута крупним камењем.{S} То беше доиста редак и величанствен накит.{S} Застадоше јо |
шта би сад требало да учини, али јој то беше одвратно.{S} Она се само приближи још више и одјед |
, и ако је још исто онако мила, као што беше у детињству.{S} Сад је и она сама сасвим друга: до |
наврнутим стопалама унутра; цео му стас беше неприродно накривљен у страну.</p> <p>Путник се јо |
али им он није дао ни опепелити: зубат беше, па одмах за очи. »Шта ви ту, вели им он, мучите о |
еђоше код Гојка.{S} За његову мапу опет беше доста говора, и ако кмет признаде, да му је »левиз |
ну издржала за ово кратко време, да већ беше малаксала, у њој и не беше више снаге за даљу борб |
а се најпре пренерази, уозбиљи се и већ беше готова да проспе читаву ватру горких прекора, да ј |
зажарено лице, приђе к писару, који већ беше устао и врло учтиво прихвати њен поздрав.{S} Изиђо |
, узвикну он, смешећи се.</p> <p>То већ беше много.{S} На тако отворен разгор Љубица не беше на |
е постане још досаднији, а тешко му већ беше гледати оно вечито болно лице, на коме су исписане |
остаде на њој подуже, и на лицу његову беше јасно исписана мисао: »Хо, море, па ово је баш зго |
ко, ситно, он погледа око себе, по поду беше само сточно ђубре.{S} Озго са крова зјапи широка б |
ета.</p> <pb n="183" /> <p>При издисају беше сама Љубица.{S} Случајно ушла у собу да нешто узме |
</p> <pb n="134" /> <p>И Љубици и Гојку беше необично сазнавати, да је тај човек, који им је пр |
, осећао је оно исто што и јуче: она му беше милија од свега на свету, милија и дража... овако |
ше тог часа у земљу пропасти.{S} Сад му беше најтегобнији тај положај, због кога је и иначе трп |
ори будан, но као да сања.{S} Поглед му беше управљен у једну тачку и укочен, цело лице некако |
заплетену туђу реч.{S} А и згодније му беше да се овако изрази: нека знају да је свршио целу У |
живи више маштом но разумом.{S} Тело му беше несразмерно развијено: руке дугачке, допираху до к |
Влајко је пљесну руком по рамену, то му беше израз велике нежности и милоште, а чаша с водом др |
не година провео на том раду.{S} Реч му беше течна, жива и одушевљена још приличном дозом идеал |
/p> <p>Поглед са хума на село и околину беше чаробан, заносан.{S} Под њима се зелене густи зрел |
ружи руку учитељу и таман да проговори (беше већ развукао усне у ироничан осмех), а председник |
адоше на украсу као приковане...</p> <p>Беше то збиља необично уметнички израђен златан часовни |
ачудише необичну изгледу његову.</p> <p>Беше то човек од својих двадесет и пет и шест година, ц |
ост несавесним, бесним људима... да нам бешчасте породице, другове...{S} А ми да ћутимо као риб |
а гледамо мирно како се светиња школска бешчасти, а зовемо се учитељи и радимо у тој школи.{S} |
} Стој, господине Перо, да знаш како је бешчастити учитељске породице!...{S} Па онда једно уво, |
д!...{S} Ти ли се нађе, црвенкапићу, да бешчастиш ово свето место, у које ниси достојан ни да у |
ога, без помоћи и саучећа... он зна да, би се и сам пред вече кренуо Вељи, ризикујући да и њего |
кад чује.{S} А овако, кад Љубица ућута, би му незгодно: шта да ради?... о чем сад да говори?... |
рте и спази ћату где јој се примиче.{S} Би јој врло непријатно: она је већ опазила неке његове |
а обузима његова обична бојажљивост.{S} Би му то непријатно; он се намршти и убрза кораке.</p> |
ненади; овакав предлог није очекивао, а би му по вољи.{S} Хтеде да се упусти у разговор и да је |
алудне.{S} Променила се много.{S} Једва би је ко могао познати.{S} Од лепе, младе, здраве жене, |
у остало за утеху из целог живота, чега би се имао сећати, да није тога лепог доба, детињства.. |
— Захваљујем... али сам тако уморна, да би ми сад одмор био пријатнији од јела.</p> <p>— Нећете |
узрок тога непријатељства, а Љубица, да би је задовољила, прича јој понешто о писару, избегавај |
ад... и ево ти сад још један разред, да би се олакшало залудној учитељици!{S} До сад се то није |
Сва је утеха у томе, што он сазнаје, да би имао право, па чак и дужност да то учини.{S} Али се |
ајући зажареним очима у његово лице, да би отуд још пре одговора прочитао страшну вест...</p> < |
ше ни на шта друго, али тек осећаше, да би му много пријатније било, кад би и учитељица станова |
ину оцу, а пред вече се сви вратише, да би се сутра рано могао наставити редован посао...</p> < |
последњи пут доста отворено изјави, да би добро било кад би он био премештен.{S} Писар јој мно |
то, путник се диже и пожури к школи, да би застао школски одбор на окупу.</p> <p>»Учитељица нем |
и нервозно.{S} Он се пожури говором, да би заглушио њену зебњу.</p> <p>— Ето, купио сам часовни |
утање.{S} Сви гледаху учитеља, а он, да би ма шта радио, продужи брисати се и онамо где је све |
његова жена!... настави он збуњено, да би себе оправдао. — Раструбила је по целом срезу и свим |
блата.{S} Дохватиш се руком за плот, да би прекорачио бару, а рука клизи по мокром и хладном др |
ака«.{S} Она је још и тада сазнавала да би то било нешто веома необично, нешто што се нигде и н |
а би се радо дигла од стола, али зна да би то изазвало читаву буру...{S} Остаде седећи, узимају |
ти... свему има краја.{S} Мислите ли да би вас овај ширет жалио?...</p> <p>Љубица поцрвене и об |
даше све чудније, вртећи главом, као да би рекао: »Ово нису чиста посла!« ...</p> <p>Сутрадан Г |
подиже главу и погледа га тако, као да би хтела завирити му у саму душу.{S} Али се одједном тр |
а?...{S} И Веља га погледа тако, као да би хтео наћи потврду својим речима на његову лицу.</p> |
>Богосав, готово занесен чудом, само да би се отресао ове изненадне страхоте, отвори уста и про |
ручак, а сад хоће и на конак... само да би могао ручати код Гојка...{S} Еј, мој Гојко, држи се |
ени страшћу.{S} И на јачи звук мучно да би овога тренутка сврнули пажњу.{S} Он превио Љубицу пр |
Али за сад она је узбуђена јако и рада би ма чиме забавити се, ну чиме би?...</p> <p>— Шта рад |
на, да га одовуд гледају!...{S} О, онда би заборавио оне ударце камџијом, оно понижење и сва ст |
ње. — Ви не знате и не верујете... а ја би за вас... све, и душу моју и будућност и све, све би |
његову лицу не беше ниједне цртице која би одбијала и изазивала нерасположење; напротив све му |
ан пиљим у очи?...{S} Хохохо!...{S} Ала би то био муж, бре!...</p> <p>— Истина, куд идеш толико |
и развуку у весео блажен израз... »Ала би то био живот, Боже!... али ко сме о томе мислити...{ |
да пошљемо на станицу за месо? запитала би га она јутром.</p> <p>— Како хоћеш, али готово... им |
ило би ми свеједно... ништа...{S} Могла би продужити и овакав живот.{S} Али ти не знаш шта сам |
..{S} Не био ја на његову месту, видела би ти...{S} Него шта би ти хтела, кад не можеш овако?</ |
веома слаба, једва се креће.{S} Волела би да изиђе до своје деце, и нешто је јако вуче, али чи |
ву, па не зна како да удеси лице: хтела би да изгледа пријатна, а осећа да јој то у овом тренут |
да проговори ни да се насмеје, а хтела би да каже бар једну реч, да захвали.</p> <p>— У десет |
одно!... »И она би се наљутила, опазила би да се радујем.{S} Па што?... баш да видим шта ће рад |
да ће тамо бити доста учитељица, којима би по вољи било увредити Љубицу, али он не сме да јој к |
цу, која се поверавају њеној бризи; она би их све одједном изгрлила и ижљубила, тако јој постад |
вети?...{S} Зар је ово живот!...{S} Она би, без сумње, још онога кобног вечера, вођена својом п |
Обузе је некаква студен око срца, и она би се радо дигла од стола, али зна да би то изазвало чи |
је отпуштен, али... незгодно!... »И она би се наљутила, опазила би да се радујем.{S} Па што?... |
т те нема по три дана...</p> <p>— А шта би хтела: да се ухватим за сукњу, па да ти цео дан пиљи |
очила и притрчала детету.{S} Ко зна шта би му урадила од срџбе!...</p> <p>А Веља се смеши весел |
ти?...{S} Не би ни покушао, јер зна шта би га снашло...{S} А видиш, код њега покушао... без раз |
ар би се могло то заборавити?{S} Па шта би му остало за утеху из целог живота, чега би се имао |
и!</p> <p>Тако редом разгледаше све шта би као требало набавити за први разред, па пређоше код |
и стаде близу мртваца.{S} Знала је шта би сад требало да учини, али јој то беше одвратно.{S} О |
о, ружичасто гнездо љубави!...{S} И шта би је упућивало на тај корак? — Дужност, заклетва верно |
стави он, па се накашља, не знајући шта би још могао рећи. </p> <p>— Е па деде, за срећна позна |
дуго осврташе, уплашена, не знајући шта би му могла радити.{S} Најзад се досети, укваси убрус и |
хоћеш, братићу!...{S} Само не знам шта би.</p> <p>— Ја имам хлеба, донео сам са стварима, а ти |
гову месту, видела би ти...{S} Него шта би ти хтела, кад не можеш овако?</p> <p>— Само да нисам |
S} Осврте се по соби, гледајући зар шта би радила, па се опет намршти и изиђе из собе.</p> <p>Г |
се и сад сматрао за најсрећнијега, кад би она пристала да буде твоја жена, а?...{S} И Веља га |
ивао...«</p> <p>»А после, Боже мој, кад би се залегла љубав, она права љубав, што је песници пе |
пакла, одвратнији од ђавола.{S} О, кад би га само могло нестати!...{S} Она опет стаде, двоумећ |
ер представи себе како би изгледао, кад би одједном стао облетати око Љубице и удварати јој се |
ше, да би му много пријатније било, кад би и учитељица становала у школи. »Овако... незгодно: с |
што се крије!</p> <p>— Хе, братићу, кад би оно знало шта ти мислиш.{S} Него оно к’о вели: дај д |
...{S} Или да није смрт?!...{S} Ах, кад би то било!...</p> <p>— И што ја не бих могла сад умрет |
њих обавила обе руке па гледа...{S} Кад би око поноћи она одједном склопи очи, спусти главу на |
мени попеше на четири рубље.{S} Сад кад би ти умео, могло би се још по рубље искамчити...{S} А |
појила и уплела са овим осећањем, и кад би нестало њега, нестало би и свака смисла за живот.{S} |
а нешто снажно привлачи к њој.{S} И кад би имао мало више смелости, ко зна какве би се изјаве о |
она не може ту ништа помоћи, баш и кад би хтела.{S} Шта може радити, ако јој он постане сасвим |
се и да не дише, и најбоље би било кад би сад одједанпут умрла, то би најволела. »И што не пуц |
а отворено изјави, да би добро било кад би он био премештен.{S} Писар јој много наобећава, али |
} Дивна, прекрасна ствар!...{S} Још кад би Бог дао деце!...{S} Али на тој мисли Гојко обично св |
учно изјави да ће и она ићи.</p> <p>Кад би време поласку, Љубица дође, обучена и накићена свима |
Тек онако... само пропадох...{S} А сад би тек хтела живети!... онако како сам некад сањала...{ |
и имао мало више смелости, ко зна какве би се изјаве одједном разлиле из груди.{S} Овако пак са |
ња на овом путу...{S} Али он... ух, све би друго лако, само да је он друкчији.« Тако мислећи ст |
м ја млађи, па да видиш чуда!...{S} Све би је ’вако песницом, па за врат...</p> <p>— Куд је оти |
размишља много, но само бира место, где би канула кап отрова!...{S} Да ли да их убије, да смрви |
крећући очима живо, као да гледаше где би се могао сакрити.</p> <pb n="62" /> <p>После ручка п |
тво женино, па бежи од куће и тражи где би се могао расположити и развеселити...</p> <p>Тек нас |
поверио.{S} Он се осврте, гледајући где би сео, па се наслони на крај кревета, ту уза саму Љуби |
ло, чини јој се и да не дише, и најбоље би било кад би сад одједанпут умрла, то би најволела. » |
воњка, све су браћа оглодала...{S} Чиме би се кметови трошкарили, да није школскога приреза?{S} |
и рада би ма чиме забавити се, ну чиме би?...</p> <p>— Шта ради господин учитељ?</p> <p>— Са д |
а — друга.{S} Још да није ових кожа, не би се имало шта јести.</p> <p>То већ беху обични Цветко |
лучан, жив...{S} Ко би га сад видео, не би познао у њему онога збуњеног, плашљивог јадника. »Да |
она замишљала свога нежењена колегу, не би јој тешко падале остале незгоде.{S} Та она је одрасл |
ца се диже, па лагано изиђе из собе; не би је целе ноћи...{S} А Стојан седе са Вељом и настави |
/hi> онај смео тако поступати?...{S} Не би ни покушао, јер зна шта би га снашло...{S} А видиш, |
<p>Љубица поцрвене и обори главу.{S} Не би јој по вољи одговор.{S} Каква је то љубав, да се так |
и се душа весели...{S} И свега овога не би било... и овај се јадник не би намучио, само да сам |
х, хтеде устати, али не учини то, да не би тим указала велику пажњу Богосаву.</p> <p>— Ви сами. |
ешта!{S} А мати ме лепо саветова; да не би ње, ко зна како би било...{S} Него ја њега лепо онак |
ћа и глад, глад у желуцу, али зна да не би могао ништа у уста метнути.</p> <p>После подне, кад |
а га онако испод очију.</p> <p>— Кад не би требало да се једе и живи, одговори она смешећи се.{ |
ваздуху, увиђајући и сам да он никад не би имао смелости да то учини.{S} Сва је утеха у томе, ш |
н је љуби, јамачно је љуби, иначе је не би узео за жену.{S} Истина, он није онако нежан и пажљи |
ш?</p> <p>— Знам је ка тебе; како је не би знао...</p> <p>— А зна ли она тебе?</p> <p>— Мучно, |
— Да скувам кафу, настави она да се не би ћутало.</p> <p>Гојко се изненади, управо уплаши се.{ |
па изненадно, па тако и прође, он се не би нимало плашио, али у њену погледу он опази такву дос |
је морало бити!...{S} Иначе... иначе не би било свега овога...</p> <p>— А зар вам је ово каква |
с мапу набави.{S} Ипак он покушаваше не би ли се <pb n="22" /> то могло и ове године проћи без |
овога не би било... и овај се јадник не би намучио, само да сам знала... за <hi>оно</hi>...{S} |
ши, јер се могао домислити, да му он не би узалуд овакову походу чинио.{S} Мисао му се прекиде |
баци се Влајку на груди.{S} Њему ово не би по вољи, пресече је погледом оздо до на врх главе, а |
о умре да немам куд... други ме нико не би тако милостиво примио... пропао бих...{S} На мене ск |
наче велики женскарош, и ако то нико не би веровао, судећи по његовој озбиљности, пристане уз к |
ота!{S} Ал’ ето!...{S} Ал’ опет, зар не би баш она могла навикнути на мене!{S} Навика је велика |
овим учинили, проговори Љубица, јер не би лепо било да му се не захвали на услузи.</p> <p>— Мо |
монолог, који у овакову расположењу не би имао краја.</p> <p>— Шта је то, море, било?{S} Стоја |
ља посла! настави Веља.{S} И како их не би срамота, макар оне тамо у Министарству!,..{S} Три ра |
јаче.{S} Стојан га и не погледа, иначе би се јамачно уплашио <pb n="175" /> од његова изгледа, |
зио писара да излази на двориште, иначе би га овај затекао баш како виси на прозору и гледа зач |
а су десет пушака наперене на њу, лакше би јој било...{S} Шта је ово... он пије крв очима!...{S |
се одједном сети својих ранијих снова и би му чудно како се то све редом испуњава баш онако, ка |
десно до себе, Гојко угледа капетана и би му мало слободније, зна човека — вели нам господин к |
ста у широк весео смех.{S} Погледа је и би му веома по вољи њено весело, насмејано лице. »О, па |
уши се слажу неки страшни осећаји, који би све уништили и претворили у прах....{S} Бесна, дивља |
тала за ма какав повод или случај, који би је могао мало расположити и угушити јој у души оне с |
радање, па не може да замисли дан, који би му прошао на миру.{S} Срећом, данас се ништа не дого |
и.{S} Тешко је нерадницима и онима који би хтели само да заповедају, а мени, што?... шта има да |
пријатан овај састанак, напротив... али би он ипак радо продужио пут, само да не мора одговарат |
целу учитељску школу, и само још да ми би издржати учитељски испит, па дивота!{S} Ал’ ето!...{ |
двратан!...{S} Како сам могла... шта ми би!...{S} На цео век, до смрти...{S} И све тако бежи од |
горе...</p> <p>— Море, видим ја све: ти би се и сад сматрао за најсрећнијега, кад би она приста |
овека...</p> <p>— Хо, муке!...{S} Па ти би мало до конзисторије?...{S} Добро, нека тамо до лета |
не иде: бојао се увредиће је тим; нити би му мило било да пође и она.{S} Мука!... </p> <p>Она |
изиђе и Гојко са писарем.</p> <p>— Овај би и заспао у школи, чекајући да ја одем, рече писар см |
рашно, неприродно...{S} Чуди се шта јој би, куд оде памет.{S} Знала је за његов положај и домаћ |
та је хтела понети, али се чуди шта јој би да то не узме, но пође овако празних руку...{S} Свеј |
од прозора и више не приђе тамо.{S} Чим би чуо врисак, он би бежао даље, даље... и гледао би за |
и она избегаваше сваки разговор, у ком би се морало поменути име писарево.</p> <p>— А новости. |
не приђе тамо.{S} Чим би чуо врисак, он би бежао даље, даље... и гледао би зачуђено, преплашено |
о га знам...{S} Мене и сваког другог он би одјурио, а тебе неће, јер си му ти потребан... да му |
сак, он би бежао даље, даље... и гледао би зачуђено, преплашено.{S} Шта је то... је ли смрт?... |
рко сажаљење, прекор...{S} И опет рекао би да и његово дице вели: »Шта ћемо, кад нам је таква с |
то ја не одох у полицију?...{S} Дотерао би до капетана... па седнем онако у ону дубоку наслоњач |
есмислено кроз мутан прозор.{S} Шта ово би?... <pb n="85" /> Куд оде онолика љубав ка животу?{S |
, управо врхом ноге о под; види се радо би скочила и притрчала детету.{S} Ко зна шта би му урад |
емени?</p> <p>Гојко поцрвене и најволео би да могаше тог часа у земљу пропасти.{S} Сад му беше |
/p> <p>Писар се обрће, нешто муца, хтео би да проговори, али жена му опет врисну па осу читав п |
м ни речи.{S} Тек по неки пут одговорио би Гојку на питање, па се опет уозбиљи и ћути упорно.{S |
правила морала...{S} О, тешко оном, ко би само покушао помутити јој срећу, тешком муком стечен |
две школе.</p> <p>— Е, моја госпођо, ко би онда смео жив изићи капетану пред очи!</p> <p>Тако р |
брази: он постаде одлучан, жив...{S} Ко би га сад видео, не би познао у њему онога збуњеног, пл |
трепће и милује децу по глави...{S} Ко би помислио, да се у таквој школи целе године разлеже ј |
се бојажљиво, гледајући да нема кога ко би је видео.{S} По том обори главу и, замишљена погледа |
ало би и свака смисла за живот.{S} И ко би <pb n="169" /> се опет могао врнути оној бесциљној, |
и они, не смејући одрећи, одоше, и ако би волели да се крену одмах са децом.</p> <pb n="73" /> |
S} Али ко је то могао знати!{S} О, како би то све лепо било, како би ја била срећна, потпуно ср |
и!{S} О, како би то све лепо било, како би ја била срећна, потпуно срећна...{S} А зар сад нисам |
ост, да овај сад стаде премишљати: како би било да је питам за узрок ове промене, па ако је што |
е јој се срце од нова страха...{S} Како би било да... ах, шта ја радим!...{S} Она се сама згроз |
је дуго премишљала шта да ради.{S} Како би било да окрене други начин?{S} Да се огледа!</p> <p> |
мо дати никаква савета.</p> <p>— А како би било да ја тражим премештај у други срез?{S} Да то у |
некако окренути, и ако није знала како би се то могло окренути, и ако је знала да њено срце ни |
лепо саветова; да не би ње, ко зна како би било...{S} Него ја њега лепо онако, као конац око-пр |
гласно насмеја, јер представи себе како би изгледао, кад би одједном стао облетати око Љубице и |
непрестано ћути, па стаде мислити како би јој проговорио коју реч.{S} Прво се усуди да је погл |
а!...{S} Као да је нарочито гледао како би је што јаче увредио!...{S} А њих двоје седе, загрљен |
ја нисам само привремени, да ви’ш како би облетала.{S} А овако, баш ми је тешко.{S} Ето, сврши |
..{S} Срећа те држава даје плату; онако би се липсало од глади...«</p> <p>»Још ништа не видех, |
добијем петицу?</p> <p>— Па... требало би... рече он, смешећи се и гледајући у далеке планинск |
сећањем, и кад би нестало њега, нестало би и свака смисла за живот.{S} И ко би <pb n="169" /> с |
варајући жени:</p> <p>— Знам ја, остало би доста чорбе.{S} Не можеш ти сама све појести...{S} Т |
ири рубље.{S} Сад кад би ти умео, могло би се још по рубље искамчити...{S} А ви’ш ова се даска |
.{S} Да нисам познала праву љубав, било би ми свеједно... ништа...{S} Могла би продужити и овак |
се.{S} Вежбање последње године вредило би вам више од све шестогодишње теорије...{S} Пустити д |
би било кад би сад одједанпут умрла, то би најволела. »И што не пуца... шта чека ваздан!«...</p |
p>— Није ваљда баш тако свуда?...{S} То би било страшно зло.</p> <p>— Е, госпођице, ви сте тек |
жавајући га да још мало поседи, као што би био ред.{S} Влајко и Љубица остадоше сами у соби.{S} |
на, није углађен ни... дотеран, као што би требало, али је добар човек.</p> <p>Писар за то врем |
ства.</p> <p>Како да се не сећа!{S} Зар би се могло то заборавити?{S} Па шта би му остало за ут |
а и гле!...{S} Зар то може бити!{S} Зар би Бог допустио?{S} И зашто, зашто...{S} Шта хоће он... |
е сама...{S} Што се такав родио?{S} Зар би са <hi>другима</hi> онај смео тако поступати?...{S} |
и она као кроз сан види ону ствар, коју би требало сад узети, али је нешто, ни сама не зна шта, |
нека све прође у тишини...</p> <p>Гојку би милије било да Љубица не иде; зна он да ће тамо бити |
ући за Гојком и дишући тешко.{S} Шта му би одједном!...{S} Полуде, свете ми Петке!...{S} Ка да |
тада му Гојко изгуби траг, и ево сад му би суђено да га види у пуном сјају господства, у положа |
ради?... о чем сад да говори?...{S} Баш би јој радо сам саопштио ко је отпуштен, али... незгодн |
ла часа изићи ћу на одмор.</p> <p>— Баш би боље било да изиђеш, настави чича веома тихим гласом |
т.{S} Знам да ћемо код њега наћи читаву библиотеку.</p> <p>Тако идући к селу претресаху полако |
света, не верујући ничему томе што сад бива, мислећи да је то све варљиви сан...{S} Та зар она |
ном збиљом и важношћу.{S} Друкчије и не бива: право из школске клупе, испод родитељског и школс |
ред ње, не види га, него се чуди шта то бива у њој.{S} Стеже... све више стеже!...{S} Ах, па он |
није почео постајати обичан, као што то бива кад дуго разгледамо какву ствар, нарочито украс.{S |
нисам научила на такав разговор; нисам бивала у друштву.{S} То већ није ништа.{S} Али после шт |
.</p> <p>— Јест, и мени је понекад тако бивало: после каквог једа и мука, наступи изненада нешт |
е и Гојко напоменуо, да јој деца почињу бивати све више утегнута и повучена, нестаје са њихових |
им светлим, необичним погледом, из кога бије смрт и вечна мржња.{S} Лице јој беше све нагрђено |
а из очију му нестало оне сањивости, па бије из њих живи јасни огањ.{S} Он беше веома задовољан |
мо дакћу.{S} Трава се осушила, па из ње бије и трепери она врела измаглица, што се виђа обично |
в хаос!...</p> <p>Скоро је подне; сунце бије озго, у теме.</p> <p>Кад стиже пред вратнице, опаз |
, ћутати... а топлина од мајчиних груди бије на тебе, заноси те...{S} О, слатко ли је сетити се |
Снег се бели по околини и оштра студен бије по лицу. »Ваљда ме неће дуго држати?...{S} Смрзнућ |
А Љубица само осећа како јој нешто јако бије у темену и у глави ври, ври као у котлу...{S} Она |
еху то црне сјајне очи, из којих вечито бије живи огањ.{S} И кад цело лице добије притворан скр |
зраз скривеног лукавства.{S} Са лица му бије она позната надувена тупост, која је својствена мн |
ну:</p> <p>— Бијеш ли ти ђаке?</p> <p>— Бијем неваљалце, а добру децу волим, одговори учитељ и |
ки засмејаше, а један довикну:</p> <p>— Бијеш ли ти ђаке?</p> <p>— Бијем неваљалце, а добру дец |
уд?...{S} Плачеш као дете, кад те други бију...{S} Еј, грешниче!... </p> <p>Кад се Гојко стиша, |
она се топила само од једнога погледа, била је блажена кад се руковала са њим, осећала се срећ |
те где говори:</p> <p>— Повратила се... била јој мркла свес’...</p> <p>»Шта ово... ко се поврат |
ри му тихо:</p> <p>— Није ништа, ето... била несвестица... и сад ме глава по мало боли...</p> < |
О, како би то све лепо било, како би ја била срећна, потпуно срећна...{S} А зар сад нисам?{S} Ј |
изгубити памет!{S} И ја сам првих дана била чак расположена према њему«...{S} И она се сети не |
прскалом школском таблом, која је некад била сва црна, али су је деца, мокрим крпама, у току ду |
повуче дим од цигаре.</p> <p>— И то је била женидба из љубави! рече Веља.</p> <p>— Ех, шта ту |
Е, ја нисам ништа сањао, рече Веља.{S} Биле су кратке летње ноћи.</p> <p>Учитељице посматраху |
ого страдао?...{S} Зар су оно мале муке биле!...{S} Па опет, видите ли... сад ми је мило и то с |
а ли су њени поступци за то време вазда били умесни?...{S} Она се загледа у даљину и стаде у ми |
ате!...{S} Нисте ли пре неколико минута били као убијени.{S} Зар и то није страдање!...</p> <p> |
арати на њена питања.</p> <p>— Јесте ли били до суднице?{S} Шта има ново? запита га она обичним |
олицијска капа.{S} Увек су му полицајци били одвратни, а сад му се овај што долази учини као ја |
таквом ситнуријом.{S} Истина, и ми смо били учитељи, али то је друго...{S} Ми смо сасвим друго |
изгледало друкчије, светлије, и људи су били меки, добри, послушни... све се то пред њом угибал |
желела, само то!...{S} Њени идеали нису били недостижни, него скромни, веома скромни...{S} И ев |
ише...{S} Да нисам познала праву љубав, било би ми свеједно... ништа...{S} Могла би продужити и |
и имао краја.</p> <p>— Шта је то, море, било?{S} Стојан дотрча к мени као луд... једва ме пусти |
уку оставили за мај.{S} Боље је, знате, било свршити те лаке ствари зимус...{S} Ја то радим пос |
радала, постаде равнодушна према свему, било јој је свеједно...</p> <p>Али јој се ономад отвори |
ту браду.{S} А Љубица настави:</p> <p>— Било ми је врло рђаво, мислили су да сам умрла, па су и |
то.{S} Али шта?...{S} Свеједно, ма шта било, није тако страшно...{S} А овај Гојко баш је добар |
Гојко, прибравши се мало. — Али ма шта било, знајте да не одступам од своје речи.{S} До вас св |
, продужи брисати се и онамо где је све било суво.{S} Кмет се искашља, онако из учтивости, тек |
{S} И најтеже је сазнавати да је то све било онако... нити је мене ко могао приморати, нити ме |
ме неће Бог више мучити?...{S} Доста је било! узвикну она и погледа мајку, која брижно прелеташ |
ко могаше у оном страху, исприча шта је било.</p> <p>Капетан зазвони, уђе жандарм.</p> <p>— Каж |
бав...{S} И све, ама баш све... како је било са Гојком, тако је сад са мном!...</p> <p>— Е, син |
камџијом.{S} Испричајте нам то како је било и зашто?</p> <p>Капетан се диже, приђе Гојку и мет |
о носи штап у руци.</p> <p>— Хе, оно је било изненада... био сам збуњен;</p> <p>Они прођоше кро |
...{S} Опростите, заборавите све што је било... и њој потекоше из очију крупне сузе.</p> <p>— А |
рође у тишини...</p> <p>Гојку би милије било да Љубица не иде; зна он да ће тамо бити доста учи |
о; опет сад бар има нечега, а онда није било ништа, изговори он то, па дубоко уздахну и обриса |
Хм... то је нешто ново, што до сад није било, то се сад нешто почиње, мора бити...{S} Али шта?« |
ијена... и одмах сам познао да јој није било по вољи.{S} И Стојан тако вели.{S} Па добро, што ј |
апе она, црвенећи; ја нисам.... то није било по мојој жељи.{S} И сама видим...</p> <p>— Добро, |
Па добро, што је седела кад јој то није било по вољи? <pb n="48" /> Чудновато!...{S} И ове су т |
спит, знао сам да ћу пропасти, јер није било страдања, нисам <pb n="146" /> нимало страдао...{S |
тек осећаше, да би му много пријатније било, кад би и учитељица становала у школи. »Овако... н |
изићи ћу на одмор.</p> <p>— Баш би боље било да изиђеш, настави чича веома тихим гласом, у коме |
..{S} Не може се више као некад, док се било младо.{S} А ја опет моју господу слушам ка неке бо |
вота јој јесте сеоба.{S} Као да је јуче било: смркло се, а они иду страном, више сеоских кућа; |
чини јој се и да не дише, и најбоље би било кад би сад одједанпут умрла, то би најволела. »И ш |
е душа весели...{S} И свега овога не би било... и овај се јадник не би намучио, само да сам зна |
морало бити!...{S} Иначе... иначе не би било свега овога...</p> <p>— А зар вам је ово каква сре |
, да овај сад стаде премишљати: како би било да је питам за узрок ове промене, па ако је штогод |
ој се срце од нова страха...{S} Како би било да... ах, шта ја радим!...{S} Она се сама згрози о |
дуго премишљала шта да ради.{S} Како би било да окрене други начин?{S} Да се огледа!</p> <p>Јед |
дати никаква савета.</p> <p>— А како би било да ја тражим премештај у други срез?{S} Да то учин |
о саветова; да не би ње, ко зна како би било...{S} Него ја њега лепо онако, као конац око-прста |
Није ваљда баш тако свуда?...{S} То би било страшно зло.</p> <p>— Е, госпођице, ви сте тек изи |
бити доста учитељица, којима би по вољи било увредити Љубицу, али он не сме да јој каже ништа.{ |
тово!...{S} Као да никад није ничега ни било...{S} Али се ти не брини, све ја то могу поправити |
сет пушака наперене на њу, лакше би јој било...{S} Шта је ово... он пије крв очима!...{S} И она |
д чували овце и говеда, а међу Гојковим било их је који су и копали, пластили, налагали снопље. |
настави.</p> <p>— Баш ми је много тешко било што сте ме погрешно разумели, управо што ме нисте |
јао се увредиће је тим; нити би му мило било да пође и она.{S} Мука!... </p> <p>Она је прочитал |
знајем... некако ми је, знате, незгодно било; цео дан сам био онако, некако... као да сам што и |
могао знати!{S} О, како би то све лепо било, како би ја била срећна, потпуно срећна...{S} А за |
инили, проговори Љубица, јер не би лепо било да му се не захвали на услузи.</p> <p>— Молим вас, |
пут доста отворено изјави, да би добро било кад би он био премештен.{S} Писар јој много наобећ |
о грдио власт, него само тврде да је то било ономад... некако тако.. ових дана.{S} После пола ч |
ом преплашена Гојка.</p> <p>— Шта је то било код вас с пандуром?{S} Седите, рече он благо, пока |
S} Она је још и тада сазнавала да би то било нешто веома необично, нешто што се нигде и никад н |
Или да није смрт?!...{S} Ах, кад би то било!...</p> <p>— И што ја не бих могла сад умрети обич |
расположен, знам да ћу се до мрака чему било обрадовати.{S} Ето, видите... сад знате и ви зашто |
вајући своју кривицу.{S} У овакву стању било је тешко говорити ма о чем, с тога Љубица одмах пр |
.{S} Напротив! то ти је дужност.</p> <p>Било је већ доцкан кад се Гојко диже и упути к своме се |
а.</p> <pb n="131" /> <p>— Био... јест, био сам... због квартирине.{S} Ни ви нисте још ништа пр |
и.</p> <p>— Хе, оно је било изненада... био сам збуњен;</p> <p>Они прођоше кроз сеоски сокак, п |
ло... шта село!...{S} Селу је свеједно: био му на врату ја или онај Ђокић, одсече председник.{S |
О, тешко мени!...{S} Јесте, јесте...{S} Био ми је тако одвратан, тако досадан... мислила сам по |
таде пред њега.</p> <pb n="131" /> <p>— Био... јест, био сам... због квартирине.{S} Ни ви нисте |
? запита Љубица као чудећи се.</p> <p>— Био сам у њој и летос о испиту и опет пре месец дана ка |
сам зашто је морао то слагати.</p> <p>— Био ми ономад отац, па не могосмо да добијемо квартирин |
/p> <p>— Зар?... прекиде је он.{S} А ја био у Београду, неким малим послом... рече он, и зачуди |
ажљиво уклонише на ливаду.</p> <p>— Жив био, рече он ђаку, који му приђе руци. </p> <p>Је ли ов |
па нека их он води; и онако није до сад био у цркви, одговори она жучно, а образи пламте, црвен |
И они одоше железничкој станици, где је био одређен збор у месној школи.{S} Још из дворишта опа |
.. проћи ћемо, рече весео Гојко који је био на десетом небу од радости: »изгрдила је ћату, а ме |
јан...{S} Кад је он дошао?...{S} Или је био овде од јутрос, па сад спавао?...{S} Полако, на прс |
и бринуо се сам о себи.{S} Какав ми је био први дан школовања, такав ми је био и последњи: све |
је био први дан школовања, такав ми је био и последњи: све једно исто... судови, вода, ципеле, |
аво, отворено, очи у очи.{S} Страшан је био тај поглед: шинуо је Љубицу преко срца страшније од |
еђу мужем и женом прве године.{S} Он је био вазда озбиљан, жив и непрестано је тражио рада, рад |
светлим погледом и обори очи.{S} Баш је био у памети склопио целу реченицу којом је мислио да ј |
ли ожењен?</p> <p>— Пре две године није био...{S} Сад не знам.</p> <p>— Ах... уздахну Љубица ду |
игнемо, рече кмет.</p> <p>— Прирез није био покупљен, допуни га Богосав.{S} Знате, мука је са т |
јко.{S} Веља се намршти, и ако је дотле био веома расположен, одједном заћута и не проговори ни |
о он, грешник, тобом располаже...{S} Не био ја на његову месту, видела би ти...{S} Него шта би |
и, мајко моја!...</p> <p>Писар, како се био залетео за Гојком, истрча у ходник и видевши Љубицу |
и гласови раструбе, а он им је управо и био повод, јер је он саставио Влајка са чувеном лепотиц |
ајући га да још мало поседи, као што би био ред.{S} Влајко и Љубица остадоше сами у соби.{S} Чи |
ем послу.</p> <p>— А, Веља је и у школи био веома отресит.{S} Знам да ћемо код њега наћи читаву |
о, остао »млада«!, к’о што је и у школи био...{S} Дакле нове колеге!{S} Част ми је...{S} Велими |
реће место, него од куд ти овде, кад си био у Подрињу?{S} Кад се пре ожени и чак стече козу!</p |
си, болан, до сад, дед’ причај: где си био, шта си радио? обрте се Веља Гојку. </p> <p>— Море. |
Хо, људи... како могу заборавити да сам био ожењен!... одговори Влајко, и насмеја се.</p> <p>— |
ојко?</p> <p>— Па ти ме знаш: какав сам био у школи, такав сам и остао.{S} А ти сигурно ниси по |
оме ћу овде да се обратим, а до сад сам био.</p> <p>— Добро, ја ћу те уписати...{S} Ха, чекај, |
и је, знате, незгодно било; цео дан сам био онако, некако... као да сам што изгубио.{S} И госпо |
е, дабогме!...{S} Чуо сам ја како је он био окупио председника да је оптуже због неморалног вла |
рено изјави, да би добро било кад би он био премештен.{S} Писар јој много наобећава, али о прем |
не радим, зна се шта ме чека, па ма ко био горе.{S} Та млађи смо, па се мора слушати!«...{S} А |
претури и јаукну, а он се сети да је то био Стојан, прислушкивао, па га прескочи и истрча из шк |
и је то она вриснула?...{S} Да ли је то био њен глас?...{S} Она се једва диже, и лагано пође се |
им у очи?...{S} Хохохо!...{S} Ала би то био муж, бре!...</p> <p>— Истина, куд идеш толико и как |
вуку у весео блажен израз... »Ала би то био живот, Боже!... али ко сме о томе мислити...{S} Ниј |
али сам тако уморна, да би ми сад одмор био пријатнији од јела.</p> <p>— Нећете нам, ваљда, пок |
часа растали.</p> <p>— Где си ти летос био? запита га само, па као и да не очекиваше одговора, |
{S} Јер доста се страдало, живот је већ био постао тежак, досадан... није се имало ради чега жи |
слепа, која не размишља много, но само бира место, где би канула кап отрова!...{S} Да ли да их |
се Љубица мршти и мучи, па баш нарочито бира такву децу.{S} Обавештава их, помаже им, управо уч |
питање.{S} Сад видите шта вас чека, па бирајте; то зависи од вас... ту вам ми не можемо дати н |
су заједно... ту у соби, настави ћата, бирајући речи, и дајући им нарочит смисао при изговарањ |
помислих сад ћете скочити, па нарочито бирам неразвијенију децу.{S} Е, друже драги, не једу се |
ега, па, стаде разгледати зреле шљиве и бирати једну по једну.{S} Стојан уђе у школу блед, збуњ |
озору, па изиђе.{S} Стојан се враћаше с бисагама, те сви уђоше у собу.</p> <pb n="60" /> <p>Љуб |
ко суморан, наређује Стојану да трчи за бисаге, а он се даде на посао: да мало уреди и дотера с |
шљите вашег послужитеља нек донесе моје бисаге из суднице и примите нас у ваш стан да се мало з |
мештај, и то још без узрока!{S} Јер шта бисте могли навести за разлог?...{S} То не може бити, в |
— Не знате ви ко је пред вама.{S} А кад бисте знали каква сам ја тешка грешница, не бисте ме ни |
е знали каква сам ја тешка грешница, не бисте ме ни погледали.{S} О, тешко мени!... и она покри |
не видите шта се збива, јер иначе ме не бисте ни погледали.{S} О, ала ме је Бог тешко казнио... |
ја?..{S} Истина нисам ’нако... као што бисте ви желели, али опет, кад год устребам... ја сам в |
што младе девојке.</p> <p>Снаша Смиљка, бистра и паметна жена, одмах опази да у говору Љубичину |
, ступаше Гојко.{S} По потесу блиста се бистра роса, мирише свеж јутрењи ваздух, прелећу велика |
ему послужавник са слатким и чаша воде, бистре као кристал.</p> <p>— Хо, брате, како се човек о |
а слушајући жубор и шапат <pb n="53" /> бистре воде, чини јој се да са тим злослутим жубором от |
о резултат преговора, велика чаша, пуна бистре хладне воде на рапавој, прљавој и сувој руци фам |
ихим лахором, овај тужни двопев танахне бистре реке и младе, несрећне девојке...</p> <p>А Гојко |
.</p> <p>Путује потесом, шумом, прелази бистре планинске поточиће, а не види и не чује ништа... |
одговорити, знајући у напред да ће соба бити све гора и све нечистија, ако се он сам не прихват |
а ти будеш задовољна.{S} И онда ћу и ја бити срећан, те како срећан!...{S} О, да знаш како ми ј |
ну децу, која су пре две године требала бити уписана.</p> <p>Кмет зовну Гојка, а она продужи гл |
о је неваљала женскиња, и она је морала бити кажњена.{S} Па опет уверавања, клетве, и све то не |
се да ми нисмо за село: треба, са њима бити друкчији.</p> <p>Гојко се усуди да је погледа, али |
ћер, помисливши какве ли ће судбине она бити?...{S} Да ли ће се намучити, као што се ова жалосн |
имала на признанице.{S} Ту су оне, мора бити...</p> <p>— Нема, госпођице, ниједне.{S} Сваки је |
није било, то се сад нешто почиње, мора бити...{S} Али шта?« И њега опет стадоше претресати нек |
ја оно!...{S} Свеједно, и без тога мора бити.{S} Нека он живи, а ја ћу да идем својим путем, ку |
е непрестано... и у ситницама тако мора бити...{S} Ако сам сад што нерасположен, знам да ћу се |
а даља страдања, држећи да то тако мора бити, да је се и родио за то: да страда, да се пати веч |
.</p> <p>— Шта мислите, да ли ће заиста бити отпуштена?{S} Ту је и Просветни Савет, за Бога; ва |
е год хоћеш, само нек знам да ћеш некад бити мој...{S} О, мили!...</p> <p>И она га опет стеже в |
исар се прену: види да овако неће никад бити краја скандалу, па дохвати жену за рамена и изгура |
у име капетаново, и онда ће онај смрад бити кажњен за лажну доставу...{S} Да, му закука једном |
авних службеника... »Гле, па шта ће сад бити?... да отпусте, на свагда... са вечитим жигом срам |
очиње зверати очима...{S} Шта ли ће сад бити, шта ли ће јој рећи?...{S} Ето га, иде оно страшно |
а тебе чекао, а?....{S} А колико ће сад бити?...</p> <p>Председник се мало збуни, па шмугну у с |
а!...{S} Али зашто, зашто све то мораде бити?...{S} Да ли је требало коме моје страдање... оцу, |
Треба му пажљива женска нега...{S} Може бити свашта... одговори лекар и пође.</p> <p>— Како... |
...{S} Хајде већ то... не мари.{S} Може бити да је то баш у реду, него ја нисам научила на така |
рекиде га учитељитца, могла сам ја може бити наћи стан и џабе, па зар онда и ви да ми не платит |
.{S} И ја одох до куће; ко зна шта може бити!...{S} А немој тамо да се збуниш.{S} Капетан је до |
S} Ако умре?...{S} Ништа!...{S} Не може бити ништа страшније од овога што је сад.{S} Он је не ж |
е више.{S} Али зашто, зашто?{S} Не може бити да ће јој ко отети ону љубав, која владаше до скор |
гли навести за разлог?...{S} То не може бити, верујте ми.</p> <p>— Готово мени се највише свиди |
ва да се врати, јер осећа да то не може бити, и сву обузима очајање, ужас... али ипак она се кр |
мо се питаше: откуд то?...{S} Како може бити!...{S} Зашто?...{S} Од чега?...</p> <p>Љубица глед |
ног сиротовања и гле!...{S} Зар то може бити!{S} Зар би Бог допустио?{S} И зашто, зашто...{S} Ш |
учтив, пријатан, скроман.{S} И баш може бити да сам га ономад рђаво разумела.{S} Човек, без сум |
ја: само полако, па ко зна шта још може бити!...« помисли он и погледа крадом Вељу, па опазивши |
, и њену и његову, па ће и за мене боље бити.{S} Боље је мусти две овчице но једну...{S} Тако ј |
адник.{S} Но ништа, бар ћу са те стране бити мирна, јер и њих има свакојаких.«</p> <p>— Извинит |
емени!...{S} Али не мари; види се да ће бити мекши од воска: она ће моћи поступати по својој во |
ила на прозор па посматра децу, која ће бити предмет њена рада и старања.{S} Свако се приљубило |
ој рођо, ту је се добро накрмило, па ће бити повише и за откуп.</p> <pb n="129" /> <p>У Орловиц |
могу.{S} Али шта мислиш о њима, шта ће бити?</p> <p>— Хе, соколе, нисам ја пророк.{S} Ту се са |
отуд враћају весели, одмах знам шта ће бити.</p> <p>— Истина јест, и по селу су се растрчали, |
p> <p>— Скини и то, молим те... боље ће бити, рече Гојко, сакривајући оне ствари у свој зимски |
најсветији израз на лицу... »Најбоље ће бити, помисли она, да говорим са њим у повратку, сад ка |
се свет научио тако...{S} До године ће бити лакше; а сад уписујемо и ону децу, која су пре две |
нанину, па му показа:</p> <p>— Да ли ће бити добро овако? запита она бојажљиво.</p> <p>— Врло д |
{S} То се мора платити!...{S} Шта ли ће бити, Боже?...{S} Свеједно, шта буде«...{S} И он, покор |
х са којим је дошао овамо.{S} Шта ли ће бити?{S} Куд оде сад?{S} Да ли ће га затворити, и зашто |
знам онај отпуштен депешом, те овај ће бити пенсионован... ваздан тако!...</p> <p>Љубица не за |
, а не зна откуд ће оно доћи и какво ће бити, тек само осећа да је оно све ближе и да ће се њен |
ом: свет нема а овамо треба.{S} Тако ће бити и с вашом квартирином.</p> <p>— Богме ја хоћу да м |
.« То је сад фаталан корак, јер тамо ће бити све свршено.{S} Може се и вратити.{S} Зашто не!... |
и награду!...{S} Он?!... он...{S} То ће бити чеврти!...{S} А она се већ решила, решила се!...{S |
ја знам!{S} Сутра ћу у Београд, и то ће бити свршено...{S} Само ти реци да хоћеш... ти реци!{S} |
>— Хо, људи!... красота!...{S} Па ту ће бити без сумње и добра кајмаклија, а?...</p> <p>Љубица |
а нешто смеше и гледају њега.{S} Баш ће бити да се њему смеју.{S} То га опет збуни.</p> <p>— Ка |
и и мислили, ипак им се чинило, да неће бити тако покварених људи, који ће тај злочин извршити. |
је главно: сви су изгледи да више неће бити страдања...{S} О, само да се поживи на миру!...</p |
осподу и да им будем веран, а мени неће бити рђаво од њихне стране.{S} Тако је то, братићу мој. |
ступати по својој вољи; он јој бар неће бити на сметњи.</p> <p>— Честитам, госпођице, ново друс |
сад да нас саслушају обоје.{S} То ће и бити!{S} Али зашто?«...</p> <p>— Изволите један акт из |
ови учитељ...</p> <p>— Не могу сви људи бити фини и углађени: неком је Бог дао намет, а неком, |
ћата говори, али одмах помисли: неће ли бити и незгодно и опасно, да га пусти на таку близину к |
ља посла ови рачуни!</p> <p>— А хоће ли бити што на јашанцију?</p> <p>— Колико си ти нама дао п |
е све у реду, те није могло друкчије ни бити...{S} Он опажа како се Љубица мршти и мучи, па баш |
о полубога, и мишљаше који ли ће смртни бити срећан да је назове својом...{S} А сад... јесу ли |
— Гледаћемо да добијете...{S} Ја ћу вам бити на услузи свакад, кад ви зажелите.</p> <pb n="27" |
ди тебе...{S} Хоћеш?{S} А дворац ће нам бити сав од драгог камења, па у вече кад ја дођем с рад |
казати на ручку.</p> <p>— Знаш да морам бити у школи до десет.{S} Шта могу учинити за два часа? |
..{S} Та ја сам млада, лепа... ја морам бити срећна!« И пред њеним очима пролећу сјајне, дивне |
та јесам.{S} А што, зар ја не бих могао бити онако окретан и живахан, као Веља?{S} Не може да с |
се пренерази од чуда, али је сад морао бити одлучан <pb n="151" /> па јој напомену да ће имати |
им детињи. »То је учитељ... онда ће ово бити«, вели жена у себи и прилази другим вратима.{S} Не |
то сам зимус страдао.{S} Тако је морало бити!...{S} Иначе... иначе не би било свега овога...</p |
стих живот...{S} А како је то све могло бити друкчије!...{S} Могли су се остварити сви они лепи |
ило да Љубица не иде; зна он да ће тамо бити доста учитељица, којима би по вољи било увредити Љ |
S} Да ли има смисла?...{S} Како ће тамо бити?...</p> <p>— Хм... промрмља Гојко, зверајући очима |
што ће нам!...{S} А после тога, ми ћемо бити велика господа, па нам неће ни доликовати да се ме |
е нек остане, што ће нам!...{S} Ми ћемо бити сами, и онда нам неће ништа требати...{S} Ја ћу те |
ину, али се уздржа, знајући да ће му то бити непријатно, а и она избегаваше сваки разговор, у к |
помишља у себи како је то красна ствар бити муж и домаћин...{S} Дочекаш добра друга и пријатељ |
ање...«</p> <pb n="59" /> <p>Да ли могу бити људи толико дволични...{S} И то остаде за њу нераз |
ћа... неће проћи ни две недеље, а ја ћу бити отпуштен.{S} Па куд ћу после и шта ћу?...</p> <p>— |
..{S} Само да те нико не види.{S} Па ћу бити твоја!...{S} Твоја, разумеш ли?{S} Хоћеш?...</p> < |
се то продужити вечито; неко ће од њих бити премештен.{S} Он сам то увиђа и обузме га велики б |
а Љубицом, — јер ти пријатељу, не можеш бити глава куће, насмеја се он, и загледа се у Љубицу.. |
један од нас.{S} Ја ти јамчим да нећеш бити ни премештен ни отпуштен, докле год устраје тај ро |
учитељима...{S} А она учитељица, вели, биће отпуштена...{S} Ах...« Љубици се стеже срце од нек |
ед као да хтеде рећи: »ама вараш се ти, биће да је то који други што год погрешно; а видиш, ја |
вратио кући онај...{S} Ако се и вратио, биће у канцеларији.{S} А ти треба вешто да се прикрадеш |
тана, да неће и њега?...</p> <p>— Кажу, биће премештен.{S} Добар је човек... много добар; свима |
ану.{S} Ако си сањао да те буве пецају, биће батина.{S} Тако је то, братићу мој!...</p> <p>Упис |
орок.{S} Ту се сад нешто крупно ломи... биће грмљавине и свега.{S} А ти чувај своја леђа, јер с |
о се у скамијама идеалише.{S} Полако... биће времена да све видите и да се у свему разочарате.< |
са њим...{S} А после... <pb n="161" /> биће најсрећнији, јер ће остати сам, и неће се бојати н |
њених враних очију!...{S} Ехе-хе!...{S} Биће, вели, моја...{S} А докле?{S} Док нас не спетљају |
та ће она овде, каква посла има она?{S} Биће то друго: јамачно ме она тужила, па сад да нас сас |
јући пркосно.{S} Ако ће ме ко вређати — биће и без тога...{S} Хајдемо.</p> <p>И они одоше желез |
јка у страну.</p> <p>— После овога рада биће заједнички ручак, али ви немојте остати... имаћете |
а знам што знам: од данас за две недеље биће промене, па ми одсеците уши, ако то не буде...{S} |
се твојој лепоти...{S} Па после... море биће свега, само ти реци да хоћеш... је ли?...</p> <p>Г |
набавио неку дебелу кокошку, а ја рекох биће добра за чорбу.</p> <p>— Море, паметна си ти жениц |
мој, и он је тако тесно спојен са њеним бићем, да се већ више не може отклонити.</p> <p>»Како т |
, сваки мишић на телу.{S} Мислим баш да бих могао, кад бих се одлучио.{S} Што, зар је то тешко: |
е шта: упишите и мене у први разред; ја бих баш волео да учим код вас...{S} Тако да седим у ска |
же ту мекану, вреду ручицу.</p> <p>— Ја бих све за вас... настави он у још већем узбуђењу и дрк |
ала да ће овако ићи целе године, бацила бих све још сад.</p> <p>— Хе... а нисте још ништа ни по |
ете моје.{S} А по теби гледајући, рекла бих да је много добро.{S} Само то треба сачувати...{S} |
а телу.{S} Мислим баш да бих могао, кад бих се одлучио.{S} Што, зар је то тешко: врд... врд там |
подмазано?</p> <p>— Ман’те се...{S} Кад бих знала да ће овако ићи целе године, бацила бих све ј |
све, и душу моју и будућност и све, све бих вам дао...</p> <p>Љубица се унезвери, опет је стаде |
снови, могла сам савити гнездо, у коме бих душу одморила и познала праву срећу.{S} А ово... за |
а никад не бих могла руке дићи... да не бих могла убити никога.{S} И он се, јадник, од тога дан |
је то грехота што се радујем?{S} Ја не бих, ја знам да је то безбожно, да не ваља... али што ћ |
психологији.{S} Па за прво време ја не бих што друго ни очекивао...«</p> <p>»А после, Боже мој |
>»Боже како је ово лепо!{S} Што и ја не бих могла овако.{S} Баш ћу да огледам... не, не да огле |
кад би то било!...</p> <p>— И што ја не бих могла сад умрети обичном смрћу?...{S} Ето, један уд |
уњав! заиста јесам.{S} А што, зар ја не бих могао бити онако окретан и живахан, као Веља?{S} Не |
о он полако, смешећи се...{S} Зар ја не бих могла тако?...«</p> <p>Гојко по дечјим погледима ос |
{S} Тада сам видела да на њега никад не бих могла руке дићи... да не бих могла убити никога.{S} |
ази.{S} Разумеш ли?...</p> <p>— Како не бих разумео, лијепи братићу...{S} Још ми бриде и глава |
се, и постао некако смирен, тих, рекао бих чак понизан.{S} Са неким учтивим, финим смешењем пр |
о не би тако милостиво примио... пропао бих...{S} На мене скочише у школи два најодраслија ђака |
ине не могу ни да сричу...{S} За колико бих могла истрчати уз онај голи Космај?...{S} Гојко ме |
} Оставила децу саму...{S} Видиш, за то бих је могао узети на одговор.{S} Али, ех...!« и он мах |
косе разбарушене, почупане, висе читави бичеви ишчупани из корена.</p> <p>— Стојане, дај ми вод |
она оштро, па се одмах затим трже и узе благ тон. — Кад год ја што кажем коме ђаку, он одмах тр |
но срце почиње се кравити, јер га греје блага топлина мајчина саучешћа.</p> <p>Цео дан проведош |
х учитеља, Гојко га зна, виђао га је на благајни, метну му пријатељски руку на раме, па одговор |
тајући га, и врати се кроз иста врата у благајницу.</p> <p>Писар бројаше паре, а Љубица гледаше |
</p> <p>Гојко се обрте деци, па им рече благим, уморним гласом, притискујући руком врело чело:< |
</p> <p>— Све одличне, одговори он оним благим тоном у коме нема ни мало хвалисавости.</p> <p>Љ |
ад баџом затрепери чисто небо, обасјано благим зрацима.{S} Али је ипак хладно, веома хладно...{ |
а, као добра мати, прала их, чистила, а благо сунце повијало их и сушило својим зрацима...{S} О |
ити свему јаду.{S} Она подиже главу, па благо али озбиљно погледа Љубицу, право у очи...{S} Нау |
Тамо је сва моја срећа, мој живот, све благо моје.{S} Па зар да ја то све изгубим олако?...{S} |
ати велики, тежак бол, јер губи највеће благо младости — лепе заносне снове...{S} И кроз неми с |
ислима.{S} Капетан му онако с ногу рече благо и пријатељски:</p> <p>— Идите, господине Гојко, к |
код вас с пандуром?{S} Седите, рече он благо, показујући Гојку место.</p> <p>Гојко му, колико |
адање живу човеку, нада му је драгоцено благо...</p> <pb n="189" /> <p>— Мајчице, како ти се чи |
ешко страдати, то знам... јер сам летос благовао...{S} То се мора платити!...{S} Шта ли ће бити |
алосница намучила прошле године, или ће благовати, као што ова сад благује?...{S} Али црн и неп |
одмах будем примљен у школу, и добијем благодејање.{S} Шта велите сад?!...{S} У другој години |
им животом, као и ово сунце, што огреја благом подмлађеном светлошћу. </p> <p>Ко се не сећа с к |
тако... хвала је господу Богу, који је благословио наш састанак...</p> <p>— Е, зар већ!?... уз |
ове сузе јадованке, али је утицај њихов благотворан: залеђено, окамењено срце почиње се кравити |
дине, или ће благовати, као што ова сад благује?...{S} Али црн и непровидан застор будућности с |
ко се првих неколико недеља осећаше сав блажен, срећнији од цела света...{S} Ну, одједном он ст |
изгледа прекрасан и цео живот сјајан и блажен...{S} Она већ осећа лако дрктање у свему телу, ч |
ак, а час се разведре и развуку у весео блажен израз... »Ала би то био живот, Боже!... али ко с |
ека да се он пробуди.{S} Седи тако, сва блажена и занесена у срећи својој, па претура преко гла |
топила само од једнога погледа, била је блажена кад се руковала са њим, осећала се срећном, мно |
што га окружује, осећајући само сласт и блаженство од умнога додира са анђелима и светитељима.. |
S} Од невоље удариш средином, па посред блата...</p> <p>Кад изиђе Љубица из каљава сокака и сту |
љао, па нигде не можеш ногом згазити од блата.{S} Дохватиш се руком за плот, да би прекорачио б |
њи случај.{S} Гојко стајаше на вратима, блед, осећајући неку дивљу радост и задовољство, а не с |
екаквог необична и јака узбуђења, а он, блед од потреса, дркташе целим телом, осећајући да ће с |
у? осврте се пандур Гојку, који стајаше блед, дркћући као прут.</p> <p>— Доћи ћу сам...{S} Кажи |
> <p>Гојко стајаше, пренеражен, зелен и блед, разрогачених очију од страха, ноге и руке му дркћ |
и једну по једну.{S} Стојан уђе у школу блед, збуњен.</p> <p>— Зове те господин Пера, шапну он |
а се диже са столице, раширених очију и бледа лица...{S} Нека паклена одлучност севаше у тим ши |
е се окретати немирно, а образи јој час бледе, час црвене.{S} Опет се у њој подигоше они <pb n= |
одиже зажарено лице, које одједном поче бледети, усне се искривише и затресоше, цело му тело за |
} Готово да не улазим ја тамо, рече она бледећи, као у страху.</p> <p>— Зашто?...{S} Зар да про |
S} Ућуташе за часак сви троје, па иђаху бледи, намрштени, тешко дишући.{S} Кад се мало прибра, |
д као изненади, зачуди, обузе га смртно бледило...{S} Камџија га опет ошину преко лица, па трећ |
рзаху грчевито, по лицу се осуло смртно бледило, а она дише нагло, отвореним устима, као да јој |
авите!... узвикну Гојко, трљајући руком бледо чело. — Ваша су страдања неизмерна... ви се то от |
их поклопи облак, уши им заглухнуше од блејања оваца, а поред њихових ногу сноваху ошишане, по |
грло јој се стеже..{S} Опет јој у очима блесну онај апатични израз и брзо га нестаде... </p> <p |
д и они далеки.{S} Сад има нешто прече, ближе... ово сјајно, лепо злато, које јој угушује све б |
да њено страдање, пропаст?...{S} Ево га ближе... још ближе...{S} Гојко!!...{S} Исто онако миран |
, густо?...{S} Иде, иде... плива... све ближе...{S} Не види се ништа!...{S} Да није то капља?.. |
као у грозници...{S} Дисање нечије све ближе и топлије и одједном... вреле усне са оштрим брко |
о како ова замотана прилика прилази све ближе, како јој гледа право у очи страшним, зверским по |
м!... викну она узбуђено, прилазећи све ближе њему.</p> <p>— Ено их у Ђокићевом кукурузу... под |
о ће бити, тек само осећа да је оно све ближе и да ће се њена срећа разлетети као прах...{S} Па |
де разгледати децу.</p> <p>Љубица приђе ближе деци, рече им да гледају само на њу, па поче рад. |
јусамљеније место, где нема друге школе ближе од четири часа и... <pb n="174" /> наравно, где н |
ланинске венце... од тих венаца дижу се ближе овамо сниска брда и хумови.{S} Под њима тече моја |
доиста од камџије? запита он, пришавши ближе Гојку, разгледајући дугу, црвену масницу.{S} Глас |
и са њене душе нестаје мрака?...{S} Што ближе прилази кобном месту, све боље се види.{S} Па ово |
ести мало своју постељу, привуче сточић ближе прозору, па изиђе.{S} Стојан се враћаше с бисагам |
ање, пропаст?...{S} Ево га ближе... још ближе...{S} Гојко!!...{S} Исто онако миран, као кад леж |
, загледа се у Гојка, примаче му се још ближе, врло близу, тако да осети његово дисање...{S} Он |
е вриснути од страха...{S} Приђе му још ближе...{S} Шта је ово... је ли жив?... како ово гледа? |
ху...{S} Како који дан, они постају све ближи, све интимнији.{S} Они се већ одавно значајно пог |
зо појури вратницама, али незнанко беше ближи па подупре леђима улазак.</p> <p>— Стој...{S} Ход |
се обрте к селу, пружи руку на једну од ближих зграда и рече:</p> <p>— Ено је, ви’ш она... с ви |
.</p> <p>Љубица је сад први пут виде из близа.{S} Пролети јој кроз главу све, што је знала о њо |
и зебња, она га јасно осећаше у својој близини, али се стараше да радом угуши све те мисли, да |
незгодно и опасно, да га пусти на таку близину к себи, а још више јој паде тешко, него се овај |
/p> <p>— Нека, молим вас, немојте...{S} Близу је, сама ћу одговори она одлучно, па се поздрави |
а Гојка, Љубица опет уђе у собу и стаде близу мртваца.{S} Знала је шта би сад требало да учини, |
војити са Вељом.«</p> <p>Кад сиђе сунце близу брега, гости се дигоше да иду.{S} Веља се спреми |
шком оделу, пођоше к њему, али пришавши близу, стадоше.{S} И они се зачудише необичну изгледу њ |
ати по соби, прилазећи јој понекад тако близу, као да ће је закачити.{S} Љубица посматраше пажљ |
ју руку око њена стаса и приђе јој тако близу, да се нису могли гледати у лице. — Ја... ја... к |
у Гојка, примаче му се још ближе, врло близу, тако да осети његово дисање...{S} Он само гледаш |
S} Покуша да га мало расвести, приђе му близу и проговори:</p> <p>— Шта ти је... ти си болестан |
ирем?... узвикну Гојко, дркћући од њена блиска присуства, па одједном обави своју руку око њена |
изгрлила и ижљубила, тако јој постадоше блиски и драги ови мали дивљачићи.{S} Она помилова по г |
з свега гласа.</p> <p>А сунце трепери и блиста се... румене се веселом чаробном светлошћу његов |
и покуњен, ступаше Гојко.{S} По потесу блиста се бистра роса, мирише свеж јутрењи ваздух, прел |
рађаху какви осећаји, само мутан поглед блуђаше по далеку недогледу, показујући јасно да је душ |
боловао, па ништа... прође, к’о ћуреће бобице.{S} Сад се смејем кад се тога сетим.{S} Него шта |
им одобравањем:</p> <p>— Тако, братићу, Бог ти дао, тако!{S} Јес’ видео, господине?...{S} Кажем |
ања.{S} Тако сам несрећна рођена!...{S} Бог ме је проклео још на самом рођењу!...</p> <p>— Оста |
Лепо га видим... маше руком...</p> <p>— Бог с тобом, дијете!... прекрсти се Смиљка.</p> <p>Немо |
сни; рече и колико ће коштати.</p> <p>— Бог с тобом, госпођо, што ће нам то!{S} Кажи ти ђаци не |
так, сваки покрет.</p> <p>»Што ми не да Бог мира, мисли она, да се бар сита нарадим са својом д |
не бисте ни погледали.{S} О, ала ме је Бог тешко казнио... јекну она очајно и подиже главу.</p |
сви људи бити фини и углађени: неком је Бог дао намет, а неком, место памети, зализану главу... |
му звјезди... како ли оно беше.{S} Није Бог дао свакому све дарове.</p> <p>Затим обоје стадоше |
ној љубави, коју сам ја погазила, па ме Бог зато казнио и сад други гази моју љубав...{S} И све |
е да заједно страдамо...{S} Можда ће се Бог и нама окренути... кад заслужимо.</p> <p>Она му пад |
више никакве зараде.{S} Ове цене да те Бог сачува: данас једна, сутра — друга.{S} Још да није |
да горка хлеба!...{S} Али опет ваљда ће Бог помоћи.{S} Нисам ја ни прва ни последња на овом пут |
цигани!« рече отац и насмеја се. »Даће Бог, па ћемо до године у нашу кућу« одговори мати, стеж |
>— Ја све чиним...{S} О, ваљада ме неће Бог више мучити?...{S} Доста је било! узвикну она и пог |
казати.{S} Па онда?...{S} О, та ваљда и Бог гледа са неба на сиротињу!...« Она се стресе од те |
ивна, прекрасна ствар!...{S} Још кад би Бог дао деце!...{S} Али на тој мисли Гојко обично свака |
гле!...{S} Зар то може бити!{S} Зар би Бог допустио?{S} И зашто, зашто...{S} Шта хоће он... шт |
вљаче.</p> <pb n="16" /> <p>— Помаже ви Бог! поздрави се старац, скинувши капу и наслонивши се |
знаш, бећари и сиротиња.{S} Што је дао Бог...{S} Будите задовољни!...</p> <p>— Гле, молим те, |
ку, који је сео у средини кола.</p> <p>»Бог га видео, кад их пре научи песми! помисли Љубица. — |
ме Гојко весело узвикну:</p> <p>— Веља, Бога ми!...{S} Ја гледам, па чисто не верујем.</p> <p>О |
е, са онога прозора...{S} Али ја ништа, Бога ми, ништа...{S} Само се ти не плаши...{S} Знам ја |
о, зверајући очима.{S} Ја не знам...{S} Бога ми, не знам...{S} Нити је смео рећи јој да не иде: |
мад сам га купио за тебе... хоћеш...{S} Бога ми, што?...{S} Сву ћу те окитити златом и брилијан |
леда га слободно, право у очи.</p> <p>— Бога ти, ко је ово... какав је овај писар?</p> <pb n="4 |
учила у путу?...{S} Камо вас до сад, за Бога!{S} Тебе сам једнако погледала.</p> <p>Мати јој, С |
таде скидати капут.</p> <p>— Шта је, за Бога, запита га учитељка, која га до сад гледаше као пр |
пуштена?{S} Ту је и Просветни Савет, за Бога; ваљда се то не ломи баш тако лако!... запита Љуби |
сад губи...</p> <p>— Чекај, стани... за Бога!...{S} Па тек сад имамо да разговарамо, викну Гојк |
узвикну она, по овакој лапавици.{S} За Бога, тата, шта радите?...</p> <p>— Зар ти не знаш наше |
се у свему разочарате.</p> <p>— Али за Бога, ваљ’да нико не дира оне који се не мешају у полит |
Хеј, што ти је женска глава!...{S} Ама Бога ми, господине, једнаке су: и ове ваше учевне и оне |
живо рукама, стаде викати:</p> <p>— Има Бога, братићу, кажем ја!...{S} Умрла!... ка свака стока |
ваздух. </p> <p>— Шта радиш ово, за име Бога! викну Веља чудећи се, па га својски нападе за ову |
са дванаест динара месечно, побојте се Бога!« Те ти они, братићу мој, лепо мени попеше на чети |
крив... </p> <p>— Кажи ми само, тако ти Бога!...{S} Нико неће знати, осим мене.{S} Кунем ти се |
даће те у школу, а ти да га слушаш као Бога.{S} Немаш се куд враћати«.{S} И он је остао, почео |
чки речник је за овакве разговоре веома богат, те се и Љубици даде прилика да чује што ново и н |
<p>— А зна ли она тебе?</p> <p>— Мучно, богме...{S} Ми смо ти, братићу, овај...</p> <p>— Добро, |
је испит!... мишљаше Љубица по том.{S} Богме страшно!... није баш тако обично, како причају.{S |
ће бити и с вашом квартирином.</p> <p>— Богме ја хоћу да ми се тачно квартирина издаје, а ви на |
дошла овде, да не буде оцу на терету, а богме и да потражи своју срећу...{S} Толике учитељице у |
астаде прави лом.{S} Клетве, претње, па богме по мало и псовке, онако кроз зубе, све се то прос |
Ха, методика... прекиде је учитељ.{S} Е богме овамо ћете морати много што шта против методике, |
} А ја опет моју господу слушам ка неке богове и сваки им, што ће рећи, довлет чиним.{S} Ми се |
де... предаде му се, као што се фанатик богомољац предаје молитви и небесном свету, заборављају |
уни се, а жене почеше запевати: стадоше богорадити да им испише дете, јер су инокосне, па им не |
плашила.</p> <p>— Чуо сам, онај лудак, Богосав... шта је радио и кажу чак вам претио мојим име |
итељица, о којој су раније говорили.{S} Богосав, вели, синоћ дошао из среза, па донео тај глас. |
о веома живо и поверљиво претресају.{S} Богосав је у разговору, а већ и иначе, вазда главно лиц |
и у башту за неко густо ружино жбуње, а Богосав оде преко дворишта, машући главом.</p> <p>— ’На |
p>— Прирез није био покупљен, допуни га Богосав.{S} Знате, мука је са тим прирезом: свет нема а |
<p>— Прво ћемо код госпођице, рече ћата Богосав, који је дошао с кметом да му помогне саставити |
p> <p>— Господин Драгољуб је, уплете се Богосав, сек’о прутиће, па их пуно наређа по асталу...{ |
сами.{S} Овај креса оком, креса, док се Богосав сети па оде.{S} И ја се склоних, братићу, од зл |
иште за Милицом, на вратима се појавише Богосав и Влајко.{S} Како се опремио!{S} На њему је сео |
ја овде до општине, купим порезу, па ми Богосав рече да сте дошли...{S} Дај, велим да се упозна |
>— Знаш ко... учитељ и Милица, одговори Богосав, и некако ђаволски кресну оком и насмеја се.</p |
ред вратнице, где је очекиваше радознао Богосав.</p> <p>— Хоћете ли путовати кроз шуму? запита |
е стаде нешто гушити у грудима. </p> <p>Богосав, чувши кашаљ, стаде се дизати из прашине.</p> < |
е наставити весеље.{S} Хоћеш?...</p> <p>Богосав, готово занесен чудом, само да би се отресао ов |
Твоја, разумеш ли?{S} Хоћеш?...</p> <p>Богосав, пребледео од страха, дркће, трзају му се вилиц |
, па дошао да је води на муке...</p> <p>Богосав види да се она ућутала као окамењена, па чека њ |
ш с пута... дрекну она, па гурну пијана Богосава из све снаге..{S} Он се поведе, поведе и сроза |
/p> <pb n="194" /> <p>Она одмах познаде Богосава, и следи се, јер он никад не долази узалуд, а |
.</p> <p>Кад стиже пред вратнице, опази Богосава, који таман хтеде ући у двориште, па кад виде |
а некакво нерасположење, чим је угледао Богосава.{S} Чуди му се: шта ће он овде, кад се њега шк |
Знамо се добро колико смо тешки.{S} А, Богосаве, седи, рече он ћати, који се слатко смејао одг |
ј Ђокић, одсече председник.{S} Него ти, Богосаве, пожури са оним завођењем наплата и расхода, п |
и то, да не би тим указала велику пажњу Богосаву.</p> <p>— Ви сами... чекате учитеља?...{S} Тхе |
аш господин Аксо?...{S} Јест, али он је богослов.</p> <p>— Та оно није баш због тога, господин- |
види се... али тек...</p> <p>— Јесте ли богослов или преперанд? запита га попа кад седоше у соб |
г тога што... није због школе.{S} Има и богослова који рђаво певају.</p> <p>— Има, доиста има, |
а он пружи руке радосно.</p> <p>— Хвала Богу, кад те нађох!{S} Хајде!...</p> <pb n="97" /> <p>— |
да, идете са вашом децом.</p> <p>»Хвала Богу, чини ми се овако рече, одахну чича, јер га је Гој |
и чудећи се лудом Гојку. »Шта му је, по Богу, браћо? пита се чича у себи, касајући за Гојком и |
Тако, братићу, тако... хвала је господу Богу, који је благословио наш састанак...</p> <p>— Е, з |
ло поцрвене од љутње.</p> <p>— Здравља, Боже!{S} Лако ћемо, лако ћемо за то, рече кмет, гледају |
итава грмљавина.{S} Да ли је то истина, Боже, да ли је не варају очи и слух?!...{S} Полако још |
друго ни очекивао...«</p> <p>»А после, Боже мој, кад би се залегла љубав, она права љубав, што |
се мора платити!...{S} Шта ли ће бити, Боже?...{S} Свеједно, шта буде«...{S} И он, покоран суд |
о блажен израз... »Ала би то био живот, Боже!... али ко сме о томе мислити...{S} Није то за мен |
{S} Докле ће ова страдања и муке?...{S} Боже, има ли те!«... узвикује јадник очајнички, па седа |
амо мисао... може да буде и истина..{S} Боже да ли је то грехота што се радујем?{S} Ја не бих, |
оје је сновала још у школској клупи.{S} Боже мој, како је се то све сјајно замишљало!...{S} Зна |
зашто?!... узвикиваше јадник гласно. — Боже, оволико страдање!...</p> <p>— Зашто... зашто?!... |
ар и да ће веома сложно живети. »Помози Боже!« се прекрсти се она, кад изрече ову мисао.</p> </ |
убијем...{S} Шта нисам тада мислила, о Боже!...{S} А он, јадник, наједаред клону... посрну и х |
не ствари, да је то њено гнездо!</p> <p>Боже, па она је то и желела, само то!...{S} Њени идеали |
јачку постељу и горко зајеца...</p> <p>»Боже, шта је ово?{S} Је ли ово моја служба, мој удео?{S |
га, горе, горе, као жеравице...</p> <p>»Боже како је ово лепо!{S} Што и ја не бих могла овако.{ |
да ће дати учитељима нешто пара тамо о Божићу, док покупи школски прирез за ову годину, а сад |
свој цркви, и она помишља да то мирише божја душа.{S} И гле, то исто сада!...{S} И пламичак пр |
о писару, све се сад испуњава.</p> <p>»Божја правда!«... узвикује он у себи, сагињући се да по |
овек налази у раду.{S} То је велики дар Божји, само кад је човек и с друге стране задовољан.{S} |
па ћаскао свашта, а ја одмах помислила бозна шта...{S} Да ли је тако?«...{S} И она понови у па |
ка луда, право у Брезовац.{S} Тамо ће, бој се, и ноћити...{S} Ја како, братићу!...{S} А ти опе |
разбијем скупоцену лампу газдину...{S} Бој и грдње што сам извукао, <pb n="145" /> то је ништа |
<pb n="152" /> као да некога изазива на бој, као јутрос у селу...{S} Он не види, али осећа да ј |
S} Да се не уплаши!</p> <p>— Душице, не бој се, не плаши се... ја сам видео, све сам видео, онд |
дан.{S} Неће ти он дуго ту вршљати, не бој се.{S} Печени смо и ја и он...{S} Него, знаш, причу |
тога страдају, а млади издрже лако, не бој се.</p> <p>Веља му исприча неке раније и све јучера |
и он изићи.{S} Кажем ти ја, братићу, не бој се ти.{S} Њему баш немој зубе показивати, ономе зна |
се збуниш.{S} Капетан је добричина; не бој се!</p> <pb n="126" /> <p>Изиђоше обојица заједно и |
ако хоћете... како знате...</p> <p>— Не бој се, оставићемо те на миру, одговори Веља, не гледај |
{S} Гледај ти само свој посао, па се не бој никога.{S} Тако је то, братићу, ја...{S} А он учите |
Ја, братићу, тако је то.{S} А ти се не бој, што се тиче...</p> <p>— Море шта ти је, кога имам |
намршти се још више.{S} Од ономадашњега боја Љубица не долази никако у школу, али се он живо бо |
госпођа Зорка отуд из села, после онога боја... и капетан се осмехну, очекујући радозналим погл |
— Да ли ће бити добро овако? запита она бојажљиво.</p> <p>— Врло добро, врло добро, одговори он |
задовљни данашњим одговорима? упита она бојажљиво, као да га не увреди питањем.</p> <p>— Ха-ха- |
то тичу његове ствари?« — запита се она бојажљиво, аналишући са зебњом своја осећања, али се од |
ељ оборених очију, осврћући се око себе бојажљиво.</p> <p>— Школа! рече момче као чудећи се што |
еђу својима, ну ипак се окреће око себе бојажљиво.{S} Пажљив посматрач опазиће из очију му прав |
вери децу да је то доиста учитељ, па се бојажљиво уклонише на ливаду.</p> <p>— Жив био, рече он |
нуте главе, весела лица.{S} Осврташе се бојажљиво, гледајући да нема кога ко би је видео.{S} По |
а круга, у који је она гледала, стадоше бојажљиво погледати час на њу час једно на друго, чудећ |
се више неће страдати?... запита се он бојажљиво и погледа око себе усијаним, узвереним очима, |
да се ћата што не љути? промуца пандур бојажљиво.</p> <p>Кмет опсова крупно и ћату и пандура, |
ору и осети да га обузима његова обична бојажљивост.{S} Би му то непријатно; он се намршти и уб |
зато оне вазда изазивају неку нервозну бојазан што се ремети ова стална тишина, на коју се чов |
ели животом и сунцем...{S} Нема никакве бојазни!...{S} Дај да се живи!...«</p> <p>А Велимир се |
63" /> протестовати, он је то радио без бојазни, а њега су се многи бојали, чак и професори...< |
Сад се и сама смејала својој пређашњој бојазни и страху, и питала се: чега се имала бојати?{S} |
д руку са отвореном одвратношћу, али се бојала да му што не буде у путу, па после она крива.</p |
о радио без бојазни, а њега су се многи бојали, чак и професори...</p> <p>— Је ли ожењен?</p> < |
ространству и обојила га чудним, разним бојама, те све трепери, сија се и прелива под јасним не |
...{S} Нити је смео рећи јој да не иде: бојао се увредиће је тим; нити би му мило било да пође |
овима.{S} Он улажаше пажљиво, као да се бојао пореметити кога у раду, али кад опази да је Љубиц |
мишљаше, љубави свога друга, и само се бојао да то не буде Љубици по вољи.{S} Али кад виде да |
е долази никако у школу, али се он живо бојао да не дође данас.{S} Добро јој... оне огреботине |
ни и страху, и питала се: чега се имала бојати?{S} Ето, већ више од месец дана човек долази, и |
лето... лежати на кревету и мислити, не бојати се ничијега хладна погледа, не страховати од изн |
јсрећнији, јер ће остати сам, и неће се бојати никаквих мука ни страдања...</p> <p>Љубица се по |
<pb n="178" /> свима силама, и само се бојаше да не падне...{S} Осећа да му се у глави много, |
уморан, обучен у неке прљаве, затворене боје, панталоне и капут, са црним широким пругама озго |
учен је суморан покривач загасите тамне боје, из кога непрестано сипи она ситна, влажна, досадн |
м јабуковим или крушковим цветом, те се боје лепо преливају, од чисто беле у црвенкасту, па опе |
писар.{S} Уђе у школу опрезно, пажљиво, бојећи се да ни ваздух не узмути више него што мора.{S} |
боји га се као човека оштра и озбиљна, боји се оних неколико часова, што ће их морати провести |
ра, и не због оцене, него просто онако, боји га се као човека оштра и озбиљна, боји се оних нек |
е, — глава му тешка... вуче га земљи... боји се да не падне на под...{S} Али се он отима, напре |
{S} Овако му је и гнездо безбедније, не боји се никаква зла; јер није ово полицајац, него његов |
плаши, много плаши...{S} А Гојко се не боји испита, он зна да су деца ваљано спремљена, и то м |
ва је ово сила у срезу; и капетан га се боји; тако је то, братићу мој.{S} А она не зна, него... |
сару, да види шта је то: треба ли да се боји чега, или ће јој и Веља казати оно исто што и Стој |
ко то? рече она тихим гласом, као да се боји да га не пробуди.{S} Сваки ко је преживео младост, |
ремљена, и то му није првина.{S} Али се боји ревизора, и не због оцене, него просто онако, боји |
> <p>— А после?...</p> <p>— Видећемо... бојим се да не пређе у запаљење плућа.</p> <p>— Аа!... |
овао дванаест година, па зато се сад не бојим ни једног правника.{S} Моје осудно решење не обар |
p> <p>— Море шта ти је, кога имам да се бојим...{S} И шта ми ко може!</p> <p>Она се упути у шко |
осле бежиш као стрина...{S} Ево како се бојим твога шарабатања, ево гледај...{S} Министров потп |
нцу преливају и светле неком љубичастом бојом — носи се тај вечерњи звук и бруји далеко ширином |
облак, заклони сунце, а под њим измени боју и дрвеће, и трава, и све...{S} Пирну хладан повета |
се од пепељаве и беличасте у љубичасту боју...{S} Деца носе започете корпе, одељане витке или |
овине на ниже преливаше у затвореножуту боју; висока и отегнута чела, дугих спљоштених образа, |
на »на влади«.</p> <p>Дође још један од Бокићевих пријатеља; рече да иде из среза.</p> <p>— Отп |
чи! одговори јој другарица, окрећући се боком према говорнику.</p> <p>После се разви жива дебат |
средини цркве, око иконе, стоје читави бокори зрела и зелена босиљка... мирис од њега простире |
а се невољница у своју ћелицу и угушује бол тешким уздасима и врелим сузама...{S} О, још да ниј |
десни образ, осећа сва места којима се бол и ватра пружају, онако дужином... то је извесно пру |
са лица не силажаше она љута горчина и бол, што тече из самог срца. — Он јој вели да ради свој |
едела.{S} Љубица осећаше само гнушање и бол, али Гојко... да му је само да провири једним оком, |
.{S} Он сам то увиђа и обузме га велики бол у срцу, кад помисли на такав растанак...</p> <miles |
е искривише и задркташе, одајући велики бол што је притискао душу...</p> <p>— Да презирем?... у |
Други се само гнушају...{S} Али оволики бол... то је страшно!</p> <p>— Кажем ја, јекну она загу |
е тај човек, који им је причинио толики бол, сада ту уз њих, да стоји као тешки кривац и очекуј |
арчета жива меса са њега.{S} Овај тешки бол изазвало је сећање на онај тренутак, кад се попео и |
мисао кроз главу као елекрина, он осети бол у срцу, па се одједном окрете и викну Стојану:</p> |
и такве исте покрете, али га жигне љути бол, и он одмах сазнаје своју горку невољу: нема више з |
А на душу пада све већи терет, све љући бол...</p> <p>»Иду страдања, видим ја...{S} Али зашто н |
.{S} И она почиње осећати велики, тежак бол, јер губи највеће благо младости — лепе заносне сно |
ајпре трже и устукну... некакав страшан бол стеже јој срце, она хтеде вриснути, али се прибра и |
свет у срећи, као да нигде у свету нема бола ни чемера.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
леде, искривише му се вилице од страшна бола, а очи се широко, зачуђено отворише.{S} Као кад не |
односи собом по један део његова тешког бола, а на души му оставља тихо, пријатељско саучешће у |
дуго, дуго... па јој дође да врисне од бола.{S} Побегне у школу и стане ходати, кршећи руке и |
бицу...{S} Зачу се само јаук Љубичин од бола, па онда њен истеричан врисак...</p> <p>Писар се п |
би косе и плачући.{S} У души јој беше и бола и срџбе и стида и гнушања страшнога, болесног, одв |
опет збуни.</p> <p>— Какав си то друг, болан...{S} Нећеш са колегиницом да се куцнеш! рече му |
нити јој што рећи.</p> <p>— Што ти је, болан... како то гледаш?...{S} Ене, па он је, јадник, б |
асмејаше и ућуташе.</p> <p>— Па где си, болан, до сад, дед’ причај: где си био, шта си радио? о |
аптати, замуцкујући:</p> <p>— Па немој, болан, тако више да се мучите...{S} Глас му веома задрк |
ао кроз сан чује познати глас:</p> <p>— Болан, па нећеш да ми кажеш ни хвала.{S} Ја за тебе тол |
S} Зашто не!...{S} Написаће Гојку да је болесна, и онда ништа...{S} Нема ничега!{S} Онда ће се |
рође у своју собу.</p> <p>— Море, ти си болесна? отвори за њом врата и провири у собу ова жена, |
ред собом тупо, несвесно, као што гледа болесник у врућици.{S} Дуваше оштар, влажан ветар, и он |
е опет осећа као у ланцима...{S} Тако и болесник гледа у сну себе здрава и весела... трчи, јури |
е полако, погурена и оборене главе, као болесник, коме се још није снага повратила.{S} Чим уђе |
ареве наредбе односно лекова и неговања болесника, па, погледавши још једаред Гојка, који беше |
оде.</p> <p>Љубица опет остаде сама са болесником.</p> <p>»Дакле то није само мисао... може да |
рити.</p> <p>Чича изиђе а она остаде са болесником, не знајући још шта да мисли и не разумевају |
и какав мушки посао.</p> <p>Лекар приђе болеснику, који гледаше тупо, укоченим очима и дисаше т |
<p>Лекар записа шта треба да се набави болеснику, па изиђе.{S} Пред вратима га сачека Љубица.< |
љут као отрован.{S} Како уђе, оде право болеснику, не погледавши Љубицу.{S} Узе Гојкову руку и |
ла и срџбе и стида и гнушања страшнога, болесног, одвратног, које граничи са лудилом...</p> <p> |
е и иначе трпео доста.</p> <p>— Јест... болест ме смела.{S} До године ћу имати право да се јави |
се он очајнички отима, не марећи ни за болест ни за шта...{S} Само да види њу опет поред себе, |
дајући уплашено. </p> <p>— Врло озбиљна болест, госпођо.{S} Треба му пажљива женска нега...{S} |
ради чега живети«...</p> <p>Гојкова се болест одуљи читава два месеца, и напослетку јадник, на |
то гледаш?...{S} Ене, па он је, јадник, болестан!... узвикну она, загледавши му се у очи.</p> < |
проговори:</p> <p>— Шта ти је... ти си болестан?...</p> <p>— Кажем ти, тамо ћемо царски живети |
Тако, братићу, видиш...{S} Кад је човек болестан, треба да лежи...{S} Гле како му гори глава, и |
накитима.</p> <p>Гојко изгледаше тешко болестан.{S} Час га видиш да се једва вуче преко двориш |
ђе испит.{S} Љубица се тек опоравила од болести, па жива премрла од страха.{S} Истина, Гојко је |
сто онако, као што се све сличне »ђачке болести« свршују.</p> <p>Срећно детињство, красна младо |
ећао.{S} После стаде мислити о Гојковој болести...{S} Ово је нека јака грозница, али ко зна шта |
рање догађаје, држећи да то има везе са болешћу.</p> <p>— Хм... то не ваља!...{S} Јак потрес... |
јним ударцима судбине, измучен и тешком болешћу и Љубичиним нехатом, ослободи се одједном свију |
« вели ово, смежурано и испијено тешком болешћу, лице.{S} Ни туге, ни жалости, ни жудње, ни пат |
чешћем.</p> <p>— Ништа... остави ме!{S} Боли ме глава, одговори Љубица, затварајући врата.{S} С |
</p> <p>— Устала сам, па ме нешто глава боли.{S} Сад је већ прошло.{S} А ти, јеси ли се намучил |
ла несвестица... и сад ме глава по мало боли...</p> <p>Гојко затресе плећима и изиђе из собе, н |
{S} Знам, знам, дикане мој: тешки су то боли.{S} И ја сам ти тако нешто некад боловао, па ништа |
гуши... лице јој се искриви од некаква болна трзања...</p> <p>Влајко скочи, учини некакав неја |
хтеде да прође.{S} Она се насмеши неким болним осмехом, па му довикну:</p> <p>— Станите, куд бе |
о запе у говору и поцрвене, а Љубица се болно осмехну...{S} Све друго сад да прескочим, па посл |
сутон, са тихим жубором реке, помеша се болно, тужно јецање...{S} И оде низ воду, тихим лахором |
ући разбарушену косу рукама и гледајући болно, очајно, као да је овога часа сахранила све наде |
а тешко му већ беше гледати оно вечито болно лице, на коме су исписане велике муке и тешко стр |
и погледа у своје лице...{S} Као да је боловала читаву недељу, тако се изменила.{S} Намршти се |
Гојко је радио и са њеном децом, док је боловала, она сама види како је много он урадио, али се |
о боли.{S} И ја сам ти тако нешто некад боловао, па ништа... прође, к’о ћуреће бобице.{S} Сад с |
мно, мирно, сносећи свако за себе своје болове, сакривајући их једно од другога, старајући се о |
ни расположења.{S} Она сама, са својим болом, бејаше сад преча себи од свега; мишљаше само о с |
вео, више никад, одговори Гојко с неким болом, готово са очајањем, па се опет загледа некуд у д |
не смемо мрднути, узвикну он са тешким болом, па онако у љутини хитну гранчицу, коју ношаше у |
има, и ако се спремала до сад.{S} Нека, боље је да чува кућу.</p> <p>Једне вечери седи она у дв |
<p>И он се стаде предомишљати... »Нека, боље да је не дирам, рече у себи, па стаде прстима чешљ |
брош.</p> <p>— Скини и то, молим те... боље ће бити, рече Гојко, сакривајући оне ствари у свој |
лник.{S} Шта ће... да се склони од зла; боље му је.{S} Сад ће и он изићи.{S} Кажем ти ја, брати |
а бацим кривицу на другог, ако се може; боље нека бриде туђа леђа него моја.{S} А за мене што в |
и његову, па ће и за мене боље бити.{S} Боље је мусти две овчице но једну...{S} Тако је то, бра |
, што сте веронауку оставили за мај.{S} Боље је, знате, било свршити те лаке ствари зимус...{S} |
а по земљи, само главу мало подигла, да боље види и чује...{S} Што очи не могу да постигну, пом |
ви котурови пред очима.{S} Кад разгледа боље, она се најпре трже и устукну... некакав страшан б |
ру, нада се да ће се то све окренути на боље, да ће све ићи старим путем.{S} Зато не оде родите |
езбеђен си ти од премештаја и отпуштања боље него и један од нас.{S} Ја ти јамчим да нећеш бити |
{S} Што ближе прилази кобном месту, све боље се види.{S} Па ово још није мрак, види се!...</p> |
ајаше све расположенија и рад иђаше све боље и живље.{S} После пола часа пусти децу и, бришући |
његова жена угледа масницу.{S} Овако је боље; дошао је као наручен.{S} И он притрча к вратима и |
— Добро јутро желим.{S} Тхе... кад није боље...</p> <p>— Види се да ми нисмо за село: треба, са |
тога гласа и стаде насред собе, да чује боље, али се баш тада отворише спољна врата и Влајко ви |
плате, и њену и његову, па ће и за мене боље бити.{S} Боље је мусти две овчице но једну...{S} Т |
ме делић по делић сакривене тајне.{S} И боље!...{S} Слатко је надање живу човеку, нада му је др |
часа изићи ћу на одмор.</p> <p>— Баш би боље било да изиђеш, настави чича веома тихим гласом, у |
енту, који не ради теже послове, а живи боље од сељака.{S} Вазда је одевен као да ће на сабор, |
док се венчамо...{S} После већ добијемо боље место, неко усамљено село, где нико не долази, па« |
о сваки нови познаник, који се жели што боље препоручити.{S} Његов поглед као да говораше: »Ето |
одлучили да ово дана припазе на Љубицу боље.</p> <p>— Ниси могао да дознаш од ћате, онако... д |
Ја тебе лепо зовем у Америку... шта ћеш боље?...{S} Да побегнемо од овога света, који нам не да |
.{S} Одмакне се од прозора, чује се још боље, баш онај исти врисак...{S} Тамо је ваљада и њена |
зна да нема толико смелости.{S} Опет је бољи револвер.{S} Груни у њега из прикрајка, па кад пад |
<p>— За прирез што велиш... нисте ни ви бољи.{S} Чекао сам те годину и по, док ниси измирио мањ |
ли она. — Неумна, незгодна је та вечита борба са кметовима и одбором...{S} И деца хоће човека л |
тарости је најмилије сећање на ове дане борбе, кад се млада снага носила са недаћама и борила с |
d> <p>Љубица се толико измучила, толику борбу душевну издржала за ово кратко време, да већ беше |
мајчиних груди, кад човек претура тешку борбу преко главе!...</p> <p>Љубица се склупча и ућута |
ала, у њој и не беше више снаге за даљу борбу, за отпор.{S} Она се грозничаво хватала за ма как |
кад се млада снага носила са недаћама и борила се живо, одважно, са самопрегоревањем...</p> <p> |
ајмлађа и најмилија сестрица. </p> <p>— Боса!... узвикну она, по овакој лапавици.{S} За Бога, т |
ас штогод да одвојиш.{S} Станка још иде боса...</p> <p>Љубица задрхта.{S} То јој је најмлађа и |
амно:</p> <p>— Ха, тако ти!... деца иду боса, исцепана, а он купује својој... и опет се просу п |
оне, стоје читави бокори зрела и зелена босиљка... мирис од њега простире се по свој цркви, и о |
м истим сецањем и узвикивањем, и гомиле босиљка, мирис и оне исте мисли...{S} Она се занесе, не |
раве.{S} Чим сване, они сви, голотрби и босоноги малишани, његова браћа и сестре, поискачу испо |
.{S} Па шта ћемо кад ти ноћас, братићу, боцнеш тако мога господина...{S} Чек-чек, наћи ћу те ја |
вско-српска основна школа орловичка.{S} Бр.{S} 34.« Баш звони!...{S} Љубици нарочито одузеше см |
невидовној, па уђе у собу, обрте кључ у брави и леже да спава... </p> </div> <div type="chapter |
А како ли је њему?...« И он притискује браву... врата се крећу...</p> <p>...{S}Седе неки људи. |
акад«...{S} Полако, као сенка, притиште браву и гурну... врата се лагано покренуше.{S} Она пром |
ово одело, нов црн шешир, коса ошишана, брада »штуцована«, па ни налик на пређашњег Гојка.{S} И |
спушта, превијен и мало затубаст, нос; брада му обријана, необично развијена и истурена напред |
ијана и обрасла кратком чекињавом косом брада; он затрепта очима и одједном рукну у плач.</p> < |
S} Само се одвојише усне са брковима од браде и он брзо, на пречац, повуче у себе ваздуха... за |
и пет и шест година, црне густо обрасле браде, која се од половине на ниже преливаше у затворен |
дугачак штап, који му допираше до саме браде.{S} Шта је то, кмете Ћиро, и ви људи!{S} Прошлог |
Изиђе пред њу средовечан човек, шиљате браде, суха лица и опале косе, као да је скоро лежао вр |
а бркови танки жућкасти; по образима и бради израсле ретке жућкасте длаке, које се не опажају |
. и одједном јој заигра обла округласта брадица, а очи се овлажише сузама — да сам избачена из |
.{S} А онај на врху, с дугом раздељеном брадом, сед, достојанствен... ала је необичан!...{S} А |
па се одједном обрте, отресајући рукама браду и даље, и оде низ сокак журно, као да га ко гони. |
, рече у себи, па стаде прстима чешљати браду.</p> <p>— Говоре ли што за капетана, да неће и ње |
че усне још јаче, и стаде руком гладити браду...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1899 |
сну, и најзад стаде руком требити густу браду.{S} А Љубица настави:</p> <p>— Било ми је врло рђ |
обара очи.{S} Још да му није ове густе брадурине — зло!</p> <p>— Шта ћемо сад, чиме да те част |
терај се мало, подшишај се, поткреши ту брадурину...{S} Отвори очи, ако хоћеш да поиграмо уз ме |
у они сложни, па да се удруженим силама бране, они ударе свако на своју страну, а то је кметови |
ца, машући по неки пут руком, као да се брани од кога, и мрштећи се.</p> </div> <div type="chap |
гледам кроз тарабу како не умете да се браните, одговори му она и зацену се од смеха, сећајући |
а ту нема шале, па се прибра и стаде се бранити, али му то не поможе.{S} Чак не поможе ни то, ш |
ва, кад беху само њих двоје деце, она и брат, па лежаху овако исто уз мајку, под старим, искрза |
пре.{S} Шта ради мати, сестре, пише ли брат из Београда, који <pb n="83" /> тамо учи гимназију |
том разреду, кад га већ сврших, умре ми брат, па умре и отац, али ја положих испит, и ступих у |
м, више сеоских кућа; мајка носи малога брата, а њу води за руку, отац носи неке поњаве на леђи |
еш више.{S} Нек остане која крајцара за брата.</p> <p>Гојко је сам изјавио жељу, да њих двоје и |
оруке од мајке, сестара и дође говор на брата.</p> <p>— Мика пише, често пише... због њега сам |
авио жељу, да њих двоје издржавају њена брата, док је у школи.</p> <p>Она га после ове речи пог |
та, да ће тај новац обрадовати и помоћи брата, оца, све... али су јој сад и они далеки.{S} Сад |
удари у претњу.</p> <p>— Нека те плаћа, брате, ко те је тражио и поставио, а ми нити смо те тра |
ице, по туђој поруци.{S} Код нас ум је, брате, слобода!...</p> <p>Председник промоли главу из з |
овакав путник пита за школу.{S} Ево је, брате... право на ову капију.</p> <p>Путник га не саслу |
жи Љубицу.</p> <p>— Код таке фајн-жене, брате, тражити сељанке и вући се са њима ноћу по потоци |
жеш ти сама све појести...{S} Ти си ми, брате, фина жена: мало једеш а лепо се носиш...{S} Хохо |
тигнеш и у школу и у кујну.{S} А ја ти, брате, не волим онај сељачки обичај: да се руча ма шта. |
к и реци му...</p> <p>— Не мешај се ти, брате, у туђ посао, док нисам и тебе... оногај...</p> < |
бави, али макар поштовања — Онда ће ти, брате, и писар и твоја слачајша прва љубав охладити...{ |
кад га Веља што упита.</p> <p>— Ето ти, брате... шта ћеш више!...{S} Речено је све.{S} Ако они |
а разговора.</p> <p>— И што ћу ви рећи, брате, јесу и ови удовци ђаволи, кад се ожене!...{S} На |
Знам, казаше ми сад у судници...{S} О, брате, што сте допустили да се тако мучите без невоље!{ |
ом а код другога недељом.{S} Да живимо, брате!...</p> <p>— Нама изволите свакад недељом, прихва |
говору његову.</p> <p>— Голаверија смо, брате, сви па то ти је, придружи им се ћата овим фамили |
им сновима.</p> <pb n="164" /> <p>— Хо, брате...{S} Овај ми шврћа вели: оженио се наш Гојко и п |
воде, бистре као кристал.</p> <p>— Хо, брате, како се човек одучи од свега!{S} Ето, ово сам ти |
так...{S}А кад сам се оженио? — уз пут, брате, бродећи с Дрине на Тимок, уграбих једно девојче. |
убица, зачуђени.</p> <p>— Остао удовац, брате, па осиротео, одговори им Веља и насмеја се, али |
Гојко, па се још више заплете. — Знаш, брате, у једној смо згради, па ми је баш тешка ова свађ |
ицију.</p> <p>— Ха, па што се не кажеш, брате!...{S} Другови из гимназије, па се чине да се не |
е изразе шаљивим напоменама.</p> <p>— Е брате, баш то нисмо знали, рећи ће једна полугласно, не |
е он већ годинама међу њима.</p> <p>— Е брате ово је ваљано... овако са старим друговима провес |
само државну порезу.</p> <p>— Зло, мој брате, зло! рече газда Цветко, уздишући.{S} Ради, мучи |
кве то? — Курјака, лисице...{S} Хо, мој брате, да ти донесем каквих хоћеш кожа, па к’о живо зве |
т чиним.{S} Ми се слажемо лијепо; јес’, братићу... ка нека права вамилија.</p> <p>Гојко обори г |
укама, стаде викати:</p> <p>— Има Бога, братићу, кажем ја!...{S} Умрла!... ка свака стока, и бе |
знам ти за политику баш ни мало.{S} Ја, братићу мој, само знам да слушам моју господу и да им б |
хватиш за врат, па онда о земљу.{S} Ја, братићу, тако је то.{S} А ти се не бој, што се тиче...< |
и погледа Љубицу прекорно.</p> <p>— Ја, братићу, умори ’ваку добру душу!...{S} Хоћеш ли да зове |
.{S} Сад ће и он изићи.{S} Кажем ти ја, братићу, не бој се ти.{S} Њему баш немој зубе показиват |
вом неповерљиво и шапућући у себи: »Ја, братићу, тако је то; видим ја!...«</p> <p>Гојко га доче |
ше нешто учитељу:</p> <p>Немој ти њима, братићу, низ длаку: они ће тебе ома’ зубима.{S} Него ти |
се знало о ком говори.</p> <p>— Не зна, братићу, ништа не зна.{S} Смрзао се и он ка жаба на лед |
прочитао страшну вест...</p> <p>— Она, братићу, она... учитељка..{S} Сад дотрча Стојино дете, |
ате часова рада у школи.</p> <p>— Мора, братићу!... настави Стојан са кућњег прага. — Замахни н |
колену од силна смеха. </p> <p>— Наша, братићу, одговори Стојан за свога господина.{S} Наша... |
сад из воде извађен.{S} Па ти си слаб, братићу!...{S} Чекај, сад ћу ја тебе намирити. </p> <p> |
.{S} Како га обанђија онако!...{S} Иде, братићу, за њом ка слеп...{S} Хм... истина за мене то н |
је гледа немарно.</p> <p>— А онај оде, братићу, још чупавији и гори; заборави да се умије, реч |
их цеђа викну Стојан:</p> <p>— Не може, братићу, мени је обећала!</p> <p>Она виде да Веља хоће |
. као два мученика.{S} Јутрос нас газе, братићу, и туку као стоку, као овај...{S} Их, шта ту!.. |
ана не верма ни оволико...{S} А зао је, братићу мој, као... као...{S} Шта ту, шта он може учите |
не удариш, а некмо ли дете.{S} Тако је, братићу мој!</p> <p>— Оно види да ја нећу да га ударим, |
ри стране.</p> <p>— Шта ћу, старост је, братићу!...{S} Не може се више као некад, док се било м |
и за чичу извући још по рубље.{S} Хоће, братићу, славе ми!...</p> <p>— Хајде да се прођемо мало |
е главу ко јагњенце, па потписа.{S} Хе, братићу, сила је влас’!... рече чича и некако лукаво за |
овај писар?</p> <pb n="45" /> <p>— Хе, братићу, па господин Пера... знам га.</p> <p>— Питам те |
а ударим, па што се крије!</p> <p>— Хе, братићу, кад би оно знало шта ти мислиш.{S} Него оно к’ |
крипнуше.{S} Гојко скочи.</p> <p>— Ехе, братићу мој, кажем ја њој: даћеш ти мени, Смиљка!{S} Јо |
од стана махну руком.</p> <p>— Виде ли, братићу? они се нешто поџевељаше...{S} Море, ова наша х |
а месечно, побојте се Бога!« Те ти они, братићу мој, лепо мени попеше на четири рубље.{S} Сад к |
затворено је, видиш...</p> <p>— Куцни, братићу, нек те чује.</p> <p>Гојко познаде Вељин глас о |
шла ономе лоли, ја куда ће!...{S} А ти, братићу, не мисли више о паксијанима, него лези тако... |
</p> <p>— Мучно, богме...{S} Ми смо ти, братићу, овај...</p> <p>— Добро, то је добро што те она |
Извол’те и прошћавајте...{S} Ми смо ти, братићу, знаш, бећари и сиротиња.{S} Што је дао Бог...{ |
у коме се чујаше молба.{S} Не знаш ти, братићу, ове...</p> <p>Љубица махну главом одлучно, љут |
е, стењући:</p> <pb n="105" /> <p>— Еј, братићу јадни... обојица страдасмо!...{S} Ја зле напаст |
учио целу наредбу напамет. — Казао сам, братићу, и оно: <hi>господин управитељ</hi>; виђу да он |
амо ће, бој се, и ноћити...{S} Ја како, братићу!...{S} А ти опет иди те праштај и моли.{S} Еј ш |
у? рекни му, па се заплачи.{S} Ја како, братићу!...{S} Чуј ти само мене.{S} Па кад се он зачуди |
одица, допуни га учитељ.</p> <p>— Тако, братићу, тако... хвала је господу Богу, који је благосл |
па га намести на кревет.</p> <p>— Тако, братићу, видиш...{S} Кад је човек болестан, треба да ле |
и са живим одобравањем:</p> <p>— Тако, братићу, Бог ти дао, тако!{S} Јес’ видео, господине?... |
ти си се ту згунторила... нећемо тако, братићу, да ми ноћас жуљиш господина.{S} Јок.{S} Уморан |
бесплатно.</p> <p>— Е, немој баш тако, братићу.{S} Имамо и ми по нешто, и ако смо сиротиња.{S} |
резу; и капетан га се боји; тако је то, братићу мој.{S} А она не зна, него...{S} Хеј, што ти је |
иверчицу, па ће подметнути; тако је то, братићу мој!...</p> <p>— Можеш ли спремити што за вечер |
да се одмори. <pb n="11" /> Тако је то, братићу мој!...{S} Четири банке за целу годину!{S} И то |
тељку како је жустра!...{S} Тако је то, братићу мој!...{S} Зубе ти лолама!{S} А гле, немаш душе |
и две овчице но једну...{S} Тако је то, братићу мој!...{S} Али опет, опет...{S} Часни је не уби |
ао, па се не бој никога.{S} Тако је то, братићу, ја...{S} А он учитељима ништа не може.{S} Не м |
уве пецају, биће батина.{S} Тако је то, братићу мој!...</p> <p>Упис се већ завршује.{S} Деци се |
и рђаво од њихне стране.{S} Тако је то, братићу мој.</p> <p>Гојко и Љубица се згледаше и насмеј |
да сачуваш своју главу.{S} Тако је то, братићу мој!...</p> <p>— Нека, доста сам и ја патио, па |
ћемо тако.{S} Па шта ћемо кад ти ноћас, братићу, боцнеш тако мога господина...{S} Чек-чек, наћи |
љеност.</p> <p>— Шта ли си сањао ноћас, братићу? рече узгред једном малишану.{S} Ако си сањао д |
као овај...{S} Их, шта ту!...{S} Краљу, братићу, право ти Краљу! обрте се он Гојку.{S} Па ти ње |
огосав сети па оде.{S} И ја се склоних, братићу, од зла.{S} Не знаш ти каква је ово сила у срез |
<p>— За вечеру? како не, што год хоћеш, братићу!...{S} Само не знам шта би.</p> <p>— Ја имам хл |
лабо лице, из уста тече крв...</p> <p>— Братићу... браћо!...{S} Помоћ!... дрекну он и истрча на |
ише ка душа да заспиш к’о јање.{S} Јес’ братићу!... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
</p> <p>— Десет година сам овде, слатки братићу...{S} Немам куд... да умрем овде... .</p> <p>— |
..</p> <p>— Како не бих разумео, лијепи братићу...{S} Још ми бриде и глава и леђа, колико се ис |
..{S} Чек-чек, наћи ћу те ја.{S} Хе мој братићу, ако чича Стојан не види добро, може оно рукама |
и, неповратни пут...</p> <p>— Јадни мој братићу!...{S} Опрости, и нек ти је просто све од мене. |
хтеде се ни осврнути на молбе материне, братове <pb n="202" /> и сестрине, да остане још са њим |
е најодсуднија уверавања о поштовању, о братској искреној симпатији, о томе како је он готов на |
ебало коме моје страдање... оцу, мајци, брату... <pb n="133" /> јесу ли они сад срећнији?...{S} |
ца обрати нарочиту пажњу на саопштења о брату.{S} И она је добивала од њега писма, у којима мол |
разудале и свака за себе савила гнездо, браћа се растурила по белу свету и он сад замишља како |
и, голотрби и босоноги малишани, његова браћа и сестре, поискачу испод прљавих, <pb n="64" /> п |
очељу.{S} Нема ту сад ни цвоњка, све су браћа оглодала...{S} Чиме би се кметови трошкарили, да |
ћи се лудом Гојку. »Шта му је, по Богу, браћо? пита се чича у себи, касајући за Гојком и дишући |
из уста тече крв...</p> <p>— Братићу... браћо!...{S} Помоћ!... дрекну он и истрча на сокак, вич |
ради тога и намештен <pb n="118" /> уз брвна, ослања се леђима уз дрво и подиже главу, гледају |
има и једно окно, исечено у брвну, а ни брвна не беху добро шљубљена, те у његовој тамници беше |
ну осим ње има и једно окно, исечено у брвну, а ни брвна не беху добро шљубљена, те у његовој |
д тих венаца дижу се ближе овамо сниска брда и хумови.{S} Под њима тече моја шумна Морава...</p |
сунце зашло.</p> <p>Они се упутише низ брдо, говорећи о послу који их сутра очекује.</p> </div |
...{S} Хохохо!...{S} Ала би то био муж, бре!...</p> <p>— Истина, куд идеш толико и какав је то |
и спрема се за дворбу.</p> <p>— Гледај, бре, немој да оставиш коју наплату незаведену, као пре, |
он само у школи...</p> <p>— Што лажеш, бре, прекиде овога други малишан: зар нисмо са њим сигр |
е она, па да си још толики...{S} И држи бре, и повуци и потегни, док једва даде још једно.{S} Т |
са Вељом.«</p> <p>Кад сиђе сунце близу брега, гости се дигоше да иду.{S} Веља се спреми да их |
</head> <p>Прижегло јесење сунце.{S} По брезама, што су крај пута отомбољиле своје танке и необ |
памћење, док се не сети.{S} Кад дође у Брезовац, смрче се сасвим.{S} Сад је већ добро знао рад |
ко опазити са прозора.{S} Брзо стиже у Брезовац.</p> <p>Веља таман седа за ручак, а Гојко упад |
> <p>— Хоћете ли да идемо после подне у Брезовац.{S} Да пустимо децу рано, па да идемо.</p> <p> |
оскитали!{S} Што ниси са женом отишао у Брезовац, него она пројури сама ка луда, а сад ти за њо |
ди... но оде низ потес ка луда, право у Брезовац.{S} Тамо ће, бој се, и ноћити...{S} Ја како, б |
Гојко брзо распусти децу и оде журно у Брезовац. »Бар ћу добро навићи на овај пут«, помисли он |
, па се и сам упути кроз село, право ка брезовачкој школи.{S} Од скорог времена он се о свему с |
неће да ми купи десетне мере зато, што брезовичка учитељка скупља скоруп у највећу цименту, а |
и јави с прага:</p> <p>— Ево иде учитељ брезовички.</p> <pb n="30" /> <p>Изиђоше обоје, мало из |
шта ће ти онолика цимента?{S} Гледам у брезовичкој школи вамилијаз све са њима за’ита воду са |
хм.. кога ћу... а, зови Вељу учитеља из Брезовца«..{S} И Гојко развукао уста дужином целе вилиц |
обро... верујем.{S} Оном вашем другу из Брезовца реците да се чува од пандура...{S} То је, знат |
хну слободно, па окрете журно, право ка Брезовцу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
ата.{S} Ено га, стаде у хлад под једном брезом.{S} Свраке закрешташе, прхнуше и попадаше на обл |
не издвојио се поносно у висину по неки брест, или се извио танахни јаблан...{S} И кроз то једн |
току се небо зацрвенело, помолио се иза брешчића зажарен, усијан котур, а над њим трепере и прш |
иди ни осећа, само трчи напред... брже, брже... да не буде доцне...</p> <p>Да ли се то развиђа, |
а се већ решила, решила се!...{S} Брже, брже да не буде доцкан!... </p> <p>И она трчи, сплеће с |
се чини да мили као бубица...{S} Брже, брже... ах, проклете ноге, издају... баш сад.{S} Ево га |
што види ни осећа, само трчи напред... брже, брже... да не буде доцне...</p> <p>Да ли се то ра |
} А она се већ решила, решила се!...{S} Брже, брже да не буде доцкан!... </p> <p>И она трчи, сп |
о саме крушке, а одовуд је поњана...{S} Брже, опрезније!...{S} Пст!...{S} Чујеш ли?... '</p> <p |
ој се чини да се не креће с места...{S} Брже, смркнуће се!...{S} Гурну врата... гле, отворена!. |
али му се чини да мили као бубица...{S} Брже, брже... ах, проклете ноге, издају... баш сад.{S} |
ормана... извесно је од вина...{S} Али брже!...</p> <pb n="209" /> <p>Она зину, подиже руку и |
то?!... једва промуца. </p> <p>— Говори брже... сад, сад...{S} Да га не оставиш жива!...{S} Па |
се оспу лаким руменилом а груди се мало брже стану дизати и спуштати...</p> <p>Веља се одмах по |
зове. </p> <pb n="180" /> <p>— Хајдемо брже... шта чекаш!...{S} Не знаш да ћемо у Америку.{S} |
о.</p> <p>— Нађи коња... трчи мајци што брже можеш..{S} Она нек дође на коњу... све у трку!...{ |
врата на Љубичиној учионици, па коракну брже и упаде изненада, без куцања, у Гојкову школу.{S} |
опажени, па као да их ко гони, потегоше брзим корацима натраг у своје село...</p> <p>»Ето, и то |
пет се издиже камџија, али Гојко једним брзим скоком истрча из школе и удари се из све снаге о |
у пролетеше неколика нагађања муњевитом брзином. »Отпуштен... премештен (камо среће!)... кажњен |
паше да искочи из груди, а дихаше брзо, брзо као да се гуши... лице јој се искриви од некаква б |
ки глас:</p> <p>— Децо, идите кућама... брзо!{S} Журите се!</p> <p>Гојко се осврну, па с чуђење |
ћи хоће ли га ко опазити са прозора.{S} Брзо стиже у Брезовац.</p> <p>Веља таман седа за ручак, |
но се још у себи смејао како сам морала брзо послушати«.{S} При тој мисли обузе је гнев. »Нека |
ј кратак зимски капутић, обуче га веома брзо, набаци капу на очи, па пројури преко дворишта, не |
{S} Не знам сад ни где су.</p> <p>И она брзо, не осврћући се више, оде онамо где је децу остави |
се убриса широким рукавом од кошуље, па брзо дохвати воштаницу, прекрсти се побожно, упали је и |
ица одмах виде да је то пијан човек, па брзо појури вратницама, али незнанко беше ближи па поду |
га обузе лако дрктање, али се он прибра брзо и погледа се са Гојком право у очи.</p> <p>— Јеси |
гране на понеким шљивама и иде, корача брзо и узбуђено, не мислећи ни о чем...</p> <p>Гојко је |
а лица... неописана лепотица!...{S} Иде брзо преко дворишта, а на лицу јој исписано некаво неви |
ви како хоћете са њима, рече он и изиђе брзо.</p> <p>Љубица настави рад, па кад опази да су јој |
споља га ловну оштар глас.{S} Он изиђе брзо, јер познаде председника.</p> <p>— Пусти тога чове |
в Пера писар, не брини...{S} И он изиђе брзо из школе.</p> <p>А Гојко сеђаше на свом убогом кре |
агано и опрезно школске вратнице, прође брзо преко дворишта и уђе у ходник.{S} Стаде да се приб |
дан Љубица дође рано у школу; и деца се брзо окупише.{S} Свако се лепо обукло па се беле чисте |
журања Веља се зачуди овој шали, али се брзо прибра, поздрави се са лекарем и одговори му:</p> |
, из очију јој сија задовољство, али се брзо навуку облаци на њено равно, ниско чело...{S} Мисл |
ну, па груну песницом у врата, затим се брзо врати на прозор и погледа унутра...{S} Баш тада Вл |
оге му веома зебу...{S} Устаде, па поче брзо ходати, али кад пружи корак, таман има простора да |
} Беху обоје веома узбуђени, она дисаше брзо, плаховито, грцаше од некаквог необична и јака узб |
рце лупаше да искочи из груди, а дихаше брзо, брзо као да се гуши... лице јој се искриви од нек |
ој у очима блесну онај апатични израз и брзо га нестаде... </p> <p>Оде јој отац, купивши узгред |
надне страхоте, отвори уста и проговори брзо:</p> <p>— Добро... учинићу, не бригај...{S} А вели |
много, много мути, и он почиње говорити брзо, са честим и тешким предисањем.</p> <p>— Кажем ја: |
иво, севајући ватреним очима и говорећи брзо, узбуђено: у другој гимназији разболи ми се газда. |
ора управи она оцу, говорећи и питајући брзо, не знајући о чем ће пре.{S} Шта ради мати, сестре |
ајући ни сам шта говори, па се одједном брзо обрте и изиђе из школе.</p> <p>Љубица погледа за њ |
одвојише усне са брковима од браде и он брзо, на пречац, повуче у себе ваздуха... затвори уста, |
Е нека виде да није, и да не треба тако брзо каљати човека...{S} А ти није требало сама, душице |
говор.{S} Каква је то љубав, да се тако брзо заборави!...{S} Говори о њеној смрти, а смеје се.. |
Кога ди сте наумили заклати, да се тако брзо обогатите!{S} Нека, молим вас: тако млади, па да и |
за децом к своме стану.</p> <p>А Гојко брзо распусти децу и оде журно у Брезовац. »Бар ћу добр |
акључа врата и оде у собу.</p> <p>Гојко брзо притрча прозору...{S} Види се, она му нешто живо г |
иде шешир и не гледећи је промрмља врло брзо:</p> <p>— Гојко Савић, учитељ.</p> <p>— А... отеже |
да се држи на ногама, дише некако врло брзо, али се он очајнички отима, не марећи ни за болест |
је...{S} Њу опет прођоше трнци, а писар брзо узе капу и, поздравивши је у ходу, изиђе из собе.< |
духну преко руке, па уђе у кућу.</p> <p>Брзо изиђе отуд сама Милица, подигнуте главе, весела ли |
ради без напрезања.{S} Сва малопређашња брига одједном се скиде, нестаде је, а њу обузе пламен |
аду, не види да Влајко има још и других брига осим школе: по чешће иде у срез, свакога дана оби |
ори брзо:</p> <p>— Добро... учинићу, не бригај...{S} А велиш после... сигурно?{S} Немој да ме п |
а и других.{S} А ми ћемо већ њему... не бригај ти, чекај само док смислим...</p> <p>— Ја му ниш |
рију, мирну... нек се нађе.</p> <p>— Не бригај...{S} Трчи! одговори му Стојан, млатајући рукама |
тити.</p> <p>— Имаш ли нож?</p> <p>— Не бригај, кажем ти, одговори он, прибирајући се полако и |
гођ и њему да што учини.</p> <p>— Е не бригај.{S} Ако то извршиш како ваља, и њега ће други ма |
ни, из дана у дан... па да се полуди од бриге.</p> <pb n="200" /> <p>Пред вече, кад се мати и к |
јајно, лепо злато, које јој угушује све бриге, отклања ону досадну зебњу и ствара у души распол |
> сад јој и не беше до испита.{S} Друге бриге, друге муке обузеше је и зауставише на себи сву њ |
ни о чем другом не мисли: нема више ни бриге ни зебње; осећа да је све у реду и добро, али не |
ивицу на другог, ако се може; боље нека бриде туђа леђа него моја.{S} А за мене што велиш, госп |
их разумео, лијепи братићу...{S} Још ми бриде и глава и леђа, колико се испребијах, па да ми је |
ојка, који корачаше поред ње, суморна и брижна лица, машући по неки пут руком, као да се брани |
присутнима.{S} Слушаоци изгледају веома брижни, погнули главе, па само махну њима по некад у ст |
жи коњ!...</p> <p>И Гојко корача журно, брижно, не видећи ништа око себе, осећајући само да га |
било! узвикну она и погледа мајку, која брижно прелеташе погледом преко зидова, избегавајући ње |
се њиха и навлачи све више, успављујући брижну главу пријатним заносним сновима...</p> <p>Но Љу |
у нејаку децу, која се поверавају њеној бризи; она би их све одједном изгрлила и ижљубила, тако |
ом зацрвенеше, као да ће сад из њих крв бризнути.</p> <p>Љубица подиже главу и погледа писара п |
, што?...{S} Сву ћу те окитити златом и брилијантима, среће ми!{S} Хоћеш?...</p> <pb n="78" /> |
ви нисте онаки...{S} Сву ћу вас обасути брилијантима...{S} Свега, свега што вам душа зажели, св |
шапта јој:</p> <p>— Сутра ћу вам донети брилијантску грану...{S} Сва гори као ватра.{S} Хоћете? |
н златан часовник, посут ситним љускама бриљантским, са малим, кратким и танким ланчићем укусне |
му узвикнути:</p> <p>— Свака ти се мука брине о светињи школској!...</p> <p>Она хтеде још нешто |
мрдибуба једна!...{S} Он се нашао да се брине о моралу и светињи школској!...{S} Написао човек |
ти да имаш кућу, да те овде неко чека и брине се о теби.{S} Само та судница проклета!... '</p> |
; какав хлеб!{S} Зар још и о томе да се бринемо.{S} Реците само колика нам сума треба да безбри |
Кажем ти: док ти је жив Пера писар, не брини...{S} И он изиђе брзо из школе.</p> <p>А Гојко се |
кају.{S} Све ће то да иде по закону, не брини ти.</p> <p>— Добро... отеже председник.{S} Ти већ |
није ничега ни било...{S} Али се ти не брини, све ја то могу поправити... јест, све ћу поправи |
ања одвојио сам се из родитељске куће и бринуо се сам о себи.{S} Какав ми је био први дан школо |
сами јамачно увиђате, да сам имао права бринути се о светињи школе.</p> <p>Љубица плану.{S} У т |
она, госпођица Љубица, не мора се за то бринути.{S} Он ће њој сам доносити плату, све ће олакши |
пусти их да се протрче а сама се стаде брисати <pb n="29" /> марамом и дувати уснама, као да ј |
кад он доврши свој дуги монолог и стаде брисати руком лице, она му опет узе једну руку и стеже |
столицу, посади се на њу уморно и стаде брисати знојаво дице.{S} Сви опет поседаше и настаде кр |
теља, а он, да би ма шта радио, продужи брисати се и онамо где је све било суво.{S} Кмет се иск |
им уснама.{S} Дохвати мараму, као да се брише, па га опет погледа и насмеја се још јаче.{S} А Г |
Тамо је, чини ми се, Веља? запита она, бришући лице и посматрајући измењено Гојково лице.</p> |
живље.{S} После пола часа пусти децу и, бришући марамом ознојено и зажарено лице, приђе к писар |
p> <p>— Охо... то је новац! узвикну он, бришући се.{S} Како да ви не примите плату за четири ме |
који часак за трпезом, узвикну Влајко, бришући се убрусом.{S} Ја сад морам да вам се сам натур |
погледа у ове чудне очи, развуче му се брк у страну и он зачуђено махне главом и у себи прошап |
се руку устима, па превуче дланом преко бркова.</p> <p>— Чујемо да вас је тукао камџијом.{S} Ис |
, сасвим бело, нос погрбљен, дугачак, а бркови танки жућкасти; по образима и бради израсле ретк |
необично...{S} Само се одвојише усне са брковима од браде и он брзо, на пречац, повуче у себе в |
бријана лица, с великим, усуканим црним брковима.{S} Он улажаше пажљиво, као да се бојао пореме |
лије и одједном... вреле усне са оштрим брковима падоше на њен усијан образ и тако остадоше...{ |
а општину, рече он, па се осмехну левим брком. — Знате шта! узвикну он: урачунајте све до краја |
привлаче кога, горња усна се, заједно с брком, нервозно трзаше.{S} Он беше сав, са целом својом |
р полиције...{S} Хехе...« И Гојко мрдну брком у страну, осећајући да је и ту претерао, али ће о |
S}А кад сам се оженио? — уз пут, брате, бродећи с Дрине на Тимок, уграбих једно девојче...{S} Н |
и разред, а учитељица иначе нема велики број ђака!...</p> <pb n="76" /> <p>Љубицом овлада зебња |
з иста врата у благајницу.</p> <p>Писар бројаше паре, а Љубица гледаше зачуђено у гомилу банкно |
едеље она се нешто разговарала са њим о броју ђака, па онако у шали помену, како Гојко има мање |
и, само јој на грудима остаде скупоцени брош.</p> <p>— Скини и то, молим те... боље ће бити, ре |
, носећи собом нов дар Перин — скупоцен брош за груди.{S} Тако се учесташе походе, скоро сваког |
носи, све лакше и лакше, нејасно, тихо брујање.{S} Долази ноћ...</p> <pb n="54" /> <p>Кад већ |
отпочели свој посао, па и цела околина бруји од њихове монотоне песме, која улева у душу неку |
стом бојом — носи се тај вечерњи звук и бруји далеко ширином, чак тамо до краја потеса, куда ви |
.{S} Па ако видимо да ће и вас овако да брука, онда ћете дати оставку.{S} Другог излаза нема.</ |
је оштра!{S} Не жали мужа, него га сама брука..{S} Како је лепо овде, гледај!...{S} Овај намешт |
, лепе хаљине, несрећниче!...{S} Што се брукаш у тим дроњцима!{S} Дотерај се мало, подшишај се, |
е он пред свима људима причати о својој бруци?...{S} И Гојко се одједном сети својих ранијих сн |
н танак сувоњав младић, жутих завијених брчића, зелених очију, над којима је накривљен црн мека |
...{S} Смешкају му се уста, глади танке брчиће, а оним чудним очима сече као ножем...{S} Љубица |
ања; лице му доста развијено, обријано; брчићи танки, жућкасти, скоро бели; обрве танке, уздигн |
ака; са стране око очију кожа се почела брчкати, те даје целом лицу израз скривеног лукавства.{ |
ко дворишта, али му се чини да мили као бубица...{S} Брже, брже... ах, проклете ноге, издају... |
ад дођу они, па заседну, неће ме минути бувара.</p> <p>— Шта ћемо са школским прирезом? рече пи |
једном малишану.{S} Ако си сањао да те буве пецају, биће батина.{S} Тако је то, братићу мој!.. |
рве године, али види се није суђено.{S} Буд је такав, па још привремени!...{S} Али не мари; вид |
уђено; учини јој се да он ово не говори будан, но као да сања.{S} Поглед му беше управљен у јед |
м свој заложила да га добијем свега, да буде само мој... да и мене огреје сунце среће...{S} Јер |
само сада, но и после десет година, да буде скрушен, убијен, сатрвен тугом...{S} Управо не тре |
страдања, <pb n="159" /> још и то... да буде врхунац муке и патње...{S} Ветар фијуче на махове, |
а најсрећнијега, кад би она пристала да буде твоја жена, а?...{S} И Веља га погледа тако, као д |
то све варљиви сан...{S} Та зар она да буде његова, она...{S} Гледаше је некад као полубога, и |
е, одговори му председник, тако мора да буде.{S} До сад се уписивало сваке године само по десет |
<p>»Дакле то није само мисао... може да буде и истина..{S} Боже да ли је то грехота што се раду |
те мисли, да се отресе тога бунила и да буде присебна.{S} То јој најзад пође за руком...</p> <p |
т понови неколика извињења, рече јој да буде потпуно безбрижна, па оде весело.</p> <p>Гојко се |
уда.{S} Тек само онако: »како сме он да буде срећан?«... па цап преко средине и... готово!...{S |
сти...{S} Али шта је ово, шта ће ово да буде?...{S} Зашто она одједном осети неку пријатну зебњ |
синчића у деверство, а сам се примио да буде старојко.{S} Вељи се већ знало кумство и без догов |
одговори:</p> <p>— Како хоћете... нека буде!{S} Ја ћу вас слушати.</p> <p>— Да будеш моја!...{ |
а ли ће бити, Боже?...{S} Свеједно, шта буде«...{S} И он, покоран судбини, спреми се за даља ст |
мислила да ће се исто тако играти и кад буде велика као мати, и чудила јој се што се и она не и |
м, али доцкан.{S} Тек гледаћу да од сад буде све друкчије, да вас слушам — она нарочито удари г |
ла у Београду, па сад дошла овде, да не буде оцу на терету, а богме и да потражи своју срећу... |
се новом часништву добром гозбом, да не буде »мало пројахано«.{S} Према томе, и количина трошка |
само трчи напред... брже, брже... да не буде доцне...</p> <p>Да ли се то развиђа, расвањује... |
шила, решила се!...{S} Брже, брже да не буде доцкан!... </p> <p>И она трчи, сплеће се и опет тр |
аш како му то иде, па само гледај да не буде после валинке.</p> <p>После једнога часа отпоче су |
задрхтати кад их угледам.{S} Само да не буде она ту, док се мало свикнем на људе, па после ћемо |
рођем добро, и моја будућност зар да не буде сјајна?...{S} Та ја сам млада, лепа... ја морам би |
и свога друга, и само се бојао да то не буде Љубици по вољи.{S} Али кад виде да га она сама уве |
промене, па ми одсеците уши, ако то не буде...{S} Познајем ја по овима овде: чим се они устума |
одвратношћу, али се бојала да му што не буде у путу, па после она крива.</p> <pb n="179" /> <p> |
лазило међу људе.{S} Таман рекох: да ми буде од помоћи, а оно... </p> <pb n="19" /> <p>Љубица с |
поведају, а мени, што?... шта има да ми буде тешко.{S} Мојој деци ја заповедам, а друге старије |
е у свету не дешава...{S} А с тобом што буде: од премештаја неће ништа горе.</p> <p>— Да ли да |
на господин писар у затвор... после већ буде осуђен на робију и тако... јест, тамо умре...{S} А |
а; у таке послове...{S} Нисам рад да ја будем крив... </p> <p>— Кажи ми само, тако ти Бога!...{ |
амо знам да слушам моју господу и да им будем веран, а мени неће бити рђаво од њихне стране.{S} |
ми мати... откупи ме јадница, те одмах будем примљен у школу, и добијем благодејање.{S} Шта ве |
буде!{S} Ја ћу вас слушати.</p> <p>— Да будеш моја!...{S} Хоћеш?...</p> <p>Она се хтеде исправи |
едном за свагда: нисам те ја узео да ми будеш тутор, него жена!...{S} Да ме слушаш, а не да ми |
ћу радити, ја ћу се мучити, само да ти будеш задовољна.{S} И онда ћу и ја бити срећан, те како |
p> <p>— Зашто? зачуди се она, као да се буди иза сна.</p> <p>— Па видиш да човек умире... на см |
редахну.{S} Погледа око себе, као да се буди из дубока сна...</p> <p>»Што је то легла на сто?{S |
а, ето баш овако... а ти ми се љушкај и буди задовољна...{S} А ја ћу, душице, све да трчим, там |
{S} Скикну, зачуди се јамачно шта га то буди из дубока размишљања, па махну репом живо, трже се |
ари и сиротиња.{S} Што је дао Бог...{S} Будите задовољни!...</p> <p>— Гле, молим те, чуда! рече |
Гојку и метну му руку на раме.</p> <p>— Будите слободни...{S} Испричајте све лепо, као што сте |
промене, примети Ђокић.</p> <p>— Шта се будиш, море... ком га везеш? одговара му председник.{S} |
то очима гледа. »Још ако <pb n="113" /> буду закључали врата?... еј незгоде!...{S} А онај пише |
ећ учинио што треба, да двојица учитеља буду премештени а учитељица отпуштена.{S} После овог са |
цем на глави, а поред ње покуњио се њен будући муж, Гојко учитељ, па звера око себе...{S} Ту се |
..{S} Зар ја да не прођем добро, и моја будућност зар да не буде сјајна?...{S} Та ја сам млада, |
.. а ја би за вас... све, и душу моју и будућност и све, све бих вам дао...</p> <p>Љубица се ун |
а пролећу сјајне, дивне слике замишљене будућности, она се смеши тим слатким санцима и у исто в |
гује?...{S} Али црн и непровидан застор будућности све то скрива од људских очију, док му садаш |
неке јаке младачке жудње за радом...{S} Бујна младост ври, живот, пун силе и одушевљења, кипи и |
гледа свакоме у очи, не <pb n="155" /> буни се као ја, кад улази у друштво.{S} О, ала је то др |
још са њима, да се мало прибере од тога бунила, да дође к себи.</p> <p>— Не могу, не могу...{S} |
м угуши све те мисли, да се отресе тога бунила и да буде присебна.{S} То јој најзад пође за рук |
некад смени лака зебња, па опет занос, бунило и топлина...</p> <p>— Аха, понео сам га... ево!. |
, притисло мозак, и она пада у све веће бунило.{S} Само осећа неку пријатну топлину, коју по не |
ари у бунило.</p> <p>— За сад је обично бунило... уз грозницу, рече лекар, али код њега може да |
Гојко стаде махати руком и опет удари у бунило.</p> <p>— За сад је обично бунило... уз грозницу |
несрећнику, а он, јадник, у грозници и бунилу, дојурио за мном, стао пред прозор и чека... чек |
се Гојко саже и, тресући се сав, као у бунилу, припаде к њеном лицу и стаде је љубити дуго, бу |
опази да је он помућен, да је у некакву бунилу, па се уплаши, не знајући шта ће са њим, ако пад |
у у душу још мајчином храном, почеше се бунити, али их постепено ућутка и заглуши женска таштин |
ала цео дан; поглед јој мутан, нејасан, бунован...{S} Обрте се око себе, као да нешто тражи, за |
ба... не могу, промрмља Љубица, и онако буновна, не дижући очију, прође у своју собу.</p> <p>— |
ојан је нешто запита или саопшти, а она буновно диже главу и гледа га чудно, необично.{S} Стара |
рише, и у прво време гледаше исто онако буновно, полусвесно, као и до сада; али одједном јој за |
p>— А, тако ли се дочекује влас’!...{S} Бунт!!...{S} Комуна!!... дрекну пандур, ускочи на коња, |
еже раменима, као да се чуди шта то она бунца, па се окрете к вратима друге собе, у којој је, у |
де... маше јој руком, исто онако кад је бунцао, зове је к себи...{S} Очи укочене, уста се само |
лности, намршти се...</p> <p>— О чем је бунцао?...{S} Испричајте ми све какав је тада изгледао, |
га за часак умири, али после опет стаде бунцати.</p> <p>Око поноћи дође Веља, и уплашен и љут к |
грабим обема рукама, подигнем у вис, па буп о под!...{S} Ти ли се нађе, црвенкапићу, да бешчаст |
аци, натушти се небо и просу се страшна бура...{S} Сад јој је и отац друкчији, простији, ништав |
едном угаси под првом навалом громовите буре живота, или се само нахватао пухор по живој жерави |
мути се све пред очима... навалише неки бурни осећаји, и она сад не мисли о оном, који пролази, |
де к њеном лицу и стаде је љубити дуго, бурно, сумануто...</p> <p>— Ето, моја!... моја!... је л |
амо како му се груди стежу, а срце лупа бурно, живо.{S} Не сме да се покрене, да мрдне ма чиме. |
а врата?...{S} Да ли то њене груди тако бурно дишу на његовим грудима?...{S} Је ли се то збиља |
лашљиво, а груди се подизаху и спуштаху бурно, све јаче и јаче.{S} Он је узе за руку, па обема |
стола, али зна да би то изазвало читаву буру...{S} Остаде седећи, узимајући мрвице хлеба у уста |
лако још напред, вуци се као змија међу бурумцима и зеленим перјем кукурузним... још, још...{S} |
Стојан му побусао гроб великим зеленим бусењем...{S} Он га је, јадника, и ожалио...{S} А ја... |
руг са сиром и кајмаком, лук и неколико бутела пива. — Него да кажем ја да узму другог човека, |
, онда ниси више за службу, рече писар, вадећи хладно печење, заструг са сиром и кајмаком, лук |
ркћући рукама и тресући вилицама, стаде вадити из џепа неку малу кутицу.{S} Извади је, али не м |
ме нешто вуче тамо, као да ме чека нека важна ствар.{S} Са вама говорим и гледам вас, а мислим |
и нису потребна велика знања.{S} Ту је важна практика...</p> <p>— Јест, добро сте рекли.{S} Пр |
закопати, али то <hi>сад</hi> није тако важна ствар...</p> <p>Него шта ова баба једнако провиру |
ше је ови необични и, како она мишљаше, важни државни изрази:{S} Краљевско-српска;..{S} Па није |
.</p> <p>— Није то; шта оно беше друго, важније?...{S} Не знам... ништа не знам... и не могу да |
урадили врло, врло много, прешли су све важније радове, кад опет нестаде мира у срцима њиховим |
авнији, а некад је мислила да њега нема важнијег лица у селу.{S} Сад јој је и мајка дошла некак |
је, па да ноћи тамо, али га сад очекује важнији посао.{S} Чим дође, затвори се у учионицу и ста |
људи, него све некако онако... озбиљно, важно...{S} Само неколико пута, у почетку њихове везе, |
ад да се сврши нешто страшно и необично важно, да се приближује остварење његових најтајнијих и |
но милине са неком полусмешном збиљом и важношћу.{S} Друкчије и не бива: право из школске клупе |
ра с нарочитим задовољством и чак неком важношћу удари гласом на речи из гимназије...{S} У њего |
дати по школи, расветљујући неку нову и важну мисао.{S} Прође пола часа.{S} Гојку се досади сед |
Богосав је у разговору, а већ и иначе, вазда главно лице, па се дао у објашњавање ситуације пр |
теже послове, а живи боље од сељака.{S} Вазда је одевен као да ће на сабор, пуши дуван господск |
>Гојко обори главу па ућута.{S} Њега је вазда побеђивала Стојанова речитост, па и сад он немаде |
ита: да ли су њени поступци за то време вазда били умесни?...{S} Она се загледа у даљину и стад |
селу су посете врло ретке, па зато оне вазда изазивају неку нервозну бојазан што се ремети ова |
ство од здравља, с којим се код младежи вазда јавља нека жудња за нечим веома светлим и маглови |
ше да је свршио основну школу; и он сам вазда се исказивао против школе и школованих људи, али |
ћена, убијена...{S} Само га једна мисао вазда жигне, као ножем, у срце и наведе му неку зебњу и |
мужем и женом прве године.{S} Он је био вазда озбиљан, жив и непрестано је тражио рада, рада и |
депешом, те овај ће бити пенсионован... ваздан тако!...</p> <p>Љубица не запита о ком се то гов |
као луд... једва ме пусти да ручам.{S} Ваздан ми избрбља којечега...{S} Је ли ово доиста од ка |
и најволела. »И што не пуца... шта чека ваздан!«...</p> <p>Писар се обрће, нешто муца, хтео би |
шврћа вели: оженио се наш Гојко и прича ваздан тамо...{S} Дај, вељу, да видим нашу »младу« како |
нела из Београда, о неким суседима... и ваздан других ствари...{S} Па онда осу прекоре што су ј |
а на починак.{S} Сутон се приближава, а ваздух постаје гушћи, тамнији.{S} Цела се природа умири |
то се виђа обично усред лета.{S} Сав је ваздух њом испуњен, и она вас, улазећи у плућа, дави и |
{S} Стаде на прагу и дубоко удахну свеж ваздух.{S} Лице јој се изменило, као да је спавала цео |
а као прави каваљер фијукну прутом кроз ваздух и смешећи се рече:</p> <p>— Да понесемо оружје.. |
ом располаже...{S} Камџија фијукну кроз ваздух, ошину га по глави и плећима, па се опет издиже |
школу опрезно, пажљиво, бојећи се да ни ваздух не узмути више него што мора.{S} Деца беху изишл |
ста се бистра роса, мирише свеж јутрењи ваздух, прелећу велика јата грлица, спремна за одлазак, |
розоре и како споља јурну хладан, оштар ваздух. </p> <p>— Шта радиш ово, за име Бога! викну Вељ |
ао да нису од меса, као да су од самога ваздуха, тихо и нечујно, као лахор, машу и зову...</p> |
ка, да се надише овога мирисног, чистог ваздуха.{S} Одједном, из другога, тесног сокака испаде |
аде и он брзо, на пречац, повуче у себе ваздуха... затвори уста, поћута, па опет повуче ваздуха |
.. затвори уста, поћута, па опет повуче ваздуха...</p> <p>— Стојане!...{S} Стојане!... у помоћ, |
о, отвореним устима, као да јој је мало ваздуха.</p> <p>— И ви баш хоћете... не гнушате се мене |
аљути, па наскоро за тим махне руком по ваздуху, као да ће рећи: »Ех, батали, само нек је мир у |
ко... тхи!... — рече он, махну руком по ваздуху и насмеја се гласно, па онда настави:</p> <p>— |
ор.{S} Али, ех...!« и он махну руком по ваздуху, увиђајући и сам да он никад не би имао смелост |
а великој висини не растуре и разиђу по ваздуху...{S} Над селом се носе гласови стоке која се в |
е по мало греје, али се осећа оштрина у ваздуху.{S} Таман да се лепо путује.</p> </div> <div ty |
, на... па ми баш, овај... жао ми, није вајде...</p> <p>Љубица почиње зверати очима...{S} Шта л |
јест баш туњавог...{S} Туњав сам, није вајде«.{S} И он као са неком злурадом жестином понављаш |
ам, а друге старије морам слушати; није вајде.{S} Сваки има по неког старијег, кога слуша, па т |
ред ту у једној кући две овчје коже.{S} Вајдица је и то: зарадиће на њима три — четири гроша.</ |
ађи, па да видиш чуда!...{S} Све би је ’вако песницом, па за врат...</p> <p>— Куд је отишла? пр |
>— То је за оне из првог разреда, а ми ’вако... крпигуза, јарца, вина и тако...</p> <p>— Је ли |
прекорно.</p> <p>— Ја, братићу, умори ’ваку добру душу!...{S} Хоћеш ли да зовемо доктора?</p> |
икну он, уздахнувши...{S} А лудо си га, вала, и свијао!...</p> <p>Љубица се диже, па лагано изи |
оволикој наивности.</p> <p>— Ето вам га вала и за четвртке и за све празнике, и још да вам дам |
дашчарице, са чијег се прага виде шумни вали дивотне Мораве.{S} Чим сване, они сви, голотрби и |
то иде, па само гледај да не буде после валинке.</p> <p>После једнога часа отпоче суђење.{S} Ув |
свему разочарате.</p> <p>— Али за Бога, ваљ’да нико не дира оне који се не мешају у политику?</ |
е бих, ја знам да је то безбожно, да не ваља... али што ћу кад само срце игра у мени, сама ми с |
и то се испуња, и та жеља!...{S} Али не ваља тако... како ће он пред свима људима причати о сво |
први разред...«</p> <p>»Не, не... то не ваља.{S} Друго...{S} Стоји он онако... наслонио руку на |
а везе са болешћу.</p> <p>— Хм... то не ваља!...{S} Јак потрес... а он је доста слаб и иначе.</ |
апаљење плућа.</p> <p>— Аа!... па то не ваља?</p> <p>— Старци од тога страдају, а млади издрже |
и насмеја се.</p> <p>— Знам, али то не ваља; не одговара захтевима хигијене ни науке...</p> <p |
смеје се, шали се и све онако... што не ваља.{S} Оставила децу саму...{S} Видиш, за то бих је м |
гла одмах да се обрне с позивом... прво ваља припремити земљиште околишним разговором, па тек п |
{S} Он, стари лисац, удесио је све како ваља, и чини му се да је већ крајње време за напад.{S} |
тога не може да се ради ваш посао како ваља.{S} Него знате шта: упишите и мене у први разред; |
p>— Е не бригај.{S} Ако то извршиш како ваља, и њега ће други макар изгрепсти, ако га не може и |
, онако женски: знајући само да се тако ваља, не размишљајући нимало ради чега то чини.{S} И са |
ине, ово је сад четврта.</p> <p>— Нисте ваљад’ испит положили, те сте још привремени?</p> <p>Го |
ли од Смиљке, по седам за грош.{S} Даће ваљад’ и сад тако...</p> <p>— Ево ти грош, па купи и сп |
кад што грчевито заиграју.{S} И она се, ваљада, пренела у прошлост, или се предала каквом новом |
ачувати.</p> <p>— Ја све чиним...{S} О, ваљада ме неће Бог више мучити?...{S} Доста је било! уз |
па седа на један велики камен, који је ваљада нарочито ради тога и намештен <pb n="118" /> уз |
оље, баш онај исти врисак...{S} Тамо је ваљада и њена мати, па ће доћи и Стојан с мотиком...{S} |
к њему; само она незгода новчана... али ваљада није то?{S} Она се замисли и не дође ни до каква |
те гудуре звижди и шиба, а Морава оздо, ваљајући своје мутне таласе, хуји и шуми пенушећи се, н |
рима.{S} Учитељица застаде у недоумици: ваљало је прозборити још коју реч са новим другом, али |
од његове шале.</p> <p>— Чорба је данас ваљана, обрте она разговор, тражећи и у овом случају по |
ко се не боји испита, он зна да су деца ваљано спремљена, и то му није првина.{S} Али се боји р |
нама међу њима.</p> <p>— Е брате ово је ваљано... овако са старим друговима провести који часак |
тај мах, а кад погледаш, оно све лепо и ваљано...</p> <p>Влајко се о ручку расположио, задиркуј |
је бар хлеб обезбеђен, кад радимо посао ваљано.{S} Па ето, дали су нас на милост и немилост нес |
ријатнији од јела.</p> <p>— Нећете нам, ваљда, покварити друштво.{S} Има времена и за одмор.</p |
амо јој једна мисао о том дође у главу: ваљда ће се и сад умети извући... како је до сад!..{S} |
а?{S} Ту је и Просветни Савет, за Бога; ваљда се то не ломи баш тако лако!... запита Љубица узб |
удајте се за Гојка, он је миран човек; ваљда ће се овде станити стално — рече гост и лукаво по |
<p>— Ништа друго ниси могао радити.{S} Ваљда нећеш гледати равнодушно толика чуда у школи и зв |
га запиткивати заинтересована Љубица. — Ваљда сте бар као дете проживели, у родитељској кући, с |
а да тако исто чами и његова сестра, па ваљда ће се наћи добра душа да и њој помогне...{S} Чуди |
м све исказати.{S} Па онда?...{S} О, та ваљда и Бог гледа са неба на сиротињу!...« Она се стрес |
бица га уплашено погледа.</p> <p>— Није ваљда баш тако свуда?...{S} То би било страшно зло.</p> |
га пита, па после?... хм... после ће ме ваљда затворити.{S} Може ме напасти онај пандур... јест |
p> <p>Гојко је погледа уплашено, или се ваљда сети ради чега је пошао, па се обрте и оде улицом |
ори лекар и пође.</p> <p>— Како... неће ваљда умрети!?... викну она, пренеражена, и пође за лек |
...{S} Ја сам Милица Обрадова... чуо си ваљда?...</p> <p>Јест, он је нешто чуо да говори млађи |
Хај-хај да горка хлеба!...{S} Али опет ваљда ће Бог помоћи.{S} Нисам ја ни прва ни последња на |
о околини и оштра студен бије по лицу. »Ваљда ме неће дуго држати?...{S} Смрзнућу се.{S} А ако |
око собе и одједном осети како се пењу ваљци уз грло, осети да ће сад заплакати...{S} Као да и |
Господине Гојко, рече писар улазећи, да вам издам часком плату, па изволите тамо у собу, зове в |
он први разред.{S} Хајдемо у школу, да вам саопштим.{S} Ала ће да зине!</p> <p>Љубица збиља зи |
треба да безбрижно проживимо.{S} Све да вам спремим.</p> <p>— Ха-ха-ха... окрете Љубица у шалу. |
сподин, па ми даде динар и замоли ме да вам ово предам.{S} Па одмах треба да шмугнеш овамо, да |
бришући се убрусом.{S} Ја сад морам да вам се сам натурам, па ћу лепо код једнога четвртком а |
ја?...{S} Овај, ја сам баш хтео сам да вам... да вас...{S} Напротив!...</p> <p>— Шта напротив? |
. прекиде је Гојко одједном.{S} Хоћу да вам испричам, баш ћу вама да испричам, а никад живом чо |
за четвртке и за све празнике, и још да вам дам приде, насмеја се Веља.</p> <pb n="167" /> <p>А |
е сећате неких ситница...</p> <p>— А ја вам кажем да не знам за младост..{S} Сећам се многих си |
ња земље...{S} Ви ми то набавите, па ја вам не тражим ни паре. </p> <p>— Тако је, тако је, убрз |
.. мрзи ме пред вашом децом...{S} Хвала вам много, што сте радили с мојом децом...</p> <p>— То |
.</p> <p>— Знам... али опет...{S} Хвала вам и на посети... запе Љубица и погледа га са непримет |
зажелите.</p> <pb n="27" /> <p>— Хвала вам у напред.{S} Ми ове године нисмо ни практиковали шк |
p>— Шта је ово... хе-хе-хе?...{S} Какав вам је ово колега? </p> <p>— Одличан учитељ и веома доб |
>— А је ли он вас жалио... оно пре, кад вам је послао наредбу.{S} Па толике друге ваше тужбе на |
ознаћете да је то нешто необично, а кад вам се приближи, изгледаће вам његова необичност веома |
с, не треба речи да трошите.{S} Кад год вам што треба... само кажите.</p> <pb n="87" /> <p>На т |
иђе, смешећи се:</p> <p>— Шта... не иде вам све као подмазано?</p> <p>— Ман’те се...{S} Кад бих |
о већ не сме никако да вас љути, јер ће вам се понављати онолико пута колико имате часова рада |
бично, а кад вам се приближи, изгледаће вам његова необичност веома чудновата.{S} Ено га, стаде |
.{S} Вежбање последње године вредило би вам више од све шестогодишње теорије...{S} Пустити децу |
те сувише добри, ваше је срце меко, али вам ја ништа друго не могу дати, осим зла и страдања.{S |
. да оставимо разговор за сутра.{S} Али вам опет кажем: ја остајем на речи.{S} Хајдемо... хајде |
па и сам да се поучиш чему.{S} А ни ми вам нисмо баш тако велике школе учили.</p> <pb n="43" / |
дак, Богосав... шта је радио и кажу чак вам претио мојим именом.{S} Чуо сам да сте се и ви упла |
ожете издржавати школски прирез, па нек вам затвори обадве школе.</p> <p>— Е, моја госпођо, ко |
асова тачно пустите децу кући; часовник вам добро ради, па ћу ја доћи... а?...{S} Она климну гл |
иста тешко увредила...{S} Али рекла сам вам већ: ја за она два месеца нисам ништа знала за себе |
гледати у лице. — Ја... ја... казао сам вам... ви сте ми све!...{S} Дајте да заједно страдамо.. |
ас молим да ми опростите све... што сам вам учинила...{S} Ни сама нисам знала шта сам радила.{S |
<p>— Станите, куд бежите!...{S} Зар сам вам још непрестано тако страшна и одвратна, те ме вечит |
општина ниједне ваше признанице, кажем вам... ни моје, ни ваше...{S} Него то је јасно: он је п |
е друкчије, живље.</p> <p>— Хм... кажем вам... поче он отезати, па у говору баци поглед на сока |
.. гле сад, шта је преда мном!{S} Кажем вам... уверио сам се!{S} А ви опет...</p> <p>Љубица га |
азуме се, у моју уписницу.</p> <p>— Ево вам списка, па узмите озго или оздо редом...{S} Што је |
р, видевши да му то пада тешко.{S} Како вам се чини? — Смешан чича.{S} Не знам само да ли ће мо |
еја се гост, па се обрте Љубици. — Како вам се свиди прво место, је л’ прво?</p> <p>— Да, сад п |
опет у таблу, запита је:</p> <p>— Како вам се допадају нови ђаци?</p> <p>— Дивљаци.{S} Као да |
мучите без невоље!{S} Изволите, колико вам треба новаца...{S} И он извади велики новчаник са г |
вор баш на овом месту... </p> <p>— Камо вам онај колега, рече он, дижући се.{S} Баш ће сит да с |
p> <p>— Колегу ћете имати доброг, за то вам јамчим.{S} Ми смо га у школи звали младом, јер се с |
задрхће.{S} Прави, најбољи друг, па то вам је...</p> <p>Љубица гледаше, не знајући већ шта да |
аше се оволикој наивности.</p> <p>— Ето вам га вала и за четвртке и за све празнике, и још да в |
ути брилијантима...{S} Свега, свега што вам душа зажели, све ћете имати.</p> <p>Љубица се већ п |
разуме се.{S} Па баш то и јесте оно што вам кажем...{S} За велику добит мора се много страдати. |
е би било свега овога...</p> <p>— А зар вам је ово каква срећа, што сад овако са мном разговара |
ека, па бирајте; то зависи од вас... ту вам ми не можемо дати никаква савета.</p> <p>— А како б |
це. — Гледаћемо да добијете...{S} Ја ћу вам бити на услузи свакад, кад ви зажелите.</p> <pb n=" |
к њој и прошапта јој:</p> <p>— Сутра ћу вам донети брилијантску грану...{S} Сва гори као ватра. |
и душу моју и будућност и све, све бих вам дао...</p> <p>Љубица се унезвери, опет је стаде обу |
ође да заигра од узбуђења.</p> <p>— Баш вам хвала!{S} Не знате како сте ми добро овим учинили, |
тави:</p> <p>— А ви, то је већ друго... вама требају многе школе.{S} Без тога не може да се рад |
ушему привежемо козу, па терај!...{S} А вама се, видим, не допада такво уживање? <pb n="32" /> |
} Јес’ видео, господине?...{S} Кажем ја вама: по зубима лоле, па да ви’ш како ће да врте репом. |
као да ме чека нека важна ствар.{S} Са вама говорим и гледам вас, а мислим о другоме...{S} Не |
да морам ићи овамо, да се обавестим са вама и да се извиним...</p> <p>Љубица раширила очи, гле |
гласом:</p> <p>— Не знате ви ко је пред вама.{S} А кад бисте знали каква сам ја тешка грешница, |
од најпоштенијих учитељица!...{S} Ето и вама одговора на питање.{S} Сад видите шта вас чека, па |
рђаво, мислили су да сам умрла, па су и вама тако казали...{S} Али је прошло све...{S} Сад вас |
и ти нама дао пре, толико ћемо сад и ми вама.</p> <p>— Е, не можемо тако.{S} Ми смо владали сам |
ца:</p> <p>— Извините... што нисам ја к вама дошла... мрзи ме пред вашом децом...{S} Хвала вам |
ручивали скамије.</p> <p>— А, на то смо вама обавезни за онако лепе скамије и друге потребе? ре |
гарева...</p> <p>— Има ли који ђак међу вама?</p> <p>— Еве... овај, пружише деца прст на једног |
једном.{S} Хоћу да вам испричам, баш ћу вама да испричам, а никад живом човеку нисам то поверио |
лијепо; јес’, братићу... ка нека права вамилија.</p> <p>Гојко обори главу па ућута.{S} Њега је |
оздрави са учитељем.</p> <p>— Ово ви је вамилијаз, а може ви и кувати.{S} Он је господин-Драгољ |
цимента?{S} Гледам у брезовичкој школи вамилијаз све са њима за’ита воду са извора, па испушта |
ога паксијана да ме убије, и мене и мог вамилијаза?...{S} Баш му реци и за мене, нека зна... шт |
о ређали се несташни поступци у школи и ван ње, Љубица слуша са интересом овај разговор, који ј |
ови, и све време што му остаде слободно ван школе, употребио је на послове задругине.{S} Није н |
} Да ли је то истина, Боже, да ли је не варају очи и слух?!...{S} Полако још напред, вуци се ка |
S} Његов поглед као да хтеде рећи: »ама вараш се ти, биће да је то који други што год погрешно; |
ита!</p> <p>— Докле ћеш ти, море, да ме вараш тако?{S} Знаш ли ти шта је љубав!...</p> <p>— Шта |
да очекивала, али се уверила да су наде варљиве и узалудне.{S} Променила се много.{S} Једва би |
, и све мисли да то није јава, но лаки, варљиви сан...{S} Разли му се по лицу руменило, пројури |
томе што сад бива, мислећи да је то све варљиви сан...{S} Та зар она да буде његова, она...{S} |
отац не узе за руку и одведе у окружну варош. »Много нас је, рече му отац, па не могу све да и |
е и све друго што има доста муштерија у вароши а не захтева велики капитал.{S} Тако се с муком |
>XV.</head> <p>Пала влада! захори се по варошима и паланкама, па лагано дође одјек тога гласа и |
} Толико пута је са завишћу гледала кад варошке учитељице иду са децом у цркву, па је тада у се |
обанчад, видевши <pb n="2" /> путника у варошком оделу, пођоше к њему, али пришавши близу, стад |
иђе из њих једна слабуњава, суха жена у варошком оделу, отвори лагано и опрезно школске вратниц |
а сам хтела вас молити да им ви кажете, вас ће послушати.</p> <p>— Знам, казаше ми сад у судниц |
гледаћу да од сад буде све друкчије, да вас слушам — она нарочито удари гласом на ову реч — и.. |
Овај, ја сам баш хтео сам да вам... да вас...{S} Напротив!...</p> <p>— Шта напротив? запита он |
изразом кокетерије. — Ама немамо где да вас уведемо.{S} Децо, дајте коју столицу.</p> <p>»Хм, п |
па гледајте свој посао...{S} Нећу ни да вас питам да ли сте доиста говорили против владе... — к |
главу.</p> <pb n="143" /> <p>— Знам да вас неко тешко зло мори, рече Гојко, прибравши се мало. |
појаве у школи; то већ не сме никако да вас љути, јер ће вам се понављати онолико пута колико и |
дланом преко бркова.</p> <p>— Чујемо да вас је тукао камџијом.{S} Испричајте нам то како је бил |
и, па да идете на робију...</p> <p>— За вас је слатко и на смрт поћи, узвикну он, смешећи се.</ |
ме сам вас откупио, то је моја плата за вас, ја у то тврдо верујем.</p> <p>— Не верујте!...{S} |
у, вреду ручицу.</p> <p>— Ја бих све за вас... настави он у још већем узбуђењу и дрктавици, — с |
Ви не знате и не верујете... а ја би за вас... све, и душу моју и будућност и све, све бих вам |
овај, а они не даду...{S} Па сам хтела вас молити да им ви кажете, вас ће послушати.</p> <p>— |
та.{S} Сав је ваздух њом испуњен, и она вас, улазећи у плућа, дави и гуши својом врелом невидљи |
а одговора на питање.{S} Сад видите шта вас чека, па бирајте; то зависи од вас... ту вам ми не |
<p>— Ја сам дошао од куће нарочито због вас.{S} Чим сам чуо синоћ... о којечему, одмах сам реши |
апетан се окрете Гојку.</p> <p>— Е, сад вас молим да ми опширно испричате све догађаје, од кад |
азали...{S} Али је прошло све...{S} Сад вас молим да ми опростите све... што сам вам учинила... |
, рече писар смејући се.{S} Него ћу сад вас, господине учитељу, нешто да молим.{S} Пошљите ваше |
испиту да се захтева сто чуда, а ја од вас захтевам све школске потребе.</p> <p>— Сиротиња смо |
и и она...{S} Не зна се које је луђе од вас двоје.{S} И ти јуче цвокоћеш у затвору од зиме, а д |
шта вас чека, па бирајте; то зависи од вас... ту вам ми не можемо дати никаква савета.</p> <p> |
ви разред; ја бих баш волео да учим код вас...{S} Тако да седим у скамији, па само вас да гледа |
ајде седи, молим те.{S} Шта је ново код вас?«</p> <pb n="69" /> <p>Гојко се намести на столицу, |
шена Гојка.</p> <p>— Шта је то било код вас с пандуром?{S} Седите, рече он благо, показујући Го |
ом плату, па изволите тамо у собу, зове вас председник комисије.</p> <p>Гле, и то се испуња, и |
Зли су им пси.</p> <p>— Јесте.{S} Јуче вас у мало не исцепаше.{S} Ја гледам кроз тарабу како н |
ко је најбоље.{S} Па ако видимо да ће и вас овако да брука, онда ћете дати оставку.{S} Другог и |
.. свему има краја.{S} Мислите ли да би вас овај ширет жалио?...</p> <p>Љубица поцрвене и обори |
а, јарца, вина и тако...</p> <p>— Је ли вас учио пређашњи господин коју игру?</p> <p>— Јок, он |
</p> <p>— Ваши људи тамо уписују... они вас знају најбоље, па њих и молите.</p> <p>Она ступи ме |
ажна ствар.{S} Са вама говорим и гледам вас, а мислим о другоме...{S} Не могу, не задржавајте м |
" /> <p>— И не журим се.{S} Него гледам вас једнако, па баш дођох нарочито да чујем... како то |
мило и то страдање и све...{S} Тиме сам вас откупио, то је моја плата за вас, ја у то тврдо вер |
нај...најслободнији!«...{S} Познао сам вас одмах, настави он, па се накашља, не знајући шта би |
им вас, поче писар врло учтиво, што сам вас звао мало пре.{S} Заборавио сам да се ваш посао не |
можете да ме гледате од мржње, јер сам вас доиста тешко увредила...{S} Али рекла сам вам већ: |
p>— Баш добро што дођосте.{S} Ишчекујем вас од јуче једнако...</p> <p>— Зар?... прекиде је он.{ |
м овде... .</p> <p>— Оставите га, молим вас, рече Љубица, која се веома узбуни од старчева плач |
се тако брзо обогатите!{S} Нека, молим вас: тако млади, па да идете на робију...</p> <p>— За в |
ицу до њена стана.</p> <p>— Нека, молим вас, немојте...{S} Близу је, сама ћу одговори она одлуч |
е узгред: </p> <p>— Ах, извините, молим вас.{S} Јадна моја деца... оставила сам их онако.{S} Не |
а свакојаких.«</p> <p>— Извините, молим вас, али знате: нас новаке све интересује, обрте му се |
едоше у хлад.</p> <p>— Опростите, молим вас, поче писар врло учтиво, што сам вас звао мало пре. |
и је почетак тежак.</p> <p>— Али, молим вас, ко може да се не љути кад види овако мало дете, а |
ријатеља, о...</p> <p>— Не, не... молим вас!...{S} А ја?..{S} Истина нисам ’нако... као што бис |
роћи.</p> <p>— Господине Гојко... молим вас, причекајте, зовну га Љубица с прага, и упути се к |
ву реч — и... да се слажемо...{S} Молим вас, опростите ми!« Она пружи руку и корачи унапред.</p |
се не захвали на услузи.</p> <p>— Молим вас, не треба речи да трошите.{S} Кад год вам што треба |
се то може и њој десити.</p> <p>— Молим вас...{S} Готово да не улазим ја тамо, рече она бледећи |
а динара, те свега шест.</p> <p>— Молим вас, прекиде га учитељитца, могла сам ја може бити наћи |
она плану и прекиде га:</p> <p>— Молим вас, шта ћете ви овде, ко сте ви?...{S} Зашто се плећет |
опет! рече Љубица.</p> <p>— А је ли он вас жалио... оно пре, кад вам је послао наредбу.{S} Па |
ељ орловички...{S} Гојко Савић...{S} До вас... мало послом...{S} Врло нужно, стаде муцати Гојко |
јте да не одступам од своје речи.{S} До вас све стоји... реците ми, поверите се другу...</p> <p |
јеси ли се намучила у путу?...{S} Камо вас до сад, за Бога!{S} Тебе сам једнако погледала.</p> |
...{S} Тако да седим у скамији, па само вас да гледам и слушам.</p> <p>Љубица поцрвене изненада |
Него ви очекните док ми дођемо, па ћемо вас лепо намирити.{S} Нисмо ми, онако рећи, зликовци... |
<p>— Како хоћете... нека буде!{S} Ја ћу вас слушати.</p> <p>— Да будеш моја!...{S} Хоћеш?...</p |
, — само да ви нисте онаки...{S} Сву ћу вас обасути брилијантима...{S} Свега, свега што вам душ |
и као девојци, а већ у толико више као васпитачици.{S} Паштила се да се навикне на лепо опхође |
, али му још у очима играше она весела, ватра, која га грејаше у послу.</p> <p>— Ви, одмор... д |
се појави онај грозничави сјај у очима, ватра је обузимаше све више, и она се опет приближаваше |
ке на рамена, које почеше стезати...{S} Ватра јој плану из груди; струје многобројне, муњевите |
је, опипа му чело, лице, груди... свуд ватра као жеравица...{S} Гојко опет поче о Америци...</ |
њиховим очима, нек <pb n="197" /> плане ватра, нек прозвижди тане, нека им поквари, нек пресече |
а лова, одмах се доноси угарак, ложи се ватра ту на обали и спрема се доручак.{S} Родитељи им, |
образ, осећа сва места којима се бол и ватра пружају, онако дужином... то је извесно пруга, ма |
и брилијантску грану...{S} Сва гори као ватра.{S} Хоћете?...{S} Да дођем, а?...{S} Али нећу, ак |
е живље, а усне се осушиле, поцрнеле од ватре.{S} И сад је обузима дрктање, а глава све јаче ст |
јој нејасан, усне осушене, запечене од ватре, а понекад искривљене у страну од тешких, мучних |
костур, омотан кожом.{S} Нема више оне ватре и живости у очима, ни руменила на лицу.{S} Све се |
едњим зрацима свога заласка, прснула је ватрена светлост по том недогледном пространству и обој |
глас... а из њега веје тако нежна, тако ватрена и жива љубавна чежња!...{S} Не, не, није могућн |
трже и обори очи, јер осети на себи њен ватрени поглед.</p> <pb n="14" /> <p>— Видећете, настав |
њену руку подуже у својој и гледаше је ватреним, значајним погледом.{S} И она гледаше њега вес |
аставља он, гледајући је живо, севајући ватреним очима и говорећи брзо, узбуђено: у другој гимн |
пред вратницама...{S} Беше сав у јакој ватри, једнако га нешто вуче земљи, не може већ да се д |
стати код детета, које је данас нешто у ватри.</p> <p>Веља иђаше необично весело; обузело га он |
и се и већ беше готова да проспе читаву ватру горких прекора, да је посаветује како да се спасе |
год устребам... ја сам ваш...{S} Јест, ваш.... ваш!...{S} И Гојко одједном, не поимајући шта р |
ребам... ја сам ваш...{S} Јест, ваш.... ваш!...{S} И Гојко одједном, не поимајући шта ради, дох |
рите.</p> <p>— Ехе... па онај криви.{S} Ваш нови учитељ...</p> <p>— Не могу сви људи бити фини |
школе учили.</p> <pb n="43" /> <p>— За ваш посао и нису потребна велика знања.{S} Ту је важна |
лећете у оно што не разумете и што није ваш посао!...</p> <p>— Ја, знате... списак потребних ст |
с звао мало пре.{S} Заборавио сам да се ваш посао не сме прекидати.{S} Ја, знате, научио на наш |
е школе.{S} Без тога не може да се ради ваш посао како ваља.{S} Него знате шта: упишите и мене |
и, али опет, кад год устребам... ја сам ваш...{S} Јест, ваш.... ваш!...{S} И Гојко одједном, не |
давши у часовник, трже се.</p> <p>— Зар ваш колега не ради данас? запита он осврћући се.</p> <p |
моје бисаге из суднице и примите нас у ваш стан да се мало заложимо и разговоримо.{S} Госпођиц |
кну Гојко, трљајући руком бледо чело. — Ваша су страдања неизмерна... ви се то откупљујете...{S |
оби не мили ми се никакав рад.</p> <p>— Ваша је много светлија и веселија.</p> <p>— Јесте; хајд |
и проговори:</p> <p>— Овај ће начинити вашар!{S} Него ти сад одмах иди у срез, али немој насип |
олико спечалити.</p> <p>Отпоче се право вашарско погађање, најпре молбом и лепим, па кад то не |
вите сасвим!...{S} Ви сте сувише добри, ваше је срце меко, али вам ја ништа друго не могу дати, |
терање ината.</p> <p>— И ово је, знам, ваше масло!...{S} Платићете!... рече она, па се огрте и |
а Бога ми, господине, једнаке су: и ове ваше учевне и оне наше конђаре.{S} Је ли њој дуга коса! |
м је послао наредбу.{S} Па толике друге ваше тужбе на њега.{S} Нека га, нек осети ко је јачи.</ |
изнанице.</p> <p>— Нема општина ниједне ваше признанице, кажем вам... ни моје, ни ваше...{S} Не |
чео тамо долазити господин Пера, код те ваше... учитељке.{S} Ми смо овде тек ономад сазнали, ка |
ше признанице, кажем вам... ни моје, ни ваше...{S} Него то је јасно: он је поцепао ваше признан |
е...{S} Него то је јасно: он је поцепао ваше признанице и сматра то као поклон... рече он, погл |
ине учитељу, нешто да молим.{S} Пошљите вашег послужитеља нек донесе моје бисаге из суднице и п |
> <p>— Добро, добро... верујем.{S} Оном вашем другу из Брезовца реците да се чува од пандура... |
тамо у срезу, дођоше нам после и акта о вашем постављењу...{S} А ја овде до општине, купим поре |
ођице, ја имам рођену сестру, која је у вашем положају,.. учитељица, као и ви...</p> <p>И сад н |
послу.</p> <p>— Ви, одмор... да.{S} Хе, ваши су мали, не треба се са њима много журити.</p> <pb |
} Она им одговори пријатељски:</p> <p>— Ваши људи тамо уписују... они вас знају најбоље, па њих |
некакав нејасан страх.</p> <p>— Да узме ваших девет ђака... да има и он први разред.{S} Хајдемо |
ву.{S} И ви да се спремите да, идете са вашом децом.</p> <p>»Хвала Богу, чини ми се овако рече, |
о нисам ја к вама дошла... мрзи ме пред вашом децом...{S} Хвала вам много, што сте радили с мој |
нема а овамо треба.{S} Тако ће бити и с вашом квартирином.</p> <p>— Богме ја хоћу да ми се тачн |
м можете показати како ћемо наћи пут за вашу школу, рече Љубица и стаде.</p> <p>Веља им објасни |
ту и опет пре месец дана кад смо мерили вашу учионицу и поручивали скамије.</p> <p>— А, на то с |
осте, чини ми се, да је изненада упао у вашу учионицу?</p> <p>— Јесте! одговори Гојко, и поче п |
А ако ме оставе да преноћим, а овакова ведрина!«...{S} И он је готов да викне из свега, гласа, |
огрејало.{S} Данас је ишла са чистом и ведром душом, са оним истим сјајним идеалним мислима, к |
дао у неке мисли, од којих му се густе веђе час навуку и натмуре као илински облак, а час се р |
рло незгодно!... рече он мрштећи се.{S} Вежбање последње године вредило би вам више од све шест |
раре, па није ни имао кад да нас води у вежбаоницу.</p> <p>— То је рђаво, врло незгодно!... реч |
улази с коњем право у школско двориште, веже га негде у заклон, па иде весело у школу, где га Љ |
ћала.{S} Знала је само толико, да је не веже за њега љубав, јер она не осећаше љубави.{S} Та он |
ти!{S} И зар баш ми морамо имати каквих веза са оближњим школама?...{S} Видиш, како ја знам!{S} |
настаде распуст, а свет поче зуцкати о везама Влајковим са Милицом Обрадовом.{S} Ћата се најви |
.{S} Јест, то је оно лице... с којим су везани они осећаји; и гле, сад је опет друкчије: много |
по неке... ено баш она Даница, одржава везе са неколико учитеља, и сви је знају.{S} И Веља не |
све јучерање догађаје, држећи да то има везе са болешћу.</p> <p>— Хм... то не ваља!...{S} Јак п |
испрекидане мисли, које немају никакве везе ни са њеним стањем ни са последњим догађајима...{S |
S} Само неколико пута, у почетку њихове везе, помилова је и беше нежан према њој, али је и та н |
.</p> <p>— Шта се будиш, море... ком га везеш? одговара му председник.{S} Што сте ви јуче ишли |
дебата о говору, јер је тема стајала у вези са најбитнијим питањима из школскога рада.{S} Вели |
еки тамни и нејасни осећаји и са њима у вези наиђе на њу некаква необична нервоза...{S} Она ска |
се у њој сећање и на све оно, што је у вези са тим.{S} Али је она већ навикла да угушује мисли |
га занела и која ће без сумње стајати у вези са давном, далеком прошлошћу...{S} Старцу цвокоћу |
пријатна топлина: мило му што она сама везује своју судбину за његову, па и он развуче уста у |
, и ако у дубини душе осећа неко хладно вејање, неку злу и кобну слутњу, неку зебњу од тих непо |
ара се са Стојаном.</p> <p>Једнога дана вејаше снег.{S} Цела се околина бели, бели се сав видок |
ти јој, крупан, мушки глас... а из њега веје тако нежна, тако ватрена и жива љубавна чежња!...{ |
ко сам могла... шта ми би!...{S} На цео век, до смрти...{S} И све тако бежи од њега, гнушај се! |
гле: у мало је не одјурише. »Нисмо те, веле, ни звали«...</p> <p>»Па он бар да је друкчији!«.. |
депешом...{S} Сви у срезу то говоре... веле извесно, рече он, задуван и уморан.</p> <p>— Е, ка |
њи. »То је учитељ... онда ће ово бити«, вели жена у себи и прилази другим вратима.{S} Не чује с |
о оним учитељима...{S} А она учитељица, вели, биће отпуштена...{S} Ах...« Љубици се стеже срце |
о којој су раније говорили.{S} Богосав, вели, синоћ дошао из среза, па донео тај глас.</p> <p>О |
се што му досађују у невреме.{S} Он је, вели, казао једаред да ће дати учитељима нешто пара там |
ствари? запита је мати.</p> <p>— Он је, вели, сам нудио старцу, али му он одговорно: »Кад немам |
аман да пођем, а ти уђе.{S} Претури се, вели, одједном, само се пожали да јој мркне свес’... па |
враних очију!...{S} Ехе-хе!...{S} Биће, вели, моја...{S} А докле?{S} Док нас не спетљају обоје, |
ја њој: даћеш ти мени, Смиљка!{S} Јок, вели она.{S} Море даћеш ми, луда жено, па макар се сву |
он Љубици уплашеним гласом.{S} Часком, вели...</p> <p>— Кажи да не могу сад прекидати посао, о |
убат беше, па одмах за очи. »Шта ви ту, вели им он, мучите овог јадног старца.{S} Како ће, каже |
е Веља томе веома опирао.{S} Чекаће их, вели, његова жена, која је спремила ручак, али му Влајк |
види...</p> <p>»О, ала ми је добро!...« вели ово, смежурано и испијено тешком болешћу, лице.{S} |
а и би му мало слободније, зна човека — вели нам господин капетан, да и ви имате некакве жалбе |
се лукаво иза плота осмехиваше, као да вели: »Јесам ли те преварио, а?...{S} Сад си се уверио« |
да сам што изгубио.{S} И господин попа вели то исто.</p> <p>Влајко је добио премештај на Гојко |
" /> <p>— Хо, брате...{S} Овај ми шврћа вели: оженио се наш Гојко и прича ваздан тамо...{S} Дај |
мо то треба сачувати...{S} Знаш како се вели: лакше је стећи но сачувати.</p> <p>— Ја све чиним |
...{S} И опет рекао би да и његово дице вели: »Шта ћемо, кад нам је таква судбина!« Он уђе, као |
и бол, што тече из самог срца. — Он јој вели да ради свој посао, да се не плаши ничега.{S} А за |
ставља:</p> <p>— Господине, капетан нам вели — и председник показа руком десно до себе, Гојко у |
.{S} И шта му сад не достаје?...{S} Сам вели да је потпуно задовољан.{S} Шта ће више!...{S} А с |
но знало шта ти мислиш.{S} Него оно к’о вели: дај да бацим кривицу на другог, ако се може; боље |
на врх главе, али не рече ништа.{S} Ко вели: право је да се промази прво јутро по свадби, а ве |
, рече један одборник.</p> <p>— А ’нако вели... настави ћата, Министри су весели, нико и не сањ |
јој није било по вољи.{S} И Стојан тако вели.{S} Па добро, што је седела кад јој то није било п |
не плаче и не жали кћер...{S} И шта оно вели: »Нашло се мртво!« И зашто баш сад мора, онако кри |
ова реч као муња. »Умире!...{S} Шта то вели он?« Та она никад није ни помишљала на то; каква с |
ремена јави се, као резултат преговора, велика чаша, пуна бистре хладне воде на рапавој, прљаво |
еобично јака, силна љубав, права љубав, велика, заносна, онаква, како се то описује у романима. |
битнијим питањима из школскога рада.{S} Велика већина учитеља узе учешће у дебати, док учитељиц |
ти... много, много! </p> <p>— То сам ја велика добит, је ли? запита она, гледајући га тужно и и |
.{S} Ја видим, рече он, да ми се спрема велика несрећа... неће проћи ни две недеље, а ја ћу бит |
3" /> <p>— За ваш посао и нису потребна велика знања.{S} Ту је важна практика...</p> <p>— Јест, |
али се сетила очевих савета: да је ћата велика сила у општини и да треба увек са њим лепо посту |
да седне на столицу, па уздахну као од велика умора и превуче шаку преко ознојенога чела.</p> |
срећа!...</p> <p>Почетком јуна настаде велика журба у школи: одређен је ревизор, знали су га о |
ла да ће се исто тако играти и кад буде велика као мати, и чудила јој се што се и она не игра, |
а могла навикнути на мене!{S} Навика је велика чињеница, тако учисмо у психологији.{S} Па за пр |
<p>— Прети ја.{S} Шта ћеш му — сила је велика.{S} Он ти је прави газда у срезу, капетана не ве |
како је свака сила за времена — а то је велика срећа, јер да је вечна — зло!{S} И каквих ти вла |
је притискао.{S} И ако је дан, владаше велика тишина у целом селу; тек по негде залаје беспосл |
и, као каква играчка...{S} Видиш, стоји велика мрља на застирачу од ормана... извесно је од вин |
е нам!...{S} А после тога, ми ћемо бити велика господа, па нам неће ни доликовати да се мешамо |
стање, одговори Цветко прекорно, ломећи велика парчета погаче и залажући то са по мало сира. — |
ладно, као да га то неколико речи стају велика напора: </p> <p>— Моја је дужност да гоним развр |
са, мирише свеж јутрењи ваздух, прелећу велика јата грлица, спремна за одлазак, а доле у трњаку |
ни мрднути даље, као да се плаше какве велике напасти.{S} Тек по неки слободнији одвојио се уз |
на за извиђање злоупотреба, пронашла је велике новчане недостатке, али још ради неуморно, прику |
школе помисли он и подиже напред своје велике сањиве очи.{S} Беше већ ушао у село, па гледаше |
куд ће очи.</p> <p>Гојко превалио своје велике сањиве очи, па не може да се начуди, а Љубица ош |
вечито болно лице, на коме су исписане велике муке и тешко страдање...</p> <p>А Љубица је доис |
ономлањског, Светислава.{S} Узе од мене велике кромпире (а беху ми родили и раскрупњали се за п |
љесну руком по рамену, то му беше израз велике нежности и милоште, а чаша с водом дрмну се у Љу |
чиш чему.{S} А ни ми вам нисмо баш тако велике школе учили.</p> <pb n="43" /> <p>— За ваш посао |
младе учитељице и у својим кућама имају велике удобности!...{S} Ха-ха-ха... насмеја се писар.{S |
дине...{S} Нема се од куд.{S} Дације су велике, подавише нас, продужи један одборник.{S} Чудим |
у и они на збор.{S} Они су испитани још велике недеље, провели су цео дан код Аксе, који је обе |
ера око себе и види насред куће пламен, велики, светао, топал.{S} Ћутање...{S} Неко се помаче, |
а доста муштерија у вароши а не захтева велики капитал.{S} Тако се с муком школовала у Београду |
емештен.{S} Он сам то увиђа и обузме га велики бол у срцу, кад помисли на такав растанак...</p> |
ати!«...{S} Али сад осети како му спада велики, огроман терет с главе...{S} Све зло, које га бе |
аво пред њеним очима, расветли и показа велики светао круг, из кога по том изиђе глава са испла |
а и први разред, а учитељица иначе нема велики број ђака!...</p> <pb n="76" /> <p>Љубицом овлад |
ори он и предахну, као да свали с плећа велики терет.{S} Оде да купи што за ручак... после неће |
н да баци огризак, а поред њега протрча велики кер, гледајући преда се...{S} Баш као наручен!.. |
о и утеху човек налази у раду.{S} То је велики дар Божји, само кад је човек и с друге стране за |
занимљива предузећа...{S} Влајко, иначе велики женскарош, и ако то нико не би веровао, судећи п |
о.</p> <p>Изиђоше обоје и прошавши кроз велики простран ходник, уђоше у мању, светлу, лепо окре |
лико вам треба новаца...{S} И он извади велики новчаник са гомилом наслаганих банкнота. — Ја ћу |
марамом и дувати уснама, као да је неки велики терет носила.{S} И Гојко пусти своје ђаке, па јо |
сурова јава...{S} И она почиње осећати велики, тежак бол, јер губи највеће благо младости — ле |
и се оне искривише и задркташе, одајући велики бол што је притискао душу...</p> <p>— Да презире |
мора, онако кришом, да му предаје онај велики замотуљак у крпама?...{S} И Стојан се огрће неки |
кује јадник очајнички, па седа на један велики камен, који је ваљада нарочито ради тога и намеш |
ку постепено у животу и сматрају се као велики украс човеков.</p> <p>— Да, да... чули смо, одав |
ње:</p> <p>— Далеко много...{S} И посао велики у почетку...{S} Његова обична збуњеност, кад се |
мо да ли ће моћи радити.</p> <p>— Ширет велики, одговори он и предахну, као да свали с плећа ве |
длучност севаше у тим широко отвореним, великим, црним очима и она се упи, загледа се у Гојка, |
сам... често.{S} Стојан му побусао гроб великим зеленим бусењем...{S} Он га је, јадника, и ожал |
предаје о словима.{S} На табли стајаше великим, јасним, лепим словима, написано со.{S} Учитељ |
раме, па га опет пажљиво погледа својим великим очима.{S} Уснице јој се трзаху грчевито, по лиц |
уђе средовечан човек, обријана лица, с великим, усуканим црним брковима.{S} Он улажаше пажљиво |
итељ школе орловичке«... а горе на врху великим словима: »Краљевско-српска основна школа орлови |
n="151" /> па јој напомену да ће имати великих непријатности због тих украса, и замоли је да т |
авга.</p> <pb n="74" /> <p>— То је зло, велико зло, моја господо, рече попа..{S} У место да су |
душе сматрао гимназију као нешто веома велико, непостижно, веће од свега... управо о већим шко |
ђена и посматраше како се вије и таласа велико дечје коло, а у средини стоји Гојко сасвим друкч |
некакву изјаву, па га почело обузимати велико узбуђење.{S} Усне му пребледеше, задркташе, он п |
ршећи руке и уздишући тешко.{S} Некакво велико зло спустило се на њену главу, и она тако очајно |
адим са својом децом?{S} Сад видим како велико задовољство и утеху човек налази у раду.{S} То ј |
ела, лице се већ доста збрчкало, коса у велико почела седети, а она се погрбила, превила се она |
уте и слушају.{S} А ћата се распричао у велико:.</p> <p>— Истина, и Николче синоћ дође из Беогр |
рљајући руком чело, као да се одмара од великога напора мисли.{S} А она га гледа... гледа и чуд |
ожи од те мисли и поче радити лепо, без великога узбуђења, али тек око ње облеташе сав досадашњ |
једном великом собом и »кућом", а према великој соби беше преграђена једна мања, коју су укућан |
ерњем затишју само љуљушкаху, док се на великој висини не растуре и разиђу по ваздуху...{S} Над |
тојан у Љубичин разред.{S} Чича беше на великој муци: од пре, док се слагаху сви, беше му лако |
ни, поцрвене као да је ухваћен у каквој великој кривици, мрдну очима лево и десно, промени тежи |
аје с непознатим људима, обузе га сад у великој мери.{S} И попа и учитељ згледаше се после њего |
ину лицу, обори очи, али му лице засија великом радошћу. »Ето, кажем ја: само полако, па ко зна |
S} Беше то проста сеоска кућа са једном великом собом и »кућом", а према великој соби беше прег |
е међу прстима парче шећера, и то све с великом пажњом поднесе госту.</p> <p>— Извол’те и прошћ |
ш то и јесте оно што вам кажем...{S} За велику добит мора се много страдати... много, много! </ |
, али не учини то, да не би тим указала велику пажњу Богосаву.</p> <p>— Ви сами... чекате учите |
јави ниједна мисао: као да је прогутала велику дозу опијума, па јој то стегло, притисло мозак, |
...</p> <p>— Осећало је срце моје да ти велику муку мучиш... знала сам...{S} И снови црни, из д |
и намучени ходите и станите овде уз ову велику и непроменљиву истину, прочитајте вечну реч на о |
опирати а после се спреми, навуче неку велику мараму на главу и пође изласку.{S} Гојко истрча |
ми Богосав рече да сте дошли...{S} Дај, велим да се упознамо. </p> <p>Љубица се осврташе, збуње |
Дакле нове колеге!{S} Част ми је...{S} Велимир Крстић... и он се учтиво рукова са Љубицом.{S} |
се водио говор само о раду у школи.{S} Велимир обећа да ће доћи к њима са целом својом школом, |
што је смех најлепши украс младости.{S} Велимир се смејаше и ради себе, што бејаше веома распол |
зни!...{S} Дај да се живи!...«</p> <p>А Велимир се нагнуо Гојку па му шапће:</p> <p>— Камо ти н |
.</p> <p>— Гле, молим те, чуда! рече му Велимир, смешећи се.</p> <p>— А кад пре добави ту чашу |
дорасла) навикнута на тај посао.</p> <p>Велимир јој стаде говорити о том почетном послу.{S} Гов |
колском раду; свиде јој се и овај позив Велимиров и ова лепа шетња преко равна пожњевена поља. |
хоће да наплете свашта.{S} А учитељица, велите, тргла се? </p> <p>— Да, да... потврди Гојко так |
у школу, и добијем благодејање.{S} Шта велите сад?!...{S} У другој години затекоше нас професо |
пним камењем.{S} То беше доиста редак и величанствен накит.{S} Застадоше јој очи на њему дуго.. |
светлошћу његови зраци... оно се спушта величанствено и мирно, као да оставља цео свет у срећи, |
мо још даље се, у густој магли, гордо и величанствено дижу моћне огромне планине, делећи се у с |
нестати, а Морава ће се још поносито и величанствено носити преко равна српска поља...</p> <p> |
га, као оно свемоћни дух, задише својом величанственом бескрајном вечношћу...</p> <p>Љубица и Г |
-Јок, то ми нећемо!...</p> <p>— Слике, велиш, а какве то? — Курјака, лисице...{S} Хо, мој брат |
p>— Добро... учинићу, не бригај...{S} А велиш после... сигурно?{S} Немој да ме превариш!... осм |
ог ћутања.</p> <pb n="70" /> <p>— А шта велиш за ово вечерас, јесам ли погрешио?</p> <p>— Како? |
е туђа леђа него моја.{S} А за мене што велиш, госпођо, — грешиш се много: ја сам ти једна пука |
ћи неке хартије.</p> <p>— За прирез што велиш... нисте ни ви бољи.{S} Чекао сам те годину и по, |
лепо говори о нашем послу.</p> <p>— А, Веља је и у школи био веома отресит.{S} Знам да ћемо ко |
и, тешко дишући.{S} Кад се мало прибра, Веља опет проговори:</p> <p>— Отпустиће је, дабогме!... |
решниче!... </p> <p>Кад се Гојко стиша, Веља га стаде запиткивати, те на тај начин сазнаде како |
д клупа. </p> <p>— Тамо је, чини ми се, Веља? запита она, бришући лице и посматрајући измењено |
ичати о јутрошњем разговору са Љубицом, Веља се поче крстити и смејати.</p> <p>— Лудаци!... пра |
цати.</p> <p>— Имам посла... овај...{S} Веља!... ха, јест, морам до Веље, узвикну он, обрадован |
ебе суморно, бесмислено, апатично...{S} Веља виде да овде нема више никаква посла, па се спреми |
>— А премештаја нема?</p> <p>— Нема.{S} Веља добио....</p> <p>— Чула сам све, прекиде га она.{S |
тави причати о последњим догађајима.{S} Веља је то већ све знао, па стаде мислити о лекару, да |
и и чека...</p> <p>Поче нова година.{S} Веља доби премештај на железничку станицу, где је оно д |
адбу, те окумише председника Ђокића.{S} Веља још горко прекори Аксу што се примио часништва.</p |
ебледеше обојица и опет се згледаше.{S} Веља се први прибра, намршти се и проговори:</p> <p>— О |
у друговима жив разговор у учионици.{S} Веља седи крај стола, држећи умочено перо над хартијом, |
а по свршетку посла да пређу у стан.{S} Веља позва децу, па настави рад.{S} Узе да прегледа изр |
они седају за ручак, а наиђе Влајко.{S} Веља се намршти, и ако је дотле био веома расположен, о |
> <p>Лекар оде, а Љубица уђе у собу.{S} Веља се таман почео спремати за одлазак.{S} Понови јој |
близу брега, гости се дигоше да иду.{S} Веља се спреми да их испрати, а учитељка мора остати ко |
то време Гојко весело узвикну:</p> <p>— Веља, Бога ми!...{S} Ја гледам, па чисто не верујем.</p |
Хајде сад пожури.</p> <p>Стојан оде, а Веља стаде опет ходати, премишљајући о разним плановима |
шта би му урадила од срџбе!...</p> <p>А Веља се смеши весело, као да је то и очекивао, као да ј |
ојко хода преко школе и застане, кад га Веља што упита.</p> <p>— Ето ти, брате... шта ћеш више! |
ед Љубицом.{S} Хтеде нешто рећи, али га Веља престиже:</p> <p>— Хе, дикане мој, кажем ја!..{S} |
ћу, мени је обећала!</p> <p>Она виде да Веља хоће да убије Стојана, па побеже у школу; ту је оп |
усамљена, непријатна, ноћнога дежурања Веља се зачуди овој шали, али се брзо прибра, поздрави |
кога говорника.</p> <p>У току разговора Веља изазва Гојка у страну.</p> <p>— После овога рада б |
n="125" /> <p>— Шта је, рођаче? запита Веља пандура, који стајаше пред степеницама, држећи коњ |
ом целе вилице, смејући се призору, кад Веља уђе и види га као капетана.</p> <p>Уђе капетан, љу |
говоре један другоме ништа.{S} И то све Веља, он избегава...{S} Да окушам ја завести разговор м |
таман да викне Стојана, а пред њу стаде Веља учитељ, насмеја се весело, па је запита!</p> <p>— |
</p> <p>— А, ево нам младожење, прекиде Веља живахан разговор, и рукова се с Гојком. — Шта сања |
ћемо те звати кад нам устребаш, прекиде Веља његов монолог, који у овакову расположењу не би им |
т стаде бунцати.</p> <p>Око поноћи дође Веља, и уплашен и љут као отрован.{S} Како уђе, оде пра |
мир у кући!«...</p> <p>Једаред му дође Веља, и таман они седају за ручак, а наиђе Влајко.{S} В |
о.{S} А оно синоћ?...{S} Ех, право каже Веља: плаче ко стрина!...</p> <p>У таким мислима оде у |
ике, и још да вам дам приде, насмеја се Веља.</p> <pb n="167" /> <p>А Гојко се само смеши и гле |
чај: где си био, шта си радио? обрте се Веља Гојку. </p> <p>— Море... шта ја!{S} Ово ми је трећ |
>Љубица задржа госте на ручку, и ако се Веља томе веома опирао.{S} Чекаће их, вели, његова жена |
се нови супрузи на верност.{S} Само се Веља нипошто није хтео примити кумства, ни чути за ту с |
сваку реч.{S} Нарочито јој мило што се Веља одобровољио, јер за дуго време није јој се хтео ни |
>— И то је била женидба из љубави! рече Веља.</p> <p>— Ех, шта ту дробиш!... одсече се Влајко, |
Е доста, изађите сад мало напоље, рече Веља деци, па се упути к својим гостима.</p> <p>— Како. |
</p> <p>— Е, ја нисам ништа сањао, рече Веља.{S} Биле су кратке летње ноћи.</p> <p>Учитељице по |
.</p> <p>»Хм... удовачка посла!... рече Веља у себи.{S} Јутрос сам га једва натерао да ми дође |
најдража.</p> <p>После два дана дођоше Веља и нови им сусед Влајко.{S} Беху пошли Вељиној школ |
пристала да буде твоја жена, а?...{S} И Веља га погледа тако, као да би хтео наћи потврду своји |
неколико учитеља, и сви је знају.{S} И Веља не одмиче од ње, и председник стајаше са њом кад у |
треба ли да се боји чега, или ће јој и Веља казати оно исто што и Стојан.{S} Али сад јој је ве |
сно му се чита на лицу.{S} Па нас чак и Веља избегава!... није се ни руковао са мном... као да |
ад год имате времена...</p> <p>Влајко и Веља насмејаше се оволикој наивности.</p> <p>— Ето вам |
по школи, а знали су га добро и Гојко и Веља.{S} Гојко није добио премештај, то му јавише друго |
ислећи. </p> <p>— Ђавоља посла! настави Веља.{S} И како их не би срамота, макар оне тамо у Мини |
вити друге пакости, нема сумње, настави Веља, избегавајући одговорити на Гојково питање.{S} Јак |
Гојко се накашља, хтеде нешто рећи, али Веља настави љутито: </p> <p>— Најбоље још нек нам наре |
p>— И мени се свиди тај савет, одговори Веља.{S} Море, ви имате паметног фамулуса, вере ми!{S} |
бој се, оставићемо те на миру, одговори Веља, не гледајући га и мислећи о нечем упорно.{S} Одје |
гласом.</p> <p>— Ех, Савет!... одговори Веља са неком горчином у гласу.{S} Тешко нама!{S} Одузе |
ствари.</p> <p>— Истина јест, прихвати Веља живо.{S} И ја тако радим и многи, управо огромна в |
пропуштено.{S} О малом испиту дођоше им Веља и Аксо.{S} После дужега пропитивања нађоше, да је |
удовац, брате, па осиротео, одговори им Веља и насмеја се, али они обоје гледаху Влајка и чеках |
ку.{S} Другог излаза нема.</p> <p>Затим Веља стаде причати о оној двојици што им се спрема прем |
баш одличан учитељ, то каже и господин Веља.{S} Морам му говорити нек се јави за испит.{S} А ш |
могао бити онако окретан и живахан, као Веља?{S} Не може да се смири на једном месту, врти се н |
кову.</p> <p>— Знаш га сам, одговара му Веља, смешећи се.{S} Ко може Влајка, натерати да игра п |
дући кроз потес.</p> <p>— Стој, рече му Веља, кад сазнаде за данашње догађаје. — Па то је читав |
> <p>— Еј, мој грешниче!... одговори му Веља, и оде напред. </p> <p>Чим се сврши збор, Гојко и |
арш одатле, безобразна животињо! дрекну Веља и стаде се освртати да нађе своју батину.</p> <p>— |
<p>— Шта радиш ово, за име Бога! викну Веља чудећи се, па га својски нападе за ову нечистоћу.{ |
ем.</p> <p>— Зар он још ту дроби! викну Веља, идући к њима са батином. </p> <p>— А, тако ли се |
> <p>— Шта је... уморио се човек, викну Веља, намрштено.{S} Седи овде...{S} Сипај, домаћице...{ |
</p> <p>— О, безнадежни јуноша, узвикну Веља, видевши га где му долази.{S} Шта је, пишти ли рањ |
е онда беремо кожу на шиљак!... узвикну Веља, смејући се.</p> <p>Љубица слуша, гутајући сваку р |
нак...</p> <p>— Е, зар већ!?... узвикну Веља.{S} Сви прснуше у смех и поскакаше са столица.</p> |
же веће зло.</p> <p>— Какво?... узвикну Веља уплашено.{S} Да није?... и он пружи руку на чело.< |
>— Хм... <hi>он</hi> се потписао, шапну Веља.</p> <p>— Добро, земљаче, иди ти сад.{S} Доћи ће г |
{S} По уплашену и необична изгледа лицу Веља се досети јаду, намршти се и као да и њега обузе л |
едоше још цео час.</p> <pb n="50" /> <p>Веља пусти децу, па се кроз простран ходник упути са го |
а Љубица зачуђено.</p> <pb n="49" /> <p>Веља се смешка неприметно, и сам прави зачуђено лице, к |
притрча к вратима и отвори их. </p> <p>Веља уђе ћутећи, осврте се по соби и духну носем.</p> < |
тада изгледао, шта је радио?...</p> <p>Веља таман каза шта је видео и знао, а Гојко стаде маха |
пред собом па се опет замисли...</p> <p>Веља беше на раду кад они стигоше.{S} Замолише га да не |
брже стану дизати и спуштати...</p> <p>Веља се одмах по ручку диже и позва Гојка да га прати, |
сврте деци весело, и отпоче рад.</p> <p>Веља их затече на послу; уђе у Гојкову школу и, пошто и |
вашу школу, рече Љубица и стаде.</p> <p>Веља им објасни куда ће проћи, па се по том, проговорив |
а млади издрже лако, не бој се.</p> <p>Веља му исприча неке раније и све јучерање догађаје, др |
т се заплака, јецајући као дете.</p> <p>Веља се намршти и прође преко собе.</p> <p>— Јеси ли лу |
та, које је данас нешто у ватри.</p> <p>Веља иђаше необично весело; обузело га оно пријатно рас |
што није потребно да они знају.</p> <p>Веља се још од првих речи њених уозбиљи, а кад саслуша |
озора.{S} Брзо стиже у Брезовац.</p> <p>Веља таман седа за ручак, а Гојко упаде у собу, задуван |
еписивати ону хартију, што је донесе од Веље.</p> <p>Напољу се смрачило, и ако је још доста ран |
појести, пошто се он решио да ноћи код Веље...</p> <p>»Хм... удовачка посла!... рече Веља у се |
опет засија радост на лицу.{S} Сети се Веље са захвалношћу.{S} Истина, срце му опет зебе од ка |
овај...{S} Веља!... ха, јест, морам до Веље, узвикну он, обрадован што се досети како да се из |
о, а сам се примио да буде старојко.{S} Вељи се већ знало кумство и без договора.{S} Али се неш |
лушај!{S} Ја већ то кријем од свију, ни Вељи нећу казати, само теби...{S} Тражићу негде на гран |
кву ли она дужност сад врши?... рече он Вељи, смејући се.</p> <p>— После усамљена, непријатна, |
он зна да, би се и сам пред вече кренуо Вељи, ризикујући да и његова жена угледа масницу.{S} Ов |
ону страну, где стајаше Љубица.</p> <p>Вељи као да беше мало незгодно њихово присуство, он се |
тићу, нек те чује.</p> <p>Гојко познаде Вељин глас одмах.{S} Скочи и пође к вратима, па одједно |
ицу одједном, после ових злослутих речи Вељиних о тешком учитељском животу, обузе нека плашња, |
пре нађоше ову згоду за послужење, а на Вељино питање и она се слатко насмеја.</p> <p>— Је л’ т |
а и нови им сусед Влајко.{S} Беху пошли Вељиној школи, па свратише да се виде са Гојком и да се |
првом реду, па му се одмах упути.{S} Са Вељом стајаху неколико млађих учитеља и две девојке.</p |
би је целе ноћи...{S} А Стојан седе са Вељом и настави причати о последњим догађајима.{S} Веља |
рог времена он се о свему саветоваше са Вељом, јер увиде да овај не само паметно мисли, но мног |
Ако ли она пође, морам се издвојити са Вељом.«</p> <p>Кад сиђе сунце близу брега, гости се диг |
аш Гојко и прича ваздан тамо...{S} Дај, вељу, да видим нашу »младу« како изгледа као муж, говор |
, нека зна... што? викну чича и погледа Вељу, који се спремаше да га заустави.</p> <p>— Добро, |
ши упис и наплату улога, а Гојко угледа Вељу у првом реду, па му се одмах упути.{S} Са Вељом ст |
.{S} Зови ми... хм.. кога ћу... а, зови Вељу учитеља из Брезовца«..{S} И Гојко развукао уста ду |
е бити!...« помисли он и погледа крадом Вељу, па опазивши на себи његов поглед, махну му главом |
ушепртљио, звера очима и гледа прекорно Вељу, држећи да је он крив овако незгодну понашању Влај |
22" /> са Стојаном да сутра рано позову Вељу.{S} Изређаше се толики догађаји, а њега још нема.< |
ђу њима?...{S} Ко зна шта им је; питаћу Вељу на само...{S} И опет Гојко сумњиво <pb n="170" /> |
јој мати, гледајући замишљено у далеки венац планина, који се виђаше с прозора. — Онакав човек |
магли дугачке планинске венце... од тих венаца дижу се ближе овамо сниска брда и хумови.{S} Под |
живо срце леди, а снага се млада топи и вене...{S} Да се само побегне од тих страшних дана и јо |
ешећи се и гледајући у далеке планинске венце. — Гледаћемо да добијете...{S} Ја ћу вам бити на |
видите у густој магли дугачке планинске венце... од тих венаца дижу се ближе овамо сниска брда |
на види себе у белој сјајној хаљини, са венцем на глави, а поред ње покуњио се њен будући муж, |
стој цркви, у којој се пре девет месеца венчала са Гојком, пред истим свештеником и старојком з |
ете? пита га она у чуду.</p> <p>— Да се венчамо, зар ниси обећала!</p> <p>И она зна да му је об |
није смео отворено рећи:</p> <p>— Да се венчамо... то је!...{S} И то одмах, што пре...{S} Ето, |
} А ја око Љубице... тамо-овамо, док се венчамо...{S} После већ добијемо боље место, неко усамљ |
у... венчање...</p> <p>— Како ћу? немам венчане хаљине.</p> <p>— Којешта!{S} Још те нису остави |
м како то одједном наиђе... одмах после венчања...{S} И тако до саме смрти...{S} Знаш ли ти да |
е сузе, оне су га веома дражиле.{S} Пре венчања је по пеки пут и отрпео, али сад... кад треба о |
хо, без сватова, осим часника.{S} И дан венчања је одређен — четвртак по Томиној недељи, само н |
p> <p>— Зар још питаш?...{S} У цркву... венчање...</p> <p>— Како ћу? немам венчане хаљине.</p> |
ћала!</p> <p>И она зна да му је обећала венчати се са њим, и ако има живу жену, и таман да му и |
смрти Гојковој, одмах по новој години, венчаше се Влајко и Љубица.{S} У истој цркви, у којој с |
узи свога друга, и још некакво осећање, веома пријатно и драго, од кога му и срце живље куца, а |
је опет нестане.{S} Кад излази из куће, веома је забринута, управо преплашена, као и Љубица.{S} |
али нису били недостижни, него скромни, веома скромни...{S} И ево, баш све се испунило!{S} Он ј |
е, али...« И мисли његове одоше далеко, веома »далеко«...{S} Он поче да се смеши, очи му се зас |
благим зрацима.{S} Али је ипак хладно, веома хладно...{S} Снег се бели по околини и оштра студ |
<p>Из друштва се издвоји један младић, веома леп и отресит, као што она при својој забуни опаз |
чи свој кратак зимски капутић, обуче га веома брзо, набаци капу на очи, па пројури преко двориш |
ије могао трпети женске сузе, оне су га веома дражиле.{S} Пре венчања је по пеки пут и отрпео, |
ад пуна кућа.</p> <p>И Влајко се показа веома предусретљив према ташти и свастици.{S} Заговарао |
ширином.</p> <p>Љубица погну главу, па веома послушно и усрдно узе перо и потписа како јој је |
аш би боље било да изиђеш, настави чича веома тихим гласом, у коме се чујаше молба.{S} Не знаш |
но исто што и Стојан.{S} Али сад јој је веома незгодно да почиње разговор пред учитељком.{S} Зн |
говара поп, обарајући очи, јер и сам је веома слаб певач. — Иному солнце, иному луна, иному звј |
о са образованом женском... разговор је веома пријатан.{S} О чему год хоћеш, све те разуме... п |
ика, не умеде ништа рећи.{S} Беху обоје веома узбуђени, она дисаше брзо, плаховито, грцаше од н |
држа госте на ручку, и ако се Веља томе веома опирао.{S} Чекаће их, вели, његова жена, која је |
Паланачки речник је за овакве разговоре веома богат, те се и Љубици даде прилика да чује што но |
млада жена, али такве лепоте, каква се веома ретко виђа.{S} Он се загледа у њу...{S} Како то д |
ите га, молим вас, рече Љубица, која се веома узбуни од старчева плача.</p> <p>— Добро, кад гос |
есе јој лепу и скупоцену гривну; она се веома расположи, а писар уживаше само, гледајући је так |
дан.{S} Од синоћње несвестице осећа се веома слаба, једва се креће.{S} Волела би да изиђе до с |
рти рачунају на таблицама.{S} Љубица се веома зачуди кад виде да учитељ већ предаје о словима.{ |
ник.{S} Стаде да се прибере.{S} Беше се веома уморила и узбудила.{S} Приђе к вратима и ослушну. |
једно цео недељни дан.</p> <p>Љубици се веома свидео и овај паметан разговор из кога се увери д |
после његова одговора..{S} Учини им се веома чудновата и необична оволика збуњеност код одрасл |
рдом вером: да је то срећан пар и да ће веома сложно живети. »Помози Боже!« се прекрсти се она, |
еше обрасла густом црном косом, а, лице веома развијено, кошчато, због чега не силажаше са њега |
имир се смејаше и ради себе, што бејаше веома расположен и нарочито ради Гојка: да му помогне н |
а то он преприча другим речима.{S} Беше веома узбуђен, те једва изговори ово мало речи. </p> <p |
среће, који је обузе ових дана.{S} Беше веома задовољна својим радом; кад год изиђе са децом на |
јој је јуче наговестио, па с тога беше веома предусретљива према њему.{S} Донесе јој лепу и ск |
е већ навикла, а у вишим разредима беше веома занимљивих ствари...{S} До сад се редовно у писми |
бије из њих живи јасни огањ.{S} Он беше веома задовољан, што му овако лепо испадоше ово неколик |
ово колега? </p> <p>— Одличан учитељ и веома добар друг, одговори Љубица озбиљно и одлучно, па |
век Гојкових година, развијен, крупан и веома отресита држања; лице му доста развијено, обријан |
шљиве и друго; а то се Љубици сад учини веома грубо и сурово, и ако она не зна за друкчији разг |
ложај ишчекивања.{S} После јој се учини веома незгодно да баш тако отворено покаже, како је ран |
младежи вазда јавља нека жудња за нечим веома светлим и магловитим...{S} Беше им жао да остану |
{S} Веља се намршти, и ако је дотле био веома расположен, одједном заћута и не проговори ни с В |
ослу.</p> <p>— А, Веља је и у школи био веома отресит.{S} Знам да ћемо код њега наћи читаву биб |
ник, ћата и тројица одборника, па нешто веома живо и поверљиво претресају.{S} Богосав је у разг |
дубини душе сматрао гимназију као нешто веома велико, непостижно, веће од свега... управо о већ |
ош и тада сазнавала да би то било нешто веома необично, нешто што се нигде и никад не догађа:{S |
иближи, изгледаће вам његова необичност веома чудновата.{S} Ено га, стаде у хлад под једном бре |
ације присутнима.{S} Слушаоци изгледају веома брижни, погнули главе, па само махну њима по нека |
е окупили пред судницом.</p> <p>Ноге му веома зебу...{S} Устаде, па поче брзо ходати, али кад п |
широк весео смех.{S} Погледа је и би му веома по вољи њено весело, насмејано лице. »О, па ми ће |
н, тако више да се мучите...{S} Глас му веома задркта и он застаде, па као да прогута нешто што |
је отела онда...{S} А наше учитељице су веома зла језика... једва чекају да чују што за другога |
93_C8"> <head>VIII.</head> <p>Полицајац веома учестао са својим походама.{S} Сваки други трећи |
ложила си испит за домаћицу.{S} Алал ти вера!...{S} Још да видим како ћеш се показати на ручку. |
ам да слушам моју господу и да им будем веран, а мени неће бити рђаво од њихне стране.{S} Тако |
а.{S} Море, ви имате паметног фамулуса, вере ми!{S} Тако, тако је најбоље.{S} Па ако видимо да |
ти је прави газда у срезу, капетана не верма ни оволико...{S} А зао је, братићу мој, као... ка |
тај дан, кад ће се наћи сам, са својим верним Стојаном, у оној чистој собици, па живети тако б |
и старојком заверише се нови супрузи на верност.{S} Само се Веља нипошто није хтео примити кумс |
ивало на тај корак? — Дужност, заклетва верности мужу, правила морала...{S} О, тешко оном, ко б |
е велики женскарош, и ако то нико не би веровао, судећи по његовој озбиљности, пристане уз кмет |
и најслађим сновима.{S} Још није могла веровати да је то све у истини свршено, да је онај отре |
{S} Прича свет свашта, не може се свему веровати: те не знам онај отпуштен депешом, те овај ће |
тетом, она остави кћер и зета са тврдом вером: да је то срећан пар и да ће веома сложно живети. |
Ови природњаци из гимназија не маре за веронауку, а филолози се мрште на разговоре о сумпору, |
рочито рачуна...{S} Овако док ви радите веронауку, познавање природе, певање... у мају, за то в |
Много сте погрешили, понови он, што сте веронауку оставили за мај.{S} Боље је, знате, било сврш |
вађа...</p> <p>— Верујем, голубане мој, верујем...{S} Ха-ха-ха...{S} Збиља романтично!...{S} Пр |
/p> <pb n="128" /> <p>— Добро, добро... верујем.{S} Оном вашем другу из Брезовца реците да се ч |
а ми је баш тешка ова свађа...</p> <p>— Верујем, голубане мој, верујем...{S} Ха-ха-ха...{S} Зби |
добро, стотину пута се потврдило, и сад верујем, тврдо верујем!...{S} Пазите само...{S} У основ |
, Бога ми!...{S} Ја гледам, па чисто не верујем.</p> <p>Они се обојица загрлише и пољубише.</p> |
пута се потврдило, и сад верујем, тврдо верујем!...{S} Пазите само...{S} У основној шкопи, пред |
то је моја плата за вас, ја у то тврдо верујем.</p> <p>— Не верујте!...{S} Ви сте страдали збо |
Обузе и њу узбуђење. — Ви не знате и не верујете... а ја би за вас... све, и душу моју и будућн |
вести за разлог?...{S} То не може бити, верујте ми.</p> <p>— Готово мени се највише свиди савет |
вас, ја у то тврдо верујем.</p> <p>— Не верујте!...{S} Ви сте страдали због доброга срца свога. |
ажен, као да је спао с другог света, не верујући ничему томе што сад бива, мислећи да је то све |
, кад јој нови господар устане, па сад, весела, и срећна, чека да се он пробуди.{S} Седи тако, |
зиђе отуд сама Милица, подигнуте главе, весела лица.{S} Осврташе се бојажљиво, гледајући да нем |
сли звецкање сабље.{S} Писар јој приђе, весела лица.{S} Она се обрадова његову доласку, не знај |
Љубица не зна шта ће пре од радости.{S} Весела је што види своју милу родбину, а још веселија ш |
збуњено, али му још у очима играше она весела, ватра, која га грејаше у послу.</p> <p>— Ви, од |
он ти лепо забави и развесели жену, па весела цела кућа!...{S} Дивна, прекрасна ствар!...{S} Ј |
е туку децу душмански, а на испиту деца весела, смеше се на учитеља, гледају га слободно... а о |
е живи ко и до сад!...</p> <p>Устала је весела, спремила се, прикачила часовник на груди, пошто |
ко и болесник гледа у сну себе здрава и весела... трчи, јури некога или подиже огромне терете.. |
школу, где га Љубица очекује, неки пут весела а неки пут нерасположена.</p> <pb n="112" /> <p> |
е чује се љубавни шапат и не разлежу се веселе песме кад она ради у кујни.{S} Све је озбиљно и |
p>Гојко и Љубица враћаху се, пуна срца, весели и задовољни, као што се обично враћамо кад испра |
мојој кући!...{S} Он је доводи у кућу, весели се са њом...{S} Ааа!«... отеже она гласно и ухва |
само срце игра у мени, сама ми се душа весели...{S} И свега овога не би било... и овај се јадн |
="35" /> плива у срећи и сновима, да се весели животом и сунцем...{S} Нема никакве бојазни!...{ |
ија према свему, па нити је што љути ни весели.{S} Свеједно, може пропасти цео свет и она са њи |
сваки час у Београд, па се отуд враћају весели, одмах знам шта ће бити.</p> <p>— Истина јест, и |
’нако вели... настави ћата, Министри су весели, нико и не сања о промени.</p> <p>— Јок, одсече |
рад.</p> <p>— Ваша је много светлија и веселија.</p> <p>— Јесте; хајдемо сад тамо.</p> <p>Изиђ |
а је што види своју милу родбину, а још веселија што их у овакву стању може дочекати.{S} Скакућ |
ан израз, ове живе очи говоре друкчије, веселије, ђаволастије...{S} И кад какав свенуо старац п |
се надимају од жудње, срце куца јаче и веселије, а ти у себи узвикујеш:{S} Камо рад? дај да се |
леда захвално па промени разговор и узе веселији, љубазнији тон.</p> <p>— Ама, молим те, шта ћу |
га, старајући се обоје да се покажу што веселији.{S} Разговори се вођаху или о школском послу, |
чко подвикну за њим, пратећи га очима и веселим погледом, док не замаче за врљике, па онда дохв |
омену владе. »Шта имам да се плашим или веселим, мислио је раније.{S} Ја морам да радим, а они |
ади господин учитељ?</p> <p>— Са децом, веселник.{S} Шта ће... да се склони од зла; боље му је. |
добро је.{S} И онако ништа ниси имала, веселнице.{S} А сад пуна кућа.</p> <p>И Влајко се показ |
ратима је дочека домаћица:</p> <p>— Еј, веселнице, скапала си од глади.{S} Да ти начиним часком |
даше са неким одушевљењем, пријатељски, весело...{S} И кад он доврши свој дуги монолог и стаде |
S} Напред иђаше Љубица са својом децом, весело гледајући пред собом, а напослетку, завршујући р |
ачајним погледом.{S} И она гледаше њега весело и безазлено, с једва приметним руменилом, које ј |
о ти нисам преврнула тањир, узвикну она весело, намештајући чинију на сто.</p> <pb n="192" /> < |
латким сновима...</p> <p>Писар и Љубица весело прижељкују у топлој соби, шапућући једно другому |
, гледајући у страну.{S} Он јој притрча весело, са изразом необичне среће на лицу и као мало ст |
се једаред смирио, што му је у кући све весело и мирно, што га добри друг тако јако воли... сам |
вориште, веже га негде у заклон, па иде весело у школу, где га Љубица очекује, неки пут весела |
сеоско одело, окорамио двоцевку па иде весело, као човек, који је до овога часа пливао у задов |
е јој да буде потпуно безбрижна, па оде весело.</p> <p>Гојко се још смешио задовољно, сећајући |
/> учитељица изиђе из школе, дочека је весело и са живим одобравањем:</p> <p>— Тако, братићу, |
се смејаше с тога што је млада, што је весело живети и што је смех најлепши украс младости.{S} |
а пред њу стаде Веља учитељ, насмеја се весело, па је запита!</p> <p>— Докле ћеш ти, море, да м |
вори врата од своје учионице насмеја се весело и стаде певуцкати неку песмицу.</p> <p>Пред школ |
>— Шта напротив? запита она, смешећи се весело и гледајући га лукаво, ђаволасто.</p> <p>— Не бе |
е за радом.{S} Она се преобрази: очи се весело засветлеше, образи се заруменеше; она се сва пре |
ва необична нервоза...{S} Она скакуташе весело с места на место, стаде по неку песмицу да пева. |
шта може мислити <pb n="9" /> здраво и весело шеснаестогодишње девојче.{S} И село јој је у тим |
вори овакав живот... гле како се живо и весело разговарају!{S} А ја... са овако живом природом, |
Гојко стоји пред децом, како им живо и весело прича, са уста му никако осмех не силази.{S} А д |
време чује како јој се другови громко и весело смеју.</p> <p>»Какво зло, мисли она даље: само т |
и она не игра, кад је то тако слатко и весело!...{S} Па сеоба у своју кућу, па полазак у школу |
ад је свет тако леп, сунце тако топло и весело греје, срце у грудима тако живо куца и све, све |
мејано лице. »О, па ми ћемо овде лепо и весело, живети« помисли он, али не смеде исказати своју |
која су ми ласкала, стадох се проводити весело...{S} И чим ступих на испит, знао сам да ћу проп |
убица погледа за њим, па се осврте деци весело, и отпоче рад.</p> <p>Веља их затече на послу; у |
засветли у очима жива радост, она скочи весело, узвикнувши:</p> <p>— Гле, тата!...{S} Од куд ти |
ила од срџбе!...</p> <p>А Веља се смеши весело, као да је то и очекивао, као да је све у реду, |
се носиш...{S} Хохохо... насмеја се он весело, видећи како она црвени од његове шале.</p> <p>— |
и кроз њега нека пријатна топлина, и он весело стеже ону руку, која му је толико страдања и мук |
оглед на пријатан дим вреле чорбе и ово весело женино цвркутање развесели га.{S} Одмах стаде си |
и оптерећени злом људи не смеју се тако весело, а њему смех не силази са уста.{S} Море, славан |
рукова са Љубицом.{S} За то време Гојко весело узвикну:</p> <p>— Веља, Бога ми!...{S} Ја гледам |
} Погледа је и би му веома по вољи њено весело, насмејано лице. »О, па ми ћемо овде лепо и весе |
што у ватри.</p> <p>Веља иђаше необично весело; обузело га оно пријатно расположење, које насту |
ељичин поглед на себе, осмехну се на њу весело и учтиво, као сваки нови познаник, који се жели |
па стаде празна соба звонити од њенога веселог, јасног смеха.</p> <p>Писар се одједном промени |
сунце трепери и блиста се... румене се веселом чаробном светлошћу његови зраци... оно се спушт |
осетише да им се разлива нека пријатна веселост у срцу; осетише оно познато задовољство од здр |
а писар уживаше само, гледајући је тако веселу.{S} Он се збиљски за њу привезао; заволео је как |
лаву, али он ипак осећа неку празнину у веселу срцу своме.</p> <pb n="137" /> </div> <div type= |
е склони, па стаде из кујне певати неку веселу песмицу и сипати јело, да носи на сто.{S} Кад чу |
оју горку невољу: нема више здравља, ни весеља... постао је развалина, рушевина која труне, сен |
утра дође лекар, младић, окретан и жив, весељак, па још с прага удари у шалу: он је научио са у |
од чуда. »Шта је ово сад?...{S} Овакав весељак, па се одједном промени...{S} И видиш, њих двој |
...{S} Па ћемо онда нас двоје наставити весеље.{S} Хоћеш?...</p> <p>Богосав, готово занесен чуд |
Они сад тамо ручају, па да им поквариш весеље...</p> <p>Љубица подиже главу и стаде се домишља |
она сад не мисли о оном, који пролази, весео, поред ње, не види га, него се чуди шта то бива у |
вак противничке групе, дошао к судници, весео, са неколико својих пријатеља, па задиркује предс |
страдао!...{S} И после два дана дођох, весео, са испита, носећи књигу у руци...{S} У четвртом |
> <p>— Баш красан човек, рече Љубица; — весео, отворен, и тако лепо говори о нашем послу.</p> < |
ош, па купи и спреми.</p> <p>Чича изиђе весео, а Гојко се спусти и леже на своју нову постељу.. |
погледати кроз прозор, поред кога прође весео писар, подигнувши главу високо и погледајући жудн |
ица.</p> <p>— Ништа... проћи ћемо, рече весео Гојко који је био на десетом небу од радости: »из |
тећи корачати поред њега, а Гојко иђаше весео, задовољан, јер је данас добио потпуну освету за |
за његову, па и он развуче уста у широк весео смех.{S} Погледа је и би му веома по вољи њено ве |
, туробног дана полицајац дође необично весео, а и Љубица изишла до степеница у дочек.{S} Знала |
ки облак, а час се разведре и развуку у весео блажен израз... »Ала би то био живот, Боже!... ал |
отуд још пре одговора прочитао страшну вест...</p> <p>— Она, братићу, она... учитељка..{S} Сад |
о... да буде врхунац муке и патње...{S} Ветар фијуче на махове, према скоковима коњским, а он н |
а лов, засут; све срушено, уништено, па ветар преко те пусте гудуре звижди и шиба, а Морава озд |
хладан поветарац, за њим дође још јачи ветар, па се одједном завитла олуја...{S} Груну гром, п |
преко небеснога свода.{S} Оштар, хладан ветар, помешан са влажном измаглицом, стаде га шибати п |
ају усамљени...{S} Почиње шибати хладан ветар...{S} Гојко се грчи и тресе, па опет жури напред. |
сник у врућици.{S} Дуваше оштар, влажан ветар, и она подиже обе руке, па махну њима преко лица, |
тиште се низ сокаке, осети само како му ветар шиба и фијуче поред ушију... </p> <p>Шта је ово.. |
теби вичем свако јутро да собу чистиш и ветриш, а ти си ми направио овде читав свињац!...{S} Ја |
не убио!...</p> <p>Освану дан туробан, ветровит.{S} Љубица није могла готово нимало спавати, а |
е овај ни мало не збуни од тог погледа, већ јој приђе слободно и оним полицијско породичним тон |
узним... још, још...{S} Даље се не сме, већ су ту пред њом... чини се да им чује и само дихање. |
есовањем:</p> <p>— Зашто ви, госпођице, већ четири месеца не примате плату?{S} Потписали сте сп |
наше.{S} Месни учитељ је старији човек, већ у годинама, пријатна, симпатична изгледа.{S} Скрома |
итала се: чега се имала бојати?{S} Ето, већ више од месец дана човек долази, и осим задовољства |
ути име писарево.</p> <p>— А новости... већ онако...{S} Прича свет свашта, не може се свему вер |
још усрдније. »Чује он за ту промену... већ тамо, депеша... па му се одједном одсеку ноге од ст |
о га је прво дуго обртала и посматрала; већ му је проучила и разгледала сваку шару, запазила св |
ред шта ће радити са очима и рукама.{S} Већ са очима је лакше... криће их, али руке... баш не з |
p>Писар долази на коњу свакога дана.{S} Већ га срамота свраћати судници тако често, па улази с |
ад виде да соба опет није почишћена.{S} Већ пети дан је како наређује Стојану да бар мало смахн |
па сад ето... треба уговор испунити.{S} Већ су два месеца, доста је чекања.</p> <p>— Знаш да зб |
Љубица, или друго штогод непријатно.{S} Већ се навикао на страдање, па не може да замисли дан, |
е да се промази прво јутро по свадби, а већ после... хм... досадиће се обома.</p> <p>— Само теб |
бине, која јој сметаше и као девојци, а већ у толико више као васпитачици.{S} Паштила се да се |
ретресају.{S} Богосав је у разговору, а већ и иначе, вазда главно лице, па се дао у објашњавање |
знају рад на једном обичном регистру, а већ онако... тхи!... — рече он, махну руком по ваздуху |
каво, испод очију, на Гојка.</p> <p>— А већ младе учитељице и у својим кућама имају велике удоб |
дуга путовања, стигоше цркви.{S} Служба већ почета, те они и не одморише децу, него их уведоше |
у руци...{S} У четвртом разреду, кад га већ сврших, умре ми брат, па умре и отац, али ја положи |
ушевну издржала за ово кратко време, да већ беше малаксала, у њој и не беше више снаге за даљу |
мо шта сам измислио...{S} Слушај!{S} Ја већ то кријем од свију, ни Вељи нећу казати, само теби. |
еговим грудима?...{S} Је ли се то збиља већ свршило?...{S} Он се наже њеном уху и прошапта:</p> |
сте ли видели како иде славно: половина већ знају да разликују оба гласа!{S} А тек смо почели, |
н и цео живот сјајан и блажен...{S} Она већ осећа лако дрктање у свему телу, чим угледа Влајка; |
..</p> <p>Не прође ни месец дана, а она већ изгуби памет и предаде се сва срцу, да је оно води. |
но, што је у вези са тим.{S} Али је она већ навикла да угушује мисли о томе.</p> <p>— Кажи госп |
hi>онако</hi> свршити!... понављаше она већ стоти пут једну исту мисао.{S} Него улетех, заробих |
јој у глави да је то његова жена, и она већ претпостављаше револвер у њеним рукама...{S} Страх |
твори.{S} Дође јој то врло смешно и она већ хтеде да се насмеје гласно, а Пера отвори капак, по |
ља дана како сте дошли на ово место, па већ да тражите премештај, и то још без узрока!{S} Јер ш |
то некако само собом удеси.</p> <p>Деца већ почеше долазити у школу, а они обоје сањаху...</p> |
д се разговарају пред Гојком.{S} Љубица већ не може више да сакрива узбуђење и руменило, кад је |
сазнаде да је новопостављена учитељица већ приспела, да су одборници са кметом данас код школе |
Долази ноћ...</p> <pb n="54" /> <p>Кад већ уђоше у село, Гојко се понуди да отпрати Љубицу до |
а женска лица која га посматраху, а сад већ заборави и на своју главу...{S} Срећом наиђе на њег |
одвећ необичне комплименте...{S} Хајде већ то... не мари.{S} Може бити да је то баш у реду, не |
и, једнако га нешто вуче земљи, не може већ да се држи на ногама, дише некако врло брзо, али се |
ио је све како ваља, и чини му се да је већ крајње време за напад.{S} Очекивао је потпуну послу |
миче.{S} Би јој врло непријатно: она је већ опазила неке његове значајне погледе и хтела је одм |
Љубица седајући и смешећи се.{S} Она је већ ухватила на себи два значајна погледа писарева, па |
и и наступиле разне промене.{S} Пера је већ затворен; комисија, која му је одређена за извиђање |
сам, па ме нешто глава боли.{S} Сад је већ прошло.{S} А ти, јеси ли се намучила у путу?...{S} |
у Брезовац, смрче се сасвим.{S} Сад је већ добро знао ради чега је дошао овамо.</p> <p>Увуче с |
олица, клупа, табла и т. д.{S} А сад је већ време да се почне радити.{S} И јесте ли видели како |
{S} Да је раније па да свратите, али је већ мрак...</p> <p>Гојко се трже и готово одскочи корак |
ушање и одвратност!...{S} О, ако јој је већ постао одвратан, а цео је живот пред њима!{S} И нај |
е је доба?...{S} Заранци...{S} Па он је већ мртав... мртав!... убијен!...{S} А онај ће сад доћи |
ротив! то ти је дужност.</p> <p>Било је већ доцкан кад се Гојко диже и упути к своме селу.</p> |
и, треба издржати до краја...{S} Оно је већ дошло, ево га!...</p> <p>— Где је учитељ!... говори |
, па онда настави:</p> <p>— А ви, то је већ друго... вама требају многе школе.{S} Без тога не м |
ма.{S} Гле, и ноге му клецају!{S} То је већ обична ствар код њега, кад улази у непознато друштв |
Најзад се кмет почеша иза уха, а то је већ значило да ће се ћутање прекинути.</p> <p>— Ехе, ја |
ади Гојка: да му помогне намеру, јер је већ увидео куд овај смера.</p> <p>— Е сад ако хоћете да |
е...{S} Јер доста се страдало, живот је већ био постао тежак, досадан... није се имало ради чег |
се разболи... видим да је шарлах, после већ и доктор рече...{S} Кад прездрави и поче се љуштити |
о дана господин писар у затвор... после већ буде осуђен на робију и тако... јест, тамо умре...{ |
тамо-овамо, док се венчамо...{S} После већ добијемо боље место, неко усамљено село, где нико н |
ај...{S} За сад је и ово добро, а после већ, док се договорим са нашима, радићемо озбиљније.{S} |
за први мах као почетак, доста; а после већ, ићи ће све својим редом...{S} С нарочитом намером |
умешна, као да је усиљена...{S} А после већ свакад је исти: озбиљан, оштар поглед; само из оних |
тако тесно спојен са њеним бићем, да се већ више не може отклонити.</p> <p>»Како то, мисли она, |
..{S} То ће бити чеврти!...{S} А она се већ решила, решила се!...{S} Брже, брже да не буде доцк |
.{S} Нестало и страха и зебње, и она се већ почиње чудити чега се то до сад плашила.</p> <p>— Ч |
ева не чу се више од њега.{S} Љубица се већ тако навикла на његове походе, да их у извесне дане |
8993_C10"> <head>X.</head> <p>Љубица се већ прибирала, размислила, умирила се, па иде на рад ка |
8993_C9"> <head>IX.</head> <p>Љубица се већ неколико пута жалила писару на Гојка, а последњи пу |
ажели, све ћете имати.</p> <p>Љубица се већ почела трзати нервозно.{S} Он се пожури говором, да |
са чувеном лепотицом.</p> <p>Љубица се већ бацила у најцрње мисли, једнако очекује неко зло, а |
еће, милоште, задовољства.{S} Кућица се већ давно срушила, по дворишту израсло трње и коров; пл |
илику да се не сретне са њом.{S} Сад се већ Љубица од истине наљути.{S} Ово његово стално и одл |
це и изазивљу црвенило на лицу, које се већ све обојило крвљу, али она ипак гледа тако, као да |
за покојником. <pb n="101" /> После се већ навикла, а у вишим разредима беше веома занимљивих |
ја и она — муж и жена!...{S} Разуме се већ: ја сам постао сталан, положио практични испит, па |
вилима донжуанске тактике.{S} Најпре се већ обавестио о њеним родитељима, о школовању, о свему, |
оца јој.{S} Изнурена, ослабела, лице се већ доста збрчкало, коса у велико почела седети, а она |
се примио да буде старојко.{S} Вељи се већ знало кумство и без договора.{S} Али се нешто обе у |
ају све ближи, све интимнији.{S} Они се већ одавно значајно погледају, имају неке своје нарочит |
ђе сељак у белим кошуљама.{S} Сумрак се већ ухватио, те му се не распознаје лице.</p> <p>— Добр |
марљиво и журно пуна два месеца, док се већ не приближише ускршњи празници.{S} Дотле су урадили |
ји му долажаху у главу.{S} Са Гојком се већ није могло ништа говорити, он беше непрестано занес |
S} Дајте овамо Петра писара...{S} Он се већ сав охладио.{S} Дај кључеве!...{S} Запечате касу, п |
а карактеристична несразмера, али ко се већ навикао гледати га таквог, њему он сад изгледа сасв |
а она опет остане сама...{S} И Гојко се већ наже оној страни до врата, па чим она у ходању обрт |
а само мисли и мисли...</p> <p>Гојко се већ престао чудити.{S} Гледа је само, па и он почне узд |
ог депозитара, одоше у срез.{S} Тамо се већ многи догађаји изређали и наступиле разне промене.{ |
ме и спремите ручак.</p> <p>— Ха, то се већ разуме.{S} Како!... рече он и удали се са неким зна |
о је то, братићу мој!...</p> <p>Упис се већ завршује.{S} Деци се наређује да сутра дођу сви у ш |
се то све сјајно замишљало!...{S} Знате већ шта може мислити <pb n="9" /> здраво и весело шесна |
у цркву, кад је она удаљена.{S} Деца ће већ доћи, па нека их он води; и онако није до сад био у |
гледају са презирањем!{S} На учитељице већ и не гледам, али они!...{S} По неки и не скрива шта |
напред своје велике сањиве очи.{S} Беше већ ушао у село, па гледаше да не изгуби из вида школу, |
бица претрну и застаде...{S} Гојко беше већ позеленео од страха.</p> <p>— Баш смо погрешили!... |
руку учитељу и таман да проговори (беше већ развукао усне у ироничан осмех), а председник проду |
ка.{S} Ову оџаклију заузела је Љубица и већ уредила у њој свој скромни намештај: ногаре са ново |
а се нагнула над провалијом, нагла се и већ губи равнотежу... оздо из црна бездана вуче је нека |
миљка се најпре пренерази, уозбиљи се и већ беше готова да проспе читаву ватру горких прекора, |
јим гостима.</p> <p>— Како...{S} Зар ви већ радите са словима? упита га Љубица зачуђено.</p> <p |
о и зажарено лице, приђе к писару, који већ беше устао и врло учтиво прихвати њен поздрав.{S} И |
е може она устати и рећи: извините, или већ тамо... морам на рад, чекају ме деца.{S} Како сам ј |
> <p>— Добро... отеже председник.{S} Ти већ знаш како му то иде, па само гледај да не буде посл |
, хајдемо, голубице!...{S} Казао сам ти већ, копаћемо злато...{S} Ја ћу одмах закупити рудник, |
је...</p> <p>Љубица гледаше, не знајући већ шта да мисли; осећаше само како јој се крави лед ок |
</p> <p>Кад Стојан оде пред Гојка, овај већ писаше нешто љутито.{S} Руке му дрктаху, а перо га |
но правила такав инат Гојку, да се овај већ није смео појавити пред њом.{S} Чим га опази, она с |
бица се веома зачуди кад виде да учитељ већ предаје о словима.{S} На табли стајаше великим, јас |
тешко увредила...{S} Али рекла сам вам већ: ја за она два месеца нисам ништа знала за себе... |
несе да га осуши.</p> <p>Гојко лежи сам већ читав час, не мрда ни чим, не покрете се, као мртва |
но што ме сад не преместише: научио сам већ да радим сваке године у другој школи, па ми то изгл |
Господин Пера отворено изјави, да је он већ учинио што треба, да двојица учитеља буду премештен |
да се Љубици и Гојку чини, као да је он већ годинама међу њима.</p> <p>— Е брате ово је ваљано. |
ело, да носи на сто.{S} Кад чу да је он већ ушао у собу, она узе чинију са врелом чорбом и поне |
кве нове беде, која га може снаћи, и он већ претура у глави разне комбинације, али му не долази |
о осећа како га издаје присебност, и он већ увиђа да ће проћи овако ако га она не заустави.{S} |
ед своје смешне стране, ипак свиде и он већ замисли себе обучена у најфиније одело, стаде замиш |
е... хоћете?...</p> <pb n="88" /> <p>Он већ једва владаше језиком.{S} Љубица дисаше све јаче, а |
га се највеселије лице намршти.{S} А ко већ иначе има довољно узрока за тешко расположење, он м |
ела душа...{S} Деца одговарају: по неко већ схватило добро целу мајсторију и одговара правилно. |
179" /> <p>Једва стигоше кући.{S} Гојко већ ништа не зна за се.{S} Стојан га скиде и намести на |
га дочека збуњено, као кривац, а Гојко већ мало подигао главу и гледа председника право у очи, |
по, сети се Хуса и других.{S} А ми ћемо већ њему... не бригај ти, чекај само док смислим...</p> |
а делу.</p> <pb n="117" /> <p>— То ћемо већ ја и ти на само... видећемо.{S} А деде да видимо то |
ини се невешт свему.</p> <p>— Добро, то већ хоћу... могу.{S} Али шта мислиш о њима, шта ће бити |
Па то су најобичније појаве у школи; то већ не сме никако да вас љути, јер ће вам се понављати |
разговор; нисам бивала у друштву.{S} То већ није ништа.{S} Али после шта оно говораше о некакво |
</p> <p>— Цртајте на табли.</p> <p>— То већ и онако морам... поједине округе, али опет не иде т |
и о последњим догађајима.{S} Веља је то већ све знао, па стаде мислити о лекару, да ли ће доћи |
ли.{S} Па <pb n="47" /> о плати... и то већ није ништа.{S} Није ни тешко ићи у срез.{S} Па о он |
ствари а понешто измишљајући, — како то већ умеју вешто младе девојке.</p> <p>Снаша Смиљка, бис |
поћи, узвикну он, смешећи се.</p> <p>То већ беше много.{S} На тако отворен разгор Љубица не беш |
жа, не би се имало шта јести.</p> <p>То већ беху обични Цветкови разговори, али Љубица обрати н |
осврћући се.</p> <p>— Ради, не знам што већ не излази.</p> <p>Писар скочи и утрча у школу.{S} О |
ословио наш састанак...</p> <p>— Е, зар већ!?... узвикну Веља.{S} Сви прснуше у смех и поскакаш |
е ту ћаска о свему и свачему.{S} Влајку већ догрдила она вечна туробност, пакост и јогунство же |
ој не постане још досаднији, а тешко му већ беше гледати оно вечито болно лице, на коме су испи |
а, Смедерева, ишли су по селима, где су већ основане овакве задруге...{S} Напослетку <pb n="191 |
мирис свеже, зелене траве, по којој су већ почеле да се купе росне капљице.{S} Вода се тихо сл |
Љубици, гледајући је значајно...</p> <p>Већ се навршују два месеца како она дође у ову школу, и |
дете!«...</p> <p>По испиту наступи још већа промена.{S} Влајко, залудан, проводи по цео дан у |
извести Гојка да је сад тамо у кући још већа ужурбаност: баба Смиљка непрестано иде некуд по се |
ију као нешто веома велико, непостижно, веће од свега... управо о већим школама није смео ни ми |
сањао о књизи...{S} Мислио сам да нема веће среће на свету, но добити књигу.{S} Кад на два дан |
ужно и иронично.</p> <p>— О, па зар има веће среће!... .{S}Ја сам најсрећнији данас!...</p> <p> |
е, видећи пред собом све црње дане, све веће зло...</p> <pb n="81" /> </div> <div type="chapter |
коли преживела; и што више мишљаше, све веће је црвенило по лицу обузимаше.{S} Она се стресе, и |
доше растезати у дужину, стварајући све веће, разноврсне слике.{S} Одједном се на зиду, право п |
тегло, притисло мозак, и она пада у све веће бунило.{S} Само осећа неку пријатну топлину, коју |
е лекар, али код њега може да се излеже веће зло.</p> <p>— Какво?... узвикну Веља уплашено.{S} |
мати зебња, ади досадашње узбуђење беше веће, те надвлада, и она опет обори главу, стидљиво и п |
је их раздвајаше и не допушташе никакво веће зближење.{S} С тога су се они ограничили на тих, о |
по небу снују густи облаци, скупе се у веће групе, пронесу се тако заједнички над селом, па се |
— Ја бих све за вас... настави он у још већем узбуђењу и дрктавици, — само да ви нисте онаки... |
да она још руча.{S} А на душу пада све већи терет, све љући бол...</p> <p>»Иду страдања, видим |
ана врати, рекавши да ће предузети неки већи пут.{S} Међутим, о путу он није ни мислио, него је |
о далеко пред њима виђаше се други, још већи облак, који им се нагло приближаваше.{S} Они сврну |
, непостижно, веће од свега... управо о већим школама није смео ни мислити. — Па ти си то мене, |
м питањима из школскога рада.{S} Велика већина учитеља узе учешће у дебати, док учитељице не ск |
И ја тако радим и многи, управо огромна већина.{S} Па још кад дознамо раније ко је ревизор, ост |
ло па се беле чисте кошуљице; на ногама већином алеве чарапе а на леђима јелечићи.{S} Љубица се |
етодике, јер и наша врховна управа ради већином против методике, па морамо и ми.{S} Шта, зар ја |
о неколико стотина жена, јер су се чули већином женски гласови.{S} Љубица претрну и застаде...{ |
како су провели лето.{S} Љубичини ђаци већином су до сад чували овце и говеда, а међу Гојковим |
о, врло ретко, гледају човека право, но већином стоје под обореним капцима.{S} Цело лице му има |
до подне учинити још неколико, можда и већих; — она то зна.</p> <p>— Како се зовеш ти, мали, ш |
аћа старо расположење, осећа се у некој већој слободи, спали јој ланци с ногу и руку, којима бе |
се онако исто као и Љубица, само у још већој мери.</p> <p>Ручаше заједно, наразговараше се и з |
не може ни из једног предмета да истера већу оцену од јединице, нестаде га.{S} После се виђао д |
јте само!{S} Пред учитељски испит добих већу суму новаца... оставио ми по смрти мој добротвор.. |
а и одоше на ручак Љубичину оцу, а пред вече се сви вратише, да би се сутра рано могао наставит |
саучећа... он зна да, би се и сам пред вече кренуо Вељи, ризикујући да и његова жена угледа ма |
их виђаху сељани усамљене, обично пред вече: и на реци, и у шумици, у потесу по необраној куку |
ди од бриге.</p> <pb n="200" /> <p>Пред вече, кад се мати и кћи склонише у собу и остадоше саме |
е не распознаје лице.</p> <p>— Добро ви вече! рече он, пришавши Љубици.</p> <pb n="194" /> <p>О |
Срећом, данас се ништа не догоди.{S} У вече се договори <pb n="122" /> са Стојаном да сутра ра |
ће нам бити сав од драгог камења, па у вече кад ја дођем с рада, обучем се у скупоцено одело, |
заштиту писареву.</p> <p>Једне суботе у вече уђе Стојан у Љубичин разред.{S} Чича беше на велик |
ад и дође кући, а кад дође, и то само у вече, закључа се у своју собу, ноћи, и чим сване опет о |
{S} Она би, без сумње, још онога кобног вечера, вођена својом плаховитом нарављу, учинила какво |
у, и ако он у последње време и ручава и вечерава негде на другом месту.{S} Одједном шкрипнуше в |
рави, па оде журно.{S} Мислио је да иде вечерас цркви, субота је, па да ноћи тамо, али га сад о |
> <pb n="70" /> <p>— А шта велиш за ово вечерас, јесам ли погрешио?</p> <p>— Како?...{S} Напрот |
тварима, а ти набави које јаје, па ћемо вечерати.</p> <p>— Хм, до сад смо куповали од Смиљке, п |
це у разговору.{S} Увече, после скромне вечере, легоше заједно на Љубичин кревет.{S} О, да дивн |
ека, боље је да чува кућу.</p> <p>Једне вечери седи она у дворишту и чека мужа на вечеру, и ако |
га новог друга и пријатеља.{S} Ова лепа вечерња шетња освежила их и улила нову снагу у грудима, |
тосребрни стубови дима, који се на овом вечерњем затишју само љуљушкаху, док се на великој виси |
ле неком љубичастом бојом — носи се тај вечерњи звук и бруји далеко ширином, чак тамо до краја |
иде му учитељ дуги монолог.</p> <p>— За вечеру? како не, што год хоћеш, братићу!...{S} Само не |
јелече, па изиђе да справи себи што за вечеру.</p> <p>...{S}А Гојко посматраше како се чича Ст |
ј!...</p> <p>— Можеш ли спремити што за вечеру? прекиде му учитељ дуги монолог.</p> <p>— За веч |
чери седи она у дворишту и чека мужа на вечеру, и ако он у последње време и ручава и вечерава н |
ина.{S} Он осети да је остао усамљен за вечита времена, јер му нестаде онога што му је испуњава |
. помисли она. — Неумна, незгодна је та вечита борба са кметовима и одбором...{S} И деца хоће ч |
ад бити?... да отпусте, на свагда... са вечитим жигом срама, без повратка, без оправдања«...{S} |
а младост и све... као да је осуђена на вечито заточење.{S} Она гледаше Гојка, који стајаше уз |
престано тако страшна и одвратна, те ме вечито избегавате?</p> <p>Гојко се унезвери, рашири очи |
ће се тако?{S} Не може се то продужити вечито; неко ће од њих бити премештен.{S} Он сам то уви |
је она сама кварила његов изглед својим вечито погуреним леђима.</p> <pb n="7" /> <p>Гојко се с |
Ја — још луђи!{S} Кога ће да умири ово вечито чергарење, ово терање без кривице и реда!...{S} |
аднији, а тешко му већ беше гледати оно вечито болно лице, на коме су исписане велике муке и те |
виде; беху то црне сјајне очи, из којих вечито бије живи огањ.{S} И кад цело лице добије притво |
неизмерна... ви се то откупљујете...{S} Вечна правда!...{S} Али сад... тако изненада!...{S} Чек |
у и свачему.{S} Влајку већ догрдила она вечна туробност, пакост и јогунство женино, па бежи од |
емена — а то је велика срећа, јер да је вечна — зло!{S} И каквих ти власти и кметова он није пр |
необичним погледом, из кога бије смрт и вечна мржња.{S} Лице јој беше све нагрђено и онакажено |
гони...</p> <p>Мрак!... мрак!... свуда вечни непробојни мрак... и око ње и у души самој.{S} Ни |
и је добро!«... </p> <p>Хеј, станите ви вечни трудбеници, што не знате ни за један час одмора; |
и радости... ничега, ничега!...{S} Само вечни, дубоки, непроменљиви мир исписан је на њему и са |
скалашна сеоска деца...{S} И кметови са вечним немањем новаца, и депозитар крајем свакога месец |
од једа«.</p> <p>Гојко остаде озбиљан, вечно намрштен и повучен, избегаваше сваку прилику да с |
а избегавати...{S} И онда настаје дуго, вечно, бескрајно страдање, без иједнога срећног дана, б |
о мило сухо тело и ћутати, ћутати дуго, вечно... ћутати и сећати се срећнога и безазленог детињ |
ани мука и страдања.{S} Али докле ће се вечно страдати?...</p> <p>Влајко се спремаше да легне, |
се и родио за то: да страда, да се пати вечно...</p> <p>Дође и Љубица.{S} Изменила се.{S} Здрав |
више, тамо у недоглед, оној бескрајној вечној истини...</p> <p>— О, како је дивно! узвикну Љуб |
јаче, уверавајући је пламеним речима о вечној љубави...{S} Тако некако дођоше цркви, и она вид |
вот унапред, а оно све пусто и одјекује вечном, бескрајном празнином...{S} Даље, даље грозни и |
задише својом величанственом бескрајном вечношћу...</p> <p>Љубица и Гојко стајаху неми, зачуђен |
елику и непроменљиву истину, прочитајте вечну реч на овом окамењеном лицу и умирите срца своја. |
...{S} Али је женска глава за те ствари вешта, очас се учини позајмица, нешто се дотера приврем |
вима, написано со.{S} Учитељ се с доста вештине али и муке стараше, да навикне дечје ухо разлик |
ци.{S} Она још није стекла ону необичну вештину многих старијих учитеља, да целе године туку де |
дне, немоћне дечице!...{S} Љубица за ту вештину није ни знала, па зато јој ревизор смањи оцену |
атио, биће у канцеларији.{S} А ти треба вешто да се прикрадеш и да предаш ово писмо његовој гос |
е олакшице он њој чинити...{S} Затим се вешто наведе разговор на неке учитеље и једну учитељицу |
лица прелете му облачак љутње, ну он то вешто сакри, па врло пријатељским гласом настави.</p> < |
онешто измишљајући, — како то већ умеју вешто младе девојке.</p> <p>Снаша Смиљка, бистра и паме |
зи узалуд, а ретко кад да дође с добром вешћу и са чистом намером.{S} Обузе је страх, хтеде уст |
а тече моја шумна Морава...</p> <p>— А, ви сте Моравац.?</p> <p>— Да, одговори он, а из очију м |
и гужвајући шешир у рукама.</p> <p>— А, ви сте то! узвикну капетан са очигледним интересовањем, |
ближих зграда и рече:</p> <p>— Ено је, ви’ш она... с високим оџаком.</p> <p>Путник распита деч |
> <pb n="176" /> <p>— Шта сте се, море, ви учитељи, данас проскитали!{S} Што ниси са женом отиш |
види тај савет, одговори Веља.{S} Море, ви имате паметног фамулуса, вере ми!{S} Тако, тако је н |
ли ви... знате ли... о, па ви не знате, ви не видите!... узвикну он усред два окићена воћњака, |
ило страшно зло.</p> <p>— Е, госпођице, ви сте тек изишли из школске клупе, а ми знамо како се |
о чело. — Ваша су страдања неизмерна... ви се то откупљујете...{S} Вечна правда!...{S} Али сад. |
ши је радознало у лице.{S} А ово сад... ви сте примили своју заслужену плату од државе...{S} Јо |
, задуван и узнемирен.{S} А не знате... ви не видите шта је у мени...{S} И сам нисам знао...{S} |
о ознојенога чела.</p> <p>— Ви... ви... ви кажете тамо, да... да ја... поче он замуцкивати, зад |
у преко ознојенога чела.</p> <p>— Ви... ви... ви кажете тамо, да... да ја... поче он замуцкиват |
у лице. — Ја... ја... казао сам вам... ви сте ми све!...{S} Дајте да заједно страдамо...{S} Мо |
рдо верујем.</p> <p>— Не верујте!...{S} Ви сте страдали због доброга срца свога... </p> <p>— Че |
оставите ме... заборавите сасвим!...{S} Ви сте сувише добри, ваше је срце меко, али вам ја ништ |
, кујну, подрум и дан орања земље...{S} Ви ми то набавите, па ја вам не тражим ни паре. </p> <p |
<p>— Учили смо гимназију заједно...{S} Ви после одосте некуд... у полицију.</p> <p>— Ха, па шт |
отеже и збуни се изненађена девојка.{S} Ви сте, дакле...{S} И ја сам овде постављена...{S} Љуби |
све лепо, као што сте мени причали.{S} Ви ми рекосте, чини ми се, да је изненада упао у вашу у |
, настави писар, нудећи Гојка пивом.{S} Ви сте ми тако познати.</p> <p>— Учили смо гимназију за |
од мене... ја и онако радим само то.{S} Ви можда мислите... запе она, црвенећи; ја нисам.... то |
ти убрзано...{S} Обузе и њу узбуђење. — Ви не знате и не верујете... а ја би за вас... све, и д |
че шаку преко ознојенога чела.</p> <p>— Ви... ви... ви кажете тамо, да... да ја... поче он заму |
указала велику пажњу Богосаву.</p> <p>— Ви сами... чекате учитеља?...{S} Тхе, шта ћете... мора |
атра, која га грејаше у послу.</p> <p>— Ви, одмор... да.{S} Хе, ваши су мали, не треба се са њи |
чим стадоше на пољу запита га:</p> <p>— Ви сте јамачно лепо провели детињство и младост?{S} Вид |
узбуђења, стаде живо говорити:</p> <p>— Ви не знате, а то је мени још из детињства... запамтио |
оћу да ми се тачно квартирина издаје, а ви набављајте од куд знате, рече Љубица одсечно и мало |
ко... .{S}Ја ћу ове уписати код мене, а ви како хоћете са њима, рече он и изиђе брзо.</p> <p>Љу |
{S} Ми смо владали само девет месеци, а ви по више од године!...{S} Мој рођо, ту је се добро на |
девојчета. ’Натема је... помисли он, а ви’ш овај не уме ни да обели!« Не може народ да издржи |
p>— Школски одбор има свога деловођу, а ви у школи немате никаква посла.</p> <p>— Молим опрости |
17" /> <p>— Ја изиђох мало међу децу, а ви гледајте ту: ако наиђе какво кретенасто, немојте га |
ом!{S} Кажем вам... уверио сам се!{S} А ви опет...</p> <p>Љубица га гледаше са неким одушевљење |
ло би се још по рубље искамчити...{S} А ви’ш ова се даска извитоперила, па се клацка.{S} Не мар |
киде га Гојко живо. — Мене остави.{S} А ви тамо ако хоћете... како знате...</p> <p>— Не бој се, |
да издржи оволике терете...</p> <p>— А ви затворите школу.{S} Јавите министру да не можете изд |
се гласно, па онда настави:</p> <p>— А ви, то је већ друго... вама требају многе школе.{S} Без |
нам ја: да ја нисам само привремени, да ви’ш како би облетала.{S} А овако, баш ми је тешко.{S} |
S} Кажем ја вама: по зубима лоле, па да ви’ш како ће да врте репом.{S} Море, право мушко!{S} Он |
вац! узвикну он, бришући се.{S} Како да ви не примите плату за четири месеца!...</p> <p>— И ја |
ш већем узбуђењу и дрктавици, — само да ви нисте онаки...{S} Сву ћу вас обасути брилијантима... |
...{S} Знате ли ви... знате ли... о, па ви не знате, ви не видите!... узвикну он усред два окић |
из очију крупне сузе.</p> <p>— Ама шта ви!...{S} Не допуштам... мисао такву не допуштам!...{S} |
оро:</p> <pb n="10" /> <p>— Не знам шта ви говорите.</p> <p>— Ехе... па онај криви.{S} Ваш нови |
лити: зубат беше, па одмах за очи. »Шта ви ту, вели им он, мучите овог јадног старца.{S} Како ћ |
S} Ја ћу вам бити на услузи свакад, кад ви зажелите.</p> <pb n="27" /> <p>— Хвала вам у напред. |
ше, мораде га прекинути.</p> <p>— Е сад ви нама да дате један савет, јер зато смо управо и дошл |
јавим на практични испит.</p> <p>— Где ви је чича Стојан? обрте она разговор, видевши да му то |
дивљаче.</p> <pb n="16" /> <p>— Помаже ви Бог! поздрави се старац, скинувши капу и наслонивши |
м.</p> <p>— Ово ви је вамилијаз, а може ви и кувати.{S} Он је господин-Драгољубу, што оде сад о |
нистрова, одвојте ми деветорицу... које ви хоћете.</p> <p>— А морају ли се они засебно уписиват |
к смо почели, од јуче...</p> <p>— Дакле ви сте задовљни данашњим одговорима? упита она бојажљив |
{S} Да дођем, а?...{S} Али нећу, ако ме ви не зовете...</p> <p>Љубица се насмеши усиљено, усне |
ојко одлучно.</p> <p>— Видим ја како се ви мрштите...{S} У једно време помислих сад ћете скочит |
м почео, одговара он наивно. — Зашто се ви као чудите?</p> <p>— Па, знате... нама су предавали, |
стави очајним гласом:</p> <p>— Не знате ви ко је пред вама.{S} А кад бисте знали каква сам ја т |
рекиде га:</p> <p>— Молим вас, шта ћете ви овде, ко сте ви?...{S} Зашто се плећете у оно што не |
! викну он, дижући се. — Седите, седите ви ту, док се ја не вратим, рече он Гојку, који такође |
а ми је добро!«... </p> <p>Хеј, станите ви вечни трудбеници, што не знате ни за један час одмор |
живот?...{S} Еј, људи, људи, какви сте ви!...</p> <pb n="166" /> <p>Љубица задржа госте на руч |
p>— Молим вас, шта ћете ви овде, ко сте ви?...{S} Зашто се плећете у оно што не разумете и што |
они, капетан га ослови:</p> <p>— Ко сте ви?{S} Шта тражите?...</p> <p>— Учитељ орловички...{S} |
зеш? одговара му председник.{S} Што сте ви јуче ишли у Београд, него за то.{S} Море, њему се то |
{S} Истина нисам ’нако... као што бисте ви желели, али опет, кад год устребам... ја сам ваш...{ |
саме браде.{S} Шта је то, кмете Ћиро, и ви људи!{S} Прошлог љета пустите ми ово дете да ме надг |
се, то су најлепша сећања...{S} Ето, и ви се сећате неких ситница...</p> <p>— А ја вам кажем д |
вши да Влајко нарочито ћути, настави: и ви то поуздано не можете заборавити никад?...</p> <p>— |
што не знате ни за један час одмора; и ви са намрштеним челима, са лицима онакаженим страдањим |
ицима онакаженим страдањима и патњом; и ви, јадници, што изгубисте образ и поштење, удварајући |
да ће сутра сви ђаци ићи у цркву.{S} И ви да се спремите да, идете са вашом децом.</p> <p>»Хва |
као да јој је мало ваздуха.</p> <p>— И ви баш хоћете... не гнушате се мене?... не презирете ме |
еба да се одморе добро, дуг је пут, а и ви.{S} Па да се упознамо...{S} Ко зна кад ћете нам опет |
овека — вели нам господин капетан, да и ви имате некакве жалбе на пређашњега писара овога среза |
же бити наћи стан и џабе, па зар онда и ви да ми не платите ништа?{S} Ја имам по закону право н |
b n="61" /> <p>— Ама као да смо се ја и ви, господин учо, раније познавали... или смо се негде |
ио мојим именом.{S} Чуо сам да сте се и ви уплашили од нашег ономадашњег разговора и да сте се |
радовати.{S} Ето, видите... сад знате и ви зашто сам зимус страдао.{S} Тако је морало бити!...{ |
рекинути.</p> <p>— Ехе, ја... дођосте и ви.{S} Само, простићете, јесте понели какву објавицу са |
је у вашем положају,.. учитељица, као и ви...</p> <p>И сад настаде дуг, речит монолог, у коме с |
ца увидела, па му приђе.</p> <p>— Зар и ви пуштате, рече му она отворено, онако како су и јутро |
рајући се <pb n="185" /> силнима, и сви ви забринути и намучени ходите и станите овде уз ову ве |
мисао такву не допуштам!...{S} Знате ли ви... знате ли... о, па ви не знате, ви не видите!... у |
ст!...</p> <pb n="135" /> <p>— Јесте ли ви Гојко Савић, учитељ? звони отуд са врха озбиљан, кру |
их и обрте се Гојку.</p> <p>— Јесте ли ви ово писали? узвикну он, показујући прстом на Гојков |
е овога рада биће заједнички ручак, али ви немојте остати... имаћете незгода... рече он, отежућ |
јест, био сам... због квартирине.{S} Ни ви нисте још ништа примили, кажу ми кметови.</p> <p>Љуб |
p> <p>— За прирез што велиш... нисте ни ви бољи.{S} Чекао сам те годину и по, док ниси измирио |
бораве, нарочито рачуна...{S} Овако док ви радите веронауку, познавање природе, певање... у мај |
аду...{S} Па сам хтела вас молити да им ви кажете, вас ће послушати.</p> <p>— Знам, казаше ми с |
а се поздрави са учитељем.</p> <p>— Ово ви је вамилијаз, а може ви и кувати.{S} Он је господин- |
или, да није школскога приреза?{S} Него ви очекните док ми дођемо, па ћемо вас лепо намирити.{S |
у се не распознаје лице.</p> <p>— Добро ви вече! рече он, пришавши Љубици.</p> <pb n="194" /> < |
баш дођох нарочито да чујем... како то ви...{S} Некако то ви радите друкчије, живље.</p> <p>— |
да чујем... како то ви...{S} Некако то ви радите друкчије, живље.</p> <p>— Хм... кажем вам... |
ући је са интересовањем:</p> <p>— Зашто ви, госпођице, већ четири месеца не примате плату?{S} П |
својим гостима.</p> <p>— Како...{S} Зар ви већ радите са словима? упита га Љубица зачуђено.</p> |
лтат овога разговора.</p> <p>— И што ћу ви рећи, брате, јесу и ови удовци ђаволи, кад се ожене! |
Него ти њима први покажи зубе.{S} Је с’ вид’о нашу учитељку како је жустра!...{S} Тако је то, б |
ушао у село, па гледаше да не изгуби из вида школу, која се, са својим високим димњаком <pb n=" |
са прага од стана махну руком.</p> <p>— Виде ли, братићу? они се нешто поџевељаше...{S} Море, о |
сиротињске дашчарице, са чијег се прага виде шумни вали дивотне Мораве.{S} Чим сване, они сви, |
за школу, а они: »одбегла«...{S} Е нека виде да није, и да не треба тако брзо каљати човека...{ |
уморно, бесмислено, апатично...{S} Веља виде да овде нема више никаква посла, па се спреми за о |
леда је право у очи и не трепће.{S} Она виде да је погрешила, али осети да не вреди сад исправљ |
е, братићу, мени је обећала!</p> <p>Она виде да Веља хоће да убије Стојана, па побеже у школу; |
аву, па ни прословити...{S} Тада Љубица виде шта је урадила, увиде како је далеко зашла, и тога |
...</p> <p>Љубица дође до врата, па кад виде толике очи управљене на себе, застаде, збуњена и п |
који таман хтеде ући у двориште, па кад виде њу, изненади се па застаде.</p> <pb n="203" /> <p> |
свој жалосни стан.{S} Пренерази се кад виде да соба опет није почишћена.{S} Већ пети дан је ка |
аблицама.{S} Љубица се веома зачуди кад виде да учитељ већ предаје о словима.{S} На табли стаја |
марамом и спремаше се да изиђе, али кад виде колико новаца Љубица узе, и он се зачуди:</p> <p>— |
а то не буде Љубици по вољи.{S} Али кад виде да га она сама увек позива и да се радује сваком њ |
страдање.</p> <p>— А ти, чини ми се, не виде писара?</p> <p>— Не.{S} Што?</p> <p>— Више је окрв |
, снујући даље планове.</p> <p>Гојко не виде ништа више око себе, па ни ћату; очи му прескакаху |
језа свега...{S} Онаких очију он још не виде; беху то црне сјајне очи, из којих вечито бије жив |
пошли Вељиној школи, па свратише да се виде са Гојком и да се Пецић упозна са његовом домаћицо |
снага повратила.{S} Чим уђе у разред и виде шта су деца радила за време њеног одсуствовања, од |
задиркивати.{S} Гојко то опази, па чим виде да је Љубица свршила посао, приђе јој и одведе је |
оше два сведока и испиташе их.{S} Гојко виде да ту нема шале, па се прибра и стаде се бранити, |
> <p>Пролазећи ходником школским, писар виде да се отварају врата на Љубичиној учионици, па кор |
дворишта.</p> <p>Љубица је сад први пут виде из близа.{S} Пролети јој кроз главу све, што је зн |
другарски.</p> <p>Гојко испи, па одмах виде да се и Пера и Љубица нешто смеше и гледају њега.{ |
сњења.{S} Рибице...</p> <p>Љубица одмах виде да је то пијан човек, па брзо појури вратницама, а |
p>— О, безнадежни јуноша, узвикну Веља, видевши га где му долази.{S} Шта је, пишти ли рањено, и |
дај ми воде да се оперем, прошапта она, видевши Стојана како је гледа немарно.</p> <p>— А онај |
ми ћемо да омркнемо овде, узвикну она, видевши да је сунце зашло.</p> <p>Они се упутише низ бр |
ширином допире до ливада.{S} Чобанчад, видевши <pb n="2" /> путника у варошком оделу, пођоше к |
исли«...</p> <p>И ови измирени другови, видевши колико су заостали, пређоше на посао из све сна |
кћући сав од љутине.{S} Она се намршти, видевши га таква, што се не измаче оку његову, па одмах |
е увреди овако отресита госта; а Гојко, видевши ово нагло црвенило на Љубичину лицу, обори очи, |
ви је чича Стојан? обрте она разговор, видевши да му то пада тешко.{S} Како вам се чини? — Сме |
капетан таман излази из канцеларије.{S} Видевши збуњена Гојка како се осврће у неприлици, не зн |
<p>Љубица погледа за његовим очима, па видевши ко долази, намргоди се и заузе неки одсудан, са |
колу.{S} Гојко довршиваше предавање, па видевши овога неучтива <pb n="103" /> госта, збуни се и |
с кревета, обрте се збуњено по соби, па видевши да га не очекује никакав посао, врати се и леже |
ви разред гимназије, заједно са њим, па видевши да не може ни из једног предмета да истера већу |
> <p>— Збиља?... запита Љубица живо, па видевши да Влајко нарочито ћути, настави: и ви то поузд |
, одговори Љубица озбиљно и одлучно, па видевши да се писар спрема да избаци неку пошалицу на Г |
ећи украс у рукама, притрча прозору, па видевши да писар изиђе из дворишта, врати се на пређашњ |
ио залетео за Гојком, истрча у ходник и видевши Љубицу, стаде пред њом, дркћући сав од љутине.{ |
полаже...{S} Не био ја на његову месту, видела би ти...{S} Него шта би ти хтела, кад не можеш о |
уменилом, које јој се разли по лицу.{S} Видела је да има нешто повољно да јој каже, па очекиваш |
е Влајко стално уозбиљио.{S} Није му се видела љутња на лицу, али тек нема више онога топлог по |
о мало дете и доведох кући.{S} Тада сам видела да на њега никад не бих могла руке дићи... да не |
г у своје село...</p> <p>»Ето, и то сам видела!...{S} Вуче ме нека невоља напред, а осећам да н |
пео и надвирио се на прозор...</p> <p>— Видели сте... јецаше она, не дижући главе.{S} Али сад.. |
јући и сам да је то немогућно.</p> <p>— Видели су нас... не иде...{S} Ах, шта ту!... плану она |
/p> <p>— Дивљаци.{S} Као да нису до сад видели човека.{S} Али шта је ово те нико не доводи децу |
време да се почне радити.{S} И јесте ли видели како иде славно: половина већ знају да разликују |
сам учитељ.</p> <p>Деца се зачудише.{S} Видело се да су све друго очекивала, само не то, да ће |
оћете... проговори Љубица, црвенећи.{S} Видело се да је због тога и зауставила Гојка, али није |
p> <p>— Знам... знам... све знам!...{S} Видео сам!... узвикну Гојко таквим вриском, као да неко |
ако, братићу, Бог ти дао, тако!{S} Јес’ видео, господине?...{S} Кажем ја вама: по зубима лоле, |
и је сео у средини кола.</p> <p>»Бог га видео, кад их пре научи песми! помисли Љубица. — Види с |
постаде одлучан, жив...{S} Ко би га сад видео, не би познао у њему онога збуњеног, плашљивог ја |
радио?...</p> <p>Веља таман каза шта је видео и знао, а Гојко стаде махати руком и опет удари у |
бу, седе и рече Стојану да прича шта је видео...</p> <p>Прође подне, Љубица још лежи на столу; |
ажљиво, гледајући да нема кога ко би је видео.{S} По том обори главу и, замишљена погледа, пређ |
је загорчао; и онако нисам никад среће видео.{S} И свака несрећа мора да се разбије о моју гла |
ојко се следи, и од тог дана није се ни видео ни проговорио са њима.{S} Са Љубицом, кад има што |
<p>— Ево, ево гле... животињо!... јеси видео ко је Пера писар!...{S} И ти, смраду један... и о |
ушице, не бој се, не плаши се... ја сам видео, све сам видео, онде, са онога прозора...{S} Али |
е, не плаши се... ја сам видео, све сам видео, онде, са онога прозора...{S} Али ја ништа, Бога |
на и не мисли на мене; то сам баш добро видео...{S} Како ме је гледала... као да сам... како ћу |
он нечему па застаде. — Јеси ли ти баш видео да је акт из Министарства...{S} Министров потпис? |
ли оне двокрилне, те се између њих може видети.{S} Пропе се на прсте и погледа унутра...{S} Ено |
воја посла, то ти је за сад, а после... видећемо.{S} За сад, упамти добро, да ниси ни прстом мр |
/> <p>— То ћемо већ ја и ти на само... видећемо.{S} А деде да видимо то са учитељем.{S} Баш ме |
амо то...</p> <p>— А после?...</p> <p>— Видећемо... бојим се да не пређе у запаљење плућа.</p> |
ватрени поглед.</p> <pb n="14" /> <p>— Видећете, настави она, у школи немају ништа: у првом ра |
p> <p>Гојко уздахну, скрушен, без наде, видећи пред собом све црње дане, све веће зло...</p> <p |
си устајала од спавања? ослови је мати, видећи је необучену.</p> <p>— Устала сам, па ме нешто г |
ш...{S} Хохохо... насмеја се он весело, видећи како она црвени од његове шале.</p> <p>— Чорба ј |
p> <p>Љубица изиђе на врата и стаде, не видећи ништа око себе.{S} Беше страшно погледати је.{S} |
/p> <p>И Гојко корача журно, брижно, не видећи ништа око себе, осећајући само да га све више оп |
псало од глади...«</p> <p>»Још ништа не видех, ни какве су учионице, ни колико имам ђака...{S} |
ити.{S} Истина, ово су неки добри људи, види се... али тек...</p> <p>— Јесте ли богослов или пр |
боље се види.{S} Па ово још није мрак, види се!...</p> <p>Ха, ево њиве!...{S} Полако само... т |
изглед лица.{S} Но гле, шта је оно?... види ли добро... то се лице смеши и смеши се баш на њег |
чини јој се да говоре.{S} Јест, ено... види се јасно...{S} Беше у том погледу читав бездан пре |
еричан врисак...</p> <p>Писар се прену: види да овако неће никад бити краја скандалу, па дохват |
, лупне ногом, управо врхом ноге о под; види се радо би скочила и притрчала детету.{S} Ко зна ш |
, па још привремени!...{S} Али не мари; види се да ће бити мекши од воска: она ће моћи поступат |
p> <p>Писар се одједном промени у лицу; види се да се спрема за некакву изјаву, па га почело об |
/p> <p>Гојко брзо притрча прозору...{S} Види се, она му нешто живо говори, а он се чуди и гледа |
а, па нешто трља, вуче, шта ли ради.{S} Види се и покривач и под њим <pb n="121" /> нека нејасн |
д их пре научи песми! помисли Љубица. — Види се да је нису знали до сад: ено још их учи како се |
им.{S} Тхе... кад није боље...</p> <p>— Види се да ми нисмо за село: треба, са њима бити друкчи |
губи траг, и ево сад му би суђено да га види у пуном сјају господства, у положају од кога и сам |
Љубицом, али тек му је криво кад год га види, а нарочито кад стане да се увија око учитељице.</ |
а придену у косу, па приђе огледалу, да види како стоји у коси.{S} Изврсно!...{S} Она спусти оч |
ито дошла да чује коју реч о писару, да види шта је то: треба ли да се боји чега, или ће јој и |
јој не рече то с нарочитом намером: да види хоће ли одмах сама запитати и шта ће радити кад чу |
Влајко затвори за собом врата, изиђе да види ко лупа.{S} Гојко куцну на прозор и доста јасно ви |
{S} Писар се изви, и док се он обрте да види какво је то чудо, оне сухе руке падоше на Љубичине |
ареним очима.{S} Прикачи га на груди да види како стоји, али мука: нема у школи огледала!...{S} |
ћи ни за болест ни за шта...{S} Само да види њу опет поред себе, јер држаше да је одбегла сасви |
њеном децом, док је боловала, она сама види како је много он урадио, али се ипак плаши, много |
и...{S} Тако некако дођоше цркви, и она види себе у белој сјајној хаљини, са венцем на глави, а |
почиње се ружити, растурати...{S} И она види да ће нестати свега и да ће после наступити црно и |
ао да је води на муке...</p> <p>Богосав види да се она ућутала као окамењена, па чека његову ре |
и, молим вас, ко може да се не љути кад види овако мало дете, а препредено и ширет к’о и чича С |
е читати оваки израз на њему, и ево сад види... јасно види...</p> <p>»О, ала ми је добро!...« в |
земљи, само главу мало подигла, да боље види и чује...{S} Што очи не могу да постигну, помоћи ћ |
оде у школу.{S} Беше јака помрчина, не види се ништа, али он полако, пипајући око плотова и сп |
по соби, тражећи нешто...{S} А она, не види се... само се шарени и бели некаква маса на кревет |
оном, који пролази, весео, поред ње, не види га, него се чуди шта то бива у њој.{S} Стеже... св |
а да је настало време озбиљном раду, не види да Влајко има још и других брига осим школе: по че |
Иде, иде... плива... све ближе...{S} Не види се ништа!...{S} Да није то капља?...{S} Ах, да сед |
прелази бистре планинске поточиће, а не види и не чује ништа...{S} Од синоћ јој се нешто преокр |
. нешто се смрачи око њега, ништа се не види, само се из мрака помаља црвено зверско лице и виш |
.{S} Ја то радим после подне, кад се не види ништа писати ни друго што радити, а ја онда, знате |
чега долази страх далеко је, оно се не види, не појављује се...{S} И снага је издаде...{S} Она |
омотало очи и ум црним застором, те не види ништа...{S} Али шта је, шта је?...{S} Ужас, треба |
ко њега, он се губи, пропада некуд и не види ништа...{S} И опет иде улицом, говорећи гласно сам |
.{S} Хе мој братићу, ако чича Стојан не види добро, може оно рукама да те напипа...{S} Хе, али |
а на бој, као јутрос у селу...{S} Он не види, али осећа да је тако.{S} Кад они ступише на врата |
ахове, према скоковима коњским, а он не види и не осећа ништа, само јури напред и понекад се на |
ожем, пирни га...{S} Само да те нико не види.{S} Па ћу бити твоја!...{S} Твоја, разумеш ли?{S} |
имајући мрвице хлеба у уста, само да се види да она још руча.{S} А на душу пада све већи терет, |
ближе прилази кобном месту, све боље се види.{S} Па ово још није мрак, види се!...</p> <p>Ха, е |
он зна и нико други...{S} Гле и лице се види, ено оне огреботине, још се црвене и кваре изглед |
у...{S} А она те не чује, неће ни да те види... но оде низ потес ка луда, право у Брезовац.{S} |
падне и стане издисати, приђи му нек те види, нек сазна откуд дође тане и нек се још више мучи |
деца долазити у школу, она још лежи, и види се само како јој широка леђа нагло одскачу од дубо |
е смеши у себи, смеши се, маше рукама и види како се баба Смиљка помолила на вратима и некоме т |
о га унутра у кући.{S} Звера око себе и види насред куће пламен, велики, светао, топал.{S} Ћута |
ице, смејући се призору, кад Веља уђе и види га као капетана.</p> <p>Уђе капетан, љут.{S} Гојко |
.{S} Стојан истрча да отвори вратнице и види те изненадне госте, кад из саоница искочи писар и |
та судбина стићи одмах прве године, али види се није суђено.{S} Буд је такав, па још привремени |
ди живо, умешно, с вољом...{S} Тек ипак види се да не ради без напрезања.{S} Сва малопређашња б |
ој мисли обузе је гнев. »Нека га... нек види да и ја нисам баш...« Она не доврши мисао: осети д |
ће показати Гојку с ким има посла. »Нек види шта ми можемо« рече он Љубици, гледајући је значај |
треба нешто понети, и она као кроз сан види ону ствар, коју би требало сад узети, али је нешто |
.{S} Тако је, братићу мој!</p> <p>— Оно види да ја нећу да га ударим, па што се крије!</p> <p>— |
израз на њему, и ево сад види... јасно види...</p> <p>»О, ала ми је добро!...« вели ово, смежу |
шта ће пре од радости.{S} Весела је што види своју милу родбину, а још веселија што их у овакву |
и око ње и у души самој.{S} Нити се што види ни осећа, само трчи напред... брже, брже... да не |
чим стане пред огледало, тргне се, јер види да се мора још седети.{S} Проклети нокти!... цело |
{S} Али што ће тамо?...{S} Да изнесе на видик и њој своја страдања, свој пораз... да јој да при |
, све љући бол...</p> <p>»Иду страдања, видим ја...{S} Али зашто не могу да видим све унапред, |
ам даље, мени је горе...</p> <p>— Море, видим ја све: ти би се и сад сматрао за најсрећнијега, |
вежемо козу, па терај!...{S} А вама се, видим, не допада такво уживање? <pb n="32" /> Ништа, уд |
ељем.{S} Баш ме ту Пера навлачи на зло, видим...{S} Да апсим, ни крива ни дужна човека, и то са |
ривремени.</p> <p>— Тако... јест, јест, видим ја: нисте добар пјевчик.{S} А чусте ли како кликћ |
у затвору туку!...{S} Али неће, неће... видим ја како капетан слуша моје причање, и све се љути |
} Док ја то наредих, жена се разболи... видим да је шарлах, после већ и доктор рече...{S} Кад п |
ућући у себи: »Ја, братићу, тако је то; видим ја!...«</p> <p>Гојко га дочека на вратима своје у |
но лепо провели детињство и младост?{S} Видим да се радо сећате младости...</p> <p>— Младости?. |
о иде! одговори Гојко одлучно.</p> <p>— Видим ја како се ви мрштите...{S} У једно време помисли |
па ми се опет јави и зове...{S} Лепо га видим... маше руком...</p> <p>— Бог с тобом, дијете!... |
зашто не могу да видим све унапред, да видим крај!...{S} Зашто не могу бар у душу да му завири |
то не могу бар у душу да му завирим, да видим шта има <pb n="193" /> тамо, шта осећа он...{S} А |
и прича ваздан тамо...{S} Дај, вељу, да видим нашу »младу« како изгледа као муж, говори Влајко, |
а идемо?</p> <p>— Да идемо.{S} Треба да видим тамо у школи све... нисам ништа још прегледао.</p |
ња, видим ја...{S} Али зашто не могу да видим све унапред, да видим крај!...{S} Зашто не могу б |
би да се радујем.{S} Па што?... баш да видим шта ће радити, а?«...</p> <p>И он се стаде предом |
домаћицу.{S} Алал ти вера!...{S} Још да видим како ћеш се показати на ручку.</p> <p>— Знаш да м |
исприча догађаје последњих дана.{S} Ја видим, рече он, да ми се спрема велика несрећа... неће |
. то није било по мојој жељи.{S} И сама видим...</p> <p>— Добро, добро... убрза Гојко, окрећући |
у мени...{S} И сам нисам знао...{S} Сад видим...{S} Јест, овај... </p> <p>— О, пријатељу мој... |
ар сита нарадим са својом децом?{S} Сад видим како велико задовољство и утеху човек налази у ра |
да не идемо... неће да чује...{S} А сад видим да се каје.</p> <p>— Еј, мој грешниче!... одговор |
да се тај разговор њега ништа не тиче. »Видим ја, нема ту мирног рада! помисли она.{S} Мораће ј |
о хоћеш да одемо заједно до суднице, да видимо.</p> <p>— Како не, како не!...{S} Зато сам и дош |
ђоше у ходник, она настави:</p> <p>— Да видимо како је у општини, да нису тамо моје признанице. |
и ти на само... видећемо.{S} А деде да видимо то са учитељем.{S} Баш ме ту Пера навлачи на зло |
ом...{S} Све се надамо да дођете, да се видимо.</p> <p>Изиђе свештеник.{S} За чудо: и он беше и |
ми!{S} Тако, тако је најбоље.{S} Па ако видимо да ће и вас овако да брука, онда ћете дати остав |
се све неког белаја стиди...{S} Ено га, видите, зацрвенео се па обара очи.{S} Још да му није ов |
оби.</p> <p>— Хајдемо у друге собе, да, видите.</p> <p>И Љубица проведе своје госте по целој ку |
. тамо хеј, где се савија свод небесни, видите у густој магли дугачке планинске венце... од тих |
до мрака чему било обрадовати.{S} Ето, видите... сад знате и ви зашто сам зимус страдао.{S} Та |
р су оно мале муке биле!...{S} Па опет, видите ли... сад ми је мило и то страдање и све...{S} Т |
писивати, шапну му она.</p> <p>— Ето... видите како то иде, одговори јој он, гледајући је право |
...{S} Али мој добротвор оздрави!...{S} Видите, и њега сам откупио својим страдањем!...{S} Пред |
ћутање, па се обрте сапутници:</p> <p>— Видите тамо далеко... тамо хеј, где се савија свод небе |
} Ето и вама одговора на питање.{S} Сад видите шта вас чека, па бирајте; то зависи од вас... ту |
алише.{S} Полако... биће времена да све видите и да се у свему разочарате.</p> <p>— Али за Бога |
, не дижући главе.{S} Али сад... сад не видите шта се збива, јер иначе ме не бисте ни погледали |
.. знате ли... о, па ви не знате, ви не видите!... узвикну он усред два окићена воћњака, опијен |
ван и узнемирен.{S} А не знате... ви не видите шта је у мени...{S} И сам нисам знао...{S} Сад в |
, рече гост.</p> <p>— Зар нећете да нам видите школу? запита Љубица као чудећи се.</p> <p>— Био |
»То је паметан учитељ, мишљаше Љубица, видиш како он то о свему зрело мисли«...</p> <p>И ови и |
у глас:</p> <p>Није овде, затворено је, видиш...</p> <p>— Куцни, братићу, нек те чује.</p> <p>Г |
га сам сад? — За овога Гојка?...{S} Не, видиш да и он бежи од мене, отреса се као од отрова.{S} |
ћи то са по мало сира. — Погледај мене, видиш... сто закрпа, а на опанцима десет подлога.</p> < |
треба нових педесет.{S} Ево учитељице, видиш, па она тражи ђаке...</p> <p>— Носи ти, Вуксане, |
ести на кревет.</p> <p>— Тако, братићу, видиш...{S} Кад је човек болестан, треба да лежи...{S} |
каквих веза са оближњим школама?...{S} Видиш, како ја знам!{S} Сутра ћу у Београд, и то ће бит |
р кратак, мали, као каква играчка...{S} Видиш, стоји велика мрља на застирачу од ормана... изве |
} Госпођа Зорка им, каже, причала...{S} Видиш ти како је оштра!{S} Не жали мужа, него га сама б |
то не ваља.{S} Оставила децу саму...{S} Видиш, за то бих је могао узети на одговор.{S} Али, ех. |
... чак ће ти писар и услуге чинити.{S} Видиш, дао ти и аконто за овај месец, а ми још нисмо за |
да је то који други што год погрешно; а видиш, ја седим миран ка светац.«</p> <p>— Устани!... в |
кушао, јер зна шта би га снашло...{S} А видиш, код њега покушао... без размишљања...{S} Уђе и п |
јко изгледаше тешко болестан.{S} Час га видиш да се једва вуче преко дворишта, главу тужно обор |
и моли.{S} Еј што нисам ја млађи, па да видиш чуда!...{S} Све би је ’вако песницом, па за врат. |
понесем твој белег и један динар, па да видиш, као руком!...{S} Нема ’наке врачаре и траваре у |
сад?...{S} Шта ћемо?...</p> <p>— Оди да видиш...{S} Писар је доведе до врата Гојкове учионице и |
поглед као да говораше: »Ето ти... сама видиш да нас околности зближују.« Затим пружи руку учит |
на, као да се буди иза сна.</p> <p>— Па видиш да човек умире... на смрти је!...{S} Ни свеће нем |
о ти остаје: да зажмуриш па ништа да не видиш и да те се ништа не тиче.{S} Онда ће и она тебе о |
весељак, па се одједном промени...{S} И видиш, њих двојица не говоре један другоме ништа.{S} И |
е необичан израз човеку.{S} А други пут видиш како му се очи запламтеле, цело лице обузето неко |
г.{S} Цела се околина бели, бели се сав видокруг, увијен у неку влажну измаглицу; дрва се преви |
отеси, села и шуме, и тако све до краја видокруга.{S} По потесима се жуте пожњевене стрњике, ил |
е и трепери она врела измаглица, што се виђа обично усред лета.{S} Сав је ваздух њом испуњен, и |
али такве лепоте, каква се веома ретко виђа.{S} Он се загледа у њу...{S} Како то да је не позн |
о, раније познавали... или смо се негде виђали, настави писар, нудећи Гојка пивом.{S} Ви сте ми |
S} Један од оних учитеља, Гојко га зна, виђао га је на благајни, метну му пријатељски руку на р |
ну од јединице, нестаде га.{S} После се виђао да служи код једног адвоката, потом код секретара |
том, куда иде и шта ради.{S} Још далеко виђаху се његове дугачке руке, како се дижу к лицу, па |
односе Љубичине и Влајкове... свуда их виђаху сељани усамљене, обично пред вече: и на реци, и |
слободно.{S} Али тамо далеко пред њима виђаше се други, још већи облак, који им се нагло прибл |
мишљено у далеки венац планина, који се виђаше с прозора. — Онакав човек!... онака душа!...{S} |
уго година, тако изрибала, да се црнило виђаше само по крајевима. »Међутим има доста места где |
ремена, други пут...</p> <p>— Е онда до виђења.{S} Лаку ноћ! рече она и климну главом кокетно, |
ћу, и оно: <hi>господин управитељ</hi>; виђу да он тако баш хоће«.</p> <p>— Кажи господину да у |
, безуб, замагљених очију, уведе једног вижљастог заплашеног дечка, који звераше по соби као ди |
ица стаде зачуђена и посматраше како се вије и таласа велико дечје коло, а у средини стоји Гојк |
епери шаренило по градинама са поврћем, вију се чардаклије по некој усамљеној дуњи или шљиви, а |
ширином, чак тамо до краја потеса, куда вијуга, зеленом долином, сребрнаста уска-речица...</p> |
пред њега, и машући живо рукама, стаде викати:</p> <p>— Има Бога, братићу, кажем ја!...{S} Умр |
године, тако настави и на испиту: стаде викати на децу, љутити се, умало не почеше страдати дет |
вакова ведрина!«...{S} И он је готов да викне из свега, гласа, али се још уздржава, јер га је с |
ећи кроз ходник, смишљала је како ће да викне децу, да их окупи око себе, али чим стаде у двори |
ама.{S} Она провири на врата и таман да викне Стојана, а пред њу стаде Веља учитељ, насмеја се |
м... којешта!...{S} А шта сам ја овде?! викну он, дижући се. — Седите, седите ви ту, док се ја |
е у парчета!...</p> <p>— Шта си радио?! викну пренеражена Љубица.</p> <p>— Ха-ха... ти се плаши |
. </p> <p>— Шта радиш ово, за име Бога! викну Веља чудећи се, па га својски нападе за ову нечис |
ину.</p> <p>— Нема ту сам, него напред! викну пандур оштро, показујући му место пред коњем.</p> |
</p> <p>— Немој само да зна ко за мене! викну ћата, идући за њом.</p> <p>Она застаде, двоумећи. |
ед коњем.</p> <p>— Зар он још ту дроби! викну Веља, идући к њима са батином. </p> <p>— А, тако |
ћева.</p> <p>— Ене, зар то нови учитељ! викну неко иза њихових леђа.</p> <p>Учитељ се окрете и |
до.</p> <p>— Шта је... уморио се човек, викну Веља, намрштено.{S} Седи овде...{S} Сипај, домаћи |
<p>— Честитам, госпођице, ново друство, викну неко иза њених леђа.{S} А, жестока посла!{S} Млад |
...{S} Па тек сад имамо да разговарамо, викну Гојко живо, опазивши да се она окреће вратима.{S} |
"130" /> <p>— Оди овамо, господине учо, викну га Ђокић, седећи у прочељу.{S} Нема ту сад ни цво |
ћи.{S} Нећу да га узимам на своју душу, викну кмет љутито.</p> <p>— Добро... него знаш... да се |
м миран ка светац.«</p> <p>— Устани!... викну она оштро, па се одмах затим трже и узе благ тон. |
е.{S} Кунем ти се срећом и здрављем!... викну она узбуђено, прилазећи све ближе њему.</p> <p>— |
/p> <p>— Како... неће ваљда умрети!?... викну она, пренеражена, и пође за лекарем.</p> <pb n="1 |
.</p> <p>— Где је... соба...{S} Љубица? викну Гојко и одмах спази једна врата и јурну тамо.{S} |
е шетачима.</p> <p>— Ух, како ћемо сад? викну Љубица.</p> <p>— Ништа... проћи ћемо, рече весео |
Баш му реци и за мене, нека зна... што? викну чича и погледа Вељу, који се спремаше да га зауст |
зјави сад пристанак, а иза њихових цеђа викну Стојан:</p> <p>— Не може, братићу, мени је обећал |
} Ха, чекај, рече он, па отвори врата и викну Стојана.{S} Кад се старац помоли <pb n="110" /> и |
ети бол у срцу, па се одједном окрете и викну Стојану:</p> <p>— Потрчи!...</p> <p>Запљескаше ба |
баш тада отворише спољна врата и Влајко викну гласно:</p> <p>— Ко је то?...</p> <p>Гојко се сак |
{S} Гојко куцну на прозор и доста јасно викну:</p> <p>— Љубице!...{S} Љубице!...</p> <p>Она се |
ко срећна, тако срећна!...{S} Невидљива вила оплела је мрежу од самих љубавних конаца, посула ј |
лишан: зар нисмо са њим сиграли мете на Вилиној Коси, кад смо оно ишли?</p> <p>— То је ’нако... |
ле неколико секунада врати, искривљених вилица, страшних, разрогачених очију...{S} Нешто га у г |
измењен, страшан као звер, искривљених вилица и разрогачених крвавих очију...{S} Беспомоћно де |
..{S} И писар, дркћући рукама и тресући вилицама, стаде вадити из џепа неку малу кутицу.{S} Изв |
жња осветничка, страсна, бескрајна... а вилице се тресаху од страха.</p> <p>— Па... сад?...{S} |
.{S} И Гојко развукао уста дужином целе вилице, смејући се призору, кад Веља уђе и види га као |
од онога страшна погледа...{S} Само се вилице понекад затресу и опет се окамене...</p> <pb n=" |
ојко одједном пребледе, искривише му се вилице од страшна бола, а очи се широко, зачуђено отвор |
дједном затрепта очима, затресоше му се вилице и опет се заплака, јецајући као дете.</p> <p>Вељ |
ребледео од страха, дркће, трзају му се вилице, а очи не може да одвоји од оних сјајних и суман |
бу, и она оде за њим.{S} Чичи задркташе вилице и пођоше му сузе на очи...{S} Он се убриса широк |
гледом.{S} Образи јој сасвим упали међу вилице, јабучице искочиле, очи се увукле далеко унутра |
разреда, а ми ’вако... крпигуза, јарца, вина и тако...</p> <p>— Је ли вас учио пређашњи господи |
на застирачу од ормана... извесно је од вина...{S} Али брже!...</p> <pb n="209" /> <p>Она зину, |
се само занесе, као кад се добро налије вина, па после све више и више... навлачи се црн застор |
такло, у њему игра, искри се чисто бело вино...{S} По соби неред...{S} Са њеног кревета разбаца |
месту; стазица до реке обрасла травом; вир, код кога су се намештале справе за лов, засут; све |
па га зграбим обема рукама, подигнем у вис, па буп о под!...{S} Ти ли се нађе, црвенкапићу, да |
све крваво, косе разбарушене, почупане, висе читави бичеви ишчупани из корена.</p> <p>— Стојане |
завесом трепере светли сунчеви зраци и виси осветљен свод чистога небесног плаветнила...</p> < |
иште, иначе би га овај затекао баш како виси на прозору и гледа зачуђено.{S} Гојко се врати у ш |
ећи се са Гојком и гледајући га озго са висине, са сенком подсмеха на уснама.</p> <p>— А ово је |
тишју само љуљушкаху, док се на великој висини не растуре и разиђу по ваздуху...{S} Над селом с |
о недогледне пучине и растури се тако у висини, па опет над баџом затрепери чисто небо, обасјан |
ледајући у тамне облаке, који се ношаху висином, и уздишући за изгубљеном срећом и младошћу...< |
ци, а из њих се извили далеко и право у висину беличастосребрни стубови дима, који се на овом в |
ке зелене густине издвојио се поносно у висину по неки брест, или се извио танахни јаблан...{S} |
е човек навикао.</p> <p>На вратнице уђе висок, плав, сувоњав младић у кратку капутићу и накривљ |
на ниже преливаше у затвореножуту боју; висока и отегнута чела, дугих спљоштених образа, црножу |
згуби из вида школу, која се, са својим високим димњаком <pb n="4" /> издизаше мало у страну од |
и рече:</p> <p>— Ено је, ви’ш она... с високим оџаком.</p> <p>Путник распита дечка још о многи |
ога прође весео писар, подигнувши главу високо и погледајући жудно на један прозор од учионице. |
упи, неколико сељака и мало по даље, на високој столици, једно лепо одевено женско чељаде.{S} Ч |
на једног сувоњавог чичицу, који држаше високу столицу и чекаше ред да се поздрави са учитељем. |
вуче <pb n="96" /> из џепа некакву црну високу кутију од украса и отури је од себе са одвратнош |
..{S} Деца носе започете корпе, одељане витке или очишћену лозу да продуже рад...{S} Краве наиђ |
<p>— Је ли море, ти.{S} Од кад ја теби вичем свако јутро да собу чистиш и ветриш, а ти си ми н |
Помоћ!... дрекну он и истрча на сокак, вичући по селу из свега гласа.</p> <p>А сунце трепери и |
ата и изиђе.{S} Гојко се пожури за њом, вичући:</p> <pb n="147" /> <p>— Само немојте да се пром |
Чича Стојан нешто тумараше по дворишту, вичући узгред на несташну децу, која му пореметише доса |
<p>— Не сме... одговара она механички, више понављајући детиње речи, не знајући ни сама шта је |
уче било: смркло се, а они иду страном, више сеоских кућа; мајка носи малога брата, а њу води з |
.</p> <p>— Јест, само сам тада и живео, више никад, одговори Гојко с неким болом, готово са оча |
Кад се увери да га онај <pb n="106" /> више не гони, он разгледа по соби несвесно, стаде као д |
е писара?</p> <p>— Не.{S} Што?</p> <p>— Више је окрвављен од ње.{S} Заборавио на то у забуни, п |
сечено срце... оно је ишчупано, нема га више...{S} Да нисам познала праву љубав, било би ми све |
е покривач на главу...{S} Старала се да више не мисли, док је не превари сан...</p> <p>Изјутра |
!{S} И што је главно: сви су изгледи да више неће бити страдања...{S} О, само да се поживи на м |
ути, и ако је знала да њено срце никада више не може припадати ономе, који је тако лако погазио |
нило у новом учитељском гнезду: не сија више срећа и задовољство на домаћичину лицу, не чује се |
опет она ни о чем другом не мисли: нема више ни бриге ни зебње; осећа да је све у реду и добро, |
одмах сазнаје своју горку невољу: нема више здравља, ни весеља... постао је развалина, рушевин |
а, и он се осети слободан, срећан; нема више страдања, нема досадањих мука, све оде, као кад гр |
, а ја не могу више да дајем...{S} Нема више никакве зараде.{S} Ове цене да те Бог сачува: дана |
постао је костур, омотан кожом.{S} Нема више оне ватре и живости у очима, ни руменила на лицу.{ |
, апатично...{S} Веља виде да овде нема више никаква посла, па се спреми за одлазак.</p> <p>— Н |
у се видела љутња на лицу, али тек нема више онога топлог погледа, који Љубицу свакад пресече п |
о га у грудима дави, стеже и пење се на више, ноге му клецају, у глави читав хаос...{S} Он отка |
аље планове.</p> <p>Гојко не виде ништа више око себе, па ни ћату; очи му прескакаху несвесно с |
слено, тупо, уморно, као да је се ништа више не тиче овај свет и уздахну дубоко...</p> <p>— Осе |
их кућа залајаше, па, кад не чуше ништа више, ућуташе се, и опет настаде гробна тишина...</p> < |
а, целом душом својом, не знајући ништа више ни за свет, ни за небо, ни за људе... предаде му с |
амо док смислим...</p> <p>— Ја му ништа више нећу, прекиде га Гојко живо. — Мене остави.{S} А в |
а све чиним...{S} О, ваљада ме неће Бог више мучити?...{S} Доста је било! узвикну она и погледа |
шила!...{S} Опет је обузима зима... све више је издаје снага... глава јој клону на једно окопан |
чуди шта то бива у њој.{S} Стеже... све више стеже!...{S} Ах, па она ће да плаче!...{S} Да ли?. |
часа.{S} Гојку се досади седети, а све више га обузимаше жалост, гледајући ову јадницу како се |
ишта око себе, осећајући само да га све више опкољава некакав страшан мрак, црн, непровидан...{ |
ку само преноси преко чела, а десна све више дркће у његовим рукама.{S} У глави нема да се јави |
p>Протекоше још три дана.{S} Љубица све више улази у посао и све се више одушевљава радом.{S} И |
рију и одговара правилно.{S} Љубица све више светли очима.{S} Али по неко устане, па све наопач |
ном он стаде опажати како се Љубица све више мења према њему...{S} Следи се од страха, и стаде |
/> <p>И Љубица осећа да се две руке све више савијају око ње, а она нема снаге да се томе одупр |
кад се добро налије вина, па после све више и више... навлачи се црн застор око њега, он се гу |
езу.</p> <pb n="66" /> <p>Љубица се све више навикаваше на писареве љубазности, и сад јој беху |
ве, али у глави опет ври, а срце се све више стеже од неког нејасног злослутног страха.{S} Шта |
иђаше, ноге јој клецаху, у глави се све више мути, а на срцу <pb n="198" /> стоји онај ледени к |
а. </p> <p>И Љубица осећа да јој се све више враћа старо расположење, осећа се у некој већој сл |
ајући се на дугачак штап, удаљаваше све више и више, док се сасвим не изгуби из очију.</p> </di |
ви сјај у очима, ватра је обузимаше све више, и она се опет приближаваше стању, које личи на вр |
у; нешто му много у темену кљуца, и све више га заноси...{S} То не мари, пријатно је, само да н |
апоменуо, да јој деца почињу бивати све више утегнута и повучена, нестаје са њихових лица оне о |
с камења, а сутон се њиха и навлачи све више, успављујући брижну главу пријатним заносним снови |
м, загушеним гласом, отварајући очи све више и гледајући пренеражена сељака право у очи, као да |
тајаху интимнији, у толико се Гојко све више стаде повлачити, док се сасвим не издвоји из њихов |
предмета за разговор.</p> <p>Гојко све више зебе...{S} Да је то она обична хладноћа, која наст |
моћне огромне планине, делећи се у све више и све даље кругове, који су умотани у све гушћу та |
ају који заузима...{S} Љубица, коју све више обузимаше женска сујета, попушташе по мало од оне |
а хладноћа, досада; свако се од њих све више повлачи за себе, и међу њима је све мање предмета |
ну осети, да се тај фатални дан не може више избегавати, не знајући ни сама зашто...{S} Она се |
рају пред Гојком.{S} Љубица већ не може више да сакрива узбуђење и руменило, кад је по неки пут |
м патњама; поменуше и једно зло: кад је више учитеља у месту, па се међу њима отвори кавга.</p> |
S} Он је охладнео према њој, не воли је више.{S} Али зашто, зашто?{S} Не може бити да ће јој ко |
<p>»И Зорка остарела...{S} Кажу не даје више млека, не тели се...{S} А онај пут зарастао, куд с |
у, али се то њега не тиче, кад она није више жива...{S} Он сад зна само да хода овако по двориш |
Љубица све више улази у посао и све се више одушевљава радом.{S} Истина она <pb n="38" /> почи |
, старост је, братићу!...{S} Не може се више као некад, док се било младо.{S} А ја опет моју го |
е су.</p> <p>И она брзо, не осврћући се више, оде онамо где је децу оставила.{S} Нарочито је пр |
х, његово право страдање...{S} Па то се више неће страдати?... запита се он бојажљиво и погледа |
икакве претње, никаквих затева не чу се више од њега.{S} Љубица се већ тако навикла на његове п |
Тек по неки пут скрене око у страну, те више осети но угледа танахну фигуру девојачку уза се.{S |
вели да је потпуно задовољан.{S} Шта ће више!...{S} А сад памет у главу, па чувај своју срећу!« |
на устима.</p> <p>Стојан, који стајаше више учитељице, исто онако најежен и згрчен као и Гојко |
да већ беше малаксала, у њој и не беше више снаге за даљу борбу, за отпор.{S} Она се грозничав |
S} Она климну главом, нешто промрмља, и више очима но говором показа му место где ће сести.{S} |
ком...</p> <p>Гојко побеже од прозора и више не приђе тамо.{S} Чим би чуо врисак, он би бежао д |
ајала тако као прикована по пола часа и више.{S} И сада, ево, стоји као опчарана и једнако обрћ |
оћи сви стати.</p> <p>— Стаће... може и више, одговори он и насмеја се.</p> <p>— Знам, али то н |
вног ситничарства, па тежи некуд даље и више, тамо у недоглед, оној бескрајној вечној истини... |
е из мрака помаља црвено зверско лице и више ништа...{S} Он изгледа као осуђен на смрт, кад га |
добро налије вина, па после све више и више... навлачи се црн застор око њега, он се губи, про |
е на дугачак штап, удаљаваше све више и више, док се сасвим не изгуби из очију.</p> </div> <pb |
чију му праву сањалачку душу, која живи више маштом но разумом.{S} Тело му беше несразмерно раз |
куда ће!...{S} А ти, братићу, не мисли више о паксијанима, него лези тако...{S} А ја знам шта |
ељу, и кад не можеш да радиш, онда ниси више за службу, рече писар, вадећи хладно печење, застр |
жљиво, бојећи се да ни ваздух не узмути више него што мора.{S} Деца беху изишла на одмор; он је |
коле поиздизаше главе, и што им се овај више примицаше, њихова лица постајаху све зачуђенија.</ |
Вежбање последње године вредило би вам више од све шестогодишње теорије...{S} Пустити децу так |
ко, баш ми је тешко.{S} Ето, свршио сам више од ње: она из основне школе право у инштитут, па з |
не можеш овако?</p> <p>— Само да нисам више овде... хоћу да сам с тобом... једнако, довека...< |
децу тако у свет!... настави он готово више у себи и на лицу му заигра љутња.</p> <p>— Ха, па |
цкујући:</p> <p>— Па немој, болан, тако више да се мучите...{S} Глас му веома задркта и он заст |
ј сметаше и као девојци, а већ у толико више као васпитачици.{S} Паштила се да се навикне на ле |
о привлачи к њој.{S} И кад би имао мало више смелости, ко зна какве би се изјаве одједном разли |
смо владали само девет месеци, а ви по више од године!...{S} Мој рођо, ту је се добро накрмило |
еже и намешта с нарочитим циљем: да што више раздражи Љубицу.</p> <p>— Код таке фајн-жене, брат |
ом, све што је у школи преживела; и што више мишљаше, све веће је црвенило по лицу обузимаше.{S |
а се: чега се имала бојати?{S} Ето, већ више од месец дана човек долази, и осим задовољства и п |
тесно спојен са њеним бићем, да се већ више не може отклонити.</p> <p>»Како то, мисли она, гле |
ања, узвикну:</p> <p>— Не могу, не могу више овако!...{S} Ово је страшно мучење... гледати га с |
..{S} Нема шта ни да једе, а ја не могу више да дајем...{S} Нема више никакве зараде.{S} Ове це |
е Смиљка.</p> <p>Немој да мислиш о њему више.{S} Зато ти се и јавља што једнако мислиш. </p> <p |
S} После неколико недеља они не имађаху више о чем говорити.{S} Чим устану, гледају да побегну |
. имамо млада сира, лука, јаја, шта ћеш више.{S} Нек остане која крајцара за брата.</p> <p>Гојк |
пита.</p> <p>— Ето ти, брате... шта ћеш више!...{S} Речено је све.{S} Ако они горе имају најмањ |
ном.{S} Баш ћу за инат да га једим, још више ћу да се смејем са писарем, нек пуца од једа«.</p> |
n="153" /> <p>Гојко, онако збуњен, још више се ушепртља од овога узвика, па стаде само зверати |
га пусти на таку близину к себи, а још више јој паде тешко, него се овај простак подсмева њено |
ко сасвим друкчија.{S} Уозбиљила се још више, али је некако постала равнодушна према свему.{S} |
{S} Није то... промуца Гојко, па се још више заплете. — Знаш, брате, у једној смо згради, па ми |
јући.{S} Он смотри тај поглед па се још више збуни, али ипак одговори:</p> <p>— Три године, ово |
м се сети синоћње патње, намршти се још више.{S} Од ономадашњега боја Љубица не долази никако у |
нек сазна откуд дође тане и нек се још више мучи и страда.</p> <p>После стадоше мисли прелетат |
порочавање власти«.</p> <p>Гојко се још више збуни; стаде нешто муцати, одговарати, не знајући |
?...{S} Јест, пољупци!... и слух се још више повинује раздраженој женској уобразиљи, па јој ств |
своју корист.{S} Његове наде добише још више маха, али се одмах и пресекоше.{S} Сутра дан деси |
49" /> <p>Она задркта, али се приви још више уз њега, и уздахнувши одговори:</p> <p>— Како хоће |
нешто страшно...{S} Она се приближи још више, погледа га и прошапта му неколико речи... па се о |
е одвратно.{S} Она се само приближи још више и одједном се загледа у оно мртво лице...{S} Прођо |
дмету, но само пролећу, увећавајући још више црну слутњу, која јој обузела душу.{S} Одједном, у |
зло... знате — ћата.</p> <p>Учитељ још више обори главу, намршти се и пружи руку.{S} Ћата опет |
гвожђе у месо...{S} О, та га мисао још више разјари...{S} А после газити, газити... дуго газит |
рпети, и јевтине намирнице, које су још више учврстиле њихово пријатељство.{S} Они су сад врло |
pb n="101" /> После се већ навикла, а у вишим разредима беше веома занимљивих ствари...{S} До с |
н, без оне обичне женске нежности, која влада међу мужем и женом прве године.{S} Он је био вазд |
SRP18993_C15"> <head>XV.</head> <p>Пала влада! захори се по варошима и паланкама, па лагано дођ |
.</p> <p>— Е, не можемо тако.{S} Ми смо владали само девет месеци, а ви по више од године!...{S |
редседника да је оптуже због неморалног владања...{S} Њу, једну од најпоштенијих учитељица!...{ |
равила да старешине воде оштра рачуна о владању државних службеника... »Гле, па шта ће сад бити |
а што их је притискао.{S} И ако је дан, владаше велика тишина у целом селу; тек по негде залаје |
е?...</p> <pb n="88" /> <p>Он већ једва владаше језиком.{S} Љубица дисаше све јаче, а главу сти |
бити да ће јој ко отети ону љубав, која владаше до скора међу њима!...{S} Она осећа како се поч |
јући се да не поремети ову тишину, која владаше у школи.{S} Седе и стаде разгледати децу.</p> < |
шта мислила, ништа није осећала, око ње владаше црн, густ мрак, који је уништио сваку мисао, св |
питам да ли сте доиста говорили против владе... — капетан затеже овде — јер сам уверен, а и чу |
сад није никад обраћао пажњу на промену владе. »Шта имам да се плашим или веселим, мислио је ра |
еђује се дужином времена, проведена »на влади«.</p> <p>Дође још један од Бокићевих пријатеља; р |
таде још мало да чује разговоре о новој влади, па се затим диже и прође кроз село.{S} Кад беше |
да болесник у врућици.{S} Дуваше оштар, влажан ветар, и она подиже обе руке, па махну њима прек |
оје, из кога непрестано сипи она ситна, влажна, досадна измаглица, која укваси човека горе од п |
ода.{S} Оштар, хладан ветар, помешан са влажном измаглицом, стаде га шибати по лицу.{S} Он прот |
у њима преко лица, као да се умива овом влажном измаглицом, стресе се од хладноће, која је одје |
ли, бели се сав видокруг, увијен у неку влажну измаглицу; дрва се превила до земље од југовнога |
а лако дрктање у свему телу, чим угледа Влајка; срце јој јаче, много живље закуца и она се сама |
дговара му Веља, смешећи се.{S} Ко може Влајка, натерати да игра по туђој свирали!...{S} Гледај |
управо и био повод, јер је он саставио Влајка са чувеном лепотицом.</p> <p>Љубица се већ бацил |
, сад тек разуме Љубица шта је привукло Влајка, и с тога је његова кривица још страшнија, још о |
еља и насмеја се, али они обоје гледаху Влајка и чекаху његов одговор.</p> <p>— Оженио сам се п |
не и криве сокаке. </p> <p>Кад она уђе, Влајко сеђаше у соби према упаљеној свећи и преврташе н |
мишљају каква занимљива предузећа...{S} Влајко, иначе велики женскарош, и ако то нико не би вер |
свану и код њих установљена задруга.{S} Влајко се сав предао тој установи, и све време што му о |
>По испиту наступи још већа промена.{S} Влајко, залудан, проводи по цео дан у судници, а залудн |
е поврати се пређашња слога и срећа.{S} Влајко ретко кад и дође кући, а кад дође, и то само у в |
још мало поседи, као што би био ред.{S} Влајко и Љубица остадоше сами у соби.{S} Чим изиђоше њи |
па седе уз њега и узе да се послужи.{S} Влајко је пљесну руком по рамену, то му беше израз вели |
вом новом, љубављу свијеном, гнезду.{S} Влајко и Љубица одоше на рад; гнездо остаде само.</p> < |
ро... није ово Пера писар!«...</p> <p>А Влајко, посматрајући замишљена Гојка, мисли у себи: »Гл |
настало време озбиљном раду, не види да Влајко има још и других брига осим школе: по чешће иде |
леда никога.{S} Тек кад јој се учини да Влајко обрне главу к њој — образи јој се оспу лаким рум |
а?... запита Љубица живо, па видевши да Влајко нарочито ћути, настави: и ви то поуздано не може |
прозор и погледа унутра...{S} Баш тада Влајко затвори за собом врата, изиђе да види ко лупа.{S |
p> <p>— Где си ти, море, до сад? запита Влајко, не скидајући очију са ње.</p> <p>Она подиже гла |
ле два дана дођоше Веља и нови им сусед Влајко.{S} Беху пошли Вељиној школи, па свратише да се |
а, и таман они седају за ручак, а наиђе Влајко.{S} Веља се намршти, и ако је дотле био веома ра |
иту узети, кад устреба; зна он: сила је Влајко!{S} И што је главно: сви су изгледи да више неће |
незду.</p> <p>Најпре Љубица опази да се Влајко стално уозбиљио.{S} Није му се видела љутња на л |
срећу!«...</p> <pb n="187" /> <p>Кад се Влајко уми и опреми, она га уведе у другу, чисту собу, |
p> <p>— Ех, шта ту дробиш!... одсече се Влајко, али га не погледа, но сакри очи. </p> <p>— Збиљ |
овој, одмах по новој години, венчаше се Влајко и Љубица.{S} У истој цркви, у којој се пре девет |
нима.{S} Јамачно га опазише у мраку, те Влајко застаде на вратима, а она сама пређе двориште.{S |
али се баш тада отворише спољна врата и Влајко викну гласно:</p> <p>— Ко је то?...</p> <p>Гојко |
се поживи на миру!...</p> <p>А Љубица и Влајко друкчије мишљаху...{S} Како који дан, они постај |
лицом, на вратима се појавише Богосав и Влајко.{S} Како се опремио!{S} На њему је сеоско одело, |
веселнице.{S} А сад пуна кућа.</p> <p>И Влајко се показа веома предусретљив према ташти и сваст |
шу »младу« како изгледа као муж, говори Влајко, здравећи се са Гојком и гледајући га озго са ви |
и се жена меша у моје послове, одговори Влајко одсечно.{S} Твој је посао у школи и у кући, а мо |
, па за два секунда готова!... одговори Влајко, и повуче дим од цигаре.</p> <p>— И то је била ж |
боравити да сам био ожењен!... одговори Влајко, и насмеја се.</p> <p>— Знам, него сте извесно ж |
сам све, прекиде га она.{S} Какав је то Влајко Пецић, што долази на Бељино место?</p> <p>— Наш |
узбуђење и руменило, кад је по неки пут Влајко пресече оштрим и чудним погледом...</p> <p>Љубиц |
ва жена, која је спремила ручак, али му Влајко напомену, да тај спремљени ручак они могу и дове |
провести који часак за трпезом, узвикну Влајко, бришући се убрусом.{S} Ја сад морам да вам се с |
:id="SRP18993_C20"> <head>XX.</head> <p>Влајко учеста са посетама.{S} Скоро свакога празника и |
и докле ће се вечно страдати?...</p> <p>Влајко се спремаше да легне, кад она одједном иза његов |
иначе, кад год имате времена...</p> <p>Влајко и Веља насмејаше се оволикој наивности.</p> <p>— |
криви од некаква болна трзања...</p> <p>Влајко скочи, учини некакав нејасан покрет, па се одјед |
гледаш, оно све лепо и ваљано...</p> <p>Влајко се о ручку расположио, задиркује Гојка, сећа се |
S} И господин попа вели то исто.</p> <p>Влајко је добио премештај на Гојково место, и преселио |
.</p> <p>Гојко се сакри у један крај, а Влајков крупан глас загрме кроз помрчину:</p> <p>— Ко т |
цело је село знало за односе Љубичине и Влајкове... свуда их виђаху сељани усамљене, обично пре |
е распуст, а свет поче зуцкати о везама Влајковим са Милицом Обрадовом.{S} Ћата се највише дао |
сприча им све што је знала о првој жени Влајковој.</p> <p>— Чудо му нису одузели ствари? запита |
и да је он крив овако незгодну понашању Влајкову.</p> <p>— Знаш га сам, одговара му Веља, смеше |
столом, где је одмах по ручку прешла са Влајком, седи сама, гледа некуд у даљину кроз прозор, а |
ен, одједном заћута и не проговори ни с Влајком ни с Љубицом ни речи.{S} Тек по неки пут одгово |
а, па се ту ћаска о свему и свачему.{S} Влајку већ догрдила она вечна туробност, пакост и јогун |
на сва задркта од неке милине и баци се Влајку на груди.{S} Њему ово не би по вољи, пресече је |
кад овај паћеник умире.{S} Мисао беше о Влајку, и она се сва стресе од пријатне и необичне дркт |
це, па потписа.{S} Хе, братићу, сила је влас’!... рече чича и некако лукаво засветли очима.</p> |
тином. </p> <p>— А, тако ли се дочекује влас’!...{S} Бунт!!...{S} Комуна!!... дрекну пандур, ус |
шна фигура.{S} Поносно подигнуте главе, власно и смело посматраше она посетиоца, који се, улазе |
се тачно сете дана, кад је Гојко грдио власт, него само тврде да је то било ономад... некако т |
емају ни појма о хигијени.{S} Треба <hi>власт</hi> да их научи...{S} Без <hi>силе</hi> не иде.. |
вена многим нешколованим представницима власти.{S} Он се приближаваше слободно, готово дрско, и |
питања.{S} Оптужују га за »опорочавање власти«.</p> <p>Гојко се још више збуни; стаде нешто му |
, јер да је вечна — зло!{S} И каквих ти власти и кметова он није променио па ништа... они се ре |
о и последњи: све једно исто... судови, вода, ципеле, трчкарање до бакалнице, до касапнице, а н |
већ почеле да се купе росне капљице.{S} Вода се тихо слеваше преко камичака, жуборећи лагано, т |
Ја морам да радим, а они горе морају да воде надзор над нама.{S} Кад не радим, зна се шта ме че |
; на њему послужавник са слатким и чаша воде, бистре као кристал.</p> <p>— Хо, брате, како се ч |
говора, велика чаша, пуна бистре хладне воде на рапавој, прљавој и сувој руци фамулусовој; у др |
та.{S} Она је и заборавила да старешине воде оштра рачуна о владању државних службеника... »Гле |
јући жубор и шапат <pb n="53" /> бистре воде, чини јој се да са тим злослутим жубором отичу и њ |
че ојађени?!...{S} Гле, ка да је сад из воде извађен.{S} Па ти си слаб, братићу!...{S} Чекај, с |
од кревета, сав мокар, као да је тек из воде изишао, а Љубица седи према њему за столом, где је |
ани из корена.</p> <p>— Стојане, дај ми воде да се оперем, прошапта она, видевши Стојана како ј |
екида јој мисли један малишан: овај пио воде јутрос, па... је л’ да не сме узети навору?</p> <p |
на рад, надничење, а они по цео дан око воде, око Мораве хранитељке, јер она их је и хранила и |
њихових очију; пројури тихо, без шума, водени кос, враћајући се ноћишту; зажубори речица, заша |
то... он је спремио све, па дошао да је води на муке...</p> <p>Богосав види да се она ућутала к |
у оставица иза школе, па о њима нико не води рачуна.{S} Она се нервозно диже и рукова са писаре |
ом и слатким од трешања.{S} Разговор се води само о школском раду.</p> <p>Љубица је нарочито до |
агутин не чека, него је узима за руке и води.{S} Кад дођоше до прага, он се осврте и погледа је |
ена.{S} Деца ће већ доћи, па нека их он води; и онако није до сад био у цркви, одговори она жуч |
памет и предаде се сва срцу, да је оно води...{S} Та она је тако срећна, тако срећна!...{S} Не |
их сцена из ђачкога доба, и тако умешно води разговор, да се Љубици и Гојку чини, као да је он |
хладовине и одмора...</p> <p>Путом, што води од железничке станице к општини орловичкој, креће |
ге хонораре, па није ни имао кад да нас води у вежбаоницу.</p> <p>— То је рђаво, врло незгодно! |
ких кућа; мајка носи малога брата, а њу води за руку, отац носи неке поњаве на леђима.{S} Иду т |
таде и она упуштати у разговор, који је водио само циљу.</p> <p>— Допада ми се, знате, тако са |
шли?</p> <p>— То је ’нако... кад нас је водио у поље, а није нас нарочито учио. .</p> <p>Љубица |
>Они се кренуше кроза село.{S} Путом се водио говор само о раду у школи.{S} Велимир обећа да ће |
к столу, на коме стајаше послужавник са водом и слатким од трешања.{S} Разговор се води само о |
раз велике нежности и милоште, а чаша с водом дрмну се у Љубичиној руци и попрска сто.</p> <p>— |
ави ту чашу и шећер из комшилука?{S} За воду те не питам с тога, што знам да је имаш бесплатно. |
ћу цименту, а са мањима фамулус захвата воду...</p> <p>— Гле ти паксијана како ми опорочава мој |
чкој школи вамилијаз све са њима за’ита воду са извора, па испушта једну по једну у извор и там |
се болно, тужно јецање...{S} И оде низ воду, тихим лахором, овај тужни двопев танахне бистре р |
јом, и писар показа руком на врата која вођаху у другу собу, па затвори касу и оде кроз та врат |
се покажу што веселији.{S} Разговори се вођаху или о школском послу, или о кући, ни о чем друго |
ане уз кметовске шале, па се по цео дан вођаху разговори о љубавним аферама и ноћним шетњама.{S |
, дај прво тањире...</p> <p>После ручка вођаше се међу друговима жив разговор у учионици.{S} Ве |
би, без сумње, још онога кобног вечера, вођена својом плаховитом нарављу, учинила какво зло или |
се школа сматра као некаква робија или војачина.{S} И ту се ти надај повољном успеху у раду!« |
не дечје живости и она почињу личити на војнике у фронту.{S} Она зна шта је узрок томе и осећа |
ја... са овако живом природом, стварам војнике.{S} Чудно!...{S} Али знам, то је све она прокле |
ш.{S} Зваћу га.</p> <p>Жандарм се обрте војнички, изиђе и затвори врата лагано, а капетан се ок |
лаву све, што је знала о њој: муж јој у војсци, ожењен још од осамнаесте године... свекар нека |
сећа се веома слаба, једва се креће.{S} Волела би да изиђе до своје деце, и нешто је јако вуче, |
они, не смејући одрећи, одоше, и ако би волели да се крену одмах са децом.</p> <pb n="73" /> <p |
езао; заволео је како никад до сад није волео, и да му не беше деце, помишљао је озбиљно да беж |
овек одучи од свега!{S} Ето, ово сам ти волео свако јутро овако... па после нема ко да спреми, |
p> <p>Нису се разумели.</p> <p>Он је њу волео, али некако на свој начин, без оне обичне женске |
пишите и мене у први разред; ја бих баш волео да учим код вас...{S} Тако да седим у скамији, па |
ово?...{S} Он је охладнео према њој, не воли је више.{S} Али зашто, зашто?{S} Не може бити да ћ |
вари, а оно је човек прек...{S} Нико не воли да му се други меша; у таке послове...{S} Нисам ра |
мало детенце!...{S} Ти мислиш сваки те воли, ко год те љубазно погледа...{S} А оно није... све |
ло и мирно, што га добри друг тако јако воли... само се смеши и помишља у себи како је то красн |
школу и у кујну.{S} А ја ти, брате, не волим онај сељачки обичај: да се руча ма шта...{S} Одво |
им сад, па нека раде сами.</p> <p>— Не волим то кад ми се жена меша у моје послове, одговори В |
</p> <p>— Бијем неваљалце, а добру децу волим, одговори учитељ и скрену очи на ђака, који му пр |
ије своју сувишну снагу.{S} Отуд толика воља за радом.{S} Нестаде јучерањих себичних мисли; душ |
је ово те нико не доводи децу од своје воље?</p> <p>— Научени су.{S} До сад су учитељи уписива |
воска: она ће моћи поступати по својој вољи; он јој бар неће бити на сметњи.</p> <p>— Честитам |
ео смех.{S} Погледа је и би му веома по вољи њено весело, насмејано лице. »О, па ми ћемо овде л |
тамо бити доста учитељица, којима би по вољи било увредити Љубицу, али он не сме да јој каже ни |
е Влајку на груди.{S} Њему ово не би по вољи, пресече је погледом оздо до на врх главе, али не |
жи једно предавање.{S} И то им учини по вољи: узе други разред и поче познавање природе.{S} Пре |
и само се бојао да то не буде Љубици по вољи.{S} Али кад виде да га она сама увек позива и да с |
поцрвене и обори главу.{S} Не би јој по вољи одговор.{S} Каква је то љубав, да се тако брзо заб |
и одмах сам познао да јој није било по вољи.{S} И Стојан тако вели.{S} Па добро, што је седела |
, што је седела кад јој то није било по вољи? <pb n="48" /> Чудновато!...{S} И ове су ти женски |
вакав предлог није очекивао, а би му по вољи.{S} Хтеде да се упусти у разговор и да је пита што |
бар је човек... много добар; свима је у вољи.</p> <p>— Ето, сад и ми почели да распитујемо за п |
учитељев.{S} А он ради живо, умешно, с вољом...{S} Тек ипак види се да не ради без напрезања.{ |
а.{S} То га је вукло напред, те иђаше с вољом, али помисао на оне људе што су тамо засели, запл |
лако...{S} Треба радити непрестано и с вољом.{S} А са самим првим разредом треба свакад постић |
{S} Али се стаде прибирати, јер напреже вољу, те се сва предаде послу.{S} Постајаше све располо |
ишта, кад ти кажем.{S} То једно, што их ворта с платом, али тако ти је свуд, по свима срезовима |
ли не мари; види се да ће бити мекши од воска: она ће моћи поступати по својој вољи; он јој бар |
понуду: кутицу финих шећерлема, јужнога воћа, уверавајући како су то необично јевтине ствари у |
анке, купује од њих коже јагњеће, вуну, воће и све друго што има доста муштерија у вароши а не |
ако јој пролећу испред очију расцветале воћке, накривљено прошће, сухе гране на понеким шљивама |
колу изјутра, Љубица застаде између два воћњака, да се надише овога мирисног, чистог ваздуха.{S |
видите!... узвикну он усред два окићена воћњака, опијен мирисом цвећа, присуством и сузама ове |
итни, нарочити звук, који се носи преко воћњака и кућа, продире кроз густе облаке прашине, што |
олеће.{S} Густа зелена трава покрила је воћњаке, па је милина зауставити око на том зеленилу.{S |
осан.{S} Под њима се зелене густи зрели воћњаци, трепери шаренило по градинама са поврћем, вију |
он посматрајући село, које се, окићено воћњацима, пружило по другој коси, а својом ширином доп |
м слојевима попадала по лишћу, по зрелу воћу, по стаблу и трави испод њега.{S} Осећа се задах п |
упали је и стави на Гојкове груди...{S} Воштаница најпре запрска, док пламен не обухвати целу с |
ају... гледају преко уздрктала пламичка воштанице и чини јој се да говоре.{S} Јест, ено... види |
оким рукавом од кошуље, па брзо дохвати воштаницу, прекрсти се побожно, упали је и стави на Гој |
онамештале се дугорепе свраке и по нека врана, опустиле крила, отвориле кљунове, па само дакћу. |
негде залаје беспослен пас, или гракне врана, тражећи хране под овим густим белим покривачем.{ |
у или још да изгубим и главу због њених враних очију!...{S} Ехе-хе!...{S} Биће, вели, моја...{S |
пњали се за причу) па наређа на штап ко врапце...{S} Дао сам му пун џак...{S} Море довије се чо |
дрвету; стресеш се од те незгоде, а за врат ти падне читав пљусак са какве отомбољене шљивове |
!...{S} Све би је ’вако песницом, па за врат...</p> <p>— Куд је отишла? прошапта Гојко као из г |
поскакаше <pb n="132" /> много мрави за врат, стаде се отресати рукама и нешто муцати.</p> <p>— |
увлачити у нос, у уши, стаде падати за врат, на главу, по лицу, свуда...{S} Једва изиђоше и да |
у..{S} Лажи га полако док не ухватиш за врат, па онда о земљу.{S} Ја, братићу, тако је то.{S} А |
просвети наше село, те нам натоварио на врат два учитеља.</p> <p>Старац се узврпољи, уздахну ду |
и је њему?...« И он притискује браву... врата се крећу...</p> <p>...{S}Седе неки људи... у магл |
о, као сенка, притиште браву и гурну... врата се лагано покренуше.{S} Она промоли главу, па нај |
зати.{S} Чим се отворише <pb n="115" /> врата и на њима се појави писарка, он шмугну у свој раз |
о може!</p> <p>Она се упути у школу.{S} Врата на Гојковој учионици беху отворена, а он, онако и |
она, оставши сама у соби, замисли се, а врата се отворише лагано, у школу уђе средовечан човек, |
су ли ово њене руке савијене око његова врата?...{S} Да ли то њене груди тако бурно дишу на њег |
стресе, пребледе и дохвати се руком за врата.{S} Она је и заборавила да старешине воде оштра р |
ла часа за Гојком се затворише апсанска врата и зарђала реза шкрипну оштро...</p> <p>Гојко се о |
се трагедија!...</p> <p>Љубица изиђе на врата и стаде, не видећи ништа око себе.{S} Беше страшн |
несвесно, па се полако обрте и изиђе на врата.{S} Стојан се зачуди кад га угледа оваква.</p> <p |
а, заклањајући се дрвећем, па не уђе на врата, но обиђе и стаде под један прозор.</p> <p>Јест о |
кве оштре поруке за Љубицу, па стане на врата и слуша хоће ли чича онако исто оштро изговорити, |
осећа да је тако.{S} Кад они ступише на врата, у школи настаде тајац...{S} Све се очи обртоше к |
школским вратницама.{S} Она провири на врата и таман да викне Стојана, а пред њу стаде Веља уч |
пред комисијом, и писар показа руком на врата која вођаху у другу собу, па затвори касу и оде к |
лави, појури преко кујне и отвори собна врата...{S} Задахну га дим од барута...{S} А доле на по |
Љубица? викну Гојко и одмах спази једна врата и јурну тамо.{S} За то време чини му се да чује д |
е боље, али се баш тада отворише спољна врата и Влајко викну гласно:</p> <p>— Ко је то?...</p> |
угу собу, па затвори касу и оде кроз та врата.</p> <pb n="134" /> <p>И Љубици и Гојку беше необ |
p>При крају причања отворише се позната врата, уђе депозитар и зађе некуд иза Гојкових леђа.{S} |
з, не читајући га, и врати се кроз иста врата у благајницу.</p> <p>Писар бројаше паре, а Љубица |
о на прагу, па кад не чу ништа, закључа врата и оде у собу.</p> <p>Гојко брзо притрча прозору.. |
знате, научио на нашу канцеларију, где врата не мирују ни пет минута.{S} Он поћута мало, као д |
дно.</p> <p>Љубица поведе очима, чим се врата отворише, и у прво време гледаше исто онако бунов |
...{S} А он, шмокљан...</p> <p>У том се врата отворише нагло, и Стојан уђе.</p> <p>— Ево пандур |
и, али обрте главу и посматраше како се врата лагано отварају и кроз њих пролази она позната ст |
чком врату и љуби...{S} Жена јурну кроз врата и ступајући на прстима, с подигнутим рукама, иђаш |
ашеног фамулуса како стоји с мотиком уз врата и гледа у кујну...{S} Што ће му мотика?...{S} Ах, |
али кад опази да је Љубица сама, остави врата и приђе јој слободно.</p> <p>Љубица поведе очима, |
атима... нарочито му је казао да остави врата мало одшкринута...</p> <p>Чича се, ставши пред Љу |
»Још ако <pb n="113" /> буду закључали врата?... еј незгоде!...{S} А онај пише да се не закључ |
дарм се обрте војнички, изиђе и затвори врата лагано, а капетан се окрете Гојку.</p> <p>— Е, са |
сну и осу грдње на њега, али он затвори врата за собом и настави рад.</p> <p>Писар долази на ко |
нас одавно чекају, рече она, па отвори врата и изиђе.{S} Гојко се пожури за њом, вичући:</p> < |
ати...{S} Ха, чекај, рече он, па отвори врата и викну Стојана.{S} Кад се старац помоли <pb n="1 |
иђаше напред поскакујући, а кад отвори врата од своје учионице насмеја се весело и стаде певуц |
ме глава, одговори Љубица, затварајући врата.{S} Скиде са себе неку горњу хаљиницу, извади час |
ко се повратио?«... пита он, отварајући врата на соби...</p> <p>Пламичак лојанице слабо осветља |
...{S} Баш тада Влајко затвори за собом врата, изиђе да види ко лупа.{S} Гојко куцну на прозор |
<p>— Море, ти си болесна? отвори за њом врата и провири у собу ова жена, гледајући је са оним п |
— Оди да видиш...{S} Писар је доведе до врата Гојкове учионице и показа парчета хартије.</p> <p |
обртоше к њима...</p> <p>Љубица дође до врата, па кад виде толике очи управљене на себе, застад |
.{S} И Гојко се већ наже оној страни до врата, па чим она у ходању обрте леђа, он скочи, па на |
. кад заслужимо.</p> <p>Она му паде око врата и горко заплака.</p> <p>Гојко стајаше пренеражен, |
ице, скочи с кревета и обисну мајци око врата.</p> <p>— Зар још ниси устајала од спавања? ослов |
на северну страну, па груну песницом у врата, затим се брзо врати на прозор и погледа унутра.. |
ком школским, писар виде да се отварају врата на Љубичиној учионици, па коракну брже и упаде из |
та...{S} Брже, смркнуће се!...{S} Гурну врата... гле, отворена!...{S} У кујни нешто клопара... |
и паде на узглавље...</p> <p>Неко груну врата, покушавајући да их отвори, затим се зачу глас:</ |
рошло тако.{S} Смркло се одавно.</p> <p>Врата шкрипнуше.{S} Гојко скочи.</p> <p>— Ехе, братићу |
Сад је одједном опет обузе нека милина, врати се пређашња љубав према овој деци, и њој је необи |
у собу.</p> <p>Кад се распреми од пута, врати се у школу, где Гојко спремаше своју уписницу.</p |
па видевши да писар изиђе из дворишта, врати се на пређашње место и загледа се у свој часовник |
ка непрестано иде некуд по селима; оде, врати се, пробави неколико часова код Љубице, па је опе |
видевши да га не очекује никакав посао, врати се и леже на место.{S} Он не хтеде ни погледати к |
уди се тој необичној лепоти...</p> <p>— Врати се, хоћеш да те одведем до куће? рече она, и поум |
истрча, али се после неколико секунада врати, искривљених вилица, страшних, разрогачених очију |
одвезе њену оцу, па се он другога дана врати, рекавши да ће предузети неки већи пут.{S} Међути |
јој се одупре, она и не покушава да се врати, јер осећа да то не може бити, и сву обузима очај |
о... нек се ништа не мења, само нека се врати потпун мир, па ништа друго не жели...{S} Али докл |
о оде те разгледа свој нови стан, па се врати са одлучним захтевом: да се њему одреди накнада у |
реди да донесе мастило и хартију, па се врати унутра.</p> <p>После пола часа, он сави једно пис |
> <p>Трећега дана по доласку, Љубица се врати кући.{S} Не хтеде се ни осврнути на молбе материн |
а прозору и гледа зачуђено.{S} Гојко се врати у школу, пусти ђаке, па стаде ходати по дворишту, |
е потписа свој исказ, не читајући га, и врати се кроз иста врата у благајницу.</p> <p>Писар бро |
остима, обећа да ће их скоро походити и врати се. </p> <p>Љубица и Гојко продужише пут ћутећи.{ |
/p> <p>Кад отпоче рад, прибра се мало и врати јој се обична њена смелост.{S} Само јој једна мис |
одмах оде до Београда, одену се лепо и врати се истога дана, доста измењен, наравно у своју ко |
како при руковању запетља, па се ћутећи врати на своје место.{S} Учитељ се рукова са одборницим |
крете својим несташцима и строгим тоном врати их на своја места.{S} Деца се уплашише од њеног с |
а груну песницом у врата, затим се брзо врати на прозор и погледа унутра...{S} Баш тада Влајко |
и тежиште с десне ноге на леву, па опет врати на десну, и најзад стаде руком требити густу брад |
у, а не за онолике ђаке.{S} Она се опет врати женама, где беше гомилица новоуписаних малишана.{ |
Ми смо овде тек ономад сазнали, кад се вратила госпођа Зорка отуд из села, после онога боја... |
VI.</head> <p>У орловичкој школи све се вратило на стари поредак, ради се озбиљно, мирно, марљи |
е. — Седите, седите ви ту, док се ја не вратим, рече он Гојку, који такође беше устао, па изиђе |
вача испаде и прескочи све степенице иа вратима, па као муња одјури суседовој кући.{S} Док се Г |
им искреним саучешћем и махну главом ка вратима.</p> <pb n="94" /> <p>Гојко истрча, али се посл |
>Чим се затвори двориште за Милицом, на вратима се појавише Богосав и Влајко.{S} Како се опреми |
пређе двориште и оде у свој стан.{S} На вратима је дочека домаћица:</p> <p>— Еј, веселнице, ска |
видим ја!...«</p> <p>Гојко га дочека на вратима своје учионице, намрштен, а из очију му се чита |
и види како се баба Смиљка помолила на вратима и некоме такође маше руком...{S} Можда је то ње |
, или јаког узбуђења.{S} Неко закуца на вратима тихо, лагано.{S} Она не одговори, али обрте гла |
ада чича зна поуздано да Гојко слуша на вратима... нарочито му је казао да остави врата мало од |
а опазише у мраку, те Влајко застаде на вратима, а она сама пређе двориште.{S} Отвори вратнице |
и истрча из школе.{S} Љубица стајаше на вратима учионице дркћући, сва пренеражена.{S} Стојан се |
ономадашњи случај.{S} Гојко стајаше на вратима, блед, осећајући неку дивљу радост и задовољств |
се набави болеснику, па изиђе.{S} Пред вратима га сачека Љубица.</p> <p>— Шта је, господине, ј |
у Гојко живо, опазивши да се она окреће вратима.{S} Он притрча и узе је за раме. — Треба се дог |
дошао је као наручен.{S} И он притрча к вратима и отвори их. </p> <p>Веља уђе ћутећи, осврте се |
се веома уморила и узбудила.{S} Приђе к вратима и ослушну.{S} Чује се мушки глас, па одмах за њ |
и данас!...</p> <p>Она се диже и пође к вратима.{S} Он гледа за њом, изненађен.</p> <p>— Добро |
аде Вељин глас одмах.{S} Скочи и пође к вратима, па одједном застаде у некаквој двоумици.{S} Бе |
е чуди шта то она бунца, па се окрете к вратима друге собе, у којој је, у последње време, сам с |
а трећа преко леђа...{S} Гојко појури к вратима, али га писар дочепа за раме.</p> <p>Стој, смрд |
ити«, вели жена у себи и прилази другим вратима.{S} Не чује се ништа, ама баш ништа!...{S} Стој |
му се учини да неко стоји на отвореним вратима, па погну главу и хтеде проћи.</p> <p>— Господи |
овац, он се полако упути оним необичним вратима, кроз која ће одмах угледати онога страшног зли |
ући главу изласку.</p> <p>— Па... да се вратимо! одговори Гојко неодлучно, увиђајући и сам да ј |
мах у срез, па се прво извести је ли се вратио кући онај...{S} Ако се и вратио, биће у канцелар |
е ли се вратио кући онај...{S} Ако се и вратио, биће у канцеларији.{S} А ти треба вешто да се п |
и позва Гојка да га прати, јер се мора вратити кући раније.{S} Гојко једва дочека што му се пр |
њство, красна младости, нећете се никад вратити! </p> <p>Сад се све променило.{S} И како то так |
ребледе и готово се уплаши.{S} Хтеде се вратити, али је некакав урођени инат тераше напред, и о |
док ја њега изведем.{S} До мрака ћу се вратити.</p> <p>— Имаш ли нож?</p> <p>— Не бригај, каже |
тамо ће бити све свршено.{S} Може се и вратити.{S} Зашто не!...{S} Написаће Гојку да је болесн |
ћи онога дечка што их намучи узалуд.{S} Вратише се одмах кући.{S} Гојко седе на кревет и замисл |
pb n="84" /> <p>Одоше у судницу, али се вратише у стан Љубичин без успеха.{S} Кмет их одби одлу |
ручак Љубичину оцу, а пред вече се сви вратише, да би се сутра рано могао наставити редован по |
имао!«...</p> <p>Ево овога плота... ено вратница... није никад до сад одлазио у њен стан.{S} Шт |
кола и зауставише се далеко од школских вратница.{S} Изиђе из њих једна слабуњава, суха жена у |
женско чељаде.{S} Чим се гост појави на вратницама, они испред школе поиздизаше главе, и што им |
} Гојко истрча из дворишта и стаде пред вратницама...{S} Беше сав у јакој ватри, једнако га неш |
де да је то пијан човек, па брзо појури вратницама, али незнанко беше ближи па подупре леђима у |
едајући за њом.</p> <p>Прилазећи својим вратницама, Љубица опази човека, који се држаше једном |
и неки људи стадоше лупати на школским вратницама.{S} Она провири на врата и таман да викне Ст |
оња са санкама, и стадоше пред школским вратницама.{S} Стојан истрча да отвори вратнице и види |
ник га не саслуша даље, но окрете право вратницама и отворивши их уђе у школско двориште.</p> < |
ојко таман изиђе из Љубичина разреда, а вратнице се отворише и на њима се показа, сва увијена, |
овара другарском разговору, па изиђе на вратнице и стаде пред њега.</p> <pb n="131" /> <p>— Био |
уче напред...{S} Она као у сну изиђе на вратнице, па нашавши се сама у мрачном сокаку, појури н |
овори он, гледајући час у земљу, час на вратнице, куда пролажаху ђаци, па се опет полако крену. |
на, на коју се човек навикао.</p> <p>На вратнице уђе висок, плав, сувоњав младић у кратку капут |
досети, претрча, двориште и изиђе пред вратнице, где је очекиваше радознао Богосав.</p> <p>— Х |
ије озго, у теме.</p> <p>Кад стиже пред вратнице, опази Богосава, који таман хтеде ући у двориш |
оделу, отвори лагано и опрезно школске вратнице, прође брзо преко дворишта и уђе у ходник.{S} |
подиже главу.</p> <p>У том се отворише вратнице на дворишту.{S} Стојан приђе прозору, па одмах |
на другом месту.{S} Одједном шкрипнуше вратнице и кроз њих уђе сељак у белим кошуљама.{S} Сумр |
сроза се у прашину, а она протрча кроз вратнице и одмах закачи кључаоницу.{S} Дрхташе као у ст |
главом кокетно, па се обрте и уђе кроз вратнице у своје двориште.</p> <p>— Лаку ноћ, рече он з |
<p>Гојко ободе коња и кад пролете кроз вратнице и отиште се низ сокаке, осети само како му вет |
а, а она сама пређе двориште.{S} Отвори вратнице и загледа се у Гојка, па кад га познаде, обрте |
вратницама.{S} Стојан истрча да отвори вратнице и види те изненадне госте, кад из саоница иско |
{S} Да ли?...{S} Не, није то... </p> <p>Вратнице се давно затворише и пријатељи замакоше у сока |
стала која зелена крушка...{S} Опружише вратове, дунуше снажно у прашину и покупише лишће и кру |
село!...{S} Селу је свеједно: био му на врату ја или онај Ђокић, одсече председник.{S} Него ти, |
глава јој затурена, па припао пуначком врату и љуби...{S} Жена јурну кроз врата и ступајући на |
Над селом се носе гласови стоке која се враћа с паше, паса и деце која их дочекују, петлова и д |
p> <p>И Љубица осећа да јој се све више враћа старо расположење, осећа се у некој већој слободи |
енка...{S} Оборене главе, помућене душе враћа се невољница у своју ћелицу и угушује бол тешким |
умарају сваки час у Београд, па се отуд враћају весели, одмах знам шта ће бити.</p> <p>— Истина |
замишљала!« говораше учитељица у себи, враћајући се своме стану.{S} Разочарана је у свима свој |
ка да се упознамо. — Изволите! рече он, враћајући се у канцеларију и пуштајући за собом преплаш |
ју; пројури тихо, без шума, водени кос, враћајући се ноћишту; зажубори речица, зашапућу капљице |
, весели и задовољни, као што се обично враћамо кад испратимо кога госта, с ким смо пријатно пр |
да га слушаш као Бога.{S} Немаш се куд враћати«.{S} И он је остао, почео је претурати дан за д |
ђу њима!...{S} Она осећа како се почињу враћати стари дани мука и страдања.{S} Али докле ће се |
ваше и растадоше.</p> <p>Гојко и Љубица враћаху се, пуна срца, весели и задовољни, као што се о |
ћ ближе прозору, па изиђе.{S} Стојан се враћаше с бисагама, те сви уђоше у собу.</p> <pb n="60" |
љубити тако страсно, бесно... а она му враћаше пољупце, топећи се од милине... »То је љубав... |
а да видиш, као руком!...{S} Нема ’наке врачаре и траваре у целом округу... свакога ти ђавола з |
а у душу неку сањиву зебњу.{S} Тамо, на врбама, кратким и суморним гласом, јавља се ћук.{S} А и |
длучио.{S} Што, зар је то тешко: врд... врд тамо амо, <pb n="37" /> па ништа....{S} Али не иде, |
их се одлучио.{S} Што, зар је то тешко: врд... врд тамо амо, <pb n="37" /> па ништа....{S} Али |
ритисне дугме, да је отвори.{S} Руке му врдају, а у прсту нема ни толико снаге.{S} Љубица дигла |
запита за савет, он се унезвери, стаде врдати очима и окретати лице од ње.</p> <p>— Како хоћеш |
он може што хоће... па по неки пут и да врдне...</p> <p>Љубица омрзе живот, постаде јој пуст, б |
о доста чланова: из школе се чула таква врева, као да је тамо неколико стотина жена, јер су се |
вељаше...{S} Море, ова наша хеј... пара вреди.</p> <p>— Од куд ти знаш? упита, зачуђен, Гојко.< |
а виде да је погрешила, али осети да не вреди сад исправљати погрешку, пошто ће до подне учинит |
мрштећи се.{S} Вежбање последње године вредило би вам више од све шестогодишње теорије...{S} П |
па обема својим рукама стеже ту мекану, вреду ручицу.</p> <p>— Ја бих све за вас... настави он |
обоје, али како ће сад?{S} Гојка не сме вређати, јер је управитељ — може га одјурити; Љубицу јо |
че и гледајући пркосно.{S} Ако ће ме ко вређати — биће и без тога...{S} Хајдемо.</p> <p>И они о |
се осушила, па из ње бије и трепери она врела измаглица, што се виђа обично усред лета.{S} Сав |
...{S} Овамо је живот, где кључа и кипи врела крв...{S} Овамо, да се живи!... да се живи!...</p |
елим мутним погледом, усне јој осушене, вреле, па дркћу као у грозници...{S} Дисање нечије све |
ечије све ближе и топлије и одједном... вреле усне са оштрим брковима падоше на њен усијан обра |
жи...{S} Гле како му гори глава, и руке вреле...{S} Еј, кукавче мој, хоће да ми те уморе паксиј |
к столу.</p> <p>Поглед на пријатан дим вреле чорбе и ово весело женино цвркутање развесели га. |
ша...</p> <p>Одједном је обасјаше коси, врели зраци...{S} Она се трже...{S} Шта је ово?...{S} Г |
у се мишићи...{S} А она гледа несвесно, врелим мутним погледом, усне јој осушене, вреле, па дрк |
ну, подиже руку и осети хладан челик на врелим уснама...{S} Пријатно је ово осећање, али она не |
О, мили!...</p> <p>И она га опет стеже врелим уздркталим рукама...{S} Тако им прође читав час. |
} Љубица је гута, гута погледом, сажиже врелим очима...{S} Шта је ово?!...{S} Је ли могућно да |
.{S} О, тешко мени!... и она покри лице врелим рукама и горко зајеца...</p> <p>— Знам... знам.. |
ћелицу и угушује бол тешким уздасима и врелим сузама...{S} О, још да није тих суза!...</p> <p> |
гим, уморним гласом, притискујући руком врело чело:</p> <p>— Идите, децо, кући...{S} После подн |
претурало, ускомешало у њеној помућеној врелој глави, читав хаос!...</p> <p>Скоро је подне; сун |
е он већ ушао у собу, она узе чинију са врелом чорбом и понесе је на постављен сто за ручавање. |
ас, улазећи у плућа, дави и гуши својом врелом невидљивом прашином.{S} Једва чекаш да угледаш н |
ради, дохвати њену меку <pb n="142" /> врелу руку и повуче је за собом, идући и гледајући сума |
ш... је ли?...</p> <p>Гојко се хвата за врелу главу; нешто му много у темену кљуца, и све више |
ену, који јој обузео тело, стеже рукама врелу главу, а мисли се само роје, роје...{S} Да се све |
рочито украс.{S} Кренула се у школу.{S} Време бејаше оштро, хладно...{S} По целом небесном свод |
ишеније...{S} Сећа се својих осећаја за време познанства са Драгутином.{S} О, то беху неки свет |
е у разред и виде шта су деца радила за време њеног одсуствовања, одмах посла дете к Гојку, мол |
лајко се сав предао тој установи, и све време што му остаде слободно ван школе, употребио је на |
д, »Да се трпи!... рече у себи.{S} Дође време да се опет страда!...{S} А ове ћу јесени тешко ст |
уке од себе, па устаде.</p> <p>— Зар је време да идемо?</p> <p>— Да идемо.{S} Треба да видим та |
тима друге собе, у којој је, у последње време, сам спавао.</p> <p>— Хо, људи!... рече пролазећи |
ку да с ким измења мисли.{S} У последње време писар поче доносити по неку лепу понуду: кутицу ф |
и. </p> <p>Гојко опази да се у последње време Љубица одједаред измени: постаде необично преплаш |
ека мужа на вечеру, и ако он у последње време и ручава и вечерава негде на другом месту.{S} Одј |
p> <p>Са Гојком је, нарочито у последње време, ступила у тако пријатељство и поверљивост, да ов |
у празну учионицу.{S} Ту су у последње време седели и проводили разговор.</p> <p>— Јадник, жао |
ако ваља, и чини му се да је већ крајње време за напад.{S} Очекивао је потпуну послушност, а он |
о изјави да ће и она ићи.</p> <p>Кад би време поласку, Љубица дође, обучена и накићена свима св |
је тако пријатно и занимљиво проводити време у раду са малом децом!... помисли она. — Неумна, |
ако учисмо у психологији.{S} Па за прво време ја не бих што друго ни очекивао...«</p> <p>»А пос |
ху поумили и да изиђу напоље.{S} У прво време и Љубица стаде зачуђена и посматраше како се вије |
очима, чим се врата отворише, и у прво време гледаше исто онако буновно, полусвесно, као и до |
д није ни сањао, па се само чуди у прво време: што је ово овде крваво? откуд?... зашто то!... о |
ло што се Веља одобровољио, јер за дуго време није јој се хтео никако јављати.{S} И то је, без |
ку борбу душевну издржала за ово кратко време, да већ беше малаксала, у њој и не беше више снаг |
срца.{S} Она се не досећа да је настало време озбиљном раду, не види да Влајко има још и других |
он осећа да се приближило, да је дошло време кад ће та црна мисао да се претвори у грозну јаву |
дим ја како се ви мрштите...{S} У једно време помислих сад ћете скочити, па нарочито бирам нера |
е да дођете још ове недеље, док је лепо време.</p> <p>— Е сад нам можете показати како ћемо наћ |
навање природе, певање... у мају, за то време деца заборављају теже ствари.</p> <p>— Истина јес |
н се учтиво рукова са Љубицом.{S} За то време Гојко весело узвикну:</p> <p>— Веља, Бога ми!...{ |
пази једна врата и јурну тамо.{S} За то време чини му се да чује дете где говори:</p> <p>— Повр |
му је могао дати хлеба.</p> <p>А за то време његово се мило гнездашце растурило.{S} Родитељи п |
до мркла мрака.{S} Шта је чинила за то време — ни сама не зна: није спавала, није ништа мислил |
а дође у ову школу, и шта ти није за то време претурила преко главе!{S} И сад јој одједном дође |
овом дерладијом узалуд; а шта ће за то време да ми раде остали разреди?...{S} Јок, ја сам то с |
се запита: да ли су њени поступци за то време вазда били умесни?...{S} Она се загледа у даљину |
беше неко други у мени, а ја сам за то време спавала, нисам живела...{S} Опростите, заборавите |
али је добар човек.</p> <p>Писар за то време непрестано погледаше ћату, док се овај једва сети |
њиме прожмани и запојени.</p> <p>За то време Гојко нешто живо преговараше са Стојаном у својој |
.</p> <p>— Никад.{S} Ја нисам за све то време ништа осећао, ништа желео; живео сам... то јест н |
једно другому о љубави и срећи, а у то време дојурише сокаком једна кола и зауставише се далек |
те частимо? рече Гојко нудећи га у исто време столицом, коју је Стојан изнео. — Ја сам ти бећар |
а се смеши тим слатким санцима и у исто време чује како јој се другови громко и весело смеју.</ |
{S} И њему се то чини и смешно и у исто време чини му задовољство.{S} Он развуче усне још јаче, |
а, клупа, табла и т. д.{S} А сад је већ време да се почне радити.{S} И јесте ли видели како иде |
шити и причати му како је свака сила за времена — а то је велика срећа, јер да је вечна — зло!{ |
да се покаже пред људима.{S} Нека, има времена и за то, кад она остане сама са својим малишани |
актери служе.</p> <p>— Лако ћемо... има времена за то...{S} Па најпосле што?...{S} Нека!...{S} |
p> <p>— Како... не, не, молим...{S} Има времена, други пут...</p> <p>— Е онда до виђења.{S} Лак |
е нам, ваљда, покварити друштво.{S} Има времена и за одмор.</p> <p>Гојко, онако суморан, наређу |
Он осети да је остао усамљен за вечита времена, јер му нестаде онога што му је испуњавало живо |
Стојаном у својој собици и после краћег времена јави се, као резултат преговора, велика чаша, п |
раво ка брезовачкој школи.{S} Од скорог времена он се о свему саветоваше са Вељом, јер увиде да |
јнијим жељама и помислима...{S} Дуго је времена прошло тако.{S} Смркло се одавно.</p> <p>Врата |
убица живо.{S} А и иначе, кад год имате времена...</p> <p>Влајко и Веља насмејаше се оволикој н |
у скамијама идеалише.{S} Полако... биће времена да све видите и да се у свему разочарате.</p> < |
ина трошка на гозби одређује се дужином времена, проведена »на влади«.</p> <p>Дође још један од |
>— Гле, тата!...{S} Од куд ти по оваком времену?!... па га пољуби у руку и понуди да седне.</p> |
сположење, он мора очајавати на овакову времену.</p> <p>Љубица изиђе из школе тачно у подне.{S} |
азговор.</p> <p>— И све ми се ових дана врзе једно по памети... никако да избијем мисао из глав |
нешто јако бије у темену и у глави ври, ври као у котлу...{S} Она се хвата мислима за поједине |
обрте се Љубица Гојку.{S} Још ми глава ври од данашњих догађаја.</p> <p>Гојку се разведри лице |
јој нешто јако бије у темену и у глави ври, ври као у котлу...{S} Она се хвата мислима за поје |
једине речи Стојанове, али у глави опет ври, а срце се све више стеже од неког нејасног злослут |
ачке жудње за радом...{S} Бујна младост ври, живот, пун силе и одушевљења, кипи и тражи где да |
Љубица ослушну...{S} Шта се то чуло?... врисак...{S} Али откуд, од чега?...{S} Неко је вриснуо, |
но к прозору и послуша...{S} Разлеже се врисак ужасан, страховит...{S} Он претрну, хтеде јаукну |
одоше се дубоко у месо...{S} Разлеже се врисак по соби...{S} Писар се изви, и док се он обрте д |
ли некаква маса на кревету и разлеже се врисак за вриском...</p> <p>Гојко побеже од прозора и в |
>Разлеже се очајан, панички, самртнички врисак и одјекну далеко потесом кроз глуху ноћ, али га |
{S} И све му се чини да чује пролетошњи врисак и јаукање...{S} Одмакне се од прозора, чује се ј |
розора, чује се још боље, баш онај исти врисак...{S} Тамо је ваљада и њена мати, па ће доћи и С |
Љубичин од бола, па онда њен истеричан врисак...</p> <p>Писар се прену: види да овако неће ник |
ора и више не приђе тамо.{S} Чим би чуо врисак, он би бежао даље, даље... и гледао би зачуђено, |
маса на кревету и разлеже се врисак за вриском...</p> <p>Гојко побеже од прозора и више не при |
.{S} Видео сам!... узвикну Гојко таквим вриском, као да неко одсеца парчета жива меса са њега.{ |
да у Гојка дуго, дуго... па јој дође да врисне од бола.{S} Побегне у школу и стане ходати, крше |
ко се изменио...</p> <p>— А, ти ли си?! врисну полицајац и замахну камџијом.</p> <p>Гојко само |
језик тако одреши.</p> <p>Љубица плану, врисну и осу грдње на њега, али он затвори врата за соб |
е!...{S} Стојане!... у помоћ, потрчи!.. врисну Љубица из свега гласа, излете из собе и стаде тр |
де је учитељ!... говори, не мучи ме!... врисну она и пође према њему.</p> <pb n="195" /> <p>— П |
p> <p>— Мај... мајко моја!... мајко!... врисну девојка и приљуби се уз те слабе, изнурене груди |
хтео би да проговори, али жена му опет врисну па осу читав пљусак грдње на обоје, нарочито на |
вриснуо, уплашио се...{S} Или је то она вриснула?...{S} Да ли је то био њен глас?...{S} Она се |
..{S} Али откуд, од чега?...{S} Неко је вриснуо, уплашио се...{S} Или је то она вриснула?...{S} |
в страшан бол стеже јој срце, она хтеде вриснути, али се прибра и опет провири...</p> <p>Њих дв |
се одједном сва стресе, задркта и хтеде вриснути од страха...{S} Приђе му још ближе...{S} Шта ј |
преко носа: фик! а нос у траву...{S} Он вришти, кука...{S} Стој, господине Перо, да знаш како ј |
о се стаде прибирати... да, то је жена, врло млада жена, али такве лепоте, каква се веома ретко |
подиже писар чашу, додирујући уз гред, врло лагано, Љубичину чашу, а са Гојком се куцну другар |
да се у Гојка, примаче му се још ближе, врло близу, тако да осети његово дисање...{S} Он само г |
оди у вежбаоницу.</p> <p>— То је рђаво, врло незгодно!... рече он мрштећи се.{S} Вежбање послед |
црножутих страшљивих очију, које ретко, врло ретко, гледају човека право, но већином стоје под |
нтонацијом исприча, како се плата врло, врло неуредно издаје, како учитељи морају по неколико п |
шњи празници.{S} Дотле су урадили врло, врло много, прешли су све важније радове, кад опет нест |
ита она бојажљиво.</p> <p>— Врло добро, врло добро, одговори он гледајући само цифру, на колико |
н је на њему и само једна усна малко... врло малко повукла се у страну, те са ње лелуја сенка о |
Савић...{S} До вас... мало послом...{S} Врло нужно, стаде муцати Гојко, савијајући и гужвајући |
пита она, гледајући уплашено. </p> <p>— Врло озбиљна болест, госпођо.{S} Треба му пажљива женск |
о овако? запита она бојажљиво.</p> <p>— Врло добро, врло добро, одговори он гледајући само цифр |
е школу.{S} Сирота, нигде никог нема, а врло лепа.{S} Чуо сам ја још пролетос да он облеће око |
ове године са њима.{S} Љубица, која га врло радо слушаше, мораде га прекинути.</p> <p>— Е сад |
и, скиде шешир и не гледећи је промрмља врло брзо:</p> <p>— Гојко Савић, учитељ.</p> <p>— А... |
спреман за ове појаве, које се другима врло ретко дешавају, извади из капута једну хартију и п |
облачак љутње, ну он то вешто сакри, па врло пријатељским гласом настави.</p> <p>— Баш ми је мн |
итом интонацијом исприча, како се плата врло, врло неуредно издаје, како учитељи морају по неко |
дужега пропитивања нађоше, да је Љубица врло мало прешла, али су јој деца добро усвојила оно шт |
тиле њихово пријатељство.{S} Они су сад врло интимни, међу њима нема никакве засебне тајне, дог |
} А Љубица настави:</p> <p>— Било ми је врло рђаво, мислили су да сам умрла, па су и вама тако |
поче познавање природе.{S} Предавао је врло лепо, лако и живо; и Гојку се засветлеше очи.{S} У |
а и учитељка, пошто их послужи, а то је врло отресита и разговорна жена.{S} Отвори се читава де |
а слабуњава, ситна плавуша, поздрави се врло усрдно, па одмах оде к столу, на коме стајаше посл |
/p> <p>Најзад се писар диже, опрости се врло пријатељски са Љубицом и Гојком, Љубици опет понов |
зненађени а и збуњени: у селу су посете врло ретке, па зато оне вазда изазивају неку нервозну б |
еко дише уз њу, осећа да је то дисање и врло топло...{S} Али од тог места полазе све јаче струј |
, приђе к писару, који већ беше устао и врло учтиво прихвати њен поздрав.{S} Изиђоше обоје напо |
е ускршњи празници.{S} Дотле су урадили врло, врло много, прешли су све важније радове, кад опе |
место где ће сести.{S} Гост се намести врло опрезно, старајући се да не поремети ову тишину, к |
пази ћату где јој се примиче.{S} Би јој врло непријатно: она је већ опазила неке његове значајн |
горко страдање и умор.{S} Одговори јој врло лагано и хладно, као да га то неколико речи стају |
крије.</p> <p>Писар се поздрави са њом врло интимно, задржа њену руку подуже у својој и гледаш |
е већ да се држи на ногама, дише некако врло брзо, али се он очајнички отима, не марећи ни за б |
се он мучи да је отвори.{S} Дође јој то врло смешно и она већ хтеде да се насмеје гласно, а Пер |
> <p>— Опростите, молим вас, поче писар врло учтиво, што сам вас звао мало пре.{S} Заборавио са |
ма и веселим погледом, док не замаче за врљике, па онда дохвати палицу и стаде разгледати крушк |
з, свакога дана обиђе судницу, а кад се врне кући на одмор, она га сачека дурновито, прекорно.< |
S} И ко би <pb n="169" /> се опет могао врнути оној бесциљној, суморној, страшној, пустој празн |
се никад истесати.</p> <p>Ћата се стаде врпољити и чудити шта је то погрешио, а писар се окрете |
: по зубима лоле, па да ви’ш како ће да врте репом.{S} Море, право мушко!{S} Она ће и за чичу и |
та, Гојко поцрвене, збуни се и стаде се вртети, као год јутрос пред Љубицом.{S} Хтеде нешто рећ |
мисли се, а Стојан гледаше све чудније, вртећи главом, као да би рекао: »Ово нису чиста посла!« |
учитељице не скриваху своје нестрпљење, вртећи се на месту и бацајући неумесне досетке на рачун |
S} Не може да се смири на једном месту, врти се на столици, игра му, чини ми се, сваки мишић на |
упо, несвесно, као што гледа болесник у врућици.{S} Дуваше оштар, влажан ветар, и она подиже об |
е опет приближаваше стању, које личи на врућицу...{S} Поглед јој нејасан, усне осушене, запечен |
ица и опале косе, као да је скоро лежао врућицу.</p> <p>— Пре... председник пододбора...{S} Дра |
по вољи, пресече је погледом оздо до на врх главе, али не рече ништа.{S} Ко вели: право је да с |
и ви Гојко Савић, учитељ? звони отуд са врха озбиљан, крупан глас.</p> <p>Гојко се тресе, као д |
зелени се и живи снажном младошћу...{S} Врхови дрвећа засветлише се, пређоше у отворено сјајно |
ого што шта против методике, јер и наша врховна управа ради већином против методике, па морамо |
S} Љубица се мршти, лупне ногом, управо врхом ноге о под; види се радо би скочила и притрчала д |
Управитељ школе орловичке«... а горе на врху великим словима: »Краљевско-српска основна школа о |
ред очима... зелени сто...{S} А онај на врху, с дугом раздељеном брадом, сед, достојанствен... |
к кандила, што трепери пред распећем на врху иконостаса.{S} Учитељ отегао неку дугачку песму, п |
ања, <pb n="159" /> још и то... да буде врхунац муке и патње...{S} Ветар фијуче на махове, прем |
се на посао — оне обичне ствари које се врше пред сеобом.</p> <p>Ђокић, првак противничке групе |
заступаш жену, какву ли она дужност сад врши?... рече он Вељи, смејући се.</p> <p>— После усамљ |
она пролазећи поред стола, за којим се врши упис и слушајући преклињања једног млађег човека и |
зе, а он са својом сакатом руком полако врши посао...{S} Он и ћата не мењају се.{S} После удари |
рем и одговори му:</p> <p>— Она извесно врши какав мушки посао.</p> <p>Лекар приђе болеснику, к |
хну, као да је до сад какав тежак посао вршила.{S} Гојко се прибираше и спремаше за разговор, и |
на реку.{S} Прегледају од синоћ запете вршке и намештене кошаре, па ако има лова, одмах се дон |
за ово који дан.{S} Неће ти он дуго ту вршљати, не бој се.{S} Печени смо и ја и он...{S} Него, |
смима извештавала о стоци, о суседима и вршњакињама, а сад се ограничила само на кратка извешћа |
аћеш ми, луда жено, па макар се сву ноћ вукли по кући.{S} Не дам ти, каже она, па да си још тол |
ти онога страшног зликовца.{S} То га је вукло напред, те иђаше с вољом, али помисао на оне људе |
а опет стаде, двоумећи: нешто је снажно вукло тамо у собу...{S} Али што ће тамо?...{S} Да изнес |
мене ко могао приморати, нити ме је што вукло тамо, сама сам се гнушала...{S} Тек онако... само |
па она тражи ђаке...</p> <p>— Носи ти, Вуксане, за то пешкеш твом синовцу, старом кмету, рече |
се, људи!</p> <p>— Таки је закон, чича Вуксане, одговори му председник, тако мора да буде.{S} |
ручак, рече она, хватајући га за руку и вукући к столу.</p> <p>Поглед на пријатан дим вреле чор |
зре на село, па онда баци на земљу неку вунену струку са својих леђа и седе на њу.{S} Тек тада, |
о и опанке, купује од њих коже јагњеће, вуну, воће и све друго што има доста муштерија у вароши |
аке фајн-жене, брате, тражити сељанке и вући се са њима ноћу по потоцима!...{S} То је... оногај |
у очи и слух?!...{S} Полако још напред, вуци се као змија међу бурумцима и зеленим перјем кукур |
наднела стара суха жена, па нешто трља, вуче, шта ли ради.{S} Види се и покривач и под њим <pb |
ешто вуче да легне, — глава му тешка... вуче га земљи... боји се да не падне на под...{S} Али с |
...</p> <p>»Ето, и то сам видела!...{S} Вуче ме нека невоља напред, а осећам да не треба ићи.{S |
кажипрст на обарач...{S} Ха, ево!...{S} Вуче... обарач се покрену и чини јој се застаде...{S} О |
о болестан.{S} Час га видиш да се једва вуче преко дворишта, главу тужно оборио, очи гледају не |
напреже се...{S} Има нешто јаче што га вуче напред, што му је обузело целу памет, па мора само |
губи равнотежу... оздо из црна бездана вуче је нека сила и она не може да јој се одупре, она и |
, коју је Гојко стегао као клештима, па вуче и јури напред.{S} Она опажа само како јој пролећу |
одговори он мислећи нешто...{S} Све ме вуче да паднем, а оно у глави кљуца, кљуца...</p> <p>— |
, а сјајну никловану сабљу пустио те се вуче по земљи и звецка кад удари о какав камичак.{S} Ли |
ја ћу да идем својим путем, куд ме срце вуче..{S} Тамо је сва моја срећа, мој живот, све благо |
сама не зна шта, одвлачи од те мисли и вуче напред...{S} Она као у сну изиђе на вратнице, па н |
да изиђе до своје деце, и нешто је јако вуче, али чим стане пред огледало, тргне се, јер види д |
ека дивља одлучност.{S} Као да га нешто вуче натраг, притеже га снажно и не да му пасти у зло, |
сла га је права грозница и све га нешто вуче да легне, — глава му тешка... вуче га земљи... бој |
еше сав у јакој ватри, једнако га нешто вуче земљи, не може већ да се држи на ногама, дише нека |
p>— Не могу, не могу...{S} Све ме нешто вуче тамо, као да ме чека нека важна ствар.{S} Са вама |
својих недела...{S} Али да и он зна, да га одовуд гледају!...{S} О, онда би заборавио оне ударц |
орно...{S} И кад нам затреба одмора, да га нађемо у нашем гнезду...{S} Та то су тако мале, тако |
бе, јер држаше да је одбегла сасвим, да га је оставила.</p> <p>Она изиђе и застаде на степенима |
и: неће ли бити и незгодно и опасно, да га пусти на таку близину к себи, а још више јој паде те |
си могао да дознаш од ћате, онако... да га превариш: хоће ли данас долазити?{S} Гојко никога не |
> <p>— Говори брже... сад, сад...{S} Да га не оставиш жива!...{S} Па чим дођеш... право у ону с |
... у смедеревску Јасеницу.{S} Па ја да га зовем...</p> <p>— Чекај, молим те ту...{S} Заклони с |
се одмах по ручку диже и позва Гојка да га прати, јер се мора вратити кући раније.{S} Гојко јед |
страшна мржња, и ја сам се спремала да га убијем...{S} Шта нисам тада мислила, о Боже!...{S} А |
} Не, не!... живот сам свој заложила да га добијем свега, да буде само мој... да и мене огреје |
у и срце живље куца, али се он стара да га за сад угуши, јер му данас и у оваким околностима ни |
но гони у наручја тој девојци, осећа да га нешто снажно привлачи к њој.{S} И кад би имао мало в |
њим, ако падне где у путу.{S} Покуша да га мало расвести, приђе му близу и проговори:</p> <p>— |
буде Љубици по вољи.{S} Али кад виде да га она сама увек позива и да се радује сваком његову до |
p>— Аха, јест... хтедоше, чини ми се да га истерају.</p> <p>— Ја, па му директор опрости.{S} Са |
столицу, а оно мокро покупи и однесе да га осуши.</p> <p>Гојко лежи сам већ читав час, не мрда |
ича и погледа Вељу, који се спремаше да га заустави.</p> <p>— Добро, добро!...{S} Иди ти сад ма |
ече она тихим гласом, као да се боји да га не пробуди.{S} Сваки ко је преживео младост, мора зн |
а.{S} А што питаш?</p> <p>— Хоћеш ли да га убијеш?!... прошапта она неким пискавим, загушеним г |
о.{S} Него ми се онако нешто не мили да га гледам у овој кући...</p> <p>— Што?</p> <p>— Та... о |
и трчи ли ко за њим.{S} Кад се увери да га онај <pb n="106" /> више не гони, он разгледа по соб |
сподин Младен, даће те у школу, а ти да га слушаш као Бога.{S} Немаш се куд враћати«.{S} И он ј |
е да мисли о школском одбору и осети да га обузима његова обична бојажљивост.{S} Би му то непри |
— Замахни на псето, оно ће се крити да га не удариш, а некмо ли дете.{S} Тако је, братићу мој! |
обрте се збуњено по соби, па видевши да га не очекује никакав посао, врати се и леже на место.{ |
ровири једним оком, само за тренутак да га погледа како стоји пред страшном државном контролом |
аде онај дневник онако...{S} Да идем да га закључим, рече он смешећи се,</p> <p>— Иди молим те, |
пренеражена сељака право у очи, као да га сугестује.</p> <p>— Хоћеш?...{S} Пропусти га напред. |
одговорима? упита она бојажљиво, као да га не увреди питањем.</p> <p>— Ха-ха-ха... те још како! |
говори јој врло лагано и хладно, као да га то неколико речи стају велика напора: </p> <p>— Моја |
у и даље, и оде низ сокак журно, као да га ко гони.</p> <p>Љубица се насмеја, гледајући за њим, |
севаше нека дивља одлучност.{S} Као да га нешто вуче натраг, притеже га снажно и не да му паст |
спољила свака црта на њему.{S} И као да га сад тек добро познаје, и оно јој се чини тако обично |
ше прислоњен уз дувар, јер се уверио да га мрзе орловички пси.{S} Па као прави каваљер фијукну |
идећи ништа око себе, осећајући само да га све више опкољава некакав страшан мрак, црн, непрови |
изгуби траг, и ево сад му би суђено да га види у пуном сјају господства, у положају од кога и |
сподин.</p> <p>— Јок, мени је речено да га допратим.</p> <p>— А, дакле стражарно!{S} Кажи ти го |
о право нада мном.{S} Баш ћу за инат да га једим, још више ћу да се смејем са писарем, нек пуца |
и тога човека, нек иде кући.{S} Нећу да га узимам на своју душу, викну кмет љутито.</p> <p>— До |
ћу мој!</p> <p>— Оно види да ја нећу да га ударим, па што се крије!</p> <p>— Хе, братићу, кад б |
онога збуњеног, плашљивог јадника. »Да га искасапим свега!...{S} Чело онако да узмем нож, па п |
рте главу.{S} Један дечко стоји и гледа га...</p> <p>— Где је... соба...{S} Љубица? викну Гојко |
општи, а она буновно диже главу и гледа га чудно, необично.{S} Старац се стресе од тога погледа |
..{S} Она се приближи још више, погледа га и прошапта му неколико речи... па се одмаче и стаде |
ли одавно учитељ? запита она и погледа га некако ђаволасто жмиркајући.{S} Он смотри тај поглед |
ам и на посети... запе Љубица и погледа га са неприметним осмехом.</p> <p>Гојко се сасвим збуни |
кућама, па застаде пред чичом и погледа га слободно, право у очи.</p> <p>— Бога ти, ко је ово.. |
поцрвене изненада, саже главу и погледа га онако испод очију.</p> <p>— Кад не би требало да се |
ака.</p> <p>Љубица диже главу и погледа га зачуђено. »Шта хоће они... о чему то говоре?...{S} К |
а ње.</p> <p>Она подиже главу и погледа га тако, као да би хтела завирити му у саму душу.{S} Ал |
а.</p> <p>Љубица подиже главу и погледа га за часак.{S} Ироничан осмех, помешан са презирањем, |
редено и ширет к’о и чича Стојан.{S} Ја га опомињем што је немирно, а оно се осврће на другове, |
која зрела жутица...</p> <p>— Ах, па ја га знам!{S} То је од оних првих Гојкових четвртака...{S |
тешко. »О, шта сам радила!...{S} Па ја га нисам пре ни гледала, а он је ужасан, страшан, одвра |
, обузе га смртно бледило...{S} Камџија га опет ошину преко лица, па трећа преко леђа...{S} Гој |
у тело пројури нека снажна струја, која га преобрази: он постаде одлучан, жив...{S} Ко би га са |
а је, за Бога, запита га учитељка, која га до сад гледаше као право чудо.</p> <p>— Шта је... ум |
е душе његове појављује нека сила, која га снажно гони у наручја тој девојци, осећа да га нешто |
, па стаде само зверати по лицима, која га с чуђењем гледаху.{S} Један од оних учитеља, Гојко г |
у очима играше она весела, ватра, која га грејаше у послу.</p> <p>— Ви, одмор... да.{S} Хе, ва |
ади ове године са њима.{S} Љубица, која га врло радо слушаше, мораде га прекинути.</p> <p>— Е с |
е му опет зебе од какве нове беде, која га може снаћи, и он већ претура у глави разне комбинаци |
и се у очима чита нека јака мисао, која га занела и која ће без сумње стајати у вези са давном, |
н, чим опази радознала женска лица која га посматраху, а сад већ заборави и на своју главу...{S |
олике друге ваше тужбе на њега.{S} Нека га, нек осети ко је јачи.</p> <p>Љубица се радо ухвати |
и малим...{S} Живи с другом!{S} Па нека га, кад му се то свиди...{S} Нека он не заборавља кућу, |
.{S} При тој мисли обузе је гнев. »Нека га... нек види да и ја нисам баш...« Она не доврши миса |
вој двоумици.{S} Беше га срамота, тешка га срамота обузе...{S} Какав ће изгледати пред овим иск |
том недогледном пространству и обојила га чудним, разним бојама, те све трепери, сија се и пре |
м журбом стаде се облачити...{S} Тресла га је права грозница и све га нешто вуче да легне, — гл |
бучен, у школу, разбуди Стојана и посла га за коња.{S} Како ли је изгледао Гојко тада и како му |
че!... </p> <p>Кад се Гојко стиша, Веља га стаде запиткивати, те на тај начин сазнаде како је т |
ала да буде твоја жена, а?...{S} И Веља га погледа тако, као да би хтео наћи потврду својим реч |
аше да се крене до председника, а споља га ловну оштар глас.{S} Он изиђе брзо, јер познаде пред |
и исечено срце... оно је ишчупано, нема га више...{S} Да нисам познала праву љубав, било би ми |
ви болеснику, па изиђе.{S} Пред вратима га сачека Љубица.</p> <p>— Шта је, господине, је ли опа |
ања...{S} Уђе и право за камџију... зна га да је безмоћан као дете, јадник!...{S} Гори му, стра |
леташе сав досадашњи страх и зебња, она га јасно осећаше у својој близини, али се стараше да ра |
" /> <p>Кад се Влајко уми и опреми, она га уведе у другу, чисту собу, где на средини стајаше ст |
дницу, а кад се врне кући на одмор, она га сачека дурновито, прекорно.</p> <p>— Тако... скоро ћ |
астадоше јој очи на њему дуго...{S} Она га придену у косу, па приђе огледалу, да види како стој |
и танким ланчићем укусне израде.{S} Она га извади из кутије, па стаде обртати и разгледати, а о |
мара од великога напора мисли.{S} А она га гледа... гледа и чуди се тој изненадној живости њего |
бити мој...{S} О, мили!...</p> <p>И она га опет стеже врелим уздркталим рукама...{S} Тако им пр |
не сме јасније да се изрази.</p> <p>Она га гледаше кроза сузе са отвореним устима, очекујући да |
њена брата, док је у школи.</p> <p>Она га после ове речи погледа захвално па промени разговор |
е од свега: писар дође за часак два, па га после нема по неколико дана, а она ни с ким ни речи |
Нађе му чисте преобуке, пресвуче га, па га намести на кревет.</p> <p>— Тако, братићу, видиш...{ |
тну једну своју руку на његово раме, па га опет пажљиво погледа својим великим очима.{S} Уснице |
, за име Бога! викну Веља чудећи се, па га својски нападе за ову нечистоћу.{S} Беше му тешко од |
за акт с потписом Министра просвете, па га онда поцепа на ситна парчета. — Ево и твоје тужбе, е |
тојан га узе за раме, као мало дете, па га уведе у собу и намести на столицу.{S} Нађе му чисте |
{S} Дохвати мараму, као да се брише, па га опет погледа и насмеја се још јаче.{S} А Гојко, озби |
} Стојан ће ти и набавити и уредити, па га можеш научити и да ти помогне око ручка.</p> <p>— Зн |
ео над овим китњастим пространством, па га, као оно свемоћни дух, задише својом величанственом |
и да је то био Стојан, прислушкивао, па га прескочи и истрча из школе.{S} Љубица стајаше на вра |
и се да се спрема за некакву изјаву, па га почело обузимати велико узбуђење.{S} Усне му преблед |
м украсом на крају, налик на звезду, па га разгледаше пажљиво.{S} И опет она ни о чем другом не |
, трчи за доктора! одговори Стојану, па га стаде сама журити.</p> <p>Чича изиђе а она остаде са |
{S} Од куд ти по оваком времену?!... па га пољуби у руку и понуди да седне.</p> <p>Стотинама пи |
нио руку на Љубичино раме, а ја уђем па га зграбим обема рукама, подигнем у вис, па буп о под!. |
сасвим одвратан!... <pb n="157" /> Мора га избегавати...{S} И онда настаје дуго, вечно, бескрај |
абости хладно гвожђе у месо...{S} О, та га мисао још више разјари...{S} А после газити, газити. |
та је љубав!...</p> <p>— Шта ћете? пита га она у чуду.</p> <p>— Да се венчамо, зар ниси обећала |
капут.</p> <p>— Шта је, за Бога, запита га учитељка, која га до сад гледаше као право чудо.</p> |
Јесте ли богослов или преперанд? запита га попа кад седоше у соби.</p> <p>— Преп... да, јест... |
или до суднице?{S} Шта има ново? запита га она обичним тоном, који одговара другарском разговор |
ти једном да... у наше друштво? запита га Гојко, смешећи се.</p> <pb n="165" /> <p>— Да се жен |
и.</p> <p>— Где си ти летос био? запита га само, па као и да не очекиваше одговора, стаде се ос |
>— Хоћете ли путовати кроз шуму? запита га она, гледајући неким светлим, необичним погледом, из |
ом смеху, па чим стадоше на пољу запита га:</p> <p>— Ви сте јамачно лепо провели детињство и мл |
{S} Зар ви већ радите са словима? упита га Љубица зачуђено.</p> <pb n="49" /> <p>Веља се смешка |
кер...{S} Скикну, зачуди се јамачно шта га то буди из дубока размишљања, па махну репом живо, т |
о у себи.{S} Он познаде писара.{S} Сећа га се добро кад је ступио у први разред гимназије, заје |
а постојанство заљубљенога јуноше, баца га у тамницу, мучи га, па кад се уверила да његово срце |
да почне прозивати децу гласно, Љубица га заустави.</p> <p>— Нека деце код мене... ја и онако |
што му дође уз груди до грла.{S} Љубица га гледаше све зачуђеније и збуњеније, поцрвене и стаде |
зове своје осећање према њој.{S} Љубица га опет изведе из забуне, обори главу, па немоћним, жал |
ти, нити знам шта је то. </p> <p>Љубица га погледа зачуђено; учини јој се да он ово не говори б |
о сам се!{S} А ви опет...</p> <p>Љубица га гледаше са неким одушевљењем, пријатељски, весело... |
е онако узгред, уз пут...</p> <p>Љубица га уплашено погледа.</p> <p>— Није ваљда баш тако свуда |
ема ни мало хвалисавости.</p> <p>Љубица га погледа са немим поштовањем.</p> <p>— Да ли је много |
падоше ово неколико речи.</p> <p>Љубица га погледа пажљиво. »Та он је красан човек, добричина, |
наставља он своју мисао.</p> <p>Љубица га ухвати за раме и заустави га, старајући се да му раз |
који је сео у средини кола.</p> <p>»Бог га видео, кад их пре научи песми! помисли Љубица. — Вид |
а Гојко хода преко школе и застане, кад га Веља што упита.</p> <p>— Ето ти, брате... шта ћеш ви |
.{S} Он изгледа као осуђен на смрт, кад га прво тане погоди... лице се одједаред као изненади, |
гу у руци...{S} У четвртом разреду, кад га већ сврших, умре ми брат, па умре и отац, али ја пол |
је тражио рада, рада и мишљења.{S} Кад га каква нова ствар заинтересује, он јој се преда сав, |
али он не сме да јој каже ништа.{S} Кад га она запита за савет, он се унезвери, стаде врдати оч |
и вратнице и загледа се у Гојка, па кад га познаде, обрте право низ пут; Гојко једва стизаше за |
изиђе на врата.{S} Стојан се зачуди кад га угледа оваква.</p> <p>— Што си таки, јадниче ојађени |
ат, тако пун љубавне жудње?...{S} Никад га не чу она да тако њој говори...{S} Гле како дркће и |
овако старог и да ме што послуша, а сад га опет тражите.{S} Не грешите се, људи!</p> <p>— Таки |
ед Љубицом, али тек му је криво кад год га види, а нарочито кад стане да се увија око учитељице |
ећа...{S} Мучи се, напреже памет, а све га заноси и опет хоће да наиђе оно црно, као пре...{S} |
..{S} Тресла га је права грозница и све га нешто вуче да легне, — глава му тешка... вуче га зем |
е пола часа, он сави једно писмо и даде га Стојану. </p> <p>— Писареву... онога, његову жену ти |
и она одједном поскида сав накит и даде га Гојку да остави, само јој на грудима остаде скупоцен |
бица, која га врло радо слушаше, мораде га прекинути.</p> <p>— Е сад ви нама да дате један саве |
р, помешан са влажном измаглицом, стаде га шибати по лицу.{S} Он протрља очи и махну главом у с |
<p>— Дивљачно је, госпођо, много, стаде га правдати његова мати.{S} Није ни излазило међу људе. |
го онако...</p> <p>— А детињство? стаде га запиткивати заинтересована Љубица. — Ваљда сте бар к |
у неколико речи... па се одмаче и стаде га посматрати...</p> <p>Као ножем прободен, Гојко одјед |
омени лице, али кроз један тренут стаде га полагано обузимати срџба... </p> <p>— Каквој њиви?!. |
ао тешки камен, одједном спаде, нестаде га, и он се осети слободан, срећан; нема више страдања, |
истера већу оцену од јединице, нестаде га.{S} После се виђао да служи код једног адвоката, пот |
де у заклон, па иде весело у школу, где га Љубица очекује, неки пут весела а неки пут нерасполо |
обио....</p> <p>— Чула сам све, прекиде га она.{S} Какав је то Влајко Пецић, што долази на Бељи |
свега шест.</p> <p>— Молим вас, прекиде га учитељитца, могла сам ја може бити наћи стан и џабе, |
/p> <p>— Ја му ништа више нећу, прекиде га Гојко живо. — Мене остави.{S} А ви тамо ако хоћете.. |
нешто да каже, ал’ она плану и прекиде га:</p> <p>— Молим вас, шта ћете ви овде, ко сте ви?... |
учинити.{S} Подиже очи на њу и — прође га пријатна језа свега...{S} Онаких очију он још не вид |
с коњем право у школско двориште, веже га негде у заклон, па иде весело у школу, где га Љубица |
S} Као да га нешто вуче натраг, притеже га снажно и не да му пасти у зло, али се он отима од то |
на Гојков рачун, <pb n="42" /> престиже га и сама рече: истина, није углађен ни... дотеран, као |
не сме вређати, јер је управитељ — може га одјурити; Љубицу још горе... уз њу је писар.{S} А ов |
д се састаје с непознатим људима, обузе га сад у великој мери.{S} И попа и учитељ згледаше се п |
е одједаред као изненади, зачуди, обузе га смртно бледило...{S} Камџија га опет ошину преко лиц |
а, што удари директору шамар...{S} Није га познао по ноћи.</p> <p>— Аха, јест... хтедоше, чини |
и како да се склони од тих изјава, које га узбуђују.</p> <p>— Онда тако... .{S}Ја ћу ове уписат |
роман терет с главе...{S} Све зло, које га беше притисло као тешки камен, одједном спаде, неста |
премештен.{S} Он сам то увиђа и обузме га велики бол у срцу, кад помисли на такав растанак...< |
е чу, а напољу пирну поветарац и однесе га на лаким крилима далеко, далеко од овога призора...< |
.. да умрем овде... .</p> <p>— Оставите га, молим вас, рече Љубица, која се веома узбуни од ста |
ту: ако наиђе какво кретенасто, немојте га уписивати, шапну му она.</p> <p>— Ето... видите како |
ли ће бити?{S} Куд оде сад?{S} Да ли ће га затворити, и зашто?...{S} Јамачно оде ономе... да и |
исти, не сме — дићи ће прашину, опазиће га. »Најбоље нек стоји овако, помисли он.{S} Они знају |
ткачи свој кратак зимски капутић, обуче га веома брзо, набаци капу на очи, па пројури преко дво |
вуче да легне, — глава му тешка... вуче га земљи... боји се да не падне на под...{S} Али се он |
цу.{S} Нађе му чисте преобуке, пресвуче га, па га намести на кревет.</p> <p>— Тако, братићу, ви |
она руку на опаженог несташка и гледаше га строгим јасним погледом.</p> <p>— Је л’ ја? рече мал |
ом застаде у некаквој двоумици.{S} Беше га срамота, тешка га срамота обузе...{S} Какав ће изгле |
.{S} Гојку се досади седети, а све више га обузимаше жалост, гледајући ову јадницу како се мучи |
што му много у темену кљуца, и све више га заноси...{S} То не мари, пријатно је, само да није о |
и ове године проћи без мапе.{S} Највише га је у том уверењу држала ова околност:</p> <p>— Како |
ше на раду кад они стигоше.{S} Замолише га да не прекида посао, а они се наместише на дну школе |
е разиђоше кметови и сељани, преместише га у судницу.{S} Тамо, са општинским пандуром седе он у |
пошљемо на станицу за месо? запитала би га она јутром.</p> <p>— Како хоћеш, али готово... имамо |
...{S} Не би ни покушао, јер зна шта би га снашло...{S} А видиш, код њега покушао... без размиш |
кла, одвратнији од ђавола.{S} О, кад би га само могло нестати!...{S} Она опет стаде, двоумећи: |
писара да излази на двориште, иначе би га овај затекао баш како виси на прозору и гледа зачуђе |
зи: он постаде одлучан, жив...{S} Ко би га сад видео, не би познао у њему онога збуњеног, плашљ |
ију и на под.{S} Писар му приђе, зграби га руком за раме и привуче к столу.</p> <p>— Ово... ко |
у стари познаници и смешећи се поздрави га:</p> <p>— Добро јутро!{S} Како у новом стану?</p> <p |
<p>Љубица га ухвати за раме и заустави га, старајући се да му разгледа лице.</p> <p>— Можеш ли |
...{S} Кад ко овако јавно пропадне, сви га презиру, избегавају...{S} А по неке... ено баш она Д |
који пролази, весео, поред ње, не види га, него се чуди шта то бива у њој.{S} Стеже... све виш |
смејући се призору, кад Веља уђе и види га као капетана.</p> <p>Уђе капетан, љут.{S} Гојко скоч |
p> <p>Око поноћи Гојко се трже; пробуди га некакво необично стењање.{S} Протрља очи, послуша... |
знаш... него онако низ длаку..{S} Лажи га полако док не ухватиш за врат, па онда о земљу.{S} Ј |
не због оцене, него просто онако, боји га се као човека оштра и озбиљна, боји се оних неколико |
на њу.{S} Тек тада, опази чобане, који га пажљиво посматраху.{S} Он подиже главу и махну руком |
ојури преко дворишта, не марећи хоће ли га ко опазити са прозора.{S} Брзо стиже у Брезовац.</p> |
љеникову кркљању, разлеже се споља, али га у соби нико не чу, а напољу пирну поветарац и однесе |
леђа...{S} Гојко појури к вратима, али га писар дочепа за раме.</p> <p>Стој, смрдибубо!...{S} |
ри тренутка, прибра се од узбуђења, али га сад <pb n="89" /> обузе радост.{S} Он се приближи Љу |
S} Скиде му се читав терет с главе, али га ипак не остављаше страх са којим је дошао овамо.{S} |
аставља на јави такве исте покрете, али га жигне љути бол, и он одмах сазнаје своју горку невољ |
пред Љубицом.{S} Хтеде нешто рећи, али га Веља престиже:</p> <p>— Хе, дикане мој, кажем ја!..{ |
шта ту дробиш!... одсече се Влајко, али га не погледа, но сакри очи. </p> <p>— Збиља?... запита |
цркви, субота је, па да ноћи тамо, али га сад очекује важнији посао.{S} Чим дође, затвори се у |
екну далеко потесом кроз глуху ноћ, али га нико од људи не чу, само пси од крајњих сеоских кућа |
и ово весело женино цвркутање развесели га.{S} Одмах стаде сипати чорбу, одговарајући жени:</p> |
шта, Љубица му се баци на груди, обгрли га и стеже грчевито, дркћући сва и тресући се од узбуђе |
одили разговор.</p> <p>— Јадник, жао ми га опет! рече Љубица.</p> <p>— А је ли он вас жалио... |
пред... па онако с леђа... ножем, пирни га...{S} Само да те нико не види.{S} Па ћу бити твоја!. |
се претурити од жалости...{S} О, часни га, и те жене!«...</p> <p>А Гојко само трчи и у глави м |
...</p> <p>— Као једна породица, допуни га учитељ.</p> <p>— Тако, братићу, тако... хвала је гос |
— Та није код нас школа од јуче, допуни га ћата;, знамо ми шта школи треба а шта је сувишно.{S} |
> <p>— Прирез није био покупљен, допуни га Богосав.{S} Знате, мука је са тим прирезом: свет нем |
ка: нема у школи огледала!...{S} Отвори га и гледа како ради, па опет затвори и гледа.{S} Нароч |
узвикну он, уздахнувши...{S} А лудо си га, вала, и свијао!...</p> <p>Љубица се диже, па лагано |
...{S} Ово је страшно мучење... гледати га свакога часа уза се и знати да је у праву располагат |
сразмера, али ко се већ навикао гледати га таквог, њему он сад изгледа сасвим отресит, прави мл |
ачајне погледе и хтела је одмах удаљити га сасвим од себе, али се сетила очевих савета: да је ћ |
гестује.</p> <p>— Хоћеш?...{S} Пропусти га напред... па онако с леђа... ножем, пирни га...{S} С |
.{S} Слабим гласом одговори му, гледећи га право у очи:</p> <p>— У Ђокићевој њиви!...</p> <p>Он |
, чиме да те частимо? рече Гојко нудећи га у исто време столицом, коју је Стојан изнео. — Ја са |
овања, одмах посла дете к Гојку, молећи га да дође њој.{S} Гојко одмах дође, али <pb n="123" /> |
ина и прва љубав... узвикну она, грлећи га.</p> <p>При последњој речи он се некако иронично осм |
...{S} А дечко подвикну за њим, пратећи га очима и веселим погледом, док не замаче за врљике, п |
само, па се одмах диже, не задржавајући га да још мало поседи, као што би био ред.{S} Влајко и |
ика добит, је ли? запита она, гледајући га тужно и иронично.</p> <p>— О, па зар има веће среће! |
бно уписивати? запита Љубица, гледајући га некако чудно и тужно.</p> <p>— Разуме се, у моју упи |
, узе његову руку и стеже је, гледајући га право у очи, из којих севаше нека дивља одлучност.{S |
е, па очекиваше да проговори, гледајући га радознало.</p> <p>— Дошао је акт.. сад ћу да му саоп |
те на миру, одговори Веља, не гледајући га и мислећи о нечем упорно.{S} Одједном стаде и као да |
ну, не питајући га ништа и не гледајући га.{S} Приђе опрезно к прозору и послуша...{S} Разлеже |
стежући његове ледене руке и гледајући га оним ђаволастим погледом, којим обично гледају заљуб |
ајко, здравећи се са Гојком и гледајући га озго са висине, са сенком подсмеха на уснама.</p> <p |
пита она, смешећи се весело и гледајући га лукаво, ђаволасто.</p> <p>— Не бежим... нисте ми... |
азиш кући на ручак, рече она, хватајући га за руку и вукући к столу.</p> <p>Поглед на пријатан |
а он предаде коње Стојану, не питајући га ништа и не гледајући га.{S} Приђе опрезно к прозору |
риђе те потписа свој исказ, не читајући га, и врати се кроз иста врата у благајницу.</p> <p>Пис |
ра часовник зажареним очима.{S} Прикачи га на груди да види како стоји, али мука: нема у школи |
бљенога јуноше, баца га у тамницу, мучи га, па кад се уверила да његово срце куца само за њу, п |
на оне људе што су тамо засели, заплаши га и збуни.</p> <p>»Сад ћу да се сплетем... чим погледа |
на грозница!... рече лекар, прегледавши га.{S} У осталом, за сад само то...</p> <p>— А после?.. |
езнадежни јуноша, узвикну Веља, видевши га где му долази.{S} Шта је, пишти ли рањено, изневерен |
в од љутине.{S} Она се намршти, видевши га таква, што се не измаче оку његову, па одмах узе да |
ајде, да те поведем, рече му, ухвативши га под руку са отвореном одвратношћу, али се бојала да |
да игра по туђој свирали!...{S} Гледај га само!...</p> <p>Поседаше и почеше разговор.{S} Љубиц |
Па онда једно уво, па друго, па гледај га <pb n="93" /> онако чупава како се превија, а крв ши |
унезверено и нешто муца.{S} Председник га не чује, али се досећа шта одговара, па наставља:</p |
шта се говори о промени.{S} Председник га дочека збуњено, као кривац, а Гојко већ мало подигао |
е... право на ову капију.</p> <p>Путник га не саслуша даље, но окрете право вратницама и отвори |
а топлина.{S} И све тако лепо беше, док га једног дана отац не узе за руку и одведе у окружну в |
се оволикој наивности.</p> <p>— Ето вам га вала и за четвртке и за све празнике, и још да вам д |
— Хе, братићу, па господин Пера... знам га.</p> <p>— Питам те онако... какав је човек?{S} Он не |
тан, скроман.{S} И баш може бити да сам га ономад рђаво разумела.{S} Човек, без сумње, гледао м |
златан часовник... двадесет дуката сам га платио...{S} Ономад сам га купио за тебе... хоћеш... |
т дуката сам га платио...{S} Ономад сам га купио за тебе... хоћеш...{S} Бога ми, што?...{S} Сву |
ло и топлина...</p> <p>— Аха, понео сам га... ево!...{S} И писар, дркћући рукама и тресући вили |
са своје стране, настави:{S} Понео сам га узгред, да не шиљемо нарочитом поштом.</p> <p>Гојко |
93_C2"> <head>II.</head> <p>»А како сам га ја замишљала!« говораше учитељица у себи, враћајући |
сла!... рече Веља у себи.{S} Јутрос сам га једва натерао да ми дође на ручак, а сад хоће и на к |
мишља Љубица о целом догађају.{S} Нисам га добро ни разумела.{S} Управо, он ми није још ништа н |
већ није смео појавити пред њом.{S} Чим га опази, она се бајаги обрне Стојану, и ако чиче ту не |
кић.</p> <p>— Шта се будиш, море... ком га везеш? одговара му председник.{S} Што сте ви јуче иш |
Гојко већ ништа не зна за се.{S} Стојан га скиде и намести на кревет, па се исправи и погледа Љ |
дркћући целим телом све јаче.{S} Стојан га и не погледа, иначе би се јамачно уплашио <pb n="175 |
д ћу ја тебе намирити. </p> <p>И Стојан га узе за раме, као мало дете, па га уведе у собу и нам |
и да му приђе или да се уклони, капетан га ослови:</p> <p>— Ко сте ви?{S} Шта тражите?...</p> < |
Е добро, добро...{S} Збогом! и капетан га пропусти пред собом.</p> <p>Кад се Гојко нађе на ули |
ти каква је ово сила у срезу; и капетан га се боји; тако је то, братићу мој.{S} А она не зна, н |
лицајац, него његов добар друг...{S} Он га може и у заштиту узети, кад устреба; зна он: сила је |
о гроб великим зеленим бусењем...{S} Он га је, јадника, и ожалио...{S} А ја... ех!...</p> <p>— |
одбор има деловођу — њега, Гојка.{S} Он га чак сматра за толико проста и неотесана, да и не гле |
ан од оних учитеља, Гојко га зна, виђао га је на благајни, метну му пријатељски руку на раме, п |
неки му предмет обрађен добро и прешао га таман колико је требало.{S} Такав му је српски језик |
ти до краја...{S} Оно је већ дошло, ево га!...</p> <p>— Где је учитељ!... говори, не мучи ме!.. |
гледа њено страдање, пропаст?...{S} Ево га ближе... још ближе...{S} Гојко!!...{S} Исто онако ми |
роклете ноге, издају... баш сад.{S} Ево га унутра у кући.{S} Звера око себе и види насред куће |
ти како је оштра!{S} Не жали мужа, него га сама брука..{S} Како је лепо овде, гледај!...{S} Ова |
очима блесну онај апатични израз и брзо га нестаде... </p> <p>Оде јој отац, купивши узгред ту у |
а, и њега ће други макар изгрепсти, ако га не може истући.{S} Хајде сад пожури.</p> <p>Стојан о |
чешући се руком по једном рамену, и ако га ту није ни мало сврбело.</p> <p>— Нађи коња... трчи |
т, и он већ увиђа да ће проћи овако ако га она не заустави.{S} То је без сумње и Љубица увидела |
у здрави, одговараше газда Цветко, како га зваху сељаци.{S} Сви су те поздравили.{S} Мајка ти р |
О, ’натема је!.. о часни је!...{S} Како га обанђија онако!...{S} Иде, братићу, за њом ка слеп.. |
то иза мене? да није пандур?...{S} Како га нисам опазио!«...</p> <p>При крају причања отворише |
огу ћутећи мимоићи.{S} Гојко осећа како га издаје присебност, и он већ увиђа да ће проћи овако |
а...{S} Беше сав у јакој ватри, једнако га нешто вуче земљи, не може већ да се држи на ногама, |
ледаху.{S} Један од оних учитеља, Гојко га зна, виђао га је на благајни, метну му пријатељски р |
сад могу најгоре страдати.</p> <p>Гојко га погледа плашљиво, а он ходаше по соби, мрштећи се и |
тако је то; видим ја!...«</p> <p>Гојко га дочека на вратима своје учионице, намрштен, а из очи |
амо не могаше ништа проговорити: стегло га нешто у грлу, па једнако голица, и он само гледа при |
е напред, намрштен и узнемирен; обузело га некакво нерасположење, чим је угледао Богосава.{S} Ч |
<p>Веља иђаше необично весело; обузело га оно пријатно расположење, које наступа после дуга ус |
.. овако осрамоћена, убијена...{S} Само га једна мисао вазда жигне, као ножем, у срце и наведе |
ати доброг, за то вам јамчим.{S} Ми смо га у школи звали младом, јер се све неког белаја стиди. |
рво ће њега у леђа, па у мене...{S} Ено га, јест, револвер...{S} Мати... отац...{S} Станка... м |
јер се све неког белаја стиди...{S} Ено га, видите, зацрвенео се па обара очи.{S} Још да му ниј |
гова необичност веома чудновата.{S} Ено га, стаде у хлад под једном брезом.{S} Свраке закрешташ |
зиђе и застаде на степенима.{S} Јамачно га опазише у мраку, те Влајко застаде на вратима, а она |
о, па ми се опет јави и зове...{S} Лепо га видим... маше руком...</p> <p>— Бог с тобом, дијете! |
ешто љутито.{S} Руке му дрктаху, а перо га никако не слушаше, но извијаше пуно непотребних црта |
кваси убрус и метну му на чело...{S} То га за часак умири, али после опет стаде бунцати.</p> <p |
угледати онога страшног зликовца.{S} То га је вукло напред, те иђаше с вољом, али помисао на он |
{S} Баш ће бити да се њему смеју.{S} То га опет збуни.</p> <p>— Какав си то друг, болан...{S} Н |
.{S} Чекај, зна он шта ће радити... ето га кроз два три дана са златним часовником. »Евине су т |
сад бити, шта ли ће јој рећи?...{S} Ето га, иде оно страшно...{S} Осећа по ћатину гласу; он је |
розору, па одмах одскочи. </p> <p>— Ето га!</p> <p>Гојко скочи с кревета, обрте се збуњено по с |
то му је у кући све весело и мирно, што га добри друг тако јако воли... само се смеши и помишља |
но.{S} Она предаде мајци сав новац, што га узе од писара, па је испрати далеко иза села, ижљуби |
ебесном свету, заборављајући на све што га окружује, осећајући само сласт и блаженство од умног |
ма, напреже се...{S} Има нешто јаче што га вуче напред, што му је обузело целу памет, па мора с |
г зликовца!</p> <p>— Зато и говорим што га знам...{S} Мене и сваког другог он би одјурио, а теб |
трашних, разрогачених очију...{S} Нешто га у грудима дави, стеже и пење се на више, ноге му кле |
се, прикачила часовник на груди, пошто га је прво дуго обртала и посматрала; већ му је проучил |
свега, гласа, али се још уздржава, јер га је срамота од сељана, који су се окупили пред судниц |
чини ми се овако рече, одахну чича, јер га је Гојко три пута слишао, док није добро научио целу |
, окамењено срце почиње се кравити, јер га греје блага топлина мајчина саучешћа.</p> <p>Цео дан |
овор...{S} Шта да му каже?...{S} Доктор га још може и излечити!...{S} Стеже јој се срце од нова |
нити се осврте, ни проговори.{S} Пандур га најпре стаде тешити и причати му како је свака сила |
>Гојко изгледаше тешко болестан.{S} Час га видиш да се једва вуче преко дворишта, главу тужно о |
да мало застане.{S} Она се диже и опет га погледа.{S} Јест, то је оно лице... с којим су везан |
сар долази на коњу свакога дана.{S} Већ га срамота свраћати судници тако често, па улази с коње |
о да иде сад одмах са мном у срез, зову га...{S} Ево и позива.</p> <p>— Хм... <hi>он</hi> се по |
ца весела, смеше се на учитеља, гледају га слободно... а он се упреподобио, па само трепће и ми |
му стаде постављати питања.{S} Оптужују га за »опорочавање власти«.</p> <p>Гојко се још више зб |
е Гојко... молим вас, причекајте, зовну га Љубица с прага, и упути се к њему.</p> <p>Он се збун |
.{S} Камџија фијукну кроз ваздух, ошину га по глави и плећима, па се опет издиже над његовом гл |
/> <p>— Оди овамо, господине учо, викну га Ђокић, седећи у прочељу.{S} Нема ту сад ни цвоњка, с |
горњу хаљиницу, извади часовник и метну га на сто, извуче <pb n="96" /> из џепа некакву црну ви |
ујне и отвори собна врата...{S} Задахну га дим од барута...{S} А доле на поду бели се онакажено |
а још о многим другим стварима, које су га интересовале; тако сазнаде да је новопостављена учит |
} Није могао трпети женске сузе, оне су га веома дражиле.{S} Пре венчања је по пеки пут и отрпе |
а у школи: одређен је ревизор, знали су га обоје, и Гојко и Љубица, јер им је предавао школски |
одину дана старији по школи, а знали су га добро и Гојко и Веља.{S} Гојко није добио премештај, |
аборављајући на све друго...{S} Тако су га и сада заузеле земљорадничке задруге.{S} Непрестано |
није се ни руковао са мном... као да ћу га својом руком окужити!...{S} Кад ко овако јавно пропа |
сподину Пери да не излази још.{S} Зваћу га.</p> <p>Жандарм се обрте војнички, изиђе и затвори в |
леђа зајеца...{S} Он се осврте и на мах га обузе дивља срџба.{S} Није могао трпети женске сузе, |
од страха.... одједном се следих, узех га као мало дете и доведох кући.{S} Тада сам видела да |
згодну понашању Влајкову.</p> <p>— Знаш га сам, одговара му Веља, смешећи се.{S} Ко може Влајка |
страну, као <pb n="79" /> човек који је гађао зеца, па убио — кера...{S} Томе се није надао...{ |
уђено: у другој гимназији разболи ми се газда.{S} Знао сам, ако умре да немам куд... други ме н |
езу.</p> <p>— Зло, мој брате, зло! рече газда Цветко, уздишући.{S} Ради, мучи се, па опет ништа |
здрави су... сви су здрави, одговараше газда Цветко, како га зваху сељаци.{S} Сви су те поздра |
му — сила је велика.{S} Он ти је прави газда у срезу, капетана не верма ни оволико...{S} А зао |
ком, и њој се учини да је то глава њене газдарице из Београда, код које се хранила.{S} Глава ст |
Научило, знаш, да мења... ка рђав слуга газде... па то одмах у скитњу...</p> <p>Љубица гледа и |
ницу, чека као псето што чека милост од газде...{S} А ја сам тада скочила и пошла са њим по ноћ |
ит потегнем те разбијем скупоцену лампу газдину...{S} Бој и грдње што сам извукао, <pb n="145" |
огај... као два мученика.{S} Јутрос нас газе, братићу, и туку као стоку, као овај...{S} Их, шта |
им, па скочим ономе на леђа... па гази, гази, удри штиклом у главу, туци, гњави«...{S} И Гојко |
наљутим, па скочим ономе на леђа... па гази, гази, удри штиклом у главу, туци, гњави«...{S} И |
зила, па ме Бог зато казнио и сад други гази моју љубав...{S} И све, ама баш све... како је бил |
бица се насмеја, гледајући за њим, како гази посред бара, не мислећи без сумње о том, куда иде |
још више разјари...{S} А после газити, газити... дуго газити, до уништаја...{S} Да, али он то |
га мисао још више разјари...{S} А после газити, газити... дуго газити, до уништаја...{S} Да, ал |
ри...{S} А после газити, газити... дуго газити, до уништаја...{S} Да, али он то не може извршит |
и те комадиће на под, па их стаде бесно газити.</p> <p>— Ево, ево гле... животињо!... јеси виде |
е она, лијући сузе на ту густу црну као гак косу што се немарно разбацала по њеним усахнулим гр |
платнене завесе; на дувару обешена цела гардероба и покривена чистим застирачем.{S} Чим уђе у с |
ледати право очи у очи и забости хладно гвожђе у месо...{S} О, та га мисао још више разјари...{ |
ршено...</p> <p>Стојан изиђе иза оџака, где се беше прикрио, па се стаде окретати по кујни и кр |
лике ђаке.{S} Она се опет врати женама, где беше гомилица новоуписаних малишана.{S} Одједном је |
Београда, Смедерева, ишли су по селима, где су већ основане овакве задруге...{S} Напослетку <pb |
овако узбуђен и занесен, стеже колена, где беше наслонио руке.</p> <p>Љубица се трже као из пр |
своју »тужионицу«..{S} На дну дворишта, где је становала, беше баштица са неколико густих жбуни |
нешто страшно, ужасно... ту је око ње, где ли... не зна ни она...{S} Не зна ни шта је ни о чем |
ретрча, двориште и изиђе пред вратнице, где је очекиваше радознао Богосав.</p> <p>— Хоћете ли п |
/p> <p>И они одоше железничкој станици, где је био одређен збор у месној школи.{S} Још из двори |
p> <p>— Видите тамо далеко... тамо хеј, где се савија свод небесни, видите у густој магли дугач |
ао, а Љубица седи према њему за столом, где је одмах по ручку прешла са Влајком, седи сама, гле |
обијемо боље место, неко усамљено село, где нико не долази, па«...</p> <p>Стојан утрча; лице му |
етири часа и... <pb n="174" /> наравно, где не долази често полиција...{S} А, како ти се чини?. |
не размишља много, но само бира место, где би канула кап отрова!...{S} Да ли да их убије, да с |
... какво најгоре, најусамљеније место, где нема друге школе ближе од четири часа и... <pb n="1 |
замишља како изгледа оно рајско место, где је познао једине дане среће, милоште, задовољства.{ |
е одвратне сенке!...{S} Овамо је живот, где кључа и кипи врела крв...{S} Овамо, да се живи!... |
реми, она га уведе у другу, чисту собу, где на средини стајаше сто, покривен белим као снег зас |
Ја, знате, научио на нашу канцеларију, где врата не мирују ни пет минута.{S} Он поћута мало, к |
уже рад...{S} Краве наиђоше под крушку, где је опало мало лишћа и остала која зелена крушка...{ |
ју да побегну једно од другога у школу, где су проводили целе дане, налазећи у раду олакшице св |
се распреми од пута, врати се у школу, где Гојко спремаше своју уписницу.</p> <p>— А премештај |
негде у заклон, па иде весело у школу, где га Љубица очекује, неки пут весела а неки пут нерас |
о, скрећући поглед чешће на ону страну, где стајаше Љубица.</p> <p>Вељи као да беше мало незгод |
а доби премештај на железничку станицу, где је оно држан збор, а на његово место одмах дође јед |
Па где си, болан, до сад, дед’ причај: где си био, шта си радио? обрте се Веља Гојку. </p> <p> |
{S} Она се трже...{S} Шта је ово?...{S} Где је она?...{S} Ах, одједном се сети онога страшног.. |
} Оно је већ дошло, ево га!...</p> <p>— Где је учитељ!... говори, не мучи ме!... врисну она и п |
едан дечко стоји и гледа га...</p> <p>— Где је... соба...{S} Љубица? викну Гојко и одмах спази |
да су се пре два часа растали.</p> <p>— Где си ти летос био? запита га само, па као и да не оче |
вета и седе, тешко уздахнувши.</p> <p>— Где си ти, море, до сад? запита Влајко, не скидајући оч |
а се јавим на практични испит.</p> <p>— Где ви је чича Стојан? обрте она разговор, видевши да м |
адежни јуноша, узвикну Веља, видевши га где му долази.{S} Шта је, пишти ли рањено, изневерено с |
знатог намерника.</p> <p>— Шко... школа где је? промуца учитељ оборених очију, осврћући се око |
оје се насмејаше и ућуташе.</p> <p>— Па где си, болан, до сад, дед’ причај: где си био, шта си |
по крајевима. »Међутим има доста места где сами сељани моле за нова одељења и сами радо доводе |
ши, не знајући шта ће са њим, ако падне где у путу.{S} Покуша да га мало расвести, приђе му бли |
.</p> <p>— Добро, иди ти сад, склони се где, док ја њега изведем.{S} До мрака ћу се вратити.</p |
{S} За то време чини му се да чује дете где говори:</p> <p>— Повратила се... била јој мркла све |
јко, крећући очима живо, као да гледаше где би се могао сакрити.</p> <pb n="62" /> <p>После руч |
гунство женино, па бежи од куће и тражи где би се могао расположити и развеселити...</p> <p>Тек |
от, пун силе и одушевљења, кипи и тражи где да излије своју сувишну снагу.{S} Отуд толика воља |
ставила сам их онако.{S} Не знам сад ни где су.</p> <p>И она брзо, не осврћући се више, оде она |
а <pb n="162" /> не запита за Љубицу ни где је ни шта ради.{S} Тражио је премештај за обоје у д |
то поверио.{S} Он се осврте, гледајући где би сео, па се наслони на крај кревета, ту уза саму |
е, све да трчим, тамо-амо... да скупљам где год има што за <pb n="173" /> тебе пријатно...{S} Х |
малим изразом кокетерије. — Ама немамо где да вас уведемо.{S} Децо, дајте коју столицу.</p> <p |
на брзо, не осврћући се више, оде онамо где је децу оставила.{S} Нарочито је пренерази свршетак |
а шта радио, продужи брисати се и онамо где је све било суво.{S} Кмет се искашља, онако из учти |
и више очима но говором показа му место где ће сести.{S} Гост се намести врло опрезно, старајућ |
и по!</p> <p>Она се осврте и спази ћату где јој се примиче.{S} Би јој врло непријатно: она је в |
па се обрте ћати:</p> <p>— Баш си права гејачка цепаница; нећеш се никад истесати.</p> <p>Ћата |
јка, који му се представи, па као прави генерал кад саслуша рапорт, климну главом и окрете се у |
рода умирила, па се само још осећа њено гигантско дрхтање, као последњи уздах пред тешким сном. |
редмет недирнут...{S} Ови природњаци из гимназија не маре за веронауку, а филолози се мрште на |
га се добро кад је ступио у први разред гимназије, заједно са њим, па видевши да не може ни из |
то се не кажеш, брате!...{S} Другови из гимназије, па се чине да се не познају.{S} Господин Пер |
неком важношћу удари гласом на речи из гимназије...{S} У његовој кондујити стајаше да је сврши |
па за шест година готова, а ја — четири гимназије, целу учитељску школу, и само још да ми би из |
има и говорећи брзо, узбуђено: у другој гимназији разболи ми се газда.{S} Знао сам, ако умре да |
се у овој прилици нашао сведок његовог гимназијског школовања.{S} А он је, морамо признати, у |
з Београда, који <pb n="83" /> тамо учи гимназију, па питања о крави Зорки, њеној љубимици, о р |
морамо признати, у дубини душе сматрао гимназију као нешто веома велико, непостижно, веће од с |
сте ми тако познати.</p> <p>— Учили смо гимназију заједно...{S} Ви после одосте некуд... у поли |
отац, али ја положих испит, и ступих у гимназију!...</p> <p>Он застаде, трљајући руком чело, к |
жњу.{S} Он превио Љубицу преко наслона, глава јој затурена, па припао пуначком врату и љуби...{ |
има зима... све више је издаје снага... глава јој клону на једно окопано стабло...{S} Кукуруз с |
це из Београда, код које се хранила.{S} Глава стаде прелетати по соби, прилазећи јој понекад та |
ркћући сва и тресући се од узбуђења.{S} Глава јој се затури, очи се помутише, и она остаде на њ |
розница и све га нешто вуче да легне, — глава му тешка... вуче га земљи... боји се да не падне |
д ватре.{S} И сад је обузима дрктање, а глава све јаче стеже и заноси.{S} Остави ствари, па опе |
у, споља, стаде се помаљати црна чупава глава с разрогаченим очима...{S} Припи се <pb n="171" / |
о покривач на столу...{S} Али је женска глава за те ствари вешта, очас се учини позајмица, нешт |
е зна, него...{S} Хеј, што ти је женска глава!...{S} Ама Бога ми, господине, једнаке су: и ове |
е заклињу да им је то дете једина мушка глава и свечар у кући...</p> <p>»Шта је то... шта хоће |
Љубица, како јој беше слободна затурена глава, угледа је одмах и само рашири очи...{S} Севну јо |
елики светао круг, из кога по том изиђе глава са исплаженим језиком, и њој се учини да је то гл |
шта, ето... била несвестица... и сад ме глава по мало боли...</p> <p>Гојко затресе плећима и из |
/p> <p>— Ништа... остави ме!{S} Боли ме глава, одговори Љубица, затварајући врата.{S} Скиде са |
о је, без сумње, твоја драга половина и глава куће, настави он, рукујући се са Љубицом, — јер т |
ео, лијепи братићу...{S} Још ми бриде и глава и леђа, колико се испребијах, па да ми је ко гођ |
еди на столици као окамењена, чак јој и глава остала још мало затурена, а она само гледа то уви |
мало, обрте се Љубица Гојку.{S} Још ми глава ври од данашњих догађаја.</p> <p>Гојку се разведр |
н, треба да лежи...{S} Гле како му гори глава, и руке вреле...{S} Еј, кукавче мој, хоће да ми т |
ицом, — јер ти пријатељу, не можеш бити глава куће, насмеја се он, и загледа се у Љубицу...{S} |
аженим језиком, и њој се учини да је то глава њене газдарице из Београда, код које се хранила.{ |
учену.</p> <p>— Устала сам, па ме нешто глава боли.{S} Сад је већ прошло.{S} А ти, јеси ли се н |
њихових ногу сноваху ошишане, погнутих глава до земље, сите и добре овце.{S} Густа сура прашин |
би прошапће: »Часни је убио!«...</p> <p>Глава јој беше обрасла густом црном косом, а, лице веом |
ног...{S} Коса јој се стаде одвајати од главе, срце се следило, стало, не куца нимало...{S} И о |
полако изиђе из школе.{S} Гојко не диже главе за њима.{S} Одоше обоје у празну учионицу.{S} Ту |
некако подигравајући у ходу, исправљене главе а погнутих леђа унапред.{S} Одмах се могло опазит |
одлучно, љутито, и чича изиђе покуњене главе.{S} Она дрхташе сва, као у грозници, не знајући н |
он стоји тако сплетен, збуњен, оборене главе, не знајући ни шта да ради ни куд да се дене, сам |
е опет згрчи и, онако намрштен, оборене главе, уђе са децом у школу.</p> <p>Писар погледа за њи |
ушевина која труне, сенка...{S} Оборене главе, помућене душе враћа се невољница у своју ћелицу |
ца.{S} Иђаше полако, погурена и оборене главе, као болесник, коме се још није снага повратила.{ |
>Брзо изиђе отуд сама Милица, подигнуте главе, весела лица.{S} Осврташе се бојажљиво, гледајући |
} А она, гле, корача одважно, подигнуте главе и на лицу јој игра руменило, <pb n="152" /> као д |
та страшна фигура.{S} Поносно подигнуте главе, власно и смело посматраше она посетиоца, који се |
-хи...</p> <p>А Гојко само иде, погнуте главе и намрштена чела, не осврћући се на заједања.</p> |
вратницама, они испред школе поиздизаше главе, и што им се овај више примицаше, њихова лица пос |
> <p>Ућуташе обе, и мати и кћи, оборише главе и предадоше се тешким мислима.{S} Једна се чуди н |
по памети... никако да избијем мисао из главе...{S} Гојко ми јадни једнако пред очима.{S} Седим |
лушаоци изгледају веома брижни, погнули главе, па само махну њима по некад у страну, почешу зат |
p>— Видели сте... јецаше она, не дижући главе.{S} Али сад... сад не видите шта се збива, јер ин |
рта.</p> <p>— Чекај, рече он, не дижући главе и не слушајући одговор Стојанов.{S} Извади из сто |
лед на Гојка, онако у косо, не осврћући главе к њему.</p> <p>А Гојко се погнуо, па мери очима с |
шта ти није за то време претурила преко главе!{S} И сад јој одједном дође на памет да се запита |
несена у срећи својој, па претура преко главе последње догађаје, и смеши се задовољно.</p> <p>А |
би и мисли о свему, што јој пређе преко главе последњих недеља.{S} Све је одвратно, страшно, не |
ди, кад човек претура тешку борбу преко главе!...</p> <p>Љубица се склупча и ућута док јој засп |
ближње дрвеће.{S} Путник стаде, скиде с главе прашњави шешир с опуштеним ободом, извади из џепа |
стаде сам.{S} Скиде му се читав терет с главе, али га ипак не остављаше страх са којим је дошао |
и како му спада велики, огроман терет с главе...{S} Све зло, које га беше притисло као тешки ка |
ољи, пресече је погледом оздо до на врх главе, али не рече ништа.{S} Ко вели: право је да се пр |
ла ужасна истина.{S} Диже му се коса на глави, појури преко кујне и отвори собна врата...{S} За |
— Сто ти чуда, мој учитељу, имам сад на глави, па не знам куд ћу пре.{S} Даћу све рачуне новом |
бе у белој сјајној хаљини, са венцем на глави, а поред ње покуњио се њен будући муж, Гојко учит |
ла... стоји лепо обучена, са шеширом на глави и гледа, гледа без циља.</p> <p>— Госпоја, прекид |
капутићу и накривљеном меком шеширу на глави.{S} Иђаше кицошки, некако подигравајући у ходу, и |
ло, ускомешало у њеној помућеној врелој глави, читав хаос!...</p> <p>Скоро је подне; сунце бије |
ови мали дивљачићи.{S} Она помилова по глави неке слободније ђачиће; један се измаче испод њен |
амџија фијукну кроз ваздух, ошину га по глави и плећима, па се опет издиже над његовом главом.< |
ије ни тренуо.{S} Обоје су претурали по глави најразноврсније мисли, само је Љубица јасно увиђа |
се рећи...</p> <p>Љубицу удари нешто по глави, те јој се одједном сасвим смрче, ошину је некакв |
одобио, па само трепће и милује децу по глави...{S} Ко би помислио, да се у таквој школи целе г |
е и пење се на више, ноге му клецају, у глави читав хаос...{S} Он откачи свој кратак зимски кап |
S} Она једва иђаше, ноге јој клецаху, у глави се све више мути, а на срцу <pb n="198" /> стоји |
а све више дркће у његовим рукама.{S} У глави нема да се јави ниједна мисао: као да је прогутал |
м, ћути и гледај, гледај, гледај... а у глави се само мути и комеша...</p> <p>Одједном је обасј |
ли, па само њом живи, само јој је она у глави...{S} Опет се појави онај грозничави сјај у очима |
која га може снаћи, и он већ претура у глави разне комбинације, али му не долази на памет ништ |
не зна зашто му баш та мисао застаде у глави, он не помишљаше ни на шта друго, али тек осећаше |
јаше да не падне...{S} Осећа да му се у глави много, много мути, и он почиње говорити брзо, са |
жене!«...</p> <p>А Гојко само трчи и у глави му само једна црна мисао, која је покрила собом с |
а како јој нешто јако бије у темену и у глави ври, ври као у котлу...{S} Она се хвата мислима з |
слима за поједине речи Стојанове, али у глави опет ври, а срце се све више стеже од неког нејас |
је... добро је...{S} Али се опет мути у глави.{S} Ооо!...</p> <p>— Шта се то навлачи... црно, г |
мах и само рашири очи...{S} Севну јој у глави да је то његова жена, и она већ претпостављаше ре |
и као да јој одједном сину нова мисао у глави... промени јој се лице, постаде светлије...</p> < |
то...{S} Све ме вуче да паднем, а оно у глави кљуца, кљуца...</p> <p>— Хајде, да те поведем, ре |
н је обишао неке... и ћата именова неке главније политичке раднике. — Њему сви рекоше да су то |
је дошла пре три дана и упознала се са главним околностима, саопшти Гојку да ни он нема стана, |
ико пута је, док свршаваше школу, идући главним улицама београдским, застајала пред златарским |
ав је у разговору, а већ и иначе, вазда главно лице, па се дао у објашњавање ситуације присутни |
ба; зна он: сила је Влајко!{S} И што је главно: сви су изгледи да више неће бити страдања...{S} |
е околишним разговором, па тек после на главну ствар. — Да скувам кафу, настави она да се не би |
истоћу.{S} Беше му тешко одмах прећи на главну ствар, па му баш дође овај случај као наручен.</ |
зјутра се пробуди с јаком несвестицом и главобољом, устаде те се уми, па хтеде склонити оне укр |
му се брк у страну и он зачуђено махне главом и у себи прошапће: »Часни је убио!«...</p> <p>Гл |
ака, корача нервозно и понеки пут махне главом значајно. »Шта ли је то? пита се он десети пут у |
одузе снагу, она не мрдну ни руком, ни главом, ничим... само гледа бесмислено како ова замотан |
е, а Стојан гледаше све чудније, вртећи главом, као да би рекао: »Ово нису чиста посла!« ...</p |
е, а Богосав оде преко дворишта, машући главом.</p> <p>— ’Натема је!...{S} Луд сам ја да идем н |
и Гојко, обрте се и оде у школу, машући главом неповерљиво и шапућући у себи: »Ја, братићу, так |
> <p>Љубица му одмах приђе и, климнувши главом, промуца:</p> <p>— Извините... што нисам ја к ва |
плећима, па се опет издиже над његовом главом.</p> <p>Гојку се обрте свест... нешто се смрачи |
.</p> <p>— Хм, добро, добро... махну он главом, па се поздрави са Гојком и оде.</p> </div> <div |
опазивши на себи његов поглед, махну му главом као претећи.</p> <p>Љубицу одједном, после ових |
ари у запиткивање, али Гојко и не мрдну главом, као да је мртав, као да не чује и не осећа шта |
рави генерал кад саслуша рапорт, климну главом и окрете се учитељици.{S} Сеоски ћата се задовољ |
чтив <pb n="40" /> поздрав једва климну главом; застаде и саслуша Гојка, који му се представи, |
и, па ћу ја доћи... а?...{S} Она климну главом и опет се неодређено насмеши.{S} Пера дохвати ње |
н говора, све, све друго.{S} Она климну главом, нешто промрмља, и више очима но говором показа |
крете и прелетевши оком сва лица климну главом и промрмља:</p> <pb n="5" /> <p>— Како сте?...</ |
виђења.{S} Лаку ноћ! рече она и климну главом кокетно, па се обрте и уђе кроз вратнице у своје |
опет Гојко сумњиво <pb n="170" /> махну главом и стаде са неком зебњом погледати час једнога ча |
ти, братићу, ове...</p> <p>Љубица махну главом одлучно, љутито, и чича изиђе покуњене главе.{S} |
мо какве полуумнике, насмеши се и махну главом, па се обрте учитељици:</p> <p>— Шта је ово... х |
бати по лицу.{S} Он протрља очи и махну главом у страну, као <pb n="79" /> човек који је гађао |
оним простим искреним саучешћем и махну главом ка вратима.</p> <pb n="94" /> <p>Гојко истрча, а |
.</p> <p>Опет ћутање...{S} Пандур махну главом, осврте се око себе и погледа на прозор.{S} Беше |
видиш да се једва вуче преко дворишта, главу тужно оборио, очи гледају невесело, страдалнички, |
е језиком.{S} Љубица дисаше све јаче, а главу стидљиво оборила, па слободну леву руку само прен |
ко развукао уста у широк сладак смех, а главу окренуо у страну.</p> <p>И Љубица се зачуди, кад |
евну очима и дохвати се обема рукама за главу, па као махнита стаде јурити по школи, чупајући с |
Ах!... и он се дохвати обема рукама за главу, па после краћега ћутања настави: </p> <p>— Ја те |
, и онако сама, одморна, није разбијала главу цео дан сељачким потребама и невољама.{S} Доста ј |
у нема ни толико снаге.{S} Љубица дигла главу, па гледа бесмислено како се тресе кутица у писар |
урила се, савила се у клупче, наслонила главу на уздигнута колена, а око њих обавила обе руке п |
код одрасла човека.{S} И Љубица оборила главу, па не зна како да удеси лице: хтела би да изглед |
ања пријатне снове.{S} Тужно је оборила главу над реком, па слушајући жубор и шапат <pb n="53" |
ом.{S} Налактила се тако на сто, стисла главу обема рукама као клештима, па гледа бесмислено кр |
е, кад јој је таква судбина!{S} Погнула главу, па ради за оно злехудо парче хлеба.{S} Мало је р |
у нос, у уши, стаде падати за врат, на главу, по лицу, свуда...{S} Једва изиђоше и дахнуше сло |
</p> <p>»Ако ми се још и овај наврзе на главу, имаћу муке.{S} Ту ми нико не поможе: одмах ће по |
се спреми, навуче неку велику мараму на главу и пође изласку.{S} Гојко истрча из дворишта и ста |
се одједном стресе и навуче покривач на главу...{S} Старала се да више не мисли, док је не прев |
.</p> <p>Љубица поцрвене изненада, саже главу и погледа га онако испод очију.</p> <p>— Кад не б |
невоље?...</p> <p>Гојко поцрвене, саже главу, па промуца:</p> <pb n="127" /> <p>— Сви кажу да |
артију.</p> <p>— Шта ће рећи...{S} Саже главу ко јагњенце, па потписа.{S} Хе, братићу, сила је |
ете оних девет ђака.</p> <p>Љубица диже главу и погледа га зачуђено. »Шта хоће они... о чему то |
запита или саопшти, а она буновно диже главу и гледа га чудно, необично.{S} Старац се стресе о |
ешто рећи, али Гојку прекипе.{S} Подиже главу и погледа је оштро, на лицу му исписано горко стр |
огла досетити свему јаду.{S} Она подиже главу, па благо али озбиљно погледа Љубицу, право у очи |
кидајући очију са ње.</p> <p>Она подиже главу и погледа га тако, као да би хтела завирити му у |
На тако пријатељске речи, Љубица подиже главу и захвали му се пријатним осмехом.{S} Он се беше |
а онако... што?...</p> <p>Љубица подиже главу као иза сна, и гледајући замишљено, проговори:</p |
поквариш весеље...</p> <p>Љубица подиже главу и стаде се домишљати овим речима.{S} Није их у по |
, прави младожења.</p> <p>Љубица подиже главу и погледа га за часак.{S} Ироничан осмех, помешан |
њих крв бризнути.</p> <p>Љубица подиже главу и погледа писара право у очи, али се овај ни мало |
p> <p>— Е?... зачуди се Гојко, и подиже главу.</p> <p>У том се отворише вратнице на дворишту.{S |
рвна, ослања се леђима уз дрво и подиже главу, гледајући кроз баџу плаво слободно небо...{S} Оч |
шко казнио... јекну она очајно и подиже главу.</p> <pb n="143" /> <p>— Знам да вас неко тешко з |
оји га пажљиво посматраху.{S} Он подиже главу и махну руком на њих:</p> <p>— Еј, море... одите |
еним осмехом на устима.{S} Гојко подиже главу; очи му беху необично замућене, усне грозничаво д |
ме ништа друго не остаје, него да сагне главу и слуша...{S} Та он јој је ипак друг, то исто што |
е чешће мрштила: по неки малишан окрене главу и гледа шта раде они у другој гомили.{S} Неки се |
S} Тек кад јој се учини да Влајко обрне главу к њој — образи јој се оспу лаким руменилом а груд |
ије годину дана.{S} И оне обртаху од ње главу презриво, купећи усне и пречајући очима...{S} Пре |
, лагано.{S} Она не одговори, али обрте главу и посматраше како се врата лагано отварају и кроз |
...{S} Неко се помаче, устаде, он обрте главу.{S} Један дечко стоји и гледа га...</p> <p>— Где |
као да је под утицајем електрине, обрће главу унезверено и нешто муца.{S} Председник га не чује |
одједном некако-необично најежи, увуче главу у рамена, па нервозно звера очима, час у Љубицу, |
предмета на предмет, а он само обрташе главу, ослушкујући шта се то чује са прозора...{S} И св |
не долазе ни са каквим добром.{S} Кроз главу му пролетеше неколика нагађања муњевитом брзином. |
} Гледа сумануто, иде механички, а кроз главу јој само пролећу некакве испрекидане мисли...</p> |
пут виде из близа.{S} Пролети јој кроз главу све, што је знала о њој: муж јој у војсци, ожењен |
свету...{S} Само му сину та мисао кроз главу као елекрина, он осети бол у срцу, па се одједном |
да идем на робију или још да изгубим и главу због њених враних очију!...{S} Ехе-хе!...{S} Биће |
ата се лагано покренуше.{S} Она промоли главу, па најпре не разгледа добро; беше узбуђена, па ј |
, слобода!...</p> <p>Председник промоли главу из заседања, раздвајајући неке хартије.</p> <p>— |
пандуром седе он уз топлу пећ, наслони главу на дланове и остаде тако као укочен до мрклога мр |
као посечена, клону на столицу, наслони главу на руке и горко, очајно зајеца...</p> <p>Писар се |
Љубица га опет изведе из забуне, обори главу, па немоћним, жалосним гласом проговори:</p> <p>— |
пштином...</p> <p>Љубица уздахну, обори главу, па стаде ћутећи корачати поред њега, а Гојко иђа |
погледа је онако ђачки...{S} Она обори главу стидљиво, а он је полако обгрли, па је одједном с |
могу ноге да се покрену...{S} Она обори главу и замисли се...</p> <pb n="208" /> <p>Прогнаше де |
те — ћата.</p> <p>Учитељ још више обори главу, намршти се и пружи руку.{S} Ћата опет хтеде нешт |
алио?...</p> <p>Љубица поцрвене и обори главу.{S} Не би јој по вољи одговор.{S} Каква је то љуб |
ође ред на капетана да поцрвени и обори главу.</p> <p>— Хм... којешта!...{S} А шта сам ја овде? |
ма кога ко би је видео.{S} По том обори главу и, замишљена погледа, пређе преко дворишта.</p> < |
нека права вамилија.</p> <p>Гојко обори главу па ућута.{S} Њега је вазда побеђивала Стојанова р |
Овако пак само уздахне и снуждено обори главу, осећајући немоћ и неодлучност.{S} Он ће чекати д |
и квартирине ни паре.</p> <p>Кмет обори главу нерасположено, као кривац кад се ухвати на делу.< |
еше веће, те надвлада, и она опет обори главу, стидљиво и плашљиво, а груди се подизаху и спушт |
убити се тако уз мајчине груди, сакрити главу у мраку на тим свенулим прсима, које су те, некад |
поноћи она одједном склопи очи, спусти главу на јастук и заспа...</p> <p>Одједном се расветли |
ивати?... шта?... запита Љубица, дижући главу као из сна.</p> <p>Гојко је погледа, поцрвене као |
— Добро, добро... убрза Гојко, окрећући главу десно и лево, не знајући како да се склони од тих |
!... прошапта Љубица страшљиво, обрћући главу изласку.</p> <p>— Па... да се вратимо! одговори Г |
; по неко се засмеја гласно, заклонивши главу за леђа другарева...</p> <p>— Има ли који ђак међ |
ево мог стана, узвикну Љубица, дигнувши главу.{S} Да је раније па да свратите, али је већ мрак. |
оред кога прође весео писар, подигнувши главу високо и погледајући жудно на један прозор од учи |
дио је и њега и њу, оборили су пред њим главу, али он ипак осећа неку празнину у веселу срцу св |
о, као кривац, а Гојко већ мало подигао главу и гледа председника право у очи, кад му тражи ква |
нај бесни и разуздани полицајац, оборио главу, па ни прословити...{S} Тада Љубица виде шта је у |
це, паде на сто и остаде тако, загњурио главу међу руке, као да спава...</p> </div> <div type=" |
..{S} Али је она полегла по земљи, само главу мало подигла, да боље види и чује...{S} Што очи н |
т.{S} Само јој једна мисао о том дође у главу: ваљда ће се и сад умети извући... како је до сад |
њима, женама, тако понекад дођу лутке у главу...{S} Чекај, зна он шта ће радити... ето га кроз |
а леђа... па гази, гази, удри штиклом у главу, туци, гњави«...{S} И Гојко се опет мало прибере |
ан.{S} Шта ће више!...{S} А сад памет у главу, па чувај своју срећу!«...</p> <pb n="187" /> <p> |
о разним плановима, који му долажаху у главу.{S} Са Гојком се већ није могло ништа говорити, о |
сматраху, а сад већ заборави и на своју главу...{S} Срећом наиђе на њега неко момче, које расте |
склањај се испред њих, да сачуваш своју главу.{S} Тако је то, братићу мој!...</p> <p>— Нека, до |
свака несрећа мора да се разбије о моју главу!...</p> <p>— Море ћути, то је добро ако још може |
е ли?...</p> <p>Гојко се хвата за врелу главу; нешто му много у темену кљуца, и све више га зан |
оји јој обузео тело, стеже рукама врелу главу, а мисли се само роје, роје...{S} Да се све то уг |
намет, а неком, место памети, зализану главу... рече она иронично, не прикривајући своју мисао |
ко стоји на отвореним вратима, па погну главу и хтеде проћи.</p> <p>— Господине Гојко... молим |
егао целом ширином.</p> <p>Љубица погну главу, па веома послушно и усрдно узе перо и потписа ка |
ех...</p> <p>Изговоривши то, опет погну главу, па прође поред ње у школу, чудећи се својој прис |
Некакво велико зло спустило се на њену главу, и она тако очајно изгледа, као да не предвиђа ни |
и навлачи све више, успављујући брижну главу пријатним заносним сновима...</p> <p>Но Љубица не |
ом, само да се згреје.{S} Осећа и глад, глад у желуцу, али зна да не би могао ништа у уста метн |
средином, само да се згреје.{S} Осећа и глад, глад у желуцу, али зна да не би могао ништа у уст |
шта се око њега ради.</p> <p>— Јеси ли гладан, господине?{S} Да идем да кажем Стојану нек доне |
задовољству...{S} Смешкају му се уста, глади танке брчиће, а оним чудним очима сече као ножем. |
:</p> <p>— Еј, веселнице, скапала си од глади.{S} Да ти начиним часком кајгану?</p> <p>— Не тре |
жава даје плату; онако би се липсало од глади...«</p> <p>»Још ништа не видех, ни какве су учион |
Он развуче усне још јаче, и стаде руком гладити браду...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
ој, болан, тако више да се мучите...{S} Глас му веома задркта и он застаде, па као да прогута н |
, разгледајући дугу, црвену масницу.{S} Глас му задрхта од узбуђења.</p> <pb n="109" /> <p>Гојк |
p> <p>— Ко си ти? оте се Гојку загушљив глас.</p> <p>— Зар ме не познајеш!...{S} Ја сам Милица |
покрет...{S} Јест, познаје добро његов глас...{S} Шапуће, али до њена слуха долази читава грмљ |
лух!...{S} Је ли могућно да је то његов глас... тако умиљат, тако пун љубавне жудње?...{S} Ника |
предаде послу.{S} Али је одмах прекиде глас Стојанов:</p> <p>— Господин казао скоро ће подне.. |
еце?</p> <p>— Разуме се, одговори други глас одлучно.</p> <p>Гојко исприча још и онај догађај с |
м, а иза њега загрме оштар заповеднички глас:</p> <p>— Децо, идите кућама... брзо!{S} Журите се |
трепери тај познати јој, крупан, мушки глас... а из њега веје тако нежна, тако ватрена и жива |
е к вратима и ослушну.{S} Чује се мушки глас, па одмах за њим детињи. »То је учитељ... онда ће |
Гојко је гледа и само слуша онај звучни глас, који иде из самих груди, али не може отворити уст |
есена...{S} И као кроз сан чује познати глас:</p> <p>— Болан, па нећеш да ми кажеш ни хвала.{S} |
ишта издавао.</p> <p>Гојко познаде овај глас, и задркта.</p> <p>— Добро... одговори депозитар о |
ели, синоћ дошао из среза, па донео тај глас.</p> <p>Обоје се запрепастише.{S} И ако су непрест |
тељ? звони отуд са врха озбиљан, крупан глас.</p> <p>Гојко се тресе, као да је под утицајем еле |
се сакри у један крај, а Влајков крупан глас загрме кроз помрчину:</p> <p>— Ко то лупа ноћас?.. |
она вриснула?...{S} Да ли је то био њен глас?...{S} Она се једва диже, и лагано пође селом кроз |
нек те чује.</p> <p>Гојко познаде Вељин глас одмах.{S} Скочи и пође к вратима, па одједном заст |
код бате...</p> <p>Љубица познаде ћатин глас, па плану својом одважном, плаховитом срџбом.</p> |
из груди му се разлеже храпав, промукао глас. -</p> <p>— Аха... тако ли је!{S} У ово доба...{S} |
изгледао Гојко тада и како му је дрктао глас, може се закључити по Стојану, који онако испод по |
ао, промуца Гојко, чудећи се чији је то глас којим он говори — тако се изменио...</p> <p>— А, т |
скочи и погледа на прозор, откуд се чуо глас.</p> <p>— Хајде... чекам те...{S} Љубице, друже!.. |
до председника, а споља га ловну оштар глас.{S} Он изиђе брзо, јер познаде председника.</p> <p |
ј њиви?!... узвикну он зачуђено, али му глас дркташе од љутине. — Шта си тамо радила?</p> <p>— |
окушавајући да их отвори, затим се зачу глас:</p> <p>Није овде, затворено је, видиш...</p> <p>— |
...{S} И он је готов да викне из свега, гласа, али се још уздржава, јер га је срамота од сељана |
но: половина већ знају да разликују оба гласа!{S} А тек смо почели, од јуче...</p> <p>— Дакле в |
а навикне дечје ухо разликовању ова два гласа.{S} Љубица готово не дише; сва се претворила у тр |
помоћ, потрчи!.. врисну Љубица из свега гласа, излете из собе и стаде трчати по дворишту.</p> < |
стрча на сокак, вичући по селу из свега гласа.</p> <p>А сунце трепери и блиста се... румене се |
руже!...</p> <p>Она се изненади од тога гласа и стаде насред собе, да чује боље, али се баш тад |
и паланкама, па лагано дође одјек тога гласа и у села.{S} Часништво орловичке општине дало се |
/p> <p>— Хо, људи!... дрекну он из свег гласа, не даду ми одмора ни у мојој кући!... па готово |
стаде за певницу, али пошто не имађаше гласа, мораде ћутати.</p> <p>Љубица је пазила на децу и |
и је стегло нешто у грлу, па не може ни гласа да пусти.{S} Она се диже са столице, па дохвати р |
и он гледајући само цифру, на колико је гласила признаница, па немарно забаци хартију у џеп, а |
<p>Деца се згледаше; по неко се засмеја гласно, заклонивши главу за леђа другарева...</p> <p>— |
сели се са њом...{S} Ааа!«... отеже она гласно и ухвати се руком за груди.</p> <p>— И ноћили су |
мету.{S} Ћата прихвати, разви и прочита гласно објаву, којом се Гојко Савић, привремени учитељ |
ло смешно и она већ хтеде да се насмеје гласно, а Пера отвори капак, положи драгоценост пред њу |
он, махну руком по ваздуху и насмеја се гласно, па онда настави:</p> <p>— А ви, то је већ друго |
ој школи.{S} Ништа!...« Па онда настави гласно:</p> <p>— Ништа друго ниси могао радити.{S} Ваљд |
ош ако му не пође жена, можемо говорити гласно, са Гојком заједно.{S} Ако ли она пође, морам се |
ништа...{S} И опет иде улицом, говорећи гласно сам са собом и машући рукама.{S} Тако дође до ху |
} Све ово, зашто?!... узвикиваше јадник гласно. — Боже, оволико страдање!...</p> <p>— Зашто... |
и он, али не смеде исказати своју мисао гласно.</p> <p>— Јесте ли одавно учитељ? запита она и п |
.</p> <p>— Ха-ха-ха... насмеја се Гојко гласно.{S} У Орловици, а и по осталим селима, још немај |
бадава, знам ја себе.{S} И он се скоро гласно насмеја, јер представи себе како би изгледао, ка |
да отворише спољна врата и Влајко викну гласно:</p> <p>— Ко је то?...</p> <p>Гојко се сакри у ј |
хартију и таман да почне прозивати децу гласно, Љубица га заустави.</p> <p>— Нека деце код мене |
зиђу по ваздуху...{S} Над селом се носе гласови стоке која се враћа с паше, паса и деце која их |
знало... зарађено је.</p> <p>Дођоше ови гласови и у школу.{S} Гојко до сад није никад обраћао п |
ина жена, јер су се чули већином женски гласови.{S} Љубица претрну и застаде...{S} Гојко беше в |
екоше да су то само тек ’нако... празни гласови...</p> <p>— Надлагује се свет, море, рече један |
Ћата се највише дао на посао, да се ти гласови раструбе, а он им је управо и био повод, јер је |
угачку песму, па све <pb n="72" /> сеца гласом, узвикујући на неким местима страховито.{S} На с |
ије, да вас слушам — она нарочито удари гласом на ову реч — и... да се слажемо...{S} Молим вас, |
задовољством и чак неком важношћу удари гласом на речи из гимназије...{S} У његовој кондујити с |
одвратно и гнусно ово лице...{S} Слабим гласом одговори му, гледећи га право у очи:</p> <p>— У |
азак, а доле у трњаку, јасним и звонким гласом, чика кос...{S} Милина, не може човек сит да се |
то неким нежним, учтивим, пријатељским гласом, који чак у извесним приликама задрхће.{S} Прави |
он то вешто сакри, па врло пријатељским гласом настави.</p> <p>— Баш ми је много тешко било што |
... запита Љубица узбуђеним, уздрхталим гласом.</p> <p>— Ех, Савет!... одговори Веља са неком г |
лаку ноћ! одговори Гојко мало увређеним гласом и остаде дуго на том месту, гледајући за њом.</p |
ше, задркташе, он поче неким промењеним гласом, из кога звони најжуднија молба и покорност, пол |
осподин Пера, шапну он Љубици уплашеним гласом.{S} Часком, вели...</p> <p>— Кажи да не могу сад |
прошапта она неким пискавим, загушеним гласом, отварајући очи све више и гледајући пренеражена |
Ко... ко руча?!... запита она загушеним гласом, готово шапатом.</p> <p>— Знаш ко... учитељ и Ми |
{S} Удесићу ја то, доврши она загушеним гласом; усне јој задрхташе, а грло јој се стеже..{S} Оп |
</p> <p>— Кажем ја, јекну она загушеним гласом, полушапатом. — Нико не може грешници опростити, |
да то не осећаше, него настави очајним гласом:</p> <p>— Не знате ви ко је пред вама.{S} А кад |
радим, научи ме, настави Гојко очајним гласом, па му исприча догађаје последњих дана.{S} Ја ви |
обрте деци, па им рече благим, уморним гласом, притискујући руком врело чело:</p> <p>— Идите, |
{S} Тамо, на врбама, кратким и суморним гласом, јавља се ћук.{S} А из села се носи, све лакше и |
уне, обори главу, па немоћним, жалосним гласом проговори:</p> <p>— А ја сам мислила да не может |
Аксо својим тихим, учтивим и мелодичним гласом, трљајући лагано руке једну о другу. — Много сте |
ило да изиђеш, настави чича веома тихим гласом, у коме се чујаше молба.{S} Не знаш ти, братићу, |
дник, па нек дође овамо, рече она тихим гласом.</p> <p>Мало постаја, па уђе Гојко у разред.{S} |
сено... </p> <p>Како то? рече она тихим гласом, као да се боји да га не пробуди.{S} Сваки ко је |
.. сад ћу да му саопштим, рече он тихим гласом, готово шапатом.</p> <p>— Шта... какав акт? запи |
колским прирезом? рече писар мало тишим гласом.{S} Оне летошње оправке и набавке, то ти је сав |
т!... одговори Веља са неком горчином у гласу.{S} Тешко нама!{S} Одузели су нам и тај једини за |
, иде оно страшно...{S} Осећа по ћатину гласу; он је дошао нарочито... он је спремио све, па до |
улази у непознато друштво...{S} А она, гле, корача одважно, подигнуте главе и на лицу јој игра |
а усрећила својим доласком...{S} А оно, гле: у мало је не одјурише. »Нисмо те, веле, ни звали«. |
нем овако, сасвим да окренем...{S} Што, гле само како то он полако, смешећи се...{S} Зар ја не |
ево и сад, после оволикога страдања... гле сад, шта је преда мном!{S} Кажем вам... уверио сам |
Брже, смркнуће се!...{S} Гурну врата... гле, отворена!...{S} У кујни нешто клопара... она се уп |
мирноћом може да створи овакав живот... гле како се живо и весело разговарају!{S} А ја... са ов |
/p> <p>— Хе, дикане мој, кажем ја!..{S} Гле како се постидео ко невеста!{S} Ха-ха-ха...</p> <p> |
>— Што си таки, јадниче ојађени?!...{S} Гле, ка да је сад из воде извађен.{S} Па ти си слаб, бр |
А Гојко се мучио много...{S} Уф!...{S} Гле лакше ми је... добро је...{S} Али се опет мути у гл |
увећавају, па и то љубавно гукање...{S} Гле, љубе се... чује се јасно...{S} О, сваки јој тај от |
, што их само он зна и нико други...{S} Гле и лице се види, ено оне огреботине, још се црвене и |
је човек болестан, треба да лежи...{S} Гле како му гори глава, и руке вреле...{S} Еј, кукавче |
д га не чу она да тако њој говори...{S} Гле како дркће и трепери тај познати јој, крупан, мушки |
Прођоше јој трнци кроз цело тело...{S} Гле, па и лице говори!... мртво, мртво лице, а говори!. |
} Само да извуче ону горњу фијоку...{S} Гле како се сија челична, никлована цев...{S} А револве |
и руке... баш не зна шта ће са њима.{S} Гле, и ноге му клецају!{S} То је већ обична ствар код њ |
а...</p> <p>»Што је то легла на сто?{S} Гле, плаче!...{S} А-а-а!... знам!«...{S} И он се стаде |
Бог...{S} Будите задовољни!...</p> <p>— Гле, молим те, чуда! рече му Велимир, смешећи се.</p> < |
мањима фамулус захвата воду...</p> <p>— Гле ти паксијана како ми опорочава моју очигледну наста |
она скочи весело, узвикнувши:</p> <p>— Гле, тата!...{S} Од куд ти по оваком времену?!... па га |
у: бар од њега сам живља и окретнија, а гле како су наша деца!...{S} Зар он са оном његовом пип |
братићу мој!...{S} Зубе ти лолама!{S} А гле, немаш душека!{S} Ништа, наћи ће чича Стојан сенца. |
је, само да није овога кљуцања...{S} А гле, Љубица обрнула очи к њему, па се смеши на њега као |
ице... с којим су везани они осећаји; и гле, сад је опет друкчије: много обичније, познатије, к |
p> <p>»Хм, па то је он!,.. знам...{S} И гле сад шта је! рече Гојко у себи.{S} Он познаде писара |
а помишља да то мирише божја душа.{S} И гле, то исто сада!...{S} И пламичак пред распећем, и уч |
се одморим и сама од оног сиротовања и гле!...{S} Зар то може бити!{S} Зар би Бог допустио?{S} |
у овом смраду?... соба прегрејана, а он гле!.. па приђе к прозорима те их отвори, погледајући у |
ситна парчета. — Ево и твоје тужбе, ево гле... па и њу сву иситни на парчад, баци те комадиће н |
х стаде бесно газити.</p> <p>— Ево, ево гле... животињо!... јеси видео ко је Пера писар!...{S} |
ош се црвене и кваре изглед лица.{S} Но гле, шта је оно?... види ли добро... то се лице смеши и |
, који ће тај злочин извршити.{S} А оно гле!...{S} Обоје се ћутећи погледаше, па одоше у своје |
е и опет се скупе, припију се...</p> <p>Гле, дечко пролази сокаком... звиждуће и маше одељаном |
у, зове вас председник комисије.</p> <p>Гле, и то се испуња, и та жеља!...{S} Али не ваља тако. |
ачуна о владању државних службеника... »Гле, па шта ће сад бити?... да отпусте, на свагда... са |
воји од њених очију, него гледа, гледа, гледа...</p> <p>»Сад ће да плане... ево, тек што није.. |
о обучена, са шеширом на глави и гледа, гледа без циља.</p> <p>— Госпоја, прекида јој мисли јед |
шта на земљу, окреће се сокаку и гледа, гледа... тупим, животињским погледом.{S} Образи јој сас |
а се одвоји од њених очију, него гледа, гледа, гледа...</p> <p>»Сад ће да плане... ево, тек што |
рене, да мрдне ма чиме..{S} Само гледа, гледа у ову погнуту фигуру, која се у сутону нејасно оц |
по ручку прешла са Влајком, седи сама, гледа некуд у даљину кроз прозор, а у осталом можда ник |
а тако, као да се тај говор ње не тиче, гледа преплашено, зачуђено, унезверено, питајући се у с |
извиним...</p> <p>Љубица раширила очи, гледа и не разуме шта ово он говори.{S} Она само посмат |
ог израза и тона, па се свако укрутило, гледа је право у очи и не трепће.{S} Она виде да је пог |
кога напора мисли.{S} А она га гледа... гледа и чуди се тој изненадној живости његовој, тим чуд |
овори још, или само тако да је гледа... гледа и ћути?...{S} Да се не уплаши!</p> <p>— Душице, н |
мисао, и суђење, и друге осећаје...{S} Гледа сумануто, иде механички, а кроз главу јој само пр |
гу да постигну, помоћи ће им слух...{S} Гледа и слуша, не дишући, само дркће, дркће и гледа...< |
</p> <p>Гојко се већ престао чудити.{S} Гледа је само, па и он почне уздисати и навуче му се жа |
а од великога напора мисли.{S} А она га гледа... гледа и чуди се тој изненадној живости његовој |
ка жаба на леду, па не зна у кога ће да гледа.{S} Нешто и код њих има, устумарали се ка говеда |
зна само да хода овако по дворишту и да гледа овога уплашеног фамулуса како стоји с мотиком уз |
ли је какав дух са онога света дошао да гледа њено страдање, пропаст?...{S} Ево га ближе... још |
та ће сад да ради, на коју ће страну да гледа, шта ће са децом, а иза њега загрме оштар заповед |
асну представу, као да она све то очима гледа. »Још ако <pb n="113" /> буду закључали врата?... |
м крају и ћуте.{S} Мати се крсти, а она гледа у пламичак кандила, што трепери пред распећем на |
низ тело, трзају се мишићи...{S} А она гледа несвесно, врелим мутним погледом, усне јој осушен |
сла главу обема рукама као клештима, па гледа бесмислено кроз мутан прозор.{S} Шта ово би?... < |
к тој гомили, завук’о прстић у нос, па гледа зачуђено ове нове и необичне за њега призоре.{S} |
толико снаге.{S} Љубица дигла главу, па гледа бесмислено како се тресе кутица у писаревим рукам |
а колена, а око њих обавила обе руке па гледа...{S} Кад би око поноћи она одједном склопи очи, |
. па то одмах у скитњу...</p> <p>Љубица гледа и отвара уста да нешто каже, али је стегло нешто |
ти.{S} Па онда?...{S} О, та ваљда и Бог гледа са неба на сиротињу!...« Она се стресе од те магл |
да јој говори још, или само тако да је гледа... гледа и ћути?...{S} Да се не уплаши!</p> <p>— |
, прошапта она, видевши Стојана како је гледа немарно.</p> <p>— А онај оде, братићу, још чупави |
ј муци, не зна шта да каже.{S} Гојко је гледа не дишући, а и писар некако чудно гледа...{S} Шта |
да, а сад ти за њом?...</p> <p>Гојко је гледа и само слуша онај звучни глас, који иде из самих |
али се сад не сећа ничега...{S} Само је гледа и чуди се тој необичној лепоти...</p> <p>— Врати |
?</p> <p>— Та... онако...{S} Једнако ме гледа душмански.{S} Не може да заборави онога...{S} Сва |
а за толико проста и неотесана, да и не гледа у њему каквог конкурента пред Љубицом, али тек му |
оз прозор, а у осталом можда никуд и не гледа...{S} Занела се тако, па се само смеши, а очи јој |
о ућутала и уозбиљила... крије очи и не гледа никога.{S} Тек кад јој се учини да Влајко обрне г |
це, мислиш сад ће да заишту лутку.{S} И гледа наивно, као да је мало у свету живела, па не зна |
ема у школи огледала!...{S} Отвори га и гледа како ради, па опет затвори и гледа.{S} Нарочито ј |
>Гојко се мало ушепртљио, звера очима и гледа прекорно Вељу, држећи да је он крив овако незгодн |
амулуса како стоји с мотиком уз врата и гледа у кујну...{S} Што ће му мотика?...{S} Ах, јест... |
и слуша, не дишући, само дркће, дркће и гледа...</p> <p>О, како је страшно ово што доноси слух! |
оји лепо обучена, са шеширом на глави и гледа, гледа без циља.</p> <p>— Госпоја, прекида јој ми |
на му нешто живо говори, а он се чуди и гледа на прозоре.{S} После он стаде њој нешто доказиват |
он обрте главу.{S} Један дечко стоји и гледа га...</p> <p>— Где је... соба...{S} Љубица? викну |
га и гледа како ради, па опет затвори и гледа.{S} Нарочито јој се свиди ланац, са лепим украсом |
b n="167" /> <p>А Гојко се само смеши и гледа како ти и он сад има кућу и жену и њему долазе др |
њега поњаву, па сад тапка рукама озго и гледа неће ли се наћи какав трн или дебља стабљика, да |
опет притрчава, пропиње се уз прозор и гледа.{S} Срећа још те је опазио писара да излази на дв |
или саопшти, а она буновно диже главу и гледа га чудно, необично.{S} Старац се стресе од тога п |
мрштила: по неки малишан окрене главу и гледа шта раде они у другој гомили.{S} Неки се окренуо |
ривац, а Гојко већ мало подигао главу и гледа председника право у очи, кад му тражи квартирину. |
се спушта на земљу, окреће се сокаку и гледа, гледа... тупим, животињским погледом.{S} Образи |
овај затекао баш како виси на прозору и гледа зачуђено.{S} Гојко се врати у школу, пусти ђаке, |
ана прилика прилази све ближе, како јој гледа право у очи страшним, зверским погледом, и опет н |
се већ све обојило крвљу, али она ипак гледа тако, као да се тај говор ње не тиче, гледа препл |
ећа као у ланцима...{S} Тако и болесник гледа у сну себе здрава и весела... трчи, јури некога и |
ецу кући.</p> <p>Она опази да је Стојан гледа некако у косо, некако необично, љутито.{S} И то ј |
<p>Она се диже и пође к вратима.{S} Он гледа за њом, изненађен.</p> <p>— Добро сте мало пре ка |
S} Шта је ово... је ли жив?... како ово гледа?...{S} Ово нису обичне живе очи, ово је мртво ста |
може да се одвоји од њених очију, него гледа, гледа, гледа...</p> <p>»Сад ће да плане... ево, |
рдну ни руком, ни главом, ничим... само гледа бесмислено како ова замотана прилика прилази све |
се покрене, да мрдне ма чиме..{S} Само гледа, гледа у ову погнуту фигуру, која се у сутону неј |
ва остала још мало затурена, а она само гледа то увијено чудовиште, које јој је овога тренутка |
то у грлу, па једнако голица, и он само гледа прилику и згодан тренутак да што пре излети из ра |
ц и замахну камџијом.</p> <p>Гојко само гледа тупо и несвесно заплашеним очима, на лицу му још |
ашто?...{S} Јер се она крије и слободно гледа свакоме у очи, не <pb n="155" /> буни се као ја, |
гледа не дишући, а и писар некако чудно гледа...{S} Шта ће сад?{S} О, муке!...</p> <p>— Ја не з |
леда пред собом тупо, несвесно, као што гледа болесник у врућици.{S} Дуваше оштар, влажан ветар |
о га сама брука..{S} Како је лепо овде, гледај!...{S} Овај намештај, па разне ситнице, звонце.. |
м, час за часом, ћути и гледај, гледај, гледај... а у глави се само мути и комеша...</p> <p>Одј |
ако редом, час за часом, ћути и гледај, гледај, гледај... а у глави се само мути и комеша...</p |
..{S} Шта ту, шта он може учитељима!{S} Гледај ти само свој посао, па се не бој никога.{S} Тако |
атерати да игра по туђој свирали!...{S} Гледај га само!...</p> <p>Поседаше и почеше разговор.{S |
Ђокића и спрема се за дворбу.</p> <p>— Гледај, бре, немој да оставиш коју наплату незаведену, |
!...{S} Па онда једно уво, па друго, па гледај га <pb n="93" /> онако чупава како се превија, а |
а говоре? — Лудорије!...{S} А овамо сад гледај је!{S} Иде као убијена... и одмах сам познао да |
<p>— Хм... шта мислим?{S} Седи, ћути и гледај своја посла, то ти је за сад, а после... видећем |
ици, и тако редом, час за часом, ћути и гледај, гледај, гледај... а у глави се само мути и коме |
.{S} Даћу све рачуне новом кмету, па ти гледај после са њим...</p> <pb n="130" /> <p>— Оди овам |
Ево како се бојим твога шарабатања, ево гледај...{S} Министров потпис...{S} И он доиста показа |
, али разумеш — <hi>све</hi>...{S} Само гледај да те онај зликовац не опази.{S} И ја одох до ку |
{S} Ти већ знаш како му то иде, па само гледај да не буде после валинке.</p> <p>После једнога ч |
трајући замишљена Гојка, мисли у себи: »Гледај ти, молим те, какву је он згоду пронашао!...{S} |
мени, разговараћемо на само о томе.{S} Гледајте да дођете још ове недеље, док је лепо време.</ |
> <p>— Идите, господине Гојко, кући, па гледајте свој посао...{S} Нећу ни да вас питам да ли ст |
/> <p>— Ја изиђох мало међу децу, а ви гледајте ту: ако наиђе какво кретенасто, немојте га упи |
спиту деца весела, смеше се на учитеља, гледају га слободно... а он се упреподобио, па само тре |
самртнички изглед, а очи, оне живе очи, гледају уморно, тамно, непрестано је у њима некакав без |
рашљивих очију, које ретко, врло ретко, гледају човека право, но већином стоје под обореним кап |
аху више о чем говорити.{S} Чим устану, гледају да побегну једно од другога у школу, где су про |
n="184" /> <p>А Гојкове очи гледају... гледају преко уздрктала пламичка воштанице и чини јој с |
<p>Љубица приђе ближе деци, рече им да гледају само на њу, па поче рад.{S} Осећаше како јој се |
укле далеко унутра у своје станиште, па гледају <pb n="207" /> отуд страшно, бесвесно; усне сам |
ела...{S} Али да и он зна, да га одовуд гледају!...{S} О, онда би заборавио оне ударце камџијом |
двоје седе, загрљени, једно уз друго, и гледају се мутним, пијаним очима...</p> <pb n="204" /> |
иде да се и Пера и Љубица нешто смеше и гледају њега.{S} Баш ће бити да се њему смеју.{S} То га |
на из свога друштва!...{S} И они ме сви гледају са презирањем!{S} На учитељице већ и не гледам, |
преко дворишта, главу тужно оборио, очи гледају невесело, страдалнички, а по целом лицу разлила |
...</p> <pb n="184" /> <p>А Гојкове очи гледају... гледају преко уздрктала пламичка воштанице и |
оним ђаволастим погледом, којим обично гледају заљубљене шипарице, кад се нађу са предметом св |
о превијене на средини, испод њих оштро гледају и секу два плава ока, па се на ниже спушта, пре |
је отишла? прошапта Гојко као из гроба, гледајући и сад несвесно и дркћући целим телом све јаче |
а га ко гони.</p> <p>Љубица се насмеја, гледајући за њим, како гази посред бара, не мислећи без |
за њом врата и провири у собу ова жена, гледајући је са оним простосрдачним женским саучешћем.< |
е ли путовати кроз шуму? запита га она, гледајући неким светлим, необичним погледом, из кога би |
сам ја велика добит, је ли? запита она, гледајући га тужно и иронично.</p> <p>— О, па зар има в |
е, господине, је ли опасно? запита она, гледајући уплашено. </p> <p>— Врло озбиљна болест, госп |
новаке све интересује, обрте му се она, гледајући у земљу. — Какве сте оцене добили до сад?</p> |
тупи изненада нешто пријатно, рече она, гледајући замишљено.</p> <p>— О, па ја нисам ни стоти д |
отклонити.</p> <p>»Како то, мисли она, гледајући на Гојкову децу: бар од њега сам живља и окре |
аш си дивно наместила! рече јој сестра, гледајући по стварима и намештају, распоређеном по соби |
е они засебно уписивати? запита Љубица, гледајући га некако чудно и тужно.</p> <p>— Разуме се, |
да мислим.</p> <p>И она изиђе из собе, гледајући у тамне облаке, који се ношаху висином, и узд |
>Она скочи, узе његову руку и стеже је, гледајући га право у очи, из којих севаше нека дивља од |
ачених очију, стегнувши старца за раме, гледајући зажареним очима у његово лице, да би отуд још |
уз то чисто плаветнило, и он се занесе, гледајући и мислећи...{S} Прелети по неки сребрнаст обл |
веку нисам то поверио.{S} Он се осврте, гледајући где би сео, па се наслони на крај кревета, ту |
ћи намести столице у хлад па се измаче, гледајући писара онако исто необично, најежено, као и Г |
ата се задовољно и пакосно осмејкиваше, гледајући то у збуњена Гојка, који се одједном некако-н |
ко остаде сам у топлој загушљивој соби, гледајући несвесно у дугачке пукотине, које су се отегл |
та, па се одмаче.{S} Осврте се по соби, гледајући зар шта би радила, па се опет намршти и изиђе |
да јој каже, па очекиваше да проговори, гледајући га радознало.</p> <p>— Дошао је акт.. сад ћу |
ворила сам ја теби онда, рече јој мати, гледајући замишљено у далеки венац планина, који се виђ |
м, то јој је право...{S} Устане ћутећи, гледајући полусвесно око себе, иде у школу и ради, све |
Нек види шта ми можемо« рече он Љубици, гледајући је значајно...</p> <p>Већ се навршују два мес |
а, па одједном прекиде рад и приђе јој, гледајући преда се збуњено, али му још у очима играше о |
а...</p> <p>— Пазите само, наставља он, гледајући је живо, севајући ватреним очима и говорећи б |
варали.</p> <p>— Подне је, одговори он, гледајући час у земљу, час на вратнице, куда пролажаху |
.. видите како то иде, одговори јој он, гледајући је право у очи, јер она разгледаше уписницу.{ |
>— Загледала се... куда?... узвикну он, гледајући је у очи.{S} Остави све, заборави... дај да б |
весела лица.{S} Осврташе се бојажљиво, гледајући да нема кога ко би је видео.{S} По том обори |
његова изгледа, него му одговори онако, гледајући некуд по зиду:</p> <p>— Отишла ономе лоли, ја |
.. треба за сутра, опет прошапта Гојко, гледајући у таван.</p> <p>— За сутра?{S} Па ја ћу доћи |
ђоше из школе.{S} За децом изиђе Гојко, гледајући пред ноге.{S} Обома беше незгодно да се погле |
веома расположи, а писар уживаше само, гледајући је тако веселу.{S} Он се збиљски за њу привез |
</p> <p>— Јесте, одговори он намрштено, гледајући у страну.</p> <p>Напред настаде покрет, гости |
је таква судбина!« Он уђе, као обично, гледајући у земљу, али кад стаде пред њу, подиже очи и |
ми је дужност, прекиде је Гојко оштро, гледајући у страну.</p> <p>— Знам... али опет...{S} Хва |
ризак, а поред њега протрча велики кер, гледајући преда се...{S} Баш као наручен!...{S} Дечко м |
Лако ћемо, лако ћемо за то, рече кмет, гледајући окречене дуварове.</p> <p>— Прво запишите рач |
седети, а све више га обузимаше жалост, гледајући ову јадницу како се мучи.{S} Увиђа да треба п |
слања се леђима уз дрво и подиже главу, гледајући кроз баџу плаво слободно небо...{S} Очи му се |
ћи у њега.</p> <p>Љубица му пружи руку, гледајући у страну.{S} Он јој притрча весело, са изразо |
е.{S} Стајала је дуго на отворену пољу, гледајући тужно за погрбљеном старицом, која се, ослања |
еним гласом и остаде дуго на том месту, гледајући за њом.</p> <p>Прилазећи својим вратницама, Љ |
.</p> <p>Депозитар одмах запита Љубицу, гледајући је са интересовањем:</p> <p>— Зашто ви, госпо |
стајаше снужден, збуњен, <pb n="108" /> гледајући тупо како му друг отвара прозоре и како споља |
обично, као да је многе године провела гледајући у њега.</p> <p>Љубица му пружи руку, гледајућ |
х малишана.{S} Одједном је обузе милина гледајући ову нејаку децу, која се поверавају њеној бри |
ставићемо те на миру, одговори Веља, не гледајући га и мислећи о нечем упорно.{S} Одједном стад |
ра.</p> <p>— Добро... рече он јасно, не гледајући никога, па се обрте ђацима и стаде прегледати |
коње Стојану, не питајући га ништа и не гледајући га.{S} Приђе опрезно к прозору и послуша...{S |
ите зебње, погледа на Гојка, који иђаше гледајући пред ноге, дубоко занесен у мисли, па се и са |
> <p>Љубица подиже главу као иза сна, и гледајући замишљено, проговори:</p> <p>— И све ме зове |
е, намршти се кад опази Гојка уза се, и гледајући кроз прозор уздахну:</p> <p>— Ах...{S} Шта је |
поправљајући разбарушену косу рукама и гледајући болно, очајно, као да је овога часа сахранила |
ече он за њом, прихватајући се шешира и гледајући кроз сутон необичну силуету, која се удаљаваш |
пита она, стежући његове ледене руке и гледајући га оним ђаволастим погледом, којим обично гле |
Је л’ ја? рече малишан седећи и даље и гледајући зачуђеним погледом час десно час лево око себ |
... требало би... рече он, смешећи се и гледајући у далеке планинске венце. — Гледаћемо да доби |
ка... одговори она, црвенећи још јаче и гледајући пркосно.{S} Ако ће ме ко вређати — биће и без |
шеним гласом, отварајући очи све више и гледајући пренеражена сељака право у очи, као да га суг |
релу руку и повуче је за собом, идући и гледајући сумануто.</p> <p>— Хајдемо... хајдемо у нашу |
уче њим преко табле, потом се насмеши и гледајући опет у таблу, запита је:</p> <p>— Како вам се |
говори Влајко, здравећи се са Гојком и гледајући га озго са висине, са сенком подсмеха на усна |
против? запита она, смешећи се весело и гледајући га лукаво, ђаволасто.</p> <p>— Не бежим... ни |
и најбоље знаш, дете моје.{S} А по теби гледајући, рекла бих да је много добро.{S} Само то треб |
јан изнео. — Ја сам ти бећар, додаде он гледајући Љубицу преко очију.</p> <p>— А што гледаш гос |
p>— Врло добро, врло добро, одговори он гледајући само цифру, на колико је гласила признаница, |
Знам да ме не познајете, одговори Гојко гледајући у земљу. »Ха, ова несрећна збуњеност, рече он |
ед иђаше Љубица са својом децом, весело гледајући пред собом, а напослетку, завршујући ред, нат |
радила?</p> <p>— Под крушком онде...{S} Гледала шта мој муж ради са... са оном Обрадовом, одгов |
} Сва деца из тога круга, у који је она гледала, стадоше бојажљиво погледати час на њу час једн |
то сам баш добро видео...{S} Како ме је гледала... као да сам... како ћу рећи... ћорав или сака |
сам радила!...{S} Па ја га нисам пре ни гледала, а он је ужасан, страшан, одвратан!...{S} Како |
в човек!... онака душа!...{S} Али ти си гледала на лепоту...{S} Шта ћу ти ја!...</p> <p>— О, те |
ном децом.{S} Толико пута је са завишћу гледала кад варошке учитељице иду са децом у цркву, па |
мо рад.</p> <pb n="15" /> <p>— Јесте ли гледали учионице?{S} Колицна је моја, а кметови спремил |
p>— Море, шта ће ти онолика цимента?{S} Гледам у брезовичкој школи вамилијаз све са њима за’ита |
S} Него ми се онако нешто не мили да га гледам у овој кући...</p> <p>— Што?</p> <p>— Та... онак |
<p>— Нека, доста сам и ја патио, па да гледам једаред и њено страдање.</p> <p>— А ти, чини ми |
Тако да седим у скамији, па само вас да гледам и слушам.</p> <p>Љубица поцрвене изненада, саже |
викну:</p> <p>— Веља, Бога ми!...{S} Ја гледам, па чисто не верујем.</p> <p>Они се обојица загр |
.{S} Јуче вас у мало не исцепаше.{S} Ја гледам кроз тарабу како не умете да се браните, одговор |
тао сталан, положио практични испит, па гледам ко је срећнији од мене!{S} Хе, али...« И мисли њ |
са презирањем!{S} На учитељице већ и не гледам, али они!...{S} По неки и не скрива шта мисли, ј |
нека важна ствар.{S} Са вама говорим и гледам вас, а мислим о другоме...{S} Не могу, не задржа |
b n="39" /> <p>— И не журим се.{S} Него гледам вас једнако, па баш дођох нарочито да чујем... к |
ја... ја не умем да те сачувам.{S} Само гледам нашу пропаст и страдам, горко страдам...{S} Души |
шта ћете... мора се!...{S} А ја баш то гледам оногај... сваки дан, на... па ми баш, овај... жа |
адити? размишљаше он у себи..{S} Зар да гледамо мирно како се светиња школска бешчасти, а зовем |
погледа за њим иронично, као што обично гледамо какве полуумнике, насмеши се и махну главом, па |
те шљива? рече она после дугог ћутања и гледања, па му пружи из руке неколико комада.</p> <p>— |
ад рђаво разумела.{S} Човек, без сумње, гледао мало да ме занима, па ћаскао свашта, а ја одмах |
чуо врисак, он би бежао даље, даље... и гледао би зачуђено, преплашено.{S} Шта је то... је ли с |
м...{S} А-а-а!...{S} Као да је нарочито гледао како би је што јаче увредио!...{S} А њих двоје с |
p>— А ја сам мислила да не можете да ме гледате од мржње, јер сам вас доиста тешко увредила...{ |
е с ножем треба приближити баш уз њега, гледати право очи у очи и забости хладно гвожђе у месо. |
е овако!...{S} Ово је страшно мучење... гледати га свакога часа уза се и знати да је у праву ра |
а се исправи и седе на кревет, па стаде гледати у мрак.{S} Пред очима се непрестано ређаху нека |
ете се, као мртвац...{S} Одједном стаде гледати свесније...{S} Погледа по соби, као да се нечем |
тане још досаднији, а тешко му већ беше гледати оно вечито болно лице, на коме су исписане вели |
</p> <p>Кмет зовну Гојка, а она продужи гледати на прозор.{S} Чича Стојан нешто тумараше по дво |
приђе јој тако близу, да се нису могли гледати у лице. — Ја... ја... казао сам вам... ви сте м |
тична несразмера, али ко се већ навикао гледати га таквог, њему он сад изгледа сасвим отресит, |
..{S} Добро, нека тамо до лета, па ћемо гледати...{S} А?...</p> <p>— Хоћеш... хоћеш да ме узмеш |
. чим дође Ускрс...{S} И он стаде жудно гледати у њено лице, очекујући са страхом и зебњом њен |
нага је издаде...{S} Она стаде узверено гледати око себе... »Да ли да иде у школу?...« То је са |
друго ниси могао радити.{S} Ваљда нећеш гледати равнодушно толика чуда у школи и звати се управ |
он?{S} Ништа, као и до сад... ћутаће и гледаће свој посао.{S} А оно синоћ?...{S} Ех, право каж |
у очи, јер она разгледаше уписницу.{S} Гледаћемо...</p> <p>Она изиђе у двориште.{S} Пролазећи |
и гледајући у далеке планинске венце. — Гледаћемо да добијете...{S} Ја ћу вам бити на услузи св |
p>— Баш сам то јуче и сам мислио....{S} Гледаћу, чим примим плату.{S} Знаш, дужан сам мало...</ |
Сад знам и разумем, али доцкан.{S} Тек гледаћу да од сад буде све друкчије, да вас слушам — он |
ори им Веља и насмеја се, али они обоје гледаху Влајка и чекаху његов одговор.</p> <p>— Оженио |
оседаше и настаде кратко ћутање.{S} Сви гледаху учитеља, а он, да би ма шта радио, продужи брис |
мо зверати по лицима, која га с чуђењем гледаху.{S} Један од оних учитеља, Гојко га зна, виђао |
рној, страшној, пустој празнини?!...{S} Гледаш цео живот унапред, а оно све пусто и одјекује ве |
и.</p> <p>— Што ти је, болан... како то гледаш?...{S} Ене, па он је, јадник, болестан!... узвик |
јући Љубицу преко очију.</p> <p>— А што гледаш госпођицу, насмеја се гост, кад ти она не може з |
а колена.{S} Она као да не осети ништа, гледаше и даље онако исто са заљубљеним осмехом на усти |
S} Та зар она да буде његова, она...{S} Гледаше је некад као полубога, и мишљаше који ли ће смр |
сме јасније да се изрази.</p> <p>Она га гледаше кроза сузе са отвореним устима, очекујући да сл |
му дође уз груди до грла.{S} Љубица га гледаше све зачуђеније и збуњеније, поцрвене и стаде ди |
ам се!{S} А ви опет...</p> <p>Љубица га гледаше са неким одушевљењем, пријатељски, весело...{S} |
буњен Гојко, крећући очима живо, као да гледаше где би се могао сакрити.</p> <pb n="62" /> <p>П |
а је осуђена на вечито заточење.{S} Она гледаше Гојка, који стајаше уз њу, узнемирен, зачуђен о |
ватреним, значајним погледом.{S} И она гледаше њега весело и безазлено, с једва приметним руме |
сањиве очи.{S} Беше већ ушао у село, па гледаше да не изгуби из вида школу, која се, са својим |
цу.</p> <p>Писар бројаше паре, а Љубица гледаше зачуђено у гомилу банкнота и стаде их купити и |
Зашто?...{S} Од чега?...</p> <p>Љубица гледаше, пренеражена.{S} Није никад помислила, да ће то |
ољи друг, па то вам је...</p> <p>Љубица гледаше, не знајући већ шта да мисли; осећаше само како |
ога, запита га учитељка, која га до сад гледаше као право чудо.</p> <p>— Шта је... уморио се чо |
, чим се врата отворише, и у прво време гледаше исто онако буновно, полусвесно, као и до сада; |
! пружи она руку на опаженог несташка и гледаше га строгим јасним погледом.</p> <p>— Је л’ ја? |
мно, задржа њену руку подуже у својој и гледаше је ватреним, значајним погледом.{S} И она гледа |
сао.</p> <p>Лекар приђе болеснику, који гледаше тупо, укоченим очима и дисаше тешко.</p> <pb n= |
немим питањем погледа писара, али овај гледаше само како се деца унезверила, па чекају шта ће |
о седе на кревет и замисли се, а Стојан гледаше све чудније, вртећи главом, као да би рекао: »О |
</p> <p>Љубица погледа на Гојка, али он гледаше оштро и озбиљно, као да се тај разговор њега ни |
ко да осети његово дисање...{S} Он само гледаше, зачуђен, шта се то догађа и очекиваше нешто ст |
о лице...{S} Слабим гласом одговори му, гледећи га право у очи:</p> <p>— У Ђокићевој њиви!...</ |
лепој младој девојци, скиде шешир и не гледећи је промрмља врло брзо:</p> <p>— Гојко Савић, уч |
е доћи и Стојан с мотиком...{S} А сусед Глиша даће коња...{S} Хајде да се тражи коњ!...</p> <p> |
и слатко и речито.{S} Грехота је да она глоби наше село, кад ми и ’нако нисмо тражили два учите |
..{S} Јаднице!«...{S} Беше јој жао ових глупих ширета — жена, јер она не познаваше њихово стање |
ки врисак и одјекну далеко потесом кроз глуху ноћ, али га нико од људи не чу, само пси од крајњ |
о послушати«.{S} При тој мисли обузе је гнев. »Нека га... нек види да и ја нисам баш...« Она не |
ти за то, и у души му још јаче закипе и гнев и злоба <pb n="107" /> на себе сама...{S} Што се т |
, али ће ова мисао најбоље да му ублажи гнев.{S} Он се хвата ње још усрдније. »Чује он за ту пр |
Први тренутак беше страховит... паклени гнев загрме и заклокота у њој, она подиже десну руку, и |
«...{S} И Гојко се опет мало прибере од гнева.</p> <p>»Што то нема Стојана?{S} Одавно је...{S} |
..« У Гојку закипи и загрми читав пакао гнева; кроз цело му тело пројури нека снажна струја, ко |
а Гојко упаде у собу, задуван, занесен, гневан, са стотину осећаја.{S} По уплашену и необична и |
писар спремио оним друговима, он плану гневом и узвикну: </p> <p>— Животиња!... дакле и то он |
детињства...{S} Зар да се не сећа онога гнезда, у облику једне мале, накривљене, непокривене си |
не <pb n="65" /> осврћући се на човечја гнезда, која се појаве уз њене обале па их одједном нес |
ба.</p> <p>А за то време његово се мило гнездашце растурило.{S} Родитељи помрли, сестре се разу |
незду.{S} Влајко и Љубица одоше на рад; гнездо остаде само.</p> <p>После два дана дођоше им у п |
стре се разудале и свака за себе савила гнездо, браћа се растурила по белу свету и он сад замиш |
и сад ни Америка, кад си растурио своје гнездо!... узвикну он, уздахнувши...{S} А лудо си га, в |
аде обично и пријатно.{S} Овако му је и гнездо безбедније, не боји се никаква зла; јер није ово |
ти сви они лепи снови, могла сам савити гнездо, у коме бих душу одморила и познала праву срећу. |
соба доби сасвим други изглед.{S} Право гнездо!...{S} Само не онакво, како се замишљало ранијих |
ала праву срећу.{S} А ово... зар је ово гнездо!...{S} Он лежи ту цело лето... са његовим одврат |
е, и ту Љубица стаде свијати своје ново гнездо, успављујући се најсјајнијим надама и најслађим |
пенушећи се, не осврћући се на опустело гнездо.{S} Иљадама година она се таласа овом долином; и |
у собама, — њене ствари, да је то њено гнездо!</p> <p>Боже, па она је то и желела, само то!... |
во, чистом љубављу исплетено, ружичасто гнездо љубави!...{S} И шта би је упућивало на тај корак |
дни дан у овом новом, љубављу свијеном, гнезду.{S} Влајко и Љубица одоше на рад; гнездо остаде |
се, наљубили се, па отишли свако своме гнезду...{S} А шта оно необично светло игра у кукурузу? |
ам затреба одмора, да га нађемо у нашем гнезду...{S} Та то су тако мале, тако ништавне жеље, па |
а ће свакога часа да загрми гром у овом гнезду.</p> <p>Најпре Љубица опази да се Влајко стално |
ође цео месец јул, а у новом учитељском гнезду не поврати се пређашња слога и срећа.{S} Влајко |
<p>Све се променило у новом учитељском гнезду: не сија више срећа и задовољство на домаћичину |
адоше горки дани у овоме ново савијеном гнезду.{S} Мучно да ће ту зацвркутати млади птичићи и р |
их и заносних идеала о раду, о скромном гнезду и тихој срећи?{S} Да ли се то све одједном угаси |
м трже, намршти се, дође јој одвратно и гнусно ово лице...{S} Слабим гласом одговори му, гледећ |
до смрти...{S} И све тако бежи од њега, гнушај се!...{S} О, ту се мора изгубити памет!{S} И ја |
другима није ништа...{S} Други се само гнушају...{S} Али оволики бол... то је страшно!</p> <p> |
ле је наступила одвратност према свему, гнушала се сама себе и свега...{S} После, кад се довољн |
нити ме је што вукло тамо, сама сам се гнушала...{S} Тек онако... само пропадох...{S} А сад би |
души јој беше и бола и срџбе и стида и гнушања страшнога, болесног, одвратног, које граничи са |
досаду, презирање, па чини му се баш и гнушање и одвратност!...{S} О, ако јој је већ постао од |
за своја недела.{S} Љубица осећаше само гнушање и бол, али Гојко... да му је само да провири је |
ваздуха.</p> <p>— И ви баш хоћете... не гнушате се мене?... не презирете ме?... прошапта она и |
гази, гази, удри штиклом у главу, туци, гњави«...{S} И Гојко се опет мало прибере од гнева.</p> |
} Нешто и код њих има, устумарали се ка говеда пред олујом.</p> <p>— Е?... зачуди се Гојко, и п |
ни ђаци већином су до сад чували овце и говеда, а међу Гојковим било их је који су и копали, пл |
> <pb n="208" /> <p>Прогнаше деца чопор говеда на пашњак...{S} Запрашио се сокак, прашина трепе |
ести, али је опет живо интересовао очев говор о томе, као да је то све ново за њу.</p> <pb n="8 |
ређати поруке од мајке, сестара и дође говор на брата.</p> <p>— Мика пише, често пише... због |
али она ипак гледа тако, као да се тај говор ње не тиче, гледа преплашено, зачуђено, унезверен |
е кренуше кроза село.{S} Путом се водио говор само о раду у школи.{S} Велимир обећа да ће доћи |
сажаљења... беше он речитији од свакога говора.{S} Љубица се стресе од неке хладноће, која је о |
ојка.{S} За његову мапу опет беше доста говора, и ако кмет признаде, да му је »левизор« због ма |
pb n="57" /> други израз, понашање, тон говора, све, све друго.{S} Она климну главом, нешто про |
децом.</p> <pb n="73" /> <p>— Извол’те, говораше попа, идући уз њих.{S} И дечица треба да се од |
/head> <p>»А како сам га ја замишљала!« говораше учитељица у себи, враћајући се своме стану.{S} |
оље препоручити.{S} Његов поглед као да говораше: »Ето ти... сама видиш да нас околности зближу |
Гојку.{S} Он стајаше међу децом, па им говораше нешто живо машући рукама.{S} Она са чуђењем по |
То већ није ништа.{S} Али после шта оно говораше о некаквом накиту, украсу, шта ли.{S} Па <pb n |
а стаде прстима чешљати браду.</p> <p>— Говоре ли што за капетана, да неће и њега?...</p> <p>— |
ала пламичка воштанице и чини јој се да говоре.{S} Јест, ено... види се јасно...{S} Беше у том |
ни мисле о нечем другом, о чему неће да говоре преда мном... опазила сам то.{S} Али шта?...{S} |
цело јутро.{S} И шта су имали толико да говоре? — Лудорије!...{S} А овамо сад гледај је!{S} Иде |
ћи о чем мајке одраслих кћери најрадије говоре, обећа да ће кроз годину дана сам наћи пашенога, |
м промени...{S} И видиш, њих двојица не говоре један другоме ништа.{S} И то све Веља, он избега |
двојио се уз старе ђаке и слуша шта они говоре о новом учитељу.{S} Љубица приђе к столу и наже |
ња преко равна пожњевена поља. »Шта они говоре о злу кад је тако пријатно и занимљиво проводити |
ост, и она задрхта.</p> <p>»Шта ово они говоре само о злу, кад је свет тако леп, сунце тако топ |
е притворан скроман израз, ове живе очи говоре друкчије, веселије, ђаволастије...{S} И кад кака |
Пера писар депешом...{S} Сви у срезу то говоре... веле извесно, рече он, задуван и уморан.</p> |
га зачуђено. »Шта хоће они... о чему то говоре?...{S} Какви ђаци... коме они требају?...{S} Аха |
не види ништа...{S} И опет иде улицом, говорећи гласно сам са собом и машући рукама.{S} Тако д |
зашло.</p> <p>Они се упутише низ брдо, говорећи о послу који их сутра очекује.</p> </div> <div |
тинама питања и прекора управи она оцу, говорећи и питајући брзо, не знајући о чем ће пре.{S} Ш |
јући је живо, севајући ватреним очима и говорећи брзо, узбуђено: у другој гимназији разболи ми |
идим нашу »младу« како изгледа као муж, говори Влајко, здравећи се са Гојком и гледајући га озг |
, ево га!...</p> <p>— Где је учитељ!... говори, не мучи ме!... врисну она и пође према њему.</p |
љубав, да се тако брзо заборави!...{S} Говори о њеној смрти, а смеје се...{S} По њену мишљењу, |
{S} А што?!... једва промуца. </p> <p>— Говори брже... сад, сад...{S} Да га не оставиш жива!... |
и лице говори!... мртво, мртво лице, а говори!...{S} Јест она добро познаје то лице, научила ј |
незгодно: шта да ради?... о чем сад да говори?...{S} Баш би јој радо сам саопштио ко је отпушт |
ође, а није баш тако мека, уме добро да говори.{S} Бадава, мора тако да иде, кад смо бачени на |
љда?...</p> <p>Јест, он је нешто чуо да говори млађи свет о некаквој Милици; тада је слушао мно |
ати.{S} Она је сад разумела о коме ћата говори, али одмах помисли: неће ли бити и незгодно и оп |
цати, одговарати, не знајући ни сам шта говори.{S} Доведоше два сведока и испиташе их.{S} Гојко |
ромуца нешто, не разбирајући ни сам шта говори, па се одједном брзо обрте и изиђе из школе.</p> |
За то време чини му се да чује дете где говори:</p> <p>— Повратила се... била јој мркла свес’.. |
а неки пут је добар човек.{S} За сад не говори са њим.{S} Мати, као и свака жена, рада је сазна |
еда зачуђено; учини јој се да он ово не говори будан, но као да сања.{S} Поглед му беше управље |
адањим председником, а и да чује шта се говори о промени.{S} Председник га дочека збуњено, као |
нци кроз цело тело...{S} Гле, па и лице говори!... мртво, мртво лице, а говори!...{S} Јест она |
е то њему само чини?...{S} Да ли да јој говори још, или само тако да је гледа... гледа и ћути?. |
о је песници певају, што сав свет о њој говори... па ја и она — муж и жена!...{S} Разуме се већ |
е?...{S} Никад га не чу она да тако њој говори...{S} Гле како дркће и трепери тај познати јој, |
ко никога не помену, али се знало о ком говори.</p> <p>— Не зна, братићу, ништа не зна.{S} Смрз |
јко, чудећи се чији је то глас којим он говори — тако се изменио...</p> <p>— А, ти ли си?! врис |
ирила очи, гледа и не разуме шта ово он говори.{S} Она само посматра ово учтиво и озбиљно лице, |
розору...{S} Види се, она му нешто живо говори, а он се чуди и гледа на прозоре.{S} После он ст |
за »другим очима«, о чему се тако лепо говори у народним пословицама?...{S} Јаднице!«...{S} Бе |
е Љубица; — весео, отворен, и тако лепо говори о нашем послу.</p> <p>— А, Веља је и у школи био |
обро знала да су то само речи, да се то говори у другом смислу.{S} Ко ће разумети женску душу!. |
...</p> <p>Љубица не запита о ком се то говори да је отпуштен, јер је нагађала, а и познала је |
и он беше исти учитељ...{S} Онако исто говори, онаки исти покрети, осмех, ама баш све исто.{S} |
зао, него све онако... поиздаље.{S} Час говори некакве одвећ необичне комплименте...{S} Хајде в |
p>— Ја се чудим јуче о коме то мој кмет говори: неће да ми купи десетне мере зато, што брезович |
сад са мном!...</p> <p>— Е, синко...{S} Говорила сам ја теби онда, рече јој мати, гледајући зам |
} Нећу ни да вас питам да ли сте доиста говорили против владе... — капетан затеже овде — јер са |
уштена она учитељица, о којој су раније говорили.{S} Богосав, вели, синоћ дошао из среза, па до |
епастише.{S} И ако су непрестано о томе говорили и мислили, ипак им се чинило, да неће бити так |
бица се плашила ревизора, јер се о њему говорило да се бави самим ситницама из школскога рада.{ |
цу... »Најбоље ће бити, помисли она, да говорим са њим у повратку, сад кад пођемо.{S} Знам да ћ |
да ме чека нека важна ствар.{S} Са вама говорим и гледам вас, а мислим о другоме...{S} Не могу, |
не знаш оног зликовца!</p> <p>— Зато и говорим што га знам...{S} Мене и сваког другог он би од |
један учитељ поче држати предавање.{S} Говорио је и лепо и стручно и занимљиво, али учитељице |
стаде говорити о том почетном послу.{S} Говорио је таком сигурношћу и разумевањем, као да је де |
јој живо одговори:</p> <p>— Како... шта говорите!...{S} Зар ја?...{S} Овај, ја сам баш хтео сам |
:</p> <pb n="10" /> <p>— Не знам шта ви говорите.</p> <p>— Ехе... па онај криви.{S} Ваш нови уч |
у.{S} Са Гојком се већ није могло ништа говорити, он беше непрестано занесен, као изгубљен, пос |
на тај посао.</p> <p>Велимир јој стаде говорити о том почетном послу.{S} Говорио је таком сигу |
у глави много, много мути, и он почиње говорити брзо, са честим и тешким предисањем.</p> <p>— |
њи разговор а, о другом чему нису хтели говорити.</p> <p>Сиђоше у речицу, поред које се зелене |
Љубицу, одједном седе уз њу и стаде јој говорити разне бесмислице, шалећи се њеном неумешноћу и |
колико недеља они не имађаху више о чем говорити.{S} Чим устану, гледају да побегну једно од др |
поцрвенело лице од узбуђења, стаде живо говорити:</p> <p>— Ви не знате, а то је мени још из дет |
ривицу.{S} У овакву стању било је тешко говорити ма о чем, с тога Љубица одмах пређе на ствар.< |
леко, а још ако му не пође жена, можемо говорити гласно, са Гојком заједно.{S} Ако ли она пође, |
љ, то каже и господин Веља.{S} Морам му говорити нек се јави за испит.{S} А што?...{S} Зар се м |
з свеће и без исповести...</p> <p>— Шта говориш ти!...{S} Ко је умро?... дрекну Гојко разрогаче |
ичин... требаш ти њима.</p> <p>— Шта ти говориш... као да не знаш оног зликовца!</p> <p>— Зато |
бацајући неумесне досетке на рачун кога говорника.</p> <p>У току разговора Веља изазва Гојка у |
јој другарица, окрећући се боком према говорнику.</p> <p>После се разви жива дебата о говору, |
почела трзати нервозно.{S} Он се пожури говором, да би заглушио њену зебњу.</p> <p>— Ето, купио |
главом, нешто промрмља, и више очима но говором показа му место где ће сести.{S} Гост се намест |
ку.</p> <p>После се разви жива дебата о говору, јер је тема стајала у вези са најбитнијим питањ |
бистра и паметна жена, одмах опази да у говору Љубичину има нешто нејасно, да јој она не казује |
м... кажем вам... поче он отезати, па у говору баци поглед на сокак и прекиде, занеми.{S} Углед |
и... тамо још нешто...{S} Гојко запе у говору и поцрвене, а Љубица се болно осмехну...{S} Све |
прихвати Љубица живо.{S} А и иначе, кад год имате времена...</p> <p>Влајко и Веља насмејаше се |
ему је оштар и одсечан.{S} У школи, кад год је што требало <pb n="163" /> протестовати, он је т |
као што бисте ви желели, али опет, кад год устребам... ја сам ваш...{S} Јест, ваш.... ваш!...{ |
Беше веома задовољна својим радом; кад год изиђе са децом на одмор, из очију јој сија задовољс |
тица са неколико густих жбунића.{S} Кад год јој наиђе њена обична туга за кућом, она се завуче |
м вас, не треба речи да трошите.{S} Кад год вам што треба... само кажите.</p> <pb n="87" /> <p> |
ко причати догађај за догађајем.{S} Кад год помене односе Љубичине и писареве, он опази да пред |
ије требало, одговори му Стојан.{S} Кад год се анатеме туку, склањај се испред њих, да сачуваш |
одмах затим трже и узе благ тон. — Кад год ја што кажем коме ђаку, он одмах треба да устане, п |
а пред Љубицом, али тек му је криво кад год га види, а нарочито кад стане да се увија око учите |
..{S} И непрестано се после Љубици, куд год се макне, привиђаше овај прекоран поглед, који сажи |
је таман стигао за послугу.</p> <p>»Куд год се окренеш, свуд се школа сматра као некаква робија |
ве да трчим, тамо-амо... да скупљам где год има што за <pb n="173" /> тебе пријатно...{S} Ха, ј |
еш бити ни премештен ни отпуштен, докле год устраје тај роман Љубичин... требаш ти њима.</p> <p |
а ме узмеш?!...{S} Чекаћу, трпећу докле год хоћеш, само нек знам да ћеш некад бити мој...{S} О, |
/> <p>А тамо даље, иза потеса, докле ти год око допире, пружила се час таласаста час равна поља |
<p>— Никуд немој из собе излазити, док год ти то не прође, рече он Гојку. — Метни мокру крпу, |
црвене, збуни се и стаде се вртети, као год јутрос пред Љубицом.{S} Хтеде нешто рећи, али га Ве |
енце!...{S} Ти мислиш сваки те воли, ко год те љубазно погледа...{S} А оно није... свет је покв |
лице од ње.</p> <p>— Како хоћеш... како год ти хоћеш.{S} Ако ти рекнеш, нећу ни ја ићи...{S} Ка |
ко ти рекнеш, нећу ни ја ићи...{S} Како год ти кажеш!...</p> <p>— Ама не питам те ја за одобрењ |
епи за јело), па рачунај са њима колико год хоћеш.</p> <p>— Господин Драгољуб је, уплете се Бог |
нолог.</p> <p>— За вечеру? како не, што год хоћеш, братићу!...{S} Само не знам шта би.</p> <p>— |
осећаје, све, све... »Све изгубих, што год сам имао!«...</p> <p>Ево овога плота... ено вратниц |
шља, онако из учтивости, тек нек се што год каже, да се не ћути, а одборници му понајлак помага |
раш се ти, биће да је то који други што год погрешно; а видиш, ја седим миран ка светац.«</p> < |
. разговор је веома пријатан.{S} О чему год хоћеш, све те разуме... па и сам да се поучиш чему. |
ад само седи и чека...</p> <p>Поче нова година.{S} Веља доби премештај на железничку станицу, г |
де.</p> <p>Сврши се та необична школска година!... »Дакле, то је испит!... мишљаше Љубица по то |
рћући се на опустело гнездо.{S} Иљадама година она се таласа овом долином; иљаде ће још проћи, |
ношћу и разумевањем, као да је десетине година провео на том раду.{S} Реч му беше течна, жива и |
су је деца, мокрим крпама, у току дуго година, тако изрибала, да се црнило виђаше само по крај |
мије старе, рађене још пре двадесет пет година; свака се искривила, раскламитала...{S} Љубица с |
и одједном рукну у плач.</p> <p>— Десет година сам овде, слатки братићу...{S} Немам куд... да у |
он треба не само сада, но и после десет година, да буде скрушен, убијен, сатрвен тугом...{S} Уп |
S} Нисам ја узалуд практиковао дванаест година, па зато се сад не бојим ни једног правника.{S} |
куће по кујни као шипарица од четрнаест година, па долети у собу, загрли мајку, обаспе пољупцим |
овне школе право у инштитут, па за шест година готова, а ја — четири гимназије, целу учитељску |
о човек од својих двадесет и пет и шест година, црне густо обрасле браде, која се од половине н |
е осврће на њу.{S} То је човек Гојкових година, развијен, крупан и веома отресита држања; лице |
е Љубици и Гојку чини, као да је он већ годинама међу њима.</p> <p>— Е брате ово је ваљано... о |
S} Месни учитељ је старији човек, већ у годинама, пријатна, симпатична изгледа.{S} Скроман, тих |
та! узвикну он: урачунајте све до краја године, да се не мучите са овим лудацима.{S} Ја ћу то с |
ад је рада да плати сав улог од почетка године.</p> <p>Љубица стајаше уз њих, погледајући у стр |
дали само девет месеци, а ви по више од године!...{S} Мој рођо, ту је се добро накрмило, па ће |
девојка и одлична учитељица.{S} Пре две године <pb n="51" /> свршила је школу.{S} Сирота, нигде |
/p> <p>— Је ли ожењен?</p> <p>— Пре две године није био...{S} Сад не знам.</p> <p>— Ах... уздах |
д уписујемо и ону децу, која су пре две године требала бити уписана.</p> <p>Кмет зовну Гојка, а |
е би ли се <pb n="22" /> то могло и ове године проћи без мапе.{S} Највише га је у том уверењу д |
ричати с каквим ће уживањем да ради ове године са њима.{S} Љубица, која га врло радо слушаше, м |
" /> <p>— Хвала вам у напред.{S} Ми ове године нисмо ни практиковали школски рад: наставник нам |
S} Оно »насуштни«!..</p> <p>Ја сам прве године оплакао; ха-ха-ха...{S} Ја ћу ти данас то уредит |
сти, која влада међу мужем и женом прве године.{S} Он је био вазда озбиљан, жив и непрестано је |
да ће и њу та судбина стићи одмах прве године, али види се није суђено.{S} Буд је такав, па јо |
ој се чини тако обично, као да је многе године провела гледајући у њега.</p> <p>Љубица му пружи |
еместише: научио сам већ да радим сваке године у другој школи, па ми то изгледа као правило, а |
а да буде.{S} До сад се уписивало сваке године само по десетину нових ђака, па се нису ни узима |
ештину многих старијих учитеља, да целе године туку децу душмански, а на испиту деца весела, см |
/p> <p>— Како је господин Драгољуб целе године радио без мапе, па опет добио петицу!</p> <p>И з |
би помислио, да се у таквој школи целе године разлеже јаук и плач јадне, немоћне дечице!...{S} |
.{S} Кад бих знала да ће овако ићи целе године, бацила бих све још сад.</p> <p>— Хе... а нисте |
ао што се ова жалосница намучила прошле године, или ће благовати, као што ова сад благује?...{S |
рече он мрштећи се.{S} Вежбање последње године вредило би вам више од све шестогодишње теорије. |
јој у војсци, ожењен још од осамнаесте године... свекар нека добричина... она доведена из сиро |
збуни, али ипак одговори:</p> <p>— Три године, ово је сад четврта.</p> <p>— Нисте ваљад’ испит |
о, па ипак му је ово треће место за три године.{S} Је ли, Гојко?</p> <p>— Па ти ме знаш: какав |
зред... па се свет научио тако...{S} До године ће бити лакше; а сад уписујемо и ону децу, која |
/p> <p>— Јест... болест ме смела.{S} До године ћу имати право да се јавим на практични испит.</ |
много тешко.</p> <p>— То значи да ја до године на испиту треба да добијем петицу?</p> <p>— Па.. |
тац и насмеја се. »Даће Бог, па ћемо до године у нашу кућу« одговори мати, стежући њену ручицу. |
еобично пргава.{S} Како је радила преко године, тако настави и на испиту: стаде викати на децу, |
есецу по смрти Гојковој, одмах по новој години, венчаше се Влајко и Љубица.{S} У истој цркви, у |
ање.{S} Шта велите сад?!...{S} У другој години затекоше нас професори у кафани за картама, хтед |
ђе један њихов друг из Учитељске Школе, годину дана старији по школи, а знали су га добро и Гој |
ога страдања и патњи, што их претури за годину дана...{S} Он никада никога <pb n="162" /> не за |
но а учитељ четрдесет динара одсеком на годину.{S} Заведоше решења у протокол, договорише се да |
чких лица; то су јој другарице, старије годину дана.{S} И оне обртаху од ње главу презриво, куп |
иш... нисте ни ви бољи.{S} Чекао сам те годину и по, док ниси измирио мањак.{S} А за оно затвар |
ћери најрадије говоре, обећа да ће кроз годину дана сам наћи пашенога, само нека свастика порас |
ожићу, док покупи школски прирез за ову годину, а сад купи само државну порезу.</p> <p>— Зло, м |
братићу мој!...{S} Четири банке за целу годину!{S} И то су људи, лолчине једне.{S} Знам да ће о |
еде му рећи да је примила скоро за целу годину, али се уздржа, знајући да ће му то бити неприја |
а, колико се испребијах, па да ми је ко гођ и њему да што учини.</p> <p>— Е не бригај.{S} Ако т |
о«.{S} Према томе, и количина трошка на гозби одређује се дужином времена, проведена »на влади« |
па, откупљује се новом часништву добром гозбом, да не буде »мало пројахано«.{S} Према томе, и к |
а да школски одбор има деловођу — њега, Гојка.{S} Он га чак сматра за толико проста и неотесана |
о задовољити обоје, али како ће сад?{S} Гојка не сме вређати, јер је управитељ — може га одјури |
ања.</p> <p>Другом приликом опет увреба Гојка, и ако се овај непрестано крио од ње, па ће му уз |
ка.</p> <p>У току разговора Веља изазва Гојка у страну.</p> <p>— После овога рада биће заједнич |
<p>Веља се одмах по ручку диже и позва Гојка да га прати, јер се мора вратити кући раније.{S} |
ад опремише и наместише на кревет мртва Гојка, Љубица опет уђе у собу и стаде близу мртваца.{S} |
рити!...{S} За кога сам сад? — За овога Гојка?...{S} Не, видиш да и он бежи од мене, отреса се |
вање? <pb n="32" /> Ништа, удајте се за Гојка, он је миран човек; ваљда ће се овде станити стал |
Видело се да је због тога и зауставила Гојка, али није могла одмах да се обрне с позивом... пр |
ру, погледајући лукаво, испод очију, на Гојка.</p> <p>— А већ младе учитељице и у својим кућама |
тресе од те магловите зебње, погледа на Гојка, који иђаше гледајући пред ноге, дубоко занесен у |
овим јадником!«...{S} И она погледа на Гојка, који корачаше поред ње, суморна и брижна лица, м |
а добро дошло.</p> <p>Љубица погледа на Гојка, али он гледаше оштро и озбиљно, као да се тај ра |
ђе јој преко усана и она баци поглед на Гојка, онако у косо, не осврћући главе к њему.</p> <p>А |
собу да нешто узме, паде јој поглед на Гојка и она се одједном сва стресе, задркта и хтеде ври |
осврташе, збуњена, погледајући чешће на Гојка, који се смрзнуо ту на месту, па ни да мрдне.</p> |
а се већ неколико пута жалила писару на Гојка, а последњи пут доста отворено изјави, да би добр |
/p> <p>А Влајко, посматрајући замишљена Гојка, мисли у себи: »Гледај ти, молим те, какву је он |
лази из канцеларије.{S} Видевши збуњена Гојка како се осврће у неприлици, не знајући да ли да м |
сно осмејкиваше, гледајући то у збуњена Гојка, који се одједном некако-необично најежи, увуче г |
гога узрока...{S} Он погледа унезверена Гојка са оним простим искреним саучешћем и махну главом |
еларију и пуштајући за собом преплашена Гојка.</p> <p>— Шта је то било код вас с пандуром?{S} С |
часа отпоче суђење.{S} Уведоше уплашена Гојка и ћата му стаде постављати питања.{S} Оптужују га |
једва климну главом; застаде и саслуша Гојка, који му се представи, па као прави генерал кад с |
а »штуцована«, па ни налик на пређашњег Гојка.{S} Истина, и сад се јасно опажа његова карактери |
без сумње, Гојкова заслуга.{S} Па због Гојка је дошао и учитељ Аксо... »То је паметан учитељ, |
мна, она је сад нерасположена због овог Гојка, а можда и због другог чега, не зна ни сама,.. је |
а болесника, па, погледавши још једаред Гојка, који беше у дубоку заносу, изиђе из собе и оде.< |
зорима те их отвори, погледајући узгред Гојка, који стајаше снужден, збуњен, <pb n="108" /> гле |
е као крв...</p> <p>Кад Стојан оде пред Гојка, овај већ писаше нешто љутито.{S} Руке му дрктаху |
усвојила оно што им је казивано.{S} Код Гојка беше шаренила: неки му предмет обрађен добро и пр |
вакога празника и четвртка ручао је код Гојка.{S} Гојко се најпре изненади толикој пажњи и, как |
набавити за први разред, па пређоше код Гојка.{S} За његову мапу опет беше доста говора, и ако |
на конак... само да би могао ручати код Гојка...{S} Еј, мој Гојко, држи се сад добро... није ов |
Влајко се о ручку расположио, задиркује Гојка, сећа се неких смешних сцена из ђачкога доба, и т |
p>— Ха-ха-ха... те још како!{S} Питајте Гојка како он мисли.</p> <p>— Да, славно иде! одговори |
ђена на вечито заточење.{S} Она гледаше Гојка, који стајаше уз њу, узнемирен, зачуђен овом изне |
бејаше веома расположен и нарочито ради Гојка: да му помогне намеру, јер је већ увидео куд овај |
Скочи са столице, намршти се кад опази Гојка уза се, и гледајући кроз прозор уздахну:</p> <p>— |
по том дође јој мати.{S} Стојан извести Гојка да је сад тамо у кући још већа ужурбаност: баба С |
се негде виђали, настави писар, нудећи Гојка пивом.{S} Ви сте ми тако познати.</p> <p>— Учили |
<p>Затим обоје стадоше запиткивати час Гојка час Љубицу, те ови морадоше ступити у разговор.{S |
традала много.{S} Одједном се загледа у Гојка дуго, дуго... па јој дође да врисне од бола.{S} П |
црним очима и она се упи, загледа се у Гојка, примаче му се још ближе, врло близу, тако да осе |
иште.{S} Отвори вратнице и загледа се у Гојка, па кад га познаде, обрте право низ пут; Гојко је |
требала бити уписана.</p> <p>Кмет зовну Гојка, а она продужи гледати на прозор.{S} Чича Стојан |
летње ноћи.</p> <p>Учитељице посматраху Гојка иронично, не скривајући подсмеха.{S} А он стоји т |
, рече она и зацену се од смеха.</p> <p>Гојка обузе пријатна топлина: мило му што она сама везу |
ењем гледаху.{S} Један од оних учитеља, Гојко га зна, виђао га је на благајни, метну му пријате |
, па жива премрла од страха.{S} Истина, Гојко је радио и са њеном децом, док је боловала, она с |
говорити по неку међу собом.{S} Истина, Гојко при том бацаше из очију муње, а Љубица се лукаво |
м речима на његову лицу.</p> <p>Доиста, Гојко поцрвене, збуни се и стаде се вртети, као год јут |
живота хоћу!!«...</p> <p>Крајем месеца, Гојко и Љубица, на позив новог депозитара, одоше у срез |
председник показа руком десно до себе, Гојко угледа капетана и би му мало слободније, зна чове |
чајању по школи корачати и кршити руке, Гојко се осмели, те уђе к њој у школу.{S} Она застаде, |
, а поред ње покуњио се њен будући муж, Гојко учитељ, па звера око себе...{S} Ту се опет некако |
во треће место за три године.{S} Је ли, Гојко?</p> <p>— Па ти ме знаш: какав сам био у школи, т |
осматрати...</p> <p>Као ножем прободен, Гојко одједном пребледе, искривише му се вилице од стра |
p> <p>— Од куд ти знаш? упита, зачуђен, Гојко.</p> <p>— И ја, знаш, стојао нодекана, на џаму, п |
<pb n="54" /> <p>Кад већ уђоше у село, Гојко се понуди да отпрати Љубицу до њена стана.</p> <p |
оде напред. </p> <p>Чим се сврши збор, Гојко и Љубица изиђоше, готово неопажени, па као да их |
нове навале мисли...</p> <p>Кад свану, Гојко стиже с баба Смиљком пред школу.{S} Ташта му одма |
па кад га познаде, обрте право низ пут; Гојко једва стизаше за њом...{S} Али он иђаше, упирући |
гла истрчати уз онај голи Космај?...{S} Гојко ме онда звао да се пењемо...{S} Његова Америка«.. |
у преко лица, па трећа преко леђа...{S} Гојко појури к вратима, али га писар дочепа за раме.</p |
груди... свуд ватра као жеравица...{S} Гојко опет поче о Америци...</p> <p>— Еј мој кукавче, н |
никако да избијем мисао из главе...{S} Гојко ми јадни једнако пред очима.{S} Седим тако по цео |
сови.{S} Љубица претрну и застаде...{S} Гојко беше већ позеленео од страха.</p> <p>— Баш смо по |
?...{S} Ево га ближе... још ближе...{S} Гојко!!...{S} Исто онако миран, као кад лежаше на креве |
огу, које падаху у њих као камење...{S} Гојко зинуо па трчи из све снаге, а за њим се спотиче и |
ите?...</p> <p>— Учитељ орловички...{S} Гојко Савић...{S} До вас... мало послом...{S} Врло нужн |
њега нешто шарено и необично лепо...{S} Гојко се стаде прибирати... да, то је жена, врло млада |
ондиције и... и... тамо још нешто...{S} Гојко запе у говору и поцрвене, а Љубица се болно осмех |
...{S} Почиње шибати хладан ветар...{S} Гојко се грчи и тресе, па опет жури напред.{S} Често за |
јектенија десетина одраслијих ђака.{S} Гојко стаде за певницу, али пошто не имађаше гласа, мор |
зника и четвртка ручао је код Гојка.{S} Гојко се најпре изненади толикој пажњи и, како он сиром |
је до сад какав тежак посао вршила.{S} Гојко се прибираше и спремаше за разговор, идући по соб |
а знали су га добро и Гојко и Веља.{S} Гојко није добио премештај, то му јавише другови, који |
а свима својим драгоценим адиђарима.{S} Гојко се пренерази од чуда, али је сад морао бити одлуч |
сто са заљубљеним осмехом на устима.{S} Гојко подиже главу; очи му беху необично замућене, усне |
рејало, а двориште се напуни ђацима.{S} Гојко и Љубица одвојише свако своју децу, па одмах, ту |
спреми, Стојан доведе оседлана коња.{S} Гојко ускочи на седло, па се обрте Стојану.</p> <p>— Ак |
собом врата, изиђе да види ко лупа.{S} Гојко куцну на прозор и доста јасно викну:</p> <p>— Љуб |
ечи беху скоро исте као и учитељеве.{S} Гојко се једва осмели да изговори оправдање:</p> <p>— Д |
ју, па снује пријатне заносне снове.{S} Гојко се обрте к њој, па је стаде посматрати.{S} Учини |
, рече она, па отвори врата и изиђе.{S} Гојко се пожури за њом, вичући:</p> <pb n="147" /> <p>— |
д на живој муци, не зна шта да каже.{S} Гојко је гледа не дишући, а и писар некако чудно гледа. |
ти, јер се мора вратити кући раније.{S} Гојко једва дочека што му се пружа прилика, да са њим о |
цу, па са њом полако изиђе из школе.{S} Гојко не диже главе за њима.{S} Одоше обоје у празну уч |
ц уђе у школу, Стојан истрча напоље.{S} Гојко остаде сам у топлој загушљивој соби, гледајући не |
учитељи још нису ни мислили о томе.{S} Гојко чак узе и нешто пара унапред, па одмах оде до Бео |
о се одавно.</p> <p>Врата шкрипнуше.{S} Гојко скочи.</p> <p>— Ехе, братићу мој, кажем ја њој: д |
љицама и стаде их нешто задиркивати.{S} Гојко то опази, па чим виде да је Љубица свршила посао, |
еостварљиво, јер нема ко то извести.{S} Гојко признаде сам себи да није у стању извршити ниједн |
знају да се не могу ћутећи мимоићи.{S} Гојко осећа како га издаје присебност, и он већ увиђа д |
pb n="179" /> <p>Једва стигоше кући.{S} Гојко већ ништа не зна за се.{S} Стојан га скиде и наме |
чи узалуд.{S} Вратише се одмах кући.{S} Гојко седе на кревет и замисли се, а Стојан гледаше све |
, те се не понови ономадашњи случај.{S} Гојко стајаше на вратима, блед, осећајући неку дивљу ра |
дете к Гојку, молећи га да дође њој.{S} Гојко одмах дође, али <pb n="123" /> му и лице и цело п |
јој се отме из груди и загушен јаук.{S} Гојко упали свећу и устаде.</p> <p>— Шта је? запита он |
кад уђе, у мало не запуши нос руком.{S} Гојко то опази, па се обрте Стојану.</p> <p>— Је ли мор |
ву писареву и шаљив одговор Љубичин.{S} Гојко се следи, и од тог дана није се ни видео ни прого |
ајбоље.</p> <p>— С краја ћемо, оздо.{S} Гојко преписа имена на чисту хартију и таман да почне п |
ко виси на прозору и гледа зачуђено.{S} Гојко се врати у школу, пусти ђаке, па стаде ходати по |
е, па се опет уозбиљи и ћути упорно.{S} Гојко не може да дође себи од чуда. »Шта је ово сад?... |
заседну.{S} Беше све лепо, и чисто.{S} Гојко не може да се начуди откуд се појавише толике ств |
дружења беху позвани на срески збор.{S} Гојко и Љубица се премишљаху да ли да иду и они на збор |
о капетана.</p> <p>Уђе капетан, љут.{S} Гојко скочи, изненађен, и умало не дрекну, јер се беше |
ник се мало збуни, па шмугну у собу.{S} Гојко остаде још мало да чује разговоре о новој влади, |
лику мараму на главу и пође изласку.{S} Гојко истрча из дворишта и стаде пред вратницама...{S} |
/p> <p>Дођоше ови гласови и у школу.{S} Гојко до сад није никад обраћао пажњу на промену владе. |
наређује да сутра дођу сви у школу.{S} Гојко и Љубица се договорише да <pb n="20" /> после под |
ненада, без куцања, у Гојкову школу.{S} Гојко довршиваше предавање, па видевши овога неучтива < |
зећи у раду олакшице своме страдању.{S} Гојко је избегаваше да јој не постане још досаднији, а |
есет динара месечно за стан и башту.{S} Гојко оде те разгледа свој нови стан, па се врати са од |
, жудно, са неком чудном одлучношћу.{S} Гојко је обилази на раду по неколико пута дневно, помаж |
Доведоше два сведока и испиташе их.{S} Гојко виде да ту нема шале, па се прибра и стаде се бра |
ешто што се нигде и никад не догађа:{S} Гојко у три разреда има преко двадесет предмета, а она |
га превариш: хоће ли данас долазити?{S} Гојко никога не помену, али се знало о ком говори.</p> |
Кажем ја: није се он могао променити — Гојко као Гојко, остао »млада«!, к’о што је и у школи б |
гледећи је промрмља врло брзо:</p> <p>— Гојко Савић, учитељ.</p> <p>— А... отеже и збуни се изн |
па стаде ћутећи корачати поред њега, а Гојко иђаше весео, задовољан, јер је данас добио потпун |
столу, да сврши упис и наплату улога, а Гојко угледа Вељу у првом реду, па му се одмах упути.{S |
се таман спремаше да побегне из собе, а Гојко уздахну тешко... необично...{S} Само се одвојише |
ица није могла готово нимало спавати, а Гојко није ни тренуо.{S} Обоје су претурали по глави на |
вац.</p> <p>Веља таман седа за ручак, а Гојко упаде у собу, задуван, занесен, гневан, са стотин |
ла, држећи умочено перо над хартијом, а Гојко хода преко школе и застане, кад га Веља што упита |
>Веља таман каза шта је видео и знао, а Гојко стаде махати руком и опет удари у бунило.</p> <p> |
пи и спреми.</p> <p>Чича изиђе весео, а Гојко се спусти и леже на своју нову постељу...</p> <p> |
е изгубљено, о чем се некада сневало, а Гојко се првих неколико недеља осећаше сав блажен, срећ |
седник га дочека збуњено, као кривац, а Гојко већ мало подигао главу и гледа председника право |
е, да не увреди овако отресита госта; а Гојко, видевши ово нагло црвенило на Љубичину лицу, обо |
Ето, један удар... капља и готово!{S} А Гојко се мучио много...{S} Уф!...{S} Гле лакше ми је... |
еју, праве шалу на рачун Гојков...{S} А Гојко, срећан што се једаред смирио, што му је у кући с |
али се ипак плаши, много плаши...{S} А Гојко се не боји испита, он зна да су деца ваљано спрем |
познала је по Гојкову изразу лица.{S} А Гојко јој не рече то с нарочитом намером: да види хоће |
пет погледа и насмеја се још јаче.{S} А Гојко, озбиљан и намрштен, са неким прутићем у руци, ра |
асмеја се Веља.</p> <pb n="167" /> <p>А Гојко се само смеши и гледа како ти и он сад има кућу и |
S} О, часни га, и те жене!«...</p> <p>А Гојко само трчи и у глави му само једна црна мисао, кој |
О, ала се грдно преварих!«...</p> <p>А Гојко ради, иде и мисли: »Доста ми је само што знам да |
е и младе, несрећне девојке...</p> <p>А Гојко занемео, смрзао се, па не дише.{S} Осећа само как |
и по образу!...{S} Хм-хм-хи...</p> <p>А Гојко само иде, погнуте главе и намрштена чела, не освр |
а пружи руку и корачи унапред.</p> <p>А Гојко сања... никако да дође к себи...{S} Не може да ра |
.{S} И он изиђе брзо из школе.</p> <p>А Гојко сеђаше на свом убогом кревету и плакаше горко...{ |
осо, не осврћући главе к њему.</p> <p>А Гојко се погнуо, па мери очима сваки свој корак.{S} Тек |
ути се за децом к своме стану.</p> <p>А Гојко брзо распусти децу и оде журно у Брезовац. »Бар ћ |
рави себи што за вечеру.</p> <p>...{S}А Гојко посматраше како се чича Стојан превија око његове |
једном да... у наше друштво? запита га Гојко, смешећи се.</p> <pb n="165" /> <p>— Да се женим? |
<p>— Ја му ништа више нећу, прекиде га Гојко живо. — Мене остави.{S} А ви тамо ако хоћете... к |
мехну, очекујући радозналим погледом да Гојко почне причати.</p> <p>Гојко се у почетку сплетао, |
зао.{S} Ето и сада чича зна поуздано да Гојко слуша на вратима... нарочито му је казао да остав |
видим...</p> <p>— Добро, добро... убрза Гојко, окрећући главу десно и лево, не знајући како да |
е тамо бити?...</p> <p>— Хм... промрмља Гојко, зверајући очима.{S} Ја не знам...{S} Бога ми, не |
</p> <p>»Чудновата је, баш!... премишља Гојко десети пут једну исту мисао. — Овамо седи са њим |
се приберем од страха.« Још истога дана Гојко је одвезе њену оцу, па се он другога дана врати, |
ој је речено.</p> <p>— Шта каже? запита Гојко шапућући, кад му Стојан предаде хартију.</p> <p>— |
— Да ли да заведем у деловодник? запита Гојко, савијајући исписану хартију и остављајући је у к |
рат...</p> <p>— Куд је отишла? прошапта Гојко као из гроба, гледајући и сад несвесно и дркћући |
одело... треба за сутра, опет прошапта Гојко, гледајући у таван.</p> <p>— За сутра?{S} Па ја ћ |
04" /> <p>— Ја... ја сам писао, промуца Гојко, чудећи се чији је то глас којим он говори — тако |
... свршио сам Учитељску Школу, промуца Гојко оборених очију, избегавајући ону заплетену туђу р |
<p>— Којешта!...{S} Није то... промуца Гојко, па се још више заплете. — Знаш, брате, у једној |
јој најзад пође за руком...</p> <p>Кад Гојко, око десет часова, опази да је Љубица пустила сво |
окренуше сваки својим путом.</p> <p>Кад Гојко стиже у срез, капетан таман излази из канцеларије |
распреми од пута, врати се у школу, где Гојко спремаше своју уписницу.</p> <p>— А премештаја не |
ако изиђоше из школе.{S} За децом изиђе Гојко, гледајући пред ноге.{S} Обома беше незгодно да с |
хим гласом.</p> <p>Мало постаја, па уђе Гојко у разред.{S} На лицу му исписана жива радозналост |
и се овако рече, одахну чича, јер га је Гојко три пута слишао, док није добро научио целу наред |
о не могу да се тачно сете дана, кад је Гојко грдио власт, него само тврде да је то било ономад |
.</p> <p>— То ми је дужност, прекиде је Гојко оштро, гледајући у страну.</p> <p>— Знам... али о |
ога... </p> <p>— Чекајте!... прекиде је Гојко одједном.{S} Хоћу да вам испричам, баш ћу вама да |
а изласка из тешке неприлике, да јој је Гојко једино уздање...</p> <p>А он је мислио много и ду |
оси наликовали меденом месецу, о чем је Гојко толико слушао и понешто читао, али то се, у њихов |
чело.{S} Беше му нарочито криво, што је Гојко, послушавши његов савет, допао овакве беде.{S} Ос |
авајући да ослободи своју руку, коју је Гојко стегао као клештима, па вуче и јури напред.{S} Он |
чтиво рукова са Љубицом.{S} За то време Гојко весело узвикну:</p> <p>— Веља, Бога ми!...{S} Ја |
прожмани и запојени.</p> <p>За то време Гојко нешто живо преговараше са Стојаном у својој собиц |
пријатељски:</p> <p>— Идите, господине Гојко, кући, па гледајте свој посао...{S} Нећу ни да ва |
ње и сва страдања...</p> <p>— Господине Гојко, рече писар улазећи, да вам издам часком плату, п |
главу и хтеде проћи.</p> <p>— Господине Гојко... молим вас, причекајте, зовну га Љубица с прага |
ауке...</p> <p>— Ха-ха-ха... насмеја се Гојко гласно.{S} У Орловици, а и по осталим селима, још |
жност.</p> <p>Било је већ доцкан кад се Гојко диже и упути к своме селу.</p> <p>Сутрадан Љубица |
у...{S} Еј, грешниче!... </p> <p>Кад се Гојко стиша, Веља га стаде запиткивати, те на тај начин |
н га пропусти пред собом.</p> <p>Кад се Гојко нађе на улици, дахну слободно, па окрете журно, п |
а пред олујом.</p> <p>— Е?... зачуди се Гојко, и подиже главу.</p> <p>У том се отворише вратниц |
.</p> <p>Она се хтеде исправити, али се Гојко саже и, тресући се сав, као у бунилу, припаде к њ |
о муња одјури суседовој кући.{S} Док се Гојко обуче и спреми, Стојан доведе оседлана коња.{S} Г |
чешће ципеле и куповни штап.{S} Чим се Гојко представио као учитељ, на лицу овога сељака опази |
разви и прочита гласно објаву, којом се Гојко Савић, привремени учитељ и управитељ школе орлови |
школско двориште, Љубица опази како се Гојко нешто устумарао пред својом кућицом.{S} Она помис |
писар постајаху интимнији, у толико се Гојко све више стаде повлачити, док се сасвим не издвој |
н!,.. знам...{S} И гле сад шта је! рече Гојко у себи.{S} Он познаде писара.{S} Сећа га се добро |
а.</p> <p>— Ето нам сад нове беде, рече Гојко, плашећи се.{S} И куд ме ђаво наведе да је дирам! |
— Знам да вас неко тешко зло мори, рече Гојко, прибравши се мало. — Али ма шта било, знајте да |
ни и то, молим те... боље ће бити, рече Гојко, сакривајући оне ствари у свој зимски капут.</p> |
Шта ћемо сад, чиме да те частимо? рече Гојко нудећи га у исто време столицом, коју је Стојан и |
ектрици!...</p> <p>— Како то!? повикаше Гојко и Љубица, зачуђени.</p> <p>— Остао удовац, брате, |
шујући ред, натмурен и покуњен, ступаше Гојко.{S} По потесу блиста се бистра роса, мирише свеж |
дређен је ревизор, знали су га обоје, и Гојко и Љубица, јер им је предавао школски рад.{S} Само |
ам ваш...{S} Јест, ваш.... ваш!...{S} И Гојко одједном, не поимајући шта ради, дохвати њену мек |
откуд?... зашто то!... од чега?...{S} И Гојко, изненађен, само се питаше: откуд то?...{S} Како |
људима причати о својој бруци?...{S} И Гојко се одједном сети својих ранијих снова и би му чуд |
и штиклом у главу, туци, гњави«...{S} И Гојко се опет мало прибере од гнева.</p> <p>»Што то нем |
боље је да она опет остане сама...{S} И Гојко се већ наже оној страни до врата, па чим она у хо |
, зови Вељу учитеља из Брезовца«..{S} И Гојко развукао уста дужином целе вилице, смејући се при |
ао да је неки велики терет носила.{S} И Гојко пусти своје ђаке, па јој приђе, смешећи се:</p> < |
залеће у мирну и безбрижну пилеж.{S} И Гојко, као са неким предосећајем, стаде се нервозно окр |
кавши да је иначе цео рад одличан.{S} И Гојко се много сплете са питањима из рачуна, али њему н |
по нечем подсети на њену младост.{S} И Гојко се чак расположио, па допуни разговор по неким св |
мер, Министар полиције...{S} Хехе...« И Гојко мрдну брком у страну, осећајући да је и ту претер |
паметан разговор из кога се увери да и Гојко располаже добрим и не малим искуством у школском |
о походити и врати се. </p> <p>Љубица и Гојко продужише пут ћутећи.{S} Беше им незгодно настављ |
лите мени, у наш дом...</p> <p>Љубица и Гојко изјавише жељу да слушају даље рад, па по свршетку |
бескрајном вечношћу...</p> <p>Љубица и Гојко стајаху неми, зачуђени пред овим ретким призором, |
њима покуњен, снуждена погледа, изиђе и Гојко са писарем.</p> <p>— Овај би и заспао у школи, че |
почиње уједно и сама опажати, а то је и Гојко напоменуо, да јој деца почињу бивати све више уте |
а онда јаснији одговор, који је могао и Гојко чути.</p> <pb n="136" /> <p>— Немам ја ниједне ње |
ра онако исто необично, најежено, као и Гојко.</p> <p>— Извол’те, немамо све удобности као код |
љице, исто онако најежен и згрчен као и Гојко, обрте се и оде у школу, машући главом неповерљив |
старији по школи, а знали су га добро и Гојко и Веља.{S} Гојко није добио премештај, то му јави |
а је рекла.</p> <p>Појави се на прагу и Гојко, али друкчији, сасвим друкчији.{S} На њему лепо н |
.{S} Хајде да се тражи коњ!...</p> <p>И Гојко корача журно, брижно, не видећи ништа око себе, о |
па живети... живети славно!...</p> <p>И Гојко доиста проживе школски распуст у задовољству и од |
се умије, рече он, смешећи се.</p> <p>И Гојко изиђе у ходник, па погледавши Љубицу презриво, до |
ро, замуцкујући на првој речи.</p> <p>И Гојко приђе к Драгољубу, рукова се са њим, па му објасн |
...</p> <pb n="135" /> <p>— Јесте ли ви Гојко Савић, учитељ? звони отуд са врха озбиљан, крупан |
p> <p>— Шта да радим, научи ме, настави Гојко очајним гласом, па му исприча догађаје последњих |
ладости...</p> <p>— Младости?... понови Гојко и замисли се.{S} Ја је нисам имао, ни знао за њу. |
нисте живели?</p> <p>— Како?... понови Гојко.{S} Од основне школе, па до краја школовања одвој |
, тргла се? </p> <p>— Да, да... потврди Гојко тако живо, да се капетан мораде осмехнути. — Сад |
са велико дечје коло, а у средини стоји Гојко сасвим друкчији, достојанственији, па показује не |
један... и опет се издиже камџија, али Гојко једним брзим скоком истрча из школе и удари се из |
у се.{S} После удари у запиткивање, али Гојко и не мрдну главом, као да је мртав, као да не чуј |
Љубица осећаше само гнушање и бол, али Гојко... да му је само да провири једним оком, само за |
би Бог дао деце!...{S} Али на тој мисли Гојко обично свакад поцрвени, сам од себе, и нешто се к |
а чуђењем посматраше како онај сплетени Гојко стоји пред децом, како им живо и весело прича, са |
ављати једио исто...{S} И овај несносни Гојко, са својим оригиналним особинама, и његови кад ст |
исли.</p> <p>— Да, славно иде! одговори Гојко одлучно.</p> <p>— Видим ја како се ви мрштите...{ |
вашу учионицу?</p> <p>— Јесте! одговори Гојко, и поче полако причати догађај за догађајем.{S} К |
</p> <p>— Па... да се вратимо! одговори Гојко неодлучно, увиђајући и сам да је то немогућно.</p |
вцем.</p> <p>— Добро лаку ноћ! одговори Гојко мало увређеним гласом и остаде дуго на том месту, |
сам тада и живео, више никад, одговори Гојко с неким болом, готово са очајањем, па се опет заг |
ти по дворишту.</p> <p>— Овде, одговори Гојко, мрштећи се.</p> <p>— А!... отеже она и оде у соб |
у?{S} Знам да ме не познајете, одговори Гојко гледајући у земљу. »Ха, ова несрећна збуњеност, р |
и кријући очи.</p> <p>— Знам, одговори Гојко.{S} Али ако се она узинати, не могу јој ништа.{S} |
— Ја морам, а други... не знам одговори Гојко и збуњено погледа у земљу, мрштећи се.</p> <p>— С |
ше свиди савет нашег Стојана, проговори Гојко, осмехнувши се малко, али му са лица не силажаше |
о послом...{S} Врло нужно, стаде муцати Гојко, савијајући и гужвајући шешир у рукама.</p> <p>— |
уше обоје на посао...</p> <p>Око поноћи Гојко се трже; пробуди га некакво необично стењање.{S} |
та било, није тако страшно...{S} А овај Гојко баш је добар човек и... одличан... јест, баш одли |
вдања«...{S} И тог тренутка постаде јој Гојко црњи од ђавола, страшнији од пакла...{S} У њој се |
Па што је овде овако?«</p> <p>Приђе јој Гојко, па прво лизну прст језиком и превуче њим преко т |
би могао ручати код Гојка...{S} Еј, мој Гојко, држи се сад добро... није ово Пера писар!«...</p |
а, држећи коња за узду.</p> <p>— Учитељ Гојко да иде сад одмах са мном у срез, зову га...{S} Ев |
се деца унезверила, па чекају шта ће им Гојко рећи и ниједно се још не спрема за излазак.</p> < |
а се то и он жури за послом.{S} Међутим Гојко је до сад спокојно шетао по трави, и тек кад је њ |
и потпуно свој положај.</p> <p>Одједном Гојко отвори очи и стаде махати шаком, као да некога зо |
вота, овакви поступци.</p> <p>Други дан Гојко таман изиђе из Љубичина разреда, а вратнице се от |
нису чиста посла!« ...</p> <p>Сутрадан Гојко устаде туробан; чим се сети синоћње патње, намршт |
.</p> <p>— Заборавих... промрмља збуњен Гојко, крећући очима живо, као да гледаше где би се мог |
осла га за коња.{S} Како ли је изгледао Гојко тада и како му је дрктао глас, може се закључити |
није се он могао променити — Гојко као Гојко, остао »млада«!, к’о што је и у школи био...{S} Д |
p> <p>— Ништа... проћи ћемо, рече весео Гојко који је био на десетом небу од радости: »изгрдила |
роју ђака, па онако у шали помену, како Гојко има мање деце од ње, и смејући се рече: »Ништа, ј |
још горе... уз њу је писар.{S} А овамо Гојко му једнако издаје некакве оштре поруке за Љубицу, |
им је; питаћу Вељу на само...{S} И опет Гојко сумњиво <pb n="170" /> махну главом и стаде са не |
исивач у истом надлештву.{S} Од тада му Гојко изгуби траг, и ево сад му би суђено да га види у |
, док узе шљиве са њене руке.</p> <p>Ну Гојко нађе да треба и њему што рећи, да је незгодно ово |
говориш ти!...{S} Ко је умро?... дрекну Гојко разрогачених очију, стегнувши старца за раме, гле |
Па тек сад имамо да разговарамо, викну Гојко живо, опазивши да се она окреће вратима.{S} Он пр |
<p>— Где је... соба...{S} Љубица? викну Гојко и одмах спази једна врата и јурну тамо.{S} За то |
излази из дворишта...{S} Ха!.. узвикну Гојко и поче долазити к себи.{S} Стаде разумевати догађ |
p>— Не, није то... оставите!... узвикну Гојко, трљајући руком бледо чело. — Ваша су страдања не |
</p> <p>— Море, какав ручак!... узвикну Гојко љутито и стаде скидати капут.</p> <p>— Шта је, за |
. све знам!...{S} Видео сам!... узвикну Гојко таквим вриском, као да неко одсеца парчета жива м |
ушу...</p> <p>— Да презирем?... узвикну Гојко, дркћући од њена блиска присуства, па одједном об |
з другога, тесног сокака испаде пред њу Гојко, па како је угледа, поцрвене и хтеде да прође.{S} |
..{S} Овај ми шврћа вели: оженио се наш Гојко и прича ваздан тамо...{S} Дај, вељу, да видим наш |
она удари у смех.</p> <pb n="141" /> <p>Гојко се баш збуни.{S} Шта сад да јој каже?...{S} Доист |
ана, голубане?...</p> <pb n="153" /> <p>Гојко, онако збуњен, још више се ушепртља од овога узви |
какаше са столица.</p> <pb n="34" /> <p>Гојко се тврдо одлучи да добро прочасти Стојана, чим пр |
главом ка вратима.</p> <pb n="94" /> <p>Гојко истрча, али се после неколико секунада врати, иск |
о погуреним леђима.</p> <pb n="7" /> <p>Гојко се сусрете са њеним јасним светлим погледом и обо |
рхта од узбуђења.</p> <pb n="109" /> <p>Гојко махну руком... одједном затрепта очима, затресоше |
је ново код вас?«</p> <pb n="69" /> <p>Гојко се намести на столицу, хтеде се осмехнути, онако |
ешко сетити презимена писарева. </p> <p>Гојко погледа преко свију лица, а беше их четворица. »Ј |
овим и настадоше друкчији дани. </p> <p>Гојко опази да се у последње време Љубица одједаред изм |
одмах одскочи. </p> <p>— Ето га!</p> <p>Гојко скочи с кревета, обрте се збуњено по соби, па вид |
те кућама... брзо!{S} Журите се!</p> <p>Гојко се осврну, па с чуђењем и немим питањем погледа п |
па се одлучно крену. — Хајдемо!</p> <p>Гојко пође за њом, удешавајући још унапред шта ће радит |
ође...{S} Оте му се баш из руку!</p> <p>Гојко уђе у собу, седе и рече Стојану да прича шта је в |
пити и слагати једну на другу. .</p> <p>Гојко беше сав црвен, збуњен, отираше лице марамом и сп |
и.{S} Зар и то није страдање!...</p> <p>Гојко се трже; поче опет да му наилази облачак на чело, |
S} Да се живи!... да се живи!...</p> <p>Гојко, нешто из радозналости а нешто због оскудице, оде |
а јој мркне свес’... па пљус!...</p> <p>Гојко само осети како се на њега сруши цела кућа, и неб |
за какав протест.{S} Сиромах!...</p> <p>Гојко стајаше тако непомичан, преврташе хартију, па је |
лазила овамо... што је дошла?...</p> <p>Гојко отрча на северну страну, па груну песницом у врат |
трпели толико зло без невоље?...</p> <p>Гојко поцрвене, саже главу, па промуца:</p> <pb n="127" |
мо ти реци да хоћеш... је ли?...</p> <p>Гојко се хвата за врелу главу; нешто му много у темену |
ама ка луда, а сад ти за њом?...</p> <p>Гојко је гледа и само слуша онај звучни глас, који иде |
ну гласно:</p> <p>— Ко је то?...</p> <p>Гојко се сакри у један крај, а Влајков крупан глас загр |
жива!...{S} Права лепотица!«...</p> <p>Гојко се мало ушепртљио, звера очима и гледа прекорно В |
суше се читави потоци из неба...</p> <p>Гојко се трже... погледа и зачуди се откуд он сад у сво |
ако необично, као да је мртва...</p> <p>Гојко јој приђе, онако мокар, клекну пред њом на земљу |
леко, далеко од овога призора...</p> <p>Гојко се подиже испод прозора, погледа сумануто око себ |
. и сад ме глава по мало боли...</p> <p>Гојко затресе плећима и изиђе из собе, не рекавши ником |
.{S} А она само мисли и мисли...</p> <p>Гојко се већ престао чудити.{S} Гледа је само, па и он |
лаву своду руменосјајни зраци...</p> <p>Гојко се откотура до учионице, паде на сто и остаде так |
да свратите, али је већ мрак...</p> <p>Гојко се трже и готово одскочи корак натраг.</p> <p>— К |
узбуђено, не мислећи ни о чем...</p> <p>Гојко је уведе у своју собу, намести је да седне на сто |
разлеже се врисак за вриском...</p> <p>Гојко побеже од прозора и више не приђе тамо.{S} Чим би |
и зарђала реза шкрипну оштро...</p> <p>Гојко се осврташе око себе унезверено, дркћући од страх |
им чистимо ципеле, на пример...</p> <p>Гојко уздахну, скрушен, без наде, видећи пред собом све |
м са писарем, нек пуца од једа«.</p> <p>Гојко остаде озбиљан, вечно намрштен и повучен, избегав |
жују га за »опорочавање власти«.</p> <p>Гојко се још више збуни; стаде нешто муцати, одговарати |
атићу... ка нека права вамилија.</p> <p>Гојко обори главу па ућута.{S} Њега је вазда побеђивала |
паде око врата и горко заплака.</p> <p>Гојко стајаше пренеражен, као да је спао с другог света |
у се оне црне кутије с накитима.</p> <p>Гојко изгледаше тешко болестан.{S} Час га видиш да се ј |
упи дршком од камџије по актима.</p> <p>Гојко стајаше, пренеражен, зелен и блед, разрогачених о |
и некако лукаво засветли очима.</p> <p>Гојко се насмеши задовољно, победоносно.{S} Распусти де |
е кмет и махну руком на Стојана.</p> <p>Гојко непрестано преврће уписницу, разгледа потписе раз |
Љубица, дижући главу као из сна.</p> <p>Гојко је погледа, поцрвене као рак, па одједном отвори |
к остане која крајцара за брата.</p> <p>Гојко је сам изјавио жељу, да њих двоје издржавају њена |
се опет намршти и изиђе из собе.</p> <p>Гојко се подиже и погледа по соби несвесно, па се полак |
иза сокак, снујући даље планове.</p> <p>Гојко не виде ништа више око себе, па ни ћату; очи му п |
? рече она, и поуми да му приђе.</p> <p>Гојко је погледа уплашено, или се ваљда сети ради чега |
е пусти напред, да она прва уђе.</p> <p>Гојко иђаше по школи замишљен, а ђаци му нешто писаху.{ |
p>— Куцни, братићу, нек те чује.</p> <p>Гојко познаде Вељин глас одмах.{S} Скочи и пође к врати |
сад се то није дешавало никоме.</p> <p>Гојко се накашља, хтеде нешто рећи, али Веља настави љу |
лико речи, руковаше и растадоше.</p> <p>Гојко и Љубица враћаху се, пуна срца, весели и задовољн |
ве што је потребно да се набави.</p> <p>Гојко иђаше напред, намрштен и узнемирен; обузело га не |
ономе доле...{S} Он њега и држи.</p> <p>Гојко се поздрави, па оде журно.{S} Мислио је да иде ве |
чито, нек чује она да он одлази.</p> <p>Гојко само трчи с прозора на прозор.{S} Погледа у учион |
о: треба, са њима бити друкчији.</p> <p>Гојко се усуди да је погледа, али се одмах трже и обори |
а са Гојком се куцну другарски.</p> <p>Гојко испи, па одмах виде да се и Пера и Љубица нешто с |
, јер сад могу најгоре страдати.</p> <p>Гојко га погледа плашљиво, а он ходаше по соби, мрштећи |
погледом да Гојко почне причати.</p> <p>Гојко се у почетку сплетао, муцао, али му се после разд |
} Ко зна кад ћете нам опет доћи.</p> <p>Гојко иђаше као на шибу.{S} Шта ће он тамо, кад зна да |
д срамоте, па не зна куд ће очи.</p> <p>Гојко превалио своје велике сањиве очи, па не може да с |
кро покупи и однесе да га осуши.</p> <p>Гојко лежи сам већ читав час, не мрда ни чим, не покрет |
ане.{S} Тако је то, братићу мој.</p> <p>Гојко и Љубица се згледаше и насмејаше.</p> <p>После по |
ну полицајац и замахну камџијом.</p> <p>Гојко само гледа тупо и несвесно заплашеним очима, на л |
, да не шиљемо нарочитом поштом.</p> <p>Гојко прими хартију, разви је и стаде читати.{S} Одједн |
гледа га са неприметним осмехом.</p> <p>Гојко се сасвим збуни, поцрвене као да је ухваћен у как |
ице.{S} Нисам јој ништа издавао.</p> <p>Гојко познаде овај глас, и задркта.</p> <p>— Добро... о |
настави она да се не би ћутало.</p> <p>Гојко се изненади, управо уплаши се.{S} Отвори очи, чуд |
отпуно безбрижна, па оде весело.</p> <p>Гојко се још смешио задовољно, сећајући се неких ситниц |
пустимо децу рано, па да идемо.</p> <p>Гојко се изненади; овакав предлог није очекивао, а би м |
ојан, млатајући рукама уплашено.</p> <p>Гојко ободе коња и кад пролете кроз вратнице и отиште с |
се, одговори други глас одлучно.</p> <p>Гојко исприча још и онај догађај с пандуром, приђе те п |
ако смо сиротиња.{S} Тако је то.</p> <p>Гојко развукао уста у широк сладак смех, а главу окрену |
н благо, показујући Гојку место.</p> <p>Гојко му, колико могаше у оном страху, исприча шта је б |
е све мање предмета за разговор.</p> <p>Гојко све више зебе...{S} Да је то она обична хладноћа, |
штво.{S} Има времена и за одмор.</p> <p>Гојко, онако суморан, наређује Стојану да трчи за бисаг |
ије могло ни помишљати на отпор.</p> <p>Гојко се обрте деци, па им рече благим, уморним гласом, |
уд са врха озбиљан, крупан глас.</p> <p>Гојко се тресе, као да је под утицајем електрине, обрће |
.. нешто је на тебе много љутит.</p> <p>Гојко устаде, ћутећи, прође поред кмета и оде у школу.{ |
шта, закључа врата и оде у собу.</p> <p>Гојко брзо притрча прозору...{S} Види се, она му нешто |
и стаде се претурати по кревету.</p> <p>Гојко отрча, онако необучен, у школу, разбуди Стојана и |
вратна, те ме вечито избегавате?</p> <p>Гојко се унезвери, рашири очи, као кад нас ко увреди не |
положили, те сте још привремени?</p> <p>Гојко поцрвене и најволео би да могаше тог часа у земљу |
атићу, тако је то; видим ја!...«</p> <p>Гојко га дочека на вратима своје учионице, намрштен, а |
S} Зар ја не бих могла тако?...«</p> <p>Гојко по дечјим погледима осети да она стоји иза њега, |
иближаваше слободно, готово дрско, и на Гојков учтив <pb n="40" /> поздрав једва климну главом; |
исали? узвикну он, показујући прстом на Гојков потпис.{S} Беше сав поцрвенео од љутине, усне му |
писар спрема да избаци неку пошалицу на Гојков рачун, <pb n="42" /> престиже га и сама рече: ис |
вини, сви се смеју, праве шалу на рачун Гојков...{S} А Гојко, срећан што се једаред смирио, што |
никако јављати.{S} И то је, без сумње, Гојкова заслуга.{S} Па због Гојка је дошао и учитељ Акс |
и иначе.</p> <p>Лекар се загледа у црте Гојкова лица и опазивши неке оштре неправилности, намрш |
је се имало ради чега живети«...</p> <p>Гојкова се болест одуљи читава два месеца, и напослетку |
ног дана, без наде, без утехе...</p> <p>Гојкова се зебња испуни.{S} После неколико недеља они н |
т се окамене...</p> <pb n="184" /> <p>А Гојкове очи гледају... гледају преко уздрктала пламичка |
рекрсти се побожно, упали је и стави на Гојкове груди...{S} Воштаница најпре запрска, док пламе |
да видиш...{S} Писар је доведе до врата Гојкове учионице и показа парчета хартије.</p> <p>— Ено |
су до сад чували овце и говеда, а међу Гојковим било их је који су и копали, пластили, налагал |
а врата, уђе депозитар и зађе некуд иза Гојкових леђа.{S} Зачу се отуд најпре шапутање, па онда |
та...</p> <p>Љубица, како стајаше испод Гојкових ногу, одједном опази да му се очи крећу и заус |
у, почешће осврће на њу.{S} То је човек Гојкових година, развијен, крупан и веома отресита држа |
, па ја га знам!{S} То је од оних првих Гојкових четвртака...{S} Или није?... не знам, ништа не |
астави Веља, избегавајући одговорити на Гојково питање.{S} Јаком иду твоје муке и невоље, а пом |
то.</p> <p>Влајко је добио премештај на Гојково место, и преселио се на сам дан свадбе.{S} Како |
а, бришући лице и посматрајући измењено Гојково лице.</p> <p>— Јесте, одговори он намрштено, гл |
деца, стаде слушати заплетено и нејасно Гојково причање.{S} Кад овај стаде причати о јутрошњем |
p> <p>Она се упути у школу.{S} Врата на Гојковој учионици беху отворена, а он, онако исто намрш |
па их сад ишчекује.{S} С тога се обрте Гојковој деци, па их стаде нешто запиткивати, али тако |
XXI.</head> <p>У трећем месецу по смрти Гојковој, одмах по новој години, венчаше се Влајко и Љу |
што је обећао.{S} После стаде мислити о Гојковој болести...{S} Ово је нека јака грозница, али к |
p> <p>»Како то, мисли она, гледајући на Гојкову децу: бар од њега сам живља и окретнија, а гле |
болеснику, не погледавши Љубицу.{S} Узе Гојкову руку и подржа је, опипа му чело, лице, груди... |
ска жудња за допадањем.{S} Уједно опази Гојкову натмурену, згрчену фигуру, па одмах помисли да |
ран човек... он опет застаде, очекујући Гојкову реч.</p> <p>— О, господине... никад и не сањам. |
тен, јер је нагађала, а и познала је по Гојкову изразу лица.{S} А Гојко јој не рече то с нарочи |
ну брже и упаде изненада, без куцања, у Гојкову школу.{S} Гојко довршиваше предавање, па видевш |
.</p> <p>Веља их затече на послу; уђе у Гојкову школу и, пошто изиђоше деца, стаде слушати запл |
} Љубица је пренела оно мало сиротиње у Гојкову собу, наместила, почистила, уредила све, и она |
не иде...</p> <p>Уђоше у школу, прво у Гојкову учионицу.{S} Соба беше пространа, али рђаво окр |
тако.. ових дана.{S} После пола часа за Гојком се затворише апсанска врата и зарђала реза шкрип |
браћо? пита се чича у себи, касајући за Гојком и дишући тешко.{S} Шта му би одједном!...{S} Пол |
..</p> <p>Писар, како се био залетео за Гојком, истрча у ходник и видевши Љубицу, стаде пред њо |
е пође жена, можемо говорити гласно, са Гојком заједно.{S} Ако ли она пође, морам се издвојити |
новима, који му долажаху у главу.{S} Са Гојком се већ није могло ништа говорити, он беше непрес |
о постала равнодушна према свему.{S} Са Гојком се поздрави обично, као да су се пре два часа ра |
гред, врло лагано, Љубичину чашу, а са Гојком се куцну другарски.</p> <p>Гојко испи, па одмах |
у којој се пре девет месеца венчала са Гојком, пред истим свештеником и старојком заверише се |
ељиној школи, па свратише да се виде са Гојком и да се Пецић упозна са његовом домаћицом.{S} Чи |
, али се он прибра брзо и погледа се са Гојком право у очи.</p> <p>— Јеси ли ручао?</p> <p>— Мо |
као муж, говори Влајко, здравећи се са Гојком и гледајући га озго са висине, са сенком подсмех |
о... махну он главом, па се поздрави са Гојком и оде.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
} И све, ама баш све... како је било са Гојком, тако је сад са мном!...</p> <p>— Е, синко...{S} |
изласка из овога целог стања.</p> <p>Са Гојком је, нарочито у последње време, ступила у тако пр |
знаке и изразе кад се разговарају пред Гојком.{S} Љубица већ не може више да сакрива узбуђење |
прости се врло пријатељски са Љубицом и Гојком, Љубици опет понови неколика извињења, рече јој |
де Веља живахан разговор, и рукова се с Гојком. — Шта сањаш ових дана, голубане?...</p> <pb n=" |
у и важну мисао.{S} Прође пола часа.{S} Гојку се досади седети, а све више га обузимаше жалост, |
на одједном поскида сав накит и даде га Гојку да остави, само јој на грудима остаде скупоцени б |
где си био, шта си радио? обрте се Веља Гојку. </p> <p>— Море... шта ја!{S} Ово ми је треће мес |
се јасно један: жалост, саучешће према Гојку.{S} Она стаде жалити овога немог јадника, који не |
p> <pb n="139" /> <p>— Седите, рече она Гојку, махнувши му руком, па се обрте и стаде лагано хо |
јде да се прођемо мало, обрте се Љубица Гојку.{S} Још ми глава ври од данашњих догађаја.</p> <p |
и зашто?</p> <p>Капетан се диже, приђе Гојку и метну му руку на раме.</p> <p>— Будите слободни |
а од камџије? запита он, пришавши ближе Гојку, разгледајући дугу, црвену масницу.{S} Глас му за |
тељу.{S} Љубица приђе к столу и наже се Гојку: </p> <pb n="17" /> <p>— Ја изиђох мало међу децу |
му се у очи.</p> <p>— Ко си ти? оте се Гојку загушљив глас.</p> <p>— Зар ме не познајеш!...{S} |
тну на њ неке акте, разви их и обрте се Гојку.</p> <p>— Јесте ли ви ово писали? узвикну он, пок |
твори врата лагано, а капетан се окрете Гојку.</p> <p>— Е, сад вас молим да ми опширно испричат |
и шта је то погрешио, а писар се окрете Гојку:</p> <p>— Извол’те, господин учитељу у друштво!</ |
и вратити.{S} Зашто не!...{S} Написаће Гојку да је болесна, и онда ништа...{S} Нема ничега!{S} |
} Предавао је врло лепо, лако и живо; и Гојку се засветлеше очи.{S} У раду проведоше још цео ча |
ко умешно води разговор, да се Љубици и Гојку чини, као да је он већ годинама међу њима.</p> <p |
врата.</p> <pb n="134" /> <p>И Љубици и Гојку беше необично сазнавати, да је тај човек, који им |
и речи.{S} Тек по неки пут одговорио би Гојку на питање, па се опет уозбиљи и ћути упорно.{S} Г |
е ту играју, па се онда полако приближи Гојку.{S} Он стајаше међу децом, па им говораше нешто ж |
..</p> <p>Она хтеде још нешто рећи, али Гојку прекипе.{S} Подиже главу и погледа је оштро, на л |
а очекује некакав акт, који ће показати Гојку с ким има посла. »Нек види шта ми можемо« рече он |
нала се са главним околностима, саопшти Гојку да ни он нема стана, него ће морати становати <pb |
м?{S} Седите, рече он благо, показујући Гојку место.</p> <p>Гојко му, колико могаше у оном стра |
њеног одсуствовања, одмах посла дете к Гојку, молећи га да дође њој.{S} Гојко одмах дође, али |
ујући мртву учитељицу и чудећи се лудом Гојку. »Шта му је, по Богу, браћо? пита се чича у себи, |
у, братићу, право ти Краљу! обрте се он Гојку.{S} Па ти њему лепо ту масницу пред очи: је л’ та |
лазити, док год ти то не прође, рече он Гојку. — Метни мокру крпу, па држи тако непрестано... н |
ите ви ту, док се ја не вратим, рече он Гојку, који такође беше устао, па изиђе из собе.</p> <p |
р, чим <pb n="92" /> је Стојан саопштио Гојку новост о часовнику, одлучили да ово дана припазе |
се живи!...«</p> <p>А Велимир се нагнуо Гојку па му шапће:</p> <p>— Камо ти нове, лепе хаљине, |
и да идеш ти, учитељу? осврте се пандур Гојку, који стајаше блед, дркћући као прут.</p> <p>— До |
ца је сад непрестано правила такав инат Гојку, да се овај већ није смео појавити пред њом.{S} Ч |
л’ ти ово комшијска чаша? обрте се гост Гојку, који се још лупаше длановима по колену од силна |
ти бесној сили?{S} А он!...{S} Ух!..« У Гојку закипи и загрми читав пакао гнева; кроз цело му т |
осити преко равна српска поља...</p> <p>Гојку кану суза из очију, али он не смеде подићи руку д |
само нека све прође у тишини...</p> <p>Гојку би милије било да Љубица не иде; зна он да ће там |
глава ври од данашњих догађаја.</p> <p>Гојку се разведри лице; са највећим задовољством узе он |
ђе беше устао, па изиђе из собе.</p> <p>Гојку мало одлакну кад остаде сам.{S} Скиде му се читав |
и, па само ускочи на коња и оде.</p> <p>Гојку опет засија радост на лицу.{S} Сети се Веље са за |
о хоћеш да поиграмо уз месојеђе.</p> <p>Гојку засветлеше очи.{S} Он баци поглед на Љубицу, која |
опет издиже над његовом главом.</p> <p>Гојку се обрте свест... нешто се смрачи око њега, ништа |
слатко смејао одговору његову.</p> <p>— Голаверија смо, брате, сви па то ти је, придружи им се |
S} За колико бих могла истрчати уз онај голи Космај?...{S} Гојко ме онда звао да се пењемо...{S |
ити: стегло га нешто у грлу, па једнако голица, и он само гледа прилику и згодан тренутак да шт |
дивотне Мораве.{S} Чим сване, они сви, голотрби и босоноги малишани, његова браћа и сестре, по |
ова се с Гојком. — Шта сањаш ових дана, голубане?...</p> <pb n="153" /> <p>Гојко, онако збуњен, |
аш тешка ова свађа...</p> <p>— Верујем, голубане мој, верујем...{S} Ха-ха-ха...{S} Збиља романт |
располагати тобом као...</p> <p>— Ехе, голубице, много он, грешник, тобом располаже...{S} Не б |
диш за миром...{S} Па хајдемо, хајдемо, голубице!...{S} Казао сам ти већ, копаћемо злато...{S} |
могу учинити за два часа?</p> <p>— Хо, голубице, па то и хоћу баш... да ту покажеш мајсторију: |
дана и још страшнијих ноћи, кад се само гомилају мисли за мислима, све црње и страшније, а она |
скоро свакога дана, а у Љубичину столу гомилаху се оне црне кутије с накитима.</p> <p>Гојко из |
а онаким истим сецањем и узвикивањем, и гомиле босиљка, мирис и оне исте мисли...{S} Она се зан |
ене главу и гледа шта раде они у другој гомили.{S} Неки се окренуо сав к тој гомили, завук’о пр |
ој гомили.{S} Неки се окренуо сав к тој гомили, завук’о прстић у нос, па гледа зачуђено ове нов |
.{S} Она се опет врати женама, где беше гомилица новоуписаних малишана.{S} Одједном је обузе ми |
па њих и молите.</p> <p>Она ступи међу гомилицу ђака, који оставише игру и окупише се око ње.{ |
ца...{S} И он извади велики новчаник са гомилом наслаганих банкнота. — Ја ћу с кметовима то сад |
ојаше паре, а Љубица гледаше зачуђено у гомилу банкнота и стаде их купити и слагати једну на др |
ату незаведену, као пре, па после да те гоне полицајци, жури Ђокић председника.</p> <p>— Полако |
увери да га онај <pb n="106" /> више не гони, он разгледа по соби несвесно, стаде као да се неш |
ље, и оде низ сокак журно, као да га ко гони.</p> <p>Љубица се насмеја, гледајући за њим, како |
ђоше, готово неопажени, па као да их ко гони, потегоше брзим корацима натраг у своје село...</p |
м сокаку, појури напред, као да је неко гони...</p> <p>Мрак!... мрак!... свуда вечни непробојни |
ове појављује нека сила, која га снажно гони у наручја тој девојци, осећа да га нешто снажно пр |
ка напора: </p> <p>— Моја је дужност да гоним разврат и неваљалство из школе, а што старији пом |
х жеља, које је скривао и од себе сама, гонио их далеко, далеко... само да не мисли о њима, да |
о лице му имађаше израз заплашене, дуго гоњене, уморене звери, која се одједном нашла међу свој |
и, знајући у напред да ће соба бити све гора и све нечистија, ако се он сам не прихвати метле.{ |
ца, а тамо још даље се, у густој магли, гордо и величанствено дижу моћне огромне планине, делећ |
ази.{S} А дечје очи, управљене на њега, горе, горе, као жеравице...</p> <p>»Боже како је ово ле |
} А дечје очи, управљене на њега, горе, горе, као жеравице...</p> <p>»Боже како је ово лепо!{S} |
отпис: »Управитељ школе орловичке«... а горе на врху великим словима: »Краљевско-српска основна |
, досадна измаглица, која укваси човека горе од пљуска, а траје данима, недељама...{S} Сокак се |
обом што буде: од премештаја неће ништа горе.</p> <p>— Да ли да заведем у деловодник? запита Го |
— Шта ћу?!...{S} Да терам даље, мени је горе...</p> <p>— Море, видим ја све: ти би се и сад сма |
је раније.{S} Ја морам да радим, а они горе морају да воде надзор над нама.{S} Кад не радим, з |
ш више!...{S} Речено је све.{S} Ако они горе имају најмање образа и љубави према школи... не, м |
радим, зна се шта ме чека, па ма ко био горе.{S} Та млађи смо, па се мора слушати!«...{S} Али с |
рће око себе, очекујући какво ново, још горе зло.</p> <p>»Шта је ово?... има ли у свету правде |
правитељ — може га одјурити; Љубицу још горе... уз њу је писар.{S} А овамо Гојко му једнако изд |
да је безмоћан као дете, јадник!...{S} Гори му, страшно му гори десни образ, осећа сва места к |
вам донети брилијантску грану...{S} Сва гори као ватра.{S} Хоћете?...{S} Да дођем, а?...{S} Али |
p>— А онај оде, братићу, још чупавији и гори; заборави да се умије, рече он, смешећи се.</p> <p |
лестан, треба да лежи...{S} Гле како му гори глава, и руке вреле...{S} Еј, кукавче мој, хоће да |
дете, јадник!...{S} Гори му, страшно му гори десни образ, осећа сва места којима се бол и ватра |
тарство тужбе, доставе...{S} Хај-хај да горка хлеба!...{S} Али опет ваљда ће Бог помоћи.{S} Нис |
склонише у собу и остадоше саме, отпоче горка исповест.{S} Љубица је причала тешко, с муком, ал |
азбацала по њеним усахнулим грудима.{S} Горке су и тешке ове сузе јадованке, али је утицај њихо |
ичи са лудилом...</p> <p>Тако настадоше горки дани у овоме ново савијеном гнезду.{S} Мучно да ћ |
ти пут по празној соби, сливајући се са горким јецањем и тешким уздасима...</p> <p>Кад се испла |
већ беше готова да проспе читаву ватру горких прекора, да је посаветује како да се спасе од зл |
{S} Само гледам нашу пропаст и страдам, горко страдам...{S} Душице, чујеш ли ме, кажи само једн |
дједном баци на мајчине груди и заплака горко, очајно, с тешким јецањем...</p> <p>— Мај... мајк |
сећајући то све јаче и јаче, заплака се горко, очајнички и паде на узглавље...</p> <p>Неко грун |
сеђаше на свом убогом кревету и плакаше горко...{S} Најпре је дотрчао овамо као суманут, улете |
ни!... и она покри лице врелим рукама и горко зајеца...</p> <p>— Знам... знам... све знам!...{S |
служимо.</p> <p>Она му паде око врата и горко заплака.</p> <p>Гојко стајаше пренеражен, као да |
ону на столицу, наслони главу на руке и горко, очајно зајеца...</p> <p>Писар се измаче, преплаш |
ти свега и да ће после наступити црно и горко разочарање; да ће нестати снова и наступити оштра |
соби, паде на своју девојачку постељу и горко зајеца...</p> <p>»Боже, шта је ово?{S} Је ли ово |
адозналост, али се јасно чита на њему и горко сажаљење, прекор...{S} И опет рекао би да и његов |
, да потрчи некуд, али одмах наиђе неко горко сећање, које јој помути цело расположење, и она с |
и погледа је оштро, на лицу му исписано горко страдање и умор.{S} Одговори јој врло лагано и хл |
м очима, на лицу му још јаче запечаћено горко страдање, и кад писар подиже руку с камџијом, и о |
p>— Твоја!... прошапта Љубица и уздахну горко, извијајући се полагано из његових руку, којима ј |
окумише председника Ђокића.{S} Веља још горко прекори Аксу што се примио часништва.</p> <p>— Шт |
итав бездан прекора, тужнога, очајнога, горкога прекора.{S} Изређао је тај поглед све, што њих |
сно чита пређашњи израз тешкога умора и горкога страдања...{S} Он стајаше, не могући ни речи пр |
игне љути бол, и он одмах сазнаје своју горку невољу: нема више здравља, ни весеља... постао је |
апаху и склапаху, као да привлаче кога, горња усна се, заједно с брком, нервозно трзаше.{S} Он |
атварајући врата.{S} Скиде са себе неку горњу хаљиницу, извади часовник и метну га на сто, изву |
ана!{S} Ту је!...{S} Само да извуче ону горњу фијоку...{S} Гле како се сија челична, никлована |
тако као окамењен...{S} Мисли лете, све горча за горчом, а на души се слажу неки страшни осећај |
ко, али му са лица не силажаше она љута горчина и бол, што тече из самог срца. — Он јој вели да |
>— Ех, Савет!... одговори Веља са неком горчином у гласу.{S} Тешко нама!{S} Одузели су нам и та |
ање...{S} Оно само трује око себе, баца горчину и јед, сажиже, ништи...{S} И једнако се само он |
окамењен...{S} Мисли лете, све горча за горчом, а на души се слажу неки страшни осећаји, који б |
..{S} А после тога, ми ћемо бити велика господа, па нам неће ни доликовати да се мешамо са такв |
Жена је зато да слуша и ради, а муж је господар; он може што хоће... па по неки пут и да врдне |
ве што треба да је готово, кад јој нови господар устане, па сад, весела, и срећна, чека да се о |
о није ништа!{S} Добар слуга жали добра господара...{S} Али он може уједно и жалити и — чупати |
масницу пред очи: је л’ тако ти менека, Господару? рекни му, па се заплачи.{S} Ја како, братићу |
а је, а ти опет: што ме уби и осрамоти, господару, зашто оногај ти тако једнога тако рећи свога |
ов.</p> <p>— Та оно није баш због тога, господин-свештениче, није због тога што... није због шк |
сар се окрете Гојку:</p> <p>— Извол’те, господин учитељу у друштво!</p> <p>— Захваљујем, морам |
"61" /> <p>— Ама као да смо се ја и ви, господин учо, раније познавали... или смо се негде виђа |
назије, па се чине да се не познају.{S} Господин Пера с нарочитим задовољством и чак неком важн |
р на неке учитеље и једну учитељицу.{S} Господин Пера отворено изјави, да је он већ учинио што |
унај са њима колико год хоћеш.</p> <p>— Господин Драгољуб је, уплете се Богосав, сек’о прутиће, |
е одмах прекиде глас Стојанов:</p> <p>— Господин казао скоро ће подне...{S} Да пустиш децу кући |
д народа покупити свих дванаест, као за господин Драгољуба...{S} Е, трнићу, нећемо тако.{S} Па |
Удри, удри, држи, па кроз неколико дана господин писар у затвор... после већ буде осуђен на роб |
</p> <pb n="45" /> <p>— Хе, братићу, па господин Пера... знам га.</p> <p>— Питам те онако... ка |
одавно смо чули, па све разговарамо са господин-свештеником...{S} Све се надамо да дођете, да |
вамилијаз, а може ви и кувати.{S} Он је господин-Драгољубу, што оде сад од нас, све готовио.</p |
у држала ова околност:</p> <p>— Како је господин Драгољуб целе године радио без мапе, па опет д |
у школу блед, збуњен.</p> <p>— Зове те господин Пера, шапну он Љубици уплашеним гласом.{S} Час |
па не могу све да изхраним.{S} Узеће те господин Младен, даће те у школу, а ти да га слушаш као |
Добро, земљаче, иди ти сад.{S} Доћи ће господин.</p> <p>— Јок, мени је речено да га допратим.< |
некако... као да сам што изгубио.{S} И господин попа вели то исто.</p> <p>Влајко је добио прем |
... јест, баш одличан учитељ, то каже и господин Веља.{S} Морам му говорити нек се јави за испи |
ти се, ну чиме би?...</p> <p>— Шта ради господин учитељ?</p> <p>— Са децом, веселник.{S} Шта ће |
ако...</p> <p>— Је ли вас учио пређашњи господин коју игру?</p> <p>— Јок, он само у школи...</p |
догађаје, од кад је почео тамо долазити господин Пера, код те ваше... учитељке.{S} Ми смо овде |
мало слободније, зна човека — вели нам господин капетан, да и ви имате некакве жалбе на пређаш |
га је...{S} Реци прође железницом један господин, па ми даде динар и замоли ме да вам ово преда |
јутро и стаде пред њу: </p> <p>— Казао господин управитељ да му пошљете оних девет ђака.</p> < |
шља па изговори наредбу.</p> <p>— Казао господин управитељ да ће сутра сви ђаци ићи у цркву.{S} |
пјевчик.{S} А чусте ли како кликће наш господин Аксо?...{S} Јест, али он је богослов.</p> <p>— |
и школског туторства, одједном постајеш господин, који има под својим туторством многе младе ду |
памет. — Казао сам, братићу, и оно: <hi>господин управитељ</hi>; виђу да он тако баш хоће«.</p> |
жалбе на пређашњега писара овога среза, господина Перу... и председник опет запе, као да му се |
Наша, братићу, одговори Стојан за свога господина.{S} Наша... школска... а то ти је ка да речеш |
кад ти ноћас, братићу, боцнеш тако мога господина...{S} Чек-чек, наћи ћу те ја.{S} Хе мој брати |
полугласно, него смо дошли да чујемо од господина Љубе!...</p> <pb n="154" /> <p>— Бар да је не |
писан.{S} У осталом, чекајте да запитам господина Перу, он је ту пред комисијом, и писар показа |
трн или дебља стабљика, да не жуљи ноћу господина.{S} Радећи то, чича једнако објашњава свој по |
нећемо тако, братићу, да ми ноћас жуљиш господина.{S} Јок.{S} Уморан човек, путовао цео дан, па |
тима га сачека Љубица.</p> <p>— Шта је, господине, је ли опасно? запита она, гледајући уплашено |
абоди једном у трбух и реци: ово ти је, господине писаре, за онај први разред...«</p> <p>»Не, н |
о мучи код тебе жива!...</p> <p>— Море, господине, остави то.{S} Коме је сад до тога!...{S} Ми |
че благо и пријатељски:</p> <p>— Идите, господине Гојко, кући, па гледајте свој посао...{S} Нећ |
<p>Је ли ово Орловица?</p> <p>— Јесте, господине.</p> <p>— Да ли је школа далеко одавде?</p> < |
ти је женска глава!...{S} Ама Бога ми, господине, једнаке су: и ове ваше учевне и оне наше кон |
а јој ма шта рекне.</p> <p>— Ама чекај, господине, стаде кмет извијати слатко и речито.{S} Грех |
траву...{S} Он вришти, кука...{S} Стој, господине Перо, да знаш како је бешчастити учитељске по |
око њега ради.</p> <p>— Јеси ли гладан, господине?{S} Да идем да кажем Стојану нек донесе штого |
аде, очекујући Гојкову реч.</p> <p>— О, господине... никад и не сањам...</p> <pb n="128" /> <p> |
сте?...</p> <p>— Е, па добро нам дош’о, господине, рече један крупан дежмекаст сељак, прилазећи |
атићу, Бог ти дао, тако!{S} Јес’ видео, господине?...{S} Кажем ја вама: по зубима лоле, па да в |
м...</p> <pb n="130" /> <p>— Оди овамо, господине учо, викну га Ђокић, седећи у прочељу.{S} Нем |
ани — па тако...</p> <p>— Сиротиња смо, господине...{S} Нема се од куд.{S} Дације су велике, по |
седник прекиде ћутање:</p> <p>— Па ето, господине, ми почели да се погађамо са учитељицом за кв |
е писар смејући се.{S} Него ћу сад вас, господине учитељу, нешто да молим.{S} Пошљите вашег пос |
оно понижење и сва страдања...</p> <p>— Господине Гојко, рече писар улазећи, да вам издам часко |
па погну главу и хтеде проћи.</p> <p>— Господине Гојко... молим вас, причекајте, зовну га Љуби |
ећа шта одговара, па наставља:</p> <p>— Господине, капетан нам вели — и председник показа руком |
школска... а то ти је ка да речеш моја, господинова и госпођина.{S} Нас смо троје ту... као...< |
рут.</p> <p>— Доћи ћу сам...{S} Кажи... господину.</p> <p>— Нема ту сам, него напред! викну пан |
иђу да он тако баш хоће«.</p> <p>— Кажи господину да учитељице не морају ићи у цркву, кад је он |
да угушује мисли о томе.</p> <p>— Кажи господину нек изиђе у ходник, па нек дође овамо, рече о |
тан зазвони, уђе жандарм.</p> <p>— Кажи господину Пери да не излази још.{S} Зваћу га.</p> <p>Жа |
/p> <p>— А, дакле стражарно!{S} Кажи ти господину Пери да овај човек није скитница, него државн |
74" /> <p>— То је зло, велико зло, моја господо, рече попа..{S} У место да су они сложни, па да |
е одевен као да ће на сабор, пуши дуван господски на муштиклу »од пене«, носи чешће ципеле и ку |
д му би суђено да га види у пуном сјају господства, у положају од кога и сам по мало зависи. </ |
p> <p>— Тако, братићу, тако... хвала је господу Богу, који је благословио наш састанак...</p> < |
, братићу мој, само знам да слушам моју господу и да им будем веран, а мени неће бити рђаво од |
д, док се било младо.{S} А ја опет моју господу слушам ка неке богове и сваки им, што ће рећи, |
е причање, и све се љути на онога...{S} Госпођа Зорка им, каже, причала...{S} Видиш ти како је |
овде тек ономад сазнали, кад се вратила госпођа Зорка отуд из села, после онога боја... и капет |
прикрадеш и да предаш ово писмо његовој госпођи, разумеш?{S} Не смеш јој казати од кога је...{S |
о ти је ка да речеш моја, господинова и госпођина.{S} Нас смо троје ту... као...</p> <p>— Као ј |
о пута долазити к њему узалуд, али она, госпођица Љубица, не мора се за то бринути.{S} Он ће њо |
н да се мало заложимо и разговоримо.{S} Госпођица, држим, неће отказати?</p> <p>— Захваљујем... |
па му објасни долазак Љубичин:</p> <p>— Госпођица није имала коме до сад да се обрати ради упис |
од старчева плача.</p> <p>— Добро, кад госпођица за тебе моли, одговори писар, па стаде нудити |
ено; његово лице као да пита: »шта жели госпођица учитељица?«</p> <p>Љубица му одмах приђе и, к |
Ту су оне, мора бити...</p> <p>— Нема, госпођице, ниједне.{S} Сваки је новчани издатак записан |
{S} То би било страшно зло.</p> <p>— Е, госпођице, ви сте тек изишли из школске клупе, а ми зна |
е живети!...</p> <p>— Па не хвалите се, госпођице, почетком у раду.{S} Збиља, како иде?{S} Дана |
је са интересовањем:</p> <p>— Зашто ви, госпођице, већ четири месеца не примате плату?{S} Потпи |
неће бити на сметњи.</p> <p>— Честитам, госпођице, ново друство, викну неко иза њених леђа.{S} |
таква женскиња, о мени рђаво мисли.{S} Госпођице, ја имам рођену сестру, која је у вашем полож |
4"> <head>IV.</head> <p>— Прво ћемо код госпођице, рече ћата Богосав, који је дошао с кметом да |
бицу преко очију.</p> <p>— А што гледаш госпођицу, насмеја се гост, кад ти она не може злу помо |
нећу те појести.</p> <p>— Дивљачно је, госпођо, много, стаде га правдати његова мати.{S} Није |
олико ће коштати.</p> <p>— Бог с тобом, госпођо, што ће нам то!{S} Кажи ти ђаци нек ти донесу п |
школске потребе.</p> <p>— Сиротиња смо, госпођо, стаде кмет увијати полуиронично, смејући се у |
плашено. </p> <p>— Врло озбиљна болест, госпођо.{S} Треба му пажљива женска нега...{S} Може бит |
леђа него моја.{S} А за мене што велиш, госпођо, — грешиш се много: ја сам ти једна пука проста |
затвори обадве школе.</p> <p>— Е, моја госпођо, ко би онда смео жив изићи капетану пред очи!</ |
глави и гледа, гледа без циља.</p> <p>— Госпоја, прекида јој мисли један малишан: овај пио воде |
овором показа му место где ће сести.{S} Гост се намести врло опрезно, старајући се да не пореме |
чава моју очигледну наставу, насмеја се гост, па се обрте Љубици. — Како вам се свиди прво мест |
<p>— А што гледаш госпођицу, насмеја се гост, кад ти она не може злу помоћи.</p> <pb n="31" /> |
— Је л’ ти ово комшијска чаша? обрте се гост Гојку, који се још лупаше длановима по колену од с |
о лепо одевено женско чељаде.{S} Чим се гост појави на вратницама, они испред школе поиздизаше |
бар да ме том приликом испратите, рече гост.</p> <p>— Зар нећете да нам видите школу? запита Љ |
ваљда ће се овде станити стално — рече гост и лукаво погледа на нове колеге.</p> <p>Љубица, из |
а видевши овога неучтива <pb n="103" /> госта, збуни се и уплаши, јер се могао домислити, да му |
ебњом погледати час једнога час другога госта...{S} Ништа!...{S} И Љубица се нешто ућутала и уо |
то се обично враћамо кад испратимо кога госта, с ким смо пријатно провели неколико часова.</p> |
е разговор.{S} Љубица не скида очију са госта, а и он се, у разговору, почешће осврће на њу.{S} |
нака љутње, да не увреди овако отресита госта; а Гојко, видевши ово нагло црвенило на Љубичину |
на, с највећим чуђењем стаде посматрати госта.{S} Шта је ово... је ли ово онај исти, пређашњи ч |
п ручак, постави совру у хладу, и позва госте да заседну.{S} Беше све лепо, и чисто.{S} Гојко н |
...</p> <pb n="166" /> <p>Љубица задржа госте на ручку, и ако се Веља томе веома опирао.{S} Чек |
отворено покаже, како је раније опазила госте, па их сад ишчекује.{S} С тога се обрте Гојковој |
, видите.</p> <p>И Љубица проведе своје госте по целој кући, исприча им све што је знала о прво |
да отвори вратнице и види те изненадне госте, кад из саоница искочи писар и прође поред уплаше |
претходно захтева да обоје оду к њему у госте и да проведу заједно цео недељни дан.</p> <p>Љуби |
ом.«</p> <p>Кад сиђе сунце близу брега, гости се дигоше да иду.{S} Веља се спреми да их испрати |
у страну.</p> <p>Напред настаде покрет, гости поседаше у клупе, а председник оде за сто и отвор |
о од нас двоје путовати«.</p> <p>Најзад гости се кретоше.{S} Уредише децу, па опет окренуше низ |
е на таблицама.{S} У томе му помогоше и гости.{S} После зажелеше да он држи једно предавање.{S} |
S} А, како ти се чини?...{S} Шта ће нам гости!{S} И зар баш ми морамо имати каквих веза са обли |
ледаху у страну, од куд се приближаваху гости.</p> <p>У двориште уђе срески писар у новој полиц |
ору до орловичког потеса, опрости се са гостима, обећа да ће их скоро походити и врати се. </p> |
цу, па се кроз простран ходник упути са гостима у свој стан.{S} Дочека их једна слабуњава, ситн |
е, рече Веља деци, па се упути к својим гостима.</p> <p>— Како...{S} Зар ви већ радите са слови |
ћера, и то све с великом пажњом поднесе госту.</p> <p>— Извол’те и прошћавајте...{S} Ми смо ти, |
та...{S} Одвоји мало сира, које јаје па готов ручак.{S} Јок, ја хоћу свакад кувано, а са наше д |
оћим, а овакова ведрина!«...{S} И он је готов да викне из свега, гласа, али се још уздржава, је |
ј искреној симпатији, о томе како је он готов на све услуге, просто и једино због њене самоће и |
ити, удари је у срце, па за два секунда готова!... одговори Влајко, и повуче дим од цигаре.</p> |
оле право у инштитут, па за шест година готова, а ја — четири гимназије, целу учитељску школу, |
најпре пренерази, уозбиљи се и већ беше готова да проспе читаву ватру горких прекора, да је пос |
один-Драгољубу, што оде сад од нас, све готовио.</p> <pb n="6" /> <p>Учитељ баци струку на стол |
ше на оборену кладу на самој обали, па, готово не споразумевајући се, поседаше на њу.{S} Пролет |
ти весеље.{S} Хоћеш?...</p> <p>Богосав, готово занесен чудом, само да би се отресао ове изненад |
се сврши збор, Гојко и Љубица изиђоше, готово неопажени, па као да их ко гони, потегоше брзим |
ше никад, одговори Гојко с неким болом, готово са очајањем, па се опет загледа некуд у даљину, |
руча?!... запита она загушеним гласом, готово шапатом.</p> <p>— Знаш ко... учитељ и Милица, од |
у да му саопштим, рече он тихим гласом, готово шапатом.</p> <p>— Шта... какав акт? запита Љубиц |
>Једне недеље дође он на ручак суморан, готово љут.{S} Она се склони, па стаде из кујне певати |
власти.{S} Он се приближаваше слободно, готово дрско, и на Гојков учтив <pb n="40" /> поздрав ј |
е срећан?«... па цап преко средине и... готово!...{S} Као да никад није ничега ни било...{S} Ал |
и њој десити.</p> <p>— Молим вас...{S} Готово да не улазим ја тамо, рече она бледећи, као у ст |
} То не може бити, верујте ми.</p> <p>— Готово мени се највише свиди савет нашег Стојана, прого |
туробан, ветровит.{S} Љубица није могла готово нимало спавати, а Гојко није ни тренуо.{S} Обоје |
е даду ми одмора ни у мојој кући!... па готово истрча у другу собу, закључа се тамо и леже.</p> |
хо разликовању ова два гласа.{S} Љубица готово не дише; сва се претворила у трајну, жудну пажњу |
раздреши језик и он доста живо исприча готово све, што је се могло поменути.</p> <p>— Зашто ни |
{S} Да ли ја то добро чујем!{S} Па овде готово сви доводе децу под морање.{S} Је ли то та српск |
по, чисто; спремила све што треба да је готово, кад јој нови господар устане, па сад, весела, и |
смрћу?...{S} Ето, један удар... капља и готово!{S} А Гојко се мучио много...{S} Уф!...{S} Гле л |
за другога...</p> <p>Љубица пребледе и готово се уплаши.{S} Хтеде се вратити, али је некакав у |
и је већ мрак...</p> <p>Гојко се трже и готово одскочи корак натраг.</p> <p>— Како... не, не, м |
и упути се к њему.</p> <p>Он се збуни и готово хтеде проћи, чинећи се да не чује Љубицу, али се |
га она јутром.</p> <p>— Како хоћеш, али готово... имамо млада сира, лука, јаја, шта ћеш више.{S |
Пустити децу тако у свет!... настави он готово више у себи и на лицу му заигра љутња.</p> <p>— |
о онако, као конац око-прста, па за час готово.{S} И шта му сад не достаје?...{S} Сам вели да ј |
усти зрели воћњаци, трепери шаренило по градинама са поврћем, вију се чардаклије по некој усамљ |
тек по негде залаје беспослен пас, или гракне врана, тражећи хране под овим густим белим покри |
кутија изнутра, засија скупоцена златна грана, посута крупним камењем.{S} То беше доиста редак |
моћни грм с разбацаним далеко у страну гранама, под којим ћеш наћи довољно хладовине и одмора. |
, нема досадањих мука, све оде, као кад гране јарко сунце и разагна густу маглу...{S} Да се жив |
итав пљусак са какве отомбољене шљивове гране, која се пресамитила преко прошћа.{S} Од невоље у |
сцветале воћке, накривљено прошће, сухе гране на понеким шљивама и иде, корача брзо и узбуђено, |
азати, само теби...{S} Тражићу негде на граници... далеко... какво најгоре, најусамљеније место |
ња страшнога, болесног, одвратног, које граничи са лудилом...</p> <p>Тако настадоше горки дани |
па оде к столу и опет стаде разгледати грану; очи јој светле живље, а усне се осушиле, поцрнел |
вати палицу и стаде разгледати крушкову грану, нема ли још која зрела жутица...</p> <p>— Ах, па |
Одједном је завитла и удари о крушкову грану, која се пресамитила преко плота.{S} Паде неколик |
> <p>— Сутра ћу вам донети брилијантску грану...{S} Сва гори као ватра.{S} Хоћете?...{S} Да дођ |
ле своје танке и необично дуге прутасте гранчице, понамештале се дугорепе свраке и по нека вран |
а тешким болом, па онако у љутини хитну гранчицу, коју ношаше у рукама, далеко од себе.{S} Ућут |
е ни речи.{S} Стојан стајаше уз пламен, грдећи онога дечка што их намучи узалуд.{S} Вратише се |
огу да се тачно сете дана, кад је Гојко грдио власт, него само тврде да је то било ономад... не |
исто.{S} То није кућа!...{S} О, ала се грдно преварих!«...</p> <p>А Гојко ради, иде и мисли: » |
о, па то сад зарашћује, али је лице још грдно.</p> <p>Иде по соби и мисли о свему, што јој пређ |
јем скупоцену лампу газдину...{S} Бој и грдње што сам извукао, <pb n="145" /> то је ништа... ал |
жена му опет врисну па осу читав пљусак грдње на обоје, нарочито на Љубицу.{S} Паланачки речник |
купује својој... и опет се просу пљусак грдње, док се у том наступу не уплетоше њене руке у кос |
реши.</p> <p>Љубица плану, врисну и осу грдње на њега, али он затвори врата за собом и настави |
нства! подиже писар чашу, додирујући уз гред, врло лагано, Љубичину чашу, а са Гојком се куцну |
, добро!...{S} Иди ти сад мало у школу, греј се, па ћемо те звати кад нам устребаш, прекиде Вељ |
очима играше она весела, ватра, која га грејаше у послу.</p> <p>— Ви, одмор... да.{S} Хе, ваши |
камењено срце почиње се кравити, јер га греје блага топлина мајчина саучешћа.</p> <p>Цео дан пр |
ет окренуше низ потес.{S} Сунце по мало греје, али се осећа оштрина у ваздуху.{S} Таман да се л |
вет тако леп, сунце тако топло и весело греје, срце у грудима тако живо куца и све, све је удеш |
о старији помажу неваљалцима — њихов је грех...</p> <p>Изговоривши то, опет погну главу, па про |
стаде кмет извијати слатко и речито.{S} Грехота је да она глоби наше село, кад ми и ’нако нисмо |
да буде и истина..{S} Боже да ли је то грехота што се радујем?{S} Ја не бих, ја знам да је то |
о послуша, а сад га опет тражите.{S} Не грешите се, људи!</p> <p>— Таки је закон, чича Вуксане, |
оја.{S} А за мене што велиш, госпођо, — грешиш се много: ја сам ти једна пука простачина и не з |
тику?</p> <p>— А зар мислите да се овај грешни колега мешао, па ипак му је ово треће место за т |
ао...</p> <p>— Ехе, голубице, много он, грешник, тобом располаже...{S} Не био ја на његову мест |
S} А кад бисте знали каква сам ја тешка грешница, не бисте ме ни погледали.{S} О, тешко мени!.. |
ним гласом, полушапатом. — Нико не може грешници опростити, сваки је мора отурити!...</p> <p>— |
ш као дете, кад те други бију...{S} Еј, грешниче!... </p> <p>Кад се Гојко стиша, Веља га стаде |
сад видим да се каје.</p> <p>— Еј, мој грешниче!... одговори му Веља, и оде напред. </p> <p>Чи |
p> <p>Писарка угледа отворену кутију са гривном, дочепа је, склопи и метну у џеп, па цикну пома |
по целом срезу и свима показује некакву гривну, шта ли... што је отела онда...{S} А наше учитељ |
ма њему.{S} Донесе јој лепу и скупоцену гривну; она се веома расположи, а писар уживаше само, г |
ну фигуру, па одмах помисли да њега сад гризе љубомора, те се са осмехом обрте писару, погледај |
а прогута нешто што му дође уз груди до грла.{S} Љубица га гледаше све зачуђеније и збуњеније, |
ја, једина и прва љубав... узвикну она, грлећи га.</p> <p>При последњој речи он се некако ирони |
. је ли добро сад? прилази она матери и грли је нежно.</p> <p>— Ти најбоље знаш, дете моје.{S} |
веж јутрењи ваздух, прелећу велика јата грлица, спремна за одлазак, а доле у трњаку, јасним и з |
загушеним гласом; усне јој задрхташе, а грло јој се стеже..{S} Опет јој у очима блесну онај апа |
и одједном осети како се пењу ваљци уз грло, осети да ће сад заплакати...{S} Као да и Љубица т |
ше ништа проговорити: стегло га нешто у грлу, па једнако голица, и он само гледа прилику и згод |
та да нешто каже, али је стегло нешто у грлу, па не може ни гласа да пусти.{S} Она се диже са с |
чекаш да угледаш на ливади какав моћни грм с разбацаним далеко у страну гранама, под којим ћеш |
а...{S} Груну гром, па се осу и разлеже грмљава преко поцрнела <pb n="172" /> неба...{S} Кану н |
Шапуће, али до њена слуха долази читава грмљавина.{S} Да ли је то истина, Боже, да ли је не вар |
{S} Ту се сад нешто крупно ломи... биће грмљавине и свега.{S} А ти чувај своја леђа, јер сад мо |
рави онога...{S} Сваке недеље му иде на гроб...</p> <pb n="188" /> <p>— Хо, па то није ништа!{S |
> <pb n="201" /> <p>— Идеш ли му бар на гроб, јаднику?</p> <p>— Нисам у почетку никако, а летос |
ос јесам... често.{S} Стојан му побусао гроб великим зеленим бусењем...{S} Он га је, јадника, и |
>— Куд је отишла? прошапта Гојко као из гроба, гледајући и сад несвесно и дркћући целим телом с |
ништа више, ућуташе се, и опет настаде гробна тишина...</p> <p>Љубица ослушну...{S} Шта се то |
, бескрајном празнином...{S} Даље, даље грозни и страховити призори!... даље... црне одвратне с |
де се облачити...{S} Тресла га је права грозница и све га нешто вуче да легне, — глава му тешка |
Гојковој болести...{S} Ово је нека јака грозница, али ко зна шта може из ње изићи!...{S} У неко |
ше тешко.</p> <pb n="181" /> <p>— Чудна грозница!... рече лекар, прегледавши га.{S} У осталом, |
S} И он, обучен и обувен, тресући се од грознице, изиђе из куће и пожури низ сокаке право потес |
ључаоницу.{S} Дрхташе као у страховитој грозници, срце јој лупаше живо, махнито, једва се стаде |
а сам овоме несрећнику, а он, јадник, у грозници и бунилу, дојурио за мном, стао пред прозор и |
куњене главе.{S} Она дрхташе сва, као у грозници, не знајући ни сама да ли је то из страха, или |
усне јој осушене, вреле, па дркћу као у грозници...{S} Дисање нечије све ближе и топлије и одје |
</p> <p>— За сад је обично бунило... уз грозницу, рече лекар, али код њега може да се излеже ве |
е она у глави...{S} Опет се појави онај грозничави сјај у очима, ватра је обузимаше све више, и |
на, без мисли, притиснута неким тешким, грозничавим заносом.{S} Нити јој срце за чим жуђаше, ни |
ву; очи му беху необично замућене, усне грозничаво дрктаху, а по некад се грчевито трзаху, цео |
наге за даљу борбу, за отпор.{S} Она се грозничаво хватала за ма какав повод или случај, који б |
не да!«...</p> <p>И опет се преда раду грозничаво, жудно, са неком чудном одлучношћу.{S} Гојко |
њега.{S} С тога се одмах, живо, с неком грозничавом журбом предаде послу.{S} Али је одмах преки |
е!...{S} Скочи с кревета, па с највећом грозничавом журбом стаде се облачити...{S} Тресла га је |
вете... тамо о Љубици, а?!... дрекну он грозно и лупи дршком од камџије по актима.</p> <p>Гојко |
е кад ће та црна мисао да се претвори у грозну јаву...{S} Страшно!...{S} Поред толикога страдањ |
па чека његову реч, као што се очекује гром после севања муње.{S} Он развлачи и отеже, ужива у |
о; чини се да ће свакога часа да загрми гром у овом гнезду.</p> <p>Најпре Љубица опази да се Вл |
а се одједном завитла олуја...{S} Груну гром, па се осу и разлеже грмљава преко поцрнела <pb n= |
и у исто време чује како јој се другови громко и весело смеју.</p> <p>»Какво зло, мисли она даљ |
то све одједном угаси под првом навалом громовите буре живота, или се само нахватао пухор по жи |
, обучем се у скупоцено одело, као онај гроф, а ти ме чекаш, окружена стотином лепотица, које т |
сад смо куповали од Смиљке, по седам за грош.{S} Даће ваљад’ и сад тако...</p> <p>— Ево ти грош |
даде још једно.{S} Тако добисмо осам за грош!...</p> <pb n="13" /> </div> <div type="chapter" x |
ће ваљад’ и сад тако...</p> <p>— Ево ти грош, па купи и спреми.</p> <p>Чича изиђе весео, а Гојк |
је и то: зарадиће на њима три — четири гроша.</p> <p>Љубица остаде скрушена, сломљена, без мис |
н према њој, али је и та нежност некако груба, неумешна, као да је усиљена...{S} А после већ св |
и друго; а то се Љубици сад учини веома грубо и сурово, и ако она не зна за друкчији разговор о |
прибијати уз матер.{S} Она се намршти и грубо проговори: </p> <p>Што бежиш? нећу те појести.</p |
јатељски, али осети да јој њена урођена грубост неће то допустити.{S} Толико се кидала због те |
ак плане и испољи јасно своју простачку грубост.</p> <p>— Играте се, децо!...{S} Шта сте се то |
г чега не силажаше са њега сталан израз грубости, али он ипак не уништаваше општи утисак примам |
руку и подржа је, опипа му чело, лице, груди... свуд ватра као жеравица...{S} Гојко опет поче |
својим туторством многе младе душе.{S} Груди се надимају од жудње, срце куца јаче и веселије, |
пет обори главу, стидљиво и плашљиво, а груди се подизаху и спуштаху бурно, све јаче и јаче.{S} |
— образи јој се оспу лаким руменилом а груди се мало брже стану дизати и спуштати...</p> <p>Ве |
. отеже она гласно и ухвати се руком за груди.</p> <p>— И ноћили су заједно... ту у соби, наста |
собом нов дар Перин — скупоцен брош за груди.{S} Тако се учесташе походе, скоро свакога дана, |
овник зажареним очима.{S} Прикачи га на груди да види како стоји, али мука: нема у школи огледа |
и њој грунуше сузе, притеже још јаче на груди своју љубимицу, као да је тим покретом заклања од |
тепаше му она, а он је притискиваше на груди све јаче и јаче, уверавајући је пламеним речима о |
ојица из дворишта, Љубица му се баци на груди, обгрли га и стеже грчевито, дркћући сва и тресућ |
ела, спремила се, прикачила часовник на груди, пошто га је прво дуго обртала и посматрала; већ |
ркта од неке милине и баци се Влајку на груди.{S} Њему ово не би по вољи, пресече је погледом о |
се побожно, упали је и стави на Гојкове груди...{S} Воштаница најпре запрска, док пламен не обу |
па уморна мати.{S} Лежећи уз њене топле груди, она се сети срећнога детињства, кад беху само њи |
е око његова врата?...{S} Да ли то њене груди тако бурно дишу на његовим грудима?...{S} Је ли с |
ојка и приљуби се уз те слабе, изнурене груди, знајући да само на њима може наћи утехе, ако је |
задркта, па се одједном баци на мајчине груди и заплака горко, очајно, с тешким јецањем...</p> |
и радости: приљубити се тако уз мајчине груди, сакрити главу у мраку на тим свенулим прсима, ко |
е, па не дише.{S} Осећа само како му се груди стежу, а срце лупа бурно, живо.{S} Не сме да се п |
Он се крену према њој поводећи се, а из груди му се разлеже храпав, промукао глас. -</p> <p>— А |
какве би се изјаве одједном разлиле из груди.{S} Овако пак само уздахне и снуждено обори главу |
т, то је она.{S} Понекад јој се отме из груди и загушен јаук.{S} Гојко упали свећу и устаде.</p |
ути, онако ради учтивости, али му се из груди оте тежак уздах.{S} Суморно погледа око себе, мах |
агано, али јој срце лупаше да искочи из груди, а дихаше брзо, брзо као да се гуши... лице јој с |
почеше стезати...{S} Ватра јој плану из груди; струје многобројне, муњевите јурнуше јој по цело |
па као да прогута нешто што му дође уз груди до грла.{S} Љубица га гледаше све зачуђеније и зб |
стадоше...{S} Као муња шину је нешто уз груди, осети да јој се поврати сва снага, она се изви и |
м узроку, јер му је лакше забости нож у груди, него усвојити ту црну мисао.{S} И он осећа да се |
{S} Чело онако да узмем нож, па право у груди — нећу у леву страну, нек се дуже мучи.{S} Па онд |
уша онај звучни глас, који иде из самих груди, али не може отворити уста, нити јој што рећи.</p |
ћутати, ћутати... а топлина од мајчиних груди бије на тебе, заноси те...{S} О, слатко ли је сет |
.{S} О, слатко ли је сетити се мајчиних груди, кад човек претура тешку борбу преко главе!...</p |
и даде га Гојку да остави, само јој на грудима остаде скупоцени брош.</p> <p>— Скини и то, мол |
чи се помутише, и она остаде на његовим грудима као полумртва, онесвесла...{S} Доцније, кад се |
о њене груди тако бурно дишу на његовим грудима?...{S} Је ли се то збиља већ свршило?...{S} Он |
се немарно разбацала по њеним усахнулим грудима.{S} Горке су и тешке ове сузе јадованке, али је |
их, разрогачених очију...{S} Нешто га у грудима дави, стеже и пење се на више, ноге му клецају, |
сунце тако топло и весело греје, срце у грудима тако живо куца и све, све је удешено за лепо пр |
Закашља се, јер је стаде нешто гушити у грудима. </p> <p>Богосав, чувши кашаљ, стаде се дизати |
м овлада зебња; стаде је нешто гушити у грудима; она осећа да се овога часа извршује једна нечу |
уден, скаменила се, нешто је загушило у грудима, па ни мрднути се, ни проговорити.{S} Али шта ј |
ила уста, па не дише... дави је нешто у грудима страшно, мути се све пред очима... навалише нек |
шетња освежила их и улила нову снагу у грудима, па осетише да им се разлива нека пријатна весе |
но, макар их не мргодила, али само нека груне тресак пред њиховим очима, нек <pb n="197" /> пла |
смелости.{S} Опет је бољи револвер.{S} Груни у њега из прикрајка, па кад падне и стане издисат |
тар, па се одједном завитла олуја...{S} Груну гром, па се осу и разлеже грмљава преко поцрнела |
p> <p>Гојко отрча на северну страну, па груну песницом у врата, затим се брзо врати на прозор и |
нички и паде на узглавље...</p> <p>Неко груну врата, покушавајући да их отвори, затим се зачу г |
е... али истога тренутка нешто необично груну... задими се... гурну је некуда снажно, и она се |
еко женско срце не могаше одолети и њој грунуше сузе, притеже још јаче на груди своју љубимицу, |
сеобом.</p> <p>Ђокић, првак противничке групе, дошао к судници, весео, са неколико својих прија |
ебу снују густи облаци, скупе се у веће групе, пронесу се тако заједнички над селом, па се опет |
а узбуђени, она дисаше брзо, плаховито, грцаше од некаквог необична и јака узбуђења, а он, блед |
чионицу, Љубица се тресе од плача, леђа грчевито одскачу; погледа на двориште — писар натмурени |
му се баци на груди, обгрли га и стеже грчевито, дркћући сва и тресући се од узбуђења.{S} Глав |
усне грозничаво дрктаху, а по некад се грчевито трзаху, цео му изглед беше неприродан, суманут |
се сјаје, не мичу се, а усне по кад што грчевито заиграју.{S} И она се, ваљада, пренела у прошл |
од љутине, усне му се трзају и скупљају грчевито. — Ово, све ово... тужбу Министру просвете... |
великим очима.{S} Уснице јој се трзаху грчевито, по лицу се осуло смртно бледило, а она дише н |
чиње шибати хладан ветар...{S} Гојко се грчи и тресе, па опет жури напред.{S} Често заборави ра |
а новом сеоском постељом — шареницама и губером; сто, једна плетена столица, ковчег са рубинама |
мајку, под старим, искрзаним и дроњавим губером.{S} Под њима само меко сено, покривено шареницо |
шљаше само о себи и свему ономе што сад губи...</p> <p>— Чекај, стани... за Бога!...{S} Па тек |
. навлачи се црн застор око њега, он се губи, пропада некуд и не види ништа...{S} И опет иде ул |
а почиње осећати велики, тежак бол, јер губи највеће благо младости — лепе заносне снове...{S} |
нагнула над провалијом, нагла се и већ губи равнотежу... оздо из црна бездана вуче је нека сил |
ека им поквари, нек пресече ово љубавно гугутање!...{S} О, погрешила је... много је погрешила!. |
шено, уништено, па ветар преко те пусте гудуре звижди и шиба, а Морава оздо, ваљајући своје мут |
нужно, стаде муцати Гојко, савијајући и гужвајући шешир у рукама.</p> <p>— А, ви сте то! узвикн |
шинуо је Љубицу преко срца страшније од гујина уједа.{S} Беше у њему, у томе кратком, немом, от |
аји сада све увећавају, па и то љубавно гукање...{S} Гле, љубе се... чује се јасно...{S} О, сва |
рће неким дугачким гуњем, крије оно под гуњ, замеће мотику и журно излази из дворишта...{S} Ха! |
...{S} И Стојан се огрће неким дугачким гуњем, крије оно под гуњ, замеће мотику и журно излази |
ка нешто необично груну... задими се... гурну је некуда снажно, и она се претури...</p> <p>Стој |
с места...{S} Брже, смркнуће се!...{S} Гурну врата... гле, отворена!...{S} У кујни нешто клопа |
си то?{S} Марш с пута... дрекну она, па гурну пијана Богосава из све снаге..{S} Он се поведе, п |
{S} Полако, као сенка, притиште браву и гурну... врата се лагано покренуше.{S} Она промоли глав |
ништа није осећала, око ње владаше црн, густ мрак, који је уништио сваку мисао, свако осећање, |
тако обрнут сунцу...{S} Одједном наиђе густ, црн облак, заклони сунце, а под њим измени боју и |
Section" /> <p>...{S}Синуло пролеће.{S} Густа зелена трава покрила је воћњаке, па је милина зау |
х глава до земље, сите и добре овце.{S} Густа сура прашина, која се према сунцу преливаше у нек |
ош доста рано.{S} Навукла се по околини густа магла, па роси по мокрој, раскаљаној земљи, по др |
се па обара очи.{S} Још да му није ове густе брадурине — зло!</p> <p>— Шта ћемо сад, чиме да т |
он се дао у неке мисли, од којих му се густе веђе час навуку и натмуре као илински облак, а ча |
носи преко воћњака и кућа, продире кроз густе облаке прашине, што су се по негде подигли, па се |
чаробан, заносан.{S} Под њима се зелене густи зрели воћњаци, трепери шаренило по градинама са п |
село, навлачи се мрак... по небу снују густи облаци, скупе се у веће групе, пронесу се тако за |
изметом.{S} Наједаред сокак се прегради густим, непровидним, огромним облаком прашине, који се |
ли гракне врана, тражећи хране под овим густим белим покривачем.{S} Из потеса долеташе некакав |
амни од суре, дебеле прашине, која је у густим слојевима попадала по лишћу, по зрелу воћу, по с |
ој дуњи или шљиви, а из те ниске зелене густине издвојио се поносно у висину по неки брест, или |
леда на двориште — писар натмуренији од густих облака, корача нервозно и понеки пут махне главо |
је становала, беше баштица са неколико густих жбунића.{S} Кад год јој наиђе њена обична туга з |
...</p> <p>— Шта се то навлачи... црно, густо?...{S} Иде, иде... плива... све ближе...{S} Не ви |
ојих двадесет и пет и шест година, црне густо обрасле браде, која се од половине на ниже прелив |
би.</p> <p>Она се сакри у башту за неко густо ружино жбуње, а Богосав оде преко дворишта, машућ |
опало, жуто лишће; а над њим се ношаху густо загасити и беличасти облаци, пливајући тихо преко |
обојна измаглица, а тамо још даље се, у густој магли, гордо и величанствено дижу моћне огромне |
ј, где се савија свод небесни, видите у густој магли дугачке планинске венце... од тих венаца д |
убио!«...</p> <p>Глава јој беше обрасла густом црном косом, а, лице веома развијено, кошчато, з |
оје она лено распознаваше, и ако беше у густом мраку, затим се котурови стадоше растезати у дуж |
де, као кад гране јарко сунце и разагна густу маглу...{S} Да се живи!... да се живи!...</p> <p> |
на десну, и најзад стаде руком требити густу браду.{S} А Љубица настави:</p> <p>— Било ми је в |
ице!... шапуташе она, лијући сузе на ту густу црну као гак косу што се немарно разбацала по њен |
з сиротињске куће...{S} Љубица је гута, гута погледом, сажиже врелим очима...{S} Шта је ово?!.. |
дена из сиротињске куће...{S} Љубица је гута, гута погледом, сажиже врелим очима...{S} Шта је о |
Веља, смејући се.</p> <p>Љубица слуша, гутајући сваку реч.{S} Нарочито јој мило што се Веља од |
пи се <pb n="171" /> уза стакло и стаде гутати погледом овај загрљени пар, који се топио у зано |
из груди, а дихаше брзо, брзо као да се гуши... лице јој се искриви од некаква болна трзања...< |
њен, и она вас, улазећи у плућа, дави и гуши својом врелом невидљивом прашином.{S} Једва чекаш |
рати.{S} Закашља се, јер је стаде нешто гушити у грудима. </p> <p>Богосав, чувши кашаљ, стаде с |
<p>Љубицом овлада зебња; стаде је нешто гушити у грудима; она осећа да се овога часа извршује ј |
} Сутон се приближава, а ваздух постаје гушћи, тамнији.{S} Цела се природа умирила, па се само |
све даље кругове, који су умотани у све гушћу таму, док се тако у тој непровидној тами сасвим н |
т дана: сто, столица, клупа, табла и т. д.{S} А сад је већ време да се почне радити.{S} И јесте |
} Али на адреси напиши <hi>у руке</hi>, да не оде прво ономе доле...{S} Он њега и држи.</p> <p> |
изјави, да је он већ учинио што треба, да двојица учитеља буду премештени а учитељица отпуштен |
окована, и одједном јој дође да запева, да потрчи некуд, али одмах наиђе неко горко сећање, кој |
сам свој заложила да га добијем свега, да буде само мој... да и мене огреје сунце среће...{S} |
мо у Америку.{S} Али да се чувамо њега, да нас не опази; може те отети...</p> <p>Љубица се дуго |
ицу.</p> <p>— Шта ће приз...{S} Ах, да, да... трже се одједном полицајац, треба за општину, реч |
мраку... деца не дишу, слушајући... да, да.!...{S} А мај, знате, треба оставити на понављање и |
тељица, велите, тргла се? </p> <p>— Да, да... потврди Гојко тако живо, да се капетан мораде осм |
као велики украс човеков.</p> <p>— Да, да... чули смо, одавно смо чули, па све разговарамо са |
ити, да је се и родио за то: да страда, да се пати вечно...</p> <p>Дође и Љубица.{S} Изменила с |
тренутак да што пре излети из разреда, да се не осрамоти <pb n="124" /> пред децом.{S} Промуца |
створи стална, одлука: да се све кида, да се живи пређашњим животом, да се избегавају, по цену |
»Доста ми је само што знам да је моја, да припада само мени и никоме другоме.{S} Нека страдам, |
тра, Љубица застаде између два воћњака, да се надише овога мирисног, чистог ваздуха.{S} Одједно |
о једва дочека што му се пружа прилика, да са њим остане на само, па се одмах диже, не задржава |
и се наћи какав трн или дебља стабљика, да не жуљи ноћу господина.{S} Радећи то, чича једнако о |
ама, у току дуго година, тако изрибала, да се црнило виђаше само по крајевима. »Међутим има дос |
м у цркву, па је тада у себи помишљала, да ће и она дочекати тај срећни дан, кад ће овако исто |
аше љубави.{S} Та она је толико читала, да је љубав нешто много светлије, узвишеније...{S} Сећа |
егла по земљи, само главу мало подигла, да боље види и чује...{S} Што очи не могу да постигну, |
ица је са своје стране много допринела, да се хладноћа међу њима увећа, а то само због оног без |
новопостављена учитељица већ приспела, да су одборници са кметом данас код школе, да одређују |
, пренеражена.{S} Није никад помислила, да ће то такав утисак учинити.{S} Мислила је: то је зло |
има, да се мало прибере од тога бунила, да дође к себи.</p> <p>— Не могу, не могу...{S} Све ме |
обичну вештину многих старијих учитеља, да целе године туку децу душмански, а на испиту деца ве |
<pb n="35" /> плива у срећи и сновима, да се весели животом и сунцем...{S} Нема никакве бојазн |
ини да радимо обоје са овим малишанима, да радимо много, неуморно...{S} И кад нам затреба одмор |
" /> и сестрине, да остане још са њима, да се мало прибере од тога бунила, да дође к себи.</p> |
еко, далеко... само да не мисли о њима, да не страда...</p> <p>— Ах, ја сам несрећна!...{S} Ник |
, показујући јасно да је душа успавана, да је срце обузето тврдом леденом кором.{S} Налактила с |
ак сматра за толико проста и неотесана, да и не гледа у њему каквог конкурента пред Љубицом, ал |
ду.</p> <p>— Говоре ли што за капетана, да неће и њега?...</p> <p>— Кажу, биће премештен.{S} До |
..</p> <p>»Да ли је толико лакомислена, да је могу занети златне ствари?...{S}Да ли ће се опет |
тешко нерасположење.{S} Ни сам не зна, да ли осећа према њој још што осим жалости.{S} Срце му |
ог својих недела...{S} Али да и он зна, да га одовуд гледају!...{S} О, онда би заборавио оне уд |
а...{S} Расклањај руком пера кукурузна, да не шуште, па хајде напред опрезно, лагано... као зми |
не само сада, но и после десет година, да буде скрушен, убијен, сатрвен тугом...{S} Управо не |
> <p>»Што ми не да Бог мира, мисли она, да се бар сита нарадим са својом децом?{S} Сад видим ка |
лицу... »Најбоље ће бити, помисли она, да говорим са њим у повратку, сад кад пођемо.{S} Знам д |
<p>— Захваљујем... али сам тако уморна, да би ми сад одмор био пријатнији од јела.</p> <p>— Нећ |
стога дана дознали су и за Перу писара, да је осуђен на дугогодишње заточење. <pb n="158" /> До |
да проспе читаву ватру горких прекора, да је посаветује како да се спасе од зла, јер држаше да |
еуморно...{S} И кад нам затреба одмора, да га нађемо у нашем гнезду...{S} Та то су тако мале, т |
казали: да оставимо разговор за сутра, да се мало приберемо...{S} Хајдемо на рад: деца нас ода |
том; зна да у џепу има доста банкнота, да ће тај новац обрадовати и помоћи брата, оца, све... |
ти узрок тога непријатељства, а Љубица, да би је задовољила, прича јој понешто о писару, избега |
по вољи одговор.{S} Каква је то љубав, да се тако брзо заборави!...{S} Говори о њеној смрти, а |
тране, настави:{S} Понео сам га узгред, да не шиљемо нарочитом поштом.</p> <p>Гојко прими харти |
и рад... и ево ти сад још један разред, да би се олакшало залудној учитељици!{S} До сад се то н |
ор! одговори писар, па је пусти напред, да она прва уђе.</p> <p>Гојко иђаше по школи замишљен, |
Али зашто не могу да видим све унапред, да видим крај!...{S} Зашто не могу бар у душу да му зав |
школе орловичке, поред усмене наредбе, да сутра...« и тако даље — стајаше написано на тој харт |
другове...{S} А ми да ћутимо као рибе, да се не смемо мрднути, узвикну он са тешким болом, па |
нади од тога гласа и стаде насред собе, да чује боље, али се баш тада отворише спољна врата и В |
по соби.</p> <p>— Хајдемо у друге собе, да, видите.</p> <p>И Љубица проведе своје госте по цело |
беше доста говора, и ако кмет признаде, да му је »левизор« због мапе начинио »премедбу« и да му |
коловала у Београду, па сад дошла овде, да не буде оцу на терету, а богме и да потражи своју ср |
у глави кљуца, кљуца...</p> <p>— Хајде, да те поведем, рече му, ухвативши га под руку са отворе |
а се већ тако навикла на његове походе, да их у извесне дане и сама очекује, постале су јој чак |
е овог јадног старца.{S} Како ће, каже, да живи човек са дванаест динара месечно, побојте се Бо |
из учтивости, тек нек се што год каже, да се не ћути, а одборници му понајлак помагаху.{S} Нај |
грмљавина.{S} Да ли је то истина, Боже, да ли је не варају очи и слух?!...{S} Полако још напред |
S} Сва је утеха у томе, што он сазнаје, да би имао право, па чак и дужност да то учини.{S} Али |
ла кап отрова!...{S} Да ли да их убије, да смрви, да уништи све ово, што се још по мало у помрч |
ек гледаћу да од сад буде све друкчије, да вас слушам — она нарочито удари гласом на ову реч — |
м, сањивим погледом, који јасно казује, да њена душа не учествује у раду.{S} Стојан је нешто за |
каква друга изласка из тешке неприлике, да јој је Гојко једино уздање...</p> <p>А он је мислио |
су одборници са кметом данас код школе, да одређују учитељици квартирину, пошто она нема стана |
шло до мете; таман да одморим родитеље, да се одморим и сама од оног сиротовања и гле!...{S} За |
да се да ће се то све окренути на боље, да ће све ићи старим путем.{S} Зато не оде родитељима, |
вади је, али не може да притисне дугме, да је отвори.{S} Руке му врдају, а у прсту нема ни толи |
у душевну издржала за ово кратко време, да већ беше малаксала, у њој и не беше више снаге за да |
а бурно, живо.{S} Не сме да се покрене, да мрдне ма чиме..{S} Само гледа, гледа у ову погнуту ф |
кну он: урачунајте све до краја године, да се не мучите са овим лудацима.{S} Ја ћу то са њима з |
ине, братове <pb n="202" /> и сестрине, да остане још са њима, да се мало прибере од тога бунил |
ене, али не смеде показати знака љутње, да не увреди овако отресита госта; а Гојко, видевши ово |
је запита!</p> <p>— Докле ћеш ти, море, да ме вараш тако?{S} Знаш ли ти шта је љубав!...</p> <p |
причали.{S} Ви ми рекосте, чини ми се, да је изненада упао у вашу учионицу?</p> <p>— Јесте! од |
ј:</p> <p>— Сад и сами јамачно увиђате, да сам имао права бринути се о светињи школе.</p> <p>Љу |
— Курјака, лисице...{S} Хо, мој брате, да ти донесем каквих хоћеш кожа, па к’о живо звере!...{ |
штеником...{S} Све се надамо да дођете, да се видимо.</p> <p>Изиђе свештеник.{S} За чудо: и он |
око ње, па ето...</p> <p>— Шта мислите, да ли ће заиста бити отпуштена?{S} Ту је и Просветни Са |
ледајући зажареним очима у његово лице, да би отуд још пре одговора прочитао страшну вест...</p |
а нешто због оскудице, оде до суднице, да покуша пречистити рачуне са досадањим председником, |
Ако хоћеш да одемо заједно до суднице, да видимо.</p> <p>— Како не, како не!...{S} Зато сам и |
се с доста вештине али и муке стараше, да навикне дечје ухо разликовању ова два гласа.{S} Љуби |
шљаше ни на шта друго, али тек осећаше, да би му много пријатније било, кад би и учитељица стан |
опираху, док њихови мужеви не изјавише, да ће се то све свршити мирно, тихо, без сватова, осим |
бичину оцу, а пред вече се сви вратише, да би се сутра рано могао наставити редован посао...</p |
со.{S} После дужега пропитивања нађоше, да је Љубица врло мало прешла, али су јој деца добро ус |
отресити, паметни и лепи човек њен муж, да су све ове згодне и лепе ствари у собама, — њене ств |
се плашиш?...{S} Ама рекох ли ја теби, да нам нико ништа не може...{S} Нико!... разумеш!...{S} |
љицу.{S} Господин Пера отворено изјави, да је он већ учинио што треба, да двојица учитеља буду |
, а последњи пут доста отворено изјави, да би добро било кад би он био премештен.{S} Писар јој |
ова!...{S} Да ли да их убије, да смрви, да уништи све ово, што се још по мало у помрчини беласа |
ступише у двориште, Љубица одмах опази, да нови колега целом својом појавом и држањем одговара |
сматраше само учитељице, и одмах опази, да се ниједна не интересује оним што се ради на збору.{ |
ла...{S} Чиме би се кметови трошкарили, да није школскога приреза?{S} Него ви очекните док ми д |
ши то, путник се диже и пожури к школи, да би застао школски одбор на окупу.</p> <p>»Учитељица |
се стараше да радом угуши све те мисли, да се отресе тога бунила и да буде присебна.{S} То јој |
у стању извршити ниједну од тих мисли, да нема довољно смелости и одлучности за то, и у души м |
, знам ја: да ја нисам само привремени, да ви’ш како би облетала.{S} А овако, баш ми је тешко.{ |
:</p> <p>— Да видимо како је у општини, да нису тамо моје признанице.</p> <p>— Нема општина ниј |
и лепе ствари у собама, — њене ствари, да је то њено гнездо!</p> <p>Боже, па она је то и желел |
се окретати око себе, као да се увери, да доиста нема свеће.</p> <p>Љубицу удари ова реч као м |
Љубици и Гојку беше необично сазнавати, да је тај човек, који им је причинио толики бол, сада т |
у шалу.{S} Кога ди сте наумили заклати, да се тако брзо обогатите!{S} Нека, молим вас: тако мла |
нима.{S} Али ипак мораде себи признати, да је највише охлади одговор оног дечка, који рече да с |
з целог живота, чега би се имао сећати, да није тога лепог доба, детињства...{S} Зар да се не с |
у душе, и она се не смири док не осети, да јој је сваки делић тела, као и душа, прожет овим зан |
<p>Али истога часа она као у сну осети, да се тај фатални дан не може више избегавати, не знају |
страдања, држећи да то тако мора бити, да је се и родио за то: да страда, да се пати вечно...< |
ни се и уплаши, јер се могао домислити, да му он не би узалуд овакову походу чинио.{S} Мисао му |
јасно да никоме ништа не може учинити, да је рођен само за то, да страда и трпи и да сваки има |
>— Господине Гојко, рече писар улазећи, да вам издам часком плату, па изволите тамо у собу, зов |
Ну Гојко нађе да треба и њему што рећи, да је незгодно ово дуго ћутање, па се обрте сапутници:< |
ако је добро знала да су то само речи, да се то говори у другом смислу.{S} Ко ће разумети женс |
он је тако тесно спојен са њеним бићем, да се већ више не може отклонити.</p> <p>»Како то, мисл |
себе, јер држаше да је одбегла сасвим, да га је оставила.</p> <p>Она изиђе и застаде на степен |
Зашто не могу бар у душу да му завирим, да видим шта има <pb n="193" /> тамо, шта осећа он...{S |
пљује се новом часништву добром гозбом, да не буде »мало пројахано«.{S} Према томе, и количина |
лазе! заповеди писар с таквом оштрином, да се није могло ни помишљати на отпор.</p> <p>Гојко се |
зати нервозно.{S} Он се пожури говором, да би заглушио њену зебњу.</p> <p>— Ето, купио сам часо |
све кида, да се живи пређашњим животом, да се избегавају, по цену живота, овакви поступци.</p> |
желела је да се упозна са том дечицом, да се зближи са њима.{S} Знала је начин којим се то нај |
о!« И зашто баш сад мора, онако кришом, да му предаје онај велики замотуљак у крпама?...{S} И С |
зна човека — вели нам господин капетан, да и ви имате некакве жалбе на пређашњега писара овога |
.</p> <p>Љубица опази да је он помућен, да је у некакву бунилу, па се уплаши, не знајући шта ће |
о ћутање.{S} Сви гледаху учитеља, а он, да би ма шта радио, продужи брисати се и онамо где је с |
е последњих дана.{S} Ја видим, рече он, да ми се спрема велика несрећа... неће проћи ни две нед |
а бити срећан, те како срећан!...{S} О, да знаш како ми је тешко што ми те отимају, а ја... ја |
нарочито пред људе, ако наиђу?...{S} О, да тешка срама!{S} Па још ако је и она све то слушала.. |
легоше заједно на Љубичин кревет.{S} О, да дивне, ретке среће!...{S} Чудне ли лепоте и радости: |
оуздано, ништавно, лепо само као мисао, да теши онога који страда, али неостварљиво, јер нема к |
довом.{S} Ћата се највише дао на посао, да се ти гласови раструбе, а он им је управо и био пово |
срца. — Он јој вели да ради свој посао, да се не плаши ничега.{S} А за писара, како оно... <pb |
<p>— Да, да... потврди Гојко тако живо, да се капетан мораде осмехнути. — Сад ће радити озбиљно |
ује децу по глави...{S} Ко би помислио, да се у таквој школи целе године разлеже јаук и плач ја |
та је осећала.{S} Знала је само толико, да је не веже за њега љубав, јер она не осећаше љубави. |
вати неку веселу песмицу и сипати јело, да носи на сто.{S} Кад чу да је он већ ушао у собу, она |
мисао.{S} И он осећа да се приближило, да је дошло време кад ће та црна мисао да се претвори у |
лице, које се од ономад тако изменило, да овај човек изгледа сад сасвим други.{S} Нестало и ст |
говорили и мислили, ипак им се чинило, да неће бити тако покварених људи, који ће тај злочин и |
где кључа и кипи врела крв...{S} Овамо, да се живи!... да се живи!...</p> <p>..{S}После неколик |
му, одмах сам решио да морам ићи овамо, да се обавестим са вама и да се извиним...</p> <p>Љубиц |
ам.{S} Па одмах треба да шмугнеш овамо, да те нико не опази.{S} Разумеш ли?...</p> <p>— Како не |
а.</p> <p>— Ви... ви... ви кажете тамо, да... да ја... поче он замуцкивати, задуван и узнемирен |
и.{S} Хајдемо... хајде да се приберемо, да радимо...</p> <pb n="144" /> <p>Она скочи, узе његов |
право у очи...{S} Научила је она давно, да из очију своје деце чита њихове мисли.{S} Љубица поц |
она његова жена!... настави он збуњено, да би себе оправдао. — Раструбила је по целом срезу и с |
веровати да је то све у истини свршено, да је онај отресити, паметни и лепи човек њен муж, да с |
е сврши нешто страшно и необично важно, да се приближује остварење његових најтајнијих и најскр |
} Ја не бих, ја знам да је то безбожно, да не ваља... али што ћу кад само срце игра у мени, сам |
да у говору Љубичину има нешто нејасно, да јој она не казује све како је.{S} Само се још није м |
исли: неће ли бити и незгодно и опасно, да га пусти на таку близину к себи, а још више јој паде |
е нешто запиткивати, али тако неумешно, да деца одмах опазише због чега се она обраћа к њима, п |
е... видећемо.{S} За сад, упамти добро, да ниси ни прстом мрднуо.{S} Ћути и чини се невешт свем |
ришти, кука...{S} Стој, господине Перо, да знаш како је бешчастити учитељске породице!...{S} Па |
е може учинити, да је рођен само за то, да страда и трпи и да сваки има право причинити му стра |
да су све друго очекивала, само не то, да ће им се овај прљави, криви путник приказати као учи |
е страх, хтеде устати, али не учини то, да не би тим указала велику пажњу Богосаву.</p> <p>— Ви |
ама опажати, а то је и Гојко напоменуо, да јој деца почињу бивати све више утегнута и повучена, |
кога доба, и тако умешно води разговор, да се Љубици и Гојку чини, као да је он већ годинама ме |
од блата.{S} Дохватиш се руком за плот, да би прекорачио бару, а рука клизи по мокром и хладном |
пила у тако пријатељство и поверљивост, да овај сад стаде премишљати: како би било да је питам |
и својом смрћу хтео да ми учини услугу, да ме задовољи потпуно... </p> <pb n="201" /> <p>— Идеш |
<p>— Нисам још ништа примила..{S} Кажу, да немају.{S} Ако хоћеш да одемо заједно до суднице, да |
/> <p>— Сви кажу да је он сила у срезу, да му нико ништа не може...</p> <p>Сад дође ред на капе |
око њена стаса и приђе јој тако близу, да се нису могли гледати у лице. — Ја... ја... казао са |
ад непрестано правила такав инат Гојку, да се овај већ није смео појавити пред њом.{S} Чим га о |
а га придену у косу, па приђе огледалу, да види како стоји у коси.{S} Изврсно!...{S} Она спусти |
лештима.</p> <p>— Сад да идемо у школу, да радимо, настави она, поправљајући разбарушену косу р |
а и он први разред.{S} Хајдемо у школу, да вам саопштим.{S} Ала ће да зине!</p> <p>Љубица збиља |
то одједанпут улети беда у њену школу, да јој помути задовољство?{S} И шта је то те се писар т |
ик одведе Љубицу у један крај, к столу, да сврши упис и наплату улога, а Гојко угледа Вељу у пр |
ко и прича ваздан тамо...{S} Дај, вељу, да видим нашу »младу« како изгледа као муж, говори Влај |
рата.</p> <p>Гојко је сам изјавио жељу, да њих двоје издржавају њена брата, док је у школи.</p> |
ко хоће да <pb n="199" /> навикне жену, да се не меша у његове »послове.« Жена је зато да слуша |
спремила ручак, али му Влајко напомену, да тај спремљени ручак они могу и довече појести, пошто |
ећ све знао, па стаде мислити о лекару, да ли ће доћи сутра рано, као што је обећао.{S} После с |
рочито дошла да чује коју реч о писару, да види шта је то: треба ли да се боји чега, или ће јој |
је мислила да почне са њима коју игру, да заметне шалу и смех, желела је да се упозна са том д |
<p>— Што бар не дође одмах по распусту, да седиш с нама овде?...{S} Него тако... изгуби здравље |
под!...{S} Ти ли се нађе, црвенкапићу, да бешчастиш ово свето место, у које ниси достојан ни д |
ту згунторила... нећемо тако, братићу, да ми ноћас жуљиш господина.{S} Јок.{S} Уморан човек, п |
.. скоро ћеш и заборавити да имаш кућу, да те овде неко чека и брине се о теби.{S} Само та судн |
ник, смишљала је како ће да викне децу, да их окупи око себе, али чим стаде у дворишту, опколиш |
већ изгуби памет и предаде се сва срцу, да је оно води...{S} Та она је тако срећна, тако срећна |
ишта!...{S} Да није то капља?...{S} Ах, да седнем у ово жбуње...</p> <p>И она се спушта на земљ |
знаницу.</p> <p>— Шта ће приз...{S} Ах, да, да... трже се одједном полицајац, треба за општину, |
огађаје...{S} Он могаше схватити одмах, да Стојан однесе собом највећи његов страх, његово прав |
Ах, а ја сам мислила да страдам за њих, да приносим себе на жртву, а оно није...{S} И њих сам у |
се анатеме туку, склањај се испред њих, да сачуваш своју главу.{S} Тако је то, братићу мој!...< |
је причинио толики бол, сада ту уз њих, да стоји као тешки кривац и очекује казну за своја неде |
меје, а хтела би да каже бар једну реч, да захвали.</p> <p>— У десет часова тачно пустите децу |
оли, кад се ожене!...{S} Научило, знаш, да мења... ка рђав слуга газде... па то одмах у скитњу. |
и врела крв...{S} Овамо, да се живи!... да се живи!...</p> <p>..{S}После неколико недеља цело ј |
азагна густу маглу...{S} Да се живи!... да се живи!...</p> <p>Гојко, нешто из радозналости а не |
жбеника... »Гле, па шта ће сад бити?... да отпусте, на свагда... са вечитим жигом срама, без по |
<p>— Ви... ви... ви кажете тамо, да... да ја... поче он замуцкивати, задуван и узнемирен.{S} А |
х.</p> <p>— Да узме ваших девет ђака... да има и он први разред.{S} Хајдемо у школу, да вам сао |
и немилост несавесним, бесним људима... да нам бешчасте породице, другове...{S} А ми да ћутимо |
, обрћући главу изласку.</p> <p>— Па... да се вратимо! одговори Гојко неодлучно, увиђајући и са |
— Па, ако ћете ми дати за три месеца... да напишем признаницу.</p> <p>— Шта ће приз...{S} Ах, д |
овде, слатки братићу...{S} Немам куд... да умрем овде... .</p> <p>— Оставите га, молим вас, реч |
сећа, само трчи напред... брже, брже... да не буде доцне...</p> <p>Да ли се то развиђа, расвању |
ти, и зашто?...{S} Јамачно оде ономе... да и њега пита, па после?... хм... после ће ме ваљда за |
да излазимо са децом.</p> <p>— Јесте... да... нарочито је мени за земљопис...</p> <p>— Хоћете ш |
> <p>— Са децом, веселник.{S} Шта ће... да се склони од зла; боље му је.{S} Сад ће и он изићи.{ |
дик и њој своја страдања, свој пораз... да јој да прилике да ликује над њом!...{S} Не, не...{S} |
нарочито удари гласом на ову реч — и... да се слажемо...{S} Молим вас, опростите ми!« Она пружи |
!...{S} Чекајте мало да дођем к себи... да оставимо разговор за сутра.{S} Али вам опет кажем: ј |
е мој, хоће да ми те уморе паксијани... да закопају жива човека!...{S} И ти је опет молиш, кучк |
лепо...{S} Гојко се стаде прибирати... да, то је жена, врло млада жена, али такве лепоте, какв |
на њега никад не бих могла руке дићи... да не бих могла убити никога.{S} И он се, јадник, од то |
полумраку... деца не дишу, слушајући... да, да.!...{S} А мај, знате, треба оставити на понављањ |
и.{S} Нисмо ми, онако рећи, зликовци... да затварамо учитеља своје деце... нако без кривице, по |
а га добијем свега, да буде само мој... да и мене огреје сунце среће...{S} Јер доста се страдал |
{S} Овај, ја сам баш хтео сам да вам... да вас...{S} Напротив!...</p> <p>— Шта напротив? запита |
ћи.{S} Свеједно, сад бар знам да сам... да сам... и одједном јој заигра обла округласта брадица |
, а тебе неће, јер си му ти потребан... да му не сметаш.</p> <p>— Како то мислиш?... не знам.</ |
Ниси могао да дознаш од ћате, онако... да га превариш: хоће ли данас долазити?{S} Гојко никога |
ове промене, па ако је штогод онако... да јој ми можемо помоћи, онда да скочимо...{S} Једаред, |
сећаше само гнушање и бол, али Гојко... да му је само да провири једним оком, само за тренутак |
а ћу, душице, све да трчим, тамо-амо... да скупљам где год има што за <pb n="173" /> тебе прија |
баш не хтеде одмах, онако драговољно... да се то сврши.{S} Све нешто отеже и одуговлачи: те чек |
га страдања, <pb n="159" /> још и то... да буде врхунац муке и патње...{S} Ветар фијуче на махо |
кама... шта?...{S} И њима тако нешто... да им чистимо ципеле, на пример...</p> <p>Гојко уздахну |
опа кад седоше у соби.</p> <p>— Преп... да, јест... свршио сам Учитељску Школу, промуца Гојко о |
грејаше у послу.</p> <p>— Ви, одмор... да.{S} Хе, ваши су мали, не треба се са њима много жури |
<p>— Хо, голубице, па то и хоћу баш... да ту покажеш мајсторију: да стигнеш и у школу и у кујн |
љутито.</p> <p>— Добро... него знаш... да се ћата што не љути? промуца пандур бојажљиво.</p> < |
среза и платодавац учитељски...{S} Хм.. да... чујемо ми тамо у срезу, дођоше нам после и акта о |
и... ћорав или сакат.{S} Море, знам ја: да ја нисам само привремени, да ви’ш како би облетала.{ |
веома расположен и нарочито ради Гојка: да му помогне намеру, јер је већ увидео куд овај смера. |
ренутка у њој се створи стална, одлука: да се све кида, да се живи пређашњим животом, да се изб |
по три дана...</p> <p>— А шта би хтела: да се ухватим за сукњу, па да ти цео дан пиљим у очи?.. |
м од себе, али се сетила очевих савета: да је ћата велика сила у општини и да треба увек са њим |
ој одједном дође на памет да се запита: да ли су њени поступци за то време вазда били умесни?.. |
оћи ти се не може.{S} Једино ти остаје: да зажмуриш па ништа да не видиш и да те се ништа не ти |
ен.</p> <p>— Добро сте мало пре казали: да оставимо разговор за сутра, да се мало приберемо...{ |
списак, како он рече, а у самој ствари: да мало напари очи на лепој учитељици. — Код ње је нова |
и, брате, не волим онај сељачки обичај: да се руча ма шта...{S} Одвоји мало сира, које јаје па |
одно отеже и намешта с нарочитим циљем: да што више раздражи Љубицу.</p> <p>— Код таке фајн-жен |
стан, па се врати са одлучним захтевом: да се њему одреди накнада у десет, а учитељици двадесет |
она остави кћер и зета са тврдом вером: да је то срећан пар и да ће веома сложно живети. »Помоз |
јко јој не рече то с нарочитом намером: да види хоће ли одмах сама запитати и шта ће радити кад |
{S} Одузели су нам и тај једини заклон: да нам је бар хлеб обезбеђен, кад радимо посао ваљано.{ |
трчи за бисаге, а он се даде на посао: да мало уреди и дотера свој жалосни стан.{S} Пренерази |
тако мора бити, да је се и родио за то: да страда, да се пати вечно...</p> <p>Дође и Љубица.{S} |
гову доласку, не знајући ни сама зашто: да ли због ове самоће и непрекиднога ћутања, или је ту |
и хоћу баш... да ту покажеш мајсторију: да стигнеш и у школу и у кујну.{S} А ја ти, брате, не в |
ни излазило међу људе.{S} Таман рекох: да ми буде од помоћи, а оно... </p> <pb n="19" /> <p>Љу |
S} Којешта!{S} А мати ме лепо саветова; да не би ње, ко зна како би било...{S} Него ја њега леп |
осле наступити црно и горко разочарање; да ће нестати снова и наступити оштра, сурова јава...{S |
јма о хигијени.{S} Треба <hi>власт</hi> да их научи...{S} Без <hi>силе</hi> не иде...</p> <p>Уђ |
да се умири... »Шта ли је то иза мене? да није пандур?...{S} Како га нисам опазио!«...</p> <p> |
пружаш руку!...</p> <p>— Шта ћу?!...{S} Да терам даље, мени је горе...</p> <p>— Море, видим ја |
место, где би канула кап отрова!...{S} Да ли да их убије, да смрви, да уништи све ово, што се |
зео да ми будеш тутор, него жена!...{S} Да ме слушаш, а не да ми туторишеш!{S} Коме се не свиди |
све ближе...{S} Не види се ништа!...{S} Да није то капља?...{S} Ах, да седнем у ово жбуње...</p |
же!...{S} Ах, па она ће да плаче!...{S} Да ли?...{S} Не, није то... </p> <p>Вратнице се давно з |
свет, живот, а ја хоћу да живим!...{S} Да живим!«... понови она опет и одједном осети, како се |
ред.{S} О, како сам тада страдао!...{S} Да знате како су тешка дечја страдања, нарочито јадне, |
се...{S} Или је то она вриснула?...{S} Да ли је то био њен глас?...{S} Она се једва диже, и ла |
е руке савијене око његова врата?...{S} Да ли то њене груди тако бурно дишу на његовим грудима? |
зовем у Америку... шта ћеш боље?...{S} Да побегнемо од овога света, који нам не да живети у ми |
>»Шта је то... шта хоће ове жене?...{S} Да ли ја то добро чујем!{S} Па овде готово сви доводе д |
S} Сва гори као ватра.{S} Хоћете?...{S} Да дођем, а?...{S} Али нећу, ако ме ви не зовете...</p> |
пре... или се то њему само чини?...{S} Да ли да јој говори још, или само тако да је гледа... г |
шећи се.{S} Како ће то изгледати?...{S} Да ли има смисла?...{S} Како ће тамо бити?...</p> <p>— |
вши какве ли ће судбине она бити?...{S} Да ли ће се намучити, као што се ова жалосница намучила |
зашто, зашто све то мораде бити?...{S} Да ли је требало коме моје страдање... оцу, мајци, брат |
тако да је гледа... гледа и ћути?...{S} Да се не уплаши!</p> <p>— Душице, не бој се, не плаши с |
амо у собу...{S} Али што ће тамо?...{S} Да изнесе на видик и њој своја страдања, свој пораз... |
p> <p>»Па он бар да је друкчији!«...{S} Да је онакав, како је она замишљала свога нежењена коле |
та.{S} И то све Веља, он избегава...{S} Да окушам ја завести разговор међу њима?...{S} Ко зна ш |
азити... дуго газити, до уништаја...{S} Да, али он то не може извршити, осећа да не може, зна д |
су учионице, ни колико имам ђака...{S} Да ли је спремљено све што треба <pb n="12" /> за отвар |
на девојка у Београду није понела...{S} Да дођем сутра да донесем, хоћете ли?...{S} Све, све... |
а, а ја одмах помислила бозна шта...{S} Да ли је тако?«...{S} И она понови у памети његов пређа |
</p> <p>— Говори брже... сад, сад...{S} Да га не оставиш жива!...{S} Па чим дођеш... право у он |
говор.</p> <p>Гојко све више зебе...{S} Да је то она обична хладноћа, која наступа изненадно, п |
сплетем... чим погледам у те људе...{S} Да ли су страшни?...{S} А како ли је њему?...« И он при |
главу, а мисли се само роје, роје...{S} Да се све то угуши, заборави, па да се живи ко и до сад |
p>— Господин казао скоро ће подне...{S} Да пустиш децу кући.</p> <p>Она опази да је Стојан глед |
еди, а снага се млада топи и вене...{S} Да се само побегне од тих страшних дана и још страшнији |
... оно је ишчупано, нема га више...{S} Да нисам познала праву љубав, било би ми свеједно... ни |
очи крећу и заустављају се на њој...{S} Да су десет пушака наперене на њу, лакше би јој било... |
ме ту Пера навлачи на зло, видим...{S} Да апсим, ни крива ни дужна човека, и то сад баш, пред |
А нама остаде онај дневник онако...{S} Да идем да га закључим, рече он смешећи се,</p> <p>— Ид |
у Америку, хоћеш?...{S} Кажи само...{S} Да се сакријемо од овога дволичног народа...{S} Па ти ћ |
мрад бити кажњен за лажну доставу...{S} Да, му закука једномесечна плата!...{S} Кажем ти: док т |
јарко сунце и разагна густу маглу...{S} Да се живи!... да се живи!...</p> <p>Гојко, нешто из ра |
је занесену, љубављу очарану душу...{S} Да, она љуби!...{S} И љуби првом, страсном, девојачком |
обро, то је добро што те она не зна.{S} Да идеш сад одмах у срез, па се прво извести је ли се в |
њена слуха долази читава грмљавина.{S} Да ли је то истина, Боже, да ли је не варају очи и слух |
Еј, веселнице, скапала си од глади.{S} Да ти начиним часком кајгану?</p> <p>— Не треба... не м |
ога четвртком а код другога недељом.{S} Да живимо, брате!...</p> <p>— Нама изволите свакад неде |
p>— Какво?... узвикну Веља уплашено.{S} Да није?... и он пружи руку на чело.</p> <p>— Хм.. тако |
ана, узвикну Љубица, дигнувши главу.{S} Да је раније па да свратите, али је већ мрак...</p> <p> |
се претворила у трајну, жудну пажњу.{S} Да јој је да не пропусти ни један покрет учитељев.{S} А |
ода, па ето, стоји све као у свињцу.{S} Да узме сад да он почисти, не сме — дићи ће прашину, оп |
ли да идемо после подне у Брезовац.{S} Да пустимо децу рано, па да идемо.</p> <p>Гојко се изне |
.{S} Шта ли ће бити?{S} Куд оде сад?{S} Да ли ће га затворити, и зашто?...{S} Јамачно оде ономе |
</p> <p>— Јеси ли гладан, господине?{S} Да идем да кажем Стојану нек донесе штогод за јело?...< |
да ја тражим премештај у други срез?{S} Да то учиним сад одмах, док још нема опасности.</p> <p> |
ду, о скромном гнезду и тихој срећи?{S} Да ли се то све одједном угаси под првом навалом громов |
Како би било да окрене други начин?{S} Да се огледа!</p> <p>Једне недеље дође он на ручак сумо |
ала уредне признанице.{S} Шта је то?{S} Да ли није стигао да заведе признанице или... или не зн |
овором, па тек после на главну ствар. — Да скувам кафу, настави она да се не би ћутало.</p> <p> |
ста брадица, а очи се овлажише сузама — да сам избачена из свога друштва!...{S} И они ме сви гл |
ко, смешећи се.</p> <pb n="165" /> <p>— Да се женим?...{S} Хо, младићу, ја сам то све преживео. |
или о кући, ни о чем другом. </p> <p>— Да ли да пошљемо на станицу за месо? запитала би га она |
учитељица, велите, тргла се? </p> <p>— Да, да... потврди Гојко тако живо, да се капетан мораде |
и бол што је притискао душу...</p> <p>— Да презирем?... узвикну Гојко, дркћући од њена блиска п |
у се као велики украс човеков.</p> <p>— Да, да... чули смо, одавно смо чули, па све разговарамо |
ца?</p> <p>— Јесте, господине.</p> <p>— Да ли је школа далеко одавде?</p> <p>Дете се обрте к се |
од премештаја неће ништа горе.</p> <p>— Да ли да заведем у деловодник? запита Гојко, савијајући |
} Питајте Гојка како он мисли.</p> <p>— Да, славно иде! одговори Гојко одлучно.</p> <p>— Видим |
ка буде!{S} Ја ћу вас слушати.</p> <p>— Да будеш моја!...{S} Хоћеш?...</p> <p>Она се хтеде испр |
а погледа са немим поштовањем.</p> <p>— Да ли је много тешко постићи такав успех?</p> <p>— Па н |
Шта ћете? пита га она у чуду.</p> <p>— Да се венчамо, зар ниси обећала!</p> <p>И она зна да му |
улевала некакав нејасан страх.</p> <p>— Да узме ваших девет ђака... да има и он први разред.{S} |
писа признанину, па му показа:</p> <p>— Да ли ће бити добро овако? запита она бојажљиво.</p> <p |
кроз ваздух и смешећи се рече:</p> <p>— Да понесемо оружје...{S} Зли су им пси.</p> <p>— Јесте. |
изиђоше у ходник, она настави:</p> <p>— Да видимо како је у општини, да нису тамо моје признани |
о сад није смео отворено рећи:</p> <p>— Да се венчамо... то је!...{S} И то одмах, што пре...{S} |
.</p> <p>— А, ви сте Моравац.?</p> <p>— Да, одговори он, а из очију му нестало оне сањивости, п |
свиди прво место, је л’ прво?</p> <p>— Да, сад почињем.</p> <p>— Колегу ћете имати доброг, за |
p> <p>— Зар је време да идемо?</p> <p>— Да идемо.{S} Треба да видим тамо у школи све... нисам н |
ишан: овај пио воде јутрос, па... је л’ да не сме узети навору?</p> <p>— Не сме... одговара она |
идиш...{S} Кад је човек болестан, треба да лежи...{S} Гле како му гори глава, и руке вреле...{S |
е да идемо?</p> <p>— Да идемо.{S} Треба да видим тамо у школи све... нисам ништа још прегледао. |
ао истрке:</p> <pb n="82" /> <p>— Треба да се изврши наредба Министрова, одвојте ми деветорицу. |
о.{S} Реците само колика нам сума треба да безбрижно проживимо.{S} Све да вам спремим.</p> <p>— |
убиство.</p> <p>Лекар записа шта треба да се набави болеснику, па изиђе.{S} Пред вратима га са |
е попа, идући уз њих.{S} И дечица треба да се одморе добро, дуг је пут, а и ви.{S} Па да се упо |
е.{S} Куд баш сад да ми дође, кад треба да сам нај...најслободнији!«...{S} Познао сам вас одмах |
се лепо, чисто; спремила све што треба да је готово, кад јој нови господар устане, па сад, вес |
о ће дознати од Стојана колико му треба да зна.</p> <p>— Добро одговори он.{S} Можемо... само р |
о значи да ја до године на испиту треба да добијем петицу?</p> <p>— Па... требало би... рече он |
ме да вам ово предам.{S} Па одмах треба да шмугнеш овамо, да те нико не опази.{S} Разумеш ли?.. |
ја што кажем коме ђаку, он одмах треба да устане, па да ми стојећи одговара.</p> <p>Досади јој |
: ех!...</p> <p>»И нико је не присиљава да седи са њим.{S} Што, зар не може она устати и рећи: |
оже да јој се одупре, она и не покушава да се врати, јер осећа да то не може бити, и сву обузим |
гледна предавања, али претходно захтева да обоје оду к њему у госте и да проведу заједно цео не |
пренерази, уозбиљи се и већ беше готова да проспе читаву ватру горких прекора, да је посаветује |
...{S} Уђе и право за камџију... зна га да је безмоћан као дете, јадник!...{S} Гори му, страшно |
на раду кад они стигоше.{S} Замолише га да не прекида посао, а они се наместише на дну школе, и |
ња, одмах посла дете к Гојку, молећи га да дође њој.{S} Гојко одмах дође, али <pb n="123" /> му |
о, па се одмах диже, не задржавајући га да још мало поседи, као што би био ред.{S} Влајко и Љуб |
да се обрати ради уписа, а сад је рада да плати сав улог од почетка године.</p> <p>Љубица стај |
онако... да јој ми можемо помоћи, онда да скочимо...{S} Једаред, кад пусти децу кући и стаде т |
а ћу њему поклонити деветорицу, па онда да имамо обоје по педесет ђака«.{S} Она је још и тада с |
даје њоме знак некоме иза његових леђа да се умири... »Шта ли је то иза мене? да није пандур?. |
јући ову јадницу како се мучи.{S} Увиђа да треба проговорити, али ко може сад реч прозборити, к |
ко га издаје присебност, и он већ увиђа да ће проћи овако ако га она не заустави.{S} То је без |
одговори депозитар отегнуто.{S} Онда ја да издам за све месеце?</p> <p>— Разуме се, одговори др |
емо... у смедеревску Јасеницу.{S} Па ја да га зовем...</p> <p>— Чекај, молим те ту...{S} Заклон |
..{S} Само се ти не плаши...{S} Знам ја да ниси крива...{S} Шта ти знаш, као мало детенце!...{S |
.</p> <p>— ’Натема је!...{S} Луд сам ја да идем на робију или још да изгубим и главу због њених |
еколико бутела пива. — Него да кажем ја да узму другог човека, кога младића.</p> <p>Стојану заи |
етодике, па морамо и ми.{S} Шта, зар ја да изгубим два месеца са овом дерладијом узалуд; а шта |
за лепо пријатно живљење!...{S} Зар ја да не прођем добро, и моја будућност зар да не буде сја |
и таки, јадниче ојађени?!...{S} Гле, ка да је сад из воде извађен.{S} Па ти си слаб, братићу!.. |
...{S} Полуде, свете ми Петке!...{S} Ка да му је сестра, или ти жена...{S} Мишљах и он ће се пр |
на.{S} Наша... школска... а то ти је ка да речеш моја, господинова и госпођина.{S} Нас смо трој |
устане, па сад, весела, и срећна, чека да се он пробуди.{S} Седи тако, сва блажена и занесена |
аслушамо о некоме, па нам се да прилика да се упознамо. — Изволите! рече он, враћајући се у кан |
радован учитељ, што му се да та прилика да јој ма шта рекне.</p> <p>— Ама чекај, господине, ста |
еома богат, те се и Љубици даде прилика да чује што ново и необично, али она не беше у стању да |
секоше.{S} Сутра дан деси му се прилика да чује смелу изјаву писареву и шаљив одговор Љубичин.{ |
ам ја како је он био окупио председника да је оптуже због неморалног владања...{S} Њу, једну од |
ља се одмах по ручку диже и позва Гојка да га прати, јер се мора вратити кући раније.{S} Гојко |
дође јој мати.{S} Стојан извести Гојка да је сад тамо у кући још већа ужурбаност: баба Смиљка |
т ђака«.{S} Она је још и тада сазнавала да би то било нешто веома необично, нешто што се нигде |
еограду.{S} Неколико пута је покушавала да побегне кући, али је знала шта је тамо чека, па је с |
ије мисли, само је Љубица јасно увиђала да нема никаква друга изласка из тешке неприлике, да јо |
са отвореном одвратношћу, али се бојала да му што не буде у путу, па после она крива.</p> <pb n |
ква страшна мржња, и ја сам се спремала да га убијем...{S} Шта нисам тада мислила, о Боже!...{S |
би се то могло окренути, и ако је знала да њено срце никада више не може припадати ономе, који |
досадно!«...</p> <p>»О, што нисам знала да ће се <hi>онако</hi> свршити!... понављаше она већ с |
ових смелих речи, и ако је добро знала да су то само речи, да се то говори у другом смислу.{S} |
</p> <p>— Ман’те се...{S} Кад бих знала да ће овако ићи целе године, бацила бих све још сад.</p |
о за најсрећнијега, кад би она пристала да буде твоја жена, а?...{S} И Веља га погледа тако, ка |
дете и доведох кући.{S} Тада сам видела да на њега никад не бих могла руке дићи... да не бих мо |
руком за врата.{S} Она је и заборавила да старешине воде оштра рачуна о владању државних служб |
.{S} Не, не!... живот сам свој заложила да га добијем свега, да буде само мој... да и мене огре |
нам... управо овај... нисам ни долазила да потписујем спискове, али сам узимала на признанице.{ |
ко лепо живе!{S} И она је, ето, мислила да ће и њу та судбина стићи одмах прве године, али види |
ње у аптовини иза куће: тада је мислила да ће се исто тако играти и кад буде велика као мати, и |
рочито учио. .</p> <p>Љубица је мислила да почне са њима коју игру, да заметне шалу и смех, жел |
ростији, ништавнији, а некад је мислила да њега нема важнијег лица у селу.{S} Сад јој је и мајк |
..{S} Не, не...{S} Ах, а ја сам мислила да страдам за њих, да приносим себе на жртву, а оно ниј |
ом проговори:</p> <p>— А ја сам мислила да не можете да ме гледате од мржње, јер сам вас доиста |
примим за два месеца и још сам мислила да узмем унапред и за овај, а они не даду...{S} Па сам |
а у тамницу, мучи га, па кад се уверила да његово срце куца само за њу, пружа му руку!..{S} Ха- |
нешто до сада очекивала, али се уверила да су наде варљиве и узалудне.{S} Променила се много.{S |
вези са тим.{S} Али је она већ навикла да угушује мисли о томе.</p> <p>— Кажи господину нек из |
слушају даље рад, па по свршетку посла да пређу у стан.{S} Веља позва децу, па настави рад.{S} |
м раду.</p> <p>Љубица је нарочито дошла да чује коју реч о писару, да види шта је то: треба ли |
ди, још како!</p> <p>— Мени није невоља да се тако довијам, одсече се Љубица.{S} Од мене ће на |
ростире се по свој цркви, и она помишља да то мирише божја душа.{S} И гле, то исто сада!...{S} |
м.{S} Хоћу да вам испричам, баш ћу вама да испричам, а никад живом човеку нисам то поверио.{S} |
а Стојан не види добро, може оно рукама да те напипа...{S} Хе, али им он није дао ни опепелити: |
де га прекинути.</p> <p>— Е сад ви нама да дате један савет, јер зато смо управо и дошли, рече |
сним осећањем...</p> <p>Па зар она сама да сруши ову, муком озидану зграду своје среће!...{S} З |
сва, као у грозници, не знајући ни сама да ли је то из страха, или љутње, или јаког узбуђења.{S |
дркће у његовим рукама.{S} У глави нема да се јави ниједна мисао: као да је прогутала велику до |
одлучно, па видевши да се писар спрема да избаци неку пошалицу на Гојков рачун, <pb n="42" /> |
да заповедају, а мени, што?... шта има да ми буде тешко.{S} Мојој деци ја заповедам, а друге с |
дно, добар је и нож!...{S} Али он поима да се с ножем треба приближити баш уз њега, гледати пра |
онда окрени: што посла онога паксијана да ме убије, и мене и мог вамилијаза?...{S} Баш му реци |
може...</p> <p>Сад дође ред на капетана да поцрвени и обори главу.</p> <p>— Хм... којешта!...{S |
ама идеалише.{S} Полако... биће времена да све видите и да се у свему разочарате.</p> <p>— Али |
не може извршити, осећа да не може, зна да нема толико смелости.{S} Опет је бољи револвер.{S} Г |
у реду и добро, али не мисли о том; зна да у џепу има доста банкнота, да ће тај новац обрадоват |
а школске ствари ни мало не тичу, а зна да школски одбор има деловођу — њега, Гојка.{S} Он га ч |
амо, зар ниси обећала!</p> <p>И она зна да му је обећала венчати се са њим, и ако има живу жену |
као на шибу.{S} Шта ће он тамо, кад зна да неће умети ни проговорити.{S} Истина, ово су неки до |
она би се радо дигла од стола, али зна да би то изазвало читаву буру...{S} Остаде седећи, узим |
S} Осећа и глад, глад у желуцу, али зна да не би могао ништа у уста метнути.</p> <p>После подне |
..{S} А Гојко се не боји испита, он зна да су деца ваљано спремљена, и то му није првина.{S} Ал |
е икога, без помоћи и саучећа... он зна да, би се и сам пред вече кренуо Вељи, ризикујући да и |
но због њене самоће и сиротиње, јер зна да тако исто чами и његова сестра, па ваљда ће се наћи |
вецкајући сабљом нарочито, нек чује она да он одлази.</p> <p>Гојко само трчи с прозора на прозо |
ну ствар. — Да скувам кафу, настави она да се не би ћутало.</p> <p>Гојко се изненади, управо уп |
је то све варљиви сан...{S} Та зар она да буде његова, она...{S} Гледаше је некад као полубога |
љубавне жудње?...{S} Никад га не чу она да тако њој говори...{S} Гле како дркће и трепери тај п |
са оним завођењем наплата и расхода, па да сведемо рачун.{S} Не сме се дуље чекати, јер кад дођ |
кли по кући.{S} Не дам ти, каже она, па да си још толики...{S} И држи бре, и повуци и потегни, |
је да иде вечерас цркви, субота је, па да ноћи тамо, али га сад очекује важнији посао.{S} Чим |
дина потпора; то су ми и очи и руке, па да ми њега узмете.</p> <p>— Дете нек остане, а ти чича |
..{S} Кажем ја вама: по зубима лоле, па да ви’ш како ће да врте репом.{S} Море, право мушко!{S} |
коме ђаку, он одмах треба да устане, па да ми стојећи одговара.</p> <p>Досади јој се ова напрег |
...{S} Да се све то угуши, заборави, па да се живи ко и до сад!...</p> <p>Устала је весела, спр |
ите!{S} Нека, молим вас: тако млади, па да идете на робију...</p> <p>— За вас је слатко и на см |
ај и моли.{S} Еј што нисам ја млађи, па да видиш чуда!...{S} Све би је ’вако песницом, па за вр |
попа..{S} У место да су они сложни, па да се удруженим силама бране, они ударе свако на своју |
b n="154" /> <p>— Бар да је нежењен, па да му приличи! одговори јој другарица, окрећући се боко |
одмор; он је извесно то и очекивао, па да дође у школу.{S} Љубица подиже очи на њега, али се о |
/p> <p>— Нека, доста сам и ја патио, па да гледам једаред и њено страдање.</p> <p>— А ти, чини |
у Брезовац.{S} Да пустимо децу рано, па да идемо.</p> <p>Гојко се изненади; овакав предлог није |
да понесем твој белег и један динар, па да видиш, као руком!...{S} Нема ’наке врачаре и траваре |
се демонски.{S} Они сад тамо ручају, па да им поквариш весеље...</p> <p>Љубица подиже главу и с |
та би хтела: да се ухватим за сукњу, па да ти цео дан пиљим у очи?...{S} Хохохо!...{S} Ала би т |
глава и леђа, колико се испребијах, па да ми је ко гођ и њему да што учини.</p> <p>— Е не бриг |
само једну реч...{S} Кажи да хоћеш, па да се кренемо одмах...{S} Нека ово све нек остане, што |
оже сад да скочи из заседе!... па... па да је сву...{S} Али на што то?{S} Он, он је ту једини у |
..{S} И снови црни, из дана у дан... па да се полуди од бриге.</p> <pb n="200" /> <p>Пред вече, |
ала је то друштво неправедно!...{S} Па да ли ће ме довека презирати, чак и онда, ако ја постан |
одморе добро, дуг је пут, а и ви.{S} Па да се упознамо...{S} Ко зна кад ћете нам опет доћи.</p> |
ица, дигнувши главу.{S} Да је раније па да свратите, али је већ мрак...</p> <p>Гојко се трже и |
гледа.{S} Срећа још те је опазио писара да излази на двориште, иначе би га овај затекао баш как |
а му и срце живље куца, али се он стара да га за сад угуши, јер му данас и у оваким околностима |
ад среће видео.{S} И свака несрећа мора да се разбије о моју главу!...</p> <p>— Море ћути, то ј |
сане, одговори му председник, тако мора да буде.{S} До сад се уписивало сваке године само по де |
али кад пружи корак, таман има простора да корачи четири пута.{S} Иде унаоколо, укршта средином |
ограду није понела...{S} Да дођем сутра да донесем, хоћете ли?...{S} Све, све... хоћете?...</p> |
ек сад ћу да ти чиним...{S} Хоћеш сутра да ти донесем златан часовник... двадесет дуката сам га |
тегло нешто у грлу, па не може ни гласа да пусти.{S} Она се диже са столице, па дохвати рукама |
је не жали, он није у стању овога часа да осећа ма што.{S} Претучен је, смрвљен догађајима, па |
о и суморно; чини се да ће свакога часа да загрми гром у овом гнезду.</p> <p>Најпре Љубица опаз |
идевши да не може ни из једног предмета да истера већу оцену од јединице, нестаде га.{S} После |
се потом Стојану, како те није срамота да се човек овако мучи код тебе жива!...</p> <p>— Море, |
њу...</p> <p>Љубица гледа и отвара уста да нешто каже, али је стегло нешто у грлу, па не може н |
, кад Љубица ућута, би му незгодно: шта да ради?... о чем сад да говори?...{S} Баш би јој радо |
S} А овај Стојан чека одговор...{S} Шта да му каже?...{S} Доктор га још може и излечити!...{S} |
још може да се разбије...</p> <p>— Шта да радим, научи ме, настави Гојко очајним гласом, па му |
он.{S} Јамачно капетан није...{S} А шта да одговорим, како да почнем?!«...{S} И он кашљуцну, пр |
е.</p> <p>Љубица је дуго премишљала шта да ради.{S} Како би било да окрене други начин?{S} Да с |
и да сте се саветовали са колегама шта да радите.{S} Он <pb n="58" /> обори очи, а преко лица |
ек она је сад на живој муци, не зна шта да каже.{S} Гојко је гледа не дишући, а и писар некако |
...{S} И баш ће јамачно доћи!{S} Па шта да ради он?{S} Ништа, као и до сад... ћутаће и гледаће |
буњен, оборене главе, не знајући ни шта да ради ни куд да се дене, само обрће очима десно и лев |
о, осврћући се око себе, не знајући шта да ради. »О, како је досадно!...{S} Све ће се понављати |
> <p>Љубица гледаше, не знајући већ шта да мисли; осећаше само како јој се крави лед око срца, |
стаде са болесником, не знајући још шта да мисли и не разумевајући потпуно свој положај.</p> <p |
Једино ти остаје: да зажмуриш па ништа да не видиш и да те се ништа не тиче.{S} Онда ће и она |
ог потеса, опрости се са гостима, обећа да ће их скоро походити и врати се. </p> <p>Љубица и Го |
одраслих кћери најрадије говоре, обећа да ће кроз годину дана сам наћи пашенога, само нека сва |
р само о раду у школи.{S} Велимир обећа да ће доћи к њима са целом својом школом, па ће тако за |
} Да, али он то не може извршити, осећа да не може, зна да нема толико смелости.{S} Опет је бољ |
нажно гони у наручја тој девојци, осећа да га нешто снажно привлачи к њој.{S} И кад би имао мал |
ог образа.{S} То неко дише уз њу, осећа да је то дисање и врло топло...{S} Али од тог места пол |
сли: нема више ни бриге ни зебње; осећа да је све у реду и добро, али не мисли о том; зна да у |
само се бојаше да не падне...{S} Осећа да му се у глави много, много мути, и он почиње говорит |
: хтела би да изгледа пријатна, а осећа да јој то у овом тренутку не иде од руке.</p> <p>Учитељ |
де је нешто гушити у грудима; она осећа да се овога часа извршује једна нечувена неправда, једн |
учионице и почеше рад.{S} Љубица осећа да неће моћи данас ништа урадити.{S} Мисли не могу да < |
...</p> <pb n="78" /> <p>И Љубица осећа да се две руке све више савијају око ње, а она нема сна |
кратких кукова. </p> <p>И Љубица осећа да јој се све више враћа старо расположење, осећа се у |
о, што се летос крио од ње, а сад осећа да му је она ипак најмилија, најдража.</p> <p>После два |
у.{S} Она зна шта је узрок томе и осећа да ме може ништа учинити да нестане ове појаве.{S} Узро |
трос у селу...{S} Он не види, али осећа да је тако.{S} Кад они ступише на врата, у школи настад |
о усвојити ту црну мисао.{S} И он осећа да се приближило, да је дошло време кад ће та црна миса |
но доћи и какво ће бити, тек само осећа да је оно све ближе и да ће се њена срећа разлетети као |
на и не покушава да се врати, јер осећа да то не може бити, и сву обузима очајање, ужас... али |
пресече преко срца.{S} Она се не досећа да је настало време озбиљном раду, не види да Влајко им |
д школским вратницама.{S} Стојан истрча да отвори вратнице и види те изненадне госте, кад из са |
ће чича Стојан сенца... мирише ка душа да заспиш к’о јање.{S} Јес’ братићу!... </p> </div> <di |
сестра, па ваљда ће се наћи добра душа да и њој помогне...{S} Чуди се како је рђаво протумачил |
са њим, ако падне где у путу.{S} Покуша да га мало расвести, приђе му близу и проговори:</p> <p |
презирете ме?... прошапта она и покуша да развуче усне у осмех, али се оне искривише и задркта |
а овакова ведрина!«...{S} И он је готов да викне из свега, гласа, али се још уздржава, јер га ј |
еке многе хонораре, па није ни имао кад да нас води у вежбаоницу.</p> <p>— То је рђаво, врло не |
он никад не долази узалуд, а ретко кад да дође с добром вешћу и са чистом намером.{S} Обузе је |
ги меша; у таке послове...{S} Нисам рад да ја будем крив... </p> <p>— Кажи ми само, тако ти Бог |
вио и стегао као клештима.</p> <p>— Сад да идемо у школу, да радимо, настави она, поправљајући |
то друго: јамачно ме она тужила, па сад да нас саслушају обоје.{S} То ће и бити!{S} Али зашто?« |
1" /> <p>Гојко се баш збуни.{S} Шта сад да јој каже?...{S} Доиста му није ни противна ни одврат |
и развратник!...{S} Ах, што не може сад да скочи из заседе!... па... па да је сву...{S} Али на |
стоји све као у свињцу.{S} Да узме сад да он почисти, не сме — дићи ће прашину, опазиће га. »Н |
.. обузела је дрктавица.{S} Сети се сад да има нешто страшно, ужасно... ту је око ње, где ли... |
ркташе целим телом, осећајући да ће сад да се сврши нешто страшно и необично важно, да се прибл |
, и таман се стаде домишљати шта ће сад да ради, на коју ће страну да гледа, шта ће са децом, а |
му незгодно: шта да ради?... о чем сад да говори?...{S} Баш би јој радо сам саопштио ко је отп |
ца се болно осмехну...{S} Све друго сад да прескочим, па последње из школе...{S} Чујте само!{S} |
> <p>— Госпођица није имала коме до сад да се обрати ради уписа, а сад је рада да плати сав уло |
о к њима?</p> <p>— Нас двојица ћемо сад да путујемо... у смедеревску Јасеницу.{S} Па ја да га з |
е он у себи, мрштећи се.{S} Куд баш сад да ми дође, кад треба да сам нај...најслободнији!«...{S |
који држаше високу столицу и чекаше ред да се поздрави са учитељем.</p> <p>— Ово ви је вамилија |
невреме.{S} Он је, вели, казао једаред да ће дати учитељима нешто пара тамо о Божићу, док поку |
немаде шта одговорити, знајући у напред да ће соба бити све гора и све нечистија, ако се он сам |
..{S} Ја сам мислио чак и за нас штогод да одвојиш.{S} Станка још иде боса...</p> <p>Љубица зад |
овај не уме ни да обели!« Не може народ да издржи оволике терете...</p> <p>— А ви затворите шко |
главе, не знајући ни шта да ради ни куд да се дене, само обрће очима десно и лево, скрећући пог |
" /> тебе пријатно...{S} Ха, ја ћу тебе да окитим!...{S} Ово није ништа што имаш... ситнице...{ |
преклињања једног млађег човека и молбе да му се дете не узима у школу, јер то му је најстарији |
?...{S} Смрзнућу се.{S} А ако ме оставе да преноћим, а овакова ведрина!«...{S} И он је готов да |
ди задовољна...{S} А ја ћу, душице, све да трчим, тамо-амо... да скупљам где год има што за <pb |
ма треба да безбрижно проживимо.{S} Све да вам спремим.</p> <p>— Ха-ха-ха... окрете Љубица у ша |
су то деца неука, дивља, па не може све да иде као по лоју...</p> <p>— Е доста, изађите сад мал |
го нас је, рече му отац, па не могу све да изхраним.{S} Узеће те господин Младен, даће те у шко |
више савијају око ње, а она нема снаге да се томе одупре.{S} Просто не може да се мрдне, не мо |
и... дај да се бежи!...{S} Не могу ноге да се покрену...{S} Она обори главу и замисли се...</p> |
, које су га интересовале; тако сазнаде да је новопостављена учитељица већ приспела, да су одбо |
приближи.{S} Њему заклецаше ноге, стаде да баца погледе у страну и, ни сам не зна како, приђе л |
преко дворишта и уђе у ходник.{S} Стаде да се прибере.{S} Беше се веома уморила и узбудила.{S} |
о... незгодно: сами обоје!« После стаде да мисли о школском одбору и осети да га обузима његова |
са своје дете и затим чича Стојан стаде да позива једног по једног родитеља унутра.{S} Уђе једа |
Удружење?</p> <p>— Не знам коме ћу овде да се обратим, а до сад сам био.</p> <p>— Добро, ја ћу |
пун силе и одушевљења, кипи и тражи где да излије своју сувишну снагу.{S} Отуд толика воља за р |
им изразом кокетерије. — Ама немамо где да вас уведемо.{S} Децо, дајте коју столицу.</p> <p>»Хм |
ко, плашећи се.{S} И куд ме ђаво наведе да је дирам!</p> <p>— Није требало, одговори му Стојан. |
ја и ти на само... видећемо.{S} А деде да видимо то са учитељем.{S} Баш ме ту Пера навлачи на |
о: </p> <p>— Најбоље још нек нам нареде да им чувамо децу, која их има, а девојкама... шта?...{ |
ије очекивао, а би му по вољи.{S} Хтеде да се упусти у разговор и да је пита што за писара, па |
ко, па како је угледа, поцрвене и хтеде да прође.{S} Она се насмеши неким болним осмехом, па му |
Дође јој то врло смешно и она већ хтеде да се насмеје гласно, а Пера отвори капак, положи драго |
олу, а они: »одбегла«...{S} Е нека виде да није, и да не треба тако брзо каљати човека...{S} А |
о, бесмислено, апатично...{S} Веља виде да овде нема више никаква посла, па се спреми за одлаза |
је право у очи и не трепће.{S} Она виде да је погрешила, али осети да не вреди сад исправљати п |
атићу, мени је обећала!</p> <p>Она виде да Веља хоће да убије Стојана, па побеже у школу; ту је |
жалосни стан.{S} Пренерази се кад виде да соба опет није почишћена.{S} Већ пети дан је како на |
ама.{S} Љубица се веома зачуди кад виде да учитељ већ предаје о словима.{S} На табли стајаше ве |
не буде Љубици по вољи.{S} Али кад виде да га она сама увек позива и да се радује сваком његову |
ркивати.{S} Гојко то опази, па чим виде да је Љубица свршила посао, приђе јој и одведе је на дн |
ва сведока и испиташе их.{S} Гојко виде да ту нема шале, па се прибра и стаде се бранити, али м |
Пролазећи ходником школским, писар виде да се отварају врата на Љубичиној учионици, па коракну |
арски.</p> <p>Гојко испи, па одмах виде да се и Пера и Љубица нешто смеше и гледају њега.{S} Ба |
.{S} Рибице...</p> <p>Љубица одмах виде да је то пијан човек, па брзо појури вратницама, али не |
ор и да је пита што за писара, па увиде да је то незгодно.{S} Свеједно, и онако ће дознати од С |
о свему саветоваше са Вељом, јер увиде да овај не само паметно мисли, но многе ствари унапред |
ја остајем на речи.{S} Хајдемо... хајде да се приберемо, да радимо...</p> <pb n="144" /> <p>Она |
{S} А сусед Глиша даће коња...{S} Хајде да се тражи коњ!...</p> <p>И Гојко корача журно, брижно |
е, братићу, славе ми!...</p> <p>— Хајде да се прођемо мало, обрте се Љубица Гојку.{S} Још ми гл |
о да свали с плећа велики терет.{S} Оде да купи што за ручак... после неће моћи, кад почнемо ра |
з корена.</p> <p>— Стојане, дај ми воде да се оперем, прошапта она, видевши Стојана како је гле |
д је Гојко грдио власт, него само тврде да је то било ономад... некако тако.. ових дана.{S} Пос |
ог саопштења, писар се диже.{S} Он нађе да је ово за први мах као почетак, доста; а после већ, |
љиве са њене руке.</p> <p>Ну Гојко нађе да треба и њему што рећи, да је незгодно ово дуго ћутањ |
да Влајко затвори за собом врата, изиђе да види ко лупа.{S} Гојко куцну на прозор и доста јасно |
у сукњу, на леђа метну јелече, па изиђе да справи себи што за вечеру.</p> <p>...{S}А Гојко посм |
гледа у Гојка дуго, дуго... па јој дође да врисне од бола.{S} Побегне у школу и стане ходати, к |
ојима беше окована, и одједном јој дође да запева, да потрчи некуд, али одмах наиђе неко горко |
као да издаје обичну плату, а њему дође да заигра од узбуђења.</p> <p>— Баш вам хвала!{S} Не зн |
а уђе у собу, обрте кључ у брави и леже да спава... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
исао... може да буде и истина..{S} Боже да ли је то грехота што се радујем?{S} Ја не бих, ја зн |
p> <p>»Дакле то није само мисао... може да буде и истина..{S} Боже да ли је то грехота што се р |
грозницу, рече лекар, али код њега може да се излеже веће зло.</p> <p>— Какво?... узвикну Веља |
другу...{S} Прсти се заплели... не може да намести кажипрст на обарач...{S} Ха, ево!...{S} Вуче |
... никако да дође к себи...{S} Не може да разуме ове необичне и неочекиване речи, и све мисли |
Једнако ме гледа душмански.{S} Не може да заборави онога...{S} Сваке недеље му иде на гроб...< |
окретан и живахан, као Веља?{S} Не може да се смири на једном месту, врти се на столици, игра м |
ребају многе школе.{S} Без тога не може да се ради ваш посао како ваља.{S} Него знате шта: упиш |
бездана вуче је нека сила и она не може да јој се одупре, она и не покушава да се врати, јер ос |
Већ се навикао на страдање, па не може да замисли дан, који би му прошао на миру.{S} Срећом, д |
лио своје велике сањиве очи, па не може да се начуди, а Љубица оштро одговори:</p> <p>— Школски |
малу кутицу.{S} Извади је, али не може да притисне дугме, да је отвори.{S} Руке му врдају, а у |
кће, трзају му се вилице, а очи не може да одвоји од оних сјајних и суманутих очију, које пију, |
уозбиљи и ћути упорно.{S} Гојко не може да дође себи од чуда. »Шта је ово сад?...{S} Овакав вес |
еше све лепо, и чисто.{S} Гојко не може да се начуди откуд се појавише толике ствари, чак и чис |
ге да се томе одупре.{S} Просто не може да се мрдне, не може једне речи проговорити.{S} Обузела |
шним, зверским погледом, и опет не може да се одвоји од њених очију, него гледа, гледа, гледа.. |
има и тргнути из заноса!{S} Баш не може да нађе ниједну мисао да почне разговор.{S} Не, не... н |
н са оном његовом пипавом мирноћом може да створи овакав живот... гле како се живо и весело раз |
тежак.</p> <p>— Али, молим вас, ко може да се не љути кад види овако мало дете, а препредено и |
p>— Море ћути, то је добро ако још може да се разбије...</p> <p>— Шта да радим, научи ме, наста |
већ решила, решила се!...{S} Брже, брже да не буде доцкан!... </p> <p>И она трчи, сплеће се и о |
..{S} И овде смањују додатке, чим опазе да је човек мекши.{S} Али ето и она зло прође, а није б |
Веља позва децу, па настави рад.{S} Узе да прегледа израђене задатке на таблицама.{S} У томе му |
е шоље црне кафе, па седе уз њега и узе да се послужи.{S} Влајко је пљесну руком по рамену, то |
о се не измаче оку његову, па одмах узе да јој објасни целу ствар.</p> <p>— Смрдибуба једна!... |
зишла до степеница у дочек.{S} Знала је да јој носи какав накит, то јој је јуче наговестио, па |
које јој се разли по лицу.{S} Видела је да има нешто повољно да јој каже, па очекиваше да прого |
игру, да заметне шалу и смех, желела је да се упозна са том дечицом, да се зближи са њима.{S} З |
Али она се још надала...{S} Мислила је да се то може некако окренути, и ако није знала како би |
p> <p>— Шта ћу, знате!...{S} Срамота је да наш човек и друг лута по селима и тражи часнике, а д |
извијати слатко и речито.{S} Грехота је да она глоби наше село, кад ми и ’нако нисмо тражили дв |
ко се спремала до сад.{S} Нека, боље је да чува кућу.</p> <p>Једне вечери седи она у дворишту и |
почне разговор.{S} Не, не... најбоље је да она опет остане сама...{S} И Гојко се већ наже оној |
ријатности због тих украса, и замоли је да то све скине и остави код њега.</p> <p>— Не знаш как |
Гојко је уведе у своју собу, намести је да седне на столицу, па уздахну као од велика умора и п |
ила у трајну, жудну пажњу.{S} Да јој је да не пропусти ни један покрет учитељев.{S} А он ради ж |
један поглед на ове малишане довољан је да раскрави залеђено срце и душу да развесели.</p> <p>Ш |
али не рече ништа.{S} Ко вели: право је да се промази прво јутро по свадби, а већ после... хм.. |
се поздрави, па оде журно.{S} Мислио је да иде вечерас цркви, субота је, па да ноћи тамо, али г |
е од муке што не уме или не сме јасније да се изрази.</p> <p>Она га гледаше кроза сузе са отвор |
их једно од другога, старајући се обоје да се покажу што веселији.{S} Разговори се вођаху или о |
дубоко...</p> <p>— Осећало је срце моје да ти велику муку мучиш... знала сам...{S} И снови црни |
ис се већ завршује.{S} Деци се наређује да сутра дођу сви у школу.{S} Гојко и Љубица се договор |
радања, свој пораз... да јој да прилике да ликује над њом!...{S} Не, не...{S} Не тамо!...{S} Ал |
то онако, као што је чула своје сељанке да жале за покојником. <pb n="101" /> После се већ нави |
е, зелене траве, по којој су већ почеле да се купе росне капљице.{S} Вода се тихо слеваше преко |
у наплату незаведену, као пре, па после да те гоне полицајци, жури Ђокић председника.</p> <p>— |
он се стаде предомишљати... »Нека, боље да је не дирам, рече у себи, па стаде прстима чешљати б |
и ту претерао, али ће ова мисао најбоље да му ублажи гнев.{S} Он се хвата ње још усрдније. »Чуј |
господин, па ми даде динар и замоли ме да вам ово предам.{S} Па одмах треба да шмугнеш овамо, |
се трпи!... рече у себи.{S} Дође време да се опет страда!...{S} А ове ћу јесени тешко страдати |
себе, па устаде.</p> <p>— Зар је време да идемо?</p> <p>— Да идемо.{S} Треба да видим тамо у ш |
дерладијом узалуд; а шта ће за то време да ми раде остали разреди?...{S} Јок, ја сам то са њима |
па, табла и т. д.{S} А сад је већ време да се почне радити.{S} И јесте ли видели како иде славн |
рине — зло!</p> <p>— Шта ћемо сад, чиме да те частимо? рече Гојко нудећи га у исто време столиц |
ови он; какав хлеб!{S} Зар још и о томе да се бринемо.{S} Реците само колика нам сума треба да |
од чега се плаши, не сме да зна, не сме да мисли о томе, али јој се то извило пред очима, па јо |
{S} Шта је то, од чега се плаши, не сме да зна, не сме да мисли о томе, али јој се то извило пр |
ежу, а срце лупа бурно, живо.{S} Не сме да се покрене, да мрдне ма чиме..{S} Само гледа, гледа |
ољи било увредити Љубицу, али он не сме да јој каже ништа.{S} Кад га она запита за савет, он се |
тају, како то све прима к срцу и не уме да се задовољи малим...{S} Живи с другом!{S} Па нека га |
а овако.{S} Баш ћу да огледам... не, не да огледам, него да и ја окренем овако, сасвим да окрен |
о потоцима!...{S} То је... оногај... не да се рећи...</p> <p>Љубицу удари нешто по глави, те јо |
ор, него жена!...{S} Да ме слушаш, а не да ми туторишеш!{S} Коме се не свиди, срећан му пут!... |
мале, тако ништавне жеље, па и то се не да!«...</p> <p>И опет се преда раду грозничаво, жудно, |
што вуче натраг, притеже га снажно и не да му пасти у зло, али се он отима од тога невидљивог с |
енутак, сваки покрет.</p> <p>»Што ми не да Бог мира, мисли она, да се бар сита нарадим са својо |
а побегнемо од овога света, који нам не да живети у миру и срећи.{S} И сама жудиш за миром...{S |
о кад год га види, а нарочито кад стане да се увија око учитељице.</p> <p>— Зашто нисте израдил |
детиње и друго што треба, па опет стане да преврће.</p> <p>А Љубица се наслонила на прозор па п |
} Нема више никакве зараде.{S} Ове цене да те Бог сачува: данас једна, сутра — друга.{S} Још да |
...{S} Другови из гимназије, па се чине да се не познају.{S} Господин Пера с нарочитим задовољс |
/p> <p>— Ама не питам те ја за одобрење да идем, него за мишљење, рече она, смешећи се.{S} Како |
жа руку, извињава се, моли за допуштење да поседи мало у школи... мило му посматрати овај заним |
боли ми се газда.{S} Знао сам, ако умре да немам куд... други ме нико не би тако милостиво прим |
о, мирно, марљиво... наставници се журе да наврстају оно, што је у току зимушњих непогода пропу |
пак се свакога часа нада добру, нада се да ће се то све окренути на боље, да ће све ићи старим |
вуче покривач на главу...{S} Старала се да више не мисли, док је не превари сан...</p> <p>Изјут |
ико више као васпитачици.{S} Паштила се да се навикне на лепо опхођење, на милостиве, пријатне |
њен, отираше лице марамом и спремаше се да изиђе, али кад виде колико новаца Љубица узе, и он с |
ну руку, изви је у страну и спремаше се да пљесне њоме из све снаге по том туђем образу, па одј |
ведоше решења у протокол, договорише се да се сутра изврши упис нових ученика у први разред, па |
привремени!...{S} Али не мари; види се да ће бити мекши од воска: она ће моћи поступати по сво |
сар се одједном промени у лицу; види се да се спрема за некакву изјаву, па га почело обузимати |
научи песми! помисли Љубица. — Види се да је нису знали до сад: ено још их учи како се то игра |
хе... кад није боље...</p> <p>— Види се да ми нисмо за село: треба, са њима бити друкчији.</p> |
умешно, с вољом...{S} Тек ипак види се да не ради без напрезања.{S} Сва малопређашња брига одј |
ва му тешка... вуче га земљи... боји се да не падне на под...{S} Али се он отима, напреже се... |
> <p>— Аха, јест... хтедоше, чини ми се да га истерају.</p> <p>— Ја, па му директор опрости.{S} |
е не сме, већ су ту пред њом... чини се да им чује и само дихање.{S} Чудо је само како је не оп |
и.{S} Све је озбиљно и суморно; чини се да ће свакога часа да загрми гром у овом гнезду.</p> <p |
p>Љубица се сад тек сети посла, сети се да је још давно децу оставица иза школе, па о њима нико |
Уђе у школу опрезно, пажљиво, бојећи се да ни ваздух не узмути више него што мора.{S} Деца беху |
е збуни и готово хтеде проћи, чинећи се да не чује Љубицу, али се ипак задржа, очекујући с нест |
ово не разумем, рече она, спремајући се да изиђе и клањајући се писару.</p> <p>Кад изиђоше у хо |
икупљајући разне податке, спремајући се да спроведе кривца суду.</p> <p>Депозитар одмах запита |
ати за раме и заустави га, старајући се да му разгледа лице.</p> <p>— Можеш ли да идеш?</p> <p> |
т се намести врло опрезно, старајући се да не поремети ову тишину, која владаше у школи.{S} Сед |
да!«... узвикује он у себи, сагињући се да потпише платни списак.</p> <p>Узевши новац, он се по |
исла сад то почињати.{S} Рећи ће јој се да хоће нарочито да се покаже пред људима.{S} Нека, има |
<pb n="53" /> бистре воде, чини јој се да са тим злослутим жубором отичу и њени најмилији снов |
рктала пламичка воштанице и чини јој се да говоре.{S} Јест, ено... види се јасно...{S} Беше у т |
{S} Одједном, у сред рада, учини јој се да чује са дворишта необично звецкање, баш као да је са |
убица га погледа зачуђено; учини јој се да он ово не говори будан, но као да сања.{S} Поглед му |
дном је подузе хладовина и учини јој се да нема смисла сад то почињати.{S} Рећи ће јој се да хо |
Она застаде, двоумећи.{S} Чинило јој се да треба нешто понети, и она као кроз сан види ону ства |
о приближаваше школи.{S} Учинило јој се да се одоцнила, и ако тек беше сунце огрејало.{S} Данас |
се много наслушамо о некоме, па нам се да прилика да се упознамо. — Изволите! рече он, враћају |
после?...</p> <p>— Видећемо... бојим се да не пређе у запаљење плућа.</p> <p>— Аа!... па то не |
.</p> <p>Деца се зачудише.{S} Видело се да су све друго очекивала, само не то, да ће им се овај |
роговори Љубица, црвенећи.{S} Видело се да је због тога и зауставила Гојка, али није могла одма |
и јурну тамо.{S} За то време чини му се да чује дете где говори:</p> <p>— Повратила се... била |
у сутону нејасно оцртава, и чини му се да сваки њен уздах односи собом по један део његова теш |
, удесио је све како ваља, и чини му се да је већ крајње време за напад.{S} Очекивао је потпуну |
па је стаде посматрати.{S} Учини му се да се из саме душе његове појављује нека сила, која га |
а сеоског писара, а уз њега учини му се да промиче поред прошћа црвена полицијска капа.{S} Увек |
о је, убрза обрадован учитељ, што му се да та прилика да јој ма шта рекне.</p> <p>— Ама чекај, |
на столицу, а оно мокро покупи и однесе да га осуши.</p> <p>Гојко лежи сам већ читав час, не мр |
<p>— Ево пандура из среза...{S} Зове те да изиђеш.</p> <p>Изиђоше обојица, погледајући се знача |
за нас згода!</p> <p>— Е, а кад дознате да иде који од педагога, што цеди из сваког предмета?</ |
ди!{S} Прошлог љета пустите ми ово дете да ме надгледа овако старог и да ме што послуша, а сад |
</p> <p>— А ја сам мислила да не можете да ме гледате од мржње, јер сам вас доиста тешко увреди |
{S} Ја гледам кроз тарабу како не умете да се браните, одговори му она и зацену се од смеха, се |
ека, по целој његовој фигури, познаћете да је то нешто необично, а кад вам се приближи, изгледа |
пратите, рече гост.</p> <p>— Зар нећете да нам видите школу? запита Љубица као чудећи се.</p> < |
д овај смера.</p> <p>— Е сад ако хоћете да се мало прођемо, и бар да ме том приликом испратите, |
шају у политику?</p> <p>— А зар мислите да се овај грешни колега мешао, па ипак му је ово треће |
аци ићи у цркву.{S} И ви да се спремите да, идете са вашом децом.</p> <p>»Хвала Богу, чини ми с |
{S} Оном вашем другу из Брезовца реците да се чува од пандура...{S} То је, знате, чудан народ.. |
о сам вам... ви сте ми све!...{S} Дајте да заједно страдамо...{S} Можда ће се Бог и нама окрену |
зговараћемо на само о томе.{S} Гледајте да дођете још ове недеље, док је лепо време.</p> <p>— Е |
издатак записан.{S} У осталом, чекајте да запитам господина Перу, он је ту пред комисијом, и п |
авши се мало. — Али ма шта било, знајте да не одступам од своје речи.{S} До вас све стоји... ре |
и:</p> <pb n="147" /> <p>— Само немојте да се промените до сутра...{S} Ја сам казао... нек се с |
...{S} Писар се изви, и док се он обрте да види какво је то чудо, оне сухе руке падоше на Љубич |
к, постави совру у хладу, и позва госте да заседну.{S} Беше све лепо, и чисто.{S} Гојко не може |
ији?</p> <p>— Ја — још луђи!{S} Кога ће да умири ово вечито чергарење, ово терање без кривице и |
он ка жаба на леду, па не зна у кога ће да гледа.{S} Нешто и код њих има, устумарали се ка гове |
емо у школу, да вам саопштим.{S} Ала ће да зине!</p> <p>Љубица збиља зину од чуда.{S} Још пре д |
... све више стеже!...{S} Ах, па она ће да плаче!...{S} Да ли?...{S} Не, није то... </p> <p>Вра |
, румене се танке уснице, мислиш сад ће да заишту лутку.{S} И гледа наивно, као да је мало у св |
о гледа, гледа, гледа...</p> <p>»Сад ће да плане... ево, тек што није...{S} Прво ће њега у леђа |
о себе...{S} Шта је ово?...{S} Докле ће да траје?...{S} Или да није смрт?!...{S} Ах, кад би то |
лазећи кроз ходник, смишљала је како ће да викне децу, да их окупи око себе, али чим стаде у дв |
ама: по зубима лоле, па да ви’ш како ће да врте репом.{S} Море, право мушко!{S} Она ће и за чич |
Ни сам не зна, управо неће да зна, неће да мисли о правом узроку, јер му је лакше забости нож у |
Јутрос сам је молио да не идемо... неће да чује...{S} А сад видим да се каје.</p> <p>— Еј, мој |
им јуче о коме то мој кмет говори: неће да ми купи десетне мере зато, што брезовичка учитељка с |
ан и пажљив према њој; не уме, или неће да дели милошту као други људи, него све некако онако.. |
н иде?...{S} Ни сам не зна, управо неће да зна, неће да мисли о правом узроку, јер му је лакше |
т они мисле о нечем другом, о чему неће да говоре преда мном... опазила сам то.{S} Али шта?...{ |
о да хтеде рећи: »ама вараш се ти, биће да је то који други што год погрешно; а видиш, ја седим |
руке вреле...{S} Еј, кукавче мој, хоће да ми те уморе паксијани... да закопају жива човека!... |
..{S} То је, знате, чудан народ... хоће да наплете свашта.{S} А учитељица, велите, тргла се? </ |
е обећала!</p> <p>Она виде да Веља хоће да убије Стојана, па побеже у школу; ту је опет обузе м |
но није... свет је покварен, сваки хоће да уништи туђу срећу, ма немао сам никакве користи отуд |
и да тако мора поступати сваки, ко хоће да <pb n="199" /> навикне жену, да се не меша у његове |
реже памет, а све га заноси и опет хоће да наиђе оно црно, као пре...{S} Ха, сетно се!...{S} Ск |
још један од Бокићевих пријатеља; рече да иде из среза.</p> <p>— Отпуштен Пера писар депешом.. |
њега сам ти и дошао.{S} Ти му сама рече да остави послуживање, па сад ето... треба уговор испун |
штине, купим порезу, па ми Богосав рече да сте дошли...{S} Дај, велим да се упознамо. </p> <p>Љ |
ше охлади одговор оног дечка, који рече да су лончићи за малу децу, а не за онолике ђаке.{S} Он |
епо, о »том учитељу« што је са њом рече да је мало онако... као луд, а неки пут је добар човек. |
заседе цео школски одбор у школи и поче да уписује нове ђаке.{S} У ходнику и дворишту пуно људи |
са како су стигли.</p> <p>Одједном поче да се смеши у себи, смеши се, маше рукама и види како с |
ако се зову њихова седишта и таман поче да им казује како се улази у школу, како се седи и пона |
ше далеко, веома »далеко«...{S} Он поче да се смеши, очи му се засветлише радосним сјајем, руке |
о, помаже је саветима и напослетку поче да држи предавања њеној деци.{S} Ради се озбиљно и свој |
вори он мислећи нешто...{S} Све ме вуче да паднем, а оно у глави кљуца, кљуца...</p> <p>— Хајде |
а је права грозница и све га нешто вуче да легне, — глава му тешка... вуче га земљи... боји се |
своме страдању.{S} Гојко је избегаваше да јој не постане још досаднији, а тешко му већ беше гл |
нешто повољно да јој каже, па очекиваше да проговори, гледајући га радознало.</p> <p>— Дошао је |
чи.{S} Беше већ ушао у село, па гледаше да не изгуби из вида школу, која се, са својим високим |
роговорити.{S} Тешко!...{S} Она увиђаше да се међу њима почиње отворено непријатељство, <pb n=" |
ти неке нарочите манире, за које држаше да могу јако утицати на девојку.{S} И одједном, усред т |
ује како да се спасе од зла, јер држаше да још нема ничега озбиљнога; али чујући ово очајно јец |
да види њу опет поред себе, јер држаше да је одбегла сасвим, да га је оставила.</p> <p>Она изи |
азије...{S} У његовој кондујити стајаше да је свршио основну школу; и он сам вазда се исказивао |
"178" /> свима силама, и само се бојаше да не падне...{S} Осећа да му се у глави много, много м |
ј је што је ту уз њега.{S} И он мишљаше да је само такво поступање у реду, а друго су све бапск |
ак.{S} Таман оп <pb n="119" /> смишљаше да се крене до председника, а споља га ловну оштар глас |
у чича и погледа Вељу, који се спремаше да га заустави.</p> <p>— Добро, добро!...{S} Иди ти сад |
страдати?...</p> <p>Влајко се спремаше да легне, кад она одједном иза његових леђа зајеца...{S |
.. мртав!...{S} И она се таман спремаше да побегне из собе, а Гојко уздахну тешко... необично.. |
и она тихо, лагано, али јој срце лупаше да искочи из груди, а дихаше брзо, брзо као да се гуши. |
сећаше у својој близини, али се стараше да радом угуши све те мисли, да се отресе тога бунила и |
етену туђу реч.{S} А и згодније му беше да се овако изрази: нека знају да је свршио целу Учитељ |
му помогоше и гости.{S} После зажелеше да он држи једно предавање.{S} И то им учини по вољи: у |
пред Гојком.{S} Љубица већ не може више да сакрива узбуђење и руменило, кад је по неки пут Влај |
ћи:</p> <p>— Па немој, болан, тако више да се мучите...{S} Глас му веома задркта и он застаде, |
Нема шта ни да једе, а ја не могу више да дајем...{S} Нема више никакве зараде.{S} Ове цене да |
а краја, па и овој погодби.{S} Наредише да учитељица прима дванаест динара месечно а учитељ чет |
есној школи.{S} Још из дворишта опазише да је дошло доста чланова: из школе се чула таква врева |
врата?... еј незгоде!...{S} А онај пише да се не закључавају свакад«...{S} Полако, као сенка, п |
Носи.{S} Нека прочита и нек се потпише да јој је саопштена наредба.</p> <p>Кад Љубица узе харт |
школу.{S} Гојко и Љубица се договорише да <pb n="20" /> после подне прегледају са кметом учион |
} Беху пошли Вељиној школи, па свратише да се виде са Гојком и да се Пецић упозна са његовом до |
улила нову снагу у грудима, па осетише да им се разлива нека пријатна веселост у срцу; осетише |
сиђе сунце близу брега, гости се дигоше да иду.{S} Веља се спреми да их испрати, а учитељка мор |
осу пред ово двоје јадника, који дођоше да заложе сву своју снагу за добро и напредак орловачке |
је политичке раднике. — Њему сви рекоше да су то само тек ’нако... празни гласови...</p> <p>— Н |
, па после ћемо лако...«</p> <p>»Рекоше да је много лепа и млада...{S} Сад право из школе помис |
»одбегла«...{S} Е нека виде да није, и да не треба тако брзо каљати човека...{S} А ти није тре |
олео је како никад до сад није волео, и да му не беше деце, помишљао је озбиљно да бежи са њом |
левизор« због мапе начинио »премедбу« и да му је капетан строго наредио да још летос мапу набав |
и рачуне са досадањим председником, а и да чује шта се говори о промени.{S} Председник га дочек |
је ту једини узрок свему... он треба и да страда...{S} Ево и њега!...</p> <p>Чим се затвори дв |
и кад виде да га она сама увек позива и да се радује сваком његову доласку, он се умири, и све |
...{S} И она види да ће нестати свега и да ће после наступити црно и горко разочарање; да ће не |
ве те мисли, да се отресе тога бунила и да буде присебна.{S} То јој најзад пође за руком...</p> |
ам ићи овамо, да се обавестим са вама и да се извиним...</p> <p>Љубица раширила очи, гледа и не |
лашили од нашег ономадашњег разговора и да сте се саветовали са колегама шта да радите.{S} Он < |
ово дете да ме надгледа овако старог и да ме што послуша, а сад га опет тражите.{S} Не грешите |
и, тек само осећа да је оно све ближе и да ће се њена срећа разлетети као прах...{S} Па ипак се |
биљнијем чему према Љубици престао је и да мисли...{S} Нека се само овако продужи <pb n="140" / |
де, да не буде оцу на терету, а богме и да потражи своју срећу...{S} Толике учитељице удате, уп |
ету...{S} Срце јој стало, чини јој се и да не дише, и најбоље би било кад би сад одједанпут умр |
Полако... биће времена да све видите и да се у свему разочарате.</p> <p>— Али за Бога, ваљ’да |
о захтева да обоје оду к њему у госте и да проведу заједно цео недељни дан.</p> <p>Љубици се ве |
е подне прегледају са кметом учионице и да саставе списак свију потребних ствари, које се морај |
пише око прозора, а неки беху поумили и да изиђу напоље.{S} У прво време и Љубица стаде зачуђен |
ета: да је ћата велика сила у општини и да треба увек са њим лепо поступати.{S} Она је сад разу |
је рођен само за то, да страда и трпи и да сваки има право причинити му страдање, само ако му т |
бавити и уредити, па га можеш научити и да ти помогне око ручка.</p> <p>— Зна он добро.{S} Него |
оли, па свратише да се виде са Гојком и да се Пецић упозна са његовом домаћицом.{S} Чим наступи |
ти летос био? запита га само, па као и да не очекиваше одговора, стаде се освртати по дворишту |
са тврдом вером: да је то срећан пар и да ће веома сложно живети. »Помози Боже!« се прекрсти с |
ољи.{S} Хтеде да се упусти у разговор и да је пита што за писара, па увиде да је то незгодно.{S |
р; он може што хоће... па по неки пут и да врдне...</p> <p>Љубица омрзе живот, постаде јој пуст |
мој, само знам да слушам моју господу и да им будем веран, а мени неће бити рђаво од њихне стра |
ад зна само да хода овако по дворишту и да гледа овога уплашеног фамулуса како стоји с мотиком |
.{S} А ти треба вешто да се прикрадеш и да предаш ово писмо његовој госпођи, разумеш?{S} Не сме |
аје: да зажмуриш па ништа да не видиш и да те се ништа не тиче.{S} Онда ће и она тебе оставити |
ома слаба, једва се креће.{S} Волела би да изиђе до своје деце, и нешто је јако вуче, али чим с |
па не зна како да удеси лице: хтела би да изгледа пријатна, а осећа да јој то у овом тренутку |
проговори ни да се насмеје, а хтела би да каже бар једну реч, да захвали.</p> <p>— У десет час |
о!... »И она би се наљутила, опазила би да се радујем.{S} Па што?... баш да видим шта ће радити |
је хтела понети, али се чуди шта јој би да то не узме, но пође овако празних руку...{S} Свеједн |
сажаљење, прекор...{S} И опет рекао би да и његово дице вели: »Шта ћемо, кад нам је таква судб |
ни?</p> <p>Гојко поцрвене и најволео би да могаше тог часа у земљу пропасти.{S} Сад му беше нај |
<p>Писар се обрће, нешто муца, хтео би да проговори, али жена му опет врисну па осу читав пљус |
то извести.{S} Гојко признаде сам себи да није у стању извршити ниједну од тих мисли, да нема |
ће сутра сви ђаци ићи у цркву.{S} И ви да се спремите да, идете са вашом децом.</p> <p>»Хвала |
бити наћи стан и џабе, па зар онда и ви да ми не платите ништа?{S} Ја имам по закону право на д |
звати кога на двобој, па одлучно изјави да ће и она ићи.</p> <p>Кад би време поласку, Љубица до |
само рашири очи...{S} Севну јој у глави да је то његова жена, и она већ претпостављаше револвер |
братићу, још чупавији и гори; заборави да се умије, рече он, смешећи се.</p> <p>И Гојко изиђе |
јко!{S} И што је главно: сви су изгледи да више неће бити страдања...{S} О, само да се поживи н |
и <pb n="110" /> из школе, он му нареди да донесе мастило и хартију, па се врати унутра.</p> <p |
н врисак...</p> <p>Писар се прену: види да овако неће никад бити краја скандалу, па дохвати жен |
е се ружити, растурати...{S} И она види да ће нестати свега и да ће после наступити црно и горк |
је води на муке...</p> <p>Богосав види да се она ућутала као окамењена, па чека његову реч, ка |
је настало време озбиљном раду, не види да Влајко има још и других брига осим школе: по чешће и |
ћи мрвице хлеба у уста, само да се види да она још руча.{S} А на душу пада све већи терет, све |
сли обузе је гнев. »Нека га... нек види да и ја нисам баш...« Она не доврши мисао: осети да јој |
Тако је, братићу мој!</p> <p>— Оно види да ја нећу да га ударим, па што се крије!</p> <p>— Хе, |
стане пред огледало, тргне се, јер види да се мора још седети.{S} Проклети нокти!... цело јој л |
.. сад?...{S} Шта ћемо?...</p> <p>— Оди да видиш...{S} Писар је доведе до врата Гојкове учиониц |
p>Кад већ уђоше у село, Гојко се понуди да отпрати Љубицу до њена стана.</p> <p>— Нека, молим в |
емену?!... па га пољуби у руку и понуди да седне.</p> <p>Стотинама питања и прекора управи она |
зажареним очима.{S} Прикачи га на груди да види како стоји, али мука: нема у школи огледала!... |
ј проговорио коју реч.{S} Прво се усуди да је погледа, јер мало пре то није смео учинити.{S} По |
ма бити друкчији.</p> <p>Гојко се усуди да је погледа, али се одмах трже и обори очи, јер осети |
ш ли ме, кажи само једну реч...{S} Кажи да хоћеш, па да се кренемо одмах...{S} Нека ово све нек |
ласом.{S} Часком, вели...</p> <p>— Кажи да не могу сад прекидати посао, одговори она одлучно, а |
ноћи, и чим сване опет оде.{S} Он држи да тако мора поступати сваки, ко хоће да <pb n="199" /> |
> <p>Кад Гојко, око десет часова, опази да је Љубица пустила своју децу кући и он пусти своје ђ |
} Да пустиш децу кући.</p> <p>Она опази да је Стојан гледа некако у косо, некако необично, љути |
рише.{S} Скрену оком у страну, па опази да се и Љубица некуд далеко загледала, очи се сјаје, не |
овом гнезду.</p> <p>Најпре Љубица опази да се Влајко стално уозбиљио.{S} Није му се видела љутњ |
друго... је ли?...</p> <p>Љубица опази да је он помућен, да је у некакву бунилу, па се уплаши, |
ка!...{S} То ће нас зближити, кад опази да ја ништа...</p> <p>Дочека је на дворишту и уведе у с |
/p> <p>Љубица настави рад, па кад опази да су јој деца заморена, пусти их на одмор.{S} Тек што |
о пореметити кога у раду, али кад опази да је Љубица сама, остави врата и приђе јој слободно.</ |
ет се продужи разговор.{S} Учитељ опази да му другарица непрестано ћути, па стаде мислити како |
аше испод Гојкових ногу, одједном опази да му се очи крећу и заустављају се на њој...{S} Да су |
не односе Љубичине и писареве, он опази да председник диже десну руку и даје њоме знак некоме и |
доше друкчији дани. </p> <p>Гојко опази да се у последње време Љубица одједаред измени: постаде |
љка, бистра и паметна жена, одмах опази да у говору Љубичину има нешто нејасно, да јој она не к |
? рече она тихим гласом, као да се боји да га не пробуди.{S} Сваки ко је преживео младост, мора |
ч о писару, да види шта је то: треба ли да се боји чега, или ће јој и Веља казати оно исто што |
, где би канула кап отрова!...{S} Да ли да их убије, да смрви, да уништи све ово, што се још по |
. или се то њему само чини?...{S} Да ли да јој говори још, или само тако да је гледа... гледа и |
кући, ни о чем другом. </p> <p>— Да ли да пошљемо на станицу за месо? запитала би га она јутро |
мештаја неће ништа горе.</p> <p>— Да ли да заведем у деловодник? запита Гојко, савијајући испис |
<pb n="86" /> застаде, не знајући да ли да му све каже: незгодно јој помињати сиротовање своје |
се осврће у неприлици, не знајући да ли да му приђе или да се уклони, капетан га ослови:</p> <p |
ен, управо у двоумици, не знајући да ли да иде напред или да мало застане.{S} Она се диже и опе |
.{S} Гојко и Љубица се премишљаху да ли да иду и они на збор.{S} Они су испитани још велике нед |
аде узверено гледати око себе... »Да ли да иде у школу?...« То је сад фаталан корак, јер тамо ћ |
Љубица пође за њим.</p> <p>— Хоћете ли да идемо после подне у Брезовац.{S} Да пустимо децу ран |
алити... свему има краја.{S} Мислите ли да би вас овај ширет жалио?...</p> <p>Љубица поцрвене и |
и реда!...{S} Море, шта ту!... знаш ли да чак осећам неко задовољство кад потрпам у канате сво |
да му разгледа лице.</p> <p>— Можеш ли да идеш?</p> <p>— А?... одговори он мислећи нешто...{S} |
умори ’ваку добру душу!...{S} Хоћеш ли да зовемо доктора?</p> <p>— Зашто? зачуди се она, као д |
да нађе своју батину.</p> <p>— Хоћеш ли да идеш ти, учитељу? осврте се пандур Гојку, који стаја |
нина.{S} А што питаш?</p> <p>— Хоћеш ли да га убијеш?!... прошапта она неким пискавим, загушени |
ом и дркће због својих недела...{S} Али да и он зна, да га одовуд гледају!...{S} О, онда би заб |
ражити премештај за нас двоје...{S} Али да знаш само шта сам измислио...{S} Слушај!{S} Ја већ т |
..{S} Не знаш да ћемо у Америку.{S} Али да се чувамо њега, да нас не опази; може те отети...</p |
тури се, вели, одједном, само се пожали да јој мркне свес’... па пљус!...</p> <p>Гојко само осе |
, што тече из самог срца. — Он јој вели да ради свој посао, да се не плаши ничега.{S} А за писа |
И шта му сад не достаје?...{S} Сам вели да је потпуно задовољан.{S} Шта ће више!...{S} А сад па |
смејући одрећи, одоше, и ако би волели да се крену одмах са децом.</p> <pb n="73" /> <p>— Изво |
о и учитељеве.{S} Гојко се једва осмели да изговори оправдање:</p> <p>— Далеко много...{S} И по |
:</p> <p>— Па ето, господине, ми почели да се погађамо са учитељицом за квартирину.{S} Она је п |
е у вољи.</p> <p>— Ето, сад и ми почели да распитујемо за политику, рече Љубица, смешећи се.</p |
ово?...{S} Докле ће да траје?...{S} Или да није смрт?!...{S} Ах, кад би то било!...</p> <p>— И |
ици, не знајући да ли да иде напред или да мало застане.{S} Она се диже и опет га погледа.{S} Ј |
илици, не знајући да ли да му приђе или да се уклони, капетан га ослови:</p> <p>— Ко сте ви?{S} |
обро.{S} Него ми се онако нешто не мили да га гледам у овој кући...</p> <p>— Што?</p> <p>— Та.. |
дници...{S} О, брате, што сте допустили да се тако мучите без невоље!{S} Изволите, колико вам т |
штио Гојку новост о часовнику, одлучили да ово дана припазе на Љубицу боље.</p> <p>— Ниси могао |
а оно је човек прек...{S} Нико не воли да му се други меша; у таке послове...{S} Нисам рад да |
бица дркће, дркће... па ми приђе и моли да је изведем из школе, а ја се тек онда наљутим, па ск |
еобичне и неочекиване речи, и све мисли да то није јава, но лаки, варљиви сан...{S} Разли му се |
рао пред својом кућицом.{S} Она помисли да се то и он жури за послом.{S} Међутим Гојко је до са |
урену, згрчену фигуру, па одмах помисли да њега сад гризе љубомора, те се са осмехом обрте писа |
ећи ће једна полугласно, него смо дошли да чујемо од господина Љубе!...</p> <pb n="154" /> <p>— |
м бешчасте породице, другове...{S} А ми да ћутимо као рибе, да се не смемо мрднути, узвикну он |
сти се дигоше да иду.{S} Веља се спреми да их испрати, а учитељка мора остати код детета, које |
чини јој се застаде...{S} Она се спреми да повуче јаче... али истога тренутка нешто необично гр |
ам се много.{S} Нисам још... (она поуми да каже: дорасла) навикнута на тај посао.</p> <p>Велими |
а те одведем до куће? рече она, и поуми да му приђе.</p> <p>Гојко је погледа уплашено, или се в |
су прекоре што су је овако оставили, ни да јој пишу, ни да је обиђу, а она чами овде у туђини, |
у је овако оставили, ни да јој пишу, ни да је обиђу, а она чами овде у туђини, сама без игде ик |
сатрвен тугом...{S} Управо не треба ни да преживи праву љубав...{S} Кад нестане такве љубави, |
јка, који се смрзнуо ту на месту, па ни да мрдне.</p> <p>— О, молим... извол’те, рече она са не |
ило, а зима — ето је!...{S} Нема шта ни да једе, а ја не могу више да дајем...{S} Нема више ник |
ено, усне јој се укочиле, па не може ни да проговори ни да се насмеје, а хтела би да каже бар ј |
је... помисли он, а ви’ш овај не уме ни да обели!« Не може народ да издржи оволике терете...</p |
у једну...{S} А она те не чује, неће ни да те види... но оде низ потес ка луда, право у Брезова |
укочиле, па не може ни да проговори ни да се насмеје, а хтела би да каже бар једну реч, да зах |
прође!...{S} И шта сам сад? не смем ни да сањам онако, као што сам још јесенас могла, у овој и |
во свето место, у које ниси достојан ни да уђеш! узвикнем му ја, а Љубица дркће, дркће... па ми |
а памет, а друге две трећине не могу ни да сричу...{S} За колико бих могла истрчати уз онај гол |
и, па гледајте свој посао...{S} Нећу ни да вас питам да ли сте доиста говорили против владе... |
и је ли баш страшно; и све јој се чини да ту има доста и пријатнога...{S} Али за сад она је уз |
сплеће се и опет трчи, али јој се чини да се не креће с места...{S} Брже, смркнуће се!...{S} Г |
чује са прозора...{S} И све му се чини да чује пролетошњи врисак и јаукање...{S} Одмакне се од |
он трчи преко дворишта, али му се чини да мили као бубица...{S} Брже, брже... ах, проклете ног |
му једнако некако пусто, али му се чини да ништа не жели, не осећа...{S} О озбиљнијем чему прем |
?...{S} Тако дуго!...{S} И њему се чини да хода тако по дворишту пуних 4 — 5 часова, и ако је т |
чне за њега призоре.{S} Љубици се учини да се овде не могу деца навићи реду (а она то хтеде пос |
е гледа никога.{S} Тек кад јој се учини да Влајко обрне главу к њој — образи јој се оспу лаким |
а са исплаженим језиком, и њој се учини да је то глава њене газдарице из Београда, код које се |
теде погледати у десно, али му се учини да неко стоји на отвореним вратима, па погну главу и хт |
да имам добра друга, па овако у тишини да радимо обоје са овим малишанима, да радимо много, не |
нате... списак потребних ства... ствари да саставим, замуца изненађен и застиђен кицош.{S} Беше |
овај паметан разговор из кога се увери да и Гојко располаже добрим и не малим искуством у школ |
вати трчи ли ко за њим.{S} Кад се увери да га онај <pb n="106" /> више не гони, он разгледа по |
е жандарм.</p> <p>— Кажи господину Пери да не излази још.{S} Зваћу га.</p> <p>Жандарм се обрте |
ле стражарно!{S} Кажи ти господину Пери да овај човек није скитница, него државни чиновник и ре |
<p>Љубица не запита о ком се то говори да је отпуштен, јер је нагађала, а и познала је по Гојк |
господин Младен, даће те у школу, а ти да га слушаш као Бога.{S} Немаш се куд враћати«.{S} И о |
} И тако до саме смрти...{S} Знаш ли ти да сам ја бежала од њега.{S} Побегла сам овоме несрећни |
ешко мени!...{S} И најтеже је сазнавати да је то све било онако... нити је мене ко могао примор |
лика господа, па нам неће ни доликовати да се мешамо са таквом ситнуријом.{S} Истина, и ми смо |
ђим сновима.{S} Још није могла веровати да је то све у истини свршено, да је онај отресити, пам |
па дохвати рукама наслон и стаде чекати да ћата продужи.{S} А њему се не жури, он то згодно оте |
ћи немоћ и неодлучност.{S} Он ће чекати да се то некако само собом удеси.</p> <p>Деца већ почеш |
гледати га свакога часа уза се и знати да је у праву располагати тобом као...</p> <p>— Ехе, го |
смешећи се.{S} Ко може Влајка, натерати да игра по туђој свирали!...{S} Гледај га само!...</p> |
вотињо! дрекну Веља и стаде се освртати да нађе своју батину.</p> <p>— Хоћеш ли да идеш ти, учи |
одједном претури и јаукну, а он се сети да је то био Стојан, прислушкивао, па га прескочи и ист |
Као муња шину је нешто уз груди, осети да јој се поврати сва снага, она се изви из тих руку и |
осети како се пењу ваљци уз грло, осети да ће сад заплакати...{S} Као да и Љубица то опази, па |
њих двоје, он се трже и задркта: осети да му не долазе ни са каквим добром.{S} Кроз главу му п |
исам баш...« Она не доврши мисао: осети да јој падоше две тешке руке на рамена, које почеше сте |
хода и загледа се у даљину...{S} Осети да је обузима страх, баш прави страх; али то од чега до |
</p> <p>Гојко по дечјим погледима осети да она стоји иза њега, па одједном прекиде рад и приђе |
после јој свану пред очима... она осети да се у њој ствара некакво <pb n="168" /> ново, необичн |
чудним погледом...</p> <p>Љубица осети да се одједном све у њој и цела она поче мењати...{S} П |
таде да мисли о школском одбору и осети да га обузима његова обична бојажљивост.{S} Би му то не |
{S} Она виде да је погрешила, али осети да не вреди сад исправљати погрешку, пошто ће до подне |
њима другарски, пријатељски, али осети да јој њена урођена грубост неће то допустити.{S} Толик |
вотом срце и душу.{S} Укратко, он осети да му је Љубица, поред <pb n="120" /> свију чуда и стра |
месту само пуста празнина.{S} Он осети да је остао усамљен за вечита времена, јер му нестаде о |
} Хајде већ то... не мари.{S} Може бити да је то баш у реду, него ја нисам научила на такав раз |
е.{S} Али зашто, зашто?{S} Не може бити да ће јој ко отети ону љубав, која владаше до скора међ |
, пријатан, скроман.{S} И баш може бити да сам га ономад рђаво разумела.{S} Човек, без сумње, г |
то смеше и гледају њега.{S} Баш ће бити да се њему смеју.{S} То га опет збуни.</p> <p>— Какав с |
/p> <p>— Тако... скоро ћеш и заборавити да имаш кућу, да те овде неко чека и брине се о теби.{S |
> <p>— Хо, људи... како могу заборавити да сам био ожењен!... одговори Влајко, и насмеја се.</p |
ене почеше запевати: стадоше богорадити да им испише дете, јер су инокосне, па им нема ко помаг |
леђа унапред.{S} Одмах се могло опазити да је то отресит, жив, окретан младић.{S} Још с половин |
и не даду...{S} Па сам хтела вас молити да им ви кажете, вас ће послушати.</p> <p>— Знам, казаш |
з целе мапе.</p> <p>— Ми ћемо замислити да смо међу дивљацима, па ћемо се домишљати од сваке ру |
к томе и осећа да ме може ништа учинити да нестане ове појаве.{S} Узрок лежи у њој самој, и он |
га. — Замахни на псето, оно ће се крити да га не удариш, а некмо ли дете.{S} Тако је, братићу м |
рују човечји живот, не сметају младости да <pb n="35" /> плива у срећи и сновима, да се весели |
и и сам да он никад не би имао смелости да то учини.{S} Сва је утеха у томе, што он сазнаје, да |
преживише, и ниједна сенка захвалности да засија у њему, ни туге за растанком... ништа, ништа |
дотрча к мени као луд... једва ме пусти да ручам.{S} Ваздан ми избрбља којечега...{S} Је ли ово |
ини, спреми се за даља страдања, држећи да то тако мора бити, да је се и родио за то: да страда |
раније и све јучерање догађаје, држећи да то има везе са болешћу.</p> <p>— Хм... то не ваља!.. |
ера очима и гледа прекорно Вељу, држећи да је он крив овако незгодну понашању Влајкову.</p> <p> |
ујући ничему томе што сад бива, мислећи да је то све варљиви сан...{S} Та зар она да буде његов |
</p> <p>Љубица се зачуди, хтеде му рећи да је примила скоро за целу годину, али се уздржа, знај |
. одмах... затеже он опет, избегавајући да каже јасно своју мисао.</p> <pb n="148" /> <p>— Како |
.</p> <p>Неко груну врата, покушавајући да их отвори, затим се зачу глас:</p> <p>Није овде, зат |
ђе за њим без устезања, не покушавајући да ослободи своју руку, коју је Гојко стегао као клешти |
ца.{S} Осврташе се бојажљиво, гледајући да нема кога ко би је видео.{S} По том обори главу и, з |
<p>— Овај би и заспао у школи, чекајући да ја одем, рече писар смејући се.{S} Него ћу сад вас, |
за целу годину, али се уздржа, знајући да ће му то бити непријатно, а и она избегаваше сваки р |
се уз те слабе, изнурене груди, знајући да само на њима може наћи утехе, ако је још има.</p> <p |
едном <pb n="86" /> застаде, не знајући да ли да му све каже: незгодно јој помињати сиротовање |
како се осврће у неприлици, не знајући да ли да му приђе или да се уклони, капетан га ослови:< |
е збуњен, управо у двоумици, не знајући да ли да иде напред или да мало застане.{S} Она се диже |
потреса, дркташе целим телом, осећајући да ће сад да се сврши нешто страшно и необично важно, д |
И Гојко мрдну брком у страну, осећајући да је и ту претерао, али ће ова мисао најбоље да му убл |
оза сузе са отвореним устима, очекујући да слети с његових усана кобна реч, али он, осим нејасн |
и сам пред вече кренуо Вељи, ризикујући да и његова жена угледа масницу.{S} Овако је боље; доша |
после... море биће свега, само ти реци да хоћеш... је ли?...</p> <p>Гојко се хвата за врелу гл |
и то ће бити свршено...{S} Само ти реци да хоћеш... ти реци!{S} И он јој, овако узбуђен и занес |
то није много тешко.</p> <p>— То значи да ја до године на испиту треба да добијем петицу?</p> |
лузи.</p> <p>— Молим вас, не треба речи да трошите.{S} Кад год вам што треба... само кажите.</p |
<pb n="34" /> <p>Гојко се тврдо одлучи да добро прочасти Стојана, чим прими плату.</p> <p>Љуби |
ца у писаревим рукама и како се он мучи да је отвори.{S} Дође јој то врло смешно и она већ хтед |
у, па се он другога дана врати, рекавши да ће предузети неки већи пут.{S} Међутим, о путу он ни |
ор смањи оцену и даде четворку, рекавши да је иначе цео рад одличан.{S} И Гојко се много сплете |
да омркнемо овде, узвикну она, видевши да је сунце зашло.</p> <p>Они се упутише низ брдо, гово |
ича Стојан? обрте она разговор, видевши да му то пада тешко.{S} Како вам се чини? — Смешан чича |
а, обрте се збуњено по соби, па видевши да га не очекује никакав посао, врати се и леже на мест |
д гимназије, заједно са њим, па видевши да не може ни из једног предмета да истера већу оцену о |
биља?... запита Љубица живо, па видевши да Влајко нарочито ћути, настави: и ви то поуздано не м |
ри Љубица озбиљно и одлучно, па видевши да се писар спрема да избаци неку пошалицу на Гојков ра |
с у рукама, притрча прозору, па видевши да писар изиђе из дворишта, врати се на пређашње место |
разговарамо, викну Гојко живо, опазивши да се она окреће вратима.{S} Он притрча и узе је за рам |
е у очи.{S} Остави све, заборави... дај да бежимо, далеко далеко, у бео свет... у Америку, хоће |
шта је?...{S} Ужас, треба бежати... дај да се бежи!...{S} Не могу ноге да се покрену...{S} Она |
та ти мислиш.{S} Него оно к’о вели: дај да бацим кривицу на другог, ако се може; боље нека брид |
а ти у себи узвикујеш:{S} Камо рад? дај да се ради!... </p> <p>Улазећи у школско двориште, Љуби |
м...{S} Нема никакве бојазни!...{S} Дај да се живи!...«</p> <p>А Велимир се нагнуо Гојку па му |
азумеш — <hi>све</hi>...{S} Само гледај да те онај зликовац не опази.{S} И ја одох до куће; ко |
већ знаш како му то иде, па само гледај да не буде после валинке.</p> <p>После једнога часа отп |
зована учитељица!</p> <p>— Добро, чекај да се обучем...</p> <p>Али Драгутин не чека, него је уз |
нистарство тужбе, доставе...{S} Хај-хај да горка хлеба!...{S} Али опет ваљда ће Бог помоћи.{S} |
ој своја страдања, свој пораз... да јој да прилике да ликује над њом!...{S} Не, не...{S} Не там |
опет понови неколика извињења, рече јој да буде потпуно безбрижна, па оде весело.</p> <p>Гојко |
о премештају не рече ништа.{S} Рече јој да сваког дана очекује некакав акт, који ће показати Го |
ми, не знам...{S} Нити је смео рећи јој да не иде: бојао се увредиће је тим; нити би му мило би |
за дворбу.</p> <p>— Гледај, бре, немој да оставиш коју наплату незаведену, као пре, па после д |
.{S} А велиш после... сигурно?{S} Немој да ме превариш!... осмехну се он усиљено.</p> <pb n="20 |
те!... прекрсти се Смиљка.</p> <p>Немој да мислиш о њему више.{S} Зато ти се и јавља што једнак |
а провири једним оком, само за тренутак да га погледа како стоји пред страшном државном контрол |
он само гледа прилику и згодан тренутак да што пре излети из разреда, да се не осрамоти <pb n=" |
ђе нека луда, јогунаста даска, па човек да бежи у свет.</p> <p>— Јест, кад ти дођеш као да ти ј |
и уписивали само по десетину нових, тек да имају и први разред... па се свет научио тако...{S} |
<p>»Какво зло, мисли она даље: само тек да се тако каже.{S} Забринути и оптерећени злом људи не |
њу: </p> <p>— Казао господин управитељ да му пошљете оних девет ђака.</p> <p>Љубица диже главу |
едбу.</p> <p>— Казао господин управитељ да ће сутра сви ђаци ићи у цркву.{S} И ви да се спремит |
не.{S} Али се нешто мораде рећи. — Имам да примим за два месеца и још сам мислила да узмем унап |
е...</p> <p>— Море шта ти је, кога имам да се бојим...{S} И шта ми ко може!</p> <p>Она се упути |
а су они, обични сељаци!...{S} Шта имам да се ту...{S} Али знам да ћу задрхтати кад их угледам. |
раћао пажњу на промену владе. »Шта имам да се плашим или веселим, мислио је раније.{S} Ја морам |
.{S} Ако сам сад што нерасположен, знам да ћу се до мрака чему било обрадовати.{S} Ето, видите. |
S} И то су људи, лолчине једне.{S} Знам да ће од народа покупити свих дванаест, као за господин |
њим у повратку, сад кад пођемо.{S} Знам да ће нас испратити далеко, а још ако му не пође жена, |
је и у школи био веома отресит.{S} Знам да ћемо код њега наћи читаву библиотеку.</p> <p>Тако ид |
ћутао!</p> <p>— Тхе... шта ћу?{S} Знам да ме не познајете, одговори Гојко гледајући у земљу. » |
иже главу.</p> <pb n="143" /> <p>— Знам да вас неко тешко зло мори, рече Гојко, прибравши се ма |
а што се радујем?{S} Ја не бих, ја знам да је то безбожно, да не ваља... али што ћу кад само ср |
е мари... смо кад је она моја, кад знам да је ту«...{S} И њему није нимало чудно, што се летос |
{S} На што ми сад такви снови, кад знам да се не могу остварити!...{S} За кога сам сад? — За ов |
...{S} Шта имам да се ту...{S} Али знам да ћу задрхтати кад их угледам.{S} Само да не буде она |
, трпећу докле год хоћеш, само нек знам да ћеш некад бити мој...{S} О, мили!...</p> <p>И она га |
ни мало.{S} Ја, братићу мој, само знам да слушам моју господу и да им будем веран, а мени неће |
S} За воду те не питам с тога, што знам да је имаш бесплатно.</p> <p>— Е, немој баш тако, брати |
иде и мисли: »Доста ми је само што знам да је моја, да припада само мени и никоме другоме.{S} Н |
не треба ићи.{S} Свеједно, сад бар знам да сам... да сам... и одједном јој заигра обла округлас |
веселим, мислио је раније.{S} Ја морам да радим, а они горе морају да воде надзор над нама.{S} |
ко, бришући се убрусом.{S} Ја сад морам да вам се сам натурам, па ћу лепо код једнога четвртком |
му год хоћеш, све те разуме... па и сам да се поучиш чему.{S} А ни ми вам нисмо баш тако велике |
говори Гојко неодлучно, увиђајући и сам да је то немогућно.</p> <p>— Видели су нас... не иде... |
махну руком по ваздуху, увиђајући и сам да он никад не би имао смелости да то учини.{S} Сва је |
о...{S} И чим ступих на испит, знао сам да ћу пропасти, јер није било страдања, нисам <pb n="14 |
Зар ја?...{S} Овај, ја сам баш хтео сам да вам... да вас...{S} Напротив!...</p> <p>— Шта напрот |
сам вас звао мало пре.{S} Заборавио сам да се ваш посао не сме прекидати.{S} Ја, знате, научио |
само сам сањао о књизи...{S} Мислио сам да нема веће среће на свету, но добити књигу.{S} Кад на |
чак вам претио мојим именом.{S} Чуо сам да сте се и ви уплашили од нашег ономадашњег разговора |
теже овде — јер сам уверен, а и чуо сам да сте миран човек... он опет застаде, очекујући Гојков |
е свој посао...{S} Нећу ни да вас питам да ли сте доиста говорили против владе... — капетан зат |
исказано, недовршено?{S} А знам, осећам да ће се то другом или трећом приликом све исказати.{S} |
S} Вуче ме нека невоља напред, а осећам да не треба ићи.{S} Свеједно, сад бар знам да сам... да |
остаде онај дневник онако...{S} Да идем да га закључим, рече он смешећи се,</p> <p>— Иди молим |
— Јеси ли гладан, господине?{S} Да идем да кажем Стојану нек донесе штогод за јело?...</p> <p>О |
еких ситница...</p> <p>— А ја вам кажем да не знам за младост..{S} Сећам се многих ситница, јес |
о што ми те отимају, а ја... ја не умем да те сачувам.{S} Само гледам нашу пропаст и страдам, г |
ви ђаци, и причати с каквим ће уживањем да ради ове године са њима.{S} Љубица, која га врло рад |
се ипак задржа, очекујући с нестрпљењем да она прва проговори.{S} Није му непријатан овај саста |
S} Ревизор отпусти децу кућама, рече им да дођу у школу на Петровдан, па оде.</p> <p>Сврши се т |
/p> <p>Љубица приђе ближе деци, рече им да гледају само на њу, па поче рад.{S} Осећаше како јој |
а склони своју дечицу за школу, рече им да се ту играју, па се онда полако приближи Гојку.{S} О |
д опази њу, он се обрте деци, нареди им да се спреме, па их пусти кући.</p> <pb n="46" /> <p>Љу |
дам, него да и ја окренем овако, сасвим да окренем...{S} Што, гле само како то он полако, смеше |
ја то наредих, жена се разболи... видим да је шарлах, после већ и доктор рече...{S} Кад прездра |
о провели детињство и младост?{S} Видим да се радо сећате младости...</p> <p>— Младости?... пон |
идемо... неће да чује...{S} А сад видим да се каје.</p> <p>— Еј, мој грешниче!... одговори му В |
осав рече да сте дошли...{S} Дај, велим да се упознамо. </p> <p>Љубица се осврташе, збуњена, по |
окрете Гојку.</p> <p>— Е, сад вас молим да ми опширно испричате све догађаје, од кад је почео т |
} Али је прошло све...{S} Сад вас молим да ми опростите све... што сам вам учинила...{S} Ни сам |
ље него и један од нас.{S} Ја ти јамчим да нећеш бити ни премештен ни отпуштен, докле год устра |
осмехну, очекујући радозналим погледом да Гојко почне причати.</p> <p>Гојко се у почетку сплет |
се договори <pb n="122" /> са Стојаном да сутра рано позову Вељу.{S} Изређаше се толики догађа |
се донети.{S} Нисмо могли све од једном да дигнемо, рече кмет.</p> <p>— Прирез није био покупље |
а полако...</p> <p>»И зар све од једном да пропадне, сва мука моја!...{S} Таман се дошло до мет |
а погледа.</p> <p>— А кад ћеш ти једном да... у наше друштво? запита га Гојко, смешећи се.</p> |
овора са писарем, па хтеде сад одједном да угуши сећање на њега.{S} С тога се одмах, живо, с не |
че ћата Богосав, који је дошао с кметом да му помогне саставити списак, како он рече, а у самој |
друг, болан...{S} Нећеш са колегиницом да се куцнеш! рече му писар.</p> <p>— Заборавих... пром |
војски...{S} Једно јутро рече им Стојан да је отпуштена она учитељица, о којој су раније говори |
ја!...{S} Таман се дошло до мете; таман да одморим родитеље, да се одморим и сама од оног сирот |
ли се осећа оштрина у ваздуху.{S} Таман да се лепо путује.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
{S} Сад дотрча Стојино дете, и ја таман да пођем, а ти уђе.{S} Претури се, вели, одједном, само |
.</p> <p>А дечко поједе крушку, и таман да баци огризак, а поред њега протрча велики кер, гледа |
се са њим, и ако има живу жену, и таман да му изјави сад пристанак, а иза њихових цеђа викну Ст |
Учитељ се рукова са одборницима и таман да се измакне, а председник му сврну пажњу на једног су |
ницама.{S} Она провири на врата и таман да викне Стојана, а пред њу стаде Веља учитељ, насмеја |
преписа имена на чисту хартију и таман да почне прозивати децу гласно, Љубица га заустави.</p> |
жују.« Затим пружи руку учитељу и таман да проговори (беше већ развукао усне у ироничан осмех), |
аге из суднице и примите нас у ваш стан да се мало заложимо и разговоримо.{S} Госпођица, држим, |
и мишљаше који ли ће смртни бити срећан да је назове својом...{S} А сад... јесу ли ово њене рук |
би милије било да Љубица не иде; зна он да ће тамо бити доста учитељица, којима би по вољи било |
отуда.{S} Тек само онако: »како сме он да буде срећан?«... па цап преко средине и... готово!.. |
ј голи Космај?...{S} Гојко ме онда звао да се пењемо...{S} Његова Америка«...</p> <p>Лете, лете |
ице.{S} Шта је то?{S} Да ли није стигао да заведе признанице или... или не знам шта.{S} Тек она |
азе на Љубицу боље.</p> <p>— Ниси могао да дознаш од ћате, онако... да га превариш: хоће ли дан |
јединице, нестаде га.{S} После се виђао да служи код једног адвоката, потом код секретара у нач |
светлим и магловитим...{S} Беше им жао да остану свако за себе сами, па иђаху заједно не знају |
луша на вратима... нарочито му је казао да остави врата мало одшкринута...</p> <p>Чича се, став |
ше, љубави свога друга, и само се бојао да то не буде Љубици по вољи.{S} Али кад виде да га она |
зи никако у школу, али се он живо бојао да не дође данас.{S} Добро јој... оне огреботине још се |
нова: из школе се чула таква врева, као да је тамо неколико стотина жена, јер су се чули већино |
у главу, и она тако очајно изгледа, као да не предвиђа никаква изласка из овога целог стања.</p |
се и превуче руком преко дуга чела, као да одгони какву напаст од себе.{S} Кад кмет сврши прего |
!...{S} Бежах од њих као од ђавола, као да ће ме један поглед њихов сатрти.{S} Шта је ово?!...{ |
n="29" /> марамом и дувати уснама, као да је неки велики терет носила.{S} И Гојко пусти своје |
же, прибра се...{S} Слеже раменима, као да се чуди шта то она бунца, па се окрете к вратима дру |
а она дише нагло, отвореним устима, као да јој је мало ваздуха.</p> <p>— И ви баш хоћете... не |
свесно подиже обе руке према очима, као да му је тај жалосни покрет сва одбрана, којом располаж |
ора?</p> <p>— Зашто? зачуди се она, као да се буди иза сна.</p> <p>— Па видиш да човек умире... |
p>Љубица се трже као из правог сна, као да је до сад спавала дубоким уморним сном...{S} Скочи с |
та нежност некако груба, неумешна, као да је усиљена...{S} А после већ свакад је исти: озбиљан |
меше... а руке као да нису од меса, као да су од самога ваздуха, тихо и нечујно, као лахор, маш |
обе руке, па махну њима преко лица, као да се умива овом влажном измаглицом, стресе се од хладн |
и не мрдну главом, као да је мртав, као да не чује и не осећа шта се око њега ради.</p> <p>— Је |
ма у мрачном сокаку, појури напред, као да је неко гони...</p> <p>Мрак!... мрак!... свуда вечни |
боко предахну.{S} Погледа око себе, као да се буди из дубока сна...</p> <p>»Што је то легла на |
н, бунован...{S} Обрте се око себе, као да нешто тражи, затим корачи и упути се за децом к свом |
ри он и стаде се окретати око себе, као да се увери, да доиста нема свеће.</p> <p>Љубицу удари |
руке и стаде се освртати око себе, као да је нешто изгубио...{S} Љубица <pb n="114" /> седи на |
емирно, а оно се осврће на другове, као да и оно тражи ко је то немиран.</p> <p>— Ха-ха-ха...{S |
а и стаде прегледати њихове радове, као да никога другог у школи нема.</p> <p>Писар се промешко |
ик, од тога дана не диже...{S} Оде, као да је и својом смрћу хтео да ми учини услугу, да ме зад |
рукчије: много обичније, познатије, као да се сад тек јасно испољила свака црта на њему.{S} И к |
а сахранила све наде и снове своје, као да је сад тек изгубила младост и све... као да је осуђе |
аде тако, загњурио главу међу руке, као да спава...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
оца или мајку, па ни мрднути даље, као да се плаше какве велике напасти.{S} Тек по неки слобод |
живо интересовао очев говор о томе, као да је то све ново за њу.</p> <pb n="84" /> <p>Одоше у с |
људи!... рече пролазећи покрај ње, као да се чуди беди невидовној, па уђе у собу, обрте кључ у |
ина Перу... и председник опет запе, као да му се тешко сетити презимена писарева. </p> <p>Гојко |
крупан глас.</p> <p>Гојко се тресе, као да је под утицајем електрине, обрће главу унезверено и |
љате браде, суха лица и опале косе, као да је скоро лежао врућицу.</p> <p>— Пре... председник п |
оји се лукаво иза плота осмехиваше, као да вели: »Јесам ли те преварио, а?...{S} Сад си се увер |
ојој се образи одједном зацрвенеше, као да ће сад из њих крв бризнути.</p> <p>Љубица подиже гла |
ати свесније...{S} Погледа по соби, као да се нечему досећа...{S} Мучи се, напреже памет, а све |
азговор, да се Љубици и Гојку чини, као да је он већ годинама међу њима.</p> <p>— Е брате ово ј |
спазио, почео је немирно тумарати, као да је у неком послу.{S} Она му приђе слободно, као да с |
о, као да оставља цео свет у срећи, као да нигде у свету нема бола ни чемера.</p> </div> </body |
ући пренеражена сељака право у очи, као да га сугестује.</p> <p>— Хоћеш?...{S} Пропусти га напр |
је таком сигурношћу и разумевањем, као да је десетине година провео на том раду.{S} Реч му беш |
гледаше све чудније, вртећи главом, као да би рекао: »Ово нису чиста посла!« ...</p> <p>Сутрада |
ивање, али Гојко и не мрдну главом, као да је мртав, као да не чује и не осећа шта се око њега |
ко отвори очи и стаде махати шаком, као да некога зове. </p> <pb n="180" /> <p>— Хајдемо брже.. |
м!... узвикну Гојко таквим вриском, као да неко одсеца парчета жива меса са њега.{S} Овај тешки |
жна лица, машући по неки пут руком, као да се брани од кога, и мрштећи се.</p> </div> <div type |
чудећи се овом позиву, па одједном, као да му поскакаше <pb n="132" /> много мрави за врат, ста |
изврши неким полу-пословним тоном, као да издаје обичну плату, а њему дође да заигра од узбуђе |
<p>Како то? рече она тихим гласом, као да се боји да га не пробуди.{S} Сваки ко је преживео мл |
а.</p> <p>Гојко стајаше пренеражен, као да је спао с другог света, не верујући ничему томе што |
ши весело, као да је то и очекивао, као да је све у реду, те није могло друкчије ни бити...{S} |
а збуњен Гојко, крећући очима живо, као да гледаше где би се могао сакрити.</p> <pb n="62" /> < |
им одговорима? упита она бојажљиво, као да га не увреди питањем.</p> <p>— Ха-ха-ха... те још ка |
им брковима.{S} Он улажаше пажљиво, као да се бојао пореметити кога у раду, али кад опази да је |
Она подиже главу и погледа га тако, као да би хтела завирити му у саму душу.{S} Али се одједном |
ило крвљу, али она ипак гледа тако, као да се тај говор ње не тиче, гледа преплашено, зачуђено, |
а, а?...{S} И Веља га погледа тако, као да би хтео наћи потврду својим речима на његову лицу.</ |
Старац се узврпољи, уздахну дубоко, као да му откидају парчета жива тела, па кроз плач прошушка |
у ни пет минута.{S} Он поћута мало, као да премишља о нечему, па одједном, мало отежући речи и |
!...</p> <p>А Веља се смеши весело, као да је то и очекивао, као да је све у реду, те није могл |
<p>Он застаде, трљајући руком чело, као да се одмара од великога напора мисли.{S} А она га глед |
еж ваздух.{S} Лице јој се изменило, као да је спавала цео дан; поглед јој мутан, нејасан, бунов |
могу...{S} Све ме нешто вуче тамо, као да ме чека нека важна ствар.{S} Са вама говорим и гледа |
да заишту лутку.{S} И гледа наивно, као да је мало у свету живела, па не зна ништа...{S} Иде та |
Одговори јој врло лагано и хладно, као да га то неколико речи стају велика напора: </p> <p>— М |
ом послу.{S} Она му приђе слободно, као да су стари познаници и смешећи се поздрави га:</p> <p> |
чака, жуборећи лагано, тајанствено, као да се и она, уморна, спрема на починак.{S} Сутон се при |
у рукама и гледајући болно, очајно, као да је овога часа сахранила све наде и снове своје, као |
ка, али он гледаше оштро и озбиљно, као да се тај разговор њега ништа не тиче. »Видим ја, нема |
но се спушта величанствено и мирно, као да оставља цео свет у срећи, као да нигде у свету нема |
ену очима бесмислено, тупо, уморно, као да је се ништа више не тиче овај свет и уздахну дубоко. |
раду и даље, и оде низ сокак журно, као да га ко гони.</p> <p>Љубица се насмеја, гледајући за њ |
у.{S} Са Гојком се поздрави обично, као да су се пре два часа растали.</p> <p>— Где си ти летос |
аје, и оно јој се чини тако обично, као да је многе године провела гледајући у њега.</p> <p>Љуб |
се стакле и стоје некако необично, као да је мртва...</p> <p>Гојко јој приђе, онако мокар, кле |
а столици испод кревета, сав мокар, као да је тек из воде изишао, а Љубица седи према њему за с |
па јој ствара тако јасну представу, као да она све то очима гледа. »Још ако <pb n="113" /> буду |
, прилазећи јој понекад тако близу, као да ће је закачити.{S} Љубица посматраше пажљиво сваки п |
на њеним уснама.{S} Дохвати мараму, као да се брише, па га опет погледа и насмеја се још јаче.{ |
рет велики, одговори он и предахну, као да свали с плећа велики терет.{S} Оде да купи што за ру |
тена.{S} Она седе уморно и уздахну, као да је до сад какав тежак посао вршила.{S} Гојко се приб |
јем, руке се расклапаху и склапаху, као да привлаче кога, горња усна се, заједно с брком, нерво |
коро за тим махне руком по ваздуху, као да ће рећи: »Ех, батали, само нек је мир у кући!«...</p |
е још јаче на груди своју љубимицу, као да је тим покретом заклања од свију страдања и недаћа, |
о видео...{S} Како ме је гледала... као да сам... како ћу рећи... ћорав или сакат.{S} Море, зна |
е сад тек изгубила младост и све... као да је осуђена на вечито заточење.{S} Она гледаше Гојка, |
ког ината. »Шта ми се он ту љути... као да има какво право нада мном.{S} Баш ћу за инат да га ј |
!...{S} Стој, неки покрет и звук... као да се љубе?...{S} Јест, пољупци!... и слух се још више |
а!... није се ни руковао са мном... као да ћу га својом руком окужити!...{S} Кад ко овако јавно |
о; цео дан сам био онако, некако... као да сам што изгубио.{S} И господин попа вели то исто.</p |
ти њима.</p> <p>— Шта ти говориш... као да не знаш оног зликовца!</p> <p>— Зато и говорим што г |
лави нема да се јави ниједна мисао: као да је прогутала велику дозу опијума, па јој то стегло, |
у јој игра руменило, <pb n="152" /> као да некога изазива на бој, као јутрос у селу...{S} Он не |
и, згужван ћилим...{S} А-а-а!...{S} Као да је нарочито гледао како би је што јаче увредио!...{S |
ап преко средине и... готово!...{S} Као да никад није ничега ни било...{S} Али се ти не брини, |
руши цела кућа, и небо, и све...{S} Као да му неко ишчупа срце и однесе... остаде на том месту |
ти очи и погледа у своје лице...{S} Као да је боловала читаву недељу, тако се изменила.{S} Намр |
ло, осети да ће сад заплакати...{S} Као да и Љубица то опази, па се најпре зачуди, а затим се о |
асветли најпре чуђење и страх...{S} Као да се пита: шта је ово, чије је?{S} Ко сме ово узети у |
ећање из живота јој јесте сеоба.{S} Као да је јуче било: смркло се, а они иду страном, више сео |
ају нови ђаци?</p> <p>— Дивљаци.{S} Као да нису до сад видели човека.{S} Али шта је ово те нико |
јих севаше нека дивља одлучност.{S} Као да га нешто вуче натраг, притеже га снажно и не да му п |
ија.</p> <p>»Какво ли је ово чудо?« као да се питаху њихова лица, али они ћутаху док им се путн |
и пићем.</p> <pb n="61" /> <p>— Ама као да смо се ја и ви, господин учо, раније познавали... ил |
дрктале руке на њена колена.{S} Она као да не осети ништа, гледаше и даље онако исто са заљубље |
је, па се саже и пољуби је.{S} Она као да то не осећаше, него настави очајним гласом:</p> <p>— |
, застаде, збуњена и преплашена, па као да се премишља куда ће сад...</p> <p>Из друштва се издв |
с му веома задркта и он застаде, па као да прогута нешто што му дође уз груди до грла.{S} Љубиц |
убица изиђоше, готово неопажени, па као да их ко гони, потегоше брзим корацима натраг у своје с |
час лево око себе.{S} Његов поглед као да хтеде рећи: »ама вараш се ти, биће да је то који дру |
о боље препоручити.{S} Његов поглед као да говораше: »Ето ти... сама видиш да нас околности збл |
он разгледа по соби несвесно, стаде као да се нешто мисли и одједном пљуснуше сузе из очију као |
женско упорство, она плану и стаде као да ће изазвати кога на двобој, па одлучно изјави да ће |
уста се само малко смеше... а руке као да нису од меса, као да су од самога ваздуха, тихо и не |
<p>Гојко се сасвим збуни, поцрвене као да је ухваћен у каквој великој кривици, мрдну очима лев |
е беше сувише службено; његово лице као да пита: »шта жели госпођица учитељица?«</p> <p>Љубица |
} Она застаде, загледа се у њега, и као да јој одједном сину нова мисао у глави... промени јој |
о испољила свака црта на њему.{S} И као да га сад тек добро познаје, и оно јој се чини тако оби |
о нечем упорно.{S} Одједном стаде и као да се нечем домислио, узвикну:</p> <p>— Ха, чекај...{S} |
у Веља се досети јаду, намршти се и као да и њега обузе лако дрктање, али се он прибра брзо и п |
ну, где стајаше Љубица.</p> <p>Вељи као да беше мало незгодно њихово присуство, он се опет окре |
ћи ни сама зашто...{S} Она се осети као да се нагнула над провалијом, нагла се и већ губи равно |
ети у своју руку?...{S} Па одједном као да сазнаде шта је то, у очима јој засја дивља, неописан |
боље од сељака.{S} Вазда је одевен као да ће на сабор, пуши дуван господски на муштиклу »од пе |
скочи из груди, а дихаше брзо, брзо као да се гуши... лице јој се искриви од некаква болна трза |
ој се да он ово не говори будан, но као да сања.{S} Поглед му беше управљен у једну тачку и уко |
нице, она се тако повођаше у страну као да ће сад пасти; издала је снага, па се једва креће.{S} |
са дворишта необично звецкање, баш као да је сабља.{S} Погледа на прозор, а тамо стоји Пера пи |
у свет.</p> <p>— Јест, кад ти дођеш као да ти је све поклано, а неки пут те нема по три дана... |
уштва, а и због ручка, за који сам знао да ће се давати после прегледа школе.</p> <p>Они се кре |
} Иде као убијена... и одмах сам познао да јој није било по вољи.{S} И Стојан тако вели.{S} Па |
узгред једном малишану.{S} Ако си сањао да те буве пецају, биће батина.{S} Тако је то, братићу |
у себи.{S} Јутрос сам га једва натерао да ми дође на ручак, а сад хоће и на конак... само да б |
да је дошло време кад ће та црна мисао да се претвори у грозну јаву...{S} Страшно!...{S} Поред |
а!{S} Баш не може да нађе ниједну мисао да почне разговор.{S} Не, не... најбоље је да она опет |
<p>— Смрдибуба једна!...{S} Он се нашао да се брине о моралу и светињи школској!...{S} Написао |
нарочито... он је спремио све, па дошао да је води на муке...</p> <p>Богосав види да се она ућу |
, или је какав дух са онога света дошао да гледа њено страдање, пропаст?...{S} Ево га ближе... |
т ме смела.{S} До године ћу имати право да се јавим на практични испит.</p> <p>— Где ви је чича |
адости...{S} Али шта је ово, шта ће ово да буде?...{S} Зашто она одједном осети неку пријатну з |
десити.</p> <p>— Молим вас...{S} Готово да не улазим ја тамо, рече она бледећи, као у страху.</ |
штите, коме ништа друго не остаје, него да сагне главу и слуша...{S} Та он јој је ипак друг, то |
у да огледам... не, не да огледам, него да и ја окренем овако, сасвим да окренем...{S} Што, гле |
ком, лук и неколико бутела пива. — Него да кажем ја да узму другог човека, кога младића.</p> <p |
чему па застаде. — Јеси ли ти баш видео да је акт из Министарства...{S} Министров потпис?</p> < |
амти једном за свагда: нисам те ја узео да ми будеш тутор, него жена!...{S} Да ме слушаш, а не |
и мене у први разред; ја бих баш волео да учим код вас...{S} Тако да седим у скамији, па само |
рече један одборник.{S} Он је то запео да просвети наше село, те нам натоварио на врат два учи |
{S} Краљевско-српска;..{S} Па није хтео да скрати:{S} Кр. срп., како се то по некад ради, него |
.{S} Оде, као да је и својом смрћу хтео да ми учини услугу, да ме задовољи потпуно... </p> <pb |
едбу« и да му је капетан строго наредио да још летос мапу набави.{S} Ипак он покушаваше не би л |
могу јој ништа.{S} Јутрос сам је молио да не идемо... неће да чује...{S} А сад видим да се кај |
и склопио целу реченицу којом је мислио да јој се обрати, али сад заборави све, па се стаде нер |
ријатним осмехом.{S} Он се беше спремио да иде, али погледавши Љубицу, одједном седе уз њу и ст |
им синчића у деверство, а сам се примио да буде старојко.{S} Вељи се већ знало кумство и без до |
ајаше прислоњен уз дувар, јер се уверио да га мрзе орловички пси.{S} Па као прави каваљер фијук |
уо синоћ... о којечему, одмах сам решио да морам ићи овамо, да се обавестим са вама и да се изв |
огу и довече појести, пошто се он решио да ноћи код Веље...</p> <p>»Хм... удовачка посла!... ре |
о свако јутро овако... па после нема ко да спреми, те се одучих.{S} А сад... добро је, добро је |
оље.{S} Па ако видимо да ће и вас овако да брука, онда ћете дати оставку.{S} Другог излаза нема |
тан није...{S} А шта да одговорим, како да почнем?!«...{S} И он кашљуцну, принесе руку устима, |
} Није то за мене, за оваког хм... како да кажем... повученог, јест баш туњавог...{S} Туњав сам |
новац! узвикну он, бришући се.{S} Како да ви не примите плату за четири месеца!...</p> <p>— И |
И Љубица оборила главу, па не зна како да удеси лице: хтела би да изгледа пријатна, а осећа да |
у горких прекора, да је посаветује како да се спасе од зла, јер држаше да још нема ничега озбиљ |
звикну он, обрадован што се досети како да се извуче из неприлике, па се одједном обрте, отреса |
ући главу десно и лево, не знајући како да се склони од тих изјава, које га узбуђују.</p> <p>— |
тивна ни одвратна, али не зна ипак како да назове своје осећање према њој.{S} Љубица га опет из |
ања из безазлена детињства.</p> <p>Како да се не сећа!{S} Зар би се могло то заборавити?{S} Па |
унапред.</p> <p>А Гојко сања... никако да дође к себи...{S} Не може да разуме ове необичне и н |
вих дана врзе једно по памети... никако да избијем мисао из главе...{S} Гојко ми јадни једнако |
је појаве у школи; то већ не сме никако да вас љути, јер ће вам се понављати онолико пута колик |
чело...{S} Мисли, те црне мисли никако да је оставе, но јој загорчавају сваки тренутак, сваки |
стале, разрогачиле се и не могу никако да се одвоје од онога страшна погледа...{S} Само се вил |
и одбором...{S} И деца хоће човека лако да наљуте, али су све то ситне ствари, које не трују чо |
Да га искасапим свега!...{S} Чело онако да узмем нож, па право у груди — нећу у леву страну, не |
имаче му се још ближе, врло близу, тако да осети његово дисање...{S} Он само гледаше, зачуђен, |
их баш волео да учим код вас...{S} Тако да седим у скамији, па само вас да гледам и слушам.</p> |
е добро да говори.{S} Бадава, мора тако да иде, кад смо бачени на милост овим безјацима!...{S} |
Да ли да јој говори још, или само тако да је гледа... гледа и ћути?...{S} Да се не уплаши!</p> |
па цело јутро.{S} И шта су имали толико да говоре? — Лудорије!...{S} А овамо сад гледај је!{S} |
ећи коња за узду.</p> <p>— Учитељ Гојко да иде сад одмах са мном у срез, зову га...{S} Ево и по |
мртваца.{S} Знала је шта би сад требало да учини, али јој то беше одвратно.{S} Она се само приб |
испод очију.</p> <p>— Кад не би требало да се једе и живи, одговори она смешећи се.{S} Али треб |
ад... тако изненада!...{S} Чекајте мало да дођем к себи... да оставимо разговор за сутра.{S} Ал |
умела.{S} Човек, без сумње, гледао мало да ме занима, па ћаскао свашта, а ја одмах помислила бо |
шмугну у собу.{S} Гојко остаде још мало да чује разговоре о новој влади, па се затим диже и про |
у тишини...</p> <p>Гојку би милије било да Љубица не иде; зна он да ће тамо бити доста учитељиц |
ћу на одмор.</p> <p>— Баш би боље било да изиђеш, настави чича веома тихим гласом, у коме се ч |
овај сад стаде премишљати: како би било да је питам за узрок ове промене, па ако је штогод онак |
срце од нова страха...{S} Како би било да... ах, шта ја радим!...{S} Она се сама згрози од ове |
премишљала шта да ради.{S} Како би било да окрене други начин?{S} Да се огледа!</p> <p>Једне не |
никаква савета.</p> <p>— А како би било да ја тражим премештај у други срез?{S} Да то учиним са |
е увредиће је тим; нити би му мило било да пође и она.{S} Мука!... </p> <p>Она је прочитала њег |
, проговори Љубица, јер не би лепо било да му се не захвали на услузи.</p> <p>— Молим вас, не т |
лашила ревизора, јер се о њему говорило да се бави самим ситницама из школскога рада.{S} Приону |
мет почеша иза уха, а то је већ значило да ће се ћутање прекинути.</p> <p>— Ехе, ја... дођосте |
осподин-свештеником...{S} Све се надамо да дођете, да се видимо.</p> <p>Изиђе свештеник.{S} За |
тани... за Бога!...{S} Па тек сад имамо да разговарамо, викну Гојко живо, опазивши да се она ок |
ћи, узимајући мрвице хлеба у уста, само да се види да она још руча.{S} А на душу пада све већи |
оси...{S} То не мари, пријатно је, само да није овога кљуцања...{S} А гле, Љубица обрнула очи к |
нечистоћу је могао мирно сносити, само да није овако изненадних посета.</p> <p>— Кад си стар, |
} А ја ћу радити, ја ћу се мучити, само да ти будеш задовољна.{S} И онда ћу и ја бити срећан, т |
<p>Богосав, готово занесен чудом, само да би се отресао ове изненадне страхоте, отвори уста и |
{S} Иде унаоколо, укршта средином, само да се згреје.{S} Осећа и глад, глад у желуцу, али зна д |
а више неће бити страдања...{S} О, само да се поживи на миру!...</p> <p>А Љубица и Влајко друкч |
.. и овај се јадник не би намучио, само да сам знала... за <hi>оно</hi>...{S} Али ко је то мога |
} Али он... ух, све би друго лако, само да је он друкчији.« Тако мислећи стиже у свој стан.{S} |
али би он ипак радо продужио пут, само да не мора одговарати на њена питања.</p> <p>— Јесте ли |
на ручак, а сад хоће и на конак... само да би могао ручати код Гојка...{S} Еј, мој Гојко, држи |
е сама, гонио их далеко, далеко... само да не мисли о њима, да не страда...</p> <p>— Ах, ја сам |
. а ја сам тако мало желела!...{S} Само да имам добра друга, па овако у тишини да радимо обоје |
...{S} Ено ормана!{S} Ту је!...{S} Само да извуче ону горњу фијоку...{S} Гле како се сија челич |
рудник, па као Монте-Христо!...{S} Само да се чувамо од пријатеља и полиције!...{S} Знаш, нећем |
ко с леђа... ножем, пирни га...{S} Само да те нико не види.{S} Па ћу бити твоја!...{S} Твоја, р |
арећи ни за болест ни за шта...{S} Само да види њу опет поред себе, јер држаше да је одбегла са |
да ћу задрхтати кад их угледам.{S} Само да не буде она ту, док се мало свикнем на људе, па посл |
још већем узбуђењу и дрктавици, — само да ви нисте онаки...{S} Сву ћу вас обасути брилијантима |
тела, кад не можеш овако?</p> <p>— Само да нисам више овде... хоћу да сам с тобом... једнако, д |
не дође ни до каква решења.{S} Зна само да је некако зажмурила, занела се, опила... и пала у пр |
на није више жива...{S} Он сад зна само да хода овако по дворишту и да гледа овога уплашеног фа |
ушање и бол, али Гојко... да му је само да провири једним оком, само за тренутак да га погледа |
нерадницима и онима који би хтели само да заповедају, а мени, што?... шта има да ми буде тешко |
се побожно, онако женски: знајући само да се тако ваља, не размишљајући нимало ради чега то чи |
е видећи ништа око себе, осећајући само да га све више опкољава некакав страшан мрак, црн, непр |
од столице и пође.</p> <p>— Немој само да зна ко за мене! викну ћата, идући за њом.</p> <p>Она |
се чини? — Смешан чича.{S} Не знам само да ли ће моћи радити.</p> <p>— Ширет велики, одговори о |
о зна шта може бити!...{S} А немој тамо да се збуниш.{S} Капетан је добричина; не бој се!</p> < |
че дланом преко бркова.</p> <p>— Чујемо да вас је тукао камџијом.{S} Испричајте нам то како је |
у заигра љутња.</p> <p>— Ха, па ми ћемо да омркнемо овде, узвикну она, видевши да је сунце зашл |
и у далеке планинске венце. — Гледаћемо да добијете...{S} Ја ћу вам бити на услузи свакад, кад |
Тако, тако је најбоље.{S} Па ако видимо да ће и вас овако да брука, онда ћете дати оставку.{S} |
<p>— Био ми ономад отац, па не могосмо да добијемо квартирину из општине... настави она, па од |
казао.{S} Ето и сада чича зна поуздано да Гојко слуша на вратима... нарочито му је казао да ос |
егледати и записати све што је потребно да се набави.</p> <p>Гојко иђаше напред, намрштен и узн |
јући наравно све оно, што није потребно да они знају.</p> <p>Веља се још од првих речи њених уо |
тојан.{S} Али сад јој је веома незгодно да почиње разговор пред учитељком.{S} Зна она жене, па |
а.{S} После јој се учини веома незгодно да баш тако отворено покаже, како је раније опазила гос |
ајући пред ноге.{S} Обома беше незгодно да се погледају, а знају да се не могу ћутећи мимоићи.{ |
јко изгуби траг, и ево сад му би суђено да га види у пуном сјају господства, у положају од кога |
господин.</p> <p>— Јок, мени је речено да га допратим.</p> <p>— А, дакле стражарно!{S} Кажи ти |
да му не беше деце, помишљао је озбиљно да бежи са њом у Америку, или у Турску.</p> <p>А Љубица |
га успешна рада, па сад не може довољно да се наговори.{S} Стаде се хвалити својим другим разре |
лицу.{S} Видела је да има нешто повољно да јој каже, па очекиваше да проговори, гледајући га ра |
че осећа овоју безмоћност и увиђа јасно да никоме ништа не може учинити, да је рођен само за то |
е по далеку недогледу, показујући јасно да је душа успавана, да је срце обузето тврдом леденом |
бавна чежња!...{S} Не, не, није могућно да је то он...{S} Или управо јесте он, али њени узбуђен |
...{S} Шта је ово?!...{S} Је ли могућно да <hi>овака</hi> жена има овако невин, овако детињи из |
во што доноси слух!...{S} Је ли могућно да је то његов глас... тако умиљат, тако пун љубавне жу |
у овоме ново савијеном гнезду.{S} Мучно да ће ту зацвркутати млади птичићи и раширити крила дом |
пијени страшћу.{S} И на јачи звук мучно да би овога тренутка сврнули пажњу.{S} Он превио Љубицу |
н човек, путовао цео дан, па треба лепо да се одмори. <pb n="11" /> Тако је то, братићу мој!... |
прође, а није баш тако мека, уме добро да говори.{S} Бадава, мора тако да иде, кад смо бачени |
ти.{S} Од кад ја теби вичем свако јутро да собу чистиш и ветриш, а ти си ми направио овде читав |
S} Ено два сведока чекају.{S} Све ће то да иде по закону, не брини ти.</p> <p>— Добро... отеже |
ђа.{S} Он се загледа у њу...{S} Како то да је не познаје, ако је из овога села!...{S} Али је ле |
е меша у његове »послове.« Жена је зато да слуша и ради, а муж је господар; он може што хоће... |
ати.{S} Рећи ће јој се да хоће нарочито да се покаже пред људима.{S} Нека, има времена и за то, |
едам вас једнако, па баш дођох нарочито да чујем... како то ви...{S} Некако то ви радите друкчи |
о, моја господо, рече попа..{S} У место да су они сложни, па да се удруженим силама бране, они |
ћутања и посматрања. — Овде треба често да излазимо са децом.</p> <p>— Јесте... да... нарочито |
биће у канцеларији.{S} А ти треба вешто да се прикрадеш и да предаш ово писмо његовој госпођи, |
ојешта!...{S} Отишла мало послом, нешто да припита за школу, а они: »одбегла«...{S} Е нека виде |
го ћу сад вас, господине учитељу, нешто да молим.{S} Пошљите вашег послужитеља нек донесе моје |
е, обрте се он учитељици и заусти нешто да каже, ал’ она плану и прекиде га:</p> <p>— Молим вас |
ваљда?...</p> <p>Јест, он је нешто чуо да говори млађи свет о некаквој Милици; тада је слушао |
на Љубе!...</p> <pb n="154" /> <p>— Бар да је нежењен, па да му приличи! одговори јој другарица |
ад ако хоћете да се мало прођемо, и бар да ме том приликом испратите, рече гост.</p> <p>— Зар н |
е, веле, ни звали«...</p> <p>»Па он бар да је друкчији!«...{S} Да је онакав, како је она замишљ |
м озидану зграду своје среће!...{S} Зар да разори сама ово, чистом љубављу исплетено, ружичасто |
као у страху.</p> <p>— Зашто?...{S} Зар да пропустите овако занимљив призор! одговори писар, па |
је тога лепог доба, детињства...{S} Зар да се не сећа онога гнезда, у облику једне мале, накрив |
о радити? размишљаше он у себи..{S} Зар да гледамо мирно како се светиња школска бешчасти, а зо |
ојешта!...{S} Млада сам, здрава, па зар да се не смем ни с ким нашалити.{S} Није ово манастир, |
а, мој живот, све благо моје.{S} Па зар да ја то све изгубим олако?...{S} Не, не!... живот сам |
та набрао и носио их у џепу.{S} Али зар да се <pb n="26" /> не користи овом приликом и не узме |
а не прођем добро, и моја будућност зар да не буде сјајна?...{S} Та ја сам млада, лепа... ја мо |
ма десет подлога.</p> <p>— Ево ти динар да купиш Станки опанке одмах, а ја макар и не јела за д |
за времена — а то је велика срећа, јер да је вечна — зло!{S} И каквих ти власти и кметова он н |
S} Тако да седим у скамији, па само вас да гледам и слушам.</p> <p>Љубица поцрвене изненада, са |
а врло лепа.{S} Чуо сам ја још пролетос да он облеће око ње, па ето...</p> <p>— Шта мислите, да |
акво право нада мном.{S} Баш ћу за инат да га једим, још више ћу да се смејем са писарем, нек п |
ве!{S} И сад јој одједном дође на памет да се запита: да ли су њени поступци за то време вазда |
ање!...</p> <p>Гојко се трже; поче опет да му наилази облачак на чело, али се он прену и стаде |
лега, рече он, дижући се.{S} Баш ће сит да се наради.{S} Хо-хо-хо...</p> <p>Љубица се сад тек с |
ика кос...{S} Милина, не може човек сит да се надише!...</p> <p>После дуга путовања, стигоше цр |
елика напора: </p> <p>— Моја је дужност да гоним разврат и неваљалство из школе, а што старији |
аје, да би имао право, па чак и дужност да то учини.{S} Али се то све заврши оним стереотипним |
ана како сте дошли на ово место, па већ да тражите премештај, и то још без узрока!{S} Јер шта б |
еднако га нешто вуче земљи, не може већ да се држи на ногама, дише некако врло брзо, али се он |
то ме сад не преместише: научио сам већ да радим сваке године у другој школи, па ми то изгледа |
ше сама Љубица.{S} Случајно ушла у собу да нешто узме, паде јој поглед на Гојка и она се одједн |
радим са молитвом: никако деца не могу да изговоре неке словенске речи... целе зиме се мучим.{ |
} Не знам... ништа не знам... и не могу да мислим.</p> <p>А дечко поједе крушку, и таман да бац |
за што...{S} Ја ништа не знам и не могу да мислим.</p> <p>И она изиђе из собе, гледајући у тамн |
и данас ништа урадити.{S} Мисли не могу да <pb n="56" /> се зауставе на једном предмету, но сам |
боље види и чује...{S} Што очи не могу да постигну, помоћи ће им слух...{S} Гледа и слуша, не |
оможе ни то, што сведоци никако не могу да се тачно сете дана, кад је Гојко грдио власт, него с |
адања, видим ја...{S} Али зашто не могу да видим све унапред, да видим крај!...{S} Зашто не мог |
што једнако мислиш. </p> <p>— Како могу да не мислим!{S} Како могу!...{S} Шта ћу да радим?...</ |
оно: <hi>господин управитељ</hi>; виђу да он тако баш хоће«.</p> <p>— Кажи господину да учитељ |
омуца:</p> <pb n="127" /> <p>— Сви кажу да је он сила у срезу, да му нико ништа не може...</p> |
корпе, одељане витке или очишћену лозу да продуже рад...{S} Краве наиђоше под крушку, где је о |
о чем говорити.{S} Чим устану, гледају да побегну једно од другога у школу, где су проводили ц |
ице су веома зла језика... једва чекају да чују што за другога...</p> <p>Љубица пребледе и гото |
беше незгодно да се погледају, а знају да се не могу ћутећи мимоићи.{S} Гојко осећа како га из |
му беше да се овако изрази: нека знају да је свршио целу Учитељску Школу, и ако је привремени. |
к стоји овако, помисли он.{S} Они знају да ја немам жене ни друге послуге«.{S} Потом намести ма |
ели како иде славно: половина већ знају да разликују оба гласа!{S} А тек смо почели, од јуче... |
S} Ја морам да радим, а они горе морају да воде надзор над нама.{S} Кад не радим, зна се шта ме |
моћи човек се радује кад добије прилику да с ким измења мисли.{S} У последње време писар поче д |
тен и повучен, избегаваше сваку прилику да се не сретне са њом.{S} Сад се већ Љубица од истине |
едном поскида сав накит и даде га Гојку да остави, само јој на грудима остаде скупоцени брош.</ |
тити.{S} Зашто не!...{S} Написаће Гојку да је болесна, и онда ништа...{S} Нема ничега!{S} Онда |
е са главним околностима, саопшти Гојку да ни он нема стана, него ће морати становати <pb n="8" |
а из очију, али он не смеде подићи руку да се убрише.{S} Скрену оком у страну, па опази да се и |
...</p> <p>Љубица и Гојко изјавише жељу да слушају даље рад, па по свршетку посла да пређу у ст |
е испребијах, па да ми је ко гођ и њему да што учини.</p> <p>— Е не бригај.{S} Ако то извршиш к |
>Гојко, онако суморан, наређује Стојану да трчи за бисаге, а он се даде на посао: да мало уреди |
} Већ пети дан је како наређује Стојану да бар мало смахне оно сено са пода, па ето, стоји све |
p>Гојко уђе у собу, седе и рече Стојану да прича шта је видео...</p> <p>Прође подне, Љубица још |
и шта ће сад да ради, на коју ће страну да гледа, шта ће са децом, а иза њега загрме оштар запо |
слушала.{S} Али она ни прстом не мрдну да то спречи.{S} Напротив, реши се на отворен инат, над |
одлучан <pb n="151" /> па јој напомену да ће имати великих непријатности због тих украса, и за |
тако баш хоће«.</p> <p>— Кажи господину да учитељице не морају ићи у цркву, кад је она удаљена. |
ово и необично, али она не беше у стању да разуме све што се око ње збива.{S} Неке страшне речи |
ко помагати у раду.{S} Неке се заклињу да им је то дете једина мушка глава и свечар у кући...< |
ви затворите школу.{S} Јавите министру да не можете издржавати школски прирез, па нек вам затв |
<p>— Било ми је врло рђаво, мислили су да сам умрла, па су и вама тако казали...{S} Али је про |
сече се Љубица.{S} Од мене ће на испиту да се захтева сто чуда, а ја од вас захтевам све школск |
ога мора бити.{S} Нека он живи, а ја ћу да идем својим путем, куд ме срце вуче..{S} Тамо је сва |
ли смо ми.{S} Него ти сад лези, а ја ћу да понесем твој белег и један динар, па да видиш, као р |
ији тон.</p> <p>— Ама, молим те, шта ћу да радим са молитвом: никако деца не могу да изговоре н |
а не мислим!{S} Како могу!...{S} Шта ћу да радим?...</p> <p>Ноћ се полагано навлачи, а оне још |
дознало.</p> <p>— Дошао је акт.. сад ћу да му саопштим, рече он тихим гласом, готово шапатом.</ |
толико... све ти чиним... и тек сад ћу да ти чиним...{S} Хоћеш сутра да ти донесем златан часо |
ели, заплаши га и збуни.</p> <p>»Сад ћу да се сплетем... чим погледам у те људе...{S} Да ли су |
Баш ћу за инат да га једим, још више ћу да се смејем са писарем, нек пуца од једа«.</p> <p>Гојк |
Што и ја не бих могла овако.{S} Баш ћу да огледам... не, не да огледам, него да и ја окренем о |
м и разумем, али доцкан.{S} Тек гледаћу да од сад буде све друкчије, да вас слушам — она нарочи |
усти тога човека, нек иде кући.{S} Нећу да га узимам на своју душу, викну кмет љутито.</p> <p>— |
атићу мој!</p> <p>— Оно види да ја нећу да га ударим, па што се крије!</p> <p>— Хе, братићу, ка |
p> <p>— Само да нисам више овде... хоћу да сам с тобом... једнако, довека...</p> <p>— Хо, муке! |
!... прекиде је Гојко одједном.{S} Хоћу да вам испричам, баш ћу вама да испричам, а никад живом |
о манастир, него свет, живот, а ја хоћу да живим!...{S} Да живим!«... понови она опет и одједно |
шом квартирином.</p> <p>— Богме ја хоћу да ми се тачно квартирина издаје, а ви набављајте од ку |
и збор.{S} Гојко и Љубица се премишљаху да ли да иду и они на збор.{S} Они су испитани још вели |
/> <p>Његов озбиљан одговор увери децу да је то доиста учитељ, па се бојажљиво уклонише на лив |
с места на место, стаде по неку песмицу да пева...{S} А после јој свану пред очима... она осети |
сипати јело, да носи на сто.{S} Кад чу да је он већ ушао у собу, она узе чинију са врелом чорб |
љан је да раскрави залеђено срце и душу да развесели.</p> <p>Школа се крену.{S} Напред иђаше Љу |
им крај!...{S} Зашто не могу бар у душу да му завирим, да видим шта има <pb n="193" /> тамо, шт |
зауставила Гојка, али није могла одмах да се обрне с позивом... прво ваља припремити земљиште |
} Она изведе децу на двориште, пусти их да се протрче а сама се стаде брисати <pb n="29" /> мар |
Обавештава их, помаже им, управо учи их да мисле, али су то деца неука, дивља, па не може све д |
моје.{S} А по теби гледајући, рекла бих да је много добро.{S} Само то треба сачувати...{S} Знаш |
ила би да се радујем.{S} Па што?... баш да видим шта ће радити, а?«...</p> <p>И он се стаде пре |
се, сваки мишић на телу.{S} Мислим баш да бих могао, кад бих се одлучио.{S} Што, зар је то теш |
лом невидљивом прашином.{S} Једва чекаш да угледаш на ливади какав моћни грм с разбацаним далек |
н усиљено.</p> <pb n="205" /> <p>— Знаш да сам после у твојим рукама.{S} Можеш што хоћеш са мно |
месеца, доста је чекања.</p> <p>— Знаш да због прве плате примам оба ова месеца по пола...</p> |
ћеш се показати на ручку.</p> <p>— Знаш да морам бити у школи до десет.{S} Шта могу учинити за |
ајдемо брже... шта чекаш!...{S} Не знаш да ћемо у Америку.{S} Али да се чувамо њега, да нас не |
Кад си стар, пријатељу, и кад не можеш да радиш, онда ниси више за службу, рече писар, вадећи |
аме.</p> <p>Стој, смрдибубо!...{S} Умеш да чиниш пакости, а после бежиш као стрина...{S} Ево ка |
познати глас:</p> <p>— Болан, па нећеш да ми кажеш ни хвала.{S} Ја за тебе толико... све ти чи |
чној лепоти...</p> <p>— Врати се, хоћеш да те одведем до куће? рече она, и поуми да му приђе.</ |
ати...{S} А?...</p> <p>— Хоћеш... хоћеш да ме узмеш?!...{S} Чекаћу, трпећу докле год хоћеш, сам |
у брадурину...{S} Отвори очи, ако хоћеш да поиграмо уз месојеђе.</p> <p>Гојку засветлеше очи.{S |
мила..{S} Кажу, да немају.{S} Ако хоћеш да одемо заједно до суднице, да видимо.</p> <p>— Како н |
сад? — За овога Гојка?...{S} Не, видиш да и он бежи од мене, отреса се као од отрова.{S} Право |
гледаше тешко болестан.{S} Час га видиш да се једва вуче преко дворишта, главу тужно оборио, оч |
као да говораше: »Ето ти... сама видиш да нас околности зближују.« Затим пружи руку учитељу и |
о да се буди иза сна.</p> <p>— Па видиш да човек умире... на смрти је!...{S} Ни свеће немаш... |
м уздасима и врелим сузама...{S} О, још да није тих суза!...</p> <p>»Живот, младост... ала то п |
за домаћицу.{S} Алал ти вера!...{S} Још да видим како ћеш се показати на ручку.</p> <p>— Знаш д |
оју заслужену плату од државе...{S} Још да наредимо само са општином...</p> <p>Љубица уздахну, |
ува: данас једна, сутра — друга.{S} Још да није ових кожа, не би се имало шта јести.</p> <p>То |
дите, зацрвенео се па обара очи.{S} Још да му није ове густе брадурине — зло!</p> <p>— Шта ћемо |
беше довољно светлости.{S} Не може још да се прибере од страха.{S} Ноге му дркћу, и он се једн |
сваки живац.{S} Управо она не може још да одреди у коликој је мери то страшно и је ли баш стра |
и за четвртке и за све празнике, и још да вам дам приде, насмеја се Веља.</p> <pb n="167" /> < |
дан разред са три предмета!...{S} И још да му се сад дода и први разред, а учитељица иначе нема |
S} Луд сам ја да идем на робију или још да изгубим и главу због њених враних очију!...{S} Ехе-х |
азије, целу учитељску школу, и само још да ми би издржати учитељски испит, па дивота!{S} Ал’ ет |
ко обично, како причају.{S} Не могу још да се приберем од страха.« Још истога дана Гојко је одв |
ово претварање...«</p> <pb n="59" /> <p>Да ли могу бити људи толико дволични...{S} И то остаде |
рже, брже... да не буде доцне...</p> <p>Да ли се то развиђа, расвањује... или са њене душе нест |
, да је могу занети златне ствари?...{S}Да ли ће се опет одупрети бесној сили?{S} А он!...{S} У |
а и поче уписивати децу у први разред, »Да се трпи!... рече у себи.{S} Дође време да се опет ст |
Она стаде узверено гледати око себе... »Да ли да иде у школу?...« То је сад фаталан корак, јер |
ему онога збуњеног, плашљивог јадника. »Да га искасапим свега!...{S} Чело онако да узмем нож, п |
је старе, непретурене, мисли...</p> <p>»Да ли је толико лакомислена, да је могу занети златне с |
у разочарате.</p> <p>— Али за Бога, ваљ’да нико не дира оне који се не мешају у политику?</p> < |
опет проговори:</p> <p>— Отпустиће је, дабогме!...{S} Чуо сам ја како је он био окупио председ |
и због ручка, за који сам знао да ће се давати после прегледа школе.</p> <p>Они се кренуше кроз |
ом испуњен, и она вас, улазећи у плућа, дави и гуши својом врелом невидљивом прашином.{S} Једва |
уза жбуње, отворила уста, па не дише... дави је нешто у грудима страшно, мути се све пред очима |
огачених очију...{S} Нешто га у грудима дави, стеже и пење се на више, ноге му клецају, у глави |
ритиште онај тешки магловити сумор, што дави, испија полако...</p> <p>»И зар све од једном да п |
угушен јаук, сличан самртном ропцу, или дављеникову кркљању, разлеже се споља, али га у соби ни |
мутити јој срећу, тешком муком стечену, давно очекивану!...{S} Та она је цео живот спојила и уп |
убицу, право у очи...{S} Научила је она давно, да из очију своје деце чита њихове мисли.{S} Љуб |
.{S} Не, није то... </p> <p>Вратнице се давно затворише и пријатељи замакоше у сокаке, а она се |
милоште, задовољства.{S} Кућица се већ давно срушила, по дворишту израсло трње и коров; плетар |
е сад тек сети посла, сети се да је још давно децу оставица иза школе, па о њима нико не води р |
а и која ће без сумње стајати у вези са давном, далеком прошлошћу...{S} Старцу цвокоћу зуби, не |
Љубичин разред; деца беху на окупу.{S} Даде им чиме ће се занимати, па оде у своју школу.{S} Р |
држи бре, и повуци и потегни, док једва даде још једно.{S} Тако добисмо осам за грош!...</p> <p |
и нумеру на ону исписану хартију, па је даде Стојану. </p> <pb n="68" /> <p>— Носи.{S} Нека про |
из далека, нејасно...{S} Ну она јој не даде развити се, чињаше јој се незгодна сад, кад овај п |
ђује Стојану да трчи за бисаге, а он се даде на посао: да мало уреди и дотера свој жалосни стан |
абаци хартију у џеп, а Љубици изброја и даде колико је требало.{S} Све се то изврши неким полу- |
>После пола часа, он сави једно писмо и даде га Стојану. </p> <p>— Писареву... онога, његову же |
ред, и она одједном поскида сав накит и даде га Гојку да остави, само јој на грудима остаде ску |
нала, па зато јој ревизор смањи оцену и даде четворку, рекавши да је иначе цео рад одличан.{S} |
прође железницом један господин, па ми даде динар и замоли ме да вам ово предам.{S} Па одмах т |
е разговоре веома богат, те се и Љубици даде прилика да чује што ново и необично, али она не бе |
о, људи!... дрекну он из свег гласа, не даду ми одмора ни у мојој кући!... па готово истрча у д |
ла да узмем унапред и за овај, а они не даду...{S} Па сам хтела вас молити да им ви кажете, вас |
и ишчупани из корена.</p> <p>— Стојане, дај ми воде да се оперем, прошапта она, видевши Стојана |
ди овде...{S} Сипај, домаћице...{S} Ах, дај прво тањире...</p> <p>После ручка вођаше се међу др |
ћи је у очи.{S} Остави све, заборави... дај да бежимо, далеко далеко, у бео свет... у Америку, |
је, шта је?...{S} Ужас, треба бежати... дај да се бежи!...{S} Не могу ноге да се покрену...{S} |
ло шта ти мислиш.{S} Него оно к’о вели: дај да бацим кривицу на другог, ако се може; боље нека |
је, а ти у себи узвикујеш:{S} Камо рад? дај да се ради!... </p> <p>Улазећи у школско двориште, |
унцем...{S} Нема никакве бојазни!...{S} Дај да се живи!...«</p> <p>А Велимир се нагнуо Гојку па |
, па ми Богосав рече да сте дошли...{S} Дај, велим да се упознамо. </p> <p>Љубица се осврташе, |
се наш Гојко и прича ваздан тамо...{S} Дај, вељу, да видим нашу »младу« како изгледа као муж, |
писара...{S} Он се већ сав охладио.{S} Дај кључеве!...{S} Запечате касу, па дај рачуне...{S} У |
S} Дај кључеве!...{S} Запечате касу, па дај рачуне...{S} Удри, удри, држи, па кроз неколико дан |
т овим безјацима!...{S} Срећа те држава даје плату; онако би се липсало од глади...«</p> <p>»Јо |
</p> <p>»И Зорка остарела...{S} Кажу не даје више млека, не тели се...{S} А онај пут зарастао, |
не око очију кожа се почела брчкати, те даје целом лицу израз скривеног лукавства.{S} Са лица м |
н опази да председник диже десну руку и даје њоме знак некоме иза његових леђа да се умири... » |
ма шта ни да једе, а ја не могу више да дајем...{S} Нема више никакве зараде.{S} Ове цене да те |
анка за четири динара месечно, а ми јој дајемо још по два динара, те свега шест.</p> <p>— Молим |
Ама немамо где да вас уведемо.{S} Децо, дајте коју столицу.</p> <p>»Хм, па то је он!,.. знам... |
з, јављају се капетану.{S} Комисија!{S} Дајте овамо Петра писара...{S} Он се већ сав охладио.{S |
. казао сам вам... ви сте ми све!...{S} Дајте да заједно страдамо...{S} Можда ће се Бог и нама |
у соби, настави ћата, бирајући речи, и дајући им нарочит смисао при изговарању.</p> <p>— И ти |
и је речено да га допратим.</p> <p>— А, дакле стражарно!{S} Кажи ти господину Пери да овај чове |
па на прстима изиђе из собе...{S} Нема, дакле, ништа од разговора.</p> <p>Два дана по том дође |
збуни се изненађена девојка.{S} Ви сте, дакле...{S} И ја сам овде постављена...{S} Љубица Петро |
невом и узвикну: </p> <p>— Животиња!... дакле и то он зна...{S} А каква је то красна девојка и |
млада«!, к’о што је и у школи био...{S} Дакле нове колеге!{S} Част ми је...{S} Велимир Крстић.. |
} А тек смо почели, од јуче...</p> <p>— Дакле ви сте задовљни данашњим одговорима? упита она бо |
врши се та необична школска година!... »Дакле, то је испит!... мишљаше Љубица по том.{S} Богме |
опет остаде сама са болесником.</p> <p>»Дакле то није само мисао... може да буде и истина..{S} |
устиле крила, отвориле кљунове, па само дакћу.{S} Трава се осушила, па из ње бије и трепери она |
ту мисао указа се одмах и друга, али из далека, нејасно...{S} Ну она јој не даде развити се, чи |
тромо и уморно један путник.{S} Још из далека, по целој његовој фигури, познаћете да је то неш |
би... рече он, смешећи се и гледајући у далеке планинске венце. — Гледаћемо да добијете...{S} Ј |
ва самртникова, с којом се он опрема на далеки, неповратни пут...</p> <p>— Јадни мој братићу!.. |
брата, оца, све... али су јој сад и они далеки.{S} Сад има нешто прече, ближе... ово сјајно, ле |
а, рече јој мати, гледајући замишљено у далеки венац планина, који се виђаше с прозора. — Онака |
и хитну гранчицу, коју ношаше у рукама, далеко од себе.{S} Ућуташе за часак сви троје, па иђаху |
ац и однесе га на лаким крилима далеко, далеко од овога призора...</p> <p>Гојко се подиже испод |
кривао и од себе сама, гонио их далеко, далеко... само да не мисли о њима, да не страда...</p> |
Остави све, заборави... дај да бежимо, далеко далеко, у бео свет... у Америку, хоћеш?...{S} Ка |
теби...{S} Тражићу негде на граници... далеко... какво најгоре, најусамљеније место, где нема |
осмели да изговори оправдање:</p> <p>— Далеко много...{S} И посао велики у почетку...{S} Његов |
сте, господине.</p> <p>— Да ли је школа далеко одавде?</p> <p>Дете се обрте к селу, пружи руку |
поветарац и однесе га на лаким крилима далеко, далеко од овога призора...</p> <p>Гојко се поди |
у страну, па опази да се и Љубица некуд далеко загледала, очи се сјаје, не мичу се, а усне по к |
бица виде шта је урадила, увиде како је далеко зашла, и тога тренутка у њој се створи стална, о |
илице, јабучице искочиле, очи се увукле далеко унутра у своје станиште, па гледају <pb n="207" |
м, белом одећом, а мирис од ње пружа се далеко унаоколо.{S} Понегде је ова чиста, бела одећа пр |
рише сокаком једна кола и зауставише се далеко од школских вратница.{S} Изиђе из њих једна слаб |
не!{S} Хе, али...« И мисли његове одоше далеко, веома »далеко«...{S} Он поче да се смеши, очи м |
ојом — носи се тај вечерњи звук и бруји далеко ширином, чак тамо до краја потеса, куда вијуга, |
се на њима димњаци, а из њих се извили далеко и право у висину беличастосребрни стубови дима, |
ац, што га узе од писара, па је испрати далеко иза села, ижљубише се, исплакаше се опет, па се |
кад пођемо.{S} Знам да ће нас испратити далеко, а још ако му не пође жена, можемо говорити глас |
на ливади какав моћни грм с разбацаним далеко у страну гранама, под којим ћеш наћи довољно хла |
све, заборави... дај да бежимо, далеко далеко, у бео свет... у Америку, хоћеш?...{S} Кажи само |
е обрте сапутници:</p> <p>— Видите тамо далеко... тамо хеј, где се савија свод небесни, видите |
изиђоше и дахнуше слободно.{S} Али тамо далеко пред њима виђаше се други, још већи облак, који |
н, панички, самртнички врисак и одјекну далеко потесом кроз глуху ноћ, али га нико од људи не ч |
рави страх; али то од чега долази страх далеко је, оно се не види, не појављује се...{S} И снаг |
оје је скривао и од себе сама, гонио их далеко, далеко... само да не мисли о њима, да не страда |
умње о том, куда иде и шта ради.{S} Још далеко виђаху се његове дугачке руке, како се дижу к ли |
..« И мисли његове одоше далеко, веома »далеко«...{S} Он поче да се смеши, очи му се засветлише |
ће без сумње стајати у вези са давном, далеком прошлошћу...{S} Старцу цвокоћу зуби, нешто од з |
и осећаји, само мутан поглед блуђаше по далеку недогледу, показујући јасно да је душа успавана, |
ен, кад радимо посао ваљано.{S} Па ето, дали су нас на милост и немилост несавесним, бесним људ |
управили очи у неодређену даљину, па се дали у дубоке мисли.{S} Нека тешка слутња обладала је њ |
у села.{S} Часништво орловичке општине дало се на посао — оне обичне ствари које се врше пред |
{S} И он, покоран судбини, спреми се за даља страдања, држећи да то тако мора бити, да је се и |
ечном, бескрајном празнином...{S} Даље, даље грозни и страховити призори!... даље... црне одвра |
о сад лутало некуд по мраку...{S} Даље, даље црна прошлости!...{S} Здраво лепи, срећни животе!. |
S} Чим би чуо врисак, он би бежао даље, даље... и гледао би зачуђено, преплашено.{S} Шта је то. |
е, даље грозни и страховити призори!... даље... црне одвратне сенке!...{S} Овамо је живот, где |
кује вечном, бескрајном празнином...{S} Даље, даље грозни и страховити призори!... даље... црне |
о се до сад лутало некуд по мраку...{S} Даље, даље црна прошлости!...{S} Здраво лепи, срећни жи |
ним перјем кукурузним... још, још...{S} Даље се не сме, већ су ту пред њом... чини се да им чуј |
ело смеју.</p> <p>»Какво зло, мисли она даље: само тек да се тако каже.{S} Забринути и оптереће |
ову капију.</p> <p>Путник га не саслуша даље, но окрете право вратницама и отворивши их уђе у ш |
вакодневног ситничарства, па тежи некуд даље и више, тамо у недоглед, оној бескрајној вечној ис |
мне планине, делећи се у све више и све даље кругове, који су умотани у све гушћу таму, док се |
дном се обоје тргоше, устадоше и пођоше даље.{S} Месец изгрејао, па трепери својом нежном сребр |
S} Она као да не осети ништа, гледаше и даље онако исто са заљубљеним осмехом на устима.{S} Гој |
p> <p>— Је л’ ја? рече малишан седећи и даље и гледајући зачуђеним погледом час десно час лево |
једном обрте, отресајући рукама браду и даље, и оде низ сокак журно, као да га ко гони.</p> <p> |
иљубило уз оца или мајку, па ни мрднути даље, као да се плаше какве велике напасти.{S} Тек по н |
} Он се обрте и оде низа сокак, снујући даље планове.</p> <p>Гојко не виде ништа више око себе, |
ку!...</p> <p>— Шта ћу?!...{S} Да терам даље, мени је горе...</p> <p>— Море, видим ја све: ти б |
тамо.{S} Чим би чуо врисак, он би бежао даље, даље... и гледао би зачуђено, преплашено.{S} Шта |
ред усмене наредбе, да сутра...« и тако даље — стајаше написано на тој хартији.{S} Доле потпис: |
киске, жути се на дну ракија...{S} Тамо даље оно округло стакло, у њему игра, искри се чисто бе |
а-речица...</p> <pb n="25" /> <p>А тамо даље, иза потеса, докле ти год око допире, пружила се ч |
једној клупи, неколико сељака и мало по даље, на високој столици, једно лепо одевено женско чељ |
Љубица и Гојко изјавише жељу да слушају даље рад, па по свршетку посла да пређу у стан.{S} Веља |
ла танка пробојна измаглица, а тамо још даље се, у густој магли, гордо и величанствено дижу моћ |
сејане њиве...{S} Изнад села се, тамо у даљини подигла танка пробојна измаглица, а тамо још даљ |
зда били умесни?...{S} Она се загледа у даљину и стаде у мислима претурати дан за даном, све шт |
ла са Влајком, седи сама, гледа некуд у даљину кроз прозор, а у осталом можда никуд и не гледа. |
са очајањем, па се опет загледа некуд у даљину, а пред очима стадоше му пролетати сећања из без |
Предахну од уморна хода и загледа се у даљину...{S} Осети да је обузима страх, баш прави страх |
ћи, али обоје управили очи у неодређену даљину, па се дали у дубоке мисли.{S} Нека тешка слутња |
алаксала, у њој и не беше више снаге за даљу борбу, за отпор.{S} Она се грозничаво хватала за м |
а макар се сву ноћ вукли по кући.{S} Не дам ти, каже она, па да си још толики...{S} И држи бре, |
етвртке и за све празнике, и још да вам дам приде, насмеја се Веља.</p> <pb n="167" /> <p>А Гој |
и опанке одмах, а ја макар и не јела за дан-два.{S} Мајка нек дође сад у недељу; даћу јој пара |
дсеку ноге од страха...{S} Дркће и чека дан, два...{S} Трећи дан долазе три човека у срез, јављ |
аха, али се одмах и пресекоше.{S} Сутра дан деси му се прилика да чује смелу изјаву писареву и |
нека свастика порасте.</p> <p>Кад сутра дан Смиљка пође својој кући са дететом, она остави кћер |
снега што их је притискао.{S} И ако је дан, владаше велика тишина у целом селу; тек по негде з |
, тихо, без сватова, осим часника.{S} И дан венчања је одређен — четвртак по Томиној недељи, са |
добро озидане две собе, кујну, подрум и дан орања земље...{S} Ви ми то набавите, па ја вам не т |
се сам о себи.{S} Какав ми је био први дан школовања, такав ми је био и последњи: све једно ис |
у живота, овакви поступци.</p> <p>Други дан Гојко таман изиђе из Љубичина разреда, а вратнице с |
е, склањај се од онога Пере за ово који дан.{S} Неће ти он дуго ту вршљати, не бој се.{S} Печен |
Влајко друкчије мишљаху...{S} Како који дан, они постају све ближи, све интимнији.{S} Они се ве |
.{S} А ја баш то гледам оногај... сваки дан, на... па ми баш, овај... жао ми, није вајде...</p> |
икао на страдање, па не може да замисли дан, који би му прошао на миру.{S} Срећом, данас се ниш |
> <p>Тако се поче нов живот и нов радни дан у овом новом, љубављу свијеном, гнезду.{S} Влајко и |
она као у сну осети, да се тај фатални дан не може више избегавати, не знајући ни сама зашто.. |
госте и да проведу заједно цео недељни дан.</p> <p>Љубици се веома свидео и овај паметан разго |
ишљала, да ће и она дочекати тај срећни дан, кад ће овако исто са својим ђацима ићи.{S} Па ето, |
да у даљину и стаде у мислима претурати дан за даном, све што је у школи преживела; и што више |
«.{S} И он је остао, почео је претурати дан за даном, док се једном не нађе са листом хартије у |
а соба опет није почишћена.{S} Већ пети дан је како наређује Стојану да бар мало смахне оно сен |
..{S} Дркће и чека дан, два...{S} Трећи дан долазе три човека у срез, јављају се капетану.{S} К |
/p> <p>— Е, кад ће пре!{S} Тек је трећи дан од промене, примети Ђокић.</p> <p>— Шта се будиш, м |
а својим походама.{S} Сваки други трећи дан сврне на часак у школу, поседи са Љубицом, поразгов |
војим ђацима ићи.{S} Па ето, дође и тај дан!{S} Неумна, она је сад нерасположена због овог Гојк |
е ни мислио, него је жељно очекивао тај дан, кад ће се наћи сам, са својим верним Стојаном, у о |
на Гојково место, и преселио се на сам дан свадбе.{S} Како је имао много ствари, морали су узе |
некако ми је, знате, незгодно било; цео дан сам био онако, некако... као да сам што изгубио.{S} |
јој се изменило, као да је спавала цео дан; поглед јој мутан, нејасан, бунован...{S} Обрте се |
, па оде у своју школу.{S} Радио је цео дан, погледајући кад ће се појавити Љубица, или друго ш |
а: да се ухватим за сукњу, па да ти цео дан пиљим у очи?...{S} Хохохо!...{S} Ала би то био муж, |
а.{S} Јок.{S} Уморан човек, путовао цео дан, па треба лепо да се одмори. <pb n="11" /> Тако је |
ристане уз кметовске шале, па се по цео дан вођаху разговори о љубавним аферама и ноћним шетњам |
.</p> <p>А Љубица лежи, или седи по цео дан.{S} Од синоћње несвестице осећа се веома слаба, јед |
ена.{S} Влајко, залудан, проводи по цео дан у судници, а залудни људи најрадије измишљају каква |
журе се на рад, надничење, а они по цео дан око воде, око Мораве хранитељке, јер она их је и хр |
еднако пред очима.{S} Седим тако по цео дан и мислим, а он уза ме...{S} И све премишљам о његов |
сама, одморна, није разбијала главу цео дан сељачким потребама и невољама.{S} Доста јој је што |
итани још велике недеље, провели су цео дан код Аксе, који је обећао дати им синчића у деверств |
га топлина мајчина саучешћа.</p> <p>Цео дан проведоше две сиротице у разговору.{S} Увече, после |
знала сам...{S} И снови црни, из дана у дан... па да се полуди од бриге.</p> <pb n="200" /> <p> |
.{S} Часни је не убио!...</p> <p>Освану дан туробан, ветровит.{S} Љубица није могла готово нима |
а свету, но добити књигу.{S} Кад на два дана пред испит потегнем те разбијем скупоцену лампу га |
али што сам страдао!...{S} И после два дана дођох, весео, са испита, носећи књигу у руци...{S} |
са самопрегоревањем...</p> <p>После два дана дође писар.{S} Уђе у школу опрезно, пажљиво, бојећ |
к најмилија, најдража.</p> <p>После два дана дођоше Веља и нови им сусед Влајко.{S} Беху пошли |
д; гнездо остаде само.</p> <p>После два дана дођоше им у походе Љубичина мати и сестра.{S} Љуби |
, дакле, ништа од разговора.</p> <p>Два дана по том дође јој мати.{S} Стојан извести Гојка да ј |
993_C17"> <head>XVII.</head> <p>Трећега дана Ускрса чланови Учитељског Удружења беху позвани на |
седе, шапућу и уздишу...</p> <p>Трећега дана по доласку, Љубица се врати кући.{S} Не хтеде се н |
ко је одвезе њену оцу, па се он другога дана врати, рекавши да ће предузети неки већи пут.{S} М |
сим школе: по чешће иде у срез, свакога дана обиђе судницу, а кад се врне кући на одмор, она га |
Тако се учесташе походе, скоро свакога дана, а у Љубичину столу гомилаху се оне црне кутије с |
ад.</p> <p>Писар долази на коњу свакога дана.{S} Већ га срамота свраћати судници тако често, па |
..{S} Напослетку <pb n="191" /> једнога дана освану и код њих установљена задруга.{S} Влајко се |
договара се са Стојаном.</p> <p>Једнога дана вејаше снег.{S} Цела се околина бели, бели се сав |
ити никога.{S} И он се, јадник, од тога дана не диже...{S} Оде, као да је и својом смрћу хтео д |
о с другога краја среза.{S} Тога истога дана дознали су и за Перу писара, да је осуђен на дугог |
ограда, одену се лепо и врати се истога дана, доста измењен, наравно у своју корист.{S} Његове |
ш да се приберем од страха.« Још истога дана Гојко је одвезе њену оцу, па се он другога дана вр |
нема опасности.</p> <p>— Нема ни недеља дана како сте дошли на ово место, па већ да тражите пре |
еду (а она то хтеде постићи одмах првог дана), па их уведе у школу.{S} Одреди место сваком дете |
ју не рече ништа.{S} Рече јој да сваког дана очекује некакав акт, који ће показати Гојку с ким |
n="112" /> <p>Једнога хладног, туробног дана полицајац дође необично весео, а и Љубица изишла д |
{S} И све тако лепо беше, док га једног дана отац не узе за руку и одведе у окружну варош. »Мно |
ескрајно страдање, без иједнога срећног дана, без наде, без утехе...</p> <p>Гојкова се зебња ис |
ор Љубичин.{S} Гојко се следи, и од тог дана није се ни видео ни проговорио са њима.{S} Са Љуби |
сведоци никако не могу да се тачно сете дана, кад је Гојко грдио власт, него само тврде да је т |
чиш... знала сам...{S} И снови црни, из дана у дан... па да се полуди од бриге.</p> <pb n="200" |
он шта ће радити... ето га кроз два три дана са златним часовником. »Евине су то кћери, хеј мор |
p>Тада учитељица, која је дошла пре три дана и упознала се са главним околностима, саопшти Гојк |
све поклано, а неки пут те нема по три дана...</p> <p>— А шта би хтела: да се ухватим за сукњу |
> <head>VI.</head> <p>Протекоше још три дана.{S} Љубица све више улази у посао и све се више од |
јку новост о часовнику, одлучили да ово дана припазе на Љубицу боље.</p> <p>— Ниси могао да доз |
.{S} Удри, удри, држи, па кроз неколико дана господин писар у затвор... после већ буде осуђен н |
о срца, што се нахватао за ово неколико дана; осећаше како је обузима некакво пријатно располож |
часак два, па га после нема по неколико дана, а она ни с ким ни речи проговорити.{S} Тешко!...{ |
} Потписали сте списак само за оно мало дана у августу и за септембар.</p> <p>Љубица зину од чу |
ам то са њима наредио све за четири—пет дана: сто, столица, клупа, табла и т. д.{S} А сад је ве |
здвоји из њихова друштва.{S} Пре недељу дана донео им је сам писар обома плату, док други учите |
н њихов друг из Учитељске Школе, годину дана старији по школи, а знали су га добро и Гојко и Ве |
адања и патњи, што их претури за годину дана...{S} Он никада никога <pb n="162" /> не запита за |
ца; то су јој другарице, старије годину дана.{S} И оне обртаху од ње главу презриво, купећи усн |
јрадије говоре, обећа да ће кроз годину дана сам наћи пашенога, само нека свастика порасте.</p> |
одмах, што пре...{S} Ето, кроз десетину дана... чим дође Ускрс...{S} И он стаде жудно гледати у |
се договорити...{S} Данас-сутра... ових дана морамо ићи на испит... требаће твоја крштеница...{ |
је то било ономад... некако тако.. ових дана.{S} После пола часа за Гојком се затворише апсанск |
од некакве несреће, који је обузе ових дана.{S} Беше веома задовољна својим радом; кад год изи |
е и разговор.</p> <p>— И све ми се ових дана врзе једно по памети... никако да избијем мисао из |
и рукова се с Гојком. — Шта сањаш ових дана, голубане?...</p> <pb n="153" /> <p>Гојко, онако з |
мора изгубити памет!{S} И ја сам првих дана била чак расположена према њему«...{S} И она се се |
мо не онакво, како се замишљало ранијих дана...</p> <pb n="156" /> <p>Живели су скромно, мирно, |
х непознатих, црним застором покривених дана, који јаком наступају...{S} Она се стресе, читајућ |
{S} Колико се само ту преживело срећних дана, кад је стекла нове, многобројне другаре и другари |
.{S} Да се само побегне од тих страшних дана и још страшнијих ноћи, кад се само гомилају мисли |
ласом, па му исприча догађаје последњих дана.{S} Ја видим, рече он, да ми се спрема велика неср |
ас јој срце јаче закуца кад се сети тих дана, а душа се занесе у слатким сновима...</p> <p>Писа |
имала бојати?{S} Ето, већ више од месец дана човек долази, и осим задовољства и пријатељства он |
у њој и летос о испиту и опет пре месец дана кад смо мерили вашу учионицу и поручивали скамије. |
у ништа радити, а требаће ми кроз месец дана.</p> <pb n="21" /> <p>— Рачунаља... а шта му је то |
по, чаробно...</p> <p>Не прође ни месец дана, а она већ изгуби памет и предаде се сва срцу, да |
" /> <p>— Шта сте се, море, ви учитељи, данас проскитали!{S} Што ниси са женом отишао у Брезова |
, који би му прошао на миру.{S} Срећом, данас се ништа не догоди.{S} У вече се договори <pb n=" |
е зараде.{S} Ове цене да те Бог сачува: данас једна, сутра — друга.{S} Још да није ових кожа, н |
је за раме. — Треба се договорити...{S} Данас-сутра... ових дана морамо ићи на испит... требаће |
нила, и ако тек беше сунце огрејало.{S} Данас је ишла са чистом и ведром душом, са оним истим с |
почетком у раду.{S} Збиља, како иде?{S} Данас сте почели.</p> <p>— Љутила сам се много.{S} Ниса |
И ти јуче цвокоћеш у затвору од зиме, а данас јој пружаш руку!...</p> <p>— Шта ћу?!...{S} Да те |
ече председник.{S} Ја знам што знам: од данас за две недеље биће промене, па ми одсеците уши, а |
школу, али се он живо бојао да не дође данас.{S} Добро јој... оне огреботине још се истина црв |
рвени од његове шале.</p> <p>— Чорба је данас ваљана, обрте она разговор, тражећи и у овом случ |
читељка мора остати код детета, које је данас нешто у ватри.</p> <p>Веља иђаше необично весело; |
а Гојко иђаше весео, задовољан, јер је данас добио потпуну освету за сва тешка страдања своја. |
осећала се срећном, много срећном!{S} И данас јој срце јаче закуца кад се сети тих дана, а душа |
рже се.</p> <p>— Зар ваш колега не ради данас? запита он осврћући се.</p> <p>— Ради, не знам шт |
а веће среће!... .{S}Ја сам најсрећнији данас!...</p> <p>Она се диже и пође к вратима.{S} Он гл |
ћате, онако... да га превариш: хоће ли данас долазити?{S} Гојко никога не помену, али се знало |
године оплакао; ха-ха-ха...{S} Ја ћу ти данас то уредити...{S} До подне ће сви знати.{S} А ти и |
очеше рад.{S} Љубица осећа да неће моћи данас ништа урадити.{S} Мисли не могу да <pb n="56" /> |
већ приспела, да су одборници са кметом данас код школе, да одређују учитељици квартирину, пошт |
ићи као подмазано.</p> <p>— Па шта ћемо данас?{S} Немамо ништа за кување...</p> <p>— А зар је м |
се он стара да га за сад угуши, јер му данас и у оваким околностима није место.{S} Само тихи, |
<p>— Стој, рече му Веља, кад сазнаде за данашње догађаје. — Па то је читав атентат на твој живо |
а по неки пут баци оштру »примедбу« на данашњи догађај.</p> <p>— Е, ти си се ту згунторила... |
јуче...</p> <p>— Дакле ви сте задовљни данашњим одговорима? упита она бојажљиво, као да га не |
се Љубица Гојку.{S} Још ми глава ври од данашњих догађаја.</p> <p>Гојку се разведри лице; са на |
а у старости је најмилије сећање на ове дане борбе, кад се млада снага носила са недаћама и бор |
другога у школу, где су проводили целе дане, налазећи у раду олакшице своме страдању.{S} Гојко |
оно рајско место, где је познао једине дане среће, милоште, задовољства.{S} Кућица се већ давн |
викла на његове походе, да их у извесне дане и сама очекује, постале су јој чак пријатне.{S} У |
н, без наде, видећи пред собом све црње дане, све веће зло...</p> <pb n="81" /> </div> <div typ |
.{S} Одатле се опет настављају светлији дани.{S} Сад се баца око на многе стране, а има се на ч |
а у срцима њиховим и настадоше друкчији дани. </p> <p>Гојко опази да се у последње време Љубица |
лудилом...</p> <p>Тако настадоше горки дани у овоме ново савијеном гнезду.{S} Мучно да ће ту з |
а Драгутином.{S} О, то беху неки светли дани, срећни часови... она се топила само од једнога по |
Она осећа како се почињу враћати стари дани мука и страдања.{S} Али докле ће се вечно страдати |
а укваси човека горе од пљуска, а траје данима, недељама...{S} Сокак се раскаљао, па нигде не м |
ноћним шетњама.{S} На овим дугим лепим данима окупљаше се ово интимно друштво сеоских залудник |
бегавају...{S} А по неке... ено баш она Даница, одржава везе са неколико учитеља, и сви је знај |
љину и стаде у мислима претурати дан за даном, све што је у школи преживела; и што више мишљаше |
он је остао, почео је претурати дан за даном, док се једном не нађе са листом хартије у рукама |
ће ти писар и услуге чинити.{S} Видиш, дао ти и аконто за овај месец, а ми још нисмо за прошли |
ричу) па наређа на штап ко врапце...{S} Дао сам му пун џак...{S} Море довије се човек у нужди, |
а јашанцију?</p> <p>— Колико си ти нама дао пре, толико ћемо сад и ми вама.</p> <p>— Е, не може |
људи бити фини и углађени: неком је Бог дао намет, а неком, место памети, зализану главу... реч |
вјезди... како ли оно беше.{S} Није Бог дао свакому све дарове.</p> <p>Затим обоје стадоше запи |
, прекрасна ствар!...{S} Још кад би Бог дао деце!...{S} Али на тој мисли Гојко обично свакад по |
ићу, знаш, бећари и сиротиња.{S} Што је дао Бог...{S} Будите задовољни!...</p> <p>— Гле, молим |
а да те напипа...{S} Хе, али им он није дао ни опепелити: зубат беше, па одмах за очи. »Шта ви |
а већ и иначе, вазда главно лице, па се дао у објашњавање ситуације присутнима.{S} Слушаоци изг |
хну фигуру девојачку уза се.{S} И он се дао у неке мисли, од којих му се густе веђе час навуку |
а Милицом Обрадовом.{S} Ћата се највише дао на посао, да се ти гласови раструбе, а он им је упр |
равањем:</p> <p>— Тако, братићу, Бог ти дао, тако!{S} Јес’ видео, господине?...{S} Кажем ја вам |
ушу моју и будућност и све, све бих вам дао...</p> <p>Љубица се унезвери, опет је стаде обузима |
ичним изразом на лицу, носећи собом нов дар Перин — скупоцен брош за груди.{S} Тако се учесташе |
ху човек налази у раду.{S} То је велики дар Божји, само кад је човек и с друге стране задовољан |
и оно беше.{S} Није Бог дао свакому све дарове.</p> <p>Затим обоје стадоше запиткивати час Гојк |
а дуго, него наиђе нека луда, јогунаста даска, па човек да бежи у свет.</p> <p>— Јест, кад ти д |
по рубље искамчити...{S} А ви’ш ова се даска извитоперила, па се клацка.{S} Не мари, наћи ће ч |
одмах се разлеже шкрипање, пуцкање суве даске.</p> <p>— Охо, имаћете добру музику на предавању, |
га прекинути.</p> <p>— Е сад ви нама да дате један савет, јер зато смо управо и дошли, рече она |
о да ће и вас овако да брука, онда ћете дати оставку.{S} Другог излаза нема.</p> <p>Затим Веља |
ме.{S} Он је, вели, казао једаред да ће дати учитељима нешто пара тамо о Божићу, док покупи шко |
чисту хартију.</p> <p>— Па, ако ћете ми дати за три месеца... да напишем признаницу.</p> <p>— Ш |
стом хартије у рукама, који му је могао дати хлеба.</p> <p>А за то време његово се мило гнездаш |
ели су цео дан код Аксе, који је обећао дати им синчића у деверство, а сам се примио да буде ст |
то зависи од вас... ту вам ми не можемо дати никаква савета.</p> <p>— А како би било да ја траж |
це меко, али вам ја ништа друго не могу дати, осим зла и страдања.{S} Тако сам несрећна рођена! |
изхраним.{S} Узеће те господин Младен, даће те у школу, а ти да га слушаш као Бога.{S} Немаш с |
уповали од Смиљке, по седам за грош.{S} Даће ваљад’ и сад тако...</p> <p>— Ево ти грош, па купи |
и Стојан с мотиком...{S} А сусед Глиша даће коња...{S} Хајде да се тражи коњ!...</p> <p>И Гојк |
»Као цигани!« рече отац и насмеја се. »Даће Бог, па ћемо до године у нашу кућу« одговори мати, |
p> <p>— Ехе, братићу мој, кажем ја њој: даћеш ти мени, Смиљка!{S} Јок, вели она.{S} Море даћеш |
мени, Смиљка!{S} Јок, вели она.{S} Море даћеш ми, луда жено, па макар се сву ноћ вукли по кући. |
ан-два.{S} Мајка нек дође сад у недељу; даћу јој пара извесно, можда целу тромесечну квартирину |
сад на глави, па не знам куд ћу пре.{S} Даћу све рачуне новом кмету, па ти гледај после са њим. |
бом.</p> <p>Кад се Гојко нађе на улици, дахну слободно, па окрете журно, право ка Брезовцу.</p> |
у, по лицу, свуда...{S} Једва изиђоше и дахнуше слободно.{S} Али тамо далеко пред њима виђаше с |
смо, господине...{S} Нема се од куд.{S} Дације су велике, подавише нас, продужи један одборник. |
але, накривљене, непокривене сиротињске дашчарице, са чијег се прага виде шумни вали дивотне Мо |
ноге од страха...{S} Дркће и чека дан, два...{S} Трећи дан долазе три човека у срез, јављају с |
.</p> <p>Гојкова се болест одуљи читава два месеца, и напослетку јадник, намучен, озлојеђен на |
е, да навикне дечје ухо разликовању ова два гласа.{S} Љубица готово не дише; сва се претворила |
поче се љуштити, удари је у срце, па за два секунда готова!... одговори Влајко, и повуче дим од |
школи до десет.{S} Шта могу учинити за два часа?</p> <p>— Хо, голубице, па то и хоћу баш... да |
нешто мораде рећи. — Имам да примим за два месеца и још сам мислила да узмем унапред и за овај |
ће на свету, но добити књигу.{S} Кад на два дана пред испит потегнем те разбијем скупоцену ламп |
...{S} Али рекла сам вам већ: ја за она два месеца нисам ништа знала за себе... то беше неко др |
ега, па не трепћу... .{S}Јес, то су она два ока, што их само он зна и нико други...{S} Гле и ли |
наге.{S} Радило се марљиво и журно пуна два месеца, док се већ не приближише ускршњи празници.{ |
нате, ви не видите!... узвикну он усред два окићена воћњака, опијен мирисом цвећа, присуством и |
} Он прилази и одједном јасно разликује два црна ока, која су се упила у њега, па не трепћу... |
а... али што сам страдао!...{S} И после два дана дођох, весео, са испита, носећи књигу у руци.. |
но, са самопрегоревањем...</p> <p>После два дана дође писар.{S} Уђе у школу опрезно, пажљиво, б |
ипак најмилија, најдража.</p> <p>После два дана дођоше Веља и нови им сусед Влајко.{S} Беху по |
а рад; гнездо остаде само.</p> <p>После два дана дођоше им у походе Љубичина мати и сестра.{S} |
ом се поздрави обично, као да су се пре два часа растали.</p> <p>— Где си ти летос био? запита |
знајући ни сам шта говори.{S} Доведоше два сведока и испиташе их.{S} Гојко виде да ту нема шал |
ај, зна он шта ће радити... ето га кроз два три дана са златним часовником. »Евине су то кћери, |
шећи се.{S} Она је већ ухватила на себи два значајна погледа писарева, па је одмах обузе она же |
наше село, кад ми и ’нако нисмо тражили два учитеља.{S} Како нам је до сад могао један отаљават |
ропао бих...{S} На мене скочише у школи два најодраслија ђака.... због неке увреде...{S} Истуко |
а.{S} Мало затим дојурише у бесној трци два добра коња са санкама, и стадоше пред школским врат |
јој теже од свега: писар дође за часак два, па га после нема по неколико дана, а она ни с ким |
морамо и ми.{S} Шта, зар ја да изгубим два месеца са овом дерладијом узалуд; а шта ће за то вр |
, овај... и како ћу рећи, оногај... као два мученика.{S} Јутрос нас газе, братићу, и туку као с |
се труђаше за то.{S} Писар постаја само два-три тренутка, прибра се од узбуђења, али га сад <pb |
p> <p>— Коме?... прихвати писар.{S} Ено два сведока чекају.{S} Све ће то да иде по закону, не б |
динара месечно, а ми јој дајемо још по два динара, те свега шест.</p> <p>— Молим вас, прекиде |
ети наше село, те нам натоварио на врат два учитеља.</p> <p>Старац се узврпољи, уздахну дубоко, |
у школу изјутра, Љубица застаде између два воћњака, да се надише овога мирисног, чистог ваздух |
и је значајно...</p> <p>Већ се навршују два месеца како она дође у ову школу, и шта ти није за |
средини, испод њих оштро гледају и секу два плава ока, па се на ниже спушта, превијен и мало за |
ето... треба уговор испунити.{S} Већ су два месеца, доста је чекања.</p> <p>— Знаш да због прве |
анке одмах, а ја макар и не јела за дан-два.{S} Мајка нек дође сад у недељу; даћу јој пара изве |
Нема, дакле, ништа од разговора.</p> <p>Два дана по том дође јој мати.{S} Стојан извести Гојка |
сутра да ти донесем златан часовник... двадесет дуката сам га платио...{S} Ономад сам га купио |
лости.{S} Скамије старе, рађене још пре двадесет пет година; свака се искривила, раскламитала.. |
ему одреди накнада у десет, а учитељици двадесет динара месечно.</p> <p>Настаде прави лом.{S} К |
огађа:{S} Гојко у три разреда има преко двадесет предмета, а она само један разред са три предм |
његову.</p> <p>Беше то човек од својих двадесет и пет и шест година, црне густо обрасле браде, |
погодби.{S} Наредише да учитељица прима дванаест динара месечно а учитељ четрдесет динара одсек |
рца.{S} Како ће, каже, да живи човек са дванаест динара месечно, побојте се Бога!« Те ти они, б |
рактика!{S} Нисам ја узалуд практиковао дванаест година, па зато се сад не бојим ни једног прав |
.{S} Знам да ће од народа покупити свих дванаест, као за господин Драгољуба...{S} Е, трнићу, не |
едник.{S} Ја знам што знам: од данас за две недеље биће промене, па ми одсеците уши, ако то не |
ају трећину читанчице на памет, а друге две трећине не могу ни да сричу...{S} За колико бих мог |
сто револвера падоше на писареве образе две сухе коштуњаве руке са оштрим ноктима и забодоше се |
а имам по закону право на добро озидане две собе, кујну, подрум и дан орања земље...{S} Ви ми т |
сна девојка и одлична учитељица.{S} Пре две године <pb n="51" /> свршила је школу.{S} Сирота, н |
...</p> <p>— Је ли ожењен?</p> <p>— Пре две године није био...{S} Сад не знам.</p> <p>— Ах... у |
а сад уписујемо и ону децу, која су пре две године требала бити уписана.</p> <p>Кмет зовну Гојк |
p>Љубица збиља зину од чуда.{S} Још пре две недеље она се нешто разговарала са њим о броју ђака |
> <pb n="78" /> <p>И Љубица осећа да се две руке све више савијају око ње, а она нема снаге да |
кајмаклија, а?...</p> <p>Љубица донесе две шоље црне кафе, па седе уз њега и узе да се послужи |
} Јок, ја хоћу свакад кувано, а са наше две плате то ће ићи као подмазано.</p> <p>— Па шта ћемо |
на не доврши мисао: осети да јој падоше две тешке руке на рамена, које почеше стезати...{S} Ват |
чина саучешћа.</p> <p>Цео дан проведоше две сиротице у разговору.{S} Увече, после скромне вечер |
Вељом стајаху неколико млађих учитеља и две девојке.</p> <p>— А, ево нам младожење, прекиде Вељ |
спрема велика несрећа... неће проћи ни две недеље, а ја ћу бити отпуштен.{S} Па куд ћу после и |
е и за мене боље бити.{S} Боље је мусти две овчице но једну...{S} Тако је то, братићу мој!...{S |
ј отац, купивши узгред ту у једној кући две овчје коже.{S} Вајдица је и то: зарадиће на њима тр |
...{S} И за то страдање добио сам одмах две кондиције и... и... тамо још нешто...{S} Гојко запе |
лану и стаде као да ће изазвати кога на двобој, па одлучно изјави да ће и она ићи.</p> <p>Кад б |
зрелих крушака... једна се распрсла на двоје, па се беле полутине и преливају се на сунцу...</ |
и набавке, то ти је сав издатак.{S} Ови двоје нису примили квартирине ни паре.</p> <p>Кмет обор |
ако кроз зубе, све се то просу пред ово двоје јадника, који дођоше да заложе сву своју снагу за |
она...{S} Не зна се које је луђе од вас двоје.{S} И ти јуче цвокоћеш у затвору од зиме, а данас |
право у ону собу...{S} Па ћемо онда нас двоје наставити весеље.{S} Хоћеш?...</p> <p>Богосав, го |
, ето сутра ћу тражити премештај за нас двоје...{S} Али да знаш само шта сам измислио...{S} Слу |
да! помисли она.{S} Мораће једно од нас двоје путовати«.</p> <p>Најзад гости се кретоше.{S} Уре |
ако би је што јаче увредио!...{S} А њих двоје седе, загрљени, једно уз друго, и гледају се мутн |
p> <p>Гојко је сам изјавио жељу, да њих двоје издржавају њена брата, док је у школи.</p> <p>Она |
ђаци му нешто писаху.{S} Кад угледа њих двоје, он се трже и задркта: осети да му не долазе ни с |
питање: »Шта је?«</p> <p>— Остадоше њих двоје сами.{S} Овај креса оком, креса, док се Богосав с |
и срећнога детињства, кад беху само њих двоје деце, она и брат, па лежаху овако исто уз мајку, |
.{S} Изређао је тај поглед све, што њих двоје заједнички преживише, и ниједна сенка захвалности |
се прибра и опет провири...</p> <p>Њих двоје седе на столицама једно уз друго, загрљени, приљу |
јави, да је он већ учинио што треба, да двојица учитеља буду премештени а учитељица отпуштена.{ |
<p>— И ти си пошао к њима?</p> <p>— Нас двојица ћемо сад да путујемо... у смедеревску Јасеницу. |
се одједном промени...{S} И видиш, њих двојица не говоре један другоме ништа.{S} И то све Веља |
стадоше сами у соби.{S} Чим изиђоше њих двојица из дворишта, Љубица му се баци на груди, обгрли |
</p> <p>Затим Веља стаде причати о оној двојици што им се спрема премештај, па дошавши тако у р |
розоре... свуд навучене завесе, али оне двокрилне, те се између њих може видети.{S} Пропе се на |
="59" /> <p>Да ли могу бити људи толико дволични...{S} И то остаде за њу неразрешена загонетка. |
ажи само...{S} Да се сакријемо од овога дволичног народа...{S} Па ти ћеш ми живети тамо као у р |
оде низ воду, тихим лахором, овај тужни двопев танахне бистре реке и младе, несрећне девојке... |
е теби, све ради тебе...{S} Хоћеш?{S} А дворац ће нам бити сав од драгог камења, па у вече кад |
о онако...{S} Па баш ако хоћеш и онакав дворац у земљи?...{S} Тамо има много пећина, копа се зл |
леда масним очима Ђокића и спрема се за дворбу.</p> <p>— Гледај, бре, немој да оставиш коју нап |
м, у сред рада, учини јој се да чује са дворишта необично звецкање, баш као да је сабља.{S} Пог |
жив, окретан младић.{S} Још с половине дворишта он проговори:</p> <p>— Кажем ја: није се он мо |
и у соби.{S} Чим изиђоше њих двојица из дворишта, Љубица му се баци на груди, обгрли га и стеже |
лаву и пође изласку.{S} Гојко истрча из дворишта и стаде пред вратницама...{S} Беше сав у јакој |
а прозору, па видевши да писар изиђе из дворишта, врати се на пређашње место и загледа се у сво |
од гуњ, замеће мотику и журно излази из дворишта...{S} Ха!.. узвикну Гојко и поче долазити к се |
дједаред залаја једно псето и искочи из дворишта, за њим појури друго, па треће и око уморна уч |
="126" /> <p>Изиђоше обојица заједно из дворишта, па се онда окренуше сваки својим путом.</p> < |
одређен збор у месној школи.{S} Још из дворишта опазише да је дошло доста чланова: из школе се |
густо ружино жбуње, а Богосав оде преко дворишта, машући главом.</p> <p>— ’Натема је!...{S} Луд |
е!... рече она, па се огрте и оде преко дворишта.</p> <p>— Ето нам сад нове беде, рече Гојко, п |
главу и, замишљена погледа, пређе преко дворишта.</p> <p>Љубица је сад први пут виде из близа.{ |
{S} Час га видиш да се једва вуче преко дворишта, главу тужно оборио, очи гледају невесело, стр |
ј... сад ћу ја.</p> <p>Она одјури преко дворишта, заклањајући се дрвећем, па не уђе на врата, н |
о, набаци капу на очи, па пројури преко дворишта, не марећи хоће ли га ко опазити са прозора.{S |
..{S} Ноге му се одсекле, он трчи преко дворишта, али му се чини да мили као бубица...{S} Брже, |
еописана лепотица!...{S} Иде брзо преко дворишта, а на лицу јој исписано некаво невино, чисто д |
езно школске вратнице, прође брзо преко дворишта и уђе у ходник.{S} Стаде да се прибере.{S} Беш |
и ишла у своју »тужионицу«..{S} На дну дворишта, где је становала, беше баштица са неколико гу |
<p>Одједном се нечему досети, претрча, двориште и изиђе пред вратнице, где је очекиваше радозн |
>V.</head> <p>Тек је сунце изгрејало, а двориште се напуни ђацима.{S} Гојко и Љубица одвојише с |
лача, леђа грчевито одскачу; погледа на двориште — писар натмуренији од густих облака, корача н |
ћа још те је опазио писара да излази на двориште, иначе би га овај затекао баш како виси на про |
дно мора мислити.{S} Она изведе децу на двориште, пусти их да се протрче а сама се стаде брисат |
ко застаде на вратима, а она сама пређе двориште.{S} Отвори вратнице и загледа се у Гојка, па к |
одједном обузе, па журним кораком пређе двориште и оде у свој стан.{S} На вратима је дочека дом |
па се обрте и уђе кроз вратнице у своје двориште.</p> <p>— Лаку ноћ, рече он за њом, прихватају |
S} Ево и њега!...</p> <p>Чим се затвори двориште за Милицом, на вратима се појавише Богосав и В |
љава сокака и ступи у пространо школско двориште, обузе је некаква слутња, <pb n="91" /> и она |
вратницама и отворивши их уђе у школско двориште.</p> <p>Пред школом сеђаху, на једној клупи, н |
а се ради!... </p> <p>Улазећи у школско двориште, Љубица опази како се Гојко нешто устумарао пр |
често, па улази с коњем право у школско двориште, веже га негде у заклон, па иде весело у школу |
ицу.{S} Гледаћемо...</p> <p>Она изиђе у двориште.{S} Пролазећи кроз ходник, смишљала је како ће |
прибирати.{S} Одједном скочи и изиђе у двориште.{S} Стаде ходати тамо-амо, а под ногама му шуш |
а његовом домаћицом.{S} Чим наступише у двориште, Љубица одмах опази, да нови колега целом свој |
одборници разиђоше.{S} Баш тада уђоше у двориште кола са учитељевим стварима.{S} Учитељица заст |
опази Богосава, који таман хтеде ући у двориште, па кад виде њу, изненади се па застаде.</p> < |
е дошао овамо.</p> <p>Увуче се лагано у двориште, па одмах зађе под прозоре са источне стране.{ |
од куд се приближаваху гости.</p> <p>У двориште уђе срески писар у новој полицијској униформи, |
Претучен је, смрвљен догађајима, па иде двориштем као суманут...{S} Шта је то... докле ће тако? |
пази да ја ништа...</p> <p>Дочека је на дворишту и уведе у своју собу, која сад беше лепо прове |
у.</p> <p>У том се отворише вратнице на дворишту.{S} Стојан приђе прозору, па одмах одскочи. </ |
ојише свако своју децу, па одмах, ту на дворишту, почеше разговор са њима.{S} Обоје се само упо |
че да уписује нове ђаке.{S} У ходнику и дворишту пуно људи и жена и свако држи за руку по једно |
тва.{S} Кућица се већ давно срушила, по дворишту израсло трње и коров; плетар, у који је затвар |
розор.{S} Чича Стојан нешто тумараше по дворишту, вичући узгред на несташну децу, која му порем |
у школу, пусти ђаке, па стаде ходати по дворишту, стресајући се од хладноће.{S} Стојан му са пр |
чекиваше одговора, стаде се освртати по дворишту.</p> <p>— Овде, одговори Гојко, мрштећи се.</p |
гласа, излете из собе и стаде трчати по дворишту.</p> <p>Стојан утрча у собу, и она оде за њим. |
/> <p>Љубица се окрете и разгледавши по дворишту уђе у школу. »Све једно исто«, помисли она про |
...{S} Он сад зна само да хода овако по дворишту и да гледа овога уплашеног фамулуса како стоји |
о!...{S} И њему се чини да хода тако по дворишту пуних 4 — 5 часова, и ако је тек мало јаче од |
ким прутићем у руци, разгледаше децу по дворишту.{S} Неколико његових ђака приђоше к њему.</p> |
ва кућу.</p> <p>Једне вечери седи она у дворишту и чека мужа на вечеру, и ако он у последње вре |
, да их окупи око себе, али чим стаде у дворишту, опколише је жене са децом.{S} Она поцрвене и |
и онај ледени камен, који је још овде у дворишту обузе...{S} Она дође до кревета и седе, тешко |
/> у једном собичку, што је подигнут у дворишту школском..{S} Пређашњи је учитељ, рече му она, |
и изрази.{S} Она и сама добациваше Пери двосмислене одговоре, разуме се све у шали, но тек беше |
мо могло нестати!...{S} Она опет стаде, двоумећи: нешто је снажно вукло тамо у собу...{S} Али ш |
ћата, идући за њом.</p> <p>Она застаде, двоумећи.{S} Чинило јој се да треба нешто понети, и она |
вратима, па одједном застаде у некаквој двоумици.{S} Беше га срамота, тешка га срамота обузе... |
збуни се.{S} И он беше збуњен, управо у двоумици, не знајући да ли да иде напред или да мало за |
прочитала његове мисли, па се још сама двоумљаше.{S} Најзад победи женско упорство, она плану |
о!{S} На њему је сеоско одело, окорамио двоцевку па иде весело, као човек, који је до овога час |
де се дизати из прашине.</p> <p>— Чекни де ти Перу писара, чек!...{S} Он ће тебе ’нако знаш... |
и разговорна жена.{S} Отвори се читава дебата, те чак и наше зараћене стране морадоше попустит |
а говорнику.</p> <p>После се разви жива дебата о говору, јер је тема стајала у вези са најбитни |
.{S} Велика већина учитеља узе учешће у дебати, док учитељице не скриваху своје нестрпљење, врт |
јасне предмете, што се белуцају ту крај дебела крушкова, а слух напрегнуто лови сваки звук и по |
} Около дрвеће бели се и тамни од суре, дебеле прашине, која је у густим слојевима попадала по |
чају похвалу.{S} Стојан ми набавио неку дебелу кокошку, а ја рекох биће добра за чорбу.</p> <p> |
о и гледа неће ли се наћи какав трн или дебља стабљика, да не жуљи ноћу господина.{S} Радећи то |
Аксе, који је обећао дати им синчића у деверство, а сам се примио да буде старојко.{S} Вељи се |
убица.{S} У истој цркви, у којој се пре девет месеца венчала са Гојком, пред истим свештеником |
не можемо тако.{S} Ми смо владали само девет месеци, а ви по више од године!...{S} Мој рођо, т |
о господин управитељ да му пошљете оних девет ђака.</p> <p>Љубица диже главу и погледа га зачуђ |
в нејасан страх.</p> <p>— Да узме ваших девет ђака... да има и он први разред.{S} Хајдемо у шко |
... то је од онога« и са тим сећањем на деветорицу ђака појавише се у њој сећање и на све оно, |
е изврши наредба Министрова, одвојте ми деветорицу... које ви хоћете.</p> <p>— А морају ли се о |
и се рече: »Ништа, ја ћу њему поклонити деветорицу, па онда да имамо обоје по педесет ђака«.{S} |
е.{S} Опази она и неколико познатих јој девојачких лица; то су јој другарице, старије годину да |
она љуби!...{S} И љуби првом, страсном, девојачком љубављу; љуби безумно, са највећим самоодриц |
закључа се у својој соби, паде на своју девојачку постељу и горко зајеца...</p> <p>»Боже, шта ј |
те више осети но угледа танахну фигуру девојачку уза се.{S} И он се дао у неке мисли, од којих |
а чистим застирачем.{S} Чим уђе у собу, девојка се скиде, па обуче једну шарену сеоску сукњу, н |
Ето, купио сам часовник, какав ниједна девојка у Београду није понела...{S} Да дођем сутра да |
> <p>— А... отеже и збуни се изненађена девојка.{S} Ви сте, дакле...{S} И ја сам овде постављен |
и то он зна...{S} А каква је то красна девојка и одлична учитељица.{S} Пре две године <pb n="5 |
Мај... мајко моја!... мајко!... врисну девојка и приљуби се уз те слабе, изнурене груди, знају |
ареде да им чувамо децу, која их има, а девојкама... шта?...{S} И њима тако нешто... да им чист |
м стајаху неколико млађих учитеља и две девојке.</p> <p>— А, ево нам младожење, прекиде Веља жи |
мирисом цвећа, присуством и сузама ове девојке, кршећи руке од муке што не уме или не сме јасн |
љајући, — како то већ умеју вешто младе девојке.</p> <p>Снаша Смиљка, бистра и паметна жена, од |
в танахне бистре реке и младе, несрећне девојке...</p> <p>А Гојко занемео, смрзао се, па не диш |
за које држаше да могу јако утицати на девојку.{S} И одједном, усред тих сањарија, он се трже. |
ни сам не зна како, приђе лепој младој девојци, скиде шешир и не гледећи је промрмља врло брзо |
сила, која га снажно гони у наручја тој девојци, осећа да га нешто снажно привлачи к њој.{S} И |
оје зле особине, која јој сметаше и као девојци, а већ у толико више као васпитачици.{S} Паштил |
"9" /> здраво и весело шеснаестогодишње девојче.{S} И село јој је у тим сновима изгледало друкч |
бродећи с Дрине на Тимок, уграбих једно девојче...{S} Наша учитељска посла!{S} Све радимо узгре |
ући се у себи и чудећи се смелости овог девојчета. ’Натема је... помисли он, а ви’ш овај не уме |
аше.</p> <p>— Па где си, болан, до сад, дед’ причај: где си био, шта си радио? обрте се Веља Го |
о већ ја и ти на само... видећемо.{S} А деде да видимо то са учитељем.{S} Баш ме ту Пера навлач |
и шта би још могао рећи. </p> <p>— Е па деде, за срећна познанства! подиже писар чашу, додирују |
нам дош’о, господине, рече један крупан дежмекаст сељак, прилазећи учитељу и пружајући му руку. |
p>— После усамљена, непријатна, ноћнога дежурања Веља се зачуди овој шали, али се брзо прибра, |
личанствено дижу моћне огромне планине, делећи се у све више и све даље кругове, који су умотан |
и пажљив према њој; не уме, или неће да дели милошту као други људи, него све некако онако... о |
ожиже живо срце, сваки јој чупа из срца делић по делић досадашње љубави и пуни празно место у с |
људских очију, док му садашњост не отме делић по делић сакривене тајне.{S} И боље!...{S} Слатко |
не смири док не осети, да јој је сваки делић тела, као и душа, прожет овим заносним осећањем.. |
о срце, сваки јој чупа из срца делић по делић досадашње љубави и пуни празно место у срцу најљу |
чију, док му садашњост не отме делић по делић сакривене тајне.{S} И боље!...{S} Слатко је надањ |
ћи одговор Стојанов.{S} Извади из стола деловодник, забележи тамо нешто, стави нумеру на ону ис |
ше хартију, па је одједном сави, отвори деловодник и метну је унутра.</p> <p>— Добро... рече он |
ништа горе.</p> <p>— Да ли да заведем у деловодник? запита Гојко, савијајући исписану хартију и |
овори:</p> <p>— Школски одбор има свога деловођу, а ви у школи немате никаква посла.</p> <p>— М |
ало не тичу, а зна да школски одбор има деловођу — њега, Гојка.{S} Он га чак сматра за толико п |
асположено, као кривац кад се ухвати на делу.</p> <pb n="117" /> <p>— То ћемо већ ја и ти на са |
} О, то су јој лице морали набавити сви демони из пакла!...</p> <p>Млада, лепих црних очију, та |
ниси потревила, рече јој он, смешећи се демонски.{S} Они сад тамо ручају, па да им поквариш вес |
.{S} Од предане и заљубљене жене ствара демонску душу, која само о злу мисли.</p> <p>Ужасна ли |
не знајући ни шта да ради ни куд да се дене, само обрће очима десно и лево, скрећући поглед че |
шљено.</p> <p>— О, па ја нисам ни стоти део испричао.{S} То је код мене непрестано... и у ситни |
а сваки њен уздах односи собом по један део његова тешког бола, а на души му оставља тихо, приј |
је. »Чује он за ту промену... већ тамо, депеша... па му се одједном одсеку ноге од страха...{S} |
вему веровати: те не знам онај отпуштен депешом, те овај ће бити пенсионован... ваздан тако!... |
из среза.</p> <p>— Отпуштен Пера писар депешом...{S} Сви у срезу то говоре... веле извесно, ре |
причања отворише се позната врата, уђе депозитар и зађе некуд иза Гојкових леђа.{S} Зачу се от |
} И кметови са вечним немањем новаца, и депозитар крајем свакога месеца...{S} И све, све исто, |
, и задркта.</p> <p>— Добро... одговори депозитар отегнуто.{S} Онда ја да издам за све месеце?< |
јући се да спроведе кривца суду.</p> <p>Депозитар одмах запита Љубицу, гледајући је са интересо |
месеца, Гојко и Љубица, на позив новог депозитара, одоше у срез.{S} Тамо се већ многи догађаји |
а, зар ја да изгубим два месеца са овом дерладијом узалуд; а шта ће за то време да ми раде оста |
очима и одједном рукну у плач.</p> <p>— Десет година сам овде, слатки братићу...{S} Немам куд.. |
ене, видиш... сто закрпа, а на опанцима десет подлога.</p> <p>— Ево ти динар да купиш Станки оп |
љењу, он треба не само сада, но и после десет година, да буде скрушен, убијен, сатрвен тугом... |
</p> <p>— Знаш да морам бити у школи до десет.{S} Шта могу учинити за два часа?</p> <p>— Хо, го |
пође за руком...</p> <p>Кад Гојко, око десет часова, опази да је Љубица пустила своју децу кућ |
е бар једну реч, да захвали.</p> <p>— У десет часова тачно пустите децу кући; часовник вам добр |
м захтевом: да се њему одреди накнада у десет, а учитељици двадесет динара месечно.</p> <p>Наст |
е учитељ, рече му она, примао накнаду у десет динара месечно за стан и башту.{S} Гојко оде те р |
ећу и заустављају се на њој...{S} Да су десет пушака наперене на њу, лакше би јој било...{S} Шт |
вом значајно. »Шта ли је то? пита се он десети пут у чуду, и не могући се досетити ничему, опет |
p>»Чудновата је, баш!... премишља Гојко десети пут једну исту мисао. — Овамо седи са њим цело ј |
њега стајаху и одговараху на јектенија десетина одраслијих ђака.{S} Гојко стаде за певницу, ал |
ком сигурношћу и разумевањем, као да је десетине година провео на том раду.{S} Реч му беше течн |
{S} И то одмах, што пре...{S} Ето, кроз десетину дана... чим дође Ускрс...{S} И он стаде жудно |
о сад се уписивало сваке године само по десетину нових ђака, па се нису ни узимала деца из инок |
{S} До сад су учитељи уписивали само по десетину нових, тек да имају и први разред... па се све |
оме то мој кмет говори: неће да ми купи десетне мере зато, што брезовичка учитељка скупља скору |
и ћемо, рече весео Гојко који је био на десетом небу од радости: »изгрдила је ћату, а мене сама |
али се одмах и пресекоше.{S} Сутра дан деси му се прилика да чује смелу изјаву писареву и шаљи |
то што и она.{S} Сутра се то може и њој десити.</p> <p>— Молим вас...{S} Готово да не улазим ја |
ну леву руку само преноси преко чела, а десна све више дркће у његовим рукама.{S} У глави нема |
у очима лево и десно, промени тежиште с десне ноге на леву, па опет врати на десну, и најзад ст |
јадник!...{S} Гори му, страшно му гори десни образ, осећа сва места којима се бол и ватра пруж |
ади ни куд да се дене, само обрће очима десно и лево, скрећући поглед чешће на ону страну, где |
ана.{S} Нову официрску капу накривио на десно ухо, а сјајну никловану сабљу пустио те се вуче п |
вој великој кривици, мрдну очима лево и десно, промени тежиште с десне ноге на леву, па опет вр |
ан нам вели — и председник показа руком десно до себе, Гојко угледа капетана и би му мало слобо |
даље и гледајући зачуђеним погледом час десно час лево око себе.{S} Његов поглед као да хтеде р |
оред познатога плота, хтеде погледати у десно, али му се учини да неко стоји на отвореним врати |
о, добро... убрза Гојко, окрећући главу десно и лево, не знајући како да се склони од тих изјав |
Ђокићеву... чим се изиђе из села, одмах десно...</p> <p>— Знам... знам... дркташе она од зиме, |
и шта је ово?...{S} Некаква топлина око десног образа.{S} То неко дише уз њу, осећа да је то ди |
с десне ноге на леву, па опет врати на десну, и најзад стаде руком требити густу браду.{S} А Љ |
и писареве, он опази да председник диже десну руку и даје њоме знак некоме иза његових леђа да |
ев загрме и заклокота у њој, она подиже десну руку, изви је у страну и спремаше се да пљесне њо |
рли је нежно.</p> <p>— Ти најбоље знаш, дете моје.{S} А по теби гледајући, рекла бих да је мног |
не, како не!...{S} Зато сам и дошао.{S} Дете пише: исцепало се, обосило, а зима — ето је!...{S} |
и руке, па да ми њега узмете.</p> <p>— Дете нек остане, а ти чича иди кући, рече кмет и махну |
а време њеног одсуствовања, одмах посла дете к Гојку, молећи га да дође њој.{S} Гојко одмах дођ |
ног синовца, један одборник уписа своје дете и затим чича Стојан стаде да позива једног по једн |
колиле.</p> <p>— Јаднице!... јадно моје дете!{S} Мученице!... шапуташе она, лијући сузе на ту г |
тамо.{S} За то време чини му се да чује дете где говори:</p> <p>— Повратила се... била јој мркл |
а једног млађег човека и молбе да му се дете не узима у школу, јер то му је најстарији, па је т |
певати: стадоше богорадити да им испише дете, јер су инокосне, па им нема ко помагати у раду.{S |
ће се крити да га не удариш, а некмо ли дете.{S} Тако је, братићу мој!</p> <p>— Оно види да ја |
лу сеју.</p> <p>Мајка, радосна, што јој дете тако срећно, па уздахне и погледа млађу кћер, поми |
и се она сама не дише.{S} Изгледаше као дете, кад добије тако ретку и неочекивану играчку, о ко |
вилице и опет се заплака, јецајући као дете.</p> <p>Веља се намршти и прође преко собе.</p> <p |
за камџију... зна га да је безмоћан као дете, јадник!...{S} Гори му, страшно му гори десни обра |
нтересована Љубица. — Ваљда сте бар као дете проживели, у родитељској кући, са децом?...</p> <p |
</p> <p>— Јеси ли луд?...{S} Плачеш као дете, кад те други бију...{S} Еј, грешниче!... </p> <p> |
ви људи!{S} Прошлог љета пустите ми ово дете да ме надгледа овако старог и да ме што послуша, а |
p> <p>И Стојан га узе за раме, као мало дете, па га уведе у собу и намести на столицу.{S} Нађе |
.. одједном се следих, узех га као мало дете и доведох кући.{S} Тада сам видела да на њега ника |
о на лицу прочитати...{S} Беше као мало дете!«...</p> <p>По испиту наступи још већа промена.{S} |
може да се не љути кад види овако мало дете, а препредено и ширет к’о и чича Стојан.{S} Ја га |
она... учитељка..{S} Сад дотрча Стојино дете, и ја таман да пођем, а ти уђе.{S} Претури се, вел |
у раду.{S} Неке се заклињу да им је то дете једина мушка глава и свечар у кући...</p> <p>»Шта |
>— Да ли је школа далеко одавде?</p> <p>Дете се обрте к селу, пружи руку на једну од ближих згр |
ниси крива...{S} Шта ти знаш, као мало детенце!...{S} Ти мислиш сваки те воли, ко год те љубаз |
ништа требати...{S} Ја ћу тебе као мало детенце... све ћу те овако на рукама, ето баш овако... |
их испрати, а учитељка мора остати код детета, које је данас нешто у ватри.</p> <p>Веља иђаше |
ад сутра дан Смиљка пође својој кући са дететом, она остави кћер и зета са тврдом вером: да је |
своје прње, па озго уседнем са женом и дететом, а за душему привежемо козу, па терај!...{S} А |
од; види се радо би скочила и притрчала детету.{S} Ко зна шта би му урадила од срџбе!...</p> <p |
х уведе у школу.{S} Одреди место сваком детету, каза им како се зову њихова седишта и таман поч |
р Љубица не беше навикла.{S} Она, чедна детиња осећања, која се улевају у душу још мајчином хра |
јим, он запише у уписницу име и презиме детиње и друго што треба, па опет стане да преврће.</p> |
етиње задовољство...{S} И цело јој лице детиње, нежно... мала устанца скупљена, румене се танке |
дговара она механички, више понављајући детиње речи, не знајући ни сама шта је рекла.</p> <p>По |
а стана у школској згради« понављаше он детиње речи, корачајући лагано и несигурно својим кратк |
лицу јој исписано некаво невино, чисто детиње задовољство...{S} И цело јој лице детиње, нежно. |
ли се одмах умири.{S} Некакав ђаволаст, детињи осмех пређе јој преко усана и она баци поглед на |
цу, љутити се, умало не почеше страдати детињи чуперци.{S} Она још није стекла ону необичну веш |
{S} Чује се мушки глас, па одмах за њим детињи. »То је учитељ... онда ће ово бити«, вели жена у |
>овака</hi> жена има овако невин, овако детињи израз лица?...{S} О, то су јој лице морали набав |
е тако замишљена и смешка се задовољно, детињски...</p> <pb n="206" /> <p>О, сад тек разуме Љуб |
огачених крвавих очију...{S} Беспомоћно детињско страдање и нека дивљина беху исписани на његов |
е имао сећати, да није тога лепог доба, детињства...{S} Зар да се не сећа онога гнезда, у облик |
њене топле груди, она се сети срећнога детињства, кад беху само њих двоје деце, она и брат, па |
тадоше му пролетати сећања из безазлена детињства.</p> <p>Како да се не сећа!{S} Зар би се могл |
ти овај тренутак на један часак из њена детињства.{S} Јест, сећа се тако живо...{S} Довела је м |
утати и сећати се срећнога и безазленог детињства...{S} Ћутати, ћутати, ћутати... а топлина од |
> <p>— Ви не знате, а то је мени још из детињства... запамтио сам добро, стотину пута се потврд |
раво ни живео, него онако...</p> <p>— А детињство? стаде га запиткивати заинтересована Љубица. |
а:</p> <p>— Ви сте јамачно лепо провели детињство и младост?{S} Видим да се радо сећате младост |
»ђачке болести« свршују.</p> <p>Срећно детињство, красна младости, нећете се никад вратити! </ |
је још исто онако мила, као што беше у детињству.{S} Сад је и она сама сасвим друга: до јуче б |
н пасе, трава расте; пајо, пауне...{S}" Деца поискакаше из клупа као јарићи, па се окупише око |
цикну помамно:</p> <p>— Ха, тако ти!... деца иду боса, исцепана, а он купује својој... и опет с |
то згодно усвоји у зимском полумраку... деца не дишу, слушајући... да, да.!...{S} А мај, знате, |
се мало приберемо...{S} Хајдемо на рад: деца нас одавно чекају, рече она, па отвори врата и изи |
школу.{S} Прво сврну у Љубичин разред; деца беху на окупу.{S} Даде им чиме ће се занимати, па |
S} Ту су јој све мисли, цела душа...{S} Деца одговарају: по неко већ схватило добро целу мајсто |
љаве и беличасте у љубичасту боју...{S} Деца носе започете корпе, одељане витке или очишћену ло |
ају ићи у цркву, кад је она удаљена.{S} Деца ће већ доћи, па нека их он води; и онако није до с |
ваздух не узмути више него што мора.{S} Деца беху изишла на одмор; он је извесно то и очекивао, |
рогим тоном врати их на своја места.{S} Деца се уплашише од њеног строгог израза и тона, па се |
оје јој паде у очи као несташно.{S} Сва деца из тога круга, у који је она гледала, стадоше боја |
ешто запиткивати, али тако неумешно, да деца одмах опазише због чега се она обраћа к њима, па с |
Ах, извините, молим вас.{S} Јадна моја деца... оставила сам их онако.{S} Не знам сад ни где су |
а по том ослобођена и раскалашна сеоска деца...{S} И кметови са вечним немањем новаца, и депози |
питкивати, тако радознало, као што мала деца распитују за непознате им ствари. — Жалите јамачно |
етину нових ђака, па се нису ни узимала деца из инокосних кућа, а сад нам треба нових педесет.{ |
S} Одмах по том стадоше излазити уморна деца, протежући се целом снагом, а за њима покуњен, сну |
м живља и окретнија, а гле како су наша деца!...{S} Зар он са оном његовом пипавом мирноћом мож |
која је некад била сва црна, али су је деца, мокрим крпама, у току дуго година, тако изрибала, |
или већ тамо... морам на рад, чекају ме деца.{S} Како сам ја!{S} А она јок... него са њим тамо |
природе, певање... у мају, за то време деца заборављају теже ствари.</p> <p>— Истина јест, при |
а писара, али овај гледаше само како се деца унезверила, па чекају шта ће им Гојко рећи и нијед |
ли се...</p> <pb n="208" /> <p>Прогнаше деца чопор говеда на пашњак...{S} Запрашио се сокак, пр |
подне, Љубица још лежи на столу; почеше деца долазити у школу, она још лежи, и види се само как |
еђу вама?</p> <p>— Еве... овај, пружише деца прст на једнога.</p> <p>— Оди, ђаче, овамо; оди, ј |
у; уђе у Гојкову школу и, пошто изиђоше деца, стаде слушати заплетено и нејасно Гојково причање |
<p>Сутрадан Љубица дође рано у школу; и деца се брзо окупише.{S} Свако се лепо обукло па се бел |
та борба са кметовима и одбором...{S} И деца хоће човека лако да наљуте, али су све то ситне ст |
жати, а то је и Гојко напоменуо, да јој деца почињу бивати све више утегнута и повучена, нестај |
ица настави рад, па кад опази да су јој деца заморена, пусти их на одмор.{S} Тек што деца изиђо |
је Љубица врло мало прешла, али су јој деца добро усвојила оно што им је казивано.{S} Код Гојк |
"46" /> <p>Љубица стајаше у ходнику док деца полако изиђоше из школе.{S} За децом изиђе Гојко, |
те, шта ћу да радим са молитвом: никако деца не могу да изговоре неке словенске речи... целе зи |
е им, управо учи их да мисле, али су то деца неука, дивља, па не може све да иде као по лоју... |
..{S} Чудно зацело: ревизор се љути што деца знају трећину читанчице на памет, а друге две трећ |
заморена, пусти их на одмор.{S} Тек што деца изиђоше и она, оставши сама у соби, замисли се, а |
.{S} Љубици се учини да се овде не могу деца навићи реду (а она то хтеде постићи одмах првог да |
А Гојко се не боји испита, он зна да су деца ваљано спремљена, и то му није првина.{S} Али се б |
тила.{S} Чим уђе у разред и виде шта су деца радила за време њеног одсуствовања, одмах посла де |
године туку децу душмански, а на испиту деца весела, смеше се на учитеља, гледају га слободно.. |
м по мало зависи. </p> <pb n="41" /> <p>Деца изнеше столице; одједном се ту нађе и Стојан, који |
p> <p>— Еј, море... одите овамо!</p> <p>Деца се згледаше; по неко се засмеја гласно, заклонивши |
а се то некако само собом удеси.</p> <p>Деца већ почеше долазити у школу, а они обоје сањаху... |
ђаче, овамо; оди, ја сам учитељ.</p> <p>Деца се зачудише.{S} Видело се да су све друго очекивал |
ја страдања, нарочито јадне, сиромашне, деце, која су без заштите!...{S} Али мој добротвор оздр |
асно, Љубица га заустави.</p> <p>— Нека деце код мене... ја и онако радим само то.{S} Ви можда |
нога детињства, кад беху само њих двоје деце, она и брат, па лежаху овако исто уз мајку, под ст |
зликовци... да затварамо учитеља своје деце... нако без кривице, по туђој поруци.{S} Код нас у |
е креће.{S} Волела би да изиђе до своје деце, и нешто је јако вуче, али чим стане пред огледало |
Научила је она давно, да из очију своје деце чита њихове мисли.{S} Љубица поцрвене, задркта, па |
нако у шали помену, како Гојко има мање деце од ње, и смејући се рече: »Ништа, ја ћу њему покло |
икад до сад није волео, и да му не беше деце, помишљао је озбиљно да бежи са њом у Америку, или |
сови стоке која се враћа с паше, паса и деце која их дочекују, петлова и друге живине која се с |
екрасна ствар!...{S} Још кад би Бог дао деце!...{S} Али на тој мисли Гојко обично свакад поцрве |
мој!...</p> <p>Упис се већ завршује.{S} Деци се наређује да сутра дођу сви у школу.{S} Гојко и |
ста, изађите сад мало напоље, рече Веља деци, па се упути к својим гостима.</p> <p>— Како...{S} |
гледати децу.</p> <p>Љубица приђе ближе деци, рече им да гледају само на њу, па поче рад.{S} Ос |
ш не спрема за излазак.</p> <p>— Кажите деци нек излазе! заповеди писар с таквом оштрином, да с |
еко школе.{S} Кад опази њу, он се обрте деци, нареди им да се спреме, па их пусти кући.</p> <pb |
мишљати на отпор.</p> <p>Гојко се обрте деци, па им рече благим, уморним гласом, притискујући р |
<p>Љубица погледа за њим, па се осврте деци весело, и отпоче рад.</p> <p>Веља их затече на пос |
ина, врати се пређашња љубав према овој деци, и њој је необично мило што стоји са овако чистом |
д ишчекује.{S} С тога се обрте Гојковој деци, па их стаде нешто запиткивати, али тако неумешно, |
<p>Љубица се сва предала школи, својој деци.{S} У непрекидном, заморном раду тражила је утехе; |
?... шта има да ми буде тешко.{S} Мојој деци ја заповедам, а друге старије морам слушати; није |
напослетку поче да држи предавања њеној деци.{S} Ради се озбиљно и својски...{S} Једно јутро ре |
мапе, па опет добио петицу!</p> <p>И за децималне мере он нађе згодан одговор:</p> <p>— Море, ш |
простачку грубост.</p> <p>— Играте се, децо!...{S} Шта сте се то играли?</p> <p>— Крпигуза, од |
ујући руком врело чело:</p> <p>— Идите, децо, кући...{S} После подне раније...</p> <p>Кад остад |
/p> <p>— Захваљујем, морам на посао.{S} Децо, у школу! скомандова он, па се опет згрчи и, онако |
је. — Ама немамо где да вас уведемо.{S} Децо, дајте коју столицу.</p> <p>»Хм, па то је он!,.. з |
агрме оштар заповеднички глас:</p> <p>— Децо, идите кућама... брзо!{S} Журите се!</p> <p>Гојко |
док деца полако изиђоше из школе.{S} За децом изиђе Гојко, гледајући пред ноге.{S} Обома беше н |
д се сврши школски рад; Љубица изиђе за децом.{S} Стаде на прагу и дубоко удахну свеж ваздух.{S |
нешто тражи, затим корачи и упути се за децом к своме стану.</p> <p>А Гојко брзо распусти децу |
дете проживели, у родитељској кући, са децом?...</p> <p>— Јест, само сам тада и живео, више ни |
— Шта ради господин учитељ?</p> <p>— Са децом, веселник.{S} Шта ће... да се склони од зла; боље |
адовољна својим радом; кад год изиђе са децом на одмор, из очију јој сија задовољство, али се б |
, онако намрштен, оборене главе, уђе са децом у школу.</p> <p>Писар погледа за њим иронично, ка |
м стаде у дворишту, опколише је жене са децом.{S} Она поцрвене и збуни се, а жене почеше запева |
, на коју ће страну да гледа, шта ће са децом, а иза њега загрме оштар заповеднички глас:</p> < |
рања. — Овде треба често да излазимо са децом.</p> <p>— Јесте... да... нарочито је мени за земљ |
ћу гледала кад варошке учитељице иду са децом у цркву, па је тада у себи помишљала, да ће и она |
са њима.{S} Обоје се само упознаваху са децом, распитиваху их о њиховим кућама, о родитељима, о |
е, и ако би волели да се крену одмах са децом.</p> <pb n="73" /> <p>— Извол’те, говораше попа, |
, да се не осрамоти <pb n="124" /> пред децом.{S} Промуца нешто, не разбирајући ни сам шта гово |
аше како онај сплетени Гојко стоји пред децом, како им живо и весело прича, са уста му никако о |
крену.{S} Напред иђаше Љубица са својом децом, весело гледајући пред собом, а напослетку, заврш |
и она, да се бар сита нарадим са својом децом?{S} Сад видим како велико задовољство и утеху чов |
Хвала вам много, што сте радили с мојом децом...</p> <p>— То ми је дужност, прекиде је Гојко ош |
нимљиво проводити време у раду са малом децом!... помисли она. — Неумна, незгодна је та вечита |
што стоји са овако чистом и упарађеном децом.{S} Толико пута је са завишћу гледала кад варошке |
а.{S} Истина, Гојко је радио и са њеном децом, док је боловала, она сама види како је много он |
И ви да се спремите да, идете са вашом децом.</p> <p>»Хвала Богу, чини ми се овако рече, одахн |
м ја к вама дошла... мрзи ме пред вашом децом...{S} Хвала вам много, што сте радили с мојом дец |
лако приближи Гојку.{S} Он стајаше међу децом, па им говораше нешто живо машући рукама.{S} Она |
ку посла да пређу у стан.{S} Веља позва децу, па настави рад.{S} Узе да прегледа израђене задат |
и све онако... што не ваља.{S} Оставила децу саму...{S} Видиш, за то бих је могао узети на одго |
раде ћутати.</p> <p>Љубица је пазила на децу и крстила се побожно, онако женски: знајући само д |
ко настави и на испиту: стаде викати на децу, љутити се, умало не почеше страдати детињи чуперц |
} Кад у пролеће удари некакав шарлах на децу, те распустих школу...{S} Док ја то наредих, жена |
бица се наслонила на прозор па посматра децу, која ће бити предмет њена рада и старања.{S} Свак |
ему.</p> <p>— Јесу ли сви дошли? запита децу.</p> <p>— Дошли су.{S} Само нису они што не долазе |
Како ће сад у школу, како ће изићи пред децу, а нарочито пред људе, ако наиђу?...{S} О, да тешк |
непрекидно мора мислити.{S} Она изведе децу на двориште, пусти их да се протрче а сама се стад |
бро чујем!{S} Па овде готово сви доводе децу под морање.{S} Је ли то та српска жудња за просвет |
моле за нова одељења и сами радо доводе децу у школу, то сам слушала.{S} Па што је овде овако?« |
, не осврћући се више, оде онамо где је децу оставила.{S} Нарочито је пренерази свршетак разгов |
се упреподобио, па само трепће и милује децу по глави...{S} Ко би помислио, да се у таквој школ |
оз ходник, смишљала је како ће да викне децу, да их окупи око себе, али чим стаде у дворишту, о |
.</p> <p>— У десет часова тачно пустите децу кући; часовник вам добро ради, па ћу ја доћи... а? |
н, са неким прутићем у руци, разгледаше децу по дворишту.{S} Неколико његових ђака приђоше к ње |
<p>Најзад гости се кретоше.{S} Уредише децу, па опет окренуше низ потес.{S} Сунце по мало греј |
Служба већ почета, те они и не одморише децу, него их уведоше у цркву и наредише у једном крају |
ка.{S} Али шта је ово те нико не доводи децу од своје воље?</p> <p>— Научени су.{S} До сад су у |
n="3" /> <p>Његов озбиљан одговор увери децу да је то доиста учитељ, па се бојажљиво уклонише н |
ај, подаље од Љубице, и стаде уређивати децу.</p> <pb n="71" /> <p>И Љубица одмах уреди своје м |
исту хартију и таман да почне прозивати децу гласно, Љубица га заустави.</p> <p>— Нека деце код |
.{S} Он слеже раменима и поче уписивати децу у први разред, »Да се трпи!... рече у себи.{S} Дођ |
аше у школи.{S} Седе и стаде разгледати децу.</p> <p>Љубица приђе ближе деци, рече им да гледај |
све шестогодишње теорије...{S} Пустити децу тако у свет!... настави он готово више у себи и на |
ео час.</p> <pb n="50" /> <p>Веља пусти децу, па се кроз простран ходник упути са гостима у сво |
боље и живље.{S} После пола часа пусти децу и, бришући марамом ознојено и зажарено лице, приђе |
нда да скочимо...{S} Једаред, кад пусти децу кући и стаде тако у највећем очајању по школи кора |
...{S} У школу долази плачна; кад пусти децу кући, она остане сама и плаче на свом сточићу по ч |
еши задовољно, победоносно.{S} Распусти децу, па се и сам упути кроз село, право ка брезовачкој |
оме стану.</p> <p>А Гојко брзо распусти децу и оде журно у Брезовац. »Бар ћу добро навићи на ов |
ито.{S} И то јој паде тешко.{S} Отпусти децу кућама, па застаде пред чичом и погледа га слободн |
о нетактична показа.{S} Ревизор отпусти децу кућама, рече им да дођу у школу на Петровдан, па о |
Најбоље још нек нам нареде да им чувамо децу, која их има, а девојкама... шта?...{S} И њима так |
адимо узгред: и женимо се, и сарањујемо децу, и кућимо, и раскућавамо, и умиремо, све онако узг |
о после подне у Брезовац.{S} Да пустимо децу рано, па да идемо.</p> <p>Гојко се изненади; овака |
тек сети посла, сети се да је још давно децу оставица иза школе, па о њима нико не води рачуна. |
ђима јелечићи.{S} Љубица се загледала у децу, па се тако и замислила... стоји лепо обучена, са |
ршти и мучи, па баш нарочито бира такву децу.{S} Обавештава их, помаже им, управо учи их да мис |
ако то, мисли она, гледајући на Гојкову децу: бар од њега сам живља и окретнија, а гле како су |
ојим се то најбоље постиже и идући међу децу мислила је одмах почети игру, али ето, нешто јој о |
<pb n="17" /> <p>— Ја изиђох мало међу децу, а ви гледајте ту: ако наиђе какво кретенасто, нем |
кочити, па нарочито бирам неразвијенију децу.{S} Е, друже драги, не једу се лубенице, док се ко |
асова, опази да је Љубица пустила своју децу кући и он пусти своје ђаке, па се завуче у своје п |
{S} Гојко и Љубица одвојише свако своју децу, па одмах, ту на дворишту, почеше разговор са њима |
ом је обузе милина гледајући ову нејаку децу, која се поверавају њеној бризи; она би их све одј |
х старијих учитеља, да целе године туку децу душмански, а на испиту деца весела, смеше се на уч |
дечка, који рече да су лончићи за малу децу, а не за онолике ђаке.{S} Она се опет врати женама |
не ће бити лакше; а сад уписујемо и ону децу, која су пре две године требала бити уписана.</p> |
по дворишту, вичући узгред на несташну децу, која му пореметише досадањи мир и усамљеност.</p> |
ђаке?</p> <p>— Бијем неваљалце, а добру децу волим, одговори учитељ и скрену очи на ђака, који |
ин казао скоро ће подне...{S} Да пустиш децу кући.</p> <p>Она опази да је Стојан гледа некако у |
> <p>— Крпигуза, одговори један смелији дечак.</p> <p>— Зар не знате лончића?</p> <pb n="18" /> |
л’те, говораше попа, идући уз њих.{S} И дечица треба да се одморе добро, дуг је пут, а и ви.{S} |
дине разлеже јаук и плач јадне, немоћне дечице!...{S} Љубица за ту вештину није ни знала, па за |
у и смех, желела је да се упозна са том дечицом, да се зближи са њима.{S} Знала је начин којим |
, не могу друкчије.« И она склони своју дечицу за школу, рече им да се ту играју, па се онда по |
а страдао!...{S} Да знате како су тешка дечја страдања, нарочито јадне, сиромашне, деце, која с |
са уста му никако осмех не силази.{S} А дечје очи, управљене на њега, горе, горе, као жеравице. |
вештине али и муке стараше, да навикне дечје ухо разликовању ова два гласа.{S} Љубица готово н |
Мораво!...{S} Па оне безазлене, срећне дечје игре!{S} Па нарочито оно задовољство, које се тад |
ена, нестаје са њихових лица оне обичне дечје живости и она почињу личити на војнике у фронту.{ |
посматраше како се вије и таласа велико дечје коло, а у средини стоји Гојко сасвим друкчији, до |
S} Кад кмет сврши преговоре с родитељем дечјим, он запише у уписницу име и презиме детиње и дру |
не бих могла тако?...«</p> <p>Гојко по дечјим погледима осети да она стоји иза њега, па одједн |
Стојан стајаше уз пламен, грдећи онога дечка што их намучи узалуд.{S} Вратише се одмах кући.{S |
с високим оџаком.</p> <p>Путник распита дечка још о многим другим стварима, које су га интересо |
чију, уведе једног вижљастог заплашеног дечка, који звераше по соби као дивљаче.</p> <pb n="16" |
нати, да је највише охлади одговор оног дечка, који рече да су лончићи за малу децу, а не за он |
пет се скупе, припију се...</p> <p>Гле, дечко пролази сокаком... звиждуће и маше одељаном палиц |
и преда се...{S} Баш као наручен!...{S} Дечко махну руком и скоро истога тренутка скикну кер... |
о, трже се и стругну низа сокак...{S} А дечко подвикну за њим, пратећи га очима и веселим погле |
е знам... и не могу да мислим.</p> <p>А дечко поједе крушку, и таман да баци огризак, а поред њ |
омаче, устаде, он обрте главу.{S} Један дечко стоји и гледа га...</p> <p>— Где је... соба...{S} |
тојанственији, па показује нешто једном дечку, који је сео у средини кола.</p> <p>»Бог га видео |
охладити...{S} Ово се нигде у свету не дешава...{S} А с тобом што буде: од премештаја неће ниш |
ове појаве, које се другима врло ретко дешавају, извади из капута једну хартију и пружи је кме |
алудној учитељици!{S} До сад се то није дешавало никоме.</p> <p>Гојко се накашља, хтеде нешто р |
-ха-ха... окрете Љубица у шалу.{S} Кога ди сте наумили заклати, да се тако брзо обогатите!{S} Н |
учи их да мисле, али су то деца неука, дивља, па не може све да иде као по лоју...</p> <p>— Е |
штили и претворили у прах....{S} Бесна, дивља, смртна жудња за осветом запенуши, издиже се и за |
да сазнаде шта је то, у очима јој засја дивља, неописана радост, она неким необичним покретом з |
ћи га право у очи, из којих севаше нека дивља одлучност.{S} Као да га нешто вуче натраг, притеж |
ца...{S} Он се осврте и на мах га обузе дивља срџба.{S} Није могао трпети женске сузе, оне су г |
ако вам се допадају нови ђаци?</p> <p>— Дивљаци.{S} Као да нису до сад видели човека.{S} Али шт |
</p> <p>— Ми ћемо замислити да смо међу дивљацима, па ћемо се домишљати од сваке руке, рече она |
лашеног дечка, који звераше по соби као дивљаче.</p> <pb n="16" /> <p>— Помаже ви Бог! поздрави |
о јој постадоше блиски и драги ови мали дивљачићи.{S} Она помилова по глави неке слободније ђач |
<p>Што бежиш? нећу те појести.</p> <p>— Дивљачно је, госпођо, много, стаде га правдати његова м |
{S} Беспомоћно детињско страдање и нека дивљина беху исписани на његову лицу...{S} Прва му миса |
а се стресе, читајући у његовим очима и дивљу одлучност и ту кобну слутњу...</p> <p>— Не, не... |
тајаше на вратима, блед, осећајући неку дивљу радост и задовољство, а не смејући то ничим показ |
ало их и сушило својим зрацима...{S} О, дивна, шумна српска Мораво!...{S} Па оне безазлене, сре |
весели жену, па весела цела кућа!...{S} Дивна, прекрасна ствар!...{S} Још кад би Бог дао деце!. |
на!« И пред њеним очима пролећу сјајне, дивне слике замишљене будућности, она се смеши тим слат |
оше заједно на Љубичин кревет.{S} О, да дивне, ретке среће!...{S} Чудне ли лепоте и радости: пр |
ој вечној истини...</p> <p>— О, како је дивно! узвикну Љубица после дужег ћутања и посматрања. |
збегавајући њен поглед.</p> <p>— Баш си дивно наместила! рече јој сестра, гледајући по стварима |
ш да ми би издржати учитељски испит, па дивота!{S} Ал’ ето!...{S} Ал’ опет, зар не би баш она м |
рице, са чијег се прага виде шумни вали дивотне Мораве.{S} Чим сване, они сви, голотрби и босон |
у прсту нема ни толико снаге.{S} Љубица дигла главу, па гледа бесмислено како се тресе кутица у |
каква студен око срца, и она би се радо дигла од стола, али зна да би то изазвало читаву буру.. |
донети.{S} Нисмо могли све од једном да дигнемо, рече кмет.</p> <p>— Прирез није био покупљен, |
<p>— А, ево мог стана, узвикну Љубица, дигнувши главу.{S} Да је раније па да свратите, али је |
<p>Кад сиђе сунце близу брега, гости се дигоше да иду.{S} Веља се спреми да их испрати, а учите |
му дође пред очи цела ужасна истина.{S} Диже му се коса на глави, појури преко кујне и отвори с |
је то био њен глас?...{S} Она се једва диже, и лагано пође селом кроз мрачне и криве сокаке. < |
пошљете оних девет ђака.</p> <p>Љубица диже главу и погледа га зачуђено. »Шта хоће они... о че |
га.{S} И он се, јадник, од тога дана не диже...{S} Оде, као да је и својом смрћу хтео да ми учи |
њом полако изиђе из школе.{S} Гојко не диже главе за њима.{S} Одоше обоје у празну учионицу.{S |
е напред или да мало застане.{S} Она се диже и опет га погледа.{S} Јест, то је оно лице... с ко |
па не може ни гласа да пусти.{S} Она се диже са столице, па дохвати рукама наслон и стаде чекат |
еограду, у железничкој улици.{S} Она се диже са кревета, устаде и угледа пред собом Драгутина, |
сам најсрећнији данас!...</p> <p>Она се диже и пође к вратима.{S} Он гледа за њом, изненађен.</ |
ми, поверите се другу...</p> <p>Она се диже са столице, раширених очију и бледа лица...{S} Нек |
га, вала, и свијао!...</p> <p>Љубица се диже, па лагано изиђе из собе; не би је целе ноћи...{S} |
школској згради.{S} Чувши то, путник се диже и пожури к школи, да би застао школски одбор на ок |
<p>— А-а-а...</p> <p>За председником се диже један танак сувоњав младић, жутих завијених брчића |
како је било и зашто?</p> <p>Капетан се диже, приђе Гојку и метну му руку на раме.</p> <p>— Буд |
тена.{S} После овог саопштења, писар се диже.{S} Он нађе да је ово за први мах као почетак, дос |
е добру музику на предавању, рече она и диже се са клупе.{S} Ух, мрачно, незгодно!...{S} У тако |
чине и писареве, он опази да председник диже десну руку и даје њоме знак некоме иза његових леђ |
је разговоре о новој влади, па се затим диже и прође кроз село.{S} Кад беше поред познатога пло |
док се овај једва сети, па се одједном диже.</p> <p>— А нама остаде онај дневник онако...{S} Д |
</p> <p>Било је већ доцкан кад се Гојко диже и упути к своме селу.</p> <p>Сутрадан Љубица дође |
нешто запита или саопшти, а она буновно диже главу и гледа га чудно, необично.{S} Старац се стр |
нико не води рачуна.{S} Она се нервозно диже и рукова са писарем, правдајући се узгред: </p> <p |
Сад је поручник.</p> <p>Најзад се писар диже, опрости се врло пријатељски са Љубицом и Гојком, |
уштати...</p> <p>Веља се одмах по ручку диже и позва Гојка да га прати, јер се мора вратити кућ |
, да са њим остане на само, па се одмах диже, не задржавајући га да још мало поседи, као што би |
угачке планинске венце... од тих венаца дижу се ближе овамо сниска брда и хумови.{S} Под њима т |
виђаху се његове дугачке руке, како се дижу к лицу, па онда се спусте и млатају поред кратких |
, у густој магли, гордо и величанствено дижу моћне огромне планине, делећи се у све више и све |
о наређивати?... шта?... запита Љубица, дижући главу као из сна.</p> <p>Гојко је погледа, поцрв |
/p> <p>— Камо вам онај колега, рече он, дижући се.{S} Баш ће сит да се наради.{S} Хо-хо-хо...</ |
та!...{S} А шта сам ја овде?! викну он, дижући се. — Седите, седите ви ту, док се ја не вратим, |
у, промрмља Љубица, и онако буновна, не дижући очију, прође у своју собу.</p> <p>— Море, ти си |
.</p> <p>— Видели сте... јецаше она, не дижући главе.{S} Али сад... сад не видите шта се збива, |
ебних црта.</p> <p>— Чекај, рече он, не дижући главе и не слушајући одговор Стојанов.{S} Извади |
</p> <p>Богосав, чувши кашаљ, стаде се дизати из прашине.</p> <p>— Чекни де ти Перу писара, че |
им руменилом а груди се мало брже стану дизати и спуштати...</p> <p>Веља се одмах по ручку диже |
дркћући, сва пренеражена.{S} Стојан се дизаше, стењући:</p> <pb n="105" /> <p>— Еј, братићу ја |
... маше руком...</p> <p>— Бог с тобом, дијете!... прекрсти се Смиљка.</p> <p>Немој да мислиш о |
ећи, али га Веља престиже:</p> <p>— Хе, дикане мој, кажем ја!..{S} Гле како се постидео ко неве |
ено, изневерено срце?...{S} Знам, знам, дикане мој: тешки су то боли.{S} И ја сам ти тако нешто |
е и отвори собна врата...{S} Задахну га дим од барута...{S} А доле на поду бели се онакажено, с |
да готова!... одговори Влајко, и повуче дим од цигаре.</p> <p>— И то је била женидба из љубави! |
кући к столу.</p> <p>Поглед на пријатан дим вреле чорбе и ово весело женино цвркутање развесели |
право у висину беличастосребрни стубови дима, који се на овом вечерњем затишју само љуљушкаху, |
вида школу, која се, са својим високим димњаком <pb n="4" /> издизаше мало у страну од сеоског |
црвене се кровови кућа, беле се на њима димњаци, а из њих се извили далеко и право у висину бел |
е железницом један господин, па ми даде динар и замоли ме да вам ово предам.{S} Па одмах треба |
опанцима десет подлога.</p> <p>— Ево ти динар да купиш Станки опанке одмах, а ја макар и не јел |
, а ја ћу да понесем твој белег и један динар, па да видиш, као руком!...{S} Нема ’наке врачаре |
ара месечно, а ми јој дајемо још по два динара, те свега шест.</p> <p>— Молим вас, прекиде га у |
погодила собу код овог Јанка за четири динара месечно, а ми јој дајемо још по два динара, те с |
ељ, рече му она, примао накнаду у десет динара месечно за стан и башту.{S} Гојко оде те разглед |
и накнада у десет, а учитељици двадесет динара месечно.</p> <p>Настаде прави лом.{S} Клетве, пр |
наест динара месечно а учитељ четрдесет динара одсеком на годину.{S} Заведоше решења у протокол |
S} Наредише да учитељица прима дванаест динара месечно а учитељ четрдесет динара одсеком на год |
ако ће, каже, да живи човек са дванаест динара месечно, побојте се Бога!« Те ти они, братићу мо |
е.</p> <p>— Али за Бога, ваљ’да нико не дира оне који се не мешају у политику?</p> <p>— А зар м |
ашећи се.{S} И куд ме ђаво наведе да је дирам!</p> <p>— Није требало, одговори му Стојан.{S} Ка |
де предомишљати... »Нека, боље да је не дирам, рече у себи, па стаде прстима чешљати браду.</p> |
оше ме пред друговима, осрамотише...{S} Директор наиђе и оштро ме казни за неред.{S} О, како са |
и се да га истерају.</p> <p>— Ја, па му директор опрости.{S} Сад је поручник.</p> <p>Најзад се |
ким кошуљама...{S} Трпковића, што удари директору шамар...{S} Није га познао по ноћи.</p> <p>— |
н, обрађен је слабо, а неки није још ни дирнут.</p> <p>— Погрешили сте много... опростите на за |
јој широка леђа нагло одскачу од дубока дисања...</p> <pb n="80" /> <p>Кад се сврши школски рад |
е, вреле, па дркћу као у грозници...{S} Дисање нечије све ближе и топлије и одједном... вреле у |
ближе, врло близу, тако да осети његово дисање...{S} Он само гледаше, зачуђен, шта се то догађа |
.{S} То неко дише уз њу, осећа да је то дисање и врло топло...{S} Али од тог места полазе све ј |
ачуђеније и збуњеније, поцрвене и стаде дисати убрзано...{S} Обузе и њу узбуђење. — Ви не знате |
рећи.{S} Беху обоје веома узбуђени, она дисаше брзо, плаховито, грцаше од некаквог необична и ј |
Он већ једва владаше језиком.{S} Љубица дисаше све јаче, а главу стидљиво оборила, па слободну |
ку, који гледаше тупо, укоченим очима и дисаше тешко.</p> <pb n="181" /> <p>— Чудна грозница!.. |
{S} Да узме сад да он почисти, не сме — дићи ће прашину, опазиће га. »Најбоље нек стоји овако, |
дела да на њега никад не бих могла руке дићи... да не бих могла убити никога.{S} И он се, јадни |
у пред њом... чини се да им чује и само дихање.{S} Чудо је само како је не опазе...{S} Али је о |
и јој срце лупаше да искочи из груди, а дихаше брзо, брзо као да се гуши... лице јој се искриви |
се на њу уморно и стаде брисати знојаво дице.{S} Сви опет поседаше и настаде кратко ћутање.{S} |
рекор...{S} И опет рекао би да и његово дице вели: »Шта ћемо, кад нам је таква судбина!« Он уђе |
емљи, не може већ да се држи на ногама, дише некако врло брзо, али се он очајнички отима, не ма |
по лицу се осуло смртно бледило, а она дише нагло, отвореним устима, као да јој је мало ваздух |
{S} Срце јој стало, чини јој се и да не дише, и најбоље би било кад би сад одједанпут умрла, то |
чи јој не трепћу, и чини се она сама не дише.{S} Изгледаше као дете, кад добије тако ретку и не |
ућурила уза жбуње, отворила уста, па не дише... дави је нешто у грудима страшно, мути се све пр |
p> <p>А Гојко занемео, смрзао се, па не дише.{S} Осећа само како му се груди стежу, а срце лупа |
вању ова два гласа.{S} Љубица готово не дише; сва се претворила у трајну, жудну пажњу.{S} Да јо |
а топлина око десног образа.{S} То неко дише уз њу, осећа да је то дисање и врло топло...{S} Ал |
о усвоји у зимском полумраку... деца не дишу, слушајући... да, да.!...{S} А мај, знате, треба о |
а?...{S} Да ли то њене груди тако бурно дишу на његовим грудима?...{S} Је ли се то збиља већ св |
моћи ће им слух...{S} Гледа и слуша, не дишући, само дркће, дркће и гледа...</p> <p>О, како је |
и?... '</p> <p>Љубица седе на земљу, не дишући.{S} Ноге је издадоше, снага је остави, она премр |
е зна шта да каже.{S} Гојко је гледа не дишући, а и писар некако чудно гледа...{S} Шта ће сад?{ |
та се чича у себи, касајући за Гојком и дишући тешко.{S} Шта му би одједном!...{S} Полуде, свет |
троје, па иђаху бледи, намрштени, тешко дишући.{S} Кад се мало прибра, Веља опет проговори:</p> |
...{S} Збиља романтично!...{S} Прелесна дјева куша постојанство заљубљенога јуноше, баца га у т |
образима и бради израсле ретке жућкасте длаке, које се не опажају на први поглед.{S} Очи му пла |
ељу:</p> <p>Немој ти њима, братићу, низ длаку: они ће тебе ома’ зубима.{S} Него ти њима први по |
оказивати, ономе знаш... него онако низ длаку..{S} Лажи га полако док не ухватиш за врат, па он |
у незгодно поновити израз Стојанов »низ длаку«, па то он преприча другим речима.{S} Беше веома |
седе он уз топлу пећ, наслони главу на дланове и остаде тако као укочен до мрклога мрака; нити |
у меки, како ли нежни они једри пуначки дланови!...{S} И то он осети само за један миг, док узе |
обрте се гост Гојку, који се још лупаше длановима по колену од силна смеха. </p> <p>— Наша, бра |
шљуцну, принесе руку устима, па превуче дланом преко бркова.</p> <p>— Чујемо да вас је тукао ка |
едном диже.</p> <p>— А нама остаде онај дневник онако...{S} Да идем да га закључим, рече он сме |
јко је обилази на раду по неколико пута дневно, помаже је саветима и напослетку поче да држи пр |
свршила посао, приђе јој и одведе је на дно собе, у последњи ред клупа. </p> <p>— Тамо је, чини |
срце и ишла у своју »тужионицу«..{S} На дну дворишта, где је становала, беше баштица са неколик |
...{S} Ено и чашице ракиске, жути се на дну ракија...{S} Тамо даље оно округло стакло, у њему и |
не прекида посао, а они се наместише на дну школе, иза ђака.{S} Радио је са првим разредом, дру |
по кревету и остаде на њему, непомична, до мркла мрака.{S} Шта је чинила за то време — ни сама |
о уздахнувши.</p> <p>— Где си ти, море, до сад? запита Влајко, не скидајући очију са ње.</p> <p |
, вода, ципеле, трчкарање до бакалнице, до касапнице, а ноћу крпи се, пери се и учи...{S} Све т |
А после газити, газити... дуго газити, до уништаја...{S} Да, али он то не може извршити, осећа |
м могла... шта ми би!...{S} На цео век, до смрти...{S} И све тако бежи од њега, гнушај се!...{S |
је јаје, па ћемо вечерати.</p> <p>— Хм, до сад смо куповали од Смиљке, по седам за грош.{S} Даћ |
е и ућуташе.</p> <p>— Па где си, болан, до сад, дед’ причај: где си био, шта си радио? обрте се |
тву.{S} Сад је и она сама сасвим друга: до јуче бедно ништавно ђаче, а сад државни чиновник!... |
а би се олакшало залудној учитељици!{S} До сад се то није дешавало никоме.</p> <p>Гојко се нака |
дима беше веома занимљивих ствари...{S} До сад се редовно у писмима извештавала о стоци, о сусе |
а...{S} Ја ћу ти данас то уредити...{S} До подне ће сви знати.{S} А ти иди у моју школу, па рад |
разред... па се свет научио тако...{S} До године ће бити лакше; а сад уписујемо и ону децу, ко |
читељ орловички...{S} Гојко Савић...{S} До вас... мало послом...{S} Врло нужно, стаде муцати Го |
а.</p> <p>— Јест... болест ме смела.{S} До године ћу имати право да се јавим на практични испит |
ри му председник, тако мора да буде.{S} До сад се уписивало сваке године само по десетину нових |
знајте да не одступам од своје речи.{S} До вас све стоји... реците ми, поверите се другу...</p> |
склони се где, док ја њега изведем.{S} До мрака ћу се вратити.</p> <p>— Имаш ли нож?</p> <p>— |
од своје воље?</p> <p>— Научени су.{S} До сад су учитељи уписивали само по десетину нових, тек |
— Не знам коме ћу овде да се обратим, а до сад сам био.</p> <p>— Добро, ја ћу те уписати...{S} |
их ногу сноваху ошишане, погнутих глава до земље, сите и добре овце.{S} Густа сура прашина, кој |
е, за Бога, запита га учитељка, која га до сад гледаше као право чудо.</p> <p>— Шта је... умори |
рашно... нечувено... страшније од свега до сада... некаква катастрофа!...{S} И то је оно што јо |
а времена, други пут...</p> <p>— Е онда до виђења.{S} Лаку ноћ! рече она и климну главом кокетн |
је много тешко.</p> <p>— То значи да ја до године на испиту треба да добијем петицу?</p> <p>— П |
то не оде родитељима, и ако се спремала до сад.{S} Нека, боље је да чува кућу.</p> <p>Једне веч |
умеј женско срце!{S} И шта је она могла до сад мислити?...{S} Не, не... изабрао је незгодан тре |
неку влажну измаглицу; дрва се превила до земље од југовнога снега што их је притискао.{S} И а |
дође необично весео, а и Љубица изишла до степеница у дочек.{S} Знала је да јој носи какав нак |
. понови Гојко.{S} Од основне школе, па до краја школовања одвојио сам се из родитељске куће и |
ктаху необично.{S} Он се једва докотура до прве клупе, паде на њу и дубоко предахну.{S} Погледа |
јајни зраци...</p> <p>Гојко се откотура до учионице, паде на сто и остаде тако, загњурио главу |
сен или је струлио ту на месту; стазица до реке обрасла травом; вир, код кога су се намештале с |
ога плота... ено вратница... није никад до сад одлазио у њен стан.{S} Шта је то?... не чује се |
и за њу привезао; заволео је како никад до сад није волео, и да му не беше деце, помишљао је оз |
е, господине, остави то.{S} Коме је сад до тога!...{S} Ми страдамо, овај... и како ћу рећи, оно |
— Знате шта! узвикну он: урачунајте све до краја године, да се не мучите са овим лудацима.{S} Ј |
азасути потеси, села и шуме, и тако све до краја видокруга.{S} По потесима се жуте пожњевене ст |
цана, лака прашина, у коју упадаху ноге до чланака.{S} Около дрвеће бели се и тамни од суре, де |
акта о вашем постављењу...{S} А ја овде до општине, купим порезу, па ми Богосав рече да сте дош |
<p>— Оди да видиш...{S} Писар је доведе до врата Гојкове учионице и показа парчета хартије.</p> |
радозналости а нешто због оскудице, оде до суднице, да покуша пречистити рачуне са досадањим пр |
узе и нешто пара унапред, па одмах оде до Београда, одену се лепо и врати се истога дана, дост |
, једва се креће.{S} Волела би да изиђе до своје деце, и нешто је јако вуче, али чим стане пред |
пајући око плотова и спотичући се, дође до свога стана, који беше осветљен.{S} Стојан испаде пр |
ош овде у дворишту обузе...{S} Она дође до кревета и седе, тешко уздахнувши.</p> <p>— Где си ти |
чи обртоше к њима...</p> <p>Љубица дође до врата, па кад виде толике очи управљене на себе, зас |
са собом и машући рукама.{S} Тако дође до хума над селом, испе се на хум, па стаде тако обрнут |
ца се трже као из правог сна, као да је до сад спавала дубоким уморним сном...{S} Скочи са стол |
S} Она седе уморно и уздахну, као да је до сад какав тежак посао вршила.{S} Гојко се прибираше |
цевку па иде весело, као човек, који је до овога часа пливао у задовољству...{S} Смешкају му се |
смо тражили два учитеља.{S} Како нам је до сад могао један отаљавати!...{S} Е али ревизор летос |
доћи, тек што није дошао...{S} Казао је до мрака...{S} Јест, сећа се!...{S} И он ће тражити наг |
љда ће се и сад умети извући... како је до сад!..{S} Она се истина расположи од те мисли и поче |
он жури за послом.{S} Међутим Гојко је до сад спокојно шетао по трави, и тек кад је њу спазио, |
доћи, па нека их он води; и онако није до сад био у цркви, одговори она жучно, а образи пламте |
чин:</p> <p>— Госпођица није имала коме до сад да се обрати ради уписа, а сад је рада да плати |
оп <pb n="119" /> смишљаше да се крене до председника, а споља га ловну оштар глас.{S} Он изиђ |
исто... судови, вода, ципеле, трчкарање до бакалнице, до касапнице, а ноћу крпи се, пери се и у |
по другој коси, а својом ширином допире до ливада.{S} Чобанчад, видевши <pb n="2" /> путника у |
таје живот, прави живот!...{S} А ово се до сад лутало некуд по мраку...{S} Даље, даље црна прош |
сам сад што нерасположен, знам да ћу се до мрака чему било обрадовати.{S} Ето, видите... сад зн |
7" /> <p>— Само немојте да се промените до сутра...{S} Ја сам казао... нек се сматра то као свр |
вреди сад исправљати погрешку, пошто ће до подне учинити још неколико, можда и већих; — она то |
ће јој ко отети ону љубав, која владаше до скора међу њима!...{S} Она осећа како се почињу враћ |
укама на дугачак штап, који му допираше до саме браде.{S} Шта је то, кмете Ћиро, и ви људи!{S} |
сталом <pb n="190" /> сад јој и не беше до испита.{S} Друге бриге, друге муке обузеше је и заус |
је узима за руке и води.{S} Кад дођоше до прага, он се осврте и погледа је онако ђачки...{S} О |
обићи са друге стране, откуд је кукуруз до саме крушке, а одовуд је поњана...{S} Брже, опрезниј |
!{S} Па шта да ради он?{S} Ништа, као и до сад... ћутаће и гледаће свој посао.{S} А оно синоћ?. |
е исто онако буновно, полусвесно, као и до сада; али одједном јој засветли у очима жива радост, |
ислила, умирила се, па иде на рад као и до сада.{S} Шта ће, кад јој је таква судбина!{S} Погнул |
то угуши, заборави, па да се живи ко и до сад!...</p> <p>Устала је весела, спремила се, прикач |
ја не одох у полицију?...{S} Дотерао би до капетана... па седнем онако у ону дубоку наслоњачу, |
о да прогута нешто што му дође уз груди до грла.{S} Љубица га гледаше све зачуђеније и збуњениј |
} Зар то ја чиним од истине... ја, који до сад не смедох погледати у женско!...{S} Бежах од њих |
наје добро његов глас...{S} Шапуће, али до њена слуха долази читава грмљавина.{S} Да ли је то и |
исли Љубица. — Види се да је нису знали до сад: ено још их учи како се то игра«.{S} Затим се ок |
на њена питања.</p> <p>— Јесте ли били до суднице?{S} Шта има ново? запита га она обичним тоно |
ајући у земљу. — Какве сте оцене добили до сад?</p> <p>— Све одличне, одговори он оним благим т |
ку.</p> <p>— Знаш да морам бити у школи до десет.{S} Шта могу учинити за два часа?</p> <p>— Хо, |
стаде пажљиво мотрити...{S} Истина, ни до сад нису њихови односи наликовали меденом месецу, о |
није то?{S} Она се замисли и не дође ни до каква решења.{S} Зна само да је некако зажмурила, за |
а...{S} И Гојко се већ наже оној страни до врата, па чим она у ходању обрте леђа, он скочи, па |
Не, не... треба стајати, треба издржати до краја...{S} Оно је већ дошло, ево га!...</p> <p>— Гд |
... овај...{S} Веља!... ха, јест, морам до Веље, узвикну он, обрадован што се досети како да се |
</p> <p>— Врати се, хоћеш да те одведем до куће? рече она, и поуми да му приђе.</p> <p>Гојко је |
се обрте Стојану.</p> <p>— Ако не дођем до сванућа, нађи коју жену... онако постарију, мирну... |
руге.{S} Непрестано је трчао са Ђокићем до Београда, Смедерева, ишли су по селима, где су већ о |
аву на дланове и остаде тако као укочен до мрклога мрака; нити куд погледа, нити се осврте, ни |
не би по вољи, пресече је погледом оздо до на врх главе, али не рече ништа.{S} Ко вели: право ј |
иђе... одмах после венчања...{S} И тако до саме смрти...{S} Знаш ли ти да сам ја бежала од њега |
>Дођоше ови гласови и у школу.{S} Гојко до сад није никад обраћао пажњу на промену владе. »Шта |
</p> <p>— Хо, муке!...{S} Па ти би мало до конзисторије?...{S} Добро, нека тамо до лета, па ћем |
не, сва мука моја!...{S} Таман се дошло до мете; таман да одморим родитеље, да се одморим и сам |
до конзисторије?...{S} Добро, нека тамо до лета, па ћемо гледати...{S} А?...</p> <p>— Хоћеш... |
и звук и бруји далеко ширином, чак тамо до краја потеса, куда вијуга, зеленом долином, сребрнас |
е отац и насмеја се. »Даће Бог, па ћемо до године у нашу кућу« одговори мати, стежући њену ручи |
а немају.{S} Ако хоћеш да одемо заједно до суднице, да видимо.</p> <p>— Како не, како не!...{S} |
а другови су му ту пред очима...{S} Оно до душе признајем... некако ми је, знате, незгодно било |
вели — и председник показа руком десно до себе, Гојко угледа капетана и би му мало слободније, |
, и она се већ почиње чудити чега се то до сад плашила.</p> <p>— Чуо сам, онај лудак, Богосав.. |
ово?!...{S} Хм... то је нешто ново, што до сад није било, то се сад нешто почиње, мора бити...{ |
едном отвори уста и каза јасно оно, што до сад није смео отворено рећи:</p> <p>— Да се венчамо. |
оде својим родитељима.{S} Све је нешто до сада очекивала, али се уверила да су наде варљиве и |
и ли се намучила у путу?...{S} Камо вас до сад, за Бога!{S} Тебе сам једнако погледала.</p> <p> |
истој кући и редовно је пратио у школу до абаџиске чесме.{S} Она се зачуди његовој појави, а о |
премештај, па дошавши тако у разговору до орловичког потеса, опрости се са гостима, обећа да ћ |
овели лето.{S} Љубичини ђаци већином су до сад чували овце и говеда, а међу Гојковим било их је |
ђаци?</p> <p>— Дивљаци.{S} Као да нису до сад видели човека.{S} Али шта је ово те нико не дово |
мерно развијено: руке дугачке, допираху до колена, ноге кратке са наврнутим стопалама унутра; ц |
село, Гојко се понуди да отпрати Љубицу до њена стана.</p> <p>— Нека, молим вас, немојте...{S} |
љ позва другове к себи у стан, ту одмах до цркве, и они, не смејући одрећи, одоше, и ако би вол |
те онај зликовац не опази.{S} И ја одох до куће; ко зна шта може бити!...{S} А немој тамо да се |
а збуњено: припрема траје најмање месец до...</p> <p>— Ха, методика... прекиде је учитељ.{S} Е |
сећа се неких смешних сцена из ђачкога доба, и тако умешно води разговор, да се Љубици и Гојку |
а би се имао сећати, да није тога лепог доба, детињства...{S} Зар да се не сећа онога гнезда, у |
сва окаменила...{S} Ужас!...{S} Које је доба?...{S} Заранци...{S} Па он је већ мртав... мртав!. |
-</p> <p>— Аха... тако ли је!{S} У ово доба...{S} Молићемо за мецко изјасњења.{S} Рибице...</p |
зна шта може из ње изићи!...{S} У неко доба он леже на други кревет и заспа.</p> <p>Изјутра до |
Велимир, смешећи се.</p> <p>— А кад пре добави ту чашу и шећер из комшилука?{S} За воду те не п |
еру, који он не имађаше...{S} Свеједно, добар је и нож!...{S} Али он поима да се с ножем треба |
="188" /> <p>— Хо, па то није ништа!{S} Добар слуга жали добра господара...{S} Али он може ујед |
а?...</p> <p>— Кажу, биће премештен.{S} Добар је човек... много добар; свима је у вољи.</p> <p> |
олега? </p> <p>— Одличан учитељ и веома добар друг, одговори Љубица озбиљно и одлучно, па видев |
зла; јер није ово полицајац, него његов добар друг...{S} Он га може и у заштиту узети, кад устр |
... дотеран, као што би требало, али је добар човек.</p> <p>Писар за то време непрестано поглед |
је мало онако... као луд, а неки пут је добар човек.{S} За сад не говори са њим.{S} Мати, као и |
тако страшно...{S} А овај Гојко баш је добар човек и... одличан... јест, баш одличан учитељ, т |
p>— Тако... јест, јест, видим ја: нисте добар пјевчик.{S} А чусте ли како кликће наш господин А |
е премештен.{S} Добар је човек... много добар; свима је у вољи.</p> <p>— Ето, сад и ми почели д |
ходник, па погледавши Љубицу презриво, добаци јој:</p> <p>— Сад и сами јамачно увиђате, да сам |
наше и зближише, па онда поче по издаље добацивати похвале њеној лепоти, памети, лепом положају |
бични доста смели изрази.{S} Она и сама добациваше Пери двосмислене одговоре, разуме се све у ш |
едила све, и она смрадна, одвратна соба доби сасвим други изглед.{S} Право гнездо!...{S} Само н |
ека...</p> <p>Поче нова година.{S} Веља доби премештај на железничку станицу, где је оно држан |
објавицу са собом? рече кмет и лице му доби неки полузваничан, пола учтив израз.</p> <p>Учитељ |
пажњу на саопштења о брату.{S} И она је добивала од њега писма, у којима моли за помоћ, јер нем |
ама не дише.{S} Изгледаше као дете, кад добије тако ретку и неочекивану играчку, о којој дотле |
овој сеоској самоћи човек се радује кад добије прилику да с ким измења мисли.{S} У последње вре |
чито бије живи огањ.{S} И кад цело лице добије притворан скроман израз, ове живе очи говоре дру |
око, зачуђено отворише.{S} Као кад неко добије тешку рану изненада, о чем дотле никад није ни с |
е, не!... живот сам свој заложила да га добијем свега, да буде само мој... да и мене огреје сун |
начи да ја до године на испиту треба да добијем петицу?</p> <p>— Па... требало би... рече он, с |
ница, те одмах будем примљен у школу, и добијем благодејање.{S} Шта велите сад?!...{S} У другој |
>— Био ми ономад отац, па не могосмо да добијемо квартирину из општине... настави она, па одјед |
о-овамо, док се венчамо...{S} После већ добијемо боље место, неко усамљено село, где нико не до |
далеке планинске венце. — Гледаћемо да добијете...{S} Ја ћу вам бити на услузи свакад, кад ви |
а, гледајући у земљу. — Какве сте оцене добили до сад?</p> <p>— Све одличне, одговори он оним б |
руменила на лицу.{S} Све се променило, добило самртнички изглед, а очи, оне живе очи, гледају |
премештаја нема?</p> <p>— Нема.{S} Веља добио....</p> <p>— Чула сам све, прекиде га она.{S} Как |
дин попа вели то исто.</p> <p>Влајко је добио премештај на Гојково место, и преселио се на сам |
га добро и Гојко и Веља.{S} Гојко није добио премештај, то му јавише другови, који су се бавил |
ли оштром казном...{S} И за то страдање добио сам одмах две кондиције и... и... тамо још нешто. |
ко иђаше весео, задовољан, јер је данас добио потпуну освету за сва тешка страдања своја.{S} По |
љуб целе године радио без мапе, па опет добио петицу!</p> <p>И за децималне мере он нађе згодан |
егни, док једва даде још једно.{S} Тако добисмо осам за грош!...</p> <pb n="13" /> </div> <div |
ного, много! </p> <p>— То сам ја велика добит, је ли? запита она, гледајући га тужно и иронично |
јесте оно што вам кажем...{S} За велику добит мора се много страдати... много, много! </p> <p>— |
лио сам да нема веће среће на свету, но добити књигу.{S} Кад на два дана пред испит потегнем те |
{S} Чујте само!{S} Пред учитељски испит добих већу суму новаца... оставио ми по смрти мој добро |
наравно у своју корист.{S} Његове наде добише још више маха, али се одмах и пресекоше.{S} Сутр |
} Мало затим дојурише у бесној трци два добра коња са санкама, и стадоше пред школским вратница |
ио неку дебелу кокошку, а ја рекох биће добра за чорбу.</p> <p>— Море, паметна си ти женица и к |
расота!...{S} Па ту ће бити без сумње и добра кајмаклија, а?...</p> <p>Љубица донесе две шоље ц |
, па то није ништа!{S} Добар слуга жали добра господара...{S} Али он може уједно и жалити и — ч |
ми и његова сестра, па ваљда ће се наћи добра душа да и њој помогне...{S} Чуди се како је рђаво |
ам тако мало желела!...{S} Само да имам добра друга, па овако у тишини да радимо обоје са овим |
а нису имали; она их је и неговала, као добра мати, прала их, чистила, а благо сунце повијало и |
ствар бити муж и домаћин...{S} Дочекаш добра друга и пријатеља, проведеш са њим слатко неколик |
шишане, погнутих глава до земље, сите и добре овце.{S} Густа сура прашина, која се према сунцу |
<p>Тако идући к селу претресаху полако добре стране свога новог друга и пријатеља.{S} Ова лепа |
рукчије, светлије, и људи су били меки, добри, послушни... све се то пред њом угибало, све је с |
му је у кући све весело и мирно, што га добри друг тако јако воли... само се смеши и помишља у |
заборавите сасвим!...{S} Ви сте сувише добри, ваше је срце меко, али вам ја ништа друго не мог |
ни проговорити.{S} Истина, ово су неки добри људи, види се... али тек...</p> <p>— Јесте ли бог |
р из кога се увери да и Гојко располаже добрим и не малим искуством у школском раду; свиде јој |
огледа пажљиво. »Та он је красан човек, добричина, рече она у себи, али шта ћеш му кад је овака |
још од осамнаесте године... свекар нека добричина... она доведена из сиротињске куће...{S} Љуби |
немој тамо да се збуниш.{S} Капетан је добричина; не бој се!</p> <pb n="126" /> <p>Изиђоше обо |
ми, те се одучих.{S} А сад... добро је, добро је!...</p> <p>Љубица наточи лепе ракије и поднесе |
е требају ми ни дроњци«.</p> <p>— Ћути, добро је.{S} И онако ништа ниси имала, веселнице.{S} А |
своју тужбу познао сам...</p> <p>— Хм, добро, добро... махну он главом, па се поздрави са Гојк |
тужбу познао сам...</p> <p>— Хм, добро, добро... махну он главом, па се поздрави са Гојком и од |
сањам...</p> <pb n="128" /> <p>— Добро, добро... верујем.{S} Оном вашем другу из Брезовца рецит |
ељи.{S} И сама видим...</p> <p>— Добро, добро... убрза Гојко, окрећући главу десно и лево, не з |
премаше да га заустави.</p> <p>— Добро, добро!...{S} Иди ти сад мало у школу, греј се, па ћемо |
е тргла... сасвим!...</p> <p>— Е добро, добро...{S} Збогом! и капетан га пропусти пред собом.</ |
Ту је важна практика...</p> <p>— Јест, добро сте рекли.{S} Практика, света практика!{S} Нисам |
ко да спреми, те се одучих.{S} А сад... добро је, добро је!...</p> <p>Љубица наточи лепе ракије |
ного...{S} Уф!...{S} Гле лакше ми је... добро је...{S} Али се опет мути у глави.{S} Ооо!...</p> |
S} Па ти би мало до конзисторије?...{S} Добро, нека тамо до лета, па ћемо гледати...{S} А?...</ |
и се он живо бојао да не дође данас.{S} Добро јој... оне огреботине још се истина црвене, али т |
ра?{S} Па ја ћу доћи кроз један сат.{S} Добро најпосле...</p> <p>И чича му сложи друго одело на |
д и не сањам...</p> <pb n="128" /> <p>— Добро, добро... верујем.{S} Оном вашем другу из Брезовц |
S} Ти си образована учитељица!</p> <p>— Добро, чекај да се обучем...</p> <p>Али Драгутин не чек |
S} Ми смо ти, братићу, овај...</p> <p>— Добро, то је добро што те она не зна.{S} Да идеш сад од |
мојој жељи.{S} И сама видим...</p> <p>— Добро, добро... убрза Гојко, окрећући главу десно и лев |
{S} Можеш што хоћеш са мном...</p> <p>— Добро, иди ти сад, склони се где, док ја њега изведем.{ |
</hi> се потписао, шапну Веља.</p> <p>— Добро, земљаче, иди ти сад.{S} Доћи ће господин.</p> <p |
тојана колико му треба да зна.</p> <p>— Добро одговори он.{S} Можемо... само раније...</p> <p>П |
деловодник и метну је унутра.</p> <p>— Добро... рече он јасно, не гледајући никога, па се обрт |
познаде овај глас, и задркта.</p> <p>— Добро... одговори депозитар отегнуто.{S} Онда ја да изд |
еома узбуни од старчева плача.</p> <p>— Добро, кад госпођица за тебе моли, одговори писар, па с |
, те му се не распознаје лице.</p> <p>— Добро ви вече! рече он, пришавши Љубици.</p> <pb n="194 |
ји се спремаше да га заустави.</p> <p>— Добро, добро!...{S} Иди ти сад мало у школу, греј се, п |
да иде по закону, не брини ти.</p> <p>— Добро... отеже председник.{S} Ти већ знаш како му то ид |
а њим и окрете својим правцем.</p> <p>— Добро лаку ноћ! одговори Гојко мало увређеним гласом и |
S} Он гледа за њом, изненађен.</p> <p>— Добро сте мало пре казали: да оставимо разговор за сутр |
се обратим, а до сад сам био.</p> <p>— Добро, ја ћу те уписати...{S} Ха, чекај, рече он, па от |
своју душу, викну кмет љутито.</p> <p>— Добро... него знаш... да се ћата што не љути? промуца п |
} Ћути и чини се невешт свему.</p> <p>— Добро, то већ хоћу... могу.{S} Али шта мислиш о њима, ш |
ници и смешећи се поздрави га:</p> <p>— Добро јутро!{S} Како у новом стану?</p> <p>— Добро јутр |
отвори уста и проговори брзо:</p> <p>— Добро... учинићу, не бригај...{S} А велиш после... сигу |
јутро!{S} Како у новом стану?</p> <p>— Добро јутро желим.{S} Тхе... кад није боље...</p> <p>— |
ља Љубица о целом догађају.{S} Нисам га добро ни разумела.{S} Управо, он ми није још ништа ни к |
ну дана старији по школи, а знали су га добро и Гојко и Веља.{S} Гојко није добио премештај, то |
b n="34" /> <p>Гојко се тврдо одлучи да добро прочасти Стојана, чим прими плату.</p> <p>Љубица |
на промоли главу, па најпре не разгледа добро; беше узбуђена, па јој само севају некакви котуро |
оји дођоше да заложе сву своју снагу за добро и напредак орловачке омладине.{S} Али свему има к |
вако на своју страну, а то је кметовима добро дошло.</p> <p>Љубица погледа на Гојка, али он гле |
те ништа?{S} Ја имам по закону право на добро озидане две собе, кујну, подрум и дан орања земље |
о, мртво лице, а говори!...{S} Јест она добро познаје то лице, научила је читати оваки израз на |
"5" /> <p>— Како сте?...</p> <p>— Е, па добро нам дош’о, господине, рече један крупан дежмекаст |
о по вољи.{S} И Стојан тако вели.{S} Па добро, што је седела кад јој то није било по вољи? <pb |
убица врло мало прешла, али су јој деца добро усвојила оно што им је казивано.{S} Код Гојка беш |
Гојка...{S} Еј, мој Гојко, држи се сад добро... није ово Пера писар!«...</p> <p>А Влајко, посм |
асвим се тргла... сасвим!...</p> <p>— Е добро, добро...{S} Збогом! и капетан га пропусти пред с |
огледа је пажљиво и дуго... разгледа је добро, па мотрећи на непрестану промену израза на лицу |
»О, ала ми је добро!...{S} О, ала ми је добро!«...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
у и умирите срца своја... »О, ала ми је добро!...{S} О, ала ми је добро!«...</p> </div> <div ty |
о онако исписано на лицу: »О, ала ми је добро... ала ми је добро«...{S} Стаде... маше јој руком |
ењеном, непокретном лицу: »О, ала ми је добро!«... </p> <p>Хеј, станите ви вечни трудбеници, шт |
и... јасно види...</p> <p>»О, ала ми је добро!...« вели ово, смежурано и испијено тешком болешћ |
лицу: »О, ала ми је добро... ала ми је добро«...{S} Стаде... маше јој руком, исто онако кад је |
ријатност од ових смелих речи, и ако је добро знала да су то само речи, да се то говори у друго |
оју главу!...</p> <p>— Море ћути, то је добро ако још може да се разбије...</p> <p>— Шта да рад |
братићу, овај...</p> <p>— Добро, то је добро што те она не зна.{S} Да идеш сад одмах у срез, п |
сваки звук и покрет...{S} Јест, познаје добро његов глас...{S} Шапуће, али до њена слуха долази |
р га је Гојко три пута слишао, док није добро научио целу наредбу напамет. — Казао сам, братићу |
на зло прође, а није баш тако мека, уме добро да говори.{S} Бадава, мора тако да иде, кад смо б |
уз њих.{S} И дечица треба да се одморе добро, дуг је пут, а и ви.{S} Па да се упознамо...{S} К |
би.{S} Он познаде писара.{S} Сећа га се добро кад је ступио у први разред гимназије, заједно са |
..{S} Најпре се само занесе, као кад се добро налије вина, па после све више и више... навлачи |
ише од године!...{S} Мој рођо, ту је се добро накрмило, па ће бити повише и за откуп.</p> <pb n |
-ха-ха... насмеја се писар.{S} Знамо се добро колико смо тешки.{S} А, Богосаве, седи, рече он ћ |
рета довољно.{S} Он и Стојан слагаху се добро, а последица те слоге беше нечистота, која се мор |
риге ни зебње; осећа да је све у реду и добро, али не мисли о том; зна да у џепу има доста банк |
следњи пут доста отворено изјави, да би добро било кад би он био премештен.{S} Писар јој много |
Хе мој братићу, ако чича Стојан не види добро, може оно рукама да те напипа...{S} Хе, али им он |
<p>— Мајчице, како ти се чини... је ли добро сад? прилази она матери и грли је нежно.</p> <p>— |
лица.{S} Но гле, шта је оно?... види ли добро... то се лице смеши и смеши се баш на њега...{S} |
Баш вам хвала!{S} Не знате како сте ми добро овим учинили, проговори Љубица, јер не би лепо би |
у, па му показа:</p> <p>— Да ли ће бити добро овако? запита она бојажљиво.</p> <p>— Врло добро, |
а после... видећемо.{S} За сад, упамти добро, да ниси ни прстом мрднуо.{S} Ћути и чини се неве |
ка црта на њему.{S} И као да га сад тек добро познаје, и оно јој се чини тако обично, као да је |
а тачно пустите децу кући; часовник вам добро ради, па ћу ја доћи... а?...{S} Она климну главом |
е мени још из детињства... запамтио сам добро, стотину пута се потврдило, и сад верујем, тврдо |
атно живљење!...{S} Зар ја да не прођем добро, и моја будућност зар да не буде сјајна?...{S} Та |
беше шаренила: неки му предмет обрађен добро и прешао га таман колико је требало.{S} Такав му |
а ти помогне око ручка.</p> <p>— Зна он добро.{S} Него ми се онако нешто не мили да га гледам у |
p> <p>— Ха, чекај...{S} За сад је и ово добро, а после већ, док се договорим са нашима, радићем |
о теби гледајући, рекла бих да је много добро.{S} Само то треба сачувати...{S} Знаш како се вел |
} Деца одговарају: по неко већ схватило добро целу мајсторију и одговара правилно.{S} Љубица св |
на бојажљиво.</p> <p>— Врло добро, врло добро, одговори он гледајући само цифру, на колико је г |
ко? запита она бојажљиво.</p> <p>— Врло добро, врло добро, одговори он гледајући само цифру, на |
.. шта хоће ове жене?...{S} Да ли ја то добро чујем!{S} Па овде готово сви доводе децу под мора |
резовац, смрче се сасвим.{S} Сад је већ добро знао ради чега је дошао овамо.</p> <p>Увуче се ла |
ти децу и оде журно у Брезовац. »Бар ћу добро навићи на овај пут«, помисли он, идући кроз потес |
но, исечено у брвну, а ни брвна не беху добро шљубљена, те у његовој тамници беше довољно светл |
раги, не једу се лубенице, док се копач добро не озноји...{S} Него изволите мени, у наш дом...< |
бица одмах пређе на ствар.</p> <p>— Баш добро што дођосте.{S} Ишчекујем вас од јуче једнако...< |
кад она и не мисли на мене; то сам баш добро видео...{S} Како ме је гледала... као да сам... к |
сад почињем.</p> <p>— Колегу ћете имати доброг, за то вам јамчим.{S} Ми смо га у школи звали мл |
Не верујте!...{S} Ви сте страдали због доброга срца свога... </p> <p>— Чекајте!... прекиде је |
кта: осети да му не долазе ни са каквим добром.{S} Кроз главу му пролетеше неколика нагађања му |
не долази узалуд, а ретко кад да дође с добром вешћу и са чистом намером.{S} Обузе је страх, хт |
д одступа, откупљује се новом часништву добром гозбом, да не буде »мало пројахано«.{S} Према то |
з оних јасних плавих очију сија љубав и доброта...{S} Така му је нарав.{S} Ако ће; то и доликуј |
еце, која су без заштите!...{S} Али мој добротвор оздрави!...{S} Видите, и њега сам откупио сво |
суму новаца... оставио ми по смрти мој добротвор...{S} Обукох се, оденух се, стекох многа позн |
уза ме...{S} И све премишљам о његовој доброти, о оној искреној, неизмерној љубави, коју сам ј |
ли ти ђаке?</p> <p>— Бијем неваљалце, а добру децу волим, одговори учитељ и скрену очи на ђака, |
прах...{S} Па ипак се свакога часа нада добру, нада се да ће се то све окренути на боље, да ће |
цкање суве даске.</p> <p>— Охо, имаћете добру музику на предавању, рече она и диже се са клупе. |
орно.</p> <p>— Ја, братићу, умори ’ваку добру душу!...{S} Хоћеш ли да зовемо доктора?</p> <p>— |
..</p> <p>— Оди да видиш...{S} Писар је доведе до врата Гојкове учионице и показа парчета харти |
{S} Док се Гојко обуче и спреми, Стојан доведе оседлана коња.{S} Гојко ускочи на седло, па се о |
године... свекар нека добричина... она доведена из сиротињске куће...{S} Љубица је гута, гута |
дном се следих, узех га као мало дете и доведох кући.{S} Тада сам видела да на њега никад не би |
арати, не знајући ни сам шта говори.{S} Доведоше два сведока и испиташе их.{S} Гојко виде да ту |
овде... хоћу да сам с тобом... једнако, довека...</p> <p>— Хо, муке!...{S} Па ти би мало до кон |
p>— Ето, моја!... моја!... је ли?...{S} Довека!</p> <p>— Твоја!... прошапта Љубица и уздахну го |
руштво неправедно!...{S} Па да ли ће ме довека презирати, чак и онда, ако ја постанем узорита ж |
лите јамачно и сад?</p> <p>— Е, не могу довека жалити... свему има краја.{S} Мислите ли да би в |
њства.{S} Јест, сећа се тако живо...{S} Довела је мати, са млађом сестрицом, у цркву.{S} Стоје |
мену, да тај спремљени ручак они могу и довече појести, пошто се он решио да ноћи код Веље...</ |
о!</p> <p>— Мени није невоља да се тако довијам, одсече се Љубица.{S} Од мене ће на испиту да с |
пце...{S} Дао сам му пун џак...{S} Море довије се човек у нужди, још како!</p> <p>— Мени није н |
тељ.{S} Опет се неки засмејаше, а један довикну:</p> <p>— Бијеш ли ти ђаке?</p> <p>— Бијем нева |
се насмеши неким болним осмехом, па му довикну:</p> <p>— Станите, куд бежите!...{S} Зар сам ва |
ка неке богове и сваки им, што ће рећи, довлет чиним.{S} Ми се слажемо лијепо; јес’, братићу... |
а то добро чујем!{S} Па овде готово сви доводе децу под морање.{S} Је ли то та српска жудња за |
сељани моле за нова одељења и сами радо доводе децу у школу, то сам слушала.{S} Па што је овде |
ту?...{S} Па у мојој кући!...{S} Он је доводи у кућу, весели се са њом...{S} Ааа!«... отеже он |
ли човека.{S} Али шта је ово те нико не доводи децу од своје воље?</p> <p>— Научени су.{S} До с |
...{S} Али један поглед на ове малишане довољан је да раскрави залеђено срце и душу да развесел |
на дугогодишње заточење. <pb n="158" /> Довољно узрока за узбуђење и журбу.{S} Љубица се плашил |
извршити ниједну од тих мисли, да нема довољно смелости и одлучности за то, и у души му још ја |
ије лице намршти.{S} А ко већ иначе има довољно узрока за тешко расположење, он мора очајавати |
и рђаво окренута, те не допираше унутра довољно светлости.{S} Скамије старе, рађене још пре два |
рљаво сопче, у коме беше сена и ђубрета довољно.{S} Он и Стојан слагаху се добро, а последица т |
после дуга успешна рада, па сад не може довољно да се наговори.{S} Стаде се хвалити својим друг |
е сама себе и свега...{S} После, кад се довољно настрадала, постаде равнодушна према свему, бил |
бро шљубљена, те у његовој тамници беше довољно светлости.{S} Не може још да се прибере од стра |
ко у страну гранама, под којим ћеш наћи довољно хладовине и одмора...</p> <p>Путом, што води од |
месечну квартирину...{S} Удесићу ја то, доврши она загушеним гласом; усне јој задрхташе, а грло |
. нек види да и ја нисам баш...« Она не доврши мисао: осети да јој падоше две тешке руке на рам |
њем, пријатељски, весело...{S} И кад он доврши свој дуги монолог и стаде брисати руком лице, он |
, без куцања, у Гојкову школу.{S} Гојко довршиваше предавање, па видевши овога неучтива <pb n=" |
необично, нешто што се нигде и никад не догађа:{S} Гојко у три разреда има преко двадесет предм |
{S} Он само гледаше, зачуђен, шта се то догађа и очекиваше нешто страшно...{S} Она се приближи |
ки пут баци оштру »примедбу« на данашњи догађај.</p> <p>— Е, ти си се ту згунторила... нећемо т |
! одговори Гојко, и поче полако причати догађај за догађајем.{S} Кад год помене односе Љубичине |
длучно.</p> <p>Гојко исприча још и онај догађај с пандуром, приђе те потписа свој исказ, не чит |
хо, мирно; мало ко и сврну пажњу на тај догађај.{S} И младенци и часници — цела свадба — поседа |
на погледа, не страховати од изненадних догађаја... оставити све на страну, па живети... живети |
Гојку.{S} Још ми глава ври од данашњих догађаја.</p> <p>Гојку се разведри лице; са највећим за |
ави Гојко очајним гласом, па му исприча догађаје последњих дана.{S} Ја видим, рече он, да ми се |
д вас молим да ми опширно испричате све догађаје, од кад је почео тамо долазити господин Пера, |
а му исприча неке раније и све јучерање догађаје, држећи да то има везе са болешћу.</p> <p>— Хм |
својој, па претура преко главе последње догађаје, и смеши се задовољно.</p> <p>А он баш не хтед |
ј, рече му Веља, кад сазнаде за данашње догађаје. — Па то је читав атентат на твој живот.</p> < |
че долазити к себи.{S} Стаде разумевати догађаје...{S} Он могаше схватити одмах, да Стојан одне |
Гојко, и поче полако причати догађај за догађајем.{S} Кад год помене односе Љубичине и писареве |
ара, одоше у срез.{S} Тамо се већ многи догађаји изређали и наступиле разне промене.{S} Пера је |
рано позову Вељу.{S} Изређаше се толики догађаји, а њега још нема.</p> <p>А Љубица лежи, или се |
везе ни са њеним стањем ни са последњим догађајима...{S} Све се испретурало, ускомешало у њеној |
леба.{S} Мало је размишљала о последњим догађајима: обузела је некаква апатија према свему, па |
са Вељом и настави причати о последњим догађајима.{S} Веља је то већ све знао, па стаде мислит |
а осећа ма што.{S} Претучен је, смрвљен догађајима, па иде двориштем као суманут...{S} Шта је т |
енска душа не тражи смисла, ни логике у догађајима и жељама, код ње је све то некако проткано н |
p>»Шта он хоће? размишља Љубица о целом догађају.{S} Нисам га добро ни разумела.{S} Управо, он |
у, једнако некуд трчи, нешто распитује, договара се са Стојаном.</p> <p>Једнога дана вејаше сне |
, међу њима нема никакве засебне тајне, договарају се озбиљно и поверљиво о свему.{S} Јуче су, |
јко.{S} Вељи се већ знало кумство и без договора.{S} Али се нешто обе учитељке у почетку опирах |
данас се ништа не догоди.{S} У вече се договори <pb n="122" /> са Стојаном да сутра рано позов |
ан отаљавати!...{S} Е али ревизор летос договори се са пређашњим одбором — а ми смо, знаш од ск |
сад је и ово добро, а после већ, док се договорим са нашима, радићемо озбиљније.{S} Скоро ћемо |
Он притрча и узе је за раме. — Треба се договорити...{S} Данас-сутра... ових дана морамо ићи на |
годину.{S} Заведоше решења у протокол, договорише се да се сутра изврши упис нових ученика у п |
дођу сви у школу.{S} Гојко и Љубица се договорише да <pb n="20" /> после подне прегледају са к |
о на миру.{S} Срећом, данас се ништа не догоди.{S} У вече се договори <pb n="122" /> са Стојано |
ћаска о свему и свачему.{S} Влајку већ догрдила она вечна туробност, пакост и јогунство женино |
три предмета!...{S} И још да му се сад дода и први разред, а учитељица иначе нема велики број |
оју је Стојан изнео. — Ја сам ти бећар, додаде он гледајући Љубицу преко очију.</p> <p>— А што |
ао, па исти и људи...{S} И овде смањују додатке, чим опазе да је човек мекши.{S} Али ето и она |
ајући само сласт и блаженство од умнога додира са анђелима и светитељима...{S} И она осећаше бе |
о окопано стабло...{S} Кукуруз се пови, додирну друга стабла, пера се сплетоше и зашушташе...{S |
а срећна познанства! подиже писар чашу, додирујући уз гред, врло лагано, Љубичину чашу, а са Го |
у.{S} Али се одједном трже, намршти се, дође јој одвратно и гнусно ово лице...{S} Слабим гласом |
о, пипајући око плотова и спотичући се, дође до свога стана, који беше осветљен.{S} Стојан испа |
о исто са својим ђацима ићи.{S} Па ето, дође и тај дан!{S} Неумна, она је сад нерасположена збо |
04" /> <p>Љубици смрче пред очима...{S} Дође јој онај мушки лик црњи од пакла, одвратнији од ђа |
гледа и измиче се журно испред ње...{S} Дође једно јутро и стаде пред њу: </p> <p>— Казао госпо |
разред, »Да се трпи!... рече у себи.{S} Дође време да се опет страда!...{S} А ове ћу јесени теш |
кама и како се он мучи да је отвори.{S} Дође јој то врло смешно и она већ хтеде да се насмеје г |
, да се мало прибере од тога бунила, да дође к себи.</p> <p>— Не могу, не могу...{S} Све ме неш |
одмах посла дете к Гојку, молећи га да дође њој.{S} Гојко одмах дође, али <pb n="123" /> му и |
мор; он је извесно то и очекивао, па да дође у школу.{S} Љубица подиже очи на њега, али се одма |
никад не долази узалуд, а ретко кад да дође с добром вешћу и са чистом намером.{S} Обузе је ст |
биљи и ћути упорно.{S} Гојко не може да дође себи од чуда. »Шта је ово сад?...{S} Овакав весеља |
апред.</p> <p>А Гојко сања... никако да дође к себи...{S} Не може да разуме ове необичне и неоч |
мопрегоревањем...</p> <p>После два дана дође писар.{S} Уђе у школу опрезно, пажљиво, бојећи се |
је још овде у дворишту обузе...{S} Она дође до кревета и седе, тешко уздахнувши.</p> <p>— Где |
<p>Већ се навршују два месеца како она дође у ову школу, и шта ти није за то време претурила п |
на други кревет и заспа.</p> <p>Изјутра дође лекар, младић, окретан и жив, весељак, па још с пр |
ћи.</p> <p>Кад би време поласку, Љубица дође, обучена и накићена свима својим драгоценим адиђар |
ти к своме селу.</p> <p>Сутрадан Љубица дође рано у школу; и деца се брзо окупише.{S} Свако се |
се очи обртоше к њима...</p> <p>Љубица дође до врата, па кад виде толике очи управљене на себе |
напреже памћење, док се не сети.{S} Кад дође у Брезовац, смрче се сасвим.{S} Сад је већ добро з |
{S} Влајко ретко кад и дође кући, а кад дође, и то само у вече, закључа се у своју собу, ноћи, |
да му нико ништа не може...</p> <p>Сад дође ред на капетана да поцрвени и обори главу.</p> <p> |
, приђи му нек те види, нек сазна откуд дође тане и нек се још више мучи и страда.</p> <p>После |
, стојао нодекана, на џаму, па ти после дође...{S} Оте му се баш из руку!</p> <p>Гојко уђе у со |
н?{S} Да се огледа!</p> <p>Једне недеље дође он на ручак суморан, готово љут.{S} Она се склони, |
ако у школу, али се он живо бојао да не дође данас.{S} Добро јој... оне огреботине још се истин |
ваљада није то?{S} Она се замисли и не дође ни до каква решења.{S} Зна само да је некако зажму |
еђају многи »предмети уздисаја«, док не дође на ред Драгутин.{S} Тада се заче прва и права ђачк |
.{S} А ја... ех!...</p> <p>— Што бар не дође одмах по распусту, да седиш с нама овде?...{S} Нег |
ствари, па опет леже.</p> <p>Око подне дође јој мати.{S} Она се сва промени, кад угледа то мил |
адоше ређати поруке од мајке, сестара и дође говор на брата.</p> <p>— Мика пише, често пише... |
ња слога и срећа.{S} Влајко ретко кад и дође кући, а кад дође, и то само у вече, закључа се у с |
им чизмама.{S} Рече нешто Стојану, који дође пред њега, па, стаде разгледати зреле шљиве и бира |
себи, мрштећи се.{S} Куд баш сад да ми дође, кад треба да сам нај...најслободнији!«...{S} Позн |
и.{S} Јутрос сам га једва натерао да ми дође на ручак, а сад хоће и на конак... само да би мога |
е опет стаде бунцати.</p> <p>Око поноћи дође Веља, и уплашен и љут као отрован.{S} Како уђе, од |
се загледа у Гојка дуго, дуго... па јој дође да врисне од бола.{S} Побегне у школу и стане хода |
ку, којима беше окована, и одједном јој дође да запева, да потрчи некуд, али одмах наиђе неко г |
акар и не јела за дан-два.{S} Мајка нек дође сад у недељу; даћу јој пара извесно, можда целу тр |
трчи мајци што брже можеш..{S} Она нек дође на коњу... све у трку!...{S} Ааај-ах-ах-ах-ах!... |
жи господину нек изиђе у ходник, па нек дође овамо, рече она тихим гласом.</p> <p>Мало постаја, |
ве...{S} Пирну хладан поветарац, за њим дође још јачи ветар, па се одједном завитла олуја...{S} |
ре...{S} Ето, кроз десетину дана... чим дође Ускрс...{S} И он стаде жудно гледати у њено лице, |
ли га сад очекује важнији посао.{S} Чим дође, затвори се у учионицу и стаде преписивати ону хар |
рила преко главе!{S} И сад јој одједном дође на памет да се запита: да ли су њени поступци за т |
смелост.{S} Само јој једна мисао о том дође у главу: ваљда ће се и сад умети извући... како је |
та од разговора.</p> <p>Два дана по том дође јој мати.{S} Стојан извести Гојка да је сад тамо у |
о сам са собом и машући рукама.{S} Тако дође до хума над селом, испе се на хум, па стаде тако о |
и се по варошима и паланкама, па лагано дође одјек тога гласа и у села.{S} Часништво орловичке |
хлади намеру; она сама не зна од куд то дође: тек одједном је подузе хладовина и учини јој се д |
но држање беше јој теже од свега: писар дође за часак два, па га после нема по неколико дана, а |
лико:.</p> <p>— Истина, и Николче синоћ дође из Београда; и он је обишао неке... и ћата именова |
ек је мир у кући!«...</p> <p>Једаред му дође Веља, и таман они седају за ручак, а наиђе Влајко. |
тојан се трже, ослушну... и одједном му дође пред очи цела ужасна истина.{S} Диже му се коса на |
застаде, па као да прогута нешто што му дође уз груди до грла.{S} Љубица га гледаше све зачуђен |
ном, као да издаје обичну плату, а њему дође да заигра од узбуђења.</p> <p>— Баш вам хвала!{S} |
, молећи га да дође њој.{S} Гојко одмах дође, али <pb n="123" /> му и лице и цело понашање беше |
оно држан збор, а на његово место одмах дође један њихов друг из Учитељске Школе, годину дана с |
еднога хладног, туробног дана полицајац дође необично весео, а и Љубица изишла до степеница у д |
одмах прећи на главну ствар, па му баш дође овај случај као наручен.</p> <p>— Ти ћеш се напосл |
id="SRP18993_C19"> <head>XIX.</head> <p>Дође испит.{S} Љубица се тек опоравила од болести, па ж |
: да страда, да се пати вечно...</p> <p>Дође и Љубица.{S} Изменила се.{S} Здравље је поправила, |
м времена, проведена »на влади«.</p> <p>Дође још један од Бокићевих пријатеља; рече да иде из с |
Сва гори као ватра.{S} Хоћете?...{S} Да дођем, а?...{S} Али нећу, ако ме ви не зовете...</p> <p |
девојка у Београду није понела...{S} Да дођем сутра да донесем, хоћете ли?...{S} Све, све... хо |
.. тако изненада!...{S} Чекајте мало да дођем к себи... да оставимо разговор за сутра.{S} Али в |
сав од драгог камења, па у вече кад ја дођем с рада, обучем се у скупоцено одело, као онај гро |
о, па се обрте Стојану.</p> <p>— Ако не дођем до сванућа, нађи коју жену... онако постарију, ми |
ога приреза?{S} Него ви очекните док ми дођемо, па ћемо вас лепо намирити.{S} Нисмо ми, онако р |
вараћемо на само о томе.{S} Гледајте да дођете још ове недеље, док је лепо време.</p> <p>— Е са |
один-свештеником...{S} Све се надамо да дођете, да се видимо.</p> <p>Изиђе свештеник.{S} За чуд |
Знаш, дужан сам мало...</p> <p>— Па кад дођете к мени, разговараћемо на само о томе.{S} Гледајт |
к да бежи у свет.</p> <p>— Јест, кад ти дођеш као да ти је све поклано, а неки пут те нема по т |
{S} Да га не оставиш жива!...{S} Па чим дођеш... право у ону собу...{S} Па ћемо онда нас двоје |
е ћутање прекинути.</p> <p>— Ехе, ја... дођосте и ви.{S} Само, простићете, јесте понели какву о |
пређе на ствар.</p> <p>— Баш добро што дођосте.{S} Ишчекујем вас од јуче једнако...</p> <p>— З |
што сам страдао!...{S} И после два дана дођох, весео, са испита, носећи књигу у руци...{S} У че |
се.{S} Него гледам вас једнако, па баш дођох нарочито да чујем... како то ви...{S} Некако то в |
.{S} Хм.. да... чујемо ми тамо у срезу, дођоше нам после и акта о вашем постављењу...{S} А ја о |
милија, најдража.</p> <p>После два дана дођоше Веља и нови им сусед Влајко.{S} Беху пошли Вељин |
ездо остаде само.</p> <p>После два дана дођоше им у походе Љубичина мати и сестра.{S} Љубица не |
а, него је узима за руке и води.{S} Кад дођоше до прага, он се осврте и погледа је онако ђачки. |
е то просу пред ово двоје јадника, који дођоше да заложе сву своју снагу за добро и напредак ор |
ечима о вечној љубави...{S} Тако некако дођоше цркви, и она види себе у белој сјајној хаљини, с |
непогода пропуштено.{S} О малом испиту дођоше им Веља и Аксо.{S} После дужега пропитивања нађо |
њему се то знало... зарађено је.</p> <p>Дођоше ови гласови и у школу.{S} Гојко до сад није ника |
Ревизор отпусти децу кућама, рече им да дођу у школу на Петровдан, па оде.</p> <p>Сврши се та н |
завршује.{S} Деци се наређује да сутра дођу сви у школу.{S} Гојко и Љубица се договорише да <p |
ачун.{S} Не сме се дуље чекати, јер кад дођу они, па заседну, неће ме минути бувара.</p> <p>— Ш |
звесно.{S} А њима, женама, тако понекад дођу лутке у главу...{S} Чекај, зна он шта ће радити... |
ругога краја среза.{S} Тога истога дана дознали су и за Перу писара, да је осуђен на дугогодишњ |
и, управо огромна већина.{S} Па још кад дознамо раније ко је ревизор, оставимо цео предмет неди |
{S} Тек за нас згода!</p> <p>— Е, а кад дознате да иде који од педагога, што цеди из сваког пре |
је то незгодно.{S} Свеједно, и онако ће дознати од Стојана колико му треба да зна.</p> <p>— Доб |
на Љубицу боље.</p> <p>— Ниси могао да дознаш од ћате, онако... да га превариш: хоће ли данас |
течна, жива и одушевљена још приличном дозом идеализма, <pb n="33" /> који се код почетника ду |
једна мисао: као да је прогутала велику дозу опијума, па јој то стегло, притисло мозак, и она п |
ослова који рђаво певају.</p> <p>— Има, доиста има, одговара поп, обарајући очи, јер и сам је в |
аш збуни.{S} Шта сад да јој каже?...{S} Доиста му није ни противна ни одвратна, али не зна ипак |
окретати око себе, као да се увери, да доиста нема свеће.</p> <p>Љубицу удари ова реч као муња |
и тешко страдање...</p> <p>А Љубица је доиста страдала много.{S} Одједном се загледа у Гојка д |
ао...{S} Нећу ни да вас питам да ли сте доиста говорили против владе... — капетан затеже овде — |
ана, посута крупним камењем.{S} То беше доиста редак и величанствен накит.{S} Застадоше јој очи |
ледај...{S} Министров потпис...{S} И он доиста показа акт с потписом Министра просвете, па га о |
дан ми избрбља којечега...{S} Је ли ово доиста од камџије? запита он, пришавши ближе Гојку, раз |
ети... живети славно!...</p> <p>И Гојко доиста проживе школски распуст у задовољству и одмори с |
гов озбиљан одговор увери децу да је то доиста учитељ, па се бојажљиво уклонише на ливаду.</p> |
ете да ме гледате од мржње, јер сам вас доиста тешко увредила...{S} Али рекла сам вам већ: ја з |
ду својим речима на његову лицу.</p> <p>Доиста, Гојко поцрвене, збуни се и стаде се вртети, као |
ику, а он, јадник, у грозници и бунилу, дојурио за мном, стао пред прозор и чека... чека мене о |
другому о љубави и срећи, а у то време дојурише сокаком једна кола и зауставише се далеко од ш |
нца и прапорци на коњима.{S} Мало затим дојурише у бесној трци два добра коња са санкама, и ста |
Ту се ређају многи »предмети уздисаја«, док не дође на ред Драгутин.{S} Тада се заче прва и пра |
е груди...{S} Воштаница најпре запрска, док пламен не обухвати целу свећу, па се онда стаде тих |
двоје сами.{S} Овај креса оком, креса, док се Богосав сети па оде.{S} И ја се склоних, братићу |
љу, да њих двоје издржавају њена брата, док је у школи.</p> <p>Она га после ове речи погледа за |
ило се марљиво и журно пуна два месеца, док се већ не приближише ускршњи празници.{S} Дотле су |
...{S} И то он осети само за један миг, док узе шљиве са њене руке.</p> <p>Ну Гојко нађе да тре |
атићу!...{S} Не може се више као некад, док се било младо.{S} А ја опет моју господу слушам ка |
<p>— Добро, иди ти сад, склони се где, док ја њега изведем.{S} До мрака ћу се вратити.</p> <p> |
свој часовник...</p> <p>Толико пута је, док свршаваше школу, идући главним улицама београдским, |
.{S} Гледајте да дођете још ове недеље, док је лепо време.</p> <p>— Е сад нам можете показати к |
својој... и опет се просу пљусак грдње, док се у том наступу не уплетоше њене руке у косу свога |
не на џуту, мисли се и напреже памћење, док се не сети.{S} Кад дође у Брезовац, смрче се сасвим |
.{S} Чича беше на великој муци: од пре, док се слагаху сви, беше му лако задовољити обоје, али |
S} Е, друже драги, не једу се лубенице, док се копач добро не озноји...{S} Него изволите мени, |
латка топлина.{S} И све тако лепо беше, док га једног дана отац не узе за руку и одведе у окруж |
угачак штап, удаљаваше све више и више, док се сасвим не изгуби из очију.</p> </div> <pb n="102 |
лаву...{S} Старала се да више не мисли, док је не превари сан...</p> <p>Изјутра усташе обе рано |
и...{S} И држи бре, и повуци и потегни, док једва даде још једно.{S} Тако добисмо осам за грош! |
ика већина учитеља узе учешће у дебати, док учитељице не скриваху своје нестрпљење, вртећи се н |
</p> <p>— Никуд немој из собе излазити, док год ти то не прође, рече он Гојку. — Метни мокру кр |
лико се Гојко све више стаде повлачити, док се сасвим не издвоји из њихова друштва.{S} Пре неде |
м, пратећи га очима и веселим погледом, док не замаче за врљике, па онда дохвати палицу и стаде |
остао, почео је претурати дан за даном, док се једном не нађе са листом хартије у рукама, који |
стина, Гојко је радио и са њеном децом, док је боловала, она сама види како је много он урадио, |
p>— Не мешај се ти, брате, у туђ посао, док нисам и тебе... оногај...</p> <p>— Марш одатле, без |
чича, јер га је Гојко три пута слишао, док није добро научио целу наредбу напамет. — Казао сам |
ре...{S} А ја око Љубице... тамо-овамо, док се венчамо...{S} После већ добијемо боље место, нек |
и ви бољи.{S} Чекао сам те годину и по, док ниси измирио мањак.{S} А за оно затварање имаш прав |
{S} За сад је и ово добро, а после већ, док се договорим са нашима, радићемо озбиљније.{S} Скор |
ућности све то скрива од људских очију, док му садашњост не отме делић по делић сакривене тајне |
гове, који су умотани у све гушћу таму, док се тако у тој непровидној тами сасвим не изгубе из |
њеним родитељима, о школовању, о свему, док се тако мало упознаше и зближише, па онда поче по и |
их угледам.{S} Само да не буде она ту, док се мало свикнем на људе, па после ћемо лако...«</p> |
он, дижући се. — Седите, седите ви ту, док се ја не вратим, рече он Гојку, који такође беше ус |
дана донео им је сам писар обома плату, док други учитељи још нису ни мислили о томе.{S} Гојко |
за то време непрестано погледаше ћату, док се овај једва сети, па се одједном диже.</p> <p>— А |
ати учитељима нешто пара тамо о Божићу, док покупи школски прирез за ову годину, а сад купи сам |
а овом вечерњем затишју само љуљушкаху, док се на великој висини не растуре и разиђу по ваздуху |
е нешто обе учитељке у почетку опираху, док њихови мужеви не изјавише, да ће се то све свршити |
други срез?{S} Да то учиним сад одмах, док још нема опасности.</p> <p>— Нема ни недеља дана ка |
ука једномесечна плата!...{S} Кажем ти: док ти је жив Пера писар, не брини...{S} И он изиђе брз |
арлах на децу, те распустих школу...{S} Док ја то наредих, жена се разболи... видим да је шарла |
, па као муња одјури суседовој кући.{S} Док се Гојко обуче и спреми, Стојан доведе оседлана коњ |
.{S} Биће, вели, моја...{S} А докле?{S} Док нас не спетљају обоје, па... пхи! и он духну преко |
ве!...</p> <p>Љубица се склупча и ућута док јој заспа уморна мати.{S} Лежећи уз њене топле груд |
школскога приреза?{S} Него ви очекните док ми дођемо, па ћемо вас лепо намирити.{S} Нисмо ми, |
е врисак по соби...{S} Писар се изви, и док се он обрте да види какво је то чудо, оне сухе руке |
чаробном стању душе, и она се не смири док не осети, да јој је сваки делић тела, као и душа, п |
о забораве, нарочито рачуна...{S} Овако док ви радите веронауку, познавање природе, певање... у |
его онако низ длаку..{S} Лажи га полако док не ухватиш за врат, па онда о земљу.{S} Ја, братићу |
мо већ њему... не бригај ти, чекај само док смислим...</p> <p>— Ја му ништа више нећу, прекиде |
b n="46" /> <p>Љубица стајаше у ходнику док деца полако изиђоше из школе.{S} За децом изиђе Гој |
а се питаху њихова лица, али они ћутаху док им се путник не приближи.{S} Њему заклецаше ноге, с |
на прозоре.{S} После он стаде њој нешто доказивати, чему се она испрва стаде опирати а после се |
b n="25" /> <p>А тамо даље, иза потеса, докле ти год око допире, пружила се час таласаста час р |
да нећеш бити ни премештен ни отпуштен, докле год устраје тај роман Љубичин... требаш ти њима.< |
вориштем као суманут...{S} Шта је то... докле ће тако?{S} Зар још није умрла?...{S} Тако дуго!. |
. има ли у свету правде и истине!...{S} Докле ће ова страдања и муке?...{S} Боже, има ли те!«.. |
лашено око себе...{S} Шта је ово?...{S} Докле ће да траје?...{S} Или да није смрт?!...{S} Ах, к |
смеја се весело, па је запита!</p> <p>— Докле ћеш ти, море, да ме вараш тако?{S} Знаш ли ти шта |
Ехе-хе!...{S} Биће, вели, моја...{S} А докле?{S} Док нас не спетљају обоје, па... пхи! и он ду |
н мир, па ништа друго не жели...{S} Али докле ће се тако?{S} Не може се то продужити вечито; не |
ћати стари дани мука и страдања.{S} Али докле ће се вечно страдати?...</p> <p>Влајко се спремаш |
оћеш да ме узмеш?!...{S} Чекаћу, трпећу докле год хоћеш, само нек знам да ћеш некад бити мој... |
, које дрктаху необично.{S} Он се једва докотура до прве клупе, паде на њу и дубоко предахну.{S |
ека одговор...{S} Шта да му каже?...{S} Доктор га још може и излечити!...{S} Стеже јој се срце |
боли... видим да је шарлах, после већ и доктор рече...{S} Кад прездрави и поче се љуштити, удар |
, још у зачетку.</p> <p>— Трчи, трчи за доктора! одговори Стојану, па га стаде сама журити.</p> |
ку добру душу!...{S} Хоћеш ли да зовемо доктора?</p> <p>— Зашто? зачуди се она, као да се буди |
ремишљајући о разним плановима, који му долажаху у главу.{S} Са Гојком се већ није могло ништа |
гољубу, рукова се са њим, па му објасни долазак Љубичин:</p> <p>— Госпођица није имала коме до |
<p>— Дошли су.{S} Само нису они што не долазе никако, одговорише ђаци.</p> <p>— Уређујте се, с |
е, он се трже и задркта: осети да му не долазе ни са каквим добром.{S} Кроз главу му пролетеше |
} Дркће и чека дан, два...{S} Трећи дан долазе три човека у срез, јављају се капетану.{S} Комис |
како ти и он сад има кућу и жену и њему долазе другови на ручак...{S} Све баш онако, као код пр |
и, одговори он, прибирајући се полако и долазећи к себи.</p> <p>Она се сакри у башту за неко гу |
акше и лакше, нејасно, тихо брујање.{S} Долази ноћ...</p> <pb n="54" /> <p>Кад већ уђоше у село |
страх, баш прави страх; али то од чега долази страх далеко је, оно се не види, не појављује се |
ов глас...{S} Шапуће, али до њена слуха долази читава грмљавина.{S} Да ли је то истина, Боже, д |
више.{S} Од ономадашњега боја Љубица не долази никако у школу, али се он живо бојао да не дође |
е Богосава, и следи се, јер он никад не долази узалуд, а ретко кад да дође с добром вешћу и са |
аса и... <pb n="174" /> наравно, где не долази често полиција...{S} А, како ти се чини?...{S} Ш |
место, неко усамљено село, где нико не долази, па«...</p> <p>Стојан утрча; лице му помодрело о |
ра у глави разне комбинације, али му не долази на памет ништа тако страшно.</p> </div> <pb n="1 |
ка одлучност на лицу; мати јој одлази и долази забринута, али се Љубица зауставила на једној ми |
и?{S} Ето, већ више од месец дана човек долази, и осим задовољства и пријатељства она не осети |
погледа за његовим очима, па видевши ко долази, намргоди се и заузе неки одсудан, само њој свој |
а она.{S} Какав је то Влајко Пецић, што долази на Бељино место?</p> <p>— Наш друг...{S} Онако ј |
јци били одвратни, а сад му се овај што долази учини као јастреб, који се залеће у мирну и безб |
та за собом и настави рад.</p> <p>Писар долази на коњу свакога дана.{S} Већ га срамота свраћати |
изненадним злом, убијена!...{S} У школу долази плачна; кад пусти децу кући, она остане сама и п |
јуноша, узвикну Веља, видевши га где му долази.{S} Шта је, пишти ли рањено, изневерено срце?... |
рада!...{S} И она пати!...{S} Па што је долазила овамо... што је дошла?...</p> <p>Гојко отрча н |
— Ја не знам... управо овај... нисам ни долазила да потписујем спискове, али сам узимала на при |
слове задругине.{S} Није ни чудо што је долазио кући уморан, па је тражио само одмора.{S} Жена |
е, како учитељи морају по неколико пута долазити к њему узалуд, али она, госпођица Љубица, не м |
, Љубица још лежи на столу; почеше деца долазити у школу, она још лежи, и види се само како јој |
оришта...{S} Ха!.. узвикну Гојко и поче долазити к себи.{S} Стаде разумевати догађаје...{S} Он |
кне по неки старији ђак.{S} Људи почеше долазити.</p> <p>После пола часа заседе цео школски одб |
амо собом удеси.</p> <p>Деца већ почеше долазити у школу, а они обоје сањаху...</p> </div> <div |
чате све догађаје, од кад је почео тамо долазити господин Пера, код те ваше... учитељке.{S} Ми |
онако... да га превариш: хоће ли данас долазити?{S} Гојко никога не помену, али се знало о ком |
2" /> <p>Проскитао си се много, па и не долазиш кући на ручак, рече она, хватајући га за руку и |
радовало, што их је она усрећила својим доласком...{S} А оно, гле: у мало је не одјурише. »Нисм |
пућу и уздишу...</p> <p>Трећега дана по доласку, Љубица се врати кући.{S} Не хтеде се ни осврну |
весела лица.{S} Она се обрадова његову доласку, не знајући ни сама зашто: да ли због ове самоћ |
век позива и да се радује сваком његову доласку, он се умири, и све му постаде обично и пријатн |
е — стајаше написано на тој хартији.{S} Доле потпис: »Управитељ школе орловичке«... а горе на в |
лика јата грлица, спремна за одлазак, а доле у трњаку, јасним и звонким гласом, чика кос...{S} |
...{S} Задахну га дим од барута...{S} А доле на поду бели се онакажено, слабо лице, из уста теч |
и <hi>у руке</hi>, да не оде прво ономе доле...{S} Он њега и држи.</p> <p>Гојко се поздрави, па |
м густим белим покривачем.{S} Из потеса долеташе некакав необичан за село звук, који постајаше |
ни као шипарица од четрнаест година, па долети у собу, загрли мајку, обаспе пољупцима милу сеју |
емо бити велика господа, па нам неће ни доликовати да се мешамо са таквом ситнуријом.{S} Истина |
..{S} Така му је нарав.{S} Ако ће; то и доликује мужевима, а не као... и она се одједном трже о |
у, а друго су све бапска посла, која не доликују озбиљним људима...</p> <p>Љубица се пренерази |
о.{S} Иљадама година она се таласа овом долином; иљаде ће још проћи, а она ће исто овако пенити |
о до краја потеса, куда вијуга, зеленом долином, сребрнаста уска-речица...</p> <pb n="25" /> <p |
озноји...{S} Него изволите мени, у наш дом...</p> <p>Љубица и Гојко изјавише жељу да слушају д |
вркутати млади птичићи и раширити крила домаћа срећа!...</p> <p>Почетком јуна настаде велика жу |
е памет.{S} Знала је за његов положај и домаће околности, ништа је није привлачило к њему; само |
ам то све преживео...{S} Скућио, окусио домаће среће, раскућио...{S} Као на електрици!...</p> < |
себи како је то красна ствар бити муж и домаћин...{S} Дочекаш добра друга и пријатеља, проведеш |
{S} И он извесно сад представља правога домаћина!{S} И њему се то чини и смешно и у исто време |
де у свој стан.{S} На вратима је дочека домаћица:</p> <p>— Еј, веселнице, скапала си од глади.{ |
p>— Море, паметна си ти женица и красна домаћица, само те то не држи за дуго, него наиђе нека л |
а, намрштено.{S} Седи овде...{S} Сипај, домаћице...{S} Ах, дај прво тањире...</p> <p>После ручк |
Гојком и да се Пецић упозна са његовом домаћицом.{S} Чим наступише у двориште, Љубица одмах оп |
ка сто.</p> <p>— Е положила си испит за домаћицу.{S} Алал ти вера!...{S} Још да видим како ћеш |
ду: не сија више срећа и задовољство на домаћичину лицу, не чује се љубавни шапат и не разлежу |
но.{S} Одједном стаде и као да се нечем домислио, узвикну:</p> <p>— Ха, чекај...{S} За сад је и |
госта, збуни се и уплаши, јер се могао домислити, да му он не би узалуд овакову походу чинио.{ |
одмах затим пребледе, и таман се стаде домишљати шта ће сад да ради, на коју ће страну да глед |
.</p> <p>Љубица подиже главу и стаде се домишљати овим речима.{S} Није их у почетку разумела.{S |
слити да смо међу дивљацима, па ћемо се домишљати од сваке руке, рече она и зацену се од смеха. |
љубимици, о ружама и олеандеру које је донела из Београда, о неким суседима... и ваздан других |
не знам шта би.</p> <p>— Ја имам хлеба, донео сам са стварима, а ти набави које јаје, па ћемо в |
и из њихова друштва.{S} Пре недељу дана донео им је сам писар обома плату, док други учитељи јо |
Богосав, вели, синоћ дошао из среза, па донео тај глас.</p> <p>Обоје се запрепастише.{S} И ако |
беше веома предусретљива према њему.{S} Донесе јој лепу и скупоцену гривну; она се веома распол |
pb n="110" /> из школе, он му нареди да донесе мастило и хартију, па се врати унутра.</p> <p>По |
и добра кајмаклија, а?...</p> <p>Љубица донесе две шоље црне кафе, па седе уз њега и узе да се |
и стаде преписивати ону хартију, што је донесе од Веље.</p> <p>Напољу се смрачило, и ако је још |
молим.{S} Пошљите вашег послужитеља нек донесе моје бисаге из суднице и примите нас у ваш стан |
подине?{S} Да идем да кажем Стојану нек донесе штогод за јело?...</p> <p>Опет ћутање...{S} Панд |
аду није понела...{S} Да дођем сутра да донесем, хоћете ли?...{S} Све, све... хоћете?...</p> <p |
јака, лисице...{S} Хо, мој брате, да ти донесем каквих хоћеш кожа, па к’о живо звере!...{S} Шта |
ћу да ти чиним...{S} Хоћеш сутра да ти донесем златан часовник... двадесет дуката сам га плати |
, што ће нам то!{S} Кажи ти ђаци нек ти донесу по торбицу ораја (сад се баш крљуштају и много с |
p> <p>— Израђено је то све, сутра ће се донети.{S} Нисмо могли све од једном да дигнемо, рече к |
ј и прошапта јој:</p> <p>— Сутра ћу вам донети брилијантску грану...{S} Сва гори као ватра.{S} |
писар отпочео напад, по свима правилима донжуанске тактике.{S} Најпре се већ обавестио о њеним |
штене кошаре, па ако има лова, одмах се доноси угарак, ложи се ватра ту на обали и спрема се до |
да...</p> <p>О, како је страшно ово што доноси слух!...{S} Је ли могућно да је то његов глас... |
а мисли.{S} У последње време писар поче доносити по неку лепу понуду: кутицу финих шећерлема, ј |
мора се за то бринути.{S} Он ће њој сам доносити плату, све ће олакшице он њој чинити...{S} Зат |
овор, који је водио само циљу.</p> <p>— Допада ми се, знате, тако са образованом женском... раз |
у, па терај!...{S} А вама се, видим, не допада такво уживање? <pb n="32" /> Ништа, удајте се за |
таблу, запита је:</p> <p>— Како вам се допадају нови ђаци?</p> <p>— Дивљаци.{S} Као да нису до |
, па је одмах обузе она женска жудња за допадањем.{S} Уједно опази Гојкову натмурену, згрчену ф |
, што је Гојко, послушавши његов савет, допао овакве беде.{S} Осећаше ту много своје кривице... |
ше несразмерно развијено: руке дугачке, допираху до колена, ноге кратке са наврнутим стопалама |
ше пространа, али рђаво окренута, те не допираше унутра довољно светлости.{S} Скамије старе, ра |
е обема рукама на дугачак штап, који му допираше до саме браде.{S} Шта је то, кмете Ћиро, и ви |
ружило по другој коси, а својом ширином допире до ливада.{S} Чобанчад, видевши <pb n="2" /> пут |
тамо даље, иза потеса, докле ти год око допире, пружила се час таласаста час равна поља, по кој |
дин.</p> <p>— Јок, мени је речено да га допратим.</p> <p>— А, дакле стражарно!{S} Кажи ти госпо |
p> <p>И Љубица је са своје стране много допринела, да се хладноћа међу њима увећа, а то само зб |
... као...</p> <p>— Као једна породица, допуни га учитељ.</p> <p>— Тако, братићу, тако... хвала |
/p> <p>— Та није код нас школа од јуче, допуни га ћата;, знамо ми шта школи треба а шта је суви |
мет.</p> <p>— Прирез није био покупљен, допуни га Богосав.{S} Знате, мука је са тим прирезом: с |
ошли примили...{S} Само ако то можеш... допуни он после кратког ћутања.</p> <pb n="70" /> <p>— |
адост.{S} И Гојко се чак расположио, па допуни разговор по неким својим сећањем.</p> <p>— Сећат |
и сад у судници...{S} О, брате, што сте допустили да се тако мучите без невоље!{S} Изволите, ко |
!...{S} Зар то може бити!{S} Зар би Бог допустио?{S} И зашто, зашто...{S} Шта хоће он... шта му |
ети да јој њена урођена грубост неће то допустити.{S} Толико се кидала због те своје зле особин |
нити му страдање, само ако му то савест допушта...{S} Осећајући то све јаче и јаче, заплака се |
пне сузе.</p> <p>— Ама шта ви!...{S} Не допуштам... мисао такву не допуштам!...{S} Знате ли ви. |
ви!...{S} Не допуштам... мисао такву не допуштам!...{S} Знате ли ви... знате ли... о, па ви не |
какво страшило, које их раздвајаше и не допушташе никакво веће зближење.{S} С тога су се они ог |
столу, пружа руку, извињава се, моли за допуштење да поседи мало у школи... мило му посматрати |
го.{S} Нисам још... (она поуми да каже: дорасла) навикнута на тај посао.</p> <p>Велимир јој ста |
, ложи се ватра ту на обали и спрема се доручак.{S} Родитељи им, пука сиротиња, журе се на рад, |
ати, наступа полагано некаква хладноћа, досада; свако се од њих све више повлачи за себе, и међ |
традало, живот је већ био постао тежак, досадан... није се имало ради чега живети«...</p> <p>Го |
сте...{S} Био ми је тако одвратан, тако досадан... мислила сам полудећу, ако још дуже са њим по |
ед на несташну децу, која му пореметише досадањи мир и усамљеност.</p> <p>— Шта ли си сањао ноћ |
суднице, да покуша пречистити рачуне са досадањим председником, а и да чује шта се говори о про |
бодан, срећан; нема више страдања, нема досадањих мука, све оде, као кад гране јарко сунце и ра |
ери, опет је стаде обузимати зебња, ади досадашње узбуђење беше веће, те надвлада, и она опет о |
, сваки јој чупа из срца делић по делић досадашње љубави и пуни празно место у срцу најљућим че |
а узбуђења, али тек око ње облеташе сав досадашњи страх и зебња, она га јасно осећаше у својој |
ћутећи.{S} Беше им незгодно настављати досадашњи разговор а, о другом чему нису хтели говорити |
мисао.{S} Прође пола часа.{S} Гојку се досади седети, а све више га обузимаше жалост, гледајућ |
тане, па да ми стојећи одговара.</p> <p>Досади јој се ова напрегнутост мозга; ово што се непрек |
о јутро по свадби, а већ после... хм... досадиће се обома.</p> <p>— Само тебе кад имам, тебе... |
кога непрестано сипи она ситна, влажна, досадна измаглица, која укваси човека горе од пљуска, а |
јко је избегаваше да јој не постане још досаднији, а тешко му већ беше гледати оно вечито болно |
еца...{S} И све, све исто, једнострано, досадно!«...</p> <p>»О, што нисам знала да ће се <hi>он |
бе, не знајући шта да ради. »О, како је досадно!...{S} Све ће се понављати једио исто...{S} И о |
које јој угушује све бриге, отклања ону досадну зебњу и ствара у души расположење, срећу...</p> |
ашио, али у њену погледу он опази такву досаду, презирање, па чини му се баш и гнушање и одврат |
Кмет их одби одлучно, чудећи се што му досађују у невреме.{S} Он је, вели, казао једаред да ће |
Један није у комисији, него ’нако седи, досети се он.{S} Јамачно капетан није...{S} А шта да од |
} Неко их је зло снашло, али се нико не досети правом јаду.</p> <p>Одједном се код Љубице појав |
плашену и необична изгледа лицу Веља се досети јаду, намршти се и као да и њега обузе лако дркт |
ситница из ђачког живота.{S} Љубица се досети овом смеху, па чим стадоше на пољу запита га:</p |
ћи шта би му могла радити.{S} Најзад се досети, укваси убрус и метну му на чело...{S} То га за |
м до Веље, узвикну он, обрадован што се досети како да се извуче из неприлике, па се одједном о |
ли куд ће?...</p> <p>Одједном се нечему досети, претрча, двориште и изиђе пред вратнице, где је |
све како је.{S} Само се још није могла досетити свему јаду.{S} Она подиже главу, па благо али |
се он десети пут у чуду, и не могући се досетити ничему, опет притрчава, пропиње се уз прозор и |
вртећи се на месту и бацајући неумесне досетке на рачун кога говорника.</p> <p>У току разговор |
свакад пресече преко срца.{S} Она се не досећа да је настало време озбиљном раду, не види да Вл |
муца.{S} Председник га не чује, али се досећа шта одговара, па наставља:</p> <p>— Господине, к |
..{S} Погледа по соби, као да се нечему досећа...{S} Мучи се, напреже памет, а све га заноси и |
о је то, братићу мој!...</p> <p>— Нека, доста сам и ја патио, па да гледам једаред и њено страд |
, одену се лепо и врати се истога дана, доста измењен, наравно у своју корист.{S} Његове наде д |
уговор испунити.{S} Већ су два месеца, доста је чекања.</p> <p>— Знаш да због прве плате прима |
нађе да је ово за први мах као почетак, доста; а после већ, ићи ће све својим редом...{S} С нар |
, ваљада ме неће Бог више мучити?...{S} Доста је било! узвикну она и погледа мајку, која брижно |
о дан сељачким потребама и невољама.{S} Доста јој је што је ту уз њега.{S} И он мишљаше да је с |
виђаше само по крајевима. »Међутим има доста места где сами сељани моле за нова одељења и сами |
јагњеће, вуну, воће и све друго што има доста муштерија у вароши а не захтева велики капитал.{S |
, али не мисли о том; зна да у џепу има доста банкнота, да ће тај новац обрадовати и помоћи бра |
аш страшно; и све јој се чини да ту има доста и пријатнога...{S} Али за сад она је узбуђена јак |
же све да иде као по лоју...</p> <p>— Е доста, изађите сад мало напоље, рече Веља деци, па се у |
то не ваља!...{S} Јак потрес... а он је доста слаб и иначе.</p> <p>Лекар се загледа у црте Гојк |
код Гојка.{S} За његову мапу опет беше доста говора, и ако кмет признаде, да му је »левизор« з |
иди ко лупа.{S} Гојко куцну на прозор и доста јасно викну:</p> <p>— Љубице!...{S} Љубице!...</p |
ајући жени:</p> <p>— Знам ја, остало би доста чорбе.{S} Не можеш ти сама све појести...{S} Ти с |
убазности, и сад јој беху сасвим обични доста смели изрази.{S} Она и сама добациваше Пери двосм |
ак подсмева њеном другу, те му одговори доста опоро:</p> <pb n="10" /> <p>— Не знам шта ви гово |
а Љубица не иде; зна он да ће тамо бити доста учитељица, којима би по вољи било увредити Љубицу |
. рече он, па узе шљиве, и ако је и сам доста набрао и носио их у џепу.{S} Али зар да се <pb n= |
ао, али му се после раздреши језик и он доста живо исприча готово све, што је се могло поменути |
тај положај, због кога је и иначе трпео доста.</p> <p>— Јест... болест ме смела.{S} До године ћ |
{S} Још из дворишта опазише да је дошло доста чланова: из школе се чула таква врева, као да је |
да и мене огреје сунце среће...{S} Јер доста се страдало, живот је већ био постао тежак, досад |
им словима, написано со.{S} Учитељ се с доста вештине али и муке стараше, да навикне дечје ухо |
жалила писару на Гојка, а последњи пут доста отворено изјави, да би добро било кад би он био п |
јој.{S} Изнурена, ослабела, лице се већ доста збрчкало, коса у велико почела седети, а она се п |
крупан и веома отресита држања; лице му доста развијено, обријано; брчићи танки, жућкасти, скор |
/p> <p>Напољу се смрачило, и ако је још доста рано.{S} Навукла се по околини густа магла, па ро |
«...</p> <p>А Гојко ради, иде и мисли: »Доста ми је само што знам да је моја, да припада само м |
одмах ће појурити у министарство тужбе, доставе...{S} Хај-хај да горка хлеба!...{S} Али опет ва |
онда ће онај смрад бити кажњен за лажну доставу...{S} Да, му закука једномесечна плата!...{S} К |
а, па за час готово.{S} И шта му сад не достаје?...{S} Сам вели да је потпуно задовољан.{S} Шта |
бешчастиш ово свето место, у које ниси достојан ни да уђеш! узвикнем му ја, а Љубица дркће, др |
а врху, с дугом раздељеном брадом, сед, достојанствен... ала је необичан!...{S} А њега нема!... |
у средини стоји Гојко сасвим друкчији, достојанственији, па показује нешто једном дечку, који |
ешта, очас се учини позајмица, нешто се дотера привремено само за тај мах, а кад погледаш, оно |
а он се даде на посао: да мало уреди и дотера свој жалосни стан.{S} Пренерази се кад виде да с |
...{S} Што се брукаш у тим дроњцима!{S} Дотерај се мало, подшишај се, поткреши ту брадурину...{ |
и сама рече: истина, није углађен ни... дотеран, као што би требало, али је добар човек.</p> <p |
...{S} Што ја не одох у полицију?...{S} Дотерао би до капетана... па седнем онако у ону дубоку |
већ не приближише ускршњи празници.{S} Дотле су урадили врло, врло много, прешли су све важниј |
ђе Влајко.{S} Веља се намршти, и ако је дотле био веома расположен, одједном заћута и не прогов |
ко ретку и неочекивану играчку, о којој дотле није могло ни сањати.{S} Сва се предала радости, |
неко добије тешку рану изненада, о чем дотле никад није ни сањао, па се само чуди у прво време |
Она, братићу, она... учитељка..{S} Сад дотрча Стојино дете, и ја таман да пођем, а ти уђе.{S} |
> <p>— Шта је то, море, било?{S} Стојан дотрча к мени као луд... једва ме пусти да ручам.{S} Ва |
кревету и плакаше горко...{S} Најпре је дотрчао овамо као суманут, улете у собу и закључа се, п |
/p> <p>— Добро, земљаче, иди ти сад.{S} Доћи ће господин.</p> <p>— Јок, мени је речено да га до |
тајаше блед, дркћући као прут.</p> <p>— Доћи ћу сам...{S} Кажи... господину.</p> <p>— Нема ту с |
кући; часовник вам добро ради, па ћу ја доћи... а?...{S} Она климну главом и опет се неодређено |
. мртав!... убијен!...{S} А онај ће сад доћи, тек што није дошао...{S} Казао је до мрака...{S} |
е речи... целе зиме се мучим.{S} А може доћи неко, ко пази на те ствари.</p> <p>— Е, јесте... с |
о раду у школи.{S} Велимир обећа да ће доћи к њима са целом својом школом, па ће тако заједнич |
..{S} Тамо је ваљада и њена мати, па ће доћи и Стојан с мотиком...{S} А сусед Глиша даће коња.. |
ао, па стаде мислити о лекару, да ли ће доћи сутра рано, као што је обећао.{S} После стаде мисл |
очекује неко зло, а не зна откуд ће оно доћи и какво ће бити, тек само осећа да је оно све ближ |
.. женска посла!...{S} И баш ће јамачно доћи!{S} Па шта да ради он?{S} Ништа, као и до сад... ћ |
упознамо...{S} Ко зна кад ћете нам опет доћи.</p> <p>Гојко иђаше као на шибу.{S} Шта ће он тамо |
кву, кад је она удаљена.{S} Деца ће већ доћи, па нека их он води; и онако није до сад био у црк |
у таван.</p> <p>— За сутра?{S} Па ја ћу доћи кроз један сат.{S} Добро најпосле...</p> <p>И чича |
авао школски рад.{S} Само ће у Орловицу доћи тек крајем месеца, јер је почео с другога краја ср |
Гојко одједном, не поимајући шта ради, дохвати њену меку <pb n="142" /> врелу руку и повуче је |
презирањем, заигра на њеним уснама.{S} Дохвати мараму, као да се брише, па га опет погледа и н |
ледом, док не замаче за врљике, па онда дохвати палицу и стаде разгледати крушкову грану, нема |
да пусти.{S} Она се диже са столице, па дохвати рукама наслон и стаде чекати да ћата продужи.{S |
вако неће никад бити краја скандалу, па дохвати жену за рамена и изгура је напоље.{S} Срећом, С |
м и опет се неодређено насмеши.{S} Пера дохвати њену руку, подржа је мало, па се саже и пољуби |
ебало сама, душице...{S} Ах!... и он се дохвати обема рукама за главу, па после краћега ћутања |
те...{S} Шкргутну зубима, севну очима и дохвати се обема рукама за главу, па као махнита стаде |
...</p> <p>Љубица се стресе, пребледе и дохвати се руком за врата.{S} Она је и заборавила да ст |
јој крв цело лице.</p> <p>Писар скочи и дохвати разјарену жену за руке, али познавши је, одједн |
риса широким рукавом од кошуље, па брзо дохвати воштаницу, прекрсти се побожно, упали је и став |
где не можеш ногом згазити од блата.{S} Дохватиш се руком за плот, да би прекорачио бару, а рук |
решила се!...{S} Брже, брже да не буде доцкан!... </p> <p>И она трчи, сплеће се и опет трчи, а |
сам радила.{S} Сад знам и разумем, али доцкан.{S} Тек гледаћу да од сад буде све друкчије, да |
в! то ти је дужност.</p> <p>Било је већ доцкан кад се Гојко диже и упути к своме селу.</p> <p>С |
трчи напред... брже, брже... да не буде доцне...</p> <p>Да ли се то развиђа, расвањује... или с |
грудима као полумртва, онесвесла...{S} Доцније, кад се мало прибра од прве навале осећања, узв |
весео, а и Љубица изишла до степеница у дочек.{S} Знала је да јој носи какав накит, то јој је ј |
<pb n="23" /> учитељица изиђе из школе, дочека је весело и са живим одобравањем:</p> <p>— Тако, |
..{S} Јаднице моја, ти опет страдаш?... дочека је мати са сузама и зачуђеним погледом.</p> <p>Љ |
ходник упути са гостима у свој стан.{S} Дочека их једна слабуњава, ситна плавуша, поздрави се в |
ора вратити кући раније.{S} Гојко једва дочека што му се пружа прилика, да са њим остане на сам |
а се говори о промени.{S} Председник га дочека збуњено, као кривац, а Гојко већ мало подигао гл |
ко је то; видим ја!...«</p> <p>Гојко га дочека на вратима своје учионице, намрштен, а из очију |
ште и оде у свој стан.{S} На вратима је дочека домаћица:</p> <p>— Еј, веселнице, скапала си од |
лижити, кад опази да ја ништа...</p> <p>Дочека је на дворишту и уведе у своју собу, која сад бе |
а је тада у себи помишљала, да ће и она дочекати тај срећни дан, кад ће овако исто са својим ђа |
још веселија што их у овакву стању може дочекати.{S} Скакуће по кујни као шипарица од четрнаест |
о красна ствар бити муж и домаћин...{S} Дочекаш добра друга и пријатеља, проведеш са њим слатко |
има са батином. </p> <p>— А, тако ли се дочекује влас’!...{S} Бунт!!...{S} Комуна!!... дрекну п |
му с оним обичним изразом лица, с којим дочекујемо сваког непознатог намерника.</p> <p>— Шко... |
ја се враћа с паше, паса и деце која их дочекују, петлова и друге живине која се спрема за лега |
арка угледа отворену кутију са гривном, дочепа је, склопи и метну у џеп, па цикну помамно:</p> |
S} Гојко појури к вратима, али га писар дочепа за раме.</p> <p>Стој, смрдибубо!...{S} Умеш да ч |
— Како сте?...</p> <p>— Е, па добро нам дош’о, господине, рече један крупан дежмекаст сељак, пр |
двојици што им се спрема премештај, па дошавши тако у разговору до орловичког потеса, опрости |
</p> <p>Ђокић, првак противничке групе, дошао к судници, весео, са неколико својих пријатеља, п |
жена угледа масницу.{S} Овако је боље; дошао је као наручен.{S} И он притрча к вратима и отвор |
овори, гледајући га радознало.</p> <p>— Дошао је акт.. сад ћу да му саопштим, рече он тихим гла |
дошао нарочито... он је спремио све, па дошао да је води на муке...</p> <p>Богосав види да се о |
љубав, или је какав дух са онога света дошао да гледа њено страдање, пропаст?...{S} Ево га бли |
.{S} Сад је већ добро знао ради чега је дошао овамо.</p> <p>Увуче се лагано у двориште, па одма |
е, Гојкова заслуга.{S} Па због Гојка је дошао и учитељ Аксо... »То је паметан учитељ, мишљаше Љ |
д госпођице, рече ћата Богосав, који је дошао с кметом да му помогне саставити списак, како он |
га ипак не остављаше страх са којим је дошао овамо.{S} Шта ли ће бити?{S} Куд оде сад?{S} Да л |
ашно...{S} Осећа по ћатину гласу; он је дошао нарочито... он је спремио све, па дошао да је вод |
...{S} А онај ће сад доћи, тек што није дошао...{S} Казао је до мрака...{S} Јест, сећа се!...{S |
пише, често пише... због њега сам ти и дошао.{S} Ти му сама рече да остави послуживање, па сад |
<p>— Како не, како не!...{S} Зато сам и дошао.{S} Дете пише: исцепало се, обосило, а зима — ето |
еким изразима, настави:</p> <p>— Ја сам дошао од куће нарочито због вас.{S} Чим сам чуо синоћ.. |
...{S} Ах, то је Стојан...{S} Кад је он дошао?...{S} Или је био овде од јутрос, па сад спавао?. |
аније говорили.{S} Богосав, вели, синоћ дошао из среза, па донео тај глас.</p> <p>Обоје се запр |
ијег лица у селу.{S} Сад јој је и мајка дошла некако проста, убога, и ако је још исто онако мил |
p> <p>— Извините... што нисам ја к вама дошла... мрзи ме пред вашом децом...{S} Хвала вам много |
ла се.{S} Здравље је поправила, али она дошла некако сасвим друкчија.{S} Уозбиљила се још више, |
се с муком школовала у Београду, па сад дошла овде, да не буде оцу на терету, а богме и да потр |
дборник.</p> <p>Тада учитељица, која је дошла пре три дана и упознала се са главним околностима |
.{S} Па што је долазила овамо... што је дошла?...</p> <p>Гојко отрча на северну страну, па грун |
колском раду.</p> <p>Љубица је нарочито дошла да чује коју реч о писару, да види шта је то: тре |
есу ли сви дошли? запита децу.</p> <p>— Дошли су.{S} Само нису они што не долазе никако, одгово |
купим порезу, па ми Богосав рече да сте дошли...{S} Дај, велим да се упознамо. </p> <p>Љубица с |
.</p> <p>— Нема ни недеља дана како сте дошли на ово место, па већ да тражите премештај, и то ј |
се могло поменути.</p> <p>— Зашто нисте дошли к мени раније?{S} Што сте трпели толико зло без н |
дате један савет, јер зато смо управо и дошли, рече она, па им исприча свој јутрошњи разговор с |
ка приђоше к њему.</p> <p>— Јесу ли сви дошли? запита децу.</p> <p>— Дошли су.{S} Само нису они |
али, рећи ће једна полугласно, него смо дошли да чујемо од господина Љубе!...</p> <pb n="154" / |
.{S} И он осећа да се приближило, да је дошло време кад ће та црна мисао да се претвори у грозн |
школи.{S} Још из дворишта опазише да је дошло доста чланова: из школе се чула таква врева, као |
пропадне, сва мука моја!...{S} Таман се дошло до мете; таман да одморим родитеље, да се одморим |
а своју страну, а то је кметовима добро дошло.</p> <p>Љубица погледа на Гојка, али он гледаше о |
реба издржати до краја...{S} Оно је већ дошло, ево га!...</p> <p>— Где је учитељ!... говори, не |
>И све то што се пружа пред очима наших дошљака обасјало је румено сунце последњим зрацима свог |
ма.</p> <p>— А ово је, без сумње, твоја драга половина и глава куће, настави он, рукујући се са |
о бирам неразвијенију децу.{S} Е, друже драги, не једу се лубенице, док се копач добро не озној |
и ижљубила, тако јој постадоше блиски и драги ови мали дивљачићи.{S} Она помилова по глави неке |
и још некакво осећање, веома пријатно и драго, од кога му и срце живље куца, али се он стара да |
олованих људи, али тек беше му необично драго, што се у овој прилици нашао сведок његовог гимна |
.</p> <p>А он баш не хтеде одмах, онако драговољно... да се то сврши.{S} Све нешто отеже и одуг |
} Хоћеш?{S} А дворац ће нам бити сав од драгог камења, па у вече кад ја дођем с рада, обучем се |
<p>— Пре... председник пододбора...{S} Драгољуб Илић... изговори он оштро, замуцкујући на прво |
има колико год хоћеш.</p> <p>— Господин Драгољуб је, уплете се Богосав, сек’о прутиће, па их пу |
ова околност:</p> <p>— Како је господин Драгољуб целе године радио без мапе, па опет добио пети |
покупити свих дванаест, као за господин Драгољуба...{S} Е, трнићу, нећемо тако.{S} Па шта ћемо |
и на првој речи.</p> <p>И Гојко приђе к Драгољубу, рукова се са њим, па му објасни долазак Љуби |
, а може ви и кувати.{S} Он је господин-Драгољубу, што оде сад од нас, све готовио.</p> <pb n=" |
а дође, обучена и накићена свима својим драгоценим адиђарима.{S} Гојко се пренерази од чуда, ал |
латко је надање живу човеку, нада му је драгоцено благо...</p> <pb n="189" /> <p>— Мајчице, как |
еје гласно, а Пера отвори капак, положи драгоценост пред њу на сто, па се мало измаче.</p> <p>О |
»предмети уздисаја«, док не дође на ред Драгутин.{S} Тада се заче прва и права ђачка љубав, кој |
Добро, чекај да се обучем...</p> <p>Али Драгутин не чека, него је узима за руке и води.{S} Кад |
са кревета, устаде и угледа пред собом Драгутина, једног лепушкастог ђака Учитељске Школе, кој |
е својих осећаја за време познанства са Драгутином.{S} О, то беху неки светли дани, срећни часо |
д <pb n="120" /> свију чуда и страдања, дража и милија од свега на свету...{S} Само му сину та |
беше милија од свега на свету, милија и дража... овако осрамоћена, убијена...{S} Само га једна |
гао трпети женске сузе, оне су га веома дражиле.{S} Пре венчања је по пеки пут и отрпео, али са |
докруг, увијен у неку влажну измаглицу; дрва се превила до земље од југовнога снега што их је п |
од њега испод пуних китњастих шљивових дрвета.</p> <p>— Ех, уздахну он и окрете лагано корачај |
бару, а рука клизи по мокром и хладном дрвету; стресеш се од те незгоде, а за врат ти падне чи |
се и живи снажном младошћу...{S} Врхови дрвећа засветлише се, пређоше у отворено сјајно зеленил |
крешташе, прхнуше и попадаше на оближње дрвеће.{S} Путник стаде, скиде с главе прашњави шешир с |
заклони сунце, а под њим измени боју и дрвеће, и трава, и све...{S} Пирну хладан поветарац, за |
коју упадаху ноге до чланака.{S} Около дрвеће бели се и тамни од суре, дебеле прашине, која је |
а одјури преко дворишта, заклањајући се дрвећем, па не уђе на врата, но обиђе и стаде под један |
па роси по мокрој, раскаљаној земљи, по дрвећу и зградама, цеди се са лишћа и кровова у ситним |
="118" /> уз брвна, ослања се леђима уз дрво и подиже главу, гледајући кроз баџу плаво слободно |
<p>— Марш одатле, безобразна животињо! дрекну Веља и стаде се освртати да нађе своју батину.</ |
е влас’!...{S} Бунт!!...{S} Комуна!!... дрекну пандур, ускочи на коња, па као стрела одлете у с |
истру просвете... тамо о Љубици, а?!... дрекну он грозно и лупи дршком од камџије по актима.</p |
живети и радити.</p> <p>— Хо, људи!... дрекну он из свег гласа, не даду ми одмора ни у мојој к |
<p>— Братићу... браћо!...{S} Помоћ!... дрекну он и истрча на сокак, вичући по селу из свега гл |
столу.</p> <p>— Ово... ко је ово, а?... дрекну још јаче у необузданој јарости.</p> <pb n="104" |
>— Шта говориш ти!...{S} Ко је умро?... дрекну Гојко разрогачених очију, стегнувши старца за ра |
е једна, ти ли си то?{S} Марш с пута... дрекну она, па гурну пијана Богосава из све снаге..{S} |
.{S} Гојко скочи, изненађен, и умало не дрекну, јер се беше сав занео у мислима.{S} Капетан му |
а милост овим безјацима!...{S} Срећа те држава даје плату; онако би се липсало од глади...«</p> |
ви сте примили своју заслужену плату од државе...{S} Још да наредимо само са општином...</p> <p |
уга: до јуче бедно ништавно ђаче, а сад државни чиновник!...{S} Хтеде ређати још друге промене |
ови необични и, како она мишљаше, важни државни изрази:{S} Краљевско-српска;..{S} Па није хтео |
Пери да овај човек није скитница, него државни чиновник и реци му...</p> <p>— Не мешај се ти, |
а старешине воде оштра рачуна о владању државних службеника... »Гле, па шта ће сад бити?... да |
Р.)</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1899.</p> < |
да га погледа како стоји пред страшном државном контролом и дркће због својих недела...{S} Али |
и прирез за ову годину, а сад купи само државну порезу.</p> <p>— Зло, мој брате, зло! рече газд |
ез мапе.{S} Највише га је у том уверењу држала ова околност:</p> <p>— Како је господин Драгољуб |
ештај на железничку станицу, где је оно држан збор, а на његово место одмах дође један њихов др |
дина, развијен, крупан и веома отресита држања; лице му доста развијено, обријано; брчићи танки |
вијена и истурена напред.{S} Цело му је држање одсечно, а на његову лицу не беше ниједне цртице |
кривљен црн мекан шешир.{S} Цело његово држање одаваше обичног сеоског левенту, који не ради те |
наљути.{S} Ово његово стално и одлучно држање беше јој теже од свега: писар дође за часак два, |
, да нови колега целом својом појавом и држањем одговара њеним ранијим сновима.</p> <pb n="164" |
нске ствари, па после један учитељ поче држати предавање.{S} Говорио је и лепо и стручно и зани |
ом својом школом, па ће тако заједнички држати угледна предавања, али претходно захтева да обој |
туден бије по лицу. »Ваљда ме неће дуго држати?...{S} Смрзнућу се.{S} А ако ме оставе да преноћ |
замишљати неке нарочите манире, за које држаше да могу јако утицати на девојку.{S} И одједном, |
ратницама, Љубица опази човека, који се држаше једном руком за плот.{S} Он се крену према њој п |
пажњу на једног сувоњавог чичицу, који држаше високу столицу и чекаше ред да се поздрави са уч |
авој и сувој руци фамулусовој; у другој држаше међу прстима парче шећера, и то све с великом па |
посаветује како да се спасе од зла, јер држаше да још нема ничега озбиљнога; али чујући ово оча |
S} Само да види њу опет поред себе, јер држаше да је одбегла сасвим, да га је оставила.</p> <p> |
ор у учионици.{S} Веља седи крај стола, држећи умочено перо над хартијом, а Гојко хода преко шк |
пандура, који стајаше пред степеницама, држећи коња за узду.</p> <p>— Учитељ Гојко да иде сад о |
ан судбини, спреми се за даља страдања, држећи да то тако мора бити, да је се и родио за то: да |
ча неке раније и све јучерање догађаје, држећи да то има везе са болешћу.</p> <p>— Хм... то не |
е из собе.</p> <p>Она скочи са столице, држећи украс у рукама, притрча прозору, па видевши да п |
љио, звера очима и гледа прекорно Вељу, држећи да је он крив овако незгодну понашању Влајкову.< |
е касу, па дај рачуне...{S} Удри, удри, држи, па кроз неколико дана господин писар у затвор... |
о ручати код Гојка...{S} Еј, мој Гојко, држи се сад добро... није ово Пера писар!«...</p> <p>А |
ма Стојана?{S} Одавно је...{S} Хм...{S} Држи се она...{S} А ја постанем, на пример, Министар по |
помаже је саветима и напослетку поче да држи предавања њеној деци.{S} Ради се озбиљно и својски |
, рече он Гојку. — Метни мокру крпу, па држи тако непрестано... нек извуче...{S} Ха, присети се |
женица и красна домаћица, само те то не држи за дуго, него наиђе нека луда, јогунаста даска, па |
га нешто вуче земљи, не може већ да се држи на ногама, дише некако врло брзо, али се он очајни |
, каже она, па да си још толики...{S} И држи бре, и повуци и потегни, док једва даде још једно. |
не оде прво ономе доле...{S} Он њега и држи.</p> <p>Гојко се поздрави, па оде журно.{S} Мислио |
собу, ноћи, и чим сване опет оде.{S} Он држи да тако мора поступати сваки, ко хоће да <pb n="19 |
могоше и гости.{S} После зажелеше да он држи једно предавање.{S} И то им учини по вољи: узе дру |
ику и дворишту пуно људи и жена и свако држи за руку по једног малишана.{S} Председник прво упи |
итисла им душу, стегла срце, па их тако држи, мори их без престанка.</p> <p>»Шта он хоће? разми |
о заложимо и разговоримо.{S} Госпођица, држим, неће отказати?</p> <p>— Захваљујем... али сам та |
м се оженио? — уз пут, брате, бродећи с Дрине на Тимок, уграбих једно девојче...{S} Наша учитељ |
сне се трзаху јаче и јаче... обузела је дрктавица.{S} Сети се сад да има нешто страшно, ужасно. |
на се сва стресе од пријатне и необичне дрктавице, која је одједном обузе...{S} А овај Стојан ч |
ас... настави он у још већем узбуђењу и дрктавици, — само да ви нисте онаки...{S} Сву ћу вас об |
поцрнеле од ватре.{S} И сад је обузима дрктање, а глава све јаче стеже и заноси.{S} Остави ств |
јајан и блажен...{S} Она већ осећа лако дрктање у свему телу, чим угледа Влајка; срце јој јаче, |
, намршти се и као да и њега обузе лако дрктање, али се он прибра брзо и погледа се са Гојком п |
ли је изгледао Гојко тада и како му је дрктао глас, може се закључити по Стојану, који онако и |
таде осећати у коленима, у ногама, које дрктаху необично.{S} Он се једва докотура до прве клупе |
беху необично замућене, усне грозничаво дрктаху, а по некад се грчевито трзаху, цео му изглед б |
вај већ писаше нешто љутито.{S} Руке му дрктаху, а перо га никако не слушаше, но извијаше пуно |
и јака узбуђења, а он, блед од потреса, дркташе целим телом, осећајући да ће сад да се сврши не |
одмах десно...</p> <p>— Знам... знам... дркташе она од зиме, која је одједном обузе, па се одво |
и?!... узвикну он зачуђено, али му глас дркташе од љутине. — Шта си тамо радила?</p> <p>— Под к |
..</p> <p>Богосав, пребледео од страха, дркће, трзају му се вилице, а очи не може да одвоји од |
а уђеш! узвикнем му ја, а Љубица дркће, дркће... па ми приђе и моли да је изведем из школе, а ј |
} Гледа и слуша, не дишући, само дркће, дркће и гледа...</p> <p>О, како је страшно ово што доно |
е, али она нема кад...{S} Рука дркће... дркће... она подмеће и другу...{S} Прсти се заплели... |
се одједном одсеку ноге од страха...{S} Дркће и чека дан, два...{S} Трећи дан долазе три човека |
во осећање, али она нема кад...{S} Рука дркће... дркће... она подмеће и другу...{S} Прсти се за |
ан ни да уђеш! узвикнем му ја, а Љубица дркће, дркће... па ми приђе и моли да је изведем из шко |
мо преноси преко чела, а десна све више дркће у његовим рукама.{S} У глави нема да се јави није |
тоји пред страшном државном контролом и дркће због својих недела...{S} Али да и он зна, да га о |
у она да тако њој говори...{S} Гле како дркће и трепери тај познати јој, крупан, мушки глас... |
ух...{S} Гледа и слуша, не дишући, само дркће, дркће и гледа...</p> <p>О, како је страшно ово ш |
м погледом, усне јој осушене, вреле, па дркћу као у грозници...{S} Дисање нечије све ближе и то |
још да се прибере од страха.{S} Ноге му дркћу, и он се једнако осврће око себе, очекујући какво |
гачених очију од страха, ноге и руке му дркћу, а на лицу му се, поред преплашености, јасно чита |
рте се пандур Гојку, који стајаше блед, дркћући као прут.</p> <p>— Доћи ћу сам...{S} Кажи... го |
одник и видевши Љубицу, стаде пред њом, дркћући сав од љутине.{S} Она се намршти, видевши га та |
/p> <p>— Да презирем?... узвикну Гојко, дркћући од њена блиска присуства, па одједном обави сво |
>Гојко се осврташе око себе унезверено, дркћући од страха и узбуђења.{S} Ноге му упадаху у нешт |
и на груди, обгрли га и стеже грчевито, дркћући сва и тресући се од узбуђења.{S} Глава јој се з |
ха, понео сам га... ево!...{S} И писар, дркћући рукама и тресући вилицама, стаде вадити из џепа |
.{S} Љубица стајаше на вратима учионице дркћући, сва пренеражена.{S} Стојан се дизаше, стењући: |
ао из гроба, гледајући и сад несвесно и дркћући целим телом све јаче.{S} Стојан га и не погледа |
лике нежности и милоште, а чаша с водом дрмну се у Љубичиној руци и попрска сто.</p> <p>— Е пол |
есто пред коњем.</p> <p>— Зар он још ту дроби! викну Веља, идући к њима са батином. </p> <p>— А |
љубави! рече Веља.</p> <p>— Ех, шта ту дробиш!... одсече се Влајко, али га не погледа, но сакр |
исто уз мајку, под старим, искрзаним и дроњавим губером.{S} Под њима само меко сено, покривено |
рно: »Кад немам кћери, не требају ми ни дроњци«.</p> <p>— Ћути, добро је.{S} И онако ништа ниси |
, несрећниче!...{S} Што се брукаш у тим дроњцима!{S} Дотерај се мало, подшишај се, поткреши ту |
{S} Он се приближаваше слободно, готово дрско, и на Гојков учтив <pb n="40" /> поздрав једва кл |
на његово место одмах дође један њихов друг из Учитељске Школе, годину дана старији по школи, |
знате!...{S} Срамота је да наш човек и друг лута по селима и тражи часнике, а другови су му ту |
им приликама задрхће.{S} Прави, најбољи друг, па то вам је...</p> <p>Љубица гледаше, не знајући |
у кући све весело и мирно, што га добри друг тако јако воли... само се смеши и помишља у себи к |
е главу и слуша...{S} Та он јој је ипак друг, то исто што и она.{S} Сутра се то може и њој деси |
То га опет збуни.</p> <p>— Какав си то друг, болан...{S} Нећеш са колегиницом да се куцнеш! ре |
</p> <p>— Одличан учитељ и веома добар друг, одговори Љубица озбиљно и одлучно, па видевши да |
ер није ово полицајац, него његов добар друг...{S} Он га може и у заштиту узети, кад устреба; з |
, <pb n="108" /> гледајући тупо како му друг отвара прозоре и како споља јурну хладан, оштар ва |
то долази на Бељино место?</p> <p>— Наш друг...{S} Онако је некако... чудан.{S} У свему је ошта |
да те Бог сачува: данас једна, сутра — друга.{S} Још да није ових кожа, не би се имало шта јес |
је Љубица јасно увиђала да нема никаква друга изласка из тешке неприлике, да јој је Гојко једин |
, како он сиромах мишљаше, љубави свога друга, и само се бојао да то не буде Љубици по вољи.{S} |
тихо, пријатељско саучешће у тузи свога друга, и још некакво осећање, веома пријатно и драго, о |
о мало желела!...{S} Само да имам добра друга, па овако у тишини да радимо обоје са овим малиша |
бити муж и домаћин...{S} Дочекаш добра друга и пријатеља, проведеш са њим слатко неколико часо |
тресаху полако добре стране свога новог друга и пријатеља.{S} Ова лепа вечерња шетња освежила и |
одна!... и уз ту мисао указа се одмах и друга, али из далека, нејасно...{S} Ну она јој не даде |
кога... нигде никога иа свету немам, ни друга ни пријатеља, о...</p> <p>— Не, не... молим вас!. |
детињству.{S} Сад је и она сама сасвим друга: до јуче бедно ништавно ђаче, а сад државни чинов |
о стабло...{S} Кукуруз се пови, додирну друга стабла, пера се сплетоше и зашушташе...{S} Они ис |
х дана, кад је стекла нове, многобројне другаре и другарице и стала се са њима играти мушких иг |
асмеја гласно, заклонивши главу за леђа другарева...</p> <p>— Има ли који ђак међу вама?</p> <p |
нежењен, па да му приличи! одговори јој другарица, окрећући се боком према говорнику.</p> <p>По |
продужи разговор.{S} Учитељ опази да му другарица непрестано ћути, па стаде мислити како би јој |
д је стекла нове, многобројне другаре и другарице и стала се са њима играти мушких игара: ораха |
познатих јој девојачких лица; то су јој другарице, старије годину дана.{S} И оне обртаху од ње |
ку презриви погледи, које јој упућиваху другарице њене, остале учитељице.{S} Опази она и неколи |
се око ње.{S} Хтеде се понашати са њима другарски, пријатељски, али осети да јој њена урођена г |
} Ту се разговарало пријатељски, сасвим другарски, претресале се успомене из младости, управо р |
но, Љубичину чашу, а са Гојком се куцну другарски.</p> <p>Гојко испи, па одмах виде да се и Пер |
ита га она обичним тоном, који одговара другарском разговору, па изиђе на вратнице и стаде пред |
ој и не беше до испита.{S} Друге бриге, друге муке обузеше је и зауставише на себи сву њену паж |
190" /> сад јој и не беше до испита.{S} Друге бриге, друге муке обузеше је и зауставише на себи |
де тешко.{S} Мојој деци ја заповедам, а друге старије морам слушати; није вајде.{S} Сваки има п |
еца знају трећину читанчице на памет, а друге две трећине не могу ни да сричу...{S} За колико б |
најгоре, најусамљеније место, где нема друге школе ближе од четири часа и... <pb n="174" /> на |
{S} Кану неколико крупних капи, за њима друге, чешће... пљусну киша, просуше се читави потоци и |
та то она бунца, па се окрете к вратима друге собе, у којој је, у последње време, сам спавао.</ |
{S} Ено крушке...{S} Хм, треба обићи са друге стране, откуд је кукуруз до саме крушке, а одовуд |
кад вам је послао наредбу.{S} Па толике друге ваше тужбе на њега.{S} Нека га, нек осети ко је ј |
ањајући собом све: и мисао, и суђење, и друге осећаје...{S} Гледа сумануто, иде механички, а кр |
паса и деце која их дочекују, петлова и друге живине која се спрема за легало; све се то спојил |
о вама обавезни за онако лепе скамије и друге потребе? рече Љубица.</p> <p>— Ни најмање.{S} Ја |
ли он.{S} Они знају да ја немам жене ни друге послуге«.{S} Потом намести мало своју постељу, пр |
?... не знам.</p> <p>— Он ће ти правити друге пакости, нема сумње, настави Веља, избегавајући о |
велики дар Божји, само кад је човек и с друге стране задовољан.{S} О... а ја сам тако мало желе |
аспоређеном по соби.</p> <p>— Хајдемо у друге собе, да, видите.</p> <p>И Љубица проведе своје г |
ржавни чиновник!...{S} Хтеде ређати још друге промене на себи, али се одједном стресе и навуче |
ако... не, не, молим...{S} Има времена, други пут...</p> <p>— Е онда до виђења.{S} Лаку ноћ! ре |
за ђака.{S} Радио је са првим разредом, други писаше, а трећи и четврти рачунају на таблицама.{ |
.{S} Знао сам, ако умре да немам куд... други ме нико не би тако милостиво примио... пропао бих |
, опет слабачак самртни ропац, један... други... и очи се сасвим променише, право стакло!...{S} |
..{S} Ово је све друго... <pb n="57" /> други израз, понашање, тон говора, све, све друго.{S} О |
само за њу, а другима није ништа...{S} Други се само гнушају...{S} Али оволики бол... то је ст |
убица, смешећи се.</p> <p>— Ја морам, а други... не знам одговори Гојко и збуњено погледа у зем |
оја придаје необичан израз човеку.{S} А други пут видиш како му се очи запламтеле, цело лице об |
</p> <p>— Што лажеш, бре, прекиде овога други малишан: зар нисмо са њим сиграли мете на Вилиној |
изором, очи им лутаху с једног краја на други, а по лицу се разлило усхићено чуђење.{S} Обоје о |
Уређујте се, скомандова, он па сиђе на други крај, подаље од Љубице, и стаде уређивати децу.</ |
ње изићи!...{S} У неко доба он леже на други кревет и заспа.</p> <p>Изјутра дође лекар, младић |
бацани по столу, или наслагани један на други...{S} Ено и чашице ракиске, жути се на дну ракија |
а погазила, па ме Бог зато казнио и сад други гази моју љубав...{S} И све, ама баш све... како |
редавање.{S} И то им учини по вољи: узе други разред и поче познавање природе.{S} Предавао је в |
шта да ради.{S} Како би било да окрене други начин?{S} Да се огледа!</p> <p>Једне недеље дође |
{S} Али тамо далеко пред њима виђаше се други, још већи облак, који им се нагло приближаваше.{S |
човек прек...{S} Нико не воли да му се други меша; у таке послове...{S} Нисам рад да ја будем |
и ли луд?...{S} Плачеш као дете, кад те други бију...{S} Еј, грешниче!... </p> <p>Кад се Гојко |
{S} Ако то извршиш како ваља, и њега ће други макар изгрепсти, ако га не може истући.{S} Хајде |
<head>XXII.</head> <p>Љубица пребрину и други испит, али сад у мало не прође зло, једва се спас |
и: »ама вараш се ти, биће да је то који други што год погрешно; а видиш, ја седим миран ка свет |
ма учестао са својим походама.{S} Сваки други трећи дан сврне на часак у школу, поседи са Љубиц |
ве месеце?</p> <p>— Разуме се, одговори други глас одлучно.</p> <p>Гојко исприча још и онај дог |
донео им је сам писар обома плату, док други учитељи још нису ни мислили о томе.{S} Гојко чак |
енило, да овај човек изгледа сад сасвим други.{S} Нестало и страха и зебње, и она се већ почиње |
она смрадна, одвратна соба доби сасвим други изглед.{S} Право гнездо!...{S} Само не онакво, ка |
ј; не уме, или неће да дели милошту као други људи, него све некако онако... озбиљно, важно...{ |
сам ништа знала за себе... то беше неко други у мени, а ја сам за то време спавала, нисам живел |
она два ока, што их само он зна и нико други...{S} Гле и лице се види, ено оне огреботине, још |
ради.{S} Тражио је премештај за обоје у други округ, па сад само седи и чека...</p> <p>Поче нов |
А како би било да ја тражим премештај у други срез?{S} Да то учиним сад одмах, док још нема опа |
по цену живота, овакви поступци.</p> <p>Други дан Гојко таман изиђе из Љубичина разреда, а врат |
енио па ништа... они се ређају један за другим и пролазе, а он са својом сакатом руком полако в |
Стојанов »низ длаку«, па то он преприча другим речима.{S} Беше веома узбуђен, те једва изговори |
а, посула је ружом, шебојем, рутвицом и другим миришљавим цвећем, па у њој љушка и успављује за |
е ово бити«, вели жена у себи и прилази другим вратима.{S} Не чује се ништа, ама баш ништа!...{ |
p> <p>Путник распита дечка још о многим другим стварима, које су га интересовале; тако сазнаде |
се наговори.{S} Стаде се хвалити својим другим разредом, јер то су само његови ђаци, и причати |
ли прелетати и заустављати се на разним другим средствима освете.{S} Све беше испитано, у мисли |
ли то та српска жудња за просветом, за »другим очима«, о чему се тако лепо говори у народним по |
{S} Мислила је: то је зло само за њу, а другима није ништа...{S} Други се само гнушају...{S} Ал |
>Учитељ, спреман за ове појаве, које се другима врло ретко дешавају, извади из капута једну хар |
S} Што се такав родио?{S} Зар би са <hi>другима</hi> онај смео тако поступати?...{S} Не би ни п |
ету ствар...{S} Па лепо, сети се Хуса и других.{S} А ми ћемо већ њему... не бригај ти, чекај са |
иљном раду, не види да Влајко има још и других брига осим школе: по чешће иде у срез, свакога д |
Београда, о неким суседима... и ваздан других ствари...{S} Па онда осу прекоре што су је овако |
игара: ораха, крпигуза, лопова и много других!...{S} После наступа мучно и тешко школовање у Б |
ед...«</p> <p>»Не, не... то не ваља.{S} Друго...{S} Стоји он онако... наслонио руку на Љубичино |
ше да је само такво поступање у реду, а друго су све бапска посла, која не доликују озбиљним љу |
ажљиво погледати час на њу час једно на друго, чудећи се коме се то она обрнула.</p> <p>— Ти, м |
е породице!...{S} Па онда једно уво, па друго, па гледај га <pb n="93" /> онако чупава како се |
таде у глави, он не помишљаше ни на шта друго, али тек осећаше, да би му много пријатније било, |
у, ни туге за растанком... ништа, ништа друго, само прекор чемеран, отрован...{S} И непрестано |
Па онда настави гласно:</p> <p>— Ништа друго ниси могао радити.{S} Ваљда нећеш гледати равноду |
ри, ваше је срце меко, али вам ја ништа друго не могу дати, осим зла и страдања.{S} Тако сам не |
само нека се врати потпун мир, па ништа друго не жели...{S} Али докле ће се тако?{S} Не може се |
који је без икакве заштите, коме ништа друго не остаје, него да сагне главу и слуша...{S} Та о |
љства и пријатељства она не осети ништа друго пред њим.</p> <p>Али у колико Љубица и писар пост |
и израз, понашање, тон говора, све, све друго.{S} Она климну главом, нешто промрмља, и више очи |
не, а Љубица се болно осмехну...{S} Све друго сад да прескочим, па последње из школе...{S} Чујт |
јој се преда сав, заборављајући на све друго...{S} Тако су га и сада заузеле земљорадничке зад |
век?{S} Не, није, није...{S} Ово је све друго... <pb n="57" /> други израз, понашање, тон говор |
е од њих коже јагњеће, вуну, воће и све друго што има доста муштерија у вароши а не захтева вел |
еца се зачудише.{S} Видело се да су све друго очекивала, само не то, да ће им се овај прљави, к |
ни сада не живим.{S} Него... тек сад је друго; опет сад бар има нечега, а онда није било ништа, |
стина, и ми смо били учитељи, али то је друго...{S} Ми смо сасвим друго... је ли?...</p> <p>Љуб |
сунцу...</p> <p>— Није то; шта оно беше друго, важније?...{S} Не знам... ништа не знам... и не |
S} А њих двоје седе, загрљени, једно уз друго, и гледају се мутним, пијаним очима...</p> <pb n= |
<p>Њих двоје седе на столицама једно уз друго, загрљени, приљубљени, опијени страшћу.{S} И на ј |
јима се погађа и цењка за коже, шљиве и друго; а то се Љубици сад учини веома грубо и сурово, и |
апише у уписницу име и презиме детиње и друго што треба, па опет стане да преврће.</p> <p>А Љуб |
на овом путу...{S} Али он... ух, све би друго лако, само да је он друкчији.« Тако мислећи стиже |
обро најпосле...</p> <p>И чича му сложи друго одело на столицу, а оно мокро покупи и однесе да |
у много своје кривице... »Шта смо знали друго радити? размишљаше он у себи..{S} Зар да гледамо |
ледајући кад ће се појавити Љубица, или друго штогод непријатно.{S} Већ се навикао на страдање, |
е подне, кад се не види ништа писати ни друго што радити, а ја онда, знате, ударим у приче...{S |
ето и искочи из дворишта, за њим појури друго, па треће и око уморна учитеља подиже се читав ур |
љи, али то је друго...{S} Ми смо сасвим друго... је ли?...</p> <p>Љубица опази да је он помућен |
а овде, каква посла има она?{S} Биће то друго: јамачно ме она тужила, па сад да нас саслушају о |
гији.{S} Па за прво време ја не бих што друго ни очекивао...«</p> <p>»А после, Боже мој, кад би |
и непрекиднога ћутања, или је ту нешто друго, што она и од саме себе крије.</p> <p>Писар се по |
онда настави:</p> <p>— А ви, то је већ друго... вама требају многе школе.{S} Без тога не може |
ним људима... да нам бешчасте породице, другове...{S} А ми да ћутимо као рибе, да се не смемо м |
тку не иде од руке.</p> <p>Учитељ позва другове к себи у стан, ту одмах до цркве, и они, не сме |
ињем што је немирно, а оно се осврће на другове, као да и оно тражи ко је то немиран.</p> <p>— |
ад изиђоше у порту, по свршетку службе, другови се упознаше.{S} Месни учитељ је старији човек, |
>— Ха, па што се не кажеш, брате!...{S} Другови из гимназије, па се чине да се не познају.{S} Г |
друг лута по селима и тражи часнике, а другови су му ту пред очима...{S} Оно до душе признајем |
и он сад има кућу и жену и њему долазе другови на ручак...{S} Све баш онако, као код правих ку |
санцима и у исто време чује како јој се другови громко и весело смеју.</p> <p>»Какво зло, мисли |
ојко није добио премештај, то му јавише другови, који су се бавили у Београду.{S} Он слеже раме |
у зрело мисли«...</p> <p>И ови измирени другови, видевши колико су заостали, пређоше на посао и |
је научио са учитељима, то су му једини другови у срезу.</p> <p>— Кад ти заступаш жену, какву л |
>— Зар баш никад нисте знали за игру са друговима, шалу, забаве?...</p> <p>— Никад.{S} Ја нисам |
због неке увреде...{S} Истукоше ме пред друговима, осрамотише...{S} Директор наиђе и оштро ме к |
а кад саслуша шта је писар спремио оним друговима, он плану гневом и узвикну: </p> <p>— Животињ |
брате ово је ваљано... овако са старим друговима провести који часак за трпезом, узвикну Влајк |
ре...</p> <p>После ручка вођаше се међу друговима жив разговор у учионици.{S} Веља седи крај ст |
ељке, јер она их је и хранила и појила, другог чега нису имали; она их је и неговала, као добра |
ко да брука, онда ћете дати оставку.{S} Другог излаза нема.</p> <p>Затим Веља стаде причати о о |
прегледати њихове радове, као да никога другог у школи нема.</p> <p>Писар се промешкољи, поглед |
о оно к’о вели: дај да бацим кривицу на другог, ако се може; боље нека бриде туђа леђа него мој |
оложена због овог Гојка, а можда и због другог чега, не зна ни сама,.. јест има још нешто, јама |
говорим што га знам...{S} Мене и сваког другог он би одјурио, а тебе неће, јер си му ти потреба |
осле подне иђаху низ потес, једно поред другог, учитељ и учитељица, али обоје беху суморни, заб |
ко стајаше пренеражен, као да је спао с другог света, не верујући ничему томе што сад бива, мис |
бутела пива. — Него да кажем ја да узму другог човека, кога младића.</p> <p>Стојану заигра обри |
а језика... једва чекају да чују што за другога...</p> <p>Љубица пребледе и готово се уплаши.{S |
и, нешто од зиме, а можда, а можда и са другога узрока...{S} Он погледа унезверена Гојка са они |
Чим устану, гледају да побегну једно од другога у школу, где су проводили целе дане, налазећи у |
е своје болове, сакривајући их једно од другога, старајући се обоје да се покажу што веселији.{ |
па ћу лепо код једнога четвртком а код другога недељом.{S} Да живимо, брате!...</p> <p>— Нама |
рисног, чистог ваздуха.{S} Одједном, из другога, тесног сокака испаде пред њу Гојко, па како је |
дана Гојко је одвезе њену оцу, па се он другога дана врати, рекавши да ће предузети неки већи п |
доћи тек крајем месеца, јер је почео с другога краја среза.{S} Тога истога дана дознали су и з |
неком зебњом погледати час једнога час другога госта...{S} Ништа!...{S} И Љубица се нешто ућут |
које се, окићено воћњацима, пружило по другој коси, а својом ширином допире до ливада.{S} Чоба |
еним очима и говорећи брзо, узбуђено: у другој гимназији разболи ми се газда.{S} Знао сам, ако |
ој, прљавој и сувој руци фамулусовој; у другој држаше међу прстима парче шећера, и то све с вел |
лагодејање.{S} Шта велите сад?!...{S} У другој години затекоше нас професори у кафани за картам |
научио сам већ да радим сваке године у другој школи, па ми то изгледа као правило, а ово сад и |
шан окрене главу и гледа шта раде они у другој гомили.{S} Неки се окренуо сав к тој гомили, зав |
едње време и ручава и вечерава негде на другом месту.{S} Одједном шкрипнуше вратнице и кроз њих |
о школском послу, или о кући, ни о чем другом. </p> <p>— Да ли да пошљемо на станицу за месо? |
гледаше пажљиво.{S} И опет она ни о чем другом не мисли: нема више ни бриге ни зебње; осећа да |
Него није то.{S} Опет они мисле о нечем другом, о чему неће да говоре преда мном... опазила сам |
ало је прозборити још коју реч са новим другом, али се он сувише ревносно занео око својих ства |
} Какав ће изгледати пред овим искреним другом овако са масницом на образу!...{S} Али се осећаш |
одно настављати досадашњи разговор а, о другом чему нису хтели говорити.</p> <p>Сиђоше у речицу |
довршено?{S} А знам, осећам да ће се то другом или трећом приликом све исказати.{S} Па онда?... |
е уме да се задовољи малим...{S} Живи с другом!{S} Па нека га, кад му се то свиди...{S} Нека он |
} Он беше сав, са целом својом душом, у другом, лепшем свету, у сјајнијем положају, који потпун |
а да су то само речи, да се то говори у другом смислу.{S} Ко ће разумети женску душу!...</p> <p |
ела, не осврћући се на заједања.</p> <p>Другом приликом опет увреба Гојка, и ако се овај непрес |
је моја, да припада само мени и никоме другоме.{S} Нека страдам, нек се мучим, не мари... смо |
нарављу, учинила какво зло или себи или другоме.{S} Али она се још надала...{S} Мислила је да с |
S} И видиш, њих двојица не говоре један другоме ништа.{S} И то све Веља, он избегава...{S} Да о |
а вама говорим и гледам вас, а мислим о другоме...{S} Не могу, не задржавајте ме!...</p> <p>И о |
рижељкују у топлој соби, шапућући једно другому о љубави и срећи, а у то време дојурише сокаком |
та и стаде их купити и слагати једну на другу. .</p> <p>Гојко беше сав црвен, збуњен, отираше л |
вас све стоји... реците ми, поверите се другу...</p> <p>Она се диже са столице, раширених очију |
S} Рука дркће... дркће... она подмеће и другу...{S} Прсти се заплели... не може да намести кажи |
која иђаше напред путањом, па одговори другу шапућући:</p> <p>— Баш сам то јуче и сам мислио.. |
о је имао много ствари, морали су узети другу, засебну кућу, подаље од школе, и ту Љубица стаде |
Добро, добро... верујем.{S} Оном вашем другу из Брезовца реците да се чува од пандура...{S} То |
ко, него се овај простак подсмева њеном другу, те му одговори доста опоро:</p> <pb n="10" /> <p |
им гласом, трљајући лагано руке једну о другу. — Много сте погрешили, понови он, што сте верона |
ни у мојој кући!... па готово истрча у другу собу, закључа се тамо и леже.</p> <p>Љубица је ду |
се Влајко уми и опреми, она га уведе у другу, чисту собу, где на средини стајаше сто, покривен |
сар показа руком на врата која вођаху у другу собу, па затвори касу и оде кроз та врата.</p> <p |
и часовник у фијоку и понесе тамо и ону другу кутију, па одједном застаде и отвори је.{S} Из цр |
арочито бирам неразвијенију децу.{S} Е, друже драги, не једу се лубенице, док се копач добро не |
p> <p>— Хајде... чекам те...{S} Љубице, друже!...</p> <p>Она се изненади од тога гласа и стаде |
овај... </p> <p>— О, пријатељу мој... и друже!... она му сама пружи руку, коју он плаховито сте |
на збору.{S} Најпре се посвршаваше неке дружинске ствари, па после један учитељ поче држати пре |
поправила, али она дошла некако сасвим друкчија.{S} Уозбиљила се још више, али је некако поста |
неком полусмешном збиљом и важношћу.{S} Друкчије и не бива: право из школске клупе, испод родит |
цкан.{S} Тек гледаћу да од сад буде све друкчије, да вас слушам — она нарочито удари гласом на |
оран скроман израз, ове живе очи говоре друкчије, веселије, ђаволастије...{S} И кад какав свену |
.. како то ви...{S} Некако то ви радите друкчије, живље.</p> <p>— Хм... кажем вам... поче он от |
живот...{S} А како је то све могло бити друкчије!...{S} Могли су се остварити сви они лепи снов |
ви на миру!...</p> <p>А Љубица и Влајко друкчије мишљаху...{S} Како који дан, они постају све б |
} И село јој је у тим сновима изгледало друкчије, светлије, и људи су били меки, добри, послушн |
ао, као да је све у реду, те није могло друкчије ни бити...{S} Он опажа како се Љубица мршти и |
везани они осећаји; и гле, сад је опет друкчије: много обичније, познатије, као да се сад тек |
клета моја суровост.{S} Шта ћу, не могу друкчије.« И она склони своју дечицу за школу, рече им |
ома грубо и сурово, и ако она не зна за друкчији разговор очев.</p> <p>— Здрави су, здрави су.. |
е, ни звали«...</p> <p>»Па он бар да је друкчији!«...{S} Да је онакав, како је она замишљала св |
стаде мира у срцима њиховим и настадоше друкчији дани. </p> <p>Гојко опази да се у последње вре |
</p> <p>Појави се на прагу и Гојко, али друкчији, сасвим друкчији.{S} На њему лепо ново одело, |
азима, па јој се сад цео разговор учини друкчији, сасвим друкчији. »А ко зна?... помисли она са |
а ми нисмо за село: треба, са њима бити друкчији.</p> <p>Гојко се усуди да је погледа, али се о |
на прагу и Гојко, али друкчији, сасвим друкчији.{S} На њему лепо ново одело, нов црн шешир, ко |
сад цео разговор учини друкчији, сасвим друкчији. »А ко зна?... помисли она са неком сумњом на |
је коло, а у средини стоји Гојко сасвим друкчији, достојанственији, па показује нешто једном де |
.. ух, све би друго лако, само да је он друкчији.« Тако мислећи стиже у свој стан.{S} Беше то п |
се страшна бура...{S} Сад јој је и отац друкчији, простији, ништавнији, а некад је мислила да њ |
тњи.</p> <p>— Честитам, госпођице, ново друство, викну неко иза њених леђа.{S} А, жестока посла |
ити, док се сасвим не издвоји из њихова друштва.{S} Пре недељу дана донео им је сам писар обома |
ажише сузама — да сам избачена из свога друштва!...{S} И они ме сви гледају са презирањем!{S} Н |
— Ни најмање.{S} Ја сам учествовао због друштва, а и због ручка, за који сам знао да ће се дава |
да се премишља куда ће сад...</p> <p>Из друштва се издвоји један младић, веома леп и отресит, к |
учитељица?!...{S} Хоће, хоће... знам... друштво не прашта лако непажњу према себи.{S} О, тешко |
> <p>— А кад ћеш ти једном да... у наше друштво? запита га Гојко, смешећи се.</p> <pb n="165" / |
.</p> <p>— Нећете нам, ваљда, покварити друштво.{S} Има времена и за одмор.</p> <p>Гојко, онако |
им лепим данима окупљаше се ово интимно друштво сеоских залудника, па се ту ћаска о свему и сва |
а, кад улази у друштво.{S} О, ала је то друштво неправедно!...{S} Па да ли ће ме довека презира |
а ствар код њега, кад улази у непознато друштво...{S} А она, гле, корача одважно, подигнуте гла |
: »изгрдила је ћату, а мене сама зове у друштво«.</p> <pb n="24" /> <p>Одједном их поклопи обла |
n="155" /> буни се као ја, кад улази у друштво.{S} О, ала је то друштво неправедно!...{S} Па д |
:</p> <p>— Извол’те, господин учитељу у друштво!</p> <p>— Захваљујем, морам на посао.{S} Децо, |
ца, рикну протегнуто, па продужи пут за друштвом...{S} Олакшала је чежњу материнскога срца...</ |
учила на такав разговор; нисам бивала у друштву.{S} То већ није ништа.{S} Али после шта оно гов |
ла, па се само још осећа њено гигантско дрхтање, као последњи уздах пред тешким сном...{S} Све |
вратнице и одмах закачи кључаоницу.{S} Дрхташе као у страховитој грозници, срце јој лупаше жив |
то, и чича изиђе покуњене главе.{S} Она дрхташе сва, као у грозници, не знајући ни сама да ли ј |
Љубици, а?!... дрекну он грозно и лупи дршком од камџије по актима.</p> <p>Гојко стајаше, прен |
оловања.{S} А он је, морамо признати, у дубини душе сматрао гимназију као нешто веома велико, н |
ника, хоће напред и све напред, и ако у дубини душе осећа неко хладно вејање, неку злу и кобну |
о како јој широка леђа нагло одскачу од дубока дисања...</p> <pb n="80" /> <p>Кад се сврши школ |
{S} Погледа око себе, као да се буди из дубока сна...</p> <p>»Што је то легла на сто?{S} Гле, п |
ну, зачуди се јамачно шта га то буди из дубока размишљања, па махну репом живо, трже се и струг |
и очи у неодређену даљину, па се дали у дубоке мисли.{S} Нека тешка слутња обладала је њима од |
ти... ничега, ничега!...{S} Само вечни, дубоки, непроменљиви мир исписан је на њему и само једн |
из правог сна, као да је до сад спавала дубоким уморним сном...{S} Скочи са столице, намршти се |
Гојка, који иђаше гледајући пред ноге, дубоко занесен у мисли, па се и сама опет занесе мислим |
нда није било ништа, изговори он то, па дубоко уздахну и обриса руком чело, по коме се накупиле |
не знам.</p> <p>— Ах... уздахну Љубица дубоко, осврћући се око себе, не знајући шта да ради. » |
ве руке са оштрим ноктима и забодоше се дубоко у месо...{S} Разлеже се врисак по соби...{S} Пис |
ица изиђе за децом.{S} Стаде на прагу и дубоко удахну свеж ваздух.{S} Лице јој се изменило, као |
ва докотура до прве клупе, паде на њу и дубоко предахну.{S} Погледа око себе, као да се буди из |
еља.</p> <p>Старац се узврпољи, уздахну дубоко, као да му откидају парчета жива тела, па кроз п |
ништа више не тиче овај свет и уздахну дубоко...</p> <p>— Осећало је срце моје да ти велику му |
гледавши још једаред Гојка, који беше у дубоку заносу, изиђе из собе и оде.</p> <p>Љубица опет |
би до капетана... па седнем онако у ону дубоку наслоњачу, притиснем дугме... зврр... улети жанд |
азда је одевен као да ће на сабор, пуши дуван господски на муштиклу »од пене«, носи чешће ципел |
едан лесковак, што стајаше прислоњен уз дувар, јер се уверио да га мрзе орловички пси.{S} Па ка |
мо за то, рече кмет, гледајући окречене дуварове.</p> <p>— Прво запишите рачунаљку; без ње не м |
ма, на прозору беле платнене завесе; на дувару обешена цела гардероба и покривена чистим застир |
е стаде брисати <pb n="29" /> марамом и дувати уснама, као да је неки велики терет носила.{S} И |
о, као што гледа болесник у врућици.{S} Дуваше оштар, влажан ветар, и она подиже обе руке, па м |
.{S} И дечица треба да се одморе добро, дуг је пут, а и ви.{S} Па да се упознамо...{S} Ко зна к |
ељица, као и ви...</p> <p>И сад настаде дуг, речит монолог, у коме се излише најодсуднија увера |
> <p>Стојан утрча; лице му помодрело од дуга стајања на зими, али се у очима чита нека јака мис |
ријатно расположење, које наступа после дуга успешна рада, па сад не може довољно да се наговор |
човек сит да се надише!...</p> <p>После дуга путовања, стигоше цркви.{S} Служба већ почета, те |
учевне и оне наше конђаре.{S} Је ли њој дуга коса!...{S} Ехеј-хеј!...</p> <p>Међутим на пољу пи |
оцену, намршти се и превуче руком преко дуга чела, као да одгони какву напаст од себе.{S} Кад к |
у младолико, сасвим бело, нос погрбљен, дугачак, а бркови танки жућкасти; по образима и бради и |
ши капу и наслонивши се обема рукама на дугачак штап, који му допираше до саме браде.{S} Шта је |
ном старицом, која се, ослањајући се на дугачак штап, удаљаваше све више и више, док се сасвим |
та ради.{S} Још далеко виђаху се његове дугачке руке, како се дижу к лицу, па онда се спусте и |
ело му беше несразмерно развијено: руке дугачке, допираху до колена, ноге кратке са наврнутим с |
ија свод небесни, видите у густој магли дугачке планинске венце... од тих венаца дижу се ближе |
ј загушљивој соби, гледајући несвесно у дугачке пукотине, које су се отегле по тавану и преврта |
у крпама?...{S} И Стојан се огрће неким дугачким гуњем, крије оно под гуњ, замеће мотику и журн |
се онога... рече он смешећи се, онога у дугачким кошуљама...{S} Трпковића, што удари директору |
врху иконостаса.{S} Учитељ отегао неку дугачку песму, па све <pb n="72" /> сеца гласом, узвику |
пута отомбољиле своје танке и необично дуге прутасте гранчице, понамештале се дугорепе свраке |
љски, весело...{S} И кад он доврши свој дуги монолог и стаде брисати руком лице, она му опет уз |
ремити што за вечеру? прекиде му учитељ дуги монолог.</p> <p>— За вечеру? како не, што год хоће |
им аферама и ноћним шетњама.{S} На овим дугим лепим данима окупљаше се ово интимно друштво сеос |
ера писар, лупкајући камџијом по својим дугим чизмама.{S} Рече нешто Стојану, који дође пред ње |
ореножуту боју; висока и отегнута чела, дугих спљоштених образа, црножутих страшљивих очију, ко |
.{S} Извади је, али не може да притисне дугме, да је отвори.{S} Руке му врдају, а у прсту нема |
онако у ону дубоку наслоњачу, притиснем дугме... зврр... улети жандарм...{S} Зови ми... хм.. ко |
} Цело лице му имађаше израз заплашене, дуго гоњене, уморене звери, која се одједном нашла међу |
о.{S} Одједном се загледа у Гојка дуго, дуго... па јој дође да врисне од бола.{S} Побегне у шко |
разјари...{S} А после газити, газити... дуго газити, до уништаја...{S} Да, али он то не може из |
им најтајнијим жељама и помислима...{S} Дуго је времена прошло тако.{S} Смркло се одавно.</p> < |
красна домаћица, само те то не држи за дуго, него наиђе нека луда, јогунаста даска, па човек д |
ој мило што се Веља одобровољио, јер за дуго време није јој се хтео никако јављати.{S} И то је, |
ма, <pb n="33" /> који се код почетника дуго задржава, над, ким се они смеју и ако су њиме прож |
а много.{S} Одједном се загледа у Гојка дуго, дуго... па јој дође да врисне од бола.{S} Побегне |
о постајати обичан, као што то бива кад дуго разгледамо какву ствар, нарочито украс.{S} Кренула |
ад се исплака, опет се замисли и остаде дуго тако као окамењен...{S} Мисли лете, све горча за г |
ри Гојко мало увређеним гласом и остаде дуго на том месту, гледајући за њом.</p> <p>Прилазећи с |
е се опет, па се расташе.{S} Стајала је дуго на отворену пољу, гледајући тужно за погрбљеном ст |
јој се нешто преокренуло... мислила је дуго, па одједном осети како јој се увуче у душу некакв |
акључа се тамо и леже.</p> <p>Љубица је дуго премишљала шта да ради.{S} Како би било да окрене |
Мора га избегавати...{S} И онда настаје дуго, вечно, бескрајно страдање, без иједнога срећног д |
пази; може те отети...</p> <p>Љубица се дуго осврташе, уплашена, не знајући шта би му могла рад |
тра студен бије по лицу. »Ваљда ме неће дуго држати?...{S} Смрзнућу се.{S} А ако ме оставе да п |
Младић се осврте и погледа је пажљиво и дуго... разгледа је добро, па мотрећи на непрестану про |
уздање...</p> <p>А он је мислио много и дуго, претурао се по кревету целе ноћи, устајао и ходао |
м уз то мило сухо тело и ћутати, ћутати дуго, вечно... ћутати и сећати се срећнога и безазленог |
припаде к њеном лицу и стаде је љубити дуго, бурно, сумануто...</p> <p>— Ето, моја!... моја!.. |
ога Пере за ово који дан.{S} Неће ти он дуго ту вршљати, не бој се.{S} Печени смо и ја и он...{ |
еба и њему што рећи, да је незгодно ово дуго ћутање, па се обрте сапутници:</p> <p>— Видите там |
ила часовник на груди, пошто га је прво дуго обртала и посматрала; већ му је проучила и разглед |
тако?{S} Зар још није умрла?...{S} Тако дуго!...{S} И њему се чини да хода тако по дворишту пун |
најдражи идеали...{S} Све, што је тако дуго стварала у сновима, чиме је најрадије душу младу н |
, али су је деца, мокрим крпама, у току дуго година, тако изрибала, да се црнило виђаше само по |
вен накит.{S} Застадоше јој очи на њему дуго...{S} Она га придену у косу, па приђе огледалу, да |
.</p> <p>— Хоћете шљива? рече она после дугог ћутања и гледања, па му пружи из руке неколико ко |
ли су и за Перу писара, да је осуђен на дугогодишње заточење. <pb n="158" /> Довољно узрока за |
а... зелени сто...{S} А онај на врху, с дугом раздељеном брадом, сед, достојанствен... ала је н |
дуге прутасте гранчице, понамештале се дугорепе свраке и по нека врана, опустиле крила, отвори |
о свет, саломљен и смрвљен под тешким и дуготрајним ударцима судбине, измучен и тешком болешћу |
он, пришавши ближе Гојку, разгледајући дугу, црвену масницу.{S} Глас му задрхта од узбуђења.</ |
{S} Гледаћу, чим примим плату.{S} Знаш, дужан сам мало...</p> <p>— Па кад дођете к мени, разгов |
во у груди — нећу у леву страну, нек се дуже мучи.{S} Па онда мазнем преко носа: фик! а нос у т |
осадан... мислила сам полудећу, ако још дуже са њим поживим.{S} И сама се чудим како то одједно |
О, како је дивно! узвикну Љубица после дужег ћутања и посматрања. — Овде треба често да излази |
испиту дођоше им Веља и Аксо.{S} После дужега пропитивања нађоше, да је Љубица врло мало прешл |
из Брезовца«..{S} И Гојко развукао уста дужином целе вилице, смејући се призору, кад Веља уђе и |
и количина трошка на гозби одређује се дужином времена, проведена »на влади«.</p> <p>Дође још |
та којима се бол и ватра пружају, онако дужином... то је извесно пруга, масница преко целога об |
, затим се котурови стадоше растезати у дужину, стварајући све веће, разноврсне слике.{S} Одјед |
зло, видим...{S} Да апсим, ни крива ни дужна човека, и то сад баш, пред промену.{S} Могу и одг |
} И шта би је упућивало на тај корак? — Дужност, заклетва верности мужу, правила морала...{S} О |
<p>— Кад ти заступаш жену, какву ли она дужност сад врши?... рече он Вељи, смејући се.</p> <p>— |
стају велика напора: </p> <p>— Моја је дужност да гоним разврат и неваљалство из школе, а што |
дили с мојом децом...</p> <p>— То ми је дужност, прекиде је Гојко оштро, гледајући у страну.</p |
/p> <p>— Како?...{S} Напротив! то ти је дужност.</p> <p>Било је већ доцкан кад се Гојко диже и |
он сазнаје, да би имао право, па чак и дужност да то учини.{S} Али се то све заврши оним стере |
је осећањем ишао први пут на своју нову дужност!;...{S} Колико је ту помешано милине са неком п |
витељ школе орловичке, упућује на своју дужност.</p> <p>Опет се продужи разговор.{S} Учитељ опа |
ти донесем златан часовник... двадесет дуката сам га платио...{S} Ономад сам га купио за тебе. |
хода, па да сведемо рачун.{S} Не сме се дуље чекати, јер кад дођу они, па заседну, неће ме мину |
а зелена крушка...{S} Опружише вратове, дунуше снажно у прашину и покупише лишће и крушке...{S} |
, вију се чардаклије по некој усамљеној дуњи или шљиви, а из те ниске зелене густине издвојио с |
ад се врне кући на одмор, она га сачека дурновито, прекорно.</p> <p>— Тако... скоро ћеш и забор |
Је ли то изгубљена љубав, или је какав дух са онога света дошао да гледа њено страдање, пропас |
ено чуђење.{S} Обоје осећаху како им се дух отреса овог свакодневног ситничарства, па тежи неку |
пространством, па га, као оно свемоћни дух, задише својом величанственом бескрајном вечношћу.. |
и, која ће планути још јачим жаром, чим духне лагани поветарац?...{S} Младост је силна; она лак |
<p>Веља уђе ћутећи, осврте се по соби и духну носем.</p> <p>— Пхи, како можеш у овом смраду?... |
нас не спетљају обоје, па... пхи! и он духну преко руке, па уђе у кућу.</p> <p>Брзо изиђе отуд |
м.{S} Нестаде јучерањих себичних мисли; душа оживе новим животом, као и ово сунце, што огреја б |
рце јаче закуца кад се сети тих дана, а душа се занесе у слатким сновима...</p> <p>Писар и Љуби |
цркви, и она помишља да то мирише божја душа.{S} И гле, то исто сада!...{S} И пламичак пред рас |
наћи ће чича Стојан сенца... мирише ка душа да заспиш к’о јање.{S} Јес’ братићу!... </p> </div |
аше с прозора. — Онакав човек!... онака душа!...{S} Али ти си гледала на лепоту...{S} Шта ћу ти |
нуо на њену ропску преданост.{S} Женска душа не тражи смисла, ни логике у догађајима и жељама, |
е и њен...{S} Ту су јој све мисли, цела душа...{S} Деца одговарају: по неко већ схватило добро |
им погледом, који јасно казује, да њена душа не учествује у раду.{S} Стојан је нешто запита или |
егова сестра, па ваљда ће се наћи добра душа да и њој помогне...{S} Чуди се како је рђаво проту |
алеку недогледу, показујући јасно да је душа успавана, да је срце обузето тврдом леденом кором. |
у кад само срце игра у мени, сама ми се душа весели...{S} И свега овога не би било... и овај се |
сети, да јој је сваки делић тела, као и душа, прожет овим заносним осећањем...</p> <p>Па зар он |
брилијантима...{S} Свега, свега што вам душа зажели, све ћете имати.</p> <p>Љубица се већ почел |
и има под својим туторством многе младе душе.{S} Груди се надимају од жудње, срце куца јаче и в |
осматрати.{S} Учини му се да се из саме душе његове појављује нека сила, која га снажно гони у |
се то развиђа, расвањује... или са њене душе нестаје мрака?...{S} Што ближе прилази кобном мест |
не, сенка...{S} Оборене главе, помућене душе враћа се невољница у своју ћелицу и угушује бол те |
у зебњу у души?...{S} Зашто поврвеше из душе читава јата наде и заносних снова?...{S} Зашто јој |
.{S} А он је, морамо признати, у дубини душе сматрао гимназију као нешто веома велико, непостиж |
оће напред и све напред, и ако у дубини душе осећа неко хладно вејање, неку злу и кобну слутњу, |
ругови су му ту пред очима...{S} Оно до душе признајем... некако ми је, знате, незгодно било; ц |
мерну сласт у овом новом чаробном стању душе, и она се не смири док не осети, да јој је сваки д |
Љубица се толико измучила, толику борбу душевну издржала за ово кратко време, да већ беше малак |
!...{S} Зубе ти лолама!{S} А гле, немаш душека!{S} Ништа, наћи ће чича Стојан сенца... мирише к |
а озго уседнем са женом и дететом, а за душему привежемо козу, па терај!...{S} А вама се, видим |
м по један део његова тешког бола, а на души му оставља тихо, пријатељско саучешће у тузи свога |
} Мисли лете, све горча за горчом, а на души се слажу неки страшни осећаји, који би све уништил |
зна?... помисли она са неком сумњом на души: можда је ово претварање...«</p> <pb n="59" /> <p> |
оли, чупајући себи косе и плачући.{S} У души јој беше и бола и срџбе и стида и гнушања страшног |
е, отклања ону досадну зебњу и ствара у души расположење, срећу...</p> <pb n="90" /> </div> <di |
и јој срце за чим жуђаше, нити јој се у души рађаху какви осећаји, само мутан поглед блуђаше по |
овољно смелости и одлучности за то, и у души му још јаче закипе и гнев и злоба <pb n="107" /> н |
а вечни непробојни мрак... и око ње и у души самој.{S} Нити се што види ни осећа, само трчи нап |
И једнако се само оно јавља и трепери у души, заклањајући собом све: и мисао, и суђење, и друге |
могао мало расположити и угушити јој у души оне страшне црне мисли, од којих се живо срце леди |
на одједном осети неку пријатну зебњу у души?...{S} Зашто поврвеше из душе читава јата наде и з |
ти човека...{S} А ти није требало сама, душице...{S} Ах!... и он се дохвати обема рукама за гла |
љушкај и буди задовољна...{S} А ја ћу, душице, све да трчим, тамо-амо... да скупљам где год им |
пропаст и страдам, горко страдам...{S} Душице, чујеш ли ме, кажи само једну реч...{S} Кажи да |
и ћути?...{S} Да се не уплаши!</p> <p>— Душице, не бој се, не плаши се... ја сам видео, све сам |
<p>— Та... онако...{S} Једнако ме гледа душмански.{S} Не може да заборави онога...{S} Сваке нед |
ријих учитеља, да целе године туку децу душмански, а на испиту деца весела, смеше се на учитеља |
трзаше.{S} Он беше сав, са целом својом душом, у другом, лепшем свету, у сјајнијем положају, ко |
љиво осећање и предаде му се сва, целом душом својом, не знајући ништа више ни за свет, ни за н |
ло.{S} Данас је ишла са чистом и ведром душом, са оним истим сјајним идеалним мислима, којима с |
још више црну слутњу, која јој обузела душу.{S} Одједном, у сред рада, учини јој се да чује са |
амо да се види да она још руча.{S} А на душу пада све већи терет, све љући бол...</p> <p>»Иду с |
срце и наведе му неку зебњу и страх на душу; али он одгони од себе све те мисли само једном, ф |
иђаше овај прекоран поглед, који сажиже душу као огњем...</p> <p>Опет се отворише усне самртник |
о стварала у сновима, чиме је најрадије душу младу напајала, почиње се ружити, растурати...{S} |
не верујете... а ја би за вас... све, и душу моју и будућност и све, све бих вам дао...</p> <p> |
ога што му је испуњавало животом срце и душу.{S} Укратко, он осети да му је Љубица, поред <pb n |
довољан је да раскрави залеђено срце и душу да развесели.</p> <p>Школа се крену.{S} Напред иђа |
сећа он...{S} А ономе јаднику знала сам душу као своју; све му се могло на лицу прочитати...{S} |
обладала је њима од јутрос, притисла им душу, стегла срце, па их тако држи, мори их без престан |
ше, одајући велики бол што је притискао душу...</p> <p>— Да презирем?... узвикну Гојко, дркћући |
учитељском животу, обузе нека плашња, у душу се увуче нека суморност, и она задрхта.</p> <p>»Шт |
сати и навуче му се жалост на срце, а у душу уђе тешко нерасположење.{S} Ни сам не зна, да ли о |
од њихове монотоне песме, која улева у душу неку сањиву зебњу.{S} Тамо, на врбама, кратким и с |
, па одједном осети како јој се увуче у душу некакво ново страшно осећање...{S} Оно само трује |
а видим крај!...{S} Зашто не могу бар у душу да му завирим, да видим шта има <pb n="193" /> там |
чедна детиња осећања, која се улевају у душу још мајчином храном, почеше се бунити, али их пост |
иде кући.{S} Нећу да га узимам на своју душу, викну кмет љутито.</p> <p>— Добро... него знаш... |
другом смислу.{S} Ко ће разумети женску душу!...</p> <pb n="44" /> <p>После пређе разговор на п |
редане и заљубљене жене ствара демонску душу, која само о злу мисли.</p> <p>Ужасна ли је женска |
рач опазиће из очију му праву сањалачку душу, која живи више маштом но разумом.{S} Тело му беше |
И сад се живо сећа тога осећања, па му душу обузме слатка топлина.{S} И све тако лепо беше, до |
ако, као да би хтела завирити му у саму душу.{S} Али се одједном трже, намршти се, дође јој одв |
а и успављује занесену, љубављу очарану душу...{S} Да, она љуби!...{S} И љуби првом, страсном, |
/p> <p>— Ја, братићу, умори ’ваку добру душу!...{S} Хоћеш ли да зовемо доктора?</p> <p>— Зашто? |
ви, могла сам савити гнездо, у коме бих душу одморила и познала праву срећу.{S} А ово... зар је |
де, рече Гојко, плашећи се.{S} И куд ме ђаво наведе да је дирам!</p> <p>— Није требало, одговор |
мушки лик црњи од пакла, одвратнији од ђавола.{S} О, кад би га само могло нестати!...{S} Она о |
тог тренутка постаде јој Гојко црњи од ђавола, страшнији од пакла...{S} У њој се породи страшн |
ати у женско!...{S} Бежах од њих као од ђавола, као да ће ме један поглед њихов сатрти.{S} Шта |
и траваре у целом округу... свакога ти ђавола зна!...</p> <p>— Нађи ми старо одело... треба за |
осећања, али се одмах умири.{S} Некакав ђаволаст, детињи осмех пређе јој преко усана и она баци |
ове живе очи говоре друкчије, веселије, ђаволастије...{S} И кад какав свенуо старац погледа у о |
његове ледене руке и гледајући га оним ђаволастим погледом, којим обично гледају заљубљене шип |
мешећи се весело и гледајући га лукаво, ђаволасто.</p> <p>— Не бежим... нисте ми... противни.</ |
учитељ? запита она и погледа га некако ђаволасто жмиркајући.{S} Он смотри тај поглед па се још |
то ћу ви рећи, брате, јесу и ови удовци ђаволи, кад се ожене!...{S} Научило, знаш, да мења... к |
ељ и Милица, одговори Богосав, и некако ђаволски кресну оком и насмеја се.</p> <p>»Милица... от |
ма, одговара председник, смешећи се.{S} Ђавоља посла ови рачуни!</p> <p>— А хоће ли бити што на |
о соби, мрштећи се и мислећи. </p> <p>— Ђавоља посла! настави Веља.{S} И како их не би срамота, |
поред прозора промакне по неки старији ђак.{S} Људи почеше долазити.</p> <p>После пола часа за |
леђа другарева...</p> <p>— Има ли који ђак међу вама?</p> <p>— Еве... овај, пружише деца прст |
о, а они се наместише на дну школе, иза ђака.{S} Радио је са првим разредом, други писаше, а тр |
а мене скочише у школи два најодраслија ђака.... због неке увреде...{S} Истукоше ме пред другов |
волим, одговори учитељ и скрену очи на ђака, који му прилажаше.</p> <pb n="3" /> <p>Његов озби |
ред собом Драгутина, једног лепушкастог ђака Учитељске Школе, који је становао у истој кући и р |
ред, а учитељица иначе нема велики број ђака!...</p> <pb n="76" /> <p>Љубицом овлада зебња; ста |
х, ни какве су учионице, ни колико имам ђака...{S} Да ли је спремљено све што треба <pb n="12" |
один управитељ да му пошљете оних девет ђака.</p> <p>Љубица диже главу и погледа га зачуђено. » |
сан страх.</p> <p>— Да узме ваших девет ђака... да има и он први разред.{S} Хајдемо у школу, да |
цна је моја, а кметови спремили педесет ђака.{S} Неће моћи сви стати.</p> <p>— Стаће... може и |
рицу, па онда да имамо обоје по педесет ђака«.{S} Она је још и тада сазнавала да би то било неш |
она се нешто разговарала са њим о броју ђака, па онако у шали помену, како Гојко има мање деце |
молите.</p> <p>Она ступи међу гомилицу ђака, који оставише игру и окупише се око ње.{S} Хтеде |
д онога« и са тим сећањем на деветорицу ђака појавише се у њој сећање и на све оно, што је у ве |
е децу по дворишту.{S} Неколико његових ђака приђоше к њему.</p> <p>— Јесу ли сви дошли? запита |
ало сваке године само по десетину нових ђака, па се нису ни узимала деца из инокосних кућа, а с |
вараху на јектенија десетина одраслијих ђака.{S} Гојко стаде за певницу, али пошто не имађаше г |
ки одбор у школи и поче да уписује нове ђаке.{S} У ходнику и дворишту пуно људи и жена и свако |
устила своју децу кући и он пусти своје ђаке, па се завуче у своје прљаво сопче, у коме беше се |
ки терет носила.{S} И Гојко пусти своје ђаке, па јој приђе, смешећи се:</p> <p>— Шта... не иде |
у лончићи за малу децу, а не за онолике ђаке.{S} Она се опет врати женама, где беше гомилица но |
по неки слободнији одвојио се уз старе ђаке и слуша шта они говоре о новом учитељу.{S} Љубица |
.{S} Ево учитељице, видиш, па она тражи ђаке...</p> <p>— Носи ти, Вуксане, за то пешкеш твом си |
, а један довикну:</p> <p>— Бијеш ли ти ђаке?</p> <p>— Бијем неваљалце, а добру децу волим, одг |
уђено.{S} Гојко се врати у школу, пусти ђаке, па стаде ходати по дворишту, стресајући се од хла |
е благ тон. — Кад год ја што кажем коме ђаку, он одмах треба да устане, па да ми стојећи одгова |
ше на ливаду.</p> <p>— Жив био, рече он ђаку, који му приђе руци. </p> <p>Је ли ово Орловица?</ |
/p> <p>Гојко иђаше по школи замишљен, а ђаци му нешто писаху.{S} Кад угледа њих двоје, он се тр |
су они што не долазе никако, одговорише ђаци.</p> <p>— Уређујте се, скомандова, он па сиђе на д |
ће они... о чему то говоре?...{S} Какви ђаци... коме они требају?...{S} Аха, знам... то је од о |
другим разредом, јер то су само његови ђаци, и причати с каквим ће уживањем да ради ове године |
је:</p> <p>— Како вам се допадају нови ђаци?</p> <p>— Дивљаци.{S} Као да нису до сад видели чо |
азао господин управитељ да ће сутра сви ђаци ићи у цркву.{S} И ви да се спремите да, идете са в |
томе како су провели лето.{S} Љубичини ђаци већином су до сад чували овце и говеда, а међу Гој |
бом, госпођо, што ће нам то!{S} Кажи ти ђаци нек ти донесу по торбицу ораја (сад се баш крљушта |
земљу, час на вратнице, куда пролажаху ђаци, па се опет полако крену.{S} Љубица пође за њим.</ |
јасно, не гледајући никога, па се обрте ђацима и стаде прегледати њихове радове, као да никога |
е сунце изгрејало, а двориште се напуни ђацима.{S} Гојко и Љубица одвојише свако своју децу, па |
срећни дан, кад ће овако исто са својим ђацима ићи.{S} Па ето, дође и тај дан!{S} Неумна, она ј |
ише деца прст на једнога.</p> <p>— Оди, ђаче, овамо; оди, ја сам учитељ.</p> <p>Деца се зачудиш |
ма сасвим друга: до јуче бедно ништавно ђаче, а сад државни чиновник!...{S} Хтеде ређати још др |
што се једнако обрћеш? запита она једно ђаче, које јој паде у очи као несташно.{S} Сва деца из |
} Она помилова по глави неке слободније ђачиће; један се измаче испод њене руке и стаде се плаш |
Драгутин.{S} Тада се заче прва и права ђачка љубав, која је трајала и свршила се исто онако, к |
а се исто онако, као што се све сличне »ђачке болести« свршују.</p> <p>Срећно детињство, красна |
прага, он се осврте и погледа је онако ђачки...{S} Она обори главу стидљиво, а он је полако об |
задовољно, сећајући се неких ситница из ђачког живота.{S} Љубица се досети овом смеху, па чим с |
е Гојка, сећа се неких смешних сцена из ђачкога доба, и тако умешно води разговор, да се Љубици |
<p>— Оди овамо, господине учо, викну га Ђокић, седећи у прочељу.{S} Нема ту сад ни цвоњка, све |
ре, па после да те гоне полицајци, жури Ђокић председника.</p> <p>— Полако, море, чекај...{S} З |
S} Тек је трећи дан од промене, примети Ђокић.</p> <p>— Шта се будиш, море... ком га везеш? одг |
е свеједно: био му на врату ја или онај Ђокић, одсече председник.{S} Него ти, Богосаве, пожури |
ствари које се врше пред сеобом.</p> <p>Ђокић, првак противничке групе, дошао к судници, весео, |
ти за ту свадбу, те окумише председника Ђокића.{S} Веља још горко прекори Аксу што се примио ча |
сељанима.{S} Ћата погледа масним очима Ђокића и спрема се за дворбу.</p> <p>— Гледај, бре, нем |
му, гледећи га право у очи:</p> <p>— У Ђокићевој њиви!...</p> <p>Он се осетно трже и одједном |
азећи све ближе њему.</p> <p>— Ено их у Ђокићевом кукурузу... под оном крушком на средини...{S} |
оном крушком на средини...{S} Знаш њиву Ђокићеву... чим се изиђе из села, одмах десно...</p> <p |
ичке задруге.{S} Непрестано је трчао са Ђокићем до Београда, Смедерева, ишли су по селима, где |
леда око себе, по поду беше само сточно ђубре.{S} Озго са крова зјапи широка баџа, кроз коју пр |
своје прљаво сопче, у коме беше сена и ђубрета довољно.{S} Он и Стојан слагаху се добро, а пос |
ав распасти, иструнућеш у овом смраду и ђубрету. — А ти, какав си момак! обрте се потом Стојану |
едмета?</p> <pb n="138" /> <p>— Онда... е онда беремо кожу на шиљак!... узвикну Веља, смејући с |
је до сад могао један отаљавати!...{S} Е али ревизор летос договори се са пређашњим одбором — |
рипита за школу, а они: »одбегла«...{S} Е нека виде да није, и да не треба тако брзо каљати чов |
анаест, као за господин Драгољуба...{S} Е, трнићу, нећемо тако.{S} Па шта ћемо кад ти ноћас, бр |
— Ха, методика... прекиде је учитељ.{S} Е богме овамо ћете морати много што шта против методике |
а нарочито бирам неразвијенију децу.{S} Е, друже драги, не једу се лубенице, док се копач добро |
најући шта би још могао рећи. </p> <p>— Е па деде, за срећна познанства! подиже писар чашу, дод |
, коњу...{S} Тек за нас згода!</p> <p>— Е, а кад дознате да иде који од педагога, што цеди из с |
сасвим се тргла... сасвим!...</p> <p>— Е добро, добро...{S} Збогом! и капетан га пропусти пред |
ојком, тако је сад са мном!...</p> <p>— Е, синко...{S} Говорила сам ја теби онда, рече јој мати |
<pb n="5" /> <p>— Како сте?...</p> <p>— Е, па добро нам дош’о, господине, рече један крупан деж |
је благословио наш састанак...</p> <p>— Е, зар већ!?... узвикну Веља.{S} Сви прснуше у смех и п |
.{S} Има времена, други пут...</p> <p>— Е онда до виђења.{S} Лаку ноћ! рече она и климну главом |
може све да иде као по лоју...</p> <p>— Е доста, изађите сад мало напоље, рече Веља деци, па се |
ре, толико ћемо сад и ми вама.</p> <p>— Е, не можемо тако.{S} Ми смо владали само девет месеци, |
еке изразе шаљивим напоменама.</p> <p>— Е брате, баш то нисмо знали, рећи ће једна полугласно, |
је он већ годинама међу њима.</p> <p>— Е брате ово је ваљано... овако са старим друговима пров |
је већ увидео куд овај смера.</p> <p>— Е сад ако хоћете да се мало прођемо, и бар да ме том пр |
нек вам затвори обадве школе.</p> <p>— Е, моја госпођо, ко би онда смео жив изићи капетану пре |
ове недеље, док је лепо време.</p> <p>— Е сад нам можете показати како ћемо наћи пут за вашу шк |
је ко гођ и њему да што учини.</p> <p>— Е не бригај.{S} Ако то извршиш како ваља, и њега ће дру |
ћи неко, ко пази на те ствари.</p> <p>— Е, јесте... сви се муче са тим...{S} Оно »насуштни«!..< |
слушаше, мораде га прекинути.</p> <p>— Е сад ви нама да дате један савет, јер зато смо управо |
»примедбу« на данашњи догађај.</p> <p>— Е, ти си се ту згунторила... нећемо тако, братићу, да м |
рали се ка говеда пред олујом.</p> <p>— Е?... зачуди се Гојко, и подиже главу.</p> <p>У том се |
но, рече он, задуван и уморан.</p> <p>— Е, кад ће пре!{S} Тек је трећи дан од промене, примети |
...{S} То би било страшно зло.</p> <p>— Е, госпођице, ви сте тек изишли из школске клупе, а ми |
што знам да је имаш бесплатно.</p> <p>— Е, немој баш тако, братићу.{S} Имамо и ми по нешто, и а |
Љубичиној руци и попрска сто.</p> <p>— Е положила си испит за домаћицу.{S} Алал ти вера!...{S} |
и ти сањао пред свадбу своју.</p> <p>— Е, ја нисам ништа сањао, рече Веља.{S} Биле су кратке л |
но, а капетан се окрете Гојку.</p> <p>— Е, сад вас молим да ми опширно испричате све догађаје, |
твари. — Жалите јамачно и сад?</p> <p>— Е, не могу довека жалити... свему има краја.{S} Мислите |
p>— Има ли који ђак међу вама?</p> <p>— Еве... овај, пружише деца прст на једнога.</p> <p>— Оди |
оз два три дана са златним часовником. »Евине су то кћери, хеј море!...{S} Кад угледа злато... |
у отуд од некуд од срца... </p> <p>— А, ево мог стана, узвикну Љубица, дигнувши главу.{S} Да је |
ађих учитеља и две девојке.</p> <p>— А, ево нам младожење, прекиде Веља живахан разговор, и рук |
икована по пола часа и више.{S} И сада, ево, стоји као опчарана и једнако обрће и посматра часо |
{S} Ево како се бојим твога шарабатања, ево гледај...{S} Министров потпис...{S} И он доиста пок |
да намести кажипрст на обарач...{S} Ха, ево!...{S} Вуче... обарач се покрену и чини јој се заст |
о још није мрак, види се!...</p> <p>Ха, ево њиве!...{S} Полако само... тихо као сенка...{S} Рас |
на ситна парчета. — Ево и твоје тужбе, ево гле... па и њу сву иситни на парчад, баци те комади |
па их стаде бесно газити.</p> <p>— Ево, ево гле... животињо!... јеси видео ко је Пера писар!... |
држати до краја...{S} Оно је већ дошло, ево га!...</p> <p>— Где је учитељ!... говори, не мучи м |
оплина...</p> <p>— Аха, понео сам га... ево!...{S} И писар, дркћући рукама и тресући вилицама, |
да, гледа...</p> <p>»Сад ће да плане... ево, тек што није...{S} Прво ће њега у леђа, па у мене. |
да гледа њено страдање, пропаст?...{S} Ево га ближе... још ближе...{S} Гојко!!...{S} Исто онак |
сад одмах са мном у срез, зову га...{S} Ево и позива.</p> <p>— Хм... <hi>он</hi> се потписао, ш |
рок свему... он треба и да страда...{S} Ево и њега!...</p> <p>Чим се затвори двориште за Милицо |
пакости, а после бежиш као стрина...{S} Ево како се бојим твога шарабатања, ево гледај...{S} Ми |
х, проклете ноге, издају... баш сад.{S} Ево га унутра у кући.{S} Звера око себе и види насред к |
кућа, а сад нам треба нових педесет.{S} Ево учитељице, видиш, па она тражи ђаке...</p> <p>— Нос |
се што овакав путник пита за школу.{S} Ево је, брате... право на ову капију.</p> <p>Путник га |
, па га онда поцепа на ситна парчета. — Ево и твоје тужбе, ево гле... па и њу сву иситни на пар |
.{S} Даће ваљад’ и сад тако...</p> <p>— Ево ти грош, па купи и спреми.</p> <p>Чича изиђе весео, |
, а на опанцима десет подлога.</p> <p>— Ево ти динар да купиш Станки опанке одмах, а ја макар и |
отворише нагло, и Стојан уђе.</p> <p>— Ево пандура из среза...{S} Зове те да изиђеш.</p> <p>Из |
под, па их стаде бесно газити.</p> <p>— Ево, ево гле... животињо!... јеси видео ко је Пера писа |
>— Разуме се, у моју уписницу.</p> <p>— Ево вам списка, па узмите озго или оздо редом...{S} Што |
, а уђе Стојан и јави с прага:</p> <p>— Ево иде учитељ брезовички.</p> <pb n="30" /> <p>Изиђоше |
имало страдао...{S} И пропао сам.{S} Па ево и сад, после оволикога страдања... гле сад, шта је |
тву.{S} Од тада му Гојко изгуби траг, и ево сад му би суђено да га види у пуном сјају господств |
аучила је читати оваки израз на њему, и ево сад види... јасно види...</p> <p>»О, ала ми је добр |
тву!,..{S} Три разреда, толики рад... и ево ти сад још један разред, да би се олакшало залудној |
ни, него скромни, веома скромни...{S} И ево, баш све се испунило!{S} Он је онакав, <pb n="186" |
} Јесам, јесам... о, те како!...{S} Али ево шта ми срећу мути...{S} Лекар каже... опет ја оно!. |
е изгубих, што год сам имао!«...</p> <p>Ево овога плота... ено вратница... није никад до сад од |
<pb n="113" /> буду закључали врата?... еј незгоде!...{S} А онај пише да се не закључавају свак |
акве љубави, нашто ми онда живот?...{S} Еј, људи, људи, какви сте ви!...</p> <pb n="166" /> <p> |
само да би могао ручати код Гојка...{S} Еј, мој Гојко, држи се сад добро... није ово Пера писар |
како му гори глава, и руке вреле...{S} Еј, кукавче мој, хоће да ми те уморе паксијани... да за |
лачеш као дете, кад те други бију...{S} Еј, грешниче!... </p> <p>Кад се Гојко стиша, Веља га ст |
{S} А ти опет иди те праштај и моли.{S} Еј што нисам ја млађи, па да видиш чуда!...{S} Све би ј |
изаше, стењући:</p> <pb n="105" /> <p>— Еј, братићу јадни... обојица страдасмо!...{S} Ја зле на |
} Гојко опет поче о Америци...</p> <p>— Еј мој кукавче, не помаже ти сад ни Америка, кад си рас |
...{S} А сад видим да се каје.</p> <p>— Еј, мој грешниче!... одговори му Веља, и оде напред. </ |
На вратима је дочека домаћица:</p> <p>— Еј, веселнице, скапала си од глади.{S} Да ти начиним ча |
же главу и махну руком на њих:</p> <p>— Еј, море... одите овамо!</p> <p>Деца се згледаше; по не |
S} Само му сину та мисао кроз главу као елекрина, он осети бол у срцу, па се одједном окрете и |
>Гојко се тресе, као да је под утицајем електрине, обрће главу унезверено и нешто муца.{S} Пред |
аче.</p> <p>Она погледа и одједном, као електрисана, рашири очи, а у њима засветли најпре чуђењ |
сио домаће среће, раскућио...{S} Као на електрици!...</p> <p>— Како то!? повикаше Гојко и Љубиц |
о ти је, болан... како то гледаш?...{S} Ене, па он је, јадник, болестан!... узвикну она, заглед |
љена...{S} Љубица Петровићева.</p> <p>— Ене, зар то нови учитељ! викну неко иза њихових леђа.</ |
и нико други...{S} Гле и лице се види, ено оне огреботине, још се црвене и кваре изглед лица.{ |
анице и чини јој се да говоре.{S} Јест, ено... види се јасно...{S} Беше у том погледу читав без |
сам имао!«...</p> <p>Ево овога плота... ено вратница... није никад до сад одлазио у њен стан.{S |
презиру, избегавају...{S} А по неке... ено баш она Даница, одржава везе са неколико учитеља, и |
ица. — Види се да је нису знали до сад: ено још их учи како се то игра«.{S} Затим се окрете сво |
прстима...{S} Соба није закључана...{S} Ено ормана!{S} Ту је!...{S} Само да извуче ону горњу фи |
ропе се на прсте и погледа унутра...{S} Ено је, седи на столици и плаче, а он хода по соби и мр |
S} Прво ће њега у леђа, па у мене...{S} Ено га, јест, револвер...{S} Мати... отац...{S} Станка. |
олу, или наслагани један на други...{S} Ено и чашице ракиске, жути се на дну ракија...{S} Тамо |
ом, јер се све неког белаја стиди...{S} Ено га, видите, зацрвенео се па обара очи.{S} Још да му |
о, лагано... као змија кроз честу...{S} Ено крушке...{S} Хм, треба обићи са друге стране, откуд |
м његова необичност веома чудновата.{S} Ено га, стаде у хлад под једном брезом.{S} Свраке закре |
..</p> <p>— Коме?... прихвати писар.{S} Ено два сведока чекају.{S} Све ће то да иде по закону, |
нице и показа парчета хартије.</p> <p>— Ено, ту је и тужба и акт Министров...{S} Све у парчета! |
ено, прилазећи све ближе њему.</p> <p>— Ено их у Ђокићевом кукурузу... под оном крушком на сред |
једну од ближих зграда и рече:</p> <p>— Ено је, ви’ш она... с високим оџаком.</p> <p>Путник рас |
о детенце... све ћу те овако на рукама, ето баш овако... а ти ми се љушкај и буди задовољна...{ |
... јест, све ћу поправити...{S} Сутра, ето сутра ћу тражити премештај за нас двоје...{S} Али д |
проговори му тихо:</p> <p>— Није ништа, ето... била несвестица... и сад ме глава по мало боли.. |
има.{S} Па како лепо живе!{S} И она је, ето, мислила да ће и њу та судбина стићи одмах прве год |
Очекивао је потпуну послушност, а оно, ето!...{S} Па сад ти разумеј женско срце!{S} И шта је о |
ву...{S} Чекај, зна он шта ће радити... ето га кроз два три дана са златним часовником. »Евине |
брате, како се човек одучи од свега!{S} Ето, ово сам ти волео свако јутро овако... па после нем |
једну од најпоштенијих учитељица!...{S} Ето и вама одговора на питање.{S} Сад видите шта вас че |
ће сад бити, шта ли ће јој рећи?...{S} Ето га, иде оно страшно...{S} Осећа по ћатину гласу; он |
х могла сад умрети обичном смрћу?...{S} Ето, један удар... капља и готово!{S} А Гојко се мучио |
разуме се, то су најлепша сећања...{S} Ето, и ви се сећате неких ситница...</p> <p>— А ја вам |
то је!...{S} И то одмах, што пре...{S} Ето, кроз десетину дана... чим дође Ускрс...{S} И он ст |
ћу се до мрака чему било обрадовати.{S} Ето, видите... сад знате и ви зашто сам зимус страдао.{ |
оштро изговорити, како је он казао.{S} Ето и сада чича зна поуздано да Гојко слуша на вратима. |
летала.{S} А овако, баш ми је тешко.{S} Ето, свршио сам више од ње: она из основне школе право |
, и питала се: чега се имала бојати?{S} Ето, већ више од месец дана човек долази, и осим задово |
те пише: исцепало се, обосило, а зима — ето је!...{S} Нема шта ни да једе, а ја не могу више да |
ђе прозору, па одмах одскочи. </p> <p>— Ето га!</p> <p>Гојко скочи с кревета, обрте се збуњено |
убити дуго, бурно, сумануто...</p> <p>— Ето, моја!... моја!... је ли?...{S} Довека!</p> <p>— Тв |
те га уписивати, шапну му она.</p> <p>— Ето... видите како то иде, одговори јој он, гледајући ј |
астане, кад га Веља што упита.</p> <p>— Ето ти, брате... шта ћеш више!...{S} Речено је све.{S} |
се огрте и оде преко дворишта.</p> <p>— Ето нам сад нове беде, рече Гојко, плашећи се.{S} И куд |
много добар; свима је у вољи.</p> <p>— Ето, сад и ми почели да распитујемо за политику, рече Љ |
смејаше се оволикој наивности.</p> <p>— Ето вам га вала и за четвртке и за све празнике, и још |
ом, да би заглушио њену зебњу.</p> <p>— Ето, купио сам часовник, какав ниједна девојка у Београ |
жати учитељски испит, па дивота!{S} Ал’ ето!...{S} Ал’ опет, зар не би баш она могла навикнути |
да бар мало смахне оно сено са пода, па ето, стоји све као у свињцу.{S} Да узме сад да он почис |
ја још пролетос да он облеће око ње, па ето...</p> <p>— Шта мислите, да ли ће заиста бити отпуш |
овако исто са својим ђацима ићи.{S} Па ето, дође и тај дан!{S} Неумна, она је сад нерасположен |
езбеђен, кад радимо посао ваљано.{S} Па ето, дали су нас на милост и немилост несавесним, бесни |
Председник прекиде ћутање:</p> <p>— Па ето, господине, ми почели да се погађамо са учитељицом |
сама рече да остави послуживање, па сад ето... треба уговор испунити.{S} Већ су два месеца, дос |
испало, како се у романима пише...{S} И ето заједно су и у школи.{S} Све, како је она желела... |
децу мислила је одмах почети игру, али ето, нешто јој охлади намеру; она сама не зна од куд то |
ке, чим опазе да је човек мекши.{S} Али ето и она зло прође, а није баш тако мека, уме добро да |
и, али му лице засија великом радошћу. »Ето, кажем ја: само полако, па ко зна шта још може бити |
чити.{S} Његов поглед као да говораше: »Ето ти... сама видиш да нас околности зближују.« Затим |
корацима натраг у своје село...</p> <p>»Ето, и то сам видела!...{S} Вуче ме нека невоља напред, |
бих је могао узети на одговор.{S} Али, ех...!« и он махну руком по ваздуху, увиђајући и сам да |
га је, јадника, и ожалио...{S} А ја... ех!...</p> <p>— Што бар не дође одмах по распусту, да с |
оним стереотипним и малодушним узвиком: ех!...</p> <p>»И нико је не присиљава да седи са њим.{S |
едаће свој посао.{S} А оно синоћ?...{S} Ех, право каже Веља: плаче ко стрина!...</p> <p>У таким |
женидба из љубави! рече Веља.</p> <p>— Ех, шта ту дробиш!... одсече се Влајко, али га не погле |
них китњастих шљивових дрвета.</p> <p>— Ех, уздахну он и окрете лагано корачајући к своме самох |
узбуђеним, уздрхталим гласом.</p> <p>— Ех, Савет!... одговори Веља са неком горчином у гласу.{ |
ахне руком по ваздуху, као да ће рећи: »Ех, батали, само нек је мир у кући!«...</p> <p>Једаред |
и главу због њених враних очију!...{S} Ехе-хе!...{S} Биће, вели, моја...{S} А докле?{S} Док на |
праву располагати тобом као...</p> <p>— Ехе, голубице, много он, грешник, тобом располаже...{S} |
<p>— Не знам шта ви говорите.</p> <p>— Ехе... па онај криви.{S} Ваш нови учитељ...</p> <p>— Не |
ило да ће се ћутање прекинути.</p> <p>— Ехе, ја... дођосте и ви.{S} Само, простићете, јесте пон |
ата шкрипнуше.{S} Гојко скочи.</p> <p>— Ехе, братићу мој, кажем ја њој: даћеш ти мени, Смиљка!{ |
конђаре.{S} Је ли њој дуга коса!...{S} Ехеј-хеј!...</p> <p>Међутим на пољу писар отпочео напад |
ићу, ништа не зна.{S} Смрзао се и он ка жаба на леду, па не зна у кога ће да гледа.{S} Нешто и |
господин капетан, да и ви имате некакве жалбе на пређашњега писара овога среза, господина Перу. |
онако, као што је чула своје сељанке да жале за покојником. <pb n="101" /> После се већ навикла |
>— Хо, па то није ништа!{S} Добар слуга жали добра господара...{S} Али он може уједно и жалити |
ала...{S} Видиш ти како је оштра!{S} Не жали мужа, него га сама брука..{S} Како је лепо овде, г |
ашније од овога што је сад.{S} Он је не жали, он није у стању овога часа да осећа ма што.{S} Пр |
овирује из кујне!...{S} А не плаче и не жали кћер...{S} И шта оно вели: »Нашло се мртво!« И заш |
.</head> <p>Љубица се већ неколико пута жалила писару на Гојка, а последњи пут доста отворено и |
еја се.</p> <p>— Знам, него сте извесно жалили?... настави Љубица запиткивати, тако радознало, |
т! рече Љубица.</p> <p>— А је ли он вас жалио... оно пре, кад вам је послао наредбу.{S} Па толи |
аја.{S} Мислите ли да би вас овај ширет жалио?...</p> <p>Љубица поцрвене и обори главу.{S} Не б |
еца распитују за непознате им ствари. — Жалите јамачно и сад?</p> <p>— Е, не могу довека жалити |
мачно и сад?</p> <p>— Е, не могу довека жалити... свему има краја.{S} Мислите ли да би вас овај |
ост, саучешће према Гојку.{S} Она стаде жалити овога немог јадника, који не зна ни за какав про |
арише одличну оцену, те тако он имађаше жалити само Љубицу, што се онако нетактична показа.{S} |
ра господара...{S} Али он може уједно и жалити и — чупати кокошке...</p> <p>Љубици одједном наи |
обе руке према очима, као да му је тај жалосни покрет сва одбрана, којом располаже...{S} Камџи |
е на посао: да мало уреди и дотера свој жалосни стан.{S} Пренерази се кад виде да соба опет ниј |
де из забуне, обори главу, па немоћним, жалосним гласом проговори:</p> <p>— А ја сам мислила да |
S} Да ли ће се намучити, као што се ова жалосница намучила прошле године, или ће благовати, као |
д свим осећајима истаче се јасно један: жалост, саучешће према Гојку.{S} Она стаде жалити овога |
, па и он почне уздисати и навуче му се жалост на срце, а у душу уђе тешко нерасположење.{S} Ни |
досади седети, а све више га обузимаше жалост, гледајући ову јадницу како се мучи.{S} Увиђа да |
на...{S} Мишљах и он ће се претурити од жалости...{S} О, часни га, и те жене!«...</p> <p>А Гојк |
но тешком болешћу, лице.{S} Ни туге, ни жалости, ни жудње, ни патње и страдања, ни прекора, ни |
дном срећом, и не осећаше према њему ни жалости, ни мржње, ни расположења.{S} Она сама, са свој |
зна, да ли осећа према њој још што осим жалости.{S} Срце му једнако некако пусто, али му се чин |
та је било.</p> <p>Капетан зазвони, уђе жандарм.</p> <p>— Кажи господину Пери да не излази још. |
оњачу, притиснем дугме... зврр... улети жандарм...{S} Зови ми... хм.. кога ћу... а, зови Вељу у |
и да не излази још.{S} Зваћу га.</p> <p>Жандарм се обрте војнички, изиђе и затвори врата лагано |
и проводили разговор.</p> <p>— Јадник, жао ми га опет! рече Љубица.</p> <p>— А је ли он вас жа |
... сваки дан, на... па ми баш, овај... жао ми, није вајде...</p> <p>Љубица почиње зверати очим |
овицама?...{S} Јаднице!«...{S} Беше јој жао ових глупих ширета — жена, јер она не познаваше њих |
еома светлим и магловитим...{S} Беше им жао да остану свако за себе сами, па иђаху заједно не з |
ебесним сводом, који се, и сам осветљен жарком руменом светлошћу, наднео над овим китњастим про |
вој жеравици, која ће планути још јачим жаром, чим духне лагани поветарац?...{S} Младост је сил |
новала, беше баштица са неколико густих жбунића.{S} Кад год јој наиђе њена обична туга за кућом |
као ножем...{S} Љубица се шћућурила уза жбуње, отворила уста, па не дише... дави је нешто у гру |
ије то капља?...{S} Ах, да седнем у ово жбуње...</p> <p>И она се спушта на земљу, окреће се сок |
а се сакри у башту за неко густо ружино жбуње, а Богосав оде преко дворишта, машући главом.</p> |
а обична туга за кућом, она се завуче у жбуње, па стане нарицати исто онако, као што је чула св |
јој казати од кога је...{S} Реци прође железницом један господин, па ми даде динар и замоли ме |
е и одмора...</p> <p>Путом, што води од железничке станице к општини орловичкој, креће се тромо |
тога...{S} Хајдемо.</p> <p>И они одоше железничкој станици, где је био одређен збор у месној ш |
а у којој заспа, него она у Београду, у железничкој улици.{S} Она се диже са кревета, устаде и |
нова година.{S} Веља доби премештај на железничку станицу, где је оно држан збор, а на његово |
њима коју игру, да заметне шалу и смех, желела је да се упозна са том дечицом, да се зближи са |
једно су и у школи.{S} Све, како је она желела...</p> <p>А он је љуби, јамачно је љуби, иначе ј |
ено гнездо!</p> <p>Боже, па она је то и желела, само то!...{S} Њени идеали нису били недостижни |
е задовољан.{S} О... а ја сам тако мало желела!...{S} Само да имам добра друга, па овако у тиши |
Истина нисам ’нако... као што бисте ви желели, али опет, кад год устребам... ја сам ваш...{S} |
сам за све то време ништа осећао, ништа желео; живео сам... то јест нисам управо ни живео, него |
ве редом испуњава баш онако, како је он желео,..{S} Истина, сам он није постао Министар полициј |
службено; његово лице као да пита: »шта жели госпођица учитељица?«</p> <p>Љубица му одмах приђе |
екако пусто, али му се чини да ништа не жели, не осећа...{S} О озбиљнијем чему према Љубици пре |
се врати потпун мир, па ништа друго не жели...{S} Али докле ће се тако?{S} Не може се то проду |
чтиво, као сваки нови познаник, који се жели што боље препоручити.{S} Његов поглед као да говор |
ако у новом стану?</p> <p>— Добро јутро желим.{S} Тхе... кад није боље...</p> <p>— Види се да м |
о да се згреје.{S} Осећа и глад, глад у желуцу, али зна да не би могао ништа у уста метнути.</p |
исије.</p> <p>Гле, и то се испуња, и та жеља!...{S} Али не ваља тако... како ће он пред свима љ |
ње његових најтајнијих и најскривенијих жеља, које је скривао и од себе сама, гонио их далеко, |
тражи смисла, ни логике у догађајима и жељама, код ње је све то некако проткано нејасним осећа |
потпуно одговараше његовим најтајнијим жељама и помислима...{S} Дуго је времена прошло тако.{S |
..{S} Та то су тако мале, тако ништавне жеље, па и то се не да!«...</p> <p>И опет се преда раду |
ећи; ја нисам.... то није било по мојој жељи.{S} И сама видим...</p> <p>— Добро, добро... убрза |
утим, о путу он није ни мислио, него је жељно очекивао тај дан, кад ће се наћи сам, са својим в |
ш дом...</p> <p>Љубица и Гојко изјавише жељу да слушају даље рад, па по свршетку посла да пређу |
а за брата.</p> <p>Гојко је сам изјавио жељу, да њих двоје издржавају њена брата, док је у школ |
аспустих школу...{S} Док ја то наредих, жена се разболи... видим да је шарлах, после већ и докт |
!...{S} Је ли могућно да <hi>овака</hi> жена има овако невин, овако детињи израз лица?...{S} О, |
, па припао пуначком врату и љуби...{S} Жена јурну кроз врата и ступајући на прстима, с подигну |
ћи уморан, па је тражио само одмора.{S} Жена је, мишљаше он, и онако сама, одморна, није разбиј |
жену, да се не меша у његове »послове.« Жена је зато да слуша и ради, а муж је господар; он мож |
..{S} Беше јој жао ових глупих ширета — жена, јер она не познаваше њихово стање ни намере.{S} О |
се ономад отворише очи, кад стаде жива жена између ње и њега и с правом подиже руку на његово |
твори за њом врата и провири у собу ова жена, гледајући је са оним простосрдачним женским сауче |
еома опирао.{S} Чекаће их, вели, његова жена, која је спремила ручак, али му Влајко напомену, д |
а.</p> <p>— Не знаш каква је она његова жена!... настави он збуњено, да би себе оправдао. — Рас |
ече кренуо Вељи, ризикујући да и његова жена угледа масницу.{S} Овако је боље; дошао је као нар |
..{S} Севну јој у глави да је то његова жена, и она већ претпостављаше револвер у њеним рукама. |
прибирати... да, то је жена, врло млада жена, али такве лепоте, каква се веома ретко виђа.{S} О |
јега, кад би она пристала да буде твоја жена, а?...{S} И Веља га погледа тако, као да би хтео н |
не говори са њим.{S} Мати, као и свака жена, рада је сазнати узрок тога непријатељства, а Љуби |
врева, као да је тамо неколико стотина жена, јер су се чули већином женски гласови.{S} Љубица |
све појести...{S} Ти си ми, брате, фина жена: мало једеш а лепо се носиш...{S} Хохохо... насмеј |
ужи, а то је врло отресита и разговорна жена.{S} Отвори се читава дебата, те чак и наше зараћен |
.</p> <p>Снаша Смиљка, бистра и паметна жена, одмах опази да у говору Љубичину има нешто нејасн |
ти, чак и онда, ако ја постанем узорита жена и учитељица?!...{S} Хоће, хоће... знам... друштво |
.{S} Изиђе из њих једна слабуњава, суха жена у варошком оделу, отвори лагано и опрезно школске |
м углу, над којим се наднела стара суха жена, па нешто трља, вуче, шта ли ради.{S} Види се и по |
испратити далеко, а још ако му не пође жена, можемо говорити гласно, са Гојком заједно.{S} Ако |
} Гојко се стаде прибирати... да, то је жена, врло млада жена, али такве лепоте, каква се веома |
де сами.</p> <p>— Не волим то кад ми се жена меша у моје послове, одговори Влајко одсечно.{S} Т |
вет о њој говори... па ја и она — муж и жена!...{S} Разуме се већ: ја сам постао сталан, положи |
ке.{S} У ходнику и дворишту пуно људи и жена и свако држи за руку по једног малишана.{S} Предсе |
, нешто муца, хтео би да проговори, али жена му опет врисну па осу читав пљусак грдње на обоје, |
То је учитељ... онда ће ово бити«, вели жена у себи и прилази другим вратима.{S} Не чује се ниш |
Петке!...{S} Ка да му је сестра, или ти жена...{S} Мишљах и он ће се претурити од жалости...{S} |
исам те ја узео да ми будеш тутор, него жена!...{S} Да ме слушаш, а не да ми туторишеш!{S} Коме |
дан тренутак, то је извесно.{S} А њима, женама, тако понекад дођу лутке у главу...{S} Чекај, зн |
е за онолике ђаке.{S} Она се опет врати женама, где беше гомилица новоуписаних малишана.{S} Одј |
са децом.{S} Она поцрвене и збуни се, а жене почеше запевати: стадоше богорадити да им испише д |
иње разговор пред учитељком.{S} Зна она жене, па нека им је најсветији израз на лицу... »Најбољ |
огао познати.{S} Од лепе, младе, здраве жене, постао је костур, омотан кожом.{S} Нема више оне |
ћи...</p> <p>»Шта је то... шта хоће ове жене?...{S} Да ли ја то добро чујем!{S} Па овде готово |
, али чим стаде у дворишту, опколише је жене са децом.{S} Она поцрвене и збуни се, а жене почеш |
за осветом...{S} Од предане и заљубљене жене ствара демонску душу, која само о злу мисли.</p> < |
рити од жалости...{S} О, часни га, и те жене!«...</p> <p>А Гојко само трчи и у глави му само је |
о, помисли он.{S} Они знају да ја немам жене ни друге послуге«.{S} Потом намести мало своју пос |
раздражи Љубицу.</p> <p>— Код таке фајн-жене, брате, тражити сељанке и вући се са њима ноћу по |
Одмах стаде сипати чорбу, одговарајући жени:</p> <p>— Знам ја, остало би доста чорбе.{S} Не мо |
ћи, исприча им све што је знала о првој жени Влајковој.</p> <p>— Чудо му нису одузели ствари? з |
че дим од цигаре.</p> <p>— И то је била женидба из љубави! рече Веља.</p> <p>— Ех, шта ту дроби |
ешећи се.</p> <pb n="165" /> <p>— Да се женим?...{S} Хо, младићу, ја сам то све преживео...{S} |
читељска посла!{S} Све радимо узгред: и женимо се, и сарањујемо децу, и кућимо, и раскућавамо, |
она вечна туробност, пакост и јогунство женино, па бежи од куће и тражи где би се могао располо |
а пријатан дим вреле чорбе и ово весело женино цвркутање развесели га.{S} Одмах стаде сипати чо |
за чорбу.</p> <p>— Море, паметна си ти женица и красна домаћица, само те то не држи за дуго, н |
а проклета!... '</p> <p>— Јеси ли чула, жено, упамти једном за свагда: нисам те ја узео да ми б |
} Јок, вели она.{S} Море даћеш ми, луда жено, па макар се сву ноћ вукли по кући.{S} Не дам ти, |
али и смеху, па још ако си се раније са женом што споречкао, он ти лепо забави и развесели жену |
итељи, данас проскитали!{S} Што ниси са женом отишао у Брезовац, него она пројури сама ка луда, |
у канате своје прње, па озго уседнем са женом и дететом, а за душему привежемо козу, па терај!. |
енске нежности, која влада међу мужем и женом прве године.{S} Он је био вазда озбиљан, жив и не |
ноћ мало несвестице, и то није ништа... женска посла!...{S} И баш ће јамачно доћи!{S} Па шта да |
и и пљунуо на њену ропску преданост.{S} Женска душа не тражи смисла, ни логике у догађајима и ж |
на болест, госпођо.{S} Треба му пажљива женска нега...{S} Може бити свашта... одговори лекар и |
онако беше збуњен, чим опази радознала женска лица која га посматраху, а сад већ заборави и на |
погледа писарева, па је одмах обузе она женска жудња за допадањем.{S} Уједно опази Гојкову натм |
а само о злу мисли.</p> <p>Ужасна ли је женска суревњивост!... она страсна, бескрајна, слепа, к |
чист бео покривач на столу...{S} Али је женска глава за те ствари вешта, очас се учини позајмиц |
А она не зна, него...{S} Хеј, што ти је женска глава!...{S} Ама Бога ми, господине, једнаке су: |
а...{S} Љубица, коју све више обузимаше женска сујета, попушташе по мало од оне првашње збиље, |
нити, али их постепено ућутка и заглуши женска таштина.{S} Ипак осећаше неку пријатност од ових |
ва предузећа...{S} Влајко, иначе велики женскарош, и ако то нико не би веровао, судећи по његов |
ли некако на свој начин, без оне обичне женске нежности, која влада међу мужем и женом прве год |
обузе дивља срџба.{S} Није могао трпети женске сузе, оне су га веома дражиле.{S} Пре венчања је |
ко стотина жена, јер су се чули већином женски гласови.{S} Љубица претрну и застаде...{S} Гојко |
ила на децу и крстила се побожно, онако женски: знајући само да се тако ваља, не размишљајући н |
на, гледајући је са оним простосрдачним женским саучешћем.</p> <p>— Ништа... остави ме!{S} Боли |
в, и тешко ми је кад ко, нарочито таква женскиња, о мени рђаво мисли.{S} Госпођице, ја имам рођ |
ење о оној учитељици.{S} То је неваљала женскиња, и она је морала бити кажњена.{S} Па опет увер |
n="48" /> Чудновато!...{S} И ове су ти женскиње баш...« Он опет махну руком, разгледа пред соб |
се још сама двоумљаше.{S} Најзад победи женско упорство, она плану и стаде као да ће изазвати к |
ст, а оно, ето!...{S} Па сад ти разумеј женско срце!{S} И шта је она могла до сад мислити?...{S |
ога; али чујући ово очајно јецање, меко женско срце не могаше одолети и њој грунуше сузе, прите |
на високој столици, једно лепо одевено женско чељаде.{S} Чим се гост појави на вратницама, они |
. ја, који до сад не смедох погледати у женско!...{S} Бежах од њих као од ђавола, као да ће ме |
увећа, а то само због оног безразложног женског ината. »Шта ми се он ту љути... као да има какв |
и слух се још више повинује раздраженој женској уобразиљи, па јој ствара тако јасну представу, |
опада ми се, знате, тако са образованом женском... разговор је веома пријатан.{S} О чему год хо |
вори у другом смислу.{S} Ко ће разумети женску душу!...</p> <pb n="44" /> <p>После пређе разгов |
јамачно је љуби, иначе је не би узео за жену.{S} Истина, он није онако нежан и пажљив према њој |
ваки, ко хоће да <pb n="199" /> навикне жену, да се не меша у његове »послове.« Жена је зато да |
еши и гледа како ти и он сад има кућу и жену и њему долазе другови на ручак...{S} Све баш онако |
поречкао, он ти лепо забави и развесели жену, па весела цела кућа!...{S} Дивна, прекрасна ствар |
е никад бити краја скандалу, па дохвати жену за рамена и изгура је напоље.{S} Срећом, Стојан се |
ећала венчати се са њим, и ако има живу жену, и таман да му изјави сад пристанак, а иза њихових |
ну. </p> <p>— Писареву... онога, његову жену ти познајеш?</p> <p>— Знам је ка тебе; како је не |
<p>— Ако не дођем до сванућа, нађи коју жену... онако постарију, мирну... нек се нађе.</p> <p>— |
S} Хо, кићане, јадан си ти муж за оваку жену!«</p> <p>Љубица, и ако не имађаше у кући скоро ник |
</p> <p>Писар скочи и дохвати разјарену жену за руке, али познавши је, одједном пусти њене руке |
угови у срезу.</p> <p>— Кад ти заступаш жену, какву ли она дужност сад врши?... рече он Вељи, с |
му чело, лице, груди... свуд ватра као жеравица...{S} Гојко опет поче о Америци...</p> <p>— Еј |
очи, управљене на њега, горе, горе, као жеравице...</p> <p>»Боже како је ово лепо!{S} Што и ја |
та, или се само нахватао пухор по живој жеравици, која ће планути још јачим жаром, чим духне ла |
е вајде«.{S} И он као са неком злурадом жестином понављаше овај израз, који му одједном постаде |
уство, викну неко иза њених леђа.{S} А, жестока посла!{S} Младић и по!</p> <p>Она се осврте и с |
рве године.{S} Он је био вазда озбиљан, жив и непрестано је тражио рада, рада и мишљења.{S} Кад |
која га преобрази: он постаде одлучан, жив...{S} Ко би га сад видео, не би познао у њему онога |
дмах се могло опазити да је то отресит, жив, окретан младић.{S} Још с половине дворишта он прог |
бојажљиво уклонише на ливаду.</p> <p>— Жив био, рече он ђаку, који му приђе руци. </p> <p>Је л |
<p>После ручка вођаше се међу друговима жив разговор у учионици.{S} Веља седи крај стола, држећ |
есечна плата!...{S} Кажем ти: док ти је жив Пера писар, не брини...{S} И он изиђе брзо из школе |
p>Изјутра дође лекар, младић, окретан и жив, весељак, па још с прага удари у шалу: он је научио |
ји му одједном постаде тако пластичан и жив, и што је најглавније одговараше потпуно — како он |
му још ближе...{S} Шта је ово... је ли жив?... како ово гледа?...{S} Ово нису обичне живе очи, |
> <p>— Е, моја госпођо, ко би онда смео жив изићи капетану пред очи!</p> <p>Тако редом разгледа |
овео на том раду.{S} Реч му беше течна, жива и одушевљена још приличном дозом идеализма, <pb n= |
на њега...{S} Па то је Љубица, јест... жива!...{S} Он стаде, окрете се око собе и одједном осе |
а мисао: »Хо, море, па ово је баш згода жива!...{S} Права лепотица!«...</p> <p>Гојко се мало уш |
сада; али одједном јој засветли у очима жива радост, она скочи весело, узвикнувши:</p> <p>— Гле |
Гојко у разред.{S} На лицу му исписана жива радозналост, али се јасно чита на њему и горко саж |
Љубица се тек опоравила од болести, па жива премрла од страха.{S} Истина, Гојко је радио и са |
вим вриском, као да неко одсеца парчета жива меса са њега.{S} Овај тешки бол изазвало је сећање |
ахну дубоко, као да му откидају парчета жива тела, па кроз плач прошушка:</p> <p>— Ово ми је ун |
срамота да се човек овако мучи код тебе жива!...</p> <p>— Море, господине, остави то.{S} Коме ј |
и јој се ономад отворише очи, кад стаде жива жена између ње и њега и с правом подиже руку на ње |
учитељ, на лицу овога сељака опазила се жива радост, коју он није ни сакривао.{S} Прилазећи учи |
и се то њега не тиче, кад она није више жива...{S} Он сад зна само да хода овако по дворишту и |
из њега веје тако нежна, тако ватрена и жива љубавна чежња!...{S} Не, не, није могућно да је то |
према говорнику.</p> <p>После се разви жива дебата о говору, јер је тема стајала у вези са нај |
х пред тешким сном...{S} Све то навлачи жива човека на бескрајне сањарије.</p> <p>Наши путници |
да ми те уморе паксијани... да закопају жива човека!...{S} И ти је опет молиш, кучку једну...{S |
брже... сад, сад...{S} Да га не оставиш жива!...{S} Па чим дођеш... право у ону собу...{S} Па ћ |
<p>— А, ево нам младожење, прекиде Веља живахан разговор, и рукова се с Гојком. — Шта сањаш ови |
ар ја не бих могао бити онако окретан и живахан, као Веља?{S} Не може да се смири на једном мес |
извило пред очима, па јој потреса сваки живац.{S} Управо она не може још да одреди у коликој је |
ице добије притворан скроман израз, ове живе очи говоре друкчије, веселије, ђаволастије...{S} И |
о, добило самртнички изглед, а очи, оне живе очи, гледају уморно, тамно, непрестано је у њима н |
. како ово гледа?...{S} Ово нису обичне живе очи, ово је мртво стакло, па се само сјаји... стој |
у, све су са учитељима.{S} Па како лепо живе!{S} И она је, ето, мислила да ће и њу та судбина с |
ни, а ја сам за то време спавала, нисам живела...{S} Опростите, заборавите све што је било... и |
И гледа наивно, као да је мало у свету живела, па не зна ништа...{S} Иде тако замишљена и смеш |
а, тражећи згодан израз — како то нисте живели?</p> <p>— Како?... понови Гојко.{S} Од основне ш |
о ранијих дана...</p> <pb n="156" /> <p>Живели су скромно, мирно, сносећи свако за себе своје б |
све то време ништа осећао, ништа желео; живео сам... то јест нисам управо ни живео, него онако. |
ецом?...</p> <p>— Јест, само сам тада и живео, више никад, одговори Гојко с неким болом, готово |
о; живео сам... то јест нисам управо ни живео, него онако...</p> <p>— А детињство? стаде га зап |
ни знао за њу...{S} Не, не... ја нисам живео у младости, нити знам шта је то. </p> <p>Љубица г |
из мог живота нема ништа, јер ја нисам живео, као што ни сада не живим.{S} Него... тек сад је |
ице. »О, па ми ћемо овде лепо и весело, живети« помисли он, али не смеде исказати своју мисао г |
.. оставити све на страну, па живети... живети славно!...</p> <p>И Гојко доиста проживе школски |
жак, досадан... није се имало ради чега живети«...</p> <p>Гојкова се болест одуљи читава два ме |
обегнемо од овога света, који нам не да живети у миру и срећи.{S} И сама жудиш за миром...{S} П |
само пропадох...{S} А сад би тек хтела живети!... онако како сам некад сањала...{S} О, живота, |
рним Стојаном, у оној чистој собици, па живети тако безбрижно цело лето... лежати на кревету и |
догађаја... оставити све на страну, па живети... живети славно!...</p> <p>И Гојко доиста прожи |
та.{S} Море, славан је живот, слатко је живети!...</p> <p>— Па не хвалите се, госпођице, почетк |
...</p> <p>— Кажем ти, тамо ћемо царски живети... наставља он своју мисао.</p> <p>Љубица га ухв |
ога дволичног народа...{S} Па ти ћеш ми живети тамо као у рају... ништа не ради, само седи...{S |
јој пуст, бесциљан...{S} И на што овако живети?...{S} Зар је ово живот!...{S} Она би, без сумње |
јаше с тога што је млада, што је весело живети и што је смех најлепши украс младости.{S} Велими |
а је то срећан пар и да ће веома сложно живети. »Помози Боже!« се прекрсти се она, кад изрече о |
и отрпео, али сад... кад треба озбиљно живети и радити.</p> <p>— Хо, људи!... дрекну он из све |
рцу и не уме да се задовољи малим...{S} Живи с другом!{S} Па нека га, кад му се то свиди...{S} |
г левенту, који не ради теже послове, а живи боље од сељака.{S} Вазда је одевен као да ће на са |
вог јадног старца.{S} Како ће, каже, да живи човек са дванаест динара месечно, побојте се Бога! |
из очију му праву сањалачку душу, која живи више маштом но разумом.{S} Тело му беше несразмерн |
о црне сјајне очи, из којих вечито бије живи огањ.{S} И кад цело лице добије притворан скроман |
и стална, одлука: да се све кида, да се живи пређашњим животом, да се избегавају, по цену живот |
уча и кипи врела крв...{S} Овамо, да се живи!... да се живи!...</p> <p>..{S}После неколико неде |
а крв...{S} Овамо, да се живи!... да се живи!...</p> <p>..{S}После неколико недеља цело је село |
густу маглу...{S} Да се живи!... да се живи!...</p> <p>Гојко, нешто из радозналости а нешто зб |
сунце и разагна густу маглу...{S} Да се живи!... да се живи!...</p> <p>Гојко, нешто из радознал |
Да се све то угуши, заборави, па да се живи ко и до сад!...</p> <p>Устала је весела, спремила |
} Нема никакве бојазни!...{S} Дај да се живи!...«</p> <p>А Велимир се нагнуо Гојку па му шапће: |
/p> <p>— Кад не би требало да се једе и живи, одговори она смешећи се.{S} Али треба зарађивати |
...{S} А око њега све ћути, зелени се и живи снажном младошћу...{S} Врхови дрвећа засветлише се |
зауставила на једној мисли, па само њом живи, само јој је она у глави...{S} Опет се појави онај |
једно, и без тога мора бити.{S} Нека он живи, а ја ћу да идем својим путем, куд ме срце вуче..{ |
у нестало оне сањивости, па бије из њих живи јасни огањ.{S} Он беше веома задовољан, што му ова |
ет, живот, а ја хоћу да живим!...{S} Да живим!«... понови она опет и одједном осети, како се у |
анастир, него свет, живот, а ја хоћу да живим!...{S} Да живим!«... понови она опет и одједном о |
а изиђе из школе, дочека је весело и са живим одобравањем:</p> <p>— Тако, братићу, Бог ти дао, |
јер ја нисам живео, као што ни сада не живим.{S} Него... тек сад је друго; опет сад бар има не |
четвртком а код другога недељом.{S} Да живимо, брате!...</p> <p>— Нама изволите свакад недељом |
деце која их дочекују, петлова и друге живине која се спрема за легало; све се то спојило у је |
шта за кување...</p> <p>— А зар је мало живине по селу, па купуј.{S} Стојан ће ти и набавити и |
дајући на Гојкову децу: бар од њега сам живља и окретнија, а гле како су наша деца!...{S} Зар о |
ви...{S} Некако то ви радите друкчије, живље.</p> <p>— Хм... кажем вам... поче он отезати, па |
стаде разгледати грану; очи јој светле живље, а усне се осушиле, поцрнеле од ватре.{S} И сад ј |
ома пријатно и драго, од кога му и срце живље куца, али се он стара да га за сад угуши, јер му |
ве расположенија и рад иђаше све боље и живље.{S} После пола часа пусти децу и, бришући марамом |
чим угледа Влајка; срце јој јаче, много живље закуца и она се сама некако збуни, занесе... а пр |
и све, све је удешено за лепо пријатно живљење!...{S} Зар ја да не прођем добро, и моја будућн |
им пословима.{S} Разговор постајаше све живљи и занимљивији, Љубица се расположи, па стаде праз |
о му се груди стежу, а срце лупа бурно, живо.{S} Не сме да се покрене, да мрдне ма чиме..{S} Са |
уши сећање на њега.{S} С тога се одмах, живо, с неком грозничавом журбом предаде послу.{S} Али |
ри.</p> <p>— Истина јест, прихвати Веља живо.{S} И ја тако радим и многи, управо огромна већина |
.. промрмља збуњен Гојко, крећући очима живо, као да гледаше где би се могао сакрити.</p> <pb n |
ата и тројица одборника, па нешто веома живо и поверљиво претресају.{S} Богосав је у разговору, |
и му се после раздреши језик и он доста живо исприча готово све, што је се могло поменути.</p> |
очи. </p> <p>— Збиља?... запита Љубица живо, па видевши да Влајко нарочито ћути, настави: и ви |
зволите свакад недељом, прихвати Љубица живо.{S} А и иначе, кад год имате времена...</p> <p>Вла |
увши поцрвенело лице од узбуђења, стаде живо говорити:</p> <p>— Ви не знате, а то је мени још и |
јој тај отровни звук просеца и прожиже живо срце, сваки јој чупа из срца делић по делић досада |
Пазите само, наставља он, гледајући је живо, севајући ватреним очима и говорећи брзо, узбуђено |
да снага носила са недаћама и борила се живо, одважно, са самопрегоревањем...</p> <p>После два |
во, које се тада осећало...{S} И сад се живо сећа тога осећања, па му душу обузме слатка топлин |
е да створи овакав живот... гле како се живо и весело разговарају!{S} А ја... са овако живом пр |
уши оне страшне црне мисли, од којих се живо срце леди, а снага се млада топи и вене...{S} Да с |
рена, а он, онако исто намрштен, ходаше живо преко школе.{S} Кад опази њу, он се обрте деци, на |
у страховитој грозници, срце јој лупаше живо, махнито, једва се стаде прибирати.{S} Закашља се, |
ироде.{S} Предавао је врло лепо, лако и живо; и Гојку се засветлеше очи.{S} У раду проведоше јо |
ни један покрет учитељев.{S} А он ради живо, умешно, с вољом...{S} Тек ипак види се да не ради |
н.{S} Стојан испаде пред њега, и машући живо рукама, стаде викати:</p> <p>— Има Бога, братићу, |
увреди незгодном претпоставком, па јој живо одговори:</p> <p>— Како... шта говорите!...{S} Зар |
плетени Гојко стоји пред децом, како им живо и весело прича, са уста му никако осмех не силази. |
ди из дубока размишљања, па махну репом живо, трже се и стругну низа сокак...{S} А дечко подвик |
ица не долази никако у школу, али се он живо бојао да не дође данас.{S} Добро јој... оне огребо |
да ти донесем каквих хоћеш кожа, па к’о живо звере!...{S} Шта ће ти контраве!... настави кмет и |
пло и весело греје, срце у грудима тако живо куца и све, све је удешено за лепо пријатно живљењ |
з њена детињства.{S} Јест, сећа се тако живо...{S} Довела је мати, са млађом сестрицом, у цркву |
</p> <p>— Да, да... потврди Гојко тако живо, да се капетан мораде осмехнути. — Сад ће радити о |
Ја му ништа више нећу, прекиде га Гојко живо. — Мене остави.{S} А ви тамо ако хоћете... како зн |
к сад имамо да разговарамо, викну Гојко живо, опазивши да се она окреће вратима.{S} Он притрча |
тајаше међу децом, па им говораше нешто живо машући рукама.{S} Она са чуђењем посматраше како о |
апојени.</p> <p>За то време Гојко нешто живо преговараше са Стојаном у својој собици и после кр |
рча прозору...{S} Види се, она му нешто живо говори, а он се чуди и гледа на прозоре.{S} После |
помоћ, јер нема шта јести, али је опет живо интересовао очев говор о томе, као да је то све но |
. или не знам шта.{S} Тек она је сад на живој муци, не зна шта да каже.{S} Гојко је гледа не ди |
е живота, или се само нахватао пухор по живој жеравици, која ће планути још јачим жаром, чим ду |
ричам, баш ћу вама да испричам, а никад живом човеку нисам то поверио.{S} Он се осврте, гледају |
весело разговарају!{S} А ја... са овако живом природом, стварам војнике.{S} Чудно!...{S} Али зн |
ве црње и страшније, а она се претура у живом пламену, који јој обузео тело, стеже рукама врелу |
естаје са њихових лица оне обичне дечје живости и она почињу личити на војнике у фронту.{S} Она |
омотан кожом.{S} Нема више оне ватре и живости у очима, ни руменила на лицу.{S} Све се промени |
гледа... гледа и чуди се тој изненадној живости његовој, тим чудним причама...</p> <p>— Пазите |
жудње за радом...{S} Бујна младост ври, живот, пун силе и одушевљења, кипи и тражи где да излиј |
унце среће...{S} Јер доста се страдало, живот је већ био постао тежак, досадан... није се имало |
алити.{S} Није ово манастир, него свет, живот, а ја хоћу да живим!...{S} Да живим!«... понови о |
то све изгубим олако?...{S} Не, не!... живот сам свој заложила да га добијем свега, да буде са |
овори:</p> <p>— Мани се, молим те...{S} Живот ми је загорчао; и онако нисам никад среће видео.{ |
Кад нестане такве љубави, нашто ми онда живот?...{S} Еј, људи, људи, какви сте ви!...</p> <pb n |
тало њега, нестало би и свака смисла за живот.{S} И ко би <pb n="169" /> се опет могао врнути о |
ништа...{S} Могла би продужити и овакав живот.{S} Али ти не знаш шта сам ја изгубила...{S} Све. |
пипавом мирноћом може да створи овакав живот... гле како се живо и весело разговарају!{S} А ја |
још прегледао.</p> <p>Тако се поче нов живот и нов радни дан у овом новом, љубављу свијеном, г |
и пут и да врдне...</p> <p>Љубица омрзе живот, постаде јој пуст, бесциљан...{S} И на што овако |
х не силази са уста.{S} Море, славан је живот, слатко је живети!...</p> <p>— Па не хвалите се, |
ко јој је већ постао одвратан, а цео је живот пред њима!{S} И најгоре је што ту нема никакве по |
... црне одвратне сенке!...{S} Овамо је живот, где кључа и кипи врела крв...{S} Овамо, да се жи |
ећање на прошлост...</p> <p>Сад настаје живот, прави живот!...{S} А ово се до сад лутало некуд |
рна мисао, која је покрила собом све, и живот, и осећаје, све, све... »Све изгубих, што год сам |
лост...</p> <p>Сад настаје живот, прави живот!...{S} А ово се до сад лутало некуд по мраку...{S |
многих ситница, јест... али то је туђи живот, <pb n="63" /> то сам ја само посматрао...{S} Али |
то ситне ствари, које не трују човечји живот, не сметају младости да <pb n="35" /> плива у сре |
ађаје. — Па то је читав атентат на твој живот.</p> <p>— Море махни се шале, него шта мислиш?</p |
е вуче..{S} Тамо је сва моја срећа, мој живот, све благо моје.{S} Па зар да ја то све изгубим о |
="36" /> <p>»И од куд је баш тако тежак живот? стаде Љубица мислити.{S} Тешко је нерадницима и |
га су се они ограничили на тих, озбиљан живот.{S} Љубица је пренела оно мало сиротиње у Гојкову |
ако осећање, само остаде пуст, саломљен живот, изнурена, исцеђена снага.</p> <p>Кад се смрче са |
И на што овако живети?...{S} Зар је ово живот!...{S} Она би, без сумње, још онога кобног вечера |
р се овако почиње?{S} Зар је овакав цео живот!...«</p> <pb n="55" /> </div> <div type="chapter" |
у, давно очекивану!...{S} Та она је цео живот спојила и уплела са овим осећањем, и кад би неста |
га јој сав свет изгледа прекрасан и цео живот сјајан и блажен...{S} Она већ осећа лако дрктање |
ној, пустој празнини?!...{S} Гледаш цео живот унапред, а оно све пусто и одјекује вечном, бескр |
у весео блажен израз... »Ала би то био живот, Боже!... али ко сме о томе мислити...{S} Није то |
тех, заробих се, уплашена, и упропастих живот...{S} А како је то све могло бити друкчије!...{S} |
{S} О, још да није тих суза!...</p> <p>»Живот, младост... ала то прође!...{S} И шта сам сад? не |
како сам некад сањала...{S} О, живота, живота хоћу!!«...</p> <p>Крајем месеца, Гојко и Љубица, |
.. онако како сам некад сањала...{S} О, живота, живота хоћу!!«...</p> <p>Крајем месеца, Гојко и |
укочено, без покрета, без икаква знака живота...{S} Стакло!... мртав!... мртав!...{S} И она се |
но, сећајући се неких ситница из ђачког живота.{S} Љубица се досети овом смеху, па чим стадоше |
} Па шта би му остало за утеху из целог живота, чега би се имао сећати, да није тога лепог доба |
сам ја само посматрао...{S} Али из мог живота нема ништа, јер ја нисам живео, као што ни сада |
угаси под првом навалом громовите буре живота, или се само нахватао пухор по живој жеравици, к |
имали ни своје куће.{S} Прво сећање из живота јој јесте сеоба.{S} Као да је јуче било: смркло |
шњим животом, да се избегавају, по цену живота, овакви поступци.</p> <p>Други дан Гојко таман и |
на прошлости!...{S} Здраво лепи, срећни животе!...</p> <p>Устала је рано после свадбене ноћи, о |
а, он плану гневом и узвикну: </p> <p>— Животиња!... дакле и то он зна...{S} А каква је то крас |
бесно газити.</p> <p>— Ево, ево гле... животињо!... јеси видео ко је Пера писар!...{S} И ти, с |
гај...</p> <p>— Марш одатле, безобразна животињо! дрекну Веља и стаде се освртати да нађе своју |
реће се сокаку и гледа, гледа... тупим, животињским погледом.{S} Образи јој сасвим упали међу в |
звереним очима, тражећи одговора на ово животно питање...{S} А око њега све ћути, зелени се и ж |
> плива у срећи и сновима, да се весели животом и сунцем...{S} Нема никакве бојазни!...{S} Дај |
ерањих себичних мисли; душа оживе новим животом, као и ово сунце, што огреја благом подмлађеном |
а: да се све кида, да се живи пређашњим животом, да се избегавају, по цену живота, овакви посту |
р му нестаде онога што му је испуњавало животом срце и душу.{S} Укратко, он осети да му је Љуби |
<pb n="85" /> Куд оде онолика љубав ка животу?{S} Како нестаде оних лепих и заносних идеала о |
, школа... кад је овде питање о смрти и животу!... </p> <p>Све се променило у новом учитељском |
слутих речи Вељиних о тешком учитељском животу, обузе нека плашња, у душу се увуче нека суморно |
еним манирима, који се теку постепено у животу и сматрају се као велики украс човеков.</p> <p>— |
теле, цело лице обузето неком нервозном живошћу, једнако некуд трчи, нешто распитује, договара |
је обећала венчати се са њим, и ако има живу жену, и таман да му изјави сад пристанак, а иза њи |
ајне.{S} И боље!...{S} Слатко је надање живу човеку, нада му је драгоцено благо...</p> <pb n="1 |
авља на јави такве исте покрете, али га жигне љути бол, и он одмах сазнаје своју горку невољу: |
убијена...{S} Само га једна мисао вазда жигне, као ножем, у срце и наведе му неку зебњу и страх |
... да отпусте, на свагда... са вечитим жигом срама, без повратка, без оправдања«...{S} И тог т |
апита она и погледа га некако ђаволасто жмиркајући.{S} Он смотри тај поглед па се још више збун |
де тихо лелујати, као последња слабачка жртва самртникова, с којом се он опрема на далеки, непо |
да страдам за њих, да приносим себе на жртву, а оно није...{S} И њих сам убила, унесрећила...{ |
о.{S} А око њега све једно исто: сутон, жубор, јецање...</p> <p>Одједном се обоје тргоше, устад |
е оборила главу над реком, па слушајући жубор и шапат <pb n="53" /> бистре воде, чини јој се да |
S} Вода се тихо слеваше преко камичака, жуборећи лагано, тајанствено, као да се и она, уморна, |
е воде, чини јој се да са тим злослутим жубором отичу и њени најмилији снови младости, њени нај |
снове...{S} И кроз неми сутон, са тихим жубором реке, помеша се болно, тужно јецање...{S} И оде |
не да живети у миру и срећи.{S} И сама жудиш за миром...{S} Па хајдемо, хајдемо, голубице!...{ |
/p> <p>И опет се преда раду грозничаво, жудно, са неком чудном одлучношћу.{S} Гојко је обилази |
дана... чим дође Ускрс...{S} И он стаде жудно гледати у њено лице, очекујући са страхом и зебњо |
, подигнувши главу високо и погледајући жудно на један прозор од учионице.{S} Чим полицајац уђе |
во не дише; сва се претворила у трајну, жудну пажњу.{S} Да јој је да не пропусти ни један покре |
с којим се код младежи вазда јавља нека жудња за нечим веома светлим и магловитим...{S} Беше им |
писарева, па је одмах обузе она женска жудња за допадањем.{S} Уједно опази Гојкову натмурену, |
децу под морање.{S} Је ли то та српска жудња за просветом, за »другим очима«, о чему се тако л |
рили у прах....{S} Бесна, дивља, смртна жудња за осветом запенуши, издиже се и заклокота у њему |
оге младе душе.{S} Груди се надимају од жудње, срце куца јаче и веселије, а ти у себи узвикујеш |
еше препуно милине и неке јаке младачке жудње за радом...{S} Бујна младост ври, живот, пун силе |
в глас... тако умиљат, тако пун љубавне жудње?...{S} Никад га не чу она да тако њој говори...{S |
лешћу, лице.{S} Ни туге, ни жалости, ни жудње, ни патње и страдања, ни прекора, ни радости... н |
се скиде, нестаде је, а њу обузе пламен жудње за радом.{S} Она се преобрази: очи се весело засв |
у срцу најљућим чемером, најстраснијом жудњом за осветом...{S} Од предане и заљубљене жене ств |
ичавим заносом.{S} Нити јој срце за чим жуђаше, нити јој се у души рађаху какви осећаји, само м |
аћи какав трн или дебља стабљика, да не жуљи ноћу господина.{S} Радећи то, чича једнако објашња |
ла... нећемо тако, братићу, да ми ноћас жуљиш господина.{S} Јок.{S} Уморан човек, путовао цео д |
...</p> <p>Почетком јуна настаде велика журба у школи: одређен је ревизор, знали су га обоје, и |
ога се одмах, живо, с неком грозничавом журбом предаде послу.{S} Али је одмах прекиде глас Стој |
чи с кревета, па с највећом грозничавом журбом стаде се облачити...{S} Тресла га је права грозн |
n="158" /> Довољно узрока за узбуђење и журбу.{S} Љубица се плашила ревизора, јер се о њему гов |
доручак.{S} Родитељи им, пука сиротиња, журе се на рад, надничење, а они по цео дан око воде, о |
збиљно, мирно, марљиво... наставници се журе да наврстају оно, што је у току зимушњих непогода |
као пре, па после да те гоне полицајци, жури Ђокић председника.</p> <p>— Полако, море, чекај... |
чекати да ћата продужи.{S} А њему се не жури, он то згодно отеже и намешта с нарочитим циљем: д |
м кућицом.{S} Она помисли да се то и он жури за послом.{S} Међутим Гојко је до сад спокојно шет |
ар...{S} Гојко се грчи и тресе, па опет жури напред.{S} Често заборави ради чега је пошао, па с |
ого журити.</p> <pb n="39" /> <p>— И не журим се.{S} Него гледам вас једнако, па баш дођох наро |
/p> <p>— Децо, идите кућама... брзо!{S} Журите се!</p> <p>Гојко се осврну, па с чуђењем и немим |
ора! одговори Стојану, па га стаде сама журити.</p> <p>Чича изиђе а она остаде са болесником, н |
ваши су мали, не треба се са њима много журити.</p> <pb n="39" /> <p>— И не журим се.{S} Него г |
од хладноће, која је одједном обузе, па журним кораком пређе двориште и оде у свој стан.{S} На |
се тражи коњ!...</p> <p>И Гојко корача журно, брижно, не видећи ништа око себе, осећајући само |
држи.</p> <p>Гојко се поздрави, па оде журно.{S} Мислио је да иде вечерас цркви, субота је, па |
/p> <p>А Гојко брзо распусти децу и оде журно у Брезовац. »Бар ћу добро навићи на овај пут«, по |
_C3"> <head>III.</head> <p>Учитељица се журно приближаваше школи.{S} Учинило јој се да се одоцн |
ц се стресе од тога погледа и измиче се журно испред ње...{S} Дође једно јутро и стаде пред њу: |
ађе на улици, дахну слободно, па окрете журно, право ка Брезовцу.</p> </div> <div type="chapter |
ао из све снаге.{S} Радило се марљиво и журно пуна два месеца, док се већ не приближише ускршњи |
њем, крије оно под гуњ, замеће мотику и журно излази из дворишта...{S} Ха!.. узвикну Гојко и по |
ћи рукама браду и даље, и оде низ сокак журно, као да га ко гони.</p> <p>Љубица се насмеја, гле |
е.{S} Је с’ вид’о нашу учитељку како је жустра!...{S} Тако је то, братићу мој!...{S} Зубе ти ло |
е до краја видокруга.{S} По потесима се жуте пожњевене стрњике, или се зелене подотављене ливад |
ан на други...{S} Ено и чашице ракиске, жути се на дну ракија...{S} Тамо даље оно округло стакл |
ком се диже један танак сувоњав младић, жутих завијених брчића, зелених очију, над којима је на |
есамитила преко плота.{S} Паде неколико жутих, зрелих крушака... једна се распрсла на двоје, па |
крушкову грану, нема ли још која зрела жутица...</p> <p>— Ах, па ја га знам!{S} То је од оних |
тамо-амо, а под ногама му шушти опало, жуто лишће; а над њим се ношаху густо загасити и белича |
асти; по образима и бради израсле ретке жућкасте длаке, које се не опажају на први поглед.{S} О |
оста развијено, обријано; брчићи танки, жућкасти, скоро бели; обрве танке, уздигнуте и оштро пр |
, нос погрбљен, дугачак, а бркови танки жућкасти; по образима и бради израсле ретке жућкасте дл |
о није до сад био у цркви, одговори она жучно, а образи пламте, црвене се као крв...</p> <p>Кад |
чествовао због друштва, а и због ручка, за који сам знао да ће се давати после прегледа школе.< |
то«, помисли она пролазећи поред стола, за којим се врши упис и слушајући преклињања једног мла |
алаја једно псето и искочи из дворишта, за њим појури друго, па треће и око уморна учитеља поди |
њем.</p> <p>— Колегу ћете имати доброг, за то вам јамчим.{S} Ми смо га у школи звали младом, је |
намучила у путу?...{S} Камо вас до сад, за Бога!{S} Тебе сам једнако погледала.</p> <p>Мати јој |
би још могао рећи. </p> <p>— Е па деде, за срећна познанства! подиже писар чашу, додирујући уз |
и стаде скидати капут.</p> <p>— Шта је, за Бога, запита га учитељка, која га до сад гледаше као |
ражи ђаке...</p> <p>— Носи ти, Вуксане, за то пешкеш твом синовцу, старом кмету, рече један одб |
е о томе мислити...{S} Није то за мене, за оваког хм... како да кажем... повученог, јест баш ту |
ух и реци: ово ти је, господине писаре, за онај први разред...«</p> <p>»Не, не... то не ваља.{S |
, стаде замишљати неке нарочите манире, за које држаше да могу јако утицати на девојку.{S} И од |
неба...{S} Кану неколико крупних капи, за њима друге, чешће... пљусну киша, просуше се читави |
че лекар, прегледавши га.{S} У осталом, за сад само то...</p> <p>— А после?...</p> <p>— Видећем |
Је ли то та српска жудња за просветом, за »другим очима«, о чему се тако лепо говори у народни |
оштар ваздух. </p> <p>— Шта радиш ово, за име Бога! викну Веља чудећи се, па га својски нападе |
отпуштена?{S} Ту је и Просветни Савет, за Бога; ваљда се то не ломи баш тако лако!... запита Љ |
њој и не беше више снаге за даљу борбу, за отпор.{S} Она се грозничаво хватала за ма какав пово |
у, познавање природе, певање... у мају, за то време деца заборављају теже ствари.</p> <p>— Исти |
га обанђија онако!...{S} Иде, братићу, за њом ка слеп...{S} Хм... истина за мене то није рђаво |
ва, и све...{S} Пирну хладан поветарац, за њим дође још јачи ветар, па се одједном завитла олуј |
аља.{S} Оставила децу саму...{S} Видиш, за то бих је могао узети на одговор.{S} Али, ех...!« и |
ник не би намучио, само да сам знала... за <hi>оно</hi>...{S} Али ко је то могао знати!{S} О, к |
ио...</p> <p>— Шта си ме чекао, море... за колику суму?....{S} А за колико сам ја тебе чекао, а |
то сад губи...</p> <p>— Чекај, стани... за Бога!...{S} Па тек сад имамо да разговарамо, викну Г |
е спремљено све што треба <pb n="12" /> за отварање првог разреда?...{S} Како ли ће она...{S} А |
кад знам да се не могу остварити!...{S} За кога сам сад? — За овога Гојка?...{S} Не, видиш да и |
слио, узвикну:</p> <p>— Ха, чекај...{S} За сад је и ово добро, а после већ, док се договорим са |
баш то и јесте оно што вам кажем...{S} За велику добит мора се много страдати... много, много! |
е две трећине не могу ни да сричу...{S} За колико бих могла истрчати уз онај голи Космај?...{S} |
а први разред, па пређоше код Гојка.{S} За његову мапу опет беше доста говора, и ако кмет призн |
ку док деца полако изиђоше из школе.{S} За децом изиђе Гојко, гледајући пред ноге.{S} Обома беш |
... узвикну она, по овакој лапавици.{S} За Бога, тата, шта радите?...</p> <p>— Зар ти не знаш н |
као луд, а неки пут је добар човек.{S} За сад не говори са њим.{S} Мати, као и свака жена, рад |
а се видимо.</p> <p>Изиђе свештеник.{S} За чудо: и он беше исти учитељ...{S} Онако исто говори, |
.. и он се учтиво рукова са Љубицом.{S} За то време Гојко весело узвикну:</p> <p>— Веља, Бога м |
дмах спази једна врата и јурну тамо.{S} За то време чини му се да чује дете где говори:</p> <p> |
о ти је за сад, а после... видећемо.{S} За сад, упамти добро, да ниси ни прстом мрднуо.{S} Ћути |
е у цркву и наредише у једном крају.{S} За певницом певаше месни учитељ, а око њега стајаху и о |
добави ту чашу и шећер из комшилука?{S} За воду те не питам с тога, што знам да је имаш бесплат |
огу остварити!...{S} За кога сам сад? — За овога Гојка?...{S} Не, видиш да и он бежи од мене, о |
ике школе учили.</p> <pb n="43" /> <p>— За ваш посао и нису потребна велика знања.{S} Ту је важ |
лади, па да идете на робију...</p> <p>— За вас је слатко и на смрт поћи, узвикну он, смешећи се |
рекиде му учитељ дуги монолог.</p> <p>— За вечеру? како не, што год хоћеш, братићу!...{S} Само |
ња, раздвајајући неке хартије.</p> <p>— За прирез што велиш... нисте ни ви бољи.{S} Чекао сам т |
апта Гојко, гледајући у таван.</p> <p>— За сутра?{S} Па ја ћу доћи кроз један сат.{S} Добро нај |
и руком и опет удари у бунило.</p> <p>— За сад је обично бунило... уз грозницу, рече лекар, али |
{S} Гојко зинуо па трчи из све снаге, а за њим се спотиче и пада Стојан, псујући мртву учитељиц |
ном дрвету; стресеш се од те незгоде, а за врат ти падне читав пљусак са какве отомбољене шљиво |
орна деца, протежући се целом снагом, а за њима покуњен, снуждена погледа, изиђе и Гојко са пис |
, па озго уседнем са женом и дететом, а за душему привежемо козу, па терај!...{S} А вама се, ви |
чекао, море... за колику суму?....{S} А за колико сам ја тебе чекао, а?....{S} А колико ће сад |
свој посао, да се не плаши ничега.{S} А за писара, како оно... <pb n="52" /> запе он, па се опе |
ље нека бриде туђа леђа него моја.{S} А за мене што велиш, госпођо, — грешиш се много: ја сам т |
дину и по, док ниси измирио мањак.{S} А за оно затварање имаш право.{S} Ја нисам ни послушао св |
, који му је могао дати хлеба.</p> <p>А за то време његово се мило гнездашце растурило.{S} Роди |
да... трже се одједном полицајац, треба за општину, рече он, па се осмехну левим брком. — Знате |
.</p> <p>— Нађи ми старо одело... треба за сутра, опет прошапта Гојко, гледајући у таван.</p> < |
ивач на столу...{S} Али је женска глава за те ствари вешта, очас се учини позајмица, нешто се д |
срце живље куца, али се он стара да га за сад угуши, јер му данас и у оваким околностима није |
/p> <p>Љубица подиже главу и погледа га за часак.{S} Ироничан осмех, помешан са презирањем, заи |
ен, у школу, разбуди Стојана и посла га за коња.{S} Како ли је изгледао Гојко тада и како му је |
ш кући на ручак, рече она, хватајући га за руку и вукући к столу.</p> <p>Поглед на пријатан дим |
си убрус и метну му на чело...{S} То га за часак умири, али после опет стаде бунцати.</p> <p>Ок |
стаде постављати питања.{S} Оптужују га за »опорочавање власти«.</p> <p>Гојко се још више збуни |
.{S} Кад год јој наиђе њена обична туга за кућом, она се завуче у жбуње, па стане нарицати исто |
а се диже и пође к вратима.{S} Он гледа за њом, изненађен.</p> <p>— Добро сте мало пре казали: |
и изиђе из школе.</p> <p>Љубица погледа за њим, па се осврте деци весело, и отпоче рад.</p> <p> |
око себе пилиће.</p> <p>Љубица погледа за његовим очима, па видевши ко долази, намргоди се и з |
са децом у школу.</p> <p>Писар погледа за њим иронично, као што обично гледамо какве полуумник |
тиже у Брезовац.</p> <p>Веља таман седа за ручак, а Гојко упаде у собу, задуван, занесен, гнева |
вредила...{S} Али рекла сам вам већ: ја за она два месеца нисам ништа знала за себе... то беше |
н, па нећеш да ми кажеш ни хвала.{S} Ја за тебе толико... све ти чиним... и тек сад ћу да ти чи |
и кажеш!...</p> <p>— Ама не питам те ја за одобрење да идем, него за мишљење, рече она, смешећи |
узвишеније...{S} Сећа се својих осећаја за време познанства са Драгутином.{S} О, то беху неки с |
тељи помрли, сестре се разудале и свака за себе савила гнездо, браћа се растурила по белу свету |
{S} Она је погодила собу код овог Јанка за четири динара месечно, а ми јој дајемо још по два ди |
им изразима, с којима се погађа и цењка за коже, шљиве и друго; а то се Љубици сад учини веома |
заточење. <pb n="158" /> Довољно узрока за узбуђење и журбу.{S} Љубица се плашила ревизора, јер |
и.{S} А ко већ иначе има довољно узрока за тешко расположење, он мора очајавати на овакову врем |
измучила, толику борбу душевну издржала за ово кратко време, да већ беше малаксала, у њој и не |
ја за она два месеца нисам ништа знала за себе... то беше неко други у мени, а ја сам за то вр |
за отпор.{S} Она се грозничаво хватала за ма какав повод или случај, који би је могао мало рас |
анки опанке одмах, а ја макар и не јела за дан-два.{S} Мајка нек дође сад у недељу; даћу јој па |
уђе у разред и виде шта су деца радила за време њеног одсуствовања, одмах посла дете к Гојку, |
мична, до мркла мрака.{S} Шта је чинила за то време — ни сама не зна: није спавала, није ништа |
тешити и причати му како је свака сила за времена — а то је велика срећа, јер да је вечна — зл |
нестало њега, нестало би и свака смисла за живот.{S} И ко би <pb n="169" /> се опет могао врнут |
воју сувишну снагу.{S} Отуд толика воља за радом.{S} Нестаде јучерањих себичних мисли; душа ожи |
, севну очима и дохвати се обема рукама за главу, па као махнита стаде јурити по школи, чупајућ |
{S} Ах!... и он се дохвати обема рукама за главу, па после краћега ћутања настави: </p> <p>— Ја |
м Гојко рећи и ниједно се још не спрема за излазак.</p> <p>— Кажите деци нек излазе! заповеди п |
ом промени у лицу; види се да се спрема за некакву изјаву, па га почело обузимати велико узбуђе |
, петлова и друге живине која се спрема за легало; све се то спојило у један самобитни, нарочит |
<p>Али Драгутин не чека, него је узима за руке и води.{S} Кад дођоше до прага, он се осврте и |
као у котлу...{S} Она се хвата мислима за поједине речи Стојанове, али у глави опет ври, а срц |
брезовичкој школи вамилијаз све са њима за’ита воду са извора, па испушта једну по једну у изво |
е са овим лудацима.{S} Ја ћу то са њима за час наредити.</p> <p>Љубица израчуна и написа призна |
затворен; комисија, која му је одређена за извиђање злоупотреба, пронашла је велике новчане нед |
луже.</p> <p>— Лако ћемо... има времена за то...{S} Па најпосле што?...{S} Нека!...{S} То ће на |
веома грубо и сурово, и ако она не зна за друкчији разговор очев.</p> <p>— Здрави су, здрави с |
стигоше кући.{S} Гојко већ ништа не зна за се.{S} Стојан га скиде и намести на кревет, па се ис |
тићу, за њом ка слеп...{S} Хм... истина за мене то није рђаво: саставићемо обадве плате, и њену |
ух, прелећу велика јата грлица, спремна за одлазак, а доле у трњаку, јасним и звонким гласом, ч |
м се код младежи вазда јавља нека жудња за нечим веома светлим и магловитим...{S} Беше им жао д |
ева, па је одмах обузе она женска жудња за допадањем.{S} Уједно опази Гојкову натмурену, згрчен |
под морање.{S} Је ли то та српска жудња за просветом, за »другим очима«, о чему се тако лепо го |
прах....{S} Бесна, дивља, смртна жудња за осветом запенуши, издиже се и заклокота у њему; он с |
и стајаше пред степеницама, држећи коња за узду.</p> <p>— Учитељ Гојко да иде сад одмах са мном |
ега лепо онако, као конац око-прста, па за час готово.{S} И шта му сад не достаје?...{S} Сам ве |
и поче се љуштити, удари је у срце, па за два секунда готова!... одговори Влајко, и повуче дим |
уда!...{S} Све би је ’вако песницом, па за врат...</p> <p>— Куд је отишла? прошапта Гојко као и |
а из основне школе право у инштитут, па за шест година готова, а ја — четири гимназије, целу уч |
еница, тако учисмо у психологији.{S} Па за прво време ја не бих што друго ни очекивао...«</p> < |
о појури к вратима, али га писар дочепа за раме.</p> <p>Стој, смрдибубо!...{S} Умеш да чиниш па |
а ћеш више.{S} Нек остане која крајцара за брата.</p> <p>Гојко је сам изјавио жељу, да њих двој |
у дебелу кокошку, а ја рекох биће добра за чорбу.</p> <p>— Море, паметна си ти женица и красна |
а његовим одвратним чичом, и не разбира за мене...{S} А и ја... тако исто.{S} То није кућа!...{ |
вођу — њега, Гојка.{S} Он га чак сматра за толико проста и неотесана, да и не гледа у њему какв |
ко тако.. ових дана.{S} После пола часа за Гојком се затворише апсанска врата и зарђала реза шк |
оћеш... је ли?...</p> <p>Гојко се хвата за врелу главу; нешто му много у темену кљуца, и све ви |
Тиме сам вас откупио, то је моја плата за вас, ја у то тврдо верујем.</p> <p>— Не верујте!...{ |
осу грдње на њега, али он затвори врата за собом и настави рад.</p> <p>Писар долази на коњу сва |
себе, и међу њима је све мање предмета за разговор.</p> <p>Гојко све више зебе...{S} Да је то |
че као чудећи се што овакав путник пита за школу.{S} Ево је, брате... право на ову капију.</p> |
да јој каже ништа.{S} Кад га она запита за савет, он се унезвери, стаде врдати очима и окретати |
никада никога <pb n="162" /> не запита за Љубицу ни где је ни шта ради.{S} Тражио је премештај |
S} Отишла мало послом, нешто да припита за школу, а они: »одбегла«...{S} Е нека виде да није, и |
<p>— Па шта ћемо данас?{S} Немамо ништа за кување...</p> <p>— А зар је мало живине по селу, па |
лач јадне, немоћне дечице!...{S} Љубица за ту вештину није ни знала, па зато јој ревизор смањи |
ва плача.</p> <p>— Добро, кад госпођица за тебе моли, одговори писар, па стаде нудити нове приј |
ко разрогачених очију, стегнувши старца за раме, гледајући зажареним очима у његово лице, да би |
ао окамењен...{S} Мисли лете, све горча за горчом, а на души се слажу неки страшни осећаји, кој |
идем да кажем Стојану нек донесе штогод за јело?...</p> <p>Опет ћутање...{S} Пандур махну главо |
изиђе из школе.{S} Гојко не диже главе за њима.{S} Одоше обоје у празну учионицу.{S} Ту су у п |
м; вир, код кога су се намештале справе за лов, засут; све срушено, уништено, па ветар преко те |
.{S} Јок, ја сам то са њима наредио све за четири—пет дана: сто, столица, клупа, табла и т. д.{ |
кану, вреду ручицу.</p> <p>— Ја бих све за вас... настави он у још већем узбуђењу и дрктавици, |
е малаксала, у њој и не беше више снаге за даљу борбу, за отпор.{S} Она се грозничаво хватала з |
ој несрећи и страдању нађе се још снаге за терање ината.</p> <p>— И ово је, знам, ваше масло!.. |
а захвалности да засија у њему, ни туге за растанком... ништа, ништа друго, само прекор чемеран |
p> <p>— Стој, рече му Веља, кад сазнаде за данашње догађаје. — Па то је читав атентат на твој ж |
ну Веља чудећи се, па га својски нападе за ову нечистоћу.{S} Беше му тешко одмах прећи на главн |
есетина одраслијих ђака.{S} Гојко стаде за певницу, али пошто не имађаше гласа, мораде ћутати.< |
људи толико дволични...{S} И то остаде за њу неразрешена загонетка.</p> <p>А писар се тек сад |
.</p> <p>Стојан утрча у собу, и она оде за њим.{S} Чичи задркташе вилице и пођоше му сузе на оч |
ости поседаше у клупе, а председник оде за сто и отвори скуп.{S} Љубица посматраше само учитељи |
>Кад се сврши школски рад; Љубица изиђе за децом.{S} Стаде на прагу и дубоко удахну свеж ваздух |
жање беше јој теже од свега: писар дође за часак два, па га после нема по неколико дана, а она |
} Тамо ћу све казати...</p> <p>Она пође за њим без устезања, не покушавајући да ослободи своју |
па се опет полако крену.{S} Љубица пође за њим.</p> <p>— Хоћете ли да идемо после подне у Брезо |
да буде присебна.{S} То јој најзад пође за руком...</p> <p>Кад Гојко, око десет часова, опази д |
ети!?... викну она, пренеражена, и пође за лекарем.</p> <pb n="182" /> <p>Младић се осврте и по |
чно крену. — Хајдемо!</p> <p>Гојко пође за њом, удешавајући још унапред шта ће радити са очима |
{S} Знала је само толико, да је не веже за њега љубав, јер она не осећаше љубави.{S} Та она је |
тебе намирити. </p> <p>И Стојан га узе за раме, као мало дете, па га уведе у собу и намести на |
ху бурно, све јаче и јаче.{S} Он је узе за руку, па обема својим рукама стеже ту мекану, вреду |
по беше, док га једног дана отац не узе за руку и одведе у окружну варош. »Много нас је, рече м |
стаде пред њу, подиже очи и погледа је за часак, само за један тренутак, па опет их обори, нак |
шта јој би, куд оде памет.{S} Знала је за његов положај и домаће околности, ништа је није прив |
окреће вратима.{S} Он притрча и узе је за раме. — Треба се договорити...{S} Данас-сутра... ови |
у <pb n="142" /> врелу руку и повуче је за собом, идући и гледајући сумануто.</p> <p>— Хајдемо. |
ди, ћути и гледај своја посла, то ти је за сад, а после... видећемо.{S} За сад, упамти добро, д |
очито на Љубицу.{S} Паланачки речник је за овакве разговоре веома богат, те се и Љубици даде пр |
е лончића?</p> <pb n="18" /> <p>— То је за оне из првог разреда, а ми ’вако... крпигуза, јарца, |
збива.{S} Неке страшне речи уједају је за само срце и изазивљу црвенило на лицу, које се већ с |
ако она дође у ову школу, и шта ти није за то време претурила преко главе!{S} И сад јој одједно |
је то, братићу мој!...{S} Четири банке за целу годину!{S} И то су људи, лолчине једне.{S} Знам |
му једнако издаје некакве оштре поруке за Љубицу, па стане на врата и слуша хоће ли чича онако |
, као што је чула своје сељанке да жале за покојником. <pb n="101" /> После се већ навикла, а у |
им има доста места где сами сељани моле за нова одељења и сами радо доводе децу у школу, то сам |
ља, и чини му се да је већ крајње време за напад.{S} Очекивао је потпуну послушност, а оно, ето |
и рече да су лончићи за малу децу, а не за онолике ђаке.{S} Она се опет врати женама, где беше |
, па гледа зачуђено ове нове и необичне за њега призоре.{S} Љубици се учини да се овде не могу |
епуно милине и неке јаке младачке жудње за радом...{S} Бујна младост ври, живот, пун силе и оду |
де, нестаде је, а њу обузе пламен жудње за радом.{S} Она се преобрази: очи се весело засветлеше |
{S} Ови природњаци из гимназија не маре за веронауку, а филолози се мрште на разговоре о сумпор |
а... молим те, склањај се од онога Пере за ово који дан.{S} Неће ти он дуго ту вршљати, не бој |
мера, ни слика...{S} Али ми је најгоре за мапу: не знам како ћу без ње.</p> <p>— Цртајте на та |
погледа масним очима Ђокића и спрема се за дворбу.</p> <p>— Гледај, бре, немој да оставиш коју |
, али она, госпођица Љубица, не мора се за то бринути.{S} Он ће њој сам доносити плату, све ће |
уживање? <pb n="32" /> Ништа, удајте се за Гојка, он је миран човек; ваљда ће се овде станити с |
пире (а беху ми родили и раскрупњали се за причу) па наређа на штап ко врапце...{S} Дао сам му |
...{S} И он, покоран судбини, спреми се за даља страдања, држећи да то тако мора бити, да је се |
да нешто тражи, затим корачи и упути се за децом к своме стану.</p> <p>А Гојко брзо распусти де |
њега!...</p> <p>Чим се затвори двориште за Милицом, на вратима се појавише Богосав и Влајко.{S} |
еца са овом дерладијом узалуд; а шта ће за то време да ми раде остали разреди?...{S} Јок, ја са |
, грозничавим заносом.{S} Нити јој срце за чим жуђаше, нити јој се у души рађаху какви осећаји, |
очима и веселим погледом, док не замаче за врљике, па онда дохвати палицу и стаде разгледати кр |
ар тако исто изгрдише чичу, па поседаше за сто, који се повијаше на све четири стране.</p> <p>— |
у не умеше ни прикрити, нити се труђаше за то.{S} Писар постаја само два-три тренутка, прибра с |
брте право низ пут; Гојко једва стизаше за њом...{S} Али он иђаше, упирући се <pb n="178" /> св |
знајући куд ће; ућуташе и свако мишљаше за себе...</p> <pb n="36" /> <p>»И од куд је баш тако т |
ршила.{S} Гојко се прибираше и спремаше за разговор, идући по соби и трљајући чело.</p> <p>— Ја |
ше у рукама, далеко од себе.{S} Ућуташе за часак сви троје, па иђаху бледи, намрштени, тешко ди |
и кад не можеш да радиш, онда ниси више за службу, рече писар, вадећи хладно печење, заструг са |
ашао!...{S} Хо, кићане, јадан си ти муж за оваку жену!«</p> <p>Љубица, и ако не имађаше у кући |
амо о Божићу, док покупи школски прирез за ову годину, а сад купи само државну порезу.</p> <p>— |
ше нас мањом, али оштром казном...{S} И за то страдање добио сам одмах две кондиције и... и... |
ј наивности.</p> <p>— Ето вам га вала и за четвртке и за све празнике, и још да вам дам приде, |
аже пред људима.{S} Нека, има времена и за то, кад она остане сама са својим малишанима.{S} Али |
да, покварити друштво.{S} Има времена и за одмор.</p> <p>Гојко, онако суморан, наређује Стојану |
ца и још сам мислила да узмем унапред и за овај, а они не даду...{S} Па сам хтела вас молити да |
каже цео свет, а баба Мара има траве и за то, рекла ми је... разговарали смо ми.{S} Него ти са |
p> <p>— Ето вам га вала и за четвртке и за све празнике, и још да вам дам приде, насмеја се Вељ |
> <p>Ручаше заједно, наразговараше се и за ручком и после о свему, па онда Љубица, на материн з |
епом.{S} Море, право мушко!{S} Она ће и за чичу извући још по рубље.{S} Хоће, братићу, славе ми |
обадве плате, и њену и његову, па ће и за мене боље бити.{S} Боље је мусти две овчице но једну |
сухе руке падоше на Љубичине јабучице и за тренутак обли јој крв цело лице.</p> <p>Писар скочи |
се добро накрмило, па ће бити повише и за откуп.</p> <pb n="129" /> <p>У Орловици постоји леп |
е и мог вамилијаза?...{S} Баш му реци и за мене, нека зна... што? викну чича и погледа Вељу, ко |
а опет ништа!...{S} Ја сам мислио чак и за нас штогод да одвојиш.{S} Станка још иде боса...</p> |
среза.{S} Тога истога дана дознали су и за Перу писара, да је осуђен на дугогодишње заточење. < |
писак само за оно мало дана у августу и за септембар.</p> <p>Љубица зину од чуда.{S} Тамо кварт |
ез мапе, па опет добио петицу!</p> <p>И за децималне мере он нађе згодан одговор:</p> <p>— Море |
— Ви не знате и не верујете... а ја би за вас... све, и душу моју и будућност и све, све бих в |
Веља.{S} Морам му говорити нек се јави за испит.{S} А што?...{S} Зар се мене што тичу његове с |
му поскакаше <pb n="132" /> много мрави за врат, стаде се отресати рукама и нешто муцати.</p> < |
аква судбина!{S} Погнула главу, па ради за оно злехудо парче хлеба.{S} Мало је размишљала о пос |
ућа; мајка носи малога брата, а њу води за руку, отац носи неке поњаве на леђима.{S} Иду тако, |
а и красна домаћица, само те то не држи за дуго, него наиђе нека луда, јогунаста даска, па чове |
дворишту пуно људи и жена и свако држи за руку по једног малишана.{S} Председник прво уписа св |
дајући је тако веселу.{S} Он се збиљски за њу привезао; заволео је како никад до сад није волео |
да ту има доста и пријатнога...{S} Али за сад она је узбуђена јако и рада би ма чиме забавити |
да се у свему разочарате.</p> <p>— Али за Бога, ваљ’да нико не дира оне који се не мешају у по |
!...</p> <p>— Зар баш никад нисте знали за игру са друговима, шалу, забаве?...</p> <p>— Никад.{ |
, понови он, што сте веронауку оставили за мај.{S} Боље је, знате, било свршити те лаке ствари |
он столу, пружа руку, извињава се, моли за допуштење да поседи мало у школи... мило му посматра |
е добивала од њега писма, у којима моли за помоћ, јер нема шта јести, али је опет живо интересо |
шнијих ноћи, кад се само гомилају мисли за мислима, све црње и страшније, а она се претура у жи |
е нема више никаква посла, па се спреми за одлазак.</p> <p>— Никуд немој из собе излазити, док |
и ништа више ни за свет, ни за небо, ни за људе... предаде му се, као што се фанатик богомољац |
м, не знајући ништа више ни за свет, ни за небо, ни за људе... предаде му се, као што се фанати |
ити овога немог јадника, који не зна ни за какав протест.{S} Сиромах!...</p> <p>Гојко стајаше т |
те ви вечни трудбеници, што не знате ни за један час одмора; и ви са намрштеним челима, са лици |
душом својом, не знајући ништа више ни за свет, ни за небо, ни за људе... предаде му се, као ш |
спреми шта треба, мене немој питати ни за што...{S} Ја ништа не знам и не могу да мислим.</p> |
али се он очајнички отима, не марећи ни за болест ни за шта...{S} Само да види њу опет поред се |
јнички отима, не марећи ни за болест ни за шта...{S} Само да види њу опет поред себе, јер држаш |
години затекоше нас професори у кафани за картама, хтедоше нас отпустити, али се смиловаше и к |
p> <p>— Јесте... да... нарочито је мени за земљопис...</p> <p>— Хоћете шљива? рече она после ду |
е...{S} Директор наиђе и оштро ме казни за неред.{S} О, како сам тада страдао!...{S} Да знате к |
је.</p> <p>— А, на то смо вама обавезни за онако лепе скамије и друге потребе? рече Љубица.</p> |
а (сад се баш крљуштају и много су лепи за јело), па рачунај са њима колико год хоћеш.</p> <p>— |
да унутра...{S} Баш тада Влајко затвори за собом врата, изиђе да види ко лупа.{S} Гојко куцну н |
у.</p> <p>— Море, ти си болесна? отвори за њом врата и провири у собу ова жена, гледајући је са |
ицом.{S} Она помисли да се то и он жури за послом.{S} Међутим Гојко је до сад спокојно шетао по |
твори врата и изиђе.{S} Гојко се пожури за њом, вичући:</p> <pb n="147" /> <p>— Само немојте да |
ликога страдања и патњи, што их претури за годину дана...{S} Он никада никога <pb n="162" /> не |
ељ.{S} Нису те хтели чути... страдао си за свету ствар...{S} Па лепо, сети се Хуса и других.{S} |
него она пројури сама ка луда, а сад ти за њом?...</p> <p>Гојко је гледа и само слуша онај звуч |
м ти једна пука простачина и не знам ти за политику баш ни мало.{S} Ја, братићу мој, само знам |
он своју мисао.</p> <p>Љубица га ухвати за раме и заустави га, старајући се да му разгледа лице |
о је јачи.</p> <p>Љубица се радо ухвати за ту мисао. »Јест, збиља!{S} Колико сам се ја онда упл |
хартију.</p> <p>— Па, ако ћете ми дати за три месеца... да напишем признаницу.</p> <p>— Шта ће |
се увлачити у нос, у уши, стаде падати за врат, на главу, по лицу, свуда...{S} Једва изиђоше и |
у собу.{S} Веља се таман почео спремати за одлазак.{S} Понови јој све лекареве наредбе односно |
ваки ко је преживео младост, мора знати за њу, сећати се појединих тренутака и, разуме се, то с |
иваше у неко црвенило, стаде их штипати за очи, стаде се увлачити у нос, у уши, стаде падати за |
гледаше све шта би као требало набавити за први разред, па пређоше код Гојка.{S} За његову мапу |
и у школи до десет.{S} Шта могу учинити за два часа?</p> <p>— Хо, голубице, па то и хоћу баш... |
узрока!{S} Јер шта бисте могли навести за разлог?...{S} То не може бити, верујте ми.</p> <p>— |
, да нема довољно смелости и одлучности за то, и у души му још јаче закипе и гнев и злоба <pb n |
ошто није хтео примити кумства, ни чути за ту свадбу, те окумише председника Ђокића.{S} Веља јо |
вор оног дечка, који рече да су лончићи за малу децу, а не за онолике ђаке.{S} Она се опет врат |
мо да зна ко за мене! викну ћата, идући за њом.</p> <p>Она застаде, двоумећи.{S} Чинило јој се |
ни.</p> <p>Љубица се насмеја, гледајући за њим, како гази посред бара, не мислећи без сумње о т |
м и остаде дуго на том месту, гледајући за њом.</p> <p>Прилазећи својим вратницама, Љубица опаз |
у, браћо? пита се чича у себи, касајући за Гојком и дишући тешко.{S} Шта му би одједном!...{S} |
враћајући се у канцеларију и пуштајући за собом преплашена Гојка.</p> <p>— Шта је то било код |
аке, који се ношаху висином, и уздишући за изгубљеном срећом и младошћу...</p> <pb n="150" /> < |
ет да се запита: да ли су њени поступци за то време вазда били умесни?...{S} Она се загледа у д |
осада; свако се од њих све више повлачи за себе, и међу њима је све мање предмета за разговор.< |
мах, још у зачетку.</p> <p>— Трчи, трчи за доктора! одговори Стојану, па га стаде сама журити.< |
онако суморан, наређује Стојану да трчи за бисаге, а он се даде на посао: да мало уреди и дотер |
ри Гојко, и поче полако причати догађај за догађајем.{S} Кад год помене односе Љубичине и писар |
је ни шта ради.{S} Тражио је премештај за обоје у други округ, па сад само седи и чека...</p> |
} Сутра, ето сутра ћу тражити премештај за нас двоје...{S} Али да знаш само шта сам измислио... |
са старим друговима провести који часак за трпезом, узвикну Влајко, бришући се убрусом.{S} Ја с |
ква маса на кревету и разлеже се врисак за вриском...</p> <p>Гојко побеже од прозора и више не |
говоре о сумпору, крави, коњу...{S} Тек за нас згода!</p> <p>— Е, а кад дознате да иде који од |
е...{S} Ах, а ја сам мислила да страдам за њих, да приносим себе на жртву, а оно није...{S} И њ |
до сад смо куповали од Смиљке, по седам за грош.{S} Даће ваљад’ и сад тако...</p> <p>— Ево ти г |
депозитар отегнуто.{S} Онда ја да издам за све месеце?</p> <p>— Разуме се, одговори други глас |
а...</p> <p>— А ја вам кажем да не знам за младост..{S} Сећам се многих ситница, јест... али то |
... то беше неко други у мени, а ја сам за то време спавала, нисам живела...{S} Опростите, забо |
забаве?...</p> <p>— Никад.{S} Ја нисам за све то време ништа осећао, ништа желео; живео сам... |
ва даде још једно.{S} Тако добисмо осам за грош!...</p> <pb n="13" /> </div> <div type="chapter |
де премишљати: како би било да је питам за узрок ове промене, па ако је штогод онако... да јој |
се нешто мораде рећи. — Имам да примим за два месеца и још сам мислила да узмем унапред и за о |
</p> <p>— А шта би хтела: да се ухватим за сукњу, па да ти цео дан пиљим у очи?...{S} Хохохо!.. |
под.{S} Писар му приђе, зграби га руком за раме и привуче к столу.</p> <p>— Ово... ко је ово, а |
се стресе, пребледе и дохвати се руком за врата.{S} Она је и заборавила да старешине воде оштр |
«... отеже она гласно и ухвати се руком за груди.</p> <p>— И ноћили су заједно... ту у соби, на |
згазити од блата.{S} Дохватиш се руком за плот, да би прекорачио бару, а рука клизи по мокром |
ази човека, који се држаше једном руком за плот.{S} Он се крену према њој поводећи се, а из гру |
<p>— Јеси ли чула, жено, упамти једном за свагда: нисам те ја узео да ми будеш тутор, него жен |
најљућим чемером, најстраснијом жудњом за осветом...{S} Од предане и заљубљене жене ствара дем |
ми почели да се погађамо са учитељицом за квартирину.{S} Она је погодила собу код овог Јанка з |
даљину и стаде у мислима претурати дан за даном, све што је у школи преживела; и што више мишљ |
} И он је остао, почео је претурати дан за даном, док се једном не нађе са листом хартије у рук |
роменио па ништа... они се ређају један за другим и пролазе, а он са својом сакатом руком полак |
/p> <p>— Наша, братићу, одговори Стојан за свога господина.{S} Наша... школска... а то ти је ка |
ола учтив израз.</p> <p>Учитељ, спреман за ове појаве, које се другима врло ретко дешавају, изв |
{S} Из потеса долеташе некакав необичан за село звук, који постајаше све јаснији и одређенији — |
азнина.{S} Он осети да је остао усамљен за вечита времена, јер му нестаде онога што му је испуњ |
аново, и онда ће онај смрад бити кажњен за лажну доставу...{S} Да, му закука једномесечна плата |
} Он се хвата ње још усрдније. »Чује он за ту промену... већ тамо, депеша... па му се одједном |
је двориште.</p> <p>— Лаку ноћ, рече он за њом, прихватајући се шешира и гледајући кроз сутон н |
то му је најстарији, па је таман стигао за послугу.</p> <p>»Куд год се окренеш, свуд се школа с |
е од народа покупити свих дванаест, као за господин Драгољуба...{S} Е, трнићу, нећемо тако.{S} |
амисли се.{S} Ја је нисам имао, ни знао за њу...{S} Не, не... ја нисам живео у младости, нити з |
е, видим ја све: ти би се и сад сматрао за најсрећнијега, кад би она пристала да буде твоја жен |
се крави лед око срца, што се нахватао за ово неколико дана; осећаше како је обузима некакво п |
шао... без размишљања...{S} Уђе и право за камџију... зна га да је безмоћан као дете, јадник!.. |
ња, писар се диже.{S} Он нађе да је ово за први мах као почетак, доста; а после већ, ићи ће све |
чев говор о томе, као да је то све ново за њу.</p> <pb n="84" /> <p>Одоше у судницу, али се вра |
S} Што сте ви јуче ишли у Београд, него за то.{S} Море, њему се то знало... зарађено је.</p> <p |
е питам те ја за одобрење да идем, него за мишљење, рече она, смешећи се.{S} Како ће то изгледа |
и, јамачно је љуби, иначе је не би узео за жену.{S} Истина, он није онако нежан и пажљив према |
а!...</p> <p>Писар, како се био залетео за Гојком, истрча у ходник и видевши Љубицу, стаде пред |
да то тако мора бити, да је се и родио за то: да страда, да се пати вечно...</p> <p>Дође и Љуб |
сам га платио...{S} Ономад сам га купио за тебе... хоћеш...{S} Бога ми, што?...{S} Сву ћу те ок |
н, јадник, у грозници и бунилу, дојурио за мном, стао пред прозор и чека... чека мене отпадницу |
е и пође.</p> <p>— Немој само да зна ко за мене! викну ћата, идући за њом.</p> <p>Она застаде, |
а стаде плашљиво ослушкивати трчи ли ко за њим.{S} Кад се увери да га онај <pb n="106" /> више |
Живели су скромно, мирно, сносећи свако за себе своје болове, сакривајући их једно од другога, |
витим...{S} Беше им жао да остану свако за себе сами, па иђаху заједно не знајући куд ће; ућута |
осле неколико недеља цело је село знало за односе Љубичине и Влајкове... свуда их виђаху сељани |
се то пред њом угибало, све је сматрало за највећу срећу на кога се она осмехне, све се то радо |
о то заборавити?{S} Па шта би му остало за утеху из целог живота, чега би се имао сећати, да ни |
подиже очи и погледа је за часак, само за један тренутак, па опет их обори, накашља се мало и |
му је само да провири једним оком, само за тренутак да га погледа како стоји пред страшном држа |
кад се уверила да његово срце куца само за њу, пружа му руку!..{S} Ха-ха-ха...{S} А он, шмокљан |
начки дланови!...{S} И то он осети само за један миг, док узе шљиве са њене руке.</p> <p>Ну Гој |
ате плату?{S} Потписали сте списак само за оно мало дана у августу и за септембар.</p> <p>Љубиц |
ништа не може учинити, да је рођен само за то, да страда и трпи и да сваки има право причинити |
учинити.{S} Мислила је: то је зло само за њу, а другима није ништа...{S} Други се само гнушају |
ајмица, нешто се дотера привремено само за тај мах, а кад погледаш, оно све лепо и ваљано...</p |
p>— Ето, сад и ми почели да распитујемо за политику, рече Љубица, смешећи се.</p> <p>— Ја морам |
Здравља, Боже!{S} Лако ћемо, лако ћемо за то, рече кмет, гледајући окречене дуварове.</p> <p>— |
ако ли је!{S} У ово доба...{S} Молићемо за мецко изјасњења.{S} Рибице...</p> <p>Љубица одмах ви |
је боље...</p> <p>— Види се да ми нисмо за село: треба, са њима бити друкчији.</p> <p>Гојко се |
и аконто за овај месец, а ми још нисмо за прошли примили...{S} Само ако то можеш... допуни он |
ма тако живо куца и све, све је удешено за лепо пријатно живљење!...{S} Зар ја да не прођем доб |
дуго на отворену пољу, гледајући тужно за погрбљеном старицом, која се, ослањајући се на дугач |
, примао накнаду у десет динара месечно за стан и башту.{S} Гојко оде те разгледа свој нови ста |
чуди, хтеде му рећи да је примила скоро за целу годину, али се уздржа, знајући да ће му то бити |
себе, и нешто се као наљути, па наскоро за тим махне руком по ваздуху, као да ће рећи: »Ех, бат |
али ко сме о томе мислити...{S} Није то за мене, за оваког хм... како да кажем... повученог, је |
слуге чинити.{S} Видиш, дао ти и аконто за овај месец, а ми још нисмо за прошли примили...{S} С |
лом чорбом и понесе је на постављен сто за ручавање.</p> <p>— Хе, младићу, у мало ти нисам прев |
га мешао, па ипак му је ово треће место за три године.{S} Је ли, Гојко?</p> <p>— Па ти ме знаш: |
тамо-амо... да скупљам где год има што за <pb n="173" /> тебе пријатно...{S} Ха, ја ћу тебе да |
а се упусти у разговор и да је пита што за писара, па увиде да је то незгодно.{S} Свеједно, и о |
тну јелече, па изиђе да справи себи што за вечеру.</p> <p>...{S}А Гојко посматраше како се чича |
а чешљати браду.</p> <p>— Говоре ли што за капетана, да неће и њега?...</p> <p>— Кажу, биће пре |
плећа велики терет.{S} Оде да купи што за ручак... после неће моћи, кад почнемо рад.</p> <pb n |
мој!...</p> <p>— Можеш ли спремити што за вечеру? прекиде му учитељ дуги монолог.</p> <p>— За |
зла језика... једва чекају да чују што за другога...</p> <p>Љубица пребледе и готово се уплаши |
ебало, али је добар човек.</p> <p>Писар за то време непрестано погледаше ћату, док се овај једв |
о јој мило што се Веља одобровољио, јер за дуго време није јој се хтео никако јављати.{S} И то |
емо озбиљније.{S} Скоро ћемо имати збор за избор управе, па ћу тада...{S} Збиља, јеси ли се ти |
да дођем к себи... да оставимо разговор за сутра.{S} Али вам опет кажем: ја остајем на речи.{S} |
е мало пре казали: да оставимо разговор за сутра, да се мало приберемо...{S} Хајдемо на рад: де |
едседник.{S} Ја знам што знам: од данас за две недеље биће промене, па ми одсеците уши, ако то |
и, и опет пролазници, и тако редом, час за часом, ћути и гледај, гледај, гледај... а у глави се |
ко нешто...{S} У опште, сваки је потрес за њега право убиство.</p> <p>Лекар записа шта треба да |
прска сто.</p> <p>— Е положила си испит за домаћицу.{S} Алал ти вера!...{S} Још да видим како ћ |
срца, рикну протегнуто, па продужи пут за друштвом...{S} Олакшала је чежњу материнскога срца.. |
нам можете показати како ћемо наћи пут за вашу школу, рече Љубица и стаде.</p> <p>Веља им обја |
еко се засмеја гласно, заклонивши главу за леђа другарева...</p> <p>— Има ли који ђак међу вама |
, који дођоше да заложе сву своју снагу за добро и напредак орловачке омладине.{S} Али свему им |
ица се зачуди, кад пре нађоше ову згоду за послужење, а на Вељино питање и она се слатко насмеј |
едаред му дође Веља, и таман они седају за ручак, а наиђе Влајко.{S} Веља се намршти, и ако је |
радознало, као што мала деца распитују за непознате им ствари. — Жалите јамачно и сад?</p> <p> |
з воде изишао, а Љубица седи према њему за столом, где је одмах по ручку прешла са Влајком, сед |
ад бити краја скандалу, па дохвати жену за рамена и изгура је напоље.{S} Срећом, Стојан се рани |
<p>Писар скочи и дохвати разјарену жену за руке, али познавши је, одједном пусти њене руке и ст |
стоји као тешки кривац и очекује казну за своја недела.{S} Љубица осећаше само гнушање и бол, |
ло му што она сама везује своју судбину за његову, па и он развуче уста у широк весео смех.{S} |
ругну низа сокак...{S} А дечко подвикну за њим, пратећи га очима и веселим погледом, док не зам |
шући се.{S} Како да ви не примите плату за четири месеца!...</p> <p>— И ја ово не разумем, рече |
ољан, јер је данас добио потпуну освету за сва тешка страдања своја.{S} Победио је и њега и њу, |
ећи к себи.</p> <p>Она се сакри у башту за неко густо ружино жбуње, а Богосав оде преко дворишт |
да има какво право нада мном.{S} Баш ћу за инат да га једим, још више ћу да се смејем са писаре |
. </p> <p>— Да ли да пошљемо на станицу за месо? запитала би га она јутром.</p> <p>— Како хоћеш |
гу друкчије.« И она склони своју дечицу за школу, рече им да се ту играју, па се онда полако пр |
дао ни опепелити: зубат беше, па одмах за очи. »Шта ви ту, вели им он, мучите овог јадног стар |
слушну.{S} Чује се мушки глас, па одмах за њим детињи. »То је учитељ... онда ће ово бити«, вели |
живети у миру и срећи.{S} И сама жудиш за миром...{S} Па хајдемо, хајдемо, голубице!...{S} Каз |
ања.</p> <pb n="70" /> <p>— А шта велиш за ово вечерас, јесам ли погрешио?</p> <p>— Како?...{S} |
лаку..{S} Лажи га полако док не ухватиш за врат, па онда о земљу.{S} Ја, братићу, тако је то.{S |
ећи собом нов дар Перин — скупоцен брош за груди.{S} Тако се учесташе походе, скоро свакога дан |
ичило на звук:</p> <p>— А-а-а...</p> <p>За председником се диже један танак сувоњав младић, жут |
ако су њиме прожмани и запојени.</p> <p>За то време Гојко нешто живо преговараше са Стојаном у |
нисте знали за игру са друговима, шалу, забаве?...</p> <p>— Никад.{S} Ја нисам за све то време |
није са женом што споречкао, он ти лепо забави и развесели жену, па весела цела кућа!...{S} Див |
она је узбуђена јако и рада би ма чиме забавити се, ну чиме би?...</p> <p>— Шта ради господин |
ем, у пространом Београду, зауставити и забавити.{S} Ту се ређају многи »предмети уздисаја«, до |
олико је гласила признаница, па немарно забаци хартију у џеп, а Љубици изброја и даде колико је |
тојанов.{S} Извади из стола деловодник, забележи тамо нешто, стави нумеру на ону исписану харти |
о се превија, а крв шикља...{S} Па онда забоди једном у трбух и реци: ово ти је, господине писа |
сухе коштуњаве руке са оштрим ноктима и забодоше се дубоко у месо...{S} Разлеже се врисак по со |
и утврђивање тежих ствари, које се лако забораве, нарочито рачуна...{S} Овако док ви радите вер |
он, гледајући је у очи.{S} Остави све, заборави... дај да бежимо, далеко далеко, у бео свет... |
мо роје, роје...{S} Да се све то угуши, заборави, па да се живи ко и до сад!...</p> <p>Устала ј |
онај оде, братићу, још чупавији и гори; заборави да се умије, рече он, смешећи се.</p> <p>И Гој |
днако ме гледа душмански.{S} Не може да заборави онога...{S} Сваке недеље му иде на гроб...</p> |
јом је мислио да јој се обрати, али сад заборави све, па се стаде нервозно окретати око себе.{S |
.{S} Каква је то љубав, да се тако брзо заборави!...{S} Говори о њеној смрти, а смеје се...{S} |
и тресе, па опет жури напред.{S} Често заборави ради чега је пошао, па стане на џуту, мисли се |
нска лица која га посматраху, а сад већ заборави и на своју главу...{S} Срећом наиђе на њега не |
дохвати се руком за врата.{S} Она је и заборавила да старешине воде оштра рачуна о владању држ |
о?</p> <p>— Више је окрвављен од ње.{S} Заборавио на то у забуни, па само ускочи на коња и оде. |
о учтиво, што сам вас звао мало пре.{S} Заборавио сам да се ваш посао не сме прекидати.{S} Ја, |
да га одовуд гледају!...{S} О, онда би заборавио оне ударце камџијом, оно понижење и сва страд |
спавала, нисам живела...{S} Опростите, заборавите све што је било... и њој потекоше из очију к |
њу...</p> <p>— Не, не... оставите ме... заборавите сасвим!...{S} Ви сте сувише добри, ваше је с |
ти, настави: и ви то поуздано не можете заборавити никад?...</p> <p>— Хо, људи... како могу заб |
прекорно.</p> <p>— Тако... скоро ћеш и заборавити да имаш кућу, да те овде неко чека и брине с |
ко да се не сећа!{S} Зар би се могло то заборавити?{S} Па шта би му остало за утеху из целог жи |
икад?...</p> <p>— Хо, људи... како могу заборавити да сам био ожењен!... одговори Влајко, и нас |
м да се куцнеш! рече му писар.</p> <p>— Заборавих... промрмља збуњен Гојко, крећући очима живо, |
га, кад му се то свиди...{S} Нека он не заборавља кућу, а онако... што?...</p> <p>Љубица подиже |
оде, певање... у мају, за то време деца заборављају теже ствари.</p> <p>— Истина јест, прихвати |
твар заинтересује, он јој се преда сав, заборављајући на све друго...{S} Тако су га и сада зауз |
мољац предаје молитви и небесном свету, заборављајући на све што га окружује, осећајући само сл |
мисли о правом узроку, јер му је лакше забости нож у груди, него усвојити ту црну мисао.{S} И |
баш уз њега, гледати право очи у очи и забости хладно гвожђе у месо...{S} О, та га мисао још в |
естане.{S} Кад излази из куће, веома је забринута, управо преплашена, као и Љубица.{S} Неко их |
чност на лицу; мати јој одлази и долази забринута, али се Љубица зауставила на једној мисли, па |
ељ и учитељица, али обоје беху суморни, забринути.{S} Иђаху ћутећи, али обоје управили очи у не |
она даље: само тек да се тако каже.{S} Забринути и оптерећени злом људи не смеју се тако весел |
ући се <pb n="185" /> силнима, и сви ви забринути и намучени ходите и станите овде уз ову велик |
према њој.{S} Љубица га опет изведе из забуне, обори главу, па немоћним, жалосним гласом прого |
а леп и отресит, као што она при својој забуни опази, и представи јој се учтиво.</p> <p>— Лаза |
е окрвављен од ње.{S} Заборавио на то у забуни, па само ускочи на коња и оде.</p> <p>Гојку опет |
.{S} Шта је то?{S} Да ли није стигао да заведе признанице или... или не знам шта.{S} Тек она је |
таја неће ништа горе.</p> <p>— Да ли да заведем у деловодник? запита Гојко, савијајући исписану |
четрдесет динара одсеком на годину.{S} Заведоше решења у протокол, договорише се да се сутра и |
ком, пред истим свештеником и старојком заверише се нови супрузи на верност.{S} Само се Веља ни |
г са рубинама, на прозору беле платнене завесе; на дувару обешена цела гардероба и покривена чи |
аде разгледати прозоре... свуд навучене завесе, али оне двокрилне, те се између њих може видети |
снег...{S} И над том белом, миришљавом завесом трепере светли сунчеви зраци и виси осветљен св |
ве Веља, он избегава...{S} Да окушам ја завести разговор међу њима?...{S} Ко зна шта им је; пит |
диже један танак сувоњав младић, жутих завијених брчића, зелених очију, над којима је накривље |
ј!...{S} Зашто не могу бар у душу да му завирим, да видим шта има <pb n="193" /> тамо, шта осећ |
лаву и погледа га тако, као да би хтела завирити му у саму душу.{S} Али се одједном трже, намрш |
дства, у положају од кога и сам по мало зависи. </p> <pb n="41" /> <p>Деца изнеше столице; одје |
Сад видите шта вас чека, па бирајте; то зависи од вас... ту вам ми не можемо дати никаква савет |
маше одељаном палицом...{S} Одједном је завитла и удари о крушкову грану, која се пресамитила п |
њим дође још јачи ветар, па се одједном завитла олуја...{S} Груну гром, па се осу и разлеже грм |
упарађеном децом.{S} Толико пута је са завишћу гледала кад варошке учитељице иду са децом у цр |
к.{S} Него ти, Богосаве, пожури са оним завођењем наплата и расхода, па да сведемо рачун.{S} Не |
еселу.{S} Он се збиљски за њу привезао; заволео је како никад до сад није волео, и да му не беш |
и дужност да то учини.{S} Али се то све заврши оним стереотипним и малодушним узвиком: ех!...</ |
то, братићу мој!...</p> <p>Упис се већ завршује.{S} Деци се наређује да сутра дођу сви у школу |
ело гледајући пред собом, а напослетку, завршујући ред, натмурен и покуњен, ступаше Гојко.{S} П |
и.{S} Неки се окренуо сав к тој гомили, завук’о прстић у нос, па гледа зачуђено ове нове и необ |
наиђе њена обична туга за кућом, она се завуче у жбуње, па стане нарицати исто онако, као што ј |
децу кући и он пусти своје ђаке, па се завуче у своје прљаво сопче, у коме беше сена и ђубрета |
есном своду навучен је суморан покривач загасите тамне боје, из кога непрестано сипи она ситна, |
, жуто лишће; а над њим се ношаху густо загасити и беличасти облаци, пливајући тихо преко небес |
, те уђе к њој у школу.{S} Она застаде, загледа се у њега, и као да јој одједном сину нова миса |
ним, великим, црним очима и она се упи, загледа се у Гојка, примаче му се још ближе, врло близу |
о време вазда били умесни?...{S} Она се загледа у даљину и стаде у мислима претурати дан за дан |
е доиста страдала много.{S} Одједном се загледа у Гојка дуго, дуго... па јој дође да врисне од |
се само приближи још више и одједном се загледа у оно мртво лице...{S} Прођоше јој трнци кроз ц |
те, каква се веома ретко виђа.{S} Он се загледа у њу...{S} Како то да је не познаје, ако је из |
је доста слаб и иначе.</p> <p>Лекар се загледа у црте Гојкова лица и опазивши неке оштре непра |
можеш бити глава куће, насмеја се он, и загледа се у Љубицу...{S} Поглед му остаде на њој подуж |
а застаде.{S} Предахну од уморна хода и загледа се у даљину...{S} Осети да је обузима страх, ба |
ма пређе двориште.{S} Отвори вратнице и загледа се у Гојка, па кад га познаде, обрте право низ |
дворишта, врати се на пређашње место и загледа се у свој часовник...</p> <p>Толико пута је, до |
м болом, готово са очајањем, па се опет загледа некуд у даљину, а пред очима стадоше му пролета |
н је, јадник, болестан!... узвикну она, загледавши му се у очи.</p> <p>— Ко си ти? оте се Гојку |
ед беше неприродан, суманут...</p> <p>— Загледала се... куда?... узвикну он, гледајући је у очи |
рапе а на леђима јелечићи.{S} Љубица се загледала у децу, па се тако и замислила... стоји лепо |
у, па опази да се и Љубица некуд далеко загледала, очи се сјаје, не мичу се, а усне по кад што |
/> <p>Одједном их поклопи облак, уши им заглухнуше од блејања оваца, а поред њихових ногу снова |
ше се бунити, али их постепено ућутка и заглуши женска таштина.{S} Ипак осећаше неку пријатност |
ервозно.{S} Он се пожури говором, да би заглушио њену зебњу.</p> <p>— Ето, купио сам часовник, |
до учионице, паде на сто и остаде тако, загњурио главу међу руке, као да спава...</p> </div> <d |
предусретљив према ташти и свастици.{S} Заговарао их, шалио се са њима и, знајући о чем мајке о |
чни...{S} И то остаде за њу неразрешена загонетка.</p> <p>А писар се тек сад одушевио својом ре |
црне мисли никако да је оставе, но јој загорчавају сваки тренутак, сваки покрет.</p> <p>»Што м |
p>— Мани се, молим те...{S} Живот ми је загорчао; и онако нисам никад среће видео.{S} И свака н |
од четрнаест година, па долети у собу, загрли мајку, обаспе пољупцима милу сеју.</p> <p>Мајка, |
чисто не верујем.</p> <p>Они се обојица загрлише и пољубише.</p> <p>— Ја се чудим јуче о коме т |
о јаче увредио!...{S} А њих двоје седе, загрљени, једно уз друго, и гледају се мутним, пијаним |
двоје седе на столицама једно уз друго, загрљени, приљубљени, опијени страшћу.{S} И на јачи зву |
уза стакло и стаде гутати погледом овај загрљени пар, који се топио у заносу љубавном и сневао |
у да гледа, шта ће са децом, а иза њега загрме оштар заповеднички глас:</p> <p>— Децо, идите ку |
тренутак беше страховит... паклени гнев загрме и заклокота у њој, она подиже десну руку, изви ј |
кри у један крај, а Влајков крупан глас загрме кроз помрчину:</p> <p>— Ко то лупа ноћас?...{S} |
суморно; чини се да ће свакога часа да загрми гром у овом гнезду.</p> <p>Најпре Љубица опази д |
{S} А он!...{S} Ух!..« У Гојку закипи и загрми читав пакао гнева; кроз цело му тело пројури нек |
пљуснуше сузе из очију као киша, он се загрцну од јецања...</p> <p>— Зашто?!... зашто?!...{S} |
она.{S} Понекад јој се отме из груди и загушен јаук.{S} Гојко упали свећу и устаде.</p> <p>— Ш |
бијеш?!... прошапта она неким пискавим, загушеним гласом, отварајући очи све више и гледајући п |
</p> <p>— Ко... ко руча?!... запита она загушеним гласом, готово шапатом.</p> <p>— Знаш ко... у |
ртирину...{S} Удесићу ја то, доврши она загушеним гласом; усне јој задрхташе, а грло јој се сте |
е страшно!</p> <p>— Кажем ја, јекну она загушеним гласом, полушапатом. — Нико не може грешници |
је нека студен, скаменила се, нешто је загушило у грудима, па ни мрднути се, ни проговорити.{S |
у очи.</p> <p>— Ко си ти? оте се Гојку загушљив глас.</p> <p>— Зар ме не познајеш!...{S} Ја са |
ча напоље.{S} Гојко остаде сам у топлој загушљивој соби, гледајући несвесно у дугачке пукотине, |
астави рад.{S} Узе да прегледа израђене задатке на таблицама.{S} У томе му помогоше и гости.{S} |
стаблу и трави испод њега.{S} Осећа се задах прашине, помешан са сточним изметом.{S} Наједаред |
преко кујне и отвори собна врата...{S} Задахну га дим од барута...{S} А доле на поду бели се о |
д које се зелене подотављене ливаде.{S} Задахну их мирис свеже, зелене траве, по којој су већ п |
истога тренутка нешто необично груну... задими се... гурну је некуда снажно, и она се претури.. |
илици; тада је слушао многе разговоре и задиркивања, али се сад не сећа ничега...{S} Само је гл |
пет окрете учитељицама и стаде их нешто задиркивати.{S} Гојко то опази, па чим виде да је Љубиц |
..</p> <p>Влајко се о ручку расположио, задиркује Гојка, сећа се неких смешних сцена из ђачкога |
весео, са неколико својих пријатеља, па задиркује председника и шали се са сељанима.{S} Ћата по |
транством, па га, као оно свемоћни дух, задише својом величанственом бескрајном вечношћу...</p> |
очели, од јуче...</p> <p>— Дакле ви сте задовљни данашњим одговорима? упита она бојажљиво, као |
рачати поред њега, а Гојко иђаше весео, задовољан, јер је данас добио потпуну освету за сва теш |
з њих живи јасни огањ.{S} Он беше веома задовољан, што му овако лепо испадоше ово неколико речи |
жји, само кад је човек и с друге стране задовољан.{S} О... а ја сам тако мало желела!...{S} Сам |
е достаје?...{S} Сам вели да је потпуно задовољан.{S} Шта ће више!...{S} А сад памет у главу, п |
ом смрћу хтео да ми учини услугу, да ме задовољи потпуно... </p> <pb n="201" /> <p>— Идеш ли му |
како то све прима к срцу и не уме да се задовољи малим...{S} Живи с другом!{S} Па нека га, кад |
тога непријатељства, а Љубица, да би је задовољила, прича јој понешто о писару, избегавајући <p |
д пре, док се слагаху сви, беше му лако задовољити обоје, али како ће сад?{S} Гојка не сме вређ |
који је обузе ових дана.{S} Беше веома задовољна својим радом; кад год изиђе са децом на одмор |
о баш овако... а ти ми се љушкај и буди задовољна...{S} А ја ћу, душице, све да трчим, тамо-амо |
дити, ја ћу се мучити, само да ти будеш задовољна.{S} И онда ћу и ја бити срећан, те како срећа |
иротиња.{S} Што је дао Бог...{S} Будите задовољни!...</p> <p>— Гле, молим те, чуда! рече му Вел |
Љубица враћаху се, пуна срца, весели и задовољни, као што се обично враћамо кад испратимо кога |
та...{S} Иде тако замишљена и смешка се задовољно, детињски...</p> <pb n="206" /> <p>О, сад тек |
окрете се учитељици.{S} Сеоски ћата се задовољно и пакосно осмејкиваше, гледајући то у збуњена |
еко главе последње догађаје, и смеши се задовољно.</p> <p>А он баш не хтеде одмах, онако драгов |
засветли очима.</p> <p>Гојко се насмеши задовољно, победоносно.{S} Распусти децу, па се и сам у |
оде весело.</p> <p>Гојко се још смешио задовољно, сећајући се неких ситница из ђачког живота.{ |
е је познао једине дане среће, милоште, задовољства.{S} Кућица се већ давно срушила, по дворишт |
више од месец дана човек долази, и осим задовољства и пријатељства она не осети ништа друго пре |
ђе са децом на одмор, из очију јој сија задовољство, али се брзо навуку облаци на њено равно, н |
ој исписано некаво невино, чисто детиње задовољство...{S} И цело јој лице детиње, нежно... мала |
учитељском гнезду: не сија више срећа и задовољство на домаћичину лицу, не чује се љубавни шапа |
ма, блед, осећајући неку дивљу радост и задовољство, а не смејући то ничим показати.{S} Чим се |
улети беда у њену школу, да јој помути задовољство?{S} И шта је то те се писар тако сплео, збу |
, шта ту!... знаш ли да чак осећам неко задовољство кад потрпам у канате своје прње, па озго ус |
својом децом?{S} Сад видим како велико задовољство и утеху човек налази у раду.{S} То је велик |
, срећне дечје игре!{S} Па нарочито оно задовољство, које се тада осећало...{S} И сад се живо с |
на веселост у срцу; осетише оно познато задовољство од здравља, с којим се код младежи вазда ја |
то чини и смешно и у исто време чини му задовољство.{S} Он развуче усне још јаче, и стаде руком |
е познају.{S} Господин Пера с нарочитим задовољством и чак неком важношћу удари гласом на речи |
<p>Гојку се разведри лице; са највећим задовољством узе он један лесковак, што стајаше прислоњ |
о човек, који је до овога часа пливао у задовољству...{S} Смешкају му се уста, глади танке брчи |
Гојко доиста проживе школски распуст у задовољству и одмори се од оноликога страдања и патњи, |
>Писар се поздрави са њом врло интимно, задржа њену руку подуже у својој и гледаше је ватреним, |
сте ви!...</p> <pb n="166" /> <p>Љубица задржа госте на ручку, и ако се Веља томе веома опирао. |
инећи се да не чује Љубицу, али се ипак задржа, очекујући с нестрпљењем да она прва проговори.{ |
pb n="33" /> који се код почетника дуго задржава, над, ким се они смеју и ако су њиме прожмани |
с, а мислим о другоме...{S} Не могу, не задржавајте ме!...</p> <p>И она оде.</p> <p>Путује поте |
им остане на само, па се одмах диже, не задржавајући га да још мало поседи, као што би био ред. |
чита њихове мисли.{S} Љубица поцрвене, задркта, па се одједном баци на мајчине груди и заплака |
на Гојка и она се одједном сва стресе, задркта и хтеде вриснути од страха...{S} Приђе му још б |
наиђе наступ љубавних осећаја, она сва задркта од неке милине и баци се Влајку на груди.{S} Ње |
о више да се мучите...{S} Глас му веома задркта и он застаде, па као да прогута нешто што му до |
... је ли?...</p> <pb n="149" /> <p>Она задркта, али се приви још више уз њега, и уздахнувши од |
авао.</p> <p>Гојко познаде овај глас, и задркта.</p> <p>— Добро... одговори депозитар отегнуто. |
.{S} Кад угледа њих двоје, он се трже и задркта: осети да му не долазе ни са каквим добром.{S} |
се искривише и затресоше, цело му тело задркта, нарочиту слабост стаде осећати у коленима, у н |
какав безумни израз, од кога човек мора задрктати.</p> <p>— Кукавице сиња, што си ми таква!?... |
велико узбуђење.{S} Усне му пребледеше, задркташе, он поче неким промењеним гласом, из кога зво |
че усне у осмех, али се оне искривише и задркташе, одајући велики бол што је притискао душу...< |
утрча у собу, и она оде за њим.{S} Чичи задркташе вилице и пођоше му сузе на очи...{S} Он се уб |
уд страшно, бесвесно; усне само понекад задркћу, тргну се и опет се скупе, припију се...</p> <p |
днога дана освану и код њих установљена задруга.{S} Влајко се сав предао тој установи, и све вр |
у по селима, где су већ основане овакве задруге...{S} Напослетку <pb n="191" /> једнога дана ос |
Тако су га и сада заузеле земљорадничке задруге.{S} Непрестано је трчао са Ђокићем до Београда, |
одно ван школе, употребио је на послове задругине.{S} Није ни чудо што је долазио кући уморан, |
толико и какав је то непрекидни рад?{S} Задругу сте, чујем, отворили, па шта сад имаш тамо?...{ |
, у душу се увуче нека суморност, и она задрхта.</p> <p>»Шта ово они говоре само о злу, кад је |
S} Станка још иде боса...</p> <p>Љубица задрхта.{S} То јој је најмлађа и најмилија сестрица. </ |
дајући дугу, црвену масницу.{S} Глас му задрхта од узбуђења.</p> <pb n="109" /> <p>Гојко махну |
Шта имам да се ту...{S} Али знам да ћу задрхтати кад их угледам.{S} Само да не буде она ту, до |
, доврши она загушеним гласом; усне јој задрхташе, а грло јој се стеже..{S} Опет јој у очима бл |
м гласом, који чак у извесним приликама задрхће.{S} Прави, најбољи друг, па то вам је...</p> <p |
мо, да... да ја... поче он замуцкивати, задуван и узнемирен.{S} А не знате... ви не видите шта |
езу то говоре... веле извесно, рече он, задуван и уморан.</p> <p>— Е, кад ће пре!{S} Тек је тре |
ан седа за ручак, а Гојко упаде у собу, задуван, занесен, гневан, са стотину осећаја.{S} По упл |
nt> <div type="titlepage"> <p>94 ИЗДАЊЕ ЗАДУЖБИНЕ ИЛИЈЕ М. КОЛАРЦА 94</p> <p>СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА</ |
орише се позната врата, уђе депозитар и зађе некуд иза Гојкових леђа.{S} Зачу се отуд најпре ша |
<p>Увуче се лагано у двориште, па одмах зађе под прозоре са источне стране.{S} Једна соба беше |
рад.{S} Осећаше како јој се образи час зажаре час охладне.{S} Али се стаде прибирати, јер напр |
ебо зацрвенело, помолио се иза брешчића зажарен, усијан котур, а над њим трепере и прште по пла |
ју, стегнувши старца за раме, гледајући зажареним очима у његово лице, да би отуд још пре одгов |
ана и једнако обрће и посматра часовник зажареним очима.{S} Прикачи га на груди да види како ст |
е, преплашен, збуњен, изненађен, подиже зажарено лице, које одједном поче бледети, усне се искр |
усти децу и, бришући марамом ознојено и зажарено лице, приђе к писару, који већ беше устао и вр |
S} У томе му помогоше и гости.{S} После зажелеше да он држи једно предавање.{S} И то им учини п |
јантима...{S} Свега, свега што вам душа зажели, све ћете имати.</p> <p>Љубица се већ почела трз |
Ја ћу вам бити на услузи свакад, кад ви зажелите.</p> <pb n="27" /> <p>— Хвала вам у напред.{S} |
каква решења.{S} Зна само да је некако зажмурила, занела се, опила... и пала у пропаст.{S} Пос |
ти се не може.{S} Једино ти остаје: да зажмуриш па ништа да не видиш и да те се ништа не тиче. |
шума, водени кос, враћајући се ноћишту; зажубори речица, зашапућу капљице што се слевају с каме |
ху, исприча шта је било.</p> <p>Капетан зазвони, уђе жандарм.</p> <p>— Кажи господину Пери да н |
Ироничан осмех, помешан са презирањем, заигра на њеним уснама.{S} Дохвати мараму, као да се бр |
да издаје обичну плату, а њему дође да заигра од узбуђења.</p> <p>— Баш вам хвала!{S} Не знате |
знам да сам... да сам... и одједном јој заигра обла округласта брадица, а очи се овлажише сузам |
тави он готово више у себи и на лицу му заигра љутња.</p> <p>— Ха, па ми ћемо да омркнемо овде, |
ог човека, кога младића.</p> <p>Стојану заигра обријана и обрасла кратком чекињавом косом брада |
не мичу се, а усне по кад што грчевито заиграју.{S} И она се, ваљада, пренела у прошлост, или |
<p>— А детињство? стаде га запиткивати заинтересована Љубица. — Ваљда сте бар као дете проживе |
а и мишљења.{S} Кад га каква нова ствар заинтересује, он јој се преда сав, заборављајући на све |
ако он мишљаше — његовом стању. »Туњав! заиста јесам.{S} А што, зар ја не бих могао бити онако |
а ето...</p> <p>— Шта мислите, да ли ће заиста бити отпуштена?{S} Ту је и Просветни Савет, за Б |
умене се танке уснице, мислиш сад ће да заишту лутку.{S} И гледа наивно, као да је мало у свету |
све у трку!...{S} Ааај-ах-ах-ах-ах!... зајаука она и стаде се претурати по кревету.</p> <p>Гој |
аве и намрштена чела, не осврћући се на заједања.</p> <p>Другом приликом опет увреба Гојка, и а |
зређао је тај поглед све, што њих двоје заједнички преживише, и ниједна сенка захвалности да за |
страну.</p> <p>— После овога рада биће заједнички ручак, али ви немојте остати... имаћете незг |
скупе се у веће групе, пронесу се тако заједнички над селом, па се опет, тамо на крају свода, |
њима са целом својом школом, па ће тако заједнички држати угледна предавања, али претходно захт |
кад је ступио у први разред гимназије, заједно са њим, па видевши да не може ни из једног пред |
у, као да привлаче кога, горња усна се, заједно с брком, нервозно трзаше.{S} Он беше сав, са це |
ам вам... ви сте ми све!...{S} Дајте да заједно страдамо...{S} Можда ће се Бог и нама окренути. |
!</p> <pb n="126" /> <p>Изиђоше обојица заједно из дворишта, па се онда окренуше сваки својим п |
а, само у још већој мери.</p> <p>Ручаше заједно, наразговараше се и за ручком и после о свему, |
{S} Увече, после скромне вечере, легоше заједно на Љубичин кревет.{S} О, да дивне, ретке среће! |
жена, можемо говорити гласно, са Гојком заједно.{S} Ако ли она пође, морам се издвојити са Вељо |
Кажу, да немају.{S} Ако хоћеш да одемо заједно до суднице, да видимо.</p> <p>— Како не, како н |
ло, како се у романима пише...{S} И ето заједно су и у школи.{S} Све, како је она желела...</p> |
а обоје оду к њему у госте и да проведу заједно цео недељни дан.</p> <p>Љубици се веома свидео |
о познати.</p> <p>— Учили смо гимназију заједно...{S} Ви после одосте некуд... у полицију.</p> |
се руком за груди.</p> <p>— И ноћили су заједно... ту у соби, настави ћата, бирајући речи, и да |
да остану свако за себе сами, па иђаху заједно не знајући куд ће; ућуташе и свако мишљаше за с |
егне, кад она одједном иза његових леђа зајеца...{S} Он се осврте и на мах га обузе дивља срџба |
и она покри лице врелим рукама и горко зајеца...</p> <p>— Знам... знам... све знам!...{S} Виде |
паде на своју девојачку постељу и горко зајеца...</p> <p>»Боже, шта је ово?{S} Је ли ово моја с |
, наслони главу на руке и горко, очајно зајеца...</p> <p>Писар се измаче, преплашен, збуњен, из |
ну, а она протрча кроз вратнице и одмах закачи кључаоницу.{S} Дрхташе као у страховитој грозниц |
ћи јој понекад тако близу, као да ће је закачити.{S} Љубица посматраше пажљиво сваки покрет, не |
, махнито, једва се стаде прибирати.{S} Закашља се, јер је стаде нешто гушити у грудима. </p> < |
одлучности за то, и у души му још јаче закипе и гнев и злоба <pb n="107" /> на себе сама...{S} |
тада скочила и пошла са њим по ноћи... закипела је у мени некаква страшна мржња, и ја сам се с |
ној сили?{S} А он!...{S} Ух!..« У Гојку закипи и загрми читав пакао гнева; кроз цело му тело пр |
Ју, како лепо изгледа, кад се мушкарац закити по образу!...{S} Хм-хм-хи...</p> <p>А Гојко само |
своју љубимицу, као да је тим покретом заклања од свију страдања и недаћа, што су је опколиле. |
у ја.</p> <p>Она одјури преко дворишта, заклањајући се дрвећем, па не уђе на врата, но обиђе и |
ако се само оно јавља и трепери у души, заклањајући собом све: и мисао, и суђење, и друге осећа |
е Љубица у шалу.{S} Кога ди сте наумили заклати, да се тако брзо обогатите!{S} Нека, молим вас: |
и је упућивало на тај корак? — Дужност, заклетва верности мужу, правила морала...{S} О, тешко о |
у док им се путник не приближи.{S} Њему заклецаше ноге, стаде да баца погледе у страну и, ни са |
им нема ко помагати у раду.{S} Неке се заклињу да им је то дете једина мушка глава и свечар у |
беше страховит... паклени гнев загрме и заклокота у њој, она подиже десну руку, изви је у стран |
жудња за осветом запенуши, издиже се и заклокота у њему; он скочи, измењен, страшан као звер, |
ко нама!{S} Одузели су нам и тај једини заклон: да нам је бар хлеб обезбеђен, кад радимо посао |
аво у школско двориште, веже га негде у заклон, па иде весело у школу, где га Љубица очекује, н |
у...{S} Одједном наиђе густ, црн облак, заклони сунце, а под њим измени боју и дрвеће, и трава, |
ем...</p> <p>— Чекај, молим те ту...{S} Заклони се у хлад под трешњу, па чекај... сад ћу ја.</p |
се згледаше; по неко се засмеја гласно, заклонивши главу за леђа другарева...</p> <p>— Има ли к |
таја мало на прагу, па кад не чу ништа, закључа врата и оде у собу.</p> <p>Гојко брзо притрча п |
ође кући, а кад дође, и то само у вече, закључа се у своју собу, ноћи, и чим сване опет оде.{S} |
кући!... па готово истрча у другу собу, закључа се тамо и леже.</p> <p>Љубица је дуго премишљал |
ко руке...</p> <p>Љубица побеже у кућу, закључа се у својој соби, паде на своју девојачку посте |
писарка, он шмугну у свој разред, па се закључа.{S} Сврши се трагедија!...</p> <p>Љубица изиђе |
трчао овамо као суманут, улете у собу и закључа се, па стаде плашљиво ослушкивати трчи ли ко за |
еј незгоде!...{S} А онај пише да се не закључавају свакад«...{S} Полако, као сенка, притиште б |
има гледа. »Још ако <pb n="113" /> буду закључали врата?... еј незгоде!...{S} А онај пише да се |
.{S} Полако, на прстима...{S} Соба није закључана...{S} Ено ормана!{S} Ту је!...{S} Само да изв |
онај дневник онако...{S} Да идем да га закључим, рече он смешећи се,</p> <p>— Иди молим те, ал |
тада и како му је дрктао глас, може се закључити по Стојану, који онако испод покривача испаде |
} Не грешите се, људи!</p> <p>— Таки је закон, чича Вуксане, одговори му председник, тако мора |
сведока чекају.{S} Све ће то да иде по закону, не брини ти.</p> <p>— Добро... отеже председник |
и да ми не платите ништа?{S} Ја имам по закону право на добро озидане две собе, кујну, подрум и |
равно, кад ко умре, <pb n="160" /> њега закопају...{S} И њега ће некад закопати, али то <hi>сад |
ој, хоће да ми те уморе паксијани... да закопају жива човека!...{S} И ти је опет молиш, кучку ј |
/> њега закопају...{S} И њега ће некад закопати, али то <hi>сад</hi> није тако важна ствар...< |
му мотика?...{S} Ах, јест... морају њу закопати...{S} Наравно, кад ко умре, <pb n="160" /> њег |
аде у хлад под једном брезом.{S} Свраке закрешташе, прхнуше и попадаше на оближње дрвеће.{S} Пу |
ало сира. — Погледај мене, видиш... сто закрпа, а на опанцима десет подлога.</p> <p>— Ево ти ди |
ти кажњен за лажну доставу...{S} Да, му закука једномесечна плата!...{S} Кажем ти: док ти је жи |
и већ, копаћемо злато...{S} Ја ћу одмах закупити рудник, па као Монте-Христо!...{S} Само да се |
леда Влајка; срце јој јаче, много живље закуца и она се сама некако збуни, занесе... а пред очи |
много срећном!{S} И данас јој срце јаче закуца кад се сети тих дана, а душа се занесе у слатким |
или љутње, или јаког узбуђења.{S} Неко закуца на вратима тихо, лагано.{S} Она не одговори, али |
рекорно, ломећи велика парчета погаче и залажући то са по мало сира. — Погледај мене, видиш... |
у страну од сеоског пута.{S} Одједаред залаја једно псето и искочи из дворишта, за њим појури |
не чу, само пси од крајњих сеоских кућа залајаше, па, кад не чуше ништа више, ућуташе се, и опе |
поњаве на леђима.{S} Иду тако, а пашчад залајаше. »Као цигани!« рече отац и насмеја се. »Даће Б |
елика тишина у целом селу; тек по негде залаје беспослен пас, или гракне врана, тражећи хране п |
је румено сунце последњим зрацима свога заласка, прснула је ватрена светлост по том недогледном |
.«</p> <p>»А после, Боже мој, кад би се залегла љубав, она права љубав, што је песници певају, |
ванке, али је утицај њихов благотворан: залеђено, окамењено срце почиње се кравити, јер га греј |
на ове малишане довољан је да раскрави залеђено срце и душу да развесели.</p> <p>Школа се крен |
ајко моја!...</p> <p>Писар, како се био залетео за Гојком, истрча у ходник и видевши Љубицу, ст |
ј што долази учини као јастреб, који се залеће у мирну и безбрижну пилеж.{S} И Гојко, као са не |
е Бог дао намет, а неком, место памети, зализану главу... рече она иронично, не прикривајући св |
пред ово двоје јадника, који дођоше да заложе сву своју снагу за добро и напредак орловачке ом |
олако?...{S} Не, не!... живот сам свој заложила да га добијем свега, да буде само мој... да и |
ице и примите нас у ваш стан да се мало заложимо и разговоримо.{S} Госпођица, држим, неће отказ |
ту наступи још већа промена.{S} Влајко, залудан, проводи по цео дан у судници, а залудни људи н |
алудан, проводи по цео дан у судници, а залудни људи најрадије измишљају каква занимљива предуз |
окупљаше се ово интимно друштво сеоских залудника, па се ту ћаска о свему и свачему.{S} Влајку |
сад још један разред, да би се олакшало залудној учитељици!{S} До сад се то није дешавало ником |
ом жудњом за осветом...{S} Од предане и заљубљене жене ствара демонску душу, која само о злу ми |
воластим погледом, којим обично гледају заљубљене шипарице, кад се нађу са предметом своје љуба |
ети ништа, гледаше и даље онако исто са заљубљеним осмехом на устима.{S} Гојко подиже главу; оч |
...{S} Прелесна дјева куша постојанство заљубљенога јуноше, баца га у тамницу, мучи га, па кад |
Уђе један сед старац, погрбљен, безуб, замагљених очију, уведе једног вижљастог заплашеног деч |
Вратнице се давно затворише и пријатељи замакоше у сокаке, а она се још мучи, трза се и осврће |
у!... настави Стојан са кућњег прага. — Замахни на псето, оно ће се крити да га не удариш, а не |
> <p>— А, ти ли си?! врисну полицајац и замахну камџијом.</p> <p>Гојко само гледа тупо и несвес |
ећи га очима и веселим погледом, док не замаче за врљике, па онда дохвати палицу и стаде разгле |
p>— Погрешили сте много... опростите на замерци... рече му Аксо својим тихим, учтивим и мелодич |
мислила да почне са њима коју игру, да заметне шалу и смех, желела је да се упозна са том дечи |
еким дугачким гуњем, крије оно под гуњ, замеће мотику и журно излази из дворишта...{S} Ха!.. уз |
еца изиђоше и она, оставши сама у соби, замисли се, а врата се отворише лагано, у школу уђе сре |
ћ се навикао на страдање, па не може да замисли дан, који би му прошао на миру.{S} Срећом, дана |
овчана... али ваљада није то?{S} Она се замисли и не дође ни до каква решења.{S} Зна само да је |
асима...</p> <p>Кад се исплака, опет се замисли и остаде дуго тако као окамењен...{S} Мисли лет |
..</p> <p>— Младости?... понови Гојко и замисли се.{S} Ја је нисам имао, ни знао за њу...{S} Не |
е одмах кући.{S} Гојко седе на кревет и замисли се, а Стојан гледаше све чудније, вртећи главом |
е да се покрену...{S} Она обори главу и замисли се...</p> <pb n="208" /> <p>Прогнаше деца чопор |
у руком, разгледа пред собом па се опет замисли...</p> <p>Веља беше на раду кад они стигоше.{S} |
воје смешне стране, ипак свиде и он већ замисли себе обучена у најфиније одело, стаде замишљати |
убица се загледала у децу, па се тако и замислила... стоји лепо обучена, са шеширом на глави и |
тако... без целе мапе.</p> <p>— Ми ћемо замислити да смо међу дивљацима, па ћемо се домишљати о |
аћа се растурила по белу свету и он сад замишља како изгледа оно рајско место, где је познао је |
> <head>II.</head> <p>»А како сам га ја замишљала!« говораше учитељица у себи, враћајући се сво |
је онакав, <pb n="186" /> каквог је она замишљала још у школи; њих је саставила необично јака, |
кчији!«...{S} Да је онакав, како је она замишљала свога нежењена колегу, не би јој тешко падале |
о гнездо!...{S} Само не онакво, како се замишљало ранијих дана...</p> <pb n="156" /> <p>Живели |
.{S} Боже мој, како је се то све сјајно замишљало!...{S} Знате већ шта може мислити <pb n="9" / |
и себе обучена у најфиније одело, стаде замишљати неке нарочите манире, за које држаше да могу |
а прва уђе.</p> <p>Гојко иђаше по школи замишљен, а ђаци му нешто писаху.{S} Кад угледа њих дво |
о би је видео.{S} По том обори главу и, замишљена погледа, пређе преко дворишта.</p> <p>Љубица |
исар!«...</p> <p>А Влајко, посматрајући замишљена Гојка, мисли у себи: »Гледај ти, молим те, ка |
живела, па не зна ништа...{S} Иде тако замишљена и смешка се задовољно, детињски...</p> <pb n= |
њеним очима пролећу сјајне, дивне слике замишљене будућности, она се смеши тим слатким санцима |
ада нешто пријатно, рече она, гледајући замишљено.</p> <p>— О, па ја нисам ни стоти део исприча |
ја теби онда, рече јој мати, гледајући замишљено у далеки венац планина, који се виђаше с проз |
а подиже главу као иза сна, и гледајући замишљено, проговори:</p> <p>— И све ме зове к себи!... |
еликих непријатности због тих украса, и замоли је да то све скине и остави код њега.</p> <p>— Н |
ицом један господин, па ми даде динар и замоли ме да вам ово предам.{S} Па одмах треба да шмугн |
p>Веља беше на раду кад они стигоше.{S} Замолише га да не прекида посао, а они се наместише на |
астави рад, па кад опази да су јој деца заморена, пусти их на одмор.{S} Тек што деца изиђоше и |
а школи, својој деци.{S} У непрекидном, заморном раду тражила је утехе; у послу је угушивала он |
ничим... само гледа бесмислено како ова замотана прилика прилази све ближе, како јој гледа прав |
онако кришом, да му предаје онај велики замотуљак у крпама?...{S} И Стојан се огрће неким дугач |
ојко подиже главу; очи му беху необично замућене, усне грозничаво дрктаху, а по некад се грчеви |
к потребних ства... ствари да саставим, замуца изненађен и застиђен кицош.{S} Беше поцрвенео од |
ви кажете тамо, да... да ја... поче он замуцкивати, задуван и узнемирен.{S} А не знате... ви н |
жуднија молба и покорност, полушаптати, замуцкујући:</p> <p>— Па немој, болан, тако више да се |
{S} Драгољуб Илић... изговори он оштро, замуцкујући на првој речи.</p> <p>И Гојко приђе к Драго |
ња.{S} Зна само да је некако зажмурила, занела се, опила... и пала у пропаст.{S} После је насту |
у осталом можда никуд и не гледа...{S} Занела се тако, па се само смеши, а очи јој се стакле и |
е у очима чита нека јака мисао, која га занела и која ће без сумње стајати у вези са давном, да |
аде, несрећне девојке...</p> <p>А Гојко занемео, смрзао се, па не дише.{S} Осећа само како му с |
говору баци поглед на сокак и прекиде, занеми.{S} Угледа сеоског писара, а уз њега учини му се |
ђен, и умало не дрекну, јер се беше сав занео у мислима.{S} Капетан му онако с ногу рече благо |
новим другом, али се он сувише ревносно занео око својих ствари, те и она оде.{S} Чича Стојан, |
ивље закуца и она се сама некако збуни, занесе... а пред очима јој тако светло, тако лепо, чаро |
ка, мирис и оне исте мисли...{S} Она се занесе, не слушајући шта се ради око ње.</p> <p>Кад изи |
закуца кад се сети тих дана, а душа се занесе у слатким сновима...</p> <p>Писар и Љубица весел |
иковаше уз то чисто плаветнило, и он се занесе, гледајући и мислећи...{S} Прелети по неки сребр |
к, црн, непровидан...{S} Најпре се само занесе, као кад се добро налије вина, па после све више |
боко занесен у мисли, па се и сама опет занесе мислима.</p> <p>»Чудновата је, баш!... премишља |
а ручак, а Гојко упаде у собу, задуван, занесен, гневан, са стотину осећаја.{S} По уплашену и н |
. ти реци!{S} И он јој, овако узбуђен и занесен, стеже колена, где беше наслонио руке.</p> <p>Љ |
ље.{S} Хоћеш?...</p> <p>Богосав, готово занесен чудом, само да би се отресао ове изненадне стра |
који иђаше гледајући пред ноге, дубоко занесен у мисли, па се и сама опет занесе мислима.</p> |
огло ништа говорити, он беше непрестано занесен, као изгубљен, посматраше све око себе суморно, |
разумеваше шта се то са њом збива, беше занесена...{S} И као кроз сан чује познати глас:</p> <p |
он пробуди.{S} Седи тако, сва блажена и занесена у срећи својој, па претура преко главе последњ |
лице некако необично измењено, сањиво, занесено... </p> <p>Како то? рече она тихим гласом, као |
авим цвећем, па у њој љушка и успављује занесену, љубављу очарану душу...{S} Да, она љуби!...{S |
Да ли је толико лакомислена, да је могу занети златне ствари?...{S}Да ли ће се опет одупрети бе |
{S} Човек, без сумње, гледао мало да ме занима, па ћаскао свашта, а ја одмах помислила бозна шт |
ца беху на окупу.{S} Даде им чиме ће се занимати, па оде у своју школу.{S} Радио је цео дан, по |
>— Зашто?...{S} Зар да пропустите овако занимљив призор! одговори писар, па је пусти напред, да |
залудни људи најрадије измишљају каква занимљива предузећа...{S} Влајко, иначе велики женскаро |
мало у школи... мило му посматрати овај занимљиви рад.</p> <p>Одједном се стаде разбијати магла |
вима.{S} Разговор постајаше све живљи и занимљивији, Љубица се расположи, па стаде празна соба |
навикла, а у вишим разредима беше веома занимљивих ствари...{S} До сад се редовно у писмима изв |
они говоре о злу кад је тако пријатно и занимљиво проводити време у раду са малом децом!... пом |
авање.{S} Говорио је и лепо и стручно и занимљиво, али учитељице често набираху устанца, пропра |
коју по некад смени лака зебња, па опет занос, бунило и топлина...</p> <p>— Аха, понео сам га.. |
е може прекинути у мислима и тргнути из заноса!{S} Баш не може да нађе ниједну мисао да почне р |
са хума на село и околину беше чаробан, заносан.{S} Под њима се зелене густи зрели воћњаци, тре |
топлина од мајчиних груди бије на тебе, заноси те...{S} О, слатко ли је сетити се мајчиних груд |
...{S} Мучи се, напреже памет, а све га заноси и опет хоће да наиђе оно црно, као пре...{S} Ха, |
му много у темену кљуца, и све више га заноси...{S} То не мари, пријатно је, само да није овог |
узима дрктање, а глава све јаче стеже и заноси.{S} Остави ствари, па опет леже.</p> <p>Око подн |
јака, силна љубав, права љубав, велика, заносна, онаква, како се то описује у романима...{S} И |
каквом новом осећају, па снује пријатне заносне снове.{S} Гојко се обрте к њој, па је стаде пос |
јер губи највеће благо младости — лепе заносне снове...{S} И кроз неми сутон, са тихим жубором |
аки делић тела, као и душа, прожет овим заносним осећањем...</p> <p>Па зар она сама да сруши ов |
ише, успављујући брижну главу пријатним заносним сновима...</p> <p>Но Љубица не сања пријатне с |
што поврвеше из душе читава јата наде и заносних снова?...{S} Зашто јој се пронесе у памети одј |
ка животу?{S} Како нестаде оних лепих и заносних идеала о раду, о скромном гнезду и тихој срећи |
необично осећање, нешто сасвим светло, заносно... од чега јој сав свет изгледа прекрасан и цео |
стежући њену ручицу...{S} Па после оно заносно играње у аптовини иза куће: тада је мислила да |
и, притиснута неким тешким, грозничавим заносом.{S} Нити јој срце за чим жуђаше, нити јој се у |
едом овај загрљени пар, који се топио у заносу љубавном и сневао најсрећније снове...</p> <p>Оч |
и још једаред Гојка, који беше у дубоку заносу, изиђе из собе и оде.</p> <p>Љубица опет остаде |
у, капетана не верма ни оволико...{S} А зао је, братићу мој, као... као...{S} Шта ту, шта он мо |
нилу.{S} Шљиве цветале, па се цело село заогрнуло некаквом свечаном, белом одећом, а мирис од њ |
ови измирени другови, видевши колико су заостали, пређоше на посао из све снаге.{S} Радило се м |
му је проучила и разгледала сваку шару, запазила сваку особину, али јој још није почео постајат |
<p>— Видећемо... бојим се да не пређе у запаљење плућа.</p> <p>— Аа!... па то не ваља?</p> <p>— |
знате, а то је мени још из детињства... запамтио сам добро, стотину пута се потврдило, и сад ве |
поседаше на њу.{S} Пролети слепи миш и запара танахним крилима поред самих њихових очију; прој |
о радим само то.{S} Ви можда мислите... запе она, црвенећи; ја нисам.... то није било по мојој |
али опет...{S} Хвала вам и на посети... запе Љубица и погледа га са неприметним осмехом.</p> <p |
А за писара, како оно... <pb n="52" /> запе он, па се опет насмеја: беше му незгодно поновити |
{S} Ја... ја... узвикну он у љутини, па запе и одједном прекиде.</p> <p>Љубица и писар тако ист |
је и... и... тамо још нешто...{S} Гојко запе у говору и поцрвене, а Љубица се болно осмехну...{ |
за, господина Перу... и председник опет запе, као да му се тешко сетити презимена писарева. </p |
ма беше окована, и одједном јој дође да запева, да потрчи некуд, али одмах наиђе неко горко сећ |
Она поцрвене и збуни се, а жене почеше запевати: стадоше богорадити да им испише дете, јер су |
} Бесна, дивља, смртна жудња за осветом запенуши, издиже се и заклокота у њему; он скочи, измењ |
кмету, рече један одборник.{S} Он је то запео да просвети наше село, те нам натоварио на врат д |
а ниже, на реку.{S} Прегледају од синоћ запете вршке и намештене кошаре, па ако има лова, одмах |
нешто рећи, али се некако при руковању запетља, па се ћутећи врати на своје место.{S} Учитељ с |
већ сав охладио.{S} Дај кључеве!...{S} Запечате касу, па дај рачуне...{S} Удри, удри, држи, па |
о заплашеним очима, на лицу му још јаче запечаћено горко страдање, и кад писар подиже руку с ка |
..{S} Поглед јој нејасан, усне осушене, запечене од ватре, а понекад искривљене у страну од теш |
рес за њега право убиство.</p> <p>Лекар записа шта треба да се набави болеснику, па изиђе.{S} П |
е, ниједне.{S} Сваки је новчани издатак записан.{S} У осталом, чекајте да запитам господина Пер |
ње је нова школа, па треба прегледати и записати све што је потребно да се набави.</p> <p>Гојко |
кидати капут.</p> <p>— Шта је, за Бога, запита га учитељка, која га до сад гледаше као право чу |
ом се насмеши и гледајући опет у таблу, запита је:</p> <p>— Како вам се допадају нови ђаци?</p> |
еда свесно.</p> <p>— Ко... ко руча?!... запита она загушеним гласом, готово шапатом.</p> <p>— З |
; ваљда се то не ломи баш тако лако!... запита Љубица узбуђеним, уздрхталим гласом.</p> <p>— Ех |
леда, но сакри очи. </p> <p>— Збиља?... запита Љубица живо, па видевши да Влајко нарочито ћути, |
48" /> <p>— Како наређивати?... шта?... запита Љубица, дижући главу као из сна.</p> <p>Гојко је |
е...{S} Па то се више неће страдати?... запита се он бојажљиво и погледа око себе усијаним, узв |
а. </p> <p>— Тамо је, чини ми се, Веља? запита она, бришући лице и посматрајући измењено Гојков |
{S} Напротив!...</p> <p>— Шта напротив? запита она, смешећи се весело и гледајући га лукаво, ђа |
увши.</p> <p>— Где си ти, море, до сад? запита Влајко, не скидајући очију са ње.</p> <p>Она под |
> <p>— Јесте ли богослов или преперанд? запита га попа кад седоше у соби.</p> <p>— Преп... да, |
како јој је речено.</p> <p>— Шта каже? запита Гојко шапућући, кад му Стојан предаде хартију.</ |
упали свећу и устаде.</p> <p>— Шта је? запита он преплашено, трчећи по соби и чешући се руком |
ли сто и таблу, кад сте радили скамије? запита Љубица кмета.</p> <p>— Израђено је то све, сутра |
чега...{S} Је ли ово доиста од камџије? запита он, пришавши ближе Гојку, разгледајући дугу, црв |
/p> <pb n="125" /> <p>— Шта је, рођаче? запита Веља пандура, који стајаше пред степеницама, држ |
/p> <p>— То сам ја велика добит, је ли? запита она, гледајући га тужно и иронично.</p> <p>— О, |
оше к њему.</p> <p>— Јесу ли сви дошли? запита децу.</p> <p>— Дошли су.{S} Само нису они што не |
.</p> <p>— Чудо му нису одузели ствари? запита је мати.</p> <p>— Он је, вели, сам нудио старцу, |
— А морају ли се они засебно уписивати? запита Љубица, гледајући га некако чудно и тужно.</p> < |
/p> <p>— Да ли да заведем у деловодник? запита Гојко, савијајући исписану хартију и остављајући |
ласно.</p> <p>— Јесте ли одавно учитељ? запита она и погледа га некако ђаволасто жмиркајући.{S} |
те ли били до суднице?{S} Шта има ново? запита га она обичним тоном, који одговара другарском р |
кад ћеш ти једном да... у наше друштво? запита га Гојко, смешећи се.</p> <pb n="165" /> <p>— Да |
растали.</p> <p>— Где си ти летос био? запита га само, па као и да не очекиваше одговора, стад |
за:</p> <p>— Да ли ће бити добро овако? запита она бојажљиво.</p> <p>— Врло добро, врло добро, |
> <p>— Шта је, господине, је ли опасно? запита она, гледајући уплашено. </p> <p>— Врло озбиљна |
</p> <p>— Зар ваш колега не ради данас? запита он осврћући се.</p> <p>— Ради, не знам што већ н |
ово шапатом.</p> <p>— Шта... какав акт? запита Љубица уплашено, јер јој је сама реч »акт« улева |
p> <p>— Зар нећете да нам видите школу? запита Љубица као чудећи се.</p> <p>— Био сам у њој и л |
</p> <p>— Хоћете ли путовати кроз шуму? запита га она, гледајући неким светлим, необичним погле |
зовеш ти, мали, што се једнако обрћеш? запита она једно ђаче, које јој паде у очи као несташно |
Зар се мене што тичу његове ствари?« — запита се она бојажљиво, аналишући са зебњом своја осећ |
не сме да јој каже ништа.{S} Кад га она запита за савет, он се унезвери, стаде врдати очима и о |
е Веља учитељ, насмеја се весело, па је запита!</p> <p>— Докле ћеш ти, море, да ме вараш тако?{ |
.{S} Он никада никога <pb n="162" /> не запита за Љубицу ни где је ни шта ради.{S} Тражио је пр |
ван... ваздан тако!...</p> <p>Љубица не запита о ком се то говори да је отпуштен, јер је нагађа |
И сад јој одједном дође на памет да се запита: да ли су њени поступци за то време вазда били у |
ти само мене.{S} Па кад се он зачуди и запита како и шта је, а ти опет: што ме уби и осрамоти, |
не учествује у раду.{S} Стојан је нешто запита или саопшти, а она буновно диже главу и гледа га |
сети овом смеху, па чим стадоше на пољу запита га:</p> <p>— Ви сте јамачно лепо провели детињст |
еде кривца суду.</p> <p>Депозитар одмах запита Љубицу, гледајући је са интересовањем:</p> <p>— |
>— Да ли да пошљемо на станицу за месо? запитала би га она јутром.</p> <p>— Како хоћеш, али гот |
датак записан.{S} У осталом, чекајте да запитам господина Перу, он је ту пред комисијом, и писа |
том намером: да види хоће ли одмах сама запитати и шта ће радити кад чује.{S} А овако, кад Љуби |
н и ћата не мењају се.{S} После удари у запиткивање, али Гојко и не мрдну главом, као да је мрт |
онако...</p> <p>— А детињство? стаде га запиткивати заинтересована Љубица. — Ваљда сте бар као |
о сте извесно жалили?... настави Љубица запиткивати, тако радознало, као што мала деца распитуј |
p> <p>Кад се Гојко стиша, Веља га стаде запиткивати, те на тај начин сазнаде како је текла цела |
све дарове.</p> <p>Затим обоје стадоше запиткивати час Гојка час Љубицу, те ови морадоше ступи |
обрте Гојковој деци, па их стаде нешто запиткивати, али тако неумешно, да деца одмах опазише з |
сврши преговоре с родитељем дечјим, он запише у уписницу име и презиме детиње и друго што треб |
дајући окречене дуварове.</p> <p>— Прво запишите рачунаљку; без ње не могу ништа радити, а треб |
шта...{S} Осећајући то све јаче и јаче, заплака се горко, очајнички и паде на узглавље...</p> < |
очима, затресоше му се вилице и опет се заплака, јецајући као дете.</p> <p>Веља се намршти и пр |
па се одједном баци на мајчине груди и заплака горко, очајно, с тешким јецањем...</p> <p>— Мај |
о.</p> <p>Она му паде око врата и горко заплака.</p> <p>Гојко стајаше пренеражен, као да је спа |
се пењу ваљци уз грло, осети да ће сад заплакати...{S} Као да и Љубица то опази, па се најпре |
ку.{S} А други пут видиш како му се очи запламтеле, цело лице обузето неком нервозном живошћу, |
о ти менека, Господару? рекни му, па се заплачи.{S} Ја како, братићу!...{S} Чуј ти само мене.{S |
иви кад намрштени погледи, и ова најпре заплашена па по том ослобођена и раскалашна сеоска деца |
капцима.{S} Цело лице му имађаше израз заплашене, дуго гоњене, уморене звери, која се одједном |
/p> <p>Гојко само гледа тупо и несвесно заплашеним очима, на лицу му још јаче запечаћено горко |
амагљених очију, уведе једног вижљастог заплашеног дечка, који звераше по соби као дивљаче.</p> |
помисао на оне људе што су тамо засели, заплаши га и збуни.</p> <p>»Сад ћу да се сплетем... чим |
е... она подмеће и другу...{S} Прсти се заплели... не може да намести кажипрст на обарач...{S} |
ије то... промуца Гојко, па се још више заплете. — Знаш, брате, у једној смо згради, па ми је б |
лу и, пошто изиђоше деца, стаде слушати заплетено и нејасно Гојково причање.{S} Кад овај стаде |
Гојко оборених очију, избегавајући ону заплетену туђу реч.{S} А и згодније му беше да се овако |
се опет, тамо на крају свода, разделе и запливају усамљени...{S} Почиње шибати хладан ветар...{ |
кну Стојану:</p> <p>— Потрчи!...</p> <p>Запљескаше баре од каљавих ногу, које падаху у њих као |
радницима и онима који би хтели само да заповедају, а мени, што?... шта има да ми буде тешко.{S |
има да ми буде тешко.{S} Мојој деци ја заповедам, а друге старије морам слушати; није вајде.{S |
лазак.</p> <p>— Кажите деци нек излазе! заповеди писар с таквом оштрином, да се није могло ни п |
та ће са децом, а иза њега загрме оштар заповеднички глас:</p> <p>— Децо, идите кућама... брзо! |
м се они смеју и ако су њиме прожмани и запојени.</p> <p>За то време Гојко нешто живо преговара |
је текла цела ствар и ради чега се све започело.{S} Беше му нарочито криво, што је Гојко, посл |
ичасте у љубичасту боју...{S} Деца носе започете корпе, одељане витке или очишћену лозу да прод |
гнаше деца чопор говеда на пашњак...{S} Запрашио се сокак, прашина трепери према сунцу и прелив |
ељу...</p> <p>»И овде оно исто!{S} Иста запрега, исти посао, па исти и људи...{S} И овде смањуј |
еза, па донео тај глас.</p> <p>Обоје се запрепастише.{S} И ако су непрестано о томе говорили и |
на Гојкове груди...{S} Воштаница најпре запрска, док пламен не обухвати целу свећу, па се онда |
<p>Љубица се намршти кад уђе, у мало не запуши нос руком.{S} Гојко то опази, па се обрте Стојан |
ротив методике, па морамо и ми.{S} Шта, зар ја да изгубим два месеца са овом дерладијом узалуд; |
благословио наш састанак...</p> <p>— Е, зар већ!?... узвикну Веља.{S} Сви прснуше у смех и поск |
..{S} Љубица Петровићева.</p> <p>— Ене, зар то нови учитељ! викну неко иза њихових леђа.</p> <p |
га она у чуду.</p> <p>— Да се венчамо, зар ниси обећала!</p> <p>И она зна да му је обећала вен |
је не присиљава да седи са њим.{S} Што, зар не може она устати и рећи: извините, или већ тамо.. |
бих могао, кад бих се одлучио.{S} Што, зар је то тешко: врд... врд тамо амо, <pb n="37" /> па |
стању. »Туњав! заиста јесам.{S} А што, зар ја не бих могао бити онако окретан и живахан, као В |
па дивота!{S} Ал’ ето!...{S} Ал’ опет, зар не би баш она могла навикнути на мене!{S} Навика је |
рила и познала праву срећу.{S} А ово... зар је ово гнездо!...{S} Он лежи ту цело лето... са њег |
ажеш, бре, прекиде овога други малишан: зар нисмо са њим сиграли мете на Вилиној Коси, кад смо |
етињства.</p> <p>Како да се не сећа!{S} Зар би се могло то заборавити?{S} Па шта би му остало з |
<p>— Хлеб?... понови он; какав хлеб!{S} Зар још и о томе да се бринемо.{S} Реците само колика н |
овања и гле!...{S} Зар то може бити!{S} Зар би Бог допустио?{S} И зашто, зашто...{S} Шта хоће о |
ретнија, а гле како су наша деца!...{S} Зар он са оном његовом пипавом мирноћом може да створи |
.</p> <p>— Оставити!...{S} Никад!...{S} Зар ја нисам много страдао?...{S} Зар су оно мале муке |
и сама од оног сиротовања и гле!...{S} Зар то може бити!{S} Зар би Бог допустио?{S} И зашто, з |
удешено за лепо пријатно живљење!...{S} Зар ја да не прођем добро, и моја будућност зар да не б |
ну:</p> <p>— Станите, куд бежите!...{S} Зар сам вам још непрестано тако страшна и одвратна, те |
и:</p> <p>— Како... шта говорите!...{S} Зар ја?...{S} Овај, ја сам баш хтео сам да вам... да ва |
муком озидану зграду своје среће!...{S} Зар да разори сама ово, чистом љубављу исплетено, ружич |
иљан...{S} И на што овако живети?...{S} Зар је ово живот!...{S} Она би, без сумње, још онога ко |
..{S} Зар ја нисам много страдао?...{S} Зар су оно мале муке биле!...{S} Па опет, видите ли... |
и нек се јави за испит.{S} А што?...{S} Зар се мене што тичу његове ствари?« — запита се она бо |
ћи, као у страху.</p> <p>— Зашто?...{S} Зар да пропустите овако занимљив призор! одговори писар |
а није тога лепог доба, детињства...{S} Зар да се не сећа онога гнезда, у облику једне мале, на |
амо како то он полако, смешећи се...{S} Зар ја не бих могла тако?...«</p> <p>Гојко по дечјим по |
и к својим гостима.</p> <p>— Како...{S} Зар ви већ радите са словима? упита га Љубица зачуђено. |
друго радити? размишљаше он у себи..{S} Зар да гледамо мирно како се светиња школска бешчасти, |
ре неколико минута били као убијени.{S} Зар и то није страдање!...</p> <p>Гојко се трже; поче о |
а, мој удео?{S} Зар се овако почиње?{S} Зар је овакав цео живот!...«</p> <pb n="55" /> </div> < |
је ово... шта ово ја мислим и чиним?{S} Зар то ја чиним од истине... ја, који до сад не смедох |
{S} Је ли ово моја служба, мој удео?{S} Зар се овако почиње?{S} Зар је овакав цео живот!...«</p |
себе сама...{S} Што се такав родио?{S} Зар би са <hi>другима</hi> онај смео тако поступати?... |
ут...{S} Шта је то... докле ће тако?{S} Зар још није умрла?...{S} Тако дуго!...{S} И њему се чи |
...{S} Све тако, без краја!...</p> <p>— Зар баш никад нисте знали за игру са друговима, шалу, з |
За Бога, тата, шта радите?...</p> <p>— Зар ти не знаш наше стање, одговори Цветко прекорно, ло |
чекујем вас од јуче једнако...</p> <p>— Зар?... прекиде је он.{S} А ја био у Београду, неким ма |
вета и обисну мајци око врата.</p> <p>— Зар још ниси устајала од спавања? ослови је мати, видећ |
њене руке од себе, па устаде.</p> <p>— Зар је време да идемо?</p> <p>— Да идемо.{S} Треба да в |
и Љубица увидела, па му приђе.</p> <p>— Зар и ви пуштате, рече му она отворено, онако како су и |
огледавши у часовник, трже се.</p> <p>— Зар ваш колега не ради данас? запита он осврћући се.</p |
ађу са предметом своје љубави.</p> <p>— Зар још питаш?...{S} У цркву... венчање...</p> <p>— Как |
одговори један смелији дечак.</p> <p>— Зар не знате лончића?</p> <pb n="18" /> <p>— То је за о |
оказујући му место пред коњем.</p> <p>— Зар он још ту дроби! викну Веља, идући к њима са батино |
и? оте се Гојку загушљив глас.</p> <p>— Зар ме не познајеш!...{S} Ја сам Милица Обрадова... чуо |
приликом испратите, рече гост.</p> <p>— Зар нећете да нам видите школу? запита Љубица као чудећ |
ја била срећна, потпуно срећна...{S} А зар сад нисам?{S} Јесам, јесам... о, те како!...{S} Али |
че не би било свега овога...</p> <p>— А зар вам је ово каква срећа, што сад овако са мном разго |
S} Немамо ништа за кување...</p> <p>— А зар је мало живине по селу, па купуј.{S} Стојан ће ти и |
оји се не мешају у политику?</p> <p>— А зар мислите да се овај грешни колега мешао, па ипак му |
.. којешта!...{S} Млада сам, здрава, па зар да се не смем ни с ким нашалити.{S} Није ово манаст |
а сам ја може бити наћи стан и џабе, па зар онда и ви да ми не платите ништа?{S} Ја имам по зак |
ући га тужно и иронично.</p> <p>— О, па зар има веће среће!... .{S}Ја сам најсрећнији данас!... |
срећа, мој живот, све благо моје.{S} Па зар да ја то све изгубим олако?...{S} Не, не!... живот |
жет овим заносним осећањем...</p> <p>Па зар она сама да сруши ову, муком озидану зграду своје с |
слећи да је то све варљиви сан...{S} Та зар она да буде његова, она...{S} Гледаше је некад као |
и се чини?...{S} Шта ће нам гости!{S} И зар баш ми морамо имати каквих веза са оближњим школама |
р, што дави, испија полако...</p> <p>»И зар све од једном да пропадне, сва мука моја!...{S} Там |
доста набрао и носио их у џепу.{S} Али зар да се <pb n="26" /> не користи овом приликом и не у |
одмаче.{S} Осврте се по соби, гледајући зар шта би радила, па се опет намршти и изиђе из собе.< |
ја да не прођем добро, и моја будућност зар да не буде сјајна?...{S} Та ја сам млада, лепа... ј |
у више да дајем...{S} Нема више никакве зараде.{S} Ове цене да те Бог сачува: данас једна, сутр |
ући две овчје коже.{S} Вајдица је и то: зарадиће на њима три — четири гроша.</p> <p>Љубица оста |
его за то.{S} Море, њему се то знало... зарађено је.</p> <p>Дођоше ови гласови и у школу.{S} Го |
, одговори она смешећи се.{S} Али треба зарађивати хлеб.</p> <p>— Хлеб?... понови он; какав хле |
а...{S} Ужас!...{S} Које је доба?...{S} Заранци...{S} Па он је већ мртав... мртав!... убијен!.. |
више млека, не тели се...{S} А онај пут зарастао, куд смо пре ишли на реку...{S} Чудно зацело: |
> <p>— Поправити!...{S} Не може, мајко, зарасти исечено срце... оно је ишчупано, нема га више.. |
Отвори се читава дебата, те чак и наше зараћене стране морадоше попустити и проговорити по нек |
... цело јој лице избраздано, па то сад зарашћује, али је лице још грдно.</p> <p>Иде по соби и |
за Гојком се затворише апсанска врата и зарђала реза шкрипну оштро...</p> <p>Гојко се осврташе |
и пут једну исту мисао.{S} Него улетех, заробих се, уплашена, и упропастих живот...{S} А како ј |
о мени!...{S} Одбачена!... презрена!... заробљена са овим јадником!«...{S} И она погледа на Гој |
зи: очи се весело засветлеше, образи се заруменеше; она се сва предала томе послу, који је и ње |
о је врло лепо, лако и живо; и Гојку се засветлеше очи.{S} У раду проведоше још цео час.</p> <p |
дом.{S} Она се преобрази: очи се весело засветлеше, образи се заруменеше; она се сва предала то |
ш да поиграмо уз месојеђе.</p> <p>Гојку засветлеше очи.{S} Он баци поглед на Љубицу, која иђаше |
, као електрисана, рашири очи, а у њима засветли најпре чуђење и страх...{S} Као да се пита: шт |
свесно, као и до сада; али одједном јој засветли у очима жива радост, она скочи весело, узвикну |
је влас’!... рече чича и некако лукаво засветли очима.</p> <p>Гојко се насмеши задовољно, побе |
ви снажном младошћу...{S} Врхови дрвећа засветлише се, пређоше у отворено сјајно зеленило...{S} |
о«...{S} Он поче да се смеши, очи му се засветлише радосним сјајем, руке се расклапаху и склапа |
ад врло интимни, међу њима нема никакве засебне тајне, договарају се озбиљно и поверљиво о свем |
ви хоћете.</p> <p>— А морају ли се они засебно уписивати? запита Љубица, гледајући га некако ч |
ао много ствари, морали су узети другу, засебну кућу, подаље од школе, и ту Љубица стаде свијат |
!...</p> <p>Председник промоли главу из заседања, раздвајајући неке хартије.</p> <p>— За прирез |
почеше долазити.</p> <p>После пола часа заседе цео школски одбор у школи и поче да уписује нове |
!...{S} Ах, што не може сад да скочи из заседе!... па... па да је сву...{S} Али на што то?{S} О |
постави совру у хладу, и позва госте да заседну.{S} Беше све лепо, и чисто.{S} Гојко не може да |
ме се дуље чекати, јер кад дођу они, па заседну, неће ме минути бувара.</p> <p>— Шта ћемо са шк |
сниским лукама, или се црне преоране и засејане њиве...{S} Изнад села се, тамо у даљини подигл |
ом, али помисао на оне људе што су тамо засели, заплаши га и збуни.</p> <p>»Сад ћу да се сплете |
плиша, чиме је обложена кутија изнутра, засија скупоцена златна грана, посута крупним камењем.{ |
еживише, и ниједна сенка захвалности да засија у њему, ни туге за растанком... ништа, ништа дру |
а Љубичину лицу, обори очи, али му лице засија великом радошћу. »Ето, кажем ја: само полако, па |
ускочи на коња и оде.</p> <p>Гојку опет засија радост на лицу.{S} Сети се Веље са захвалношћу.{ |
м као да сазнаде шта је то, у очима јој засја дивља, неописана радост, она неким необичним покр |
јављати.{S} И то је, без сумње, Гојкова заслуга.{S} Па због Гојка је дошао и учитељ Аксо... »То |
е.{S} А ово сад... ви сте примили своју заслужену плату од државе...{S} Још да наредимо само са |
Можда ће се Бог и нама окренути... кад заслужимо.</p> <p>Она му паде око врата и горко заплака |
мо!</p> <p>Деца се згледаше; по неко се засмеја гласно, заклонивши главу за леђа другарева...</ |
} Шта ће ти контраве!... настави кмет и засмеја се слатко.</p> <p>— Та није код нас школа од ју |
к приказати као учитељ.{S} Опет се неки засмејаше, а један довикну:</p> <p>— Бијеш ли ти ђаке?< |
ом склопи очи, спусти главу на јастук и заспа...</p> <p>Одједном се расветли цела соба, апи то |
} У неко доба он леже на други кревет и заспа.</p> <p>Изјутра дође лекар, младић, окретан и жив |
p> <p>Љубица се склупча и ућута док јој заспа уморна мати.{S} Лежећи уз њене топле груди, она с |
соба, апи то сад није она соба у којој заспа, него она у Београду, у железничкој улици.{S} Она |
и Гојко са писарем.</p> <p>— Овај би и заспао у школи, чекајући да ја одем, рече писар смејући |
шареницом, па ипак беше тако слатко ту заспати!{S} Нису имали ни своје куће.{S} Прво сећање из |
чича Стојан сенца... мирише ка душа да заспиш к’о јање.{S} Јес’ братићу!... </p> </div> <div t |
кад виде толике очи управљене на себе, застаде, збуњена и преплашена, па као да се премишља ку |
У кујни нешто клопара... она се уплаши, застаде...{S} Чује се кашаљ...{S} Ах, то је Стојан...{S |
n="40" /> поздрав једва климну главом; застаде и саслуша Гојка, који му се представи, па као п |
настави она, па одједном <pb n="86" /> застаде, не знајући да ли да му све каже: незгодно јој |
се осмели, те уђе к њој у школу.{S} Она застаде, загледа се у њега, и као да јој одједном сину |
је некаква слутња, <pb n="91" /> и она застаде.{S} Предахну од уморна хода и загледа се у даљи |
е! викну ћата, идући за њом.</p> <p>Она застаде, двоумећи.{S} Чинило јој се да треба нешто поне |
паде тешко.{S} Отпусти децу кућама, па застаде пред чичом и погледа га слободно, право у очи.< |
вориште, па кад виде њу, изненади се па застаде.</p> <pb n="203" /> <p>— Баш ниси потревила, ре |
звуче...{S} Ха, присети се он нечему па застаде. — Јеси ли ти баш видео да је акт из Министарст |
..</p> <p>Идући у школу изјутра, Љубица застаде између два воћњака, да се надише овога мирисног |
ла са учитељевим стварима.{S} Учитељица застаде у недоумици: ваљало је прозборити још коју реч |
Вуче... обарач се покрену и чини јој се застаде...{S} Она се спреми да повуче јаче... али истог |
, да га је оставила.</p> <p>Она изиђе и застаде на степенима.{S} Јамачно га опазише у мраку, те |
ном женски гласови.{S} Љубица претрну и застаде...{S} Гојко беше већ позеленео од страха.</p> < |
{S} Скочи и пође к вратима, па одједном застаде у некаквој двоумици.{S} Беше га срамота, тешка |
се тамо и ону другу кутију, па одједном застаде и отвори је.{S} Из црнога плиша, чиме је обложе |
мучите...{S} Глас му веома задркта и он застаде, па као да прогута нешто што му дође уз груди д |
пит, и ступих у гимназију!...</p> <p>Он застаде, трљајући руком чело, као да се одмара од велик |
} Он и сам не зна зашто му баш та мисао застаде у глави, он не помишљаше ни на шта друго, али т |
сани на његову лицу...{S} Прва му мисао застаде на револверу, који он не имађаше...{S} Свеједно |
} Јамачно га опазише у мраку, те Влајко застаде на вратима, а она сама пређе двориште.{S} Отвор |
и чуо сам да сте миран човек... он опет застаде, очекујући Гојкову реч.</p> <p>— О, господине.. |
е доиста редак и величанствен накит.{S} Застадоше јој очи на њему дуго...{S} Она га придену у к |
ора, погледа сумануто око себе и очи му застадоше на неком човеку, који се лукаво иза плота осм |
олу, идући главним улицама београдским, застајала пред златарским излозима и остајала тако као |
ечему, па одједном, мало отежући речи и застајући на неким изразима, настави:</p> <p>— Ја сам д |
ад хартијом, а Гојко хода преко школе и застане, кад га Веља што упита.</p> <p>— Ето ти, брате. |
знајући да ли да иде напред или да мало застане.{S} Она се диже и опет га погледа.{S} Јест, то |
путник се диже и пожури к школи, да би застао школски одбор на окупу.</p> <p>»Учитељица нема с |
ствари да саставим, замуца изненађен и застиђен кицош.{S} Беше поцрвенео од срамоте, па не зна |
ни стајаше сто, покривен белим као снег застирачем; на њему послужавник са слатким и чаша воде, |
ешена цела гардероба и покривена чистим застирачем.{S} Чим уђе у собу, девојка се скиде, па обу |
рачка...{S} Видиш, стоји велика мрља на застирачу од ормана... извесно је од вина...{S} Али брж |
сад благује?...{S} Али црн и непровидан застор будућности све то скрива од људских очију, док м |
после све више и више... навлачи се црн застор око њега, он се губи, пропада некуд и не види ни |
њу, неку зебњу од тих непознатих, црним застором покривених дана, који јаком наступају...{S} Он |
е оно што јој је омотало очи и ум црним застором, те не види ништа...{S} Али шта је, шта је?... |
ужбу, рече писар, вадећи хладно печење, заструг са сиром и кајмаком, лук и неколико бутела пива |
једини другови у срезу.</p> <p>— Кад ти заступаш жену, какву ли она дужност сад врши?... рече о |
код кога су се намештале справе за лов, засут; све срушено, уништено, па ветар преко те пусте г |
ме!{S} Боли ме глава, одговори Љубица, затварајући врата.{S} Скиде са себе неку горњу хаљиницу |
S} Нисмо ми, онако рећи, зликовци... да затварамо учитеља своје деце... нако без кривице, по ту |
израсло трње и коров; плетар, у који је затварана једина коза шута, јамачно је однесен или је с |
по, док ниси измирио мањак.{S} А за оно затварање имаш право.{S} Ја нисам ни послушао све како |
па кроз неколико дана господин писар у затвор... после већ буде осуђен на робију и тако... јес |
наступиле разне промене.{S} Пера је већ затворен; комисија, која му је одређена за извиђање зло |
<p>Овако уморан, обучен у неке прљаве, затворене боје, панталоне и капут, са црним широким пру |
, затим се зачу глас:</p> <p>Није овде, затворено је, видиш...</p> <p>— Куцни, братићу, нек те |
која се од половине на ниже преливаше у затвореножуту боју; висока и отегнута чела, дугих спљош |
сад очекује важнији посао.{S} Чим дође, затвори се у учионицу и стаде преписивати ону хартију, |
зо, на пречац, повуче у себе ваздуха... затвори уста, поћута, па опет повуче ваздуха...</p> <p> |
м на врата која вођаху у другу собу, па затвори касу и оде кроз та врата.</p> <pb n="134" /> <p |
рада...{S} Ево и њега!...</p> <p>Чим се затвори двориште за Милицом, на вратима се појавише Бог |
> <p>Жандарм се обрте војнички, изиђе и затвори врата лагано, а капетан се окрете Гојку.</p> <p |
е издржавати школски прирез, па нек вам затвори обадве школе.</p> <p>— Е, моја госпођо, ко би о |
ану, врисну и осу грдње на њега, али он затвори врата за собом и настави рад.</p> <p>Писар дола |
и погледа унутра...{S} Баш тада Влајко затвори за собом врата, изиђе да види ко лупа.{S} Гојко |
S} Отвори га и гледа како ради, па опет затвори и гледа.{S} Нарочито јој се свиди ланац, са леп |
издржи оволике терете...</p> <p>— А ви затворите школу.{S} Јавите министру да не можете издржа |
ће бити?{S} Куд оде сад?{S} Да ли ће га затворити, и зашто?...{S} Јамачно оде ономе... да и њег |
а, па после?... хм... после ће ме ваљда затворити.{S} Може ме напасти онај пандур... јест, тамо |
х дана.{S} После пола часа за Гојком се затворише апсанска врата и зарђала реза шкрипну оштро.. |
е, није то... </p> <p>Вратнице се давно затворише и пријатељи замакоше у сокаке, а она се још м |
ме напасти онај пандур... јест, тамо у затвору туку!...{S} Али неће, неће... видим ја како кап |
е од вас двоје.{S} И ти јуче цвокоћеш у затвору од зиме, а данас јој пружаш руку!...</p> <p>— Ш |
је, па оде.{S} Никакве претње, никаквих затева не чу се више од њега.{S} Љубица се већ тако нав |
то се мора одмах наређивати... одмах... затеже он опет, избегавајући да каже јасно своју мисао. |
иста говорили против владе... — капетан затеже овде — јер сам уверен, а и чуо сам да сте миран |
да излази на двориште, иначе би га овај затекао баш како виси на прозору и гледа зачуђено.{S} Г |
Шта велите сад?!...{S} У другој години затекоше нас професори у кафани за картама, хтедоше нас |
ци весело, и отпоче рад.</p> <p>Веља их затече на послу; уђе у Гојкову школу и, пошто изиђоше д |
мо махну њима по некад у страну, почешу затиљак и опет ћуте и слушају.{S} А ћата се распричао у |
ерну страну, па груну песницом у врата, затим се брзо врати на прозор и погледа унутра...{S} Ба |
Обрте се око себе, као да нешто тражи, затим корачи и упути се за децом к своме стану.</p> <p> |
груну врата, покушавајући да их отвори, затим се зачу глас:</p> <p>Није овде, затворено је, вид |
аспознаваше, и ако беше у густом мраку, затим се котурови стадоше растезати у дужину, стварајућ |
ту, све ће олакшице он њој чинити...{S} Затим се вешто наведе разговор на неке учитеље и једну |
ад: ено још их учи како се то игра«.{S} Затим се окрете својим несташцима и строгим тоном врати |
а и отури је од себе са одвратношћу.{S} Затим се пружи по кревету и остаде на њему, непомична, |
сама видиш да нас околности зближују.« Затим пружи руку учитељу и таман да проговори (беше већ |
Љубица то опази, па се најпре зачуди, а затим се опет насмеши и проговори му тихо:</p> <p>— Ниј |
да чује разговоре о новој влади, па се затим диже и прође кроз село.{S} Кад беше поред познато |
овца, један одборник уписа своје дете и затим чича Стојан стаде да позива једног по једног роди |
то звонца и прапорци на коњима.{S} Мало затим дојурише у бесној трци два добра коња са санкама, |
е.{S} Они сврнуше у једно сокаче и мало затим нађоше се под једним хумом, што се поносно издига |
се прекиде сама, он поцрвене, па одмах затим пребледе, и таман се стаде домишљати шта ће сад д |
Устани!... викну она оштро, па се одмах затим трже и узе благ тон. — Кад год ја што кажем коме |
оставку.{S} Другог излаза нема.</p> <p>Затим Веља стаде причати о оној двојици што им се спрем |
Није Бог дао свакому све дарове.</p> <p>Затим обоје стадоше запиткивати час Гојка час Љубицу, т |
стубови дима, који се на овом вечерњем затишју само љуљушкаху, док се на великој висини не рас |
идимо.</p> <p>— Како не, како не!...{S} Зато сам и дошао.{S} Дете пише: исцепало се, обосило, а |
</p> <p>Немој да мислиш о њему више.{S} Зато ти се и јавља што једнако мислиш. </p> <p>— Како м |
на боље, да ће све ићи старим путем.{S} Зато не оде родитељима, и ако се спремала до сад.{S} Не |
као да не знаш оног зликовца!</p> <p>— Зато и говорим што га знам...{S} Мене и сваког другог о |
Љубица за ту вештину није ни знала, па зато јој ревизор смањи оцену и даде четворку, рекавши д |
узалуд практиковао дванаест година, па зато се сад не бојим ни једног правника.{S} Моје осудно |
буњени: у селу су посете врло ретке, па зато оне вазда изазивају неку нервозну бојазан што се р |
љубави, коју сам ја погазила, па ме Бог зато казнио и сад други гази моју љубав...{S} И све, ам |
се не меша у његове »послове.« Жена је зато да слуша и ради, а муж је господар; он може што хо |
ет говори: неће да ми купи десетне мере зато, што брезовичка учитељка скупља скоруп у највећу ц |
Е сад ви нама да дате један савет, јер зато смо управо и дошли, рече она, па им исприча свој ј |
еру писара, да је осуђен на дугогодишње заточење. <pb n="158" /> Довољно узрока за узбуђење и ж |
ст и све... као да је осуђена на вечито заточење.{S} Она гледаше Гојка, који стајаше уз њу, узн |
радимо много, неуморно...{S} И кад нам затреба одмора, да га нађемо у нашем гнезду...{S} Та то |
ури се тако у висини, па опет над баџом затрепери чисто небо, обасјано благим зрацима.{S} Али ј |
09" /> <p>Гојко махну руком... одједном затрепта очима, затресоше му се вилице и опет се заплак |
расла кратком чекињавом косом брада; он затрепта очима и одједном рукну у плач.</p> <p>— Десет |
д ме глава по мало боли...</p> <p>Гојко затресе плећима и изиђе из собе, не рекавши никоме ни р |
махну руком... одједном затрепта очима, затресоше му се вилице и опет се заплака, јецајући као |
и.{S} Одједном пребледе сав, руке му се затресоше, подиже очи и погледа Љубицу право, отворено, |
едном поче бледети, усне се искривише и затресоше, цело му тело задркта, нарочиту слабост стаде |
на погледа...{S} Само се вилице понекад затресу и опет се окамене...</p> <pb n="184" /> <p>А Го |
, па се на ниже спушта, превијен и мало затубаст, нос; брада му обријана, необично развијена и |
та...{S} Љубица, како јој беше слободна затурена глава, угледа је одмах и само рашири очи...{S} |
превио Љубицу преко наслона, глава јој затурена, па припао пуначком врату и љуби...{S} Жена ју |
мењена, чак јој и глава остала још мало затурена, а она само гледа то увијено чудовиште, које ј |
тресући се од узбуђења.{S} Глава јој се затури, очи се помутише, и она остаде на његовим грудим |
је дотле био веома расположен, одједном заћута и не проговори ни с Влајком ни с Љубицом ни речи |
ма, па видевши ко долази, намргоди се и заузе неки одсудан, само њој својствен положај ишчекива |
ко у њој не беше оџака.{S} Ову оџаклију заузела је Љубица и већ уредила у њој свој скромни наме |
ћи на све друго...{S} Тако су га и сада заузеле земљорадничке задруге.{S} Непрестано је трчао с |
ној лепоти, памети, лепом положају који заузима...{S} Љубица, коју све више обузимаше женска су |
и.{S} Мисли не могу да <pb n="56" /> се зауставе на једном предмету, но само пролећу, увећавају |
и погледа Вељу, који се спремаше да га заустави.</p> <p>— Добро, добро!...{S} Иди ти сад мало |
почне прозивати децу гласно, Љубица га заустави.</p> <p>— Нека деце код мене... ја и онако рад |
ћ увиђа да ће проћи овако ако га она не заустави.{S} То је без сумње и Љубица увидела, па му пр |
исао.</p> <p>Љубица га ухвати за раме и заустави га, старајући се да му разгледа лице.</p> <p>— |
длази и долази забринута, али се Љубица зауставила на једној мисли, па само њом живи, само јој |
рвенећи.{S} Видело се да је због тога и зауставила Гојка, али није могла одмах да се обрне с по |
а има се на чем, у пространом Београду, зауставити и забавити.{S} Ту се ређају многи »предмети |
трава покрила је воћњаке, па је милина зауставити око на том зеленилу.{S} Шљиве цветале, па се |
то време дојурише сокаком једна кола и зауставише се далеко од школских вратница.{S} Изиђе из |
S} Друге бриге, друге муке обузеше је и зауставише на себи сву њену пажњу.{S} Какав испит, школ |
гу, одједном опази да му се очи крећу и заустављају се на њој...{S} Да су десет пушака наперене |
</p> <p>После стадоше мисли прелетати и заустављати се на разним другим средствима освете.{S} С |
ишно.{S} Знате, обрте се он учитељици и заусти нешто да каже, ал’ она плану и прекиде га:</p> < |
е, а хтела би да каже бар једну реч, да захвали.</p> <p>— У десет часова тачно пустите децу кућ |
Љубица, јер не би лепо било да му се не захвали на услузи.</p> <p>— Молим вас, не треба речи да |
пријатељске речи, Љубица подиже главу и захвали му се пријатним осмехом.{S} Он се беше спремио |
и.</p> <p>Она га после ове речи погледа захвално па промени разговор и узе веселији, љубазнији |
е заједнички преживише, и ниједна сенка захвалности да засија у њему, ни туге за растанком... н |
сија радост на лицу.{S} Сети се Веље са захвалношћу.{S} Истина, срце му опет зебе од какве нове |
е, господин учитељу у друштво!</p> <p>— Захваљујем, морам на посао.{S} Децо, у школу! скомандов |
спођица, држим, неће отказати?</p> <p>— Захваљујем... али сам тако уморна, да би ми сад одмор б |
у школу, чудећи се својој присебности и захваљујући случају што му се језик тако одреши.</p> <p |
у највећу цименту, а са мањима фамулус захвата воду...</p> <p>— Гле ти паксијана како ми опоро |
3_C15"> <head>XV.</head> <p>Пала влада! захори се по варошима и паланкама, па лагано дође одјек |
сле о свему, па онда Љубица, на материн захтев, стаде причати о себи, о раду у школи, како све |
о што има доста муштерија у вароши а не захтева велики капитал.{S} Тако се с муком школовала у |
е Љубица.{S} Од мене ће на испиту да се захтева сто чуда, а ја од вас захтевам све школске потр |
држати угледна предавања, али претходно захтева да обоје оду к њему у госте и да проведу заједн |
иту да се захтева сто чуда, а ја од вас захтевам све школске потребе.</p> <p>— Сиротиња смо, го |
<p>— Знам, али то не ваља; не одговара захтевима хигијене ни науке...</p> <p>— Ха-ха-ха... нас |
свој нови стан, па се врати са одлучним захтевом: да се њему одреди накнада у десет, а учитељиц |
ово савијеном гнезду.{S} Мучно да ће ту зацвркутати млади птичићи и раширити крила домаћа срећа |
о, куд смо пре ишли на реку...{S} Чудно зацело: ревизор се љути што деца знају трећину читанчиц |
се домишљати од сваке руке, рече она и зацену се од смеха.</p> <p>Гојка обузе пријатна топлина |
умете да се браните, одговори му она и зацену се од смеха, сећајући се јучерањег призора: кад |
сјајно зеленило...{S} На истоку се небо зацрвенело, помолио се иза брешчића зажарен, усијан кот |
еког белаја стиди...{S} Ено га, видите, зацрвенео се па обара очи.{S} Још да му није ове густе |
час у Љубицу, којој се образи одједном зацрвенеше, као да ће сад из њих крв бризнути.</p> <p>Љ |
док не дође на ред Драгутин.{S} Тада се заче прва и права ђачка љубав, која је трајала и свршил |
е ужасне мисли, коју угуши одмах, још у зачетку.</p> <p>— Трчи, трчи за доктора! одговори Стоја |
е одбрани, а она кидиса на Љубицу...{S} Зачу се само јаук Љубичин од бола, па онда њен истерича |
итар и зађе некуд иза Гојкових леђа.{S} Зачу се отуд најпре шапутање, па онда јаснији одговор, |
та, покушавајући да их отвори, затим се зачу глас:</p> <p>Није овде, затворено је, видиш...</p> |
ати неку песмицу.</p> <p>Пред школом се зачу разговор; поред прозора промакне по неки старији ђ |
годи... лице се одједаред као изненади, зачуди, обузе га смртно бледило...{S} Камџија га опет о |
стога тренутка скикну кер...{S} Скикну, зачуди се јамачно шта га то буди из дубока размишљања, |
е ка говеда пред олујом.</p> <p>— Е?... зачуди се Гојко, и подиже главу.</p> <p>У том се отвори |
ш ли да зовемо доктора?</p> <p>— Зашто? зачуди се она, као да се буди иза сна.</p> <p>— Па види |
чунају на таблицама.{S} Љубица се веома зачуди кад виде да учитељ већ предаје о словима.{S} На |
Као да и Љубица то опази, па се најпре зачуди, а затим се опет насмеши и проговори му тихо:</p |
а, непријатна, ноћнога дежурања Веља се зачуди овој шали, али се брзо прибра, поздрави се са ле |
ио у школу до абаџиске чесме.{S} Она се зачуди његовој појави, а он пружи руке радосно.</p> <p> |
ву окренуо у страну.</p> <p>И Љубица се зачуди, кад пре нађоше ову згоду за послужење, а на Вељ |
мили, кажу ми кметови.</p> <p>Љубица се зачуди, хтеде му рећи да је примила скоро за целу годин |
ко обрте и изиђе на врата.{S} Стојан се зачуди кад га угледа оваква.</p> <p>— Што си таки, јадн |
виде колико новаца Љубица узе, и он се зачуди:</p> <p>— Охо... то је новац! узвикну он, бришућ |
граду, неким малим послом... рече он, и зачуди се сам зашто је морао то слагати.</p> <p>— Био м |
ба...</p> <p>Гојко се трже... погледа и зачуди се откуд он сад у својој соби, седи на столици и |
..{S} Чуј ти само мене.{S} Па кад се он зачуди и запита како и шта је, а ти опет: што ме уби и |
амо; оди, ја сам учитељ.</p> <p>Деца се зачудише.{S} Видело се да су све друго очекивала, само |
ли пришавши близу, стадоше.{S} И они се зачудише необичну изгледу његову.</p> <p>Беше то човек |
вреди.</p> <p>— Од куд ти знаш? упита, зачуђен, Гојко.</p> <p>— И ја, знаш, стојао нодекана, н |
ти његово дисање...{S} Он само гледаше, зачуђен, шта се то догађа и очекиваше нешто страшно...{ |
е Гојка, који стајаше уз њу, узнемирен, зачуђен овом изненадном срећом, и не осећаше према њему |
шта му је то? пита је кмет, као бајаги зачуђен.</p> <p>Љубица му објасни; рече и колико ће кош |
напоље.{S} У прво време и Љубица стаде зачуђена и посматраше како се вије и таласа велико дечј |
<p>— Како то!? повикаше Гојко и Љубица, зачуђени.</p> <p>— Остао удовац, брате, па осиротео, од |
...</p> <p>Љубица и Гојко стајаху неми, зачуђени пред овим ретким призором, очи им лутаху с јед |
ше примицаше, њихова лица постајаху све зачуђенија.</p> <p>»Какво ли је ово чудо?« као да се пи |
груди до грла.{S} Љубица га гледаше све зачуђеније и збуњеније, поцрвене и стаде дисати убрзано |
страдаш?... дочека је мати са сузама и зачуђеним погледом.</p> <p>Љубица само крену очима бесм |
рече малишан седећи и даље и гледајући зачуђеним погледом час десно час лево око себе.{S} Њего |
илице од страшна бола, а очи се широко, зачуђено отворише.{S} Као кад неко добије тешку рану из |
тај говор ње не тиче, гледа преплашено, зачуђено, унезверено, питајући се у себи: како то одјед |
.</p> <p>Љубица диже главу и погледа га зачуђено. »Шта хоће они... о чему то говоре?...{S} Какв |
гомили, завук’о прстић у нос, па гледа зачуђено ове нове и необичне за њега призоре.{S} Љубици |
атекао баш како виси на прозору и гледа зачуђено.{S} Гојко се врати у школу, пусти ђаке, па ста |
ам шта је то. </p> <p>Љубица га погледа зачуђено; учини јој се да он ово не говори будан, но ка |
већ радите са словима? упита га Љубица зачуђено.</p> <pb n="49" /> <p>Веља се смешка неприметн |
<p>Писар бројаше паре, а Љубица гледаше зачуђено у гомилу банкнота и стаде их купити и слагати |
, он би бежао даље, даље... и гледао би зачуђено, преплашено.{S} Шта је то... је ли смрт?...{S} |
>Веља се смешка неприметно, и сам прави зачуђено лице, као бајаги чуди се питању.</p> <p>— Јуче |
не очи, развуче му се брк у страну и он зачуђено махне главом и у себи прошапће: »Часни је убио |
. </p> <p>— Каквој њиви?!... узвикну он зачуђено, али му глас дркташе од љутине. — Шта си тамо |
враћајући се ноћишту; зажубори речица, зашапућу капљице што се слевају с камења, а сутон се њи |
де шта је урадила, увиде како је далеко зашла, и тога тренутка у њој се створи стална, одлука: |
овде, узвикну она, видевши да је сунце зашло.</p> <p>Они се упутише низ брдо, говорећи о послу |
над слабим човеком, који је без икакве заштите, коме ништа друго не остаје, него да сагне глав |
ито јадне, сиромашне, деце, која су без заштите!...{S} Али мој добротвор оздрави!...{S} Видите, |
о његов добар друг...{S} Он га може и у заштиту узети, кад устреба; зна он: сила је Влајко!{S} |
е на отворен инат, надајући се на моћну заштиту писареву.</p> <p>Једне суботе у вече уђе Стојан |
<p>— Зашто?!... зашто?!...{S} Све ово, зашто?!... узвикиваше јадник гласно. — Боже, оволико ст |
ђосмо... сви је уважавају!...{S} Зашто, зашто?...{S} Јер се она крије и слободно гледа свакоме |
ти!{S} Зар би Бог допустио?{S} И зашто, зашто...{S} Шта хоће он... шта му то остаде неисказано, |
отрова.{S} Право има!...{S} Али зашто, зашто све то мораде бити?...{S} Да ли је требало коме м |
ема њој, не воли је више.{S} Али зашто, зашто?{S} Не може бити да ће јој ко отети ону љубав, ко |
опет: што ме уби и осрамоти, господару, зашто оногај ти тако једнога тако рећи свога чиновника |
агрцну од јецања...</p> <p>— Зашто?!... зашто?!...{S} Све ово, зашто?!... узвикиваше јадник гла |
реме: што је ово овде крваво? откуд?... зашто то!... од чега?...{S} И Гојко, изненађен, само се |
че поред ушију... </p> <p>Шта је ово... зашто он иде?...{S} Ни сам не зна, управо неће да зна, |
оволико страдање!...</p> <p>— Зашто... зашто?!... одјекиваше очајно питање стоти пут по празно |
: откуд то?...{S} Како може бити!...{S} Зашто?...{S} Од чега?...</p> <p>Љубица гледаше, пренера |
видим све унапред, да видим крај!...{S} Зашто не могу бар у душу да му завирим, да видим шта им |
м кад уђосмо... сви је уважавају!...{S} Зашто, зашто?...{S} Јер се она крије и слободно гледа с |
итава јата наде и заносних снова?...{S} Зашто јој се пронесе у памети одједном сјајна мисао: сл |
и шта је ово, шта ће ово да буде?...{S} Зашто она одједном осети неку пријатну зебњу у души?... |
вас, шта ћете ви овде, ко сте ви?...{S} Зашто се плећете у оно што не разумете и што није ваш п |
осети неку пријатну зебњу у души?...{S} Зашто поврвеше из душе читава јата наде и заносних снов |
и све свршено.{S} Може се и вратити.{S} Зашто не!...{S} Написаће Гојку да је болесна, и онда ни |
— Јуче сам почео, одговара он наивно. — Зашто се ви као чудите?</p> <p>— Па, знате... нама су п |
. — Боже, оволико страдање!...</p> <p>— Зашто... зашто?!... одјекиваше очајно питање стоти пут |
ша, он се загрцну од јецања...</p> <p>— Зашто?!... зашто?!...{S} Све ово, зашто?!... узвикиваше |
ане да се увија око учитељице.</p> <p>— Зашто нисте израдили сто и таблу, кад сте радили скамиј |
све, што је се могло поменути.</p> <p>— Зашто нисте дошли к мени раније?{S} Што сте трпели толи |
ече она бледећи, као у страху.</p> <p>— Зашто?...{S} Зар да пропустите овако занимљив призор! о |
гледајући је са интересовањем:</p> <p>— Зашто ви, госпођице, већ четири месеца не примате плату |
S} Хоћеш ли да зовемо доктора?</p> <p>— Зашто? зачуди се она, као да се буди иза сна.</p> <p>— |
оже више избегавати, не знајући ни сама зашто...{S} Она се осети као да се нагнула над провалиј |
дова његову доласку, не знајући ни сама зашто: да ли због ове самоће и непрекиднога ћутања, или |
ојим кратким ногама.{S} Он и сам не зна зашто му баш та мисао застаде у глави, он не помишљаше |
уд оде сад?{S} Да ли ће га затворити, и зашто?...{S} Јамачно оде ономе... да и њега пита, па по |
може бити!{S} Зар би Бог допустио?{S} И зашто, зашто...{S} Шта хоће он... шта му то остаде неис |
{S} И шта оно вели: »Нашло се мртво!« И зашто баш сад мора, онако кришом, да му предаје онај ве |
ом.{S} Испричајте нам то како је било и зашто?</p> <p>Капетан се диже, приђе Гојку и метну му р |
овати.{S} Ето, видите... сад знате и ви зашто сам зимус страдао.{S} Тако је морало бити!...{S} |
аслушају обоје.{S} То ће и бити!{S} Али зашто?«...</p> <p>— Изволите један акт из Министарства, |
као од отрова.{S} Право има!...{S} Али зашто, зашто све то мораде бити?...{S} Да ли је требало |
p> <p>»Иду страдања, видим ја...{S} Али зашто не могу да видим све унапред, да видим крај!...{S |
днео према њој, не воли је више.{S} Али зашто, зашто?{S} Не може бити да ће јој ко отети ону љу |
алим послом... рече он, и зачуди се сам зашто је морао то слагати.</p> <p>— Био ми ономад отац, |
одирну друга стабла, пера се сплетоше и зашушташе...{S} Они испод крушке поскакаше и нестаде их |
хатом, ослободи се одједном свију мука, збаци са себе страдање и патњу и оде са овога света.</p |
еше у стању да разуме све што се око ње збива.{S} Неке страшне речи уједају је за само срце и и |
аве.{S} Али сад... сад не видите шта се збива, јер иначе ме не бисте ни погледали.{S} О, ала ме |
чно, она не разумеваше шта се то са њом збива, беше занесена...{S} И као кроз сан чује познати |
бица се радо ухвати за ту мисао. »Јест, збиља!{S} Колико сам се ја онда уплашила и наједила, а |
збор за избор управе, па ћу тада...{S} Збиља, јеси ли се ти уписао у Учитељско Удружење?</p> < |
убане мој, верујем...{S} Ха-ха-ха...{S} Збиља романтично!...{S} Прелесна дјева куша постојанств |
лите се, госпођице, почетком у раду.{S} Збиља, како иде?{S} Данас сте почели.</p> <p>— Љутила с |
га не погледа, но сакри очи. </p> <p>— Збиља?... запита Љубица живо, па видевши да Влајко наро |
пштим.{S} Ала ће да зине!</p> <p>Љубица збиља зину од чуда.{S} Још пре две недеље она се нешто |
у на његовим грудима?...{S} Је ли се то збиља већ свршило?...{S} Он се наже њеном уху и прошапт |
украсу као приковане...</p> <p>Беше то збиља необично уметнички израђен златан часовник, посут |
ема свему, па чак и према овом писару. »Збиља, красан човек.{S} Како је само учтив, пријатан, с |
ујета, попушташе по мало од оне првашње збиље, па се стаде и она упуштати у разговор, који је в |
ту помешано милине са неком полусмешном збиљом и важношћу.{S} Друкчије и не бива: право из школ |
амо, гледајући је тако веселу.{S} Он се збиљски за њу привезао; заволео је како никад до сад ни |
раздвајаше и не допушташе никакво веће зближење.{S} С тога су се они ограничили на тих, озбиља |
а је да се упозна са том дечицом, да се зближи са њима.{S} Знала је начин којим се то најбоље п |
јпосле што?...{S} Нека!...{S} То ће нас зближити, кад опази да ја ништа...</p> <p>Дочека је на |
у, о свему, док се тако мало упознаше и зближише, па онда поче по издаље добацивати похвале њен |
»Ето ти... сама видиш да нас околности зближују.« Затим пружи руку учитељу и таман да проговор |
} Сад му беше најтегобнији тај положај, због кога је и иначе трпео доста.</p> <p>— Јест... боле |
осом, а, лице веома развијено, кошчато, због чега не силажаше са њега сталан израз грубости, ал |
очише у школи два најодраслија ђака.... због неке увреде...{S} Истукоше ме пред друговима, осра |
рата.</p> <p>— Мика пише, често пише... због њега сам ти и дошао.{S} Ти му сама рече да остави |
n="131" /> <p>— Био... јест, био сам... због квартирине.{S} Ни ви нисте још ништа примили, кажу |
и ако кмет признаде, да му је »левизор« због мапе начинио »премедбу« и да му је капетан строго |
сеца, доста је чекања.</p> <p>— Знаш да због прве плате примам оба ова месеца по пола...</p> <p |
неће то допустити.{S} Толико се кидала због те своје зле особине, која јој сметаше и као девој |
ан!{S} Неумна, она је сад нерасположена због овог Гојка, а можда и због другог чега, не зна ни |
о је, без сумње, Гојкова заслуга.{S} Па због Гојка је дошао и учитељ Аксо... »То је паметан учи |
... као Стојан, јамачно јесте.{S} И све због ње!...{S} И он још јаче осећа овоју безмоћност и у |
он био окупио председника да је оптуже због неморалног владања...{S} Њу, једну од најпоштенији |
ри Љубица, црвенећи.{S} Видело се да је због тога и зауставила Гојка, али није могла одмах да с |
аш због тога, господин-свештениче, није због тога што... није због школе.{S} Има и богослова ко |
-свештениче, није због тога што... није због школе.{S} Има и богослова који рђаво певају.</p> < |
е првина.{S} Али се боји ревизора, и не због оцене, него просто онако, боји га се као човека ош |
ред страшном државном контролом и дркће због својих недела...{S} Али да и он зна, да га одовуд |
ли тако неумешно, да деца одмах опазише због чега се она обраћа к њима, па сваки час погледаху |
{S} Ја сам учествовао због друштва, а и због ручка, за који сам знао да ће се давати после прег |
ерасположена због овог Гојка, а можда и због другог чега, не зна ни сама,.. јест има још нешто, |
оласку, не знајући ни сама зашто: да ли због ове самоће и непрекиднога ћутања, или је ту нешто |
<p>— Не верујте!...{S} Ви сте страдали због доброга срца свога... </p> <p>— Чекајте!... прекид |
омену да ће имати великих непријатности због тих украса, и замоли је да то све скине и остави к |
> <p>— Ни најмање.{S} Ја сам учествовао због друштва, а и због ручка, за који сам знао да ће се |
се хладноћа међу њима увећа, а то само због оног безразложног женског ината. »Шта ми се он ту |
он готов на све услуге, просто и једино због њене самоће и сиротиње, јер зна да тако исто чами |
</p> <p>— Ја сам дошао од куће нарочито због вас.{S} Чим сам чуо синоћ... о којечему, одмах сам |
<p>Гојко, нешто из радозналости а нешто због оскудице, оде до суднице, да покуша пречистити рач |
ем на робију или још да изгубим и главу због њених враних очију!...{S} Ехе-хе!...{S} Биће, вели |
н је богослов.</p> <p>— Та оно није баш због тога, господин-свештениче, није због тога што... н |
асвим!...</p> <p>— Е добро, добро...{S} Збогом! и капетан га пропусти пред собом.</p> <p>Кад се |
ица се премишљаху да ли да иду и они на збор.{S} Они су испитани још велике недеље, провели су |
тељског Удружења беху позвани на срески збор.{S} Гојко и Љубица се премишљаху да ли да иду и он |
радићемо озбиљније.{S} Скоро ћемо имати збор за избор управе, па ћу тада...{S} Збиља, јеси ли с |
еља, и оде напред. </p> <p>Чим се сврши збор, Гојко и Љубица изиђоше, готово неопажени, па као |
на железничку станицу, где је оно држан збор, а на његово место одмах дође један њихов друг из |
железничкој станици, где је био одређен збор у месној школи.{S} Још из дворишта опазише да је д |
једна не интересује оним што се ради на збору.{S} Најпре се посвршаваше неке дружинске ствари, |
} Изнурена, ослабела, лице се већ доста збрчкало, коса у велико почела седети, а она се погрбил |
ши овога неучтива <pb n="103" /> госта, збуни се и уплаши, јер се могао домислити, да му он не |
ву лицу.</p> <p>Доиста, Гојко поцрвене, збуни се и стаде се вртети, као год јутрос пред Љубицом |
ара право у очи, али се овај ни мало не збуни од тог погледа, већ јој приђе слободно и оним пол |
прага, и упути се к њему.</p> <p>Он се збуни и готово хтеде проћи, чинећи се да не чује Љубицу |
{S} Он смотри тај поглед па се још више збуни, али ипак одговори:</p> <p>— Три године, ово је с |
авање власти«.</p> <p>Гојко се још више збуни; стаде нешто муцати, одговарати, не знајући ни са |
е људе што су тамо засели, заплаши га и збуни.</p> <p>»Сад ћу да се сплетем... чим погледам у т |
ко Савић, учитељ.</p> <p>— А... отеже и збуни се изненађена девојка.{S} Ви сте, дакле...{S} И ј |
на њега, али се одмах трже, поцрвене и збуни се.{S} И он беше збуњен, управо у двоумици, не зн |
ише је жене са децом.{S} Она поцрвене и збуни се, а жене почеше запевати: стадоше богорадити да |
иметним осмехом.</p> <p>Гојко се сасвим збуни, поцрвене као да је ухваћен у каквој великој крив |
много живље закуца и она се сама некако збуни, занесе... а пред очима јој тако светло, тако леп |
сад бити?...</p> <p>Председник се мало збуни, па шмугну у собу.{S} Гојко остаде још мало да чу |
ће бити да се њему смеју.{S} То га опет збуни.</p> <p>— Какав си то друг, болан...{S} Нећеш са |
мех.</p> <pb n="141" /> <p>Гојко се баш збуни.{S} Шта сад да јој каже?...{S} Доиста му није ни |
{S} И шта је то те се писар тако сплео, збунио?...</p> <p>Писарка угледа отворену кутију са гри |
шта може бити!...{S} А немој тамо да се збуниш.{S} Капетан је добричина; не бој се!</p> <pb n=" |
у по једну.{S} Стојан уђе у школу блед, збуњен.</p> <p>— Зове те господин Пера, шапну он Љубици |
а другу. .</p> <p>Гојко беше сав црвен, збуњен, отираше лице марамом и спремаше се да изиђе, ал |
ући узгред Гојка, који стајаше снужден, збуњен, <pb n="108" /> гледајући тупо како му друг отва |
и подсмеха.{S} А он стоји тако сплетен, збуњен, оборене главе, не знајући ни шта да ради ни куд |
а...</p> <p>Писар се измаче, преплашен, збуњен, изненађен, подиже зажарено лице, које одједном |
у писар.</p> <p>— Заборавих... промрмља збуњен Гојко, крећући очима живо, као да гледаше где би |
трже, поцрвене и збуни се.{S} И он беше збуњен, управо у двоумици, не знајући да ли да иде напр |
в урнебес.{S} Он, сиромах, и онако беше збуњен, чим опази радознала женска лица која га посматр |
p>— Хе, оно је било изненада... био сам збуњен;</p> <p>Они прођоше кроз сеоски сокак, по коме л |
?...</p> <pb n="153" /> <p>Гојко, онако збуњен, још више се ушепртља од овога узвика, па стаде |
толике очи управљене на себе, застаде, збуњена и преплашена, па као да се премишља куда ће сад |
е упознамо. </p> <p>Љубица се осврташе, збуњена, погледајући чешће на Гојка, који се смрзнуо ту |
таман излази из канцеларије.{S} Видевши збуњена Гојка како се осврће у неприлици, не знајући да |
о и пакосно осмејкиваше, гледајући то у збуњена Гојка, који се одједном некако-необично најежи, |
> <p>Изиђоше обоје, мало изненађени а и збуњени: у селу су посете врло ретке, па зато оне вазда |
.{S} Љубица га гледаше све зачуђеније и збуњеније, поцрвене и стаде дисати убрзано...{S} Обузе |
вори о промени.{S} Председник га дочека збуњено, као кривац, а Гојко већ мало подигао главу и г |
а, знате... нама су предавали, поче она збуњено: припрема траје најмање месец до...</p> <p>— Ха |
иде рад и приђе јој, гледајући преда се збуњено, али му још у очима играше она весела, ватра, к |
</p> <p>Гојко скочи с кревета, обрте се збуњено по соби, па видевши да га не очекује никакав по |
ам, а други... не знам одговори Гојко и збуњено погледа у земљу, мрштећи се.</p> <p>— Свратите |
каква је она његова жена!... настави он збуњено, да би себе оправдао. — Раструбила је по целом |
га сад видео, не би познао у њему онога збуњеног, плашљивог јадника. »Да га искасапим свега!... |
м се веома чудновата и необична оволика збуњеност код одрасла човека.{S} И Љубица оборила главу |
ко гледајући у земљу. »Ха, ова несрећна збуњеност, рече он у себи, мрштећи се.{S} Куд баш сад д |
ао велики у почетку...{S} Његова обична збуњеност, кад се састаје с непознатим људима, обузе га |
за то вам јамчим.{S} Ми смо га у школи звали младом, јер се све неког белаја стиди...{S} Ено г |
ало је не одјурише. »Нисмо те, веле, ни звали«...</p> <p>»Па он бар да је друкчији!«...{S} Да ј |
преграђена једна мања, коју су укућани звали оџаклија, и ако у њој не беше оџака.{S} Ову оџакл |
ријега, а необичан јој беше овај оштар, званичан тон, који се јасно распознаваше у наредби. »На |
з онај голи Космај?...{S} Гојко ме онда звао да се пењемо...{S} Његова Америка«...</p> <p>Лете, |
ас, поче писар врло учтиво, што сам вас звао мало пре.{S} Заборавио сам да се ваш посао не сме |
и сад мало у школу, греј се, па ћемо те звати кад нам устребаш, прекиде Веља његов монолог, кој |
ледати равнодушно толика чуда у школи и звати се управитељ.{S} Нису те хтели чути... страдао си |
ажи господину Пери да не излази још.{S} Зваћу га.</p> <p>Жандарм се обрте војнички, изиђе и зат |
драви, одговараше газда Цветко, како га зваху сељаци.{S} Сви су те поздравили.{S} Мајка ти рекл |
ац, са лепим украсом на крају, налик на звезду, па га разгледаше пажљиво.{S} И опет она ни о че |
у њему; он скочи, измењен, страшан као звер, искривљених вилица и разрогачених крвавих очију.. |
ца!«...</p> <p>Гојко се мало ушепртљио, звера очима и гледа прекорно Вељу, држећи да је он крив |
.. баш сад.{S} Ево га унутра у кући.{S} Звера око себе и види насред куће пламен, велики, света |
њио се њен будући муж, Гојко учитељ, па звера око себе...{S} Ту се опет некако смрачи и неки љу |
јежи, увуче главу у рамена, па нервозно звера очима, час у Љубицу, којој се образи одједном зац |
бити?...</p> <p>— Хм... промрмља Гојко, зверајући очима.{S} Ја не знам...{S} Бога ми, не знам.. |
ми, није вајде...</p> <p>Љубица почиње зверати очима...{S} Шта ли ће сад бити, шта ли ће јој р |
ушепртља од овога узвика, па стаде само зверати по лицима, која га с чуђењем гледаху.{S} Један |
једног вижљастог заплашеног дечка, који звераше по соби као дивљаче.</p> <pb n="16" /> <p>— Пом |
донесем каквих хоћеш кожа, па к’о живо звере!...{S} Шта ће ти контраве!... настави кмет и засм |
е израз заплашене, дуго гоњене, уморене звери, која се одједном нашла међу својима, ну ипак се |
е, како јој гледа право у очи страшним, зверским погледом, и опет не може да се одвоји од њених |
не види, само се из мрака помаља црвено зверско лице и више ништа...{S} Он изгледа као осуђен н |
вану сабљу пустио те се вуче по земљи и звецка кад удари о какав камичак.{S} Лице му младолико, |
Сад нека је, нек се прибере.« И он оде, звецкајући сабљом нарочито, нек чује она да он одлази.< |
аговестиле.</p> <p>Трже је из тих мисли звецкање сабље.{S} Писар јој приђе, весела лица.{S} Она |
ини јој се да чује са дворишта необично звецкање, баш као да је сабља.{S} Погледа на прозор, а |
ништено, па ветар преко те пусте гудуре звижди и шиба, а Морава оздо, ваљајући своје мутне тала |
..</p> <p>Гле, дечко пролази сокаком... звиждуће и маше одељаном палицом...{S} Одједном је зави |
евач. — Иному солнце, иному луна, иному звјезди... како ли оно беше.{S} Није Бог дао свакому св |
> <p>— Јесте ли ви Гојко Савић, учитељ? звони отуд са врха озбиљан, крупан глас.</p> <p>Гојко с |
н поче неким промењеним гласом, из кога звони најжуднија молба и покорност, полушаптати, замуцк |
вна школа орловичка.{S} Бр.{S} 34.« Баш звони!...{S} Љубици нарочито одузеше смелост и управо у |
бица се расположи, па стаде празна соба звонити од њенога веселог, јасног смеха.</p> <p>Писар с |
а за одлазак, а доле у трњаку, јасним и звонким гласом, чика кос...{S} Милина, не може човек си |
јаше све јаснији и одређенији — беху то звонца и прапорци на коњима.{S} Мало затим дојурише у б |
...{S} Овај намештај, па разне ситнице, звонце...{S} Што ја не одох у полицију?...{S} Дотерао б |
ну дубоку наслоњачу, притиснем дугме... зврр... улети жандарм...{S} Зови ми... хм.. кога ћу... |
промрмља нешто у себи, што је личило на звук:</p> <p>— А-а-а...</p> <p>За председником се диже |
ма баш ништа!...{S} Стој, неки покрет и звук... као да се љубе?...{S} Јест, пољупци!... и слух |
крушкова, а слух напрегнуто лови сваки звук и покрет...{S} Јест, познаје добро његов глас...{S |
се јасно...{S} О, сваки јој тај отровни звук просеца и прожиже живо срце, сваки јој чупа из срц |
љубичастом бојом — носи се тај вечерњи звук и бруји далеко ширином, чак тамо до краја потеса, |
то спојило у један самобитни, нарочити звук, који се носи преко воћњака и кућа, продире кроз г |
иљубљени, опијени страшћу.{S} И на јачи звук мучно да би овога тренутка сврнули пажњу.{S} Он пр |
отеса долеташе некакав необичан за село звук, који постајаше све јаснији и одређенији — беху то |
/p> <p>Гојко је гледа и само слуша онај звучни глас, који иде из самих груди, али не може отвор |
ак се раскаљао, па нигде не можеш ногом згазити од блата.{S} Дохватиш се руком за плот, да би п |
Еј, море... одите овамо!</p> <p>Деца се згледаше; по неко се засмеја гласно, заклонивши главу з |
, братићу мој.</p> <p>Гојко и Љубица се згледаше и насмејаше.</p> <p>После подне таман почеше р |
е од чуда, пребледеше обојица и опет се згледаше.{S} Веља се први прибра, намршти се и проговор |
сад у великој мери.{S} И попа и учитељ згледаше се после његова одговора..{S} Учини им се веом |
о сумпору, крави, коњу...{S} Тек за нас згода!</p> <p>— Е, а кад дознате да иде који од педагог |
списана мисао: »Хо, море, па ово је баш згода жива!...{S} Права лепотица!«...</p> <p>Гојко се м |
ицу!</p> <p>И за децималне мере он нађе згодан одговор:</p> <p>— Море, шта ће ти онолика цимент |
днако голица, и он само гледа прилику и згодан тренутак да што пре излети из разреда, да се не |
м; не знам како... рече Љубица, тражећи згодан израз — како то нисте живели?</p> <p>— Како?... |
тни и лепи човек њен муж, да су све ове згодне и лепе ствари у собама, — њене ствари, да је то |
гавајући ону заплетену туђу реч.{S} А и згодније му беше да се овако изрази: нека знају да је с |
тешко, с муком, али јој Смиљка помагаше згодним питањима.{S} После настаде објашњење и разговор |
приче...{S} Хехе... не знате како се то згодно усвоји у зимском полумраку... деца не дишу, слуш |
та продужи.{S} А њему се не жури, он то згодно отеже и намешта с нарочитим циљем: да што више р |
себи: »Гледај ти, молим те, какву је он згоду пронашао!...{S} Хо, кићане, јадан си ти муж за ов |
>И Љубица се зачуди, кад пре нађоше ову згоду за послужење, а на Вељино питање и она се слатко |
на камџију и на под.{S} Писар му приђе, зграби га руком за раме и привуче к столу.</p> <p>— Ово |
на радост, она неким необичним покретом зграби кутицу обема рукама, а очи јој стадоше на украсу |
руку на Љубичино раме, а ја уђем па га зграбим обема рукама, подигнем у вис, па буп о под!...{ |
е к селу, пружи руку на једну од ближих зграда и рече:</p> <p>— Ено је, ви’ш она... с високим о |
о мокрој, раскаљаној земљи, по дрвећу и зградама, цеди се са лишћа и кровова у ситним капљицама |
тирину, пошто она нема стана у школској згради.{S} Чувши то, путник се диже и пожури к школи, д |
/p> <p>»Учитељица нема стана у школској згради« понављаше он детиње речи, корачајући лагано и н |
ше заплете. — Знаш, брате, у једној смо згради, па ми је баш тешка ова свађа...</p> <p>— Верује |
ар она сама да сруши ову, муком озидану зграду своје среће!...{S} Зар да разори сама ово, чисто |
андура, па се одједном надвири у мрачну зграду.</p> <p>— Учитељу, иди кући сад, па знаш онога.. |
е унаоколо, укршта средином, само да се згреје.{S} Осећа и глад, глад у желуцу, али зна да не б |
... ах, шта ја радим!...{S} Она се сама згрози од ове ужасне мисли, коју угуши одмах, још у зач |
ше више учитељице, исто онако најежен и згрчен као и Гојко, обрте се и оде у школу, машући глав |
њем.{S} Уједно опази Гојкову натмурену, згрчену фигуру, па одмах помисли да њега сад гризе љубо |
ецо, у школу! скомандова он, па се опет згрчи и, онако намрштен, оборене главе, уђе са децом у |
{S} Са њеног кревета разбацани јастуци, згужван ћилим...{S} А-а-а!...{S} Као да је нарочито гле |
анашњи догађај.</p> <p>— Е, ти си се ту згунторила... нећемо тако, братићу, да ми ноћас жуљиш г |
ећајући ништа и не мислећи ни о чем.{S} Згурила се, савила се у клупче, наслонила главу на узди |
а ја радим... којешта!...{S} Млада сам, здрава, па зар да се не смем ни с ким нашалити.{S} Није |
...{S} Тако и болесник гледа у сну себе здрава и весела... трчи, јури некога или подиже огромне |
је ко могао познати.{S} Од лепе, младе, здраве жене, постао је костур, омотан кожом.{S} Нема ви |
нулим прсима, које су те, некад једре и здраве, отхраниле и подигле!...</p> <pb n="100" /> <p>С |
у« како изгледа као муж, говори Влајко, здравећи се са Гојком и гледајући га озго са висине, са |
чији разговор очев.</p> <p>— Здрави су, здрави су... сви су здрави, одговараше газда Цветко, ка |
зна за друкчији разговор очев.</p> <p>— Здрави су, здрави су... сви су здрави, одговараше газда |
/p> <p>— Здрави су, здрави су... сви су здрави, одговараше газда Цветко, како га зваху сељаци.{ |
ечно и мало поцрвене од љутње.</p> <p>— Здравља, Боже!{S} Лако ћемо, лако ћемо за то, рече кмет |
рцу; осетише оно познато задовољство од здравља, с којим се код младежи вазда јавља нека жудња |
х сазнаје своју горку невољу: нема више здравља, ни весеља... постао је развалина, рушевина кој |
p> <p>Дође и Љубица.{S} Изменила се.{S} Здравље је поправила, али она дошла некако сасвим друкч |
Него тако... изгуби здравље...</p> <p>— Здравље!...{S} А што ће ми сад здравље... коме оно треб |
/p> <p>— Здравље!...{S} А што ће ми сад здравље... коме оно треба?...{S} Њему... је ли?...</p> |
с нама овде?...{S} Него тако... изгуби здравље...</p> <p>— Здравље!...{S} А што ће ми сад здра |
ати, осим мене.{S} Кунем ти се срећом и здрављем!... викну она узбуђено, прилазећи све ближе ње |
раничила само на кратка извешћа о своме здрављу и раду и тражењу новаца.{S} Одатле се опет наст |
Знате већ шта може мислити <pb n="9" /> здраво и весело шеснаестогодишње девојче.{S} И село јој |
...{S} Даље, даље црна прошлости!...{S} Здраво лепи, срећни животе!...</p> <p>Устала је рано по |
мета за разговор.</p> <p>Гојко све више зебе...{S} Да је то она обична хладноћа, која наступа и |
са захвалношћу.{S} Истина, срце му опет зебе од какве нове беде, која га може снаћи, и он већ п |
...</p> <pb n="76" /> <p>Љубицом овлада зебња; стаде је нешто гушити у грудима; она осећа да се |
јатну топлину, коју по некад смени лака зебња, па опет занос, бунило и топлина...</p> <p>— Аха, |
ез наде, без утехе...</p> <p>Гојкова се зебња испуни.{S} После неколико недеља они не имађаху в |
к око ње облеташе сав досадашњи страх и зебња, она га јасно осећаше у својој близини, али се ст |
ца се унезвери, опет је стаде обузимати зебња, ади досадашње узбуђење беше веће, те надвлада, и |
{S} Ах...« Љубици се стеже срце од неке зебње и опет је притиште онај тешки магловити сумор, шт |
тињу!...« Она се стресе од те магловите зебње, погледа на Гојка, који иђаше гледајући пред ноге |
сад сасвим други.{S} Нестало и страха и зебње, и она се већ почиње чудити чега се то до сад пла |
другом не мисли: нема више ни бриге ни зебње; осећа да је све у реду и добро, али не мисли о т |
— запита се она бојажљиво, аналишући са зебњом своја осећања, али се одмах умири.{S} Некакав ђа |
ати у њено лице, очекујући са страхом и зебњом њен одговор.</p> <p>Она устаде, приђе му и метну |
="170" /> махну главом и стаде са неком зебњом погледати час једнога час другога госта...{S} Ни |
не песме, која улева у душу неку сањиву зебњу.{S} Тамо, на врбама, кратким и суморним гласом, ј |
о вејање, неку злу и кобну слутњу, неку зебњу од тих непознатих, црним застором покривених дана |
гне, као ножем, у срце и наведе му неку зебњу и страх на душу; али он одгони од себе све те мис |
угушује све бриге, отклања ону досадну зебњу и ствара у души расположење, срећу...</p> <pb n=" |
се пожури говором, да би заглушио њену зебњу.</p> <p>— Ето, купио сам часовник, какав ниједна |
Зашто она одједном осети неку пријатну зебњу у души?...{S} Зашто поврвеше из душе читава јата |
или пред судницом.</p> <p>Ноге му веома зебу...{S} Устаде, па поче брзо ходати, али кад пружи к |
тима.</p> <p>Гојко стајаше, пренеражен, зелен и блед, разрогачених очију од страха, ноге и руке |
, где је опало мало лишћа и остала која зелена крушка...{S} Опружише вратове, дунуше снажно у п |
n" /> <p>...{S}Синуло пролеће.{S} Густа зелена трава покрила је воћњаке, па је милина зауставит |
око иконе, стоје читави бокори зрела и зелена босиљка... мирис од њега простире се по свој црк |
љене ливаде.{S} Задахну их мирис свеже, зелене траве, по којој су већ почеле да се купе росне к |
усамљеној дуњи или шљиви, а из те ниске зелене густине издвојио се поносно у висину по неки бре |
у беше чаробан, заносан.{S} Под њима се зелене густи зрели воћњаци, трепери шаренило по градина |
.</p> <p>Сиђоше у речицу, поред које се зелене подотављене ливаде.{S} Задахну их мирис свеже, з |
есима се жуте пожњевене стрњике, или се зелене подотављене ливаде по сниским лукама, или се црн |
вотно питање...{S} А око њега све ћути, зелени се и живи снажном младошћу...{S} Врхови дрвећа з |
гли... играју му котурови пред очима... зелени сто...{S} А онај на врху, с дугом раздељеном бра |
ахни јаблан...{S} И кроз то једноставно зеленило црвене се кровови кућа, беле се на њима димњац |
асветлише се, пређоше у отворено сјајно зеленило...{S} На истоку се небо зацрвенело, помолио се |
аке, па је милина зауставити око на том зеленилу.{S} Шљиве цветале, па се цело село заогрнуло н |
ред, вуци се као змија међу бурумцима и зеленим перјем кукурузним... још, још...{S} Даље се не |
есто.{S} Стојан му побусао гроб великим зеленим бусењем...{S} Он га је, јадника, и ожалио...{S} |
сувоњав младић, жутих завијених брчића, зелених очију, над којима је накривљен црн мекан шешир. |
чак тамо до краја потеса, куда вијуга, зеленом долином, сребрнаста уска-речица...</p> <pb n="2 |
е потписао, шапну Веља.</p> <p>— Добро, земљаче, иди ти сад.{S} Доћи ће господин.</p> <p>— Јок, |
ане две собе, кујну, подрум и дан орања земље...{S} Ви ми то набавите, па ја вам не тражим ни п |
p> <p>Сад јој стадоше ноге одскакати од земље, усне се трзаху јаче и јаче... обузела је дрктави |
ногу сноваху ошишане, погнутих глава до земље, сите и добре овце.{S} Густа сура прашина, која с |
ку влажну измаглицу; дрва се превила до земље од југовнога снега што их је притискао.{S} И ако |
е да легне, — глава му тешка... вуче га земљи... боји се да не падне на под...{S} Али се он оти |
ав у јакој ватри, једнако га нешто вуче земљи, не може већ да се држи на ногама, дише некако вр |
та магла, па роси по мокрој, раскаљаној земљи, по дрвећу и зградама, цеди се са лишћа и кровова |
је не опазе...{S} Али је она полегла по земљи, само главу мало подигла, да боље види и чује...{ |
ну никловану сабљу пустио те се вуче по земљи и звецка кад удари о какав камичак.{S} Лице му мл |
.{S} Па баш ако хоћеш и онакав дворац у земљи?...{S} Тамо има много пећина, копа се злато...{S} |
обрне с позивом... прво ваља припремити земљиште околишним разговором, па тек после на главну с |
<p>— Јесте... да... нарочито је мени за земљопис...</p> <p>— Хоћете шљива? рече она после дугог |
е друго...{S} Тако су га и сада заузеле земљорадничке задруге.{S} Непрестано је трчао са Ђокиће |
ово жбуње...</p> <p>И она се спушта на земљу, окреће се сокаку и гледа, гледа... тупим, животи |
S} Чујеш ли?... '</p> <p>Љубица седе на земљу, не дишући.{S} Ноге је издадоше, снага је остави, |
једаред обазре на село, па онда баци на земљу неку вунену струку са својих леђа и седе на њу.{S |
приђе, онако мокар, клекну пред њом на земљу и наслони своје уздрктале руке на њена колена.{S} |
олако док не ухватиш за врат, па онда о земљу.{S} Ја, братићу, тако је то.{S} А ти се не бој, ш |
знам одговори Гојко и збуњено погледа у земљу, мрштећи се.</p> <p>— Свратите мало к мени, ако х |
вене и најволео би да могаше тог часа у земљу пропасти.{S} Сад му беше најтегобнији тај положај |
нтересује, обрте му се она, гледајући у земљу. — Какве сте оцене добили до сад?</p> <p>— Све од |
дбина!« Он уђе, као обично, гледајући у земљу, али кад стаде пред њу, подиже очи и погледа је з |
е познајете, одговори Гојко гледајући у земљу. »Ха, ова несрећна збуњеност, рече он у себи, мрш |
Подне је, одговори он, гледајући час у земљу, час на вратнице, куда пролажаху ђаци, па се опет |
поче се каменити...{S} Само се раширене зенице упрле кроз мрак у неке <pb n="196" /> нејасне пр |
/p> <pb n="75" /> <p>Срце јој опет поче зепсти, као оно после прве походе писареве; нерасположе |
ојој кући са дететом, она остави кћер и зета са тврдом вером: да је то срећан пар и да ће веома |
, као <pb n="79" /> човек који је гађао зеца, па убио — кера...{S} Томе се није надао...{S} Он, |
у, која брижно прелеташе погледом преко зидова, избегавајући њен поглед.</p> <p>— Баш си дивно |
ће, разноврс |