• А 235
  • а 447
  • Аа 1
  • Ааа 1
  • Ааај 1
  • абаџиске 1
  • августа 1
  • августу 1
  • адвоката 1
  • ади 1
  • адиђарима 1
  • адреси 1
  • Ако 13
  • ако 69
  • аконто 1
  • Аксе 1
  • Аксо 4
  • Аксу 1
  • акт 8
  • акта 1
  • акте 2
  • актима 1
  • ал 1
  • Ал 2
  • ала 11
  • Ала 3
  • Алал 1
  • алеве 1
  • али 236
  • Али 96
  • ама 4
  • Ама 8
  • Америка 2
  • Америку 4
  • Америци 1
  • амо 4
  • аналишући 1
  • анатеме 1
  • анђелима 1
  • апатија 1
  • апатични 1
  • апатично 1
  • апи 1
  • апсанска 1
  • апсим 1
  • аптовини 1
  • асталу 1
  • атентат 1
  • аферама 1
  • Ах 19
  • ах 6
  • Аха 4
  • баба 5
  • бави 1
  • бавила 1
  • бавили 1
  • бадава 1
  • Бадава 1
  • бајаги 3
  • бакалнице 1
  • банке 1
  • банкнота 3
  • бапска 1
  • бар 16
  • Бар 2
  • бара 1
  • баре 1
  • бару 1
  • барута 1
  • батали 1
  • бате 1
  • батина 1
  • батином 1
  • батину 1
  • баца 5
  • бацајући 2
  • бацаше 1
  • баци 11
  • бацила 2
  • бацим 1
  • бачени 1
  • баџа 1
  • баџом 1
  • баџу 1
  • Баш 23
  • баш 74
  • баштица 1
  • башту 2
  • беда 1
  • беде 3
  • беди 1
  • бедно 1
  • бежала 1
  • бежао 1
  • бежати 1
  • Бежах 1
  • бежи 6
  • бежим 1
  • бежимо 1
  • бежите 1
  • бежиш 2
  • Без 2
  • без 51
  • безазлена 1
  • безазлене 1
  • безазлено 1
  • безазленог 1
  • безбедније 1
  • безбожно 1
  • безбрижна 1
  • безбрижно 2
  • безбрижну 1
  • бездан 2
  • бездана 1
  • безјацима 1
  • безмоћан 1
  • безмоћност 1
  • безнадежни 1
  • безобразна 1
  • безразложног 1
  • безуб 1
  • безумни 1
  • безумно 1
  • бејаше 3
  • бела 1
  • белаја 1
  • белају 1
  • беласа 1
  • беле 5
  • белег 1
  • бели 7
  • белије 1
  • белим 3
  • беличасте 1
  • беличасти 1
  • беличастосребрни 1
  • бело 2
  • белој 1
  • белом 2
  • белу 2
  • белуцају 1
  • Бељино 1
  • бео 2
  • Београд 3
  • Београда 6
  • београдске 1
  • београдским 1
  • БЕОГРАДУ 1
  • Београду 8
  • беремо 1
  • бесвесно 1
  • бескрајна 2
  • бескрајне 1
  • бескрајно 1
  • бескрајној 1
  • бескрајном 2
  • бескрајну 1
  • бесмислено 5
  • бесмислице 1
  • Бесна 1
  • бесни 1
  • бесним 1
  • бесно 2
  • бесној 2
  • бесплатно 1
  • Беспомоћно 1
  • беспослен 1
  • бесциљан 1
  • бесциљној 1
  • бећар 1
  • бећари 1
  • беху 19
  • Беху 2
  • беше 100
  • Беше 23
  • бешчасте 1
  • бешчасти 1
  • бешчастити 1
  • бешчастиш 1
  • би 181
  • Би 2
  • библиотеку 1
  • бива 4
  • бивала 1
  • бивало 1
  • бивати 1
  • бије 9
  • Бијем 1
  • Бијеш 1
  • бију 1
  • била 7
  • биле 1
  • Биле 1
  • били 7
  • Било 2
  • било 50
  • био 39
  • Био 4
  • бира 2
  • бирајте 1
  • бирајући 1
  • бирам 1
  • бирати 1
  • бисагама 1
  • бисаге 2
  • бисте 5
  • бистра 2
  • бистре 5
  • бити 83
  • биће 13
  • Биће 2
  • бићем 1
  • бих 22
  • бичеви 1
  • благ 1
  • блага 1
  • благајни 1
  • благајницу 1
  • благим 3
  • благо 7
  • благовао 1
  • благовати 1
  • благодејање 1
  • благом 1
  • благословио 1
  • благотворан 1
  • благује 1
  • блажен 3
  • блажена 2
  • блаженство 1
  • блата 2
  • блед 5
  • бледа 1
  • бледе 1
  • бледети 1
  • бледећи 1
  • бледи 1
  • бледило 2
  • бледо 1
  • блејања 1
  • блесну 1
  • ближе 16
  • ближи 2
  • ближих 1
  • близа 1
  • близини 1
  • близину 1
  • Близу 1
  • близу 7
  • блиска 1
  • блиски 1
  • блиста 2
  • блуђаше 1
  • бобице 1
  • Бог 20
  • Бога 17
  • богат 1
  • Богме 2
  • богме 4
  • богове 1
  • богомољац 1
  • богорадити 1
  • Богосав 16
  • Богосава 4
  • Богосаве 2
  • Богосаву 1
  • богослов 2
  • богослова 1
  • Богу 4
  • Боже 14
  • Божићу 1
  • божја 1
  • Божја 1
  • Божји 1
  • бозна 1
  • Бој 1
  • бој 10
  • боја 2
  • бојажљиво 10
  • бојажљивост 1
  • бојазан 1
  • бојазни 3
  • бојала 1
  • бојали 1
  • бојама 1
  • бојао 4
  • бојати 3
  • бојаше 1
  • боје 3
  • бојећи 1
  • боји 9
  • бојим 4
  • бојом 1
  • боју 3
  • Бокићевих 1
  • боком 1
  • бокори 1
  • бол 14
  • бола 6
  • Болан 1
  • болан 4
  • болесна 2
  • болесник 3
  • болесника 1
  • болесником 2
  • болеснику 3
  • болесног 1
  • болест 4
  • болестан 4
  • болести 3
  • болешћу 3
  • Боли 1
  • боли 3
  • болна 1
  • болним 1
  • болно 4
  • боловала 2
  • боловао 1
  • болове 1
  • болом 3
  • Боље 2
  • боље 23
  • бољи 2
  • борба 1
  • борбе 1
  • борбу 3
  • борила 1
  • Боса 1
  • боса 2
  • босиљка 2
  • босоноги 1
  • боцнеш 1
  • Бр 1
  • брави 1
  • браву 2
  • брада 3
  • браде 4
  • бради 1
  • брадица 1
  • брадом 1
  • браду 4
  • брадурине 1
  • брадурину 1
  • бране 1
  • брани 1
  • браните 1
  • бранити 1
  • брат 3
  • брата 5
  • брате 23
  • Братићу 1
  • братићу 60
  • братове 1
  • братској 1
  • брату 2
  • браћа 3
  • браћо 2
  • брвна 2
  • брвну 1
  • брда 1
  • брдо 1
  • бре 4
  • брега 1
  • брезама 1
  • Брезовац 6
  • брезовачкој 1
  • брезовичка 1
  • брезовички 1
  • брезовичкој 1
  • Брезовца 2
  • Брезовцу 1
  • брезом 1
  • брест 1
  • брешчића 1
  • брже 10
  • Брже 4
  • брзим 2
  • брзином 1
  • Брзо 2
  • брзо 36
  • брига 2
  • бригај 5
  • бриге 4
  • бриде 2
  • брижна 1
  • брижни 1
  • брижно 2
  • брижну 1
  • бризи 1
  • бризнути 1
  • брилијантима 2
  • брилијантску 1
  • бриљантским 1
  • брине 3
  • бринемо 1
  • брини 3
  • бринуо 1
  • бринути 2
  • брисати 4
  • брише 1
  • бришући 4
  • брк 1
  • бркова 1
  • бркови 1
  • брковима 3
  • брком 3
  • бродећи 1
  • број 1
  • бројаше 1
  • броју 1
  • брош 2
  • брујање 1
  • бруји 2
  • брука 2
  • брукаш 1
  • бруци 1
  • брчића 1
  • брчиће 1
  • брчићи 1
  • брчкати 1
  • бубица 1
  • бувара 1
  • буве 1
  • Буд 1
  • будан 1
  • буде 30
  • будем 3
  • будеш 3
  • буди 4
  • Будите 2
  • будиш 1
  • буду 2
  • будући 1
  • будућност 2
  • будућности 2
  • Бујна 1
  • буни 1
  • бунила 2
  • бунило 4
  • бунилу 3
  • бунити 1
  • бунован 1
  • буновна 1
  • буновно 2
  • Бунт 1
  • бунца 1
  • бунцао 2
  • бунцати 1
  • буп 1
  • бура 1
  • буре 1
  • бурни 1
  • бурно 4
  • буру 1
  • бурумцима 1
  • бусењем 1
  • бутела 1
  • вадећи 1
  • вадити 1
  • важна 3
  • важни 1
  • важније 2
  • важнијег 1
  • важнији 1
  • важно 2
  • важношћу 2
  • важну 1
  • Вазда 1
  • вазда 8
  • Ваздан 1
  • ваздан 4
  • ваздух 8
  • ваздуха 5
  • ваздуху 5
  • вајде 3
  • Вајдица 1
  • вако 2
  • ваку 1
  • вала 2
  • вали 1
  • валинке 1
  • ваљ 1
  • ваља 12
  • ваљад 2
  • ваљада 5
  • ваљајући 1
  • ваљало 1
  • ваљана 1
  • ваљано 4
  • ваљда 12
  • Ваљда 3
  • ваљци 1
  • вам 51
  • вама 13
  • вамилија 1
  • вамилијаз 2
  • вамилијаза 1
  • ван 2
  • варају 1
  • вараш 2
  • варљиве 1
  • варљиви 2
  • варош 1
  • вароши 1
  • варошима 1
  • варошке 1
  • варошком 2
  • вас 60
  • васпитачици 1
  • Ватра 1
  • ватра 7
  • ватре 3
  • ватрена 2
  • ватрени 1
  • ватреним 2
  • ватри 2
  • ватру 1
  • Ваш 1
  • ваш 9
  • Ваша 2
  • вашар 1
  • вашарско 1
  • ваше 8
  • вашег 1
  • вашем 3
  • ваши 1
  • Ваши 1
  • ваших 1
  • вашом 3
  • вашу 3
  • ведрина 1
  • ведром 1
  • веђе 1
  • Вежбање 1
  • вежбаоницу 1
  • веже 2
  • веза 1
  • везама 1
  • везани 1
  • везе 4
  • везеш 1
  • вези 4
  • везује 1
  • вејање 1
  • вејаше 1
  • веје 1
  • век 1
  • веле 2
  • вели 27
  • Велика 1
  • велика 18
  • велике 11
  • велики 20
  • великим 6
  • великих 1
  • велико 8
  • великога 2
  • великој 5
  • великом 3
  • велику 6
  • велим 1
  • Велимир 6
  • Велимиров 1
  • велите 2
  • величанствен 1
  • величанствено 3
  • величанственом 1
  • велиш 5
  • Веља 88
  • Веље 4
  • Вељи 5
  • Вељин 1
  • Вељиних 1
  • Вељино 1
  • Вељиној 1
  • Вељом 4
  • вељу 1
  • Вељу 7
  • венац 1
  • венаца 1
  • вене 1
  • венце 2
  • венцем 1
  • венчала 1
  • венчамо 3
  • венчане 1
  • венчања 3
  • венчање 1
  • венчати 1
  • венчаше 1
  • веома 50
  • вера 1
  • веран 1
  • вере 1
  • верма 1
  • верним 1
  • верност 1
  • верности 1
  • веровао 1
  • веровати 2
  • вером 1
  • веронауку 3
  • Верујем 1
  • верујем 6
  • верујете 1
  • верујте 2
  • верујући 1
  • Весела 1
  • весела 9
  • веселе 1
  • весели 7
  • веселија 2
  • веселије 2
  • веселији 2
  • веселим 2
  • веселник 1
  • веселнице 2
  • весело 36
  • веселог 1
  • веселом 1
  • веселост 1
  • веселу 3
  • весеља 1
  • весељак 2
  • весеље 2
  • весео 11
  • вест 1
  • Ветар 1
  • ветар 6
  • ветриш 1
  • ветровит 1
  • већ 132
  • Већ 6
  • већа 2
  • веће 11
  • већем 1
  • већи 3
  • већим 1
  • већина 2
  • већином 5
  • већих 1
  • већој 2
  • већу 2
  • вече 9
  • вечера 1
  • вечерава 1
  • вечерас 2
  • вечерати 1
  • вечере 1
  • вечери 1
  • вечерња 1
  • вечерњем 1
  • вечерњи 1
  • вечеру 4
  • вечита 2
  • вечитим 1
  • вечито 7
  • Вечна 1
  • вечна 3
  • вечни 3
  • вечним 1
  • вечно 5
  • вечној 2
  • вечном 1
  • вечношћу 1
  • вечну 1
  • вешта 1
  • вештине 1
  • вештину 2
  • вешто 4
  • вешћу 1
  • Ви 14
  • ви 84
  • вид 1
  • вида 1
  • Виде 1
  • виде 23
  • Видевши 1
  • видевши 16
  • Видела 1
  • видела 4
  • видели 2
  • Видели 2
  • Видело 2
  • Видео 1
  • видео 13
  • видети 1
  • Видећемо 1
  • видећемо 2
  • Видећете 1
  • видећи 5
  • видех 1
  • Види 4
  • види 59
  • видик 1
  • видим 21
  • Видим 3
  • видимо 5
  • видите 12
  • Видите 2
  • видиш 17
  • Видиш 5
  • видокруг 1
  • видокруга 1
  • виђа 2
  • виђали 1
  • виђао 2
  • виђаху 2
  • виђаше 3
  • виђења 1
  • виђу 1
  • вижљастог 1
  • вије 1
  • вију 1
  • вијуга 1
  • викати 2
  • викне 3
  • викну 23
  • вила 1
  • Вилиној 1
  • вилица 2
  • вилицама 1
  • вилице 8
  • вина 3
  • вино 1
  • вир 1
  • вис 1
  • висе 1
  • виси 2
  • висине 1
  • висини 2
  • висином 1
  • висину 2
  • висок 1
  • висока 1
  • високим 2
  • високо 1
  • високој 1
  • високу 2
  • витке 1
  • вичем 1
  • вичући 3
  • Више 1
  • више 112
  • вишим 1
  • влада 2
  • владали 1
  • владања 1
  • владању 1
  • владаше 5
  • владе 2
  • влади 2
  • влажан 1
  • влажна 1
  • влажном 2
  • влажну 1
  • Влајка 5
  • Влајко 40
  • Влајков 1
  • Влајкове 1
  • Влајковим 1
  • Влајковој 1
  • Влајкову 1
  • Влајком 2
  • Влајку 3
  • влас 2
  • власно 1
  • власт 2
  • власти 3
  • вода 1
  • Вода 1
  • воде 10
  • водени 1
  • води 10
  • водио 3
  • водом 2
  • воду 4
  • вођаху 3
  • вођаше 1
  • вођена 1
  • војачина 1
  • војнике 2
  • војнички 1
  • војсци 1
  • Волела 1
  • волели 1
  • волео 4
  • воли 4
  • волим 3
  • воља 1
  • воље 1
  • вољи 11
  • вољом 3
  • вољу 1
  • ворта 1
  • воска 1
  • воћа 1
  • воће 1
  • воћке 1
  • воћњака 3
  • воћњаке 1
  • воћњаци 1
  • воћњацима 1
  • воћу 1
  • Воштаница 1
  • воштанице 1
  • воштаницу 1
  • врана 2
  • враних 1
  • врапце 1
  • врат 6
  • Врата 2
  • врата 48
  • Врати 1
  • врати 22
  • вратила 1
  • вратило 1
  • вратим 1
  • вратима 22
  • вратимо 1
  • вратио 2
  • вратити 5
  • Вратише 1
  • вратише 2
  • вратница 2
  • вратницама 7
  • Вратнице 1
  • вратнице 15
  • вратове 1
  • врату 2
  • враћа 3
  • враћају 1
  • враћајући 3
  • враћамо 1
  • враћати 2
  • враћаху 1
  • враћаше 2
  • врачаре 1
  • врбама 1
  • врд 2
  • врдају 1
  • врдати 1
  • врдне 1
  • врева 1
  • вреди 2
  • вредило 1
  • вреду 1
  • вређати 2
  • врела 2
  • вреле 4
  • врели 1
  • врелим 6
  • врело 1
  • врелој 1
  • врелом 2
  • врелу 3
  • Време 1
  • време 41
  • времена 12
  • времену 2
  • врзе 1
  • ври 5
  • врисак 9
  • вриском 2
  • врисне 1
  • врисну 6
  • вриснула 1
  • вриснуо 1
  • вриснути 2
  • вришти 1
  • Врло 3
  • врло 33
  • врљике 1
  • врне 1
  • врнути 1
  • врпољити 1
  • врте 1
  • вртети 1
  • вртећи 2
  • врти 1
  • врућици 1
  • врућицу 2
  • врх 1
  • врха 1
  • Врхови 1
  • врховна 1
  • врхом 1
  • врху 3
  • врхунац 1
  • врше 1
  • врши 4
  • вршила 1
  • вршке 1
  • вршљати 1
  • вршњакињама 1
  • вукли 1
  • вукло 3
  • Вуксане 2
  • вукући 1
  • вунену 1
  • вуну 1
  • вући 1
  • вуци 1
  • вуче 15
  • Вуче 2
  • га 337
  • гађао 1
  • газда 4
  • газдарице 1
  • газде 2
  • газдину 1
  • газе 1
  • гази 4
  • газити 4
  • гак 1
  • гардероба 1
  • гвожђе 1
  • где 44
  • Где 6
  • гејачка 1
  • генерал 1
  • гигантско 1
  • гимназија 1
  • гимназије 4
  • гимназији 1
  • гимназијског 1
  • гимназију 4
  • глава 21
  • Глава 3
  • главе 27
  • глави 26
  • главније 1
  • главним 2
  • главно 2
  • главну 2
  • главобољом 1
  • главом 23
  • главу 93
  • глад 2
  • гладан 1
  • глади 3
  • гладити 1
  • Глас 2
  • глас 24
  • гласа 10
  • гласила 1
  • гласно 14
  • гласови 5
  • гласом 26
  • гласу 2
  • Гле 17
  • гле 18
  • Гледа 3
  • гледа 66
  • гледај 11
  • Гледај 4
  • Гледајте 1
  • гледајте 2
  • гледају 15
  • гледајући 70
  • Гледала 1
  • гледала 5
  • гледали 1
  • Гледам 1
  • гледам 11
  • гледамо 2
  • гледања 1
  • гледао 3
  • гледате 1
  • гледати 12
  • гледаће 1
  • Гледаћемо 2
  • гледаћу 1
  • Гледаћу 1
  • гледаху 3
  • Гледаш 1
  • гледаш 2
  • Гледаше 1
  • гледаше 20
  • гледећи 2
  • Глиша 1
  • глоби 1
  • глупих 1
  • глуху 1
  • гнев 4
  • гнева 2
  • гневан 1
  • гневом 1
  • гнезда 2
  • гнездашце 1
  • гнездо 11
  • гнезду 8
  • гнусно 1
  • гнушај 1
  • гнушају 1
  • гнушала 2
  • гнушања 1
  • гнушање 2
  • гнушате 1
  • гњави 1
  • говеда 3
  • говор 4
  • говора 3
  • говораше 5
  • Говоре 1
  • говоре 11
  • говорећи 4
  • Говори 2
  • говори 28
  • Говорила 1
  • говорили 3
  • говорило 1
  • говорим 3
  • Говорио 2
  • говорите 2
  • говорити 10
  • говориш 2
  • говорника 1
  • говорнику 1
  • говором 2
  • говору 4
  • год 27
  • година 13
  • годинама 2
  • године 29
  • години 2
  • годину 9
  • гођ 1
  • гозби 1
  • гозбом 1
  • Гојка 48
  • Гојко 315
  • Гојков 4
  • Гојкова 4
  • Гојкове 3
  • Гојковим 1
  • Гојкових 4
  • Гојково 4
  • Гојковој 4
  • Гојкову 9
  • Гојком 17
  • Гојку 41
  • Голаверија 1
  • голи 1
  • голица 1
  • голотрби 1
  • голубане 2
  • голубице 3
  • гомилају 1
  • гомилаху 1
  • гомиле 1
  • гомили 2
  • гомилица 1
  • гомилицу 1
  • гомилом 1
  • гомилу 1
  • гоне 1
  • гони 5
  • гоним 1
  • гонио 1
  • гоњене 1
  • гора 1
  • гордо 1
  • горе 11
  • Гори 1
  • гори 4
  • горка 2
  • Горке 1
  • горки 1
  • горким 1
  • горких 1
  • горко 15
  • горкога 2
  • горку 1
  • горња 1
  • горњу 2
  • горча 1
  • горчина 1
  • горчином 1
  • горчину 1
  • горчом 1
  • господа 1
  • господар 2
  • господара 1
  • господару 1
  • Господару 1
  • господин 24
  • Господин 4
  • господина 7
  • господине 16
  • Господине 3
  • господинова 1
  • господину 5
  • господо 1
  • господски 1
  • господства 1
  • господу 3
  • госпођа 1
  • Госпођа 1
  • госпођи 1
  • госпођина 1
  • Госпођица 2
  • госпођица 3
  • Госпођице 1
  • госпођице 6
  • госпођицу 1
  • госпођо 6
  • Госпоја 1
  • Гост 1
  • гост 6
  • госта 6
  • госте 6
  • гости 6
  • гостима 3
  • госту 1
  • готов 3
  • готова 3
  • готовио 1
  • Готово 2
  • готово 22
  • градинама 1
  • гракне 1
  • грана 1
  • гранама 1
  • гране 3
  • граници 1
  • граничи 1
  • грану 4
  • гранчице 1
  • гранчицу 1
  • грдећи 1
  • грдио 1
  • грдно 2
  • грдње 4
  • гред 1
  • греј 1
  • грејаше 1
  • греје 3
  • грех 1
  • грехота 1
  • Грехота 1
  • грешите 1
  • грешиш 1
  • грешни 1
  • грешник 1
  • грешница 1
  • грешници 1
  • грешниче 2
  • гривном 1
  • гривну 2
  • гризе 1
  • грла 1
  • грлећи 1
  • грли 1
  • грлица 1
  • грло 2
  • грлу 2
  • грм 1
  • грмљава 1
  • грмљавина 1
  • грмљавине 1
  • гроб 3
  • гроба 1
  • гробна 1
  • грозни 1
  • грозница 3
  • грознице 1
  • грозници 4
  • грозницу 1
  • грозничави 1
  • грозничавим 1
  • грозничаво 3
  • грозничавом 2
  • грозно 1
  • грозну 1
  • гром 3
  • громко 1
  • громовите 1
  • гроф 1
  • грош 3
  • гроша 1
  • груба 1
  • грубо 2
  • грубост 2
  • грубости 1
  • Груди 1
  • груди 31
  • грудима 11
  • груне 1
  • Груни 1
  • Груну 1
  • груну 3
  • грунуше 1
  • групе 2
  • грцаше 1
  • грчевито 6
  • грчи 1
  • губером 2
  • губи 4
  • гугутање 1
  • гудуре 1
  • гужвајући 1
  • гујина 1
  • гукање 1
  • гуњ 1
  • гуњем 1
  • Гурну 1
  • гурну 3
  • густ 2
  • густа 1
  • Густа 2
  • густе 3
  • густи 2
  • густим 3
  • густине 1
  • густих 2
  • густо 4
  • густој 2
  • густом 2
  • густу 3
  • гута 2
  • гутајући 1
  • гутати 1
  • гуши 2
  • гушити 2
  • гушћи 1
  • гушћу 1
  • д 1
  • да 1425
  • Да 80
  • дабогме 1
  • давати 1
  • дави 4
  • дављеникову 1
  • давно 5
  • давном 1
  • Даде 1
  • даде 10
  • даду 2
  • Дај 4
  • дај 7
  • даје 4
  • дајем 1
  • дајемо 1
  • дајте 1
  • Дајте 2
  • дајући 1
  • дакле 4
  • Дакле 4
  • дакћу 1
  • далека 2
  • далеке 1
  • далеки 3
  • Далеко 1
  • далеко 26
  • далеком 1
  • далеку 1
  • дали 2
  • дало 1
  • даља 1
  • даље 22
  • Даље 3
  • даљини 1
  • даљину 5
  • даљу 1
  • дам 2
  • дан 41
  • дана 59
  • данас 18
  • Данас 3
  • данашње 1
  • данашњи 1
  • данашњим 1
  • данашњих 1
  • дане 5
  • дани 5
  • данима 2
  • Даница 1
  • даном 2
  • Дао 1
  • дао 12
  • дар 2
  • дарове 1
  • даска 2
  • даске 1
  • дате 1
  • дати 7
  • даће 2
  • Даће 2
  • даћеш 2
  • даћу 1
  • Даћу 1
  • дахну 1
  • дахнуше 1
  • Дације 1
  • дашчарице 1
  • Два 1
  • два 35
  • двадесет 5
  • дванаест 4
  • две 18
  • двобој 1
  • двоје 14
  • двојица 4
  • двојици 1
  • двокрилне 1
  • дволични 1
  • дволичног 1
  • двопев 1
  • дворац 2
  • дворбу 1
  • дворишта 19
  • двориште 20
  • двориштем 1
  • дворишту 17
  • двосмислене 1
  • двоумећи 2
  • двоумици 2
  • двоумљаше 1
  • двоцевку 1
  • де 1
  • дебата 2
  • дебати 1
  • дебела 1
  • дебеле 1
  • дебелу 1
  • дебља 1
  • деверство 1
  • девет 4
  • деветорицу 3
  • девојачких 1
  • девојачком 1
  • девојачку 2
  • девојка 5
  • девојкама 1
  • девојке 4
  • девојку 1
  • девојци 3
  • девојче 2
  • девојчета 1
  • дед 1
  • деде 2
  • дежмекаст 1
  • дежурања 1
  • делећи 1
  • дели 1
  • делић 5
  • деловодник 3
  • деловођу 2
  • делу 1
  • демони 1
  • демонски 1
  • демонску 1
  • дене 1
  • део 2
  • депеша 1
  • депешом 2
  • Депозитар 1
  • депозитар 3
  • депозитара 1
  • дерладијом 1
  • Десет 1
  • десет 8
  • десети 2
  • десетина 1
  • десетине 1
  • десетину 3
  • десетне 1
  • десетом 1
  • деси 1
  • десити 1
  • десна 1
  • десне 1
  • десни 1
  • десно 8
  • десног 1
  • десну 3
  • дете 21
  • Дете 3
  • детенце 2
  • детета 1
  • дететом 2
  • детету 2
  • детиња 1
  • детиње 5
  • детињи 4
  • детињски 1
  • детињско 1
  • детињства 6
  • детињство 3
  • детињству 1
  • Деца 10
  • деца 34
  • деце 10
  • Деци 1
  • деци 11
  • децималне 1
  • децо 2
  • Децо 3
  • децом 24
  • децу 52
  • дечак 1
  • дечица 1
  • дечице 1
  • дечицом 1
  • дечицу 1
  • дечја 1
  • дечје 5
  • дечјим 2
  • дечка 4
  • Дечко 1
  • дечко 4
  • дечку 1
  • дешава 1
  • дешавају 1
  • дешавало 1
  • ди 1
  • дивља 5
  • Дивљаци 1
  • дивљацима 1
  • дивљаче 1
  • дивљачићи 1
  • Дивљачно 1
  • дивљина 1
  • дивљу 2
  • дивна 1
  • Дивна 1
  • дивне 2
  • дивно 2
  • дивота 1
  • дивотне 1
  • дигла 2
  • дигнемо 1
  • дигнувши 1
  • дигоше 1
  • Диже 1
  • диже 24
  • дижу 3
  • дижући 6
  • дизати 2
  • дизаше 1
  • дијете 1
  • дикане 2
  • дим 3
  • дима 1
  • димњаком 1
  • димњаци 1
  • динар 3
  • динара 7
  • дира 1
  • дирам 2
  • директор 1
  • Директор 1
  • директору 1
  • дирнут 1
  • дисања 1
  • Дисање 1
  • дисање 2
  • дисати 1
  • дисаше 3
  • дићи 2
  • дихање 1
  • дихаше 1
  • дице 2
  • дише 8
  • дишу 2
  • дишући 5
  • дјева 1
  • длаке 1
  • длаку 3
  • дланове 1
  • дланови 1
  • длановима 1
  • дланом 1
  • дневник 1
  • дневно 1
  • дно 1
  • дну 3
  • До 10
  • до 104
  • доба 5
  • добави 1
  • Добар 2
  • добар 8
  • добаци 1
  • добацивати 1
  • добациваше 1
  • доби 3
  • добивала 1
  • добије 4
  • добијем 3
  • добијемо 2
  • добијете 1
  • добили 1
  • добило 1
  • добио 6
  • добисмо 1
  • добит 2
  • добити 1
  • добих 1
  • добише 1
  • добра 8
  • добре 2
  • добри 4
  • добрим 1
  • добричина 3
  • Добро 24
  • добро 69
  • доброг 1
  • доброга 1
  • добром 3
  • доброта 1
  • добротвор 2
  • доброти 1
  • добру 4
  • доведе 2
  • доведена 1
  • доведох 1
  • Доведоше 1
  • Довека 1
  • довека 3
  • Довела 1
  • довече 1
  • довијам 1
  • довије 1
  • довикну 2
  • довлет 1
  • доводе 2
  • доводи 2
  • довољан 1
  • Довољно 1
  • довољно 8
  • доврши 3
  • довршиваше 1
  • догађа 2
  • догађај 4
  • догађаја 2
  • догађаје 6
  • догађајем 1
  • догађаји 2
  • догађајима 5
  • догађају 1
  • договара 1
  • договарају 1
  • договора 1
  • договори 2
  • договорим 1
  • договорити 1
  • договорише 2
  • догоди 1
  • догрдила 1
  • дода 1
  • додаде 1
  • додатке 1
  • додира 1
  • додирну 1
  • додирујући 1
  • дође 57
  • Дође 7
  • дођем 5
  • дођемо 1
  • дођете 3
  • дођеш 2
  • дођосте 2
  • дођох 2
  • Дођоше 1
  • дођоше 7
  • дођу 4
  • дознали 1
  • дознамо 1
  • дознате 1
  • дознати 1
  • дознаш 1
  • дозом 1
  • дозу 1
  • доиста 10
  • Доиста 2
  • дојурио 1
  • дојурише 2
  • Док 3
  • док 50
  • доказивати 1
  • Докле 3
  • докле 7
  • докотура 1
  • доктор 1
  • Доктор 1
  • доктора 2
  • долажаху 1
  • долазак 1
  • долазе 4
  • долазећи 1
  • Долази 1
  • долази 15
  • долазила 2
  • долазио 1
  • долазити 7
  • долазиш 1
  • доласком 1
  • доласку 3
  • Доле 1
  • доле 3
  • долеташе 1
  • долети 1
  • доликовати 1
  • доликује 1
  • доликују 1
  • долином 2
  • дом 1
  • домаћа 1
  • домаће 2
  • домаћин 1
  • домаћина 1
  • домаћица 2
  • домаћице 1
  • домаћицом 1
  • домаћицу 1
  • домаћичину 1
  • домислио 1
  • домислити 1
  • домишљати 3
  • донела 1
  • донео 3
  • Донесе 1
  • донесе 5
  • донесем 3
  • донесу 1
  • донети 2
  • донжуанске 1
  • доноси 2
  • доносити 2
  • допада 1
  • Допада 1
  • допадају 1
  • допадањем 1
  • допао 1
  • допираху 1
  • допираше 2
  • допире 2
  • допратим 1
  • допринела 1
  • допуни 5
  • допустили 1
  • допустио 1
  • допустити 1
  • допушта 1
  • допуштам 2
  • допушташе 1
  • допуштење 1
  • дорасла 1
  • доручак 1
  • досада 1
  • досадан 2
  • досадањи 1
  • досадањим 1
  • досадањих 1
  • досадашње 2
  • досадашњи 2
  • досади 1
  • Досади 1
  • досадиће 1
  • досадна 1
  • досаднији 1
  • досадно 2
  • досадну 1
  • досаду 1
  • досађују 1
  • досети 7
  • досетити 2
  • досетке 1
  • досећа 3
  • доста 26
  • Доста 3
  • доставе 1
  • доставу 1
  • достаје 1
  • достојан 1
  • достојанствен 1
  • достојанственији 1
  • дотера 2
  • Дотерај 1
  • дотеран 1
  • Дотерао 1
  • Дотле 1
  • дотле 3
  • дотрча 2
  • дотрчао 1
  • доћи 12
  • Доћи 2
  • Дохвати 1
  • дохвати 10
  • Дохватиш 1
  • доцкан 3
  • доцне 1
  • Доцније 1
  • дочек 1
  • Дочека 2
  • дочека 6
  • дочекати 2
  • Дочекаш 1
  • дочекује 1
  • дочекујемо 1
  • дочекују 1
  • дочепа 2
  • дош 1
  • дошавши 1
  • Дошао 1
  • дошао 15
  • дошла 7
  • Дошли 1
  • дошли 6
  • дошло 5
  • дошљака 1
  • драга 1
  • драги 2
  • драго 2
  • драговољно 1
  • драгог 1
  • Драгољуб 3
  • Драгољуба 1
  • Драгољубу 2
  • драгоценим 1
  • драгоцено 1
  • драгоценост 1
  • Драгутин 2
  • Драгутина 1
  • Драгутином 1
  • дража 2
  • дражиле 1
  • дрва 1
  • дрвета 1
  • дрвету 1
  • дрвећа 1
  • дрвеће 3
  • дрвећем 1
  • дрвећу 1
  • дрво 1
  • дрекну 9
  • држава 1
  • државе 1
  • државни 3
  • државних 1
  • ДРЖАВНОЈ 1
  • државном 1
  • државну 1
  • држала 1
  • држан 1
  • држања 1
  • држање 3
  • држањем 1
  • држати 3
  • држаше 6
  • држећи 6
  • Држи 1
  • држи 12
  • држим 1
  • Дрине 1
  • дрктавица 1
  • дрктавице 1
  • дрктавици 1
  • дрктање 3
  • дрктао 1
  • дрктаху 3
  • дркташе 3
  • Дркће 1
  • дркће 10
  • дркћу 3
  • дркћући 8
  • дрмну 1
  • дроби 1
  • дробиш 1
  • дроњавим 1
  • дроњци 1
  • дроњцима 1
  • дрско 1
  • друг 10
  • друга 11
  • другаре 1
  • другарева 1
  • другарица 2
  • другарице 3
  • другарски 3
  • другарском 1
  • Друге 1
  • друге 16
  • Други 2
  • други 31
  • другим 8
  • другима 3
  • других 4
  • Друго 1
  • друго 34
  • другове 3
  • Другови 1
  • другови 7
  • друговима 5
  • Другог 1
  • другог 8
  • другога 9
  • другој 6
  • Другом 1
  • другом 11
  • другоме 4
  • другому 1
  • другу 12
  • друже 3
  • дружинске 1
  • друкчија 1
  • Друкчије 1
  • друкчије 9
  • друкчији 11
  • друство 1
  • друштва 4
  • друштво 9
  • друштвом 1
  • друштву 1
  • дрхтање 1
  • дрхташе 1
  • Дрхташе 1
  • дршком 1
  • дубини 2
  • дубока 3
  • дубоке 1
  • дубоки 1
  • дубоким 1
  • дубоко 8
  • дубоку 2
  • дуван 1
  • дувар 1
  • дуварове 1
  • дувару 1
  • дувати 1
  • Дуваше 1
  • дуг 2
  • дуга 5
  • дугачак 3
  • дугачке 4
  • дугачким 2
  • дугачку 1
  • дуге 1
  • дуги 2
  • дугим 2
  • дугих 1
  • дугме 2
  • Дуго 1
  • дуго 27
  • дугог 1
  • дугогодишње 1
  • дугом 1
  • дугорепе 1
  • дуготрајним 1
  • дугу 1
  • дужан 1
  • дуже 2
  • дужег 1
  • дужега 1
  • дужином 3
  • дужину 1
  • дужна 1
  • Дужност 1
  • дужност 7
  • дуката 1
  • дуље 1
  • дунуше 1
  • дуњи 1
  • дурновито 1
  • дух 3
  • духне 1
  • духну 2
  • душа 13
  • душе 9
  • душевну 1
  • душека 1
  • душему 1
  • души 11
  • душице 2
  • Душице 2
  • душмански 2
  • душом 3
  • душу 26
  • ђаво 1
  • ђавола 4
  • ђаволаст 1
  • ђаволастије 1
  • ђаволастим 1
  • ђаволасто 2
  • ђаволи 1
  • ђаволски 1
  • Ђавоља 2
  • ђак 2
  • ђака 16
  • ђаке 8
  • ђаку 2
  • ђаци 9
  • ђацима 3
  • ђаче 3
  • ђачиће 1
  • ђачка 1
  • ђачке 1
  • ђачки 1
  • ђачког 1
  • ђачкога 1
  • Ђокић 5
  • Ђокића 2
  • Ђокићевој 1
  • Ђокићевом 1
  • Ђокићеву 1
  • Ђокићем 1
  • ђубре 1
  • ђубрета 1
  • ђубрету 1
  • е 1
  • Е 31
  • Еве 1
  • Евине 1
  • Ево 15
  • ево 17
  • еј 1
  • Еј 10
  • елекрина 1
  • електрине 1
  • електрисана 1
  • електрици 1
  • Ене 2
  • Ено 11
  • ено 5
  • ето 17
  • Ето 21
  • ех 3
  • Ех 5
  • Ехе 5
  • Ехеј 1
  • жаба 1
  • жалбе 1
  • жале 1
  • жали 4
  • жалила 1
  • жалили 1
  • жалио 2
  • Жалите 1
  • жалити 4
  • жалосни 2
  • жалосним 1
  • жалосница 1
  • жалост 3
  • жалости 4
  • Жандарм 1
  • жандарм 2
  • жао 4
  • жарком 1
  • жаром 1
  • жбунића 1
  • жбуње 4
  • железницом 1
  • железничке 1
  • железничкој 2
  • железничку 1
  • желела 4
  • желели 1
  • желео 2
  • жели 4
  • желим 1
  • желуцу 1
  • жеља 2
  • жељама 2
  • жеље 1
  • жељи 1
  • жељно 1
  • жељу 2
  • жена 28
  • Жена 3
  • женама 2
  • жене 9
  • жени 2
  • женидба 1
  • женим 1
  • женимо 1
  • женино 2
  • женица 1
  • жено 2
  • женом 4
  • Женска 1
  • женска 9
  • женскарош 1
  • женске 2
  • женски 2
  • женским 1
  • женскиња 2
  • женскиње 1
  • женско 5
  • женског 1
  • женској 1
  • женском 1
  • женску 1
  • жену 11
  • жеравица 1
  • жеравице 1
  • жеравици 1
  • жестином 1
  • жестока 1
  • Жив 1
  • жив 9
  • жива 17
  • живахан 2
  • живац 1
  • живе 4
  • живела 2
  • живели 1
  • Живели 1
  • живео 5
  • живети 14
  • Живи 1
  • живи 16
  • живим 4
  • живимо 1
  • живине 2
  • живља 1
  • живље 5
  • живљење 1
  • живљи 1
  • живо 34
  • живој 2
  • живом 3
  • живости 3
  • Живот 2
  • живот 30
  • живота 9
  • животе 1
  • Животиња 1
  • животињо 2
  • животињским 1
  • животно 1
  • животом 4
  • животу 4
  • живошћу 1
  • живу 2
  • жигне 2
  • жигом 1
  • жмиркајући 1
  • жртва 1
  • жртву 1
  • жубор 2
  • жуборећи 1
  • жубором 2
  • жудиш 1
  • жудно 3
  • жудну 1
  • жудња 4
  • жудње 5
  • жудњом 1
  • жуђаше 1
  • жуљи 1
  • жуљиш 1
  • журба 1
  • журбом 2
  • журбу 1
  • журе 2
  • жури 4
  • журим 1
  • Журите 1
  • журити 2
  • журним 1
  • журно 9
  • жустра 1
  • жуте 1
  • жути 1
  • жутих 2
  • жутица 1
  • жуто 1
  • жућкасте 1
  • жућкасти 2
  • жучно 1
  • За 23
  • за 372
  • забаве 1
  • забави 1
  • забавити 2
  • забаци 1
  • забележи 1
  • забоди 1
  • забодоше 1
  • забораве 1
  • заборави 8
  • заборавила 1
  • заборавио 1
  • Заборавио 2
  • заборавите 2
  • заборавити 4
  • Заборавих 1
  • заборавља 1
  • заборављају 1
  • заборављајући 2
  • забости 2
  • забринута 2
  • Забринути 1
  • забринути 2
  • забуне 1
  • забуни 2
  • заведе 1
  • заведем 1
  • Заведоше 1
  • заверише 1
  • завесе 2
  • завесом 1
  • завести 1
  • завијених 1
  • завирим 1
  • завирити 1
  • зависи 2
  • завитла 2
  • завишћу 1
  • завођењем 1
  • заволео 1
  • заврши 1
  • завршује 1
  • завршујући 1
  • завук 1
  • завуче 2
  • загасите 1
  • загасити 1
  • загледа 12
  • загледавши 1
  • Загледала 1
  • загледала 2
  • заглухнуше 1
  • заглуши 1
  • заглушио 1
  • загњурио 1
  • Заговарао 1
  • загонетка 1
  • загорчавају 1
  • загорчао 1
  • загрли 1
  • загрлише 1
  • загрљени 3
  • загрме 3
  • загрми 2
  • загрцну 1
  • загушен 1
  • загушеним 4
  • загушило 1
  • загушљив 1
  • загушљивој 1
  • задатке 1
  • задах 1
  • Задахну 2
  • задими 1
  • задиркивања 1
  • задиркивати 1
  • задиркује 2
  • задише 1
  • задовљни 1
  • задовољан 4
  • задовољи 2
  • задовољила 1
  • задовољити 1
  • задовољна 3
  • задовољни 2
  • задовољно 5
  • задовољства 2
  • задовољство 10
  • задовољством 2
  • задовољству 2
  • задржа 3
  • задржава 1
  • задржавајте 1
  • задржавајући 1
  • задркта 8
  • задрктати 1
  • задркташе 3
  • задркћу 1
  • задруга 1
  • задруге 2
  • задругине 1
  • Задругу 1
  • задрхта 3
  • задрхтати 1
  • задрхташе 1
  • задрхће 1
  • задуван 3
  • ЗАДУЖБИНЕ 1
  • зађе 2
  • зажаре 1
  • зажарен 1
  • зажареним 2
  • зажарено 2
  • зажелеше 1
  • зажели 1
  • зажелите 1
  • зажмурила 1
  • зажмуриш 1
  • зажубори 1
  • зазвони 1
  • заигра 5
  • заиграју 1
  • заинтересована 1
  • заинтересује 1
  • заиста 2
  • заишту 1
  • зајаука 1
  • заједања 1
  • заједнички 4
  • заједно 13
  • зајеца 4
  • закачи 1
  • закачити 1
  • Закашља 1
  • закипе 1
  • закипела 1
  • закипи 1
  • закити 1
  • заклања 1
  • заклањајући 2
  • заклати 1
  • заклетва 1
  • заклецаше 1
  • заклињу 1
  • заклокота 2
  • заклон 2
  • заклони 1
  • Заклони 1
  • заклонивши 1
  • закључа 6
  • закључавају 1
  • закључали 1
  • закључана 1
  • закључим 1
  • закључити 1
  • закон 1
  • закону 2
  • закопају 2
  • закопати 2
  • закрешташе 1
  • закрпа 1
  • закука 1
  • закупити 1
  • закуца 3
  • залажући 1
  • залаја 1
  • залајаше 2
  • залаје 1
  • заласка 1
  • залегла 1
  • залеђено 2
  • залетео 1
  • залеће 1
  • зализану 1
  • заложе 1
  • заложила 1
  • заложимо 1
  • залудан 1
  • залудни 1
  • залудника 1
  • залудној 1
  • заљубљене 2
  • заљубљеним 1
  • заљубљенога 1
  • замагљених 1
  • замакоше 1
  • Замахни 1
  • замахну 1
  • замаче 1
  • замерци 1
  • заметне 1
  • замеће 1
  • замисли 9
  • замислила 1
  • замислити 1
  • замишља 1
  • замишљала 3
  • замишљало 2
  • замишљати 1
  • замишљен 1
  • замишљена 3
  • замишљене 1
  • замишљено 3
  • замоли 2
  • Замолише 1
  • заморена 1
  • заморном 1
  • замотана 1
  • замотуљак 1
  • замућене 1
  • замуца 1
  • замуцкивати 1
  • замуцкујући 2
  • Занела 1
  • занела 2
  • занемео 1
  • занеми 1
  • занео 2
  • занесе 6
  • занесен 5
  • занесена 2
  • занесено 1
  • занесену 1
  • занети 1
  • занима 1
  • занимати 1
  • занимљив 1
  • занимљива 1
  • занимљиви 1
  • занимљивији 1
  • занимљивих 1
  • занимљиво 2
  • занос 1
  • заноса 1
  • заносан 1
  • заноси 4
  • заносна 1
  • заносне 2
  • заносним 2
  • заносних 2
  • заносно 2
  • заносом 1
  • заносу 2
  • зао 1
  • заогрнуло 1
  • заостали 1
  • запазила 1
  • запаљење 1
  • запамтио 1
  • запара 1
  • запе 6
  • запева 1
  • запевати 1
  • запенуши 1
  • запео 1
  • запете 1
  • запетља 1
  • Запечате 1
  • запечаћено 1
  • запечене 1
  • записа 1
  • записан 1
  • записати 1
  • запита 42
  • запитала 1
  • запитам 1
  • запитати 1
  • запиткивање 1
  • запиткивати 5
  • запише 1
  • запишите 1
  • заплака 4
  • заплакати 1
  • запламтеле 1
  • заплачи 1
  • заплашена 1
  • заплашене 1
  • заплашеним 1
  • заплашеног 1
  • заплаши 1
  • заплели 1
  • заплете 1
  • заплетено 1
  • заплетену 1
  • запливају 1
  • Запљескаше 1
  • заповедају 1
  • заповедам 1
  • заповеди 1
  • заповеднички 1
  • запојени 1
  • започело 1
  • започете 1
  • Запрашио 1
  • запрега 1
  • запрепастише 1
  • запрска 1
  • запуши 1
  • зар 25
  • Зар 36
  • зараде 1
  • зарадиће 1
  • зарађено 1
  • зарађивати 1
  • Заранци 1
  • зарастао 1
  • зарасти 1
  • зараћене 1
  • зарашћује 1
  • зарђала 1
  • заробих 1
  • заробљена 1
  • заруменеше 1
  • засветлеше 3
  • засветли 3
  • засветлише 2
  • засебне 1
  • засебно 1
  • засебну 1
  • заседања 1
  • заседе 2
  • заседну 2
  • засејане 1
  • засели 1
  • засија 4
  • засја 1
  • заслуга 1
  • заслужену 1
  • заслужимо 1
  • засмеја 2
  • засмејаше 1
  • заспа 4
  • заспао 1
  • заспати 1
  • заспиш 1
  • застаде 23
  • застадоше 1
  • Застадоше 1
  • застајала 1
  • застајући 1
  • застане 2
  • застао 1
  • застиђен 1
  • застирачем 2
  • застирачу 1
  • застор 2
  • застором 2
  • заструг 1
  • заступаш 1
  • засут 1
  • затварајући 1
  • затварамо 1
  • затварана 1
  • затварање 1
  • затвор 1
  • затворен 1
  • затворене 1
  • затворено 1
  • затвореножуту 1
  • затвори 9
  • затворите 1
  • затворити 2
  • затворише 2
  • затвору 2
  • затева 1
  • затеже 2
  • затекао 1
  • затекоше 1
  • затече 1
  • затиљак 1
  • затим 11
  • Затим 6
  • затишју 1
  • Зато 4
  • зато 7
  • заточење 2
  • затреба 1
  • затрепери 1
  • затрепта 2
  • затресе 1
  • затресоше 3
  • затресу 1
  • затубаст 1
  • затурена 3
  • затури 1
  • заћута 1
  • заузе 1
  • заузела 1
  • заузеле 1
  • заузима 1
  • зауставе 1
  • заустави 4
  • зауставила 2
  • зауставити 2
  • зауставише 2
  • заустављају 1
  • заустављати 1
  • заусти 1
  • захвали 3
  • захвално 1
  • захвалности 1
  • захвалношћу 1
  • Захваљујем 2
  • захваљујући 1
  • захвата 1
  • захори 1
  • захтев 1
  • захтева 3
  • захтевам 1
  • захтевима 1
  • захтевом 1
  • зацвркутати 1
  • зацело 1
  • зацену 2
  • зацрвенело 1
  • зацрвенео 1
  • зацрвенеше 1
  • заче 1
  • зачетку 1
  • зачу 2
  • Зачу 2
  • зачуди 15
  • зачудише 2
  • зачуђен 4
  • зачуђена 1
  • зачуђени 2
  • зачуђенија 1
  • зачуђеније 1
  • зачуђеним 2
  • зачуђено 12
  • зашапућу 1
  • зашла 1
  • зашло 1
  • заштите 2
  • заштиту 2
  • Зашто 16
  • зашто 23
  • зашушташе 1
  • збаци 1
  • збива 3
  • збиља 4
  • Збиља 5
  • збиље 1
  • збиљом 1
  • збиљски 1
  • зближење 1
  • зближи 1
  • зближити 1
  • зближише 1
  • зближују 1
  • због 30
  • Збогом 1
  • збор 6
  • збору 1
  • збрчкало 1
  • збуни 15
  • збунио 1
  • збуниш 1
  • збуњен 10
  • збуњена 4
  • збуњени 1
  • збуњеније 1
  • збуњено 6
  • збуњеног 1
  • збуњеност 3
  • звали 3
  • званичан 1
  • звао 2
  • звати 2
  • Зваћу 1
  • зваху 1
  • звезду 1
  • звер 1
  • Звера 1
  • звера 3
  • зверајући 1
  • зверати 2
  • звераше 1
  • звере 1
  • звери 1
  • зверским 1
  • зверско 1
  • звецка 1
  • звецкајући 1
  • звецкање 2
  • звижди 1
  • звиждуће 1
  • звјезди 1
  • звони 3
  • звонити 1
  • звонким 1
  • звонца 1
  • звонце 1
  • зврр 1
  • звук 8
  • звучни 1
  • згазити 1
  • згледаше 4
  • згода 2
  • згодан 3
  • згодне 1
  • згодније 1
  • згодним 1
  • згодно 2
  • згоду 2
  • зграби 2
  • зграбим 1
  • зграда 1
  • зградама 1
  • згради 3
  • зграду 2
  • згреје 1
  • згрози 1
  • згрчен 1
  • згрчену 1
  • згрчи 1
  • згужван 1
  • згунторила 1
  • Згурила 1
  • здрава 2
  • здраве 2
  • здравећи 1
  • Здрави 1
  • здрави 2
  • Здравља 1
  • здравља 2
  • здравље 2
  • Здравље 2
  • здрављем 1
  • здрављу 1
  • здраво 1
  • Здраво 1
  • зебе 2
  • зебња 5
  • зебње 4
  • зебњом 3
  • зебњу 6
  • зебу 1
  • зелен 1
  • зелена 3
  • зелене 5
  • зелени 2
  • зеленило 2
  • зеленилу 1
  • зеленим 2
  • зелених 1
  • зеленом 1
  • земљаче 1
  • земље 4
  • земљи 6
  • земљиште 1
  • земљопис 1
  • земљорадничке 1
  • земљу 11
  • зенице 1
  • зепсти 1
  • зета 1
  • зеца 1
  • зидова 1
  • зиду 2
  • зима 2
  • зиме 5
  • зими 1
  • зимски 2
  • зимском 1
  • зимус 2
  • зимушњих 1
  • зине 1
  • зину 3
  • зинуо 1
  • зинуше 1
  • зјапи 1
  • зла 6
  • златан 2
  • златарским 1
  • златна 1
  • златне 1
  • златним 1
  • злато 5
  • златом 1
  • зле 2
  • злехудо 1
  • Зли 1
  • зликовац 1
  • зликовца 2
  • зликовци 1
  • Зло 1
  • зло 24
  • злоба 1
  • зловољу 1
  • злом 2
  • злослутим 1
  • злослутих 1
  • злослутног 1
  • злоупотреба 1
  • злочин 1
  • злу 5
  • злурадом 1
  • змија 2
  • Зна 3
  • зна 73
  • знајте 1
  • знају 10
  • знајући 24
  • знак 1
  • знака 2
  • знаке 1
  • знала 14
  • Знала 5
  • знали 7
  • знало 5
  • Знам 16
  • знам 60
  • Знамо 1
  • знамо 2
  • знања 1
  • Знао 1
  • знао 8
  • знате 28
  • Знате 6
  • знати 5
  • значајна 1
  • значајне 1
  • значајним 2
  • значајно 4
  • значи 1
  • значило 1
  • Знаш 14
  • знаш 27
  • зноја 2
  • знојаво 1
  • Зове 2
  • зове 7
  • зовем 2
  • зовемо 2
  • зовете 1
  • зовеш 1
  • зови 1
  • Зови 1
  • зовну 2
  • зову 3
  • Зорка 3
  • Зорки 1
  • зраке 1
  • зраци 4
  • зрацима 3
  • зрела 2
  • зреле 2
  • зрели 1
  • зрелих 2
  • зрело 1
  • зрелу 1
  • Зрикавци 1
  • зубат 1
  • Зубе 1
  • зубе 3
  • зуби 1
  • зубима 3
  • зуцкати 1
  • и 2204
  • И 242
  • иа 2
  • иверчицу 1
  • игара 1
  • игде 2
  • игра 8
  • играју 2
  • играли 1
  • играње 1
  • Играте 1
  • играти 2
  • играчка 1
  • играчку 1
  • играше 1
  • игре 1
  • игру 5
  • иде 47
  • Иде 7
  • идеала 1
  • идеали 2
  • идеализма 1
  • идеалише 1
  • идеалним 1
  • идем 5
  • идемо 6
  • идете 2
  • Идеш 1
  • идеш 4
  • Иди 2
  • иди 7
  • идите 1
  • Идите 2
  • Иду 2
  • иду 6
  • Идући 1
  • идући 9
  • Иђаху 1
  • иђаху 3
  • иђаше 14
  • Иђаше 2
  • ижљубила 1
  • ижљубише 1
  • из 183
  • Из 3
  • иза 20
  • изабрани 1
  • изабрао 1
  • изађите 1
  • изазва 1
  • изазвало 2
  • изазвати 1
  • изазива 1
  • изазивају 1
  • изазивала 1
  • изазиваху 1
  • изазивљу 1
  • избаци 1
  • избачена 1
  • избегава 2
  • избегавају 2
  • избегавајући 5
  • избегавала 1
  • избегавате 1
  • избегавати 2
  • избегаваше 4
  • избијем 1
  • избор 1
  • избраздано 1
  • избрбља 1
  • изброја 1
  • Извади 2
  • извади 6
  • извађен 1
  • изведе 2
  • изведем 2
  • извесне 1
  • извесним 1
  • извесно 9
  • извести 3
  • извештавала 1
  • извешћа 1
  • изви 3
  • извиђање 1
  • извијајући 1
  • извијати 1
  • извијаше 1
  • извили 1
  • извило 1
  • извиним 1
  • извините 2
  • Извините 2
  • извињава 1
  • извињења 1
  • извио 1
  • извитоперила 1
  • извол 1
  • Извол 4
  • изволите 3
  • Изволите 3
  • извор 1
  • извора 1
  • Изврсно 1
  • изврши 3
  • извршити 3
  • извршиш 1
  • извршује 1
  • извукао 1
  • извући 2
  • извуче 4
  • изглед 5
  • изгледа 13
  • изгледају 1
  • изгледало 1
  • изгледао 3
  • изгледати 2
  • изгледаће 1
  • Изгледаше 1
  • изгледаше 2
  • изгледи 1
  • изгледу 1
  • изговарању 1
  • изговоре 1
  • изговори 5
  • Изговоривши 1
  • изговорити 1
  • изгрдила 1
  • изгрдише 1
  • изгрејало 1
  • изгрејао 1
  • изгрепсти 1
  • изгрлила 1
  • изгубе 1
  • изгуби 5
  • изгубила 2
  • изгубим 3
  • изгубио 2
  • изгубисте 1
  • изгубити 1
  • изгубих 1
  • изгубљен 1
  • изгубљена 1
  • изгубљено 1
  • изгубљеном 1
  • изгура 1
  • издавала 1
  • издавао 1
  • издаде 1
  • издадоше 1
  • издаје 6
  • издају 1
  • издала 1
  • издаље 1
  • издам 2
  • ИЗДАЊЕ 1
  • издатак 2
  • издвоји 2
  • издвојио 1
  • издвојити 1
  • издигао 1
  • издиже 4
  • издизаше 1
  • издисају 1
  • издисати 1
  • издржавају 1
  • издржавати 1
  • издржала 1
  • издржати 2
  • издрже 1
  • издржи 1
  • Изиђе 3
  • изиђе 51
  • изиђеш 2
  • изиђох 1
  • Изиђоше 5
  • изиђоше 8
  • изиђу 1
  • изићи 5
  • изишао 1
  • изишла 2
  • изишли 1
  • изјава 1
  • изјаве 1
  • изјави 4
  • изјавио 1
  • изјавише 2
  • изјављивала 1
  • изјаву 2
  • изјасњења 1
  • изјутра 1
  • Изјутра 3
  • излаза 1
  • излазак 1
  • излазе 1
  • излази 6
  • излазило 1
  • излазимо 1
  • излазити 2
  • изласка 2
  • изласку 2
  • излеже 1
  • излете 1
  • излети 1
  • излечити 1
  • излије 1
  • излише 1
  • излозима 1
  • измаглица 3
  • измаглицом 2
  • измаглицу 1
  • измакне 1
  • измакоше 1
  • измаче 5
  • између 3
  • измени 2
  • изменила 1
  • Изменила 1
  • изменило 2
  • изменио 1
  • измења 1
  • измењен 2
  • измењено 2
  • изметом 1
  • измирени 1
  • измирио 1
  • измислио 1
  • измиче 1
  • измишљају 1
  • измишљајући 1
  • измучен 1
  • измучила 1
  • Изнад 1
  • изневерено 1
  • изненада 7
  • изненади 6
  • изненадне 2
  • изненадним 1
  • изненадних 2
  • изненадно 1
  • изненадној 1
  • изненадном 1
  • изненађен 5
  • изненађена 2
  • изненађени 1
  • изнео 1
  • изнесе 2
  • изнеше 1
  • изнурена 1
  • Изнурена 1
  • изнурене 1
  • изнутра 1
  • изостављајући 1
  • изостајати 1
  • израде 1
  • израдили 1
  • израђен 1
  • израђене 1
  • Израђено 1
  • израз 19
  • израза 2
  • изразе 2
  • изрази 4
  • изразима 3
  • изразом 4
  • изразу 1
  • израсле 1
  • израсло 1
  • израчуна 1
  • изређали 1
  • Изређао 1
  • Изређаше 1
  • изрече 1
  • изрибала 1
  • изузетак 1
  • изхраним 1
  • иједнога 1
  • икаква 1
  • икакве 1
  • икога 2
  • иконе 1
  • иконом 1
  • иконостаса 1
  • или 53
  • Или 6
  • ИЛИЈЕ 1
  • илински 1
  • Илић 2
  • Иљадама 1
  • иљаде 1
  • им 66
  • има 54
  • Има 7
  • имађаху 1
  • имађаше 5
  • имају 4
  • имала 3
  • имали 4
  • имало 2
  • имам 10
  • Имам 2
  • Имамо 1
  • имамо 3
  • имао 11
  • имате 4
  • имати 6
  • имаћете 2
  • имаћу 1
  • Имаш 1
  • имаш 5
  • име 4
  • имена 1
  • именова 1
  • именом 1
  • инат 4
  • ината 2
  • Иначе 1
  • иначе 13
  • инокосне 1
  • инокосних 1
  • Иному 1
  • иному 2
  • интересовале 1
  • интересовањем 2
  • интересовао 1
  • интересом 1
  • интересује 2
  • интимни 1
  • интимнији 2
  • интимно 2
  • интонацијом 1
  • инштитут 1
  • Ипак 2
  • ипак 22
  • ироничан 1
  • Ироничан 1
  • иронично 5
  • исечено 2
  • иситни 1
  • исказ 1
  • исказати 2
  • исказивао 1
  • искамчити 1
  • искасапим 1
  • искашља 1
  • искочи 3
  • искочиле 1
  • искреним 2
  • искреној 2
  • искрзаним 1
  • искри 1
  • искриви 1
  • искривила 1
  • искривише 3
  • искривљене 1
  • искривљених 2
  • искуством 1
  • испаде 3
  • испадоше 1
  • испало 1
  • испе 1
  • испеше 1
  • испи 1
  • испија 1
  • испијено 1
  • исписан 1
  • исписана 2
  • исписане 1
  • исписани 1
  • исписано 3
  • исписану 2
  • испит 17
  • испита 3
  • испитани 1
  • испитано 1
  • испиташе 1
  • испиту 8
  • испише 1
  • исплаженим 1
  • исплака 1
  • исплакаше 1
  • исплетено 1
  • исповест 1
  • исповести 1
  • испод 14
  • испољи 1
  • испољила 1
  • испољиле 1
  • исправи 2
  • исправити 1
  • исправљати 1
  • исправљене 1
  • испрати 2
  • испратимо 1
  • испратите 1
  • испратити 1
  • испрва 1
  • испребијах 1
  • испред 4
  • испрекидане 2
  • испретурало 1
  • исприча 8
  • Испричај 1
  • Испричајте 3
  • испричам 2
  • испричао 1
  • испричате 1
  • испрскалом 1
  • испуни 1
  • испунило 1
  • испунити 1
  • испуња 1
  • испуњава 2
  • испуњавало 1
  • испуњен 1
  • испушта 1
  • иста 1
  • Иста 1
  • истаче 1
  • исте 3
  • истера 1
  • истерају 1
  • истеричан 1
  • истесати 1
  • исти 7
  • истим 4
  • Истина 15
  • истина 7
  • истине 3
  • истини 2
  • истину 1
  • истиче 1
  • Исто 1
  • исто 37
  • истога 6
  • истој 3
  • истоку 1
  • истом 1
  • источне 1
  • истрке 1
  • иструнућеш 1
  • истрча 9
  • истрчати 1
  • исту 2
  • Истукоше 1
  • истурена 1
  • истући 1
  • истуцана 1
  • исцеђена 1
  • исцепало 1
  • исцепана 1
  • исцепаше 1
  • ита 1
  • ићи 13
  • Их 1
  • их 80
  • ишао 1
  • ишла 2
  • ишли 4
  • ишчекивања 1
  • ишчекује 1
  • Ишчекујем 1
  • ишчупа 1
  • ишчупани 1
  • ишчупано 1
  • ја 211
  • Ја 62
  • јаблан 1
  • јабуковим 1
  • јабучице 2
  • јава 2
  • јави 7
  • јавим 1
  • Јавите 1
  • јавише 1
  • јавља 4
  • јављају 1
  • јављати 1
  • јавно 1
  • јаву 1
  • јагњенце 1
  • јагњеће 1
  • јадан 1
  • Јадна 1
  • јадне 2
  • Јадни 1
  • јадни 2
  • Јадник 1
  • јадник 10
  • јадника 5
  • јадником 1
  • јаднику 3
  • јадница 1
  • Јаднице 3
  • јадници 1
  • јадницу 1
  • јадниче 1
  • јадно 1
  • Јадно 1
  • јадног 1
  • јадованке 1
  • јаду 3
  • јаја 1
  • јаје 2
  • Јак 1
  • јака 5
  • јаке 1
  • јако 5
  • јаког 1
  • јакој 1
  • Јаком 1
  • јаком 2
  • јамачно 12
  • Јамачно 4
  • јамчим 2
  • Јанка 1
  • јање 1
  • јарићи 1
  • јарко 1
  • јарости 1
  • јарца 1
  • Јасеницу 1
  • Јасеновца 1
  • јасни 1
  • јасније 1
  • јаснији 2
  • јасним 5
  • јасних 1
  • јасно 24
  • јасног 1
  • јасну 1
  • јастреб 1
  • јастук 1
  • јастуци 1
  • јата 2
  • јаук 4
  • јаукање 1
  • јаукну 1
  • јаукнути 1
  • јаче 28
  • јачи 3
  • јачим 1
  • јашанцију 1
  • је 1253
  • Је 16
  • јевтине 2
  • јед 1
  • једа 2
  • Један 3
  • један 49
  • Једаред 2
  • једаред 5
  • једва 21
  • Једва 4
  • једе 2
  • једеш 1
  • једим 1
  • једина 5
  • једине 1
  • једини 3
  • јединице 1
  • Једино 1
  • једино 2
  • јединствени 1
  • једио 1
  • једна 19
  • Једна 3
  • једнаке 1
  • Једнако 1
  • једнако 20
  • једне 3
  • Једне 3
  • једним 3
  • Једно 1
  • једно 28
  • једног 13
  • Једнога 2
  • једнога 7
  • једној 4
  • једном 22
  • једномесечна 1
  • једноставно 1
  • једнострано 1
  • једну 20
  • једре 1
  • једри 1
  • једрине 1
  • једу 1
  • језа 1
  • језик 3
  • језика 1
  • језиком 3
  • јекну 2
  • јектенија 1
  • јела 2
  • јелече 1
  • јелечићи 1
  • јело 3
  • јелом 1
  • Јер 3
  • јер 68
  • јес 1
  • Јес 3
  • Јесам 2
  • јесам 4
  • јесенас 1
  • јесени 1
  • јесење 1
  • јеси 3
  • Јеси 6
  • јесмо 1
  • Јест 18
  • јест 20
  • Јесте 13
  • јесте 8
  • јести 2
  • Јесу 1
  • јесу 3
  • јецајући 1
  • јецања 1
  • јецање 3
  • јецањем 2
  • јецаше 1
  • јогунаста 1
  • јогунство 1
  • јој 288
  • јок 1
  • Јок 8
  • Још 17
  • још 192
  • Ју 1
  • југовнога 1
  • јужнога 1
  • јул 1
  • јуна 1
  • јуноша 1
  • јуноше 1
  • јури 3
  • јурити 1
  • јурну 3
  • јурнуше 1
  • јутрењи 1
  • јутро 9
  • јутром 1
  • Јутрос 3
  • јутрос 6
  • јутрошњем 1
  • јутрошњи 1
  • јуче 11
  • Јуче 3
  • јучерање 1
  • јучерањег 1
  • јучерањих 1
  • к 69
  • Ка 1
  • ка 19
  • каваљер 2
  • кавга 1
  • кавге 1
  • кад 213
  • Кад 62
  • каже 21
  • кажем 15
  • Кажем 8
  • кажете 2
  • кажеш 3
  • кажи 1
  • Кажи 10
  • кажипрст 1
  • кажите 1
  • Кажите 1
  • кажњен 2
  • кажњена 1
  • кажу 3
  • Кажу 3
  • каза 3
  • казали 2
  • Казао 5
  • казао 7
  • казати 4
  • казаше 1
  • казивано 1
  • казни 1
  • казнио 2
  • казнише 1
  • казном 1
  • казну 1
  • казује 3
  • кајгану 1
  • каје 1
  • кајмаклија 1
  • кајмаком 1
  • какав 21
  • Какав 6
  • Каква 1
  • каква 12
  • Какве 1
  • какве 8
  • Какви 1
  • какви 2
  • каквим 3
  • каквих 3
  • Какво 3
  • какво 7
  • каквог 3
  • каквој 1
  • Каквој 1
  • каквом 1
  • какву 6
  • каки 1
  • како 219
  • Како 55
  • калејдоскопу 1
  • каљава 1
  • каљавих 1
  • каљати 1
  • камен 3
  • камене 1
  • камени 1
  • каменити 1
  • камену 1
  • камења 2
  • камење 1
  • камењем 1
  • камичак 1
  • камичака 1
  • камо 1
  • Камо 4
  • камџија 1
  • Камџија 2
  • камџије 2
  • камџијом 6
  • камџију 2
  • канате 1
  • кандила 1
  • кану 1
  • Кану 1
  • канула 1
  • канцеларије 1
  • канцеларији 1
  • канцеларију 2
  • Као 15
  • као 338
  • кап 1
  • капа 1
  • капак 1
  • капака 1
  • капетан 15
  • Капетан 4
  • капетана 6
  • капетаново 1
  • капетану 3
  • капи 1
  • капију 1
  • капитал 1
  • капља 2
  • капље 2
  • капљицама 1
  • капљице 2
  • капу 4
  • капут 4
  • капута 1
  • капутић 1
  • капутићу 1
  • капцима 1
  • карактери 1
  • карактеристична 1
  • картама 1
  • касајући 1
  • касапнице 1
  • касу 2
  • катастрофа 1
  • кафани 1
  • кафе 1
  • кафу 1
  • кашаљ 2
  • кашљуцну 1
  • кваре 1
  • кварила 1
  • квартирина 3
  • квартирине 2
  • квартирином 1
  • квартирину 5
  • квочка 1
  • кер 2
  • кера 1
  • кида 1
  • кидала 1
  • кидиса 1
  • ким 6
  • кипи 2
  • китњастим 1
  • китњастих 1
  • кићане 1
  • кицош 1
  • кицошки 1
  • киша 2
  • кладу 1
  • клањају 1
  • клањајући 1
  • клацка 1
  • клекну 1
  • клетве 1
  • Клетве 1
  • клецају 2
  • клецаху 1
  • клештима 3
  • клизи 1
  • кликће 1
  • климну 6
  • климнувши 1
  • клону 3
  • клопара 1
  • клупа 3
  • клупе 5
  • клупи 2
  • клупу 1
  • клупче 1
  • кљунове 1
  • кљуца 3
  • кљуцања 1
  • кључ 1
  • кључа 1
  • кључаоницу 1
  • кључеве 1
  • кмет 13
  • Кмет 6
  • кмета 2
  • кмете 1
  • кметова 1
  • кметови 5
  • кметовима 3
  • кметовске 1
  • кметом 3
  • кмету 3
  • књигу 3
  • књизи 1
  • Ко 17
  • ко 63
  • кобна 1
  • кобног 1
  • кобном 1
  • кобну 2
  • ковчег 1
  • Кога 2
  • кога 28
  • код 41
  • Код 5
  • кожа 3
  • коже 3
  • кожом 1
  • кожу 1
  • коза 1
  • козе 1
  • козу 2
  • која 75
  • Које 1
  • које 50
  • којечега 1
  • којечему 1
  • којешта 3
  • Којешта 3
  • који 115
  • којим 10
  • којима 10
  • којих 4
  • којој 8
  • којом 5
  • коју 24
  • кокетерије 1
  • кокетно 1
  • кокошке 1
  • кокошку 1
  • кола 5
  • КОЛАРЦА 1
  • колега 5
  • колегама 1
  • колеге 2
  • колегиницом 1
  • колегу 1
  • Колегу 1
  • колена 4
  • коленима 1
  • колену 1
  • колика 1
  • колико 19
  • Колико 4
  • коликој 1
  • колику 1
  • Колицна 1
  • количина 1
  • коло 1
  • ком 4
  • комада 1
  • комадиће 1
  • комбинације 1
  • коме 20
  • Коме 3
  • комеша 1
  • комисија 1
  • Комисија 1
  • комисије 1
  • комисији 1
  • комисијом 1
  • комплименте 1
  • Комуна 1
  • комшијска 1
  • комшилука 1
  • конак 1
  • конац 1
  • конаца 1
  • кондиције 1
  • кондујити 1
  • конђаре 1
  • конзисторије 1
  • конкурента 1
  • контраве 1
  • контролом 1
  • коњ 1
  • коња 9
  • коње 1
  • коњем 2
  • коњима 1
  • коњским 1
  • коњу 3
  • копа 1
  • копали 1
  • копати 1
  • копаћемо 1
  • копач 1
  • корак 5
  • кораке 2
  • коракну 1
  • кораком 1
  • кораку 1
  • корацима 1
  • корача 4
  • корачајући 2
  • корачати 2
  • корачаше 1
  • корачи 4
  • коре 1
  • корена 1
  • корист 1
  • користи 2
  • коров 1
  • кором 1
  • корпе 1
  • кос 2
  • Коса 1
  • коса 4
  • косе 3
  • Коси 1
  • коси 3
  • Космај 1
  • косо 2
  • косом 3
  • кости 1
  • костур 1
  • косу 4
  • котлу 1
  • котур 1
  • котурови 4
  • кошаре 1
  • коштати 1
  • коштуњаве 1
  • кошуљама 2
  • кошуље 1
  • кошуљице 1
  • кошчато 1
  • Кр 1
  • Краве 1
  • крави 3
  • кравити 1
  • крадом 1
  • крај 8
  • краја 13
  • крајевима 1
  • Крајем 1
  • крајем 2
  • крајње 1
  • крајњих 1
  • крају 5
  • крајцара 1
  • КРАЉЕВИНЕ 1
  • Краљевско 2
  • Краљу 2
  • красан 3
  • красна 4
  • красота 1
  • кратак 2
  • кратка 1
  • кратке 2
  • кратким 3
  • кратких 1
  • кратко 2
  • кратког 1
  • кратком 2
  • кратку 1
  • краћег 1
  • краћега 1
  • крв 8
  • крвавих 1
  • крваво 2
  • крвљу 1
  • кревет 8
  • кревета 8
  • кревету 7
  • крене 1
  • кренемо 1
  • крену 6
  • Кренула 1
  • кренуо 1
  • кренуше 1
  • креса 2
  • кресну 1
  • кретенасто 1
  • кретоше 1
  • креће 5
  • крећу 2
  • крећући 1
  • крив 2
  • крива 3
  • кривац 3
  • криве 1
  • криви 2
  • кривица 1
  • кривице 3
  • кривици 1
  • кривицу 2
  • криво 2
  • кривца 1
  • крије 5
  • кријем 1
  • кријући 1
  • крила 2
  • крилима 2
  • крио 2
  • кристал 1
  • крити 1
  • криће 1
  • кришом 1
  • кркљању 1
  • крљуштају 1
  • крова 1
  • кровова 1
  • кровови 1
  • Кроз 2
  • кроз 53
  • кроза 2
  • кромпире 1
  • крпама 2
  • крпи 1
  • Крпигуза 1
  • крпигуза 2
  • крпу 1
  • крсти 1
  • крстила 1
  • крстити 2
  • Крстић 1
  • круг 1
  • круга 1
  • кругове 1
  • крупан 5
  • крупне 2
  • крупним 1
  • крупних 1
  • крупно 2
  • крушака 1
  • крушка 1
  • крушке 4
  • крушкова 1
  • крушковим 1
  • крушкову 2
  • крушком 2
  • крушку 2
  • кршећи 3
  • кршити 1
  • крштеница 1
  • кћер 3
  • кћери 3
  • кћи 2
  • кувано 1
  • кување 1
  • кувати 1
  • куд 26
  • Куд 5
  • Куда 1
  • куда 8
  • кујне 3
  • кујни 4
  • кујну 3
  • кука 1
  • Кукавице 1
  • кукавче 2
  • кукање 1
  • кукова 1
  • кукуруз 1
  • Кукуруз 1
  • кукурузна 1
  • кукурузним 1
  • кукурузовини 1
  • кукурузу 2
  • кумства 1
  • кумство 1
  • Кунем 1
  • купе 1
  • купећи 1
  • купи 5
  • купивши 1
  • купим 1
  • купио 2
  • купити 1
  • купиш 1
  • куповали 1
  • куповни 1
  • купуј 1
  • купује 2
  • Курјака 1
  • кутија 1
  • кутије 2
  • кутију 3
  • кутица 1
  • кутицу 3
  • кућа 11
  • кућама 5
  • куће 14
  • кућевних 1
  • кући 40
  • кућимо 1
  • Кућица 1
  • кућицом 1
  • кућњег 1
  • кућом 2
  • кућу 10
  • куца 5
  • куцања 1
  • куцнеш 1
  • Куцни 1
  • куцну 2
  • кучку 1
  • куша 1
  • л 5
  • лагани 2
  • лаганим 1
  • лагано 20
  • лажеш 1
  • Лажи 1
  • лажну 1
  • Лаза 1
  • лака 2
  • лаке 1
  • лаки 1
  • лаким 2
  • лако 16
  • Лако 2
  • лакомислена 1
  • лаку 1
  • Лаку 2
  • лакше 8
  • лампу 1
  • ланац 1
  • ланци 1
  • ланцима 1
  • ланчићем 1
  • лапавици 1
  • ласкала 1
  • лахор 1
  • лахором 1
  • левенту 1
  • левизор 1
  • левим 1
  • лево 4
  • леву 3
  • легало 1
  • легао 1
  • легла 1
  • легне 2
  • легоше 1
  • лед 1
  • ледене 1
  • ледени 1
  • леденом 1
  • леди 2
  • леду 1
  • леђа 19
  • леђима 5
  • лежао 1
  • лежати 1
  • лежаху 1
  • лежаше 2
  • леже 6
  • Лежећи 1
  • лежи 7
  • лези 2
  • лекар 4
  • Лекар 5
  • лекареве 1
  • лекарем 2
  • лекару 1
  • лекова 1
  • лелуја 1
  • лелујати 1
  • лено 1
  • леп 4
  • лепа 5
  • лепе 6
  • лепи 4
  • лепим 4
  • лепих 3
  • Лепо 1
  • лепо 51
  • лепог 1
  • лепој 2
  • лепом 1
  • лепоте 2
  • лепоти 3
  • лепотица 5
  • лепотицом 1
  • лепоту 1
  • лепу 2
  • лепушкастог 1
  • лепше 2
  • лепшем 1
  • лесковак 1
  • лета 2
  • Лете 1
  • лете 2
  • летње 1
  • лето 3
  • летос 7
  • летошње 1
  • ли 168
  • ливада 1
  • ливаде 2
  • ливади 1
  • ливаду 1
  • лизну 1
  • лијепи 1
  • лијепо 1
  • лијући 1
  • лик 1
  • ликује 1
  • липсало 1
  • лисац 1
  • лисице 1
  • листом 1
  • лица 26
  • Лице 4
  • лице 58
  • лицима 2
  • лицу 42
  • личи 1
  • личило 1
  • личити 1
  • лишћа 2
  • лишће 2
  • лишћу 1
  • лов 1
  • лова 1
  • лови 1
  • ловну 1
  • логике 1
  • ложи 1
  • лозу 1
  • лојанице 1
  • лоју 1
  • лолама 1
  • лоле 1
  • лоли 1
  • лолчине 1
  • лом 1
  • ломе 1
  • ломећи 1
  • ломи 2
  • лончића 1
  • лончићи 1
  • лопова 1
  • лубенице 1
  • Луд 1
  • луд 3
  • луда 4
  • лудак 1
  • лудаци 1
  • Лудаци 1
  • лудацима 1
  • лудилом 1
  • лудо 1
  • лудом 1
  • Лудорије 1
  • луђе 1
  • луђи 1
  • лук 1
  • лука 1
  • лукаво 6
  • лукавства 1
  • лукама 1
  • луна 1
  • лупа 3
  • лупати 1
  • лупаше 3
  • лупи 1
  • лупкајући 1
  • лупне 1
  • лута 1
  • лутало 1
  • лутаху 1
  • лутке 1
  • лутку 1
  • љета 1
  • љубав 20
  • љубави 13
  • љубављу 4
  • љубавна 1
  • љубавне 1
  • љубавни 1
  • љубавним 1
  • љубавних 2
  • љубавно 2
  • љубавном 2
  • љубазнији 1
  • љубазно 1
  • љубазности 1
  • Љубе 1
  • љубе 2
  • љуби 6
  • љубимици 1
  • љубимицу 1
  • љубимо 1
  • љубити 2
  • Љубица 286
  • Љубице 9
  • Љубици 21
  • Љубицом 10
  • Љубицу 36
  • љубичастом 1
  • љубичасту 1
  • Љубичин 8
  • Љубичина 2
  • Љубичине 3
  • Љубичини 1
  • Љубичиним 1
  • Љубичино 1
  • Љубичиној 2
  • Љубичину 5
  • љубомора 1
  • људе 7
  • Људи 1
  • људи 25
  • људима 7
  • људских 1
  • љуљушкаху 1
  • љускама 1
  • љут 3
  • љута 1
  • љути 8
  • Љутила 1
  • љутине 3
  • љутини 2
  • љутит 1
  • љутити 1
  • љутито 6
  • љутња 2
  • љутње 4
  • љући 1
  • љушка 1
  • љушкај 1
  • љуштити 1
  • М 1
  • ма 12
  • магла 2
  • магли 3
  • магловите 1
  • магловити 1
  • магловитим 1
  • маглу 1
  • мазнем 1
  • Мај 1
  • мај 2
  • мајка 2
  • Мајка 3
  • мајке 2
  • мајко 4
  • мајку 4
  • мајсторију 2
  • мају 1
  • мајци 4
  • мајчина 1
  • мајчине 2
  • мајчиних 2
  • мајчином 1
  • Мајчице 1
  • макар 7
  • макне 1
  • мала 2
  • малаксала 1
  • мале 4
  • мали 5
  • малим 5
  • малишан 4
  • малишана 2
  • малишане 2
  • малишани 1
  • малишанима 2
  • малишану 1
  • малко 4
  • мало 106
  • Мало 4
  • малога 1
  • малодушним 1
  • малом 2
  • малопређашња 1
  • малу 3
  • Ман 1
  • манастир 1
  • Мани 1
  • манире 1
  • манирима 1
  • мања 1
  • мањак 1
  • мање 2
  • мањима 1
  • мањом 1
  • мању 1
  • мапе 5
  • мапу 3
  • Мара 1
  • марамом 3
  • мараму 3
  • маре 1
  • марећи 2
  • мари 6
  • марљиво 2
  • Марш 2
  • маса 2
  • масло 1
  • масним 1
  • масница 1
  • масницом 1
  • масницу 3
  • мастило 1
  • матер 1
  • матери 1
  • материн 1
  • материне 1
  • материнскога 1
  • мати 21
  • Мати 4
  • МАТИЦА 1
  • мах 3
  • маха 1
  • махати 2
  • махне 3
  • махни 1
  • махнита 2
  • махнито 1
  • махну 20
  • махнувши 1
  • махове 1
  • маше 5
  • маштом 1
  • машу 1
  • машући 7
  • ме 75
  • меденом 1
  • Међу 2
  • међу 25
  • Међутим 4
  • мека 1
  • мекан 1
  • мекану 1
  • меки 2
  • меко 6
  • меком 1
  • меку 1
  • мекши 2
  • меланхолија 1
  • мелодичним 1
  • Мене 2
  • мене 35
  • менека 1
  • Мени 1
  • мени 29
  • мења 3
  • мењају 2
  • мењати 2
  • мера 1
  • мере 2
  • мери 4
  • мерили 1
  • меса 2
  • Месец 1
  • месец 7
  • месеца 15
  • месеце 1
  • месеци 1
  • месецу 2
  • месечно 5
  • меснатих 1
  • месни 1
  • Месни 1
  • месној 1
  • месо 3
  • месојеђе 1
  • места 6
  • местима 1
  • место 27
  • месту 11
  • метарских 1
  • мете 2
  • метле 1
  • Метни 1
  • метну 9
  • метнути 1
  • методика 1
  • методике 2
  • механички 3
  • мецко 1
  • меша 3
  • мешај 1
  • мешају 1
  • мешамо 1
  • мешао 1
  • мешати 1
  • Ми 11
  • ми 171
  • миг 1
  • Мика 1
  • мила 1
  • мили 4
  • милија 3
  • милије 1
  • Милина 1
  • милина 3
  • милине 4
  • Милица 4
  • Милици 1
  • Милицом 2
  • мило 9
  • милост 3
  • милостиве 1
  • милостиво 1
  • милоште 3
  • милошту 1
  • милу 2
  • милује 1
  • мимоићи 1
  • Министар 2
  • Министарства 2
  • министарство 1
  • Министарству 1
  • Министра 1
  • Министри 1
  • Министров 3
  • Министрова 1
  • министру 1
  • Министру 3
  • минута 2
  • минути 1
  • мир 4
  • мира 2
  • миран 4
  • мирис 4
  • мирисног 1
  • мирисом 1
  • мирише 3
  • миришљавим 1
  • миришљаво 1
  • миришљавом 1
  • мирна 1
  • мирнији 1
  • мирно 8
  • мирног 1
  • мирноћом 1
  • мирну 2
  • мирољубив 1
  • миром 1
  • миру 5
  • мирују 1
  • Мисао 2
  • мисао 34
  • мисле 2
  • мислећи 10
  • Мисли 3
  • мисли 73
  • мислила 13
  • Мислила 2
  • мислили 3
  • Мислим 1
  • мислим 7
  • мислима 10
  • Мислио 2
  • мислио 9
  • Мислите 1
  • мислите 3
  • мислити 11
  • мислиш 8
  • мичу 1
  • миш 1
  • мишић 1
  • мишићи 1
  • Мишљах 1
  • мишљаху 1
  • мишљаше 12
  • мишљења 1
  • мишљење 1
  • мишљењу 1
  • Млада 2
  • млада 8
  • младачке 1
  • младе 5
  • младежи 1
  • Младен 1
  • младенци 1
  • млади 3
  • младим 1
  • Младић 2
  • младић 5
  • младића 1
  • младићу 2
  • младица 1
  • младо 1
  • младожења 1
  • младожење 1
  • младој 1
  • младолико 1
  • младом 1
  • Младост 1
  • младост 8
  • Младости 1
  • младости 9
  • младошћу 2
  • младу 2
  • млађег 1
  • млађи 3
  • млађих 1
  • млађом 1
  • млађу 1
  • млатају 1
  • млатајући 1
  • млека 1
  • многа 1
  • многе 8
  • многи 4
  • многим 2
  • многих 2
  • Много 3
  • много 54
  • многобројне 2
  • мном 9
  • мог 3
  • мога 1
  • могао 23
  • могаше 5
  • Могла 1
  • могла 17
  • Могли 1
  • могли 3
  • могло 14
  • могосмо 1
  • Могу 1
  • могу 41
  • могући 2
  • могућно 3
  • модра 1
  • Можда 2
  • можда 8
  • Може 4
  • може 96
  • Можемо 1
  • можемо 5
  • можете 4
  • Можеш 3
  • можеш 9
  • мозак 1
  • мозга 1
  • Мој 1
  • мој 38
  • Моја 1
  • моја 24
  • Моје 1
  • моје 11
  • мојим 1
  • Мојој 1
  • мојој 3
  • мојом 1
  • моју 8
  • мокар 2
  • мокрим 1
  • мокро 1
  • мокрој 1
  • мокром 1
  • мокру 1
  • молба 2
  • молбе 2
  • молбом 1
  • моле 1
  • молећи 1
  • моли 5
  • молим 23
  • Молим 6
  • молио 1
  • молитви 1
  • молитвом 1
  • молите 1
  • молити 1
  • Молићемо 1
  • молиш 1
  • момак 1
  • момче 2
  • монолог 4
  • монотоне 1
  • Монте 2
  • Мора 2
  • мора 28
  • Морава 3
  • Моравац 1
  • Мораве 2
  • Мораво 1
  • мораде 7
  • морадоше 2
  • морају 6
  • морала 4
  • морали 2
  • морало 2
  • моралу 1
  • Морам 1
  • морам 12
  • морамо 4
  • морање 1
  • морао 2
  • морати 3
  • Мораће 1
  • море 13
  • Море 21
  • мори 2
  • мотати 1
  • мотика 1
  • мотиком 2
  • мотику 1
  • мотрећи 1
  • мотрити 1
  • моћи 5
  • моћне 1
  • моћни 1
  • моћну 1
  • мрави 1
  • Мрак 1
  • мрак 11
  • мрака 7
  • мраку 4
  • мрачне 1
  • мрачно 1
  • мрачном 1
  • мрачну 1
  • мрве 1
  • мрвице 1
  • мргодила 1
  • мрда 1
  • мрдне 3
  • мрдну 5
  • мрднуо 1
  • мрднути 4
  • мрежу 1
  • мржња 4
  • мржње 2
  • мрзе 1
  • мрзело 1
  • мрзи 1
  • мркла 2
  • мрклога 1
  • мркне 1
  • мрља 1
  • мртав 5
  • мртва 2
  • мртвац 1
  • мртваца 1
  • мртво 5
  • мртву 1
  • мрште 1
  • мрштећи 6
  • мршти 3
  • мрштила 1
  • мрштите 1
  • му 361
  • муж 10
  • мужа 3
  • мужеви 1
  • мужевима 1
  • мужем 1
  • мужу 1
  • музику 1
  • Мука 1
  • мука 10
  • муке 13
  • муком 4
  • муку 1
  • муња 3
  • муње 3
  • муњевите 1
  • муњевитом 1
  • мусти 1
  • мутан 3
  • мути 6
  • мутне 1
  • мутним 2
  • муца 2
  • муцао 1
  • муцати 4
  • муци 2
  • муче 1
  • мученика 1
  • Мученице 1
  • мучење 1
  • Мучи 1
  • мучи 10
  • мучим 2
  • мучио 1
  • мучите 4
  • мучити 2
  • мучиш 1
  • мучних 1
  • мучно 2
  • Мучно 2
  • мушка 1
  • мушкарац 1
  • мушки 4
  • мушких 1
  • мушко 1
  • муштерија 1
  • муштиклу 1
  • На 18
  • на 636
  • набави 4
  • набавио 1
  • набавите 1
  • набавити 4
  • набавке 1
  • набављајте 1
  • набаци 1
  • набираху 1
  • набрао 1
  • Набраше 1
  • набреклих 1
  • навале 2
  • навалише 1
  • навалом 1
  • наведе 3
  • навести 1
  • Навика 1
  • навикаваше 1
  • навикао 3
  • навикла 4
  • навикне 3
  • навикнута 1
  • навикнути 1
  • навићи 2
  • навлачи 8
  • навору 1
  • наврзе 1
  • наврнутим 1
  • наврстају 1
  • навршују 1
  • Навукла 1
  • навуку 2
  • навуче 3
  • навучен 1
  • навучене 1
  • нагађала 1
  • нагађања 1
  • нагла 1
  • нагло 5
  • нагнула 1
  • нагнуо 1
  • наговестиле 1
  • наговестио 1
  • наговори 1
  • НАГРАДИЛА 1
  • награду 1
  • нагрђено 1
  • Над 1
  • над 20
  • нада 4
  • надај 1
  • надајући 1
  • надала 1
  • надама 2
  • надамо 1
  • надање 1
  • надао 1
  • надвири 1
  • надвирио 1
  • надвлада 1
  • надгледа 1
  • наде 6
  • надзор 1
  • надимају 1
  • надише 2
  • Надлагује 1
  • надлештву 1
  • наднела 1
  • наднео 1
  • надничење 1
  • надувена 1
  • Нађе 1
  • нађе 11
  • нађемо 1
  • нађи 1
  • Нађи 2
  • нађох 1
  • нађоше 3
  • нађу 1
  • наже 4
  • назове 2
  • наивно 2
  • наивности 1
  • наиђе 13
  • наиђоше 2
  • наиђу 1
  • наизменце 1
  • наилази 1
  • наићи 1
  • нај 1
  • најбитнијим 1
  • Најбоље 3
  • најбоље 8
  • најбољи 1
  • највеселије 1
  • највеће 1
  • највећем 1
  • највећи 1
  • највећим 3
  • највећом 1
  • највећу 3
  • Највише 1
  • највише 4
  • најволела 1
  • најволео 1
  • најглавније 1
  • најгоре 4
  • најдража 1
  • најдражи 1
  • наједаред 1
  • Наједаред 1
  • наједила 1
  • најежен 1
  • најежено 1
  • најежи 1
  • најжуднија 1
  • најзад 2
  • Најзад 5
  • најлепша 1
  • најлепши 1
  • најљућим 1
  • најмање 3
  • најмањој 1
  • најмилија 2
  • најмилије 1
  • најмилији 1
  • најмлађа 1
  • најобичније 1
  • најодраслија 1
  • најодсуднија 1
  • најпосле 2
  • најпоштенијих 1
  • најпре 11
  • Најпре 6
  • најрадије 3
  • најразноврсније 1
  • најсветији 1
  • најсветлије 1
  • најсјајнијим 1
  • најскривенијих 1
  • најслађим 1
  • најслободнији 1
  • најсрећније 1
  • најсрећнијега 1
  • најсрећнији 2
  • најстарији 1
  • најстраснијом 1
  • најтајнијим 1
  • најтајнијих 1
  • најтегобнији 1
  • најтеже 1
  • најусамљеније 1
  • најфиније 1
  • најцрње 1
  • накашља 4
  • наке 1
  • накит 3
  • накитима 1
  • накиту 1
  • накићена 1
  • накнада 1
  • накнаду 1
  • нако 9
  • накривио 1
  • накривљен 2
  • накривљене 1
  • накривљено 1
  • накривљеном 1
  • накрмило 1
  • накупиле 1
  • налагали 1
  • налазећи 1
  • налази 1
  • Налактила 1
  • налетеше 1
  • налије 1
  • налик 3
  • наликовали 1
  • наликовати 1
  • наљубили 1
  • наљуте 1
  • наљути 2
  • наљутила 1
  • наљутим 1
  • нам 35
  • Нама 1
  • нама 9
  • намере 1
  • намерника 1
  • намером 3
  • намеру 2
  • намести 9
  • наместила 2
  • наместили 1
  • наместише 2
  • намет 1
  • намешта 1
  • намештај 2
  • намештају 1
  • намештајући 1
  • намештале 1
  • намештен 1
  • намештена 1
  • намештене 1
  • намиловали 1
  • намирити 2
  • намирнице 1
  • намргоди 1
  • намрштен 6
  • намрштена 1
  • намрштени 2
  • намрштеним 1
  • намрштено 2
  • Намршти 1
  • намршти 18
  • намучен 1
  • намучени 1
  • намучи 1
  • намучила 2
  • намучио 1
  • намучити 1
  • наобећава 1
  • наопачке 1
  • напад 2
  • нападе 1
  • напајала 1
  • напамет 1
  • напари 1
  • напаст 1
  • напасти 3
  • наперене 1
  • напипа 1
  • написа 1
  • написано 2
  • Написао 1
  • НАПИСАО 1
  • Написаће 1
  • напишем 1
  • напиши 1
  • наплата 1
  • наплату 2
  • наплете 1
  • напоље 5
  • Напољу 1
  • напољу 2
  • напоменама 1
  • напомену 2
  • напоменуо 1
  • напора 2
  • Напослетку 1
  • напослетку 4
  • направио 1
  • напрегнуто 1
  • напрегнутост 1
  • Напред 2
  • напред 28
  • напредак 1
  • напреже 4
  • напрезања 1
  • Напротив 3
  • напротив 4
  • напуни 1
  • нарав 1
  • нарављу 1
  • Наравно 1
  • наравно 3
  • наради 1
  • нарадим 1
  • наразговараше 1
  • нараштају 1
  • наредба 2
  • наредбе 2
  • наредби 1
  • наредбу 3
  • нареде 1
  • нареди 2
  • наредимо 1
  • наредио 2
  • наредити 1
  • наредих 1
  • наредише 1
  • Наредише 1
  • наређа 2
  • наређивати 2
  • Наређује 1
  • наређује 3
  • нарицати 1
  • народ 2
  • народа 2
  • народним 1
  • нарочит 1
  • нарочите 2
  • нарочити 1
  • нарочитим 3
  • нарочито 27
  • Нарочито 3
  • нарочитом 4
  • нарочиту 2
  • наругао 1
  • наручен 3
  • наручја 1
  • Нас 2
  • нас 32
  • насиље 1
  • насипом 1
  • наскоро 1
  • наслагани 1
  • наслаганих 1
  • наслон 1
  • наслона 1
  • наслони 4
  • наслонивши 1
  • наслонила 2
  • наслонио 2
  • наслоњачу 1
  • наслушамо 1
  • насмеја 20
  • насмејано 1
  • насмејаше 3
  • насмеје 3
  • насмеши 7
  • насред 2
  • настави 36
  • наставити 2
  • наставља 4
  • настављају 1
  • настављати 1
  • наставник 1
  • наставници 1
  • наставу 1
  • Настаде 1
  • настаде 8
  • настадоше 2
  • настаје 2
  • настало 1
  • настрадала 1
  • наступ 1
  • наступа 4
  • наступају 1
  • наступи 2
  • наступила 1
  • наступиле 1
  • наступити 2
  • наступише 1
  • наступу 1
  • насуштни 1
  • натема 1
  • Натема 2
  • натерао 1
  • натерати 1
  • натмуре 1
  • натмурен 1
  • натмуренији 1
  • натмурену 1
  • натоварио 1
  • наточи 1
  • натраг 3
  • натурам 1
  • натушти 1
  • наћи 13
  • науке 1
  • наумили 1
  • Научени 1
  • научи 3
  • Научила 1
  • научила 2
  • Научило 1
  • научио 5
  • научити 1
  • нахватао 2
  • начелству 1
  • начин 4
  • начиним 1
  • начинио 1
  • начинити 1
  • начуди 3
  • Наш 1
  • наш 5
  • Наша 3
  • наша 4
  • нашавши 1
  • нашали 1
  • нашалити 1
  • нашао 2
  • наше 8
  • нашег 2
  • нашем 2
  • Наши 1
  • нашима 1
  • наших 1
  • нашла 1
  • Нашло 1
  • нашто 1
  • нашу 6
  • не 706
  • Не 76
  • неба 3
  • небесни 1
  • небесним 1
  • небесног 1
  • небеснога 1
  • небесном 2
  • небо 6
  • небу 2
  • неваљала 1
  • неваљалство 1
  • неваљалце 1
  • неваљалцима 1
  • невесело 1
  • невеселом 1
  • невеста 1
  • невешт 1
  • Невидљива 1
  • невидљивог 1
  • невидљивом 1
  • невидовној 1
  • невин 1
  • невино 1
  • невоља 2
  • невољама 1
  • невоље 4
  • невољница 1
  • невољу 1
  • невреме 1
  • нега 1
  • негде 6
  • Него 23
  • него 46
  • неговала 1
  • неговања 1
  • недаћа 1
  • недаћама 1
  • недела 2
  • недеља 6
  • недељама 1
  • недеље 7
  • недељи 1
  • недељни 1
  • недељом 2
  • недељу 3
  • недирнут 1
  • недовршено 1
  • недоглед 1
  • недогледне 1
  • недогледном 1
  • недогледу 1
  • недостатке 1
  • недостижни 1
  • недоумици 1
  • нежан 2
  • нежењен 1
  • нежењена 1
  • нежна 2
  • нежни 1
  • нежнијега 1
  • нежним 1
  • нежно 2
  • нежном 1
  • нежност 1
  • нежности 2
  • незаведену 1
  • незгода 2
  • незгодан 1
  • незгоде 4
  • незгодна 2
  • незгодно 16
  • незгодном 1
  • незгодну 1
  • незнанко 1
  • неизмерна 1
  • неизмерној 1
  • неизмерну 1
  • неисказано 1
  • нејаку 1
  • нејасан 4
  • нејасна 1
  • нејасне 2
  • нејасни 1
  • нејасним 1
  • нејасних 1
  • нејасно 5
  • нејасног 1
  • Нек 2
  • нек 38
  • Нека 20
  • нека 38
  • некаво 1
  • некад 13
  • некада 1
  • Некакав 1
  • некакав 9
  • Некаква 1
  • некаква 11
  • некакве 7
  • некакви 2
  • некаквим 1
  • Некакво 1
  • некакво 7
  • некаквог 1
  • некаквој 2
  • некаквом 2
  • некакву 4
  • Некако 1
  • некако 35
  • Неке 2
  • неке 28
  • Неки 2
  • неки 34
  • неким 24
  • неких 4
  • некмо 1
  • неко 25
  • Неко 5
  • неког 3
  • некога 3
  • некој 2
  • неколика 2
  • Неколико 2
  • неколико 32
  • неком 15
  • некоме 3
  • неку 26
  • некуд 13
  • некуда 1
  • Нема 14
  • нема 53
  • немаде 1
  • немају 4
  • Немам 2
  • немам 5
  • Немамо 1
  • немамо 2
  • немањем 1
  • немао 1
  • немарно 3
  • немате 1
  • Немаш 1
  • немаш 2
  • неми 2
  • немилост 1
  • немим 2
  • немиран 1
  • немирно 4
  • немо 1
  • немог 1
  • немогућно 1
  • Немој 4
  • немој 9
  • немојте 4
  • немом 1
  • неморалног 1
  • немоћ 1
  • немоћне 1
  • немоћним 1
  • необичан 4
  • необична 5
  • необичне 7
  • необични 1
  • необичним 3
  • необично 35
  • необичној 1
  • необичност 1
  • необичну 3
  • необраној 1
  • необузданој 1
  • необучен 1
  • необучену 1
  • неодлучно 1
  • неодлучност 1
  • неодређено 1
  • неодређену 1
  • неопажени 1
  • неописана 2
  • неоправдано 1
  • неостварљиво 1
  • неотесана 1
  • неочекиване 1
  • неочекивану 1
  • непажњу 1
  • неповерљиво 1
  • неповољности 1
  • неповратни 1
  • непогода 1
  • непознате 1
  • непознатим 1
  • непознатих 1
  • непознато 2
  • непознатог 1
  • непокретном 1
  • непокривене 1
  • непомичан 1
  • непомична 1
  • непостижно 1
  • непотребних 1
  • непоуздано 1
  • неправда 1
  • неправедно 1
  • неправилности 1
  • непрекидни 1
  • непрекидно 1
  • непрекиднога 1
  • непрекидном 1
  • Непрестано 1
  • непрестано 18
  • непрестану 1
  • непретурене 1
  • непријатан 1
  • непријатељства 1
  • непријатељство 1
  • непријатна 1
  • непријатно 4
  • непријатност 1
  • непријатности 1
  • неприлике 2
  • неприлици 1
  • неприметним 1
  • неприметно 1
  • неприродан 1
  • неприродно 2
  • непробојни 1
  • непровидан 2
  • непровидним 1
  • непровидној 1
  • непроменљиви 1
  • непроменљиву 1
  • нерадницима 1
  • неразвијенију 1
  • неразрешена 1
  • нерасположен 1
  • нерасположена 2
  • нерасположено 1
  • нерасположење 4
  • нервоза 1
  • нервозно 7
  • нервозном 1
  • нервозну 1
  • неред 2
  • нереду 1
  • несавесним 1
  • несвесно 9
  • несвестица 1
  • несвестице 2
  • несвестицом 1
  • несигурно 1
  • несносни 1
  • несразмера 1
  • несразмерно 1
  • несрећа 2
  • несреће 1
  • несрећи 1
  • несрећна 3
  • несрећне 1
  • несрећнику 1
  • несрећниче 1
  • Нестаде 1
  • нестаде 8
  • нестаје 2
  • Нестало 1
  • нестало 3
  • нестане 4
  • нестати 4
  • несташка 1
  • несташни 1
  • несташно 1
  • несташну 1
  • несташцима 1
  • нестрпљење 1
  • нестрпљењем 1
  • нетактична 1
  • Неће 2
  • неће 34
  • нећемо 4
  • Нећете 1
  • нећете 2
  • Нећеш 1
  • нећеш 4
  • Нећу 2
  • нећу 7
  • неука 1
  • неумесне 1
  • неумешна 1
  • неумешно 1
  • неумешноћу 1
  • Неумна 2
  • неуморно 2
  • неуредно 1
  • неучтива 1
  • нехатом 1
  • нечега 1
  • нечем 4
  • нечему 4
  • нечије 1
  • нечим 1
  • нечистија 1
  • нечистота 1
  • нечистоћу 2
  • нечувена 2
  • нечувено 1
  • нечујно 2
  • нешколованим 1
  • нешто 116
  • Нешто 2
  • ни 192
  • Ни 9
  • нигде 6
  • ниже 4
  • низ 14
  • низа 2
  • није 145
  • Није 19
  • ниједна 4
  • ниједне 4
  • ниједно 1
  • ниједну 2
  • никад 20
  • Никад 4
  • никада 2
  • никакав 2
  • никаква 6
  • Никакве 1
  • никакве 6
  • никаквих 3
  • никакво 2
  • никако 13
  • никлована 1
  • никловану 1
  • нико 17
  • Нико 4
  • никог 1
  • Никога 1
  • никога 8
  • Николче 1
  • никоме 4
  • никуд 1
  • Никуд 1
  • нимало 6
  • нипошто 1
  • нисам 37
  • Нисам 8
  • Ниси 1
  • ниси 12
  • ниске 1
  • ниско 1
  • Нисмо 3
  • нисмо 7
  • нисте 11
  • Нисте 2
  • нису 18
  • Нису 3
  • нити 12
  • Нити 3
  • ничега 7
  • ничему 2
  • ничијега 1
  • ничим 3
  • ништа 106
  • Ништа 11
  • ништавне 1
  • ништавнији 1
  • ништавно 2
  • ништи 1
  • но 21
  • Но 3
  • нов 4
  • нова 6
  • новаке 1
  • новац 4
  • новаца 5
  • нове 13
  • нови 9
  • новим 2
  • нових 4
  • ново 13
  • новог 2
  • новога 1
  • новој 3
  • новом 11
  • новопостављена 1
  • новост 1
  • новости 1
  • новоуписаних 1
  • Нову 1
  • нову 4
  • новчана 1
  • новчане 1
  • новчани 1
  • новчаник 1
  • ногама 7
  • ногаре 1
  • ноге 15
  • Ноге 5
  • ногом 2
  • ногу 5
  • нодекана 1
  • нож 4
  • ножем 5
  • нокти 1
  • ноктима 1
  • нос 6
  • носа 1
  • носе 2
  • носем 1
  • носећи 2
  • носи 10
  • Носи 2
  • носила 2
  • носио 1
  • носити 1
  • носиш 1
  • Ноћ 1
  • ноћ 7
  • ноћас 4
  • ноћи 10
  • ноћили 1
  • ноћити 1
  • ноћишту 1
  • ноћним 1
  • ноћнога 1
  • ноћу 3
  • ношаху 2
  • ношаше 1
  • Ну 3
  • ну 4
  • нудећи 2
  • нудио 1
  • нудити 1
  • нужди 1
  • нужно 1
  • нумеру 2
  • њ 1
  • ње 41
  • Њега 1
  • њега 85
  • његов 11
  • Његов 3
  • његова 16
  • Његова 2
  • Његове 1
  • његове 12
  • његови 3
  • његовим 7
  • његових 6
  • његово 15
  • његовог 1
  • његовој 8
  • његовом 4
  • његову 16
  • Њему 5
  • њему 53
  • њен 12
  • њена 16
  • њене 17
  • Њени 1
  • њени 4
  • њеним 10
  • њених 4
  • њено 8
  • њеног 3
  • њенога 1
  • њеној 9
  • њеном 5
  • њену 14
  • њиве 2
  • њиви 2
  • њиву 1
  • њим 42
  • њима 61
  • њиме 1
  • Њих 1
  • њих 34
  • њиха 1
  • њихне 1
  • њихов 4
  • њихова 4
  • њихове 4
  • њихови 2
  • њиховим 4
  • њихових 5
  • њихово 3
  • њихову 2
  • њој 46
  • њом 26
  • њоме 4
  • Њу 2
  • њу 41
  • о 174
  • О 59
  • Оба 1
  • оба 2
  • обавезни 1
  • обавестим 1
  • обавестио 1
  • Обавештава 1
  • обави 1
  • обавила 1
  • обавио 1
  • обадве 2
  • обазре 1
  • обале 1
  • обали 2
  • обанђија 1
  • обара 2
  • обарајући 1
  • обарач 2
  • обасјало 1
  • обасјано 1
  • обасјаше 1
  • обаспе 1
  • обасути 1
  • обгрли 2
  • обе 6
  • обезбеђен 1
  • Обезбеђен 1
  • обели 1
  • обема 7
  • обећа 3
  • обећала 3
  • обећао 2
  • обешена 1
  • обиђе 2
  • обиђу 1
  • обилази 1
  • обисну 1
  • обићи 1
  • обичај 2
  • обичају 1
  • обичан 1
  • обична 6
  • обичне 4
  • обични 3
  • обичније 1
  • обичним 3
  • обично 13
  • обичног 1
  • обичном 2
  • обичну 1
  • обишао 1
  • објавицу 1
  • објаву 1
  • објасни 4
  • објашњава 1
  • објашњавање 1
  • објашњаваше 1
  • објашњење 1
  • обла 1
  • обладала 1
  • облак 4
  • облака 1
  • облаке 2
  • облаком 1
  • облаци 4
  • облачак 3
  • облачити 1
  • облетала 1
  • облетати 1
  • облеташе 1
  • облеће 1
  • обли 1
  • оближње 1
  • оближњем 1
  • оближњим 1
  • облику 1
  • обложена 1
  • обогатите 1
  • ободе 1
  • ободом 1
  • обоје 23
  • Обоје 5
  • обојила 1
  • обојило 1
  • обојица 5
  • Обома 1
  • обома 2
  • Оборене 1
  • оборене 3
  • обореним 1
  • оборених 2
  • оборену 1
  • обори 17
  • оборила 3
  • оборили 1
  • оборио 2
  • оборише 1
  • обосило 1
  • обрадова 1
  • Обрадова 1
  • обрадован 2
  • обрадовати 2
  • Обрадовом 2
  • обрађен 2
  • образ 3
  • образа 4
  • образе 1
  • Образи 2
  • образи 6
  • образима 1
  • образована 1
  • образованом 1
  • образу 3
  • обрасла 3
  • обрасле 1
  • обрати 3
  • обратим 1
  • обраћа 1
  • обраћао 1
  • обрва 1
  • обрве 1
  • обријана 3
  • обријано 1
  • обриса 2
  • обрне 3
  • обрнула 2
  • обрнут 1
  • обртала 1
  • обртати 1
  • обртаху 1
  • обрташе 1
  • Обрте 1
  • обрте 41
  • обртоше 1
  • обрће 5
  • обрћеш 1
  • обрћући 1
  • обувен 1
  • обузе 21
  • Обузе 3
  • Обузела 1
  • обузела 3
  • обузело 3
  • обузео 1
  • обузето 2
  • обузеше 1
  • обузима 6
  • обузимати 3
  • обузимаше 4
  • обузме 2
  • обукло 1
  • Обукох 1
  • обухвати 1
  • обуче 3
  • обучем 2
  • обучен 2
  • обучена 3
  • Ова 2
  • ова 20
  • овај 54
  • Овај 7
  • овака 1
  • Овакав 1
  • овакав 6
  • оваква 1
  • овакве 3
  • овакви 1
  • овакву 2
  • оваки 1
  • оваким 1
  • овако 48
  • Овако 6
  • овакова 1
  • овакову 3
  • оваког 1
  • овакој 1
  • оваком 1
  • оваку 1
  • овамо 17
  • Овамо 3
  • оваца 1
  • овдашњи 1
  • Овде 2
  • овде 37
  • Ове 1
  • ове 28
  • Ови 2
  • ови 7
  • овим 14
  • овима 2
  • ових 9
  • овлада 1
  • овладаше 1
  • овлажише 1
  • ово 110
  • Ово 14
  • овог 7
  • овога 29
  • овој 7
  • овоју 1
  • оволика 1
  • оволике 1
  • оволики 1
  • оволико 2
  • оволикога 1
  • оволикој 1
  • овом 21
  • овоме 2
  • Ову 1
  • ову 13
  • овце 2
  • овчице 1
  • овчје 1
  • огањ 2
  • огледа 1
  • огледала 1
  • огледало 1
  • огледалу 1
  • огледам 2
  • оглодала 1
  • оглодане 1
  • огњем 1
  • ограничила 1
  • ограничили 1
  • огреботине 2
  • огреја 1
  • огрејало 1
  • огреје 1
  • огризак 1
  • огроман 1
  • огромна 1
  • огромне 2
  • огромним 1
  • огрте 1
  • огрће 1
  • Од 14
  • од 322
  • одаваше 1
  • одавде 1
  • Одавно 1
  • одавно 5
  • одају 1
  • одајући 1
  • одатле 1
  • Одатле 1
  • одахну 1
  • Одбачена 1
  • одбегла 3
  • одби 1
  • одбијала 1
  • одбор 6
  • одборник 6
  • одборника 1
  • одборници 3
  • одборницима 1
  • одбором 2
  • одбору 1
  • одбрана 1
  • одбрани 1
  • одважно 2
  • одважном 1
  • одвајати 1
  • одведе 3
  • одведем 1
  • одвезе 1
  • одвећ 1
  • одвлачи 1
  • одвоје 1
  • Одвоји 1
  • одвоји 3
  • одвојио 2
  • одвојиш 1
  • одвојише 2
  • одвојте 1
  • одвратан 4
  • одвратна 3
  • одвратне 1
  • одвратни 1
  • одвратнија 1
  • одвратнији 1
  • одвратним 1
  • одвратно 3
  • одвратног 1
  • одвратност 2
  • одвратношћу 2
  • одговара 12
  • одговарају 1
  • одговарајући 1
  • одговарати 3
  • одговараху 1
  • одговараше 4
  • одговор 13
  • одговора 5
  • одговоре 1
  • Одговори 1
  • одговори 68
  • одговорим 1
  • одговорима 1
  • одговорио 1
  • одговорити 2
  • одговорише 1
  • одговорно 1
  • одговору 1
  • одгони 2
  • Оде 3
  • оде 53
  • одевен 1
  • одевено 1
  • одело 6
  • оделу 2
  • одељане 1
  • одељаном 1
  • одељења 1
  • одем 1
  • одемо 1
  • одену 1
  • оденух 1
  • одећа 1
  • одећом 1
  • оди 1
  • Оди 3
  • одите 1
  • одједанпут 2
  • Одједаред 1
  • одједаред 2
  • одједном 100
  • Одједном 25
  • одјек 1
  • одјекиваше 1
  • одјекну 1
  • одјекује 1
  • одјури 2
  • одјурио 1
  • одјурити 1
  • одјурише 1
  • одлазак 3
  • одлази 2
  • одлазио 1
  • одлакну 1
  • одлете 1
  • Одличан 1
  • одличан 4
  • одлична 1
  • одличне 1
  • одличну 1
  • одлука 1
  • одлучан 2
  • одлучи 1
  • одлучили 1
  • одлучио 1
  • одлучним 1
  • одлучно 10
  • одлучност 4
  • одлучности 1
  • одлучношћу 1
  • Одмакне 1
  • одмара 1
  • Одмах 3
  • одмах 89
  • одмаче 2
  • одмереним 1
  • одмиче 1
  • одмор 8
  • одмора 5
  • одморе 1
  • одмори 2
  • одморила 1
  • одморим 2
  • одморише 1
  • одморна 1
  • однесе 4
  • однесен 1
  • односе 2
  • односи 2
  • односно 1
  • одобравањем 1
  • одобрење 1
  • одобровољио 1
  • одовуд 2
  • одолети 1
  • одосте 1
  • одох 2
  • одоцнила 1
  • Одоше 2
  • одоше 8
  • одрасла 2
  • одраслијих 1
  • одраслих 1
  • Одреди 1
  • одреди 2
  • одређен 3
  • одређена 1
  • одређенији 1
  • одређује 1
  • одређују 1
  • одрећи 1
  • одреши 1
  • одржава 1
  • одседе 1
  • одсекле 1
  • одсеком 1
  • одсеку 1
  • одсеца 1
  • одсеците 1
  • одсечан 1
  • одсече 4
  • одсечно 3
  • одскакати 1
  • одскачу 2
  • одскочи 2
  • одступа 1
  • одступам 1
  • одсудан 1
  • одсуствовања 1
  • оду 1
  • одуговлачи 1
  • одузе 1
  • одузели 1
  • Одузели 1
  • одузеше 1
  • одуљи 1
  • одупре 2
  • одупрети 1
  • одучи 1
  • одучих 1
  • одушевио 1
  • одушевљава 1
  • одушевљена 1
  • одушевљења 1
  • одушевљењем 1
  • одшкринута 1
  • ожалио 1
  • ожене 1
  • ожени 1
  • Оженио 1
  • оженио 2
  • ожењен 3
  • оживе 1
  • озбиљан 7
  • озбиљна 2
  • озбиљније 1
  • озбиљнијем 1
  • озбиљним 1
  • озбиљно 12
  • озбиљнога 1
  • озбиљном 1
  • озбиљности 1
  • Озго 1
  • озго 6
  • оздо 5
  • оздрави 1
  • озидане 1
  • озидану 1
  • озлојеђен 1
  • ознојено 2
  • ознојенога 1
  • озноји 1
  • ојађени 1
  • ока 3
  • окамене 1
  • окаменила 1
  • окаменили 1
  • окамењен 1
  • окамењена 2
  • окамењено 1
  • окамењеном 2
  • окитим 1
  • окитити 1
  • окићена 1
  • окићено 1
  • окно 1
  • Око 3
  • око 76
  • окована 1
  • околина 2
  • околини 2
  • околину 1
  • околишним 1
  • околност 1
  • околности 2
  • околностима 2
  • Около 1
  • оком 5
  • окопано 1
  • окорамио 1
  • окрвављен 1
  • окрене 2
  • окренем 2
  • окренеш 1
  • окрени 1
  • окренуо 2
  • окренута 1
  • окренути 4
  • окренуше 2
  • окретан 4
  • окретати 6
  • окрете 15
  • окретнија 1
  • окреће 3
  • окрећући 2
  • окречене 1
  • окречену 1
  • округ 1
  • округе 1
  • округласта 1
  • округло 1
  • округу 1
  • окружена 1
  • окружном 1
  • окружну 1
  • окружује 1
  • оку 2
  • окужити 1
  • окумише 1
  • окупи 1
  • окупили 1
  • окупио 1
  • окупише 3
  • окупљаше 1
  • окупу 2
  • окусио 1
  • окушам 1
  • олако 1
  • Олакшала 1
  • олакшало 1
  • олакшице 2
  • олеандеру 1
  • олуја 1
  • олујом 1
  • ома 1
  • омладине 1
  • омотало 1
  • омотан 1
  • омрзе 1
  • омркнемо 1
  • он 419
  • Он 93
  • Она 118
  • она 410
  • онај 38
  • онака 1
  • Онакав 1
  • онакав 3
  • онакаженим 1
  • онакажено 2
  • онаква 1
  • онакво 1
  • онаки 2
  • онаким 1
  • Онаких 1
  • Онако 3
  • онако 85
  • онамо 2
  • онда 47
  • Онда 6
  • онде 2
  • Оне 1
  • оне 31
  • онесвесла 1
  • Они 11
  • они 56
  • оним 15
  • онима 1
  • оних 7
  • Оно 5
  • оно 78
  • оног 4
  • онога 24
  • оногај 5
  • оној 7
  • онолика 2
  • онолике 1
  • онолико 1
  • оноликога 1
  • Оном 1
  • оном 7
  • Ономад 1
  • ономад 6
  • ономадашњег 1
  • ономадашњега 1
  • ономадашњи 1
  • ономе 8
  • ономлањског 1
  • ону 15
  • Ооо 1
  • оп 1
  • опажа 3
  • опажају 1
  • опажати 2
  • опаженог 1
  • опазе 2
  • Опази 1
  • опази 32
  • опазивши 3
  • опазила 5
  • опазио 2
  • опазити 2
  • опазиће 2
  • опазише 3
  • опале 1
  • опало 2
  • опанке 2
  • опанцима 1
  • опасно 2
  • опасност 1
  • опасности 1
  • опепелити 1
  • оперем 1
  • Опет 10
  • опет 141
  • опијен 1
  • опијени 1
  • опијума 1
  • опила 1
  • опипа 1
  • опирао 1
  • опирати 1
  • опираху 1
  • описује 1
  • опколиле 1
  • опколише 1
  • опкољава 1
  • оплакао 1
  • оплела 1
  • опомињем 1
  • опоравила 1
  • опоро 1
  • опорочава 1
  • опорочавање 1
  • оправдања 1
  • оправдање 1
  • оправдао 1
  • оправке 1
  • опрезније 1
  • опрезно 5
  • опрема 1
  • опреми 1
  • опремила 1
  • опремио 1
  • опремише 1
  • Опрости 1
  • опрости 3
  • Опростите 2
  • опростите 4
  • опростити 1
  • Опружише 1
  • опсова 1
  • оптерећени 1
  • оптуже 1
  • Оптужују 1
  • опустело 1
  • опустиле 1
  • опуштеним 1
  • опхођење 1
  • опчарана 1
  • Опчинила 1
  • опширно 1
  • опште 1
  • општи 1
  • општина 1
  • општине 3
  • општини 3
  • општином 1
  • општинским 1
  • општинско 2
  • општину 1
  • ораја 1
  • орања 1
  • ораха 1
  • оригиналним 1
  • орловачке 1
  • Орловица 1
  • Орловици 2
  • Орловицу 1
  • орловичка 1
  • орловичке 4
  • орловички 2
  • орловичког 1
  • орловичкој 2
  • ормана 2
  • оружје 1
  • осам 1
  • осамнаесте 1
  • освану 1
  • Освану 1
  • освежила 1
  • освете 1
  • осветљава 1
  • осветљен 3
  • осветљена 1
  • осветничка 1
  • осветом 2
  • освету 1
  • осврну 1
  • осврнути 1
  • освртати 3
  • Осврташе 1
  • осврташе 3
  • Осврте 1
  • осврте 10
  • осврће 6
  • осврћући 8
  • оседлана 1
  • Осети 1
  • осети 36
  • осетише 2
  • осетљив 1
  • осетно 1
  • осећа 37
  • Осећа 5
  • осећаја 3
  • осећаје 3
  • осећаји 7
  • осећајима 2
  • осећају 1
  • Осећајући 1
  • осећајући 8
  • осећала 3
  • осећало 1
  • Осећало 1
  • осећам 3
  • осећања 4
  • осећање 7
  • осећањем 3
  • осећао 2
  • осећати 2
  • осећаху 1
  • осећаше 12
  • Осећаше 2
  • осим 8
  • осиротео 1
  • оскудице 1
  • ослабела 1
  • ослања 1
  • ослањајући 1
  • ослободи 2
  • ослобођена 1
  • ослови 2
  • ослушкивати 1
  • ослушкујући 1
  • ослушну 3
  • осмејкиваше 1
  • осмели 2
  • осмех 6
  • осмеха 1
  • осмехиваше 2
  • осмехне 1
  • осмехну 6
  • осмехнувши 1
  • осмехнути 2
  • осмехом 6
  • основане 1
  • основна 1
  • основне 2
  • основној 1
  • основну 1
  • особинама 1
  • особине 1
  • особину 1
  • оспу 1
  • осрамоти 2
  • осрамотише 1
  • осрамоћена 1
  • оставе 2
  • остави 10
  • Остави 3
  • Оставила 1
  • оставила 3
  • оставиле 1
  • оставили 2
  • оставимо 3
  • оставио 1
  • Оставите 1
  • оставите 2
  • Оставити 1
  • оставити 3
  • оставићемо 1
  • оставица 1
  • оставиш 2
  • оставише 1
  • оставку 1
  • оставља 2
  • остављајући 1
  • остављаше 1
  • оставши 1
  • Остаде 1
  • остаде 22
  • Остадоше 1
  • остадоше 5
  • остајала 1
  • остаје 2
  • остајем 1
  • остају 1
  • остала 2
  • остале 2
  • остали 1
  • осталим 1
  • остало 2
  • осталом 4
  • остане 8
  • остану 1
  • Остао 1
  • остао 4
  • остарела 1
  • остати 3
  • остварење 1
  • остварити 2
  • осу 4
  • осудно 1
  • осуђен 3
  • осуђена 1
  • осуло 1
  • осушене 2
  • осуши 1
  • осушила 1
  • осушиле 1
  • отаљавати 1
  • Отац 1
  • отац 10
  • отвара 2
  • отварају 2
  • отварајући 2
  • отварање 1
  • отворен 3
  • отворена 2
  • отвореним 4
  • отворено 8
  • отвореном 2
  • отворену 2
  • отвори 20
  • Отвори 5
  • отворивши 1
  • отворила 1
  • отвориле 1
  • отворили 1
  • отворити 1
  • отворише 11
  • Оте 1
  • оте 2
  • отегао 2
  • отегле 1
  • отегнута 1
  • отегнуто 1
  • отеже 7
  • отежући 2
  • отезати 1
  • отела 1
  • отети 2
  • отима 3
  • отимају 1
  • отимати 1
  • отираше 1
  • отичу 1
  • отишао 1
  • отишла 1
  • Отишла 2
  • отишли 2
  • отиште 1
  • отказати 1
  • откачи 1
  • откидају 1
  • отклања 1
  • отклонити 1
  • откотура 1
  • откуд 10
  • откуп 1
  • откупи 1
  • откупио 2
  • откупљује 1
  • откупљујете 1
  • отме 2
  • отомбољене 1
  • отомбољиле 1
  • отпадницу 1
  • отпор 2
  • Отпоче 1
  • отпоче 4
  • отпочели 1
  • отпочео 1
  • отпрати 1
  • отпусте 1
  • отпусти 1
  • Отпусти 1
  • отпустити 1
  • Отпустиће 1
  • отпуштања 1
  • Отпуштен 3
  • отпуштен 5
  • отпуштена 4
  • отреса 2
  • отресајући 1
  • отресао 1
  • отресати 1
  • отресе 1
  • отресит 4
  • отресита 3
  • отресити 1
  • отрова 2
  • отрован 2
  • отровни 1
  • отрпео 1
  • отрча 2
  • Отуд 1
  • отуд 8
  • отуда 1
  • отури 1
  • отурити 1
  • отхраниле 1
  • официрску 1
  • охлади 3
  • охладио 1
  • охладити 1
  • охладне 1
  • охладнео 1
  • Охо 2
  • оца 3
  • оцене 3
  • оцену 4
  • оцртава 1
  • оцу 5
  • очајавати 1
  • очајан 1
  • Очајан 1
  • очајање 1
  • очајањем 1
  • очајању 1
  • очајним 2
  • очајнички 3
  • очајно 7
  • очајнога 1
  • очарану 1
  • очас 1
  • очев 2
  • очевих 1
  • очекивала 2
  • очекивану 1
  • Очекивао 1
  • очекивао 5
  • очекивати 1
  • очекиваше 4
  • очекните 1
  • очекује 9
  • очекујући 6
  • очи 100
  • Очи 3
  • очигледним 1
  • очигледну 1
  • очију 38
  • очима 62
  • очишћену 1
  • оџака 2
  • оџаклија 1
  • оџаклију 1
  • оџаком 1
  • ошину 3
  • ошишана 1
  • ошишане 1
  • Оштар 1
  • оштар 7
  • оштра 6
  • оштре 2
  • оштрим 3
  • оштрина 1
  • оштрином 1
  • оштрих 1
  • оштро 14
  • оштром 1
  • оштру 1
  • П 1
  • па 685
  • Па 91
  • павлаку 1
  • пада 4
  • падале 1
  • падати 1
  • падаху 2
  • Паде 1
  • паде 9
  • падне 5
  • паднем 1
  • падоше 4
  • пажљив 1
  • Пажљив 1
  • пажљива 1
  • пажљиво 9
  • пажњи 1
  • пажњом 1
  • пажњу 8
  • пази 1
  • пазила 1
  • Пазите 2
  • пајо 1
  • пак 1
  • пакао 1
  • пакла 3
  • паклена 1
  • паклени 1
  • пакосно 1
  • пакост 1
  • пакости 2
  • паксијана 2
  • паксијани 1
  • паксијанима 1
  • пала 1
  • Пала 1
  • Паланачки 1
  • паланкама 1
  • палицом 1
  • палицу 1
  • памет 9
  • паметан 2
  • памети 6
  • паметна 2
  • паметни 1
  • паметно 1
  • паметног 1
  • памћење 1
  • Пандур 2
  • пандур 6
  • пандура 4
  • пандуром 3
  • панички 1
  • панталоне 1
  • пар 2
  • пара 4
  • парастос 1
  • паре 3
  • парчад 1
  • парче 2
  • парчета 6
  • пас 1
  • паса 1
  • пасе 1
  • пасти 3
  • пати 2
  • патио 1
  • патњама 1
  • патње 3
  • патњи 1
  • патњом 1
  • патњу 1
  • паћеник 1
  • Паун 1
  • пауне 1
  • паше 1
  • пашенога 1
  • пашњак 1
  • Паштила 1
  • пашчад 1
  • пева 1
  • певају 2
  • певање 1
  • певати 1
  • певач 1
  • певаше 1
  • певницом 1
  • певницу 1
  • певуцкати 1
  • педагога 1
  • педесет 3
  • пеки 1
  • пене 1
  • пенити 1
  • пенсионован 1
  • пенушећи 1
  • пење 1
  • пењемо 1
  • пењу 1
  • пепељаве 1
  • Пера 16
  • пера 2
  • Пере 1
  • пери 1
  • Пери 3
  • Перин 1
  • перјем 1
  • Перо 1
  • перо 3
  • Перу 4
  • песма 1
  • песме 2
  • песми 1
  • песмицу 3
  • песму 1
  • песници 1
  • песницом 2
  • пет 4
  • пети 1
  • петицу 2
  • Петке 1
  • петлова 1
  • Петра 1
  • Петровдан 1
  • Петровић 1
  • Петровићева 1
  • пећ 1
  • пећина 1
  • пецају 1
  • Пецић 2
  • Печени 1
  • печење 1
  • пешкеш 1
  • пива 1
  • пивом 1
  • пијан 1
  • пијана 1
  • пијаним 1
  • пијанице 1
  • пије 1
  • пију 2
  • пилеж 1
  • пилеће 1
  • пилиће 1
  • пиљим 1
  • пио 1
  • пипавом 1
  • пипајући 1
  • пирни 1
  • пирну 1
  • Пирну 1
  • писали 1
  • писао 1
  • Писар 23
  • писар 53
  • писара 14
  • писаре 1
  • писарева 4
  • писареве 4
  • писаревим 1
  • писарево 1
  • Писареву 1
  • писареву 2
  • писарем 5
  • писарка 1
  • Писарка 1
  • писару 8
  • писати 1
  • писаху 1
  • писаше 2
  • пискавим 1
  • писма 1
  • писмима 1
  • писмо 2
  • пита 11
  • Питајте 1
  • питајући 3
  • питала 1
  • Питам 1
  • питам 4
  • питања 5
  • питање 8
  • питањем 2
  • питањима 3
  • питању 1
  • питати 1
  • питаћу 1
  • питаху 1
  • питаш 2
  • питаше 1
  • пићем 1
  • пише 6
  • пишти 1
  • пишу 1
  • пјевчик 1
  • плав 1
  • плава 1
  • плаве 1
  • плаветнила 1
  • плаветнило 1
  • плавих 1
  • плаво 1
  • плаву 1
  • плавуша 1
  • плакаше 1
  • пламен 4
  • пламеним 1
  • пламену 1
  • Пламичак 1
  • пламичак 2
  • пламичка 1
  • пламте 1
  • плане 3
  • планина 2
  • планине 1
  • планинске 3
  • планове 1
  • плановима 1
  • плану 9
  • планути 1
  • пластили 1
  • пластичан 1
  • плата 3
  • плате 3
  • плати 2
  • платио 1
  • платите 1
  • платити 1
  • Платићете 1
  • платнене 1
  • платни 1
  • платодавац 1
  • платом 3
  • плату 11
  • плаћа 1
  • плаховита 1
  • плаховито 2
  • плаховитом 2
  • плач 3
  • плача 2
  • плаче 6
  • Плачеш 1
  • плачна 1
  • плачући 1
  • плаше 1
  • плашећи 1
  • плаши 6
  • плашила 2
  • плашим 1
  • плашио 1
  • плашиш 1
  • плашљиво 4
  • плашљивог 1
  • плашња 1
  • плашњи 1
  • плетар 1
  • плетена 1
  • плетеном 1
  • плећа 1
  • плећете 1
  • плећима 2
  • плива 2
  • пливајући 1
  • пливао 1
  • плиша 1
  • плодове 1
  • плот 2
  • плота 4
  • плотова 1
  • плућа 2
  • пљесне 1
  • пљесну 1
  • пљунуо 1
  • пљус 1
  • пљусак 3
  • пљуска 1
  • пљусну 1
  • пљуснуше 1
  • По 11
  • по 244
  • побацани 1
  • Побегла 1
  • Побегне 1
  • побегне 3
  • побегнемо 1
  • побегну 1
  • победи 1
  • Победио 1
  • победоносно 1
  • побеђивала 1
  • побеже 3
  • побожно 2
  • побојте 1
  • побусао 1
  • Поведе 1
  • поведе 4
  • поведем 1
  • поверавају 1
  • поверио 1
  • поверите 1
  • поверљиво 2
  • поверљивост 1
  • поветарац 3
  • пови 1
  • повијало 1
  • повијаше 1
  • повијених 1
  • повикаше 1
  • повинује 1
  • повише 1
  • повлачи 1
  • повлачити 1
  • повод 2
  • поводећи 1
  • повођаше 1
  • повољно 1
  • повољном 1
  • поврати 2
  • повратила 1
  • Повратила 1
  • повратио 1
  • повратка 1
  • повратку 1
  • поврвеше 1
  • поврћем 1
  • повукла 1
  • повуци 1
  • повуче 5
  • повучен 1
  • повучена 1
  • повученог 1
  • погађа 1
  • погађамо 1
  • погађање 1
  • погазила 1
  • погазио 1
  • погаче 1
  • погачу 1
  • поглед 21
  • Поглед 5
  • Погледа 5
  • погледа 81
  • погледавши 6
  • Погледај 1
  • погледају 2
  • погледајући 7
  • погледала 1
  • погледали 2
  • погледам 1
  • погледати 6
  • погледаху 1
  • погледаш 1
  • погледаше 2
  • погледе 2
  • погледи 2
  • погледима 1
  • погледом 19
  • погледу 3
  • погну 3
  • Погнула 1
  • погнули 1
  • погнуо 1
  • погнуте 1
  • погнутих 2
  • погнуту 1
  • погодби 1
  • погоди 1
  • погодила 1
  • погрбила 1
  • погрбљен 2
  • погрбљеном 1
  • погрешила 3
  • Погрешили 1
  • погрешили 2
  • погрешио 3
  • погрешку 1
  • погрешно 2
  • погурена 1
  • погуреним 1
  • под 30
  • Под 4
  • пода 1
  • подавише 1
  • подајника 1
  • подаље 2
  • податке 1
  • подвикну 1
  • подвикнуо 1
  • подигао 1
  • подигла 2
  • подигле 1
  • подигли 1
  • подигнем 1
  • подигнувши 2
  • подигнут 1
  • подигнуте 3
  • подигнутим 1
  • подигоше 1
  • подигравајући 1
  • подиже 28
  • Подиже 3
  • подизаху 1
  • подићи 1
  • подлога 1
  • подмазано 2
  • подметнути 1
  • подмеће 1
  • подмлађеном 1
  • Подне 1
  • подне 14
  • поднесе 2
  • пододбора 1
  • подотављене 2
  • подржа 3
  • Подрињу 1
  • подрум 1
  • подсети 1
  • подсмева 1
  • подсмеха 2
  • поду 2
  • подуже 2
  • подузе 1
  • подупре 1
  • подшишај 1
  • пође 17
  • пођем 1
  • пођемо 1
  • пођоше 3
  • пожали 1
  • поживи 1
  • поживим 1
  • пожњевена 1
  • пожњевене 1
  • пожури 6
  • позајмица 1
  • позва 4
  • позвани 1
  • поздрав 2
  • поздрави 10
  • поздравивши 1
  • поздравили 1
  • позеленео 1
  • позив 2
  • позива 3
  • позивом 1
  • позиву 1
  • познавали 1
  • познавање 2
  • познаваше 1
  • познавши 1
  • познаде 7
  • познаје 4
  • Познајем 1
  • познајете 1
  • познајеш 2
  • познају 1
  • познала 3
  • познаник 1
  • познаници 1
  • познанства 3
  • Познао 1
  • познао 6
  • позната 3
  • познати 4
  • познатије 1
  • познатих 1
  • познато 1
  • познатога 1
  • познаћете 1
  • позову 1
  • поиграмо 1
  • поиздаље 1
  • поиздизаше 1
  • поима 1
  • поимајући 1
  • поискакаше 1
  • поискачу 1
  • појаве 4
  • Појави 1
  • појави 5
  • појавити 2
  • појавише 4
  • појављује 2
  • појавом 1
  • поједе 1
  • поједине 2
  • појединих 1
  • појести 3
  • појила 1
  • појма 1
  • појури 5
  • појурити 1
  • покаже 2
  • покажеш 1
  • покажи 1
  • покажу 1
  • показа 12
  • показати 5
  • показивати 1
  • показује 2
  • показујући 4
  • покварен 1
  • покварених 1
  • поквари 1
  • покварити 1
  • поквариш 1
  • покварише 1
  • поклано 1
  • поклон 1
  • поклонити 1
  • поклопи 1
  • покојником 1
  • покоран 1
  • покорност 1
  • покрај 1
  • покрене 1
  • покрену 2
  • покренуше 1
  • покрет 9
  • покрета 1
  • покрете 2
  • покрети 1
  • покретом 2
  • покри 1
  • покривач 4
  • покривача 1
  • покривачем 2
  • покривен 1
  • покривена 1
  • покривених 1
  • покривено 1
  • покрила 2
  • покуњен 2
  • покуњене 1
  • покуњио 1
  • покупи 2
  • покупити 1
  • покупише 1
  • покупљен 1
  • Покуша 1
  • покуша 2
  • покушава 1
  • покушавајући 2
  • покушавала 1
  • покушаваше 1
  • покушао 3
  • пола 10
  • полагано 4
  • полазак 1
  • полазе 1
  • полако 17
  • Полако 7
  • поласку 1
  • полегла 1
  • политику 3
  • политичке 1
  • Полицајац 1
  • полицајац 7
  • полицајци 2
  • полиција 1
  • полиције 3
  • полицијска 1
  • полицијским 1
  • полицијско 1
  • полицијској 1
  • полицију 2
  • половина 2
  • половине 2
  • положај 4
  • положају 5
  • положи 1
  • положила 1
  • положили 1
  • положио 1
  • положих 1
  • полу 1
  • полубога 1
  • полугласно 1
  • полугодишњи 1
  • Полуде 1
  • полудећу 1
  • полуди 1
  • полузваничан 1
  • полуиронично 1
  • полумраку 1
  • полумртва 1
  • полусвесно 2
  • полусмешном 1
  • полутине 1
  • полуумнике 1
  • полушапатом 1
  • полушаптати 1
  • поља 3
  • поље 1
  • пољу 3
  • пољуби 3
  • пољубише 1
  • пољупце 1
  • пољупци 1
  • пољупцима 1
  • помагати 1
  • помагаху 1
  • помагаше 1
  • Помаже 1
  • помаже 3
  • помажу 1
  • помаља 1
  • помаљати 1
  • помамно 1
  • помаче 1
  • помене 1
  • помену 2
  • поменути 2
  • поменуше 1
  • помеша 1
  • помешан 3
  • помешано 1
  • помилова 2
  • помињати 1
  • помисао 1
  • помисли 17
  • помисливши 1
  • помислила 2
  • помислима 1
  • помислио 1
  • помислих 1
  • помишља 2
  • помишљала 2
  • помишљао 1
  • помишљати 1
  • помишљаше 1
  • помогне 4
  • помогоше 1
  • помодрело 1
  • поможе 4
  • Помози 1
  • помоли 1
  • помолила 1
  • помолио 1
  • Помоћ 1
  • помоћ 2
  • помоћи 10
  • помрли 1
  • помрчина 1
  • помрчини 2
  • помрчину 1
  • помути 2
  • помутити 1
  • помутише 1
  • помућен 1
  • помућене 1
  • помућеној 1
  • понављајући 1
  • понављање 1
  • понављати 2
  • понављаше 3
  • понајлак 1
  • понамештале 1
  • понаша 1
  • понашање 2
  • понашању 1
  • понашати 1
  • Понегде 1
  • Понекад 1
  • понекад 7
  • понеки 1
  • понеким 1
  • понела 1
  • понели 1
  • понео 1
  • Понео 1
  • понесе 2
  • понесем 1
  • понесемо 1
  • понети 2
  • понешто 3
  • понижење 1
  • понизан 1
  • Понови 1
  • понови 8
  • поновити 1
  • поносито 1
  • Поносно 1
  • поносно 2
  • поноћи 3
  • понуди 2
  • понуду 1
  • поњава 1
  • поњаве 1
  • поњаву 1
  • поњана 1
  • поп 1
  • попа 5
  • попадала 1
  • попадаше 1
  • попео 1
  • попеше 1
  • поправи 1
  • поправила 1
  • Поправити 1
  • поправити 3
  • поправљајући 1
  • попрска 1
  • попустити 1
  • попушташе 1
  • пораз 1
  • поразговара 1
  • порасте 1
  • Поред 1
  • поред 24
  • поредак 1
  • порезу 3
  • поремети 1
  • пореметити 1
  • пореметише 1
  • породи 1
  • породица 1
  • породице 2
  • породичним 1
  • порту 1
  • поруке 2
  • поруци 1
  • поручивали 1
  • поручник 1
  • посаветује 1
  • посади 1
  • посао 31
  • посвршаваше 1
  • Поседаше 1
  • поседаше 5
  • поседи 3
  • посета 1
  • посетама 1
  • посете 1
  • посети 1
  • посетиоца 1
  • посечена 1
  • поскакаше 3
  • поскакујући 1
  • поскида 1
  • посла 20
  • послао 1
  • Послаћу 1
  • После 37
  • после 67
  • последица 1
  • последња 3
  • последње 9
  • последњем 1
  • последњи 4
  • последњим 4
  • последњих 3
  • последњој 1
  • послове 5
  • пословима 1
  • пословицама 1
  • пословним 1
  • пословно 1
  • послом 4
  • послу 11
  • послуге 1
  • послугу 1
  • послужавник 2
  • послужење 1
  • послужи 2
  • послуживање 1
  • послужитељ 1
  • послужитеља 1
  • послуша 3
  • послушавши 1
  • послушао 1
  • послушати 2
  • послушни 1
  • послушно 1
  • послушност 1
  • посматра 3
  • посматрајући 3
  • посматрала 1
  • посматрања 1
  • посматрао 1
  • посматрати 4
  • посматраху 3
  • посматрач 1
  • посматраше 8
  • посред 2
  • посрну 1
  • постави 1
  • поставио 1
  • постављати 1
  • постављен 1
  • постављена 1
  • постављењу 1
  • постаде 8
  • постадоше 1
  • Постаја 1
  • постаја 2
  • постајати 1
  • постајаху 2
  • Постајаше 1
  • постајаше 2
  • постаје 1
  • постајеш 1
  • постају 1
  • постала 1
  • постале 1
  • постане 2
  • постанем 2
  • постао 8
  • постарију 1
  • постеље 1
  • постељи 1
  • постељом 1
  • постељу 3
  • постепено 2
  • постигну 1
  • постидео 1
  • постиже 1
  • постићи 3
  • постојанство 1
  • постоји 1
  • поступање 1
  • поступати 4
  • поступци 3
  • посула 1
  • посут 1
  • посута 1
  • потврди 1
  • потврдило 1
  • потврду 1
  • потегнем 1
  • потегни 1
  • потегоше 1
  • потекоше 1
  • потес 4
  • потеса 4
  • потеси 1
  • потесима 1
  • потесом 2
  • потесу 3
  • потицаху 1
  • поткреши 1
  • Потом 1
  • потом 3
  • потоци 1
  • потоцима 1
  • поточиће 1
  • потпис 4
  • потписа 3
  • Потписали 1
  • потписао 1
  • потписе 1
  • потписом 1
  • потписујем 1
  • потпише 2
  • потпора 1
  • потпун 1
  • потпуно 8
  • потпуну 2
  • потражи 1
  • потребама 1
  • потребан 1
  • потребе 2
  • потребна 1
  • потребних 2
  • потребно 2
  • потревила 1
  • потрес 2
  • потреса 2
  • потрпам 1
  • Потрчи 1
  • потрчи 2
  • поћи 1
  • поћута 2
  • поуздано 2
  • поуми 2
  • поумили 1
  • поучиш 1
  • похвале 1
  • похвалу 1
  • похода 1
  • походама 1
  • походе 4
  • походити 1
  • походу 1
  • поцепа 1
  • поцепаних 1
  • поцепао 1
  • поцрвене 17
  • поцрвенело 1
  • поцрвенео 2
  • поцрвени 2
  • поцрнела 1
  • поцрнеле 1
  • Поче 1
  • поче 31
  • почела 3
  • почеле 1
  • почели 5
  • почело 1
  • почео 7
  • почета 1
  • почетак 2
  • почети 1
  • почетка 1
  • почетком 1
  • Почетком 2
  • почетку 6
  • почетника 1
  • почетном 1
  • почеша 1
  • почеше 11
  • почешће 1
  • почешу 1
  • починак 1
  • почињати 1
  • Почиње 1
  • почиње 12
  • почињем 1
  • почињу 4
  • почисти 1
  • почистила 1
  • почишћена 2
  • почне 6
  • почнем 1
  • почнемо 1
  • почупане 1
  • поџевељаше 1
  • пошалицу 1
  • пошао 3
  • пошла 1
  • пошли 1
  • пошљемо 1
  • пошљете 1
  • Пошљите 1
  • поштење 1
  • пошто 7
  • поштовања 1
  • поштовањем 1
  • поштовању 1
  • поштом 1
  • Права 1
  • права 8
  • правда 2
  • правдајући 1
  • правдати 1
  • правде 1
  • праве 2
  • Прави 1
  • прави 9
  • правила 2
  • правилима 1
  • правилно 1
  • правило 1
  • правити 1
  • правих 1
  • правника 1
  • правници 1
  • Право 2
  • право 48
  • правог 1
  • правога 1
  • правом 3
  • праву 5
  • правцем 1
  • прага 7
  • прагу 3
  • празна 1
  • празни 1
  • празника 1
  • празнике 1
  • празнина 1
  • празнини 1
  • празнином 1
  • празнину 1
  • празних 1
  • празници 1
  • празно 1
  • празној 1
  • празну 1
  • Практика 1
  • практика 2
  • практиковали 1
  • практиковао 1
  • практични 2
  • прала 1
  • прапорци 1
  • пратећи 1
  • прати 1
  • пратио 1
  • прах 2
  • прашина 3
  • прашине 5
  • прашином 1
  • прашину 3
  • прашњави 1
  • прашта 1
  • праштај 1
  • Прва 2
  • прва 6
  • првак 1
  • првашње 1
  • прве 8
  • првешка 1
  • Први 1
  • први 17
  • првим 2
  • првина 1
  • првих 5
  • прво 16
  • Прво 7
  • првог 4
  • првога 1
  • првој 2
  • првом 5
  • пргава 1
  • пре 31
  • Пре 5
  • пребледе 5
  • пребледео 1
  • пребледеше 2
  • пребрину 1
  • превалио 1
  • превари 1
  • преварио 1
  • преварих 1
  • превариш 2
  • превија 2
  • превијен 1
  • превијене 1
  • превила 2
  • превио 2
  • преврнула 1
  • преврташе 3
  • преврће 2
  • превуче 4
  • прегледа 2
  • прегледавши 1
  • прегледају 1
  • Прегледају 1
  • прегледао 1
  • прегледати 2
  • преговара 1
  • преговараше 1
  • преговора 1
  • преговоре 1
  • прегради 1
  • преграђена 1
  • прегрејана 1
  • Пред 7
  • пред 92
  • преда 6
  • предавали 1
  • предавања 2
  • предавање 3
  • предавању 1
  • предавао 1
  • Предавао 1
  • предаде 8
  • предадоше 1
  • Предај 1
  • предаје 3
  • предала 4
  • предам 1
  • предане 1
  • преданост 1
  • предао 1
  • Предахну 1
  • предахну 2
  • предаш 1
  • предвиђа 3
  • предисањем 1
  • предлог 1
  • предмет 5
  • предмета 6
  • предмете 1
  • предмети 1
  • предметом 1
  • предмету 1
  • предњу 1
  • предомишљати 1
  • предосећајем 1
  • предрасуде 1
  • председник 16
  • Председник 7
  • председника 7
  • председником 2
  • представи 3
  • представио 1
  • представља 1
  • представницима 1
  • представу 1
  • предузети 1
  • предузећа 1
  • предусретљив 1
  • предусретљива 1
  • пређашња 2
  • пређашње 1
  • пређашњег 1
  • пређашњега 1
  • Пређашњи 1
  • пређашњи 4
  • пређашњим 2
  • пређашњој 1
  • пређе 8
  • пређоше 3
  • пређу 1
  • преживела 1
  • преживело 1
  • преживео 2
  • преживи 1
  • преживише 1
  • прездрави 1
  • презиме 1
  • презимена 1
  • презирање 1
  • презирањем 2
  • презирати 1
  • презирем 1
  • презирете 1
  • презиру 1
  • презрена 1
  • презриви 1
  • презриво 2
  • прек 1
  • прекида 2
  • прекидати 2
  • прекиде 20
  • прекинути 3
  • прекипе 1
  • преклињања 1
  • преко 54
  • прекор 2
  • прекора 6
  • прекоран 1
  • прекорачио 1
  • прекоре 1
  • прекори 1
  • прекорно 4
  • прекрасан 1
  • прекрасна 1
  • прекрсти 3
  • прелази 1
  • Прелесна 1
  • прелетати 2
  • прелетаху 1
  • прелеташе 1
  • прелете 1
  • прелетевши 1
  • Прелети 1
  • прелећу 1
  • прелива 2
  • преливају 3
  • преливаше 2
  • Према 1
  • према 33
  • премедбу 1
  • преместише 2
  • премештај 8
  • премештаја 3
  • премештају 1
  • премештен 5
  • премештени 1
  • премишља 3
  • премишљајући 1
  • премишљала 1
  • премишљам 1
  • премишљати 1
  • премишљаху 1
  • премре 1
  • премрла 1
  • пренела 2
  • пренеражен 3
  • пренеражена 5
  • Пренерази 1
  • пренерази 4
  • преноси 2
  • преноћим 1
  • прену 4
  • преобрази 2
  • преобуке 1
  • преокренуло 1
  • преоране 1
  • Преп 1
  • преперанд 1
  • преписа 1
  • преписивати 1
  • преписивач 1
  • преплашен 1
  • преплашена 4
  • преплашено 3
  • преплашености 1
  • препоручити 1
  • препредено 1
  • преприча 1
  • препуно 1
  • пресамитила 2
  • пресвуче 1
  • преседник 1
  • пресекоше 1
  • преселио 1
  • пресече 4
  • прескакаху 1
  • прескочи 2
  • прескочим 1
  • престанка 1
  • престао 2
  • престати 1
  • престиже 2
  • претварање 1
  • претвори 1
  • претворила 1
  • претворили 1
  • претерао 1
  • претећи 1
  • прети 1
  • Прети 1
  • претио 1
  • претње 2
  • претњу 1
  • претпоставкама 1
  • претпоставком 1
  • претпостављаше 1
  • претресају 1
  • претресале 1
  • претресати 1
  • претресаху 1
  • претрну 2
  • претрнух 1
  • претрча 1
  • претура 4
  • претурали 1
  • претурао 1
  • претурати 3
  • Претури 1
  • претури 3
  • претурила 1
  • претурити 1
  • Претучен 1
  • претходно 2
  • прећи 1
  • преча 1
  • пречајући 1
  • пречац 1
  • прече 1
  • пречистити 1
  • прешао 1
  • прешла 2
  • прешли 1
  • При 4
  • при 5
  • прибере 5
  • приберем 1
  • приберемо 2
  • прибијати 1
  • прибирајући 1
  • прибирала 1
  • прибирати 4
  • прибираше 1
  • приближава 1
  • приближаваху 1
  • приближаваше 5
  • приближи 6
  • приближило 1
  • приближити 1
  • приближише 1
  • приближује 1
  • прибра 10
  • прибравши 1
  • привежемо 1
  • привезао 1
  • приви 1
  • привиђаше 1
  • привлаче 1
  • привлачи 1
  • привлачило 1
  • привремени 5
  • привремено 1
  • привукло 1
  • привуче 2
  • придаје 1
  • приде 1
  • придену 1
  • придружи 1
  • приђе 32
  • Приђе 4
  • приђи 1
  • приђоше 1
  • Прижегло 1
  • прижељкују 1
  • приз 1
  • признаде 2
  • признајем 1
  • признанину 1
  • признаница 1
  • признанице 7
  • признаницу 1
  • признати 2
  • призор 1
  • призора 2
  • призоре 1
  • призори 1
  • призором 1
  • призору 1
  • пријатан 3
  • пријатеља 6
  • пријатеље 1
  • пријатељи 1
  • пријатељске 1
  • пријатељски 7
  • пријатељским 2
  • пријатељско 1
  • пријатељства 1
  • пријатељство 2
  • пријатељу 3
  • пријатна 6
  • пријатне 6
  • пријатније 1
  • пријатнији 1
  • пријатним 2
  • Пријатно 1
  • пријатно 10
  • пријатнога 1
  • пријатност 1
  • пријатну 2
  • приказати 1
  • Прикачи 1
  • прикачила 1
  • прикована 1
  • приковане 1
  • приковаше 1
  • прикрадеш 1
  • прикрајка 1
  • прикривајући 1
  • прикрио 1
  • прикрити 1
  • прикупљајући 1
  • прилажаше 1
  • Прилазећи 2
  • прилазећи 4
  • прилази 6
  • прилика 6
  • приликама 1
  • прилике 1
  • приликом 4
  • прилику 3
  • прилици 1
  • приличи 1
  • приличном 1
  • приљуби 1
  • приљубило 1
  • приљубити 1
  • приљубљени 1
  • прима 2
  • примам 1
  • примамљивости 1
  • примао 1
  • примате 1
  • примаче 1
  • примедбу 1
  • пример 3
  • примети 1
  • приметним 1
  • прими 2
  • примила 2
  • примили 4
  • примим 2
  • примио 3
  • примите 2
  • примити 1
  • примицаше 1
  • примиче 1
  • примљен 1
  • приморати 1
  • принесе 1
  • приносим 1
  • Прионуше 1
  • припада 1
  • припадати 1
  • припаде 1
  • припазе 1
  • припао 1
  • Припи 1
  • припију 1
  • припита 1
  • припрема 1
  • припремити 1
  • Прирез 1
  • прирез 3
  • приреза 1
  • прирезом 2
  • природа 2
  • природе 2
  • природњаци 1
  • природом 1
  • присебна 1
  • присебност 1
  • присебности 1
  • присети 1
  • присиљава 1
  • прислоњен 1
  • прислушкивао 1
  • приспела 1
  • пристала 1
  • пристанак 1
  • пристане 1
  • присуства 1
  • присуство 2
  • присуством 1
  • присутнима 1
  • притворан 1
  • притеже 2
  • притискао 2
  • притискиваше 1
  • притискује 1
  • притискујући 1
  • притисла 1
  • притисло 2
  • притисне 1
  • притиснем 1
  • притиснута 1
  • притиште 2
  • притрча 5
  • притрчава 1
  • притрчала 1
  • прихватајући 1
  • прихвати 7
  • Прича 1
  • прича 4
  • причај 1
  • причају 1
  • причала 2
  • причали 1
  • причама 1
  • причања 1
  • причање 2
  • причати 9
  • приче 1
  • причекајте 1
  • Причекајте 1
  • причинила 1
  • причинио 1
  • причинити 1
  • причу 1
  • причувај 1
  • пришавши 3
  • пркосно 1
  • прљаве 1
  • прљави 1
  • прљавих 1
  • прљаво 1
  • прљавој 1
  • прљавом 1
  • прљаву 1
  • прње 1
  • пробави 1
  • прободен 1
  • пробојна 1
  • Пробуди 1
  • пробуди 4
  • провалијом 1
  • проведе 1
  • проведена 1
  • проведеш 1
  • проведоше 2
  • проведу 1
  • провела 1
  • провели 4
  • провео 1
  • проверено 1
  • провести 2
  • проветрена 1
  • провири 4
  • провирује 1
  • проводи 1
  • проводили 2
  • проводити 2
  • Прогнаше 1
  • проговори 21
  • проговоривши 1
  • проговорио 2
  • проговорити 7
  • прогута 1
  • прогутала 1
  • продаје 1
  • продире 2
  • продуже 1
  • продужи 9
  • продужио 1
  • продужити 2
  • продужише 1
  • прође 20
  • Прође 3
  • прођем 1
  • прођемо 2
  • Прођоше 1
  • прођоше 2
  • прожет 1
  • проживе 1
  • проживели 1
  • проживимо 1
  • прожиже 1
  • прожмани 1
  • прозборити 3
  • прозвижди 1
  • прозивати 1
  • прозор 18
  • прозора 10
  • прозоре 4
  • прозорима 1
  • прозору 8
  • пројахано 1
  • пројури 5
  • проклео 1
  • проклета 2
  • проклете 1
  • Проклети 1
  • пролажаху 1
  • пролазе 1
  • пролазећи 2
  • Пролазећи 2
  • пролази 3
  • пролазници 1
  • пролетати 1
  • пролете 1
  • пролетеше 1
  • Пролети 2
  • пролетос 1
  • пролетошњи 1
  • пролеће 2
  • пролећу 4
  • промази 1
  • промакне 1
  • промена 1
  • промене 5
  • промени 9
  • Променила 1
  • променило 3
  • променио 1
  • промените 1
  • променити 1
  • променише 1
  • промену 4
  • промењеним 1
  • промешкољи 1
  • промиче 1
  • промоли 2
  • промрмља 8
  • промукао 1
  • Промуца 1
  • промуца 9
  • пронашао 1
  • пронашла 1
  • пронесе 2
  • пронесу 1
  • пропада 1
  • пропадне 2
  • пропадну 1
  • пропадох 1
  • пропао 2
  • пропаст 3
  • пропасти 3
  • Пропе 1
  • пропиње 1
  • прописана 1
  • пропитивања 1
  • пропраћајући 1
  • Пропусти 1
  • пропусти 2
  • пропустите 1
  • пропуштено 1
  • пророк 1
  • просвете 2
  • просвети 1
  • Просветни 1
  • просветом 1
  • просеца 1
  • проскитали 1
  • Проскитао 1
  • прословити 1
  • проспе 1
  • проста 3
  • простак 1
  • простачина 1
  • простачку 1
  • простији 1
  • простим 1
  • простире 1
  • простићете 1
  • Просто 1
  • просто 4
  • простора 1
  • простосрдачним 1
  • простран 2
  • пространа 1
  • пространо 1
  • пространом 1
  • пространством 1
  • пространству 1
  • простро 1
  • просу 3
  • просуше 1
  • протегнуто 1
  • протежући 1
  • Протекоше 1
  • протест 1
  • протестовати 1
  • против 4
  • противна 1
  • противни 1
  • противничке 1
  • проткано 1
  • протокол 1
  • протрља 1
  • Протрља 1
  • протрча 2
  • протрче 1
  • протумачила 1
  • проћи 10
  • проучила 1
  • професори 2
  • прочасти 1
  • прочељу 1
  • прочита 3
  • прочитајте 1
  • прочитала 1
  • прочитао 1
  • прочитати 1
  • прошавши 1
  • прошао 1
  • прошапта 10
  • прошапће 1
  • прошарана 1
  • прошле 2
  • прошли 1
  • прошло 3
  • Прошлог 1
  • прошлост 2
  • прошлости 1
  • прошлошћу 1
  • прошћа 2
  • прошћавајте 1
  • прошће 1
  • прошушка 1
  • прсима 1
  • прснула 1
  • прснуше 1
  • прст 2
  • прста 1
  • прсте 1
  • Прсти 1
  • прстима 6
  • прстић 1
  • прстом 3
  • прсту 1
  • пруга 1
  • пругама 1
  • пружа 5
  • пружају 1
  • пружајући 1
  • пружаш 1
  • пружи 13
  • пружила 1
  • пружило 2
  • пружише 1
  • прут 1
  • прутасте 1
  • прутиће 1
  • прутићем 1
  • прутом 1
  • прхнуше 1
  • прште 1
  • псе 1
  • псето 3
  • пси 4
  • психологији 1
  • псовке 1
  • Пст 1
  • псујући 1
  • птичићи 1
  • пука 2
  • пукотине 1
  • пун 3
  • пуна 4
  • пуначки 1
  • пуначком 1
  • пуни 1
  • пуних 2
  • пуно 3
  • пуном 1
  • пуст 2
  • пуста 1
  • пусте 1
  • Пусти 1
  • пусти 15
  • пустила 1
  • пустимо 1
  • пустио 1
  • пустите 2
  • Пустити 1
  • пустиш 1
  • пусто 2
  • пустој 1
  • пут 35
  • пута 15
  • путањом 1
  • путем 2
  • Путник 4
  • путник 5
  • путника 1
  • путници 1
  • путовања 1
  • путовао 1
  • путовати 2
  • путом 1
  • Путом 2
  • путу 5
  • путује 1
  • Путује 1
  • путујемо 1
  • пухор 1
  • пуца 2
  • пуцкање 1
  • пучине 1
  • пушака 1
  • пуши 1
  • пуштајући 1
  • пуштате 1
  • пхи 1
  • Пхи 1
  • равна 3
  • равница 1
  • равно 1
  • равнодушна 2
  • равнодушно 1
  • равнотежу 1
  • рад 29
  • рада 14
  • раде 3
  • Радећи 1
  • Ради 3
  • ради 49
  • радила 6
  • радили 2
  • Радило 1
  • радим 11
  • радимо 8
  • Радио 2
  • радио 8
  • радите 5
  • радити 17
  • радићемо 1
  • радиш 2
  • радни 1
  • раднике 1
  • радо 8
  • радовало 1
  • радове 2
  • радознала 1
  • радозналим 1
  • радознало 3
  • радозналост 1
  • радозналости 1
  • радознао 1
  • радом 6
  • радосна 1
  • радосним 1
  • радосно 1
  • радост 7
  • радости 5
  • радошћу 1
  • раду 21
  • радује 2
  • радујем 2
  • рађати 1
  • рађаху 1
  • рађене 1
  • разабрати 1
  • разагна 1
  • разасути 1
  • разбарушене 1
  • разбарушену 1
  • разбацала 1
  • разбацане 1
  • разбацани 1
  • разбацаним 1
  • разбијала 1
  • разбијати 1
  • разбије 2
  • разбијем 1
  • разбира 1
  • разбирајући 1
  • разболи 2
  • разбуди 1
  • развалина 1
  • разведре 1
  • разведри 1
  • развесели 3
  • развеселити 1
  • разви 4
  • развиђа 1
  • развијен 2
  • развијена 1
  • развијено 3
  • развити 1
  • развлачи 1
  • разврат 1
  • развратник 1
  • Развратник 1
  • развукао 3
  • развуку 1
  • развуче 4
  • разгледа 8
  • разгледавши 1
  • разгледајући 1
  • разгледала 1
  • разгледамо 1
  • разгледати 6
  • разгледаше 4
  • разговарају 2
  • разговарала 1
  • разговарали 2
  • разговарало 1
  • разговарамо 2
  • разговарате 1
  • разговараћемо 1
  • разговараше 1
  • Разговор 2
  • разговор 38
  • разговора 5
  • разговоре 4
  • Разговори 1
  • разговори 2
  • разговоримо 1
  • разговорна 1
  • разговором 1
  • разговору 7
  • разгор 1
  • раздвајајући 1
  • раздвајаше 1
  • разделе 1
  • раздељеном 1
  • раздраженој 1
  • раздражи 1
  • раздреши 1
  • разиђоше 2
  • разиђу 1
  • разјарену 1
  • разјари 1
  • Разлеже 3
  • разлеже 7
  • разлежу 1
  • разлетети 1
  • разли 1
  • Разли 1
  • разлива 1
  • разликовању 1
  • разликује 1
  • разликују 1
  • разлила 1
  • разлиле 1
  • разлило 1
  • разлог 1
  • размисли 1
  • размислила 1
  • размишља 2
  • размишљајући 1
  • размишљала 1
  • размишљања 3
  • размишљаше 1
  • разне 5
  • разним 3
  • разних 1
  • разноврсне 1
  • разори 1
  • разорљиво 1
  • Разочарана 1
  • разочарање 1
  • разочарате 1
  • разред 17
  • разреда 7
  • разреди 1
  • разредима 2
  • разредио 1
  • разредом 3
  • разреду 2
  • разрогаченим 1
  • разрогачених 4
  • разрогачиле 1
  • разудале 1
  • разуздани 1
  • Разуме 5
  • разуме 9
  • разумевајући 1
  • разумевањем 1
  • разумевати 1
  • разумеваше 1
  • разумеј 1
  • разумела 4
  • разумели 3
  • разумем 3
  • разумео 1
  • разумете 1
  • разумети 1
  • Разумеш 1
  • разумеш 4
  • разумом 1
  • рајско 1
  • рају 1
  • рак 1
  • ракија 1
  • ракије 1
  • ракиске 1
  • раме 11
  • рамена 3
  • раменима 2
  • рамену 2
  • раније 13
  • ранијим 1
  • ранијих 2
  • Ранковић 1
  • рано 8
  • раној 1
  • рану 1
  • рањено 2
  • рапавој 1
  • рапорт 1
  • расвањује 1
  • расвести 1
  • расветли 2
  • расветљујући 1
  • раскалашна 1
  • раскаљаној 1
  • раскаљао 1
  • раскламитала 1
  • Расклањај 1
  • расклапаху 1
  • раскрави 1
  • раскрупњали 1
  • раскућавамо 1
  • раскућио 1
  • распасти 1
  • распећем 2
  • распита 1
  • распитиваху 1
  • распитује 1
  • распитујемо 1
  • распитују 1
  • распознаваше 2
  • распознаје 1
  • располагати 1
  • располаже 3
  • расположен 2
  • расположена 1
  • расположенија 1
  • расположења 2
  • расположење 6
  • расположењу 1
  • расположи 3
  • расположио 2
  • расположити 2
  • распоређеном 1
  • распреми 1
  • распричао 1
  • распрсла 1
  • распуст 2
  • распусти 1
  • Распусти 1
  • распустих 1
  • распусту 1
  • растадоше 1
  • растали 1
  • растанак 1
  • растанком 1
  • расташе 1
  • расте 1
  • растезати 1
  • растера 1
  • раструбе 1
  • Раструбила 1
  • растрчали 1
  • растурати 1
  • растуре 1
  • растури 1
  • растурила 1
  • растурило 1
  • растурио 1
  • расхода 1
  • расцветале 1
  • рачун 5
  • рачуна 4
  • рачунај 1
  • рачунају 1
  • Рачунаља 1
  • рачунаљке 1
  • рачунаљку 1
  • рачунао 1
  • рачунати 1
  • рачуне 3
  • рачуни 1
  • рачунима 1
  • раширене 1
  • раширених 1
  • рашири 3
  • раширила 1
  • раширити 1
  • рђав 1
  • рђаво 9
  • рђавога 1
  • Ревизор 1
  • ревизор 5
  • ревизора 3
  • ревносно 1
  • револвер 4
  • револвера 1
  • револверу 1
  • регистру 1
  • регулисати 1
  • ред 6
  • реда 1
  • редак 1
  • редован 1
  • редовно 3
  • редом 5
  • реду 6
  • ређају 2
  • ређали 1
  • ређати 2
  • ређаху 1
  • реза 1
  • резултат 2
  • рекавши 3
  • рекао 3
  • реке 3
  • рекла 5
  • рекли 1
  • рекне 1
  • рекнеш 1
  • рекни 1
  • реком 1
  • рекосте 1
  • рекох 3
  • рекоше 1
  • Рекоше 1
  • реку 2
  • ремети 1
  • репом 2
  • ретке 3
  • ретким 1
  • ретко 6
  • ретку 1
  • Рећи 1
  • рећи 26
  • Реци 1
  • реци 7
  • реците 2
  • Реците 2
  • Реч 1
  • реч 15
  • рече 131
  • Рече 2
  • реченицу 1
  • Речено 1
  • речено 3
  • речеш 1
  • речи 33
  • речима 4
  • речит 1
  • речитији 1
  • речито 1
  • речитост 1
  • речитошћу 1
  • речица 2
  • речицу 1
  • речју 1
  • речник 1
  • решења 2
  • решење 1
  • реши 1
  • решила 2
  • решио 2
  • рибе 1
  • Рибице 1
  • ризикујући 1
  • рикну 1
  • робија 1
  • робију 3
  • родбине 1
  • родбину 1
  • родили 1
  • родио 2
  • родитеља 1
  • родитеље 1
  • родитељем 1
  • Родитељи 2
  • родитељима 4
  • родитељске 1
  • родитељског 1
  • родитељској 1
  • рођаче 1
  • рођен 1
  • рођена 1
  • рођену 1
  • рођењу 1
  • рођо 1
  • роје 2
  • роман 1
  • РОМАН 1
  • романима 2
  • романтично 1
  • ропац 1
  • ропску 1
  • ропцу 1
  • роса 1
  • роси 1
  • росне 1
  • рубинама 1
  • рубље 3
  • рудник 1
  • ружама 1
  • ружино 1
  • ружити 1
  • ружичасто 1
  • ружом 1
  • рука 1
  • Рука 1
  • рукавом 1
  • рукама 33
  • Руке 2
  • руке 43
  • рукну 1
  • рукова 6
  • руковала 1
  • руковању 1
  • руковао 1
  • руковаше 1
  • руком 40
  • руку 46
  • рукујући 1
  • румене 2
  • руменила 1
  • руменило 3
  • руменилом 2
  • румено 1
  • руменом 1
  • руменосјајни 1
  • рутвицом 1
  • руци 7
  • руча 3
  • ручава 1
  • ручавање 1
  • ручају 1
  • ручак 15
  • ручам 1
  • ручао 2
  • ручати 1
  • Ручаше 1
  • ручицу 2
  • ручка 4
  • ручком 1
  • ручку 5
  • рушевина 1
  • с 112
  • С 5
  • СА 1
  • Са 11
  • са 334
  • сабља 1
  • сабље 1
  • сабљом 1
  • сабљу 1
  • сабор 1
  • Сав 1
  • сав 24
  • Саве 1
  • савест 1
  • Савет 2
  • савет 5
  • савета 2
  • саветима 1
  • саветника 1
  • саветова 1
  • саветовали 1
  • саветоваше 1
  • сави 2
  • савија 1
  • савијају 1
  • савијајући 2
  • савијене 1
  • савијеном 1
  • савила 2
  • савити 1
  • Савић 4
  • сагињући 1
  • сагла 1
  • сагне 1
  • сад 267
  • Сад 35
  • сада 12
  • садашњост 1
  • сажаљења 1
  • сажаљење 1
  • Саже 1
  • саже 5
  • сажиже 3
  • сазна 1
  • сазнавајући 1
  • сазнавала 1
  • сазнавати 2
  • сазнаде 4
  • сазнаје 2
  • сазнали 1
  • сазнати 1
  • сакат 1
  • сакатом 1
  • сакри 4
  • сакрива 1
  • сакривајући 2
  • сакривао 1
  • сакривене 1
  • сакријемо 1
  • сакрити 2
  • салетеше 1
  • саломљен 2
  • саломљена 1
  • Сам 1
  • сам 217
  • сама 68
  • саме 6
  • сами 11
  • самим 2
  • самих 3
  • само 226
  • Само 38
  • самобитни 1
  • самог 1
  • самога 1
  • самој 4
  • самом 1
  • самоодрицањем 1
  • самопрегоревањем 1
  • самоће 2
  • самоћи 1
  • самохраном 1
  • самртни 1
  • самртникова 1
  • самртникове 1
  • самртнички 2
  • самртничким 1
  • самртном 1
  • саму 3
  • сан 5
  • санкама 1
  • санцима 1
  • сања 5
  • сањала 1
  • сањалачку 1
  • сањам 3
  • сањао 6
  • сањарија 1
  • сањарије 1
  • сањати 1
  • сањаху 1
  • сањаш 1
  • сањиве 2
  • сањивим 1
  • сањиво 1
  • сањивости 1
  • сањиву 1
  • саоница 1
  • саопштена 1
  • саопштења 2
  • саопштење 1
  • саопшти 2
  • саопштим 2
  • саопштио 2
  • сапутници 1
  • сарањујемо 1
  • сасвим 29
  • саслуша 4
  • саслушају 1
  • саставе 1
  • саставила 1
  • саставим 1
  • саставио 1
  • саставити 1
  • саставићемо 1
  • састаје 1
  • састанак 2
  • сат 1
  • сатрвен 1
  • сатрти 1
  • саучећа 1
  • саучешћа 1
  • саучешће 2
  • саучешћем 2
  • сахранила 1
  • сачека 2
  • сачува 1
  • сачувам 1
  • сачувати 2
  • сачуваш 1
  • Св 1
  • сва 26
  • Сва 5
  • свагда 2
  • свадба 2
  • свадбе 1
  • свадбене 1
  • свадби 1
  • свадбу 2
  • свађа 2
  • Свака 1
  • свака 8
  • свакад 8
  • Сваке 1
  • сваке 3
  • сваки 25
  • Сваки 4
  • свако 13
  • Свако 2
  • сваког 4
  • свакога 10
  • свакодневног 1
  • свакојаких 1
  • сваком 2
  • свакоме 1
  • свакому 1
  • сваку 5
  • свали 1
  • сване 2
  • свану 2
  • сванућа 1
  • свастика 1
  • свастици 1
  • сватова 1
  • свачему 1
  • свашта 4
  • све 301
  • Све 36
  • свег 1
  • Свега 1
  • свега 23
  • сведемо 1
  • сведок 1
  • сведока 2
  • сведоци 1
  • свеж 2
  • свеже 1
  • свеједно 3
  • Свеједно 8
  • свекар 1
  • свемоћни 1
  • свему 22
  • свенулим 1
  • свенуо 1
  • свес 2
  • свесније 1
  • свесно 1
  • свест 1
  • свет 20
  • света 7
  • светао 2
  • светац 1
  • свете 1
  • светиња 1
  • светињи 3
  • Светислава 1
  • светитељима 1
  • светле 2
  • светли 3
  • светлија 1
  • светлије 3
  • светлији 1
  • светлим 3
  • светло 3
  • светлост 2
  • светлости 2
  • светлошћу 4
  • светлу 1
  • светлуцају 1
  • свето 1
  • Светолик 1
  • свету 13
  • свеће 3
  • свећи 1
  • свећу 2
  • свечаном 1
  • свечар 1
  • свештеник 1
  • свештеником 2
  • свештениче 1
  • сви 28
  • Сви 7
  • свиде 2
  • свидео 1
  • свиди 6
  • свијао 1
  • свијати 1
  • свијеном 1
  • свију 7
  • свикнем 1
  • свим 1
  • свима 9
  • свињац 1
  • свињцу 1
  • свирали 1
  • свих 1
  • свога 14
  • свод 2
  • свода 2
  • сводом 1
  • своду 2
  • свој 25
  • своја 8
  • своје 43
  • својим 33
  • својима 1
  • својих 7
  • својој 14
  • својом 19
  • својски 2
  • својствен 1
  • својствена 1
  • своју 45
  • свом 2
  • своме 8
  • свраке 1
  • Свраке 1
  • свратите 1
  • Свратите 1
  • свратише 1
  • свраћати 1
  • сврбело 1
  • сврне 1
  • сврну 3
  • сврнули 1
  • сврнуше 1
  • свршаваше 1
  • Свршено 1
  • свршено 4
  • свршетак 1
  • свршетку 2
  • Сврши 3
  • сврши 6
  • свршила 3
  • свршило 1
  • свршио 4
  • свршити 3
  • сврших 1
  • свршују 1
  • Сву 2
  • сву 8
  • свуд 4
  • свуда 4
  • се 2292
  • себе 61
  • себи 49
  • себичних 1
  • севају 1
  • севајући 1
  • севања 1
  • севаше 2
  • северну 1
  • севну 1
  • Севну 1
  • севнуше 1
  • сед 2
  • седа 2
  • седају 1
  • седајући 1
  • седам 1
  • седе 16
  • Седе 3
  • седела 1
  • седели 1
  • седети 3
  • седећи 3
  • седи 16
  • Седи 3
  • Седим 1
  • седим 2
  • седите 1
  • Седите 3
  • седиш 1
  • седишта 1
  • седло 1
  • седне 2
  • седнем 2
  • седоше 2
  • сеђаху 1
  • сеђаше 2
  • сеју 1
  • сек 1
  • секретара 1
  • секу 1
  • секунада 1
  • секунда 1
  • села 8
  • селима 4
  • село 21
  • селом 4
  • Селу 1
  • селу 11
  • сељак 2
  • сељака 4
  • сељана 1
  • сељани 3
  • сељанима 2
  • сељанке 2
  • сељаци 2
  • сељачки 1
  • сељачким 1
  • сена 1
  • сенка 5
  • сенке 1
  • сенком 1
  • сено 3
  • сенца 1
  • сео 2
  • сеоба 2
  • сеобом 1
  • СЕОСКА 1
  • сеоска 2
  • сеоски 1
  • Сеоски 1
  • сеоских 3
  • сеоско 1
  • сеоског 3
  • сеоској 1
  • сеоском 1
  • сеоску 1
  • септембар 1
  • сестара 1
  • сести 1
  • сестра 4
  • сестре 3
  • сестрине 1
  • сестрица 1
  • сестрицом 1
  • сестру 1
  • сете 1
  • сети 14
  • Сети 2
  • сетила 1
  • сетим 1
  • сетити 2
  • сетно 1
  • Сећа 2
  • сећа 8
  • сећајући 2
  • Сећам 1
  • сећања 2
  • сећање 7
  • сећањем 2
  • Сећате 1
  • сећате 2
  • сећати 4
  • сеца 1
  • сецањем 1
  • сече 1
  • си 49
  • сиграли 1
  • сигурно 2
  • сигурношћу 1
  • сиђе 2
  • Сиђоше 1
  • сија 5
  • сила 9
  • силажаше 2
  • Силазећи 1
  • силази 2
  • силама 2
  • силе 3
  • сили 1
  • силна 3
  • силнима 1
  • силно 2
  • силом 1
  • силуету 1
  • симпатији 1
  • симпатију 1
  • симпатична 1
  • сина 1
  • синко 2
  • синовца 1
  • синовцу 1
  • Синоћ 1
  • синоћ 6
  • синоћње 2
  • сину 2
  • Синуло 1
  • синчића 1
  • сиња 1
  • Сипај 1
  • сипати 2
  • сипи 1
  • сира 3
  • сиром 1
  • Сиромах 1
  • сиромах 2
  • сиромашне 1
  • Сирота 1
  • Сиротиња 2
  • сиротиња 3
  • сиротиње 2
  • сиротињи 1
  • сиротињске 2
  • сиротињу 1
  • сиротице 1
  • сиротовања 1
  • сиротовање 1
  • сит 3
  • сита 1
  • сите 1
  • ситна 4
  • ситне 1
  • ситним 2
  • ситница 3
  • ситницама 2
  • ситнице 2
  • ситничарства 1
  • ситно 1
  • ситнуријом 1
  • ситуације 1
  • сјај 1
  • сјајан 1
  • сјаје 1
  • сјајем 1
  • сјаји 1
  • сјајна 2
  • сјајне 2
  • сјајнијем 1
  • сјајним 1
  • сјајних 1
  • сјајно 3
  • сјајној 1
  • сјајну 1
  • сјају 1
  • скакуташе 1
  • Скакуће 1
  • скаменила 1
  • скамијама 1
  • Скамије 1
  • скамије 3
  • скамији 1
  • скандалу 1
  • скапала 1
  • скида 1
  • скидајући 2
  • скидати 1
  • Скиде 2
  • скиде 5
  • скикну 1
  • Скикну 1
  • скине 1
  • Скини 1
  • скинувши 1
  • скитница 1
  • скитњу 1
  • склањај 2
  • склапаху 1
  • склони 5
  • склонити 1
  • склоних 1
  • склонише 1
  • склопи 2
  • склопио 1
  • склупча 1
  • Склупчати 1
  • скоковима 1
  • скоком 1
  • скомандова 2
  • скора 2
  • скоро 11
  • Скоро 3
  • скорог 1
  • скоруп 1
  • скочи 16
  • Скочи 3
  • скочила 2
  • скочим 1
  • скочимо 1
  • скочити 1
  • скочише 1
  • скрати 1
  • скрене 1
  • Скрену 1
  • скрену 2
  • скрећући 1
  • скрива 2
  • скривајући 1
  • скривао 1
  • скриваху 1
  • скривеног 1
  • Скроман 1
  • скроман 2
  • скромне 1
  • скромни 3
  • скромно 1
  • скромном 1
  • скрушен 2
  • скрушена 1
  • скувам 1
  • скуп 1
  • скупе 2
  • скупља 2
  • скупљају 1
  • скупљам 1
  • скупљена 1
  • скупоцен 1
  • скупоцена 1
  • скупоцени 1
  • скупоцено 1
  • скупоцену 2
  • Скућио 1
  • слаб 3
  • слаба 1
  • слабачак 1
  • слабачка 1
  • слабе 2
  • слаби 1
  • слабим 1
  • Слабим 1
  • слабо 3
  • слабост 1
  • слабу 1
  • слабуњава 2
  • славан 1
  • славе 1
  • славно 3
  • слагати 2
  • слагаху 2
  • сладак 1
  • слажемо 2
  • слажу 1
  • сласт 2
  • слатка 1
  • слатки 1
  • слатким 4
  • Слатко 1
  • слатко 10
  • слачајша 1
  • слевају 1
  • слеваше 1
  • Следи 1
  • следи 2
  • следило 1
  • следих 1
  • слеже 1
  • Слеже 1
  • слеп 1
  • слепа 1
  • слепи 1
  • слети 1
  • сливајући 1
  • слика 1
  • Слике 1
  • слике 3
  • сличан 1
  • сличне 1
  • слишао 1
  • слобода 1
  • слободан 1
  • слободи 1
  • слободна 4
  • слободни 1
  • слободније 2
  • слободнији 1
  • слободно 11
  • слободну 1
  • словенске 1
  • словима 4
  • слога 1
  • слоге 1
  • сложи 1
  • сложни 1
  • сложно 1
  • слози 1
  • слојевима 1
  • сломљена 1
  • слуга 2
  • служба 1
  • Служба 1
  • службе 1
  • службеника 1
  • службеним 2
  • службено 1
  • службу 1
  • служе 2
  • служи 1
  • слутња 2
  • слутњу 3
  • слух 5
  • слуха 1
  • случај 3
  • Случајно 1
  • случају 2
  • слуша 11
  • Слушај 1
  • слушају 2
  • слушајући 5
  • слушала 3
  • слушам 4
  • слушао 2
  • Слушаоци 1
  • слушати 4
  • слушаш 2
  • слушаше 2
  • смањи 1
  • смањио 1
  • смањују 1
  • сматра 4
  • сматрају 1
  • сматрало 1
  • сматрао 2
  • смахне 1
  • сме 16
  • смеде 3
  • Смедерева 1
  • смедеревску 1
  • смедох 1
  • смежурано 1
  • смејала 1
  • смејао 2
  • смејати 1
  • смејаше 2
  • смеје 2
  • смејем 2
  • смеју 5
  • смејући 9
  • смела 1
  • смели 1
  • смелији 1
  • смелих 1
  • смело 1
  • смелост 2
  • смелости 5
  • смелошћу 1
  • смелу 1
  • смем 2
  • смемо 1
  • смени 1
  • смео 7
  • смера 1
  • сметају 1
  • сметаш 1
  • сметаше 1
  • сметњи 1
  • смех 7
  • смеха 4
  • смеху 2
  • смеш 1
  • Смешан 1
  • смеше 3
  • смешењем 1
  • смешећи 19
  • смеши 12
  • смешио 1
  • смешка 2
  • Смешкају 1
  • смешне 1
  • смешних 1
  • смешно 2
  • смиловаше 1
  • Смиљка 9
  • Смиљке 1
  • Смиљком 1
  • смирен 1
  • смири 2
  • смирио 1
  • смисао 1
  • смисла 4
  • смисли 1
  • смислим 1
  • смислио 1
  • смислу 1
  • смишљала 1
  • смишљаше 1
  • смо 40
  • смотри 1
  • смрад 1
  • смрадна 1
  • смраду 3
  • смрачи 2
  • смрачило 1
  • смрви 1
  • смрвљен 2
  • Смрдибуба 1
  • смрдибубо 1
  • смрзао 1
  • Смрзао 1
  • смрзнуо 1
  • Смрзнућу 1
  • смркло 1
  • Смркло 1
  • смркнуће 1
  • смрт 6
  • смрти 7
  • смртна 1
  • смртни 1
  • Смртни 1
  • смртно 2
  • смрћу 2
  • смрче 4
  • сна 5
  • снага 9
  • снаге 9
  • снагом 1
  • снагу 4
  • снађе 1
  • снажна 1
  • снажно 6
  • снажном 1
  • снаћи 1
  • Снаша 1
  • снашло 2
  • сневало 1
  • сневао 1
  • Снег 1
  • снег 3
  • снега 1
  • сниска 1
  • сниским 1
  • снова 3
  • сновала 1
  • сноваху 1
  • снове 5
  • снови 4
  • сновима 7
  • сном 2
  • снопље 1
  • сносећи 1
  • сносити 1
  • сну 3
  • снужден 1
  • снуждена 1
  • снуждено 1
  • снује 1
  • снују 1
  • снујући 1
  • со 2
  • Соба 2
  • соба 9
  • собама 1
  • собе 18
  • соби 32
  • собици 2
  • собицу 2
  • собичку 1
  • собна 1
  • собом 21
  • собу 32
  • совру 1
  • Сокак 1
  • сокак 8
  • сокака 2
  • сокаке 4
  • сокаком 2
  • сокаку 2
  • сокаче 1
  • соколе 1
  • солнце 1
  • сопче 1
  • сочних 1
  • спава 2
  • спавала 4
  • спавања 1
  • спавање 1
  • спавао 2
  • спавати 1
  • спада 1
  • спаде 1
  • спази 4
  • спазио 1
  • спали 1
  • спао 1
  • спасе 2
  • спетљају 1
  • спечалити 1
  • списак 5
  • списка 1
  • спискове 1
  • сплео 1
  • сплетао 1
  • сплете 1
  • сплетем 1
  • сплетен 1
  • сплетени 1
  • сплетоше 1
  • сплеће 1
  • спљоштених 1
  • спојен 1
  • спојила 1
  • спојило 1
  • спокојно 1
  • споља 4
  • спољна 1
  • споразумевајући 1
  • споречкао 1
  • спотиче 1
  • спотичући 1
  • справе 1
  • справи 1
  • спрема 9
  • спремајући 2
  • спремала 2
  • спреман 1
  • спремати 1
  • спремаше 7
  • спреме 1
  • спреми 10
  • спремила 3
  • спремили 1
  • спремим 1
  • спремио 3
  • спремите 2
  • спремити 1
  • спремљена 1
  • спремљени 1
  • спремљено 1
  • спремна 1
  • спречи 1
  • спроведе 1
  • спусте 1
  • спусти 3
  • спустило 1
  • спушта 3
  • спуштати 1
  • спуштаху 1
  • срама 2
  • Срамота 1
  • срамота 6
  • срамоте 1
  • СРБИЈЕ 1
  • сребрнаст 1
  • сребрнаста 1
  • сребрнастом 1
  • сред 1
  • средине 1
  • средини 6
  • средином 2
  • средовечан 2
  • средствима 1
  • срез 9
  • среза 6
  • срезовима 1
  • срезу 8
  • срески 2
  • среско 1
  • сретне 1
  • Срећа 2
  • срећа 8
  • срећан 8
  • среће 11
  • срећи 6
  • срећна 7
  • срећне 1
  • срећни 3
  • срећнији 3
  • срећних 1
  • срећно 1
  • Срећно 1
  • срећног 1
  • срећнога 2
  • срећном 2
  • срећом 3
  • Срећом 3
  • срећу 8
  • сричу 1
  • сроза 1
  • срп 1
  • СРПСКА 1
  • српска 5
  • српски 1
  • срушено 1
  • сруши 2
  • срушила 1
  • срца 12
  • срце 39
  • Срце 4
  • срцима 1
  • срцу 9
  • срџба 2
  • срџбе 2
  • срџбом 1
  • стабла 1
  • стабло 1
  • стаблу 1
  • стабљика 1
  • стави 2
  • ставши 1
  • стаде 156
  • Стаде 7
  • стадох 1
  • стадоше 16
  • стазица 1
  • стајала 1
  • Стајала 1
  • стајања 1
  • стајати 2
  • стајаху 3
  • стајаше 26
  • стају 1
  • стакле 1
  • Стакло 1
  • стакло 4
  • стала 1
  • сталан 2
  • стале 1
  • стална 2
  • стални 1
  • стално 3
  • стало 2
  • стан 12
  • стана 7
  • стане 8
  • стани 1
  • Станите 1
  • станите 2
  • станити 1
  • станице 1
  • станици 1
  • станицу 2
  • станиште 1
  • Станка 2
  • Станки 1
  • становала 2
  • становао 1
  • становати 1
  • стану 5
  • стања 1
  • стање 2
  • стањем 1
  • стању 8
  • стао 2
  • стар 1
  • стара 2
  • старајући 3
  • Старала 1
  • старања 1
  • Старац 2
  • старац 4
  • стараше 2
  • старе 3
  • старешине 1
  • стари 4
  • старија 1
  • старије 2
  • старијег 1
  • старијега 1
  • старији 4
  • старијих 1
  • старим 3
  • старицом 1
  • старо 2
  • старог 1
  • старојко 1
  • старојком 1
  • старом 1
  • старост 1
  • старости 1
  • старца 2
  • Старци 1
  • старцу 1
  • Старцу 1
  • старчева 1
  • стас 1
  • Стас 1
  • стаса 1
  • стати 1
  • Стаће 1
  • ства 1
  • ствар 14
  • ствара 4
  • стварајући 1
  • стварала 1
  • стварам 1
  • ствари 30
  • стварима 4
  • створи 2
  • сте 45
  • стегао 2
  • стегла 1
  • стегло 3
  • стегну 1
  • стегнувши 1
  • стегнута 1
  • стеже 15
  • Стеже 2
  • стежу 1
  • стежући 2
  • стезала 1
  • стезати 1
  • стекла 2
  • стекох 1
  • стењање 1
  • стењући 1
  • степенима 1
  • степеница 1
  • степеницама 1
  • степенице 2
  • стереотипним 1
  • стећи 1
  • стече 1
  • стечену 1
  • стигао 2
  • стигли 1
  • стигнеш 1
  • стигоше 3
  • стида 1
  • стидећи 1
  • стиди 1
  • стидљиво 3
  • стиже 5
  • стизаше 1
  • стисла 1
  • стићи 1
  • стиша 1
  • Сто 1
  • сто 18
  • Стој 5
  • Стојан 64
  • Стојана 11
  • Стојане 3
  • Стојанов 3
  • Стојанова 1
  • Стојанове 1
  • Стојаном 4
  • Стојану 16
  • стојао 1
  • Стоје 1
  • стоје 3
  • стојећи 2
  • Стоји 1
  • стоји 21
  • Стојино 1
  • стока 1
  • стоке 1
  • стоку 1
  • стола 7
  • столица 3
  • столицама 1
  • столице 7
  • столици 6
  • столицом 1
  • столицу 8
  • столом 1
  • столу 13
  • стопалама 1
  • стоти 3
  • стотина 1
  • Стотинама 1
  • стотином 1
  • стотину 2
  • стоци 1
  • сточић 1
  • сточићу 1
  • сточним 1
  • сточно 1
  • страда 8
  • страдају 1
  • страдала 1
  • страдали 1
  • страдалнички 1
  • страдало 1
  • страдам 4
  • страдамо 2
  • страдања 22
  • Страдање 1
  • страдање 16
  • страдањем 1
  • страдањима 1
  • страдању 2
  • страдао 6
  • страдасмо 1
  • страдати 6
  • страдаш 1
  • стражарно 1
  • страна 1
  • стране 13
  • страни 1
  • страном 1
  • страну 29
  • страсна 3
  • страсно 1
  • страсном 1
  • Страх 1
  • страх 11
  • страха 16
  • страховати 1
  • страховит 2
  • страховити 1
  • страховито 1
  • страховитој 1
  • страхом 1
  • страхоте 1
  • страху 3
  • Страшан 1
  • страшан 4
  • страшило 1
  • страшљиви 1
  • страшљивих 1
  • страшљиво 1
  • страшна 7
  • страшне 2
  • страшни 2
  • страшнија 1
  • страшније 5
  • страшнији 1
  • страшнијих 1
  • страшним 2
  • страшних 2
  • Страшно 1
  • страшно 21
  • страшног 2
  • страшнога 1
  • страшној 1
  • страшном 1
  • страшну 1
  • страшћу 1
  • стрела 1
  • стресајући 1
  • стресе 10
  • стресеш 1
  • стрина 2
  • стрњике 1
  • строгим 2
  • строго 1
  • строгог 1
  • стругну 1
  • струја 2
  • струје 3
  • струку 2
  • струлио 1
  • стручно 1
  • стубови 1
  • студен 3
  • ступајући 1
  • ступање 1
  • ступаше 1
  • ступи 2
  • ступила 1
  • ступио 1
  • ступити 1
  • ступих 2
  • ступише 1
  • су 142
  • субота 1
  • суботе 1
  • суве 1
  • сувише 3
  • сувишно 1
  • сувишну 1
  • суво 1
  • сувој 1
  • сувоњав 2
  • сувоњавог 1
  • сугестује 1
  • судбина 3
  • судбине 2
  • судбини 1
  • судбину 1
  • судећи 1
  • судница 1
  • суднице 4
  • судници 5
  • судницом 1
  • судницу 3
  • судова 1
  • судови 1
  • суду 1
  • суђено 2
  • суђење 2
  • суза 2
  • сузама 4
  • сузе 8
  • сујета 1
  • сукњу 2
  • сума 1
  • суманут 3
  • суманутих 1
  • сумануто 4
  • сумирати 1
  • сумње 9
  • сумњиво 1
  • сумњом 1
  • сумор 3
  • суморан 3
  • суморна 2
  • суморни 1
  • суморним 1
  • Суморно 1
  • суморно 2
  • суморној 1
  • суморност 1
  • сумпору 1
  • Сумрак 1
  • суму 2
  • сунце 14
  • Сунце 2
  • сунцем 1
  • сунцу 5
  • сунчеви 1
  • супротне 1
  • супрузи 1
  • сура 1
  • суре 1
  • суревњивост 1
  • сурова 1
  • сурово 1
  • суровост 1
  • сусед 2
  • суседима 2
  • суседовој 1
  • сусрете 1
  • Сутон 1
  • сутон 4
  • сутону 1
  • сутра 20
  • Сутра 5
  • Сутрадан 2
  • суха 3
  • сухе 3
  • сухо 1
  • сушило 1
  • схватило 1
  • схватити 1
  • сцена 1
  • т 1
  • та 14
  • Та 14
  • табла 1
  • табле 2
  • табли 2
  • таблицама 2
  • таблом 1
  • таблу 2
  • таван 1
  • тавану 1
  • тада 17
  • Тада 4
  • тај 27
  • тајанствено 1
  • тајац 1
  • тајне 3
  • Така 1
  • Такав 1
  • такав 10
  • таква 6
  • такве 3
  • такви 1
  • таквим 1
  • такво 2
  • таквог 1
  • таквој 2
  • таквом 2
  • такву 3
  • таке 2
  • таки 1
  • Таки 1
  • таким 1
  • тако 196
  • Тако 35
  • такође 2
  • такој 1
  • таком 1
  • тактике 1
  • таку 1
  • таласа 2
  • таласаста 1
  • таласе 1
  • таман 22
  • Таман 4
  • тами 1
  • тамне 2
  • тамни 2
  • тамнији 1
  • тамници 1
  • тамницу 1
  • тамно 1
  • Тамо 12
  • тамо 63
  • таму 1
  • танак 1
  • танахне 1
  • танахни 1
  • танахним 1
  • танахну 1
  • тане 3
  • танка 1
  • танке 4
  • танки 2
  • танким 1
  • танких 1
  • тањир 1
  • тањире 1
  • тањири 1
  • тапка 1
  • тарабу 1
  • тата 2
  • тачку 1
  • тачно 4
  • Ташта 1
  • ташти 1
  • таштина 1
  • твога 1
  • Твој 1
  • твој 2
  • Твоја 2
  • твоја 5
  • твоје 2
  • твојим 1
  • твојој 1
  • твом 1
  • тврде 1
  • тврдо 3
  • тврдом 2
  • Те 1
  • те 154
  • Тебе 1
  • тебе 25
  • Теби 1
  • теби 9
  • тежак 6
  • теже 3
  • тежи 1
  • тежину 1
  • тежих 1
  • тежиште 1
  • Тек 16
  • тек 39
  • текла 1
  • теку 1
  • тела 2
  • тели 1
  • Тело 1
  • тело 7
  • телом 2
  • телу 3
  • тема 1
  • теме 1
  • темену 3
  • теорије 1
  • тепаше 1
  • терај 1
  • терам 1
  • терање 2
  • тераше 1
  • терет 5
  • терете 2
  • терету 1
  • тесно 1
  • тесног 1
  • тече 3
  • течна 1
  • теши 1
  • тешити 1
  • тешка 8
  • тешке 3
  • тешки 7
  • тешким 9
  • тешких 1
  • Тешко 3
  • тешко 39
  • тешког 1
  • тешкога 1
  • тешком 4
  • тешку 2
  • Ти 10
  • ти 214
  • тим 16
  • Тиме 1
  • Тимок 1
  • тих 14
  • тихи 1
  • тихим 7
  • тихо 14
  • тихој 1
  • тиче 6
  • тичу 2
  • тишим 1
  • тишина 3
  • тишини 2
  • тишину 1
  • То 42
  • то 479
  • тобом 6
  • тог 5
  • Тога 1
  • тога 34
  • тој 10
  • току 3
  • толика 2
  • Толике 1
  • толике 3
  • толики 4
  • толико 18
  • Толико 3
  • толикога 1
  • толикој 1
  • толику 1
  • том 28
  • Томе 1
  • томе 20
  • Томиној 1
  • тон 4
  • тона 1
  • тоном 7
  • топал 1
  • топећи 1
  • топи 1
  • топила 1
  • топио 1
  • топле 2
  • топлије 1
  • топлим 1
  • топлина 7
  • топлину 1
  • топло 2
  • топлог 1
  • топлој 2
  • топлоту 1
  • топлу 1
  • торбицу 1
  • Трава 1
  • трава 3
  • траваре 1
  • траве 2
  • трави 2
  • травом 1
  • траву 1
  • траг 1
  • трагедија 1
  • тражењу 1
  • тражећи 5
  • тражи 9
  • тражила 1
  • тражили 2
  • тражим 2
  • Тражио 1
  • тражио 3
  • тражите 3
  • тражити 3
  • Тражићу 1
  • трајала 1
  • траје 3
  • трајну 1
  • трбух 1
  • тргла 2
  • тргне 1
  • тргну 1
  • тргнути 1
  • тргоше 1
  • треба 51
  • Треба 6
  • требају 3
  • требала 1
  • требало 12
  • требати 1
  • требаће 2
  • требаш 2
  • требити 1
  • тренуо 1
  • тренут 1
  • тренутак 9
  • тренутака 2
  • тренутка 7
  • тренутку 1
  • трепере 2
  • трепери 9
  • трепће 2
  • трепћу 2
  • тресак 1
  • тресаху 1
  • тресе 4
  • Тресла 1
  • тресући 4
  • трећа 1
  • треће 4
  • Трећега 2
  • трећем 1
  • Трећи 1
  • трећи 3
  • трећине 1
  • трећину 1
  • трећом 1
  • трешања 1
  • трешњу 1
  • Трже 1
  • трже 22
  • трза 1
  • трзају 3
  • трзања 1
  • трзати 1
  • трзаху 3
  • трзаше 1
  • три 12
  • Три 2
  • трку 1
  • трља 1
  • трљајући 4
  • трн 1
  • трнићу 1
  • трнци 2
  • трњаку 1
  • трње 1
  • троје 3
  • тројица 1
  • тромесечну 1
  • тромо 1
  • трошите 1
  • трошка 1
  • трошкарили 1
  • трпезом 1
  • трпели 1
  • трпео 1
  • трпети 2
  • трпећу 1
  • трпи 2
  • Трпковића 1
  • трудбеници 1
  • труђаше 1
  • трује 1
  • трују 1
  • труне 1
  • трци 1
  • трчао 1
  • трчати 1
  • трчећи 1
  • трчи 15
  • Трчи 2
  • трчим 1
  • трчкарање 1
  • Ту 11
  • ту 76
  • туга 1
  • тугаљиве 1
  • туге 2
  • тугом 1
  • туђ 1
  • туђа 1
  • туђем 1
  • туђи 1
  • туђини 1
  • туђој 2
  • туђу 2
  • тужба 1
  • тужбе 3
  • тужбу 2
  • тужила 1
  • тужионицу 1
  • тужни 1
  • Тужно 1
  • тужно 5
  • тужнога 1
  • тузи 1
  • тукао 1
  • туку 4
  • тумарати 1
  • тумараше 1
  • Туњав 2
  • туњавог 1
  • тупим 1
  • тупо 5
  • тупост 1
  • туробан 2
  • туробно 1
  • туробног 1
  • туробност 1
  • Турску 1
  • тутор 1
  • туторишеш 1
  • туторства 1
  • туторством 1
  • туци 1
  • Тхе 3
  • тхи 1
  • ћаска 1
  • ћаскао 1
  • ћата 20
  • Ћата 5
  • ћате 1
  • ћати 2
  • ћатин 1
  • ћатину 1
  • ћато 1
  • ћату 5
  • ће 236
  • ћелицу 1
  • ћемо 37
  • ћете 10
  • ћеш 13
  • ћилим 1
  • Ћиро 1
  • ћорав 1
  • ћу 78
  • ћук 1
  • ћуреће 1
  • ћутало 1
  • ћутања 5
  • Ћутање 1
  • ћутање 5
  • ћутао 1
  • Ћутати 1
  • ћутати 6
  • ћутаће 1
  • ћутаху 1
  • ћуте 2
  • ћутећи 10
  • Ћути 2
  • ћути 9
  • ћутимо 1
  • У 47
  • у 967
  • уби 1
  • убије 3
  • убијем 1
  • убијен 2
  • убијена 3
  • убијени 1
  • убијеш 1
  • убила 1
  • убио 3
  • убиствена 1
  • убиство 1
  • убити 1
  • ублажи 1
  • убога 1
  • убогом 1
  • убрза 4
  • убрзано 1
  • убриса 1
  • убрише 1
  • убрус 1
  • убрусом 1
  • уважавају 1
  • уведе 6
  • уведемо 1
  • уведоше 1
  • Уведоше 1
  • Увек 1
  • увек 2
  • уверавајући 2
  • уверавања 3
  • уверен 1
  • уверењу 1
  • увери 4
  • уверила 2
  • уверио 3
  • увећа 1
  • увећавају 1
  • увећавајући 1
  • Увече 1
  • увиде 3
  • увидела 1
  • увидео 1
  • Увиђа 1
  • увиђа 3
  • увиђајући 2
  • увиђала 1
  • увиђате 1
  • увиђаше 1
  • увија 1
  • увијати 1
  • увијен 1
  • увијена 1
  • увијено 1
  • увлачити 1
  • уво 1
  • увреба 1
  • увреде 1
  • увреди 3
  • увредила 1
  • увредио 1
  • увредити 1
  • увредиће 1
  • увређеним 1
  • увукле 1
  • Увуче 1
  • увуче 3
  • угарак 1
  • угаси 1
  • угибало 1
  • углађен 1
  • углађени 1
  • Угледа 1
  • угледа 13
  • угледам 1
  • угледао 1
  • угледати 1
  • угледаш 1
  • угледна 1
  • углу 1
  • уговор 1
  • уграбих 1
  • угушен 1
  • угуши 5
  • угушивала 1
  • угушиваше 2
  • угушити 1
  • угушује 3
  • удајте 1
  • удали 1
  • удаљаваше 2
  • удаљена 1
  • удаљити 1
  • удар 1
  • ударати 1
  • ударе 1
  • удари 16
  • ударим 2
  • удариш 2
  • ударце 1
  • ударцима 1
  • удате 1
  • удахну 1
  • удварајући 1
  • удварати 1
  • удео 1
  • удеси 2
  • удесио 1
  • Удесићу 1
  • удешавајући 1
  • удешено 1
  • удобности 2
  • удовац 1
  • удовачка 1
  • удовци 1
  • Удри 1
  • удри 2
  • удруженим 1
  • Удружења 1
  • Удружење 1
  • уђе 36
  • Уђе 4
  • уђем 1
  • уђеш 1
  • уђосмо 1
  • Уђоше 1
  • уђоше 4
  • ужас 1
  • Ужас 2
  • ужасан 2
  • ужасна 1
  • Ужасна 1
  • ужасне 1
  • ужасни 1
  • ужасно 1
  • ужива 1
  • уживање 1
  • уживањем 1
  • уживаше 1
  • ужурбаност 1
  • уз 43
  • уза 7
  • Узалуд 1
  • узалуд 6
  • узалудне 1
  • узбудила 1
  • узбуђен 2
  • узбуђена 2
  • узбуђени 2
  • узбуђеним 1
  • узбуђено 3
  • узбуђења 9
  • узбуђење 5
  • узбуђењу 1
  • узбуђују 1
  • узбуни 1
  • узвереним 1
  • узверено 1
  • узвика 2
  • узвикивањем 1
  • узвикиваше 1
  • узвикнем 1
  • узвикну 35
  • узвикнувши 1
  • узвикнути 1
  • узвиком 1
  • узвикује 2
  • узвикујеш 1
  • узвикујући 1
  • узвишеније 1
  • узврпољи 1
  • узглавље 1
  • узгред 8
  • уздање 1
  • уздаси 1
  • уздасима 2
  • уздах 3
  • уздахне 2
  • уздахну 13
  • уздахнувши 3
  • уздигнута 1
  • уздигнуте 1
  • уздисаја 1
  • уздисати 1
  • уздишу 1
  • уздишући 4
  • уздржа 1
  • уздржава 1
  • уздрктала 1
  • уздрктале 1
  • уздркталим 1
  • уздрхталим 1
  • узду 1
  • узе 22
  • Узе 4
  • Узевши 1
  • узео 2
  • узети 6
  • Узеће 1
  • узех 1
  • узима 2
  • узимајући 1
  • узимала 2
  • узимам 1
  • узинати 1
  • узме 5
  • узмем 2
  • узмете 1
  • узмеш 1
  • узмите 1
  • узму 1
  • узмути 1
  • узнемирен 3
  • узорита 1
  • Узрок 1
  • узрок 4
  • узрока 4
  • узроку 1
  • уједа 1
  • уједају 1
  • Уједно 1
  • уједно 2
  • указа 1
  • указала 1
  • укваси 2
  • уклони 3
  • уклонити 1
  • уклонише 1
  • укочен 2
  • укочене 1
  • укоченим 1
  • укочено 1
  • укочиле 1
  • украс 4
  • украса 2
  • украсе 1
  • украсом 1
  • украсу 2
  • Укратко 1
  • укрутило 1
  • укршта 1
  • укусне 1
  • укућани 1
  • улажаше 1
  • улазак 1
  • Улазећи 1
  • улазећи 3
  • улази 6
  • улазим 1
  • улева 1
  • улевају 1
  • улевала 1
  • улете 1
  • улетех 1
  • улети 2
  • улила 1
  • улицама 1
  • улици 3
  • улицом 2
  • улог 1
  • улога 1
  • ум 2
  • умало 2
  • уме 5
  • умеде 1
  • умеју 1
  • умем 1
  • умео 1
  • умесни 1
  • умете 1
  • умети 2
  • уметнички 1
  • Умеш 1
  • умеше 1
  • умешно 2
  • уми 2
  • умива 1
  • умије 1
  • умиљат 1
  • Умире 1
  • умире 2
  • умиремо 1
  • умири 5
  • умирила 2
  • умирите 1
  • умнога 1
  • умор 1
  • умора 2
  • Уморан 1
  • уморан 3
  • уморе 1
  • уморене 1
  • умори 1
  • уморила 1
  • уморио 1
  • уморна 6
  • уморним 2
  • уморно 5
  • умотани 1
  • умочено 1
  • умре 8
  • умрем 1
  • умрети 2
  • Умрла 1
  • умрла 3
  • умро 1
  • унаоколо 2
  • унапред 10
  • унезверена 1
  • унезверене 1
  • унезверено 3
  • унезвери 3
  • унезверила 1
  • унесрећила 1
  • унижење 1
  • униформи 1
  • уништаваше 1
  • уништаја 1
  • уништено 1
  • уништи 2
  • уништили 1
  • уништио 1
  • унутра 10
  • унутрашње 1
  • унуче 1
  • уобразиљи 1
  • уозбиљи 4
  • уозбиљила 1
  • Уозбиљила 1
  • уозбиљио 1
  • упадаху 2
  • упаде 2
  • упали 3
  • упаљеној 1
  • упамти 2
  • упао 1
  • упарађеном 1
  • упи 1
  • упила 1
  • упирући 1
  • Упис 1
  • упис 3
  • уписа 3
  • уписана 1
  • уписао 1
  • уписати 2
  • уписивали 1
  • уписивало 1
  • уписивати 3
  • уписницу 5
  • уписује 1
  • уписујемо 1
  • уписују 1
  • упита 4
  • упишите 1
  • уплашен 1
  • уплашена 3
  • уплашеним 1
  • уплашено 7
  • уплашеног 1
  • уплашенога 1
  • уплашену 1
  • уплаши 6
  • уплашила 1
  • уплашили 1
  • уплашио 2
  • уплашише 2
  • уплела 1
  • уплете 1
  • уплетоше 1
  • упозна 2
  • упознаваху 1
  • упознала 1
  • упознамо 3
  • упознаше 2
  • упорно 2
  • упорство 1
  • употребио 1
  • управа 1
  • управе 1
  • управи 1
  • управили 1
  • Управитељ 1
  • управитељ 6
  • управљен 1
  • управљене 2
  • управо 18
  • Управо 3
  • упреподобио 1
  • упрле 1
  • упропастих 1
  • упусти 1
  • упути 9
  • упутише 1
  • упућивало 1
  • упућиваху 1
  • упућује 1
  • упуштати 1
  • урадила 2
  • урадили 1
  • урадио 1
  • урадити 1
  • урачунајте 1
  • уреди 2
  • уредила 2
  • уредити 2
  • Уредише 1
  • уредне 1
  • уређивати 1
  • Уређујте 1
  • урнебес 1
  • урођена 1
  • урођени 1
  • усамљен 2
  • усамљена 1
  • усамљене 1
  • усамљени 1
  • усамљено 1
  • усамљеној 1
  • усамљеност 1
  • усана 2
  • усахнулим 1
  • усвоји 1
  • усвојила 1
  • усвојити 1
  • уседнем 1
  • усијан 2
  • усијаним 1
  • усиљена 1
  • усиљено 2
  • уска 1
  • ускомешало 1
  • ускочи 3
  • Ускрс 1
  • Ускрса 1
  • Ускрсу 1
  • ускршњи 1
  • услуге 2
  • услугу 1
  • услузи 2
  • усмене 1
  • усна 2
  • уснама 4
  • Усне 1
  • усне 18
  • уснице 1
  • Уснице 1
  • успавана 1
  • успављује 1
  • успављују 1
  • успављујући 2
  • успех 2
  • успеха 1
  • успеху 1
  • успешна 1
  • успомене 1
  • усрдније 1
  • усрдно 2
  • усред 3
  • усрећила 1
  • уста 17
  • Устаде 1
  • устаде 8
  • устадоше 1
  • устајала 1
  • устајао 1
  • Устала 3
  • Устане 1
  • устане 3
  • Устани 1
  • установи 1
  • установљена 1
  • устану 1
  • устанца 2
  • устао 2
  • устати 2
  • усташе 1
  • устезања 1
  • устима 5
  • устраје 1
  • устреба 1
  • устребам 1
  • устребаш 1
  • устукну 1
  • устумарају 1
  • устумарали 1
  • устумарао 1
  • усуди 2
  • усуканим 1
  • усхићено 1
  • утврђивање 1
  • утегнута 1
  • утеха 1
  • утехе 3
  • утеху 2
  • утисак 3
  • утицај 1
  • утицајем 1
  • утицати 1
  • утрча 4
  • утрчати 1
  • ући 1
  • ућута 3
  • ућутала 2
  • Ућуташе 2
  • ућуташе 3
  • ућутка 1
  • Уф 1
  • ух 1
  • Ух 3
  • уха 1
  • ухвати 4
  • ухвативши 1
  • ухватила 2
  • ухватим 1
  • ухватио 1
  • ухватиш 1
  • ухваћен 1
  • ухо 2
  • уху 1
  • учврстиле 1
  • учевне 1
  • ученика 1
  • учеста 1
  • учестао 1
  • учесташе 1
  • учествовао 1
  • учествује 1
  • учешће 1
  • учи 4
  • учили 1
  • Учили 1
  • учим 1
  • Учини 2
  • учини 22
  • учинила 2
  • учинили 1
  • Учинило 1
  • учиним 1
  • учинио 1
  • учинити 6
  • учинићу 1
  • учио 2
  • учионице 11
  • учионици 3
  • учионицу 6
  • учисмо 1
  • Учитељ 12
  • учитељ 37
  • учитеља 16
  • учитеље 1
  • учитељев 1
  • учитељева 1
  • учитељеве 1
  • учитељевим 1
  • учитељем 2
  • учитељи 7
  • учитељима 9
  • учитељитца 1
  • УЧИТЕЉИЦА 1
  • учитељица 19
  • Учитељица 3
  • учитељицама 1
  • Учитељице 1
  • учитељице 13
  • учитељици 9
  • учитељицом 1
  • учитељицу 2
  • учитељичин 1
  • учитељка 6
  • учитељке 2
  • учитељком 1
  • учитељку 1
  • учитељска 2
  • учитељске 1
  • Учитељске 2
  • учитељски 3
  • Учитељско 1
  • Учитељског 1
  • учитељском 3
  • учитељску 1
  • Учитељску 3
  • Учитељу 1
  • учитељу 10
  • учо 2
  • учтив 3
  • учтивим 3
  • учтиво 6
  • учтивости 2
  • ушао 2
  • ушепртља 1
  • ушепртљио 1
  • уши 3
  • ушију 1
  • ушла 1
  • фајн 1
  • фамилијарним 1
  • фамулус 1
  • фамулуса 2
  • фамулусовој 1
  • фанатик 1
  • фаталан 1
  • фатални 1
  • фаталном 1
  • фигура 1
  • фигури 1
  • фигуру 3
  • фијоку 2
  • фијукну 2
  • фијуче 2
  • фик 1
  • филолози 1
  • фина 1
  • фини 1
  • финим 1
  • финих 1
  • ФОР 1
  • фронту 1
  • ха 21
  • Ха 24
  • хај 1
  • Хај 1
  • хајде 3
  • Хајде 7
  • хајдемо 4
  • Хајдемо 8
  • хаљине 2
  • хаљини 1
  • хаљиницу 1
  • хаос 2
  • хармониској 1
  • хартије 3
  • хартији 1
  • хартијом 1
  • хартију 12
  • хвала 4
  • Хвала 5
  • хвалисавости 1
  • хвалите 1
  • хвалити 1
  • хвата 3
  • хватајући 1
  • хватала 1
  • Хе 12
  • хе 5
  • Хеј 2
  • хеј 4
  • херувика 1
  • Хехе 3
  • хи 1
  • хигијене 1
  • хигијени 1
  • хитну 1
  • хлад 4
  • хладан 5
  • хладна 1
  • хладне 1
  • хладно 7
  • хладног 1
  • хладном 1
  • хладноћа 3
  • хладноће 3
  • хладовина 1
  • хладовине 1
  • хладу 1
  • Хлеб 1
  • хлеб 3
  • хлеба 6
  • Хм 17
  • хм 6
  • Хо 14
  • хо 2
  • хода 6
  • ходању 1
  • ходао 1
  • ходати 6
  • ходаше 2
  • Ходи 1
  • ходите 1
  • ходник 8
  • ходником 1
  • ходнику 2
  • ходу 2
  • хонораре 1
  • Хоће 2
  • хоће 22
  • Хоћемо 2
  • Хоћете 4
  • хоћете 9
  • Хоћеш 11
  • хоћеш 19
  • Хоћу 1
  • хоћу 7
  • Хохохо 2
  • хране 1
  • хранила 2
  • хранитељке 1
  • храном 1
  • храпав 1
  • Христо 2
  • хтеде 26
  • Хтеде 5
  • хтедоше 2
  • хтела 10
  • хтели 3
  • хтео 7
  • хуји 1
  • хум 2
  • хума 2
  • хумови 1
  • хумом 1
  • Хуса 1
  • цап 1
  • царски 1
  • цветале 1
  • Цветко 3
  • Цветкови 1
  • цветом 1
  • цвећа 1
  • цвећем 1
  • цвокоћеш 1
  • цвокоћу 1
  • цвоњка 1
  • цвркутање 1
  • цев 1
  • цеди 2
  • цеђа 1
  • цела 11
  • Цела 2
  • целе 10
  • цели 1
  • целим 2
  • цело 18
  • Цело 3
  • целог 2
  • целога 1
  • целој 2
  • целом 15
  • целу 11
  • цене 1
  • цену 1
  • цењка 1
  • Цео 1
  • цео 31
  • цепаница 1
  • цигани 1
  • цигаре 1
  • цикале 1
  • цикну 1
  • циља 1
  • циљем 1
  • циљу 1
  • цимента 1
  • цименту 1
  • ципеле 3
  • цифру 1
  • црвен 1
  • црвена 1
  • црвене 5
  • црвенећи 3
  • црвени 1
  • црвенило 4
  • црвенкапићу 1
  • црвенкастим 1
  • црвенкасту 1
  • црвено 1
  • црвену 1
  • цркве 2
  • цркви 6
  • цркву 6
  • црн 7
  • црна 7
  • црне 8
  • црни 2
  • црнило 1
  • црним 6
  • црних 1
  • црно 4
  • црнога 1
  • црножутих 1
  • црном 1
  • црну 4
  • црње 2
  • црњи 2
  • црта 2
  • Цртајте 1
  • црте 2
  • цртице 1
  • Чак 1
  • чак 23
  • чами 2
  • чарапе 1
  • чардаклије 1
  • чаробан 1
  • чаробно 1
  • чаробном 2
  • Час 2
  • час 30
  • часа 21
  • часак 8
  • Часком 1
  • часком 2
  • часни 2
  • Часни 2
  • часника 1
  • часнике 1
  • часници 1
  • часништва 1
  • часништво 1
  • Часништво 1
  • часништву 1
  • часова 8
  • часове 1
  • часови 1
  • часовник 10
  • часовником 1
  • часовнику 1
  • часом 1
  • Част 1
  • частимо 1
  • чаша 4
  • чашице 1
  • чашу 3
  • чеврти 1
  • чега 20
  • чедна 1
  • чежња 1
  • чежњу 1
  • Чек 1
  • чек 2
  • чека 17
  • Чекај 6
  • чекај 8
  • чекајте 1
  • Чекајте 2
  • чекају 5
  • чекајући 1
  • чекам 1
  • чекања 1
  • Чекао 1
  • чекао 3
  • чекате 1
  • чекати 3
  • Чекаће 1
  • Чекаћу 1
  • чекаху 1
  • чекаш 3
  • чекаше 1
  • чекињавом 1
  • Чекни 1
  • чела 6
  • челик 1
  • челима 1
  • челична 1
  • Чело 1
  • чело 11
  • чељаде 1
  • чем 16
  • чемера 1
  • чемеран 1
  • чемером 1
  • чему 9
  • чергарење 1
  • чесме 1
  • честим 1
  • Честитам 1
  • Често 1
  • често 7
  • честу 1
  • четворица 1
  • четворку 1
  • четврта 1
  • четвртак 1
  • четвртака 1
  • четврти 1
  • четвртка 1
  • четвртке 1
  • четвртком 1
  • четвртом 1
  • Четири 1
  • четири 10
  • четрдесет 1
  • четрнаест 1
  • чешљати 1
  • чешће 6
  • чешући 1
  • чизмама 1
  • чије 1
  • чијег 1
  • чији 1
  • чика 1
  • Чим 16
  • чим 25
  • Чиме 1
  • чиме 7
  • чине 1
  • чинећи 1
  • чини 33
  • чинију 2
  • чинила 1
  • чинило 1
  • Чинило 1
  • чиним 6
  • чинио 1
  • чинити 2
  • чиниш 1
  • чиновник 2
  • чиновника 1
  • чињаше 1
  • чињеница 1
  • чист 1
  • чиста 3
  • чисте 2
  • чистила 1
  • чистим 1
  • чистимо 1
  • чистиш 1
  • чисто 8
  • чистог 1
  • чистога 1
  • чистој 1
  • чистом 4
  • чисту 4
  • чита 5
  • читав 15
  • читава 4
  • читаве 1
  • читави 3
  • читаву 4
  • читајући 2
  • читала 2
  • читало 1
  • читанчице 1
  • читање 1
  • читао 1
  • читати 2
  • чича 20
  • Чича 7
  • чиче 2
  • Чичи 1
  • чичицу 1
  • чичом 2
  • чичу 2
  • чланака 1
  • чланова 1
  • чланови 1
  • чобане 1
  • Чобанчад 1
  • Човек 1
  • човек 46
  • човека 16
  • човеков 1
  • човеком 1
  • човеку 4
  • човечја 1
  • човечји 1
  • чопор 1
  • Чорба 1
  • чорбе 2
  • чорбом 1
  • чорбу 2
  • чу 6
  • чува 2
  • чувај 2
  • чували 1
  • чувамо 3
  • чувеном 1
  • чувши 1
  • Чувши 1
  • чуда 11
  • чудан 2
  • чудећи 11
  • чуди 10
  • Чуди 3
  • чудила 1
  • Чудим 1
  • чудим 2
  • чудите 1
  • чудити 3
  • Чудна 1
  • чудне 1
  • Чудне 1
  • чудније 1
  • чудним 5
  • Чудно 2
  • чудно 5
  • Чудновата 1
  • чудновата 2
  • Чудновато 1
  • чудном 1
  • Чудо 2
  • чудо 6
  • чудовиште 1
  • чудом 1
  • чуду 2
  • чуђења 1
  • чуђење 2
  • чуђењем 4
  • Чуј 1
  • чујаше 1
  • чује 28
  • Чује 3
  • чујем 3
  • Чујемо 1
  • чујемо 2
  • чујеш 1
  • Чујеш 1
  • Чујте 1
  • чују 1
  • чујући 1
  • Чула 1
  • чула 3
  • чули 3
  • чуло 1
  • Чуо 4
  • чуо 6
  • чупа 1
  • чупава 2
  • чупавији 1
  • чупајући 1
  • чупати 1
  • чуперци 1
  • чусте 1
  • чути 3
  • чуше 1
  • џабе 1
  • џак 1
  • џаму 1
  • џеп 2
  • џепа 3
  • џепу 2
  • џуту 1
  • ш 5
  • шаком 1
  • шаку 1
  • шале 4
  • шалећи 1
  • шали 6
  • шалио 1
  • шалу 5
  • шаљив 1
  • шаљивим 1
  • шамар 1
  • шапат 2
  • шапатом 2
  • шапну 3
  • шапће 1
  • шапутање 1
  • шапуташе 1
  • Шапуће 1
  • шапућу 1
  • шапућући 4
  • шарабатања 1
  • шарени 1
  • шаренила 1
  • шаренило 1
  • шареницама 1
  • шареницом 1
  • шарено 1
  • шарену 1
  • шарлах 2
  • шару 1
  • шврћа 1
  • шебојем 1
  • шеснаестогодишње 1
  • шест 3
  • шестогодишње 1
  • шетао 1
  • шетачима 1
  • шетња 2
  • шетњама 1
  • шећер 1
  • шећера 1
  • шећерлема 1
  • шешир 5
  • шешира 1
  • шеширом 1
  • шеширу 1
  • шиба 2
  • шибати 2
  • шибу 1
  • шикља 1
  • шиљак 1
  • шиљате 1
  • шиљемо 1
  • шину 1
  • шинуо 1
  • шипарица 1
  • шипарице 1
  • Ширет 1
  • ширет 2
  • ширета 1
  • ширином 3
  • широк 2
  • широка 2
  • широким 2
  • широко 2
  • Шко 1
  • Школа 2
  • школа 7
  • школама 2
  • Школе 2
  • школе 36
  • школи 54
  • школовала 1
  • школованих 1
  • школовања 3
  • школовање 1
  • школовању 1
  • школом 3
  • школска 3
  • школске 5
  • Школски 1
  • школски 11
  • школским 4
  • школских 1
  • школско 4
  • школског 1
  • школскога 3
  • школској 5
  • школском 6
  • Школу 3
  • школу 71
  • шкопи 1
  • Шкргутну 1
  • шкрипање 1
  • шкрипну 1
  • шкрипнуше 2
  • шљива 2
  • шљивама 1
  • Шљиве 1
  • шљиве 4
  • шљиви 1
  • шљивове 1
  • шљивових 1
  • шљубљена 1
  • шмокљан 1
  • шмугнеш 1
  • шмугну 2
  • шоље 1
  • шпекулише 1
  • Шта 109
  • шта 200
  • ШТАМПАНО 1
  • ШТАМПАРИЈИ 1
  • штап 5
  • штиклом 1
  • штипати 1
  • Што 25
  • што 276
  • штогод 4
  • штуцована 1
  • шћућурила 1
  • шума 1
  • шуме 1
  • шуми 1
  • шумити 1
  • шумици 1
  • шумна 2
  • шумни 1
  • шумом 1
  • шуму 1
  • шута 1
  • шуште 1
  • шушти 1
58891 matches
учи.{S} Па онда мазнем преко носа: фик! а нос у траву...{S} Он вришти, кука...{S} Стој, господи 
кућа са једном великом собом и »кућом", а према великој соби беше преграђена једна мања, коју с 
ше већ развукао усне у ироничан осмех), а председник продужи:</p> <p>— Ово је општинско зло...  
ар преко те пусте гудуре звижди и шиба, а Морава оздо, ваљајући своје мутне таласе, хуји и шуми 
ема на починак.{S} Сутон се приближава, а ваздух постаје гушћи, тамнији.{S} Цела се природа уми 
то се белуцају ту крај дебела крушкова, а слух напрегнуто лови сваки звук и покрет...{S} Јест,  
о у инштитут, па за шест година готова, а ја — четири гимназије, целу учитељску школу, и само ј 
а је сазнати узрок тога непријатељства, а Љубица, да би је задовољила, прича јој понешто о писа 
ање.{S} Ја сам учествовао због друштва, а и због ручка, за који сам знао да ће се давати после  
ти над собом сву тежину силе старијега, а необичан јој беше овај оштар, званичан тон, који се ј 
у, па стаде ћутећи корачати поред њега, а Гојко иђаше весео, задовољан, јер је данас добио потп 
 сад је друго; опет сад бар има нечега, а онда није било ништа, изговори он то, па дубоко уздах 
к столу, да сврши упис и наплату улога, а Гојко угледа Вељу у првом реду, па му се одмах упути. 
већином су до сад чували овце и говеда, а међу Гојковим било их је који су и копали, пластили,  
 Гојко таман изиђе из Љубичина разреда, а вратнице се отворише и на њима се показа, сва увијена 
 /> <p>— То је за оне из првог разреда, а ми ’вако... крпигуза, јарца, вина и тако...</p> <p>—  
у цвокоћу зуби, нешто од зиме, а можда, а можда и са другога узрока...{S} Он погледа унезверена 
резовац, него она пројури сама ка луда, а сад ти за њом?...</p> <p>Гојко је гледа и само слуша  
не ће на испиту да се захтева сто чуда, а ја од вас захтевам све школске потребе.</p> <p>— Сиро 
си достојан ни да уђеш! узвикнем му ја, а Љубица дркће, дркће... па ми приђе и моли да је извед 
n="93" /> онако чупава како се превија, а крв шикља...{S} Па онда забоди једном у трбух и реци: 
у ће бити без сумње и добра кајмаклија, а?...</p> <p>Љубица донесе две шоље црне кафе, па седе  
ецу: бар од њега сам живља и окретнија, а гле како су наша деца!...{S} Зар он са оном његовом п 
и гледали учионице?{S} Колицна је моја, а кметови спремили педесет ђака.{S} Неће моћи сви стати 
/> смишљаше да се крене до председника, а споља га ловну оштар глас.{S} Он изиђе брзо, јер позн 
 тако рећи свога чиновника и подајника, а?...{S} Па кад се он сит начуди, а ти онда окрени: што 
ћ неколико пута жалила писару на Гојка, а последњи пут доста отворено изјави, да би добро било  
а је сад нерасположена због овог Гојка, а можда и због другог чега, не зна ни сама,.. јест има  
 бити уписана.</p> <p>Кмет зовну Гојка, а она продужи гледати на прозор.{S} Чича Стојан нешто т 
ица, која укваси човека горе од пљуска, а траје данима, недељама...{S} Сокак се раскаљао, па ни 
а!...{S} Па ја га нисам пре ни гледала, а он је ужасан, страшан, одвратан!...{S} Како сам могла 
говори да је отпуштен, јер је нагађала, а и познала је по Гојкову изразу лица.{S} А Гојко јој н 
одну леву руку само преноси преко чела, а десна све више дркће у његовим рукама.{S} У глави нем 
ико сам се ја онда уплашила и наједила, а он ништа...{S} Јамачно се још у себи смејао како сам  
ала, као добра мати, прала их, чистила, а благо сунце повијало их и сушило својим зрацима...{S} 
м. <pb n="101" /> После се већ навикла, а у вишим разредима беше веома занимљивих ствари...{S}  
искривише му се вилице од страшна бола, а очи се широко, зачуђено отворише.{S} Као кад неко доб 
 собом по један део његова тешког бола, а на души му оставља тихо, пријатељско саучешће у тузи  
 кратко ћутање.{S} Сви гледаху учитеља, а он, да би ма шта радио, продужи брисати се и онамо гд 
им покретом зграби кутицу обема рукама, а очи јој стадоше на украсу као приковане...</p> <p>Беш 
вала о стоци, о суседима и вршњакињама, а сад се ограничила само на кратка извешћа о своме здра 
 је школу.{S} Сирота, нигде никог нема, а врло лепа.{S} Чуо сам ја још пролетос да он облеће ок 
 нареде да им чувамо децу, која их има, а девојкама... шта?...{S} И њима тако нешто... да им чи 
рав.{S} Ако ће; то и доликује мужевима, а не као... и она се одједном трже од ове нове мисли, ј 
— Ја имам хлеба, донео сам са стварима, а ти набави које јаје, па ћемо вечерати.</p> <p>— Хм, д 
 у мраку, те Влајко застаде на вратима, а она сама пређе двориште.{S} Отвори вратнице и загледа 
се учесташе походе, скоро свакога дана, а у Љубичину столу гомилаху се оне црне кутије с накити 
два, па га после нема по неколико дана, а она ни с ким ни речи проговорити.{S} Тешко!...{S} Она 
 срце јаче закуца кад се сети тих дана, а душа се занесе у слатким сновима...</p> <p>Писар и Љу 
робно...</p> <p>Не прође ни месец дана, а она већ изгуби памет и предаде се сва срцу, да је оно 
ожеш у овом смраду?... соба прегрејана, а он гле!.. па приђе к прозорима те их отвори, погледај 
вири на врата и таман да викне Стојана, а пред њу стаде Веља учитељ, насмеја се весело, па је з 
а, тако ти!... деца иду боса, исцепана, а он купује својој... и опет се просу пљусак грдње, док 
д пси салетеше јадника са свију страна, а он се само обрће и баца ногама у страну, и ако носи ш 
кад би она пристала да буде твоја жена, а?...{S} И Веља га погледа тако, као да би хтео наћи по 
е, наслонила главу на уздигнута колена, а око њих обавила обе руке па гледа...{S} Кад би око по 
ата на Гојковој учионици беху отворена, а он, онако исто намрштен, ходаше живо преко школе.{S}  
к јој и глава остала још мало затурена, а она само гледа то увијено чудовиште, које јој је овог 
убица зину од чуда.{S} Тамо квартирина, а овде то исто са платом, и ако је она редовно издавала 
.. ми се љубимо, је ли?« тепаше му она, а он је притискиваше на груди све јаче и јаче, уверавај 
еси лице: хтела би да изгледа пријатна, а осећа да јој то у овом тренутку не иде од руке.</p> < 
е од некаквог необична и јака узбуђења, а он, блед од потреса, дркташе целим телом, осећајући д 
шапућу капљице што се слевају с камења, а сутон се њиха и навлачи све више, успављујући брижну  
. — Погледај мене, видиш... сто закрпа, а на опанцима десет подлога.</p> <p>— Ево ти динар да к 
киде, занеми.{S} Угледа сеоског писара, а уз њега учини му се да промиче поред прошћа црвена по 
 као јарићи, па се окупише око прозора, а неки беху поумили и да изиђу напоље.{S} У прво време  
ла коме до сад да се обрати ради уписа, а сад је рада да плати сав улог од почетка године.</p>  
 сеоских кућа; мајка носи малога брата, а њу води за руку, отац носи неке поњаве на леђима.{S}  
ри разреда има преко двадесет предмета, а она само један разред са три предмета!...{S} И још да 
вор.{S} Љубица не скида очију са госта, а и он се, у разговору, почешће осврће на њу.{S} То је  
ао мало да ме занима, па ћаскао свашта, а ја одмах помислила бозна шта...{S} Да ли је тако?«... 
епотица!...{S} Иде брзо преко дворишта, а на лицу јој исписано некаво невино, чисто детиње задо 
ринела, да се хладноћа међу њима увећа, а то само због оног безразложног женског ината. »Шта ми 
нису ни узимала деца из инокосних кућа, а сад нам треба нових педесет.{S} Ево учитељице, видиш, 
гаху.{S} Најзад се кмет почеша иза уха, а то је већ значило да ће се ћутање прекинути.</p> <p>— 
ак, уши им заглухнуше од блејања оваца, а поред њихових ногу сноваху ошишане, погнутих глава до 
ном јој заигра обла округласта брадица, а очи се овлажише сузама — да сам избачена из свога дру 
</p> <p>Гојко погледа преко свију лица, а беше их четворица. »Један није у комисији, него ’нако 
аљини подигла танка пробојна измаглица, а тамо још даље се, у густој магли, гордо и величанстве 
гледа овако старог и да ме што послуша, а сад га опет тражите.{S} Не грешите се, људи!</p> <p>— 
е.</p> <p>После подне таман почеше рад, а уђе Стојан и јави с прага:</p> <p>— Ево иде учитељ бр 
 и гледај своја посла, то ти је за сад, а после... видећемо.{S} За сад, упамти добро, да ниси н 
се променило, добило самртнички изглед, а очи, оне живе очи, гледају уморно, тамно, непрестано  
 И још да му се сад дода и први разред, а учитељица иначе нема велики број ђака!...</p> <pb n=" 
дела!...{S} Вуче ме нека невоља напред, а осећам да не треба ићи.{S} Свеједно, сад бар знам да  
знини?!...{S} Гледаш цео живот унапред, а оно све пусто и одјекује вечном, бескрајном празнином 
а њом рече да је мало онако... као луд, а неки пут је добар човек.{S} За сад не говори са њим.{ 
леди се, јер он никад не долази узалуд, а ретко кад да дође с добром вешћу и са чистом намером. 
оњу...{S} Тек за нас згода!</p> <p>— Е, а кад дознате да иде који од педагога, што цеди из свак 
а се таман спремаше да побегне из собе, а Гојко уздахну тешко... необично...{S} Само се одвојиш 
ао на посао, да се ти гласови раструбе, а он им је управо и био повод, јер је он саставио Влајк 
ког левенту, који не ради теже послове, а живи боље од сељака.{S} Вазда је одевен као да ће на  
..{S} Гојко зинуо па трчи из све снаге, а за њим се спотиче и пада Стојан, псујући мртву учитељ 
ан, наређује Стојану да трчи за бисаге, а он се даде на посао: да мало уреди и дотера свој жало 
ма — ето је!...{S} Нема шта ни да једе, а ја не могу више да дајем...{S} Нема више никакве зара 
S} Хајде сад пожури.</p> <p>Стојан оде, а Веља стаде опет ходати, премишљајући о разним планови 
о чудо ако и он умре.</p> <p>Лекар оде, а Љубица уђе у собу.{S} Веља се таман почео спремати за 
је силна; она лако преноси све незгоде, а у старости је најмилије сећање на ове дане борбе, кад 
адном дрвету; стресеш се од те незгоде, а за врат ти падне читав пљусак са какве отомбољене шљи 
а одоше, чудећи се белају што их снађе, а учитељи остадоше још у школи.{S} Чича Стојан, чим <pb 
овек мекши.{S} Али ето и она зло прође, а није баш тако мека, уме добро да говори.{S} Бадава, м 
ни се ређају један за другим и пролазе, а он са својом сакатом руком полако врши посао...{S} Он 
ад се он зачуди и запита како и шта је, а ти опет: што ме уби и осрамоти, господару, зашто оног 
ња брига одједном се скиде, нестаде је, а њу обузе пламен жудње за радом.{S} Она се преобрази:  
 хоћу да ми се тачно квартирина издаје, а ви набављајте од куд знате, рече Љубица одсечно и мал 
 може ни да проговори ни да се насмеје, а хтела би да каже бар једну реч, да захвали.</p> <p>—  
ју од жудње, срце куца јаче и веселије, а ти у себи узвикујеш:{S} Камо рад? дај да се ради!...  
мисли за мислима, све црње и страшније, а она се претура у живом пламену, који јој обузео тело, 
атворише и пријатељи замакоше у сокаке, а она се још мучи, трза се и осврће уплашено око себе.. 
 и друг лута по селима и тражи часнике, а другови су му ту пред очима...{S} Оно до душе признај 
тране, откуд је кукуруз до саме крушке, а одовуд је поњана...{S} Брже, опрезније!...{S} Пст!... 
ми приђе и моли да је изведем из школе, а ја се тек онда наљутим, па скочим ономе на леђа... па 
а гоним разврат и неваљалство из школе, а што старији помажу неваљалцима — њихов је грех...</p> 
разгледати грану; очи јој светле живље, а усне се осушиле, поцрнеле од ватре.{S} И сад је обузи 
ка несрећа... неће проћи ни две недеље, а ја ћу бити отпуштен.{S} Па куд ћу после и шта ћу?...< 
тање.{S} Јаком иду твоје муке и невоље, а помоћи ти се не може.{S} Једино ти остаје: да зажмури 
То је ’нако... кад нас је водио у поље, а није нас нарочито учио. .</p> <p>Љубица је мислила да 
 и с правом подиже руку на његово раме, а он, онај бесни и разуздани полицајац, оборио главу, п 
нако... наслонио руку на Љубичино раме, а ја уђем па га зграбим обема рукама, подигнем у вис, п 
{S} Старцу цвокоћу зуби, нешто од зиме, а можда, а можда и са другога узрока...{S} Он погледа у 
} И ти јуче цвокоћеш у затвору од зиме, а данас јој пружаш руку!...</p> <p>— Шта ћу?!...{S} Да  
наређа по асталу...{S} Неки му се ломе, а неки остају цели.{S} Са њима је он једнако рачунао.</ 
ни.{S} Сад се баца око на многе стране, а има се на чем, у пространом Београду, зауставити и за 
 њега узмете.</p> <p>— Дете нек остане, а ти чича иди кући, рече кмет и махну руком на Стојана. 
о...{S} Гојко запе у говору и поцрвене, а Љубица се болно осмехну...{S} Све друго сад да преско 
тако... .{S}Ја ћу ове уписати код мене, а ви како хоћете са њима, рече он и изиђе брзо.</p> <p> 
а са одборницима и таман да се измакне, а председник му сврну пажњу на једног сувоњавог чичицу, 
 нимало чудно, што се летос крио од ње, а сад осећа да му је она ипак најмилија, најдража.</p>  
а се две руке све више савијају око ње, а она нема снаге да се томе одупре.{S} Просто не може д 
 од ватре.{S} И сад је обузима дрктање, а глава све јаче стеже и заноси.{S} Остави ствари, па о 
 кад пре нађоше ову згоду за послужење, а на Вељино питање и она се слатко насмеја.</p> <p>— Је 
ка сиротиња, журе се на рад, надничење, а они по цео дан око воде, око Мораве хранитељке, јер о 
кри у башту за неко густо ружино жбуње, а Богосав оде преко дворишта, машући главом.</p> <p>— ’ 
на, Гојко при том бацаше из очију муње, а Љубица се лукаво осмехиваше.</p> <p>Поведе се разгово 
це, ви сте тек изишли из школске клупе, а ми знамо како се у скамијама идеалише.{S} Полако... б 
настаде покрет, гости поседаше у клупе, а председник оде за сто и отвори скуп.{S} Љубица посмат 
 благајницу.</p> <p>Писар бројаше паре, а Љубица гледаше зачуђено у гомилу банкнота и стаде их  
јасан, усне осушене, запечене од ватре, а понекад искривљене у страну од тешких, мучних мисли.. 
и она, оставши сама у соби, замисли се, а врата се отворише лагано, у школу уђе средовечан чове 
.{S} Гојко седе на кревет и замисли се, а Стојан гледаше све чудније, вртећи главом, као да би  
е са децом.{S} Она поцрвене и збуни се, а жене почеше запевати: стадоше богорадити да им испише 
.{S} Он се крену према њој поводећи се, а из груди му се разлеже храпав, промукао глас. -</p> < 
оба.{S} Као да је јуче било: смркло се, а они иду страном, више сеоских кућа; мајка носи малога 
ко загледала, очи се сјаје, не мичу се, а усне по кад што грчевито заиграју.{S} И она се, ваљад 
де живо говорити:</p> <p>— Ви не знате, а то је мени још из детињства... запамтио сам добро, ст 
да се не љути кад види овако мало дете, а препредено и ширет к’о и чича Стојан.{S} Ја га опомињ 
у беше израз велике нежности и милоште, а чаша с водом дрмну се у Љубичиној руци и попрска сто. 
мом, прелази бистре планинске поточиће, а не види и не чује ништа...{S} Од синоћ јој се нешто п 
мешкају му се уста, глади танке брчиће, а оним чудним очима сече као ножем...{S} Љубица се шћућ 
па и лице говори!... мртво, мртво лице, а говори!...{S} Јест она добро познаје то лице, научила 
 од страха, дркће, трзају му се вилице, а очи не може да одвоји од оних сјајних и суманутих очи 
, трчкарање до бакалнице, до касапнице, а ноћу крпи се, пери се и учи...{S} Све тако, без краја 
ш ли ти ђаке?</p> <p>— Бијем неваљалце, а добру децу волим, одговори учитељ и скрену очи на ђак 
м наиђе густ, црн облак, заклони сунце, а под њим измени боју и дрвеће, и трава, и све...{S} Пи 
уздисати и навуче му се жалост на срце, а у душу уђе тешко нерасположење.{S} Ни сам не зна, да  
вим друга: до јуче бедно ништавно ђаче, а сад државни чиновник!...{S} Хтеде ређати још друге пр 
аше језиком.{S} Љубица дисаше све јаче, а главу стидљиво оборила, па слободну леву руку само пр 
...{S} Ено је, седи на столици и плаче, а он хода по соби и мршти се...{S} О, па <pb n="177" /> 
помогне саставити списак, како он рече, а у самој ствари: да мало напари очи на лепој учитељици 
ћаји, која мало пре она сама угушиваше, а над свим осећајима истаче се јасно један: жалост, сау 
 као учитељ.{S} Опет се неки засмејаше, а један довикну:</p> <p>— Бијеш ли ти ђаке?</p> <p>— Би 
дио је са првим разредом, други писаше, а трећи и четврти рачунају на таблицама.{S} Љубица се в 
а загушеним гласом; усне јој задрхташе, а грло јој се стеже..{S} Опет јој у очима блесну онај а 
учитељем.</p> <p>— Ово ви је вамилијаз, а може ви и кувати.{S} Он је господин-Драгољубу, што од 
 је да се промази прво јутро по свадби, а већ после... хм... досадиће се обома.</p> <p>— Само т 
но, да га пусти на таку близину к себи, а још више јој паде тешко, него се овај простак подсмев 
чесме.{S} Она се зачуди његовој појави, а он пружи руке радосно.</p> <p>— Хвала Богу, кад те на 
лој сјајној хаљини, са венцем на глави, а поред ње покуњио се њен будући муж, Гојко учитељ, па  
 и без тога мора бити.{S} Нека он живи, а ја ћу да идем својим путем, куд ме срце вуче..{S} Там 
лије по некој усамљеној дуњи или шљиви, а из те ниске зелене густине издвојио се поносно у виси 
 очи им лутаху с једног краја на други, а по лицу се разлило усхићено чуђење.{S} Обоје осећаху  
послове.« Жена је зато да слуша и ради, а муж је господар; он може што хоће... па по неки пут и 
црне мисли, од којих се живо срце леди, а снага се млада топи и вене...{S} Да се само побегне о 
м, али тек му је криво кад год га види, а нарочито кад стане да се увија око учитељице.</p> <p> 
али јој срце лупаше да искочи из груди, а дихаше брзо, брзо као да се гуши... лице јој се искри 
и Љубица то опази, па се најпре зачуди, а затим се опет насмеши и проговори му тихо:</p> <p>— Н 
ке сањиве очи, па не може да се начуди, а Љубица оштро одговори:</p> <p>— Школски одбор има сво 
ника, а?...{S} Па кад се он сит начуди, а ти онда окрени: што посла онога паксијана да ме убије 
упоцену гривну; она се веома расположи, а писар уживаше само, гледајући је тако веселу.{S} Он с 
е са њима и учитељка, пошто их послужи, а то је врло отресита и разговорна жена.{S} Отвори се ч 
азговарали смо ми.{S} Него ти сад лези, а ја ћу да понесем твој белег и један динар, па да види 
у Вељу.{S} Изређаше се толики догађаји, а њега још нема.</p> <p>А Љубица лежи, или седи по цео  
 и отац друкчији, простији, ништавнији, а некад је мислила да њега нема важнијег лица у селу.{S 
гаваше да јој не постане још досаднији, а тешко му већ беше гледати оно вечито болно лице, на к 
ља, да целе године туку децу душмански, а на испиту деца весела, смеше се на учитеља, гледају г 
је...{S} Гледа сумануто, иде механички, а кроз главу јој само пролећу некакве испрекидане мисли 
ио, очи гледају невесело, страдалнички, а по целом лицу разлила се она суморна меланхолија, кој 
ке Школе, годину дана старији по школи, а знали су га добро и Гојко и Веља.{S} Гојко није добио 
еља се још од првих речи њених уозбиљи, а кад саслуша шта је писар спремио оним друговима, он п 
осу свога мужа....{S} Писар се одбрани, а она кидиса на Љубицу...{S} Зачу се само јаук Љубичин  
а за себе... то беше неко други у мени, а ја сам за то време спавала, нисам живела...{S} Опрост 
отестовати, он је то радио без бојазни, а њега су се многи бојали, чак и професори...</p> <p>—  
{S} Увек су му полицајци били одвратни, а сад му се овај што долази учини као јастреб, који се  
 знаш како је... то су тугаљиве ствари, а оно је човек прек...{S} Нико не воли да му се други м 
е речи Стојанове, али у глави опет ври, а срце се све више стеже од неког нејасног злослутног с 
.{S} Види се, она му нешто живо говори, а он се чуди и гледа на прозоре.{S} После он стаде њој  
ћено воћњацима, пружило по другој коси, а својом ширином допире до ливада.{S} Чобанчад, видевши 
убица није могла готово нимало спавати, а Гојко није ни тренуо.{S} Обоје су претурали по глави  
 кутије, па стаде обртати и разгледати, а очи јој не трепћу, и чини се она сама не дише.{S} Изг 
n="38" /> почиње уједно и сама опажати, а то је и Гојко напоменуо, да јој деца почињу бивати св 
а иду.{S} Веља се спреми да их испрати, а учитељка мора остати код детета, које је данас нешто  
е...{S} Све ће проћи, свега ће нестати, а Морава ће се још поносито и величанствено носити прек 
 збрчкало, коса у велико почела седети, а она се погрбила, превила се онако исто као и Љубица,  
е пола часа.{S} Гојку се досади седети, а све више га обузимаше жалост, гледајући ову јадницу к 
рачунаљку; без ње не могу ништа радити, а требаће ми кроз месец дана.</p> <pb n="21" /> <p>— Ра 
 Па што?... баш да видим шта ће радити, а?«...</p> <p>И он се стаде предомишљати... »Нека, боље 
 види ништа писати ни друго што радити, а ја онда, знате, ударим у приче...{S} Хехе... не знате 
о заборави!...{S} Говори о њеној смрти, а смеје се...{S} По њену мишљењу, он треба не само сада 
мирно како се светиња школска бешчасти, а зовемо се учитељи и радимо у тој школи.{S} Ништа!...« 
смрдибубо!...{S} Умеш да чиниш пакости, а после бежиш као стрина...{S} Ево како се бојим твога  
 једном крају и ћуте.{S} Мати се крсти, а она гледа у пламичак кандила, што трепери пред распећ 
 јој клецаху, у глави се све више мути, а на срцу <pb n="198" /> стоји онај ледени камен, који  
тек нек се што год каже, да се не ћути, а одборници му понајлак помагаху.{S} Најзад се кмет поч 
{S} Стојан је нешто запита или саопшти, а она буновно диже главу и гледа га чудно, необично.{S} 
апућући једно другому о љубави и срећи, а у то време дојурише сокаком једна кола и зауставише с 
.{S} Таман рекох: да ми буде од помоћи, а оно... </p> <pb n="19" /> <p>Љубица се окрете и разгл 
аласа овом долином; иљаде ће још проћи, а она ће исто овако пенити се и шумити, не <pb n="65" / 
цу.{S} Љубица иђаше напред поскакујући, а кад отвори врата од своје учионице насмеја се весело  
срећа.{S} Влајко ретко кад и дође кући, а кад дође, и то само у вече, закључа се у своју собу,  
чно.{S} Твој је посао у школи и у кући, а мој међу људима.</p> <p>Она се трже и опет поцрвене.{ 
а да каже.{S} Гојко је гледа не дишући, а и писар некако чудно гледа...{S} Шта ће сад?{S} О, му 
 кровови кућа, беле се на њима димњаци, а из њих се извили далеко и право у висину беличастосре 
о.{S} Ми смо владали само девет месеци, а ви по више од године!...{S} Мој рођо, ту је се добро  
жбу Министру просвете... тамо о Љубици, а?!... дрекну он грозно и лупи дршком од камџије по акт 
насмеја се Гојко гласно.{S} У Орловици, а и по осталим селима, још немају ни појма о хигијени.{ 
 залудан, проводи по цео дан у судници, а залудни људи најрадије измишљају каква занимљива пред 
собине, која јој сметаше и као девојци, а већ у толико више као васпитачици.{S} Паштила се да с 
 пољуби је...{S} Њу опет прођоше трнци, а писар брзо узе капу и, поздравивши је у ходу, изиђе и 
дим?...</p> <p>Ноћ се полагано навлачи, а оне још седе, шапућу и уздишу...</p> <p>Трећега дана  
 одједном, као електрисана, рашири очи, а у њима засветли најпре чуђење и страх...{S} Као да се 
 радите.{S} Он <pb n="58" /> обори очи, а преко лица прелете му облачак љутње, ну он то вешто с 
..{S} Занела се тако, па се само смеши, а очи јој се стакле и стоје некако необично, као да је  
сам мислила да узмем унапред и за овај, а они не даду...{S} Па сам хтела вас молити да им ви ка 
...</p> <p>Гојко се сакри у један крај, а Влајков крупан глас загрме кроз помрчину:</p> <p>— Ко 
и у школу, како се седи и понаша у њој, а напољу се <pb n="28" /> разлеже песма: »Паун пасе, тр 
велика јата грлица, спремна за одлазак, а доле у трњаку, јасним и звонким гласом, чика кос...{S 
поједе крушку, и таман да баци огризак, а поред њега протрча велики кер, гледајући преда се...{ 
час навуку и натмуре као илински облак, а час се разведре и развуку у весео блажен израз... »Ал 
ну, и таман да му изјави сад пристанак, а иза њихових цеђа викну Стојан:</p> <p>— Не може, брат 
ко, сасвим бело, нос погрбљен, дугачак, а бркови танки жућкасти; по образима и бради израсле ре 
зовац.</p> <p>Веља таман седа за ручак, а Гојко упаде у собу, задуван, занесен, гневан, са стот 
дође Веља, и таман они седају за ручак, а наиђе Влајко.{S} Веља се намршти, и ако је дотле био  
м га једва натерао да ми дође на ручак, а сад хоће и на конак... само да би могао ручати код Го 
ући му руку.{S} Знате ми смо преседник, а ово нам је школски одбор.{S} Учитељ промрмља нешто у  
d>XXIII.</head> <p>Прође цео месец јул, а у новом учитељском гнезду не поврати се пређашња слог 
ју.{S} За певницом певаше месни учитељ, а око њега стајаху и одговараху на јектенија десетина о 
буде тешко.{S} Мојој деци ја заповедам, а друге старије морам слушати; није вајде.{S} Сваки има 
 Љубица, смешећи се.</p> <p>— Ја морам, а други... не знам одговори Гојко и збуњено погледа у з 
 вам испричам, баш ћу вама да испричам, а никад живом човеку нисам то поверио.{S} Он се осврте, 
и као ватра.{S} Хоћете?...{S} Да дођем, а?...{S} Али нећу, ако ме ви не зовете...</p> <p>Љубица 
трча Стојино дете, и ја таман да пођем, а ти уђе.{S} Претури се, вели, одједном, само се пожали 
лећи нешто...{S} Све ме вуче да паднем, а оно у глави кљуца, кљуца...</p> <p>— Хајде, да те пов 
мислио је раније.{S} Ја морам да радим, а они горе морају да воде надзор над нама.{S} Кад не ра 
уче на махове, према скоковима коњским, а он не види и не осећа ништа, само јури напред и понек 
има.{S} Седим тако по цео дан и мислим, а он уза ме...{S} И све премишљам о његовој доброти, о  
p>— Не знам коме ћу овде да се обратим, а до сад сам био.</p> <p>— Добро, ја ћу те уписати...{S 
ућу се.{S} А ако ме оставе да преноћим, а овакова ведрина!«...{S} И он је готов да викне из све 
јом децом, весело гледајући пред собом, а напослетку, завршујући ред, натмурен и покуњен, ступа 
уморна деца, протежући се целом снагом, а за њима покуњен, снуждена погледа, изиђе и Гојко са п 
тола, држећи умочено перо над хартијом, а Гојко хода преко школе и застане, кад га Веља што упи 
стити рачуне са досадањим председником, а и да чује шта се говори о промени.{S} Председник га д 
ва јој беше обрасла густом црном косом, а, лице веома развијено, кошчато, због чега не силажаше 
ње, па озго уседнем са женом и дететом, а за душему привежемо козу, па терај!...{S} А вама се,  
грнуло некаквом свечаном, белом одећом, а мирис од ње пружа се далеко унаоколо.{S} Понегде је о 
ју ће страну да гледа, шта ће са децом, а иза њега загрме оштар заповеднички глас:</p> <p>— Дец 
...{S} Мисли лете, све горча за горчом, а на души се слажу неки страшни осећаји, који би све ун 
лушам моју господу и да им будем веран, а мени неће бити рђаво од њихне стране.{S} Тако је то,  
.{S} О, ако јој је већ постао одвратан, а цео је живот пред њима!{S} И најгоре је што ту нема н 
.</p> <p>Гојко иђаше по школи замишљен, а ђаци му нешто писаху.{S} Кад угледа њих двоје, он се  
— капетан затеже овде — јер сам уверен, а и чуо сам да сте миран човек... он опет застаде, очек 
ка на вратима своје учионице, намрштен, а из очију му се читало питање: »Шта је?«</p> <p>— Оста 
ог девојчета. ’Натема је... помисли он, а ви’ш овај не уме ни да обели!« Не може народ да издрж 
сте Моравац.?</p> <p>— Да, одговори он, а из очију му нестало оне сањивости, па бије из њих жив 
изненади; овакав предлог није очекивао, а би му по вољи.{S} Хтеде да се упусти у разговор и да  
?....{S} А за колико сам ја тебе чекао, а?....{S} А колико ће сад бити?...</p> <p>Председник се 
<p>Веља таман каза шта је видео и знао, а Гојко стаде махати руком и опет удари у бунило.</p> < 
ше.{S} Замолише га да не прекида посао, а они се наместише на дну школе, иза ђака.{S} Радио је  
ав мокар, као да је тек из воде изишао, а Љубица седи према њему за столом, где је одмах по руч 
и предмет, као рачун, обрађен је слабо, а неки није још ни дирнут.</p> <p>— Погрешили сте много 
о ђачки...{S} Она обори главу стидљиво, а он је полако обгрли, па је одједном стаде љубити тако 
дати.</p> <p>Гојко га погледа плашљиво, а он ходаше по соби, мрштећи се и мислећи. </p> <p>— Ђа 
 опет обори главу, стидљиво и плашљиво, а груди се подизаху и спуштаху бурно, све јаче и јаче.{ 
уче к столу.</p> <p>— Ово... ко је ово, а?... дрекну још јаче у необузданој јарости.</p> <pb n= 
ћајући неку дивљу радост и задовољство, а не смејући то ничим показати.{S} Чим се отворише <pb  
 је обећао дати им синчића у деверство, а сам се примио да буде старојко.{S} Вељи се већ знало  
купи и спреми.</p> <p>Чича изиђе весео, а Гојко се спусти и леже на своју нову постељу...</p> < 
ног дана полицајац дође необично весео, а и Љубица изишла до степеница у дочек.{S} Знала је да  
аћа, брате, ко те је тражио и поставио, а ми нити смо те тражили нити нам требаш, узвикну један 
ше, као да вели: »Јесам ли те преварио, а?...{S} Сад си се уверио«...{S} То беше ћата.{S} Он се 
{S} Мене и сваког другог он би одјурио, а тебе неће, јер си му ти потребан... да му не сметаш.< 
е врпољити и чудити шта је то погрешио, а писар се окрете Гојку:</p> <p>— Извол’те, господин уч 
днику?</p> <p>— Нисам у почетку никако, а летос јесам... често.{S} Стојан му побусао гроб велик 
оси неке поњаве на леђима.{S} Иду тако, а пашчад залајаше. »Као цигани!« рече отац и насмеја се 
мо.{S} Знам да ће нас испратити далеко, а још ако му не пође жена, можемо говорити гласно, са Г 
 је изгубљено, о чем се некада сневало, а Гојко се првих неколико недеља осећаше сав блажен, ср 
ad>V.</head> <p>Тек је сунце изгрејало, а двориште се напуни ђацима.{S} Гојко и Љубица одвојише 
ихвати метле.{S} Али је то њега мрзело, а нечистоћу је могао мирно сносити, само да није овако  
ћени злом људи не смеју се тако весело, а њему смех не силази са уста.{S} Море, славан је живот 
ајцрње мисли, једнако очекује неко зло, а не зна откуд ће оно доћи и какво ће бити, тек само ос 
ој школи, па ми то изгледа као правило, а ово сад изузетак...{S}А кад сам се оженио? — уз пут,  
евито, по лицу се осуло смртно бледило, а она дише нагло, отвореним устима, као да јој је мало  
ао.{S} Дете пише: исцепало се, обосило, а зима — ето је!...{S} Нема шта ни да једе, а ја не мог 
ако се вије и таласа велико дечје коло, а у средини стоји Гојко сасвим друкчији, достојанствени 
е у двориште.{S} Стаде ходати тамо-амо, а под ногама му шушти опало, жуто лишће; а над њим се н 
в ручак.{S} Јок, ја хоћу свакад кувано, а са наше две плате то ће ићи као подмазано.</p> <p>— П 
војнички, изиђе и затвори врата лагано, а капетан се окрете Гојку.</p> <p>— Е, сад вас молим да 
 кад ти дођеш као да ти је све поклано, а неки пут те нема по три дана...</p> <p>— А шта би хте 
ојан.{S} Ја га опомињем што је немирно, а оно се осврће на другове, као да и оно тражи ко је то 
едном обузе; стаде се окретати немирно, а образи јој час бледе, час црвене.{S} Опет се у њој по 
о и она већ хтеде да се насмеје гласно, а Пера отвори капак, положи драгоценост пред њу на сто, 
а, знајући да ће му то бити непријатно, а и она избегаваше сваки разговор, у ком би се морало п 
а напред.{S} Цело му је држање одсечно, а на његову лицу не беше ниједне цртице која би одбијал 
од овог Јанка за четири динара месечно, а ми јој дајемо још по два динара, те свега шест.</p> < 
ури, познаћете да је то нешто необично, а кад вам се приближи, изгледаће вам његова необичност  
до сад био у цркви, одговори она жучно, а образи пламте, црвене се као крв...</p> <p>Кад Стојан 
 прекидати посао, одговори она одлучно, а из очију јој севнуше необичне муње. — Кроз пола часа  
вољно.{S} Он и Стојан слагаху се добро, а последица те слоге беше нечистота, која се морала трп 
 Ха, чекај...{S} За сад је и ово добро, а после већ, док се договорим са нашима, радићемо озбиљ 
у официрску капу накривио на десно ухо, а сјајну никловану сабљу пустио те се вуче по земљи и з 
аница, па немарно забаци хартију у џеп, а Љубици изброја и даде колико је требало.{S} Све се то 
езничку станицу, где је оно држан збор, а на његово место одмах дође један њихов друг из Учитељ 
 као да је сабља.{S} Погледа на прозор, а тамо стоји Пера писар, лупкајући камџијом по својим д 
сама, гледа некуд у даљину кроз прозор, а у осталом можда никуд и не гледа...{S} Занела се тако 
 се иза брешчића зажарен, усијан котур, а над њим трепере и прште по плаву своду руменосјајни з 
ствар.{S} Са вама говорим и гледам вас, а мислим о другоме...{S} Не могу, не задржавајте ме!... 
S} Опчинила је она тебе, каже цео свет, а баба Мара има траве и за то, рекла ми је... разговара 
ини и углађени: неком је Бог дао намет, а неком, место памети, зализану главу... рече она ирони 
 деца знају трећину читанчице на памет, а друге две трећине не могу ни да сричу...{S} За колико 
му досећа...{S} Мучи се, напреже памет, а све га заноси и опет хоће да наиђе оно црно, као пре. 
скакаху несвесно с предмета на предмет, а он само обрташе главу, ослушкујући шта се то чује са  
то, чича једнако објашњава свој покрет, а по неки пут баци оштру »примедбу« на данашњи догађај. 
вом: да се њему одреди накнада у десет, а учитељици двадесет динара месечно.</p> <p>Настаде пра 
S} Није ово манастир, него свет, живот, а ја хоћу да живим!...{S} Да живим!«... понови она опет 
пад.{S} Очекивао је потпуну послушност, а оно, ето!...{S} Па сад ти разумеј женско срце!{S} И ш 
веселити...</p> <p>Тек настаде распуст, а свет поче зуцкати о везама Влајковим са Милицом Обрад 
а треба да се одморе добро, дуг је пут, а и ви.{S} Па да се упознамо...{S} Ко зна кад ћете нам  
 школу.{S} Ташта му одмах утрча у собу, а он предаде коње Стојану, не питајући га ништа и не гл 
 обузео тело, стеже рукама врелу главу, а мисли се само роје, роје...{S} Да се све то угуши, за 
адам за њих, да приносим себе на жртву, а оно није...{S} И њих сам убила, унесрећила...{S} О, т 
љаше да је само такво поступање у реду, а друго су све бапска посла, која не доликују озбиљним  
тавили, ни да јој пишу, ни да је обиђу, а она чами овде у туђини, сама без игде икога свога.{S} 
 <p>— Школски одбор има свога деловођу, а ви у школи немате никаква посла.</p> <p>— Молим опрос 
.{S} Осећа само како му се груди стежу, а срце лупа бурно, живо.{S} Не сме да се покрене, да мр 
ваља?</p> <p>— Старци од тога страдају, а млади издрже лако, не бој се.</p> <p>Веља му исприча  
онима који би хтели само да заповедају, а мени, што?... шта има да ми буде тешко.{S} Мојој деци 
S} Обома беше незгодно да се погледају, а знају да се не могу ћутећи мимоићи.{S} Гојко осећа ка 
дугме, да је отвори.{S} Руке му врдају, а у прсту нема ни толико снаге.{S} Љубица дигла главу,  
наш како ми је тешко што ми те отимају, а ја... ја не умем да те сачувам.{S} Само гледам нашу п 
 њега.{S} Побегла сам овоме несрећнику, а он, јадник, у грозници и бунилу, дојурио за мном, ста 
њаци из гимназија не маре за веронауку, а филолози се мрште на разговоре о сумпору, крави, коњу 
 Стојан ми набавио неку дебелу кокошку, а ја рекох биће добра за чорбу.</p> <p>— Море, паметна  
мало послом, нешто да припита за школу, а они: »одбегла«...{S} Е нека виде да није, и да не тре 
ће те господин Младен, даће те у школу, а ти да га слушаш као Бога.{S} Немаш се куд враћати«.{S 
p> <p>Деца већ почеше долазити у школу, а они обоје сањаху...</p> </div> <div type="chapter" xm 
бране, они ударе свако на своју страну, а то је кметовима добро дошло.</p> <p>Љубица погледа на 
м ње има и једно окно, исечено у брвну, а ни брвна не беху добро шљубљена, те у његовој тамници 
 Весела је што види своју милу родбину, а још веселија што их у овакву стању може дочекати.{S}  
ок покупи школски прирез за ову годину, а сад купи само државну порезу.</p> <p>— Зло, мој брате 
њем, па се опет загледа некуд у даљину, а пред очима стадоше му пролетати сећања из безазлена д 
се поведе, поведе и сроза се у прашину, а она протрча кроз вратнице и одмах закачи кључаоницу.{ 
ко... оно се одједном претури и јаукну, а он се сети да је то био Стојан, прислушкивао, па га п 
и.{S} Мислила је: то је зло само за њу, а другима није ништа...{S} Други се само гнушају...{S}  
е руком за плот, да би прекорачио бару, а рука клизи по мокром и хладном дрвету; стресеш се од  
 претресају.{S} Богосав је у разговору, а већ и иначе, вазда главно лице, па се дао у објашњава 
е знају рад на једном обичном регистру, а већ онако... тхи!... — рече он, махну руком по ваздух 
вним тоном, као да издаје обичну плату, а њему дође да заигра од узбуђења.</p> <p>— Баш вам хва 
том небу од радости: »изгрдила је ћату, а мене сама зове у друштво«.</p> <pb n="24" /> <p>Одјед 
д дошла овде, да не буде оцу на терету, а богме и да потражи своју срећу...{S} Толике учитељице 
итељка скупља скоруп у највећу цименту, а са мањима фамулус захвата воду...</p> <p>— Гле ти пак 
 очију од страха, ноге и руке му дркћу, а на лицу му се, поред преплашености, јасно чита пређаш 
 свиди...{S} Нека он не заборавља кућу, а онако... што?...</p> <p>Љубица подиже главу као иза с 
дознала женска лица која га посматраху, а сад већ заборави и на своју главу...{S} Срећом наиђе  
ично замућене, усне грозничаво дрктаху, а по некад се грчевито трзаху, цео му изглед беше непри 
исаше нешто љутито.{S} Руке му дрктаху, а перо га никако не слушаше, но извијаше пуно непотребн 
е сад у школу, како ће изићи пред децу, а нарочито пред људе, ако наиђу?...{S} О, да тешка срам 
="17" /> <p>— Ја изиђох мало међу децу, а ви гледајте ту: ако наиђе какво кретенасто, немојте г 
, који рече да су лончићи за малу децу, а не за онолике ђаке.{S} Она се опет врати женама, где  
И чича му сложи друго одело на столицу, а оно мокро покупи и однесе да га осуши.</p> <p>Гојко л 
иде у срез, свакога дана обиђе судницу, а кад се врне кући на одмор, она га сачека дурновито, п 
дна кола и одоше на ручак Љубичину оцу, а пред вече се сви вратише, да би се сутра рано могао н 
еже се споља, али га у соби нико не чу, а напољу пирну поветарац и однесе га на лаким крилима д 
се њега школске ствари ни мало не тичу, а зна да школски одбор има деловођу — њега, Гојка.{S} О 
ћи уз гред, врло лагано, Љубичину чашу, а са Гојком се куцну другарски.</p> <p>Гојко испи, па о 
ем се у скупоцено одело, као онај гроф, а ти ме чекаш, окружена стотином лепотица, које ти служ 
ни сад срећнији?...{S} Не, не...{S} Ах, а ја сам мислила да страдам за њих, да приносим себе на 
о се дотера привремено само за тај мах, а кад погледаш, оно све лепо и ваљано...</p> <p>Влајко  
 ти динар да купиш Станки опанке одмах, а ја макар и не јела за дан-два.{S} Мајка нек дође сад  
ојко развукао уста у широк сладак смех, а главу окренуо у страну.</p> <p>И Љубица се зачуди, ка 
едседник га дочека збуњено, као кривац, а Гојко већ мало подигао главу и гледа председника прав 
} Видиш, дао ти и аконто за овај месец, а ми још нисмо за прошли примили...{S} Само ако то може 
ш тутор, него жена!...{S} Да ме слушаш, а не да ми туторишеш!{S} Коме се не свиди, срећан му пу 
то ми нећемо!...</p> <p>— Слике, велиш, а какве то? — Курјака, лисице...{S} Хо, мој брате, да т 
псето, оно ће се крити да га не удариш, а некмо ли дете.{S} Тако је, братићу мој!</p> <p>— Оно  
ем свако јутро да собу чистиш и ветриш, а ти си ми направио овде читав свињац!...{S} Ја... ја.. 
 потпис: »Управитељ школе орловичке«... а горе на врху великим словима: »Краљевско-српска основ 
 свога господина.{S} Наша... школска... а то ти је ка да речеш моја, господинова и госпођина.{S 
ана.</p> <pb n="21" /> <p>— Рачунаља... а шта му је то? пита је кмет, као бајаги зачуђен.</p> < 
мржња осветничка, страсна, бескрајна... а вилице се тресаху од страха.</p> <p>— Па... сад?...{S 
а и она се сама некако збуни, занесе... а пред очима јој тако светло, тако лепо, чаробно...</p> 
збуђење. — Ви не знате и не верујете... а ја би за вас... све, и душу моју и будућност и све, с 
 бацила бих све још сад.</p> <p>— Хе... а нисте још ништа ни почели.{S} Полако!... сваки је поч 
чи укочене, уста се само малко смеше... а руке као да нису од меса, као да су од самога ваздуха 
тињства...{S} Ћутати, ћутати, ћутати... а топлина од мајчиних груди бије на тебе, заноси те...{ 
совник вам добро ради, па ћу ја доћи... а?...{S} Она климну главом и опет се неодређено насмеши 
часом, ћути и гледај, гледај, гледај... а у глави се само мути и комеша...</p> <p>Одједном је о 
век и с друге стране задовољан.{S} О... а ја сам тако мало желела!...{S} Само да имам добра дру 
ћу те овако на рукама, ето баш овако... а ти ми се љушкај и буди задовољна...{S} А ја ћу, душиц 
е се на учитеља, гледају га слободно... а он се упреподобио, па само трепће и милује децу по гл 
ном стаде љубити тако страсно, бесно... а она му враћаше пољупце, топећи се од милине... »То је 
 тај познати јој, крупан, мушки глас... а из њега веје тако нежна, тако ватрена и жива љубавна  
— Хм... то не ваља!...{S} Јак потрес... а он је доста слаб и иначе.</p> <p>Лекар се загледа у ц 
андарм...{S} Зови ми... хм.. кога ћу... а, зови Вељу учитеља из Брезовца«..{S} И Гојко развукао 
тње, да не увреди овако отресита госта; а Гојко, видевши ово нагло црвенило на Љубичину лицу, о 
 је ово за први мах као почетак, доста; а после већ, ићи ће све својим редом...{S} С нарочитом  
м два месеца са овом дерладијом узалуд; а шта ће за то време да ми раде остали разреди?...{S} Ј 
 под ногама му шушти опало, жуто лишће; а над њим се ношаху густо загасити и беличасти облаци,  
чио тако...{S} До године ће бити лакше; а сад уписујемо и ону децу, која су пре две године треб 
 погађа и цењка за коже, шљиве и друго; а то се Љубици сад учини веома грубо и сурово, и ако он 
е да је то који други што год погрешно; а видиш, ја седим миран ка светац.«</p> <p>— Устани!... 
рад, чекају ме деца.{S} Како сам ја!{S} А она јок... него са њим тамо амо, па цело јутро.{S} И  
, братићу мој!...{S} Зубе ти лолама!{S} А гле, немаш душека!{S} Ништа, наћи ће чича Стојан сенц 
на већ знају да разликују оба гласа!{S} А тек смо почели, од јуче...</p> <p>— Дакле ви сте задо 
 полугодишњи парастос...{S} Којешта!{S} А мати ме лепо саветова; да не би ње, ко зна како би би 
мном!{S} Кажем вам... уверио сам се!{S} А ви опет...</p> <p>Љубица га гледаше са неким одушевље 
} Ето, један удар... капља и готово!{S} А Гојко се мучио много...{S} Уф!...{S} Гле лакше ми је. 
осудно решење не обара се тако лако!{S} А правници шта ми знају?{S} Не знају рад на једном обич 
е како се живо и весело разговарају!{S} А ја... са овако живом природом, стварам војнике.{S} Чу 
ца не дишу, слушајући... да, да.!...{S} А мај, знате, треба оставити на понављање и утврђивање  
се прену.{S} Шта је ово... сама?!...{S} А они отишли... намиловали се, наљубили се, па отишли с 
{S} Дође време да се опет страда!...{S} А ове ћу јесени тешко страдати, то знам... јер сам лето 
ри главу.</p> <p>— Хм... којешта!...{S} А шта сам ја овде?! викну он, дижући се. — Седите, седи 
у закључали врата?... еј незгоде!...{S} А онај пише да се не закључавају свакад«...{S} Полако,  
} Шта нисам тада мислила, о Боже!...{S} А он, јадник, наједаред клону... посрну и хтеде пасти.{ 
али толико да говоре? — Лудорије!...{S} А овамо сад гледај је!{S} Иде као убијена... и одмах са 
губи здравље...</p> <p>— Здравље!...{S} А што ће ми сад здравље... коме оно треба?...{S} Њему.. 
 баба једнако провирује из кујне!...{S} А не плаче и не жали кћер...{S} И шта оно вели: »Нашло  
?...{S} Тхе, шта ћете... мора се!...{S} А ја баш то гледам оногај... сваки дан, на... па ми баш 
>— Отишла ономе лоли, ја куда ће!...{S} А ти, братићу, не мисли више о паксијанима, него лези т 
е то легла на сто?{S} Гле, плаче!...{S} А-а-а!... знам!«...{S} И он се стаде прибирати.{S} Одје 
отпуно задовољан.{S} Шта ће више!...{S} А сад памет у главу, па чувај своју срећу!«...</p> <pb  
ох до куће; ко зна шта може бити!...{S} А немој тамо да се збуниш.{S} Капетан је добричина; не  
?!... он...{S} То ће бити чеврти!...{S} А она се већ решила, решила се!...{S} Брже, брже да не  
 душему привежемо козу, па терај!...{S} А вама се, видим, не допада такво уживање? <pb n="32" / 
ти ни са учитељима... што ће нам!...{S} А после тога, ми ћемо бити велика господа, па нам неће  
достојанствен... ала је необичан!...{S} А њега нема!...{S} Узалуд радост!...</p> <pb n="135" /> 
је већ мртав... мртав!... убијен!...{S} А онај ће сад доћи, тек што није дошао...{S} Казао је д 
едао како би је што јаче увредио!...{S} А њих двоје седе, загрљени, једно уз друго, и гледају с 
...</p> <p>— Не, не... молим вас!...{S} А ја?..{S} Истина нисам ’нако... као што бисте ви желел 
p>Сад настаје живот, прави живот!...{S} А ово се до сад лутало некуд по мраку...{S} Даље, даље  
 и ноћити...{S} Ја како, братићу!...{S} А ти опет иди те праштај и моли.{S} Еј што нисам ја мла 
 за колико сам ја тебе чекао, а?....{S} А колико ће сад бити?...</p> <p>Председник се мало збун 
е чекао, море... за колику суму?....{S} А за колико сам ја тебе чекао, а?....{S} А колико ће са 
у те људе...{S} Да ли су страшни?...{S} А како ли је њему?...« И он притискује браву... врата с 
... и успављују...</p> <p>— Како?...{S} А што?!... једва промуца. </p> <p>— Говори брже... сад, 
S} Ово се нигде у свету не дешава...{S} А с тобом што буде: од премештаја неће ништа горе.</p>  
то, стаде по неку песмицу да пева...{S} А после јој свану пред очима... она осети да се у њој с 
е воли, ко год те љубазно погледа...{S} А оно није... свет је покварен, сваки хоће да уништи ту 
ивну, шта ли... што је отела онда...{S} А наше учитељице су веома зла језика... једва чекају да 
икога.{S} Тако је то, братићу, ја...{S} А он учитељима ништа не може.{S} Не може ништа, кад ти  
вно, где не долази често полиција...{S} А, како ти се чини?...{S} Шта ће нам гости!{S} И зар ба 
S} Ехе-хе!...{S} Биће, вели, моја...{S} А докле?{S} Док нас не спетљају обоје, па... пхи! и он  
 не треба тако брзо каљати човека...{S} А ти није требало сама, душице...{S} Ах!... и он се дох 
ћи у срез.{S} Па о оним учитељима...{S} А она учитељица, вели, биће отпуштена...{S} Ах...« Љуби 
руба, неумешна, као да је усиљена...{S} А после већ свакад је исти: озбиљан, оштар поглед; само 
>— Животиња!... дакле и то он зна...{S} А каква је то красна девојка и одлична учитељица.{S} Пр 
 ти ми се љушкај и буди задовољна...{S} А ја ћу, душице, све да трчим, тамо-амо... да скупљам г 
вно је...{S} Хм...{S} Држи се она...{S} А ја постанем, на пример, Министар полиције...{S} Хехе. 
би ја била срећна, потпуно срећна...{S} А зар сад нисам?{S} Јесам, јесам... о, те како!...{S} А 
но је, само да није овога кљуцања...{S} А гле, Љубица обрнула очи к њему, па се смеши на њега к 
та...{S} Задахну га дим од барута...{S} А доле на поду бели се онакажено, слабо лице, из уста т 
 њу, пружа му руку!..{S} Ха-ха-ха...{S} А он, шмокљан...</p> <p>У том се врата отворише нагло,  
ко се сија челична, никлована цев...{S} А револвер кратак, мали, као каква играчка...{S} Видиш, 
смеју, праве шалу на рачун Гојков...{S} А Гојко, срећан што се једаред смирио, што му је у кући 
да нам бешчасте породице, другове...{S} А ми да ћутимо као рибе, да се не смемо мрднути, узвикн 
ао псето што чека милост од газде...{S} А ја сам тада скочила и пошла са њим по ноћи... закипел 
дрктавице, која је одједном обузе...{S} А овај Стојан чека одговор...{S} Шта да му каже?...{S}  
ти се он.{S} Јамачно капетан није...{S} А шта да одговорим, како да почнем?!«...{S} И он кашљуц 
молио да не идемо... неће да чује...{S} А сад видим да се каје.</p> <p>— Еј, мој грешниче!... о 
атним чичом, и не разбира за мене...{S} А и ја... тако исто.{S} То није кућа!...{S} О, ала се г 
ћи одговора на ово животно питање...{S} А око њега све ћути, зелени се и живи снажном младошћу. 
 робију и тако... јест, тамо умре...{S} А ја око Љубице... тамо-овамо, док се венчамо...{S} Пос 
жу не даје више млека, не тели се...{S} А онај пут зарастао, куд смо пре ишли на реку...{S} Чуд 
во није ништа што имаш... ситнице...{S} А ја ћу теби... ја ћу теби...{S} Јеси читала <title>Мон 
 рају... ништа не ради, само седи...{S} А ја ћу радити, ја ћу се мучити, само да ти будеш задов 
 у страну од тешких, мучних мисли...{S} А она само мисли и мисли...</p> <p>Гојко се већ престао 
} О, та га мисао још више разјари...{S} А после газити, газити... дуго газити, до уништаја...{S 
ека тамо до лета, па ћемо гледати...{S} А?...</p> <p>— Хоћеш... хоћеш да ме узмеш?!...{S} Чекаћ 
огло би се још по рубље искамчити...{S} А ви’ш ова се даска извитоперила, па се клацка.{S} Не м 
струје низ тело, трзају се мишићи...{S} А она гледа несвесно, врелим мутним погледом, усне јој  
изиђе из собе; не би је целе ноћи...{S} А Стојан седе са Вељом и настави причати о последњим до 
о, али се ипак плаши, много плаши...{S} А Гојко се не боји испита, он зна да су деца ваљано спр 
гнездо!... узвикну он, уздахнувши...{S} А лудо си га, вала, и свијао!...</p> <p>Љубица се диже, 
 <p>— Добро... учинићу, не бригај...{S} А велиш после... сигурно?{S} Немој да ме превариш!... о 
иво, трже се и стругну низа сокак...{S} А дечко подвикну за њим, пратећи га очима и веселим пог 
и није?... не знам, ништа не знам...{S} А шта сам оно мислила?...{S} Чекај!...{S} Није то... ни 
 разбацани јастуци, згужван ћилим...{S} А-а-а!...{S} Као да је нарочито гледао како би је што ј 
 што ће их морати провести са њим...{S} А после... <pb n="161" /> биће најсрећнији, јер ће оста 
и бити срећан да је назове својом...{S} А сад... јесу ли ово њене руке савијене око његова врат 
ти, па ће доћи и Стојан с мотиком...{S} А сусед Глиша даће коња...{S} Хајде да се тражи коњ!... 
х је она усрећила својим доласком...{S} А оно, гле: у мало је не одјурише. »Нисмо те, веле, ни  
<pb n="193" /> тамо, шта осећа он...{S} А ономе јаднику знала сам душу као своју; све му се мог 
га, кад улази у непознато друштво...{S} А она, гле, корача одважно, подигнуте главе и на лицу ј 
..{S} Он га је, јадника, и ожалио...{S} А ја... ех!...</p> <p>— Што бар не дође одмах по распус 
ише о паксијанима, него лези тако...{S} А ја знам шта ћу сад...{S} Опчинила је она тебе, каже ц 
езу, капетана не верма ни оволико...{S} А зао је, братићу мој, као... као...{S} Шта ту, шта он  
покушао, јер зна шта би га снашло...{S} А видиш, код њега покушао... без размишљања...{S} Уђе и 
о, ма шта било, није тако страшно...{S} А овај Гојко баш је добар човек и... одличан... јест, б 
котурови пред очима... зелени сто...{S} А онај на врху, с дугом раздељеном брадом, сед, достоја 
врће, трчи по соби, тражећи нешто...{S} А она, не види се... само се шарени и бели некаква маса 
, синко, и нама... помисли на нас...{S} А и њему, што?...{S} Све ће се то поправити.{S} Међу мл 
 се, уплашена, и упропастих живот...{S} А како је то све могло бити друкчије!...{S} Могли су се 
 се, па отишли свако своме гнезду...{S} А шта оно необично светло игра у кукурузу?...{S} Је ли  
падне, сви га презиру, избегавају...{S} А по неке... ено баш она Даница, одржава везе са неколи 
} И ти је опет молиш, кучку једну...{S} А она те не чује, неће ни да те види... но оде низ поте 
м после и акта о вашем постављењу...{S} А ја овде до општине, купим порезу, па ми Богосав рече  
...{S} Тек онако... само пропадох...{S} А сад би тек хтела живети!... онако како сам некад сања 
упно ломи... биће грмљавине и свега.{S} А ти чувај своја леђа, јер сад могу најгоре страдати.</ 
и свој посао, да се не плаши ничега.{S} А за писара, како оно... <pb n="52" /> запе он, па се о 
 друство, викну неко иза њених леђа.{S} А, жестока посла!{S} Младић и по!</p> <p>Она се осврте  
боље нека бриде туђа леђа него моја.{S} А за мене што велиш, госпођо, — грешиш се много: ја сам 
ривремени, да ви’ш како би облетала.{S} А овако, баш ми је тешко.{S} Ето, свршио сам више од ње 
p> <p>— Не знате ви ко је пред вама.{S} А кад бисте знали каква сам ја тешка грешница, не бисте 
у је српски језик у свима разредима.{S} А неки предмет, као рачун, обрађен је слабо, а неки ниј 
} Тамо је све равница, нема планина.{S} А што питаш?</p> <p>— Хоћеш ли да га убијеш?!... прошап 
едок његовог гимназијског школовања.{S} А он је, морамо признати, у дубини душе сматрао гимнази 
дан народ... хоће да наплете свашта.{S} А учитељица, велите, тргла се? </p> <p>— Да, да... потв 
ка иронично, не скривајући подсмеха.{S} А он стоји тако сплетен, збуњен, оборене главе, не знај 
и познала је по Гојкову изразу лица.{S} А Гојко јој не рече то с нарочитом намером: да види хоћ 
та, само да се види да она још руча.{S} А на душу пада све већи терет, све љући бол...</p> <p>» 
е пропусти ни један покрет учитељев.{S} А он ради живо, умешно, с вољом...{S} Тек ипак види се  
: сто, столица, клупа, табла и т. д.{S} А сад је већ време да се почне радити.{S} И јесте ли ви 
/p> <p>— Ти најбоље знаш, дете моје.{S} А по теби гледајући, рекла бих да је много добро.{S} Са 
а запитати и шта ће радити кад чује.{S} А овако, кад Љубица ућута, би му незгодно: шта да ради? 
неће дуго држати?...{S} Смрзнућу се.{S} А ако ме оставе да преноћим, а овакова ведрина!«...{S}  
 он, погледавши је радознало у лице.{S} А ово сад... ви сте примили своју заслужену плату од др 
И онако ништа ниси имала, веселнице.{S} А сад пуна кућа.</p> <p>И Влајко се показа веома предус 
 опет погледа и насмеја се још јаче.{S} А Гојко, озбиљан и намрштен, са неким прутићем у руци,  
рекиде га Гојко живо. — Мене остави.{S} А ви тамо ако хоћете... како знате...</p> <p>— Не бој с 
слон и стаде чекати да ћата продужи.{S} А њему се не жури, он то згодно отеже и намешта с нароч 
, са уста му никако осмех не силази.{S} А дечје очи, управљене на њега, горе, горе, као жеравиц 
Ако се и вратио, биће у канцеларији.{S} А ти треба вешто да се прикрадеш и да предаш ово писмо  
{S} Знамо се добро колико смо тешки.{S} А, Богосаве, седи, рече он ћати, који се слатко смејао  
 се одмара од великога напора мисли.{S} А она га гледа... гледа и чуди се тој изненадној живост 
уредити...{S} До подне ће сви знати.{S} А ти иди у моју школу, па ради читање. </p> <p>Тако су  
х људи, који ће тај злочин извршити.{S} А оно гле!...{S} Обоје се ћутећи погледаше, па одоше у  
од кога се највеселије лице намршти.{S} А ко већ иначе има довољно узрока за тешко расположење, 
га се боји; тако је то, братићу мој.{S} А она не зна, него...{S} Хеј, што ти је женска глава!.. 
годину и по, док ниси измирио мањак.{S} А за оно затварање имаш право.{S} Ја нисам ни послушао  
јест, видим ја: нисте добар пјевчик.{S} А чусте ли како кликће наш господин Аксо?...{S} Јест, а 
ким и суморним гласом, јавља се ћук.{S} А из села се носи, све лакше и лакше, нејасно, тихо бру 
његовом стању. »Туњав! заиста јесам.{S} А што, зар ја не бих могао бити онако окретан и живахан 
ловенске речи... целе зиме се мучим.{S} А може доћи неко, ко пази на те ствари.</p> <p>— Е, јес 
} Треба радити непрестано и с вољом.{S} А са самим првим разредом треба свакад постићи одличан  
он замуцкивати, задуван и узнемирен.{S} А не знате... ви не видите шта је у мени...{S} И сам ни 
о...</p> <p>— Зар?... прекиде је он.{S} А ја био у Београду, неким малим послом... рече он, и з 
 сад... ћутаће и гледаће свој посао.{S} А оно синоћ?...{S} Ех, право каже Веља: плаче ко стрина 
 сам био у школи, такав сам и остао.{S} А ти сигурно ниси постао мирнији?</p> <p>— Ја — још луђ 
вакад недељом, прихвати Љубица живо.{S} А и иначе, кад год имате времена...</p> <p>Влајко и Вељ 
кад што одају његово немо присуство.{S} А око њега све једно исто: сутон, жубор, јецање...</p>  
е више као некад, док се било младо.{S} А ја опет моју господу слушам ка неке богове и сваки им 
то глава боли.{S} Сад је већ прошло.{S} А ти, јеси ли се намучила у путу?...{S} Камо вас до сад 
емо већ ја и ти на само... видећемо.{S} А деде да видимо то са учитељем.{S} Баш ме ту Пера навл 
је незгодан тренутак, то је извесно.{S} А њима, женама, тако понекад дођу лутке у главу...{S} Ч 
о земљу.{S} Ја, братићу, тако је то.{S} А ти се не бој, што се тиче...</p> <p>— Море шта ти је, 
; Љубицу још горе... уз њу је писар.{S} А овамо Гојко му једнако издаје некакве оштре поруке за 
ам му говорити нек се јави за испит.{S} А што?...{S} Зар се мене што тичу његове ствари?« — зап 
зад стаде руком требити густу браду.{S} А Љубица настави:</p> <p>— Било ми је врло рђаво, мисли 
очешу затиљак и опет ћуте и слушају.{S} А ћата се распричао у велико:.</p> <p>— Истина, и Никол 
 која придаје необичан израз човеку.{S} А други пут видиш како му се очи запламтеле, цело лице  
азуме... па и сам да се поучиш чему.{S} А ни ми вам нисмо баш тако велике школе учили.</p> <pb  
ну по једну у извор и тамо пропадну.{S} А у ону највећу учитељка купи павлаку од козе.{S} -Јок, 
ију: да стигнеш и у школу и у кујну.{S} А ја ти, брате, не волим онај сељачки обичај: да се руч 
душу одморила и познала праву срећу.{S} А ово... зар је ово гнездо!...{S} Он лежи ту цело лето. 
.{S} Па лепо, сети се Хуса и других.{S} А ми ћемо већ њему... не бригај ти, чекај само док смис 
сле нема ко да спреми, те се одучих.{S} А сад... добро је, добро је!...</p> <p>Љубица наточи ле 
избегавајући ону заплетену туђу реч.{S} А и згодније му беше да се овако изрази: нека знају да  
 ли ће се опет одупрети бесној сили?{S} А он!...{S} Ух!..« У Гојку закипи и загрми читав пакао  
му то остаде неисказано, недовршено?{S} А знам, осећам да ће се то другом или трећом приликом с 
све теби, све ради тебе...{S} Хоћеш?{S} А дворац ће нам бити сав од драгог камења, па у вече ка 
, иструнућеш у овом смраду и ђубрету. — А ти, какав си момак! обрте се потом Стојану, како те н 
чати му како је свака сила за времена — а то је велика срећа, јер да је вечна — зло!{S} И какви 
етос договори се са пређашњим одбором — а ми смо, знаш од скора изабрани — па тако...</p> <p>—  
 кратког ћутања.</p> <pb n="70" /> <p>— А шта велиш за ово вечерас, јесам ли погрешио?</p> <p>— 
цаху отуд од некуд од срца... </p> <p>— А, ево мог стана, узвикну Љубица, дигнувши главу.{S} Да 
еља, идући к њима са батином. </p> <p>— А, тако ли се дочекује влас’!...{S} Бунт!!...{S} Комуна 
е.{S} Ђавоља посла ови рачуни!</p> <p>— А хоће ли бити што на јашанцију?</p> <p>— Колико си ти  
њима тече моја шумна Морава...</p> <p>— А, ви сте Моравац.?</p> <p>— Да, одговори он, а из очиј 
наче не би било свега овога...</p> <p>— А зар вам је ово каква срећа, што сад овако са мном раз 
имам оба ова месеца по пола...</p> <p>— А квартирина?</p> <p>— Нисам још ништа примила..{S} Каж 
еки пут те нема по три дана...</p> <p>— А шта би хтела: да се ухватим за сукњу, па да ти цео да 
 ви се сећате неких ситница...</p> <p>— А ја вам кажем да не знам за младост..{S} Сећам се мног 
?{S} Немамо ништа за кување...</p> <p>— А зар је мало живине по селу, па купуј.{S} Стојан ће ти 
од да издржи оволике терете...</p> <p>— А ви затворите школу.{S} Јавите министру да не можете и 
ка тебе; како је не би знао...</p> <p>— А зна ли она тебе?</p> <p>— Мучно, богме...{S} Ми смо т 
он говори — тако се изменио...</p> <p>— А, ти ли си?! врисну полицајац и замахну камџијом.</p>  
управо ни живео, него онако...</p> <p>— А детињство? стаде га запиткивати заинтересована Љубица 
} У осталом, за сад само то...</p> <p>— А после?...</p> <p>— Видећемо... бојим се да не пређе у 
пружи из руке неколико комада.</p> <p>— А, хвала!... рече он, па узе шљиве, и ако је и сам дост 
у симпатију од првога погледа.</p> <p>— А кад ћеш ти једном да... у наше друштво? запита га Гој 
лукаво, испод очију, на Гојка.</p> <p>— А већ младе учитељице и у својим кућама имају велике уд 
ћи и гужвајући шешир у рукама.</p> <p>— А, ви сте то! узвикну капетан са очигледним интересовањ 
 са сенком подсмеха на уснама.</p> <p>— А ово је, без сумње, твоја драга половина и глава куће, 
не можемо дати никаква савета.</p> <p>— А како би било да ја тражим премештај у други срез?{S}  
, жао ми га опет! рече Љубица.</p> <p>— А је ли он вас жалио... оно пре, кад вам је послао наре 
два сети, па се одједном диже.</p> <p>— А нама остаде онај дневник онако...{S} Да идем да га за 
учионицу и поручивали скамије.</p> <p>— А, на то смо вама обавезни за онако лепе скамије и друг 
 млађих учитеља и две девојке.</p> <p>— А, ево нам младожење, прекиде Веља живахан разговор, и  
ледам једаред и њено страдање.</p> <p>— А ти, чини ми се, не виде писара?</p> <p>— Не.{S} Што?< 
е, одговори Гојко, мрштећи се.</p> <p>— А!... отеже она и оде у собу.</p> <p>Кад се распреми од 
! рече му Велимир, смешећи се.</p> <p>— А кад пре добави ту чашу и шећер из комшилука?{S} За во 
 деветорицу... које ви хоћете.</p> <p>— А морају ли се они засебно уписивати? запита Љубица, гл 
ет, море, рече један одборник.</p> <p>— А ’нако вели... настави ћата, Министри су весели, нико  
</p> <p>— Гојко Савић, учитељ.</p> <p>— А... отеже и збуни се изненађена девојка.{S} Ви сте, да 
мени је речено да га допратим.</p> <p>— А, дакле стражарно!{S} Кажи ти господину Пери да овај ч 
 морало поменути име писарево.</p> <p>— А новости... већ онако...{S} Прича свет свашта, не може 
Стојана како је гледа немарно.</p> <p>— А онај оде, братићу, још чупавији и гори; заборави да с 
 гледајући Љубицу преко очију.</p> <p>— А што гледаш госпођицу, насмеја се гост, кад ти она не  
ако лепо говори о нашем послу.</p> <p>— А, Веља је и у школи био веома отресит.{S} Знам да ћемо 
Гојко спремаше своју уписницу.</p> <p>— А премештаја нема?</p> <p>— Нема.{S} Веља добио....</p> 
ја се гласно, па онда настави:</p> <p>— А ви, то је већ друго... вама требају многе школе.{S} Б 
им, жалосним гласом проговори:</p> <p>— А ја сам мислила да не можете да ме гледате од мржње, ј 
у себи, што је личило на звук:</p> <p>— А-а-а...</p> <p>За председником се диже један танак сув 
 који се не мешају у политику?</p> <p>— А зар мислите да се овај грешни колега мешао, па ипак м 
це.</p> <p>— Можеш ли да идеш?</p> <p>— А?... одговори он мислећи нешто...{S} Све ме вуче да па 
пуни га ћата;, знамо ми шта школи треба а шта је сувишно.{S} Знате, обрте се он учитељици и зау 
 где га Љубица очекује, неки пут весела а неки пут нерасположена.</p> <pb n="112" /> <p>Једнога 
ате, мука је са тим прирезом: свет нема а овамо треба.{S} Тако ће бити и с вашом квартирином.</ 
 подигравајући у ходу, исправљене главе а погнутих леђа унапред.{S} Одмах се могло опазити да ј 
га стаде сама журити.</p> <p>Чича изиђе а она остаде са болесником, не знајући још шта да мисли 
ошуљице; на ногама већином алеве чарапе а на леђима јелечићи.{S} Љубица се загледала у децу, па 
ецу на двориште, пусти их да се протрче а сама се стаде брисати <pb n="29" /> марамом и дувати  
0" /> <p>Изиђоше обоје, мало изненађени а и збуњени: у селу су посете врло ретке, па зато оне в 
еба, да двојица учитеља буду премештени а учитељица отпуштена.{S} После овог саопштења, писар с 
избегавајући <pb n="99" /> многе ствари а понешто измишљајући, — како то већ умеју вешто младе  
ивати, чему се она испрва стаде опирати а после се спреми, навуче неку велику мараму на главу и 
...</p> <p>Гојко, нешто из радозналости а нешто због оскудице, оде до суднице, да покуша пречис 
 друго што има доста муштерија у вароши а не захтева велики капитал.{S} Тако се с муком школова 
турам, па ћу лепо код једнога четвртком а код другога недељом.{S} Да живимо, брате!...</p> <p>— 
ој — образи јој се оспу лаким руменилом а груди се мало брже стану дизати и спуштати...</p> <p> 
учитељица прима дванаест динара месечно а учитељ четрдесет динара одсеком на годину.{S} Заведош 
 незгодно настављати досадашњи разговор а, о другом чему нису хтели говорити.</p> <p>Сиђоше у р 
 Ти си ми, брате, фина жена: мало једеш а лепо се носиш...{S} Хохохо... насмеја се он весело, в 
ислава.{S} Узе од мене велике кромпире (а беху ми родили и раскрупњали се за причу) па наређа н 
ни да се овде не могу деца навићи реду (а она то хтеде постићи одмах првог дана), па их уведе у 
то легла на сто?{S} Гле, плаче!...{S} А-а-а!... знам!«...{S} И он се стаде прибирати.{S} Одједн 
азбацани јастуци, згужван ћилим...{S} А-а-а!...{S} Као да је нарочито гледао како би је што јач 
себи, што је личило на звук:</p> <p>— А-а-а...</p> <p>За председником се диже један танак сувоњ 
 легла на сто?{S} Гле, плаче!...{S} А-а-а!... знам!«...{S} И он се стаде прибирати.{S} Одједном 
бацани јастуци, згужван ћилим...{S} А-а-а!...{S} Као да је нарочито гледао како би је што јаче  
би, што је личило на звук:</p> <p>— А-а-а...</p> <p>За председником се диже један танак сувоњав 
пет се окамене...</p> <pb n="184" /> <p>А Гојкове очи гледају... гледају преко уздрктала пламич 
ста уска-речица...</p> <pb n="25" /> <p>А тамо даље, иза потеса, докле ти год око допире, пружи 
 насмеја се Веља.</p> <pb n="167" /> <p>А Гојко се само смеши и гледа како ти и он сад има кућу 
а шта би му урадила од срџбе!...</p> <p>А Веља се смеши весело, као да је то и очекивао, као да 
О, само да се поживи на миру!...</p> <p>А Љубица и Влајко друкчије мишљаху...{S} Како који дан, 
.{S} О, часни га, и те жене!«...</p> <p>А Гојко само трчи и у глави му само једна црна мисао, к 
обро... није ово Пера писар!«...</p> <p>А Влајко, посматрајући замишљена Гојка, мисли у себи: » 
S} О, ала се грдно преварих!«...</p> <p>А Гојко ради, иде и мисли: »Доста ми је само што знам д 
и.{S} Све, како је она желела...</p> <p>А он је љуби, јамачно је љуби, иначе је не би узео за ж 
еке и младе, несрећне девојке...</p> <p>А Гојко занемео, смрзао се, па не дише.{S} Осећа само к 
 велике муке и тешко страдање...</p> <p>А Љубица је доиста страдала много.{S} Одједном се загле 
да јој је Гојко једино уздање...</p> <p>А он је мислио много и дуго, претурао се по кревету цел 
ити по образу!...{S} Хм-хм-хи...</p> <p>А Гојко само иде, погнуте главе и намрштена чела, не ос 
ма, који му је могао дати хлеба.</p> <p>А за то време његово се мило гнездашце растурило.{S} Ро 
аде за њу неразрешена загонетка.</p> <p>А писар се тек сад одушевио својом речитошћу, па не мис 
олики догађаји, а њега још нема.</p> <p>А Љубица лежи, или седи по цео дан.{S} Од синоћње несве 
 ти је свуд, по свима срезовима.</p> <p>А Љубица само осећа како јој нешто јако бије у темену и 
, вичући по селу из свега гласа.</p> <p>А сунце трепери и блиста се... румене се веселом чаробн 
Она пружи руку и корачи унапред.</p> <p>А Гојко сања... никако да дође к себи...{S} Не може да  
...{S} И он изиђе брзо из школе.</p> <p>А Гојко сеђаше на свом убогом кревету и плакаше горко.. 
треба, па опет стане да преврће.</p> <p>А Љубица се наслонила на прозор па посматра децу, која  
 не знам... и не могу да мислим.</p> <p>А дечко поједе крушку, и таман да баци огризак, а поред 
 догађаје, и смеши се задовољно.</p> <p>А он баш не хтеде одмах, онако драговољно... да се то с 
 са њом у Америку, или у Турску.</p> <p>А Љубица?{S} Ни сама она не зна шта је осећала.{S} Знал 
 косо, не осврћући главе к њему.</p> <p>А Гојко се погнуо, па мери очима сваки свој корак.{S} Т 
упути се за децом к своме стану.</p> <p>А Гојко брзо распусти децу и оде журно у Брезовац. »Бар 
јазни!...{S} Дај да се живи!...«</p> <p>А Велимир се нагнуо Гојку па му шапће:</p> <p>— Камо ти 
справи себи што за вечеру.</p> <p>...{S}А Гојко посматраше како се чича Стојан превија око њего 
да као правило, а ово сад изузетак...{S}А кад сам се оженио? — уз пут, брате, бродећи с Дрине н 
говор учини друкчији, сасвим друкчији. »А ко зна?... помисли она са неком сумњом на души: можда 
:id="SRP18993_C2"> <head>II.</head> <p>»А како сам га ја замишљала!« говораше учитељица у себи, 
е бих што друго ни очекивао...«</p> <p>»А после, Боже мој, кад би се залегла љубав, она права љ 
 да не пређе у запаљење плућа.</p> <p>— Аа!... па то не ваља?</p> <p>— Старци од тога страдају, 
е доводи у кућу, весели се са њом...{S} Ааа!«... отеже она гласно и ухвати се руком за груди.</ 
а нек дође на коњу... све у трку!...{S} Ааај-ах-ах-ах-ах!... зајаука она и стаде се претурати п 
тој кући и редовно је пратио у школу до абаџиске чесме.{S} Она се зачуди његовој појави, а он п 
ма не може разабрати...</p> <p>Почетком августа, Љубица оде својим родитељима.{S} Све је нешто  
сали сте списак само за оно мало дана у августу и за септембар.</p> <p>Љубица зину од чуда.{S}  
.{S} После се виђао да служи код једног адвоката, потом код секретара у начелству окружном и од 
незвери, опет је стаде обузимати зебња, ади досадашње узбуђење беше веће, те надвлада, и она оп 
чена и накићена свима својим драгоценим адиђарима.{S} Гојко се пренерази од чуда, али је сад мо 
b n="95" /> <p>— Разуме се...{S} Али на адреси напиши <hi>у руке</hi>, да не оде прво ономе дол 
 ли ће ме довека презирати, чак и онда, ако ја постанем узорита жена и учитељица?!...{S} Хоће,  
 ће соба бити све гора и све нечистија, ако се он сам не прихвати метле.{S} Али је то њега мрзе 
ди из стола чисту хартију.</p> <p>— Па, ако ћете ми дати за три месеца... да напишем признаницу 
о вели: дај да бацим кривицу на другог, ако се може; боље нека бриде туђа леђа него моја.{S} А  
 изићи пред децу, а нарочито пред људе, ако наиђу?...{S} О, да тешка срама!{S} Па још ако је и  
да у њу...{S} Како то да је не познаје, ако је из овога села!...{S} Али је лепотица, права лепо 
најући да само на њима може наћи утехе, ако је још има.</p> <p>Смиљка се најпре пренерази, уозб 
тећи се.</p> <p>— Свратите мало к мени, ако хоћете... проговори Љубица, црвенећи.{S} Видело се  
баш и кад би хтела.{S} Шта може радити, ако јој он постане сасвим одвратан!... <pb n="157" /> М 
 ваља, и њега ће други макар изгрепсти, ако га не може истући.{S} Хајде сад пожури.</p> <p>Стој 
поткреши ту брадурину...{S} Отвори очи, ако хоћеш да поиграмо уз месојеђе.</p> <p>Гојку засветл 
едеље биће промене, па ми одсеците уши, ако то не буде...{S} Познајем ја по овима овде: чим се  
азији разболи ми се газда.{S} Знао сам, ако умре да немам куд... други ме нико не би тако милос 
па се уплаши, не знајући шта ће са њим, ако падне где у путу.{S} Покуша да га мало расвести, пр 
се баш и гнушање и одвратност!...{S} О, ако јој је већ постао одвратан, а цео је живот пред њим 
, тако досадан... мислила сам полудећу, ако још дуже са њим поживим.{S} И сама се чудим како то 
ете?...{S} Да дођем, а?...{S} Али нећу, ако ме ви не зовете...</p> <p>Љубица се насмеши усиљено 
-чек, наћи ћу те ја.{S} Хе мој братићу, ако чича Стојан не види добро, може оно рукама да те на 
зиђох мало међу децу, а ви гледајте ту: ако наиђе какво кретенасто, немојте га уписивати, шапну 
о... и у ситницама тако мора бити...{S} Ако сам сад што нерасположен, знам да ћу се до мрака че 
извести је ли се вратио кући онај...{S} Ако се и вратио, биће у канцеларији.{S} А ти треба вешт 
е то... је ли смрт?...{S} Он не зна.{S} Ако умре?...{S} Ништа!...{S} Не може бити ништа страшни 
ав и доброта...{S} Така му је нарав.{S} Ако ће; то и доликује мужевима, а не као... и она се од 
. шта ћеш више!...{S} Речено је све.{S} Ако они горе имају најмање образа и љубави према школи. 
 да што учини.</p> <p>— Е не бригај.{S} Ако то извршиш како ваља, и њега ће други макар изгрепс 
 говорити гласно, са Гојком заједно.{S} Ако ли она пође, морам се издвојити са Вељом.«</p> <p>К 
венећи још јаче и гледајући пркосно.{S} Ако ће ме ко вређати — биће и без тога...{S} Хајдемо.</ 
 ништа примила..{S} Кажу, да немају.{S} Ако хоћеш да одемо заједно до суднице, да видимо.</p> < 
ратићу? рече узгред једном малишану.{S} Ако си сањао да те буве пецају, биће батина.{S} Тако је 
p>— Како хоћеш... како год ти хоћеш.{S} Ако ти рекнеш, нећу ни ја ићи...{S} Како год ти кажеш!. 
на седло, па се обрте Стојану.</p> <p>— Ако не дођем до сванућа, нађи коју жену... онако постар 
ће дуго држати?...{S} Смрзнућу се.{S} А ако ме оставе да преноћим, а овакова ведрина!«...{S} И  
ло да је питам за узрок ове промене, па ако је штогод онако... да јој ми можемо помоћи, онда да 
ноћ запете вршке и намештене кошаре, па ако има лова, одмах се доноси угарак, ложи се ватра ту  
ере ми!{S} Тако, тако је најбоље.{S} Па ако видимо да ће и вас овако да брука, онда ћете дати о 
ћ увидео куд овај смера.</p> <p>— Е сад ако хоћете да се мало прођемо, и бар да ме том приликом 
 тако по дворишту пуних 4 — 5 часова, и ако је тек мало јаче од пола часа како су стигли.</p> < 
е и мајка дошла некако проста, убога, и ако је још исто онако мила, као што беше у детињству.{S 
мања, коју су укућани звали оџаклија, и ако у њој не беше оџака.{S} Ову оџаклију заузела је Љуб 
<p>Другом приликом опет увреба Гојка, и ако се овај непрестано крио од ње, па ће му узвикнути:< 
ли.{S} Учинило јој се да се одоцнила, и ако тек беше сунце огрејало.{S} Данас је ишла са чистом 
рим путем.{S} Зато не оде родитељима, и ако се спремала до сад.{S} Нека, боље је да чува кућу.< 
а његову мапу опет беше доста говора, и ако кмет признаде, да му је »левизор« због мапе начинио 
ти муж за оваку жену!«</p> <p>Љубица, и ако не имађаше у кући скоро никаквих судова, спреми леп 
 саветника, хоће напред и све напред, и ако у дубини душе осећа неко хладно вејање, неку злу и  
— А, хвала!... рече он, па узе шљиве, и ако је и сам доста набрао и носио их у џепу.{S} Али зар 
котурови, које она лено распознаваше, и ако беше у густом мраку, затим се котурови стадоше раст 
кве, и они, не смејући одрећи, одоше, и ако би волели да се крену одмах са децом.</p> <pb n="73 
ила је да се то може некако окренути, и ако није знала како би се то могло окренути, и ако је з 
е знала како би се то могло окренути, и ако је знала да њено срце никада више не може припадати 
, а наиђе Влајко.{S} Веља се намршти, и ако је дотле био веома расположен, одједном заћута и не 
 неку пријатност од ових смелих речи, и ако је добро знала да су то само речи, да се то говори  
а да му је обећала венчати се са њим, и ако има живу жену, и таман да му изјави сад пристанак,  
квартирина, а овде то исто са платом, и ако је она редовно издавала уредне признанице.{S} Шта ј 
убици сад учини веома грубо и сурово, и ако она не зна за друкчији разговор очев.</p> <p>— Здра 
е од Веље.</p> <p>Напољу се смрачило, и ако је још доста рано.{S} Навукла се по околини густа м 
ако, братићу.{S} Имамо и ми по нешто, и ако смо сиротиња.{S} Тако је то.</p> <p>Гојко развукао  
сећајући унапред њихову непријатност, и ако се оне још не беху јасно испољиле, него се тек наго 
" /> <p>Љубица задржа госте на ручку, и ако се Веља томе веома опирао.{S} Чекаће их, вели, њего 
ју да је свршио целу Учитељску Школу, и ако је привремени.</p> <p>— Тако... јест, јест, видим ј 
а опази, она се бајаги обрне Стојану, и ако чиче ту нема:</p> <p>— Ју, како лепо изгледа, кад с 
се само обрће и баца ногама у страну, и ако носи штап у руци.</p> <p>— Хе, оно је било изненада 
и и чешући се руком по једном рамену, и ако га ту није ни мало сврбело.</p> <p>— Нађи коња... т 
она у дворишту и чека мужа на вечеру, и ако он у последње време и ручава и вечерава негде на др 
..{S} Влајко, иначе велики женскарош, и ако то нико не би веровао, судећи по његовој озбиљности 
лас.</p> <p>Обоје се запрепастише.{S} И ако су непрестано о томе говорили и мислили, ипак им се 
говнога снега што их је притискао.{S} И ако је дан, владаше велика тишина у целом селу; тек по  
 дуго задржава, над, ким се они смеју и ако су њиме прожмани и запојени.</p> <p>За то време Гој 
.</p> <p>— Знам, одговори Гојко.{S} Али ако се она узинати, не могу јој ништа.{S} Јутрос сам је 
p>— Смртни смо сви... није никакво чудо ако и он умре.</p> <p>Лекар оде, а Љубица уђе у собу.{S 
бност, и он већ увиђа да ће проћи овако ако га она не заустави.{S} То је без сумње и Љубица уви 
и има право причинити му страдање, само ако му то савест допушта...{S} Осећајући то све јаче и  
 још нисмо за прошли примили...{S} Само ако то можеш... допуни он после кратког ћутања.</p> <pb 
Гојко живо. — Мене остави.{S} А ви тамо ако хоћете... како знате...</p> <p>— Не бој се, оставић 
аву!...</p> <p>— Море ћути, то је добро ако још може да се разбије...</p> <p>— Шта да радим, на 
ћу ја тебе, све исто онако...{S} Па баш ако хоћеш и онакав дворац у земљи?...{S} Тамо има много 
 Знам да ће нас испратити далеко, а још ако му не пође жена, можемо говорити гласно, са Гојком  
га, масница преко целога образа, па још ако је модра....{S} Како ће сад у школу, како ће изићи  
 неколико часова у шали и смеху, па још ако си се раније са женом што споречкао, он ти лепо заб 
иђу?...{S} О, да тешка срама!{S} Па још ако је и она све то слушала... као Стојан, јамачно јест 
ву, као да она све то очима гледа. »Још ако <pb n="113" /> буду закључали врата?... еј незгоде! 
кораке те ћата поче изостајати.</p> <p>»Ако ми се још и овај наврзе на главу, имаћу муке.{S} Ту 
сар и услуге чинити.{S} Видиш, дао ти и аконто за овај месец, а ми још нисмо за прошли примили. 
ш велике недеље, провели су цео дан код Аксе, који је обећао дати им синчића у деверство, а сам 
ено.{S} О малом испиту дођоше им Веља и Аксо.{S} После дужега пропитивања нађоше, да је Љубица  
уга.{S} Па због Гојка је дошао и учитељ Аксо... »То је паметан учитељ, мишљаше Љубица, видиш ка 
{S} А чусте ли како кликће наш господин Аксо?...{S} Јест, али он је богослов.</p> <p>— Та оно н 
ного... опростите на замерци... рече му Аксо својим тихим, учтивим и мелодичним гласом, трљајућ 
дника Ђокића.{S} Веља још горко прекори Аксу што се примио часништва.</p> <p>— Шта ћу, знате!.. 
нистров потпис...{S} И он доиста показа акт с потписом Министра просвете, па га онда поцепа на  
, готово шапатом.</p> <p>— Шта... какав акт? запита Љубица уплашено, јер јој је сама реч »акт«  
Рече јој да сваког дана очекује некакав акт, који ће показати Гојку с ким има посла. »Нек види  
а застаде. — Јеси ли ти баш видео да је акт из Министарства...{S} Министров потпис?</p> <pb n=" 
едајући га радознало.</p> <p>— Дошао је акт.. сад ћу да му саопштим, рече он тихим гласом, гото 
 хартије.</p> <p>— Ено, ту је и тужба и акт Министров...{S} Све у парчета!...</p> <p>— Шта си р 
 Али зашто?«...</p> <p>— Изволите један акт из Министарства, проговори писар службеним полицијс 
а Љубица уплашено, јер јој је сама реч »акт« улевала некакав нејасан страх.</p> <p>— Да узме ва 
емо ми тамо у срезу, дођоше нам после и акта о вашем постављењу...{S} А ја овде до општине, куп 
ерене очи прелетаху са писарева лица на акте, на камџију и на под.{S} Писар му приђе, зграби га 
, писар приђе к столу и метну на њ неке акте, разви их и обрте се Гојку.</p> <p>— Јесте ли ви о 
у он грозно и лупи дршком од камџије по актима.</p> <p>Гојко стајаше, пренеражен, зелен и блед, 
се он учитељици и заусти нешто да каже, ал’ она плану и прекиде га:</p> <p>— Молим вас, шта ћет 
издржати учитељски испит, па дивота!{S} Ал’ ето!...{S} Ал’ опет, зар не би баш она могла навикн 
ски испит, па дивота!{S} Ал’ ето!...{S} Ал’ опет, зар не би баш она могла навикнути на мене!{S} 
.. тако исто.{S} То није кућа!...{S} О, ала се грдно преварих!«...</p> <p>А Гојко ради, иде и м 
 своја... »О, ала ми је добро!...{S} О, ала ми је добро!«...</p> </div> <div type="chapter" xml 
р иначе ме не бисте ни погледали.{S} О, ала ме је Бог тешко казнио... јекну она очајно и подиже 
и се као ја, кад улази у друштво.{S} О, ала је то друштво неправедно!...{S} Па да ли ће ме дове 
ењеном лицу и умирите срца своја... »О, ала ми је добро!...{S} О, ала ми је добро!«...</p> </di 
пет му исто онако исписано на лицу: »О, ала ми је добро... ала ми је добро«...{S} Стаде... маше 
аз на окамењеном, непокретном лицу: »О, ала ми је добро!«... </p> <p>Хеј, станите ви вечни труд 
во сад види... јасно види...</p> <p>»О, ала ми је добро!...« вели ово, смежурано и испијено теш 
аздељеном брадом, сед, достојанствен... ала је необичан!...{S} А њега нема!...{S} Узалуд радост 
списано на лицу: »О, ала ми је добро... ала ми је добро«...{S} Стаде... маше јој руком, исто он 
 тих суза!...</p> <p>»Живот, младост... ала то прође!...{S} И шта сам сад? не смем ни да сањам  
ео дан пиљим у очи?...{S} Хохохо!...{S} Ала би то био муж, бре!...</p> <p>— Истина, куд идеш то 
S} Хајдемо у школу, да вам саопштим.{S} Ала ће да зине!</p> <p>Љубица збиља зину од чуда.{S} Јо 
едре и развуку у весео блажен израз... »Ала би то био живот, Боже!... али ко сме о томе мислити 
p>— Е положила си испит за домаћицу.{S} Алал ти вера!...{S} Још да видим како ћеш се показати н 
 беле чисте кошуљице; на ногама већином алеве чарапе а на леђима јелечићи.{S} Љубица се загледа 
ремештен.{S} Писар јој много наобећава, али о премештају не рече ништа.{S} Рече јој да сваког д 
бица плану, врисну и осу грдње на њега, али он затвори врата за собом и настави рад.</p> <p>Пис 
 у школу.{S} Љубица подиже очи на њега, али се одмах трже, поцрвене и збуни се.{S} И он беше зб 
. и уз ту мисао указа се одмах и друга, али из далека, нејасно...{S} Ну она јој не даде развити 
и... дуго газити, до уништаја...{S} Да, али он то не може извршити, осећа да не може, зна да не 
о као мисао, да теши онога који страда, али неостварљиво, јер нема ко то извести.{S} Гојко приз 
и.</p> <p>Гојко се усуди да је погледа, али се одмах трже и обори очи, јер осети на себи њен ва 
иђарима.{S} Гојко се пренерази од чуда, али је сад морао бити одлучан <pb n="151" /> па јој нап 
раду један... и опет се издиже камџија, али Гојко једним брзим скоком истрча из школе и удари с 
 се да је због тога и зауставила Гојка, али није могла одмах да се обрне с позивом... прво ваља 
 дошло.</p> <p>Љубица погледа на Гојка, али он гледаше оштро и озбиљно, као да се тај разговор  
има.{S} Све је нешто до сада очекивала, али се уверила да су наде варљиве и узалудне.{S} Промен 
} Изменила се.{S} Здравље је поправила, али она дошла некако сасвим друкчија.{S} Уозбиљила се ј 
у...{S} Свеједно, макар их не мргодила, али само нека груне тресак пред њиховим очима, нек <pb  
не трепће.{S} Она виде да је погрешила, али осети да не вреди сад исправљати погрешку, пошто ће 
 срца, и она би се радо дигла од стола, али зна да би то изазвало читаву буру...{S} Остаде седе 
 нађоше, да је Љубица врло мало прешла, али су јој деца добро усвојила оно што им је казивано.{ 
тање. </p> <p>Тако су они првих недеља, али се сад све почиње мењати, наступа полагано некаква  
 дављеникову кркљању, разлеже се споља, али га у соби нико не чу, а напољу пирну поветарац и од 
пијан човек, па брзо појури вратницама, али незнанко беше ближи па подупре леђима улазак.</p> < 
реко леђа...{S} Гојко појури к вратима, али га писар дочепа за раме.</p> <p>Стој, смрдибубо!... 
јкову учионицу.{S} Соба беше пространа, али рђаво окренута, те не допираше унутра довољно светл 
ати... да, то је жена, врло млада жена, али такве лепоте, каква се веома ретко виђа.{S} Он се з 
ом таблом, која је некад била сва црна, али су је деца, мокрим крпама, у току дуго година, тако 
Доиста му није ни противна ни одвратна, али не зна ипак како да назове своје осећање према њој. 
 се много сплете са питањима из рачуна, али њему не покварише одличну оцену, те тако он имађаше 
ко заједнички држати угледна предавања, али претходно захтева да обоје оду к њему у госте и да  
е слушао многе разговоре и задиркивања, али се сад не сећа ничега...{S} Само је гледа и чуди се 
.{S} Отац јој одговараше на сва питања, али оним истим својим изразима, с којима се погађа и це 
иво, аналишући са зебњом своја осећања, али се одмах умири.{S} Некакав ђаволаст, детињи осмех п 
оче радити лепо, без великога узбуђења, али тек око ње облеташе сав досадашњи страх и зебња, он 
ва-три тренутка, прибра се од узбуђења, али га сад <pb n="89" /> обузе радост.{S} Он се приближ 
чуђењем и немим питањем погледа писара, али овај гледаше само како се деца унезверила, па чекај 
пажа његова карактеристична несразмера, али ко се већ навикао гледати га таквог, њему он сад из 
И он је готов да викне из свега, гласа, али се још уздржава, јер га је срамота од сељана, који  
?...</p> <pb n="149" /> <p>Она задркта, али се приви још више уз њега, и уздахнувши одговори:</ 
цу; мати јој одлази и долази забринута, али се Љубица зауставила на једној мисли, па само њом ж 
} Беше јака помрчина, не види се ништа, али он полако, пипајући око плотова и спотичући се, дођ 
 му се одсекле, он трчи преко дворишта, али му се чини да мили као бубица...{S} Брже, брже... а 
т.{S} Његове наде добише још више маха, али се одмах и пресекоше.{S} Сутра дан деси му се прили 
во чудо?« као да се питаху њихова лица, али они ћутаху док им се путник не приближи.{S} Њему за 
једно поред другог, учитељ и учитељица, али обоје беху суморни, забринути.{S} Иђаху ћутећи, али 
олести...{S} Ово је нека јака грозница, али ко зна шта може из ње изићи!...{S} У неко доба он л 
 и драго, од кога му и срце живље куца, али се он стара да га за сад угуши, јер му данас и у ов 
има.</p> <pb n="94" /> <p>Гојко истрча, али се после неколико секунада врати, искривљених вилиц 
ом јој дође да запева, да потрчи некуд, али одмах наиђе неко горко сећање, које јој помути цело 
о неколико пута долазити к њему узалуд, али она, госпођица Љубица, не мора се за то бринути.{S} 
ела је одмах удаљити га сасвим од себе, али се сетила очевих савета: да је ћата велика сила у о 
ће да викне децу, да их окупи око себе, али чим стаде у дворишту, опколише је жене са децом.{S} 
ам.{S} Скиде му се читав терет с главе, али га ипак не остављаше страх са којим је дошао овамо. 
есече је погледом оздо до на врх главе, али не рече ништа.{S} Ко вели: право је да се промази п 
сам ни долазила да потписујем спискове, али сам узимала на признанице.{S} Ту су оне, мора бити. 
ата мислима за поједине речи Стојанове, али у глави опет ври, а срце се све више стеже од неког 
јави само капетану.{S} Испричај му све, али разумеш — <hi>све</hi>...{S} Само гледај да те онај 
еђу младим људима има тога... те кавге, али се то све поправи...</p> <p>— Поправити!...{S} Не м 
о већ и онако морам... поједине округе, али опет не иде то тако... без целе мапе.</p> <p>— Ми ћ 
 осмехом.{S} Он се беше спремио да иде, али погледавши Љубицу, одједном седе уз њу и стаде јој  
ше лице марамом и спремаше се да изиђе, али кад виде колико новаца Љубица узе, и он се зачуди:< 
ћи га да дође њој.{S} Гојко одмах дође, али <pb n="123" /> му и лице и цело понашање беше сувиш 
бица гледа и отвара уста да нешто каже, али је стегло нешто у грлу, па не може ни гласа да пуст 
из џепа неку малу кутицу.{S} Извади је, али не може да притисне дугме, да је отвори.{S} Руке му 
она...{S} Не зна ни шта је ни о чем је, али је страшно... нечувено... страшније од свега до сад 
нуше низ потес.{S} Сунце по мало греје, али се осећа оштрина у ваздуху.{S} Таман да се лепо пут 
 већ претура у глави разне комбинације, али му не долази на памет ништа тако страшно.</p> </div 
, сам он није постао Министар полиције, али што је мислио о писару, све се сад испуњава.</p> <p 
аху сви, беше му лако задовољити обоје, али како ће сад?{S} Гојка не сме вређати, јер је управи 
ј лице избраздано, па то сад зарашћује, али је лице још грдно.</p> <p>Иде по соби и мисли о све 
и нешто муца.{S} Председник га не чује, али се досећа шта одговара, па наставља:</p> <p>— Госпо 
S} Горке су и тешке ове сузе јадованке, али је утицај њихов благотворан: залеђено, окамењено ср 
 пронашла је велике новчане недостатке, али још ради неуморно, прикупљајући разне податке, спре 
скочи и дохвати разјарену жену за руке, али познавши је, одједном пусти њене руке и стаде се ос 
 их, помаже им, управо учи их да мисле, али су то деца неука, дивља, па не може све да иде као  
ласа и стаде насред собе, да чује боље, али се баш тада отворише спољна врата и Влајко викну гл 
 не сме да зна, не сме да мисли о томе, али јој се то извило пред очима, па јој потреса сваки ж 
.. оне огреботине још се истина црвене, али то не мари.{S} Синоћ мало несвестице, и то није ниш 
ца, изненађена овом смелошћу, поцрвене, али не смеде показати знака љутње, да не увреди овако о 
 њу та судбина стићи одмах прве године, али види се није суђено.{S} Буд је такав, па још привре 
ењају се.{S} После удари у запиткивање, али Гојко и не мрдну главом, као да је мртав, као да не 
 се и као да и њега обузе лако дрктање, али се он прибра брзо и погледа се са Гојком право у оч 
м уснама...{S} Пријатно је ово осећање, али она нема кад...{S} Рука дркће... дркће... она подме 
сиротео, одговори им Веља и насмеја се, али они обоје гледаху Влајка и чекаху његов одговор.</p 
ледати прозоре... свуд навучене завесе, али оне двокрилне, те се између њих може видети.{S} Про 
е он смешећи се,</p> <p>— Иди молим те, али немој сумирати без мене.{S} Причекајте ме и спремит 
 и наставља на јави такве исте покрете, али га жигне љути бол, и он одмах сазнаје своју горку н 
 главу.{S} Да је раније па да свратите, али је већ мрак...</p> <p>Гојко се трже и готово одскоч 
.{S} И деца хоће човека лако да наљуте, али су све то ситне ствари, које не трују човечји живот 
 познаје добро његов глас...{S} Шапуће, али до њена слуха долази читава грмљавина.{S} Да ли је  
а гледам ко је срећнији од мене!{S} Хе, али...« И мисли његове одоше далеко, веома »далеко«...{ 
 може оно рукама да те напипа...{S} Хе, али им он није дао ни опепелити: зубат беше, па одмах з 
тно трже и одједном му се промени лице, али кроз један тренут стаде га полагано обузимати срџба 
ђе до своје деце, и нешто је јако вуче, али чим стане пред огледало, тргне се, јер види да се м 
снопље...</p> <p>Љубица се разговараше, али се чешће мрштила: по неки малишан окрене главу и гл 
вим друкчија.{S} Уозбиљила се још више, али је некако постала равнодушна према свему.{S} Са Гој 
вашар!{S} Него ти сад одмах иди у срез, али немој насипом, него удари преко Јасеновца, па се ја 
Хтеде ређати још друге промене на себи, али се одједном стресе и навуче покривач на главу...{S} 
асан човек, добричина, рече она у себи, али шта ћеш му кад је овакав, јадник.{S} Но ништа, бар  
оли... не, макар не имали праве љубави, али макар поштовања — Онда ће ти, брате, и писар и твој 
ој, као јутрос у селу...{S} Он не види, али осећа да је тако.{S} Кад они ступише на врата, у шк 
казивао против школе и школованих људи, али тек беше му необично драго, што се у овој прилици н 
ј звучни глас, који иде из самих груди, али не може отворити уста, нити јој што рећи.</p> <p>—  
Прикачи га на груди да види како стоји, али мука: нема у школи огледала!...{S} Отвори га и глед 
онашати са њима другарски, пријатељски, али осети да јој њена урођена грубост неће то допустити 
нога дежурања Веља се зачуди овој шали, али се брзо прибра, поздрави се са лекарем и одговори м 
нисам ’нако... као што бисте ви желели, али опет, кад год устребам... ја сам ваш...{S} Јест, ва 
ијом.{S} Истина, и ми смо били учитељи, али то је друго...{S} Ми смо сасвим друго... је ли?...< 
е му помодрело од дуга стајања на зими, али се у очима чита нека јака мисао, која га занела и к 
 она га јасно осећаше у својој близини, али се стараше да радом угуши све те мисли, да се отрес 
} Знала је шта би сад требало да учини, али јој то беше одвратно.{S} Она се само приближи још в 
смотри тај поглед па се још више збуни, али ипак одговори:</p> <p>— Три године, ово је сад четв 
 му на чело...{S} То га за часак умири, али после опет стаде бунцати.</p> <p>Око поноћи дође Ве 
Она је сад разумела о коме ћата говори, али одмах помисли: неће ли бити и незгодно и опасно, да 
атима тихо, лагано.{S} Она не одговори, али обрте главу и посматраше како се врата лагано отвар 
>То већ беху обични Цветкови разговори, али Љубица обрати нарочиту пажњу на саопштења о брату.{ 
брће, нешто муца, хтео би да проговори, али жена му опет врисну па осу читав пљусак грдње на об 
ој деци, па их стаде нешто запиткивати, али тако неумешно, да деца одмах опазише због чега се о 
зебу...{S} Устаде, па поче брзо ходати, али кад пружи корак, таман има простора да корачи четир 
акопају...{S} И њега ће некад закопати, али то <hi>сад</hi> није тако важна ствар...</p> <p>Нег 
еницу којом је мислио да јој се обрати, али сад заборави све, па се стаде нервозно окретати око 
мером.{S} Обузе је страх, хтеде устати, али не учини то, да не би тим указала велику пажњу Бого 
и ону ствар, коју би требало сад узети, али је нешто, ни сама не зна шта, одвлачи од те мисли и 
аса?...{S} Сад зна шта је хтела понети, али се чуди шта јој би да то не узме, но пође овако пра 
оћеш?...</p> <p>Она се хтеде исправити, али се Гојко саже и, тресући се сав, као у бунилу, прип 
 шале, па се прибра и стаде се бранити, али му то не поможе.{S} Чак не поможе ни то, што сведоц 
 још мајчином храном, почеше се бунити, али их постепено ућутка и заглуши женска таштина.{S} Ип 
се мучи.{S} Увиђа да треба проговорити, али ко може сад реч прозборити, ко је може прекинути у  
 готово се уплаши.{S} Хтеде се вратити, али је некакав урођени инат тераше напред, и она одједн 
фани за картама, хтедоше нас отпустити, али се смиловаше и казнише нас мањом, али оштром казном 
јима моли за помоћ, јер нема шта јести, али је опет живо интересовао очев говор о томе, као да  
силажаше са њега сталан израз грубости, али он ипак не уништаваше општи утисак примамљивости.{S 
еде се осмехнути, онако ради учтивости, али му се из груди оте тежак уздах.{S} Суморно погледа  
бол стеже јој срце, она хтеде вриснути, али се прибра и опет провири...</p> <p>Њих двоје седе н 
 <p>Гојко се накашља, хтеде нешто рећи, али Веља настави љутито: </p> <p>— Најбоље још нек нам  
трос пред Љубицом.{S} Хтеде нешто рећи, али га Веља престиже:</p> <p>— Хе, дикане мој, кажем ја 
жи руку.{S} Ћата опет хтеде нешто рећи, али се некако при руковању запетља, па се ћутећи врати  
ој!...</p> <p>Она хтеде још нешто рећи, али Гојку прекипе.{S} Подиже главу и погледа је оштро,  
ху суморни, забринути.{S} Иђаху ћутећи, али обоје управили очи у неодређену даљину, па се дали  
ико пута је покушавала да побегне кући, али је знала шта је тамо чека, па је стезала срце и ишл 
 опхођење, на милостиве, пријатне речи, али при најмањој неповољности, она ипак плане и испољи  
о црвенило на Љубичину лицу, обори очи, али му лице засија великом радошћу. »Ето, кажем ја: сам 
иже главу и погледа писара право у очи, али се овај ни мало не збуни од тог погледа, већ јој пр 
> <p>И она трчи, сплеће се и опет трчи, али јој се чини да се не креће с места...{S} Брже, смрк 
зе, помилова је и беше нежан према њој, али је и та нежност некако груба, неумешна, као да је у 
и, његова жена, која је спремила ручак, али му Влајко напомену, да тај спремљени ручак они могу 
После овога рада биће заједнички ручак, али ви немојте остати... имаћете незгода... рече он, от 
.{S} Љубица осећаше само гнушање и бол, али Гојко... да му је само да провири једним оком, само 
рањем!{S} На учитељице већ и не гледам, али они!...{S} По неки и не скрива шта мисли, јасно му  
дговори он и насмеја се.</p> <p>— Знам, али то не ваља; не одговара захтевима хигијене ни науке 
 шта сам радила.{S} Сад знам и разумем, али доцкан.{S} Тек гледаћу да од сад буде све друкчије, 
розборити још коју реч са новим другом, али се он сувише ревносно занео око својих ствари, те и 
т.{S} Љубица је причала тешко, с муком, али јој Смиљка помагаше згодним питањима.{S} После наст 
о га је вукло напред, те иђаше с вољом, али помисао на оне људе што су тамо засели, заплаши га  
, али се смиловаше и казнише нас мањом, али оштром казном...{S} И за то страдање добио сам одма 
ем.{S} То једно, што их ворта с платом, али тако ти је свуд, по свима срезовима.</p> <p>А Љубиц 
 у њему каквог конкурента пред Љубицом, али тек му је криво кад год га види, а нарочито кад ста 
ивости.{S} Стас јој беше лепо развијен, али је она сама кварила његов изглед својим вечито погу 
и јој радо сам саопштио ко је отпуштен, али... незгодно!... »И она би се наљутила, опазила би д 
 да је то он...{S} Или управо јесте он, али њени узбуђени осећаји сада све увећавају, па и то љ 
овде лепо и весело, живети« помисли он, али не смеде исказати своју мисао гласно.</p> <p>— Јест 
 страну, осећајући да је и ту претерао, али ће ова мисао најбоље да му ублажи гнев.{S} Он се хв 
је Гојко толико слушао и понешто читао, али то се, у њихову положају, није могло ни очекивати.{ 
> <p>Гојко се у почетку сплетао, муцао, али му се после раздреши језик и он доста живо исприча  
оворио је и лепо и стручно и занимљиво, али учитељице често набираху устанца, пропраћајући по н 
а одмор, из очију јој сија задовољство, али се брзо навуку облаци на њено равно, ниско чело...{ 
глави, он не помишљаше ни на шта друго, али тек осећаше, да би му много пријатније било, кад би 
ису се разумели.</p> <p>Он је њу волео, али некако на свој начин, без оне обичне женске нежност 
S} Пре венчања је по пеки пут и отрпео, али сад... кад треба озбиљно живети и радити.</p> <p>—  
 држи на ногама, дише некако врло брзо, али се он очајнички отима, не марећи ни за болест ни за 
 она сама види како је много он урадио, али се ипак плаши, много плаши...{S} А Гојко се не боји 
ако и прође, он се не би нимало плашио, али у њену погледу он опази такву досаду, презирање, па 
Ви сте сувише добри, ваше је срце меко, али вам ја ништа друго не могу дати, осим зла и страдањ 
Ех, шта ту дробиш!... одсече се Влајко, али га не погледа, но сакри очи. </p> <p>— Збиља?... за 
кла.</p> <p>Појави се на прагу и Гојко, али друкчији, сасвим друкчији.{S} На њему лепо ново оде 
, проговори Гојко, осмехнувши се малко, али му са лица не силажаше она љута горчина и бол, што  
ађен ни... дотеран, као што би требало, али је добар човек.</p> <p>Писар за то време непрестано 
оче опет да му наилази облачак на чело, али се он прену и стаде се отимати од тога новога распо 
итеже га снажно и не да му пасти у зло, али се он отима од тога невидљивог саветника, хоће напр 
као и Љубица.{S} Неко их је зло снашло, али се нико не досети правом јаду.</p> <p>Одједном се к 
ерас цркви, субота је, па да ноћи тамо, али га сад очекује важнији посао.{S} Чим дође, затвори  
м Обрадовом, одговори она тихо, лагано, али јој срце лупаше да искочи из груди, а дихаше брзо,  
— Каквој њиви?!... узвикну он зачуђено, али му глас дркташе од љутине. — Шта си тамо радила?</p 
 приђе јој, гледајући преда се збуњено, али му још у очима играше она весела, ватра, која га гр 
исам ни послушао све како ми је речено, али опет сам погрешио...</p> <p>— Шта си ме чекао, море 
знатога плота, хтеде погледати у десно, али му се учини да неко стоји на отвореним вратима, па  
де прилика да чује што ново и необично, али она не беше у стању да разуме све што се око ње зби 
 зебње; осећа да је све у реду и добро, али не мисли о том; зна да у џепу има доста банкнота, д 
лости.{S} Срце му једнако некако пусто, али му се чини да ништа не жели, не осећа...{S} О озбиљ 
ично бунило... уз грозницу, рече лекар, али код њега може да се излеже веће зло.</p> <p>— Какво 
којаких.«</p> <p>— Извините, молим вас, али знате: нас новаке све интересује, обрте му се она,  
head> <p>Љубица пребрину и други испит, али сад у мало не прође зло, једва се спасе слабе оцене 
о кликће наш господин Аксо?...{S} Јест, али он је богослов.</p> <p>— Та оно није баш због тога, 
} На лицу му исписана жива радозналост, али се јасно чита на њему и горко сажаљење, прекор...{S 
 одјекну далеко потесом кроз глуху ноћ, али га нико од људи не чу, само пси од крајњих сеоских  
и њега и њу, оборили су пред њим главу, али он ипак осећа неку празнину у веселу срцу своме.</p 
као да се бојао пореметити кога у раду, али кад опази да је Љубица сама, остави врата и приђе ј 
оља...</p> <p>Гојку кану суза из очију, али он не смеде подићи руку да се убрише.{S} Скрену око 
а боја Љубица не долази никако у школу, али се он живо бојао да не дође данас.{S} Добро јој...  
на лицу, које се већ све обојило крвљу, али она ипак гледа тако, као да се тај говор ње не тиче 
 Он уђе, као обично, гледајући у земљу, али кад стаде пред њу, подиже очи и погледа је за часак 
утника у варошком оделу, пођоше к њему, али пришавши близу, стадоше.{S} И они се зачудише необи 
кође маше руком...{S} Можда је то њему, али се то њега не тиче, кад она није више жива...{S} Он 
ас долазити?{S} Гојко никога не помену, али се знало о ком говори.</p> <p>— Не зна, братићу, ни 
ала сваку шару, запазила сваку особину, али јој још није почео постајати обичан, као што то бив 
ећи да је примила скоро за целу годину, али се уздржа, знајући да ће му то бити непријатно, а и 
међу децу мислила је одмах почети игру, али ето, нешто јој охлади намеру; она сама не зна од ку 
и га под руку са отвореном одвратношћу, али се бојала да му што не буде у путу, па после она кр 
еде проћи, чинећи се да не чује Љубицу, али се ипак задржа, очекујући с нестрпљењем да она прва 
којима би по вољи било увредити Љубицу, али он не сме да јој каже ништа.{S} Кад га она запита з 
ио.{S} Није му се видела љутња на лицу, али тек нема више онога топлог погледа, који Љубицу сва 
слијих ђака.{S} Гојко стаде за певницу, али пошто не имађаше гласа, мораде ћутати.</p> <p>Љубиц 
.</p> <pb n="84" /> <p>Одоше у судницу, али се вратише у стан Љубичин без успеха.{S} Кмет их од 
/p> <p>— Он је, вели, сам нудио старцу, али му он одговорно: »Кад немам кћери, не требају ми ни 
згреје.{S} Осећа и глад, глад у желуцу, али зна да не би могао ништа у уста метнути.</p> <p>Пос 
а она и покуша да развуче усне у осмех, али се оне искривише и задркташе, одајући велики бол шт 
.{S} Већ са очима је лакше... криће их, али руке... баш не зна шта ће са њима.{S} Гле, и ноге м 
ћ сврших, умре ми брат, па умре и отац, али ја положих испит, и ступих у гимназију!...</p> <p>О 
ући да слети с његових усана кобна реч, али он, осим нејасних узвика, не умеде ништа рећи.{S} Б 
 би га она јутром.</p> <p>— Како хоћеш, али готово... имамо млада сира, лука, јаја, шта ћеш виш 
израз... »Ала би то био живот, Боже!... али ко сме о томе мислити...{S} Није то за мене, за ова 
а знам да је то безбожно, да не ваља... али што ћу кад само срце игра у мени, сама ми се душа в 
ило к њему; само она незгода новчана... али ваљада није то?{S} Она се замисли и не дође ни до к 
 извукао, <pb n="145" /> то је ништа... али што сам страдао!...{S} И после два дана дођох, весе 
у непријатан овај састанак, напротив... али би он ипак радо продужио пут, само да не мора одгов 
 обрадовати и помоћи брата, оца, све... али су јој сад и они далеки.{S} Сад има нешто прече, бл 
ина, ово су неки добри људи, види се... али тек...</p> <p>— Јесте ли богослов или преперанд? за 
е...{S} Она се спреми да повуче јаче... али истога тренутка нешто необично груну... задими се.. 
о, гледајући у страну.</p> <p>— Знам... али опет...{S} Хвала вам и на посети... запе Љубица и п 
, неће отказати?</p> <p>— Захваљујем... али сам тако уморна, да би ми сад одмор био пријатнији  
же бити, и сву обузима очајање, ужас... али ипак она се креће напред и улази у школу.</p> <p>Ка 
т..{S} Сећам се многих ситница, јест... али то је туђи живот, <pb n="63" /> то сам ја само посм 
ер држаше да још нема ничега озбиљнога; али чујући ово очајно јецање, меко женско срце не могаш 
ако буновно, полусвесно, као и до сада; али одједном јој засветли у очима жива радост, она скоч 
и наведе му неку зебњу и страх на душу; али он одгони од себе све те мисли само једном, фатално 
и да је обузима страх, баш прави страх; али то од чега долази страх далеко је, оно се не види,  
ас саслушају обоје.{S} То ће и бити!{S} Али зашто?«...</p> <p>— Изволите један акт из Министарс 
аве...{S} Хај-хај да горка хлеба!...{S} Али опет ваљда ће Бог помоћи.{S} Нисам ја ни прва ни по 
о откупљујете...{S} Вечна правда!...{S} Али сад... тако изненада!...{S} Чекајте мало да дођем к 
не познаје, ако је из овога села!...{S} Али је лепотица, права лепотица!..</p> <pb n="176" /> < 
p>Гле, и то се испуња, и та жеља!...{S} Али не ваља тако... како ће он пред свима људима причат 
а се као од отрова.{S} Право има!...{S} Али зашто, зашто све то мораде бити?...{S} Да ли је тре 
еће!)... кажњен платом... ко зна!...{S} Али шта ће она овде, каква посла има она?{S} Биће то др 
а. — Онакав човек!... онака душа!...{S} Али ти си гледала на лепоту...{S} Шта ћу ти ја!...</p>  
машне, деце, која су без заштите!...{S} Али мој добротвор оздрави!...{S} Видите, и њега сам отк 
р!...{S} Још кад би Бог дао деце!...{S} Али на тој мисли Гојко обично свакад поцрвени, сам од с 
е...{S} Свеједно, добар је и нож!...{S} Али он поима да се с ножем треба приближити баш уз њега 
 Буд је такав, па још привремени!...{S} Али не мари; види се да ће бити мекши од воска: она ће  
ну...{S} Тако је то, братићу мој!...{S} Али опет, опет...{S} Часни је не убио!...</p> <p>Освану 
м?{S} Јесам, јесам... о, те како!...{S} Али ево шта ми срећу мути...{S} Лекар каже... опет ја о 
 њом!...{S} Не, не...{S} Не тамо!...{S} Али куд ће?...</p> <p>Одједном се нечему досети, претрч 
родом, стварам војнике.{S} Чудно!...{S} Али знам, то је све она проклета моја суровост.{S} Шта  
угом овако са масницом на образу!...{S} Али се осећаше усамљен, без игде икога, без помоћи и са 
дур... јест, тамо у затвору туку!...{S} Али неће, неће... видим ја како капетан слуша моје прич 
тамо амо, <pb n="37" /> па ништа....{S} Али не иде, бадава, знам ја себе.{S} И он се скоро глас 
о да сам знала... за <hi>оно</hi>...{S} Али ко је то могао знати!{S} О, како би то све лепо бил 
ра.{S} Хоћете?...{S} Да дођем, а?...{S} Али нећу, ако ме ви не зовете...</p> <p>Љубица се насме 
аговати, као што ова сад благује?...{S} Али црн и непровидан застор будућности све то скрива од 
а млађи смо, па се мора слушати!«...{S} Али сад осети како му спада велики, огроман терет с гла 
чини да ту има доста и пријатнога...{S} Али за сад она је узбуђена јако и рада би ма чиме забав 
..</p> <p>»Иду страдања, видим ја...{S} Али зашто не могу да видим све унапред, да видим крај!. 
мапе, ни метарских мера, ни слика...{S} Али ми је најгоре за мапу: не знам како ћу без ње.</p>  
тролом и дркће због својих недела...{S} Али да и он зна, да га одовуд гледају!...{S} О, онда би 
јер сам вас доиста тешко увредила...{S} Али рекла сам вам већ: ја за она два месеца нисам ништа 
. јест има још нешто, јамачно има...{S} Али један поглед на ове малишане довољан је да раскрави 
у од ормана... извесно је од вина...{S} Али брже!...</p> <pb n="209" /> <p>Она зину, подиже рук 
 Добар слуга жали добра господара...{S} Али он може уједно и жалити и — чупати кокошке...</p> < 
сам видео, онде, са онога прозора...{S} Али ја ништа, Бога ми, ништа...{S} Само се ти не плаши. 
 црним застором, те не види ништа...{S} Али шта је, шта је?...{S} Ужас, треба бежати... дај да  
мљи... боји се да не падне на под...{S} Али се он отима, напреже се...{S} Има нешто јаче што га 
{S} Чудо је само како је не опазе...{S} Али је она полегла по земљи, само главу мало подигла, д 
..{S} Гле лакше ми је... добро је...{S} Али се опет мути у глави.{S} Ооо!...</p> <p>— Шта се то 
ћу тражити премештај за нас двоје...{S} Али да знаш само шта сам измислио...{S} Слушај!{S} Ја в 
</p> <pb n="95" /> <p>— Разуме се...{S} Али на адреси напиши <hi>у руке</hi>, да не оде прво он 
м умрла, па су и вама тако казали...{S} Али је прошло све...{S} Сад вас молим да ми опростите с 
отпун мир, па ништа друго не жели...{S} Али докле ће се тако?{S} Не може се то продужити вечито 
то се сад нешто почиње, мора бити...{S} Али шта?« И њега опет стадоше претресати некакве топле, 
се још ње сећати у раној младости...{S} Али шта је ово, шта ће ово да буде?...{S} Зашто она одј 
у...{S} Шта се то чуло?... врисак...{S} Али откуд, од чега?...{S} Неко је вриснуо, уплашио се.. 
з пут; Гојко једва стизаше за њом...{S} Али он иђаше, упирући се <pb n="178" /> свима силама, и 
="63" /> то сам ја само посматрао...{S} Али из мог живота нема ништа, јер ја нисам живео, као ш 
 Као да никад није ничега ни било...{S} Али се ти не брини, све ја то могу поправити... јест, с 
сећа да је то дисање и врло топло...{S} Али од тог места полазе све јаче струје низ тело, трзај 
нешто је снажно вукло тамо у собу...{S} Али што ће тамо?...{S} Да изнесе на видик и њој своја с 
 из заседе!... па... па да је сву...{S} Али на што то?{S} Он, он је ту једини узрок свему... он 
ништа...{S} Други се само гнушају...{S} Али оволики бол... то је страшно!</p> <p>— Кажем ја, је 
 чак и чист бео покривач на столу...{S} Али је женска глава за те ствари вешта, очас се учини п 
и сељаци!...{S} Шта имам да се ту...{S} Али знам да ћу задрхтати кад их угледам.{S} Само да не  
 ни прва ни последња на овом путу...{S} Али он... ух, све би друго лако, само да је он друкчији 
S} Као да нису до сад видели човека.{S} Али шта је ово те нико не доводи децу од своје воље?</p 
ђа«, о чем је много рђавога слушала.{S} Али она ни прстом не мрдну да то спречи.{S} Напротив, р 
на остане сама са својим малишанима.{S} Али ипак мораде себи признати, да је највише охлади одг 
чисто небо, обасјано благим зрацима.{S} Али је ипак хладно, веома хладно...{S} Снег се бели по  
но.{S} Љубица све више светли очима.{S} Али по неко устане, па све наопачке...{S} Љубица се мрш 
љано спремљена, и то му није првина.{S} Али се боји ревизора, и не због оцене, него просто онак 
 враћати стари дани мука и страдања.{S} Али докле ће се вечно страдати?...</p> <p>Влајко се спр 
се већ знало кумство и без договора.{S} Али се нешто обе учитељке у почетку опираху, док њихови 
би... да оставимо разговор за сутра.{S} Али вам опет кажем: ја остајем на речи.{S} Хајдемо... х 
ала у друштву.{S} То већ није ништа.{S} Али после шта оно говораше о некаквом накиту, украсу, ш 
 сте... јецаше она, не дижући главе.{S} Али сад... сад не видите шта се збива, јер иначе ме не  
ја, ако се он сам не прихвати метле.{S} Али је то њега мрзело, а нечистоћу је могао мирно сноси 
нила какво зло или себи или другоме.{S} Али она се још надала...{S} Мислила је да се то може не 
нерасположење и сумор овладаше њоме.{S} Али она силом угушиваше те нове мисли, избегаваше их, о 
ој се образи час зажаре час охладне.{S} Али се стаде прибирати, јер напреже вољу, те се сва пре 
ј помињати сиротовање своје родбине.{S} Али се нешто мораде рећи. — Имам да примим за два месец 
добро и напредак орловачке омладине.{S} Али свему има краја, па и овој погодби.{S} Наредише да  
еде и живи, одговори она смешећи се.{S} Али треба зарађивати хлеб.</p> <p>— Хлеб?... понови он; 
охладнео према њој, не воли је више.{S} Али зашто, зашто?{S} Не може бити да ће јој ко отети он 
 бојао да то не буде Љубици по вољи.{S} Али кад виде да га она сама увек позива и да се радује  
право, па чак и дужност да то учини.{S} Али се то све заврши оним стереотипним и малодушним узв 
а, па ни мрднути се, ни проговорити.{S} Али шта је ово?...{S} Некаква топлина око десног образа 
одатке, чим опазе да је човек мекши.{S} Али ето и она зло прође, а није баш тако мека, уме добр 
 и на све оно, што је у вези са тим.{S} Али је она већ навикла да угушује мисли о томе.</p> <p> 
и Веља казати оно исто што и Стојан.{S} Али сад јој је веома незгодно да почиње разговор пред у 
 очи.</p> <p>— Знам, одговори Гојко.{S} Али ако се она узинати, не могу јој ништа.{S} Јутрос са 
S} Једва изиђоше и дахнуше слободно.{S} Али тамо далеко пред њима виђаше се други, још већи обл 
говоре преда мном... опазила сам то.{S} Али шта?...{S} Свеједно, ма шта било, није тако страшно 
за то бих је могао узети на одговор.{S} Али, ех...!« и он махну руком по ваздуху, увиђајући и с 
} Могла би продужити и овакав живот.{S} Али ти не знаш шта сам ја изгубила...{S} Све...{S} Све! 
/p> <p>— Добро, то већ хоћу... могу.{S} Али шта мислиш о њима, шта ће бити?</p> <p>— Хе, соколе 
аш!...{S} Не знаш да ћемо у Америку.{S} Али да се чувамо њега, да нас не опази; може те отети.. 
ом грозничавом журбом предаде послу.{S} Али је одмах прекиде глас Стојанов:</p> <p>— Господин к 
 сам доста набрао и носио их у џепу.{S} Али зар да се <pb n="26" /> не користи овом приликом и  
да би хтела завирити му у саму душу.{S} Али се одједном трже, намршти се, дође јој одвратно и г 
 мори, рече Гојко, прибравши се мало. — Али ма шта било, знајте да не одступам од своје речи.{S 
те и да се у свему разочарате.</p> <p>— Али за Бога, ваљ’да нико не дира оне који се не мешају  
ко!... сваки је почетак тежак.</p> <p>— Али, молим вас, ко може да се не љути кад види овако ма 
е до сад могао један отаљавати!...{S} Е али ревизор летос договори се са пређашњим одбором — а  
писано со.{S} Учитељ се с доста вештине али и муке стараше, да навикне дечје ухо разликовању ов 
ему јаду.{S} Она подиже главу, па благо али озбиљно погледа Љубицу, право у очи...{S} Научила ј 
.{S} Станка... моја младост!«...</p> <p>Али у место револвера падоше на писареве образе две сух 
 страшно, непознато, уклонити...</p> <p>Али истога часа она као у сну осети, да се тај фатални  
p>— Добро, чекај да се обучем...</p> <p>Али Драгутин не чека, него је узима за руке и води.{S}  
а свему, било јој је свеједно...</p> <p>Али јој се ономад отворише очи, кад стаде жива жена изм 
а не осети ништа друго пред њим.</p> <p>Али у колико Љубица и писар постајаху интимнији, у толи 
зи другим вратима.{S} Не чује се ништа, ама баш ништа!...{S} Стој, неки покрет и звук... као да 
 сад други гази моју љубав...{S} И све, ама баш све... како је било са Гојком, тако је сад са м 
исто говори, онаки исти покрети, осмех, ама баш све исто.{S} И његове прве речи беху скоро исте 
.{S} Хеј, што ти је женска глава!...{S} Ама Бога ми, господине, једнаке су: и ове ваше учевне и 
.</p> <p>— Ха-ха... ти се плашиш?...{S} Ама рекох ли ја теби, да нам нико ништа не може...{S} Н 
на са неким малим изразом кокетерије. — Ама немамо где да вас уведемо.{S} Децо, дајте коју стол 
е јелом и пићем.</p> <pb n="61" /> <p>— Ама као да смо се ја и ви, господин учо, раније познава 
ћи...{S} Како год ти кажеш!...</p> <p>— Ама не питам те ја за одобрење да идем, него за мишљење 
потекоше из очију крупне сузе.</p> <p>— Ама шта ви!...{S} Не допуштам... мисао такву не допушта 
а прилика да јој ма шта рекне.</p> <p>— Ама чекај, господине, стаде кмет извијати слатко и речи 
и узе веселији, љубазнији тон.</p> <p>— Ама, молим те, шта ћу да радим са молитвом: никако деца 
бе.{S} Његов поглед као да хтеде рећи: »ама вараш се ти, биће да је то који други што год погре 
 ме онда звао да се пењемо...{S} Његова Америка«...</p> <p>Лете, лете, мењају се као у калејдос 
p>— Еј мој кукавче, не помаже ти сад ни Америка, кад си растурио своје гнездо!... узвикну он, у 
 бежимо, далеко далеко, у бео свет... у Америку, хоћеш?...{S} Кажи само...{S} Да се сакријемо о 
настави: </p> <p>— Ја тебе лепо зовем у Америку... шта ћеш боље?...{S} Да побегнемо од овога св 
е, помишљао је озбиљно да бежи са њом у Америку, или у Турску.</p> <p>А Љубица?{S} Ни сама она  
е... шта чекаш!...{S} Не знаш да ћемо у Америку.{S} Али да се чувамо њега, да нас не опази; мож 
ра као жеравица...{S} Гојко опет поче о Америци...</p> <p>— Еј мој кукавче, не помаже ти сад ни 
} Што, зар је то тешко: врд... врд тамо амо, <pb n="37" /> па ништа....{S} Али не иде, бадава,  
ам ја!{S} А она јок... него са њим тамо амо, па цело јутро.{S} И шта су имали толико да говоре? 
{S} А ја ћу, душице, све да трчим, тамо-амо... да скупљам где год има што за <pb n="173" /> теб 
 изиђе у двориште.{S} Стаде ходати тамо-амо, а под ногама му шушти опало, жуто лишће; а над њим 
ове ствари?« — запита се она бојажљиво, аналишући са зебњом своја осећања, али се одмах умири.{ 
бало, одговори му Стојан.{S} Кад год се анатеме туку, склањај се испред њих, да сачуваш своју г 
 сласт и блаженство од умнога додира са анђелима и светитељима...{S} И она осећаше бескрајну, н 
оследњим догађајима: обузела је некаква апатија према свему, па нити је што љути ни весели.{S}  
стеже..{S} Опет јој у очима блесну онај апатични израз и брзо га нестаде... </p> <p>Оде јој ота 
траше све око себе суморно, бесмислено, апатично...{S} Веља виде да овде нема више никаква посл 
</p> <p>Одједном се расветли цела соба, апи то сад није она соба у којој заспа, него она у Беог 
 После пола часа за Гојком се затворише апсанска врата и зарђала реза шкрипну оштро...</p> <p>Г 
 ту Пера навлачи на зло, видим...{S} Да апсим, ни крива ни дужна човека, и то сад баш, пред про 
ицу...{S} Па после оно заносно играње у аптовини иза куће: тада је мислила да ће се исто тако и 
ав, сек’о прутиће, па их пуно наређа по асталу...{S} Неки му се ломе, а неки остају цели.{S} Са 
е за данашње догађаје. — Па то је читав атентат на твој живот.</p> <p>— Море махни се шале, нег 
 по цео дан вођаху разговори о љубавним аферама и ноћним шетњама.{S} На овим дугим лепим данима 
од нова страха...{S} Како би било да... ах, шта ја радим!...{S} Она се сама згрози од ове ужасн 
 да мили као бубица...{S} Брже, брже... ах, проклете ноге, издају... баш сад.{S} Ево га унутра  
а траје?...{S} Или да није смрт?!...{S} Ах, кад би то било!...</p> <p>— И што ја не бих могла с 
 њој.{S} Стеже... све више стеже!...{S} Ах, па она ће да плаче!...{S} Да ли?...{S} Не, није то. 
S} Развратник, ужасни развратник!...{S} Ах, што не може сад да скочи из заседе!... па... па да  
а у кујну...{S} Што ће му мотика?...{S} Ах, јест... морају њу закопати...{S} Наравно, кад ко ум 
се ништа!...{S} Да није то капља?...{S} Ах, да седнем у ово жбуње...</p> <p>И она се спушта на  
{S} Шта је ово?...{S} Где је она?...{S} Ах, одједном се сети онога страшног...{S} Коса јој се с 
а учитељица, вели, биће отпуштена...{S} Ах...« Љубици се стеже срце од неке зебње и опет је при 
вог разреда?...{S} Како ли ће она...{S} Ах, шта ја све око ње, кад она и не мисли на мене; то с 
</p> <p>— Видели су нас... не иде...{S} Ах, шта ту!... плану она одједном, па се одлучно крену. 
ли они сад срећнији?...{S} Не, не...{S} Ах, а ја сам мислила да страдам за њих, да приносим себ 
} Седи овде...{S} Сипај, домаћице...{S} Ах, дај прво тањире...</p> <p>После ручка вођаше се међ 
S} А ти није требало сама, душице...{S} Ах!... и он се дохвати обема рукама за главу, па после  
 признаницу.</p> <p>— Шта ће приз...{S} Ах, да, да... трже се одједном полицајац, треба за општ 
лаши, застаде...{S} Чује се кашаљ...{S} Ах, то је Стојан...{S} Кад је он дошао?...{S} Или је би 
исарем, правдајући се узгред: </p> <p>— Ах, извините, молим вас.{S} Јадна моја деца... оставила 
 мисли о њима, да не страда...</p> <p>— Ах, ја сам несрећна!...{S} Никога... нигде никога иа св 
ма ли још која зрела жутица...</p> <p>— Ах, па ја га знам!{S} То је од оних првих Гојкових четв 
не није био...{S} Сад не знам.</p> <p>— Ах... уздахну Љубица дубоко, осврћући се око себе, не з 
гледајући кроз прозор уздахну:</p> <p>— Ах...{S} Шта је то?... промрмља она кроз стегнута уста, 
 дође на коњу... све у трку!...{S} Ааај-ах-ах-ах-ах!... зајаука она и стаде се претурати по кре 
ђе на коњу... све у трку!...{S} Ааај-ах-ах-ах-ах!... зајаука она и стаде се претурати по кревет 
на коњу... све у трку!...{S} Ааај-ах-ах-ах-ах!... зајаука она и стаде се претурати по кревету.< 
коњу... све у трку!...{S} Ааај-ах-ах-ах-ах!... зајаука она и стаде се претурати по кревету.</p> 
} Какви ђаци... коме они требају?...{S} Аха, знам... то је од онога« и са тим сећањем на девето 
злеже храпав, промукао глас. -</p> <p>— Аха... тако ли је!{S} У ово доба...{S} Молићемо за мецк 
пет занос, бунило и топлина...</p> <p>— Аха, понео сам га... ево!...{S} И писар, дркћући рукама 
...{S} Није га познао по ноћи.</p> <p>— Аха, јест... хтедоше, чини ми се да га истерају.</p> <p 
је сад тамо у кући још већа ужурбаност: баба Смиљка непрестано иде некуд по селима; оде, врати  
 Опчинила је она тебе, каже цео свет, а баба Мара има траве и за то, рекла ми је... разговарали 
тако важна ствар...</p> <p>Него шта ова баба једнако провирује из кујне!...{S} А не плаче и не  
и, смеши се, маше рукама и види како се баба Смиљка помолила на вратима и некоме такође маше ру 
исли...</p> <p>Кад свану, Гојко стиже с баба Смиљком пред школу.{S} Ташта му одмах утрча у собу 
 ревизора, јер се о њему говорило да се бави самим ситницама из школскога рада.{S} Прионуше обо 
ним идеалним мислима, којима се највише бавила у школи.{S} Срце јој беше препуно милине и неке  
ештај, то му јавише другови, који су се бавили у Београду.{S} Он слеже раменима и поче уписиват 
b n="37" /> па ништа....{S} Али не иде, бадава, знам ја себе.{S} И он се скоро гласно насмеја,  
 баш тако мека, уме добро да говори.{S} Бадава, мора тако да иде, кад смо бачени на милост овим 
авити пред њом.{S} Чим га опази, она се бајаги обрне Стојану, и ако чиче ту нема:</p> <p>— Ју,  
риметно, и сам прави зачуђено лице, као бајаги чуди се питању.</p> <p>— Јуче сам почео, одговар 
ља... а шта му је то? пита је кмет, као бајаги зачуђен.</p> <p>Љубица му објасни; рече и колико 
о... судови, вода, ципеле, трчкарање до бакалнице, до касапнице, а ноћу крпи се, пери се и учи. 
> Тако је то, братићу мој!...{S} Четири банке за целу годину!{S} И то су људи, лолчине једне.{S 
не мисли о том; зна да у џепу има доста банкнота, да ће тај новац обрадовати и помоћи брата, оц 
аре, а Љубица гледаше зачуђено у гомилу банкнота и стаде их купити и слагати једну на другу. .< 
и велики новчаник са гомилом наслаганих банкнота. — Ја ћу с кметовима то сад регулисати.</p> <p 
 такво поступање у реду, а друго су све бапска посла, која не доликују озбиљним људима...</p> < 
 му кад је овакав, јадник.{S} Но ништа, бар ћу са те стране бити мирна, јер и њих има свакојаки 
, мисли она, гледајући на Гојкову децу: бар од њега сам живља и окретнија, а гле како су наша д 
подина Љубе!...</p> <pb n="154" /> <p>— Бар да је нежењен, па да му приличи! одговори јој друга 
ећ пети дан је како наређује Стојану да бар мало смахне оно сено са пода, па ето, стоји све као 
сећам да не треба ићи.{S} Свеједно, сад бар знам да сам... да сам... и одједном јој заигра обла 
.{S} Него... тек сад је друго; опет сад бар има нечега, а онда није било ништа, изговори он то, 
ри ни да се насмеје, а хтела би да каже бар једну реч, да захвали.</p> <p>— У десет часова тачн 
и су нам и тај једини заклон: да нам је бар хлеб обезбеђен, кад радимо посао ваљано.{S} Па ето, 
Што ми не да Бог мира, мисли она, да се бар сита нарадим са својом децом?{S} Сад видим како вел 
 отеже и одуговлачи: те чекај испит, те бар полугодишњи парастос...{S} Којешта!{S} А мати ме ле 
вати заинтересована Љубица. — Ваљда сте бар као дете проживели, у родитељској кући, са децом?.. 
 Е сад ако хоћете да се мало прођемо, и бар да ме том приликом испратите, рече гост.</p> <p>— З 
е моћи поступати по својој вољи; он јој бар неће бити на сметњи.</p> <p>— Честитам, госпођице,  
мо те, веле, ни звали«...</p> <p>»Па он бар да је друкчији!«...{S} Да је онакав, како је она за 
жалио...{S} А ја... ех!...</p> <p>— Што бар не дође одмах по распусту, да седиш с нама овде?... 
ред, да видим крај!...{S} Зашто не могу бар у душу да му завирим, да видим шта има <pb n="193"  
... </p> <pb n="201" /> <p>— Идеш ли му бар на гроб, јаднику?</p> <p>— Нисам у почетку никако,  
 распусти децу и оде журно у Брезовац. »Бар ћу добро навићи на овај пут«, помисли он, идући кро 
еја, гледајући за њим, како гази посред бара, не мислећи без сумње о том, куда иде и шта ради.{ 
:</p> <p>— Потрчи!...</p> <p>Запљескаше баре од каљавих ногу, које падаху у њих као камење...{S 
атиш се руком за плот, да би прекорачио бару, а рука клизи по мокром и хладном дрвету; стресеш  
ори собна врата...{S} Задахну га дим од барута...{S} А доле на поду бели се онакажено, слабо ли 
 руком по ваздуху, као да ће рећи: »Ех, батали, само нек је мир у кући!«...</p> <p>Једаред му д 
ма улазак.</p> <p>— Стој...{S} Ходи код бате...</p> <p>Љубица познаде ћатин глас, па плану свој 
S} Ако си сањао да те буве пецају, биће батина.{S} Тако је то, братићу мој!...</p> <p>Упис се в 
ш ту дроби! викну Веља, идући к њима са батином. </p> <p>— А, тако ли се дочекује влас’!...{S}  
 Веља и стаде се освртати да нађе своју батину.</p> <p>— Хоћеш ли да идеш ти, учитељу? осврте с 
 осећање...{S} Оно само трује око себе, баца горчину и јед, сажиже, ништи...{S} И једнако се са 
а куша постојанство заљубљенога јуноше, баца га у тамницу, мучи га, па кад се уверила да његово 
ближи.{S} Њему заклецаше ноге, стаде да баца погледе у страну и, ни сам не зна како, приђе лепо 
пет настављају светлији дани.{S} Сад се баца око на многе стране, а има се на чем, у пространом 
а са свију страна, а он се само обрће и баца ногама у страну, и ако носи штап у руци.</p> <p>—  
нице слабо осветљава малу чисту собицу, бацајући зраке на кревет у једном углу, над којим се на 
 своје нестрпљење, вртећи се на месту и бацајући неумесне досетке на рачун кога говорника.</p>  
ку међу собом.{S} Истина, Гојко при том бацаше из очију муње, а Љубица се лукаво осмехиваше.</p 
во гле... па и њу сву иситни на парчад, баци те комадиће на под, па их стаде бесно газити.</p>  
p> <p>А дечко поједе крушку, и таман да баци огризак, а поред њега протрча велики кер, гледајућ 
 се још једаред обазре на село, па онда баци на земљу неку вунену струку са својих леђа и седе  
етињи осмех пређе јој преко усана и она баци поглед на Гојка, онако у косо, не осврћући главе к 
е њих двојица из дворишта, Љубица му се баци на груди, обгрли га и стеже грчевито, дркћући сва  
ећаја, она сва задркта од неке милине и баци се Влајку на груди.{S} Њему ово не би по вољи, пре 
све готовио.</p> <pb n="6" /> <p>Учитељ баци струку на столицу, посади се на њу уморно и стаде  
убица поцрвене, задркта, па се одједном баци на мајчине груди и заплака горко, очајно, с тешким 
еђе.</p> <p>Гојку засветлеше очи.{S} Он баци поглед на Љубицу, која иђаше напред путањом, па од 
ко објашњава свој покрет, а по неки пут баци оштру »примедбу« на данашњи догађај.</p> <p>— Е, т 
жем вам... поче он отезати, па у говору баци поглед на сокак и прекиде, занеми.{S} Угледа сеоск 
 бих знала да ће овако ићи целе године, бацила бих све још сад.</p> <p>— Хе... а нисте још ништ 
чувеном лепотицом.</p> <p>Љубица се већ бацила у најцрње мисли, једнако очекује неко зло, а не  
ти мислиш.{S} Него оно к’о вели: дај да бацим кривицу на другог, ако се може; боље нека бриде т 
и.{S} Бадава, мора тако да иде, кад смо бачени на милост овим безјацима!...{S} Срећа те држава  
но ђубре.{S} Озго са крова зјапи широка баџа, кроз коју продире светлост, ну осим ње има и једн 
и растури се тако у висини, па опет над баџом затрепери чисто небо, обасјано благим зрацима.{S} 
 уз дрво и подиже главу, гледајући кроз баџу плаво слободно небо...{S} Очи му се приковаше уз т 
т занесе мислима.</p> <p>»Чудновата је, баш!... премишља Гојко десети пут једну исту мисао. — О 
дмакне се од прозора, чује се још боље, баш онај исти врисак...{S} Тамо је ваљада и њена мати,  
 да чује са дворишта необично звецкање, баш као да је сабља.{S} Погледа на прозор, а тамо стоји 
е шаљивим напоменама.</p> <p>— Е брате, баш то нисмо знали, рећи ће једна полугласно, него смо  
S} Ни сама она не може ту ништа помоћи, баш и кад би хтела.{S} Шта може радити, ако јој он пост 
ојко одједном.{S} Хоћу да вам испричам, баш ћу вама да испричам, а никад живом човеку нисам то  
его скромни, веома скромни...{S} И ево, баш све се испунило!{S} Он је онакав, <pb n="186" /> ка 
, да ви’ш како би облетала.{S} А овако, баш ми је тешко.{S} Ето, свршио сам више од ње: она из  
аш је добар човек и... одличан... јест, баш одличан учитељ, то каже и господин Веља.{S} Морам м 
даљину...{S} Осети да је обузима страх, баш прави страх; али то од чега долази страх далеко је, 
опазила би да се радујем.{S} Па што?... баш да видим шта ће радити, а?«...</p> <p>И он се стаде 
очима је лакше... криће их, али руке... баш не зна шта ће са њима.{S} Гле, и ноге му клецају!{S 
е, брже... ах, проклете ноге, издају... баш сад.{S} Ево га унутра у кући.{S} Звера око себе и в 
инути у мислима и тргнути из заноса!{S} Баш не може да нађе ниједну мисао да почне разговор.{S} 
е убије, и мене и мог вамилијаза?...{S} Баш му реци и за мене, нека зна... што? викну чича и по 
 да ради?... о чем сад да говори?...{S} Баш би јој радо сам саопштио ко је отпуштен, али... нез 
 врати на прозор и погледа унутра...{S} Баш тада Влајко затвори за собом врата, изиђе да види к 
ча велики кер, гледајући преда се...{S} Баш као наручен!...{S} Дечко махну руком и скоро истога 
и Љубица нешто смеше и гледају њега.{S} Баш ће бити да се њему смеју.{S} То га опет збуни.</p>  
вам онај колега, рече он, дижући се.{S} Баш ће сит да се наради.{S} Хо-хо-хо...</p> <p>Љубица с 
ви разред, па се одборници разиђоше.{S} Баш тада уђоше у двориште кола са учитељевим стварима.{ 
јасним светлим погледом и обори очи.{S} Баш је био у памети склопио целу реченицу којом је мисл 
{S} А деде да видимо то са учитељем.{S} Баш ме ту Пера навлачи на зло, видим...{S} Да апсим, ни 
.. као да има какво право нада мном.{S} Баш ћу за инат да га једим, још више ћу да се смејем са 
епо!{S} Што и ја не бих могла овако.{S} Баш ћу да огледам... не, не да огледам, него да и ја ок 
основна школа орловичка.{S} Бр.{S} 34.« Баш звони!...{S} Љубици нарочито одузеше смелост и упра 
 се па застаде.</p> <pb n="203" /> <p>— Баш ниси потревила, рече јој он, смешећи се демонски.{S 
јатно провели неколико часова.</p> <p>— Баш красан човек, рече Љубица; — весео, отворен, и тако 
му дође да заигра од узбуђења.</p> <p>— Баш вам хвала!{S} Не знате како сте ми добро овим учини 
 беше већ позеленео од страха.</p> <p>— Баш смо погрешили!... прошапта Љубица страшљиво, обрћућ 
дова, избегавајући њен поглед.</p> <p>— Баш си дивно наместила! рече јој сестра, гледајући по с 
о пријатељским гласом настави.</p> <p>— Баш ми је много тешко било што сте ме погрешно разумели 
а Љубица одмах пређе на ствар.</p> <p>— Баш добро што дођосте.{S} Ишчекујем вас од јуче једнако 
з пола часа изићи ћу на одмор.</p> <p>— Баш би боље било да изиђеш, настави чича веома тихим гл 
ар то спази, па се обрте ћати:</p> <p>— Баш си права гејачка цепаница; нећеш се никад истесати. 
м, па одговори другу шапућући:</p> <p>— Баш сам то јуче и сам мислио....{S} Гледаћу, чим примим 
 му чудно како се то све редом испуњава баш онако, како је он желео,..{S} Истина, сам он није п 
S} После јој се учини веома незгодно да баш тако отворено покаже, како је раније опазила госте, 
а уплашено погледа.</p> <p>— Није ваљда баш тако свуда?...{S} То би било страшно зло.</p> <p>—  
S} Тхе, шта ћете... мора се!...{S} А ја баш то гледам оногај... сваки дан, на... па ми баш, ова 
ругим вратима.{S} Не чује се ништа, ама баш ништа!...{S} Стој, неки покрет и звук... као да се  
 други гази моју љубав...{S} И све, ама баш све... како је било са Гојком, тако је сад са мном! 
 говори, онаки исти покрети, осмех, ама баш све исто.{S} И његове прве речи беху скоро исте као 
н опажа како се Љубица мршти и мучи, па баш нарочито бира такву децу.{S} Обавештава их, помаже  
урим се.{S} Него гледам вас једнако, па баш дођох нарочито да чујем... како то ви...{S} Некако  
ако ћу ја тебе, све исто онако...{S} Па баш ако хоћеш и онакав дворац у земљи?...{S} Тамо има м 
.</p> <p>— Страдање... разуме се.{S} Па баш то и јесте оно што вам кажем...{S} За велику добит  
сим, ни крива ни дужна човека, и то сад баш, пред промену.{S} Могу и одговарати...</p> <p>— Ком 
ост, рече он у себи, мрштећи се.{S} Куд баш сад да ми дође, кад треба да сам нај...најслободниј 
 њему долазе другови на ручак...{S} Све баш онако, као код правих кућевних људи!{S} И он извесн 
бе...</p> <pb n="36" /> <p>»И од куд је баш тако тежак живот? стаде Љубица мислити.{S} Тешко је 
ш, брате, у једној смо згради, па ми је баш тешка ова свађа...</p> <p>— Верујем, голубане мој,  
но исписана мисао: »Хо, море, па ово је баш згода жива!...{S} Права лепотица!«...</p> <p>Гојко  
убица по том.{S} Богме страшно!... није баш тако обично, како причају.{S} Не могу још да се при 
кши.{S} Али ето и она зло прође, а није баш тако мека, уме добро да говори.{S} Бадава, мора так 
ли он је богослов.</p> <p>— Та оно није баш због тога, господин-свештениче, није због тога што. 
> Чудновато!...{S} И ове су ти женскиње баш...« Он опет махну руком, разгледа пред собом па се  
 нек ти донесу по торбицу ораја (сад се баш крљуштају и много су лепи за јело), па рачунај са њ 
стаде насред собе, да чује боље, али се баш тада отворише спољна врата и Влајко викну гласно:</ 
ли добро... то се лице смеши и смеши се баш на њега...{S} Па то је Љубица, јест... жива!...{S}  
 у смех.</p> <pb n="141" /> <p>Гојко се баш збуни.{S} Шта сад да јој каже?...{S} Доиста му није 
 џаму, па ти после дође...{S} Оте му се баш из руку!</p> <p>Гојко уђе у собу, седе и рече Стоја 
 такву досаду, презирање, па чини му се баш и гнушање и одвратност!...{S} О, ако јој је већ пос 
 то није ништа... женска посла!...{S} И баш ће јамачно доћи!{S} Па шта да ради он?{S} Ништа, ка 
 је само учтив, пријатан, скроман.{S} И баш може бити да сам га ономад рђаво разумела.{S} Човек 
!{S} Ал’ ето!...{S} Ал’ опет, зар не би баш она могла навикнути на мене!{S} Навика је велика чи 
о да јој је мало ваздуха.</p> <p>— И ви баш хоћете... не гнушате се мене?... не презирете ме?.. 
ди у коликој је мери то страшно и је ли баш страшно; и све јој се чини да ту има доста и пријат 
гледам оногај... сваки дан, на... па ми баш, овај... жао ми, није вајде...</p> <p>Љубица почиње 
тни Савет, за Бога; ваљда се то не ломи баш тако лако!... запита Љубица узбуђеним, уздрхталим г 
и се он нечему па застаде. — Јеси ли ти баш видео да је акт из Министарства...{S} Министров пот 
он поима да се с ножем треба приближити баш уз њега, гледати право очи у очи и забости хладно г 
да је имаш бесплатно.</p> <p>— Е, немој баш тако, братићу.{S} Имамо и ми по нешто, и ако смо си 
орите!...{S} Зар ја?...{S} Овај, ја сам баш хтео сам да вам... да вас...{S} Напротив!...</p> <p 
 ње, кад она и не мисли на мене; то сам баш добро видео...{S} Како ме је гледала... као да сам. 
нев. »Нека га... нек види да и ја нисам баш...« Она не доврши мисао: осети да јој падоше две те 
и ми се, сваки мишић на телу.{S} Мислим баш да бих могао, кад бих се одлучио.{S} Што, зар је то 
ђаје, и смеши се задовољно.</p> <p>А он баш не хтеде одмах, онако драговољно... да се то сврши. 
и на двориште, иначе би га овај затекао баш како виси на прозору и гледа зачуђено.{S} Гојко се  
р. срп., како се то по некад ради, него баш отегао целом ширином.</p> <p>Љубица погну главу, па 
осподин управитељ</hi>; виђу да он тако баш хоће«.</p> <p>— Кажи господину да учитељице не мора 
о, није тако страшно...{S} А овај Гојко баш је добар човек и... одличан... јест, баш одличан уч 
да се поучиш чему.{S} А ни ми вам нисмо баш тако велике школе учили.</p> <pb n="43" /> <p>— За  
зиру, избегавају...{S} А по неке... ено баш она Даница, одржава везе са неколико учитеља, и сви 
ећ то... не мари.{S} Може бити да је то баш у реду, него ја нисам научила на такав разговор; ни 
тенце... све ћу те овако на рукама, ето баш овако... а ти ми се љушкај и буди задовољна...{S} А 
шта оно вели: »Нашло се мртво!« И зашто баш сад мора, онако кришом, да му предаје онај велики з 
S} Све тако, без краја!...</p> <p>— Зар баш никад нисте знали за игру са друговима, шалу, забав 
 чини?...{S} Шта ће нам гости!{S} И зар баш ми морамо имати каквих веза са оближњим школама?... 
С нарочитом намером он прекиде разговор баш на овом месту... </p> <p>— Камо вам онај колега, ре 
 хм... како да кажем... повученог, јест баш туњавог...{S} Туњав сам, није вајде«.{S} И он као с 
ука простачина и не знам ти за политику баш ни мало.{S} Ја, братићу мој, само знам да слушам мо 
ешко одмах прећи на главну ствар, па му баш дође овај случај као наручен.</p> <p>— Ти ћеш се на 
ким ногама.{S} Он и сам не зна зашто му баш та мисао застаде у глави, он не помишљаше ни на шта 
м ти ја, братићу, не бој се ти.{S} Њему баш немој зубе показивати, ономе знаш... него онако низ 
са?</p> <p>— Хо, голубице, па то и хоћу баш... да ту покажеш мајсторију: да стигнеш и у школу и 
а: упишите и мене у први разред; ја бих баш волео да учим код вас...{S} Тако да седим у скамији 
На дну дворишта, где је становала, беше баштица са неколико густих жбунића.{S} Кад год јој наиђ 
акнаду у десет динара месечно за стан и башту.{S} Гојко оде те разгледа свој нови стан, па се в 
 долазећи к себи.</p> <p>Она се сакри у башту за неко густо ружино жбуње, а Богосав оде преко д 
ући се у себи: како то одједанпут улети беда у њену школу, да јој помути задовољство?{S} И шта  
о, послушавши његов савет, допао овакве беде.{S} Осећаше ту много своје кривице... »Шта смо зна 
еко дворишта.</p> <p>— Ето нам сад нове беде, рече Гојко, плашећи се.{S} И куд ме ђаво наведе д 
Истина, срце му опет зебе од какве нове беде, која га може снаћи, и он већ претура у глави разн 
ече пролазећи покрај ње, као да се чуди беди невидовној, па уђе у собу, обрте кључ у брави и ле 
Сад је и она сама сасвим друга: до јуче бедно ништавно ђаче, а сад државни чиновник!...{S} Хтед 
о саме смрти...{S} Знаш ли ти да сам ја бежала од њега.{S} Побегла сам овоме несрећнику, а он,  
приђе тамо.{S} Чим би чуо врисак, он би бежао даље, даље... и гледао би зачуђено, преплашено.{S 
} Али шта је, шта је?...{S} Ужас, треба бежати... дај да се бежи!...{S} Не могу ноге да се покр 
сад не смедох погледати у женско!...{S} Бежах од њих као од ђавола, као да ће ме један поглед њ 
нека луда, јогунаста даска, па човек да бежи у свет.</p> <p>— Јест, кад ти дођеш као да ти је с 
му не беше деце, помишљао је озбиљно да бежи са њом у Америку, или у Турску.</p> <p>А Љубица?{S 
уробност, пакост и јогунство женино, па бежи од куће и тражи где би се могао расположити и разв 
?...{S} Ужас, треба бежати... дај да се бежи!...{S} Не могу ноге да се покрену...{S} Она обори  
За овога Гојка?...{S} Не, видиш да и он бежи од мене, отреса се као од отрова.{S} Право има!... 
} На цео век, до смрти...{S} И све тако бежи од њега, гнушај се!...{S} О, ту се мора изгубити п 
ајући га лукаво, ђаволасто.</p> <p>— Не бежим... нисте ми... противни.</p> <p>— Него напротив?. 
 очи.{S} Остави све, заборави... дај да бежимо, далеко далеко, у бео свет... у Америку, хоћеш?. 
м, па му довикну:</p> <p>— Станите, куд бежите!...{S} Зар сам вам још непрестано тако страшна и 
о!...{S} Умеш да чиниш пакости, а после бежиш као стрина...{S} Ево како се бојим твога шарабата 
 намршти и грубо проговори: </p> <p>Што бежиш? нећу те појести.</p> <p>— Дивљачно је, госпођо,  
Али се осећаше усамљен, без игде икога, без помоћи и саучећа... он зна да, би се и сам пред веч 
ници, па коракну брже и упаде изненада, без куцања, у Гојкову школу.{S} Гојко довршиваше предав 
. са вечитим жигом срама, без повратка, без оправдања«...{S} И тог тренутка постаде јој Гојко ц 
е, на свагда... са вечитим жигом срама, без повратка, без оправдања«...{S} И тог тренутка поста 
но страдање, без иједнога срећног дана, без наде, без утехе...</p> <p>Гојкова се зебња испуни.{ 
p> <p>Љубица остаде скрушена, сломљена, без мисли, притиснута неким тешким, грозничавим заносом 
аји... стоји тако укочено, без покрета, без икаква знака живота...{S} Стакло!... мртав!... мрта 
е, без иједнога срећног дана, без наде, без утехе...</p> <p>Гојкова се зебња испуни.{S} После н 
 подсмеха на уснама.</p> <p>— А ово је, без сумње, твоја драга половина и глава куће, настави о 
јој се хтео никако јављати.{S} И то је, без сумње, Гојкова заслуга.{S} Па због Гојка је дошао и 
астаје дуго, вечно, бескрајно страдање, без иједнога срећног дана, без наде, без утехе...</p> < 
?...{S} Зар је ово живот!...{S} Она би, без сумње, још онога кобног вечера, вођена својом плахо 
сам га ономад рђаво разумела.{S} Човек, без сумње, гледао мало да ме занима, па ћаскао свашта,  
а образу!...{S} Али се осећаше усамљен, без игде икога, без помоћи и саучећа... он зна да, би с 
ример...</p> <p>Гојко уздахну, скрушен, без наде, видећи пред собом све црње дане, све веће зло 
 је њу волео, али некако на свој начин, без оне обичне женске нежности, која влада међу мужем и 
 крпи се, пери се и учи...{S} Све тако, без краја!...</p> <p>— Зар баш никад нисте знали за игр 
па се само сјаји... стоји тако укочено, без покрета, без икаква знака живота...{S} Стакло!... м 
сположи од те мисли и поче радити лепо, без великога узбуђења, али тек око ње облеташе сав доса 
е, да ће се то све свршити мирно, тихо, без сватова, осим часника.{S} И дан венчања је одређен  
оред самих њихових очију; пројури тихо, без шума, водени кос, враћајући се ноћишту; зажубори ре 
ашло...{S} А видиш, код њега покушао... без размишљања...{S} Уђе и право за камџију... зна га д 
дине округе, али опет не иде то тако... без целе мапе.</p> <p>— Ми ћемо замислити да смо међу д 
рове.</p> <p>— Прво запишите рачунаљку; без ње не могу ништа радити, а требаће ми кроз месец да 
 Треба <hi>власт</hi> да их научи...{S} Без <hi>силе</hi> не иде...</p> <p>Уђоше у школу, прво  
ћ друго... вама требају многе школе.{S} Без тога не може да се ради ваш посао како ваља.{S} Нег 
ена, са шеширом на глави и гледа, гледа без циља.</p> <p>— Госпоја, прекида јој мисли један мал 
е обиђу, а она чами овде у туђини, сама без игде икога свога.{S} Отац јој одговараше на сва пит 
дано насиље над слабим човеком, који је без икакве заштите, коме ништа друго не остаје, него да 
 овако ако га она не заустави.{S} То је без сумње и Љубица увидела, па му приђе.</p> <p>— Зар и 
 умири ово вечито чергарење, ово терање без кривице и реда!...{S} Море, шта ту!... знаш ли да ч 
те, што сте допустили да се тако мучите без невоље!{S} Изволите, колико вам треба новаца...{S}  
ка јака мисао, која га занела и која ће без сумње стајати у вези са давном, далеком прошлошћу.. 
м ја!...{S} Умрла!... ка свака стока, и без свеће и без исповести...</p> <p>— Шта говориш ти!.. 
 каже... опет ја оно!...{S} Свеједно, и без тога мора бити.{S} Нека он живи, а ја ћу да идем св 
Умрла!... ка свака стока, и без свеће и без исповести...</p> <p>— Шта говориш ти!...{S} Ко је у 
косно.{S} Ако ће ме ко вређати — биће и без тога...{S} Хајдемо.</p> <p>И они одоше железничкој  
таројко.{S} Вељи се већ знало кумство и без договора.{S} Али се нешто обе учитељке у почетку оп 
вољом...{S} Тек ипак види се да не ради без напрезања.{S} Сва малопређашња брига одједном се ск 
> <p>— Иди молим те, али немој сумирати без мене.{S} Причекајте ме и спремите ручак.</p> <p>— Х 
, људи!... красота!...{S} Па ту ће бити без сумње и добра кајмаклија, а?...</p> <p>Љубица донес 
 њим, како гази посред бара, не мислећи без сумње о том, куда иде и шта ради.{S} Још далеко виђ 
b n="22" /> то могло и ове године проћи без мапе.{S} Највише га је у том уверењу држала ова око 
ћу све казати...</p> <p>Она пође за њим без устезања, не покушавајући да ослободи своју руку, к 
 судницу, али се вратише у стан Љубичин без успеха.{S} Кмет их одби одлучно, чудећи се што му д 
 је господин Драгољуб целе године радио без мапе, па опет добио петицу!</p> <p>И за децималне м 
n="163" /> протестовати, он је то радио без бојазни, а њега су се многи бојали, чак и професори 
да затварамо учитеља своје деце... нако без кривице, по туђој поруци.{S} Код нас ум је, брате,  
ни раније?{S} Што сте трпели толико зло без невоље?...</p> <p>Гојко поцрвене, саже главу, па пр 
арочито јадне, сиромашне, деце, која су без заштите!...{S} Али мој добротвор оздрави!...{S} Вид 
 ми је најгоре за мапу: не знам како ћу без ње.</p> <p>— Цртајте на табли.</p> <p>— То већ и он 
, стегла срце, па их тако држи, мори их без престанка.</p> <p>»Шта он хоће? размишља Љубица о ц 
, па већ да тражите премештај, и то још без узрока!{S} Јер шта бисте могли навести за разлог?.. 
ед очима стадоше му пролетати сећања из безазлена детињства.</p> <p>Како да се не сећа!{S} Зар  
ивна, шумна српска Мораво!...{S} Па оне безазлене, срећне дечје игре!{S} Па нарочито оно задово 
огледом.{S} И она гледаше њега весело и безазлено, с једва приметним руменилом, које јој се раз 
 вечно... ћутати и сећати се срећнога и безазленог детињства...{S} Ћутати, ћутати, ћутати... а  
чно и пријатно.{S} Овако му је и гнездо безбедније, не боји се никаква зла; јер није ово полица 
радујем?{S} Ја не бих, ја знам да је то безбожно, да не ваља... али што ћу кад само срце игра у 
лика извињења, рече јој да буде потпуно безбрижна, па оде весело.</p> <p>Гојко се још смешио за 
S} Реците само колика нам сума треба да безбрижно проживимо.{S} Све да вам спремим.</p> <p>— Ха 
м, у оној чистој собици, па живети тако безбрижно цело лето... лежати на кревету и мислити, не  
и као јастреб, који се залеће у мирну и безбрижну пилеж.{S} И Гојко, као са неким предосећајем, 
кратком, немом, отвореном погледу читав бездан прекора, чуђења, сажаљења... беше он речитији од 
се јасно...{S} Беше у том погледу читав бездан прекора, тужнога, очајнога, горкога прекора.{S}  
се и већ губи равнотежу... оздо из црна бездана вуче је нека сила и она не може да јој се одупр 
о да иде, кад смо бачени на милост овим безјацима!...{S} Срећа те држава даје плату; онако би с 
 Уђе и право за камџију... зна га да је безмоћан као дете, јадник!...{S} Гори му, страшно му го 
бог ње!...{S} И он још јаче осећа овоју безмоћност и увиђа јасно да никоме ништа не може учинит 
ге ствари унапред предвиђа.</p> <p>— О, безнадежни јуноша, узвикну Веља, видевши га где му дола 
тебе... оногај...</p> <p>— Марш одатле, безобразна животињо! дрекну Веља и стаде се освртати да 
ћа међу њима увећа, а то само због оног безразложног женског ината. »Шта ми се он ту љути... ка 
тра.{S} Уђе један сед старац, погрбљен, безуб, замагљених очију, уведе једног вижљастог заплаше 
но, тамно, непрестано је у њима некакав безумни израз, од кога човек мора задрктати.</p> <p>— К 
вом, страсном, девојачком љубављу; љуби безумно, са највећим самоодрицањем, како то може само њ 
положења.{S} Она сама, са својим болом, бејаше сад преча себи од свега; мишљаше само о себи и с 
 украс.{S} Кренула се у школу.{S} Време бејаше оштро, хладно...{S} По целом небесном своду наву 
{S} Велимир се смејаше и ради себе, што бејаше веома расположен и нарочито ради Гојка: да му по 
леко унаоколо.{S} Понегде је ова чиста, бела одећа прошарана црвенкастим јабуковим или крушкови 
 у школи звали младом, јер се све неког белаја стиди...{S} Ено га, видите, зацрвенео се па обар 
.. </p> <p>Кмет и ћата одоше, чудећи се белају што их снађе, а учитељи остадоше још у школи.{S} 
 све ово, што се још по мало у помрчини беласа?...{S} Сад зна шта је хтела понети, али се чуди  
ставно зеленило црвене се кровови кућа, беле се на њима димњаци, а из њих се извили далеко и пр 
ка... једна се распрсла на двоје, па се беле полутине и преливају се на сунцу...</p> <p>— Није  
 окупише.{S} Свако се лепо обукло па се беле чисте кошуљице; на ногама већином алеве чарапе а н 
ом, те се боје лепо преливају, од чисто беле у црвенкасту, па опет у белу као снег...{S} И над  
столица, ковчег са рубинама, на прозору беле платнене завесе; на дувару обешена цела гардероба  
го ти сад лези, а ја ћу да понесем твој белег и један динар, па да видиш, као руком!...{S} Нема 
а вејаше снег.{S} Цела се околина бели, бели се сав видокруг, увијен у неку влажну измаглицу; д 
га дана вејаше снег.{S} Цела се околина бели, бели се сав видокруг, увијен у неку влажну измагл 
ипак хладно, веома хладно...{S} Снег се бели по околини и оштра студен бије по лицу. »Ваљда ме  
падаху ноге до чланака.{S} Около дрвеће бели се и тамни од суре, дебеле прашине, која је у густ 
} А она, не види се... само се шарени и бели некаква маса на кревету и разлеже се врисак за ври 
обријано; брчићи танки, жућкасти, скоро бели; обрве танке, уздигнуте и оштро превијене на среди 
у га дим од барута...{S} А доле на поду бели се онакажено, слабо лице, из уста тече крв...</p>  
} Он ће тебе ’нако знаш... ка погачу од белије, све око руке...</p> <p>Љубица побеже у кућу, за 
не врана, тражећи хране под овим густим белим покривачем.{S} Из потеса долеташе некакав необича 
у, где на средини стајаше сто, покривен белим као снег застирачем; на њему послужавник са слатк 
рипнуше вратнице и кроз њих уђе сељак у белим кошуљама.{S} Сумрак се већ ухватио, те му се не р 
 према сунцу и прелива се од пепељаве и беличасте у љубичасту боју...{S} Деца носе започете кор 
е; а над њим се ношаху густо загасити и беличасти облаци, пливајући тихо преко небеснога свода. 
з њих се извили далеко и право у висину беличастосребрни стубови дима, који се на овом вечерњем 
в камичак.{S} Лице му младолико, сасвим бело, нос погрбљен, дугачак, а бркови танки жућкасти; п 
гло стакло, у њему игра, искри се чисто бело вино...{S} По соби неред...{S} Са њеног кревета ра 
 некако дођоше цркви, и она види себе у белој сјајној хаљини, са венцем на глави, а поред ње по 
 цело село заогрнуло некаквом свечаном, белом одећом, а мирис од ње пружа се далеко унаоколо.{S 
па опет у белу као снег...{S} И над том белом, миришљавом завесом трепере светли сунчеви зраци  
бе савила гнездо, браћа се растурила по белу свету и он сад замишља како изгледа оно рајско мес 
, од чисто беле у црвенкасту, па опет у белу као снег...{S} И над том белом, миришљавом завесом 
<pb n="196" /> нејасне предмете, што се белуцају ту крај дебела крушкова, а слух напрегнуто лов 
Какав је то Влајко Пецић, што долази на Бељино место?</p> <p>— Наш друг...{S} Онако је некако.. 
д се појавише толике ствари, чак и чист бео покривач на столу...{S} Али је женска глава за те с 
рави... дај да бежимо, далеко далеко, у бео свет... у Америку, хоћеш?...{S} Кажи само...{S} Да  
у председник.{S} Што сте ви јуче ишли у Београд, него за то.{S} Море, њему се то знало... зарађ 
овде: чим се они устумарају сваки час у Београд, па се отуд враћају весели, одмах знам шта ће б 
.{S} Видиш, како ја знам!{S} Сутра ћу у Београд, и то ће бити свршено...{S} Само ти реци да хоћ 
 о ружама и олеандеру које је донела из Београда, о неким суседима... и ваздан других ствари... 
p> <p>— Истина, и Николче синоћ дође из Београда; и он је обишао неке... и ћата именова неке гл 
 учини да је то глава њене газдарице из Београда, код које се хранила.{S} Глава стаде прелетати 
 Шта ради мати, сестре, пише ли брат из Београда, који <pb n="83" /> тамо учи гимназију, па пит 
е и нешто пара унапред, па одмах оде до Београда, одену се лепо и врати се истога дана, доста и 
е.{S} Непрестано је трчао са Ђокићем до Београда, Смедерева, ишли су по селима, где су већ осно 
> <p>— Којешта!{S} Још те нису оставиле београдске предрасуде...{S} Ти си образована учитељица! 
 свршаваше школу, идући главним улицама београдским, застајала пред златарским излозима и остај 
е стране, а има се на чем, у пространом Београду, зауставити и забавити.{S} Ту се ређају многи  
о сам часовник, какав ниједна девојка у Београду није понела...{S} Да дођем сутра да донесем, х 
капитал.{S} Тако се с муком школовала у Београду, па сад дошла овде, да не буде оцу на терету,  
није она соба у којој заспа, него она у Београду, у железничкој улици.{S} Она се диже са кревет 
После наступа мучно и тешко школовање у Београду.{S} Неколико пута је покушавала да побегне кућ 
 му јавише другови, који су се бавили у Београду.{S} Он слеже раменима и поче уписивати децу у  
ћи како су то необично јевтине ствари у Београду, куда он иде често те носи порезу.</p> <pb n=" 
>— Зар?... прекиде је он.{S} А ја био у Београду, неким малим послом... рече он, и зачуди се са 
ИЛА МАТИЦА СРПСКА СА 100 ФОР.)</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИН 
</p> <pb n="138" /> <p>— Онда... е онда беремо кожу на шиљак!... узвикну Веља, смејући се.</p>  
па гледају <pb n="207" /> отуд страшно, бесвесно; усне само понекад задркћу, тргну се и опет се 
вом јаднику, мржња осветничка, страсна, бескрајна... а вилице се тресаху од страха.</p> <p>— Па 
 је женска суревњивост!... она страсна, бескрајна, слепа, која не размишља много, но само бира  
ном...{S} Све то навлачи жива човека на бескрајне сањарије.</p> <p>Наши путници наиђоше на обор 
авати...{S} И онда настаје дуго, вечно, бескрајно страдање, без иједнога срећног дана, без наде 
екуд даље и више, тамо у недоглед, оној бескрајној вечној истини...</p> <p>— О, како је дивно!  
ред, а оно све пусто и одјекује вечном, бескрајном празнином...{S} Даље, даље грозни и страхови 
моћни дух, задише својом величанственом бескрајном вечношћу...</p> <p>Љубица и Гојко стајаху не 
елима и светитељима...{S} И она осећаше бескрајну, неизмерну сласт у овом новом чаробном стању  
убљен, посматраше све око себе суморно, бесмислено, апатично...{S} Веља виде да овде нема више  
аву обема рукама као клештима, па гледа бесмислено кроз мутан прозор.{S} Шта ово би?... <pb n=" 
 снаге.{S} Љубица дигла главу, па гледа бесмислено како се тресе кутица у писаревим рукама и ка 
и руком, ни главом, ничим... само гледа бесмислено како ова замотана прилика прилази све ближе, 
огледом.</p> <p>Љубица само крену очима бесмислено, тупо, уморно, као да је се ништа више не ти 
м седе уз њу и стаде јој говорити разне бесмислице, шалећи се њеном неумешноћу и смејући се њен 
све уништили и претворили у прах....{S} Бесна, дивља, смртна жудња за осветом запенуши, издиже  
 подиже руку на његово раме, а он, онај бесни и разуздани полицајац, оборио главу, па ни просло 
су нас на милост и немилост несавесним, бесним људима... да нам бешчасте породице, другове...{S 
 је одједном стаде љубити тако страсно, бесно... а она му враћаше пољупце, топећи се од милине. 
д, баци те комадиће на под, па их стаде бесно газити.</p> <p>— Ево, ево гле... животињо!... јес 
 ствари?...{S}Да ли ће се опет одупрети бесној сили?{S} А он!...{S} Ух!..« У Гојку закипи и заг 
рци на коњима.{S} Мало затим дојурише у бесној трци два добра коња са санкама, и стадоше пред ш 
те не питам с тога, што знам да је имаш бесплатно.</p> <p>— Е, немој баш тако, братићу.{S} Имам 
лица и разрогачених крвавих очију...{S} Беспомоћно детињско страдање и нека дивљина беху исписа 
ишина у целом селу; тек по негде залаје беспослен пас, или гракне врана, тражећи хране под овим 
p>Љубица омрзе живот, постаде јој пуст, бесциљан...{S} И на што овако живети?...{S} Зар је ово  
pb n="169" /> се опет могао врнути оној бесциљној, суморној, страшној, пустој празнини?!...{S}  
ицом, коју је Стојан изнео. — Ја сам ти бећар, додаде он гледајући Љубицу преко очију.</p> <p>— 
ћавајте...{S} Ми смо ти, братићу, знаш, бећари и сиротиња.{S} Што је дао Бог...{S} Будите задов 
вега...{S} Онаких очију он још не виде; беху то црне сјајне очи, из којих вечито бије живи огањ 
ејасних узвика, не умеде ништа рећи.{S} Беху обоје веома узбуђени, она дисаше брзо, плаховито,  
 дођоше Веља и нови им сусед Влајко.{S} Беху пошли Вељиној школи, па свратише да се виде са Гој 
ји постајаше све јаснији и одређенији — беху то звонца и прапорци на коњима.{S} Мало затим доју 
лава.{S} Узе од мене велике кромпире (а беху ми родили и раскрупњали се за причу) па наређа на  
омоћно детињско страдање и нека дивљина беху исписани на његову лицу...{S} Прва му мисао застад 
дана Ускрса чланови Учитељског Удружења беху позвани на срески збор.{S} Гојко и Љубица се преми 
у.{S} Прво сврну у Љубичин разред; деца беху на окупу.{S} Даде им чиме ће се занимати, па оде у 
х не узмути више него што мора.{S} Деца беху изишла на одмор; он је извесно то и очекивао, па д 
ди, она се сети срећнога детињства, кад беху само њих двоје деце, она и брат, па лежаху овако и 
д другог, учитељ и учитељица, али обоје беху суморни, забринути.{S} Иђаху ћутећи, али обоје упр 
но окно, исечено у брвну, а ни брвна не беху добро шљубљена, те у његовој тамници беше довољно  
ихову непријатност, и ако се оне још не беху јасно испољиле, него се тек наговестиле.</p> <p>Тр 
ала нерасположење; напротив све му црте беху у хармониској слози, те изазиваху симпатију од прв 
рићи, па се окупише око прозора, а неки беху поумили и да изиђу напоље.{S} У прво време и Љубиц 
 у школу.{S} Врата на Гојковој учионици беху отворена, а он, онако исто намрштен, ходаше живо п 
ама баш све исто.{S} И његове прве речи беху скоро исте као и учитељеве.{S} Гојко се једва осме 
аваше на писареве љубазности, и сад јој беху сасвим обични доста смели изрази.{S} Она и сама до 
реме познанства са Драгутином.{S} О, то беху неки светли дани, срећни часови... она се топила с 
не би се имало шта јести.</p> <p>То већ беху обични Цветкови разговори, али Љубица обрати нароч 
а устима.{S} Гојко подиже главу; очи му беху необично замућене, усне грозничаво дрктаху, а по н 
а не разумеваше шта се то са њом збива, беше занесена...{S} И као кроз сан чује познати глас:</ 
.{S} На дну дворишта, где је становала, беше баштица са неколико густих жбунића.{S} Кад год јој 
ликој муци: од пре, док се слагаху сви, беше му лако задовољити обоје, али како ће сад?{S} Гојк 
тав бездан прекора, чуђења, сажаљења... беше он речитији од свакога говора.{S} Љубица се стресе 
 n="52" /> запе он, па се опет насмеја: беше му незгодно поновити израз Стојанов »низ длаку«, п 
оли главу, па најпре не разгледа добро; беше узбуђена, па јој само севају некакви котурови пред 
дним пословицама?...{S} Јаднице!«...{S} Беше јој жао ових глупих ширета — жена, јер она не позн 
 дворишта и стаде пред вратницама...{S} Беше сав у јакој ватри, једнако га нешто вуче земљи, не 
све му се могло на лицу прочитати...{S} Беше као мало дете!«...</p> <p>По испиту наступи још ве 
 нечим веома светлим и магловитим...{S} Беше им жао да остану свако за себе сами, па иђаху заје 
ре.{S} Јест, ено... види се јасно...{S} Беше у том погледу читав бездан прекора, тужнога, очајн 
реко срца страшније од гујина уједа.{S} Беше у њему, у томе кратком, немом, отвореном погледу ч 
у«, па то он преприча другим речима.{S} Беше веома узбуђен, те једва изговори ово мало речи. </ 
ве несреће, који је обузе ових дана.{S} Беше веома задовољна својим радом; кад год изиђе са дец 
а и стаде, не видећи ништа око себе.{S} Беше страшно погледати је.{S} Лице све крваво, косе раз 
ђе у ходник.{S} Стаде да се прибере.{S} Беше се веома уморила и узбудила.{S} Приђе к вратима и  
Љубица и Гојко продужише пут ћутећи.{S} Беше им незгодно настављати досадашњи разговор а, о дру 
дједном застаде у некаквој двоумици.{S} Беше га срамота, тешка га срамота обузе...{S} Какав ће  
диже напред своје велике сањиве очи.{S} Беше већ ушао у село, па гледаше да не изгуби из вида ш 
ји.« Тако мислећи стиже у свој стан.{S} Беше то проста сеоска кућа са једном великом собом и »к 
а ствар и ради чега се све започело.{S} Беше му нарочито криво, што је Гојко, послушавши његов  
рте се око себе и погледа на прозор.{S} Беше мрак.{S} Таман оп <pb n="119" /> смишљаше да се кр 
 показујући прстом на Гојков потпис.{S} Беше сав поцрвенео од љутине, усне му се трзају и скупљ 
ћи, прође поред кмета и оде у школу.{S} Беше јака помрчина, не види се ништа, али он полако, пи 
у у хладу, и позва госте да заседну.{S} Беше све лепо, и чисто.{S} Гојко не може да се начуди о 
 га својски нападе за ову нечистоћу.{S} Беше му тешко одмах прећи на главну ствар, па му баш до 
, замуца изненађен и застиђен кицош.{S} Беше поцрвенео од срамоте, па не зна куд ће очи.</p> <p 
p> <p>Гојко погледа преко свију лица, а беше их четворица. »Један није у комисији, него ’нако с 
школу, прво у Гојкову учионицу.{S} Соба беше пространа, али рђаво окренута, те не допираше унут 
розоре са источне стране.{S} Једна соба беше осветљена...{S} Стаде разгледати прозоре... свуд н 
ан терет с главе...{S} Све зло, које га беше притисло као тешки камен, одједном спаде, нестаде  
т, то јој је јуче наговестио, па с тога беше веома предусретљива према њему.{S} Донесе јој лепу 
 где стајаше Љубица.</p> <p>Вељи као да беше мало незгодно њихово присуство, он се опет окрете  
ла оно што им је казивано.{S} Код Гојка беше шаренила: неки му предмет обрађен добро и прешао г 
собом па се опет замисли...</p> <p>Веља беше на раду кад они стигоше.{S} Замолише га да не прек 
сле се већ навикла, а у вишим разредима беше веома занимљивих ствари...{S} До сад се редовно у  
, спали јој ланци с ногу и руку, којима беше окована, и одједном јој дође да запева, да потрчи  
ђе Гојко, гледајући пред ноге.{S} Обома беше незгодно да се погледају, а знају да се не могу ћу 
че уђе Стојан у Љубичин разред.{S} Чича беше на великој муци: од пре, док се слагаху сви, беше  
се затим диже и прође кроз село.{S} Кад беше поред познатога плота, хтеде погледати у десно, ал 
дворишту и уведе у своју собу, која сад беше лепо проветрена, почишћена и намештена.{S} Она сед 
некад се грчевито трзаху, цео му изглед беше неприродан, суманут...</p> <p>— Загледала се... ку 
разним другим средствима освете.{S} Све беше испитано, у мислима проверено, и све се показа неп 
 слагаху се добро, а последица те слоге беше нечистота, која се морала трпети, и јевтине намирн 
 ђаке.{S} Она се опет врати женама, где беше гомилица новоуписаних малишана.{S} Одједном је обу 
ко узбуђен и занесен, стеже колена, где беше наслонио руке.</p> <p>Љубица се трже као из правог 
а не вратим, рече он Гојку, који такође беше устао, па изиђе из собе.</p> <p>Гојку мало одлакну 
 се полагано из његових руку, којима је беше обавио и стегао као клештима.</p> <p>— Сад да идем 
 се завуче у своје прљаво сопче, у коме беше сена и ђубрета довољно.{S} Он и Стојан слагаху се  
да чује што ново и необично, али она не беше у стању да разуме све што се око ње збива.{S} Неке 
го.{S} На тако отворен разгор Љубица не беше навикла.{S} Она, чедна детиња осећања, која се уле 
} У осталом <pb n="190" /> сад јој и не беше до испита.{S} Друге бриге, друге муке обузеше је и 
реме, да већ беше малаксала, у њој и не беше више снаге за даљу борбу, за отпор.{S} Она се гроз 
 укућани звали оџаклија, и ако у њој не беше оџака.{S} Ову оџаклију заузела је Љубица и већ уре 
ако никад до сад није волео, и да му не беше деце, помишљао је озбиљно да бежи са њом у Америку 
 је држање одсечно, а на његову лицу не беше ниједне цртице која би одбијала и изазивала нерасп 
.{S} Ово његово стално и одлучно држање беше јој теже од свега: писар дође за часак два, па га  
pb n="123" /> му и лице и цело понашање беше сувише службено; његово лице као да пита: »шта жел 
обузимати зебња, ади досадашње узбуђење беше веће, те надвлада, и она опет обори главу, стидљив 
едном се стаде разбијати магла, која се беше ухватила око Љубице, и она, с највећим чуђењем ста 
.</p> <p>Стојан изиђе иза оџака, где се беше прикрио, па се стаде окретати по кујни и крстити.< 
хвали му се пријатним осмехом.{S} Он се беше спремио да иде, али погледавши Љубицу, одједном се 
и, изненађен, и умало не дрекну, јер се беше сав занео у мислима.{S} Капетан му онако с ногу ре 
а, у почетку њихове везе, помилова је и беше нежан према њој, али је и та нежност некако груба, 
м собом и »кућом", а према великој соби беше преграђена једна мања, коју су укућани звали оџакл 
 па, погледавши још једаред Гојка, који беше у дубоку заносу, изиђе из собе и оде.</p> <p>Љубиц 
спотичући се, дође до свога стана, који беше осветљен.{S} Стојан испаде пред њега, и машући жив 
ху добро шљубљена, те у његовој тамници беше довољно светлости.{S} Не може још да се прибере од 
е: »Часни је убио!«...</p> <p>Глава јој беше обрасла густом црном косом, а, лице веома развијен 
га бије смрт и вечна мржња.{S} Лице јој беше све нагрђено и онакажено од неке унутрашње муке.</ 
 се највише бавила у школи.{S} Срце јој беше препуно милине и неке јаке младачке жудње за радом 
јући себи косе и плачући.{S} У души јој беше и бола и срџбе и стида и гнушања страшнога, болесн 
у тежину силе старијега, а необичан јој беше овај оштар, званичан тон, који се јасно распознава 
ђаше као махнита...{S} Љубица, како јој беше слободна затурена глава, угледа је одмах и само ра 
општи утисак примамљивости.{S} Стас јој беше лепо развијен, али је она сама кварила његов изгле 
меко сено, покривено шареницом, па ипак беше тако слатко ту заспати!{S} Нису имали ни своје кућ 
из тих руку и скочи...{S} Први тренутак беше страховит... паклени гнев загрме и заклокота у њој 
 у новој полицијској униформи, која тек беше прописана.{S} Нову официрску капу накривио на десн 
против школе и школованих људи, али тек беше му необично драго, што се у овој прилици нашао све 
чинило јој се да се одоцнила, и ако тек беше сунце огрејало.{S} Данас је ишла са чистом и ведро 
 одговоре, разуме се све у шали, но тек беше са њим потпуно слободна.{S} Сад се и сама смејала  
ом се већ није могло ништа говорити, он беше непрестано занесен, као изгубљен, посматраше све о 
заједно с брком, нервозно трзаше.{S} Он беше сав, са целом својом душом, у другом, лепшем свету 
, па бије из њих живи јасни огањ.{S} Он беше веома задовољан, што му овако лепо испадоше ово не 
p> <p>Изиђе свештеник.{S} За чудо: и он беше исти учитељ...{S} Онако исто говори, онаки исти по 
дмах трже, поцрвене и збуни се.{S} И он беше збуњен, управо у двоумици, не знајући да ли да иде 
а сад, кад овај паћеник умире.{S} Мисао беше о Влајку, и она се сва стресе од пријатне и необич 
рови, које она лено распознаваше, и ако беше у густом мраку, затим се котурови стадоше растезат 
 читав урнебес.{S} Он, сиромах, и онако беше збуњен, чим опази радознала женска лица која га по 
S} Љубица претрну и застаде...{S} Гојко беше већ позеленео од страха.</p> <p>— Баш смо погрешил 
 слагати једну на другу. .</p> <p>Гојко беше сав црвен, збуњен, отираше лице марамом и спремаше 
па брзо појури вратницама, али незнанко беше ближи па подупре леђима улазак.</p> <p>— Стој...{S 
е на сунцу...</p> <p>— Није то; шта оно беше друго, важније?...{S} Не знам... ништа не знам...  
ному луна, иному звјезди... како ли оно беше.{S} Није Бог дао свакому све дарове.</p> <p>Затим  
узме слатка топлина.{S} И све тако лепо беше, док га једног дана отац не узе за руку и одведе у 
 месеца нисам ништа знала за себе... то беше неко други у мени, а ја сам за то време спавала, н 
ио, а?...{S} Сад си се уверио«...{S} То беше ћата.{S} Он се обрте и оде низа сокак, снујући даљ 
на грана, посута крупним камењем.{S} То беше доиста редак и величанствен накит.{S} Застадоше јо 
шта би сад требало да учини, али јој то беше одвратно.{S} Она се само приближи још више и одјед 
, и ако је још исто онако мила, као што беше у детињству.{S} Сад је и она сама сасвим друга: до 
наврнутим стопалама унутра; цео му стас беше неприродно накривљен у страну.</p> <p>Путник се јо 
 али им он није дао ни опепелити: зубат беше, па одмах за очи. »Шта ви ту, вели им он, мучите о 
еђоше код Гојка.{S} За његову мапу опет беше доста говора, и ако кмет признаде, да му је »левиз 
ну издржала за ово кратко време, да већ беше малаксала, у њој и не беше више снаге за даљу борб 
а се најпре пренерази, уозбиљи се и већ беше готова да проспе читаву ватру горких прекора, да ј 
зажарено лице, приђе к писару, који већ беше устао и врло учтиво прихвати њен поздрав.{S} Изиђо 
, узвикну он, смешећи се.</p> <p>То већ беше много.{S} На тако отворен разгор Љубица не беше на 
е постане још досаднији, а тешко му већ беше гледати оно вечито болно лице, на коме су исписане 
 остаде на њој подуже, и на лицу његову беше јасно исписана мисао: »Хо, море, па ово је баш зго 
ко, ситно, он погледа око себе, по поду беше само сточно ђубре.{S} Озго са крова зјапи широка б 
ета.</p> <pb n="183" /> <p>При издисају беше сама Љубица.{S} Случајно ушла у собу да нешто узме 
</p> <pb n="134" /> <p>И Љубици и Гојку беше необично сазнавати, да је тај човек, који им је пр 
, осећао је оно исто што и јуче: она му беше милија од свега на свету, милија и дража... овако  
ше тог часа у земљу пропасти.{S} Сад му беше најтегобнији тај положај, због кога је и иначе трп 
ори будан, но као да сања.{S} Поглед му беше управљен у једну тачку и укочен, цело лице некако  
 заплетену туђу реч.{S} А и згодније му беше да се овако изрази: нека знају да је свршио целу У 
живи више маштом но разумом.{S} Тело му беше несразмерно развијено: руке дугачке, допираху до к 
Влајко је пљесну руком по рамену, то му беше израз велике нежности и милоште, а чаша с водом др 
не година провео на том раду.{S} Реч му беше течна, жива и одушевљена још приличном дозом идеал 
/p> <p>Поглед са хума на село и околину беше чаробан, заносан.{S} Под њима се зелене густи зрел 
ружи руку учитељу и таман да проговори (беше већ развукао усне у ироничан осмех), а председник  
адоше на украсу као приковане...</p> <p>Беше то збиља необично уметнички израђен златан часовни 
ачудише необичну изгледу његову.</p> <p>Беше то човек од својих двадесет и пет и шест година, ц 
ост несавесним, бесним људима... да нам бешчасте породице, другове...{S} А ми да ћутимо као риб 
а гледамо мирно како се светиња школска бешчасти, а зовемо се учитељи и радимо у тој школи.{S}  
} Стој, господине Перо, да знаш како је бешчастити учитељске породице!...{S} Па онда једно уво, 
д!...{S} Ти ли се нађе, црвенкапићу, да бешчастиш ово свето место, у које ниси достојан ни да у 
ога, без помоћи и саучећа... он зна да, би се и сам пред вече кренуо Вељи, ризикујући да и њего 
кад чује.{S} А овако, кад Љубица ућута, би му незгодно: шта да ради?... о чем сад да говори?... 
рте и спази ћату где јој се примиче.{S} Би јој врло непријатно: она је већ опазила неке његове  
а обузима његова обична бојажљивост.{S} Би му то непријатно; он се намршти и убрза кораке.</p>  
ненади; овакав предлог није очекивао, а би му по вољи.{S} Хтеде да се упусти у разговор и да је 
алудне.{S} Променила се много.{S} Једва би је ко могао познати.{S} Од лепе, младе, здраве жене, 
у остало за утеху из целог живота, чега би се имао сећати, да није тога лепог доба, детињства.. 
— Захваљујем... али сам тако уморна, да би ми сад одмор био пријатнији од јела.</p> <p>— Нећете 
узрок тога непријатељства, а Љубица, да би је задовољила, прича јој понешто о писару, избегавај 
ад... и ево ти сад још један разред, да би се олакшало залудној учитељици!{S} До сад се то није 
Сва је утеха у томе, што он сазнаје, да би имао право, па чак и дужност да то учини.{S} Али се  
ајући зажареним очима у његово лице, да би отуд још пре одговора прочитао страшну вест...</p> < 
ше ни на шта друго, али тек осећаше, да би му много пријатније било, кад би и учитељица станова 
ину оцу, а пред вече се сви вратише, да би се сутра рано могао наставити редован посао...</p> < 
 последњи пут доста отворено изјави, да би добро било кад би он био премештен.{S} Писар јој мно 
то, путник се диже и пожури к школи, да би застао школски одбор на окупу.</p> <p>»Учитељица нем 
и нервозно.{S} Он се пожури говором, да би заглушио њену зебњу.</p> <p>— Ето, купио сам часовни 
утање.{S} Сви гледаху учитеља, а он, да би ма шта радио, продужи брисати се и онамо где је све  
 његова жена!... настави он збуњено, да би себе оправдао. — Раструбила је по целом срезу и свим 
блата.{S} Дохватиш се руком за плот, да би прекорачио бару, а рука клизи по мокром и хладном др 
ака«.{S} Она је још и тада сазнавала да би то било нешто веома необично, нешто што се нигде и н 
а би се радо дигла од стола, али зна да би то изазвало читаву буру...{S} Остаде седећи, узимају 
ти... свему има краја.{S} Мислите ли да би вас овај ширет жалио?...</p> <p>Љубица поцрвене и об 
даше све чудније, вртећи главом, као да би рекао: »Ово нису чиста посла!« ...</p> <p>Сутрадан Г 
 подиже главу и погледа га тако, као да би хтела завирити му у саму душу.{S} Али се одједном тр 
а?...{S} И Веља га погледа тако, као да би хтео наћи потврду својим речима на његову лицу.</p>  
>Богосав, готово занесен чудом, само да би се отресао ове изненадне страхоте, отвори уста и про 
ручак, а сад хоће и на конак... само да би могао ручати код Гојка...{S} Еј, мој Гојко, држи се  
ени страшћу.{S} И на јачи звук мучно да би овога тренутка сврнули пажњу.{S} Он превио Љубицу пр 
 Али за сад она је узбуђена јако и рада би ма чиме забавити се, ну чиме би?...</p> <p>— Шта рад 
на, да га одовуд гледају!...{S} О, онда би заборавио оне ударце камџијом, оно понижење и сва ст 
ње. — Ви не знате и не верујете... а ја би за вас... све, и душу моју и будућност и све, све би 
његову лицу не беше ниједне цртице која би одбијала и изазивала нерасположење; напротив све му  
ан пиљим у очи?...{S} Хохохо!...{S} Ала би то био муж, бре!...</p> <p>— Истина, куд идеш толико 
 и развуку у весео блажен израз... »Ала би то био живот, Боже!... али ко сме о томе мислити...{ 
да пошљемо на станицу за месо? запитала би га она јутром.</p> <p>— Како хоћеш, али готово... им 
ило би ми свеједно... ништа...{S} Могла би продужити и овакав живот.{S} Али ти не знаш шта сам  
..{S} Не био ја на његову месту, видела би ти...{S} Него шта би ти хтела, кад не можеш овако?</ 
 веома слаба, једва се креће.{S} Волела би да изиђе до своје деце, и нешто је јако вуче, али чи 
ву, па не зна како да удеси лице: хтела би да изгледа пријатна, а осећа да јој то у овом тренут 
 да проговори ни да се насмеје, а хтела би да каже бар једну реч, да захвали.</p> <p>— У десет  
одно!... »И она би се наљутила, опазила би да се радујем.{S} Па што?... баш да видим шта ће рад 
да ће тамо бити доста учитељица, којима би по вољи било увредити Љубицу, али он не сме да јој к 
цу, која се поверавају њеној бризи; она би их све одједном изгрлила и ижљубила, тако јој постад 
вети?...{S} Зар је ово живот!...{S} Она би, без сумње, још онога кобног вечера, вођена својом п 
Обузе је некаква студен око срца, и она би се радо дигла од стола, али зна да би то изазвало чи 
је отпуштен, али... незгодно!... »И она би се наљутила, опазила би да се радујем.{S} Па што?... 
т те нема по три дана...</p> <p>— А шта би хтела: да се ухватим за сукњу, па да ти цео дан пиљи 
очила и притрчала детету.{S} Ко зна шта би му урадила од срџбе!...</p> <p>А Веља се смеши весел 
ти?...{S} Не би ни покушао, јер зна шта би га снашло...{S} А видиш, код њега покушао... без раз 
ар би се могло то заборавити?{S} Па шта би му остало за утеху из целог живота, чега би се имао  
и!</p> <p>Тако редом разгледаше све шта би као требало набавити за први разред, па пређоше код  
 и стаде близу мртваца.{S} Знала је шта би сад требало да учини, али јој то беше одвратно.{S} О 
о, ружичасто гнездо љубави!...{S} И шта би је упућивало на тај корак? — Дужност, заклетва верно 
стави он, па се накашља, не знајући шта би још могао рећи. </p> <p>— Е па деде, за срећна позна 
дуго осврташе, уплашена, не знајући шта би му могла радити.{S} Најзад се досети, укваси убрус и 
 хоћеш, братићу!...{S} Само не знам шта би.</p> <p>— Ја имам хлеба, донео сам са стварима, а ти 
гову месту, видела би ти...{S} Него шта би ти хтела, кад не можеш овако?</p> <p>— Само да нисам 
S} Осврте се по соби, гледајући зар шта би радила, па се опет намршти и изиђе из собе.</p> <p>Г 
 се и сад сматрао за најсрећнијега, кад би она пристала да буде твоја жена, а?...{S} И Веља га  
ивао...«</p> <p>»А после, Боже мој, кад би се залегла љубав, она права љубав, што је песници пе 
 пакла, одвратнији од ђавола.{S} О, кад би га само могло нестати!...{S} Она опет стаде, двоумећ 
ер представи себе како би изгледао, кад би одједном стао облетати око Љубице и удварати јој се  
ше, да би му много пријатније било, кад би и учитељица становала у школи. »Овако... незгодно: с 
што се крије!</p> <p>— Хе, братићу, кад би оно знало шта ти мислиш.{S} Него оно к’о вели: дај д 
...{S} Или да није смрт?!...{S} Ах, кад би то било!...</p> <p>— И што ја не бих могла сад умрет 
њих обавила обе руке па гледа...{S} Кад би око поноћи она одједном склопи очи, спусти главу на  
мени попеше на четири рубље.{S} Сад кад би ти умео, могло би се још по рубље искамчити...{S} А  
појила и уплела са овим осећањем, и кад би нестало њега, нестало би и свака смисла за живот.{S} 
а нешто снажно привлачи к њој.{S} И кад би имао мало више смелости, ко зна какве би се изјаве о 
 она не може ту ништа помоћи, баш и кад би хтела.{S} Шта може радити, ако јој он постане сасвим 
 се и да не дише, и најбоље би било кад би сад одједанпут умрла, то би најволела. »И што не пуц 
а отворено изјави, да би добро било кад би он био премештен.{S} Писар јој много наобећава, али  
} Дивна, прекрасна ствар!...{S} Још кад би Бог дао деце!...{S} Али на тој мисли Гојко обично св 
учно изјави да ће и она ићи.</p> <p>Кад би време поласку, Љубица дође, обучена и накићена свима 
 Тек онако... само пропадох...{S} А сад би тек хтела живети!... онако како сам некад сањала...{ 
и имао мало више смелости, ко зна какве би се изјаве одједном разлиле из груди.{S} Овако пак са 
ња на овом путу...{S} Али он... ух, све би друго лако, само да је он друкчији.« Тако мислећи ст 
м ја млађи, па да видиш чуда!...{S} Све би је ’вако песницом, па за врат...</p> <p>— Куд је оти 
размишља много, но само бира место, где би канула кап отрова!...{S} Да ли да их убије, да смрви 
 крећући очима живо, као да гледаше где би се могао сакрити.</p> <pb n="62" /> <p>После ручка п 
тво женино, па бежи од куће и тражи где би се могао расположити и развеселити...</p> <p>Тек нас 
поверио.{S} Он се осврте, гледајући где би сео, па се наслони на крај кревета, ту уза саму Љуби 
ло, чини јој се и да не дише, и најбоље би било кад би сад одједанпут умрла, то би најволела. » 
воњка, све су браћа оглодала...{S} Чиме би се кметови трошкарили, да није школскога приреза?{S} 
 и рада би ма чиме забавити се, ну чиме би?...</p> <p>— Шта ради господин учитељ?</p> <p>— Са д 
а — друга.{S} Још да није ових кожа, не би се имало шта јести.</p> <p>То већ беху обични Цветко 
лучан, жив...{S} Ко би га сад видео, не би познао у њему онога збуњеног, плашљивог јадника. »Да 
она замишљала свога нежењена колегу, не би јој тешко падале остале незгоде.{S} Та она је одрасл 
ца се диже, па лагано изиђе из собе; не би је целе ноћи...{S} А Стојан седе са Вељом и настави  
/hi> онај смео тако поступати?...{S} Не би ни покушао, јер зна шта би га снашло...{S} А видиш,  
<p>Љубица поцрвене и обори главу.{S} Не би јој по вољи одговор.{S} Каква је то љубав, да се так 
и се душа весели...{S} И свега овога не би било... и овај се јадник не би намучио, само да сам  
х, хтеде устати, али не учини то, да не би тим указала велику пажњу Богосаву.</p> <p>— Ви сами. 
ешта!{S} А мати ме лепо саветова; да не би ње, ко зна како би било...{S} Него ја њега лепо онак 
ћа и глад, глад у желуцу, али зна да не би могао ништа у уста метнути.</p> <p>После подне, кад  
а га онако испод очију.</p> <p>— Кад не би требало да се једе и живи, одговори она смешећи се.{ 
ваздуху, увиђајући и сам да он никад не би имао смелости да то учини.{S} Сва је утеха у томе, ш 
н је љуби, јамачно је љуби, иначе је не би узео за жену.{S} Истина, он није онако нежан и пажљи 
ш?</p> <p>— Знам је ка тебе; како је не би знао...</p> <p>— А зна ли она тебе?</p> <p>— Мучно,  
 — Да скувам кафу, настави она да се не би ћутало.</p> <p>Гојко се изненади, управо уплаши се.{ 
па изненадно, па тако и прође, он се не би нимало плашио, али у њену погледу он опази такву дос 
је морало бити!...{S} Иначе... иначе не би било свега овога...</p> <p>— А зар вам је ово каква  
с мапу набави.{S} Ипак он покушаваше не би ли се <pb n="22" /> то могло и ове године проћи без  
овога не би било... и овај се јадник не би намучио, само да сам знала... за <hi>оно</hi>...{S}  
ши, јер се могао домислити, да му он не би узалуд овакову походу чинио.{S} Мисао му се прекиде  
баци се Влајку на груди.{S} Њему ово не би по вољи, пресече је погледом оздо до на врх главе, а 
о умре да немам куд... други ме нико не би тако милостиво примио... пропао бих...{S} На мене ск 
наче велики женскарош, и ако то нико не би веровао, судећи по његовој озбиљности, пристане уз к 
ота!{S} Ал’ ето!...{S} Ал’ опет, зар не би баш она могла навикнути на мене!{S} Навика је велика 
 овим учинили, проговори Љубица, јер не би лепо било да му се не захвали на услузи.</p> <p>— Мо 
 монолог, који у овакову расположењу не би имао краја.</p> <p>— Шта је то, море, било?{S} Стоја 
ља посла! настави Веља.{S} И како их не би срамота, макар оне тамо у Министарству!,..{S} Три ра 
 јаче.{S} Стојан га и не погледа, иначе би се јамачно уплашио <pb n="175" /> од његова изгледа, 
зио писара да излази на двориште, иначе би га овај затекао баш како виси на прозору и гледа зач 
а су десет пушака наперене на њу, лакше би јој било...{S} Шта је ово... он пије крв очима!...{S 
се одједном сети својих ранијих снова и би му чудно како се то све редом испуњава баш онако, ка 
 десно до себе, Гојко угледа капетана и би му мало слободније, зна човека — вели нам господин к 
ста у широк весео смех.{S} Погледа је и би му веома по вољи њено весело, насмејано лице. »О, па 
уши се слажу неки страшни осећаји, који би све уништили и претворили у прах....{S} Бесна, дивља 
тала за ма какав повод или случај, који би је могао мало расположити и угушити јој у души оне с 
радање, па не може да замисли дан, који би му прошао на миру.{S} Срећом, данас се ништа не дого 
и.{S} Тешко је нерадницима и онима који би хтели само да заповедају, а мени, што?... шта има да 
пријатан овај састанак, напротив... али би он ипак радо продужио пут, само да не мора одговарат 
 целу учитељску школу, и само још да ми би издржати учитељски испит, па дивота!{S} Ал’ ето!...{ 
двратан!...{S} Како сам могла... шта ми би!...{S} На цео век, до смрти...{S} И све тако бежи од 
горе...</p> <p>— Море, видим ја све: ти би се и сад сматрао за најсрећнијега, кад би она приста 
овека...</p> <p>— Хо, муке!...{S} Па ти би мало до конзисторије?...{S} Добро, нека тамо до лета 
 не иде: бојао се увредиће је тим; нити би му мило било да пође и она.{S} Мука!... </p> <p>Она  
изиђе и Гојко са писарем.</p> <p>— Овај би и заспао у школи, чекајући да ја одем, рече писар см 
рашно, неприродно...{S} Чуди се шта јој би, куд оде памет.{S} Знала је за његов положај и домаћ 
та је хтела понети, али се чуди шта јој би да то не узме, но пође овако празних руку...{S} Свеј 
од прозора и више не приђе тамо.{S} Чим би чуо врисак, он би бежао даље, даље... и гледао би за 
 и она избегаваше сваки разговор, у ком би се морало поменути име писарево.</p> <p>— А новости. 
не приђе тамо.{S} Чим би чуо врисак, он би бежао даље, даље... и гледао би зачуђено, преплашено 
о га знам...{S} Мене и сваког другог он би одјурио, а тебе неће, јер си му ти потребан... да му 
сак, он би бежао даље, даље... и гледао би зачуђено, преплашено.{S} Шта је то... је ли смрт?... 
рко сажаљење, прекор...{S} И опет рекао би да и његово дице вели: »Шта ћемо, кад нам је таква с 
то ја не одох у полицију?...{S} Дотерао би до капетана... па седнем онако у ону дубоку наслоњач 
есмислено кроз мутан прозор.{S} Шта ово би?... <pb n="85" /> Куд оде онолика љубав ка животу?{S 
, управо врхом ноге о под; види се радо би скочила и притрчала детету.{S} Ко зна шта би му урад 
емени?</p> <p>Гојко поцрвене и најволео би да могаше тог часа у земљу пропасти.{S} Сад му беше  
/p> <p>Писар се обрће, нешто муца, хтео би да проговори, али жена му опет врисну па осу читав п 
м ни речи.{S} Тек по неки пут одговорио би Гојку на питање, па се опет уозбиљи и ћути упорно.{S 
 правила морала...{S} О, тешко оном, ко би само покушао помутити јој срећу, тешком муком стечен 
две школе.</p> <p>— Е, моја госпођо, ко би онда смео жив изићи капетану пред очи!</p> <p>Тако р 
брази: он постаде одлучан, жив...{S} Ко би га сад видео, не би познао у њему онога збуњеног, пл 
 трепће и милује децу по глави...{S} Ко би помислио, да се у таквој школи целе године разлеже ј 
се бојажљиво, гледајући да нема кога ко би је видео.{S} По том обори главу и, замишљена погледа 
ало би и свака смисла за живот.{S} И ко би <pb n="169" /> се опет могао врнути оној бесциљној,  
 и они, не смејући одрећи, одоше, и ако би волели да се крену одмах са децом.</p> <pb n="73" /> 
S} Али ко је то могао знати!{S} О, како би то све лепо било, како би ја била срећна, потпуно ср 
и!{S} О, како би то све лепо било, како би ја била срећна, потпуно срећна...{S} А зар сад нисам 
ост, да овај сад стаде премишљати: како би било да је питам за узрок ове промене, па ако је што 
е јој се срце од нова страха...{S} Како би било да... ах, шта ја радим!...{S} Она се сама згроз 
је дуго премишљала шта да ради.{S} Како би било да окрене други начин?{S} Да се огледа!</p> <p> 
мо дати никаква савета.</p> <p>— А како би било да ја тражим премештај у други срез?{S} Да то у 
 некако окренути, и ако није знала како би се то могло окренути, и ако је знала да њено срце ни 
лепо саветова; да не би ње, ко зна како би било...{S} Него ја њега лепо онако, као конац око-пр 
гласно насмеја, јер представи себе како би изгледао, кад би одједном стао облетати око Љубице и 
 непрестано ћути, па стаде мислити како би јој проговорио коју реч.{S} Прво се усуди да је погл 
а!...{S} Као да је нарочито гледао како би је што јаче увредио!...{S} А њих двоје седе, загрљен 
 ја нисам само привремени, да ви’ш како би облетала.{S} А овако, баш ми је тешко.{S} Ето, сврши 
..{S} Срећа те држава даје плату; онако би се липсало од глади...«</p> <p>»Још ништа не видех,  
 добијем петицу?</p> <p>— Па... требало би... рече он, смешећи се и гледајући у далеке планинск 
сећањем, и кад би нестало њега, нестало би и свака смисла за живот.{S} И ко би <pb n="169" /> с 
варајући жени:</p> <p>— Знам ја, остало би доста чорбе.{S} Не можеш ти сама све појести...{S} Т 
ири рубље.{S} Сад кад би ти умео, могло би се још по рубље искамчити...{S} А ви’ш ова се даска  
.{S} Да нисам познала праву љубав, било би ми свеједно... ништа...{S} Могла би продужити и овак 
 се.{S} Вежбање последње године вредило би вам више од све шестогодишње теорије...{S} Пустити д 
би било кад би сад одједанпут умрла, то би најволела. »И што не пуца... шта чека ваздан!«...</p 
p>— Није ваљда баш тако свуда?...{S} То би било страшно зло.</p> <p>— Е, госпођице, ви сте тек  
жавајући га да још мало поседи, као што би био ред.{S} Влајко и Љубица остадоше сами у соби.{S} 
на, није углађен ни... дотеран, као што би требало, али је добар човек.</p> <p>Писар за то врем 
ства.</p> <p>Како да се не сећа!{S} Зар би се могло то заборавити?{S} Па шта би му остало за ут 
а и гле!...{S} Зар то може бити!{S} Зар би Бог допустио?{S} И зашто, зашто...{S} Шта хоће он... 
е сама...{S} Што се такав родио?{S} Зар би са <hi>другима</hi> онај смео тако поступати?...{S}  
и она као кроз сан види ону ствар, коју би требало сад узети, али је нешто, ни сама не зна шта, 
нека све прође у тишини...</p> <p>Гојку би милије било да Љубица не иде; зна он да ће тамо бити 
ући за Гојком и дишући тешко.{S} Шта му би одједном!...{S} Полуде, свете ми Петке!...{S} Ка да  
тада му Гојко изгуби траг, и ево сад му би суђено да га види у пуном сјају господства, у положа 
ради?... о чем сад да говори?...{S} Баш би јој радо сам саопштио ко је отпуштен, али... незгодн 
ла часа изићи ћу на одмор.</p> <p>— Баш би боље било да изиђеш, настави чича веома тихим гласом 
т.{S} Знам да ћемо код њега наћи читаву библиотеку.</p> <p>Тако идући к селу претресаху полако  
 света, не верујући ничему томе што сад бива, мислећи да је то све варљиви сан...{S} Та зар она 
ном збиљом и важношћу.{S} Друкчије и не бива: право из школске клупе, испод родитељског и школс 
ред ње, не види га, него се чуди шта то бива у њој.{S} Стеже... све више стеже!...{S} Ах, па он 
није почео постајати обичан, као што то бива кад дуго разгледамо какву ствар, нарочито украс.{S 
 нисам научила на такав разговор; нисам бивала у друштву.{S} То већ није ништа.{S} Али после шт 
.</p> <p>— Јест, и мени је понекад тако бивало: после каквог једа и мука, наступи изненада нешт 
е и Гојко напоменуо, да јој деца почињу бивати све више утегнута и повучена, нестаје са њихових 
им светлим, необичним погледом, из кога бије смрт и вечна мржња.{S} Лице јој беше све нагрђено  
а из очију му нестало оне сањивости, па бије из њих живи јасни огањ.{S} Он беше веома задовољан 
мо дакћу.{S} Трава се осушила, па из ње бије и трепери она врела измаглица, што се виђа обично  
в хаос!...</p> <p>Скоро је подне; сунце бије озго, у теме.</p> <p>Кад стиже пред вратнице, опаз 
, ћутати... а топлина од мајчиних груди бије на тебе, заноси те...{S} О, слатко ли је сетити се 
 Снег се бели по околини и оштра студен бије по лицу. »Ваљда ме неће дуго држати?...{S} Смрзнућ 
А Љубица само осећа како јој нешто јако бије у темену и у глави ври, ври као у котлу...{S} Она  
еху то црне сјајне очи, из којих вечито бије живи огањ.{S} И кад цело лице добије притворан скр 
зраз скривеног лукавства.{S} Са лица му бије она позната надувена тупост, која је својствена мн 
ну:</p> <p>— Бијеш ли ти ђаке?</p> <p>— Бијем неваљалце, а добру децу волим, одговори учитељ и  
ки засмејаше, а један довикну:</p> <p>— Бијеш ли ти ђаке?</p> <p>— Бијем неваљалце, а добру дец 
уд?...{S} Плачеш као дете, кад те други бију...{S} Еј, грешниче!... </p> <p>Кад се Гојко стиша, 
 она се топила само од једнога погледа, била је блажена кад се руковала са њим, осећала се срећ 
те где говори:</p> <p>— Повратила се... била јој мркла свес’...</p> <p>»Шта ово... ко се поврат 
ри му тихо:</p> <p>— Није ништа, ето... била несвестица... и сад ме глава по мало боли...</p> < 
О, како би то све лепо било, како би ја била срећна, потпуно срећна...{S} А зар сад нисам?{S} Ј 
 изгубити памет!{S} И ја сам првих дана била чак расположена према њему«...{S} И она се сети не 
прскалом школском таблом, која је некад била сва црна, али су је деца, мокрим крпама, у току ду 
 повуче дим од цигаре.</p> <p>— И то је била женидба из љубави! рече Веља.</p> <p>— Ех, шта ту  
 Е, ја нисам ништа сањао, рече Веља.{S} Биле су кратке летње ноћи.</p> <p>Учитељице посматраху  
ого страдао?...{S} Зар су оно мале муке биле!...{S} Па опет, видите ли... сад ми је мило и то с 
а ли су њени поступци за то време вазда били умесни?...{S} Она се загледа у даљину и стаде у ми 
ате!...{S} Нисте ли пре неколико минута били као убијени.{S} Зар и то није страдање!...</p> <p> 
арати на њена питања.</p> <p>— Јесте ли били до суднице?{S} Шта има ново? запита га она обичним 
олицијска капа.{S} Увек су му полицајци били одвратни, а сад му се овај што долази учини као ја 
 таквом ситнуријом.{S} Истина, и ми смо били учитељи, али то је друго...{S} Ми смо сасвим друго 
изгледало друкчије, светлије, и људи су били меки, добри, послушни... све се то пред њом угибал 
желела, само то!...{S} Њени идеали нису били недостижни, него скромни, веома скромни...{S} И ев 
ише...{S} Да нисам познала праву љубав, било би ми свеједно... ништа...{S} Могла би продужити и 
и имао краја.</p> <p>— Шта је то, море, било?{S} Стојан дотрча к мени као луд... једва ме пусти 
уку оставили за мај.{S} Боље је, знате, било свршити те лаке ствари зимус...{S} Ја то радим пос 
радала, постаде равнодушна према свему, било јој је свеједно...</p> <p>Али јој се ономад отвори 
ту браду.{S} А Љубица настави:</p> <p>— Било ми је врло рђаво, мислили су да сам умрла, па су и 
 то.{S} Али шта?...{S} Свеједно, ма шта било, није тако страшно...{S} А овај Гојко баш је добар 
 Гојко, прибравши се мало. — Али ма шта било, знајте да не одступам од своје речи.{S} До вас св 
, продужи брисати се и онамо где је све било суво.{S} Кмет се искашља, онако из учтивости, тек  
{S} И најтеже је сазнавати да је то све било онако... нити је мене ко могао приморати, нити ме  
ме неће Бог више мучити?...{S} Доста је било! узвикну она и погледа мајку, која брижно прелеташ 
ко могаше у оном страху, исприча шта је било.</p> <p>Капетан зазвони, уђе жандарм.</p> <p>— Каж 
бав...{S} И све, ама баш све... како је било са Гојком, тако је сад са мном!...</p> <p>— Е, син 
 камџијом.{S} Испричајте нам то како је било и зашто?</p> <p>Капетан се диже, приђе Гојку и мет 
о носи штап у руци.</p> <p>— Хе, оно је било изненада... био сам збуњен;</p> <p>Они прођоше кро 
...{S} Опростите, заборавите све што је било... и њој потекоше из очију крупне сузе.</p> <p>— А 
рође у тишини...</p> <p>Гојку би милије било да Љубица не иде; зна он да ће тамо бити доста учи 
о; опет сад бар има нечега, а онда није било ништа, изговори он то, па дубоко уздахну и обриса  
Хм... то је нешто ново, што до сад није било, то се сад нешто почиње, мора бити...{S} Али шта?« 
ијена... и одмах сам познао да јој није било по вољи.{S} И Стојан тако вели.{S} Па добро, што ј 
апе она, црвенећи; ја нисам.... то није било по мојој жељи.{S} И сама видим...</p> <p>— Добро,  
Па добро, што је седела кад јој то није било по вољи? <pb n="48" /> Чудновато!...{S} И ове су т 
спит, знао сам да ћу пропасти, јер није било страдања, нисам <pb n="146" /> нимало страдао...{S 
 тек осећаше, да би му много пријатније било, кад би и учитељица становала у школи. »Овако... н 
изићи ћу на одмор.</p> <p>— Баш би боље било да изиђеш, настави чича веома тихим гласом, у коме 
..{S} Не може се више као некад, док се било младо.{S} А ја опет моју господу слушам ка неке бо 
вота јој јесте сеоба.{S} Као да је јуче било: смркло се, а они иду страном, више сеоских кућа;  
 чини јој се и да не дише, и најбоље би било кад би сад одједанпут умрла, то би најволела. »И ш 
е душа весели...{S} И свега овога не би било... и овај се јадник не би намучио, само да сам зна 
морало бити!...{S} Иначе... иначе не би било свега овога...</p> <p>— А зар вам је ово каква сре 
, да овај сад стаде премишљати: како би било да је питам за узрок ове промене, па ако је штогод 
ој се срце од нова страха...{S} Како би било да... ах, шта ја радим!...{S} Она се сама згрози о 
дуго премишљала шта да ради.{S} Како би било да окрене други начин?{S} Да се огледа!</p> <p>Јед 
дати никаква савета.</p> <p>— А како би било да ја тражим премештај у други срез?{S} Да то учин 
о саветова; да не би ње, ко зна како би било...{S} Него ја њега лепо онако, као конац око-прста 
 Није ваљда баш тако свуда?...{S} То би било страшно зло.</p> <p>— Е, госпођице, ви сте тек изи 
бити доста учитељица, којима би по вољи било увредити Љубицу, али он не сме да јој каже ништа.{ 
тово!...{S} Као да никад није ничега ни било...{S} Али се ти не брини, све ја то могу поправити 
сет пушака наперене на њу, лакше би јој било...{S} Шта је ово... он пије крв очима!...{S} И она 
д чували овце и говеда, а међу Гојковим било их је који су и копали, пластили, налагали снопље. 
настави.</p> <p>— Баш ми је много тешко било што сте ме погрешно разумели, управо што ме нисте  
јао се увредиће је тим; нити би му мило било да пође и она.{S} Мука!... </p> <p>Она је прочитал 
знајем... некако ми је, знате, незгодно било; цео дан сам био онако, некако... као да сам што и 
 могао знати!{S} О, како би то све лепо било, како би ја била срећна, потпуно срећна...{S} А за 
инили, проговори Љубица, јер не би лепо било да му се не захвали на услузи.</p> <p>— Молим вас, 
 пут доста отворено изјави, да би добро било кад би он био премештен.{S} Писар јој много наобећ 
о грдио власт, него само тврде да је то било ономад... некако тако.. ових дана.{S} После пола ч 
ом преплашена Гојка.</p> <p>— Шта је то било код вас с пандуром?{S} Седите, рече он благо, пока 
S} Она је још и тада сазнавала да би то било нешто веома необично, нешто што се нигде и никад н 
 Или да није смрт?!...{S} Ах, кад би то било!...</p> <p>— И што ја не бих могла сад умрети обич 
расположен, знам да ћу се до мрака чему било обрадовати.{S} Ето, видите... сад знате и ви зашто 
вајући своју кривицу.{S} У овакву стању било је тешко говорити ма о чем, с тога Љубица одмах пр 
.{S} Напротив! то ти је дужност.</p> <p>Било је већ доцкан кад се Гојко диже и упути к своме се 
а.</p> <pb n="131" /> <p>— Био... јест, био сам... због квартирине.{S} Ни ви нисте још ништа пр 
и.</p> <p>— Хе, оно је било изненада... био сам збуњен;</p> <p>Они прођоше кроз сеоски сокак, п 
ло... шта село!...{S} Селу је свеједно: био му на врату ја или онај Ђокић, одсече председник.{S 
О, тешко мени!...{S} Јесте, јесте...{S} Био ми је тако одвратан, тако досадан... мислила сам по 
таде пред њега.</p> <pb n="131" /> <p>— Био... јест, био сам... због квартирине.{S} Ни ви нисте 
? запита Љубица као чудећи се.</p> <p>— Био сам у њој и летос о испиту и опет пре месец дана ка 
сам зашто је морао то слагати.</p> <p>— Био ми ономад отац, па не могосмо да добијемо квартирин 
/p> <p>— Зар?... прекиде је он.{S} А ја био у Београду, неким малим послом... рече он, и зачуди 
ажљиво уклонише на ливаду.</p> <p>— Жив био, рече он ђаку, који му приђе руци. </p> <p>Је ли ов 
па нека их он води; и онако није до сад био у цркви, одговори она жучно, а образи пламте, црвен 
И они одоше железничкој станици, где је био одређен збор у месној школи.{S} Још из дворишта опа 
.. проћи ћемо, рече весео Гојко који је био на десетом небу од радости: »изгрдила је ћату, а ме 
јан...{S} Кад је он дошао?...{S} Или је био овде од јутрос, па сад спавао?...{S} Полако, на прс 
 и бринуо се сам о себи.{S} Какав ми је био први дан школовања, такав ми је био и последњи: све 
 је био први дан школовања, такав ми је био и последњи: све једно исто... судови, вода, ципеле, 
аво, отворено, очи у очи.{S} Страшан је био тај поглед: шинуо је Љубицу преко срца страшније од 
еђу мужем и женом прве године.{S} Он је био вазда озбиљан, жив и непрестано је тражио рада, рад 
светлим погледом и обори очи.{S} Баш је био у памети склопио целу реченицу којом је мислио да ј 
ли ожењен?</p> <p>— Пре две године није био...{S} Сад не знам.</p> <p>— Ах... уздахну Љубица ду 
игнемо, рече кмет.</p> <p>— Прирез није био покупљен, допуни га Богосав.{S} Знате, мука је са т 
јко.{S} Веља се намршти, и ако је дотле био веома расположен, одједном заћута и не проговори ни 
о он, грешник, тобом располаже...{S} Не био ја на његову месту, видела би ти...{S} Него шта би  
и, мајко моја!...</p> <p>Писар, како се био залетео за Гојком, истрча у ходник и видевши Љубицу 
и гласови раструбе, а он им је управо и био повод, јер је он саставио Влајка са чувеном лепотиц 
ајући га да још мало поседи, као што би био ред.{S} Влајко и Љубица остадоше сами у соби.{S} Чи 
ем послу.</p> <p>— А, Веља је и у школи био веома отресит.{S} Знам да ћемо код њега наћи читаву 
о, остао »млада«!, к’о што је и у школи био...{S} Дакле нове колеге!{S} Част ми је...{S} Велими 
реће место, него од куд ти овде, кад си био у Подрињу?{S} Кад се пре ожени и чак стече козу!</p 
 си, болан, до сад, дед’ причај: где си био, шта си радио? обрте се Веља Гојку. </p> <p>— Море. 
Хо, људи... како могу заборавити да сам био ожењен!... одговори Влајко, и насмеја се.</p> <p>—  
ојко?</p> <p>— Па ти ме знаш: какав сам био у школи, такав сам и остао.{S} А ти сигурно ниси по 
оме ћу овде да се обратим, а до сад сам био.</p> <p>— Добро, ја ћу те уписати...{S} Ха, чекај,  
и је, знате, незгодно било; цео дан сам био онако, некако... као да сам што изгубио.{S} И госпо 
е, дабогме!...{S} Чуо сам ја како је он био окупио председника да је оптуже због неморалног вла 
рено изјави, да би добро било кад би он био премештен.{S} Писар јој много наобећава, али о прем 
 не радим, зна се шта ме чека, па ма ко био горе.{S} Та млађи смо, па се мора слушати!«...{S} А 
претури и јаукну, а он се сети да је то био Стојан, прислушкивао, па га прескочи и истрча из шк 
и је то она вриснула?...{S} Да ли је то био њен глас?...{S} Она се једва диже, и лагано пође се 
им у очи?...{S} Хохохо!...{S} Ала би то био муж, бре!...</p> <p>— Истина, куд идеш толико и как 
вуку у весео блажен израз... »Ала би то био живот, Боже!... али ко сме о томе мислити...{S} Ниј 
али сам тако уморна, да би ми сад одмор био пријатнији од јела.</p> <p>— Нећете нам, ваљда, пок 
 часа растали.</p> <p>— Где си ти летос био? запита га само, па као и да не очекиваше одговора, 
{S} Јер доста се страдало, живот је већ био постао тежак, досадан... није се имало ради чега жи 
 слепа, која не размишља много, но само бира место, где би канула кап отрова!...{S} Да ли да их 
се Љубица мршти и мучи, па баш нарочито бира такву децу.{S} Обавештава их, помаже им, управо уч 
 питање.{S} Сад видите шта вас чека, па бирајте; то зависи од вас... ту вам ми не можемо дати н 
 су заједно... ту у соби, настави ћата, бирајући речи, и дајући им нарочит смисао при изговарањ 
 помислих сад ћете скочити, па нарочито бирам неразвијенију децу.{S} Е, друже драги, не једу се 
ега, па, стаде разгледати зреле шљиве и бирати једну по једну.{S} Стојан уђе у школу блед, збуњ 
озору, па изиђе.{S} Стојан се враћаше с бисагама, те сви уђоше у собу.</p> <pb n="60" /> <p>Љуб 
ко суморан, наређује Стојану да трчи за бисаге, а он се даде на посао: да мало уреди и дотера с 
шљите вашег послужитеља нек донесе моје бисаге из суднице и примите нас у ваш стан да се мало з 
мештај, и то још без узрока!{S} Јер шта бисте могли навести за разлог?...{S} То не може бити, в 
— Не знате ви ко је пред вама.{S} А кад бисте знали каква сам ја тешка грешница, не бисте ме ни 
е знали каква сам ја тешка грешница, не бисте ме ни погледали.{S} О, тешко мени!... и она покри 
не видите шта се збива, јер иначе ме не бисте ни погледали.{S} О, ала ме је Бог тешко казнио... 
 ја?..{S} Истина нисам ’нако... као што бисте ви желели, али опет, кад год устребам... ја сам в 
што младе девојке.</p> <p>Снаша Смиљка, бистра и паметна жена, одмах опази да у говору Љубичину 
, ступаше Гојко.{S} По потесу блиста се бистра роса, мирише свеж јутрењи ваздух, прелећу велика 
ему послужавник са слатким и чаша воде, бистре као кристал.</p> <p>— Хо, брате, како се човек о 
а слушајући жубор и шапат <pb n="53" /> бистре воде, чини јој се да са тим злослутим жубором от 
о резултат преговора, велика чаша, пуна бистре хладне воде на рапавој, прљавој и сувој руци фам 
ихим лахором, овај тужни двопев танахне бистре реке и младе, несрећне девојке...</p> <p>А Гојко 
.</p> <p>Путује потесом, шумом, прелази бистре планинске поточиће, а не види и не чује ништа... 
одговорити, знајући у напред да ће соба бити све гора и све нечистија, ако се он сам не прихват 
а ти будеш задовољна.{S} И онда ћу и ја бити срећан, те како срећан!...{S} О, да знаш како ми ј 
ну децу, која су пре две године требала бити уписана.</p> <p>Кмет зовну Гојка, а она продужи гл 
о је неваљала женскиња, и она је морала бити кажњена.{S} Па опет уверавања, клетве, и све то не 
 се да ми нисмо за село: треба, са њима бити друкчији.</p> <p>Гојко се усуди да је погледа, али 
ћер, помисливши какве ли ће судбине она бити?...{S} Да ли ће се намучити, као што се ова жалосн 
имала на признанице.{S} Ту су оне, мора бити...</p> <p>— Нема, госпођице, ниједне.{S} Сваки је  
није било, то се сад нешто почиње, мора бити...{S} Али шта?« И њега опет стадоше претресати нек 
ја оно!...{S} Свеједно, и без тога мора бити.{S} Нека он живи, а ја ћу да идем својим путем, ку 
е непрестано... и у ситницама тако мора бити...{S} Ако сам сад што нерасположен, знам да ћу се  
а даља страдања, држећи да то тако мора бити, да је се и родио за то: да страда, да се пати веч 
.</p> <p>— Шта мислите, да ли ће заиста бити отпуштена?{S} Ту је и Просветни Савет, за Бога; ва 
е год хоћеш, само нек знам да ћеш некад бити мој...{S} О, мили!...</p> <p>И она га опет стеже в 
исар се прену: види да овако неће никад бити краја скандалу, па дохвати жену за рамена и изгура 
 у име капетаново, и онда ће онај смрад бити кажњен за лажну доставу...{S} Да, му закука једном 
авних службеника... »Гле, па шта ће сад бити?... да отпусте, на свагда... са вечитим жигом срам 
очиње зверати очима...{S} Шта ли ће сад бити, шта ли ће јој рећи?...{S} Ето га, иде оно страшно 
а тебе чекао, а?....{S} А колико ће сад бити?...</p> <p>Председник се мало збуни, па шмугну у с 
а!...{S} Али зашто, зашто све то мораде бити?...{S} Да ли је требало коме моје страдање... оцу, 
Треба му пажљива женска нега...{S} Може бити свашта... одговори лекар и пође.</p> <p>— Како...  
...{S} Хајде већ то... не мари.{S} Може бити да је то баш у реду, него ја нисам научила на така 
рекиде га учитељитца, могла сам ја може бити наћи стан и џабе, па зар онда и ви да ми не платит 
.{S} И ја одох до куће; ко зна шта може бити!...{S} А немој тамо да се збуниш.{S} Капетан је до 
S} Ако умре?...{S} Ништа!...{S} Не може бити ништа страшније од овога што је сад.{S} Он је не ж 
е више.{S} Али зашто, зашто?{S} Не може бити да ће јој ко отети ону љубав, која владаше до скор 
гли навести за разлог?...{S} То не може бити, верујте ми.</p> <p>— Готово мени се највише свиди 
ва да се врати, јер осећа да то не може бити, и сву обузима очајање, ужас... али ипак она се кр 
мо се питаше: откуд то?...{S} Како може бити!...{S} Зашто?...{S} Од чега?...</p> <p>Љубица глед 
ног сиротовања и гле!...{S} Зар то може бити!{S} Зар би Бог допустио?{S} И зашто, зашто...{S} Ш 
учтив, пријатан, скроман.{S} И баш може бити да сам га ономад рђаво разумела.{S} Човек, без сум 
ја: само полако, па ко зна шта још може бити!...« помисли он и погледа крадом Вељу, па опазивши 
, и њену и његову, па ће и за мене боље бити.{S} Боље је мусти две овчице но једну...{S} Тако ј 
адник.{S} Но ништа, бар ћу са те стране бити мирна, јер и њих има свакојаких.«</p> <p>— Извинит 
емени!...{S} Али не мари; види се да ће бити мекши од воска: она ће моћи поступати по својој во 
ила на прозор па посматра децу, која ће бити предмет њена рада и старања.{S} Свако се приљубило 
ој рођо, ту је се добро накрмило, па ће бити повише и за откуп.</p> <pb n="129" /> <p>У Орловиц 
 могу.{S} Али шта мислиш о њима, шта ће бити?</p> <p>— Хе, соколе, нисам ја пророк.{S} Ту се са 
 отуд враћају весели, одмах знам шта ће бити.</p> <p>— Истина јест, и по селу су се растрчали,  
p> <p>— Скини и то, молим те... боље ће бити, рече Гојко, сакривајући оне ствари у свој зимски  
најсветији израз на лицу... »Најбоље ће бити, помисли она, да говорим са њим у повратку, сад ка 
 се свет научио тако...{S} До године ће бити лакше; а сад уписујемо и ону децу, која су пре две 
нанину, па му показа:</p> <p>— Да ли ће бити добро овако? запита она бојажљиво.</p> <p>— Врло д 
{S} То се мора платити!...{S} Шта ли ће бити, Боже?...{S} Свеједно, шта буде«...{S} И он, покор 
х са којим је дошао овамо.{S} Шта ли ће бити?{S} Куд оде сад?{S} Да ли ће га затворити, и зашто 
 знам онај отпуштен депешом, те овај ће бити пенсионован... ваздан тако!...</p> <p>Љубица не за 
, а не зна откуд ће оно доћи и какво ће бити, тек само осећа да је оно све ближе и да ће се њен 
ом: свет нема а овамо треба.{S} Тако ће бити и с вашом квартирином.</p> <p>— Богме ја хоћу да м 
.« То је сад фаталан корак, јер тамо ће бити све свршено.{S} Може се и вратити.{S} Зашто не!... 
и награду!...{S} Он?!... он...{S} То ће бити чеврти!...{S} А она се већ решила, решила се!...{S 
ја знам!{S} Сутра ћу у Београд, и то ће бити свршено...{S} Само ти реци да хоћеш... ти реци!{S} 
>— Хо, људи!... красота!...{S} Па ту ће бити без сумње и добра кајмаклија, а?...</p> <p>Љубица  
а нешто смеше и гледају њега.{S} Баш ће бити да се њему смеју.{S} То га опет збуни.</p> <p>— Ка 
и и мислили, ипак им се чинило, да неће бити тако покварених људи, који ће тај злочин извршити. 
 је главно: сви су изгледи да више неће бити страдања...{S} О, само да се поживи на миру!...</p 
осподу и да им будем веран, а мени неће бити рђаво од њихне стране.{S} Тако је то, братићу мој. 
ступати по својој вољи; он јој бар неће бити на сметњи.</p> <p>— Честитам, госпођице, ново друс 
 сад да нас саслушају обоје.{S} То ће и бити!{S} Али зашто?«...</p> <p>— Изволите један акт из  
ови учитељ...</p> <p>— Не могу сви људи бити фини и углађени: неком је Бог дао намет, а неком,  
ћата говори, али одмах помисли: неће ли бити и незгодно и опасно, да га пусти на таку близину к 
ља посла ови рачуни!</p> <p>— А хоће ли бити што на јашанцију?</p> <p>— Колико си ти нама дао п 
е све у реду, те није могло друкчије ни бити...{S} Он опажа како се Љубица мршти и мучи, па баш 
о полубога, и мишљаше који ли ће смртни бити срећан да је назове својом...{S} А сад... јесу ли  
— Гледаћемо да добијете...{S} Ја ћу вам бити на услузи свакад, кад ви зажелите.</p> <pb n="27"  
ди тебе...{S} Хоћеш?{S} А дворац ће нам бити сав од драгог камења, па у вече кад ја дођем с рад 
казати на ручку.</p> <p>— Знаш да морам бити у школи до десет.{S} Шта могу учинити за два часа? 
..{S} Та ја сам млада, лепа... ја морам бити срећна!« И пред њеним очима пролећу сјајне, дивне  
та јесам.{S} А што, зар ја не бих могао бити онако окретан и живахан, као Веља?{S} Не може да с 
 се пренерази од чуда, али је сад морао бити одлучан <pb n="151" /> па јој напомену да ће имати 
им детињи. »То је учитељ... онда ће ово бити«, вели жена у себи и прилази другим вратима.{S} Не 
то сам зимус страдао.{S} Тако је морало бити!...{S} Иначе... иначе не би било свега овога...</p 
стих живот...{S} А како је то све могло бити друкчије!...{S} Могли су се остварити сви они лепи 
ило да Љубица не иде; зна он да ће тамо бити доста учитељица, којима би по вољи било увредити Љ 
S} Да ли има смисла?...{S} Како ће тамо бити?...</p> <p>— Хм... промрмља Гојко, зверајући очима 
што ће нам!...{S} А после тога, ми ћемо бити велика господа, па нам неће ни доликовати да се ме 
е нек остане, што ће нам!...{S} Ми ћемо бити сами, и онда нам неће ништа требати...{S} Ја ћу те 
ину, али се уздржа, знајући да ће му то бити непријатно, а и она избегаваше сваки разговор, у к 
 помишља у себи како је то красна ствар бити муж и домаћин...{S} Дочекаш добра друга и пријатељ 
ање...«</p> <pb n="59" /> <p>Да ли могу бити људи толико дволични...{S} И то остаде за њу нераз 
ћа... неће проћи ни две недеље, а ја ћу бити отпуштен.{S} Па куд ћу после и шта ћу?...</p> <p>— 
..{S} Само да те нико не види.{S} Па ћу бити твоја!...{S} Твоја, разумеш ли?{S} Хоћеш?...</p> < 
 се то продужити вечито; неко ће од њих бити премештен.{S} Он сам то увиђа и обузме га велики б 
а Љубицом, — јер ти пријатељу, не можеш бити глава куће, насмеја се он, и загледа се у Љубицу.. 
 један од нас.{S} Ја ти јамчим да нећеш бити ни премештен ни отпуштен, докле год устраје тај ро 
 учитељима...{S} А она учитељица, вели, биће отпуштена...{S} Ах...« Љубици се стеже срце од нек 
ед као да хтеде рећи: »ама вараш се ти, биће да је то који други што год погрешно; а видиш, ја  
вратио кући онај...{S} Ако се и вратио, биће у канцеларији.{S} А ти треба вешто да се прикрадеш 
тана, да неће и њега?...</p> <p>— Кажу, биће премештен.{S} Добар је човек... много добар; свима 
ану.{S} Ако си сањао да те буве пецају, биће батина.{S} Тако је то, братићу мој!...</p> <p>Упис 
орок.{S} Ту се сад нешто крупно ломи... биће грмљавине и свега.{S} А ти чувај своја леђа, јер с 
о се у скамијама идеалише.{S} Полако... биће времена да све видите и да се у свему разочарате.< 
 са њим...{S} А после... <pb n="161" /> биће најсрећнији, јер ће остати сам, и неће се бојати н 
њених враних очију!...{S} Ехе-хе!...{S} Биће, вели, моја...{S} А докле?{S} Док нас не спетљају  
та ће она овде, каква посла има она?{S} Биће то друго: јамачно ме она тужила, па сад да нас сас 
јући пркосно.{S} Ако ће ме ко вређати — биће и без тога...{S} Хајдемо.</p> <p>И они одоше желез 
јка у страну.</p> <p>— После овога рада биће заједнички ручак, али ви немојте остати... имаћете 
а знам што знам: од данас за две недеље биће промене, па ми одсеците уши, ако то не буде...{S}  
се твојој лепоти...{S} Па после... море биће свега, само ти реци да хоћеш... је ли?...</p> <p>Г 
набавио неку дебелу кокошку, а ја рекох биће добра за чорбу.</p> <p>— Море, паметна си ти жениц 
мој, и он је тако тесно спојен са њеним бићем, да се већ више не може отклонити.</p> <p>»Како т 
, сваки мишић на телу.{S} Мислим баш да бих могао, кад бих се одлучио.{S} Што, зар је то тешко: 
е шта: упишите и мене у први разред; ја бих баш волео да учим код вас...{S} Тако да седим у ска 
же ту мекану, вреду ручицу.</p> <p>— Ја бих све за вас... настави он у још већем узбуђењу и дрк 
ала да ће овако ићи целе године, бацила бих све још сад.</p> <p>— Хе... а нисте још ништа ни по 
ете моје.{S} А по теби гледајући, рекла бих да је много добро.{S} Само то треба сачувати...{S}  
а телу.{S} Мислим баш да бих могао, кад бих се одлучио.{S} Што, зар је то тешко: врд... врд там 
подмазано?</p> <p>— Ман’те се...{S} Кад бих знала да ће овако ићи целе године, бацила бих све ј 
све, и душу моју и будућност и све, све бих вам дао...</p> <p>Љубица се унезвери, опет је стаде 
 снови, могла сам савити гнездо, у коме бих душу одморила и познала праву срећу.{S} А ово... за 
а никад не бих могла руке дићи... да не бих могла убити никога.{S} И он се, јадник, од тога дан 
 је то грехота што се радујем?{S} Ја не бих, ја знам да је то безбожно, да не ваља... али што ћ 
 психологији.{S} Па за прво време ја не бих што друго ни очекивао...«</p> <p>»А после, Боже мој 
>»Боже како је ово лепо!{S} Што и ја не бих могла овако.{S} Баш ћу да огледам... не, не да огле 
кад би то било!...</p> <p>— И што ја не бих могла сад умрети обичном смрћу?...{S} Ето, један уд 
уњав! заиста јесам.{S} А што, зар ја не бих могао бити онако окретан и живахан, као Веља?{S} Не 
о он полако, смешећи се...{S} Зар ја не бих могла тако?...«</p> <p>Гојко по дечјим погледима ос 
{S} Тада сам видела да на њега никад не бих могла руке дићи... да не бих могла убити никога.{S} 
ази.{S} Разумеш ли?...</p> <p>— Како не бих разумео, лијепи братићу...{S} Још ми бриде и глава  
 се, и постао некако смирен, тих, рекао бих чак понизан.{S} Са неким учтивим, финим смешењем пр 
о не би тако милостиво примио... пропао бих...{S} На мене скочише у школи два најодраслија ђака 
ине не могу ни да сричу...{S} За колико бих могла истрчати уз онај голи Космај?...{S} Гојко ме  
} Оставила децу саму...{S} Видиш, за то бих је могао узети на одговор.{S} Али, ех...!« и он мах 
косе разбарушене, почупане, висе читави бичеви ишчупани из корена.</p> <p>— Стојане, дај ми вод 
она оштро, па се одмах затим трже и узе благ тон. — Кад год ја што кажем коме ђаку, он одмах тр 
но срце почиње се кравити, јер га греје блага топлина мајчина саучешћа.</p> <p>Цео дан проведош 
х учитеља, Гојко га зна, виђао га је на благајни, метну му пријатељски руку на раме, па одговор 
тајући га, и врати се кроз иста врата у благајницу.</p> <p>Писар бројаше паре, а Љубица гледаше 
</p> <p>Гојко се обрте деци, па им рече благим, уморним гласом, притискујући руком врело чело:< 
</p> <p>— Све одличне, одговори он оним благим тоном у коме нема ни мало хвалисавости.</p> <p>Љ 
ад баџом затрепери чисто небо, обасјано благим зрацима.{S} Али је ипак хладно, веома хладно...{ 
а, као добра мати, прала их, чистила, а благо сунце повијало их и сушило својим зрацима...{S} О 
ити свему јаду.{S} Она подиже главу, па благо али озбиљно погледа Љубицу, право у очи...{S} Нау 
 Тамо је сва моја срећа, мој живот, све благо моје.{S} Па зар да ја то све изгубим олако?...{S} 
ати велики, тежак бол, јер губи највеће благо младости — лепе заносне снове...{S} И кроз неми с 
ислима.{S} Капетан му онако с ногу рече благо и пријатељски:</p> <p>— Идите, господине Гојко, к 
 код вас с пандуром?{S} Седите, рече он благо, показујући Гојку место.</p> <p>Гојко му, колико  
адање живу човеку, нада му је драгоцено благо...</p> <pb n="189" /> <p>— Мајчице, како ти се чи 
ешко страдати, то знам... јер сам летос благовао...{S} То се мора платити!...{S} Шта ли ће бити 
алосница намучила прошле године, или ће благовати, као што ова сад благује?...{S} Али црн и неп 
 одмах будем примљен у школу, и добијем благодејање.{S} Шта велите сад?!...{S} У другој години  
им животом, као и ово сунце, што огреја благом подмлађеном светлошћу. </p> <p>Ко се не сећа с к 
 тако... хвала је господу Богу, који је благословио наш састанак...</p> <p>— Е, зар већ!?... уз 
ове сузе јадованке, али је утицај њихов благотворан: залеђено, окамењено срце почиње се кравити 
дине, или ће благовати, као што ова сад благује?...{S} Али црн и непровидан застор будућности с 
ко се првих неколико недеља осећаше сав блажен, срећнији од цела света...{S} Ну, одједном он ст 
 изгледа прекрасан и цео живот сјајан и блажен...{S} Она већ осећа лако дрктање у свему телу, ч 
ак, а час се разведре и развуку у весео блажен израз... »Ала би то био живот, Боже!... али ко с 
ека да се он пробуди.{S} Седи тако, сва блажена и занесена у срећи својој, па претура преко гла 
топила само од једнога погледа, била је блажена кад се руковала са њим, осећала се срећном, мно 
што га окружује, осећајући само сласт и блаженство од умнога додира са анђелима и светитељима.. 
S} Од невоље удариш средином, па посред блата...</p> <p>Кад изиђе Љубица из каљава сокака и сту 
љао, па нигде не можеш ногом згазити од блата.{S} Дохватиш се руком за плот, да би прекорачио б 
њи случај.{S} Гојко стајаше на вратима, блед, осећајући неку дивљу радост и задовољство, а не с 
екаквог необична и јака узбуђења, а он, блед од потреса, дркташе целим телом, осећајући да ће с 
у? осврте се пандур Гојку, који стајаше блед, дркћући као прут.</p> <p>— Доћи ћу сам...{S} Кажи 
> <p>Гојко стајаше, пренеражен, зелен и блед, разрогачених очију од страха, ноге и руке му дркћ 
и једну по једну.{S} Стојан уђе у школу блед, збуњен.</p> <p>— Зове те господин Пера, шапну он  
а се диже са столице, раширених очију и бледа лица...{S} Нека паклена одлучност севаше у тим ши 
е се окретати немирно, а образи јој час бледе, час црвене.{S} Опет се у њој подигоше они <pb n= 
одиже зажарено лице, које одједном поче бледети, усне се искривише и затресоше, цело му тело за 
} Готово да не улазим ја тамо, рече она бледећи, као у страху.</p> <p>— Зашто?...{S} Зар да про 
S} Ућуташе за часак сви троје, па иђаху бледи, намрштени, тешко дишући.{S} Кад се мало прибра,  
д као изненади, зачуди, обузе га смртно бледило...{S} Камџија га опет ошину преко лица, па трећ 
рзаху грчевито, по лицу се осуло смртно бледило, а она дише нагло, отвореним устима, као да јој 
авите!... узвикну Гојко, трљајући руком бледо чело. — Ваша су страдања неизмерна... ви се то от 
 их поклопи облак, уши им заглухнуше од блејања оваца, а поред њихових ногу сноваху ошишане, по 
грло јој се стеже..{S} Опет јој у очима блесну онај апатични израз и брзо га нестаде... </p> <p 
д и они далеки.{S} Сад има нешто прече, ближе... ово сјајно, лепо злато, које јој угушује све б 
да њено страдање, пропаст?...{S} Ево га ближе... још ближе...{S} Гојко!!...{S} Исто онако миран 
, густо?...{S} Иде, иде... плива... све ближе...{S} Не види се ништа!...{S} Да није то капља?.. 
 као у грозници...{S} Дисање нечије све ближе и топлије и одједном... вреле усне са оштрим брко 
о како ова замотана прилика прилази све ближе, како јој гледа право у очи страшним, зверским по 
м!... викну она узбуђено, прилазећи све ближе њему.</p> <p>— Ено их у Ђокићевом кукурузу... под 
о ће бити, тек само осећа да је оно све ближе и да ће се њена срећа разлетети као прах...{S} Па 
де разгледати децу.</p> <p>Љубица приђе ближе деци, рече им да гледају само на њу, па поче рад. 
јусамљеније место, где нема друге школе ближе од четири часа и... <pb n="174" /> наравно, где н 
ланинске венце... од тих венаца дижу се ближе овамо сниска брда и хумови.{S} Под њима тече моја 
 доиста од камџије? запита он, пришавши ближе Гојку, разгледајући дугу, црвену масницу.{S} Глас 
и са њене душе нестаје мрака?...{S} Што ближе прилази кобном месту, све боље се види.{S} Па ово 
ести мало своју постељу, привуче сточић ближе прозору, па изиђе.{S} Стојан се враћаше с бисагам 
ање, пропаст?...{S} Ево га ближе... још ближе...{S} Гојко!!...{S} Исто онако миран, као кад леж 
, загледа се у Гојка, примаче му се још ближе, врло близу, тако да осети његово дисање...{S} Он 
е вриснути од страха...{S} Приђе му још ближе...{S} Шта је ово... је ли жив?... како ово гледа? 
ху...{S} Како који дан, они постају све ближи, све интимнији.{S} Они се већ одавно значајно пог 
зо појури вратницама, али незнанко беше ближи па подупре леђима улазак.</p> <p>— Стој...{S} Ход 
се обрте к селу, пружи руку на једну од ближих зграда и рече:</p> <p>— Ено је, ви’ш она... с ви 
.</p> <p>Љубица је сад први пут виде из близа.{S} Пролети јој кроз главу све, што је знала о њо 
 и зебња, она га јасно осећаше у својој близини, али се стараше да радом угуши све те мисли, да 
 незгодно и опасно, да га пусти на таку близину к себи, а још више јој паде тешко, него се овај 
/p> <p>— Нека, молим вас, немојте...{S} Близу је, сама ћу одговори она одлучно, па се поздрави  
а Гојка, Љубица опет уђе у собу и стаде близу мртваца.{S} Знала је шта би сад требало да учини, 
војити са Вељом.«</p> <p>Кад сиђе сунце близу брега, гости се дигоше да иду.{S} Веља се спреми  
шком оделу, пођоше к њему, али пришавши близу, стадоше.{S} И они се зачудише необичну изгледу њ 
ати по соби, прилазећи јој понекад тако близу, као да ће је закачити.{S} Љубица посматраше пажљ 
ју руку око њена стаса и приђе јој тако близу, да се нису могли гледати у лице. — Ја... ја... к 
 у Гојка, примаче му се још ближе, врло близу, тако да осети његово дисање...{S} Он само гледаш 
S} Покуша да га мало расвести, приђе му близу и проговори:</p> <p>— Шта ти је... ти си болестан 
ирем?... узвикну Гојко, дркћући од њена блиска присуства, па одједном обави своју руку око њена 
изгрлила и ижљубила, тако јој постадоше блиски и драги ови мали дивљачићи.{S} Она помилова по г 
з свега гласа.</p> <p>А сунце трепери и блиста се... румене се веселом чаробном светлошћу његов 
 и покуњен, ступаше Гојко.{S} По потесу блиста се бистра роса, мирише свеж јутрењи ваздух, прел 
рађаху какви осећаји, само мутан поглед блуђаше по далеку недогледу, показујући јасно да је душ 
 боловао, па ништа... прође, к’о ћуреће бобице.{S} Сад се смејем кад се тога сетим.{S} Него шта 
им одобравањем:</p> <p>— Тако, братићу, Бог ти дао, тако!{S} Јес’ видео, господине?...{S} Кажем 
ања.{S} Тако сам несрећна рођена!...{S} Бог ме је проклео још на самом рођењу!...</p> <p>— Оста 
Лепо га видим... маше руком...</p> <p>— Бог с тобом, дијете!... прекрсти се Смиљка.</p> <p>Немо 
сни; рече и колико ће коштати.</p> <p>— Бог с тобом, госпођо, што ће нам то!{S} Кажи ти ђаци не 
так, сваки покрет.</p> <p>»Што ми не да Бог мира, мисли она, да се бар сита нарадим са својом д 
 не бисте ни погледали.{S} О, ала ме је Бог тешко казнио... јекну она очајно и подиже главу.</p 
сви људи бити фини и углађени: неком је Бог дао намет, а неком, место памети, зализану главу... 
му звјезди... како ли оно беше.{S} Није Бог дао свакому све дарове.</p> <p>Затим обоје стадоше  
ној љубави, коју сам ја погазила, па ме Бог зато казнио и сад други гази моју љубав...{S} И све 
е да заједно страдамо...{S} Можда ће се Бог и нама окренути... кад заслужимо.</p> <p>Она му пад 
 више никакве зараде.{S} Ове цене да те Бог сачува: данас једна, сутра — друга.{S} Још да није  
да горка хлеба!...{S} Али опет ваљда ће Бог помоћи.{S} Нисам ја ни прва ни последња на овом пут 
 цигани!« рече отац и насмеја се. »Даће Бог, па ћемо до године у нашу кућу« одговори мати, стеж 
>— Ја све чиним...{S} О, ваљада ме неће Бог више мучити?...{S} Доста је било! узвикну она и пог 
казати.{S} Па онда?...{S} О, та ваљда и Бог гледа са неба на сиротињу!...« Она се стресе од те  
ивна, прекрасна ствар!...{S} Још кад би Бог дао деце!...{S} Али на тој мисли Гојко обично свака 
 гле!...{S} Зар то може бити!{S} Зар би Бог допустио?{S} И зашто, зашто...{S} Шта хоће он... шт 
вљаче.</p> <pb n="16" /> <p>— Помаже ви Бог! поздрави се старац, скинувши капу и наслонивши се  
 знаш, бећари и сиротиња.{S} Што је дао Бог...{S} Будите задовољни!...</p> <p>— Гле, молим те,  
ку, који је сео у средини кола.</p> <p>»Бог га видео, кад их пре научи песми! помисли Љубица. — 
ме Гојко весело узвикну:</p> <p>— Веља, Бога ми!...{S} Ја гледам, па чисто не верујем.</p> <p>О 
е, са онога прозора...{S} Али ја ништа, Бога ми, ништа...{S} Само се ти не плаши...{S} Знам ја  
о, зверајући очима.{S} Ја не знам...{S} Бога ми, не знам...{S} Нити је смео рећи јој да не иде: 
мад сам га купио за тебе... хоћеш...{S} Бога ми, што?...{S} Сву ћу те окитити златом и брилијан 
леда га слободно, право у очи.</p> <p>— Бога ти, ко је ово... какав је овај писар?</p> <pb n="4 
учила у путу?...{S} Камо вас до сад, за Бога!{S} Тебе сам једнако погледала.</p> <p>Мати јој, С 
таде скидати капут.</p> <p>— Шта је, за Бога, запита га учитељка, која га до сад гледаше као пр 
пуштена?{S} Ту је и Просветни Савет, за Бога; ваљда се то не ломи баш тако лако!... запита Љуби 
сад губи...</p> <p>— Чекај, стани... за Бога!...{S} Па тек сад имамо да разговарамо, викну Гојк 
 узвикну она, по овакој лапавици.{S} За Бога, тата, шта радите?...</p> <p>— Зар ти не знаш наше 
 се у свему разочарате.</p> <p>— Али за Бога, ваљ’да нико не дира оне који се не мешају у полит 
 Хеј, што ти је женска глава!...{S} Ама Бога ми, господине, једнаке су: и ове ваше учевне и оне 
живо рукама, стаде викати:</p> <p>— Има Бога, братићу, кажем ја!...{S} Умрла!... ка свака стока 
ваздух. </p> <p>— Шта радиш ово, за име Бога! викну Веља чудећи се, па га својски нападе за ову 
 са дванаест динара месечно, побојте се Бога!« Те ти они, братићу мој, лепо мени попеше на чети 
крив... </p> <p>— Кажи ми само, тако ти Бога!...{S} Нико неће знати, осим мене.{S} Кунем ти се  
 даће те у школу, а ти да га слушаш као Бога.{S} Немаш се куд враћати«.{S} И он је остао, почео 
чки речник је за овакве разговоре веома богат, те се и Љубици даде прилика да чује што ново и н 
<p>— А зна ли она тебе?</p> <p>— Мучно, богме...{S} Ми смо ти, братићу, овај...</p> <p>— Добро, 
 је испит!... мишљаше Љубица по том.{S} Богме страшно!... није баш тако обично, како причају.{S 
ће бити и с вашом квартирином.</p> <p>— Богме ја хоћу да ми се тачно квартирина издаје, а ви на 
дошла овде, да не буде оцу на терету, а богме и да потражи своју срећу...{S} Толике учитељице у 
астаде прави лом.{S} Клетве, претње, па богме по мало и псовке, онако кроз зубе, све се то прос 
Ха, методика... прекиде је учитељ.{S} Е богме овамо ћете морати много што шта против методике,  
} А ја опет моју господу слушам ка неке богове и сваки им, што ће рећи, довлет чиним.{S} Ми се  
де... предаде му се, као што се фанатик богомољац предаје молитви и небесном свету, заборављају 
уни се, а жене почеше запевати: стадоше богорадити да им испише дете, јер су инокосне, па им не 
 плашила.</p> <p>— Чуо сам, онај лудак, Богосав... шта је радио и кажу чак вам претио мојим име 
итељица, о којој су раније говорили.{S} Богосав, вели, синоћ дошао из среза, па донео тај глас. 
о веома живо и поверљиво претресају.{S} Богосав је у разговору, а већ и иначе, вазда главно лиц 
и у башту за неко густо ружино жбуње, а Богосав оде преко дворишта, машући главом.</p> <p>— ’На 
p>— Прирез није био покупљен, допуни га Богосав.{S} Знате, мука је са тим прирезом: свет нема а 
<p>— Прво ћемо код госпођице, рече ћата Богосав, који је дошао с кметом да му помогне саставити 
p> <p>— Господин Драгољуб је, уплете се Богосав, сек’о прутиће, па их пуно наређа по асталу...{ 
сами.{S} Овај креса оком, креса, док се Богосав сети па оде.{S} И ја се склоних, братићу, од зл 
иште за Милицом, на вратима се појавише Богосав и Влајко.{S} Како се опремио!{S} На њему је сео 
ја овде до општине, купим порезу, па ми Богосав рече да сте дошли...{S} Дај, велим да се упозна 
>— Знаш ко... учитељ и Милица, одговори Богосав, и некако ђаволски кресну оком и насмеја се.</p 
ред вратнице, где је очекиваше радознао Богосав.</p> <p>— Хоћете ли путовати кроз шуму? запита  
е стаде нешто гушити у грудима. </p> <p>Богосав, чувши кашаљ, стаде се дизати из прашине.</p> < 
е наставити весеље.{S} Хоћеш?...</p> <p>Богосав, готово занесен чудом, само да би се отресао ов 
 Твоја, разумеш ли?{S} Хоћеш?...</p> <p>Богосав, пребледео од страха, дркће, трзају му се вилиц 
, па дошао да је води на муке...</p> <p>Богосав види да се она ућутала као окамењена, па чека њ 
ш с пута... дрекну она, па гурну пијана Богосава из све снаге..{S} Он се поведе, поведе и сроза 
/p> <pb n="194" /> <p>Она одмах познаде Богосава, и следи се, јер он никад не долази узалуд, а  
.</p> <p>Кад стиже пред вратнице, опази Богосава, који таман хтеде ући у двориште, па кад виде  
а некакво нерасположење, чим је угледао Богосава.{S} Чуди му се: шта ће он овде, кад се њега шк 
 Знамо се добро колико смо тешки.{S} А, Богосаве, седи, рече он ћати, који се слатко смејао одг 
ј Ђокић, одсече председник.{S} Него ти, Богосаве, пожури са оним завођењем наплата и расхода, п 
и то, да не би тим указала велику пажњу Богосаву.</p> <p>— Ви сами... чекате учитеља?...{S} Тхе 
аш господин Аксо?...{S} Јест, али он је богослов.</p> <p>— Та оно није баш због тога, господин- 
види се... али тек...</p> <p>— Јесте ли богослов или преперанд? запита га попа кад седоше у соб 
г тога што... није због школе.{S} Има и богослова који рђаво певају.</p> <p>— Има, доиста има,  
а он пружи руке радосно.</p> <p>— Хвала Богу, кад те нађох!{S} Хајде!...</p> <pb n="97" /> <p>— 
да, идете са вашом децом.</p> <p>»Хвала Богу, чини ми се овако рече, одахну чича, јер га је Гој 
и чудећи се лудом Гојку. »Шта му је, по Богу, браћо? пита се чича у себи, касајући за Гојком и  
Тако, братићу, тако... хвала је господу Богу, који је благословио наш састанак...</p> <p>— Е, з 
ло поцрвене од љутње.</p> <p>— Здравља, Боже!{S} Лако ћемо, лако ћемо за то, рече кмет, гледају 
итава грмљавина.{S} Да ли је то истина, Боже, да ли је не варају очи и слух?!...{S} Полако још  
 друго ни очекивао...«</p> <p>»А после, Боже мој, кад би се залегла љубав, она права љубав, што 
 се мора платити!...{S} Шта ли ће бити, Боже?...{S} Свеједно, шта буде«...{S} И он, покоран суд 
о блажен израз... »Ала би то био живот, Боже!... али ко сме о томе мислити...{S} Није то за мен 
{S} Докле ће ова страдања и муке?...{S} Боже, има ли те!«... узвикује јадник очајнички, па седа 
амо мисао... може да буде и истина..{S} Боже да ли је то грехота што се радујем?{S} Ја не бих,  
оје је сновала још у школској клупи.{S} Боже мој, како је се то све сјајно замишљало!...{S} Зна 
 зашто?!... узвикиваше јадник гласно. — Боже, оволико страдање!...</p> <p>— Зашто... зашто?!... 
ар и да ће веома сложно живети. »Помози Боже!« се прекрсти се она, кад изрече ову мисао.</p> </ 
 убијем...{S} Шта нисам тада мислила, о Боже!...{S} А он, јадник, наједаред клону... посрну и х 
не ствари, да је то њено гнездо!</p> <p>Боже, па она је то и желела, само то!...{S} Њени идеали 
јачку постељу и горко зајеца...</p> <p>»Боже, шта је ово?{S} Је ли ово моја служба, мој удео?{S 
га, горе, горе, као жеравице...</p> <p>»Боже како је ово лепо!{S} Што и ја не бих могла овако.{ 
 да ће дати учитељима нешто пара тамо о Божићу, док покупи школски прирез за ову годину, а сад  
 свој цркви, и она помишља да то мирише божја душа.{S} И гле, то исто сада!...{S} И пламичак пр 
 о писару, све се сад испуњава.</p> <p>»Божја правда!«... узвикује он у себи, сагињући се да по 
овек налази у раду.{S} То је велики дар Божји, само кад је човек и с друге стране задовољан.{S} 
 па ћаскао свашта, а ја одмах помислила бозна шта...{S} Да ли је тако?«...{S} И она понови у па 
 ка луда, право у Брезовац.{S} Тамо ће, бој се, и ноћити...{S} Ја како, братићу!...{S} А ти опе 
 разбијем скупоцену лампу газдину...{S} Бој и грдње што сам извукао, <pb n="145" /> то је ништа 
<pb n="152" /> као да некога изазива на бој, као јутрос у селу...{S} Он не види, али осећа да ј 
S} Да се не уплаши!</p> <p>— Душице, не бој се, не плаши се... ја сам видео, све сам видео, онд 
 дан.{S} Неће ти он дуго ту вршљати, не бој се.{S} Печени смо и ја и он...{S} Него, знаш, причу 
 тога страдају, а млади издрже лако, не бој се.</p> <p>Веља му исприча неке раније и све јучера 
и он изићи.{S} Кажем ти ја, братићу, не бој се ти.{S} Њему баш немој зубе показивати, ономе зна 
 се збуниш.{S} Капетан је добричина; не бој се!</p> <pb n="126" /> <p>Изиђоше обојица заједно и 
ако хоћете... како знате...</p> <p>— Не бој се, оставићемо те на миру, одговори Веља, не гледај 
{S} Гледај ти само свој посао, па се не бој никога.{S} Тако је то, братићу, ја...{S} А он учите 
 Ја, братићу, тако је то.{S} А ти се не бој, што се тиче...</p> <p>— Море шта ти је, кога имам  
намршти се још више.{S} Од ономадашњега боја Љубица не долази никако у школу, али се он живо бо 
госпођа Зорка отуд из села, после онога боја... и капетан се осмехну, очекујући радозналим погл 
— Да ли ће бити добро овако? запита она бојажљиво.</p> <p>— Врло добро, врло добро, одговори он 
задовљни данашњим одговорима? упита она бојажљиво, као да га не увреди питањем.</p> <p>— Ха-ха- 
то тичу његове ствари?« — запита се она бојажљиво, аналишући са зебњом своја осећања, али се од 
ељ оборених очију, осврћући се око себе бојажљиво.</p> <p>— Школа! рече момче као чудећи се што 
еђу својима, ну ипак се окреће око себе бојажљиво.{S} Пажљив посматрач опазиће из очију му прав 
вери децу да је то доиста учитељ, па се бојажљиво уклонише на ливаду.</p> <p>— Жив био, рече он 
нуте главе, весела лица.{S} Осврташе се бојажљиво, гледајући да нема кога ко би је видео.{S} По 
а круга, у који је она гледала, стадоше бојажљиво погледати час на њу час једно на друго, чудећ 
 се више неће страдати?... запита се он бојажљиво и погледа око себе усијаним, узвереним очима, 
 да се ћата што не љути? промуца пандур бојажљиво.</p> <p>Кмет опсова крупно и ћату и пандура,  
ору и осети да га обузима његова обична бојажљивост.{S} Би му то непријатно; он се намршти и уб 
 зато оне вазда изазивају неку нервозну бојазан што се ремети ова стална тишина, на коју се чов 
ели животом и сунцем...{S} Нема никакве бојазни!...{S} Дај да се живи!...«</p> <p>А Велимир се  
63" /> протестовати, он је то радио без бојазни, а њега су се многи бојали, чак и професори...< 
 Сад се и сама смејала својој пређашњој бојазни и страху, и питала се: чега се имала бојати?{S} 
д руку са отвореном одвратношћу, али се бојала да му што не буде у путу, па после она крива.</p 
о радио без бојазни, а њега су се многи бојали, чак и професори...</p> <p>— Је ли ожењен?</p> < 
ространству и обојила га чудним, разним бојама, те све трепери, сија се и прелива под јасним не 
...{S} Нити је смео рећи јој да не иде: бојао се увредиће је тим; нити би му мило било да пође  
овима.{S} Он улажаше пажљиво, као да се бојао пореметити кога у раду, али кад опази да је Љубиц 
 мишљаше, љубави свога друга, и само се бојао да то не буде Љубици по вољи.{S} Али кад виде да  
е долази никако у школу, али се он живо бојао да не дође данас.{S} Добро јој... оне огреботине  
ни и страху, и питала се: чега се имала бојати?{S} Ето, већ више од месец дана човек долази, и  
лето... лежати на кревету и мислити, не бојати се ничијега хладна погледа, не страховати од изн 
јсрећнији, јер ће остати сам, и неће се бојати никаквих мука ни страдања...</p> <p>Љубица се по 
 <pb n="178" /> свима силама, и само се бојаше да не падне...{S} Осећа да му се у глави много,  
уморан, обучен у неке прљаве, затворене боје, панталоне и капут, са црним широким пругама озго  
учен је суморан покривач загасите тамне боје, из кога непрестано сипи она ситна, влажна, досадн 
м јабуковим или крушковим цветом, те се боје лепо преливају, од чисто беле у црвенкасту, па опе 
писар.{S} Уђе у школу опрезно, пажљиво, бојећи се да ни ваздух не узмути више него што мора.{S} 
 боји га се као човека оштра и озбиљна, боји се оних неколико часова, што ће их морати провести 
ра, и не због оцене, него просто онако, боји га се као човека оштра и озбиљна, боји се оних нек 
е, — глава му тешка... вуче га земљи... боји се да не падне на под...{S} Али се он отима, напре 
{S} Овако му је и гнездо безбедније, не боји се никаква зла; јер није ово полицајац, него његов 
 плаши, много плаши...{S} А Гојко се не боји испита, он зна да су деца ваљано спремљена, и то м 
ва је ово сила у срезу; и капетан га се боји; тако је то, братићу мој.{S} А она не зна, него... 
сару, да види шта је то: треба ли да се боји чега, или ће јој и Веља казати оно исто што и Стој 
ко то? рече она тихим гласом, као да се боји да га не пробуди.{S} Сваки ко је преживео младост, 
ремљена, и то му није првина.{S} Али се боји ревизора, и не због оцене, него просто онако, боји 
> <p>— А после?...</p> <p>— Видећемо... бојим се да не пређе у запаљење плућа.</p> <p>— Аа!...  
овао дванаест година, па зато се сад не бојим ни једног правника.{S} Моје осудно решење не обар 
p> <p>— Море шта ти је, кога имам да се бојим...{S} И шта ми ко може!</p> <p>Она се упути у шко 
осле бежиш као стрина...{S} Ево како се бојим твога шарабатања, ево гледај...{S} Министров потп 
нцу преливају и светле неком љубичастом бојом — носи се тај вечерњи звук и бруји далеко ширином 
 облак, заклони сунце, а под њим измени боју и дрвеће, и трава, и све...{S} Пирну хладан повета 
 се од пепељаве и беличасте у љубичасту боју...{S} Деца носе започете корпе, одељане витке или  
овине на ниже преливаше у затвореножуту боју; висока и отегнута чела, дугих спљоштених образа,  
на »на влади«.</p> <p>Дође још један од Бокићевих пријатеља; рече да иде из среза.</p> <p>— Отп 
чи! одговори јој другарица, окрећући се боком према говорнику.</p> <p>После се разви жива дебат 
 средини цркве, око иконе, стоје читави бокори зрела и зелена босиљка... мирис од њега простире 
а се невољница у своју ћелицу и угушује бол тешким уздасима и врелим сузама...{S} О, још да ниј 
 десни образ, осећа сва места којима се бол и ватра пружају, онако дужином... то је извесно пру 
 са лица не силажаше она љута горчина и бол, што тече из самог срца. — Он јој вели да ради свој 
едела.{S} Љубица осећаше само гнушање и бол, али Гојко... да му је само да провири једним оком, 
.{S} Он сам то увиђа и обузме га велики бол у срцу, кад помисли на такав растанак...</p> <miles 
е искривише и задркташе, одајући велики бол што је притискао душу...</p> <p>— Да презирем?... у 
Други се само гнушају...{S} Али оволики бол... то је страшно!</p> <p>— Кажем ја, јекну она загу 
е тај човек, који им је причинио толики бол, сада ту уз њих, да стоји као тешки кривац и очекуј 
арчета жива меса са њега.{S} Овај тешки бол изазвало је сећање на онај тренутак, кад се попео и 
мисао кроз главу као елекрина, он осети бол у срцу, па се одједном окрете и викну Стојану:</p>  
и такве исте покрете, али га жигне љути бол, и он одмах сазнаје своју горку невољу: нема више з 
А на душу пада све већи терет, све љући бол...</p> <p>»Иду страдања, видим ја...{S} Али зашто н 
.{S} И она почиње осећати велики, тежак бол, јер губи највеће благо младости — лепе заносне сно 
ајпре трже и устукну... некакав страшан бол стеже јој срце, она хтеде вриснути, али се прибра и 
свет у срећи, као да нигде у свету нема бола ни чемера.</p> </div> </body> </text> </TEI> 
леде, искривише му се вилице од страшна бола, а очи се широко, зачуђено отворише.{S} Као кад не 
односи собом по један део његова тешког бола, а на души му оставља тихо, пријатељско саучешће у 
 дуго, дуго... па јој дође да врисне од бола.{S} Побегне у школу и стане ходати, кршећи руке и  
бицу...{S} Зачу се само јаук Љубичин од бола, па онда њен истеричан врисак...</p> <p>Писар се п 
би косе и плачући.{S} У души јој беше и бола и срџбе и стида и гнушања страшнога, болесног, одв 
 опет збуни.</p> <p>— Какав си то друг, болан...{S} Нећеш са колегиницом да се куцнеш! рече му  
 нити јој што рећи.</p> <p>— Што ти је, болан... како то гледаш?...{S} Ене, па он је, јадник, б 
асмејаше и ућуташе.</p> <p>— Па где си, болан, до сад, дед’ причај: где си био, шта си радио? о 
аптати, замуцкујући:</p> <p>— Па немој, болан, тако више да се мучите...{S} Глас му веома задрк 
ао кроз сан чује познати глас:</p> <p>— Болан, па нећеш да ми кажеш ни хвала.{S} Ја за тебе тол 
S} Зашто не!...{S} Написаће Гојку да је болесна, и онда ништа...{S} Нема ничега!{S} Онда ће се  
рође у своју собу.</p> <p>— Море, ти си болесна? отвори за њом врата и провири у собу ова жена, 
ред собом тупо, несвесно, као што гледа болесник у врућици.{S} Дуваше оштар, влажан ветар, и он 
е опет осећа као у ланцима...{S} Тако и болесник гледа у сну себе здрава и весела... трчи, јури 
е полако, погурена и оборене главе, као болесник, коме се још није снага повратила.{S} Чим уђе  
ареве наредбе односно лекова и неговања болесника, па, погледавши још једаред Гојка, који беше  
 оде.</p> <p>Љубица опет остаде сама са болесником.</p> <p>»Дакле то није само мисао... може да 
рити.</p> <p>Чича изиђе а она остаде са болесником, не знајући још шта да мисли и не разумевају 
и какав мушки посао.</p> <p>Лекар приђе болеснику, који гледаше тупо, укоченим очима и дисаше т 
 <p>Лекар записа шта треба да се набави болеснику, па изиђе.{S} Пред вратима га сачека Љубица.< 
љут као отрован.{S} Како уђе, оде право болеснику, не погледавши Љубицу.{S} Узе Гојкову руку и  
ла и срџбе и стида и гнушања страшнога, болесног, одвратног, које граничи са лудилом...</p> <p> 
е и иначе трпео доста.</p> <p>— Јест... болест ме смела.{S} До године ћу имати право да се јави 
 се он очајнички отима, не марећи ни за болест ни за шта...{S} Само да види њу опет поред себе, 
дајући уплашено. </p> <p>— Врло озбиљна болест, госпођо.{S} Треба му пажљива женска нега...{S}  
 ради чега живети«...</p> <p>Гојкова се болест одуљи читава два месеца, и напослетку јадник, на 
то гледаш?...{S} Ене, па он је, јадник, болестан!... узвикну она, загледавши му се у очи.</p> < 
 проговори:</p> <p>— Шта ти је... ти си болестан?...</p> <p>— Кажем ти, тамо ћемо царски живети 
Тако, братићу, видиш...{S} Кад је човек болестан, треба да лежи...{S} Гле како му гори глава, и 
 накитима.</p> <p>Гојко изгледаше тешко болестан.{S} Час га видиш да се једва вуче преко двориш 
ђе испит.{S} Љубица се тек опоравила од болести, па жива премрла од страха.{S} Истина, Гојко је 
сто онако, као што се све сличне »ђачке болести« свршују.</p> <p>Срећно детињство, красна младо 
ећао.{S} После стаде мислити о Гојковој болести...{S} Ово је нека јака грозница, али ко зна шта 
рање догађаје, држећи да то има везе са болешћу.</p> <p>— Хм... то не ваља!...{S} Јак потрес... 
јним ударцима судбине, измучен и тешком болешћу и Љубичиним нехатом, ослободи се одједном свију 
« вели ово, смежурано и испијено тешком болешћу, лице.{S} Ни туге, ни жалости, ни жудње, ни пат 
чешћем.</p> <p>— Ништа... остави ме!{S} Боли ме глава, одговори Љубица, затварајући врата.{S} С 
</p> <p>— Устала сам, па ме нешто глава боли.{S} Сад је већ прошло.{S} А ти, јеси ли се намучил 
ла несвестица... и сад ме глава по мало боли...</p> <p>Гојко затресе плећима и изиђе из собе, н 
{S} Знам, знам, дикане мој: тешки су то боли.{S} И ја сам ти тако нешто некад боловао, па ништа 
 гуши... лице јој се искриви од некаква болна трзања...</p> <p>Влајко скочи, учини некакав неја 
хтеде да прође.{S} Она се насмеши неким болним осмехом, па му довикну:</p> <p>— Станите, куд бе 
о запе у говору и поцрвене, а Љубица се болно осмехну...{S} Све друго сад да прескочим, па посл 
сутон, са тихим жубором реке, помеша се болно, тужно јецање...{S} И оде низ воду, тихим лахором 
ући разбарушену косу рукама и гледајући болно, очајно, као да је овога часа сахранила све наде  
 а тешко му већ беше гледати оно вечито болно лице, на коме су исписане велике муке и тешко стр 
 и погледа у своје лице...{S} Као да је боловала читаву недељу, тако се изменила.{S} Намршти се 
Гојко је радио и са њеном децом, док је боловала, она сама види како је много он урадио, али се 
о боли.{S} И ја сам ти тако нешто некад боловао, па ништа... прође, к’о ћуреће бобице.{S} Сад с 
мно, мирно, сносећи свако за себе своје болове, сакривајући их једно од другога, старајући се о 
 ни расположења.{S} Она сама, са својим болом, бејаше сад преча себи од свега; мишљаше само о с 
вео, више никад, одговори Гојко с неким болом, готово са очајањем, па се опет загледа некуд у д 
 не смемо мрднути, узвикну он са тешким болом, па онако у љутини хитну гранчицу, коју ношаше у  
има, и ако се спремала до сад.{S} Нека, боље је да чува кућу.</p> <p>Једне вечери седи она у дв 
<p>И он се стаде предомишљати... »Нека, боље да је не дирам, рече у себи, па стаде прстима чешљ 
 брош.</p> <p>— Скини и то, молим те... боље ће бити, рече Гојко, сакривајући оне ствари у свој 
лник.{S} Шта ће... да се склони од зла; боље му је.{S} Сад ће и он изићи.{S} Кажем ти ја, брати 
а бацим кривицу на другог, ако се може; боље нека бриде туђа леђа него моја.{S} А за мене што в 
и његову, па ће и за мене боље бити.{S} Боље је мусти две овчице но једну...{S} Тако је то, бра 
, што сте веронауку оставили за мај.{S} Боље је, знате, било свршити те лаке ствари зимус...{S} 
а по земљи, само главу мало подигла, да боље види и чује...{S} Што очи не могу да постигну, пом 
ви котурови пред очима.{S} Кад разгледа боље, она се најпре трже и устукну... некакав страшан б 
ру, нада се да ће се то све окренути на боље, да ће све ићи старим путем.{S} Зато не оде родите 
езбеђен си ти од премештаја и отпуштања боље него и један од нас.{S} Ја ти јамчим да нећеш бити 
{S} Што ближе прилази кобном месту, све боље се види.{S} Па ово још није мрак, види се!...</p>  
ајаше све расположенија и рад иђаше све боље и живље.{S} После пола часа пусти децу и, бришући  
његова жена угледа масницу.{S} Овако је боље; дошао је као наручен.{S} И он притрча к вратима и 
— Добро јутро желим.{S} Тхе... кад није боље...</p> <p>— Види се да ми нисмо за село: треба, са 
тога гласа и стаде насред собе, да чује боље, али се баш тада отворише спољна врата и Влајко ви 
плате, и њену и његову, па ће и за мене боље бити.{S} Боље је мусти две овчице но једну...{S} Т 
ме делић по делић сакривене тајне.{S} И боље!...{S} Слатко је надање живу човеку, нада му је др 
часа изићи ћу на одмор.</p> <p>— Баш би боље било да изиђеш, настави чича веома тихим гласом, у 
енту, који не ради теже послове, а живи боље од сељака.{S} Вазда је одевен као да ће на сабор,  
док се венчамо...{S} После већ добијемо боље место, неко усамљено село, где нико не долази, па« 
о сваки нови познаник, који се жели што боље препоручити.{S} Његов поглед као да говораше: »Ето 
 одлучили да ово дана припазе на Љубицу боље.</p> <p>— Ниси могао да дознаш од ћате, онако... д 
Ја тебе лепо зовем у Америку... шта ћеш боље?...{S} Да побегнемо од овога света, који нам не да 
.{S} Одмакне се од прозора, чује се још боље, баш онај исти врисак...{S} Тамо је ваљада и њена  
зна да нема толико смелости.{S} Опет је бољи револвер.{S} Груни у њега из прикрајка, па кад пад 
<p>— За прирез што велиш... нисте ни ви бољи.{S} Чекао сам те годину и по, док ниси измирио мањ 
ли она. — Неумна, незгодна је та вечита борба са кметовима и одбором...{S} И деца хоће човека л 
тарости је најмилије сећање на ове дане борбе, кад се млада снага носила са недаћама и борила с 
d> <p>Љубица се толико измучила, толику борбу душевну издржала за ово кратко време, да већ беше 
мајчиних груди, кад човек претура тешку борбу преко главе!...</p> <p>Љубица се склупча и ућута  
ала, у њој и не беше више снаге за даљу борбу, за отпор.{S} Она се грозничаво хватала за ма как 
кад се млада снага носила са недаћама и борила се живо, одважно, са самопрегоревањем...</p> <p> 
ајмлађа и најмилија сестрица. </p> <p>— Боса!... узвикну она, по овакој лапавици.{S} За Бога, т 
ас штогод да одвојиш.{S} Станка још иде боса...</p> <p>Љубица задрхта.{S} То јој је најмлађа и  
амно:</p> <p>— Ха, тако ти!... деца иду боса, исцепана, а он купује својој... и опет се просу п 
оне, стоје читави бокори зрела и зелена босиљка... мирис од њега простире се по свој цркви, и о 
м истим сецањем и узвикивањем, и гомиле босиљка, мирис и оне исте мисли...{S} Она се занесе, не 
раве.{S} Чим сване, они сви, голотрби и босоноги малишани, његова браћа и сестре, поискачу испо 
.{S} Па шта ћемо кад ти ноћас, братићу, боцнеш тако мога господина...{S} Чек-чек, наћи ћу те ја 
вско-српска основна школа орловичка.{S} Бр.{S} 34.« Баш звони!...{S} Љубици нарочито одузеше см 
невидовној, па уђе у собу, обрте кључ у брави и леже да спава... </p> </div> <div type="chapter 
 А како ли је њему?...« И он притискује браву... врата се крећу...</p> <p>...{S}Седе неки људи. 
акад«...{S} Полако, као сенка, притиште браву и гурну... врата се лагано покренуше.{S} Она пром 
ово одело, нов црн шешир, коса ошишана, брада »штуцована«, па ни налик на пређашњег Гојка.{S} И 
 спушта, превијен и мало затубаст, нос; брада му обријана, необично развијена и истурена напред 
ијана и обрасла кратком чекињавом косом брада; он затрепта очима и одједном рукну у плач.</p> < 
S} Само се одвојише усне са брковима од браде и он брзо, на пречац, повуче у себе ваздуха... за 
и пет и шест година, црне густо обрасле браде, која се од половине на ниже преливаше у затворен 
 дугачак штап, који му допираше до саме браде.{S} Шта је то, кмете Ћиро, и ви људи!{S} Прошлог  
 Изиђе пред њу средовечан човек, шиљате браде, суха лица и опале косе, као да је скоро лежао вр 
 а бркови танки жућкасти; по образима и бради израсле ретке жућкасте длаке, које се не опажају  
. и одједном јој заигра обла округласта брадица, а очи се овлажише сузама — да сам избачена из  
.{S} А онај на врху, с дугом раздељеном брадом, сед, достојанствен... ала је необичан!...{S} А  
па се одједном обрте, отресајући рукама браду и даље, и оде низ сокак журно, као да га ко гони. 
, рече у себи, па стаде прстима чешљати браду.</p> <p>— Говоре ли што за капетана, да неће и ње 
че усне још јаче, и стаде руком гладити браду...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1899 
сну, и најзад стаде руком требити густу браду.{S} А Љубица настави:</p> <p>— Било ми је врло рђ 
 обара очи.{S} Још да му није ове густе брадурине — зло!</p> <p>— Шта ћемо сад, чиме да те част 
терај се мало, подшишај се, поткреши ту брадурину...{S} Отвори очи, ако хоћеш да поиграмо уз ме 
у они сложни, па да се удруженим силама бране, они ударе свако на своју страну, а то је кметови 
ца, машући по неки пут руком, као да се брани од кога, и мрштећи се.</p> </div> <div type="chap 
 гледам кроз тарабу како не умете да се браните, одговори му она и зацену се од смеха, сећајући 
а ту нема шале, па се прибра и стаде се бранити, али му то не поможе.{S} Чак не поможе ни то, ш 
ва, кад беху само њих двоје деце, она и брат, па лежаху овако исто уз мајку, под старим, искрза 
 пре.{S} Шта ради мати, сестре, пише ли брат из Београда, који <pb n="83" /> тамо учи гимназију 
том разреду, кад га већ сврших, умре ми брат, па умре и отац, али ја положих испит, и ступих у  
м, више сеоских кућа; мајка носи малога брата, а њу води за руку, отац носи неке поњаве на леђи 
еш више.{S} Нек остане која крајцара за брата.</p> <p>Гојко је сам изјавио жељу, да њих двоје и 
оруке од мајке, сестара и дође говор на брата.</p> <p>— Мика пише, често пише... због њега сам  
авио жељу, да њих двоје издржавају њена брата, док је у школи.</p> <p>Она га после ове речи пог 
та, да ће тај новац обрадовати и помоћи брата, оца, све... али су јој сад и они далеки.{S} Сад  
удари у претњу.</p> <p>— Нека те плаћа, брате, ко те је тражио и поставио, а ми нити смо те тра 
ице, по туђој поруци.{S} Код нас ум је, брате, слобода!...</p> <p>Председник промоли главу из з 
овакав путник пита за школу.{S} Ево је, брате... право на ову капију.</p> <p>Путник га не саслу 
жи Љубицу.</p> <p>— Код таке фајн-жене, брате, тражити сељанке и вући се са њима ноћу по потоци 
жеш ти сама све појести...{S} Ти си ми, брате, фина жена: мало једеш а лепо се носиш...{S} Хохо 
тигнеш и у школу и у кујну.{S} А ја ти, брате, не волим онај сељачки обичај: да се руча ма шта. 
к и реци му...</p> <p>— Не мешај се ти, брате, у туђ посао, док нисам и тебе... оногај...</p> < 
бави, али макар поштовања — Онда ће ти, брате, и писар и твоја слачајша прва љубав охладити...{ 
кад га Веља што упита.</p> <p>— Ето ти, брате... шта ћеш више!...{S} Речено је све.{S} Ако они  
а разговора.</p> <p>— И што ћу ви рећи, брате, јесу и ови удовци ђаволи, кад се ожене!...{S} На 
 Знам, казаше ми сад у судници...{S} О, брате, што сте допустили да се тако мучите без невоље!{ 
ом а код другога недељом.{S} Да живимо, брате!...</p> <p>— Нама изволите свакад недељом, прихва 
говору његову.</p> <p>— Голаверија смо, брате, сви па то ти је, придружи им се ћата овим фамили 
им сновима.</p> <pb n="164" /> <p>— Хо, брате...{S} Овај ми шврћа вели: оженио се наш Гојко и п 
 воде, бистре као кристал.</p> <p>— Хо, брате, како се човек одучи од свега!{S} Ето, ово сам ти 
так...{S}А кад сам се оженио? — уз пут, брате, бродећи с Дрине на Тимок, уграбих једно девојче. 
убица, зачуђени.</p> <p>— Остао удовац, брате, па осиротео, одговори им Веља и насмеја се, али  
 Гојко, па се још више заплете. — Знаш, брате, у једној смо згради, па ми је баш тешка ова свађ 
ицију.</p> <p>— Ха, па што се не кажеш, брате!...{S} Другови из гимназије, па се чине да се не  
е изразе шаљивим напоменама.</p> <p>— Е брате, баш то нисмо знали, рећи ће једна полугласно, не 
е он већ годинама међу њима.</p> <p>— Е брате ово је ваљано... овако са старим друговима провес 
 само државну порезу.</p> <p>— Зло, мој брате, зло! рече газда Цветко, уздишући.{S} Ради, мучи  
кве то? — Курјака, лисице...{S} Хо, мој брате, да ти донесем каквих хоћеш кожа, па к’о живо зве 
т чиним.{S} Ми се слажемо лијепо; јес’, братићу... ка нека права вамилија.</p> <p>Гојко обори г 
укама, стаде викати:</p> <p>— Има Бога, братићу, кажем ја!...{S} Умрла!... ка свака стока, и бе 
знам ти за политику баш ни мало.{S} Ја, братићу мој, само знам да слушам моју господу и да им б 
хватиш за врат, па онда о земљу.{S} Ја, братићу, тако је то.{S} А ти се не бој, што се тиче...< 
и погледа Љубицу прекорно.</p> <p>— Ја, братићу, умори ’ваку добру душу!...{S} Хоћеш ли да зове 
.{S} Сад ће и он изићи.{S} Кажем ти ја, братићу, не бој се ти.{S} Њему баш немој зубе показиват 
вом неповерљиво и шапућући у себи: »Ја, братићу, тако је то; видим ја!...«</p> <p>Гојко га доче 
ше нешто учитељу:</p> <p>Немој ти њима, братићу, низ длаку: они ће тебе ома’ зубима.{S} Него ти 
се знало о ком говори.</p> <p>— Не зна, братићу, ништа не зна.{S} Смрзао се и он ка жаба на лед 
 прочитао страшну вест...</p> <p>— Она, братићу, она... учитељка..{S} Сад дотрча Стојино дете,  
ате часова рада у школи.</p> <p>— Мора, братићу!... настави Стојан са кућњег прага. — Замахни н 
 колену од силна смеха. </p> <p>— Наша, братићу, одговори Стојан за свога господина.{S} Наша... 
 сад из воде извађен.{S} Па ти си слаб, братићу!...{S} Чекај, сад ћу ја тебе намирити. </p> <p> 
.{S} Како га обанђија онако!...{S} Иде, братићу, за њом ка слеп...{S} Хм... истина за мене то н 
 је гледа немарно.</p> <p>— А онај оде, братићу, још чупавији и гори; заборави да се умије, реч 
их цеђа викну Стојан:</p> <p>— Не може, братићу, мени је обећала!</p> <p>Она виде да Веља хоће  
. као два мученика.{S} Јутрос нас газе, братићу, и туку као стоку, као овај...{S} Их, шта ту!.. 
ана не верма ни оволико...{S} А зао је, братићу мој, као... као...{S} Шта ту, шта он може учите 
не удариш, а некмо ли дете.{S} Тако је, братићу мој!</p> <p>— Оно види да ја нећу да га ударим, 
ри стране.</p> <p>— Шта ћу, старост је, братићу!...{S} Не може се више као некад, док се било м 
и за чичу извући још по рубље.{S} Хоће, братићу, славе ми!...</p> <p>— Хајде да се прођемо мало 
е главу ко јагњенце, па потписа.{S} Хе, братићу, сила је влас’!... рече чича и некако лукаво за 
 овај писар?</p> <pb n="45" /> <p>— Хе, братићу, па господин Пера... знам га.</p> <p>— Питам те 
а ударим, па што се крије!</p> <p>— Хе, братићу, кад би оно знало шта ти мислиш.{S} Него оно к’ 
крипнуше.{S} Гојко скочи.</p> <p>— Ехе, братићу мој, кажем ја њој: даћеш ти мени, Смиљка!{S} Јо 
од стана махну руком.</p> <p>— Виде ли, братићу? они се нешто поџевељаше...{S} Море, ова наша х 
а месечно, побојте се Бога!« Те ти они, братићу мој, лепо мени попеше на четири рубље.{S} Сад к 
 затворено је, видиш...</p> <p>— Куцни, братићу, нек те чује.</p> <p>Гојко познаде Вељин глас о 
шла ономе лоли, ја куда ће!...{S} А ти, братићу, не мисли више о паксијанима, него лези тако... 
</p> <p>— Мучно, богме...{S} Ми смо ти, братићу, овај...</p> <p>— Добро, то је добро што те она 
Извол’те и прошћавајте...{S} Ми смо ти, братићу, знаш, бећари и сиротиња.{S} Што је дао Бог...{ 
 у коме се чујаше молба.{S} Не знаш ти, братићу, ове...</p> <p>Љубица махну главом одлучно, љут 
е, стењући:</p> <pb n="105" /> <p>— Еј, братићу јадни... обојица страдасмо!...{S} Ја зле напаст 
учио целу наредбу напамет. — Казао сам, братићу, и оно: <hi>господин управитељ</hi>; виђу да он 
амо ће, бој се, и ноћити...{S} Ја како, братићу!...{S} А ти опет иди те праштај и моли.{S} Еј ш 
у? рекни му, па се заплачи.{S} Ја како, братићу!...{S} Чуј ти само мене.{S} Па кад се он зачуди 
одица, допуни га учитељ.</p> <p>— Тако, братићу, тако... хвала је господу Богу, који је благосл 
па га намести на кревет.</p> <p>— Тако, братићу, видиш...{S} Кад је човек болестан, треба да ле 
 и са живим одобравањем:</p> <p>— Тако, братићу, Бог ти дао, тако!{S} Јес’ видео, господине?... 
 ти си се ту згунторила... нећемо тако, братићу, да ми ноћас жуљиш господина.{S} Јок.{S} Уморан 
 бесплатно.</p> <p>— Е, немој баш тако, братићу.{S} Имамо и ми по нешто, и ако смо сиротиња.{S} 
резу; и капетан га се боји; тако је то, братићу мој.{S} А она не зна, него...{S} Хеј, што ти је 
иверчицу, па ће подметнути; тако је то, братићу мој!...</p> <p>— Можеш ли спремити што за вечер 
да се одмори. <pb n="11" /> Тако је то, братићу мој!...{S} Четири банке за целу годину!{S} И то 
тељку како је жустра!...{S} Тако је то, братићу мој!...{S} Зубе ти лолама!{S} А гле, немаш душе 
и две овчице но једну...{S} Тако је то, братићу мој!...{S} Али опет, опет...{S} Часни је не уби 
ао, па се не бој никога.{S} Тако је то, братићу, ја...{S} А он учитељима ништа не може.{S} Не м 
уве пецају, биће батина.{S} Тако је то, братићу мој!...</p> <p>Упис се већ завршује.{S} Деци се 
и рђаво од њихне стране.{S} Тако је то, братићу мој.</p> <p>Гојко и Љубица се згледаше и насмеј 
 да сачуваш своју главу.{S} Тако је то, братићу мој!...</p> <p>— Нека, доста сам и ја патио, па 
ћемо тако.{S} Па шта ћемо кад ти ноћас, братићу, боцнеш тако мога господина...{S} Чек-чек, наћи 
љеност.</p> <p>— Шта ли си сањао ноћас, братићу? рече узгред једном малишану.{S} Ако си сањао д 
као овај...{S} Их, шта ту!...{S} Краљу, братићу, право ти Краљу! обрте се он Гојку.{S} Па ти ње 
огосав сети па оде.{S} И ја се склоних, братићу, од зла.{S} Не знаш ти каква је ово сила у срез 
<p>— За вечеру? како не, што год хоћеш, братићу!...{S} Само не знам шта би.</p> <p>— Ја имам хл 
лабо лице, из уста тече крв...</p> <p>— Братићу... браћо!...{S} Помоћ!... дрекну он и истрча на 
ише ка душа да заспиш к’о јање.{S} Јес’ братићу!... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
</p> <p>— Десет година сам овде, слатки братићу...{S} Немам куд... да умрем овде... .</p> <p>—  
..</p> <p>— Како не бих разумео, лијепи братићу...{S} Још ми бриде и глава и леђа, колико се ис 
..{S} Чек-чек, наћи ћу те ја.{S} Хе мој братићу, ако чича Стојан не види добро, може оно рукама 
и, неповратни пут...</p> <p>— Јадни мој братићу!...{S} Опрости, и нек ти је просто све од мене. 
хтеде се ни осврнути на молбе материне, братове <pb n="202" /> и сестрине, да остане још са њим 
е најодсуднија уверавања о поштовању, о братској искреној симпатији, о томе како је он готов на 
ебало коме моје страдање... оцу, мајци, брату... <pb n="133" /> јесу ли они сад срећнији?...{S} 
ца обрати нарочиту пажњу на саопштења о брату.{S} И она је добивала од њега писма, у којима мол 
разудале и свака за себе савила гнездо, браћа се растурила по белу свету и он сад замишља како  
и, голотрби и босоноги малишани, његова браћа и сестре, поискачу испод прљавих, <pb n="64" /> п 
очељу.{S} Нема ту сад ни цвоњка, све су браћа оглодала...{S} Чиме би се кметови трошкарили, да  
ћи се лудом Гојку. »Шта му је, по Богу, браћо? пита се чича у себи, касајући за Гојком и дишући 
из уста тече крв...</p> <p>— Братићу... браћо!...{S} Помоћ!... дрекну он и истрча на сокак, вич 
 ради тога и намештен <pb n="118" /> уз брвна, ослања се леђима уз дрво и подиже главу, гледају 
има и једно окно, исечено у брвну, а ни брвна не беху добро шљубљена, те у његовој тамници беше 
 ну осим ње има и једно окно, исечено у брвну, а ни брвна не беху добро шљубљена, те у његовој  
д тих венаца дижу се ближе овамо сниска брда и хумови.{S} Под њима тече моја шумна Морава...</p 
 сунце зашло.</p> <p>Они се упутише низ брдо, говорећи о послу који их сутра очекује.</p> </div 
...{S} Хохохо!...{S} Ала би то био муж, бре!...</p> <p>— Истина, куд идеш толико и какав је то  
и спрема се за дворбу.</p> <p>— Гледај, бре, немој да оставиш коју наплату незаведену, као пре, 
 он само у школи...</p> <p>— Што лажеш, бре, прекиде овога други малишан: зар нисмо са њим сигр 
е она, па да си још толики...{S} И држи бре, и повуци и потегни, док једва даде још једно.{S} Т 
 са Вељом.«</p> <p>Кад сиђе сунце близу брега, гости се дигоше да иду.{S} Веља се спреми да их  
</head> <p>Прижегло јесење сунце.{S} По брезама, што су крај пута отомбољиле своје танке и необ 
 памћење, док се не сети.{S} Кад дође у Брезовац, смрче се сасвим.{S} Сад је већ добро знао рад 
 ко опазити са прозора.{S} Брзо стиже у Брезовац.</p> <p>Веља таман седа за ручак, а Гојко упад 
> <p>— Хоћете ли да идемо после подне у Брезовац.{S} Да пустимо децу рано, па да идемо.</p> <p> 
оскитали!{S} Што ниси са женом отишао у Брезовац, него она пројури сама ка луда, а сад ти за њо 
ди... но оде низ потес ка луда, право у Брезовац.{S} Тамо ће, бој се, и ноћити...{S} Ја како, б 
 Гојко брзо распусти децу и оде журно у Брезовац. »Бар ћу добро навићи на овај пут«, помисли он 
, па се и сам упути кроз село, право ка брезовачкој школи.{S} Од скорог времена он се о свему с 
 неће да ми купи десетне мере зато, што брезовичка учитељка скупља скоруп у највећу цименту, а  
и јави с прага:</p> <p>— Ево иде учитељ брезовички.</p> <pb n="30" /> <p>Изиђоше обоје, мало из 
 шта ће ти онолика цимента?{S} Гледам у брезовичкој школи вамилијаз све са њима за’ита воду са  
хм.. кога ћу... а, зови Вељу учитеља из Брезовца«..{S} И Гојко развукао уста дужином целе вилиц 
обро... верујем.{S} Оном вашем другу из Брезовца реците да се чува од пандура...{S} То је, знат 
хну слободно, па окрете журно, право ка Брезовцу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 
ата.{S} Ено га, стаде у хлад под једном брезом.{S} Свраке закрешташе, прхнуше и попадаше на обл 
не издвојио се поносно у висину по неки брест, или се извио танахни јаблан...{S} И кроз то једн 
току се небо зацрвенело, помолио се иза брешчића зажарен, усијан котур, а над њим трепере и прш 
иди ни осећа, само трчи напред... брже, брже... да не буде доцне...</p> <p>Да ли се то развиђа, 
а се већ решила, решила се!...{S} Брже, брже да не буде доцкан!... </p> <p>И она трчи, сплеће с 
 се чини да мили као бубица...{S} Брже, брже... ах, проклете ноге, издају... баш сад.{S} Ево га 
 што види ни осећа, само трчи напред... брже, брже... да не буде доцне...</p> <p>Да ли се то ра 
} А она се већ решила, решила се!...{S} Брже, брже да не буде доцкан!... </p> <p>И она трчи, сп 
о саме крушке, а одовуд је поњана...{S} Брже, опрезније!...{S} Пст!...{S} Чујеш ли?... '</p> <p 
ој се чини да се не креће с места...{S} Брже, смркнуће се!...{S} Гурну врата... гле, отворена!. 
али му се чини да мили као бубица...{S} Брже, брже... ах, проклете ноге, издају... баш сад.{S}  
 ормана... извесно је од вина...{S} Али брже!...</p> <pb n="209" /> <p>Она зину, подиже руку и  
то?!... једва промуца. </p> <p>— Говори брже... сад, сад...{S} Да га не оставиш жива!...{S} Па  
се оспу лаким руменилом а груди се мало брже стану дизати и спуштати...</p> <p>Веља се одмах по 
 зове. </p> <pb n="180" /> <p>— Хајдемо брже... шта чекаш!...{S} Не знаш да ћемо у Америку.{S}  
о.</p> <p>— Нађи коња... трчи мајци што брже можеш..{S} Она нек дође на коњу... све у трку!...{ 
врата на Љубичиној учионици, па коракну брже и упаде изненада, без куцања, у Гојкову школу.{S}  
опажени, па као да их ко гони, потегоше брзим корацима натраг у своје село...</p> <p>»Ето, и то 
пет се издиже камџија, али Гојко једним брзим скоком истрча из школе и удари се из све снаге о  
у пролетеше неколика нагађања муњевитом брзином. »Отпуштен... премештен (камо среће!)... кажњен 
паше да искочи из груди, а дихаше брзо, брзо као да се гуши... лице јој се искриви од некаква б 
ки глас:</p> <p>— Децо, идите кућама... брзо!{S} Журите се!</p> <p>Гојко се осврну, па с чуђење 
ћи хоће ли га ко опазити са прозора.{S} Брзо стиже у Брезовац.</p> <p>Веља таман седа за ручак, 
но се још у себи смејао како сам морала брзо послушати«.{S} При тој мисли обузе је гнев. »Нека  
ј кратак зимски капутић, обуче га веома брзо, набаци капу на очи, па пројури преко дворишта, не 
{S} Не знам сад ни где су.</p> <p>И она брзо, не осврћући се више, оде онамо где је децу остави 
се убриса широким рукавом од кошуље, па брзо дохвати воштаницу, прекрсти се побожно, упали је и 
ица одмах виде да је то пијан човек, па брзо појури вратницама, али незнанко беше ближи па поду 
га обузе лако дрктање, али се он прибра брзо и погледа се са Гојком право у очи.</p> <p>— Јеси  
 гране на понеким шљивама и иде, корача брзо и узбуђено, не мислећи ни о чем...</p> <p>Гојко је 
а лица... неописана лепотица!...{S} Иде брзо преко дворишта, а на лицу јој исписано некаво неви 
ви како хоћете са њима, рече он и изиђе брзо.</p> <p>Љубица настави рад, па кад опази да су јој 
 споља га ловну оштар глас.{S} Он изиђе брзо, јер познаде председника.</p> <p>— Пусти тога чове 
в Пера писар, не брини...{S} И он изиђе брзо из школе.</p> <p>А Гојко сеђаше на свом убогом кре 
агано и опрезно школске вратнице, прође брзо преко дворишта и уђе у ходник.{S} Стаде да се приб 
дан Љубица дође рано у школу; и деца се брзо окупише.{S} Свако се лепо обукло па се беле чисте  
журања Веља се зачуди овој шали, али се брзо прибра, поздрави се са лекарем и одговори му:</p>  
, из очију јој сија задовољство, али се брзо навуку облаци на њено равно, ниско чело...{S} Мисл 
ну, па груну песницом у врата, затим се брзо врати на прозор и погледа унутра...{S} Баш тада Вл 
оге му веома зебу...{S} Устаде, па поче брзо ходати, али кад пружи корак, таман има простора да 
} Беху обоје веома узбуђени, она дисаше брзо, плаховито, грцаше од некаквог необична и јака узб 
рце лупаше да искочи из груди, а дихаше брзо, брзо као да се гуши... лице јој се искриви од нек 
ој у очима блесну онај апатични израз и брзо га нестаде... </p> <p>Оде јој отац, купивши узгред 
надне страхоте, отвори уста и проговори брзо:</p> <p>— Добро... учинићу, не бригај...{S} А вели 
много, много мути, и он почиње говорити брзо, са честим и тешким предисањем.</p> <p>— Кажем ја: 
иво, севајући ватреним очима и говорећи брзо, узбуђено: у другој гимназији разболи ми се газда. 
ора управи она оцу, говорећи и питајући брзо, не знајући о чем ће пре.{S} Шта ради мати, сестре 
ајући ни сам шта говори, па се одједном брзо обрте и изиђе из школе.</p> <p>Љубица погледа за њ 
одвојише усне са брковима од браде и он брзо, на пречац, повуче у себе ваздуха... затвори уста, 
Е нека виде да није, и да не треба тако брзо каљати човека...{S} А ти није требало сама, душице 
говор.{S} Каква је то љубав, да се тако брзо заборави!...{S} Говори о њеној смрти, а смеје се.. 
Кога ди сте наумили заклати, да се тако брзо обогатите!{S} Нека, молим вас: тако млади, па да и 
 за децом к своме стану.</p> <p>А Гојко брзо распусти децу и оде журно у Брезовац. »Бар ћу добр 
акључа врата и оде у собу.</p> <p>Гојко брзо притрча прозору...{S} Види се, она му нешто живо г 
иде шешир и не гледећи је промрмља врло брзо:</p> <p>— Гојко Савић, учитељ.</p> <p>— А... отеже 
 да се држи на ногама, дише некако врло брзо, али се он очајнички отима, не марећи ни за болест 
је...{S} Њу опет прођоше трнци, а писар брзо узе капу и, поздравивши је у ходу, изиђе из собе.< 
духну преко руке, па уђе у кућу.</p> <p>Брзо изиђе отуд сама Милица, подигнуте главе, весела ли 
ради без напрезања.{S} Сва малопређашња брига одједном се скиде, нестаде је, а њу обузе пламен  
аду, не види да Влајко има још и других брига осим школе: по чешће иде у срез, свакога дана оби 
ори брзо:</p> <p>— Добро... учинићу, не бригај...{S} А велиш после... сигурно?{S} Немој да ме п 
а и других.{S} А ми ћемо већ њему... не бригај ти, чекај само док смислим...</p> <p>— Ја му ниш 
рију, мирну... нек се нађе.</p> <p>— Не бригај...{S} Трчи! одговори му Стојан, млатајући рукама 
тити.</p> <p>— Имаш ли нож?</p> <p>— Не бригај, кажем ти, одговори он, прибирајући се полако и  
 гођ и њему да што учини.</p> <p>— Е не бригај.{S} Ако то извршиш како ваља, и њега ће други ма 
ни, из дана у дан... па да се полуди од бриге.</p> <pb n="200" /> <p>Пред вече, кад се мати и к 
јајно, лепо злато, које јој угушује све бриге, отклања ону досадну зебњу и ствара у души распол 
> сад јој и не беше до испита.{S} Друге бриге, друге муке обузеше је и зауставише на себи сву њ 
 ни о чем другом не мисли: нема више ни бриге ни зебње; осећа да је све у реду и добро, али не  
ивицу на другог, ако се може; боље нека бриде туђа леђа него моја.{S} А за мене што велиш, госп 
их разумео, лијепи братићу...{S} Још ми бриде и глава и леђа, колико се испребијах, па да ми је 
ојка, који корачаше поред ње, суморна и брижна лица, машући по неки пут руком, као да се брани  
присутнима.{S} Слушаоци изгледају веома брижни, погнули главе, па само махну њима по некад у ст 
жи коњ!...</p> <p>И Гојко корача журно, брижно, не видећи ништа око себе, осећајући само да га  
било! узвикну она и погледа мајку, која брижно прелеташе погледом преко зидова, избегавајући ње 
се њиха и навлачи све више, успављујући брижну главу пријатним заносним сновима...</p> <p>Но Љу 
у нејаку децу, која се поверавају њеној бризи; она би их све одједном изгрлила и ижљубила, тако 
ом зацрвенеше, као да ће сад из њих крв бризнути.</p> <p>Љубица подиже главу и погледа писара п 
, што?...{S} Сву ћу те окитити златом и брилијантима, среће ми!{S} Хоћеш?...</p> <pb n="78" />  
ви нисте онаки...{S} Сву ћу вас обасути брилијантима...{S} Свега, свега што вам душа зажели, св 
шапта јој:</p> <p>— Сутра ћу вам донети брилијантску грану...{S} Сва гори као ватра.{S} Хоћете? 
н златан часовник, посут ситним љускама бриљантским, са малим, кратким и танким ланчићем укусне 
му узвикнути:</p> <p>— Свака ти се мука брине о светињи школској!...</p> <p>Она хтеде још нешто 
мрдибуба једна!...{S} Он се нашао да се брине о моралу и светињи школској!...{S} Написао човек  
ти да имаш кућу, да те овде неко чека и брине се о теби.{S} Само та судница проклета!... '</p>  
; какав хлеб!{S} Зар још и о томе да се бринемо.{S} Реците само колика нам сума треба да безбри 
 Кажем ти: док ти је жив Пера писар, не брини...{S} И он изиђе брзо из школе.</p> <p>А Гојко се 
кају.{S} Све ће то да иде по закону, не брини ти.</p> <p>— Добро... отеже председник.{S} Ти већ 
 није ничега ни било...{S} Али се ти не брини, све ја то могу поправити... јест, све ћу поправи 
ања одвојио сам се из родитељске куће и бринуо се сам о себи.{S} Какав ми је био први дан школо 
сами јамачно увиђате, да сам имао права бринути се о светињи школе.</p> <p>Љубица плану.{S} У т 
она, госпођица Љубица, не мора се за то бринути.{S} Он ће њој сам доносити плату, све ће олакши 
 пусти их да се протрче а сама се стаде брисати <pb n="29" /> марамом и дувати уснама, као да ј 
кад он доврши свој дуги монолог и стаде брисати руком лице, она му опет узе једну руку и стеже  
столицу, посади се на њу уморно и стаде брисати знојаво дице.{S} Сви опет поседаше и настаде кр 
теља, а он, да би ма шта радио, продужи брисати се и онамо где је све било суво.{S} Кмет се иск 
им уснама.{S} Дохвати мараму, као да се брише, па га опет погледа и насмеја се још јаче.{S} А Г 
 Тамо је, чини ми се, Веља? запита она, бришући лице и посматрајући измењено Гојково лице.</p>  
живље.{S} После пола часа пусти децу и, бришући марамом ознојено и зажарено лице, приђе к писар 
p> <p>— Охо... то је новац! узвикну он, бришући се.{S} Како да ви не примите плату за четири ме 
 који часак за трпезом, узвикну Влајко, бришући се убрусом.{S} Ја сад морам да вам се сам натур 
 погледа у ове чудне очи, развуче му се брк у страну и он зачуђено махне главом и у себи прошап 
се руку устима, па превуче дланом преко бркова.</p> <p>— Чујемо да вас је тукао камџијом.{S} Ис 
, сасвим бело, нос погрбљен, дугачак, а бркови танки жућкасти; по образима и бради израсле ретк 
необично...{S} Само се одвојише усне са брковима од браде и он брзо, на пречац, повуче у себе в 
бријана лица, с великим, усуканим црним брковима.{S} Он улажаше пажљиво, као да се бојао пореме 
лије и одједном... вреле усне са оштрим брковима падоше на њен усијан образ и тако остадоше...{ 
а општину, рече он, па се осмехну левим брком. — Знате шта! узвикну он: урачунајте све до краја 
привлаче кога, горња усна се, заједно с брком, нервозно трзаше.{S} Он беше сав, са целом својом 
р полиције...{S} Хехе...« И Гојко мрдну брком у страну, осећајући да је и ту претерао, али ће о 
S}А кад сам се оженио? — уз пут, брате, бродећи с Дрине на Тимок, уграбих једно девојче...{S} Н 
и разред, а учитељица иначе нема велики број ђака!...</p> <pb n="76" /> <p>Љубицом овлада зебња 
з иста врата у благајницу.</p> <p>Писар бројаше паре, а Љубица гледаше зачуђено у гомилу банкно 
едеље она се нешто разговарала са њим о броју ђака, па онако у шали помену, како Гојко има мање 
и, само јој на грудима остаде скупоцени брош.</p> <p>— Скини и то, молим те... боље ће бити, ре 
, носећи собом нов дар Перин — скупоцен брош за груди.{S} Тако се учесташе походе, скоро сваког 
 носи, све лакше и лакше, нејасно, тихо брујање.{S} Долази ноћ...</p> <pb n="54" /> <p>Кад већ  
 отпочели свој посао, па и цела околина бруји од њихове монотоне песме, која улева у душу неку  
стом бојом — носи се тај вечерњи звук и бруји далеко ширином, чак тамо до краја потеса, куда ви 
.{S} Па ако видимо да ће и вас овако да брука, онда ћете дати оставку.{S} Другог излаза нема.</ 
је оштра!{S} Не жали мужа, него га сама брука..{S} Како је лепо овде, гледај!...{S} Овај намешт 
, лепе хаљине, несрећниче!...{S} Што се брукаш у тим дроњцима!{S} Дотерај се мало, подшишај се, 
е он пред свима људима причати о својој бруци?...{S} И Гојко се одједном сети својих ранијих сн 
н танак сувоњав младић, жутих завијених брчића, зелених очију, над којима је накривљен црн мека 
...{S} Смешкају му се уста, глади танке брчиће, а оним чудним очима сече као ножем...{S} Љубица 
ања; лице му доста развијено, обријано; брчићи танки, жућкасти, скоро бели; обрве танке, уздигн 
ака; са стране око очију кожа се почела брчкати, те даје целом лицу израз скривеног лукавства.{ 
ко дворишта, али му се чини да мили као бубица...{S} Брже, брже... ах, проклете ноге, издају... 
ад дођу они, па заседну, неће ме минути бувара.</p> <p>— Шта ћемо са школским прирезом? рече пи 
 једном малишану.{S} Ако си сањао да те буве пецају, биће батина.{S} Тако је то, братићу мој!.. 
рве године, али види се није суђено.{S} Буд је такав, па још привремени!...{S} Али не мари; вид 
уђено; учини јој се да он ово не говори будан, но као да сања.{S} Поглед му беше управљен у јед 
м свој заложила да га добијем свега, да буде само мој... да и мене огреје сунце среће...{S} Јер 
 само сада, но и после десет година, да буде скрушен, убијен, сатрвен тугом...{S} Управо не тре 
страдања, <pb n="159" /> још и то... да буде врхунац муке и патње...{S} Ветар фијуче на махове, 
а најсрећнијега, кад би она пристала да буде твоја жена, а?...{S} И Веља га погледа тако, као д 
 то све варљиви сан...{S} Та зар она да буде његова, она...{S} Гледаше је некад као полубога, и 
е, одговори му председник, тако мора да буде.{S} До сад се уписивало сваке године само по десет 
<p>»Дакле то није само мисао... може да буде и истина..{S} Боже да ли је то грехота што се раду 
те мисли, да се отресе тога бунила и да буде присебна.{S} То јој најзад пође за руком...</p> <p 
т понови неколика извињења, рече јој да буде потпуно безбрижна, па оде весело.</p> <p>Гојко се  
уда.{S} Тек само онако: »како сме он да буде срећан?«... па цап преко средине и... готово!...{S 
сти...{S} Али шта је ово, шта ће ово да буде?...{S} Зашто она одједном осети неку пријатну зебњ 
синчића у деверство, а сам се примио да буде старојко.{S} Вељи се већ знало кумство и без догов 
 одговори:</p> <p>— Како хоћете... нека буде!{S} Ја ћу вас слушати.</p> <p>— Да будеш моја!...{ 
а ли ће бити, Боже?...{S} Свеједно, шта буде«...{S} И он, покоран судбини, спреми се за даља ст 
мислила да ће се исто тако играти и кад буде велика као мати, и чудила јој се што се и она не и 
м, али доцкан.{S} Тек гледаћу да од сад буде све друкчије, да вас слушам — она нарочито удари г 
ла у Београду, па сад дошла овде, да не буде оцу на терету, а богме и да потражи своју срећу... 
се новом часништву добром гозбом, да не буде »мало пројахано«.{S} Према томе, и количина трошка 
само трчи напред... брже, брже... да не буде доцне...</p> <p>Да ли се то развиђа, расвањује...  
шила, решила се!...{S} Брже, брже да не буде доцкан!... </p> <p>И она трчи, сплеће се и опет тр 
аш како му то иде, па само гледај да не буде после валинке.</p> <p>После једнога часа отпоче су 
задрхтати кад их угледам.{S} Само да не буде она ту, док се мало свикнем на људе, па после ћемо 
рођем добро, и моја будућност зар да не буде сјајна?...{S} Та ја сам млада, лепа... ја морам би 
и свога друга, и само се бојао да то не буде Љубици по вољи.{S} Али кад виде да га она сама уве 
 промене, па ми одсеците уши, ако то не буде...{S} Познајем ја по овима овде: чим се они устума 
одвратношћу, али се бојала да му што не буде у путу, па после она крива.</p> <pb n="179" /> <p> 
лазило међу људе.{S} Таман рекох: да ми буде од помоћи, а оно... </p> <pb n="19" /> <p>Љубица с 
поведају, а мени, што?... шта има да ми буде тешко.{S} Мојој деци ја заповедам, а друге старије 
е у свету не дешава...{S} А с тобом што буде: од премештаја неће ништа горе.</p> <p>— Да ли да  
на господин писар у затвор... после већ буде осуђен на робију и тако... јест, тамо умре...{S} А 
а; у таке послове...{S} Нисам рад да ја будем крив... </p> <p>— Кажи ми само, тако ти Бога!...{ 
амо знам да слушам моју господу и да им будем веран, а мени неће бити рђаво од њихне стране.{S} 
 ми мати... откупи ме јадница, те одмах будем примљен у школу, и добијем благодејање.{S} Шта ве 
буде!{S} Ја ћу вас слушати.</p> <p>— Да будеш моја!...{S} Хоћеш?...</p> <p>Она се хтеде исправи 
едном за свагда: нисам те ја узео да ми будеш тутор, него жена!...{S} Да ме слушаш, а не да ми  
 ћу радити, ја ћу се мучити, само да ти будеш задовољна.{S} И онда ћу и ја бити срећан, те како 
p> <p>— Зашто? зачуди се она, као да се буди иза сна.</p> <p>— Па видиш да човек умире... на см 
редахну.{S} Погледа око себе, као да се буди из дубока сна...</p> <p>»Што је то легла на сто?{S 
а, ето баш овако... а ти ми се љушкај и буди задовољна...{S} А ја ћу, душице, све да трчим, там 
{S} Скикну, зачуди се јамачно шта га то буди из дубока размишљања, па махну репом живо, трже се 
ари и сиротиња.{S} Што је дао Бог...{S} Будите задовољни!...</p> <p>— Гле, молим те, чуда! рече 
Гојку и метну му руку на раме.</p> <p>— Будите слободни...{S} Испричајте све лепо, као што сте  
промене, примети Ђокић.</p> <p>— Шта се будиш, море... ком га везеш? одговара му председник.{S} 
то очима гледа. »Још ако <pb n="113" /> буду закључали врата?... еј незгоде!...{S} А онај пише  
ећ учинио што треба, да двојица учитеља буду премештени а учитељица отпуштена.{S} После овог са 
цем на глави, а поред ње покуњио се њен будући муж, Гојко учитељ, па звера око себе...{S} Ту се 
..{S} Зар ја да не прођем добро, и моја будућност зар да не буде сјајна?...{S} Та ја сам млада, 
.. а ја би за вас... све, и душу моју и будућност и све, све бих вам дао...</p> <p>Љубица се ун 
а пролећу сјајне, дивне слике замишљене будућности, она се смеши тим слатким санцима и у исто в 
гује?...{S} Али црн и непровидан застор будућности све то скрива од људских очију, док му садаш 
неке јаке младачке жудње за радом...{S} Бујна младост ври, живот, пун силе и одушевљења, кипи и 
 гледа свакоме у очи, не <pb n="155" /> буни се као ја, кад улази у друштво.{S} О, ала је то др 
још са њима, да се мало прибере од тога бунила, да дође к себи.</p> <p>— Не могу, не могу...{S} 
м угуши све те мисли, да се отресе тога бунила и да буде присебна.{S} То јој најзад пође за рук 
 некад смени лака зебња, па опет занос, бунило и топлина...</p> <p>— Аха, понео сам га... ево!. 
, притисло мозак, и она пада у све веће бунило.{S} Само осећа неку пријатну топлину, коју по не 
ари у бунило.</p> <p>— За сад је обично бунило... уз грозницу, рече лекар, али код њега може да 
Гојко стаде махати руком и опет удари у бунило.</p> <p>— За сад је обично бунило... уз грозницу 
 несрећнику, а он, јадник, у грозници и бунилу, дојурио за мном, стао пред прозор и чека... чек 
 се Гојко саже и, тресући се сав, као у бунилу, припаде к њеном лицу и стаде је љубити дуго, бу 
опази да је он помућен, да је у некакву бунилу, па се уплаши, не знајући шта ће са њим, ако пад 
у у душу још мајчином храном, почеше се бунити, али их постепено ућутка и заглуши женска таштин 
ала цео дан; поглед јој мутан, нејасан, бунован...{S} Обрте се око себе, као да нешто тражи, за 
ба... не могу, промрмља Љубица, и онако буновна, не дижући очију, прође у своју собу.</p> <p>—  
ојан је нешто запита или саопшти, а она буновно диже главу и гледа га чудно, необично.{S} Стара 
рише, и у прво време гледаше исто онако буновно, полусвесно, као и до сада; али одједном јој за 
p>— А, тако ли се дочекује влас’!...{S} Бунт!!...{S} Комуна!!... дрекну пандур, ускочи на коња, 
еже раменима, као да се чуди шта то она бунца, па се окрете к вратима друге собе, у којој је, у 
де... маше јој руком, исто онако кад је бунцао, зове је к себи...{S} Очи укочене, уста се само  
лности, намршти се...</p> <p>— О чем је бунцао?...{S} Испричајте ми све какав је тада изгледао, 
га за часак умири, али после опет стаде бунцати.</p> <p>Око поноћи дође Веља, и уплашен и љут к 
грабим обема рукама, подигнем у вис, па буп о под!...{S} Ти ли се нађе, црвенкапићу, да бешчаст 
аци, натушти се небо и просу се страшна бура...{S} Сад јој је и отац друкчији, простији, ништав 
едном угаси под првом навалом громовите буре живота, или се само нахватао пухор по живој жерави 
мути се све пред очима... навалише неки бурни осећаји, и она сад не мисли о оном, који пролази, 
де к њеном лицу и стаде је љубити дуго, бурно, сумануто...</p> <p>— Ето, моја!... моја!... је л 
амо како му се груди стежу, а срце лупа бурно, живо.{S} Не сме да се покрене, да мрдне ма чиме. 
а врата?...{S} Да ли то њене груди тако бурно дишу на његовим грудима?...{S} Је ли се то збиља  
лашљиво, а груди се подизаху и спуштаху бурно, све јаче и јаче.{S} Он је узе за руку, па обема  
стола, али зна да би то изазвало читаву буру...{S} Остаде седећи, узимајући мрвице хлеба у уста 
лако још напред, вуци се као змија међу бурумцима и зеленим перјем кукурузним... још, још...{S} 
 Стојан му побусао гроб великим зеленим бусењем...{S} Он га је, јадника, и ожалио...{S} А ја... 
руг са сиром и кајмаком, лук и неколико бутела пива. — Него да кажем ја да узму другог човека,  
, онда ниси више за службу, рече писар, вадећи хладно печење, заструг са сиром и кајмаком, лук  
ркћући рукама и тресући вилицама, стаде вадити из џепа неку малу кутицу.{S} Извади је, али не м 
ме нешто вуче тамо, као да ме чека нека важна ствар.{S} Са вама говорим и гледам вас, а мислим  
 и нису потребна велика знања.{S} Ту је важна практика...</p> <p>— Јест, добро сте рекли.{S} Пр 
закопати, али то <hi>сад</hi> није тако важна ствар...</p> <p>Него шта ова баба једнако провиру 
ше је ови необични и, како она мишљаше, важни државни изрази:{S} Краљевско-српска;..{S} Па није 
.</p> <p>— Није то; шта оно беше друго, важније?...{S} Не знам... ништа не знам... и не могу да 
урадили врло, врло много, прешли су све важније радове, кад опет нестаде мира у срцима њиховим  
авнији, а некад је мислила да њега нема важнијег лица у селу.{S} Сад јој је и мајка дошла некак 
је, па да ноћи тамо, али га сад очекује важнији посао.{S} Чим дође, затвори се у учионицу и ста 
људи, него све некако онако... озбиљно, важно...{S} Само неколико пута, у почетку њихове везе,  
ад да се сврши нешто страшно и необично важно, да се приближује остварење његових најтајнијих и 
но милине са неком полусмешном збиљом и важношћу.{S} Друкчије и не бива: право из школске клупе 
ра с нарочитим задовољством и чак неком важношћу удари гласом на речи из гимназије...{S} У њего 
дати по школи, расветљујући неку нову и важну мисао.{S} Прође пола часа.{S} Гојку се досади сед 
 Богосав је у разговору, а већ и иначе, вазда главно лице, па се дао у објашњавање ситуације пр 
теже послове, а живи боље од сељака.{S} Вазда је одевен као да ће на сабор, пуши дуван господск 
>Гојко обори главу па ућута.{S} Њега је вазда побеђивала Стојанова речитост, па и сад он немаде 
ита: да ли су њени поступци за то време вазда били умесни?...{S} Она се загледа у даљину и стад 
 селу су посете врло ретке, па зато оне вазда изазивају неку нервозну бојазан што се ремети ова 
ство од здравља, с којим се код младежи вазда јавља нека жудња за нечим веома светлим и маглови 
ше да је свршио основну школу; и он сам вазда се исказивао против школе и школованих људи, али  
ћена, убијена...{S} Само га једна мисао вазда жигне, као ножем, у срце и наведе му неку зебњу и 
мужем и женом прве године.{S} Он је био вазда озбиљан, жив и непрестано је тражио рада, рада и  
депешом, те овај ће бити пенсионован... ваздан тако!...</p> <p>Љубица не запита о ком се то гов 
 као луд... једва ме пусти да ручам.{S} Ваздан ми избрбља којечега...{S} Је ли ово доиста од ка 
и најволела. »И што не пуца... шта чека ваздан!«...</p> <p>Писар се обрће, нешто муца, хтео би  
шврћа вели: оженио се наш Гојко и прича ваздан тамо...{S} Дај, вељу, да видим нашу »младу« како 
нела из Београда, о неким суседима... и ваздан других ствари...{S} Па онда осу прекоре што су ј 
а на починак.{S} Сутон се приближава, а ваздух постаје гушћи, тамнији.{S} Цела се природа умири 
то се виђа обично усред лета.{S} Сав је ваздух њом испуњен, и она вас, улазећи у плућа, дави и  
{S} Стаде на прагу и дубоко удахну свеж ваздух.{S} Лице јој се изменило, као да је спавала цео  
а као прави каваљер фијукну прутом кроз ваздух и смешећи се рече:</p> <p>— Да понесемо оружје.. 
ом располаже...{S} Камџија фијукну кроз ваздух, ошину га по глави и плећима, па се опет издиже  
школу опрезно, пажљиво, бојећи се да ни ваздух не узмути више него што мора.{S} Деца беху изишл 
ста се бистра роса, мирише свеж јутрењи ваздух, прелећу велика јата грлица, спремна за одлазак, 
розоре и како споља јурну хладан, оштар ваздух. </p> <p>— Шта радиш ово, за име Бога! викну Вељ 
ао да нису од меса, као да су од самога ваздуха, тихо и нечујно, као лахор, машу и зову...</p>  
ка, да се надише овога мирисног, чистог ваздуха.{S} Одједном, из другога, тесног сокака испаде  
аде и он брзо, на пречац, повуче у себе ваздуха... затвори уста, поћута, па опет повуче ваздуха 
.. затвори уста, поћута, па опет повуче ваздуха...</p> <p>— Стојане!...{S} Стојане!... у помоћ, 
о, отвореним устима, као да јој је мало ваздуха.</p> <p>— И ви баш хоћете... не гнушате се мене 
аљути, па наскоро за тим махне руком по ваздуху, као да ће рећи: »Ех, батали, само нек је мир у 
ко... тхи!... — рече он, махну руком по ваздуху и насмеја се гласно, па онда настави:</p> <p>—  
ор.{S} Али, ех...!« и он махну руком по ваздуху, увиђајући и сам да он никад не би имао смелост 
а великој висини не растуре и разиђу по ваздуху...{S} Над селом се носе гласови стоке која се в 
е по мало греје, али се осећа оштрина у ваздуху.{S} Таман да се лепо путује.</p> </div> <div ty 
, на... па ми баш, овај... жао ми, није вајде...</p> <p>Љубица почиње зверати очима...{S} Шта л 
 јест баш туњавог...{S} Туњав сам, није вајде«.{S} И он као са неком злурадом жестином понављаш 
ам, а друге старије морам слушати; није вајде.{S} Сваки има по неког старијег, кога слуша, па т 
ред ту у једној кући две овчје коже.{S} Вајдица је и то: зарадиће на њима три — четири гроша.</ 
ађи, па да видиш чуда!...{S} Све би је ’вако песницом, па за врат...</p> <p>— Куд је отишла? пр 
>— То је за оне из првог разреда, а ми ’вако... крпигуза, јарца, вина и тако...</p> <p>— Је ли  
 прекорно.</p> <p>— Ја, братићу, умори ’ваку добру душу!...{S} Хоћеш ли да зовемо доктора?</p>  
икну он, уздахнувши...{S} А лудо си га, вала, и свијао!...</p> <p>Љубица се диже, па лагано изи 
оволикој наивности.</p> <p>— Ето вам га вала и за четвртке и за све празнике, и још да вам дам  
дашчарице, са чијег се прага виде шумни вали дивотне Мораве.{S} Чим сване, они сви, голотрби и  
то иде, па само гледај да не буде после валинке.</p> <p>После једнога часа отпоче суђење.{S} Ув 
свему разочарате.</p> <p>— Али за Бога, ваљ’да нико не дира оне који се не мешају у политику?</ 
е бих, ја знам да је то безбожно, да не ваља... али што ћу кад само срце игра у мени, сама ми с 
и то се испуња, и та жеља!...{S} Али не ваља тако... како ће он пред свима људима причати о сво 
први разред...«</p> <p>»Не, не... то не ваља.{S} Друго...{S} Стоји он онако... наслонио руку на 
а везе са болешћу.</p> <p>— Хм... то не ваља!...{S} Јак потрес... а он је доста слаб и иначе.</ 
апаљење плућа.</p> <p>— Аа!... па то не ваља?</p> <p>— Старци од тога страдају, а млади издрже  
 и насмеја се.</p> <p>— Знам, али то не ваља; не одговара захтевима хигијене ни науке...</p> <p 
смеје се, шали се и све онако... што не ваља.{S} Оставила децу саму...{S} Видиш, за то бих је м 
гла одмах да се обрне с позивом... прво ваља припремити земљиште околишним разговором, па тек п 
{S} Он, стари лисац, удесио је све како ваља, и чини му се да је већ крајње време за напад.{S}  
 тога не може да се ради ваш посао како ваља.{S} Него знате шта: упишите и мене у први разред;  
p>— Е не бригај.{S} Ако то извршиш како ваља, и њега ће други макар изгрепсти, ако га не може и 
, онако женски: знајући само да се тако ваља, не размишљајући нимало ради чега то чини.{S} И са 
ине, ово је сад четврта.</p> <p>— Нисте ваљад’ испит положили, те сте још привремени?</p> <p>Го 
ли од Смиљке, по седам за грош.{S} Даће ваљад’ и сад тако...</p> <p>— Ево ти грош, па купи и сп 
кад што грчевито заиграју.{S} И она се, ваљада, пренела у прошлост, или се предала каквом новом 
ачувати.</p> <p>— Ја све чиним...{S} О, ваљада ме неће Бог више мучити?...{S} Доста је било! уз 
 па седа на један велики камен, који је ваљада нарочито ради тога и намештен <pb n="118" /> уз  
оље, баш онај исти врисак...{S} Тамо је ваљада и њена мати, па ће доћи и Стојан с мотиком...{S} 
к њему; само она незгода новчана... али ваљада није то?{S} Она се замисли и не дође ни до каква 
те гудуре звижди и шиба, а Морава оздо, ваљајући своје мутне таласе, хуји и шуми пенушећи се, н 
рима.{S} Учитељица застаде у недоумици: ваљало је прозборити још коју реч са новим другом, али  
од његове шале.</p> <p>— Чорба је данас ваљана, обрте она разговор, тражећи и у овом случају по 
ко се не боји испита, он зна да су деца ваљано спремљена, и то му није првина.{S} Али се боји р 
нама међу њима.</p> <p>— Е брате ово је ваљано... овако са старим друговима провести који часак 
тај мах, а кад погледаш, оно све лепо и ваљано...</p> <p>Влајко се о ручку расположио, задиркуј 
је бар хлеб обезбеђен, кад радимо посао ваљано.{S} Па ето, дали су нас на милост и немилост нес 
ријатнији од јела.</p> <p>— Нећете нам, ваљда, покварити друштво.{S} Има времена и за одмор.</p 
амо јој једна мисао о том дође у главу: ваљда ће се и сад умети извући... како је до сад!..{S}  
а?{S} Ту је и Просветни Савет, за Бога; ваљда се то не ломи баш тако лако!... запита Љубица узб 
 удајте се за Гојка, он је миран човек; ваљда ће се овде станити стално — рече гост и лукаво по 
 <p>— Ништа друго ниси могао радити.{S} Ваљда нећеш гледати равнодушно толика чуда у школи и зв 
га запиткивати заинтересована Љубица. — Ваљда сте бар као дете проживели, у родитељској кући, с 
а да тако исто чами и његова сестра, па ваљда ће се наћи добра душа да и њој помогне...{S} Чуди 
м све исказати.{S} Па онда?...{S} О, та ваљда и Бог гледа са неба на сиротињу!...« Она се стрес 
бица га уплашено погледа.</p> <p>— Није ваљда баш тако свуда?...{S} То би било страшно зло.</p> 
га пита, па после?... хм... после ће ме ваљда затворити.{S} Може ме напасти онај пандур... јест 
p> <p>Гојко је погледа уплашено, или се ваљда сети ради чега је пошао, па се обрте и оде улицом 
ори лекар и пође.</p> <p>— Како... неће ваљда умрети!?... викну она, пренеражена, и пође за лек 
...{S} Ја сам Милица Обрадова... чуо си ваљда?...</p> <p>Јест, он је нешто чуо да говори млађи  
 Хај-хај да горка хлеба!...{S} Али опет ваљда ће Бог помоћи.{S} Нисам ја ни прва ни последња на 
о околини и оштра студен бије по лицу. »Ваљда ме неће дуго држати?...{S} Смрзнућу се.{S} А ако  
 око собе и одједном осети како се пењу ваљци уз грло, осети да ће сад заплакати...{S} Као да и 
Господине Гојко, рече писар улазећи, да вам издам часком плату, па изволите тамо у собу, зове в 
 он први разред.{S} Хајдемо у школу, да вам саопштим.{S} Ала ће да зине!</p> <p>Љубица збиља зи 
треба да безбрижно проживимо.{S} Све да вам спремим.</p> <p>— Ха-ха-ха... окрете Љубица у шалу. 
сподин, па ми даде динар и замоли ме да вам ово предам.{S} Па одмах треба да шмугнеш овамо, да  
 бришући се убрусом.{S} Ја сад морам да вам се сам натурам, па ћу лепо код једнога четвртком а  
 ја?...{S} Овај, ја сам баш хтео сам да вам... да вас...{S} Напротив!...</p> <p>— Шта напротив? 
. прекиде је Гојко одједном.{S} Хоћу да вам испричам, баш ћу вама да испричам, а никад живом чо 
за четвртке и за све празнике, и још да вам дам приде, насмеја се Веља.</p> <pb n="167" /> <p>А 
е сећате неких ситница...</p> <p>— А ја вам кажем да не знам за младост..{S} Сећам се многих си 
ња земље...{S} Ви ми то набавите, па ја вам не тражим ни паре. </p> <p>— Тако је, тако је, убрз 
.. мрзи ме пред вашом децом...{S} Хвала вам много, што сте радили с мојом децом...</p> <p>— То  
.</p> <p>— Знам... али опет...{S} Хвала вам и на посети... запе Љубица и погледа га са непримет 
 зажелите.</p> <pb n="27" /> <p>— Хвала вам у напред.{S} Ми ове године нисмо ни практиковали шк 
p>— Шта је ово... хе-хе-хе?...{S} Какав вам је ово колега? </p> <p>— Одличан учитељ и веома доб 
>— А је ли он вас жалио... оно пре, кад вам је послао наредбу.{S} Па толике друге ваше тужбе на 
ознаћете да је то нешто необично, а кад вам се приближи, изгледаће вам његова необичност веома  
с, не треба речи да трошите.{S} Кад год вам што треба... само кажите.</p> <pb n="87" /> <p>На т 
иђе, смешећи се:</p> <p>— Шта... не иде вам све као подмазано?</p> <p>— Ман’те се...{S} Кад бих 
о већ не сме никако да вас љути, јер ће вам се понављати онолико пута колико имате часова рада  
бично, а кад вам се приближи, изгледаће вам његова необичност веома чудновата.{S} Ено га, стаде 
.{S} Вежбање последње године вредило би вам више од све шестогодишње теорије...{S} Пустити децу 
те сувише добри, ваше је срце меко, али вам ја ништа друго не могу дати, осим зла и страдања.{S 
. да оставимо разговор за сутра.{S} Али вам опет кажем: ја остајем на речи.{S} Хајдемо... хајде 
 па и сам да се поучиш чему.{S} А ни ми вам нисмо баш тако велике школе учили.</p> <pb n="43" / 
дак, Богосав... шта је радио и кажу чак вам претио мојим именом.{S} Чуо сам да сте се и ви упла 
ожете издржавати школски прирез, па нек вам затвори обадве школе.</p> <p>— Е, моја госпођо, ко  
асова тачно пустите децу кући; часовник вам добро ради, па ћу ја доћи... а?...{S} Она климну гл 
иста тешко увредила...{S} Али рекла сам вам већ: ја за она два месеца нисам ништа знала за себе 
гледати у лице. — Ја... ја... казао сам вам... ви сте ми све!...{S} Дајте да заједно страдамо.. 
ас молим да ми опростите све... што сам вам учинила...{S} Ни сама нисам знала шта сам радила.{S 
<p>— Станите, куд бежите!...{S} Зар сам вам још непрестано тако страшна и одвратна, те ме вечит 
 општина ниједне ваше признанице, кажем вам... ни моје, ни ваше...{S} Него то је јасно: он је п 
е друкчије, живље.</p> <p>— Хм... кажем вам... поче он отезати, па у говору баци поглед на сока 
.. гле сад, шта је преда мном!{S} Кажем вам... уверио сам се!{S} А ви опет...</p> <p>Љубица га  
азуме се, у моју уписницу.</p> <p>— Ево вам списка, па узмите озго или оздо редом...{S} Што је  
р, видевши да му то пада тешко.{S} Како вам се чини? — Смешан чича.{S} Не знам само да ли ће мо 
еја се гост, па се обрте Љубици. — Како вам се свиди прво место, је л’ прво?</p> <p>— Да, сад п 
 опет у таблу, запита је:</p> <p>— Како вам се допадају нови ђаци?</p> <p>— Дивљаци.{S} Као да  
 мучите без невоље!{S} Изволите, колико вам треба новаца...{S} И он извади велики новчаник са г 
вор баш на овом месту... </p> <p>— Камо вам онај колега, рече он, дижући се.{S} Баш ће сит да с 
p> <p>— Колегу ћете имати доброг, за то вам јамчим.{S} Ми смо га у школи звали младом, јер се с 
 задрхће.{S} Прави, најбољи друг, па то вам је...</p> <p>Љубица гледаше, не знајући већ шта да  
аше се оволикој наивности.</p> <p>— Ето вам га вала и за четвртке и за све празнике, и још да в 
ути брилијантима...{S} Свега, свега што вам душа зажели, све ћете имати.</p> <p>Љубица се већ п 
разуме се.{S} Па баш то и јесте оно што вам кажем...{S} За велику добит мора се много страдати. 
е би било свега овога...</p> <p>— А зар вам је ово каква срећа, што сад овако са мном разговара 
ека, па бирајте; то зависи од вас... ту вам ми не можемо дати никаква савета.</p> <p>— А како б 
це. — Гледаћемо да добијете...{S} Ја ћу вам бити на услузи свакад, кад ви зажелите.</p> <pb n=" 
к њој и прошапта јој:</p> <p>— Сутра ћу вам донети брилијантску грану...{S} Сва гори као ватра. 
 и душу моју и будућност и све, све бих вам дао...</p> <p>Љубица се унезвери, опет је стаде обу 
ође да заигра од узбуђења.</p> <p>— Баш вам хвала!{S} Не знате како сте ми добро овим учинили,  
тави:</p> <p>— А ви, то је већ друго... вама требају многе школе.{S} Без тога не може да се рад 
ушему привежемо козу, па терај!...{S} А вама се, видим, не допада такво уживање? <pb n="32" />  
} Јес’ видео, господине?...{S} Кажем ја вама: по зубима лоле, па да ви’ш како ће да врте репом. 
 као да ме чека нека важна ствар.{S} Са вама говорим и гледам вас, а мислим о другоме...{S} Не  
 да морам ићи овамо, да се обавестим са вама и да се извиним...</p> <p>Љубица раширила очи, гле 
гласом:</p> <p>— Не знате ви ко је пред вама.{S} А кад бисте знали каква сам ја тешка грешница, 
од најпоштенијих учитељица!...{S} Ето и вама одговора на питање.{S} Сад видите шта вас чека, па 
рђаво, мислили су да сам умрла, па су и вама тако казали...{S} Али је прошло све...{S} Сад вас  
и ти нама дао пре, толико ћемо сад и ми вама.</p> <p>— Е, не можемо тако.{S} Ми смо владали сам 
ца:</p> <p>— Извините... што нисам ја к вама дошла... мрзи ме пред вашом децом...{S} Хвала вам  
ручивали скамије.</p> <p>— А, на то смо вама обавезни за онако лепе скамије и друге потребе? ре 
гарева...</p> <p>— Има ли који ђак међу вама?</p> <p>— Еве... овај, пружише деца прст на једног 
једном.{S} Хоћу да вам испричам, баш ћу вама да испричам, а никад живом човеку нисам то поверио 
 лијепо; јес’, братићу... ка нека права вамилија.</p> <p>Гојко обори главу па ућута.{S} Њега је 
оздрави са учитељем.</p> <p>— Ово ви је вамилијаз, а може ви и кувати.{S} Он је господин-Драгољ 
 цимента?{S} Гледам у брезовичкој школи вамилијаз све са њима за’ита воду са извора, па испушта 
ога паксијана да ме убије, и мене и мог вамилијаза?...{S} Баш му реци и за мене, нека зна... шт 
о ређали се несташни поступци у школи и ван ње, Љубица слуша са интересом овај разговор, који ј 
ови, и све време што му остаде слободно ван школе, употребио је на послове задругине.{S} Није н 
} Да ли је то истина, Боже, да ли је не варају очи и слух?!...{S} Полако још напред, вуци се ка 
S} Његов поглед као да хтеде рећи: »ама вараш се ти, биће да је то који други што год погрешно; 
ита!</p> <p>— Докле ћеш ти, море, да ме вараш тако?{S} Знаш ли ти шта је љубав!...</p> <p>— Шта 
да очекивала, али се уверила да су наде варљиве и узалудне.{S} Променила се много.{S} Једва би  
, и све мисли да то није јава, но лаки, варљиви сан...{S} Разли му се по лицу руменило, пројури 
томе што сад бива, мислећи да је то све варљиви сан...{S} Та зар она да буде његова, она...{S}  
 отац не узе за руку и одведе у окружну варош. »Много нас је, рече му отац, па не могу све да и 
е и све друго што има доста муштерија у вароши а не захтева велики капитал.{S} Тако се с муком  
>XV.</head> <p>Пала влада! захори се по варошима и паланкама, па лагано дође одјек тога гласа и 
} Толико пута је са завишћу гледала кад варошке учитељице иду са децом у цркву, па је тада у се 
обанчад, видевши <pb n="2" /> путника у варошком оделу, пођоше к њему, али пришавши близу, стад 
иђе из њих једна слабуњава, суха жена у варошком оделу, отвори лагано и опрезно школске вратниц 
а сам хтела вас молити да им ви кажете, вас ће послушати.</p> <p>— Знам, казаше ми сад у судниц 
гледаћу да од сад буде све друкчије, да вас слушам — она нарочито удари гласом на ову реч — и.. 
 Овај, ја сам баш хтео сам да вам... да вас...{S} Напротив!...</p> <p>— Шта напротив? запита он 
изразом кокетерије. — Ама немамо где да вас уведемо.{S} Децо, дајте коју столицу.</p> <p>»Хм, п 
па гледајте свој посао...{S} Нећу ни да вас питам да ли сте доиста говорили против владе... — к 
 главу.</p> <pb n="143" /> <p>— Знам да вас неко тешко зло мори, рече Гојко, прибравши се мало. 
појаве у школи; то већ не сме никако да вас љути, јер ће вам се понављати онолико пута колико и 
дланом преко бркова.</p> <p>— Чујемо да вас је тукао камџијом.{S} Испричајте нам то како је бил 
и, па да идете на робију...</p> <p>— За вас је слатко и на смрт поћи, узвикну он, смешећи се.</ 
ме сам вас откупио, то је моја плата за вас, ја у то тврдо верујем.</p> <p>— Не верујте!...{S}  
у, вреду ручицу.</p> <p>— Ја бих све за вас... настави он у још већем узбуђењу и дрктавици, — с 
Ви не знате и не верујете... а ја би за вас... све, и душу моју и будућност и све, све бих вам  
 овај, а они не даду...{S} Па сам хтела вас молити да им ви кажете, вас ће послушати.</p> <p>—  
та.{S} Сав је ваздух њом испуњен, и она вас, улазећи у плућа, дави и гуши својом врелом невидљи 
а одговора на питање.{S} Сад видите шта вас чека, па бирајте; то зависи од вас... ту вам ми не  
<p>— Ја сам дошао од куће нарочито због вас.{S} Чим сам чуо синоћ... о којечему, одмах сам реши 
апетан се окрете Гојку.</p> <p>— Е, сад вас молим да ми опширно испричате све догађаје, од кад  
азали...{S} Али је прошло све...{S} Сад вас молим да ми опростите све... што сам вам учинила... 
, рече писар смејући се.{S} Него ћу сад вас, господине учитељу, нешто да молим.{S} Пошљите ваше 
 испиту да се захтева сто чуда, а ја од вас захтевам све школске потребе.</p> <p>— Сиротиња смо 
и и она...{S} Не зна се које је луђе од вас двоје.{S} И ти јуче цвокоћеш у затвору од зиме, а д 
 шта вас чека, па бирајте; то зависи од вас... ту вам ми не можемо дати никаква савета.</p> <p> 
ви разред; ја бих баш волео да учим код вас...{S} Тако да седим у скамији, па само вас да гледа 
ајде седи, молим те.{S} Шта је ново код вас?«</p> <pb n="69" /> <p>Гојко се намести на столицу, 
шена Гојка.</p> <p>— Шта је то било код вас с пандуром?{S} Седите, рече он благо, показујући Го 
ом плату, па изволите тамо у собу, зове вас председник комисије.</p> <p>Гле, и то се испуња, и  
 Зли су им пси.</p> <p>— Јесте.{S} Јуче вас у мало не исцепаше.{S} Ја гледам кроз тарабу како н 
ко је најбоље.{S} Па ако видимо да ће и вас овако да брука, онда ћете дати оставку.{S} Другог и 
.. свему има краја.{S} Мислите ли да би вас овај ширет жалио?...</p> <p>Љубица поцрвене и обори 
а, јарца, вина и тако...</p> <p>— Је ли вас учио пређашњи господин коју игру?</p> <p>— Јок, он  
</p> <p>— Ваши људи тамо уписују... они вас знају најбоље, па њих и молите.</p> <p>Она ступи ме 
ажна ствар.{S} Са вама говорим и гледам вас, а мислим о другоме...{S} Не могу, не задржавајте м 
" /> <p>— И не журим се.{S} Него гледам вас једнако, па баш дођох нарочито да чујем... како то  
мило и то страдање и све...{S} Тиме сам вас откупио, то је моја плата за вас, ја у то тврдо вер 
 нај...најслободнији!«...{S} Познао сам вас одмах, настави он, па се накашља, не знајући шта би 
им вас, поче писар врло учтиво, што сам вас звао мало пре.{S} Заборавио сам да се ваш посао не  
 можете да ме гледате од мржње, јер сам вас доиста тешко увредила...{S} Али рекла сам вам већ:  
p>— Баш добро што дођосте.{S} Ишчекујем вас од јуче једнако...</p> <p>— Зар?... прекиде је он.{ 
м овде... .</p> <p>— Оставите га, молим вас, рече Љубица, која се веома узбуни од старчева плач 
 се тако брзо обогатите!{S} Нека, молим вас: тако млади, па да идете на робију...</p> <p>— За в 
ицу до њена стана.</p> <p>— Нека, молим вас, немојте...{S} Близу је, сама ћу одговори она одлуч 
е узгред: </p> <p>— Ах, извините, молим вас.{S} Јадна моја деца... оставила сам их онако.{S} Не 
а свакојаких.«</p> <p>— Извините, молим вас, али знате: нас новаке све интересује, обрте му се  
едоше у хлад.</p> <p>— Опростите, молим вас, поче писар врло учтиво, што сам вас звао мало пре. 
и је почетак тежак.</p> <p>— Али, молим вас, ко може да се не љути кад види овако мало дете, а  
ријатеља, о...</p> <p>— Не, не... молим вас!...{S} А ја?..{S} Истина нисам ’нако... као што бис 
роћи.</p> <p>— Господине Гојко... молим вас, причекајте, зовну га Љубица с прага, и упути се к  
ву реч — и... да се слажемо...{S} Молим вас, опростите ми!« Она пружи руку и корачи унапред.</p 
се не захвали на услузи.</p> <p>— Молим вас, не треба речи да трошите.{S} Кад год вам што треба 
се то може и њој десити.</p> <p>— Молим вас...{S} Готово да не улазим ја тамо, рече она бледећи 
а динара, те свега шест.</p> <p>— Молим вас, прекиде га учитељитца, могла сам ја може бити наћи 
 она плану и прекиде га:</p> <p>— Молим вас, шта ћете ви овде, ко сте ви?...{S} Зашто се плећет 
 опет! рече Љубица.</p> <p>— А је ли он вас жалио... оно пре, кад вам је послао наредбу.{S} Па  
ељ орловички...{S} Гојко Савић...{S} До вас... мало послом...{S} Врло нужно, стаде муцати Гојко 
јте да не одступам од своје речи.{S} До вас све стоји... реците ми, поверите се другу...</p> <p 
 јеси ли се намучила у путу?...{S} Камо вас до сад, за Бога!{S} Тебе сам једнако погледала.</p> 
...{S} Тако да седим у скамији, па само вас да гледам и слушам.</p> <p>Љубица поцрвене изненада 
Него ви очекните док ми дођемо, па ћемо вас лепо намирити.{S} Нисмо ми, онако рећи, зликовци... 
<p>— Како хоћете... нека буде!{S} Ја ћу вас слушати.</p> <p>— Да будеш моја!...{S} Хоћеш?...</p 
, — само да ви нисте онаки...{S} Сву ћу вас обасути брилијантима...{S} Свега, свега што вам душ 
 и као девојци, а већ у толико више као васпитачици.{S} Паштила се да се навикне на лепо опхође 
, али му још у очима играше она весела, ватра, која га грејаше у послу.</p> <p>— Ви, одмор... д 
се појави онај грозничави сјај у очима, ватра је обузимаше све више, и она се опет приближаваше 
ке на рамена, које почеше стезати...{S} Ватра јој плану из груди; струје многобројне, муњевите  
 је, опипа му чело, лице, груди... свуд ватра као жеравица...{S} Гојко опет поче о Америци...</ 
њиховим очима, нек <pb n="197" /> плане ватра, нек прозвижди тане, нека им поквари, нек пресече 
а лова, одмах се доноси угарак, ложи се ватра ту на обали и спрема се доручак.{S} Родитељи им,  
 образ, осећа сва места којима се бол и ватра пружају, онако дужином... то је извесно пруга, ма 
и брилијантску грану...{S} Сва гори као ватра.{S} Хоћете?...{S} Да дођем, а?...{S} Али нећу, ак 
е живље, а усне се осушиле, поцрнеле од ватре.{S} И сад је обузима дрктање, а глава све јаче ст 
 јој нејасан, усне осушене, запечене од ватре, а понекад искривљене у страну од тешких, мучних  
 костур, омотан кожом.{S} Нема више оне ватре и живости у очима, ни руменила на лицу.{S} Све се 
едњим зрацима свога заласка, прснула је ватрена светлост по том недогледном пространству и обој 
глас... а из њега веје тако нежна, тако ватрена и жива љубавна чежња!...{S} Не, не, није могућн 
трже и обори очи, јер осети на себи њен ватрени поглед.</p> <pb n="14" /> <p>— Видећете, настав 
 њену руку подуже у својој и гледаше је ватреним, значајним погледом.{S} И она гледаше њега вес 
аставља он, гледајући је живо, севајући ватреним очима и говорећи брзо, узбуђено: у другој гимн 
 пред вратницама...{S} Беше сав у јакој ватри, једнако га нешто вуче земљи, не може већ да се д 
стати код детета, које је данас нешто у ватри.</p> <p>Веља иђаше необично весело; обузело га он 
и се и већ беше готова да проспе читаву ватру горких прекора, да је посаветује како да се спасе 
 год устребам... ја сам ваш...{S} Јест, ваш.... ваш!...{S} И Гојко одједном, не поимајући шта р 
ребам... ја сам ваш...{S} Јест, ваш.... ваш!...{S} И Гојко одједном, не поимајући шта ради, дох 
рите.</p> <p>— Ехе... па онај криви.{S} Ваш нови учитељ...</p> <p>— Не могу сви људи бити фини  
 школе учили.</p> <pb n="43" /> <p>— За ваш посао и нису потребна велика знања.{S} Ту је важна  
лећете у оно што не разумете и што није ваш посао!...</p> <p>— Ја, знате... списак потребних ст 
с звао мало пре.{S} Заборавио сам да се ваш посао не сме прекидати.{S} Ја, знате, научио на наш 
е школе.{S} Без тога не може да се ради ваш посао како ваља.{S} Него знате шта: упишите и мене  
и, али опет, кад год устребам... ја сам ваш...{S} Јест, ваш.... ваш!...{S} И Гојко одједном, не 
давши у часовник, трже се.</p> <p>— Зар ваш колега не ради данас? запита он осврћући се.</p> <p 
 моје бисаге из суднице и примите нас у ваш стан да се мало заложимо и разговоримо.{S} Госпођиц 
кну Гојко, трљајући руком бледо чело. — Ваша су страдања неизмерна... ви се то откупљујете...{S 
оби не мили ми се никакав рад.</p> <p>— Ваша је много светлија и веселија.</p> <p>— Јесте; хајд 
 и проговори:</p> <p>— Овај ће начинити вашар!{S} Него ти сад одмах иди у срез, али немој насип 
олико спечалити.</p> <p>Отпоче се право вашарско погађање, најпре молбом и лепим, па кад то не  
вите сасвим!...{S} Ви сте сувише добри, ваше је срце меко, али вам ја ништа друго не могу дати, 
 терање ината.</p> <p>— И ово је, знам, ваше масло!...{S} Платићете!... рече она, па се огрте и 
а Бога ми, господине, једнаке су: и ове ваше учевне и оне наше конђаре.{S} Је ли њој дуга коса! 
м је послао наредбу.{S} Па толике друге ваше тужбе на њега.{S} Нека га, нек осети ко је јачи.</ 
изнанице.</p> <p>— Нема општина ниједне ваше признанице, кажем вам... ни моје, ни ваше...{S} Не 
чео тамо долазити господин Пера, код те ваше... учитељке.{S} Ми смо овде тек ономад сазнали, ка 
ше признанице, кажем вам... ни моје, ни ваше...{S} Него то је јасно: он је поцепао ваше признан 
е...{S} Него то је јасно: он је поцепао ваше признанице и сматра то као поклон... рече он, погл 
ине учитељу, нешто да молим.{S} Пошљите вашег послужитеља нек донесе моје бисаге из суднице и п 
> <p>— Добро, добро... верујем.{S} Оном вашем другу из Брезовца реците да се чува од пандура... 
тамо у срезу, дођоше нам после и акта о вашем постављењу...{S} А ја овде до општине, купим поре 
ођице, ја имам рођену сестру, која је у вашем положају,.. учитељица, као и ви...</p> <p>И сад н 
послу.</p> <p>— Ви, одмор... да.{S} Хе, ваши су мали, не треба се са њима много журити.</p> <pb 
} Она им одговори пријатељски:</p> <p>— Ваши људи тамо уписују... они вас знају најбоље, па њих 
некакав нејасан страх.</p> <p>— Да узме ваших девет ђака... да има и он први разред.{S} Хајдемо 
ву.{S} И ви да се спремите да, идете са вашом децом.</p> <p>»Хвала Богу, чини ми се овако рече, 
о нисам ја к вама дошла... мрзи ме пред вашом децом...{S} Хвала вам много, што сте радили с мој 
нема а овамо треба.{S} Тако ће бити и с вашом квартирином.</p> <p>— Богме ја хоћу да ми се тачн 
м можете показати како ћемо наћи пут за вашу школу, рече Љубица и стаде.</p> <p>Веља им објасни 
ту и опет пре месец дана кад смо мерили вашу учионицу и поручивали скамије.</p> <p>— А, на то с 
осте, чини ми се, да је изненада упао у вашу учионицу?</p> <p>— Јесте! одговори Гојко, и поче п 
 А ако ме оставе да преноћим, а овакова ведрина!«...{S} И он је готов да викне из свега, гласа, 
 огрејало.{S} Данас је ишла са чистом и ведром душом, са оним истим сјајним идеалним мислима, к 
 дао у неке мисли, од којих му се густе веђе час навуку и натмуре као илински облак, а час се р 
рло незгодно!... рече он мрштећи се.{S} Вежбање последње године вредило би вам више од све шест 
раре, па није ни имао кад да нас води у вежбаоницу.</p> <p>— То је рђаво, врло незгодно!... реч 
улази с коњем право у школско двориште, веже га негде у заклон, па иде весело у школу, где га Љ 
ћала.{S} Знала је само толико, да је не веже за њега љубав, јер она не осећаше љубави.{S} Та он 
ти!{S} И зар баш ми морамо имати каквих веза са оближњим школама?...{S} Видиш, како ја знам!{S} 
 настаде распуст, а свет поче зуцкати о везама Влајковим са Милицом Обрадовом.{S} Ћата се најви 
.{S} Јест, то је оно лице... с којим су везани они осећаји; и гле, сад је опет друкчије: много  
 по неке... ено баш она Даница, одржава везе са неколико учитеља, и сви је знају.{S} И Веља не  
све јучерање догађаје, држећи да то има везе са болешћу.</p> <p>— Хм... то не ваља!...{S} Јак п 
 испрекидане мисли, које немају никакве везе ни са њеним стањем ни са последњим догађајима...{S 
S} Само неколико пута, у почетку њихове везе, помилова је и беше нежан према њој, али је и та н 
.</p> <p>— Шта се будиш, море... ком га везеш? одговара му председник.{S} Што сте ви јуче ишли  
 дебата о говору, јер је тема стајала у вези са најбитнијим питањима из школскога рада.{S} Вели 
еки тамни и нејасни осећаји и са њима у вези наиђе на њу некаква необична нервоза...{S} Она ска 
 се у њој сећање и на све оно, што је у вези са тим.{S} Али је она већ навикла да угушује мисли 
га занела и која ће без сумње стајати у вези са давном, далеком прошлошћу...{S} Старцу цвокоћу  
 пријатна топлина: мило му што она сама везује своју судбину за његову, па и он развуче уста у  
, и ако у дубини душе осећа неко хладно вејање, неку злу и кобну слутњу, неку зебњу од тих непо 
ара се са Стојаном.</p> <p>Једнога дана вејаше снег.{S} Цела се околина бели, бели се сав видок 
ти јој, крупан, мушки глас... а из њега веје тако нежна, тако ватрена и жива љубавна чежња!...{ 
ко сам могла... шта ми би!...{S} На цео век, до смрти...{S} И све тако бежи од њега, гнушај се! 
 гле: у мало је не одјурише. »Нисмо те, веле, ни звали«...</p> <p>»Па он бар да је друкчији!«.. 
 депешом...{S} Сви у срезу то говоре... веле извесно, рече он, задуван и уморан.</p> <p>— Е, ка 
њи. »То је учитељ... онда ће ово бити«, вели жена у себи и прилази другим вратима.{S} Не чује с 
о оним учитељима...{S} А она учитељица, вели, биће отпуштена...{S} Ах...« Љубици се стеже срце  
о којој су раније говорили.{S} Богосав, вели, синоћ дошао из среза, па донео тај глас.</p> <p>О 
се што му досађују у невреме.{S} Он је, вели, казао једаред да ће дати учитељима нешто пара там 
ствари? запита је мати.</p> <p>— Он је, вели, сам нудио старцу, али му он одговорно: »Кад немам 
аман да пођем, а ти уђе.{S} Претури се, вели, одједном, само се пожали да јој мркне свес’... па 
враних очију!...{S} Ехе-хе!...{S} Биће, вели, моја...{S} А докле?{S} Док нас не спетљају обоје, 
 ја њој: даћеш ти мени, Смиљка!{S} Јок, вели она.{S} Море даћеш ми, луда жено, па макар се сву  
 он Љубици уплашеним гласом.{S} Часком, вели...</p> <p>— Кажи да не могу сад прекидати посао, о 
убат беше, па одмах за очи. »Шта ви ту, вели им он, мучите овог јадног старца.{S} Како ће, каже 
е Веља томе веома опирао.{S} Чекаће их, вели, његова жена, која је спремила ручак, али му Влајк 
види...</p> <p>»О, ала ми је добро!...« вели ово, смежурано и испијено тешком болешћу, лице.{S} 
а и би му мало слободније, зна човека — вели нам господин капетан, да и ви имате некакве жалбе  
 се лукаво иза плота осмехиваше, као да вели: »Јесам ли те преварио, а?...{S} Сад си се уверио« 
 да сам што изгубио.{S} И господин попа вели то исто.</p> <p>Влајко је добио премештај на Гојко 
" /> <p>— Хо, брате...{S} Овај ми шврћа вели: оженио се наш Гојко и прича ваздан тамо...{S} Дај 
мо то треба сачувати...{S} Знаш како се вели: лакше је стећи но сачувати.</p> <p>— Ја све чиним 
...{S} И опет рекао би да и његово дице вели: »Шта ћемо, кад нам је таква судбина!« Он уђе, као 
и бол, што тече из самог срца. — Он јој вели да ради свој посао, да се не плаши ничега.{S} А за 
ставља:</p> <p>— Господине, капетан нам вели — и председник показа руком десно до себе, Гојко у 
.{S} И шта му сад не достаје?...{S} Сам вели да је потпуно задовољан.{S} Шта ће више!...{S} А с 
но знало шта ти мислиш.{S} Него оно к’о вели: дај да бацим кривицу на другог, ако се може; боље 
 на врх главе, али не рече ништа.{S} Ко вели: право је да се промази прво јутро по свадби, а ве 
, рече један одборник.</p> <p>— А ’нако вели... настави ћата, Министри су весели, нико и не сањ 
јој није било по вољи.{S} И Стојан тако вели.{S} Па добро, што је седела кад јој то није било п 
не плаче и не жали кћер...{S} И шта оно вели: »Нашло се мртво!« И зашто баш сад мора, онако кри 
 ова реч као муња. »Умире!...{S} Шта то вели он?« Та она никад није ни помишљала на то; каква с 
ремена јави се, као резултат преговора, велика чаша, пуна бистре хладне воде на рапавој, прљаво 
еобично јака, силна љубав, права љубав, велика, заносна, онаква, како се то описује у романима. 
битнијим питањима из школскога рада.{S} Велика већина учитеља узе учешће у дебати, док учитељиц 
ти... много, много! </p> <p>— То сам ја велика добит, је ли? запита она, гледајући га тужно и и 
.{S} Ја видим, рече он, да ми се спрема велика несрећа... неће проћи ни две недеље, а ја ћу бит 
3" /> <p>— За ваш посао и нису потребна велика знања.{S} Ту је важна практика...</p> <p>— Јест, 
али се сетила очевих савета: да је ћата велика сила у општини и да треба увек са њим лепо посту 
 да седне на столицу, па уздахну као од велика умора и превуче шаку преко ознојенога чела.</p>  
 срећа!...</p> <p>Почетком јуна настаде велика журба у школи: одређен је ревизор, знали су га о 
ла да ће се исто тако играти и кад буде велика као мати, и чудила јој се што се и она не игра,  
а могла навикнути на мене!{S} Навика је велика чињеница, тако учисмо у психологији.{S} Па за пр 
 <p>— Прети ја.{S} Шта ћеш му — сила је велика.{S} Он ти је прави газда у срезу, капетана не ве 
како је свака сила за времена — а то је велика срећа, јер да је вечна — зло!{S} И каквих ти вла 
 је притискао.{S} И ако је дан, владаше велика тишина у целом селу; тек по негде залаје беспосл 
и, као каква играчка...{S} Видиш, стоји велика мрља на застирачу од ормана... извесно је од вин 
е нам!...{S} А после тога, ми ћемо бити велика господа, па нам неће ни доликовати да се мешамо  
стање, одговори Цветко прекорно, ломећи велика парчета погаче и залажући то са по мало сира. —  
ладно, као да га то неколико речи стају велика напора: </p> <p>— Моја је дужност да гоним развр 
са, мирише свеж јутрењи ваздух, прелећу велика јата грлица, спремна за одлазак, а доле у трњаку 
 ни мрднути даље, као да се плаше какве велике напасти.{S} Тек по неки слободнији одвојио се уз 
на за извиђање злоупотреба, пронашла је велике новчане недостатке, али још ради неуморно, прику 
 школе помисли он и подиже напред своје велике сањиве очи.{S} Беше већ ушао у село, па гледаше  
куд ће очи.</p> <p>Гојко превалио своје велике сањиве очи, па не може да се начуди, а Љубица ош 
 вечито болно лице, на коме су исписане велике муке и тешко страдање...</p> <p>А Љубица је доис 
ономлањског, Светислава.{S} Узе од мене велике кромпире (а беху ми родили и раскрупњали се за п 
љесну руком по рамену, то му беше израз велике нежности и милоште, а чаша с водом дрмну се у Љу 
чиш чему.{S} А ни ми вам нисмо баш тако велике школе учили.</p> <pb n="43" /> <p>— За ваш посао 
младе учитељице и у својим кућама имају велике удобности!...{S} Ха-ха-ха... насмеја се писар.{S 
дине...{S} Нема се од куд.{S} Дације су велике, подавише нас, продужи један одборник.{S} Чудим  
у и они на збор.{S} Они су испитани још велике недеље, провели су цео дан код Аксе, који је обе 
ера око себе и види насред куће пламен, велики, светао, топал.{S} Ћутање...{S} Неко се помаче,  
а доста муштерија у вароши а не захтева велики капитал.{S} Тако се с муком школовала у Београду 
емештен.{S} Он сам то увиђа и обузме га велики бол у срцу, кад помисли на такав растанак...</p> 
ати!«...{S} Али сад осети како му спада велики, огроман терет с главе...{S} Све зло, које га бе 
аво пред њеним очима, расветли и показа велики светао круг, из кога по том изиђе глава са испла 
а и први разред, а учитељица иначе нема велики број ђака!...</p> <pb n="76" /> <p>Љубицом овлад 
ори он и предахну, као да свали с плећа велики терет.{S} Оде да купи што за ручак... после неће 
н да баци огризак, а поред њега протрча велики кер, гледајући преда се...{S} Баш као наручен!.. 
о и утеху човек налази у раду.{S} То је велики дар Божји, само кад је човек и с друге стране за 
занимљива предузећа...{S} Влајко, иначе велики женскарош, и ако то нико не би веровао, судећи п 
о.</p> <p>Изиђоше обоје и прошавши кроз велики простран ходник, уђоше у мању, светлу, лепо окре 
лико вам треба новаца...{S} И он извади велики новчаник са гомилом наслаганих банкнота. — Ја ћу 
марамом и дувати уснама, као да је неки велики терет носила.{S} И Гојко пусти своје ђаке, па јо 
 сурова јава...{S} И она почиње осећати велики, тежак бол, јер губи највеће благо младости — ле 
и се оне искривише и задркташе, одајући велики бол што је притискао душу...</p> <p>— Да презире 
 мора, онако кришом, да му предаје онај велики замотуљак у крпама?...{S} И Стојан се огрће неки 
кује јадник очајнички, па седа на један велики камен, који је ваљада нарочито ради тога и намеш 
ку постепено у животу и сматрају се као велики украс човеков.</p> <p>— Да, да... чули смо, одав 
ње:</p> <p>— Далеко много...{S} И посао велики у почетку...{S} Његова обична збуњеност, кад се  
мо да ли ће моћи радити.</p> <p>— Ширет велики, одговори он и предахну, као да свали с плећа ве 
длучност севаше у тим широко отвореним, великим, црним очима и она се упи, загледа се у Гојка,  
сам... често.{S} Стојан му побусао гроб великим зеленим бусењем...{S} Он га је, јадника, и ожал 
 предаје о словима.{S} На табли стајаше великим, јасним, лепим словима, написано со.{S} Учитељ  
раме, па га опет пажљиво погледа својим великим очима.{S} Уснице јој се трзаху грчевито, по лиц 
 уђе средовечан човек, обријана лица, с великим, усуканим црним брковима.{S} Он улажаше пажљиво 
итељ школе орловичке«... а горе на врху великим словима: »Краљевско-српска основна школа орлови 
 n="151" /> па јој напомену да ће имати великих непријатности због тих украса, и замоли је да т 
авга.</p> <pb n="74" /> <p>— То је зло, велико зло, моја господо, рече попа..{S} У место да су  
 душе сматрао гимназију као нешто веома велико, непостижно, веће од свега... управо о већим шко 
ђена и посматраше како се вије и таласа велико дечје коло, а у средини стоји Гојко сасвим друкч 
 некакву изјаву, па га почело обузимати велико узбуђење.{S} Усне му пребледеше, задркташе, он п 
ршећи руке и уздишући тешко.{S} Некакво велико зло спустило се на њену главу, и она тако очајно 
адим са својом децом?{S} Сад видим како велико задовољство и утеху човек налази у раду.{S} То ј 
ела, лице се већ доста збрчкало, коса у велико почела седети, а она се погрбила, превила се она 
уте и слушају.{S} А ћата се распричао у велико:.</p> <p>— Истина, и Николче синоћ дође из Беогр 
рљајући руком чело, као да се одмара од великога напора мисли.{S} А она га гледа... гледа и чуд 
ожи од те мисли и поче радити лепо, без великога узбуђења, али тек око ње облеташе сав досадашњ 
једном великом собом и »кућом", а према великој соби беше преграђена једна мања, коју су укућан 
ерњем затишју само љуљушкаху, док се на великој висини не растуре и разиђу по ваздуху...{S} Над 
тојан у Љубичин разред.{S} Чича беше на великој муци: од пре, док се слагаху сви, беше му лако  
ни, поцрвене као да је ухваћен у каквој великој кривици, мрдну очима лево и десно, промени тежи 
аје с непознатим људима, обузе га сад у великој мери.{S} И попа и учитељ згледаше се после њего 
ину лицу, обори очи, али му лице засија великом радошћу. »Ето, кажем ја: само полако, па ко зна 
S} Беше то проста сеоска кућа са једном великом собом и »кућом", а према великој соби беше прег 
е међу прстима парче шећера, и то све с великом пажњом поднесе госту.</p> <p>— Извол’те и прошћ 
ш то и јесте оно што вам кажем...{S} За велику добит мора се много страдати... много, много! </ 
, али не учини то, да не би тим указала велику пажњу Богосаву.</p> <p>— Ви сами... чекате учите 
јави ниједна мисао: као да је прогутала велику дозу опијума, па јој то стегло, притисло мозак,  
...</p> <p>— Осећало је срце моје да ти велику муку мучиш... знала сам...{S} И снови црни, из д 
и намучени ходите и станите овде уз ову велику и непроменљиву истину, прочитајте вечну реч на о 
 опирати а после се спреми, навуче неку велику мараму на главу и пође изласку.{S} Гојко истрча  
ми Богосав рече да сте дошли...{S} Дај, велим да се упознамо. </p> <p>Љубица се осврташе, збуње 
 Дакле нове колеге!{S} Част ми је...{S} Велимир Крстић... и он се учтиво рукова са Љубицом.{S}  
 се водио говор само о раду у школи.{S} Велимир обећа да ће доћи к њима са целом својом школом, 
што је смех најлепши украс младости.{S} Велимир се смејаше и ради себе, што бејаше веома распол 
зни!...{S} Дај да се живи!...«</p> <p>А Велимир се нагнуо Гојку па му шапће:</p> <p>— Камо ти н 
.</p> <p>— Гле, молим те, чуда! рече му Велимир, смешећи се.</p> <p>— А кад пре добави ту чашу  
дорасла) навикнута на тај посао.</p> <p>Велимир јој стаде говорити о том почетном послу.{S} Гов 
колском раду; свиде јој се и овај позив Велимиров и ова лепа шетња преко равна пожњевена поља.  
хоће да наплете свашта.{S} А учитељица, велите, тргла се? </p> <p>— Да, да... потврди Гојко так 
 у школу, и добијем благодејање.{S} Шта велите сад?!...{S} У другој години затекоше нас професо 
пним камењем.{S} То беше доиста редак и величанствен накит.{S} Застадоше јој очи на њему дуго.. 
светлошћу његови зраци... оно се спушта величанствено и мирно, као да оставља цео свет у срећи, 
мо још даље се, у густој магли, гордо и величанствено дижу моћне огромне планине, делећи се у с 
 нестати, а Морава ће се још поносито и величанствено носити преко равна српска поља...</p> <p> 
га, као оно свемоћни дух, задише својом величанственом бескрајном вечношћу...</p> <p>Љубица и Г 
 -Јок, то ми нећемо!...</p> <p>— Слике, велиш, а какве то? — Курјака, лисице...{S} Хо, мој брат 
p>— Добро... учинићу, не бригај...{S} А велиш после... сигурно?{S} Немој да ме превариш!... осм 
ог ћутања.</p> <pb n="70" /> <p>— А шта велиш за ово вечерас, јесам ли погрешио?</p> <p>— Како? 
е туђа леђа него моја.{S} А за мене што велиш, госпођо, — грешиш се много: ја сам ти једна пука 
ћи неке хартије.</p> <p>— За прирез што велиш... нисте ни ви бољи.{S} Чекао сам те годину и по, 
 лепо говори о нашем послу.</p> <p>— А, Веља је и у школи био веома отресит.{S} Знам да ћемо ко 
и, тешко дишући.{S} Кад се мало прибра, Веља опет проговори:</p> <p>— Отпустиће је, дабогме!... 
решниче!... </p> <p>Кад се Гојко стиша, Веља га стаде запиткивати, те на тај начин сазнаде како 
д клупа. </p> <p>— Тамо је, чини ми се, Веља? запита она, бришући лице и посматрајући измењено  
ичати о јутрошњем разговору са Љубицом, Веља се поче крстити и смејати.</p> <p>— Лудаци!... пра 
цати.</p> <p>— Имам посла... овај...{S} Веља!... ха, јест, морам до Веље, узвикну он, обрадован 
ебе суморно, бесмислено, апатично...{S} Веља виде да овде нема више никаква посла, па се спреми 
>— А премештаја нема?</p> <p>— Нема.{S} Веља добио....</p> <p>— Чула сам све, прекиде га она.{S 
тави причати о последњим догађајима.{S} Веља је то већ све знао, па стаде мислити о лекару, да  
и и чека...</p> <p>Поче нова година.{S} Веља доби премештај на железничку станицу, где је оно д 
адбу, те окумише председника Ђокића.{S} Веља још горко прекори Аксу што се примио часништва.</p 
ебледеше обојица и опет се згледаше.{S} Веља се први прибра, намршти се и проговори:</p> <p>— О 
у друговима жив разговор у учионици.{S} Веља седи крај стола, држећи умочено перо над хартијом, 
а по свршетку посла да пређу у стан.{S} Веља позва децу, па настави рад.{S} Узе да прегледа изр 
они седају за ручак, а наиђе Влајко.{S} Веља се намршти, и ако је дотле био веома расположен, о 
> <p>Лекар оде, а Љубица уђе у собу.{S} Веља се таман почео спремати за одлазак.{S} Понови јој  
близу брега, гости се дигоше да иду.{S} Веља се спреми да их испрати, а учитељка мора остати ко 
то време Гојко весело узвикну:</p> <p>— Веља, Бога ми!...{S} Ја гледам, па чисто не верујем.</p 
 Хајде сад пожури.</p> <p>Стојан оде, а Веља стаде опет ходати, премишљајући о разним плановима 
шта би му урадила од срџбе!...</p> <p>А Веља се смеши весело, као да је то и очекивао, као да ј 
ојко хода преко школе и застане, кад га Веља што упита.</p> <p>— Ето ти, брате... шта ћеш више! 
ед Љубицом.{S} Хтеде нешто рећи, али га Веља престиже:</p> <p>— Хе, дикане мој, кажем ја!..{S}  
ћу, мени је обећала!</p> <p>Она виде да Веља хоће да убије Стојана, па побеже у школу; ту је оп 
 усамљена, непријатна, ноћнога дежурања Веља се зачуди овој шали, али се брзо прибра, поздрави  
кога говорника.</p> <p>У току разговора Веља изазва Гојка у страну.</p> <p>— После овога рада б 
 n="125" /> <p>— Шта је, рођаче? запита Веља пандура, који стајаше пред степеницама, држећи коњ 
ом целе вилице, смејући се призору, кад Веља уђе и види га као капетана.</p> <p>Уђе капетан, љу 
говоре један другоме ништа.{S} И то све Веља, он избегава...{S} Да окушам ја завести разговор м 
таман да викне Стојана, а пред њу стаде Веља учитељ, насмеја се весело, па је запита!</p> <p>—  
</p> <p>— А, ево нам младожење, прекиде Веља живахан разговор, и рукова се с Гојком. — Шта сања 
ћемо те звати кад нам устребаш, прекиде Веља његов монолог, који у овакову расположењу не би им 
т стаде бунцати.</p> <p>Око поноћи дође Веља, и уплашен и љут као отрован.{S} Како уђе, оде пра 
 мир у кући!«...</p> <p>Једаред му дође Веља, и таман они седају за ручак, а наиђе Влајко.{S} В 
о.{S} А оно синоћ?...{S} Ех, право каже Веља: плаче ко стрина!...</p> <p>У таким мислима оде у  
ике, и још да вам дам приде, насмеја се Веља.</p> <pb n="167" /> <p>А Гојко се само смеши и гле 
чај: где си био, шта си радио? обрте се Веља Гојку. </p> <p>— Море... шта ја!{S} Ово ми је трећ 
>Љубица задржа госте на ручку, и ако се Веља томе веома опирао.{S} Чекаће их, вели, његова жена 
 се нови супрузи на верност.{S} Само се Веља нипошто није хтео примити кумства, ни чути за ту с 
 сваку реч.{S} Нарочито јој мило што се Веља одобровољио, јер за дуго време није јој се хтео ни 
>— И то је била женидба из љубави! рече Веља.</p> <p>— Ех, шта ту дробиш!... одсече се Влајко,  
 Е доста, изађите сад мало напоље, рече Веља деци, па се упути к својим гостима.</p> <p>— Како. 
</p> <p>— Е, ја нисам ништа сањао, рече Веља.{S} Биле су кратке летње ноћи.</p> <p>Учитељице по 
.</p> <p>»Хм... удовачка посла!... рече Веља у себи.{S} Јутрос сам га једва натерао да ми дође  
 најдража.</p> <p>После два дана дођоше Веља и нови им сусед Влајко.{S} Беху пошли Вељиној школ 
пристала да буде твоја жена, а?...{S} И Веља га погледа тако, као да би хтео наћи потврду своји 
 неколико учитеља, и сви је знају.{S} И Веља не одмиче од ње, и председник стајаше са њом кад у 
 треба ли да се боји чега, или ће јој и Веља казати оно исто што и Стојан.{S} Али сад јој је ве 
сно му се чита на лицу.{S} Па нас чак и Веља избегава!... није се ни руковао са мном... као да  
ад год имате времена...</p> <p>Влајко и Веља насмејаше се оволикој наивности.</p> <p>— Ето вам  
по школи, а знали су га добро и Гојко и Веља.{S} Гојко није добио премештај, то му јавише друго 
ислећи. </p> <p>— Ђавоља посла! настави Веља.{S} И како их не би срамота, макар оне тамо у Мини 
вити друге пакости, нема сумње, настави Веља, избегавајући одговорити на Гојково питање.{S} Јак 
Гојко се накашља, хтеде нешто рећи, али Веља настави љутито: </p> <p>— Најбоље још нек нам наре 
p>— И мени се свиди тај савет, одговори Веља.{S} Море, ви имате паметног фамулуса, вере ми!{S}  
бој се, оставићемо те на миру, одговори Веља, не гледајући га и мислећи о нечем упорно.{S} Одје 
гласом.</p> <p>— Ех, Савет!... одговори Веља са неком горчином у гласу.{S} Тешко нама!{S} Одузе 
 ствари.</p> <p>— Истина јест, прихвати Веља живо.{S} И ја тако радим и многи, управо огромна в 
пропуштено.{S} О малом испиту дођоше им Веља и Аксо.{S} После дужега пропитивања нађоше, да је  
удовац, брате, па осиротео, одговори им Веља и насмеја се, али они обоје гледаху Влајка и чеках 
ку.{S} Другог излаза нема.</p> <p>Затим Веља стаде причати о оној двојици што им се спрема прем 
 баш одличан учитељ, то каже и господин Веља.{S} Морам му говорити нек се јави за испит.{S} А ш 
могао бити онако окретан и живахан, као Веља?{S} Не може да се смири на једном месту, врти се н 
кову.</p> <p>— Знаш га сам, одговара му Веља, смешећи се.{S} Ко може Влајка, натерати да игра п 
дући кроз потес.</p> <p>— Стој, рече му Веља, кад сазнаде за данашње догађаје. — Па то је читав 
> <p>— Еј, мој грешниче!... одговори му Веља, и оде напред. </p> <p>Чим се сврши збор, Гојко и  
арш одатле, безобразна животињо! дрекну Веља и стаде се освртати да нађе своју батину.</p> <p>— 
 <p>— Шта радиш ово, за име Бога! викну Веља чудећи се, па га својски нападе за ову нечистоћу.{ 
ем.</p> <p>— Зар он још ту дроби! викну Веља, идући к њима са батином. </p> <p>— А, тако ли се  
> <p>— Шта је... уморио се човек, викну Веља, намрштено.{S} Седи овде...{S} Сипај, домаћице...{ 
</p> <p>— О, безнадежни јуноша, узвикну Веља, видевши га где му долази.{S} Шта је, пишти ли рањ 
е онда беремо кожу на шиљак!... узвикну Веља, смејући се.</p> <p>Љубица слуша, гутајући сваку р 
нак...</p> <p>— Е, зар већ!?... узвикну Веља.{S} Сви прснуше у смех и поскакаше са столица.</p> 
же веће зло.</p> <p>— Какво?... узвикну Веља уплашено.{S} Да није?... и он пружи руку на чело.< 
>— Хм... <hi>он</hi> се потписао, шапну Веља.</p> <p>— Добро, земљаче, иди ти сад.{S} Доћи ће г 
{S} По уплашену и необична изгледа лицу Веља се досети јаду, намршти се и као да и њега обузе л 
едоше још цео час.</p> <pb n="50" /> <p>Веља пусти децу, па се кроз простран ходник упути са го 
а Љубица зачуђено.</p> <pb n="49" /> <p>Веља се смешка неприметно, и сам прави зачуђено лице, к 
 притрча к вратима и отвори их. </p> <p>Веља уђе ћутећи, осврте се по соби и духну носем.</p> < 
 тада изгледао, шта је радио?...</p> <p>Веља таман каза шта је видео и знао, а Гојко стаде маха 
пред собом па се опет замисли...</p> <p>Веља беше на раду кад они стигоше.{S} Замолише га да не 
 брже стану дизати и спуштати...</p> <p>Веља се одмах по ручку диже и позва Гојка да га прати,  
сврте деци весело, и отпоче рад.</p> <p>Веља их затече на послу; уђе у Гојкову школу и, пошто и 
вашу школу, рече Љубица и стаде.</p> <p>Веља им објасни куда ће проћи, па се по том, проговорив 
 а млади издрже лако, не бој се.</p> <p>Веља му исприча неке раније и све јучерање догађаје, др 
т се заплака, јецајући као дете.</p> <p>Веља се намршти и прође преко собе.</p> <p>— Јеси ли лу 
та, које је данас нешто у ватри.</p> <p>Веља иђаше необично весело; обузело га оно пријатно рас 
 што није потребно да они знају.</p> <p>Веља се још од првих речи њених уозбиљи, а кад саслуша  
озора.{S} Брзо стиже у Брезовац.</p> <p>Веља таман седа за ручак, а Гојко упаде у собу, задуван 
еписивати ону хартију, што је донесе од Веље.</p> <p>Напољу се смрачило, и ако је још доста ран 
 појести, пошто се он решио да ноћи код Веље...</p> <p>»Хм... удовачка посла!... рече Веља у се 
 опет засија радост на лицу.{S} Сети се Веље са захвалношћу.{S} Истина, срце му опет зебе од ка 
 овај...{S} Веља!... ха, јест, морам до Веље, узвикну он, обрадован што се досети како да се из 
о, а сам се примио да буде старојко.{S} Вељи се већ знало кумство и без договора.{S} Али се неш 
лушај!{S} Ја већ то кријем од свију, ни Вељи нећу казати, само теби...{S} Тражићу негде на гран 
кву ли она дужност сад врши?... рече он Вељи, смејући се.</p> <p>— После усамљена, непријатна,  
он зна да, би се и сам пред вече кренуо Вељи, ризикујући да и његова жена угледа масницу.{S} Ов 
 ону страну, где стајаше Љубица.</p> <p>Вељи као да беше мало незгодно њихово присуство, он се  
тићу, нек те чује.</p> <p>Гојко познаде Вељин глас одмах.{S} Скочи и пође к вратима, па одједно 
ицу одједном, после ових злослутих речи Вељиних о тешком учитељском животу, обузе нека плашња,  
пре нађоше ову згоду за послужење, а на Вељино питање и она се слатко насмеја.</p> <p>— Је л’ т 
а и нови им сусед Влајко.{S} Беху пошли Вељиној школи, па свратише да се виде са Гојком и да се 
првом реду, па му се одмах упути.{S} Са Вељом стајаху неколико млађих учитеља и две девојке.</p 
 би је целе ноћи...{S} А Стојан седе са Вељом и настави причати о последњим догађајима.{S} Веља 
рог времена он се о свему саветоваше са Вељом, јер увиде да овај не само паметно мисли, но мног 
 Ако ли она пође, морам се издвојити са Вељом.«</p> <p>Кад сиђе сунце близу брега, гости се диг 
аш Гојко и прича ваздан тамо...{S} Дај, вељу, да видим нашу »младу« како изгледа као муж, говор 
, нека зна... што? викну чича и погледа Вељу, који се спремаше да га заустави.</p> <p>— Добро,  
ши упис и наплату улога, а Гојко угледа Вељу у првом реду, па му се одмах упути.{S} Са Вељом ст 
.{S} Зови ми... хм.. кога ћу... а, зови Вељу учитеља из Брезовца«..{S} И Гојко развукао уста ду 
е бити!...« помисли он и погледа крадом Вељу, па опазивши на себи његов поглед, махну му главом 
ушепртљио, звера очима и гледа прекорно Вељу, држећи да је он крив овако незгодну понашању Влај 
22" /> са Стојаном да сутра рано позову Вељу.{S} Изређаше се толики догађаји, а њега још нема.< 
ђу њима?...{S} Ко зна шта им је; питаћу Вељу на само...{S} И опет Гојко сумњиво <pb n="170" />  
 јој мати, гледајући замишљено у далеки венац планина, који се виђаше с прозора. — Онакав човек 
магли дугачке планинске венце... од тих венаца дижу се ближе овамо сниска брда и хумови.{S} Под 
живо срце леди, а снага се млада топи и вене...{S} Да се само побегне од тих страшних дана и јо 
ешећи се и гледајући у далеке планинске венце. — Гледаћемо да добијете...{S} Ја ћу вам бити на  
видите у густој магли дугачке планинске венце... од тих венаца дижу се ближе овамо сниска брда  
на види себе у белој сјајној хаљини, са венцем на глави, а поред ње покуњио се њен будући муж,  
стој цркви, у којој се пре девет месеца венчала са Гојком, пред истим свештеником и старојком з 
ете? пита га она у чуду.</p> <p>— Да се венчамо, зар ниси обећала!</p> <p>И она зна да му је об 
није смео отворено рећи:</p> <p>— Да се венчамо... то је!...{S} И то одмах, што пре...{S} Ето,  
} А ја око Љубице... тамо-овамо, док се венчамо...{S} После већ добијемо боље место, неко усамљ 
у... венчање...</p> <p>— Како ћу? немам венчане хаљине.</p> <p>— Којешта!{S} Још те нису остави 
м како то одједном наиђе... одмах после венчања...{S} И тако до саме смрти...{S} Знаш ли ти да  
е сузе, оне су га веома дражиле.{S} Пре венчања је по пеки пут и отрпео, али сад... кад треба о 
хо, без сватова, осим часника.{S} И дан венчања је одређен — четвртак по Томиној недељи, само н 
p> <p>— Зар још питаш?...{S} У цркву... венчање...</p> <p>— Како ћу? немам венчане хаљине.</p>  
ћала!</p> <p>И она зна да му је обећала венчати се са њим, и ако има живу жену, и таман да му и 
 смрти Гојковој, одмах по новој години, венчаше се Влајко и Љубица.{S} У истој цркви, у којој с 
узи свога друга, и још некакво осећање, веома пријатно и драго, од кога му и срце живље куца, а 
је опет нестане.{S} Кад излази из куће, веома је забринута, управо преплашена, као и Љубица.{S} 
али нису били недостижни, него скромни, веома скромни...{S} И ево, баш све се испунило!{S} Он ј 
е, али...« И мисли његове одоше далеко, веома »далеко«...{S} Он поче да се смеши, очи му се зас 
 благим зрацима.{S} Али је ипак хладно, веома хладно...{S} Снег се бели по околини и оштра студ 
 <p>Из друштва се издвоји један младић, веома леп и отресит, као што она при својој забуни опаз 
чи свој кратак зимски капутић, обуче га веома брзо, набаци капу на очи, па пројури преко двориш 
ије могао трпети женске сузе, оне су га веома дражиле.{S} Пре венчања је по пеки пут и отрпео,  
ад пуна кућа.</p> <p>И Влајко се показа веома предусретљив према ташти и свастици.{S} Заговарао 
 ширином.</p> <p>Љубица погну главу, па веома послушно и усрдно узе перо и потписа како јој је  
аш би боље било да изиђеш, настави чича веома тихим гласом, у коме се чујаше молба.{S} Не знаш  
но исто што и Стојан.{S} Али сад јој је веома незгодно да почиње разговор пред учитељком.{S} Зн 
говара поп, обарајући очи, јер и сам је веома слаб певач. — Иному солнце, иному луна, иному звј 
о са образованом женском... разговор је веома пријатан.{S} О чему год хоћеш, све те разуме... п 
ика, не умеде ништа рећи.{S} Беху обоје веома узбуђени, она дисаше брзо, плаховито, грцаше од н 
држа госте на ручку, и ако се Веља томе веома опирао.{S} Чекаће их, вели, његова жена, која је  
Паланачки речник је за овакве разговоре веома богат, те се и Љубици даде прилика да чује што но 
 млада жена, али такве лепоте, каква се веома ретко виђа.{S} Он се загледа у њу...{S} Како то д 
ите га, молим вас, рече Љубица, која се веома узбуни од старчева плача.</p> <p>— Добро, кад гос 
есе јој лепу и скупоцену гривну; она се веома расположи, а писар уживаше само, гледајући је так 
 дан.{S} Од синоћње несвестице осећа се веома слаба, једва се креће.{S} Волела би да изиђе до с 
рти рачунају на таблицама.{S} Љубица се веома зачуди кад виде да учитељ већ предаје о словима.{ 
ник.{S} Стаде да се прибере.{S} Беше се веома уморила и узбудила.{S} Приђе к вратима и ослушну. 
једно цео недељни дан.</p> <p>Љубици се веома свидео и овај паметан разговор из кога се увери д 
 после његова одговора..{S} Учини им се веома чудновата и необична оволика збуњеност код одрасл 
рдом вером: да је то срећан пар и да ће веома сложно живети. »Помози Боже!« се прекрсти се она, 
еше обрасла густом црном косом, а, лице веома развијено, кошчато, због чега не силажаше са њега 
имир се смејаше и ради себе, што бејаше веома расположен и нарочито ради Гојка: да му помогне н 
а то он преприча другим речима.{S} Беше веома узбуђен, те једва изговори ово мало речи. </p> <p 
среће, који је обузе ових дана.{S} Беше веома задовољна својим радом; кад год изиђе са децом на 
 јој је јуче наговестио, па с тога беше веома предусретљива према њему.{S} Донесе јој лепу и ск 
е већ навикла, а у вишим разредима беше веома занимљивих ствари...{S} До сад се редовно у писми 
бије из њих живи јасни огањ.{S} Он беше веома задовољан, што му овако лепо испадоше ово неколик 
 ово колега? </p> <p>— Одличан учитељ и веома добар друг, одговори Љубица озбиљно и одлучно, па 
век Гојкових година, развијен, крупан и веома отресита држања; лице му доста развијено, обријан 
шљиве и друго; а то се Љубици сад учини веома грубо и сурово, и ако она не зна за друкчији разг 
ложај ишчекивања.{S} После јој се учини веома незгодно да баш тако отворено покаже, како је ран 
младежи вазда јавља нека жудња за нечим веома светлим и магловитим...{S} Беше им жао да остану  
{S} Веља се намршти, и ако је дотле био веома расположен, одједном заћута и не проговори ни с В 
ослу.</p> <p>— А, Веља је и у школи био веома отресит.{S} Знам да ћемо код њега наћи читаву биб 
ник, ћата и тројица одборника, па нешто веома живо и поверљиво претресају.{S} Богосав је у разг 
дубини душе сматрао гимназију као нешто веома велико, непостижно, веће од свега... управо о већ 
ош и тада сазнавала да би то било нешто веома необично, нешто што се нигде и никад не догађа:{S 
иближи, изгледаће вам његова необичност веома чудновата.{S} Ено га, стаде у хлад под једном бре 
ације присутнима.{S} Слушаоци изгледају веома брижни, погнули главе, па само махну њима по нека 
е окупили пред судницом.</p> <p>Ноге му веома зебу...{S} Устаде, па поче брзо ходати, али кад п 
широк весео смех.{S} Погледа је и би му веома по вољи њено весело, насмејано лице. »О, па ми ће 
н, тако више да се мучите...{S} Глас му веома задркта и он застаде, па као да прогута нешто што 
је отела онда...{S} А наше учитељице су веома зла језика... једва чекају да чују што за другога 
93_C8"> <head>VIII.</head> <p>Полицајац веома учестао са својим походама.{S} Сваки други трећи  
ложила си испит за домаћицу.{S} Алал ти вера!...{S} Још да видим како ћеш се показати на ручку. 
ам да слушам моју господу и да им будем веран, а мени неће бити рђаво од њихне стране.{S} Тако  
а.{S} Море, ви имате паметног фамулуса, вере ми!{S} Тако, тако је најбоље.{S} Па ако видимо да  
 ти је прави газда у срезу, капетана не верма ни оволико...{S} А зао је, братићу мој, као... ка 
 тај дан, кад ће се наћи сам, са својим верним Стојаном, у оној чистој собици, па живети тако б 
и старојком заверише се нови супрузи на верност.{S} Само се Веља нипошто није хтео примити кумс 
ивало на тај корак? — Дужност, заклетва верности мужу, правила морала...{S} О, тешко оном, ко б 
е велики женскарош, и ако то нико не би веровао, судећи по његовој озбиљности, пристане уз кмет 
 и најслађим сновима.{S} Још није могла веровати да је то све у истини свршено, да је онај отре 
{S} Прича свет свашта, не може се свему веровати: те не знам онај отпуштен депешом, те овај ће  
тетом, она остави кћер и зета са тврдом вером: да је то срећан пар и да ће веома сложно живети. 
 Ови природњаци из гимназија не маре за веронауку, а филолози се мрште на разговоре о сумпору,  
рочито рачуна...{S} Овако док ви радите веронауку, познавање природе, певање... у мају, за то в 
Много сте погрешили, понови он, што сте веронауку оставили за мај.{S} Боље је, знате, било сврш 
вађа...</p> <p>— Верујем, голубане мој, верујем...{S} Ха-ха-ха...{S} Збиља романтично!...{S} Пр 
/p> <pb n="128" /> <p>— Добро, добро... верујем.{S} Оном вашем другу из Брезовца реците да се ч 
а ми је баш тешка ова свађа...</p> <p>— Верујем, голубане мој, верујем...{S} Ха-ха-ха...{S} Зби 
добро, стотину пута се потврдило, и сад верујем, тврдо верујем!...{S} Пазите само...{S} У основ 
, Бога ми!...{S} Ја гледам, па чисто не верујем.</p> <p>Они се обојица загрлише и пољубише.</p> 
пута се потврдило, и сад верујем, тврдо верујем!...{S} Пазите само...{S} У основној шкопи, пред 
 то је моја плата за вас, ја у то тврдо верујем.</p> <p>— Не верујте!...{S} Ви сте страдали збо 
Обузе и њу узбуђење. — Ви не знате и не верујете... а ја би за вас... све, и душу моју и будућн 
вести за разлог?...{S} То не може бити, верујте ми.</p> <p>— Готово мени се највише свиди савет 
вас, ја у то тврдо верујем.</p> <p>— Не верујте!...{S} Ви сте страдали због доброга срца свога. 
ажен, као да је спао с другог света, не верујући ничему томе што сад бива, мислећи да је то све 
, кад јој нови господар устане, па сад, весела, и срећна, чека да се он пробуди.{S} Седи тако,  
зиђе отуд сама Милица, подигнуте главе, весела лица.{S} Осврташе се бојажљиво, гледајући да нем 
сли звецкање сабље.{S} Писар јој приђе, весела лица.{S} Она се обрадова његову доласку, не знај 
Љубица не зна шта ће пре од радости.{S} Весела је што види своју милу родбину, а још веселија ш 
 збуњено, али му још у очима играше она весела, ватра, која га грејаше у послу.</p> <p>— Ви, од 
 он ти лепо забави и развесели жену, па весела цела кућа!...{S} Дивна, прекрасна ствар!...{S} Ј 
е туку децу душмански, а на испиту деца весела, смеше се на учитеља, гледају га слободно... а о 
е живи ко и до сад!...</p> <p>Устала је весела, спремила се, прикачила часовник на груди, пошто 
ко и болесник гледа у сну себе здрава и весела... трчи, јури некога или подиже огромне терете.. 
 школу, где га Љубица очекује, неки пут весела а неки пут нерасположена.</p> <pb n="112" /> <p> 
е чује се љубавни шапат и не разлежу се веселе песме кад она ради у кујни.{S} Све је озбиљно и  
p>Гојко и Љубица враћаху се, пуна срца, весели и задовољни, као што се обично враћамо кад испра 
 мојој кући!...{S} Он је доводи у кућу, весели се са њом...{S} Ааа!«... отеже она гласно и ухва 
 само срце игра у мени, сама ми се душа весели...{S} И свега овога не би било... и овај се јадн 
="35" /> плива у срећи и сновима, да се весели животом и сунцем...{S} Нема никакве бојазни!...{ 
ија према свему, па нити је што љути ни весели.{S} Свеједно, може пропасти цео свет и она са њи 
сваки час у Београд, па се отуд враћају весели, одмах знам шта ће бити.</p> <p>— Истина јест, и 
’нако вели... настави ћата, Министри су весели, нико и не сања о промени.</p> <p>— Јок, одсече  
 рад.</p> <p>— Ваша је много светлија и веселија.</p> <p>— Јесте; хајдемо сад тамо.</p> <p>Изиђ 
а је што види своју милу родбину, а још веселија што их у овакву стању може дочекати.{S} Скакућ 
ан израз, ове живе очи говоре друкчије, веселије, ђаволастије...{S} И кад какав свенуо старац п 
 се надимају од жудње, срце куца јаче и веселије, а ти у себи узвикујеш:{S} Камо рад? дај да се 
леда захвално па промени разговор и узе веселији, љубазнији тон.</p> <p>— Ама, молим те, шта ћу 
га, старајући се обоје да се покажу што веселији.{S} Разговори се вођаху или о школском послу,  
чко подвикну за њим, пратећи га очима и веселим погледом, док не замаче за врљике, па онда дохв 
омену владе. »Шта имам да се плашим или веселим, мислио је раније.{S} Ја морам да радим, а они  
ади господин учитељ?</p> <p>— Са децом, веселник.{S} Шта ће... да се склони од зла; боље му је. 
 добро је.{S} И онако ништа ниси имала, веселнице.{S} А сад пуна кућа.</p> <p>И Влајко се показ 
ратима је дочека домаћица:</p> <p>— Еј, веселнице, скапала си од глади.{S} Да ти начиним часком 
даше са неким одушевљењем, пријатељски, весело...{S} И кад он доврши свој дуги монолог и стаде  
S} Напред иђаше Љубица са својом децом, весело гледајући пред собом, а напослетку, завршујући р 
ачајним погледом.{S} И она гледаше њега весело и безазлено, с једва приметним руменилом, које ј 
о ти нисам преврнула тањир, узвикну она весело, намештајући чинију на сто.</p> <pb n="192" /> < 
латким сновима...</p> <p>Писар и Љубица весело прижељкују у топлој соби, шапућући једно другому 
, гледајући у страну.{S} Он јој притрча весело, са изразом необичне среће на лицу и као мало ст 
се једаред смирио, што му је у кући све весело и мирно, што га добри друг тако јако воли... сам 
вориште, веже га негде у заклон, па иде весело у школу, где га Љубица очекује, неки пут весела  
 сеоско одело, окорамио двоцевку па иде весело, као човек, који је до овога часа пливао у задов 
е јој да буде потпуно безбрижна, па оде весело.</p> <p>Гојко се још смешио задовољно, сећајући  
 /> учитељица изиђе из школе, дочека је весело и са живим одобравањем:</p> <p>— Тако, братићу,  
 се смејаше с тога што је млада, што је весело живети и што је смех најлепши украс младости.{S} 
а пред њу стаде Веља учитељ, насмеја се весело, па је запита!</p> <p>— Докле ћеш ти, море, да м 
вори врата од своје учионице насмеја се весело и стаде певуцкати неку песмицу.</p> <p>Пред школ 
>— Шта напротив? запита она, смешећи се весело и гледајући га лукаво, ђаволасто.</p> <p>— Не бе 
е за радом.{S} Она се преобрази: очи се весело засветлеше, образи се заруменеше; она се сва пре 
ва необична нервоза...{S} Она скакуташе весело с места на место, стаде по неку песмицу да пева. 
 шта може мислити <pb n="9" /> здраво и весело шеснаестогодишње девојче.{S} И село јој је у тим 
вори овакав живот... гле како се живо и весело разговарају!{S} А ја... са овако живом природом, 
 Гојко стоји пред децом, како им живо и весело прича, са уста му никако осмех не силази.{S} А д 
време чује како јој се другови громко и весело смеју.</p> <p>»Какво зло, мисли она даље: само т 
 и она не игра, кад је то тако слатко и весело!...{S} Па сеоба у своју кућу, па полазак у школу 
ад је свет тако леп, сунце тако топло и весело греје, срце у грудима тако живо куца и све, све  
мејано лице. »О, па ми ћемо овде лепо и весело, живети« помисли он, али не смеде исказати своју 
која су ми ласкала, стадох се проводити весело...{S} И чим ступих на испит, знао сам да ћу проп 
убица погледа за њим, па се осврте деци весело, и отпоче рад.</p> <p>Веља их затече на послу; у 
засветли у очима жива радост, она скочи весело, узвикнувши:</p> <p>— Гле, тата!...{S} Од куд ти 
ила од срџбе!...</p> <p>А Веља се смеши весело, као да је то и очекивао, као да је све у реду,  
 се носиш...{S} Хохохо... насмеја се он весело, видећи како она црвени од његове шале.</p> <p>— 
и кроз њега нека пријатна топлина, и он весело стеже ону руку, која му је толико страдања и мук 
оглед на пријатан дим вреле чорбе и ово весело женино цвркутање развесели га.{S} Одмах стаде си 
и оптерећени злом људи не смеју се тако весело, а њему смех не силази са уста.{S} Море, славан  
рукова са Љубицом.{S} За то време Гојко весело узвикну:</p> <p>— Веља, Бога ми!...{S} Ја гледам 
} Погледа је и би му веома по вољи њено весело, насмејано лице. »О, па ми ћемо овде лепо и весе 
што у ватри.</p> <p>Веља иђаше необично весело; обузело га оно пријатно расположење, које насту 
ељичин поглед на себе, осмехну се на њу весело и учтиво, као сваки нови познаник, који се жели  
 па стаде празна соба звонити од њенога веселог, јасног смеха.</p> <p>Писар се одједном промени 
 сунце трепери и блиста се... румене се веселом чаробном светлошћу његови зраци... оно се спушт 
 осетише да им се разлива нека пријатна веселост у срцу; осетише оно познато задовољство од здр 
а писар уживаше само, гледајући је тако веселу.{S} Он се збиљски за њу привезао; заволео је как 
лаву, али он ипак осећа неку празнину у веселу срцу своме.</p> <pb n="137" /> </div> <div type= 
е склони, па стаде из кујне певати неку веселу песмицу и сипати јело, да носи на сто.{S} Кад чу 
оју горку невољу: нема више здравља, ни весеља... постао је развалина, рушевина која труне, сен 
утра дође лекар, младић, окретан и жив, весељак, па још с прага удари у шалу: он је научио са у 
 од чуда. »Шта је ово сад?...{S} Овакав весељак, па се одједном промени...{S} И видиш, њих двој 
...{S} Па ћемо онда нас двоје наставити весеље.{S} Хоћеш?...</p> <p>Богосав, готово занесен чуд 
 Они сад тамо ручају, па да им поквариш весеље...</p> <p>Љубица подиже главу и стаде се домишља 
 она сад не мисли о оном, који пролази, весео, поред ње, не види га, него се чуди шта то бива у 
вак противничке групе, дошао к судници, весео, са неколико својих пријатеља, па задиркује предс 
 страдао!...{S} И после два дана дођох, весео, са испита, носећи књигу у руци...{S} У четвртом  
> <p>— Баш красан човек, рече Љубица; — весео, отворен, и тако лепо говори о нашем послу.</p> < 
ош, па купи и спреми.</p> <p>Чича изиђе весео, а Гојко се спусти и леже на своју нову постељу.. 
погледати кроз прозор, поред кога прође весео писар, подигнувши главу високо и погледајући жудн 
ица.</p> <p>— Ништа... проћи ћемо, рече весео Гојко који је био на десетом небу од радости: »из 
тећи корачати поред њега, а Гојко иђаше весео, задовољан, јер је данас добио потпуну освету за  
за његову, па и он развуче уста у широк весео смех.{S} Погледа је и би му веома по вољи њено ве 
, туробног дана полицајац дође необично весео, а и Љубица изишла до степеница у дочек.{S} Знала 
ки облак, а час се разведре и развуку у весео блажен израз... »Ала би то био живот, Боже!... ал 
 отуд још пре одговора прочитао страшну вест...</p> <p>— Она, братићу, она... учитељка..{S} Сад 
о... да буде врхунац муке и патње...{S} Ветар фијуче на махове, према скоковима коњским, а он н 
а лов, засут; све срушено, уништено, па ветар преко те пусте гудуре звижди и шиба, а Морава озд 
 хладан поветарац, за њим дође још јачи ветар, па се одједном завитла олуја...{S} Груну гром, п 
преко небеснога свода.{S} Оштар, хладан ветар, помешан са влажном измаглицом, стаде га шибати п 
ају усамљени...{S} Почиње шибати хладан ветар...{S} Гојко се грчи и тресе, па опет жури напред. 
сник у врућици.{S} Дуваше оштар, влажан ветар, и она подиже обе руке, па махну њима преко лица, 
тиште се низ сокаке, осети само како му ветар шиба и фијуче поред ушију... </p> <p>Шта је ово.. 
теби вичем свако јутро да собу чистиш и ветриш, а ти си ми направио овде читав свињац!...{S} Ја 
 не убио!...</p> <p>Освану дан туробан, ветровит.{S} Љубица није могла готово нимало спавати, а 
е овај ни мало не збуни од тог погледа, већ јој приђе слободно и оним полицијско породичним тон 
узним... још, још...{S} Даље се не сме, већ су ту пред њом... чини се да им чује и само дихање. 
есовањем:</p> <p>— Зашто ви, госпођице, већ четири месеца не примате плату?{S} Потписали сте сп 
наше.{S} Месни учитељ је старији човек, већ у годинама, пријатна, симпатична изгледа.{S} Скрома 
итала се: чега се имала бојати?{S} Ето, већ више од месец дана човек долази, и осим задовољства 
ути име писарево.</p> <p>— А новости... већ онако...{S} Прича свет свашта, не може се свему вер 
још усрдније. »Чује он за ту промену... већ тамо, депеша... па му се одједном одсеку ноге од ст 
о га је прво дуго обртала и посматрала; већ му је проучила и разгледала сваку шару, запазила св 
ред шта ће радити са очима и рукама.{S} Већ са очима је лакше... криће их, али руке... баш не з 
p>Писар долази на коњу свакога дана.{S} Већ га срамота свраћати судници тако често, па улази с  
ад виде да соба опет није почишћена.{S} Већ пети дан је како наређује Стојану да бар мало смахн 
па сад ето... треба уговор испунити.{S} Већ су два месеца, доста је чекања.</p> <p>— Знаш да зб 
Љубица, или друго штогод непријатно.{S} Већ се навикао на страдање, па не може да замисли дан,  
е да се промази прво јутро по свадби, а већ после... хм... досадиће се обома.</p> <p>— Само теб 
бине, која јој сметаше и као девојци, а већ у толико више као васпитачици.{S} Паштила се да се  
ретресају.{S} Богосав је у разговору, а већ и иначе, вазда главно лице, па се дао у објашњавање 
знају рад на једном обичном регистру, а већ онако... тхи!... — рече он, махну руком по ваздуху  
каво, испод очију, на Гојка.</p> <p>— А већ младе учитељице и у својим кућама имају велике удоб 
дуга путовања, стигоше цркви.{S} Служба већ почета, те они и не одморише децу, него их уведоше  
у руци...{S} У четвртом разреду, кад га већ сврших, умре ми брат, па умре и отац, али ја положи 
ушевну издржала за ово кратко време, да већ беше малаксала, у њој и не беше више снаге за даљу  
мо шта сам измислио...{S} Слушај!{S} Ја већ то кријем од свију, ни Вељи нећу казати, само теби. 
еговим грудима?...{S} Је ли се то збиља већ свршило?...{S} Он се наже њеном уху и прошапта:</p> 
сте ли видели како иде славно: половина већ знају да разликују оба гласа!{S} А тек смо почели,  
н и цео живот сјајан и блажен...{S} Она већ осећа лако дрктање у свему телу, чим угледа Влајка; 
..</p> <p>Не прође ни месец дана, а она већ изгуби памет и предаде се сва срцу, да је оно води. 
но, што је у вези са тим.{S} Али је она већ навикла да угушује мисли о томе.</p> <p>— Кажи госп 
hi>онако</hi> свршити!... понављаше она већ стоти пут једну исту мисао.{S} Него улетех, заробих 
јој у глави да је то његова жена, и она већ претпостављаше револвер у њеним рукама...{S} Страх  
твори.{S} Дође јој то врло смешно и она већ хтеде да се насмеје гласно, а Пера отвори капак, по 
ља дана како сте дошли на ово место, па већ да тражите премештај, и то још без узрока!{S} Јер ш 
то некако само собом удеси.</p> <p>Деца већ почеше долазити у школу, а они обоје сањаху...</p>  
д се разговарају пред Гојком.{S} Љубица већ не може више да сакрива узбуђење и руменило, кад је 
 сазнаде да је новопостављена учитељица већ приспела, да су одборници са кметом данас код школе 
 Долази ноћ...</p> <pb n="54" /> <p>Кад већ уђоше у село, Гојко се понуди да отпрати Љубицу до  
а женска лица која га посматраху, а сад већ заборави и на своју главу...{S} Срећом наиђе на њег 
 одвећ необичне комплименте...{S} Хајде већ то... не мари.{S} Може бити да је то баш у реду, не 
и, једнако га нешто вуче земљи, не може већ да се држи на ногама, дише некако врло брзо, али се 
ио је све како ваља, и чини му се да је већ крајње време за напад.{S} Очекивао је потпуну послу 
миче.{S} Би јој врло непријатно: она је већ опазила неке његове значајне погледе и хтела је одм 
Љубица седајући и смешећи се.{S} Она је већ ухватила на себи два значајна погледа писарева, па  
и и наступиле разне промене.{S} Пера је већ затворен; комисија, која му је одређена за извиђање 
 сам, па ме нешто глава боли.{S} Сад је већ прошло.{S} А ти, јеси ли се намучила у путу?...{S}  
 у Брезовац, смрче се сасвим.{S} Сад је већ добро знао ради чега је дошао овамо.</p> <p>Увуче с 
олица, клупа, табла и т. д.{S} А сад је већ време да се почне радити.{S} И јесте ли видели како 
{S} Да је раније па да свратите, али је већ мрак...</p> <p>Гојко се трже и готово одскочи корак 
ушање и одвратност!...{S} О, ако јој је већ постао одвратан, а цео је живот пред њима!{S} И нај 
е је доба?...{S} Заранци...{S} Па он је већ мртав... мртав!... убијен!...{S} А онај ће сад доћи 
ротив! то ти је дужност.</p> <p>Било је већ доцкан кад се Гојко диже и упути к своме селу.</p>  
и, треба издржати до краја...{S} Оно је већ дошло, ево га!...</p> <p>— Где је учитељ!... говори 
, па онда настави:</p> <p>— А ви, то је већ друго... вама требају многе школе.{S} Без тога не м 
ма.{S} Гле, и ноге му клецају!{S} То је већ обична ствар код њега, кад улази у непознато друштв 
 Најзад се кмет почеша иза уха, а то је већ значило да ће се ћутање прекинути.</p> <p>— Ехе, ја 
ади Гојка: да му помогне намеру, јер је већ увидео куд овај смера.</p> <p>— Е сад ако хоћете да 
е...{S} Јер доста се страдало, живот је већ био постао тежак, досадан... није се имало ради чег 
се разболи... видим да је шарлах, после већ и доктор рече...{S} Кад прездрави и поче се љуштити 
о дана господин писар у затвор... после већ буде осуђен на робију и тако... јест, тамо умре...{ 
 тамо-овамо, док се венчамо...{S} После већ добијемо боље место, неко усамљено село, где нико н 
ај...{S} За сад је и ово добро, а после већ, док се договорим са нашима, радићемо озбиљније.{S} 
за први мах као почетак, доста; а после већ, ићи ће све својим редом...{S} С нарочитом намером  
умешна, као да је усиљена...{S} А после већ свакад је исти: озбиљан, оштар поглед; само из оних 
тако тесно спојен са њеним бићем, да се већ више не може отклонити.</p> <p>»Како то, мисли она, 
..{S} То ће бити чеврти!...{S} А она се већ решила, решила се!...{S} Брже, брже да не буде доцк 
.{S} Нестало и страха и зебње, и она се већ почиње чудити чега се то до сад плашила.</p> <p>— Ч 
ева не чу се више од њега.{S} Љубица се већ тако навикла на његове походе, да их у извесне дане 
8993_C10"> <head>X.</head> <p>Љубица се већ прибирала, размислила, умирила се, па иде на рад ка 
8993_C9"> <head>IX.</head> <p>Љубица се већ неколико пута жалила писару на Гојка, а последњи пу 
ажели, све ћете имати.</p> <p>Љубица се већ почела трзати нервозно.{S} Он се пожури говором, да 
 са чувеном лепотицом.</p> <p>Љубица се већ бацила у најцрње мисли, једнако очекује неко зло, а 
еће, милоште, задовољства.{S} Кућица се већ давно срушила, по дворишту израсло трње и коров; пл 
илику да се не сретне са њом.{S} Сад се већ Љубица од истине наљути.{S} Ово његово стално и одл 
це и изазивљу црвенило на лицу, које се већ све обојило крвљу, али она ипак гледа тако, као да  
 за покојником. <pb n="101" /> После се већ навикла, а у вишим разредима беше веома занимљивих  
 ја и она — муж и жена!...{S} Разуме се већ: ја сам постао сталан, положио практични испит, па  
вилима донжуанске тактике.{S} Најпре се већ обавестио о њеним родитељима, о школовању, о свему, 
оца јој.{S} Изнурена, ослабела, лице се већ доста збрчкало, коса у велико почела седети, а она  
 се примио да буде старојко.{S} Вељи се већ знало кумство и без договора.{S} Али се нешто обе у 
ају све ближи, све интимнији.{S} Они се већ одавно значајно погледају, имају неке своје нарочит 
ђе сељак у белим кошуљама.{S} Сумрак се већ ухватио, те му се не распознаје лице.</p> <p>— Добр 
марљиво и журно пуна два месеца, док се већ не приближише ускршњи празници.{S} Дотле су урадили 
ји му долажаху у главу.{S} Са Гојком се већ није могло ништа говорити, он беше непрестано занес 
S} Дајте овамо Петра писара...{S} Он се већ сав охладио.{S} Дај кључеве!...{S} Запечате касу, п 
а карактеристична несразмера, али ко се већ навикао гледати га таквог, њему он сад изгледа сасв 
а она опет остане сама...{S} И Гојко се већ наже оној страни до врата, па чим она у ходању обрт 
а само мисли и мисли...</p> <p>Гојко се већ престао чудити.{S} Гледа је само, па и он почне узд 
ог депозитара, одоше у срез.{S} Тамо се већ многи догађаји изређали и наступиле разне промене.{ 
ме и спремите ручак.</p> <p>— Ха, то се већ разуме.{S} Како!... рече он и удали се са неким зна 
о је то, братићу мој!...</p> <p>Упис се већ завршује.{S} Деци се наређује да сутра дођу сви у ш 
се то све сјајно замишљало!...{S} Знате већ шта може мислити <pb n="9" /> здраво и весело шесна 
у цркву, кад је она удаљена.{S} Деца ће већ доћи, па нека их он води; и онако није до сад био у 
 гледају са презирањем!{S} На учитељице већ и не гледам, али они!...{S} По неки и не скрива шта 
напред своје велике сањиве очи.{S} Беше већ ушао у село, па гледаше да не изгуби из вида школу, 
бица претрну и застаде...{S} Гојко беше већ позеленео од страха.</p> <p>— Баш смо погрешили!... 
руку учитељу и таман да проговори (беше већ развукао усне у ироничан осмех), а председник проду 
ка.{S} Ову оџаклију заузела је Љубица и већ уредила у њој свој скромни намештај: ногаре са ново 
а се нагнула над провалијом, нагла се и већ губи равнотежу... оздо из црна бездана вуче је нека 
миљка се најпре пренерази, уозбиљи се и већ беше готова да проспе читаву ватру горких прекора,  
јим гостима.</p> <p>— Како...{S} Зар ви већ радите са словима? упита га Љубица зачуђено.</p> <p 
о и зажарено лице, приђе к писару, који већ беше устао и врло учтиво прихвати њен поздрав.{S} И 
е може она устати и рећи: извините, или већ тамо... морам на рад, чекају ме деца.{S} Како сам ј 
> <p>— Добро... отеже председник.{S} Ти већ знаш како му то иде, па само гледај да не буде посл 
, хајдемо, голубице!...{S} Казао сам ти већ, копаћемо злато...{S} Ја ћу одмах закупити рудник,  
је...</p> <p>Љубица гледаше, не знајући већ шта да мисли; осећаше само како јој се крави лед ок 
</p> <p>Кад Стојан оде пред Гојка, овај већ писаше нешто љутито.{S} Руке му дрктаху, а перо га  
но правила такав инат Гојку, да се овај већ није смео појавити пред њом.{S} Чим га опази, она с 
бица се веома зачуди кад виде да учитељ већ предаје о словима.{S} На табли стајаше великим, јас 
 тешко увредила...{S} Али рекла сам вам већ: ја за она два месеца нисам ништа знала за себе...  
несе да га осуши.</p> <p>Гојко лежи сам већ читав час, не мрда ни чим, не покрете се, као мртва 
но што ме сад не преместише: научио сам већ да радим сваке године у другој школи, па ми то изгл 
Господин Пера отворено изјави, да је он већ учинио што треба, да двојица учитеља буду премештен 
да се Љубици и Гојку чини, као да је он већ годинама међу њима.</p> <p>— Е брате ово је ваљано. 
ело, да носи на сто.{S} Кад чу да је он већ ушао у собу, она узе чинију са врелом чорбом и поне 
кве нове беде, која га може снаћи, и он већ претура у глави разне комбинације, али му не долази 
о осећа како га издаје присебност, и он већ увиђа да ће проћи овако ако га она не заустави.{S}  
ед своје смешне стране, ипак свиде и он већ замисли себе обучена у најфиније одело, стаде замиш 
е... хоћете?...</p> <pb n="88" /> <p>Он већ једва владаше језиком.{S} Љубица дисаше све јаче, а 
га се највеселије лице намршти.{S} А ко већ иначе има довољно узрока за тешко расположење, он м 
ела душа...{S} Деца одговарају: по неко већ схватило добро целу мајсторију и одговара правилно. 
179" /> <p>Једва стигоше кући.{S} Гојко већ ништа не зна за се.{S} Стојан га скиде и намести на 
 га дочека збуњено, као кривац, а Гојко већ мало подигао главу и гледа председника право у очи, 
по, сети се Хуса и других.{S} А ми ћемо већ њему... не бригај ти, чекај само док смислим...</p> 
а делу.</p> <pb n="117" /> <p>— То ћемо већ ја и ти на само... видећемо.{S} А деде да видимо то 
ини се невешт свему.</p> <p>— Добро, то већ хоћу... могу.{S} Али шта мислиш о њима, шта ће бити 
Па то су најобичније појаве у школи; то већ не сме никако да вас љути, јер ће вам се понављати  
разговор; нисам бивала у друштву.{S} То већ није ништа.{S} Али после шта оно говораше о некакво 
</p> <p>— Цртајте на табли.</p> <p>— То већ и онако морам... поједине округе, али опет не иде т 
и о последњим догађајима.{S} Веља је то већ све знао, па стаде мислити о лекару, да ли ће доћи  
ли.{S} Па <pb n="47" /> о плати... и то већ није ништа.{S} Није ни тешко ићи у срез.{S} Па о он 
ствари а понешто измишљајући, — како то већ умеју вешто младе девојке.</p> <p>Снаша Смиљка, бис 
поћи, узвикну он, смешећи се.</p> <p>То већ беше много.{S} На тако отворен разгор Љубица не беш 
жа, не би се имало шта јести.</p> <p>То већ беху обични Цветкови разговори, али Љубица обрати н 
осврћући се.</p> <p>— Ради, не знам што већ не излази.</p> <p>Писар скочи и утрча у школу.{S} О 
ословио наш састанак...</p> <p>— Е, зар већ!?... узвикну Веља.{S} Сви прснуше у смех и поскакаш 
е ту ћаска о свему и свачему.{S} Влајку већ догрдила она вечна туробност, пакост и јогунство же 
ој не постане још досаднији, а тешко му већ беше гледати оно вечито болно лице, на коме су испи 
а, Смедерева, ишли су по селима, где су већ основане овакве задруге...{S} Напослетку <pb n="191 
 мирис свеже, зелене траве, по којој су већ почеле да се купе росне капљице.{S} Вода се тихо сл 
Љубици, гледајући је значајно...</p> <p>Већ се навршују два месеца како она дође у ову школу, и 
 дете!«...</p> <p>По испиту наступи још већа промена.{S} Влајко, залудан, проводи по цео дан у  
извести Гојка да је сад тамо у кући још већа ужурбаност: баба Смиљка непрестано иде некуд по се 
ију као нешто веома велико, непостижно, веће од свега... управо о већим школама није смео ни ми 
 сањао о књизи...{S} Мислио сам да нема веће среће на свету, но добити књигу.{S} Кад на два дан 
ужно и иронично.</p> <p>— О, па зар има веће среће!... .{S}Ја сам најсрећнији данас!...</p> <p> 
е, видећи пред собом све црње дане, све веће зло...</p> <pb n="81" /> </div> <div type="chapter 
коли преживела; и што више мишљаше, све веће је црвенило по лицу обузимаше.{S} Она се стресе, и 
доше растезати у дужину, стварајући све веће, разноврсне слике.{S} Одједном се на зиду, право п 
тегло, притисло мозак, и она пада у све веће бунило.{S} Само осећа неку пријатну топлину, коју  
е лекар, али код њега може да се излеже веће зло.</p> <p>— Какво?... узвикну Веља уплашено.{S}  
мати зебња, ади досадашње узбуђење беше веће, те надвлада, и она опет обори главу, стидљиво и п 
је их раздвајаше и не допушташе никакво веће зближење.{S} С тога су се они ограничили на тих, о 
 по небу снују густи облаци, скупе се у веће групе, пронесу се тако заједнички над селом, па се 
— Ја бих све за вас... настави он у још већем узбуђењу и дрктавици, — само да ви нисте онаки... 
 да она још руча.{S} А на душу пада све већи терет, све љући бол...</p> <p>»Иду страдања, видим 
ана врати, рекавши да ће предузети неки већи пут.{S} Међутим, о путу он није ни мислио, него је 
о далеко пред њима виђаше се други, још већи облак, који им се нагло приближаваше.{S} Они сврну 
, непостижно, веће од свега... управо о већим школама није смео ни мислити. — Па ти си то мене, 
м питањима из школскога рада.{S} Велика већина учитеља узе учешће у дебати, док учитељице не ск 
И ја тако радим и многи, управо огромна већина.{S} Па још кад дознамо раније ко је ревизор, ост 
ло па се беле чисте кошуљице; на ногама већином алеве чарапе а на леђима јелечићи.{S} Љубица се 
етодике, јер и наша врховна управа ради већином против методике, па морамо и ми.{S} Шта, зар ја 
о неколико стотина жена, јер су се чули већином женски гласови.{S} Љубица претрну и застаде...{ 
 како су провели лето.{S} Љубичини ђаци већином су до сад чували овце и говеда, а међу Гојковим 
о, врло ретко, гледају човека право, но већином стоје под обореним капцима.{S} Цело лице му има 
 до подне учинити још неколико, можда и већих; — она то зна.</p> <p>— Како се зовеш ти, мали, ш 
аћа старо расположење, осећа се у некој већој слободи, спали јој ланци с ногу и руку, којима бе 
 се онако исто као и Љубица, само у још већој мери.</p> <p>Ручаше заједно, наразговараше се и з 
не може ни из једног предмета да истера већу оцену од јединице, нестаде га.{S} После се виђао д 
јте само!{S} Пред учитељски испит добих већу суму новаца... оставио ми по смрти мој добротвор.. 
а и одоше на ручак Љубичину оцу, а пред вече се сви вратише, да би се сутра рано могао наставит 
 саучећа... он зна да, би се и сам пред вече кренуо Вељи, ризикујући да и његова жена угледа ма 
 их виђаху сељани усамљене, обично пред вече: и на реци, и у шумици, у потесу по необраној куку 
ди од бриге.</p> <pb n="200" /> <p>Пред вече, кад се мати и кћи склонише у собу и остадоше саме 
е не распознаје лице.</p> <p>— Добро ви вече! рече он, пришавши Љубици.</p> <pb n="194" /> <p>О 
 Срећом, данас се ништа не догоди.{S} У вече се договори <pb n="122" /> са Стојаном да сутра ра 
 ће нам бити сав од драгог камења, па у вече кад ја дођем с рада, обучем се у скупоцено одело,  
заштиту писареву.</p> <p>Једне суботе у вече уђе Стојан у Љубичин разред.{S} Чича беше на велик 
ад и дође кући, а кад дође, и то само у вече, закључа се у своју собу, ноћи, и чим сване опет о 
{S} Она би, без сумње, још онога кобног вечера, вођена својом плаховитом нарављу, учинила какво 
у, и ако он у последње време и ручава и вечерава негде на другом месту.{S} Одједном шкрипнуше в 
рави, па оде журно.{S} Мислио је да иде вечерас цркви, субота је, па да ноћи тамо, али га сад о 
> <pb n="70" /> <p>— А шта велиш за ово вечерас, јесам ли погрешио?</p> <p>— Како?...{S} Напрот 
тварима, а ти набави које јаје, па ћемо вечерати.</p> <p>— Хм, до сад смо куповали од Смиљке, п 
це у разговору.{S} Увече, после скромне вечере, легоше заједно на Љубичин кревет.{S} О, да дивн 
ека, боље је да чува кућу.</p> <p>Једне вечери седи она у дворишту и чека мужа на вечеру, и ако 
га новог друга и пријатеља.{S} Ова лепа вечерња шетња освежила их и улила нову снагу у грудима, 
тосребрни стубови дима, који се на овом вечерњем затишју само љуљушкаху, док се на великој виси 
ле неком љубичастом бојом — носи се тај вечерњи звук и бруји далеко ширином, чак тамо до краја  
иде му учитељ дуги монолог.</p> <p>— За вечеру? како не, што год хоћеш, братићу!...{S} Само не  
 јелече, па изиђе да справи себи што за вечеру.</p> <p>...{S}А Гојко посматраше како се чича Ст 
ј!...</p> <p>— Можеш ли спремити што за вечеру? прекиде му учитељ дуги монолог.</p> <p>— За веч 
чери седи она у дворишту и чека мужа на вечеру, и ако он у последње време и ручава и вечерава н 
ина.{S} Он осети да је остао усамљен за вечита времена, јер му нестаде онога што му је испуњава 
. помисли она. — Неумна, незгодна је та вечита борба са кметовима и одбором...{S} И деца хоће ч 
ад бити?... да отпусте, на свагда... са вечитим жигом срама, без повратка, без оправдања«...{S} 
а младост и све... као да је осуђена на вечито заточење.{S} Она гледаше Гојка, који стајаше уз  
престано тако страшна и одвратна, те ме вечито избегавате?</p> <p>Гојко се унезвери, рашири очи 
 ће се тако?{S} Не може се то продужити вечито; неко ће од њих бити премештен.{S} Он сам то уви 
је она сама кварила његов изглед својим вечито погуреним леђима.</p> <pb n="7" /> <p>Гојко се с 
 Ја — још луђи!{S} Кога ће да умири ово вечито чергарење, ово терање без кривице и реда!...{S}  
аднији, а тешко му већ беше гледати оно вечито болно лице, на коме су исписане велике муке и те 
виде; беху то црне сјајне очи, из којих вечито бије живи огањ.{S} И кад цело лице добије притво 
неизмерна... ви се то откупљујете...{S} Вечна правда!...{S} Али сад... тако изненада!...{S} Чек 
у и свачему.{S} Влајку већ догрдила она вечна туробност, пакост и јогунство женино, па бежи од  
емена — а то је велика срећа, јер да је вечна — зло!{S} И каквих ти власти и кметова он није пр 
необичним погледом, из кога бије смрт и вечна мржња.{S} Лице јој беше све нагрђено и онакажено  
 гони...</p> <p>Мрак!... мрак!... свуда вечни непробојни мрак... и око ње и у души самој.{S} Ни 
и је добро!«... </p> <p>Хеј, станите ви вечни трудбеници, што не знате ни за један час одмора;  
и радости... ничега, ничега!...{S} Само вечни, дубоки, непроменљиви мир исписан је на њему и са 
скалашна сеоска деца...{S} И кметови са вечним немањем новаца, и депозитар крајем свакога месец 
 од једа«.</p> <p>Гојко остаде озбиљан, вечно намрштен и повучен, избегаваше сваку прилику да с 
а избегавати...{S} И онда настаје дуго, вечно, бескрајно страдање, без иједнога срећног дана, б 
о мило сухо тело и ћутати, ћутати дуго, вечно... ћутати и сећати се срећнога и безазленог детињ 
ани мука и страдања.{S} Али докле ће се вечно страдати?...</p> <p>Влајко се спремаше да легне,  
се и родио за то: да страда, да се пати вечно...</p> <p>Дође и Љубица.{S} Изменила се.{S} Здрав 
 више, тамо у недоглед, оној бескрајној вечној истини...</p> <p>— О, како је дивно! узвикну Љуб 
 јаче, уверавајући је пламеним речима о вечној љубави...{S} Тако некако дођоше цркви, и она вид 
вот унапред, а оно све пусто и одјекује вечном, бескрајном празнином...{S} Даље, даље грозни и  
задише својом величанственом бескрајном вечношћу...</p> <p>Љубица и Гојко стајаху неми, зачуђен 
елику и непроменљиву истину, прочитајте вечну реч на овом окамењеном лицу и умирите срца своја. 
...{S} Али је женска глава за те ствари вешта, очас се учини позајмица, нешто се дотера приврем 
вима, написано со.{S} Учитељ се с доста вештине али и муке стараше, да навикне дечје ухо разлик 
ци.{S} Она још није стекла ону необичну вештину многих старијих учитеља, да целе године туку де 
дне, немоћне дечице!...{S} Љубица за ту вештину није ни знала, па зато јој ревизор смањи оцену  
атио, биће у канцеларији.{S} А ти треба вешто да се прикрадеш и да предаш ово писмо његовој гос 
е олакшице он њој чинити...{S} Затим се вешто наведе разговор на неке учитеље и једну учитељицу 
лица прелете му облачак љутње, ну он то вешто сакри, па врло пријатељским гласом настави.</p> < 
онешто измишљајући, — како то већ умеју вешто младе девојке.</p> <p>Снаша Смиљка, бистра и паме 
зи узалуд, а ретко кад да дође с добром вешћу и са чистом намером.{S} Обузе је страх, хтеде уст 
а тече моја шумна Морава...</p> <p>— А, ви сте Моравац.?</p> <p>— Да, одговори он, а из очију м 
и гужвајући шешир у рукама.</p> <p>— А, ви сте то! узвикну капетан са очигледним интересовањем, 
 ближих зграда и рече:</p> <p>— Ено је, ви’ш она... с високим оџаком.</p> <p>Путник распита деч 
> <pb n="176" /> <p>— Шта сте се, море, ви учитељи, данас проскитали!{S} Што ниси са женом отиш 
види тај савет, одговори Веља.{S} Море, ви имате паметног фамулуса, вере ми!{S} Тако, тако је н 
ли ви... знате ли... о, па ви не знате, ви не видите!... узвикну он усред два окићена воћњака,  
ило страшно зло.</p> <p>— Е, госпођице, ви сте тек изишли из школске клупе, а ми знамо како се  
о чело. — Ваша су страдања неизмерна... ви се то откупљујете...{S} Вечна правда!...{S} Али сад. 
ши је радознало у лице.{S} А ово сад... ви сте примили своју заслужену плату од државе...{S} Јо 
, задуван и узнемирен.{S} А не знате... ви не видите шта је у мени...{S} И сам нисам знао...{S} 
о ознојенога чела.</p> <p>— Ви... ви... ви кажете тамо, да... да ја... поче он замуцкивати, зад 
у преко ознојенога чела.</p> <p>— Ви... ви... ви кажете тамо, да... да ја... поче он замуцкиват 
 у лице. — Ја... ја... казао сам вам... ви сте ми све!...{S} Дајте да заједно страдамо...{S} Мо 
рдо верујем.</p> <p>— Не верујте!...{S} Ви сте страдали због доброга срца свога... </p> <p>— Че 
оставите ме... заборавите сасвим!...{S} Ви сте сувише добри, ваше је срце меко, али вам ја ништ 
, кујну, подрум и дан орања земље...{S} Ви ми то набавите, па ја вам не тражим ни паре. </p> <p 
 <p>— Учили смо гимназију заједно...{S} Ви после одосте некуд... у полицију.</p> <p>— Ха, па шт 
отеже и збуни се изненађена девојка.{S} Ви сте, дакле...{S} И ја сам овде постављена...{S} Љуби 
 све лепо, као што сте мени причали.{S} Ви ми рекосте, чини ми се, да је изненада упао у вашу у 
, настави писар, нудећи Гојка пивом.{S} Ви сте ми тако познати.</p> <p>— Учили смо гимназију за 
од мене... ја и онако радим само то.{S} Ви можда мислите... запе она, црвенећи; ја нисам.... то 
ти убрзано...{S} Обузе и њу узбуђење. — Ви не знате и не верујете... а ја би за вас... све, и д 
че шаку преко ознојенога чела.</p> <p>— Ви... ви... ви кажете тамо, да... да ја... поче он заму 
указала велику пажњу Богосаву.</p> <p>— Ви сами... чекате учитеља?...{S} Тхе, шта ћете... мора  
атра, која га грејаше у послу.</p> <p>— Ви, одмор... да.{S} Хе, ваши су мали, не треба се са њи 
чим стадоше на пољу запита га:</p> <p>— Ви сте јамачно лепо провели детињство и младост?{S} Вид 
узбуђења, стаде живо говорити:</p> <p>— Ви не знате, а то је мени још из детињства... запамтио  
оћу да ми се тачно квартирина издаје, а ви набављајте од куд знате, рече Љубица одсечно и мало  
ко... .{S}Ја ћу ове уписати код мене, а ви како хоћете са њима, рече он и изиђе брзо.</p> <p>Љу 
{S} Ми смо владали само девет месеци, а ви по више од године!...{S} Мој рођо, ту је се добро на 
 девојчета. ’Натема је... помисли он, а ви’ш овај не уме ни да обели!« Не може народ да издржи  
p>— Школски одбор има свога деловођу, а ви у школи немате никаква посла.</p> <p>— Молим опрости 
17" /> <p>— Ја изиђох мало међу децу, а ви гледајте ту: ако наиђе какво кретенасто, немојте га  
ом!{S} Кажем вам... уверио сам се!{S} А ви опет...</p> <p>Љубица га гледаше са неким одушевљење 
ло би се још по рубље искамчити...{S} А ви’ш ова се даска извитоперила, па се клацка.{S} Не мар 
киде га Гојко живо. — Мене остави.{S} А ви тамо ако хоћете... како знате...</p> <p>— Не бој се, 
 да издржи оволике терете...</p> <p>— А ви затворите школу.{S} Јавите министру да не можете изд 
 се гласно, па онда настави:</p> <p>— А ви, то је већ друго... вама требају многе школе.{S} Без 
нам ја: да ја нисам само привремени, да ви’ш како би облетала.{S} А овако, баш ми је тешко.{S}  
S} Кажем ја вама: по зубима лоле, па да ви’ш како ће да врте репом.{S} Море, право мушко!{S} Он 
вац! узвикну он, бришући се.{S} Како да ви не примите плату за четири месеца!...</p> <p>— И ја  
ш већем узбуђењу и дрктавици, — само да ви нисте онаки...{S} Сву ћу вас обасути брилијантима... 
...{S} Знате ли ви... знате ли... о, па ви не знате, ви не видите!... узвикну он усред два окић 
 из очију крупне сузе.</p> <p>— Ама шта ви!...{S} Не допуштам... мисао такву не допуштам!...{S} 
оро:</p> <pb n="10" /> <p>— Не знам шта ви говорите.</p> <p>— Ехе... па онај криви.{S} Ваш нови 
лити: зубат беше, па одмах за очи. »Шта ви ту, вели им он, мучите овог јадног старца.{S} Како ћ 
S} Ја ћу вам бити на услузи свакад, кад ви зажелите.</p> <pb n="27" /> <p>— Хвала вам у напред. 
ше, мораде га прекинути.</p> <p>— Е сад ви нама да дате један савет, јер зато смо управо и дошл 
 јавим на практични испит.</p> <p>— Где ви је чича Стојан? обрте она разговор, видевши да му то 
 дивљаче.</p> <pb n="16" /> <p>— Помаже ви Бог! поздрави се старац, скинувши капу и наслонивши  
м.</p> <p>— Ово ви је вамилијаз, а може ви и кувати.{S} Он је господин-Драгољубу, што оде сад о 
нистрова, одвојте ми деветорицу... које ви хоћете.</p> <p>— А морају ли се они засебно уписиват 
к смо почели, од јуче...</p> <p>— Дакле ви сте задовљни данашњим одговорима? упита она бојажљив 
{S} Да дођем, а?...{S} Али нећу, ако ме ви не зовете...</p> <p>Љубица се насмеши усиљено, усне  
ојко одлучно.</p> <p>— Видим ја како се ви мрштите...{S} У једно време помислих сад ћете скочит 
м почео, одговара он наивно. — Зашто се ви као чудите?</p> <p>— Па, знате... нама су предавали, 
стави очајним гласом:</p> <p>— Не знате ви ко је пред вама.{S} А кад бисте знали каква сам ја т 
рекиде га:</p> <p>— Молим вас, шта ћете ви овде, ко сте ви?...{S} Зашто се плећете у оно што не 
! викну он, дижући се. — Седите, седите ви ту, док се ја не вратим, рече он Гојку, који такође  
а ми је добро!«... </p> <p>Хеј, станите ви вечни трудбеници, што не знате ни за један час одмор 
 живот?...{S} Еј, људи, људи, какви сте ви!...</p> <pb n="166" /> <p>Љубица задржа госте на руч 
p>— Молим вас, шта ћете ви овде, ко сте ви?...{S} Зашто се плећете у оно што не разумете и што  
они, капетан га ослови:</p> <p>— Ко сте ви?{S} Шта тражите?...</p> <p>— Учитељ орловички...{S}  
зеш? одговара му председник.{S} Што сте ви јуче ишли у Београд, него за то.{S} Море, њему се то 
{S} Истина нисам ’нако... као што бисте ви желели, али опет, кад год устребам... ја сам ваш...{ 
саме браде.{S} Шта је то, кмете Ћиро, и ви људи!{S} Прошлог љета пустите ми ово дете да ме надг 
 се, то су најлепша сећања...{S} Ето, и ви се сећате неких ситница...</p> <p>— А ја вам кажем д 
вши да Влајко нарочито ћути, настави: и ви то поуздано не можете заборавити никад?...</p> <p>—  
 што не знате ни за један час одмора; и ви са намрштеним челима, са лицима онакаженим страдањим 
ицима онакаженим страдањима и патњом; и ви, јадници, што изгубисте образ и поштење, удварајући  
 да ће сутра сви ђаци ићи у цркву.{S} И ви да се спремите да, идете са вашом децом.</p> <p>»Хва 
 као да јој је мало ваздуха.</p> <p>— И ви баш хоћете... не гнушате се мене?... не презирете ме 
еба да се одморе добро, дуг је пут, а и ви.{S} Па да се упознамо...{S} Ко зна кад ћете нам опет 
овека — вели нам господин капетан, да и ви имате некакве жалбе на пређашњега писара овога среза 
же бити наћи стан и џабе, па зар онда и ви да ми не платите ништа?{S} Ја имам по закону право н 
b n="61" /> <p>— Ама као да смо се ја и ви, господин учо, раније познавали... или смо се негде  
ио мојим именом.{S} Чуо сам да сте се и ви уплашили од нашег ономадашњег разговора и да сте се  
радовати.{S} Ето, видите... сад знате и ви зашто сам зимус страдао.{S} Тако је морало бити!...{ 
рекинути.</p> <p>— Ехе, ја... дођосте и ви.{S} Само, простићете, јесте понели какву објавицу са 
је у вашем положају,.. учитељица, као и ви...</p> <p>И сад настаде дуг, речит монолог, у коме с 
ца увидела, па му приђе.</p> <p>— Зар и ви пуштате, рече му она отворено, онако како су и јутро 
рајући се <pb n="185" /> силнима, и сви ви забринути и намучени ходите и станите овде уз ову ве 
мисао такву не допуштам!...{S} Знате ли ви... знате ли... о, па ви не знате, ви не видите!... у 
ст!...</p> <pb n="135" /> <p>— Јесте ли ви Гојко Савић, учитељ? звони отуд са врха озбиљан, кру 
 их и обрте се Гојку.</p> <p>— Јесте ли ви ово писали? узвикну он, показујући прстом на Гојков  
е овога рада биће заједнички ручак, али ви немојте остати... имаћете незгода... рече он, отежућ 
јест, био сам... због квартирине.{S} Ни ви нисте још ништа примили, кажу ми кметови.</p> <p>Љуб 
p> <p>— За прирез што велиш... нисте ни ви бољи.{S} Чекао сам те годину и по, док ниси измирио  
бораве, нарочито рачуна...{S} Овако док ви радите веронауку, познавање природе, певање... у мај 
аду...{S} Па сам хтела вас молити да им ви кажете, вас ће послушати.</p> <p>— Знам, казаше ми с 
а се поздрави са учитељем.</p> <p>— Ово ви је вамилијаз, а може ви и кувати.{S} Он је господин- 
или, да није школскога приреза?{S} Него ви очекните док ми дођемо, па ћемо вас лепо намирити.{S 
у се не распознаје лице.</p> <p>— Добро ви вече! рече он, пришавши Љубици.</p> <pb n="194" /> < 
 баш дођох нарочито да чујем... како то ви...{S} Некако то ви радите друкчије, живље.</p> <p>—  
 да чујем... како то ви...{S} Некако то ви радите друкчије, живље.</p> <p>— Хм... кажем вам...  
ући је са интересовањем:</p> <p>— Зашто ви, госпођице, већ четири месеца не примате плату?{S} П 
својим гостима.</p> <p>— Како...{S} Зар ви већ радите са словима? упита га Љубица зачуђено.</p> 
лтат овога разговора.</p> <p>— И што ћу ви рећи, брате, јесу и ови удовци ђаволи, кад се ожене! 
Него ти њима први покажи зубе.{S} Је с’ вид’о нашу учитељку како је жустра!...{S} Тако је то, б 
ушао у село, па гледаше да не изгуби из вида школу, која се, са својим високим димњаком <pb n=" 
са прага од стана махну руком.</p> <p>— Виде ли, братићу? они се нешто поџевељаше...{S} Море, о 
сиротињске дашчарице, са чијег се прага виде шумни вали дивотне Мораве.{S} Чим сване, они сви,  
за школу, а они: »одбегла«...{S} Е нека виде да није, и да не треба тако брзо каљати човека...{ 
уморно, бесмислено, апатично...{S} Веља виде да овде нема више никаква посла, па се спреми за о 
леда је право у очи и не трепће.{S} Она виде да је погрешила, али осети да не вреди сад исправљ 
е, братићу, мени је обећала!</p> <p>Она виде да Веља хоће да убије Стојана, па побеже у школу;  
аву, па ни прословити...{S} Тада Љубица виде шта је урадила, увиде како је далеко зашла, и тога 
...</p> <p>Љубица дође до врата, па кад виде толике очи управљене на себе, застаде, збуњена и п 
који таман хтеде ући у двориште, па кад виде њу, изненади се па застаде.</p> <pb n="203" /> <p> 
 свој жалосни стан.{S} Пренерази се кад виде да соба опет није почишћена.{S} Већ пети дан је ка 
аблицама.{S} Љубица се веома зачуди кад виде да учитељ већ предаје о словима.{S} На табли стаја 
марамом и спремаше се да изиђе, али кад виде колико новаца Љубица узе, и он се зачуди:</p> <p>— 
а то не буде Љубици по вољи.{S} Али кад виде да га она сама увек позива и да се радује сваком њ 
страдање.</p> <p>— А ти, чини ми се, не виде писара?</p> <p>— Не.{S} Што?</p> <p>— Више је окрв 
, снујући даље планове.</p> <p>Гојко не виде ништа више око себе, па ни ћату; очи му прескакаху 
језа свега...{S} Онаких очију он још не виде; беху то црне сјајне очи, из којих вечито бије жив 
 пошли Вељиној школи, па свратише да се виде са Гојком и да се Пецић упозна са његовом домаћицо 
 снага повратила.{S} Чим уђе у разред и виде шта су деца радила за време њеног одсуствовања, од 
 задиркивати.{S} Гојко то опази, па чим виде да је Љубица свршила посао, приђе јој и одведе је  
оше два сведока и испиташе их.{S} Гојко виде да ту нема шале, па се прибра и стаде се бранити,  
> <p>Пролазећи ходником школским, писар виде да се отварају врата на Љубичиној учионици, па кор 
дворишта.</p> <p>Љубица је сад први пут виде из близа.{S} Пролети јој кроз главу све, што је зн 
 другарски.</p> <p>Гојко испи, па одмах виде да се и Пера и Љубица нешто смеше и гледају њега.{ 
сњења.{S} Рибице...</p> <p>Љубица одмах виде да је то пијан човек, па брзо појури вратницама, а 
p>— О, безнадежни јуноша, узвикну Веља, видевши га где му долази.{S} Шта је, пишти ли рањено, и 
дај ми воде да се оперем, прошапта она, видевши Стојана како је гледа немарно.</p> <p>— А онај  
 ми ћемо да омркнемо овде, узвикну она, видевши да је сунце зашло.</p> <p>Они се упутише низ бр 
 ширином допире до ливада.{S} Чобанчад, видевши <pb n="2" /> путника у варошком оделу, пођоше к 
исли«...</p> <p>И ови измирени другови, видевши колико су заостали, пређоше на посао из све сна 
кћући сав од љутине.{S} Она се намршти, видевши га таква, што се не измаче оку његову, па одмах 
е увреди овако отресита госта; а Гојко, видевши ово нагло црвенило на Љубичину лицу, обори очи, 
 ви је чича Стојан? обрте она разговор, видевши да му то пада тешко.{S} Како вам се чини? — Сме 
капетан таман излази из канцеларије.{S} Видевши збуњена Гојка како се осврће у неприлици, не зн 
 <p>Љубица погледа за његовим очима, па видевши ко долази, намргоди се и заузе неки одсудан, са 
колу.{S} Гојко довршиваше предавање, па видевши овога неучтива <pb n="103" /> госта, збуни се и 
с кревета, обрте се збуњено по соби, па видевши да га не очекује никакав посао, врати се и леже 
ви разред гимназије, заједно са њим, па видевши да не може ни из једног предмета да истера већу 
> <p>— Збиља?... запита Љубица живо, па видевши да Влајко нарочито ћути, настави: и ви то поузд 
, одговори Љубица озбиљно и одлучно, па видевши да се писар спрема да избаци неку пошалицу на Г 
ећи украс у рукама, притрча прозору, па видевши да писар изиђе из дворишта, врати се на пређашњ 
ио залетео за Гојком, истрча у ходник и видевши Љубицу, стаде пред њом, дркћући сав од љутине.{ 
полаже...{S} Не био ја на његову месту, видела би ти...{S} Него шта би ти хтела, кад не можеш о 
уменилом, које јој се разли по лицу.{S} Видела је да има нешто повољно да јој каже, па очекиваш 
е Влајко стално уозбиљио.{S} Није му се видела љутња на лицу, али тек нема више онога топлог по 
о мало дете и доведох кући.{S} Тада сам видела да на њега никад не бих могла руке дићи... да не 
г у своје село...</p> <p>»Ето, и то сам видела!...{S} Вуче ме нека невоља напред, а осећам да н 
пео и надвирио се на прозор...</p> <p>— Видели сте... јецаше она, не дижући главе.{S} Али сад.. 
јући и сам да је то немогућно.</p> <p>— Видели су нас... не иде...{S} Ах, шта ту!... плану она  
/p> <p>— Дивљаци.{S} Као да нису до сад видели човека.{S} Али шта је ово те нико не доводи децу 
време да се почне радити.{S} И јесте ли видели како иде славно: половина већ знају да разликују 
сам учитељ.</p> <p>Деца се зачудише.{S} Видело се да су све друго очекивала, само не то, да ће  
оћете... проговори Љубица, црвенећи.{S} Видело се да је због тога и зауставила Гојка, али није  
p> <p>— Знам... знам... све знам!...{S} Видео сам!... узвикну Гојко таквим вриском, као да неко 
ако, братићу, Бог ти дао, тако!{S} Јес’ видео, господине?...{S} Кажем ја вама: по зубима лоле,  
и је сео у средини кола.</p> <p>»Бог га видео, кад их пре научи песми! помисли Љубица. — Види с 
постаде одлучан, жив...{S} Ко би га сад видео, не би познао у њему онога збуњеног, плашљивог ја 
радио?...</p> <p>Веља таман каза шта је видео и знао, а Гојко стаде махати руком и опет удари у 
бу, седе и рече Стојану да прича шта је видео...</p> <p>Прође подне, Љубица још лежи на столу;  
ажљиво, гледајући да нема кога ко би је видео.{S} По том обори главу и, замишљена погледа, пређ 
 је загорчао; и онако нисам никад среће видео.{S} И свака несрећа мора да се разбије о моју гла 
ојко се следи, и од тог дана није се ни видео ни проговорио са њима.{S} Са Љубицом, кад има што 
 <p>— Ево, ево гле... животињо!... јеси видео ко је Пера писар!...{S} И ти, смраду један... и о 
ушице, не бој се, не плаши се... ја сам видео, све сам видео, онде, са онога прозора...{S} Али  
е, не плаши се... ја сам видео, све сам видео, онде, са онога прозора...{S} Али ја ништа, Бога  
на и не мисли на мене; то сам баш добро видео...{S} Како ме је гледала... као да сам... како ћу 
 он нечему па застаде. — Јеси ли ти баш видео да је акт из Министарства...{S} Министров потпис? 
ли оне двокрилне, те се између њих може видети.{S} Пропе се на прсте и погледа унутра...{S} Ено 
воја посла, то ти је за сад, а после... видећемо.{S} За сад, упамти добро, да ниси ни прстом мр 
 /> <p>— То ћемо већ ја и ти на само... видећемо.{S} А деде да видимо то са учитељем.{S} Баш ме 
амо то...</p> <p>— А после?...</p> <p>— Видећемо... бојим се да не пређе у запаљење плућа.</p>  
 ватрени поглед.</p> <pb n="14" /> <p>— Видећете, настави она, у школи немају ништа: у првом ра 
p> <p>Гојко уздахну, скрушен, без наде, видећи пред собом све црње дане, све веће зло...</p> <p 
си устајала од спавања? ослови је мати, видећи је необучену.</p> <p>— Устала сам, па ме нешто г 
ш...{S} Хохохо... насмеја се он весело, видећи како она црвени од његове шале.</p> <p>— Чорба ј 
p> <p>Љубица изиђе на врата и стаде, не видећи ништа око себе.{S} Беше страшно погледати је.{S} 
/p> <p>И Гојко корача журно, брижно, не видећи ништа око себе, осећајући само да га све више оп 
псало од глади...«</p> <p>»Још ништа не видех, ни какве су учионице, ни колико имам ђака...{S}  
ити.{S} Истина, ово су неки добри људи, види се... али тек...</p> <p>— Јесте ли богослов или пр 
 боље се види.{S} Па ово још није мрак, види се!...</p> <p>Ха, ево њиве!...{S} Полако само... т 
 изглед лица.{S} Но гле, шта је оно?... види ли добро... то се лице смеши и смеши се баш на њег 
 чини јој се да говоре.{S} Јест, ено... види се јасно...{S} Беше у том погледу читав бездан пре 
еричан врисак...</p> <p>Писар се прену: види да овако неће никад бити краја скандалу, па дохват 
, лупне ногом, управо врхом ноге о под; види се радо би скочила и притрчала детету.{S} Ко зна ш 
, па још привремени!...{S} Али не мари; види се да ће бити мекши од воска: она ће моћи поступат 
p> <p>Писар се одједном промени у лицу; види се да се спрема за некакву изјаву, па га почело об 
/p> <p>Гојко брзо притрча прозору...{S} Види се, она му нешто живо говори, а он се чуди и гледа 
а, па нешто трља, вуче, шта ли ради.{S} Види се и покривач и под њим <pb n="121" /> нека нејасн 
д их пре научи песми! помисли Љубица. — Види се да је нису знали до сад: ено још их учи како се 
им.{S} Тхе... кад није боље...</p> <p>— Види се да ми нисмо за село: треба, са њима бити друкчи 
губи траг, и ево сад му би суђено да га види у пуном сјају господства, у положају од кога и сам 
Љубицом, али тек му је криво кад год га види, а нарочито кад стане да се увија око учитељице.</ 
а придену у косу, па приђе огледалу, да види како стоји у коси.{S} Изврсно!...{S} Она спусти оч 
ито дошла да чује коју реч о писару, да види шта је то: треба ли да се боји чега, или ће јој и  
 јој не рече то с нарочитом намером: да види хоће ли одмах сама запитати и шта ће радити кад чу 
Влајко затвори за собом врата, изиђе да види ко лупа.{S} Гојко куцну на прозор и доста јасно ви 
{S} Писар се изви, и док се он обрте да види какво је то чудо, оне сухе руке падоше на Љубичине 
ареним очима.{S} Прикачи га на груди да види како стоји, али мука: нема у школи огледала!...{S} 
ћи ни за болест ни за шта...{S} Само да види њу опет поред себе, јер држаше да је одбегла сасви 
 њеном децом, док је боловала, она сама види како је много он урадио, али се ипак плаши, много  
и...{S} Тако некако дођоше цркви, и она види себе у белој сјајној хаљини, са венцем на глави, а 
почиње се ружити, растурати...{S} И она види да ће нестати свега и да ће после наступити црно и 
ао да је води на муке...</p> <p>Богосав види да се она ућутала као окамењена, па чека његову ре 
и, молим вас, ко може да се не љути кад види овако мало дете, а препредено и ширет к’о и чича С 
е читати оваки израз на њему, и ево сад види... јасно види...</p> <p>»О, ала ми је добро!...« в 
земљи, само главу мало подигла, да боље види и чује...{S} Што очи не могу да постигну, помоћи ћ 
 оде у школу.{S} Беше јака помрчина, не види се ништа, али он полако, пипајући око плотова и сп 
 по соби, тражећи нешто...{S} А она, не види се... само се шарени и бели некаква маса на кревет 
оном, који пролази, весео, поред ње, не види га, него се чуди шта то бива у њој.{S} Стеже... св 
а да је настало време озбиљном раду, не види да Влајко има још и других брига осим школе: по че 
Иде, иде... плива... све ближе...{S} Не види се ништа!...{S} Да није то капља?...{S} Ах, да сед 
прелази бистре планинске поточиће, а не види и не чује ништа...{S} Од синоћ јој се нешто преокр 
. нешто се смрачи око њега, ништа се не види, само се из мрака помаља црвено зверско лице и виш 
.{S} Ја то радим после подне, кад се не види ништа писати ни друго што радити, а ја онда, знате 
 чега долази страх далеко је, оно се не види, не појављује се...{S} И снага је издаде...{S} Она 
 омотало очи и ум црним застором, те не види ништа...{S} Али шта је, шта је?...{S} Ужас, треба  
ко њега, он се губи, пропада некуд и не види ништа...{S} И опет иде улицом, говорећи гласно сам 
.{S} Хе мој братићу, ако чича Стојан не види добро, може оно рукама да те напипа...{S} Хе, али  
а на бој, као јутрос у селу...{S} Он не види, али осећа да је тако.{S} Кад они ступише на врата 
ахове, према скоковима коњским, а он не види и не осећа ништа, само јури напред и понекад се на 
ожем, пирни га...{S} Само да те нико не види.{S} Па ћу бити твоја!...{S} Твоја, разумеш ли?{S}  
имајући мрвице хлеба у уста, само да се види да она још руча.{S} А на душу пада све већи терет, 
ближе прилази кобном месту, све боље се види.{S} Па ово још није мрак, види се!...</p> <p>Ха, е 
он зна и нико други...{S} Гле и лице се види, ено оне огреботине, још се црвене и кваре изглед  
у...{S} А она те не чује, неће ни да те види... но оде низ потес ка луда, право у Брезовац.{S}  
падне и стане издисати, приђи му нек те види, нек сазна откуд дође тане и нек се још више мучи  
 деца долазити у школу, она још лежи, и види се само како јој широка леђа нагло одскачу од дубо 
е смеши у себи, смеши се, маше рукама и види како се баба Смиљка помолила на вратима и некоме т 
о га унутра у кући.{S} Звера око себе и види насред куће пламен, велики, светао, топал.{S} Ћута 
ице, смејући се призору, кад Веља уђе и види га као капетана.</p> <p>Уђе капетан, љут.{S} Гојко 
.{S} Стојан истрча да отвори вратнице и види те изненадне госте, кад из саоница искочи писар и  
та судбина стићи одмах прве године, али види се није суђено.{S} Буд је такав, па још привремени 
ди живо, умешно, с вољом...{S} Тек ипак види се да не ради без напрезања.{S} Сва малопређашња б 
ој мисли обузе је гнев. »Нека га... нек види да и ја нисам баш...« Она не доврши мисао: осети д 
ће показати Гојку с ким има посла. »Нек види шта ми можемо« рече он Љубици, гледајући је значај 
 треба нешто понети, и она као кроз сан види ону ствар, коју би требало сад узети, али је нешто 
.{S} Тако је, братићу мој!</p> <p>— Оно види да ја нећу да га ударим, па што се крије!</p> <p>— 
 израз на њему, и ево сад види... јасно види...</p> <p>»О, ала ми је добро!...« вели ово, смежу 
шта ће пре од радости.{S} Весела је што види своју милу родбину, а још веселија што их у овакву 
и око ње и у души самој.{S} Нити се што види ни осећа, само трчи напред... брже, брже... да не  
 чим стане пред огледало, тргне се, јер види да се мора још седети.{S} Проклети нокти!... цело  
{S} Али што ће тамо?...{S} Да изнесе на видик и њој своја страдања, свој пораз... да јој да при 
, све љући бол...</p> <p>»Иду страдања, видим ја...{S} Али зашто не могу да видим све унапред,  
ам даље, мени је горе...</p> <p>— Море, видим ја све: ти би се и сад сматрао за најсрећнијега,  
вежемо козу, па терај!...{S} А вама се, видим, не допада такво уживање? <pb n="32" /> Ништа, уд 
ељем.{S} Баш ме ту Пера навлачи на зло, видим...{S} Да апсим, ни крива ни дужна човека, и то са 
ривремени.</p> <p>— Тако... јест, јест, видим ја: нисте добар пјевчик.{S} А чусте ли како кликћ 
у затвору туку!...{S} Али неће, неће... видим ја како капетан слуша моје причање, и све се љути 
} Док ја то наредих, жена се разболи... видим да је шарлах, после већ и доктор рече...{S} Кад п 
ућући у себи: »Ја, братићу, тако је то; видим ја!...«</p> <p>Гојко га дочека на вратима своје у 
но лепо провели детињство и младост?{S} Видим да се радо сећате младости...</p> <p>— Младости?. 
о иде! одговори Гојко одлучно.</p> <p>— Видим ја како се ви мрштите...{S} У једно време помисли 
па ми се опет јави и зове...{S} Лепо га видим... маше руком...</p> <p>— Бог с тобом, дијете!... 
 зашто не могу да видим све унапред, да видим крај!...{S} Зашто не могу бар у душу да му завири 
то не могу бар у душу да му завирим, да видим шта има <pb n="193" /> тамо, шта осећа он...{S} А 
и прича ваздан тамо...{S} Дај, вељу, да видим нашу »младу« како изгледа као муж, говори Влајко, 
а идемо?</p> <p>— Да идемо.{S} Треба да видим тамо у школи све... нисам ништа још прегледао.</p 
ња, видим ја...{S} Али зашто не могу да видим све унапред, да видим крај!...{S} Зашто не могу б 
 би да се радујем.{S} Па што?... баш да видим шта ће радити, а?«...</p> <p>И он се стаде предом 
домаћицу.{S} Алал ти вера!...{S} Још да видим како ћеш се показати на ручку.</p> <p>— Знаш да м 
 исприча догађаје последњих дана.{S} Ја видим, рече он, да ми се спрема велика несрећа... неће  
. то није било по мојој жељи.{S} И сама видим...</p> <p>— Добро, добро... убрза Гојко, окрећући 
у мени...{S} И сам нисам знао...{S} Сад видим...{S} Јест, овај... </p> <p>— О, пријатељу мој... 
ар сита нарадим са својом децом?{S} Сад видим како велико задовољство и утеху човек налази у ра 
да не идемо... неће да чује...{S} А сад видим да се каје.</p> <p>— Еј, мој грешниче!... одговор 
да се тај разговор њега ништа не тиче. »Видим ја, нема ту мирног рада! помисли она.{S} Мораће ј 
о хоћеш да одемо заједно до суднице, да видимо.</p> <p>— Како не, како не!...{S} Зато сам и дош 
ђоше у ходник, она настави:</p> <p>— Да видимо како је у општини, да нису тамо моје признанице. 
 и ти на само... видећемо.{S} А деде да видимо то са учитељем.{S} Баш ме ту Пера навлачи на зло 
ом...{S} Све се надамо да дођете, да се видимо.</p> <p>Изиђе свештеник.{S} За чудо: и он беше и 
ми!{S} Тако, тако је најбоље.{S} Па ако видимо да ће и вас овако да брука, онда ћете дати остав 
се све неког белаја стиди...{S} Ено га, видите, зацрвенео се па обара очи.{S} Још да му није ов 
оби.</p> <p>— Хајдемо у друге собе, да, видите.</p> <p>И Љубица проведе своје госте по целој ку 
. тамо хеј, где се савија свод небесни, видите у густој магли дугачке планинске венце... од тих 
 до мрака чему било обрадовати.{S} Ето, видите... сад знате и ви зашто сам зимус страдао.{S} Та 
р су оно мале муке биле!...{S} Па опет, видите ли... сад ми је мило и то страдање и све...{S} Т 
писивати, шапну му она.</p> <p>— Ето... видите како то иде, одговори јој он, гледајући је право 
...{S} Али мој добротвор оздрави!...{S} Видите, и њега сам откупио својим страдањем!...{S} Пред 
ћутање, па се обрте сапутници:</p> <p>— Видите тамо далеко... тамо хеј, где се савија свод небе 
} Ето и вама одговора на питање.{S} Сад видите шта вас чека, па бирајте; то зависи од вас... ту 
алише.{S} Полако... биће времена да све видите и да се у свему разочарате.</p> <p>— Али за Бога 
, не дижући главе.{S} Али сад... сад не видите шта се збива, јер иначе ме не бисте ни погледали 
.. знате ли... о, па ви не знате, ви не видите!... узвикну он усред два окићена воћњака, опијен 
ван и узнемирен.{S} А не знате... ви не видите шта је у мени...{S} И сам нисам знао...{S} Сад в 
, рече гост.</p> <p>— Зар нећете да нам видите школу? запита Љубица као чудећи се.</p> <p>— Био 
 »То је паметан учитељ, мишљаше Љубица, видиш како он то о свему зрело мисли«...</p> <p>И ови и 
у глас:</p> <p>Није овде, затворено је, видиш...</p> <p>— Куцни, братићу, нек те чује.</p> <p>Г 
га сам сад? — За овога Гојка?...{S} Не, видиш да и он бежи од мене, отреса се као од отрова.{S} 
ћи то са по мало сира. — Погледај мене, видиш... сто закрпа, а на опанцима десет подлога.</p> < 
 треба нових педесет.{S} Ево учитељице, видиш, па она тражи ђаке...</p> <p>— Носи ти, Вуксане,  
ести на кревет.</p> <p>— Тако, братићу, видиш...{S} Кад је човек болестан, треба да лежи...{S}  
 каквих веза са оближњим школама?...{S} Видиш, како ја знам!{S} Сутра ћу у Београд, и то ће бит 
р кратак, мали, као каква играчка...{S} Видиш, стоји велика мрља на застирачу од ормана... изве 
} Госпођа Зорка им, каже, причала...{S} Видиш ти како је оштра!{S} Не жали мужа, него га сама б 
то не ваља.{S} Оставила децу саму...{S} Видиш, за то бих је могао узети на одговор.{S} Али, ех. 
... чак ће ти писар и услуге чинити.{S} Видиш, дао ти и аконто за овај месец, а ми још нисмо за 
да је то који други што год погрешно; а видиш, ја седим миран ка светац.«</p> <p>— Устани!... в 
кушао, јер зна шта би га снашло...{S} А видиш, код њега покушао... без размишљања...{S} Уђе и п 
јко изгледаше тешко болестан.{S} Час га видиш да се једва вуче преко дворишта, главу тужно обор 
и моли.{S} Еј што нисам ја млађи, па да видиш чуда!...{S} Све би је ’вако песницом, па за врат. 
понесем твој белег и један динар, па да видиш, као руком!...{S} Нема ’наке врачаре и траваре у  
сад?...{S} Шта ћемо?...</p> <p>— Оди да видиш...{S} Писар је доведе до врата Гојкове учионице и 
поглед као да говораше: »Ето ти... сама видиш да нас околности зближују.« Затим пружи руку учит 
на, као да се буди иза сна.</p> <p>— Па видиш да човек умире... на смрти је!...{S} Ни свеће нем 
о ти остаје: да зажмуриш па ништа да не видиш и да те се ништа не тиче.{S} Онда ће и она тебе о 
весељак, па се одједном промени...{S} И видиш, њих двојица не говоре један другоме ништа.{S} И  
е необичан израз човеку.{S} А други пут видиш како му се очи запламтеле, цело лице обузето неко 
г.{S} Цела се околина бели, бели се сав видокруг, увијен у неку влажну измаглицу; дрва се преви 
отеси, села и шуме, и тако све до краја видокруга.{S} По потесима се жуте пожњевене стрњике, ил 
е и трепери она врела измаглица, што се виђа обично усред лета.{S} Сав је ваздух њом испуњен, и 
 али такве лепоте, каква се веома ретко виђа.{S} Он се загледа у њу...{S} Како то да је не позн 
о, раније познавали... или смо се негде виђали, настави писар, нудећи Гојка пивом.{S} Ви сте ми 
S} Један од оних учитеља, Гојко га зна, виђао га је на благајни, метну му пријатељски руку на р 
ну од јединице, нестаде га.{S} После се виђао да служи код једног адвоката, потом код секретара 
том, куда иде и шта ради.{S} Још далеко виђаху се његове дугачке руке, како се дижу к лицу, па  
 односе Љубичине и Влајкове... свуда их виђаху сељани усамљене, обично пред вече: и на реци, и  
 слободно.{S} Али тамо далеко пред њима виђаше се други, још већи облак, који им се нагло прибл 
мишљено у далеки венац планина, који се виђаше с прозора. — Онакав човек!... онака душа!...{S}  
уго година, тако изрибала, да се црнило виђаше само по крајевима. »Међутим има доста места где  
ремена, други пут...</p> <p>— Е онда до виђења.{S} Лаку ноћ! рече она и климну главом кокетно,  
ћу, и оно: <hi>господин управитељ</hi>; виђу да он тако баш хоће«.</p> <p>— Кажи господину да у 
, безуб, замагљених очију, уведе једног вижљастог заплашеног дечка, који звераше по соби као ди 
ица стаде зачуђена и посматраше како се вије и таласа велико дечје коло, а у средини стоји Гојк 
епери шаренило по градинама са поврћем, вију се чардаклије по некој усамљеној дуњи или шљиви, а 
ширином, чак тамо до краја потеса, куда вијуга, зеленом долином, сребрнаста уска-речица...</p>  
 пред њега, и машући живо рукама, стаде викати:</p> <p>— Има Бога, братићу, кажем ја!...{S} Умр 
године, тако настави и на испиту: стаде викати на децу, љутити се, умало не почеше страдати дет 
вакова ведрина!«...{S} И он је готов да викне из свега, гласа, али се још уздржава, јер га је с 
ећи кроз ходник, смишљала је како ће да викне децу, да их окупи око себе, али чим стаде у двори 
ама.{S} Она провири на врата и таман да викне Стојана, а пред њу стаде Веља учитељ, насмеја се  
м... којешта!...{S} А шта сам ја овде?! викну он, дижући се. — Седите, седите ви ту, док се ја  
е у парчета!...</p> <p>— Шта си радио?! викну пренеражена Љубица.</p> <p>— Ха-ха... ти се плаши 
. </p> <p>— Шта радиш ово, за име Бога! викну Веља чудећи се, па га својски нападе за ову нечис 
ину.</p> <p>— Нема ту сам, него напред! викну пандур оштро, показујући му место пред коњем.</p> 
</p> <p>— Немој само да зна ко за мене! викну ћата, идући за њом.</p> <p>Она застаде, двоумећи. 
ед коњем.</p> <p>— Зар он још ту дроби! викну Веља, идући к њима са батином. </p> <p>— А, тако  
ћева.</p> <p>— Ене, зар то нови учитељ! викну неко иза њихових леђа.</p> <p>Учитељ се окрете и  
до.</p> <p>— Шта је... уморио се човек, викну Веља, намрштено.{S} Седи овде...{S} Сипај, домаћи 
<p>— Честитам, госпођице, ново друство, викну неко иза њених леђа.{S} А, жестока посла!{S} Млад 
...{S} Па тек сад имамо да разговарамо, викну Гојко живо, опазивши да се она окреће вратима.{S} 
"130" /> <p>— Оди овамо, господине учо, викну га Ђокић, седећи у прочељу.{S} Нема ту сад ни цво 
ћи.{S} Нећу да га узимам на своју душу, викну кмет љутито.</p> <p>— Добро... него знаш... да се 
м миран ка светац.«</p> <p>— Устани!... викну она оштро, па се одмах затим трже и узе благ тон. 
е.{S} Кунем ти се срећом и здрављем!... викну она узбуђено, прилазећи све ближе њему.</p> <p>—  
/p> <p>— Како... неће ваљда умрети!?... викну она, пренеражена, и пође за лекарем.</p> <pb n="1 
.</p> <p>— Где је... соба...{S} Љубица? викну Гојко и одмах спази једна врата и јурну тамо.{S}  
е шетачима.</p> <p>— Ух, како ћемо сад? викну Љубица.</p> <p>— Ништа... проћи ћемо, рече весео  
Баш му реци и за мене, нека зна... што? викну чича и погледа Вељу, који се спремаше да га зауст 
зјави сад пристанак, а иза њихових цеђа викну Стојан:</p> <p>— Не може, братићу, мени је обећал 
} Ха, чекај, рече он, па отвори врата и викну Стојана.{S} Кад се старац помоли <pb n="110" /> и 
ети бол у срцу, па се одједном окрете и викну Стојану:</p> <p>— Потрчи!...</p> <p>Запљескаше ба 
баш тада отворише спољна врата и Влајко викну гласно:</p> <p>— Ко је то?...</p> <p>Гојко се сак 
{S} Гојко куцну на прозор и доста јасно викну:</p> <p>— Љубице!...{S} Љубице!...</p> <p>Она се  
ко срећна, тако срећна!...{S} Невидљива вила оплела је мрежу од самих љубавних конаца, посула ј 
лишан: зар нисмо са њим сиграли мете на Вилиној Коси, кад смо оно ишли?</p> <p>— То је ’нако... 
ле неколико секунада врати, искривљених вилица, страшних, разрогачених очију...{S} Нешто га у г 
 измењен, страшан као звер, искривљених вилица и разрогачених крвавих очију...{S} Беспомоћно де 
..{S} И писар, дркћући рукама и тресући вилицама, стаде вадити из џепа неку малу кутицу.{S} Изв 
жња осветничка, страсна, бескрајна... а вилице се тресаху од страха.</p> <p>— Па... сад?...{S}  
.{S} И Гојко развукао уста дужином целе вилице, смејући се призору, кад Веља уђе и види га као  
 од онога страшна погледа...{S} Само се вилице понекад затресу и опет се окамене...</p> <pb n=" 
ојко одједном пребледе, искривише му се вилице од страшна бола, а очи се широко, зачуђено отвор 
дједном затрепта очима, затресоше му се вилице и опет се заплака, јецајући као дете.</p> <p>Вељ 
ребледео од страха, дркће, трзају му се вилице, а очи не може да одвоји од оних сјајних и суман 
бу, и она оде за њим.{S} Чичи задркташе вилице и пођоше му сузе на очи...{S} Он се убриса широк 
гледом.{S} Образи јој сасвим упали међу вилице, јабучице искочиле, очи се увукле далеко унутра  
разреда, а ми ’вако... крпигуза, јарца, вина и тако...</p> <p>— Је ли вас учио пређашњи господи 
на застирачу од ормана... извесно је од вина...{S} Али брже!...</p> <pb n="209" /> <p>Она зину, 
се само занесе, као кад се добро налије вина, па после све више и више... навлачи се црн застор 
такло, у њему игра, искри се чисто бело вино...{S} По соби неред...{S} Са њеног кревета разбаца 
 месту; стазица до реке обрасла травом; вир, код кога су се намештале справе за лов, засут; све 
 па га зграбим обема рукама, подигнем у вис, па буп о под!...{S} Ти ли се нађе, црвенкапићу, да 
све крваво, косе разбарушене, почупане, висе читави бичеви ишчупани из корена.</p> <p>— Стојане 
 завесом трепере светли сунчеви зраци и виси осветљен свод чистога небесног плаветнила...</p> < 
иште, иначе би га овај затекао баш како виси на прозору и гледа зачуђено.{S} Гојко се врати у ш 
ећи се са Гојком и гледајући га озго са висине, са сенком подсмеха на уснама.</p> <p>— А ово је 
тишју само љуљушкаху, док се на великој висини не растуре и разиђу по ваздуху...{S} Над селом с 
о недогледне пучине и растури се тако у висини, па опет над баџом затрепери чисто небо, обасјан 
ледајући у тамне облаке, који се ношаху висином, и уздишући за изгубљеном срећом и младошћу...< 
ци, а из њих се извили далеко и право у висину беличастосребрни стубови дима, који се на овом в 
ке зелене густине издвојио се поносно у висину по неки брест, или се извио танахни јаблан...{S} 
е човек навикао.</p> <p>На вратнице уђе висок, плав, сувоњав младић у кратку капутићу и накривљ 
на ниже преливаше у затвореножуту боју; висока и отегнута чела, дугих спљоштених образа, црножу 
згуби из вида школу, која се, са својим високим димњаком <pb n="4" /> издизаше мало у страну од 
 и рече:</p> <p>— Ено је, ви’ш она... с високим оџаком.</p> <p>Путник распита дечка још о многи 
ога прође весео писар, подигнувши главу високо и погледајући жудно на један прозор од учионице. 
упи, неколико сељака и мало по даље, на високој столици, једно лепо одевено женско чељаде.{S} Ч 
на једног сувоњавог чичицу, који држаше високу столицу и чекаше ред да се поздрави са учитељем. 
вуче <pb n="96" /> из џепа некакву црну високу кутију од украса и отури је од себе са одвратнош 
..{S} Деца носе започете корпе, одељане витке или очишћену лозу да продуже рад...{S} Краве наиђ 
 <p>— Је ли море, ти.{S} Од кад ја теби вичем свако јутро да собу чистиш и ветриш, а ти си ми н 
 Помоћ!... дрекну он и истрча на сокак, вичући по селу из свега гласа.</p> <p>А сунце трепери и 
ата и изиђе.{S} Гојко се пожури за њом, вичући:</p> <pb n="147" /> <p>— Само немојте да се пром 
Чича Стојан нешто тумараше по дворишту, вичући узгред на несташну децу, која му пореметише доса 
 <p>— Не сме... одговара она механички, више понављајући детиње речи, не знајући ни сама шта је 
уче било: смркло се, а они иду страном, више сеоских кућа; мајка носи малога брата, а њу води з 
.</p> <p>— Јест, само сам тада и живео, више никад, одговори Гојко с неким болом, готово са оча 
 Кад се увери да га онај <pb n="106" /> више не гони, он разгледа по соби несвесно, стаде као д 
е писара?</p> <p>— Не.{S} Што?</p> <p>— Више је окрвављен од ње.{S} Заборавио на то у забуни, п 
сечено срце... оно је ишчупано, нема га више...{S} Да нисам познала праву љубав, било би ми све 
е покривач на главу...{S} Старала се да више не мисли, док је не превари сан...</p> <p>Изјутра  
!{S} И што је главно: сви су изгледи да више неће бити страдања...{S} О, само да се поживи на м 
ути, и ако је знала да њено срце никада више не може припадати ономе, који је тако лако погазио 
нило у новом учитељском гнезду: не сија више срећа и задовољство на домаћичину лицу, не чује се 
опет она ни о чем другом не мисли: нема више ни бриге ни зебње; осећа да је све у реду и добро, 
 одмах сазнаје своју горку невољу: нема више здравља, ни весеља... постао је развалина, рушевин 
а, и он се осети слободан, срећан; нема више страдања, нема досадањих мука, све оде, као кад гр 
, а ја не могу више да дајем...{S} Нема више никакве зараде.{S} Ове цене да те Бог сачува: дана 
постао је костур, омотан кожом.{S} Нема више оне ватре и живости у очима, ни руменила на лицу.{ 
, апатично...{S} Веља виде да овде нема више никаква посла, па се спреми за одлазак.</p> <p>— Н 
у се видела љутња на лицу, али тек нема више онога топлог погледа, који Љубицу свакад пресече п 
о га у грудима дави, стеже и пење се на више, ноге му клецају, у глави читав хаос...{S} Он отка 
аље планове.</p> <p>Гојко не виде ништа више око себе, па ни ћату; очи му прескакаху несвесно с 
слено, тупо, уморно, као да је се ништа више не тиче овај свет и уздахну дубоко...</p> <p>— Осе 
их кућа залајаше, па, кад не чуше ништа више, ућуташе се, и опет настаде гробна тишина...</p> < 
а, целом душом својом, не знајући ништа више ни за свет, ни за небо, ни за људе... предаде му с 
амо док смислим...</p> <p>— Ја му ништа више нећу, прекиде га Гојко живо. — Мене остави.{S} А в 
а све чиним...{S} О, ваљада ме неће Бог више мучити?...{S} Доста је било! узвикну она и погледа 
шила!...{S} Опет је обузима зима... све више је издаје снага... глава јој клону на једно окопан 
чуди шта то бива у њој.{S} Стеже... све више стеже!...{S} Ах, па она ће да плаче!...{S} Да ли?. 
 часа.{S} Гојку се досади седети, а све више га обузимаше жалост, гледајући ову јадницу како се 
ишта око себе, осећајући само да га све више опкољава некакав страшан мрак, црн, непровидан...{ 
ку само преноси преко чела, а десна све више дркће у његовим рукама.{S} У глави нема да се јави 
p>Протекоше још три дана.{S} Љубица све више улази у посао и све се више одушевљава радом.{S} И 
рију и одговара правилно.{S} Љубица све више светли очима.{S} Али по неко устане, па све наопач 
ном он стаде опажати како се Љубица све више мења према њему...{S} Следи се од страха, и стаде  
/> <p>И Љубица осећа да се две руке све више савијају око ње, а она нема снаге да се томе одупр 
 кад се добро налије вина, па после све више и више... навлачи се црн застор око њега, он се гу 
езу.</p> <pb n="66" /> <p>Љубица се све више навикаваше на писареве љубазности, и сад јој беху  
ве, али у глави опет ври, а срце се све више стеже од неког нејасног злослутног страха.{S} Шта  
иђаше, ноге јој клецаху, у глави се све више мути, а на срцу <pb n="198" /> стоји онај ледени к 
а. </p> <p>И Љубица осећа да јој се све више враћа старо расположење, осећа се у некој већој сл 
ајући се на дугачак штап, удаљаваше све више и више, док се сасвим не изгуби из очију.</p> </di 
ви сјај у очима, ватра је обузимаше све више, и она се опет приближаваше стању, које личи на вр 
у; нешто му много у темену кљуца, и све више га заноси...{S} То не мари, пријатно је, само да н 
апоменуо, да јој деца почињу бивати све више утегнута и повучена, нестаје са њихових лица оне о 
с камења, а сутон се њиха и навлачи све више, успављујући брижну главу пријатним заносним снови 
м, загушеним гласом, отварајући очи све више и гледајући пренеражена сељака право у очи, као да 
тајаху интимнији, у толико се Гојко све више стаде повлачити, док се сасвим не издвоји из њихов 
 предмета за разговор.</p> <p>Гојко све више зебе...{S} Да је то она обична хладноћа, која наст 
 моћне огромне планине, делећи се у све више и све даље кругове, који су умотани у све гушћу та 
ају који заузима...{S} Љубица, коју све више обузимаше женска сујета, попушташе по мало од оне  
а хладноћа, досада; свако се од њих све више повлачи за себе, и међу њима је све мање предмета  
ну осети, да се тај фатални дан не може више избегавати, не знајући ни сама зашто...{S} Она се  
рају пред Гојком.{S} Љубица већ не може више да сакрива узбуђење и руменило, кад је по неки пут 
м патњама; поменуше и једно зло: кад је више учитеља у месту, па се међу њима отвори кавга.</p> 
S} Он је охладнео према њој, не воли је више.{S} Али зашто, зашто?{S} Не може бити да ће јој ко 
<p>»И Зорка остарела...{S} Кажу не даје више млека, не тели се...{S} А онај пут зарастао, куд с 
у, али се то њега не тиче, кад она није више жива...{S} Он сад зна само да хода овако по двориш 
 Љубица све више улази у посао и све се више одушевљава радом.{S} Истина она <pb n="38" /> почи 
, старост је, братићу!...{S} Не може се више као некад, док се било младо.{S} А ја опет моју го 
е су.</p> <p>И она брзо, не осврћући се више, оде онамо где је децу оставила.{S} Нарочито је пр 
х, његово право страдање...{S} Па то се више неће страдати?... запита се он бојажљиво и погледа 
икакве претње, никаквих затева не чу се више од њега.{S} Љубица се већ тако навикла на његове п 
Тек по неки пут скрене око у страну, те више осети но угледа танахну фигуру девојачку уза се.{S 
вели да је потпуно задовољан.{S} Шта ће више!...{S} А сад памет у главу, па чувај своју срећу!« 
 на устима.</p> <p>Стојан, који стајаше више учитељице, исто онако најежен и згрчен као и Гојко 
 да већ беше малаксала, у њој и не беше више снаге за даљу борбу, за отпор.{S} Она се грозничав 
S} Она климну главом, нешто промрмља, и више очима но говором показа му место где ће сести.{S}  
ком...</p> <p>Гојко побеже од прозора и више не приђе тамо.{S} Чим би чуо врисак, он би бежао д 
ајала тако као прикована по пола часа и више.{S} И сада, ево, стоји као опчарана и једнако обрћ 
оћи сви стати.</p> <p>— Стаће... може и више, одговори он и насмеја се.</p> <p>— Знам, али то н 
вног ситничарства, па тежи некуд даље и више, тамо у недоглед, оној бескрајној вечној истини... 
е из мрака помаља црвено зверско лице и више ништа...{S} Он изгледа као осуђен на смрт, кад га  
 добро налије вина, па после све више и више... навлачи се црн застор око њега, он се губи, про 
е на дугачак штап, удаљаваше све више и више, док се сасвим не изгуби из очију.</p> </div> <pb  
чију му праву сањалачку душу, која живи више маштом но разумом.{S} Тело му беше несразмерно раз 
 куда ће!...{S} А ти, братићу, не мисли више о паксијанима, него лези тако...{S} А ја знам шта  
ељу, и кад не можеш да радиш, онда ниси више за службу, рече писар, вадећи хладно печење, застр 
жљиво, бојећи се да ни ваздух не узмути више него што мора.{S} Деца беху изишла на одмор; он је 
коле поиздизаше главе, и што им се овај више примицаше, њихова лица постајаху све зачуђенија.</ 
 Вежбање последње године вредило би вам више од све шестогодишње теорије...{S} Пустити децу так 
ко, баш ми је тешко.{S} Ето, свршио сам више од ње: она из основне школе право у инштитут, па з 
 не можеш овако?</p> <p>— Само да нисам више овде... хоћу да сам с тобом... једнако, довека...< 
 децу тако у свет!... настави он готово више у себи и на лицу му заигра љутња.</p> <p>— Ха, па  
цкујући:</p> <p>— Па немој, болан, тако више да се мучите...{S} Глас му веома задркта и он заст 
ј сметаше и као девојци, а већ у толико више као васпитачици.{S} Паштила се да се навикне на ле 
о привлачи к њој.{S} И кад би имао мало више смелости, ко зна какве би се изјаве одједном разли 
 смо владали само девет месеци, а ви по више од године!...{S} Мој рођо, ту је се добро накрмило 
еже и намешта с нарочитим циљем: да што више раздражи Љубицу.</p> <p>— Код таке фајн-жене, брат 
ом, све што је у школи преживела; и што више мишљаше, све веће је црвенило по лицу обузимаше.{S 
а се: чега се имала бојати?{S} Ето, већ више од месец дана човек долази, и осим задовољства и п 
 тесно спојен са њеним бићем, да се већ више не може отклонити.</p> <p>»Како то, мисли она, гле 
ања, узвикну:</p> <p>— Не могу, не могу више овако!...{S} Ово је страшно мучење... гледати га с 
..{S} Нема шта ни да једе, а ја не могу више да дајем...{S} Нема више никакве зараде.{S} Ове це 
е Смиљка.</p> <p>Немој да мислиш о њему више.{S} Зато ти се и јавља што једнако мислиш. </p> <p 
S} После неколико недеља они не имађаху више о чем говорити.{S} Чим устану, гледају да побегну  
. имамо млада сира, лука, јаја, шта ћеш више.{S} Нек остане која крајцара за брата.</p> <p>Гојк 
пита.</p> <p>— Ето ти, брате... шта ћеш више!...{S} Речено је све.{S} Ако они горе имају најмањ 
ном.{S} Баш ћу за инат да га једим, још више ћу да се смејем са писарем, нек пуца од једа«.</p> 
 n="153" /> <p>Гојко, онако збуњен, још више се ушепртља од овога узвика, па стаде само зверати 
 га пусти на таку близину к себи, а још више јој паде тешко, него се овај простак подсмева њено 
ко сасвим друкчија.{S} Уозбиљила се још више, али је некако постала равнодушна према свему.{S}  
{S} Није то... промуца Гојко, па се још више заплете. — Знаш, брате, у једној смо згради, па ми 
јући.{S} Он смотри тај поглед па се још више збуни, али ипак одговори:</p> <p>— Три године, ово 
м се сети синоћње патње, намршти се још више.{S} Од ономадашњега боја Љубица не долази никако у 
 нек сазна откуд дође тане и нек се још више мучи и страда.</p> <p>После стадоше мисли прелетат 
порочавање власти«.</p> <p>Гојко се још више збуни; стаде нешто муцати, одговарати, не знајући  
?...{S} Јест, пољупци!... и слух се још више повинује раздраженој женској уобразиљи, па јој ств 
своју корист.{S} Његове наде добише још више маха, али се одмах и пресекоше.{S} Сутра дан деси  
49" /> <p>Она задркта, али се приви још више уз њега, и уздахнувши одговори:</p> <p>— Како хоће 
нешто страшно...{S} Она се приближи још више, погледа га и прошапта му неколико речи... па се о 
е одвратно.{S} Она се само приближи још више и одједном се загледа у оно мртво лице...{S} Прођо 
дмету, но само пролећу, увећавајући још више црну слутњу, која јој обузела душу.{S} Одједном, у 
 зло... знате — ћата.</p> <p>Учитељ још више обори главу, намршти се и пружи руку.{S} Ћата опет 
 гвожђе у месо...{S} О, та га мисао још више разјари...{S} А после газити, газити... дуго газит 
рпети, и јевтине намирнице, које су још више учврстиле њихово пријатељство.{S} Они су сад врло  
pb n="101" /> После се већ навикла, а у вишим разредима беше веома занимљивих ствари...{S} До с 
н, без оне обичне женске нежности, која влада међу мужем и женом прве године.{S} Он је био вазд 
SRP18993_C15"> <head>XV.</head> <p>Пала влада! захори се по варошима и паланкама, па лагано дођ 
.</p> <p>— Е, не можемо тако.{S} Ми смо владали само девет месеци, а ви по више од године!...{S 
редседника да је оптуже због неморалног владања...{S} Њу, једну од најпоштенијих учитељица!...{ 
равила да старешине воде оштра рачуна о владању државних службеника... »Гле, па шта ће сад бити 
а што их је притискао.{S} И ако је дан, владаше велика тишина у целом селу; тек по негде залаје 
е?...</p> <pb n="88" /> <p>Он већ једва владаше језиком.{S} Љубица дисаше све јаче, а главу сти 
бити да ће јој ко отети ону љубав, која владаше до скора међу њима!...{S} Она осећа како се поч 
јући се да не поремети ову тишину, која владаше у школи.{S} Седе и стаде разгледати децу.</p> < 
шта мислила, ништа није осећала, око ње владаше црн, густ мрак, који је уништио сваку мисао, св 
 питам да ли сте доиста говорили против владе... — капетан затеже овде — јер сам уверен, а и чу 
сад није никад обраћао пажњу на промену владе. »Шта имам да се плашим или веселим, мислио је ра 
еђује се дужином времена, проведена »на влади«.</p> <p>Дође још један од Бокићевих пријатеља; р 
таде још мало да чује разговоре о новој влади, па се затим диже и прође кроз село.{S} Кад беше  
да болесник у врућици.{S} Дуваше оштар, влажан ветар, и она подиже обе руке, па махну њима прек 
оје, из кога непрестано сипи она ситна, влажна, досадна измаглица, која укваси човека горе од п 
ода.{S} Оштар, хладан ветар, помешан са влажном измаглицом, стаде га шибати по лицу.{S} Он прот 
у њима преко лица, као да се умива овом влажном измаглицом, стресе се од хладноће, која је одје 
ли, бели се сав видокруг, увијен у неку влажну измаглицу; дрва се превила до земље од југовнога 
а лако дрктање у свему телу, чим угледа Влајка; срце јој јаче, много живље закуца и она се сама 
дговара му Веља, смешећи се.{S} Ко може Влајка, натерати да игра по туђој свирали!...{S} Гледај 
 управо и био повод, јер је он саставио Влајка са чувеном лепотицом.</p> <p>Љубица се већ бацил 
, сад тек разуме Љубица шта је привукло Влајка, и с тога је његова кривица још страшнија, још о 
еља и насмеја се, али они обоје гледаху Влајка и чекаху његов одговор.</p> <p>— Оженио сам се п 
не и криве сокаке. </p> <p>Кад она уђе, Влајко сеђаше у соби према упаљеној свећи и преврташе н 
мишљају каква занимљива предузећа...{S} Влајко, иначе велики женскарош, и ако то нико не би вер 
свану и код њих установљена задруга.{S} Влајко се сав предао тој установи, и све време што му о 
>По испиту наступи још већа промена.{S} Влајко, залудан, проводи по цео дан у судници, а залудн 
е поврати се пређашња слога и срећа.{S} Влајко ретко кад и дође кући, а кад дође, и то само у в 
још мало поседи, као што би био ред.{S} Влајко и Љубица остадоше сами у соби.{S} Чим изиђоше њи 
па седе уз њега и узе да се послужи.{S} Влајко је пљесну руком по рамену, то му беше израз вели 
вом новом, љубављу свијеном, гнезду.{S} Влајко и Љубица одоше на рад; гнездо остаде само.</p> < 
ро... није ово Пера писар!«...</p> <p>А Влајко, посматрајући замишљена Гојка, мисли у себи: »Гл 
настало време озбиљном раду, не види да Влајко има још и других брига осим школе: по чешће иде  
леда никога.{S} Тек кад јој се учини да Влајко обрне главу к њој — образи јој се оспу лаким рум 
а?... запита Љубица живо, па видевши да Влајко нарочито ћути, настави: и ви то поуздано не може 
 прозор и погледа унутра...{S} Баш тада Влајко затвори за собом врата, изиђе да види ко лупа.{S 
p> <p>— Где си ти, море, до сад? запита Влајко, не скидајући очију са ње.</p> <p>Она подиже гла 
ле два дана дођоше Веља и нови им сусед Влајко.{S} Беху пошли Вељиној школи, па свратише да се  
а, и таман они седају за ручак, а наиђе Влајко.{S} Веља се намршти, и ако је дотле био веома ра 
иту узети, кад устреба; зна он: сила је Влајко!{S} И што је главно: сви су изгледи да више неће 
незду.</p> <p>Најпре Љубица опази да се Влајко стално уозбиљио.{S} Није му се видела љутња на л 
срећу!«...</p> <pb n="187" /> <p>Кад се Влајко уми и опреми, она га уведе у другу, чисту собу,  
p> <p>— Ех, шта ту дробиш!... одсече се Влајко, али га не погледа, но сакри очи. </p> <p>— Збиљ 
овој, одмах по новој години, венчаше се Влајко и Љубица.{S} У истој цркви, у којој се пре девет 
нима.{S} Јамачно га опазише у мраку, те Влајко застаде на вратима, а она сама пређе двориште.{S 
али се баш тада отворише спољна врата и Влајко викну гласно:</p> <p>— Ко је то?...</p> <p>Гојко 
се поживи на миру!...</p> <p>А Љубица и Влајко друкчије мишљаху...{S} Како који дан, они постај 
лицом, на вратима се појавише Богосав и Влајко.{S} Како се опремио!{S} На њему је сеоско одело, 
веселнице.{S} А сад пуна кућа.</p> <p>И Влајко се показа веома предусретљив према ташти и сваст 
шу »младу« како изгледа као муж, говори Влајко, здравећи се са Гојком и гледајући га озго са ви 
и се жена меша у моје послове, одговори Влајко одсечно.{S} Твој је посао у школи и у кући, а мо 
, па за два секунда готова!... одговори Влајко, и повуче дим од цигаре.</p> <p>— И то је била ж 
боравити да сам био ожењен!... одговори Влајко, и насмеја се.</p> <p>— Знам, него сте извесно ж 
сам све, прекиде га она.{S} Какав је то Влајко Пецић, што долази на Бељино место?</p> <p>— Наш  
узбуђење и руменило, кад је по неки пут Влајко пресече оштрим и чудним погледом...</p> <p>Љубиц 
ва жена, која је спремила ручак, али му Влајко напомену, да тај спремљени ручак они могу и дове 
провести који часак за трпезом, узвикну Влајко, бришући се убрусом.{S} Ја сад морам да вам се с 
:id="SRP18993_C20"> <head>XX.</head> <p>Влајко учеста са посетама.{S} Скоро свакога празника и  
и докле ће се вечно страдати?...</p> <p>Влајко се спремаше да легне, кад она одједном иза његов 
 иначе, кад год имате времена...</p> <p>Влајко и Веља насмејаше се оволикој наивности.</p> <p>— 
криви од некаква болна трзања...</p> <p>Влајко скочи, учини некакав нејасан покрет, па се одјед 
гледаш, оно све лепо и ваљано...</p> <p>Влајко се о ручку расположио, задиркује Гојка, сећа се  
S} И господин попа вели то исто.</p> <p>Влајко је добио премештај на Гојково место, и преселио  
.</p> <p>Гојко се сакри у један крај, а Влајков крупан глас загрме кроз помрчину:</p> <p>— Ко т 
цело је село знало за односе Љубичине и Влајкове... свуда их виђаху сељани усамљене, обично пре 
е распуст, а свет поче зуцкати о везама Влајковим са Милицом Обрадовом.{S} Ћата се највише дао  
сприча им све што је знала о првој жени Влајковој.</p> <p>— Чудо му нису одузели ствари? запита 
и да је он крив овако незгодну понашању Влајкову.</p> <p>— Знаш га сам, одговара му Веља, смеше 
столом, где је одмах по ручку прешла са Влајком, седи сама, гледа некуд у даљину кроз прозор, а 
ен, одједном заћута и не проговори ни с Влајком ни с Љубицом ни речи.{S} Тек по неки пут одгово 
а, па се ту ћаска о свему и свачему.{S} Влајку већ догрдила она вечна туробност, пакост и јогун 
на сва задркта од неке милине и баци се Влајку на груди.{S} Њему ово не би по вољи, пресече је  
кад овај паћеник умире.{S} Мисао беше о Влајку, и она се сва стресе од пријатне и необичне дркт 
це, па потписа.{S} Хе, братићу, сила је влас’!... рече чича и некако лукаво засветли очима.</p> 
тином. </p> <p>— А, тако ли се дочекује влас’!...{S} Бунт!!...{S} Комуна!!... дрекну пандур, ус 
шна фигура.{S} Поносно подигнуте главе, власно и смело посматраше она посетиоца, који се, улазе 
 се тачно сете дана, кад је Гојко грдио власт, него само тврде да је то било ономад... некако т 
емају ни појма о хигијени.{S} Треба <hi>власт</hi> да их научи...{S} Без <hi>силе</hi> не иде.. 
вена многим нешколованим представницима власти.{S} Он се приближаваше слободно, готово дрско, и 
 питања.{S} Оптужују га за »опорочавање власти«.</p> <p>Гојко се још више збуни; стаде нешто му 
, јер да је вечна — зло!{S} И каквих ти власти и кметова он није променио па ништа... они се ре 
о и последњи: све једно исто... судови, вода, ципеле, трчкарање до бакалнице, до касапнице, а н 
већ почеле да се купе росне капљице.{S} Вода се тихо слеваше преко камичака, жуборећи лагано, т 
Ја морам да радим, а они горе морају да воде надзор над нама.{S} Кад не радим, зна се шта ме че 
; на њему послужавник са слатким и чаша воде, бистре као кристал.</p> <p>— Хо, брате, како се ч 
говора, велика чаша, пуна бистре хладне воде на рапавој, прљавој и сувој руци фамулусовој; у др 
та.{S} Она је и заборавила да старешине воде оштра рачуна о владању државних службеника... »Гле 
јући жубор и шапат <pb n="53" /> бистре воде, чини јој се да са тим злослутим жубором отичу и њ 
че ојађени?!...{S} Гле, ка да је сад из воде извађен.{S} Па ти си слаб, братићу!...{S} Чекај, с 
од кревета, сав мокар, као да је тек из воде изишао, а Љубица седи према њему за столом, где је 
ани из корена.</p> <p>— Стојане, дај ми воде да се оперем, прошапта она, видевши Стојана како ј 
екида јој мисли један малишан: овај пио воде јутрос, па... је л’ да не сме узети навору?</p> <p 
на рад, надничење, а они по цео дан око воде, око Мораве хранитељке, јер она их је и хранила и  
 њихових очију; пројури тихо, без шума, водени кос, враћајући се ноћишту; зажубори речица, заша 
то... он је спремио све, па дошао да је води на муке...</p> <p>Богосав види да се она ућутала к 
у оставица иза школе, па о њима нико не води рачуна.{S} Она се нервозно диже и рукова са писаре 
ом и слатким од трешања.{S} Разговор се води само о школском раду.</p> <p>Љубица је нарочито до 
агутин не чека, него је узима за руке и води.{S} Кад дођоше до прага, он се осврте и погледа је 
ена.{S} Деца ће већ доћи, па нека их он води; и онако није до сад био у цркви, одговори она жуч 
 памет и предаде се сва срцу, да је оно води...{S} Та она је тако срећна, тако срећна!...{S} Не 
их сцена из ђачкога доба, и тако умешно води разговор, да се Љубици и Гојку чини, као да је он  
хладовине и одмора...</p> <p>Путом, што води од железничке станице к општини орловичкој, креће  
ге хонораре, па није ни имао кад да нас води у вежбаоницу.</p> <p>— То је рђаво, врло незгодно! 
ких кућа; мајка носи малога брата, а њу води за руку, отац носи неке поњаве на леђима.{S} Иду т 
таде и она упуштати у разговор, који је водио само циљу.</p> <p>— Допада ми се, знате, тако са  
шли?</p> <p>— То је ’нако... кад нас је водио у поље, а није нас нарочито учио. .</p> <p>Љубица 
>Они се кренуше кроза село.{S} Путом се водио говор само о раду у школи.{S} Велимир обећа да ће 
к столу, на коме стајаше послужавник са водом и слатким од трешања.{S} Разговор се води само о  
раз велике нежности и милоште, а чаша с водом дрмну се у Љубичиној руци и попрска сто.</p> <p>— 
ави ту чашу и шећер из комшилука?{S} За воду те не питам с тога, што знам да је имаш бесплатно. 
ћу цименту, а са мањима фамулус захвата воду...</p> <p>— Гле ти паксијана како ми опорочава мој 
чкој школи вамилијаз све са њима за’ита воду са извора, па испушта једну по једну у извор и там 
 се болно, тужно јецање...{S} И оде низ воду, тихим лахором, овај тужни двопев танахне бистре р 
јом, и писар показа руком на врата која вођаху у другу собу, па затвори касу и оде кроз та врат 
се покажу што веселији.{S} Разговори се вођаху или о школском послу, или о кући, ни о чем друго 
ане уз кметовске шале, па се по цео дан вођаху разговори о љубавним аферама и ноћним шетњама.{S 
, дај прво тањире...</p> <p>После ручка вођаше се међу друговима жив разговор у учионици.{S} Ве 
би, без сумње, још онога кобног вечера, вођена својом плаховитом нарављу, учинила какво зло или 
 се школа сматра као некаква робија или војачина.{S} И ту се ти надај повољном успеху у раду!«  
не дечје живости и она почињу личити на војнике у фронту.{S} Она зна шта је узрок томе и осећа  
 ја... са овако живом природом, стварам војнике.{S} Чудно!...{S} Али знам, то је све она прокле 
ш.{S} Зваћу га.</p> <p>Жандарм се обрте војнички, изиђе и затвори врата лагано, а капетан се ок 
лаву све, што је знала о њој: муж јој у војсци, ожењен још од осамнаесте године... свекар нека  
сећа се веома слаба, једва се креће.{S} Волела би да изиђе до своје деце, и нешто је јако вуче, 
они, не смејући одрећи, одоше, и ако би волели да се крену одмах са децом.</p> <pb n="73" /> <p 
езао; заволео је како никад до сад није волео, и да му не беше деце, помишљао је озбиљно да беж 
овек одучи од свега!{S} Ето, ово сам ти волео свако јутро овако... па после нема ко да спреми,  
p> <p>Нису се разумели.</p> <p>Он је њу волео, али некако на свој начин, без оне обичне женске  
пишите и мене у први разред; ја бих баш волео да учим код вас...{S} Тако да седим у скамији, па 
ово?...{S} Он је охладнео према њој, не воли је више.{S} Али зашто, зашто?{S} Не може бити да ћ 
вари, а оно је човек прек...{S} Нико не воли да му се други меша; у таке послове...{S} Нисам ра 
 мало детенце!...{S} Ти мислиш сваки те воли, ко год те љубазно погледа...{S} А оно није... све 
ло и мирно, што га добри друг тако јако воли... само се смеши и помишља у себи како је то красн 
 школу и у кујну.{S} А ја ти, брате, не волим онај сељачки обичај: да се руча ма шта...{S} Одво 
 им сад, па нека раде сами.</p> <p>— Не волим то кад ми се жена меша у моје послове, одговори В 
</p> <p>— Бијем неваљалце, а добру децу волим, одговори учитељ и скрену очи на ђака, који му пр 
ије своју сувишну снагу.{S} Отуд толика воља за радом.{S} Нестаде јучерањих себичних мисли; душ 
 је ово те нико не доводи децу од своје воље?</p> <p>— Научени су.{S} До сад су учитељи уписива 
 воска: она ће моћи поступати по својој вољи; он јој бар неће бити на сметњи.</p> <p>— Честитам 
ео смех.{S} Погледа је и би му веома по вољи њено весело, насмејано лице. »О, па ми ћемо овде л 
тамо бити доста учитељица, којима би по вољи било увредити Љубицу, али он не сме да јој каже ни 
е Влајку на груди.{S} Њему ово не би по вољи, пресече је погледом оздо до на врх главе, али не  
жи једно предавање.{S} И то им учини по вољи: узе други разред и поче познавање природе.{S} Пре 
и само се бојао да то не буде Љубици по вољи.{S} Али кад виде да га она сама увек позива и да с 
поцрвене и обори главу.{S} Не би јој по вољи одговор.{S} Каква је то љубав, да се тако брзо заб 
 и одмах сам познао да јој није било по вољи.{S} И Стојан тако вели.{S} Па добро, што је седела 
, што је седела кад јој то није било по вољи? <pb n="48" /> Чудновато!...{S} И ове су ти женски 
вакав предлог није очекивао, а би му по вољи.{S} Хтеде да се упусти у разговор и да је пита што 
бар је човек... много добар; свима је у вољи.</p> <p>— Ето, сад и ми почели да распитујемо за п 
 учитељев.{S} А он ради живо, умешно, с вољом...{S} Тек ипак види се да не ради без напрезања.{ 
а.{S} То га је вукло напред, те иђаше с вољом, али помисао на оне људе што су тамо засели, запл 
 лако...{S} Треба радити непрестано и с вољом.{S} А са самим првим разредом треба свакад постић 
{S} Али се стаде прибирати, јер напреже вољу, те се сва предаде послу.{S} Постајаше све располо 
ишта, кад ти кажем.{S} То једно, што их ворта с платом, али тако ти је свуд, по свима срезовима 
ли не мари; види се да ће бити мекши од воска: она ће моћи поступати по својој вољи; он јој бар 
понуду: кутицу финих шећерлема, јужнога воћа, уверавајући како су то необично јевтине ствари у  
анке, купује од њих коже јагњеће, вуну, воће и све друго што има доста муштерија у вароши а не  
ако јој пролећу испред очију расцветале воћке, накривљено прошће, сухе гране на понеким шљивама 
колу изјутра, Љубица застаде између два воћњака, да се надише овога мирисног, чистог ваздуха.{S 
видите!... узвикну он усред два окићена воћњака, опијен мирисом цвећа, присуством и сузама ове  
итни, нарочити звук, који се носи преко воћњака и кућа, продире кроз густе облаке прашине, што  
олеће.{S} Густа зелена трава покрила је воћњаке, па је милина зауставити око на том зеленилу.{S 
осан.{S} Под њима се зелене густи зрели воћњаци, трепери шаренило по градинама са поврћем, вију 
 он посматрајући село, које се, окићено воћњацима, пружило по другој коси, а својом ширином доп 
м слојевима попадала по лишћу, по зрелу воћу, по стаблу и трави испод њега.{S} Осећа се задах п 
упали је и стави на Гојкове груди...{S} Воштаница најпре запрска, док пламен не обухвати целу с 
ају... гледају преко уздрктала пламичка воштанице и чини јој се да говоре.{S} Јест, ено... види 
оким рукавом од кошуље, па брзо дохвати воштаницу, прекрсти се побожно, упали је и стави на Гој 
онамештале се дугорепе свраке и по нека врана, опустиле крила, отвориле кљунове, па само дакћу. 
 негде залаје беспослен пас, или гракне врана, тражећи хране под овим густим белим покривачем.{ 
у или још да изгубим и главу због њених враних очију!...{S} Ехе-хе!...{S} Биће, вели, моја...{S 
пњали се за причу) па наређа на штап ко врапце...{S} Дао сам му пун џак...{S} Море довије се чо 
 дрвету; стресеш се од те незгоде, а за врат ти падне читав пљусак са какве отомбољене шљивове  
!...{S} Све би је ’вако песницом, па за врат...</p> <p>— Куд је отишла? прошапта Гојко као из г 
поскакаше <pb n="132" /> много мрави за врат, стаде се отресати рукама и нешто муцати.</p> <p>— 
 увлачити у нос, у уши, стаде падати за врат, на главу, по лицу, свуда...{S} Једва изиђоше и да 
у..{S} Лажи га полако док не ухватиш за врат, па онда о земљу.{S} Ја, братићу, тако је то.{S} А 
просвети наше село, те нам натоварио на врат два учитеља.</p> <p>Старац се узврпољи, уздахну ду 
и је њему?...« И он притискује браву... врата се крећу...</p> <p>...{S}Седе неки људи... у магл 
о, као сенка, притиште браву и гурну... врата се лагано покренуше.{S} Она промоли главу, па нај 
зати.{S} Чим се отворише <pb n="115" /> врата и на њима се појави писарка, он шмугну у свој раз 
о може!</p> <p>Она се упути у школу.{S} Врата на Гојковој учионици беху отворена, а он, онако и 
она, оставши сама у соби, замисли се, а врата се отворише лагано, у школу уђе средовечан човек, 
су ли ово њене руке савијене око његова врата?...{S} Да ли то њене груди тако бурно дишу на њег 
 стресе, пребледе и дохвати се руком за врата.{S} Она је и заборавила да старешине воде оштра р 
ла часа за Гојком се затворише апсанска врата и зарђала реза шкрипну оштро...</p> <p>Гојко се о 
се трагедија!...</p> <p>Љубица изиђе на врата и стаде, не видећи ништа око себе.{S} Беше страшн 
несвесно, па се полако обрте и изиђе на врата.{S} Стојан се зачуди кад га угледа оваква.</p> <p 
а, заклањајући се дрвећем, па не уђе на врата, но обиђе и стаде под један прозор.</p> <p>Јест о 
кве оштре поруке за Љубицу, па стане на врата и слуша хоће ли чича онако исто оштро изговорити, 
осећа да је тако.{S} Кад они ступише на врата, у школи настаде тајац...{S} Све се очи обртоше к 
 школским вратницама.{S} Она провири на врата и таман да викне Стојана, а пред њу стаде Веља уч 
пред комисијом, и писар показа руком на врата која вођаху у другу собу, па затвори касу и оде к 
лави, појури преко кујне и отвори собна врата...{S} Задахну га дим од барута...{S} А доле на по 
Љубица? викну Гојко и одмах спази једна врата и јурну тамо.{S} За то време чини му се да чује д 
е боље, али се баш тада отворише спољна врата и Влајко викну гласно:</p> <p>— Ко је то?...</p>  
угу собу, па затвори касу и оде кроз та врата.</p> <pb n="134" /> <p>И Љубици и Гојку беше необ 
p>При крају причања отворише се позната врата, уђе депозитар и зађе некуд иза Гојкових леђа.{S} 
з, не читајући га, и врати се кроз иста врата у благајницу.</p> <p>Писар бројаше паре, а Љубица 
о на прагу, па кад не чу ништа, закључа врата и оде у собу.</p> <p>Гојко брзо притрча прозору.. 
 знате, научио на нашу канцеларију, где врата не мирују ни пет минута.{S} Он поћута мало, као д 
дно.</p> <p>Љубица поведе очима, чим се врата отворише, и у прво време гледаше исто онако бунов 
...{S} А он, шмокљан...</p> <p>У том се врата отворише нагло, и Стојан уђе.</p> <p>— Ево пандур 
и, али обрте главу и посматраше како се врата лагано отварају и кроз њих пролази она позната ст 
чком врату и љуби...{S} Жена јурну кроз врата и ступајући на прстима, с подигнутим рукама, иђаш 
ашеног фамулуса како стоји с мотиком уз врата и гледа у кујну...{S} Што ће му мотика?...{S} Ах, 
али кад опази да је Љубица сама, остави врата и приђе јој слободно.</p> <p>Љубица поведе очима, 
атима... нарочито му је казао да остави врата мало одшкринута...</p> <p>Чича се, ставши пред Љу 
 »Још ако <pb n="113" /> буду закључали врата?... еј незгоде!...{S} А онај пише да се не закључ 
дарм се обрте војнички, изиђе и затвори врата лагано, а капетан се окрете Гојку.</p> <p>— Е, са 
сну и осу грдње на њега, али он затвори врата за собом и настави рад.</p> <p>Писар долази на ко 
 нас одавно чекају, рече она, па отвори врата и изиђе.{S} Гојко се пожури за њом, вичући:</p> < 
ати...{S} Ха, чекај, рече он, па отвори врата и викну Стојана.{S} Кад се старац помоли <pb n="1 
 иђаше напред поскакујући, а кад отвори врата од своје учионице насмеја се весело и стаде певуц 
 ме глава, одговори Љубица, затварајући врата.{S} Скиде са себе неку горњу хаљиницу, извади час 
ко се повратио?«... пита он, отварајући врата на соби...</p> <p>Пламичак лојанице слабо осветља 
...{S} Баш тада Влајко затвори за собом врата, изиђе да види ко лупа.{S} Гојко куцну на прозор  
<p>— Море, ти си болесна? отвори за њом врата и провири у собу ова жена, гледајући је са оним п 
— Оди да видиш...{S} Писар је доведе до врата Гојкове учионице и показа парчета хартије.</p> <p 
обртоше к њима...</p> <p>Љубица дође до врата, па кад виде толике очи управљене на себе, застад 
.{S} И Гојко се већ наже оној страни до врата, па чим она у ходању обрте леђа, он скочи, па на  
. кад заслужимо.</p> <p>Она му паде око врата и горко заплака.</p> <p>Гојко стајаше пренеражен, 
ице, скочи с кревета и обисну мајци око врата.</p> <p>— Зар још ниси устајала од спавања? ослов 
 на северну страну, па груну песницом у врата, затим се брзо врати на прозор и погледа унутра.. 
ком школским, писар виде да се отварају врата на Љубичиној учионици, па коракну брже и упаде из 
та...{S} Брже, смркнуће се!...{S} Гурну врата... гле, отворена!...{S} У кујни нешто клопара...  
и паде на узглавље...</p> <p>Неко груну врата, покушавајући да их отвори, затим се зачу глас:</ 
рошло тако.{S} Смркло се одавно.</p> <p>Врата шкрипнуше.{S} Гојко скочи.</p> <p>— Ехе, братићу  
Сад је одједном опет обузе нека милина, врати се пређашња љубав према овој деци, и њој је необи 
у собу.</p> <p>Кад се распреми од пута, врати се у школу, где Гојко спремаше своју уписницу.</p 
 па видевши да писар изиђе из дворишта, врати се на пређашње место и загледа се у свој часовник 
ка непрестано иде некуд по селима; оде, врати се, пробави неколико часова код Љубице, па је опе 
видевши да га не очекује никакав посао, врати се и леже на место.{S} Он не хтеде ни погледати к 
уди се тој необичној лепоти...</p> <p>— Врати се, хоћеш да те одведем до куће? рече она, и поум 
 истрча, али се после неколико секунада врати, искривљених вилица, страшних, разрогачених очију 
 одвезе њену оцу, па се он другога дана врати, рекавши да ће предузети неки већи пут.{S} Међути 
 јој се одупре, она и не покушава да се врати, јер осећа да то не може бити, и сву обузима очај 
о... нек се ништа не мења, само нека се врати потпун мир, па ништа друго не жели...{S} Али докл 
о оде те разгледа свој нови стан, па се врати са одлучним захтевом: да се њему одреди накнада у 
реди да донесе мастило и хартију, па се врати унутра.</p> <p>После пола часа, он сави једно пис 
> <p>Трећега дана по доласку, Љубица се врати кући.{S} Не хтеде се ни осврнути на молбе материн 
а прозору и гледа зачуђено.{S} Гојко се врати у школу, пусти ђаке, па стаде ходати по дворишту, 
е потписа свој исказ, не читајући га, и врати се кроз иста врата у благајницу.</p> <p>Писар бро 
остима, обећа да ће их скоро походити и врати се. </p> <p>Љубица и Гојко продужише пут ћутећи.{ 
/p> <p>Кад отпоче рад, прибра се мало и врати јој се обична њена смелост.{S} Само јој једна мис 
 одмах оде до Београда, одену се лепо и врати се истога дана, доста измењен, наравно у своју ко 
како при руковању запетља, па се ћутећи врати на своје место.{S} Учитељ се рукова са одборницим 
крете својим несташцима и строгим тоном врати их на своја места.{S} Деца се уплашише од њеног с 
а груну песницом у врата, затим се брзо врати на прозор и погледа унутра...{S} Баш тада Влајко  
и тежиште с десне ноге на леву, па опет врати на десну, и најзад стаде руком требити густу брад 
у, а не за онолике ђаке.{S} Она се опет врати женама, где беше гомилица новоуписаних малишана.{ 
 Ми смо овде тек ономад сазнали, кад се вратила госпођа Зорка отуд из села, после онога боја... 
VI.</head> <p>У орловичкој школи све се вратило на стари поредак, ради се озбиљно, мирно, марљи 
е. — Седите, седите ви ту, док се ја не вратим, рече он Гојку, који такође беше устао, па изиђе 
вача испаде и прескочи све степенице иа вратима, па као муња одјури суседовој кући.{S} Док се Г 
им искреним саучешћем и махну главом ка вратима.</p> <pb n="94" /> <p>Гојко истрча, али се посл 
>Чим се затвори двориште за Милицом, на вратима се појавише Богосав и Влајко.{S} Како се опреми 
пређе двориште и оде у свој стан.{S} На вратима је дочека домаћица:</p> <p>— Еј, веселнице, ска 
видим ја!...«</p> <p>Гојко га дочека на вратима своје учионице, намрштен, а из очију му се чита 
 и види како се баба Смиљка помолила на вратима и некоме такође маше руком...{S} Можда је то ње 
, или јаког узбуђења.{S} Неко закуца на вратима тихо, лагано.{S} Она не одговори, али обрте гла 
ада чича зна поуздано да Гојко слуша на вратима... нарочито му је казао да остави врата мало од 
а опазише у мраку, те Влајко застаде на вратима, а она сама пређе двориште.{S} Отвори вратнице  
и истрча из школе.{S} Љубица стајаше на вратима учионице дркћући, сва пренеражена.{S} Стојан се 
 ономадашњи случај.{S} Гојко стајаше на вратима, блед, осећајући неку дивљу радост и задовољств 
 се набави болеснику, па изиђе.{S} Пред вратима га сачека Љубица.</p> <p>— Шта је, господине, ј 
у Гојко живо, опазивши да се она окреће вратима.{S} Он притрча и узе је за раме. — Треба се дог 
дошао је као наручен.{S} И он притрча к вратима и отвори их. </p> <p>Веља уђе ћутећи, осврте се 
се веома уморила и узбудила.{S} Приђе к вратима и ослушну.{S} Чује се мушки глас, па одмах за њ 
и данас!...</p> <p>Она се диже и пође к вратима.{S} Он гледа за њом, изненађен.</p> <p>— Добро  
аде Вељин глас одмах.{S} Скочи и пође к вратима, па одједном застаде у некаквој двоумици.{S} Бе 
е чуди шта то она бунца, па се окрете к вратима друге собе, у којој је, у последње време, сам с 
а трећа преко леђа...{S} Гојко појури к вратима, али га писар дочепа за раме.</p> <p>Стој, смрд 
ити«, вели жена у себи и прилази другим вратима.{S} Не чује се ништа, ама баш ништа!...{S} Стој 
 му се учини да неко стоји на отвореним вратима, па погну главу и хтеде проћи.</p> <p>— Господи 
овац, он се полако упути оним необичним вратима, кроз која ће одмах угледати онога страшног зли 
ући главу изласку.</p> <p>— Па... да се вратимо! одговори Гојко неодлучно, увиђајући и сам да ј 
мах у срез, па се прво извести је ли се вратио кући онај...{S} Ако се и вратио, биће у канцелар 
е ли се вратио кући онај...{S} Ако се и вратио, биће у канцеларији.{S} А ти треба вешто да се п 
 и позва Гојка да га прати, јер се мора вратити кући раније.{S} Гојко једва дочека што му се пр 
њство, красна младости, нећете се никад вратити! </p> <p>Сад се све променило.{S} И како то так 
ребледе и готово се уплаши.{S} Хтеде се вратити, али је некакав урођени инат тераше напред, и о 
 док ја њега изведем.{S} До мрака ћу се вратити.</p> <p>— Имаш ли нож?</p> <p>— Не бригај, каже 
 тамо ће бити све свршено.{S} Може се и вратити.{S} Зашто не!...{S} Написаће Гојку да је болесн 
ћи онога дечка што их намучи узалуд.{S} Вратише се одмах кући.{S} Гојко седе на кревет и замисл 
pb n="84" /> <p>Одоше у судницу, али се вратише у стан Љубичин без успеха.{S} Кмет их одби одлу 
 ручак Љубичину оцу, а пред вече се сви вратише, да би се сутра рано могао наставити редован по 
имао!«...</p> <p>Ево овога плота... ено вратница... није никад до сад одлазио у њен стан.{S} Шт 
кола и зауставише се далеко од школских вратница.{S} Изиђе из њих једна слабуњава, суха жена у  
женско чељаде.{S} Чим се гост појави на вратницама, они испред школе поиздизаше главе, и што им 
} Гојко истрча из дворишта и стаде пред вратницама...{S} Беше сав у јакој ватри, једнако га неш 
де да је то пијан човек, па брзо појури вратницама, али незнанко беше ближи па подупре леђима у 
едајући за њом.</p> <p>Прилазећи својим вратницама, Љубица опази човека, који се држаше једном  
 и неки људи стадоше лупати на школским вратницама.{S} Она провири на врата и таман да викне Ст 
оња са санкама, и стадоше пред школским вратницама.{S} Стојан истрча да отвори вратнице и види  
ник га не саслуша даље, но окрете право вратницама и отворивши их уђе у школско двориште.</p> < 
ојко таман изиђе из Љубичина разреда, а вратнице се отворише и на њима се показа, сва увијена,  
овара другарском разговору, па изиђе на вратнице и стаде пред њега.</p> <pb n="131" /> <p>— Био 
уче напред...{S} Она као у сну изиђе на вратнице, па нашавши се сама у мрачном сокаку, појури н 
овори он, гледајући час у земљу, час на вратнице, куда пролажаху ђаци, па се опет полако крену. 
на, на коју се човек навикао.</p> <p>На вратнице уђе висок, плав, сувоњав младић у кратку капут 
 досети, претрча, двориште и изиђе пред вратнице, где је очекиваше радознао Богосав.</p> <p>— Х 
ије озго, у теме.</p> <p>Кад стиже пред вратнице, опази Богосава, који таман хтеде ући у двориш 
 оделу, отвори лагано и опрезно школске вратнице, прође брзо преко дворишта и уђе у ходник.{S}  
 подиже главу.</p> <p>У том се отворише вратнице на дворишту.{S} Стојан приђе прозору, па одмах 
 на другом месту.{S} Одједном шкрипнуше вратнице и кроз њих уђе сељак у белим кошуљама.{S} Сумр 
 сроза се у прашину, а она протрча кроз вратнице и одмах закачи кључаоницу.{S} Дрхташе као у ст 
 главом кокетно, па се обрте и уђе кроз вратнице у своје двориште.</p> <p>— Лаку ноћ, рече он з 
 <p>Гојко ободе коња и кад пролете кроз вратнице и отиште се низ сокаке, осети само како му вет 
а, а она сама пређе двориште.{S} Отвори вратнице и загледа се у Гојка, па кад га познаде, обрте 
 вратницама.{S} Стојан истрча да отвори вратнице и види те изненадне госте, кад из саоница иско 
{S} Да ли?...{S} Не, није то... </p> <p>Вратнице се давно затворише и пријатељи замакоше у сока 
стала која зелена крушка...{S} Опружише вратове, дунуше снажно у прашину и покупише лишће и кру 
село!...{S} Селу је свеједно: био му на врату ја или онај Ђокић, одсече председник.{S} Него ти, 
 глава јој затурена, па припао пуначком врату и љуби...{S} Жена јурну кроз врата и ступајући на 
Над селом се носе гласови стоке која се враћа с паше, паса и деце која их дочекују, петлова и д 
p> <p>И Љубица осећа да јој се све више враћа старо расположење, осећа се у некој већој слободи 
енка...{S} Оборене главе, помућене душе враћа се невољница у своју ћелицу и угушује бол тешким  
умарају сваки час у Београд, па се отуд враћају весели, одмах знам шта ће бити.</p> <p>— Истина 
 замишљала!« говораше учитељица у себи, враћајући се своме стану.{S} Разочарана је у свима свој 
ка да се упознамо. — Изволите! рече он, враћајући се у канцеларију и пуштајући за собом преплаш 
ју; пројури тихо, без шума, водени кос, враћајући се ноћишту; зажубори речица, зашапућу капљице 
, весели и задовољни, као што се обично враћамо кад испратимо кога госта, с ким смо пријатно пр 
 да га слушаш као Бога.{S} Немаш се куд враћати«.{S} И он је остао, почео је претурати дан за д 
ђу њима!...{S} Она осећа како се почињу враћати стари дани мука и страдања.{S} Али докле ће се  
ваше и растадоше.</p> <p>Гојко и Љубица враћаху се, пуна срца, весели и задовољни, као што се о 
ћ ближе прозору, па изиђе.{S} Стојан се враћаше с бисагама, те сви уђоше у собу.</p> <pb n="60" 
 љубити тако страсно, бесно... а она му враћаше пољупце, топећи се од милине... »То је љубав... 
а да видиш, као руком!...{S} Нема ’наке врачаре и траваре у целом округу... свакога ти ђавола з 
а у душу неку сањиву зебњу.{S} Тамо, на врбама, кратким и суморним гласом, јавља се ћук.{S} А и 
длучио.{S} Што, зар је то тешко: врд... врд тамо амо, <pb n="37" /> па ништа....{S} Али не иде, 
их се одлучио.{S} Што, зар је то тешко: врд... врд тамо амо, <pb n="37" /> па ништа....{S} Али  
ритисне дугме, да је отвори.{S} Руке му врдају, а у прсту нема ни толико снаге.{S} Љубица дигла 
 запита за савет, он се унезвери, стаде врдати очима и окретати лице од ње.</p> <p>— Како хоћеш 
он може што хоће... па по неки пут и да врдне...</p> <p>Љубица омрзе живот, постаде јој пуст, б 
о доста чланова: из школе се чула таква врева, као да је тамо неколико стотина жена, јер су се  
вељаше...{S} Море, ова наша хеј... пара вреди.</p> <p>— Од куд ти знаш? упита, зачуђен, Гојко.< 
а виде да је погрешила, али осети да не вреди сад исправљати погрешку, пошто ће до подне учинит 
 мрштећи се.{S} Вежбање последње године вредило би вам више од све шестогодишње теорије...{S} П 
па обема својим рукама стеже ту мекану, вреду ручицу.</p> <p>— Ја бих све за вас... настави он  
обоје, али како ће сад?{S} Гојка не сме вређати, јер је управитељ — може га одјурити; Љубицу јо 
че и гледајући пркосно.{S} Ако ће ме ко вређати — биће и без тога...{S} Хајдемо.</p> <p>И они о 
се осушила, па из ње бије и трепери она врела измаглица, што се виђа обично усред лета.{S} Сав  
...{S} Овамо је живот, где кључа и кипи врела крв...{S} Овамо, да се живи!... да се живи!...</p 
елим мутним погледом, усне јој осушене, вреле, па дркћу као у грозници...{S} Дисање нечије све  
ечије све ближе и топлије и одједном... вреле усне са оштрим брковима падоше на њен усијан обра 
жи...{S} Гле како му гори глава, и руке вреле...{S} Еј, кукавче мој, хоће да ми те уморе паксиј 
 к столу.</p> <p>Поглед на пријатан дим вреле чорбе и ово весело женино цвркутање развесели га. 
ша...</p> <p>Одједном је обасјаше коси, врели зраци...{S} Она се трже...{S} Шта је ово?...{S} Г 
у се мишићи...{S} А она гледа несвесно, врелим мутним погледом, усне јој осушене, вреле, па дрк 
ну, подиже руку и осети хладан челик на врелим уснама...{S} Пријатно је ово осећање, али она не 
 О, мили!...</p> <p>И она га опет стеже врелим уздркталим рукама...{S} Тако им прође читав час. 
} Љубица је гута, гута погледом, сажиже врелим очима...{S} Шта је ово?!...{S} Је ли могућно да  
.{S} О, тешко мени!... и она покри лице врелим рукама и горко зајеца...</p> <p>— Знам... знам.. 
 ћелицу и угушује бол тешким уздасима и врелим сузама...{S} О, још да није тих суза!...</p> <p> 
гим, уморним гласом, притискујући руком врело чело:</p> <p>— Идите, децо, кући...{S} После подн 
претурало, ускомешало у њеној помућеној врелој глави, читав хаос!...</p> <p>Скоро је подне; сун 
е он већ ушао у собу, она узе чинију са врелом чорбом и понесе је на постављен сто за ручавање. 
ас, улазећи у плућа, дави и гуши својом врелом невидљивом прашином.{S} Једва чекаш да угледаш н 
 ради, дохвати њену меку <pb n="142" /> врелу руку и повуче је за собом, идући и гледајући сума 
ш... је ли?...</p> <p>Гојко се хвата за врелу главу; нешто му много у темену кљуца, и све више  
ену, који јој обузео тело, стеже рукама врелу главу, а мисли се само роје, роје...{S} Да се све 
рочито украс.{S} Кренула се у школу.{S} Време бејаше оштро, хладно...{S} По целом небесном свод 
ишеније...{S} Сећа се својих осећаја за време познанства са Драгутином.{S} О, то беху неки свет 
е у разред и виде шта су деца радила за време њеног одсуствовања, одмах посла дете к Гојку, мол 
лајко се сав предао тој установи, и све време што му остаде слободно ван школе, употребио је на 
д, »Да се трпи!... рече у себи.{S} Дође време да се опет страда!...{S} А ове ћу јесени тешко ст 
уке од себе, па устаде.</p> <p>— Зар је време да идемо?</p> <p>— Да идемо.{S} Треба да видим та 
тима друге собе, у којој је, у последње време, сам спавао.</p> <p>— Хо, људи!... рече пролазећи 
ку да с ким измења мисли.{S} У последње време писар поче доносити по неку лепу понуду: кутицу ф 
и. </p> <p>Гојко опази да се у последње време Љубица одједаред измени: постаде необично преплаш 
ека мужа на вечеру, и ако он у последње време и ручава и вечерава негде на другом месту.{S} Одј 
p> <p>Са Гојком је, нарочито у последње време, ступила у тако пријатељство и поверљивост, да ов 
 у празну учионицу.{S} Ту су у последње време седели и проводили разговор.</p> <p>— Јадник, жао 
ако ваља, и чини му се да је већ крајње време за напад.{S} Очекивао је потпуну послушност, а он 
о изјави да ће и она ићи.</p> <p>Кад би време поласку, Љубица дође, обучена и накићена свима св 
 је тако пријатно и занимљиво проводити време у раду са малом децом!... помисли она. — Неумна,  
ако учисмо у психологији.{S} Па за прво време ја не бих што друго ни очекивао...«</p> <p>»А пос 
ху поумили и да изиђу напоље.{S} У прво време и Љубица стаде зачуђена и посматраше како се вије 
 очима, чим се врата отворише, и у прво време гледаше исто онако буновно, полусвесно, као и до  
д није ни сањао, па се само чуди у прво време: што је ово овде крваво? откуд?... зашто то!... о 
ло што се Веља одобровољио, јер за дуго време није јој се хтео никако јављати.{S} И то је, без  
ку борбу душевну издржала за ово кратко време, да већ беше малаксала, у њој и не беше више снаг 
срца.{S} Она се не досећа да је настало време озбиљном раду, не види да Влајко има још и других 
 он осећа да се приближило, да је дошло време кад ће та црна мисао да се претвори у грозну јаву 
дим ја како се ви мрштите...{S} У једно време помислих сад ћете скочити, па нарочито бирам нера 
е да дођете још ове недеље, док је лепо време.</p> <p>— Е сад нам можете показати како ћемо наћ 
навање природе, певање... у мају, за то време деца заборављају теже ствари.</p> <p>— Истина јес 
н се учтиво рукова са Љубицом.{S} За то време Гојко весело узвикну:</p> <p>— Веља, Бога ми!...{ 
пази једна врата и јурну тамо.{S} За то време чини му се да чује дете где говори:</p> <p>— Повр 
 му је могао дати хлеба.</p> <p>А за то време његово се мило гнездашце растурило.{S} Родитељи п 
 до мркла мрака.{S} Шта је чинила за то време — ни сама не зна: није спавала, није ништа мислил 
а дође у ову школу, и шта ти није за то време претурила преко главе!{S} И сад јој одједном дође 
 овом дерладијом узалуд; а шта ће за то време да ми раде остали разреди?...{S} Јок, ја сам то с 
се запита: да ли су њени поступци за то време вазда били умесни?...{S} Она се загледа у даљину  
 беше неко други у мени, а ја сам за то време спавала, нисам живела...{S} Опростите, заборавите 
 али је добар човек.</p> <p>Писар за то време непрестано погледаше ћату, док се овај једва сети 
 њиме прожмани и запојени.</p> <p>За то време Гојко нешто живо преговараше са Стојаном у својој 
.</p> <p>— Никад.{S} Ја нисам за све то време ништа осећао, ништа желео; живео сам... то јест н 
 једно другому о љубави и срећи, а у то време дојурише сокаком једна кола и зауставише се далек 
те частимо? рече Гојко нудећи га у исто време столицом, коју је Стојан изнео. — Ја сам ти бећар 
а се смеши тим слатким санцима и у исто време чује како јој се другови громко и весело смеју.</ 
{S} И њему се то чини и смешно и у исто време чини му задовољство.{S} Он развуче усне још јаче, 
а, клупа, табла и т. д.{S} А сад је већ време да се почне радити.{S} И јесте ли видели како иде 
шити и причати му како је свака сила за времена — а то је велика срећа, јер да је вечна — зло!{ 
 да се покаже пред људима.{S} Нека, има времена и за то, кад она остане сама са својим малишани 
актери служе.</p> <p>— Лако ћемо... има времена за то...{S} Па најпосле што?...{S} Нека!...{S}  
p> <p>— Како... не, не, молим...{S} Има времена, други пут...</p> <p>— Е онда до виђења.{S} Лак 
е нам, ваљда, покварити друштво.{S} Има времена и за одмор.</p> <p>Гојко, онако суморан, наређу 
 Он осети да је остао усамљен за вечита времена, јер му нестаде онога што му је испуњавало живо 
Стојаном у својој собици и после краћег времена јави се, као резултат преговора, велика чаша, п 
раво ка брезовачкој школи.{S} Од скорог времена он се о свему саветоваше са Вељом, јер увиде да 
јнијим жељама и помислима...{S} Дуго је времена прошло тако.{S} Смркло се одавно.</p> <p>Врата  
убица живо.{S} А и иначе, кад год имате времена...</p> <p>Влајко и Веља насмејаше се оволикој н 
у скамијама идеалише.{S} Полако... биће времена да све видите и да се у свему разочарате.</p> < 
ина трошка на гозби одређује се дужином времена, проведена »на влади«.</p> <p>Дође још један од 
>— Гле, тата!...{S} Од куд ти по оваком времену?!... па га пољуби у руку и понуди да седне.</p> 
сположење, он мора очајавати на овакову времену.</p> <p>Љубица изиђе из школе тачно у подне.{S} 
азговор.</p> <p>— И све ми се ових дана врзе једно по памети... никако да избијем мисао из глав 
нешто јако бије у темену и у глави ври, ври као у котлу...{S} Она се хвата мислима за поједине  
 обрте се Љубица Гојку.{S} Још ми глава ври од данашњих догађаја.</p> <p>Гојку се разведри лице 
 јој нешто јако бије у темену и у глави ври, ври као у котлу...{S} Она се хвата мислима за поје 
једине речи Стојанове, али у глави опет ври, а срце се све више стеже од неког нејасног злослут 
ачке жудње за радом...{S} Бујна младост ври, живот, пун силе и одушевљења, кипи и тражи где да  
Љубица ослушну...{S} Шта се то чуло?... врисак...{S} Али откуд, од чега?...{S} Неко је вриснуо, 
но к прозору и послуша...{S} Разлеже се врисак ужасан, страховит...{S} Он претрну, хтеде јаукну 
одоше се дубоко у месо...{S} Разлеже се врисак по соби...{S} Писар се изви, и док се он обрте д 
ли некаква маса на кревету и разлеже се врисак за вриском...</p> <p>Гојко побеже од прозора и в 
>Разлеже се очајан, панички, самртнички врисак и одјекну далеко потесом кроз глуху ноћ, али га  
{S} И све му се чини да чује пролетошњи врисак и јаукање...{S} Одмакне се од прозора, чује се ј 
розора, чује се још боље, баш онај исти врисак...{S} Тамо је ваљада и њена мати, па ће доћи и С 
 Љубичин од бола, па онда њен истеричан врисак...</p> <p>Писар се прену: види да овако неће ник 
ора и више не приђе тамо.{S} Чим би чуо врисак, он би бежао даље, даље... и гледао би зачуђено, 
 маса на кревету и разлеже се врисак за вриском...</p> <p>Гојко побеже од прозора и више не при 
.{S} Видео сам!... узвикну Гојко таквим вриском, као да неко одсеца парчета жива меса са њега.{ 
да у Гојка дуго, дуго... па јој дође да врисне од бола.{S} Побегне у школу и стане ходати, крше 
ко се изменио...</p> <p>— А, ти ли си?! врисну полицајац и замахну камџијом.</p> <p>Гојко само  
језик тако одреши.</p> <p>Љубица плану, врисну и осу грдње на њега, али он затвори врата за соб 
е!...{S} Стојане!... у помоћ, потрчи!.. врисну Љубица из свега гласа, излете из собе и стаде тр 
де је учитељ!... говори, не мучи ме!... врисну она и пође према њему.</p> <pb n="195" /> <p>— П 
p> <p>— Мај... мајко моја!... мајко!... врисну девојка и приљуби се уз те слабе, изнурене груди 
 хтео би да проговори, али жена му опет врисну па осу читав пљусак грдње на обоје, нарочито на  
вриснуо, уплашио се...{S} Или је то она вриснула?...{S} Да ли је то био њен глас?...{S} Она се  
..{S} Али откуд, од чега?...{S} Неко је вриснуо, уплашио се...{S} Или је то она вриснула?...{S} 
в страшан бол стеже јој срце, она хтеде вриснути, али се прибра и опет провири...</p> <p>Њих дв 
се одједном сва стресе, задркта и хтеде вриснути од страха...{S} Приђе му још ближе...{S} Шта ј 
преко носа: фик! а нос у траву...{S} Он вришти, кука...{S} Стој, господине Перо, да знаш како ј 
о се стаде прибирати... да, то је жена, врло млада жена, али такве лепоте, каква се веома ретко 
 подиже писар чашу, додирујући уз гред, врло лагано, Љубичину чашу, а са Гојком се куцну другар 
да се у Гојка, примаче му се још ближе, врло близу, тако да осети његово дисање...{S} Он само г 
оди у вежбаоницу.</p> <p>— То је рђаво, врло незгодно!... рече он мрштећи се.{S} Вежбање послед 
црножутих страшљивих очију, које ретко, врло ретко, гледају човека право, но већином стоје под  
нтонацијом исприча, како се плата врло, врло неуредно издаје, како учитељи морају по неколико п 
шњи празници.{S} Дотле су урадили врло, врло много, прешли су све важније радове, кад опет нест 
ита она бојажљиво.</p> <p>— Врло добро, врло добро, одговори он гледајући само цифру, на колико 
н је на њему и само једна усна малко... врло малко повукла се у страну, те са ње лелуја сенка о 
Савић...{S} До вас... мало послом...{S} Врло нужно, стаде муцати Гојко, савијајући и гужвајући  
пита она, гледајући уплашено. </p> <p>— Врло озбиљна болест, госпођо.{S} Треба му пажљива женск 
о овако? запита она бојажљиво.</p> <p>— Врло добро, врло добро, одговори он гледајући само цифр 
е школу.{S} Сирота, нигде никог нема, а врло лепа.{S} Чуо сам ја још пролетос да он облеће око  
 ове године са њима.{S} Љубица, која га врло радо слушаше, мораде га прекинути.</p> <p>— Е сад  
и, скиде шешир и не гледећи је промрмља врло брзо:</p> <p>— Гојко Савић, учитељ.</p> <p>— А...  
 спреман за ове појаве, које се другима врло ретко дешавају, извади из капута једну хартију и п 
облачак љутње, ну он то вешто сакри, па врло пријатељским гласом настави.</p> <p>— Баш ми је мн 
итом интонацијом исприча, како се плата врло, врло неуредно издаје, како учитељи морају по неко 
дужега пропитивања нађоше, да је Љубица врло мало прешла, али су јој деца добро усвојила оно шт 
тиле њихово пријатељство.{S} Они су сад врло интимни, међу њима нема никакве засебне тајне, дог 
} А Љубица настави:</p> <p>— Било ми је врло рђаво, мислили су да сам умрла, па су и вама тако  
 поче познавање природе.{S} Предавао је врло лепо, лако и живо; и Гојку се засветлеше очи.{S} У 
а и учитељка, пошто их послужи, а то је врло отресита и разговорна жена.{S} Отвори се читава де 
а слабуњава, ситна плавуша, поздрави се врло усрдно, па одмах оде к столу, на коме стајаше посл 
/p> <p>Најзад се писар диже, опрости се врло пријатељски са Љубицом и Гојком, Љубици опет понов 
зненађени а и збуњени: у селу су посете врло ретке, па зато оне вазда изазивају неку нервозну б 
еко дише уз њу, осећа да је то дисање и врло топло...{S} Али од тог места полазе све јаче струј 
, приђе к писару, који већ беше устао и врло учтиво прихвати њен поздрав.{S} Изиђоше обоје напо 
е ускршњи празници.{S} Дотле су урадили врло, врло много, прешли су све важније радове, кад опе 
 место где ће сести.{S} Гост се намести врло опрезно, старајући се да не поремети ову тишину, к 
пази ћату где јој се примиче.{S} Би јој врло непријатно: она је већ опазила неке његове значајн 
 горко страдање и умор.{S} Одговори јој врло лагано и хладно, као да га то неколико речи стају  
 крије.</p> <p>Писар се поздрави са њом врло интимно, задржа њену руку подуже у својој и гледаш 
е већ да се држи на ногама, дише некако врло брзо, али се он очајнички отима, не марећи ни за б 
се он мучи да је отвори.{S} Дође јој то врло смешно и она већ хтеде да се насмеје гласно, а Пер 
> <p>— Опростите, молим вас, поче писар врло учтиво, што сам вас звао мало пре.{S} Заборавио са 
ма и веселим погледом, док не замаче за врљике, па онда дохвати палицу и стаде разгледати крушк 
з, свакога дана обиђе судницу, а кад се врне кући на одмор, она га сачека дурновито, прекорно.< 
S} И ко би <pb n="169" /> се опет могао врнути оној бесциљној, суморној, страшној, пустој празн 
се никад истесати.</p> <p>Ћата се стаде врпољити и чудити шта је то погрешио, а писар се окрете 
: по зубима лоле, па да ви’ш како ће да врте репом.{S} Море, право мушко!{S} Она ће и за чичу и 
та, Гојко поцрвене, збуни се и стаде се вртети, као год јутрос пред Љубицом.{S} Хтеде нешто рећ 
мисли се, а Стојан гледаше све чудније, вртећи главом, као да би рекао: »Ово нису чиста посла!« 
учитељице не скриваху своје нестрпљење, вртећи се на месту и бацајући неумесне досетке на рачун 
S} Не може да се смири на једном месту, врти се на столици, игра му, чини ми се, сваки мишић на 
упо, несвесно, као што гледа болесник у врућици.{S} Дуваше оштар, влажан ветар, и она подиже об 
е опет приближаваше стању, које личи на врућицу...{S} Поглед јој нејасан, усне осушене, запечен 
ица и опале косе, као да је скоро лежао врућицу.</p> <p>— Пре... председник пододбора...{S} Дра 
по вољи, пресече је погледом оздо до на врх главе, али не рече ништа.{S} Ко вели: право је да с 
и ви Гојко Савић, учитељ? звони отуд са врха озбиљан, крупан глас.</p> <p>Гојко се тресе, као д 
зелени се и живи снажном младошћу...{S} Врхови дрвећа засветлише се, пређоше у отворено сјајно  
ого што шта против методике, јер и наша врховна управа ради већином против методике, па морамо  
S} Љубица се мршти, лупне ногом, управо врхом ноге о под; види се радо би скочила и притрчала д 
Управитељ школе орловичке«... а горе на врху великим словима: »Краљевско-српска основна школа о 
ред очима... зелени сто...{S} А онај на врху, с дугом раздељеном брадом, сед, достојанствен...  
к кандила, што трепери пред распећем на врху иконостаса.{S} Учитељ отегао неку дугачку песму, п 
ања, <pb n="159" /> још и то... да буде врхунац муке и патње...{S} Ветар фијуче на махове, прем 
се на посао — оне обичне ствари које се врше пред сеобом.</p> <p>Ђокић, првак противничке групе 
заступаш жену, какву ли она дужност сад врши?... рече он Вељи, смејући се.</p> <p>— После усамљ 
 она пролазећи поред стола, за којим се врши упис и слушајући преклињања једног млађег човека и 
зе, а он са својом сакатом руком полако врши посао...{S} Он и ћата не мењају се.{S} После удари 
рем и одговори му:</p> <p>— Она извесно врши какав мушки посао.</p> <p>Лекар приђе болеснику, к 
хну, као да је до сад какав тежак посао вршила.{S} Гојко се прибираше и спремаше за разговор, и 
 на реку.{S} Прегледају од синоћ запете вршке и намештене кошаре, па ако има лова, одмах се дон 
 за ово који дан.{S} Неће ти он дуго ту вршљати, не бој се.{S} Печени смо и ја и он...{S} Него, 
смима извештавала о стоци, о суседима и вршњакињама, а сад се ограничила само на кратка извешћа 
аћеш ми, луда жено, па макар се сву ноћ вукли по кући.{S} Не дам ти, каже она, па да си још тол 
ти онога страшног зликовца.{S} То га је вукло напред, те иђаше с вољом, али помисао на оне људе 
а опет стаде, двоумећи: нешто је снажно вукло тамо у собу...{S} Али што ће тамо?...{S} Да изнес 
мене ко могао приморати, нити ме је што вукло тамо, сама сам се гнушала...{S} Тек онако... само 
 па она тражи ђаке...</p> <p>— Носи ти, Вуксане, за то пешкеш твом синовцу, старом кмету, рече  
 се, људи!</p> <p>— Таки је закон, чича Вуксане, одговори му председник, тако мора да буде.{S}  
ручак, рече она, хватајући га за руку и вукући к столу.</p> <p>Поглед на пријатан дим вреле чор 
зре на село, па онда баци на земљу неку вунену струку са својих леђа и седе на њу.{S} Тек тада, 
о и опанке, купује од њих коже јагњеће, вуну, воће и све друго што има доста муштерија у вароши 
аке фајн-жене, брате, тражити сељанке и вући се са њима ноћу по потоцима!...{S} То је... оногај 
у очи и слух?!...{S} Полако још напред, вуци се као змија међу бурумцима и зеленим перјем кукур 
наднела стара суха жена, па нешто трља, вуче, шта ли ради.{S} Види се и покривач и под њим <pb  
ешто вуче да легне, — глава му тешка... вуче га земљи... боји се да не падне на под...{S} Али с 
...</p> <p>»Ето, и то сам видела!...{S} Вуче ме нека невоља напред, а осећам да не треба ићи.{S 
кажипрст на обарач...{S} Ха, ево!...{S} Вуче... обарач се покрену и чини јој се застаде...{S} О 
о болестан.{S} Час га видиш да се једва вуче преко дворишта, главу тужно оборио, очи гледају не 
 напреже се...{S} Има нешто јаче што га вуче напред, што му је обузело целу памет, па мора само 
 губи равнотежу... оздо из црна бездана вуче је нека сила и она не може да јој се одупре, она и 
, коју је Гојко стегао као клештима, па вуче и јури напред.{S} Она опажа само како јој пролећу  
 одговори он мислећи нешто...{S} Све ме вуче да паднем, а оно у глави кљуца, кљуца...</p> <p>—  
, а сјајну никловану сабљу пустио те се вуче по земљи и звецка кад удари о какав камичак.{S} Ли 
ја ћу да идем својим путем, куд ме срце вуче..{S} Тамо је сва моја срећа, мој живот, све благо  
 сама не зна шта, одвлачи од те мисли и вуче напред...{S} Она као у сну изиђе на вратнице, па н 
да изиђе до своје деце, и нешто је јако вуче, али чим стане пред огледало, тргне се, јер види д 
ека дивља одлучност.{S} Као да га нешто вуче натраг, притеже га снажно и не да му пасти у зло,  
сла га је права грозница и све га нешто вуче да легне, — глава му тешка... вуче га земљи... бој 
еше сав у јакој ватри, једнако га нешто вуче земљи, не може већ да се држи на ногама, дише нека 
p>— Не могу, не могу...{S} Све ме нешто вуче тамо, као да ме чека нека важна ствар.{S} Са вама  
својих недела...{S} Али да и он зна, да га одовуд гледају!...{S} О, онда би заборавио оне ударц 
орно...{S} И кад нам затреба одмора, да га нађемо у нашем гнезду...{S} Та то су тако мале, тако 
бе, јер држаше да је одбегла сасвим, да га је оставила.</p> <p>Она изиђе и застаде на степенима 
и: неће ли бити и незгодно и опасно, да га пусти на таку близину к себи, а још више јој паде те 
си могао да дознаш од ћате, онако... да га превариш: хоће ли данас долазити?{S} Гојко никога не 
> <p>— Говори брже... сад, сад...{S} Да га не оставиш жива!...{S} Па чим дођеш... право у ону с 
... у смедеревску Јасеницу.{S} Па ја да га зовем...</p> <p>— Чекај, молим те ту...{S} Заклони с 
се одмах по ручку диже и позва Гојка да га прати, јер се мора вратити кући раније.{S} Гојко јед 
 страшна мржња, и ја сам се спремала да га убијем...{S} Шта нисам тада мислила, о Боже!...{S} А 
} Не, не!... живот сам свој заложила да га добијем свега, да буде само мој... да и мене огреје  
у и срце живље куца, али се он стара да га за сад угуши, јер му данас и у оваким околностима ни 
но гони у наручја тој девојци, осећа да га нешто снажно привлачи к њој.{S} И кад би имао мало в 
њим, ако падне где у путу.{S} Покуша да га мало расвести, приђе му близу и проговори:</p> <p>—  
буде Љубици по вољи.{S} Али кад виде да га она сама увек позива и да се радује сваком његову до 
p>— Аха, јест... хтедоше, чини ми се да га истерају.</p> <p>— Ја, па му директор опрости.{S} Са 
столицу, а оно мокро покупи и однесе да га осуши.</p> <p>Гојко лежи сам већ читав час, не мрда  
ича и погледа Вељу, који се спремаше да га заустави.</p> <p>— Добро, добро!...{S} Иди ти сад ма 
ече она тихим гласом, као да се боји да га не пробуди.{S} Сваки ко је преживео младост, мора зн 
а.{S} А што питаш?</p> <p>— Хоћеш ли да га убијеш?!... прошапта она неким пискавим, загушеним г 
о.{S} Него ми се онако нешто не мили да га гледам у овој кући...</p> <p>— Што?</p> <p>— Та... о 
и трчи ли ко за њим.{S} Кад се увери да га онај <pb n="106" /> више не гони, он разгледа по соб 
сподин Младен, даће те у школу, а ти да га слушаш као Бога.{S} Немаш се куд враћати«.{S} И он ј 
е да мисли о школском одбору и осети да га обузима његова обична бојажљивост.{S} Би му то непри 
 — Замахни на псето, оно ће се крити да га не удариш, а некмо ли дете.{S} Тако је, братићу мој! 
обрте се збуњено по соби, па видевши да га не очекује никакав посао, врати се и леже на место.{ 
ровири једним оком, само за тренутак да га погледа како стоји пред страшном државном контролом  
аде онај дневник онако...{S} Да идем да га закључим, рече он смешећи се,</p> <p>— Иди молим те, 
 пренеражена сељака право у очи, као да га сугестује.</p> <p>— Хоћеш?...{S} Пропусти га напред. 
одговорима? упита она бојажљиво, као да га не увреди питањем.</p> <p>— Ха-ха-ха... те још како! 
говори јој врло лагано и хладно, као да га то неколико речи стају велика напора: </p> <p>— Моја 
у и даље, и оде низ сокак журно, као да га ко гони.</p> <p>Љубица се насмеја, гледајући за њим, 
 севаше нека дивља одлучност.{S} Као да га нешто вуче натраг, притеже га снажно и не да му паст 
спољила свака црта на њему.{S} И као да га сад тек добро познаје, и оно јој се чини тако обично 
ше прислоњен уз дувар, јер се уверио да га мрзе орловички пси.{S} Па као прави каваљер фијукну  
идећи ништа око себе, осећајући само да га све више опкољава некакав страшан мрак, црн, непрови 
 изгуби траг, и ево сад му би суђено да га види у пуном сјају господства, у положају од кога и  
сподин.</p> <p>— Јок, мени је речено да га допратим.</p> <p>— А, дакле стражарно!{S} Кажи ти го 
о право нада мном.{S} Баш ћу за инат да га једим, још више ћу да се смејем са писарем, нек пуца 
и тога човека, нек иде кући.{S} Нећу да га узимам на своју душу, викну кмет љутито.</p> <p>— До 
ћу мој!</p> <p>— Оно види да ја нећу да га ударим, па што се крије!</p> <p>— Хе, братићу, кад б 
 онога збуњеног, плашљивог јадника. »Да га искасапим свега!...{S} Чело онако да узмем нож, па п 
рте главу.{S} Један дечко стоји и гледа га...</p> <p>— Где је... соба...{S} Љубица? викну Гојко 
општи, а она буновно диже главу и гледа га чудно, необично.{S} Старац се стресе од тога погледа 
..{S} Она се приближи још више, погледа га и прошапта му неколико речи... па се одмаче и стаде  
 ли одавно учитељ? запита она и погледа га некако ђаволасто жмиркајући.{S} Он смотри тај поглед 
ам и на посети... запе Љубица и погледа га са неприметним осмехом.</p> <p>Гојко се сасвим збуни 
кућама, па застаде пред чичом и погледа га слободно, право у очи.</p> <p>— Бога ти, ко је ово.. 
поцрвене изненада, саже главу и погледа га онако испод очију.</p> <p>— Кад не би требало да се  
ака.</p> <p>Љубица диже главу и погледа га зачуђено. »Шта хоће они... о чему то говоре?...{S} К 
а ње.</p> <p>Она подиже главу и погледа га тако, као да би хтела завирити му у саму душу.{S} Ал 
а.</p> <p>Љубица подиже главу и погледа га за часак.{S} Ироничан осмех, помешан са презирањем,  
редено и ширет к’о и чича Стојан.{S} Ја га опомињем што је немирно, а оно се осврће на другове, 
која зрела жутица...</p> <p>— Ах, па ја га знам!{S} То је од оних првих Гојкових четвртака...{S 
 тешко. »О, шта сам радила!...{S} Па ја га нисам пре ни гледала, а он је ужасан, страшан, одвра 
, обузе га смртно бледило...{S} Камџија га опет ошину преко лица, па трећа преко леђа...{S} Гој 
у тело пројури нека снажна струја, која га преобрази: он постаде одлучан, жив...{S} Ко би га са 
а је, за Бога, запита га учитељка, која га до сад гледаше као право чудо.</p> <p>— Шта је... ум 
е душе његове појављује нека сила, која га снажно гони у наручја тој девојци, осећа да га нешто 
, па стаде само зверати по лицима, која га с чуђењем гледаху.{S} Један од оних учитеља, Гојко г 
 у очима играше она весела, ватра, која га грејаше у послу.</p> <p>— Ви, одмор... да.{S} Хе, ва 
ади ове године са њима.{S} Љубица, која га врло радо слушаше, мораде га прекинути.</p> <p>— Е с 
е му опет зебе од какве нове беде, која га може снаћи, и он већ претура у глави разне комбинаци 
и се у очима чита нека јака мисао, која га занела и која ће без сумње стајати у вези са давном, 
н, чим опази радознала женска лица која га посматраху, а сад већ заборави и на своју главу...{S 
олике друге ваше тужбе на њега.{S} Нека га, нек осети ко је јачи.</p> <p>Љубица се радо ухвати  
и малим...{S} Живи с другом!{S} Па нека га, кад му се то свиди...{S} Нека он не заборавља кућу, 
.{S} При тој мисли обузе је гнев. »Нека га... нек види да и ја нисам баш...« Она не доврши миса 
вој двоумици.{S} Беше га срамота, тешка га срамота обузе...{S} Какав ће изгледати пред овим иск 
 том недогледном пространству и обојила га чудним, разним бојама, те све трепери, сија се и пре 
м журбом стаде се облачити...{S} Тресла га је права грозница и све га нешто вуче да легне, — гл 
бучен, у школу, разбуди Стојана и посла га за коња.{S} Како ли је изгледао Гојко тада и како му 
че!... </p> <p>Кад се Гојко стиша, Веља га стаде запиткивати, те на тај начин сазнаде како је т 
ала да буде твоја жена, а?...{S} И Веља га погледа тако, као да би хтео наћи потврду својим реч 
аше да се крене до председника, а споља га ловну оштар глас.{S} Он изиђе брзо, јер познаде пред 
и исечено срце... оно је ишчупано, нема га више...{S} Да нисам познала праву љубав, било би ми  
ви болеснику, па изиђе.{S} Пред вратима га сачека Љубица.</p> <p>— Шта је, господине, је ли опа 
ања...{S} Уђе и право за камџију... зна га да је безмоћан као дете, јадник!...{S} Гори му, стра 
леташе сав досадашњи страх и зебња, она га јасно осећаше у својој близини, али се стараше да ра 
" /> <p>Кад се Влајко уми и опреми, она га уведе у другу, чисту собу, где на средини стајаше ст 
дницу, а кад се врне кући на одмор, она га сачека дурновито, прекорно.</p> <p>— Тако... скоро ћ 
астадоше јој очи на њему дуго...{S} Она га придену у косу, па приђе огледалу, да види како стој 
и танким ланчићем укусне израде.{S} Она га извади из кутије, па стаде обртати и разгледати, а о 
мара од великога напора мисли.{S} А она га гледа... гледа и чуди се тој изненадној живости њего 
бити мој...{S} О, мили!...</p> <p>И она га опет стеже врелим уздркталим рукама...{S} Тако им пр 
не сме јасније да се изрази.</p> <p>Она га гледаше кроза сузе са отвореним устима, очекујући да 
 њена брата, док је у школи.</p> <p>Она га после ове речи погледа захвално па промени разговор  
е од свега: писар дође за часак два, па га после нема по неколико дана, а она ни с ким ни речи  
Нађе му чисте преобуке, пресвуче га, па га намести на кревет.</p> <p>— Тако, братићу, видиш...{ 
тну једну своју руку на његово раме, па га опет пажљиво погледа својим великим очима.{S} Уснице 
, за име Бога! викну Веља чудећи се, па га својски нападе за ову нечистоћу.{S} Беше му тешко од 
за акт с потписом Министра просвете, па га онда поцепа на ситна парчета. — Ево и твоје тужбе, е 
тојан га узе за раме, као мало дете, па га уведе у собу и намести на столицу.{S} Нађе му чисте  
{S} Дохвати мараму, као да се брише, па га опет погледа и насмеја се још јаче.{S} А Гојко, озби 
} Стојан ће ти и набавити и уредити, па га можеш научити и да ти помогне око ручка.</p> <p>— Зн 
ео над овим китњастим пространством, па га, као оно свемоћни дух, задише својом величанственом  
и да је то био Стојан, прислушкивао, па га прескочи и истрча из школе.{S} Љубица стајаше на вра 
и се да се спрема за некакву изјаву, па га почело обузимати велико узбуђење.{S} Усне му преблед 
м украсом на крају, налик на звезду, па га разгледаше пажљиво.{S} И опет она ни о чем другом не 
, трчи за доктора! одговори Стојану, па га стаде сама журити.</p> <p>Чича изиђе а она остаде са 
{S} Од куд ти по оваком времену?!... па га пољуби у руку и понуди да седне.</p> <p>Стотинама пи 
нио руку на Љубичино раме, а ја уђем па га зграбим обема рукама, подигнем у вис, па буп о под!. 
сасвим одвратан!... <pb n="157" /> Мора га избегавати...{S} И онда настаје дуго, вечно, бескрај 
абости хладно гвожђе у месо...{S} О, та га мисао још више разјари...{S} А после газити, газити. 
та је љубав!...</p> <p>— Шта ћете? пита га она у чуду.</p> <p>— Да се венчамо, зар ниси обећала 
капут.</p> <p>— Шта је, за Бога, запита га учитељка, која га до сад гледаше као право чудо.</p> 
Јесте ли богослов или преперанд? запита га попа кад седоше у соби.</p> <p>— Преп... да, јест... 
или до суднице?{S} Шта има ново? запита га она обичним тоном, који одговара другарском разговор 
 ти једном да... у наше друштво? запита га Гојко, смешећи се.</p> <pb n="165" /> <p>— Да се жен 
и.</p> <p>— Где си ти летос био? запита га само, па као и да не очекиваше одговора, стаде се ос 
>— Хоћете ли путовати кроз шуму? запита га она, гледајући неким светлим, необичним погледом, из 
ом смеху, па чим стадоше на пољу запита га:</p> <p>— Ви сте јамачно лепо провели детињство и мл 
{S} Зар ви већ радите са словима? упита га Љубица зачуђено.</p> <pb n="49" /> <p>Веља се смешка 
кер...{S} Скикну, зачуди се јамачно шта га то буди из дубока размишљања, па махну репом живо, т 
о у себи.{S} Он познаде писара.{S} Сећа га се добро кад је ступио у први разред гимназије, заје 
а постојанство заљубљенога јуноше, баца га у тамницу, мучи га, па кад се уверила да његово срце 
 да почне прозивати децу гласно, Љубица га заустави.</p> <p>— Нека деце код мене... ја и онако  
што му дође уз груди до грла.{S} Љубица га гледаше све зачуђеније и збуњеније, поцрвене и стаде 
зове своје осећање према њој.{S} Љубица га опет изведе из забуне, обори главу, па немоћним, жал 
ти, нити знам шта је то. </p> <p>Љубица га погледа зачуђено; учини јој се да он ово не говори б 
о сам се!{S} А ви опет...</p> <p>Љубица га гледаше са неким одушевљењем, пријатељски, весело... 
е онако узгред, уз пут...</p> <p>Љубица га уплашено погледа.</p> <p>— Није ваљда баш тако свуда 
ема ни мало хвалисавости.</p> <p>Љубица га погледа са немим поштовањем.</p> <p>— Да ли је много 
падоше ово неколико речи.</p> <p>Љубица га погледа пажљиво. »Та он је красан човек, добричина,  
 наставља он своју мисао.</p> <p>Љубица га ухвати за раме и заустави га, старајући се да му раз 
који је сео у средини кола.</p> <p>»Бог га видео, кад их пре научи песми! помисли Љубица. — Вид 
а Гојко хода преко школе и застане, кад га Веља што упита.</p> <p>— Ето ти, брате... шта ћеш ви 
.{S} Он изгледа као осуђен на смрт, кад га прво тане погоди... лице се одједаред као изненади,  
гу у руци...{S} У четвртом разреду, кад га већ сврших, умре ми брат, па умре и отац, али ја пол 
 је тражио рада, рада и мишљења.{S} Кад га каква нова ствар заинтересује, он јој се преда сав,  
али он не сме да јој каже ништа.{S} Кад га она запита за савет, он се унезвери, стаде врдати оч 
и вратнице и загледа се у Гојка, па кад га познаде, обрте право низ пут; Гојко једва стизаше за 
изиђе на врата.{S} Стојан се зачуди кад га угледа оваква.</p> <p>— Што си таки, јадниче ојађени 
ат, тако пун љубавне жудње?...{S} Никад га не чу она да тако њој говори...{S} Гле како дркће и  
овако старог и да ме што послуша, а сад га опет тражите.{S} Не грешите се, људи!</p> <p>— Таки  
ед Љубицом, али тек му је криво кад год га види, а нарочито кад стане да се увија око учитељице 
ећа...{S} Мучи се, напреже памет, а све га заноси и опет хоће да наиђе оно црно, као пре...{S}  
..{S} Тресла га је права грозница и све га нешто вуче да легне, — глава му тешка... вуче га зем 
е пола часа, он сави једно писмо и даде га Стојану. </p> <p>— Писареву... онога, његову жену ти 
и она одједном поскида сав накит и даде га Гојку да остави, само јој на грудима остаде скупоцен 
бица, која га врло радо слушаше, мораде га прекинути.</p> <p>— Е сад ви нама да дате један саве 
р, помешан са влажном измаглицом, стаде га шибати по лицу.{S} Он протрља очи и махну главом у с 
<p>— Дивљачно је, госпођо, много, стаде га правдати његова мати.{S} Није ни излазило међу људе. 
го онако...</p> <p>— А детињство? стаде га запиткивати заинтересована Љубица. — Ваљда сте бар к 
у неколико речи... па се одмаче и стаде га посматрати...</p> <p>Као ножем прободен, Гојко одјед 
омени лице, али кроз један тренут стаде га полагано обузимати срџба... </p> <p>— Каквој њиви?!. 
ао тешки камен, одједном спаде, нестаде га, и он се осети слободан, срећан; нема више страдања, 
 истера већу оцену од јединице, нестаде га.{S} После се виђао да служи код једног адвоката, пот 
де у заклон, па иде весело у школу, где га Љубица очекује, неки пут весела а неки пут нерасполо 
обио....</p> <p>— Чула сам све, прекиде га она.{S} Какав је то Влајко Пецић, што долази на Бељи 
свега шест.</p> <p>— Молим вас, прекиде га учитељитца, могла сам ја може бити наћи стан и џабе, 
/p> <p>— Ја му ништа више нећу, прекиде га Гојко живо. — Мене остави.{S} А ви тамо ако хоћете.. 
 нешто да каже, ал’ она плану и прекиде га:</p> <p>— Молим вас, шта ћете ви овде, ко сте ви?... 
 учинити.{S} Подиже очи на њу и — прође га пријатна језа свега...{S} Онаких очију он још не вид 
 с коњем право у школско двориште, веже га негде у заклон, па иде весело у школу, где га Љубица 
S} Као да га нешто вуче натраг, притеже га снажно и не да му пасти у зло, али се он отима од то 
на Гојков рачун, <pb n="42" /> престиже га и сама рече: истина, није углађен ни... дотеран, као 
не сме вређати, јер је управитељ — може га одјурити; Љубицу још горе... уз њу је писар.{S} А ов 
д се састаје с непознатим људима, обузе га сад у великој мери.{S} И попа и учитељ згледаше се п 
е одједаред као изненади, зачуди, обузе га смртно бледило...{S} Камџија га опет ошину преко лиц 
а, што удари директору шамар...{S} Није га познао по ноћи.</p> <p>— Аха, јест... хтедоше, чини  
и како да се склони од тих изјава, које га узбуђују.</p> <p>— Онда тако... .{S}Ја ћу ове уписат 
роман терет с главе...{S} Све зло, које га беше притисло као тешки камен, одједном спаде, неста 
 премештен.{S} Он сам то увиђа и обузме га велики бол у срцу, кад помисли на такав растанак...< 
е чу, а напољу пирну поветарац и однесе га на лаким крилима далеко, далеко од овога призора...< 
.. да умрем овде... .</p> <p>— Оставите га, молим вас, рече Љубица, која се веома узбуни од ста 
ту: ако наиђе какво кретенасто, немојте га уписивати, шапну му она.</p> <p>— Ето... видите како 
ли ће бити?{S} Куд оде сад?{S} Да ли ће га затворити, и зашто?...{S} Јамачно оде ономе... да и  
исти, не сме — дићи ће прашину, опазиће га. »Најбоље нек стоји овако, помисли он.{S} Они знају  
ткачи свој кратак зимски капутић, обуче га веома брзо, набаци капу на очи, па пројури преко дво 
вуче да легне, — глава му тешка... вуче га земљи... боји се да не падне на под...{S} Али се он  
цу.{S} Нађе му чисте преобуке, пресвуче га, па га намести на кревет.</p> <p>— Тако, братићу, ви 
она руку на опаженог несташка и гледаше га строгим јасним погледом.</p> <p>— Је л’ ја? рече мал 
ом застаде у некаквој двоумици.{S} Беше га срамота, тешка га срамота обузе...{S} Какав ће изгле 
.{S} Гојку се досади седети, а све више га обузимаше жалост, гледајући ову јадницу како се мучи 
што му много у темену кљуца, и све више га заноси...{S} То не мари, пријатно је, само да није о 
и ове године проћи без мапе.{S} Највише га је у том уверењу држала ова околност:</p> <p>— Како  
ше на раду кад они стигоше.{S} Замолише га да не прекида посао, а они се наместише на дну школе 
е разиђоше кметови и сељани, преместише га у судницу.{S} Тамо, са општинским пандуром седе он у 
пошљемо на станицу за месо? запитала би га она јутром.</p> <p>— Како хоћеш, али готово... имамо 
...{S} Не би ни покушао, јер зна шта би га снашло...{S} А видиш, код њега покушао... без размиш 
кла, одвратнији од ђавола.{S} О, кад би га само могло нестати!...{S} Она опет стаде, двоумећи:  
 писара да излази на двориште, иначе би га овај затекао баш како виси на прозору и гледа зачуђе 
зи: он постаде одлучан, жив...{S} Ко би га сад видео, не би познао у њему онога збуњеног, плашљ 
ију и на под.{S} Писар му приђе, зграби га руком за раме и привуче к столу.</p> <p>— Ово... ко  
у стари познаници и смешећи се поздрави га:</p> <p>— Добро јутро!{S} Како у новом стану?</p> <p 
 <p>Љубица га ухвати за раме и заустави га, старајући се да му разгледа лице.</p> <p>— Можеш ли 
...{S} Кад ко овако јавно пропадне, сви га презиру, избегавају...{S} А по неке... ено баш она Д 
 који пролази, весео, поред ње, не види га, него се чуди шта то бива у њој.{S} Стеже... све виш 
смејући се призору, кад Веља уђе и види га као капетана.</p> <p>Уђе капетан, љут.{S} Гојко скоч 
p> <p>Око поноћи Гојко се трже; пробуди га некакво необично стењање.{S} Протрља очи, послуша... 
 знаш... него онако низ длаку..{S} Лажи га полако док не ухватиш за врат, па онда о земљу.{S} Ј 
 не због оцене, него просто онако, боји га се као човека оштра и озбиљна, боји се оних неколико 
 на њу.{S} Тек тада, опази чобане, који га пажљиво посматраху.{S} Он подиже главу и махну руком 
ојури преко дворишта, не марећи хоће ли га ко опазити са прозора.{S} Брзо стиже у Брезовац.</p> 
љеникову кркљању, разлеже се споља, али га у соби нико не чу, а напољу пирну поветарац и однесе 
 леђа...{S} Гојко појури к вратима, али га писар дочепа за раме.</p> <p>Стој, смрдибубо!...{S}  
ри тренутка, прибра се од узбуђења, али га сад <pb n="89" /> обузе радост.{S} Он се приближи Љу 
S} Скиде му се читав терет с главе, али га ипак не остављаше страх са којим је дошао овамо.{S}  
аставља на јави такве исте покрете, али га жигне љути бол, и он одмах сазнаје своју горку невољ 
 пред Љубицом.{S} Хтеде нешто рећи, али га Веља престиже:</p> <p>— Хе, дикане мој, кажем ја!..{ 
шта ту дробиш!... одсече се Влајко, али га не погледа, но сакри очи. </p> <p>— Збиља?... запита 
 цркви, субота је, па да ноћи тамо, али га сад очекује важнији посао.{S} Чим дође, затвори се у 
екну далеко потесом кроз глуху ноћ, али га нико од људи не чу, само пси од крајњих сеоских кућа 
и ово весело женино цвркутање развесели га.{S} Одмах стаде сипати чорбу, одговарајући жени:</p> 
шта, Љубица му се баци на груди, обгрли га и стеже грчевито, дркћући сва и тресући се од узбуђе 
одили разговор.</p> <p>— Јадник, жао ми га опет! рече Љубица.</p> <p>— А је ли он вас жалио...  
пред... па онако с леђа... ножем, пирни га...{S} Само да те нико не види.{S} Па ћу бити твоја!. 
 се претурити од жалости...{S} О, часни га, и те жене!«...</p> <p>А Гојко само трчи и у глави м 
...</p> <p>— Као једна породица, допуни га учитељ.</p> <p>— Тако, братићу, тако... хвала је гос 
— Та није код нас школа од јуче, допуни га ћата;, знамо ми шта школи треба а шта је сувишно.{S} 
> <p>— Прирез није био покупљен, допуни га Богосав.{S} Знате, мука је са тим прирезом: свет нем 
ка: нема у школи огледала!...{S} Отвори га и гледа како ради, па опет затвори и гледа.{S} Нароч 
 узвикну он, уздахнувши...{S} А лудо си га, вала, и свијао!...</p> <p>Љубица се диже, па лагано 
...{S} Ово је страшно мучење... гледати га свакога часа уза се и знати да је у праву располагат 
сразмера, али ко се већ навикао гледати га таквог, њему он сад изгледа сасвим отресит, прави мл 
ачајне погледе и хтела је одмах удаљити га сасвим од себе, али се сетила очевих савета: да је ћ 
гестује.</p> <p>— Хоћеш?...{S} Пропусти га напред... па онако с леђа... ножем, пирни га...{S} С 
.{S} Слабим гласом одговори му, гледећи га право у очи:</p> <p>— У Ђокићевој њиви!...</p> <p>Он 
, чиме да те частимо? рече Гојко нудећи га у исто време столицом, коју је Стојан изнео. — Ја са 
овања, одмах посла дете к Гојку, молећи га да дође њој.{S} Гојко одмах дође, али <pb n="123" /> 
ина и прва љубав... узвикну она, грлећи га.</p> <p>При последњој речи он се некако иронично осм 
...{S} А дечко подвикну за њим, пратећи га очима и веселим погледом, док не замаче за врљике, п 
само, па се одмах диже, не задржавајући га да још мало поседи, као што би био ред.{S} Влајко и  
ика добит, је ли? запита она, гледајући га тужно и иронично.</p> <p>— О, па зар има веће среће! 
бно уписивати? запита Љубица, гледајући га некако чудно и тужно.</p> <p>— Разуме се, у моју упи 
, узе његову руку и стеже је, гледајући га право у очи, из којих севаше нека дивља одлучност.{S 
е, па очекиваше да проговори, гледајући га радознало.</p> <p>— Дошао је акт.. сад ћу да му саоп 
те на миру, одговори Веља, не гледајући га и мислећи о нечем упорно.{S} Одједном стаде и као да 
ну, не питајући га ништа и не гледајући га.{S} Приђе опрезно к прозору и послуша...{S} Разлеже  
 стежући његове ледене руке и гледајући га оним ђаволастим погледом, којим обично гледају заљуб 
ајко, здравећи се са Гојком и гледајући га озго са висине, са сенком подсмеха на уснама.</p> <p 
пита она, смешећи се весело и гледајући га лукаво, ђаволасто.</p> <p>— Не бежим... нисте ми...  
азиш кући на ручак, рече она, хватајући га за руку и вукући к столу.</p> <p>Поглед на пријатан  
 а он предаде коње Стојану, не питајући га ништа и не гледајући га.{S} Приђе опрезно к прозору  
риђе те потписа свој исказ, не читајући га, и врати се кроз иста врата у благајницу.</p> <p>Пис 
ра часовник зажареним очима.{S} Прикачи га на груди да види како стоји, али мука: нема у школи  
бљенога јуноше, баца га у тамницу, мучи га, па кад се уверила да његово срце куца само за њу, п 
на оне људе што су тамо засели, заплаши га и збуни.</p> <p>»Сад ћу да се сплетем... чим погледа 
на грозница!... рече лекар, прегледавши га.{S} У осталом, за сад само то...</p> <p>— А после?.. 
езнадежни јуноша, узвикну Веља, видевши га где му долази.{S} Шта је, пишти ли рањено, изневерен 
в од љутине.{S} Она се намршти, видевши га таква, што се не измаче оку његову, па одмах узе да  
ајде, да те поведем, рече му, ухвативши га под руку са отвореном одвратношћу, али се бојала да  
 да игра по туђој свирали!...{S} Гледај га само!...</p> <p>Поседаше и почеше разговор.{S} Љубиц 
 Па онда једно уво, па друго, па гледај га <pb n="93" /> онако чупава како се превија, а крв ши 
 унезверено и нешто муца.{S} Председник га не чује, али се досећа шта одговара, па наставља:</p 
 шта се говори о промени.{S} Председник га дочека збуњено, као кривац, а Гојко већ мало подигао 
е... право на ову капију.</p> <p>Путник га не саслуша даље, но окрете право вратницама и отвори 
а топлина.{S} И све тако лепо беше, док га једног дана отац не узе за руку и одведе у окружну в 
се оволикој наивности.</p> <p>— Ето вам га вала и за четвртке и за све празнике, и још да вам д 
— Хе, братићу, па господин Пера... знам га.</p> <p>— Питам те онако... какав је човек?{S} Он не 
тан, скроман.{S} И баш може бити да сам га ономад рђаво разумела.{S} Човек, без сумње, гледао м 
 златан часовник... двадесет дуката сам га платио...{S} Ономад сам га купио за тебе... хоћеш... 
т дуката сам га платио...{S} Ономад сам га купио за тебе... хоћеш...{S} Бога ми, што?...{S} Сву 
ло и топлина...</p> <p>— Аха, понео сам га... ево!...{S} И писар, дркћући рукама и тресући вили 
 са своје стране, настави:{S} Понео сам га узгред, да не шиљемо нарочитом поштом.</p> <p>Гојко  
93_C2"> <head>II.</head> <p>»А како сам га ја замишљала!« говораше учитељица у себи, враћајући  
сла!... рече Веља у себи.{S} Јутрос сам га једва натерао да ми дође на ручак, а сад хоће и на к 
мишља Љубица о целом догађају.{S} Нисам га добро ни разумела.{S} Управо, он ми није још ништа н 
већ није смео појавити пред њом.{S} Чим га опази, она се бајаги обрне Стојану, и ако чиче ту не 
кић.</p> <p>— Шта се будиш, море... ком га везеш? одговара му председник.{S} Што сте ви јуче иш 
Гојко већ ништа не зна за се.{S} Стојан га скиде и намести на кревет, па се исправи и погледа Љ 
дркћући целим телом све јаче.{S} Стојан га и не погледа, иначе би се јамачно уплашио <pb n="175 
д ћу ја тебе намирити. </p> <p>И Стојан га узе за раме, као мало дете, па га уведе у собу и нам 
и да му приђе или да се уклони, капетан га ослови:</p> <p>— Ко сте ви?{S} Шта тражите?...</p> < 
 Е добро, добро...{S} Збогом! и капетан га пропусти пред собом.</p> <p>Кад се Гојко нађе на ули 
ти каква је ово сила у срезу; и капетан га се боји; тако је то, братићу мој.{S} А она не зна, н 
лицајац, него његов добар друг...{S} Он га може и у заштиту узети, кад устреба; зна он: сила је 
о гроб великим зеленим бусењем...{S} Он га је, јадника, и ожалио...{S} А ја... ех!...</p> <p>—  
одбор има деловођу — њега, Гојка.{S} Он га чак сматра за толико проста и неотесана, да и не гле 
ан од оних учитеља, Гојко га зна, виђао га је на благајни, метну му пријатељски руку на раме, п 
 неки му предмет обрађен добро и прешао га таман колико је требало.{S} Такав му је српски језик 
ти до краја...{S} Оно је већ дошло, ево га!...</p> <p>— Где је учитељ!... говори, не мучи ме!.. 
гледа њено страдање, пропаст?...{S} Ево га ближе... још ближе...{S} Гојко!!...{S} Исто онако ми 
роклете ноге, издају... баш сад.{S} Ево га унутра у кући.{S} Звера око себе и види насред куће  
ти како је оштра!{S} Не жали мужа, него га сама брука..{S} Како је лепо овде, гледај!...{S} Ова 
очима блесну онај апатични израз и брзо га нестаде... </p> <p>Оде јој отац, купивши узгред ту у 
а, и њега ће други макар изгрепсти, ако га не може истући.{S} Хајде сад пожури.</p> <p>Стојан о 
чешући се руком по једном рамену, и ако га ту није ни мало сврбело.</p> <p>— Нађи коња... трчи  
т, и он већ увиђа да ће проћи овако ако га она не заустави.{S} То је без сумње и Љубица увидела 
у здрави, одговараше газда Цветко, како га зваху сељаци.{S} Сви су те поздравили.{S} Мајка ти р 
О, ’натема је!.. о часни је!...{S} Како га обанђија онако!...{S} Иде, братићу, за њом ка слеп.. 
то иза мене? да није пандур?...{S} Како га нисам опазио!«...</p> <p>При крају причања отворише  
огу ћутећи мимоићи.{S} Гојко осећа како га издаје присебност, и он већ увиђа да ће проћи овако  
а...{S} Беше сав у јакој ватри, једнако га нешто вуче земљи, не може већ да се држи на ногама,  
ледаху.{S} Један од оних учитеља, Гојко га зна, виђао га је на благајни, метну му пријатељски р 
сад могу најгоре страдати.</p> <p>Гојко га погледа плашљиво, а он ходаше по соби, мрштећи се и  
 тако је то; видим ја!...«</p> <p>Гојко га дочека на вратима своје учионице, намрштен, а из очи 
амо не могаше ништа проговорити: стегло га нешто у грлу, па једнако голица, и он само гледа при 
е напред, намрштен и узнемирен; обузело га некакво нерасположење, чим је угледао Богосава.{S} Ч 
 <p>Веља иђаше необично весело; обузело га оно пријатно расположење, које наступа после дуга ус 
.. овако осрамоћена, убијена...{S} Само га једна мисао вазда жигне, као ножем, у срце и наведе  
ати доброг, за то вам јамчим.{S} Ми смо га у школи звали младом, јер се све неког белаја стиди. 
рво ће њега у леђа, па у мене...{S} Ено га, јест, револвер...{S} Мати... отац...{S} Станка... м 
јер се све неког белаја стиди...{S} Ено га, видите, зацрвенео се па обара очи.{S} Још да му ниј 
гова необичност веома чудновата.{S} Ено га, стаде у хлад под једном брезом.{S} Свраке закрешташ 
зиђе и застаде на степенима.{S} Јамачно га опазише у мраку, те Влајко застаде на вратима, а она 
о, па ми се опет јави и зове...{S} Лепо га видим... маше руком...</p> <p>— Бог с тобом, дијете! 
ешто љутито.{S} Руке му дрктаху, а перо га никако не слушаше, но извијаше пуно непотребних црта 
кваси убрус и метну му на чело...{S} То га за часак умири, али после опет стаде бунцати.</p> <p 
угледати онога страшног зликовца.{S} То га је вукло напред, те иђаше с вољом, али помисао на он 
{S} Баш ће бити да се њему смеју.{S} То га опет збуни.</p> <p>— Какав си то друг, болан...{S} Н 
.{S} Чекај, зна он шта ће радити... ето га кроз два три дана са златним часовником. »Евине су т 
сад бити, шта ли ће јој рећи?...{S} Ето га, иде оно страшно...{S} Осећа по ћатину гласу; он је  
розору, па одмах одскочи. </p> <p>— Ето га!</p> <p>Гојко скочи с кревета, обрте се збуњено по с 
то му је у кући све весело и мирно, што га добри друг тако јако воли... само се смеши и помишља 
но.{S} Она предаде мајци сав новац, што га узе од писара, па је испрати далеко иза села, ижљуби 
ебесном свету, заборављајући на све што га окружује, осећајући само сласт и блаженство од умног 
ма, напреже се...{S} Има нешто јаче што га вуче напред, што му је обузело целу памет, па мора с 
г зликовца!</p> <p>— Зато и говорим што га знам...{S} Мене и сваког другог он би одјурио, а теб 
трашних, разрогачених очију...{S} Нешто га у грудима дави, стеже и пење се на више, ноге му кле 
 се, прикачила часовник на груди, пошто га је прво дуго обртала и посматрала; већ му је проучил 
 свега, гласа, али се још уздржава, јер га је срамота од сељана, који су се окупили пред судниц 
чини ми се овако рече, одахну чича, јер га је Гојко три пута слишао, док није добро научио целу 
, окамењено срце почиње се кравити, јер га греје блага топлина мајчина саучешћа.</p> <p>Цео дан 
овор...{S} Шта да му каже?...{S} Доктор га још може и излечити!...{S} Стеже јој се срце од нова 
нити се осврте, ни проговори.{S} Пандур га најпре стаде тешити и причати му како је свака сила  
>Гојко изгледаше тешко болестан.{S} Час га видиш да се једва вуче преко дворишта, главу тужно о 
 да мало застане.{S} Она се диже и опет га погледа.{S} Јест, то је оно лице... с којим су везан 
сар долази на коњу свакога дана.{S} Већ га срамота свраћати судници тако често, па улази с коње 
о да иде сад одмах са мном у срез, зову га...{S} Ево и позива.</p> <p>— Хм... <hi>он</hi> се по 
ца весела, смеше се на учитеља, гледају га слободно... а он се упреподобио, па само трепће и ми 
му стаде постављати питања.{S} Оптужују га за »опорочавање власти«.</p> <p>Гојко се још више зб 
е Гојко... молим вас, причекајте, зовну га Љубица с прага, и упути се к њему.</p> <p>Он се збун 
.{S} Камџија фијукну кроз ваздух, ошину га по глави и плећима, па се опет издиже над његовом гл 
/> <p>— Оди овамо, господине учо, викну га Ђокић, седећи у прочељу.{S} Нема ту сад ни цвоњка, с 
горњу хаљиницу, извади часовник и метну га на сто, извуче <pb n="96" /> из џепа некакву црну ви 
ујне и отвори собна врата...{S} Задахну га дим од барута...{S} А доле на поду бели се онакажено 
а још о многим другим стварима, које су га интересовале; тако сазнаде да је новопостављена учит 
} Није могао трпети женске сузе, оне су га веома дражиле.{S} Пре венчања је по пеки пут и отрпе 
а у школи: одређен је ревизор, знали су га обоје, и Гојко и Љубица, јер им је предавао школски  
одину дана старији по школи, а знали су га добро и Гојко и Веља.{S} Гојко није добио премештај, 
аборављајући на све друго...{S} Тако су га и сада заузеле земљорадничке задруге.{S} Непрестано  
није се ни руковао са мном... као да ћу га својом руком окужити!...{S} Кад ко овако јавно пропа 
сподину Пери да не излази још.{S} Зваћу га.</p> <p>Жандарм се обрте војнички, изиђе и затвори в 
леђа зајеца...{S} Он се осврте и на мах га обузе дивља срџба.{S} Није могао трпети женске сузе, 
 од страха.... одједном се следих, узех га као мало дете и доведох кући.{S} Тада сам видела да  
згодну понашању Влајкову.</p> <p>— Знаш га сам, одговара му Веља, смешећи се.{S} Ко може Влајка 
страну, као <pb n="79" /> човек који је гађао зеца, па убио — кера...{S} Томе се није надао...{ 
уђено: у другој гимназији разболи ми се газда.{S} Знао сам, ако умре да немам куд... други ме н 
езу.</p> <p>— Зло, мој брате, зло! рече газда Цветко, уздишући.{S} Ради, мучи се, па опет ништа 
 здрави су... сви су здрави, одговараше газда Цветко, како га зваху сељаци.{S} Сви су те поздра 
 му — сила је велика.{S} Он ти је прави газда у срезу, капетана не верма ни оволико...{S} А зао 
ком, и њој се учини да је то глава њене газдарице из Београда, код које се хранила.{S} Глава ст 
Научило, знаш, да мења... ка рђав слуга газде... па то одмах у скитњу...</p> <p>Љубица гледа и  
ницу, чека као псето што чека милост од газде...{S} А ја сам тада скочила и пошла са њим по ноћ 
ит потегнем те разбијем скупоцену лампу газдину...{S} Бој и грдње што сам извукао, <pb n="145"  
огај... као два мученика.{S} Јутрос нас газе, братићу, и туку као стоку, као овај...{S} Их, шта 
им, па скочим ономе на леђа... па гази, гази, удри штиклом у главу, туци, гњави«...{S} И Гојко  
 наљутим, па скочим ономе на леђа... па гази, гази, удри штиклом у главу, туци, гњави«...{S} И  
зила, па ме Бог зато казнио и сад други гази моју љубав...{S} И све, ама баш све... како је бил 
бица се насмеја, гледајући за њим, како гази посред бара, не мислећи без сумње о том, куда иде  
 још више разјари...{S} А после газити, газити... дуго газити, до уништаја...{S} Да, али он то  
га мисао још више разјари...{S} А после газити, газити... дуго газити, до уништаја...{S} Да, ал 
ри...{S} А после газити, газити... дуго газити, до уништаја...{S} Да, али он то не може извршит 
и те комадиће на под, па их стаде бесно газити.</p> <p>— Ево, ево гле... животињо!... јеси виде 
е она, лијући сузе на ту густу црну као гак косу што се немарно разбацала по њеним усахнулим гр 
платнене завесе; на дувару обешена цела гардероба и покривена чистим застирачем.{S} Чим уђе у с 
ледати право очи у очи и забости хладно гвожђе у месо...{S} О, та га мисао још више разјари...{ 
ршено...</p> <p>Стојан изиђе иза оџака, где се беше прикрио, па се стаде окретати по кујни и кр 
лике ђаке.{S} Она се опет врати женама, где беше гомилица новоуписаних малишана.{S} Одједном је 
Београда, Смедерева, ишли су по селима, где су већ основане овакве задруге...{S} Напослетку <pb 
 овако узбуђен и занесен, стеже колена, где беше наслонио руке.</p> <p>Љубица се трже као из пр 
своју »тужионицу«..{S} На дну дворишта, где је становала, беше баштица са неколико густих жбуни 
 нешто страшно, ужасно... ту је око ње, где ли... не зна ни она...{S} Не зна ни шта је ни о чем 
ретрча, двориште и изиђе пред вратнице, где је очекиваше радознао Богосав.</p> <p>— Хоћете ли п 
/p> <p>И они одоше железничкој станици, где је био одређен збор у месној школи.{S} Још из двори 
p> <p>— Видите тамо далеко... тамо хеј, где се савија свод небесни, видите у густој магли дугач 
ао, а Љубица седи према њему за столом, где је одмах по ручку прешла са Влајком, седи сама, гле 
обијемо боље место, неко усамљено село, где нико не долази, па«...</p> <p>Стојан утрча; лице му 
етири часа и... <pb n="174" /> наравно, где не долази често полиција...{S} А, како ти се чини?. 
 не размишља много, но само бира место, где би канула кап отрова!...{S} Да ли да их убије, да с 
... какво најгоре, најусамљеније место, где нема друге школе ближе од четири часа и... <pb n="1 
 замишља како изгледа оно рајско место, где је познао једине дане среће, милоште, задовољства.{ 
е одвратне сенке!...{S} Овамо је живот, где кључа и кипи врела крв...{S} Овамо, да се живи!...  
реми, она га уведе у другу, чисту собу, где на средини стајаше сто, покривен белим као снег зас 
 Ја, знате, научио на нашу канцеларију, где врата не мирују ни пет минута.{S} Он поћута мало, к 
уже рад...{S} Краве наиђоше под крушку, где је опало мало лишћа и остала која зелена крушка...{ 
ју да побегну једно од другога у школу, где су проводили целе дане, налазећи у раду олакшице св 
 се распреми од пута, врати се у школу, где Гојко спремаше своју уписницу.</p> <p>— А премештај 
 негде у заклон, па иде весело у школу, где га Љубица очекује, неки пут весела а неки пут нерас 
о, скрећући поглед чешће на ону страну, где стајаше Љубица.</p> <p>Вељи као да беше мало незгод 
а доби премештај на железничку станицу, где је оно држан збор, а на његово место одмах дође јед 
 Па где си, болан, до сад, дед’ причај: где си био, шта си радио? обрте се Веља Гојку. </p> <p> 
{S} Она се трже...{S} Шта је ово?...{S} Где је она?...{S} Ах, одједном се сети онога страшног.. 
} Оно је већ дошло, ево га!...</p> <p>— Где је учитељ!... говори, не мучи ме!... врисну она и п 
едан дечко стоји и гледа га...</p> <p>— Где је... соба...{S} Љубица? викну Гојко и одмах спази  
да су се пре два часа растали.</p> <p>— Где си ти летос био? запита га само, па као и да не оче 
вета и седе, тешко уздахнувши.</p> <p>— Где си ти, море, до сад? запита Влајко, не скидајући оч 
а се јавим на практични испит.</p> <p>— Где ви је чича Стојан? обрте она разговор, видевши да м 
адежни јуноша, узвикну Веља, видевши га где му долази.{S} Шта је, пишти ли рањено, изневерено с 
знатог намерника.</p> <p>— Шко... школа где је? промуца учитељ оборених очију, осврћући се око  
оје се насмејаше и ућуташе.</p> <p>— Па где си, болан, до сад, дед’ причај: где си био, шта си  
 по крајевима. »Међутим има доста места где сами сељани моле за нова одељења и сами радо доводе 
ши, не знајући шта ће са њим, ако падне где у путу.{S} Покуша да га мало расвести, приђе му бли 
.</p> <p>— Добро, иди ти сад, склони се где, док ја њега изведем.{S} До мрака ћу се вратити.</p 
{S} За то време чини му се да чује дете где говори:</p> <p>— Повратила се... била јој мркла све 
јко, крећући очима живо, као да гледаше где би се могао сакрити.</p> <pb n="62" /> <p>После руч 
гунство женино, па бежи од куће и тражи где би се могао расположити и развеселити...</p> <p>Тек 
от, пун силе и одушевљења, кипи и тражи где да излије своју сувишну снагу.{S} Отуд толика воља  
ставила сам их онако.{S} Не знам сад ни где су.</p> <p>И она брзо, не осврћући се више, оде она 
а <pb n="162" /> не запита за Љубицу ни где је ни шта ради.{S} Тражио је премештај за обоје у д 
 то поверио.{S} Он се осврте, гледајући где би сео, па се наслони на крај кревета, ту уза саму  
е, све да трчим, тамо-амо... да скупљам где год има што за <pb n="173" /> тебе пријатно...{S} Х 
 малим изразом кокетерије. — Ама немамо где да вас уведемо.{S} Децо, дајте коју столицу.</p> <p 
на брзо, не осврћући се више, оде онамо где је децу оставила.{S} Нарочито је пренерази свршетак 
а шта радио, продужи брисати се и онамо где је све било суво.{S} Кмет се искашља, онако из учти 
и више очима но говором показа му место где ће сести.{S} Гост се намести врло опрезно, старајућ 
и по!</p> <p>Она се осврте и спази ћату где јој се примиче.{S} Би јој врло непријатно: она је в 
па се обрте ћати:</p> <p>— Баш си права гејачка цепаница; нећеш се никад истесати.</p> <p>Ћата  
јка, који му се представи, па као прави генерал кад саслуша рапорт, климну главом и окрете се у 
рода умирила, па се само још осећа њено гигантско дрхтање, као последњи уздах пред тешким сном. 
редмет недирнут...{S} Ови природњаци из гимназија не маре за веронауку, а филолози се мрште на  
га се добро кад је ступио у први разред гимназије, заједно са њим, па видевши да не може ни из  
то се не кажеш, брате!...{S} Другови из гимназије, па се чине да се не познају.{S} Господин Пер 
 неком важношћу удари гласом на речи из гимназије...{S} У његовој кондујити стајаше да је сврши 
па за шест година готова, а ја — четири гимназије, целу учитељску школу, и само још да ми би из 
има и говорећи брзо, узбуђено: у другој гимназији разболи ми се газда.{S} Знао сам, ако умре да 
 се у овој прилици нашао сведок његовог гимназијског школовања.{S} А он је, морамо признати, у  
з Београда, који <pb n="83" /> тамо учи гимназију, па питања о крави Зорки, њеној љубимици, о р 
 морамо признати, у дубини душе сматрао гимназију као нешто веома велико, непостижно, веће од с 
сте ми тако познати.</p> <p>— Учили смо гимназију заједно...{S} Ви после одосте некуд... у поли 
 отац, али ја положих испит, и ступих у гимназију!...</p> <p>Он застаде, трљајући руком чело, к 
жњу.{S} Он превио Љубицу преко наслона, глава јој затурена, па припао пуначком врату и љуби...{ 
има зима... све више је издаје снага... глава јој клону на једно окопано стабло...{S} Кукуруз с 
це из Београда, код које се хранила.{S} Глава стаде прелетати по соби, прилазећи јој понекад та 
ркћући сва и тресући се од узбуђења.{S} Глава јој се затури, очи се помутише, и она остаде на њ 
розница и све га нешто вуче да легне, — глава му тешка... вуче га земљи... боји се да не падне  
д ватре.{S} И сад је обузима дрктање, а глава све јаче стеже и заноси.{S} Остави ствари, па опе 
у, споља, стаде се помаљати црна чупава глава с разрогаченим очима...{S} Припи се <pb n="171" / 
о покривач на столу...{S} Али је женска глава за те ствари вешта, очас се учини позајмица, нешт 
е зна, него...{S} Хеј, што ти је женска глава!...{S} Ама Бога ми, господине, једнаке су: и ове  
е заклињу да им је то дете једина мушка глава и свечар у кући...</p> <p>»Шта је то... шта хоће  
Љубица, како јој беше слободна затурена глава, угледа је одмах и само рашири очи...{S} Севну јо 
елики светао круг, из кога по том изиђе глава са исплаженим језиком, и њој се учини да је то гл 
шта, ето... била несвестица... и сад ме глава по мало боли...</p> <p>Гојко затресе плећима и из 
/p> <p>— Ништа... остави ме!{S} Боли ме глава, одговори Љубица, затварајући врата.{S} Скиде са  
о је, без сумње, твоја драга половина и глава куће, настави он, рукујући се са Љубицом, — јер т 
ео, лијепи братићу...{S} Још ми бриде и глава и леђа, колико се испребијах, па да ми је ко гођ  
еди на столици као окамењена, чак јој и глава остала још мало затурена, а она само гледа то уви 
 мало, обрте се Љубица Гојку.{S} Још ми глава ври од данашњих догађаја.</p> <p>Гојку се разведр 
н, треба да лежи...{S} Гле како му гори глава, и руке вреле...{S} Еј, кукавче мој, хоће да ми т 
ицом, — јер ти пријатељу, не можеш бити глава куће, насмеја се он, и загледа се у Љубицу...{S}  
аженим језиком, и њој се учини да је то глава њене газдарице из Београда, код које се хранила.{ 
учену.</p> <p>— Устала сам, па ме нешто глава боли.{S} Сад је већ прошло.{S} А ти, јеси ли се н 
 њихових ногу сноваху ошишане, погнутих глава до земље, сите и добре овце.{S} Густа сура прашин 
би прошапће: »Часни је убио!«...</p> <p>Глава јој беше обрасла густом црном косом, а, лице веом 
ног...{S} Коса јој се стаде одвајати од главе, срце се следило, стало, не куца нимало...{S} И о 
полако изиђе из школе.{S} Гојко не диже главе за њима.{S} Одоше обоје у празну учионицу.{S} Ту  
некако подигравајући у ходу, исправљене главе а погнутих леђа унапред.{S} Одмах се могло опазит 
 одлучно, љутито, и чича изиђе покуњене главе.{S} Она дрхташе сва, као у грозници, не знајући н 
 он стоји тако сплетен, збуњен, оборене главе, не знајући ни шта да ради ни куд да се дене, сам 
е опет згрчи и, онако намрштен, оборене главе, уђе са децом у школу.</p> <p>Писар погледа за њи 
ушевина која труне, сенка...{S} Оборене главе, помућене душе враћа се невољница у своју ћелицу  
ца.{S} Иђаше полако, погурена и оборене главе, као болесник, коме се још није снага повратила.{ 
>Брзо изиђе отуд сама Милица, подигнуте главе, весела лица.{S} Осврташе се бојажљиво, гледајући 
} А она, гле, корача одважно, подигнуте главе и на лицу јој игра руменило, <pb n="152" /> као д 
та страшна фигура.{S} Поносно подигнуте главе, власно и смело посматраше она посетиоца, који се 
-хи...</p> <p>А Гојко само иде, погнуте главе и намрштена чела, не осврћући се на заједања.</p> 
вратницама, они испред школе поиздизаше главе, и што им се овај више примицаше, њихова лица пос 
> <p>Ућуташе обе, и мати и кћи, оборише главе и предадоше се тешким мислима.{S} Једна се чуди н 
по памети... никако да избијем мисао из главе...{S} Гојко ми јадни једнако пред очима.{S} Седим 
лушаоци изгледају веома брижни, погнули главе, па само махну њима по некад у страну, почешу зат 
p>— Видели сте... јецаше она, не дижући главе.{S} Али сад... сад не видите шта се збива, јер ин 
рта.</p> <p>— Чекај, рече он, не дижући главе и не слушајући одговор Стојанов.{S} Извади из сто 
лед на Гојка, онако у косо, не осврћући главе к њему.</p> <p>А Гојко се погнуо, па мери очима с 
шта ти није за то време претурила преко главе!{S} И сад јој одједном дође на памет да се запита 
несена у срећи својој, па претура преко главе последње догађаје, и смеши се задовољно.</p> <p>А 
би и мисли о свему, што јој пређе преко главе последњих недеља.{S} Све је одвратно, страшно, не 
ди, кад човек претура тешку борбу преко главе!...</p> <p>Љубица се склупча и ућута док јој засп 
ближње дрвеће.{S} Путник стаде, скиде с главе прашњави шешир с опуштеним ободом, извади из џепа 
стаде сам.{S} Скиде му се читав терет с главе, али га ипак не остављаше страх са којим је дошао 
и како му спада велики, огроман терет с главе...{S} Све зло, које га беше притисло као тешки ка 
ољи, пресече је погледом оздо до на врх главе, али не рече ништа.{S} Ко вели: право је да се пр 
ла ужасна истина.{S} Диже му се коса на глави, појури преко кујне и отвори собна врата...{S} За 
— Сто ти чуда, мој учитељу, имам сад на глави, па не знам куд ћу пре.{S} Даћу све рачуне новом  
бе у белој сјајној хаљини, са венцем на глави, а поред ње покуњио се њен будући муж, Гојко учит 
ла... стоји лепо обучена, са шеширом на глави и гледа, гледа без циља.</p> <p>— Госпоја, прекид 
 капутићу и накривљеном меком шеширу на глави.{S} Иђаше кицошки, некако подигравајући у ходу, и 
ло, ускомешало у њеној помућеној врелој глави, читав хаос!...</p> <p>Скоро је подне; сунце бије 
 ови мали дивљачићи.{S} Она помилова по глави неке слободније ђачиће; један се измаче испод њен 
амџија фијукну кроз ваздух, ошину га по глави и плећима, па се опет издиже над његовом главом.< 
ије ни тренуо.{S} Обоје су претурали по глави најразноврсније мисли, само је Љубица јасно увиђа 
се рећи...</p> <p>Љубицу удари нешто по глави, те јој се одједном сасвим смрче, ошину је некакв 
одобио, па само трепће и милује децу по глави...{S} Ко би помислио, да се у таквој школи целе г 
е и пење се на више, ноге му клецају, у глави читав хаос...{S} Он откачи свој кратак зимски кап 
S} Она једва иђаше, ноге јој клецаху, у глави се све више мути, а на срцу <pb n="198" /> стоји  
а све више дркће у његовим рукама.{S} У глави нема да се јави ниједна мисао: као да је прогутал 
м, ћути и гледај, гледај, гледај... а у глави се само мути и комеша...</p> <p>Одједном је обасј 
ли, па само њом живи, само јој је она у глави...{S} Опет се појави онај грозничави сјај у очима 
 која га може снаћи, и он већ претура у глави разне комбинације, али му не долази на памет ништ 
 не зна зашто му баш та мисао застаде у глави, он не помишљаше ни на шта друго, али тек осећаше 
јаше да не падне...{S} Осећа да му се у глави много, много мути, и он почиње говорити брзо, са  
 жене!«...</p> <p>А Гојко само трчи и у глави му само једна црна мисао, која је покрила собом с 
а како јој нешто јако бије у темену и у глави ври, ври као у котлу...{S} Она се хвата мислима з 
слима за поједине речи Стојанове, али у глави опет ври, а срце се све више стеже од неког нејас 
је... добро је...{S} Али се опет мути у глави.{S} Ооо!...</p> <p>— Шта се то навлачи... црно, г 
мах и само рашири очи...{S} Севну јој у глави да је то његова жена, и она већ претпостављаше ре 
и као да јој одједном сину нова мисао у глави... промени јој се лице, постаде светлије...</p> < 
то...{S} Све ме вуче да паднем, а оно у глави кљуца, кљуца...</p> <p>— Хајде, да те поведем, ре 
н је обишао неке... и ћата именова неке главније политичке раднике. — Њему сви рекоше да су то  
 је дошла пре три дана и упознала се са главним околностима, саопшти Гојку да ни он нема стана, 
ико пута је, док свршаваше школу, идући главним улицама београдским, застајала пред златарским  
ав је у разговору, а већ и иначе, вазда главно лице, па се дао у објашњавање ситуације присутни 
ба; зна он: сила је Влајко!{S} И што је главно: сви су изгледи да више неће бити страдања...{S} 
е околишним разговором, па тек после на главну ствар. — Да скувам кафу, настави она да се не би 
истоћу.{S} Беше му тешко одмах прећи на главну ствар, па му баш дође овај случај као наручен.</ 
зјутра се пробуди с јаком несвестицом и главобољом, устаде те се уми, па хтеде склонити оне укр 
 му се брк у страну и он зачуђено махне главом и у себи прошапће: »Часни је убио!«...</p> <p>Гл 
ака, корача нервозно и понеки пут махне главом значајно. »Шта ли је то? пита се он десети пут у 
 одузе снагу, она не мрдну ни руком, ни главом, ничим... само гледа бесмислено како ова замотан 
е, а Стојан гледаше све чудније, вртећи главом, као да би рекао: »Ово нису чиста посла!« ...</p 
е, а Богосав оде преко дворишта, машући главом.</p> <p>— ’Натема је!...{S} Луд сам ја да идем н 
и Гојко, обрте се и оде у школу, машући главом неповерљиво и шапућући у себи: »Ја, братићу, так 
> <p>Љубица му одмах приђе и, климнувши главом, промуца:</p> <p>— Извините... што нисам ја к ва 
 плећима, па се опет издиже над његовом главом.</p> <p>Гојку се обрте свест... нешто се смрачи  
.</p> <p>— Хм, добро, добро... махну он главом, па се поздрави са Гојком и оде.</p> </div> <div 
опазивши на себи његов поглед, махну му главом као претећи.</p> <p>Љубицу одједном, после ових  
ари у запиткивање, али Гојко и не мрдну главом, као да је мртав, као да не чује и не осећа шта  
рави генерал кад саслуша рапорт, климну главом и окрете се учитељици.{S} Сеоски ћата се задовољ 
чтив <pb n="40" /> поздрав једва климну главом; застаде и саслуша Гојка, који му се представи,  
и, па ћу ја доћи... а?...{S} Она климну главом и опет се неодређено насмеши.{S} Пера дохвати ње 
н говора, све, све друго.{S} Она климну главом, нешто промрмља, и више очима но говором показа  
крете и прелетевши оком сва лица климну главом и промрмља:</p> <pb n="5" /> <p>— Како сте?...</ 
 виђења.{S} Лаку ноћ! рече она и климну главом кокетно, па се обрте и уђе кроз вратнице у своје 
опет Гојко сумњиво <pb n="170" /> махну главом и стаде са неком зебњом погледати час једнога ча 
ти, братићу, ове...</p> <p>Љубица махну главом одлучно, љутито, и чича изиђе покуњене главе.{S} 
мо какве полуумнике, насмеши се и махну главом, па се обрте учитељици:</p> <p>— Шта је ово... х 
бати по лицу.{S} Он протрља очи и махну главом у страну, као <pb n="79" /> човек који је гађао  
оним простим искреним саучешћем и махну главом ка вратима.</p> <pb n="94" /> <p>Гојко истрча, а 
.</p> <p>Опет ћутање...{S} Пандур махну главом, осврте се око себе и погледа на прозор.{S} Беше 
 видиш да се једва вуче преко дворишта, главу тужно оборио, очи гледају невесело, страдалнички, 
е језиком.{S} Љубица дисаше све јаче, а главу стидљиво оборила, па слободну леву руку само прен 
ко развукао уста у широк сладак смех, а главу окренуо у страну.</p> <p>И Љубица се зачуди, кад  
евну очима и дохвати се обема рукама за главу, па као махнита стаде јурити по школи, чупајући с 
 Ах!... и он се дохвати обема рукама за главу, па после краћега ћутања настави: </p> <p>— Ја те 
, и онако сама, одморна, није разбијала главу цео дан сељачким потребама и невољама.{S} Доста ј 
у нема ни толико снаге.{S} Љубица дигла главу, па гледа бесмислено како се тресе кутица у писар 
урила се, савила се у клупче, наслонила главу на уздигнута колена, а око њих обавила обе руке п 
код одрасла човека.{S} И Љубица оборила главу, па не зна како да удеси лице: хтела би да изглед 
ања пријатне снове.{S} Тужно је оборила главу над реком, па слушајући жубор и шапат <pb n="53"  
ом.{S} Налактила се тако на сто, стисла главу обема рукама као клештима, па гледа бесмислено кр 
е, кад јој је таква судбина!{S} Погнула главу, па ради за оно злехудо парче хлеба.{S} Мало је р 
 у нос, у уши, стаде падати за врат, на главу, по лицу, свуда...{S} Једва изиђоше и дахнуше сло 
</p> <p>»Ако ми се још и овај наврзе на главу, имаћу муке.{S} Ту ми нико не поможе: одмах ће по 
се спреми, навуче неку велику мараму на главу и пође изласку.{S} Гојко истрча из дворишта и ста 
се одједном стресе и навуче покривач на главу...{S} Старала се да више не мисли, док је не прев 
.</p> <p>Љубица поцрвене изненада, саже главу и погледа га онако испод очију.</p> <p>— Кад не б 
 невоље?...</p> <p>Гојко поцрвене, саже главу, па промуца:</p> <pb n="127" /> <p>— Сви кажу да  
артију.</p> <p>— Шта ће рећи...{S} Саже главу ко јагњенце, па потписа.{S} Хе, братићу, сила је  
ете оних девет ђака.</p> <p>Љубица диже главу и погледа га зачуђено. »Шта хоће они... о чему то 
 запита или саопшти, а она буновно диже главу и гледа га чудно, необично.{S} Старац се стресе о 
ешто рећи, али Гојку прекипе.{S} Подиже главу и погледа је оштро, на лицу му исписано горко стр 
огла досетити свему јаду.{S} Она подиже главу, па благо али озбиљно погледа Љубицу, право у очи 
кидајући очију са ње.</p> <p>Она подиже главу и погледа га тако, као да би хтела завирити му у  
На тако пријатељске речи, Љубица подиже главу и захвали му се пријатним осмехом.{S} Он се беше  
а онако... што?...</p> <p>Љубица подиже главу као иза сна, и гледајући замишљено, проговори:</p 
поквариш весеље...</p> <p>Љубица подиже главу и стаде се домишљати овим речима.{S} Није их у по 
, прави младожења.</p> <p>Љубица подиже главу и погледа га за часак.{S} Ироничан осмех, помешан 
 њих крв бризнути.</p> <p>Љубица подиже главу и погледа писара право у очи, али се овај ни мало 
p> <p>— Е?... зачуди се Гојко, и подиже главу.</p> <p>У том се отворише вратнице на дворишту.{S 
рвна, ослања се леђима уз дрво и подиже главу, гледајући кроз баџу плаво слободно небо...{S} Оч 
шко казнио... јекну она очајно и подиже главу.</p> <pb n="143" /> <p>— Знам да вас неко тешко з 
оји га пажљиво посматраху.{S} Он подиже главу и махну руком на њих:</p> <p>— Еј, море... одите  
еним осмехом на устима.{S} Гојко подиже главу; очи му беху необично замућене, усне грозничаво д 
ме ништа друго не остаје, него да сагне главу и слуша...{S} Та он јој је ипак друг, то исто што 
е чешће мрштила: по неки малишан окрене главу и гледа шта раде они у другој гомили.{S} Неки се  
S} Тек кад јој се учини да Влајко обрне главу к њој — образи јој се оспу лаким руменилом а груд 
ије годину дана.{S} И оне обртаху од ње главу презриво, купећи усне и пречајући очима...{S} Пре 
, лагано.{S} Она не одговори, али обрте главу и посматраше како се врата лагано отварају и кроз 
...{S} Неко се помаче, устаде, он обрте главу.{S} Један дечко стоји и гледа га...</p> <p>— Где  
као да је под утицајем електрине, обрће главу унезверено и нешто муца.{S} Председник га не чује 
 одједном некако-необично најежи, увуче главу у рамена, па нервозно звера очима, час у Љубицу,  
 предмета на предмет, а он само обрташе главу, ослушкујући шта се то чује са прозора...{S} И св 
 не долазе ни са каквим добром.{S} Кроз главу му пролетеше неколика нагађања муњевитом брзином. 
} Гледа сумануто, иде механички, а кроз главу јој само пролећу некакве испрекидане мисли...</p> 
 пут виде из близа.{S} Пролети јој кроз главу све, што је знала о њој: муж јој у војсци, ожењен 
 свету...{S} Само му сину та мисао кроз главу као елекрина, он осети бол у срцу, па се одједном 
 да идем на робију или још да изгубим и главу због њених враних очију!...{S} Ехе-хе!...{S} Биће 
ата се лагано покренуше.{S} Она промоли главу, па најпре не разгледа добро; беше узбуђена, па ј 
, слобода!...</p> <p>Председник промоли главу из заседања, раздвајајући неке хартије.</p> <p>—  
 пандуром седе он уз топлу пећ, наслони главу на дланове и остаде тако као укочен до мрклога мр 
као посечена, клону на столицу, наслони главу на руке и горко, очајно зајеца...</p> <p>Писар се 
 Љубица га опет изведе из забуне, обори главу, па немоћним, жалосним гласом проговори:</p> <p>— 
пштином...</p> <p>Љубица уздахну, обори главу, па стаде ћутећи корачати поред њега, а Гојко иђа 
 погледа је онако ђачки...{S} Она обори главу стидљиво, а он је полако обгрли, па је одједном с 
могу ноге да се покрену...{S} Она обори главу и замисли се...</p> <pb n="208" /> <p>Прогнаше де 
те — ћата.</p> <p>Учитељ још више обори главу, намршти се и пружи руку.{S} Ћата опет хтеде нешт 
алио?...</p> <p>Љубица поцрвене и обори главу.{S} Не би јој по вољи одговор.{S} Каква је то љуб 
ође ред на капетана да поцрвени и обори главу.</p> <p>— Хм... којешта!...{S} А шта сам ја овде? 
ма кога ко би је видео.{S} По том обори главу и, замишљена погледа, пређе преко дворишта.</p> < 
нека права вамилија.</p> <p>Гојко обори главу па ућута.{S} Њега је вазда побеђивала Стојанова р 
Овако пак само уздахне и снуждено обори главу, осећајући немоћ и неодлучност.{S} Он ће чекати д 
и квартирине ни паре.</p> <p>Кмет обори главу нерасположено, као кривац кад се ухвати на делу.< 
еше веће, те надвлада, и она опет обори главу, стидљиво и плашљиво, а груди се подизаху и спушт 
убити се тако уз мајчине груди, сакрити главу у мраку на тим свенулим прсима, које су те, некад 
 поноћи она одједном склопи очи, спусти главу на јастук и заспа...</p> <p>Одједном се расветли  
ивати?... шта?... запита Љубица, дижући главу као из сна.</p> <p>Гојко је погледа, поцрвене као 
— Добро, добро... убрза Гојко, окрећући главу десно и лево, не знајући како да се склони од тих 
!... прошапта Љубица страшљиво, обрћући главу изласку.</p> <p>— Па... да се вратимо! одговори Г 
; по неко се засмеја гласно, заклонивши главу за леђа другарева...</p> <p>— Има ли који ђак међ 
ево мог стана, узвикну Љубица, дигнувши главу.{S} Да је раније па да свратите, али је већ мрак. 
оред кога прође весео писар, подигнувши главу високо и погледајући жудно на један прозор од учи 
дио је и њега и њу, оборили су пред њим главу, али он ипак осећа неку празнину у веселу срцу св 
о, као кривац, а Гојко већ мало подигао главу и гледа председника право у очи, кад му тражи ква 
нај бесни и разуздани полицајац, оборио главу, па ни прословити...{S} Тада Љубица виде шта је у 
це, паде на сто и остаде тако, загњурио главу међу руке, као да спава...</p> </div> <div type=" 
..{S} Али је она полегла по земљи, само главу мало подигла, да боље види и чује...{S} Што очи н 
т.{S} Само јој једна мисао о том дође у главу: ваљда ће се и сад умети извући... како је до сад 
њима, женама, тако понекад дођу лутке у главу...{S} Чекај, зна он шта ће радити... ето га кроз  
а леђа... па гази, гази, удри штиклом у главу, туци, гњави«...{S} И Гојко се опет мало прибере  
ан.{S} Шта ће више!...{S} А сад памет у главу, па чувај своју срећу!«...</p> <pb n="187" /> <p> 
 о разним плановима, који му долажаху у главу.{S} Са Гојком се већ није могло ништа говорити, о 
сматраху, а сад већ заборави и на своју главу...{S} Срећом наиђе на њега неко момче, које расте 
склањај се испред њих, да сачуваш своју главу.{S} Тако је то, братићу мој!...</p> <p>— Нека, до 
свака несрећа мора да се разбије о моју главу!...</p> <p>— Море ћути, то је добро ако још може  
е ли?...</p> <p>Гојко се хвата за врелу главу; нешто му много у темену кљуца, и све више га зан 
оји јој обузео тело, стеже рукама врелу главу, а мисли се само роје, роје...{S} Да се све то уг 
 намет, а неком, место памети, зализану главу... рече она иронично, не прикривајући своју мисао 
ко стоји на отвореним вратима, па погну главу и хтеде проћи.</p> <p>— Господине Гојко... молим  
егао целом ширином.</p> <p>Љубица погну главу, па веома послушно и усрдно узе перо и потписа ка 
ех...</p> <p>Изговоривши то, опет погну главу, па прође поред ње у школу, чудећи се својој прис 
 Некакво велико зло спустило се на њену главу, и она тако очајно изгледа, као да не предвиђа ни 
 и навлачи све више, успављујући брижну главу пријатним заносним сновима...</p> <p>Но Љубица не 
ом, само да се згреје.{S} Осећа и глад, глад у желуцу, али зна да не би могао ништа у уста метн 
средином, само да се згреје.{S} Осећа и глад, глад у желуцу, али зна да не би могао ништа у уст 
 шта се око њега ради.</p> <p>— Јеси ли гладан, господине?{S} Да идем да кажем Стојану нек доне 
 задовољству...{S} Смешкају му се уста, глади танке брчиће, а оним чудним очима сече као ножем. 
:</p> <p>— Еј, веселнице, скапала си од глади.{S} Да ти начиним часком кајгану?</p> <p>— Не тре 
жава даје плату; онако би се липсало од глади...«</p> <p>»Још ништа не видех, ни какве су учион 
Он развуче усне још јаче, и стаде руком гладити браду...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
ој, болан, тако више да се мучите...{S} Глас му веома задркта и он застаде, па као да прогута н 
, разгледајући дугу, црвену масницу.{S} Глас му задрхта од узбуђења.</p> <pb n="109" /> <p>Гојк 
p> <p>— Ко си ти? оте се Гојку загушљив глас.</p> <p>— Зар ме не познајеш!...{S} Ја сам Милица  
 покрет...{S} Јест, познаје добро његов глас...{S} Шапуће, али до њена слуха долази читава грмљ 
лух!...{S} Је ли могућно да је то његов глас... тако умиљат, тако пун љубавне жудње?...{S} Ника 
 предаде послу.{S} Али је одмах прекиде глас Стојанов:</p> <p>— Господин казао скоро ће подне.. 
еце?</p> <p>— Разуме се, одговори други глас одлучно.</p> <p>Гојко исприча још и онај догађај с 
м, а иза њега загрме оштар заповеднички глас:</p> <p>— Децо, идите кућама... брзо!{S} Журите се 
 трепери тај познати јој, крупан, мушки глас... а из њега веје тако нежна, тако ватрена и жива  
е к вратима и ослушну.{S} Чује се мушки глас, па одмах за њим детињи. »То је учитељ... онда ће  
Гојко је гледа и само слуша онај звучни глас, који иде из самих груди, али не може отворити уст 
есена...{S} И као кроз сан чује познати глас:</p> <p>— Болан, па нећеш да ми кажеш ни хвала.{S} 
ишта издавао.</p> <p>Гојко познаде овај глас, и задркта.</p> <p>— Добро... одговори депозитар о 
ели, синоћ дошао из среза, па донео тај глас.</p> <p>Обоје се запрепастише.{S} И ако су непрест 
тељ? звони отуд са врха озбиљан, крупан глас.</p> <p>Гојко се тресе, као да је под утицајем еле 
се сакри у један крај, а Влајков крупан глас загрме кроз помрчину:</p> <p>— Ко то лупа ноћас?.. 
она вриснула?...{S} Да ли је то био њен глас?...{S} Она се једва диже, и лагано пође селом кроз 
нек те чује.</p> <p>Гојко познаде Вељин глас одмах.{S} Скочи и пође к вратима, па одједном заст 
код бате...</p> <p>Љубица познаде ћатин глас, па плану својом одважном, плаховитом срџбом.</p>  
из груди му се разлеже храпав, промукао глас. -</p> <p>— Аха... тако ли је!{S} У ово доба...{S} 
изгледао Гојко тада и како му је дрктао глас, може се закључити по Стојану, који онако испод по 
ао, промуца Гојко, чудећи се чији је то глас којим он говори — тако се изменио...</p> <p>— А, т 
скочи и погледа на прозор, откуд се чуо глас.</p> <p>— Хајде... чекам те...{S} Љубице, друже!.. 
 до председника, а споља га ловну оштар глас.{S} Он изиђе брзо, јер познаде председника.</p> <p 
ј њиви?!... узвикну он зачуђено, али му глас дркташе од љутине. — Шта си тамо радила?</p> <p>—  
окушавајући да их отвори, затим се зачу глас:</p> <p>Није овде, затворено је, видиш...</p> <p>— 
...{S} И он је готов да викне из свега, гласа, али се још уздржава, јер га је срамота од сељана 
но: половина већ знају да разликују оба гласа!{S} А тек смо почели, од јуче...</p> <p>— Дакле в 
а навикне дечје ухо разликовању ова два гласа.{S} Љубица готово не дише; сва се претворила у тр 
помоћ, потрчи!.. врисну Љубица из свега гласа, излете из собе и стаде трчати по дворишту.</p> < 
стрча на сокак, вичући по селу из свега гласа.</p> <p>А сунце трепери и блиста се... румене се  
руже!...</p> <p>Она се изненади од тога гласа и стаде насред собе, да чује боље, али се баш тад 
 и паланкама, па лагано дође одјек тога гласа и у села.{S} Часништво орловичке општине дало се  
/p> <p>— Хо, људи!... дрекну он из свег гласа, не даду ми одмора ни у мојој кући!... па готово  
 стаде за певницу, али пошто не имађаше гласа, мораде ћутати.</p> <p>Љубица је пазила на децу и 
и је стегло нешто у грлу, па не може ни гласа да пусти.{S} Она се диже са столице, па дохвати р 
и он гледајући само цифру, на колико је гласила признаница, па немарно забаци хартију у џеп, а  
<p>Деца се згледаше; по неко се засмеја гласно, заклонивши главу за леђа другарева...</p> <p>—  
сели се са њом...{S} Ааа!«... отеже она гласно и ухвати се руком за груди.</p> <p>— И ноћили су 
мету.{S} Ћата прихвати, разви и прочита гласно објаву, којом се Гојко Савић, привремени учитељ  
ло смешно и она већ хтеде да се насмеје гласно, а Пера отвори капак, положи драгоценост пред њу 
он, махну руком по ваздуху и насмеја се гласно, па онда настави:</p> <p>— А ви, то је већ друго 
ој школи.{S} Ништа!...« Па онда настави гласно:</p> <p>— Ништа друго ниси могао радити.{S} Ваљд 
ош ако му не пође жена, можемо говорити гласно, са Гојком заједно.{S} Ако ли она пође, морам се 
ништа...{S} И опет иде улицом, говорећи гласно сам са собом и машући рукама.{S} Тако дође до ху 
} Све ово, зашто?!... узвикиваше јадник гласно. — Боже, оволико страдање!...</p> <p>— Зашто...  
и он, али не смеде исказати своју мисао гласно.</p> <p>— Јесте ли одавно учитељ? запита она и п 
.</p> <p>— Ха-ха-ха... насмеја се Гојко гласно.{S} У Орловици, а и по осталим селима, још немај 
 бадава, знам ја себе.{S} И он се скоро гласно насмеја, јер представи себе како би изгледао, ка 
да отворише спољна врата и Влајко викну гласно:</p> <p>— Ко је то?...</p> <p>Гојко се сакри у ј 
хартију и таман да почне прозивати децу гласно, Љубица га заустави.</p> <p>— Нека деце код мене 
зиђу по ваздуху...{S} Над селом се носе гласови стоке која се враћа с паше, паса и деце која их 
знало... зарађено је.</p> <p>Дођоше ови гласови и у школу.{S} Гојко до сад није никад обраћао п 
ина жена, јер су се чули већином женски гласови.{S} Љубица претрну и застаде...{S} Гојко беше в 
екоше да су то само тек ’нако... празни гласови...</p> <p>— Надлагује се свет, море, рече један 
 Ћата се највише дао на посао, да се ти гласови раструбе, а он им је управо и био повод, јер је 
угачку песму, па све <pb n="72" /> сеца гласом, узвикујући на неким местима страховито.{S} На с 
ије, да вас слушам — она нарочито удари гласом на ову реч — и... да се слажемо...{S} Молим вас, 
задовољством и чак неком важношћу удари гласом на речи из гимназије...{S} У његовој кондујити с 
одвратно и гнусно ово лице...{S} Слабим гласом одговори му, гледећи га право у очи:</p> <p>— У  
азак, а доле у трњаку, јасним и звонким гласом, чика кос...{S} Милина, не може човек сит да се  
 то неким нежним, учтивим, пријатељским гласом, који чак у извесним приликама задрхће.{S} Прави 
он то вешто сакри, па врло пријатељским гласом настави.</p> <p>— Баш ми је много тешко било што 
... запита Љубица узбуђеним, уздрхталим гласом.</p> <p>— Ех, Савет!... одговори Веља са неком г 
лаку ноћ! одговори Гојко мало увређеним гласом и остаде дуго на том месту, гледајући за њом.</p 
ше, задркташе, он поче неким промењеним гласом, из кога звони најжуднија молба и покорност, пол 
осподин Пера, шапну он Љубици уплашеним гласом.{S} Часком, вели...</p> <p>— Кажи да не могу сад 
 прошапта она неким пискавим, загушеним гласом, отварајући очи све више и гледајући пренеражена 
Ко... ко руча?!... запита она загушеним гласом, готово шапатом.</p> <p>— Знаш ко... учитељ и Ми 
{S} Удесићу ја то, доврши она загушеним гласом; усне јој задрхташе, а грло јој се стеже..{S} Оп 
</p> <p>— Кажем ја, јекну она загушеним гласом, полушапатом. — Нико не може грешници опростити, 
 да то не осећаше, него настави очајним гласом:</p> <p>— Не знате ви ко је пред вама.{S} А кад  
 радим, научи ме, настави Гојко очајним гласом, па му исприча догађаје последњих дана.{S} Ја ви 
 обрте деци, па им рече благим, уморним гласом, притискујући руком врело чело:</p> <p>— Идите,  
{S} Тамо, на врбама, кратким и суморним гласом, јавља се ћук.{S} А из села се носи, све лакше и 
уне, обори главу, па немоћним, жалосним гласом проговори:</p> <p>— А ја сам мислила да не может 
Аксо својим тихим, учтивим и мелодичним гласом, трљајући лагано руке једну о другу. — Много сте 
ило да изиђеш, настави чича веома тихим гласом, у коме се чујаше молба.{S} Не знаш ти, братићу, 
дник, па нек дође овамо, рече она тихим гласом.</p> <p>Мало постаја, па уђе Гојко у разред.{S}  
сено... </p> <p>Како то? рече она тихим гласом, као да се боји да га не пробуди.{S} Сваки ко је 
.. сад ћу да му саопштим, рече он тихим гласом, готово шапатом.</p> <p>— Шта... какав акт? запи 
колским прирезом? рече писар мало тишим гласом.{S} Оне летошње оправке и набавке, то ти је сав  
т!... одговори Веља са неком горчином у гласу.{S} Тешко нама!{S} Одузели су нам и тај једини за 
, иде оно страшно...{S} Осећа по ћатину гласу; он је дошао нарочито... он је спремио све, па до 
 улази у непознато друштво...{S} А она, гле, корача одважно, подигнуте главе и на лицу јој игра 
а усрећила својим доласком...{S} А оно, гле: у мало је не одјурише. »Нисмо те, веле, ни звали«. 
нем овако, сасвим да окренем...{S} Што, гле само како то он полако, смешећи се...{S} Зар ја не  
 ево и сад, после оволикога страдања... гле сад, шта је преда мном!{S} Кажем вам... уверио сам  
Брже, смркнуће се!...{S} Гурну врата... гле, отворена!...{S} У кујни нешто клопара... она се уп 
мирноћом може да створи овакав живот... гле како се живо и весело разговарају!{S} А ја... са ов 
/p> <p>— Хе, дикане мој, кажем ја!..{S} Гле како се постидео ко невеста!{S} Ха-ха-ха...</p> <p> 
>— Што си таки, јадниче ојађени?!...{S} Гле, ка да је сад из воде извађен.{S} Па ти си слаб, бр 
 А Гојко се мучио много...{S} Уф!...{S} Гле лакше ми је... добро је...{S} Али се опет мути у гл 
увећавају, па и то љубавно гукање...{S} Гле, љубе се... чује се јасно...{S} О, сваки јој тај от 
, што их само он зна и нико други...{S} Гле и лице се види, ено оне огреботине, још се црвене и 
 је човек болестан, треба да лежи...{S} Гле како му гори глава, и руке вреле...{S} Еј, кукавче  
д га не чу она да тако њој говори...{S} Гле како дркће и трепери тај познати јој, крупан, мушки 
 Прођоше јој трнци кроз цело тело...{S} Гле, па и лице говори!... мртво, мртво лице, а говори!. 
} Само да извуче ону горњу фијоку...{S} Гле како се сија челична, никлована цев...{S} А револве 
и руке... баш не зна шта ће са њима.{S} Гле, и ноге му клецају!{S} То је већ обична ствар код њ 
а...</p> <p>»Што је то легла на сто?{S} Гле, плаче!...{S} А-а-а!... знам!«...{S} И он се стаде  
Бог...{S} Будите задовољни!...</p> <p>— Гле, молим те, чуда! рече му Велимир, смешећи се.</p> < 
мањима фамулус захвата воду...</p> <p>— Гле ти паксијана како ми опорочава моју очигледну наста 
 она скочи весело, узвикнувши:</p> <p>— Гле, тата!...{S} Од куд ти по оваком времену?!... па га 
у: бар од њега сам живља и окретнија, а гле како су наша деца!...{S} Зар он са оном његовом пип 
братићу мој!...{S} Зубе ти лолама!{S} А гле, немаш душека!{S} Ништа, наћи ће чича Стојан сенца. 
 је, само да није овога кљуцања...{S} А гле, Љубица обрнула очи к њему, па се смеши на њега као 
ице... с којим су везани они осећаји; и гле, сад је опет друкчије: много обичније, познатије, к 
p> <p>»Хм, па то је он!,.. знам...{S} И гле сад шта је! рече Гојко у себи.{S} Он познаде писара 
а помишља да то мирише божја душа.{S} И гле, то исто сада!...{S} И пламичак пред распећем, и уч 
 се одморим и сама од оног сиротовања и гле!...{S} Зар то може бити!{S} Зар би Бог допустио?{S} 
у овом смраду?... соба прегрејана, а он гле!.. па приђе к прозорима те их отвори, погледајући у 
ситна парчета. — Ево и твоје тужбе, ево гле... па и њу сву иситни на парчад, баци те комадиће н 
х стаде бесно газити.</p> <p>— Ево, ево гле... животињо!... јеси видео ко је Пера писар!...{S}  
ош се црвене и кваре изглед лица.{S} Но гле, шта је оно?... види ли добро... то се лице смеши и 
, који ће тај злочин извршити.{S} А оно гле!...{S} Обоје се ћутећи погледаше, па одоше у своје  
е и опет се скупе, припију се...</p> <p>Гле, дечко пролази сокаком... звиждуће и маше одељаном  
у, зове вас председник комисије.</p> <p>Гле, и то се испуња, и та жеља!...{S} Али не ваља тако. 
ачуна о владању државних службеника... »Гле, па шта ће сад бити?... да отпусте, на свагда... са 
воји од њених очију, него гледа, гледа, гледа...</p> <p>»Сад ће да плане... ево, тек што није.. 
о обучена, са шеширом на глави и гледа, гледа без циља.</p> <p>— Госпоја, прекида јој мисли јед 
шта на земљу, окреће се сокаку и гледа, гледа... тупим, животињским погледом.{S} Образи јој сас 
а се одвоји од њених очију, него гледа, гледа, гледа...</p> <p>»Сад ће да плане... ево, тек што 
рене, да мрдне ма чиме..{S} Само гледа, гледа у ову погнуту фигуру, која се у сутону нејасно оц 
 по ручку прешла са Влајком, седи сама, гледа некуд у даљину кроз прозор, а у осталом можда ник 
а тако, као да се тај говор ње не тиче, гледа преплашено, зачуђено, унезверено, питајући се у с 
 извиним...</p> <p>Љубица раширила очи, гледа и не разуме шта ово он говори.{S} Она само посмат 
ог израза и тона, па се свако укрутило, гледа је право у очи и не трепће.{S} Она виде да је пог 
кога напора мисли.{S} А она га гледа... гледа и чуди се тој изненадној живости његовој, тим чуд 
овори још, или само тако да је гледа... гледа и ћути?...{S} Да се не уплаши!</p> <p>— Душице, н 
 мисао, и суђење, и друге осећаје...{S} Гледа сумануто, иде механички, а кроз главу јој само пр 
гу да постигну, помоћи ће им слух...{S} Гледа и слуша, не дишући, само дркће, дркће и гледа...< 
</p> <p>Гојко се већ престао чудити.{S} Гледа је само, па и он почне уздисати и навуче му се жа 
а од великога напора мисли.{S} А она га гледа... гледа и чуди се тој изненадној живости његовој 
ка жаба на леду, па не зна у кога ће да гледа.{S} Нешто и код њих има, устумарали се ка говеда  
зна само да хода овако по дворишту и да гледа овога уплашеног фамулуса како стоји с мотиком уз  
ли је какав дух са онога света дошао да гледа њено страдање, пропаст?...{S} Ево га ближе... још 
та ће сад да ради, на коју ће страну да гледа, шта ће са децом, а иза њега загрме оштар заповед 
асну представу, као да она све то очима гледа. »Још ако <pb n="113" /> буду закључали врата?... 
м крају и ћуте.{S} Мати се крсти, а она гледа у пламичак кандила, што трепери пред распећем на  
 низ тело, трзају се мишићи...{S} А она гледа несвесно, врелим мутним погледом, усне јој осушен 
сла главу обема рукама као клештима, па гледа бесмислено кроз мутан прозор.{S} Шта ово би?... < 
 к тој гомили, завук’о прстић у нос, па гледа зачуђено ове нове и необичне за њега призоре.{S}  
толико снаге.{S} Љубица дигла главу, па гледа бесмислено како се тресе кутица у писаревим рукам 
а колена, а око њих обавила обе руке па гледа...{S} Кад би око поноћи она одједном склопи очи,  
. па то одмах у скитњу...</p> <p>Љубица гледа и отвара уста да нешто каже, али је стегло нешто  
ти.{S} Па онда?...{S} О, та ваљда и Бог гледа са неба на сиротињу!...« Она се стресе од те магл 
 да јој говори још, или само тако да је гледа... гледа и ћути?...{S} Да се не уплаши!</p> <p>—  
, прошапта она, видевши Стојана како је гледа немарно.</p> <p>— А онај оде, братићу, још чупави 
ј муци, не зна шта да каже.{S} Гојко је гледа не дишући, а и писар некако чудно гледа...{S} Шта 
да, а сад ти за њом?...</p> <p>Гојко је гледа и само слуша онај звучни глас, који иде из самих  
али се сад не сећа ничега...{S} Само је гледа и чуди се тој необичној лепоти...</p> <p>— Врати  
?</p> <p>— Та... онако...{S} Једнако ме гледа душмански.{S} Не може да заборави онога...{S} Сва 
а за толико проста и неотесана, да и не гледа у њему каквог конкурента пред Љубицом, али тек му 
оз прозор, а у осталом можда никуд и не гледа...{S} Занела се тако, па се само смеши, а очи јој 
о ућутала и уозбиљила... крије очи и не гледа никога.{S} Тек кад јој се учини да Влајко обрне г 
це, мислиш сад ће да заишту лутку.{S} И гледа наивно, као да је мало у свету живела, па не зна  
ема у школи огледала!...{S} Отвори га и гледа како ради, па опет затвори и гледа.{S} Нарочито ј 
>Гојко се мало ушепртљио, звера очима и гледа прекорно Вељу, држећи да је он крив овако незгодн 
амулуса како стоји с мотиком уз врата и гледа у кујну...{S} Што ће му мотика?...{S} Ах, јест... 
и слуша, не дишући, само дркће, дркће и гледа...</p> <p>О, како је страшно ово што доноси слух! 
оји лепо обучена, са шеширом на глави и гледа, гледа без циља.</p> <p>— Госпоја, прекида јој ми 
на му нешто живо говори, а он се чуди и гледа на прозоре.{S} После он стаде њој нешто доказиват 
 он обрте главу.{S} Један дечко стоји и гледа га...</p> <p>— Где је... соба...{S} Љубица? викну 
га и гледа како ради, па опет затвори и гледа.{S} Нарочито јој се свиди ланац, са лепим украсом 
b n="167" /> <p>А Гојко се само смеши и гледа како ти и он сад има кућу и жену и њему долазе др 
њега поњаву, па сад тапка рукама озго и гледа неће ли се наћи какав трн или дебља стабљика, да  
 опет притрчава, пропиње се уз прозор и гледа.{S} Срећа још те је опазио писара да излази на дв 
или саопшти, а она буновно диже главу и гледа га чудно, необично.{S} Старац се стресе од тога п 
мрштила: по неки малишан окрене главу и гледа шта раде они у другој гомили.{S} Неки се окренуо  
ривац, а Гојко већ мало подигао главу и гледа председника право у очи, кад му тражи квартирину. 
 се спушта на земљу, окреће се сокаку и гледа, гледа... тупим, животињским погледом.{S} Образи  
овај затекао баш како виси на прозору и гледа зачуђено.{S} Гојко се врати у школу, пусти ђаке,  
ана прилика прилази све ближе, како јој гледа право у очи страшним, зверским погледом, и опет н 
 се већ све обојило крвљу, али она ипак гледа тако, као да се тај говор ње не тиче, гледа препл 
ећа као у ланцима...{S} Тако и болесник гледа у сну себе здрава и весела... трчи, јури некога и 
ецу кући.</p> <p>Она опази да је Стојан гледа некако у косо, некако необично, љутито.{S} И то ј 
 <p>Она се диже и пође к вратима.{S} Он гледа за њом, изненађен.</p> <p>— Добро сте мало пре ка 
S} Шта је ово... је ли жив?... како ово гледа?...{S} Ово нису обичне живе очи, ово је мртво ста 
 може да се одвоји од њених очију, него гледа, гледа, гледа...</p> <p>»Сад ће да плане... ево,  
рдну ни руком, ни главом, ничим... само гледа бесмислено како ова замотана прилика прилази све  
 се покрене, да мрдне ма чиме..{S} Само гледа, гледа у ову погнуту фигуру, која се у сутону неј 
ва остала још мало затурена, а она само гледа то увијено чудовиште, које јој је овога тренутка  
то у грлу, па једнако голица, и он само гледа прилику и згодан тренутак да што пре излети из ра 
ц и замахну камџијом.</p> <p>Гојко само гледа тупо и несвесно заплашеним очима, на лицу му још  
ашто?...{S} Јер се она крије и слободно гледа свакоме у очи, не <pb n="155" /> буни се као ја,  
гледа не дишући, а и писар некако чудно гледа...{S} Шта ће сад?{S} О, муке!...</p> <p>— Ја не з 
леда пред собом тупо, несвесно, као што гледа болесник у врућици.{S} Дуваше оштар, влажан ветар 
о га сама брука..{S} Како је лепо овде, гледај!...{S} Овај намештај, па разне ситнице, звонце.. 
м, час за часом, ћути и гледај, гледај, гледај... а у глави се само мути и комеша...</p> <p>Одј 
ако редом, час за часом, ћути и гледај, гледај, гледај... а у глави се само мути и комеша...</p 
..{S} Шта ту, шта он може учитељима!{S} Гледај ти само свој посао, па се не бој никога.{S} Тако 
атерати да игра по туђој свирали!...{S} Гледај га само!...</p> <p>Поседаше и почеше разговор.{S 
 Ђокића и спрема се за дворбу.</p> <p>— Гледај, бре, немој да оставиш коју наплату незаведену,  
!...{S} Па онда једно уво, па друго, па гледај га <pb n="93" /> онако чупава како се превија, а 
а говоре? — Лудорије!...{S} А овамо сад гледај је!{S} Иде као убијена... и одмах сам познао да  
 <p>— Хм... шта мислим?{S} Седи, ћути и гледај своја посла, то ти је за сад, а после... видећем 
ици, и тако редом, час за часом, ћути и гледај, гледај, гледај... а у глави се само мути и коме 
.{S} Даћу све рачуне новом кмету, па ти гледај после са њим...</p> <pb n="130" /> <p>— Оди овам 
Ево како се бојим твога шарабатања, ево гледај...{S} Министров потпис...{S} И он доиста показа  
, али разумеш — <hi>све</hi>...{S} Само гледај да те онај зликовац не опази.{S} И ја одох до ку 
{S} Ти већ знаш како му то иде, па само гледај да не буде после валинке.</p> <p>После једнога ч 
трајући замишљена Гојка, мисли у себи: »Гледај ти, молим те, какву је он згоду пронашао!...{S}  
 мени, разговараћемо на само о томе.{S} Гледајте да дођете још ове недеље, док је лепо време.</ 
> <p>— Идите, господине Гојко, кући, па гледајте свој посао...{S} Нећу ни да вас питам да ли ст 
 /> <p>— Ја изиђох мало међу децу, а ви гледајте ту: ако наиђе какво кретенасто, немојте га упи 
спиту деца весела, смеше се на учитеља, гледају га слободно... а он се упреподобио, па само тре 
самртнички изглед, а очи, оне живе очи, гледају уморно, тамно, непрестано је у њима некакав без 
рашљивих очију, које ретко, врло ретко, гледају човека право, но већином стоје под обореним кап 
аху више о чем говорити.{S} Чим устану, гледају да побегну једно од другога у школу, где су про 
 n="184" /> <p>А Гојкове очи гледају... гледају преко уздрктала пламичка воштанице и чини јој с 
 <p>Љубица приђе ближе деци, рече им да гледају само на њу, па поче рад.{S} Осећаше како јој се 
укле далеко унутра у своје станиште, па гледају <pb n="207" /> отуд страшно, бесвесно; усне сам 
ела...{S} Али да и он зна, да га одовуд гледају!...{S} О, онда би заборавио оне ударце камџијом 
двоје седе, загрљени, једно уз друго, и гледају се мутним, пијаним очима...</p> <pb n="204" />  
иде да се и Пера и Љубица нешто смеше и гледају њега.{S} Баш ће бити да се њему смеју.{S} То га 
на из свога друштва!...{S} И они ме сви гледају са презирањем!{S} На учитељице већ и не гледам, 
преко дворишта, главу тужно оборио, очи гледају невесело, страдалнички, а по целом лицу разлила 
...</p> <pb n="184" /> <p>А Гојкове очи гледају... гледају преко уздрктала пламичка воштанице и 
 оним ђаволастим погледом, којим обично гледају заљубљене шипарице, кад се нађу са предметом св 
о превијене на средини, испод њих оштро гледају и секу два плава ока, па се на ниже спушта, пре 
је отишла? прошапта Гојко као из гроба, гледајући и сад несвесно и дркћући целим телом све јаче 
а га ко гони.</p> <p>Љубица се насмеја, гледајући за њим, како гази посред бара, не мислећи без 
за њом врата и провири у собу ова жена, гледајући је са оним простосрдачним женским саучешћем.< 
е ли путовати кроз шуму? запита га она, гледајући неким светлим, необичним погледом, из кога би 
сам ја велика добит, је ли? запита она, гледајући га тужно и иронично.</p> <p>— О, па зар има в 
е, господине, је ли опасно? запита она, гледајући уплашено. </p> <p>— Врло озбиљна болест, госп 
новаке све интересује, обрте му се она, гледајући у земљу. — Какве сте оцене добили до сад?</p> 
тупи изненада нешто пријатно, рече она, гледајући замишљено.</p> <p>— О, па ја нисам ни стоти д 
 отклонити.</p> <p>»Како то, мисли она, гледајући на Гојкову децу: бар од њега сам живља и окре 
аш си дивно наместила! рече јој сестра, гледајући по стварима и намештају, распоређеном по соби 
е они засебно уписивати? запита Љубица, гледајући га некако чудно и тужно.</p> <p>— Разуме се,  
 да мислим.</p> <p>И она изиђе из собе, гледајући у тамне облаке, који се ношаху висином, и узд 
>Она скочи, узе његову руку и стеже је, гледајући га право у очи, из којих севаше нека дивља од 
ачених очију, стегнувши старца за раме, гледајући зажареним очима у његово лице, да би отуд још 
уз то чисто плаветнило, и он се занесе, гледајући и мислећи...{S} Прелети по неки сребрнаст обл 
веку нисам то поверио.{S} Он се осврте, гледајући где би сео, па се наслони на крај кревета, ту 
ћи намести столице у хлад па се измаче, гледајући писара онако исто необично, најежено, као и Г 
ата се задовољно и пакосно осмејкиваше, гледајући то у збуњена Гојка, који се одједном некако-н 
ко остаде сам у топлој загушљивој соби, гледајући несвесно у дугачке пукотине, које су се отегл 
та, па се одмаче.{S} Осврте се по соби, гледајући зар шта би радила, па се опет намршти и изиђе 
да јој каже, па очекиваше да проговори, гледајући га радознало.</p> <p>— Дошао је акт.. сад ћу  
ворила сам ја теби онда, рече јој мати, гледајући замишљено у далеки венац планина, који се виђ 
м, то јој је право...{S} Устане ћутећи, гледајући полусвесно око себе, иде у школу и ради, све  
Нек види шта ми можемо« рече он Љубици, гледајући је значајно...</p> <p>Већ се навршују два мес 
а, па одједном прекиде рад и приђе јој, гледајући преда се збуњено, али му још у очима играше о 
а...</p> <p>— Пазите само, наставља он, гледајући је живо, севајући ватреним очима и говорећи б 
варали.</p> <p>— Подне је, одговори он, гледајући час у земљу, час на вратнице, куда пролажаху  
.. видите како то иде, одговори јој он, гледајући је право у очи, јер она разгледаше уписницу.{ 
>— Загледала се... куда?... узвикну он, гледајући је у очи.{S} Остави све, заборави... дај да б 
 весела лица.{S} Осврташе се бојажљиво, гледајући да нема кога ко би је видео.{S} По том обори  
његова изгледа, него му одговори онако, гледајући некуд по зиду:</p> <p>— Отишла ономе лоли, ја 
.. треба за сутра, опет прошапта Гојко, гледајући у таван.</p> <p>— За сутра?{S} Па ја ћу доћи  
ђоше из школе.{S} За децом изиђе Гојко, гледајући пред ноге.{S} Обома беше незгодно да се погле 
 веома расположи, а писар уживаше само, гледајући је тако веселу.{S} Он се збиљски за њу привез 
</p> <p>— Јесте, одговори он намрштено, гледајући у страну.</p> <p>Напред настаде покрет, гости 
 је таква судбина!« Он уђе, као обично, гледајући у земљу, али кад стаде пред њу, подиже очи и  
 ми је дужност, прекиде је Гојко оштро, гледајући у страну.</p> <p>— Знам... али опет...{S} Хва 
ризак, а поред њега протрча велики кер, гледајући преда се...{S} Баш као наручен!...{S} Дечко м 
 Лако ћемо, лако ћемо за то, рече кмет, гледајући окречене дуварове.</p> <p>— Прво запишите рач 
седети, а све више га обузимаше жалост, гледајући ову јадницу како се мучи.{S} Увиђа да треба п 
слања се леђима уз дрво и подиже главу, гледајући кроз баџу плаво слободно небо...{S} Очи му се 
ћи у њега.</p> <p>Љубица му пружи руку, гледајући у страну.{S} Он јој притрча весело, са изразо 
е.{S} Стајала је дуго на отворену пољу, гледајући тужно за погрбљеном старицом, која се, ослања 
еним гласом и остаде дуго на том месту, гледајући за њом.</p> <p>Прилазећи својим вратницама, Љ 
.</p> <p>Депозитар одмах запита Љубицу, гледајући је са интересовањем:</p> <p>— Зашто ви, госпо 
стајаше снужден, збуњен, <pb n="108" /> гледајући тупо како му друг отвара прозоре и како споља 
 обично, као да је многе године провела гледајући у њега.</p> <p>Љубица му пружи руку, гледајућ 
х малишана.{S} Одједном је обузе милина гледајући ову нејаку децу, која се поверавају њеној бри 
ставићемо те на миру, одговори Веља, не гледајући га и мислећи о нечем упорно.{S} Одједном стад 
ра.</p> <p>— Добро... рече он јасно, не гледајући никога, па се обрте ђацима и стаде прегледати 
коње Стојану, не питајући га ништа и не гледајући га.{S} Приђе опрезно к прозору и послуша...{S 
ите зебње, погледа на Гојка, који иђаше гледајући пред ноге, дубоко занесен у мисли, па се и са 
> <p>Љубица подиже главу као иза сна, и гледајући замишљено, проговори:</p> <p>— И све ме зове  
е, намршти се кад опази Гојка уза се, и гледајући кроз прозор уздахну:</p> <p>— Ах...{S} Шта је 
 поправљајући разбарушену косу рукама и гледајући болно, очајно, као да је овога часа сахранила 
ече он за њом, прихватајући се шешира и гледајући кроз сутон необичну силуету, која се удаљаваш 
 пита она, стежући његове ледене руке и гледајући га оним ђаволастим погледом, којим обично гле 
 Је л’ ја? рече малишан седећи и даље и гледајући зачуђеним погледом час десно час лево око себ 
... требало би... рече он, смешећи се и гледајући у далеке планинске венце. — Гледаћемо да доби 
ка... одговори она, црвенећи још јаче и гледајући пркосно.{S} Ако ће ме ко вређати — биће и без 
шеним гласом, отварајући очи све више и гледајући пренеражена сељака право у очи, као да га суг 
релу руку и повуче је за собом, идући и гледајући сумануто.</p> <p>— Хајдемо... хајдемо у нашу  
уче њим преко табле, потом се насмеши и гледајући опет у таблу, запита је:</p> <p>— Како вам се 
 говори Влајко, здравећи се са Гојком и гледајући га озго са висине, са сенком подсмеха на усна 
против? запита она, смешећи се весело и гледајући га лукаво, ђаволасто.</p> <p>— Не бежим... ни 
и најбоље знаш, дете моје.{S} А по теби гледајући, рекла бих да је много добро.{S} Само то треб 
јан изнео. — Ја сам ти бећар, додаде он гледајући Љубицу преко очију.</p> <p>— А што гледаш гос 
p>— Врло добро, врло добро, одговори он гледајући само цифру, на колико је гласила признаница,  
Знам да ме не познајете, одговори Гојко гледајући у земљу. »Ха, ова несрећна збуњеност, рече он 
ед иђаше Љубица са својом децом, весело гледајући пред собом, а напослетку, завршујући ред, нат 
радила?</p> <p>— Под крушком онде...{S} Гледала шта мој муж ради са... са оном Обрадовом, одгов 
} Сва деца из тога круга, у који је она гледала, стадоше бојажљиво погледати час на њу час једн 
то сам баш добро видео...{S} Како ме је гледала... као да сам... како ћу рећи... ћорав или сака 
сам радила!...{S} Па ја га нисам пре ни гледала, а он је ужасан, страшан, одвратан!...{S} Како  
в човек!... онака душа!...{S} Али ти си гледала на лепоту...{S} Шта ћу ти ја!...</p> <p>— О, те 
ном децом.{S} Толико пута је са завишћу гледала кад варошке учитељице иду са децом у цркву, па  
мо рад.</p> <pb n="15" /> <p>— Јесте ли гледали учионице?{S} Колицна је моја, а кметови спремил 
p>— Море, шта ће ти онолика цимента?{S} Гледам у брезовичкој школи вамилијаз све са њима за’ита 
S} Него ми се онако нешто не мили да га гледам у овој кући...</p> <p>— Што?</p> <p>— Та... онак 
 <p>— Нека, доста сам и ја патио, па да гледам једаред и њено страдање.</p> <p>— А ти, чини ми  
Тако да седим у скамији, па само вас да гледам и слушам.</p> <p>Љубица поцрвене изненада, саже  
викну:</p> <p>— Веља, Бога ми!...{S} Ја гледам, па чисто не верујем.</p> <p>Они се обојица загр 
.{S} Јуче вас у мало не исцепаше.{S} Ја гледам кроз тарабу како не умете да се браните, одговор 
тао сталан, положио практични испит, па гледам ко је срећнији од мене!{S} Хе, али...« И мисли њ 
са презирањем!{S} На учитељице већ и не гледам, али они!...{S} По неки и не скрива шта мисли, ј 
 нека важна ствар.{S} Са вама говорим и гледам вас, а мислим о другоме...{S} Не могу, не задржа 
b n="39" /> <p>— И не журим се.{S} Него гледам вас једнако, па баш дођох нарочито да чујем... к 
ја... ја не умем да те сачувам.{S} Само гледам нашу пропаст и страдам, горко страдам...{S} Души 
 шта ћете... мора се!...{S} А ја баш то гледам оногај... сваки дан, на... па ми баш, овај... жа 
адити? размишљаше он у себи..{S} Зар да гледамо мирно како се светиња школска бешчасти, а зовем 
погледа за њим иронично, као што обично гледамо какве полуумнике, насмеши се и махну главом, па 
те шљива? рече она после дугог ћутања и гледања, па му пружи из руке неколико комада.</p> <p>—  
ад рђаво разумела.{S} Човек, без сумње, гледао мало да ме занима, па ћаскао свашта, а ја одмах  
чуо врисак, он би бежао даље, даље... и гледао би зачуђено, преплашено.{S} Шта је то... је ли с 
м...{S} А-а-а!...{S} Као да је нарочито гледао како би је што јаче увредио!...{S} А њих двоје с 
p>— А ја сам мислила да не можете да ме гледате од мржње, јер сам вас доиста тешко увредила...{ 
е с ножем треба приближити баш уз њега, гледати право очи у очи и забости хладно гвожђе у месо. 
е овако!...{S} Ово је страшно мучење... гледати га свакога часа уза се и знати да је у праву ра 
а се исправи и седе на кревет, па стаде гледати у мрак.{S} Пред очима се непрестано ређаху нека 
ете се, као мртвац...{S} Одједном стаде гледати свесније...{S} Погледа по соби, као да се нечем 
тане још досаднији, а тешко му већ беше гледати оно вечито болно лице, на коме су исписане вели 
</p> <p>Кмет зовну Гојка, а она продужи гледати на прозор.{S} Чича Стојан нешто тумараше по дво 
 приђе јој тако близу, да се нису могли гледати у лице. — Ја... ја... казао сам вам... ви сте м 
тична несразмера, али ко се већ навикао гледати га таквог, њему он сад изгледа сасвим отресит,  
..{S} Добро, нека тамо до лета, па ћемо гледати...{S} А?...</p> <p>— Хоћеш... хоћеш да ме узмеш 
. чим дође Ускрс...{S} И он стаде жудно гледати у њено лице, очекујући са страхом и зебњом њен  
нага је издаде...{S} Она стаде узверено гледати око себе... »Да ли да иде у школу?...« То је са 
друго ниси могао радити.{S} Ваљда нећеш гледати равнодушно толика чуда у школи и звати се управ 
 он?{S} Ништа, као и до сад... ћутаће и гледаће свој посао.{S} А оно синоћ?...{S} Ех, право каж 
 у очи, јер она разгледаше уписницу.{S} Гледаћемо...</p> <p>Она изиђе у двориште.{S} Пролазећи  
и гледајући у далеке планинске венце. — Гледаћемо да добијете...{S} Ја ћу вам бити на услузи св 
p>— Баш сам то јуче и сам мислио....{S} Гледаћу, чим примим плату.{S} Знаш, дужан сам мало...</ 
 Сад знам и разумем, али доцкан.{S} Тек гледаћу да од сад буде све друкчије, да вас слушам — он 
ори им Веља и насмеја се, али они обоје гледаху Влајка и чекаху његов одговор.</p> <p>— Оженио  
оседаше и настаде кратко ћутање.{S} Сви гледаху учитеља, а он, да би ма шта радио, продужи брис 
мо зверати по лицима, која га с чуђењем гледаху.{S} Један од оних учитеља, Гојко га зна, виђао  
рној, страшној, пустој празнини?!...{S} Гледаш цео живот унапред, а оно све пусто и одјекује ве 
и.</p> <p>— Што ти је, болан... како то гледаш?...{S} Ене, па он је, јадник, болестан!... узвик 
јући Љубицу преко очију.</p> <p>— А што гледаш госпођицу, насмеја се гост, кад ти она не може з 
а колена.{S} Она као да не осети ништа, гледаше и даље онако исто са заљубљеним осмехом на усти 
S} Та зар она да буде његова, она...{S} Гледаше је некад као полубога, и мишљаше који ли ће смр 
сме јасније да се изрази.</p> <p>Она га гледаше кроза сузе са отвореним устима, очекујући да сл 
 му дође уз груди до грла.{S} Љубица га гледаше све зачуђеније и збуњеније, поцрвене и стаде ди 
ам се!{S} А ви опет...</p> <p>Љубица га гледаше са неким одушевљењем, пријатељски, весело...{S} 
буњен Гојко, крећући очима живо, као да гледаше где би се могао сакрити.</p> <pb n="62" /> <p>П 
а је осуђена на вечито заточење.{S} Она гледаше Гојка, који стајаше уз њу, узнемирен, зачуђен о 
 ватреним, значајним погледом.{S} И она гледаше њега весело и безазлено, с једва приметним руме 
сањиве очи.{S} Беше већ ушао у село, па гледаше да не изгуби из вида школу, која се, са својим  
цу.</p> <p>Писар бројаше паре, а Љубица гледаше зачуђено у гомилу банкнота и стаде их купити и  
 Зашто?...{S} Од чега?...</p> <p>Љубица гледаше, пренеражена.{S} Није никад помислила, да ће то 
ољи друг, па то вам је...</p> <p>Љубица гледаше, не знајући већ шта да мисли; осећаше само како 
ога, запита га учитељка, која га до сад гледаше као право чудо.</p> <p>— Шта је... уморио се чо 
, чим се врата отворише, и у прво време гледаше исто онако буновно, полусвесно, као и до сада;  
! пружи она руку на опаженог несташка и гледаше га строгим јасним погледом.</p> <p>— Је л’ ја?  
мно, задржа њену руку подуже у својој и гледаше је ватреним, значајним погледом.{S} И она гледа 
сао.</p> <p>Лекар приђе болеснику, који гледаше тупо, укоченим очима и дисаше тешко.</p> <pb n= 
 немим питањем погледа писара, али овај гледаше само како се деца унезверила, па чекају шта ће  
о седе на кревет и замисли се, а Стојан гледаше све чудније, вртећи главом, као да би рекао: »О 
</p> <p>Љубица погледа на Гојка, али он гледаше оштро и озбиљно, као да се тај разговор њега ни 
ко да осети његово дисање...{S} Он само гледаше, зачуђен, шта се то догађа и очекиваше нешто ст 
о лице...{S} Слабим гласом одговори му, гледећи га право у очи:</p> <p>— У Ђокићевој њиви!...</ 
 лепој младој девојци, скиде шешир и не гледећи је промрмља врло брзо:</p> <p>— Гојко Савић, уч 
е доћи и Стојан с мотиком...{S} А сусед Глиша даће коња...{S} Хајде да се тражи коњ!...</p> <p> 
и слатко и речито.{S} Грехота је да она глоби наше село, кад ми и ’нако нисмо тражили два учите 
..{S} Јаднице!«...{S} Беше јој жао ових глупих ширета — жена, јер она не познаваше њихово стање 
ки врисак и одјекну далеко потесом кроз глуху ноћ, али га нико од људи не чу, само пси од крајњ 
о послушати«.{S} При тој мисли обузе је гнев. »Нека га... нек види да и ја нисам баш...« Она не 
ти за то, и у души му још јаче закипе и гнев и злоба <pb n="107" /> на себе сама...{S} Што се т 
, али ће ова мисао најбоље да му ублажи гнев.{S} Он се хвата ње још усрдније. »Чује он за ту пр 
Први тренутак беше страховит... паклени гнев загрме и заклокота у њој, она подиже десну руку, и 
«...{S} И Гојко се опет мало прибере од гнева.</p> <p>»Што то нема Стојана?{S} Одавно је...{S}  
..« У Гојку закипи и загрми читав пакао гнева; кроз цело му тело пројури нека снажна струја, ко 
а Гојко упаде у собу, задуван, занесен, гневан, са стотину осећаја.{S} По уплашену и необична и 
 писар спремио оним друговима, он плану гневом и узвикну: </p> <p>— Животиња!... дакле и то он  
детињства...{S} Зар да се не сећа онога гнезда, у облику једне мале, накривљене, непокривене си 
не <pb n="65" /> осврћући се на човечја гнезда, која се појаве уз њене обале па их одједном нес 
ба.</p> <p>А за то време његово се мило гнездашце растурило.{S} Родитељи помрли, сестре се разу 
незду.{S} Влајко и Љубица одоше на рад; гнездо остаде само.</p> <p>После два дана дођоше им у п 
стре се разудале и свака за себе савила гнездо, браћа се растурила по белу свету и он сад замиш 
и сад ни Америка, кад си растурио своје гнездо!... узвикну он, уздахнувши...{S} А лудо си га, в 
аде обично и пријатно.{S} Овако му је и гнездо безбедније, не боји се никаква зла; јер није ово 
ти сви они лепи снови, могла сам савити гнездо, у коме бих душу одморила и познала праву срећу. 
соба доби сасвим други изглед.{S} Право гнездо!...{S} Само не онакво, како се замишљало ранијих 
ала праву срећу.{S} А ово... зар је ово гнездо!...{S} Он лежи ту цело лето... са његовим одврат 
е, и ту Љубица стаде свијати своје ново гнездо, успављујући се најсјајнијим надама и најслађим  
пенушећи се, не осврћући се на опустело гнездо.{S} Иљадама година она се таласа овом долином; и 
 у собама, — њене ствари, да је то њено гнездо!</p> <p>Боже, па она је то и желела, само то!... 
во, чистом љубављу исплетено, ружичасто гнездо љубави!...{S} И шта би је упућивало на тај корак 
дни дан у овом новом, љубављу свијеном, гнезду.{S} Влајко и Љубица одоше на рад; гнездо остаде  
 се, наљубили се, па отишли свако своме гнезду...{S} А шта оно необично светло игра у кукурузу? 
ам затреба одмора, да га нађемо у нашем гнезду...{S} Та то су тако мале, тако ништавне жеље, па 
а ће свакога часа да загрми гром у овом гнезду.</p> <p>Најпре Љубица опази да се Влајко стално  
ође цео месец јул, а у новом учитељском гнезду не поврати се пређашња слога и срећа.{S} Влајко  
 <p>Све се променило у новом учитељском гнезду: не сија више срећа и задовољство на домаћичину  
адоше горки дани у овоме ново савијеном гнезду.{S} Мучно да ће ту зацвркутати млади птичићи и р 
их и заносних идеала о раду, о скромном гнезду и тихој срећи?{S} Да ли се то све одједном угаси 
м трже, намршти се, дође јој одвратно и гнусно ово лице...{S} Слабим гласом одговори му, гледећ 
до смрти...{S} И све тако бежи од њега, гнушај се!...{S} О, ту се мора изгубити памет!{S} И ја  
 другима није ништа...{S} Други се само гнушају...{S} Али оволики бол... то је страшно!</p> <p> 
ле је наступила одвратност према свему, гнушала се сама себе и свега...{S} После, кад се довољн 
 нити ме је што вукло тамо, сама сам се гнушала...{S} Тек онако... само пропадох...{S} А сад би 
 души јој беше и бола и срџбе и стида и гнушања страшнога, болесног, одвратног, које граничи са 
 досаду, презирање, па чини му се баш и гнушање и одвратност!...{S} О, ако јој је већ постао од 
за своја недела.{S} Љубица осећаше само гнушање и бол, али Гојко... да му је само да провири је 
ваздуха.</p> <p>— И ви баш хоћете... не гнушате се мене?... не презирете ме?... прошапта она и  
гази, гази, удри штиклом у главу, туци, гњави«...{S} И Гојко се опет мало прибере од гнева.</p> 
} Нешто и код њих има, устумарали се ка говеда пред олујом.</p> <p>— Е?... зачуди се Гојко, и п 
ни ђаци већином су до сад чували овце и говеда, а међу Гојковим било их је који су и копали, пл 
> <pb n="208" /> <p>Прогнаше деца чопор говеда на пашњак...{S} Запрашио се сокак, прашина трепе 
ести, али је опет живо интересовао очев говор о томе, као да је то све ново за њу.</p> <pb n="8 
 ређати поруке од мајке, сестара и дође говор на брата.</p> <p>— Мика пише, често пише... због  
 али она ипак гледа тако, као да се тај говор ње не тиче, гледа преплашено, зачуђено, унезверен 
е кренуше кроза село.{S} Путом се водио говор само о раду у школи.{S} Велимир обећа да ће доћи  
сажаљења... беше он речитији од свакога говора.{S} Љубица се стресе од неке хладноће, која је о 
ојка.{S} За његову мапу опет беше доста говора, и ако кмет признаде, да му је »левизор« због ма 
pb n="57" /> други израз, понашање, тон говора, све, све друго.{S} Она климну главом, нешто про 
децом.</p> <pb n="73" /> <p>— Извол’те, говораше попа, идући уз њих.{S} И дечица треба да се од 
/head> <p>»А како сам га ја замишљала!« говораше учитељица у себи, враћајући се своме стану.{S} 
оље препоручити.{S} Његов поглед као да говораше: »Ето ти... сама видиш да нас околности зближу 
 Гојку.{S} Он стајаше међу децом, па им говораше нешто живо машући рукама.{S} Она са чуђењем по 
То већ није ништа.{S} Али после шта оно говораше о некаквом накиту, украсу, шта ли.{S} Па <pb n 
а стаде прстима чешљати браду.</p> <p>— Говоре ли што за капетана, да неће и њега?...</p> <p>—  
ала пламичка воштанице и чини јој се да говоре.{S} Јест, ено... види се јасно...{S} Беше у том  
ни мисле о нечем другом, о чему неће да говоре преда мном... опазила сам то.{S} Али шта?...{S}  
цело јутро.{S} И шта су имали толико да говоре? — Лудорије!...{S} А овамо сад гледај је!{S} Иде 
ћи о чем мајке одраслих кћери најрадије говоре, обећа да ће кроз годину дана сам наћи пашенога, 
м промени...{S} И видиш, њих двојица не говоре један другоме ништа.{S} И то све Веља, он избега 
двојио се уз старе ђаке и слуша шта они говоре о новом учитељу.{S} Љубица приђе к столу и наже  
ња преко равна пожњевена поља. »Шта они говоре о злу кад је тако пријатно и занимљиво проводити 
ост, и она задрхта.</p> <p>»Шта ово они говоре само о злу, кад је свет тако леп, сунце тако топ 
е притворан скроман израз, ове живе очи говоре друкчије, веселије, ђаволастије...{S} И кад кака 
Пера писар депешом...{S} Сви у срезу то говоре... веле извесно, рече он, задуван и уморан.</p>  
га зачуђено. »Шта хоће они... о чему то говоре?...{S} Какви ђаци... коме они требају?...{S} Аха 
 не види ништа...{S} И опет иде улицом, говорећи гласно сам са собом и машући рукама.{S} Тако д 
 зашло.</p> <p>Они се упутише низ брдо, говорећи о послу који их сутра очекује.</p> </div> <div 
тинама питања и прекора управи она оцу, говорећи и питајући брзо, не знајући о чем ће пре.{S} Ш 
јући је живо, севајући ватреним очима и говорећи брзо, узбуђено: у другој гимназији разболи ми  
идим нашу »младу« како изгледа као муж, говори Влајко, здравећи се са Гојком и гледајући га озг 
, ево га!...</p> <p>— Где је учитељ!... говори, не мучи ме!... врисну она и пође према њему.</p 
 љубав, да се тако брзо заборави!...{S} Говори о њеној смрти, а смеје се...{S} По њену мишљењу, 
{S} А што?!... једва промуца. </p> <p>— Говори брже... сад, сад...{S} Да га не оставиш жива!... 
 и лице говори!... мртво, мртво лице, а говори!...{S} Јест она добро познаје то лице, научила ј 
 незгодно: шта да ради?... о чем сад да говори?...{S} Баш би јој радо сам саопштио ко је отпушт 
ође, а није баш тако мека, уме добро да говори.{S} Бадава, мора тако да иде, кад смо бачени на  
љда?...</p> <p>Јест, он је нешто чуо да говори млађи свет о некаквој Милици; тада је слушао мно 
ати.{S} Она је сад разумела о коме ћата говори, али одмах помисли: неће ли бити и незгодно и оп 
цати, одговарати, не знајући ни сам шта говори.{S} Доведоше два сведока и испиташе их.{S} Гојко 
ромуца нешто, не разбирајући ни сам шта говори, па се одједном брзо обрте и изиђе из школе.</p> 
За то време чини му се да чује дете где говори:</p> <p>— Повратила се... била јој мркла свес’.. 
а неки пут је добар човек.{S} За сад не говори са њим.{S} Мати, као и свака жена, рада је сазна 
еда зачуђено; учини јој се да он ово не говори будан, но као да сања.{S} Поглед му беше управље 
адањим председником, а и да чује шта се говори о промени.{S} Председник га дочека збуњено, као  
нци кроз цело тело...{S} Гле, па и лице говори!... мртво, мртво лице, а говори!...{S} Јест она  
е то њему само чини?...{S} Да ли да јој говори још, или само тако да је гледа... гледа и ћути?. 
о је песници певају, што сав свет о њој говори... па ја и она — муж и жена!...{S} Разуме се већ 
е?...{S} Никад га не чу она да тако њој говори...{S} Гле како дркће и трепери тај познати јој,  
ко никога не помену, али се знало о ком говори.</p> <p>— Не зна, братићу, ништа не зна.{S} Смрз 
јко, чудећи се чији је то глас којим он говори — тако се изменио...</p> <p>— А, ти ли си?! врис 
ирила очи, гледа и не разуме шта ово он говори.{S} Она само посматра ово учтиво и озбиљно лице, 
розору...{S} Види се, она му нешто живо говори, а он се чуди и гледа на прозоре.{S} После он ст 
 за »другим очима«, о чему се тако лепо говори у народним пословицама?...{S} Јаднице!«...{S} Бе 
е Љубица; — весео, отворен, и тако лепо говори о нашем послу.</p> <p>— А, Веља је и у школи био 
обро знала да су то само речи, да се то говори у другом смислу.{S} Ко ће разумети женску душу!. 
...</p> <p>Љубица не запита о ком се то говори да је отпуштен, јер је нагађала, а и познала је  
 и он беше исти учитељ...{S} Онако исто говори, онаки исти покрети, осмех, ама баш све исто.{S} 
зао, него све онако... поиздаље.{S} Час говори некакве одвећ необичне комплименте...{S} Хајде в 
p>— Ја се чудим јуче о коме то мој кмет говори: неће да ми купи десетне мере зато, што брезович 
сад са мном!...</p> <p>— Е, синко...{S} Говорила сам ја теби онда, рече јој мати, гледајући зам 
} Нећу ни да вас питам да ли сте доиста говорили против владе... — капетан затеже овде — јер са 
уштена она учитељица, о којој су раније говорили.{S} Богосав, вели, синоћ дошао из среза, па до 
епастише.{S} И ако су непрестано о томе говорили и мислили, ипак им се чинило, да неће бити так 
бица се плашила ревизора, јер се о њему говорило да се бави самим ситницама из школскога рада.{ 
цу... »Најбоље ће бити, помисли она, да говорим са њим у повратку, сад кад пођемо.{S} Знам да ћ 
да ме чека нека важна ствар.{S} Са вама говорим и гледам вас, а мислим о другоме...{S} Не могу, 
 не знаш оног зликовца!</p> <p>— Зато и говорим што га знам...{S} Мене и сваког другог он би од 
 један учитељ поче држати предавање.{S} Говорио је и лепо и стручно и занимљиво, али учитељице  
стаде говорити о том почетном послу.{S} Говорио је таком сигурношћу и разумевањем, као да је де 
јој живо одговори:</p> <p>— Како... шта говорите!...{S} Зар ја?...{S} Овај, ја сам баш хтео сам 
:</p> <pb n="10" /> <p>— Не знам шта ви говорите.</p> <p>— Ехе... па онај криви.{S} Ваш нови уч 
у.{S} Са Гојком се већ није могло ништа говорити, он беше непрестано занесен, као изгубљен, пос 
 на тај посао.</p> <p>Велимир јој стаде говорити о том почетном послу.{S} Говорио је таком сигу 
 у глави много, много мути, и он почиње говорити брзо, са честим и тешким предисањем.</p> <p>—  
њи разговор а, о другом чему нису хтели говорити.</p> <p>Сиђоше у речицу, поред које се зелене  
Љубицу, одједном седе уз њу и стаде јој говорити разне бесмислице, шалећи се њеном неумешноћу и 
колико недеља они не имађаху више о чем говорити.{S} Чим устану, гледају да побегну једно од др 
поцрвенело лице од узбуђења, стаде живо говорити:</p> <p>— Ви не знате, а то је мени још из дет 
ривицу.{S} У овакву стању било је тешко говорити ма о чем, с тога Љубица одмах пређе на ствар.< 
леко, а још ако му не пође жена, можемо говорити гласно, са Гојком заједно.{S} Ако ли она пође, 
љ, то каже и господин Веља.{S} Морам му говорити нек се јави за испит.{S} А што?...{S} Зар се м 
з свеће и без исповести...</p> <p>— Шта говориш ти!...{S} Ко је умро?... дрекну Гојко разрогаче 
ичин... требаш ти њима.</p> <p>— Шта ти говориш... као да не знаш оног зликовца!</p> <p>— Зато  
бацајући неумесне досетке на рачун кога говорника.</p> <p>У току разговора Веља изазва Гојка у  
 јој другарица, окрећући се боком према говорнику.</p> <p>После се разви жива дебата о говору,  
почела трзати нервозно.{S} Он се пожури говором, да би заглушио њену зебњу.</p> <p>— Ето, купио 
главом, нешто промрмља, и више очима но говором показа му место где ће сести.{S} Гост се намест 
ку.</p> <p>После се разви жива дебата о говору, јер је тема стајала у вези са најбитнијим питањ 
бистра и паметна жена, одмах опази да у говору Љубичину има нешто нејасно, да јој она не казује 
м... кажем вам... поче он отезати, па у говору баци поглед на сокак и прекиде, занеми.{S} Углед 
 и... тамо још нешто...{S} Гојко запе у говору и поцрвене, а Љубица се болно осмехну...{S} Све  
прихвати Љубица живо.{S} А и иначе, кад год имате времена...</p> <p>Влајко и Веља насмејаше се  
ему је оштар и одсечан.{S} У школи, кад год је што требало <pb n="163" /> протестовати, он је т 
 као што бисте ви желели, али опет, кад год устребам... ја сам ваш...{S} Јест, ваш.... ваш!...{ 
 Беше веома задовољна својим радом; кад год изиђе са децом на одмор, из очију јој сија задовољс 
тица са неколико густих жбунића.{S} Кад год јој наиђе њена обична туга за кућом, она се завуче  
м вас, не треба речи да трошите.{S} Кад год вам што треба... само кажите.</p> <pb n="87" /> <p> 
ко причати догађај за догађајем.{S} Кад год помене односе Љубичине и писареве, он опази да пред 
ије требало, одговори му Стојан.{S} Кад год се анатеме туку, склањај се испред њих, да сачуваш  
 одмах затим трже и узе благ тон. — Кад год ја што кажем коме ђаку, он одмах треба да устане, п 
а пред Љубицом, али тек му је криво кад год га види, а нарочито кад стане да се увија око учите 
..{S} И непрестано се после Љубици, куд год се макне, привиђаше овај прекоран поглед, који сажи 
је таман стигао за послугу.</p> <p>»Куд год се окренеш, свуд се школа сматра као некаква робија 
ве да трчим, тамо-амо... да скупљам где год има што за <pb n="173" /> тебе пријатно...{S} Ха, ј 
еш бити ни премештен ни отпуштен, докле год устраје тај роман Љубичин... требаш ти њима.</p> <p 
а ме узмеш?!...{S} Чекаћу, трпећу докле год хоћеш, само нек знам да ћеш некад бити мој...{S} О, 
/> <p>А тамо даље, иза потеса, докле ти год око допире, пружила се час таласаста час равна поља 
 <p>— Никуд немој из собе излазити, док год ти то не прође, рече он Гојку. — Метни мокру крпу,  
црвене, збуни се и стаде се вртети, као год јутрос пред Љубицом.{S} Хтеде нешто рећи, али га Ве 
енце!...{S} Ти мислиш сваки те воли, ко год те љубазно погледа...{S} А оно није... свет је покв 
лице од ње.</p> <p>— Како хоћеш... како год ти хоћеш.{S} Ако ти рекнеш, нећу ни ја ићи...{S} Ка 
ко ти рекнеш, нећу ни ја ићи...{S} Како год ти кажеш!...</p> <p>— Ама не питам те ја за одобрењ 
епи за јело), па рачунај са њима колико год хоћеш.</p> <p>— Господин Драгољуб је, уплете се Бог 
нолог.</p> <p>— За вечеру? како не, што год хоћеш, братићу!...{S} Само не знам шта би.</p> <p>— 
 осећаје, све, све... »Све изгубих, што год сам имао!«...</p> <p>Ево овога плота... ено вратниц 
шља, онако из учтивости, тек нек се што год каже, да се не ћути, а одборници му понајлак помага 
раш се ти, биће да је то који други што год погрешно; а видиш, ја седим миран ка светац.«</p> < 
. разговор је веома пријатан.{S} О чему год хоћеш, све те разуме... па и сам да се поучиш чему. 
ад само седи и чека...</p> <p>Поче нова година.{S} Веља доби премештај на железничку станицу, г 
де.</p> <p>Сврши се та необична школска година!... »Дакле, то је испит!... мишљаше Љубица по то 
рћући се на опустело гнездо.{S} Иљадама година она се таласа овом долином; иљаде ће још проћи,  
ношћу и разумевањем, као да је десетине година провео на том раду.{S} Реч му беше течна, жива и 
 су је деца, мокрим крпама, у току дуго година, тако изрибала, да се црнило виђаше само по крај 
мије старе, рађене још пре двадесет пет година; свака се искривила, раскламитала...{S} Љубица с 
и одједном рукну у плач.</p> <p>— Десет година сам овде, слатки братићу...{S} Немам куд... да у 
он треба не само сада, но и после десет година, да буде скрушен, убијен, сатрвен тугом...{S} Уп 
S} Нисам ја узалуд практиковао дванаест година, па зато се сад не бојим ни једног правника.{S}  
куће по кујни као шипарица од четрнаест година, па долети у собу, загрли мајку, обаспе пољупцим 
овне школе право у инштитут, па за шест година готова, а ја — четири гимназије, целу учитељску  
о човек од својих двадесет и пет и шест година, црне густо обрасле браде, која се од половине н 
е осврће на њу.{S} То је човек Гојкових година, развијен, крупан и веома отресита држања; лице  
е Љубици и Гојку чини, као да је он већ годинама међу њима.</p> <p>— Е брате ово је ваљано... о 
S} Месни учитељ је старији човек, већ у годинама, пријатна, симпатична изгледа.{S} Скроман, тих 
та! узвикну он: урачунајте све до краја године, да се не мучите са овим лудацима.{S} Ја ћу то с 
ад је рада да плати сав улог од почетка године.</p> <p>Љубица стајаше уз њих, погледајући у стр 
дали само девет месеци, а ви по више од године!...{S} Мој рођо, ту је се добро накрмило, па ће  
девојка и одлична учитељица.{S} Пре две године <pb n="51" /> свршила је школу.{S} Сирота, нигде 
/p> <p>— Је ли ожењен?</p> <p>— Пре две године није био...{S} Сад не знам.</p> <p>— Ах... уздах 
д уписујемо и ону децу, која су пре две године требала бити уписана.</p> <p>Кмет зовну Гојка, а 
е би ли се <pb n="22" /> то могло и ове године проћи без мапе.{S} Највише га је у том уверењу д 
ричати с каквим ће уживањем да ради ове године са њима.{S} Љубица, која га врло радо слушаше, м 
" /> <p>— Хвала вам у напред.{S} Ми ове године нисмо ни практиковали школски рад: наставник нам 
S} Оно »насуштни«!..</p> <p>Ја сам прве године оплакао; ха-ха-ха...{S} Ја ћу ти данас то уредит 
сти, која влада међу мужем и женом прве године.{S} Он је био вазда озбиљан, жив и непрестано је 
 да ће и њу та судбина стићи одмах прве године, али види се није суђено.{S} Буд је такав, па јо 
ој се чини тако обично, као да је многе године провела гледајући у њега.</p> <p>Љубица му пружи 
еместише: научио сам већ да радим сваке године у другој школи, па ми то изгледа као правило, а  
а да буде.{S} До сад се уписивало сваке године само по десетину нових ђака, па се нису ни узима 
ештину многих старијих учитеља, да целе године туку децу душмански, а на испиту деца весела, см 
/p> <p>— Како је господин Драгољуб целе године радио без мапе, па опет добио петицу!</p> <p>И з 
 би помислио, да се у таквој школи целе године разлеже јаук и плач јадне, немоћне дечице!...{S} 
.{S} Кад бих знала да ће овако ићи целе године, бацила бих све још сад.</p> <p>— Хе... а нисте  
ао што се ова жалосница намучила прошле године, или ће благовати, као што ова сад благује?...{S 
рече он мрштећи се.{S} Вежбање последње године вредило би вам више од све шестогодишње теорије. 
 јој у војсци, ожењен још од осамнаесте године... свекар нека добричина... она доведена из сиро 
 збуни, али ипак одговори:</p> <p>— Три године, ово је сад четврта.</p> <p>— Нисте ваљад’ испит 
о, па ипак му је ово треће место за три године.{S} Је ли, Гојко?</p> <p>— Па ти ме знаш: какав  
зред... па се свет научио тако...{S} До године ће бити лакше; а сад уписујемо и ону децу, која  
/p> <p>— Јест... болест ме смела.{S} До године ћу имати право да се јавим на практични испит.</ 
много тешко.</p> <p>— То значи да ја до године на испиту треба да добијем петицу?</p> <p>— Па.. 
тац и насмеја се. »Даће Бог, па ћемо до године у нашу кућу« одговори мати, стежући њену ручицу. 
еобично пргава.{S} Како је радила преко године, тако настави и на испиту: стаде викати на децу, 
есецу по смрти Гојковој, одмах по новој години, венчаше се Влајко и Љубица.{S} У истој цркви, у 
ање.{S} Шта велите сад?!...{S} У другој години затекоше нас професори у кафани за картама, хтед 
ђе један њихов друг из Учитељске Школе, годину дана старији по школи, а знали су га добро и Гој 
ога страдања и патњи, што их претури за годину дана...{S} Он никада никога <pb n="162" /> не за 
но а учитељ четрдесет динара одсеком на годину.{S} Заведоше решења у протокол, договорише се да 
чких лица; то су јој другарице, старије годину дана.{S} И оне обртаху од ње главу презриво, куп 
иш... нисте ни ви бољи.{S} Чекао сам те годину и по, док ниси измирио мањак.{S} А за оно затвар 
ћери најрадије говоре, обећа да ће кроз годину дана сам наћи пашенога, само нека свастика порас 
ожићу, док покупи школски прирез за ову годину, а сад купи само државну порезу.</p> <p>— Зло, м 
братићу мој!...{S} Четири банке за целу годину!{S} И то су људи, лолчине једне.{S} Знам да ће о 
еде му рећи да је примила скоро за целу годину, али се уздржа, знајући да ће му то бити неприја 
а, колико се испребијах, па да ми је ко гођ и њему да што учини.</p> <p>— Е не бригај.{S} Ако т 
о«.{S} Према томе, и количина трошка на гозби одређује се дужином времена, проведена »на влади« 
па, откупљује се новом часништву добром гозбом, да не буде »мало пројахано«.{S} Према томе, и к 
а да школски одбор има деловођу — њега, Гојка.{S} Он га чак сматра за толико проста и неотесана 
о задовољити обоје, али како ће сад?{S} Гојка не сме вређати, јер је управитељ — може га одјури 
ања.</p> <p>Другом приликом опет увреба Гојка, и ако се овај непрестано крио од ње, па ће му уз 
ка.</p> <p>У току разговора Веља изазва Гојка у страну.</p> <p>— После овога рада биће заједнич 
 <p>Веља се одмах по ручку диже и позва Гојка да га прати, јер се мора вратити кући раније.{S}  
ад опремише и наместише на кревет мртва Гојка, Љубица опет уђе у собу и стаде близу мртваца.{S} 
рити!...{S} За кога сам сад? — За овога Гојка?...{S} Не, видиш да и он бежи од мене, отреса се  
вање? <pb n="32" /> Ништа, удајте се за Гојка, он је миран човек; ваљда ће се овде станити стал 
 Видело се да је због тога и зауставила Гојка, али није могла одмах да се обрне с позивом... пр 
ру, погледајући лукаво, испод очију, на Гојка.</p> <p>— А већ младе учитељице и у својим кућама 
тресе од те магловите зебње, погледа на Гојка, који иђаше гледајући пред ноге, дубоко занесен у 
 овим јадником!«...{S} И она погледа на Гојка, који корачаше поред ње, суморна и брижна лица, м 
а добро дошло.</p> <p>Љубица погледа на Гојка, али он гледаше оштро и озбиљно, као да се тај ра 
ђе јој преко усана и она баци поглед на Гојка, онако у косо, не осврћући главе к њему.</p> <p>А 
 собу да нешто узме, паде јој поглед на Гојка и она се одједном сва стресе, задркта и хтеде ври 
осврташе, збуњена, погледајући чешће на Гојка, који се смрзнуо ту на месту, па ни да мрдне.</p> 
а се већ неколико пута жалила писару на Гојка, а последњи пут доста отворено изјави, да би добр 
/p> <p>А Влајко, посматрајући замишљена Гојка, мисли у себи: »Гледај ти, молим те, какву је он  
лази из канцеларије.{S} Видевши збуњена Гојка како се осврће у неприлици, не знајући да ли да м 
сно осмејкиваше, гледајући то у збуњена Гојка, који се одједном некако-необично најежи, увуче г 
гога узрока...{S} Он погледа унезверена Гојка са оним простим искреним саучешћем и махну главом 
еларију и пуштајући за собом преплашена Гојка.</p> <p>— Шта је то било код вас с пандуром?{S} С 
часа отпоче суђење.{S} Уведоше уплашена Гојка и ћата му стаде постављати питања.{S} Оптужују га 
 једва климну главом; застаде и саслуша Гојка, који му се представи, па као прави генерал кад с 
а »штуцована«, па ни налик на пређашњег Гојка.{S} Истина, и сад се јасно опажа његова карактери 
 без сумње, Гојкова заслуга.{S} Па због Гојка је дошао и учитељ Аксо... »То је паметан учитељ,  
мна, она је сад нерасположена због овог Гојка, а можда и због другог чега, не зна ни сама,.. је 
а болесника, па, погледавши још једаред Гојка, који беше у дубоку заносу, изиђе из собе и оде.< 
зорима те их отвори, погледајући узгред Гојка, који стајаше снужден, збуњен, <pb n="108" /> гле 
е као крв...</p> <p>Кад Стојан оде пред Гојка, овај већ писаше нешто љутито.{S} Руке му дрктаху 
усвојила оно што им је казивано.{S} Код Гојка беше шаренила: неки му предмет обрађен добро и пр 
вакога празника и четвртка ручао је код Гојка.{S} Гојко се најпре изненади толикој пажњи и, как 
набавити за први разред, па пређоше код Гојка.{S} За његову мапу опет беше доста говора, и ако  
на конак... само да би могао ручати код Гојка...{S} Еј, мој Гојко, држи се сад добро... није ов 
Влајко се о ручку расположио, задиркује Гојка, сећа се неких смешних сцена из ђачкога доба, и т 
p>— Ха-ха-ха... те још како!{S} Питајте Гојка како он мисли.</p> <p>— Да, славно иде! одговори  
ђена на вечито заточење.{S} Она гледаше Гојка, који стајаше уз њу, узнемирен, зачуђен овом изне 
бејаше веома расположен и нарочито ради Гојка: да му помогне намеру, јер је већ увидео куд овај 
 Скочи са столице, намршти се кад опази Гојка уза се, и гледајући кроз прозор уздахну:</p> <p>— 
по том дође јој мати.{S} Стојан извести Гојка да је сад тамо у кући још већа ужурбаност: баба С 
 се негде виђали, настави писар, нудећи Гојка пивом.{S} Ви сте ми тако познати.</p> <p>— Учили  
 <p>Затим обоје стадоше запиткивати час Гојка час Љубицу, те ови морадоше ступити у разговор.{S 
традала много.{S} Одједном се загледа у Гојка дуго, дуго... па јој дође да врисне од бола.{S} П 
 црним очима и она се упи, загледа се у Гојка, примаче му се још ближе, врло близу, тако да осе 
иште.{S} Отвори вратнице и загледа се у Гојка, па кад га познаде, обрте право низ пут; Гојко је 
требала бити уписана.</p> <p>Кмет зовну Гојка, а она продужи гледати на прозор.{S} Чича Стојан  
летње ноћи.</p> <p>Учитељице посматраху Гојка иронично, не скривајући подсмеха.{S} А он стоји т 
, рече она и зацену се од смеха.</p> <p>Гојка обузе пријатна топлина: мило му што она сама везу 
ењем гледаху.{S} Један од оних учитеља, Гојко га зна, виђао га је на благајни, метну му пријате 
, па жива премрла од страха.{S} Истина, Гојко је радио и са њеном децом, док је боловала, она с 
говорити по неку међу собом.{S} Истина, Гојко при том бацаше из очију муње, а Љубица се лукаво  
м речима на његову лицу.</p> <p>Доиста, Гојко поцрвене, збуни се и стаде се вртети, као год јут 
живота хоћу!!«...</p> <p>Крајем месеца, Гојко и Љубица, на позив новог депозитара, одоше у срез 
 председник показа руком десно до себе, Гојко угледа капетана и би му мало слободније, зна чове 
чајању по школи корачати и кршити руке, Гојко се осмели, те уђе к њој у школу.{S} Она застаде,  
, а поред ње покуњио се њен будући муж, Гојко учитељ, па звера око себе...{S} Ту се опет некако 
во треће место за три године.{S} Је ли, Гојко?</p> <p>— Па ти ме знаш: какав сам био у школи, т 
осматрати...</p> <p>Као ножем прободен, Гојко одједном пребледе, искривише му се вилице од стра 
p> <p>— Од куд ти знаш? упита, зачуђен, Гојко.</p> <p>— И ја, знаш, стојао нодекана, на џаму, п 
 <pb n="54" /> <p>Кад већ уђоше у село, Гојко се понуди да отпрати Љубицу до њена стана.</p> <p 
 оде напред. </p> <p>Чим се сврши збор, Гојко и Љубица изиђоше, готово неопажени, па као да их  
 нове навале мисли...</p> <p>Кад свану, Гојко стиже с баба Смиљком пред школу.{S} Ташта му одма 
па кад га познаде, обрте право низ пут; Гојко једва стизаше за њом...{S} Али он иђаше, упирући  
гла истрчати уз онај голи Космај?...{S} Гојко ме онда звао да се пењемо...{S} Његова Америка«.. 
у преко лица, па трећа преко леђа...{S} Гојко појури к вратима, али га писар дочепа за раме.</p 
 груди... свуд ватра као жеравица...{S} Гојко опет поче о Америци...</p> <p>— Еј мој кукавче, н 
 никако да избијем мисао из главе...{S} Гојко ми јадни једнако пред очима.{S} Седим тако по цео 
сови.{S} Љубица претрну и застаде...{S} Гојко беше већ позеленео од страха.</p> <p>— Баш смо по 
?...{S} Ево га ближе... још ближе...{S} Гојко!!...{S} Исто онако миран, као кад лежаше на креве 
огу, које падаху у њих као камење...{S} Гојко зинуо па трчи из све снаге, а за њим се спотиче и 
ите?...</p> <p>— Учитељ орловички...{S} Гојко Савић...{S} До вас... мало послом...{S} Врло нужн 
њега нешто шарено и необично лепо...{S} Гојко се стаде прибирати... да, то је жена, врло млада  
ондиције и... и... тамо још нешто...{S} Гојко запе у говору и поцрвене, а Љубица се болно осмех 
...{S} Почиње шибати хладан ветар...{S} Гојко се грчи и тресе, па опет жури напред.{S} Често за 
 јектенија десетина одраслијих ђака.{S} Гојко стаде за певницу, али пошто не имађаше гласа, мор 
зника и четвртка ручао је код Гојка.{S} Гојко се најпре изненади толикој пажњи и, како он сиром 
 је до сад какав тежак посао вршила.{S} Гојко се прибираше и спремаше за разговор, идући по соб 
 а знали су га добро и Гојко и Веља.{S} Гојко није добио премештај, то му јавише другови, који  
а свима својим драгоценим адиђарима.{S} Гојко се пренерази од чуда, али је сад морао бити одлуч 
сто са заљубљеним осмехом на устима.{S} Гојко подиже главу; очи му беху необично замућене, усне 
рејало, а двориште се напуни ђацима.{S} Гојко и Љубица одвојише свако своју децу, па одмах, ту  
спреми, Стојан доведе оседлана коња.{S} Гојко ускочи на седло, па се обрте Стојану.</p> <p>— Ак 
 собом врата, изиђе да види ко лупа.{S} Гојко куцну на прозор и доста јасно викну:</p> <p>— Љуб 
ечи беху скоро исте као и учитељеве.{S} Гојко се једва осмели да изговори оправдање:</p> <p>— Д 
ју, па снује пријатне заносне снове.{S} Гојко се обрте к њој, па је стаде посматрати.{S} Учини  
, рече она, па отвори врата и изиђе.{S} Гојко се пожури за њом, вичући:</p> <pb n="147" /> <p>— 
д на живој муци, не зна шта да каже.{S} Гојко је гледа не дишући, а и писар некако чудно гледа. 
ти, јер се мора вратити кући раније.{S} Гојко једва дочека што му се пружа прилика, да са њим о 
цу, па са њом полако изиђе из школе.{S} Гојко не диже главе за њима.{S} Одоше обоје у празну уч 
ц уђе у школу, Стојан истрча напоље.{S} Гојко остаде сам у топлој загушљивој соби, гледајући не 
 учитељи још нису ни мислили о томе.{S} Гојко чак узе и нешто пара унапред, па одмах оде до Бео 
о се одавно.</p> <p>Врата шкрипнуше.{S} Гојко скочи.</p> <p>— Ехе, братићу мој, кажем ја њој: д 
љицама и стаде их нешто задиркивати.{S} Гојко то опази, па чим виде да је Љубица свршила посао, 
еостварљиво, јер нема ко то извести.{S} Гојко признаде сам себи да није у стању извршити ниједн 
 знају да се не могу ћутећи мимоићи.{S} Гојко осећа како га издаје присебност, и он већ увиђа д 
pb n="179" /> <p>Једва стигоше кући.{S} Гојко већ ништа не зна за се.{S} Стојан га скиде и наме 
чи узалуд.{S} Вратише се одмах кући.{S} Гојко седе на кревет и замисли се, а Стојан гледаше све 
, те се не понови ономадашњи случај.{S} Гојко стајаше на вратима, блед, осећајући неку дивљу ра 
дете к Гојку, молећи га да дође њој.{S} Гојко одмах дође, али <pb n="123" /> му и лице и цело п 
јој се отме из груди и загушен јаук.{S} Гојко упали свећу и устаде.</p> <p>— Шта је? запита он  
кад уђе, у мало не запуши нос руком.{S} Гојко то опази, па се обрте Стојану.</p> <p>— Је ли мор 
ву писареву и шаљив одговор Љубичин.{S} Гојко се следи, и од тог дана није се ни видео ни прого 
ајбоље.</p> <p>— С краја ћемо, оздо.{S} Гојко преписа имена на чисту хартију и таман да почне п 
ко виси на прозору и гледа зачуђено.{S} Гојко се врати у школу, пусти ђаке, па стаде ходати по  
е, па се опет уозбиљи и ћути упорно.{S} Гојко не може да дође себи од чуда. »Шта је ово сад?... 
 заседну.{S} Беше све лепо, и чисто.{S} Гојко не може да се начуди откуд се појавише толике ств 
дружења беху позвани на срески збор.{S} Гојко и Љубица се премишљаху да ли да иду и они на збор 
о капетана.</p> <p>Уђе капетан, љут.{S} Гојко скочи, изненађен, и умало не дрекну, јер се беше  
ник се мало збуни, па шмугну у собу.{S} Гојко остаде још мало да чује разговоре о новој влади,  
лику мараму на главу и пође изласку.{S} Гојко истрча из дворишта и стаде пред вратницама...{S}  
/p> <p>Дођоше ови гласови и у школу.{S} Гојко до сад није никад обраћао пажњу на промену владе. 
 наређује да сутра дођу сви у школу.{S} Гојко и Љубица се договорише да <pb n="20" /> после под 
ненада, без куцања, у Гојкову школу.{S} Гојко довршиваше предавање, па видевши овога неучтива < 
зећи у раду олакшице своме страдању.{S} Гојко је избегаваше да јој не постане још досаднији, а  
есет динара месечно за стан и башту.{S} Гојко оде те разгледа свој нови стан, па се врати са од 
, жудно, са неком чудном одлучношћу.{S} Гојко је обилази на раду по неколико пута дневно, помаж 
 Доведоше два сведока и испиташе их.{S} Гојко виде да ту нема шале, па се прибра и стаде се бра 
ешто што се нигде и никад не догађа:{S} Гојко у три разреда има преко двадесет предмета, а она  
га превариш: хоће ли данас долазити?{S} Гојко никога не помену, али се знало о ком говори.</p>  
 Кажем ја: није се он могао променити — Гојко као Гојко, остао »млада«!, к’о што је и у школи б 
гледећи је промрмља врло брзо:</p> <p>— Гојко Савић, учитељ.</p> <p>— А... отеже и збуни се изн 
 па стаде ћутећи корачати поред њега, а Гојко иђаше весео, задовољан, јер је данас добио потпун 
столу, да сврши упис и наплату улога, а Гојко угледа Вељу у првом реду, па му се одмах упути.{S 
се таман спремаше да побегне из собе, а Гојко уздахну тешко... необично...{S} Само се одвојише  
ица није могла готово нимало спавати, а Гојко није ни тренуо.{S} Обоје су претурали по глави на 
вац.</p> <p>Веља таман седа за ручак, а Гојко упаде у собу, задуван, занесен, гневан, са стотин 
ла, држећи умочено перо над хартијом, а Гојко хода преко школе и застане, кад га Веља што упита 
>Веља таман каза шта је видео и знао, а Гојко стаде махати руком и опет удари у бунило.</p> <p> 
пи и спреми.</p> <p>Чича изиђе весео, а Гојко се спусти и леже на своју нову постељу...</p> <p> 
е изгубљено, о чем се некада сневало, а Гојко се првих неколико недеља осећаше сав блажен, срећ 
седник га дочека збуњено, као кривац, а Гојко већ мало подигао главу и гледа председника право  
е, да не увреди овако отресита госта; а Гојко, видевши ово нагло црвенило на Љубичину лицу, обо 
Ето, један удар... капља и готово!{S} А Гојко се мучио много...{S} Уф!...{S} Гле лакше ми је... 
еју, праве шалу на рачун Гојков...{S} А Гојко, срећан што се једаред смирио, што му је у кући с 
 али се ипак плаши, много плаши...{S} А Гојко се не боји испита, он зна да су деца ваљано спрем 
познала је по Гојкову изразу лица.{S} А Гојко јој не рече то с нарочитом намером: да види хоће  
пет погледа и насмеја се још јаче.{S} А Гојко, озбиљан и намрштен, са неким прутићем у руци, ра 
асмеја се Веља.</p> <pb n="167" /> <p>А Гојко се само смеши и гледа како ти и он сад има кућу и 
S} О, часни га, и те жене!«...</p> <p>А Гојко само трчи и у глави му само једна црна мисао, кој 
 О, ала се грдно преварих!«...</p> <p>А Гојко ради, иде и мисли: »Доста ми је само што знам да  
е и младе, несрећне девојке...</p> <p>А Гојко занемео, смрзао се, па не дише.{S} Осећа само как 
и по образу!...{S} Хм-хм-хи...</p> <p>А Гојко само иде, погнуте главе и намрштена чела, не освр 
а пружи руку и корачи унапред.</p> <p>А Гојко сања... никако да дође к себи...{S} Не може да ра 
.{S} И он изиђе брзо из школе.</p> <p>А Гојко сеђаше на свом убогом кревету и плакаше горко...{ 
осо, не осврћући главе к њему.</p> <p>А Гојко се погнуо, па мери очима сваки свој корак.{S} Тек 
ути се за децом к своме стану.</p> <p>А Гојко брзо распусти децу и оде журно у Брезовац. »Бар ћ 
рави себи што за вечеру.</p> <p>...{S}А Гојко посматраше како се чича Стојан превија око његове 
 једном да... у наше друштво? запита га Гојко, смешећи се.</p> <pb n="165" /> <p>— Да се женим? 
 <p>— Ја му ништа више нећу, прекиде га Гојко живо. — Мене остави.{S} А ви тамо ако хоћете... к 
мехну, очекујући радозналим погледом да Гојко почне причати.</p> <p>Гојко се у почетку сплетао, 
зао.{S} Ето и сада чича зна поуздано да Гојко слуша на вратима... нарочито му је казао да остав 
видим...</p> <p>— Добро, добро... убрза Гојко, окрећући главу десно и лево, не знајући како да  
е тамо бити?...</p> <p>— Хм... промрмља Гојко, зверајући очима.{S} Ја не знам...{S} Бога ми, не 
</p> <p>»Чудновата је, баш!... премишља Гојко десети пут једну исту мисао. — Овамо седи са њим  
се приберем од страха.« Још истога дана Гојко је одвезе њену оцу, па се он другога дана врати,  
ој је речено.</p> <p>— Шта каже? запита Гојко шапућући, кад му Стојан предаде хартију.</p> <p>— 
— Да ли да заведем у деловодник? запита Гојко, савијајући исписану хартију и остављајући је у к 
рат...</p> <p>— Куд је отишла? прошапта Гојко као из гроба, гледајући и сад несвесно и дркћући  
 одело... треба за сутра, опет прошапта Гојко, гледајући у таван.</p> <p>— За сутра?{S} Па ја ћ 
04" /> <p>— Ја... ја сам писао, промуца Гојко, чудећи се чији је то глас којим он говори — тако 
... свршио сам Учитељску Школу, промуца Гојко оборених очију, избегавајући ону заплетену туђу р 
 <p>— Којешта!...{S} Није то... промуца Гојко, па се још више заплете. — Знаш, брате, у једној  
 јој најзад пође за руком...</p> <p>Кад Гојко, око десет часова, опази да је Љубица пустила сво 
окренуше сваки својим путом.</p> <p>Кад Гојко стиже у срез, капетан таман излази из канцеларије 
распреми од пута, врати се у школу, где Гојко спремаше своју уписницу.</p> <p>— А премештаја не 
ако изиђоше из школе.{S} За децом изиђе Гојко, гледајући пред ноге.{S} Обома беше незгодно да с 
хим гласом.</p> <p>Мало постаја, па уђе Гојко у разред.{S} На лицу му исписана жива радозналост 
и се овако рече, одахну чича, јер га је Гојко три пута слишао, док није добро научио целу наред 
о не могу да се тачно сете дана, кад је Гојко грдио власт, него само тврде да је то било ономад 
.</p> <p>— То ми је дужност, прекиде је Гојко оштро, гледајући у страну.</p> <p>— Знам... али о 
ога... </p> <p>— Чекајте!... прекиде је Гојко одједном.{S} Хоћу да вам испричам, баш ћу вама да 
а изласка из тешке неприлике, да јој је Гојко једино уздање...</p> <p>А он је мислио много и ду 
оси наликовали меденом месецу, о чем је Гојко толико слушао и понешто читао, али то се, у њихов 
чело.{S} Беше му нарочито криво, што је Гојко, послушавши његов савет, допао овакве беде.{S} Ос 
авајући да ослободи своју руку, коју је Гојко стегао као клештима, па вуче и јури напред.{S} Он 
чтиво рукова са Љубицом.{S} За то време Гојко весело узвикну:</p> <p>— Веља, Бога ми!...{S} Ја  
прожмани и запојени.</p> <p>За то време Гојко нешто живо преговараше са Стојаном у својој собиц 
 пријатељски:</p> <p>— Идите, господине Гојко, кући, па гледајте свој посао...{S} Нећу ни да ва 
ње и сва страдања...</p> <p>— Господине Гојко, рече писар улазећи, да вам издам часком плату, п 
главу и хтеде проћи.</p> <p>— Господине Гојко... молим вас, причекајте, зовну га Љубица с прага 
ауке...</p> <p>— Ха-ха-ха... насмеја се Гојко гласно.{S} У Орловици, а и по осталим селима, још 
жност.</p> <p>Било је већ доцкан кад се Гојко диже и упути к своме селу.</p> <p>Сутрадан Љубица 
у...{S} Еј, грешниче!... </p> <p>Кад се Гојко стиша, Веља га стаде запиткивати, те на тај начин 
н га пропусти пред собом.</p> <p>Кад се Гојко нађе на улици, дахну слободно, па окрете журно, п 
а пред олујом.</p> <p>— Е?... зачуди се Гојко, и подиже главу.</p> <p>У том се отворише вратниц 
.</p> <p>Она се хтеде исправити, али се Гојко саже и, тресући се сав, као у бунилу, припаде к њ 
о муња одјури суседовој кући.{S} Док се Гојко обуче и спреми, Стојан доведе оседлана коња.{S} Г 
 чешће ципеле и куповни штап.{S} Чим се Гојко представио као учитељ, на лицу овога сељака опази 
разви и прочита гласно објаву, којом се Гојко Савић, привремени учитељ и управитељ школе орлови 
 школско двориште, Љубица опази како се Гојко нешто устумарао пред својом кућицом.{S} Она помис 
 писар постајаху интимнији, у толико се Гојко све више стаде повлачити, док се сасвим не издвој 
н!,.. знам...{S} И гле сад шта је! рече Гојко у себи.{S} Он познаде писара.{S} Сећа га се добро 
а.</p> <p>— Ето нам сад нове беде, рече Гојко, плашећи се.{S} И куд ме ђаво наведе да је дирам! 
— Знам да вас неко тешко зло мори, рече Гојко, прибравши се мало. — Али ма шта било, знајте да  
ни и то, молим те... боље ће бити, рече Гојко, сакривајући оне ствари у свој зимски капут.</p>  
 Шта ћемо сад, чиме да те частимо? рече Гојко нудећи га у исто време столицом, коју је Стојан и 
ектрици!...</p> <p>— Како то!? повикаше Гојко и Љубица, зачуђени.</p> <p>— Остао удовац, брате, 
шујући ред, натмурен и покуњен, ступаше Гојко.{S} По потесу блиста се бистра роса, мирише свеж  
дређен је ревизор, знали су га обоје, и Гојко и Љубица, јер им је предавао школски рад.{S} Само 
ам ваш...{S} Јест, ваш.... ваш!...{S} И Гојко одједном, не поимајући шта ради, дохвати њену мек 
откуд?... зашто то!... од чега?...{S} И Гојко, изненађен, само се питаше: откуд то?...{S} Како  
 људима причати о својој бруци?...{S} И Гојко се одједном сети својих ранијих снова и би му чуд 
и штиклом у главу, туци, гњави«...{S} И Гојко се опет мало прибере од гнева.</p> <p>»Што то нем 
боље је да она опет остане сама...{S} И Гојко се већ наже оној страни до врата, па чим она у хо 
, зови Вељу учитеља из Брезовца«..{S} И Гојко развукао уста дужином целе вилице, смејући се при 
ао да је неки велики терет носила.{S} И Гојко пусти своје ђаке, па јој приђе, смешећи се:</p> < 
 залеће у мирну и безбрижну пилеж.{S} И Гојко, као са неким предосећајем, стаде се нервозно окр 
кавши да је иначе цео рад одличан.{S} И Гојко се много сплете са питањима из рачуна, али њему н 
 по нечем подсети на њену младост.{S} И Гојко се чак расположио, па допуни разговор по неким св 
мер, Министар полиције...{S} Хехе...« И Гојко мрдну брком у страну, осећајући да је и ту претер 
 паметан разговор из кога се увери да и Гојко располаже добрим и не малим искуством у школском  
о походити и врати се. </p> <p>Љубица и Гојко продужише пут ћутећи.{S} Беше им незгодно настављ 
лите мени, у наш дом...</p> <p>Љубица и Гојко изјавише жељу да слушају даље рад, па по свршетку 
 бескрајном вечношћу...</p> <p>Љубица и Гојко стајаху неми, зачуђени пред овим ретким призором, 
њима покуњен, снуждена погледа, изиђе и Гојко са писарем.</p> <p>— Овај би и заспао у школи, че 
почиње уједно и сама опажати, а то је и Гојко напоменуо, да јој деца почињу бивати све више уте 
а онда јаснији одговор, који је могао и Гојко чути.</p> <pb n="136" /> <p>— Немам ја ниједне ње 
ра онако исто необично, најежено, као и Гојко.</p> <p>— Извол’те, немамо све удобности као код  
љице, исто онако најежен и згрчен као и Гојко, обрте се и оде у школу, машући главом неповерљив 
старији по школи, а знали су га добро и Гојко и Веља.{S} Гојко није добио премештај, то му јави 
а је рекла.</p> <p>Појави се на прагу и Гојко, али друкчији, сасвим друкчији.{S} На њему лепо н 
.{S} Хајде да се тражи коњ!...</p> <p>И Гојко корача журно, брижно, не видећи ништа око себе, о 
па живети... живети славно!...</p> <p>И Гојко доиста проживе школски распуст у задовољству и од 
се умије, рече он, смешећи се.</p> <p>И Гојко изиђе у ходник, па погледавши Љубицу презриво, до 
ро, замуцкујући на првој речи.</p> <p>И Гојко приђе к Драгољубу, рукова се са њим, па му објасн 
...</p> <pb n="135" /> <p>— Јесте ли ви Гојко Савић, учитељ? звони отуд са врха озбиљан, крупан 
p> <p>— Шта да радим, научи ме, настави Гојко очајним гласом, па му исприча догађаје последњих  
ладости...</p> <p>— Младости?... понови Гојко и замисли се.{S} Ја је нисам имао, ни знао за њу. 
 нисте живели?</p> <p>— Како?... понови Гојко.{S} Од основне школе, па до краја школовања одвој 
, тргла се? </p> <p>— Да, да... потврди Гојко тако живо, да се капетан мораде осмехнути. — Сад  
са велико дечје коло, а у средини стоји Гојко сасвим друкчији, достојанственији, па показује не 
 један... и опет се издиже камџија, али Гојко једним брзим скоком истрча из школе и удари се из 
у се.{S} После удари у запиткивање, али Гојко и не мрдну главом, као да је мртав, као да не чуј 
 Љубица осећаше само гнушање и бол, али Гојко... да му је само да провири једним оком, само за  
би Бог дао деце!...{S} Али на тој мисли Гојко обично свакад поцрвени, сам од себе, и нешто се к 
а чуђењем посматраше како онај сплетени Гојко стоји пред децом, како им живо и весело прича, са 
ављати једио исто...{S} И овај несносни Гојко, са својим оригиналним особинама, и његови кад ст 
исли.</p> <p>— Да, славно иде! одговори Гојко одлучно.</p> <p>— Видим ја како се ви мрштите...{ 
вашу учионицу?</p> <p>— Јесте! одговори Гојко, и поче полако причати догађај за догађајем.{S} К 
</p> <p>— Па... да се вратимо! одговори Гојко неодлучно, увиђајући и сам да је то немогућно.</p 
вцем.</p> <p>— Добро лаку ноћ! одговори Гојко мало увређеним гласом и остаде дуго на том месту, 
 сам тада и живео, више никад, одговори Гојко с неким болом, готово са очајањем, па се опет заг 
ти по дворишту.</p> <p>— Овде, одговори Гојко, мрштећи се.</p> <p>— А!... отеже она и оде у соб 
у?{S} Знам да ме не познајете, одговори Гојко гледајући у земљу. »Ха, ова несрећна збуњеност, р 
 и кријући очи.</p> <p>— Знам, одговори Гојко.{S} Али ако се она узинати, не могу јој ништа.{S} 
— Ја морам, а други... не знам одговори Гојко и збуњено погледа у земљу, мрштећи се.</p> <p>— С 
ше свиди савет нашег Стојана, проговори Гојко, осмехнувши се малко, али му са лица не силажаше  
о послом...{S} Врло нужно, стаде муцати Гојко, савијајући и гужвајући шешир у рукама.</p> <p>—  
уше обоје на посао...</p> <p>Око поноћи Гојко се трже; пробуди га некакво необично стењање.{S}  
та било, није тако страшно...{S} А овај Гојко баш је добар човек и... одличан... јест, баш одли 
вдања«...{S} И тог тренутка постаде јој Гојко црњи од ђавола, страшнији од пакла...{S} У њој се 
Па што је овде овако?«</p> <p>Приђе јој Гојко, па прво лизну прст језиком и превуче њим преко т 
би могао ручати код Гојка...{S} Еј, мој Гојко, држи се сад добро... није ово Пера писар!«...</p 
а, држећи коња за узду.</p> <p>— Учитељ Гојко да иде сад одмах са мном у срез, зову га...{S} Ев 
се деца унезверила, па чекају шта ће им Гојко рећи и ниједно се још не спрема за излазак.</p> < 
а се то и он жури за послом.{S} Међутим Гојко је до сад спокојно шетао по трави, и тек кад је њ 
и потпуно свој положај.</p> <p>Одједном Гојко отвори очи и стаде махати шаком, као да некога зо 
вота, овакви поступци.</p> <p>Други дан Гојко таман изиђе из Љубичина разреда, а вратнице се от 
 нису чиста посла!« ...</p> <p>Сутрадан Гојко устаде туробан; чим се сети синоћње патње, намршт 
.</p> <p>— Заборавих... промрмља збуњен Гојко, крећући очима живо, као да гледаше где би се мог 
осла га за коња.{S} Како ли је изгледао Гојко тада и како му је дрктао глас, може се закључити  
 није се он могао променити — Гојко као Гојко, остао »млада«!, к’о што је и у школи био...{S} Д 
p> <p>— Ништа... проћи ћемо, рече весео Гојко који је био на десетом небу од радости: »изгрдила 
роју ђака, па онако у шали помену, како Гојко има мање деце од ње, и смејући се рече: »Ништа, ј 
 још горе... уз њу је писар.{S} А овамо Гојко му једнако издаје некакве оштре поруке за Љубицу, 
им је; питаћу Вељу на само...{S} И опет Гојко сумњиво <pb n="170" /> махну главом и стаде са не 
исивач у истом надлештву.{S} Од тада му Гојко изгуби траг, и ево сад му би суђено да га види у  
, док узе шљиве са њене руке.</p> <p>Ну Гојко нађе да треба и њему што рећи, да је незгодно ово 
говориш ти!...{S} Ко је умро?... дрекну Гојко разрогачених очију, стегнувши старца за раме, гле 
 Па тек сад имамо да разговарамо, викну Гојко живо, опазивши да се она окреће вратима.{S} Он пр 
<p>— Где је... соба...{S} Љубица? викну Гојко и одмах спази једна врата и јурну тамо.{S} За то  
 излази из дворишта...{S} Ха!.. узвикну Гојко и поче долазити к себи.{S} Стаде разумевати догађ 
p>— Не, није то... оставите!... узвикну Гојко, трљајући руком бледо чело. — Ваша су страдања не 
</p> <p>— Море, какав ручак!... узвикну Гојко љутито и стаде скидати капут.</p> <p>— Шта је, за 
. све знам!...{S} Видео сам!... узвикну Гојко таквим вриском, као да неко одсеца парчета жива м 
ушу...</p> <p>— Да презирем?... узвикну Гојко, дркћући од њена блиска присуства, па одједном об 
з другога, тесног сокака испаде пред њу Гојко, па како је угледа, поцрвене и хтеде да прође.{S} 
..{S} Овај ми шврћа вели: оженио се наш Гојко и прича ваздан тамо...{S} Дај, вељу, да видим наш 
она удари у смех.</p> <pb n="141" /> <p>Гојко се баш збуни.{S} Шта сад да јој каже?...{S} Доист 
ана, голубане?...</p> <pb n="153" /> <p>Гојко, онако збуњен, још више се ушепртља од овога узви 
какаше са столица.</p> <pb n="34" /> <p>Гојко се тврдо одлучи да добро прочасти Стојана, чим пр 
главом ка вратима.</p> <pb n="94" /> <p>Гојко истрча, али се после неколико секунада врати, иск 
о погуреним леђима.</p> <pb n="7" /> <p>Гојко се сусрете са њеним јасним светлим погледом и обо 
рхта од узбуђења.</p> <pb n="109" /> <p>Гојко махну руком... одједном затрепта очима, затресоше 
 је ново код вас?«</p> <pb n="69" /> <p>Гојко се намести на столицу, хтеде се осмехнути, онако  
ешко сетити презимена писарева. </p> <p>Гојко погледа преко свију лица, а беше их четворица. »Ј 
овим и настадоше друкчији дани. </p> <p>Гојко опази да се у последње време Љубица одједаред изм 
одмах одскочи. </p> <p>— Ето га!</p> <p>Гојко скочи с кревета, обрте се збуњено по соби, па вид 
те кућама... брзо!{S} Журите се!</p> <p>Гојко се осврну, па с чуђењем и немим питањем погледа п 
 па се одлучно крену. — Хајдемо!</p> <p>Гојко пође за њом, удешавајући још унапред шта ће радит 
ође...{S} Оте му се баш из руку!</p> <p>Гојко уђе у собу, седе и рече Стојану да прича шта је в 
пити и слагати једну на другу. .</p> <p>Гојко беше сав црвен, збуњен, отираше лице марамом и сп 
и.{S} Зар и то није страдање!...</p> <p>Гојко се трже; поче опет да му наилази облачак на чело, 
S} Да се живи!... да се живи!...</p> <p>Гојко, нешто из радозналости а нешто због оскудице, оде 
а јој мркне свес’... па пљус!...</p> <p>Гојко само осети како се на њега сруши цела кућа, и неб 
за какав протест.{S} Сиромах!...</p> <p>Гојко стајаше тако непомичан, преврташе хартију, па је  
лазила овамо... што је дошла?...</p> <p>Гојко отрча на северну страну, па груну песницом у врат 
трпели толико зло без невоље?...</p> <p>Гојко поцрвене, саже главу, па промуца:</p> <pb n="127" 
мо ти реци да хоћеш... је ли?...</p> <p>Гојко се хвата за врелу главу; нешто му много у темену  
ама ка луда, а сад ти за њом?...</p> <p>Гојко је гледа и само слуша онај звучни глас, који иде  
ну гласно:</p> <p>— Ко је то?...</p> <p>Гојко се сакри у један крај, а Влајков крупан глас загр 
 жива!...{S} Права лепотица!«...</p> <p>Гојко се мало ушепртљио, звера очима и гледа прекорно В 
суше се читави потоци из неба...</p> <p>Гојко се трже... погледа и зачуди се откуд он сад у сво 
ако необично, као да је мртва...</p> <p>Гојко јој приђе, онако мокар, клекну пред њом на земљу  
леко, далеко од овога призора...</p> <p>Гојко се подиже испод прозора, погледа сумануто око себ 
. и сад ме глава по мало боли...</p> <p>Гојко затресе плећима и изиђе из собе, не рекавши ником 
.{S} А она само мисли и мисли...</p> <p>Гојко се већ престао чудити.{S} Гледа је само, па и он  
лаву своду руменосјајни зраци...</p> <p>Гојко се откотура до учионице, паде на сто и остаде так 
 да свратите, али је већ мрак...</p> <p>Гојко се трже и готово одскочи корак натраг.</p> <p>— К 
узбуђено, не мислећи ни о чем...</p> <p>Гојко је уведе у своју собу, намести је да седне на сто 
 разлеже се врисак за вриском...</p> <p>Гојко побеже од прозора и више не приђе тамо.{S} Чим би 
 и зарђала реза шкрипну оштро...</p> <p>Гојко се осврташе око себе унезверено, дркћући од страх 
 им чистимо ципеле, на пример...</p> <p>Гојко уздахну, скрушен, без наде, видећи пред собом све 
м са писарем, нек пуца од једа«.</p> <p>Гојко остаде озбиљан, вечно намрштен и повучен, избегав 
жују га за »опорочавање власти«.</p> <p>Гојко се још више збуни; стаде нешто муцати, одговарати 
атићу... ка нека права вамилија.</p> <p>Гојко обори главу па ућута.{S} Њега је вазда побеђивала 
 паде око врата и горко заплака.</p> <p>Гојко стајаше пренеражен, као да је спао с другог света 
у се оне црне кутије с накитима.</p> <p>Гојко изгледаше тешко болестан.{S} Час га видиш да се ј 
упи дршком од камџије по актима.</p> <p>Гојко стајаше, пренеражен, зелен и блед, разрогачених о 
 и некако лукаво засветли очима.</p> <p>Гојко се насмеши задовољно, победоносно.{S} Распусти де 
е кмет и махну руком на Стојана.</p> <p>Гојко непрестано преврће уписницу, разгледа потписе раз 
Љубица, дижући главу као из сна.</p> <p>Гојко је погледа, поцрвене као рак, па одједном отвори  
к остане која крајцара за брата.</p> <p>Гојко је сам изјавио жељу, да њих двоје издржавају њена 
се опет намршти и изиђе из собе.</p> <p>Гојко се подиже и погледа по соби несвесно, па се полак 
иза сокак, снујући даље планове.</p> <p>Гојко не виде ништа више око себе, па ни ћату; очи му п 
? рече она, и поуми да му приђе.</p> <p>Гојко је погледа уплашено, или се ваљда сети ради чега  
е пусти напред, да она прва уђе.</p> <p>Гојко иђаше по школи замишљен, а ђаци му нешто писаху.{ 
p>— Куцни, братићу, нек те чује.</p> <p>Гојко познаде Вељин глас одмах.{S} Скочи и пође к врати 
 сад се то није дешавало никоме.</p> <p>Гојко се накашља, хтеде нешто рећи, али Веља настави љу 
лико речи, руковаше и растадоше.</p> <p>Гојко и Љубица враћаху се, пуна срца, весели и задовољн 
ве што је потребно да се набави.</p> <p>Гојко иђаше напред, намрштен и узнемирен; обузело га не 
ономе доле...{S} Он њега и држи.</p> <p>Гојко се поздрави, па оде журно.{S} Мислио је да иде ве 
чито, нек чује она да он одлази.</p> <p>Гојко само трчи с прозора на прозор.{S} Погледа у учион 
о: треба, са њима бити друкчији.</p> <p>Гојко се усуди да је погледа, али се одмах трже и обори 
 а са Гојком се куцну другарски.</p> <p>Гојко испи, па одмах виде да се и Пера и Љубица нешто с 
, јер сад могу најгоре страдати.</p> <p>Гојко га погледа плашљиво, а он ходаше по соби, мрштећи 
погледом да Гојко почне причати.</p> <p>Гојко се у почетку сплетао, муцао, али му се после разд 
} Ко зна кад ћете нам опет доћи.</p> <p>Гојко иђаше као на шибу.{S} Шта ће он тамо, кад зна да  
д срамоте, па не зна куд ће очи.</p> <p>Гојко превалио своје велике сањиве очи, па не може да с 
кро покупи и однесе да га осуши.</p> <p>Гојко лежи сам већ читав час, не мрда ни чим, не покрет 
ане.{S} Тако је то, братићу мој.</p> <p>Гојко и Љубица се згледаше и насмејаше.</p> <p>После по 
ну полицајац и замахну камџијом.</p> <p>Гојко само гледа тупо и несвесно заплашеним очима, на л 
, да не шиљемо нарочитом поштом.</p> <p>Гојко прими хартију, разви је и стаде читати.{S} Одједн 
гледа га са неприметним осмехом.</p> <p>Гојко се сасвим збуни, поцрвене као да је ухваћен у как 
ице.{S} Нисам јој ништа издавао.</p> <p>Гојко познаде овај глас, и задркта.</p> <p>— Добро... о 
 настави она да се не би ћутало.</p> <p>Гојко се изненади, управо уплаши се.{S} Отвори очи, чуд 
отпуно безбрижна, па оде весело.</p> <p>Гојко се још смешио задовољно, сећајући се неких ситниц 
 пустимо децу рано, па да идемо.</p> <p>Гојко се изненади; овакав предлог није очекивао, а би м 
ојан, млатајући рукама уплашено.</p> <p>Гојко ободе коња и кад пролете кроз вратнице и отиште с 
се, одговори други глас одлучно.</p> <p>Гојко исприча још и онај догађај с пандуром, приђе те п 
ако смо сиротиња.{S} Тако је то.</p> <p>Гојко развукао уста у широк сладак смех, а главу окрену 
н благо, показујући Гојку место.</p> <p>Гојко му, колико могаше у оном страху, исприча шта је б 
е све мање предмета за разговор.</p> <p>Гојко све више зебе...{S} Да је то она обична хладноћа, 
штво.{S} Има времена и за одмор.</p> <p>Гојко, онако суморан, наређује Стојану да трчи за бисаг 
ије могло ни помишљати на отпор.</p> <p>Гојко се обрте деци, па им рече благим, уморним гласом, 
уд са врха озбиљан, крупан глас.</p> <p>Гојко се тресе, као да је под утицајем електрине, обрће 
.. нешто је на тебе много љутит.</p> <p>Гојко устаде, ћутећи, прође поред кмета и оде у школу.{ 
шта, закључа врата и оде у собу.</p> <p>Гојко брзо притрча прозору...{S} Види се, она му нешто  
и стаде се претурати по кревету.</p> <p>Гојко отрча, онако необучен, у школу, разбуди Стојана и 
вратна, те ме вечито избегавате?</p> <p>Гојко се унезвери, рашири очи, као кад нас ко увреди не 
положили, те сте још привремени?</p> <p>Гојко поцрвене и најволео би да могаше тог часа у земљу 
атићу, тако је то; видим ја!...«</p> <p>Гојко га дочека на вратима своје учионице, намрштен, а  
S} Зар ја не бих могла тако?...«</p> <p>Гојко по дечјим погледима осети да она стоји иза њега,  
иближаваше слободно, готово дрско, и на Гојков учтив <pb n="40" /> поздрав једва климну главом; 
исали? узвикну он, показујући прстом на Гојков потпис.{S} Беше сав поцрвенео од љутине, усне му 
писар спрема да избаци неку пошалицу на Гојков рачун, <pb n="42" /> престиже га и сама рече: ис 
вини, сви се смеју, праве шалу на рачун Гојков...{S} А Гојко, срећан што се једаред смирио, што 
 никако јављати.{S} И то је, без сумње, Гојкова заслуга.{S} Па због Гојка је дошао и учитељ Акс 
и иначе.</p> <p>Лекар се загледа у црте Гојкова лица и опазивши неке оштре неправилности, намрш 
је се имало ради чега живети«...</p> <p>Гојкова се болест одуљи читава два месеца, и напослетку 
ног дана, без наде, без утехе...</p> <p>Гојкова се зебња испуни.{S} После неколико недеља они н 
т се окамене...</p> <pb n="184" /> <p>А Гојкове очи гледају... гледају преко уздрктала пламичка 
рекрсти се побожно, упали је и стави на Гојкове груди...{S} Воштаница најпре запрска, док пламе 
да видиш...{S} Писар је доведе до врата Гојкове учионице и показа парчета хартије.</p> <p>— Ено 
 су до сад чували овце и говеда, а међу Гојковим било их је који су и копали, пластили, налагал 
а врата, уђе депозитар и зађе некуд иза Гојкових леђа.{S} Зачу се отуд најпре шапутање, па онда 
та...</p> <p>Љубица, како стајаше испод Гојкових ногу, одједном опази да му се очи крећу и заус 
у, почешће осврће на њу.{S} То је човек Гојкових година, развијен, крупан и веома отресита држа 
, па ја га знам!{S} То је од оних првих Гојкових четвртака...{S} Или није?... не знам, ништа не 
астави Веља, избегавајући одговорити на Гојково питање.{S} Јаком иду твоје муке и невоље, а пом 
то.</p> <p>Влајко је добио премештај на Гојково место, и преселио се на сам дан свадбе.{S} Како 
а, бришући лице и посматрајући измењено Гојково лице.</p> <p>— Јесте, одговори он намрштено, гл 
деца, стаде слушати заплетено и нејасно Гојково причање.{S} Кад овај стаде причати о јутрошњем  
p> <p>Она се упути у школу.{S} Врата на Гојковој учионици беху отворена, а он, онако исто намрш 
 па их сад ишчекује.{S} С тога се обрте Гојковој деци, па их стаде нешто запиткивати, али тако  
XXI.</head> <p>У трећем месецу по смрти Гојковој, одмах по новој години, венчаше се Влајко и Љу 
што је обећао.{S} После стаде мислити о Гојковој болести...{S} Ово је нека јака грозница, али к 
p> <p>»Како то, мисли она, гледајући на Гојкову децу: бар од њега сам живља и окретнија, а гле  
болеснику, не погледавши Љубицу.{S} Узе Гојкову руку и подржа је, опипа му чело, лице, груди... 
ска жудња за допадањем.{S} Уједно опази Гојкову натмурену, згрчену фигуру, па одмах помисли да  
ран човек... он опет застаде, очекујући Гојкову реч.</p> <p>— О, господине... никад и не сањам. 
тен, јер је нагађала, а и познала је по Гојкову изразу лица.{S} А Гојко јој не рече то с нарочи 
ну брже и упаде изненада, без куцања, у Гојкову школу.{S} Гојко довршиваше предавање, па видевш 
.</p> <p>Веља их затече на послу; уђе у Гојкову школу и, пошто изиђоше деца, стаде слушати запл 
} Љубица је пренела оно мало сиротиње у Гојкову собу, наместила, почистила, уредила све, и она  
 не иде...</p> <p>Уђоше у школу, прво у Гојкову учионицу.{S} Соба беше пространа, али рђаво окр 
тако.. ових дана.{S} После пола часа за Гојком се затворише апсанска врата и зарђала реза шкрип 
браћо? пита се чича у себи, касајући за Гојком и дишући тешко.{S} Шта му би одједном!...{S} Пол 
..</p> <p>Писар, како се био залетео за Гојком, истрча у ходник и видевши Љубицу, стаде пред њо 
е пође жена, можемо говорити гласно, са Гојком заједно.{S} Ако ли она пође, морам се издвојити  
новима, који му долажаху у главу.{S} Са Гојком се већ није могло ништа говорити, он беше непрес 
о постала равнодушна према свему.{S} Са Гојком се поздрави обично, као да су се пре два часа ра 
 гред, врло лагано, Љубичину чашу, а са Гојком се куцну другарски.</p> <p>Гојко испи, па одмах  
 у којој се пре девет месеца венчала са Гојком, пред истим свештеником и старојком заверише се  
ељиној школи, па свратише да се виде са Гојком и да се Пецић упозна са његовом домаћицом.{S} Чи 
, али се он прибра брзо и погледа се са Гојком право у очи.</p> <p>— Јеси ли ручао?</p> <p>— Мо 
 као муж, говори Влајко, здравећи се са Гојком и гледајући га озго са висине, са сенком подсмех 
о... махну он главом, па се поздрави са Гојком и оде.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
} И све, ама баш све... како је било са Гојком, тако је сад са мном!...</p> <p>— Е, синко...{S} 
изласка из овога целог стања.</p> <p>Са Гојком је, нарочито у последње време, ступила у тако пр 
 знаке и изразе кад се разговарају пред Гојком.{S} Љубица већ не може више да сакрива узбуђење  
прости се врло пријатељски са Љубицом и Гојком, Љубици опет понови неколика извињења, рече јој  
де Веља живахан разговор, и рукова се с Гојком. — Шта сањаш ових дана, голубане?...</p> <pb n=" 
у и важну мисао.{S} Прође пола часа.{S} Гојку се досади седети, а све више га обузимаше жалост, 
на одједном поскида сав накит и даде га Гојку да остави, само јој на грудима остаде скупоцени б 
где си био, шта си радио? обрте се Веља Гојку. </p> <p>— Море... шта ја!{S} Ово ми је треће мес 
 се јасно један: жалост, саучешће према Гојку.{S} Она стаде жалити овога немог јадника, који не 
p> <pb n="139" /> <p>— Седите, рече она Гојку, махнувши му руком, па се обрте и стаде лагано хо 
јде да се прођемо мало, обрте се Љубица Гојку.{S} Још ми глава ври од данашњих догађаја.</p> <p 
 и зашто?</p> <p>Капетан се диже, приђе Гојку и метну му руку на раме.</p> <p>— Будите слободни 
а од камџије? запита он, пришавши ближе Гојку, разгледајући дугу, црвену масницу.{S} Глас му за 
тељу.{S} Љубица приђе к столу и наже се Гојку: </p> <pb n="17" /> <p>— Ја изиђох мало међу децу 
 му се у очи.</p> <p>— Ко си ти? оте се Гојку загушљив глас.</p> <p>— Зар ме не познајеш!...{S} 
тну на њ неке акте, разви их и обрте се Гојку.</p> <p>— Јесте ли ви ово писали? узвикну он, пок 
твори врата лагано, а капетан се окрете Гојку.</p> <p>— Е, сад вас молим да ми опширно испричат 
и шта је то погрешио, а писар се окрете Гојку:</p> <p>— Извол’те, господин учитељу у друштво!</ 
 и вратити.{S} Зашто не!...{S} Написаће Гојку да је болесна, и онда ништа...{S} Нема ничега!{S} 
} Предавао је врло лепо, лако и живо; и Гојку се засветлеше очи.{S} У раду проведоше још цео ча 
ко умешно води разговор, да се Љубици и Гојку чини, као да је он већ годинама међу њима.</p> <p 
врата.</p> <pb n="134" /> <p>И Љубици и Гојку беше необично сазнавати, да је тај човек, који им 
и речи.{S} Тек по неки пут одговорио би Гојку на питање, па се опет уозбиљи и ћути упорно.{S} Г 
е ту играју, па се онда полако приближи Гојку.{S} Он стајаше међу децом, па им говораше нешто ж 
..</p> <p>Она хтеде још нешто рећи, али Гојку прекипе.{S} Подиже главу и погледа је оштро, на л 
а очекује некакав акт, који ће показати Гојку с ким има посла. »Нек види шта ми можемо« рече он 
нала се са главним околностима, саопшти Гојку да ни он нема стана, него ће морати становати <pb 
м?{S} Седите, рече он благо, показујући Гојку место.</p> <p>Гојко му, колико могаше у оном стра 
 њеног одсуствовања, одмах посла дете к Гојку, молећи га да дође њој.{S} Гојко одмах дође, али  
ујући мртву учитељицу и чудећи се лудом Гојку. »Шта му је, по Богу, браћо? пита се чича у себи, 
у, братићу, право ти Краљу! обрте се он Гојку.{S} Па ти њему лепо ту масницу пред очи: је л’ та 
лазити, док год ти то не прође, рече он Гојку. — Метни мокру крпу, па држи тако непрестано... н 
ите ви ту, док се ја не вратим, рече он Гојку, који такође беше устао, па изиђе из собе.</p> <p 
р, чим <pb n="92" /> је Стојан саопштио Гојку новост о часовнику, одлучили да ово дана припазе  
се живи!...«</p> <p>А Велимир се нагнуо Гојку па му шапће:</p> <p>— Камо ти нове, лепе хаљине,  
и да идеш ти, учитељу? осврте се пандур Гојку, који стајаше блед, дркћући као прут.</p> <p>— До 
ца је сад непрестано правила такав инат Гојку, да се овај већ није смео појавити пред њом.{S} Ч 
л’ ти ово комшијска чаша? обрте се гост Гојку, који се још лупаше длановима по колену од силна  
ти бесној сили?{S} А он!...{S} Ух!..« У Гојку закипи и загрми читав пакао гнева; кроз цело му т 
осити преко равна српска поља...</p> <p>Гојку кану суза из очију, али он не смеде подићи руку д 
 само нека све прође у тишини...</p> <p>Гојку би милије било да Љубица не иде; зна он да ће там 
 глава ври од данашњих догађаја.</p> <p>Гојку се разведри лице; са највећим задовољством узе он 
ђе беше устао, па изиђе из собе.</p> <p>Гојку мало одлакну кад остаде сам.{S} Скиде му се читав 
и, па само ускочи на коња и оде.</p> <p>Гојку опет засија радост на лицу.{S} Сети се Веље са за 
о хоћеш да поиграмо уз месојеђе.</p> <p>Гојку засветлеше очи.{S} Он баци поглед на Љубицу, која 
 опет издиже над његовом главом.</p> <p>Гојку се обрте свест... нешто се смрачи око њега, ништа 
слатко смејао одговору његову.</p> <p>— Голаверија смо, брате, сви па то ти је, придружи им се  
S} За колико бих могла истрчати уз онај голи Космај?...{S} Гојко ме онда звао да се пењемо...{S 
ити: стегло га нешто у грлу, па једнако голица, и он само гледа прилику и згодан тренутак да шт 
 дивотне Мораве.{S} Чим сване, они сви, голотрби и босоноги малишани, његова браћа и сестре, по 
ова се с Гојком. — Шта сањаш ових дана, голубане?...</p> <pb n="153" /> <p>Гојко, онако збуњен, 
аш тешка ова свађа...</p> <p>— Верујем, голубане мој, верујем...{S} Ха-ха-ха...{S} Збиља романт 
 располагати тобом као...</p> <p>— Ехе, голубице, много он, грешник, тобом располаже...{S} Не б 
диш за миром...{S} Па хајдемо, хајдемо, голубице!...{S} Казао сам ти већ, копаћемо злато...{S}  
 могу учинити за два часа?</p> <p>— Хо, голубице, па то и хоћу баш... да ту покажеш мајсторију: 
дана и још страшнијих ноћи, кад се само гомилају мисли за мислима, све црње и страшније, а она  
 скоро свакога дана, а у Љубичину столу гомилаху се оне црне кутије с накитима.</p> <p>Гојко из 
а онаким истим сецањем и узвикивањем, и гомиле босиљка, мирис и оне исте мисли...{S} Она се зан 
ене главу и гледа шта раде они у другој гомили.{S} Неки се окренуо сав к тој гомили, завук’о пр 
ој гомили.{S} Неки се окренуо сав к тој гомили, завук’о прстић у нос, па гледа зачуђено ове нов 
.{S} Она се опет врати женама, где беше гомилица новоуписаних малишана.{S} Одједном је обузе ми 
 па њих и молите.</p> <p>Она ступи међу гомилицу ђака, који оставише игру и окупише се око ње.{ 
ца...{S} И он извади велики новчаник са гомилом наслаганих банкнота. — Ја ћу с кметовима то сад 
ојаше паре, а Љубица гледаше зачуђено у гомилу банкнота и стаде их купити и слагати једну на др 
ату незаведену, као пре, па после да те гоне полицајци, жури Ђокић председника.</p> <p>— Полако 
увери да га онај <pb n="106" /> више не гони, он разгледа по соби несвесно, стаде као да се неш 
ље, и оде низ сокак журно, као да га ко гони.</p> <p>Љубица се насмеја, гледајући за њим, како  
ђоше, готово неопажени, па као да их ко гони, потегоше брзим корацима натраг у своје село...</p 
м сокаку, појури напред, као да је неко гони...</p> <p>Мрак!... мрак!... свуда вечни непробојни 
ове појављује нека сила, која га снажно гони у наручја тој девојци, осећа да га нешто снажно пр 
ка напора: </p> <p>— Моја је дужност да гоним разврат и неваљалство из школе, а што старији пом 
х жеља, које је скривао и од себе сама, гонио их далеко, далеко... само да не мисли о њима, да  
о лице му имађаше израз заплашене, дуго гоњене, уморене звери, која се одједном нашла међу свој 
и, знајући у напред да ће соба бити све гора и све нечистија, ако се он сам не прихвати метле.{ 
ца, а тамо још даље се, у густој магли, гордо и величанствено дижу моћне огромне планине, делећ 
ази.{S} А дечје очи, управљене на њега, горе, горе, као жеравице...</p> <p>»Боже како је ово ле 
} А дечје очи, управљене на њега, горе, горе, као жеравице...</p> <p>»Боже како је ово лепо!{S} 
отпис: »Управитељ школе орловичке«... а горе на врху великим словима: »Краљевско-српска основна 
, досадна измаглица, која укваси човека горе од пљуска, а траје данима, недељама...{S} Сокак се 
обом што буде: од премештаја неће ништа горе.</p> <p>— Да ли да заведем у деловодник? запита Го 
— Шта ћу?!...{S} Да терам даље, мени је горе...</p> <p>— Море, видим ја све: ти би се и сад сма 
 је раније.{S} Ја морам да радим, а они горе морају да воде надзор над нама.{S} Кад не радим, з 
ш више!...{S} Речено је све.{S} Ако они горе имају најмање образа и љубави према школи... не, м 
радим, зна се шта ме чека, па ма ко био горе.{S} Та млађи смо, па се мора слушати!«...{S} Али с 
рће око себе, очекујући какво ново, још горе зло.</p> <p>»Шта је ово?... има ли у свету правде  
правитељ — може га одјурити; Љубицу још горе... уз њу је писар.{S} А овамо Гојко му једнако изд 
 да је безмоћан као дете, јадник!...{S} Гори му, страшно му гори десни образ, осећа сва места к 
вам донети брилијантску грану...{S} Сва гори као ватра.{S} Хоћете?...{S} Да дођем, а?...{S} Али 
p>— А онај оде, братићу, још чупавији и гори; заборави да се умије, рече он, смешећи се.</p> <p 
лестан, треба да лежи...{S} Гле како му гори глава, и руке вреле...{S} Еј, кукавче мој, хоће да 
дете, јадник!...{S} Гори му, страшно му гори десни образ, осећа сва места којима се бол и ватра 
тарство тужбе, доставе...{S} Хај-хај да горка хлеба!...{S} Али опет ваљда ће Бог помоћи.{S} Нис 
склонише у собу и остадоше саме, отпоче горка исповест.{S} Љубица је причала тешко, с муком, ал 
азбацала по њеним усахнулим грудима.{S} Горке су и тешке ове сузе јадованке, али је утицај њихо 
ичи са лудилом...</p> <p>Тако настадоше горки дани у овоме ново савијеном гнезду.{S} Мучно да ћ 
ти пут по празној соби, сливајући се са горким јецањем и тешким уздасима...</p> <p>Кад се испла 
 већ беше готова да проспе читаву ватру горких прекора, да је посаветује како да се спасе од зл 
{S} Само гледам нашу пропаст и страдам, горко страдам...{S} Душице, чујеш ли ме, кажи само једн 
дједном баци на мајчине груди и заплака горко, очајно, с тешким јецањем...</p> <p>— Мај... мајк 
сећајући то све јаче и јаче, заплака се горко, очајнички и паде на узглавље...</p> <p>Неко грун 
сеђаше на свом убогом кревету и плакаше горко...{S} Најпре је дотрчао овамо као суманут, улете  
ни!... и она покри лице врелим рукама и горко зајеца...</p> <p>— Знам... знам... све знам!...{S 
служимо.</p> <p>Она му паде око врата и горко заплака.</p> <p>Гојко стајаше пренеражен, као да  
ону на столицу, наслони главу на руке и горко, очајно зајеца...</p> <p>Писар се измаче, преплаш 
ти свега и да ће после наступити црно и горко разочарање; да ће нестати снова и наступити оштра 
соби, паде на своју девојачку постељу и горко зајеца...</p> <p>»Боже, шта је ово?{S} Је ли ово  
адозналост, али се јасно чита на њему и горко сажаљење, прекор...{S} И опет рекао би да и његов 
, да потрчи некуд, али одмах наиђе неко горко сећање, које јој помути цело расположење, и она с 
и погледа је оштро, на лицу му исписано горко страдање и умор.{S} Одговори јој врло лагано и хл 
м очима, на лицу му још јаче запечаћено горко страдање, и кад писар подиже руку с камџијом, и о 
p>— Твоја!... прошапта Љубица и уздахну горко, извијајући се полагано из његових руку, којима ј 
окумише председника Ђокића.{S} Веља још горко прекори Аксу што се примио часништва.</p> <p>— Шт 
итав бездан прекора, тужнога, очајнога, горкога прекора.{S} Изређао је тај поглед све, што њих  
сно чита пређашњи израз тешкога умора и горкога страдања...{S} Он стајаше, не могући ни речи пр 
игне љути бол, и он одмах сазнаје своју горку невољу: нема више здравља, ни весеља... постао је 
апаху и склапаху, као да привлаче кога, горња усна се, заједно с брком, нервозно трзаше.{S} Он  
атварајући врата.{S} Скиде са себе неку горњу хаљиницу, извади часовник и метну га на сто, изву 
ана!{S} Ту је!...{S} Само да извуче ону горњу фијоку...{S} Гле како се сија челична, никлована  
тако као окамењен...{S} Мисли лете, све горча за горчом, а на души се слажу неки страшни осећај 
ко, али му са лица не силажаше она љута горчина и бол, што тече из самог срца. — Он јој вели да 
>— Ех, Савет!... одговори Веља са неком горчином у гласу.{S} Тешко нама!{S} Одузели су нам и та 
ање...{S} Оно само трује око себе, баца горчину и јед, сажиже, ништи...{S} И једнако се само он 
окамењен...{S} Мисли лете, све горча за горчом, а на души се слажу неки страшни осећаји, који б 
..{S} А после тога, ми ћемо бити велика господа, па нам неће ни доликовати да се мешамо са такв 
 Жена је зато да слуша и ради, а муж је господар; он може што хоће... па по неки пут и да врдне 
ве што треба да је готово, кад јој нови господар устане, па сад, весела, и срећна, чека да се о 
о није ништа!{S} Добар слуга жали добра господара...{S} Али он може уједно и жалити и — чупати  
масницу пред очи: је л’ тако ти менека, Господару? рекни му, па се заплачи.{S} Ја како, братићу 
а је, а ти опет: што ме уби и осрамоти, господару, зашто оногај ти тако једнога тако рећи свога 
ов.</p> <p>— Та оно није баш због тога, господин-свештениче, није због тога што... није због шк 
сар се окрете Гојку:</p> <p>— Извол’те, господин учитељу у друштво!</p> <p>— Захваљујем, морам  
"61" /> <p>— Ама као да смо се ја и ви, господин учо, раније познавали... или смо се негде виђа 
назије, па се чине да се не познају.{S} Господин Пера с нарочитим задовољством и чак неком важн 
р на неке учитеље и једну учитељицу.{S} Господин Пера отворено изјави, да је он већ учинио што  
унај са њима колико год хоћеш.</p> <p>— Господин Драгољуб је, уплете се Богосав, сек’о прутиће, 
е одмах прекиде глас Стојанов:</p> <p>— Господин казао скоро ће подне...{S} Да пустиш децу кући 
д народа покупити свих дванаест, као за господин Драгољуба...{S} Е, трнићу, нећемо тако.{S} Па  
Удри, удри, држи, па кроз неколико дана господин писар у затвор... после већ буде осуђен на роб 
</p> <pb n="45" /> <p>— Хе, братићу, па господин Пера... знам га.</p> <p>— Питам те онако... ка 
 одавно смо чули, па све разговарамо са господин-свештеником...{S} Све се надамо да дођете, да  
вамилијаз, а може ви и кувати.{S} Он је господин-Драгољубу, што оде сад од нас, све готовио.</p 
у држала ова околност:</p> <p>— Како је господин Драгољуб целе године радио без мапе, па опет д 
 у школу блед, збуњен.</p> <p>— Зове те господин Пера, шапну он Љубици уплашеним гласом.{S} Час 
па не могу све да изхраним.{S} Узеће те господин Младен, даће те у школу, а ти да га слушаш као 
 Добро, земљаче, иди ти сад.{S} Доћи ће господин.</p> <p>— Јок, мени је речено да га допратим.< 
 некако... као да сам што изгубио.{S} И господин попа вели то исто.</p> <p>Влајко је добио прем 
... јест, баш одличан учитељ, то каже и господин Веља.{S} Морам му говорити нек се јави за испи 
ти се, ну чиме би?...</p> <p>— Шта ради господин учитељ?</p> <p>— Са децом, веселник.{S} Шта ће 
ако...</p> <p>— Је ли вас учио пређашњи господин коју игру?</p> <p>— Јок, он само у школи...</p 
догађаје, од кад је почео тамо долазити господин Пера, код те ваше... учитељке.{S} Ми смо овде  
 мало слободније, зна човека — вели нам господин капетан, да и ви имате некакве жалбе на пређаш 
га је...{S} Реци прође железницом један господин, па ми даде динар и замоли ме да вам ово преда 
 јутро и стаде пред њу: </p> <p>— Казао господин управитељ да му пошљете оних девет ђака.</p> < 
шља па изговори наредбу.</p> <p>— Казао господин управитељ да ће сутра сви ђаци ићи у цркву.{S} 
 пјевчик.{S} А чусте ли како кликће наш господин Аксо?...{S} Јест, али он је богослов.</p> <p>— 
и школског туторства, одједном постајеш господин, који има под својим туторством многе младе ду 
памет. — Казао сам, братићу, и оно: <hi>господин управитељ</hi>; виђу да он тако баш хоће«.</p> 
жалбе на пређашњега писара овога среза, господина Перу... и председник опет запе, као да му се  
Наша, братићу, одговори Стојан за свога господина.{S} Наша... школска... а то ти је ка да речеш 
кад ти ноћас, братићу, боцнеш тако мога господина...{S} Чек-чек, наћи ћу те ја.{S} Хе мој брати 
полугласно, него смо дошли да чујемо од господина Љубе!...</p> <pb n="154" /> <p>— Бар да је не 
писан.{S} У осталом, чекајте да запитам господина Перу, он је ту пред комисијом, и писар показа 
трн или дебља стабљика, да не жуљи ноћу господина.{S} Радећи то, чича једнако објашњава свој по 
нећемо тако, братићу, да ми ноћас жуљиш господина.{S} Јок.{S} Уморан човек, путовао цео дан, па 
тима га сачека Љубица.</p> <p>— Шта је, господине, је ли опасно? запита она, гледајући уплашено 
абоди једном у трбух и реци: ово ти је, господине писаре, за онај први разред...«</p> <p>»Не, н 
о мучи код тебе жива!...</p> <p>— Море, господине, остави то.{S} Коме је сад до тога!...{S} Ми  
че благо и пријатељски:</p> <p>— Идите, господине Гојко, кући, па гледајте свој посао...{S} Нећ 
 <p>Је ли ово Орловица?</p> <p>— Јесте, господине.</p> <p>— Да ли је школа далеко одавде?</p> < 
 ти је женска глава!...{S} Ама Бога ми, господине, једнаке су: и ове ваше учевне и оне наше кон 
а јој ма шта рекне.</p> <p>— Ама чекај, господине, стаде кмет извијати слатко и речито.{S} Грех 
траву...{S} Он вришти, кука...{S} Стој, господине Перо, да знаш како је бешчастити учитељске по 
око њега ради.</p> <p>— Јеси ли гладан, господине?{S} Да идем да кажем Стојану нек донесе штого 
аде, очекујући Гојкову реч.</p> <p>— О, господине... никад и не сањам...</p> <pb n="128" /> <p> 
сте?...</p> <p>— Е, па добро нам дош’о, господине, рече један крупан дежмекаст сељак, прилазећи 
атићу, Бог ти дао, тако!{S} Јес’ видео, господине?...{S} Кажем ја вама: по зубима лоле, па да в 
м...</p> <pb n="130" /> <p>— Оди овамо, господине учо, викну га Ђокић, седећи у прочељу.{S} Нем 
ани — па тако...</p> <p>— Сиротиња смо, господине...{S} Нема се од куд.{S} Дације су велике, по 
седник прекиде ћутање:</p> <p>— Па ето, господине, ми почели да се погађамо са учитељицом за кв 
е писар смејући се.{S} Него ћу сад вас, господине учитељу, нешто да молим.{S} Пошљите вашег пос 
оно понижење и сва страдања...</p> <p>— Господине Гојко, рече писар улазећи, да вам издам часко 
 па погну главу и хтеде проћи.</p> <p>— Господине Гојко... молим вас, причекајте, зовну га Љуби 
ећа шта одговара, па наставља:</p> <p>— Господине, капетан нам вели — и председник показа руком 
школска... а то ти је ка да речеш моја, господинова и госпођина.{S} Нас смо троје ту... као...< 
рут.</p> <p>— Доћи ћу сам...{S} Кажи... господину.</p> <p>— Нема ту сам, него напред! викну пан 
иђу да он тако баш хоће«.</p> <p>— Кажи господину да учитељице не морају ићи у цркву, кад је он 
 да угушује мисли о томе.</p> <p>— Кажи господину нек изиђе у ходник, па нек дође овамо, рече о 
тан зазвони, уђе жандарм.</p> <p>— Кажи господину Пери да не излази још.{S} Зваћу га.</p> <p>Жа 
/p> <p>— А, дакле стражарно!{S} Кажи ти господину Пери да овај човек није скитница, него државн 
74" /> <p>— То је зло, велико зло, моја господо, рече попа..{S} У место да су они сложни, па да 
е одевен као да ће на сабор, пуши дуван господски на муштиклу »од пене«, носи чешће ципеле и ку 
д му би суђено да га види у пуном сјају господства, у положају од кога и сам по мало зависи. </ 
p> <p>— Тако, братићу, тако... хвала је господу Богу, који је благословио наш састанак...</p> < 
, братићу мој, само знам да слушам моју господу и да им будем веран, а мени неће бити рђаво од  
д, док се било младо.{S} А ја опет моју господу слушам ка неке богове и сваки им, што ће рећи,  
е причање, и све се љути на онога...{S} Госпођа Зорка им, каже, причала...{S} Видиш ти како је  
овде тек ономад сазнали, кад се вратила госпођа Зорка отуд из села, после онога боја... и капет 
прикрадеш и да предаш ово писмо његовој госпођи, разумеш?{S} Не смеш јој казати од кога је...{S 
о ти је ка да речеш моја, господинова и госпођина.{S} Нас смо троје ту... као...</p> <p>— Као ј 
о пута долазити к њему узалуд, али она, госпођица Љубица, не мора се за то бринути.{S} Он ће њо 
н да се мало заложимо и разговоримо.{S} Госпођица, држим, неће отказати?</p> <p>— Захваљујем... 
па му објасни долазак Љубичин:</p> <p>— Госпођица није имала коме до сад да се обрати ради упис 
 од старчева плача.</p> <p>— Добро, кад госпођица за тебе моли, одговори писар, па стаде нудити 
ено; његово лице као да пита: »шта жели госпођица учитељица?«</p> <p>Љубица му одмах приђе и, к 
 Ту су оне, мора бити...</p> <p>— Нема, госпођице, ниједне.{S} Сваки је новчани издатак записан 
{S} То би било страшно зло.</p> <p>— Е, госпођице, ви сте тек изишли из школске клупе, а ми зна 
е живети!...</p> <p>— Па не хвалите се, госпођице, почетком у раду.{S} Збиља, како иде?{S} Дана 
је са интересовањем:</p> <p>— Зашто ви, госпођице, већ четири месеца не примате плату?{S} Потпи 
неће бити на сметњи.</p> <p>— Честитам, госпођице, ново друство, викну неко иза њених леђа.{S}  
 таква женскиња, о мени рђаво мисли.{S} Госпођице, ја имам рођену сестру, која је у вашем полож 
4"> <head>IV.</head> <p>— Прво ћемо код госпођице, рече ћата Богосав, који је дошао с кметом да 
бицу преко очију.</p> <p>— А што гледаш госпођицу, насмеја се гост, кад ти она не може злу помо 
 нећу те појести.</p> <p>— Дивљачно је, госпођо, много, стаде га правдати његова мати.{S} Није  
олико ће коштати.</p> <p>— Бог с тобом, госпођо, што ће нам то!{S} Кажи ти ђаци нек ти донесу п 
школске потребе.</p> <p>— Сиротиња смо, госпођо, стаде кмет увијати полуиронично, смејући се у  
плашено. </p> <p>— Врло озбиљна болест, госпођо.{S} Треба му пажљива женска нега...{S} Може бит 
леђа него моја.{S} А за мене што велиш, госпођо, — грешиш се много: ја сам ти једна пука проста 
 затвори обадве школе.</p> <p>— Е, моја госпођо, ко би онда смео жив изићи капетану пред очи!</ 
глави и гледа, гледа без циља.</p> <p>— Госпоја, прекида јој мисли један малишан: овај пио воде 
овором показа му место где ће сести.{S} Гост се намести врло опрезно, старајући се да не пореме 
чава моју очигледну наставу, насмеја се гост, па се обрте Љубици. — Како вам се свиди прво мест 
<p>— А што гледаш госпођицу, насмеја се гост, кад ти она не може злу помоћи.</p> <pb n="31" />  
— Је л’ ти ово комшијска чаша? обрте се гост Гојку, који се још лупаше длановима по колену од с 
о лепо одевено женско чељаде.{S} Чим се гост појави на вратницама, они испред школе поиздизаше  
 бар да ме том приликом испратите, рече гост.</p> <p>— Зар нећете да нам видите школу? запита Љ 
 ваљда ће се овде станити стално — рече гост и лукаво погледа на нове колеге.</p> <p>Љубица, из 
а видевши овога неучтива <pb n="103" /> госта, збуни се и уплаши, јер се могао домислити, да му 
ебњом погледати час једнога час другога госта...{S} Ништа!...{S} И Љубица се нешто ућутала и уо 
то се обично враћамо кад испратимо кога госта, с ким смо пријатно провели неколико часова.</p>  
е разговор.{S} Љубица не скида очију са госта, а и он се, у разговору, почешће осврће на њу.{S} 
нака љутње, да не увреди овако отресита госта; а Гојко, видевши ово нагло црвенило на Љубичину  
на, с највећим чуђењем стаде посматрати госта.{S} Шта је ово... је ли ово онај исти, пређашњи ч 
п ручак, постави совру у хладу, и позва госте да заседну.{S} Беше све лепо, и чисто.{S} Гојко н 
...</p> <pb n="166" /> <p>Љубица задржа госте на ручку, и ако се Веља томе веома опирао.{S} Чек 
отворено покаже, како је раније опазила госте, па их сад ишчекује.{S} С тога се обрте Гојковој  
, видите.</p> <p>И Љубица проведе своје госте по целој кући, исприча им све што је знала о прво 
 да отвори вратнице и види те изненадне госте, кад из саоница искочи писар и прође поред уплаше 
претходно захтева да обоје оду к њему у госте и да проведу заједно цео недељни дан.</p> <p>Љуби 
ом.«</p> <p>Кад сиђе сунце близу брега, гости се дигоше да иду.{S} Веља се спреми да их испрати 
у страну.</p> <p>Напред настаде покрет, гости поседаше у клупе, а председник оде за сто и отвор 
о од нас двоје путовати«.</p> <p>Најзад гости се кретоше.{S} Уредише децу, па опет окренуше низ 
е на таблицама.{S} У томе му помогоше и гости.{S} После зажелеше да он држи једно предавање.{S} 
S} А, како ти се чини?...{S} Шта ће нам гости!{S} И зар баш ми морамо имати каквих веза са обли 
ледаху у страну, од куд се приближаваху гости.</p> <p>У двориште уђе срески писар у новој полиц 
ору до орловичког потеса, опрости се са гостима, обећа да ће их скоро походити и врати се. </p> 
цу, па се кроз простран ходник упути са гостима у свој стан.{S} Дочека их једна слабуњава, ситн 
е, рече Веља деци, па се упути к својим гостима.</p> <p>— Како...{S} Зар ви већ радите са слови 
ћера, и то све с великом пажњом поднесе госту.</p> <p>— Извол’те и прошћавајте...{S} Ми смо ти, 
та...{S} Одвоји мало сира, које јаје па готов ручак.{S} Јок, ја хоћу свакад кувано, а са наше д 
оћим, а овакова ведрина!«...{S} И он је готов да викне из свега, гласа, али се још уздржава, је 
ј искреној симпатији, о томе како је он готов на све услуге, просто и једино због њене самоће и 
ити, удари је у срце, па за два секунда готова!... одговори Влајко, и повуче дим од цигаре.</p> 
оле право у инштитут, па за шест година готова, а ја — четири гимназије, целу учитељску школу,  
најпре пренерази, уозбиљи се и већ беше готова да проспе читаву ватру горких прекора, да је пос 
один-Драгољубу, што оде сад од нас, све готовио.</p> <pb n="6" /> <p>Учитељ баци струку на стол 
ше на оборену кладу на самој обали, па, готово не споразумевајући се, поседаше на њу.{S} Пролет 
ти весеље.{S} Хоћеш?...</p> <p>Богосав, готово занесен чудом, само да би се отресао ове изненад 
 се сврши збор, Гојко и Љубица изиђоше, готово неопажени, па као да их ко гони, потегоше брзим  
ше никад, одговори Гојко с неким болом, готово са очајањем, па се опет загледа некуд у даљину,  
 руча?!... запита она загушеним гласом, готово шапатом.</p> <p>— Знаш ко... учитељ и Милица, од 
у да му саопштим, рече он тихим гласом, готово шапатом.</p> <p>— Шта... какав акт? запита Љубиц 
>Једне недеље дође он на ручак суморан, готово љут.{S} Она се склони, па стаде из кујне певати  
власти.{S} Он се приближаваше слободно, готово дрско, и на Гојков учтив <pb n="40" /> поздрав ј 
е срећан?«... па цап преко средине и... готово!...{S} Као да никад није ничега ни било...{S} Ал 
 и њој десити.</p> <p>— Молим вас...{S} Готово да не улазим ја тамо, рече она бледећи, као у ст 
} То не може бити, верујте ми.</p> <p>— Готово мени се највише свиди савет нашег Стојана, прого 
туробан, ветровит.{S} Љубица није могла готово нимало спавати, а Гојко није ни тренуо.{S} Обоје 
е даду ми одмора ни у мојој кући!... па готово истрча у другу собу, закључа се тамо и леже.</p> 
хо разликовању ова два гласа.{S} Љубица готово не дише; сва се претворила у трајну, жудну пажњу 
 раздреши језик и он доста живо исприча готово све, што је се могло поменути.</p> <p>— Зашто ни 
{S} Да ли ја то добро чујем!{S} Па овде готово сви доводе децу под морање.{S} Је ли то та српск 
по, чисто; спремила све што треба да је готово, кад јој нови господар устане, па сад, весела, и 
смрћу?...{S} Ето, један удар... капља и готово!{S} А Гојко се мучио много...{S} Уф!...{S} Гле л 
 за другога...</p> <p>Љубица пребледе и готово се уплаши.{S} Хтеде се вратити, али је некакав у 
и је већ мрак...</p> <p>Гојко се трже и готово одскочи корак натраг.</p> <p>— Како... не, не, м 
и упути се к њему.</p> <p>Он се збуни и готово хтеде проћи, чинећи се да не чује Љубицу, али се 
га она јутром.</p> <p>— Како хоћеш, али готово... имамо млада сира, лука, јаја, шта ћеш више.{S 
Пустити децу тако у свет!... настави он готово више у себи и на лицу му заигра љутња.</p> <p>—  
о онако, као конац око-прста, па за час готово.{S} И шта му сад не достаје?...{S} Сам вели да ј 
усти зрели воћњаци, трепери шаренило по градинама са поврћем, вију се чардаклије по некој усамљ 
 тек по негде залаје беспослен пас, или гракне врана, тражећи хране под овим густим белим покри 
кутија изнутра, засија скупоцена златна грана, посута крупним камењем.{S} То беше доиста редак  
 моћни грм с разбацаним далеко у страну гранама, под којим ћеш наћи довољно хладовине и одмора. 
, нема досадањих мука, све оде, као кад гране јарко сунце и разагна густу маглу...{S} Да се жив 
итав пљусак са какве отомбољене шљивове гране, која се пресамитила преко прошћа.{S} Од невоље у 
сцветале воћке, накривљено прошће, сухе гране на понеким шљивама и иде, корача брзо и узбуђено, 
азати, само теби...{S} Тражићу негде на граници... далеко... какво најгоре, најусамљеније место 
ња страшнога, болесног, одвратног, које граничи са лудилом...</p> <p>Тако настадоше горки дани  
 па оде к столу и опет стаде разгледати грану; очи јој светле живље, а усне се осушиле, поцрнел 
вати палицу и стаде разгледати крушкову грану, нема ли још која зрела жутица...</p> <p>— Ах, па 
 Одједном је завитла и удари о крушкову грану, која се пресамитила преко плота.{S} Паде неколик 
> <p>— Сутра ћу вам донети брилијантску грану...{S} Сва гори као ватра.{S} Хоћете?...{S} Да дођ 
ле своје танке и необично дуге прутасте гранчице, понамештале се дугорепе свраке и по нека вран 
а тешким болом, па онако у љутини хитну гранчицу, коју ношаше у рукама, далеко од себе.{S} Ућут 
е ни речи.{S} Стојан стајаше уз пламен, грдећи онога дечка што их намучи узалуд.{S} Вратише се  
огу да се тачно сете дана, кад је Гојко грдио власт, него само тврде да је то било ономад... не 
 исто.{S} То није кућа!...{S} О, ала се грдно преварих!«...</p> <p>А Гојко ради, иде и мисли: » 
о, па то сад зарашћује, али је лице још грдно.</p> <p>Иде по соби и мисли о свему, што јој пређ 
јем скупоцену лампу газдину...{S} Бој и грдње што сам извукао, <pb n="145" /> то је ништа... ал 
жена му опет врисну па осу читав пљусак грдње на обоје, нарочито на Љубицу.{S} Паланачки речник 
купује својој... и опет се просу пљусак грдње, док се у том наступу не уплетоше њене руке у кос 
реши.</p> <p>Љубица плану, врисну и осу грдње на њега, али он затвори врата за собом и настави  
нства! подиже писар чашу, додирујући уз гред, врло лагано, Љубичину чашу, а са Гојком се куцну  
, добро!...{S} Иди ти сад мало у школу, греј се, па ћемо те звати кад нам устребаш, прекиде Вељ 
очима играше она весела, ватра, која га грејаше у послу.</p> <p>— Ви, одмор... да.{S} Хе, ваши  
камењено срце почиње се кравити, јер га греје блага топлина мајчина саучешћа.</p> <p>Цео дан пр 
ет окренуше низ потес.{S} Сунце по мало греје, али се осећа оштрина у ваздуху.{S} Таман да се л 
вет тако леп, сунце тако топло и весело греје, срце у грудима тако живо куца и све, све је удеш 
о старији помажу неваљалцима — њихов је грех...</p> <p>Изговоривши то, опет погну главу, па про 
стаде кмет извијати слатко и речито.{S} Грехота је да она глоби наше село, кад ми и ’нако нисмо 
 да буде и истина..{S} Боже да ли је то грехота што се радујем?{S} Ја не бих, ја знам да је то  
о послуша, а сад га опет тражите.{S} Не грешите се, људи!</p> <p>— Таки је закон, чича Вуксане, 
оја.{S} А за мене што велиш, госпођо, — грешиш се много: ја сам ти једна пука простачина и не з 
тику?</p> <p>— А зар мислите да се овај грешни колега мешао, па ипак му је ово треће место за т 
ао...</p> <p>— Ехе, голубице, много он, грешник, тобом располаже...{S} Не био ја на његову мест 
S} А кад бисте знали каква сам ја тешка грешница, не бисте ме ни погледали.{S} О, тешко мени!.. 
ним гласом, полушапатом. — Нико не може грешници опростити, сваки је мора отурити!...</p> <p>—  
ш као дете, кад те други бију...{S} Еј, грешниче!... </p> <p>Кад се Гојко стиша, Веља га стаде  
 сад видим да се каје.</p> <p>— Еј, мој грешниче!... одговори му Веља, и оде напред. </p> <p>Чи 
p> <p>Писарка угледа отворену кутију са гривном, дочепа је, склопи и метну у џеп, па цикну пома 
по целом срезу и свима показује некакву гривну, шта ли... што је отела онда...{S} А наше учитељ 
ма њему.{S} Донесе јој лепу и скупоцену гривну; она се веома расположи, а писар уживаше само, г 
ну фигуру, па одмах помисли да њега сад гризе љубомора, те се са осмехом обрте писару, погледај 
а прогута нешто што му дође уз груди до грла.{S} Љубица га гледаше све зачуђеније и збуњеније,  
ја, једина и прва љубав... узвикну она, грлећи га.</p> <p>При последњој речи он се некако ирони 
. је ли добро сад? прилази она матери и грли је нежно.</p> <p>— Ти најбоље знаш, дете моје.{S}  
веж јутрењи ваздух, прелећу велика јата грлица, спремна за одлазак, а доле у трњаку, јасним и з 
загушеним гласом; усне јој задрхташе, а грло јој се стеже..{S} Опет јој у очима блесну онај апа 
 и одједном осети како се пењу ваљци уз грло, осети да ће сад заплакати...{S} Као да и Љубица т 
ше ништа проговорити: стегло га нешто у грлу, па једнако голица, и он само гледа прилику и згод 
та да нешто каже, али је стегло нешто у грлу, па не може ни гласа да пусти.{S} Она се диже са с 
 чекаш да угледаш на ливади какав моћни грм с разбацаним далеко у страну гранама, под којим ћеш 
а...{S} Груну гром, па се осу и разлеже грмљава преко поцрнела <pb n="172" /> неба...{S} Кану н 
Шапуће, али до њена слуха долази читава грмљавина.{S} Да ли је то истина, Боже, да ли је не вар 
{S} Ту се сад нешто крупно ломи... биће грмљавине и свега.{S} А ти чувај своја леђа, јер сад мо 
рави онога...{S} Сваке недеље му иде на гроб...</p> <pb n="188" /> <p>— Хо, па то није ништа!{S 
> <pb n="201" /> <p>— Идеш ли му бар на гроб, јаднику?</p> <p>— Нисам у почетку никако, а летос 
ос јесам... често.{S} Стојан му побусао гроб великим зеленим бусењем...{S} Он га је, јадника, и 
>— Куд је отишла? прошапта Гојко као из гроба, гледајући и сад несвесно и дркћући целим телом с 
 ништа више, ућуташе се, и опет настаде гробна тишина...</p> <p>Љубица ослушну...{S} Шта се то  
, бескрајном празнином...{S} Даље, даље грозни и страховити призори!... даље... црне одвратне с 
де се облачити...{S} Тресла га је права грозница и све га нешто вуче да легне, — глава му тешка 
Гојковој болести...{S} Ово је нека јака грозница, али ко зна шта може из ње изићи!...{S} У неко 
ше тешко.</p> <pb n="181" /> <p>— Чудна грозница!... рече лекар, прегледавши га.{S} У осталом,  
S} И он, обучен и обувен, тресући се од грознице, изиђе из куће и пожури низ сокаке право потес 
ључаоницу.{S} Дрхташе као у страховитој грозници, срце јој лупаше живо, махнито, једва се стаде 
а сам овоме несрећнику, а он, јадник, у грозници и бунилу, дојурио за мном, стао пред прозор и  
куњене главе.{S} Она дрхташе сва, као у грозници, не знајући ни сама да ли је то из страха, или 
усне јој осушене, вреле, па дркћу као у грозници...{S} Дисање нечије све ближе и топлије и одје 
</p> <p>— За сад је обично бунило... уз грозницу, рече лекар, али код њега може да се излеже ве 
е она у глави...{S} Опет се појави онај грозничави сјај у очима, ватра је обузимаше све више, и 
на, без мисли, притиснута неким тешким, грозничавим заносом.{S} Нити јој срце за чим жуђаше, ни 
ву; очи му беху необично замућене, усне грозничаво дрктаху, а по некад се грчевито трзаху, цео  
наге за даљу борбу, за отпор.{S} Она се грозничаво хватала за ма какав повод или случај, који б 
 не да!«...</p> <p>И опет се преда раду грозничаво, жудно, са неком чудном одлучношћу.{S} Гојко 
њега.{S} С тога се одмах, живо, с неком грозничавом журбом предаде послу.{S} Али је одмах преки 
е!...{S} Скочи с кревета, па с највећом грозничавом журбом стаде се облачити...{S} Тресла га је 
вете... тамо о Љубици, а?!... дрекну он грозно и лупи дршком од камџије по актима.</p> <p>Гојко 
е кад ће та црна мисао да се претвори у грозну јаву...{S} Страшно!...{S} Поред толикога страдањ 
 па чека његову реч, као што се очекује гром после севања муње.{S} Он развлачи и отеже, ужива у 
о; чини се да ће свакога часа да загрми гром у овом гнезду.</p> <p>Најпре Љубица опази да се Вл 
а се одједном завитла олуја...{S} Груну гром, па се осу и разлеже грмљава преко поцрнела <pb n= 
и у исто време чује како јој се другови громко и весело смеју.</p> <p>»Какво зло, мисли она даљ 
то све одједном угаси под првом навалом громовите буре живота, или се само нахватао пухор по жи 
, обучем се у скупоцено одело, као онај гроф, а ти ме чекаш, окружена стотином лепотица, које т 
сад смо куповали од Смиљке, по седам за грош.{S} Даће ваљад’ и сад тако...</p> <p>— Ево ти грош 
даде још једно.{S} Тако добисмо осам за грош!...</p> <pb n="13" /> </div> <div type="chapter" x 
ће ваљад’ и сад тако...</p> <p>— Ево ти грош, па купи и спреми.</p> <p>Чича изиђе весео, а Гојк 
 је и то: зарадиће на њима три — четири гроша.</p> <p>Љубица остаде скрушена, сломљена, без мис 
н према њој, али је и та нежност некако груба, неумешна, као да је усиљена...{S} А после већ св 
и друго; а то се Љубици сад учини веома грубо и сурово, и ако она не зна за друкчији разговор о 
прибијати уз матер.{S} Она се намршти и грубо проговори: </p> <p>Што бежиш? нећу те појести.</p 
јатељски, али осети да јој њена урођена грубост неће то допустити.{S} Толико се кидала због те  
ак плане и испољи јасно своју простачку грубост.</p> <p>— Играте се, децо!...{S} Шта сте се то  
г чега не силажаше са њега сталан израз грубости, али он ипак не уништаваше општи утисак примам 
 руку и подржа је, опипа му чело, лице, груди... свуд ватра као жеравица...{S} Гојко опет поче  
 својим туторством многе младе душе.{S} Груди се надимају од жудње, срце куца јаче и веселије,  
пет обори главу, стидљиво и плашљиво, а груди се подизаху и спуштаху бурно, све јаче и јаче.{S} 
 — образи јој се оспу лаким руменилом а груди се мало брже стану дизати и спуштати...</p> <p>Ве 
. отеже она гласно и ухвати се руком за груди.</p> <p>— И ноћили су заједно... ту у соби, наста 
 собом нов дар Перин — скупоцен брош за груди.{S} Тако се учесташе походе, скоро свакога дана,  
овник зажареним очима.{S} Прикачи га на груди да види како стоји, али мука: нема у школи огледа 
и њој грунуше сузе, притеже још јаче на груди своју љубимицу, као да је тим покретом заклања од 
 тепаше му она, а он је притискиваше на груди све јаче и јаче, уверавајући је пламеним речима о 
ојица из дворишта, Љубица му се баци на груди, обгрли га и стеже грчевито, дркћући сва и тресућ 
ела, спремила се, прикачила часовник на груди, пошто га је прво дуго обртала и посматрала; већ  
ркта од неке милине и баци се Влајку на груди.{S} Њему ово не би по вољи, пресече је погледом о 
се побожно, упали је и стави на Гојкове груди...{S} Воштаница најпре запрска, док пламен не обу 
па уморна мати.{S} Лежећи уз њене топле груди, она се сети срећнога детињства, кад беху само њи 
е око његова врата?...{S} Да ли то њене груди тако бурно дишу на његовим грудима?...{S} Је ли с 
ојка и приљуби се уз те слабе, изнурене груди, знајући да само на њима може наћи утехе, ако је  
задркта, па се одједном баци на мајчине груди и заплака горко, очајно, с тешким јецањем...</p>  
и радости: приљубити се тако уз мајчине груди, сакрити главу у мраку на тим свенулим прсима, ко 
е, па не дише.{S} Осећа само како му се груди стежу, а срце лупа бурно, живо.{S} Не сме да се п 
Он се крену према њој поводећи се, а из груди му се разлеже храпав, промукао глас. -</p> <p>— А 
 какве би се изјаве одједном разлиле из груди.{S} Овако пак само уздахне и снуждено обори главу 
т, то је она.{S} Понекад јој се отме из груди и загушен јаук.{S} Гојко упали свећу и устаде.</p 
ути, онако ради учтивости, али му се из груди оте тежак уздах.{S} Суморно погледа око себе, мах 
агано, али јој срце лупаше да искочи из груди, а дихаше брзо, брзо као да се гуши... лице јој с 
почеше стезати...{S} Ватра јој плану из груди; струје многобројне, муњевите јурнуше јој по цело 
 па као да прогута нешто што му дође уз груди до грла.{S} Љубица га гледаше све зачуђеније и зб 
стадоше...{S} Као муња шину је нешто уз груди, осети да јој се поврати сва снага, она се изви и 
м узроку, јер му је лакше забости нож у груди, него усвојити ту црну мисао.{S} И он осећа да се 
{S} Чело онако да узмем нож, па право у груди — нећу у леву страну, нек се дуже мучи.{S} Па онд 
уша онај звучни глас, који иде из самих груди, али не може отворити уста, нити јој што рећи.</p 
ћутати, ћутати... а топлина од мајчиних груди бије на тебе, заноси те...{S} О, слатко ли је сет 
.{S} О, слатко ли је сетити се мајчиних груди, кад човек претура тешку борбу преко главе!...</p 
 и даде га Гојку да остави, само јој на грудима остаде скупоцени брош.</p> <p>— Скини и то, мол 
чи се помутише, и она остаде на његовим грудима као полумртва, онесвесла...{S} Доцније, кад се  
о њене груди тако бурно дишу на његовим грудима?...{S} Је ли се то збиља већ свршило?...{S} Он  
се немарно разбацала по њеним усахнулим грудима.{S} Горке су и тешке ове сузе јадованке, али је 
их, разрогачених очију...{S} Нешто га у грудима дави, стеже и пење се на више, ноге му клецају, 
сунце тако топло и весело греје, срце у грудима тако живо куца и све, све је удешено за лепо пр 
Закашља се, јер је стаде нешто гушити у грудима. </p> <p>Богосав, чувши кашаљ, стаде се дизати  
м овлада зебња; стаде је нешто гушити у грудима; она осећа да се овога часа извршује једна нечу 
уден, скаменила се, нешто је загушило у грудима, па ни мрднути се, ни проговорити.{S} Али шта ј 
ила уста, па не дише... дави је нешто у грудима страшно, мути се све пред очима... навалише нек 
 шетња освежила их и улила нову снагу у грудима, па осетише да им се разлива нека пријатна весе 
но, макар их не мргодила, али само нека груне тресак пред њиховим очима, нек <pb n="197" /> пла 
 смелости.{S} Опет је бољи револвер.{S} Груни у њега из прикрајка, па кад падне и стане издисат 
тар, па се одједном завитла олуја...{S} Груну гром, па се осу и разлеже грмљава преко поцрнела  
p> <p>Гојко отрча на северну страну, па груну песницом у врата, затим се брзо врати на прозор и 
нички и паде на узглавље...</p> <p>Неко груну врата, покушавајући да их отвори, затим се зачу г 
е... али истога тренутка нешто необично груну... задими се... гурну је некуда снажно, и она се  
еко женско срце не могаше одолети и њој грунуше сузе, притеже још јаче на груди своју љубимицу, 
сеобом.</p> <p>Ђокић, првак противничке групе, дошао к судници, весео, са неколико својих прија 
ебу снују густи облаци, скупе се у веће групе, пронесу се тако заједнички над селом, па се опет 
а узбуђени, она дисаше брзо, плаховито, грцаше од некаквог необична и јака узбуђења, а он, блед 
чионицу, Љубица се тресе од плача, леђа грчевито одскачу; погледа на двориште — писар натмурени 
 му се баци на груди, обгрли га и стеже грчевито, дркћући сва и тресући се од узбуђења.{S} Глав 
 усне грозничаво дрктаху, а по некад се грчевито трзаху, цео му изглед беше неприродан, суманут 
се сјаје, не мичу се, а усне по кад што грчевито заиграју.{S} И она се, ваљада, пренела у прошл 
од љутине, усне му се трзају и скупљају грчевито. — Ово, све ово... тужбу Министру просвете...  
 великим очима.{S} Уснице јој се трзаху грчевито, по лицу се осуло смртно бледило, а она дише н 
чиње шибати хладан ветар...{S} Гојко се грчи и тресе, па опет жури напред.{S} Често заборави ра 
а новом сеоском постељом — шареницама и губером; сто, једна плетена столица, ковчег са рубинама 
мајку, под старим, искрзаним и дроњавим губером.{S} Под њима само меко сено, покривено шареницо 
шљаше само о себи и свему ономе што сад губи...</p> <p>— Чекај, стани... за Бога!...{S} Па тек  
. навлачи се црн застор око њега, он се губи, пропада некуд и не види ништа...{S} И опет иде ул 
а почиње осећати велики, тежак бол, јер губи највеће благо младости — лепе заносне снове...{S}  
 нагнула над провалијом, нагла се и већ губи равнотежу... оздо из црна бездана вуче је нека сил 
ека им поквари, нек пресече ово љубавно гугутање!...{S} О, погрешила је... много је погрешила!. 
шено, уништено, па ветар преко те пусте гудуре звижди и шиба, а Морава оздо, ваљајући своје мут 
нужно, стаде муцати Гојко, савијајући и гужвајући шешир у рукама.</p> <p>— А, ви сте то! узвикн 
шинуо је Љубицу преко срца страшније од гујина уједа.{S} Беше у њему, у томе кратком, немом, от 
аји сада све увећавају, па и то љубавно гукање...{S} Гле, љубе се... чује се јасно...{S} О, сва 
рће неким дугачким гуњем, крије оно под гуњ, замеће мотику и журно излази из дворишта...{S} Ха! 
...{S} И Стојан се огрће неким дугачким гуњем, крије оно под гуњ, замеће мотику и журно излази  
ка нешто необично груну... задими се... гурну је некуда снажно, и она се претури...</p> <p>Стој 
 с места...{S} Брже, смркнуће се!...{S} Гурну врата... гле, отворена!...{S} У кујни нешто клопа 
си то?{S} Марш с пута... дрекну она, па гурну пијана Богосава из све снаге..{S} Он се поведе, п 
{S} Полако, као сенка, притиште браву и гурну... врата се лагано покренуше.{S} Она промоли глав 
ништа није осећала, око ње владаше црн, густ мрак, који је уништио сваку мисао, свако осећање,  
 тако обрнут сунцу...{S} Одједном наиђе густ, црн облак, заклони сунце, а под њим измени боју и 
Section" /> <p>...{S}Синуло пролеће.{S} Густа зелена трава покрила је воћњаке, па је милина зау 
х глава до земље, сите и добре овце.{S} Густа сура прашина, која се према сунцу преливаше у нек 
ош доста рано.{S} Навукла се по околини густа магла, па роси по мокрој, раскаљаној земљи, по др 
 се па обара очи.{S} Још да му није ове густе брадурине — зло!</p> <p>— Шта ћемо сад, чиме да т 
 он се дао у неке мисли, од којих му се густе веђе час навуку и натмуре као илински облак, а ча 
носи преко воћњака и кућа, продире кроз густе облаке прашине, што су се по негде подигли, па се 
чаробан, заносан.{S} Под њима се зелене густи зрели воћњаци, трепери шаренило по градинама са п 
 село, навлачи се мрак... по небу снују густи облаци, скупе се у веће групе, пронесу се тако за 
изметом.{S} Наједаред сокак се прегради густим, непровидним, огромним облаком прашине, који се  
ли гракне врана, тражећи хране под овим густим белим покривачем.{S} Из потеса долеташе некакав  
амни од суре, дебеле прашине, која је у густим слојевима попадала по лишћу, по зрелу воћу, по с 
ој дуњи или шљиви, а из те ниске зелене густине издвојио се поносно у висину по неки брест, или 
леда на двориште — писар натмуренији од густих облака, корача нервозно и понеки пут махне главо 
 је становала, беше баштица са неколико густих жбунића.{S} Кад год јој наиђе њена обична туга з 
...</p> <p>— Шта се то навлачи... црно, густо?...{S} Иде, иде... плива... све ближе...{S} Не ви 
ојих двадесет и пет и шест година, црне густо обрасле браде, која се од половине на ниже прелив 
би.</p> <p>Она се сакри у башту за неко густо ружино жбуње, а Богосав оде преко дворишта, машућ 
 опало, жуто лишће; а над њим се ношаху густо загасити и беличасти облаци, пливајући тихо преко 
обојна измаглица, а тамо још даље се, у густој магли, гордо и величанствено дижу моћне огромне  
ј, где се савија свод небесни, видите у густој магли дугачке планинске венце... од тих венаца д 
убио!«...</p> <p>Глава јој беше обрасла густом црном косом, а, лице веома развијено, кошчато, з 
оје она лено распознаваше, и ако беше у густом мраку, затим се котурови стадоше растезати у дуж 
де, као кад гране јарко сунце и разагна густу маглу...{S} Да се живи!... да се живи!...</p> <p> 
 на десну, и најзад стаде руком требити густу браду.{S} А Љубица настави:</p> <p>— Било ми је в 
ице!... шапуташе она, лијући сузе на ту густу црну као гак косу што се немарно разбацала по њен 
з сиротињске куће...{S} Љубица је гута, гута погледом, сажиже врелим очима...{S} Шта је ово?!.. 
дена из сиротињске куће...{S} Љубица је гута, гута погледом, сажиже врелим очима...{S} Шта је о 
 Веља, смејући се.</p> <p>Љубица слуша, гутајући сваку реч.{S} Нарочито јој мило што се Веља од 
пи се <pb n="171" /> уза стакло и стаде гутати погледом овај загрљени пар, који се топио у зано 
из груди, а дихаше брзо, брзо као да се гуши... лице јој се искриви од некаква болна трзања...< 
њен, и она вас, улазећи у плућа, дави и гуши својом врелом невидљивом прашином.{S} Једва чекаш  
рати.{S} Закашља се, јер је стаде нешто гушити у грудима. </p> <p>Богосав, чувши кашаљ, стаде с 
<p>Љубицом овлада зебња; стаде је нешто гушити у грудима; она осећа да се овога часа извршује ј 
} Сутон се приближава, а ваздух постаје гушћи, тамнији.{S} Цела се природа умирила, па се само  
све даље кругове, који су умотани у све гушћу таму, док се тако у тој непровидној тами сасвим н 
т дана: сто, столица, клупа, табла и т. д.{S} А сад је већ време да се почне радити.{S} И јесте 
} Али на адреси напиши <hi>у руке</hi>, да не оде прво ономе доле...{S} Он њега и држи.</p> <p> 
 изјави, да је он већ учинио што треба, да двојица учитеља буду премештени а учитељица отпуштен 
окована, и одједном јој дође да запева, да потрчи некуд, али одмах наиђе неко горко сећање, кој 
 сам свој заложила да га добијем свега, да буде само мој... да и мене огреје сунце среће...{S}  
мо у Америку.{S} Али да се чувамо њега, да нас не опази; може те отети...</p> <p>Љубица се дуго 
ицу.</p> <p>— Шта ће приз...{S} Ах, да, да... трже се одједном полицајац, треба за општину, реч 
мраку... деца не дишу, слушајући... да, да.!...{S} А мај, знате, треба оставити на понављање и  
тељица, велите, тргла се? </p> <p>— Да, да... потврди Гојко тако живо, да се капетан мораде осм 
 као велики украс човеков.</p> <p>— Да, да... чули смо, одавно смо чули, па све разговарамо са  
ити, да је се и родио за то: да страда, да се пати вечно...</p> <p>Дође и Љубица.{S} Изменила с 
 тренутак да што пре излети из разреда, да се не осрамоти <pb n="124" /> пред децом.{S} Промуца 
 створи стална, одлука: да се све кида, да се живи пређашњим животом, да се избегавају, по цену 
 »Доста ми је само што знам да је моја, да припада само мени и никоме другоме.{S} Нека страдам, 
тра, Љубица застаде између два воћњака, да се надише овога мирисног, чистог ваздуха.{S} Одједно 
о једва дочека што му се пружа прилика, да са њим остане на само, па се одмах диже, не задржава 
и се наћи какав трн или дебља стабљика, да не жуљи ноћу господина.{S} Радећи то, чича једнако о 
ама, у току дуго година, тако изрибала, да се црнило виђаше само по крајевима. »Међутим има дос 
м у цркву, па је тада у себи помишљала, да ће и она дочекати тај срећни дан, кад ће овако исто  
аше љубави.{S} Та она је толико читала, да је љубав нешто много светлије, узвишеније...{S} Сећа 
егла по земљи, само главу мало подигла, да боље види и чује...{S} Што очи не могу да постигну,  
ица је са своје стране много допринела, да се хладноћа међу њима увећа, а то само због оног без 
 новопостављена учитељица већ приспела, да су одборници са кметом данас код школе, да одређују  
, пренеражена.{S} Није никад помислила, да ће то такав утисак учинити.{S} Мислила је: то је зло 
има, да се мало прибере од тога бунила, да дође к себи.</p> <p>— Не могу, не могу...{S} Све ме  
обичну вештину многих старијих учитеља, да целе године туку децу душмански, а на испиту деца ве 
 <pb n="35" /> плива у срећи и сновима, да се весели животом и сунцем...{S} Нема никакве бојазн 
ини да радимо обоје са овим малишанима, да радимо много, неуморно...{S} И кад нам затреба одмор 
" /> и сестрине, да остане још са њима, да се мало прибере од тога бунила, да дође к себи.</p>  
еко, далеко... само да не мисли о њима, да не страда...</p> <p>— Ах, ја сам несрећна!...{S} Ник 
, показујући јасно да је душа успавана, да је срце обузето тврдом леденом кором.{S} Налактила с 
ак сматра за толико проста и неотесана, да и не гледа у њему каквог конкурента пред Љубицом, ал 
ду.</p> <p>— Говоре ли што за капетана, да неће и њега?...</p> <p>— Кажу, биће премештен.{S} До 
..</p> <p>»Да ли је толико лакомислена, да је могу занети златне ствари?...{S}Да ли ће се опет  
 тешко нерасположење.{S} Ни сам не зна, да ли осећа према њој још што осим жалости.{S} Срце му  
ог својих недела...{S} Али да и он зна, да га одовуд гледају!...{S} О, онда би заборавио оне уд 
а...{S} Расклањај руком пера кукурузна, да не шуште, па хајде напред опрезно, лагано... као зми 
 не само сада, но и после десет година, да буде скрушен, убијен, сатрвен тугом...{S} Управо не  
> <p>»Што ми не да Бог мира, мисли она, да се бар сита нарадим са својом децом?{S} Сад видим ка 
 лицу... »Најбоље ће бити, помисли она, да говорим са њим у повратку, сад кад пођемо.{S} Знам д 
<p>— Захваљујем... али сам тако уморна, да би ми сад одмор био пријатнији од јела.</p> <p>— Нећ 
стога дана дознали су и за Перу писара, да је осуђен на дугогодишње заточење. <pb n="158" /> До 
 да проспе читаву ватру горких прекора, да је посаветује како да се спасе од зла, јер држаше да 
еуморно...{S} И кад нам затреба одмора, да га нађемо у нашем гнезду...{S} Та то су тако мале, т 
 казали: да оставимо разговор за сутра, да се мало приберемо...{S} Хајдемо на рад: деца нас ода 
 том; зна да у џепу има доста банкнота, да ће тај новац обрадовати и помоћи брата, оца, све...  
ти узрок тога непријатељства, а Љубица, да би је задовољила, прича јој понешто о писару, избега 
 по вољи одговор.{S} Каква је то љубав, да се тако брзо заборави!...{S} Говори о њеној смрти, а 
тране, настави:{S} Понео сам га узгред, да не шиљемо нарочитом поштом.</p> <p>Гојко прими харти 
и рад... и ево ти сад још један разред, да би се олакшало залудној учитељици!{S} До сад се то н 
ор! одговори писар, па је пусти напред, да она прва уђе.</p> <p>Гојко иђаше по школи замишљен,  
Али зашто не могу да видим све унапред, да видим крај!...{S} Зашто не могу бар у душу да му зав 
 школе орловичке, поред усмене наредбе, да сутра...« и тако даље — стајаше написано на тој харт 
 другове...{S} А ми да ћутимо као рибе, да се не смемо мрднути, узвикну он са тешким болом, па  
нади од тога гласа и стаде насред собе, да чује боље, али се баш тада отворише спољна врата и В 
по соби.</p> <p>— Хајдемо у друге собе, да, видите.</p> <p>И Љубица проведе своје госте по цело 
беше доста говора, и ако кмет признаде, да му је »левизор« због мапе начинио »премедбу« и да му 
коловала у Београду, па сад дошла овде, да не буде оцу на терету, а богме и да потражи своју ср 
у глави кљуца, кљуца...</p> <p>— Хајде, да те поведем, рече му, ухвативши га под руку са отворе 
а се већ тако навикла на његове походе, да их у извесне дане и сама очекује, постале су јој чак 
е овог јадног старца.{S} Како ће, каже, да живи човек са дванаест динара месечно, побојте се Бо 
 из учтивости, тек нек се што год каже, да се не ћути, а одборници му понајлак помагаху.{S} Нај 
грмљавина.{S} Да ли је то истина, Боже, да ли је не варају очи и слух?!...{S} Полако још напред 
S} Сва је утеха у томе, што он сазнаје, да би имао право, па чак и дужност да то учини.{S} Али  
ла кап отрова!...{S} Да ли да их убије, да смрви, да уништи све ово, што се још по мало у помрч 
ек гледаћу да од сад буде све друкчије, да вас слушам — она нарочито удари гласом на ову реч —  
м, сањивим погледом, који јасно казује, да њена душа не учествује у раду.{S} Стојан је нешто за 
каква друга изласка из тешке неприлике, да јој је Гојко једино уздање...</p> <p>А он је мислио  
су одборници са кметом данас код школе, да одређују учитељици квартирину, пошто она нема стана  
шло до мете; таман да одморим родитеље, да се одморим и сама од оног сиротовања и гле!...{S} За 
да се да ће се то све окренути на боље, да ће све ићи старим путем.{S} Зато не оде родитељима,  
вади је, али не може да притисне дугме, да је отвори.{S} Руке му врдају, а у прсту нема ни толи 
у душевну издржала за ово кратко време, да већ беше малаксала, у њој и не беше више снаге за да 
а бурно, живо.{S} Не сме да се покрене, да мрдне ма чиме..{S} Само гледа, гледа у ову погнуту ф 
кну он: урачунајте све до краја године, да се не мучите са овим лудацима.{S} Ја ћу то са њима з 
ине, братове <pb n="202" /> и сестрине, да остане још са њима, да се мало прибере од тога бунил 
ене, али не смеде показати знака љутње, да не увреди овако отресита госта; а Гојко, видевши ово 
је запита!</p> <p>— Докле ћеш ти, море, да ме вараш тако?{S} Знаш ли ти шта је љубав!...</p> <p 
 причали.{S} Ви ми рекосте, чини ми се, да је изненада упао у вашу учионицу?</p> <p>— Јесте! од 
ј:</p> <p>— Сад и сами јамачно увиђате, да сам имао права бринути се о светињи школе.</p> <p>Љу 
 — Курјака, лисице...{S} Хо, мој брате, да ти донесем каквих хоћеш кожа, па к’о живо звере!...{ 
штеником...{S} Све се надамо да дођете, да се видимо.</p> <p>Изиђе свештеник.{S} За чудо: и он  
око ње, па ето...</p> <p>— Шта мислите, да ли ће заиста бити отпуштена?{S} Ту је и Просветни Са 
ледајући зажареним очима у његово лице, да би отуд још пре одговора прочитао страшну вест...</p 
 а нешто због оскудице, оде до суднице, да покуша пречистити рачуне са досадањим председником,  
 Ако хоћеш да одемо заједно до суднице, да видимо.</p> <p>— Како не, како не!...{S} Зато сам и  
 се с доста вештине али и муке стараше, да навикне дечје ухо разликовању ова два гласа.{S} Љуби 
шљаше ни на шта друго, али тек осећаше, да би му много пријатније било, кад би и учитељица стан 
опираху, док њихови мужеви не изјавише, да ће се то све свршити мирно, тихо, без сватова, осим  
бичину оцу, а пред вече се сви вратише, да би се сутра рано могао наставити редован посао...</p 
со.{S} После дужега пропитивања нађоше, да је Љубица врло мало прешла, али су јој деца добро ус 
отресити, паметни и лепи човек њен муж, да су све ове згодне и лепе ствари у собама, — њене ств 
 се плашиш?...{S} Ама рекох ли ја теби, да нам нико ништа не може...{S} Нико!... разумеш!...{S} 
љицу.{S} Господин Пера отворено изјави, да је он већ учинио што треба, да двојица учитеља буду  
, а последњи пут доста отворено изјави, да би добро било кад би он био премештен.{S} Писар јој  
ова!...{S} Да ли да их убије, да смрви, да уништи све ово, што се још по мало у помрчини беласа 
ступише у двориште, Љубица одмах опази, да нови колега целом својом појавом и држањем одговара  
сматраше само учитељице, и одмах опази, да се ниједна не интересује оним што се ради на збору.{ 
ла...{S} Чиме би се кметови трошкарили, да није школскога приреза?{S} Него ви очекните док ми д 
ши то, путник се диже и пожури к школи, да би застао школски одбор на окупу.</p> <p>»Учитељица  
се стараше да радом угуши све те мисли, да се отресе тога бунила и да буде присебна.{S} То јој  
 у стању извршити ниједну од тих мисли, да нема довољно смелости и одлучности за то, и у души м 
, знам ја: да ја нисам само привремени, да ви’ш како би облетала.{S} А овако, баш ми је тешко.{ 
:</p> <p>— Да видимо како је у општини, да нису тамо моје признанице.</p> <p>— Нема општина ниј 
 и лепе ствари у собама, — њене ствари, да је то њено гнездо!</p> <p>Боже, па она је то и желел 
 се окретати око себе, као да се увери, да доиста нема свеће.</p> <p>Љубицу удари ова реч као м 
Љубици и Гојку беше необично сазнавати, да је тај човек, који им је причинио толики бол, сада т 
у шалу.{S} Кога ди сте наумили заклати, да се тако брзо обогатите!{S} Нека, молим вас: тако мла 
нима.{S} Али ипак мораде себи признати, да је највише охлади одговор оног дечка, који рече да с 
з целог живота, чега би се имао сећати, да није тога лепог доба, детињства...{S} Зар да се не с 
у душе, и она се не смири док не осети, да јој је сваки делић тела, као и душа, прожет овим зан 
<p>Али истога часа она као у сну осети, да се тај фатални дан не може више избегавати, не знају 
 страдања, држећи да то тако мора бити, да је се и родио за то: да страда, да се пати вечно...< 
ни се и уплаши, јер се могао домислити, да му он не би узалуд овакову походу чинио.{S} Мисао му 
 јасно да никоме ништа не може учинити, да је рођен само за то, да страда и трпи и да сваки има 
>— Господине Гојко, рече писар улазећи, да вам издам часком плату, па изволите тамо у собу, зов 
Ну Гојко нађе да треба и њему што рећи, да је незгодно ово дуго ћутање, па се обрте сапутници:< 
 ако је добро знала да су то само речи, да се то говори у другом смислу.{S} Ко ће разумети женс 
он је тако тесно спојен са њеним бићем, да се већ више не може отклонити.</p> <p>»Како то, мисл 
 себе, јер држаше да је одбегла сасвим, да га је оставила.</p> <p>Она изиђе и застаде на степен 
Зашто не могу бар у душу да му завирим, да видим шта има <pb n="193" /> тамо, шта осећа он...{S 
пљује се новом часништву добром гозбом, да не буде »мало пројахано«.{S} Према томе, и количина  
лазе! заповеди писар с таквом оштрином, да се није могло ни помишљати на отпор.</p> <p>Гојко се 
зати нервозно.{S} Он се пожури говором, да би заглушио њену зебњу.</p> <p>— Ето, купио сам часо 
све кида, да се живи пређашњим животом, да се избегавају, по цену живота, овакви поступци.</p>  
 желела је да се упозна са том дечицом, да се зближи са њима.{S} Знала је начин којим се то нај 
о!« И зашто баш сад мора, онако кришом, да му предаје онај велики замотуљак у крпама?...{S} И С 
зна човека — вели нам господин капетан, да и ви имате некакве жалбе на пређашњега писара овога  
.</p> <p>Љубица опази да је он помућен, да је у некакву бунилу, па се уплаши, не знајући шта ће 
о ћутање.{S} Сви гледаху учитеља, а он, да би ма шта радио, продужи брисати се и онамо где је с 
е последњих дана.{S} Ја видим, рече он, да ми се спрема велика несрећа... неће проћи ни две нед 
а бити срећан, те како срећан!...{S} О, да знаш како ми је тешко што ми те отимају, а ја... ја  
нарочито пред људе, ако наиђу?...{S} О, да тешка срама!{S} Па још ако је и она све то слушала.. 
легоше заједно на Љубичин кревет.{S} О, да дивне, ретке среће!...{S} Чудне ли лепоте и радости: 
оуздано, ништавно, лепо само као мисао, да теши онога који страда, али неостварљиво, јер нема к 
довом.{S} Ћата се највише дао на посао, да се ти гласови раструбе, а он им је управо и био пово 
срца. — Он јој вели да ради свој посао, да се не плаши ничега.{S} А за писара, како оно... <pb  
<p>— Да, да... потврди Гојко тако живо, да се капетан мораде осмехнути. — Сад ће радити озбиљно 
ује децу по глави...{S} Ко би помислио, да се у таквој школи целе године разлеже јаук и плач ја 
та је осећала.{S} Знала је само толико, да је не веже за њега љубав, јер она не осећаше љубави. 
вати неку веселу песмицу и сипати јело, да носи на сто.{S} Кад чу да је он већ ушао у собу, она 
 мисао.{S} И он осећа да се приближило, да је дошло време кад ће та црна мисао да се претвори у 
 лице, које се од ономад тако изменило, да овај човек изгледа сад сасвим други.{S} Нестало и ст 
 говорили и мислили, ипак им се чинило, да неће бити тако покварених људи, који ће тај злочин и 
где кључа и кипи врела крв...{S} Овамо, да се живи!... да се живи!...</p> <p>..{S}После неколик 
му, одмах сам решио да морам ићи овамо, да се обавестим са вама и да се извиним...</p> <p>Љубиц 
ам.{S} Па одмах треба да шмугнеш овамо, да те нико не опази.{S} Разумеш ли?...</p> <p>— Како не 
а.</p> <p>— Ви... ви... ви кажете тамо, да... да ја... поче он замуцкивати, задуван и узнемирен 
и.{S} Хајдемо... хајде да се приберемо, да радимо...</p> <pb n="144" /> <p>Она скочи, узе његов 
право у очи...{S} Научила је она давно, да из очију своје деце чита њихове мисли.{S} Љубица поц 
она његова жена!... настави он збуњено, да би себе оправдао. — Раструбила је по целом срезу и с 
веровати да је то све у истини свршено, да је онај отресити, паметни и лепи човек њен муж, да с 
е сврши нешто страшно и необично важно, да се приближује остварење његових најтајнијих и најскр 
} Ја не бих, ја знам да је то безбожно, да не ваља... али што ћу кад само срце игра у мени, сам 
да у говору Љубичину има нешто нејасно, да јој она не казује све како је.{S} Само се још није м 
исли: неће ли бити и незгодно и опасно, да га пусти на таку близину к себи, а још више јој паде 
е нешто запиткивати, али тако неумешно, да деца одмах опазише због чега се она обраћа к њима, п 
е... видећемо.{S} За сад, упамти добро, да ниси ни прстом мрднуо.{S} Ћути и чини се невешт свем 
ришти, кука...{S} Стој, господине Перо, да знаш како је бешчастити учитељске породице!...{S} Па 
е може учинити, да је рођен само за то, да страда и трпи и да сваки има право причинити му стра 
 да су све друго очекивала, само не то, да ће им се овај прљави, криви путник приказати као учи 
е страх, хтеде устати, али не учини то, да не би тим указала велику пажњу Богосаву.</p> <p>— Ви 
ама опажати, а то је и Гојко напоменуо, да јој деца почињу бивати све више утегнута и повучена, 
кога доба, и тако умешно води разговор, да се Љубици и Гојку чини, као да је он већ годинама ме 
од блата.{S} Дохватиш се руком за плот, да би прекорачио бару, а рука клизи по мокром и хладном 
пила у тако пријатељство и поверљивост, да овај сад стаде премишљати: како би било да је питам  
и својом смрћу хтео да ми учини услугу, да ме задовољи потпуно... </p> <pb n="201" /> <p>— Идеш 
<p>— Нисам још ништа примила..{S} Кажу, да немају.{S} Ако хоћеш да одемо заједно до суднице, да 
/> <p>— Сви кажу да је он сила у срезу, да му нико ништа не може...</p> <p>Сад дође ред на капе 
 око њена стаса и приђе јој тако близу, да се нису могли гледати у лице. — Ја... ја... казао са 
ад непрестано правила такав инат Гојку, да се овај већ није смео појавити пред њом.{S} Чим га о 
а га придену у косу, па приђе огледалу, да види како стоји у коси.{S} Изврсно!...{S} Она спусти 
лештима.</p> <p>— Сад да идемо у школу, да радимо, настави она, поправљајући разбарушену косу р 
а и он први разред.{S} Хајдемо у школу, да вам саопштим.{S} Ала ће да зине!</p> <p>Љубица збиља 
 то одједанпут улети беда у њену школу, да јој помути задовољство?{S} И шта је то те се писар т 
ик одведе Љубицу у један крај, к столу, да сврши упис и наплату улога, а Гојко угледа Вељу у пр 
ко и прича ваздан тамо...{S} Дај, вељу, да видим нашу »младу« како изгледа као муж, говори Влај 
рата.</p> <p>Гојко је сам изјавио жељу, да њих двоје издржавају њена брата, док је у школи.</p> 
ко хоће да <pb n="199" /> навикне жену, да се не меша у његове »послове.« Жена је зато да слуша 
спремила ручак, али му Влајко напомену, да тај спремљени ручак они могу и довече појести, пошто 
ећ све знао, па стаде мислити о лекару, да ли ће доћи сутра рано, као што је обећао.{S} После с 
рочито дошла да чује коју реч о писару, да види шта је то: треба ли да се боји чега, или ће јој 
 је мислила да почне са њима коју игру, да заметне шалу и смех, желела је да се упозна са том д 
<p>— Што бар не дође одмах по распусту, да седиш с нама овде?...{S} Него тако... изгуби здравље 
 под!...{S} Ти ли се нађе, црвенкапићу, да бешчастиш ово свето место, у које ниси достојан ни д 
 ту згунторила... нећемо тако, братићу, да ми ноћас жуљиш господина.{S} Јок.{S} Уморан човек, п 
.. скоро ћеш и заборавити да имаш кућу, да те овде неко чека и брине се о теби.{S} Само та судн 
ник, смишљала је како ће да викне децу, да их окупи око себе, али чим стаде у дворишту, опколиш 
већ изгуби памет и предаде се сва срцу, да је оно води...{S} Та она је тако срећна, тако срећна 
ишта!...{S} Да није то капља?...{S} Ах, да седнем у ово жбуње...</p> <p>И она се спушта на земљ 
знаницу.</p> <p>— Шта ће приз...{S} Ах, да, да... трже се одједном полицајац, треба за општину, 
огађаје...{S} Он могаше схватити одмах, да Стојан однесе собом највећи његов страх, његово прав 
Ах, а ја сам мислила да страдам за њих, да приносим себе на жртву, а оно није...{S} И њих сам у 
се анатеме туку, склањај се испред њих, да сачуваш своју главу.{S} Тако је то, братићу мој!...< 
је причинио толики бол, сада ту уз њих, да стоји као тешки кривац и очекује казну за своја неде 
меје, а хтела би да каже бар једну реч, да захвали.</p> <p>— У десет часова тачно пустите децу  
оли, кад се ожене!...{S} Научило, знаш, да мења... ка рђав слуга газде... па то одмах у скитњу. 
и врела крв...{S} Овамо, да се живи!... да се живи!...</p> <p>..{S}После неколико недеља цело ј 
азагна густу маглу...{S} Да се живи!... да се живи!...</p> <p>Гојко, нешто из радозналости а не 
жбеника... »Гле, па шта ће сад бити?... да отпусте, на свагда... са вечитим жигом срама, без по 
 <p>— Ви... ви... ви кажете тамо, да... да ја... поче он замуцкивати, задуван и узнемирен.{S} А 
х.</p> <p>— Да узме ваших девет ђака... да има и он први разред.{S} Хајдемо у школу, да вам сао 
и немилост несавесним, бесним људима... да нам бешчасте породице, другове...{S} А ми да ћутимо  
, обрћући главу изласку.</p> <p>— Па... да се вратимо! одговори Гојко неодлучно, увиђајући и са 
— Па, ако ћете ми дати за три месеца... да напишем признаницу.</p> <p>— Шта ће приз...{S} Ах, д 
овде, слатки братићу...{S} Немам куд... да умрем овде... .</p> <p>— Оставите га, молим вас, реч 
сећа, само трчи напред... брже, брже... да не буде доцне...</p> <p>Да ли се то развиђа, расвању 
ти, и зашто?...{S} Јамачно оде ономе... да и њега пита, па после?... хм... после ће ме ваљда за 
да излазимо са децом.</p> <p>— Јесте... да... нарочито је мени за земљопис...</p> <p>— Хоћете ш 
> <p>— Са децом, веселник.{S} Шта ће... да се склони од зла; боље му је.{S} Сад ће и он изићи.{ 
дик и њој своја страдања, свој пораз... да јој да прилике да ликује над њом!...{S} Не, не...{S} 
нарочито удари гласом на ову реч — и... да се слажемо...{S} Молим вас, опростите ми!« Она пружи 
!...{S} Чекајте мало да дођем к себи... да оставимо разговор за сутра.{S} Али вам опет кажем: ј 
е мој, хоће да ми те уморе паксијани... да закопају жива човека!...{S} И ти је опет молиш, кучк 
 лепо...{S} Гојко се стаде прибирати... да, то је жена, врло млада жена, али такве лепоте, какв 
на њега никад не бих могла руке дићи... да не бих могла убити никога.{S} И он се, јадник, од то 
полумраку... деца не дишу, слушајући... да, да.!...{S} А мај, знате, треба оставити на понављањ 
и.{S} Нисмо ми, онако рећи, зликовци... да затварамо учитеља своје деце... нако без кривице, по 
а га добијем свега, да буде само мој... да и мене огреје сунце среће...{S} Јер доста се страдал 
{S} Овај, ја сам баш хтео сам да вам... да вас...{S} Напротив!...</p> <p>— Шта напротив? запита 
ћи.{S} Свеједно, сад бар знам да сам... да сам... и одједном јој заигра обла округласта брадица 
, а тебе неће, јер си му ти потребан... да му не сметаш.</p> <p>— Како то мислиш?... не знам.</ 
 Ниси могао да дознаш од ћате, онако... да га превариш: хоће ли данас долазити?{S} Гојко никога 
 ове промене, па ако је штогод онако... да јој ми можемо помоћи, онда да скочимо...{S} Једаред, 
сећаше само гнушање и бол, али Гојко... да му је само да провири једним оком, само за тренутак  
а ћу, душице, све да трчим, тамо-амо... да скупљам где год има што за <pb n="173" /> тебе прија 
баш не хтеде одмах, онако драговољно... да се то сврши.{S} Све нешто отеже и одуговлачи: те чек 
га страдања, <pb n="159" /> још и то... да буде врхунац муке и патње...{S} Ветар фијуче на махо 
кама... шта?...{S} И њима тако нешто... да им чистимо ципеле, на пример...</p> <p>Гојко уздахну 
опа кад седоше у соби.</p> <p>— Преп... да, јест... свршио сам Учитељску Школу, промуца Гојко о 
 грејаше у послу.</p> <p>— Ви, одмор... да.{S} Хе, ваши су мали, не треба се са њима много жури 
 <p>— Хо, голубице, па то и хоћу баш... да ту покажеш мајсторију: да стигнеш и у школу и у кујн 
 љутито.</p> <p>— Добро... него знаш... да се ћата што не љути? промуца пандур бојажљиво.</p> < 
среза и платодавац учитељски...{S} Хм.. да... чујемо ми тамо у срезу, дођоше нам после и акта о 
и... ћорав или сакат.{S} Море, знам ја: да ја нисам само привремени, да ви’ш како би облетала.{ 
веома расположен и нарочито ради Гојка: да му помогне намеру, јер је већ увидео куд овај смера. 
ренутка у њој се створи стална, одлука: да се све кида, да се живи пређашњим животом, да се изб 
по три дана...</p> <p>— А шта би хтела: да се ухватим за сукњу, па да ти цео дан пиљим у очи?.. 
м од себе, али се сетила очевих савета: да је ћата велика сила у општини и да треба увек са њим 
ој одједном дође на памет да се запита: да ли су њени поступци за то време вазда били умесни?.. 
оћи ти се не може.{S} Једино ти остаје: да зажмуриш па ништа да не видиш и да те се ништа не ти 
ен.</p> <p>— Добро сте мало пре казали: да оставимо разговор за сутра, да се мало приберемо...{ 
списак, како он рече, а у самој ствари: да мало напари очи на лепој учитељици. — Код ње је нова 
и, брате, не волим онај сељачки обичај: да се руча ма шта...{S} Одвоји мало сира, које јаје па  
одно отеже и намешта с нарочитим циљем: да што више раздражи Љубицу.</p> <p>— Код таке фајн-жен 
стан, па се врати са одлучним захтевом: да се њему одреди накнада у десет, а учитељици двадесет 
она остави кћер и зета са тврдом вером: да је то срећан пар и да ће веома сложно живети. »Помоз 
јко јој не рече то с нарочитом намером: да види хоће ли одмах сама запитати и шта ће радити кад 
{S} Одузели су нам и тај једини заклон: да нам је бар хлеб обезбеђен, кад радимо посао ваљано.{ 
 трчи за бисаге, а он се даде на посао: да мало уреди и дотера свој жалосни стан.{S} Пренерази  
тако мора бити, да је се и родио за то: да страда, да се пати вечно...</p> <p>Дође и Љубица.{S} 
гову доласку, не знајући ни сама зашто: да ли због ове самоће и непрекиднога ћутања, или је ту  
и хоћу баш... да ту покажеш мајсторију: да стигнеш и у школу и у кујну.{S} А ја ти, брате, не в 
 ни излазило међу људе.{S} Таман рекох: да ми буде од помоћи, а оно... </p> <pb n="19" /> <p>Љу 
S} Којешта!{S} А мати ме лепо саветова; да не би ње, ко зна како би било...{S} Него ја њега леп 
осле наступити црно и горко разочарање; да ће нестати снова и наступити оштра, сурова јава...{S 
јма о хигијени.{S} Треба <hi>власт</hi> да их научи...{S} Без <hi>силе</hi> не иде...</p> <p>Уђ 
 да се умири... »Шта ли је то иза мене? да није пандур?...{S} Како га нисам опазио!«...</p> <p> 
пружаш руку!...</p> <p>— Шта ћу?!...{S} Да терам даље, мени је горе...</p> <p>— Море, видим ја  
 место, где би канула кап отрова!...{S} Да ли да их убије, да смрви, да уништи све ово, што се  
зео да ми будеш тутор, него жена!...{S} Да ме слушаш, а не да ми туторишеш!{S} Коме се не свиди 
све ближе...{S} Не види се ништа!...{S} Да није то капља?...{S} Ах, да седнем у ово жбуње...</p 
же!...{S} Ах, па она ће да плаче!...{S} Да ли?...{S} Не, није то... </p> <p>Вратнице се давно з 
 свет, живот, а ја хоћу да живим!...{S} Да живим!«... понови она опет и одједном осети, како се 
ред.{S} О, како сам тада страдао!...{S} Да знате како су тешка дечја страдања, нарочито јадне,  
 се...{S} Или је то она вриснула?...{S} Да ли је то био њен глас?...{S} Она се једва диже, и ла 
е руке савијене око његова врата?...{S} Да ли то њене груди тако бурно дишу на његовим грудима? 
 зовем у Америку... шта ћеш боље?...{S} Да побегнемо од овога света, који нам не да живети у ми 
>»Шта је то... шта хоће ове жене?...{S} Да ли ја то добро чујем!{S} Па овде готово сви доводе д 
S} Сва гори као ватра.{S} Хоћете?...{S} Да дођем, а?...{S} Али нећу, ако ме ви не зовете...</p> 
 пре... или се то њему само чини?...{S} Да ли да јој говори још, или само тако да је гледа... г 
шећи се.{S} Како ће то изгледати?...{S} Да ли има смисла?...{S} Како ће тамо бити?...</p> <p>—  
вши какве ли ће судбине она бити?...{S} Да ли ће се намучити, као што се ова жалосница намучила 
 зашто, зашто све то мораде бити?...{S} Да ли је требало коме моје страдање... оцу, мајци, брат 
тако да је гледа... гледа и ћути?...{S} Да се не уплаши!</p> <p>— Душице, не бој се, не плаши с 
амо у собу...{S} Али што ће тамо?...{S} Да изнесе на видик и њој своја страдања, свој пораз...  
p> <p>»Па он бар да је друкчији!«...{S} Да је онакав, како је она замишљала свога нежењена коле 
та.{S} И то све Веља, он избегава...{S} Да окушам ја завести разговор међу њима?...{S} Ко зна ш 
азити... дуго газити, до уништаја...{S} Да, али он то не може извршити, осећа да не може, зна д 
 су учионице, ни колико имам ђака...{S} Да ли је спремљено све што треба <pb n="12" /> за отвар 
на девојка у Београду није понела...{S} Да дођем сутра да донесем, хоћете ли?...{S} Све, све... 
а, а ја одмах помислила бозна шта...{S} Да ли је тако?«...{S} И она понови у памети његов пређа 
</p> <p>— Говори брже... сад, сад...{S} Да га не оставиш жива!...{S} Па чим дођеш... право у он 
говор.</p> <p>Гојко све више зебе...{S} Да је то она обична хладноћа, која наступа изненадно, п 
сплетем... чим погледам у те људе...{S} Да ли су страшни?...{S} А како ли је њему?...« И он при 
главу, а мисли се само роје, роје...{S} Да се све то угуши, заборави, па да се живи ко и до сад 
p>— Господин казао скоро ће подне...{S} Да пустиш децу кући.</p> <p>Она опази да је Стојан глед 
еди, а снага се млада топи и вене...{S} Да се само побегне од тих страшних дана и још страшнији 
... оно је ишчупано, нема га више...{S} Да нисам познала праву љубав, било би ми свеједно... ни 
очи крећу и заустављају се на њој...{S} Да су десет пушака наперене на њу, лакше би јој било... 
 ме ту Пера навлачи на зло, видим...{S} Да апсим, ни крива ни дужна човека, и то сад баш, пред  
 А нама остаде онај дневник онако...{S} Да идем да га закључим, рече он смешећи се,</p> <p>— Ид 
у Америку, хоћеш?...{S} Кажи само...{S} Да се сакријемо од овога дволичног народа...{S} Па ти ћ 
мрад бити кажњен за лажну доставу...{S} Да, му закука једномесечна плата!...{S} Кажем ти: док т 
јарко сунце и разагна густу маглу...{S} Да се живи!... да се живи!...</p> <p>Гојко, нешто из ра 
је занесену, љубављу очарану душу...{S} Да, она љуби!...{S} И љуби првом, страсном, девојачком  
обро, то је добро што те она не зна.{S} Да идеш сад одмах у срез, па се прво извести је ли се в 
 њена слуха долази читава грмљавина.{S} Да ли је то истина, Боже, да ли је не варају очи и слух 
 Еј, веселнице, скапала си од глади.{S} Да ти начиним часком кајгану?</p> <p>— Не треба... не м 
ога четвртком а код другога недељом.{S} Да живимо, брате!...</p> <p>— Нама изволите свакад неде 
p>— Какво?... узвикну Веља уплашено.{S} Да није?... и он пружи руку на чело.</p> <p>— Хм.. тако 
ана, узвикну Љубица, дигнувши главу.{S} Да је раније па да свратите, али је већ мрак...</p> <p> 
се претворила у трајну, жудну пажњу.{S} Да јој је да не пропусти ни један покрет учитељев.{S} А 
ода, па ето, стоји све као у свињцу.{S} Да узме сад да он почисти, не сме — дићи ће прашину, оп 
 ли да идемо после подне у Брезовац.{S} Да пустимо децу рано, па да идемо.</p> <p>Гојко се изне 
.{S} Шта ли ће бити?{S} Куд оде сад?{S} Да ли ће га затворити, и зашто?...{S} Јамачно оде ономе 
</p> <p>— Јеси ли гладан, господине?{S} Да идем да кажем Стојану нек донесе штогод за јело?...< 
да ја тражим премештај у други срез?{S} Да то учиним сад одмах, док још нема опасности.</p> <p> 
ду, о скромном гнезду и тихој срећи?{S} Да ли се то све одједном угаси под првом навалом громов 
 Како би било да окрене други начин?{S} Да се огледа!</p> <p>Једне недеље дође он на ручак сумо 
ала уредне признанице.{S} Шта је то?{S} Да ли није стигао да заведе признанице или... или не зн 
овором, па тек после на главну ствар. — Да скувам кафу, настави она да се не би ћутало.</p> <p> 
ста брадица, а очи се овлажише сузама — да сам избачена из свога друштва!...{S} И они ме сви гл 
ко, смешећи се.</p> <pb n="165" /> <p>— Да се женим?...{S} Хо, младићу, ја сам то све преживео. 
 или о кући, ни о чем другом. </p> <p>— Да ли да пошљемо на станицу за месо? запитала би га она 
 учитељица, велите, тргла се? </p> <p>— Да, да... потврди Гојко тако живо, да се капетан мораде 
и бол што је притискао душу...</p> <p>— Да презирем?... узвикну Гојко, дркћући од њена блиска п 
у се као велики украс човеков.</p> <p>— Да, да... чули смо, одавно смо чули, па све разговарамо 
ца?</p> <p>— Јесте, господине.</p> <p>— Да ли је школа далеко одавде?</p> <p>Дете се обрте к се 
од премештаја неће ништа горе.</p> <p>— Да ли да заведем у деловодник? запита Гојко, савијајући 
} Питајте Гојка како он мисли.</p> <p>— Да, славно иде! одговори Гојко одлучно.</p> <p>— Видим  
ка буде!{S} Ја ћу вас слушати.</p> <p>— Да будеш моја!...{S} Хоћеш?...</p> <p>Она се хтеде испр 
а погледа са немим поштовањем.</p> <p>— Да ли је много тешко постићи такав успех?</p> <p>— Па н 
 Шта ћете? пита га она у чуду.</p> <p>— Да се венчамо, зар ниси обећала!</p> <p>И она зна да му 
улевала некакав нејасан страх.</p> <p>— Да узме ваших девет ђака... да има и он први разред.{S} 
писа признанину, па му показа:</p> <p>— Да ли ће бити добро овако? запита она бојажљиво.</p> <p 
кроз ваздух и смешећи се рече:</p> <p>— Да понесемо оружје...{S} Зли су им пси.</p> <p>— Јесте. 
изиђоше у ходник, она настави:</p> <p>— Да видимо како је у општини, да нису тамо моје признани 
о сад није смео отворено рећи:</p> <p>— Да се венчамо... то је!...{S} И то одмах, што пре...{S} 
.</p> <p>— А, ви сте Моравац.?</p> <p>— Да, одговори он, а из очију му нестало оне сањивости, п 
 свиди прво место, је л’ прво?</p> <p>— Да, сад почињем.</p> <p>— Колегу ћете имати доброг, за  
p> <p>— Зар је време да идемо?</p> <p>— Да идемо.{S} Треба да видим тамо у школи све... нисам н 
ишан: овај пио воде јутрос, па... је л’ да не сме узети навору?</p> <p>— Не сме... одговара она 
идиш...{S} Кад је човек болестан, треба да лежи...{S} Гле како му гори глава, и руке вреле...{S 
е да идемо?</p> <p>— Да идемо.{S} Треба да видим тамо у школи све... нисам ништа још прегледао. 
ао истрке:</p> <pb n="82" /> <p>— Треба да се изврши наредба Министрова, одвојте ми деветорицу. 
о.{S} Реците само колика нам сума треба да безбрижно проживимо.{S} Све да вам спремим.</p> <p>— 
 убиство.</p> <p>Лекар записа шта треба да се набави болеснику, па изиђе.{S} Пред вратима га са 
е попа, идући уз њих.{S} И дечица треба да се одморе добро, дуг је пут, а и ви.{S} Па да се упо 
е.{S} Куд баш сад да ми дође, кад треба да сам нај...најслободнији!«...{S} Познао сам вас одмах 
 се лепо, чисто; спремила све што треба да је готово, кад јој нови господар устане, па сад, вес 
о ће дознати од Стојана колико му треба да зна.</p> <p>— Добро одговори он.{S} Можемо... само р 
о значи да ја до године на испиту треба да добијем петицу?</p> <p>— Па... требало би... рече он 
ме да вам ово предам.{S} Па одмах треба да шмугнеш овамо, да те нико не опази.{S} Разумеш ли?.. 
 ја што кажем коме ђаку, он одмах треба да устане, па да ми стојећи одговара.</p> <p>Досади јој 
: ех!...</p> <p>»И нико је не присиљава да седи са њим.{S} Што, зар не може она устати и рећи:  
оже да јој се одупре, она и не покушава да се врати, јер осећа да то не може бити, и сву обузим 
гледна предавања, али претходно захтева да обоје оду к њему у госте и да проведу заједно цео не 
пренерази, уозбиљи се и већ беше готова да проспе читаву ватру горких прекора, да је посаветује 
...{S} Уђе и право за камџију... зна га да је безмоћан као дете, јадник!...{S} Гори му, страшно 
на раду кад они стигоше.{S} Замолише га да не прекида посао, а они се наместише на дну школе, и 
ња, одмах посла дете к Гојку, молећи га да дође њој.{S} Гојко одмах дође, али <pb n="123" /> му 
о, па се одмах диже, не задржавајући га да још мало поседи, као што би био ред.{S} Влајко и Љуб 
 да се обрати ради уписа, а сад је рада да плати сав улог од почетка године.</p> <p>Љубица стај 
 онако... да јој ми можемо помоћи, онда да скочимо...{S} Једаред, кад пусти децу кући и стаде т 
а ћу њему поклонити деветорицу, па онда да имамо обоје по педесет ђака«.{S} Она је још и тада с 
 даје њоме знак некоме иза његових леђа да се умири... »Шта ли је то иза мене? да није пандур?. 
јући ову јадницу како се мучи.{S} Увиђа да треба проговорити, али ко може сад реч прозборити, к 
ко га издаје присебност, и он већ увиђа да ће проћи овако ако га она не заустави.{S} То је без  
одговори депозитар отегнуто.{S} Онда ја да издам за све месеце?</p> <p>— Разуме се, одговори др 
емо... у смедеревску Јасеницу.{S} Па ја да га зовем...</p> <p>— Чекај, молим те ту...{S} Заклон 
..{S} Само се ти не плаши...{S} Знам ја да ниси крива...{S} Шта ти знаш, као мало детенце!...{S 
.</p> <p>— ’Натема је!...{S} Луд сам ја да идем на робију или још да изгубим и главу због њених 
еколико бутела пива. — Него да кажем ја да узму другог човека, кога младића.</p> <p>Стојану заи 
етодике, па морамо и ми.{S} Шта, зар ја да изгубим два месеца са овом дерладијом узалуд; а шта  
 за лепо пријатно живљење!...{S} Зар ја да не прођем добро, и моја будућност зар да не буде сја 
и таки, јадниче ојађени?!...{S} Гле, ка да је сад из воде извађен.{S} Па ти си слаб, братићу!.. 
...{S} Полуде, свете ми Петке!...{S} Ка да му је сестра, или ти жена...{S} Мишљах и он ће се пр 
на.{S} Наша... школска... а то ти је ка да речеш моја, господинова и госпођина.{S} Нас смо трој 
 устане, па сад, весела, и срећна, чека да се он пробуди.{S} Седи тако, сва блажена и занесена  
аслушамо о некоме, па нам се да прилика да се упознамо. — Изволите! рече он, враћајући се у кан 
радован учитељ, што му се да та прилика да јој ма шта рекне.</p> <p>— Ама чекај, господине, ста 
еома богат, те се и Љубици даде прилика да чује што ново и необично, али она не беше у стању да 
секоше.{S} Сутра дан деси му се прилика да чује смелу изјаву писареву и шаљив одговор Љубичин.{ 
ам ја како је он био окупио председника да је оптуже због неморалног владања...{S} Њу, једну од 
ља се одмах по ручку диже и позва Гојка да га прати, јер се мора вратити кући раније.{S} Гојко  
 дође јој мати.{S} Стојан извести Гојка да је сад тамо у кући још већа ужурбаност: баба Смиљка  
т ђака«.{S} Она је још и тада сазнавала да би то било нешто веома необично, нешто што се нигде  
еограду.{S} Неколико пута је покушавала да побегне кући, али је знала шта је тамо чека, па је с 
ије мисли, само је Љубица јасно увиђала да нема никаква друга изласка из тешке неприлике, да јо 
са отвореном одвратношћу, али се бојала да му што не буде у путу, па после она крива.</p> <pb n 
ква страшна мржња, и ја сам се спремала да га убијем...{S} Шта нисам тада мислила, о Боже!...{S 
би се то могло окренути, и ако је знала да њено срце никада више не може припадати ономе, који  
досадно!«...</p> <p>»О, што нисам знала да ће се <hi>онако</hi> свршити!... понављаше она већ с 
 ових смелих речи, и ако је добро знала да су то само речи, да се то говори у другом смислу.{S} 
</p> <p>— Ман’те се...{S} Кад бих знала да ће овако ићи целе године, бацила бих све још сад.</p 
о за најсрећнијега, кад би она пристала да буде твоја жена, а?...{S} И Веља га погледа тако, ка 
дете и доведох кући.{S} Тада сам видела да на њега никад не бих могла руке дићи... да не бих мо 
 руком за врата.{S} Она је и заборавила да старешине воде оштра рачуна о владању државних служб 
.{S} Не, не!... живот сам свој заложила да га добијем свега, да буде само мој... да и мене огре 
нам... управо овај... нисам ни долазила да потписујем спискове, али сам узимала на признанице.{ 
ко лепо живе!{S} И она је, ето, мислила да ће и њу та судбина стићи одмах прве године, али види 
ње у аптовини иза куће: тада је мислила да ће се исто тако играти и кад буде велика као мати, и 
рочито учио. .</p> <p>Љубица је мислила да почне са њима коју игру, да заметне шалу и смех, жел 
ростији, ништавнији, а некад је мислила да њега нема важнијег лица у селу.{S} Сад јој је и мајк 
..{S} Не, не...{S} Ах, а ја сам мислила да страдам за њих, да приносим себе на жртву, а оно ниј 
ом проговори:</p> <p>— А ја сам мислила да не можете да ме гледате од мржње, јер сам вас доиста 
 примим за два месеца и још сам мислила да узмем унапред и за овај, а они не даду...{S} Па сам  
а у тамницу, мучи га, па кад се уверила да његово срце куца само за њу, пружа му руку!..{S} Ха- 
нешто до сада очекивала, али се уверила да су наде варљиве и узалудне.{S} Променила се много.{S 
 вези са тим.{S} Али је она већ навикла да угушује мисли о томе.</p> <p>— Кажи господину нек из 
 слушају даље рад, па по свршетку посла да пређу у стан.{S} Веља позва децу, па настави рад.{S} 
м раду.</p> <p>Љубица је нарочито дошла да чује коју реч о писару, да види шта је то: треба ли  
ди, још како!</p> <p>— Мени није невоља да се тако довијам, одсече се Љубица.{S} Од мене ће на  
ростире се по свој цркви, и она помишља да то мирише божја душа.{S} И гле, то исто сада!...{S}  
м.{S} Хоћу да вам испричам, баш ћу вама да испричам, а никад живом човеку нисам то поверио.{S}  
а Стојан не види добро, може оно рукама да те напипа...{S} Хе, али им он није дао ни опепелити: 
де га прекинути.</p> <p>— Е сад ви нама да дате један савет, јер зато смо управо и дошли, рече  
сним осећањем...</p> <p>Па зар она сама да сруши ову, муком озидану зграду своје среће!...{S} З 
сва, као у грозници, не знајући ни сама да ли је то из страха, или љутње, или јаког узбуђења.{S 
дркће у његовим рукама.{S} У глави нема да се јави ниједна мисао: као да је прогутала велику до 
 одлучно, па видевши да се писар спрема да избаци неку пошалицу на Гојков рачун, <pb n="42" />  
 да заповедају, а мени, што?... шта има да ми буде тешко.{S} Мојој деци ја заповедам, а друге с 
дно, добар је и нож!...{S} Али он поима да се с ножем треба приближити баш уз њега, гледати пра 
 онда окрени: што посла онога паксијана да ме убије, и мене и мог вамилијаза?...{S} Баш му реци 
може...</p> <p>Сад дође ред на капетана да поцрвени и обори главу.</p> <p>— Хм... којешта!...{S 
ама идеалише.{S} Полако... биће времена да све видите и да се у свему разочарате.</p> <p>— Али  
не може извршити, осећа да не може, зна да нема толико смелости.{S} Опет је бољи револвер.{S} Г 
у реду и добро, али не мисли о том; зна да у џепу има доста банкнота, да ће тај новац обрадоват 
а школске ствари ни мало не тичу, а зна да школски одбор има деловођу — њега, Гојка.{S} Он га ч 
амо, зар ниси обећала!</p> <p>И она зна да му је обећала венчати се са њим, и ако има живу жену 
као на шибу.{S} Шта ће он тамо, кад зна да неће умети ни проговорити.{S} Истина, ово су неки до 
 она би се радо дигла од стола, али зна да би то изазвало читаву буру...{S} Остаде седећи, узим 
S} Осећа и глад, глад у желуцу, али зна да не би могао ништа у уста метнути.</p> <p>После подне 
..{S} А Гојко се не боји испита, он зна да су деца ваљано спремљена, и то му није првина.{S} Ал 
е икога, без помоћи и саучећа... он зна да, би се и сам пред вече кренуо Вељи, ризикујући да и  
но због њене самоће и сиротиње, јер зна да тако исто чами и његова сестра, па ваљда ће се наћи  
вецкајући сабљом нарочито, нек чује она да он одлази.</p> <p>Гојко само трчи с прозора на прозо 
ну ствар. — Да скувам кафу, настави она да се не би ћутало.</p> <p>Гојко се изненади, управо уп 
 је то све варљиви сан...{S} Та зар она да буде његова, она...{S} Гледаше је некад као полубога 
љубавне жудње?...{S} Никад га не чу она да тако њој говори...{S} Гле како дркће и трепери тај п 
са оним завођењем наплата и расхода, па да сведемо рачун.{S} Не сме се дуље чекати, јер кад дођ 
кли по кући.{S} Не дам ти, каже она, па да си још толики...{S} И држи бре, и повуци и потегни,  
 је да иде вечерас цркви, субота је, па да ноћи тамо, али га сад очекује важнији посао.{S} Чим  
дина потпора; то су ми и очи и руке, па да ми њега узмете.</p> <p>— Дете нек остане, а ти чича  
..{S} Кажем ја вама: по зубима лоле, па да ви’ш како ће да врте репом.{S} Море, право мушко!{S} 
коме ђаку, он одмах треба да устане, па да ми стојећи одговара.</p> <p>Досади јој се ова напрег 
...{S} Да се све то угуши, заборави, па да се живи ко и до сад!...</p> <p>Устала је весела, спр 
ите!{S} Нека, молим вас: тако млади, па да идете на робију...</p> <p>— За вас је слатко и на см 
ај и моли.{S} Еј што нисам ја млађи, па да видиш чуда!...{S} Све би је ’вако песницом, па за вр 
 попа..{S} У место да су они сложни, па да се удруженим силама бране, они ударе свако на своју  
b n="154" /> <p>— Бар да је нежењен, па да му приличи! одговори јој другарица, окрећући се боко 
 одмор; он је извесно то и очекивао, па да дође у школу.{S} Љубица подиже очи на њега, али се о 
/p> <p>— Нека, доста сам и ја патио, па да гледам једаред и њено страдање.</p> <p>— А ти, чини  
у Брезовац.{S} Да пустимо децу рано, па да идемо.</p> <p>Гојко се изненади; овакав предлог није 
да понесем твој белег и један динар, па да видиш, као руком!...{S} Нема ’наке врачаре и траваре 
се демонски.{S} Они сад тамо ручају, па да им поквариш весеље...</p> <p>Љубица подиже главу и с 
та би хтела: да се ухватим за сукњу, па да ти цео дан пиљим у очи?...{S} Хохохо!...{S} Ала би т 
 глава и леђа, колико се испребијах, па да ми је ко гођ и њему да што учини.</p> <p>— Е не бриг 
 само једну реч...{S} Кажи да хоћеш, па да се кренемо одмах...{S} Нека ово све нек остане, што  
оже сад да скочи из заседе!... па... па да је сву...{S} Али на што то?{S} Он, он је ту једини у 
..{S} И снови црни, из дана у дан... па да се полуди од бриге.</p> <pb n="200" /> <p>Пред вече, 
 ала је то друштво неправедно!...{S} Па да ли ће ме довека презирати, чак и онда, ако ја постан 
одморе добро, дуг је пут, а и ви.{S} Па да се упознамо...{S} Ко зна кад ћете нам опет доћи.</p> 
ица, дигнувши главу.{S} Да је раније па да свратите, али је већ мрак...</p> <p>Гојко се трже и  
гледа.{S} Срећа још те је опазио писара да излази на двориште, иначе би га овај затекао баш как 
а му и срце живље куца, али се он стара да га за сад угуши, јер му данас и у оваким околностима 
ад среће видео.{S} И свака несрећа мора да се разбије о моју главу!...</p> <p>— Море ћути, то ј 
сане, одговори му председник, тако мора да буде.{S} До сад се уписивало сваке године само по де 
али кад пружи корак, таман има простора да корачи четири пута.{S} Иде унаоколо, укршта средином 
ограду није понела...{S} Да дођем сутра да донесем, хоћете ли?...{S} Све, све... хоћете?...</p> 
ек сад ћу да ти чиним...{S} Хоћеш сутра да ти донесем златан часовник... двадесет дуката сам га 
тегло нешто у грлу, па не може ни гласа да пусти.{S} Она се диже са столице, па дохвати рукама  
 је не жали, он није у стању овога часа да осећа ма што.{S} Претучен је, смрвљен догађајима, па 
о и суморно; чини се да ће свакога часа да загрми гром у овом гнезду.</p> <p>Најпре Љубица опаз 
идевши да не може ни из једног предмета да истера већу оцену од јединице, нестаде га.{S} После  
 се потом Стојану, како те није срамота да се човек овако мучи код тебе жива!...</p> <p>— Море, 
њу...</p> <p>Љубица гледа и отвара уста да нешто каже, али је стегло нешто у грлу, па не може н 
, кад Љубица ућута, би му незгодно: шта да ради?... о чем сад да говори?...{S} Баш би јој радо  
S} А овај Стојан чека одговор...{S} Шта да му каже?...{S} Доктор га још може и излечити!...{S}  
 још може да се разбије...</p> <p>— Шта да радим, научи ме, настави Гојко очајним гласом, па му 
он.{S} Јамачно капетан није...{S} А шта да одговорим, како да почнем?!«...{S} И он кашљуцну, пр 
е.</p> <p>Љубица је дуго премишљала шта да ради.{S} Како би било да окрене други начин?{S} Да с 
 и да сте се саветовали са колегама шта да радите.{S} Он <pb n="58" /> обори очи, а преко лица  
ек она је сад на живој муци, не зна шта да каже.{S} Гојко је гледа не дишући, а и писар некако  
...{S} И баш ће јамачно доћи!{S} Па шта да ради он?{S} Ништа, као и до сад... ћутаће и гледаће  
буњен, оборене главе, не знајући ни шта да ради ни куд да се дене, само обрће очима десно и лев 
о, осврћући се око себе, не знајући шта да ради. »О, како је досадно!...{S} Све ће се понављати 
> <p>Љубица гледаше, не знајући већ шта да мисли; осећаше само како јој се крави лед око срца,  
стаде са болесником, не знајући још шта да мисли и не разумевајући потпуно свој положај.</p> <p 
 Једино ти остаје: да зажмуриш па ништа да не видиш и да те се ништа не тиче.{S} Онда ће и она  
ог потеса, опрости се са гостима, обећа да ће их скоро походити и врати се. </p> <p>Љубица и Го 
 одраслих кћери најрадије говоре, обећа да ће кроз годину дана сам наћи пашенога, само нека сва 
р само о раду у школи.{S} Велимир обећа да ће доћи к њима са целом својом школом, па ће тако за 
} Да, али он то не може извршити, осећа да не може, зна да нема толико смелости.{S} Опет је бољ 
нажно гони у наручја тој девојци, осећа да га нешто снажно привлачи к њој.{S} И кад би имао мал 
ог образа.{S} То неко дише уз њу, осећа да је то дисање и врло топло...{S} Али од тог места пол 
сли: нема више ни бриге ни зебње; осећа да је све у реду и добро, али не мисли о том; зна да у  
 само се бојаше да не падне...{S} Осећа да му се у глави много, много мути, и он почиње говорит 
: хтела би да изгледа пријатна, а осећа да јој то у овом тренутку не иде од руке.</p> <p>Учитељ 
де је нешто гушити у грудима; она осећа да се овога часа извршује једна нечувена неправда, једн 
 учионице и почеше рад.{S} Љубица осећа да неће моћи данас ништа урадити.{S} Мисли не могу да < 
...</p> <pb n="78" /> <p>И Љубица осећа да се две руке све више савијају око ње, а она нема сна 
 кратких кукова. </p> <p>И Љубица осећа да јој се све више враћа старо расположење, осећа се у  
о, што се летос крио од ње, а сад осећа да му је она ипак најмилија, најдража.</p> <p>После два 
у.{S} Она зна шта је узрок томе и осећа да ме може ништа учинити да нестане ове појаве.{S} Узро 
трос у селу...{S} Он не види, али осећа да је тако.{S} Кад они ступише на врата, у школи настад 
о усвојити ту црну мисао.{S} И он осећа да се приближило, да је дошло време кад ће та црна миса 
но доћи и какво ће бити, тек само осећа да је оно све ближе и да ће се њена срећа разлетети као 
на и не покушава да се врати, јер осећа да то не може бити, и сву обузима очајање, ужас... али  
пресече преко срца.{S} Она се не досећа да је настало време озбиљном раду, не види да Влајко им 
д школским вратницама.{S} Стојан истрча да отвори вратнице и види те изненадне госте, кад из са 
 ће чича Стојан сенца... мирише ка душа да заспиш к’о јање.{S} Јес’ братићу!... </p> </div> <di 
 сестра, па ваљда ће се наћи добра душа да и њој помогне...{S} Чуди се како је рђаво протумачил 
са њим, ако падне где у путу.{S} Покуша да га мало расвести, приђе му близу и проговори:</p> <p 
 презирете ме?... прошапта она и покуша да развуче усне у осмех, али се оне искривише и задркта 
а овакова ведрина!«...{S} И он је готов да викне из свега, гласа, али се још уздржава, јер га ј 
еке многе хонораре, па није ни имао кад да нас води у вежбаоницу.</p> <p>— То је рђаво, врло не 
 он никад не долази узалуд, а ретко кад да дође с добром вешћу и са чистом намером.{S} Обузе је 
ги меша; у таке послове...{S} Нисам рад да ја будем крив... </p> <p>— Кажи ми само, тако ти Бог 
вио и стегао као клештима.</p> <p>— Сад да идемо у школу, да радимо, настави она, поправљајући  
то друго: јамачно ме она тужила, па сад да нас саслушају обоје.{S} То ће и бити!{S} Али зашто?« 
1" /> <p>Гојко се баш збуни.{S} Шта сад да јој каже?...{S} Доиста му није ни противна ни одврат 
и развратник!...{S} Ах, што не може сад да скочи из заседе!... па... па да је сву...{S} Али на  
 стоји све као у свињцу.{S} Да узме сад да он почисти, не сме — дићи ће прашину, опазиће га. »Н 
.. обузела је дрктавица.{S} Сети се сад да има нешто страшно, ужасно... ту је око ње, где ли... 
ркташе целим телом, осећајући да ће сад да се сврши нешто страшно и необично важно, да се прибл 
, и таман се стаде домишљати шта ће сад да ради, на коју ће страну да гледа, шта ће са децом, а 
 му незгодно: шта да ради?... о чем сад да говори?...{S} Баш би јој радо сам саопштио ко је отп 
ца се болно осмехну...{S} Све друго сад да прескочим, па последње из школе...{S} Чујте само!{S} 
> <p>— Госпођица није имала коме до сад да се обрати ради уписа, а сад је рада да плати сав уло 
о к њима?</p> <p>— Нас двојица ћемо сад да путујемо... у смедеревску Јасеницу.{S} Па ја да га з 
е он у себи, мрштећи се.{S} Куд баш сад да ми дође, кад треба да сам нај...најслободнији!«...{S 
који држаше високу столицу и чекаше ред да се поздрави са учитељем.</p> <p>— Ово ви је вамилија 
 невреме.{S} Он је, вели, казао једаред да ће дати учитељима нешто пара тамо о Божићу, док поку 
немаде шта одговорити, знајући у напред да ће соба бити све гора и све нечистија, ако се он сам 
..{S} Ја сам мислио чак и за нас штогод да одвојиш.{S} Станка још иде боса...</p> <p>Љубица зад 
овај не уме ни да обели!« Не може народ да издржи оволике терете...</p> <p>— А ви затворите шко 
главе, не знајући ни шта да ради ни куд да се дене, само обрће очима десно и лево, скрећући пог 
" /> тебе пријатно...{S} Ха, ја ћу тебе да окитим!...{S} Ово није ништа што имаш... ситнице...{ 
преклињања једног млађег човека и молбе да му се дете не узима у школу, јер то му је најстарији 
?...{S} Смрзнућу се.{S} А ако ме оставе да преноћим, а овакова ведрина!«...{S} И он је готов да 
ди задовољна...{S} А ја ћу, душице, све да трчим, тамо-амо... да скупљам где год има што за <pb 
ма треба да безбрижно проживимо.{S} Све да вам спремим.</p> <p>— Ха-ха-ха... окрете Љубица у ша 
су то деца неука, дивља, па не може све да иде као по лоју...</p> <p>— Е доста, изађите сад мал 
го нас је, рече му отац, па не могу све да изхраним.{S} Узеће те господин Младен, даће те у шко 
 више савијају око ње, а она нема снаге да се томе одупре.{S} Просто не може да се мрдне, не мо 
и... дај да се бежи!...{S} Не могу ноге да се покрену...{S} Она обори главу и замисли се...</p> 
, које су га интересовале; тако сазнаде да је новопостављена учитељица већ приспела, да су одбо 
приближи.{S} Њему заклецаше ноге, стаде да баца погледе у страну и, ни сам не зна како, приђе л 
преко дворишта и уђе у ходник.{S} Стаде да се прибере.{S} Беше се веома уморила и узбудила.{S}  
о... незгодно: сами обоје!« После стаде да мисли о школском одбору и осети да га обузима његова 
са своје дете и затим чича Стојан стаде да позива једног по једног родитеља унутра.{S} Уђе једа 
Удружење?</p> <p>— Не знам коме ћу овде да се обратим, а до сад сам био.</p> <p>— Добро, ја ћу  
пун силе и одушевљења, кипи и тражи где да излије своју сувишну снагу.{S} Отуд толика воља за р 
им изразом кокетерије. — Ама немамо где да вас уведемо.{S} Децо, дајте коју столицу.</p> <p>»Хм 
ко, плашећи се.{S} И куд ме ђаво наведе да је дирам!</p> <p>— Није требало, одговори му Стојан. 
 ја и ти на само... видећемо.{S} А деде да видимо то са учитељем.{S} Баш ме ту Пера навлачи на  
о: </p> <p>— Најбоље још нек нам нареде да им чувамо децу, која их има, а девојкама... шта?...{ 
ије очекивао, а би му по вољи.{S} Хтеде да се упусти у разговор и да је пита што за писара, па  
ко, па како је угледа, поцрвене и хтеде да прође.{S} Она се насмеши неким болним осмехом, па му 
Дође јој то врло смешно и она већ хтеде да се насмеје гласно, а Пера отвори капак, положи драго 
олу, а они: »одбегла«...{S} Е нека виде да није, и да не треба тако брзо каљати човека...{S} А  
о, бесмислено, апатично...{S} Веља виде да овде нема више никаква посла, па се спреми за одлаза 
је право у очи и не трепће.{S} Она виде да је погрешила, али осети да не вреди сад исправљати п 
атићу, мени је обећала!</p> <p>Она виде да Веља хоће да убије Стојана, па побеже у школу; ту је 
 жалосни стан.{S} Пренерази се кад виде да соба опет није почишћена.{S} Већ пети дан је како на 
ама.{S} Љубица се веома зачуди кад виде да учитељ већ предаје о словима.{S} На табли стајаше ве 
не буде Љубици по вољи.{S} Али кад виде да га она сама увек позива и да се радује сваком његову 
ркивати.{S} Гојко то опази, па чим виде да је Љубица свршила посао, приђе јој и одведе је на дн 
ва сведока и испиташе их.{S} Гојко виде да ту нема шале, па се прибра и стаде се бранити, али м 
Пролазећи ходником школским, писар виде да се отварају врата на Љубичиној учионици, па коракну  
арски.</p> <p>Гојко испи, па одмах виде да се и Пера и Љубица нешто смеше и гледају њега.{S} Ба 
.{S} Рибице...</p> <p>Љубица одмах виде да је то пијан човек, па брзо појури вратницама, али не 
ор и да је пита што за писара, па увиде да је то незгодно.{S} Свеједно, и онако ће дознати од С 
 о свему саветоваше са Вељом, јер увиде да овај не само паметно мисли, но многе ствари унапред  
ја остајем на речи.{S} Хајдемо... хајде да се приберемо, да радимо...</p> <pb n="144" /> <p>Она 
{S} А сусед Глиша даће коња...{S} Хајде да се тражи коњ!...</p> <p>И Гојко корача журно, брижно 
е, братићу, славе ми!...</p> <p>— Хајде да се прођемо мало, обрте се Љубица Гојку.{S} Још ми гл 
о да свали с плећа велики терет.{S} Оде да купи што за ручак... после неће моћи, кад почнемо ра 
з корена.</p> <p>— Стојане, дај ми воде да се оперем, прошапта она, видевши Стојана како је гле 
д је Гојко грдио власт, него само тврде да је то било ономад... некако тако.. ових дана.{S} Пос 
ог саопштења, писар се диже.{S} Он нађе да је ово за први мах као почетак, доста; а после већ,  
љиве са њене руке.</p> <p>Ну Гојко нађе да треба и њему што рећи, да је незгодно ово дуго ћутањ 
да Влајко затвори за собом врата, изиђе да види ко лупа.{S} Гојко куцну на прозор и доста јасно 
у сукњу, на леђа метну јелече, па изиђе да справи себи што за вечеру.</p> <p>...{S}А Гојко посм 
гледа у Гојка дуго, дуго... па јој дође да врисне од бола.{S} Побегне у школу и стане ходати, к 
ојима беше окована, и одједном јој дође да запева, да потрчи некуд, али одмах наиђе неко горко  
као да издаје обичну плату, а њему дође да заигра од узбуђења.</p> <p>— Баш вам хвала!{S} Не зн 
а уђе у собу, обрте кључ у брави и леже да спава... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
исао... може да буде и истина..{S} Боже да ли је то грехота што се радујем?{S} Ја не бих, ја зн 
p> <p>»Дакле то није само мисао... може да буде и истина..{S} Боже да ли је то грехота што се р 
грозницу, рече лекар, али код њега може да се излеже веће зло.</p> <p>— Какво?... узвикну Веља  
другу...{S} Прсти се заплели... не може да намести кажипрст на обарач...{S} Ха, ево!...{S} Вуче 
... никако да дође к себи...{S} Не може да разуме ове необичне и неочекиване речи, и све мисли  
 Једнако ме гледа душмански.{S} Не може да заборави онога...{S} Сваке недеље му иде на гроб...< 
окретан и живахан, као Веља?{S} Не може да се смири на једном месту, врти се на столици, игра м 
ребају многе школе.{S} Без тога не може да се ради ваш посао како ваља.{S} Него знате шта: упиш 
бездана вуче је нека сила и она не може да јој се одупре, она и не покушава да се врати, јер ос 
 Већ се навикао на страдање, па не може да замисли дан, који би му прошао на миру.{S} Срећом, д 
лио своје велике сањиве очи, па не може да се начуди, а Љубица оштро одговори:</p> <p>— Школски 
 малу кутицу.{S} Извади је, али не може да притисне дугме, да је отвори.{S} Руке му врдају, а у 
кће, трзају му се вилице, а очи не може да одвоји од оних сјајних и суманутих очију, које пију, 
уозбиљи и ћути упорно.{S} Гојко не може да дође себи од чуда. »Шта је ово сад?...{S} Овакав вес 
еше све лепо, и чисто.{S} Гојко не може да се начуди откуд се појавише толике ствари, чак и чис 
ге да се томе одупре.{S} Просто не може да се мрдне, не може једне речи проговорити.{S} Обузела 
шним, зверским погледом, и опет не може да се одвоји од њених очију, него гледа, гледа, гледа.. 
има и тргнути из заноса!{S} Баш не може да нађе ниједну мисао да почне разговор.{S} Не, не... н 
н са оном његовом пипавом мирноћом може да створи овакав живот... гле како се живо и весело раз 
тежак.</p> <p>— Али, молим вас, ко може да се не љути кад види овако мало дете, а препредено и  
p>— Море ћути, то је добро ако још може да се разбије...</p> <p>— Шта да радим, научи ме, наста 
већ решила, решила се!...{S} Брже, брже да не буде доцкан!... </p> <p>И она трчи, сплеће се и о 
..{S} И овде смањују додатке, чим опазе да је човек мекши.{S} Али ето и она зло прође, а није б 
Веља позва децу, па настави рад.{S} Узе да прегледа израђене задатке на таблицама.{S} У томе му 
е шоље црне кафе, па седе уз њега и узе да се послужи.{S} Влајко је пљесну руком по рамену, то  
о се не измаче оку његову, па одмах узе да јој објасни целу ствар.</p> <p>— Смрдибуба једна!... 
зишла до степеница у дочек.{S} Знала је да јој носи какав накит, то јој је јуче наговестио, па  
које јој се разли по лицу.{S} Видела је да има нешто повољно да јој каже, па очекиваше да прого 
игру, да заметне шалу и смех, желела је да се упозна са том дечицом, да се зближи са њима.{S} З 
 Али она се још надала...{S} Мислила је да се то може некако окренути, и ако није знала како би 
p> <p>— Шта ћу, знате!...{S} Срамота је да наш човек и друг лута по селима и тражи часнике, а д 
извијати слатко и речито.{S} Грехота је да она глоби наше село, кад ми и ’нако нисмо тражили дв 
ко се спремала до сад.{S} Нека, боље је да чува кућу.</p> <p>Једне вечери седи она у дворишту и 
почне разговор.{S} Не, не... најбоље је да она опет остане сама...{S} И Гојко се већ наже оној  
ријатности због тих украса, и замоли је да то све скине и остави код њега.</p> <p>— Не знаш как 
Гојко је уведе у своју собу, намести је да седне на столицу, па уздахну као од велика умора и п 
ила у трајну, жудну пажњу.{S} Да јој је да не пропусти ни један покрет учитељев.{S} А он ради ж 
један поглед на ове малишане довољан је да раскрави залеђено срце и душу да развесели.</p> <p>Ш 
али не рече ништа.{S} Ко вели: право је да се промази прво јутро по свадби, а већ после... хм.. 
се поздрави, па оде журно.{S} Мислио је да иде вечерас цркви, субота је, па да ноћи тамо, али г 
е од муке што не уме или не сме јасније да се изрази.</p> <p>Она га гледаше кроза сузе са отвор 
их једно од другога, старајући се обоје да се покажу што веселији.{S} Разговори се вођаху или о 
дубоко...</p> <p>— Осећало је срце моје да ти велику муку мучиш... знала сам...{S} И снови црни 
ис се већ завршује.{S} Деци се наређује да сутра дођу сви у школу.{S} Гојко и Љубица се договор 
радања, свој пораз... да јој да прилике да ликује над њом!...{S} Не, не...{S} Не тамо!...{S} Ал 
то онако, као што је чула своје сељанке да жале за покојником. <pb n="101" /> После се већ нави 
е, зелене траве, по којој су већ почеле да се купе росне капљице.{S} Вода се тихо слеваше преко 
у наплату незаведену, као пре, па после да те гоне полицајци, жури Ђокић председника.</p> <p>—  
он се стаде предомишљати... »Нека, боље да је не дирам, рече у себи, па стаде прстима чешљати б 
и ту претерао, али ће ова мисао најбоље да му ублажи гнев.{S} Он се хвата ње још усрдније. »Чуј 
 господин, па ми даде динар и замоли ме да вам ово предам.{S} Па одмах треба да шмугнеш овамо,  
 се трпи!... рече у себи.{S} Дође време да се опет страда!...{S} А ове ћу јесени тешко страдати 
 себе, па устаде.</p> <p>— Зар је време да идемо?</p> <p>— Да идемо.{S} Треба да видим тамо у ш 
дерладијом узалуд; а шта ће за то време да ми раде остали разреди?...{S} Јок, ја сам то са њима 
па, табла и т. д.{S} А сад је већ време да се почне радити.{S} И јесте ли видели како иде славн 
рине — зло!</p> <p>— Шта ћемо сад, чиме да те частимо? рече Гојко нудећи га у исто време столиц 
ови он; какав хлеб!{S} Зар још и о томе да се бринемо.{S} Реците само колика нам сума треба да  
од чега се плаши, не сме да зна, не сме да мисли о томе, али јој се то извило пред очима, па јо 
{S} Шта је то, од чега се плаши, не сме да зна, не сме да мисли о томе, али јој се то извило пр 
ежу, а срце лупа бурно, живо.{S} Не сме да се покрене, да мрдне ма чиме..{S} Само гледа, гледа  
ољи било увредити Љубицу, али он не сме да јој каже ништа.{S} Кад га она запита за савет, он се 
тају, како то све прима к срцу и не уме да се задовољи малим...{S} Живи с другом!{S} Па нека га 
а овако.{S} Баш ћу да огледам... не, не да огледам, него да и ја окренем овако, сасвим да окрен 
о потоцима!...{S} То је... оногај... не да се рећи...</p> <p>Љубицу удари нешто по глави, те јо 
ор, него жена!...{S} Да ме слушаш, а не да ми туторишеш!{S} Коме се не свиди, срећан му пут!... 
мале, тако ништавне жеље, па и то се не да!«...</p> <p>И опет се преда раду грозничаво, жудно,  
што вуче натраг, притеже га снажно и не да му пасти у зло, али се он отима од тога невидљивог с 
енутак, сваки покрет.</p> <p>»Што ми не да Бог мира, мисли она, да се бар сита нарадим са својо 
а побегнемо од овога света, који нам не да живети у миру и срећи.{S} И сама жудиш за миром...{S 
о кад год га види, а нарочито кад стане да се увија око учитељице.</p> <p>— Зашто нисте израдил 
детиње и друго што треба, па опет стане да преврће.</p> <p>А Љубица се наслонила на прозор па п 
} Нема више никакве зараде.{S} Ове цене да те Бог сачува: данас једна, сутра — друга.{S} Још да 
...{S} Другови из гимназије, па се чине да се не познају.{S} Господин Пера с нарочитим задовољс 
/p> <p>— Ама не питам те ја за одобрење да идем, него за мишљење, рече она, смешећи се.{S} Како 
жа руку, извињава се, моли за допуштење да поседи мало у школи... мило му посматрати овај заним 
боли ми се газда.{S} Знао сам, ако умре да немам куд... други ме нико не би тако милостиво прим 
о, мирно, марљиво... наставници се журе да наврстају оно, што је у току зимушњих непогода пропу 
пак се свакога часа нада добру, нада се да ће се то све окренути на боље, да ће све ићи старим  
вуче покривач на главу...{S} Старала се да више не мисли, док је не превари сан...</p> <p>Изјут 
ико више као васпитачици.{S} Паштила се да се навикне на лепо опхођење, на милостиве, пријатне  
њен, отираше лице марамом и спремаше се да изиђе, али кад виде колико новаца Љубица узе, и он с 
ну руку, изви је у страну и спремаше се да пљесне њоме из све снаге по том туђем образу, па одј 
ведоше решења у протокол, договорише се да се сутра изврши упис нових ученика у први разред, па 
 привремени!...{S} Али не мари; види се да ће бити мекши од воска: она ће моћи поступати по сво 
сар се одједном промени у лицу; види се да се спрема за некакву изјаву, па га почело обузимати  
 научи песми! помисли Љубица. — Види се да је нису знали до сад: ено још их учи како се то игра 
хе... кад није боље...</p> <p>— Види се да ми нисмо за село: треба, са њима бити друкчији.</p>  
 умешно, с вољом...{S} Тек ипак види се да не ради без напрезања.{S} Сва малопређашња брига одј 
ва му тешка... вуче га земљи... боји се да не падне на под...{S} Али се он отима, напреже се... 
> <p>— Аха, јест... хтедоше, чини ми се да га истерају.</p> <p>— Ја, па му директор опрости.{S} 
е не сме, већ су ту пред њом... чини се да им чује и само дихање.{S} Чудо је само како је не оп 
и.{S} Све је озбиљно и суморно; чини се да ће свакога часа да загрми гром у овом гнезду.</p> <p 
p>Љубица се сад тек сети посла, сети се да је још давно децу оставица иза школе, па о њима нико 
Уђе у школу опрезно, пажљиво, бојећи се да ни ваздух не узмути више него што мора.{S} Деца беху 
е збуни и готово хтеде проћи, чинећи се да не чује Љубицу, али се ипак задржа, очекујући с нест 
ово не разумем, рече она, спремајући се да изиђе и клањајући се писару.</p> <p>Кад изиђоше у хо 
икупљајући разне податке, спремајући се да спроведе кривца суду.</p> <p>Депозитар одмах запита  
ати за раме и заустави га, старајући се да му разгледа лице.</p> <p>— Можеш ли да идеш?</p> <p> 
т се намести врло опрезно, старајући се да не поремети ову тишину, која владаше у школи.{S} Сед 
да!«... узвикује он у себи, сагињући се да потпише платни списак.</p> <p>Узевши новац, он се по 
исла сад то почињати.{S} Рећи ће јој се да хоће нарочито да се покаже пред људима.{S} Нека, има 
 <pb n="53" /> бистре воде, чини јој се да са тим злослутим жубором отичу и њени најмилији снов 
рктала пламичка воштанице и чини јој се да говоре.{S} Јест, ено... види се јасно...{S} Беше у т 
{S} Одједном, у сред рада, учини јој се да чује са дворишта необично звецкање, баш као да је са 
убица га погледа зачуђено; учини јој се да он ово не говори будан, но као да сања.{S} Поглед му 
дном је подузе хладовина и учини јој се да нема смисла сад то почињати.{S} Рећи ће јој се да хо 
Она застаде, двоумећи.{S} Чинило јој се да треба нешто понети, и она као кроз сан види ону ства 
о приближаваше школи.{S} Учинило јој се да се одоцнила, и ако тек беше сунце огрејало.{S} Данас 
 се много наслушамо о некоме, па нам се да прилика да се упознамо. — Изволите! рече он, враћају 
после?...</p> <p>— Видећемо... бојим се да не пређе у запаљење плућа.</p> <p>— Аа!... па то не  
.</p> <p>Деца се зачудише.{S} Видело се да су све друго очекивала, само не то, да ће им се овај 
роговори Љубица, црвенећи.{S} Видело се да је због тога и зауставила Гојка, али није могла одма 
и јурну тамо.{S} За то време чини му се да чује дете где говори:</p> <p>— Повратила се... била  
 у сутону нејасно оцртава, и чини му се да сваки њен уздах односи собом по један део његова теш 
, удесио је све како ваља, и чини му се да је већ крајње време за напад.{S} Очекивао је потпуну 
 па је стаде посматрати.{S} Учини му се да се из саме душе његове појављује нека сила, која га  
а сеоског писара, а уз њега учини му се да промиче поред прошћа црвена полицијска капа.{S} Увек 
о је, убрза обрадован учитељ, што му се да та прилика да јој ма шта рекне.</p> <p>— Ама чекај,  
на столицу, а оно мокро покупи и однесе да га осуши.</p> <p>Гојко лежи сам већ читав час, не мр 
<p>— Ево пандура из среза...{S} Зове те да изиђеш.</p> <p>Изиђоше обојица, погледајући се знача 
за нас згода!</p> <p>— Е, а кад дознате да иде који од педагога, што цеди из сваког предмета?</ 
ди!{S} Прошлог љета пустите ми ово дете да ме надгледа овако старог и да ме што послуша, а сад  
</p> <p>— А ја сам мислила да не можете да ме гледате од мржње, јер сам вас доиста тешко увреди 
{S} Ја гледам кроз тарабу како не умете да се браните, одговори му она и зацену се од смеха, се 
ека, по целој његовој фигури, познаћете да је то нешто необично, а кад вам се приближи, изгледа 
пратите, рече гост.</p> <p>— Зар нећете да нам видите школу? запита Љубица као чудећи се.</p> < 
д овај смера.</p> <p>— Е сад ако хоћете да се мало прођемо, и бар да ме том приликом испратите, 
шају у политику?</p> <p>— А зар мислите да се овај грешни колега мешао, па ипак му је ово треће 
аци ићи у цркву.{S} И ви да се спремите да, идете са вашом децом.</p> <p>»Хвала Богу, чини ми с 
{S} Оном вашем другу из Брезовца реците да се чува од пандура...{S} То је, знате, чудан народ.. 
о сам вам... ви сте ми све!...{S} Дајте да заједно страдамо...{S} Можда ће се Бог и нама окрену 
зговараћемо на само о томе.{S} Гледајте да дођете још ове недеље, док је лепо време.</p> <p>— Е 
 издатак записан.{S} У осталом, чекајте да запитам господина Перу, он је ту пред комисијом, и п 
авши се мало. — Али ма шта било, знајте да не одступам од своје речи.{S} До вас све стоји... ре 
и:</p> <pb n="147" /> <p>— Само немојте да се промените до сутра...{S} Ја сам казао... нек се с 
...{S} Писар се изви, и док се он обрте да види какво је то чудо, оне сухе руке падоше на Љубич 
к, постави совру у хладу, и позва госте да заседну.{S} Беше све лепо, и чисто.{S} Гојко не може 
ији?</p> <p>— Ја — још луђи!{S} Кога ће да умири ово вечито чергарење, ово терање без кривице и 
он ка жаба на леду, па не зна у кога ће да гледа.{S} Нешто и код њих има, устумарали се ка гове 
емо у школу, да вам саопштим.{S} Ала ће да зине!</p> <p>Љубица збиља зину од чуда.{S} Још пре д 
... све више стеже!...{S} Ах, па она ће да плаче!...{S} Да ли?...{S} Не, није то... </p> <p>Вра 
, румене се танке уснице, мислиш сад ће да заишту лутку.{S} И гледа наивно, као да је мало у св 
о гледа, гледа, гледа...</p> <p>»Сад ће да плане... ево, тек што није...{S} Прво ће њега у леђа 
о себе...{S} Шта је ово?...{S} Докле ће да траје?...{S} Или да није смрт?!...{S} Ах, кад би то  
лазећи кроз ходник, смишљала је како ће да викне децу, да их окупи око себе, али чим стаде у дв 
ама: по зубима лоле, па да ви’ш како ће да врте репом.{S} Море, право мушко!{S} Она ће и за чич 
Ни сам не зна, управо неће да зна, неће да мисли о правом узроку, јер му је лакше забости нож у 
Јутрос сам је молио да не идемо... неће да чује...{S} А сад видим да се каје.</p> <p>— Еј, мој  
им јуче о коме то мој кмет говори: неће да ми купи десетне мере зато, што брезовичка учитељка с 
ан и пажљив према њој; не уме, или неће да дели милошту као други људи, него све некако онако.. 
н иде?...{S} Ни сам не зна, управо неће да зна, неће да мисли о правом узроку, јер му је лакше  
т они мисле о нечем другом, о чему неће да говоре преда мном... опазила сам то.{S} Али шта?...{ 
о да хтеде рећи: »ама вараш се ти, биће да је то који други што год погрешно; а видиш, ја седим 
 руке вреле...{S} Еј, кукавче мој, хоће да ми те уморе паксијани... да закопају жива човека!... 
..{S} То је, знате, чудан народ... хоће да наплете свашта.{S} А учитељица, велите, тргла се? </ 
е обећала!</p> <p>Она виде да Веља хоће да убије Стојана, па побеже у школу; ту је опет обузе м 
но није... свет је покварен, сваки хоће да уништи туђу срећу, ма немао сам никакве користи отуд 
и да тако мора поступати сваки, ко хоће да <pb n="199" /> навикне жену, да се не меша у његове  
реже памет, а све га заноси и опет хоће да наиђе оно црно, као пре...{S} Ха, сетно се!...{S} Ск 
 још један од Бокићевих пријатеља; рече да иде из среза.</p> <p>— Отпуштен Пера писар депешом.. 
њега сам ти и дошао.{S} Ти му сама рече да остави послуживање, па сад ето... треба уговор испун 
штине, купим порезу, па ми Богосав рече да сте дошли...{S} Дај, велим да се упознамо. </p> <p>Љ 
ше охлади одговор оног дечка, који рече да су лончићи за малу децу, а не за онолике ђаке.{S} Он 
епо, о »том учитељу« што је са њом рече да је мало онако... као луд, а неки пут је добар човек. 
заседе цео школски одбор у школи и поче да уписује нове ђаке.{S} У ходнику и дворишту пуно људи 
са како су стигли.</p> <p>Одједном поче да се смеши у себи, смеши се, маше рукама и види како с 
ако се зову њихова седишта и таман поче да им казује како се улази у школу, како се седи и пона 
ше далеко, веома »далеко«...{S} Он поче да се смеши, очи му се засветлише радосним сјајем, руке 
о, помаже је саветима и напослетку поче да држи предавања њеној деци.{S} Ради се озбиљно и свој 
вори он мислећи нешто...{S} Све ме вуче да паднем, а оно у глави кљуца, кљуца...</p> <p>— Хајде 
а је права грозница и све га нешто вуче да легне, — глава му тешка... вуче га земљи... боји се  
 своме страдању.{S} Гојко је избегаваше да јој не постане још досаднији, а тешко му већ беше гл 
нешто повољно да јој каже, па очекиваше да проговори, гледајући га радознало.</p> <p>— Дошао је 
чи.{S} Беше већ ушао у село, па гледаше да не изгуби из вида школу, која се, са својим високим  
роговорити.{S} Тешко!...{S} Она увиђаше да се међу њима почиње отворено непријатељство, <pb n=" 
ти неке нарочите манире, за које држаше да могу јако утицати на девојку.{S} И одједном, усред т 
ује како да се спасе од зла, јер држаше да још нема ничега озбиљнога; али чујући ово очајно јец 
 да види њу опет поред себе, јер држаше да је одбегла сасвим, да га је оставила.</p> <p>Она изи 
азије...{S} У његовој кондујити стајаше да је свршио основну школу; и он сам вазда се исказивао 
"178" /> свима силама, и само се бојаше да не падне...{S} Осећа да му се у глави много, много м 
ј је што је ту уз њега.{S} И он мишљаше да је само такво поступање у реду, а друго су све бапск 
ак.{S} Таман оп <pb n="119" /> смишљаше да се крене до председника, а споља га ловну оштар глас 
у чича и погледа Вељу, који се спремаше да га заустави.</p> <p>— Добро, добро!...{S} Иди ти сад 
 страдати?...</p> <p>Влајко се спремаше да легне, кад она одједном иза његових леђа зајеца...{S 
.. мртав!...{S} И она се таман спремаше да побегне из собе, а Гојко уздахну тешко... необично.. 
и она тихо, лагано, али јој срце лупаше да искочи из груди, а дихаше брзо, брзо као да се гуши. 
сећаше у својој близини, али се стараше да радом угуши све те мисли, да се отресе тога бунила и 
етену туђу реч.{S} А и згодније му беше да се овако изрази: нека знају да је свршио целу Учитељ 
 му помогоше и гости.{S} После зажелеше да он држи једно предавање.{S} И то им учини по вољи: у 
пред Гојком.{S} Љубица већ не може више да сакрива узбуђење и руменило, кад је по неки пут Влај 
ћи:</p> <p>— Па немој, болан, тако више да се мучите...{S} Глас му веома задркта и он застаде,  
 Нема шта ни да једе, а ја не могу више да дајем...{S} Нема више никакве зараде.{S} Ове цене да 
а краја, па и овој погодби.{S} Наредише да учитељица прима дванаест динара месечно а учитељ чет 
есној школи.{S} Још из дворишта опазише да је дошло доста чланова: из школе се чула таква врева 
врата?... еј незгоде!...{S} А онај пише да се не закључавају свакад«...{S} Полако, као сенка, п 
 Носи.{S} Нека прочита и нек се потпише да јој је саопштена наредба.</p> <p>Кад Љубица узе харт 
 школу.{S} Гојко и Љубица се договорише да <pb n="20" /> после подне прегледају са кметом учион 
} Беху пошли Вељиној школи, па свратише да се виде са Гојком и да се Пецић упозна са његовом до 
 улила нову снагу у грудима, па осетише да им се разлива нека пријатна веселост у срцу; осетише 
сиђе сунце близу брега, гости се дигоше да иду.{S} Веља се спреми да их испрати, а учитељка мор 
осу пред ово двоје јадника, који дођоше да заложе сву своју снагу за добро и напредак орловачке 
је политичке раднике. — Њему сви рекоше да су то само тек ’нако... празни гласови...</p> <p>— Н 
, па после ћемо лако...«</p> <p>»Рекоше да је много лепа и млада...{S} Сад право из школе помис 
 »одбегла«...{S} Е нека виде да није, и да не треба тако брзо каљати човека...{S} А ти није тре 
олео је како никад до сад није волео, и да му не беше деце, помишљао је озбиљно да бежи са њом  
левизор« због мапе начинио »премедбу« и да му је капетан строго наредио да још летос мапу набав 
и рачуне са досадањим председником, а и да чује шта се говори о промени.{S} Председник га дочек 
 је ту једини узрок свему... он треба и да страда...{S} Ево и њега!...</p> <p>Чим се затвори дв 
и кад виде да га она сама увек позива и да се радује сваком његову доласку, он се умири, и све  
...{S} И она види да ће нестати свега и да ће после наступити црно и горко разочарање; да ће не 
ве те мисли, да се отресе тога бунила и да буде присебна.{S} То јој најзад пође за руком...</p> 
ам ићи овамо, да се обавестим са вама и да се извиним...</p> <p>Љубица раширила очи, гледа и не 
лашили од нашег ономадашњег разговора и да сте се саветовали са колегама шта да радите.{S} Он < 
 ово дете да ме надгледа овако старог и да ме што послуша, а сад га опет тражите.{S} Не грешите 
и, тек само осећа да је оно све ближе и да ће се њена срећа разлетети као прах...{S} Па ипак се 
биљнијем чему према Љубици престао је и да мисли...{S} Нека се само овако продужи <pb n="140" / 
де, да не буде оцу на терету, а богме и да потражи своју срећу...{S} Толике учитељице удате, уп 
ету...{S} Срце јој стало, чини јој се и да не дише, и најбоље би било кад би сад одједанпут умр 
 Полако... биће времена да све видите и да се у свему разочарате.</p> <p>— Али за Бога, ваљ’да  
о захтева да обоје оду к њему у госте и да проведу заједно цео недељни дан.</p> <p>Љубици се ве 
е подне прегледају са кметом учионице и да саставе списак свију потребних ствари, које се морај 
пише око прозора, а неки беху поумили и да изиђу напоље.{S} У прво време и Љубица стаде зачуђен 
ета: да је ћата велика сила у општини и да треба увек са њим лепо поступати.{S} Она је сад разу 
је рођен само за то, да страда и трпи и да сваки има право причинити му страдање, само ако му т 
бавити и уредити, па га можеш научити и да ти помогне око ручка.</p> <p>— Зна он добро.{S} Него 
оли, па свратише да се виде са Гојком и да се Пецић упозна са његовом домаћицом.{S} Чим наступи 
 ти летос био? запита га само, па као и да не очекиваше одговора, стаде се освртати по дворишту 
 са тврдом вером: да је то срећан пар и да ће веома сложно живети. »Помози Боже!« се прекрсти с 
ољи.{S} Хтеде да се упусти у разговор и да је пита што за писара, па увиде да је то незгодно.{S 
р; он може што хоће... па по неки пут и да врдне...</p> <p>Љубица омрзе живот, постаде јој пуст 
мој, само знам да слушам моју господу и да им будем веран, а мени неће бити рђаво од њихне стра 
ад зна само да хода овако по дворишту и да гледа овога уплашеног фамулуса како стоји с мотиком  
.{S} А ти треба вешто да се прикрадеш и да предаш ово писмо његовој госпођи, разумеш?{S} Не сме 
аје: да зажмуриш па ништа да не видиш и да те се ништа не тиче.{S} Онда ће и она тебе оставити  
ома слаба, једва се креће.{S} Волела би да изиђе до своје деце, и нешто је јако вуче, али чим с 
 па не зна како да удеси лице: хтела би да изгледа пријатна, а осећа да јој то у овом тренутку  
 проговори ни да се насмеје, а хтела би да каже бар једну реч, да захвали.</p> <p>— У десет час 
о!... »И она би се наљутила, опазила би да се радујем.{S} Па што?... баш да видим шта ће радити 
је хтела понети, али се чуди шта јој би да то не узме, но пође овако празних руку...{S} Свеједн 
 сажаљење, прекор...{S} И опет рекао би да и његово дице вели: »Шта ћемо, кад нам је таква судб 
ни?</p> <p>Гојко поцрвене и најволео би да могаше тог часа у земљу пропасти.{S} Сад му беше нај 
 <p>Писар се обрће, нешто муца, хтео би да проговори, али жена му опет врисну па осу читав пљус 
 то извести.{S} Гојко признаде сам себи да није у стању извршити ниједну од тих мисли, да нема  
 ће сутра сви ђаци ићи у цркву.{S} И ви да се спремите да, идете са вашом децом.</p> <p>»Хвала  
бити наћи стан и џабе, па зар онда и ви да ми не платите ништа?{S} Ја имам по закону право на д 
звати кога на двобој, па одлучно изјави да ће и она ићи.</p> <p>Кад би време поласку, Љубица до 
само рашири очи...{S} Севну јој у глави да је то његова жена, и она већ претпостављаше револвер 
 братићу, још чупавији и гори; заборави да се умије, рече он, смешећи се.</p> <p>И Гојко изиђе  
јко!{S} И што је главно: сви су изгледи да више неће бити страдања...{S} О, само да се поживи н 
и <pb n="110" /> из школе, он му нареди да донесе мастило и хартију, па се врати унутра.</p> <p 
н врисак...</p> <p>Писар се прену: види да овако неће никад бити краја скандалу, па дохвати жен 
е се ружити, растурати...{S} И она види да ће нестати свега и да ће после наступити црно и горк 
 је води на муке...</p> <p>Богосав види да се она ућутала као окамењена, па чека његову реч, ка 
је настало време озбиљном раду, не види да Влајко има још и других брига осим школе: по чешће и 
ћи мрвице хлеба у уста, само да се види да она још руча.{S} А на душу пада све већи терет, све  
сли обузе је гнев. »Нека га... нек види да и ја нисам баш...« Она не доврши мисао: осети да јој 
Тако је, братићу мој!</p> <p>— Оно види да ја нећу да га ударим, па што се крије!</p> <p>— Хе,  
стане пред огледало, тргне се, јер види да се мора још седети.{S} Проклети нокти!... цело јој л 
.. сад?...{S} Шта ћемо?...</p> <p>— Оди да видиш...{S} Писар је доведе до врата Гојкове учиониц 
p>Кад већ уђоше у село, Гојко се понуди да отпрати Љубицу до њена стана.</p> <p>— Нека, молим в 
емену?!... па га пољуби у руку и понуди да седне.</p> <p>Стотинама питања и прекора управи она  
зажареним очима.{S} Прикачи га на груди да види како стоји, али мука: нема у школи огледала!... 
ј проговорио коју реч.{S} Прво се усуди да је погледа, јер мало пре то није смео учинити.{S} По 
ма бити друкчији.</p> <p>Гојко се усуди да је погледа, али се одмах трже и обори очи, јер осети 
ш ли ме, кажи само једну реч...{S} Кажи да хоћеш, па да се кренемо одмах...{S} Нека ово све нек 
ласом.{S} Часком, вели...</p> <p>— Кажи да не могу сад прекидати посао, одговори она одлучно, а 
 ноћи, и чим сване опет оде.{S} Он држи да тако мора поступати сваки, ко хоће да <pb n="199" /> 
> <p>Кад Гојко, око десет часова, опази да је Љубица пустила своју децу кући и он пусти своје ђ 
} Да пустиш децу кући.</p> <p>Она опази да је Стојан гледа некако у косо, некако необично, љути 
рише.{S} Скрену оком у страну, па опази да се и Љубица некуд далеко загледала, очи се сјаје, не 
овом гнезду.</p> <p>Најпре Љубица опази да се Влајко стално уозбиљио.{S} Није му се видела љутњ 
 друго... је ли?...</p> <p>Љубица опази да је он помућен, да је у некакву бунилу, па се уплаши, 
ка!...{S} То ће нас зближити, кад опази да ја ништа...</p> <p>Дочека је на дворишту и уведе у с 
/p> <p>Љубица настави рад, па кад опази да су јој деца заморена, пусти их на одмор.{S} Тек што  
о пореметити кога у раду, али кад опази да је Љубица сама, остави врата и приђе јој слободно.</ 
ет се продужи разговор.{S} Учитељ опази да му другарица непрестано ћути, па стаде мислити како  
аше испод Гојкових ногу, одједном опази да му се очи крећу и заустављају се на њој...{S} Да су  
не односе Љубичине и писареве, он опази да председник диже десну руку и даје њоме знак некоме и 
доше друкчији дани. </p> <p>Гојко опази да се у последње време Љубица одједаред измени: постаде 
љка, бистра и паметна жена, одмах опази да у говору Љубичину има нешто нејасно, да јој она не к 
? рече она тихим гласом, као да се боји да га не пробуди.{S} Сваки ко је преживео младост, мора 
ч о писару, да види шта је то: треба ли да се боји чега, или ће јој и Веља казати оно исто што  
, где би канула кап отрова!...{S} Да ли да их убије, да смрви, да уништи све ово, што се још по 
. или се то њему само чини?...{S} Да ли да јој говори још, или само тако да је гледа... гледа и 
 кући, ни о чем другом. </p> <p>— Да ли да пошљемо на станицу за месо? запитала би га она јутро 
мештаја неће ништа горе.</p> <p>— Да ли да заведем у деловодник? запита Гојко, савијајући испис 
<pb n="86" /> застаде, не знајући да ли да му све каже: незгодно јој помињати сиротовање своје  
се осврће у неприлици, не знајући да ли да му приђе или да се уклони, капетан га ослови:</p> <p 
ен, управо у двоумици, не знајући да ли да иде напред или да мало застане.{S} Она се диже и опе 
.{S} Гојко и Љубица се премишљаху да ли да иду и они на збор.{S} Они су испитани још велике нед 
аде узверено гледати око себе... »Да ли да иде у школу?...« То је сад фаталан корак, јер тамо ћ 
 Љубица пође за њим.</p> <p>— Хоћете ли да идемо после подне у Брезовац.{S} Да пустимо децу ран 
алити... свему има краја.{S} Мислите ли да би вас овај ширет жалио?...</p> <p>Љубица поцрвене и 
 и реда!...{S} Море, шта ту!... знаш ли да чак осећам неко задовољство кад потрпам у канате сво 
 да му разгледа лице.</p> <p>— Можеш ли да идеш?</p> <p>— А?... одговори он мислећи нешто...{S} 
 умори ’ваку добру душу!...{S} Хоћеш ли да зовемо доктора?</p> <p>— Зашто? зачуди се она, као д 
да нађе своју батину.</p> <p>— Хоћеш ли да идеш ти, учитељу? осврте се пандур Гојку, који стаја 
нина.{S} А што питаш?</p> <p>— Хоћеш ли да га убијеш?!... прошапта она неким пискавим, загушени 
ом и дркће због својих недела...{S} Али да и он зна, да га одовуд гледају!...{S} О, онда би заб 
ражити премештај за нас двоје...{S} Али да знаш само шта сам измислио...{S} Слушај!{S} Ја већ т 
..{S} Не знаш да ћемо у Америку.{S} Али да се чувамо њега, да нас не опази; може те отети...</p 
тури се, вели, одједном, само се пожали да јој мркне свес’... па пљус!...</p> <p>Гојко само осе 
, што тече из самог срца. — Он јој вели да ради свој посао, да се не плаши ничега.{S} А за писа 
И шта му сад не достаје?...{S} Сам вели да је потпуно задовољан.{S} Шта ће више!...{S} А сад па 
 смејући одрећи, одоше, и ако би волели да се крену одмах са децом.</p> <pb n="73" /> <p>— Изво 
о и учитељеве.{S} Гојко се једва осмели да изговори оправдање:</p> <p>— Далеко много...{S} И по 
:</p> <p>— Па ето, господине, ми почели да се погађамо са учитељицом за квартирину.{S} Она је п 
е у вољи.</p> <p>— Ето, сад и ми почели да распитујемо за политику, рече Љубица, смешећи се.</p 
ово?...{S} Докле ће да траје?...{S} Или да није смрт?!...{S} Ах, кад би то било!...</p> <p>— И  
ици, не знајући да ли да иде напред или да мало застане.{S} Она се диже и опет га погледа.{S} Ј 
илици, не знајући да ли да му приђе или да се уклони, капетан га ослови:</p> <p>— Ко сте ви?{S} 
обро.{S} Него ми се онако нешто не мили да га гледам у овој кући...</p> <p>— Што?</p> <p>— Та.. 
дници...{S} О, брате, што сте допустили да се тако мучите без невоље!{S} Изволите, колико вам т 
штио Гојку новост о часовнику, одлучили да ово дана припазе на Љубицу боље.</p> <p>— Ниси могао 
 а оно је човек прек...{S} Нико не воли да му се други меша; у таке послове...{S} Нисам рад да  
бица дркће, дркће... па ми приђе и моли да је изведем из школе, а ја се тек онда наљутим, па ск 
еобичне и неочекиване речи, и све мисли да то није јава, но лаки, варљиви сан...{S} Разли му се 
рао пред својом кућицом.{S} Она помисли да се то и он жури за послом.{S} Међутим Гојко је до са 
урену, згрчену фигуру, па одмах помисли да њега сад гризе љубомора, те се са осмехом обрте писа 
ећи ће једна полугласно, него смо дошли да чујемо од господина Љубе!...</p> <pb n="154" /> <p>— 
м бешчасте породице, другове...{S} А ми да ћутимо као рибе, да се не смемо мрднути, узвикну он  
сти се дигоше да иду.{S} Веља се спреми да их испрати, а учитељка мора остати код детета, које  
чини јој се застаде...{S} Она се спреми да повуче јаче... али истога тренутка нешто необично гр 
ам се много.{S} Нисам још... (она поуми да каже: дорасла) навикнута на тај посао.</p> <p>Велими 
а те одведем до куће? рече она, и поуми да му приђе.</p> <p>Гојко је погледа уплашено, или се в 
су прекоре што су је овако оставили, ни да јој пишу, ни да је обиђу, а она чами овде у туђини,  
у је овако оставили, ни да јој пишу, ни да је обиђу, а она чами овде у туђини, сама без игде ик 
 сатрвен тугом...{S} Управо не треба ни да преживи праву љубав...{S} Кад нестане такве љубави,  
јка, који се смрзнуо ту на месту, па ни да мрдне.</p> <p>— О, молим... извол’те, рече она са не 
ило, а зима — ето је!...{S} Нема шта ни да једе, а ја не могу више да дајем...{S} Нема више ник 
ено, усне јој се укочиле, па не може ни да проговори ни да се насмеје, а хтела би да каже бар ј 
је... помисли он, а ви’ш овај не уме ни да обели!« Не може народ да издржи оволике терете...</p 
у једну...{S} А она те не чује, неће ни да те види... но оде низ потес ка луда, право у Брезова 
 укочиле, па не може ни да проговори ни да се насмеје, а хтела би да каже бар једну реч, да зах 
 прође!...{S} И шта сам сад? не смем ни да сањам онако, као што сам још јесенас могла, у овој и 
во свето место, у које ниси достојан ни да уђеш! узвикнем му ја, а Љубица дркће, дркће... па ми 
а памет, а друге две трећине не могу ни да сричу...{S} За колико бих могла истрчати уз онај гол 
и, па гледајте свој посао...{S} Нећу ни да вас питам да ли сте доиста говорили против владе...  
 и је ли баш страшно; и све јој се чини да ту има доста и пријатнога...{S} Али за сад она је уз 
 сплеће се и опет трчи, али јој се чини да се не креће с места...{S} Брже, смркнуће се!...{S} Г 
 чује са прозора...{S} И све му се чини да чује пролетошњи врисак и јаукање...{S} Одмакне се од 
 он трчи преко дворишта, али му се чини да мили као бубица...{S} Брже, брже... ах, проклете ног 
му једнако некако пусто, али му се чини да ништа не жели, не осећа...{S} О озбиљнијем чему прем 
?...{S} Тако дуго!...{S} И њему се чини да хода тако по дворишту пуних 4 — 5 часова, и ако је т 
чне за њега призоре.{S} Љубици се учини да се овде не могу деца навићи реду (а она то хтеде пос 
е гледа никога.{S} Тек кад јој се учини да Влајко обрне главу к њој — образи јој се оспу лаким  
а са исплаженим језиком, и њој се учини да је то глава њене газдарице из Београда, код које се  
теде погледати у десно, али му се учини да неко стоји на отвореним вратима, па погну главу и хт 
 да имам добра друга, па овако у тишини да радимо обоје са овим малишанима, да радимо много, не 
нате... списак потребних ства... ствари да саставим, замуца изненађен и застиђен кицош.{S} Беше 
 овај паметан разговор из кога се увери да и Гојко располаже добрим и не малим искуством у школ 
вати трчи ли ко за њим.{S} Кад се увери да га онај <pb n="106" /> више не гони, он разгледа по  
е жандарм.</p> <p>— Кажи господину Пери да не излази још.{S} Зваћу га.</p> <p>Жандарм се обрте  
ле стражарно!{S} Кажи ти господину Пери да овај човек није скитница, него државни чиновник и ре 
 <p>Љубица не запита о ком се то говори да је отпуштен, јер је нагађала, а и познала је по Гојк 
 господин Младен, даће те у школу, а ти да га слушаш као Бога.{S} Немаш се куд враћати«.{S} И о 
} И тако до саме смрти...{S} Знаш ли ти да сам ја бежала од њега.{S} Побегла сам овоме несрећни 
ешко мени!...{S} И најтеже је сазнавати да је то све било онако... нити је мене ко могао примор 
лика господа, па нам неће ни доликовати да се мешамо са таквом ситнуријом.{S} Истина, и ми смо  
ђим сновима.{S} Још није могла веровати да је то све у истини свршено, да је онај отресити, пам 
па дохвати рукама наслон и стаде чекати да ћата продужи.{S} А њему се не жури, он то згодно оте 
ћи немоћ и неодлучност.{S} Он ће чекати да се то некако само собом удеси.</p> <p>Деца већ почеш 
 гледати га свакога часа уза се и знати да је у праву располагати тобом као...</p> <p>— Ехе, го 
смешећи се.{S} Ко може Влајка, натерати да игра по туђој свирали!...{S} Гледај га само!...</p>  
вотињо! дрекну Веља и стаде се освртати да нађе своју батину.</p> <p>— Хоћеш ли да идеш ти, учи 
одједном претури и јаукну, а он се сети да је то био Стојан, прислушкивао, па га прескочи и ист 
 Као муња шину је нешто уз груди, осети да јој се поврати сва снага, она се изви из тих руку и  
осети како се пењу ваљци уз грло, осети да ће сад заплакати...{S} Као да и Љубица то опази, па  
 њих двоје, он се трже и задркта: осети да му не долазе ни са каквим добром.{S} Кроз главу му п 
исам баш...« Она не доврши мисао: осети да јој падоше две тешке руке на рамена, које почеше сте 
 хода и загледа се у даљину...{S} Осети да је обузима страх, баш прави страх; али то од чега до 
</p> <p>Гојко по дечјим погледима осети да она стоји иза њега, па одједном прекиде рад и приђе  
после јој свану пред очима... она осети да се у њој ствара некакво <pb n="168" /> ново, необичн 
 чудним погледом...</p> <p>Љубица осети да се одједном све у њој и цела она поче мењати...{S} П 
таде да мисли о школском одбору и осети да га обузима његова обична бојажљивост.{S} Би му то не 
{S} Она виде да је погрешила, али осети да не вреди сад исправљати погрешку, пошто ће до подне  
 њима другарски, пријатељски, али осети да јој њена урођена грубост неће то допустити.{S} Толик 
вотом срце и душу.{S} Укратко, он осети да му је Љубица, поред <pb n="120" /> свију чуда и стра 
 месту само пуста празнина.{S} Он осети да је остао усамљен за вечита времена, јер му нестаде о 
} Хајде већ то... не мари.{S} Може бити да је то баш у реду, него ја нисам научила на такав раз 
е.{S} Али зашто, зашто?{S} Не може бити да ће јој ко отети ону љубав, која владаше до скора међ 
, пријатан, скроман.{S} И баш може бити да сам га ономад рђаво разумела.{S} Човек, без сумње, г 
то смеше и гледају њега.{S} Баш ће бити да се њему смеју.{S} То га опет збуни.</p> <p>— Какав с 
/p> <p>— Тако... скоро ћеш и заборавити да имаш кућу, да те овде неко чека и брине се о теби.{S 
> <p>— Хо, људи... како могу заборавити да сам био ожењен!... одговори Влајко, и насмеја се.</p 
ене почеше запевати: стадоше богорадити да им испише дете, јер су инокосне, па им нема ко помаг 
леђа унапред.{S} Одмах се могло опазити да је то отресит, жив, окретан младић.{S} Још с половин 
и не даду...{S} Па сам хтела вас молити да им ви кажете, вас ће послушати.</p> <p>— Знам, казаш 
з целе мапе.</p> <p>— Ми ћемо замислити да смо међу дивљацима, па ћемо се домишљати од сваке ру 
к томе и осећа да ме може ништа учинити да нестане ове појаве.{S} Узрок лежи у њој самој, и он  
га. — Замахни на псето, оно ће се крити да га не удариш, а некмо ли дете.{S} Тако је, братићу м 
рују човечји живот, не сметају младости да <pb n="35" /> плива у срећи и сновима, да се весели  
и и сам да он никад не би имао смелости да то учини.{S} Сва је утеха у томе, што он сазнаје, да 
 преживише, и ниједна сенка захвалности да засија у њему, ни туге за растанком... ништа, ништа  
дотрча к мени као луд... једва ме пусти да ручам.{S} Ваздан ми избрбља којечега...{S} Је ли ово 
ини, спреми се за даља страдања, држећи да то тако мора бити, да је се и родио за то: да страда 
 раније и све јучерање догађаје, држећи да то има везе са болешћу.</p> <p>— Хм... то не ваља!.. 
ера очима и гледа прекорно Вељу, држећи да је он крив овако незгодну понашању Влајкову.</p> <p> 
ујући ничему томе што сад бива, мислећи да је то све варљиви сан...{S} Та зар она да буде његов 
</p> <p>Љубица се зачуди, хтеде му рећи да је примила скоро за целу годину, али се уздржа, знај 
. одмах... затеже он опет, избегавајући да каже јасно своју мисао.</p> <pb n="148" /> <p>— Како 
.</p> <p>Неко груну врата, покушавајући да их отвори, затим се зачу глас:</p> <p>Није овде, зат 
ђе за њим без устезања, не покушавајући да ослободи своју руку, коју је Гојко стегао као клешти 
ца.{S} Осврташе се бојажљиво, гледајући да нема кога ко би је видео.{S} По том обори главу и, з 
<p>— Овај би и заспао у школи, чекајући да ја одем, рече писар смејући се.{S} Него ћу сад вас,  
 за целу годину, али се уздржа, знајући да ће му то бити непријатно, а и она избегаваше сваки р 
се уз те слабе, изнурене груди, знајући да само на њима може наћи утехе, ако је још има.</p> <p 
едном <pb n="86" /> застаде, не знајући да ли да му све каже: незгодно јој помињати сиротовање  
 како се осврће у неприлици, не знајући да ли да му приђе или да се уклони, капетан га ослови:< 
е збуњен, управо у двоумици, не знајући да ли да иде напред или да мало застане.{S} Она се диже 
потреса, дркташе целим телом, осећајући да ће сад да се сврши нешто страшно и необично важно, д 
И Гојко мрдну брком у страну, осећајући да је и ту претерао, али ће ова мисао најбоље да му убл 
оза сузе са отвореним устима, очекујући да слети с његових усана кобна реч, али он, осим нејасн 
и сам пред вече кренуо Вељи, ризикујући да и његова жена угледа масницу.{S} Овако је боље; доша 
 после... море биће свега, само ти реци да хоћеш... је ли?...</p> <p>Гојко се хвата за врелу гл 
и то ће бити свршено...{S} Само ти реци да хоћеш... ти реци!{S} И он јој, овако узбуђен и занес 
 то није много тешко.</p> <p>— То значи да ја до године на испиту треба да добијем петицу?</p>  
лузи.</p> <p>— Молим вас, не треба речи да трошите.{S} Кад год вам што треба... само кажите.</p 
 <pb n="34" /> <p>Гојко се тврдо одлучи да добро прочасти Стојана, чим прими плату.</p> <p>Љуби 
ца у писаревим рукама и како се он мучи да је отвори.{S} Дође јој то врло смешно и она већ хтед 
у, па се он другога дана врати, рекавши да ће предузети неки већи пут.{S} Међутим, о путу он ни 
ор смањи оцену и даде четворку, рекавши да је иначе цео рад одличан.{S} И Гојко се много сплете 
 да омркнемо овде, узвикну она, видевши да је сунце зашло.</p> <p>Они се упутише низ брдо, гово 
ича Стојан? обрте она разговор, видевши да му то пада тешко.{S} Како вам се чини? — Смешан чича 
а, обрте се збуњено по соби, па видевши да га не очекује никакав посао, врати се и леже на мест 
д гимназије, заједно са њим, па видевши да не може ни из једног предмета да истера већу оцену о 
биља?... запита Љубица живо, па видевши да Влајко нарочито ћути, настави: и ви то поуздано не м 
ри Љубица озбиљно и одлучно, па видевши да се писар спрема да избаци неку пошалицу на Гојков ра 
с у рукама, притрча прозору, па видевши да писар изиђе из дворишта, врати се на пређашње место  
разговарамо, викну Гојко живо, опазивши да се она окреће вратима.{S} Он притрча и узе је за рам 
е у очи.{S} Остави све, заборави... дај да бежимо, далеко далеко, у бео свет... у Америку, хоће 
шта је?...{S} Ужас, треба бежати... дај да се бежи!...{S} Не могу ноге да се покрену...{S} Она  
та ти мислиш.{S} Него оно к’о вели: дај да бацим кривицу на другог, ако се може; боље нека брид 
а ти у себи узвикујеш:{S} Камо рад? дај да се ради!... </p> <p>Улазећи у школско двориште, Љуби 
м...{S} Нема никакве бојазни!...{S} Дај да се живи!...«</p> <p>А Велимир се нагнуо Гојку па му  
азумеш — <hi>све</hi>...{S} Само гледај да те онај зликовац не опази.{S} И ја одох до куће; ко  
већ знаш како му то иде, па само гледај да не буде после валинке.</p> <p>После једнога часа отп 
зована учитељица!</p> <p>— Добро, чекај да се обучем...</p> <p>Али Драгутин не чека, него је уз 
нистарство тужбе, доставе...{S} Хај-хај да горка хлеба!...{S} Али опет ваљда ће Бог помоћи.{S}  
ој своја страдања, свој пораз... да јој да прилике да ликује над њом!...{S} Не, не...{S} Не там 
опет понови неколика извињења, рече јој да буде потпуно безбрижна, па оде весело.</p> <p>Гојко  
о премештају не рече ништа.{S} Рече јој да сваког дана очекује некакав акт, који ће показати Го 
ми, не знам...{S} Нити је смео рећи јој да не иде: бојао се увредиће је тим; нити би му мило би 
 за дворбу.</p> <p>— Гледај, бре, немој да оставиш коју наплату незаведену, као пре, па после д 
.{S} А велиш после... сигурно?{S} Немој да ме превариш!... осмехну се он усиљено.</p> <pb n="20 
те!... прекрсти се Смиљка.</p> <p>Немој да мислиш о њему више.{S} Зато ти се и јавља што једнак 
а провири једним оком, само за тренутак да га погледа како стоји пред страшном државном контрол 
он само гледа прилику и згодан тренутак да што пре излети из разреда, да се не осрамоти <pb n=" 
ђе нека луда, јогунаста даска, па човек да бежи у свет.</p> <p>— Јест, кад ти дођеш као да ти ј 
и уписивали само по десетину нових, тек да имају и први разред... па се свет научио тако...{S}  
<p>»Какво зло, мисли она даље: само тек да се тако каже.{S} Забринути и оптерећени злом људи не 
 њу: </p> <p>— Казао господин управитељ да му пошљете оних девет ђака.</p> <p>Љубица диже главу 
едбу.</p> <p>— Казао господин управитељ да ће сутра сви ђаци ићи у цркву.{S} И ви да се спремит 
не.{S} Али се нешто мораде рећи. — Имам да примим за два месеца и још сам мислила да узмем унап 
е...</p> <p>— Море шта ти је, кога имам да се бојим...{S} И шта ми ко може!</p> <p>Она се упути 
а су они, обични сељаци!...{S} Шта имам да се ту...{S} Али знам да ћу задрхтати кад их угледам. 
раћао пажњу на промену владе. »Шта имам да се плашим или веселим, мислио је раније.{S} Ја морам 
.{S} Ако сам сад што нерасположен, знам да ћу се до мрака чему било обрадовати.{S} Ето, видите. 
S} И то су људи, лолчине једне.{S} Знам да ће од народа покупити свих дванаест, као за господин 
њим у повратку, сад кад пођемо.{S} Знам да ће нас испратити далеко, а још ако му не пође жена,  
је и у школи био веома отресит.{S} Знам да ћемо код њега наћи читаву библиотеку.</p> <p>Тако ид 
 ћутао!</p> <p>— Тхе... шта ћу?{S} Знам да ме не познајете, одговори Гојко гледајући у земљу. » 
иже главу.</p> <pb n="143" /> <p>— Знам да вас неко тешко зло мори, рече Гојко, прибравши се ма 
а што се радујем?{S} Ја не бих, ја знам да је то безбожно, да не ваља... али што ћу кад само ср 
е мари... смо кад је она моја, кад знам да је ту«...{S} И њему није нимало чудно, што се летос  
{S} На што ми сад такви снови, кад знам да се не могу остварити!...{S} За кога сам сад? — За ов 
...{S} Шта имам да се ту...{S} Али знам да ћу задрхтати кад их угледам.{S} Само да не буде она  
, трпећу докле год хоћеш, само нек знам да ћеш некад бити мој...{S} О, мили!...</p> <p>И она га 
 ни мало.{S} Ја, братићу мој, само знам да слушам моју господу и да им будем веран, а мени неће 
S} За воду те не питам с тога, што знам да је имаш бесплатно.</p> <p>— Е, немој баш тако, брати 
иде и мисли: »Доста ми је само што знам да је моја, да припада само мени и никоме другоме.{S} Н 
не треба ићи.{S} Свеједно, сад бар знам да сам... да сам... и одједном јој заигра обла округлас 
 веселим, мислио је раније.{S} Ја морам да радим, а они горе морају да воде надзор над нама.{S} 
ко, бришући се убрусом.{S} Ја сад морам да вам се сам натурам, па ћу лепо код једнога четвртком 
му год хоћеш, све те разуме... па и сам да се поучиш чему.{S} А ни ми вам нисмо баш тако велике 
говори Гојко неодлучно, увиђајући и сам да је то немогућно.</p> <p>— Видели су нас... не иде... 
махну руком по ваздуху, увиђајући и сам да он никад не би имао смелости да то учини.{S} Сва је  
о...{S} И чим ступих на испит, знао сам да ћу пропасти, јер није било страдања, нисам <pb n="14 
Зар ја?...{S} Овај, ја сам баш хтео сам да вам... да вас...{S} Напротив!...</p> <p>— Шта напрот 
сам вас звао мало пре.{S} Заборавио сам да се ваш посао не сме прекидати.{S} Ја, знате, научио  
само сам сањао о књизи...{S} Мислио сам да нема веће среће на свету, но добити књигу.{S} Кад на 
чак вам претио мојим именом.{S} Чуо сам да сте се и ви уплашили од нашег ономадашњег разговора  
теже овде — јер сам уверен, а и чуо сам да сте миран човек... он опет застаде, очекујући Гојков 
е свој посао...{S} Нећу ни да вас питам да ли сте доиста говорили против владе... — капетан зат 
исказано, недовршено?{S} А знам, осећам да ће се то другом или трећом приликом све исказати.{S} 
S} Вуче ме нека невоља напред, а осећам да не треба ићи.{S} Свеједно, сад бар знам да сам... да 
остаде онај дневник онако...{S} Да идем да га закључим, рече он смешећи се,</p> <p>— Иди молим  
— Јеси ли гладан, господине?{S} Да идем да кажем Стојану нек донесе штогод за јело?...</p> <p>О 
еких ситница...</p> <p>— А ја вам кажем да не знам за младост..{S} Сећам се многих ситница, јес 
о што ми те отимају, а ја... ја не умем да те сачувам.{S} Само гледам нашу пропаст и страдам, г 
ви ђаци, и причати с каквим ће уживањем да ради ове године са њима.{S} Љубица, која га врло рад 
се ипак задржа, очекујући с нестрпљењем да она прва проговори.{S} Није му непријатан овај саста 
S} Ревизор отпусти децу кућама, рече им да дођу у школу на Петровдан, па оде.</p> <p>Сврши се т 
/p> <p>Љубица приђе ближе деци, рече им да гледају само на њу, па поче рад.{S} Осећаше како јој 
а склони своју дечицу за школу, рече им да се ту играју, па се онда полако приближи Гојку.{S} О 
д опази њу, он се обрте деци, нареди им да се спреме, па их пусти кући.</p> <pb n="46" /> <p>Љу 
дам, него да и ја окренем овако, сасвим да окренем...{S} Што, гле само како то он полако, смеше 
ја то наредих, жена се разболи... видим да је шарлах, после већ и доктор рече...{S} Кад прездра 
о провели детињство и младост?{S} Видим да се радо сећате младости...</p> <p>— Младости?... пон 
идемо... неће да чује...{S} А сад видим да се каје.</p> <p>— Еј, мој грешниче!... одговори му В 
осав рече да сте дошли...{S} Дај, велим да се упознамо. </p> <p>Љубица се осврташе, збуњена, по 
окрете Гојку.</p> <p>— Е, сад вас молим да ми опширно испричате све догађаје, од кад је почео т 
} Али је прошло све...{S} Сад вас молим да ми опростите све... што сам вам учинила...{S} Ни сам 
ље него и један од нас.{S} Ја ти јамчим да нећеш бити ни премештен ни отпуштен, докле год устра 
 осмехну, очекујући радозналим погледом да Гојко почне причати.</p> <p>Гојко се у почетку сплет 
 се договори <pb n="122" /> са Стојаном да сутра рано позову Вељу.{S} Изређаше се толики догађа 
се донети.{S} Нисмо могли све од једном да дигнемо, рече кмет.</p> <p>— Прирез није био покупље 
а полако...</p> <p>»И зар све од једном да пропадне, сва мука моја!...{S} Таман се дошло до мет 
а погледа.</p> <p>— А кад ћеш ти једном да... у наше друштво? запита га Гојко, смешећи се.</p>  
овора са писарем, па хтеде сад одједном да угуши сећање на њега.{S} С тога се одмах, живо, с не 
че ћата Богосав, који је дошао с кметом да му помогне саставити списак, како он рече, а у самој 
 друг, болан...{S} Нећеш са колегиницом да се куцнеш! рече му писар.</p> <p>— Заборавих... пром 
војски...{S} Једно јутро рече им Стојан да је отпуштена она учитељица, о којој су раније говори 
ја!...{S} Таман се дошло до мете; таман да одморим родитеље, да се одморим и сама од оног сирот 
ли се осећа оштрина у ваздуху.{S} Таман да се лепо путује.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
{S} Сад дотрча Стојино дете, и ја таман да пођем, а ти уђе.{S} Претури се, вели, одједном, само 
.</p> <p>А дечко поједе крушку, и таман да баци огризак, а поред њега протрча велики кер, гледа 
се са њим, и ако има живу жену, и таман да му изјави сад пристанак, а иза њихових цеђа викну Ст 
Учитељ се рукова са одборницима и таман да се измакне, а председник му сврну пажњу на једног су 
ницама.{S} Она провири на врата и таман да викне Стојана, а пред њу стаде Веља учитељ, насмеја  
 преписа имена на чисту хартију и таман да почне прозивати децу гласно, Љубица га заустави.</p> 
жују.« Затим пружи руку учитељу и таман да проговори (беше већ развукао усне у ироничан осмех), 
аге из суднице и примите нас у ваш стан да се мало заложимо и разговоримо.{S} Госпођица, држим, 
и мишљаше који ли ће смртни бити срећан да је назове својом...{S} А сад... јесу ли ово њене рук 
би милије било да Љубица не иде; зна он да ће тамо бити доста учитељица, којима би по вољи било 
 отуда.{S} Тек само онако: »како сме он да буде срећан?«... па цап преко средине и... готово!.. 
ј голи Космај?...{S} Гојко ме онда звао да се пењемо...{S} Његова Америка«...</p> <p>Лете, лете 
ице.{S} Шта је то?{S} Да ли није стигао да заведе признанице или... или не знам шта.{S} Тек она 
азе на Љубицу боље.</p> <p>— Ниси могао да дознаш од ћате, онако... да га превариш: хоће ли дан 
јединице, нестаде га.{S} После се виђао да служи код једног адвоката, потом код секретара у нач 
 светлим и магловитим...{S} Беше им жао да остану свако за себе сами, па иђаху заједно не знају 
луша на вратима... нарочито му је казао да остави врата мало одшкринута...</p> <p>Чича се, став 
ше, љубави свога друга, и само се бојао да то не буде Љубици по вољи.{S} Али кад виде да га она 
зи никако у школу, али се он живо бојао да не дође данас.{S} Добро јој... оне огреботине још се 
нова: из школе се чула таква врева, као да је тамо неколико стотина жена, јер су се чули већино 
у главу, и она тако очајно изгледа, као да не предвиђа никаква изласка из овога целог стања.</p 
се и превуче руком преко дуга чела, као да одгони какву напаст од себе.{S} Кад кмет сврши прего 
!...{S} Бежах од њих као од ђавола, као да ће ме један поглед њихов сатрти.{S} Шта је ово?!...{ 
 n="29" /> марамом и дувати уснама, као да је неки велики терет носила.{S} И Гојко пусти своје  
же, прибра се...{S} Слеже раменима, као да се чуди шта то она бунца, па се окрете к вратима дру 
а она дише нагло, отвореним устима, као да јој је мало ваздуха.</p> <p>— И ви баш хоћете... не  
свесно подиже обе руке према очима, као да му је тај жалосни покрет сва одбрана, којом располаж 
ора?</p> <p>— Зашто? зачуди се она, као да се буди иза сна.</p> <p>— Па видиш да човек умире... 
p>Љубица се трже као из правог сна, као да је до сад спавала дубоким уморним сном...{S} Скочи с 
 та нежност некако груба, неумешна, као да је усиљена...{S} А после већ свакад је исти: озбиљан 
меше... а руке као да нису од меса, као да су од самога ваздуха, тихо и нечујно, као лахор, маш 
обе руке, па махну њима преко лица, као да се умива овом влажном измаглицом, стресе се од хладн 
и не мрдну главом, као да је мртав, као да не чује и не осећа шта се око њега ради.</p> <p>— Је 
ма у мрачном сокаку, појури напред, као да је неко гони...</p> <p>Мрак!... мрак!... свуда вечни 
боко предахну.{S} Погледа око себе, као да се буди из дубока сна...</p> <p>»Што је то легла на  
н, бунован...{S} Обрте се око себе, као да нешто тражи, затим корачи и упути се за децом к свом 
ри он и стаде се окретати око себе, као да се увери, да доиста нема свеће.</p> <p>Љубицу удари  
 руке и стаде се освртати око себе, као да је нешто изгубио...{S} Љубица <pb n="114" /> седи на 
емирно, а оно се осврће на другове, као да и оно тражи ко је то немиран.</p> <p>— Ха-ха-ха...{S 
а и стаде прегледати њихове радове, као да никога другог у школи нема.</p> <p>Писар се промешко 
ик, од тога дана не диже...{S} Оде, као да је и својом смрћу хтео да ми учини услугу, да ме зад 
рукчије: много обичније, познатије, као да се сад тек јасно испољила свака црта на њему.{S} И к 
а сахранила све наде и снове своје, као да је сад тек изгубила младост и све... као да је осуђе 
аде тако, загњурио главу међу руке, као да спава...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
 оца или мајку, па ни мрднути даље, као да се плаше какве велике напасти.{S} Тек по неки слобод 
живо интересовао очев говор о томе, као да је то све ново за њу.</p> <pb n="84" /> <p>Одоше у с 
 људи!... рече пролазећи покрај ње, као да се чуди беди невидовној, па уђе у собу, обрте кључ у 
ина Перу... и председник опет запе, као да му се тешко сетити презимена писарева. </p> <p>Гојко 
крупан глас.</p> <p>Гојко се тресе, као да је под утицајем електрине, обрће главу унезверено и  
љате браде, суха лица и опале косе, као да је скоро лежао врућицу.</p> <p>— Пре... председник п 
оји се лукаво иза плота осмехиваше, као да вели: »Јесам ли те преварио, а?...{S} Сад си се увер 
ојој се образи одједном зацрвенеше, као да ће сад из њих крв бризнути.</p> <p>Љубица подиже гла 
ати свесније...{S} Погледа по соби, као да се нечему досећа...{S} Мучи се, напреже памет, а све 
азговор, да се Љубици и Гојку чини, као да је он већ годинама међу њима.</p> <p>— Е брате ово ј 
 спазио, почео је немирно тумарати, као да је у неком послу.{S} Она му приђе слободно, као да с 
о, као да оставља цео свет у срећи, као да нигде у свету нема бола ни чемера.</p> </div> </body 
ући пренеражена сељака право у очи, као да га сугестује.</p> <p>— Хоћеш?...{S} Пропусти га напр 
 је таком сигурношћу и разумевањем, као да је десетине година провео на том раду.{S} Реч му беш 
гледаше све чудније, вртећи главом, као да би рекао: »Ово нису чиста посла!« ...</p> <p>Сутрада 
ивање, али Гојко и не мрдну главом, као да је мртав, као да не чује и не осећа шта се око њега  
ко отвори очи и стаде махати шаком, као да некога зове. </p> <pb n="180" /> <p>— Хајдемо брже.. 
м!... узвикну Гојко таквим вриском, као да неко одсеца парчета жива меса са њега.{S} Овај тешки 
жна лица, машући по неки пут руком, као да се брани од кога, и мрштећи се.</p> </div> <div type 
чудећи се овом позиву, па одједном, као да му поскакаше <pb n="132" /> много мрави за врат, ста 
 изврши неким полу-пословним тоном, као да издаје обичну плату, а њему дође да заигра од узбуђе 
 <p>Како то? рече она тихим гласом, као да се боји да га не пробуди.{S} Сваки ко је преживео мл 
а.</p> <p>Гојко стајаше пренеражен, као да је спао с другог света, не верујући ничему томе што  
ши весело, као да је то и очекивао, као да је све у реду, те није могло друкчије ни бити...{S}  
а збуњен Гојко, крећући очима живо, као да гледаше где би се могао сакрити.</p> <pb n="62" /> < 
им одговорима? упита она бојажљиво, као да га не увреди питањем.</p> <p>— Ха-ха-ха... те још ка 
им брковима.{S} Он улажаше пажљиво, као да се бојао пореметити кога у раду, али кад опази да је 
Она подиже главу и погледа га тако, као да би хтела завирити му у саму душу.{S} Али се одједном 
ило крвљу, али она ипак гледа тако, као да се тај говор ње не тиче, гледа преплашено, зачуђено, 
а, а?...{S} И Веља га погледа тако, као да би хтео наћи потврду својим речима на његову лицу.</ 
Старац се узврпољи, уздахну дубоко, као да му откидају парчета жива тела, па кроз плач прошушка 
у ни пет минута.{S} Он поћута мало, као да премишља о нечему, па одједном, мало отежући речи и  
!...</p> <p>А Веља се смеши весело, као да је то и очекивао, као да је све у реду, те није могл 
<p>Он застаде, трљајући руком чело, као да се одмара од великога напора мисли.{S} А она га глед 
еж ваздух.{S} Лице јој се изменило, као да је спавала цео дан; поглед јој мутан, нејасан, бунов 
 могу...{S} Све ме нешто вуче тамо, као да ме чека нека важна ствар.{S} Са вама говорим и гледа 
да заишту лутку.{S} И гледа наивно, као да је мало у свету живела, па не зна ништа...{S} Иде та 
 Одговори јој врло лагано и хладно, као да га то неколико речи стају велика напора: </p> <p>— М 
ом послу.{S} Она му приђе слободно, као да су стари познаници и смешећи се поздрави га:</p> <p> 
чака, жуборећи лагано, тајанствено, као да се и она, уморна, спрема на починак.{S} Сутон се при 
у рукама и гледајући болно, очајно, као да је овога часа сахранила све наде и снове своје, као  
ка, али он гледаше оштро и озбиљно, као да се тај разговор њега ништа не тиче. »Видим ја, нема  
но се спушта величанствено и мирно, као да оставља цео свет у срећи, као да нигде у свету нема  
ену очима бесмислено, тупо, уморно, као да је се ништа више не тиче овај свет и уздахну дубоко. 
раду и даље, и оде низ сокак журно, као да га ко гони.</p> <p>Љубица се насмеја, гледајући за њ 
у.{S} Са Гојком се поздрави обично, као да су се пре два часа растали.</p> <p>— Где си ти летос 
аје, и оно јој се чини тако обично, као да је многе године провела гледајући у њега.</p> <p>Љуб 
 се стакле и стоје некако необично, као да је мртва...</p> <p>Гојко јој приђе, онако мокар, кле 
а столици испод кревета, сав мокар, као да је тек из воде изишао, а Љубица седи према њему за с 
па јој ствара тако јасну представу, као да она све то очима гледа. »Још ако <pb n="113" /> буду 
, прилазећи јој понекад тако близу, као да ће је закачити.{S} Љубица посматраше пажљиво сваки п 
на њеним уснама.{S} Дохвати мараму, као да се брише, па га опет погледа и насмеја се још јаче.{ 
рет велики, одговори он и предахну, као да свали с плећа велики терет.{S} Оде да купи што за ру 
тена.{S} Она седе уморно и уздахну, као да је до сад какав тежак посао вршила.{S} Гојко се приб 
јем, руке се расклапаху и склапаху, као да привлаче кога, горња усна се, заједно с брком, нерво 
коро за тим махне руком по ваздуху, као да ће рећи: »Ех, батали, само нек је мир у кући!«...</p 
е још јаче на груди своју љубимицу, као да је тим покретом заклања од свију страдања и недаћа,  
о видео...{S} Како ме је гледала... као да сам... како ћу рећи... ћорав или сакат.{S} Море, зна 
е сад тек изгубила младост и све... као да је осуђена на вечито заточење.{S} Она гледаше Гојка, 
ког ината. »Шта ми се он ту љути... као да има какво право нада мном.{S} Баш ћу за инат да га ј 
!...{S} Стој, неки покрет и звук... као да се љубе?...{S} Јест, пољупци!... и слух се још више  
а!... није се ни руковао са мном... као да ћу га својом руком окужити!...{S} Кад ко овако јавно 
о; цео дан сам био онако, некако... као да сам што изгубио.{S} И господин попа вели то исто.</p 
ти њима.</p> <p>— Шта ти говориш... као да не знаш оног зликовца!</p> <p>— Зато и говорим што г 
лави нема да се јави ниједна мисао: као да је прогутала велику дозу опијума, па јој то стегло,  
у јој игра руменило, <pb n="152" /> као да некога изазива на бој, као јутрос у селу...{S} Он не 
и, згужван ћилим...{S} А-а-а!...{S} Као да је нарочито гледао како би је што јаче увредио!...{S 
ап преко средине и... готово!...{S} Као да никад није ничега ни било...{S} Али се ти не брини,  
руши цела кућа, и небо, и све...{S} Као да му неко ишчупа срце и однесе... остаде на том месту  
ти очи и погледа у своје лице...{S} Као да је боловала читаву недељу, тако се изменила.{S} Намр 
ло, осети да ће сад заплакати...{S} Као да и Љубица то опази, па се најпре зачуди, а затим се о 
асветли најпре чуђење и страх...{S} Као да се пита: шта је ово, чије је?{S} Ко сме ово узети у  
ећање из живота јој јесте сеоба.{S} Као да је јуче било: смркло се, а они иду страном, више сео 
ају нови ђаци?</p> <p>— Дивљаци.{S} Као да нису до сад видели човека.{S} Али шта је ово те нико 
јих севаше нека дивља одлучност.{S} Као да га нешто вуче натраг, притеже га снажно и не да му п 
ија.</p> <p>»Какво ли је ово чудо?« као да се питаху њихова лица, али они ћутаху док им се путн 
и пићем.</p> <pb n="61" /> <p>— Ама као да смо се ја и ви, господин учо, раније познавали... ил 
дрктале руке на њена колена.{S} Она као да не осети ништа, гледаше и даље онако исто са заљубље 
 је, па се саже и пољуби је.{S} Она као да то не осећаше, него настави очајним гласом:</p> <p>— 
, застаде, збуњена и преплашена, па као да се премишља куда ће сад...</p> <p>Из друштва се издв 
с му веома задркта и он застаде, па као да прогута нешто што му дође уз груди до грла.{S} Љубиц 
убица изиђоше, готово неопажени, па као да их ко гони, потегоше брзим корацима натраг у своје с 
 час лево око себе.{S} Његов поглед као да хтеде рећи: »ама вараш се ти, биће да је то који дру 
о боље препоручити.{S} Његов поглед као да говораше: »Ето ти... сама видиш да нас околности збл 
он разгледа по соби несвесно, стаде као да се нешто мисли и одједном пљуснуше сузе из очију као 
 женско упорство, она плану и стаде као да ће изазвати кога на двобој, па одлучно изјави да ће  
 уста се само малко смеше... а руке као да нису од меса, као да су од самога ваздуха, тихо и не 
 <p>Гојко се сасвим збуни, поцрвене као да је ухваћен у каквој великој кривици, мрдну очима лев 
е беше сувише службено; његово лице као да пита: »шта жели госпођица учитељица?«</p> <p>Љубица  
} Она застаде, загледа се у њега, и као да јој одједном сину нова мисао у глави... промени јој  
о испољила свака црта на њему.{S} И као да га сад тек добро познаје, и оно јој се чини тако оби 
о нечем упорно.{S} Одједном стаде и као да се нечем домислио, узвикну:</p> <p>— Ха, чекај...{S} 
у Веља се досети јаду, намршти се и као да и њега обузе лако дрктање, али се он прибра брзо и п 
ну, где стајаше Љубица.</p> <p>Вељи као да беше мало незгодно њихово присуство, он се опет окре 
ћи ни сама зашто...{S} Она се осети као да се нагнула над провалијом, нагла се и већ губи равно 
ети у своју руку?...{S} Па одједном као да сазнаде шта је то, у очима јој засја дивља, неописан 
 боље од сељака.{S} Вазда је одевен као да ће на сабор, пуши дуван господски на муштиклу »од пе 
скочи из груди, а дихаше брзо, брзо као да се гуши... лице јој се искриви од некаква болна трза 
ој се да он ово не говори будан, но као да сања.{S} Поглед му беше управљен у једну тачку и уко 
нице, она се тако повођаше у страну као да ће сад пасти; издала је снага, па се једва креће.{S} 
 са дворишта необично звецкање, баш као да је сабља.{S} Погледа на прозор, а тамо стоји Пера пи 
у свет.</p> <p>— Јест, кад ти дођеш као да ти је све поклано, а неки пут те нема по три дана... 
уштва, а и због ручка, за који сам знао да ће се давати после прегледа школе.</p> <p>Они се кре 
} Иде као убијена... и одмах сам познао да јој није било по вољи.{S} И Стојан тако вели.{S} Па  
узгред једном малишану.{S} Ако си сањао да те буве пецају, биће батина.{S} Тако је то, братићу  
 у себи.{S} Јутрос сам га једва натерао да ми дође на ручак, а сад хоће и на конак... само да б 
 да је дошло време кад ће та црна мисао да се претвори у грозну јаву...{S} Страшно!...{S} Поред 
а!{S} Баш не може да нађе ниједну мисао да почне разговор.{S} Не, не... најбоље је да она опет  
<p>— Смрдибуба једна!...{S} Он се нашао да се брине о моралу и светињи школској!...{S} Написао  
нарочито... он је спремио све, па дошао да је води на муке...</p> <p>Богосав види да се она ућу 
, или је какав дух са онога света дошао да гледа њено страдање, пропаст?...{S} Ево га ближе...  
т ме смела.{S} До године ћу имати право да се јавим на практични испит.</p> <p>— Где ви је чича 
адости...{S} Али шта је ово, шта ће ово да буде?...{S} Зашто она одједном осети неку пријатну з 
десити.</p> <p>— Молим вас...{S} Готово да не улазим ја тамо, рече она бледећи, као у страху.</ 
штите, коме ништа друго не остаје, него да сагне главу и слуша...{S} Та он јој је ипак друг, то 
у да огледам... не, не да огледам, него да и ја окренем овако, сасвим да окренем...{S} Што, гле 
ком, лук и неколико бутела пива. — Него да кажем ја да узму другог човека, кога младића.</p> <p 
чему па застаде. — Јеси ли ти баш видео да је акт из Министарства...{S} Министров потпис?</p> < 
амти једном за свагда: нисам те ја узео да ми будеш тутор, него жена!...{S} Да ме слушаш, а не  
 и мене у први разред; ја бих баш волео да учим код вас...{S} Тако да седим у скамији, па само  
 рече један одборник.{S} Он је то запео да просвети наше село, те нам натоварио на врат два учи 
{S} Краљевско-српска;..{S} Па није хтео да скрати:{S} Кр. срп., како се то по некад ради, него  
.{S} Оде, као да је и својом смрћу хтео да ми учини услугу, да ме задовољи потпуно... </p> <pb  
едбу« и да му је капетан строго наредио да још летос мапу набави.{S} Ипак он покушаваше не би л 
 могу јој ништа.{S} Јутрос сам је молио да не идемо... неће да чује...{S} А сад видим да се кај 
и склопио целу реченицу којом је мислио да јој се обрати, али сад заборави све, па се стаде нер 
ријатним осмехом.{S} Он се беше спремио да иде, али погледавши Љубицу, одједном седе уз њу и ст 
им синчића у деверство, а сам се примио да буде старојко.{S} Вељи се већ знало кумство и без до 
ајаше прислоњен уз дувар, јер се уверио да га мрзе орловички пси.{S} Па као прави каваљер фијук 
уо синоћ... о којечему, одмах сам решио да морам ићи овамо, да се обавестим са вама и да се изв 
огу и довече појести, пошто се он решио да ноћи код Веље...</p> <p>»Хм... удовачка посла!... ре 
о свако јутро овако... па после нема ко да спреми, те се одучих.{S} А сад... добро је, добро је 
оље.{S} Па ако видимо да ће и вас овако да брука, онда ћете дати оставку.{S} Другог излаза нема 
тан није...{S} А шта да одговорим, како да почнем?!«...{S} И он кашљуцну, принесе руку устима,  
} Није то за мене, за оваког хм... како да кажем... повученог, јест баш туњавог...{S} Туњав сам 
 новац! узвикну он, бришући се.{S} Како да ви не примите плату за четири месеца!...</p> <p>— И  
 И Љубица оборила главу, па не зна како да удеси лице: хтела би да изгледа пријатна, а осећа да 
у горких прекора, да је посаветује како да се спасе од зла, јер држаше да још нема ничега озбиљ 
звикну он, обрадован што се досети како да се извуче из неприлике, па се одједном обрте, отреса 
ући главу десно и лево, не знајући како да се склони од тих изјава, које га узбуђују.</p> <p>—  
тивна ни одвратна, али не зна ипак како да назове своје осећање према њој.{S} Љубица га опет из 
ања из безазлена детињства.</p> <p>Како да се не сећа!{S} Зар би се могло то заборавити?{S} Па  
 унапред.</p> <p>А Гојко сања... никако да дође к себи...{S} Не може да разуме ове необичне и н 
вих дана врзе једно по памети... никако да избијем мисао из главе...{S} Гојко ми јадни једнако  
је појаве у школи; то већ не сме никако да вас љути, јер ће вам се понављати онолико пута колик 
 чело...{S} Мисли, те црне мисли никако да је оставе, но јој загорчавају сваки тренутак, сваки  
 стале, разрогачиле се и не могу никако да се одвоје од онога страшна погледа...{S} Само се вил 
и одбором...{S} И деца хоће човека лако да наљуте, али су све то ситне ствари, које не трују чо 
Да га искасапим свега!...{S} Чело онако да узмем нож, па право у груди — нећу у леву страну, не 
имаче му се још ближе, врло близу, тако да осети његово дисање...{S} Он само гледаше, зачуђен,  
их баш волео да учим код вас...{S} Тако да седим у скамији, па само вас да гледам и слушам.</p> 
е добро да говори.{S} Бадава, мора тако да иде, кад смо бачени на милост овим безјацима!...{S}  
 Да ли да јој говори још, или само тако да је гледа... гледа и ћути?...{S} Да се не уплаши!</p> 
па цело јутро.{S} И шта су имали толико да говоре? — Лудорије!...{S} А овамо сад гледај је!{S}  
ећи коња за узду.</p> <p>— Учитељ Гојко да иде сад одмах са мном у срез, зову га...{S} Ево и по 
мртваца.{S} Знала је шта би сад требало да учини, али јој то беше одвратно.{S} Она се само приб 
испод очију.</p> <p>— Кад не би требало да се једе и живи, одговори она смешећи се.{S} Али треб 
ад... тако изненада!...{S} Чекајте мало да дођем к себи... да оставимо разговор за сутра.{S} Ал 
умела.{S} Човек, без сумње, гледао мало да ме занима, па ћаскао свашта, а ја одмах помислила бо 
шмугну у собу.{S} Гојко остаде још мало да чује разговоре о новој влади, па се затим диже и про 
у тишини...</p> <p>Гојку би милије било да Љубица не иде; зна он да ће тамо бити доста учитељиц 
 ћу на одмор.</p> <p>— Баш би боље било да изиђеш, настави чича веома тихим гласом, у коме се ч 
овај сад стаде премишљати: како би било да је питам за узрок ове промене, па ако је штогод онак 
 срце од нова страха...{S} Како би било да... ах, шта ја радим!...{S} Она се сама згрози од ове 
премишљала шта да ради.{S} Како би било да окрене други начин?{S} Да се огледа!</p> <p>Једне не 
никаква савета.</p> <p>— А како би било да ја тражим премештај у други срез?{S} Да то учиним са 
е увредиће је тим; нити би му мило било да пође и она.{S} Мука!... </p> <p>Она је прочитала њег 
, проговори Љубица, јер не би лепо било да му се не захвали на услузи.</p> <p>— Молим вас, не т 
лашила ревизора, јер се о њему говорило да се бави самим ситницама из школскога рада.{S} Приону 
мет почеша иза уха, а то је већ значило да ће се ћутање прекинути.</p> <p>— Ехе, ја... дођосте  
осподин-свештеником...{S} Све се надамо да дођете, да се видимо.</p> <p>Изиђе свештеник.{S} За  
тани... за Бога!...{S} Па тек сад имамо да разговарамо, викну Гојко живо, опазивши да се она ок 
ћи, узимајући мрвице хлеба у уста, само да се види да она још руча.{S} А на душу пада све већи  
оси...{S} То не мари, пријатно је, само да није овога кљуцања...{S} А гле, Љубица обрнула очи к 
 нечистоћу је могао мирно сносити, само да није овако изненадних посета.</p> <p>— Кад си стар,  
} А ја ћу радити, ја ћу се мучити, само да ти будеш задовољна.{S} И онда ћу и ја бити срећан, т 
 <p>Богосав, готово занесен чудом, само да би се отресао ове изненадне страхоте, отвори уста и  
{S} Иде унаоколо, укршта средином, само да се згреје.{S} Осећа и глад, глад у желуцу, али зна д 
а више неће бити страдања...{S} О, само да се поживи на миру!...</p> <p>А Љубица и Влајко друкч 
.. и овај се јадник не би намучио, само да сам знала... за <hi>оно</hi>...{S} Али ко је то мога 
} Али он... ух, све би друго лако, само да је он друкчији.« Тако мислећи стиже у свој стан.{S}  
 али би он ипак радо продужио пут, само да не мора одговарати на њена питања.</p> <p>— Јесте ли 
на ручак, а сад хоће и на конак... само да би могао ручати код Гојка...{S} Еј, мој Гојко, држи  
е сама, гонио их далеко, далеко... само да не мисли о њима, да не страда...</p> <p>— Ах, ја сам 
. а ја сам тако мало желела!...{S} Само да имам добра друга, па овако у тишини да радимо обоје  
...{S} Ено ормана!{S} Ту је!...{S} Само да извуче ону горњу фијоку...{S} Гле како се сија челич 
рудник, па као Монте-Христо!...{S} Само да се чувамо од пријатеља и полиције!...{S} Знаш, нећем 
ко с леђа... ножем, пирни га...{S} Само да те нико не види.{S} Па ћу бити твоја!...{S} Твоја, р 
арећи ни за болест ни за шта...{S} Само да види њу опет поред себе, јер држаше да је одбегла са 
да ћу задрхтати кад их угледам.{S} Само да не буде она ту, док се мало свикнем на људе, па посл 
 још већем узбуђењу и дрктавици, — само да ви нисте онаки...{S} Сву ћу вас обасути брилијантима 
тела, кад не можеш овако?</p> <p>— Само да нисам више овде... хоћу да сам с тобом... једнако, д 
не дође ни до каква решења.{S} Зна само да је некако зажмурила, занела се, опила... и пала у пр 
на није више жива...{S} Он сад зна само да хода овако по дворишту и да гледа овога уплашеног фа 
ушање и бол, али Гојко... да му је само да провири једним оком, само за тренутак да га погледа  
 нерадницима и онима који би хтели само да заповедају, а мени, што?... шта има да ми буде тешко 
 се побожно, онако женски: знајући само да се тако ваља, не размишљајући нимало ради чега то чи 
е видећи ништа око себе, осећајући само да га све више опкољава некакав страшан мрак, црн, непр 
 од столице и пође.</p> <p>— Немој само да зна ко за мене! викну ћата, идући за њом.</p> <p>Она 
се чини? — Смешан чича.{S} Не знам само да ли ће моћи радити.</p> <p>— Ширет велики, одговори о 
о зна шта може бити!...{S} А немој тамо да се збуниш.{S} Капетан је добричина; не бој се!</p> < 
че дланом преко бркова.</p> <p>— Чујемо да вас је тукао камџијом.{S} Испричајте нам то како је  
у заигра љутња.</p> <p>— Ха, па ми ћемо да омркнемо овде, узвикну она, видевши да је сунце зашл 
и у далеке планинске венце. — Гледаћемо да добијете...{S} Ја ћу вам бити на услузи свакад, кад  
Тако, тако је најбоље.{S} Па ако видимо да ће и вас овако да брука, онда ћете дати оставку.{S}  
 <p>— Био ми ономад отац, па не могосмо да добијемо квартирину из општине... настави она, па од 
 казао.{S} Ето и сада чича зна поуздано да Гојко слуша на вратима... нарочито му је казао да ос 
егледати и записати све што је потребно да се набави.</p> <p>Гојко иђаше напред, намрштен и узн 
јући наравно све оно, што није потребно да они знају.</p> <p>Веља се још од првих речи њених уо 
тојан.{S} Али сад јој је веома незгодно да почиње разговор пред учитељком.{S} Зна она жене, па  
а.{S} После јој се учини веома незгодно да баш тако отворено покаже, како је раније опазила гос 
ајући пред ноге.{S} Обома беше незгодно да се погледају, а знају да се не могу ћутећи мимоићи.{ 
јко изгуби траг, и ево сад му би суђено да га види у пуном сјају господства, у положају од кога 
 господин.</p> <p>— Јок, мени је речено да га допратим.</p> <p>— А, дакле стражарно!{S} Кажи ти 
да му не беше деце, помишљао је озбиљно да бежи са њом у Америку, или у Турску.</p> <p>А Љубица 
га успешна рада, па сад не може довољно да се наговори.{S} Стаде се хвалити својим другим разре 
лицу.{S} Видела је да има нешто повољно да јој каже, па очекиваше да проговори, гледајући га ра 
че осећа овоју безмоћност и увиђа јасно да никоме ништа не може учинити, да је рођен само за то 
е по далеку недогледу, показујући јасно да је душа успавана, да је срце обузето тврдом леденом  
бавна чежња!...{S} Не, не, није могућно да је то он...{S} Или управо јесте он, али њени узбуђен 
...{S} Шта је ово?!...{S} Је ли могућно да <hi>овака</hi> жена има овако невин, овако детињи из 
во што доноси слух!...{S} Је ли могућно да је то његов глас... тако умиљат, тако пун љубавне жу 
у овоме ново савијеном гнезду.{S} Мучно да ће ту зацвркутати млади птичићи и раширити крила дом 
пијени страшћу.{S} И на јачи звук мучно да би овога тренутка сврнули пажњу.{S} Он превио Љубицу 
н човек, путовао цео дан, па треба лепо да се одмори. <pb n="11" /> Тако је то, братићу мој!... 
 прође, а није баш тако мека, уме добро да говори.{S} Бадава, мора тако да иде, кад смо бачени  
ти.{S} Од кад ја теби вичем свако јутро да собу чистиш и ветриш, а ти си ми направио овде читав 
S} Ено два сведока чекају.{S} Све ће то да иде по закону, не брини ти.</p> <p>— Добро... отеже  
ђа.{S} Он се загледа у њу...{S} Како то да је не познаје, ако је из овога села!...{S} Али је ле 
е меша у његове »послове.« Жена је зато да слуша и ради, а муж је господар; он може што хоће... 
ати.{S} Рећи ће јој се да хоће нарочито да се покаже пред људима.{S} Нека, има времена и за то, 
едам вас једнако, па баш дођох нарочито да чујем... како то ви...{S} Некако то ви радите друкчи 
о, моја господо, рече попа..{S} У место да су они сложни, па да се удруженим силама бране, они  
ћутања и посматрања. — Овде треба често да излазимо са децом.</p> <p>— Јесте... да... нарочито  
биће у канцеларији.{S} А ти треба вешто да се прикрадеш и да предаш ово писмо његовој госпођи,  
ојешта!...{S} Отишла мало послом, нешто да припита за школу, а они: »одбегла«...{S} Е нека виде 
го ћу сад вас, господине учитељу, нешто да молим.{S} Пошљите вашег послужитеља нек донесе моје  
е, обрте се он учитељици и заусти нешто да каже, ал’ она плану и прекиде га:</p> <p>— Молим вас 
 ваљда?...</p> <p>Јест, он је нешто чуо да говори млађи свет о некаквој Милици; тада је слушао  
на Љубе!...</p> <pb n="154" /> <p>— Бар да је нежењен, па да му приличи! одговори јој другарица 
ад ако хоћете да се мало прођемо, и бар да ме том приликом испратите, рече гост.</p> <p>— Зар н 
е, веле, ни звали«...</p> <p>»Па он бар да је друкчији!«...{S} Да је онакав, како је она замишљ 
м озидану зграду своје среће!...{S} Зар да разори сама ово, чистом љубављу исплетено, ружичасто 
као у страху.</p> <p>— Зашто?...{S} Зар да пропустите овако занимљив призор! одговори писар, па 
је тога лепог доба, детињства...{S} Зар да се не сећа онога гнезда, у облику једне мале, накрив 
о радити? размишљаше он у себи..{S} Зар да гледамо мирно како се светиња школска бешчасти, а зо 
ојешта!...{S} Млада сам, здрава, па зар да се не смем ни с ким нашалити.{S} Није ово манастир,  
а, мој живот, све благо моје.{S} Па зар да ја то све изгубим олако?...{S} Не, не!... живот сам  
та набрао и носио их у џепу.{S} Али зар да се <pb n="26" /> не користи овом приликом и не узме  
а не прођем добро, и моја будућност зар да не буде сјајна?...{S} Та ја сам млада, лепа... ја мо 
ма десет подлога.</p> <p>— Ево ти динар да купиш Станки опанке одмах, а ја макар и не јела за д 
 за времена — а то је велика срећа, јер да је вечна — зло!{S} И каквих ти власти и кметова он н 
S} Тако да седим у скамији, па само вас да гледам и слушам.</p> <p>Љубица поцрвене изненада, са 
а врло лепа.{S} Чуо сам ја још пролетос да он облеће око ње, па ето...</p> <p>— Шта мислите, да 
акво право нада мном.{S} Баш ћу за инат да га једим, још више ћу да се смејем са писарем, нек п 
ве!{S} И сад јој одједном дође на памет да се запита: да ли су њени поступци за то време вазда  
ање!...</p> <p>Гојко се трже; поче опет да му наилази облачак на чело, али се он прену и стаде  
лега, рече он, дижући се.{S} Баш ће сит да се наради.{S} Хо-хо-хо...</p> <p>Љубица се сад тек с 
ика кос...{S} Милина, не може човек сит да се надише!...</p> <p>После дуга путовања, стигоше цр 
елика напора: </p> <p>— Моја је дужност да гоним разврат и неваљалство из школе, а што старији  
аје, да би имао право, па чак и дужност да то учини.{S} Али се то све заврши оним стереотипним  
ана како сте дошли на ово место, па већ да тражите премештај, и то још без узрока!{S} Јер шта б 
еднако га нешто вуче земљи, не може већ да се држи на ногама, дише некако врло брзо, али се он  
то ме сад не преместише: научио сам већ да радим сваке године у другој школи, па ми то изгледа  
ше сама Љубица.{S} Случајно ушла у собу да нешто узме, паде јој поглед на Гојка и она се одједн 
 радим са молитвом: никако деца не могу да изговоре неке словенске речи... целе зиме се мучим.{ 
} Не знам... ништа не знам... и не могу да мислим.</p> <p>А дечко поједе крушку, и таман да бац 
за што...{S} Ја ништа не знам и не могу да мислим.</p> <p>И она изиђе из собе, гледајући у тамн 
и данас ништа урадити.{S} Мисли не могу да <pb n="56" /> се зауставе на једном предмету, но сам 
 боље види и чује...{S} Што очи не могу да постигну, помоћи ће им слух...{S} Гледа и слуша, не  
оможе ни то, што сведоци никако не могу да се тачно сете дана, кад је Гојко грдио власт, него с 
адања, видим ја...{S} Али зашто не могу да видим све унапред, да видим крај!...{S} Зашто не мог 
што једнако мислиш. </p> <p>— Како могу да не мислим!{S} Како могу!...{S} Шта ћу да радим?...</ 
 оно: <hi>господин управитељ</hi>; виђу да он тако баш хоће«.</p> <p>— Кажи господину да учитељ 
омуца:</p> <pb n="127" /> <p>— Сви кажу да је он сила у срезу, да му нико ништа не може...</p>  
 корпе, одељане витке или очишћену лозу да продуже рад...{S} Краве наиђоше под крушку, где је о 
 о чем говорити.{S} Чим устану, гледају да побегну једно од другога у школу, где су проводили ц 
ице су веома зла језика... једва чекају да чују што за другога...</p> <p>Љубица пребледе и гото 
 беше незгодно да се погледају, а знају да се не могу ћутећи мимоићи.{S} Гојко осећа како га из 
 му беше да се овако изрази: нека знају да је свршио целу Учитељску Школу, и ако је привремени. 
к стоји овако, помисли он.{S} Они знају да ја немам жене ни друге послуге«.{S} Потом намести ма 
ели како иде славно: половина већ знају да разликују оба гласа!{S} А тек смо почели, од јуче... 
S} Ја морам да радим, а они горе морају да воде надзор над нама.{S} Кад не радим, зна се шта ме 
моћи човек се радује кад добије прилику да с ким измења мисли.{S} У последње време писар поче д 
тен и повучен, избегаваше сваку прилику да се не сретне са њом.{S} Сад се већ Љубица од истине  
едном поскида сав накит и даде га Гојку да остави, само јој на грудима остаде скупоцени брош.</ 
тити.{S} Зашто не!...{S} Написаће Гојку да је болесна, и онда ништа...{S} Нема ничега!{S} Онда  
е са главним околностима, саопшти Гојку да ни он нема стана, него ће морати становати <pb n="8" 
а из очију, али он не смеде подићи руку да се убрише.{S} Скрену оком у страну, па опази да се и 
...</p> <p>Љубица и Гојко изјавише жељу да слушају даље рад, па по свршетку посла да пређу у ст 
е испребијах, па да ми је ко гођ и њему да што учини.</p> <p>— Е не бригај.{S} Ако то извршиш к 
>Гојко, онако суморан, наређује Стојану да трчи за бисаге, а он се даде на посао: да мало уреди 
} Већ пети дан је како наређује Стојану да бар мало смахне оно сено са пода, па ето, стоји све  
p>Гојко уђе у собу, седе и рече Стојану да прича шта је видео...</p> <p>Прође подне, Љубица још 
и шта ће сад да ради, на коју ће страну да гледа, шта ће са децом, а иза њега загрме оштар запо 
 слушала.{S} Али она ни прстом не мрдну да то спречи.{S} Напротив, реши се на отворен инат, над 
 одлучан <pb n="151" /> па јој напомену да ће имати великих непријатности због тих украса, и за 
тако баш хоће«.</p> <p>— Кажи господину да учитељице не морају ићи у цркву, кад је она удаљена. 
ово и необично, али она не беше у стању да разуме све што се око ње збива.{S} Неке страшне речи 
 ко помагати у раду.{S} Неке се заклињу да им је то дете једина мушка глава и свечар у кући...< 
 ви затворите школу.{S} Јавите министру да не можете издржавати школски прирез, па нек вам затв 
 <p>— Било ми је врло рђаво, мислили су да сам умрла, па су и вама тако казали...{S} Али је про 
сече се Љубица.{S} Од мене ће на испиту да се захтева сто чуда, а ја од вас захтевам све школск 
ога мора бити.{S} Нека он живи, а ја ћу да идем својим путем, куд ме срце вуче..{S} Тамо је сва 
ли смо ми.{S} Него ти сад лези, а ја ћу да понесем твој белег и један динар, па да видиш, као р 
ији тон.</p> <p>— Ама, молим те, шта ћу да радим са молитвом: никако деца не могу да изговоре н 
а не мислим!{S} Како могу!...{S} Шта ћу да радим?...</p> <p>Ноћ се полагано навлачи, а оне још  
дознало.</p> <p>— Дошао је акт.. сад ћу да му саопштим, рече он тихим гласом, готово шапатом.</ 
 толико... све ти чиним... и тек сад ћу да ти чиним...{S} Хоћеш сутра да ти донесем златан часо 
ели, заплаши га и збуни.</p> <p>»Сад ћу да се сплетем... чим погледам у те људе...{S} Да ли су  
Баш ћу за инат да га једим, још више ћу да се смејем са писарем, нек пуца од једа«.</p> <p>Гојк 
 Што и ја не бих могла овако.{S} Баш ћу да огледам... не, не да огледам, него да и ја окренем о 
м и разумем, али доцкан.{S} Тек гледаћу да од сад буде све друкчије, да вас слушам — она нарочи 
усти тога човека, нек иде кући.{S} Нећу да га узимам на своју душу, викну кмет љутито.</p> <p>— 
атићу мој!</p> <p>— Оно види да ја нећу да га ударим, па што се крије!</p> <p>— Хе, братићу, ка 
p> <p>— Само да нисам више овде... хоћу да сам с тобом... једнако, довека...</p> <p>— Хо, муке! 
!... прекиде је Гојко одједном.{S} Хоћу да вам испричам, баш ћу вама да испричам, а никад живом 
о манастир, него свет, живот, а ја хоћу да живим!...{S} Да живим!«... понови она опет и одједно 
шом квартирином.</p> <p>— Богме ја хоћу да ми се тачно квартирина издаје, а ви набављајте од ку 
и збор.{S} Гојко и Љубица се премишљаху да ли да иду и они на збор.{S} Они су испитани још вели 
 /> <p>Његов озбиљан одговор увери децу да је то доиста учитељ, па се бојажљиво уклонише на лив 
с места на место, стаде по неку песмицу да пева...{S} А после јој свану пред очима... она осети 
 сипати јело, да носи на сто.{S} Кад чу да је он већ ушао у собу, она узе чинију са врелом чорб 
љан је да раскрави залеђено срце и душу да развесели.</p> <p>Школа се крену.{S} Напред иђаше Љу 
им крај!...{S} Зашто не могу бар у душу да му завирим, да видим шта има <pb n="193" /> тамо, шт 
 зауставила Гојка, али није могла одмах да се обрне с позивом... прво ваља припремити земљиште  
} Она изведе децу на двориште, пусти их да се протрче а сама се стаде брисати <pb n="29" /> мар 
Обавештава их, помаже им, управо учи их да мисле, али су то деца неука, дивља, па не може све д 
моје.{S} А по теби гледајући, рекла бих да је много добро.{S} Само то треба сачувати...{S} Знаш 
ила би да се радујем.{S} Па што?... баш да видим шта ће радити, а?«...</p> <p>И он се стаде пре 
 се, сваки мишић на телу.{S} Мислим баш да бих могао, кад бих се одлучио.{S} Што, зар је то теш 
лом невидљивом прашином.{S} Једва чекаш да угледаш на ливади какав моћни грм с разбацаним далек 
н усиљено.</p> <pb n="205" /> <p>— Знаш да сам после у твојим рукама.{S} Можеш што хоћеш са мно 
 месеца, доста је чекања.</p> <p>— Знаш да због прве плате примам оба ова месеца по пола...</p> 
ћеш се показати на ручку.</p> <p>— Знаш да морам бити у школи до десет.{S} Шта могу учинити за  
ајдемо брже... шта чекаш!...{S} Не знаш да ћемо у Америку.{S} Али да се чувамо њега, да нас не  
 Кад си стар, пријатељу, и кад не можеш да радиш, онда ниси више за службу, рече писар, вадећи  
аме.</p> <p>Стој, смрдибубо!...{S} Умеш да чиниш пакости, а после бежиш као стрина...{S} Ево ка 
 познати глас:</p> <p>— Болан, па нећеш да ми кажеш ни хвала.{S} Ја за тебе толико... све ти чи 
чној лепоти...</p> <p>— Врати се, хоћеш да те одведем до куће? рече она, и поуми да му приђе.</ 
ати...{S} А?...</p> <p>— Хоћеш... хоћеш да ме узмеш?!...{S} Чекаћу, трпећу докле год хоћеш, сам 
у брадурину...{S} Отвори очи, ако хоћеш да поиграмо уз месојеђе.</p> <p>Гојку засветлеше очи.{S 
мила..{S} Кажу, да немају.{S} Ако хоћеш да одемо заједно до суднице, да видимо.</p> <p>— Како н 
 сад? — За овога Гојка?...{S} Не, видиш да и он бежи од мене, отреса се као од отрова.{S} Право 
гледаше тешко болестан.{S} Час га видиш да се једва вуче преко дворишта, главу тужно оборио, оч 
 као да говораше: »Ето ти... сама видиш да нас околности зближују.« Затим пружи руку учитељу и  
о да се буди иза сна.</p> <p>— Па видиш да човек умире... на смрти је!...{S} Ни свеће немаш...  
м уздасима и врелим сузама...{S} О, још да није тих суза!...</p> <p>»Живот, младост... ала то п 
за домаћицу.{S} Алал ти вера!...{S} Још да видим како ћеш се показати на ручку.</p> <p>— Знаш д 
оју заслужену плату од државе...{S} Још да наредимо само са општином...</p> <p>Љубица уздахну,  
ува: данас једна, сутра — друга.{S} Још да није ових кожа, не би се имало шта јести.</p> <p>То  
дите, зацрвенео се па обара очи.{S} Још да му није ове густе брадурине — зло!</p> <p>— Шта ћемо 
 беше довољно светлости.{S} Не може још да се прибере од страха.{S} Ноге му дркћу, и он се једн 
 сваки живац.{S} Управо она не може још да одреди у коликој је мери то страшно и је ли баш стра 
 и за четвртке и за све празнике, и још да вам дам приде, насмеја се Веља.</p> <pb n="167" /> < 
дан разред са три предмета!...{S} И још да му се сад дода и први разред, а учитељица иначе нема 
S} Луд сам ја да идем на робију или још да изгубим и главу због њених враних очију!...{S} Ехе-х 
азије, целу учитељску школу, и само још да ми би издржати учитељски испит, па дивота!{S} Ал’ ет 
ко обично, како причају.{S} Не могу још да се приберем од страха.« Још истога дана Гојко је одв 
ово претварање...«</p> <pb n="59" /> <p>Да ли могу бити људи толико дволични...{S} И то остаде  
рже, брже... да не буде доцне...</p> <p>Да ли се то развиђа, расвањује... или са њене душе нест 
, да је могу занети златне ствари?...{S}Да ли ће се опет одупрети бесној сили?{S} А он!...{S} У 
а и поче уписивати децу у први разред, »Да се трпи!... рече у себи.{S} Дође време да се опет ст 
Она стаде узверено гледати око себе... »Да ли да иде у школу?...« То је сад фаталан корак, јер  
ему онога збуњеног, плашљивог јадника. »Да га искасапим свега!...{S} Чело онако да узмем нож, п 
је старе, непретурене, мисли...</p> <p>»Да ли је толико лакомислена, да је могу занети златне с 
у разочарате.</p> <p>— Али за Бога, ваљ’да нико не дира оне који се не мешају у политику?</p> < 
 опет проговори:</p> <p>— Отпустиће је, дабогме!...{S} Чуо сам ја како је он био окупио председ 
и због ручка, за који сам знао да ће се давати после прегледа школе.</p> <p>Они се кренуше кроз 
ом испуњен, и она вас, улазећи у плућа, дави и гуши својом врелом невидљивом прашином.{S} Једва 
уза жбуње, отворила уста, па не дише... дави је нешто у грудима страшно, мути се све пред очима 
огачених очију...{S} Нешто га у грудима дави, стеже и пење се на више, ноге му клецају, у глави 
ритиште онај тешки магловити сумор, што дави, испија полако...</p> <p>»И зар све од једном да п 
угушен јаук, сличан самртном ропцу, или дављеникову кркљању, разлеже се споља, али га у соби ни 
мутити јој срећу, тешком муком стечену, давно очекивану!...{S} Та она је цео живот спојила и уп 
убицу, право у очи...{S} Научила је она давно, да из очију своје деце чита њихове мисли.{S} Љуб 
.{S} Не, није то... </p> <p>Вратнице се давно затворише и пријатељи замакоше у сокаке, а она се 
 милоште, задовољства.{S} Кућица се већ давно срушила, по дворишту израсло трње и коров; плетар 
е сад тек сети посла, сети се да је још давно децу оставица иза школе, па о њима нико не води р 
а и која ће без сумње стајати у вези са давном, далеком прошлошћу...{S} Старцу цвокоћу зуби, не 
 Љубичин разред; деца беху на окупу.{S} Даде им чиме ће се занимати, па оде у своју школу.{S} Р 
држи бре, и повуци и потегни, док једва даде још једно.{S} Тако добисмо осам за грош!...</p> <p 
и нумеру на ону исписану хартију, па је даде Стојану. </p> <pb n="68" /> <p>— Носи.{S} Нека про 
 из далека, нејасно...{S} Ну она јој не даде развити се, чињаше јој се незгодна сад, кад овај п 
ђује Стојану да трчи за бисаге, а он се даде на посао: да мало уреди и дотера свој жалосни стан 
абаци хартију у џеп, а Љубици изброја и даде колико је требало.{S} Све се то изврши неким полу- 
>После пола часа, он сави једно писмо и даде га Стојану. </p> <p>— Писареву... онога, његову же 
ред, и она одједном поскида сав накит и даде га Гојку да остави, само јој на грудима остаде ску 
нала, па зато јој ревизор смањи оцену и даде четворку, рекавши да је иначе цео рад одличан.{S}  
 прође железницом један господин, па ми даде динар и замоли ме да вам ово предам.{S} Па одмах т 
е разговоре веома богат, те се и Љубици даде прилика да чује што ново и необично, али она не бе 
о, људи!... дрекну он из свег гласа, не даду ми одмора ни у мојој кући!... па готово истрча у д 
ла да узмем унапред и за овај, а они не даду...{S} Па сам хтела вас молити да им ви кажете, вас 
и ишчупани из корена.</p> <p>— Стојане, дај ми воде да се оперем, прошапта она, видевши Стојана 
ди овде...{S} Сипај, домаћице...{S} Ах, дај прво тањире...</p> <p>После ручка вођаше се међу др 
ћи је у очи.{S} Остави све, заборави... дај да бежимо, далеко далеко, у бео свет... у Америку,  
је, шта је?...{S} Ужас, треба бежати... дај да се бежи!...{S} Не могу ноге да се покрену...{S}  
ло шта ти мислиш.{S} Него оно к’о вели: дај да бацим кривицу на другог, ако се може; боље нека  
је, а ти у себи узвикујеш:{S} Камо рад? дај да се ради!... </p> <p>Улазећи у школско двориште,  
унцем...{S} Нема никакве бојазни!...{S} Дај да се живи!...«</p> <p>А Велимир се нагнуо Гојку па 
, па ми Богосав рече да сте дошли...{S} Дај, велим да се упознамо. </p> <p>Љубица се осврташе,  
 се наш Гојко и прича ваздан тамо...{S} Дај, вељу, да видим нашу »младу« како изгледа као муж,  
 писара...{S} Он се већ сав охладио.{S} Дај кључеве!...{S} Запечате касу, па дај рачуне...{S} У 
S} Дај кључеве!...{S} Запечате касу, па дај рачуне...{S} Удри, удри, држи, па кроз неколико дан 
т овим безјацима!...{S} Срећа те држава даје плату; онако би се липсало од глади...«</p> <p>»Јо 
</p> <p>»И Зорка остарела...{S} Кажу не даје више млека, не тели се...{S} А онај пут зарастао,  
не око очију кожа се почела брчкати, те даје целом лицу израз скривеног лукавства.{S} Са лица м 
н опази да председник диже десну руку и даје њоме знак некоме иза његових леђа да се умири... » 
ма шта ни да једе, а ја не могу више да дајем...{S} Нема више никакве зараде.{S} Ове цене да те 
анка за четири динара месечно, а ми јој дајемо још по два динара, те свега шест.</p> <p>— Молим 
Ама немамо где да вас уведемо.{S} Децо, дајте коју столицу.</p> <p>»Хм, па то је он!,.. знам... 
з, јављају се капетану.{S} Комисија!{S} Дајте овамо Петра писара...{S} Он се већ сав охладио.{S 
. казао сам вам... ви сте ми све!...{S} Дајте да заједно страдамо...{S} Можда ће се Бог и нама  
 у соби, настави ћата, бирајући речи, и дајући им нарочит смисао при изговарању.</p> <p>— И ти  
и је речено да га допратим.</p> <p>— А, дакле стражарно!{S} Кажи ти господину Пери да овај чове 
па на прстима изиђе из собе...{S} Нема, дакле, ништа од разговора.</p> <p>Два дана по том дође  
збуни се изненађена девојка.{S} Ви сте, дакле...{S} И ја сам овде постављена...{S} Љубица Петро 
невом и узвикну: </p> <p>— Животиња!... дакле и то он зна...{S} А каква је то красна девојка и  
млада«!, к’о што је и у школи био...{S} Дакле нове колеге!{S} Част ми је...{S} Велимир Крстић.. 
} А тек смо почели, од јуче...</p> <p>— Дакле ви сте задовљни данашњим одговорима? упита она бо 
врши се та необична школска година!... »Дакле, то је испит!... мишљаше Љубица по том.{S} Богме  
опет остаде сама са болесником.</p> <p>»Дакле то није само мисао... може да буде и истина..{S}  
устиле крила, отвориле кљунове, па само дакћу.{S} Трава се осушила, па из ње бије и трепери она 
ту мисао указа се одмах и друга, али из далека, нејасно...{S} Ну она јој не даде развити се, чи 
 тромо и уморно један путник.{S} Још из далека, по целој његовој фигури, познаћете да је то неш 
би... рече он, смешећи се и гледајући у далеке планинске венце. — Гледаћемо да добијете...{S} Ј 
ва самртникова, с којом се он опрема на далеки, неповратни пут...</p> <p>— Јадни мој братићу!.. 
брата, оца, све... али су јој сад и они далеки.{S} Сад има нешто прече, ближе... ово сјајно, ле 
а, рече јој мати, гледајући замишљено у далеки венац планина, који се виђаше с прозора. — Онака 
и хитну гранчицу, коју ношаше у рукама, далеко од себе.{S} Ућуташе за часак сви троје, па иђаху 
ац и однесе га на лаким крилима далеко, далеко од овога призора...</p> <p>Гојко се подиже испод 
кривао и од себе сама, гонио их далеко, далеко... само да не мисли о њима, да не страда...</p>  
 Остави све, заборави... дај да бежимо, далеко далеко, у бео свет... у Америку, хоћеш?...{S} Ка 
 теби...{S} Тражићу негде на граници... далеко... какво најгоре, најусамљеније место, где нема  
 осмели да изговори оправдање:</p> <p>— Далеко много...{S} И посао велики у почетку...{S} Његов 
сте, господине.</p> <p>— Да ли је школа далеко одавде?</p> <p>Дете се обрте к селу, пружи руку  
 поветарац и однесе га на лаким крилима далеко, далеко од овога призора...</p> <p>Гојко се поди 
у страну, па опази да се и Љубица некуд далеко загледала, очи се сјаје, не мичу се, а усне по к 
бица виде шта је урадила, увиде како је далеко зашла, и тога тренутка у њој се створи стална, о 
илице, јабучице искочиле, очи се увукле далеко унутра у своје станиште, па гледају <pb n="207"  
м, белом одећом, а мирис од ње пружа се далеко унаоколо.{S} Понегде је ова чиста, бела одећа пр 
рише сокаком једна кола и зауставише се далеко од школских вратница.{S} Изиђе из њих једна слаб 
не!{S} Хе, али...« И мисли његове одоше далеко, веома »далеко«...{S} Он поче да се смеши, очи м 
ојом — носи се тај вечерњи звук и бруји далеко ширином, чак тамо до краја потеса, куда вијуга,  
 се на њима димњаци, а из њих се извили далеко и право у висину беличастосребрни стубови дима,  
ац, што га узе од писара, па је испрати далеко иза села, ижљубише се, исплакаше се опет, па се  
кад пођемо.{S} Знам да ће нас испратити далеко, а још ако му не пође жена, можемо говорити глас 
 на ливади какав моћни грм с разбацаним далеко у страну гранама, под којим ћеш наћи довољно хла 
 све, заборави... дај да бежимо, далеко далеко, у бео свет... у Америку, хоћеш?...{S} Кажи само 
е обрте сапутници:</p> <p>— Видите тамо далеко... тамо хеј, где се савија свод небесни, видите  
изиђоше и дахнуше слободно.{S} Али тамо далеко пред њима виђаше се други, још већи облак, који  
н, панички, самртнички врисак и одјекну далеко потесом кроз глуху ноћ, али га нико од људи не ч 
рави страх; али то од чега долази страх далеко је, оно се не види, не појављује се...{S} И снаг 
оје је скривао и од себе сама, гонио их далеко, далеко... само да не мисли о њима, да не страда 
умње о том, куда иде и шта ради.{S} Још далеко виђаху се његове дугачке руке, како се дижу к ли 
..« И мисли његове одоше далеко, веома »далеко«...{S} Он поче да се смеши, очи му се засветлише 
 ће без сумње стајати у вези са давном, далеком прошлошћу...{S} Старцу цвокоћу зуби, нешто од з 
и осећаји, само мутан поглед блуђаше по далеку недогледу, показујући јасно да је душа успавана, 
ен, кад радимо посао ваљано.{S} Па ето, дали су нас на милост и немилост несавесним, бесним људ 
управили очи у неодређену даљину, па се дали у дубоке мисли.{S} Нека тешка слутња обладала је њ 
 у села.{S} Часништво орловичке општине дало се на посао — оне обичне ствари које се врше пред  
{S} И он, покоран судбини, спреми се за даља страдања, држећи да то тако мора бити, да је се и  
ечном, бескрајном празнином...{S} Даље, даље грозни и страховити призори!... даље... црне одвра 
о сад лутало некуд по мраку...{S} Даље, даље црна прошлости!...{S} Здраво лепи, срећни животе!. 
S} Чим би чуо врисак, он би бежао даље, даље... и гледао би зачуђено, преплашено.{S} Шта је то. 
е, даље грозни и страховити призори!... даље... црне одвратне сенке!...{S} Овамо је живот, где  
кује вечном, бескрајном празнином...{S} Даље, даље грозни и страховити призори!... даље... црне 
о се до сад лутало некуд по мраку...{S} Даље, даље црна прошлости!...{S} Здраво лепи, срећни жи 
ним перјем кукурузним... још, још...{S} Даље се не сме, већ су ту пред њом... чини се да им чуј 
ело смеју.</p> <p>»Какво зло, мисли она даље: само тек да се тако каже.{S} Забринути и оптереће 
ову капију.</p> <p>Путник га не саслуша даље, но окрете право вратницама и отворивши их уђе у ш 
вакодневног ситничарства, па тежи некуд даље и више, тамо у недоглед, оној бескрајној вечној ис 
мне планине, делећи се у све више и све даље кругове, који су умотани у све гушћу таму, док се  
дном се обоје тргоше, устадоше и пођоше даље.{S} Месец изгрејао, па трепери својом нежном сребр 
S} Она као да не осети ништа, гледаше и даље онако исто са заљубљеним осмехом на устима.{S} Гој 
p> <p>— Је л’ ја? рече малишан седећи и даље и гледајући зачуђеним погледом час десно час лево  
једном обрте, отресајући рукама браду и даље, и оде низ сокак журно, као да га ко гони.</p> <p> 
иљубило уз оца или мајку, па ни мрднути даље, као да се плаше какве велике напасти.{S} Тек по н 
} Он се обрте и оде низа сокак, снујући даље планове.</p> <p>Гојко не виде ништа више око себе, 
ку!...</p> <p>— Шта ћу?!...{S} Да терам даље, мени је горе...</p> <p>— Море, видим ја све: ти б 
тамо.{S} Чим би чуо врисак, он би бежао даље, даље... и гледао би зачуђено, преплашено.{S} Шта  
ред усмене наредбе, да сутра...« и тако даље — стајаше написано на тој хартији.{S} Доле потпис: 
киске, жути се на дну ракија...{S} Тамо даље оно округло стакло, у њему игра, искри се чисто бе 
а-речица...</p> <pb n="25" /> <p>А тамо даље, иза потеса, докле ти год око допире, пружила се ч 
једној клупи, неколико сељака и мало по даље, на високој столици, једно лепо одевено женско чељ 
Љубица и Гојко изјавише жељу да слушају даље рад, па по свршетку посла да пређу у стан.{S} Веља 
ла танка пробојна измаглица, а тамо још даље се, у густој магли, гордо и величанствено дижу моћ 
сејане њиве...{S} Изнад села се, тамо у даљини подигла танка пробојна измаглица, а тамо још даљ 
зда били умесни?...{S} Она се загледа у даљину и стаде у мислима претурати дан за даном, све шт 
ла са Влајком, седи сама, гледа некуд у даљину кроз прозор, а у осталом можда никуд и не гледа. 
са очајањем, па се опет загледа некуд у даљину, а пред очима стадоше му пролетати сећања из без 
 Предахну од уморна хода и загледа се у даљину...{S} Осети да је обузима страх, баш прави страх 
ћи, али обоје управили очи у неодређену даљину, па се дали у дубоке мисли.{S} Нека тешка слутња 
алаксала, у њој и не беше више снаге за даљу борбу, за отпор.{S} Она се грозничаво хватала за м 
а макар се сву ноћ вукли по кући.{S} Не дам ти, каже она, па да си још толики...{S} И држи бре, 
етвртке и за све празнике, и још да вам дам приде, насмеја се Веља.</p> <pb n="167" /> <p>А Гој 
и опанке одмах, а ја макар и не јела за дан-два.{S} Мајка нек дође сад у недељу; даћу јој пара  
дсеку ноге од страха...{S} Дркће и чека дан, два...{S} Трећи дан долазе три човека у срез, јављ 
аха, али се одмах и пресекоше.{S} Сутра дан деси му се прилика да чује смелу изјаву писареву и  
нека свастика порасте.</p> <p>Кад сутра дан Смиљка пође својој кући са дететом, она остави кћер 
 снега што их је притискао.{S} И ако је дан, владаше велика тишина у целом селу; тек по негде з 
, тихо, без сватова, осим часника.{S} И дан венчања је одређен — четвртак по Томиној недељи, са 
добро озидане две собе, кујну, подрум и дан орања земље...{S} Ви ми то набавите, па ја вам не т 
 се сам о себи.{S} Какав ми је био први дан школовања, такав ми је био и последњи: све једно ис 
у живота, овакви поступци.</p> <p>Други дан Гојко таман изиђе из Љубичина разреда, а вратнице с 
е, склањај се од онога Пере за ово који дан.{S} Неће ти он дуго ту вршљати, не бој се.{S} Печен 
Влајко друкчије мишљаху...{S} Како који дан, они постају све ближи, све интимнији.{S} Они се ве 
.{S} А ја баш то гледам оногај... сваки дан, на... па ми баш, овај... жао ми, није вајде...</p> 
икао на страдање, па не може да замисли дан, који би му прошао на миру.{S} Срећом, данас се ниш 
> <p>Тако се поче нов живот и нов радни дан у овом новом, љубављу свијеном, гнезду.{S} Влајко и 
 она као у сну осети, да се тај фатални дан не може више избегавати, не знајући ни сама зашто.. 
 госте и да проведу заједно цео недељни дан.</p> <p>Љубици се веома свидео и овај паметан разго 
ишљала, да ће и она дочекати тај срећни дан, кад ће овако исто са својим ђацима ићи.{S} Па ето, 
да у даљину и стаде у мислима претурати дан за даном, све што је у школи преживела; и што више  
«.{S} И он је остао, почео је претурати дан за даном, док се једном не нађе са листом хартије у 
а соба опет није почишћена.{S} Већ пети дан је како наређује Стојану да бар мало смахне оно сен 
..{S} Дркће и чека дан, два...{S} Трећи дан долазе три човека у срез, јављају се капетану.{S} К 
/p> <p>— Е, кад ће пре!{S} Тек је трећи дан од промене, примети Ђокић.</p> <p>— Шта се будиш, м 
а својим походама.{S} Сваки други трећи дан сврне на часак у школу, поседи са Љубицом, поразгов 
војим ђацима ићи.{S} Па ето, дође и тај дан!{S} Неумна, она је сад нерасположена због овог Гојк 
е ни мислио, него је жељно очекивао тај дан, кад ће се наћи сам, са својим верним Стојаном, у о 
 на Гојково место, и преселио се на сам дан свадбе.{S} Како је имао много ствари, морали су узе 
некако ми је, знате, незгодно било; цео дан сам био онако, некако... као да сам што изгубио.{S} 
 јој се изменило, као да је спавала цео дан; поглед јој мутан, нејасан, бунован...{S} Обрте се  
, па оде у своју школу.{S} Радио је цео дан, погледајући кад ће се појавити Љубица, или друго ш 
а: да се ухватим за сукњу, па да ти цео дан пиљим у очи?...{S} Хохохо!...{S} Ала би то био муж, 
а.{S} Јок.{S} Уморан човек, путовао цео дан, па треба лепо да се одмори. <pb n="11" /> Тако је  
ристане уз кметовске шале, па се по цео дан вођаху разговори о љубавним аферама и ноћним шетњам 
.</p> <p>А Љубица лежи, или седи по цео дан.{S} Од синоћње несвестице осећа се веома слаба, јед 
ена.{S} Влајко, залудан, проводи по цео дан у судници, а залудни људи најрадије измишљају каква 
журе се на рад, надничење, а они по цео дан око воде, око Мораве хранитељке, јер она их је и хр 
еднако пред очима.{S} Седим тако по цео дан и мислим, а он уза ме...{S} И све премишљам о његов 
сама, одморна, није разбијала главу цео дан сељачким потребама и невољама.{S} Доста јој је што  
итани још велике недеље, провели су цео дан код Аксе, који је обећао дати им синчића у деверств 
га топлина мајчина саучешћа.</p> <p>Цео дан проведоше две сиротице у разговору.{S} Увече, после 
знала сам...{S} И снови црни, из дана у дан... па да се полуди од бриге.</p> <pb n="200" /> <p> 
.{S} Часни је не убио!...</p> <p>Освану дан туробан, ветровит.{S} Љубица није могла готово нима 
а свету, но добити књигу.{S} Кад на два дана пред испит потегнем те разбијем скупоцену лампу га 
 али што сам страдао!...{S} И после два дана дођох, весео, са испита, носећи књигу у руци...{S} 
са самопрегоревањем...</p> <p>После два дана дође писар.{S} Уђе у школу опрезно, пажљиво, бојећ 
к најмилија, најдража.</p> <p>После два дана дођоше Веља и нови им сусед Влајко.{S} Беху пошли  
д; гнездо остаде само.</p> <p>После два дана дођоше им у походе Љубичина мати и сестра.{S} Љуби 
, дакле, ништа од разговора.</p> <p>Два дана по том дође јој мати.{S} Стојан извести Гојка да ј 
993_C17"> <head>XVII.</head> <p>Трећега дана Ускрса чланови Учитељског Удружења беху позвани на 
седе, шапућу и уздишу...</p> <p>Трећега дана по доласку, Љубица се врати кући.{S} Не хтеде се н 
ко је одвезе њену оцу, па се он другога дана врати, рекавши да ће предузети неки већи пут.{S} М 
сим школе: по чешће иде у срез, свакога дана обиђе судницу, а кад се врне кући на одмор, она га 
 Тако се учесташе походе, скоро свакога дана, а у Љубичину столу гомилаху се оне црне кутије с  
ад.</p> <p>Писар долази на коњу свакога дана.{S} Већ га срамота свраћати судници тако често, па 
..{S} Напослетку <pb n="191" /> једнога дана освану и код њих установљена задруга.{S} Влајко се 
договара се са Стојаном.</p> <p>Једнога дана вејаше снег.{S} Цела се околина бели, бели се сав  
ити никога.{S} И он се, јадник, од тога дана не диже...{S} Оде, као да је и својом смрћу хтео д 
о с другога краја среза.{S} Тога истога дана дознали су и за Перу писара, да је осуђен на дугог 
ограда, одену се лепо и врати се истога дана, доста измењен, наравно у своју корист.{S} Његове  
ш да се приберем од страха.« Још истога дана Гојко је одвезе њену оцу, па се он другога дана вр 
нема опасности.</p> <p>— Нема ни недеља дана како сте дошли на ово место, па већ да тражите пре 
еду (а она то хтеде постићи одмах првог дана), па их уведе у школу.{S} Одреди место сваком дете 
ју не рече ништа.{S} Рече јој да сваког дана очекује некакав акт, који ће показати Гојку с ким  
n="112" /> <p>Једнога хладног, туробног дана полицајац дође необично весео, а и Љубица изишла д 
{S} И све тако лепо беше, док га једног дана отац не узе за руку и одведе у окружну варош. »Мно 
ескрајно страдање, без иједнога срећног дана, без наде, без утехе...</p> <p>Гојкова се зебња ис 
ор Љубичин.{S} Гојко се следи, и од тог дана није се ни видео ни проговорио са њима.{S} Са Љуби 
сведоци никако не могу да се тачно сете дана, кад је Гојко грдио власт, него само тврде да је т 
чиш... знала сам...{S} И снови црни, из дана у дан... па да се полуди од бриге.</p> <pb n="200" 
он шта ће радити... ето га кроз два три дана са златним часовником. »Евине су то кћери, хеј мор 
p>Тада учитељица, која је дошла пре три дана и упознала се са главним околностима, саопшти Гојк 
 све поклано, а неки пут те нема по три дана...</p> <p>— А шта би хтела: да се ухватим за сукњу 
> <head>VI.</head> <p>Протекоше још три дана.{S} Љубица све више улази у посао и све се више од 
јку новост о часовнику, одлучили да ово дана припазе на Љубицу боље.</p> <p>— Ниси могао да доз 
.{S} Удри, удри, држи, па кроз неколико дана господин писар у затвор... после већ буде осуђен н 
о срца, што се нахватао за ово неколико дана; осећаше како је обузима некакво пријатно располож 
часак два, па га после нема по неколико дана, а она ни с ким ни речи проговорити.{S} Тешко!...{ 
} Потписали сте списак само за оно мало дана у августу и за септембар.</p> <p>Љубица зину од чу 
ам то са њима наредио све за четири—пет дана: сто, столица, клупа, табла и т. д.{S} А сад је ве 
здвоји из њихова друштва.{S} Пре недељу дана донео им је сам писар обома плату, док други учите 
н њихов друг из Учитељске Школе, годину дана старији по школи, а знали су га добро и Гојко и Ве 
адања и патњи, што их претури за годину дана...{S} Он никада никога <pb n="162" /> не запита за 
ца; то су јој другарице, старије годину дана.{S} И оне обртаху од ње главу презриво, купећи усн 
јрадије говоре, обећа да ће кроз годину дана сам наћи пашенога, само нека свастика порасте.</p> 
одмах, што пре...{S} Ето, кроз десетину дана... чим дође Ускрс...{S} И он стаде жудно гледати у 
се договорити...{S} Данас-сутра... ових дана морамо ићи на испит... требаће твоја крштеница...{ 
је то било ономад... некако тако.. ових дана.{S} После пола часа за Гојком се затворише апсанск 
 од некакве несреће, који је обузе ових дана.{S} Беше веома задовољна својим радом; кад год изи 
е и разговор.</p> <p>— И све ми се ових дана врзе једно по памети... никако да избијем мисао из 
 и рукова се с Гојком. — Шта сањаш ових дана, голубане?...</p> <pb n="153" /> <p>Гојко, онако з 
 мора изгубити памет!{S} И ја сам првих дана била чак расположена према њему«...{S} И она се се 
мо не онакво, како се замишљало ранијих дана...</p> <pb n="156" /> <p>Живели су скромно, мирно, 
х непознатих, црним застором покривених дана, који јаком наступају...{S} Она се стресе, читајућ 
{S} Колико се само ту преживело срећних дана, кад је стекла нове, многобројне другаре и другари 
.{S} Да се само побегне од тих страшних дана и још страшнијих ноћи, кад се само гомилају мисли  
ласом, па му исприча догађаје последњих дана.{S} Ја видим, рече он, да ми се спрема велика неср 
ас јој срце јаче закуца кад се сети тих дана, а душа се занесе у слатким сновима...</p> <p>Писа 
имала бојати?{S} Ето, већ више од месец дана човек долази, и осим задовољства и пријатељства он 
у њој и летос о испиту и опет пре месец дана кад смо мерили вашу учионицу и поручивали скамије. 
у ништа радити, а требаће ми кроз месец дана.</p> <pb n="21" /> <p>— Рачунаља... а шта му је то 
по, чаробно...</p> <p>Не прође ни месец дана, а она већ изгуби памет и предаде се сва срцу, да  
" /> <p>— Шта сте се, море, ви учитељи, данас проскитали!{S} Што ниси са женом отишао у Брезова 
, који би му прошао на миру.{S} Срећом, данас се ништа не догоди.{S} У вече се договори <pb n=" 
е зараде.{S} Ове цене да те Бог сачува: данас једна, сутра — друга.{S} Још да није ових кожа, н 
је за раме. — Треба се договорити...{S} Данас-сутра... ових дана морамо ићи на испит... требаће 
нила, и ако тек беше сунце огрејало.{S} Данас је ишла са чистом и ведром душом, са оним истим с 
почетком у раду.{S} Збиља, како иде?{S} Данас сте почели.</p> <p>— Љутила сам се много.{S} Ниса 
И ти јуче цвокоћеш у затвору од зиме, а данас јој пружаш руку!...</p> <p>— Шта ћу?!...{S} Да те 
ече председник.{S} Ја знам што знам: од данас за две недеље биће промене, па ми одсеците уши, а 
 школу, али се он живо бојао да не дође данас.{S} Добро јој... оне огреботине још се истина црв 
рвени од његове шале.</p> <p>— Чорба је данас ваљана, обрте она разговор, тражећи и у овом случ 
читељка мора остати код детета, које је данас нешто у ватри.</p> <p>Веља иђаше необично весело; 
 а Гојко иђаше весео, задовољан, јер је данас добио потпуну освету за сва тешка страдања своја. 
осећала се срећном, много срећном!{S} И данас јој срце јаче закуца кад се сети тих дана, а душа 
рже се.</p> <p>— Зар ваш колега не ради данас? запита он осврћући се.</p> <p>— Ради, не знам шт 
а веће среће!... .{S}Ја сам најсрећнији данас!...</p> <p>Она се диже и пође к вратима.{S} Он гл 
 ћате, онако... да га превариш: хоће ли данас долазити?{S} Гојко никога не помену, али се знало 
године оплакао; ха-ха-ха...{S} Ја ћу ти данас то уредити...{S} До подне ће сви знати.{S} А ти и 
очеше рад.{S} Љубица осећа да неће моћи данас ништа урадити.{S} Мисли не могу да <pb n="56" />  
већ приспела, да су одборници са кметом данас код школе, да одређују учитељици квартирину, пошт 
ићи као подмазано.</p> <p>— Па шта ћемо данас?{S} Немамо ништа за кување...</p> <p>— А зар је м 
 се он стара да га за сад угуши, јер му данас и у оваким околностима није место.{S} Само тихи,  
<p>— Стој, рече му Веља, кад сазнаде за данашње догађаје. — Па то је читав атентат на твој живо 
 а по неки пут баци оштру »примедбу« на данашњи догађај.</p> <p>— Е, ти си се ту згунторила...  
 јуче...</p> <p>— Дакле ви сте задовљни данашњим одговорима? упита она бојажљиво, као да га не  
се Љубица Гојку.{S} Још ми глава ври од данашњих догађаја.</p> <p>Гојку се разведри лице; са на 
а у старости је најмилије сећање на ове дане борбе, кад се млада снага носила са недаћама и бор 
 другога у школу, где су проводили целе дане, налазећи у раду олакшице своме страдању.{S} Гојко 
 оно рајско место, где је познао једине дане среће, милоште, задовољства.{S} Кућица се већ давн 
викла на његове походе, да их у извесне дане и сама очекује, постале су јој чак пријатне.{S} У  
н, без наде, видећи пред собом све црње дане, све веће зло...</p> <pb n="81" /> </div> <div typ 
.{S} Одатле се опет настављају светлији дани.{S} Сад се баца око на многе стране, а има се на ч 
а у срцима њиховим и настадоше друкчији дани. </p> <p>Гојко опази да се у последње време Љубица 
 лудилом...</p> <p>Тако настадоше горки дани у овоме ново савијеном гнезду.{S} Мучно да ће ту з 
а Драгутином.{S} О, то беху неки светли дани, срећни часови... она се топила само од једнога по 
 Она осећа како се почињу враћати стари дани мука и страдања.{S} Али докле ће се вечно страдати 
а укваси човека горе од пљуска, а траје данима, недељама...{S} Сокак се раскаљао, па нигде не м 
 ноћним шетњама.{S} На овим дугим лепим данима окупљаше се ово интимно друштво сеоских залудник 
бегавају...{S} А по неке... ено баш она Даница, одржава везе са неколико учитеља, и сви је знај 
љину и стаде у мислима претурати дан за даном, све што је у школи преживела; и што више мишљаше 
 он је остао, почео је претурати дан за даном, док се једном не нађе са листом хартије у рукама 
 ће ти писар и услуге чинити.{S} Видиш, дао ти и аконто за овај месец, а ми још нисмо за прошли 
ричу) па наређа на штап ко врапце...{S} Дао сам му пун џак...{S} Море довије се човек у нужди,  
а јашанцију?</p> <p>— Колико си ти нама дао пре, толико ћемо сад и ми вама.</p> <p>— Е, не може 
људи бити фини и углађени: неком је Бог дао намет, а неком, место памети, зализану главу... реч 
вјезди... како ли оно беше.{S} Није Бог дао свакому све дарове.</p> <p>Затим обоје стадоше запи 
, прекрасна ствар!...{S} Још кад би Бог дао деце!...{S} Али на тој мисли Гојко обично свакад по 
ићу, знаш, бећари и сиротиња.{S} Што је дао Бог...{S} Будите задовољни!...</p> <p>— Гле, молим  
а да те напипа...{S} Хе, али им он није дао ни опепелити: зубат беше, па одмах за очи. »Шта ви  
а већ и иначе, вазда главно лице, па се дао у објашњавање ситуације присутнима.{S} Слушаоци изг 
хну фигуру девојачку уза се.{S} И он се дао у неке мисли, од којих му се густе веђе час навуку  
а Милицом Обрадовом.{S} Ћата се највише дао на посао, да се ти гласови раструбе, а он им је упр 
равањем:</p> <p>— Тако, братићу, Бог ти дао, тако!{S} Јес’ видео, господине?...{S} Кажем ја вам 
ушу моју и будућност и све, све бих вам дао...</p> <p>Љубица се унезвери, опет је стаде обузима 
ичним изразом на лицу, носећи собом нов дар Перин — скупоцен брош за груди.{S} Тако се учесташе 
ху човек налази у раду.{S} То је велики дар Божји, само кад је човек и с друге стране задовољан 
и оно беше.{S} Није Бог дао свакому све дарове.</p> <p>Затим обоје стадоше запиткивати час Гојк 
а дуго, него наиђе нека луда, јогунаста даска, па човек да бежи у свет.</p> <p>— Јест, кад ти д 
 по рубље искамчити...{S} А ви’ш ова се даска извитоперила, па се клацка.{S} Не мари, наћи ће ч 
одмах се разлеже шкрипање, пуцкање суве даске.</p> <p>— Охо, имаћете добру музику на предавању, 
га прекинути.</p> <p>— Е сад ви нама да дате један савет, јер зато смо управо и дошли, рече она 
о да ће и вас овако да брука, онда ћете дати оставку.{S} Другог излаза нема.</p> <p>Затим Веља  
ме.{S} Он је, вели, казао једаред да ће дати учитељима нешто пара тамо о Божићу, док покупи шко 
чисту хартију.</p> <p>— Па, ако ћете ми дати за три месеца... да напишем признаницу.</p> <p>— Ш 
стом хартије у рукама, који му је могао дати хлеба.</p> <p>А за то време његово се мило гнездаш 
ели су цео дан код Аксе, који је обећао дати им синчића у деверство, а сам се примио да буде ст 
то зависи од вас... ту вам ми не можемо дати никаква савета.</p> <p>— А како би било да ја траж 
це меко, али вам ја ништа друго не могу дати, осим зла и страдања.{S} Тако сам несрећна рођена! 
 изхраним.{S} Узеће те господин Младен, даће те у школу, а ти да га слушаш као Бога.{S} Немаш с 
уповали од Смиљке, по седам за грош.{S} Даће ваљад’ и сад тако...</p> <p>— Ево ти грош, па купи 
 и Стојан с мотиком...{S} А сусед Глиша даће коња...{S} Хајде да се тражи коњ!...</p> <p>И Гојк 
 »Као цигани!« рече отац и насмеја се. »Даће Бог, па ћемо до године у нашу кућу« одговори мати, 
p> <p>— Ехе, братићу мој, кажем ја њој: даћеш ти мени, Смиљка!{S} Јок, вели она.{S} Море даћеш  
мени, Смиљка!{S} Јок, вели она.{S} Море даћеш ми, луда жено, па макар се сву ноћ вукли по кући. 
ан-два.{S} Мајка нек дође сад у недељу; даћу јој пара извесно, можда целу тромесечну квартирину 
сад на глави, па не знам куд ћу пре.{S} Даћу све рачуне новом кмету, па ти гледај после са њим. 
бом.</p> <p>Кад се Гојко нађе на улици, дахну слободно, па окрете журно, право ка Брезовцу.</p> 
у, по лицу, свуда...{S} Једва изиђоше и дахнуше слободно.{S} Али тамо далеко пред њима виђаше с 
смо, господине...{S} Нема се од куд.{S} Дације су велике, подавише нас, продужи један одборник. 
але, накривљене, непокривене сиротињске дашчарице, са чијег се прага виде шумни вали дивотне Мо 
 ноге од страха...{S} Дркће и чека дан, два...{S} Трећи дан долазе три човека у срез, јављају с 
.</p> <p>Гојкова се болест одуљи читава два месеца, и напослетку јадник, намучен, озлојеђен на  
е, да навикне дечје ухо разликовању ова два гласа.{S} Љубица готово не дише; сва се претворила  
поче се љуштити, удари је у срце, па за два секунда готова!... одговори Влајко, и повуче дим од 
 школи до десет.{S} Шта могу учинити за два часа?</p> <p>— Хо, голубице, па то и хоћу баш... да 
 нешто мораде рећи. — Имам да примим за два месеца и још сам мислила да узмем унапред и за овај 
ће на свету, но добити књигу.{S} Кад на два дана пред испит потегнем те разбијем скупоцену ламп 
...{S} Али рекла сам вам већ: ја за она два месеца нисам ништа знала за себе... то беше неко др 
ега, па не трепћу... .{S}Јес, то су она два ока, што их само он зна и нико други...{S} Гле и ли 
наге.{S} Радило се марљиво и журно пуна два месеца, док се већ не приближише ускршњи празници.{ 
нате, ви не видите!... узвикну он усред два окићена воћњака, опијен мирисом цвећа, присуством и 
} Он прилази и одједном јасно разликује два црна ока, која су се упила у њега, па не трепћу...  
а... али што сам страдао!...{S} И после два дана дођох, весео, са испита, носећи књигу у руци.. 
но, са самопрегоревањем...</p> <p>После два дана дође писар.{S} Уђе у школу опрезно, пажљиво, б 
 ипак најмилија, најдража.</p> <p>После два дана дођоше Веља и нови им сусед Влајко.{S} Беху по 
а рад; гнездо остаде само.</p> <p>После два дана дођоше им у походе Љубичина мати и сестра.{S}  
ом се поздрави обично, као да су се пре два часа растали.</p> <p>— Где си ти летос био? запита  
 знајући ни сам шта говори.{S} Доведоше два сведока и испиташе их.{S} Гојко виде да ту нема шал 
ај, зна он шта ће радити... ето га кроз два три дана са златним часовником. »Евине су то кћери, 
шећи се.{S} Она је већ ухватила на себи два значајна погледа писарева, па је одмах обузе она же 
наше село, кад ми и ’нако нисмо тражили два учитеља.{S} Како нам је до сад могао један отаљават 
ропао бих...{S} На мене скочише у школи два најодраслија ђака.... због неке увреде...{S} Истуко 
а.{S} Мало затим дојурише у бесној трци два добра коња са санкама, и стадоше пред школским врат 
 јој теже од свега: писар дође за часак два, па га после нема по неколико дана, а она ни с ким  
 морамо и ми.{S} Шта, зар ја да изгубим два месеца са овом дерладијом узалуд; а шта ће за то вр 
, овај... и како ћу рећи, оногај... као два мученика.{S} Јутрос нас газе, братићу, и туку као с 
се труђаше за то.{S} Писар постаја само два-три тренутка, прибра се од узбуђења, али га сад <pb 
p> <p>— Коме?... прихвати писар.{S} Ено два сведока чекају.{S} Све ће то да иде по закону, не б 
 динара месечно, а ми јој дајемо још по два динара, те свега шест.</p> <p>— Молим вас, прекиде  
ети наше село, те нам натоварио на врат два учитеља.</p> <p>Старац се узврпољи, уздахну дубоко, 
 у школу изјутра, Љубица застаде између два воћњака, да се надише овога мирисног, чистог ваздух 
и је значајно...</p> <p>Већ се навршују два месеца како она дође у ову школу, и шта ти није за  
средини, испод њих оштро гледају и секу два плава ока, па се на ниже спушта, превијен и мало за 
ето... треба уговор испунити.{S} Већ су два месеца, доста је чекања.</p> <p>— Знаш да због прве 
анке одмах, а ја макар и не јела за дан-два.{S} Мајка нек дође сад у недељу; даћу јој пара изве 
Нема, дакле, ништа од разговора.</p> <p>Два дана по том дође јој мати.{S} Стојан извести Гојка  
 сутра да ти донесем златан часовник... двадесет дуката сам га платио...{S} Ономад сам га купио 
лости.{S} Скамије старе, рађене још пре двадесет пет година; свака се искривила, раскламитала.. 
ему одреди накнада у десет, а учитељици двадесет динара месечно.</p> <p>Настаде прави лом.{S} К 
огађа:{S} Гојко у три разреда има преко двадесет предмета, а она само један разред са три предм 
 његову.</p> <p>Беше то човек од својих двадесет и пет и шест година, црне густо обрасле браде, 
погодби.{S} Наредише да учитељица прима дванаест динара месечно а учитељ четрдесет динара одсек 
рца.{S} Како ће, каже, да живи човек са дванаест динара месечно, побојте се Бога!« Те ти они, б 
рактика!{S} Нисам ја узалуд практиковао дванаест година, па зато се сад не бојим ни једног прав 
.{S} Знам да ће од народа покупити свих дванаест, као за господин Драгољуба...{S} Е, трнићу, не 
едник.{S} Ја знам што знам: од данас за две недеље биће промене, па ми одсеците уши, ако то не  
ају трећину читанчице на памет, а друге две трећине не могу ни да сричу...{S} За колико бих мог 
сто револвера падоше на писареве образе две сухе коштуњаве руке са оштрим ноктима и забодоше се 
а имам по закону право на добро озидане две собе, кујну, подрум и дан орања земље...{S} Ви ми т 
сна девојка и одлична учитељица.{S} Пре две године <pb n="51" /> свршила је школу.{S} Сирота, н 
...</p> <p>— Је ли ожењен?</p> <p>— Пре две године није био...{S} Сад не знам.</p> <p>— Ах... у 
а сад уписујемо и ону децу, која су пре две године требала бити уписана.</p> <p>Кмет зовну Гојк 
p>Љубица збиља зину од чуда.{S} Још пре две недеље она се нешто разговарала са њим о броју ђака 
> <pb n="78" /> <p>И Љубица осећа да се две руке све више савијају око ње, а она нема снаге да  
 кајмаклија, а?...</p> <p>Љубица донесе две шоље црне кафе, па седе уз њега и узе да се послужи 
} Јок, ја хоћу свакад кувано, а са наше две плате то ће ићи као подмазано.</p> <p>— Па шта ћемо 
на не доврши мисао: осети да јој падоше две тешке руке на рамена, које почеше стезати...{S} Ват 
чина саучешћа.</p> <p>Цео дан проведоше две сиротице у разговору.{S} Увече, после скромне вечер 
Вељом стајаху неколико млађих учитеља и две девојке.</p> <p>— А, ево нам младожење, прекиде Вељ 
 спрема велика несрећа... неће проћи ни две недеље, а ја ћу бити отпуштен.{S} Па куд ћу после и 
е и за мене боље бити.{S} Боље је мусти две овчице но једну...{S} Тако је то, братићу мој!...{S 
ј отац, купивши узгред ту у једној кући две овчје коже.{S} Вајдица је и то: зарадиће на њима тр 
...{S} И за то страдање добио сам одмах две кондиције и... и... тамо још нешто...{S} Гојко запе 
лану и стаде као да ће изазвати кога на двобој, па одлучно изјави да ће и она ићи.</p> <p>Кад б 
 зрелих крушака... једна се распрсла на двоје, па се беле полутине и преливају се на сунцу...</ 
и набавке, то ти је сав издатак.{S} Ови двоје нису примили квартирине ни паре.</p> <p>Кмет обор 
ако кроз зубе, све се то просу пред ово двоје јадника, који дођоше да заложе сву своју снагу за 
она...{S} Не зна се које је луђе од вас двоје.{S} И ти јуче цвокоћеш у затвору од зиме, а данас 
право у ону собу...{S} Па ћемо онда нас двоје наставити весеље.{S} Хоћеш?...</p> <p>Богосав, го 
, ето сутра ћу тражити премештај за нас двоје...{S} Али да знаш само шта сам измислио...{S} Слу 
да! помисли она.{S} Мораће једно од нас двоје путовати«.</p> <p>Најзад гости се кретоше.{S} Уре 
ако би је што јаче увредио!...{S} А њих двоје седе, загрљени, једно уз друго, и гледају се мутн 
p> <p>Гојко је сам изјавио жељу, да њих двоје издржавају њена брата, док је у школи.</p> <p>Она 
ђаци му нешто писаху.{S} Кад угледа њих двоје, он се трже и задркта: осети да му не долазе ни с 
питање: »Шта је?«</p> <p>— Остадоше њих двоје сами.{S} Овај креса оком, креса, док се Богосав с 
и срећнога детињства, кад беху само њих двоје деце, она и брат, па лежаху овако исто уз мајку,  
.{S} Изређао је тај поглед све, што њих двоје заједнички преживише, и ниједна сенка захвалности 
 се прибра и опет провири...</p> <p>Њих двоје седе на столицама једно уз друго, загрљени, приљу 
јави, да је он већ учинио што треба, да двојица учитеља буду премештени а учитељица отпуштена.{ 
<p>— И ти си пошао к њима?</p> <p>— Нас двојица ћемо сад да путујемо... у смедеревску Јасеницу. 
 се одједном промени...{S} И видиш, њих двојица не говоре један другоме ништа.{S} И то све Веља 
стадоше сами у соби.{S} Чим изиђоше њих двојица из дворишта, Љубица му се баци на груди, обгрли 
</p> <p>Затим Веља стаде причати о оној двојици што им се спрема премештај, па дошавши тако у р 
розоре... свуд навучене завесе, али оне двокрилне, те се између њих може видети.{S} Пропе се на 
="59" /> <p>Да ли могу бити људи толико дволични...{S} И то остаде за њу неразрешена загонетка. 
ажи само...{S} Да се сакријемо од овога дволичног народа...{S} Па ти ћеш ми живети тамо као у р 
оде низ воду, тихим лахором, овај тужни двопев танахне бистре реке и младе, несрећне девојке... 
е теби, све ради тебе...{S} Хоћеш?{S} А дворац ће нам бити сав од драгог камења, па у вече кад  
о онако...{S} Па баш ако хоћеш и онакав дворац у земљи?...{S} Тамо има много пећина, копа се зл 
леда масним очима Ђокића и спрема се за дворбу.</p> <p>— Гледај, бре, немој да оставиш коју нап 
м, у сред рада, учини јој се да чује са дворишта необично звецкање, баш као да је сабља.{S} Пог 
 жив, окретан младић.{S} Још с половине дворишта он проговори:</p> <p>— Кажем ја: није се он мо 
и у соби.{S} Чим изиђоше њих двојица из дворишта, Љубица му се баци на груди, обгрли га и стеже 
лаву и пође изласку.{S} Гојко истрча из дворишта и стаде пред вратницама...{S} Беше сав у јакој 
а прозору, па видевши да писар изиђе из дворишта, врати се на пређашње место и загледа се у сво 
од гуњ, замеће мотику и журно излази из дворишта...{S} Ха!.. узвикну Гојко и поче долазити к се 
дједаред залаја једно псето и искочи из дворишта, за њим појури друго, па треће и око уморна уч 
="126" /> <p>Изиђоше обојица заједно из дворишта, па се онда окренуше сваки својим путом.</p> < 
 одређен збор у месној школи.{S} Још из дворишта опазише да је дошло доста чланова: из школе се 
густо ружино жбуње, а Богосав оде преко дворишта, машући главом.</p> <p>— ’Натема је!...{S} Луд 
е!... рече она, па се огрте и оде преко дворишта.</p> <p>— Ето нам сад нове беде, рече Гојко, п 
главу и, замишљена погледа, пређе преко дворишта.</p> <p>Љубица је сад први пут виде из близа.{ 
{S} Час га видиш да се једва вуче преко дворишта, главу тужно оборио, очи гледају невесело, стр 
ј... сад ћу ја.</p> <p>Она одјури преко дворишта, заклањајући се дрвећем, па не уђе на врата, н 
о, набаци капу на очи, па пројури преко дворишта, не марећи хоће ли га ко опазити са прозора.{S 
..{S} Ноге му се одсекле, он трчи преко дворишта, али му се чини да мили као бубица...{S} Брже, 
еописана лепотица!...{S} Иде брзо преко дворишта, а на лицу јој исписано некаво невино, чисто д 
езно школске вратнице, прође брзо преко дворишта и уђе у ходник.{S} Стаде да се прибере.{S} Беш 
 и ишла у своју »тужионицу«..{S} На дну дворишта, где је становала, беше баштица са неколико гу 
 <p>Одједном се нечему досети, претрча, двориште и изиђе пред вратнице, где је очекиваше радозн 
>V.</head> <p>Тек је сунце изгрејало, а двориште се напуни ђацима.{S} Гојко и Љубица одвојише с 
лача, леђа грчевито одскачу; погледа на двориште — писар натмуренији од густих облака, корача н 
ћа још те је опазио писара да излази на двориште, иначе би га овај затекао баш како виси на про 
дно мора мислити.{S} Она изведе децу на двориште, пусти их да се протрче а сама се стаде брисат 
ко застаде на вратима, а она сама пређе двориште.{S} Отвори вратнице и загледа се у Гојка, па к 
одједном обузе, па журним кораком пређе двориште и оде у свој стан.{S} На вратима је дочека дом 
па се обрте и уђе кроз вратнице у своје двориште.</p> <p>— Лаку ноћ, рече он за њом, прихватају 
S} Ево и њега!...</p> <p>Чим се затвори двориште за Милицом, на вратима се појавише Богосав и В 
љава сокака и ступи у пространо школско двориште, обузе је некаква слутња, <pb n="91" /> и она  
вратницама и отворивши их уђе у школско двориште.</p> <p>Пред школом сеђаху, на једној клупи, н 
а се ради!... </p> <p>Улазећи у школско двориште, Љубица опази како се Гојко нешто устумарао пр 
често, па улази с коњем право у школско двориште, веже га негде у заклон, па иде весело у школу 
ицу.{S} Гледаћемо...</p> <p>Она изиђе у двориште.{S} Пролазећи кроз ходник, смишљала је како ће 
 прибирати.{S} Одједном скочи и изиђе у двориште.{S} Стаде ходати тамо-амо, а под ногама му шуш 
а његовом домаћицом.{S} Чим наступише у двориште, Љубица одмах опази, да нови колега целом свој 
одборници разиђоше.{S} Баш тада уђоше у двориште кола са учитељевим стварима.{S} Учитељица заст 
 опази Богосава, који таман хтеде ући у двориште, па кад виде њу, изненади се па застаде.</p> < 
е дошао овамо.</p> <p>Увуче се лагано у двориште, па одмах зађе под прозоре са источне стране.{ 
 од куд се приближаваху гости.</p> <p>У двориште уђе срески писар у новој полицијској униформи, 
Претучен је, смрвљен догађајима, па иде двориштем као суманут...{S} Шта је то... докле ће тако? 
пази да ја ништа...</p> <p>Дочека је на дворишту и уведе у своју собу, која сад беше лепо прове 
у.</p> <p>У том се отворише вратнице на дворишту.{S} Стојан приђе прозору, па одмах одскочи. </ 
ојише свако своју децу, па одмах, ту на дворишту, почеше разговор са њима.{S} Обоје се само упо 
че да уписује нове ђаке.{S} У ходнику и дворишту пуно људи и жена и свако држи за руку по једно 
тва.{S} Кућица се већ давно срушила, по дворишту израсло трње и коров; плетар, у који је затвар 
розор.{S} Чича Стојан нешто тумараше по дворишту, вичући узгред на несташну децу, која му порем 
у школу, пусти ђаке, па стаде ходати по дворишту, стресајући се од хладноће.{S} Стојан му са пр 
чекиваше одговора, стаде се освртати по дворишту.</p> <p>— Овде, одговори Гојко, мрштећи се.</p 
гласа, излете из собе и стаде трчати по дворишту.</p> <p>Стојан утрча у собу, и она оде за њим. 
/> <p>Љубица се окрете и разгледавши по дворишту уђе у школу. »Све једно исто«, помисли она про 
...{S} Он сад зна само да хода овако по дворишту и да гледа овога уплашеног фамулуса како стоји 
о!...{S} И њему се чини да хода тако по дворишту пуних 4 — 5 часова, и ако је тек мало јаче од  
ким прутићем у руци, разгледаше децу по дворишту.{S} Неколико његових ђака приђоше к њему.</p>  
ва кућу.</p> <p>Једне вечери седи она у дворишту и чека мужа на вечеру, и ако он у последње вре 
, да их окупи око себе, али чим стаде у дворишту, опколише је жене са децом.{S} Она поцрвене и  
и онај ледени камен, који је још овде у дворишту обузе...{S} Она дође до кревета и седе, тешко  
 /> у једном собичку, што је подигнут у дворишту школском..{S} Пређашњи је учитељ, рече му она, 
и изрази.{S} Она и сама добациваше Пери двосмислене одговоре, разуме се све у шали, но тек беше 
мо могло нестати!...{S} Она опет стаде, двоумећи: нешто је снажно вукло тамо у собу...{S} Али ш 
ћата, идући за њом.</p> <p>Она застаде, двоумећи.{S} Чинило јој се да треба нешто понети, и она 
вратима, па одједном застаде у некаквој двоумици.{S} Беше га срамота, тешка га срамота обузе... 
збуни се.{S} И он беше збуњен, управо у двоумици, не знајући да ли да иде напред или да мало за 
 прочитала његове мисли, па се још сама двоумљаше.{S} Најзад победи женско упорство, она плану  
о!{S} На њему је сеоско одело, окорамио двоцевку па иде весело, као човек, који је до овога час 
де се дизати из прашине.</p> <p>— Чекни де ти Перу писара, чек!...{S} Он ће тебе ’нако знаш...  
 и разговорна жена.{S} Отвори се читава дебата, те чак и наше зараћене стране морадоше попустит 
а говорнику.</p> <p>После се разви жива дебата о говору, јер је тема стајала у вези са најбитни 
.{S} Велика већина учитеља узе учешће у дебати, док учитељице не скриваху своје нестрпљење, врт 
јасне предмете, што се белуцају ту крај дебела крушкова, а слух напрегнуто лови сваки звук и по 
} Около дрвеће бели се и тамни од суре, дебеле прашине, која је у густим слојевима попадала по  
чају похвалу.{S} Стојан ми набавио неку дебелу кокошку, а ја рекох биће добра за чорбу.</p> <p> 
о и гледа неће ли се наћи какав трн или дебља стабљика, да не жуљи ноћу господина.{S} Радећи то 
 Аксе, који је обећао дати им синчића у деверство, а сам се примио да буде старојко.{S} Вељи се 
убица.{S} У истој цркви, у којој се пре девет месеца венчала са Гојком, пред истим свештеником  
 не можемо тако.{S} Ми смо владали само девет месеци, а ви по више од године!...{S} Мој рођо, т 
о господин управитељ да му пошљете оних девет ђака.</p> <p>Љубица диже главу и погледа га зачуђ 
в нејасан страх.</p> <p>— Да узме ваших девет ђака... да има и он први разред.{S} Хајдемо у шко 
... то је од онога« и са тим сећањем на деветорицу ђака појавише се у њој сећање и на све оно,  
е изврши наредба Министрова, одвојте ми деветорицу... које ви хоћете.</p> <p>— А морају ли се о 
и се рече: »Ништа, ја ћу њему поклонити деветорицу, па онда да имамо обоје по педесет ђака«.{S} 
е.{S} Опази она и неколико познатих јој девојачких лица; то су јој другарице, старије годину да 
она љуби!...{S} И љуби првом, страсном, девојачком љубављу; љуби безумно, са највећим самоодриц 
закључа се у својој соби, паде на своју девојачку постељу и горко зајеца...</p> <p>»Боже, шта ј 
 те више осети но угледа танахну фигуру девојачку уза се.{S} И он се дао у неке мисли, од којих 
а чистим застирачем.{S} Чим уђе у собу, девојка се скиде, па обуче једну шарену сеоску сукњу, н 
 Ето, купио сам часовник, какав ниједна девојка у Београду није понела...{S} Да дођем сутра да  
> <p>— А... отеже и збуни се изненађена девојка.{S} Ви сте, дакле...{S} И ја сам овде постављен 
 и то он зна...{S} А каква је то красна девојка и одлична учитељица.{S} Пре две године <pb n="5 
 Мај... мајко моја!... мајко!... врисну девојка и приљуби се уз те слабе, изнурене груди, знају 
ареде да им чувамо децу, која их има, а девојкама... шта?...{S} И њима тако нешто... да им чист 
м стајаху неколико млађих учитеља и две девојке.</p> <p>— А, ево нам младожење, прекиде Веља жи 
 мирисом цвећа, присуством и сузама ове девојке, кршећи руке од муке што не уме или не сме јасн 
љајући, — како то већ умеју вешто младе девојке.</p> <p>Снаша Смиљка, бистра и паметна жена, од 
в танахне бистре реке и младе, несрећне девојке...</p> <p>А Гојко занемео, смрзао се, па не диш 
 за које држаше да могу јако утицати на девојку.{S} И одједном, усред тих сањарија, он се трже. 
 ни сам не зна како, приђе лепој младој девојци, скиде шешир и не гледећи је промрмља врло брзо 
сила, која га снажно гони у наручја тој девојци, осећа да га нешто снажно привлачи к њој.{S} И  
оје зле особине, која јој сметаше и као девојци, а већ у толико више као васпитачици.{S} Паштил 
"9" /> здраво и весело шеснаестогодишње девојче.{S} И село јој је у тим сновима изгледало друкч 
бродећи с Дрине на Тимок, уграбих једно девојче...{S} Наша учитељска посла!{S} Све радимо узгре 
ући се у себи и чудећи се смелости овог девојчета. ’Натема је... помисли он, а ви’ш овај не уме 
аше.</p> <p>— Па где си, болан, до сад, дед’ причај: где си био, шта си радио? обрте се Веља Го 
о већ ја и ти на само... видећемо.{S} А деде да видимо то са учитељем.{S} Баш ме ту Пера навлач 
и шта би још могао рећи. </p> <p>— Е па деде, за срећна познанства! подиже писар чашу, додирују 
нам дош’о, господине, рече један крупан дежмекаст сељак, прилазећи учитељу и пружајући му руку. 
p>— После усамљена, непријатна, ноћнога дежурања Веља се зачуди овој шали, али се брзо прибра,  
личанствено дижу моћне огромне планине, делећи се у све више и све даље кругове, који су умотан 
и пажљив према њој; не уме, или неће да дели милошту као други људи, него све некако онако... о 
ожиже живо срце, сваки јој чупа из срца делић по делић досадашње љубави и пуни празно место у с 
људских очију, док му садашњост не отме делић по делић сакривене тајне.{S} И боље!...{S} Слатко 
 не смири док не осети, да јој је сваки делић тела, као и душа, прожет овим заносним осећањем.. 
о срце, сваки јој чупа из срца делић по делић досадашње љубави и пуни празно место у срцу најљу 
чију, док му садашњост не отме делић по делић сакривене тајне.{S} И боље!...{S} Слатко је надањ 
ћи одговор Стојанов.{S} Извади из стола деловодник, забележи тамо нешто, стави нумеру на ону ис 
ше хартију, па је одједном сави, отвори деловодник и метну је унутра.</p> <p>— Добро... рече он 
ништа горе.</p> <p>— Да ли да заведем у деловодник? запита Гојко, савијајући исписану хартију и 
овори:</p> <p>— Школски одбор има свога деловођу, а ви у школи немате никаква посла.</p> <p>— М 
ало не тичу, а зна да школски одбор има деловођу — њега, Гојка.{S} Он га чак сматра за толико п 
асположено, као кривац кад се ухвати на делу.</p> <pb n="117" /> <p>— То ћемо већ ја и ти на са 
} О, то су јој лице морали набавити сви демони из пакла!...</p> <p>Млада, лепих црних очију, та 
ниси потревила, рече јој он, смешећи се демонски.{S} Они сад тамо ручају, па да им поквариш вес 
.{S} Од предане и заљубљене жене ствара демонску душу, која само о злу мисли.</p> <p>Ужасна ли  
 не знајући ни шта да ради ни куд да се дене, само обрће очима десно и лево, скрећући поглед че 
шљено.</p> <p>— О, па ја нисам ни стоти део испричао.{S} То је код мене непрестано... и у ситни 
а сваки њен уздах односи собом по један део његова тешког бола, а на души му оставља тихо, приј 
је. »Чује он за ту промену... већ тамо, депеша... па му се одједном одсеку ноге од страха...{S} 
вему веровати: те не знам онај отпуштен депешом, те овај ће бити пенсионован... ваздан тако!... 
 из среза.</p> <p>— Отпуштен Пера писар депешом...{S} Сви у срезу то говоре... веле извесно, ре 
 причања отворише се позната врата, уђе депозитар и зађе некуд иза Гојкових леђа.{S} Зачу се от 
} И кметови са вечним немањем новаца, и депозитар крајем свакога месеца...{S} И све, све исто,  
, и задркта.</p> <p>— Добро... одговори депозитар отегнуто.{S} Онда ја да издам за све месеце?< 
јући се да спроведе кривца суду.</p> <p>Депозитар одмах запита Љубицу, гледајући је са интересо 
 месеца, Гојко и Љубица, на позив новог депозитара, одоше у срез.{S} Тамо се већ многи догађаји 
а, зар ја да изгубим два месеца са овом дерладијом узалуд; а шта ће за то време да ми раде оста 
очима и одједном рукну у плач.</p> <p>— Десет година сам овде, слатки братићу...{S} Немам куд.. 
ене, видиш... сто закрпа, а на опанцима десет подлога.</p> <p>— Ево ти динар да купиш Станки оп 
љењу, он треба не само сада, но и после десет година, да буде скрушен, убијен, сатрвен тугом... 
</p> <p>— Знаш да морам бити у школи до десет.{S} Шта могу учинити за два часа?</p> <p>— Хо, го 
 пође за руком...</p> <p>Кад Гојко, око десет часова, опази да је Љубица пустила своју децу кућ 
е бар једну реч, да захвали.</p> <p>— У десет часова тачно пустите децу кући; часовник вам добр 
м захтевом: да се њему одреди накнада у десет, а учитељици двадесет динара месечно.</p> <p>Наст 
е учитељ, рече му она, примао накнаду у десет динара месечно за стан и башту.{S} Гојко оде те р 
ећу и заустављају се на њој...{S} Да су десет пушака наперене на њу, лакше би јој било...{S} Шт 
вом значајно. »Шта ли је то? пита се он десети пут у чуду, и не могући се досетити ничему, опет 
p>»Чудновата је, баш!... премишља Гојко десети пут једну исту мисао. — Овамо седи са њим цело ј 
 њега стајаху и одговараху на јектенија десетина одраслијих ђака.{S} Гојко стаде за певницу, ал 
ком сигурношћу и разумевањем, као да је десетине година провео на том раду.{S} Реч му беше течн 
{S} И то одмах, што пре...{S} Ето, кроз десетину дана... чим дође Ускрс...{S} И он стаде жудно  
о сад се уписивало сваке године само по десетину нових ђака, па се нису ни узимала деца из инок 
{S} До сад су учитељи уписивали само по десетину нових, тек да имају и први разред... па се све 
оме то мој кмет говори: неће да ми купи десетне мере зато, што брезовичка учитељка скупља скору 
и ћемо, рече весео Гојко који је био на десетом небу од радости: »изгрдила је ћату, а мене сама 
 али се одмах и пресекоше.{S} Сутра дан деси му се прилика да чује смелу изјаву писареву и шаљи 
то што и она.{S} Сутра се то може и њој десити.</p> <p>— Молим вас...{S} Готово да не улазим ја 
ну леву руку само преноси преко чела, а десна све више дркће у његовим рукама.{S} У глави нема  
у очима лево и десно, промени тежиште с десне ноге на леву, па опет врати на десну, и најзад ст 
 јадник!...{S} Гори му, страшно му гори десни образ, осећа сва места којима се бол и ватра пруж 
ади ни куд да се дене, само обрће очима десно и лево, скрећући поглед чешће на ону страну, где  
ана.{S} Нову официрску капу накривио на десно ухо, а сјајну никловану сабљу пустио те се вуче п 
вој великој кривици, мрдну очима лево и десно, промени тежиште с десне ноге на леву, па опет вр 
ан нам вели — и председник показа руком десно до себе, Гојко угледа капетана и би му мало слобо 
даље и гледајући зачуђеним погледом час десно час лево око себе.{S} Његов поглед као да хтеде р 
оред познатога плота, хтеде погледати у десно, али му се учини да неко стоји на отвореним врати 
о, добро... убрза Гојко, окрећући главу десно и лево, не знајући како да се склони од тих изјав 
Ђокићеву... чим се изиђе из села, одмах десно...</p> <p>— Знам... знам... дркташе она од зиме,  
и шта је ово?...{S} Некаква топлина око десног образа.{S} То неко дише уз њу, осећа да је то ди 
 с десне ноге на леву, па опет врати на десну, и најзад стаде руком требити густу браду.{S} А Љ 
и писареве, он опази да председник диже десну руку и даје њоме знак некоме иза његових леђа да  
ев загрме и заклокота у њој, она подиже десну руку, изви је у страну и спремаше се да пљесне њо 
рли је нежно.</p> <p>— Ти најбоље знаш, дете моје.{S} А по теби гледајући, рекла бих да је мног 
не, како не!...{S} Зато сам и дошао.{S} Дете пише: исцепало се, обосило, а зима — ето је!...{S} 
 и руке, па да ми њега узмете.</p> <p>— Дете нек остане, а ти чича иди кући, рече кмет и махну  
а време њеног одсуствовања, одмах посла дете к Гојку, молећи га да дође њој.{S} Гојко одмах дођ 
ног синовца, један одборник уписа своје дете и затим чича Стојан стаде да позива једног по једн 
колиле.</p> <p>— Јаднице!... јадно моје дете!{S} Мученице!... шапуташе она, лијући сузе на ту г 
тамо.{S} За то време чини му се да чује дете где говори:</p> <p>— Повратила се... била јој мркл 
а једног млађег човека и молбе да му се дете не узима у школу, јер то му је најстарији, па је т 
певати: стадоше богорадити да им испише дете, јер су инокосне, па им нема ко помагати у раду.{S 
ће се крити да га не удариш, а некмо ли дете.{S} Тако је, братићу мој!</p> <p>— Оно види да ја  
лу сеју.</p> <p>Мајка, радосна, што јој дете тако срећно, па уздахне и погледа млађу кћер, поми 
и се она сама не дише.{S} Изгледаше као дете, кад добије тако ретку и неочекивану играчку, о ко 
 вилице и опет се заплака, јецајући као дете.</p> <p>Веља се намршти и прође преко собе.</p> <p 
за камџију... зна га да је безмоћан као дете, јадник!...{S} Гори му, страшно му гори десни обра 
нтересована Љубица. — Ваљда сте бар као дете проживели, у родитељској кући, са децом?...</p> <p 
</p> <p>— Јеси ли луд?...{S} Плачеш као дете, кад те други бију...{S} Еј, грешниче!... </p> <p> 
ви људи!{S} Прошлог љета пустите ми ово дете да ме надгледа овако старог и да ме што послуша, а 
p> <p>И Стојан га узе за раме, као мало дете, па га уведе у собу и намести на столицу.{S} Нађе  
.. одједном се следих, узех га као мало дете и доведох кући.{S} Тада сам видела да на њега ника 
о на лицу прочитати...{S} Беше као мало дете!«...</p> <p>По испиту наступи још већа промена.{S} 
 може да се не љути кад види овако мало дете, а препредено и ширет к’о и чича Стојан.{S} Ја га  
она... учитељка..{S} Сад дотрча Стојино дете, и ја таман да пођем, а ти уђе.{S} Претури се, вел 
 у раду.{S} Неке се заклињу да им је то дете једина мушка глава и свечар у кући...</p> <p>»Шта  
>— Да ли је школа далеко одавде?</p> <p>Дете се обрте к селу, пружи руку на једну од ближих згр 
 ниси крива...{S} Шта ти знаш, као мало детенце!...{S} Ти мислиш сваки те воли, ко год те љубаз 
ништа требати...{S} Ја ћу тебе као мало детенце... све ћу те овако на рукама, ето баш овако...  
 их испрати, а учитељка мора остати код детета, које је данас нешто у ватри.</p> <p>Веља иђаше  
ад сутра дан Смиљка пође својој кући са дететом, она остави кћер и зета са тврдом вером: да је  
 своје прње, па озго уседнем са женом и дететом, а за душему привежемо козу, па терај!...{S} А  
од; види се радо би скочила и притрчала детету.{S} Ко зна шта би му урадила од срџбе!...</p> <p 
х уведе у школу.{S} Одреди место сваком детету, каза им како се зову њихова седишта и таман поч 
р Љубица не беше навикла.{S} Она, чедна детиња осећања, која се улевају у душу још мајчином хра 
јим, он запише у уписницу име и презиме детиње и друго што треба, па опет стане да преврће.</p> 
етиње задовољство...{S} И цело јој лице детиње, нежно... мала устанца скупљена, румене се танке 
дговара она механички, више понављајући детиње речи, не знајући ни сама шта је рекла.</p> <p>По 
а стана у школској згради« понављаше он детиње речи, корачајући лагано и несигурно својим кратк 
 лицу јој исписано некаво невино, чисто детиње задовољство...{S} И цело јој лице детиње, нежно. 
ли се одмах умири.{S} Некакав ђаволаст, детињи осмех пређе јој преко усана и она баци поглед на 
цу, љутити се, умало не почеше страдати детињи чуперци.{S} Она још није стекла ону необичну веш 
{S} Чује се мушки глас, па одмах за њим детињи. »То је учитељ... онда ће ово бити«, вели жена у 
>овака</hi> жена има овако невин, овако детињи израз лица?...{S} О, то су јој лице морали набав 
е тако замишљена и смешка се задовољно, детињски...</p> <pb n="206" /> <p>О, сад тек разуме Љуб 
огачених крвавих очију...{S} Беспомоћно детињско страдање и нека дивљина беху исписани на његов 
е имао сећати, да није тога лепог доба, детињства...{S} Зар да се не сећа онога гнезда, у облик 
 њене топле груди, она се сети срећнога детињства, кад беху само њих двоје деце, она и брат, па 
тадоше му пролетати сећања из безазлена детињства.</p> <p>Како да се не сећа!{S} Зар би се могл 
ти овај тренутак на један часак из њена детињства.{S} Јест, сећа се тако живо...{S} Довела је м 
утати и сећати се срећнога и безазленог детињства...{S} Ћутати, ћутати, ћутати... а топлина од  
> <p>— Ви не знате, а то је мени још из детињства... запамтио сам добро, стотину пута се потврд 
раво ни живео, него онако...</p> <p>— А детињство? стаде га запиткивати заинтересована Љубица.  
а:</p> <p>— Ви сте јамачно лепо провели детињство и младост?{S} Видим да се радо сећате младост 
 »ђачке болести« свршују.</p> <p>Срећно детињство, красна младости, нећете се никад вратити! </ 
 је још исто онако мила, као што беше у детињству.{S} Сад је и она сама сасвим друга: до јуче б 
н пасе, трава расте; пајо, пауне...{S}" Деца поискакаше из клупа као јарићи, па се окупише око  
цикну помамно:</p> <p>— Ха, тако ти!... деца иду боса, исцепана, а он купује својој... и опет с 
то згодно усвоји у зимском полумраку... деца не дишу, слушајући... да, да.!...{S} А мај, знате, 
се мало приберемо...{S} Хајдемо на рад: деца нас одавно чекају, рече она, па отвори врата и изи 
 школу.{S} Прво сврну у Љубичин разред; деца беху на окупу.{S} Даде им чиме ће се занимати, па  
S} Ту су јој све мисли, цела душа...{S} Деца одговарају: по неко већ схватило добро целу мајсто 
љаве и беличасте у љубичасту боју...{S} Деца носе започете корпе, одељане витке или очишћену ло 
ају ићи у цркву, кад је она удаљена.{S} Деца ће већ доћи, па нека их он води; и онако није до с 
ваздух не узмути више него што мора.{S} Деца беху изишла на одмор; он је извесно то и очекивао, 
рогим тоном врати их на своја места.{S} Деца се уплашише од њеног строгог израза и тона, па се  
оје јој паде у очи као несташно.{S} Сва деца из тога круга, у који је она гледала, стадоше боја 
ешто запиткивати, али тако неумешно, да деца одмах опазише због чега се она обраћа к њима, па с 
 Ах, извините, молим вас.{S} Јадна моја деца... оставила сам их онако.{S} Не знам сад ни где су 
а по том ослобођена и раскалашна сеоска деца...{S} И кметови са вечним немањем новаца, и депози 
питкивати, тако радознало, као што мала деца распитују за непознате им ствари. — Жалите јамачно 
етину нових ђака, па се нису ни узимала деца из инокосних кућа, а сад нам треба нових педесет.{ 
S} Одмах по том стадоше излазити уморна деца, протежући се целом снагом, а за њима покуњен, сну 
м живља и окретнија, а гле како су наша деца!...{S} Зар он са оном његовом пипавом мирноћом мож 
 која је некад била сва црна, али су је деца, мокрим крпама, у току дуго година, тако изрибала, 
или већ тамо... морам на рад, чекају ме деца.{S} Како сам ја!{S} А она јок... него са њим тамо  
 природе, певање... у мају, за то време деца заборављају теже ствари.</p> <p>— Истина јест, при 
а писара, али овај гледаше само како се деца унезверила, па чекају шта ће им Гојко рећи и нијед 
ли се...</p> <pb n="208" /> <p>Прогнаше деца чопор говеда на пашњак...{S} Запрашио се сокак, пр 
подне, Љубица још лежи на столу; почеше деца долазити у школу, она још лежи, и види се само как 
еђу вама?</p> <p>— Еве... овај, пружише деца прст на једнога.</p> <p>— Оди, ђаче, овамо; оди, ј 
у; уђе у Гојкову школу и, пошто изиђоше деца, стаде слушати заплетено и нејасно Гојково причање 
<p>Сутрадан Љубица дође рано у школу; и деца се брзо окупише.{S} Свако се лепо обукло па се бел 
та борба са кметовима и одбором...{S} И деца хоће човека лако да наљуте, али су све то ситне ст 
жати, а то је и Гојко напоменуо, да јој деца почињу бивати све више утегнута и повучена, нестај 
ица настави рад, па кад опази да су јој деца заморена, пусти их на одмор.{S} Тек што деца изиђо 
 је Љубица врло мало прешла, али су јој деца добро усвојила оно што им је казивано.{S} Код Гојк 
"46" /> <p>Љубица стајаше у ходнику док деца полако изиђоше из школе.{S} За децом изиђе Гојко,  
те, шта ћу да радим са молитвом: никако деца не могу да изговоре неке словенске речи... целе зи 
е им, управо учи их да мисле, али су то деца неука, дивља, па не може све да иде као по лоју... 
..{S} Чудно зацело: ревизор се љути што деца знају трећину читанчице на памет, а друге две трећ 
заморена, пусти их на одмор.{S} Тек што деца изиђоше и она, оставши сама у соби, замисли се, а  
.{S} Љубици се учини да се овде не могу деца навићи реду (а она то хтеде постићи одмах првог да 
А Гојко се не боји испита, он зна да су деца ваљано спремљена, и то му није првина.{S} Али се б 
тила.{S} Чим уђе у разред и виде шта су деца радила за време њеног одсуствовања, одмах посла де 
године туку децу душмански, а на испиту деца весела, смеше се на учитеља, гледају га слободно.. 
м по мало зависи. </p> <pb n="41" /> <p>Деца изнеше столице; одједном се ту нађе и Стојан, који 
p> <p>— Еј, море... одите овамо!</p> <p>Деца се згледаше; по неко се засмеја гласно, заклонивши 
а се то некако само собом удеси.</p> <p>Деца већ почеше долазити у школу, а они обоје сањаху... 
ђаче, овамо; оди, ја сам учитељ.</p> <p>Деца се зачудише.{S} Видело се да су све друго очекивал 
ја страдања, нарочито јадне, сиромашне, деце, која су без заштите!...{S} Али мој добротвор оздр 
асно, Љубица га заустави.</p> <p>— Нека деце код мене... ја и онако радим само то.{S} Ви можда  
нога детињства, кад беху само њих двоје деце, она и брат, па лежаху овако исто уз мајку, под ст 
 зликовци... да затварамо учитеља своје деце... нако без кривице, по туђој поруци.{S} Код нас у 
е креће.{S} Волела би да изиђе до своје деце, и нешто је јако вуче, али чим стане пред огледало 
Научила је она давно, да из очију своје деце чита њихове мисли.{S} Љубица поцрвене, задркта, па 
нако у шали помену, како Гојко има мање деце од ње, и смејући се рече: »Ништа, ја ћу њему покло 
икад до сад није волео, и да му не беше деце, помишљао је озбиљно да бежи са њом у Америку, или 
сови стоке која се враћа с паше, паса и деце која их дочекују, петлова и друге живине која се с 
екрасна ствар!...{S} Још кад би Бог дао деце!...{S} Али на тој мисли Гојко обично свакад поцрве 
мој!...</p> <p>Упис се већ завршује.{S} Деци се наређује да сутра дођу сви у школу.{S} Гојко и  
ста, изађите сад мало напоље, рече Веља деци, па се упути к својим гостима.</p> <p>— Како...{S} 
гледати децу.</p> <p>Љубица приђе ближе деци, рече им да гледају само на њу, па поче рад.{S} Ос 
ш не спрема за излазак.</p> <p>— Кажите деци нек излазе! заповеди писар с таквом оштрином, да с 
еко школе.{S} Кад опази њу, он се обрте деци, нареди им да се спреме, па их пусти кући.</p> <pb 
мишљати на отпор.</p> <p>Гојко се обрте деци, па им рече благим, уморним гласом, притискујући р 
 <p>Љубица погледа за њим, па се осврте деци весело, и отпоче рад.</p> <p>Веља их затече на пос 
ина, врати се пређашња љубав према овој деци, и њој је необично мило што стоји са овако чистом  
д ишчекује.{S} С тога се обрте Гојковој деци, па их стаде нешто запиткивати, али тако неумешно, 
 <p>Љубица се сва предала школи, својој деци.{S} У непрекидном, заморном раду тражила је утехе; 
?... шта има да ми буде тешко.{S} Мојој деци ја заповедам, а друге старије морам слушати; није  
напослетку поче да држи предавања њеној деци.{S} Ради се озбиљно и својски...{S} Једно јутро ре 
мапе, па опет добио петицу!</p> <p>И за децималне мере он нађе згодан одговор:</p> <p>— Море, ш 
 простачку грубост.</p> <p>— Играте се, децо!...{S} Шта сте се то играли?</p> <p>— Крпигуза, од 
ујући руком врело чело:</p> <p>— Идите, децо, кући...{S} После подне раније...</p> <p>Кад остад 
/p> <p>— Захваљујем, морам на посао.{S} Децо, у школу! скомандова он, па се опет згрчи и, онако 
је. — Ама немамо где да вас уведемо.{S} Децо, дајте коју столицу.</p> <p>»Хм, па то је он!,.. з 
агрме оштар заповеднички глас:</p> <p>— Децо, идите кућама... брзо!{S} Журите се!</p> <p>Гојко  
док деца полако изиђоше из школе.{S} За децом изиђе Гојко, гледајући пред ноге.{S} Обома беше н 
д се сврши школски рад; Љубица изиђе за децом.{S} Стаде на прагу и дубоко удахну свеж ваздух.{S 
нешто тражи, затим корачи и упути се за децом к своме стану.</p> <p>А Гојко брзо распусти децу  
 дете проживели, у родитељској кући, са децом?...</p> <p>— Јест, само сам тада и живео, више ни 
— Шта ради господин учитељ?</p> <p>— Са децом, веселник.{S} Шта ће... да се склони од зла; боље 
адовољна својим радом; кад год изиђе са децом на одмор, из очију јој сија задовољство, али се б 
, онако намрштен, оборене главе, уђе са децом у школу.</p> <p>Писар погледа за њим иронично, ка 
м стаде у дворишту, опколише је жене са децом.{S} Она поцрвене и збуни се, а жене почеше запева 
, на коју ће страну да гледа, шта ће са децом, а иза њега загрме оштар заповеднички глас:</p> < 
рања. — Овде треба често да излазимо са децом.</p> <p>— Јесте... да... нарочито је мени за земљ 
ћу гледала кад варошке учитељице иду са децом у цркву, па је тада у себи помишљала, да ће и она 
са њима.{S} Обоје се само упознаваху са децом, распитиваху их о њиховим кућама, о родитељима, о 
е, и ако би волели да се крену одмах са децом.</p> <pb n="73" /> <p>— Извол’те, говораше попа,  
, да се не осрамоти <pb n="124" /> пред децом.{S} Промуца нешто, не разбирајући ни сам шта гово 
аше како онај сплетени Гојко стоји пред децом, како им живо и весело прича, са уста му никако о 
крену.{S} Напред иђаше Љубица са својом децом, весело гледајући пред собом, а напослетку, заврш 
и она, да се бар сита нарадим са својом децом?{S} Сад видим како велико задовољство и утеху чов 
Хвала вам много, што сте радили с мојом децом...</p> <p>— То ми је дужност, прекиде је Гојко ош 
нимљиво проводити време у раду са малом децом!... помисли она. — Неумна, незгодна је та вечита  
 што стоји са овако чистом и упарађеном децом.{S} Толико пута је са завишћу гледала кад варошке 
а.{S} Истина, Гојко је радио и са њеном децом, док је боловала, она сама види како је много он  
 И ви да се спремите да, идете са вашом децом.</p> <p>»Хвала Богу, чини ми се овако рече, одахн 
м ја к вама дошла... мрзи ме пред вашом децом...{S} Хвала вам много, што сте радили с мојом дец 
лако приближи Гојку.{S} Он стајаше међу децом, па им говораше нешто живо машући рукама.{S} Она  
ку посла да пређу у стан.{S} Веља позва децу, па настави рад.{S} Узе да прегледа израђене задат 
и све онако... што не ваља.{S} Оставила децу саму...{S} Видиш, за то бих је могао узети на одго 
раде ћутати.</p> <p>Љубица је пазила на децу и крстила се побожно, онако женски: знајући само д 
ко настави и на испиту: стаде викати на децу, љутити се, умало не почеше страдати детињи чуперц 
} Кад у пролеће удари некакав шарлах на децу, те распустих школу...{S} Док ја то наредих, жена  
бица се наслонила на прозор па посматра децу, која ће бити предмет њена рада и старања.{S} Свак 
ему.</p> <p>— Јесу ли сви дошли? запита децу.</p> <p>— Дошли су.{S} Само нису они што не долазе 
Како ће сад у школу, како ће изићи пред децу, а нарочито пред људе, ако наиђу?...{S} О, да тешк 
 непрекидно мора мислити.{S} Она изведе децу на двориште, пусти их да се протрче а сама се стад 
бро чујем!{S} Па овде готово сви доводе децу под морање.{S} Је ли то та српска жудња за просвет 
моле за нова одељења и сами радо доводе децу у школу, то сам слушала.{S} Па што је овде овако?« 
, не осврћући се више, оде онамо где је децу оставила.{S} Нарочито је пренерази свршетак разгов 
се упреподобио, па само трепће и милује децу по глави...{S} Ко би помислио, да се у таквој школ 
оз ходник, смишљала је како ће да викне децу, да их окупи око себе, али чим стаде у дворишту, о 
.</p> <p>— У десет часова тачно пустите децу кући; часовник вам добро ради, па ћу ја доћи... а? 
н, са неким прутићем у руци, разгледаше децу по дворишту.{S} Неколико његових ђака приђоше к ње 
 <p>Најзад гости се кретоше.{S} Уредише децу, па опет окренуше низ потес.{S} Сунце по мало греј 
Служба већ почета, те они и не одморише децу, него их уведоше у цркву и наредише у једном крају 
ка.{S} Али шта је ово те нико не доводи децу од своје воље?</p> <p>— Научени су.{S} До сад су у 
n="3" /> <p>Његов озбиљан одговор увери децу да је то доиста учитељ, па се бојажљиво уклонише н 
ај, подаље од Љубице, и стаде уређивати децу.</p> <pb n="71" /> <p>И Љубица одмах уреди своје м 
исту хартију и таман да почне прозивати децу гласно, Љубица га заустави.</p> <p>— Нека деце код 
.{S} Он слеже раменима и поче уписивати децу у први разред, »Да се трпи!... рече у себи.{S} Дођ 
аше у школи.{S} Седе и стаде разгледати децу.</p> <p>Љубица приђе ближе деци, рече им да гледај 
 све шестогодишње теорије...{S} Пустити децу тако у свет!... настави он готово више у себи и на 
ео час.</p> <pb n="50" /> <p>Веља пусти децу, па се кроз простран ходник упути са гостима у сво 
 боље и живље.{S} После пола часа пусти децу и, бришући марамом ознојено и зажарено лице, приђе 
нда да скочимо...{S} Једаред, кад пусти децу кући и стаде тако у највећем очајању по школи кора 
...{S} У школу долази плачна; кад пусти децу кући, она остане сама и плаче на свом сточићу по ч 
еши задовољно, победоносно.{S} Распусти децу, па се и сам упути кроз село, право ка брезовачкој 
оме стану.</p> <p>А Гојко брзо распусти децу и оде журно у Брезовац. »Бар ћу добро навићи на ов 
ито.{S} И то јој паде тешко.{S} Отпусти децу кућама, па застаде пред чичом и погледа га слободн 
о нетактична показа.{S} Ревизор отпусти децу кућама, рече им да дођу у школу на Петровдан, па о 
Најбоље још нек нам нареде да им чувамо децу, која их има, а девојкама... шта?...{S} И њима так 
адимо узгред: и женимо се, и сарањујемо децу, и кућимо, и раскућавамо, и умиремо, све онако узг 
о после подне у Брезовац.{S} Да пустимо децу рано, па да идемо.</p> <p>Гојко се изненади; овака 
тек сети посла, сети се да је још давно децу оставица иза школе, па о њима нико не води рачуна. 
ђима јелечићи.{S} Љубица се загледала у децу, па се тако и замислила... стоји лепо обучена, са  
ршти и мучи, па баш нарочито бира такву децу.{S} Обавештава их, помаже им, управо учи их да мис 
ако то, мисли она, гледајући на Гојкову децу: бар од њега сам живља и окретнија, а гле како су  
ојим се то најбоље постиже и идући међу децу мислила је одмах почети игру, али ето, нешто јој о 
 <pb n="17" /> <p>— Ја изиђох мало међу децу, а ви гледајте ту: ако наиђе какво кретенасто, нем 
кочити, па нарочито бирам неразвијенију децу.{S} Е, друже драги, не једу се лубенице, док се ко 
асова, опази да је Љубица пустила своју децу кући и он пусти своје ђаке, па се завуче у своје п 
{S} Гојко и Љубица одвојише свако своју децу, па одмах, ту на дворишту, почеше разговор са њима 
ом је обузе милина гледајући ову нејаку децу, која се поверавају њеној бризи; она би их све одј 
х старијих учитеља, да целе године туку децу душмански, а на испиту деца весела, смеше се на уч 
 дечка, који рече да су лончићи за малу децу, а не за онолике ђаке.{S} Она се опет врати женама 
не ће бити лакше; а сад уписујемо и ону децу, која су пре две године требала бити уписана.</p>  
 по дворишту, вичући узгред на несташну децу, која му пореметише досадањи мир и усамљеност.</p> 
ђаке?</p> <p>— Бијем неваљалце, а добру децу волим, одговори учитељ и скрену очи на ђака, који  
ин казао скоро ће подне...{S} Да пустиш децу кући.</p> <p>Она опази да је Стојан гледа некако у 
> <p>— Крпигуза, одговори један смелији дечак.</p> <p>— Зар не знате лончића?</p> <pb n="18" /> 
л’те, говораше попа, идући уз њих.{S} И дечица треба да се одморе добро, дуг је пут, а и ви.{S} 
дине разлеже јаук и плач јадне, немоћне дечице!...{S} Љубица за ту вештину није ни знала, па за 
у и смех, желела је да се упозна са том дечицом, да се зближи са њима.{S} Знала је начин којим  
, не могу друкчије.« И она склони своју дечицу за школу, рече им да се ту играју, па се онда по 
а страдао!...{S} Да знате како су тешка дечја страдања, нарочито јадне, сиромашне, деце, која с 
са уста му никако осмех не силази.{S} А дечје очи, управљене на њега, горе, горе, као жеравице. 
 вештине али и муке стараше, да навикне дечје ухо разликовању ова два гласа.{S} Љубица готово н 
 Мораво!...{S} Па оне безазлене, срећне дечје игре!{S} Па нарочито оно задовољство, које се тад 
ена, нестаје са њихових лица оне обичне дечје живости и она почињу личити на војнике у фронту.{ 
посматраше како се вије и таласа велико дечје коло, а у средини стоји Гојко сасвим друкчији, до 
S} Кад кмет сврши преговоре с родитељем дечјим, он запише у уписницу име и презиме детиње и дру 
 не бих могла тако?...«</p> <p>Гојко по дечјим погледима осети да она стоји иза њега, па одједн 
 Стојан стајаше уз пламен, грдећи онога дечка што их намучи узалуд.{S} Вратише се одмах кући.{S 
с високим оџаком.</p> <p>Путник распита дечка још о многим другим стварима, које су га интересо 
чију, уведе једног вижљастог заплашеног дечка, који звераше по соби као дивљаче.</p> <pb n="16" 
нати, да је највише охлади одговор оног дечка, који рече да су лончићи за малу децу, а не за он 
пет се скупе, припију се...</p> <p>Гле, дечко пролази сокаком... звиждуће и маше одељаном палиц 
и преда се...{S} Баш као наручен!...{S} Дечко махну руком и скоро истога тренутка скикну кер... 
о, трже се и стругну низа сокак...{S} А дечко подвикну за њим, пратећи га очима и веселим погле 
е знам... и не могу да мислим.</p> <p>А дечко поједе крушку, и таман да баци огризак, а поред њ 
омаче, устаде, он обрте главу.{S} Један дечко стоји и гледа га...</p> <p>— Где је... соба...{S} 
тојанственији, па показује нешто једном дечку, који је сео у средини кола.</p> <p>»Бог га видео 
 охладити...{S} Ово се нигде у свету не дешава...{S} А с тобом што буде: од премештаја неће ниш 
 ове појаве, које се другима врло ретко дешавају, извади из капута једну хартију и пружи је кме 
алудној учитељици!{S} До сад се то није дешавало никоме.</p> <p>Гојко се накашља, хтеде нешто р 
-ха-ха... окрете Љубица у шалу.{S} Кога ди сте наумили заклати, да се тако брзо обогатите!{S} Н 
 учи их да мисле, али су то деца неука, дивља, па не може све да иде као по лоју...</p> <p>— Е  
штили и претворили у прах....{S} Бесна, дивља, смртна жудња за осветом запенуши, издиже се и за 
да сазнаде шта је то, у очима јој засја дивља, неописана радост, она неким необичним покретом з 
ћи га право у очи, из којих севаше нека дивља одлучност.{S} Као да га нешто вуче натраг, притеж 
ца...{S} Он се осврте и на мах га обузе дивља срџба.{S} Није могао трпети женске сузе, оне су г 
ако вам се допадају нови ђаци?</p> <p>— Дивљаци.{S} Као да нису до сад видели човека.{S} Али шт 
</p> <p>— Ми ћемо замислити да смо међу дивљацима, па ћемо се домишљати од сваке руке, рече она 
лашеног дечка, који звераше по соби као дивљаче.</p> <pb n="16" /> <p>— Помаже ви Бог! поздрави 
о јој постадоше блиски и драги ови мали дивљачићи.{S} Она помилова по глави неке слободније ђач 
<p>Што бежиш? нећу те појести.</p> <p>— Дивљачно је, госпођо, много, стаде га правдати његова м 
{S} Беспомоћно детињско страдање и нека дивљина беху исписани на његову лицу...{S} Прва му миса 
а се стресе, читајући у његовим очима и дивљу одлучност и ту кобну слутњу...</p> <p>— Не, не... 
тајаше на вратима, блед, осећајући неку дивљу радост и задовољство, а не смејући то ничим показ 
ало их и сушило својим зрацима...{S} О, дивна, шумна српска Мораво!...{S} Па оне безазлене, сре 
весели жену, па весела цела кућа!...{S} Дивна, прекрасна ствар!...{S} Још кад би Бог дао деце!. 
на!« И пред њеним очима пролећу сјајне, дивне слике замишљене будућности, она се смеши тим слат 
оше заједно на Љубичин кревет.{S} О, да дивне, ретке среће!...{S} Чудне ли лепоте и радости: пр 
ој вечној истини...</p> <p>— О, како је дивно! узвикну Љубица после дужег ћутања и посматрања.  
збегавајући њен поглед.</p> <p>— Баш си дивно наместила! рече јој сестра, гледајући по стварима 
ш да ми би издржати учитељски испит, па дивота!{S} Ал’ ето!...{S} Ал’ опет, зар не би баш она м 
рице, са чијег се прага виде шумни вали дивотне Мораве.{S} Чим сване, они сви, голотрби и босон 
у прсту нема ни толико снаге.{S} Љубица дигла главу, па гледа бесмислено како се тресе кутица у 
каква студен око срца, и она би се радо дигла од стола, али зна да би то изазвало читаву буру.. 
донети.{S} Нисмо могли све од једном да дигнемо, рече кмет.</p> <p>— Прирез није био покупљен,  
 <p>— А, ево мог стана, узвикну Љубица, дигнувши главу.{S} Да је раније па да свратите, али је  
<p>Кад сиђе сунце близу брега, гости се дигоше да иду.{S} Веља се спреми да их испрати, а учите 
му дође пред очи цела ужасна истина.{S} Диже му се коса на глави, појури преко кујне и отвори с 
 је то био њен глас?...{S} Она се једва диже, и лагано пође селом кроз мрачне и криве сокаке. < 
 пошљете оних девет ђака.</p> <p>Љубица диже главу и погледа га зачуђено. »Шта хоће они... о че 
га.{S} И он се, јадник, од тога дана не диже...{S} Оде, као да је и својом смрћу хтео да ми учи 
 њом полако изиђе из школе.{S} Гојко не диже главе за њима.{S} Одоше обоје у празну учионицу.{S 
е напред или да мало застане.{S} Она се диже и опет га погледа.{S} Јест, то је оно лице... с ко 
па не може ни гласа да пусти.{S} Она се диже са столице, па дохвати рукама наслон и стаде чекат 
еограду, у железничкој улици.{S} Она се диже са кревета, устаде и угледа пред собом Драгутина,  
сам најсрећнији данас!...</p> <p>Она се диже и пође к вратима.{S} Он гледа за њом, изненађен.</ 
 ми, поверите се другу...</p> <p>Она се диже са столице, раширених очију и бледа лица...{S} Нек 
га, вала, и свијао!...</p> <p>Љубица се диже, па лагано изиђе из собе; не би је целе ноћи...{S} 
школској згради.{S} Чувши то, путник се диже и пожури к школи, да би застао школски одбор на ок 
<p>— А-а-а...</p> <p>За председником се диже један танак сувоњав младић, жутих завијених брчића 
како је било и зашто?</p> <p>Капетан се диже, приђе Гојку и метну му руку на раме.</p> <p>— Буд 
тена.{S} После овог саопштења, писар се диже.{S} Он нађе да је ово за први мах као почетак, дос 
е добру музику на предавању, рече она и диже се са клупе.{S} Ух, мрачно, незгодно!...{S} У тако 
чине и писареве, он опази да председник диже десну руку и даје њоме знак некоме иза његових леђ 
је разговоре о новој влади, па се затим диже и прође кроз село.{S} Кад беше поред познатога пло 
 док се овај једва сети, па се одједном диже.</p> <p>— А нама остаде онај дневник онако...{S} Д 
</p> <p>Било је већ доцкан кад се Гојко диже и упути к своме селу.</p> <p>Сутрадан Љубица дође  
нешто запита или саопшти, а она буновно диже главу и гледа га чудно, необично.{S} Старац се стр 
нико не води рачуна.{S} Она се нервозно диже и рукова са писарем, правдајући се узгред: </p> <p 
Сад је поручник.</p> <p>Најзад се писар диже, опрости се врло пријатељски са Љубицом и Гојком,  
уштати...</p> <p>Веља се одмах по ручку диже и позва Гојка да га прати, јер се мора вратити кућ 
, да са њим остане на само, па се одмах диже, не задржавајући га да још мало поседи, као што би 
угачке планинске венце... од тих венаца дижу се ближе овамо сниска брда и хумови.{S} Под њима т 
 виђаху се његове дугачке руке, како се дижу к лицу, па онда се спусте и млатају поред кратких  
, у густој магли, гордо и величанствено дижу моћне огромне планине, делећи се у све више и све  
о наређивати?... шта?... запита Љубица, дижући главу као из сна.</p> <p>Гојко је погледа, поцрв 
/p> <p>— Камо вам онај колега, рече он, дижући се.{S} Баш ће сит да се наради.{S} Хо-хо-хо...</ 
та!...{S} А шта сам ја овде?! викну он, дижући се. — Седите, седите ви ту, док се ја не вратим, 
у, промрмља Љубица, и онако буновна, не дижући очију, прође у своју собу.</p> <p>— Море, ти си  
.</p> <p>— Видели сте... јецаше она, не дижући главе.{S} Али сад... сад не видите шта се збива, 
ебних црта.</p> <p>— Чекај, рече он, не дижући главе и не слушајући одговор Стојанов.{S} Извади 
 </p> <p>Богосав, чувши кашаљ, стаде се дизати из прашине.</p> <p>— Чекни де ти Перу писара, че 
им руменилом а груди се мало брже стану дизати и спуштати...</p> <p>Веља се одмах по ручку диже 
 дркћући, сва пренеражена.{S} Стојан се дизаше, стењући:</p> <pb n="105" /> <p>— Еј, братићу ја 
... маше руком...</p> <p>— Бог с тобом, дијете!... прекрсти се Смиљка.</p> <p>Немој да мислиш о 
ећи, али га Веља престиже:</p> <p>— Хе, дикане мој, кажем ја!..{S} Гле како се постидео ко неве 
ено, изневерено срце?...{S} Знам, знам, дикане мој: тешки су то боли.{S} И ја сам ти тако нешто 
е и отвори собна врата...{S} Задахну га дим од барута...{S} А доле на поду бели се онакажено, с 
да готова!... одговори Влајко, и повуче дим од цигаре.</p> <p>— И то је била женидба из љубави! 
кући к столу.</p> <p>Поглед на пријатан дим вреле чорбе и ово весело женино цвркутање развесели 
право у висину беличастосребрни стубови дима, који се на овом вечерњем затишју само љуљушкаху,  
 вида школу, која се, са својим високим димњаком <pb n="4" /> издизаше мало у страну од сеоског 
црвене се кровови кућа, беле се на њима димњаци, а из њих се извили далеко и право у висину бел 
е железницом један господин, па ми даде динар и замоли ме да вам ово предам.{S} Па одмах треба  
опанцима десет подлога.</p> <p>— Ево ти динар да купиш Станки опанке одмах, а ја макар и не јел 
, а ја ћу да понесем твој белег и један динар, па да видиш, као руком!...{S} Нема ’наке врачаре 
ара месечно, а ми јој дајемо још по два динара, те свега шест.</p> <p>— Молим вас, прекиде га у 
 погодила собу код овог Јанка за четири динара месечно, а ми јој дајемо још по два динара, те с 
ељ, рече му она, примао накнаду у десет динара месечно за стан и башту.{S} Гојко оде те разглед 
и накнада у десет, а учитељици двадесет динара месечно.</p> <p>Настаде прави лом.{S} Клетве, пр 
наест динара месечно а учитељ четрдесет динара одсеком на годину.{S} Заведоше решења у протокол 
S} Наредише да учитељица прима дванаест динара месечно а учитељ четрдесет динара одсеком на год 
ако ће, каже, да живи човек са дванаест динара месечно, побојте се Бога!« Те ти они, братићу мо 
е.</p> <p>— Али за Бога, ваљ’да нико не дира оне који се не мешају у политику?</p> <p>— А зар м 
ашећи се.{S} И куд ме ђаво наведе да је дирам!</p> <p>— Није требало, одговори му Стојан.{S} Ка 
де предомишљати... »Нека, боље да је не дирам, рече у себи, па стаде прстима чешљати браду.</p> 
оше ме пред друговима, осрамотише...{S} Директор наиђе и оштро ме казни за неред.{S} О, како са 
и се да га истерају.</p> <p>— Ја, па му директор опрости.{S} Сад је поручник.</p> <p>Најзад се  
ким кошуљама...{S} Трпковића, што удари директору шамар...{S} Није га познао по ноћи.</p> <p>—  
н, обрађен је слабо, а неки није још ни дирнут.</p> <p>— Погрешили сте много... опростите на за 
јој широка леђа нагло одскачу од дубока дисања...</p> <pb n="80" /> <p>Кад се сврши школски рад 
е, вреле, па дркћу као у грозници...{S} Дисање нечије све ближе и топлије и одједном... вреле у 
ближе, врло близу, тако да осети његово дисање...{S} Он само гледаше, зачуђен, шта се то догађа 
.{S} То неко дише уз њу, осећа да је то дисање и врло топло...{S} Али од тог места полазе све ј 
ачуђеније и збуњеније, поцрвене и стаде дисати убрзано...{S} Обузе и њу узбуђење. — Ви не знате 
рећи.{S} Беху обоје веома узбуђени, она дисаше брзо, плаховито, грцаше од некаквог необична и ј 
Он већ једва владаше језиком.{S} Љубица дисаше све јаче, а главу стидљиво оборила, па слободну  
ку, који гледаше тупо, укоченим очима и дисаше тешко.</p> <pb n="181" /> <p>— Чудна грозница!.. 
{S} Да узме сад да он почисти, не сме — дићи ће прашину, опазиће га. »Најбоље нек стоји овако,  
дела да на њега никад не бих могла руке дићи... да не бих могла убити никога.{S} И он се, јадни 
у пред њом... чини се да им чује и само дихање.{S} Чудо је само како је не опазе...{S} Али је о 
и јој срце лупаше да искочи из груди, а дихаше брзо, брзо као да се гуши... лице јој се искриви 
се на њу уморно и стаде брисати знојаво дице.{S} Сви опет поседаше и настаде кратко ћутање.{S}  
рекор...{S} И опет рекао би да и његово дице вели: »Шта ћемо, кад нам је таква судбина!« Он уђе 
емљи, не може већ да се држи на ногама, дише некако врло брзо, али се он очајнички отима, не ма 
 по лицу се осуло смртно бледило, а она дише нагло, отвореним устима, као да јој је мало ваздух 
{S} Срце јој стало, чини јој се и да не дише, и најбоље би било кад би сад одједанпут умрла, то 
чи јој не трепћу, и чини се она сама не дише.{S} Изгледаше као дете, кад добије тако ретку и не 
ућурила уза жбуње, отворила уста, па не дише... дави је нешто у грудима страшно, мути се све пр 
p> <p>А Гојко занемео, смрзао се, па не дише.{S} Осећа само како му се груди стежу, а срце лупа 
вању ова два гласа.{S} Љубица готово не дише; сва се претворила у трајну, жудну пажњу.{S} Да јо 
а топлина око десног образа.{S} То неко дише уз њу, осећа да је то дисање и врло топло...{S} Ал 
о усвоји у зимском полумраку... деца не дишу, слушајући... да, да.!...{S} А мај, знате, треба о 
а?...{S} Да ли то њене груди тако бурно дишу на његовим грудима?...{S} Је ли се то збиља већ св 
моћи ће им слух...{S} Гледа и слуша, не дишући, само дркће, дркће и гледа...</p> <p>О, како је  
и?... '</p> <p>Љубица седе на земљу, не дишући.{S} Ноге је издадоше, снага је остави, она премр 
е зна шта да каже.{S} Гојко је гледа не дишући, а и писар некако чудно гледа...{S} Шта ће сад?{ 
та се чича у себи, касајући за Гојком и дишући тешко.{S} Шта му би одједном!...{S} Полуде, свет 
троје, па иђаху бледи, намрштени, тешко дишући.{S} Кад се мало прибра, Веља опет проговори:</p> 
...{S} Збиља романтично!...{S} Прелесна дјева куша постојанство заљубљенога јуноше, баца га у т 
образима и бради израсле ретке жућкасте длаке, које се не опажају на први поглед.{S} Очи му пла 
ељу:</p> <p>Немој ти њима, братићу, низ длаку: они ће тебе ома’ зубима.{S} Него ти њима први по 
оказивати, ономе знаш... него онако низ длаку..{S} Лажи га полако док не ухватиш за врат, па он 
у незгодно поновити израз Стојанов »низ длаку«, па то он преприча другим речима.{S} Беше веома  
 седе он уз топлу пећ, наслони главу на дланове и остаде тако као укочен до мрклога мрака; нити 
у меки, како ли нежни они једри пуначки дланови!...{S} И то он осети само за један миг, док узе 
обрте се гост Гојку, који се још лупаше длановима по колену од силна смеха. </p> <p>— Наша, бра 
шљуцну, принесе руку устима, па превуче дланом преко бркова.</p> <p>— Чујемо да вас је тукао ка 
едном диже.</p> <p>— А нама остаде онај дневник онако...{S} Да идем да га закључим, рече он сме 
јко је обилази на раду по неколико пута дневно, помаже је саветима и напослетку поче да држи пр 
свршила посао, приђе јој и одведе је на дно собе, у последњи ред клупа. </p> <p>— Тамо је, чини 
срце и ишла у своју »тужионицу«..{S} На дну дворишта, где је становала, беше баштица са неколик 
...{S} Ено и чашице ракиске, жути се на дну ракија...{S} Тамо даље оно округло стакло, у њему и 
не прекида посао, а они се наместише на дну школе, иза ђака.{S} Радио је са првим разредом, дру 
по кревету и остаде на њему, непомична, до мркла мрака.{S} Шта је чинила за то време — ни сама  
о уздахнувши.</p> <p>— Где си ти, море, до сад? запита Влајко, не скидајући очију са ње.</p> <p 
, вода, ципеле, трчкарање до бакалнице, до касапнице, а ноћу крпи се, пери се и учи...{S} Све т 
 А после газити, газити... дуго газити, до уништаја...{S} Да, али он то не може извршити, осећа 
м могла... шта ми би!...{S} На цео век, до смрти...{S} И све тако бежи од њега, гнушај се!...{S 
је јаје, па ћемо вечерати.</p> <p>— Хм, до сад смо куповали од Смиљке, по седам за грош.{S} Даћ 
е и ућуташе.</p> <p>— Па где си, болан, до сад, дед’ причај: где си био, шта си радио? обрте се 
тву.{S} Сад је и она сама сасвим друга: до јуче бедно ништавно ђаче, а сад државни чиновник!... 
а би се олакшало залудној учитељици!{S} До сад се то није дешавало никоме.</p> <p>Гојко се нака 
дима беше веома занимљивих ствари...{S} До сад се редовно у писмима извештавала о стоци, о сусе 
а...{S} Ја ћу ти данас то уредити...{S} До подне ће сви знати.{S} А ти иди у моју школу, па рад 
 разред... па се свет научио тако...{S} До године ће бити лакше; а сад уписујемо и ону децу, ко 
читељ орловички...{S} Гојко Савић...{S} До вас... мало послом...{S} Врло нужно, стаде муцати Го 
а.</p> <p>— Јест... болест ме смела.{S} До године ћу имати право да се јавим на практични испит 
ри му председник, тако мора да буде.{S} До сад се уписивало сваке године само по десетину нових 
знајте да не одступам од своје речи.{S} До вас све стоји... реците ми, поверите се другу...</p> 
 склони се где, док ја њега изведем.{S} До мрака ћу се вратити.</p> <p>— Имаш ли нож?</p> <p>—  
 од своје воље?</p> <p>— Научени су.{S} До сад су учитељи уписивали само по десетину нових, тек 
— Не знам коме ћу овде да се обратим, а до сад сам био.</p> <p>— Добро, ја ћу те уписати...{S}  
их ногу сноваху ошишане, погнутих глава до земље, сите и добре овце.{S} Густа сура прашина, кој 
е, за Бога, запита га учитељка, која га до сад гледаше као право чудо.</p> <p>— Шта је... умори 
рашно... нечувено... страшније од свега до сада... некаква катастрофа!...{S} И то је оно што јо 
а времена, други пут...</p> <p>— Е онда до виђења.{S} Лаку ноћ! рече она и климну главом кокетн 
је много тешко.</p> <p>— То значи да ја до године на испиту треба да добијем петицу?</p> <p>— П 
то не оде родитељима, и ако се спремала до сад.{S} Нека, боље је да чува кућу.</p> <p>Једне веч 
умеј женско срце!{S} И шта је она могла до сад мислити?...{S} Не, не... изабрао је незгодан тре 
 неку влажну измаглицу; дрва се превила до земље од југовнога снега што их је притискао.{S} И а 
 дође необично весео, а и Љубица изишла до степеница у дочек.{S} Знала је да јој носи какав нак 
. понови Гојко.{S} Од основне школе, па до краја школовања одвојио сам се из родитељске куће и  
ктаху необично.{S} Он се једва докотура до прве клупе, паде на њу и дубоко предахну.{S} Погледа 
јајни зраци...</p> <p>Гојко се откотура до учионице, паде на сто и остаде тако, загњурио главу  
сен или је струлио ту на месту; стазица до реке обрасла травом; вир, код кога су се намештале с 
ога плота... ено вратница... није никад до сад одлазио у њен стан.{S} Шта је то?... не чује се  
и за њу привезао; заволео је како никад до сад није волео, и да му не беше деце, помишљао је оз 
е, господине, остави то.{S} Коме је сад до тога!...{S} Ми страдамо, овај... и како ћу рећи, оно 
— Знате шта! узвикну он: урачунајте све до краја године, да се не мучите са овим лудацима.{S} Ј 
азасути потеси, села и шуме, и тако све до краја видокруга.{S} По потесима се жуте пожњевене ст 
цана, лака прашина, у коју упадаху ноге до чланака.{S} Около дрвеће бели се и тамни од суре, де 
акта о вашем постављењу...{S} А ја овде до општине, купим порезу, па ми Богосав рече да сте дош 
<p>— Оди да видиш...{S} Писар је доведе до врата Гојкове учионице и показа парчета хартије.</p> 
радозналости а нешто због оскудице, оде до суднице, да покуша пречистити рачуне са досадањим пр 
 узе и нешто пара унапред, па одмах оде до Београда, одену се лепо и врати се истога дана, дост 
, једва се креће.{S} Волела би да изиђе до своје деце, и нешто је јако вуче, али чим стане пред 
пајући око плотова и спотичући се, дође до свога стана, који беше осветљен.{S} Стојан испаде пр 
ош овде у дворишту обузе...{S} Она дође до кревета и седе, тешко уздахнувши.</p> <p>— Где си ти 
чи обртоше к њима...</p> <p>Љубица дође до врата, па кад виде толике очи управљене на себе, зас 
 са собом и машући рукама.{S} Тако дође до хума над селом, испе се на хум, па стаде тако обрнут 
ца се трже као из правог сна, као да је до сад спавала дубоким уморним сном...{S} Скочи са стол 
S} Она седе уморно и уздахну, као да је до сад какав тежак посао вршила.{S} Гојко се прибираше  
цевку па иде весело, као човек, који је до овога часа пливао у задовољству...{S} Смешкају му се 
смо тражили два учитеља.{S} Како нам је до сад могао један отаљавати!...{S} Е али ревизор летос 
доћи, тек што није дошао...{S} Казао је до мрака...{S} Јест, сећа се!...{S} И он ће тражити наг 
љда ће се и сад умети извући... како је до сад!..{S} Она се истина расположи од те мисли и поче 
 он жури за послом.{S} Међутим Гојко је до сад спокојно шетао по трави, и тек кад је њу спазио, 
 доћи, па нека их он води; и онако није до сад био у цркви, одговори она жучно, а образи пламте 
чин:</p> <p>— Госпођица није имала коме до сад да се обрати ради уписа, а сад је рада да плати  
 оп <pb n="119" /> смишљаше да се крене до председника, а споља га ловну оштар глас.{S} Он изиђ 
исто... судови, вода, ципеле, трчкарање до бакалнице, до касапнице, а ноћу крпи се, пери се и у 
по другој коси, а својом ширином допире до ливада.{S} Чобанчад, видевши <pb n="2" /> путника у  
таје живот, прави живот!...{S} А ово се до сад лутало некуд по мраку...{S} Даље, даље црна прош 
сам сад што нерасположен, знам да ћу се до мрака чему било обрадовати.{S} Ето, видите... сад зн 
7" /> <p>— Само немојте да се промените до сутра...{S} Ја сам казао... нек се сматра то као свр 
вреди сад исправљати погрешку, пошто ће до подне учинити још неколико, можда и већих; — она то  
ће јој ко отети ону љубав, која владаше до скора међу њима!...{S} Она осећа како се почињу враћ 
укама на дугачак штап, који му допираше до саме браде.{S} Шта је то, кмете Ћиро, и ви људи!{S}  
сталом <pb n="190" /> сад јој и не беше до испита.{S} Друге бриге, друге муке обузеше је и заус 
 је узима за руке и води.{S} Кад дођоше до прага, он се осврте и погледа је онако ђачки...{S} О 
обићи са друге стране, откуд је кукуруз до саме крушке, а одовуд је поњана...{S} Брже, опрезниј 
!{S} Па шта да ради он?{S} Ништа, као и до сад... ћутаће и гледаће свој посао.{S} А оно синоћ?. 
е исто онако буновно, полусвесно, као и до сада; али одједном јој засветли у очима жива радост, 
ислила, умирила се, па иде на рад као и до сада.{S} Шта ће, кад јој је таква судбина!{S} Погнул 
 то угуши, заборави, па да се живи ко и до сад!...</p> <p>Устала је весела, спремила се, прикач 
ја не одох у полицију?...{S} Дотерао би до капетана... па седнем онако у ону дубоку наслоњачу,  
о да прогута нешто што му дође уз груди до грла.{S} Љубица га гледаше све зачуђеније и збуњениј 
} Зар то ја чиним од истине... ја, који до сад не смедох погледати у женско!...{S} Бежах од њих 
наје добро његов глас...{S} Шапуће, али до њена слуха долази читава грмљавина.{S} Да ли је то и 
исли Љубица. — Види се да је нису знали до сад: ено још их учи како се то игра«.{S} Затим се ок 
 на њена питања.</p> <p>— Јесте ли били до суднице?{S} Шта има ново? запита га она обичним тоно 
ајући у земљу. — Какве сте оцене добили до сад?</p> <p>— Све одличне, одговори он оним благим т 
ку.</p> <p>— Знаш да морам бити у школи до десет.{S} Шта могу учинити за два часа?</p> <p>— Хо, 
 стаде пажљиво мотрити...{S} Истина, ни до сад нису њихови односи наликовали меденом месецу, о  
није то?{S} Она се замисли и не дође ни до каква решења.{S} Зна само да је некако зажмурила, за 
а...{S} И Гојко се већ наже оној страни до врата, па чим она у ходању обрте леђа, он скочи, па  
Не, не... треба стајати, треба издржати до краја...{S} Оно је већ дошло, ево га!...</p> <p>— Гд 
... овај...{S} Веља!... ха, јест, морам до Веље, узвикну он, обрадован што се досети како да се 
</p> <p>— Врати се, хоћеш да те одведем до куће? рече она, и поуми да му приђе.</p> <p>Гојко је 
се обрте Стојану.</p> <p>— Ако не дођем до сванућа, нађи коју жену... онако постарију, мирну... 
руге.{S} Непрестано је трчао са Ђокићем до Београда, Смедерева, ишли су по селима, где су већ о 
аву на дланове и остаде тако као укочен до мрклога мрака; нити куд погледа, нити се осврте, ни  
не би по вољи, пресече је погледом оздо до на врх главе, али не рече ништа.{S} Ко вели: право ј 
иђе... одмах после венчања...{S} И тако до саме смрти...{S} Знаш ли ти да сам ја бежала од њега 
>Дођоше ови гласови и у школу.{S} Гојко до сад није никад обраћао пажњу на промену владе. »Шта  
</p> <p>— Хо, муке!...{S} Па ти би мало до конзисторије?...{S} Добро, нека тамо до лета, па ћем 
не, сва мука моја!...{S} Таман се дошло до мете; таман да одморим родитеље, да се одморим и сам 
до конзисторије?...{S} Добро, нека тамо до лета, па ћемо гледати...{S} А?...</p> <p>— Хоћеш...  
и звук и бруји далеко ширином, чак тамо до краја потеса, куда вијуга, зеленом долином, сребрнас 
е отац и насмеја се. »Даће Бог, па ћемо до године у нашу кућу« одговори мати, стежући њену ручи 
а немају.{S} Ако хоћеш да одемо заједно до суднице, да видимо.</p> <p>— Како не, како не!...{S} 
а другови су му ту пред очима...{S} Оно до душе признајем... некако ми је, знате, незгодно било 
 вели — и председник показа руком десно до себе, Гојко угледа капетана и би му мало слободније, 
, и она се већ почиње чудити чега се то до сад плашила.</p> <p>— Чуо сам, онај лудак, Богосав.. 
ово?!...{S} Хм... то је нешто ново, што до сад није било, то се сад нешто почиње, мора бити...{ 
едном отвори уста и каза јасно оно, што до сад није смео отворено рећи:</p> <p>— Да се венчамо. 
 оде својим родитељима.{S} Све је нешто до сада очекивала, али се уверила да су наде варљиве и  
и ли се намучила у путу?...{S} Камо вас до сад, за Бога!{S} Тебе сам једнако погледала.</p> <p> 
 истој кући и редовно је пратио у школу до абаџиске чесме.{S} Она се зачуди његовој појави, а о 
 премештај, па дошавши тако у разговору до орловичког потеса, опрости се са гостима, обећа да ћ 
овели лето.{S} Љубичини ђаци већином су до сад чували овце и говеда, а међу Гојковим било их је 
 ђаци?</p> <p>— Дивљаци.{S} Као да нису до сад видели човека.{S} Али шта је ово те нико не дово 
мерно развијено: руке дугачке, допираху до колена, ноге кратке са наврнутим стопалама унутра; ц 
село, Гојко се понуди да отпрати Љубицу до њена стана.</p> <p>— Нека, молим вас, немојте...{S}  
љ позва другове к себи у стан, ту одмах до цркве, и они, не смејући одрећи, одоше, и ако би вол 
те онај зликовац не опази.{S} И ја одох до куће; ко зна шта може бити!...{S} А немој тамо да се 
а збуњено: припрема траје најмање месец до...</p> <p>— Ха, методика... прекиде је учитељ.{S} Е  
 сећа се неких смешних сцена из ђачкога доба, и тако умешно води разговор, да се Љубици и Гојку 
а би се имао сећати, да није тога лепог доба, детињства...{S} Зар да се не сећа онога гнезда, у 
сва окаменила...{S} Ужас!...{S} Које је доба?...{S} Заранци...{S} Па он је већ мртав... мртав!. 
 -</p> <p>— Аха... тако ли је!{S} У ово доба...{S} Молићемо за мецко изјасњења.{S} Рибице...</p 
 зна шта може из ње изићи!...{S} У неко доба он леже на други кревет и заспа.</p> <p>Изјутра до 
Велимир, смешећи се.</p> <p>— А кад пре добави ту чашу и шећер из комшилука?{S} За воду те не п 
еру, који он не имађаше...{S} Свеједно, добар је и нож!...{S} Али он поима да се с ножем треба  
="188" /> <p>— Хо, па то није ништа!{S} Добар слуга жали добра господара...{S} Али он може ујед 
а?...</p> <p>— Кажу, биће премештен.{S} Добар је човек... много добар; свима је у вољи.</p> <p> 
олега? </p> <p>— Одличан учитељ и веома добар друг, одговори Љубица озбиљно и одлучно, па видев 
зла; јер није ово полицајац, него његов добар друг...{S} Он га може и у заштиту узети, кад устр 
... дотеран, као што би требало, али је добар човек.</p> <p>Писар за то време непрестано поглед 
је мало онако... као луд, а неки пут је добар човек.{S} За сад не говори са њим.{S} Мати, као и 
 тако страшно...{S} А овај Гојко баш је добар човек и... одличан... јест, баш одличан учитељ, т 
p>— Тако... јест, јест, видим ја: нисте добар пјевчик.{S} А чусте ли како кликће наш господин А 
е премештен.{S} Добар је човек... много добар; свима је у вољи.</p> <p>— Ето, сад и ми почели д 
 ходник, па погледавши Љубицу презриво, добаци јој:</p> <p>— Сад и сами јамачно увиђате, да сам 
наше и зближише, па онда поче по издаље добацивати похвале њеној лепоти, памети, лепом положају 
бични доста смели изрази.{S} Она и сама добациваше Пери двосмислене одговоре, разуме се све у ш 
едила све, и она смрадна, одвратна соба доби сасвим други изглед.{S} Право гнездо!...{S} Само н 
ека...</p> <p>Поче нова година.{S} Веља доби премештај на железничку станицу, где је оно држан  
 објавицу са собом? рече кмет и лице му доби неки полузваничан, пола учтив израз.</p> <p>Учитељ 
пажњу на саопштења о брату.{S} И она је добивала од њега писма, у којима моли за помоћ, јер нем 
ама не дише.{S} Изгледаше као дете, кад добије тако ретку и неочекивану играчку, о којој дотле  
овој сеоској самоћи човек се радује кад добије прилику да с ким измења мисли.{S} У последње вре 
чито бије живи огањ.{S} И кад цело лице добије притворан скроман израз, ове живе очи говоре дру 
око, зачуђено отворише.{S} Као кад неко добије тешку рану изненада, о чем дотле никад није ни с 
е, не!... живот сам свој заложила да га добијем свега, да буде само мој... да и мене огреје сун 
начи да ја до године на испиту треба да добијем петицу?</p> <p>— Па... требало би... рече он, с 
ница, те одмах будем примљен у школу, и добијем благодејање.{S} Шта велите сад?!...{S} У другој 
>— Био ми ономад отац, па не могосмо да добијемо квартирину из општине... настави она, па одјед 
о-овамо, док се венчамо...{S} После већ добијемо боље место, неко усамљено село, где нико не до 
 далеке планинске венце. — Гледаћемо да добијете...{S} Ја ћу вам бити на услузи свакад, кад ви  
а, гледајући у земљу. — Какве сте оцене добили до сад?</p> <p>— Све одличне, одговори он оним б 
 руменила на лицу.{S} Све се променило, добило самртнички изглед, а очи, оне живе очи, гледају  
премештаја нема?</p> <p>— Нема.{S} Веља добио....</p> <p>— Чула сам све, прекиде га она.{S} Как 
дин попа вели то исто.</p> <p>Влајко је добио премештај на Гојково место, и преселио се на сам  
 га добро и Гојко и Веља.{S} Гојко није добио премештај, то му јавише другови, који су се бавил 
ли оштром казном...{S} И за то страдање добио сам одмах две кондиције и... и... тамо још нешто. 
ко иђаше весео, задовољан, јер је данас добио потпуну освету за сва тешка страдања своја.{S} По 
љуб целе године радио без мапе, па опет добио петицу!</p> <p>И за децималне мере он нађе згодан 
егни, док једва даде још једно.{S} Тако добисмо осам за грош!...</p> <pb n="13" /> </div> <div  
ного, много! </p> <p>— То сам ја велика добит, је ли? запита она, гледајући га тужно и иронично 
јесте оно што вам кажем...{S} За велику добит мора се много страдати... много, много! </p> <p>— 
лио сам да нема веће среће на свету, но добити књигу.{S} Кад на два дана пред испит потегнем те 
{S} Чујте само!{S} Пред учитељски испит добих већу суму новаца... оставио ми по смрти мој добро 
 наравно у своју корист.{S} Његове наде добише још више маха, али се одмах и пресекоше.{S} Сутр 
} Мало затим дојурише у бесној трци два добра коња са санкама, и стадоше пред школским вратница 
ио неку дебелу кокошку, а ја рекох биће добра за чорбу.</p> <p>— Море, паметна си ти женица и к 
расота!...{S} Па ту ће бити без сумње и добра кајмаклија, а?...</p> <p>Љубица донесе две шоље ц 
, па то није ништа!{S} Добар слуга жали добра господара...{S} Али он може уједно и жалити и — ч 
ми и његова сестра, па ваљда ће се наћи добра душа да и њој помогне...{S} Чуди се како је рђаво 
ам тако мало желела!...{S} Само да имам добра друга, па овако у тишини да радимо обоје са овим  
а нису имали; она их је и неговала, као добра мати, прала их, чистила, а благо сунце повијало и 
 ствар бити муж и домаћин...{S} Дочекаш добра друга и пријатеља, проведеш са њим слатко неколик 
шишане, погнутих глава до земље, сите и добре овце.{S} Густа сура прашина, која се према сунцу  
 <p>Тако идући к селу претресаху полако добре стране свога новог друга и пријатеља.{S} Ова лепа 
рукчије, светлије, и људи су били меки, добри, послушни... све се то пред њом угибало, све је с 
му је у кући све весело и мирно, што га добри друг тако јако воли... само се смеши и помишља у  
 заборавите сасвим!...{S} Ви сте сувише добри, ваше је срце меко, али вам ја ништа друго не мог 
 ни проговорити.{S} Истина, ово су неки добри људи, види се... али тек...</p> <p>— Јесте ли бог 
р из кога се увери да и Гојко располаже добрим и не малим искуством у школском раду; свиде јој  
огледа пажљиво. »Та он је красан човек, добричина, рече она у себи, али шта ћеш му кад је овака 
још од осамнаесте године... свекар нека добричина... она доведена из сиротињске куће...{S} Љуби 
 немој тамо да се збуниш.{S} Капетан је добричина; не бој се!</p> <pb n="126" /> <p>Изиђоше обо 
ми, те се одучих.{S} А сад... добро је, добро је!...</p> <p>Љубица наточи лепе ракије и поднесе 
е требају ми ни дроњци«.</p> <p>— Ћути, добро је.{S} И онако ништа ниси имала, веселнице.{S} А  
 своју тужбу познао сам...</p> <p>— Хм, добро, добро... махну он главом, па се поздрави са Гојк 
тужбу познао сам...</p> <p>— Хм, добро, добро... махну он главом, па се поздрави са Гојком и од 
сањам...</p> <pb n="128" /> <p>— Добро, добро... верујем.{S} Оном вашем другу из Брезовца рецит 
ељи.{S} И сама видим...</p> <p>— Добро, добро... убрза Гојко, окрећући главу десно и лево, не з 
премаше да га заустави.</p> <p>— Добро, добро!...{S} Иди ти сад мало у школу, греј се, па ћемо  
е тргла... сасвим!...</p> <p>— Е добро, добро...{S} Збогом! и капетан га пропусти пред собом.</ 
 Ту је важна практика...</p> <p>— Јест, добро сте рекли.{S} Практика, света практика!{S} Нисам  
ко да спреми, те се одучих.{S} А сад... добро је, добро је!...</p> <p>Љубица наточи лепе ракије 
ного...{S} Уф!...{S} Гле лакше ми је... добро је...{S} Али се опет мути у глави.{S} Ооо!...</p> 
S} Па ти би мало до конзисторије?...{S} Добро, нека тамо до лета, па ћемо гледати...{S} А?...</ 
и се он живо бојао да не дође данас.{S} Добро јој... оне огреботине још се истина црвене, али т 
ра?{S} Па ја ћу доћи кроз један сат.{S} Добро најпосле...</p> <p>И чича му сложи друго одело на 
д и не сањам...</p> <pb n="128" /> <p>— Добро, добро... верујем.{S} Оном вашем другу из Брезовц 
S} Ти си образована учитељица!</p> <p>— Добро, чекај да се обучем...</p> <p>Али Драгутин не чек 
S} Ми смо ти, братићу, овај...</p> <p>— Добро, то је добро што те она не зна.{S} Да идеш сад од 
мојој жељи.{S} И сама видим...</p> <p>— Добро, добро... убрза Гојко, окрећући главу десно и лев 
{S} Можеш што хоћеш са мном...</p> <p>— Добро, иди ти сад, склони се где, док ја њега изведем.{ 
</hi> се потписао, шапну Веља.</p> <p>— Добро, земљаче, иди ти сад.{S} Доћи ће господин.</p> <p 
тојана колико му треба да зна.</p> <p>— Добро одговори он.{S} Можемо... само раније...</p> <p>П 
 деловодник и метну је унутра.</p> <p>— Добро... рече он јасно, не гледајући никога, па се обрт 
 познаде овај глас, и задркта.</p> <p>— Добро... одговори депозитар отегнуто.{S} Онда ја да изд 
еома узбуни од старчева плача.</p> <p>— Добро, кад госпођица за тебе моли, одговори писар, па с 
, те му се не распознаје лице.</p> <p>— Добро ви вече! рече он, пришавши Љубици.</p> <pb n="194 
ји се спремаше да га заустави.</p> <p>— Добро, добро!...{S} Иди ти сад мало у школу, греј се, п 
да иде по закону, не брини ти.</p> <p>— Добро... отеже председник.{S} Ти већ знаш како му то ид 
а њим и окрете својим правцем.</p> <p>— Добро лаку ноћ! одговори Гојко мало увређеним гласом и  
S} Он гледа за њом, изненађен.</p> <p>— Добро сте мало пре казали: да оставимо разговор за сутр 
 се обратим, а до сад сам био.</p> <p>— Добро, ја ћу те уписати...{S} Ха, чекај, рече он, па от 
своју душу, викну кмет љутито.</p> <p>— Добро... него знаш... да се ћата што не љути? промуца п 
} Ћути и чини се невешт свему.</p> <p>— Добро, то већ хоћу... могу.{S} Али шта мислиш о њима, ш 
ници и смешећи се поздрави га:</p> <p>— Добро јутро!{S} Како у новом стану?</p> <p>— Добро јутр 
 отвори уста и проговори брзо:</p> <p>— Добро... учинићу, не бригај...{S} А велиш после... сигу 
 јутро!{S} Како у новом стану?</p> <p>— Добро јутро желим.{S} Тхе... кад није боље...</p> <p>—  
ља Љубица о целом догађају.{S} Нисам га добро ни разумела.{S} Управо, он ми није још ништа ни к 
ну дана старији по школи, а знали су га добро и Гојко и Веља.{S} Гојко није добио премештај, то 
b n="34" /> <p>Гојко се тврдо одлучи да добро прочасти Стојана, чим прими плату.</p> <p>Љубица  
на промоли главу, па најпре не разгледа добро; беше узбуђена, па јој само севају некакви котуро 
оји дођоше да заложе сву своју снагу за добро и напредак орловачке омладине.{S} Али свему има к 
вако на своју страну, а то је кметовима добро дошло.</p> <p>Љубица погледа на Гојка, али он гле 
те ништа?{S} Ја имам по закону право на добро озидане две собе, кујну, подрум и дан орања земље 
о, мртво лице, а говори!...{S} Јест она добро познаје то лице, научила је читати оваки израз на 
"5" /> <p>— Како сте?...</p> <p>— Е, па добро нам дош’о, господине, рече један крупан дежмекаст 
о по вољи.{S} И Стојан тако вели.{S} Па добро, што је седела кад јој то није било по вољи? <pb  
убица врло мало прешла, али су јој деца добро усвојила оно што им је казивано.{S} Код Гојка беш 
 Гојка...{S} Еј, мој Гојко, држи се сад добро... није ово Пера писар!«...</p> <p>А Влајко, посм 
асвим се тргла... сасвим!...</p> <p>— Е добро, добро...{S} Збогом! и капетан га пропусти пред с 
огледа је пажљиво и дуго... разгледа је добро, па мотрећи на непрестану промену израза на лицу  
»О, ала ми је добро!...{S} О, ала ми је добро!«...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
у и умирите срца своја... »О, ала ми је добро!...{S} О, ала ми је добро!«...</p> </div> <div ty 
о онако исписано на лицу: »О, ала ми је добро... ала ми је добро«...{S} Стаде... маше јој руком 
ењеном, непокретном лицу: »О, ала ми је добро!«... </p> <p>Хеј, станите ви вечни трудбеници, шт 
и... јасно види...</p> <p>»О, ала ми је добро!...« вели ово, смежурано и испијено тешком болешћ 
 лицу: »О, ала ми је добро... ала ми је добро«...{S} Стаде... маше јој руком, исто онако кад је 
ријатност од ових смелих речи, и ако је добро знала да су то само речи, да се то говори у друго 
оју главу!...</p> <p>— Море ћути, то је добро ако још може да се разбије...</p> <p>— Шта да рад 
 братићу, овај...</p> <p>— Добро, то је добро што те она не зна.{S} Да идеш сад одмах у срез, п 
сваки звук и покрет...{S} Јест, познаје добро његов глас...{S} Шапуће, али до њена слуха долази 
р га је Гојко три пута слишао, док није добро научио целу наредбу напамет. — Казао сам, братићу 
на зло прође, а није баш тако мека, уме добро да говори.{S} Бадава, мора тако да иде, кад смо б 
 уз њих.{S} И дечица треба да се одморе добро, дуг је пут, а и ви.{S} Па да се упознамо...{S} К 
би.{S} Он познаде писара.{S} Сећа га се добро кад је ступио у први разред гимназије, заједно са 
..{S} Најпре се само занесе, као кад се добро налије вина, па после све више и више... навлачи  
ише од године!...{S} Мој рођо, ту је се добро накрмило, па ће бити повише и за откуп.</p> <pb n 
-ха-ха... насмеја се писар.{S} Знамо се добро колико смо тешки.{S} А, Богосаве, седи, рече он ћ 
рета довољно.{S} Он и Стојан слагаху се добро, а последица те слоге беше нечистота, која се мор 
риге ни зебње; осећа да је све у реду и добро, али не мисли о том; зна да у џепу има доста банк 
следњи пут доста отворено изјави, да би добро било кад би он био премештен.{S} Писар јој много  
Хе мој братићу, ако чича Стојан не види добро, може оно рукама да те напипа...{S} Хе, али им он 
 <p>— Мајчице, како ти се чини... је ли добро сад? прилази она матери и грли је нежно.</p> <p>— 
лица.{S} Но гле, шта је оно?... види ли добро... то се лице смеши и смеши се баш на њега...{S}  
 Баш вам хвала!{S} Не знате како сте ми добро овим учинили, проговори Љубица, јер не би лепо би 
у, па му показа:</p> <p>— Да ли ће бити добро овако? запита она бојажљиво.</p> <p>— Врло добро, 
 а после... видећемо.{S} За сад, упамти добро, да ниси ни прстом мрднуо.{S} Ћути и чини се неве 
ка црта на њему.{S} И као да га сад тек добро познаје, и оно јој се чини тако обично, као да је 
а тачно пустите децу кући; часовник вам добро ради, па ћу ја доћи... а?...{S} Она климну главом 
е мени још из детињства... запамтио сам добро, стотину пута се потврдило, и сад верујем, тврдо  
атно живљење!...{S} Зар ја да не прођем добро, и моја будућност зар да не буде сјајна?...{S} Та 
 беше шаренила: неки му предмет обрађен добро и прешао га таман колико је требало.{S} Такав му  
а ти помогне око ручка.</p> <p>— Зна он добро.{S} Него ми се онако нешто не мили да га гледам у 
p> <p>— Ха, чекај...{S} За сад је и ово добро, а после већ, док се договорим са нашима, радићем 
о теби гледајући, рекла бих да је много добро.{S} Само то треба сачувати...{S} Знаш како се вел 
} Деца одговарају: по неко већ схватило добро целу мајсторију и одговара правилно.{S} Љубица св 
на бојажљиво.</p> <p>— Врло добро, врло добро, одговори он гледајући само цифру, на колико је г 
ко? запита она бојажљиво.</p> <p>— Врло добро, врло добро, одговори он гледајући само цифру, на 
.. шта хоће ове жене?...{S} Да ли ја то добро чујем!{S} Па овде готово сви доводе децу под мора 
резовац, смрче се сасвим.{S} Сад је већ добро знао ради чега је дошао овамо.</p> <p>Увуче се ла 
ти децу и оде журно у Брезовац. »Бар ћу добро навићи на овај пут«, помисли он, идући кроз потес 
но, исечено у брвну, а ни брвна не беху добро шљубљена, те у његовој тамници беше довољно светл 
раги, не једу се лубенице, док се копач добро не озноји...{S} Него изволите мени, у наш дом...< 
бица одмах пређе на ствар.</p> <p>— Баш добро што дођосте.{S} Ишчекујем вас од јуче једнако...< 
 кад она и не мисли на мене; то сам баш добро видео...{S} Како ме је гледала... као да сам... к 
сад почињем.</p> <p>— Колегу ћете имати доброг, за то вам јамчим.{S} Ми смо га у школи звали мл 
 Не верујте!...{S} Ви сте страдали због доброга срца свога... </p> <p>— Чекајте!... прекиде је  
кта: осети да му не долазе ни са каквим добром.{S} Кроз главу му пролетеше неколика нагађања му 
не долази узалуд, а ретко кад да дође с добром вешћу и са чистом намером.{S} Обузе је страх, хт 
д одступа, откупљује се новом часништву добром гозбом, да не буде »мало пројахано«.{S} Према то 
з оних јасних плавих очију сија љубав и доброта...{S} Така му је нарав.{S} Ако ће; то и доликуј 
еце, која су без заштите!...{S} Али мој добротвор оздрави!...{S} Видите, и њега сам откупио сво 
 суму новаца... оставио ми по смрти мој добротвор...{S} Обукох се, оденух се, стекох многа позн 
 уза ме...{S} И све премишљам о његовој доброти, о оној искреној, неизмерној љубави, коју сам ј 
ли ти ђаке?</p> <p>— Бијем неваљалце, а добру децу волим, одговори учитељ и скрену очи на ђака, 
прах...{S} Па ипак се свакога часа нада добру, нада се да ће се то све окренути на боље, да ће  
цкање суве даске.</p> <p>— Охо, имаћете добру музику на предавању, рече она и диже се са клупе. 
орно.</p> <p>— Ја, братићу, умори ’ваку добру душу!...{S} Хоћеш ли да зовемо доктора?</p> <p>—  
..</p> <p>— Оди да видиш...{S} Писар је доведе до врата Гојкове учионице и показа парчета харти 
{S} Док се Гојко обуче и спреми, Стојан доведе оседлана коња.{S} Гојко ускочи на седло, па се о 
 године... свекар нека добричина... она доведена из сиротињске куће...{S} Љубица је гута, гута  
дном се следих, узех га као мало дете и доведох кући.{S} Тада сам видела да на њега никад не би 
арати, не знајући ни сам шта говори.{S} Доведоше два сведока и испиташе их.{S} Гојко виде да ту 
овде... хоћу да сам с тобом... једнако, довека...</p> <p>— Хо, муке!...{S} Па ти би мало до кон 
p>— Ето, моја!... моја!... је ли?...{S} Довека!</p> <p>— Твоја!... прошапта Љубица и уздахну го 
руштво неправедно!...{S} Па да ли ће ме довека презирати, чак и онда, ако ја постанем узорита ж 
лите јамачно и сад?</p> <p>— Е, не могу довека жалити... свему има краја.{S} Мислите ли да би в 
њства.{S} Јест, сећа се тако живо...{S} Довела је мати, са млађом сестрицом, у цркву.{S} Стоје  
мену, да тај спремљени ручак они могу и довече појести, пошто се он решио да ноћи код Веље...</ 
о!</p> <p>— Мени није невоља да се тако довијам, одсече се Љубица.{S} Од мене ће на испиту да с 
пце...{S} Дао сам му пун џак...{S} Море довије се човек у нужди, још како!</p> <p>— Мени није н 
тељ.{S} Опет се неки засмејаше, а један довикну:</p> <p>— Бијеш ли ти ђаке?</p> <p>— Бијем нева 
 се насмеши неким болним осмехом, па му довикну:</p> <p>— Станите, куд бежите!...{S} Зар сам ва 
ка неке богове и сваки им, што ће рећи, довлет чиним.{S} Ми се слажемо лијепо; јес’, братићу... 
а то добро чујем!{S} Па овде готово сви доводе децу под морање.{S} Је ли то та српска жудња за  
сељани моле за нова одељења и сами радо доводе децу у школу, то сам слушала.{S} Па што је овде  
 ту?...{S} Па у мојој кући!...{S} Он је доводи у кућу, весели се са њом...{S} Ааа!«... отеже он 
ли човека.{S} Али шта је ово те нико не доводи децу од своје воље?</p> <p>— Научени су.{S} До с 
...{S} Али један поглед на ове малишане довољан је да раскрави залеђено срце и душу да развесел 
на дугогодишње заточење. <pb n="158" /> Довољно узрока за узбуђење и журбу.{S} Љубица се плашил 
 извршити ниједну од тих мисли, да нема довољно смелости и одлучности за то, и у души му још ја 
ије лице намршти.{S} А ко већ иначе има довољно узрока за тешко расположење, он мора очајавати  
и рђаво окренута, те не допираше унутра довољно светлости.{S} Скамије старе, рађене још пре два 
рљаво сопче, у коме беше сена и ђубрета довољно.{S} Он и Стојан слагаху се добро, а последица т 
после дуга успешна рада, па сад не може довољно да се наговори.{S} Стаде се хвалити својим друг 
е сама себе и свега...{S} После, кад се довољно настрадала, постаде равнодушна према свему, бил 
бро шљубљена, те у његовој тамници беше довољно светлости.{S} Не може још да се прибере од стра 
ко у страну гранама, под којим ћеш наћи довољно хладовине и одмора...</p> <p>Путом, што води од 
месечну квартирину...{S} Удесићу ја то, доврши она загушеним гласом; усне јој задрхташе, а грло 
. нек види да и ја нисам баш...« Она не доврши мисао: осети да јој падоше две тешке руке на рам 
њем, пријатељски, весело...{S} И кад он доврши свој дуги монолог и стаде брисати руком лице, он 
, без куцања, у Гојкову школу.{S} Гојко довршиваше предавање, па видевши овога неучтива <pb n=" 
необично, нешто што се нигде и никад не догађа:{S} Гојко у три разреда има преко двадесет предм 
{S} Он само гледаше, зачуђен, шта се то догађа и очекиваше нешто страшно...{S} Она се приближи  
ки пут баци оштру »примедбу« на данашњи догађај.</p> <p>— Е, ти си се ту згунторила... нећемо т 
! одговори Гојко, и поче полако причати догађај за догађајем.{S} Кад год помене односе Љубичине 
длучно.</p> <p>Гојко исприча још и онај догађај с пандуром, приђе те потписа свој исказ, не чит 
хо, мирно; мало ко и сврну пажњу на тај догађај.{S} И младенци и часници — цела свадба — поседа 
на погледа, не страховати од изненадних догађаја... оставити све на страну, па живети... живети 
 Гојку.{S} Још ми глава ври од данашњих догађаја.</p> <p>Гојку се разведри лице; са највећим за 
ави Гојко очајним гласом, па му исприча догађаје последњих дана.{S} Ја видим, рече он, да ми се 
д вас молим да ми опширно испричате све догађаје, од кад је почео тамо долазити господин Пера,  
а му исприча неке раније и све јучерање догађаје, држећи да то има везе са болешћу.</p> <p>— Хм 
својој, па претура преко главе последње догађаје, и смеши се задовољно.</p> <p>А он баш не хтед 
ј, рече му Веља, кад сазнаде за данашње догађаје. — Па то је читав атентат на твој живот.</p> < 
че долазити к себи.{S} Стаде разумевати догађаје...{S} Он могаше схватити одмах, да Стојан одне 
Гојко, и поче полако причати догађај за догађајем.{S} Кад год помене односе Љубичине и писареве 
ара, одоше у срез.{S} Тамо се већ многи догађаји изређали и наступиле разне промене.{S} Пера је 
рано позову Вељу.{S} Изређаше се толики догађаји, а њега још нема.</p> <p>А Љубица лежи, или се 
везе ни са њеним стањем ни са последњим догађајима...{S} Све се испретурало, ускомешало у њеној 
леба.{S} Мало је размишљала о последњим догађајима: обузела је некаква апатија према свему, па  
 са Вељом и настави причати о последњим догађајима.{S} Веља је то већ све знао, па стаде мислит 
а осећа ма што.{S} Претучен је, смрвљен догађајима, па иде двориштем као суманут...{S} Шта је т 
енска душа не тражи смисла, ни логике у догађајима и жељама, код ње је све то некако проткано н 
p>»Шта он хоће? размишља Љубица о целом догађају.{S} Нисам га добро ни разумела.{S} Управо, он  
у, једнако некуд трчи, нешто распитује, договара се са Стојаном.</p> <p>Једнога дана вејаше сне 
, међу њима нема никакве засебне тајне, договарају се озбиљно и поверљиво о свему.{S} Јуче су,  
јко.{S} Вељи се већ знало кумство и без договора.{S} Али се нешто обе учитељке у почетку опирах 
 данас се ништа не догоди.{S} У вече се договори <pb n="122" /> са Стојаном да сутра рано позов 
ан отаљавати!...{S} Е али ревизор летос договори се са пређашњим одбором — а ми смо, знаш од ск 
сад је и ово добро, а после већ, док се договорим са нашима, радићемо озбиљније.{S} Скоро ћемо  
Он притрча и узе је за раме. — Треба се договорити...{S} Данас-сутра... ових дана морамо ићи на 
 годину.{S} Заведоше решења у протокол, договорише се да се сутра изврши упис нових ученика у п 
 дођу сви у школу.{S} Гојко и Љубица се договорише да <pb n="20" /> после подне прегледају са к 
о на миру.{S} Срећом, данас се ништа не догоди.{S} У вече се договори <pb n="122" /> са Стојано 
 ћаска о свему и свачему.{S} Влајку већ догрдила она вечна туробност, пакост и јогунство женино 
 три предмета!...{S} И још да му се сад дода и први разред, а учитељица иначе нема велики број  
оју је Стојан изнео. — Ја сам ти бећар, додаде он гледајући Љубицу преко очију.</p> <p>— А што  
ао, па исти и људи...{S} И овде смањују додатке, чим опазе да је човек мекши.{S} Али ето и она  
ајући само сласт и блаженство од умнога додира са анђелима и светитељима...{S} И она осећаше бе 
о окопано стабло...{S} Кукуруз се пови, додирну друга стабла, пера се сплетоше и зашушташе...{S 
а срећна познанства! подиже писар чашу, додирујући уз гред, врло лагано, Љубичину чашу, а са Го 
у.{S} Али се одједном трже, намршти се, дође јој одвратно и гнусно ово лице...{S} Слабим гласом 
о, пипајући око плотова и спотичући се, дође до свога стана, који беше осветљен.{S} Стојан испа 
о исто са својим ђацима ићи.{S} Па ето, дође и тај дан!{S} Неумна, она је сад нерасположена збо 
04" /> <p>Љубици смрче пред очима...{S} Дође јој онај мушки лик црњи од пакла, одвратнији од ђа 
гледа и измиче се журно испред ње...{S} Дође једно јутро и стаде пред њу: </p> <p>— Казао госпо 
разред, »Да се трпи!... рече у себи.{S} Дође време да се опет страда!...{S} А ове ћу јесени теш 
кама и како се он мучи да је отвори.{S} Дође јој то врло смешно и она већ хтеде да се насмеје г 
, да се мало прибере од тога бунила, да дође к себи.</p> <p>— Не могу, не могу...{S} Све ме неш 
 одмах посла дете к Гојку, молећи га да дође њој.{S} Гојко одмах дође, али <pb n="123" /> му и  
мор; он је извесно то и очекивао, па да дође у школу.{S} Љубица подиже очи на њега, али се одма 
 никад не долази узалуд, а ретко кад да дође с добром вешћу и са чистом намером.{S} Обузе је ст 
биљи и ћути упорно.{S} Гојко не може да дође себи од чуда. »Шта је ово сад?...{S} Овакав весеља 
апред.</p> <p>А Гојко сања... никако да дође к себи...{S} Не може да разуме ове необичне и неоч 
мопрегоревањем...</p> <p>После два дана дође писар.{S} Уђе у школу опрезно, пажљиво, бојећи се  
 је још овде у дворишту обузе...{S} Она дође до кревета и седе, тешко уздахнувши.</p> <p>— Где  
 <p>Већ се навршују два месеца како она дође у ову школу, и шта ти није за то време претурила п 
на други кревет и заспа.</p> <p>Изјутра дође лекар, младић, окретан и жив, весељак, па још с пр 
ћи.</p> <p>Кад би време поласку, Љубица дође, обучена и накићена свима својим драгоценим адиђар 
ти к своме селу.</p> <p>Сутрадан Љубица дође рано у школу; и деца се брзо окупише.{S} Свако се  
 се очи обртоше к њима...</p> <p>Љубица дође до врата, па кад виде толике очи управљене на себе 
напреже памћење, док се не сети.{S} Кад дође у Брезовац, смрче се сасвим.{S} Сад је већ добро з 
{S} Влајко ретко кад и дође кући, а кад дође, и то само у вече, закључа се у своју собу, ноћи,  
 да му нико ништа не може...</p> <p>Сад дође ред на капетана да поцрвени и обори главу.</p> <p> 
, приђи му нек те види, нек сазна откуд дође тане и нек се још више мучи и страда.</p> <p>После 
, стојао нодекана, на џаму, па ти после дође...{S} Оте му се баш из руку!</p> <p>Гојко уђе у со 
н?{S} Да се огледа!</p> <p>Једне недеље дође он на ручак суморан, готово љут.{S} Она се склони, 
ако у школу, али се он живо бојао да не дође данас.{S} Добро јој... оне огреботине још се истин 
 ваљада није то?{S} Она се замисли и не дође ни до каква решења.{S} Зна само да је некако зажму 
еђају многи »предмети уздисаја«, док не дође на ред Драгутин.{S} Тада се заче прва и права ђачк 
.{S} А ја... ех!...</p> <p>— Што бар не дође одмах по распусту, да седиш с нама овде?...{S} Нег 
 ствари, па опет леже.</p> <p>Око подне дође јој мати.{S} Она се сва промени, кад угледа то мил 
адоше ређати поруке од мајке, сестара и дође говор на брата.</p> <p>— Мика пише, често пише...  
ња слога и срећа.{S} Влајко ретко кад и дође кући, а кад дође, и то само у вече, закључа се у с 
им чизмама.{S} Рече нешто Стојану, који дође пред њега, па, стаде разгледати зреле шљиве и бира 
 себи, мрштећи се.{S} Куд баш сад да ми дође, кад треба да сам нај...најслободнији!«...{S} Позн 
и.{S} Јутрос сам га једва натерао да ми дође на ручак, а сад хоће и на конак... само да би мога 
е опет стаде бунцати.</p> <p>Око поноћи дође Веља, и уплашен и љут као отрован.{S} Како уђе, од 
се загледа у Гојка дуго, дуго... па јој дође да врисне од бола.{S} Побегне у школу и стане хода 
ку, којима беше окована, и одједном јој дође да запева, да потрчи некуд, али одмах наиђе неко г 
акар и не јела за дан-два.{S} Мајка нек дође сад у недељу; даћу јој пара извесно, можда целу тр 
 трчи мајци што брже можеш..{S} Она нек дође на коњу... све у трку!...{S} Ааај-ах-ах-ах-ах!...  
жи господину нек изиђе у ходник, па нек дође овамо, рече она тихим гласом.</p> <p>Мало постаја, 
ве...{S} Пирну хладан поветарац, за њим дође још јачи ветар, па се одједном завитла олуја...{S} 
ре...{S} Ето, кроз десетину дана... чим дође Ускрс...{S} И он стаде жудно гледати у њено лице,  
ли га сад очекује важнији посао.{S} Чим дође, затвори се у учионицу и стаде преписивати ону хар 
рила преко главе!{S} И сад јој одједном дође на памет да се запита: да ли су њени поступци за т 
 смелост.{S} Само јој једна мисао о том дође у главу: ваљда ће се и сад умети извући... како је 
та од разговора.</p> <p>Два дана по том дође јој мати.{S} Стојан извести Гојка да је сад тамо у 
о сам са собом и машући рукама.{S} Тако дође до хума над селом, испе се на хум, па стаде тако о 
и се по варошима и паланкама, па лагано дође одјек тога гласа и у села.{S} Часништво орловичке  
хлади намеру; она сама не зна од куд то дође: тек одједном је подузе хладовина и учини јој се д 
но држање беше јој теже од свега: писар дође за часак два, па га после нема по неколико дана, а 
лико:.</p> <p>— Истина, и Николче синоћ дође из Београда; и он је обишао неке... и ћата именова 
ек је мир у кући!«...</p> <p>Једаред му дође Веља, и таман они седају за ручак, а наиђе Влајко. 
тојан се трже, ослушну... и одједном му дође пред очи цела ужасна истина.{S} Диже му се коса на 
застаде, па као да прогута нешто што му дође уз груди до грла.{S} Љубица га гледаше све зачуђен 
ном, као да издаје обичну плату, а њему дође да заигра од узбуђења.</p> <p>— Баш вам хвала!{S}  
, молећи га да дође њој.{S} Гојко одмах дође, али <pb n="123" /> му и лице и цело понашање беше 
оно држан збор, а на његово место одмах дође један њихов друг из Учитељске Школе, годину дана с 
еднога хладног, туробног дана полицајац дође необично весео, а и Љубица изишла до степеница у д 
 одмах прећи на главну ствар, па му баш дође овај случај као наручен.</p> <p>— Ти ћеш се напосл 
id="SRP18993_C19"> <head>XIX.</head> <p>Дође испит.{S} Љубица се тек опоравила од болести, па ж 
: да страда, да се пати вечно...</p> <p>Дође и Љубица.{S} Изменила се.{S} Здравље је поправила, 
м времена, проведена »на влади«.</p> <p>Дође још један од Бокићевих пријатеља; рече да иде из с 
Сва гори као ватра.{S} Хоћете?...{S} Да дођем, а?...{S} Али нећу, ако ме ви не зовете...</p> <p 
девојка у Београду није понела...{S} Да дођем сутра да донесем, хоћете ли?...{S} Све, све... хо 
.. тако изненада!...{S} Чекајте мало да дођем к себи... да оставимо разговор за сутра.{S} Али в 
 сав од драгог камења, па у вече кад ја дођем с рада, обучем се у скупоцено одело, као онај гро 
о, па се обрте Стојану.</p> <p>— Ако не дођем до сванућа, нађи коју жену... онако постарију, ми 
ога приреза?{S} Него ви очекните док ми дођемо, па ћемо вас лепо намирити.{S} Нисмо ми, онако р 
вараћемо на само о томе.{S} Гледајте да дођете још ове недеље, док је лепо време.</p> <p>— Е са 
один-свештеником...{S} Све се надамо да дођете, да се видимо.</p> <p>Изиђе свештеник.{S} За чуд 
Знаш, дужан сам мало...</p> <p>— Па кад дођете к мени, разговараћемо на само о томе.{S} Гледајт 
к да бежи у свет.</p> <p>— Јест, кад ти дођеш као да ти је све поклано, а неки пут те нема по т 
{S} Да га не оставиш жива!...{S} Па чим дођеш... право у ону собу...{S} Па ћемо онда нас двоје  
е ћутање прекинути.</p> <p>— Ехе, ја... дођосте и ви.{S} Само, простићете, јесте понели какву о 
 пређе на ствар.</p> <p>— Баш добро што дођосте.{S} Ишчекујем вас од јуче једнако...</p> <p>— З 
што сам страдао!...{S} И после два дана дођох, весео, са испита, носећи књигу у руци...{S} У че 
 се.{S} Него гледам вас једнако, па баш дођох нарочито да чујем... како то ви...{S} Некако то в 
.{S} Хм.. да... чујемо ми тамо у срезу, дођоше нам после и акта о вашем постављењу...{S} А ја о 
милија, најдража.</p> <p>После два дана дођоше Веља и нови им сусед Влајко.{S} Беху пошли Вељин 
ездо остаде само.</p> <p>После два дана дођоше им у походе Љубичина мати и сестра.{S} Љубица не 
а, него је узима за руке и води.{S} Кад дођоше до прага, он се осврте и погледа је онако ђачки. 
е то просу пред ово двоје јадника, који дођоше да заложе сву своју снагу за добро и напредак ор 
ечима о вечној љубави...{S} Тако некако дођоше цркви, и она види себе у белој сјајној хаљини, с 
 непогода пропуштено.{S} О малом испиту дођоше им Веља и Аксо.{S} После дужега пропитивања нађо 
њему се то знало... зарађено је.</p> <p>Дођоше ови гласови и у школу.{S} Гојко до сад није ника 
Ревизор отпусти децу кућама, рече им да дођу у школу на Петровдан, па оде.</p> <p>Сврши се та н 
 завршује.{S} Деци се наређује да сутра дођу сви у школу.{S} Гојко и Љубица се договорише да <p 
ачун.{S} Не сме се дуље чекати, јер кад дођу они, па заседну, неће ме минути бувара.</p> <p>— Ш 
звесно.{S} А њима, женама, тако понекад дођу лутке у главу...{S} Чекај, зна он шта ће радити... 
ругога краја среза.{S} Тога истога дана дознали су и за Перу писара, да је осуђен на дугогодишњ 
и, управо огромна већина.{S} Па још кад дознамо раније ко је ревизор, оставимо цео предмет неди 
{S} Тек за нас згода!</p> <p>— Е, а кад дознате да иде који од педагога, што цеди из сваког пре 
је то незгодно.{S} Свеједно, и онако ће дознати од Стојана колико му треба да зна.</p> <p>— Доб 
 на Љубицу боље.</p> <p>— Ниси могао да дознаш од ћате, онако... да га превариш: хоће ли данас  
 течна, жива и одушевљена још приличном дозом идеализма, <pb n="33" /> који се код почетника ду 
једна мисао: као да је прогутала велику дозу опијума, па јој то стегло, притисло мозак, и она п 
ослова који рђаво певају.</p> <p>— Има, доиста има, одговара поп, обарајући очи, јер и сам је в 
аш збуни.{S} Шта сад да јој каже?...{S} Доиста му није ни противна ни одвратна, али не зна ипак 
 окретати око себе, као да се увери, да доиста нема свеће.</p> <p>Љубицу удари ова реч као муња 
 и тешко страдање...</p> <p>А Љубица је доиста страдала много.{S} Одједном се загледа у Гојка д 
ао...{S} Нећу ни да вас питам да ли сте доиста говорили против владе... — капетан затеже овде — 
ана, посута крупним камењем.{S} То беше доиста редак и величанствен накит.{S} Застадоше јој очи 
ледај...{S} Министров потпис...{S} И он доиста показа акт с потписом Министра просвете, па га о 
дан ми избрбља којечега...{S} Је ли ово доиста од камџије? запита он, пришавши ближе Гојку, раз 
ети... живети славно!...</p> <p>И Гојко доиста проживе школски распуст у задовољству и одмори с 
гов озбиљан одговор увери децу да је то доиста учитељ, па се бојажљиво уклонише на ливаду.</p>  
ете да ме гледате од мржње, јер сам вас доиста тешко увредила...{S} Али рекла сам вам већ: ја з 
ду својим речима на његову лицу.</p> <p>Доиста, Гојко поцрвене, збуни се и стаде се вртети, као 
ику, а он, јадник, у грозници и бунилу, дојурио за мном, стао пред прозор и чека... чека мене о 
 другому о љубави и срећи, а у то време дојурише сокаком једна кола и зауставише се далеко од ш 
нца и прапорци на коњима.{S} Мало затим дојурише у бесној трци два добра коња са санкама, и ста 
Ту се ређају многи »предмети уздисаја«, док не дође на ред Драгутин.{S} Тада се заче прва и пра 
е груди...{S} Воштаница најпре запрска, док пламен не обухвати целу свећу, па се онда стаде тих 
 двоје сами.{S} Овај креса оком, креса, док се Богосав сети па оде.{S} И ја се склоних, братићу 
љу, да њих двоје издржавају њена брата, док је у школи.</p> <p>Она га после ове речи погледа за 
ило се марљиво и журно пуна два месеца, док се већ не приближише ускршњи празници.{S} Дотле су  
...{S} И то он осети само за један миг, док узе шљиве са њене руке.</p> <p>Ну Гојко нађе да тре 
атићу!...{S} Не може се више као некад, док се било младо.{S} А ја опет моју господу слушам ка  
 <p>— Добро, иди ти сад, склони се где, док ја њега изведем.{S} До мрака ћу се вратити.</p> <p> 
свој часовник...</p> <p>Толико пута је, док свршаваше школу, идући главним улицама београдским, 
.{S} Гледајте да дођете још ове недеље, док је лепо време.</p> <p>— Е сад нам можете показати к 
својој... и опет се просу пљусак грдње, док се у том наступу не уплетоше њене руке у косу свога 
не на џуту, мисли се и напреже памћење, док се не сети.{S} Кад дође у Брезовац, смрче се сасвим 
.{S} Чича беше на великој муци: од пре, док се слагаху сви, беше му лако задовољити обоје, али  
S} Е, друже драги, не једу се лубенице, док се копач добро не озноји...{S} Него изволите мени,  
латка топлина.{S} И све тако лепо беше, док га једног дана отац не узе за руку и одведе у окруж 
угачак штап, удаљаваше све више и више, док се сасвим не изгуби из очију.</p> </div> <pb n="102 
лаву...{S} Старала се да више не мисли, док је не превари сан...</p> <p>Изјутра усташе обе рано 
и...{S} И држи бре, и повуци и потегни, док једва даде још једно.{S} Тако добисмо осам за грош! 
ика већина учитеља узе учешће у дебати, док учитељице не скриваху своје нестрпљење, вртећи се н 
</p> <p>— Никуд немој из собе излазити, док год ти то не прође, рече он Гојку. — Метни мокру кр 
лико се Гојко све више стаде повлачити, док се сасвим не издвоји из њихова друштва.{S} Пре неде 
м, пратећи га очима и веселим погледом, док не замаче за врљике, па онда дохвати палицу и стаде 
остао, почео је претурати дан за даном, док се једном не нађе са листом хартије у рукама, који  
стина, Гојко је радио и са њеном децом, док је боловала, она сама види како је много он урадио, 
p>— Не мешај се ти, брате, у туђ посао, док нисам и тебе... оногај...</p> <p>— Марш одатле, без 
 чича, јер га је Гојко три пута слишао, док није добро научио целу наредбу напамет. — Казао сам 
ре...{S} А ја око Љубице... тамо-овамо, док се венчамо...{S} После већ добијемо боље место, нек 
и ви бољи.{S} Чекао сам те годину и по, док ниси измирио мањак.{S} А за оно затварање имаш прав 
{S} За сад је и ово добро, а после већ, док се договорим са нашима, радићемо озбиљније.{S} Скор 
ућности све то скрива од људских очију, док му садашњост не отме делић по делић сакривене тајне 
гове, који су умотани у све гушћу таму, док се тако у тој непровидној тами сасвим не изгубе из  
њеним родитељима, о школовању, о свему, док се тако мало упознаше и зближише, па онда поче по и 
 их угледам.{S} Само да не буде она ту, док се мало свикнем на људе, па после ћемо лако...«</p> 
 он, дижући се. — Седите, седите ви ту, док се ја не вратим, рече он Гојку, који такође беше ус 
дана донео им је сам писар обома плату, док други учитељи још нису ни мислили о томе.{S} Гојко  
 за то време непрестано погледаше ћату, док се овај једва сети, па се одједном диже.</p> <p>— А 
ати учитељима нешто пара тамо о Божићу, док покупи школски прирез за ову годину, а сад купи сам 
а овом вечерњем затишју само љуљушкаху, док се на великој висини не растуре и разиђу по ваздуху 
е нешто обе учитељке у почетку опираху, док њихови мужеви не изјавише, да ће се то све свршити  
 други срез?{S} Да то учиним сад одмах, док још нема опасности.</p> <p>— Нема ни недеља дана ка 
ука једномесечна плата!...{S} Кажем ти: док ти је жив Пера писар, не брини...{S} И он изиђе брз 
арлах на децу, те распустих школу...{S} Док ја то наредих, жена се разболи... видим да је шарла 
, па као муња одјури суседовој кући.{S} Док се Гојко обуче и спреми, Стојан доведе оседлана коњ 
.{S} Биће, вели, моја...{S} А докле?{S} Док нас не спетљају обоје, па... пхи! и он духну преко  
ве!...</p> <p>Љубица се склупча и ућута док јој заспа уморна мати.{S} Лежећи уз њене топле груд 
 школскога приреза?{S} Него ви очекните док ми дођемо, па ћемо вас лепо намирити.{S} Нисмо ми,  
е врисак по соби...{S} Писар се изви, и док се он обрте да види какво је то чудо, оне сухе руке 
 чаробном стању душе, и она се не смири док не осети, да јој је сваки делић тела, као и душа, п 
о забораве, нарочито рачуна...{S} Овако док ви радите веронауку, познавање природе, певање... у 
его онако низ длаку..{S} Лажи га полако док не ухватиш за врат, па онда о земљу.{S} Ја, братићу 
мо већ њему... не бригај ти, чекај само док смислим...</p> <p>— Ја му ништа више нећу, прекиде  
b n="46" /> <p>Љубица стајаше у ходнику док деца полако изиђоше из школе.{S} За децом изиђе Гој 
а се питаху њихова лица, али они ћутаху док им се путник не приближи.{S} Њему заклецаше ноге, с 
на прозоре.{S} После он стаде њој нешто доказивати, чему се она испрва стаде опирати а после се 
b n="25" /> <p>А тамо даље, иза потеса, докле ти год око допире, пружила се час таласаста час р 
да нећеш бити ни премештен ни отпуштен, докле год устраје тај роман Љубичин... требаш ти њима.< 
вориштем као суманут...{S} Шта је то... докле ће тако?{S} Зар још није умрла?...{S} Тако дуго!. 
. има ли у свету правде и истине!...{S} Докле ће ова страдања и муке?...{S} Боже, има ли те!«.. 
лашено око себе...{S} Шта је ово?...{S} Докле ће да траје?...{S} Или да није смрт?!...{S} Ах, к 
смеја се весело, па је запита!</p> <p>— Докле ћеш ти, море, да ме вараш тако?{S} Знаш ли ти шта 
 Ехе-хе!...{S} Биће, вели, моја...{S} А докле?{S} Док нас не спетљају обоје, па... пхи! и он ду 
н мир, па ништа друго не жели...{S} Али докле ће се тако?{S} Не може се то продужити вечито; не 
ћати стари дани мука и страдања.{S} Али докле ће се вечно страдати?...</p> <p>Влајко се спремаш 
оћеш да ме узмеш?!...{S} Чекаћу, трпећу докле год хоћеш, само нек знам да ћеш некад бити мој... 
, које дрктаху необично.{S} Он се једва докотура до прве клупе, паде на њу и дубоко предахну.{S 
ека одговор...{S} Шта да му каже?...{S} Доктор га још може и излечити!...{S} Стеже јој се срце  
боли... видим да је шарлах, после већ и доктор рече...{S} Кад прездрави и поче се љуштити, удар 
, још у зачетку.</p> <p>— Трчи, трчи за доктора! одговори Стојану, па га стаде сама журити.</p> 
ку добру душу!...{S} Хоћеш ли да зовемо доктора?</p> <p>— Зашто? зачуди се она, као да се буди  
ремишљајући о разним плановима, који му долажаху у главу.{S} Са Гојком се већ није могло ништа  
гољубу, рукова се са њим, па му објасни долазак Љубичин:</p> <p>— Госпођица није имала коме до  
 <p>— Дошли су.{S} Само нису они што не долазе никако, одговорише ђаци.</p> <p>— Уређујте се, с 
е, он се трже и задркта: осети да му не долазе ни са каквим добром.{S} Кроз главу му пролетеше  
} Дркће и чека дан, два...{S} Трећи дан долазе три човека у срез, јављају се капетану.{S} Комис 
како ти и он сад има кућу и жену и њему долазе другови на ручак...{S} Све баш онако, као код пр 
и, одговори он, прибирајући се полако и долазећи к себи.</p> <p>Она се сакри у башту за неко гу 
акше и лакше, нејасно, тихо брујање.{S} Долази ноћ...</p> <pb n="54" /> <p>Кад већ уђоше у село 
 страх, баш прави страх; али то од чега долази страх далеко је, оно се не види, не појављује се 
ов глас...{S} Шапуће, али до њена слуха долази читава грмљавина.{S} Да ли је то истина, Боже, д 
више.{S} Од ономадашњега боја Љубица не долази никако у школу, али се он живо бојао да не дође  
е Богосава, и следи се, јер он никад не долази узалуд, а ретко кад да дође с добром вешћу и са  
аса и... <pb n="174" /> наравно, где не долази често полиција...{S} А, како ти се чини?...{S} Ш 
 место, неко усамљено село, где нико не долази, па«...</p> <p>Стојан утрча; лице му помодрело о 
ра у глави разне комбинације, али му не долази на памет ништа тако страшно.</p> </div> <pb n="1 
ка одлучност на лицу; мати јој одлази и долази забринута, али се Љубица зауставила на једној ми 
и?{S} Ето, већ више од месец дана човек долази, и осим задовољства и пријатељства она не осети  
погледа за његовим очима, па видевши ко долази, намргоди се и заузе неки одсудан, само њој свој 
а она.{S} Какав је то Влајко Пецић, што долази на Бељино место?</p> <p>— Наш друг...{S} Онако ј 
јци били одвратни, а сад му се овај што долази учини као јастреб, који се залеће у мирну и безб 
та за собом и настави рад.</p> <p>Писар долази на коњу свакога дана.{S} Већ га срамота свраћати 
изненадним злом, убијена!...{S} У школу долази плачна; кад пусти децу кући, она остане сама и п 
јуноша, узвикну Веља, видевши га где му долази.{S} Шта је, пишти ли рањено, изневерено срце?... 
рада!...{S} И она пати!...{S} Па што је долазила овамо... што је дошла?...</p> <p>Гојко отрча н 
— Ја не знам... управо овај... нисам ни долазила да потписујем спискове, али сам узимала на при 
слове задругине.{S} Није ни чудо што је долазио кући уморан, па је тражио само одмора.{S} Жена  
е, како учитељи морају по неколико пута долазити к њему узалуд, али она, госпођица Љубица, не м 
, Љубица још лежи на столу; почеше деца долазити у школу, она још лежи, и види се само како јој 
оришта...{S} Ха!.. узвикну Гојко и поче долазити к себи.{S} Стаде разумевати догађаје...{S} Он  
кне по неки старији ђак.{S} Људи почеше долазити.</p> <p>После пола часа заседе цео школски одб 
амо собом удеси.</p> <p>Деца већ почеше долазити у школу, а они обоје сањаху...</p> </div> <div 
чате све догађаје, од кад је почео тамо долазити господин Пера, код те ваше... учитељке.{S} Ми  
 онако... да га превариш: хоће ли данас долазити?{S} Гојко никога не помену, али се знало о ком 
2" /> <p>Проскитао си се много, па и не долазиш кући на ручак, рече она, хватајући га за руку и 
радовало, што их је она усрећила својим доласком...{S} А оно, гле: у мало је не одјурише. »Нисм 
пућу и уздишу...</p> <p>Трећега дана по доласку, Љубица се врати кући.{S} Не хтеде се ни осврну 
 весела лица.{S} Она се обрадова његову доласку, не знајући ни сама зашто: да ли због ове самоћ 
век позива и да се радује сваком његову доласку, он се умири, и све му постаде обично и пријатн 
е — стајаше написано на тој хартији.{S} Доле потпис: »Управитељ школе орловичке«... а горе на в 
лика јата грлица, спремна за одлазак, а доле у трњаку, јасним и звонким гласом, чика кос...{S}  
...{S} Задахну га дим од барута...{S} А доле на поду бели се онакажено, слабо лице, из уста теч 
и <hi>у руке</hi>, да не оде прво ономе доле...{S} Он њега и држи.</p> <p>Гојко се поздрави, па 
м густим белим покривачем.{S} Из потеса долеташе некакав необичан за село звук, који постајаше  
ни као шипарица од четрнаест година, па долети у собу, загрли мајку, обаспе пољупцима милу сеју 
емо бити велика господа, па нам неће ни доликовати да се мешамо са таквом ситнуријом.{S} Истина 
..{S} Така му је нарав.{S} Ако ће; то и доликује мужевима, а не као... и она се одједном трже о 
у, а друго су све бапска посла, која не доликују озбиљним људима...</p> <p>Љубица се пренерази  
о.{S} Иљадама година она се таласа овом долином; иљаде ће још проћи, а она ће исто овако пенити 
о до краја потеса, куда вијуга, зеленом долином, сребрнаста уска-речица...</p> <pb n="25" /> <p 
 озноји...{S} Него изволите мени, у наш дом...</p> <p>Љубица и Гојко изјавише жељу да слушају д 
вркутати млади птичићи и раширити крила домаћа срећа!...</p> <p>Почетком јуна настаде велика жу 
е памет.{S} Знала је за његов положај и домаће околности, ништа је није привлачило к њему; само 
ам то све преживео...{S} Скућио, окусио домаће среће, раскућио...{S} Као на електрици!...</p> < 
себи како је то красна ствар бити муж и домаћин...{S} Дочекаш добра друга и пријатеља, проведеш 
{S} И он извесно сад представља правога домаћина!{S} И њему се то чини и смешно и у исто време  
де у свој стан.{S} На вратима је дочека домаћица:</p> <p>— Еј, веселнице, скапала си од глади.{ 
p>— Море, паметна си ти женица и красна домаћица, само те то не држи за дуго, него наиђе нека л 
а, намрштено.{S} Седи овде...{S} Сипај, домаћице...{S} Ах, дај прво тањире...</p> <p>После ручк 
 Гојком и да се Пецић упозна са његовом домаћицом.{S} Чим наступише у двориште, Љубица одмах оп 
ка сто.</p> <p>— Е положила си испит за домаћицу.{S} Алал ти вера!...{S} Још да видим како ћеш  
ду: не сија више срећа и задовољство на домаћичину лицу, не чује се љубавни шапат и не разлежу  
но.{S} Одједном стаде и као да се нечем домислио, узвикну:</p> <p>— Ха, чекај...{S} За сад је и 
 госта, збуни се и уплаши, јер се могао домислити, да му он не би узалуд овакову походу чинио.{ 
 одмах затим пребледе, и таман се стаде домишљати шта ће сад да ради, на коју ће страну да глед 
.</p> <p>Љубица подиже главу и стаде се домишљати овим речима.{S} Није их у почетку разумела.{S 
слити да смо међу дивљацима, па ћемо се домишљати од сваке руке, рече она и зацену се од смеха. 
 љубимици, о ружама и олеандеру које је донела из Београда, о неким суседима... и ваздан других 
не знам шта би.</p> <p>— Ја имам хлеба, донео сам са стварима, а ти набави које јаје, па ћемо в 
и из њихова друштва.{S} Пре недељу дана донео им је сам писар обома плату, док други учитељи јо 
Богосав, вели, синоћ дошао из среза, па донео тај глас.</p> <p>Обоје се запрепастише.{S} И ако  
беше веома предусретљива према њему.{S} Донесе јој лепу и скупоцену гривну; она се веома распол 
pb n="110" /> из школе, он му нареди да донесе мастило и хартију, па се врати унутра.</p> <p>По 
и добра кајмаклија, а?...</p> <p>Љубица донесе две шоље црне кафе, па седе уз њега и узе да се  
и стаде преписивати ону хартију, што је донесе од Веље.</p> <p>Напољу се смрачило, и ако је још 
молим.{S} Пошљите вашег послужитеља нек донесе моје бисаге из суднице и примите нас у ваш стан  
подине?{S} Да идем да кажем Стојану нек донесе штогод за јело?...</p> <p>Опет ћутање...{S} Панд 
аду није понела...{S} Да дођем сутра да донесем, хоћете ли?...{S} Све, све... хоћете?...</p> <p 
јака, лисице...{S} Хо, мој брате, да ти донесем каквих хоћеш кожа, па к’о живо звере!...{S} Шта 
 ћу да ти чиним...{S} Хоћеш сутра да ти донесем златан часовник... двадесет дуката сам га плати 
, што ће нам то!{S} Кажи ти ђаци нек ти донесу по торбицу ораја (сад се баш крљуштају и много с 
p> <p>— Израђено је то све, сутра ће се донети.{S} Нисмо могли све од једном да дигнемо, рече к 
ј и прошапта јој:</p> <p>— Сутра ћу вам донети брилијантску грану...{S} Сва гори као ватра.{S}  
писар отпочео напад, по свима правилима донжуанске тактике.{S} Најпре се већ обавестио о њеним  
штене кошаре, па ако има лова, одмах се доноси угарак, ложи се ватра ту на обали и спрема се до 
да...</p> <p>О, како је страшно ово што доноси слух!...{S} Је ли могућно да је то његов глас... 
а мисли.{S} У последње време писар поче доносити по неку лепу понуду: кутицу финих шећерлема, ј 
мора се за то бринути.{S} Он ће њој сам доносити плату, све ће олакшице он њој чинити...{S} Зат 
овор, који је водио само циљу.</p> <p>— Допада ми се, знате, тако са образованом женском... раз 
у, па терај!...{S} А вама се, видим, не допада такво уживање? <pb n="32" /> Ништа, удајте се за 
 таблу, запита је:</p> <p>— Како вам се допадају нови ђаци?</p> <p>— Дивљаци.{S} Као да нису до 
, па је одмах обузе она женска жудња за допадањем.{S} Уједно опази Гојкову натмурену, згрчену ф 
, што је Гојко, послушавши његов савет, допао овакве беде.{S} Осећаше ту много своје кривице... 
ше несразмерно развијено: руке дугачке, допираху до колена, ноге кратке са наврнутим стопалама  
ше пространа, али рђаво окренута, те не допираше унутра довољно светлости.{S} Скамије старе, ра 
е обема рукама на дугачак штап, који му допираше до саме браде.{S} Шта је то, кмете Ћиро, и ви  
ружило по другој коси, а својом ширином допире до ливада.{S} Чобанчад, видевши <pb n="2" /> пут 
тамо даље, иза потеса, докле ти год око допире, пружила се час таласаста час равна поља, по кој 
дин.</p> <p>— Јок, мени је речено да га допратим.</p> <p>— А, дакле стражарно!{S} Кажи ти госпо 
p> <p>И Љубица је са своје стране много допринела, да се хладноћа међу њима увећа, а то само зб 
... као...</p> <p>— Као једна породица, допуни га учитељ.</p> <p>— Тако, братићу, тако... хвала 
/p> <p>— Та није код нас школа од јуче, допуни га ћата;, знамо ми шта школи треба а шта је суви 
мет.</p> <p>— Прирез није био покупљен, допуни га Богосав.{S} Знате, мука је са тим прирезом: с 
ошли примили...{S} Само ако то можеш... допуни он после кратког ћутања.</p> <pb n="70" /> <p>—  
адост.{S} И Гојко се чак расположио, па допуни разговор по неким својим сећањем.</p> <p>— Сећат 
и сад у судници...{S} О, брате, што сте допустили да се тако мучите без невоље!{S} Изволите, ко 
!...{S} Зар то може бити!{S} Зар би Бог допустио?{S} И зашто, зашто...{S} Шта хоће он... шта му 
ети да јој њена урођена грубост неће то допустити.{S} Толико се кидала због те своје зле особин 
нити му страдање, само ако му то савест допушта...{S} Осећајући то све јаче и јаче, заплака се  
пне сузе.</p> <p>— Ама шта ви!...{S} Не допуштам... мисао такву не допуштам!...{S} Знате ли ви. 
ви!...{S} Не допуштам... мисао такву не допуштам!...{S} Знате ли ви... знате ли... о, па ви не  
какво страшило, које их раздвајаше и не допушташе никакво веће зближење.{S} С тога су се они ог 
столу, пружа руку, извињава се, моли за допуштење да поседи мало у школи... мило му посматрати  
го.{S} Нисам још... (она поуми да каже: дорасла) навикнута на тај посао.</p> <p>Велимир јој ста 
, ложи се ватра ту на обали и спрема се доручак.{S} Родитељи им, пука сиротиња, журе се на рад, 
ати, наступа полагано некаква хладноћа, досада; свако се од њих све више повлачи за себе, и међ 
традало, живот је већ био постао тежак, досадан... није се имало ради чега живети«...</p> <p>Го 
сте...{S} Био ми је тако одвратан, тако досадан... мислила сам полудећу, ако још дуже са њим по 
ед на несташну децу, која му пореметише досадањи мир и усамљеност.</p> <p>— Шта ли си сањао ноћ 
суднице, да покуша пречистити рачуне са досадањим председником, а и да чује шта се говори о про 
бодан, срећан; нема више страдања, нема досадањих мука, све оде, као кад гране јарко сунце и ра 
ери, опет је стаде обузимати зебња, ади досадашње узбуђење беше веће, те надвлада, и она опет о 
, сваки јој чупа из срца делић по делић досадашње љубави и пуни празно место у срцу најљућим че 
а узбуђења, али тек око ње облеташе сав досадашњи страх и зебња, она га јасно осећаше у својој  
 ћутећи.{S} Беше им незгодно настављати досадашњи разговор а, о другом чему нису хтели говорити 
 мисао.{S} Прође пола часа.{S} Гојку се досади седети, а све више га обузимаше жалост, гледајућ 
тане, па да ми стојећи одговара.</p> <p>Досади јој се ова напрегнутост мозга; ово што се непрек 
о јутро по свадби, а већ после... хм... досадиће се обома.</p> <p>— Само тебе кад имам, тебе... 
кога непрестано сипи она ситна, влажна, досадна измаглица, која укваси човека горе од пљуска, а 
јко је избегаваше да јој не постане још досаднији, а тешко му већ беше гледати оно вечито болно 
еца...{S} И све, све исто, једнострано, досадно!«...</p> <p>»О, што нисам знала да ће се <hi>он 
бе, не знајући шта да ради. »О, како је досадно!...{S} Све ће се понављати једио исто...{S} И о 
које јој угушује све бриге, отклања ону досадну зебњу и ствара у души расположење, срећу...</p> 
ашио, али у њену погледу он опази такву досаду, презирање, па чини му се баш и гнушање и одврат 
 Кмет их одби одлучно, чудећи се што му досађују у невреме.{S} Он је, вели, казао једаред да ће 
Један није у комисији, него ’нако седи, досети се он.{S} Јамачно капетан није...{S} А шта да од 
} Неко их је зло снашло, али се нико не досети правом јаду.</p> <p>Одједном се код Љубице појав 
плашену и необична изгледа лицу Веља се досети јаду, намршти се и као да и њега обузе лако дркт 
 ситница из ђачког живота.{S} Љубица се досети овом смеху, па чим стадоше на пољу запита га:</p 
ћи шта би му могла радити.{S} Најзад се досети, укваси убрус и метну му на чело...{S} То га за  
м до Веље, узвикну он, обрадован што се досети како да се извуче из неприлике, па се одједном о 
ли куд ће?...</p> <p>Одједном се нечему досети, претрча, двориште и изиђе пред вратнице, где је 
 све како је.{S} Само се још није могла досетити свему јаду.{S} Она подиже главу, па благо али  
се он десети пут у чуду, и не могући се досетити ничему, опет притрчава, пропиње се уз прозор и 
 вртећи се на месту и бацајући неумесне досетке на рачун кога говорника.</p> <p>У току разговор 
свакад пресече преко срца.{S} Она се не досећа да је настало време озбиљном раду, не види да Вл 
 муца.{S} Председник га не чује, али се досећа шта одговара, па наставља:</p> <p>— Господине, к 
..{S} Погледа по соби, као да се нечему досећа...{S} Мучи се, напреже памет, а све га заноси и  
о је то, братићу мој!...</p> <p>— Нека, доста сам и ја патио, па да гледам једаред и њено страд 
, одену се лепо и врати се истога дана, доста измењен, наравно у своју корист.{S} Његове наде д 
 уговор испунити.{S} Већ су два месеца, доста је чекања.</p> <p>— Знаш да због прве плате прима 
нађе да је ово за први мах као почетак, доста; а после већ, ићи ће све својим редом...{S} С нар 
, ваљада ме неће Бог више мучити?...{S} Доста је било! узвикну она и погледа мајку, која брижно 
о дан сељачким потребама и невољама.{S} Доста јој је што је ту уз њега.{S} И он мишљаше да је с 
 виђаше само по крајевима. »Међутим има доста места где сами сељани моле за нова одељења и сами 
јагњеће, вуну, воће и све друго што има доста муштерија у вароши а не захтева велики капитал.{S 
, али не мисли о том; зна да у џепу има доста банкнота, да ће тај новац обрадовати и помоћи бра 
аш страшно; и све јој се чини да ту има доста и пријатнога...{S} Али за сад она је узбуђена јак 
же све да иде као по лоју...</p> <p>— Е доста, изађите сад мало напоље, рече Веља деци, па се у 
то не ваља!...{S} Јак потрес... а он је доста слаб и иначе.</p> <p>Лекар се загледа у црте Гојк 
 код Гојка.{S} За његову мапу опет беше доста говора, и ако кмет признаде, да му је »левизор« з 
иди ко лупа.{S} Гојко куцну на прозор и доста јасно викну:</p> <p>— Љубице!...{S} Љубице!...</p 
ајући жени:</p> <p>— Знам ја, остало би доста чорбе.{S} Не можеш ти сама све појести...{S} Ти с 
убазности, и сад јој беху сасвим обични доста смели изрази.{S} Она и сама добациваше Пери двосм 
ак подсмева њеном другу, те му одговори доста опоро:</p> <pb n="10" /> <p>— Не знам шта ви гово 
а Љубица не иде; зна он да ће тамо бити доста учитељица, којима би по вољи било увредити Љубицу 
. рече он, па узе шљиве, и ако је и сам доста набрао и носио их у џепу.{S} Али зар да се <pb n= 
ао, али му се после раздреши језик и он доста живо исприча готово све, што је се могло поменути 
тај положај, због кога је и иначе трпео доста.</p> <p>— Јест... болест ме смела.{S} До године ћ 
{S} Још из дворишта опазише да је дошло доста чланова: из школе се чула таква врева, као да је  
 да и мене огреје сунце среће...{S} Јер доста се страдало, живот је већ био постао тежак, досад 
им словима, написано со.{S} Учитељ се с доста вештине али и муке стараше, да навикне дечје ухо  
 жалила писару на Гојка, а последњи пут доста отворено изјави, да би добро било кад би он био п 
јој.{S} Изнурена, ослабела, лице се већ доста збрчкало, коса у велико почела седети, а она се п 
крупан и веома отресита држања; лице му доста развијено, обријано; брчићи танки, жућкасти, скор 
/p> <p>Напољу се смрачило, и ако је још доста рано.{S} Навукла се по околини густа магла, па ро 
«...</p> <p>А Гојко ради, иде и мисли: »Доста ми је само што знам да је моја, да припада само м 
одмах ће појурити у министарство тужбе, доставе...{S} Хај-хај да горка хлеба!...{S} Али опет ва 
онда ће онај смрад бити кажњен за лажну доставу...{S} Да, му закука једномесечна плата!...{S} К 
а, па за час готово.{S} И шта му сад не достаје?...{S} Сам вели да је потпуно задовољан.{S} Шта 
 бешчастиш ово свето место, у које ниси достојан ни да уђеш! узвикнем му ја, а Љубица дркће, др 
а врху, с дугом раздељеном брадом, сед, достојанствен... ала је необичан!...{S} А њега нема!... 
 у средини стоји Гојко сасвим друкчији, достојанственији, па показује нешто једном дечку, који  
ешта, очас се учини позајмица, нешто се дотера привремено само за тај мах, а кад погледаш, оно  
 а он се даде на посао: да мало уреди и дотера свој жалосни стан.{S} Пренерази се кад виде да с 
...{S} Што се брукаш у тим дроњцима!{S} Дотерај се мало, подшишај се, поткреши ту брадурину...{ 
и сама рече: истина, није углађен ни... дотеран, као што би требало, али је добар човек.</p> <p 
...{S} Што ја не одох у полицију?...{S} Дотерао би до капетана... па седнем онако у ону дубоку  
 већ не приближише ускршњи празници.{S} Дотле су урадили врло, врло много, прешли су све важниј 
ђе Влајко.{S} Веља се намршти, и ако је дотле био веома расположен, одједном заћута и не прогов 
ко ретку и неочекивану играчку, о којој дотле није могло ни сањати.{S} Сва се предала радости,  
 неко добије тешку рану изненада, о чем дотле никад није ни сањао, па се само чуди у прво време 
 Она, братићу, она... учитељка..{S} Сад дотрча Стојино дете, и ја таман да пођем, а ти уђе.{S}  
> <p>— Шта је то, море, било?{S} Стојан дотрча к мени као луд... једва ме пусти да ручам.{S} Ва 
кревету и плакаше горко...{S} Најпре је дотрчао овамо као суманут, улете у собу и закључа се, п 
/p> <p>— Добро, земљаче, иди ти сад.{S} Доћи ће господин.</p> <p>— Јок, мени је речено да га до 
тајаше блед, дркћући као прут.</p> <p>— Доћи ћу сам...{S} Кажи... господину.</p> <p>— Нема ту с 
кући; часовник вам добро ради, па ћу ја доћи... а?...{S} Она климну главом и опет се неодређено 
. мртав!... убијен!...{S} А онај ће сад доћи, тек што није дошао...{S} Казао је до мрака...{S}  
е речи... целе зиме се мучим.{S} А може доћи неко, ко пази на те ствари.</p> <p>— Е, јесте... с 
 о раду у школи.{S} Велимир обећа да ће доћи к њима са целом својом школом, па ће тако заједнич 
..{S} Тамо је ваљада и њена мати, па ће доћи и Стојан с мотиком...{S} А сусед Глиша даће коња.. 
ао, па стаде мислити о лекару, да ли ће доћи сутра рано, као што је обећао.{S} После стаде мисл 
очекује неко зло, а не зна откуд ће оно доћи и какво ће бити, тек само осећа да је оно све ближ 
.. женска посла!...{S} И баш ће јамачно доћи!{S} Па шта да ради он?{S} Ништа, као и до сад... ћ 
упознамо...{S} Ко зна кад ћете нам опет доћи.</p> <p>Гојко иђаше као на шибу.{S} Шта ће он тамо 
кву, кад је она удаљена.{S} Деца ће већ доћи, па нека их он води; и онако није до сад био у црк 
у таван.</p> <p>— За сутра?{S} Па ја ћу доћи кроз један сат.{S} Добро најпосле...</p> <p>И чича 
авао школски рад.{S} Само ће у Орловицу доћи тек крајем месеца, јер је почео с другога краја ср 
 Гојко одједном, не поимајући шта ради, дохвати њену меку <pb n="142" /> врелу руку и повуче је 
 презирањем, заигра на њеним уснама.{S} Дохвати мараму, као да се брише, па га опет погледа и н 
ледом, док не замаче за врљике, па онда дохвати палицу и стаде разгледати крушкову грану, нема  
да пусти.{S} Она се диже са столице, па дохвати рукама наслон и стаде чекати да ћата продужи.{S 
вако неће никад бити краја скандалу, па дохвати жену за рамена и изгура је напоље.{S} Срећом, С 
м и опет се неодређено насмеши.{S} Пера дохвати њену руку, подржа је мало, па се саже и пољуби  
ебало сама, душице...{S} Ах!... и он се дохвати обема рукама за главу, па после краћега ћутања  
те...{S} Шкргутну зубима, севну очима и дохвати се обема рукама за главу, па као махнита стаде  
...</p> <p>Љубица се стресе, пребледе и дохвати се руком за врата.{S} Она је и заборавила да ст 
јој крв цело лице.</p> <p>Писар скочи и дохвати разјарену жену за руке, али познавши је, одједн 
риса широким рукавом од кошуље, па брзо дохвати воштаницу, прекрсти се побожно, упали је и став 
где не можеш ногом згазити од блата.{S} Дохватиш се руком за плот, да би прекорачио бару, а рук 
 решила се!...{S} Брже, брже да не буде доцкан!... </p> <p>И она трчи, сплеће се и опет трчи, а 
 сам радила.{S} Сад знам и разумем, али доцкан.{S} Тек гледаћу да од сад буде све друкчије, да  
в! то ти је дужност.</p> <p>Било је већ доцкан кад се Гојко диже и упути к своме селу.</p> <p>С 
трчи напред... брже, брже... да не буде доцне...</p> <p>Да ли се то развиђа, расвањује... или с 
 грудима као полумртва, онесвесла...{S} Доцније, кад се мало прибра од прве навале осећања, узв 
весео, а и Љубица изишла до степеница у дочек.{S} Знала је да јој носи какав накит, то јој је ј 
<pb n="23" /> учитељица изиђе из школе, дочека је весело и са живим одобравањем:</p> <p>— Тако, 
..{S} Јаднице моја, ти опет страдаш?... дочека је мати са сузама и зачуђеним погледом.</p> <p>Љ 
ходник упути са гостима у свој стан.{S} Дочека их једна слабуњава, ситна плавуша, поздрави се в 
ора вратити кући раније.{S} Гојко једва дочека што му се пружа прилика, да са њим остане на сам 
а се говори о промени.{S} Председник га дочека збуњено, као кривац, а Гојко већ мало подигао гл 
ко је то; видим ја!...«</p> <p>Гојко га дочека на вратима своје учионице, намрштен, а из очију  
ште и оде у свој стан.{S} На вратима је дочека домаћица:</p> <p>— Еј, веселнице, скапала си од  
лижити, кад опази да ја ништа...</p> <p>Дочека је на дворишту и уведе у своју собу, која сад бе 
а је тада у себи помишљала, да ће и она дочекати тај срећни дан, кад ће овако исто са својим ђа 
још веселија што их у овакву стању може дочекати.{S} Скакуће по кујни као шипарица од четрнаест 
о красна ствар бити муж и домаћин...{S} Дочекаш добра друга и пријатеља, проведеш са њим слатко 
има са батином. </p> <p>— А, тако ли се дочекује влас’!...{S} Бунт!!...{S} Комуна!!... дрекну п 
му с оним обичним изразом лица, с којим дочекујемо сваког непознатог намерника.</p> <p>— Шко... 
ја се враћа с паше, паса и деце која их дочекују, петлова и друге живине која се спрема за лега 
арка угледа отворену кутију са гривном, дочепа је, склопи и метну у џеп, па цикну помамно:</p>  
S} Гојко појури к вратима, али га писар дочепа за раме.</p> <p>Стој, смрдибубо!...{S} Умеш да ч 
— Како сте?...</p> <p>— Е, па добро нам дош’о, господине, рече један крупан дежмекаст сељак, пр 
 двојици што им се спрема премештај, па дошавши тако у разговору до орловичког потеса, опрости  
</p> <p>Ђокић, првак противничке групе, дошао к судници, весео, са неколико својих пријатеља, п 
 жена угледа масницу.{S} Овако је боље; дошао је као наручен.{S} И он притрча к вратима и отвор 
овори, гледајући га радознало.</p> <p>— Дошао је акт.. сад ћу да му саопштим, рече он тихим гла 
дошао нарочито... он је спремио све, па дошао да је води на муке...</p> <p>Богосав види да се о 
 љубав, или је какав дух са онога света дошао да гледа њено страдање, пропаст?...{S} Ево га бли 
.{S} Сад је већ добро знао ради чега је дошао овамо.</p> <p>Увуче се лагано у двориште, па одма 
е, Гојкова заслуга.{S} Па због Гојка је дошао и учитељ Аксо... »То је паметан учитељ, мишљаше Љ 
д госпођице, рече ћата Богосав, који је дошао с кметом да му помогне саставити списак, како он  
 га ипак не остављаше страх са којим је дошао овамо.{S} Шта ли ће бити?{S} Куд оде сад?{S} Да л 
ашно...{S} Осећа по ћатину гласу; он је дошао нарочито... он је спремио све, па дошао да је вод 
...{S} А онај ће сад доћи, тек што није дошао...{S} Казао је до мрака...{S} Јест, сећа се!...{S 
 пише, често пише... због њега сам ти и дошао.{S} Ти му сама рече да остави послуживање, па сад 
<p>— Како не, како не!...{S} Зато сам и дошао.{S} Дете пише: исцепало се, обосило, а зима — ето 
еким изразима, настави:</p> <p>— Ја сам дошао од куће нарочито због вас.{S} Чим сам чуо синоћ.. 
...{S} Ах, то је Стојан...{S} Кад је он дошао?...{S} Или је био овде од јутрос, па сад спавао?. 
аније говорили.{S} Богосав, вели, синоћ дошао из среза, па донео тај глас.</p> <p>Обоје се запр 
ијег лица у селу.{S} Сад јој је и мајка дошла некако проста, убога, и ако је још исто онако мил 
p> <p>— Извините... што нисам ја к вама дошла... мрзи ме пред вашом децом...{S} Хвала вам много 
ла се.{S} Здравље је поправила, али она дошла некако сасвим друкчија.{S} Уозбиљила се још више, 
се с муком школовала у Београду, па сад дошла овде, да не буде оцу на терету, а богме и да потр 
дборник.</p> <p>Тада учитељица, која је дошла пре три дана и упознала се са главним околностима 
.{S} Па што је долазила овамо... што је дошла?...</p> <p>Гојко отрча на северну страну, па грун 
колском раду.</p> <p>Љубица је нарочито дошла да чује коју реч о писару, да види шта је то: тре 
есу ли сви дошли? запита децу.</p> <p>— Дошли су.{S} Само нису они што не долазе никако, одгово 
купим порезу, па ми Богосав рече да сте дошли...{S} Дај, велим да се упознамо. </p> <p>Љубица с 
.</p> <p>— Нема ни недеља дана како сте дошли на ово место, па већ да тражите премештај, и то ј 
се могло поменути.</p> <p>— Зашто нисте дошли к мени раније?{S} Што сте трпели толико зло без н 
дате један савет, јер зато смо управо и дошли, рече она, па им исприча свој јутрошњи разговор с 
ка приђоше к њему.</p> <p>— Јесу ли сви дошли? запита децу.</p> <p>— Дошли су.{S} Само нису они 
али, рећи ће једна полугласно, него смо дошли да чујемо од господина Љубе!...</p> <pb n="154" / 
.{S} И он осећа да се приближило, да је дошло време кад ће та црна мисао да се претвори у грозн 
школи.{S} Још из дворишта опазише да је дошло доста чланова: из школе се чула таква врева, као  
пропадне, сва мука моја!...{S} Таман се дошло до мете; таман да одморим родитеље, да се одморим 
а своју страну, а то је кметовима добро дошло.</p> <p>Љубица погледа на Гојка, али он гледаше о 
реба издржати до краја...{S} Оно је већ дошло, ево га!...</p> <p>— Где је учитељ!... говори, не 
>И све то што се пружа пред очима наших дошљака обасјало је румено сунце последњим зрацима свог 
ма.</p> <p>— А ово је, без сумње, твоја драга половина и глава куће, настави он, рукујући се са 
о бирам неразвијенију децу.{S} Е, друже драги, не једу се лубенице, док се копач добро не озној 
и ижљубила, тако јој постадоше блиски и драги ови мали дивљачићи.{S} Она помилова по глави неке 
и још некакво осећање, веома пријатно и драго, од кога му и срце живље куца, али се он стара да 
олованих људи, али тек беше му необично драго, што се у овој прилици нашао сведок његовог гимна 
.</p> <p>А он баш не хтеде одмах, онако драговољно... да се то сврши.{S} Све нешто отеже и одуг 
} Хоћеш?{S} А дворац ће нам бити сав од драгог камења, па у вече кад ја дођем с рада, обучем се 
 <p>— Пре... председник пододбора...{S} Драгољуб Илић... изговори он оштро, замуцкујући на прво 
има колико год хоћеш.</p> <p>— Господин Драгољуб је, уплете се Богосав, сек’о прутиће, па их пу 
ова околност:</p> <p>— Како је господин Драгољуб целе године радио без мапе, па опет добио пети 
покупити свих дванаест, као за господин Драгољуба...{S} Е, трнићу, нећемо тако.{S} Па шта ћемо  
и на првој речи.</p> <p>И Гојко приђе к Драгољубу, рукова се са њим, па му објасни долазак Љуби 
, а може ви и кувати.{S} Он је господин-Драгољубу, што оде сад од нас, све готовио.</p> <pb n=" 
а дође, обучена и накићена свима својим драгоценим адиђарима.{S} Гојко се пренерази од чуда, ал 
латко је надање живу човеку, нада му је драгоцено благо...</p> <pb n="189" /> <p>— Мајчице, как 
еје гласно, а Пера отвори капак, положи драгоценост пред њу на сто, па се мало измаче.</p> <p>О 
»предмети уздисаја«, док не дође на ред Драгутин.{S} Тада се заче прва и права ђачка љубав, кој 
Добро, чекај да се обучем...</p> <p>Али Драгутин не чека, него је узима за руке и води.{S} Кад  
 са кревета, устаде и угледа пред собом Драгутина, једног лепушкастог ђака Учитељске Школе, кој 
е својих осећаја за време познанства са Драгутином.{S} О, то беху неки светли дани, срећни часо 
д <pb n="120" /> свију чуда и страдања, дража и милија од свега на свету...{S} Само му сину та  
беше милија од свега на свету, милија и дража... овако осрамоћена, убијена...{S} Само га једна  
гао трпети женске сузе, оне су га веома дражиле.{S} Пре венчања је по пеки пут и отрпео, али са 
докруг, увијен у неку влажну измаглицу; дрва се превила до земље од југовнога снега што их је п 
 од њега испод пуних китњастих шљивових дрвета.</p> <p>— Ех, уздахну он и окрете лагано корачај 
 бару, а рука клизи по мокром и хладном дрвету; стресеш се од те незгоде, а за врат ти падне чи 
се и живи снажном младошћу...{S} Врхови дрвећа засветлише се, пређоше у отворено сјајно зеленил 
крешташе, прхнуше и попадаше на оближње дрвеће.{S} Путник стаде, скиде с главе прашњави шешир с 
 заклони сунце, а под њим измени боју и дрвеће, и трава, и све...{S} Пирну хладан поветарац, за 
 коју упадаху ноге до чланака.{S} Около дрвеће бели се и тамни од суре, дебеле прашине, која је 
а одјури преко дворишта, заклањајући се дрвећем, па не уђе на врата, но обиђе и стаде под један 
па роси по мокрој, раскаљаној земљи, по дрвећу и зградама, цеди се са лишћа и кровова у ситним  
="118" /> уз брвна, ослања се леђима уз дрво и подиже главу, гледајући кроз баџу плаво слободно 
 <p>— Марш одатле, безобразна животињо! дрекну Веља и стаде се освртати да нађе своју батину.</ 
е влас’!...{S} Бунт!!...{S} Комуна!!... дрекну пандур, ускочи на коња, па као стрела одлете у с 
истру просвете... тамо о Љубици, а?!... дрекну он грозно и лупи дршком од камџије по актима.</p 
 живети и радити.</p> <p>— Хо, људи!... дрекну он из свег гласа, не даду ми одмора ни у мојој к 
 <p>— Братићу... браћо!...{S} Помоћ!... дрекну он и истрча на сокак, вичући по селу из свега гл 
столу.</p> <p>— Ово... ко је ово, а?... дрекну још јаче у необузданој јарости.</p> <pb n="104"  
>— Шта говориш ти!...{S} Ко је умро?... дрекну Гојко разрогачених очију, стегнувши старца за ра 
е једна, ти ли си то?{S} Марш с пута... дрекну она, па гурну пијана Богосава из све снаге..{S}  
.{S} Гојко скочи, изненађен, и умало не дрекну, јер се беше сав занео у мислима.{S} Капетан му  
а милост овим безјацима!...{S} Срећа те држава даје плату; онако би се липсало од глади...«</p> 
ви сте примили своју заслужену плату од државе...{S} Још да наредимо само са општином...</p> <p 
уга: до јуче бедно ништавно ђаче, а сад државни чиновник!...{S} Хтеде ређати још друге промене  
ови необични и, како она мишљаше, важни државни изрази:{S} Краљевско-српска;..{S} Па није хтео  
 Пери да овај човек није скитница, него државни чиновник и реци му...</p> <p>— Не мешај се ти,  
а старешине воде оштра рачуна о владању државних службеника... »Гле, па шта ће сад бити?... да  
Р.)</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1899.</p> < 
 да га погледа како стоји пред страшном државном контролом и дркће због својих недела...{S} Али 
и прирез за ову годину, а сад купи само државну порезу.</p> <p>— Зло, мој брате, зло! рече газд 
ез мапе.{S} Највише га је у том уверењу држала ова околност:</p> <p>— Како је господин Драгољуб 
ештај на железничку станицу, где је оно држан збор, а на његово место одмах дође један њихов др 
дина, развијен, крупан и веома отресита држања; лице му доста развијено, обријано; брчићи танки 
вијена и истурена напред.{S} Цело му је држање одсечно, а на његову лицу не беше ниједне цртице 
кривљен црн мекан шешир.{S} Цело његово држање одаваше обичног сеоског левенту, који не ради те 
 наљути.{S} Ово његово стално и одлучно држање беше јој теже од свега: писар дође за часак два, 
, да нови колега целом својом појавом и држањем одговара њеним ранијим сновима.</p> <pb n="164" 
нске ствари, па после један учитељ поче држати предавање.{S} Говорио је и лепо и стручно и зани 
ом својом школом, па ће тако заједнички држати угледна предавања, али претходно захтева да обој 
туден бије по лицу. »Ваљда ме неће дуго држати?...{S} Смрзнућу се.{S} А ако ме оставе да преноћ 
замишљати неке нарочите манире, за које држаше да могу јако утицати на девојку.{S} И одједном,  
ратницама, Љубица опази човека, који се држаше једном руком за плот.{S} Он се крену према њој п 
 пажњу на једног сувоњавог чичицу, који држаше високу столицу и чекаше ред да се поздрави са уч 
авој и сувој руци фамулусовој; у другој држаше међу прстима парче шећера, и то све с великом па 
посаветује како да се спасе од зла, јер држаше да још нема ничега озбиљнога; али чујући ово оча 
S} Само да види њу опет поред себе, јер држаше да је одбегла сасвим, да га је оставила.</p> <p> 
ор у учионици.{S} Веља седи крај стола, држећи умочено перо над хартијом, а Гојко хода преко шк 
пандура, који стајаше пред степеницама, држећи коња за узду.</p> <p>— Учитељ Гојко да иде сад о 
ан судбини, спреми се за даља страдања, држећи да то тако мора бити, да је се и родио за то: да 
ча неке раније и све јучерање догађаје, држећи да то има везе са болешћу.</p> <p>— Хм... то не  
е из собе.</p> <p>Она скочи са столице, држећи украс у рукама, притрча прозору, па видевши да п 
љио, звера очима и гледа прекорно Вељу, држећи да је он крив овако незгодну понашању Влајкову.< 
е касу, па дај рачуне...{S} Удри, удри, држи, па кроз неколико дана господин писар у затвор...  
о ручати код Гојка...{S} Еј, мој Гојко, држи се сад добро... није ово Пера писар!«...</p> <p>А  
ма Стојана?{S} Одавно је...{S} Хм...{S} Држи се она...{S} А ја постанем, на пример, Министар по 
помаже је саветима и напослетку поче да држи предавања њеној деци.{S} Ради се озбиљно и својски 
, рече он Гојку. — Метни мокру крпу, па држи тако непрестано... нек извуче...{S} Ха, присети се 
женица и красна домаћица, само те то не држи за дуго, него наиђе нека луда, јогунаста даска, па 
 га нешто вуче земљи, не може већ да се држи на ногама, дише некако врло брзо, али се он очајни 
, каже она, па да си још толики...{S} И држи бре, и повуци и потегни, док једва даде још једно. 
 не оде прво ономе доле...{S} Он њега и држи.</p> <p>Гојко се поздрави, па оде журно.{S} Мислио 
собу, ноћи, и чим сване опет оде.{S} Он држи да тако мора поступати сваки, ко хоће да <pb n="19 
могоше и гости.{S} После зажелеше да он држи једно предавање.{S} И то им учини по вољи: узе дру 
ику и дворишту пуно људи и жена и свако држи за руку по једног малишана.{S} Председник прво упи 
итисла им душу, стегла срце, па их тако држи, мори их без престанка.</p> <p>»Шта он хоће? разми 
о заложимо и разговоримо.{S} Госпођица, држим, неће отказати?</p> <p>— Захваљујем... али сам та 
м се оженио? — уз пут, брате, бродећи с Дрине на Тимок, уграбих једно девојче...{S} Наша учитељ 
сне се трзаху јаче и јаче... обузела је дрктавица.{S} Сети се сад да има нешто страшно, ужасно. 
на се сва стресе од пријатне и необичне дрктавице, која је одједном обузе...{S} А овај Стојан ч 
ас... настави он у још већем узбуђењу и дрктавици, — само да ви нисте онаки...{S} Сву ћу вас об 
 поцрнеле од ватре.{S} И сад је обузима дрктање, а глава све јаче стеже и заноси.{S} Остави ств 
јајан и блажен...{S} Она већ осећа лако дрктање у свему телу, чим угледа Влајка; срце јој јаче, 
, намршти се и као да и њега обузе лако дрктање, али се он прибра брзо и погледа се са Гојком п 
 ли је изгледао Гојко тада и како му је дрктао глас, може се закључити по Стојану, који онако и 
таде осећати у коленима, у ногама, које дрктаху необично.{S} Он се једва докотура до прве клупе 
беху необично замућене, усне грозничаво дрктаху, а по некад се грчевито трзаху, цео му изглед б 
вај већ писаше нешто љутито.{S} Руке му дрктаху, а перо га никако не слушаше, но извијаше пуно  
и јака узбуђења, а он, блед од потреса, дркташе целим телом, осећајући да ће сад да се сврши не 
одмах десно...</p> <p>— Знам... знам... дркташе она од зиме, која је одједном обузе, па се одво 
и?!... узвикну он зачуђено, али му глас дркташе од љутине. — Шта си тамо радила?</p> <p>— Под к 
..</p> <p>Богосав, пребледео од страха, дркће, трзају му се вилице, а очи не може да одвоји од  
а уђеш! узвикнем му ја, а Љубица дркће, дркће... па ми приђе и моли да је изведем из школе, а ј 
} Гледа и слуша, не дишући, само дркће, дркће и гледа...</p> <p>О, како је страшно ово што доно 
е, али она нема кад...{S} Рука дркће... дркће... она подмеће и другу...{S} Прсти се заплели...  
се одједном одсеку ноге од страха...{S} Дркће и чека дан, два...{S} Трећи дан долазе три човека 
во осећање, али она нема кад...{S} Рука дркће... дркће... она подмеће и другу...{S} Прсти се за 
ан ни да уђеш! узвикнем му ја, а Љубица дркће, дркће... па ми приђе и моли да је изведем из шко 
мо преноси преко чела, а десна све више дркће у његовим рукама.{S} У глави нема да се јави није 
тоји пред страшном државном контролом и дркће због својих недела...{S} Али да и он зна, да га о 
у она да тако њој говори...{S} Гле како дркће и трепери тај познати јој, крупан, мушки глас...  
ух...{S} Гледа и слуша, не дишући, само дркће, дркће и гледа...</p> <p>О, како је страшно ово ш 
м погледом, усне јој осушене, вреле, па дркћу као у грозници...{S} Дисање нечије све ближе и то 
још да се прибере од страха.{S} Ноге му дркћу, и он се једнако осврће око себе, очекујући какво 
гачених очију од страха, ноге и руке му дркћу, а на лицу му се, поред преплашености, јасно чита 
рте се пандур Гојку, који стајаше блед, дркћући као прут.</p> <p>— Доћи ћу сам...{S} Кажи... го 
одник и видевши Љубицу, стаде пред њом, дркћући сав од љутине.{S} Она се намршти, видевши га та 
/p> <p>— Да презирем?... узвикну Гојко, дркћући од њена блиска присуства, па одједном обави сво 
>Гојко се осврташе око себе унезверено, дркћући од страха и узбуђења.{S} Ноге му упадаху у нешт 
и на груди, обгрли га и стеже грчевито, дркћући сва и тресући се од узбуђења.{S} Глава јој се з 
ха, понео сам га... ево!...{S} И писар, дркћући рукама и тресући вилицама, стаде вадити из џепа 
.{S} Љубица стајаше на вратима учионице дркћући, сва пренеражена.{S} Стојан се дизаше, стењући: 
ао из гроба, гледајући и сад несвесно и дркћући целим телом све јаче.{S} Стојан га и не погледа 
лике нежности и милоште, а чаша с водом дрмну се у Љубичиној руци и попрска сто.</p> <p>— Е пол 
есто пред коњем.</p> <p>— Зар он још ту дроби! викну Веља, идући к њима са батином. </p> <p>— А 
 љубави! рече Веља.</p> <p>— Ех, шта ту дробиш!... одсече се Влајко, али га не погледа, но сакр 
 исто уз мајку, под старим, искрзаним и дроњавим губером.{S} Под њима само меко сено, покривено 
рно: »Кад немам кћери, не требају ми ни дроњци«.</p> <p>— Ћути, добро је.{S} И онако ништа ниси 
, несрећниче!...{S} Што се брукаш у тим дроњцима!{S} Дотерај се мало, подшишај се, поткреши ту  
{S} Он се приближаваше слободно, готово дрско, и на Гојков учтив <pb n="40" /> поздрав једва кл 
 на његово место одмах дође један њихов друг из Учитељске Школе, годину дана старији по школи,  
 знате!...{S} Срамота је да наш човек и друг лута по селима и тражи часнике, а другови су му ту 
им приликама задрхће.{S} Прави, најбољи друг, па то вам је...</p> <p>Љубица гледаше, не знајући 
у кући све весело и мирно, што га добри друг тако јако воли... само се смеши и помишља у себи к 
е главу и слуша...{S} Та он јој је ипак друг, то исто што и она.{S} Сутра се то може и њој деси 
 То га опет збуни.</p> <p>— Какав си то друг, болан...{S} Нећеш са колегиницом да се куцнеш! ре 
 </p> <p>— Одличан учитељ и веома добар друг, одговори Љубица озбиљно и одлучно, па видевши да  
ер није ово полицајац, него његов добар друг...{S} Он га може и у заштиту узети, кад устреба; з 
, <pb n="108" /> гледајући тупо како му друг отвара прозоре и како споља јурну хладан, оштар ва 
то долази на Бељино место?</p> <p>— Наш друг...{S} Онако је некако... чудан.{S} У свему је ошта 
 да те Бог сачува: данас једна, сутра — друга.{S} Још да није ових кожа, не би се имало шта јес 
је Љубица јасно увиђала да нема никаква друга изласка из тешке неприлике, да јој је Гојко једин 
, како он сиромах мишљаше, љубави свога друга, и само се бојао да то не буде Љубици по вољи.{S} 
тихо, пријатељско саучешће у тузи свога друга, и још некакво осећање, веома пријатно и драго, о 
о мало желела!...{S} Само да имам добра друга, па овако у тишини да радимо обоје са овим малиша 
 бити муж и домаћин...{S} Дочекаш добра друга и пријатеља, проведеш са њим слатко неколико часо 
тресаху полако добре стране свога новог друга и пријатеља.{S} Ова лепа вечерња шетња освежила и 
одна!... и уз ту мисао указа се одмах и друга, али из далека, нејасно...{S} Ну она јој не даде  
кога... нигде никога иа свету немам, ни друга ни пријатеља, о...</p> <p>— Не, не... молим вас!. 
 детињству.{S} Сад је и она сама сасвим друга: до јуче бедно ништавно ђаче, а сад државни чинов 
о стабло...{S} Кукуруз се пови, додирну друга стабла, пера се сплетоше и зашушташе...{S} Они ис 
х дана, кад је стекла нове, многобројне другаре и другарице и стала се са њима играти мушких иг 
асмеја гласно, заклонивши главу за леђа другарева...</p> <p>— Има ли који ђак међу вама?</p> <p 
нежењен, па да му приличи! одговори јој другарица, окрећући се боком према говорнику.</p> <p>По 
продужи разговор.{S} Учитељ опази да му другарица непрестано ћути, па стаде мислити како би јој 
д је стекла нове, многобројне другаре и другарице и стала се са њима играти мушких игара: ораха 
познатих јој девојачких лица; то су јој другарице, старије годину дана.{S} И оне обртаху од ње  
ку презриви погледи, које јој упућиваху другарице њене, остале учитељице.{S} Опази она и неколи 
се око ње.{S} Хтеде се понашати са њима другарски, пријатељски, али осети да јој њена урођена г 
} Ту се разговарало пријатељски, сасвим другарски, претресале се успомене из младости, управо р 
но, Љубичину чашу, а са Гојком се куцну другарски.</p> <p>Гојко испи, па одмах виде да се и Пер 
ита га она обичним тоном, који одговара другарском разговору, па изиђе на вратнице и стаде пред 
ој и не беше до испита.{S} Друге бриге, друге муке обузеше је и зауставише на себи сву њену паж 
190" /> сад јој и не беше до испита.{S} Друге бриге, друге муке обузеше је и зауставише на себи 
де тешко.{S} Мојој деци ја заповедам, а друге старије морам слушати; није вајде.{S} Сваки има п 
еца знају трећину читанчице на памет, а друге две трећине не могу ни да сричу...{S} За колико б 
 најгоре, најусамљеније место, где нема друге школе ближе од четири часа и... <pb n="174" /> на 
{S} Кану неколико крупних капи, за њима друге, чешће... пљусну киша, просуше се читави потоци и 
та то она бунца, па се окрете к вратима друге собе, у којој је, у последње време, сам спавао.</ 
{S} Ено крушке...{S} Хм, треба обићи са друге стране, откуд је кукуруз до саме крушке, а одовуд 
кад вам је послао наредбу.{S} Па толике друге ваше тужбе на њега.{S} Нека га, нек осети ко је ј 
ањајући собом све: и мисао, и суђење, и друге осећаје...{S} Гледа сумануто, иде механички, а кр 
паса и деце која их дочекују, петлова и друге живине која се спрема за легало; све се то спојил 
о вама обавезни за онако лепе скамије и друге потребе? рече Љубица.</p> <p>— Ни најмање.{S} Ја  
ли он.{S} Они знају да ја немам жене ни друге послуге«.{S} Потом намести мало своју постељу, пр 
?... не знам.</p> <p>— Он ће ти правити друге пакости, нема сумње, настави Веља, избегавајући о 
велики дар Божји, само кад је човек и с друге стране задовољан.{S} О... а ја сам тако мало желе 
аспоређеном по соби.</p> <p>— Хајдемо у друге собе, да, видите.</p> <p>И Љубица проведе своје г 
ржавни чиновник!...{S} Хтеде ређати још друге промене на себи, али се одједном стресе и навуче  
ако... не, не, молим...{S} Има времена, други пут...</p> <p>— Е онда до виђења.{S} Лаку ноћ! ре 
за ђака.{S} Радио је са првим разредом, други писаше, а трећи и четврти рачунају на таблицама.{ 
.{S} Знао сам, ако умре да немам куд... други ме нико не би тако милостиво примио... пропао бих 
, опет слабачак самртни ропац, један... други... и очи се сасвим променише, право стакло!...{S} 
..{S} Ово је све друго... <pb n="57" /> други израз, понашање, тон говора, све, све друго.{S} О 
 само за њу, а другима није ништа...{S} Други се само гнушају...{S} Али оволики бол... то је ст 
убица, смешећи се.</p> <p>— Ја морам, а други... не знам одговори Гојко и збуњено погледа у зем 
оја придаје необичан израз човеку.{S} А други пут видиш како му се очи запламтеле, цело лице об 
</p> <p>— Што лажеш, бре, прекиде овога други малишан: зар нисмо са њим сиграли мете на Вилиној 
изором, очи им лутаху с једног краја на други, а по лицу се разлило усхићено чуђење.{S} Обоје о 
 Уређујте се, скомандова, он па сиђе на други крај, подаље од Љубице, и стаде уређивати децу.</ 
 ње изићи!...{S} У неко доба он леже на други кревет и заспа.</p> <p>Изјутра дође лекар, младић 
бацани по столу, или наслагани један на други...{S} Ено и чашице ракиске, жути се на дну ракија 
а погазила, па ме Бог зато казнио и сад други гази моју љубав...{S} И све, ама баш све... како  
редавање.{S} И то им учини по вољи: узе други разред и поче познавање природе.{S} Предавао је в 
 шта да ради.{S} Како би било да окрене други начин?{S} Да се огледа!</p> <p>Једне недеље дође  
{S} Али тамо далеко пред њима виђаше се други, још већи облак, који им се нагло приближаваше.{S 
 човек прек...{S} Нико не воли да му се други меша; у таке послове...{S} Нисам рад да ја будем  
и ли луд?...{S} Плачеш као дете, кад те други бију...{S} Еј, грешниче!... </p> <p>Кад се Гојко  
{S} Ако то извршиш како ваља, и њега ће други макар изгрепсти, ако га не може истући.{S} Хајде  
<head>XXII.</head> <p>Љубица пребрину и други испит, али сад у мало не прође зло, једва се спас 
и: »ама вараш се ти, биће да је то који други што год погрешно; а видиш, ја седим миран ка свет 
ма учестао са својим походама.{S} Сваки други трећи дан сврне на часак у школу, поседи са Љубиц 
ве месеце?</p> <p>— Разуме се, одговори други глас одлучно.</p> <p>Гојко исприча још и онај дог 
 донео им је сам писар обома плату, док други учитељи још нису ни мислили о томе.{S} Гојко чак  
енило, да овај човек изгледа сад сасвим други.{S} Нестало и страха и зебње, и она се већ почиње 
 она смрадна, одвратна соба доби сасвим други изглед.{S} Право гнездо!...{S} Само не онакво, ка 
ј; не уме, или неће да дели милошту као други људи, него све некако онако... озбиљно, важно...{ 
сам ништа знала за себе... то беше неко други у мени, а ја сам за то време спавала, нисам живел 
 она два ока, што их само он зна и нико други...{S} Гле и лице се види, ено оне огреботине, још 
ради.{S} Тражио је премештај за обоје у други округ, па сад само седи и чека...</p> <p>Поче нов 
А како би било да ја тражим премештај у други срез?{S} Да то учиним сад одмах, док још нема опа 
по цену живота, овакви поступци.</p> <p>Други дан Гојко таман изиђе из Љубичина разреда, а врат 
енио па ништа... они се ређају један за другим и пролазе, а он са својом сакатом руком полако в 
Стојанов »низ длаку«, па то он преприча другим речима.{S} Беше веома узбуђен, те једва изговори 
а, посула је ружом, шебојем, рутвицом и другим миришљавим цвећем, па у њој љушка и успављује за 
е ово бити«, вели жена у себи и прилази другим вратима.{S} Не чује се ништа, ама баш ништа!...{ 
p> <p>Путник распита дечка још о многим другим стварима, које су га интересовале; тако сазнаде  
се наговори.{S} Стаде се хвалити својим другим разредом, јер то су само његови ђаци, и причати  
ли прелетати и заустављати се на разним другим средствима освете.{S} Све беше испитано, у мисли 
ли то та српска жудња за просветом, за »другим очима«, о чему се тако лепо говори у народним по 
{S} Мислила је: то је зло само за њу, а другима није ништа...{S} Други се само гнушају...{S} Ал 
>Учитељ, спреман за ове појаве, које се другима врло ретко дешавају, извади из капута једну хар 
S} Што се такав родио?{S} Зар би са <hi>другима</hi> онај смео тако поступати?...{S} Не би ни п 
ету ствар...{S} Па лепо, сети се Хуса и других.{S} А ми ћемо већ њему... не бригај ти, чекај са 
иљном раду, не види да Влајко има још и других брига осим школе: по чешће иде у срез, свакога д 
 Београда, о неким суседима... и ваздан других ствари...{S} Па онда осу прекоре што су је овако 
 игара: ораха, крпигуза, лопова и много других!...{S} После наступа мучно и тешко школовање у Б 
ед...«</p> <p>»Не, не... то не ваља.{S} Друго...{S} Стоји он онако... наслонио руку на Љубичино 
ше да је само такво поступање у реду, а друго су све бапска посла, која не доликују озбиљним љу 
ажљиво погледати час на њу час једно на друго, чудећи се коме се то она обрнула.</p> <p>— Ти, м 
е породице!...{S} Па онда једно уво, па друго, па гледај га <pb n="93" /> онако чупава како се  
таде у глави, он не помишљаше ни на шта друго, али тек осећаше, да би му много пријатније било, 
у, ни туге за растанком... ништа, ништа друго, само прекор чемеран, отрован...{S} И непрестано  
 Па онда настави гласно:</p> <p>— Ништа друго ниси могао радити.{S} Ваљда нећеш гледати равноду 
ри, ваше је срце меко, али вам ја ништа друго не могу дати, осим зла и страдања.{S} Тако сам не 
само нека се врати потпун мир, па ништа друго не жели...{S} Али докле ће се тако?{S} Не може се 
 који је без икакве заштите, коме ништа друго не остаје, него да сагне главу и слуша...{S} Та о 
љства и пријатељства она не осети ништа друго пред њим.</p> <p>Али у колико Љубица и писар пост 
и израз, понашање, тон говора, све, све друго.{S} Она климну главом, нешто промрмља, и више очи 
не, а Љубица се болно осмехну...{S} Све друго сад да прескочим, па последње из школе...{S} Чујт 
 јој се преда сав, заборављајући на све друго...{S} Тако су га и сада заузеле земљорадничке зад 
век?{S} Не, није, није...{S} Ово је све друго... <pb n="57" /> други израз, понашање, тон говор 
е од њих коже јагњеће, вуну, воће и све друго што има доста муштерија у вароши а не захтева вел 
еца се зачудише.{S} Видело се да су све друго очекивала, само не то, да ће им се овај прљави, к 
ни сада не живим.{S} Него... тек сад је друго; опет сад бар има нечега, а онда није било ништа, 
стина, и ми смо били учитељи, али то је друго...{S} Ми смо сасвим друго... је ли?...</p> <p>Љуб 
сунцу...</p> <p>— Није то; шта оно беше друго, важније?...{S} Не знам... ништа не знам... и не  
S} А њих двоје седе, загрљени, једно уз друго, и гледају се мутним, пијаним очима...</p> <pb n= 
<p>Њих двоје седе на столицама једно уз друго, загрљени, приљубљени, опијени страшћу.{S} И на ј 
јима се погађа и цењка за коже, шљиве и друго; а то се Љубици сад учини веома грубо и сурово, и 
апише у уписницу име и презиме детиње и друго што треба, па опет стане да преврће.</p> <p>А Љуб 
на овом путу...{S} Али он... ух, све би друго лако, само да је он друкчији.« Тако мислећи стиже 
обро најпосле...</p> <p>И чича му сложи друго одело на столицу, а оно мокро покупи и однесе да  
у много своје кривице... »Шта смо знали друго радити? размишљаше он у себи..{S} Зар да гледамо  
ледајући кад ће се појавити Љубица, или друго штогод непријатно.{S} Већ се навикао на страдање, 
е подне, кад се не види ништа писати ни друго што радити, а ја онда, знате, ударим у приче...{S 
ето и искочи из дворишта, за њим појури друго, па треће и око уморна учитеља подиже се читав ур 
љи, али то је друго...{S} Ми смо сасвим друго... је ли?...</p> <p>Љубица опази да је он помућен 
а овде, каква посла има она?{S} Биће то друго: јамачно ме она тужила, па сад да нас саслушају о 
гији.{S} Па за прво време ја не бих што друго ни очекивао...«</p> <p>»А после, Боже мој, кад би 
 и непрекиднога ћутања, или је ту нешто друго, што она и од саме себе крије.</p> <p>Писар се по 
 онда настави:</p> <p>— А ви, то је већ друго... вама требају многе школе.{S} Без тога не може  
ним људима... да нам бешчасте породице, другове...{S} А ми да ћутимо као рибе, да се не смемо м 
тку не иде од руке.</p> <p>Учитељ позва другове к себи у стан, ту одмах до цркве, и они, не сме 
ињем што је немирно, а оно се осврће на другове, као да и оно тражи ко је то немиран.</p> <p>—  
ад изиђоше у порту, по свршетку службе, другови се упознаше.{S} Месни учитељ је старији човек,  
>— Ха, па што се не кажеш, брате!...{S} Другови из гимназије, па се чине да се не познају.{S} Г 
 друг лута по селима и тражи часнике, а другови су му ту пред очима...{S} Оно до душе признајем 
 и он сад има кућу и жену и њему долазе другови на ручак...{S} Све баш онако, као код правих ку 
санцима и у исто време чује како јој се другови громко и весело смеју.</p> <p>»Какво зло, мисли 
ојко није добио премештај, то му јавише другови, који су се бавили у Београду.{S} Он слеже раме 
у зрело мисли«...</p> <p>И ови измирени другови, видевши колико су заостали, пређоше на посао и 
је научио са учитељима, то су му једини другови у срезу.</p> <p>— Кад ти заступаш жену, какву л 
>— Зар баш никад нисте знали за игру са друговима, шалу, забаве?...</p> <p>— Никад.{S} Ја нисам 
због неке увреде...{S} Истукоше ме пред друговима, осрамотише...{S} Директор наиђе и оштро ме к 
а кад саслуша шта је писар спремио оним друговима, он плану гневом и узвикну: </p> <p>— Животињ 
 брате ово је ваљано... овако са старим друговима провести који часак за трпезом, узвикну Влајк 
ре...</p> <p>После ручка вођаше се међу друговима жив разговор у учионици.{S} Веља седи крај ст 
ељке, јер она их је и хранила и појила, другог чега нису имали; она их је и неговала, као добра 
ко да брука, онда ћете дати оставку.{S} Другог излаза нема.</p> <p>Затим Веља стаде причати о о 
прегледати њихове радове, као да никога другог у школи нема.</p> <p>Писар се промешкољи, поглед 
о оно к’о вели: дај да бацим кривицу на другог, ако се може; боље нека бриде туђа леђа него мој 
оложена због овог Гојка, а можда и због другог чега, не зна ни сама,.. јест има још нешто, јама 
говорим што га знам...{S} Мене и сваког другог он би одјурио, а тебе неће, јер си му ти потреба 
осле подне иђаху низ потес, једно поред другог, учитељ и учитељица, али обоје беху суморни, заб 
ко стајаше пренеражен, као да је спао с другог света, не верујући ничему томе што сад бива, мис 
бутела пива. — Него да кажем ја да узму другог човека, кога младића.</p> <p>Стојану заигра обри 
а језика... једва чекају да чују што за другога...</p> <p>Љубица пребледе и готово се уплаши.{S 
и, нешто од зиме, а можда, а можда и са другога узрока...{S} Он погледа унезверена Гојка са они 
Чим устану, гледају да побегну једно од другога у школу, где су проводили целе дане, налазећи у 
е своје болове, сакривајући их једно од другога, старајући се обоје да се покажу што веселији.{ 
 па ћу лепо код једнога четвртком а код другога недељом.{S} Да живимо, брате!...</p> <p>— Нама  
рисног, чистог ваздуха.{S} Одједном, из другога, тесног сокака испаде пред њу Гојко, па како је 
дана Гојко је одвезе њену оцу, па се он другога дана врати, рекавши да ће предузети неки већи п 
 доћи тек крајем месеца, јер је почео с другога краја среза.{S} Тога истога дана дознали су и з 
 неком зебњом погледати час једнога час другога госта...{S} Ништа!...{S} И Љубица се нешто ућут 
 које се, окићено воћњацима, пружило по другој коси, а својом ширином допире до ливада.{S} Чоба 
еним очима и говорећи брзо, узбуђено: у другој гимназији разболи ми се газда.{S} Знао сам, ако  
ој, прљавој и сувој руци фамулусовој; у другој држаше међу прстима парче шећера, и то све с вел 
лагодејање.{S} Шта велите сад?!...{S} У другој години затекоше нас професори у кафани за картам 
 научио сам већ да радим сваке године у другој школи, па ми то изгледа као правило, а ово сад и 
шан окрене главу и гледа шта раде они у другој гомили.{S} Неки се окренуо сав к тој гомили, зав 
едње време и ручава и вечерава негде на другом месту.{S} Одједном шкрипнуше вратнице и кроз њих 
 о школском послу, или о кући, ни о чем другом. </p> <p>— Да ли да пошљемо на станицу за месо?  
гледаше пажљиво.{S} И опет она ни о чем другом не мисли: нема више ни бриге ни зебње; осећа да  
Него није то.{S} Опет они мисле о нечем другом, о чему неће да говоре преда мном... опазила сам 
ало је прозборити још коју реч са новим другом, али се он сувише ревносно занео око својих ства 
} Какав ће изгледати пред овим искреним другом овако са масницом на образу!...{S} Али се осећаш 
одно настављати досадашњи разговор а, о другом чему нису хтели говорити.</p> <p>Сиђоше у речицу 
довршено?{S} А знам, осећам да ће се то другом или трећом приликом све исказати.{S} Па онда?... 
е уме да се задовољи малим...{S} Живи с другом!{S} Па нека га, кад му се то свиди...{S} Нека он 
} Он беше сав, са целом својом душом, у другом, лепшем свету, у сјајнијем положају, који потпун 
а да су то само речи, да се то говори у другом смислу.{S} Ко ће разумети женску душу!...</p> <p 
ела, не осврћући се на заједања.</p> <p>Другом приликом опет увреба Гојка, и ако се овај непрес 
 је моја, да припада само мени и никоме другоме.{S} Нека страдам, нек се мучим, не мари... смо  
нарављу, учинила какво зло или себи или другоме.{S} Али она се још надала...{S} Мислила је да с 
S} И видиш, њих двојица не говоре један другоме ништа.{S} И то све Веља, он избегава...{S} Да о 
а вама говорим и гледам вас, а мислим о другоме...{S} Не могу, не задржавајте ме!...</p> <p>И о 
рижељкују у топлој соби, шапућући једно другому о љубави и срећи, а у то време дојурише сокаком 
та и стаде их купити и слагати једну на другу. .</p> <p>Гојко беше сав црвен, збуњен, отираше л 
вас све стоји... реците ми, поверите се другу...</p> <p>Она се диже са столице, раширених очију 
S} Рука дркће... дркће... она подмеће и другу...{S} Прсти се заплели... не може да намести кажи 
 која иђаше напред путањом, па одговори другу шапућући:</p> <p>— Баш сам то јуче и сам мислио.. 
о је имао много ствари, морали су узети другу, засебну кућу, подаље од школе, и ту Љубица стаде 
 Добро, добро... верујем.{S} Оном вашем другу из Брезовца реците да се чува од пандура...{S} То 
ко, него се овај простак подсмева њеном другу, те му одговори доста опоро:</p> <pb n="10" /> <p 
им гласом, трљајући лагано руке једну о другу. — Много сте погрешили, понови он, што сте верона 
 ни у мојој кући!... па готово истрча у другу собу, закључа се тамо и леже.</p> <p>Љубица је ду 
 се Влајко уми и опреми, она га уведе у другу, чисту собу, где на средини стајаше сто, покривен 
сар показа руком на врата која вођаху у другу собу, па затвори касу и оде кроз та врата.</p> <p 
и часовник у фијоку и понесе тамо и ону другу кутију, па одједном застаде и отвори је.{S} Из цр 
арочито бирам неразвијенију децу.{S} Е, друже драги, не једу се лубенице, док се копач добро не 
p> <p>— Хајде... чекам те...{S} Љубице, друже!...</p> <p>Она се изненади од тога гласа и стаде  
овај... </p> <p>— О, пријатељу мој... и друже!... она му сама пружи руку, коју он плаховито сте 
на збору.{S} Најпре се посвршаваше неке дружинске ствари, па после један учитељ поче држати пре 
 поправила, али она дошла некако сасвим друкчија.{S} Уозбиљила се још више, али је некако поста 
неком полусмешном збиљом и важношћу.{S} Друкчије и не бива: право из школске клупе, испод родит 
цкан.{S} Тек гледаћу да од сад буде све друкчије, да вас слушам — она нарочито удари гласом на  
оран скроман израз, ове живе очи говоре друкчије, веселије, ђаволастије...{S} И кад какав свену 
.. како то ви...{S} Некако то ви радите друкчије, живље.</p> <p>— Хм... кажем вам... поче он от 
живот...{S} А како је то све могло бити друкчије!...{S} Могли су се остварити сви они лепи снов 
ви на миру!...</p> <p>А Љубица и Влајко друкчије мишљаху...{S} Како који дан, они постају све б 
} И село јој је у тим сновима изгледало друкчије, светлије, и људи су били меки, добри, послушн 
ао, као да је све у реду, те није могло друкчије ни бити...{S} Он опажа како се Љубица мршти и  
 везани они осећаји; и гле, сад је опет друкчије: много обичније, познатије, као да се сад тек  
клета моја суровост.{S} Шта ћу, не могу друкчије.« И она склони своју дечицу за школу, рече им  
ома грубо и сурово, и ако она не зна за друкчији разговор очев.</p> <p>— Здрави су, здрави су.. 
е, ни звали«...</p> <p>»Па он бар да је друкчији!«...{S} Да је онакав, како је она замишљала св 
стаде мира у срцима њиховим и настадоше друкчији дани. </p> <p>Гојко опази да се у последње вре 
</p> <p>Појави се на прагу и Гојко, али друкчији, сасвим друкчији.{S} На њему лепо ново одело,  
азима, па јој се сад цео разговор учини друкчији, сасвим друкчији. »А ко зна?... помисли она са 
а ми нисмо за село: треба, са њима бити друкчији.</p> <p>Гојко се усуди да је погледа, али се о 
 на прагу и Гојко, али друкчији, сасвим друкчији.{S} На њему лепо ново одело, нов црн шешир, ко 
сад цео разговор учини друкчији, сасвим друкчији. »А ко зна?... помисли она са неком сумњом на  
је коло, а у средини стоји Гојко сасвим друкчији, достојанственији, па показује нешто једном де 
.. ух, све би друго лако, само да је он друкчији.« Тако мислећи стиже у свој стан.{S} Беше то п 
се страшна бура...{S} Сад јој је и отац друкчији, простији, ништавнији, а некад је мислила да њ 
тњи.</p> <p>— Честитам, госпођице, ново друство, викну неко иза њених леђа.{S} А, жестока посла 
ити, док се сасвим не издвоји из њихова друштва.{S} Пре недељу дана донео им је сам писар обома 
ажише сузама — да сам избачена из свога друштва!...{S} И они ме сви гледају са презирањем!{S} Н 
— Ни најмање.{S} Ја сам учествовао због друштва, а и због ручка, за који сам знао да ће се дава 
да се премишља куда ће сад...</p> <p>Из друштва се издвоји један младић, веома леп и отресит, к 
учитељица?!...{S} Хоће, хоће... знам... друштво не прашта лако непажњу према себи.{S} О, тешко  
> <p>— А кад ћеш ти једном да... у наше друштво? запита га Гојко, смешећи се.</p> <pb n="165" / 
.</p> <p>— Нећете нам, ваљда, покварити друштво.{S} Има времена и за одмор.</p> <p>Гојко, онако 
им лепим данима окупљаше се ово интимно друштво сеоских залудника, па се ту ћаска о свему и сва 
а, кад улази у друштво.{S} О, ала је то друштво неправедно!...{S} Па да ли ће ме довека презира 
а ствар код њега, кад улази у непознато друштво...{S} А она, гле, корача одважно, подигнуте гла 
: »изгрдила је ћату, а мене сама зове у друштво«.</p> <pb n="24" /> <p>Одједном их поклопи обла 
 n="155" /> буни се као ја, кад улази у друштво.{S} О, ала је то друштво неправедно!...{S} Па д 
:</p> <p>— Извол’те, господин учитељу у друштво!</p> <p>— Захваљујем, морам на посао.{S} Децо,  
ца, рикну протегнуто, па продужи пут за друштвом...{S} Олакшала је чежњу материнскога срца...</ 
учила на такав разговор; нисам бивала у друштву.{S} То већ није ништа.{S} Али после шта оно гов 
ла, па се само још осећа њено гигантско дрхтање, као последњи уздах пред тешким сном...{S} Све  
 вратнице и одмах закачи кључаоницу.{S} Дрхташе као у страховитој грозници, срце јој лупаше жив 
то, и чича изиђе покуњене главе.{S} Она дрхташе сва, као у грозници, не знајући ни сама да ли ј 
 Љубици, а?!... дрекну он грозно и лупи дршком од камџије по актима.</p> <p>Гојко стајаше, прен 
оловања.{S} А он је, морамо признати, у дубини душе сматрао гимназију као нешто веома велико, н 
ника, хоће напред и све напред, и ако у дубини душе осећа неко хладно вејање, неку злу и кобну  
о како јој широка леђа нагло одскачу од дубока дисања...</p> <pb n="80" /> <p>Кад се сврши школ 
{S} Погледа око себе, као да се буди из дубока сна...</p> <p>»Што је то легла на сто?{S} Гле, п 
ну, зачуди се јамачно шта га то буди из дубока размишљања, па махну репом живо, трже се и струг 
и очи у неодређену даљину, па се дали у дубоке мисли.{S} Нека тешка слутња обладала је њима од  
ти... ничега, ничега!...{S} Само вечни, дубоки, непроменљиви мир исписан је на њему и само једн 
из правог сна, као да је до сад спавала дубоким уморним сном...{S} Скочи са столице, намршти се 
 Гојка, који иђаше гледајући пред ноге, дубоко занесен у мисли, па се и сама опет занесе мислим 
нда није било ништа, изговори он то, па дубоко уздахну и обриса руком чело, по коме се накупиле 
 не знам.</p> <p>— Ах... уздахну Љубица дубоко, осврћући се око себе, не знајући шта да ради. » 
ве руке са оштрим ноктима и забодоше се дубоко у месо...{S} Разлеже се врисак по соби...{S} Пис 
ица изиђе за децом.{S} Стаде на прагу и дубоко удахну свеж ваздух.{S} Лице јој се изменило, као 
ва докотура до прве клупе, паде на њу и дубоко предахну.{S} Погледа око себе, као да се буди из 
еља.</p> <p>Старац се узврпољи, уздахну дубоко, као да му откидају парчета жива тела, па кроз п 
 ништа више не тиче овај свет и уздахну дубоко...</p> <p>— Осећало је срце моје да ти велику му 
гледавши још једаред Гојка, који беше у дубоку заносу, изиђе из собе и оде.</p> <p>Љубица опет  
би до капетана... па седнем онако у ону дубоку наслоњачу, притиснем дугме... зврр... улети жанд 
азда је одевен као да ће на сабор, пуши дуван господски на муштиклу »од пене«, носи чешће ципел 
едан лесковак, што стајаше прислоњен уз дувар, јер се уверио да га мрзе орловички пси.{S} Па ка 
мо за то, рече кмет, гледајући окречене дуварове.</p> <p>— Прво запишите рачунаљку; без ње не м 
ма, на прозору беле платнене завесе; на дувару обешена цела гардероба и покривена чистим застир 
е стаде брисати <pb n="29" /> марамом и дувати уснама, као да је неки велики терет носила.{S} И 
о, као што гледа болесник у врућици.{S} Дуваше оштар, влажан ветар, и она подиже обе руке, па м 
.{S} И дечица треба да се одморе добро, дуг је пут, а и ви.{S} Па да се упознамо...{S} Ко зна к 
ељица, као и ви...</p> <p>И сад настаде дуг, речит монолог, у коме се излише најодсуднија увера 
> <p>Стојан утрча; лице му помодрело од дуга стајања на зими, али се у очима чита нека јака мис 
ријатно расположење, које наступа после дуга успешна рада, па сад не може довољно да се наговор 
човек сит да се надише!...</p> <p>После дуга путовања, стигоше цркви.{S} Служба већ почета, те  
учевне и оне наше конђаре.{S} Је ли њој дуга коса!...{S} Ехеј-хеј!...</p> <p>Међутим на пољу пи 
оцену, намршти се и превуче руком преко дуга чела, као да одгони какву напаст од себе.{S} Кад к 
у младолико, сасвим бело, нос погрбљен, дугачак, а бркови танки жућкасти; по образима и бради и 
ши капу и наслонивши се обема рукама на дугачак штап, који му допираше до саме браде.{S} Шта је 
ном старицом, која се, ослањајући се на дугачак штап, удаљаваше све више и више, док се сасвим  
та ради.{S} Још далеко виђаху се његове дугачке руке, како се дижу к лицу, па онда се спусте и  
ело му беше несразмерно развијено: руке дугачке, допираху до колена, ноге кратке са наврнутим с 
ија свод небесни, видите у густој магли дугачке планинске венце... од тих венаца дижу се ближе  
ј загушљивој соби, гледајући несвесно у дугачке пукотине, које су се отегле по тавану и преврта 
у крпама?...{S} И Стојан се огрће неким дугачким гуњем, крије оно под гуњ, замеће мотику и журн 
се онога... рече он смешећи се, онога у дугачким кошуљама...{S} Трпковића, што удари директору  
 врху иконостаса.{S} Учитељ отегао неку дугачку песму, па све <pb n="72" /> сеца гласом, узвику 
 пута отомбољиле своје танке и необично дуге прутасте гранчице, понамештале се дугорепе свраке  
љски, весело...{S} И кад он доврши свој дуги монолог и стаде брисати руком лице, она му опет уз 
ремити што за вечеру? прекиде му учитељ дуги монолог.</p> <p>— За вечеру? како не, што год хоће 
им аферама и ноћним шетњама.{S} На овим дугим лепим данима окупљаше се ово интимно друштво сеос 
ера писар, лупкајући камџијом по својим дугим чизмама.{S} Рече нешто Стојану, који дође пред ње 
ореножуту боју; висока и отегнута чела, дугих спљоштених образа, црножутих страшљивих очију, ко 
.{S} Извади је, али не може да притисне дугме, да је отвори.{S} Руке му врдају, а у прсту нема  
онако у ону дубоку наслоњачу, притиснем дугме... зврр... улети жандарм...{S} Зови ми... хм.. ко 
} Цело лице му имађаше израз заплашене, дуго гоњене, уморене звери, која се одједном нашла међу 
о.{S} Одједном се загледа у Гојка дуго, дуго... па јој дође да врисне од бола.{S} Побегне у шко 
разјари...{S} А после газити, газити... дуго газити, до уништаја...{S} Да, али он то не може из 
им најтајнијим жељама и помислима...{S} Дуго је времена прошло тако.{S} Смркло се одавно.</p> < 
 красна домаћица, само те то не држи за дуго, него наиђе нека луда, јогунаста даска, па човек д 
ој мило што се Веља одобровољио, јер за дуго време није јој се хтео никако јављати.{S} И то је, 
ма, <pb n="33" /> који се код почетника дуго задржава, над, ким се они смеју и ако су њиме прож 
а много.{S} Одједном се загледа у Гојка дуго, дуго... па јој дође да врисне од бола.{S} Побегне 
о постајати обичан, као што то бива кад дуго разгледамо какву ствар, нарочито украс.{S} Кренула 
ад се исплака, опет се замисли и остаде дуго тако као окамењен...{S} Мисли лете, све горча за г 
ри Гојко мало увређеним гласом и остаде дуго на том месту, гледајући за њом.</p> <p>Прилазећи с 
е се опет, па се расташе.{S} Стајала је дуго на отворену пољу, гледајући тужно за погрбљеном ст 
 јој се нешто преокренуло... мислила је дуго, па одједном осети како јој се увуче у душу некакв 
акључа се тамо и леже.</p> <p>Љубица је дуго премишљала шта да ради.{S} Како би било да окрене  
Мора га избегавати...{S} И онда настаје дуго, вечно, бескрајно страдање, без иједнога срећног д 
пази; може те отети...</p> <p>Љубица се дуго осврташе, уплашена, не знајући шта би му могла рад 
тра студен бије по лицу. »Ваљда ме неће дуго држати?...{S} Смрзнућу се.{S} А ако ме оставе да п 
Младић се осврте и погледа је пажљиво и дуго... разгледа је добро, па мотрећи на непрестану про 
уздање...</p> <p>А он је мислио много и дуго, претурао се по кревету целе ноћи, устајао и ходао 
м уз то мило сухо тело и ћутати, ћутати дуго, вечно... ћутати и сећати се срећнога и безазленог 
 припаде к њеном лицу и стаде је љубити дуго, бурно, сумануто...</p> <p>— Ето, моја!... моја!.. 
ога Пере за ово који дан.{S} Неће ти он дуго ту вршљати, не бој се.{S} Печени смо и ја и он...{ 
еба и њему што рећи, да је незгодно ово дуго ћутање, па се обрте сапутници:</p> <p>— Видите там 
ила часовник на груди, пошто га је прво дуго обртала и посматрала; већ му је проучила и разглед 
тако?{S} Зар још није умрла?...{S} Тако дуго!...{S} И њему се чини да хода тако по дворишту пун 
 најдражи идеали...{S} Све, што је тако дуго стварала у сновима, чиме је најрадије душу младу н 
, али су је деца, мокрим крпама, у току дуго година, тако изрибала, да се црнило виђаше само по 
вен накит.{S} Застадоше јој очи на њему дуго...{S} Она га придену у косу, па приђе огледалу, да 
.</p> <p>— Хоћете шљива? рече она после дугог ћутања и гледања, па му пружи из руке неколико ко 
ли су и за Перу писара, да је осуђен на дугогодишње заточење. <pb n="158" /> Довољно узрока за  
а... зелени сто...{S} А онај на врху, с дугом раздељеном брадом, сед, достојанствен... ала је н 
 дуге прутасте гранчице, понамештале се дугорепе свраке и по нека врана, опустиле крила, отвори 
о свет, саломљен и смрвљен под тешким и дуготрајним ударцима судбине, измучен и тешком болешћу  
 он, пришавши ближе Гојку, разгледајући дугу, црвену масницу.{S} Глас му задрхта од узбуђења.</ 
{S} Гледаћу, чим примим плату.{S} Знаш, дужан сам мало...</p> <p>— Па кад дођете к мени, разгов 
во у груди — нећу у леву страну, нек се дуже мучи.{S} Па онда мазнем преко носа: фик! а нос у т 
осадан... мислила сам полудећу, ако још дуже са њим поживим.{S} И сама се чудим како то одједно 
 О, како је дивно! узвикну Љубица после дужег ћутања и посматрања. — Овде треба често да излази 
 испиту дођоше им Веља и Аксо.{S} После дужега пропитивања нађоше, да је Љубица врло мало прешл 
из Брезовца«..{S} И Гојко развукао уста дужином целе вилице, смејући се призору, кад Веља уђе и 
 и количина трошка на гозби одређује се дужином времена, проведена »на влади«.</p> <p>Дође још  
та којима се бол и ватра пружају, онако дужином... то је извесно пруга, масница преко целога об 
, затим се котурови стадоше растезати у дужину, стварајући све веће, разноврсне слике.{S} Одјед 
 зло, видим...{S} Да апсим, ни крива ни дужна човека, и то сад баш, пред промену.{S} Могу и одг 
} И шта би је упућивало на тај корак? — Дужност, заклетва верности мужу, правила морала...{S} О 
<p>— Кад ти заступаш жену, какву ли она дужност сад врши?... рече он Вељи, смејући се.</p> <p>— 
 стају велика напора: </p> <p>— Моја је дужност да гоним разврат и неваљалство из школе, а што  
дили с мојом децом...</p> <p>— То ми је дужност, прекиде је Гојко оштро, гледајући у страну.</p 
/p> <p>— Како?...{S} Напротив! то ти је дужност.</p> <p>Било је већ доцкан кад се Гојко диже и  
 он сазнаје, да би имао право, па чак и дужност да то учини.{S} Али се то све заврши оним стере 
је осећањем ишао први пут на своју нову дужност!;...{S} Колико је ту помешано милине са неком п 
витељ школе орловичке, упућује на своју дужност.</p> <p>Опет се продужи разговор.{S} Учитељ опа 
 ти донесем златан часовник... двадесет дуката сам га платио...{S} Ономад сам га купио за тебе. 
хода, па да сведемо рачун.{S} Не сме се дуље чекати, јер кад дођу они, па заседну, неће ме мину 
а зелена крушка...{S} Опружише вратове, дунуше снажно у прашину и покупише лишће и крушке...{S} 
, вију се чардаклије по некој усамљеној дуњи или шљиви, а из те ниске зелене густине издвојио с 
ад се врне кући на одмор, она га сачека дурновито, прекорно.</p> <p>— Тако... скоро ћеш и забор 
 Је ли то изгубљена љубав, или је какав дух са онога света дошао да гледа њено страдање, пропас 
ено чуђење.{S} Обоје осећаху како им се дух отреса овог свакодневног ситничарства, па тежи неку 
 пространством, па га, као оно свемоћни дух, задише својом величанственом бескрајном вечношћу.. 
и, која ће планути још јачим жаром, чим духне лагани поветарац?...{S} Младост је силна; она лак 
<p>Веља уђе ћутећи, осврте се по соби и духну носем.</p> <p>— Пхи, како можеш у овом смраду?... 
 нас не спетљају обоје, па... пхи! и он духну преко руке, па уђе у кућу.</p> <p>Брзо изиђе отуд 
м.{S} Нестаде јучерањих себичних мисли; душа оживе новим животом, као и ово сунце, што огреја б 
рце јаче закуца кад се сети тих дана, а душа се занесе у слатким сновима...</p> <p>Писар и Љуби 
цркви, и она помишља да то мирише божја душа.{S} И гле, то исто сада!...{S} И пламичак пред рас 
 наћи ће чича Стојан сенца... мирише ка душа да заспиш к’о јање.{S} Јес’ братићу!... </p> </div 
аше с прозора. — Онакав човек!... онака душа!...{S} Али ти си гледала на лепоту...{S} Шта ћу ти 
нуо на њену ропску преданост.{S} Женска душа не тражи смисла, ни логике у догађајима и жељама,  
е и њен...{S} Ту су јој све мисли, цела душа...{S} Деца одговарају: по неко већ схватило добро  
им погледом, који јасно казује, да њена душа не учествује у раду.{S} Стојан је нешто запита или 
егова сестра, па ваљда ће се наћи добра душа да и њој помогне...{S} Чуди се како је рђаво проту 
алеку недогледу, показујући јасно да је душа успавана, да је срце обузето тврдом леденом кором. 
у кад само срце игра у мени, сама ми се душа весели...{S} И свега овога не би било... и овај се 
сети, да јој је сваки делић тела, као и душа, прожет овим заносним осећањем...</p> <p>Па зар он 
брилијантима...{S} Свега, свега што вам душа зажели, све ћете имати.</p> <p>Љубица се већ почел 
и има под својим туторством многе младе душе.{S} Груди се надимају од жудње, срце куца јаче и в 
осматрати.{S} Учини му се да се из саме душе његове појављује нека сила, која га снажно гони у  
се то развиђа, расвањује... или са њене душе нестаје мрака?...{S} Што ближе прилази кобном мест 
не, сенка...{S} Оборене главе, помућене душе враћа се невољница у своју ћелицу и угушује бол те 
у зебњу у души?...{S} Зашто поврвеше из душе читава јата наде и заносних снова?...{S} Зашто јој 
.{S} А он је, морамо признати, у дубини душе сматрао гимназију као нешто веома велико, непостиж 
оће напред и све напред, и ако у дубини душе осећа неко хладно вејање, неку злу и кобну слутњу, 
ругови су му ту пред очима...{S} Оно до душе признајем... некако ми је, знате, незгодно било; ц 
мерну сласт у овом новом чаробном стању душе, и она се не смири док не осети, да јој је сваки д 
Љубица се толико измучила, толику борбу душевну издржала за ово кратко време, да већ беше малак 
!...{S} Зубе ти лолама!{S} А гле, немаш душека!{S} Ништа, наћи ће чича Стојан сенца... мирише к 
а озго уседнем са женом и дететом, а за душему привежемо козу, па терај!...{S} А вама се, видим 
м по један део његова тешког бола, а на души му оставља тихо, пријатељско саучешће у тузи свога 
} Мисли лете, све горча за горчом, а на души се слажу неки страшни осећаји, који би све уништил 
 зна?... помисли она са неком сумњом на души: можда је ово претварање...«</p> <pb n="59" /> <p> 
оли, чупајући себи косе и плачући.{S} У души јој беше и бола и срџбе и стида и гнушања страшног 
е, отклања ону досадну зебњу и ствара у души расположење, срећу...</p> <pb n="90" /> </div> <di 
и јој срце за чим жуђаше, нити јој се у души рађаху какви осећаји, само мутан поглед блуђаше по 
овољно смелости и одлучности за то, и у души му још јаче закипе и гнев и злоба <pb n="107" /> н 
а вечни непробојни мрак... и око ње и у души самој.{S} Нити се што види ни осећа, само трчи нап 
И једнако се само оно јавља и трепери у души, заклањајући собом све: и мисао, и суђење, и друге 
 могао мало расположити и угушити јој у души оне страшне црне мисли, од којих се живо срце леди 
на одједном осети неку пријатну зебњу у души?...{S} Зашто поврвеше из душе читава јата наде и з 
ти човека...{S} А ти није требало сама, душице...{S} Ах!... и он се дохвати обема рукама за гла 
 љушкај и буди задовољна...{S} А ја ћу, душице, све да трчим, тамо-амо... да скупљам где год им 
 пропаст и страдам, горко страдам...{S} Душице, чујеш ли ме, кажи само једну реч...{S} Кажи да  
и ћути?...{S} Да се не уплаши!</p> <p>— Душице, не бој се, не плаши се... ја сам видео, све сам 
<p>— Та... онако...{S} Једнако ме гледа душмански.{S} Не може да заборави онога...{S} Сваке нед 
ријих учитеља, да целе године туку децу душмански, а на испиту деца весела, смеше се на учитеља 
трзаше.{S} Он беше сав, са целом својом душом, у другом, лепшем свету, у сјајнијем положају, ко 
љиво осећање и предаде му се сва, целом душом својом, не знајући ништа више ни за свет, ни за н 
ло.{S} Данас је ишла са чистом и ведром душом, са оним истим сјајним идеалним мислима, којима с 
 још више црну слутњу, која јој обузела душу.{S} Одједном, у сред рада, учини јој се да чује са 
амо да се види да она још руча.{S} А на душу пада све већи терет, све љући бол...</p> <p>»Иду с 
 срце и наведе му неку зебњу и страх на душу; али он одгони од себе све те мисли само једном, ф 
иђаше овај прекоран поглед, који сажиже душу као огњем...</p> <p>Опет се отворише усне самртник 
о стварала у сновима, чиме је најрадије душу младу напајала, почиње се ружити, растурати...{S}  
не верујете... а ја би за вас... све, и душу моју и будућност и све, све бих вам дао...</p> <p> 
ога што му је испуњавало животом срце и душу.{S} Укратко, он осети да му је Љубица, поред <pb n 
 довољан је да раскрави залеђено срце и душу да развесели.</p> <p>Школа се крену.{S} Напред иђа 
сећа он...{S} А ономе јаднику знала сам душу као своју; све му се могло на лицу прочитати...{S} 
обладала је њима од јутрос, притисла им душу, стегла срце, па их тако држи, мори их без престан 
ше, одајући велики бол што је притискао душу...</p> <p>— Да презирем?... узвикну Гојко, дркћући 
учитељском животу, обузе нека плашња, у душу се увуче нека суморност, и она задрхта.</p> <p>»Шт 
сати и навуче му се жалост на срце, а у душу уђе тешко нерасположење.{S} Ни сам не зна, да ли о 
 од њихове монотоне песме, која улева у душу неку сањиву зебњу.{S} Тамо, на врбама, кратким и с 
, па одједном осети како јој се увуче у душу некакво ново страшно осећање...{S} Оно само трује  
а видим крај!...{S} Зашто не могу бар у душу да му завирим, да видим шта има <pb n="193" /> там 
чедна детиња осећања, која се улевају у душу још мајчином храном, почеше се бунити, али их пост 
иде кући.{S} Нећу да га узимам на своју душу, викну кмет љутито.</p> <p>— Добро... него знаш... 
другом смислу.{S} Ко ће разумети женску душу!...</p> <pb n="44" /> <p>После пређе разговор на п 
редане и заљубљене жене ствара демонску душу, која само о злу мисли.</p> <p>Ужасна ли је женска 
рач опазиће из очију му праву сањалачку душу, која живи више маштом но разумом.{S} Тело му беше 
 И сад се живо сећа тога осећања, па му душу обузме слатка топлина.{S} И све тако лепо беше, до 
ако, као да би хтела завирити му у саму душу.{S} Али се одједном трже, намршти се, дође јој одв 
а и успављује занесену, љубављу очарану душу...{S} Да, она љуби!...{S} И љуби првом, страсном,  
/p> <p>— Ја, братићу, умори ’ваку добру душу!...{S} Хоћеш ли да зовемо доктора?</p> <p>— Зашто? 
ви, могла сам савити гнездо, у коме бих душу одморила и познала праву срећу.{S} А ово... зар је 
де, рече Гојко, плашећи се.{S} И куд ме ђаво наведе да је дирам!</p> <p>— Није требало, одговор 
 мушки лик црњи од пакла, одвратнији од ђавола.{S} О, кад би га само могло нестати!...{S} Она о 
 тог тренутка постаде јој Гојко црњи од ђавола, страшнији од пакла...{S} У њој се породи страшн 
ати у женско!...{S} Бежах од њих као од ђавола, као да ће ме један поглед њихов сатрти.{S} Шта  
 и траваре у целом округу... свакога ти ђавола зна!...</p> <p>— Нађи ми старо одело... треба за 
осећања, али се одмах умири.{S} Некакав ђаволаст, детињи осмех пређе јој преко усана и она баци 
ове живе очи говоре друкчије, веселије, ђаволастије...{S} И кад какав свенуо старац погледа у о 
 његове ледене руке и гледајући га оним ђаволастим погледом, којим обично гледају заљубљене шип 
мешећи се весело и гледајући га лукаво, ђаволасто.</p> <p>— Не бежим... нисте ми... противни.</ 
 учитељ? запита она и погледа га некако ђаволасто жмиркајући.{S} Он смотри тај поглед па се још 
то ћу ви рећи, брате, јесу и ови удовци ђаволи, кад се ожене!...{S} Научило, знаш, да мења... к 
ељ и Милица, одговори Богосав, и некако ђаволски кресну оком и насмеја се.</p> <p>»Милица... от 
ма, одговара председник, смешећи се.{S} Ђавоља посла ови рачуни!</p> <p>— А хоће ли бити што на 
о соби, мрштећи се и мислећи. </p> <p>— Ђавоља посла! настави Веља.{S} И како их не би срамота, 
 поред прозора промакне по неки старији ђак.{S} Људи почеше долазити.</p> <p>После пола часа за 
 леђа другарева...</p> <p>— Има ли који ђак међу вама?</p> <p>— Еве... овај, пружише деца прст  
о, а они се наместише на дну школе, иза ђака.{S} Радио је са првим разредом, други писаше, а тр 
а мене скочише у школи два најодраслија ђака.... због неке увреде...{S} Истукоше ме пред другов 
 волим, одговори учитељ и скрену очи на ђака, који му прилажаше.</p> <pb n="3" /> <p>Његов озби 
ред собом Драгутина, једног лепушкастог ђака Учитељске Школе, који је становао у истој кући и р 
ред, а учитељица иначе нема велики број ђака!...</p> <pb n="76" /> <p>Љубицом овлада зебња; ста 
х, ни какве су учионице, ни колико имам ђака...{S} Да ли је спремљено све што треба <pb n="12"  
один управитељ да му пошљете оних девет ђака.</p> <p>Љубица диже главу и погледа га зачуђено. » 
сан страх.</p> <p>— Да узме ваших девет ђака... да има и он први разред.{S} Хајдемо у школу, да 
цна је моја, а кметови спремили педесет ђака.{S} Неће моћи сви стати.</p> <p>— Стаће... може и  
рицу, па онда да имамо обоје по педесет ђака«.{S} Она је још и тада сазнавала да би то било неш 
она се нешто разговарала са њим о броју ђака, па онако у шали помену, како Гојко има мање деце  
 молите.</p> <p>Она ступи међу гомилицу ђака, који оставише игру и окупише се око ње.{S} Хтеде  
д онога« и са тим сећањем на деветорицу ђака појавише се у њој сећање и на све оно, што је у ве 
е децу по дворишту.{S} Неколико његових ђака приђоше к њему.</p> <p>— Јесу ли сви дошли? запита 
ало сваке године само по десетину нових ђака, па се нису ни узимала деца из инокосних кућа, а с 
вараху на јектенија десетина одраслијих ђака.{S} Гојко стаде за певницу, али пошто не имађаше г 
ки одбор у школи и поче да уписује нове ђаке.{S} У ходнику и дворишту пуно људи и жена и свако  
устила своју децу кући и он пусти своје ђаке, па се завуче у своје прљаво сопче, у коме беше се 
ки терет носила.{S} И Гојко пусти своје ђаке, па јој приђе, смешећи се:</p> <p>— Шта... не иде  
у лончићи за малу децу, а не за онолике ђаке.{S} Она се опет врати женама, где беше гомилица но 
 по неки слободнији одвојио се уз старе ђаке и слуша шта они говоре о новом учитељу.{S} Љубица  
.{S} Ево учитељице, видиш, па она тражи ђаке...</p> <p>— Носи ти, Вуксане, за то пешкеш твом си 
, а један довикну:</p> <p>— Бијеш ли ти ђаке?</p> <p>— Бијем неваљалце, а добру децу волим, одг 
уђено.{S} Гојко се врати у школу, пусти ђаке, па стаде ходати по дворишту, стресајући се од хла 
е благ тон. — Кад год ја што кажем коме ђаку, он одмах треба да устане, па да ми стојећи одгова 
ше на ливаду.</p> <p>— Жив био, рече он ђаку, који му приђе руци. </p> <p>Је ли ово Орловица?</ 
/p> <p>Гојко иђаше по школи замишљен, а ђаци му нешто писаху.{S} Кад угледа њих двоје, он се тр 
су они што не долазе никако, одговорише ђаци.</p> <p>— Уређујте се, скомандова, он па сиђе на д 
ће они... о чему то говоре?...{S} Какви ђаци... коме они требају?...{S} Аха, знам... то је од о 
 другим разредом, јер то су само његови ђаци, и причати с каквим ће уживањем да ради ове године 
 је:</p> <p>— Како вам се допадају нови ђаци?</p> <p>— Дивљаци.{S} Као да нису до сад видели чо 
азао господин управитељ да ће сутра сви ђаци ићи у цркву.{S} И ви да се спремите да, идете са в 
 томе како су провели лето.{S} Љубичини ђаци већином су до сад чували овце и говеда, а међу Гој 
бом, госпођо, што ће нам то!{S} Кажи ти ђаци нек ти донесу по торбицу ораја (сад се баш крљушта 
 земљу, час на вратнице, куда пролажаху ђаци, па се опет полако крену.{S} Љубица пође за њим.</ 
јасно, не гледајући никога, па се обрте ђацима и стаде прегледати њихове радове, као да никога  
е сунце изгрејало, а двориште се напуни ђацима.{S} Гојко и Љубица одвојише свако своју децу, па 
срећни дан, кад ће овако исто са својим ђацима ићи.{S} Па ето, дође и тај дан!{S} Неумна, она ј 
ише деца прст на једнога.</p> <p>— Оди, ђаче, овамо; оди, ја сам учитељ.</p> <p>Деца се зачудиш 
ма сасвим друга: до јуче бедно ништавно ђаче, а сад државни чиновник!...{S} Хтеде ређати још др 
што се једнако обрћеш? запита она једно ђаче, које јој паде у очи као несташно.{S} Сва деца из  
} Она помилова по глави неке слободније ђачиће; један се измаче испод њене руке и стаде се плаш 
 Драгутин.{S} Тада се заче прва и права ђачка љубав, која је трајала и свршила се исто онако, к 
а се исто онако, као што се све сличне »ђачке болести« свршују.</p> <p>Срећно детињство, красна 
 прага, он се осврте и погледа је онако ђачки...{S} Она обори главу стидљиво, а он је полако об 
задовољно, сећајући се неких ситница из ђачког живота.{S} Љубица се досети овом смеху, па чим с 
е Гојка, сећа се неких смешних сцена из ђачкога доба, и тако умешно води разговор, да се Љубици 
<p>— Оди овамо, господине учо, викну га Ђокић, седећи у прочељу.{S} Нема ту сад ни цвоњка, све  
ре, па после да те гоне полицајци, жури Ђокић председника.</p> <p>— Полако, море, чекај...{S} З 
S} Тек је трећи дан од промене, примети Ђокић.</p> <p>— Шта се будиш, море... ком га везеш? одг 
е свеједно: био му на врату ја или онај Ђокић, одсече председник.{S} Него ти, Богосаве, пожури  
ствари које се врше пред сеобом.</p> <p>Ђокић, првак противничке групе, дошао к судници, весео, 
ти за ту свадбу, те окумише председника Ђокића.{S} Веља још горко прекори Аксу што се примио ча 
 сељанима.{S} Ћата погледа масним очима Ђокића и спрема се за дворбу.</p> <p>— Гледај, бре, нем 
 му, гледећи га право у очи:</p> <p>— У Ђокићевој њиви!...</p> <p>Он се осетно трже и одједном  
азећи све ближе њему.</p> <p>— Ено их у Ђокићевом кукурузу... под оном крушком на средини...{S} 
оном крушком на средини...{S} Знаш њиву Ђокићеву... чим се изиђе из села, одмах десно...</p> <p 
ичке задруге.{S} Непрестано је трчао са Ђокићем до Београда, Смедерева, ишли су по селима, где  
леда око себе, по поду беше само сточно ђубре.{S} Озго са крова зјапи широка баџа, кроз коју пр 
 своје прљаво сопче, у коме беше сена и ђубрета довољно.{S} Он и Стојан слагаху се добро, а пос 
ав распасти, иструнућеш у овом смраду и ђубрету. — А ти, какав си момак! обрте се потом Стојану 
едмета?</p> <pb n="138" /> <p>— Онда... е онда беремо кожу на шиљак!... узвикну Веља, смејући с 
 је до сад могао један отаљавати!...{S} Е али ревизор летос договори се са пређашњим одбором —  
рипита за школу, а они: »одбегла«...{S} Е нека виде да није, и да не треба тако брзо каљати чов 
анаест, као за господин Драгољуба...{S} Е, трнићу, нећемо тако.{S} Па шта ћемо кад ти ноћас, бр 
— Ха, методика... прекиде је учитељ.{S} Е богме овамо ћете морати много што шта против методике 
а нарочито бирам неразвијенију децу.{S} Е, друже драги, не једу се лубенице, док се копач добро 
најући шта би још могао рећи. </p> <p>— Е па деде, за срећна познанства! подиже писар чашу, дод 
, коњу...{S} Тек за нас згода!</p> <p>— Е, а кад дознате да иде који од педагога, што цеди из с 
 сасвим се тргла... сасвим!...</p> <p>— Е добро, добро...{S} Збогом! и капетан га пропусти пред 
ојком, тако је сад са мном!...</p> <p>— Е, синко...{S} Говорила сам ја теби онда, рече јој мати 
<pb n="5" /> <p>— Како сте?...</p> <p>— Е, па добро нам дош’о, господине, рече један крупан деж 
је благословио наш састанак...</p> <p>— Е, зар већ!?... узвикну Веља.{S} Сви прснуше у смех и п 
.{S} Има времена, други пут...</p> <p>— Е онда до виђења.{S} Лаку ноћ! рече она и климну главом 
може све да иде као по лоју...</p> <p>— Е доста, изађите сад мало напоље, рече Веља деци, па се 
ре, толико ћемо сад и ми вама.</p> <p>— Е, не можемо тако.{S} Ми смо владали само девет месеци, 
еке изразе шаљивим напоменама.</p> <p>— Е брате, баш то нисмо знали, рећи ће једна полугласно,  
 је он већ годинама међу њима.</p> <p>— Е брате ово је ваљано... овако са старим друговима пров 
 је већ увидео куд овај смера.</p> <p>— Е сад ако хоћете да се мало прођемо, и бар да ме том пр 
 нек вам затвори обадве школе.</p> <p>— Е, моја госпођо, ко би онда смео жив изићи капетану пре 
ове недеље, док је лепо време.</p> <p>— Е сад нам можете показати како ћемо наћи пут за вашу шк 
је ко гођ и њему да што учини.</p> <p>— Е не бригај.{S} Ако то извршиш како ваља, и њега ће дру 
ћи неко, ко пази на те ствари.</p> <p>— Е, јесте... сви се муче са тим...{S} Оно »насуштни«!..< 
 слушаше, мораде га прекинути.</p> <p>— Е сад ви нама да дате један савет, јер зато смо управо  
»примедбу« на данашњи догађај.</p> <p>— Е, ти си се ту згунторила... нећемо тако, братићу, да м 
рали се ка говеда пред олујом.</p> <p>— Е?... зачуди се Гојко, и подиже главу.</p> <p>У том се  
но, рече он, задуван и уморан.</p> <p>— Е, кад ће пре!{S} Тек је трећи дан од промене, примети  
...{S} То би било страшно зло.</p> <p>— Е, госпођице, ви сте тек изишли из школске клупе, а ми  
што знам да је имаш бесплатно.</p> <p>— Е, немој баш тако, братићу.{S} Имамо и ми по нешто, и а 
 Љубичиној руци и попрска сто.</p> <p>— Е положила си испит за домаћицу.{S} Алал ти вера!...{S} 
 и ти сањао пред свадбу своју.</p> <p>— Е, ја нисам ништа сањао, рече Веља.{S} Биле су кратке л 
но, а капетан се окрете Гојку.</p> <p>— Е, сад вас молим да ми опширно испричате све догађаје,  
твари. — Жалите јамачно и сад?</p> <p>— Е, не могу довека жалити... свему има краја.{S} Мислите 
p>— Има ли који ђак међу вама?</p> <p>— Еве... овај, пружише деца прст на једнога.</p> <p>— Оди 
оз два три дана са златним часовником. »Евине су то кћери, хеј море!...{S} Кад угледа злато...  
у отуд од некуд од срца... </p> <p>— А, ево мог стана, узвикну Љубица, дигнувши главу.{S} Да је 
ађих учитеља и две девојке.</p> <p>— А, ево нам младожење, прекиде Веља живахан разговор, и рук 
икована по пола часа и више.{S} И сада, ево, стоји као опчарана и једнако обрће и посматра часо 
{S} Ево како се бојим твога шарабатања, ево гледај...{S} Министров потпис...{S} И он доиста пок 
да намести кажипрст на обарач...{S} Ха, ево!...{S} Вуче... обарач се покрену и чини јој се заст 
о још није мрак, види се!...</p> <p>Ха, ево њиве!...{S} Полако само... тихо као сенка...{S} Рас 
 на ситна парчета. — Ево и твоје тужбе, ево гле... па и њу сву иситни на парчад, баци те комади 
па их стаде бесно газити.</p> <p>— Ево, ево гле... животињо!... јеси видео ко је Пера писар!... 
држати до краја...{S} Оно је већ дошло, ево га!...</p> <p>— Где је учитељ!... говори, не мучи м 
оплина...</p> <p>— Аха, понео сам га... ево!...{S} И писар, дркћући рукама и тресући вилицама,  
да, гледа...</p> <p>»Сад ће да плане... ево, тек што није...{S} Прво ће њега у леђа, па у мене. 
 да гледа њено страдање, пропаст?...{S} Ево га ближе... још ближе...{S} Гојко!!...{S} Исто онак 
сад одмах са мном у срез, зову га...{S} Ево и позива.</p> <p>— Хм... <hi>он</hi> се потписао, ш 
рок свему... он треба и да страда...{S} Ево и њега!...</p> <p>Чим се затвори двориште за Милицо 
пакости, а после бежиш као стрина...{S} Ево како се бојим твога шарабатања, ево гледај...{S} Ми 
х, проклете ноге, издају... баш сад.{S} Ево га унутра у кући.{S} Звера око себе и види насред к 
кућа, а сад нам треба нових педесет.{S} Ево учитељице, видиш, па она тражи ђаке...</p> <p>— Нос 
 се што овакав путник пита за школу.{S} Ево је, брате... право на ову капију.</p> <p>Путник га  
, па га онда поцепа на ситна парчета. — Ево и твоје тужбе, ево гле... па и њу сву иситни на пар 
.{S} Даће ваљад’ и сад тако...</p> <p>— Ево ти грош, па купи и спреми.</p> <p>Чича изиђе весео, 
, а на опанцима десет подлога.</p> <p>— Ево ти динар да купиш Станки опанке одмах, а ја макар и 
 отворише нагло, и Стојан уђе.</p> <p>— Ево пандура из среза...{S} Зове те да изиђеш.</p> <p>Из 
под, па их стаде бесно газити.</p> <p>— Ево, ево гле... животињо!... јеси видео ко је Пера писа 
>— Разуме се, у моју уписницу.</p> <p>— Ево вам списка, па узмите озго или оздо редом...{S} Што 
, а уђе Стојан и јави с прага:</p> <p>— Ево иде учитељ брезовички.</p> <pb n="30" /> <p>Изиђоше 
имало страдао...{S} И пропао сам.{S} Па ево и сад, после оволикога страдања... гле сад, шта је  
тву.{S} Од тада му Гојко изгуби траг, и ево сад му би суђено да га види у пуном сјају господств 
аучила је читати оваки израз на њему, и ево сад види... јасно види...</p> <p>»О, ала ми је добр 
тву!,..{S} Три разреда, толики рад... и ево ти сад још један разред, да би се олакшало залудној 
ни, него скромни, веома скромни...{S} И ево, баш све се испунило!{S} Он је онакав, <pb n="186"  
} Јесам, јесам... о, те како!...{S} Али ево шта ми срећу мути...{S} Лекар каже... опет ја оно!. 
е изгубих, што год сам имао!«...</p> <p>Ево овога плота... ено вратница... није никад до сад од 
<pb n="113" /> буду закључали врата?... еј незгоде!...{S} А онај пише да се не закључавају свак 
акве љубави, нашто ми онда живот?...{S} Еј, људи, људи, какви сте ви!...</p> <pb n="166" /> <p> 
само да би могао ручати код Гојка...{S} Еј, мој Гојко, држи се сад добро... није ово Пера писар 
 како му гори глава, и руке вреле...{S} Еј, кукавче мој, хоће да ми те уморе паксијани... да за 
лачеш као дете, кад те други бију...{S} Еј, грешниче!... </p> <p>Кад се Гојко стиша, Веља га ст 
{S} А ти опет иди те праштај и моли.{S} Еј што нисам ја млађи, па да видиш чуда!...{S} Све би ј 
изаше, стењући:</p> <pb n="105" /> <p>— Еј, братићу јадни... обојица страдасмо!...{S} Ја зле на 
} Гојко опет поче о Америци...</p> <p>— Еј мој кукавче, не помаже ти сад ни Америка, кад си рас 
...{S} А сад видим да се каје.</p> <p>— Еј, мој грешниче!... одговори му Веља, и оде напред. </ 
На вратима је дочека домаћица:</p> <p>— Еј, веселнице, скапала си од глади.{S} Да ти начиним ча 
же главу и махну руком на њих:</p> <p>— Еј, море... одите овамо!</p> <p>Деца се згледаше; по не 
S} Само му сину та мисао кроз главу као елекрина, он осети бол у срцу, па се одједном окрете и  
>Гојко се тресе, као да је под утицајем електрине, обрће главу унезверено и нешто муца.{S} Пред 
аче.</p> <p>Она погледа и одједном, као електрисана, рашири очи, а у њима засветли најпре чуђењ 
сио домаће среће, раскућио...{S} Као на електрици!...</p> <p>— Како то!? повикаше Гојко и Љубиц 
о ти је, болан... како то гледаш?...{S} Ене, па он је, јадник, болестан!... узвикну она, заглед 
љена...{S} Љубица Петровићева.</p> <p>— Ене, зар то нови учитељ! викну неко иза њихових леђа.</ 
 и нико други...{S} Гле и лице се види, ено оне огреботине, још се црвене и кваре изглед лица.{ 
анице и чини јој се да говоре.{S} Јест, ено... види се јасно...{S} Беше у том погледу читав без 
сам имао!«...</p> <p>Ево овога плота... ено вратница... није никад до сад одлазио у њен стан.{S 
 презиру, избегавају...{S} А по неке... ено баш она Даница, одржава везе са неколико учитеља, и 
ица. — Види се да је нису знали до сад: ено још их учи како се то игра«.{S} Затим се окрете сво 
прстима...{S} Соба није закључана...{S} Ено ормана!{S} Ту је!...{S} Само да извуче ону горњу фи 
ропе се на прсте и погледа унутра...{S} Ено је, седи на столици и плаче, а он хода по соби и мр 
S} Прво ће њега у леђа, па у мене...{S} Ено га, јест, револвер...{S} Мати... отац...{S} Станка. 
олу, или наслагани један на други...{S} Ено и чашице ракиске, жути се на дну ракија...{S} Тамо  
ом, јер се све неког белаја стиди...{S} Ено га, видите, зацрвенео се па обара очи.{S} Још да му 
о, лагано... као змија кроз честу...{S} Ено крушке...{S} Хм, треба обићи са друге стране, откуд 
м његова необичност веома чудновата.{S} Ено га, стаде у хлад под једном брезом.{S} Свраке закре 
..</p> <p>— Коме?... прихвати писар.{S} Ено два сведока чекају.{S} Све ће то да иде по закону,  
нице и показа парчета хартије.</p> <p>— Ено, ту је и тужба и акт Министров...{S} Све у парчета! 
ено, прилазећи све ближе њему.</p> <p>— Ено их у Ђокићевом кукурузу... под оном крушком на сред 
једну од ближих зграда и рече:</p> <p>— Ено је, ви’ш она... с високим оџаком.</p> <p>Путник рас 
о детенце... све ћу те овако на рукама, ето баш овако... а ти ми се љушкај и буди задовољна...{ 
... јест, све ћу поправити...{S} Сутра, ето сутра ћу тражити премештај за нас двоје...{S} Али д 
проговори му тихо:</p> <p>— Није ништа, ето... била несвестица... и сад ме глава по мало боли.. 
има.{S} Па како лепо живе!{S} И она је, ето, мислила да ће и њу та судбина стићи одмах прве год 
 Очекивао је потпуну послушност, а оно, ето!...{S} Па сад ти разумеј женско срце!{S} И шта је о 
ву...{S} Чекај, зна он шта ће радити... ето га кроз два три дана са златним часовником. »Евине  
брате, како се човек одучи од свега!{S} Ето, ово сам ти волео свако јутро овако... па после нем 
једну од најпоштенијих учитељица!...{S} Ето и вама одговора на питање.{S} Сад видите шта вас че 
 ће сад бити, шта ли ће јој рећи?...{S} Ето га, иде оно страшно...{S} Осећа по ћатину гласу; он 
х могла сад умрети обичном смрћу?...{S} Ето, један удар... капља и готово!{S} А Гојко се мучио  
 разуме се, то су најлепша сећања...{S} Ето, и ви се сећате неких ситница...</p> <p>— А ја вам  
 то је!...{S} И то одмах, што пре...{S} Ето, кроз десетину дана... чим дође Ускрс...{S} И он ст 
ћу се до мрака чему било обрадовати.{S} Ето, видите... сад знате и ви зашто сам зимус страдао.{ 
 оштро изговорити, како је он казао.{S} Ето и сада чича зна поуздано да Гојко слуша на вратима. 
летала.{S} А овако, баш ми је тешко.{S} Ето, свршио сам више од ње: она из основне школе право  
, и питала се: чега се имала бојати?{S} Ето, већ више од месец дана човек долази, и осим задово 
те пише: исцепало се, обосило, а зима — ето је!...{S} Нема шта ни да једе, а ја не могу више да 
ђе прозору, па одмах одскочи. </p> <p>— Ето га!</p> <p>Гојко скочи с кревета, обрте се збуњено  
убити дуго, бурно, сумануто...</p> <p>— Ето, моја!... моја!... је ли?...{S} Довека!</p> <p>— Тв 
те га уписивати, шапну му она.</p> <p>— Ето... видите како то иде, одговори јој он, гледајући ј 
астане, кад га Веља што упита.</p> <p>— Ето ти, брате... шта ћеш више!...{S} Речено је све.{S}  
се огрте и оде преко дворишта.</p> <p>— Ето нам сад нове беде, рече Гојко, плашећи се.{S} И куд 
 много добар; свима је у вољи.</p> <p>— Ето, сад и ми почели да распитујемо за политику, рече Љ 
смејаше се оволикој наивности.</p> <p>— Ето вам га вала и за четвртке и за све празнике, и још  
ом, да би заглушио њену зебњу.</p> <p>— Ето, купио сам часовник, какав ниједна девојка у Београ 
жати учитељски испит, па дивота!{S} Ал’ ето!...{S} Ал’ опет, зар не би баш она могла навикнути  
да бар мало смахне оно сено са пода, па ето, стоји све као у свињцу.{S} Да узме сад да он почис 
ја још пролетос да он облеће око ње, па ето...</p> <p>— Шта мислите, да ли ће заиста бити отпуш 
 овако исто са својим ђацима ићи.{S} Па ето, дође и тај дан!{S} Неумна, она је сад нерасположен 
езбеђен, кад радимо посао ваљано.{S} Па ето, дали су нас на милост и немилост несавесним, бесни 
 Председник прекиде ћутање:</p> <p>— Па ето, господине, ми почели да се погађамо са учитељицом  
сама рече да остави послуживање, па сад ето... треба уговор испунити.{S} Већ су два месеца, дос 
испало, како се у романима пише...{S} И ето заједно су и у школи.{S} Све, како је она желела... 
 децу мислила је одмах почети игру, али ето, нешто јој охлади намеру; она сама не зна од куд то 
ке, чим опазе да је човек мекши.{S} Али ето и она зло прође, а није баш тако мека, уме добро да 
и, али му лице засија великом радошћу. »Ето, кажем ја: само полако, па ко зна шта још може бити 
чити.{S} Његов поглед као да говораше: »Ето ти... сама видиш да нас околности зближују.« Затим  
корацима натраг у своје село...</p> <p>»Ето, и то сам видела!...{S} Вуче ме нека невоља напред, 
 бих је могао узети на одговор.{S} Али, ех...!« и он махну руком по ваздуху, увиђајући и сам да 
 га је, јадника, и ожалио...{S} А ја... ех!...</p> <p>— Што бар не дође одмах по распусту, да с 
оним стереотипним и малодушним узвиком: ех!...</p> <p>»И нико је не присиљава да седи са њим.{S 
едаће свој посао.{S} А оно синоћ?...{S} Ех, право каже Веља: плаче ко стрина!...</p> <p>У таким 
 женидба из љубави! рече Веља.</p> <p>— Ех, шта ту дробиш!... одсече се Влајко, али га не погле 
них китњастих шљивових дрвета.</p> <p>— Ех, уздахну он и окрете лагано корачајући к своме самох 
 узбуђеним, уздрхталим гласом.</p> <p>— Ех, Савет!... одговори Веља са неком горчином у гласу.{ 
ахне руком по ваздуху, као да ће рећи: »Ех, батали, само нек је мир у кући!«...</p> <p>Једаред  
 и главу због њених враних очију!...{S} Ехе-хе!...{S} Биће, вели, моја...{S} А докле?{S} Док на 
праву располагати тобом као...</p> <p>— Ехе, голубице, много он, грешник, тобом располаже...{S} 
 <p>— Не знам шта ви говорите.</p> <p>— Ехе... па онај криви.{S} Ваш нови учитељ...</p> <p>— Не 
ило да ће се ћутање прекинути.</p> <p>— Ехе, ја... дођосте и ви.{S} Само, простићете, јесте пон 
ата шкрипнуше.{S} Гојко скочи.</p> <p>— Ехе, братићу мој, кажем ја њој: даћеш ти мени, Смиљка!{ 
 конђаре.{S} Је ли њој дуга коса!...{S} Ехеј-хеј!...</p> <p>Међутим на пољу писар отпочео напад 
ићу, ништа не зна.{S} Смрзао се и он ка жаба на леду, па не зна у кога ће да гледа.{S} Нешто и  
господин капетан, да и ви имате некакве жалбе на пређашњега писара овога среза, господина Перу. 
онако, као што је чула своје сељанке да жале за покојником. <pb n="101" /> После се већ навикла 
>— Хо, па то није ништа!{S} Добар слуга жали добра господара...{S} Али он може уједно и жалити  
ала...{S} Видиш ти како је оштра!{S} Не жали мужа, него га сама брука..{S} Како је лепо овде, г 
ашније од овога што је сад.{S} Он је не жали, он није у стању овога часа да осећа ма што.{S} Пр 
овирује из кујне!...{S} А не плаче и не жали кћер...{S} И шта оно вели: »Нашло се мртво!« И заш 
.</head> <p>Љубица се већ неколико пута жалила писару на Гојка, а последњи пут доста отворено и 
еја се.</p> <p>— Знам, него сте извесно жалили?... настави Љубица запиткивати, тако радознало,  
т! рече Љубица.</p> <p>— А је ли он вас жалио... оно пре, кад вам је послао наредбу.{S} Па толи 
аја.{S} Мислите ли да би вас овај ширет жалио?...</p> <p>Љубица поцрвене и обори главу.{S} Не б 
еца распитују за непознате им ствари. — Жалите јамачно и сад?</p> <p>— Е, не могу довека жалити 
мачно и сад?</p> <p>— Е, не могу довека жалити... свему има краја.{S} Мислите ли да би вас овај 
ост, саучешће према Гојку.{S} Она стаде жалити овога немог јадника, који не зна ни за какав про 
арише одличну оцену, те тако он имађаше жалити само Љубицу, што се онако нетактична показа.{S}  
ра господара...{S} Али он може уједно и жалити и — чупати кокошке...</p> <p>Љубици одједном наи 
 обе руке према очима, као да му је тај жалосни покрет сва одбрана, којом располаже...{S} Камџи 
е на посао: да мало уреди и дотера свој жалосни стан.{S} Пренерази се кад виде да соба опет ниј 
де из забуне, обори главу, па немоћним, жалосним гласом проговори:</p> <p>— А ја сам мислила да 
S} Да ли ће се намучити, као што се ова жалосница намучила прошле године, или ће благовати, као 
д свим осећајима истаче се јасно један: жалост, саучешће према Гојку.{S} Она стаде жалити овога 
, па и он почне уздисати и навуче му се жалост на срце, а у душу уђе тешко нерасположење.{S} Ни 
 досади седети, а све више га обузимаше жалост, гледајући ову јадницу како се мучи.{S} Увиђа да 
на...{S} Мишљах и он ће се претурити од жалости...{S} О, часни га, и те жене!«...</p> <p>А Гојк 
но тешком болешћу, лице.{S} Ни туге, ни жалости, ни жудње, ни патње и страдања, ни прекора, ни  
дном срећом, и не осећаше према њему ни жалости, ни мржње, ни расположења.{S} Она сама, са свој 
зна, да ли осећа према њој још што осим жалости.{S} Срце му једнако некако пусто, али му се чин 
та је било.</p> <p>Капетан зазвони, уђе жандарм.</p> <p>— Кажи господину Пери да не излази још. 
оњачу, притиснем дугме... зврр... улети жандарм...{S} Зови ми... хм.. кога ћу... а, зови Вељу у 
и да не излази још.{S} Зваћу га.</p> <p>Жандарм се обрте војнички, изиђе и затвори врата лагано 
 и проводили разговор.</p> <p>— Јадник, жао ми га опет! рече Љубица.</p> <p>— А је ли он вас жа 
... сваки дан, на... па ми баш, овај... жао ми, није вајде...</p> <p>Љубица почиње зверати очим 
овицама?...{S} Јаднице!«...{S} Беше јој жао ових глупих ширета — жена, јер она не познаваше њих 
еома светлим и магловитим...{S} Беше им жао да остану свако за себе сами, па иђаху заједно не з 
ебесним сводом, који се, и сам осветљен жарком руменом светлошћу, наднео над овим китњастим про 
вој жеравици, која ће планути још јачим жаром, чим духне лагани поветарац?...{S} Младост је сил 
новала, беше баштица са неколико густих жбунића.{S} Кад год јој наиђе њена обична туга за кућом 
као ножем...{S} Љубица се шћућурила уза жбуње, отворила уста, па не дише... дави је нешто у гру 
ије то капља?...{S} Ах, да седнем у ово жбуње...</p> <p>И она се спушта на земљу, окреће се сок 
а се сакри у башту за неко густо ружино жбуње, а Богосав оде преко дворишта, машући главом.</p> 
а обична туга за кућом, она се завуче у жбуње, па стане нарицати исто онако, као што је чула св 
 јој казати од кога је...{S} Реци прође железницом један господин, па ми даде динар и замоли ме 
е и одмора...</p> <p>Путом, што води од железничке станице к општини орловичкој, креће се тромо 
 тога...{S} Хајдемо.</p> <p>И они одоше железничкој станици, где је био одређен збор у месној ш 
а у којој заспа, него она у Београду, у железничкој улици.{S} Она се диже са кревета, устаде и  
 нова година.{S} Веља доби премештај на железничку станицу, где је оно држан збор, а на његово  
њима коју игру, да заметне шалу и смех, желела је да се упозна са том дечицом, да се зближи са  
једно су и у школи.{S} Све, како је она желела...</p> <p>А он је љуби, јамачно је љуби, иначе ј 
ено гнездо!</p> <p>Боже, па она је то и желела, само то!...{S} Њени идеали нису били недостижни 
е задовољан.{S} О... а ја сам тако мало желела!...{S} Само да имам добра друга, па овако у тиши 
 Истина нисам ’нако... као што бисте ви желели, али опет, кад год устребам... ја сам ваш...{S}  
сам за све то време ништа осећао, ништа желео; живео сам... то јест нисам управо ни живео, него 
ве редом испуњава баш онако, како је он желео,..{S} Истина, сам он није постао Министар полициј 
службено; његово лице као да пита: »шта жели госпођица учитељица?«</p> <p>Љубица му одмах приђе 
екако пусто, али му се чини да ништа не жели, не осећа...{S} О озбиљнијем чему према Љубици пре 
 се врати потпун мир, па ништа друго не жели...{S} Али докле ће се тако?{S} Не може се то проду 
чтиво, као сваки нови познаник, који се жели што боље препоручити.{S} Његов поглед као да говор 
ако у новом стану?</p> <p>— Добро јутро желим.{S} Тхе... кад није боље...</p> <p>— Види се да м 
о да се згреје.{S} Осећа и глад, глад у желуцу, али зна да не би могао ништа у уста метнути.</p 
исије.</p> <p>Гле, и то се испуња, и та жеља!...{S} Али не ваља тако... како ће он пред свима љ 
ње његових најтајнијих и најскривенијих жеља, које је скривао и од себе сама, гонио их далеко,  
 тражи смисла, ни логике у догађајима и жељама, код ње је све то некако проткано нејасним осећа 
 потпуно одговараше његовим најтајнијим жељама и помислима...{S} Дуго је времена прошло тако.{S 
..{S} Та то су тако мале, тако ништавне жеље, па и то се не да!«...</p> <p>И опет се преда раду 
ећи; ја нисам.... то није било по мојој жељи.{S} И сама видим...</p> <p>— Добро, добро... убрза 
утим, о путу он није ни мислио, него је жељно очекивао тај дан, кад ће се наћи сам, са својим в 
ш дом...</p> <p>Љубица и Гојко изјавише жељу да слушају даље рад, па по свршетку посла да пређу 
а за брата.</p> <p>Гојко је сам изјавио жељу, да њих двоје издржавају њена брата, док је у школ 
аспустих школу...{S} Док ја то наредих, жена се разболи... видим да је шарлах, после већ и докт 
!...{S} Је ли могућно да <hi>овака</hi> жена има овако невин, овако детињи израз лица?...{S} О, 
, па припао пуначком врату и љуби...{S} Жена јурну кроз врата и ступајући на прстима, с подигну 
ћи уморан, па је тражио само одмора.{S} Жена је, мишљаше он, и онако сама, одморна, није разбиј 
жену, да се не меша у његове »послове.« Жена је зато да слуша и ради, а муж је господар; он мож 
..{S} Беше јој жао ових глупих ширета — жена, јер она не познаваше њихово стање ни намере.{S} О 
 се ономад отворише очи, кад стаде жива жена између ње и њега и с правом подиже руку на његово  
твори за њом врата и провири у собу ова жена, гледајући је са оним простосрдачним женским сауче 
еома опирао.{S} Чекаће их, вели, његова жена, која је спремила ручак, али му Влајко напомену, д 
а.</p> <p>— Не знаш каква је она његова жена!... настави он збуњено, да би себе оправдао. — Рас 
ече кренуо Вељи, ризикујући да и његова жена угледа масницу.{S} Овако је боље; дошао је као нар 
..{S} Севну јој у глави да је то његова жена, и она већ претпостављаше револвер у њеним рукама. 
прибирати... да, то је жена, врло млада жена, али такве лепоте, каква се веома ретко виђа.{S} О 
јега, кад би она пристала да буде твоја жена, а?...{S} И Веља га погледа тако, као да би хтео н 
 не говори са њим.{S} Мати, као и свака жена, рада је сазнати узрок тога непријатељства, а Љуби 
 врева, као да је тамо неколико стотина жена, јер су се чули већином женски гласови.{S} Љубица  
све појести...{S} Ти си ми, брате, фина жена: мало једеш а лепо се носиш...{S} Хохохо... насмеј 
ужи, а то је врло отресита и разговорна жена.{S} Отвори се читава дебата, те чак и наше зараћен 
.</p> <p>Снаша Смиљка, бистра и паметна жена, одмах опази да у говору Љубичину има нешто нејасн 
ти, чак и онда, ако ја постанем узорита жена и учитељица?!...{S} Хоће, хоће... знам... друштво  
.{S} Изиђе из њих једна слабуњава, суха жена у варошком оделу, отвори лагано и опрезно школске  
м углу, над којим се наднела стара суха жена, па нешто трља, вуче, шта ли ради.{S} Види се и по 
 испратити далеко, а још ако му не пође жена, можемо говорити гласно, са Гојком заједно.{S} Ако 
} Гојко се стаде прибирати... да, то је жена, врло млада жена, али такве лепоте, каква се веома 
де сами.</p> <p>— Не волим то кад ми се жена меша у моје послове, одговори Влајко одсечно.{S} Т 
вет о њој говори... па ја и она — муж и жена!...{S} Разуме се већ: ја сам постао сталан, положи 
ке.{S} У ходнику и дворишту пуно људи и жена и свако држи за руку по једног малишана.{S} Предсе 
, нешто муца, хтео би да проговори, али жена му опет врисну па осу читав пљусак грдње на обоје, 
То је учитељ... онда ће ово бити«, вели жена у себи и прилази другим вратима.{S} Не чује се ниш 
Петке!...{S} Ка да му је сестра, или ти жена...{S} Мишљах и он ће се претурити од жалости...{S} 
исам те ја узео да ми будеш тутор, него жена!...{S} Да ме слушаш, а не да ми туторишеш!{S} Коме 
дан тренутак, то је извесно.{S} А њима, женама, тако понекад дођу лутке у главу...{S} Чекај, зн 
е за онолике ђаке.{S} Она се опет врати женама, где беше гомилица новоуписаних малишана.{S} Одј 
са децом.{S} Она поцрвене и збуни се, а жене почеше запевати: стадоше богорадити да им испише д 
иње разговор пред учитељком.{S} Зна она жене, па нека им је најсветији израз на лицу... »Најбољ 
огао познати.{S} Од лепе, младе, здраве жене, постао је костур, омотан кожом.{S} Нема више оне  
ћи...</p> <p>»Шта је то... шта хоће ове жене?...{S} Да ли ја то добро чујем!{S} Па овде готово  
, али чим стаде у дворишту, опколише је жене са децом.{S} Она поцрвене и збуни се, а жене почеш 
за осветом...{S} Од предане и заљубљене жене ствара демонску душу, која само о злу мисли.</p> < 
рити од жалости...{S} О, часни га, и те жене!«...</p> <p>А Гојко само трчи и у глави му само је 
о, помисли он.{S} Они знају да ја немам жене ни друге послуге«.{S} Потом намести мало своју пос 
раздражи Љубицу.</p> <p>— Код таке фајн-жене, брате, тражити сељанке и вући се са њима ноћу по  
 Одмах стаде сипати чорбу, одговарајући жени:</p> <p>— Знам ја, остало би доста чорбе.{S} Не мо 
ћи, исприча им све што је знала о првој жени Влајковој.</p> <p>— Чудо му нису одузели ствари? з 
че дим од цигаре.</p> <p>— И то је била женидба из љубави! рече Веља.</p> <p>— Ех, шта ту дроби 
ешећи се.</p> <pb n="165" /> <p>— Да се женим?...{S} Хо, младићу, ја сам то све преживео...{S}  
читељска посла!{S} Све радимо узгред: и женимо се, и сарањујемо децу, и кућимо, и раскућавамо,  
она вечна туробност, пакост и јогунство женино, па бежи од куће и тражи где би се могао располо 
а пријатан дим вреле чорбе и ово весело женино цвркутање развесели га.{S} Одмах стаде сипати чо 
 за чорбу.</p> <p>— Море, паметна си ти женица и красна домаћица, само те то не држи за дуго, н 
а проклета!... '</p> <p>— Јеси ли чула, жено, упамти једном за свагда: нисам те ја узео да ми б 
} Јок, вели она.{S} Море даћеш ми, луда жено, па макар се сву ноћ вукли по кући.{S} Не дам ти,  
али и смеху, па још ако си се раније са женом што споречкао, он ти лепо забави и развесели жену 
итељи, данас проскитали!{S} Што ниси са женом отишао у Брезовац, него она пројури сама ка луда, 
у канате своје прње, па озго уседнем са женом и дететом, а за душему привежемо козу, па терај!. 
енске нежности, која влада међу мужем и женом прве године.{S} Он је био вазда озбиљан, жив и не 
ноћ мало несвестице, и то није ништа... женска посла!...{S} И баш ће јамачно доћи!{S} Па шта да 
и и пљунуо на њену ропску преданост.{S} Женска душа не тражи смисла, ни логике у догађајима и ж 
на болест, госпођо.{S} Треба му пажљива женска нега...{S} Може бити свашта... одговори лекар и  
 онако беше збуњен, чим опази радознала женска лица која га посматраху, а сад већ заборави и на 
погледа писарева, па је одмах обузе она женска жудња за допадањем.{S} Уједно опази Гојкову натм 
а само о злу мисли.</p> <p>Ужасна ли је женска суревњивост!... она страсна, бескрајна, слепа, к 
чист бео покривач на столу...{S} Али је женска глава за те ствари вешта, очас се учини позајмиц 
А она не зна, него...{S} Хеј, што ти је женска глава!...{S} Ама Бога ми, господине, једнаке су: 
а...{S} Љубица, коју све више обузимаше женска сујета, попушташе по мало од оне првашње збиље,  
нити, али их постепено ућутка и заглуши женска таштина.{S} Ипак осећаше неку пријатност од ових 
ва предузећа...{S} Влајко, иначе велики женскарош, и ако то нико не би веровао, судећи по његов 
ли некако на свој начин, без оне обичне женске нежности, која влада међу мужем и женом прве год 
обузе дивља срџба.{S} Није могао трпети женске сузе, оне су га веома дражиле.{S} Пре венчања је 
ко стотина жена, јер су се чули већином женски гласови.{S} Љубица претрну и застаде...{S} Гојко 
ила на децу и крстила се побожно, онако женски: знајући само да се тако ваља, не размишљајући н 
на, гледајући је са оним простосрдачним женским саучешћем.</p> <p>— Ништа... остави ме!{S} Боли 
в, и тешко ми је кад ко, нарочито таква женскиња, о мени рђаво мисли.{S} Госпођице, ја имам рођ 
ење о оној учитељици.{S} То је неваљала женскиња, и она је морала бити кажњена.{S} Па опет увер 
 n="48" /> Чудновато!...{S} И ове су ти женскиње баш...« Он опет махну руком, разгледа пред соб 
се још сама двоумљаше.{S} Најзад победи женско упорство, она плану и стаде као да ће изазвати к 
ст, а оно, ето!...{S} Па сад ти разумеј женско срце!{S} И шта је она могла до сад мислити?...{S 
ога; али чујући ово очајно јецање, меко женско срце не могаше одолети и њој грунуше сузе, прите 
 на високој столици, једно лепо одевено женско чељаде.{S} Чим се гост појави на вратницама, они 
. ја, који до сад не смедох погледати у женско!...{S} Бежах од њих као од ђавола, као да ће ме  
увећа, а то само због оног безразложног женског ината. »Шта ми се он ту љути... као да има какв 
и слух се још више повинује раздраженој женској уобразиљи, па јој ствара тако јасну представу,  
опада ми се, знате, тако са образованом женском... разговор је веома пријатан.{S} О чему год хо 
вори у другом смислу.{S} Ко ће разумети женску душу!...</p> <pb n="44" /> <p>После пређе разгов 
јамачно је љуби, иначе је не би узео за жену.{S} Истина, он није онако нежан и пажљив према њој 
ваки, ко хоће да <pb n="199" /> навикне жену, да се не меша у његове »послове.« Жена је зато да 
еши и гледа како ти и он сад има кућу и жену и њему долазе другови на ручак...{S} Све баш онако 
поречкао, он ти лепо забави и развесели жену, па весела цела кућа!...{S} Дивна, прекрасна ствар 
е никад бити краја скандалу, па дохвати жену за рамена и изгура је напоље.{S} Срећом, Стојан се 
ећала венчати се са њим, и ако има живу жену, и таман да му изјави сад пристанак, а иза њихових 
ну. </p> <p>— Писареву... онога, његову жену ти познајеш?</p> <p>— Знам је ка тебе; како је не  
<p>— Ако не дођем до сванућа, нађи коју жену... онако постарију, мирну... нек се нађе.</p> <p>— 
S} Хо, кићане, јадан си ти муж за оваку жену!«</p> <p>Љубица, и ако не имађаше у кући скоро ник 
</p> <p>Писар скочи и дохвати разјарену жену за руке, али познавши је, одједном пусти њене руке 
угови у срезу.</p> <p>— Кад ти заступаш жену, какву ли она дужност сад врши?... рече он Вељи, с 
 му чело, лице, груди... свуд ватра као жеравица...{S} Гојко опет поче о Америци...</p> <p>— Еј 
очи, управљене на њега, горе, горе, као жеравице...</p> <p>»Боже како је ово лепо!{S} Што и ја  
та, или се само нахватао пухор по живој жеравици, која ће планути још јачим жаром, чим духне ла 
е вајде«.{S} И он као са неком злурадом жестином понављаше овај израз, који му одједном постаде 
уство, викну неко иза њених леђа.{S} А, жестока посла!{S} Младић и по!</p> <p>Она се осврте и с 
рве године.{S} Он је био вазда озбиљан, жив и непрестано је тражио рада, рада и мишљења.{S} Кад 
 која га преобрази: он постаде одлучан, жив...{S} Ко би га сад видео, не би познао у њему онога 
дмах се могло опазити да је то отресит, жив, окретан младић.{S} Још с половине дворишта он прог 
 бојажљиво уклонише на ливаду.</p> <p>— Жив био, рече он ђаку, који му приђе руци. </p> <p>Је л 
<p>После ручка вођаше се међу друговима жив разговор у учионици.{S} Веља седи крај стола, држећ 
есечна плата!...{S} Кажем ти: док ти је жив Пера писар, не брини...{S} И он изиђе брзо из школе 
p>Изјутра дође лекар, младић, окретан и жив, весељак, па још с прага удари у шалу: он је научио 
ји му одједном постаде тако пластичан и жив, и што је најглавније одговараше потпуно — како он  
 му још ближе...{S} Шта је ово... је ли жив?... како ово гледа?...{S} Ово нису обичне живе очи, 
> <p>— Е, моја госпођо, ко би онда смео жив изићи капетану пред очи!</p> <p>Тако редом разгледа 
овео на том раду.{S} Реч му беше течна, жива и одушевљена још приличном дозом идеализма, <pb n= 
 на њега...{S} Па то је Љубица, јест... жива!...{S} Он стаде, окрете се око собе и одједном осе 
а мисао: »Хо, море, па ово је баш згода жива!...{S} Права лепотица!«...</p> <p>Гојко се мало уш 
сада; али одједном јој засветли у очима жива радост, она скочи весело, узвикнувши:</p> <p>— Гле 
 Гојко у разред.{S} На лицу му исписана жива радозналост, али се јасно чита на њему и горко саж 
 Љубица се тек опоравила од болести, па жива премрла од страха.{S} Истина, Гојко је радио и са  
вим вриском, као да неко одсеца парчета жива меса са њега.{S} Овај тешки бол изазвало је сећање 
ахну дубоко, као да му откидају парчета жива тела, па кроз плач прошушка:</p> <p>— Ово ми је ун 
срамота да се човек овако мучи код тебе жива!...</p> <p>— Море, господине, остави то.{S} Коме ј 
и јој се ономад отворише очи, кад стаде жива жена између ње и њега и с правом подиже руку на ње 
учитељ, на лицу овога сељака опазила се жива радост, коју он није ни сакривао.{S} Прилазећи учи 
и се то њега не тиче, кад она није више жива...{S} Он сад зна само да хода овако по дворишту и  
из њега веје тако нежна, тако ватрена и жива љубавна чежња!...{S} Не, не, није могућно да је то 
 према говорнику.</p> <p>После се разви жива дебата о говору, јер је тема стајала у вези са нај 
х пред тешким сном...{S} Све то навлачи жива човека на бескрајне сањарије.</p> <p>Наши путници  
да ми те уморе паксијани... да закопају жива човека!...{S} И ти је опет молиш, кучку једну...{S 
брже... сад, сад...{S} Да га не оставиш жива!...{S} Па чим дођеш... право у ону собу...{S} Па ћ 
<p>— А, ево нам младожење, прекиде Веља живахан разговор, и рукова се с Гојком. — Шта сањаш ови 
ар ја не бих могао бити онако окретан и живахан, као Веља?{S} Не може да се смири на једном мес 
извило пред очима, па јој потреса сваки живац.{S} Управо она не може још да одреди у коликој је 
ице добије притворан скроман израз, ове живе очи говоре друкчије, веселије, ђаволастије...{S} И 
о, добило самртнички изглед, а очи, оне живе очи, гледају уморно, тамно, непрестано је у њима н 
. како ово гледа?...{S} Ово нису обичне живе очи, ово је мртво стакло, па се само сјаји... стој 
у, све су са учитељима.{S} Па како лепо живе!{S} И она је, ето, мислила да ће и њу та судбина с 
ни, а ја сам за то време спавала, нисам живела...{S} Опростите, заборавите све што је било... и 
 И гледа наивно, као да је мало у свету живела, па не зна ништа...{S} Иде тако замишљена и смеш 
а, тражећи згодан израз — како то нисте живели?</p> <p>— Како?... понови Гојко.{S} Од основне ш 
о ранијих дана...</p> <pb n="156" /> <p>Живели су скромно, мирно, сносећи свако за себе своје б 
све то време ништа осећао, ништа желео; живео сам... то јест нисам управо ни живео, него онако. 
ецом?...</p> <p>— Јест, само сам тада и живео, више никад, одговори Гојко с неким болом, готово 
о; живео сам... то јест нисам управо ни живео, него онако...</p> <p>— А детињство? стаде га зап 
 ни знао за њу...{S} Не, не... ја нисам живео у младости, нити знам шта је то. </p> <p>Љубица г 
 из мог живота нема ништа, јер ја нисам живео, као што ни сада не живим.{S} Него... тек сад је  
ице. »О, па ми ћемо овде лепо и весело, живети« помисли он, али не смеде исказати своју мисао г 
.. оставити све на страну, па живети... живети славно!...</p> <p>И Гојко доиста проживе школски 
жак, досадан... није се имало ради чега живети«...</p> <p>Гојкова се болест одуљи читава два ме 
обегнемо од овога света, који нам не да живети у миру и срећи.{S} И сама жудиш за миром...{S} П 
 само пропадох...{S} А сад би тек хтела живети!... онако како сам некад сањала...{S} О, живота, 
рним Стојаном, у оној чистој собици, па живети тако безбрижно цело лето... лежати на кревету и  
 догађаја... оставити све на страну, па живети... живети славно!...</p> <p>И Гојко доиста прожи 
та.{S} Море, славан је живот, слатко је живети!...</p> <p>— Па не хвалите се, госпођице, почетк 
...</p> <p>— Кажем ти, тамо ћемо царски живети... наставља он своју мисао.</p> <p>Љубица га ухв 
ога дволичног народа...{S} Па ти ћеш ми живети тамо као у рају... ништа не ради, само седи...{S 
јој пуст, бесциљан...{S} И на што овако живети?...{S} Зар је ово живот!...{S} Она би, без сумње 
јаше с тога што је млада, што је весело живети и што је смех најлепши украс младости.{S} Велими 
а је то срећан пар и да ће веома сложно живети. »Помози Боже!« се прекрсти се она, кад изрече о 
 и отрпео, али сад... кад треба озбиљно живети и радити.</p> <p>— Хо, људи!... дрекну он из све 
рцу и не уме да се задовољи малим...{S} Живи с другом!{S} Па нека га, кад му се то свиди...{S}  
г левенту, који не ради теже послове, а живи боље од сељака.{S} Вазда је одевен као да ће на са 
вог јадног старца.{S} Како ће, каже, да живи човек са дванаест динара месечно, побојте се Бога! 
 из очију му праву сањалачку душу, која живи више маштом но разумом.{S} Тело му беше несразмерн 
о црне сјајне очи, из којих вечито бије живи огањ.{S} И кад цело лице добије притворан скроман  
и стална, одлука: да се све кида, да се живи пређашњим животом, да се избегавају, по цену живот 
уча и кипи врела крв...{S} Овамо, да се живи!... да се живи!...</p> <p>..{S}После неколико неде 
а крв...{S} Овамо, да се живи!... да се живи!...</p> <p>..{S}После неколико недеља цело је село 
 густу маглу...{S} Да се живи!... да се живи!...</p> <p>Гојко, нешто из радозналости а нешто зб 
сунце и разагна густу маглу...{S} Да се живи!... да се живи!...</p> <p>Гојко, нешто из радознал 
 Да се све то угуши, заборави, па да се живи ко и до сад!...</p> <p>Устала је весела, спремила  
} Нема никакве бојазни!...{S} Дај да се живи!...«</p> <p>А Велимир се нагнуо Гојку па му шапће: 
/p> <p>— Кад не би требало да се једе и живи, одговори она смешећи се.{S} Али треба зарађивати  
...{S} А око њега све ћути, зелени се и живи снажном младошћу...{S} Врхови дрвећа засветлише се 
зауставила на једној мисли, па само њом живи, само јој је она у глави...{S} Опет се појави онај 
једно, и без тога мора бити.{S} Нека он живи, а ја ћу да идем својим путем, куд ме срце вуче..{ 
у нестало оне сањивости, па бије из њих живи јасни огањ.{S} Он беше веома задовољан, што му ова 
ет, живот, а ја хоћу да живим!...{S} Да живим!«... понови она опет и одједном осети, како се у  
анастир, него свет, живот, а ја хоћу да живим!...{S} Да живим!«... понови она опет и одједном о 
а изиђе из школе, дочека је весело и са живим одобравањем:</p> <p>— Тако, братићу, Бог ти дао,  
 јер ја нисам живео, као што ни сада не живим.{S} Него... тек сад је друго; опет сад бар има не 
 четвртком а код другога недељом.{S} Да живимо, брате!...</p> <p>— Нама изволите свакад недељом 
 деце која их дочекују, петлова и друге живине која се спрема за легало; све се то спојило у је 
шта за кување...</p> <p>— А зар је мало живине по селу, па купуј.{S} Стојан ће ти и набавити и  
дајући на Гојкову децу: бар од њега сам живља и окретнија, а гле како су наша деца!...{S} Зар о 
 ви...{S} Некако то ви радите друкчије, живље.</p> <p>— Хм... кажем вам... поче он отезати, па  
 стаде разгледати грану; очи јој светле живље, а усне се осушиле, поцрнеле од ватре.{S} И сад ј 
ома пријатно и драго, од кога му и срце живље куца, али се он стара да га за сад угуши, јер му  
ве расположенија и рад иђаше све боље и живље.{S} После пола часа пусти децу и, бришући марамом 
чим угледа Влајка; срце јој јаче, много живље закуца и она се сама некако збуни, занесе... а пр 
 и све, све је удешено за лепо пријатно живљење!...{S} Зар ја да не прођем добро, и моја будућн 
им пословима.{S} Разговор постајаше све живљи и занимљивији, Љубица се расположи, па стаде праз 
о му се груди стежу, а срце лупа бурно, живо.{S} Не сме да се покрене, да мрдне ма чиме..{S} Са 
уши сећање на њега.{S} С тога се одмах, живо, с неком грозничавом журбом предаде послу.{S} Али  
ри.</p> <p>— Истина јест, прихвати Веља живо.{S} И ја тако радим и многи, управо огромна већина 
.. промрмља збуњен Гојко, крећући очима живо, као да гледаше где би се могао сакрити.</p> <pb n 
ата и тројица одборника, па нешто веома живо и поверљиво претресају.{S} Богосав је у разговору, 
и му се после раздреши језик и он доста живо исприча готово све, што је се могло поменути.</p>  
 очи. </p> <p>— Збиља?... запита Љубица живо, па видевши да Влајко нарочито ћути, настави: и ви 
зволите свакад недељом, прихвати Љубица живо.{S} А и иначе, кад год имате времена...</p> <p>Вла 
увши поцрвенело лице од узбуђења, стаде живо говорити:</p> <p>— Ви не знате, а то је мени још и 
 јој тај отровни звук просеца и прожиже живо срце, сваки јој чупа из срца делић по делић досада 
 Пазите само, наставља он, гледајући је живо, севајући ватреним очима и говорећи брзо, узбуђено 
да снага носила са недаћама и борила се живо, одважно, са самопрегоревањем...</p> <p>После два  
во, које се тада осећало...{S} И сад се живо сећа тога осећања, па му душу обузме слатка топлин 
е да створи овакав живот... гле како се живо и весело разговарају!{S} А ја... са овако живом пр 
уши оне страшне црне мисли, од којих се живо срце леди, а снага се млада топи и вене...{S} Да с 
рена, а он, онако исто намрштен, ходаше живо преко школе.{S} Кад опази њу, он се обрте деци, на 
у страховитој грозници, срце јој лупаше живо, махнито, једва се стаде прибирати.{S} Закашља се, 
ироде.{S} Предавао је врло лепо, лако и живо; и Гојку се засветлеше очи.{S} У раду проведоше јо 
 ни један покрет учитељев.{S} А он ради живо, умешно, с вољом...{S} Тек ипак види се да не ради 
н.{S} Стојан испаде пред њега, и машући живо рукама, стаде викати:</p> <p>— Има Бога, братићу,  
 увреди незгодном претпоставком, па јој живо одговори:</p> <p>— Како... шта говорите!...{S} Зар 
плетени Гојко стоји пред децом, како им живо и весело прича, са уста му никако осмех не силази. 
ди из дубока размишљања, па махну репом живо, трже се и стругну низа сокак...{S} А дечко подвик 
ица не долази никако у школу, али се он живо бојао да не дође данас.{S} Добро јој... оне огребо 
да ти донесем каквих хоћеш кожа, па к’о живо звере!...{S} Шта ће ти контраве!... настави кмет и 
пло и весело греје, срце у грудима тако живо куца и све, све је удешено за лепо пријатно живљењ 
з њена детињства.{S} Јест, сећа се тако живо...{S} Довела је мати, са млађом сестрицом, у цркву 
 </p> <p>— Да, да... потврди Гојко тако живо, да се капетан мораде осмехнути. — Сад ће радити о 
Ја му ништа више нећу, прекиде га Гојко живо. — Мене остави.{S} А ви тамо ако хоћете... како зн 
к сад имамо да разговарамо, викну Гојко живо, опазивши да се она окреће вратима.{S} Он притрча  
тајаше међу децом, па им говораше нешто живо машући рукама.{S} Она са чуђењем посматраше како о 
апојени.</p> <p>За то време Гојко нешто живо преговараше са Стојаном у својој собици и после кр 
рча прозору...{S} Види се, она му нешто живо говори, а он се чуди и гледа на прозоре.{S} После  
 помоћ, јер нема шта јести, али је опет живо интересовао очев говор о томе, као да је то све но 
. или не знам шта.{S} Тек она је сад на живој муци, не зна шта да каже.{S} Гојко је гледа не ди 
е живота, или се само нахватао пухор по живој жеравици, која ће планути још јачим жаром, чим ду 
ричам, баш ћу вама да испричам, а никад живом човеку нисам то поверио.{S} Он се осврте, гледају 
весело разговарају!{S} А ја... са овако живом природом, стварам војнике.{S} Чудно!...{S} Али зн 
ве црње и страшније, а она се претура у живом пламену, који јој обузео тело, стеже рукама врелу 
естаје са њихових лица оне обичне дечје живости и она почињу личити на војнике у фронту.{S} Она 
 омотан кожом.{S} Нема више оне ватре и живости у очима, ни руменила на лицу.{S} Све се промени 
гледа... гледа и чуди се тој изненадној живости његовој, тим чудним причама...</p> <p>— Пазите  
жудње за радом...{S} Бујна младост ври, живот, пун силе и одушевљења, кипи и тражи где да излиј 
унце среће...{S} Јер доста се страдало, живот је већ био постао тежак, досадан... није се имало 
алити.{S} Није ово манастир, него свет, живот, а ја хоћу да живим!...{S} Да живим!«... понови о 
 то све изгубим олако?...{S} Не, не!... живот сам свој заложила да га добијем свега, да буде са 
овори:</p> <p>— Мани се, молим те...{S} Живот ми је загорчао; и онако нисам никад среће видео.{ 
Кад нестане такве љубави, нашто ми онда живот?...{S} Еј, људи, људи, какви сте ви!...</p> <pb n 
тало њега, нестало би и свака смисла за живот.{S} И ко би <pb n="169" /> се опет могао врнути о 
ништа...{S} Могла би продужити и овакав живот.{S} Али ти не знаш шта сам ја изгубила...{S} Све. 
 пипавом мирноћом може да створи овакав живот... гле како се живо и весело разговарају!{S} А ја 
 још прегледао.</p> <p>Тако се поче нов живот и нов радни дан у овом новом, љубављу свијеном, г 
и пут и да врдне...</p> <p>Љубица омрзе живот, постаде јој пуст, бесциљан...{S} И на што овако  
х не силази са уста.{S} Море, славан је живот, слатко је живети!...</p> <p>— Па не хвалите се,  
ко јој је већ постао одвратан, а цео је живот пред њима!{S} И најгоре је што ту нема никакве по 
... црне одвратне сенке!...{S} Овамо је живот, где кључа и кипи врела крв...{S} Овамо, да се жи 
ећање на прошлост...</p> <p>Сад настаје живот, прави живот!...{S} А ово се до сад лутало некуд  
рна мисао, која је покрила собом све, и живот, и осећаје, све, све... »Све изгубих, што год сам 
лост...</p> <p>Сад настаје живот, прави живот!...{S} А ово се до сад лутало некуд по мраку...{S 
 многих ситница, јест... али то је туђи живот, <pb n="63" /> то сам ја само посматрао...{S} Али 
 то ситне ствари, које не трују човечји живот, не сметају младости да <pb n="35" /> плива у сре 
ађаје. — Па то је читав атентат на твој живот.</p> <p>— Море махни се шале, него шта мислиш?</p 
е вуче..{S} Тамо је сва моја срећа, мој живот, све благо моје.{S} Па зар да ја то све изгубим о 
="36" /> <p>»И од куд је баш тако тежак живот? стаде Љубица мислити.{S} Тешко је нерадницима и  
га су се они ограничили на тих, озбиљан живот.{S} Љубица је пренела оно мало сиротиње у Гојкову 
ако осећање, само остаде пуст, саломљен живот, изнурена, исцеђена снага.</p> <p>Кад се смрче са 
И на што овако живети?...{S} Зар је ово живот!...{S} Она би, без сумње, још онога кобног вечера 
р се овако почиње?{S} Зар је овакав цео живот!...«</p> <pb n="55" /> </div> <div type="chapter" 
у, давно очекивану!...{S} Та она је цео живот спојила и уплела са овим осећањем, и кад би неста 
га јој сав свет изгледа прекрасан и цео живот сјајан и блажен...{S} Она већ осећа лако дрктање  
ној, пустој празнини?!...{S} Гледаш цео живот унапред, а оно све пусто и одјекује вечном, бескр 
 у весео блажен израз... »Ала би то био живот, Боже!... али ко сме о томе мислити...{S} Није то 
тех, заробих се, уплашена, и упропастих живот...{S} А како је то све могло бити друкчије!...{S} 
{S} О, још да није тих суза!...</p> <p>»Живот, младост... ала то прође!...{S} И шта сам сад? не 
 како сам некад сањала...{S} О, живота, живота хоћу!!«...</p> <p>Крајем месеца, Гојко и Љубица, 
.. онако како сам некад сањала...{S} О, живота, живота хоћу!!«...</p> <p>Крајем месеца, Гојко и 
 укочено, без покрета, без икаква знака живота...{S} Стакло!... мртав!... мртав!...{S} И она се 
но, сећајући се неких ситница из ђачког живота.{S} Љубица се досети овом смеху, па чим стадоше  
} Па шта би му остало за утеху из целог живота, чега би се имао сећати, да није тога лепог доба 
 сам ја само посматрао...{S} Али из мог живота нема ништа, јер ја нисам живео, као што ни сада  
 угаси под првом навалом громовите буре живота, или се само нахватао пухор по живој жеравици, к 
 имали ни своје куће.{S} Прво сећање из живота јој јесте сеоба.{S} Као да је јуче било: смркло  
шњим животом, да се избегавају, по цену живота, овакви поступци.</p> <p>Други дан Гојко таман и 
на прошлости!...{S} Здраво лепи, срећни животе!...</p> <p>Устала је рано после свадбене ноћи, о 
а, он плану гневом и узвикну: </p> <p>— Животиња!... дакле и то он зна...{S} А каква је то крас 
 бесно газити.</p> <p>— Ево, ево гле... животињо!... јеси видео ко је Пера писар!...{S} И ти, с 
гај...</p> <p>— Марш одатле, безобразна животињо! дрекну Веља и стаде се освртати да нађе своју 
реће се сокаку и гледа, гледа... тупим, животињским погледом.{S} Образи јој сасвим упали међу в 
звереним очима, тражећи одговора на ово животно питање...{S} А око њега све ћути, зелени се и ж 
> плива у срећи и сновима, да се весели животом и сунцем...{S} Нема никакве бојазни!...{S} Дај  
ерањих себичних мисли; душа оживе новим животом, као и ово сунце, што огреја благом подмлађеном 
а: да се све кида, да се живи пређашњим животом, да се избегавају, по цену живота, овакви посту 
р му нестаде онога што му је испуњавало животом срце и душу.{S} Укратко, он осети да му је Љуби 
 <pb n="85" /> Куд оде онолика љубав ка животу?{S} Како нестаде оних лепих и заносних идеала о  
, школа... кад је овде питање о смрти и животу!... </p> <p>Све се променило у новом учитељском  
слутих речи Вељиних о тешком учитељском животу, обузе нека плашња, у душу се увуче нека суморно 
еним манирима, који се теку постепено у животу и сматрају се као велики украс човеков.</p> <p>— 
теле, цело лице обузето неком нервозном живошћу, једнако некуд трчи, нешто распитује, договара  
је обећала венчати се са њим, и ако има живу жену, и таман да му изјави сад пристанак, а иза њи 
ајне.{S} И боље!...{S} Слатко је надање живу човеку, нада му је драгоцено благо...</p> <pb n="1 
авља на јави такве исте покрете, али га жигне љути бол, и он одмах сазнаје своју горку невољу:  
убијена...{S} Само га једна мисао вазда жигне, као ножем, у срце и наведе му неку зебњу и страх 
... да отпусте, на свагда... са вечитим жигом срама, без повратка, без оправдања«...{S} И тог т 
апита она и погледа га некако ђаволасто жмиркајући.{S} Он смотри тај поглед па се још више збун 
де тихо лелујати, као последња слабачка жртва самртникова, с којом се он опрема на далеки, непо 
 да страдам за њих, да приносим себе на жртву, а оно није...{S} И њих сам убила, унесрећила...{ 
о.{S} А око њега све једно исто: сутон, жубор, јецање...</p> <p>Одједном се обоје тргоше, устад 
е оборила главу над реком, па слушајући жубор и шапат <pb n="53" /> бистре воде, чини јој се да 
S} Вода се тихо слеваше преко камичака, жуборећи лагано, тајанствено, као да се и она, уморна,  
е воде, чини јој се да са тим злослутим жубором отичу и њени најмилији снови младости, њени нај 
снове...{S} И кроз неми сутон, са тихим жубором реке, помеша се болно, тужно јецање...{S} И оде 
 не да живети у миру и срећи.{S} И сама жудиш за миром...{S} Па хајдемо, хајдемо, голубице!...{ 
/p> <p>И опет се преда раду грозничаво, жудно, са неком чудном одлучношћу.{S} Гојко је обилази  
дана... чим дође Ускрс...{S} И он стаде жудно гледати у њено лице, очекујући са страхом и зебњо 
, подигнувши главу високо и погледајући жудно на један прозор од учионице.{S} Чим полицајац уђе 
во не дише; сва се претворила у трајну, жудну пажњу.{S} Да јој је да не пропусти ни један покре 
с којим се код младежи вазда јавља нека жудња за нечим веома светлим и магловитим...{S} Беше им 
 писарева, па је одмах обузе она женска жудња за допадањем.{S} Уједно опази Гојкову натмурену,  
 децу под морање.{S} Је ли то та српска жудња за просветом, за »другим очима«, о чему се тако л 
рили у прах....{S} Бесна, дивља, смртна жудња за осветом запенуши, издиже се и заклокота у њему 
оге младе душе.{S} Груди се надимају од жудње, срце куца јаче и веселије, а ти у себи узвикујеш 
еше препуно милине и неке јаке младачке жудње за радом...{S} Бујна младост ври, живот, пун силе 
в глас... тако умиљат, тако пун љубавне жудње?...{S} Никад га не чу она да тако њој говори...{S 
лешћу, лице.{S} Ни туге, ни жалости, ни жудње, ни патње и страдања, ни прекора, ни радости... н 
се скиде, нестаде је, а њу обузе пламен жудње за радом.{S} Она се преобрази: очи се весело засв 
 у срцу најљућим чемером, најстраснијом жудњом за осветом...{S} Од предане и заљубљене жене ств 
ичавим заносом.{S} Нити јој срце за чим жуђаше, нити јој се у души рађаху какви осећаји, само м 
аћи какав трн или дебља стабљика, да не жуљи ноћу господина.{S} Радећи то, чича једнако објашња 
ла... нећемо тако, братићу, да ми ноћас жуљиш господина.{S} Јок.{S} Уморан човек, путовао цео д 
...</p> <p>Почетком јуна настаде велика журба у школи: одређен је ревизор, знали су га обоје, и 
ога се одмах, живо, с неком грозничавом журбом предаде послу.{S} Али је одмах прекиде глас Стој 
чи с кревета, па с највећом грозничавом журбом стаде се облачити...{S} Тресла га је права грозн 
n="158" /> Довољно узрока за узбуђење и журбу.{S} Љубица се плашила ревизора, јер се о њему гов 
доручак.{S} Родитељи им, пука сиротиња, журе се на рад, надничење, а они по цео дан око воде, о 
збиљно, мирно, марљиво... наставници се журе да наврстају оно, што је у току зимушњих непогода  
као пре, па после да те гоне полицајци, жури Ђокић председника.</p> <p>— Полако, море, чекај... 
чекати да ћата продужи.{S} А њему се не жури, он то згодно отеже и намешта с нарочитим циљем: д 
м кућицом.{S} Она помисли да се то и он жури за послом.{S} Међутим Гојко је до сад спокојно шет 
ар...{S} Гојко се грчи и тресе, па опет жури напред.{S} Често заборави ради чега је пошао, па с 
ого журити.</p> <pb n="39" /> <p>— И не журим се.{S} Него гледам вас једнако, па баш дођох наро 
/p> <p>— Децо, идите кућама... брзо!{S} Журите се!</p> <p>Гојко се осврну, па с чуђењем и немим 
ора! одговори Стојану, па га стаде сама журити.</p> <p>Чича изиђе а она остаде са болесником, н 
ваши су мали, не треба се са њима много журити.</p> <pb n="39" /> <p>— И не журим се.{S} Него г 
од хладноће, која је одједном обузе, па журним кораком пређе двориште и оде у свој стан.{S} На  
 се тражи коњ!...</p> <p>И Гојко корача журно, брижно, не видећи ништа око себе, осећајући само 
 држи.</p> <p>Гојко се поздрави, па оде журно.{S} Мислио је да иде вечерас цркви, субота је, па 
/p> <p>А Гојко брзо распусти децу и оде журно у Брезовац. »Бар ћу добро навићи на овај пут«, по 
_C3"> <head>III.</head> <p>Учитељица се журно приближаваше школи.{S} Учинило јој се да се одоцн 
ц се стресе од тога погледа и измиче се журно испред ње...{S} Дође једно јутро и стаде пред њу: 
ађе на улици, дахну слободно, па окрете журно, право ка Брезовцу.</p> </div> <div type="chapter 
ао из све снаге.{S} Радило се марљиво и журно пуна два месеца, док се већ не приближише ускршњи 
њем, крије оно под гуњ, замеће мотику и журно излази из дворишта...{S} Ха!.. узвикну Гојко и по 
ћи рукама браду и даље, и оде низ сокак журно, као да га ко гони.</p> <p>Љубица се насмеја, гле 
е.{S} Је с’ вид’о нашу учитељку како је жустра!...{S} Тако је то, братићу мој!...{S} Зубе ти ло 
е до краја видокруга.{S} По потесима се жуте пожњевене стрњике, или се зелене подотављене ливад 
ан на други...{S} Ено и чашице ракиске, жути се на дну ракија...{S} Тамо даље оно округло стакл 
ком се диже један танак сувоњав младић, жутих завијених брчића, зелених очију, над којима је на 
есамитила преко плота.{S} Паде неколико жутих, зрелих крушака... једна се распрсла на двоје, па 
 крушкову грану, нема ли још која зрела жутица...</p> <p>— Ах, па ја га знам!{S} То је од оних  
 тамо-амо, а под ногама му шушти опало, жуто лишће; а над њим се ношаху густо загасити и белича 
асти; по образима и бради израсле ретке жућкасте длаке, које се не опажају на први поглед.{S} О 
оста развијено, обријано; брчићи танки, жућкасти, скоро бели; обрве танке, уздигнуте и оштро пр 
, нос погрбљен, дугачак, а бркови танки жућкасти; по образима и бради израсле ретке жућкасте дл 
о није до сад био у цркви, одговори она жучно, а образи пламте, црвене се као крв...</p> <p>Кад 
чествовао због друштва, а и због ручка, за који сам знао да ће се давати после прегледа школе.< 
то«, помисли она пролазећи поред стола, за којим се врши упис и слушајући преклињања једног мла 
алаја једно псето и искочи из дворишта, за њим појури друго, па треће и око уморна учитеља поди 
њем.</p> <p>— Колегу ћете имати доброг, за то вам јамчим.{S} Ми смо га у школи звали младом, је 
намучила у путу?...{S} Камо вас до сад, за Бога!{S} Тебе сам једнако погледала.</p> <p>Мати јој 
би још могао рећи. </p> <p>— Е па деде, за срећна познанства! подиже писар чашу, додирујући уз  
и стаде скидати капут.</p> <p>— Шта је, за Бога, запита га учитељка, која га до сад гледаше као 
ражи ђаке...</p> <p>— Носи ти, Вуксане, за то пешкеш твом синовцу, старом кмету, рече један одб 
е о томе мислити...{S} Није то за мене, за оваког хм... како да кажем... повученог, јест баш ту 
ух и реци: ово ти је, господине писаре, за онај први разред...«</p> <p>»Не, не... то не ваља.{S 
, стаде замишљати неке нарочите манире, за које држаше да могу јако утицати на девојку.{S} И од 
 неба...{S} Кану неколико крупних капи, за њима друге, чешће... пљусну киша, просуше се читави  
че лекар, прегледавши га.{S} У осталом, за сад само то...</p> <p>— А после?...</p> <p>— Видећем 
 Је ли то та српска жудња за просветом, за »другим очима«, о чему се тако лепо говори у народни 
 оштар ваздух. </p> <p>— Шта радиш ово, за име Бога! викну Веља чудећи се, па га својски нападе 
 отпуштена?{S} Ту је и Просветни Савет, за Бога; ваљда се то не ломи баш тако лако!... запита Љ 
њој и не беше више снаге за даљу борбу, за отпор.{S} Она се грозничаво хватала за ма какав пово 
у, познавање природе, певање... у мају, за то време деца заборављају теже ствари.</p> <p>— Исти 
 га обанђија онако!...{S} Иде, братићу, за њом ка слеп...{S} Хм... истина за мене то није рђаво 
ва, и све...{S} Пирну хладан поветарац, за њим дође још јачи ветар, па се одједном завитла олуј 
аља.{S} Оставила децу саму...{S} Видиш, за то бих је могао узети на одговор.{S} Али, ех...!« и  
ник не би намучио, само да сам знала... за <hi>оно</hi>...{S} Али ко је то могао знати!{S} О, к 
ио...</p> <p>— Шта си ме чекао, море... за колику суму?....{S} А за колико сам ја тебе чекао, а 
то сад губи...</p> <p>— Чекај, стани... за Бога!...{S} Па тек сад имамо да разговарамо, викну Г 
е спремљено све што треба <pb n="12" /> за отварање првог разреда?...{S} Како ли ће она...{S} А 
кад знам да се не могу остварити!...{S} За кога сам сад? — За овога Гојка?...{S} Не, видиш да и 
слио, узвикну:</p> <p>— Ха, чекај...{S} За сад је и ово добро, а после већ, док се договорим са 
 баш то и јесте оно што вам кажем...{S} За велику добит мора се много страдати... много, много! 
е две трећине не могу ни да сричу...{S} За колико бих могла истрчати уз онај голи Космај?...{S} 
а први разред, па пређоше код Гојка.{S} За његову мапу опет беше доста говора, и ако кмет призн 
ку док деца полако изиђоше из школе.{S} За децом изиђе Гојко, гледајући пред ноге.{S} Обома беш 
... узвикну она, по овакој лапавици.{S} За Бога, тата, шта радите?...</p> <p>— Зар ти не знаш н 
 као луд, а неки пут је добар човек.{S} За сад не говори са њим.{S} Мати, као и свака жена, рад 
а се видимо.</p> <p>Изиђе свештеник.{S} За чудо: и он беше исти учитељ...{S} Онако исто говори, 
.. и он се учтиво рукова са Љубицом.{S} За то време Гојко весело узвикну:</p> <p>— Веља, Бога м 
дмах спази једна врата и јурну тамо.{S} За то време чини му се да чује дете где говори:</p> <p> 
о ти је за сад, а после... видећемо.{S} За сад, упамти добро, да ниси ни прстом мрднуо.{S} Ћути 
е у цркву и наредише у једном крају.{S} За певницом певаше месни учитељ, а око њега стајаху и о 
добави ту чашу и шећер из комшилука?{S} За воду те не питам с тога, што знам да је имаш бесплат 
огу остварити!...{S} За кога сам сад? — За овога Гојка?...{S} Не, видиш да и он бежи од мене, о 
ике школе учили.</p> <pb n="43" /> <p>— За ваш посао и нису потребна велика знања.{S} Ту је важ 
лади, па да идете на робију...</p> <p>— За вас је слатко и на смрт поћи, узвикну он, смешећи се 
рекиде му учитељ дуги монолог.</p> <p>— За вечеру? како не, што год хоћеш, братићу!...{S} Само  
ња, раздвајајући неке хартије.</p> <p>— За прирез што велиш... нисте ни ви бољи.{S} Чекао сам т 
апта Гојко, гледајући у таван.</p> <p>— За сутра?{S} Па ја ћу доћи кроз један сат.{S} Добро нај 
и руком и опет удари у бунило.</p> <p>— За сад је обично бунило... уз грозницу, рече лекар, али 
{S} Гојко зинуо па трчи из све снаге, а за њим се спотиче и пада Стојан, псујући мртву учитељиц 
ном дрвету; стресеш се од те незгоде, а за врат ти падне читав пљусак са какве отомбољене шљиво 
орна деца, протежући се целом снагом, а за њима покуњен, снуждена погледа, изиђе и Гојко са пис 
, па озго уседнем са женом и дететом, а за душему привежемо козу, па терај!...{S} А вама се, ви 
чекао, море... за колику суму?....{S} А за колико сам ја тебе чекао, а?....{S} А колико ће сад  
свој посао, да се не плаши ничега.{S} А за писара, како оно... <pb n="52" /> запе он, па се опе 
ље нека бриде туђа леђа него моја.{S} А за мене што велиш, госпођо, — грешиш се много: ја сам т 
дину и по, док ниси измирио мањак.{S} А за оно затварање имаш право.{S} Ја нисам ни послушао св 
, који му је могао дати хлеба.</p> <p>А за то време његово се мило гнездашце растурило.{S} Роди 
да... трже се одједном полицајац, треба за општину, рече он, па се осмехну левим брком. — Знате 
.</p> <p>— Нађи ми старо одело... треба за сутра, опет прошапта Гојко, гледајући у таван.</p> < 
ивач на столу...{S} Али је женска глава за те ствари вешта, очас се учини позајмица, нешто се д 
 срце живље куца, али се он стара да га за сад угуши, јер му данас и у оваким околностима није  
/p> <p>Љубица подиже главу и погледа га за часак.{S} Ироничан осмех, помешан са презирањем, заи 
ен, у школу, разбуди Стојана и посла га за коња.{S} Како ли је изгледао Гојко тада и како му је 
ш кући на ручак, рече она, хватајући га за руку и вукући к столу.</p> <p>Поглед на пријатан дим 
си убрус и метну му на чело...{S} То га за часак умири, али после опет стаде бунцати.</p> <p>Ок 
стаде постављати питања.{S} Оптужују га за »опорочавање власти«.</p> <p>Гојко се још више збуни 
.{S} Кад год јој наиђе њена обична туга за кућом, она се завуче у жбуње, па стане нарицати исто 
а се диже и пође к вратима.{S} Он гледа за њом, изненађен.</p> <p>— Добро сте мало пре казали:  
и изиђе из школе.</p> <p>Љубица погледа за њим, па се осврте деци весело, и отпоче рад.</p> <p> 
 око себе пилиће.</p> <p>Љубица погледа за његовим очима, па видевши ко долази, намргоди се и з 
 са децом у школу.</p> <p>Писар погледа за њим иронично, као што обично гледамо какве полуумник 
тиже у Брезовац.</p> <p>Веља таман седа за ручак, а Гојко упаде у собу, задуван, занесен, гнева 
вредила...{S} Али рекла сам вам већ: ја за она два месеца нисам ништа знала за себе... то беше  
н, па нећеш да ми кажеш ни хвала.{S} Ја за тебе толико... све ти чиним... и тек сад ћу да ти чи 
и кажеш!...</p> <p>— Ама не питам те ја за одобрење да идем, него за мишљење, рече она, смешећи 
узвишеније...{S} Сећа се својих осећаја за време познанства са Драгутином.{S} О, то беху неки с 
тељи помрли, сестре се разудале и свака за себе савила гнездо, браћа се растурила по белу свету 
{S} Она је погодила собу код овог Јанка за четири динара месечно, а ми јој дајемо још по два ди 
им изразима, с којима се погађа и цењка за коже, шљиве и друго; а то се Љубици сад учини веома  
заточење. <pb n="158" /> Довољно узрока за узбуђење и журбу.{S} Љубица се плашила ревизора, јер 
и.{S} А ко већ иначе има довољно узрока за тешко расположење, он мора очајавати на овакову врем 
измучила, толику борбу душевну издржала за ово кратко време, да већ беше малаксала, у њој и не  
 ја за она два месеца нисам ништа знала за себе... то беше неко други у мени, а ја сам за то вр 
 за отпор.{S} Она се грозничаво хватала за ма какав повод или случај, који би је могао мало рас 
анки опанке одмах, а ја макар и не јела за дан-два.{S} Мајка нек дође сад у недељу; даћу јој па 
 уђе у разред и виде шта су деца радила за време њеног одсуствовања, одмах посла дете к Гојку,  
мична, до мркла мрака.{S} Шта је чинила за то време — ни сама не зна: није спавала, није ништа  
 тешити и причати му како је свака сила за времена — а то је велика срећа, јер да је вечна — зл 
нестало њега, нестало би и свака смисла за живот.{S} И ко би <pb n="169" /> се опет могао врнут 
воју сувишну снагу.{S} Отуд толика воља за радом.{S} Нестаде јучерањих себичних мисли; душа ожи 
, севну очима и дохвати се обема рукама за главу, па као махнита стаде јурити по школи, чупајућ 
{S} Ах!... и он се дохвати обема рукама за главу, па после краћега ћутања настави: </p> <p>— Ја 
м Гојко рећи и ниједно се још не спрема за излазак.</p> <p>— Кажите деци нек излазе! заповеди п 
ом промени у лицу; види се да се спрема за некакву изјаву, па га почело обузимати велико узбуђе 
, петлова и друге живине која се спрема за легало; све се то спојило у један самобитни, нарочит 
 <p>Али Драгутин не чека, него је узима за руке и води.{S} Кад дођоше до прага, он се осврте и  
 као у котлу...{S} Она се хвата мислима за поједине речи Стојанове, али у глави опет ври, а срц 
брезовичкој школи вамилијаз све са њима за’ита воду са извора, па испушта једну по једну у изво 
е са овим лудацима.{S} Ја ћу то са њима за час наредити.</p> <p>Љубица израчуна и написа призна 
затворен; комисија, која му је одређена за извиђање злоупотреба, пронашла је велике новчане нед 
луже.</p> <p>— Лако ћемо... има времена за то...{S} Па најпосле што?...{S} Нека!...{S} То ће на 
 веома грубо и сурово, и ако она не зна за друкчији разговор очев.</p> <p>— Здрави су, здрави с 
стигоше кући.{S} Гојко већ ништа не зна за се.{S} Стојан га скиде и намести на кревет, па се ис 
тићу, за њом ка слеп...{S} Хм... истина за мене то није рђаво: саставићемо обадве плате, и њену 
ух, прелећу велика јата грлица, спремна за одлазак, а доле у трњаку, јасним и звонким гласом, ч 
м се код младежи вазда јавља нека жудња за нечим веома светлим и магловитим...{S} Беше им жао д 
ева, па је одмах обузе она женска жудња за допадањем.{S} Уједно опази Гојкову натмурену, згрчен 
под морање.{S} Је ли то та српска жудња за просветом, за »другим очима«, о чему се тако лепо го 
 прах....{S} Бесна, дивља, смртна жудња за осветом запенуши, издиже се и заклокота у њему; он с 
и стајаше пред степеницама, држећи коња за узду.</p> <p>— Учитељ Гојко да иде сад одмах са мном 
ега лепо онако, као конац око-прста, па за час готово.{S} И шта му сад не достаје?...{S} Сам ве 
 и поче се љуштити, удари је у срце, па за два секунда готова!... одговори Влајко, и повуче дим 
уда!...{S} Све би је ’вако песницом, па за врат...</p> <p>— Куд је отишла? прошапта Гојко као и 
а из основне школе право у инштитут, па за шест година готова, а ја — четири гимназије, целу уч 
еница, тако учисмо у психологији.{S} Па за прво време ја не бих што друго ни очекивао...«</p> < 
о појури к вратима, али га писар дочепа за раме.</p> <p>Стој, смрдибубо!...{S} Умеш да чиниш па 
а ћеш више.{S} Нек остане која крајцара за брата.</p> <p>Гојко је сам изјавио жељу, да њих двој 
у дебелу кокошку, а ја рекох биће добра за чорбу.</p> <p>— Море, паметна си ти женица и красна  
а његовим одвратним чичом, и не разбира за мене...{S} А и ја... тако исто.{S} То није кућа!...{ 
вођу — њега, Гојка.{S} Он га чак сматра за толико проста и неотесана, да и не гледа у њему какв 
ко тако.. ових дана.{S} После пола часа за Гојком се затворише апсанска врата и зарђала реза шк 
оћеш... је ли?...</p> <p>Гојко се хвата за врелу главу; нешто му много у темену кљуца, и све ви 
 Тиме сам вас откупио, то је моја плата за вас, ја у то тврдо верујем.</p> <p>— Не верујте!...{ 
осу грдње на њега, али он затвори врата за собом и настави рад.</p> <p>Писар долази на коњу сва 
 себе, и међу њима је све мање предмета за разговор.</p> <p>Гојко све више зебе...{S} Да је то  
че као чудећи се што овакав путник пита за школу.{S} Ево је, брате... право на ову капију.</p>  
да јој каже ништа.{S} Кад га она запита за савет, он се унезвери, стаде врдати очима и окретати 
 никада никога <pb n="162" /> не запита за Љубицу ни где је ни шта ради.{S} Тражио је премештај 
S} Отишла мало послом, нешто да припита за школу, а они: »одбегла«...{S} Е нека виде да није, и 
<p>— Па шта ћемо данас?{S} Немамо ништа за кување...</p> <p>— А зар је мало живине по селу, па  
лач јадне, немоћне дечице!...{S} Љубица за ту вештину није ни знала, па зато јој ревизор смањи  
ва плача.</p> <p>— Добро, кад госпођица за тебе моли, одговори писар, па стаде нудити нове приј 
ко разрогачених очију, стегнувши старца за раме, гледајући зажареним очима у његово лице, да би 
ао окамењен...{S} Мисли лете, све горча за горчом, а на души се слажу неки страшни осећаји, кој 
идем да кажем Стојану нек донесе штогод за јело?...</p> <p>Опет ћутање...{S} Пандур махну главо 
 изиђе из школе.{S} Гојко не диже главе за њима.{S} Одоше обоје у празну учионицу.{S} Ту су у п 
м; вир, код кога су се намештале справе за лов, засут; све срушено, уништено, па ветар преко те 
.{S} Јок, ја сам то са њима наредио све за четири—пет дана: сто, столица, клупа, табла и т. д.{ 
кану, вреду ручицу.</p> <p>— Ја бих све за вас... настави он у још већем узбуђењу и дрктавици,  
е малаксала, у њој и не беше више снаге за даљу борбу, за отпор.{S} Она се грозничаво хватала з 
ој несрећи и страдању нађе се још снаге за терање ината.</p> <p>— И ово је, знам, ваше масло!.. 
а захвалности да засија у њему, ни туге за растанком... ништа, ништа друго, само прекор чемеран 
p> <p>— Стој, рече му Веља, кад сазнаде за данашње догађаје. — Па то је читав атентат на твој ж 
ну Веља чудећи се, па га својски нападе за ову нечистоћу.{S} Беше му тешко одмах прећи на главн 
есетина одраслијих ђака.{S} Гојко стаде за певницу, али пошто не имађаше гласа, мораде ћутати.< 
 људи толико дволични...{S} И то остаде за њу неразрешена загонетка.</p> <p>А писар се тек сад  
.</p> <p>Стојан утрча у собу, и она оде за њим.{S} Чичи задркташе вилице и пођоше му сузе на оч 
ости поседаше у клупе, а председник оде за сто и отвори скуп.{S} Љубица посматраше само учитељи 
>Кад се сврши школски рад; Љубица изиђе за децом.{S} Стаде на прагу и дубоко удахну свеж ваздух 
жање беше јој теже од свега: писар дође за часак два, па га после нема по неколико дана, а она  
} Тамо ћу све казати...</p> <p>Она пође за њим без устезања, не покушавајући да ослободи своју  
па се опет полако крену.{S} Љубица пође за њим.</p> <p>— Хоћете ли да идемо после подне у Брезо 
да буде присебна.{S} То јој најзад пође за руком...</p> <p>Кад Гојко, око десет часова, опази д 
ети!?... викну она, пренеражена, и пође за лекарем.</p> <pb n="182" /> <p>Младић се осврте и по 
чно крену. — Хајдемо!</p> <p>Гојко пође за њом, удешавајући још унапред шта ће радити са очима  
{S} Знала је само толико, да је не веже за њега љубав, јер она не осећаше љубави.{S} Та она је  
 тебе намирити. </p> <p>И Стојан га узе за раме, као мало дете, па га уведе у собу и намести на 
ху бурно, све јаче и јаче.{S} Он је узе за руку, па обема својим рукама стеже ту мекану, вреду  
по беше, док га једног дана отац не узе за руку и одведе у окружну варош. »Много нас је, рече м 
 стаде пред њу, подиже очи и погледа је за часак, само за један тренутак, па опет их обори, нак 
 шта јој би, куд оде памет.{S} Знала је за његов положај и домаће околности, ништа је није прив 
 окреће вратима.{S} Он притрча и узе је за раме. — Треба се договорити...{S} Данас-сутра... ови 
у <pb n="142" /> врелу руку и повуче је за собом, идући и гледајући сумануто.</p> <p>— Хајдемо. 
ди, ћути и гледај своја посла, то ти је за сад, а после... видећемо.{S} За сад, упамти добро, д 
очито на Љубицу.{S} Паланачки речник је за овакве разговоре веома богат, те се и Љубици даде пр 
е лончића?</p> <pb n="18" /> <p>— То је за оне из првог разреда, а ми ’вако... крпигуза, јарца, 
 збива.{S} Неке страшне речи уједају је за само срце и изазивљу црвенило на лицу, које се већ с 
ако она дође у ову школу, и шта ти није за то време претурила преко главе!{S} И сад јој одједно 
 је то, братићу мој!...{S} Четири банке за целу годину!{S} И то су људи, лолчине једне.{S} Знам 
 му једнако издаје некакве оштре поруке за Љубицу, па стане на врата и слуша хоће ли чича онако 
, као што је чула своје сељанке да жале за покојником. <pb n="101" /> После се већ навикла, а у 
им има доста места где сами сељани моле за нова одељења и сами радо доводе децу у школу, то сам 
ља, и чини му се да је већ крајње време за напад.{S} Очекивао је потпуну послушност, а оно, ето 
и рече да су лончићи за малу децу, а не за онолике ђаке.{S} Она се опет врати женама, где беше  
, па гледа зачуђено ове нове и необичне за њега призоре.{S} Љубици се учини да се овде не могу  
епуно милине и неке јаке младачке жудње за радом...{S} Бујна младост ври, живот, пун силе и оду 
де, нестаде је, а њу обузе пламен жудње за радом.{S} Она се преобрази: очи се весело засветлеше 
{S} Ови природњаци из гимназија не маре за веронауку, а филолози се мрште на разговоре о сумпор 
а... молим те, склањај се од онога Пере за ово који дан.{S} Неће ти он дуго ту вршљати, не бој  
 мера, ни слика...{S} Али ми је најгоре за мапу: не знам како ћу без ње.</p> <p>— Цртајте на та 
погледа масним очима Ђокића и спрема се за дворбу.</p> <p>— Гледај, бре, немој да оставиш коју  
, али она, госпођица Љубица, не мора се за то бринути.{S} Он ће њој сам доносити плату, све ће  
уживање? <pb n="32" /> Ништа, удајте се за Гојка, он је миран човек; ваљда ће се овде станити с 
пире (а беху ми родили и раскрупњали се за причу) па наређа на штап ко врапце...{S} Дао сам му  
...{S} И он, покоран судбини, спреми се за даља страдања, држећи да то тако мора бити, да је се 
да нешто тражи, затим корачи и упути се за децом к своме стану.</p> <p>А Гојко брзо распусти де 
њега!...</p> <p>Чим се затвори двориште за Милицом, на вратима се појавише Богосав и Влајко.{S} 
еца са овом дерладијом узалуд; а шта ће за то време да ми раде остали разреди?...{S} Јок, ја са 
, грозничавим заносом.{S} Нити јој срце за чим жуђаше, нити јој се у души рађаху какви осећаји, 
очима и веселим погледом, док не замаче за врљике, па онда дохвати палицу и стаде разгледати кр 
ар тако исто изгрдише чичу, па поседаше за сто, који се повијаше на све четири стране.</p> <p>— 
у не умеше ни прикрити, нити се труђаше за то.{S} Писар постаја само два-три тренутка, прибра с 
брте право низ пут; Гојко једва стизаше за њом...{S} Али он иђаше, упирући се <pb n="178" /> св 
знајући куд ће; ућуташе и свако мишљаше за себе...</p> <pb n="36" /> <p>»И од куд је баш тако т 
ршила.{S} Гојко се прибираше и спремаше за разговор, идући по соби и трљајући чело.</p> <p>— Ја 
ше у рукама, далеко од себе.{S} Ућуташе за часак сви троје, па иђаху бледи, намрштени, тешко ди 
и кад не можеш да радиш, онда ниси више за службу, рече писар, вадећи хладно печење, заструг са 
ашао!...{S} Хо, кићане, јадан си ти муж за оваку жену!«</p> <p>Љубица, и ако не имађаше у кући  
амо о Божићу, док покупи школски прирез за ову годину, а сад купи само државну порезу.</p> <p>— 
ше нас мањом, али оштром казном...{S} И за то страдање добио сам одмах две кондиције и... и...  
ј наивности.</p> <p>— Ето вам га вала и за четвртке и за све празнике, и још да вам дам приде,  
аже пред људима.{S} Нека, има времена и за то, кад она остане сама са својим малишанима.{S} Али 
да, покварити друштво.{S} Има времена и за одмор.</p> <p>Гојко, онако суморан, наређује Стојану 
ца и још сам мислила да узмем унапред и за овај, а они не даду...{S} Па сам хтела вас молити да 
 каже цео свет, а баба Мара има траве и за то, рекла ми је... разговарали смо ми.{S} Него ти са 
p> <p>— Ето вам га вала и за четвртке и за све празнике, и још да вам дам приде, насмеја се Вељ 
> <p>Ручаше заједно, наразговараше се и за ручком и после о свему, па онда Љубица, на материн з 
епом.{S} Море, право мушко!{S} Она ће и за чичу извући још по рубље.{S} Хоће, братићу, славе ми 
 обадве плате, и њену и његову, па ће и за мене боље бити.{S} Боље је мусти две овчице но једну 
сухе руке падоше на Љубичине јабучице и за тренутак обли јој крв цело лице.</p> <p>Писар скочи  
 се добро накрмило, па ће бити повише и за откуп.</p> <pb n="129" /> <p>У Орловици постоји леп  
е и мог вамилијаза?...{S} Баш му реци и за мене, нека зна... што? викну чича и погледа Вељу, ко 
а опет ништа!...{S} Ја сам мислио чак и за нас штогод да одвојиш.{S} Станка још иде боса...</p> 
среза.{S} Тога истога дана дознали су и за Перу писара, да је осуђен на дугогодишње заточење. < 
писак само за оно мало дана у августу и за септембар.</p> <p>Љубица зину од чуда.{S} Тамо кварт 
ез мапе, па опет добио петицу!</p> <p>И за децималне мере он нађе згодан одговор:</p> <p>— Море 
 — Ви не знате и не верујете... а ја би за вас... све, и душу моју и будућност и све, све бих в 
 Веља.{S} Морам му говорити нек се јави за испит.{S} А што?...{S} Зар се мене што тичу његове с 
му поскакаше <pb n="132" /> много мрави за врат, стаде се отресати рукама и нешто муцати.</p> < 
аква судбина!{S} Погнула главу, па ради за оно злехудо парче хлеба.{S} Мало је размишљала о пос 
ућа; мајка носи малога брата, а њу води за руку, отац носи неке поњаве на леђима.{S} Иду тако,  
а и красна домаћица, само те то не држи за дуго, него наиђе нека луда, јогунаста даска, па чове 
 дворишту пуно људи и жена и свако држи за руку по једног малишана.{S} Председник прво уписа св 
дајући је тако веселу.{S} Он се збиљски за њу привезао; заволео је како никад до сад није волео 
 да ту има доста и пријатнога...{S} Али за сад она је узбуђена јако и рада би ма чиме забавити  
 да се у свему разочарате.</p> <p>— Али за Бога, ваљ’да нико не дира оне који се не мешају у по 
!...</p> <p>— Зар баш никад нисте знали за игру са друговима, шалу, забаве?...</p> <p>— Никад.{ 
, понови он, што сте веронауку оставили за мај.{S} Боље је, знате, било свршити те лаке ствари  
он столу, пружа руку, извињава се, моли за допуштење да поседи мало у школи... мило му посматра 
е добивала од њега писма, у којима моли за помоћ, јер нема шта јести, али је опет живо интересо 
шнијих ноћи, кад се само гомилају мисли за мислима, све црње и страшније, а она се претура у жи 
е нема више никаква посла, па се спреми за одлазак.</p> <p>— Никуд немој из собе излазити, док  
и ништа више ни за свет, ни за небо, ни за људе... предаде му се, као што се фанатик богомољац  
м, не знајући ништа више ни за свет, ни за небо, ни за људе... предаде му се, као што се фанати 
ити овога немог јадника, који не зна ни за какав протест.{S} Сиромах!...</p> <p>Гојко стајаше т 
те ви вечни трудбеници, што не знате ни за један час одмора; и ви са намрштеним челима, са лици 
 душом својом, не знајући ништа више ни за свет, ни за небо, ни за људе... предаде му се, као ш 
 спреми шта треба, мене немој питати ни за што...{S} Ја ништа не знам и не могу да мислим.</p>  
али се он очајнички отима, не марећи ни за болест ни за шта...{S} Само да види њу опет поред се 
јнички отима, не марећи ни за болест ни за шта...{S} Само да види њу опет поред себе, јер држаш 
 години затекоше нас професори у кафани за картама, хтедоше нас отпустити, али се смиловаше и к 
p> <p>— Јесте... да... нарочито је мени за земљопис...</p> <p>— Хоћете шљива? рече она после ду 
е...{S} Директор наиђе и оштро ме казни за неред.{S} О, како сам тада страдао!...{S} Да знате к 
је.</p> <p>— А, на то смо вама обавезни за онако лепе скамије и друге потребе? рече Љубица.</p> 
а (сад се баш крљуштају и много су лепи за јело), па рачунај са њима колико год хоћеш.</p> <p>— 
да унутра...{S} Баш тада Влајко затвори за собом врата, изиђе да види ко лупа.{S} Гојко куцну н 
у.</p> <p>— Море, ти си болесна? отвори за њом врата и провири у собу ова жена, гледајући је са 
ицом.{S} Она помисли да се то и он жури за послом.{S} Међутим Гојко је до сад спокојно шетао по 
твори врата и изиђе.{S} Гојко се пожури за њом, вичући:</p> <pb n="147" /> <p>— Само немојте да 
ликога страдања и патњи, што их претури за годину дана...{S} Он никада никога <pb n="162" /> не 
ељ.{S} Нису те хтели чути... страдао си за свету ствар...{S} Па лепо, сети се Хуса и других.{S} 
него она пројури сама ка луда, а сад ти за њом?...</p> <p>Гојко је гледа и само слуша онај звуч 
м ти једна пука простачина и не знам ти за политику баш ни мало.{S} Ја, братићу мој, само знам  
он своју мисао.</p> <p>Љубица га ухвати за раме и заустави га, старајући се да му разгледа лице 
о је јачи.</p> <p>Љубица се радо ухвати за ту мисао. »Јест, збиља!{S} Колико сам се ја онда упл 
 хартију.</p> <p>— Па, ако ћете ми дати за три месеца... да напишем признаницу.</p> <p>— Шта ће 
 се увлачити у нос, у уши, стаде падати за врат, на главу, по лицу, свуда...{S} Једва изиђоше и 
у собу.{S} Веља се таман почео спремати за одлазак.{S} Понови јој све лекареве наредбе односно  
ваки ко је преживео младост, мора знати за њу, сећати се појединих тренутака и, разуме се, то с 
иваше у неко црвенило, стаде их штипати за очи, стаде се увлачити у нос, у уши, стаде падати за 
гледаше све шта би као требало набавити за први разред, па пређоше код Гојка.{S} За његову мапу 
и у школи до десет.{S} Шта могу учинити за два часа?</p> <p>— Хо, голубице, па то и хоћу баш... 
 узрока!{S} Јер шта бисте могли навести за разлог?...{S} То не може бити, верујте ми.</p> <p>—  
, да нема довољно смелости и одлучности за то, и у души му још јаче закипе и гнев и злоба <pb n 
ошто није хтео примити кумства, ни чути за ту свадбу, те окумише председника Ђокића.{S} Веља јо 
вор оног дечка, који рече да су лончићи за малу децу, а не за онолике ђаке.{S} Она се опет врат 
мо да зна ко за мене! викну ћата, идући за њом.</p> <p>Она застаде, двоумећи.{S} Чинило јој се  
ни.</p> <p>Љубица се насмеја, гледајући за њим, како гази посред бара, не мислећи без сумње о т 
м и остаде дуго на том месту, гледајући за њом.</p> <p>Прилазећи својим вратницама, Љубица опаз 
у, браћо? пита се чича у себи, касајући за Гојком и дишући тешко.{S} Шта му би одједном!...{S}  
 враћајући се у канцеларију и пуштајући за собом преплашена Гојка.</p> <p>— Шта је то било код  
аке, који се ношаху висином, и уздишући за изгубљеном срећом и младошћу...</p> <pb n="150" /> < 
ет да се запита: да ли су њени поступци за то време вазда били умесни?...{S} Она се загледа у д 
осада; свако се од њих све више повлачи за себе, и међу њима је све мање предмета за разговор.< 
мах, још у зачетку.</p> <p>— Трчи, трчи за доктора! одговори Стојану, па га стаде сама журити.< 
онако суморан, наређује Стојану да трчи за бисаге, а он се даде на посао: да мало уреди и дотер 
ри Гојко, и поче полако причати догађај за догађајем.{S} Кад год помене односе Љубичине и писар 
 је ни шта ради.{S} Тражио је премештај за обоје у други округ, па сад само седи и чека...</p>  
} Сутра, ето сутра ћу тражити премештај за нас двоје...{S} Али да знаш само шта сам измислио... 
са старим друговима провести који часак за трпезом, узвикну Влајко, бришући се убрусом.{S} Ја с 
ква маса на кревету и разлеже се врисак за вриском...</p> <p>Гојко побеже од прозора и више не  
говоре о сумпору, крави, коњу...{S} Тек за нас згода!</p> <p>— Е, а кад дознате да иде који од  
е...{S} Ах, а ја сам мислила да страдам за њих, да приносим себе на жртву, а оно није...{S} И њ 
до сад смо куповали од Смиљке, по седам за грош.{S} Даће ваљад’ и сад тако...</p> <p>— Ево ти г 
депозитар отегнуто.{S} Онда ја да издам за све месеце?</p> <p>— Разуме се, одговори други глас  
а...</p> <p>— А ја вам кажем да не знам за младост..{S} Сећам се многих ситница, јест... али то 
... то беше неко други у мени, а ја сам за то време спавала, нисам живела...{S} Опростите, забо 
 забаве?...</p> <p>— Никад.{S} Ја нисам за све то време ништа осећао, ништа желео; живео сам... 
ва даде још једно.{S} Тако добисмо осам за грош!...</p> <pb n="13" /> </div> <div type="chapter 
де премишљати: како би било да је питам за узрок ове промене, па ако је штогод онако... да јој  
 се нешто мораде рећи. — Имам да примим за два месеца и још сам мислила да узмем унапред и за о 
</p> <p>— А шта би хтела: да се ухватим за сукњу, па да ти цео дан пиљим у очи?...{S} Хохохо!.. 
под.{S} Писар му приђе, зграби га руком за раме и привуче к столу.</p> <p>— Ово... ко је ово, а 
 се стресе, пребледе и дохвати се руком за врата.{S} Она је и заборавила да старешине воде оштр 
«... отеже она гласно и ухвати се руком за груди.</p> <p>— И ноћили су заједно... ту у соби, на 
 згазити од блата.{S} Дохватиш се руком за плот, да би прекорачио бару, а рука клизи по мокром  
ази човека, који се држаше једном руком за плот.{S} Он се крену према њој поводећи се, а из гру 
 <p>— Јеси ли чула, жено, упамти једном за свагда: нисам те ја узео да ми будеш тутор, него жен 
 најљућим чемером, најстраснијом жудњом за осветом...{S} Од предане и заљубљене жене ствара дем 
 ми почели да се погађамо са учитељицом за квартирину.{S} Она је погодила собу код овог Јанка з 
 даљину и стаде у мислима претурати дан за даном, све што је у школи преживела; и што више мишљ 
} И он је остао, почео је претурати дан за даном, док се једном не нађе са листом хартије у рук 
роменио па ништа... они се ређају један за другим и пролазе, а он са својом сакатом руком полак 
/p> <p>— Наша, братићу, одговори Стојан за свога господина.{S} Наша... школска... а то ти је ка 
ола учтив израз.</p> <p>Учитељ, спреман за ове појаве, које се другима врло ретко дешавају, изв 
{S} Из потеса долеташе некакав необичан за село звук, који постајаше све јаснији и одређенији — 
азнина.{S} Он осети да је остао усамљен за вечита времена, јер му нестаде онога што му је испуњ 
аново, и онда ће онај смрад бити кажњен за лажну доставу...{S} Да, му закука једномесечна плата 
} Он се хвата ње још усрдније. »Чује он за ту промену... већ тамо, депеша... па му се одједном  
је двориште.</p> <p>— Лаку ноћ, рече он за њом, прихватајући се шешира и гледајући кроз сутон н 
то му је најстарији, па је таман стигао за послугу.</p> <p>»Куд год се окренеш, свуд се школа с 
е од народа покупити свих дванаест, као за господин Драгољуба...{S} Е, трнићу, нећемо тако.{S}  
амисли се.{S} Ја је нисам имао, ни знао за њу...{S} Не, не... ја нисам живео у младости, нити з 
е, видим ја све: ти би се и сад сматрао за најсрећнијега, кад би она пристала да буде твоја жен 
 се крави лед око срца, што се нахватао за ово неколико дана; осећаше како је обузима некакво п 
шао... без размишљања...{S} Уђе и право за камџију... зна га да је безмоћан као дете, јадник!.. 
ња, писар се диже.{S} Он нађе да је ово за први мах као почетак, доста; а после већ, ићи ће све 
чев говор о томе, као да је то све ново за њу.</p> <pb n="84" /> <p>Одоше у судницу, али се вра 
S} Што сте ви јуче ишли у Београд, него за то.{S} Море, њему се то знало... зарађено је.</p> <p 
е питам те ја за одобрење да идем, него за мишљење, рече она, смешећи се.{S} Како ће то изгледа 
и, јамачно је љуби, иначе је не би узео за жену.{S} Истина, он није онако нежан и пажљив према  
а!...</p> <p>Писар, како се био залетео за Гојком, истрча у ходник и видевши Љубицу, стаде пред 
 да то тако мора бити, да је се и родио за то: да страда, да се пати вечно...</p> <p>Дође и Љуб 
сам га платио...{S} Ономад сам га купио за тебе... хоћеш...{S} Бога ми, што?...{S} Сву ћу те ок 
н, јадник, у грозници и бунилу, дојурио за мном, стао пред прозор и чека... чека мене отпадницу 
е и пође.</p> <p>— Немој само да зна ко за мене! викну ћата, идући за њом.</p> <p>Она застаде,  
а стаде плашљиво ослушкивати трчи ли ко за њим.{S} Кад се увери да га онај <pb n="106" /> више  
Живели су скромно, мирно, сносећи свако за себе своје болове, сакривајући их једно од другога,  
витим...{S} Беше им жао да остану свако за себе сами, па иђаху заједно не знајући куд ће; ућута 
осле неколико недеља цело је село знало за односе Љубичине и Влајкове... свуда их виђаху сељани 
се то пред њом угибало, све је сматрало за највећу срећу на кога се она осмехне, све се то радо 
о то заборавити?{S} Па шта би му остало за утеху из целог живота, чега би се имао сећати, да ни 
 подиже очи и погледа је за часак, само за један тренутак, па опет их обори, накашља се мало и  
му је само да провири једним оком, само за тренутак да га погледа како стоји пред страшном држа 
кад се уверила да његово срце куца само за њу, пружа му руку!..{S} Ха-ха-ха...{S} А он, шмокљан 
начки дланови!...{S} И то он осети само за један миг, док узе шљиве са њене руке.</p> <p>Ну Гој 
ате плату?{S} Потписали сте списак само за оно мало дана у августу и за септембар.</p> <p>Љубиц 
ништа не може учинити, да је рођен само за то, да страда и трпи и да сваки има право причинити  
 учинити.{S} Мислила је: то је зло само за њу, а другима није ништа...{S} Други се само гнушају 
ајмица, нешто се дотера привремено само за тај мах, а кад погледаш, оно све лепо и ваљано...</p 
p>— Ето, сад и ми почели да распитујемо за политику, рече Љубица, смешећи се.</p> <p>— Ја морам 
 Здравља, Боже!{S} Лако ћемо, лако ћемо за то, рече кмет, гледајући окречене дуварове.</p> <p>— 
ако ли је!{S} У ово доба...{S} Молићемо за мецко изјасњења.{S} Рибице...</p> <p>Љубица одмах ви 
је боље...</p> <p>— Види се да ми нисмо за село: треба, са њима бити друкчији.</p> <p>Гојко се  
 и аконто за овај месец, а ми још нисмо за прошли примили...{S} Само ако то можеш... допуни он  
ма тако живо куца и све, све је удешено за лепо пријатно живљење!...{S} Зар ја да не прођем доб 
 дуго на отворену пољу, гледајући тужно за погрбљеном старицом, која се, ослањајући се на дугач 
, примао накнаду у десет динара месечно за стан и башту.{S} Гојко оде те разгледа свој нови ста 
чуди, хтеде му рећи да је примила скоро за целу годину, али се уздржа, знајући да ће му то бити 
себе, и нешто се као наљути, па наскоро за тим махне руком по ваздуху, као да ће рећи: »Ех, бат 
али ко сме о томе мислити...{S} Није то за мене, за оваког хм... како да кажем... повученог, је 
слуге чинити.{S} Видиш, дао ти и аконто за овај месец, а ми још нисмо за прошли примили...{S} С 
лом чорбом и понесе је на постављен сто за ручавање.</p> <p>— Хе, младићу, у мало ти нисам прев 
га мешао, па ипак му је ово треће место за три године.{S} Је ли, Гојко?</p> <p>— Па ти ме знаш: 
 тамо-амо... да скупљам где год има што за <pb n="173" /> тебе пријатно...{S} Ха, ја ћу тебе да 
а се упусти у разговор и да је пита што за писара, па увиде да је то незгодно.{S} Свеједно, и о 
тну јелече, па изиђе да справи себи што за вечеру.</p> <p>...{S}А Гојко посматраше како се чича 
а чешљати браду.</p> <p>— Говоре ли што за капетана, да неће и њега?...</p> <p>— Кажу, биће пре 
 плећа велики терет.{S} Оде да купи што за ручак... после неће моћи, кад почнемо рад.</p> <pb n 
 мој!...</p> <p>— Можеш ли спремити што за вечеру? прекиде му учитељ дуги монолог.</p> <p>— За  
 зла језика... једва чекају да чују што за другога...</p> <p>Љубица пребледе и готово се уплаши 
ебало, али је добар човек.</p> <p>Писар за то време непрестано погледаше ћату, док се овај једв 
о јој мило што се Веља одобровољио, јер за дуго време није јој се хтео никако јављати.{S} И то  
емо озбиљније.{S} Скоро ћемо имати збор за избор управе, па ћу тада...{S} Збиља, јеси ли се ти  
да дођем к себи... да оставимо разговор за сутра.{S} Али вам опет кажем: ја остајем на речи.{S} 
е мало пре казали: да оставимо разговор за сутра, да се мало приберемо...{S} Хајдемо на рад: де 
едседник.{S} Ја знам што знам: од данас за две недеље биће промене, па ми одсеците уши, ако то  
и, и опет пролазници, и тако редом, час за часом, ћути и гледај, гледај, гледај... а у глави се 
ко нешто...{S} У опште, сваки је потрес за њега право убиство.</p> <p>Лекар записа шта треба да 
прска сто.</p> <p>— Е положила си испит за домаћицу.{S} Алал ти вера!...{S} Још да видим како ћ 
 срца, рикну протегнуто, па продужи пут за друштвом...{S} Олакшала је чежњу материнскога срца.. 
 нам можете показати како ћемо наћи пут за вашу школу, рече Љубица и стаде.</p> <p>Веља им обја 
еко се засмеја гласно, заклонивши главу за леђа другарева...</p> <p>— Има ли који ђак међу вама 
, који дођоше да заложе сву своју снагу за добро и напредак орловачке омладине.{S} Али свему им 
ица се зачуди, кад пре нађоше ову згоду за послужење, а на Вељино питање и она се слатко насмеј 
едаред му дође Веља, и таман они седају за ручак, а наиђе Влајко.{S} Веља се намршти, и ако је  
 радознало, као што мала деца распитују за непознате им ствари. — Жалите јамачно и сад?</p> <p> 
з воде изишао, а Љубица седи према њему за столом, где је одмах по ручку прешла са Влајком, сед 
ад бити краја скандалу, па дохвати жену за рамена и изгура је напоље.{S} Срећом, Стојан се рани 
<p>Писар скочи и дохвати разјарену жену за руке, али познавши је, одједном пусти њене руке и ст 
 стоји као тешки кривац и очекује казну за своја недела.{S} Љубица осећаше само гнушање и бол,  
ло му што она сама везује своју судбину за његову, па и он развуче уста у широк весео смех.{S}  
ругну низа сокак...{S} А дечко подвикну за њим, пратећи га очима и веселим погледом, док не зам 
шући се.{S} Како да ви не примите плату за четири месеца!...</p> <p>— И ја ово не разумем, рече 
ољан, јер је данас добио потпуну освету за сва тешка страдања своја.{S} Победио је и њега и њу, 
ећи к себи.</p> <p>Она се сакри у башту за неко густо ружино жбуње, а Богосав оде преко дворишт 
да има какво право нада мном.{S} Баш ћу за инат да га једим, још више ћу да се смејем са писаре 
. </p> <p>— Да ли да пошљемо на станицу за месо? запитала би га она јутром.</p> <p>— Како хоћеш 
гу друкчије.« И она склони своју дечицу за школу, рече им да се ту играју, па се онда полако пр 
 дао ни опепелити: зубат беше, па одмах за очи. »Шта ви ту, вели им он, мучите овог јадног стар 
слушну.{S} Чује се мушки глас, па одмах за њим детињи. »То је учитељ... онда ће ово бити«, вели 
 живети у миру и срећи.{S} И сама жудиш за миром...{S} Па хајдемо, хајдемо, голубице!...{S} Каз 
ања.</p> <pb n="70" /> <p>— А шта велиш за ово вечерас, јесам ли погрешио?</p> <p>— Како?...{S} 
лаку..{S} Лажи га полако док не ухватиш за врат, па онда о земљу.{S} Ја, братићу, тако је то.{S 
ећи собом нов дар Перин — скупоцен брош за груди.{S} Тако се учесташе походе, скоро свакога дан 
ичило на звук:</p> <p>— А-а-а...</p> <p>За председником се диже један танак сувоњав младић, жут 
ако су њиме прожмани и запојени.</p> <p>За то време Гојко нешто живо преговараше са Стојаном у  
нисте знали за игру са друговима, шалу, забаве?...</p> <p>— Никад.{S} Ја нисам за све то време  
није са женом што споречкао, он ти лепо забави и развесели жену, па весела цела кућа!...{S} Див 
 она је узбуђена јако и рада би ма чиме забавити се, ну чиме би?...</p> <p>— Шта ради господин  
ем, у пространом Београду, зауставити и забавити.{S} Ту се ређају многи »предмети уздисаја«, до 
олико је гласила признаница, па немарно забаци хартију у џеп, а Љубици изброја и даде колико је 
тојанов.{S} Извади из стола деловодник, забележи тамо нешто, стави нумеру на ону исписану харти 
о се превија, а крв шикља...{S} Па онда забоди једном у трбух и реци: ово ти је, господине писа 
сухе коштуњаве руке са оштрим ноктима и забодоше се дубоко у месо...{S} Разлеже се врисак по со 
и утврђивање тежих ствари, које се лако забораве, нарочито рачуна...{S} Овако док ви радите вер 
 он, гледајући је у очи.{S} Остави све, заборави... дај да бежимо, далеко далеко, у бео свет... 
мо роје, роје...{S} Да се све то угуши, заборави, па да се живи ко и до сад!...</p> <p>Устала ј 
онај оде, братићу, још чупавији и гори; заборави да се умије, рече он, смешећи се.</p> <p>И Гој 
днако ме гледа душмански.{S} Не може да заборави онога...{S} Сваке недеље му иде на гроб...</p> 
јом је мислио да јој се обрати, али сад заборави све, па се стаде нервозно окретати око себе.{S 
.{S} Каква је то љубав, да се тако брзо заборави!...{S} Говори о њеној смрти, а смеје се...{S}  
 и тресе, па опет жури напред.{S} Често заборави ради чега је пошао, па стане на џуту, мисли се 
нска лица која га посматраху, а сад већ заборави и на своју главу...{S} Срећом наиђе на њега не 
 дохвати се руком за врата.{S} Она је и заборавила да старешине воде оштра рачуна о владању држ 
о?</p> <p>— Више је окрвављен од ње.{S} Заборавио на то у забуни, па само ускочи на коња и оде. 
о учтиво, што сам вас звао мало пре.{S} Заборавио сам да се ваш посао не сме прекидати.{S} Ја,  
 да га одовуд гледају!...{S} О, онда би заборавио оне ударце камџијом, оно понижење и сва страд 
 спавала, нисам живела...{S} Опростите, заборавите све што је било... и њој потекоше из очију к 
њу...</p> <p>— Не, не... оставите ме... заборавите сасвим!...{S} Ви сте сувише добри, ваше је с 
ти, настави: и ви то поуздано не можете заборавити никад?...</p> <p>— Хо, људи... како могу заб 
 прекорно.</p> <p>— Тако... скоро ћеш и заборавити да имаш кућу, да те овде неко чека и брине с 
ко да се не сећа!{S} Зар би се могло то заборавити?{S} Па шта би му остало за утеху из целог жи 
икад?...</p> <p>— Хо, људи... како могу заборавити да сам био ожењен!... одговори Влајко, и нас 
м да се куцнеш! рече му писар.</p> <p>— Заборавих... промрмља збуњен Гојко, крећући очима живо, 
га, кад му се то свиди...{S} Нека он не заборавља кућу, а онако... што?...</p> <p>Љубица подиже 
оде, певање... у мају, за то време деца заборављају теже ствари.</p> <p>— Истина јест, прихвати 
твар заинтересује, он јој се преда сав, заборављајући на све друго...{S} Тако су га и сада зауз 
мољац предаје молитви и небесном свету, заборављајући на све што га окружује, осећајући само сл 
 мисли о правом узроку, јер му је лакше забости нож у груди, него усвојити ту црну мисао.{S} И  
 баш уз њега, гледати право очи у очи и забости хладно гвожђе у месо...{S} О, та га мисао још в 
естане.{S} Кад излази из куће, веома је забринута, управо преплашена, као и Љубица.{S} Неко их  
чност на лицу; мати јој одлази и долази забринута, али се Љубица зауставила на једној мисли, па 
ељ и учитељица, али обоје беху суморни, забринути.{S} Иђаху ћутећи, али обоје управили очи у не 
 она даље: само тек да се тако каже.{S} Забринути и оптерећени злом људи не смеју се тако весел 
ући се <pb n="185" /> силнима, и сви ви забринути и намучени ходите и станите овде уз ову велик 
 према њој.{S} Љубица га опет изведе из забуне, обори главу, па немоћним, жалосним гласом прого 
а леп и отресит, као што она при својој забуни опази, и представи јој се учтиво.</p> <p>— Лаза  
е окрвављен од ње.{S} Заборавио на то у забуни, па само ускочи на коња и оде.</p> <p>Гојку опет 
.{S} Шта је то?{S} Да ли није стигао да заведе признанице или... или не знам шта.{S} Тек она је 
таја неће ништа горе.</p> <p>— Да ли да заведем у деловодник? запита Гојко, савијајући исписану 
 четрдесет динара одсеком на годину.{S} Заведоше решења у протокол, договорише се да се сутра и 
ком, пред истим свештеником и старојком заверише се нови супрузи на верност.{S} Само се Веља ни 
г са рубинама, на прозору беле платнене завесе; на дувару обешена цела гардероба и покривена чи 
аде разгледати прозоре... свуд навучене завесе, али оне двокрилне, те се између њих може видети 
 снег...{S} И над том белом, миришљавом завесом трепере светли сунчеви зраци и виси осветљен св 
ве Веља, он избегава...{S} Да окушам ја завести разговор међу њима?...{S} Ко зна шта им је; пит 
 диже један танак сувоњав младић, жутих завијених брчића, зелених очију, над којима је накривље 
ј!...{S} Зашто не могу бар у душу да му завирим, да видим шта има <pb n="193" /> тамо, шта осећ 
лаву и погледа га тако, као да би хтела завирити му у саму душу.{S} Али се одједном трже, намрш 
дства, у положају од кога и сам по мало зависи. </p> <pb n="41" /> <p>Деца изнеше столице; одје 
Сад видите шта вас чека, па бирајте; то зависи од вас... ту вам ми не можемо дати никаква савет 
маше одељаном палицом...{S} Одједном је завитла и удари о крушкову грану, која се пресамитила п 
њим дође још јачи ветар, па се одједном завитла олуја...{S} Груну гром, па се осу и разлеже грм 
 упарађеном децом.{S} Толико пута је са завишћу гледала кад варошке учитељице иду са децом у цр 
к.{S} Него ти, Богосаве, пожури са оним завођењем наплата и расхода, па да сведемо рачун.{S} Не 
еселу.{S} Он се збиљски за њу привезао; заволео је како никад до сад није волео, и да му не беш 
и дужност да то учини.{S} Али се то све заврши оним стереотипним и малодушним узвиком: ех!...</ 
 то, братићу мој!...</p> <p>Упис се већ завршује.{S} Деци се наређује да сутра дођу сви у школу 
ело гледајући пред собом, а напослетку, завршујући ред, натмурен и покуњен, ступаше Гојко.{S} П 
и.{S} Неки се окренуо сав к тој гомили, завук’о прстић у нос, па гледа зачуђено ове нове и необ 
наиђе њена обична туга за кућом, она се завуче у жбуње, па стане нарицати исто онако, као што ј 
 децу кући и он пусти своје ђаке, па се завуче у своје прљаво сопче, у коме беше сена и ђубрета 
есном своду навучен је суморан покривач загасите тамне боје, из кога непрестано сипи она ситна, 
, жуто лишће; а над њим се ношаху густо загасити и беличасти облаци, пливајући тихо преко небес 
, те уђе к њој у школу.{S} Она застаде, загледа се у њега, и као да јој одједном сину нова миса 
ним, великим, црним очима и она се упи, загледа се у Гојка, примаче му се још ближе, врло близу 
о време вазда били умесни?...{S} Она се загледа у даљину и стаде у мислима претурати дан за дан 
е доиста страдала много.{S} Одједном се загледа у Гојка дуго, дуго... па јој дође да врисне од  
се само приближи још више и одједном се загледа у оно мртво лице...{S} Прођоше јој трнци кроз ц 
те, каква се веома ретко виђа.{S} Он се загледа у њу...{S} Како то да је не познаје, ако је из  
 је доста слаб и иначе.</p> <p>Лекар се загледа у црте Гојкова лица и опазивши неке оштре непра 
можеш бити глава куће, насмеја се он, и загледа се у Љубицу...{S} Поглед му остаде на њој подуж 
а застаде.{S} Предахну од уморна хода и загледа се у даљину...{S} Осети да је обузима страх, ба 
ма пређе двориште.{S} Отвори вратнице и загледа се у Гојка, па кад га познаде, обрте право низ  
 дворишта, врати се на пређашње место и загледа се у свој часовник...</p> <p>Толико пута је, до 
м болом, готово са очајањем, па се опет загледа некуд у даљину, а пред очима стадоше му пролета 
н је, јадник, болестан!... узвикну она, загледавши му се у очи.</p> <p>— Ко си ти? оте се Гојку 
ед беше неприродан, суманут...</p> <p>— Загледала се... куда?... узвикну он, гледајући је у очи 
рапе а на леђима јелечићи.{S} Љубица се загледала у децу, па се тако и замислила... стоји лепо  
у, па опази да се и Љубица некуд далеко загледала, очи се сјаје, не мичу се, а усне по кад што  
/> <p>Одједном их поклопи облак, уши им заглухнуше од блејања оваца, а поред њихових ногу снова 
ше се бунити, али их постепено ућутка и заглуши женска таштина.{S} Ипак осећаше неку пријатност 
ервозно.{S} Он се пожури говором, да би заглушио њену зебњу.</p> <p>— Ето, купио сам часовник,  
до учионице, паде на сто и остаде тако, загњурио главу међу руке, као да спава...</p> </div> <d 
предусретљив према ташти и свастици.{S} Заговарао их, шалио се са њима и, знајући о чем мајке о 
чни...{S} И то остаде за њу неразрешена загонетка.</p> <p>А писар се тек сад одушевио својом ре 
 црне мисли никако да је оставе, но јој загорчавају сваки тренутак, сваки покрет.</p> <p>»Што м 
p>— Мани се, молим те...{S} Живот ми је загорчао; и онако нисам никад среће видео.{S} И свака н 
 од четрнаест година, па долети у собу, загрли мајку, обаспе пољупцима милу сеју.</p> <p>Мајка, 
чисто не верујем.</p> <p>Они се обојица загрлише и пољубише.</p> <p>— Ја се чудим јуче о коме т 
о јаче увредио!...{S} А њих двоје седе, загрљени, једно уз друго, и гледају се мутним, пијаним  
двоје седе на столицама једно уз друго, загрљени, приљубљени, опијени страшћу.{S} И на јачи зву 
уза стакло и стаде гутати погледом овај загрљени пар, који се топио у заносу љубавном и сневао  
у да гледа, шта ће са децом, а иза њега загрме оштар заповеднички глас:</p> <p>— Децо, идите ку 
тренутак беше страховит... паклени гнев загрме и заклокота у њој, она подиже десну руку, изви ј 
кри у један крај, а Влајков крупан глас загрме кроз помрчину:</p> <p>— Ко то лупа ноћас?...{S}  
 суморно; чини се да ће свакога часа да загрми гром у овом гнезду.</p> <p>Најпре Љубица опази д 
{S} А он!...{S} Ух!..« У Гојку закипи и загрми читав пакао гнева; кроз цело му тело пројури нек 
 пљуснуше сузе из очију као киша, он се загрцну од јецања...</p> <p>— Зашто?!... зашто?!...{S}  
 она.{S} Понекад јој се отме из груди и загушен јаук.{S} Гојко упали свећу и устаде.</p> <p>— Ш 
бијеш?!... прошапта она неким пискавим, загушеним гласом, отварајући очи све више и гледајући п 
</p> <p>— Ко... ко руча?!... запита она загушеним гласом, готово шапатом.</p> <p>— Знаш ко... у 
ртирину...{S} Удесићу ја то, доврши она загушеним гласом; усне јој задрхташе, а грло јој се сте 
е страшно!</p> <p>— Кажем ја, јекну она загушеним гласом, полушапатом. — Нико не може грешници  
 је нека студен, скаменила се, нешто је загушило у грудима, па ни мрднути се, ни проговорити.{S 
 у очи.</p> <p>— Ко си ти? оте се Гојку загушљив глас.</p> <p>— Зар ме не познајеш!...{S} Ја са 
ча напоље.{S} Гојко остаде сам у топлој загушљивој соби, гледајући несвесно у дугачке пукотине, 
астави рад.{S} Узе да прегледа израђене задатке на таблицама.{S} У томе му помогоше и гости.{S} 
 стаблу и трави испод њега.{S} Осећа се задах прашине, помешан са сточним изметом.{S} Наједаред 
 преко кујне и отвори собна врата...{S} Задахну га дим од барута...{S} А доле на поду бели се о 
д које се зелене подотављене ливаде.{S} Задахну их мирис свеже, зелене траве, по којој су већ п 
истога тренутка нешто необично груну... задими се... гурну је некуда снажно, и она се претури.. 
илици; тада је слушао многе разговоре и задиркивања, али се сад не сећа ничега...{S} Само је гл 
пет окрете учитељицама и стаде их нешто задиркивати.{S} Гојко то опази, па чим виде да је Љубиц 
..</p> <p>Влајко се о ручку расположио, задиркује Гојка, сећа се неких смешних сцена из ђачкога 
весео, са неколико својих пријатеља, па задиркује председника и шали се са сељанима.{S} Ћата по 
транством, па га, као оно свемоћни дух, задише својом величанственом бескрајном вечношћу...</p> 
очели, од јуче...</p> <p>— Дакле ви сте задовљни данашњим одговорима? упита она бојажљиво, као  
рачати поред њега, а Гојко иђаше весео, задовољан, јер је данас добио потпуну освету за сва теш 
з њих живи јасни огањ.{S} Он беше веома задовољан, што му овако лепо испадоше ово неколико речи 
жји, само кад је човек и с друге стране задовољан.{S} О... а ја сам тако мало желела!...{S} Сам 
е достаје?...{S} Сам вели да је потпуно задовољан.{S} Шта ће више!...{S} А сад памет у главу, п 
ом смрћу хтео да ми учини услугу, да ме задовољи потпуно... </p> <pb n="201" /> <p>— Идеш ли му 
како то све прима к срцу и не уме да се задовољи малим...{S} Живи с другом!{S} Па нека га, кад  
тога непријатељства, а Љубица, да би је задовољила, прича јој понешто о писару, избегавајући <p 
д пре, док се слагаху сви, беше му лако задовољити обоје, али како ће сад?{S} Гојка не сме вређ 
 који је обузе ових дана.{S} Беше веома задовољна својим радом; кад год изиђе са децом на одмор 
о баш овако... а ти ми се љушкај и буди задовољна...{S} А ја ћу, душице, све да трчим, тамо-амо 
дити, ја ћу се мучити, само да ти будеш задовољна.{S} И онда ћу и ја бити срећан, те како срећа 
иротиња.{S} Што је дао Бог...{S} Будите задовољни!...</p> <p>— Гле, молим те, чуда! рече му Вел 
 Љубица враћаху се, пуна срца, весели и задовољни, као што се обично враћамо кад испратимо кога 
та...{S} Иде тако замишљена и смешка се задовољно, детињски...</p> <pb n="206" /> <p>О, сад тек 
 окрете се учитељици.{S} Сеоски ћата се задовољно и пакосно осмејкиваше, гледајући то у збуњена 
еко главе последње догађаје, и смеши се задовољно.</p> <p>А он баш не хтеде одмах, онако драгов 
засветли очима.</p> <p>Гојко се насмеши задовољно, победоносно.{S} Распусти децу, па се и сам у 
 оде весело.</p> <p>Гојко се још смешио задовољно, сећајући се неких ситница из ђачког живота.{ 
е је познао једине дане среће, милоште, задовољства.{S} Кућица се већ давно срушила, по дворишт 
више од месец дана човек долази, и осим задовољства и пријатељства она не осети ништа друго пре 
ђе са децом на одмор, из очију јој сија задовољство, али се брзо навуку облаци на њено равно, н 
ој исписано некаво невино, чисто детиње задовољство...{S} И цело јој лице детиње, нежно... мала 
учитељском гнезду: не сија више срећа и задовољство на домаћичину лицу, не чује се љубавни шапа 
ма, блед, осећајући неку дивљу радост и задовољство, а не смејући то ничим показати.{S} Чим се  
 улети беда у њену школу, да јој помути задовољство?{S} И шта је то те се писар тако сплео, збу 
, шта ту!... знаш ли да чак осећам неко задовољство кад потрпам у канате своје прње, па озго ус 
 својом децом?{S} Сад видим како велико задовољство и утеху човек налази у раду.{S} То је велик 
, срећне дечје игре!{S} Па нарочито оно задовољство, које се тада осећало...{S} И сад се живо с 
на веселост у срцу; осетише оно познато задовољство од здравља, с којим се код младежи вазда ја 
то чини и смешно и у исто време чини му задовољство.{S} Он развуче усне још јаче, и стаде руком 
е познају.{S} Господин Пера с нарочитим задовољством и чак неком важношћу удари гласом на речи  
 <p>Гојку се разведри лице; са највећим задовољством узе он један лесковак, што стајаше прислоњ 
о човек, који је до овога часа пливао у задовољству...{S} Смешкају му се уста, глади танке брчи 
 Гојко доиста проживе школски распуст у задовољству и одмори се од оноликога страдања и патњи,  
>Писар се поздрави са њом врло интимно, задржа њену руку подуже у својој и гледаше је ватреним, 
сте ви!...</p> <pb n="166" /> <p>Љубица задржа госте на ручку, и ако се Веља томе веома опирао. 
инећи се да не чује Љубицу, али се ипак задржа, очекујући с нестрпљењем да она прва проговори.{ 
pb n="33" /> који се код почетника дуго задржава, над, ким се они смеју и ако су њиме прожмани  
с, а мислим о другоме...{S} Не могу, не задржавајте ме!...</p> <p>И она оде.</p> <p>Путује поте 
им остане на само, па се одмах диже, не задржавајући га да још мало поседи, као што би био ред. 
 чита њихове мисли.{S} Љубица поцрвене, задркта, па се одједном баци на мајчине груди и заплака 
 на Гојка и она се одједном сва стресе, задркта и хтеде вриснути од страха...{S} Приђе му још б 
 наиђе наступ љубавних осећаја, она сва задркта од неке милине и баци се Влајку на груди.{S} Ње 
о више да се мучите...{S} Глас му веома задркта и он застаде, па као да прогута нешто што му до 
... је ли?...</p> <pb n="149" /> <p>Она задркта, али се приви још више уз њега, и уздахнувши од 
авао.</p> <p>Гојко познаде овај глас, и задркта.</p> <p>— Добро... одговори депозитар отегнуто. 
.{S} Кад угледа њих двоје, он се трже и задркта: осети да му не долазе ни са каквим добром.{S}  
 се искривише и затресоше, цело му тело задркта, нарочиту слабост стаде осећати у коленима, у н 
какав безумни израз, од кога човек мора задрктати.</p> <p>— Кукавице сиња, што си ми таква!?... 
велико узбуђење.{S} Усне му пребледеше, задркташе, он поче неким промењеним гласом, из кога зво 
че усне у осмех, али се оне искривише и задркташе, одајући велики бол што је притискао душу...< 
утрча у собу, и она оде за њим.{S} Чичи задркташе вилице и пођоше му сузе на очи...{S} Он се уб 
уд страшно, бесвесно; усне само понекад задркћу, тргну се и опет се скупе, припију се...</p> <p 
днога дана освану и код њих установљена задруга.{S} Влајко се сав предао тој установи, и све вр 
у по селима, где су већ основане овакве задруге...{S} Напослетку <pb n="191" /> једнога дана ос 
Тако су га и сада заузеле земљорадничке задруге.{S} Непрестано је трчао са Ђокићем до Београда, 
одно ван школе, употребио је на послове задругине.{S} Није ни чудо што је долазио кући уморан,  
толико и какав је то непрекидни рад?{S} Задругу сте, чујем, отворили, па шта сад имаш тамо?...{ 
, у душу се увуче нека суморност, и она задрхта.</p> <p>»Шта ово они говоре само о злу, кад је  
S} Станка још иде боса...</p> <p>Љубица задрхта.{S} То јој је најмлађа и најмилија сестрица. </ 
дајући дугу, црвену масницу.{S} Глас му задрхта од узбуђења.</p> <pb n="109" /> <p>Гојко махну  
 Шта имам да се ту...{S} Али знам да ћу задрхтати кад их угледам.{S} Само да не буде она ту, до 
, доврши она загушеним гласом; усне јој задрхташе, а грло јој се стеже..{S} Опет јој у очима бл 
м гласом, који чак у извесним приликама задрхће.{S} Прави, најбољи друг, па то вам је...</p> <p 
мо, да... да ја... поче он замуцкивати, задуван и узнемирен.{S} А не знате... ви не видите шта  
езу то говоре... веле извесно, рече он, задуван и уморан.</p> <p>— Е, кад ће пре!{S} Тек је тре 
ан седа за ручак, а Гојко упаде у собу, задуван, занесен, гневан, са стотину осећаја.{S} По упл 
nt> <div type="titlepage"> <p>94 ИЗДАЊЕ ЗАДУЖБИНЕ ИЛИЈЕ М. КОЛАРЦА 94</p> <p>СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА</ 
орише се позната врата, уђе депозитар и зађе некуд иза Гојкових леђа.{S} Зачу се отуд најпре ша 
<p>Увуче се лагано у двориште, па одмах зађе под прозоре са источне стране.{S} Једна соба беше  
 рад.{S} Осећаше како јој се образи час зажаре час охладне.{S} Али се стаде прибирати, јер напр 
ебо зацрвенело, помолио се иза брешчића зажарен, усијан котур, а над њим трепере и прште по пла 
ју, стегнувши старца за раме, гледајући зажареним очима у његово лице, да би отуд још пре одгов 
ана и једнако обрће и посматра часовник зажареним очима.{S} Прикачи га на груди да види како ст 
е, преплашен, збуњен, изненађен, подиже зажарено лице, које одједном поче бледети, усне се искр 
усти децу и, бришући марамом ознојено и зажарено лице, приђе к писару, који већ беше устао и вр 
S} У томе му помогоше и гости.{S} После зажелеше да он држи једно предавање.{S} И то им учини п 
јантима...{S} Свега, свега што вам душа зажели, све ћете имати.</p> <p>Љубица се већ почела трз 
Ја ћу вам бити на услузи свакад, кад ви зажелите.</p> <pb n="27" /> <p>— Хвала вам у напред.{S} 
 каква решења.{S} Зна само да је некако зажмурила, занела се, опила... и пала у пропаст.{S} Пос 
 ти се не може.{S} Једино ти остаје: да зажмуриш па ништа да не видиш и да те се ништа не тиче. 
шума, водени кос, враћајући се ноћишту; зажубори речица, зашапућу капљице што се слевају с каме 
ху, исприча шта је било.</p> <p>Капетан зазвони, уђе жандарм.</p> <p>— Кажи господину Пери да н 
 Ироничан осмех, помешан са презирањем, заигра на њеним уснама.{S} Дохвати мараму, као да се бр 
 да издаје обичну плату, а њему дође да заигра од узбуђења.</p> <p>— Баш вам хвала!{S} Не знате 
знам да сам... да сам... и одједном јој заигра обла округласта брадица, а очи се овлажише сузам 
тави он готово више у себи и на лицу му заигра љутња.</p> <p>— Ха, па ми ћемо да омркнемо овде, 
ог човека, кога младића.</p> <p>Стојану заигра обријана и обрасла кратком чекињавом косом брада 
 не мичу се, а усне по кад што грчевито заиграју.{S} И она се, ваљада, пренела у прошлост, или  
 <p>— А детињство? стаде га запиткивати заинтересована Љубица. — Ваљда сте бар као дете проживе 
а и мишљења.{S} Кад га каква нова ствар заинтересује, он јој се преда сав, заборављајући на све 
ако он мишљаше — његовом стању. »Туњав! заиста јесам.{S} А што, зар ја не бих могао бити онако  
а ето...</p> <p>— Шта мислите, да ли ће заиста бити отпуштена?{S} Ту је и Просветни Савет, за Б 
умене се танке уснице, мислиш сад ће да заишту лутку.{S} И гледа наивно, као да је мало у свету 
 све у трку!...{S} Ааај-ах-ах-ах-ах!... зајаука она и стаде се претурати по кревету.</p> <p>Гој 
аве и намрштена чела, не осврћући се на заједања.</p> <p>Другом приликом опет увреба Гојка, и а 
зређао је тај поглед све, што њих двоје заједнички преживише, и ниједна сенка захвалности да за 
 страну.</p> <p>— После овога рада биће заједнички ручак, али ви немојте остати... имаћете незг 
 скупе се у веће групе, пронесу се тако заједнички над селом, па се опет, тамо на крају свода,  
њима са целом својом школом, па ће тако заједнички држати угледна предавања, али претходно захт 
 кад је ступио у први разред гимназије, заједно са њим, па видевши да не може ни из једног пред 
у, као да привлаче кога, горња усна се, заједно с брком, нервозно трзаше.{S} Он беше сав, са це 
ам вам... ви сте ми све!...{S} Дајте да заједно страдамо...{S} Можда ће се Бог и нама окренути. 
!</p> <pb n="126" /> <p>Изиђоше обојица заједно из дворишта, па се онда окренуше сваки својим п 
а, само у још већој мери.</p> <p>Ручаше заједно, наразговараше се и за ручком и после о свему,  
{S} Увече, после скромне вечере, легоше заједно на Љубичин кревет.{S} О, да дивне, ретке среће! 
жена, можемо говорити гласно, са Гојком заједно.{S} Ако ли она пође, морам се издвојити са Вељо 
 Кажу, да немају.{S} Ако хоћеш да одемо заједно до суднице, да видимо.</p> <p>— Како не, како н 
ло, како се у романима пише...{S} И ето заједно су и у школи.{S} Све, како је она желела...</p> 
а обоје оду к њему у госте и да проведу заједно цео недељни дан.</p> <p>Љубици се веома свидео  
о познати.</p> <p>— Учили смо гимназију заједно...{S} Ви после одосте некуд... у полицију.</p>  
се руком за груди.</p> <p>— И ноћили су заједно... ту у соби, настави ћата, бирајући речи, и да 
 да остану свако за себе сами, па иђаху заједно не знајући куд ће; ућуташе и свако мишљаше за с 
егне, кад она одједном иза његових леђа зајеца...{S} Он се осврте и на мах га обузе дивља срџба 
 и она покри лице врелим рукама и горко зајеца...</p> <p>— Знам... знам... све знам!...{S} Виде 
паде на своју девојачку постељу и горко зајеца...</p> <p>»Боже, шта је ово?{S} Је ли ово моја с 
, наслони главу на руке и горко, очајно зајеца...</p> <p>Писар се измаче, преплашен, збуњен, из 
ну, а она протрча кроз вратнице и одмах закачи кључаоницу.{S} Дрхташе као у страховитој грозниц 
ћи јој понекад тако близу, као да ће је закачити.{S} Љубица посматраше пажљиво сваки покрет, не 
, махнито, једва се стаде прибирати.{S} Закашља се, јер је стаде нешто гушити у грудима. </p> < 
 одлучности за то, и у души му још јаче закипе и гнев и злоба <pb n="107" /> на себе сама...{S} 
 тада скочила и пошла са њим по ноћи... закипела је у мени некаква страшна мржња, и ја сам се с 
ној сили?{S} А он!...{S} Ух!..« У Гојку закипи и загрми читав пакао гнева; кроз цело му тело пр 
 Ју, како лепо изгледа, кад се мушкарац закити по образу!...{S} Хм-хм-хи...</p> <p>А Гојко само 
 своју љубимицу, као да је тим покретом заклања од свију страдања и недаћа, што су је опколиле. 
у ја.</p> <p>Она одјури преко дворишта, заклањајући се дрвећем, па не уђе на врата, но обиђе и  
ако се само оно јавља и трепери у души, заклањајући собом све: и мисао, и суђење, и друге осећа 
е Љубица у шалу.{S} Кога ди сте наумили заклати, да се тако брзо обогатите!{S} Нека, молим вас: 
и је упућивало на тај корак? — Дужност, заклетва верности мужу, правила морала...{S} О, тешко о 
у док им се путник не приближи.{S} Њему заклецаше ноге, стаде да баца погледе у страну и, ни са 
 им нема ко помагати у раду.{S} Неке се заклињу да им је то дете једина мушка глава и свечар у  
беше страховит... паклени гнев загрме и заклокота у њој, она подиже десну руку, изви је у стран 
 жудња за осветом запенуши, издиже се и заклокота у њему; он скочи, измењен, страшан као звер,  
ко нама!{S} Одузели су нам и тај једини заклон: да нам је бар хлеб обезбеђен, кад радимо посао  
аво у школско двориште, веже га негде у заклон, па иде весело у школу, где га Љубица очекује, н 
у...{S} Одједном наиђе густ, црн облак, заклони сунце, а под њим измени боју и дрвеће, и трава, 
ем...</p> <p>— Чекај, молим те ту...{S} Заклони се у хлад под трешњу, па чекај... сад ћу ја.</p 
се згледаше; по неко се засмеја гласно, заклонивши главу за леђа другарева...</p> <p>— Има ли к 
таја мало на прагу, па кад не чу ништа, закључа врата и оде у собу.</p> <p>Гојко брзо притрча п 
ође кући, а кад дође, и то само у вече, закључа се у своју собу, ноћи, и чим сване опет оде.{S} 
кући!... па готово истрча у другу собу, закључа се тамо и леже.</p> <p>Љубица је дуго премишљал 
ко руке...</p> <p>Љубица побеже у кућу, закључа се у својој соби, паде на своју девојачку посте 
писарка, он шмугну у свој разред, па се закључа.{S} Сврши се трагедија!...</p> <p>Љубица изиђе  
трчао овамо као суманут, улете у собу и закључа се, па стаде плашљиво ослушкивати трчи ли ко за 
 еј незгоде!...{S} А онај пише да се не закључавају свакад«...{S} Полако, као сенка, притиште б 
има гледа. »Још ако <pb n="113" /> буду закључали врата?... еј незгоде!...{S} А онај пише да се 
.{S} Полако, на прстима...{S} Соба није закључана...{S} Ено ормана!{S} Ту је!...{S} Само да изв 
 онај дневник онако...{S} Да идем да га закључим, рече он смешећи се,</p> <p>— Иди молим те, ал 
 тада и како му је дрктао глас, може се закључити по Стојану, који онако испод покривача испаде 
} Не грешите се, људи!</p> <p>— Таки је закон, чича Вуксане, одговори му председник, тако мора  
 сведока чекају.{S} Све ће то да иде по закону, не брини ти.</p> <p>— Добро... отеже председник 
и да ми не платите ништа?{S} Ја имам по закону право на добро озидане две собе, кујну, подрум и 
равно, кад ко умре, <pb n="160" /> њега закопају...{S} И њега ће некад закопати, али то <hi>сад 
ој, хоће да ми те уморе паксијани... да закопају жива човека!...{S} И ти је опет молиш, кучку ј 
 /> њега закопају...{S} И њега ће некад закопати, али то <hi>сад</hi> није тако важна ствар...< 
 му мотика?...{S} Ах, јест... морају њу закопати...{S} Наравно, кад ко умре, <pb n="160" /> њег 
аде у хлад под једном брезом.{S} Свраке закрешташе, прхнуше и попадаше на оближње дрвеће.{S} Пу 
ало сира. — Погледај мене, видиш... сто закрпа, а на опанцима десет подлога.</p> <p>— Ево ти ди 
ти кажњен за лажну доставу...{S} Да, му закука једномесечна плата!...{S} Кажем ти: док ти је жи 
и већ, копаћемо злато...{S} Ја ћу одмах закупити рудник, па као Монте-Христо!...{S} Само да се  
леда Влајка; срце јој јаче, много живље закуца и она се сама некако збуни, занесе... а пред очи 
много срећном!{S} И данас јој срце јаче закуца кад се сети тих дана, а душа се занесе у слатким 
 или љутње, или јаког узбуђења.{S} Неко закуца на вратима тихо, лагано.{S} Она не одговори, али 
рекорно, ломећи велика парчета погаче и залажући то са по мало сира. — Погледај мене, видиш...  
 у страну од сеоског пута.{S} Одједаред залаја једно псето и искочи из дворишта, за њим појури  
не чу, само пси од крајњих сеоских кућа залајаше, па, кад не чуше ништа више, ућуташе се, и опе 
поњаве на леђима.{S} Иду тако, а пашчад залајаше. »Као цигани!« рече отац и насмеја се. »Даће Б 
елика тишина у целом селу; тек по негде залаје беспослен пас, или гракне врана, тражећи хране п 
је румено сунце последњим зрацима свога заласка, прснула је ватрена светлост по том недогледном 
.«</p> <p>»А после, Боже мој, кад би се залегла љубав, она права љубав, што је песници певају,  
ванке, али је утицај њихов благотворан: залеђено, окамењено срце почиње се кравити, јер га греј 
 на ове малишане довољан је да раскрави залеђено срце и душу да развесели.</p> <p>Школа се крен 
ајко моја!...</p> <p>Писар, како се био залетео за Гојком, истрча у ходник и видевши Љубицу, ст 
ј што долази учини као јастреб, који се залеће у мирну и безбрижну пилеж.{S} И Гојко, као са не 
е Бог дао намет, а неком, место памети, зализану главу... рече она иронично, не прикривајући св 
 пред ово двоје јадника, који дођоше да заложе сву своју снагу за добро и напредак орловачке ом 
 олако?...{S} Не, не!... живот сам свој заложила да га добијем свега, да буде само мој... да и  
ице и примите нас у ваш стан да се мало заложимо и разговоримо.{S} Госпођица, држим, неће отказ 
ту наступи још већа промена.{S} Влајко, залудан, проводи по цео дан у судници, а залудни људи н 
алудан, проводи по цео дан у судници, а залудни људи најрадије измишљају каква занимљива предуз 
окупљаше се ово интимно друштво сеоских залудника, па се ту ћаска о свему и свачему.{S} Влајку  
сад још један разред, да би се олакшало залудној учитељици!{S} До сад се то није дешавало ником 
ом жудњом за осветом...{S} Од предане и заљубљене жене ствара демонску душу, која само о злу ми 
воластим погледом, којим обично гледају заљубљене шипарице, кад се нађу са предметом своје љуба 
ети ништа, гледаше и даље онако исто са заљубљеним осмехом на устима.{S} Гојко подиже главу; оч 
...{S} Прелесна дјева куша постојанство заљубљенога јуноше, баца га у тамницу, мучи га, па кад  
 Уђе један сед старац, погрбљен, безуб, замагљених очију, уведе једног вижљастог заплашеног деч 
Вратнице се давно затворише и пријатељи замакоше у сокаке, а она се још мучи, трза се и осврће  
у!... настави Стојан са кућњег прага. — Замахни на псето, оно ће се крити да га не удариш, а не 
> <p>— А, ти ли си?! врисну полицајац и замахну камџијом.</p> <p>Гојко само гледа тупо и несвес 
ећи га очима и веселим погледом, док не замаче за врљике, па онда дохвати палицу и стаде разгле 
p>— Погрешили сте много... опростите на замерци... рече му Аксо својим тихим, учтивим и мелодич 
 мислила да почне са њима коју игру, да заметне шалу и смех, желела је да се упозна са том дечи 
еким дугачким гуњем, крије оно под гуњ, замеће мотику и журно излази из дворишта...{S} Ха!.. уз 
еца изиђоше и она, оставши сама у соби, замисли се, а врата се отворише лагано, у школу уђе сре 
ћ се навикао на страдање, па не може да замисли дан, који би му прошао на миру.{S} Срећом, дана 
овчана... али ваљада није то?{S} Она се замисли и не дође ни до каква решења.{S} Зна само да је 
асима...</p> <p>Кад се исплака, опет се замисли и остаде дуго тако као окамењен...{S} Мисли лет 
..</p> <p>— Младости?... понови Гојко и замисли се.{S} Ја је нисам имао, ни знао за њу...{S} Не 
е одмах кући.{S} Гојко седе на кревет и замисли се, а Стојан гледаше све чудније, вртећи главом 
е да се покрену...{S} Она обори главу и замисли се...</p> <pb n="208" /> <p>Прогнаше деца чопор 
у руком, разгледа пред собом па се опет замисли...</p> <p>Веља беше на раду кад они стигоше.{S} 
воје смешне стране, ипак свиде и он већ замисли себе обучена у најфиније одело, стаде замишљати 
убица се загледала у децу, па се тако и замислила... стоји лепо обучена, са шеширом на глави и  
тако... без целе мапе.</p> <p>— Ми ћемо замислити да смо међу дивљацима, па ћемо се домишљати о 
аћа се растурила по белу свету и он сад замишља како изгледа оно рајско место, где је познао је 
> <head>II.</head> <p>»А како сам га ја замишљала!« говораше учитељица у себи, враћајући се сво 
је онакав, <pb n="186" /> каквог је она замишљала још у школи; њих је саставила необично јака,  
кчији!«...{S} Да је онакав, како је она замишљала свога нежењена колегу, не би јој тешко падале 
о гнездо!...{S} Само не онакво, како се замишљало ранијих дана...</p> <pb n="156" /> <p>Живели  
.{S} Боже мој, како је се то све сјајно замишљало!...{S} Знате већ шта може мислити <pb n="9" / 
и себе обучена у најфиније одело, стаде замишљати неке нарочите манире, за које држаше да могу  
а прва уђе.</p> <p>Гојко иђаше по школи замишљен, а ђаци му нешто писаху.{S} Кад угледа њих дво 
о би је видео.{S} По том обори главу и, замишљена погледа, пређе преко дворишта.</p> <p>Љубица  
исар!«...</p> <p>А Влајко, посматрајући замишљена Гојка, мисли у себи: »Гледај ти, молим те, ка 
 живела, па не зна ништа...{S} Иде тако замишљена и смешка се задовољно, детињски...</p> <pb n= 
њеним очима пролећу сјајне, дивне слике замишљене будућности, она се смеши тим слатким санцима  
ада нешто пријатно, рече она, гледајући замишљено.</p> <p>— О, па ја нисам ни стоти део исприча 
 ја теби онда, рече јој мати, гледајући замишљено у далеки венац планина, који се виђаше с проз 
а подиже главу као иза сна, и гледајући замишљено, проговори:</p> <p>— И све ме зове к себи!... 
еликих непријатности због тих украса, и замоли је да то све скине и остави код њега.</p> <p>— Н 
ицом један господин, па ми даде динар и замоли ме да вам ово предам.{S} Па одмах треба да шмугн 
p>Веља беше на раду кад они стигоше.{S} Замолише га да не прекида посао, а они се наместише на  
астави рад, па кад опази да су јој деца заморена, пусти их на одмор.{S} Тек што деца изиђоше и  
а школи, својој деци.{S} У непрекидном, заморном раду тражила је утехе; у послу је угушивала он 
ничим... само гледа бесмислено како ова замотана прилика прилази све ближе, како јој гледа прав 
онако кришом, да му предаје онај велики замотуљак у крпама?...{S} И Стојан се огрће неким дугач 
ојко подиже главу; очи му беху необично замућене, усне грозничаво дрктаху, а по некад се грчеви 
к потребних ства... ствари да саставим, замуца изненађен и застиђен кицош.{S} Беше поцрвенео од 
 ви кажете тамо, да... да ја... поче он замуцкивати, задуван и узнемирен.{S} А не знате... ви н 
жуднија молба и покорност, полушаптати, замуцкујући:</p> <p>— Па немој, болан, тако више да се  
{S} Драгољуб Илић... изговори он оштро, замуцкујући на првој речи.</p> <p>И Гојко приђе к Драго 
ња.{S} Зна само да је некако зажмурила, занела се, опила... и пала у пропаст.{S} После је насту 
 у осталом можда никуд и не гледа...{S} Занела се тако, па се само смеши, а очи јој се стакле и 
е у очима чита нека јака мисао, која га занела и која ће без сумње стајати у вези са давном, да 
аде, несрећне девојке...</p> <p>А Гојко занемео, смрзао се, па не дише.{S} Осећа само како му с 
 говору баци поглед на сокак и прекиде, занеми.{S} Угледа сеоског писара, а уз њега учини му се 
ђен, и умало не дрекну, јер се беше сав занео у мислима.{S} Капетан му онако с ногу рече благо  
новим другом, али се он сувише ревносно занео око својих ствари, те и она оде.{S} Чича Стојан,  
ивље закуца и она се сама некако збуни, занесе... а пред очима јој тако светло, тако лепо, чаро 
ка, мирис и оне исте мисли...{S} Она се занесе, не слушајући шта се ради око ње.</p> <p>Кад изи 
 закуца кад се сети тих дана, а душа се занесе у слатким сновима...</p> <p>Писар и Љубица весел 
иковаше уз то чисто плаветнило, и он се занесе, гледајући и мислећи...{S} Прелети по неки сребр 
к, црн, непровидан...{S} Најпре се само занесе, као кад се добро налије вина, па после све више 
боко занесен у мисли, па се и сама опет занесе мислима.</p> <p>»Чудновата је, баш!... премишља  
а ручак, а Гојко упаде у собу, задуван, занесен, гневан, са стотину осећаја.{S} По уплашену и н 
. ти реци!{S} И он јој, овако узбуђен и занесен, стеже колена, где беше наслонио руке.</p> <p>Љ 
ље.{S} Хоћеш?...</p> <p>Богосав, готово занесен чудом, само да би се отресао ове изненадне стра 
 који иђаше гледајући пред ноге, дубоко занесен у мисли, па се и сама опет занесе мислима.</p>  
огло ништа говорити, он беше непрестано занесен, као изгубљен, посматраше све око себе суморно, 
разумеваше шта се то са њом збива, беше занесена...{S} И као кроз сан чује познати глас:</p> <p 
он пробуди.{S} Седи тако, сва блажена и занесена у срећи својој, па претура преко главе последњ 
 лице некако необично измењено, сањиво, занесено... </p> <p>Како то? рече она тихим гласом, као 
авим цвећем, па у њој љушка и успављује занесену, љубављу очарану душу...{S} Да, она љуби!...{S 
Да ли је толико лакомислена, да је могу занети златне ствари?...{S}Да ли ће се опет одупрети бе 
{S} Човек, без сумње, гледао мало да ме занима, па ћаскао свашта, а ја одмах помислила бозна шт 
ца беху на окупу.{S} Даде им чиме ће се занимати, па оде у своју школу.{S} Радио је цео дан, по 
>— Зашто?...{S} Зар да пропустите овако занимљив призор! одговори писар, па је пусти напред, да 
 залудни људи најрадије измишљају каква занимљива предузећа...{S} Влајко, иначе велики женскаро 
мало у школи... мило му посматрати овај занимљиви рад.</p> <p>Одједном се стаде разбијати магла 
вима.{S} Разговор постајаше све живљи и занимљивији, Љубица се расположи, па стаде празна соба  
навикла, а у вишим разредима беше веома занимљивих ствари...{S} До сад се редовно у писмима изв 
они говоре о злу кад је тако пријатно и занимљиво проводити време у раду са малом децом!... пом 
авање.{S} Говорио је и лепо и стручно и занимљиво, али учитељице често набираху устанца, пропра 
коју по некад смени лака зебња, па опет занос, бунило и топлина...</p> <p>— Аха, понео сам га.. 
е може прекинути у мислима и тргнути из заноса!{S} Баш не може да нађе ниједну мисао да почне р 
са хума на село и околину беше чаробан, заносан.{S} Под њима се зелене густи зрели воћњаци, тре 
топлина од мајчиних груди бије на тебе, заноси те...{S} О, слатко ли је сетити се мајчиних груд 
...{S} Мучи се, напреже памет, а све га заноси и опет хоће да наиђе оно црно, као пре...{S} Ха, 
 му много у темену кљуца, и све више га заноси...{S} То не мари, пријатно је, само да није овог 
узима дрктање, а глава све јаче стеже и заноси.{S} Остави ствари, па опет леже.</p> <p>Око подн 
јака, силна љубав, права љубав, велика, заносна, онаква, како се то описује у романима...{S} И  
каквом новом осећају, па снује пријатне заносне снове.{S} Гојко се обрте к њој, па је стаде пос 
 јер губи највеће благо младости — лепе заносне снове...{S} И кроз неми сутон, са тихим жубором 
аки делић тела, као и душа, прожет овим заносним осећањем...</p> <p>Па зар она сама да сруши ов 
ише, успављујући брижну главу пријатним заносним сновима...</p> <p>Но Љубица не сања пријатне с 
што поврвеше из душе читава јата наде и заносних снова?...{S} Зашто јој се пронесе у памети одј 
ка животу?{S} Како нестаде оних лепих и заносних идеала о раду, о скромном гнезду и тихој срећи 
 необично осећање, нешто сасвим светло, заносно... од чега јој сав свет изгледа прекрасан и цео 
 стежући њену ручицу...{S} Па после оно заносно играње у аптовини иза куће: тада је мислила да  
и, притиснута неким тешким, грозничавим заносом.{S} Нити јој срце за чим жуђаше, нити јој се у  
едом овај загрљени пар, који се топио у заносу љубавном и сневао најсрећније снове...</p> <p>Оч 
и још једаред Гојка, који беше у дубоку заносу, изиђе из собе и оде.</p> <p>Љубица опет остаде  
у, капетана не верма ни оволико...{S} А зао је, братићу мој, као... као...{S} Шта ту, шта он мо 
нилу.{S} Шљиве цветале, па се цело село заогрнуло некаквом свечаном, белом одећом, а мирис од њ 
ови измирени другови, видевши колико су заостали, пређоше на посао из све снаге.{S} Радило се м 
му је проучила и разгледала сваку шару, запазила сваку особину, али јој још није почео постајат 
<p>— Видећемо... бојим се да не пређе у запаљење плућа.</p> <p>— Аа!... па то не ваља?</p> <p>— 
знате, а то је мени још из детињства... запамтио сам добро, стотину пута се потврдило, и сад ве 
 поседаше на њу.{S} Пролети слепи миш и запара танахним крилима поред самих њихових очију; прој 
о радим само то.{S} Ви можда мислите... запе она, црвенећи; ја нисам.... то није било по мојој  
али опет...{S} Хвала вам и на посети... запе Љубица и погледа га са неприметним осмехом.</p> <p 
 А за писара, како оно... <pb n="52" /> запе он, па се опет насмеја: беше му незгодно поновити  
{S} Ја... ја... узвикну он у љутини, па запе и одједном прекиде.</p> <p>Љубица и писар тако ист 
је и... и... тамо још нешто...{S} Гојко запе у говору и поцрвене, а Љубица се болно осмехну...{ 
за, господина Перу... и председник опет запе, као да му се тешко сетити презимена писарева. </p 
ма беше окована, и одједном јој дође да запева, да потрчи некуд, али одмах наиђе неко горко сећ 
 Она поцрвене и збуни се, а жене почеше запевати: стадоше богорадити да им испише дете, јер су  
} Бесна, дивља, смртна жудња за осветом запенуши, издиже се и заклокота у њему; он скочи, измењ 
кмету, рече један одборник.{S} Он је то запео да просвети наше село, те нам натоварио на врат д 
а ниже, на реку.{S} Прегледају од синоћ запете вршке и намештене кошаре, па ако има лова, одмах 
 нешто рећи, али се некако при руковању запетља, па се ћутећи врати на своје место.{S} Учитељ с 
 већ сав охладио.{S} Дај кључеве!...{S} Запечате касу, па дај рачуне...{S} Удри, удри, држи, па 
о заплашеним очима, на лицу му још јаче запечаћено горко страдање, и кад писар подиже руку с ка 
..{S} Поглед јој нејасан, усне осушене, запечене од ватре, а понекад искривљене у страну од теш 
рес за њега право убиство.</p> <p>Лекар записа шта треба да се набави болеснику, па изиђе.{S} П 
е, ниједне.{S} Сваки је новчани издатак записан.{S} У осталом, чекајте да запитам господина Пер 
ње је нова школа, па треба прегледати и записати све што је потребно да се набави.</p> <p>Гојко 
кидати капут.</p> <p>— Шта је, за Бога, запита га учитељка, која га до сад гледаше као право чу 
ом се насмеши и гледајући опет у таблу, запита је:</p> <p>— Како вам се допадају нови ђаци?</p> 
еда свесно.</p> <p>— Ко... ко руча?!... запита она загушеним гласом, готово шапатом.</p> <p>— З 
; ваљда се то не ломи баш тако лако!... запита Љубица узбуђеним, уздрхталим гласом.</p> <p>— Ех 
леда, но сакри очи. </p> <p>— Збиља?... запита Љубица живо, па видевши да Влајко нарочито ћути, 
48" /> <p>— Како наређивати?... шта?... запита Љубица, дижући главу као из сна.</p> <p>Гојко је 
е...{S} Па то се више неће страдати?... запита се он бојажљиво и погледа око себе усијаним, узв 
а. </p> <p>— Тамо је, чини ми се, Веља? запита она, бришући лице и посматрајући измењено Гојков 
{S} Напротив!...</p> <p>— Шта напротив? запита она, смешећи се весело и гледајући га лукаво, ђа 
увши.</p> <p>— Где си ти, море, до сад? запита Влајко, не скидајући очију са ње.</p> <p>Она под 
> <p>— Јесте ли богослов или преперанд? запита га попа кад седоше у соби.</p> <p>— Преп... да,  
 како јој је речено.</p> <p>— Шта каже? запита Гојко шапућући, кад му Стојан предаде хартију.</ 
 упали свећу и устаде.</p> <p>— Шта је? запита он преплашено, трчећи по соби и чешући се руком  
ли сто и таблу, кад сте радили скамије? запита Љубица кмета.</p> <p>— Израђено је то све, сутра 
чега...{S} Је ли ово доиста од камџије? запита он, пришавши ближе Гојку, разгледајући дугу, црв 
/p> <pb n="125" /> <p>— Шта је, рођаче? запита Веља пандура, који стајаше пред степеницама, држ 
/p> <p>— То сам ја велика добит, је ли? запита она, гледајући га тужно и иронично.</p> <p>— О,  
оше к њему.</p> <p>— Јесу ли сви дошли? запита децу.</p> <p>— Дошли су.{S} Само нису они што не 
.</p> <p>— Чудо му нису одузели ствари? запита је мати.</p> <p>— Он је, вели, сам нудио старцу, 
— А морају ли се они засебно уписивати? запита Љубица, гледајући га некако чудно и тужно.</p> < 
/p> <p>— Да ли да заведем у деловодник? запита Гојко, савијајући исписану хартију и остављајући 
ласно.</p> <p>— Јесте ли одавно учитељ? запита она и погледа га некако ђаволасто жмиркајући.{S} 
те ли били до суднице?{S} Шта има ново? запита га она обичним тоном, који одговара другарском р 
кад ћеш ти једном да... у наше друштво? запита га Гојко, смешећи се.</p> <pb n="165" /> <p>— Да 
 растали.</p> <p>— Где си ти летос био? запита га само, па као и да не очекиваше одговора, стад 
за:</p> <p>— Да ли ће бити добро овако? запита она бојажљиво.</p> <p>— Врло добро, врло добро,  
> <p>— Шта је, господине, је ли опасно? запита она, гледајући уплашено. </p> <p>— Врло озбиљна  
</p> <p>— Зар ваш колега не ради данас? запита он осврћући се.</p> <p>— Ради, не знам што већ н 
ово шапатом.</p> <p>— Шта... какав акт? запита Љубица уплашено, јер јој је сама реч »акт« улева 
p> <p>— Зар нећете да нам видите школу? запита Љубица као чудећи се.</p> <p>— Био сам у њој и л 
</p> <p>— Хоћете ли путовати кроз шуму? запита га она, гледајући неким светлим, необичним погле 
 зовеш ти, мали, што се једнако обрћеш? запита она једно ђаче, које јој паде у очи као несташно 
 Зар се мене што тичу његове ствари?« — запита се она бојажљиво, аналишући са зебњом своја осећ 
не сме да јој каже ништа.{S} Кад га она запита за савет, он се унезвери, стаде врдати очима и о 
е Веља учитељ, насмеја се весело, па је запита!</p> <p>— Докле ћеш ти, море, да ме вараш тако?{ 
.{S} Он никада никога <pb n="162" /> не запита за Љубицу ни где је ни шта ради.{S} Тражио је пр 
ван... ваздан тако!...</p> <p>Љубица не запита о ком се то говори да је отпуштен, јер је нагађа 
 И сад јој одједном дође на памет да се запита: да ли су њени поступци за то време вазда били у 
 ти само мене.{S} Па кад се он зачуди и запита како и шта је, а ти опет: што ме уби и осрамоти, 
не учествује у раду.{S} Стојан је нешто запита или саопшти, а она буновно диже главу и гледа га 
сети овом смеху, па чим стадоше на пољу запита га:</p> <p>— Ви сте јамачно лепо провели детињст 
еде кривца суду.</p> <p>Депозитар одмах запита Љубицу, гледајући је са интересовањем:</p> <p>—  
>— Да ли да пошљемо на станицу за месо? запитала би га она јутром.</p> <p>— Како хоћеш, али гот 
датак записан.{S} У осталом, чекајте да запитам господина Перу, он је ту пред комисијом, и писа 
том намером: да види хоће ли одмах сама запитати и шта ће радити кад чује.{S} А овако, кад Љуби 
н и ћата не мењају се.{S} После удари у запиткивање, али Гојко и не мрдну главом, као да је мрт 
онако...</p> <p>— А детињство? стаде га запиткивати заинтересована Љубица. — Ваљда сте бар као  
о сте извесно жалили?... настави Љубица запиткивати, тако радознало, као што мала деца распитуј 
p> <p>Кад се Гојко стиша, Веља га стаде запиткивати, те на тај начин сазнаде како је текла цела 
 све дарове.</p> <p>Затим обоје стадоше запиткивати час Гојка час Љубицу, те ови морадоше ступи 
 обрте Гојковој деци, па их стаде нешто запиткивати, али тако неумешно, да деца одмах опазише з 
 сврши преговоре с родитељем дечјим, он запише у уписницу име и презиме детиње и друго што треб 
дајући окречене дуварове.</p> <p>— Прво запишите рачунаљку; без ње не могу ништа радити, а треб 
шта...{S} Осећајући то све јаче и јаче, заплака се горко, очајнички и паде на узглавље...</p> < 
очима, затресоше му се вилице и опет се заплака, јецајући као дете.</p> <p>Веља се намршти и пр 
 па се одједном баци на мајчине груди и заплака горко, очајно, с тешким јецањем...</p> <p>— Мај 
о.</p> <p>Она му паде око врата и горко заплака.</p> <p>Гојко стајаше пренеражен, као да је спа 
 се пењу ваљци уз грло, осети да ће сад заплакати...{S} Као да и Љубица то опази, па се најпре  
ку.{S} А други пут видиш како му се очи запламтеле, цело лице обузето неком нервозном живошћу,  
о ти менека, Господару? рекни му, па се заплачи.{S} Ја како, братићу!...{S} Чуј ти само мене.{S 
иви кад намрштени погледи, и ова најпре заплашена па по том ослобођена и раскалашна сеоска деца 
 капцима.{S} Цело лице му имађаше израз заплашене, дуго гоњене, уморене звери, која се одједном 
/p> <p>Гојко само гледа тупо и несвесно заплашеним очима, на лицу му још јаче запечаћено горко  
амагљених очију, уведе једног вижљастог заплашеног дечка, који звераше по соби као дивљаче.</p> 
помисао на оне људе што су тамо засели, заплаши га и збуни.</p> <p>»Сад ћу да се сплетем... чим 
е... она подмеће и другу...{S} Прсти се заплели... не може да намести кажипрст на обарач...{S}  
ије то... промуца Гојко, па се још више заплете. — Знаш, брате, у једној смо згради, па ми је б 
лу и, пошто изиђоше деца, стаде слушати заплетено и нејасно Гојково причање.{S} Кад овај стаде  
 Гојко оборених очију, избегавајући ону заплетену туђу реч.{S} А и згодније му беше да се овако 
се опет, тамо на крају свода, разделе и запливају усамљени...{S} Почиње шибати хладан ветар...{ 
кну Стојану:</p> <p>— Потрчи!...</p> <p>Запљескаше баре од каљавих ногу, које падаху у њих као  
радницима и онима који би хтели само да заповедају, а мени, што?... шта има да ми буде тешко.{S 
 има да ми буде тешко.{S} Мојој деци ја заповедам, а друге старије морам слушати; није вајде.{S 
лазак.</p> <p>— Кажите деци нек излазе! заповеди писар с таквом оштрином, да се није могло ни п 
та ће са децом, а иза њега загрме оштар заповеднички глас:</p> <p>— Децо, идите кућама... брзо! 
м се они смеју и ако су њиме прожмани и запојени.</p> <p>За то време Гојко нешто живо преговара 
 је текла цела ствар и ради чега се све започело.{S} Беше му нарочито криво, што је Гојко, посл 
ичасте у љубичасту боју...{S} Деца носе започете корпе, одељане витке или очишћену лозу да прод 
гнаше деца чопор говеда на пашњак...{S} Запрашио се сокак, прашина трепери према сунцу и прелив 
ељу...</p> <p>»И овде оно исто!{S} Иста запрега, исти посао, па исти и људи...{S} И овде смањуј 
еза, па донео тај глас.</p> <p>Обоје се запрепастише.{S} И ако су непрестано о томе говорили и  
на Гојкове груди...{S} Воштаница најпре запрска, док пламен не обухвати целу свећу, па се онда  
<p>Љубица се намршти кад уђе, у мало не запуши нос руком.{S} Гојко то опази, па се обрте Стојан 
ротив методике, па морамо и ми.{S} Шта, зар ја да изгубим два месеца са овом дерладијом узалуд; 
благословио наш састанак...</p> <p>— Е, зар већ!?... узвикну Веља.{S} Сви прснуше у смех и поск 
..{S} Љубица Петровићева.</p> <p>— Ене, зар то нови учитељ! викну неко иза њихових леђа.</p> <p 
 га она у чуду.</p> <p>— Да се венчамо, зар ниси обећала!</p> <p>И она зна да му је обећала вен 
је не присиљава да седи са њим.{S} Што, зар не може она устати и рећи: извините, или већ тамо.. 
 бих могао, кад бих се одлучио.{S} Што, зар је то тешко: врд... врд тамо амо, <pb n="37" /> па  
 стању. »Туњав! заиста јесам.{S} А што, зар ја не бих могао бити онако окретан и живахан, као В 
 па дивота!{S} Ал’ ето!...{S} Ал’ опет, зар не би баш она могла навикнути на мене!{S} Навика је 
рила и познала праву срећу.{S} А ово... зар је ово гнездо!...{S} Он лежи ту цело лето... са њег 
ажеш, бре, прекиде овога други малишан: зар нисмо са њим сиграли мете на Вилиној Коси, кад смо  
етињства.</p> <p>Како да се не сећа!{S} Зар би се могло то заборавити?{S} Па шта би му остало з 
<p>— Хлеб?... понови он; какав хлеб!{S} Зар још и о томе да се бринемо.{S} Реците само колика н 
овања и гле!...{S} Зар то може бити!{S} Зар би Бог допустио?{S} И зашто, зашто...{S} Шта хоће о 
ретнија, а гле како су наша деца!...{S} Зар он са оном његовом пипавом мирноћом може да створи  
.</p> <p>— Оставити!...{S} Никад!...{S} Зар ја нисам много страдао?...{S} Зар су оно мале муке  
 и сама од оног сиротовања и гле!...{S} Зар то може бити!{S} Зар би Бог допустио?{S} И зашто, з 
удешено за лепо пријатно живљење!...{S} Зар ја да не прођем добро, и моја будућност зар да не б 
ну:</p> <p>— Станите, куд бежите!...{S} Зар сам вам још непрестано тако страшна и одвратна, те  
и:</p> <p>— Како... шта говорите!...{S} Зар ја?...{S} Овај, ја сам баш хтео сам да вам... да ва 
муком озидану зграду своје среће!...{S} Зар да разори сама ово, чистом љубављу исплетено, ружич 
иљан...{S} И на што овако живети?...{S} Зар је ово живот!...{S} Она би, без сумње, још онога ко 
..{S} Зар ја нисам много страдао?...{S} Зар су оно мале муке биле!...{S} Па опет, видите ли...  
и нек се јави за испит.{S} А што?...{S} Зар се мене што тичу његове ствари?« — запита се она бо 
ћи, као у страху.</p> <p>— Зашто?...{S} Зар да пропустите овако занимљив призор! одговори писар 
а није тога лепог доба, детињства...{S} Зар да се не сећа онога гнезда, у облику једне мале, на 
амо како то он полако, смешећи се...{S} Зар ја не бих могла тако?...«</p> <p>Гојко по дечјим по 
и к својим гостима.</p> <p>— Како...{S} Зар ви већ радите са словима? упита га Љубица зачуђено. 
друго радити? размишљаше он у себи..{S} Зар да гледамо мирно како се светиња школска бешчасти,  
ре неколико минута били као убијени.{S} Зар и то није страдање!...</p> <p>Гојко се трже; поче о 
а, мој удео?{S} Зар се овако почиње?{S} Зар је овакав цео живот!...«</p> <pb n="55" /> </div> < 
је ово... шта ово ја мислим и чиним?{S} Зар то ја чиним од истине... ја, који до сад не смедох  
{S} Је ли ово моја служба, мој удео?{S} Зар се овако почиње?{S} Зар је овакав цео живот!...«</p 
 себе сама...{S} Што се такав родио?{S} Зар би са <hi>другима</hi> онај смео тако поступати?... 
ут...{S} Шта је то... докле ће тако?{S} Зар још није умрла?...{S} Тако дуго!...{S} И њему се чи 
...{S} Све тако, без краја!...</p> <p>— Зар баш никад нисте знали за игру са друговима, шалу, з 
 За Бога, тата, шта радите?...</p> <p>— Зар ти не знаш наше стање, одговори Цветко прекорно, ло 
чекујем вас од јуче једнако...</p> <p>— Зар?... прекиде је он.{S} А ја био у Београду, неким ма 
вета и обисну мајци око врата.</p> <p>— Зар још ниси устајала од спавања? ослови је мати, видећ 
 њене руке од себе, па устаде.</p> <p>— Зар је време да идемо?</p> <p>— Да идемо.{S} Треба да в 
и Љубица увидела, па му приђе.</p> <p>— Зар и ви пуштате, рече му она отворено, онако како су и 
огледавши у часовник, трже се.</p> <p>— Зар ваш колега не ради данас? запита он осврћући се.</p 
ађу са предметом своје љубави.</p> <p>— Зар још питаш?...{S} У цркву... венчање...</p> <p>— Как 
 одговори један смелији дечак.</p> <p>— Зар не знате лончића?</p> <pb n="18" /> <p>— То је за о 
оказујући му место пред коњем.</p> <p>— Зар он још ту дроби! викну Веља, идући к њима са батино 
и? оте се Гојку загушљив глас.</p> <p>— Зар ме не познајеш!...{S} Ја сам Милица Обрадова... чуо 
приликом испратите, рече гост.</p> <p>— Зар нећете да нам видите школу? запита Љубица као чудећ 
 ја била срећна, потпуно срећна...{S} А зар сад нисам?{S} Јесам, јесам... о, те како!...{S} Али 
че не би било свега овога...</p> <p>— А зар вам је ово каква срећа, што сад овако са мном разго 
S} Немамо ништа за кување...</p> <p>— А зар је мало живине по селу, па купуј.{S} Стојан ће ти и 
оји се не мешају у политику?</p> <p>— А зар мислите да се овај грешни колега мешао, па ипак му  
.. којешта!...{S} Млада сам, здрава, па зар да се не смем ни с ким нашалити.{S} Није ово манаст 
а сам ја може бити наћи стан и џабе, па зар онда и ви да ми не платите ништа?{S} Ја имам по зак 
ући га тужно и иронично.</p> <p>— О, па зар има веће среће!... .{S}Ја сам најсрећнији данас!... 
срећа, мој живот, све благо моје.{S} Па зар да ја то све изгубим олако?...{S} Не, не!... живот  
жет овим заносним осећањем...</p> <p>Па зар она сама да сруши ову, муком озидану зграду своје с 
слећи да је то све варљиви сан...{S} Та зар она да буде његова, она...{S} Гледаше је некад као  
и се чини?...{S} Шта ће нам гости!{S} И зар баш ми морамо имати каквих веза са оближњим школама 
р, што дави, испија полако...</p> <p>»И зар све од једном да пропадне, сва мука моја!...{S} Там 
 доста набрао и носио их у џепу.{S} Али зар да се <pb n="26" /> не користи овом приликом и не у 
одмаче.{S} Осврте се по соби, гледајући зар шта би радила, па се опет намршти и изиђе из собе.< 
ја да не прођем добро, и моја будућност зар да не буде сјајна?...{S} Та ја сам млада, лепа... ј 
у више да дајем...{S} Нема више никакве зараде.{S} Ове цене да те Бог сачува: данас једна, сутр 
ући две овчје коже.{S} Вајдица је и то: зарадиће на њима три — четири гроша.</p> <p>Љубица оста 
его за то.{S} Море, њему се то знало... зарађено је.</p> <p>Дођоше ови гласови и у школу.{S} Го 
, одговори она смешећи се.{S} Али треба зарађивати хлеб.</p> <p>— Хлеб?... понови он; какав хле 
а...{S} Ужас!...{S} Које је доба?...{S} Заранци...{S} Па он је већ мртав... мртав!... убијен!.. 
више млека, не тели се...{S} А онај пут зарастао, куд смо пре ишли на реку...{S} Чудно зацело:  
> <p>— Поправити!...{S} Не може, мајко, зарасти исечено срце... оно је ишчупано, нема га више.. 
 Отвори се читава дебата, те чак и наше зараћене стране морадоше попустити и проговорити по нек 
... цело јој лице избраздано, па то сад зарашћује, али је лице још грдно.</p> <p>Иде по соби и  
за Гојком се затворише апсанска врата и зарђала реза шкрипну оштро...</p> <p>Гојко се осврташе  
и пут једну исту мисао.{S} Него улетех, заробих се, уплашена, и упропастих живот...{S} А како ј 
о мени!...{S} Одбачена!... презрена!... заробљена са овим јадником!«...{S} И она погледа на Гој 
зи: очи се весело засветлеше, образи се заруменеше; она се сва предала томе послу, који је и ње 
о је врло лепо, лако и живо; и Гојку се засветлеше очи.{S} У раду проведоше још цео час.</p> <p 
дом.{S} Она се преобрази: очи се весело засветлеше, образи се заруменеше; она се сва предала то 
ш да поиграмо уз месојеђе.</p> <p>Гојку засветлеше очи.{S} Он баци поглед на Љубицу, која иђаше 
, као електрисана, рашири очи, а у њима засветли најпре чуђење и страх...{S} Као да се пита: шт 
свесно, као и до сада; али одједном јој засветли у очима жива радост, она скочи весело, узвикну 
 је влас’!... рече чича и некако лукаво засветли очима.</p> <p>Гојко се насмеши задовољно, побе 
ви снажном младошћу...{S} Врхови дрвећа засветлише се, пређоше у отворено сјајно зеленило...{S} 
о«...{S} Он поче да се смеши, очи му се засветлише радосним сјајем, руке се расклапаху и склапа 
ад врло интимни, међу њима нема никакве засебне тајне, договарају се озбиљно и поверљиво о свем 
 ви хоћете.</p> <p>— А морају ли се они засебно уписивати? запита Љубица, гледајући га некако ч 
ао много ствари, морали су узети другу, засебну кућу, подаље од школе, и ту Љубица стаде свијат 
!...</p> <p>Председник промоли главу из заседања, раздвајајући неке хартије.</p> <p>— За прирез 
почеше долазити.</p> <p>После пола часа заседе цео школски одбор у школи и поче да уписује нове 
!...{S} Ах, што не може сад да скочи из заседе!... па... па да је сву...{S} Али на што то?{S} О 
постави совру у хладу, и позва госте да заседну.{S} Беше све лепо, и чисто.{S} Гојко не може да 
ме се дуље чекати, јер кад дођу они, па заседну, неће ме минути бувара.</p> <p>— Шта ћемо са шк 
 сниским лукама, или се црне преоране и засејане њиве...{S} Изнад села се, тамо у даљини подигл 
ом, али помисао на оне људе што су тамо засели, заплаши га и збуни.</p> <p>»Сад ћу да се сплете 
плиша, чиме је обложена кутија изнутра, засија скупоцена златна грана, посута крупним камењем.{ 
еживише, и ниједна сенка захвалности да засија у њему, ни туге за растанком... ништа, ништа дру 
а Љубичину лицу, обори очи, али му лице засија великом радошћу. »Ето, кажем ја: само полако, па 
ускочи на коња и оде.</p> <p>Гојку опет засија радост на лицу.{S} Сети се Веље са захвалношћу.{ 
м као да сазнаде шта је то, у очима јој засја дивља, неописана радост, она неким необичним покр 
јављати.{S} И то је, без сумње, Гојкова заслуга.{S} Па због Гојка је дошао и учитељ Аксо... »То 
е.{S} А ово сад... ви сте примили своју заслужену плату од државе...{S} Још да наредимо само са 
 Можда ће се Бог и нама окренути... кад заслужимо.</p> <p>Она му паде око врата и горко заплака 
мо!</p> <p>Деца се згледаше; по неко се засмеја гласно, заклонивши главу за леђа другарева...</ 
} Шта ће ти контраве!... настави кмет и засмеја се слатко.</p> <p>— Та није код нас школа од ју 
к приказати као учитељ.{S} Опет се неки засмејаше, а један довикну:</p> <p>— Бијеш ли ти ђаке?< 
ом склопи очи, спусти главу на јастук и заспа...</p> <p>Одједном се расветли цела соба, апи то  
} У неко доба он леже на други кревет и заспа.</p> <p>Изјутра дође лекар, младић, окретан и жив 
p> <p>Љубица се склупча и ућута док јој заспа уморна мати.{S} Лежећи уз њене топле груди, она с 
 соба, апи то сад није она соба у којој заспа, него она у Београду, у железничкој улици.{S} Она 
 и Гојко са писарем.</p> <p>— Овај би и заспао у школи, чекајући да ја одем, рече писар смејући 
 шареницом, па ипак беше тако слатко ту заспати!{S} Нису имали ни своје куће.{S} Прво сећање из 
 чича Стојан сенца... мирише ка душа да заспиш к’о јање.{S} Јес’ братићу!... </p> </div> <div t 
 кад виде толике очи управљене на себе, застаде, збуњена и преплашена, па као да се премишља ку 
У кујни нешто клопара... она се уплаши, застаде...{S} Чује се кашаљ...{S} Ах, то је Стојан...{S 
 n="40" /> поздрав једва климну главом; застаде и саслуша Гојка, који му се представи, па као п 
 настави она, па одједном <pb n="86" /> застаде, не знајући да ли да му све каже: незгодно јој  
се осмели, те уђе к њој у школу.{S} Она застаде, загледа се у њега, и као да јој одједном сину  
 је некаква слутња, <pb n="91" /> и она застаде.{S} Предахну од уморна хода и загледа се у даљи 
е! викну ћата, идући за њом.</p> <p>Она застаде, двоумећи.{S} Чинило јој се да треба нешто поне 
 паде тешко.{S} Отпусти децу кућама, па застаде пред чичом и погледа га слободно, право у очи.< 
вориште, па кад виде њу, изненади се па застаде.</p> <pb n="203" /> <p>— Баш ниси потревила, ре 
звуче...{S} Ха, присети се он нечему па застаде. — Јеси ли ти баш видео да је акт из Министарст 
..</p> <p>Идући у школу изјутра, Љубица застаде између два воћњака, да се надише овога мирисног 
ла са учитељевим стварима.{S} Учитељица застаде у недоумици: ваљало је прозборити још коју реч  
Вуче... обарач се покрену и чини јој се застаде...{S} Она се спреми да повуче јаче... али истог 
, да га је оставила.</p> <p>Она изиђе и застаде на степенима.{S} Јамачно га опазише у мраку, те 
ном женски гласови.{S} Љубица претрну и застаде...{S} Гојко беше већ позеленео од страха.</p> < 
{S} Скочи и пође к вратима, па одједном застаде у некаквој двоумици.{S} Беше га срамота, тешка  
се тамо и ону другу кутију, па одједном застаде и отвори је.{S} Из црнога плиша, чиме је обложе 
мучите...{S} Глас му веома задркта и он застаде, па као да прогута нешто што му дође уз груди д 
пит, и ступих у гимназију!...</p> <p>Он застаде, трљајући руком чело, као да се одмара од велик 
} Он и сам не зна зашто му баш та мисао застаде у глави, он не помишљаше ни на шта друго, али т 
сани на његову лицу...{S} Прва му мисао застаде на револверу, који он не имађаше...{S} Свеједно 
} Јамачно га опазише у мраку, те Влајко застаде на вратима, а она сама пређе двориште.{S} Отвор 
и чуо сам да сте миран човек... он опет застаде, очекујући Гојкову реч.</p> <p>— О, господине.. 
е доиста редак и величанствен накит.{S} Застадоше јој очи на њему дуго...{S} Она га придену у к 
ора, погледа сумануто око себе и очи му застадоше на неком човеку, који се лукаво иза плота осм 
олу, идући главним улицама београдским, застајала пред златарским излозима и остајала тако као  
ечему, па одједном, мало отежући речи и застајући на неким изразима, настави:</p> <p>— Ја сам д 
ад хартијом, а Гојко хода преко школе и застане, кад га Веља што упита.</p> <p>— Ето ти, брате. 
знајући да ли да иде напред или да мало застане.{S} Она се диже и опет га погледа.{S} Јест, то  
 путник се диже и пожури к школи, да би застао школски одбор на окупу.</p> <p>»Учитељица нема с 
 ствари да саставим, замуца изненађен и застиђен кицош.{S} Беше поцрвенео од срамоте, па не зна 
ни стајаше сто, покривен белим као снег застирачем; на њему послужавник са слатким и чаша воде, 
ешена цела гардероба и покривена чистим застирачем.{S} Чим уђе у собу, девојка се скиде, па обу 
рачка...{S} Видиш, стоји велика мрља на застирачу од ормана... извесно је од вина...{S} Али брж 
сад благује?...{S} Али црн и непровидан застор будућности све то скрива од људских очију, док м 
после све више и више... навлачи се црн застор око њега, он се губи, пропада некуд и не види ни 
њу, неку зебњу од тих непознатих, црним застором покривених дана, који јаком наступају...{S} Он 
е оно што јој је омотало очи и ум црним застором, те не види ништа...{S} Али шта је, шта је?... 
ужбу, рече писар, вадећи хладно печење, заструг са сиром и кајмаком, лук и неколико бутела пива 
једини другови у срезу.</p> <p>— Кад ти заступаш жену, какву ли она дужност сад врши?... рече о 
код кога су се намештале справе за лов, засут; све срушено, уништено, па ветар преко те пусте г 
 ме!{S} Боли ме глава, одговори Љубица, затварајући врата.{S} Скиде са себе неку горњу хаљиницу 
S} Нисмо ми, онако рећи, зликовци... да затварамо учитеља своје деце... нако без кривице, по ту 
израсло трње и коров; плетар, у који је затварана једина коза шута, јамачно је однесен или је с 
по, док ниси измирио мањак.{S} А за оно затварање имаш право.{S} Ја нисам ни послушао све како  
 па кроз неколико дана господин писар у затвор... после већ буде осуђен на робију и тако... јес 
наступиле разне промене.{S} Пера је већ затворен; комисија, која му је одређена за извиђање зло 
 <p>Овако уморан, обучен у неке прљаве, затворене боје, панталоне и капут, са црним широким пру 
, затим се зачу глас:</p> <p>Није овде, затворено је, видиш...</p> <p>— Куцни, братићу, нек те  
која се од половине на ниже преливаше у затвореножуту боју; висока и отегнута чела, дугих спљош 
сад очекује важнији посао.{S} Чим дође, затвори се у учионицу и стаде преписивати ону хартију,  
зо, на пречац, повуче у себе ваздуха... затвори уста, поћута, па опет повуче ваздуха...</p> <p> 
м на врата која вођаху у другу собу, па затвори касу и оде кроз та врата.</p> <pb n="134" /> <p 
рада...{S} Ево и њега!...</p> <p>Чим се затвори двориште за Милицом, на вратима се појавише Бог 
> <p>Жандарм се обрте војнички, изиђе и затвори врата лагано, а капетан се окрете Гојку.</p> <p 
е издржавати школски прирез, па нек вам затвори обадве школе.</p> <p>— Е, моја госпођо, ко би о 
ану, врисну и осу грдње на њега, али он затвори врата за собом и настави рад.</p> <p>Писар дола 
 и погледа унутра...{S} Баш тада Влајко затвори за собом врата, изиђе да види ко лупа.{S} Гојко 
S} Отвори га и гледа како ради, па опет затвори и гледа.{S} Нарочито јој се свиди ланац, са леп 
 издржи оволике терете...</p> <p>— А ви затворите школу.{S} Јавите министру да не можете издржа 
ће бити?{S} Куд оде сад?{S} Да ли ће га затворити, и зашто?...{S} Јамачно оде ономе... да и њег 
а, па после?... хм... после ће ме ваљда затворити.{S} Може ме напасти онај пандур... јест, тамо 
х дана.{S} После пола часа за Гојком се затворише апсанска врата и зарђала реза шкрипну оштро.. 
е, није то... </p> <p>Вратнице се давно затворише и пријатељи замакоше у сокаке, а она се још м 
 ме напасти онај пандур... јест, тамо у затвору туку!...{S} Али неће, неће... видим ја како кап 
е од вас двоје.{S} И ти јуче цвокоћеш у затвору од зиме, а данас јој пружаш руку!...</p> <p>— Ш 
је, па оде.{S} Никакве претње, никаквих затева не чу се више од њега.{S} Љубица се већ тако нав 
то се мора одмах наређивати... одмах... затеже он опет, избегавајући да каже јасно своју мисао. 
иста говорили против владе... — капетан затеже овде — јер сам уверен, а и чуо сам да сте миран  
да излази на двориште, иначе би га овај затекао баш како виси на прозору и гледа зачуђено.{S} Г 
 Шта велите сад?!...{S} У другој години затекоше нас професори у кафани за картама, хтедоше нас 
ци весело, и отпоче рад.</p> <p>Веља их затече на послу; уђе у Гојкову школу и, пошто изиђоше д 
мо махну њима по некад у страну, почешу затиљак и опет ћуте и слушају.{S} А ћата се распричао у 
ерну страну, па груну песницом у врата, затим се брзо врати на прозор и погледа унутра...{S} Ба 
 Обрте се око себе, као да нешто тражи, затим корачи и упути се за децом к своме стану.</p> <p> 
груну врата, покушавајући да их отвори, затим се зачу глас:</p> <p>Није овде, затворено је, вид 
аспознаваше, и ако беше у густом мраку, затим се котурови стадоше растезати у дужину, стварајућ 
ту, све ће олакшице он њој чинити...{S} Затим се вешто наведе разговор на неке учитеље и једну  
ад: ено још их учи како се то игра«.{S} Затим се окрете својим несташцима и строгим тоном врати 
а и отури је од себе са одвратношћу.{S} Затим се пружи по кревету и остаде на њему, непомична,  
 сама видиш да нас околности зближују.« Затим пружи руку учитељу и таман да проговори (беше већ 
Љубица то опази, па се најпре зачуди, а затим се опет насмеши и проговори му тихо:</p> <p>— Ниј 
 да чује разговоре о новој влади, па се затим диже и прође кроз село.{S} Кад беше поред познато 
овца, један одборник уписа своје дете и затим чича Стојан стаде да позива једног по једног роди 
то звонца и прапорци на коњима.{S} Мало затим дојурише у бесној трци два добра коња са санкама, 
е.{S} Они сврнуше у једно сокаче и мало затим нађоше се под једним хумом, што се поносно издига 
 се прекиде сама, он поцрвене, па одмах затим пребледе, и таман се стаде домишљати шта ће сад д 
Устани!... викну она оштро, па се одмах затим трже и узе благ тон. — Кад год ја што кажем коме  
 оставку.{S} Другог излаза нема.</p> <p>Затим Веља стаде причати о оној двојици што им се спрем 
Није Бог дао свакому све дарове.</p> <p>Затим обоје стадоше запиткивати час Гојка час Љубицу, т 
 стубови дима, који се на овом вечерњем затишју само љуљушкаху, док се на великој висини не рас 
идимо.</p> <p>— Како не, како не!...{S} Зато сам и дошао.{S} Дете пише: исцепало се, обосило, а 
</p> <p>Немој да мислиш о њему више.{S} Зато ти се и јавља што једнако мислиш. </p> <p>— Како м 
на боље, да ће све ићи старим путем.{S} Зато не оде родитељима, и ако се спремала до сад.{S} Не 
 као да не знаш оног зликовца!</p> <p>— Зато и говорим што га знам...{S} Мене и сваког другог о 
 Љубица за ту вештину није ни знала, па зато јој ревизор смањи оцену и даде четворку, рекавши д 
 узалуд практиковао дванаест година, па зато се сад не бојим ни једног правника.{S} Моје осудно 
буњени: у селу су посете врло ретке, па зато оне вазда изазивају неку нервозну бојазан што се р 
љубави, коју сам ја погазила, па ме Бог зато казнио и сад други гази моју љубав...{S} И све, ам 
 се не меша у његове »послове.« Жена је зато да слуша и ради, а муж је господар; он може што хо 
ет говори: неће да ми купи десетне мере зато, што брезовичка учитељка скупља скоруп у највећу ц 
 Е сад ви нама да дате један савет, јер зато смо управо и дошли, рече она, па им исприча свој ј 
еру писара, да је осуђен на дугогодишње заточење. <pb n="158" /> Довољно узрока за узбуђење и ж 
ст и све... као да је осуђена на вечито заточење.{S} Она гледаше Гојка, који стајаше уз њу, узн 
 радимо много, неуморно...{S} И кад нам затреба одмора, да га нађемо у нашем гнезду...{S} Та то 
ури се тако у висини, па опет над баџом затрепери чисто небо, обасјано благим зрацима.{S} Али ј 
09" /> <p>Гојко махну руком... одједном затрепта очима, затресоше му се вилице и опет се заплак 
расла кратком чекињавом косом брада; он затрепта очима и одједном рукну у плач.</p> <p>— Десет  
д ме глава по мало боли...</p> <p>Гојко затресе плећима и изиђе из собе, не рекавши никоме ни р 
махну руком... одједном затрепта очима, затресоше му се вилице и опет се заплака, јецајући као  
и.{S} Одједном пребледе сав, руке му се затресоше, подиже очи и погледа Љубицу право, отворено, 
едном поче бледети, усне се искривише и затресоше, цело му тело задркта, нарочиту слабост стаде 
на погледа...{S} Само се вилице понекад затресу и опет се окамене...</p> <pb n="184" /> <p>А Го 
, па се на ниже спушта, превијен и мало затубаст, нос; брада му обријана, необично развијена и  
та...{S} Љубица, како јој беше слободна затурена глава, угледа је одмах и само рашири очи...{S} 
 превио Љубицу преко наслона, глава јој затурена, па припао пуначком врату и љуби...{S} Жена ју 
мењена, чак јој и глава остала још мало затурена, а она само гледа то увијено чудовиште, које ј 
тресући се од узбуђења.{S} Глава јој се затури, очи се помутише, и она остаде на његовим грудим 
је дотле био веома расположен, одједном заћута и не проговори ни с Влајком ни с Љубицом ни речи 
ма, па видевши ко долази, намргоди се и заузе неки одсудан, само њој својствен положај ишчекива 
ко у њој не беше оџака.{S} Ову оџаклију заузела је Љубица и већ уредила у њој свој скромни наме 
ћи на све друго...{S} Тако су га и сада заузеле земљорадничке задруге.{S} Непрестано је трчао с 
ној лепоти, памети, лепом положају који заузима...{S} Љубица, коју све више обузимаше женска су 
и.{S} Мисли не могу да <pb n="56" /> се зауставе на једном предмету, но само пролећу, увећавају 
 и погледа Вељу, који се спремаше да га заустави.</p> <p>— Добро, добро!...{S} Иди ти сад мало  
 почне прозивати децу гласно, Љубица га заустави.</p> <p>— Нека деце код мене... ја и онако рад 
ћ увиђа да ће проћи овако ако га она не заустави.{S} То је без сумње и Љубица увидела, па му пр 
исао.</p> <p>Љубица га ухвати за раме и заустави га, старајући се да му разгледа лице.</p> <p>— 
длази и долази забринута, али се Љубица зауставила на једној мисли, па само њом живи, само јој  
рвенећи.{S} Видело се да је због тога и зауставила Гојка, али није могла одмах да се обрне с по 
а има се на чем, у пространом Београду, зауставити и забавити.{S} Ту се ређају многи »предмети  
 трава покрила је воћњаке, па је милина зауставити око на том зеленилу.{S} Шљиве цветале, па се 
 то време дојурише сокаком једна кола и зауставише се далеко од школских вратница.{S} Изиђе из  
S} Друге бриге, друге муке обузеше је и зауставише на себи сву њену пажњу.{S} Какав испит, школ 
гу, одједном опази да му се очи крећу и заустављају се на њој...{S} Да су десет пушака наперене 
</p> <p>После стадоше мисли прелетати и заустављати се на разним другим средствима освете.{S} С 
ишно.{S} Знате, обрте се он учитељици и заусти нешто да каже, ал’ она плану и прекиде га:</p> < 
е, а хтела би да каже бар једну реч, да захвали.</p> <p>— У десет часова тачно пустите децу кућ 
Љубица, јер не би лепо било да му се не захвали на услузи.</p> <p>— Молим вас, не треба речи да 
пријатељске речи, Љубица подиже главу и захвали му се пријатним осмехом.{S} Он се беше спремио  
и.</p> <p>Она га после ове речи погледа захвално па промени разговор и узе веселији, љубазнији  
е заједнички преживише, и ниједна сенка захвалности да засија у њему, ни туге за растанком... н 
сија радост на лицу.{S} Сети се Веље са захвалношћу.{S} Истина, срце му опет зебе од какве нове 
е, господин учитељу у друштво!</p> <p>— Захваљујем, морам на посао.{S} Децо, у школу! скомандов 
спођица, држим, неће отказати?</p> <p>— Захваљујем... али сам тако уморна, да би ми сад одмор б 
у школу, чудећи се својој присебности и захваљујући случају што му се језик тако одреши.</p> <p 
 у највећу цименту, а са мањима фамулус захвата воду...</p> <p>— Гле ти паксијана како ми опоро 
3_C15"> <head>XV.</head> <p>Пала влада! захори се по варошима и паланкама, па лагано дође одјек 
сле о свему, па онда Љубица, на материн захтев, стаде причати о себи, о раду у школи, како све  
о што има доста муштерија у вароши а не захтева велики капитал.{S} Тако се с муком школовала у  
е Љубица.{S} Од мене ће на испиту да се захтева сто чуда, а ја од вас захтевам све школске потр 
држати угледна предавања, али претходно захтева да обоје оду к њему у госте и да проведу заједн 
иту да се захтева сто чуда, а ја од вас захтевам све школске потребе.</p> <p>— Сиротиња смо, го 
 <p>— Знам, али то не ваља; не одговара захтевима хигијене ни науке...</p> <p>— Ха-ха-ха... нас 
свој нови стан, па се врати са одлучним захтевом: да се њему одреди накнада у десет, а учитељиц 
ово савијеном гнезду.{S} Мучно да ће ту зацвркутати млади птичићи и раширити крила домаћа срећа 
о, куд смо пре ишли на реку...{S} Чудно зацело: ревизор се љути што деца знају трећину читанчиц 
 се домишљати од сваке руке, рече она и зацену се од смеха.</p> <p>Гојка обузе пријатна топлина 
 умете да се браните, одговори му она и зацену се од смеха, сећајући се јучерањег призора: кад  
сјајно зеленило...{S} На истоку се небо зацрвенело, помолио се иза брешчића зажарен, усијан кот 
еког белаја стиди...{S} Ено га, видите, зацрвенео се па обара очи.{S} Још да му није ове густе  
 час у Љубицу, којој се образи одједном зацрвенеше, као да ће сад из њих крв бризнути.</p> <p>Љ 
док не дође на ред Драгутин.{S} Тада се заче прва и права ђачка љубав, која је трајала и свршил 
е ужасне мисли, коју угуши одмах, још у зачетку.</p> <p>— Трчи, трчи за доктора! одговори Стоја 
е одбрани, а она кидиса на Љубицу...{S} Зачу се само јаук Љубичин од бола, па онда њен истерича 
итар и зађе некуд иза Гојкових леђа.{S} Зачу се отуд најпре шапутање, па онда јаснији одговор,  
та, покушавајући да их отвори, затим се зачу глас:</p> <p>Није овде, затворено је, видиш...</p> 
ати неку песмицу.</p> <p>Пред школом се зачу разговор; поред прозора промакне по неки старији ђ 
годи... лице се одједаред као изненади, зачуди, обузе га смртно бледило...{S} Камџија га опет о 
стога тренутка скикну кер...{S} Скикну, зачуди се јамачно шта га то буди из дубока размишљања,  
е ка говеда пред олујом.</p> <p>— Е?... зачуди се Гојко, и подиже главу.</p> <p>У том се отвори 
ш ли да зовемо доктора?</p> <p>— Зашто? зачуди се она, као да се буди иза сна.</p> <p>— Па види 
чунају на таблицама.{S} Љубица се веома зачуди кад виде да учитељ већ предаје о словима.{S} На  
 Као да и Љубица то опази, па се најпре зачуди, а затим се опет насмеши и проговори му тихо:</p 
а, непријатна, ноћнога дежурања Веља се зачуди овој шали, али се брзо прибра, поздрави се са ле 
ио у школу до абаџиске чесме.{S} Она се зачуди његовој појави, а он пружи руке радосно.</p> <p> 
ву окренуо у страну.</p> <p>И Љубица се зачуди, кад пре нађоше ову згоду за послужење, а на Вељ 
мили, кажу ми кметови.</p> <p>Љубица се зачуди, хтеде му рећи да је примила скоро за целу годин 
ко обрте и изиђе на врата.{S} Стојан се зачуди кад га угледа оваква.</p> <p>— Што си таки, јадн 
 виде колико новаца Љубица узе, и он се зачуди:</p> <p>— Охо... то је новац! узвикну он, бришућ 
граду, неким малим послом... рече он, и зачуди се сам зашто је морао то слагати.</p> <p>— Био м 
ба...</p> <p>Гојко се трже... погледа и зачуди се откуд он сад у својој соби, седи на столици и 
..{S} Чуј ти само мене.{S} Па кад се он зачуди и запита како и шта је, а ти опет: што ме уби и  
амо; оди, ја сам учитељ.</p> <p>Деца се зачудише.{S} Видело се да су све друго очекивала, само  
ли пришавши близу, стадоше.{S} И они се зачудише необичну изгледу његову.</p> <p>Беше то човек  
 вреди.</p> <p>— Од куд ти знаш? упита, зачуђен, Гојко.</p> <p>— И ја, знаш, стојао нодекана, н 
ти његово дисање...{S} Он само гледаше, зачуђен, шта се то догађа и очекиваше нешто страшно...{ 
е Гојка, који стајаше уз њу, узнемирен, зачуђен овом изненадном срећом, и не осећаше према њему 
 шта му је то? пита је кмет, као бајаги зачуђен.</p> <p>Љубица му објасни; рече и колико ће кош 
 напоље.{S} У прво време и Љубица стаде зачуђена и посматраше како се вије и таласа велико дечј 
<p>— Како то!? повикаше Гојко и Љубица, зачуђени.</p> <p>— Остао удовац, брате, па осиротео, од 
...</p> <p>Љубица и Гојко стајаху неми, зачуђени пред овим ретким призором, очи им лутаху с јед 
ше примицаше, њихова лица постајаху све зачуђенија.</p> <p>»Какво ли је ово чудо?« као да се пи 
груди до грла.{S} Љубица га гледаше све зачуђеније и збуњеније, поцрвене и стаде дисати убрзано 
 страдаш?... дочека је мати са сузама и зачуђеним погледом.</p> <p>Љубица само крену очима бесм 
 рече малишан седећи и даље и гледајући зачуђеним погледом час десно час лево око себе.{S} Њего 
илице од страшна бола, а очи се широко, зачуђено отворише.{S} Као кад неко добије тешку рану из 
тај говор ње не тиче, гледа преплашено, зачуђено, унезверено, питајући се у себи: како то одјед 
.</p> <p>Љубица диже главу и погледа га зачуђено. »Шта хоће они... о чему то говоре?...{S} Какв 
 гомили, завук’о прстић у нос, па гледа зачуђено ове нове и необичне за њега призоре.{S} Љубици 
атекао баш како виси на прозору и гледа зачуђено.{S} Гојко се врати у школу, пусти ђаке, па ста 
ам шта је то. </p> <p>Љубица га погледа зачуђено; учини јој се да он ово не говори будан, но ка 
 већ радите са словима? упита га Љубица зачуђено.</p> <pb n="49" /> <p>Веља се смешка неприметн 
<p>Писар бројаше паре, а Љубица гледаше зачуђено у гомилу банкнота и стаде их купити и слагати  
, он би бежао даље, даље... и гледао би зачуђено, преплашено.{S} Шта је то... је ли смрт?...{S} 
>Веља се смешка неприметно, и сам прави зачуђено лице, као бајаги чуди се питању.</p> <p>— Јуче 
не очи, развуче му се брк у страну и он зачуђено махне главом и у себи прошапће: »Часни је убио 
. </p> <p>— Каквој њиви?!... узвикну он зачуђено, али му глас дркташе од љутине. — Шта си тамо  
 враћајући се ноћишту; зажубори речица, зашапућу капљице што се слевају с камења, а сутон се њи 
де шта је урадила, увиде како је далеко зашла, и тога тренутка у њој се створи стална, одлука:  
 овде, узвикну она, видевши да је сунце зашло.</p> <p>Они се упутише низ брдо, говорећи о послу 
 над слабим човеком, који је без икакве заштите, коме ништа друго не остаје, него да сагне глав 
ито јадне, сиромашне, деце, која су без заштите!...{S} Али мој добротвор оздрави!...{S} Видите, 
о његов добар друг...{S} Он га може и у заштиту узети, кад устреба; зна он: сила је Влајко!{S}  
е на отворен инат, надајући се на моћну заштиту писареву.</p> <p>Једне суботе у вече уђе Стојан 
 <p>— Зашто?!... зашто?!...{S} Све ово, зашто?!... узвикиваше јадник гласно. — Боже, оволико ст 
ђосмо... сви је уважавају!...{S} Зашто, зашто?...{S} Јер се она крије и слободно гледа свакоме  
ти!{S} Зар би Бог допустио?{S} И зашто, зашто...{S} Шта хоће он... шта му то остаде неисказано, 
 отрова.{S} Право има!...{S} Али зашто, зашто све то мораде бити?...{S} Да ли је требало коме м 
ема њој, не воли је више.{S} Али зашто, зашто?{S} Не може бити да ће јој ко отети ону љубав, ко 
опет: што ме уби и осрамоти, господару, зашто оногај ти тако једнога тако рећи свога чиновника  
агрцну од јецања...</p> <p>— Зашто?!... зашто?!...{S} Све ово, зашто?!... узвикиваше јадник гла 
реме: што је ово овде крваво? откуд?... зашто то!... од чега?...{S} И Гојко, изненађен, само се 
че поред ушију... </p> <p>Шта је ово... зашто он иде?...{S} Ни сам не зна, управо неће да зна,  
 оволико страдање!...</p> <p>— Зашто... зашто?!... одјекиваше очајно питање стоти пут по празно 
: откуд то?...{S} Како може бити!...{S} Зашто?...{S} Од чега?...</p> <p>Љубица гледаше, пренера 
видим све унапред, да видим крај!...{S} Зашто не могу бар у душу да му завирим, да видим шта им 
м кад уђосмо... сви је уважавају!...{S} Зашто, зашто?...{S} Јер се она крије и слободно гледа с 
итава јата наде и заносних снова?...{S} Зашто јој се пронесе у памети одједном сјајна мисао: сл 
и шта је ово, шта ће ово да буде?...{S} Зашто она одједном осети неку пријатну зебњу у души?... 
вас, шта ћете ви овде, ко сте ви?...{S} Зашто се плећете у оно што не разумете и што није ваш п 
осети неку пријатну зебњу у души?...{S} Зашто поврвеше из душе читава јата наде и заносних снов 
и све свршено.{S} Може се и вратити.{S} Зашто не!...{S} Написаће Гојку да је болесна, и онда ни 
— Јуче сам почео, одговара он наивно. — Зашто се ви као чудите?</p> <p>— Па, знате... нама су п 
. — Боже, оволико страдање!...</p> <p>— Зашто... зашто?!... одјекиваше очајно питање стоти пут  
ша, он се загрцну од јецања...</p> <p>— Зашто?!... зашто?!...{S} Све ово, зашто?!... узвикиваше 
ане да се увија око учитељице.</p> <p>— Зашто нисте израдили сто и таблу, кад сте радили скамиј 
све, што је се могло поменути.</p> <p>— Зашто нисте дошли к мени раније?{S} Што сте трпели толи 
ече она бледећи, као у страху.</p> <p>— Зашто?...{S} Зар да пропустите овако занимљив призор! о 
гледајући је са интересовањем:</p> <p>— Зашто ви, госпођице, већ четири месеца не примате плату 
S} Хоћеш ли да зовемо доктора?</p> <p>— Зашто? зачуди се она, као да се буди иза сна.</p> <p>—  
оже више избегавати, не знајући ни сама зашто...{S} Она се осети као да се нагнула над провалиј 
дова његову доласку, не знајући ни сама зашто: да ли због ове самоће и непрекиднога ћутања, или 
ојим кратким ногама.{S} Он и сам не зна зашто му баш та мисао застаде у глави, он не помишљаше  
уд оде сад?{S} Да ли ће га затворити, и зашто?...{S} Јамачно оде ономе... да и њега пита, па по 
може бити!{S} Зар би Бог допустио?{S} И зашто, зашто...{S} Шта хоће он... шта му то остаде неис 
{S} И шта оно вели: »Нашло се мртво!« И зашто баш сад мора, онако кришом, да му предаје онај ве 
ом.{S} Испричајте нам то како је било и зашто?</p> <p>Капетан се диже, приђе Гојку и метну му р 
овати.{S} Ето, видите... сад знате и ви зашто сам зимус страдао.{S} Тако је морало бити!...{S}  
аслушају обоје.{S} То ће и бити!{S} Али зашто?«...</p> <p>— Изволите један акт из Министарства, 
 као од отрова.{S} Право има!...{S} Али зашто, зашто све то мораде бити?...{S} Да ли је требало 
p> <p>»Иду страдања, видим ја...{S} Али зашто не могу да видим све унапред, да видим крај!...{S 
днео према њој, не воли је више.{S} Али зашто, зашто?{S} Не може бити да ће јој ко отети ону љу 
алим послом... рече он, и зачуди се сам зашто је морао то слагати.</p> <p>— Био ми ономад отац, 
одирну друга стабла, пера се сплетоше и зашушташе...{S} Они испод крушке поскакаше и нестаде их 
хатом, ослободи се одједном свију мука, збаци са себе страдање и патњу и оде са овога света.</p 
еше у стању да разуме све што се око ње збива.{S} Неке страшне речи уједају је за само срце и и 
аве.{S} Али сад... сад не видите шта се збива, јер иначе ме не бисте ни погледали.{S} О, ала ме 
чно, она не разумеваше шта се то са њом збива, беше занесена...{S} И као кроз сан чује познати  
бица се радо ухвати за ту мисао. »Јест, збиља!{S} Колико сам се ја онда уплашила и наједила, а  
 збор за избор управе, па ћу тада...{S} Збиља, јеси ли се ти уписао у Учитељско Удружење?</p> < 
убане мој, верујем...{S} Ха-ха-ха...{S} Збиља романтично!...{S} Прелесна дјева куша постојанств 
лите се, госпођице, почетком у раду.{S} Збиља, како иде?{S} Данас сте почели.</p> <p>— Љутила с 
 га не погледа, но сакри очи. </p> <p>— Збиља?... запита Љубица живо, па видевши да Влајко наро 
пштим.{S} Ала ће да зине!</p> <p>Љубица збиља зину од чуда.{S} Још пре две недеље она се нешто  
у на његовим грудима?...{S} Је ли се то збиља већ свршило?...{S} Он се наже њеном уху и прошапт 
 украсу као приковане...</p> <p>Беше то збиља необично уметнички израђен златан часовник, посут 
ема свему, па чак и према овом писару. »Збиља, красан човек.{S} Како је само учтив, пријатан, с 
ујета, попушташе по мало од оне првашње збиље, па се стаде и она упуштати у разговор, који је в 
ту помешано милине са неком полусмешном збиљом и важношћу.{S} Друкчије и не бива: право из школ 
амо, гледајући је тако веселу.{S} Он се збиљски за њу привезао; заволео је како никад до сад ни 
 раздвајаше и не допушташе никакво веће зближење.{S} С тога су се они ограничили на тих, озбиља 
а је да се упозна са том дечицом, да се зближи са њима.{S} Знала је начин којим се то најбоље п 
јпосле што?...{S} Нека!...{S} То ће нас зближити, кад опази да ја ништа...</p> <p>Дочека је на  
у, о свему, док се тако мало упознаше и зближише, па онда поче по издаље добацивати похвале њен 
 »Ето ти... сама видиш да нас околности зближују.« Затим пружи руку учитељу и таман да проговор 
} Сад му беше најтегобнији тај положај, због кога је и иначе трпео доста.</p> <p>— Јест... боле 
осом, а, лице веома развијено, кошчато, због чега не силажаше са њега сталан израз грубости, ал 
очише у школи два најодраслија ђака.... због неке увреде...{S} Истукоше ме пред друговима, осра 
рата.</p> <p>— Мика пише, често пише... због њега сам ти и дошао.{S} Ти му сама рече да остави  
n="131" /> <p>— Био... јест, био сам... због квартирине.{S} Ни ви нисте још ништа примили, кажу 
и ако кмет признаде, да му је »левизор« због мапе начинио »премедбу« и да му је капетан строго  
сеца, доста је чекања.</p> <p>— Знаш да због прве плате примам оба ова месеца по пола...</p> <p 
 неће то допустити.{S} Толико се кидала због те своје зле особине, која јој сметаше и као девој 
ан!{S} Неумна, она је сад нерасположена због овог Гојка, а можда и због другог чега, не зна ни  
о је, без сумње, Гојкова заслуга.{S} Па због Гојка је дошао и учитељ Аксо... »То је паметан учи 
... као Стојан, јамачно јесте.{S} И све због ње!...{S} И он још јаче осећа овоју безмоћност и у 
 он био окупио председника да је оптуже због неморалног владања...{S} Њу, једну од најпоштенији 
ри Љубица, црвенећи.{S} Видело се да је због тога и зауставила Гојка, али није могла одмах да с 
аш због тога, господин-свештениче, није због тога што... није због школе.{S} Има и богослова ко 
-свештениче, није због тога што... није због школе.{S} Има и богослова који рђаво певају.</p> < 
е првина.{S} Али се боји ревизора, и не због оцене, него просто онако, боји га се као човека ош 
ред страшном државном контролом и дркће због својих недела...{S} Али да и он зна, да га одовуд  
ли тако неумешно, да деца одмах опазише због чега се она обраћа к њима, па сваки час погледаху  
{S} Ја сам учествовао због друштва, а и због ручка, за који сам знао да ће се давати после прег 
ерасположена због овог Гојка, а можда и због другог чега, не зна ни сама,.. јест има још нешто, 
оласку, не знајући ни сама зашто: да ли због ове самоће и непрекиднога ћутања, или је ту нешто  
 <p>— Не верујте!...{S} Ви сте страдали због доброга срца свога... </p> <p>— Чекајте!... прекид 
омену да ће имати великих непријатности због тих украса, и замоли је да то све скине и остави к 
> <p>— Ни најмање.{S} Ја сам учествовао због друштва, а и због ручка, за који сам знао да ће се 
 се хладноћа међу њима увећа, а то само због оног безразложног женског ината. »Шта ми се он ту  
он готов на све услуге, просто и једино због њене самоће и сиротиње, јер зна да тако исто чами  
</p> <p>— Ја сам дошао од куће нарочито због вас.{S} Чим сам чуо синоћ... о којечему, одмах сам 
<p>Гојко, нешто из радозналости а нешто због оскудице, оде до суднице, да покуша пречистити рач 
ем на робију или још да изгубим и главу због њених враних очију!...{S} Ехе-хе!...{S} Биће, вели 
н је богослов.</p> <p>— Та оно није баш због тога, господин-свештениче, није због тога што... н 
асвим!...</p> <p>— Е добро, добро...{S} Збогом! и капетан га пропусти пред собом.</p> <p>Кад се 
ица се премишљаху да ли да иду и они на збор.{S} Они су испитани још велике недеље, провели су  
тељског Удружења беху позвани на срески збор.{S} Гојко и Љубица се премишљаху да ли да иду и он 
радићемо озбиљније.{S} Скоро ћемо имати збор за избор управе, па ћу тада...{S} Збиља, јеси ли с 
еља, и оде напред. </p> <p>Чим се сврши збор, Гојко и Љубица изиђоше, готово неопажени, па као  
на железничку станицу, где је оно држан збор, а на његово место одмах дође један њихов друг из  
железничкој станици, где је био одређен збор у месној школи.{S} Још из дворишта опазише да је д 
једна не интересује оним што се ради на збору.{S} Најпре се посвршаваше неке дружинске ствари,  
} Изнурена, ослабела, лице се већ доста збрчкало, коса у велико почела седети, а она се погрбил 
ши овога неучтива <pb n="103" /> госта, збуни се и уплаши, јер се могао домислити, да му он не  
ву лицу.</p> <p>Доиста, Гојко поцрвене, збуни се и стаде се вртети, као год јутрос пред Љубицом 
ара право у очи, али се овај ни мало не збуни од тог погледа, већ јој приђе слободно и оним пол 
 прага, и упути се к њему.</p> <p>Он се збуни и готово хтеде проћи, чинећи се да не чује Љубицу 
{S} Он смотри тај поглед па се још више збуни, али ипак одговори:</p> <p>— Три године, ово је с 
авање власти«.</p> <p>Гојко се још више збуни; стаде нешто муцати, одговарати, не знајући ни са 
е људе што су тамо засели, заплаши га и збуни.</p> <p>»Сад ћу да се сплетем... чим погледам у т 
ко Савић, учитељ.</p> <p>— А... отеже и збуни се изненађена девојка.{S} Ви сте, дакле...{S} И ј 
 на њега, али се одмах трже, поцрвене и збуни се.{S} И он беше збуњен, управо у двоумици, не зн 
ише је жене са децом.{S} Она поцрвене и збуни се, а жене почеше запевати: стадоше богорадити да 
иметним осмехом.</p> <p>Гојко се сасвим збуни, поцрвене као да је ухваћен у каквој великој крив 
много живље закуца и она се сама некако збуни, занесе... а пред очима јој тако светло, тако леп 
 сад бити?...</p> <p>Председник се мало збуни, па шмугну у собу.{S} Гојко остаде још мало да чу 
ће бити да се њему смеју.{S} То га опет збуни.</p> <p>— Какав си то друг, болан...{S} Нећеш са  
мех.</p> <pb n="141" /> <p>Гојко се баш збуни.{S} Шта сад да јој каже?...{S} Доиста му није ни  
{S} И шта је то те се писар тако сплео, збунио?...</p> <p>Писарка угледа отворену кутију са гри 
шта може бити!...{S} А немој тамо да се збуниш.{S} Капетан је добричина; не бој се!</p> <pb n=" 
у по једну.{S} Стојан уђе у школу блед, збуњен.</p> <p>— Зове те господин Пера, шапну он Љубици 
а другу. .</p> <p>Гојко беше сав црвен, збуњен, отираше лице марамом и спремаше се да изиђе, ал 
ући узгред Гојка, који стајаше снужден, збуњен, <pb n="108" /> гледајући тупо како му друг отва 
и подсмеха.{S} А он стоји тако сплетен, збуњен, оборене главе, не знајући ни шта да ради ни куд 
а...</p> <p>Писар се измаче, преплашен, збуњен, изненађен, подиже зажарено лице, које одједном  
у писар.</p> <p>— Заборавих... промрмља збуњен Гојко, крећући очима живо, као да гледаше где би 
трже, поцрвене и збуни се.{S} И он беше збуњен, управо у двоумици, не знајући да ли да иде напр 
в урнебес.{S} Он, сиромах, и онако беше збуњен, чим опази радознала женска лица која га посматр 
p>— Хе, оно је било изненада... био сам збуњен;</p> <p>Они прођоше кроз сеоски сокак, по коме л 
?...</p> <pb n="153" /> <p>Гојко, онако збуњен, још више се ушепртља од овога узвика, па стаде  
 толике очи управљене на себе, застаде, збуњена и преплашена, па као да се премишља куда ће сад 
е упознамо. </p> <p>Љубица се осврташе, збуњена, погледајући чешће на Гојка, који се смрзнуо ту 
таман излази из канцеларије.{S} Видевши збуњена Гојка како се осврће у неприлици, не знајући да 
о и пакосно осмејкиваше, гледајући то у збуњена Гојка, који се одједном некако-необично најежи, 
> <p>Изиђоше обоје, мало изненађени а и збуњени: у селу су посете врло ретке, па зато оне вазда 
.{S} Љубица га гледаше све зачуђеније и збуњеније, поцрвене и стаде дисати убрзано...{S} Обузе  
вори о промени.{S} Председник га дочека збуњено, као кривац, а Гојко већ мало подигао главу и г 
а, знате... нама су предавали, поче она збуњено: припрема траје најмање месец до...</p> <p>— Ха 
иде рад и приђе јој, гледајући преда се збуњено, али му још у очима играше она весела, ватра, к 
</p> <p>Гојко скочи с кревета, обрте се збуњено по соби, па видевши да га не очекује никакав по 
ам, а други... не знам одговори Гојко и збуњено погледа у земљу, мрштећи се.</p> <p>— Свратите  
каква је она његова жена!... настави он збуњено, да би себе оправдао. — Раструбила је по целом  
га сад видео, не би познао у њему онога збуњеног, плашљивог јадника. »Да га искасапим свега!... 
м се веома чудновата и необична оволика збуњеност код одрасла човека.{S} И Љубица оборила главу 
ко гледајући у земљу. »Ха, ова несрећна збуњеност, рече он у себи, мрштећи се.{S} Куд баш сад д 
ао велики у почетку...{S} Његова обична збуњеност, кад се састаје с непознатим људима, обузе га 
 за то вам јамчим.{S} Ми смо га у школи звали младом, јер се све неког белаја стиди...{S} Ено г 
ало је не одјурише. »Нисмо те, веле, ни звали«...</p> <p>»Па он бар да је друкчији!«...{S} Да ј 
 преграђена једна мања, коју су укућани звали оџаклија, и ако у њој не беше оџака.{S} Ову оџакл 
ријега, а необичан јој беше овај оштар, званичан тон, који се јасно распознаваше у наредби. »На 
з онај голи Космај?...{S} Гојко ме онда звао да се пењемо...{S} Његова Америка«...</p> <p>Лете, 
ас, поче писар врло учтиво, што сам вас звао мало пре.{S} Заборавио сам да се ваш посао не сме  
и сад мало у школу, греј се, па ћемо те звати кад нам устребаш, прекиде Веља његов монолог, кој 
ледати равнодушно толика чуда у школи и звати се управитељ.{S} Нису те хтели чути... страдао си 
ажи господину Пери да не излази још.{S} Зваћу га.</p> <p>Жандарм се обрте војнички, изиђе и зат 
драви, одговараше газда Цветко, како га зваху сељаци.{S} Сви су те поздравили.{S} Мајка ти рекл 
ац, са лепим украсом на крају, налик на звезду, па га разгледаше пажљиво.{S} И опет она ни о че 
 у њему; он скочи, измењен, страшан као звер, искривљених вилица и разрогачених крвавих очију.. 
ца!«...</p> <p>Гојко се мало ушепртљио, звера очима и гледа прекорно Вељу, држећи да је он крив 
.. баш сад.{S} Ево га унутра у кући.{S} Звера око себе и види насред куће пламен, велики, света 
њио се њен будући муж, Гојко учитељ, па звера око себе...{S} Ту се опет некако смрачи и неки љу 
јежи, увуче главу у рамена, па нервозно звера очима, час у Љубицу, којој се образи одједном зац 
бити?...</p> <p>— Хм... промрмља Гојко, зверајући очима.{S} Ја не знам...{S} Бога ми, не знам.. 
 ми, није вајде...</p> <p>Љубица почиње зверати очима...{S} Шта ли ће сад бити, шта ли ће јој р 
ушепртља од овога узвика, па стаде само зверати по лицима, која га с чуђењем гледаху.{S} Један  
једног вижљастог заплашеног дечка, који звераше по соби као дивљаче.</p> <pb n="16" /> <p>— Пом 
 донесем каквих хоћеш кожа, па к’о живо звере!...{S} Шта ће ти контраве!... настави кмет и засм 
е израз заплашене, дуго гоњене, уморене звери, која се одједном нашла међу својима, ну ипак се  
е, како јој гледа право у очи страшним, зверским погледом, и опет не може да се одвоји од њених 
не види, само се из мрака помаља црвено зверско лице и више ништа...{S} Он изгледа као осуђен н 
вану сабљу пустио те се вуче по земљи и звецка кад удари о какав камичак.{S} Лице му младолико, 
Сад нека је, нек се прибере.« И он оде, звецкајући сабљом нарочито, нек чује она да он одлази.< 
аговестиле.</p> <p>Трже је из тих мисли звецкање сабље.{S} Писар јој приђе, весела лица.{S} Она 
ини јој се да чује са дворишта необично звецкање, баш као да је сабља.{S} Погледа на прозор, а  
ништено, па ветар преко те пусте гудуре звижди и шиба, а Морава оздо, ваљајући своје мутне тала 
..</p> <p>Гле, дечко пролази сокаком... звиждуће и маше одељаном палицом...{S} Одједном је зави 
евач. — Иному солнце, иному луна, иному звјезди... како ли оно беше.{S} Није Бог дао свакому св 
> <p>— Јесте ли ви Гојко Савић, учитељ? звони отуд са врха озбиљан, крупан глас.</p> <p>Гојко с 
н поче неким промењеним гласом, из кога звони најжуднија молба и покорност, полушаптати, замуцк 
вна школа орловичка.{S} Бр.{S} 34.« Баш звони!...{S} Љубици нарочито одузеше смелост и управо у 
бица се расположи, па стаде празна соба звонити од њенога веселог, јасног смеха.</p> <p>Писар с 
а за одлазак, а доле у трњаку, јасним и звонким гласом, чика кос...{S} Милина, не може човек си 
јаше све јаснији и одређенији — беху то звонца и прапорци на коњима.{S} Мало затим дојурише у б 
...{S} Овај намештај, па разне ситнице, звонце...{S} Што ја не одох у полицију?...{S} Дотерао б 
ну дубоку наслоњачу, притиснем дугме... зврр... улети жандарм...{S} Зови ми... хм.. кога ћу...  
промрмља нешто у себи, што је личило на звук:</p> <p>— А-а-а...</p> <p>За председником се диже  
ма баш ништа!...{S} Стој, неки покрет и звук... као да се љубе?...{S} Јест, пољупци!... и слух  
 крушкова, а слух напрегнуто лови сваки звук и покрет...{S} Јест, познаје добро његов глас...{S 
се јасно...{S} О, сваки јој тај отровни звук просеца и прожиже живо срце, сваки јој чупа из срц 
 љубичастом бојом — носи се тај вечерњи звук и бруји далеко ширином, чак тамо до краја потеса,  
 то спојило у један самобитни, нарочити звук, који се носи преко воћњака и кућа, продире кроз г 
иљубљени, опијени страшћу.{S} И на јачи звук мучно да би овога тренутка сврнули пажњу.{S} Он пр 
отеса долеташе некакав необичан за село звук, који постајаше све јаснији и одређенији — беху то 
/p> <p>Гојко је гледа и само слуша онај звучни глас, који иде из самих груди, али не може отвор 
ак се раскаљао, па нигде не можеш ногом згазити од блата.{S} Дохватиш се руком за плот, да би п 
Еј, море... одите овамо!</p> <p>Деца се згледаше; по неко се засмеја гласно, заклонивши главу з 
, братићу мој.</p> <p>Гојко и Љубица се згледаше и насмејаше.</p> <p>После подне таман почеше р 
е од чуда, пребледеше обојица и опет се згледаше.{S} Веља се први прибра, намршти се и проговор 
 сад у великој мери.{S} И попа и учитељ згледаше се после његова одговора..{S} Учини им се веом 
о сумпору, крави, коњу...{S} Тек за нас згода!</p> <p>— Е, а кад дознате да иде који од педагог 
списана мисао: »Хо, море, па ово је баш згода жива!...{S} Права лепотица!«...</p> <p>Гојко се м 
ицу!</p> <p>И за децималне мере он нађе згодан одговор:</p> <p>— Море, шта ће ти онолика цимент 
днако голица, и он само гледа прилику и згодан тренутак да што пре излети из разреда, да се не  
м; не знам како... рече Љубица, тражећи згодан израз — како то нисте живели?</p> <p>— Како?...  
тни и лепи човек њен муж, да су све ове згодне и лепе ствари у собама, — њене ствари, да је то  
гавајући ону заплетену туђу реч.{S} А и згодније му беше да се овако изрази: нека знају да је с 
тешко, с муком, али јој Смиљка помагаше згодним питањима.{S} После настаде објашњење и разговор 
приче...{S} Хехе... не знате како се то згодно усвоји у зимском полумраку... деца не дишу, слуш 
та продужи.{S} А њему се не жури, он то згодно отеже и намешта с нарочитим циљем: да што више р 
себи: »Гледај ти, молим те, какву је он згоду пронашао!...{S} Хо, кићане, јадан си ти муж за ов 
>И Љубица се зачуди, кад пре нађоше ову згоду за послужење, а на Вељино питање и она се слатко  
на камџију и на под.{S} Писар му приђе, зграби га руком за раме и привуче к столу.</p> <p>— Ово 
на радост, она неким необичним покретом зграби кутицу обема рукама, а очи јој стадоше на украсу 
 руку на Љубичино раме, а ја уђем па га зграбим обема рукама, подигнем у вис, па буп о под!...{ 
е к селу, пружи руку на једну од ближих зграда и рече:</p> <p>— Ено је, ви’ш она... с високим о 
о мокрој, раскаљаној земљи, по дрвећу и зградама, цеди се са лишћа и кровова у ситним капљицама 
тирину, пошто она нема стана у школској згради.{S} Чувши то, путник се диже и пожури к школи, д 
/p> <p>»Учитељица нема стана у школској згради« понављаше он детиње речи, корачајући лагано и н 
ше заплете. — Знаш, брате, у једној смо згради, па ми је баш тешка ова свађа...</p> <p>— Верује 
ар она сама да сруши ову, муком озидану зграду своје среће!...{S} Зар да разори сама ово, чисто 
андура, па се одједном надвири у мрачну зграду.</p> <p>— Учитељу, иди кући сад, па знаш онога.. 
е унаоколо, укршта средином, само да се згреје.{S} Осећа и глад, глад у желуцу, али зна да не б 
... ах, шта ја радим!...{S} Она се сама згрози од ове ужасне мисли, коју угуши одмах, још у зач 
ше више учитељице, исто онако најежен и згрчен као и Гојко, обрте се и оде у школу, машући глав 
њем.{S} Уједно опази Гојкову натмурену, згрчену фигуру, па одмах помисли да њега сад гризе љубо 
ецо, у школу! скомандова он, па се опет згрчи и, онако намрштен, оборене главе, уђе са децом у  
{S} Са њеног кревета разбацани јастуци, згужван ћилим...{S} А-а-а!...{S} Као да је нарочито гле 
анашњи догађај.</p> <p>— Е, ти си се ту згунторила... нећемо тако, братићу, да ми ноћас жуљиш г 
ећајући ништа и не мислећи ни о чем.{S} Згурила се, савила се у клупче, наслонила главу на узди 
а ја радим... којешта!...{S} Млада сам, здрава, па зар да се не смем ни с ким нашалити.{S} Није 
...{S} Тако и болесник гледа у сну себе здрава и весела... трчи, јури некога или подиже огромне 
је ко могао познати.{S} Од лепе, младе, здраве жене, постао је костур, омотан кожом.{S} Нема ви 
нулим прсима, које су те, некад једре и здраве, отхраниле и подигле!...</p> <pb n="100" /> <p>С 
у« како изгледа као муж, говори Влајко, здравећи се са Гојком и гледајући га озго са висине, са 
чији разговор очев.</p> <p>— Здрави су, здрави су... сви су здрави, одговараше газда Цветко, ка 
зна за друкчији разговор очев.</p> <p>— Здрави су, здрави су... сви су здрави, одговараше газда 
/p> <p>— Здрави су, здрави су... сви су здрави, одговараше газда Цветко, како га зваху сељаци.{ 
ечно и мало поцрвене од љутње.</p> <p>— Здравља, Боже!{S} Лако ћемо, лако ћемо за то, рече кмет 
рцу; осетише оно познато задовољство од здравља, с којим се код младежи вазда јавља нека жудња  
х сазнаје своју горку невољу: нема више здравља, ни весеља... постао је развалина, рушевина кој 
p> <p>Дође и Љубица.{S} Изменила се.{S} Здравље је поправила, али она дошла некако сасвим друкч 
Него тако... изгуби здравље...</p> <p>— Здравље!...{S} А што ће ми сад здравље... коме оно треб 
/p> <p>— Здравље!...{S} А што ће ми сад здравље... коме оно треба?...{S} Њему... је ли?...</p>  
 с нама овде?...{S} Него тако... изгуби здравље...</p> <p>— Здравље!...{S} А што ће ми сад здра 
ати, осим мене.{S} Кунем ти се срећом и здрављем!... викну она узбуђено, прилазећи све ближе ње 
раничила само на кратка извешћа о своме здрављу и раду и тражењу новаца.{S} Одатле се опет наст 
Знате већ шта може мислити <pb n="9" /> здраво и весело шеснаестогодишње девојче.{S} И село јој 
...{S} Даље, даље црна прошлости!...{S} Здраво лепи, срећни животе!...</p> <p>Устала је рано по 
мета за разговор.</p> <p>Гојко све више зебе...{S} Да је то она обична хладноћа, која наступа и 
са захвалношћу.{S} Истина, срце му опет зебе од какве нове беде, која га може снаћи, и он већ п 
...</p> <pb n="76" /> <p>Љубицом овлада зебња; стаде је нешто гушити у грудима; она осећа да се 
јатну топлину, коју по некад смени лака зебња, па опет занос, бунило и топлина...</p> <p>— Аха, 
ез наде, без утехе...</p> <p>Гојкова се зебња испуни.{S} После неколико недеља они не имађаху в 
к око ње облеташе сав досадашњи страх и зебња, она га јасно осећаше у својој близини, али се ст 
ца се унезвери, опет је стаде обузимати зебња, ади досадашње узбуђење беше веће, те надвлада, и 
{S} Ах...« Љубици се стеже срце од неке зебње и опет је притиште онај тешки магловити сумор, шт 
тињу!...« Она се стресе од те магловите зебње, погледа на Гојка, који иђаше гледајући пред ноге 
сад сасвим други.{S} Нестало и страха и зебње, и она се већ почиње чудити чега се то до сад пла 
 другом не мисли: нема више ни бриге ни зебње; осећа да је све у реду и добро, али не мисли о т 
— запита се она бојажљиво, аналишући са зебњом своја осећања, али се одмах умири.{S} Некакав ђа 
ати у њено лице, очекујући са страхом и зебњом њен одговор.</p> <p>Она устаде, приђе му и метну 
="170" /> махну главом и стаде са неком зебњом погледати час једнога час другога госта...{S} Ни 
не песме, која улева у душу неку сањиву зебњу.{S} Тамо, на врбама, кратким и суморним гласом, ј 
о вејање, неку злу и кобну слутњу, неку зебњу од тих непознатих, црним застором покривених дана 
гне, као ножем, у срце и наведе му неку зебњу и страх на душу; али он одгони од себе све те мис 
 угушује све бриге, отклања ону досадну зебњу и ствара у души расположење, срећу...</p> <pb n=" 
 се пожури говором, да би заглушио њену зебњу.</p> <p>— Ето, купио сам часовник, какав ниједна  
 Зашто она одједном осети неку пријатну зебњу у души?...{S} Зашто поврвеше из душе читава јата  
или пред судницом.</p> <p>Ноге му веома зебу...{S} Устаде, па поче брзо ходати, али кад пружи к 
тима.</p> <p>Гојко стајаше, пренеражен, зелен и блед, разрогачених очију од страха, ноге и руке 
, где је опало мало лишћа и остала која зелена крушка...{S} Опружише вратове, дунуше снажно у п 
n" /> <p>...{S}Синуло пролеће.{S} Густа зелена трава покрила је воћњаке, па је милина зауставит 
 око иконе, стоје читави бокори зрела и зелена босиљка... мирис од њега простире се по свој црк 
љене ливаде.{S} Задахну их мирис свеже, зелене траве, по којој су већ почеле да се купе росне к 
усамљеној дуњи или шљиви, а из те ниске зелене густине издвојио се поносно у висину по неки бре 
у беше чаробан, заносан.{S} Под њима се зелене густи зрели воћњаци, трепери шаренило по градина 
.</p> <p>Сиђоше у речицу, поред које се зелене подотављене ливаде.{S} Задахну их мирис свеже, з 
есима се жуте пожњевене стрњике, или се зелене подотављене ливаде по сниским лукама, или се црн 
вотно питање...{S} А око њега све ћути, зелени се и живи снажном младошћу...{S} Врхови дрвећа з 
гли... играју му котурови пред очима... зелени сто...{S} А онај на врху, с дугом раздељеном бра 
ахни јаблан...{S} И кроз то једноставно зеленило црвене се кровови кућа, беле се на њима димњац 
асветлише се, пређоше у отворено сјајно зеленило...{S} На истоку се небо зацрвенело, помолио се 
аке, па је милина зауставити око на том зеленилу.{S} Шљиве цветале, па се цело село заогрнуло н 
ред, вуци се као змија међу бурумцима и зеленим перјем кукурузним... још, још...{S} Даље се не  
есто.{S} Стојан му побусао гроб великим зеленим бусењем...{S} Он га је, јадника, и ожалио...{S} 
сувоњав младић, жутих завијених брчића, зелених очију, над којима је накривљен црн мекан шешир. 
 чак тамо до краја потеса, куда вијуга, зеленом долином, сребрнаста уска-речица...</p> <pb n="2 
е потписао, шапну Веља.</p> <p>— Добро, земљаче, иди ти сад.{S} Доћи ће господин.</p> <p>— Јок, 
ане две собе, кујну, подрум и дан орања земље...{S} Ви ми то набавите, па ја вам не тражим ни п 
p> <p>Сад јој стадоше ноге одскакати од земље, усне се трзаху јаче и јаче... обузела је дрктави 
ногу сноваху ошишане, погнутих глава до земље, сите и добре овце.{S} Густа сура прашина, која с 
ку влажну измаглицу; дрва се превила до земље од југовнога снега што их је притискао.{S} И ако  
е да легне, — глава му тешка... вуче га земљи... боји се да не падне на под...{S} Али се он оти 
ав у јакој ватри, једнако га нешто вуче земљи, не може већ да се држи на ногама, дише некако вр 
та магла, па роси по мокрој, раскаљаној земљи, по дрвећу и зградама, цеди се са лишћа и кровова 
је не опазе...{S} Али је она полегла по земљи, само главу мало подигла, да боље види и чује...{ 
ну никловану сабљу пустио те се вуче по земљи и звецка кад удари о какав камичак.{S} Лице му мл 
.{S} Па баш ако хоћеш и онакав дворац у земљи?...{S} Тамо има много пећина, копа се злато...{S} 
обрне с позивом... прво ваља припремити земљиште околишним разговором, па тек после на главну с 
<p>— Јесте... да... нарочито је мени за земљопис...</p> <p>— Хоћете шљива? рече она после дугог 
е друго...{S} Тако су га и сада заузеле земљорадничке задруге.{S} Непрестано је трчао са Ђокиће 
 ово жбуње...</p> <p>И она се спушта на земљу, окреће се сокаку и гледа, гледа... тупим, животи 
S} Чујеш ли?... '</p> <p>Љубица седе на земљу, не дишући.{S} Ноге је издадоше, снага је остави, 
једаред обазре на село, па онда баци на земљу неку вунену струку са својих леђа и седе на њу.{S 
 приђе, онако мокар, клекну пред њом на земљу и наслони своје уздрктале руке на њена колена.{S} 
олако док не ухватиш за врат, па онда о земљу.{S} Ја, братићу, тако је то.{S} А ти се не бој, ш 
знам одговори Гојко и збуњено погледа у земљу, мрштећи се.</p> <p>— Свратите мало к мени, ако х 
вене и најволео би да могаше тог часа у земљу пропасти.{S} Сад му беше најтегобнији тај положај 
нтересује, обрте му се она, гледајући у земљу. — Какве сте оцене добили до сад?</p> <p>— Све од 
дбина!« Он уђе, као обично, гледајући у земљу, али кад стаде пред њу, подиже очи и погледа је з 
е познајете, одговори Гојко гледајући у земљу. »Ха, ова несрећна збуњеност, рече он у себи, мрш 
 Подне је, одговори он, гледајући час у земљу, час на вратнице, куда пролажаху ђаци, па се опет 
поче се каменити...{S} Само се раширене зенице упрле кроз мрак у неке <pb n="196" /> нејасне пр 
/p> <pb n="75" /> <p>Срце јој опет поче зепсти, као оно после прве походе писареве; нерасположе 
ојој кући са дететом, она остави кћер и зета са тврдом вером: да је то срећан пар и да ће веома 
, као <pb n="79" /> човек који је гађао зеца, па убио — кера...{S} Томе се није надао...{S} Он, 
у, која брижно прелеташе погледом преко зидова, избегавајући њен поглед.</p> <p>— Баш си дивно  
ће, разноврс