| го ли код оне старе вештице си?...{S}А, а?...{S} И опет измахну да те удари <pb n="58" /> по гл |
| екај, ћерко моја, кога ћеш ти?{S} Њега, а њега? — и онда бесно, држећи те за косе, поче те удар |
| — Ама, она, Бога ти, баш тебе и никога, а?</p> <p>- Ех! — одговорио бих ја и окренуо одмах разг |
| ху.{S} Више бунара била је винова лоза, а на сред дворишта стари дуд „шандуд".{S} С леве стране |
| кући.</p> <p>— Ех, не знам што ме чека, а све знам што прође!{S} Не гледај ти мене чедо.{S} Нан |
| {S} Прелазиш преко <pb n="6" /> потока, а ручице си дигла у вис.{S} Плаве велике очи оборила си |
| живот.{S} Једно, што вас је сажаљевала, а друго, што си ти служила и дворила као рођена кћи. </ |
| и једнако дете утопљавала, пригрљивала, а оно сисаше комад црна хлеба.</p> <p>— Зима, Стано — р |
| е дирну.{S} Мека, сочна трава набујала, а више моје главе склопило <pb n="37" /> се грање и лиш |
| говарале, ти си што год шила или плела, а ја читао.{S} Све је било по старом и дани су ишли, те |
| раје, кестење, трешње.{S} Доносим вама, а ви ми у мој чанак дајете од ваше пшенице и поскурица. |
| са беше му празан „реденик“ од куршума, а до њега велики, касапски нож.{S} Његово црно, меснато |
| Страх ме је било да ко не види и дозна, а нарочито моја или твоја мати.{S} Нисам се њих, лично, |
| , како су се обогатили...{S} Прича она, а твоја мајка слуша је жељно, клима јој у повлад, а на |
| 7" /> <p>— Не плачи, Марија — рече она, а у њеном гласу осећаше се неко саучешће помешано са за |
| арове што си спремила.{S} Говораше она, а сва беше уплашена, узбуђена и кришом, као са неким ст |
| ршији!{S} Ти си била жива, брза, хитра, а твоја мати повучена, сува, увек се склањала и била у |
| ним пегама.{S} Стиснула смежурана уста, а кроз кожу виде се десни.{S} Тек сада спазих да јој је |
| а сам сео, прекрстио ноге и пуним уста, а ти само трчкараш, доносиш, седаш спроћу мене, подвивш |
| . — Ако нисам била кума и старојковица, а друго све знам.{S} Али, што ја...{S} Ето, плаче, моли |
| вог из комшилука, најдрскијег удварача, а у исто време и највећег опадача.</p> <p>Ти би се тргл |
| м држи затегнуто и палцем притисла шав, а другом шије брзо, силно...{S} Њене суве руке само лет |
| јка слуша је жељно, клима јој у повлад, а на лицу јој се види задовољство што моја мати то њој |
| ао шта да мислим.{S} Погледах око себе, а зимски дан већ у велике свануо.{S} Кроз хладан ваздух |
| а уверена о немогућности ма какве везе, а опет није хтела да прекида овај наш живот.{S} Једно, |
| } Левим лактом се наслони на моје раме, а десном руком поче прелиставати књигу коју читах.</p> |
| е ти полијеш све, скупиш мрве са софре, а мајка ти опере судове, размести собу, па чак нам и по |
| о!{S} Ви сте сами, никога свога немате, а ево Господ вам даде ово пиленце, овога црва... па нем |
| ца.{S} Али не!{S} Само си ти била дете, а не и ја.{S} Ја сам био већ зрео.{S} Но ти беше право |
| а рамену мотику, у десну руку узе дете, а у леву неки суд, чини ми се с јелом, и упути се мени, |
| , силно...{S} Њене суве руке само лете, а око ње разбацано по пет, шест парова готових кошуља.{ |
| Твоја мати донесе што год од ваше куће, а и с оним што ми имамо, вечерамо заједно.{S} После веч |
| рош.{S} Отац ти и старија сестра умрли, а ти с мајком остала.{S} Нешто од непродатих њива у сел |
| . али узме њу, па је тера од куће зими, а она, нана моја слатка, да се не би чуло, да не би све |
| лет, за који мишљах да иде по васиони, а оно, у истини, кретао се по обичној, свакидашњој калд |
| и већ почеше износити којекакве ствари, а наравно да сте ви у томе најгоре пролазили.{S} Подмет |
| ре.{S} У вече би дошла са наднице кући, а у јутру, рано, ишла на рад.{S} То је падало у очи ком |
| работу.{S} Морам њему да однесем ручак, а после у надницу. </p> <pb n="65" /> <p>— А где је он? |
| „шандуд".{S} С леве стране одмах поток, а иза њега ваша башта ограђена заваљеним и испрекиданим |
| е који му никад нису полазили за руком, а које је он опет предузимао више ради света, да се не |
| ру и старом покровцу беше бачен јорган, а из њега уздигнута и осветљена са стране свећом виђаше |
| заходило сунце и расипало жарку румен, а хладовина већ предузимала маха над жегом; кад из топл |
| иш ступајући преда ме — шта си ме звао, а?</p> <p>— Мајка те зове!</p> <p>И ти не гледећи на ме |
| тако лако казати.{S} Доста боли и ово, а камо ли и остало.</p> <p>Ја сам продужио школу.{S} Ст |
| аља; подбрадак се испунио и заокруглио, а на јагодицама избила једра, <pb n="22" /> нежна румен |
| разе избило је једва приметно руменило, а бујне ти коврчасте косице пале по челу и око ушију.{S |
| је плела.{S} У соби се ништа није чуло, а тако и с поља.{S} Јер беше радни дан па сви отишли на |
| и постељу простре.{S} Ја и ти заспимо, а оне две наставе разговор до неко доба. </p> <pb n="14 |
| с на матер.{S} Као да ишчекиваше нешто, а од тога се плашила, дрхтала и застајкивала у говору.{ |
| оба.{S} Испред куће био је стари бунар, а око њега <pb n="5" /> наслагане велике плоче испод ко |
| е код вас што ће требати за твој испит, а што ви нисте имали...{S} И онда настаде трка, јурење, |
| а, већ толико пута казиван, свој живот, а изводи порекло наше породице, описује живот и навике |
| ђима на дирек, метла ти испала из руку, а ти оборивши главу, <pb n="24" /> тареш чело и намешта |
| ла.{S} Нешто од непродатих њива у селу, а нешто и од наднице твоје мајке, ви две живеле сте леп |
| .</p> <p>Рукама пипам око себе постељу, а она равна.</p> <p>_Ниси ти спавала!{S} И ја ћу да се |
| о обасјаним и мирним висинама...{S} Ох, а у њима као да беше неке демонске, страшне насладе и з |
| ише ме испуни гневом и једом.{S} Седох, а сав се тресох од неког чудног гнушања, неугодности и |
| пољубац.</p> <p>— Ти си... — протепаш, а уснама, жмурећи и не пуштајући ме тражиш моје око!</p |
| ало задужи код Доктора... <pb n="51" /> А он, знаш га, жива ватра.{S} Кога дочепа у своје руке |
| оше на душу душмани — Бог им судио !{S} А он? ох! није крив!</p> <p>Бранила си га тако живо, по |
| кав беше твој глас.</p> <p>— Ја, ја!{S} А ти? </p> <pb n="54" /> <p>— Ето, хвала Господу!</p> < |
| <p>— Ја!{S} Што!{S} Ко ми што може!{S} А ти?...{S} И одгурнув те ногом од себе уђе он к нама, |
| ..</p> <p>— Ко, ко, ко?...{S} Он!...{S} А што он?{S} Што је он?{S} И њега ћу ја...{S} А ти њега |
| он?{S} Што је он?{S} И њега ћу ја...{S} А ти њега, њега?{S} Чекај, ћерко моја, кога ћеш ти?{S} |
| ог чистог, још непротеклог извора...{S} А овамо?{S} Ох да није било те твоје слепе преданости, |
| н повој да ме повијеш, него ли то...{S} А ја њу само 'аџике, њу једну, то дете, 'аџике, имам, п |
| оче дотеривати у ред одело и косу...{S} А петли певаху, хладовина биваше јача и жубор, беласкањ |
| на; трава постала бујнија и тамнија.{S} А и ми смо се мењали и расли.{S} Ја и ти смо опет, свак |
| шта, и као да си се тиме н поносила.{S} А имала си и зашта.{S} Јер мучно је било мојој матери п |
| имназије није било ничега необичног.{S} А и тебе мајка уписа у школу, али је ти и не доврши.{S} |
| ржљаво — Бог зна да ли ће да остане.{S} А она, црница, да је само видиш, синко, па душа да ти з |
| бесник бије, мучи и туче њено дете.{S} А лепо поче из почетка.{S} Он миран, ради.{S} Узе, отво |
| да би што краће исказао оно што би.{S} А било је много што-шта, што се не може тако лако казат |
| и ти кришом гурала, да нико не види.{S} А кад дође дан за полазак, твоја мати дође да ми пожели |
| јала би ти код нас, помажући матери.{S} А твоја мати као и пре.{S} У вече би дошла са наднице к |
| чицама и повезане главе, мила си ти.{S} А ход ти је био брз и лак.{S} Како да те не памтим кад |
| целог дана, да се ори башта, поток.{S} А и глас ти дошао мекши, топлији.{S} И тада сам се закл |
| ајке, ви две живеле сте лепо и тихо.{S} А ти си била увек, од свију комшијских девојчица најбољ |
| учини по <pb n="12" /> вољи, милост.{S} А кад ми што год добро скувамо, онда мати пошаље, по ме |
| ш да ти неку срамоту метне на главу?{S} А, ваљда чекаш некога?</p> <p>Твоја мати сагла главу, р |
| ја!{S} И њу он... ох !...— грцаше ти. — А зар нам је зло мислила и говорила: „Николо, синко, не |
| в осећај.</p> <p>— Да — рекох мрачно. — А зар ти нећеш да је испратиш?</p> <p>— Не могу, Бога м |
| руке пође ми у сусрет. <pb n="57" /> — А ја те, брате Косто... — па опет застаде и поче упитно |
| о јутро" ти рече:</p> <p>— Умре тета? — А глас ти беше тако обичан, равнодушан.{S} Лице тамно, |
| осле у надницу. </p> <pb n="65" /> <p>— А где је он?</p> <p>Ти поче да муцаш.{S} Беше ти неприј |
| , тебе не беше. </p> <pb n="28" /> <p>— А Стана?... — упита зачуђено моја мајка.</p> <p>Мајка т |
| велиш ти озбиљно и пружаш ми. </p> <p>— А што ти не једеш? питам те, гурајући оно у уста што ми |
| — рекох јој благо и тронуто. </p> <p>— А не трже се стидљиво она не спава ми се, него онако... |
| дан тај и тај трговац казао : </p> <p>— А, ’аџике, твој унук?!...</p> <p>— Па, шта могу ја ?{S} |
| дим се и питам:</p> <p>— Нано!</p> <p>— А? — тргне се она и баца рад, па <pb n="10" /> кад види |
| о је, па...{S} Али она, она...</p> <p>— А ти хоћеш?</p> <p>— Хоћу — дахну она силно — што да не |
| S} Мучимо се — одговорила она.</p> <p>— А не, не!{S} Добро је пошло оно.{S} Не ометај га...{S} |
| ни, куда ћеш?</p> <p>Ти стаде.</p> <p>— А што ти? — упита ме зачуђено.</p> <p>Покајах се.{S} До |
| ад као увек не грди, већ моли.</p> <p>— А? — промуца он. — Идем, 'аџике! — рече нагло и хтеде д |
| њој пољуби руку, приђе к мени.</p> <p>— А како си ми ти? — упита ме рукујући се.{S} И за тим, и |
| >Ја сам само дрхтао и стрепио.</p> <p>— А јавља ли се који — упита је мати.</p> <p>— Јавља се.{ |
| p>— Изиђи, сине, да не гледаш.</p> <p>— А што?</p> <p>— Па не ваља се.{S} Млад си.</p> <p>Изиђо |
| ње плота, пуцање грања и глас:</p> <p>— А чекај, ћерко мајчина.{S} Ако је 'аџика, није Бог!{S} |
| има. </p> <p>— Што не спаваш ?</p> <p>— А што ти? — питам је.</p> <p>— Спавај ти чедо, спавај.{ |
| нце, овога црва... па немој, синко!...“ А он само удри, псуј, вичи.{S} Мене већ што... али узме |
| етар душе и лишће креће, кад месец сија а из обасјане даљине допире звон од клепетуша и тиха, ј |
| е изразитије, уснице ти дођоше руменије а при крајевима тамније и оштрије...</p> <p>Опет смо се |
| испунила и пролепшала.{S} Загледах даље а оно облина руку ти се истицаше доста приметно из минт |
| , погурена „моташ цевке" спрам месечине а једном ногом клатиш корито у коме спаваше твоје дете. |
| де месечина сија, тишина се распростире а сув, некако оштар, и као стар ваздух пуни ми груди, г |
| могу, сине, да кажем, кад ме мој човек а твој деда запита: „Жено, кога остави тамо.{S} Да се н |
| , свеж, лак, да би могао да се утркујем а да пода мном земља тутњи, да кличем гледајући у сјајн |
| {S} Јер он беше усахнуо, дрвеће исечено а земља гола, трошна и смрзнута.{S} Погледах ка твојој |
| е.{S} Моја мајка високо, лако, поносито а твоја згрчена и заносећи се...</p> <p>Не знам шта је |
| висиле на таваницама и издавајући оштар а често и загушљив задах.</p> <p>Увек је она била у тој |
| цила више главе, коса око тебе у нереду а прса уздигнута и разголићена...{S} Твоја се мајка ску |
| ава ми је горела, руке беху све у зноју а срце удараше тако силно, јако, да сам га и ја чуо.{S} |
| чено уз зид. — Ти си, господине? — шану а неки нов, стран, понизан, учмао и безживотан твој гла |
| .{S} Залогаји ми запираху, руке дрхтаху а прсти беху ознојени.{S} После вечере одмах се дигох и |
| оно поштовање и углед који имах код њих а особито код твоје мајке.{S} Говорио сам себи и убеђив |
| курице, хлеб, па онда кашике и виљушке (а оне ће бити сасвим непотребне, јер ћемо прстима јести |
| l:id="SRP18991_C2"> <head>II.</head> <p>А после?{S} Моја мајка је желела да ја постанем оно што |
| топлих јој уста, полако заспим!</p> <p>А ти?{S} Била си сваког дана код нас.{S} Твоја мајка, и |
| а ме ти зачуђено.</p> <p>— Тако!</p> <p>А пламен ми обузе бледе и суве образе.{S} Пружих руку, |
| та.</p> <p>— Па не љути се, што?</p> <p>А у твојим плавим и чистим очима толико је искреног сау |
| него ли код оне старе вештице си?...{S}А, а?...{S} И опет измахну да те удари <pb n="58" /> по |
| ј нас.{S} Ми никоме не сметамо.{S} Ево, ако хоћеш, још ћемо да се помакнемо, још више ћемо да с |
| ш више ћемо да се сакријемо и склонимо, ако смо коме на сметњи...{S} Све ћемо, само нас не дира |
| авала. — Ћути, ћути...{S} Господа имаш, ако мајке немаш...{S} Ћути, чедо моје!...</p> <p>— Нана |
| ас:</p> <p>— А чекај, ћерко мајчина.{S} Ако је 'аџика, није Бог!{S} Чекај ти!...</p> <p>И затим |
| ближисмо се и постадосмо једна кућа.{S} Ако твоја мати што добро умеси, она доноси нама.{S} И, |
| емој.{S} Сад ћемо заједно да једемо.{S} Ако ли не? — нећу ни ја!{S} Ево, чекај! — Па брзо, хитр |
| прибирајући се и бришући очи шамијом. — Ако нисам била кума и старојковица, а друго све знам.{S |
| мирно, да свака сумња одлете.</p> <p>— Ако могу... — одговори ти збуњено.</p> <p>Ја планух.</p |
| да зуцкају, причају о нама, и да нас, и ако бесмо још деца, износе зли језици. </p> <pb n="21" |
| понесе.</p> <p>— Хајде, 'аџике.{S} Дај ако има што да ти понесем.</p> <p>— Па нема ништа Мариј |
| сваку моју жељу, сматрајући се срећном ако ми је испуниш.{S} За тебе бејах Бог, идол и најсвет |
| Никола послао наводаџику.{S} Вели: само ако хоће, па одмах, до вечер, испит...</p> <p>— Момак д |
| и.{S} Али ти беше испред мене, близу, у алеји и окопаваше млади лук чистећи га од траве.{S} Сва |
| И тек онда доносиш <pb n="16" /> јела, али највише пшенице с орасима и шећером.{S} Ја сам сео, |
| х стара, већ плеснива одела, скупоцена, али пожутела платна, и свилене тканине које су почеле в |
| дих, дахнух, што сам те скинуо с врата, али ме после ухвати страх.{S} Бојао сам се.{S} Поражен |
| ш да спаваш? — рече му мати мало блаже, али то тако, као да има једино мени да захвали, што га |
| знао сам ја то, слушао, мислио о томе, али сам опет ћутао.{S} И мати се томе чинила невешта, ј |
| , понизна, тиха, без смелости и јачине, али жилава, дурашна и истрајна до краја живота.{S} Одје |
| нагло и хтеде да узме дете.{S} Саже се, али се повађаше.{S} Мати му истрже дете и позва те, да |
| да јој каже:</p> <p>— Нано! не љути се, али ја не могу толики да будем.{S} Страх ме је од толик |
| оноси...{S} Имају једно женско детенце, али и оно кржљаво — Бог зна да ли ће да остане.{S} А он |
| {S} Хладовине истина беше доста у соби, али ипак беше и жеге која пробијаше кроз завесе у полут |
| укле се влажном маглицом.{S} Приђох ти, али ме ти силно одгурну и крикну.</p> <p>— Не!{S} И поб |
| огнуте главе ишла, села, узела залогај, али тако невешто као да први пут једеш.{S} Мајка те нут |
| лопи му имање.{S} И дај, дај, исплаћуј, али ко ће алу да засити!{S} Продаде им све њиве и виног |
| олазила си, служила нас и помагала нам, али више ми се не приближиваше онако смело и отворено.{ |
| а нас.{S} Уплаших се и дигох да изиђем, али, први пут тако и оштро, с осмехом, заустави ме мати |
| сам да си то ти.{S} Хтедох да устанем, али не могах.{S} Стиснух само јаче песнице у траву и за |
| здигох се на прстима да што год спазим, али од уличног високог зида не могах ништа видети.{S} П |
| шко и неугодно.{S} Хтедох да се удаљим, али нисам могао.{S} Ти спази ту забуну.{S} Досети се, п |
| што су те сажаљевали.{S} И ја сам знао, али сам ћутао.{S} Нисам знао шта да радим.{S} Нисам хте |
| а спазих да јој је још оно старо одело, али већ уласкано.{S} Први пут, испод беле марамице око |
| мајка ишла је једнако у сељачком оделу, али тебе је китила и гиздала као најбогатију.{S} Каква |
| ичног.{S} А и тебе мајка уписа у школу, али је ти и не доврши.{S} После си учила да шијеш и кро |
| ти осети мој врео дах и уздрхта, клону, али се брзо трже и скочи.</p> <p>— Ух! </p> <pb n="23" |
| S} Нисам те сматрао за вишу од осталих, али ипак си била нешто друго, нешто, што ме је спречава |
| а.{S} Узалуд си пробала да га прогуташ, али ниси могла.{S} После бризну у плач.</p> <p>— Тето, |
| е, 'аџике, да видиш.{S} Ја га истина... али ти знаш боље.{S} Обиђи да видиш!</p> <p>Мати узима, |
| мо удри, псуј, вичи.{S} Мене већ што... али узме њу, па је тера од куће зими, а она, нана моја |
| аве.{S} Било ти је ладно, <pb n="66" /> али си ти једнако дете утопљавала, пригрљивала, а оно с |
| а виша од мене.{S} Пече ме!{S} Боли!{S} Али и ја нисам свему томе био крив.{S} Јер, колико пута |
| то од имања и ово наше што је, па...{S} Али она, она...</p> <p>— А ти хоћеш?</p> <p>— Хоћу — да |
| ма ништа Марија.{S} Све сам послала.{S} Али хајдемо, можда ће ми уз пут што затребати.</p> <p>И |
| о мало.{S} Хвала му.{S} Његова воља.{S} Али хвала му што ми бар тебе остави, тебе искру, чедо м |
| <pb n="21" /> <p>Да, били смо деца.{S} Али не!{S} Само си ти била дете, а не и ја.{S} Ја сам б |
| старе жене, па јој не дају да мрдне.{S} Али 'аџика је, 'аџика!{S} Зар ће она још и такве да гле |
| је душе да продреш.{S} Бојала си се.{S} Али ја сам се надао томе погледу и начиних лице тако хл |
| не беше само сан, сан и ништа више.{S} Али хвала и сну!{S} Слађе је сневати него ли збиљу глед |
| напуни га еспапом и отпоче да ради.{S} Али га ђаво натера те се мало задужи код Доктора... <pb |
| е чекаш.{S} Неки су ме чак и питали.{S} Али као у шали и као сажаљевајући те.</p> <p>— Ама, она |
| стадох иза грања да те видим где си.{S} Али ти беше испред мене, близу, у алеји и окопаваше мла |
| ма и старојковица, а друго све знам.{S} Али, што ја...{S} Ето, плаче, моли: „Мајко, збори она, |
| бих знао шта да <pb n="33" /> радим.{S} Али ти?!{S} Нисам те сматрао за вишу од осталих, али ип |
| иротињу коју је већ цео свет гледао.{S} Али ко би дошао, тај је био угошћен као код најбогатије |
| ти смо опет, свакад бивали заједно.{S} Али ја, ах ја! већ почех да се заносим амбицијама које, |
| } Зато сам дању бивао онако поносит.{S} Али кад падне ноћ, кад се све утиша, кад месечина бледа |
| им се опет врати кући да ту останеш.{S} Али не!{S} Ниси била ти само код своје куће већ и код н |
| RP18991_C3"> <head>III.</head> <p>Ах! — Али не смем да пуштам на вољу осећајима.{S} Силом их за |
| ећи се.</p> <p>— 'Аџике мори!{S} Што? — али се брзо трже кад ме спази, скину капу и погледа ме |
| полако, тихо, као увек, уђе твоја мати али некако још више згурена, увучена и као са неком пла |
| лих ти недра.{S} Хтедох дуже да останем али поче пуцати суво и труло грање под мојим ногама.</p |
| не пуштајући ме тражиш моје око!</p> <p>Али после, у јутру, кад се пробудим, отресем тих ноћних |
| хнем као што су и моји претци...</p> <p>Али мати?{S} Улази она тихо, поносно.{S} Увек обучена ч |
| рану, па је тамо и Бог заборави.</p> <p>Али ја сам осећао, знао и са неком сигурношћу могао бих |
| има си се ти подавала безазлено.</p> <p>Али и томе дође крај.{S} Сећаш ли се тога тренутка?{S} |
| асну и развијену тек у процвату.</p> <p>Али једног дана, у први сумрак, кад је заходило сунце и |
| пија је била велика, стара, са порђалим алкама, и испод ње се могаше човек провући у свако доба |
| ање.{S} И дај, дај, исплаћуј, али ко ће алу да засити!{S} Продаде им све њиве и винограде.{S} О |
| матери која се још више згрчи уз зид. — Ама, Марија... — поче она — хајде кад ћеш већ ту твоју |
| у шали и као сажаљевајући те.</p> <p>— Ама, она, Бога ти, баш тебе и никога, а?</p> <p>- Ех! — |
| како је она везивала...{S} Јер ми је у аманет оставила.</p> <p>И онда се сви ослободише.{S} Пр |
| Али ја, ах ја! већ почех да се заносим амбицијама које, подстицане успоменом мога „високог пор |
| ад и њу гледам где погурена, у свиленој антерији, повезана црном шамијом и то тако да јој се са |
| ућу где ви, у сред дворишта, на простој асури, ти и мајка спавате.{S} Ти си од топлоте збацила |
| државаше их.{S} На поду, близу зида, на асуру и старом покровцу беше бачен јорган, а из њега уз |
| опет, свакад бивали заједно.{S} Али ја, ах ја! већ почех да се заносим амбицијама које, подстиц |
| е не би чуло, да не би свет после то... ах! она целу ноћ проведе око куће, кријући се да је ко |
| х ти лаку трзавицу и топлоту тела...{S} Ах!{S} И место радости, среће, страсти, мене луда и бед |
| о срна, скочиш на нашу страну.</p> <p>— Ах!{S} Ево ме! — велиш ступајући преда ме — шта си ме з |
| :id="SRP18991_C3"> <head>III.</head> <p>Ах! — Али не смем да пуштам на вољу осећајима.{S} Силом |
| ој не дају да мрдне.{S} Али 'аџика је, 'аџика!{S} Зар ће она још и такве да гледа?</p> <p>Ето, |
| <p>— А чекај, ћерко мајчина.{S} Ако је 'аџика, није Бог!{S} Чекај ти!...</p> <p>И затим рупи у |
| жене, па јој не дају да мрдне.{S} Али 'аџика је, 'аџика!{S} Зар ће она још и такве да гледа?</ |
| онизно у матер, моли је:</p> <p>— Еве, 'аџике, да видиш.{S} Ја га истина... али ти знаш боље.{S |
| а знаш“ нагласи.</p> <p>— Знам ја све, 'аџике — поче твоја мајка, прибирајући се и бришући очи |
| што год да јој понесе.</p> <p>— Хајде, 'аџике.{S} Дај ако има што да ти понесем.</p> <p>— Па не |
| ази и узима те од ње.</p> <p>— Што је, 'аџике, не пустиш на земљу него је држиш?{S} Мало ти и о |
| ја њу само 'аџике, њу једну, то дете, 'аџике, имам, па?!“...{S} И опет је загуши плач.</p> <p> |
| хну она силно — што да не?...{S}Кости, 'аџике, да одморим!{S} Расипа се по пољу...{S} Мати се д |
| оли.</p> <p>— А? — промуца он. — Идем, 'аџике! — рече нагло и хтеде да узме дете.{S} Саже се, а |
| са неком плашњом.</p> <p>— ’Бро јутро, 'аџике!{S} Радите ли?</p> <p>И пошто њој пољуби руку, пр |
| ега...{S} Уђе он заносећи се.</p> <p>— 'Аџике мори!{S} Што? — али се брзо трже кад ме спази, ск |
| ло и бризну у плач, грцајући:</p> <p>— 'Аџике, зар то?</p> <p>Пун страха, и као са неким гнушањ |
| још згури и прошапта:</p> <p>— Не знам 'аџике.{S} Знаш ти њу, оде тек на неку страну, па је там |
| повијеш, него ли то...{S} А ја њу само 'аџике, њу једну, то дете, 'аџике, имам, па?!“...{S} И о |
| тај и тај трговац казао : </p> <p>— А, ’аџике, твој унук?!...</p> <p>— Па, шта могу ја ?{S} Дет |
| </p> <p>БЕОГРАД, 1912</p> <p>КЊИЖАРА С. Б. ЦВИЈАНОВИЋА</p> </div> <pb n="2" /> <div type="title |
| е лула из зуба.{S} Сви се насмејаше.{S} Баба се трже, збуни, погледа ме плашљиво и понизно.{S} |
| <pb n="62" /> скочисмо око ње.{S} Једна баба ми приђе и благо рече:</p> <p>— Изиђи, сине, да не |
| затварајући врата.</p> <p>У том једној баби која беше задремала уз мангал жара, испаде лула из |
| му, бабо, певаше</l> <l>Хајдучку главу, бабо, ношаше!</l> </quote> <p>— Ха-ха-ха!.. — чу се бес |
| стирале...</p> <quote> <l>Низ поље иду, бабо, сејмени</l> <l>Сејменску песму, бабо, певаше</l> |
| , бабо, сејмени</l> <l>Сејменску песму, бабо, певаше</l> <l>Хајдучку главу, бабо, ношаше!</l> < |
| ми је скоро за оцем умрла.{S} Зато сам бабу звао увек мајком.{S} Дакле, од целе некадашње бога |
| </p> <p>И из почетка бивало ми је време бављења код куће пријатно.{S} Започињао сам неке радове |
| чак о томе и да говорим.</p> <p>Ну ово бављење кући у брзо ми је постајало <pb n="32" /> досад |
| {S} Његова воља.{S} Али хвала му што ми бар тебе остави, тебе искру, чедо моје! те да има ко ће |
| е испод којих је отицала устајала, црна барица, по којој патке цео дан батргаху.{S} Више бунара |
| аш кад хоћеш — викнух и бацих табаке. — Баталићу школу.{S} Ето свршио сам!</p> <p>— Не, не... н |
| ла, црна барица, по којој патке цео дан батргаху.{S} Више бунара била је винова лоза, а на сред |
| <p>— Нано!</p> <p>— А? — тргне се она и баца рад, па <pb n="10" /> кад види да сам то ја, она о |
| узбуђена и кришом, као са неким страхом бацала је кратке, тајанствене и плашљиве погледе час на |
| уредност, почиње да бива монотоно, онда бацам све и једва чекам кад ћу да одем.{S} Ништа ми се |
| .{S} Замишљен сам, љут, цепам хартије и бацам од једа књиге.{S} Ти долазиш тихо, на прстима и, |
| бојао да је мртву видим, већ сам кришом бацао поглед кроз прозор у гостинску собу у којој она б |
| капу и погледа ме неодлучно.{S} За тим баци капу, насмеја се тупо, па, ширећи руке пође ми у с |
| м и гледам, где се она скупила, на леђа бацила стару, чохану гуњу; нагнула се к свећи и нешто р |
| еше предала послу.{S} На главу си овлаш бацила белу шамију да ти сунце не пече лице.{S} Била си |
| отиња?{S} Ево, баш кад хоћеш — викнух и бацих табаке. — Баталићу школу.{S} Ето свршио сам!</p> |
| у зида, на асуру и старом покровцу беше бачен јорган, а из њега уздигнута и осветљена са стране |
| евајући те.</p> <p>— Ама, она, Бога ти, баш тебе и никога, а?</p> <p>- Ех! — одговорио бих ја и |
| ам ја крив што смо ми сиротиња?{S} Ево, баш кад хоћеш — викнух и бацих табаке. — Баталићу школу |
| тву, сву наду полагала на мене, и можда баш то јој је и давало снаге и онолико дугог живота.{S} |
| мучиш?“ И кад би ти осетила, да сам ја баш то исто и прочитао, оборила би брзо поглед и, зацрв |
| е љути се одмах.{S} Ти се од неко време баш... — и застаде.{S} Знао сам куда је циљала.{S} То м |
| , поцрнело од летњег сунца, не издаваше баш никакав осећај.</p> <p>— Да — рекох мрачно. — А зар |
| /p> <p>— Јавља се.{S} Сваки дан.{S} Ево баш јутрос опет онај Никола послао наводаџику.{S} Вели: |
| ала од нечега и зато скривала.{S} Твоја башта и двориште бејаху чисто голи.{S} Све што беше код |
| еве стране одмах поток, а иза њега ваша башта ограђена заваљеним и испрекиданим плотом...</p> < |
| д среће.{S} Певаш целог дана, да се ори башта, поток.{S} А и глас ти дошао мекши, топлији.{S} И |
| је тебе имала, моја мајка само мене.{S} Баште наше биле су раздвојене потоком, преко кога се пр |
| езаспале тице и друго ништа.{S} Из ваше баште ништа се није чуло.{S} Извалих се на траву.{S} По |
| рнух капут и изиђох из куће.{S} Из ваше баште чујаше се удар мотике.{S} Пређох преко потока и с |
| ици, смех, разговор разлегао се из ваше баште коју почеше утапкивати и крчити за игре...{S} Ја? |
| нци дрвећа, бежим док не изиђем из ваше баште, па онда запевам:</p> <quote> <l>Ој вечери, ој сл |
| и местимице окречена, скривала се у дну баште, и од ње се видео само кров са новим цреповима.{S |
| гурношћу могао бих те наћи где у твојој башти, под дудом у трави, поклопљена ничке и увијене гл |
| чисто голи.{S} Све што беше код тебе: у башти мало дрвеће; са улице оронуо зид и покривен тулуз |
| оцрнеле и чађу испуњене куће са великом баштом ограђеном тарабом и пуном цвећа, старих шимширов |
| ћи се, излетимо напоље, <pb n="17" /> у башту и поток, да нас сунце греје, запљускује свежина и |
| а прелазим преко потока, идем кроз вашу башту, долазим пред кућу где ви, у сред дворишта, на пр |
| о.{S} Испратих те.{S} На прелазу у вашу башту ти заста, окрену се и, борећи се, упита ме:</p> < |
| постеље.</p> <p>— Не, не!{S} Ех, што си бедан! вели она благо.{S} Па да би ме умирила, оставља |
| то радости, среће, страсти, мене луда и бедна, обузе бескрајна велика, тешка туга...{S} Сузе ми |
| онда полако, кријући се у сенци дрвећа, бежим док не изиђем из ваше баште, па онда запевам:</p> |
| ка <pb n="64" /> женска, понизна, тиха, без смелости и јачине, али жилава, дурашна и истрајна д |
| наша миловања којима си се ти подавала безазлено.</p> <p>Али и томе дође крај.{S} Сећаш ли се |
| о, ти наши млади дани испуњени срећом и безбрижношћу.{S} Само су се наше куће сваког лета све в |
| ану а неки нов, стран, понизан, учмао и безживотан твој глас препаде ме.{S} У њему не беше ни т |
| p>Вратих се.{S} Топих се и нестајах.{S} Бејах луд...{S} Вече паде.{S} Месечина изиђе.{S} Нисам |
| е срећном ако ми је испуниш.{S} За тебе бејах Бог, идол и најсветије биће.</p> <p>Колико пута м |
| ато скривала.{S} Твоја башта и двориште бејаху чисто голи.{S} Све што беше код тебе: у башти ма |
| елену воду која полако жубори, промиче, беласка се и милећи прелива се преко глатких каменчића, |
| е, мртве тишине и овог тихог жуборења и беласкања воде спрам месечине.{S} Седох.{S} Дрхтао сам |
| певаху, хладовина биваше јача и жубор, беласкање воде спрам месеца одмицаше и губљаше се полак |
| о, али већ уласкано.{S} Први пут, испод беле марамице око врата, видех <pb n="44" /> јој неопра |
| Ти си од топлоте збацила покривач, руке беле, пуне, забацила више главе, коса око тебе у нереду |
| ј слатка чекања,</l> <l>Ој ви ноћи моји бели дани!...</l> </quote> <p>Ох, па знаш ли кад те трг |
| бацујући из шалвара твоје мале ножице у белим чарапама, отрчиш матери која те пошље да јој нешт |
| опчала и заврнула те се виђаше мали део белих ти недра.{S} Хтедох дуже да останем али поче пуца |
| е се; кад се брегови и виногради губе у беличастој магли.{S} И онда, када ја прелазим преко пот |
| ихо, поносно.{S} Увек обучена чисто, са белом марамицом око врата.{S} Седа спроћу мене и пита м |
| дала послу.{S} На главу си овлаш бацила белу шамију да ти сунце не пече лице.{S} Била си само у |
| p>УВЕЛА РУЖА</p> <p>ДРУГО ИЗДАЊЕ</p> <p>БЕОГРАД, 1912</p> <p>КЊИЖАРА С. Б. ЦВИЈАНОВИЋА</p> </di |
| од неког чудног гнушања, неугодности и беса који <pb n="45" /> је у мени полако кипио и ширио |
| реће, страсти, мене луда и бедна, обузе бескрајна велика, тешка туга...{S} Сузе ми навреше.</p> |
| те целог дана слушало.</p> <p>И тако ми бесмо сви скупа, заједно.{S} Колико пута ти код нас, иг |
| уцкају, причају о нама, и да нас, и ако бесмо још деца, износе зли језици. </p> <pb n="21" /> < |
| ј — чекај ја њу да...{S} Што она луда и бесна мисли?!</p> <p>И одоше.{S} Моја мајка високо, лак |
| , пресвисну од туге кад виде -како онај бесник бије, мучи и туче њено дете.{S} А лепо поче из п |
| кога ћеш ти?{S} Њега, а њега? — и онда бесно, држећи те за косе, поче те ударати, гурати и вод |
| !</l> </quote> <p>— Ха-ха-ха!.. — чу се бесно гроктање и за тим пуцањ пушке.</p> <p>— Унутра! — |
| ..</p> <p>Је ли, памтим ли добро?{S} Ви бесте са села, скори досељеници.{S} Продали сте у селу |
| о шуште њене старе, свилене хаљине које беху у једном завежљају, који је она још у животу спрем |
| ме свежина.{S} Глава ми је горела, руке беху све у зноју а срце удараше тако силно, јако, да са |
| сле видех пуну собу људи и жена.{S} Они беху устали, помакли се и начинили ми места ћутећи.{S} |
| е нека чудна, топла светлост.{S} Очи ти беху као потамнеле и превукле се влажном маглицом.{S} П |
| огаји ми запираху, руке дрхтаху а прсти беху ознојени.{S} После вечере одмах се дигох и рекох м |
| јој неопрану кошуљу.{S} Прсти руку јој беху помодрели и избодени иглом.{S} Као да ме нечија ру |
| , са водњикавим очима и великим устима, беше тако сурово и силно, да се човек нехотице окретао |
| и престрашеног, и болног, и очајног.{S} Беше устала.{S} Зверала си, дрхтала, нијала си се и као |
| где је он?</p> <p>Ти поче да муцаш.{S} Беше ти непријатно и стидно.</p> <p>— На робији — одгов |
| што си спремила.{S} Говораше она, а сва беше уплашена, узбуђена и кришом, као са неким страхом |
| рним висинама...{S} Ох, а у њима као да беше неке демонске, страшне насладе и задовољства; сито |
| ћи врата.</p> <p>У том једној баби која беше задремала уз мангал жара, испаде лула из зуба.{S} |
| и шалварама.{S} Кошуља ти се на грудима беше откопчала и заврнула те се виђаше мали део белих т |
| тајући и маштајући.{S} Хладовине истина беше доста у соби, али ипак беше и жеге која пробијаше |
| роз прозор у гостинску собу у којој она беше спремна да је види свет и припали јој свећу више г |
| исоким, дебелим чарапама.{S} Око појаса беше му празан „реденик“ од куршума, а до њега велики, |
| ме сад први пут видела у животу, такав беше твој глас.</p> <p>— Ја, ја!{S} А ти? </p> <pb n="5 |
| а <pb n="63" /> куће, у поток, који сад беше мучно познати.{S} Јер он беше усахнуо, дрвеће исеч |
| е виђаше и креташе.{S} Само, она ти сад беше — да ли се мени тако учини? — тако мала, скучена и |
| поду!</p> <p>Мати се врати из кујне где беше затворила врата за тобом.</p> <p>— Где је? — упита |
| дође да ми пожели срећна пута, тебе не беше. </p> <pb n="28" /> <p>— А Стана?... — упита зачуђ |
| кујне.{S} Месец беше на сред неба те не беше великих сенки.{S} Ларма, песма и свирка све се виш |
| е ти побледело у уснама ни капи крви не беше.{S} Гледаше ме погледом којим хтеде у дно моје душ |
| и ти с њиме!{S} Како бих волео да то не беше само сан, сан и ништа више.{S} Али хвала и сну!{S} |
| отан твој глас препаде ме.{S} У њему не беше ни трага о каквом осећању, топлини и болу.{S} Као |
| лади лук чистећи га од траве.{S} Сва се беше предала послу.{S} На главу си овлаш бацила белу ша |
| е руке, ја сам дахћао...{S} Упила ми се беше ти у памет.{S} Твоја једра, пуна, раскошна снага < |
| Чисто не веровах да је то она, како се беше занела око твог спремања...</p> <p>И паде вече, оп |
| дах је зачуђено.{S} Њено смежурано лице беше покривено тамним пегама.{S} Стиснула смежурана уст |
| еде, сува, бледа и испијена.{S} На теби беше поцепан минтан и једно велико парче откинуто од ла |
| усих.{S} Нисам могао да једем.{S} Ти ми беше једнако у памети и због тога још више се једих.</p |
| иза грања да те видим где си.{S} Али ти беше испред мене, близу, у алеји и окопаваше млади лук |
| и ја.{S} Ја сам био већ зрео.{S} Но ти беше право дете.{S} Никад нећу заборавити она наша мило |
| и рече:</p> <p>— Умре тета? — А глас ти беше тако обичан, равнодушан.{S} Лице тамно, бледо, сув |
| аше забезекнуто и широко.{S} На лицу ти беше нека чудна, топла светлост.{S} Очи ти беху као пот |
| вине истина беше доста у соби, али ипак беше и жеге која пробијаше кроз завесе у полутаму...{S} |
| ак ми је бледоћа и годила.{S} Мој корак беше тром, немарљив и несигуран.{S} Мој поглед или мута |
| а глава наслони на моју.{S} Целим телом беше ти наслоњена на мене.{S} Стиснух те јаче, хтедох д |
| који сад беше мучно познати.{S} Јер он беше усахнуо, дрвеће исечено а земља гола, трошна и смр |
| ало не додириваху — људска глава.{S} То беше она!{S} Кркљање тупо, тешко, ретко и мучно извијаш |
| се гране оштро и црно оцртаваху.{S} То беше први снег.{S} Из гостинске собе светлуцаху свеће в |
| гнуте коже на костима руке.{S} Да ли то беше страх од смрти?{S} Не знам.{S} Само се сећам да са |
| Мани, синко! — одмахну она руком. — Што беше, ни црном Циганину Господ да не да!{S} Умре, пресв |
| двориште бејаху чисто голи.{S} Све што беше код тебе: у башти мало дрвеће; са улице оронуо зид |
| ваки прочитао твој нем и болан јаук што беше у њима: „Што ме толико мучиш?“ И кад би ти осетила |
| ишта није чуло, а тако и с поља.{S} Јер беше радни дан па сви отишли на посао.{S} Одједном пола |
| реће године дођох и стигох у вече, опет беше месечина, опет оно бујно зеленило, опет тај поток, |
| Само не могу да га опишем, како у њему беше нечега и престрашеног, и болног, и очајног.{S} Беш |
| близу зида, на асуру и старом покровцу беше бачен јорган, а из њега уздигнута и осветљена са с |
| ђох и стадох на праг од кујне.{S} Месец беше на сред неба те не беше великих сенки.{S} Ларма, п |
| ml:id="SRP18991_C5"> <head>V.</head> <p>Беше почетак зиме кад на глас тешке болести моје старе |
| њима је било толико прекора и туге, да би сваки прочитао твој нем и болан јаук што беше у њима |
| ад се не осетих тако чио, свеж, лак, да би могао да се утркујем а да пода мном земља тутњи, да |
| ропскије љубави од твоје; знао сам, да би ме неговала и чувала к’о очњи вид...{S} Знао сам ја |
| и руковаше се.{S} Па онда отпочеше — да би ме утешили — причати како је последње дане провела.{ |
| што си бедан! вели она благо.{S} Па да би ме умирила, оставља рад и леже са мном.{S} Ја се згу |
| ребне, јер ћемо прстима јести).{S} И да би све то изгледало као озбиљан ручак, ти ми у чашицу д |
| ољу осећајима.{S} Силом их задржавам да би што краће исказао оно што би.{S} А било је много што |
| е плашљиво и понизно.{S} Остале, као да би је оправдале, рекоше ми:</p> <p>— Две ноћи није спав |
| припали јој свећу више главе.</p> <p>Да би избегао поздраве и изјаве сажаљења од жена и људи ко |
| а Божић, Ускрс, по читаве дане остајала би ти код нас, помажући матери.{S} А твоја мати као и п |
| олим да ми се за сутра спреми, одлазила би говорећи:</p> <p>— Спавај, чедо, одмори се.{S} Не бр |
| сам ја баш то исто и прочитао, оборила би брзо поглед и, зацрвенивши се, рекла би:</p> <p>— Мо |
| би брзо поглед и, зацрвенивши се, рекла би:</p> <p>— Можеш да говориш шта хоћеш!</p> <p>Ето так |
| И ти си увек трчала, радовала си се кад би те моја мајка послала зашта, и као да си се тиме н п |
| ше у њима: „Што ме толико мучиш?“ И кад би ти осетила, да сам ја баш то исто и прочитао, оборил |
| о би <pb n="30" /> јој око засузило кад би ме видела бледа и испијена.{S} У вече, намештајући м |
| зида не могах ништа видети.{S} По некад би се тек уздигла чија капа и рука.{S} Бубањ и зурле св |
| натерује на кашаљ...{S} И ко зна докле би тако стајао, да ме не трже неко зврјање чекрка и нек |
| на моја слатка, да се не би чуло, да не би свет после то... ах! она целу ноћ проведе око куће, |
| по и јако поклопиш судове од јела да не би могла која мачка или пас што да узму.{S} И то хитро, |
| иде на гробље, твоја мати дође, и да не би изгледало да она хоће да иде у друштву с њом, тражи |
| зими, а она, нана моја слатка, да се не би чуло, да не би свет после то... ах! она целу ноћ про |
| е онда дижеш.{S} Опереш сахане да се не би познавало.{S} Све средиш, загасиш ватру на огњишту, |
| .{S} Она је ретко ишла другима, како не би и они нама долазили и видели нашу сиротињу коју је в |
| бро умеси, она доноси нама.{S} И, то не би изгледало као поклон, она тихо и гледајући понизно у |
| и.{S} А твоја мати као и пре.{S} У вече би дошла са наднице кући, а у јутру, рано, ишла на рад. |
| уше.</p> <p>Деде сад кажи ми тога, који би тад на тебе мислио?{S} Ко би смео да јој каже:</p> < |
| сто време и највећег опадача.</p> <p>Ти би се тргла.{S} Полако би подигла своје крупне и влажне |
| га...{S} Познаје се чија је крв ! рекао би трговац. </p> <pb n="26" /> <p>И тада, смешећи се, т |
| двориште почистила, па онда ваше; прво би нама извадила из бунара воде и донела, па онда вама. |
| д наше.{S} Шта више, <pb n="18" /> прво би наше двориште почистила, па онда ваше; прво би нама |
| тога, који би тад на тебе мислио?{S} Ко би смео да јој каже:</p> <p>— Нано! не љути се, али ја |
| коју је већ цео свет гледао.{S} Али ко би дошао, тај је био угошћен као код најбогатијег, јер |
| но јело, она опет ставља примедбе, како би то изгледало да она то једе само из доброте, те тиме |
| ас га намештала у гостинској соби, како би што уочљивије стајало.{S} Цео дан је проводила у гос |
| адача.</p> <p>Ти би се тргла.{S} Полако би подигла своје крупне и влажне очи.{S} У њима је било |
| ти ме дочекиваше сва пресрећна.{S} Само би <pb n="30" /> јој око засузило кад би ме видела блед |
| државам да би што краће исказао оно што би.{S} А било је много што-шта, што се не може тако лак |
| кад ми ова тишина, уредност, почиње да бива монотоно, онда бацам све и једва чекам кад ћу да о |
| ли и расли.{S} Ја и ти смо опет, свакад бивали заједно.{S} Али ја, ах ја! већ почех да се занос |
| > <p>— Тешке, нано!</p> <p>И из почетка бивало ми је време бављења код куће пријатно.{S} Започи |
| више нећу ноћу виђати.{S} Зато сам дању бивао онако поносит.{S} Али кад падне ноћ, кад се све у |
| и косу...{S} А петли певаху, хладовина биваше јача и жубор, беласкање воде спрам месеца одмица |
| песнице у траву и зауставих дах.{S} Шум биваше јачи.{S} Одједном плашљиво, тихо, окрећући се и |
| мала маха над жегом; кад из топле земље бије сувота и драж; кад зелено и чисто модро небо срце |
| исну од туге кад виде -како онај бесник бије, мучи и туче њено дете.{S} А лепо поче из почетка. |
| у провириваше твоја коса занемарена.{S} Била си у прљавој кошуљи, искрпљеним шалварама, из који |
| љала најбољу каву и ракију за госте.{S} Била је поносна и повучена.{S} У целом њеном тихом, одм |
| елу шамију да ти сунце не пече лице.{S} Била си само у јелеку и шалварама.{S} Кошуља ти се на г |
| ој уста, полако заспим!</p> <p>А ти?{S} Била си сваког дана код нас.{S} Твоја мајка, идући на р |
| то и загушљив задах.</p> <p>Увек је она била у тој соби и дотеривала и чистила намештај.{S} Сам |
| патке цео дан батргаху.{S} Више бунара била је винова лоза, а на сред дворишта стари дуд „шанд |
| о кров са новим цреповима.{S} Наша кућа била је стара, широка, сува, гломазна, и заударала је н |
| S} Нана је твоја стара.{S} Наша је кућа била прва.{S} Ми смо били знани, поштовани и свуда приз |
| је ограђена високим зидом.{S} Капија је била велика, стара, са порђалим алкама, и испод ње се м |
| нској, ониској, поцрнелој соби, која је била лепо намештена.{S} У њој је било нагомилано све на |
| } И мати се томе чинила невешта, јер је била уверена о немогућности ма какве везе, а опет није |
| је ње икада било код мене?{S} У чему је била она?{S} Не!{S} Ја нисам имао младости.{S} Ја никад |
| зна, и заударала је на чађ.{S} Са улице била је ограђена високим зидом.{S} Капија је била велик |
| мати повучена, сува, увек се склањала и била у бризи.{S} Изгледа да је ништа не интересује, да |
| и гиздала као најбогатију.{S} Каква си била тада?{S} У шалварицама, кратком, тесном минтану са |
| вијаш се по улицама и чаршији!{S} Ти си била жива, брза, хитра, а твоја мати повучена, сува, ув |
| две живеле сте лепо и тихо.{S} А ти си била увек, од свију комшијских девојчица најбоље и најл |
| сматрао за вишу од осталих, али ипак си била нешто друго, нешто, што ме је спречавало да поступ |
| кући да ту останеш.{S} Али не!{S} Ниси била ти само код своје куће већ и код наше.{S} Шта више |
| ата, <pb n="25" /> из знане куће и ниси била виша од мене.{S} Пече ме!{S} Боли!{S} Али и ја нис |
| ам ја све то, па ипак?..{S} Да, ти ниси била богата, <pb n="25" /> из знане куће и ниси била ви |
| били смо деца.{S} Али не!{S} Само си ти била дете, а не и ја.{S} Ја сам био већ зрео.{S} Но ти |
| и се и бришући очи шамијом. — Ако нисам била кума и старојковица, а друго све знам.{S} Али, што |
| ла, моја мајка само мене.{S} Баште наше биле су раздвојене потоком, преко кога се прелазило на |
| {S} Бубањ и зурле све су јаче пиштале и биле, те <pb n="52" /> са промуклим гласовима и великом |
| е зли језици. </p> <pb n="21" /> <p>Да, били смо деца.{S} Али не!{S} Само си ти била дете, а не |
| шње богате и знане породице само смо ми били остали.{S} Она је ретко ишла другима, како не би и |
| аздама „скоротечницима“: шта су пре они били, код ког служили, из ког су села дошли, како су се |
| вас је имала.{S} Јер једно што сте нам били комшије, друго што од познаника и родбине нисте им |
| а.{S} Наша је кућа била прва.{S} Ми смо били знани, поштовани и свуда призвани...{S} Сад? — Бог |
| наша велика имања, градове у којима су били и трговали, лица с којима су стајали у пријатељств |
| рича свој живот, места и градове где су били, кад су ишли на хаџилук с дедом...{S} Онда набраја |
| среће!</p> <p>Хајде да сневамо:</p> <p>Били смо комшије.{S} Твоја мајка само је тебе имала, мо |
| уцима велики јастуци, — „чупавци“...{S} Било је богатих старих икона, сребрно кандило; златно у |
| у лепоту, милину, љубав и срећу има.{S} Било ми је тешко и мучно при помисли да ће те други грл |
| сти.{S} Ти си стајала погнуте главе.{S} Било ти је ладно, <pb n="66" /> али си ти једнако дете |
| а би што краће исказао оно што би.{S} А било је много што-шта, што се не може тако лако казати. |
| n="29" /> Младост!{S} Да ли је ње икада било код мене?{S} У чему је била она?{S} Не!{S} Ја ниса |
| своје крупне и влажне очи.{S} У њима је било толико прекора и туге, да би сваки прочитао твој н |
| и заносећи се...</p> <p>Не знам шта је било и чиме су те нагнали да пристанеш, само на материн |
| b n="19" /> <p>И, као што рекох, све је било по старом.{S} Опет смо заједно вечеравали, матере |
| д шила или плела, а ја читао.{S} Све је било по старом и дани су ишли, текли једно за другим бр |
| во не може остати тајна.{S} Страх ме је било да ко не види и дозна, а нарочито моја или твоја м |
| ватре и узбуђења.{S} Не знам шта ми је било.{S} Целог тог врелог дана лешкарио сам по кревету |
| а је што пре сараним, свршим, јер ми је било тако неугодно.{S} Чак сам се бојао да је мртву вид |
| оја је била лепо намештена.{S} У њој је било нагомилано све наше преостало богатство: стари пер |
| {S} А имала си и зашта.{S} Јер мучно је било мојој матери приступити. </p> <pb n="7" /> <p>Као |
| дну, додавала си: „и од мене“.{S} То је било све.{S} Ниси се удала.{S} Сви су знали зашто нећеш |
| лог извора...{S} А овамо?{S} Ох да није било те твоје слепе преданости, поверења и љубави, ја б |
| еме основне школе и ниже гимназије није било ничега необичног.{S} А и тебе мајка уписа у школу, |
| бољу или несвестицу.{S} Па и само учење било ми је мучно, тешко, неугодно.</p> <p>Кући сам дола |
| рате с гробља.</p> <p>Је ли да је овако било?</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18991_C |
| овориш шта хоћеш!</p> <p>Ето тако је то било!{S} Знао сам ја: да нећу наћи верније, истрајније |
| живели смо од моје масе.{S} Отац ми је био умро пошто је упропастио готово све имање на разне |
| езане главе, мила си ти.{S} А ход ти је био брз и лак.{S} Како да те не памтим кад си долазила |
| свет гледао.{S} Али ко би дошао, тај је био угошћен као код најбогатијег, јер је она увек набав |
| ла да ја постанем оно што мој отац није био, да повратим изгубљено имање, уздигнем и још лепшим |
| !{S} Боли!{S} Али и ја нисам свему томе био крив.{S} Јер, колико пута уморен и обузет сумњом да |
| ек провући у свако доба.{S} Испред куће био је стари бунар, а око њега <pb n="5" /> наслагане в |
| о си ти била дете, а не и ја.{S} Ја сам био већ зрео.{S} Но ти беше право дете.{S} Никад нећу з |
| аве велике очи оборила си доле, и ногом бираш на који ћеш камен стати.{S} Твоја уска недра и јо |
| крај.{S} Говорили су да она има читаве бисаге пара, које је узела од мог прадеде, свога свекра |
| узе ми навреше.</p> <p>— Да ли ће икада бити душе која ће ме овако волети?!</p> <p>Озго, са укр |
| леб, па онда кашике и виљушке (а оне ће бити сасвим непотребне, јер ћемо прстима јести).{S} И д |
| у стварах.{S} Унапред сам решио како ће бити.{S} Како ћу да те метем у крило, раскопчам ти јеле |
| морен и обузет сумњом да можда нећу оно бити чему тежим, колико пута, кажем ти, одрекао бих се |
| S} За тебе бејах Бог, идол и најсветије биће.</p> <p>Колико пута ме затичеш.{S} Замишљен сам, љ |
| слепе преданости, поверења и љубави, ја бих знао шта да <pb n="33" /> радим.{S} Али ти?!{S} Нис |
| сам познавао, никад га нисам видео нити бих могао да разликујем његову песму од песме обичног к |
| сећао, знао и са неком сигурношћу могао бих те наћи где у твојој башти, под дудом у трави, покл |
| у тежим, колико пута, кажем ти, одрекао бих се свега.{S} И да онда, уз тебе, љубљен проспавам с |
| е и никога, а?</p> <p>- Ех! — одговорио бих ја и окренуо одмах разговор на друго.{S} Мрзело ме |
| им што сан оде, те и ти с њиме!{S} Како бих волео да то не беше само сан, сан и ништа више.{S} |
| вање и силом гурање, код нас.{S} Колико бих пута чуо где говоре о томе и то као са неким сажаље |
| — Не, не!{S} Ех, што си бедан! вели она благо.{S} Па да би ме умирила, оставља рад и леже са мн |
| ату угађаш, и да ме гледајући смешиш се благо и трудиш да погодиш сваку моју жељу, сматрајући с |
| очисмо око ње.{S} Једна баба ми приђе и благо рече:</p> <p>— Изиђи, сине, да не гледаш.</p> <p> |
| /> <p>— Иди спавај, тетка! — рекох јој благо и тронуто. </p> <p>— А не трже се стидљиво она не |
| не идеш да спаваш? — рече му мати мало блаже, али то тако, као да има једино мени да захвали, |
| о младост?{S} Увек сам сув, изнемогав и блед.{S} Чак ми је бледоћа и годила.{S} Мој корак беше |
| и у крилу повијено детенце, седе, сува, бледа и испијена.{S} На теби беше поцепан минтан и једн |
| 0" /> јој око засузило кад би ме видела бледа и испијена.{S} У вече, намештајући ме у постељу и |
| дне ноћ, кад се све утиша, кад месечина бледа, <pb n="43" /> мека, сјајна, чудна, обасја све, м |
| /p> <p>— Тако!</p> <p>А пламен ми обузе бледе и суве образе.{S} Пружих руку, обавих је око твог |
| леву, час на десну страну.{S} На твоје бледе, дугуљасте образе избило је једва приметно румени |
| тако обичан, равнодушан.{S} Лице тамно, бледо, суво и, поцрнело од летњег сунца, не издаваше ба |
| сам сув, изнемогав и блед.{S} Чак ми је бледоћа и годила.{S} Мој корак беше тром, немарљив и не |
| је дошао, па га зове.</p> <p>Приђох јој ближе.{S} Сагох се.{S} Узех је за руку суву, црну, хлад |
| држао на ногама кад осетих твоју топлу близину.{S} Нокте сам утискивао у дланове само да се уз |
| дим где си.{S} Али ти беше испред мене, близу, у алеји и окопаваше млади лук чистећи га од трав |
| очено држање уздржаваше их.{S} На поду, близу зида, на асуру и старом покровцу беше бачен јорга |
| мислећи да те ја зовем ради матере.{S} Бог зна шта сам тада осећао.{S} Једва сам се држао на н |
| онда за тебе:</p> <p>— Марија умре.{S} Бог да је прости — рече мати и погледа ме.</p> <p>-Е? — |
| поштовани и свуда призвани...{S} Сад? — Бог тако рече — посрнусмо мало.{S} Хвала му.{S} Његова |
| бедише га.{S} Узедоше на душу душмани — Бог им судио !{S} А он? ох! није крив!</p> <p>Бранила с |
| дно женско детенце, али и оно кржљаво — Бог зна да ли ће да остане.{S} А она, црница, да је сам |
| , ћерко мајчина.{S} Ако је 'аџика, није Бог!{S} Чекај ти!...</p> <p>И затим рупи у двориште, по |
| у, оде тек на неку страну, па је тамо и Бог заборави.</p> <p>Али ја сам осећао, знао и са неком |
| е бој се ти, чедо.{S} Имамо још.{S} Дао Бог.{S} Не љути се.{S} Ох, што ја проклета?...{S} Не љу |
| ном ако ми је испуниш.{S} За тебе бејах Бог, идол и најсветије биће.</p> <p>Колико пута ме зати |
| као сажаљевајући те.</p> <p>— Ама, она, Бога ти, баш тебе и никога, а?</p> <p>- Ех! — одговорио |
| нећеш да је испратиш?</p> <p>— Не могу, Бога ми, господине — поче се правдати. — Имам работу.{S |
| ала.{S} Она је само сањала о некадашњем богаству, сву наду полагала на мене, и можда баш то јој |
| све то, па ипак?..{S} Да, ти ниси била богата, <pb n="25" /> из знане куће и ниси била виша од |
| век мајком.{S} Дакле, од целе некадашње богате и знане породице само смо ми били остали.{S} Она |
| лики јастуци, — „чупавци“...{S} Било је богатих старих икона, сребрно кандило; златно уоквирене |
| мене и пита ме за школу, за другове из богатих породица.{S} Да ли се и они уче као ја?{S} Посл |
| ј је било нагомилано све наше преостало богатство: стари персијски ћилим, по рафовима велики са |
| нара воде и донела, па онда вама.{S} За Божић, Ускрс, по читаве дане остајала би ти код нас, по |
| сребрно кандило; златно уоквирене слике Божјег Суда, Јерусалима, Пећи, Раванице, и то почађале, |
| } Ето свршио сам!</p> <p>— Не, не... не бој се ти, чедо.{S} Имамо још.{S} Дао Бог.{S} Не љути с |
| з.{S} Ти се трже уплашено. </p> <p>— Не бој се — рекох ти, шапћући и тронуто — то врба плаче, п |
| им хтеде у дно моје душе да продреш.{S} Бојала си се.{S} Али ја сам се надао томе погледу и нач |
| ве, уз зид, по крајевима као да се чега бојала и склањала с пута свакоме.{S} Моја мати радо вас |
| ла, скучена и пропала у земљу као да се бојала од нечега и зато скривала.{S} Твоја башта и двор |
| ан ми се од њих не приближи и утеши.{S} Бојали су се.{S} Моје господско одело, хладно, укочено |
| или твоја мати.{S} Нисам се њих, лично, бојао, већ нисам хтео да изгубим оно поштовање и углед |
| с врата, али ме после ухвати страх.{S} Бојао сам се.{S} Поражен мојим кукавичлуком дрхтао сам |
| ми је било тако неугодно.{S} Чак сам се бојао да је мртву видим, већ сам кришом бацао поглед кр |
| о, ситно, повучено и скривено као да се бојаше чије навале и као да сваком говораше: „Молимо те |
| ти у кућу; како није давала да ме зову, бојећи се, да се не „пометем" од учења; како ме је, кад |
| ањ пушке.</p> <p>— Унутра! — викну мати бојећи се да ми се што год не деси.</p> <p>Уђох, стадох |
| врата, још брже их затвори за собом као бојећи се чега.{S} Па одмах, уза зид, држећи у крилу по |
| на прстима.{S} Месечева зрака дрхти.{S} Бојим се да моја сенка не падне на тебе и заносећи се, |
| то си ту села? ’Оди, приђи...{S} Што се бојиш?{S} И узе те за руку дижући те.</p> <p>— Нека, те |
| и туге, да би сваки прочитао твој нем и болан јаук што беше у њима: „Што ме толико мучиш?“ И ка |
| дане провела.{S} Како се није подавала болести; како сама, ноћу, није могла да наиђе на врата |
| <p>Беше почетак зиме кад на глас тешке болести моје старе мајке опет дођох.{S} Из гостинске со |
| ниси била виша од мене.{S} Пече ме!{S} Боли!{S} Али и ја нисам свему томе био крив.{S} Јер, ко |
| о се не може тако лако казати.{S} Доста боли и ово, а камо ли и остало.</p> <p>Ја сам продужио |
| ко у њему беше нечега и престрашеног, и болног, и очајног.{S} Беше устала.{S} Зверала си, дрхта |
| осећања неугодна, и тешка, помешана са болом и саучешћем.{S} Ти отвори брзо врата, још брже их |
| ше ни трага о каквом осећању, топлини и болу.{S} Као да си ме сад први пут видела у животу, так |
| едно с матером трудиле сте се да ми што боља и укуснија јела зготовите и да што више теја и лек |
| м ти толико скривила, те то хоћеш...{S} Боље мртву у ковчег да ме испружиш, у црн повој да ме п |
| уре они и грабе ко ће што пре и лепше и боље место заузети пред портом гробља.{S} Ја остајем ко |
| стави нешто и упути се капији да је што боље притвориш.{S} Затим се врати.{S} На главу метну не |
| а видиш.{S} Ја га истина... али ти знаш боље.{S} Обиђи да видиш!</p> <p>Мати узима, једе, и ма |
| азу у вашу башту ти заста, окрену се и, борећи се, упита ме:</p> <p>— Нећеш да се љутиш?</p> <p |
| авало да поступим као и са осталима.{S} Борио сам се, мучио, ломио и топио гледајући те тако ле |
| <pb n="1" /> <div type="titlepage"> <p>БОРИСАВ СТАНКОВИЋ</p> <p>УВЕЛА РУЖА</p> <p>ДРУГО ИЗДАЊЕ |
| ом минтану са широким рукавима, опасана бошчицом, у лаким папучицама и повезане главе, мила си |
| клопљена ничке и увијене главе у твоју „бошчу“, јецаш и плачеш за мном!</p> </div> <div type="c |
| судио !{S} А он? ох! није крив!</p> <p>Бранила си га тако живо, понизно и верно да нисам знао |
| дижући те.</p> <p>— Нека, тето, нека — браниш се ти — и онако ти много досађујем!</p> <p>— Хај |
| е ми у сусрет. <pb n="57" /> — А ја те, брате Косто... — па опет застаде и поче упитно и као за |
| нас, те да нас служиш, да ми као рођену брату угађаш, и да ме гледајући смешиш се благо и труди |
| > сенке дрвећа падају и шире се; кад се брегови и виногради губе у беличастој магли.{S} И онда, |
| соких топола, младих <pb n="4" /> врба, брестова и меке, увек влажне траве.{S} Па сан топлих но |
| саучешћем.{S} Ти отвори брзо врата, још брже их затвори за собом као бојећи се чега.{S} Па одма |
| узе дете, не гледајући ни у кога, и још брже изиђе.{S} За тобом изиђе и он ћутећи и поводећи се |
| не осетих чилост духа, свежине мисли и брз, топао, ток крви у мени.{S} Никад ми снага не заигр |
| е главе, мила си ти.{S} А ход ти је био брз и лак.{S} Како да те не памтим кад си долазила к на |
| улицама и чаршији!{S} Ти си била жива, брза, хитра, а твоја мати повучена, сува, увек се склањ |
| и позва те, да га ти узмеш.{S} Ти уђе, брзо узе дете, не гледајући ни у кога, и још брже изиђе |
| е зове!</p> <p>И ти не гледећи на мене, брзо, превијајући се и избацујући из шалвара твоје мале |
| скупљене, згрчене над дететом у крилу, брзо узе дете од тебе. — Што си ту села? ’Оди, приђи... |
| гне из сна мој пољубац, ти се пробудиш, брзо се сетиш да сам то ја, и онда сва угрејана, у полу |
| а.{S} Одједном се ти појави из куће.{S} Брзо остави нешто и упути се капији да је што боље прит |
| и рече:</p> <p>— Свршено је!{S} И онда брзо однесе ствари: чаше, шоље, сахане код вас што ће т |
| шење дувана по њивама.{S} Ишла је и она брзо са прекрштеним и завученим рукама у недра и то пог |
| и не? — нећу ни ја!{S} Ево, чекај! — Па брзо, хитро, узимајући тако озбиљно улогу домаћице, дон |
| м ја путовао, звала: „Којо, Којо, хајде брзо“...{S} И како је тражила моју слику, гледала дуго, |
| то и палцем притисла шав, а другом шије брзо, силно...{S} Њене суве руке само лете, а око ње ра |
| и мој врео дах и уздрхта, клону, али се брзо трже и скочи.</p> <p>— Ух! </p> <pb n="23" /> <p>— |
| </p> <p>— 'Аџике мори!{S} Што? — али се брзо трже кад ме спази, скину капу и погледа ме неодлуч |
| а плаче, па пада на тебе...{S} Иди! — И брзо те опустих и устадох. — Иди, времеје! —И заиста пр |
| " /> <p>— Зове ме неко? — упита се ти и брзо руком дохвати кошуљу на грудима.</p> <p>— Ја те зо |
| пијах се од мириса твоје косе.</p> <p>И брзо натукох шешир, огрнух капут и изиђох из куће.{S} И |
| м ја баш то исто и прочитао, оборила би брзо поглед и, зацрвенивши се, рекла би:</p> <p>— Можеш |
| шана са болом и саучешћем.{S} Ти отвори брзо врата, још брже их затвори за собом као бојећи се |
| зиђох из грања. — Дођи овамо.</p> <p>Ти брзо остави рад и трчећи, кршећи се, њихајући лево, дес |
| м и дани су ишли, текли једно за другим брзо, неосетно, ти наши млади дани испуњени срећом и бе |
| м диже главу, погледа матер, па је опет брзо обори, зари у крило и бризну у плач, грцајући:</p> |
| а говорим.</p> <p>Ну ово бављење кући у брзо ми је постајало <pb n="32" /> досадно.{S} Јер кад |
| вучена, сува, увек се склањала и била у бризи.{S} Изгледа да је ништа не интересује, да ништа н |
| а га прогуташ, али ниси могла.{S} После бризну у плач.</p> <p>— Тето, тето!</p> <p>— Не плачи, |
| — Ти, ти, ти?... па се загрцну, паде и бризну у плач.</p> <p>— Стано?! — тргох се уплашен.</p> |
| , па је опет брзо обори, зари у крило и бризну у плач, грцајући:</p> <p>— 'Аџике, зар то?</p> < |
| /p> <p>— Спавај, чедо, одмори се.{S} Не брини и не учи толико.{S} Тешке ли су те ваше науке?!</ |
| ке — поче твоја мајка, прибирајући се и бришући очи шамијом. — Ако нисам била кума и старојкови |
| зухом остатак од свога ручка.</p> <p>— 'Бро вече! — вели тихо, па кад те види заспалу, са опушт |
| учена и као са неком плашњом.</p> <p>— ’Бро јутро, 'аџике!{S} Радите ли?</p> <p>И пошто њој пољ |
| би се тек уздигла чија капа и рука.{S} Бубањ и зурле све су јаче пиштале и биле, те <pb n="52" |
| а улице, допреше гласови песме, зурле и бубњеви.</p> <p>Изиђох и стадох на праг од кујне.{S} Ме |
| ?... — узвикнух и скочих. — Луд сам!{S} Будала!{S} Што патим, мучим и сатирем себе?!..— И ствар |
| о! не љути се, али ја не могу толики да будем.{S} Страх ме је од толиког.{S} Не могу, нано, стр |
| p> <p>— Па да знам, синко!</p> <p>— Кад будем свршио, знаћеш.</p> <p>— Та не љути се одмах.{S} |
| еисказан, страх од нечега што се у мени буђаше и свога ме поражаваше...{S} Страх од ове глуве с |
| ам продужио школу.{S} Ступио у живот, у бујан, необуздан лет, за који мишљах да иде по васиони, |
| лице твојом косом, загњурим га у твоја бујна, топла недра, и осећам додир твоје меке, нежне, т |
| зе избило је једва приметно руменило, а бујне ти коврчасте косице пале по челу и око ушију.{S} |
| се нежна, мека маховина; трава постала бујнија и тамнија.{S} А и ми смо се мењали и расли.{S} |
| ох у вече, опет беше месечина, опет оно бујно зеленило, опет тај поток, тополе и врбе ме сретош |
| } Никад ми снага не заигра од здравља и бујности.{S} Никад се не осетих тако чио, свеж, лак, да |
| свако доба.{S} Испред куће био је стари бунар, а око њега <pb n="5" /> наслагане велике плоче и |
| место у пећи; како је хтела да падне у бунар не могући да се врати у кућу; како није давала да |
| о којој патке цео дан батргаху.{S} Више бунара била је винова лоза, а на сред дворишта стари ду |
| па онда ваше; прво би нама извадила из бунара воде и донела, па онда вама.{S} За Божић, Ускрс, |
| е, моју собу, кревет, мене; онда, као у бунилу, опет устајем и долазим к теби, и љубим те...</p |
| осле једне такве ноћи, кад устадох опет бунован и зловољан, мати ми донесе доручак, и онда седе |
| тура по својим сандуцима и долапима.{S} Вади из њих стара, већ плеснива одела, скупоцена, али п |
| дан већ у велике свануо.{S} Кроз хладан ваздух, проткан као неким растуреним власима магле, поч |
| ростире а сув, некако оштар, и као стар ваздух пуни ми груди, гуши ме и натерује на кашаљ...{S} |
| гледаш.</p> <p>— А што?</p> <p>— Па не ваља се.{S} Млад си.</p> <p>Изиђох.</p> <p>Она издахну. |
| јело.{S} Ти си једнако, онако погнута, ваљала тај залогај у устима.{S} Узалуд си пробала да га |
| а ти неку срамоту метне на главу?{S} А, ваљда чекаш некога?</p> <p>Твоја мати сагла главу, рука |
| врати.{S} На главу метну неки завежљај, ваљда детиње пелене, на рамену мотику, у десну руку узе |
| године и пре овога времена си ишао?{S} Ваљда имаш сада мало да учиш.{S} Свршаваш већ.</p> <p>П |
| ише као из неког сажаљења, и мислећи да вам даје неку милост и тиме испуњава своју дужност...{S |
| сами, никога свога немате, а ево Господ вам даде ово пиленце, овога црва... па немој, синко!... |
| у томе најгоре пролазили.{S} Подметало вам се неко улагивање и силом гурање, код нас.{S} Колик |
| вадила из бунара воде и донела, па онда вама.{S} За Божић, Ускрс, по читаве дане остајала би ти |
| ћутећи и поводећи се.{S} Изиђох и ја за вама.{S} Узалуд ме мати заустављаше мимиком.{S} Чим се |
| у штале, за тим се пресвукоше и дођоше вама на весеље и „радост“.{S} И онда, крештав, јак, сув |
| обро скувамо, онда мати пошаље, по мени вама.</p> <p>— На, однеси им.{S} Нека окуси Стана, јер |
| уго: ораје, кестење, трешње.{S} Доносим вама, а ви ми у мој чанак дајете од ваше пшенице и поск |
| комшилуку „задушницу“.{S} Прво доносим вама.{S} Мати мете у чанак пшеницу, поскурице и друго: |
| ато вас је она призивала и дружила се с вама више као из неког сажаљења, и мислећи да вам даје |
| х стреја са слепим мишевима, вештицама, вампирима и „сајбијама"...{S} Сан младости и среће!</p> |
| Продали сте у селу ваш посед и дошли у варош.{S} Отац ти и старија сестра умрли, а ти с мајком |
| Знаш ли, кад се спремах да идем у другу варош ради веће школе?{S} Ти пре неколико дана ниси изб |
| а што више теја и лекова приправите.{S} Вас две ишле сте као сенке, не дишући, не дајући чак ни |
| о однесе ствари: чаше, шоље, сахане код вас што ће требати за твој испит, а што ви нисте имали. |
| ањала с пута свакоме.{S} Моја мати радо вас је имала.{S} Јер једно што сте нам били комшије, др |
| ника и родбине нисте имали никога, зато вас је она призивала и дружила се с вама више као из не |
| а прекида овај наш живот.{S} Једно, што вас је сажаљевала, а друго, што си ти служила и дворила |
| необуздан лет, за који мишљах да иде по васиони, а оно, у истини, кретао се по обичној, свакида |
| ра... <pb n="51" /> А он, знаш га, жива ватра.{S} Кога дочепа у своје руке тај више читав не из |
| а дана изиђох из собе саломљен од силне ватре и узбуђења.{S} Не знам шта ми је било.{S} Целог т |
| маш па све мећеш у сахане, ређаш их око ватре.{S} Ја те не слушам, већ једнако узимам и једем.{ |
| да наиђе на врата собе; како је ложила ватру у мангалу место у пећи; како је хтела да падне у |
| не би познавало.{S} Све средиш, загасиш ватру на огњишту, лепо и јако поклопиш судове од јела д |
| скори досељеници.{S} Продали сте у селу ваш посед и дошли у варош.{S} Отац ти и старија сестра |
| } С леве стране одмах поток, а иза њега ваша башта ограђена заваљеним и испрекиданим плотом...< |
| рво би наше двориште почистила, па онда ваше; прво би нама извадила из бунара воде и донела, па |
| черамо.{S} Твоја мати донесе што год од ваше куће, а и с оним што ми имамо, вечерамо заједно.{S |
| сим вама, а ви ми у мој чанак дајете од ваше пшенице и поскурица.{S} Кад изредим тако све куће |
| рини и не учи толико.{S} Тешке ли су те ваше науке?!</p> <p>— Тешке, нано!</p> <p>И из почетка |
| кут незаспале тице и друго ништа.{S} Из ваше баште ништа се није чуло.{S} Извалих се на траву.{ |
| р, огрнух капут и изиђох из куће.{S} Из ваше баште чујаше се удар мотике.{S} Пређох преко поток |
| Усклици, смех, разговор разлегао се из ваше баште коју почеше утапкивати и крчити за игре...{S |
| као из земље глас...{S} То долажаше из ваше куће.{S} Нагох се, приступих и отворих очи да види |
| у сенци дрвећа, бежим док не изиђем из ваше баште, па онда запевам:</p> <quote> <l>Ој вечери, |
| м и дворењем.{S} Као да ме је гушило то ваше неговање, ти ваши мили и пуни страхопоштовања погл |
| ао да ме је гушило то ваше неговање, ти ваши мили и пуни страхопоштовања погледи.{S} И одлазио |
| ми постају тешка, ти и мајка досадне са вашим вечитим угађањем и дворењем.{S} Као да ме је гуши |
| ада ја прелазим преко потока, идем кроз вашу башту, долазим пред кућу где ви, у сред дворишта, |
| полако.{S} Испратих те.{S} На прелазу у вашу башту ти заста, окрену се и, борећи се, упита ме:< |
| бећала сам јој да ћу је спремити и лепо вежем јој „чајку“ како је она везивала...{S} Јер ми је |
| је била уверена о немогућности ма какве везе, а опет није хтела да прекида овај наш живот.{S} Ј |
| ти и лепо вежем јој „чајку“ како је она везивала...{S} Јер ми је у аманет оставила.</p> <p>И он |
| .</p> <p>— Не, не!{S} Ех, што си бедан! вели она благо.{S} Па да би ме умирила, оставља рад и л |
| опет онај Никола послао наводаџику.{S} Вели: само ако хоће, па одмах, до вечер, испит...</p> < |
| к од свога ручка.</p> <p>— 'Бро вече! — вели тихо, па кад те види заспалу, са опуштеним рукама |
| рађена високим зидом.{S} Капија је била велика, стара, са порђалим алкама, и испод ње се могаше |
| сти, мене луда и бедна, обузе бескрајна велика, тешка туга...{S} Сузе ми навреше.</p> <p>— Да л |
| от и навике наших предака; набраја наша велика имања, градове у којима су били и трговали, лица |
| тока, а ручице си дигла у вис.{S} Плаве велике очи оборила си доле, и ногом бираш на који ћеш к |
| питкивали, да ли виђам код ње старинске велике, златне паре?{S} Од тога ништа нисам видео.{S} С |
| унар, а око њега <pb n="5" /> наслагане велике плоче испод којих је отицала устајала, црна бари |
| обљу просјаци, Цигани и Циганке, носећи велике торбе за јело и тестије за пиће.{S} Јуре они и г |
| } Погледах око себе, а зимски дан већ у велике свануо.{S} Кроз хладан ваздух, проткан као неким |
| празан „реденик“ од куршума, а до њега велики, касапски нож.{S} Његово црно, меснато и подбухл |
| тво: стари персијски ћилим, по рафовима велики сахани, сребрни зарфови за шоље, позлаћени чирац |
| чираци за лојане свеће, по миндерлуцима велики јастуци, — „чупавци“...{S} Било је богатих стари |
| и подбухло лице, са водњикавим очима и великим устима, беше тако сурово и силно, да се човек н |
| већом виђаше се сува, к’о восак жута, с великим челом, упијеним образима и увученим устима тако |
| .{S} Месец беше на сред неба те не беше великих сенки.{S} Ларма, песма и свирка све се више при |
| {S} На теби беше поцепан минтан и једно велико парче откинуто од лакта <pb n="53" /> висило је; |
| старе, поцрнеле и чађу испуњене куће са великом баштом ограђеном тарабом и пуном цвећа, старих |
| <pb n="52" /> са промуклим гласовима и великом јачином уздизале су се и распростирале...</p> < |
| но улогу домаћице, доносиш ти пред мене велику тепсију.{S} Прво на њу мећеш поскурице, хлеб, па |
| на материном оку спазих још не осушену велику сузу, кад се врати и рече:</p> <p>— Свршено је!{ |
| раш што је најбоље.</p> <p>- Ево, узми! велиш ти озбиљно и пружаш ми. </p> <p>— А што ти не јед |
| о нешто узимам. </p> <p>— Што не чекаш? велиш ти набурено.{S} И онда узимаш па све мећеш у саха |
| нашу страну.</p> <p>— Ах!{S} Ево ме! — велиш ступајући преда ме — шта си ме звао, а?</p> <p>— |
| {S} Теби лице сине радошћу и сва срећна велиш ми:</p> <p>— Молим те, па немој други пут тако да |
| е то било!{S} Знао сам ја: да нећу наћи верније, истрајније и ропскије љубави од твоје; знао са |
| > <p>Бранила си га тако живо, понизно и верно да нисам знао шта да мислим.{S} Погледах око себе |
| е, као да није ништа знала.{S} Чисто не веровах да је то она, како се беше занела око твог спре |
| мене.{S} Чекаш ме.{S} Подајеш ми се.{S} Верујеш ми као свецу, и сва се сјаш од среће.{S} Певаш |
| , за тим се пресвукоше и дођоше вама на весеље и „радост“.{S} И онда, крештав, јак, сув глас Ци |
| влажне траве.{S} Па сан топлих ноћи кад ветар душе и лишће креће, кад месец сија а из обасјане |
| вакад бивали заједно.{S} Али ја, ах ја! већ почех да се заносим амбицијама које, подстицане усп |
| , да се не каже како ништа не „печали", већ једе готовину.{S} Мати ми је скоро за оцем умрла.{S |
| уцима и долапима.{S} Вади из њих стара, већ плеснива одела, скупоцена, али пожутела платна, и с |
| љно своје суве руке, отпочиње да прича, већ толико пута казиван, свој живот, а изводи порекло н |
| захвали, што га и сад као увек не грди, већ моли.</p> <p>— А? — промуца он. — Идем, 'аџике! — р |
| ене сете и туге.</p> <p>И ти — не дани, већ ноћи!{S} Ја не могу више.{S} Плачем.{S} Узалуд су с |
| ређаш их око ватре.{S} Ја те не слушам, већ једнако узимам и једем.{S} Ти се љутиш.</p> <p>— Не |
| {S} Чак сам се бојао да је мртву видим, већ сам кришом бацао поглед кроз прозор у гостинску соб |
| ја мати.{S} Нисам се њих, лично, бојао, већ нисам хтео да изгубим оно поштовање и углед који им |
| мене.{S} Огњиште се наше није угасило, већ се још више распалило и раширило...{S} И сузе, каша |
| нце и расипало жарку румен, а хладовина већ предузимала маха над жегом; кад из топле земље бије |
| ише шираху, пружаху чак до — стид ме је већ!...{S} Нашто спомињати све оне жеље и наде, оне ран |
| долазили и видели нашу сиротињу коју је већ цео свет гледао.{S} Али ко би дошао, тај је био уго |
| латна, и свилене тканине које су почеле већ да се осипљу.{S} Увек је чистила златно и сребрно п |
| ..“ А он само удри, псуј, вичи.{S} Мене већ што... али узме њу, па је тера од куће зими, а она, |
| не!{S} Ниси била ти само код своје куће већ и код наше.{S} Шта више, <pb n="18" /> прво би наше |
| > <p>Као што рекох, по комшилуку почеше већ да зуцкају, причају о нама, и да нас, и ако бесмо ј |
| рад.{S} То је падало у очи комшијама, и већ почеше износити којекакве ствари, а наравно да сте |
| азих да јој је још оно старо одело, али већ уласкано.{S} Први пут, испод беле марамице око врат |
| е, уздигнем и још лепшим сјајем обасјам већ помрачено наше име.</p> <p>Шта је о томе она знала. |
| лим.{S} Погледах око себе, а зимски дан већ у велике свануо.{S} Кроз хладан ваздух, проткан као |
| ти била дете, а не и ја.{S} Ја сам био већ зрео.{S} Но ти беше право дете.{S} Никад нећу забор |
| љда имаш сада мало да учиш.{S} Свршаваш већ.</p> <p>Погледах је зачуђено.{S} Њено смежурано лиц |
| а, Марија... — поче она — хајде кад ћеш већ ту твоју да удајеш?{S} Зар не видиш колика је и как |
| д се спремах да идем у другу варош ради веће школе?{S} Ти пре неколико дана ниси избивала од на |
| /> кажем:{S} Ја оставих, човече, нешто веће и од тебе и од мене.{S} Огњиште се наше није угаси |
| Топих се и нестајах.{S} Бејах луд...{S} Вече паде.{S} Месечина изиђе.{S} Нисам знао како сам ве |
| нела око твог спремања...</p> <p>И паде вече, опет изиђе месец и обасја све.{S} Опет лишће зашу |
| м остатак од свога ручка.</p> <p>— 'Бро вече! — вели тихо, па кад те види заспалу, са опуштеним |
| е мицаху.{S} Кад уђох и назвах : „Добро вече“! то кркљање поста јаче и претвори се као у неку в |
| кад би ме видела бледа и испијена.{S} У вече, намештајући ме у постељу и подмећући јорган и јас |
| матери.{S} А твоја мати као и пре.{S} У вече би дошла са наднице кући, а у јутру, рано, ишла на |
| о.{S} Кад треће године дођох и стигох у вече, опет беше месечина, опет оно бујно зеленило, опет |
| у.{S} Вели: само ако хоће, па одмах, до вечер, испит...</p> <p>— Момак добар?...</p> <p>— Као с |
| д је почела да губи језик и свест, овог вечера, док сам ја путовао, звала: „Којо, Којо, хајде б |
| је било по старом.{S} Опет смо заједно вечеравали, матере су се разговарале, ти си што год шил |
| од ваше куће, а и с оним што ми имамо, вечерамо заједно.{S} После вечере ти полијеш све, скупи |
| говори.{S} После се ти пробудиш и онда вечерамо.{S} Твоја мати донесе што год од ваше куће, а |
| Месечина изиђе.{S} Нисам знао како сам вечерао.{S} Залогаји ми запираху, руке дрхтаху а прсти |
| ру једнако причајући о теби.{S} Почесмо вечерати.{S} Вика се утиша.{S} Одједном кроз рупу на со |
| дрхтаху а прсти беху ознојени.{S} После вечере одмах се дигох и рекох матери да ћу ићи у кафану |
| то ми имамо, вечерамо заједно.{S} После вечере ти полијеш све, скупиш мрве са софре, а мајка ти |
| Имам нешто да ти кажем, зато дођи после вечере овде.{S} Чекаћу те.</p> <p>Ти дрхташе.{S} Лице т |
| ште, па онда запевам:</p> <quote> <l>Ој вечери, ој слатка чекања,</l> <l>Ој ви ноћи моји бели д |
| а пастирска песма у „дудук“; сан тамних вечери, развалина од зидова, турских конака, џамија, оп |
| И остави у страну дете, тебе посади за вечеру.{S} Ти си погнуте главе ишла, села, узела залога |
| и тешка туга обузе ме.{S} Мати спремаше вечеру једнако причајући о теби.{S} Почесмо вечерати.{S |
| тају тешка, ти и мајка досадне са вашим вечитим угађањем и дворењем.{S} Као да ме је гушило то |
| мија, опалих стреја са слепим мишевима, вештицама, вампирима и „сајбијама"...{S} Сан младости и |
| м!{S} Немаш кућу, него ли код оне старе вештице си?...{S}А, а?...{S} И опет измахну да те удари |
| селу, а нешто и од наднице твоје мајке, ви две живеле сте лепо и тихо.{S} А ти си била увек, од |
| : „Николо, синко, немој, чедо, тако!{S} Ви сте сами, никога свога немате, а ево Господ вам даде |
| ом...</p> <p>Је ли, памтим ли добро?{S} Ви бесте са села, скори досељеници.{S} Продали сте у се |
| је, кестење, трешње.{S} Доносим вама, а ви ми у мој чанак дајете од ваше пшенице и поскурица.{S |
| кроз вашу башту, долазим пред кућу где ви, у сред дворишта, на простој асури, ти и мајка спава |
| сити којекакве ствари, а наравно да сте ви у томе најгоре пролазили.{S} Подметало вам се неко у |
| >Ој вечери, ој слатка чекања,</l> <l>Ој ви ноћи моји бели дани!...</l> </quote> <p>Ох, па знаш |
| вас што ће требати за твој испит, а што ви нисте имали...{S} И онда настаде трка, јурење, донош |
| ам, да би ме неговала и чувала к’о очњи вид...{S} Знао сам ја све то, па ипак?..{S} Да, ти ниси |
| а не да!{S} Умре, пресвисну од туге кад виде -како онај бесник бије, мучи и туче њено дете.{S} |
| > <p>— Где је? — упита ме.{S} Па кад те виде уз зид, оборене главе, скупљене, згрчене над детет |
| ијом и то тако да јој се само нос и очи виде, претура по својим сандуцима и долапима.{S} Вади и |
| мати заустављаше мимиком.{S} Чим се он виде у дворишту, окрену се, и кад ме не спази, он поско |
| S} Стиснула смежурана уста, а кроз кожу виде се десни.{S} Тек сада спазих да јој је још оно ста |
| pb n="30" /> јој око засузило кад би ме видела бледа и испијена.{S} У вече, намештајући ме у по |
| ни и болу.{S} Као да си ме сад први пут видела у животу, такав беше твој глас.</p> <p>— Ја, ја! |
| угима, како не би и они нама долазили и видели нашу сиротињу коју је већ цео свет гледао.{S} Ал |
| на, скривала се у дну баште, и од ње се видео само кров са новим цреповима.{S} Наша кућа била ј |
| вуја чак нисам познавао, никад га нисам видео нити бих могао да разликујем његову песму од песм |
| ке, златне паре?{S} Од тога ништа нисам видео.{S} Само често, у ноћи, тргнем се из сна, пробуди |
| од уличног високог зида не могах ништа видети.{S} По некад би се тек уздигла чија капа и рука. |
| рви пут, испод беле марамице око врата, видех <pb n="44" /> јој неопрану кошуљу.{S} Прсти руку |
| нтана.{S} Погледах ти у лице и тек тада видех како ти је оно пуно, чисто и светло; како ти се в |
| ати ме погледа.{S} Из тог њеног погледа видех да она све зна.</p> <p>— Кад ћеш у школу? упита м |
| на твоју руку и чисто се тргох, кад је видех како се испунила и пролепшала.{S} Загледах даље а |
| ти, паре и дима дуванског.{S} Тек после видех пуну собу људи и жена.{S} Они беху устали, помакл |
| риступих и отворих очи да видим...{S} И видех тебе, где под младом кајсијом, на сред дворишта, |
| нственост.{S} Никад њу није могао ко да види, да <pb n="9" /> она ради какве тешке послове.{S} |
| се она и баца рад, па <pb n="10" /> кад види да сам то ја, она опет узима. </p> <p>— Што не спа |
| ску собу у којој она беше спремна да је види свет и припали јој свећу више главе.</p> <p>Да би |
| да је ништа не интересује, да ништа не види и гледа до само свој рад: окопавање, <pb n="11" /> |
| ати тајна.{S} Страх ме је било да ко не види и дозна, а нарочито моја или твоја мати.{S} Нисам |
| роведе око куће, кријући се да је ко не види, мрзне се и, тако умре!{S} Остави ме...</p> <p>Одј |
| а, које си ти кришом гурала, да нико не види.{S} А кад дође дан за полазак, твоја мати дође да |
| стрти, да се с поља из собе светлост не види.{S} Ја је гледам, чудим се и питам:</p> <p>— Нано! |
| о, клима јој у повлад, а на лицу јој се види задовољство што моја мати то њој прича и говори.{S |
| <p>— 'Бро вече! — вели тихо, па кад те види заспалу, са опуштеним рукама и заваљеном главом на |
| о, јако, кријући се да ме ко не спази и види!..</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18991 |
| р си се стидела да ја њега, твога мужа, видим таквог.{S} Молила си га, вила се око њега и зауст |
| S} Нагох се, приступих и отворих очи да видим...{S} И видех тебе, где под младом кајсијом, на с |
| х преко потока и стадох иза грања да те видим где си.{S} Али ти беше испред мене, близу, у алеј |
| упиташе те.</p> <p>— Да одем до куће и видим дете да не плаче — одговори ти затварајући врата. |
| угодно.{S} Чак сам се бојао да је мртву видим, већ сам кришом бацао поглед кроз прозор у гостин |
| ом, заустави ме мати.</p> <p>— Седи.{S} Видиш да нема никога! — н онда хладним, охолим, пуним н |
| атер, моли је:</p> <p>— Еве, 'аџике, да видиш.{S} Ја га истина... али ти знаш боље.{S} Обиђи да |
| истина... али ти знаш боље.{S} Обиђи да видиш!</p> <p>Мати узима, једе, и ма да је изврсно јело |
| д ћеш већ ту твоју да удајеш?{S} Зар не видиш колика је и каква?{S} Зар хоћеш да ти неку срамот |
| да остане.{S} А она, црница, да је само видиш, синко, па душа да ти заплаче, иде по надницу, ра |
| тамније и оштрије...</p> <p>Опет смо се виђали и то сваки дан.{S} Долазила си, служила нас и по |
| {S} Чак су ме и неки запиткивали, да ли виђам код ње старинске велике, златне паре?{S} Од тога |
| да сам се заклињао да те више нећу ноћу виђати.{S} Зато сам дању бивао онако поносит.{S} Али ка |
| мајке опет дођох.{S} Из гостинске собе виђаше се мала светлост.{S} Уђох право тамо.{S} У први |
| ка твојој кући из које се још ништа не виђаше и креташе.{S} Само, она ти сад беше — да ли се м |
| грудима беше откопчала и заврнула те се виђаше мали део белих ти недра.{S} Хтедох дуже да остан |
| уздигнута и осветљена са стране свећом виђаше се сува, к’о восак жута, с великим челом, упијен |
| е је остављала код нас да не трчиш и не вијаш се по улицама и чаршији!{S} Ти си била жива, брза |
| /p> <p>— Ох, ох! — грцаше ти, плакаше и вијући се љубљаше ми руку, квасећи је сузама.{S} Срце м |
| ичајући о теби.{S} Почесмо вечерати.{S} Вика се утиша.{S} Одједном кроз рупу на собним вратима, |
| врата.</p> <p>— Стано ?</p> <p>— Ти?! — викну тако силно и уплашено, да се препадох.{S} Док сам |
| за тим пуцањ пушке.</p> <p>— Унутра! — викну мати бојећи се да ми се што год не деси.</p> <p>У |
| бе и стисну те за косе.</p> <p>— Дом! — викну он потмуло и гурну те тако силно да ти посрну при |
| ораше ти унезверено. — Ух, каква сам? — викну уплашено па окренувши се од мене поче дотеривати |
| ање под мојим ногама.</p> <p>— Стано! — викнух.</p> <p>Ти се трже и ослушну. </p> <pb n="35" /> |
| мо ми сиротиња?{S} Ево, баш кад хоћеш — викнух и бацих табаке. — Баталићу школу.{S} Ето свршио |
| га мужа, видим таквог.{S} Молила си га, вила се око њега и заустављала га.</p> <p>— Ја!{S} Што! |
| м образима и увученим устима тако да се вилице и нос у мало не додириваху — људска глава.{S} То |
| мећеш поскурице, хлеб, па онда кашике и виљушке (а оне ће бити сасвим непотребне, јер ћемо прст |
| ео дан батргаху.{S} Више бунара била је винова лоза, а на сред дворишта стари дуд „шандуд".{S} |
| ј набраја некадашње наше њиве, чивлуке, винограде; казује јој колико је то годишње доносило, с |
| алу да засити!{S} Продаде им све њиве и винограде.{S} Он се пропи, пропаде, — узедоше га душман |
| већа падају и шире се; кад се брегови и виногради губе у беличастој магли.{S} И онда, када ја п |
| кошуљи, искрпљеним шалварама, из којих вираху твоје, од силна рада развијене, пљоснате стопале |
| чарапе искрпљене, у минтану из кога је вирио памук...{S} Дође до мене, спази ме, и место : „До |
| pb n="6" /> потока, а ручице си дигла у вис.{S} Плаве велике очи оборила си доле, и ногом бираш |
| у зеленилу.{S} Тополе су расле и ишле у вис, врбе разграњавале и крхале; крушке, кајсије, вишње |
| ња,грожђа <pb n="8" /> и крушака што су висиле на таваницама и издавајући оштар а често и загуш |
| о парче откинуто од лакта <pb n="53" /> висило је; кроз шамију провириваше твоја коса занемарен |
| и почеше пиштати по обасјаним и мирним висинама...{S} Ох, а у њима као да беше неке демонске, |
| е ти гласови понеше са собом горе, у те висине, крештећи и пиштећи... светећи се мени који час |
| је на чађ.{S} Са улице била је ограђена високим зидом.{S} Капија је била велика, стара, са порђ |
| сима, извученим минтанима, у опанцима и високим, дебелим чарапама.{S} Око појаса беше му празан |
| м; сан потока што поред куће тече поред високих топола, младих <pb n="4" /> врба, брестова и ме |
| а мисли?!</p> <p>И одоше.{S} Моја мајка високо, лако, поносито а твоја згрчена и заносећи се... |
| стима да што год спазим, али од уличног високог зида не могах ништа видети.{S} По некад би се т |
| цијама које, подстицане успоменом мога „високог порекла" и охолим материним поуздањем у мене, с |
| заокруглиле се и издигле; пас ти постао витак и обао...{S} Из целе тебе избијала је топлина, ме |
| немој, синко!...“ А он само удри, псуј, вичи.{S} Мене већ што... али узме њу, па је тера од кућ |
| <pb n="25" /> из знане куће и ниси била виша од мене.{S} Пече ме!{S} Боли!{S} Али и ја нисам св |
| тобом сам се разговарао врло ретко.{S} Више пута узимам и дирам те: те за овога, те за онога.{ |
| ца, по којој патке цео дан батргаху.{S} Више бунара била је винова лоза, а на сред дворишта ста |
| дирну.{S} Мека, сочна трава набујала, а више моје главе склопило <pb n="37" /> се грање и лишће |
| ила покривач, руке беле, пуне, забацила више главе, коса око тебе у нереду а прса уздигнута и р |
| ас је она призивала и дружила се с вама више као из неког сажаљења, и мислећи да вам даје неку |
| и то полако, мучно.{S} Уста ти скупљена више на плач него ли на осмех.</p> <p>— Шта ти је? — пи |
| о код своје куће већ и код наше.{S} Шта више, <pb n="18" /> прво би наше двориште почистила, па |
| лео да то не беше само сан, сан и ништа више.{S} Али хвала и сну!{S} Слађе је сневати него ли з |
| охолим материним поуздањем у мене, све више се и више шираху, пружаху чак до — стид ме је већ! |
| S} Само су се наше куће сваког лета све више угибале и губиле у зеленилу.{S} Тополе су расле и |
| ле; крушке, кајсије, вишње и дудови све више дебљали и укрштавали се.{S} Поток се проширио и ис |
| сенки.{S} Ларма, песма и свирка све се више приближаваше и јечаше.{S} Уздигох се на прстима да |
| оплији.{S} И тада сам се заклињао да те више нећу ноћу виђати.{S} Зато сам дању бивао онако пон |
| олим те, волим... волим!...{S} И све те више стисках, грљах, љубљах...{S} И пригрљену, потпуно |
| .{S} Из гостинске собе светлуцаху свеће више материне главе и каткад допираше тихо, једва чујно |
| териним поуздањем у мене, све више се и више шираху, пружаху чак до — стид ме је већ!...{S} Наш |
| се удала.{S} Сви су знали зашто нећеш и више ти се светили него што су те сажаљевали.{S} И ја с |
| ила си, служила нас и помагала нам, али више ми се не приближиваше онако смело и отворено.{S} И |
| ватра.{S} Кога дочепа у своје руке тај више читав не изиђе.{S} Мало по мало преклопи му имање. |
| за руком, а које је он опет предузимао више ради света, да се не каже како ништа не „печали", |
| боља и укуснија јела зготовите и да што више теја и лекова приправите.{S} Вас две ишле сте као |
| га јако, па га онда опусти те да се што више рашири и разлије горчином.</p> <p>— Што питаш? одг |
| И ти — не дани, већ ноћи!{S} Ја не могу више.{S} Плачем.{S} Узалуд су сузе, узалуд је све!{S} П |
| удан, опојан мирис, који никад у животу више не осетих.</p> <p>— Што ме гледаш тако? — упита ме |
| мна да је види свет и припали јој свећу више главе.</p> <p>Да би избегао поздраве и изјаве сажа |
| сад ја, до само сузе?!...{S}Не повратих више те ноћи кад месечина сја, кад <pb n="41" /> сенке |
| ко хоћеш, још ћемо да се помакнемо, још више ћемо да се сакријемо и склонимо, ако смо коме на с |
| и беше једнако у памети и због тога још више се једих.</p> <p>— Што не једеш? — упита ме.</p> < |
| иза куће на поток.{S} Влага потока још више ме дирну.{S} Мека, сочна трава набујала, а више мо |
| избегавање, и изокретање разговора још више ме испуни гневом и једом.{S} Седох, а сав се тресо |
| ом, окрену се твојој матери која се још више згрчи уз зид. — Ама, Марија... — поче она — хајде |
| екох тек што да кажем.</p> <p>Ти се још више згрчи.{S} Опроба да ли завежљај на глави и мотика |
| гњиште се наше није угасило, већ се још више распалило и раширило...{S} И сузе, кашаљ — почињу |
| као увек, уђе твоја мати али некако још више згурена, увучена и као са неком плашњом.</p> <p>— |
| разграњавале и крхале; крушке, кајсије, вишње и дудови све више дебљали и укрштавали се.{S} Пот |
| лану, уздрхта и наслонив се на грану од вишње, шану обамирући од плашње и среће:</p> <p>— Па шт |
| дим.{S} Али ти?!{S} Нисам те сматрао за вишу од осталих, али ипак си била нешто друго, нешто, ш |
| кријући се, дођох иза куће на поток.{S} Влага потока још више ме дирну.{S} Мека, сочна трава на |
| и у пријатељству, као: паше, кајмакаме, владике и људе за народну ствар, који су у оно страшно |
| носећи се, сагињем се и пуштам на твоје влажне, вреле, рујне и полуотворене усне тих, лак, неос |
| ла.{S} Полако би подигла своје крупне и влажне очи.{S} У њима је било толико прекора и туге, да |
| pb n="4" /> врба, брестова и меке, увек влажне траве.{S} Па сан топлих ноћи кад ветар душе и ли |
| Очи ти беху као потамнеле и превукле се влажном маглицом.{S} Приђох ти, али ме ти силно одгурну |
| Чекао сам те.{S} Положио сам дланове на влажну траву и премирах од слике коју стварах.{S} Унапр |
| ан ваздух, проткан као неким растуреним власима магле, почеше летети са свих страна, као залута |
| је сузама.{S} Срце ми се стеже.{S} Само вода жубораше и месец нас местимице осветљаваше.{S} Ти |
| ишине и овог тихог жуборења и беласкања воде спрам месечине.{S} Седох.{S} Дрхтао сам као <pb n= |
| а ваше; прво би нама извадила из бунара воде и донела, па онда вама.{S} За Божић, Ускрс, по чит |
| ладовина биваше јача и жубор, беласкање воде спрам месеца одмицаше и губљаше се полако.{S} Испр |
| као озбиљан ручак, ти ми у чашицу дајеш воде место ракије.{S} И тек онда доносиш <pb n="16" /> |
| и те за косе, поче те ударати, гурати и водити кући...</p> <p>Слушам како сухо грање пуцка, гле |
| егово црно, меснато и подбухло лице, са водњикавим очима и великим устима, беше тако сурово и с |
| пробија месец, те осветљује тамнозелену воду која полако жубори, промиче, беласка се и милећи п |
| .</p> <p>— Као сваки човек.{S} Одслужио војску. </p> <pb n="48" /> <p>Нема ни он никога, има не |
| то сан оде, те и ти с њиме!{S} Како бих волео да то не беше само сан, сан и ништа више.{S} Али |
| ли ће икада бити душе која ће ме овако волети?!</p> <p>Озго, са укрштаних грана густе врбе, па |
| оје усне од мојих...</p> <p>— Волим те, волим... волим!...{S} И све те више стисках, грљах, љуб |
| од мојих...</p> <p>— Волим те, волим... волим!...{S} И све те више стисках, грљах, љубљах...{S} |
| одвајаш твоје усне од мојих...</p> <p>— Волим те, волим... волим!...{S} И све те више стисках, |
| <p>— Волим те!</p> <p>— Ох...</p> <p>— Волим те!</p> <p>— О-о-х!... и једва, муком одвајаш тво |
| .</p> <p>— Ох! — тресеш се ти.</p> <p>— Волим те!</p> <p>— Ох...</p> <p>— Волим те!</p> <p>— О- |
| јастуке да не озебем и питајући ме шта волим да ми се за сутра спреми, одлазила би говорећи:</ |
| посрнусмо мало.{S} Хвала му.{S} Његова воља.{S} Али хвала му што ми бар тебе остави, тебе искр |
| да твојој матери учини по <pb n="12" /> вољи, милост.{S} А кад ми што год добро скувамо, онда м |
| head> <p>Ах! — Али не смем да пуштам на вољу осећајима.{S} Силом их задржавам да би што краће и |
| на са стране свећом виђаше се сува, к’о восак жута, с великим челом, упијеним образима и увучен |
| и грчи.{S} Уста јој се изгубише у грлу, врат увуче...{S} Сви <pb n="62" /> скочисмо око ње.{S} |
| пропи, пропаде, — узедоше га душмани на врат!{S} Сад је кријумчар.{S} По недељу дана дома не до |
| је оно пуно, чисто и светло; како ти се врат очистио од маља; подбрадак се испунио и заокруглио |
| , Никола.{S} Отпоче да лупа на кухинска врата.{S} Ти си се скаменила, мати мене гледа и као да |
| Мати изиђе за тобом да затвори кухинска врата.</p> <p>— Стано ?</p> <p>— Ти?! — викну тако силн |
| шиш.{S} После, пошто затворимо кухинска врата, држећи се за руку, смејући се, излетимо напоље, |
| ти се врати из кујне где беше затворила врата за тобом.</p> <p>— Где је? — упита ме.{S} Па кад |
| како сама, ноћу, није могла да наиђе на врата собе; како је ложила ватру у мангалу место у пећи |
| е да не плаче — одговори ти затварајући врата.</p> <p>У том једној баби која беше задремала уз |
| са болом и саучешћем.{S} Ти отвори брзо врата, још брже их затвори за собом као бојећи се чега. |
| о.{S} Први пут, испод беле марамице око врата, видех <pb n="44" /> јој неопрану кошуљу.{S} Прст |
| к обучена чисто, са белом марамицом око врата.{S} Седа спроћу мене и пита ме за школу, за друго |
| /> нас он узнемирава.{S} Он гурну силно врата и уђе.{S} Ти се од једном диже, истрже од матере |
| ослободих, дахнух, што сам те скинуо с врата, али ме после ухвати страх.{S} Бојао сам се.{S} П |
| се наше матере, исплакане с главобољом, врате с гробља.</p> <p>Је ли да је овако било?</p> </di |
| хтела да падне у бунар не могући да се врати у кућу; како није давала да ме зову, бојећи се, д |
| азих још не осушену велику сузу, кад се врати и рече:</p> <p>— Свршено је!{S} И онда брзо однес |
| <p>— Ето, хвала Господу!</p> <p>Мати се врати из кујне где беше затворила врата за тобом.</p> < |
| и да је што боље притвориш.{S} Затим се врати.{S} На главу метну неки завежљај, ваљда детиње пе |
| ројиш женско одело.{S} И за тим се опет врати кући да ту останеш.{S} Али не!{S} Ниси била ти са |
| </p> <p>У том се једна жена диже и пође вратима погурено.</p> <p>— Што не седиш, Стано? — упита |
| утиша.{S} Одједном кроз рупу на собним вратима, чу се твој тих, дрхтав глас :</p> <p>— Тето, ј |
| </p> <p>— Е па то је... — и оде.</p> <p>Вратих се, легох, заклопих очи, испружих руке и обамира |
| ћним погледом отрча заносећи се.</p> <p>Вратих се.{S} Топих се и нестајах.{S} Бејах луд...{S} В |
| хладовина и сенке падоше...{S} Људи се вратише са рада, стока уведе у штале, за тим се пресвук |
| ред високих топола, младих <pb n="4" /> врба, брестова и меке, увек влажне траве.{S} Па сан топ |
| ј се — рекох ти, шапћући и тронуто — то врба плаче, па пада на тебе...{S} Иди! — И брзо те опус |
| енилу.{S} Тополе су расле и ишле у вис, врбе разграњавале и крхале; крушке, кајсије, вишње и ду |
| !</p> <p>Озго, са укрштаних грана густе врбе, паде капља на твој образ.{S} Ти се трже уплашено. |
| ујно зеленило, опет тај поток, тополе и врбе ме сретоше.{S} Сетих се тебе и уплаших.{S} Мати от |
| угрејана, у полу <pb n="42" /> дремежу, врела и миришљава, ти — кад те пољубим, задржиш мој пољ |
| е, сагињем се и пуштам на твоје влажне, вреле, рујне и полуотворене усне тих, лак, неосетан пољ |
| пасана, раздражен, узаврео и стискајући вреле усне на моје голе руке, ја сам дахћао...{S} Упила |
| јену.</p> <p>— Ево ме — шану плашљиво и врело. — Ти, ти, ти?... па се загрцну, паде и бризну у |
| S} Не знам шта ми је било.{S} Целог тог врелог дана лешкарио сам по кревету читајући и маштајућ |
| е ти њихајући се.</p> <p>Пружи ми руку, врелу и сву ознојену.</p> <p>— Ево ме — шану плашљиво и |
| и казује све промене које се десиле за време мога осуства: ко је умро, пропао, продао њиве; ко |
| олу.{S} Учио сам се прилично.{S} За све време основне школе и ниже гимназије није било ничега н |
| ам што је најлепше за мене.{S} Кад дође време да се иде на гробље, твоја мати дође, и да не би |
| нано!</p> <p>И из почетка бивало ми је време бављења код куће пријатно.{S} Започињао сам неке |
| — Та не љути се одмах.{S} Ти се од неко време баш... — и застаде.{S} Знао сам куда је циљала.{S |
| за народну ствар, који су у оно страшно време долазили и налазили помоћи и сигурна склоништа у |
| мшилука, најдрскијег удварача, а у исто време и највећег опадача.</p> <p>Ти би се тргла.{S} Пол |
| ! — И брзо те опустих и устадох. — Иди, времеје! —И заиста први петли певаху. </p> <pb n="40" / |
| е.</p> <p>— Па друге године и пре овога времена си ишао?{S} Ваљда имаш сада мало да учиш.{S} Св |
| у школу? упита ме кратко.</p> <p>— Има времена.{S} Рано је.</p> <p>— Па друге године и пре ово |
| поштовања погледи.{S} И одлазио сам пре времена.{S} И тада сам о теби ретко разбирао и чуо.{S} |
| ву, образи нам се протрше, ти осети мој врео дах и уздрхта, клону, али се брзо трже и скочи.</p |
| често спушташе на твоје чело.{S} Често, врло често затицах те где си, чистећи наше двориште, ст |
| утан или грозничаво светао.{S} Имао сам врло честу главобољу или несвестицу.{S} Па и само учење |
| а ми жеље.{S} С тобом сам се разговарао врло ретко.{S} Више пута узимам и дирам те: те за овога |
| ање поста јаче и претвори се као у неку врсту гласа: </p> <pb n="60" /> <p>— Кољ....љ....јо!</p |
| .{S} Мати му истрже дете и позва те, да га ти узмеш.{S} Ти уђе, брзо узе дете, не гледајући ни |
| од матере и излете у кујну пред њим, да га зауставиш.</p> <p>— Не, Николо!{S} Слатки, мили Нико |
| логај у устима.{S} Узалуд си пробала да га прогуташ, али ниси могла.{S} После бризну у плач.</p |
| в тај узвик слушаћу.{S} Само не могу да га опишем, како у њему беше нечега и престрашеног, и бо |
| :</p> <p>— Еве, 'аџике, да видиш.{S} Ја га истина... али ти знаш боље.{S} Обиђи да видиш!</p> < |
| а си га, вила се око њега и заустављала га.</p> <p>— Ја!{S} Што!{S} Ко ми што може!{S} А ти?... |
| p> <p>— Сирота.{S} Чула да је дошао, па га зове.</p> <p>Приђох јој ближе.{S} Сагох се.{S} Узех |
| рука ухвати за срце и стеже га јако, па га онда опусти те да се што више рашири и разлије горчи |
| а.{S} Славуја чак нисам познавао, никад га нисам видео нити бих могао да разликујем његову песм |
| а ме нечија рука ухвати за срце и стеже га јако, па га онда опусти те да се што више рашири и р |
| клањаше дете и тихо, преплашено, мољаше га.</p> <p>— Не, не!{S} Немој сад, овде!...{S}Чуће!...< |
| господине, тако ми Господа!{S} Обедише га.{S} Узедоше на душу душмани — Бог им судио !{S} А он |
| аде.{S} Он се пропи, пропаде, — узедоше га душмани на врат!{S} Сад је кријумчар.{S} По недељу д |
| уни га еспапом и отпоче да ради.{S} Али га ђаво натера те се мало задужи код Доктора... <pb n=" |
| , кажи, жива ти мајка твоја!{S} Кажи ми га, па да му на сред мале главу разбијем.</p> <p>— Зар |
| но и чисто модро небо срце драга и пуни га опојним, раздраганим миљем — тога дана изиђох из соб |
| ран, ради.{S} Узе, отвори дућан, напуни га еспапом и отпоче да ради.{S} Али га ђаво натера те с |
| твога мужа, видим таквог.{S} Молила си га, вила се око њега и заустављала га.</p> <p>— Ја!{S} |
| А он? ох! није крив!</p> <p>Бранила си га тако живо, понизно и верно да нисам знао шта да мисл |
| , у алеји и окопаваше млади лук чистећи га од траве.{S} Сва се беше предала послу.{S} На главу |
| не!{S} Добро је пошло оно.{S} Не ометај га...{S} Познаје се чија је крв ! рекао би трговац. </p |
| а срце удараше тако силно, јако, да сам га и ја чуо.{S} Чекао сам те.{S} Положио сам дланове на |
| , увив моје лице твојом косом, загњурим га у твоја бујна, топла недра, и осећам додир твоје мек |
| лваре, коленима притисла платно, једном га руком држи затегнуто и палцем притисла шав, а другом |
| као да има једино мени да захвали, што га и сад као увек не грди, већ моли.</p> <p>— А? — пром |
| ила златно и сребрно посуђе и сваки час га намештала у гостинској соби, како би што уочљивије с |
| о и уплакано лице спрам мене и наслоних га на мој образ... </p> <pb n="39" /> <p>— Слатка си! — |
| код Доктора... <pb n="51" /> А он, знаш га, жива ватра.{S} Кога дочепа у своје руке тај више чи |
| {S} После јој казује од кога је садашњи газда ту њиву купио.{S} Онда јој набраја некадашње наше |
| аја, казује до ситница о свима садашњим газдама „скоротечницима“: шта су пре они били, код ког |
| творих очи да видим...{S} И видех тебе, где под младом кајсијом, на сред дворишта, погурена „мо |
| свеће.{S} И ја се тада дижем и гледам, где се она скупила, на леђа бацила стару, чохану гуњу; |
| беше затворила врата за тобом.</p> <p>— Где је? — упита ме.{S} Па кад те виде уз зид, оборене г |
| ле у надницу. </p> <pb n="65" /> <p>— А где је он?</p> <p>Ти поче да муцаш.{S} Беше ти непријат |
| а си, дрхтала, нијала си се и као хтела где да побегнеш.{S} После се једва прибра, постоја мало |
| не да прича свој живот, места и градове где су били, кад су ишли на хаџилук с дедом...{S} Онда |
| ш с пуним чанком свачега.{S} Затичеш ме где дижем заклопце са јела и од сваког по нешто узимам. |
| Господу!</p> <p>Мати се врати из кујне где беше затворила врата за тобом.</p> <p>— Где је? — у |
| е чело.{S} Често, врло често затицах те где си, чистећи наше двориште, стала.{S} Наслонила си с |
| и са неком сигурношћу могао бих те наћи где у твојој башти, под дудом у трави, поклопљена ничке |
| <p>Слушам како сухо грање пуцка, гледам где месечина сија, тишина се распростире а сув, некако |
| <pb n="7" /> <p>Као да сад и њу гледам где погурена, у свиленој антерији, повезана црном шамиј |
| о потока и стадох иза грања да те видим где си.{S} Али ти беше испред мене, близу, у алеји и ок |
| , у само свануће, изиђох.{S} Нисам знао где да идем и шта да радим.{S} Једва сам чекао да прође |
| гурање, код нас.{S} Колико бих пута чуо где говоре о томе и то као са неким сажаљењем помешаним |
| идем кроз вашу башту, долазим пред кућу где ви, у сред дворишта, на простој асури, ти и мајка с |
| елу и око ушију.{S} Прелазиш ти, гледаш где ћеш да ступиш, прво опробаш камен да ли је доста ст |
| у сељачком оделу, али тебе је китила и гиздала као најбогатију.{S} Каква си била тада?{S} У ша |
| о.{S} За све време основне школе и ниже гимназије није било ничега необичног.{S} А и тебе мајка |
| х се на траву.{S} Подузе ме свежина.{S} Глава ми је горела, руке беху све у зноју а срце удараш |
| >— Ништа! привукох те силно да се твоја глава наслони на моју.{S} Целим телом беше ти наслоњена |
| ице и нос у мало не додириваху — људска глава.{S} То беше она!{S} Кркљање тупо, тешко, ретко и |
| Мека, сочна трава набујала, а више моје главе склопило <pb n="37" /> се грање и лишће.{S} Кроз |
| бошчицом, у лаким папучицама и повезане главе, мила си ти.{S} А ход ти је био брз и лак.{S} Как |
| дом у трави, поклопљена ничке и увијене главе у твоју „бошчу“, јецаш и плачеш за мном!</p> </di |
| а ме.{S} Па кад те виде уз зид, оборене главе, скупљене, згрчене над дететом у крилу, брзо узе |
| ске собе светлуцаху свеће више материне главе и каткад допираше тихо, једва чујно, нарицање јед |
| е из младости.{S} Ти си стајала погнуте главе.{S} Било ти је ладно, <pb n="66" /> али си ти јед |
| тебе посади за вечеру.{S} Ти си погнуте главе ишла, села, узела залогај, али тако невешто као д |
| Ја сам стајао и гледао те како погнуте главе идеш, и то у нанулама, на ногама чарапе искрпљене |
| и завученим рукама у недра и то погнуте главе, уз зид, по крајевима као да се чега бојала и скл |
| окривач, руке беле, пуне, забацила више главе, коса око тебе у нереду а прса уздигнута и разгол |
| а је види свет и припали јој свећу више главе.</p> <p>Да би избегао поздраве и изјаве сажаљења |
| више згрчи.{S} Опроба да ли завежљај на глави и мотика на рамену добро стоје и оде прошаптавши |
| ет измахну да те удари <pb n="58" /> по глави.{S} Ти само заклањаше дете и тихо, преплашено, мо |
| чекамо, док се наше матере, исплакане с главобољом, врате с гробља.</p> <p>Је ли да је овако би |
| озничаво светао.{S} Имао сам врло честу главобољу или несвестицу.{S} Па и само учење било ми је |
| аспалу, са опуштеним рукама и заваљеном главом на материну крилу, она се препадне од толике тво |
| а чекаш некога?</p> <p>Твоја мати сагла главу, рукама стисла колена и тако нагнута слуша, тресе |
| Твоја се мајка скупила, увила, покрила главу и спава...{S} Прилазим на прстима.{S} Месечева зр |
| оље притвориш.{S} Затим се врати.{S} На главу метну неки завежљај, ваљда детиње пелене, на раме |
| ве.{S} Сва се беше предала послу.{S} На главу си овлаш бацила белу шамију да ти сунце не пече л |
| } Зар хоћеш да ти неку срамоту метне на главу?{S} А, ваљда чекаш некога?</p> <p>Твоја мати сагл |
| уша, тресе се и дрхти.{S} Одједном диже главу, погледа матер, па је опет брзо обори, зари у кри |
| а!{S} Кажи ми га, па да му на сред мале главу разбијем.</p> <p>— Зар си ти таква? — питам те, с |
| метла ти испала из руку, а ти оборивши главу, <pb n="24" /> тареш чело и намешташ косе и то по |
| талан, па онда занихав се, и издигнувши главу, лако као срна, скочиш на нашу страну.</p> <p>— А |
| .{S} Стиснух те јаче, хтедох да окренем главу, образи нам се протрше, ти осети мој врео дах и у |
| Ћути, чедо, ћути, синко! — и узе твоју главу, мету је на крило и милујући те по коси, тешила т |
| ску песму, бабо, певаше</l> <l>Хајдучку главу, бабо, ношаше!</l> </quote> <p>— Ха-ха-ха!.. — чу |
| јутро" ти рече:</p> <p>— Умре тета? — А глас ти беше тако обичан, равнодушан.{S} Лице тамно, бл |
| d>V.</head> <p>Беше почетак зиме кад на глас тешке болести моје старе мајке опет дођох.{S} Из г |
| собним вратима, чу се твој тих, дрхтав глас :</p> <p>— Тето, јеси ли ту ?</p> <p>Нисам могао д |
| „радост“.{S} И онда, крештав, јак, сув глас Циганке Салче запева пред твојим прозором кад те д |
| е чекрка и неки тих, дубок као из земље глас...{S} То долажаше из ваше куће.{S} Нагох се, прист |
| ог дана, да се ори башта, поток.{S} А и глас ти дошао мекши, топлији.{S} И тада сам се заклињао |
| дном се чу крхање плота, пуцање грања и глас:</p> <p>— А чекај, ћерко мајчина.{S} Ако је 'аџика |
| ви пут видела у животу, такав беше твој глас.</p> <p>— Ја, ја!{S} А ти? </p> <pb n="54" /> <p>— |
| стран, понизан, учмао и безживотан твој глас препаде ме.{S} У њему не беше ни трага о каквом ос |
| ста јаче и претвори се као у неку врсту гласа: </p> <pb n="60" /> <p>— Кољ....љ....јо!</p> <p>Ж |
| !</p> <p>Из чаршије, са улице, допреше гласови песме, зурле и бубњеви.</p> <p>Изиђох и стадох |
| отеше, узеше од мене...{S} Као да те ти гласови понеше са собом горе, у те висине, крештећи и п |
| е и биле, те <pb n="52" /> са промуклим гласовима и великом јачином уздизале су се и распростир |
| охолим, пуним неког презривог саучешћа гласом, окрену се твојој матери која се још више згрчи |
| Не плачи, Марија — рече она, а у њеном гласу осећаше се неко саучешће помешано са задовољством |
| е, беласка се и милећи прелива се преко глатких каменчића, око којих се нахватала мека, зелена |
| проширио и искривудао.{S} Преко његових глатких каменова нахватала се нежна, мека маховина; тра |
| е, 'аџика!{S} Зар ће она још и такве да гледа?</p> <p>Ето, знао сам ја то, слушао, мислио о том |
| врата.{S} Ти си се скаменила, мати мене гледа и као да ме погледом моли: да се не љутим на тебе |
| ништа не интересује, да ништа не види и гледа до само свој рад: окопавање, <pb n="11" /> филизе |
| то ме чека, а све знам што прође!{S} Не гледај ти мене чедо.{S} Нана је твоја стара.{S} Наша је |
| звао сам те.{S} И онда хладно, одсечно, гледајући те строго <pb n="36" /> наставих: — Имам нешт |
| да ми као рођену брату угађаш, и да ме гледајући смешиш се благо и трудиш да погодиш сваку мој |
| ти узмеш.{S} Ти уђе, брзо узе дете, не гледајући ни у кога, и још брже изиђе.{S} За тобом изиђ |
| не би изгледало као поклон, она тихо и гледајући понизно у матер, моли је:</p> <p>— Еве, 'аџик |
| м а да пода мном земља тутњи, да кличем гледајући у сјајно, модро небо; да ме опија и заноси св |
| .{S} Борио сам се, мучио, ломио и топио гледајући те тако лепу, красну и развијену тек у процва |
| зо“...{S} И како је тражила моју слику, гледала дуго, дуго и плакала!{S} У том поче она да се п |
| зуји.{S} И једнако сте радиле за мене, гледале, слушале мој дах и погађале из ока ми жеље.{S} |
| ..</p> <p>Слушам како сухо грање пуцка, гледам где месечина сија, тишина се распростире а сув, |
| поља из собе светлост не види.{S} Ја је гледам, чудим се и питам:</p> <p>— Нано!</p> <p>— А? — |
| њем, окренем се од матере само да је не гледам онако хладну, нему и задовољну. </p> <pb n="47" |
| светлост свеће.{S} И ја се тада дижем и гледам, где се она скупила, на леђа бацила стару, чохан |
| и. </p> <pb n="7" /> <p>Као да сад и њу гледам где погурена, у свиленој антерији, повезана црно |
| иђеш на нашу капију.{S} Ја сам стајао и гледао те како погнуте главе идеш, и то у нанулама, на |
| дели нашу сиротињу коју је већ цео свет гледао.{S} Али ко би дошао, тај је био угошћен као код |
| ет застаде и поче упитно и као зачуђено гледати час у мене који стајах озбиљан, час у матер.</p |
| сну!{S} Слађе је сневати него ли збиљу гледати, и гушити се од наврелих осећаја, успомена и те |
| ага <pb n="34" /> срце ми је кидала.{S} Гледах те, изазивах успомене и слике некадашњег миља.</ |
| ле по челу и око ушију.{S} Прелазиш ти, гледаш где ћеш да ступиш, прво опробаш камен да ли је д |
| животу више не осетих.</p> <p>— Што ме гледаш тако? — упита ме ти зачуђено.</p> <p>— Тако!</p> |
| благо рече:</p> <p>— Изиђи, сине, да не гледаш.</p> <p>— А што?</p> <p>— Па не ваља се.{S} Млад |
| пођох к теби.{S} Ти ме, дигнувши руке, гледаше забезекнуто и широко.{S} На лицу ти беше нека ч |
| едело у уснама ни капи крви не беше.{S} Гледаше ме погледом којим хтеде у дно моје душе да прод |
| </p> <p>— Мајка те зове!</p> <p>И ти не гледећи на мене, брзо, превијајући се и избацујући из ш |
| Наша кућа била је стара, широка, сува, гломазна, и заударала је на чађ.{S} Са улице била је ог |
| свога ме поражаваше...{S} Страх од ове глуве самоће, мртве тишине и овог тихог жуборења и бела |
| изокретање разговора још више ме испуни гневом и једом.{S} Седох, а сав се тресох од неког чудн |
| Седох, а сав се тресох од неког чудног гнушања, неугодности и беса који <pb n="45" /> је у мен |
| р то?</p> <p>Пун страха, и као са неким гнушањем, окренем се од матере само да је не гледам она |
| абраја твоје дарове што си спремила.{S} Говораше она, а сва беше уплашена, узбуђена и кришом, к |
| . </p> <pb n="40" /> <p>— Страх ме је — говораше ти унезверено. — Ух, каква сам? — викну уплаше |
| а се бојаше чије навале и као да сваком говораше: „Молимо те, не дирај нас.{S} Ми никоме не сме |
| ње, код нас.{S} Колико бих пута чуо где говоре о томе и то као са неким сажаљењем помешаним злу |
| м да ми се за сутра спреми, одлазила би говорећи:</p> <p>— Спавај, чедо, одмори се.{S} Не брини |
| адовољство што моја мати то њој прича и говори.{S} После се ти пробудиш и онда вечерамо.{S} Тво |
| р се побојах да се ови увијени, нејасни говори не односе на нас.{S} Уплаших се и дигох да изиђе |
| грцаше ти. — А зар нам је зло мислила и говорила: „Николо, синко, немој, чедо, тако!{S} Ви сте |
| се чудили како ми излазимо на крај.{S} Говорили су да она има читаве бисаге пара, које је узел |
| ут тако да се шалиш!...</p> <p>И сви су говорили да ти мене чекаш.{S} Неки су ме чак и питали.{ |
| друго.{S} Мрзело ме је чак о томе и да говорим.</p> <p>Ну ово бављење кући у брзо ми је постај |
| х код њих а особито код твоје мајке.{S} Говорио сам себи и убеђивао да ово није лепо и часно од |
| венивши се, рекла би:</p> <p>— Можеш да говориш шта хоћеш!</p> <p>Ето тако је то било!{S} Знао |
| га се плашила, дрхтала и застајкивала у говору.{S} Погледах матер, и тргох се уплашено, јер око |
| јечаше.{S} Уздигох се на прстима да што год спазим, али од уличног високог зида не могах ништа |
| да иде у друштву с њом, тражи од ње што год да јој понесе.</p> <p>— Хајде, 'аџике.{S} Дај ако и |
| ра! — викну мати бојећи се да ми се што год не деси.</p> <p>Уђох, стадох.{S} Чудна и тешка туга |
| онда вечерамо.{S} Твоја мати донесе што год од ваше куће, а и с оним што ми имамо, вечерамо зај |
| n="12" /> вољи, милост.{S} А кад ми што год добро скувамо, онда мати пошаље, по мени вама.</p> |
| ли, матере су се разговарале, ти си што год шила или плела, а ја читао.{S} Све је било по старо |
| знемогав и блед.{S} Чак ми је бледоћа и годила.{S} Мој корак беше тром, немарљив и несигуран.{S |
| ="SRP18991_C4"> <head>IV.</head> <p>Две године нисам кући долазио.{S} Кад треће године дођох и |
| времена.{S} Рано је.</p> <p>— Па друге године и пре овога времена си ишао?{S} Ваљда имаш сада |
| године нисам кући долазио.{S} Кад треће године дођох и стигох у вече, опет беше месечина, опет |
| уке, винограде; казује јој колико је то годишње доносило, с којим се имањем граничило, на који |
| он беше усахнуо, дрвеће исечено а земља гола, трошна и смрзнута.{S} Погледах ка твојој кући из |
| узаврео и стискајући вреле усне на моје голе руке, ја сам дахћао...{S} Упила ми се беше ти у па |
| {S} Твоја башта и двориште бејаху чисто голи.{S} Све што беше код тебе: у башти мало дрвеће; са |
| га и падати на угнуте кровове, зидове и голо дрвеће чије се гране оштро и црно оцртаваху.{S} То |
| S} Као да те ти гласови понеше са собом горе, у те висине, крештећи и пиштећи... светећи се мен |
| у.{S} Подузе ме свежина.{S} Глава ми је горела, руке беху све у зноју а срце удараше тако силно |
| усти те да се што више рашири и разлије горчином.</p> <p>— Што питаш? одговорих туробно.</p> <p |
| Ви сте сами, никога свога немате, а ево Господ вам даде ово пиленце, овога црва... па немој, си |
| на руком. — Што беше, ни црном Циганину Господ да не да!{S} Умре, пресвисну од туге кад виде -к |
| " /> је и утишавала. — Ћути, ћути...{S} Господа имаш, ако мајке немаш...{S} Ћути, чедо моје!... |
| </p> <p>— Црно писано!</p> <p>— Не хули Господа!{S} Ћути, чедо, ћути, синко! — и узе твоју глав |
| </p> <p>— Није крив, господине, тако ми Господа!{S} Обедише га.{S} Узедоше на душу душмани — Бо |
| тихо.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Није крив, господине, тако ми Господа!{S} Обедише га.{S} Узедоше н |
| је испратиш?</p> <p>— Не могу, Бога ми, господине — поче се правдати. — Имам работу.{S} Морам њ |
| лно, опет седе укочено уз зид. — Ти си, господине? — шану а неки нов, стран, понизан, учмао и б |
| ближи и утеши.{S} Бојали су се.{S} Моје господско одело, хладно, укочено држање уздржаваше их.{ |
| ти? </p> <pb n="54" /> <p>— Ето, хвала Господу!</p> <p>Мати се врати из кујне где беше затвори |
| увек набављала најбољу каву и ракију за госте.{S} Била је поносна и повучена.{S} У целом њеном |
| нце да зађе.{S} Отворио сам оба прозора гостинске собе и засео те читах неки роман.{S} Светлост |
| оцртаваху.{S} То беше први снег.{S} Из гостинске собе светлуцаху свеће више материне главе и к |
| ести моје старе мајке опет дођох.{S} Из гостинске собе виђаше се мала светлост.{S} Уђох право т |
| свој сан.{S} И да у тој истој, сниској, гостинској соби, под жмиркавим кандилом и почађалом ико |
| ебрно посуђе и сваки час га намештала у гостинској соби, како би што уочљивије стајало.{S} Цео |
| вије стајало.{S} Цео дан је проводила у гостинској, ониској, поцрнелој соби, која је била лепо |
| ћ сам кришом бацао поглед кроз прозор у гостинску собу у којој она беше спремна да је види свет |
| е каже како ништа не „печали", већ једе готовину.{S} Мати ми је скоро за оцем умрла.{S} Зато са |
| а око ње разбацано по пет, шест парова готових кошуља.{S} Прозори собе ћилимом застрти, да се |
| Отац ми је био умро пошто је упропастио готово све имање на разне послове који му никад нису по |
| а јело и тестије за пиће.{S} Јуре они и грабе ко ће што пре и лепше и боље место заузети пред п |
| ших предака; набраја наша велика имања, градове у којима су били и трговали, лица с којима су с |
| па отпочне да прича свој живот, места и градове где су били, кад су ишли на хаџилук с дедом...{ |
| вако волети?!</p> <p>Озго, са укрштаних грана густе врбе, паде капља на твој образ.{S} Ти се тр |
| е кровове, зидове и голо дрвеће чије се гране оштро и црно оцртаваху.{S} То беше први снег.{S} |
| то годишње доносило, с којим се имањем граничило, на који је начин то после отишло...{S} И онд |
| се, па плану, уздрхта и наслонив се на грану од вишње, шану обамирући од плашње и среће:</p> < |
| ке.{S} Пређох преко потока и стадох иза грања да те видим где си.{S} Али ти беше испред мене, б |
| <p>Одједном се чу крхање плота, пуцање грања и глас:</p> <p>— А чекај, ћерко мајчина.{S} Ако ј |
| >— Ја те зовем — рекох јаче и изиђох из грања. — Дођи овамо.</p> <p>Ти брзо остави рад и трчећи |
| ше моје главе склопило <pb n="37" /> се грање и лишће.{S} Кроз грање пробија месец, те осветљуј |
| <pb n="37" /> се грање и лишће.{S} Кроз грање пробија месец, те осветљује тамнозелену воду која |
| да останем али поче пуцати суво и труло грање под мојим ногама.</p> <p>— Стано! — викнух.</p> < |
| водити кући...</p> <p>Слушам како сухо грање пуцка, гледам где месечина сија, тишина се распро |
| и кајсија, с густим, густим џбуновима и грањем; сан потока што поред куће тече поред високих то |
| ни да захвали, што га и сад као увек не грди, већ моли.</p> <p>— А? — промуца он. — Идем, 'аџик |
| n="17" /> у башту и поток, да нас сунце греје, запљускује свежина и мирис зеленила....{S} Да че |
| ешко и мучно при помисли да ће те други грлити, и љубити; да ће други пити љубави из тебе, тог |
| евија и грчи.{S} Уста јој се изгубише у грлу, врат увуче...{S} Сви <pb n="62" /> скочисмо око њ |
| мучим и сатирем себе?!..— И стварах те, грљах, целивах твоје рујне усне и опијах се од мириса т |
| ... волим!...{S} И све те више стисках, грљах, љубљах...{S} И пригрљену, потпуно припијену уза |
| лепше и боље место заузети пред портом гробља.{S} Ја остајем код куће, чекам тебе да дођеш те |
| матере, исплакане с главобољом, врате с гробља.</p> <p>Је ли да је овако било?</p> </div> <div |
| за мене.{S} Кад дође време да се иде на гробље, твоја мати дође, и да не би изгледало да она хо |
| <pb n="15" /> њих се тискају и јуре ка гробљу просјаци, Цигани и Циганке, носећи велике торбе |
| лости, помешано с мирисом од сувих дуња,грожђа <pb n="8" /> и крушака што су висиле на таваница |
| несигуран.{S} Мој поглед или мутан или грозничаво светао.{S} Имао сам врло честу главобољу или |
| </quote> <p>— Ха-ха-ха!.. — чу се бесно гроктање и за тим пуцањ пушке.</p> <p>— Унутра! — викну |
| же са мном.{S} Ја се згурим у њен скут, груди јој откријем, завучем руке у њене смежуране, топл |
| е и рамена ти се испунила; тесне и уске груди заокруглиле се и издигле; пас ти постао витак и о |
| некако оштар, и као стар ваздух пуни ми груди, гуши ме и натерује на кашаљ...{S} И ко зна докле |
| шко, ретко и мучно извијаше се из њених груди које се и не мицаху.{S} Кад уђох и назвах : „Добр |
| јелеку и шалварама.{S} Кошуља ти се на грудима беше откопчала и заврнула те се виђаше мали део |
| та се ти и брзо руком дохвати кошуљу на грудима.</p> <p>— Ја те зовем — рекох јаче и изиђох из |
| зо обори, зари у крило и бризну у плач, грцајући:</p> <p>— 'Аџике, зар то?</p> <p>Пун страха, и |
| сец нас местимице осветљаваше.{S} Ти си грцала и плакала.{S} Ја сам стајао као укопан.{S} Нисам |
| — тргох се уплашен.</p> <p>— Ох, ох! — грцаше ти, плакаше и вијући се љубљаше ми руку, квасећи |
| <p>— Нана моја!{S} И њу он... ох !...— грцаше ти. — А зар нам је зло мислила и говорила: „Нико |
| кала!{S} У том поче она да се превија и грчи.{S} Уста јој се изгубише у грлу, врат увуче...{S} |
| у и шире се; кад се брегови и виногради губе у беличастој магли.{S} И онда, када ја прелазим пр |
| од учења; како ме је, кад је почела да губи језик и свест, овог вечера, док сам ја путовао, зв |
| аше куће сваког лета све више угибале и губиле у зеленилу.{S} Тополе су расле и ишле у вис, врб |
| беласкање воде спрам месеца одмицаше и губљаше се полако.{S} Испратих те.{S} На прелазу у вашу |
| а скупила, на леђа бацила стару, чохану гуњу; нагнула се к свећи и нешто ради.{S} Подвила она н |
| </p> <p>— А што ти не једеш? питам те, гурајући оно у уста што ми дајеш.</p> <p>— Па такав је |
| јабукама и крушкама, које си ти кришом гурала, да нико не види.{S} А кад дође дан за полазак, |
| Подметало вам се неко улагивање и силом гурање, код нас.{S} Колико бих пута чуо где говоре о то |
| но, држећи те за косе, поче те ударати, гурати и водити кући...</p> <p>Слушам како сухо грање п |
| осе.</p> <p>— Дом! — викну он потмуло и гурну те тако силно да ти посрну пригрливши дете и у ма |
| <pb n="56" /> нас он узнемирава.{S} Он гурну силно врата и уђе.{S} Ти се од једном диже, истрж |
| олети?!</p> <p>Озго, са укрштаних грана густе врбе, паде капља на твој образ.{S} Ти се трже упл |
| стабала од крушака и кајсија, с густим, густим џбуновима и грањем; сан потока што поред куће те |
| пуцаних стабала од крушака и кајсија, с густим, густим џбуновима и грањем; сан потока што поред |
| рило...{S} И сузе, кашаљ — почињу да је гуше.</p> <p>Деде сад кажи ми тога, који би тад на тебе |
| оштар, и као стар ваздух пуни ми груди, гуши ме и натерује на кашаљ...{S} И ко зна докле би так |
| им угађањем и дворењем.{S} Као да ме је гушило то ваше неговање, ти ваши мили и пуни страхопошт |
| ађе је сневати него ли збиљу гледати, и гушити се од наврелих осећаја, успомена и тешка, хладна |
| од куће зими, а она, нана моја слатка, да се не би чуло, да не би свет после то... ах! она цел |
| а и крушкама, које си ти кришом гурала, да нико не види.{S} А кад дође дан за полазак, твоја ма |
| ме толико мучиш?“ И кад би ти осетила, да сам ја баш то исто и прочитао, оборила би брзо погле |
| кад.{S} У јутру, пошто се да кокошкама, да оне прве окусе кувану пшеницу, ја онда разносим по к |
| се сјаш од среће.{S} Певаш целог дана, да се ори башта, поток.{S} А и глас ти дошао мекши, топ |
| је он опет предузимао више ради света, да се не каже како ништа не „печали", већ једе готовину |
| а да ли ће да остане.{S} А она, црница, да је само видиш, синко, па душа да ти заплаче, иде по |
| } У њима је било толико прекора и туге, да би сваки прочитао твој нем и болан јаук што беше у њ |
| .{S} Изгледа да је ништа не интересује, да ништа не види и гледа до само свој рад: окопавање, < |
| у матер, моли је:</p> <p>— Еве, 'аџике, да видиш.{S} Ја га истина... али ти знаш боље.{S} Обиђи |
| силно — што да не?...{S}Кости, 'аџике, да одморим!{S} Расипа се по пољу...{S} Мати се диже дот |
| а најбоље да да...{S} Она може и после, да једе, што остане од њега.</p> <p>И за тим, пошто ја |
| радим.{S} Нисам хтео да те дам другоме, да ту сву своју лепоту, милину, љубав и срећу има.{S} Б |
| а сам само то знао, да ти ниси за мене, да си много доле, ниско, ниско!{S} И да је чак то доста |
| иђе и благо рече:</p> <p>— Изиђи, сине, да не гледаш.</p> <p>— А што?</p> <p>— Па не ваља се.{S |
| , кад на онај свет одем, да могу, сине, да кажем, кад ме мој човек а твој деда запита: „Жено, к |
| како није давала да ме зову, бојећи се, да се не „пометем" од учења; како ме је, кад је почела |
| аше.{S} Мати му истрже дете и позва те, да га ти узмеш.{S} Ти уђе, брзо узе дете, не гледајући |
| ост.{S} Никад њу није могао ко да види, да <pb n="9" /> она ради какве тешке послове.{S} Сем пл |
| мирао.{S} Чак су ме и неки запиткивали, да ли виђам код ње старинске велике, златне паре?{S} Од |
| се утркујем а да пода мном земља тутњи, да кличем гледајући у сјајно, модро небо; да ме опија и |
| ошуља.{S} Прозори собе ћилимом застрти, да се с поља из собе светлост не види.{S} Ја је гледам, |
| Никад се не осетих тако чио, свеж, лак, да би могао да се утркујем а да пода мном земља тутњи, |
| напоље, <pb n="17" /> у башту и поток, да нас сунце греје, запљускује свежина и мирис зеленила |
| е и ропскије љубави од твоје; знао сам, да би ме неговала и чувала к’о очњи вид...{S} Знао сам |
| и.{S} И да могу, кад на онај свет одем, да могу, сине, да кажем, кад ме мој човек а твој деда з |
| Чак и сузе ти пођу, док ти ја не кажем, да сам се шалио.{S} Теби лице сине радошћу и сва срећна |
| же од матере и излете у кујну пред њим, да га зауставиш.</p> <p>— Не, Николо!{S} Слатки, мили Н |
| се с јелом, и упути се мени, пролазом, да изиђеш на нашу капију.{S} Ја сам стајао и гледао те |
| аљ...{S} И ко зна докле би тако стајао, да ме не трже неко зврјање чекрка и неки тих, дубок као |
| ?... <pb n="20" /> Ја сам само то знао, да ти ниси за мене, да си много доле, ниско, ниско!{S} |
| ло наше огњиште?“ — да могу тада, чедо, да му <pb n="27" /> кажем:{S} Ја оставих, човече, нешто |
| ја постанем оно што мој отац није био, да повратим изгубљено имање, уздигнем и још лепшим сјај |
| зноју а срце удараше тако силно, јако, да сам га и ја чуо.{S} Чекао сам те.{S} Положио сам дла |
| на, нана моја слатка, да се не би чуло, да не би свет после то... ах! она целу ноћ проведе око |
| p>— Ти?! — викну тако силно и уплашено, да се препадох.{S} Док сам жив тај узвик слушаћу.{S} Са |
| ликим устима, беше тако сурово и силно, да се човек нехотице окретао од њега...{S} Уђе он занос |
| леду и начиних лице тако хладно, мирно, да свака сумња одлете.</p> <p>— Ако могу... — одговори |
| , те за онога.{S} Како сам, тобож, чуо, да си се с неким састајала и да си му што поклонила: ча |
| скреног саучешћа и туге што сам ја љут, да ја одмах омекшам и отпочнем да се с тобом шалим и ра |
| адовољством. — Ја тек само онако рекох, да знаш — и то „да знаш“ нагласи.</p> <p>— Знам ја све, |
| уштамо да си код нас, те да нас служиш, да ми као рођену брату угађаш, и да ме гледајући смешиш |
| засјаје и кршећи руке молиш ме, кумиш, да ти кажем онога ко ми је то казао:</p> <p>— Кажи ми, |
| <p>Ето тако је то било!{S} Знао сам ја: да нећу наћи верније, истрајније и ропскије љубави од т |
| и мене гледа и као да ме погледом моли: да се не љутим на тебе, што <pb n="56" /> нас он узнеми |
| омисли да ће те други грлити, и љубити; да ће други пити љубави из тебе, тог чистог, још непрот |
| кличем гледајући у сјајно, модро небо; да ме опија и заноси свеже зеленило и да ме истински ра |
| шњој калдрми. <pb n="29" /> Младост!{S} Да ли је ње икада било код мене?{S} У чему је била она? |
| љускује свежина и мирис зеленила....{S} Да чекамо, док се наше матере, исплакане с главобољом, |
| на и тешка, хладна самотна живота...{S} Да, слађи је сан, сан детињства и младости; сан старе, |
| ..{S} Знао сам ја све то, па ипак?..{S} Да, ти ниси била богата, <pb n="25" /> из знане куће и |
| олу, за другове из богатих породица.{S} Да ли се и они уче као ја?{S} После, како јој је пре не |
| суве затегнуте коже на костима руке.{S} Да ли то беше страх од смрти?{S} Не знам.{S} Само се се |
| еда запита: „Жено, кога остави тамо.{S} Да се није угасило наше огњиште?“ — да могу тада, чедо, |
| а?</p> <p>— Још колико имаш да учиш?{S} Да знам.</p> <p>— Још мало — одговорих ти само да те об |
| {S} Да се није угасило наше огњиште?“ — да могу тада, чедо, да му <pb n="27" /> кажем:{S} Ја ос |
| е и креташе.{S} Само, она ти сад беше — да ли се мени тако учини? — тако мала, скучена и пропал |
| ми и руковаше се.{S} Па онда отпочеше — да би ме утешили — причати како је последње дане провел |
| имаш метлу да поновиш чишћење.</p> <p>— Да не мислиш о Николи? помињем ја твог из комшилука, на |
| не седиш, Стано? — упиташе те.</p> <p>— Да одем до куће и видим дете да не плаче — одговори ти |
| ка туга...{S} Сузе ми навреше.</p> <p>— Да ли ће икада бити душе која ће ме овако волети?!</p> |
| е издаваше баш никакав осећај.</p> <p>— Да — рекох мрачно. — А зар ти нећеш да је испратиш?</p> |
| свеж, лак, да би могао да се утркујем а да пода мном земља тутњи, да кличем гледајући у сјајно, |
| </p> <p>Ти се још више згрчи.{S} Опроба да ли завежљај на глави и мотика на рамену добро стоје |
| ми озбиљно — жена мужу треба најбоље да да...{S} Она може и после, да једе, што остане од њега. |
| се склањала и била у бризи.{S} Изгледа да је ништа не интересује, да ништа не види и гледа до |
| залогај у устима.{S} Узалуд си пробала да га прогуташ, али ниси могла.{S} После бризну у плач. |
| ћи да се врати у кућу; како није давала да ме зову, бојећи се, да се не „пометем" од учења; как |
| ништа друго пред осталима није узимала да ради.{S} И сви су се чудили како ми излазимо на крај |
| ла болести; како сама, ноћу, није могла да наиђе на врата собе; како је ложила ватру у мангалу |
| си ти, сиротице моја, јер си се стидела да ја њега, твога мужа, видим таквог.{S} Молила си га, |
| ту, лепо и јако поклопиш судове од јела да не би могла која мачка или пас што да узму.{S} И то |
| ad> <p>А после?{S} Моја мајка је желела да ја постанем оно што мој отац није био, да повратим и |
| у у мангалу место у пећи; како је хтела да падне у бунар не могући да се врати у кућу; како ниј |
| ћности ма какве везе, а опет није хтела да прекида овај наш живот.{S} Једно, што вас је сажаљев |
| ем" од учења; како ме је, кад је почела да губи језик и свест, овог вечера, док сам ја путовао, |
| ли је ти и не доврши.{S} После си учила да шијеш и кројиш женско одело.{S} И за тим се опет вра |
| и прошапташе:</p> <p>— Сирота.{S} Чула да је дошао, па га зове.</p> <p>Приђох јој ближе.{S} Са |
| да видиш!</p> <p>Мати узима, једе, и ма да је изврсно јело, она опет ставља примедбе, како би т |
| ваше и јечаше.{S} Уздигох се на прстима да што год спазим, али од уличног високог зида не могах |
| уву, црну, хладну, и принесох је устима да је пољубим.{S} Стресох се.{S} Чудно и тешко и неугод |
| ко детенце, али и оно кржљаво — Бог зна да ли ће да остане.{S} А она, црница, да је само видиш, |
| гостинску собу у којој она беше спремна да је види свет и припали јој свећу више главе.</p> <p> |
| дуго, дуго и плакала!{S} У том поче она да се превија и грчи.{S} Уста јој се изгубише у грлу, в |
| Пређох преко потока и стадох иза грања да те видим где си.{S} Али ти беше испред мене, близу, |
| жива ти мајка твоја!{S} Кажи ми га, па да му на сред мале главу разбијем.</p> <p>— Зар си ти т |
| Ех, што си бедан! вели она благо.{S} Па да би ме умирила, оставља рад и леже са мном.{S} Ја се |
| о питаш? одговорих туробно.</p> <p>— Па да знам, синко!</p> <p>— Кад будем свршио, знаћеш.</p> |
| изиђох.{S} Нисам знао где да идем и шта да радим.{S} Једва сам чекао да прође овај дан и да је |
| ам стајао као укопан.{S} Нисам знао шта да радим.{S} Осећаји ме поплавили.{S} Кад се прибрах, с |
| знао, али сам ћутао.{S} Нисам знао шта да радим.{S} Нисам хтео да те дам другоме, да ту сву св |
| живо, понизно и верно да нисам знао шта да мислим.{S} Погледах око себе, а зимски дан већ у вел |
| сти, поверења и љубави, ја бих знао шта да <pb n="33" /> радим.{S} Али ти?!{S} Нисам те сматрао |
| раво тамо.{S} У први мах не могах ништа да распознам због мале светлости, паре и дима дуванског |
| рница, да је само видиш, синко, па душа да ти заплаче, иде по надницу, ради дуван, те себе, дет |
| , те то хоћеш...{S} Боље мртву у ковчег да ме испружиш, у црн повој да ме повијеш, него ли то.. |
| а за тебе:</p> <p>— Марија умре.{S} Бог да је прости — рече мати и погледа ме.</p> <p>-Е? — трг |
| слике некадашњег миља.</p> <p>— Шта сад да не?... — узвикнух и скочих. — Луд сам!{S} Будала!{S} |
| де у друштву с њом, тражи од ње што год да јој понесе.</p> <p>— Хајде, 'аџике.{S} Дај ако има ш |
| м. — Што беше, ни црном Циганину Господ да не да!{S} Умре, пресвисну од туге кад виде -како она |
| бља.{S} Ја остајем код куће, чекам тебе да дођеш те да заједно ручамо, као што смо се и договор |
| а је, 'аџика!{S} Зар ће она још и такве да гледа?</p> <p>Ето, знао сам ја то, слушао, мислио о |
| , дрхтала, нијала си се и као хтела где да побегнеш.{S} После се једва прибра, постоја мало, и, |
| само свануће, изиђох.{S} Нисам знао где да идем и шта да радим.{S} Једва сам чекао да прође ова |
| држим.</p> <p>— Тета ме зове? — и хтеде да прођеш.</p> <p>— Ја те зовем, ја.{S} Стани, куда ћеш |
| н. — Идем, 'аџике! — рече нагло и хтеде да узме дете.{S} Саже се, али се повађаше.{S} Мати му и |
| .{S} Сан младости и среће!</p> <p>Хајде да сневамо:</p> <p>Били смо комшије.{S} Твоја мајка сам |
| ад дође дан за полазак, твоја мати дође да ми пожели срећна пута, тебе не беше. </p> <pb n="28" |
| мали део белих ти недра.{S} Хтедох дуже да останем али поче пуцати суво и труло грање под мојим |
| де, клекну уз зид по свом обичају и узе да запиткује матер за неко платно које мисли да тка за |
| у постељу и подмећући јорган и јастуке да не озебем и питајући ме шта волим да ми се за сутра |
| аш ми озбиљно — жена мужу треба најбоље да да...{S} Она може и после, да једе, што остане од ње |
| м чарапама, отрчиш матери која те пошље да јој нешто купиш у чаршији.</p> <p>И ти си увек трчал |
| је најлепше за мене.{S} Кад дође време да се иде на гробље, твоја мати дође, и да не би изглед |
| да она то једе само из доброте, те тиме да твојој матери учини по <pb n="12" /> вољи, милост.{S |
| то беше, ни црном Циганину Господ да не да!{S} Умре, пресвисну од туге кад виде -како онај бесн |
| ма, ти све онда дижеш.{S} Опереш сахане да се не би познавало.{S} Све средиш, загасиш ватру на |
| шло...{S} И онда, занесе се, па отпочне да прича свој живот, места и градове где су били, кад с |
| Јер кад ми ова тишина, уредност, почиње да бива монотоно, онда бацам све и једва чекам кад ћу д |
| ући задовољно своје суве руке, отпочиње да прича, већ толико пута казиван, свој живот, а изводи |
| .{S} И заједно с матером трудиле сте се да ми што боља и укуснија јела зготовите и да што више |
| /p> <p>— Унутра! — викну мати бојећи се да ми се што год не деси.</p> <p>Уђох, стадох.{S} Чудна |
| а целу ноћ проведе око куће, кријући се да је ко не види, мрзне се и, тако умре!{S} Остави ме.. |
| дрхтах и плаках силно, јако, кријући се да ме ко не спази и види!..</p> </div> <div type="chapt |
| а.{S} Месечева зрака дрхти.{S} Бојим се да моја сенка не падне на тебе и заносећи се, сагињем с |
| спреми, као никад.{S} У јутру, пошто се да кокошкама, да оне прве окусе кувану пшеницу, ја онда |
| <p>— Читаш ли ? — питаш ме и нагињеш се да прочиташ оно, што читах.</p> <p>Случајно ми поглед п |
| тебе остави, тебе искру, чедо моје! те да има ко ће ми очи заклопити.{S} И да могу, кад на она |
| нас, што ти допуштамо да си код нас, те да нас служиш, да ми као рођену брату угађаш, и да ме г |
| е и стеже га јако, па га онда опусти те да се што више рашири и разлије горчином.</p> <p>— Што |
| стајем код куће, чекам тебе да дођеш те да заједно ручамо, као што смо се и договорили.{S} Ти о |
| .</p> <p>— Да одем до куће и видим дете да не плаче — одговори ти затварајући врата.</p> <p>У т |
| е, али и оно кржљаво — Бог зна да ли ће да остане.{S} А она, црница, да је само видиш, синко, п |
| дође, и да не би изгледало да она хоће да иде у друштву с њом, тражи од ње што год да јој поне |
| ш ли се тога тренутка?{S} Тек што сунце да зађе.{S} Отворио сам оба прозора гостинске собе и за |
| 65" /> <p>— А где је он?</p> <p>Ти поче да муцаш.{S} Беше ти непријатно и стидно.</p> <p>— На р |
| аносећи се, твој муж, Никола.{S} Отпоче да лупа на кухинска врата.{S} Ти си се скаменила, мати |
| мисли да тка за тебе.{S} И онда отпоче да казује и набраја твоје дарове што си спремила.{S} Го |
| твори дућан, напуни га еспапом и отпоче да ради.{S} Али га ђаво натера те се мало задужи код До |
| Сетих се тебе и уплаших.{S} Мати отпоче да ми прича и казује све промене које се десиле за врем |
| емој!{S} Туга ми је!</p> <p>Ноге почеше да ми дрхте.{S} Јаче те к себи привлачих, ти се угибаше |
| ме погледом којим хтеде у дно моје душе да продреш.{S} Бојала си се.{S} Али ја сам се надао том |
| очеше већ да зуцкају, причају о нама, и да нас, и ако бесмо још деца, износе зли језици. </p> < |
| да се иде на гробље, твоја мати дође, и да не би изгледало да она хоће да иде у друштву с њом, |
| лужиш, да ми као рођену брату угађаш, и да ме гледајући смешиш се благо и трудиш да погодиш сва |
| е, да си много доле, ниско, ниско!{S} И да је чак то доста од нас, што ти допуштамо да си код н |
| потребне, јер ћемо прстима јести).{S} И да би све то изгледало као озбиљан ручак, ти ми у чашиц |
| а, кажем ти, одрекао бих се свега.{S} И да онда, уз тебе, љубљен проспавам свој сан.{S} И да у |
| те да има ко ће ми очи заклопити.{S} И да могу, кад на онај свет одем, да могу, сине, да кажем |
| з тебе, љубљен проспавам свој сан.{S} И да у тој истој, сниској, гостинској соби, под жмиркавим |
| обож, чуо, да си се с неким састајала и да си му што поклонила: чарапе или мараму. <pb n="31" / |
| на друго.{S} Мрзело ме је чак о томе и да говорим.</p> <p>Ну ово бављење кући у брзо ми је пос |
| ми што боља и укуснија јела зготовите и да што више теја и лекова приправите.{S} Вас две ишле с |
| {S} Једва сам чекао да прође овај дан и да је што пре сараним, свршим, јер ми је било тако неуг |
| ; да ме опија и заноси свеже зеленило и да ме истински раздрага шевина и славујева песма из луг |
| сенке, не дишући, не дајући чак ни муви да зуји.{S} И једнако сте радиле за мене, гледале, слуш |
| а и баца рад, па <pb n="10" /> кад види да сам то ја, она опет узима. </p> <p>— Што не спаваш ? |
| га истина... али ти знаш боље.{S} Обиђи да видиш!</p> <p>Мати узима, једе, и ма да је изврсно ј |
| {S} Брзо остави нешто и упути се капији да је што боље притвориш.{S} Затим се врати.{S} На глав |
| Нано! не љути се, али ја не могу толики да будем.{S} Страх ме је од толиког.{S} Не могу, нано, |
| лавобољом, врате с гробља.</p> <p>Је ли да је овако било?</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| е знам шта је било и чиме су те нагнали да пристанеш, само на материном оку спазих још не осуше |
| а се шалиш!...</p> <p>И сви су говорили да ти мене чекаш.{S} Неки су ме чак и питали.{S} Али ка |
| питкује матер за неко платно које мисли да тка за тебе.{S} И онда отпоче да казује и набраја тв |
| S} Било ми је тешко и мучно при помисли да ће те други грлити, и љубити; да ће други пити љубав |
| же, али то тако, као да има једино мени да захвали, што га и сад као увек не грди, већ моли.</p |
| ле вечере одмах се дигох и рекох матери да ћу ићи у кафану, па полако, кријући се, дођох иза ку |
| нако смело и отворено.{S} Избегавала си да останемо сами, као да си осећала неки страх од мене. |
| рукавима, уздигнутим шалварама, пазећи да се не упрљаш, ти у мах све то свршиш.{S} После, пошт |
| дође и хтеде проћи поред мене, мислећи да те ја зовем ради матере.{S} Бог зна шта сам тада осе |
| а више као из неког сажаљења, и мислећи да вам даје неку милост и тиме испуњава своју дужност.. |
| ако је хтела да падне у бунар не могући да се врати у кућу; како није давала да ме зову, бојећи |
| о одело.{S} И за тим се опет врати кући да ту останеш.{S} Али не!{S} Ниси била ти само код свој |
| е.{S} Нагох се, приступих и отворих очи да видим...{S} И видех тебе, где под младом кајсијом, н |
| ву у ковчег да ме испружиш, у црн повој да ме повијеш, него ли то...{S} А ја њу само 'аџике, њу |
| ми се, него онако...{S} Обећала сам јој да ћу је спремити и лепо вежем јој „чајку“ како је она |
| а вољу осећајима.{S} Силом их задржавам да би што краће исказао оно што би.{S} А било је много |
| а ти је? — питам те задовољно, јер знам да о мени мислиш.</p> <p>— Ништа! — одговараш ти, и узи |
| љан, натмурен и зловољан.{S} Увиђао сам да ово не може остати тајна.{S} Страх ме је било да ко |
| S} Одједном чух лаки шушањ.{S} Знао сам да си то ти.{S} Хтедох да устанем, али не могах.{S} Сти |
| од смрти?{S} Не знам.{S} Само се сећам да сам дрхтао као прут од неког страшног осећања.</p> < |
| <head>III.</head> <p>Ах! — Али не смем да пуштам на вољу осећајима.{S} Силом их задржавам да б |
| а!{S} И ја ћу да се дигнем.{S} И почнем да устајем из постеље.</p> <p>— Не, не!{S} Ех, што си б |
| ја љут, да ја одмах омекшам и отпочнем да се с тобом шалим и разговарам.</p> <p>То ме је убило |
| ке да не озебем и питајући ме шта волим да ми се за сутра спреми, одлазила би говорећи:</p> <p> |
| > <p>Стресох се.{S} Мати изиђе за тобом да затвори кухинска врата.</p> <p>— Стано ?</p> <p>— Ти |
| Јер, колико пута уморен и обузет сумњом да можда нећу оно бити чему тежим, колико пута, кажем т |
| ш где ћеш да ступиш, прво опробаш камен да ли је доста сталан, па онда занихав се, и издигнувши |
| е мајке.{S} Говорио сам себи и убеђивао да ово није лепо и часно од мене.{S} Куда ће нас све то |
| осетих тако чио, свеж, лак, да би могао да се утркујем а да пода мном земља тутњи, да кличем гл |
| ивом.{S} Ја мало окусих.{S} Нисам могао да једем.{S} Ти ми беше једнако у памети и због тога јо |
| — Тето, јеси ли ту ?</p> <p>Нисам могао да се макнем од силна осећања неугодна, и тешка, помеша |
| ао, никад га нисам видео нити бих могао да разликујем његову песму од песме обичног коса...{S} |
| било тако неугодно.{S} Чак сам се бојао да је мртву видим, већ сам кришом бацао поглед кроз про |
| а ме плашљиво и понизно.{S} Остале, као да би је оправдале, рекоше ми:</p> <p>— Две ноћи није с |
| прут.{S} Моја мати ни речи утешне, као да није ништа знала.{S} Чисто не веровах да је то она, |
| {S} Избегавала си да останемо сами, као да си осећала неки страх од мене.{S} Нестаде нашег тепа |
| че му мати мало блаже, али то тако, као да има једино мени да захвали, што га и сад као увек не |
| то ми те отеше, узеше од мене...{S} Као да те ти гласови понеше са собом горе, у те висине, кре |
| шим вечитим угађањем и дворењем.{S} Као да ме је гушило то ваше неговање, ти ваши мили и пуни с |
| беху помодрели и избодени иглом.{S} Као да ме нечија рука ухвати за срце и стеже га јако, па га |
| гледе час на мене, час на матер.{S} Као да ишчекиваше нешто, а од тога се плашила, дрхтала и за |
| каквом осећању, топлини и болу.{S} Као да си ме сад први пут видела у животу, такав беше твој |
| S} Ја? </p> <pb n="49" /> <p>Испрва као да се ослободих, дахнух, што сам те скинуо с врата, али |
| погнуте главе, уз зид, по крајевима као да се чега бојала и склањала с пута свакоме.{S} Моја ма |
| мирним висинама...{S} Ох, а у њима као да беше неке демонске, страшне насладе и задовољства; с |
| д би те моја мајка послала зашта, и као да си се тиме н поносила.{S} А имала си и зашта.{S} Јер |
| си се скаменила, мати мене гледа и као да ме погледом моли: да се не љутим на тебе, што <pb n= |
| вено као да се бојаше чије навале и као да сваком говораше: „Молимо те, не дирај нас.{S} Ми ник |
| ко мало, ситно, повучено и скривено као да се бојаше чије навале и као да сваком говораше: „Мол |
| ла, узела залогај, али тако невешто као да први пут једеш.{S} Мајка те нуткаше, меташе пред теб |
| ако мала, скучена и пропала у земљу као да се бојала од нечега и зато скривала.{S} Твоја башта |
| ри приступити. </p> <pb n="7" /> <p>Као да сад и њу гледам где погурена, у свиленој антерији, п |
| идем и шта да радим.{S} Једва сам чекао да прође овај дан и да је што пре сараним, свршим, јер |
| кши, топлији.{S} И тада сам се заклињао да те више нећу ноћу виђати.{S} Зато сам дању бивао она |
| оде, те и ти с њиме!{S} Како бих волео да то не беше само сан, сан и ништа више.{S} Али хвала |
| ји би тад на тебе мислио?{S} Ко би смео да јој каже:</p> <p>— Нано! не љути се, али ја не могу |
| Нисам знао шта да радим.{S} Нисам хтео да те дам другоме, да ту сву своју лепоту, милину, љуба |
| ам се њих, лично, бојао, већ нисам хтео да изгубим оно поштовање и углед који имах код њих а ос |
| ојанственост.{S} Никад њу није могао ко да види, да <pb n="9" /> она ради какве тешке послове.{ |
| .{S} А ход ти је био брз и лак.{S} Како да те не памтим кад си долазила к нама?{S} Прелазиш пре |
| пијеним образима и увученим устима тако да се вилице и нос у мало не додириваху — људска глава. |
| ерији, повезана црном шамијом и то тако да јој се само нос и очи виде, претура по својим сандуц |
| <p>— Молим те, па немој други пут тако да се шалиш!...</p> <p>И сви су говорили да ти мене чек |
| , одмори се....{S} Седи, дома нема нико да те чека.</p> <p>И твоја мајка, држећи те заспалу на |
| ешто друго, нешто, што ме је спречавало да поступим као и са осталима.{S} Борио сам се, мучио, |
| , твоја мати дође, и да не би изгледало да она хоће да иде у друштву с њом, тражи од ње што год |
| т ставља примедбе, како би то изгледало да она то једе само из доброте, те тиме да твојој матер |
| ремена си ишао?{S} Ваљда имаш сада мало да учиш.{S} Свршаваш већ.</p> <p>Погледах је зачуђено.{ |
| може остати тајна.{S} Страх ме је било да ко не види и дозна, а нарочито моја или твоја мати.{ |
| .{S} Нокте сам утискивао у дланове само да се уздржим.</p> <p>— Тета ме зове? — и хтеде да прођ |
| ким гнушањем, окренем се од матере само да је не гледам онако хладну, нему и задовољну. </p> <p |
| .</p> <p>— Још мало — одговорих ти само да те обрадујем.</p> <p>Ти кликну:</p> <p>— Е па то је. |
| е чак то доста од нас, што ти допуштамо да си код нас, те да нас служиш, да ми као рођену брату |
| још ћемо да се помакнемо, још више ћемо да се сакријемо и склонимо, ако смо коме на сметњи...{S |
| не сметамо.{S} Ево, ако хоћеш, још ћемо да се помакнемо, још више ћемо да се сакријемо и склони |
| ше износити којекакве ствари, а наравно да сте ви у томе најгоре пролазили.{S} Подметало вам се |
| иш.</p> <p>— Немој.{S} Сад ћемо заједно да једемо.{S} Ако ли не? — нећу ни ја!{S} Ево, чекај! — |
| оћеш?</p> <p>— Ништа! привукох те силно да се твоја глава наслони на моју.{S} Целим телом беше |
| викну он потмуло и гурну те тако силно да ти посрну пригрливши дете и у мало што не паде. — До |
| ранила си га тако живо, понизно и верно да нисам знао шта да мислим.{S} Погледах око себе, а зи |
| ?</p> <p>— Хоћу — дахну она силно — што да не?...{S}Кости, 'аџике, да одморим!{S} Расипа се по |
| <p>— Хајде, 'аџике.{S} Дај ако има што да ти понесем.</p> <p>— Па нема ништа Марија.{S} Све са |
| а.</p> <p>— Зима, Стано — рекох тек што да кажем.</p> <p>Ти се још више згрчи.{S} Опроба да ли |
| а да не би могла која мачка или пас што да узму.{S} И то хитро, озбиљно, са засуканим рукавима, |
| го <pb n="36" /> наставих: — Имам нешто да ти кажем, зато дођи после вечере овде.{S} Чекаћу те. |
| ћи на рад, увек те је остављала код нас да не трчиш и не вијаш се по улицама и чаршији!{S} Ти с |
| а, и свилене тканине које су почеле већ да се осипљу.{S} Увек је чистила златно и сребрно посуђ |
| >Као што рекох, по комшилуку почеше већ да зуцкају, причају о нама, и да нас, и ако бесмо још д |
| жив тај узвик слушаћу.{S} Само не могу да га опишем, како у њему беше нечега и престрашеног, и |
| е се око оне старе жене, па јој не дају да мрдне.{S} Али 'аџика је, 'аџика!{S} Зар ће она још и |
| S} На главу си овлаш бацила белу шамију да ти сунце не пече лице.{S} Била си само у јелеку и ша |
| — поче она — хајде кад ћеш већ ту твоју да удајеш?{S} Зар не видиш колика је и каква?{S} Зар хо |
| {S} И дај, дај, исплаћуј, али ко ће алу да засити!{S} Продаде им све њиве и винограде.{S} Он се |
| — Ништа! — одговараш ти, и узимаш метлу да поновиш чишћење.</p> <p>— Да не мислиш о Николи? пом |
| правдати. — Имам работу.{S} Морам њему да однесем ручак, а после у надницу. </p> <pb n="65" /> |
| ице си?...{S}А, а?...{S} И опет измахну да те удари <pb n="58" /> по глави.{S} Ти само заклањаш |
| > <p>— Хајдемо — рече јој — чекај ја њу да...{S} Што она луда и бесна мисли?!</p> <p>И одоше.{S |
| и раширило...{S} И сузе, кашаљ — почињу да је гуше.</p> <p>Деде сад кажи ми тога, који би тад н |
| ако ми излазимо на крај.{S} Говорили су да она има читаве бисаге пара, које је узела од мог пра |
| на.</p> <p>_Ниси ти спавала!{S} И ја ћу да се дигнем.{S} И почнем да устајем из постеље.</p> <p |
| но, онда бацам све и једва чекам кад ћу да одем.{S} Ништа ми се тада не допада.{S} Јела ми пост |
| пред сам решио како ће бити.{S} Како ћу да те метем у крило, раскопчам ти јелек, и, увив моје л |
| а није ништа знала.{S} Чисто не веровах да је то она, како се беше занела око твог спремања...< |
| ово? — питах се уплашено јер се побојах да се ови увијени, нејасни говори не односе на нас.{S} |
| у бујан, необуздан лет, за који мишљах да иде по васиони, а оно, у истини, кретао се по обично |
| шао сам.</p> <p>Знаш ли, кад се спремах да идем у другу варош ради веће школе?{S} Ти пре неколи |
| погледа.{S} Из тог њеног погледа видех да она све зна.</p> <p>— Кад ћеш у школу? упита ме крат |
| ли заједно.{S} Али ја, ах ја! већ почех да се заносим амбицијама које, подстицане успоменом мог |
| кожу виде се десни.{S} Тек сада спазих да јој је још оно старо одело, али већ уласкано.{S} Прв |
| непротеклог извора...{S} А овамо?{S} Ох да није било те твоје слепе преданости, поверења и љуба |
| не односе на нас.{S} Уплаших се и дигох да изиђем, али, први пут тако и оштро, с осмехом, зауст |
| ена на мене.{S} Стиснух те јаче, хтедох да окренем главу, образи нам се протрше, ти осети мој в |
| шањ.{S} Знао сам да си то ти.{S} Хтедох да устанем, али не могах.{S} Стиснух само јаче песнице |
| {S} Дође ми тешко и неугодно.{S} Хтедох да се удаљим, али нисам могао.{S} Ти спази ту забуну.{S |
| ух.</p> <p>— Онда не долази! — и хтедох да се удаљим.</p> <p>— Не, не... доћи ћу.{S} Хоћу!</p> |
| >— Не.{S} Шта?</p> <p>— Још колико имаш да учиш?{S} Да знам.</p> <p>— Још мало — одговорих ти с |
| ас у матер.</p> <p>— Што Николо не идеш да спаваш? — рече му мати мало блаже, али то тако, као |
| ацрвенивши се, рекла би:</p> <p>— Можеш да говориш шта хоћеш!</p> <p>Ето тако је то било!{S} Зн |
| у твојој муци.</p> <p>И ти не престајеш да ме молиш.{S} Чак и сузе ти пођу, док ти ја не кажем, |
| о ушију.{S} Прелазиш ти, гледаш где ћеш да ступиш, прво опробаш камен да ли је доста сталан, па |
| и, борећи се, упита ме:</p> <p>— Нећеш да се љутиш?</p> <p>— Не.{S} Шта?</p> <p>— Још колико и |
| p>— Да — рекох мрачно. — А зар ти нећеш да је испратиш?</p> <p>— Не могу, Бога ми, господине — |
| е видиш колика је и каква?{S} Зар хоћеш да ти неку срамоту метне на главу?{S} А, ваљда чекаш не |
| устави ме мати.</p> <p>— Седи.{S} Видиш да нема никога! — н онда хладним, охолим, пуним неког п |
| а ме гледајући смешиш се благо и трудиш да погодиш сваку моју жељу, сматрајући се срећном ако м |
| пољубац, ти се пробудиш, брзо се сетиш да сам то ја, и онда сва угрејана, у полу <pb n="42" /> |
| зносе зли језици. </p> <pb n="21" /> <p>Да, били смо деца.{S} Али не!{S} Само си ти била дете, |
| и припали јој свећу више главе.</p> <p>Да би избегао поздраве и изјаве сажаљења од жена и људи |
| а тек само онако рекох, да знаш — и то „да знаш“ нагласи.</p> <p>— Знам ја све, 'аџике — поче т |
| не могући да се врати у кућу; како није давала да ме зову, бојећи се, да се не „пометем" од уче |
| лагала на мене, и можда баш то јој је и давало снаге и онолико дугог живота.{S} Даде ме у школу |
| v type="titlepage"> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА „ДАВИДОВИЋ“, ДЕЧАНСКА 14</p> </div> </front> <body> <!-- |
| давало снаге и онолико дугог живота.{S} Даде ме у школу.{S} Учио сам се прилично.{S} За све вре |
| , никога свога немате, а ево Господ вам даде ово пиленце, овога црва... па немој, синко!...“ А |
| ло по мало преклопи му имање.{S} И дај, дај, исплаћуј, али ко ће алу да засити!{S} Продаде им с |
| јој понесе.</p> <p>— Хајде, 'аџике.{S} Дај ако има што да ти понесем.</p> <p>— Па нема ништа М |
| S} Мало по мало преклопи му имање.{S} И дај, дај, исплаћуј, али ко ће алу да засити!{S} Продаде |
| као из неког сажаљења, и мислећи да вам даје неку милост и тиме испуњава своју дужност...{S} И |
| е.{S} Доносим вама, а ви ми у мој чанак дајете од ваше пшенице и поскурица.{S} Кад изредим тако |
| ш? питам те, гурајући оно у уста што ми дајеш.</p> <p>— Па такав је ред — одговараш ми озбиљно |
| едало као озбиљан ручак, ти ми у чашицу дајеш воде место ракије.{S} И тек онда доносиш <pb n="1 |
| Увиле се око оне старе жене, па јој не дају да мрдне.{S} Али 'аџика је, 'аџика!{S} Зар ће она |
| с две ишле сте као сенке, не дишући, не дајући чак ни муви да зуји.{S} И једнако сте радиле за |
| .{S} Зато сам бабу звао увек мајком.{S} Дакле, од целе некадашње богате и знане породице само с |
| о се испунила и пролепшала.{S} Загледах даље а оно облина руку ти се истицаше доста приметно из |
| шће креће, кад месец сија а из обасјане даљине допире звон од клепетуша и тиха, једнолика пасти |
| знао шта да радим.{S} Нисам хтео да те дам другоме, да ту сву своју лепоту, милину, љубав и ср |
| 4" /> <p>Па знаш ли кад дођу задушнице, дан мртвих?{S} То је једини дан када мати намеси и спре |
| гурала, да нико не види.{S} А кад дође дан за полазак, твоја мати дође да ми пожели срећна пут |
| та је мати.</p> <p>— Јавља се.{S} Сваки дан.{S} Ево баш јутрос опет онај Никола послао наводаџи |
| ..</p> <p>Опет смо се виђали и то сваки дан.{S} Долазила си, служила нас и помагала нам, али ви |
| као ја?{S} После, како јој је пре неки дан тај и тај трговац казао : </p> <p>— А, ’аџике, твој |
| мислим.{S} Погледах око себе, а зимски дан већ у велике свануо.{S} Кроз хладан ваздух, проткан |
| уло, а тако и с поља.{S} Јер беше радни дан па сви отишли на посао.{S} Одједном полако, тихо, к |
| задушнице, дан мртвих?{S} То је једини дан када мати намеси и спреми, као никад.{S} У јутру, п |
| радим.{S} Једва сам чекао да прође овај дан и да је што пре сараним, свршим, јер ми је било так |
| , како би што уочљивије стајало.{S} Цео дан је проводила у гостинској, ониској, поцрнелој соби, |
| тајала, црна барица, по којој патке цео дан батргаху.{S} Више бунара била је винова лоза, а на |
| је пита код кога је тога <pb n="13" /> дана радила и на чијој њиви.{S} После јој казује од ког |
| ни га опојним, раздраганим миљем — тога дана изиђох из собе саломљен од силне ватре и узбуђења. |
| заспим!</p> <p>А ти?{S} Била си сваког дана код нас.{S} Твоја мајка, идући на рад, увек те је |
| нам шта ми је било.{S} Целог тог врелог дана лешкарио сам по кревету читајући и маштајући.{S} Х |
| Нека окуси Стана, јер ме је дете целог дана слушало.</p> <p>И тако ми бесмо сви скупа, заједно |
| и сва се сјаш од среће.{S} Певаш целог дана, да се ори башта, поток.{S} А и глас ти дошао мекш |
| ијену тек у процвату.</p> <p>Али једног дана, у први сумрак, кад је заходило сунце и расипало ж |
| рош ради веће школе?{S} Ти пре неколико дана ниси избивала од нас.{S} С мајком спремаш ми ствар |
| врат!{S} Сад је кријумчар.{S} По недељу дана дома не долази нити што доноси...{S} Имају једно ж |
| нда вама.{S} За Божић, Ускрс, по читаве дане остајала би ти код нас, помажући матери.{S} А твој |
| и ме утешили — причати како је последње дане провела.{S} Како се није подавала болести; како са |
| јанствене сете и туге.</p> <p>И ти — не дани, већ ноћи!{S} Ја не могу више.{S} Плачем.{S} Узалу |
| а ја читао.{S} Све је било по старом и дани су ишли, текли једно за другим брзо, неосетно, ти |
| за другим брзо, неосетно, ти наши млади дани испуњени срећом и безбрижношћу.{S} Само су се наше |
| тка чекања,</l> <l>Ој ви ноћи моји бели дани!...</l> </quote> <p>Ох, па знаш ли кад те тргне из |
| а те више нећу ноћу виђати.{S} Зато сам дању бивао онако поносит.{S} Али кад падне ноћ, кад се |
| .. не бој се ти, чедо.{S} Имамо још.{S} Дао Бог.{S} Не љути се.{S} Ох, што ја проклета?...{S} Н |
| И онда отпоче да казује и набраја твоје дарове што си спремила.{S} Говораше она, а сва беше упл |
| те радиле за мене, гледале, слушале мој дах и погађале из ока ми жеље.{S} С тобом сам се разгов |
| е, и тако згурен, осећајући на челу њен дах и додир топлих јој уста, полако заспим!</p> <p>А ти |
| брази нам се протрше, ти осети мој врео дах и уздрхта, клону, али се брзо трже и скочи.</p> <p> |
| х само јаче песнице у траву и зауставих дах.{S} Шум биваше јачи.{S} Одједном плашљиво, тихо, ок |
| ом кад те другарице почеше облачити.{S} Дахире, ћеманета зајечаше, уздигоше се и почеше пиштати |
| ..</p> <p>— А ти хоћеш?</p> <p>— Хоћу — дахну она силно — што да не?...{S}Кости, 'аџике, да одм |
| ="49" /> <p>Испрва као да се ослободих, дахнух, што сам те скинуо с врата, али ме после ухвати |
| ћи вреле усне на моје голе руке, ја сам дахћао...{S} Упила ми се беше ти у памет.{S} Твоја једр |
| да би је оправдале, рекоше ми:</p> <p>— Две ноћи није спавала.{S} Чувала је, па сад задремала. |
| тељу простре.{S} Ја и ти заспимо, а оне две наставе разговор до неко доба. </p> <pb n="14" /> < |
| у, а нешто и од наднице твоје мајке, ви две живеле сте лепо и тихо.{S} А ти си била увек, од св |
| о више теја и лекова приправите.{S} Вас две ишле сте као сенке, не дишући, не дајући чак ни мув |
| l:id="SRP18991_C4"> <head>IV.</head> <p>Две године нисам кући долазио.{S} Кад треће године дођо |
| јка досадне са вашим вечитим угађањем и дворењем.{S} Као да ме је гушило то ваше неговање, ти в |
| ажаљевала, а друго, што си ти служила и дворила као рођена кћи. </p> <pb n="19" /> <p>И, као шт |
| тебе, где под младом кајсијом, на сред дворишта, погурена „моташ цевке" спрам месечине а једно |
| е бунара била је винова лоза, а на сред дворишта стари дуд „шандуд".{S} С леве стране одмах пот |
| башту, долазим пред кућу где ви, у сред дворишта, на простој асури, ти и мајка спавате.{S} Ти с |
| S} Шта више, <pb n="18" /> прво би наше двориште почистила, па онда ваше; прво би нама извадила |
| о често затицах те где си, чистећи наше двориште, стала.{S} Наслонила си се леђима на дирек, ме |
| ечега и зато скривала.{S} Твоја башта и двориште бејаху чисто голи.{S} Све што беше код тебе: у |
| !{S} Чекај ти!...</p> <p>И затим рупи у двориште, подскакујући с ноге за ногу, мали, распасан, |
| аустављаше мимиком.{S} Чим се он виде у дворишту, окрену се, и кад ме не спази, он поскочи, дођ |
| ученим минтанима, у опанцима и високим, дебелим чарапама.{S} Око појаса беше му празан „реденик |
| рушке, кајсије, вишње и дудови све више дебљали и укрштавали се.{S} Поток се проширио и искриву |
| е, кошуље, пешкире, све ситнице, читава девојачка опрема, за час прође кроз твоје руке и наслаг |
| А ти си била увек, од свију комшијских девојчица најбоље и најлепше обучена.{S} Твоја мајка иш |
| сине, да кажем, кад ме мој човек а твој деда запита: „Жено, кога остави тамо.{S} Да се није уга |
| сузе, кашаљ — почињу да је гуше.</p> <p>Деде сад кажи ми тога, који би тад на тебе мислио?{S} К |
| е где су били, кад су ишли на хаџилук с дедом...{S} Онда набраја, казује до ситница о свима сад |
| ама...{S} Ох, а у њима као да беше неке демонске, страшне насладе и задовољства; ситости и злур |
| откопчала и заврнула те се виђаше мали део белих ти недра.{S} Хтедох дуже да останем али поче |
| икну мати бојећи се да ми се што год не деси.</p> <p>Уђох, стадох.{S} Чудна и тешка туга обузе |
| а ми прича и казује све промене које се десиле за време мога осуства: ко је умро, пропао, прода |
| ула смежурана уста, а кроз кожу виде се десни.{S} Тек сада спазих да јој је још оно старо одело |
| рад и трчећи, кршећи се, њихајући лево, десно, прса, забацајући лактове, дође и хтеде проћи пор |
| Левим лактом се наслони на моје раме, а десном руком поче прелиставати књигу коју читах.</p> <p |
| њи пас превијају се час на леву, час на десну страну.{S} На твоје бледе, дугуљасте образе избил |
| аљда детиње пелене, на рамену мотику, у десну руку узе дете, а у леву неки суд, чини ми се с је |
| е, иде по надницу, ради дуван, те себе, дете и кућу држи...{S} Ето на !</p> <p>Из чаршије, са у |
| унук?!...</p> <p>— Па, шта могу ја ?{S} Дете на то пошло.{S} Друго неће ништа...{S} Мучимо се — |
| смо деца.{S} Али не!{S} Само си ти била дете, а не и ја.{S} Ја сам био већ зрео.{S} Но ти беше |
| се, али се повађаше.{S} Мати му истрже дете и позва те, да га ти узмеш.{S} Ти уђе, брзо узе де |
| те, да га ти узмеш.{S} Ти уђе, брзо узе дете, не гледајући ни у кога, и још брже изиђе.{S} За т |
| , згрчене над дететом у крилу, брзо узе дете од тебе. — Што си ту села? ’Оди, приђи...{S} Што с |
| ене, на рамену мотику, у десну руку узе дете, а у леву неки суд, чини ми се с јелом, и упути се |
| неси им.{S} Нека окуси Стана, јер ме је дете целог дана слушало.</p> <p>И тако ми бесмо сви ску |
| огом клатиш корито у коме спаваше твоје дете.{S} И тако клатећи се, нихајући се час напред, час |
| м, 'аџике! — рече нагло и хтеде да узме дете.{S} Саже се, али се повађаше.{S} Мати му истрже де |
| ="58" /> по глави.{S} Ти само заклањаше дете и тихо, преплашено, мољаше га.</p> <p>— Не, не!{S} |
| у те тако силно да ти посрну пригрливши дете и у мало што не паде. — Дом!{S} Немаш кућу, него л |
| ше те.</p> <p>— Да одем до куће и видим дете да не плаче — одговори ти затварајући врата.</p> < |
| а сам био већ зрео.{S} Но ти беше право дете.{S} Никад нећу заборавити она наша миловања којима |
| ладно, <pb n="66" /> али си ти једнако дете утопљавала, пригрљивала, а оно сисаше комад црна х |
| како онај бесник бије, мучи и туче њено дете.{S} А лепо поче из почетка.{S} Он миран, ради.{S} |
| ..{S} А ја њу само 'аџике, њу једну, то дете, 'аџике, имам, па?!“...{S} И опет је загуши плач.< |
| — Хајде, хајде!...{S} И остави у страну дете, тебе посади за вечеру.{S} Ти си погнуте главе ишл |
| ити што доноси...{S} Имају једно женско детенце, али и оно кржљаво — Бог зна да ли ће да остане |
| одмах, уза зид, држећи у крилу повијено детенце, седе, сува, бледа и испијена.{S} На теби беше |
| д, оборене главе, скупљене, згрчене над дететом у крилу, брзо узе дете од тебе. — Што си ту сел |
| {S} На главу метну неки завежљај, ваљда детиње пелене, на рамену мотику, у десну руку узе дете, |
| отна живота...{S} Да, слађи је сан, сан детињства и младости; сан старе, поцрнеле и чађу испуње |
| ици. </p> <pb n="21" /> <p>Да, били смо деца.{S} Али не!{S} Само си ти била дете, а не и ја.{S} |
| ичају о нама, и да нас, и ако бесмо још деца, износе зли језици. </p> <pb n="21" /> <p>Да, били |
| epage"> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА „ДАВИДОВИЋ“, ДЕЧАНСКА 14</p> </div> </front> <body> <!-- <div type=" |
| , спавај.{S} Нана је спавала, па сам се дигла на подранку.</p> <p>Рукама пипам око себе постељу |
| преко <pb n="6" /> потока, а ручице си дигла у вис.{S} Плаве велике очи оборила си доле, и ног |
| > <p>_Ниси ти спавала!{S} И ја ћу да се дигнем.{S} И почнем да устајем из постеље.</p> <p>— Не, |
| p>— Чекај!{S} И пођох к теби.{S} Ти ме, дигнувши руке, гледаше забезекнуто и широко.{S} На лицу |
| беху ознојени.{S} После вечере одмах се дигох и рекох матери да ћу ићи у кафану, па полако, кри |
| овори не односе на нас.{S} Уплаших се и дигох да изиђем, али, први пут тако и оштро, с осмехом, |
| ног осећања.</p> <p>У том се једна жена диже и пође вратима погурено.</p> <p>— Што не седиш, Ст |
| рим!{S} Расипа се по пољу...{S} Мати се диже дотерујући шамију.</p> <p>— Хајдемо — рече јој — ч |
| у силно врата и уђе.{S} Ти се од једном диже, истрже од матере и излете у кујну пред њим, да га |
| та слуша, тресе се и дрхти.{S} Одједном диже главу, погледа матер, па је опет брзо обори, зари |
| удим, отресем тих ноћних мађија и чари; дижем се незадовољан, натмурен и зловољан.{S} Увиђао са |
| буди ме светлост свеће.{S} И ја се тада дижем и гледам, где се она скупила, на леђа бацила стар |
| пуним чанком свачега.{S} Затичеш ме где дижем заклопце са јела и од сваког по нешто узимам. </p |
| пове орасима и кестеновима, ти све онда дижеш.{S} Опереш сахане да се не би познавало.{S} Све с |
| ..{S} Што се бојиш?{S} И узе те за руку дижући те.</p> <p>— Нека, тето, нека — браниш се ти — и |
| а распознам због мале светлости, паре и дима дуванског.{S} Тек после видех пуну собу људи и жен |
| као да сваком говораше: „Молимо те, не дирај нас.{S} Ми никоме не сметамо.{S} Ево, ако хоћеш, |
| е на сметњи...{S} Све ћемо, само нас не дирај и остави“...{S} Из свега истицаше се твоја рука, |
| варао врло ретко.{S} Више пута узимам и дирам те: те за овога, те за онога.{S} Како сам, тобож, |
| те, стала.{S} Наслонила си се леђима на дирек, метла ти испала из руку, а ти оборивши главу, <p |
| е на поток.{S} Влага потока још више ме дирну.{S} Мека, сочна трава набујала, а више моје главе |
| вите.{S} Вас две ишле сте као сенке, не дишући, не дајући чак ни муви да зуји.{S} И једнако сте |
| ја чуо.{S} Чекао сам те.{S} Положио сам дланове на влажну траву и премирах од слике коју ствара |
| топлу близину.{S} Нокте сам утискивао у дланове само да се уздржим.</p> <p>— Тета ме зове? — и |
| е.{S} Гледаше ме погледом којим хтеде у дно моје душе да продреш.{S} Бојала си се.{S} Али ја са |
| писма, после поздрава од свих, доле, на дну, додавала си: „и од мене“.{S} То је било све.{S} Ни |
| мна и местимице окречена, скривала се у дну баште, и од ње се видео само кров са новим цреповим |
| !{S} Не поврати се!{S} Шта могу сад ја, до само сузе?!...{S}Не повратих више те ноћи кад месечи |
| џику.{S} Вели: само ако хоће, па одмах, до вечер, испит...</p> <p>— Момак добар?...</p> <p>— Ка |
| беше му празан „реденик“ од куршума, а до њега велики, касапски нож.{S} Његово црно, меснато и |
| не интересује, да ништа не види и гледа до само свој рад: окопавање, <pb n="11" /> филизење и п |
| јачине, али жилава, дурашна и истрајна до краја живота.{S} Одједном се ти појави из куће.{S} Б |
| ала све.{S} Одједном уђе и ти?{S} Стаде до мене.{S} Левим лактом се наслони на моје раме, а дес |
| се, и кад ме не спази, он поскочи, дође до тебе и стисну те за косе.</p> <p>— Дом! — викну он п |
| нтану из кога је вирио памук...{S} Дође до мене, спази ме, и место : „Добро јутро" ти рече:</p> |
| илук с дедом...{S} Онда набраја, казује до ситница о свима садашњим газдама „скоротечницима“: ш |
| све више се и више шираху, пружаху чак до — стид ме је већ!...{S} Нашто спомињати све оне жеље |
| , Стано? — упиташе те.</p> <p>— Да одем до куће и видим дете да не плаче — одговори ти затварај |
| ти заспимо, а оне две наставе разговор до неко доба. </p> <pb n="14" /> <p>Па знаш ли кад дођу |
| ме поплавили.{S} Кад се прибрах, седох до тебе, подвих моје руке под тобом, једну твоју клонул |
| спод ње се могаше човек провући у свако доба.{S} Испред куће био је стари бунар, а око њега <pb |
| имо, а оне две наставе разговор до неко доба. </p> <pb n="14" /> <p>Па знаш ли кад дођу задушни |
| дмах, до вечер, испит...</p> <p>— Момак добар?...</p> <p>— Као сваки човек.{S} Одслужио војску. |
| — одговорила она.</p> <p>— А не, не!{S} Добро је пошло оно.{S} Не ометај га...{S} Познаје се чи |
| 2" /> вољи, милост.{S} А кад ми што год добро скувамо, онда мати пошаље, по мени вама.</p> <p>— |
| даним плотом...</p> <p>Је ли, памтим ли добро?{S} Ви бесте са села, скори досељеници.{S} Продал |
| досмо једна кућа.{S} Ако твоја мати што добро умеси, она доноси нама.{S} И, то не би изгледало |
| ли завежљај на глави и мотика на рамену добро стоје и оде прошаптавши као за себе:</p> <p>— Не |
| .{S} Дође до мене, спази ме, и место : „Добро јутро" ти рече:</p> <p>— Умре тета? — А глас ти б |
| се и не мицаху.{S} Кад уђох и назвах : „Добро вече“! то кркљање поста јаче и претвори се као у |
| би то изгледало да она то једе само из доброте, те тиме да твојој матери учини по <pb n="12" / |
| ебе мајка уписа у школу, али је ти и не доврши.{S} После си учила да шијеш и кројиш женско одел |
| те да заједно ручамо, као што смо се и договорили.{S} Ти одлазиш с пуним чанком свачега.{S} За |
| , после поздрава од свих, доле, на дну, додавала си: „и од мене“.{S} То је било све.{S} Ниси се |
| ако згурен, осећајући на челу њен дах и додир топлих јој уста, полако заспим!</p> <p>А ти?{S} Б |
| га у твоја бујна, топла недра, и осећам додир твоје меке, нежне, топле коже, и сишем, сишем...{ |
| неки страх, осећање обузе ме кад осетих додир те суве затегнуте коже на костима руке.{S} Да ли |
| стима тако да се вилице и нос у мало не додириваху — људска глава.{S} То беше она!{S} Кркљање т |
| ихо, окрећући се и зазирући од свачега, дође ти њихајући се.</p> <p>Пружи ми руку, врелу и сву |
| лево, десно, прса, забацајући лактове, дође и хтеде проћи поред мене, мислећи да те ја зовем р |
| рену се, и кад ме не спази, он поскочи, дође до тебе и стисну те за косе.</p> <p>— Дом! — викну |
| у минтану из кога је вирио памук...{S} Дође до мене, спази ме, и место : „Добро јутро" ти рече |
| пита ме зачуђено.</p> <p>Покајах се.{S} Дође ми тешко и неугодно.{S} Хтедох да се удаљим, али н |
| робирам што је најлепше за мене.{S} Кад дође време да се иде на гробље, твоја мати дође, и да н |
| ришом гурала, да нико не види.{S} А кад дође дан за полазак, твоја мати дође да ми пожели срећн |
| и подавала безазлено.</p> <p>Али и томе дође крај.{S} Сећаш ли се тога тренутка?{S} Тек што сун |
| е време да се иде на гробље, твоја мати дође, и да не би изгледало да она хоће да иде у друштву |
| } А кад дође дан за полазак, твоја мати дође да ми пожели срећна пута, тебе не беше. </p> <pb n |
| на колена моје матере, заспиш.{S} У том дође са рада твоја мати.{S} Улази она тихо, понизно, са |
| бе:</p> <p>— Не знам.{S} Сад рано нешто дође.</p> </div> <!-- </div> --> </body> </text> </TEI> |
| .{S} Ја остајем код куће, чекам тебе да дођеш те да заједно ручамо, као што смо се и договорили |
| зовем — рекох јаче и изиђох из грања. — Дођи овамо.</p> <p>Ти брзо остави рад и трчећи, кршећи |
| аставих: — Имам нешто да ти кажем, зато дођи после вечере овде.{S} Чекаћу те.</p> <p>Ти дрхташе |
| ћу ићи у кафану, па полако, кријући се, дођох иза куће на поток.{S} Влага потока још више ме ди |
| нисам кући долазио.{S} Кад треће године дођох и стигох у вече, опет беше месечина, опет оно буј |
| лас тешке болести моје старе мајке опет дођох.{S} Из гостинске собе виђаше се мала светлост.{S} |
| а уведе у штале, за тим се пресвукоше и дођоше вама на весеље и „радост“.{S} И онда, крештав, ј |
| и страсније; лице изразитије, уснице ти дођоше руменије а при крајевима тамније и оштрије...</p |
| а. </p> <pb n="14" /> <p>Па знаш ли кад дођу задушнице, дан мртвих?{S} То је једини дан када ма |
| на.{S} Страх ме је било да ко не види и дозна, а нарочито моја или твоја мати.{S} Нисам се њих, |
| ела да губи језик и свест, овог вечера, док сам ја путовао, звала: „Којо, Којо, хајде брзо“...{ |
| жина и мирис зеленила....{S} Да чекамо, док се наше матере, исплакане с главобољом, врате с гро |
| јеш да ме молиш.{S} Чак и сузе ти пођу, док ти ја не кажем, да сам се шалио.{S} Теби лице сине |
| ко силно и уплашено, да се препадох.{S} Док сам жив тај узвик слушаћу.{S} Само не могу да га оп |
| олако, кријући се у сенци дрвећа, бежим док не изиђем из ваше баште, па онда запевам:</p> <quot |
| и ме и натерује на кашаљ...{S} И ко зна докле би тако стајао, да ме не трже неко зврјање чекрка |
| ли га ђаво натера те се мало задужи код Доктора... <pb n="51" /> А он, знаш га, жива ватра.{S} |
| и тих, дубок као из земље глас...{S} То долажаше из ваше куће.{S} Нагох се, приступих и отворих |
| ено.</p> <p>Ја планух.</p> <p>— Онда не долази! — и хтедох да се удаљим.</p> <p>— Не, не... доћ |
| је кријумчар.{S} По недељу дана дома не долази нити што доноси...{S} Имају једно женско детенце |
| p>Опет смо се виђали и то сваки дан.{S} Долазила си, служила нас и помагала нам, али више ми се |
| сео те читах неки роман.{S} Светлост је долазила кроз прозоре и јасно осветљавала све.{S} Одјед |
| з и лак.{S} Како да те не памтим кад си долазила к нама?{S} Прелазиш преко <pb n="6" /> потока, |
| ета.{S} Поправљао сам се.{S} Ти си опет долазила.{S} И заједно с матером трудиле сте се да ми ш |
| тко ишла другима, како не би и они нама долазили и видели нашу сиротињу коју је већ цео свет гл |
| одну ствар, који су у оно страшно време долазили и налазили помоћи и сигурна склоништа у нашој |
| зим преко потока, идем кроз вашу башту, долазим пред кућу где ви, у сред дворишта, на простој а |
| ене; онда, као у бунилу, опет устајем и долазим к теби, и љубим те...</p> <p>После једне такве |
| ead>IV.</head> <p>Две године нисам кући долазио.{S} Кад треће године дођох и стигох у вече, опе |
| мучно, тешко, неугодно.</p> <p>Кући сам долазио сваког распуста.{S} Мати ме дочекиваше сва прес |
| аве сажаљења од жена и људи који почеше долазити и доносити јој свећу, зађох иза <pb n="63" /> |
| ам хартије и бацам од једа књиге.{S} Ти долазиш тихо, на прстима и, застајкујући, питаш ме.</p> |
| очи виде, претура по својим сандуцима и долапима.{S} Вади из њих стара, већ плеснива одела, ску |
| материна писма, после поздрава од свих, доле, на дну, додавала си: „и од мене“.{S} То је било с |
| а у вис.{S} Плаве велике очи оборила си доле, и ногом бираш на који ћеш камен стати.{S} Твоја у |
| о знао, да ти ниси за мене, да си много доле, ниско, ниско!{S} И да је чак то доста од нас, што |
| пригрливши дете и у мало што не паде. — Дом!{S} Немаш кућу, него ли код оне старе вештице си?.. |
| е до тебе и стисну те за косе.</p> <p>— Дом! — викну он потмуло и гурну те тако силно да ти пос |
| S} Седи, Марија, одмори се....{S} Седи, дома нема нико да те чека.</p> <p>И твоја мајка, држећи |
| {S} Сад је кријумчар.{S} По недељу дана дома не долази нити што доноси...{S} Имају једно женско |
| зо, хитро, узимајући тако озбиљно улогу домаћице, доносиш ти пред мене велику тепсију.{S} Прво |
| прво би нама извадила из бунара воде и донела, па онда вама.{S} За Божић, Ускрс, по читаве дан |
| стадох опет бунован и зловољан, мати ми донесе доручак, и онда седе спроћу мене с плетивом.{S} |
| пробудиш и онда вечерамо.{S} Твоја мати донесе што год од ваше куће, а и с оним што ми имамо, в |
| им тако све куће у комшилуку односећи и доносећи, онда пробирам што је најлепше за мене.{S} Кад |
| {S} Ако твоја мати што добро умеси, она доноси нама.{S} И, то не би изгледало као поклон, она т |
| По недељу дана дома не долази нити што доноси...{S} Имају једно женско детенце, али и оно кржљ |
| ограде; казује јој колико је то годишње доносило, с којим се имањем граничило, на који је начин |
| ице и друго: ораје, кестење, трешње.{S} Доносим вама, а ви ми у мој чанак дајете од ваше пшениц |
| носим по комшилуку „задушницу“.{S} Прво доносим вама.{S} Мати мете у чанак пшеницу, поскурице и |
| а од жена и људи који почеше долазити и доносити јој свећу, зађох иза <pb n="63" /> куће, у пот |
| узимајући тако озбиљно улогу домаћице, доносиш ти пред мене велику тепсију.{S} Прво на њу меће |
| ноге и пуним уста, а ти само трчкараш, доносиш, седаш спроћу мене, подвивши колена, и пробираш |
| дајеш воде место ракије.{S} И тек онда доносиш <pb n="16" /> јела, али највише пшенице с ораси |
| мали...{S} И онда настаде трка, јурење, доношење столова, клупа, столица из оближње кафане и ос |
| кад ћу да одем.{S} Ништа ми се тада не допада.{S} Јела ми постају тешка, ти и мајка досадне са |
| цаху свеће више материне главе и каткад допираше тихо, једва чујно, нарицање једне жене, њене д |
| ће, кад месец сија а из обасјане даљине допире звон од клепетуша и тиха, једнолика пастирска пе |
| } Ето на !</p> <p>Из чаршије, са улице, допреше гласови песме, зурле и бубњеви.</p> <p>Изиђох и |
| {S} И да је чак то доста од нас, што ти допуштамо да си код нас, те да нас служиш, да ми као ро |
| опет бунован и зловољан, мати ми донесе доручак, и онда седе спроћу мене с плетивом.{S} Ја мало |
| а.{S} Јела ми постају тешка, ти и мајка досадне са вашим вечитим угађањем и дворењем.{S} Као да |
| ћи у брзо ми је постајало <pb n="32" /> досадно.{S} Јер кад ми ова тишина, уредност, почиње да |
| земљу него је држиш?{S} Мало ти и онако досађује, па још и ово...</p> <p>— Нека, нека — прекида |
| нека — браниш се ти — и онако ти много досађујем!</p> <p>— Хајде, хајде!...{S} И остави у стра |
| им ли добро?{S} Ви бесте са села, скори досељеници.{S} Продали сте у селу ваш посед и дошли у в |
| нисам могао.{S} Ти спази ту забуну.{S} Досети се, па плану, уздрхта и наслонив се на грану од |
| та, што се не може тако лако казати.{S} Доста боли и ово, а камо ли и остало.</p> <p>Ја сам про |
| да ступиш, прво опробаш камен да ли је доста сталан, па онда занихав се, и издигнувши главу, л |
| х даље а оно облина руку ти се истицаше доста приметно из минтана.{S} Погледах ти у лице и тек |
| и и маштајући.{S} Хладовине истина беше доста у соби, али ипак беше и жеге која пробијаше кроз |
| о доле, ниско, ниско!{S} И да је чак то доста од нас, што ти допуштамо да си код нас, те да нас |
| њу истицала се нека скривена и осетљива достојанственост.{S} Никад њу није могао ко да види, да |
| х.</p> <p>Увек је она била у тој соби и дотеривала и чистила намештај.{S} Само ја и она живели |
| у уплашено па окренувши се од мене поче дотеривати у ред одело и косу...{S} А петли певаху, хла |
| S} Расипа се по пољу...{S} Мати се диже дотерујући шамију.</p> <p>— Хајдемо — рече јој — чекај |
| хтедох да се удаљим.</p> <p>— Не, не... доћи ћу.{S} Хоћу!</p> <p>И ошинувши ме сјајним, срећним |
| ове ме неко? — упита се ти и брзо руком дохвати кошуљу на грудима.</p> <p>— Ја те зовем — рекох |
| сам долазио сваког распуста.{S} Мати ме дочекиваше сва пресрећна.{S} Само би <pb n="30" /> јој |
| " /> А он, знаш га, жива ватра.{S} Кога дочепа у своје руке тај више читав не изиђе.{S} Мало по |
| шапташе:</p> <p>— Сирота.{S} Чула да је дошао, па га зове.</p> <p>Приђох јој ближе.{S} Сагох се |
| ју је већ цео свет гледао.{S} Али ко би дошао, тај је био угошћен као код најбогатијег, јер је |
| да се ори башта, поток.{S} А и глас ти дошао мекши, топлији.{S} И тада сам се заклињао да те в |
| S} А твоја мати као и пре.{S} У вече би дошла са наднице кући, а у јутру, рано, ишла на рад.{S} |
| и били, код ког служили, из ког су села дошли, како су се обогатили...{S} Прича она, а твоја ма |
| ници.{S} Продали сте у селу ваш посед и дошли у варош.{S} Отац ти и старија сестра умрли, а ти |
| раж; кад зелено и чисто модро небо срце драга и пуни га опојним, раздраганим миљем — тога дана |
| жегом; кад из топле земље бије сувота и драж; кад зелено и чисто модро небо срце драга и пуни г |
| шена поњава; уз зид прислоњено неколико дрвета; мали прозори излепљени хартијом — све то изглед |
| д месечина сја, кад <pb n="41" /> сенке дрвећа падају и шире се; кад се брегови и виногради губ |
| ..{S} И онда полако, кријући се у сенци дрвећа, бежим док не изиђем из ваше баште, па онда запе |
| мучно познати.{S} Јер он беше усахнуо, дрвеће исечено а земља гола, трошна и смрзнута.{S} Погл |
| {S} Све што беше код тебе: у башти мало дрвеће; са улице оронуо зид и покривен тулузином и прућ |
| падати на угнуте кровове, зидове и голо дрвеће чије се гране оштро и црно оцртаваху.{S} То беше |
| онда сва угрејана, у полу <pb n="42" /> дремежу, врела и миришљава, ти — кад те пољубим, задржи |
| } Моје господско одело, хладно, укочено држање уздржаваше их.{S} На поду, близу зида, на асуру |
| на шта сам тада осећао.{S} Једва сам се држао на ногама кад осетих твоју топлу близину.{S} Нокт |
| И пригрљену, потпуно припијену уза ме, држах те, осећах ти лаку трзавицу и топлоту тела...{S} |
| нико да те чека.</p> <p>И твоја мајка, држећи те заспалу на крилу, подаље уз зид седа.{S} Посл |
| После, пошто затворимо кухинска врата, држећи се за руку, смејући се, излетимо напоље, <pb n=" |
| о бојећи се чега.{S} Па одмах, уза зид, држећи у крилу повијено детенце, седе, сува, бледа и ис |
| еш ти?{S} Њега, а њега? — и онда бесно, држећи те за косе, поче те ударати, гурати и водити кућ |
| ленима притисла платно, једном га руком држи затегнуто и палцем притисла шав, а другом шије брз |
| дницу, ради дуван, те себе, дете и кућу држи...{S} Ето на !</p> <p>Из чаршије, са улице, допреш |
| је, 'аџике, не пустиш на земљу него је држиш?{S} Мало ти и онако досађује, па још и ово...</p> |
| једва чујно, нарицање једне жене, њене другарице из младости.{S} Ти си стајала погнуте главе.{ |
| алче запева пред твојим прозором кад те другарице почеше облачити.{S} Дахире, ћеманета зајечаше |
| >— Има времена.{S} Рано је.</p> <p>— Па друге године и пре овога времена си ишао?{S} Ваљда имаш |
| и је тешко и мучно при помисли да ће те други грлити, и љубити; да ће други пити љубави из тебе |
| да ће те други грлити, и љубити; да ће други пити љубави из тебе, тог чистог, још непротеклог |
| а велиш ми:</p> <p>— Молим те, па немој други пут тако да се шалиш!...</p> <p>И сви су говорили |
| о старом и дани су ишли, текли једно за другим брзо, неосетно, ти наши млади дани испуњени срећ |
| мо ми били остали.{S} Она је ретко ишла другима, како не би и они нама долазили и видели нашу с |
| {S} Јер једно што сте нам били комшије, друго што од познаника и родбине нисте имали никога, за |
| , шта могу ја ?{S} Дете на то пошло.{S} Друго неће ништа...{S} Мучимо се — одговорила она.</p> |
| вот.{S} Једно, што вас је сажаљевала, а друго, што си ти служила и дворила као рођена кћи. </p> |
| — Ако нисам била кума и старојковица, а друго све знам.{S} Али, што ја...{S} Ето, плаче, моли: |
| орио бих ја и окренуо одмах разговор на друго.{S} Мрзело ме је чак о томе и да говорим.</p> <p> |
| послове.{S} Сем плетива и шивења ништа друго пред осталима није узимала да ради.{S} И сви су с |
| Мати мете у чанак пшеницу, поскурице и друго: ораје, кестење, трешње.{S} Доносим вама, а ви ми |
| {S} Тек по који цвркут незаспале тице и друго ништа.{S} Из ваше баште ништа се није чуло.{S} Из |
| вишу од осталих, али ипак си била нешто друго, нешто, што ме је спречавало да поступим као и са |
| ИСАВ СТАНКОВИЋ</p> <p>УВЕЛА РУЖА</p> <p>ДРУГО ИЗДАЊЕ</p> <p>БЕОГРАД, 1912</p> <p>КЊИЖАРА С. Б. |
| Седа спроћу мене и пита ме за школу, за другове из богатих породица.{S} Да ли се и они уче као |
| држи затегнуто и палцем притисла шав, а другом шије брзо, силно...{S} Њене суве руке само лете, |
| о шта да радим.{S} Нисам хтео да те дам другоме, да ту сву своју лепоту, милину, љубав и срећу |
| p> <p>Знаш ли, кад се спремах да идем у другу варош ради веће школе?{S} Ти пре неколико дана ни |
| али никога, зато вас је она призивала и дружила се с вама више као из неког сажаљења, и мислећи |
| да не би изгледало да она хоће да иде у друштву с њом, тражи од ње што год да јој понесе.</p> < |
| рупу на собним вратима, чу се твој тих, дрхтав глас :</p> <p>— Тето, јеси ли ту ?</p> <p>Нисам |
| ишчекиваше нешто, а од тога се плашила, дрхтала и застајкивала у говору.{S} Погледах матер, и т |
| очајног.{S} Беше устала.{S} Зверала си, дрхтала, нијала си се и као хтела где да побегнеш.{S} П |
| скања воде спрам месечине.{S} Седох.{S} Дрхтао сам као <pb n="38" /> прут.{S} Одједном чух лаки |
| ти?{S} Не знам.{S} Само се сећам да сам дрхтао као прут од неког страшног осећања.</p> <p>У том |
| о сам се.{S} Поражен мојим кукавичлуком дрхтао сам као прут.{S} Моја мати ни речи утешне, као д |
| опет је загуши плач.</p> <p>Ја сам само дрхтао и стрепио.</p> <p>— А јавља ли се који — упита ј |
| се отресох тебе <pb n="50" /> час опет дрхтах и плаках силно, јако, кријући се да ме ко не спа |
| вечерао.{S} Залогаји ми запираху, руке дрхтаху а прсти беху ознојени.{S} После вечере одмах се |
| ле вечере овде.{S} Чекаћу те.</p> <p>Ти дрхташе.{S} Лице ти побледело у уснама ни капи крви не |
| S} Туга ми је!</p> <p>Ноге почеше да ми дрхте.{S} Јаче те к себи привлачих, ти се угибаше, пода |
| Прилазим на прстима.{S} Месечева зрака дрхти.{S} Бојим се да моја сенка не падне на тебе и зан |
| колена и тако нагнута слуша, тресе се и дрхти.{S} Одједном диже главу, погледа матер, па је опе |
| не трже неко зврјање чекрка и неки тих, дубок као из земље глас...{S} То долажаше из ваше куће. |
| ! — и упих моје усне у твоје усне, тако дубоко и јако...</p> <p>— Ох! — тресеш се ти.</p> <p>— |
| уша да ти заплаче, иде по надницу, ради дуван, те себе, дете и кућу држи...{S} Ето на !</p> <p> |
| авање, <pb n="11" /> филизење и прашење дувана по њивама.{S} Ишла је и она брзо са прекрштеним |
| познам због мале светлости, паре и дима дуванског.{S} Тек после видех пуну собу људи и жена.{S} |
| ко је тражила моју слику, гледала дуго, дуго и плакала!{S} У том поче она да се превија и грчи. |
| } И како је тражила моју слику, гледала дуго, дуго и плакала!{S} У том поче она да се превија и |
| баш то јој је и давало снаге и онолико дугог живота.{S} Даде ме у школу.{S} Учио сам се прилич |
| час на десну страну.{S} На твоје бледе, дугуљасте образе избило је једва приметно руменило, а б |
| е винова лоза, а на сред дворишта стари дуд „шандуд".{S} С леве стране одмах поток, а иза њега |
| вале и крхале; крушке, кајсије, вишње и дудови све више дебљали и укрштавали се.{S} Поток се пр |
| гао бих те наћи где у твојој башти, под дудом у трави, поклопљена ничке и увијене главе у твоју |
| ша и тиха, једнолика пастирска песма у „дудук“; сан тамних вечери, развалина од зидова, турских |
| ђаше мали део белих ти недра.{S} Хтедох дуже да останем али поче пуцати суво и труло грање под |
| даје неку милост и тиме испуњава своју дужност...{S} И тако ја, ти, оне, сви ми, неосетно збли |
| светлости, помешано с мирисом од сувих дуња,грожђа <pb n="8" /> и крушака што су висиле на тав |
| и наслага се у мој сандук, помеша се са дуњама, јабукама и крушкама, које си ти кришом гурала, |
| иха, без смелости и јачине, али жилава, дурашна и истрајна до краја живота.{S} Одједном се ти п |
| етка.{S} Он миран, ради.{S} Узе, отвори дућан, напуни га еспапом и отпоче да ради.{S} Али га ђа |
| младости.{S} Ја никад не осетих чилост духа, свежине мисли и брз, топао, ток крви у мени.{S} Н |
| на, црница, да је само видиш, синко, па душа да ти заплаче, иде по надницу, ради дуван, те себе |
| даше ме погледом којим хтеде у дно моје душе да продреш.{S} Бојала си се.{S} Али ја сам се нада |
| и навреше.</p> <p>— Да ли ће икада бити душе која ће ме овако волети?!</p> <p>Озго, са укрштани |
| траве.{S} Па сан топлих ноћи кад ветар душе и лишће креће, кад месец сија а из обасјане даљине |
| .{S} Он се пропи, пропаде, — узедоше га душмани на врат!{S} Сад је кријумчар.{S} По недељу дана |
| пода!{S} Обедише га.{S} Узедоше на душу душмани — Бог им судио !{S} А он? ох! није крив!</p> <p |
| и Господа!{S} Обедише га.{S} Узедоше на душу душмани — Бог им судио !{S} А он? ох! није крив!</ |
| га еспапом и отпоче да ради.{S} Али га ђаво натера те се мало задужи код Доктора... <pb n="51" |
| нежне, топле коже, и сишем, сишем...{S} Ђипих.{S} Ухвати ме страх.{S} Страх неописан и неисказа |
| е обрадујем.</p> <p>Ти кликну:</p> <p>— Е па то је... — и оде.</p> <p>Вратих се, легох, заклопи |
| рости — рече мати и погледа ме.</p> <p>-Е? — тргох се.</p> <p>— Мани, синко! — одмахну она руко |
| јући понизно у матер, моли је:</p> <p>— Еве, 'аџике, да видиш.{S} Ја га истина... али ти знаш б |
| на, и пробираш што је најбоље.</p> <p>- Ево, узми! велиш ти озбиљно и пружаш ми. </p> <p>— А шт |
| једемо.{S} Ако ли не? — нећу ни ја!{S} Ево, чекај! — Па брзо, хитро, узимајући тако озбиљно ул |
| скочиш на нашу страну.</p> <p>— Ах!{S} Ево ме! — велиш ступајући преда ме — шта си ме звао, а? |
| ти.</p> <p>— Јавља се.{S} Сваки дан.{S} Ево баш јутрос опет онај Никола послао наводаџику.{S} В |
| дирај нас.{S} Ми никоме не сметамо.{S} Ево, ако хоћеш, још ћемо да се помакнемо, још више ћемо |
| Зар сам ја крив што смо ми сиротиња?{S} Ево, баш кад хоћеш — викнух и бацих табаке. — Баталићу |
| ми руку, врелу и сву ознојену.</p> <p>— Ево ме — шану плашљиво и врело. — Ти, ти, ти?... па се |
| {S} Ви сте сами, никога свога немате, а ево Господ вам даде ово пиленце, овога црва... па немој |
| , ради.{S} Узе, отвори дућан, напуни га еспапом и отпоче да ради.{S} Али га ђаво натера те се м |
| а друго све знам.{S} Али, што ја...{S} Ето, плаче, моли: „Мајко, збори она, немој слатка мајко |
| дуван, те себе, дете и кућу држи...{S} Ето на !</p> <p>Из чаршије, са улице, допреше гласови п |
| ух и бацих табаке. — Баталићу школу.{S} Ето свршио сам!</p> <p>— Не, не... не бој се ти, чедо.{ |
| а, ја!{S} А ти? </p> <pb n="54" /> <p>— Ето, хвала Господу!</p> <p>Мати се врати из кујне где б |
| <p>— Можеш да говориш шта хоћеш!</p> <p>Ето тако је то било!{S} Знао сам ја: да нећу наћи верни |
| Зар ће она још и такве да гледа?</p> <p>Ето, знао сам ја то, слушао, мислио о томе, али сам опе |
| Бога ти, баш тебе и никога, а?</p> <p>- Ех! — одговорио бих ја и окренуо одмах разговор на друг |
| устајем из постеље.</p> <p>— Не, не!{S} Ех, што си бедан! вели она благо.{S} Па да би ме умирил |
| игурна склоништа у нашој кући.</p> <p>— Ех, не знам што ме чека, а све знам што прође!{S} Не гл |
| ажаљењем помешаним злурадошћу:</p> <p>— Ех, улагују се.{S} Увиле се око оне старе жене, па јој |
| head> <p>„— Опет сам те сневао!{S} Како жалим што сан оде, те и ти с њиме!{S} Како бих волео да |
| дној баби која беше задремала уз мангал жара, испаде лула из зуба.{S} Сви се насмејаше.{S} Баба |
| умрак, кад је заходило сунце и расипало жарку румен, а хладовина већ предузимала маха над жегом |
| е.{S} Знао сам куда је циљала.{S} То ме жацну, планух и скочих љутито.</p> <p>— Зар сам ја крив |
| тина беше доста у соби, али ипак беше и жеге која пробијаше кроз завесе у полутаму...{S} Раском |
| н, а хладовина већ предузимала маха над жегом; кад из топле земље бије сувота и драж; кад зелен |
| II.</head> <p>А после?{S} Моја мајка је желела да ја постанем оно што мој отац није био, да пов |
| е је већ!...{S} Нашто спомињати све оне жеље и наде, оне ране, убитачне зрелости, којом смо се |
| е, слушале мој дах и погађале из ока ми жеље.{S} С тобом сам се разговарао врло ретко.{S} Више |
| ..{S} Прича она, а твоја мајка слуша је жељно, клима јој у повлад, а на лицу јој се види задово |
| се благо и трудиш да погодиш сваку моју жељу, сматрајући се срећном ако ми је испуниш.{S} За те |
| а такав је ред — одговараш ми озбиљно — жена мужу треба најбоље да да...{S} Она може и после, д |
| страшног осећања.</p> <p>У том се једна жена диже и пође вратима погурено.</p> <p>— Што не седи |
| и избегао поздраве и изјаве сажаљења од жена и људи који почеше долазити и доносити јој свећу, |
| ог.{S} Тек после видех пуну собу људи и жена.{S} Они беху устали, помакли се и начинили ми мест |
| оне одлазе.{S} Улице и чаршију закрчиле жене с корпама, јелом и пићем.{S} Око <pb n="15" /> њих |
| ираше тихо, једва чујно, нарицање једне жене, њене другарице из младости.{S} Ти си стајала погн |
| , улагују се.{S} Увиле се око оне старе жене, па јој не дају да мрдне.{S} Али 'аџика је, 'аџика |
| b n="60" /> <p>— Кољ....љ....јо!</p> <p>Жене се згурише и прошапташе:</p> <p>— Сирота.{S} Чула |
| , кад ме мој човек а твој деда запита: „Жено, кога остави тамо.{S} Да се није угасило наше огњи |
| ицаше се твоја рука, рука <pb n="64" /> женска, понизна, тиха, без смелости и јачине, али жилав |
| олази нити што доноси...{S} Имају једно женско детенце, али и оно кржљаво — Бог зна да ли ће да |
| ши.{S} После си учила да шијеш и кројиш женско одело.{S} И за тим се опет врати кући да ту оста |
| и уплашено, да се препадох.{S} Док сам жив тај узвик слушаћу.{S} Само не могу да га опишем, ка |
| Доктора... <pb n="51" /> А он, знаш га, жива ватра.{S} Кога дочепа у своје руке тај више читав |
| ми је то казао:</p> <p>— Кажи ми, кажи, жива ти мајка твоја!{S} Кажи ми га, па да му на сред ма |
| се по улицама и чаршији!{S} Ти си била жива, брза, хитра, а твоја мати повучена, сува, увек се |
| нешто и од наднице твоје мајке, ви две живеле сте лепо и тихо.{S} А ти си била увек, од свију |
| ла и чистила намештај.{S} Само ја и она живели смо од моје масе.{S} Отац ми је био умро пошто ј |
| х! није крив!</p> <p>Бранила си га тако живо, понизно и верно да нисам знао шта да мислим.{S} П |
| а изводи порекло наше породице, описује живот и навике наших предака; набраја наша велика имања |
| да прича, већ толико пута казиван, свој живот, а изводи порекло наше породице, описује живот и |
| да, занесе се, па отпочне да прича свој живот, места и градове где су били, кад су ишли на хаџи |
| > <p>Ја сам продужио школу.{S} Ступио у живот, у бујан, необуздан лет, за који мишљах да иде по |
| , а опет није хтела да прекида овај наш живот.{S} Једно, што вас је сажаљевала, а друго, што си |
| али жилава, дурашна и истрајна до краја живота.{S} Одједном се ти појави из куће.{S} Брзо остав |
| ећаја, успомена и тешка, хладна самотна живота...{S} Да, слађи је сан, сан детињства и младости |
| о јој је и давало снаге и онолико дугог живота.{S} Даде ме у школу.{S} Учио сам се прилично.{S} |
| .{S} Као да си ме сад први пут видела у животу, такав беше твој глас.</p> <p>— Ја, ја!{S} А ти? |
| неки чудан, опојан мирис, који никад у животу више не осетих.</p> <p>— Што ме гледаш тако? — у |
| у у једном завежљају, који је она још у животу&nb |