го ли код оне старе вештице си?...{S}А, а?...{S} И опет измахну да те удари <pb n="58" /> по гл |
екај, ћерко моја, кога ћеш ти?{S} Њега, а њега? — и онда бесно, држећи те за косе, поче те удар |
— Ама, она, Бога ти, баш тебе и никога, а?</p> <p>- Ех! — одговорио бих ја и окренуо одмах разг |
ху.{S} Више бунара била је винова лоза, а на сред дворишта стари дуд „шандуд".{S} С леве стране |
кући.</p> <p>— Ех, не знам што ме чека, а све знам што прође!{S} Не гледај ти мене чедо.{S} Нан |
{S} Прелазиш преко <pb n="6" /> потока, а ручице си дигла у вис.{S} Плаве велике очи оборила си |
живот.{S} Једно, што вас је сажаљевала, а друго, што си ти служила и дворила као рођена кћи. </ |
и једнако дете утопљавала, пригрљивала, а оно сисаше комад црна хлеба.</p> <p>— Зима, Стано — р |
е дирну.{S} Мека, сочна трава набујала, а више моје главе склопило <pb n="37" /> се грање и лиш |
говарале, ти си што год шила или плела, а ја читао.{S} Све је било по старом и дани су ишли, те |
раје, кестење, трешње.{S} Доносим вама, а ви ми у мој чанак дајете од ваше пшенице и поскурица. |
са беше му празан „реденик“ од куршума, а до њега велики, касапски нож.{S} Његово црно, меснато |
Страх ме је било да ко не види и дозна, а нарочито моја или твоја мати.{S} Нисам се њих, лично, |
, како су се обогатили...{S} Прича она, а твоја мајка слуша је жељно, клима јој у повлад, а на |
7" /> <p>— Не плачи, Марија — рече она, а у њеном гласу осећаше се неко саучешће помешано са за |
арове што си спремила.{S} Говораше она, а сва беше уплашена, узбуђена и кришом, као са неким ст |
ршији!{S} Ти си била жива, брза, хитра, а твоја мати повучена, сува, увек се склањала и била у |
ним пегама.{S} Стиснула смежурана уста, а кроз кожу виде се десни.{S} Тек сада спазих да јој је |
а сам сео, прекрстио ноге и пуним уста, а ти само трчкараш, доносиш, седаш спроћу мене, подвивш |
. — Ако нисам била кума и старојковица, а друго све знам.{S} Али, што ја...{S} Ето, плаче, моли |
вог из комшилука, најдрскијег удварача, а у исто време и највећег опадача.</p> <p>Ти би се тргл |
м држи затегнуто и палцем притисла шав, а другом шије брзо, силно...{S} Њене суве руке само лет |
јка слуша је жељно, клима јој у повлад, а на лицу јој се види задовољство што моја мати то њој |
ао шта да мислим.{S} Погледах око себе, а зимски дан већ у велике свануо.{S} Кроз хладан ваздух |
а уверена о немогућности ма какве везе, а опет није хтела да прекида овај наш живот.{S} Једно, |
} Левим лактом се наслони на моје раме, а десном руком поче прелиставати књигу коју читах.</p> |
е ти полијеш све, скупиш мрве са софре, а мајка ти опере судове, размести собу, па чак нам и по |
о!{S} Ви сте сами, никога свога немате, а ево Господ вам даде ово пиленце, овога црва... па нем |
ца.{S} Али не!{S} Само си ти била дете, а не и ја.{S} Ја сам био већ зрео.{S} Но ти беше право |
а рамену мотику, у десну руку узе дете, а у леву неки суд, чини ми се с јелом, и упути се мени, |
, силно...{S} Њене суве руке само лете, а око ње разбацано по пет, шест парова готових кошуља.{ |
Твоја мати донесе што год од ваше куће, а и с оним што ми имамо, вечерамо заједно.{S} После веч |
рош.{S} Отац ти и старија сестра умрли, а ти с мајком остала.{S} Нешто од непродатих њива у сел |
. али узме њу, па је тера од куће зими, а она, нана моја слатка, да се не би чуло, да не би све |
лет, за који мишљах да иде по васиони, а оно, у истини, кретао се по обичној, свакидашњој калд |
и већ почеше износити којекакве ствари, а наравно да сте ви у томе најгоре пролазили.{S} Подмет |
ре.{S} У вече би дошла са наднице кући, а у јутру, рано, ишла на рад.{S} То је падало у очи ком |
работу.{S} Морам њему да однесем ручак, а после у надницу. </p> <pb n="65" /> <p>— А где је он? |
„шандуд".{S} С леве стране одмах поток, а иза њега ваша башта ограђена заваљеним и испрекиданим |
е који му никад нису полазили за руком, а које је он опет предузимао више ради света, да се не |
ру и старом покровцу беше бачен јорган, а из њега уздигнута и осветљена са стране свећом виђаше |
заходило сунце и расипало жарку румен, а хладовина већ предузимала маха над жегом; кад из топл |
иш ступајући преда ме — шта си ме звао, а?</p> <p>— Мајка те зове!</p> <p>И ти не гледећи на ме |
тако лако казати.{S} Доста боли и ово, а камо ли и остало.</p> <p>Ја сам продужио школу.{S} Ст |
аља; подбрадак се испунио и заокруглио, а на јагодицама избила једра, <pb n="22" /> нежна румен |
разе избило је једва приметно руменило, а бујне ти коврчасте косице пале по челу и око ушију.{S |
је плела.{S} У соби се ништа није чуло, а тако и с поља.{S} Јер беше радни дан па сви отишли на |
и постељу простре.{S} Ја и ти заспимо, а оне две наставе разговор до неко доба. </p> <pb n="14 |
с на матер.{S} Као да ишчекиваше нешто, а од тога се плашила, дрхтала и застајкивала у говору.{ |
оба.{S} Испред куће био је стари бунар, а око њега <pb n="5" /> наслагане велике плоче испод ко |
е код вас што ће требати за твој испит, а што ви нисте имали...{S} И онда настаде трка, јурење, |
а, већ толико пута казиван, свој живот, а изводи порекло наше породице, описује живот и навике |
ђима на дирек, метла ти испала из руку, а ти оборивши главу, <pb n="24" /> тареш чело и намешта |
ла.{S} Нешто од непродатих њива у селу, а нешто и од наднице твоје мајке, ви две живеле сте леп |
.</p> <p>Рукама пипам око себе постељу, а она равна.</p> <p>_Ниси ти спавала!{S} И ја ћу да се |
о обасјаним и мирним висинама...{S} Ох, а у њима као да беше неке демонске, страшне насладе и з |
ише ме испуни гневом и једом.{S} Седох, а сав се тресох од неког чудног гнушања, неугодности и |
пољубац.</p> <p>— Ти си... — протепаш, а уснама, жмурећи и не пуштајући ме тражиш моје око!</p |
ало задужи код Доктора... <pb n="51" /> А он, знаш га, жива ватра.{S} Кога дочепа у своје руке |
оше на душу душмани — Бог им судио !{S} А он? ох! није крив!</p> <p>Бранила си га тако живо, по |
кав беше твој глас.</p> <p>— Ја, ја!{S} А ти? </p> <pb n="54" /> <p>— Ето, хвала Господу!</p> < |
<p>— Ја!{S} Што!{S} Ко ми што може!{S} А ти?...{S} И одгурнув те ногом од себе уђе он к нама, |
..</p> <p>— Ко, ко, ко?...{S} Он!...{S} А што он?{S} Што је он?{S} И њега ћу ја...{S} А ти њега |
он?{S} Што је он?{S} И њега ћу ја...{S} А ти њега, њега?{S} Чекај, ћерко моја, кога ћеш ти?{S} |
ог чистог, још непротеклог извора...{S} А овамо?{S} Ох да није било те твоје слепе преданости, |
н повој да ме повијеш, него ли то...{S} А ја њу само 'аџике, њу једну, то дете, 'аџике, имам, п |
оче дотеривати у ред одело и косу...{S} А петли певаху, хладовина биваше јача и жубор, беласкањ |
на; трава постала бујнија и тамнија.{S} А и ми смо се мењали и расли.{S} Ја и ти смо опет, свак |
шта, и као да си се тиме н поносила.{S} А имала си и зашта.{S} Јер мучно је било мојој матери п |
имназије није било ничега необичног.{S} А и тебе мајка уписа у школу, али је ти и не доврши.{S} |
ржљаво — Бог зна да ли ће да остане.{S} А она, црница, да је само видиш, синко, па душа да ти з |
бесник бије, мучи и туче њено дете.{S} А лепо поче из почетка.{S} Он миран, ради.{S} Узе, отво |
да би што краће исказао оно што би.{S} А било је много што-шта, што се не може тако лако казат |
и ти кришом гурала, да нико не види.{S} А кад дође дан за полазак, твоја мати дође да ми пожели |
јала би ти код нас, помажући матери.{S} А твоја мати као и пре.{S} У вече би дошла са наднице к |
чицама и повезане главе, мила си ти.{S} А ход ти је био брз и лак.{S} Како да те не памтим кад |
целог дана, да се ори башта, поток.{S} А и глас ти дошао мекши, топлији.{S} И тада сам се закл |
ајке, ви две живеле сте лепо и тихо.{S} А ти си била увек, од свију комшијских девојчица најбољ |
учини по <pb n="12" /> вољи, милост.{S} А кад ми што год добро скувамо, онда мати пошаље, по ме |
ш да ти неку срамоту метне на главу?{S} А, ваљда чекаш некога?</p> <p>Твоја мати сагла главу, р |
ја!{S} И њу он... ох !...— грцаше ти. — А зар нам је зло мислила и говорила: „Николо, синко, не |
в осећај.</p> <p>— Да — рекох мрачно. — А зар ти нећеш да је испратиш?</p> <p>— Не могу, Бога м |
руке пође ми у сусрет. <pb n="57" /> — А ја те, брате Косто... — па опет застаде и поче упитно |
о јутро" ти рече:</p> <p>— Умре тета? — А глас ти беше тако обичан, равнодушан.{S} Лице тамно, |
осле у надницу. </p> <pb n="65" /> <p>— А где је он?</p> <p>Ти поче да муцаш.{S} Беше ти неприј |
, тебе не беше. </p> <pb n="28" /> <p>— А Стана?... — упита зачуђено моја мајка.</p> <p>Мајка т |
велиш ти озбиљно и пружаш ми. </p> <p>— А што ти не једеш? питам те, гурајући оно у уста што ми |
— рекох јој благо и тронуто. </p> <p>— А не трже се стидљиво она не спава ми се, него онако... |
дан тај и тај трговац казао : </p> <p>— А, ’аџике, твој унук?!...</p> <p>— Па, шта могу ја ?{S} |
дим се и питам:</p> <p>— Нано!</p> <p>— А? — тргне се она и баца рад, па <pb n="10" /> кад види |
о је, па...{S} Али она, она...</p> <p>— А ти хоћеш?</p> <p>— Хоћу — дахну она силно — што да не |
S} Мучимо се — одговорила она.</p> <p>— А не, не!{S} Добро је пошло оно.{S} Не ометај га...{S} |
ни, куда ћеш?</p> <p>Ти стаде.</p> <p>— А што ти? — упита ме зачуђено.</p> <p>Покајах се.{S} До |
ад као увек не грди, већ моли.</p> <p>— А? — промуца он. — Идем, 'аџике! — рече нагло и хтеде д |
њој пољуби руку, приђе к мени.</p> <p>— А како си ми ти? — упита ме рукујући се.{S} И за тим, и |
>Ја сам само дрхтао и стрепио.</p> <p>— А јавља ли се који — упита је мати.</p> <p>— Јавља се.{ |
p>— Изиђи, сине, да не гледаш.</p> <p>— А што?</p> <p>— Па не ваља се.{S} Млад си.</p> <p>Изиђо |
ње плота, пуцање грања и глас:</p> <p>— А чекај, ћерко мајчина.{S} Ако је 'аџика, није Бог!{S} |
има. </p> <p>— Што не спаваш ?</p> <p>— А што ти? — питам је.</p> <p>— Спавај ти чедо, спавај.{ |
нце, овога црва... па немој, синко!...“ А он само удри, псуј, вичи.{S} Мене већ што... али узме |
етар душе и лишће креће, кад месец сија а из обасјане даљине допире звон од клепетуша и тиха, ј |
е изразитије, уснице ти дођоше руменије а при крајевима тамније и оштрије...</p> <p>Опет смо се |
испунила и пролепшала.{S} Загледах даље а оно облина руку ти се истицаше доста приметно из минт |
, погурена „моташ цевке" спрам месечине а једном ногом клатиш корито у коме спаваше твоје дете. |
де месечина сија, тишина се распростире а сув, некако оштар, и као стар ваздух пуни ми груди, г |
могу, сине, да кажем, кад ме мој човек а твој деда запита: „Жено, кога остави тамо.{S} Да се н |
, свеж, лак, да би могао да се утркујем а да пода мном земља тутњи, да кличем гледајући у сјајн |
{S} Јер он беше усахнуо, дрвеће исечено а земља гола, трошна и смрзнута.{S} Погледах ка твојој |
е.{S} Моја мајка високо, лако, поносито а твоја згрчена и заносећи се...</p> <p>Не знам шта је |
висиле на таваницама и издавајући оштар а често и загушљив задах.</p> <p>Увек је она била у тој |
цила више главе, коса око тебе у нереду а прса уздигнута и разголићена...{S} Твоја се мајка ску |
ава ми је горела, руке беху све у зноју а срце удараше тако силно, јако, да сам га и ја чуо.{S} |
чено уз зид. — Ти си, господине? — шану а неки нов, стран, понизан, учмао и безживотан твој гла |
.{S} Залогаји ми запираху, руке дрхтаху а прсти беху ознојени.{S} После вечере одмах се дигох и |
оно поштовање и углед који имах код њих а особито код твоје мајке.{S} Говорио сам себи и убеђив |
курице, хлеб, па онда кашике и виљушке (а оне ће бити сасвим непотребне, јер ћемо прстима јести |
l:id="SRP18991_C2"> <head>II.</head> <p>А после?{S} Моја мајка је желела да ја постанем оно што |
топлих јој уста, полако заспим!</p> <p>А ти?{S} Била си сваког дана код нас.{S} Твоја мајка, и |
а ме ти зачуђено.</p> <p>— Тако!</p> <p>А пламен ми обузе бледе и суве образе.{S} Пружих руку, |
та.</p> <p>— Па не љути се, што?</p> <p>А у твојим плавим и чистим очима толико је искреног сау |
него ли код оне старе вештице си?...{S}А, а?...{S} И опет измахну да те удари <pb n="58" /> по |
ј нас.{S} Ми никоме не сметамо.{S} Ево, ако хоћеш, још ћемо да се помакнемо, још више ћемо да с |
ш више ћемо да се сакријемо и склонимо, ако смо коме на сметњи...{S} Све ћемо, само нас не дира |
авала. — Ћути, ћути...{S} Господа имаш, ако мајке немаш...{S} Ћути, чедо моје!...</p> <p>— Нана |
ас:</p> <p>— А чекај, ћерко мајчина.{S} Ако је 'аџика, није Бог!{S} Чекај ти!...</p> <p>И затим |
ближисмо се и постадосмо једна кућа.{S} Ако твоја мати што добро умеси, она доноси нама.{S} И, |
емој.{S} Сад ћемо заједно да једемо.{S} Ако ли не? — нећу ни ја!{S} Ево, чекај! — Па брзо, хитр |
прибирајући се и бришући очи шамијом. — Ако нисам била кума и старојковица, а друго све знам.{S |
мирно, да свака сумња одлете.</p> <p>— Ако могу... — одговори ти збуњено.</p> <p>Ја планух.</p |
да зуцкају, причају о нама, и да нас, и ако бесмо још деца, износе зли језици. </p> <pb n="21" |
понесе.</p> <p>— Хајде, 'аџике.{S} Дај ако има што да ти понесем.</p> <p>— Па нема ништа Мариј |
сваку моју жељу, сматрајући се срећном ако ми је испуниш.{S} За тебе бејах Бог, идол и најсвет |
Никола послао наводаџику.{S} Вели: само ако хоће, па одмах, до вечер, испит...</p> <p>— Момак д |
и.{S} Али ти беше испред мене, близу, у алеји и окопаваше млади лук чистећи га од траве.{S} Сва |
И тек онда доносиш <pb n="16" /> јела, али највише пшенице с орасима и шећером.{S} Ја сам сео, |
х стара, већ плеснива одела, скупоцена, али пожутела платна, и свилене тканине које су почеле в |
дих, дахнух, што сам те скинуо с врата, али ме после ухвати страх.{S} Бојао сам се.{S} Поражен |
ш да спаваш? — рече му мати мало блаже, али то тако, као да има једино мени да захвали, што га |
знао сам ја то, слушао, мислио о томе, али сам опет ћутао.{S} И мати се томе чинила невешта, ј |
, понизна, тиха, без смелости и јачине, али жилава, дурашна и истрајна до краја живота.{S} Одје |
нагло и хтеде да узме дете.{S} Саже се, али се повађаше.{S} Мати му истрже дете и позва те, да |
да јој каже:</p> <p>— Нано! не љути се, али ја не могу толики да будем.{S} Страх ме је од толик |
оноси...{S} Имају једно женско детенце, али и оно кржљаво — Бог зна да ли ће да остане.{S} А он |
{S} Хладовине истина беше доста у соби, али ипак беше и жеге која пробијаше кроз завесе у полут |
укле се влажном маглицом.{S} Приђох ти, али ме ти силно одгурну и крикну.</p> <p>— Не!{S} И поб |
огнуте главе ишла, села, узела залогај, али тако невешто као да први пут једеш.{S} Мајка те нут |
лопи му имање.{S} И дај, дај, исплаћуј, али ко ће алу да засити!{S} Продаде им све њиве и виног |
олазила си, служила нас и помагала нам, али више ми се не приближиваше онако смело и отворено.{ |
а нас.{S} Уплаших се и дигох да изиђем, али, први пут тако и оштро, с осмехом, заустави ме мати |
сам да си то ти.{S} Хтедох да устанем, али не могах.{S} Стиснух само јаче песнице у траву и за |
здигох се на прстима да што год спазим, али од уличног високог зида не могах ништа видети.{S} П |
шко и неугодно.{S} Хтедох да се удаљим, али нисам могао.{S} Ти спази ту забуну.{S} Досети се, п |
што су те сажаљевали.{S} И ја сам знао, али сам ћутао.{S} Нисам знао шта да радим.{S} Нисам хте |
а спазих да јој је још оно старо одело, али већ уласкано.{S} Први пут, испод беле марамице око |
мајка ишла је једнако у сељачком оделу, али тебе је китила и гиздала као најбогатију.{S} Каква |
ичног.{S} А и тебе мајка уписа у школу, али је ти и не доврши.{S} После си учила да шијеш и кро |
ти осети мој врео дах и уздрхта, клону, али се брзо трже и скочи.</p> <p>— Ух! </p> <pb n="23" |
S} Нисам те сматрао за вишу од осталих, али ипак си била нешто друго, нешто, што ме је спречава |
а.{S} Узалуд си пробала да га прогуташ, али ниси могла.{S} После бризну у плач.</p> <p>— Тето, |
е, 'аџике, да видиш.{S} Ја га истина... али ти знаш боље.{S} Обиђи да видиш!</p> <p>Мати узима, |
мо удри, псуј, вичи.{S} Мене већ што... али узме њу, па је тера од куће зими, а она, нана моја |
аве.{S} Било ти је ладно, <pb n="66" /> али си ти једнако дете утопљавала, пригрљивала, а оно с |
а виша од мене.{S} Пече ме!{S} Боли!{S} Али и ја нисам свему томе био крив.{S} Јер, колико пута |
то од имања и ово наше што је, па...{S} Али она, она...</p> <p>— А ти хоћеш?</p> <p>— Хоћу — да |
ма ништа Марија.{S} Све сам послала.{S} Али хајдемо, можда ће ми уз пут што затребати.</p> <p>И |
о мало.{S} Хвала му.{S} Његова воља.{S} Али хвала му што ми бар тебе остави, тебе искру, чедо м |
<pb n="21" /> <p>Да, били смо деца.{S} Али не!{S} Само си ти била дете, а не и ја.{S} Ја сам б |
старе жене, па јој не дају да мрдне.{S} Али 'аџика је, 'аџика!{S} Зар ће она још и такве да гле |
је душе да продреш.{S} Бојала си се.{S} Али ја сам се надао томе погледу и начиних лице тако хл |
не беше само сан, сан и ништа више.{S} Али хвала и сну!{S} Слађе је сневати него ли збиљу глед |
напуни га еспапом и отпоче да ради.{S} Али га ђаво натера те се мало задужи код Доктора... <pb |
е чекаш.{S} Неки су ме чак и питали.{S} Али као у шали и као сажаљевајући те.</p> <p>— Ама, она |
стадох иза грања да те видим где си.{S} Али ти беше испред мене, близу, у алеји и окопаваше мла |
ма и старојковица, а друго све знам.{S} Али, што ја...{S} Ето, плаче, моли: „Мајко, збори она, |
бих знао шта да <pb n="33" /> радим.{S} Али ти?!{S} Нисам те сматрао за вишу од осталих, али ип |
иротињу коју је већ цео свет гледао.{S} Али ко би дошао, тај је био угошћен као код најбогатије |
ти смо опет, свакад бивали заједно.{S} Али ја, ах ја! већ почех да се заносим амбицијама које, |
} Зато сам дању бивао онако поносит.{S} Али кад падне ноћ, кад се све утиша, кад месечина бледа |
им се опет врати кући да ту останеш.{S} Али не!{S} Ниси била ти само код своје куће већ и код н |
RP18991_C3"> <head>III.</head> <p>Ах! — Али не смем да пуштам на вољу осећајима.{S} Силом их за |
ећи се.</p> <p>— 'Аџике мори!{S} Што? — али се брзо трже кад ме спази, скину капу и погледа ме |
полако, тихо, као увек, уђе твоја мати али некако још више згурена, увучена и као са неком пла |
лих ти недра.{S} Хтедох дуже да останем али поче пуцати суво и труло грање под мојим ногама.</p |
не пуштајући ме тражиш моје око!</p> <p>Али после, у јутру, кад се пробудим, отресем тих ноћних |
хнем као што су и моји претци...</p> <p>Али мати?{S} Улази она тихо, поносно.{S} Увек обучена ч |
рану, па је тамо и Бог заборави.</p> <p>Али ја сам осећао, знао и са неком сигурношћу могао бих |
има си се ти подавала безазлено.</p> <p>Али и томе дође крај.{S} Сећаш ли се тога тренутка?{S} |
асну и развијену тек у процвату.</p> <p>Али једног дана, у први сумрак, кад је заходило сунце и |
пија је била велика, стара, са порђалим алкама, и испод ње се могаше човек провући у свако доба |
ање.{S} И дај, дај, исплаћуј, али ко ће алу да засити!{S} Продаде им све њиве и винограде.{S} О |
матери која се још више згрчи уз зид. — Ама, Марија... — поче она — хајде кад ћеш већ ту твоју |
у шали и као сажаљевајући те.</p> <p>— Ама, она, Бога ти, баш тебе и никога, а?</p> <p>- Ех! — |
како је она везивала...{S} Јер ми је у аманет оставила.</p> <p>И онда се сви ослободише.{S} Пр |
Али ја, ах ја! већ почех да се заносим амбицијама које, подстицане успоменом мога „високог пор |
ад и њу гледам где погурена, у свиленој антерији, повезана црном шамијом и то тако да јој се са |
ућу где ви, у сред дворишта, на простој асури, ти и мајка спавате.{S} Ти си од топлоте збацила |
државаше их.{S} На поду, близу зида, на асуру и старом покровцу беше бачен јорган, а из њега уз |
опет, свакад бивали заједно.{S} Али ја, ах ја! већ почех да се заносим амбицијама које, подстиц |
е не би чуло, да не би свет после то... ах! она целу ноћ проведе око куће, кријући се да је ко |
х ти лаку трзавицу и топлоту тела...{S} Ах!{S} И место радости, среће, страсти, мене луда и бед |
о срна, скочиш на нашу страну.</p> <p>— Ах!{S} Ево ме! — велиш ступајући преда ме — шта си ме з |
:id="SRP18991_C3"> <head>III.</head> <p>Ах! — Али не смем да пуштам на вољу осећајима.{S} Силом |
ој не дају да мрдне.{S} Али 'аџика је, 'аџика!{S} Зар ће она још и такве да гледа?</p> <p>Ето, |
<p>— А чекај, ћерко мајчина.{S} Ако је 'аџика, није Бог!{S} Чекај ти!...</p> <p>И затим рупи у |
жене, па јој не дају да мрдне.{S} Али 'аџика је, 'аџика!{S} Зар ће она још и такве да гледа?</ |
онизно у матер, моли је:</p> <p>— Еве, 'аџике, да видиш.{S} Ја га истина... али ти знаш боље.{S |
а знаш“ нагласи.</p> <p>— Знам ја све, 'аџике — поче твоја мајка, прибирајући се и бришући очи |
што год да јој понесе.</p> <p>— Хајде, 'аџике.{S} Дај ако има што да ти понесем.</p> <p>— Па не |
ази и узима те од ње.</p> <p>— Што је, 'аџике, не пустиш на земљу него је држиш?{S} Мало ти и о |
ја њу само 'аџике, њу једну, то дете, 'аџике, имам, па?!“...{S} И опет је загуши плач.</p> <p> |
хну она силно — што да не?...{S}Кости, 'аџике, да одморим!{S} Расипа се по пољу...{S} Мати се д |
оли.</p> <p>— А? — промуца он. — Идем, 'аџике! — рече нагло и хтеде да узме дете.{S} Саже се, а |
са неком плашњом.</p> <p>— ’Бро јутро, 'аџике!{S} Радите ли?</p> <p>И пошто њој пољуби руку, пр |
ега...{S} Уђе он заносећи се.</p> <p>— 'Аџике мори!{S} Што? — али се брзо трже кад ме спази, ск |
ло и бризну у плач, грцајући:</p> <p>— 'Аџике, зар то?</p> <p>Пун страха, и као са неким гнушањ |
још згури и прошапта:</p> <p>— Не знам 'аџике.{S} Знаш ти њу, оде тек на неку страну, па је там |
повијеш, него ли то...{S} А ја њу само 'аџике, њу једну, то дете, 'аџике, имам, па?!“...{S} И о |
тај и тај трговац казао : </p> <p>— А, ’аџике, твој унук?!...</p> <p>— Па, шта могу ја ?{S} Дет |
</p> <p>БЕОГРАД, 1912</p> <p>КЊИЖАРА С. Б. ЦВИЈАНОВИЋА</p> </div> <pb n="2" /> <div type="title |
е лула из зуба.{S} Сви се насмејаше.{S} Баба се трже, збуни, погледа ме плашљиво и понизно.{S} |
<pb n="62" /> скочисмо око ње.{S} Једна баба ми приђе и благо рече:</p> <p>— Изиђи, сине, да не |
затварајући врата.</p> <p>У том једној баби која беше задремала уз мангал жара, испаде лула из |
му, бабо, певаше</l> <l>Хајдучку главу, бабо, ношаше!</l> </quote> <p>— Ха-ха-ха!.. — чу се бес |
стирале...</p> <quote> <l>Низ поље иду, бабо, сејмени</l> <l>Сејменску песму, бабо, певаше</l> |
, бабо, сејмени</l> <l>Сејменску песму, бабо, певаше</l> <l>Хајдучку главу, бабо, ношаше!</l> < |
ми је скоро за оцем умрла.{S} Зато сам бабу звао увек мајком.{S} Дакле, од целе некадашње бога |
</p> <p>И из почетка бивало ми је време бављења код куће пријатно.{S} Започињао сам неке радове |
чак о томе и да говорим.</p> <p>Ну ово бављење кући у брзо ми је постајало <pb n="32" /> досад |
{S} Његова воља.{S} Али хвала му што ми бар тебе остави, тебе искру, чедо моје! те да има ко ће |
е испод којих је отицала устајала, црна барица, по којој патке цео дан батргаху.{S} Више бунара |
аш кад хоћеш — викнух и бацих табаке. — Баталићу школу.{S} Ето свршио сам!</p> <p>— Не, не... н |
ла, црна барица, по којој патке цео дан батргаху.{S} Више бунара била је винова лоза, а на сред |
<p>— Нано!</p> <p>— А? — тргне се она и баца рад, па <pb n="10" /> кад види да сам то ја, она о |
узбуђена и кришом, као са неким страхом бацала је кратке, тајанствене и плашљиве погледе час на |
уредност, почиње да бива монотоно, онда бацам све и једва чекам кад ћу да одем.{S} Ништа ми се |
.{S} Замишљен сам, љут, цепам хартије и бацам од једа књиге.{S} Ти долазиш тихо, на прстима и, |
бојао да је мртву видим, већ сам кришом бацао поглед кроз прозор у гостинску собу у којој она б |
капу и погледа ме неодлучно.{S} За тим баци капу, насмеја се тупо, па, ширећи руке пође ми у с |
м и гледам, где се она скупила, на леђа бацила стару, чохану гуњу; нагнула се к свећи и нешто р |
еше предала послу.{S} На главу си овлаш бацила белу шамију да ти сунце не пече лице.{S} Била си |
отиња?{S} Ево, баш кад хоћеш — викнух и бацих табаке. — Баталићу школу.{S} Ето свршио сам!</p> |
у зида, на асуру и старом покровцу беше бачен јорган, а из њега уздигнута и осветљена са стране |
евајући те.</p> <p>— Ама, она, Бога ти, баш тебе и никога, а?</p> <p>- Ех! — одговорио бих ја и |
ам ја крив што смо ми сиротиња?{S} Ево, баш кад хоћеш — викнух и бацих табаке. — Баталићу школу |
тву, сву наду полагала на мене, и можда баш то јој је и давало снаге и онолико дугог живота.{S} |
мучиш?“ И кад би ти осетила, да сам ја баш то исто и прочитао, оборила би брзо поглед и, зацрв |
е љути се одмах.{S} Ти се од неко време баш... — и застаде.{S} Знао сам куда је циљала.{S} То м |
, поцрнело од летњег сунца, не издаваше баш никакав осећај.</p> <p>— Да — рекох мрачно. — А зар |
/p> <p>— Јавља се.{S} Сваки дан.{S} Ево баш јутрос опет онај Никола послао наводаџику.{S} Вели: |
ала од нечега и зато скривала.{S} Твоја башта и двориште бејаху чисто голи.{S} Све што беше код |
еве стране одмах поток, а иза њега ваша башта ограђена заваљеним и испрекиданим плотом...</p> < |
д среће.{S} Певаш целог дана, да се ори башта, поток.{S} А и глас ти дошао мекши, топлији.{S} И |
је тебе имала, моја мајка само мене.{S} Баште наше биле су раздвојене потоком, преко кога се пр |
езаспале тице и друго ништа.{S} Из ваше баште ништа се није чуло.{S} Извалих се на траву.{S} По |
рнух капут и изиђох из куће.{S} Из ваше баште чујаше се удар мотике.{S} Пређох преко потока и с |
ици, смех, разговор разлегао се из ваше баште коју почеше утапкивати и крчити за игре...{S} Ја? |
нци дрвећа, бежим док не изиђем из ваше баште, па онда запевам:</p> <quote> <l>Ој вечери, ој сл |
и местимице окречена, скривала се у дну баште, и од ње се видео само кров са новим цреповима.{S |
гурношћу могао бих те наћи где у твојој башти, под дудом у трави, поклопљена ничке и увијене гл |
чисто голи.{S} Све што беше код тебе: у башти мало дрвеће; са улице оронуо зид и покривен тулуз |
оцрнеле и чађу испуњене куће са великом баштом ограђеном тарабом и пуном цвећа, старих шимширов |
ћи се, излетимо напоље, <pb n="17" /> у башту и поток, да нас сунце греје, запљускује свежина и |
а прелазим преко потока, идем кроз вашу башту, долазим пред кућу где ви, у сред дворишта, на пр |
о.{S} Испратих те.{S} На прелазу у вашу башту ти заста, окрену се и, борећи се, упита ме:</p> < |
постеље.</p> <p>— Не, не!{S} Ех, што си бедан! вели она благо.{S} Па да би ме умирила, оставља |
то радости, среће, страсти, мене луда и бедна, обузе бескрајна велика, тешка туга...{S} Сузе ми |
онда полако, кријући се у сенци дрвећа, бежим док не изиђем из ваше баште, па онда запевам:</p> |
ка <pb n="64" /> женска, понизна, тиха, без смелости и јачине, али жилава, дурашна и истрајна д |
наша миловања којима си се ти подавала безазлено.</p> <p>Али и томе дође крај.{S} Сећаш ли се |
о, ти наши млади дани испуњени срећом и безбрижношћу.{S} Само су се наше куће сваког лета све в |
ану а неки нов, стран, понизан, учмао и безживотан твој глас препаде ме.{S} У њему не беше ни т |
p>Вратих се.{S} Топих се и нестајах.{S} Бејах луд...{S} Вече паде.{S} Месечина изиђе.{S} Нисам |
е срећном ако ми је испуниш.{S} За тебе бејах Бог, идол и најсветије биће.</p> <p>Колико пута м |
ато скривала.{S} Твоја башта и двориште бејаху чисто голи.{S} Све што беше код тебе: у башти ма |
елену воду која полако жубори, промиче, беласка се и милећи прелива се преко глатких каменчића, |
е, мртве тишине и овог тихог жуборења и беласкања воде спрам месечине.{S} Седох.{S} Дрхтао сам |
певаху, хладовина биваше јача и жубор, беласкање воде спрам месеца одмицаше и губљаше се полак |
о, али већ уласкано.{S} Први пут, испод беле марамице око врата, видех <pb n="44" /> јој неопра |
Ти си од топлоте збацила покривач, руке беле, пуне, забацила више главе, коса око тебе у нереду |
ј слатка чекања,</l> <l>Ој ви ноћи моји бели дани!...</l> </quote> <p>Ох, па знаш ли кад те трг |
бацујући из шалвара твоје мале ножице у белим чарапама, отрчиш матери која те пошље да јој нешт |
опчала и заврнула те се виђаше мали део белих ти недра.{S} Хтедох дуже да останем али поче пуца |
е се; кад се брегови и виногради губе у беличастој магли.{S} И онда, када ја прелазим преко пот |
ихо, поносно.{S} Увек обучена чисто, са белом марамицом око врата.{S} Седа спроћу мене и пита м |
дала послу.{S} На главу си овлаш бацила белу шамију да ти сунце не пече лице.{S} Била си само у |
p>УВЕЛА РУЖА</p> <p>ДРУГО ИЗДАЊЕ</p> <p>БЕОГРАД, 1912</p> <p>КЊИЖАРА С. Б. ЦВИЈАНОВИЋА</p> </di |
од неког чудног гнушања, неугодности и беса који <pb n="45" /> је у мени полако кипио и ширио |
реће, страсти, мене луда и бедна, обузе бескрајна велика, тешка туга...{S} Сузе ми навреше.</p> |
те целог дана слушало.</p> <p>И тако ми бесмо сви скупа, заједно.{S} Колико пута ти код нас, иг |
уцкају, причају о нама, и да нас, и ако бесмо још деца, износе зли језици. </p> <pb n="21" /> < |
ј — чекај ја њу да...{S} Што она луда и бесна мисли?!</p> <p>И одоше.{S} Моја мајка високо, лак |
, пресвисну од туге кад виде -како онај бесник бије, мучи и туче њено дете.{S} А лепо поче из п |
кога ћеш ти?{S} Њега, а њега? — и онда бесно, држећи те за косе, поче те ударати, гурати и вод |
!</l> </quote> <p>— Ха-ха-ха!.. — чу се бесно гроктање и за тим пуцањ пушке.</p> <p>— Унутра! — |
..</p> <p>Је ли, памтим ли добро?{S} Ви бесте са села, скори досељеници.{S} Продали сте у селу |
о шуште њене старе, свилене хаљине које беху у једном завежљају, који је она још у животу спрем |
ме свежина.{S} Глава ми је горела, руке беху све у зноју а срце удараше тако силно, јако, да са |
сле видех пуну собу људи и жена.{S} Они беху устали, помакли се и начинили ми места ћутећи.{S} |
е нека чудна, топла светлост.{S} Очи ти беху као потамнеле и превукле се влажном маглицом.{S} П |
огаји ми запираху, руке дрхтаху а прсти беху ознојени.{S} После вечере одмах се дигох и рекох м |
јој неопрану кошуљу.{S} Прсти руку јој беху помодрели и избодени иглом.{S} Као да ме нечија ру |
, са водњикавим очима и великим устима, беше тако сурово и силно, да се човек нехотице окретао |
и престрашеног, и болног, и очајног.{S} Беше устала.{S} Зверала си, дрхтала, нијала си се и као |
где је он?</p> <p>Ти поче да муцаш.{S} Беше ти непријатно и стидно.</p> <p>— На робији — одгов |
што си спремила.{S} Говораше она, а сва беше уплашена, узбуђена и кришом, као са неким страхом |
рним висинама...{S} Ох, а у њима као да беше неке демонске, страшне насладе и задовољства; сито |
ћи врата.</p> <p>У том једној баби која беше задремала уз мангал жара, испаде лула из зуба.{S} |
и шалварама.{S} Кошуља ти се на грудима беше откопчала и заврнула те се виђаше мали део белих т |
тајући и маштајући.{S} Хладовине истина беше доста у соби, али ипак беше и жеге која пробијаше |
роз прозор у гостинску собу у којој она беше спремна да је види свет и припали јој свећу више г |
исоким, дебелим чарапама.{S} Око појаса беше му празан „реденик“ од куршума, а до њега велики, |
ме сад први пут видела у животу, такав беше твој глас.</p> <p>— Ја, ја!{S} А ти? </p> <pb n="5 |
а <pb n="63" /> куће, у поток, који сад беше мучно познати.{S} Јер он беше усахнуо, дрвеће исеч |
е виђаше и креташе.{S} Само, она ти сад беше — да ли се мени тако учини? — тако мала, скучена и |
поду!</p> <p>Мати се врати из кујне где беше затворила врата за тобом.</p> <p>— Где је? — упита |
дође да ми пожели срећна пута, тебе не беше. </p> <pb n="28" /> <p>— А Стана?... — упита зачуђ |
кујне.{S} Месец беше на сред неба те не беше великих сенки.{S} Ларма, песма и свирка све се виш |
е ти побледело у уснама ни капи крви не беше.{S} Гледаше ме погледом којим хтеде у дно моје душ |
и ти с њиме!{S} Како бих волео да то не беше само сан, сан и ништа више.{S} Али хвала и сну!{S} |
отан твој глас препаде ме.{S} У њему не беше ни трага о каквом осећању, топлини и болу.{S} Као |
лади лук чистећи га од траве.{S} Сва се беше предала послу.{S} На главу си овлаш бацила белу ша |
е руке, ја сам дахћао...{S} Упила ми се беше ти у памет.{S} Твоја једра, пуна, раскошна снага < |
Чисто не веровах да је то она, како се беше занела око твог спремања...</p> <p>И паде вече, оп |
дах је зачуђено.{S} Њено смежурано лице беше покривено тамним пегама.{S} Стиснула смежурана уст |
еде, сува, бледа и испијена.{S} На теби беше поцепан минтан и једно велико парче откинуто од ла |
усих.{S} Нисам могао да једем.{S} Ти ми беше једнако у памети и због тога још више се једих.</p |
иза грања да те видим где си.{S} Али ти беше испред мене, близу, у алеји и окопаваше млади лук |
и ја.{S} Ја сам био већ зрео.{S} Но ти беше право дете.{S} Никад нећу заборавити она наша мило |
и рече:</p> <p>— Умре тета? — А глас ти беше тако обичан, равнодушан.{S} Лице тамно, бледо, сув |
аше забезекнуто и широко.{S} На лицу ти беше нека чудна, топла светлост.{S} Очи ти беху као пот |
вине истина беше доста у соби, али ипак беше и жеге која пробијаше кроз завесе у полутаму...{S} |
ак ми је бледоћа и годила.{S} Мој корак беше тром, немарљив и несигуран.{S} Мој поглед или мута |
а глава наслони на моју.{S} Целим телом беше ти наслоњена на мене.{S} Стиснух те јаче, хтедох д |
који сад беше мучно познати.{S} Јер он беше усахнуо, дрвеће исечено а земља гола, трошна и смр |
ало не додириваху — људска глава.{S} То беше она!{S} Кркљање тупо, тешко, ретко и мучно извијаш |
се гране оштро и црно оцртаваху.{S} То беше први снег.{S} Из гостинске собе светлуцаху свеће в |
гнуте коже на костима руке.{S} Да ли то беше страх од смрти?{S} Не знам.{S} Само се сећам да са |
Мани, синко! — одмахну она руком. — Што беше, ни црном Циганину Господ да не да!{S} Умре, пресв |
двориште бејаху чисто голи.{S} Све што беше код тебе: у башти мало дрвеће; са улице оронуо зид |
ваки прочитао твој нем и болан јаук што беше у њима: „Што ме толико мучиш?“ И кад би ти осетила |
ишта није чуло, а тако и с поља.{S} Јер беше радни дан па сви отишли на посао.{S} Одједном пола |
реће године дођох и стигох у вече, опет беше месечина, опет оно бујно зеленило, опет тај поток, |
Само не могу да га опишем, како у њему беше нечега и престрашеног, и болног, и очајног.{S} Беш |
близу зида, на асуру и старом покровцу беше бачен јорган, а из њега уздигнута и осветљена са с |
ђох и стадох на праг од кујне.{S} Месец беше на сред неба те не беше великих сенки.{S} Ларма, п |
ml:id="SRP18991_C5"> <head>V.</head> <p>Беше почетак зиме кад на глас тешке болести моје старе |
њима је било толико прекора и туге, да би сваки прочитао твој нем и болан јаук што беше у њима |
ад се не осетих тако чио, свеж, лак, да би могао да се утркујем а да пода мном земља тутњи, да |
ропскије љубави од твоје; знао сам, да би ме неговала и чувала к’о очњи вид...{S} Знао сам ја |
и руковаше се.{S} Па онда отпочеше — да би ме утешили — причати како је последње дане провела.{ |
што си бедан! вели она благо.{S} Па да би ме умирила, оставља рад и леже са мном.{S} Ја се згу |
ребне, јер ћемо прстима јести).{S} И да би све то изгледало као озбиљан ручак, ти ми у чашицу д |
ољу осећајима.{S} Силом их задржавам да би што краће исказао оно што би.{S} А било је много што |
е плашљиво и понизно.{S} Остале, као да би је оправдале, рекоше ми:</p> <p>— Две ноћи није спав |
припали јој свећу више главе.</p> <p>Да би избегао поздраве и изјаве сажаљења од жена и људи ко |
а Божић, Ускрс, по читаве дане остајала би ти код нас, помажући матери.{S} А твоја мати као и п |
олим да ми се за сутра спреми, одлазила би говорећи:</p> <p>— Спавај, чедо, одмори се.{S} Не бр |
сам ја баш то исто и прочитао, оборила би брзо поглед и, зацрвенивши се, рекла би:</p> <p>— Мо |
би брзо поглед и, зацрвенивши се, рекла би:</p> <p>— Можеш да говориш шта хоћеш!</p> <p>Ето так |
И ти си увек трчала, радовала си се кад би те моја мајка послала зашта, и као да си се тиме н п |
ше у њима: „Што ме толико мучиш?“ И кад би ти осетила, да сам ја баш то исто и прочитао, оборил |
о би <pb n="30" /> јој око засузило кад би ме видела бледа и испијена.{S} У вече, намештајући м |
зида не могах ништа видети.{S} По некад би се тек уздигла чија капа и рука.{S} Бубањ и зурле св |
натерује на кашаљ...{S} И ко зна докле би тако стајао, да ме не трже неко зврјање чекрка и нек |
на моја слатка, да се не би чуло, да не би свет после то... ах! она целу ноћ проведе око куће, |
по и јако поклопиш судове од јела да не би могла која мачка или пас што да узму.{S} И то хитро, |
иде на гробље, твоја мати дође, и да не би изгледало да она хоће да иде у друштву с њом, тражи |
зими, а она, нана моја слатка, да се не би чуло, да не би свет после то... ах! она целу ноћ про |
е онда дижеш.{S} Опереш сахане да се не би познавало.{S} Све средиш, загасиш ватру на огњишту, |
.{S} Она је ретко ишла другима, како не би и они нама долазили и видели нашу сиротињу коју је в |
бро умеси, она доноси нама.{S} И, то не би изгледало као поклон, она тихо и гледајући понизно у |
и.{S} А твоја мати као и пре.{S} У вече би дошла са наднице кући, а у јутру, рано, ишла на рад. |
уше.</p> <p>Деде сад кажи ми тога, који би тад на тебе мислио?{S} Ко би смео да јој каже:</p> < |
сто време и највећег опадача.</p> <p>Ти би се тргла.{S} Полако би подигла своје крупне и влажне |
га...{S} Познаје се чија је крв ! рекао би трговац. </p> <pb n="26" /> <p>И тада, смешећи се, т |
двориште почистила, па онда ваше; прво би нама извадила из бунара воде и донела, па онда вама. |
д наше.{S} Шта више, <pb n="18" /> прво би наше двориште почистила, па онда ваше; прво би нама |
тога, који би тад на тебе мислио?{S} Ко би смео да јој каже:</p> <p>— Нано! не љути се, али ја |
коју је већ цео свет гледао.{S} Али ко би дошао, тај је био угошћен као код најбогатијег, јер |
но јело, она опет ставља примедбе, како би то изгледало да она то једе само из доброте, те тиме |
ас га намештала у гостинској соби, како би што уочљивије стајало.{S} Цео дан је проводила у гос |
адача.</p> <p>Ти би се тргла.{S} Полако би подигла своје крупне и влажне очи.{S} У њима је било |
ти ме дочекиваше сва пресрећна.{S} Само би <pb n="30" /> јој око засузило кад би ме видела блед |
државам да би што краће исказао оно што би.{S} А било је много што-шта, што се не може тако лак |
кад ми ова тишина, уредност, почиње да бива монотоно, онда бацам све и једва чекам кад ћу да о |
ли и расли.{S} Ја и ти смо опет, свакад бивали заједно.{S} Али ја, ах ја! већ почех да се занос |
> <p>— Тешке, нано!</p> <p>И из почетка бивало ми је време бављења код куће пријатно.{S} Започи |
више нећу ноћу виђати.{S} Зато сам дању бивао онако поносит.{S} Али кад падне ноћ, кад се све у |
и косу...{S} А петли певаху, хладовина биваше јача и жубор, беласкање воде спрам месеца одмица |
песнице у траву и зауставих дах.{S} Шум биваше јачи.{S} Одједном плашљиво, тихо, окрећући се и |
мала маха над жегом; кад из топле земље бије сувота и драж; кад зелено и чисто модро небо срце |
исну од туге кад виде -како онај бесник бије, мучи и туче њено дете.{S} А лепо поче из почетка. |
у провириваше твоја коса занемарена.{S} Била си у прљавој кошуљи, искрпљеним шалварама, из који |
љала најбољу каву и ракију за госте.{S} Била је поносна и повучена.{S} У целом њеном тихом, одм |
елу шамију да ти сунце не пече лице.{S} Била си само у јелеку и шалварама.{S} Кошуља ти се на г |
ој уста, полако заспим!</p> <p>А ти?{S} Била си сваког дана код нас.{S} Твоја мајка, идући на р |
то и загушљив задах.</p> <p>Увек је она била у тој соби и дотеривала и чистила намештај.{S} Сам |
патке цео дан батргаху.{S} Више бунара била је винова лоза, а на сред дворишта стари дуд „шанд |
о кров са новим цреповима.{S} Наша кућа била је стара, широка, сува, гломазна, и заударала је н |
S} Нана је твоја стара.{S} Наша је кућа била прва.{S} Ми смо били знани, поштовани и свуда приз |
је ограђена високим зидом.{S} Капија је била велика, стара, са порђалим алкама, и испод ње се м |
нској, ониској, поцрнелој соби, која је била лепо намештена.{S} У њој је било нагомилано све на |
} И мати се томе чинила невешта, јер је била уверена о немогућности ма какве везе, а опет није |
је ње икада било код мене?{S} У чему је била она?{S} Не!{S} Ја нисам имао младости.{S} Ја никад |
зна, и заударала је на чађ.{S} Са улице била је ограђена високим зидом.{S} Капија је била велик |
мати повучена, сува, увек се склањала и била у бризи.{S} Изгледа да је ништа не интересује, да |
и гиздала као најбогатију.{S} Каква си била тада?{S} У шалварицама, кратком, тесном минтану са |
вијаш се по улицама и чаршији!{S} Ти си била жива, брза, хитра, а твоја мати повучена, сува, ув |
две живеле сте лепо и тихо.{S} А ти си била увек, од свију комшијских девојчица најбоље и најл |
сматрао за вишу од осталих, али ипак си била нешто друго, нешто, што ме је спречавало да поступ |
кући да ту останеш.{S} Али не!{S} Ниси била ти само код своје куће већ и код наше.{S} Шта више |
ата, <pb n="25" /> из знане куће и ниси била виша од мене.{S} Пече ме!{S} Боли!{S} Али и ја нис |
ам ја све то, па ипак?..{S} Да, ти ниси била богата, <pb n="25" /> из знане куће и ниси била ви |
били смо деца.{S} Али не!{S} Само си ти била дете, а не и ја.{S} Ја сам био већ зрео.{S} Но ти |
и се и бришући очи шамијом. — Ако нисам била кума и старојковица, а друго све знам.{S} Али, што |
ла, моја мајка само мене.{S} Баште наше биле су раздвојене потоком, преко кога се прелазило на |
{S} Бубањ и зурле све су јаче пиштале и биле, те <pb n="52" /> са промуклим гласовима и великом |
е зли језици. </p> <pb n="21" /> <p>Да, били смо деца.{S} Али не!{S} Само си ти била дете, а не |
шње богате и знане породице само смо ми били остали.{S} Она је ретко ишла другима, како не би и |
аздама „скоротечницима“: шта су пре они били, код ког служили, из ког су села дошли, како су се |
вас је имала.{S} Јер једно што сте нам били комшије, друго што од познаника и родбине нисте им |
а.{S} Наша је кућа била прва.{S} Ми смо били знани, поштовани и свуда призвани...{S} Сад? — Бог |
наша велика имања, градове у којима су били и трговали, лица с којима су стајали у пријатељств |
рича свој живот, места и градове где су били, кад су ишли на хаџилук с дедом...{S} Онда набраја |
среће!</p> <p>Хајде да сневамо:</p> <p>Били смо комшије.{S} Твоја мајка само је тебе имала, мо |
уцима велики јастуци, — „чупавци“...{S} Било је богатих старих икона, сребрно кандило; златно у |
у лепоту, милину, љубав и срећу има.{S} Било ми је тешко и мучно при помисли да ће те други грл |
сти.{S} Ти си стајала погнуте главе.{S} Било ти је ладно, <pb n="66" /> али си ти једнако дете |
а би што краће исказао оно што би.{S} А било је много што-шта, што се не може тако лако казати. |
n="29" /> Младост!{S} Да ли је ње икада било код мене?{S} У чему је била она?{S} Не!{S} Ја ниса |
своје крупне и влажне очи.{S} У њима је било толико прекора и туге, да би сваки прочитао твој н |
и заносећи се...</p> <p>Не знам шта је било и чиме су те нагнали да пристанеш, само на материн |
b n="19" /> <p>И, као што рекох, све је било по старом.{S} Опет смо заједно вечеравали, матере |
д шила или плела, а ја читао.{S} Све је било по старом и дани су ишли, текли једно за другим бр |
во не може остати тајна.{S} Страх ме је било да ко не види и дозна, а нарочито моја или твоја м |
ватре и узбуђења.{S} Не знам шта ми је било.{S} Целог тог врелог дана лешкарио сам по кревету |
а је што пре сараним, свршим, јер ми је било тако неугодно.{S} Чак сам се бојао да је мртву вид |
оја је била лепо намештена.{S} У њој је било нагомилано све наше преостало богатство: стари пер |
{S} А имала си и зашта.{S} Јер мучно је било мојој матери приступити. </p> <pb n="7" /> <p>Као |
дну, додавала си: „и од мене“.{S} То је било све.{S} Ниси се удала.{S} Сви су знали зашто нећеш |
лог извора...{S} А овамо?{S} Ох да није било те твоје слепе преданости, поверења и љубави, ја б |
еме основне школе и ниже гимназије није било ничега необичног.{S} А и тебе мајка уписа у школу, |
бољу или несвестицу.{S} Па и само учење било ми је мучно, тешко, неугодно.</p> <p>Кући сам дола |
рате с гробља.</p> <p>Је ли да је овако било?</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18991_C |
овориш шта хоћеш!</p> <p>Ето тако је то било!{S} Знао сам ја: да нећу наћи верније, истрајније |
живели смо од моје масе.{S} Отац ми је био умро пошто је упропастио готово све имање на разне |
езане главе, мила си ти.{S} А ход ти је био брз и лак.{S} Како да те не памтим кад си долазила |
свет гледао.{S} Али ко би дошао, тај је био угошћен као код најбогатијег, јер је она увек набав |
ла да ја постанем оно што мој отац није био, да повратим изгубљено имање, уздигнем и још лепшим |
!{S} Боли!{S} Али и ја нисам свему томе био крив.{S} Јер, колико пута уморен и обузет сумњом да |
ек провући у свако доба.{S} Испред куће био је стари бунар, а око њега <pb n="5" /> наслагане в |
о си ти била дете, а не и ја.{S} Ја сам био већ зрео.{S} Но ти беше право дете.{S} Никад нећу з |
аве велике очи оборила си доле, и ногом бираш на који ћеш камен стати.{S} Твоја уска недра и јо |
крај.{S} Говорили су да она има читаве бисаге пара, које је узела од мог прадеде, свога свекра |
узе ми навреше.</p> <p>— Да ли ће икада бити душе која ће ме овако волети?!</p> <p>Озго, са укр |
леб, па онда кашике и виљушке (а оне ће бити сасвим непотребне, јер ћемо прстима јести).{S} И д |
у стварах.{S} Унапред сам решио како ће бити.{S} Како ћу да те метем у крило, раскопчам ти јеле |
морен и обузет сумњом да можда нећу оно бити чему тежим, колико пута, кажем ти, одрекао бих се |
S} За тебе бејах Бог, идол и најсветије биће.</p> <p>Колико пута ме затичеш.{S} Замишљен сам, љ |
слепе преданости, поверења и љубави, ја бих знао шта да <pb n="33" /> радим.{S} Али ти?!{S} Нис |
сам познавао, никад га нисам видео нити бих могао да разликујем његову песму од песме обичног к |
сећао, знао и са неком сигурношћу могао бих те наћи где у твојој башти, под дудом у трави, покл |
у тежим, колико пута, кажем ти, одрекао бих се свега.{S} И да онда, уз тебе, љубљен проспавам с |
е и никога, а?</p> <p>- Ех! — одговорио бих ја и окренуо одмах разговор на друго.{S} Мрзело ме |
им што сан оде, те и ти с њиме!{S} Како бих волео да то не беше само сан, сан и ништа више.{S} |
вање и силом гурање, код нас.{S} Колико бих пута чуо где говоре о томе и то као са неким сажаље |
— Не, не!{S} Ех, што си бедан! вели она благо.{S} Па да би ме умирила, оставља рад и леже са мн |
ату угађаш, и да ме гледајући смешиш се благо и трудиш да погодиш сваку моју жељу, сматрајући с |
очисмо око ње.{S} Једна баба ми приђе и благо рече:</p> <p>— Изиђи, сине, да не гледаш.</p> <p> |
/> <p>— Иди спавај, тетка! — рекох јој благо и тронуто. </p> <p>— А не трже се стидљиво она не |
не идеш да спаваш? — рече му мати мало блаже, али то тако, као да има једино мени да захвали, |
о младост?{S} Увек сам сув, изнемогав и блед.{S} Чак ми је бледоћа и годила.{S} Мој корак беше |
и у крилу повијено детенце, седе, сува, бледа и испијена.{S} На теби беше поцепан минтан и једн |
0" /> јој око засузило кад би ме видела бледа и испијена.{S} У вече, намештајући ме у постељу и |
дне ноћ, кад се све утиша, кад месечина бледа, <pb n="43" /> мека, сјајна, чудна, обасја све, м |
/p> <p>— Тако!</p> <p>А пламен ми обузе бледе и суве образе.{S} Пружих руку, обавих је око твог |
леву, час на десну страну.{S} На твоје бледе, дугуљасте образе избило је једва приметно румени |
тако обичан, равнодушан.{S} Лице тамно, бледо, суво и, поцрнело од летњег сунца, не издаваше ба |
сам сув, изнемогав и блед.{S} Чак ми је бледоћа и годила.{S} Мој корак беше тром, немарљив и не |
је дошао, па га зове.</p> <p>Приђох јој ближе.{S} Сагох се.{S} Узех је за руку суву, црну, хлад |
држао на ногама кад осетих твоју топлу близину.{S} Нокте сам утискивао у дланове само да се уз |
дим где си.{S} Али ти беше испред мене, близу, у алеји и окопаваше млади лук чистећи га од трав |
очено држање уздржаваше их.{S} На поду, близу зида, на асуру и старом покровцу беше бачен јорга |
мислећи да те ја зовем ради матере.{S} Бог зна шта сам тада осећао.{S} Једва сам се држао на н |
онда за тебе:</p> <p>— Марија умре.{S} Бог да је прости — рече мати и погледа ме.</p> <p>-Е? — |
поштовани и свуда призвани...{S} Сад? — Бог тако рече — посрнусмо мало.{S} Хвала му.{S} Његова |
бедише га.{S} Узедоше на душу душмани — Бог им судио !{S} А он? ох! није крив!</p> <p>Бранила с |
дно женско детенце, али и оно кржљаво — Бог зна да ли ће да остане.{S} А она, црница, да је сам |
, ћерко мајчина.{S} Ако је 'аџика, није Бог!{S} Чекај ти!...</p> <p>И затим рупи у двориште, по |
у, оде тек на неку страну, па је тамо и Бог заборави.</p> <p>Али ја сам осећао, знао и са неком |
е бој се ти, чедо.{S} Имамо још.{S} Дао Бог.{S} Не љути се.{S} Ох, што ја проклета?...{S} Не љу |
ном ако ми је испуниш.{S} За тебе бејах Бог, идол и најсветије биће.</p> <p>Колико пута ме зати |
као сажаљевајући те.</p> <p>— Ама, она, Бога ти, баш тебе и никога, а?</p> <p>- Ех! — одговорио |
нећеш да је испратиш?</p> <p>— Не могу, Бога ми, господине — поче се правдати. — Имам работу.{S |
ала.{S} Она је само сањала о некадашњем богаству, сву наду полагала на мене, и можда баш то јој |
све то, па ипак?..{S} Да, ти ниси била богата, <pb n="25" /> из знане куће и ниси била виша од |
век мајком.{S} Дакле, од целе некадашње богате и знане породице само смо ми били остали.{S} Она |
лики јастуци, — „чупавци“...{S} Било је богатих старих икона, сребрно кандило; златно уоквирене |
мене и пита ме за школу, за другове из богатих породица.{S} Да ли се и они уче као ја?{S} Посл |
ј је било нагомилано све наше преостало богатство: стари персијски ћилим, по рафовима велики са |
нара воде и донела, па онда вама.{S} За Божић, Ускрс, по читаве дане остајала би ти код нас, по |
сребрно кандило; златно уоквирене слике Божјег Суда, Јерусалима, Пећи, Раванице, и то почађале, |
} Ето свршио сам!</p> <p>— Не, не... не бој се ти, чедо.{S} Имамо још.{S} Дао Бог.{S} Не љути с |
з.{S} Ти се трже уплашено. </p> <p>— Не бој се — рекох ти, шапћући и тронуто — то врба плаче, п |
им хтеде у дно моје душе да продреш.{S} Бојала си се.{S} Али ја сам се надао томе погледу и нач |
ве, уз зид, по крајевима као да се чега бојала и склањала с пута свакоме.{S} Моја мати радо вас |
ла, скучена и пропала у земљу као да се бојала од нечега и зато скривала.{S} Твоја башта и двор |
ан ми се од њих не приближи и утеши.{S} Бојали су се.{S} Моје господско одело, хладно, укочено |
или твоја мати.{S} Нисам се њих, лично, бојао, већ нисам хтео да изгубим оно поштовање и углед |
с врата, али ме после ухвати страх.{S} Бојао сам се.{S} Поражен мојим кукавичлуком дрхтао сам |
ми је било тако неугодно.{S} Чак сам се бојао да је мртву видим, већ сам кришом бацао поглед кр |
о, ситно, повучено и скривено као да се бојаше чије навале и као да сваком говораше: „Молимо те |
ти у кућу; како није давала да ме зову, бојећи се, да се не „пометем" од учења; како ме је, кад |
ањ пушке.</p> <p>— Унутра! — викну мати бојећи се да ми се што год не деси.</p> <p>Уђох, стадох |
врата, још брже их затвори за собом као бојећи се чега.{S} Па одмах, уза зид, држећи у крилу по |
на прстима.{S} Месечева зрака дрхти.{S} Бојим се да моја сенка не падне на тебе и заносећи се, |
то си ту села? ’Оди, приђи...{S} Што се бојиш?{S} И узе те за руку дижући те.</p> <p>— Нека, те |
и туге, да би сваки прочитао твој нем и болан јаук што беше у њима: „Што ме толико мучиш?“ И ка |
дане провела.{S} Како се није подавала болести; како сама, ноћу, није могла да наиђе на врата |
<p>Беше почетак зиме кад на глас тешке болести моје старе мајке опет дођох.{S} Из гостинске со |
ниси била виша од мене.{S} Пече ме!{S} Боли!{S} Али и ја нисам свему томе био крив.{S} Јер, ко |
о се не може тако лако казати.{S} Доста боли и ово, а камо ли и остало.</p> <p>Ја сам продужио |
ко у њему беше нечега и престрашеног, и болног, и очајног.{S} Беше устала.{S} Зверала си, дрхта |
осећања неугодна, и тешка, помешана са болом и саучешћем.{S} Ти отвори брзо врата, још брже их |
ше ни трага о каквом осећању, топлини и болу.{S} Као да си ме сад први пут видела у животу, так |
едно с матером трудиле сте се да ми што боља и укуснија јела зготовите и да што више теја и лек |
м ти толико скривила, те то хоћеш...{S} Боље мртву у ковчег да ме испружиш, у црн повој да ме п |
уре они и грабе ко ће што пре и лепше и боље место заузети пред портом гробља.{S} Ја остајем ко |
стави нешто и упути се капији да је што боље притвориш.{S} Затим се врати.{S} На главу метну не |
а видиш.{S} Ја га истина... али ти знаш боље.{S} Обиђи да видиш!</p> <p>Мати узима, једе, и ма |
азу у вашу башту ти заста, окрену се и, борећи се, упита ме:</p> <p>— Нећеш да се љутиш?</p> <p |
авало да поступим као и са осталима.{S} Борио сам се, мучио, ломио и топио гледајући те тако ле |
<pb n="1" /> <div type="titlepage"> <p>БОРИСАВ СТАНКОВИЋ</p> <p>УВЕЛА РУЖА</p> <p>ДРУГО ИЗДАЊЕ |
ом минтану са широким рукавима, опасана бошчицом, у лаким папучицама и повезане главе, мила си |
клопљена ничке и увијене главе у твоју „бошчу“, јецаш и плачеш за мном!</p> </div> <div type="c |
судио !{S} А он? ох! није крив!</p> <p>Бранила си га тако живо, понизно и верно да нисам знао |
дижући те.</p> <p>— Нека, тето, нека — браниш се ти — и онако ти много досађујем!</p> <p>— Хај |
е ми у сусрет. <pb n="57" /> — А ја те, брате Косто... — па опет застаде и поче упитно и као за |
нас, те да нас служиш, да ми као рођену брату угађаш, и да ме гледајући смешиш се благо и труди |
> сенке дрвећа падају и шире се; кад се брегови и виногради губе у беличастој магли.{S} И онда, |
соких топола, младих <pb n="4" /> врба, брестова и меке, увек влажне траве.{S} Па сан топлих но |
саучешћем.{S} Ти отвори брзо врата, још брже их затвори за собом као бојећи се чега.{S} Па одма |
узе дете, не гледајући ни у кога, и још брже изиђе.{S} За тобом изиђе и он ћутећи и поводећи се |
не осетих чилост духа, свежине мисли и брз, топао, ток крви у мени.{S} Никад ми снага не заигр |
е главе, мила си ти.{S} А ход ти је био брз и лак.{S} Како да те не памтим кад си долазила к на |
улицама и чаршији!{S} Ти си била жива, брза, хитра, а твоја мати повучена, сува, увек се склањ |
и позва те, да га ти узмеш.{S} Ти уђе, брзо узе дете, не гледајући ни у кога, и још брже изиђе |
е зове!</p> <p>И ти не гледећи на мене, брзо, превијајући се и избацујући из шалвара твоје мале |
скупљене, згрчене над дететом у крилу, брзо узе дете од тебе. — Што си ту села? ’Оди, приђи... |
гне из сна мој пољубац, ти се пробудиш, брзо се сетиш да сам то ја, и онда сва угрејана, у полу |
а.{S} Одједном се ти појави из куће.{S} Брзо остави нешто и упути се капији да је што боље прит |
и рече:</p> <p>— Свршено је!{S} И онда брзо однесе ствари: чаше, шоље, сахане код вас што ће т |
шење дувана по њивама.{S} Ишла је и она брзо са прекрштеним и завученим рукама у недра и то пог |
и не? — нећу ни ја!{S} Ево, чекај! — Па брзо, хитро, узимајући тако озбиљно улогу домаћице, дон |
м ја путовао, звала: „Којо, Којо, хајде брзо“...{S} И како је тражила моју слику, гледала дуго, |
то и палцем притисла шав, а другом шије брзо, силно...{S} Њене суве руке само лете, а око ње ра |
и мој врео дах и уздрхта, клону, али се брзо трже и скочи.</p> <p>— Ух! </p> <pb n="23" /> <p>— |
</p> <p>— 'Аџике мори!{S} Што? — али се брзо трже кад ме спази, скину капу и погледа ме неодлуч |
а плаче, па пада на тебе...{S} Иди! — И брзо те опустих и устадох. — Иди, времеје! —И заиста пр |
" /> <p>— Зове ме неко? — упита се ти и брзо руком дохвати кошуљу на грудима.</p> <p>— Ја те зо |
пијах се од мириса твоје косе.</p> <p>И брзо натукох шешир, огрнух капут и изиђох из куће.{S} И |
м ја баш то исто и прочитао, оборила би брзо поглед и, зацрвенивши се, рекла би:</p> <p>— Можеш |
шана са болом и саучешћем.{S} Ти отвори брзо врата, још брже их затвори за собом као бојећи се |
зиђох из грања. — Дођи овамо.</p> <p>Ти брзо остави рад и трчећи, кршећи се, њихајући лево, дес |
м и дани су ишли, текли једно за другим брзо, неосетно, ти наши млади дани испуњени срећом и бе |
м диже главу, погледа матер, па је опет брзо обори, зари у крило и бризну у плач, грцајући:</p> |
а говорим.</p> <p>Ну ово бављење кући у брзо ми је постајало <pb n="32" /> досадно.{S} Јер кад |
вучена, сува, увек се склањала и била у бризи.{S} Изгледа да је ништа не интересује, да ништа н |
а га прогуташ, али ниси могла.{S} После бризну у плач.</p> <p>— Тето, тето!</p> <p>— Не плачи, |
— Ти, ти, ти?... па се загрцну, паде и бризну у плач.</p> <p>— Стано?! — тргох се уплашен.</p> |
, па је опет брзо обори, зари у крило и бризну у плач, грцајући:</p> <p>— 'Аџике, зар то?</p> < |
/p> <p>— Спавај, чедо, одмори се.{S} Не брини и не учи толико.{S} Тешке ли су те ваше науке?!</ |
ке — поче твоја мајка, прибирајући се и бришући очи шамијом. — Ако нисам била кума и старојкови |
зухом остатак од свога ручка.</p> <p>— 'Бро вече! — вели тихо, па кад те види заспалу, са опушт |
учена и као са неком плашњом.</p> <p>— ’Бро јутро, 'аџике!{S} Радите ли?</p> <p>И пошто њој пољ |
би се тек уздигла чија капа и рука.{S} Бубањ и зурле све су јаче пиштале и биле, те <pb n="52" |
а улице, допреше гласови песме, зурле и бубњеви.</p> <p>Изиђох и стадох на праг од кујне.{S} Ме |
?... — узвикнух и скочих. — Луд сам!{S} Будала!{S} Што патим, мучим и сатирем себе?!..— И ствар |
о! не љути се, али ја не могу толики да будем.{S} Страх ме је од толиког.{S} Не могу, нано, стр |
p> <p>— Па да знам, синко!</p> <p>— Кад будем свршио, знаћеш.</p> <p>— Та не љути се одмах.{S} |
еисказан, страх од нечега што се у мени буђаше и свога ме поражаваше...{S} Страх од ове глуве с |
ам продужио школу.{S} Ступио у живот, у бујан, необуздан лет, за који мишљах да иде по васиони, |
лице твојом косом, загњурим га у твоја бујна, топла недра, и осећам додир твоје меке, нежне, т |
зе избило је једва приметно руменило, а бујне ти коврчасте косице пале по челу и око ушију.{S} |
се нежна, мека маховина; трава постала бујнија и тамнија.{S} А и ми смо се мењали и расли.{S} |
ох у вече, опет беше месечина, опет оно бујно зеленило, опет тај поток, тополе и врбе ме сретош |
} Никад ми снага не заигра од здравља и бујности.{S} Никад се не осетих тако чио, свеж, лак, да |
свако доба.{S} Испред куће био је стари бунар, а око њега <pb n="5" /> наслагане велике плоче и |
место у пећи; како је хтела да падне у бунар не могући да се врати у кућу; како није давала да |
о којој патке цео дан батргаху.{S} Више бунара била је винова лоза, а на сред дворишта стари ду |
па онда ваше; прво би нама извадила из бунара воде и донела, па онда вама.{S} За Божић, Ускрс, |
е, моју собу, кревет, мене; онда, као у бунилу, опет устајем и долазим к теби, и љубим те...</p |
осле једне такве ноћи, кад устадох опет бунован и зловољан, мати ми донесе доручак, и онда седе |
тура по својим сандуцима и долапима.{S} Вади из њих стара, већ плеснива одела, скупоцена, али п |
дан већ у велике свануо.{S} Кроз хладан ваздух, проткан као неким растуреним власима магле, поч |
ростире а сув, некако оштар, и као стар ваздух пуни ми груди, гуши ме и натерује на кашаљ...{S} |
гледаш.</p> <p>— А што?</p> <p>— Па не ваља се.{S} Млад си.</p> <p>Изиђох.</p> <p>Она издахну. |
јело.{S} Ти си једнако, онако погнута, ваљала тај залогај у устима.{S} Узалуд си пробала да га |
а ти неку срамоту метне на главу?{S} А, ваљда чекаш некога?</p> <p>Твоја мати сагла главу, рука |
врати.{S} На главу метну неки завежљај, ваљда детиње пелене, на рамену мотику, у десну руку узе |
године и пре овога времена си ишао?{S} Ваљда имаш сада мало да учиш.{S} Свршаваш већ.</p> <p>П |
ише као из неког сажаљења, и мислећи да вам даје неку милост и тиме испуњава своју дужност...{S |
сами, никога свога немате, а ево Господ вам даде ово пиленце, овога црва... па немој, синко!... |
у томе најгоре пролазили.{S} Подметало вам се неко улагивање и силом гурање, код нас.{S} Колик |
вадила из бунара воде и донела, па онда вама.{S} За Божић, Ускрс, по читаве дане остајала би ти |
ћутећи и поводећи се.{S} Изиђох и ја за вама.{S} Узалуд ме мати заустављаше мимиком.{S} Чим се |
у штале, за тим се пресвукоше и дођоше вама на весеље и „радост“.{S} И онда, крештав, јак, сув |
обро скувамо, онда мати пошаље, по мени вама.</p> <p>— На, однеси им.{S} Нека окуси Стана, јер |
уго: ораје, кестење, трешње.{S} Доносим вама, а ви ми у мој чанак дајете од ваше пшенице и поск |
комшилуку „задушницу“.{S} Прво доносим вама.{S} Мати мете у чанак пшеницу, поскурице и друго: |
ато вас је она призивала и дружила се с вама више као из неког сажаљења, и мислећи да вам даје |
х стреја са слепим мишевима, вештицама, вампирима и „сајбијама"...{S} Сан младости и среће!</p> |
Продали сте у селу ваш посед и дошли у варош.{S} Отац ти и старија сестра умрли, а ти с мајком |
Знаш ли, кад се спремах да идем у другу варош ради веће школе?{S} Ти пре неколико дана ниси изб |
а што више теја и лекова приправите.{S} Вас две ишле сте као сенке, не дишући, не дајући чак ни |
о однесе ствари: чаше, шоље, сахане код вас што ће требати за твој испит, а што ви нисте имали. |
ањала с пута свакоме.{S} Моја мати радо вас је имала.{S} Јер једно што сте нам били комшије, др |
ника и родбине нисте имали никога, зато вас је она призивала и дружила се с вама више као из не |
а прекида овај наш живот.{S} Једно, што вас је сажаљевала, а друго, што си ти служила и дворила |
необуздан лет, за који мишљах да иде по васиони, а оно, у истини, кретао се по обичној, свакида |
ра... <pb n="51" /> А он, знаш га, жива ватра.{S} Кога дочепа у своје руке тај више читав не из |
а дана изиђох из собе саломљен од силне ватре и узбуђења.{S} Не знам шта ми је било.{S} Целог т |
маш па све мећеш у сахане, ређаш их око ватре.{S} Ја те не слушам, већ једнако узимам и једем.{ |
да наиђе на врата собе; како је ложила ватру у мангалу место у пећи; како је хтела да падне у |
не би познавало.{S} Све средиш, загасиш ватру на огњишту, лепо и јако поклопиш судове од јела д |
скори досељеници.{S} Продали сте у селу ваш посед и дошли у варош.{S} Отац ти и старија сестра |
} С леве стране одмах поток, а иза њега ваша башта ограђена заваљеним и испрекиданим плотом...< |
рво би наше двориште почистила, па онда ваше; прво би нама извадила из бунара воде и донела, па |
черамо.{S} Твоја мати донесе што год од ваше куће, а и с оним што ми имамо, вечерамо заједно.{S |
сим вама, а ви ми у мој чанак дајете од ваше пшенице и поскурица.{S} Кад изредим тако све куће |
рини и не учи толико.{S} Тешке ли су те ваше науке?!</p> <p>— Тешке, нано!</p> <p>И из почетка |
кут незаспале тице и друго ништа.{S} Из ваше баште ништа се није чуло.{S} Извалих се на траву.{ |
р, огрнух капут и изиђох из куће.{S} Из ваше баште чујаше се удар мотике.{S} Пређох преко поток |
Усклици, смех, разговор разлегао се из ваше баште коју почеше утапкивати и крчити за игре...{S |
као из земље глас...{S} То долажаше из ваше куће.{S} Нагох се, приступих и отворих очи да види |
у сенци дрвећа, бежим док не изиђем из ваше баште, па онда запевам:</p> <quote> <l>Ој вечери, |
м и дворењем.{S} Као да ме је гушило то ваше неговање, ти ваши мили и пуни страхопоштовања погл |
ао да ме је гушило то ваше неговање, ти ваши мили и пуни страхопоштовања погледи.{S} И одлазио |
ми постају тешка, ти и мајка досадне са вашим вечитим угађањем и дворењем.{S} Као да ме је гуши |
ада ја прелазим преко потока, идем кроз вашу башту, долазим пред кућу где ви, у сред дворишта, |
полако.{S} Испратих те.{S} На прелазу у вашу башту ти заста, окрену се и, борећи се, упита ме:< |
бећала сам јој да ћу је спремити и лепо вежем јој „чајку“ како је она везивала...{S} Јер ми је |
је била уверена о немогућности ма какве везе, а опет није хтела да прекида овај наш живот.{S} Ј |
ти и лепо вежем јој „чајку“ како је она везивала...{S} Јер ми је у аманет оставила.</p> <p>И он |
.</p> <p>— Не, не!{S} Ех, што си бедан! вели она благо.{S} Па да би ме умирила, оставља рад и л |
опет онај Никола послао наводаџику.{S} Вели: само ако хоће, па одмах, до вечер, испит...</p> < |
к од свога ручка.</p> <p>— 'Бро вече! — вели тихо, па кад те види заспалу, са опуштеним рукама |
рађена високим зидом.{S} Капија је била велика, стара, са порђалим алкама, и испод ње се могаше |
сти, мене луда и бедна, обузе бескрајна велика, тешка туга...{S} Сузе ми навреше.</p> <p>— Да л |
от и навике наших предака; набраја наша велика имања, градове у којима су били и трговали, лица |
тока, а ручице си дигла у вис.{S} Плаве велике очи оборила си доле, и ногом бираш на који ћеш к |
питкивали, да ли виђам код ње старинске велике, златне паре?{S} Од тога ништа нисам видео.{S} С |
унар, а око њега <pb n="5" /> наслагане велике плоче испод којих је отицала устајала, црна бари |
обљу просјаци, Цигани и Циганке, носећи велике торбе за јело и тестије за пиће.{S} Јуре они и г |
} Погледах око себе, а зимски дан већ у велике свануо.{S} Кроз хладан ваздух, проткан као неким |
празан „реденик“ од куршума, а до њега велики, касапски нож.{S} Његово црно, меснато и подбухл |
тво: стари персијски ћилим, по рафовима велики сахани, сребрни зарфови за шоље, позлаћени чирац |
чираци за лојане свеће, по миндерлуцима велики јастуци, — „чупавци“...{S} Било је богатих стари |
и подбухло лице, са водњикавим очима и великим устима, беше тако сурово и силно, да се човек н |
већом виђаше се сува, к’о восак жута, с великим челом, упијеним образима и увученим устима тако |
.{S} Месец беше на сред неба те не беше великих сенки.{S} Ларма, песма и свирка све се више при |
{S} На теби беше поцепан минтан и једно велико парче откинуто од лакта <pb n="53" /> висило је; |
старе, поцрнеле и чађу испуњене куће са великом баштом ограђеном тарабом и пуном цвећа, старих |
<pb n="52" /> са промуклим гласовима и великом јачином уздизале су се и распростирале...</p> < |
но улогу домаћице, доносиш ти пред мене велику тепсију.{S} Прво на њу мећеш поскурице, хлеб, па |
на материном оку спазих још не осушену велику сузу, кад се врати и рече:</p> <p>— Свршено је!{ |
раш што је најбоље.</p> <p>- Ево, узми! велиш ти озбиљно и пружаш ми. </p> <p>— А што ти не јед |
о нешто узимам. </p> <p>— Што не чекаш? велиш ти набурено.{S} И онда узимаш па све мећеш у саха |
нашу страну.</p> <p>— Ах!{S} Ево ме! — велиш ступајући преда ме — шта си ме звао, а?</p> <p>— |
{S} Теби лице сине радошћу и сва срећна велиш ми:</p> <p>— Молим те, па немој други пут тако да |
е то било!{S} Знао сам ја: да нећу наћи верније, истрајније и ропскије љубави од твоје; знао са |
> <p>Бранила си га тако живо, понизно и верно да нисам знао шта да мислим.{S} Погледах око себе |
е, као да није ништа знала.{S} Чисто не веровах да је то она, како се беше занела око твог спре |
мене.{S} Чекаш ме.{S} Подајеш ми се.{S} Верујеш ми као свецу, и сва се сјаш од среће.{S} Певаш |
, за тим се пресвукоше и дођоше вама на весеље и „радост“.{S} И онда, крештав, јак, сув глас Ци |
влажне траве.{S} Па сан топлих ноћи кад ветар душе и лишће креће, кад месец сија а из обасјане |
вакад бивали заједно.{S} Али ја, ах ја! већ почех да се заносим амбицијама које, подстицане усп |
, да се не каже како ништа не „печали", већ једе готовину.{S} Мати ми је скоро за оцем умрла.{S |
уцима и долапима.{S} Вади из њих стара, већ плеснива одела, скупоцена, али пожутела платна, и с |
љно своје суве руке, отпочиње да прича, већ толико пута казиван, свој живот, а изводи порекло н |
захвали, што га и сад као увек не грди, већ моли.</p> <p>— А? — промуца он. — Идем, 'аџике! — р |
ене сете и туге.</p> <p>И ти — не дани, већ ноћи!{S} Ја не могу више.{S} Плачем.{S} Узалуд су с |
ређаш их око ватре.{S} Ја те не слушам, већ једнако узимам и једем.{S} Ти се љутиш.</p> <p>— Не |
{S} Чак сам се бојао да је мртву видим, већ сам кришом бацао поглед кроз прозор у гостинску соб |
ја мати.{S} Нисам се њих, лично, бојао, већ нисам хтео да изгубим оно поштовање и углед који им |
мене.{S} Огњиште се наше није угасило, већ се још више распалило и раширило...{S} И сузе, каша |
нце и расипало жарку румен, а хладовина већ предузимала маха над жегом; кад из топле земље бије |
ише шираху, пружаху чак до — стид ме је већ!...{S} Нашто спомињати све оне жеље и наде, оне ран |
долазили и видели нашу сиротињу коју је већ цео свет гледао.{S} Али ко би дошао, тај је био уго |
латна, и свилене тканине које су почеле већ да се осипљу.{S} Увек је чистила златно и сребрно п |
..“ А он само удри, псуј, вичи.{S} Мене већ што... али узме њу, па је тера од куће зими, а она, |
не!{S} Ниси била ти само код своје куће већ и код наше.{S} Шта више, <pb n="18" /> прво би наше |
> <p>Као што рекох, по комшилуку почеше већ да зуцкају, причају о нама, и да нас, и ако бесмо ј |
рад.{S} То је падало у очи комшијама, и већ почеше износити којекакве ствари, а наравно да сте |
азих да јој је још оно старо одело, али већ уласкано.{S} Први пут, испод беле марамице око врат |
е, уздигнем и још лепшим сјајем обасјам већ помрачено наше име.</p> <p>Шта је о томе она знала. |
лим.{S} Погледах око себе, а зимски дан већ у велике свануо.{S} Кроз хладан ваздух, проткан као |
ти била дете, а не и ја.{S} Ја сам био већ зрео.{S} Но ти беше право дете.{S} Никад нећу забор |
љда имаш сада мало да учиш.{S} Свршаваш већ.</p> <p>Погледах је зачуђено.{S} Њено смежурано лиц |
а, Марија... — поче она — хајде кад ћеш већ ту твоју да удајеш?{S} Зар не видиш колика је и как |
д се спремах да идем у другу варош ради веће школе?{S} Ти пре неколико дана ниси избивала од на |
/> кажем:{S} Ја оставих, човече, нешто веће и од тебе и од мене.{S} Огњиште се наше није угаси |
Топих се и нестајах.{S} Бејах луд...{S} Вече паде.{S} Месечина изиђе.{S} Нисам знао како сам ве |
нела око твог спремања...</p> <p>И паде вече, опет изиђе месец и обасја све.{S} Опет лишће зашу |
м остатак од свога ручка.</p> <p>— 'Бро вече! — вели тихо, па кад те види заспалу, са опуштеним |
е мицаху.{S} Кад уђох и назвах : „Добро вече“! то кркљање поста јаче и претвори се као у неку в |
кад би ме видела бледа и испијена.{S} У вече, намештајући ме у постељу и подмећући јорган и јас |
матери.{S} А твоја мати као и пре.{S} У вече би дошла са наднице кући, а у јутру, рано, ишла на |
о.{S} Кад треће године дођох и стигох у вече, опет беше месечина, опет оно бујно зеленило, опет |
у.{S} Вели: само ако хоће, па одмах, до вечер, испит...</p> <p>— Момак добар?...</p> <p>— Као с |
д је почела да губи језик и свест, овог вечера, док сам ја путовао, звала: „Којо, Којо, хајде б |
је било по старом.{S} Опет смо заједно вечеравали, матере су се разговарале, ти си што год шил |
од ваше куће, а и с оним што ми имамо, вечерамо заједно.{S} После вечере ти полијеш све, скупи |
говори.{S} После се ти пробудиш и онда вечерамо.{S} Твоја мати донесе што год од ваше куће, а |
Месечина изиђе.{S} Нисам знао како сам вечерао.{S} Залогаји ми запираху, руке дрхтаху а прсти |
ру једнако причајући о теби.{S} Почесмо вечерати.{S} Вика се утиша.{S} Одједном кроз рупу на со |
дрхтаху а прсти беху ознојени.{S} После вечере одмах се дигох и рекох матери да ћу ићи у кафану |
то ми имамо, вечерамо заједно.{S} После вечере ти полијеш све, скупиш мрве са софре, а мајка ти |
Имам нешто да ти кажем, зато дођи после вечере овде.{S} Чекаћу те.</p> <p>Ти дрхташе.{S} Лице т |
ште, па онда запевам:</p> <quote> <l>Ој вечери, ој слатка чекања,</l> <l>Ој ви ноћи моји бели д |
а пастирска песма у „дудук“; сан тамних вечери, развалина од зидова, турских конака, џамија, оп |
И остави у страну дете, тебе посади за вечеру.{S} Ти си погнуте главе ишла, села, узела залога |
и тешка туга обузе ме.{S} Мати спремаше вечеру једнако причајући о теби.{S} Почесмо вечерати.{S |
тају тешка, ти и мајка досадне са вашим вечитим угађањем и дворењем.{S} Као да ме је гушило то |
мија, опалих стреја са слепим мишевима, вештицама, вампирима и „сајбијама"...{S} Сан младости и |
м!{S} Немаш кућу, него ли код оне старе вештице си?...{S}А, а?...{S} И опет измахну да те удари |
селу, а нешто и од наднице твоје мајке, ви две живеле сте лепо и тихо.{S} А ти си била увек, од |
: „Николо, синко, немој, чедо, тако!{S} Ви сте сами, никога свога немате, а ево Господ вам даде |
ом...</p> <p>Је ли, памтим ли добро?{S} Ви бесте са села, скори досељеници.{S} Продали сте у се |
је, кестење, трешње.{S} Доносим вама, а ви ми у мој чанак дајете од ваше пшенице и поскурица.{S |
кроз вашу башту, долазим пред кућу где ви, у сред дворишта, на простој асури, ти и мајка спава |
сити којекакве ствари, а наравно да сте ви у томе најгоре пролазили.{S} Подметало вам се неко у |
>Ој вечери, ој слатка чекања,</l> <l>Ој ви ноћи моји бели дани!...</l> </quote> <p>Ох, па знаш |
вас што ће требати за твој испит, а што ви нисте имали...{S} И онда настаде трка, јурење, донош |
ам, да би ме неговала и чувала к’о очњи вид...{S} Знао сам ја све то, па ипак?..{S} Да, ти ниси |
а не да!{S} Умре, пресвисну од туге кад виде -како онај бесник бије, мучи и туче њено дете.{S} |
> <p>— Где је? — упита ме.{S} Па кад те виде уз зид, оборене главе, скупљене, згрчене над детет |
ијом и то тако да јој се само нос и очи виде, претура по својим сандуцима и долапима.{S} Вади и |
мати заустављаше мимиком.{S} Чим се он виде у дворишту, окрену се, и кад ме не спази, он поско |
S} Стиснула смежурана уста, а кроз кожу виде се десни.{S} Тек сада спазих да јој је још оно ста |
pb n="30" /> јој око засузило кад би ме видела бледа и испијена.{S} У вече, намештајући ме у по |
ни и болу.{S} Као да си ме сад први пут видела у животу, такав беше твој глас.</p> <p>— Ја, ја! |
угима, како не би и они нама долазили и видели нашу сиротињу коју је већ цео свет гледао.{S} Ал |
на, скривала се у дну баште, и од ње се видео само кров са новим цреповима.{S} Наша кућа била ј |
вуја чак нисам познавао, никад га нисам видео нити бих могао да разликујем његову песму од песм |
ке, златне паре?{S} Од тога ништа нисам видео.{S} Само често, у ноћи, тргнем се из сна, пробуди |
од уличног високог зида не могах ништа видети.{S} По некад би се тек уздигла чија капа и рука. |
рви пут, испод беле марамице око врата, видех <pb n="44" /> јој неопрану кошуљу.{S} Прсти руку |
нтана.{S} Погледах ти у лице и тек тада видех како ти је оно пуно, чисто и светло; како ти се в |
ати ме погледа.{S} Из тог њеног погледа видех да она све зна.</p> <p>— Кад ћеш у школу? упита м |
на твоју руку и чисто се тргох, кад је видех како се испунила и пролепшала.{S} Загледах даље а |
ти, паре и дима дуванског.{S} Тек после видех пуну собу људи и жена.{S} Они беху устали, помакл |
риступих и отворих очи да видим...{S} И видех тебе, где под младом кајсијом, на сред дворишта, |
нственост.{S} Никад њу није могао ко да види, да <pb n="9" /> она ради какве тешке послове.{S} |
се она и баца рад, па <pb n="10" /> кад види да сам то ја, она опет узима. </p> <p>— Што не спа |
ску собу у којој она беше спремна да је види свет и припали јој свећу више главе.</p> <p>Да би |
да је ништа не интересује, да ништа не види и гледа до само свој рад: окопавање, <pb n="11" /> |
ати тајна.{S} Страх ме је било да ко не види и дозна, а нарочито моја или твоја мати.{S} Нисам |
роведе око куће, кријући се да је ко не види, мрзне се и, тако умре!{S} Остави ме...</p> <p>Одј |
а, које си ти кришом гурала, да нико не види.{S} А кад дође дан за полазак, твоја мати дође да |
стрти, да се с поља из собе светлост не види.{S} Ја је гледам, чудим се и питам:</p> <p>— Нано! |
о, клима јој у повлад, а на лицу јој се види задовољство што моја мати то њој прича и говори.{S |
<p>— 'Бро вече! — вели тихо, па кад те види заспалу, са опуштеним рукама и заваљеном главом на |
о, јако, кријући се да ме ко не спази и види!..</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18991 |
р си се стидела да ја њега, твога мужа, видим таквог.{S} Молила си га, вила се око њега и зауст |
S} Нагох се, приступих и отворих очи да видим...{S} И видех тебе, где под младом кајсијом, на с |
х преко потока и стадох иза грања да те видим где си.{S} Али ти беше испред мене, близу, у алеј |
упиташе те.</p> <p>— Да одем до куће и видим дете да не плаче — одговори ти затварајући врата. |
угодно.{S} Чак сам се бојао да је мртву видим, већ сам кришом бацао поглед кроз прозор у гостин |
ом, заустави ме мати.</p> <p>— Седи.{S} Видиш да нема никога! — н онда хладним, охолим, пуним н |
атер, моли је:</p> <p>— Еве, 'аџике, да видиш.{S} Ја га истина... али ти знаш боље.{S} Обиђи да |
истина... али ти знаш боље.{S} Обиђи да видиш!</p> <p>Мати узима, једе, и ма да је изврсно јело |
д ћеш већ ту твоју да удајеш?{S} Зар не видиш колика је и каква?{S} Зар хоћеш да ти неку срамот |
да остане.{S} А она, црница, да је само видиш, синко, па душа да ти заплаче, иде по надницу, ра |
тамније и оштрије...</p> <p>Опет смо се виђали и то сваки дан.{S} Долазила си, служила нас и по |
{S} Чак су ме и неки запиткивали, да ли виђам код ње старинске велике, златне паре?{S} Од тога |
да сам се заклињао да те више нећу ноћу виђати.{S} Зато сам дању бивао онако поносит.{S} Али ка |
мајке опет дођох.{S} Из гостинске собе виђаше се мала светлост.{S} Уђох право тамо.{S} У први |
ка твојој кући из које се још ништа не виђаше и креташе.{S} Само, она ти сад беше — да ли се м |
грудима беше откопчала и заврнула те се виђаше мали део белих ти недра.{S} Хтедох дуже да остан |
уздигнута и осветљена са стране свећом виђаше се сува, к’о восак жута, с великим челом, упијен |
е је остављала код нас да не трчиш и не вијаш се по улицама и чаршији!{S} Ти си била жива, брза |
/p> <p>— Ох, ох! — грцаше ти, плакаше и вијући се љубљаше ми руку, квасећи је сузама.{S} Срце м |
ичајући о теби.{S} Почесмо вечерати.{S} Вика се утиша.{S} Одједном кроз рупу на собним вратима, |
врата.</p> <p>— Стано ?</p> <p>— Ти?! — викну тако силно и уплашено, да се препадох.{S} Док сам |
за тим пуцањ пушке.</p> <p>— Унутра! — викну мати бојећи се да ми се што год не деси.</p> <p>У |
бе и стисну те за косе.</p> <p>— Дом! — викну он потмуло и гурну те тако силно да ти посрну при |
ораше ти унезверено. — Ух, каква сам? — викну уплашено па окренувши се од мене поче дотеривати |
ање под мојим ногама.</p> <p>— Стано! — викнух.</p> <p>Ти се трже и ослушну. </p> <pb n="35" /> |
мо ми сиротиња?{S} Ево, баш кад хоћеш — викнух и бацих табаке. — Баталићу школу.{S} Ето свршио |
га мужа, видим таквог.{S} Молила си га, вила се око њега и заустављала га.</p> <p>— Ја!{S} Што! |
м образима и увученим устима тако да се вилице и нос у мало не додириваху — људска глава.{S} То |
мећеш поскурице, хлеб, па онда кашике и виљушке (а оне ће бити сасвим непотребне, јер ћемо прст |
ео дан батргаху.{S} Више бунара била је винова лоза, а на сред дворишта стари дуд „шандуд".{S} |
ј набраја некадашње наше њиве, чивлуке, винограде; казује јој колико је то годишње доносило, с |
алу да засити!{S} Продаде им све њиве и винограде.{S} Он се пропи, пропаде, — узедоше га душман |
већа падају и шире се; кад се брегови и виногради губе у беличастој магли.{S} И онда, када ја п |
кошуљи, искрпљеним шалварама, из којих вираху твоје, од силна рада развијене, пљоснате стопале |
чарапе искрпљене, у минтану из кога је вирио памук...{S} Дође до мене, спази ме, и место : „До |
pb n="6" /> потока, а ручице си дигла у вис.{S} Плаве велике очи оборила си доле, и ногом бираш |
у зеленилу.{S} Тополе су расле и ишле у вис, врбе разграњавале и крхале; крушке, кајсије, вишње |
ња,грожђа <pb n="8" /> и крушака што су висиле на таваницама и издавајући оштар а често и загуш |
о парче откинуто од лакта <pb n="53" /> висило је; кроз шамију провириваше твоја коса занемарен |
и почеше пиштати по обасјаним и мирним висинама...{S} Ох, а у њима као да беше неке демонске, |
е ти гласови понеше са собом горе, у те висине, крештећи и пиштећи... светећи се мени који час |
је на чађ.{S} Са улице била је ограђена високим зидом.{S} Капија је била велика, стара, са порђ |
сима, извученим минтанима, у опанцима и високим, дебелим чарапама.{S} Око појаса беше му празан |
м; сан потока што поред куће тече поред високих топола, младих <pb n="4" /> врба, брестова и ме |
а мисли?!</p> <p>И одоше.{S} Моја мајка високо, лако, поносито а твоја згрчена и заносећи се... |
стима да што год спазим, али од уличног високог зида не могах ништа видети.{S} По некад би се т |
цијама које, подстицане успоменом мога „високог порекла" и охолим материним поуздањем у мене, с |
заокруглиле се и издигле; пас ти постао витак и обао...{S} Из целе тебе избијала је топлина, ме |
немој, синко!...“ А он само удри, псуј, вичи.{S} Мене већ што... али узме њу, па је тера од кућ |
<pb n="25" /> из знане куће и ниси била виша од мене.{S} Пече ме!{S} Боли!{S} Али и ја нисам св |
тобом сам се разговарао врло ретко.{S} Више пута узимам и дирам те: те за овога, те за онога.{ |
ца, по којој патке цео дан батргаху.{S} Више бунара била је винова лоза, а на сред дворишта ста |
дирну.{S} Мека, сочна трава набујала, а више моје главе склопило <pb n="37" /> се грање и лишће |
ила покривач, руке беле, пуне, забацила више главе, коса око тебе у нереду а прса уздигнута и р |
ас је она призивала и дружила се с вама више као из неког сажаљења, и мислећи да вам даје неку |
и то полако, мучно.{S} Уста ти скупљена више на плач него ли на осмех.</p> <p>— Шта ти је? — пи |
о код своје куће већ и код наше.{S} Шта више, <pb n="18" /> прво би наше двориште почистила, па |
лео да то не беше само сан, сан и ништа више.{S} Али хвала и сну!{S} Слађе је сневати него ли з |
охолим материним поуздањем у мене, све више се и више шираху, пружаху чак до — стид ме је већ! |
S} Само су се наше куће сваког лета све више угибале и губиле у зеленилу.{S} Тополе су расле и |
ле; крушке, кајсије, вишње и дудови све више дебљали и укрштавали се.{S} Поток се проширио и ис |
сенки.{S} Ларма, песма и свирка све се више приближаваше и јечаше.{S} Уздигох се на прстима да |
оплији.{S} И тада сам се заклињао да те више нећу ноћу виђати.{S} Зато сам дању бивао онако пон |
олим те, волим... волим!...{S} И све те више стисках, грљах, љубљах...{S} И пригрљену, потпуно |
.{S} Из гостинске собе светлуцаху свеће више материне главе и каткад допираше тихо, једва чујно |
териним поуздањем у мене, све више се и више шираху, пружаху чак до — стид ме је већ!...{S} Наш |
се удала.{S} Сви су знали зашто нећеш и више ти се светили него што су те сажаљевали.{S} И ја с |
ила си, служила нас и помагала нам, али више ми се не приближиваше онако смело и отворено.{S} И |
ватра.{S} Кога дочепа у своје руке тај више читав не изиђе.{S} Мало по мало преклопи му имање. |
за руком, а које је он опет предузимао више ради света, да се не каже како ништа не „печали", |
боља и укуснија јела зготовите и да што више теја и лекова приправите.{S} Вас две ишле сте као |
га јако, па га онда опусти те да се што више рашири и разлије горчином.</p> <p>— Што питаш? одг |
И ти — не дани, већ ноћи!{S} Ја не могу више.{S} Плачем.{S} Узалуд су сузе, узалуд је све!{S} П |
удан, опојан мирис, који никад у животу више не осетих.</p> <p>— Што ме гледаш тако? — упита ме |
мна да је види свет и припали јој свећу више главе.</p> <p>Да би избегао поздраве и изјаве сажа |
сад ја, до само сузе?!...{S}Не повратих више те ноћи кад месечина сја, кад <pb n="41" /> сенке |
ко хоћеш, још ћемо да се помакнемо, још више ћемо да се сакријемо и склонимо, ако смо коме на с |
и беше једнако у памети и због тога још више се једих.</p> <p>— Што не једеш? — упита ме.</p> < |
иза куће на поток.{S} Влага потока још више ме дирну.{S} Мека, сочна трава набујала, а више мо |
избегавање, и изокретање разговора још више ме испуни гневом и једом.{S} Седох, а сав се тресо |
ом, окрену се твојој матери која се још више згрчи уз зид. — Ама, Марија... — поче она — хајде |
екох тек што да кажем.</p> <p>Ти се још више згрчи.{S} Опроба да ли завежљај на глави и мотика |
гњиште се наше није угасило, већ се још више распалило и раширило...{S} И сузе, кашаљ — почињу |
као увек, уђе твоја мати али некако још више згурена, увучена и као са неком плашњом.</p> <p>— |
разграњавале и крхале; крушке, кајсије, вишње и дудови све више дебљали и укрштавали се.{S} Пот |
лану, уздрхта и наслонив се на грану од вишње, шану обамирући од плашње и среће:</p> <p>— Па шт |
дим.{S} Али ти?!{S} Нисам те сматрао за вишу од осталих, али ипак си била нешто друго, нешто, ш |
кријући се, дођох иза куће на поток.{S} Влага потока још више ме дирну.{S} Мека, сочна трава на |
и у пријатељству, као: паше, кајмакаме, владике и људе за народну ствар, који су у оно страшно |
носећи се, сагињем се и пуштам на твоје влажне, вреле, рујне и полуотворене усне тих, лак, неос |
ла.{S} Полако би подигла своје крупне и влажне очи.{S} У њима је било толико прекора и туге, да |
pb n="4" /> врба, брестова и меке, увек влажне траве.{S} Па сан топлих ноћи кад ветар душе и ли |
Очи ти беху као потамнеле и превукле се влажном маглицом.{S} Приђох ти, али ме ти силно одгурну |
Чекао сам те.{S} Положио сам дланове на влажну траву и премирах од слике коју стварах.{S} Унапр |
ан ваздух, проткан као неким растуреним власима магле, почеше летети са свих страна, као залута |
је сузама.{S} Срце ми се стеже.{S} Само вода жубораше и месец нас местимице осветљаваше.{S} Ти |
ишине и овог тихог жуборења и беласкања воде спрам месечине.{S} Седох.{S} Дрхтао сам као <pb n= |
а ваше; прво би нама извадила из бунара воде и донела, па онда вама.{S} За Божић, Ускрс, по чит |
ладовина биваше јача и жубор, беласкање воде спрам месеца одмицаше и губљаше се полако.{S} Испр |
као озбиљан ручак, ти ми у чашицу дајеш воде место ракије.{S} И тек онда доносиш <pb n="16" /> |
и те за косе, поче те ударати, гурати и водити кући...</p> <p>Слушам како сухо грање пуцка, гле |
егово црно, меснато и подбухло лице, са водњикавим очима и великим устима, беше тако сурово и с |
пробија месец, те осветљује тамнозелену воду која полако жубори, промиче, беласка се и милећи п |
.</p> <p>— Као сваки човек.{S} Одслужио војску. </p> <pb n="48" /> <p>Нема ни он никога, има не |
то сан оде, те и ти с њиме!{S} Како бих волео да то не беше само сан, сан и ништа више.{S} Али |
ли ће икада бити душе која ће ме овако волети?!</p> <p>Озго, са укрштаних грана густе врбе, па |
оје усне од мојих...</p> <p>— Волим те, волим... волим!...{S} И све те више стисках, грљах, љуб |
од мојих...</p> <p>— Волим те, волим... волим!...{S} И све те више стисках, грљах, љубљах...{S} |
одвајаш твоје усне од мојих...</p> <p>— Волим те, волим... волим!...{S} И све те више стисках, |
<p>— Волим те!</p> <p>— Ох...</p> <p>— Волим те!</p> <p>— О-о-х!... и једва, муком одвајаш тво |
.</p> <p>— Ох! — тресеш се ти.</p> <p>— Волим те!</p> <p>— Ох...</p> <p>— Волим те!</p> <p>— О- |
јастуке да не озебем и питајући ме шта волим да ми се за сутра спреми, одлазила би говорећи:</ |
посрнусмо мало.{S} Хвала му.{S} Његова воља.{S} Али хвала му што ми бар тебе остави, тебе искр |
да твојој матери учини по <pb n="12" /> вољи, милост.{S} А кад ми што год добро скувамо, онда м |
head> <p>Ах! — Али не смем да пуштам на вољу осећајима.{S} Силом их задржавам да би што краће и |
на са стране свећом виђаше се сува, к’о восак жута, с великим челом, упијеним образима и увучен |
и грчи.{S} Уста јој се изгубише у грлу, врат увуче...{S} Сви <pb n="62" /> скочисмо око ње.{S} |
пропи, пропаде, — узедоше га душмани на врат!{S} Сад је кријумчар.{S} По недељу дана дома не до |
је оно пуно, чисто и светло; како ти се врат очистио од маља; подбрадак се испунио и заокруглио |
, Никола.{S} Отпоче да лупа на кухинска врата.{S} Ти си се скаменила, мати мене гледа и као да |
Мати изиђе за тобом да затвори кухинска врата.</p> <p>— Стано ?</p> <p>— Ти?! — викну тако силн |
шиш.{S} После, пошто затворимо кухинска врата, држећи се за руку, смејући се, излетимо напоље, |
ти се врати из кујне где беше затворила врата за тобом.</p> <p>— Где је? — упита ме.{S} Па кад |
како сама, ноћу, није могла да наиђе на врата собе; како је ложила ватру у мангалу место у пећи |
е да не плаче — одговори ти затварајући врата.</p> <p>У том једној баби која беше задремала уз |
са болом и саучешћем.{S} Ти отвори брзо врата, још брже их затвори за собом као бојећи се чега. |
о.{S} Први пут, испод беле марамице око врата, видех <pb n="44" /> јој неопрану кошуљу.{S} Прст |
к обучена чисто, са белом марамицом око врата.{S} Седа спроћу мене и пита ме за школу, за друго |
/> нас он узнемирава.{S} Он гурну силно врата и уђе.{S} Ти се од једном диже, истрже од матере |
ослободих, дахнух, што сам те скинуо с врата, али ме после ухвати страх.{S} Бојао сам се.{S} П |
се наше матере, исплакане с главобољом, врате с гробља.</p> <p>Је ли да је овако било?</p> </di |
хтела да падне у бунар не могући да се врати у кућу; како није давала да ме зову, бојећи се, д |
азих још не осушену велику сузу, кад се врати и рече:</p> <p>— Свршено је!{S} И онда брзо однес |
<p>— Ето, хвала Господу!</p> <p>Мати се врати из кујне где беше затворила врата за тобом.</p> < |
и да је што боље притвориш.{S} Затим се врати.{S} На главу метну неки завежљај, ваљда детиње пе |
ројиш женско одело.{S} И за тим се опет врати кући да ту останеш.{S} Али не!{S} Ниси била ти са |
</p> <p>У том се једна жена диже и пође вратима погурено.</p> <p>— Што не седиш, Стано? — упита |
утиша.{S} Одједном кроз рупу на собним вратима, чу се твој тих, дрхтав глас :</p> <p>— Тето, ј |
</p> <p>— Е па то је... — и оде.</p> <p>Вратих се, легох, заклопих очи, испружих руке и обамира |
ћним погледом отрча заносећи се.</p> <p>Вратих се.{S} Топих се и нестајах.{S} Бејах луд...{S} В |
хладовина и сенке падоше...{S} Људи се вратише са рада, стока уведе у штале, за тим се пресвук |
ред високих топола, младих <pb n="4" /> врба, брестова и меке, увек влажне траве.{S} Па сан топ |
ј се — рекох ти, шапћући и тронуто — то врба плаче, па пада на тебе...{S} Иди! — И брзо те опус |
енилу.{S} Тополе су расле и ишле у вис, врбе разграњавале и крхале; крушке, кајсије, вишње и ду |
!</p> <p>Озго, са укрштаних грана густе врбе, паде капља на твој образ.{S} Ти се трже уплашено. |
ујно зеленило, опет тај поток, тополе и врбе ме сретоше.{S} Сетих се тебе и уплаших.{S} Мати от |
угрејана, у полу <pb n="42" /> дремежу, врела и миришљава, ти — кад те пољубим, задржиш мој пољ |
е, сагињем се и пуштам на твоје влажне, вреле, рујне и полуотворене усне тих, лак, неосетан пољ |
пасана, раздражен, узаврео и стискајући вреле усне на моје голе руке, ја сам дахћао...{S} Упила |
јену.</p> <p>— Ево ме — шану плашљиво и врело. — Ти, ти, ти?... па се загрцну, паде и бризну у |
S} Не знам шта ми је било.{S} Целог тог врелог дана лешкарио сам по кревету читајући и маштајућ |
е ти њихајући се.</p> <p>Пружи ми руку, врелу и сву ознојену.</p> <p>— Ево ме — шану плашљиво и |
и казује све промене које се десиле за време мога осуства: ко је умро, пропао, продао њиве; ко |
олу.{S} Учио сам се прилично.{S} За све време основне школе и ниже гимназије није било ничега н |
ам што је најлепше за мене.{S} Кад дође време да се иде на гробље, твоја мати дође, и да не би |
нано!</p> <p>И из почетка бивало ми је време бављења код куће пријатно.{S} Започињао сам неке |
— Та не љути се одмах.{S} Ти се од неко време баш... — и застаде.{S} Знао сам куда је циљала.{S |
за народну ствар, који су у оно страшно време долазили и налазили помоћи и сигурна склоништа у |
мшилука, најдрскијег удварача, а у исто време и највећег опадача.</p> <p>Ти би се тргла.{S} Пол |
! — И брзо те опустих и устадох. — Иди, времеје! —И заиста први петли певаху. </p> <pb n="40" / |
е.</p> <p>— Па друге године и пре овога времена си ишао?{S} Ваљда имаш сада мало да учиш.{S} Св |
у школу? упита ме кратко.</p> <p>— Има времена.{S} Рано је.</p> <p>— Па друге године и пре ово |
поштовања погледи.{S} И одлазио сам пре времена.{S} И тада сам о теби ретко разбирао и чуо.{S} |
ву, образи нам се протрше, ти осети мој врео дах и уздрхта, клону, али се брзо трже и скочи.</p |
често спушташе на твоје чело.{S} Често, врло често затицах те где си, чистећи наше двориште, ст |
утан или грозничаво светао.{S} Имао сам врло честу главобољу или несвестицу.{S} Па и само учење |
а ми жеље.{S} С тобом сам се разговарао врло ретко.{S} Више пута узимам и дирам те: те за овога |
ање поста јаче и претвори се као у неку врсту гласа: </p> <pb n="60" /> <p>— Кољ....љ....јо!</p |
.{S} Мати му истрже дете и позва те, да га ти узмеш.{S} Ти уђе, брзо узе дете, не гледајући ни |
од матере и излете у кујну пред њим, да га зауставиш.</p> <p>— Не, Николо!{S} Слатки, мили Нико |
логај у устима.{S} Узалуд си пробала да га прогуташ, али ниси могла.{S} После бризну у плач.</p |
в тај узвик слушаћу.{S} Само не могу да га опишем, како у њему беше нечега и престрашеног, и бо |
:</p> <p>— Еве, 'аџике, да видиш.{S} Ја га истина... али ти знаш боље.{S} Обиђи да видиш!</p> < |
а си га, вила се око њега и заустављала га.</p> <p>— Ја!{S} Што!{S} Ко ми што може!{S} А ти?... |
p> <p>— Сирота.{S} Чула да је дошао, па га зове.</p> <p>Приђох јој ближе.{S} Сагох се.{S} Узех |
рука ухвати за срце и стеже га јако, па га онда опусти те да се што више рашири и разлије горчи |
а.{S} Славуја чак нисам познавао, никад га нисам видео нити бих могао да разликујем његову песм |
а ме нечија рука ухвати за срце и стеже га јако, па га онда опусти те да се што више рашири и р |
клањаше дете и тихо, преплашено, мољаше га.</p> <p>— Не, не!{S} Немој сад, овде!...{S}Чуће!...< |
господине, тако ми Господа!{S} Обедише га.{S} Узедоше на душу душмани — Бог им судио !{S} А он |
аде.{S} Он се пропи, пропаде, — узедоше га душмани на врат!{S} Сад је кријумчар.{S} По недељу д |
уни га еспапом и отпоче да ради.{S} Али га ђаво натера те се мало задужи код Доктора... <pb n=" |
, кажи, жива ти мајка твоја!{S} Кажи ми га, па да му на сред мале главу разбијем.</p> <p>— Зар |
но и чисто модро небо срце драга и пуни га опојним, раздраганим миљем — тога дана изиђох из соб |
ран, ради.{S} Узе, отвори дућан, напуни га еспапом и отпоче да ради.{S} Али га ђаво натера те с |
твога мужа, видим таквог.{S} Молила си га, вила се око њега и заустављала га.</p> <p>— Ја!{S} |
А он? ох! није крив!</p> <p>Бранила си га тако живо, понизно и верно да нисам знао шта да мисл |
, у алеји и окопаваше млади лук чистећи га од траве.{S} Сва се беше предала послу.{S} На главу |
не!{S} Добро је пошло оно.{S} Не ометај га...{S} Познаје се чија је крв ! рекао би трговац. </p |
а срце удараше тако силно, јако, да сам га и ја чуо.{S} Чекао сам те.{S} Положио сам дланове на |
, увив моје лице твојом косом, загњурим га у твоја бујна, топла недра, и осећам додир твоје мек |
лваре, коленима притисла платно, једном га руком држи затегнуто и палцем притисла шав, а другом |
као да има једино мени да захвали, што га и сад као увек не грди, већ моли.</p> <p>— А? — пром |
ила златно и сребрно посуђе и сваки час га намештала у гостинској соби, како би што уочљивије с |
о и уплакано лице спрам мене и наслоних га на мој образ... </p> <pb n="39" /> <p>— Слатка си! — |
код Доктора... <pb n="51" /> А он, знаш га, жива ватра.{S} Кога дочепа у своје руке тај више чи |
{S} После јој казује од кога је садашњи газда ту њиву купио.{S} Онда јој набраја некадашње наше |
аја, казује до ситница о свима садашњим газдама „скоротечницима“: шта су пре они били, код ког |
творих очи да видим...{S} И видех тебе, где под младом кајсијом, на сред дворишта, погурена „мо |
свеће.{S} И ја се тада дижем и гледам, где се она скупила, на леђа бацила стару, чохану гуњу; |
беше затворила врата за тобом.</p> <p>— Где је? — упита ме.{S} Па кад те виде уз зид, оборене г |
ле у надницу. </p> <pb n="65" /> <p>— А где је он?</p> <p>Ти поче да муцаш.{S} Беше ти непријат |
а си, дрхтала, нијала си се и као хтела где да побегнеш.{S} После се једва прибра, постоја мало |
не да прича свој живот, места и градове где су били, кад су ишли на хаџилук с дедом...{S} Онда |
ш с пуним чанком свачега.{S} Затичеш ме где дижем заклопце са јела и од сваког по нешто узимам. |
Господу!</p> <p>Мати се врати из кујне где беше затворила врата за тобом.</p> <p>— Где је? — у |
е чело.{S} Често, врло често затицах те где си, чистећи наше двориште, стала.{S} Наслонила си с |
и са неком сигурношћу могао бих те наћи где у твојој башти, под дудом у трави, поклопљена ничке |
<p>Слушам како сухо грање пуцка, гледам где месечина сија, тишина се распростире а сув, некако |
<pb n="7" /> <p>Као да сад и њу гледам где погурена, у свиленој антерији, повезана црном шамиј |
о потока и стадох иза грања да те видим где си.{S} Али ти беше испред мене, близу, у алеји и ок |
, у само свануће, изиђох.{S} Нисам знао где да идем и шта да радим.{S} Једва сам чекао да прође |
гурање, код нас.{S} Колико бих пута чуо где говоре о томе и то као са неким сажаљењем помешаним |
идем кроз вашу башту, долазим пред кућу где ви, у сред дворишта, на простој асури, ти и мајка с |
елу и око ушију.{S} Прелазиш ти, гледаш где ћеш да ступиш, прво опробаш камен да ли је доста ст |
у сељачком оделу, али тебе је китила и гиздала као најбогатију.{S} Каква си била тада?{S} У ша |
о.{S} За све време основне школе и ниже гимназије није било ничега необичног.{S} А и тебе мајка |
х се на траву.{S} Подузе ме свежина.{S} Глава ми је горела, руке беху све у зноју а срце удараш |
>— Ништа! привукох те силно да се твоја глава наслони на моју.{S} Целим телом беше ти наслоњена |
ице и нос у мало не додириваху — људска глава.{S} То беше она!{S} Кркљање тупо, тешко, ретко и |
Мека, сочна трава набујала, а више моје главе склопило <pb n="37" /> се грање и лишће.{S} Кроз |
бошчицом, у лаким папучицама и повезане главе, мила си ти.{S} А ход ти је био брз и лак.{S} Как |
дом у трави, поклопљена ничке и увијене главе у твоју „бошчу“, јецаш и плачеш за мном!</p> </di |
а ме.{S} Па кад те виде уз зид, оборене главе, скупљене, згрчене над дететом у крилу, брзо узе |
ске собе светлуцаху свеће више материне главе и каткад допираше тихо, једва чујно, нарицање јед |
е из младости.{S} Ти си стајала погнуте главе.{S} Било ти је ладно, <pb n="66" /> али си ти јед |
тебе посади за вечеру.{S} Ти си погнуте главе ишла, села, узела залогај, али тако невешто као д |
Ја сам стајао и гледао те како погнуте главе идеш, и то у нанулама, на ногама чарапе искрпљене |
и завученим рукама у недра и то погнуте главе, уз зид, по крајевима као да се чега бојала и скл |
окривач, руке беле, пуне, забацила више главе, коса око тебе у нереду а прса уздигнута и разгол |
а је види свет и припали јој свећу више главе.</p> <p>Да би избегао поздраве и изјаве сажаљења |
више згрчи.{S} Опроба да ли завежљај на глави и мотика на рамену добро стоје и оде прошаптавши |
ет измахну да те удари <pb n="58" /> по глави.{S} Ти само заклањаше дете и тихо, преплашено, мо |
чекамо, док се наше матере, исплакане с главобољом, врате с гробља.</p> <p>Је ли да је овако би |
озничаво светао.{S} Имао сам врло честу главобољу или несвестицу.{S} Па и само учење било ми је |
аспалу, са опуштеним рукама и заваљеном главом на материну крилу, она се препадне од толике тво |
а чекаш некога?</p> <p>Твоја мати сагла главу, рукама стисла колена и тако нагнута слуша, тресе |
Твоја се мајка скупила, увила, покрила главу и спава...{S} Прилазим на прстима.{S} Месечева зр |
оље притвориш.{S} Затим се врати.{S} На главу метну неки завежљај, ваљда детиње пелене, на раме |
ве.{S} Сва се беше предала послу.{S} На главу си овлаш бацила белу шамију да ти сунце не пече л |
} Зар хоћеш да ти неку срамоту метне на главу?{S} А, ваљда чекаш некога?</p> <p>Твоја мати сагл |
уша, тресе се и дрхти.{S} Одједном диже главу, погледа матер, па је опет брзо обори, зари у кри |
а!{S} Кажи ми га, па да му на сред мале главу разбијем.</p> <p>— Зар си ти таква? — питам те, с |
метла ти испала из руку, а ти оборивши главу, <pb n="24" /> тареш чело и намешташ косе и то по |
талан, па онда занихав се, и издигнувши главу, лако као срна, скочиш на нашу страну.</p> <p>— А |
.{S} Стиснух те јаче, хтедох да окренем главу, образи нам се протрше, ти осети мој врео дах и у |
Ћути, чедо, ћути, синко! — и узе твоју главу, мету је на крило и милујући те по коси, тешила т |
ску песму, бабо, певаше</l> <l>Хајдучку главу, бабо, ношаше!</l> </quote> <p>— Ха-ха-ха!.. — чу |
јутро" ти рече:</p> <p>— Умре тета? — А глас ти беше тако обичан, равнодушан.{S} Лице тамно, бл |
d>V.</head> <p>Беше почетак зиме кад на глас тешке болести моје старе мајке опет дођох.{S} Из г |
собним вратима, чу се твој тих, дрхтав глас :</p> <p>— Тето, јеси ли ту ?</p> <p>Нисам могао д |
„радост“.{S} И онда, крештав, јак, сув глас Циганке Салче запева пред твојим прозором кад те д |
е чекрка и неки тих, дубок као из земље глас...{S} То долажаше из ваше куће.{S} Нагох се, прист |
ог дана, да се ори башта, поток.{S} А и глас ти дошао мекши, топлији.{S} И тада сам се заклињао |
дном се чу крхање плота, пуцање грања и глас:</p> <p>— А чекај, ћерко мајчина.{S} Ако је 'аџика |
ви пут видела у животу, такав беше твој глас.</p> <p>— Ја, ја!{S} А ти? </p> <pb n="54" /> <p>— |
стран, понизан, учмао и безживотан твој глас препаде ме.{S} У њему не беше ни трага о каквом ос |
ста јаче и претвори се као у неку врсту гласа: </p> <pb n="60" /> <p>— Кољ....љ....јо!</p> <p>Ж |
!</p> <p>Из чаршије, са улице, допреше гласови песме, зурле и бубњеви.</p> <p>Изиђох и стадох |
отеше, узеше од мене...{S} Као да те ти гласови понеше са собом горе, у те висине, крештећи и п |
е и биле, те <pb n="52" /> са промуклим гласовима и великом јачином уздизале су се и распростир |
охолим, пуним неког презривог саучешћа гласом, окрену се твојој матери која се још више згрчи |
Не плачи, Марија — рече она, а у њеном гласу осећаше се неко саучешће помешано са задовољством |
е, беласка се и милећи прелива се преко глатких каменчића, око којих се нахватала мека, зелена |
проширио и искривудао.{S} Преко његових глатких каменова нахватала се нежна, мека маховина; тра |
е, 'аџика!{S} Зар ће она још и такве да гледа?</p> <p>Ето, знао сам ја то, слушао, мислио о том |
врата.{S} Ти си се скаменила, мати мене гледа и као да ме погледом моли: да се не љутим на тебе |
ништа не интересује, да ништа не види и гледа до само свој рад: окопавање, <pb n="11" /> филизе |
то ме чека, а све знам што прође!{S} Не гледај ти мене чедо.{S} Нана је твоја стара.{S} Наша је |
звао сам те.{S} И онда хладно, одсечно, гледајући те строго <pb n="36" /> наставих: — Имам нешт |
да ми као рођену брату угађаш, и да ме гледајући смешиш се благо и трудиш да погодиш сваку мој |
ти узмеш.{S} Ти уђе, брзо узе дете, не гледајући ни у кога, и још брже изиђе.{S} За тобом изиђ |
не би изгледало као поклон, она тихо и гледајући понизно у матер, моли је:</p> <p>— Еве, 'аџик |
м а да пода мном земља тутњи, да кличем гледајући у сјајно, модро небо; да ме опија и заноси св |
.{S} Борио сам се, мучио, ломио и топио гледајући те тако лепу, красну и развијену тек у процва |
зо“...{S} И како је тражила моју слику, гледала дуго, дуго и плакала!{S} У том поче она да се п |
зуји.{S} И једнако сте радиле за мене, гледале, слушале мој дах и погађале из ока ми жеље.{S} |
..</p> <p>Слушам како сухо грање пуцка, гледам где месечина сија, тишина се распростире а сув, |
поља из собе светлост не види.{S} Ја је гледам, чудим се и питам:</p> <p>— Нано!</p> <p>— А? — |
њем, окренем се од матере само да је не гледам онако хладну, нему и задовољну. </p> <pb n="47" |
светлост свеће.{S} И ја се тада дижем и гледам, где се она скупила, на леђа бацила стару, чохан |
и. </p> <pb n="7" /> <p>Као да сад и њу гледам где погурена, у свиленој антерији, повезана црно |
иђеш на нашу капију.{S} Ја сам стајао и гледао те како погнуте главе идеш, и то у нанулама, на |
дели нашу сиротињу коју је већ цео свет гледао.{S} Али ко би дошао, тај је био угошћен као код |
ет застаде и поче упитно и као зачуђено гледати час у мене који стајах озбиљан, час у матер.</p |
сну!{S} Слађе је сневати него ли збиљу гледати, и гушити се од наврелих осећаја, успомена и те |
ага <pb n="34" /> срце ми је кидала.{S} Гледах те, изазивах успомене и слике некадашњег миља.</ |
ле по челу и око ушију.{S} Прелазиш ти, гледаш где ћеш да ступиш, прво опробаш камен да ли је д |
животу више не осетих.</p> <p>— Што ме гледаш тако? — упита ме ти зачуђено.</p> <p>— Тако!</p> |
благо рече:</p> <p>— Изиђи, сине, да не гледаш.</p> <p>— А што?</p> <p>— Па не ваља се.{S} Млад |
пођох к теби.{S} Ти ме, дигнувши руке, гледаше забезекнуто и широко.{S} На лицу ти беше нека ч |
едело у уснама ни капи крви не беше.{S} Гледаше ме погледом којим хтеде у дно моје душе да прод |
</p> <p>— Мајка те зове!</p> <p>И ти не гледећи на мене, брзо, превијајући се и избацујући из ш |
Наша кућа била је стара, широка, сува, гломазна, и заударала је на чађ.{S} Са улице била је ог |
свога ме поражаваше...{S} Страх од ове глуве самоће, мртве тишине и овог тихог жуборења и бела |
изокретање разговора још више ме испуни гневом и једом.{S} Седох, а сав се тресох од неког чудн |
Седох, а сав се тресох од неког чудног гнушања, неугодности и беса који <pb n="45" /> је у мен |
р то?</p> <p>Пун страха, и као са неким гнушањем, окренем се од матере само да је не гледам она |
абраја твоје дарове што си спремила.{S} Говораше она, а сва беше уплашена, узбуђена и кришом, к |
. </p> <pb n="40" /> <p>— Страх ме је — говораше ти унезверено. — Ух, каква сам? — викну уплаше |
а се бојаше чије навале и као да сваком говораше: „Молимо те, не дирај нас.{S} Ми никоме не сме |
ње, код нас.{S} Колико бих пута чуо где говоре о томе и то као са неким сажаљењем помешаним злу |
м да ми се за сутра спреми, одлазила би говорећи:</p> <p>— Спавај, чедо, одмори се.{S} Не брини |
адовољство што моја мати то њој прича и говори.{S} После се ти пробудиш и онда вечерамо.{S} Тво |
р се побојах да се ови увијени, нејасни говори не односе на нас.{S} Уплаших се и дигох да изиђе |
грцаше ти. — А зар нам је зло мислила и говорила: „Николо, синко, немој, чедо, тако!{S} Ви сте |
се чудили како ми излазимо на крај.{S} Говорили су да она има читаве бисаге пара, које је узел |
ут тако да се шалиш!...</p> <p>И сви су говорили да ти мене чекаш.{S} Неки су ме чак и питали.{ |
друго.{S} Мрзело ме је чак о томе и да говорим.</p> <p>Ну ово бављење кући у брзо ми је постај |
х код њих а особито код твоје мајке.{S} Говорио сам себи и убеђивао да ово није лепо и часно од |
венивши се, рекла би:</p> <p>— Можеш да говориш шта хоћеш!</p> <p>Ето тако је то било!{S} Знао |
га се плашила, дрхтала и застајкивала у говору.{S} Погледах матер, и тргох се уплашено, јер око |
јечаше.{S} Уздигох се на прстима да што год спазим, али од уличног високог зида не могах ништа |
да иде у друштву с њом, тражи од ње што год да јој понесе.</p> <p>— Хајде, 'аџике.{S} Дај ако и |
ра! — викну мати бојећи се да ми се што год не деси.</p> <p>Уђох, стадох.{S} Чудна и тешка туга |
онда вечерамо.{S} Твоја мати донесе што год од ваше куће, а и с оним што ми имамо, вечерамо зај |
n="12" /> вољи, милост.{S} А кад ми што год добро скувамо, онда мати пошаље, по мени вама.</p> |
ли, матере су се разговарале, ти си што год шила или плела, а ја читао.{S} Све је било по старо |
знемогав и блед.{S} Чак ми је бледоћа и годила.{S} Мој корак беше тром, немарљив и несигуран.{S |
="SRP18991_C4"> <head>IV.</head> <p>Две године нисам кући долазио.{S} Кад треће године дођох и |
времена.{S} Рано је.</p> <p>— Па друге године и пре овога времена си ишао?{S} Ваљда имаш сада |
године нисам кући долазио.{S} Кад треће године дођох и стигох у вече, опет беше месечина, опет |
уке, винограде; казује јој колико је то годишње доносило, с којим се имањем граничило, на који |
он беше усахнуо, дрвеће исечено а земља гола, трошна и смрзнута.{S} Погледах ка твојој кући из |
узаврео и стискајући вреле усне на моје голе руке, ја сам дахћао...{S} Упила ми се беше ти у па |
{S} Твоја башта и двориште бејаху чисто голи.{S} Све што беше код тебе: у башти мало дрвеће; са |
га и падати на угнуте кровове, зидове и голо дрвеће чије се гране оштро и црно оцртаваху.{S} То |
S} Као да те ти гласови понеше са собом горе, у те висине, крештећи и пиштећи... светећи се мен |
у.{S} Подузе ме свежина.{S} Глава ми је горела, руке беху све у зноју а срце удараше тако силно |
усти те да се што више рашири и разлије горчином.</p> <p>— Што питаш? одговорих туробно.</p> <p |
Ви сте сами, никога свога немате, а ево Господ вам даде ово пиленце, овога црва... па немој, си |
на руком. — Што беше, ни црном Циганину Господ да не да!{S} Умре, пресвисну од туге кад виде -к |
" /> је и утишавала. — Ћути, ћути...{S} Господа имаш, ако мајке немаш...{S} Ћути, чедо моје!... |
</p> <p>— Црно писано!</p> <p>— Не хули Господа!{S} Ћути, чедо, ћути, синко! — и узе твоју глав |
</p> <p>— Није крив, господине, тако ми Господа!{S} Обедише га.{S} Узедоше на душу душмани — Бо |
тихо.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Није крив, господине, тако ми Господа!{S} Обедише га.{S} Узедоше н |
је испратиш?</p> <p>— Не могу, Бога ми, господине — поче се правдати. — Имам работу.{S} Морам њ |
лно, опет седе укочено уз зид. — Ти си, господине? — шану а неки нов, стран, понизан, учмао и б |
ближи и утеши.{S} Бојали су се.{S} Моје господско одело, хладно, укочено држање уздржаваше их.{ |
ти? </p> <pb n="54" /> <p>— Ето, хвала Господу!</p> <p>Мати се врати из кујне где беше затвори |
увек набављала најбољу каву и ракију за госте.{S} Била је поносна и повучена.{S} У целом њеном |
нце да зађе.{S} Отворио сам оба прозора гостинске собе и засео те читах неки роман.{S} Светлост |
оцртаваху.{S} То беше први снег.{S} Из гостинске собе светлуцаху свеће више материне главе и к |
ести моје старе мајке опет дођох.{S} Из гостинске собе виђаше се мала светлост.{S} Уђох право т |
свој сан.{S} И да у тој истој, сниској, гостинској соби, под жмиркавим кандилом и почађалом ико |
ебрно посуђе и сваки час га намештала у гостинској соби, како би што уочљивије стајало.{S} Цео |
вије стајало.{S} Цео дан је проводила у гостинској, ониској, поцрнелој соби, која је била лепо |
ћ сам кришом бацао поглед кроз прозор у гостинску собу у којој она беше спремна да је види свет |
е каже како ништа не „печали", већ једе готовину.{S} Мати ми је скоро за оцем умрла.{S} Зато са |
а око ње разбацано по пет, шест парова готових кошуља.{S} Прозори собе ћилимом застрти, да се |
Отац ми је био умро пошто је упропастио готово све имање на разне послове који му никад нису по |
а јело и тестије за пиће.{S} Јуре они и грабе ко ће што пре и лепше и боље место заузети пред п |
ших предака; набраја наша велика имања, градове у којима су били и трговали, лица с којима су с |
па отпочне да прича свој живот, места и градове где су били, кад су ишли на хаџилук с дедом...{ |
вако волети?!</p> <p>Озго, са укрштаних грана густе врбе, паде капља на твој образ.{S} Ти се тр |
е кровове, зидове и голо дрвеће чије се гране оштро и црно оцртаваху.{S} То беше први снег.{S} |
то годишње доносило, с којим се имањем граничило, на који је начин то после отишло...{S} И онд |
се, па плану, уздрхта и наслонив се на грану од вишње, шану обамирући од плашње и среће:</p> < |
ке.{S} Пређох преко потока и стадох иза грања да те видим где си.{S} Али ти беше испред мене, б |
<p>Одједном се чу крхање плота, пуцање грања и глас:</p> <p>— А чекај, ћерко мајчина.{S} Ако ј |
>— Ја те зовем — рекох јаче и изиђох из грања. — Дођи овамо.</p> <p>Ти брзо остави рад и трчећи |
ше моје главе склопило <pb n="37" /> се грање и лишће.{S} Кроз грање пробија месец, те осветљуј |
<pb n="37" /> се грање и лишће.{S} Кроз грање пробија месец, те осветљује тамнозелену воду која |
да останем али поче пуцати суво и труло грање под мојим ногама.</p> <p>— Стано! — викнух.</p> < |
водити кући...</p> <p>Слушам како сухо грање пуцка, гледам где месечина сија, тишина се распро |
и кајсија, с густим, густим џбуновима и грањем; сан потока што поред куће тече поред високих то |
ни да захвали, што га и сад као увек не грди, већ моли.</p> <p>— А? — промуца он. — Идем, 'аџик |
n="17" /> у башту и поток, да нас сунце греје, запљускује свежина и мирис зеленила....{S} Да че |
ешко и мучно при помисли да ће те други грлити, и љубити; да ће други пити љубави из тебе, тог |
евија и грчи.{S} Уста јој се изгубише у грлу, врат увуче...{S} Сви <pb n="62" /> скочисмо око њ |
мучим и сатирем себе?!..— И стварах те, грљах, целивах твоје рујне усне и опијах се од мириса т |
... волим!...{S} И све те више стисках, грљах, љубљах...{S} И пригрљену, потпуно припијену уза |
лепше и боље место заузети пред портом гробља.{S} Ја остајем код куће, чекам тебе да дођеш те |
матере, исплакане с главобољом, врате с гробља.</p> <p>Је ли да је овако било?</p> </div> <div |
за мене.{S} Кад дође време да се иде на гробље, твоја мати дође, и да не би изгледало да она хо |
<pb n="15" /> њих се тискају и јуре ка гробљу просјаци, Цигани и Циганке, носећи велике торбе |
лости, помешано с мирисом од сувих дуња,грожђа <pb n="8" /> и крушака што су висиле на таваница |
несигуран.{S} Мој поглед или мутан или грозничаво светао.{S} Имао сам врло честу главобољу или |
</quote> <p>— Ха-ха-ха!.. — чу се бесно гроктање и за тим пуцањ пушке.</p> <p>— Унутра! — викну |
же са мном.{S} Ја се згурим у њен скут, груди јој откријем, завучем руке у њене смежуране, топл |
е и рамена ти се испунила; тесне и уске груди заокруглиле се и издигле; пас ти постао витак и о |
некако оштар, и као стар ваздух пуни ми груди, гуши ме и натерује на кашаљ...{S} И ко зна докле |
шко, ретко и мучно извијаше се из њених груди које се и не мицаху.{S} Кад уђох и назвах : „Добр |
јелеку и шалварама.{S} Кошуља ти се на грудима беше откопчала и заврнула те се виђаше мали део |
та се ти и брзо руком дохвати кошуљу на грудима.</p> <p>— Ја те зовем — рекох јаче и изиђох из |
зо обори, зари у крило и бризну у плач, грцајући:</p> <p>— 'Аџике, зар то?</p> <p>Пун страха, и |
сец нас местимице осветљаваше.{S} Ти си грцала и плакала.{S} Ја сам стајао као укопан.{S} Нисам |
— тргох се уплашен.</p> <p>— Ох, ох! — грцаше ти, плакаше и вијући се љубљаше ми руку, квасећи |
<p>— Нана моја!{S} И њу он... ох !...— грцаше ти. — А зар нам је зло мислила и говорила: „Нико |
кала!{S} У том поче она да се превија и грчи.{S} Уста јој се изгубише у грлу, врат увуче...{S} |
у и шире се; кад се брегови и виногради губе у беличастој магли.{S} И онда, када ја прелазим пр |
од учења; како ме је, кад је почела да губи језик и свест, овог вечера, док сам ја путовао, зв |
аше куће сваког лета све више угибале и губиле у зеленилу.{S} Тополе су расле и ишле у вис, врб |
беласкање воде спрам месеца одмицаше и губљаше се полако.{S} Испратих те.{S} На прелазу у вашу |
а скупила, на леђа бацила стару, чохану гуњу; нагнула се к свећи и нешто ради.{S} Подвила она н |
</p> <p>— А што ти не једеш? питам те, гурајући оно у уста што ми дајеш.</p> <p>— Па такав је |
јабукама и крушкама, које си ти кришом гурала, да нико не види.{S} А кад дође дан за полазак, |
Подметало вам се неко улагивање и силом гурање, код нас.{S} Колико бих пута чуо где говоре о то |
но, држећи те за косе, поче те ударати, гурати и водити кући...</p> <p>Слушам како сухо грање п |
осе.</p> <p>— Дом! — викну он потмуло и гурну те тако силно да ти посрну пригрливши дете и у ма |
<pb n="56" /> нас он узнемирава.{S} Он гурну силно врата и уђе.{S} Ти се од једном диже, истрж |
олети?!</p> <p>Озго, са укрштаних грана густе врбе, паде капља на твој образ.{S} Ти се трже упл |
стабала од крушака и кајсија, с густим, густим џбуновима и грањем; сан потока што поред куће те |
пуцаних стабала од крушака и кајсија, с густим, густим џбуновима и грањем; сан потока што поред |
рило...{S} И сузе, кашаљ — почињу да је гуше.</p> <p>Деде сад кажи ми тога, који би тад на тебе |
оштар, и као стар ваздух пуни ми груди, гуши ме и натерује на кашаљ...{S} И ко зна докле би так |
им угађањем и дворењем.{S} Као да ме је гушило то ваше неговање, ти ваши мили и пуни страхопошт |
ађе је сневати него ли збиљу гледати, и гушити се од наврелих осећаја, успомена и тешка, хладна |
од куће зими, а она, нана моја слатка, да се не би чуло, да не би свет после то... ах! она цел |
а и крушкама, које си ти кришом гурала, да нико не види.{S} А кад дође дан за полазак, твоја ма |
ме толико мучиш?“ И кад би ти осетила, да сам ја баш то исто и прочитао, оборила би брзо погле |
кад.{S} У јутру, пошто се да кокошкама, да оне прве окусе кувану пшеницу, ја онда разносим по к |
се сјаш од среће.{S} Певаш целог дана, да се ори башта, поток.{S} А и глас ти дошао мекши, топ |
је он опет предузимао више ради света, да се не каже како ништа не „печали", већ једе готовину |
а да ли ће да остане.{S} А она, црница, да је само видиш, синко, па душа да ти заплаче, иде по |
} У њима је било толико прекора и туге, да би сваки прочитао твој нем и болан јаук што беше у њ |
.{S} Изгледа да је ништа не интересује, да ништа не види и гледа до само свој рад: окопавање, < |
у матер, моли је:</p> <p>— Еве, 'аџике, да видиш.{S} Ја га истина... али ти знаш боље.{S} Обиђи |
силно — што да не?...{S}Кости, 'аџике, да одморим!{S} Расипа се по пољу...{S} Мати се диже дот |
а најбоље да да...{S} Она може и после, да једе, што остане од њега.</p> <p>И за тим, пошто ја |
радим.{S} Нисам хтео да те дам другоме, да ту сву своју лепоту, милину, љубав и срећу има.{S} Б |
а сам само то знао, да ти ниси за мене, да си много доле, ниско, ниско!{S} И да је чак то доста |
иђе и благо рече:</p> <p>— Изиђи, сине, да не гледаш.</p> <p>— А што?</p> <p>— Па не ваља се.{S |
, кад на онај свет одем, да могу, сине, да кажем, кад ме мој човек а твој деда запита: „Жено, к |
како није давала да ме зову, бојећи се, да се не „пометем" од учења; како ме је, кад је почела |
аше.{S} Мати му истрже дете и позва те, да га ти узмеш.{S} Ти уђе, брзо узе дете, не гледајући |
ост.{S} Никад њу није могао ко да види, да <pb n="9" /> она ради какве тешке послове.{S} Сем пл |
мирао.{S} Чак су ме и неки запиткивали, да ли виђам код ње старинске велике, златне паре?{S} Од |
се утркујем а да пода мном земља тутњи, да кличем гледајући у сјајно, модро небо; да ме опија и |
ошуља.{S} Прозори собе ћилимом застрти, да се с поља из собе светлост не види.{S} Ја је гледам, |
Никад се не осетих тако чио, свеж, лак, да би могао да се утркујем а да пода мном земља тутњи, |
напоље, <pb n="17" /> у башту и поток, да нас сунце греје, запљускује свежина и мирис зеленила |
е и ропскије љубави од твоје; знао сам, да би ме неговала и чувала к’о очњи вид...{S} Знао сам |
и.{S} И да могу, кад на онај свет одем, да могу, сине, да кажем, кад ме мој човек а твој деда з |
Чак и сузе ти пођу, док ти ја не кажем, да сам се шалио.{S} Теби лице сине радошћу и сва срећна |
же од матере и излете у кујну пред њим, да га зауставиш.</p> <p>— Не, Николо!{S} Слатки, мили Н |
се с јелом, и упути се мени, пролазом, да изиђеш на нашу капију.{S} Ја сам стајао и гледао те |
аљ...{S} И ко зна докле би тако стајао, да ме не трже неко зврјање чекрка и неки тих, дубок као |
?... <pb n="20" /> Ја сам само то знао, да ти ниси за мене, да си много доле, ниско, ниско!{S} |
ло наше огњиште?“ — да могу тада, чедо, да му <pb n="27" /> кажем:{S} Ја оставих, човече, нешто |
ја постанем оно што мој отац није био, да повратим изгубљено имање, уздигнем и још лепшим сјај |
зноју а срце удараше тако силно, јако, да сам га и ја чуо.{S} Чекао сам те.{S} Положио сам дла |
на, нана моја слатка, да се не би чуло, да не би свет после то... ах! она целу ноћ проведе око |
p>— Ти?! — викну тако силно и уплашено, да се препадох.{S} Док сам жив тај узвик слушаћу.{S} Са |
ликим устима, беше тако сурово и силно, да се човек нехотице окретао од њега...{S} Уђе он занос |
леду и начиних лице тако хладно, мирно, да свака сумња одлете.</p> <p>— Ако могу... — одговори |
, те за онога.{S} Како сам, тобож, чуо, да си се с неким састајала и да си му што поклонила: ча |
скреног саучешћа и туге што сам ја љут, да ја одмах омекшам и отпочнем да се с тобом шалим и ра |
адовољством. — Ја тек само онако рекох, да знаш — и то „да знаш“ нагласи.</p> <p>— Знам ја све, |
уштамо да си код нас, те да нас служиш, да ми као рођену брату угађаш, и да ме гледајући смешиш |
засјаје и кршећи руке молиш ме, кумиш, да ти кажем онога ко ми је то казао:</p> <p>— Кажи ми, |
<p>Ето тако је то било!{S} Знао сам ја: да нећу наћи верније, истрајније и ропскије љубави од т |
и мене гледа и као да ме погледом моли: да се не љутим на тебе, што <pb n="56" /> нас он узнеми |
омисли да ће те други грлити, и љубити; да ће други пити љубави из тебе, тог чистог, још непрот |
кличем гледајући у сјајно, модро небо; да ме опија и заноси свеже зеленило и да ме истински ра |
шњој калдрми. <pb n="29" /> Младост!{S} Да ли је ње икада било код мене?{S} У чему је била она? |
љускује свежина и мирис зеленила....{S} Да чекамо, док се наше матере, исплакане с главобољом, |
на и тешка, хладна самотна живота...{S} Да, слађи је сан, сан детињства и младости; сан старе, |
..{S} Знао сам ја све то, па ипак?..{S} Да, ти ниси била богата, <pb n="25" /> из знане куће и |
олу, за другове из богатих породица.{S} Да ли се и они уче као ја?{S} После, како јој је пре не |
суве затегнуте коже на костима руке.{S} Да ли то беше страх од смрти?{S} Не знам.{S} Само се се |
еда запита: „Жено, кога остави тамо.{S} Да се није угасило наше огњиште?“ — да могу тада, чедо, |
а?</p> <p>— Још колико имаш да учиш?{S} Да знам.</p> <p>— Још мало — одговорих ти само да те об |
{S} Да се није угасило наше огњиште?“ — да могу тада, чедо, да му <pb n="27" /> кажем:{S} Ја ос |
е и креташе.{S} Само, она ти сад беше — да ли се мени тако учини? — тако мала, скучена и пропал |
ми и руковаше се.{S} Па онда отпочеше — да би ме утешили — причати како је последње дане провел |
имаш метлу да поновиш чишћење.</p> <p>— Да не мислиш о Николи? помињем ја твог из комшилука, на |
не седиш, Стано? — упиташе те.</p> <p>— Да одем до куће и видим дете да не плаче — одговори ти |
ка туга...{S} Сузе ми навреше.</p> <p>— Да ли ће икада бити душе која ће ме овако волети?!</p> |
е издаваше баш никакав осећај.</p> <p>— Да — рекох мрачно. — А зар ти нећеш да је испратиш?</p> |
свеж, лак, да би могао да се утркујем а да пода мном земља тутњи, да кличем гледајући у сјајно, |
</p> <p>Ти се још више згрчи.{S} Опроба да ли завежљај на глави и мотика на рамену добро стоје |
ми озбиљно — жена мужу треба најбоље да да...{S} Она може и после, да једе, што остане од њега. |
се склањала и била у бризи.{S} Изгледа да је ништа не интересује, да ништа не види и гледа до |
залогај у устима.{S} Узалуд си пробала да га прогуташ, али ниси могла.{S} После бризну у плач. |
ћи да се врати у кућу; како није давала да ме зову, бојећи се, да се не „пометем" од учења; как |
ништа друго пред осталима није узимала да ради.{S} И сви су се чудили како ми излазимо на крај |
ла болести; како сама, ноћу, није могла да наиђе на врата собе; како је ложила ватру у мангалу |
си ти, сиротице моја, јер си се стидела да ја њега, твога мужа, видим таквог.{S} Молила си га, |
ту, лепо и јако поклопиш судове од јела да не би могла која мачка или пас што да узму.{S} И то |
ad> <p>А после?{S} Моја мајка је желела да ја постанем оно што мој отац није био, да повратим и |
у у мангалу место у пећи; како је хтела да падне у бунар не могући да се врати у кућу; како ниј |
ћности ма какве везе, а опет није хтела да прекида овај наш живот.{S} Једно, што вас је сажаљев |
ем" од учења; како ме је, кад је почела да губи језик и свест, овог вечера, док сам ја путовао, |
ли је ти и не доврши.{S} После си учила да шијеш и кројиш женско одело.{S} И за тим се опет вра |
и прошапташе:</p> <p>— Сирота.{S} Чула да је дошао, па га зове.</p> <p>Приђох јој ближе.{S} Са |
да видиш!</p> <p>Мати узима, једе, и ма да је изврсно јело, она опет ставља примедбе, како би т |
ваше и јечаше.{S} Уздигох се на прстима да што год спазим, али од уличног високог зида не могах |
уву, црну, хладну, и принесох је устима да је пољубим.{S} Стресох се.{S} Чудно и тешко и неугод |
ко детенце, али и оно кржљаво — Бог зна да ли ће да остане.{S} А она, црница, да је само видиш, |
гостинску собу у којој она беше спремна да је види свет и припали јој свећу више главе.</p> <p> |
дуго, дуго и плакала!{S} У том поче она да се превија и грчи.{S} Уста јој се изгубише у грлу, в |
Пређох преко потока и стадох иза грања да те видим где си.{S} Али ти беше испред мене, близу, |
жива ти мајка твоја!{S} Кажи ми га, па да му на сред мале главу разбијем.</p> <p>— Зар си ти т |
Ех, што си бедан! вели она благо.{S} Па да би ме умирила, оставља рад и леже са мном.{S} Ја се |
о питаш? одговорих туробно.</p> <p>— Па да знам, синко!</p> <p>— Кад будем свршио, знаћеш.</p> |
изиђох.{S} Нисам знао где да идем и шта да радим.{S} Једва сам чекао да прође овај дан и да је |
ам стајао као укопан.{S} Нисам знао шта да радим.{S} Осећаји ме поплавили.{S} Кад се прибрах, с |
знао, али сам ћутао.{S} Нисам знао шта да радим.{S} Нисам хтео да те дам другоме, да ту сву св |
живо, понизно и верно да нисам знао шта да мислим.{S} Погледах око себе, а зимски дан већ у вел |
сти, поверења и љубави, ја бих знао шта да <pb n="33" /> радим.{S} Али ти?!{S} Нисам те сматрао |
раво тамо.{S} У први мах не могах ништа да распознам због мале светлости, паре и дима дуванског |
рница, да је само видиш, синко, па душа да ти заплаче, иде по надницу, ради дуван, те себе, дет |
, те то хоћеш...{S} Боље мртву у ковчег да ме испружиш, у црн повој да ме повијеш, него ли то.. |
а за тебе:</p> <p>— Марија умре.{S} Бог да је прости — рече мати и погледа ме.</p> <p>-Е? — трг |
слике некадашњег миља.</p> <p>— Шта сад да не?... — узвикнух и скочих. — Луд сам!{S} Будала!{S} |
де у друштву с њом, тражи од ње што год да јој понесе.</p> <p>— Хајде, 'аџике.{S} Дај ако има ш |
м. — Што беше, ни црном Циганину Господ да не да!{S} Умре, пресвисну од туге кад виде -како она |
бља.{S} Ја остајем код куће, чекам тебе да дођеш те да заједно ручамо, као што смо се и договор |
а је, 'аџика!{S} Зар ће она још и такве да гледа?</p> <p>Ето, знао сам ја то, слушао, мислио о |
, дрхтала, нијала си се и као хтела где да побегнеш.{S} После се једва прибра, постоја мало, и, |
само свануће, изиђох.{S} Нисам знао где да идем и шта да радим.{S} Једва сам чекао да прође ова |
држим.</p> <p>— Тета ме зове? — и хтеде да прођеш.</p> <p>— Ја те зовем, ја.{S} Стани, куда ћеш |
н. — Идем, 'аџике! — рече нагло и хтеде да узме дете.{S} Саже се, али се повађаше.{S} Мати му и |
.{S} Сан младости и среће!</p> <p>Хајде да сневамо:</p> <p>Били смо комшије.{S} Твоја мајка сам |
ад дође дан за полазак, твоја мати дође да ми пожели срећна пута, тебе не беше. </p> <pb n="28" |
мали део белих ти недра.{S} Хтедох дуже да останем али поче пуцати суво и труло грање под мојим |
де, клекну уз зид по свом обичају и узе да запиткује матер за неко платно које мисли да тка за |
у постељу и подмећући јорган и јастуке да не озебем и питајући ме шта волим да ми се за сутра |
аш ми озбиљно — жена мужу треба најбоље да да...{S} Она може и после, да једе, што остане од ње |
м чарапама, отрчиш матери која те пошље да јој нешто купиш у чаршији.</p> <p>И ти си увек трчал |
је најлепше за мене.{S} Кад дође време да се иде на гробље, твоја мати дође, и да не би изглед |
да она то једе само из доброте, те тиме да твојој матери учини по <pb n="12" /> вољи, милост.{S |
то беше, ни црном Циганину Господ да не да!{S} Умре, пресвисну од туге кад виде -како онај бесн |
ма, ти све онда дижеш.{S} Опереш сахане да се не би познавало.{S} Све средиш, загасиш ватру на |
шло...{S} И онда, занесе се, па отпочне да прича свој живот, места и градове где су били, кад с |
Јер кад ми ова тишина, уредност, почиње да бива монотоно, онда бацам све и једва чекам кад ћу д |
ући задовољно своје суве руке, отпочиње да прича, већ толико пута казиван, свој живот, а изводи |
.{S} И заједно с матером трудиле сте се да ми што боља и укуснија јела зготовите и да што више |
/p> <p>— Унутра! — викну мати бојећи се да ми се што год не деси.</p> <p>Уђох, стадох.{S} Чудна |
а целу ноћ проведе око куће, кријући се да је ко не види, мрзне се и, тако умре!{S} Остави ме.. |
дрхтах и плаках силно, јако, кријући се да ме ко не спази и види!..</p> </div> <div type="chapt |
а.{S} Месечева зрака дрхти.{S} Бојим се да моја сенка не падне на тебе и заносећи се, сагињем с |
спреми, као никад.{S} У јутру, пошто се да кокошкама, да оне прве окусе кувану пшеницу, ја онда |
<p>— Читаш ли ? — питаш ме и нагињеш се да прочиташ оно, што читах.</p> <p>Случајно ми поглед п |
тебе остави, тебе искру, чедо моје! те да има ко ће ми очи заклопити.{S} И да могу, кад на она |
нас, што ти допуштамо да си код нас, те да нас служиш, да ми као рођену брату угађаш, и да ме г |
е и стеже га јако, па га онда опусти те да се што више рашири и разлије горчином.</p> <p>— Што |
стајем код куће, чекам тебе да дођеш те да заједно ручамо, као што смо се и договорили.{S} Ти о |
.</p> <p>— Да одем до куће и видим дете да не плаче — одговори ти затварајући врата.</p> <p>У т |
е, али и оно кржљаво — Бог зна да ли ће да остане.{S} А она, црница, да је само видиш, синко, п |
дође, и да не би изгледало да она хоће да иде у друштву с њом, тражи од ње што год да јој поне |
ш ли се тога тренутка?{S} Тек што сунце да зађе.{S} Отворио сам оба прозора гостинске собе и за |
65" /> <p>— А где је он?</p> <p>Ти поче да муцаш.{S} Беше ти непријатно и стидно.</p> <p>— На р |
аносећи се, твој муж, Никола.{S} Отпоче да лупа на кухинска врата.{S} Ти си се скаменила, мати |
мисли да тка за тебе.{S} И онда отпоче да казује и набраја твоје дарове што си спремила.{S} Го |
твори дућан, напуни га еспапом и отпоче да ради.{S} Али га ђаво натера те се мало задужи код До |
Сетих се тебе и уплаших.{S} Мати отпоче да ми прича и казује све промене које се десиле за врем |
емој!{S} Туга ми је!</p> <p>Ноге почеше да ми дрхте.{S} Јаче те к себи привлачих, ти се угибаше |
ме погледом којим хтеде у дно моје душе да продреш.{S} Бојала си се.{S} Али ја сам се надао том |
очеше већ да зуцкају, причају о нама, и да нас, и ако бесмо још деца, износе зли језици. </p> < |
да се иде на гробље, твоја мати дође, и да не би изгледало да она хоће да иде у друштву с њом, |
лужиш, да ми као рођену брату угађаш, и да ме гледајући смешиш се благо и трудиш да погодиш сва |
е, да си много доле, ниско, ниско!{S} И да је чак то доста од нас, што ти допуштамо да си код н |
потребне, јер ћемо прстима јести).{S} И да би све то изгледало као озбиљан ручак, ти ми у чашиц |
а, кажем ти, одрекао бих се свега.{S} И да онда, уз тебе, љубљен проспавам свој сан.{S} И да у |
те да има ко ће ми очи заклопити.{S} И да могу, кад на онај свет одем, да могу, сине, да кажем |
з тебе, љубљен проспавам свој сан.{S} И да у тој истој, сниској, гостинској соби, под жмиркавим |
обож, чуо, да си се с неким састајала и да си му што поклонила: чарапе или мараму. <pb n="31" / |
на друго.{S} Мрзело ме је чак о томе и да говорим.</p> <p>Ну ово бављење кући у брзо ми је пос |
ми што боља и укуснија јела зготовите и да што више теја и лекова приправите.{S} Вас две ишле с |
{S} Једва сам чекао да прође овај дан и да је што пре сараним, свршим, јер ми је било тако неуг |
; да ме опија и заноси свеже зеленило и да ме истински раздрага шевина и славујева песма из луг |
сенке, не дишући, не дајући чак ни муви да зуји.{S} И једнако сте радиле за мене, гледале, слуш |
а и баца рад, па <pb n="10" /> кад види да сам то ја, она опет узима. </p> <p>— Што не спаваш ? |
га истина... али ти знаш боље.{S} Обиђи да видиш!</p> <p>Мати узима, једе, и ма да је изврсно ј |
{S} Брзо остави нешто и упути се капији да је што боље притвориш.{S} Затим се врати.{S} На глав |
Нано! не љути се, али ја не могу толики да будем.{S} Страх ме је од толиког.{S} Не могу, нано, |
лавобољом, врате с гробља.</p> <p>Је ли да је овако било?</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
е знам шта је било и чиме су те нагнали да пристанеш, само на материном оку спазих још не осуше |
а се шалиш!...</p> <p>И сви су говорили да ти мене чекаш.{S} Неки су ме чак и питали.{S} Али ка |
питкује матер за неко платно које мисли да тка за тебе.{S} И онда отпоче да казује и набраја тв |
S} Било ми је тешко и мучно при помисли да ће те други грлити, и љубити; да ће други пити љубав |
же, али то тако, као да има једино мени да захвали, што га и сад као увек не грди, већ моли.</p |
ле вечере одмах се дигох и рекох матери да ћу ићи у кафану, па полако, кријући се, дођох иза ку |
нако смело и отворено.{S} Избегавала си да останемо сами, као да си осећала неки страх од мене. |
рукавима, уздигнутим шалварама, пазећи да се не упрљаш, ти у мах све то свршиш.{S} После, пошт |
дође и хтеде проћи поред мене, мислећи да те ја зовем ради матере.{S} Бог зна шта сам тада осе |
а више као из неког сажаљења, и мислећи да вам даје неку милост и тиме испуњава своју дужност.. |
ако је хтела да падне у бунар не могући да се врати у кућу; како није давала да ме зову, бојећи |
о одело.{S} И за тим се опет врати кући да ту останеш.{S} Али не!{S} Ниси била ти само код свој |
е.{S} Нагох се, приступих и отворих очи да видим...{S} И видех тебе, где под младом кајсијом, н |
ву у ковчег да ме испружиш, у црн повој да ме повијеш, него ли то...{S} А ја њу само 'аџике, њу |
ми се, него онако...{S} Обећала сам јој да ћу је спремити и лепо вежем јој „чајку“ како је она |
а вољу осећајима.{S} Силом их задржавам да би што краће исказао оно што би.{S} А било је много |
а ти је? — питам те задовољно, јер знам да о мени мислиш.</p> <p>— Ништа! — одговараш ти, и узи |
љан, натмурен и зловољан.{S} Увиђао сам да ово не може остати тајна.{S} Страх ме је било да ко |
S} Одједном чух лаки шушањ.{S} Знао сам да си то ти.{S} Хтедох да устанем, али не могах.{S} Сти |
од смрти?{S} Не знам.{S} Само се сећам да сам дрхтао као прут од неког страшног осећања.</p> < |
<head>III.</head> <p>Ах! — Али не смем да пуштам на вољу осећајима.{S} Силом их задржавам да б |
а!{S} И ја ћу да се дигнем.{S} И почнем да устајем из постеље.</p> <p>— Не, не!{S} Ех, што си б |
ја љут, да ја одмах омекшам и отпочнем да се с тобом шалим и разговарам.</p> <p>То ме је убило |
ке да не озебем и питајући ме шта волим да ми се за сутра спреми, одлазила би говорећи:</p> <p> |
> <p>Стресох се.{S} Мати изиђе за тобом да затвори кухинска врата.</p> <p>— Стано ?</p> <p>— Ти |
Јер, колико пута уморен и обузет сумњом да можда нећу оно бити чему тежим, колико пута, кажем т |
ш где ћеш да ступиш, прво опробаш камен да ли је доста сталан, па онда занихав се, и издигнувши |
е мајке.{S} Говорио сам себи и убеђивао да ово није лепо и часно од мене.{S} Куда ће нас све то |
осетих тако чио, свеж, лак, да би могао да се утркујем а да пода мном земља тутњи, да кличем гл |
ивом.{S} Ја мало окусих.{S} Нисам могао да једем.{S} Ти ми беше једнако у памети и због тога јо |
— Тето, јеси ли ту ?</p> <p>Нисам могао да се макнем од силна осећања неугодна, и тешка, помеша |
ао, никад га нисам видео нити бих могао да разликујем његову песму од песме обичног коса...{S} |
било тако неугодно.{S} Чак сам се бојао да је мртву видим, већ сам кришом бацао поглед кроз про |
а ме плашљиво и понизно.{S} Остале, као да би је оправдале, рекоше ми:</p> <p>— Две ноћи није с |
прут.{S} Моја мати ни речи утешне, као да није ништа знала.{S} Чисто не веровах да је то она, |
{S} Избегавала си да останемо сами, као да си осећала неки страх од мене.{S} Нестаде нашег тепа |
че му мати мало блаже, али то тако, као да има једино мени да захвали, што га и сад као увек не |
то ми те отеше, узеше од мене...{S} Као да те ти гласови понеше са собом горе, у те висине, кре |
шим вечитим угађањем и дворењем.{S} Као да ме је гушило то ваше неговање, ти ваши мили и пуни с |
беху помодрели и избодени иглом.{S} Као да ме нечија рука ухвати за срце и стеже га јако, па га |
гледе час на мене, час на матер.{S} Као да ишчекиваше нешто, а од тога се плашила, дрхтала и за |
каквом осећању, топлини и болу.{S} Као да си ме сад први пут видела у животу, такав беше твој |
S} Ја? </p> <pb n="49" /> <p>Испрва као да се ослободих, дахнух, што сам те скинуо с врата, али |
погнуте главе, уз зид, по крајевима као да се чега бојала и склањала с пута свакоме.{S} Моја ма |
мирним висинама...{S} Ох, а у њима као да беше неке демонске, страшне насладе и задовољства; с |
д би те моја мајка послала зашта, и као да си се тиме н поносила.{S} А имала си и зашта.{S} Јер |
си се скаменила, мати мене гледа и као да ме погледом моли: да се не љутим на тебе, што <pb n= |
вено као да се бојаше чије навале и као да сваком говораше: „Молимо те, не дирај нас.{S} Ми ник |
ко мало, ситно, повучено и скривено као да се бојаше чије навале и као да сваком говораше: „Мол |
ла, узела залогај, али тако невешто као да први пут једеш.{S} Мајка те нуткаше, меташе пред теб |
ако мала, скучена и пропала у земљу као да се бојала од нечега и зато скривала.{S} Твоја башта |
ри приступити. </p> <pb n="7" /> <p>Као да сад и њу гледам где погурена, у свиленој антерији, п |
идем и шта да радим.{S} Једва сам чекао да прође овај дан и да је што пре сараним, свршим, јер |
кши, топлији.{S} И тада сам се заклињао да те више нећу ноћу виђати.{S} Зато сам дању бивао она |
оде, те и ти с њиме!{S} Како бих волео да то не беше само сан, сан и ништа више.{S} Али хвала |
ји би тад на тебе мислио?{S} Ко би смео да јој каже:</p> <p>— Нано! не љути се, али ја не могу |
Нисам знао шта да радим.{S} Нисам хтео да те дам другоме, да ту сву своју лепоту, милину, љуба |
ам се њих, лично, бојао, већ нисам хтео да изгубим оно поштовање и углед који имах код њих а ос |
ојанственост.{S} Никад њу није могао ко да види, да <pb n="9" /> она ради какве тешке послове.{ |
.{S} А ход ти је био брз и лак.{S} Како да те не памтим кад си долазила к нама?{S} Прелазиш пре |
пијеним образима и увученим устима тако да се вилице и нос у мало не додириваху — људска глава. |
ерији, повезана црном шамијом и то тако да јој се само нос и очи виде, претура по својим сандуц |
<p>— Молим те, па немој други пут тако да се шалиш!...</p> <p>И сви су говорили да ти мене чек |
, одмори се....{S} Седи, дома нема нико да те чека.</p> <p>И твоја мајка, држећи те заспалу на |
ешто друго, нешто, што ме је спречавало да поступим као и са осталима.{S} Борио сам се, мучио, |
, твоја мати дође, и да не би изгледало да она хоће да иде у друштву с њом, тражи од ње што год |
т ставља примедбе, како би то изгледало да она то једе само из доброте, те тиме да твојој матер |
ремена си ишао?{S} Ваљда имаш сада мало да учиш.{S} Свршаваш већ.</p> <p>Погледах је зачуђено.{ |
може остати тајна.{S} Страх ме је било да ко не види и дозна, а нарочито моја или твоја мати.{ |
.{S} Нокте сам утискивао у дланове само да се уздржим.</p> <p>— Тета ме зове? — и хтеде да прођ |
ким гнушањем, окренем се од матере само да је не гледам онако хладну, нему и задовољну. </p> <p |
.</p> <p>— Још мало — одговорих ти само да те обрадујем.</p> <p>Ти кликну:</p> <p>— Е па то је. |
е чак то доста од нас, што ти допуштамо да си код нас, те да нас служиш, да ми као рођену брату |
још ћемо да се помакнемо, још више ћемо да се сакријемо и склонимо, ако смо коме на сметњи...{S |
не сметамо.{S} Ево, ако хоћеш, још ћемо да се помакнемо, још више ћемо да се сакријемо и склони |
ше износити којекакве ствари, а наравно да сте ви у томе најгоре пролазили.{S} Подметало вам се |
иш.</p> <p>— Немој.{S} Сад ћемо заједно да једемо.{S} Ако ли не? — нећу ни ја!{S} Ево, чекај! — |
оћеш?</p> <p>— Ништа! привукох те силно да се твоја глава наслони на моју.{S} Целим телом беше |
викну он потмуло и гурну те тако силно да ти посрну пригрливши дете и у мало што не паде. — До |
ранила си га тако живо, понизно и верно да нисам знао шта да мислим.{S} Погледах око себе, а зи |
?</p> <p>— Хоћу — дахну она силно — што да не?...{S}Кости, 'аџике, да одморим!{S} Расипа се по |
<p>— Хајде, 'аџике.{S} Дај ако има што да ти понесем.</p> <p>— Па нема ништа Марија.{S} Све са |
а.</p> <p>— Зима, Стано — рекох тек што да кажем.</p> <p>Ти се још више згрчи.{S} Опроба да ли |
а да не би могла која мачка или пас што да узму.{S} И то хитро, озбиљно, са засуканим рукавима, |
го <pb n="36" /> наставих: — Имам нешто да ти кажем, зато дођи после вечере овде.{S} Чекаћу те. |
ћи на рад, увек те је остављала код нас да не трчиш и не вијаш се по улицама и чаршији!{S} Ти с |
а, и свилене тканине које су почеле већ да се осипљу.{S} Увек је чистила златно и сребрно посуђ |
>Као што рекох, по комшилуку почеше већ да зуцкају, причају о нама, и да нас, и ако бесмо још д |
жив тај узвик слушаћу.{S} Само не могу да га опишем, како у њему беше нечега и престрашеног, и |
е се око оне старе жене, па јој не дају да мрдне.{S} Али 'аџика је, 'аџика!{S} Зар ће она још и |
S} На главу си овлаш бацила белу шамију да ти сунце не пече лице.{S} Била си само у јелеку и ша |
— поче она — хајде кад ћеш већ ту твоју да удајеш?{S} Зар не видиш колика је и каква?{S} Зар хо |
{S} И дај, дај, исплаћуј, али ко ће алу да засити!{S} Продаде им све њиве и винограде.{S} Он се |
— Ништа! — одговараш ти, и узимаш метлу да поновиш чишћење.</p> <p>— Да не мислиш о Николи? пом |
правдати. — Имам работу.{S} Морам њему да однесем ручак, а после у надницу. </p> <pb n="65" /> |
ице си?...{S}А, а?...{S} И опет измахну да те удари <pb n="58" /> по глави.{S} Ти само заклањаш |
> <p>— Хајдемо — рече јој — чекај ја њу да...{S} Што она луда и бесна мисли?!</p> <p>И одоше.{S |
и раширило...{S} И сузе, кашаљ — почињу да је гуше.</p> <p>Деде сад кажи ми тога, који би тад н |
ако ми излазимо на крај.{S} Говорили су да она има читаве бисаге пара, које је узела од мог пра |
на.</p> <p>_Ниси ти спавала!{S} И ја ћу да се дигнем.{S} И почнем да устајем из постеље.</p> <p |
но, онда бацам све и једва чекам кад ћу да одем.{S} Ништа ми се тада не допада.{S} Јела ми пост |
пред сам решио како ће бити.{S} Како ћу да те метем у крило, раскопчам ти јелек, и, увив моје л |
а није ништа знала.{S} Чисто не веровах да је то она, како се беше занела око твог спремања...< |
ово? — питах се уплашено јер се побојах да се ови увијени, нејасни говори не односе на нас.{S} |
у бујан, необуздан лет, за који мишљах да иде по васиони, а оно, у истини, кретао се по обично |
шао сам.</p> <p>Знаш ли, кад се спремах да идем у другу варош ради веће школе?{S} Ти пре неколи |
погледа.{S} Из тог њеног погледа видех да она све зна.</p> <p>— Кад ћеш у школу? упита ме крат |
ли заједно.{S} Али ја, ах ја! већ почех да се заносим амбицијама које, подстицане успоменом мог |
кожу виде се десни.{S} Тек сада спазих да јој је још оно старо одело, али већ уласкано.{S} Прв |
непротеклог извора...{S} А овамо?{S} Ох да није било те твоје слепе преданости, поверења и љуба |
не односе на нас.{S} Уплаших се и дигох да изиђем, али, први пут тако и оштро, с осмехом, зауст |
ена на мене.{S} Стиснух те јаче, хтедох да окренем главу, образи нам се протрше, ти осети мој в |
шањ.{S} Знао сам да си то ти.{S} Хтедох да устанем, али не могах.{S} Стиснух само јаче песнице |
{S} Дође ми тешко и неугодно.{S} Хтедох да се удаљим, али нисам могао.{S} Ти спази ту забуну.{S |
ух.</p> <p>— Онда не долази! — и хтедох да се удаљим.</p> <p>— Не, не... доћи ћу.{S} Хоћу!</p> |
>— Не.{S} Шта?</p> <p>— Још колико имаш да учиш?{S} Да знам.</p> <p>— Још мало — одговорих ти с |
ас у матер.</p> <p>— Што Николо не идеш да спаваш? — рече му мати мало блаже, али то тако, као |
ацрвенивши се, рекла би:</p> <p>— Можеш да говориш шта хоћеш!</p> <p>Ето тако је то било!{S} Зн |
у твојој муци.</p> <p>И ти не престајеш да ме молиш.{S} Чак и сузе ти пођу, док ти ја не кажем, |
о ушију.{S} Прелазиш ти, гледаш где ћеш да ступиш, прво опробаш камен да ли је доста сталан, па |
и, борећи се, упита ме:</p> <p>— Нећеш да се љутиш?</p> <p>— Не.{S} Шта?</p> <p>— Још колико и |
p>— Да — рекох мрачно. — А зар ти нећеш да је испратиш?</p> <p>— Не могу, Бога ми, господине — |
е видиш колика је и каква?{S} Зар хоћеш да ти неку срамоту метне на главу?{S} А, ваљда чекаш не |
устави ме мати.</p> <p>— Седи.{S} Видиш да нема никога! — н онда хладним, охолим, пуним неког п |
а ме гледајући смешиш се благо и трудиш да погодиш сваку моју жељу, сматрајући се срећном ако м |
пољубац, ти се пробудиш, брзо се сетиш да сам то ја, и онда сва угрејана, у полу <pb n="42" /> |
зносе зли језици. </p> <pb n="21" /> <p>Да, били смо деца.{S} Али не!{S} Само си ти била дете, |
и припали јој свећу више главе.</p> <p>Да би избегао поздраве и изјаве сажаљења од жена и људи |
а тек само онако рекох, да знаш — и то „да знаш“ нагласи.</p> <p>— Знам ја све, 'аџике — поче т |
не могући да се врати у кућу; како није давала да ме зову, бојећи се, да се не „пометем" од уче |
лагала на мене, и можда баш то јој је и давало снаге и онолико дугог живота.{S} Даде ме у школу |
v type="titlepage"> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА „ДАВИДОВИЋ“, ДЕЧАНСКА 14</p> </div> </front> <body> <!-- |
давало снаге и онолико дугог живота.{S} Даде ме у школу.{S} Учио сам се прилично.{S} За све вре |
, никога свога немате, а ево Господ вам даде ово пиленце, овога црва... па немој, синко!...“ А |
ло по мало преклопи му имање.{S} И дај, дај, исплаћуј, али ко ће алу да засити!{S} Продаде им с |
јој понесе.</p> <p>— Хајде, 'аџике.{S} Дај ако има што да ти понесем.</p> <p>— Па нема ништа М |
S} Мало по мало преклопи му имање.{S} И дај, дај, исплаћуј, али ко ће алу да засити!{S} Продаде |
као из неког сажаљења, и мислећи да вам даје неку милост и тиме испуњава своју дужност...{S} И |
е.{S} Доносим вама, а ви ми у мој чанак дајете од ваше пшенице и поскурица.{S} Кад изредим тако |
ш? питам те, гурајући оно у уста што ми дајеш.</p> <p>— Па такав је ред — одговараш ми озбиљно |
едало као озбиљан ручак, ти ми у чашицу дајеш воде место ракије.{S} И тек онда доносиш <pb n="1 |
Увиле се око оне старе жене, па јој не дају да мрдне.{S} Али 'аџика је, 'аџика!{S} Зар ће она |
с две ишле сте као сенке, не дишући, не дајући чак ни муви да зуји.{S} И једнако сте радиле за |
.{S} Зато сам бабу звао увек мајком.{S} Дакле, од целе некадашње богате и знане породице само с |
о се испунила и пролепшала.{S} Загледах даље а оно облина руку ти се истицаше доста приметно из |
шће креће, кад месец сија а из обасјане даљине допире звон од клепетуша и тиха, једнолика пасти |
знао шта да радим.{S} Нисам хтео да те дам другоме, да ту сву своју лепоту, милину, љубав и ср |
4" /> <p>Па знаш ли кад дођу задушнице, дан мртвих?{S} То је једини дан када мати намеси и спре |
гурала, да нико не види.{S} А кад дође дан за полазак, твоја мати дође да ми пожели срећна пут |
та је мати.</p> <p>— Јавља се.{S} Сваки дан.{S} Ево баш јутрос опет онај Никола послао наводаџи |
..</p> <p>Опет смо се виђали и то сваки дан.{S} Долазила си, служила нас и помагала нам, али ви |
као ја?{S} После, како јој је пре неки дан тај и тај трговац казао : </p> <p>— А, ’аџике, твој |
мислим.{S} Погледах око себе, а зимски дан већ у велике свануо.{S} Кроз хладан ваздух, проткан |
уло, а тако и с поља.{S} Јер беше радни дан па сви отишли на посао.{S} Одједном полако, тихо, к |
задушнице, дан мртвих?{S} То је једини дан када мати намеси и спреми, као никад.{S} У јутру, п |
радим.{S} Једва сам чекао да прође овај дан и да је што пре сараним, свршим, јер ми је било так |
, како би што уочљивије стајало.{S} Цео дан је проводила у гостинској, ониској, поцрнелој соби, |
тајала, црна барица, по којој патке цео дан батргаху.{S} Више бунара била је винова лоза, а на |
је пита код кога је тога <pb n="13" /> дана радила и на чијој њиви.{S} После јој казује од ког |
ни га опојним, раздраганим миљем — тога дана изиђох из собе саломљен од силне ватре и узбуђења. |
заспим!</p> <p>А ти?{S} Била си сваког дана код нас.{S} Твоја мајка, идући на рад, увек те је |
нам шта ми је било.{S} Целог тог врелог дана лешкарио сам по кревету читајући и маштајући.{S} Х |
Нека окуси Стана, јер ме је дете целог дана слушало.</p> <p>И тако ми бесмо сви скупа, заједно |
и сва се сјаш од среће.{S} Певаш целог дана, да се ори башта, поток.{S} А и глас ти дошао мекш |
ијену тек у процвату.</p> <p>Али једног дана, у први сумрак, кад је заходило сунце и расипало ж |
рош ради веће школе?{S} Ти пре неколико дана ниси избивала од нас.{S} С мајком спремаш ми ствар |
врат!{S} Сад је кријумчар.{S} По недељу дана дома не долази нити што доноси...{S} Имају једно ж |
нда вама.{S} За Божић, Ускрс, по читаве дане остајала би ти код нас, помажући матери.{S} А твој |
и ме утешили — причати како је последње дане провела.{S} Како се није подавала болести; како са |
јанствене сете и туге.</p> <p>И ти — не дани, већ ноћи!{S} Ја не могу више.{S} Плачем.{S} Узалу |
а ја читао.{S} Све је било по старом и дани су ишли, текли једно за другим брзо, неосетно, ти |
за другим брзо, неосетно, ти наши млади дани испуњени срећом и безбрижношћу.{S} Само су се наше |
тка чекања,</l> <l>Ој ви ноћи моји бели дани!...</l> </quote> <p>Ох, па знаш ли кад те тргне из |
а те више нећу ноћу виђати.{S} Зато сам дању бивао онако поносит.{S} Али кад падне ноћ, кад се |
.. не бој се ти, чедо.{S} Имамо још.{S} Дао Бог.{S} Не љути се.{S} Ох, што ја проклета?...{S} Н |
И онда отпоче да казује и набраја твоје дарове што си спремила.{S} Говораше она, а сва беше упл |
те радиле за мене, гледале, слушале мој дах и погађале из ока ми жеље.{S} С тобом сам се разгов |
е, и тако згурен, осећајући на челу њен дах и додир топлих јој уста, полако заспим!</p> <p>А ти |
брази нам се протрше, ти осети мој врео дах и уздрхта, клону, али се брзо трже и скочи.</p> <p> |
х само јаче песнице у траву и зауставих дах.{S} Шум биваше јачи.{S} Одједном плашљиво, тихо, ок |
ом кад те другарице почеше облачити.{S} Дахире, ћеманета зајечаше, уздигоше се и почеше пиштати |
..</p> <p>— А ти хоћеш?</p> <p>— Хоћу — дахну она силно — што да не?...{S}Кости, 'аџике, да одм |
="49" /> <p>Испрва као да се ослободих, дахнух, што сам те скинуо с врата, али ме после ухвати |
ћи вреле усне на моје голе руке, ја сам дахћао...{S} Упила ми се беше ти у памет.{S} Твоја једр |
да би је оправдале, рекоше ми:</p> <p>— Две ноћи није спавала.{S} Чувала је, па сад задремала. |
тељу простре.{S} Ја и ти заспимо, а оне две наставе разговор до неко доба. </p> <pb n="14" /> < |
у, а нешто и од наднице твоје мајке, ви две живеле сте лепо и тихо.{S} А ти си била увек, од св |
о више теја и лекова приправите.{S} Вас две ишле сте као сенке, не дишући, не дајући чак ни мув |
l:id="SRP18991_C4"> <head>IV.</head> <p>Две године нисам кући долазио.{S} Кад треће године дођо |
јка досадне са вашим вечитим угађањем и дворењем.{S} Као да ме је гушило то ваше неговање, ти в |
ажаљевала, а друго, што си ти служила и дворила као рођена кћи. </p> <pb n="19" /> <p>И, као шт |
тебе, где под младом кајсијом, на сред дворишта, погурена „моташ цевке" спрам месечине а једно |
е бунара била је винова лоза, а на сред дворишта стари дуд „шандуд".{S} С леве стране одмах пот |
башту, долазим пред кућу где ви, у сред дворишта, на простој асури, ти и мајка спавате.{S} Ти с |
S} Шта више, <pb n="18" /> прво би наше двориште почистила, па онда ваше; прво би нама извадила |
о често затицах те где си, чистећи наше двориште, стала.{S} Наслонила си се леђима на дирек, ме |
ечега и зато скривала.{S} Твоја башта и двориште бејаху чисто голи.{S} Све што беше код тебе: у |
!{S} Чекај ти!...</p> <p>И затим рупи у двориште, подскакујући с ноге за ногу, мали, распасан, |
аустављаше мимиком.{S} Чим се он виде у дворишту, окрену се, и кад ме не спази, он поскочи, дођ |
ученим минтанима, у опанцима и високим, дебелим чарапама.{S} Око појаса беше му празан „реденик |
рушке, кајсије, вишње и дудови све више дебљали и укрштавали се.{S} Поток се проширио и искриву |
е, кошуље, пешкире, све ситнице, читава девојачка опрема, за час прође кроз твоје руке и наслаг |
А ти си била увек, од свију комшијских девојчица најбоље и најлепше обучена.{S} Твоја мајка иш |
сине, да кажем, кад ме мој човек а твој деда запита: „Жено, кога остави тамо.{S} Да се није уга |
сузе, кашаљ — почињу да је гуше.</p> <p>Деде сад кажи ми тога, који би тад на тебе мислио?{S} К |
е где су били, кад су ишли на хаџилук с дедом...{S} Онда набраја, казује до ситница о свима сад |
ама...{S} Ох, а у њима као да беше неке демонске, страшне насладе и задовољства; ситости и злур |
откопчала и заврнула те се виђаше мали део белих ти недра.{S} Хтедох дуже да останем али поче |
икну мати бојећи се да ми се што год не деси.</p> <p>Уђох, стадох.{S} Чудна и тешка туга обузе |
а ми прича и казује све промене које се десиле за време мога осуства: ко је умро, пропао, прода |
ула смежурана уста, а кроз кожу виде се десни.{S} Тек сада спазих да јој је још оно старо одело |
рад и трчећи, кршећи се, њихајући лево, десно, прса, забацајући лактове, дође и хтеде проћи пор |
Левим лактом се наслони на моје раме, а десном руком поче прелиставати књигу коју читах.</p> <p |
њи пас превијају се час на леву, час на десну страну.{S} На твоје бледе, дугуљасте образе избил |
аљда детиње пелене, на рамену мотику, у десну руку узе дете, а у леву неки суд, чини ми се с је |
е, иде по надницу, ради дуван, те себе, дете и кућу држи...{S} Ето на !</p> <p>Из чаршије, са у |
унук?!...</p> <p>— Па, шта могу ја ?{S} Дете на то пошло.{S} Друго неће ништа...{S} Мучимо се — |
смо деца.{S} Али не!{S} Само си ти била дете, а не и ја.{S} Ја сам био већ зрео.{S} Но ти беше |
се, али се повађаше.{S} Мати му истрже дете и позва те, да га ти узмеш.{S} Ти уђе, брзо узе де |
те, да га ти узмеш.{S} Ти уђе, брзо узе дете, не гледајући ни у кога, и још брже изиђе.{S} За т |
, згрчене над дететом у крилу, брзо узе дете од тебе. — Што си ту села? ’Оди, приђи...{S} Што с |
ене, на рамену мотику, у десну руку узе дете, а у леву неки суд, чини ми се с јелом, и упути се |
неси им.{S} Нека окуси Стана, јер ме је дете целог дана слушало.</p> <p>И тако ми бесмо сви ску |
огом клатиш корито у коме спаваше твоје дете.{S} И тако клатећи се, нихајући се час напред, час |
м, 'аџике! — рече нагло и хтеде да узме дете.{S} Саже се, али се повађаше.{S} Мати му истрже де |
="58" /> по глави.{S} Ти само заклањаше дете и тихо, преплашено, мољаше га.</p> <p>— Не, не!{S} |
у те тако силно да ти посрну пригрливши дете и у мало што не паде. — Дом!{S} Немаш кућу, него л |
ше те.</p> <p>— Да одем до куће и видим дете да не плаче — одговори ти затварајући врата.</p> < |
а сам био већ зрео.{S} Но ти беше право дете.{S} Никад нећу заборавити она наша миловања којима |
ладно, <pb n="66" /> али си ти једнако дете утопљавала, пригрљивала, а оно сисаше комад црна х |
како онај бесник бије, мучи и туче њено дете.{S} А лепо поче из почетка.{S} Он миран, ради.{S} |
..{S} А ја њу само 'аџике, њу једну, то дете, 'аџике, имам, па?!“...{S} И опет је загуши плач.< |
— Хајде, хајде!...{S} И остави у страну дете, тебе посади за вечеру.{S} Ти си погнуте главе ишл |
ити што доноси...{S} Имају једно женско детенце, али и оно кржљаво — Бог зна да ли ће да остане |
одмах, уза зид, држећи у крилу повијено детенце, седе, сува, бледа и испијена.{S} На теби беше |
д, оборене главе, скупљене, згрчене над дететом у крилу, брзо узе дете од тебе. — Што си ту сел |
{S} На главу метну неки завежљај, ваљда детиње пелене, на рамену мотику, у десну руку узе дете, |
отна живота...{S} Да, слађи је сан, сан детињства и младости; сан старе, поцрнеле и чађу испуње |
ици. </p> <pb n="21" /> <p>Да, били смо деца.{S} Али не!{S} Само си ти била дете, а не и ја.{S} |
ичају о нама, и да нас, и ако бесмо још деца, износе зли језици. </p> <pb n="21" /> <p>Да, били |
epage"> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА „ДАВИДОВИЋ“, ДЕЧАНСКА 14</p> </div> </front> <body> <!-- <div type=" |
, спавај.{S} Нана је спавала, па сам се дигла на подранку.</p> <p>Рукама пипам око себе постељу |
преко <pb n="6" /> потока, а ручице си дигла у вис.{S} Плаве велике очи оборила си доле, и ног |
> <p>_Ниси ти спавала!{S} И ја ћу да се дигнем.{S} И почнем да устајем из постеље.</p> <p>— Не, |
p>— Чекај!{S} И пођох к теби.{S} Ти ме, дигнувши руке, гледаше забезекнуто и широко.{S} На лицу |
беху ознојени.{S} После вечере одмах се дигох и рекох матери да ћу ићи у кафану, па полако, кри |
овори не односе на нас.{S} Уплаших се и дигох да изиђем, али, први пут тако и оштро, с осмехом, |
ног осећања.</p> <p>У том се једна жена диже и пође вратима погурено.</p> <p>— Што не седиш, Ст |
рим!{S} Расипа се по пољу...{S} Мати се диже дотерујући шамију.</p> <p>— Хајдемо — рече јој — ч |
у силно врата и уђе.{S} Ти се од једном диже, истрже од матере и излете у кујну пред њим, да га |
та слуша, тресе се и дрхти.{S} Одједном диже главу, погледа матер, па је опет брзо обори, зари |
удим, отресем тих ноћних мађија и чари; дижем се незадовољан, натмурен и зловољан.{S} Увиђао са |
буди ме светлост свеће.{S} И ја се тада дижем и гледам, где се она скупила, на леђа бацила стар |
пуним чанком свачега.{S} Затичеш ме где дижем заклопце са јела и од сваког по нешто узимам. </p |
пове орасима и кестеновима, ти све онда дижеш.{S} Опереш сахане да се не би познавало.{S} Све с |
..{S} Што се бојиш?{S} И узе те за руку дижући те.</p> <p>— Нека, тето, нека — браниш се ти — и |
а распознам због мале светлости, паре и дима дуванског.{S} Тек после видех пуну собу људи и жен |
као да сваком говораше: „Молимо те, не дирај нас.{S} Ми никоме не сметамо.{S} Ево, ако хоћеш, |
е на сметњи...{S} Све ћемо, само нас не дирај и остави“...{S} Из свега истицаше се твоја рука, |
варао врло ретко.{S} Више пута узимам и дирам те: те за овога, те за онога.{S} Како сам, тобож, |
те, стала.{S} Наслонила си се леђима на дирек, метла ти испала из руку, а ти оборивши главу, <p |
е на поток.{S} Влага потока још више ме дирну.{S} Мека, сочна трава набујала, а више моје главе |
вите.{S} Вас две ишле сте као сенке, не дишући, не дајући чак ни муви да зуји.{S} И једнако сте |
ја чуо.{S} Чекао сам те.{S} Положио сам дланове на влажну траву и премирах од слике коју ствара |
топлу близину.{S} Нокте сам утискивао у дланове само да се уздржим.</p> <p>— Тета ме зове? — и |
е.{S} Гледаше ме погледом којим хтеде у дно моје душе да продреш.{S} Бојала си се.{S} Али ја са |
писма, после поздрава од свих, доле, на дну, додавала си: „и од мене“.{S} То је било све.{S} Ни |
мна и местимице окречена, скривала се у дну баште, и од ње се видео само кров са новим цреповим |
!{S} Не поврати се!{S} Шта могу сад ја, до само сузе?!...{S}Не повратих више те ноћи кад месечи |
џику.{S} Вели: само ако хоће, па одмах, до вечер, испит...</p> <p>— Момак добар?...</p> <p>— Ка |
беше му празан „реденик“ од куршума, а до њега велики, касапски нож.{S} Његово црно, меснато и |
не интересује, да ништа не види и гледа до само свој рад: окопавање, <pb n="11" /> филизење и п |
јачине, али жилава, дурашна и истрајна до краја живота.{S} Одједном се ти појави из куће.{S} Б |
ала све.{S} Одједном уђе и ти?{S} Стаде до мене.{S} Левим лактом се наслони на моје раме, а дес |
се, и кад ме не спази, он поскочи, дође до тебе и стисну те за косе.</p> <p>— Дом! — викну он п |
нтану из кога је вирио памук...{S} Дође до мене, спази ме, и место : „Добро јутро" ти рече:</p> |
илук с дедом...{S} Онда набраја, казује до ситница о свима садашњим газдама „скоротечницима“: ш |
све више се и више шираху, пружаху чак до — стид ме је већ!...{S} Нашто спомињати све оне жеље |
, Стано? — упиташе те.</p> <p>— Да одем до куће и видим дете да не плаче — одговори ти затварај |
ти заспимо, а оне две наставе разговор до неко доба. </p> <pb n="14" /> <p>Па знаш ли кад дођу |
ме поплавили.{S} Кад се прибрах, седох до тебе, подвих моје руке под тобом, једну твоју клонул |
спод ње се могаше човек провући у свако доба.{S} Испред куће био је стари бунар, а око њега <pb |
имо, а оне две наставе разговор до неко доба. </p> <pb n="14" /> <p>Па знаш ли кад дођу задушни |
дмах, до вечер, испит...</p> <p>— Момак добар?...</p> <p>— Као сваки човек.{S} Одслужио војску. |
— одговорила она.</p> <p>— А не, не!{S} Добро је пошло оно.{S} Не ометај га...{S} Познаје се чи |
2" /> вољи, милост.{S} А кад ми што год добро скувамо, онда мати пошаље, по мени вама.</p> <p>— |
даним плотом...</p> <p>Је ли, памтим ли добро?{S} Ви бесте са села, скори досељеници.{S} Продал |
досмо једна кућа.{S} Ако твоја мати што добро умеси, она доноси нама.{S} И, то не би изгледало |
ли завежљај на глави и мотика на рамену добро стоје и оде прошаптавши као за себе:</p> <p>— Не |
.{S} Дође до мене, спази ме, и место : „Добро јутро" ти рече:</p> <p>— Умре тета? — А глас ти б |
се и не мицаху.{S} Кад уђох и назвах : „Добро вече“! то кркљање поста јаче и претвори се као у |
би то изгледало да она то једе само из доброте, те тиме да твојој матери учини по <pb n="12" / |
ебе мајка уписа у школу, али је ти и не доврши.{S} После си учила да шијеш и кројиш женско одел |
те да заједно ручамо, као што смо се и договорили.{S} Ти одлазиш с пуним чанком свачега.{S} За |
, после поздрава од свих, доле, на дну, додавала си: „и од мене“.{S} То је било све.{S} Ниси се |
ако згурен, осећајући на челу њен дах и додир топлих јој уста, полако заспим!</p> <p>А ти?{S} Б |
га у твоја бујна, топла недра, и осећам додир твоје меке, нежне, топле коже, и сишем, сишем...{ |
неки страх, осећање обузе ме кад осетих додир те суве затегнуте коже на костима руке.{S} Да ли |
стима тако да се вилице и нос у мало не додириваху — људска глава.{S} То беше она!{S} Кркљање т |
ихо, окрећући се и зазирући од свачега, дође ти њихајући се.</p> <p>Пружи ми руку, врелу и сву |
лево, десно, прса, забацајући лактове, дође и хтеде проћи поред мене, мислећи да те ја зовем р |
рену се, и кад ме не спази, он поскочи, дође до тебе и стисну те за косе.</p> <p>— Дом! — викну |
у минтану из кога је вирио памук...{S} Дође до мене, спази ме, и место : „Добро јутро" ти рече |
пита ме зачуђено.</p> <p>Покајах се.{S} Дође ми тешко и неугодно.{S} Хтедох да се удаљим, али н |
робирам што је најлепше за мене.{S} Кад дође време да се иде на гробље, твоја мати дође, и да н |
ришом гурала, да нико не види.{S} А кад дође дан за полазак, твоја мати дође да ми пожели срећн |
и подавала безазлено.</p> <p>Али и томе дође крај.{S} Сећаш ли се тога тренутка?{S} Тек што сун |
е време да се иде на гробље, твоја мати дође, и да не би изгледало да она хоће да иде у друштву |
} А кад дође дан за полазак, твоја мати дође да ми пожели срећна пута, тебе не беше. </p> <pb n |
на колена моје матере, заспиш.{S} У том дође са рада твоја мати.{S} Улази она тихо, понизно, са |
бе:</p> <p>— Не знам.{S} Сад рано нешто дође.</p> </div> <!-- </div> --> </body> </text> </TEI> |
.{S} Ја остајем код куће, чекам тебе да дођеш те да заједно ручамо, као што смо се и договорили |
зовем — рекох јаче и изиђох из грања. — Дођи овамо.</p> <p>Ти брзо остави рад и трчећи, кршећи |
аставих: — Имам нешто да ти кажем, зато дођи после вечере овде.{S} Чекаћу те.</p> <p>Ти дрхташе |
ћу ићи у кафану, па полако, кријући се, дођох иза куће на поток.{S} Влага потока још више ме ди |
нисам кући долазио.{S} Кад треће године дођох и стигох у вече, опет беше месечина, опет оно буј |
лас тешке болести моје старе мајке опет дођох.{S} Из гостинске собе виђаше се мала светлост.{S} |
а уведе у штале, за тим се пресвукоше и дођоше вама на весеље и „радост“.{S} И онда, крештав, ј |
и страсније; лице изразитије, уснице ти дођоше руменије а при крајевима тамније и оштрије...</p |
а. </p> <pb n="14" /> <p>Па знаш ли кад дођу задушнице, дан мртвих?{S} То је једини дан када ма |
на.{S} Страх ме је било да ко не види и дозна, а нарочито моја или твоја мати.{S} Нисам се њих, |
ела да губи језик и свест, овог вечера, док сам ја путовао, звала: „Којо, Којо, хајде брзо“...{ |
жина и мирис зеленила....{S} Да чекамо, док се наше матере, исплакане с главобољом, врате с гро |
јеш да ме молиш.{S} Чак и сузе ти пођу, док ти ја не кажем, да сам се шалио.{S} Теби лице сине |
ко силно и уплашено, да се препадох.{S} Док сам жив тај узвик слушаћу.{S} Само не могу да га оп |
олако, кријући се у сенци дрвећа, бежим док не изиђем из ваше баште, па онда запевам:</p> <quot |
и ме и натерује на кашаљ...{S} И ко зна докле би тако стајао, да ме не трже неко зврјање чекрка |
ли га ђаво натера те се мало задужи код Доктора... <pb n="51" /> А он, знаш га, жива ватра.{S} |
и тих, дубок као из земље глас...{S} То долажаше из ваше куће.{S} Нагох се, приступих и отворих |
ено.</p> <p>Ја планух.</p> <p>— Онда не долази! — и хтедох да се удаљим.</p> <p>— Не, не... доћ |
је кријумчар.{S} По недељу дана дома не долази нити што доноси...{S} Имају једно женско детенце |
p>Опет смо се виђали и то сваки дан.{S} Долазила си, служила нас и помагала нам, али више ми се |
сео те читах неки роман.{S} Светлост је долазила кроз прозоре и јасно осветљавала све.{S} Одјед |
з и лак.{S} Како да те не памтим кад си долазила к нама?{S} Прелазиш преко <pb n="6" /> потока, |
ета.{S} Поправљао сам се.{S} Ти си опет долазила.{S} И заједно с матером трудиле сте се да ми ш |
тко ишла другима, како не би и они нама долазили и видели нашу сиротињу коју је већ цео свет гл |
одну ствар, који су у оно страшно време долазили и налазили помоћи и сигурна склоништа у нашој |
зим преко потока, идем кроз вашу башту, долазим пред кућу где ви, у сред дворишта, на простој а |
ене; онда, као у бунилу, опет устајем и долазим к теби, и љубим те...</p> <p>После једне такве |
ead>IV.</head> <p>Две године нисам кући долазио.{S} Кад треће године дођох и стигох у вече, опе |
мучно, тешко, неугодно.</p> <p>Кући сам долазио сваког распуста.{S} Мати ме дочекиваше сва прес |
аве сажаљења од жена и људи који почеше долазити и доносити јој свећу, зађох иза <pb n="63" /> |
ам хартије и бацам од једа књиге.{S} Ти долазиш тихо, на прстима и, застајкујући, питаш ме.</p> |
очи виде, претура по својим сандуцима и долапима.{S} Вади из њих стара, већ плеснива одела, ску |
материна писма, после поздрава од свих, доле, на дну, додавала си: „и од мене“.{S} То је било с |
а у вис.{S} Плаве велике очи оборила си доле, и ногом бираш на који ћеш камен стати.{S} Твоја у |
о знао, да ти ниси за мене, да си много доле, ниско, ниско!{S} И да је чак то доста од нас, што |
пригрливши дете и у мало што не паде. — Дом!{S} Немаш кућу, него ли код оне старе вештице си?.. |
е до тебе и стисну те за косе.</p> <p>— Дом! — викну он потмуло и гурну те тако силно да ти пос |
S} Седи, Марија, одмори се....{S} Седи, дома нема нико да те чека.</p> <p>И твоја мајка, држећи |
{S} Сад је кријумчар.{S} По недељу дана дома не долази нити што доноси...{S} Имају једно женско |
зо, хитро, узимајући тако озбиљно улогу домаћице, доносиш ти пред мене велику тепсију.{S} Прво |
прво би нама извадила из бунара воде и донела, па онда вама.{S} За Божић, Ускрс, по читаве дан |
стадох опет бунован и зловољан, мати ми донесе доручак, и онда седе спроћу мене с плетивом.{S} |
пробудиш и онда вечерамо.{S} Твоја мати донесе што год од ваше куће, а и с оним што ми имамо, в |
им тако све куће у комшилуку односећи и доносећи, онда пробирам што је најлепше за мене.{S} Кад |
{S} Ако твоја мати што добро умеси, она доноси нама.{S} И, то не би изгледало као поклон, она т |
По недељу дана дома не долази нити што доноси...{S} Имају једно женско детенце, али и оно кржљ |
ограде; казује јој колико је то годишње доносило, с којим се имањем граничило, на који је начин |
ице и друго: ораје, кестење, трешње.{S} Доносим вама, а ви ми у мој чанак дајете од ваше пшениц |
носим по комшилуку „задушницу“.{S} Прво доносим вама.{S} Мати мете у чанак пшеницу, поскурице и |
а од жена и људи који почеше долазити и доносити јој свећу, зађох иза <pb n="63" /> куће, у пот |
узимајући тако озбиљно улогу домаћице, доносиш ти пред мене велику тепсију.{S} Прво на њу меће |
ноге и пуним уста, а ти само трчкараш, доносиш, седаш спроћу мене, подвивши колена, и пробираш |
дајеш воде место ракије.{S} И тек онда доносиш <pb n="16" /> јела, али највише пшенице с ораси |
мали...{S} И онда настаде трка, јурење, доношење столова, клупа, столица из оближње кафане и ос |
кад ћу да одем.{S} Ништа ми се тада не допада.{S} Јела ми постају тешка, ти и мајка досадне са |
цаху свеће више материне главе и каткад допираше тихо, једва чујно, нарицање једне жене, њене д |
ће, кад месец сија а из обасјане даљине допире звон од клепетуша и тиха, једнолика пастирска пе |
} Ето на !</p> <p>Из чаршије, са улице, допреше гласови песме, зурле и бубњеви.</p> <p>Изиђох и |
{S} И да је чак то доста од нас, што ти допуштамо да си код нас, те да нас служиш, да ми као ро |
опет бунован и зловољан, мати ми донесе доручак, и онда седе спроћу мене с плетивом.{S} Ја мало |
а.{S} Јела ми постају тешка, ти и мајка досадне са вашим вечитим угађањем и дворењем.{S} Као да |
ћи у брзо ми је постајало <pb n="32" /> досадно.{S} Јер кад ми ова тишина, уредност, почиње да |
земљу него је држиш?{S} Мало ти и онако досађује, па још и ово...</p> <p>— Нека, нека — прекида |
нека — браниш се ти — и онако ти много досађујем!</p> <p>— Хајде, хајде!...{S} И остави у стра |
им ли добро?{S} Ви бесте са села, скори досељеници.{S} Продали сте у селу ваш посед и дошли у в |
нисам могао.{S} Ти спази ту забуну.{S} Досети се, па плану, уздрхта и наслонив се на грану од |
та, што се не може тако лако казати.{S} Доста боли и ово, а камо ли и остало.</p> <p>Ја сам про |
да ступиш, прво опробаш камен да ли је доста сталан, па онда занихав се, и издигнувши главу, л |
х даље а оно облина руку ти се истицаше доста приметно из минтана.{S} Погледах ти у лице и тек |
и и маштајући.{S} Хладовине истина беше доста у соби, али ипак беше и жеге која пробијаше кроз |
о доле, ниско, ниско!{S} И да је чак то доста од нас, што ти допуштамо да си код нас, те да нас |
њу истицала се нека скривена и осетљива достојанственост.{S} Никад њу није могао ко да види, да |
х.</p> <p>Увек је она била у тој соби и дотеривала и чистила намештај.{S} Само ја и она живели |
у уплашено па окренувши се од мене поче дотеривати у ред одело и косу...{S} А петли певаху, хла |
S} Расипа се по пољу...{S} Мати се диже дотерујући шамију.</p> <p>— Хајдемо — рече јој — чекај |
хтедох да се удаљим.</p> <p>— Не, не... доћи ћу.{S} Хоћу!</p> <p>И ошинувши ме сјајним, срећним |
ове ме неко? — упита се ти и брзо руком дохвати кошуљу на грудима.</p> <p>— Ја те зовем — рекох |
сам долазио сваког распуста.{S} Мати ме дочекиваше сва пресрећна.{S} Само би <pb n="30" /> јој |
" /> А он, знаш га, жива ватра.{S} Кога дочепа у своје руке тај више читав не изиђе.{S} Мало по |
шапташе:</p> <p>— Сирота.{S} Чула да је дошао, па га зове.</p> <p>Приђох јој ближе.{S} Сагох се |
ју је већ цео свет гледао.{S} Али ко би дошао, тај је био угошћен као код најбогатијег, јер је |
да се ори башта, поток.{S} А и глас ти дошао мекши, топлији.{S} И тада сам се заклињао да те в |
S} А твоја мати као и пре.{S} У вече би дошла са наднице кући, а у јутру, рано, ишла на рад.{S} |
и били, код ког служили, из ког су села дошли, како су се обогатили...{S} Прича она, а твоја ма |
ници.{S} Продали сте у селу ваш посед и дошли у варош.{S} Отац ти и старија сестра умрли, а ти |
раж; кад зелено и чисто модро небо срце драга и пуни га опојним, раздраганим миљем — тога дана |
жегом; кад из топле земље бије сувота и драж; кад зелено и чисто модро небо срце драга и пуни г |
шена поњава; уз зид прислоњено неколико дрвета; мали прозори излепљени хартијом — све то изглед |
д месечина сја, кад <pb n="41" /> сенке дрвећа падају и шире се; кад се брегови и виногради губ |
..{S} И онда полако, кријући се у сенци дрвећа, бежим док не изиђем из ваше баште, па онда запе |
мучно познати.{S} Јер он беше усахнуо, дрвеће исечено а земља гола, трошна и смрзнута.{S} Погл |
{S} Све што беше код тебе: у башти мало дрвеће; са улице оронуо зид и покривен тулузином и прућ |
падати на угнуте кровове, зидове и голо дрвеће чије се гране оштро и црно оцртаваху.{S} То беше |
онда сва угрејана, у полу <pb n="42" /> дремежу, врела и миришљава, ти — кад те пољубим, задржи |
} Моје господско одело, хладно, укочено држање уздржаваше их.{S} На поду, близу зида, на асуру |
на шта сам тада осећао.{S} Једва сам се држао на ногама кад осетих твоју топлу близину.{S} Нокт |
И пригрљену, потпуно припијену уза ме, држах те, осећах ти лаку трзавицу и топлоту тела...{S} |
нико да те чека.</p> <p>И твоја мајка, држећи те заспалу на крилу, подаље уз зид седа.{S} Посл |
После, пошто затворимо кухинска врата, држећи се за руку, смејући се, излетимо напоље, <pb n=" |
о бојећи се чега.{S} Па одмах, уза зид, држећи у крилу повијено детенце, седе, сува, бледа и ис |
еш ти?{S} Њега, а њега? — и онда бесно, држећи те за косе, поче те ударати, гурати и водити кућ |
ленима притисла платно, једном га руком држи затегнуто и палцем притисла шав, а другом шије брз |
дницу, ради дуван, те себе, дете и кућу држи...{S} Ето на !</p> <p>Из чаршије, са улице, допреш |
је, 'аџике, не пустиш на земљу него је држиш?{S} Мало ти и онако досађује, па још и ово...</p> |
једва чујно, нарицање једне жене, њене другарице из младости.{S} Ти си стајала погнуте главе.{ |
алче запева пред твојим прозором кад те другарице почеше облачити.{S} Дахире, ћеманета зајечаше |
>— Има времена.{S} Рано је.</p> <p>— Па друге године и пре овога времена си ишао?{S} Ваљда имаш |
и је тешко и мучно при помисли да ће те други грлити, и љубити; да ће други пити љубави из тебе |
да ће те други грлити, и љубити; да ће други пити љубави из тебе, тог чистог, још непротеклог |
а велиш ми:</p> <p>— Молим те, па немој други пут тако да се шалиш!...</p> <p>И сви су говорили |
о старом и дани су ишли, текли једно за другим брзо, неосетно, ти наши млади дани испуњени срећ |
мо ми били остали.{S} Она је ретко ишла другима, како не би и они нама долазили и видели нашу с |
{S} Јер једно што сте нам били комшије, друго што од познаника и родбине нисте имали никога, за |
, шта могу ја ?{S} Дете на то пошло.{S} Друго неће ништа...{S} Мучимо се — одговорила она.</p> |
вот.{S} Једно, што вас је сажаљевала, а друго, што си ти служила и дворила као рођена кћи. </p> |
— Ако нисам била кума и старојковица, а друго све знам.{S} Али, што ја...{S} Ето, плаче, моли: |
орио бих ја и окренуо одмах разговор на друго.{S} Мрзело ме је чак о томе и да говорим.</p> <p> |
послове.{S} Сем плетива и шивења ништа друго пред осталима није узимала да ради.{S} И сви су с |
Мати мете у чанак пшеницу, поскурице и друго: ораје, кестење, трешње.{S} Доносим вама, а ви ми |
{S} Тек по који цвркут незаспале тице и друго ништа.{S} Из ваше баште ништа се није чуло.{S} Из |
вишу од осталих, али ипак си била нешто друго, нешто, што ме је спречавало да поступим као и са |
ИСАВ СТАНКОВИЋ</p> <p>УВЕЛА РУЖА</p> <p>ДРУГО ИЗДАЊЕ</p> <p>БЕОГРАД, 1912</p> <p>КЊИЖАРА С. Б. |
Седа спроћу мене и пита ме за школу, за другове из богатих породица.{S} Да ли се и они уче као |
држи затегнуто и палцем притисла шав, а другом шије брзо, силно...{S} Њене суве руке само лете, |
о шта да радим.{S} Нисам хтео да те дам другоме, да ту сву своју лепоту, милину, љубав и срећу |
p> <p>Знаш ли, кад се спремах да идем у другу варош ради веће школе?{S} Ти пре неколико дана ни |
али никога, зато вас је она призивала и дружила се с вама више као из неког сажаљења, и мислећи |
да не би изгледало да она хоће да иде у друштву с њом, тражи од ње што год да јој понесе.</p> < |
рупу на собним вратима, чу се твој тих, дрхтав глас :</p> <p>— Тето, јеси ли ту ?</p> <p>Нисам |
ишчекиваше нешто, а од тога се плашила, дрхтала и застајкивала у говору.{S} Погледах матер, и т |
очајног.{S} Беше устала.{S} Зверала си, дрхтала, нијала си се и као хтела где да побегнеш.{S} П |
скања воде спрам месечине.{S} Седох.{S} Дрхтао сам као <pb n="38" /> прут.{S} Одједном чух лаки |
ти?{S} Не знам.{S} Само се сећам да сам дрхтао као прут од неког страшног осећања.</p> <p>У том |
о сам се.{S} Поражен мојим кукавичлуком дрхтао сам као прут.{S} Моја мати ни речи утешне, као д |
опет је загуши плач.</p> <p>Ја сам само дрхтао и стрепио.</p> <p>— А јавља ли се који — упита ј |
се отресох тебе <pb n="50" /> час опет дрхтах и плаках силно, јако, кријући се да ме ко не спа |
вечерао.{S} Залогаји ми запираху, руке дрхтаху а прсти беху ознојени.{S} После вечере одмах се |
ле вечере овде.{S} Чекаћу те.</p> <p>Ти дрхташе.{S} Лице ти побледело у уснама ни капи крви не |
S} Туга ми је!</p> <p>Ноге почеше да ми дрхте.{S} Јаче те к себи привлачих, ти се угибаше, пода |
Прилазим на прстима.{S} Месечева зрака дрхти.{S} Бојим се да моја сенка не падне на тебе и зан |
колена и тако нагнута слуша, тресе се и дрхти.{S} Одједном диже главу, погледа матер, па је опе |
не трже неко зврјање чекрка и неки тих, дубок као из земље глас...{S} То долажаше из ваше куће. |
! — и упих моје усне у твоје усне, тако дубоко и јако...</p> <p>— Ох! — тресеш се ти.</p> <p>— |
уша да ти заплаче, иде по надницу, ради дуван, те себе, дете и кућу држи...{S} Ето на !</p> <p> |
авање, <pb n="11" /> филизење и прашење дувана по њивама.{S} Ишла је и она брзо са прекрштеним |
познам због мале светлости, паре и дима дуванског.{S} Тек после видех пуну собу људи и жена.{S} |
ко је тражила моју слику, гледала дуго, дуго и плакала!{S} У том поче она да се превија и грчи. |
} И како је тражила моју слику, гледала дуго, дуго и плакала!{S} У том поче она да се превија и |
баш то јој је и давало снаге и онолико дугог живота.{S} Даде ме у школу.{S} Учио сам се прилич |
час на десну страну.{S} На твоје бледе, дугуљасте образе избило је једва приметно руменило, а б |
е винова лоза, а на сред дворишта стари дуд „шандуд".{S} С леве стране одмах поток, а иза њега |
вале и крхале; крушке, кајсије, вишње и дудови све више дебљали и укрштавали се.{S} Поток се пр |
гао бих те наћи где у твојој башти, под дудом у трави, поклопљена ничке и увијене главе у твоју |
ша и тиха, једнолика пастирска песма у „дудук“; сан тамних вечери, развалина од зидова, турских |
ђаше мали део белих ти недра.{S} Хтедох дуже да останем али поче пуцати суво и труло грање под |
даје неку милост и тиме испуњава своју дужност...{S} И тако ја, ти, оне, сви ми, неосетно збли |
светлости, помешано с мирисом од сувих дуња,грожђа <pb n="8" /> и крушака што су висиле на тав |
и наслага се у мој сандук, помеша се са дуњама, јабукама и крушкама, које си ти кришом гурала, |
иха, без смелости и јачине, али жилава, дурашна и истрајна до краја живота.{S} Одједном се ти п |
етка.{S} Он миран, ради.{S} Узе, отвори дућан, напуни га еспапом и отпоче да ради.{S} Али га ђа |
младости.{S} Ја никад не осетих чилост духа, свежине мисли и брз, топао, ток крви у мени.{S} Н |
на, црница, да је само видиш, синко, па душа да ти заплаче, иде по надницу, ради дуван, те себе |
даше ме погледом којим хтеде у дно моје душе да продреш.{S} Бојала си се.{S} Али ја сам се нада |
и навреше.</p> <p>— Да ли ће икада бити душе која ће ме овако волети?!</p> <p>Озго, са укрштани |
траве.{S} Па сан топлих ноћи кад ветар душе и лишће креће, кад месец сија а из обасјане даљине |
.{S} Он се пропи, пропаде, — узедоше га душмани на врат!{S} Сад је кријумчар.{S} По недељу дана |
пода!{S} Обедише га.{S} Узедоше на душу душмани — Бог им судио !{S} А он? ох! није крив!</p> <p |
и Господа!{S} Обедише га.{S} Узедоше на душу душмани — Бог им судио !{S} А он? ох! није крив!</ |
га еспапом и отпоче да ради.{S} Али га ђаво натера те се мало задужи код Доктора... <pb n="51" |
нежне, топле коже, и сишем, сишем...{S} Ђипих.{S} Ухвати ме страх.{S} Страх неописан и неисказа |
е обрадујем.</p> <p>Ти кликну:</p> <p>— Е па то је... — и оде.</p> <p>Вратих се, легох, заклопи |
рости — рече мати и погледа ме.</p> <p>-Е? — тргох се.</p> <p>— Мани, синко! — одмахну она руко |
јући понизно у матер, моли је:</p> <p>— Еве, 'аџике, да видиш.{S} Ја га истина... али ти знаш б |
на, и пробираш што је најбоље.</p> <p>- Ево, узми! велиш ти озбиљно и пружаш ми. </p> <p>— А шт |
једемо.{S} Ако ли не? — нећу ни ја!{S} Ево, чекај! — Па брзо, хитро, узимајући тако озбиљно ул |
скочиш на нашу страну.</p> <p>— Ах!{S} Ево ме! — велиш ступајући преда ме — шта си ме звао, а? |
ти.</p> <p>— Јавља се.{S} Сваки дан.{S} Ево баш јутрос опет онај Никола послао наводаџику.{S} В |
дирај нас.{S} Ми никоме не сметамо.{S} Ево, ако хоћеш, још ћемо да се помакнемо, још више ћемо |
Зар сам ја крив што смо ми сиротиња?{S} Ево, баш кад хоћеш — викнух и бацих табаке. — Баталићу |
ми руку, врелу и сву ознојену.</p> <p>— Ево ме — шану плашљиво и врело. — Ти, ти, ти?... па се |
{S} Ви сте сами, никога свога немате, а ево Господ вам даде ово пиленце, овога црва... па немој |
, ради.{S} Узе, отвори дућан, напуни га еспапом и отпоче да ради.{S} Али га ђаво натера те се м |
а друго све знам.{S} Али, што ја...{S} Ето, плаче, моли: „Мајко, збори она, немој слатка мајко |
дуван, те себе, дете и кућу држи...{S} Ето на !</p> <p>Из чаршије, са улице, допреше гласови п |
ух и бацих табаке. — Баталићу школу.{S} Ето свршио сам!</p> <p>— Не, не... не бој се ти, чедо.{ |
а, ја!{S} А ти? </p> <pb n="54" /> <p>— Ето, хвала Господу!</p> <p>Мати се врати из кујне где б |
<p>— Можеш да говориш шта хоћеш!</p> <p>Ето тако је то било!{S} Знао сам ја: да нећу наћи верни |
Зар ће она још и такве да гледа?</p> <p>Ето, знао сам ја то, слушао, мислио о томе, али сам опе |
Бога ти, баш тебе и никога, а?</p> <p>- Ех! — одговорио бих ја и окренуо одмах разговор на друг |
устајем из постеље.</p> <p>— Не, не!{S} Ех, што си бедан! вели она благо.{S} Па да би ме умирил |
игурна склоништа у нашој кући.</p> <p>— Ех, не знам што ме чека, а све знам што прође!{S} Не гл |
ажаљењем помешаним злурадошћу:</p> <p>— Ех, улагују се.{S} Увиле се око оне старе жене, па јој |
head> <p>„— Опет сам те сневао!{S} Како жалим што сан оде, те и ти с њиме!{S} Како бих волео да |
дној баби која беше задремала уз мангал жара, испаде лула из зуба.{S} Сви се насмејаше.{S} Баба |
умрак, кад је заходило сунце и расипало жарку румен, а хладовина већ предузимала маха над жегом |
е.{S} Знао сам куда је циљала.{S} То ме жацну, планух и скочих љутито.</p> <p>— Зар сам ја крив |
тина беше доста у соби, али ипак беше и жеге која пробијаше кроз завесе у полутаму...{S} Раском |
н, а хладовина већ предузимала маха над жегом; кад из топле земље бије сувота и драж; кад зелен |
II.</head> <p>А после?{S} Моја мајка је желела да ја постанем оно што мој отац није био, да пов |
е је већ!...{S} Нашто спомињати све оне жеље и наде, оне ране, убитачне зрелости, којом смо се |
е, слушале мој дах и погађале из ока ми жеље.{S} С тобом сам се разговарао врло ретко.{S} Више |
..{S} Прича она, а твоја мајка слуша је жељно, клима јој у повлад, а на лицу јој се види задово |
се благо и трудиш да погодиш сваку моју жељу, сматрајући се срећном ако ми је испуниш.{S} За те |
а такав је ред — одговараш ми озбиљно — жена мужу треба најбоље да да...{S} Она може и после, д |
страшног осећања.</p> <p>У том се једна жена диже и пође вратима погурено.</p> <p>— Што не седи |
и избегао поздраве и изјаве сажаљења од жена и људи који почеше долазити и доносити јој свећу, |
ог.{S} Тек после видех пуну собу људи и жена.{S} Они беху устали, помакли се и начинили ми мест |
оне одлазе.{S} Улице и чаршију закрчиле жене с корпама, јелом и пићем.{S} Око <pb n="15" /> њих |
ираше тихо, једва чујно, нарицање једне жене, њене другарице из младости.{S} Ти си стајала погн |
, улагују се.{S} Увиле се око оне старе жене, па јој не дају да мрдне.{S} Али 'аџика је, 'аџика |
b n="60" /> <p>— Кољ....љ....јо!</p> <p>Жене се згурише и прошапташе:</p> <p>— Сирота.{S} Чула |
, кад ме мој човек а твој деда запита: „Жено, кога остави тамо.{S} Да се није угасило наше огњи |
ицаше се твоја рука, рука <pb n="64" /> женска, понизна, тиха, без смелости и јачине, али жилав |
олази нити што доноси...{S} Имају једно женско детенце, али и оно кржљаво — Бог зна да ли ће да |
ши.{S} После си учила да шијеш и кројиш женско одело.{S} И за тим се опет врати кући да ту оста |
и уплашено, да се препадох.{S} Док сам жив тај узвик слушаћу.{S} Само не могу да га опишем, ка |
Доктора... <pb n="51" /> А он, знаш га, жива ватра.{S} Кога дочепа у своје руке тај више читав |
ми је то казао:</p> <p>— Кажи ми, кажи, жива ти мајка твоја!{S} Кажи ми га, па да му на сред ма |
се по улицама и чаршији!{S} Ти си била жива, брза, хитра, а твоја мати повучена, сува, увек се |
нешто и од наднице твоје мајке, ви две живеле сте лепо и тихо.{S} А ти си била увек, од свију |
ла и чистила намештај.{S} Само ја и она живели смо од моје масе.{S} Отац ми је био умро пошто ј |
х! није крив!</p> <p>Бранила си га тако живо, понизно и верно да нисам знао шта да мислим.{S} П |
а изводи порекло наше породице, описује живот и навике наших предака; набраја наша велика имања |
да прича, већ толико пута казиван, свој живот, а изводи порекло наше породице, описује живот и |
да, занесе се, па отпочне да прича свој живот, места и градове где су били, кад су ишли на хаџи |
> <p>Ја сам продужио школу.{S} Ступио у живот, у бујан, необуздан лет, за који мишљах да иде по |
, а опет није хтела да прекида овај наш живот.{S} Једно, што вас је сажаљевала, а друго, што си |
али жилава, дурашна и истрајна до краја живота.{S} Одједном се ти појави из куће.{S} Брзо остав |
ећаја, успомена и тешка, хладна самотна живота...{S} Да, слађи је сан, сан детињства и младости |
о јој је и давало снаге и онолико дугог живота.{S} Даде ме у школу.{S} Учио сам се прилично.{S} |
.{S} Као да си ме сад први пут видела у животу, такав беше твој глас.</p> <p>— Ја, ја!{S} А ти? |
неки чудан, опојан мирис, који никад у животу више не осетих.</p> <p>— Што ме гледаш тако? — у |
у у једном завежљају, који је она још у животу&nb |