• quote 4
  • А 47
  • а 74
  • Ако 5
  • ако 7
  • алеји 1
  • Али 23
  • али 31
  • алкама 1
  • алу 1
  • Ама 2
  • аманет 1
  • амбицијама 1
  • антерији 1
  • асури 1
  • асуру 1
  • ах 2
  • Ах 3
  • аџика 3
  • аџике 11
  • Аџике 2
  • Б 1
  • баба 1
  • Баба 1
  • баби 1
  • бабо 3
  • бабу 1
  • бављења 1
  • бављење 1
  • бар 1
  • барица 1
  • Баталићу 1
  • батргаху 1
  • баца 1
  • бацала 1
  • бацам 2
  • бацао 1
  • баци 1
  • бацила 2
  • бацих 1
  • бачен 1
  • баш 7
  • башта 3
  • Баште 1
  • баште 5
  • башти 2
  • баштом 1
  • башту 3
  • бедан 1
  • бедна 1
  • бежим 1
  • без 1
  • безазлено 1
  • безбрижношћу 1
  • безживотан 1
  • бејах 1
  • Бејах 1
  • бејаху 1
  • беласка 1
  • беласкања 1
  • беласкање 1
  • беле 2
  • бели 1
  • белим 1
  • белих 1
  • беличастој 1
  • белом 1
  • белу 1
  • БЕОГРАД 1
  • беса 1
  • бескрајна 1
  • бесмо 2
  • бесна 1
  • бесник 1
  • бесно 2
  • бесте 1
  • беху 6
  • Беше 3
  • беше 42
  • би 38
  • бива 1
  • бивали 1
  • бивало 1
  • бивао 1
  • биваше 2
  • бије 2
  • била 19
  • Била 4
  • биле 2
  • Били 1
  • били 7
  • било 17
  • Било 3
  • био 7
  • бираш 1
  • бисаге 1
  • бити 4
  • биће 1
  • бих 7
  • благо 4
  • блаже 1
  • блед 1
  • бледа 3
  • бледе 2
  • бледо 1
  • бледоћа 1
  • ближе 1
  • близину 1
  • близу 2
  • Бог 9
  • Бога 2
  • богаству 1
  • богата 1
  • богате 1
  • богатих 2
  • богатство 1
  • Божић 1
  • Божјег 1
  • бој 2
  • Бојала 1
  • бојала 2
  • Бојали 1
  • Бојао 1
  • бојао 2
  • бојаше 1
  • бојећи 3
  • Бојим 1
  • бојиш 1
  • болан 1
  • болести 2
  • боли 1
  • Боли 1
  • болног 1
  • болом 1
  • болу 1
  • боља 1
  • Боље 1
  • боље 3
  • борећи 1
  • Борио 1
  • БОРИСАВ 1
  • бошчицом 1
  • бошчу 1
  • Бранила 1
  • браниш 1
  • брате 1
  • брату 1
  • брегови 1
  • брестова 1
  • брже 2
  • брз 2
  • брза 1
  • Брзо 1
  • брзо 20
  • бризи 1
  • бризну 3
  • брини 1
  • бришући 1
  • Бро 2
  • Бубањ 1
  • бубњеви 1
  • Будала 1
  • будем 2
  • буђаше 1
  • бујан 1
  • бујна 1
  • бујне 1
  • бујнија 1
  • бујно 1
  • бујности 1
  • бунар 2
  • бунара 2
  • бунилу 1
  • бунован 1
  • Вади 1
  • ваздух 2
  • ваља 1
  • ваљала 1
  • Ваљда 1
  • ваљда 2
  • вам 3
  • вама 7
  • вампирима 1
  • варош 2
  • Вас 1
  • вас 4
  • васиони 1
  • ватра 1
  • ватре 2
  • ватру 2
  • ваш 1
  • ваша 1
  • ваше 10
  • ваши 1
  • вашим 1
  • вашу 2
  • вежем 1
  • везе 1
  • везивала 1
  • Вели 1
  • вели 2
  • велика 3
  • велике 5
  • велики 3
  • великим 2
  • великих 1
  • велико 1
  • великом 2
  • велику 2
  • велиш 4
  • верније 1
  • верно 1
  • веровах 1
  • Верујеш 1
  • весеље 1
  • ветар 1
  • већ 24
  • веће 2
  • Вече 1
  • вече 6
  • вечер 1
  • вечера 1
  • вечеравали 1
  • вечерамо 2
  • вечерао 1
  • вечерати 1
  • вечере 3
  • вечери 2
  • вечеру 2
  • вечитим 1
  • вештицама 1
  • вештице 1
  • Ви 2
  • ви 6
  • вид 1
  • виде 5
  • видела 2
  • видели 1
  • видео 3
  • видети 1
  • видех 6
  • види 11
  • видим 5
  • Видиш 1
  • видиш 4
  • виђали 1
  • виђам 1
  • виђати 1
  • виђаше 4
  • вијаш 1
  • вијући 1
  • Вика 1
  • викну 4
  • викнух 2
  • вила 1
  • вилице 1
  • виљушке 1
  • винова 1
  • винограде 2
  • виногради 1
  • вираху 1
  • вирио 1
  • вис 2
  • висиле 1
  • висило 1
  • висинама 1
  • висине 1
  • високим 2
  • високих 1
  • високо 1
  • високог 2
  • витак 1
  • вичи 1
  • виша 1
  • Више 2
  • више 32
  • вишње 2
  • вишу 1
  • Влага 1
  • владике 1
  • влажне 3
  • влажном 1
  • влажну 1
  • власима 1
  • вода 1
  • воде 4
  • водити 1
  • водњикавим 1
  • воду 1
  • војску 1
  • волео 1
  • волети 1
  • волим 3
  • Волим 3
  • воља 1
  • вољи 1
  • вољу 1
  • восак 1
  • врат 3
  • врата 11
  • врате 1
  • врати 5
  • вратима 2
  • Вратих 2
  • вратише 1
  • врба 2
  • врбе 3
  • врела 1
  • вреле 2
  • врело 1
  • врелог 1
  • врелу 1
  • време 7
  • времеје 1
  • времена 3
  • врео 1
  • врло 3
  • врсту 1
  • га 28
  • газда 1
  • газдама 1
  • Где 1
  • где 16
  • гиздала 1
  • гимназије 1
  • Глава 1
  • глава 2
  • главе 11
  • глави 2
  • главобољом 1
  • главобољу 1
  • главом 1
  • главу 12
  • глас 9
  • гласа 1
  • гласови 2
  • гласовима 1
  • гласом 1
  • гласу 1
  • глатких 2
  • гледа 3
  • гледај 1
  • гледајући 6
  • гледала 1
  • гледале 1
  • гледам 5
  • гледао 2
  • гледати 2
  • Гледах 1
  • гледаш 3
  • гледаше 1
  • Гледаше 1
  • гледећи 1
  • гломазна 1
  • глуве 1
  • гневом 1
  • гнушања 1
  • гнушањем 1
  • Говораше 1
  • говораше 2
  • говоре 1
  • говорећи 1
  • говори 2
  • говорила 1
  • говорили 1
  • Говорили 1
  • говорим 1
  • Говорио 1
  • говориш 1
  • говору 1
  • год 6
  • годила 1
  • године 3
  • годишње 1
  • гола 1
  • голе 1
  • голи 1
  • голо 1
  • горе 1
  • горела 1
  • горчином 1
  • Господ 2
  • Господа 3
  • господине 3
  • господско 1
  • Господу 1
  • госте 1
  • гостинске 3
  • гостинској 3
  • гостинску 1
  • готовину 1
  • готових 1
  • готово 1
  • грабе 1
  • градове 2
  • грана 1
  • гране 1
  • граничило 1
  • грану 1
  • грања 3
  • грање 4
  • грањем 1
  • грди 1
  • греје 1
  • грлити 1
  • грлу 1
  • грљах 2
  • гробља 2
  • гробље 1
  • гробљу 1
  • грожђа 1
  • грозничаво 1
  • гроктање 1
  • груди 4
  • грудима 2
  • грцајући 1
  • грцала 1
  • грцаше 2
  • грчи 1
  • губе 1
  • губи 1
  • губиле 1
  • губљаше 1
  • гуњу 1
  • гурајући 1
  • гурала 1
  • гурање 1
  • гурати 1
  • гурну 2
  • густе 1
  • густим 2
  • гуше 1
  • гуши 1
  • гушило 1
  • гушити 1
  • Да 14
  • да 276
  • давала 1
  • давало 1
  • ДАВИДОВИЋ 1
  • даде 1
  • Даде 1
  • Дај 1
  • дај 2
  • даје 1
  • дајете 1
  • дајеш 2
  • дају 1
  • дајући 1
  • Дакле 1
  • даље 1
  • даљине 1
  • дам 1
  • дан 11
  • дана 9
  • дане 2
  • дани 4
  • дању 1
  • Дао 1
  • дарове 1
  • дах 4
  • Дахире 1
  • дахну 1
  • дахнух 1
  • дахћао 1
  • Две 2
  • две 3
  • дворењем 1
  • дворила 1
  • дворишта 3
  • двориште 4
  • дворишту 1
  • дебелим 1
  • дебљали 1
  • девојачка 1
  • девојчица 1
  • деда 1
  • Деде 1
  • дедом 1
  • демонске 1
  • део 1
  • деси 1
  • десиле 1
  • десни 1
  • десно 1
  • десном 1
  • десну 2
  • Дете 1
  • дете 17
  • детенце 2
  • дететом 1
  • детиње 1
  • детињства 1
  • деца 2
  • ДЕЧАНСКА 1
  • дигла 2
  • дигнем 1
  • дигнувши 1
  • дигох 2
  • диже 4
  • дижем 3
  • дижеш 1
  • дижући 1
  • дима 1
  • дирај 2
  • дирам 1
  • дирек 1
  • дирну 1
  • дишући 1
  • дланове 2
  • дно 1
  • дну 2
  • до 13
  • доба 2
  • добар 1
  • Добро 3
  • добро 4
  • доброте 1
  • доврши 1
  • договорили 1
  • додавала 1
  • додир 3
  • додириваху 1
  • дође 10
  • Дође 2
  • дођеш 1
  • дођи 1
  • Дођи 1
  • дођох 3
  • дођоше 2
  • дођу 1
  • дозна 1
  • Док 1
  • док 4
  • докле 1
  • Доктора 1
  • долажаше 1
  • долази 2
  • Долазила 1
  • долазила 3
  • долазили 2
  • долазим 2
  • долазио 2
  • долазити 1
  • долазиш 1
  • долапима 1
  • доле 3
  • Дом 2
  • дома 2
  • домаћице 1
  • донела 1
  • донесе 2
  • доносећи 1
  • доноси 2
  • доносило 1
  • доносим 1
  • Доносим 1
  • доносити 1
  • доносиш 3
  • доношење 1
  • допада 1
  • допираше 1
  • допире 1
  • допреше 1
  • допуштамо 1
  • доручак 1
  • досадне 1
  • досадно 1
  • досађује 1
  • досађујем 1
  • досељеници 1
  • Досети 1
  • Доста 1
  • доста 4
  • достојанственост 1
  • дотеривала 1
  • дотеривати 1
  • дотерујући 1
  • доћи 1
  • дохвати 1
  • дочекиваше 1
  • дочепа 1
  • дошао 3
  • дошла 1
  • дошли 2
  • драга 1
  • драж 1
  • дрвета 1
  • дрвећа 2
  • дрвеће 3
  • дремежу 1
  • држање 1
  • држао 1
  • држах 1
  • држећи 4
  • држи 2
  • држиш 1
  • другарице 2
  • друге 1
  • други 3
  • другим 1
  • другима 1
  • Друго 1
  • ДРУГО 1
  • друго 8
  • другове 1
  • другом 1
  • другоме 1
  • другу 1
  • дружила 1
  • друштву 1
  • дрхтав 1
  • дрхтала 2
  • Дрхтао 1
  • дрхтао 3
  • дрхтах 1
  • дрхтаху 1
  • дрхташе 1
  • дрхте 1
  • дрхти 2
  • дубок 1
  • дубоко 1
  • дуван 1
  • дувана 1
  • дуванског 1
  • дуго 2
  • дугог 1
  • дугуљасте 1
  • дуд 1
  • дудови 1
  • дудом 1
  • дудук 1
  • дуже 1
  • дужност 1
  • дуња 1
  • дуњама 1
  • дурашна 1
  • дућан 1
  • духа 1
  • душа 1
  • душе 3
  • душмани 2
  • душу 1
  • ђаво 1
  • Ђипих 1
  • Е 2
  • Еве 1
  • ево 1
  • Ево 7
  • еспапом 1
  • Ето 6
  • Ех 4
  • жалим 1
  • жара 1
  • жарку 1
  • жацну 1
  • жеге 1
  • жегом 1
  • желела 1
  • жеље 2
  • жељно 1
  • жељу 1
  • жена 4
  • Жене 1
  • жене 3
  • Жено 1
  • женска 1
  • женско 2
  • жив 1
  • жива 3
  • живеле 1
  • живели 1
  • живо 1
  • живот 5
  • живота 3
  • животу 3
  • жилава 1
  • жмиркавим 1
  • жмурећи 1
  • жубор 1
  • жубораше 1
  • жуборења 1
  • жубори 1
  • жута 1
  • за 47
  • За 5
  • забацајући 1
  • забацила 1
  • забезекнуто 1
  • заборави 1
  • заборавити 1
  • забуну 1
  • заваљеним 1
  • заваљеном 1
  • завежљај 2
  • завежљају 1
  • завесе 1
  • заврнула 1
  • завучем 1
  • завученим 1
  • загасиш 1
  • Загледах 1
  • загњурим 1
  • Загрејан 1
  • загрцну 1
  • загуши 1
  • загушљив 1
  • задах 1
  • задовољан 1
  • задовољно 2
  • задовољну 1
  • задовољства 1
  • задовољство 1
  • задовољством 1
  • задремала 2
  • задржавам 1
  • задржиш 1
  • задужи 1
  • задушнице 1
  • задушницу 1
  • зађе 1
  • зађох 1
  • зажарено 1
  • зазирући 1
  • заигра 1
  • заиста 1
  • заједно 7
  • зајечаше 1
  • заклањаше 1
  • заклињао 1
  • заклопити 1
  • заклопих 1
  • заклопце 1
  • закрчиле 1
  • залогај 2
  • Залогаји 1
  • залутале 1
  • Замишљен 1
  • занела 1
  • занемарена 1
  • занесе 1
  • занихав 1
  • заносећи 6
  • заноси 1
  • заносим 1
  • заобљене 1
  • заокруглиле 1
  • заокруглио 1
  • запева 1
  • запевам 1
  • запираху 1
  • запита 1
  • запиткивали 1
  • запиткује 1
  • заплаче 1
  • запљускује 1
  • Започињао 1
  • запрепастиш 1
  • зар 3
  • Зар 7
  • зари 1
  • зарфови 1
  • засео 1
  • засити 1
  • засјаје 1
  • заспалу 2
  • заспим 1
  • заспимо 1
  • заспиш 1
  • заста 1
  • застаде 2
  • застајкивала 1
  • застајкујући 1
  • застрти 1
  • засузило 1
  • засуканим 1
  • затварајући 1
  • затвори 2
  • затворила 1
  • затворимо 1
  • затегнуте 1
  • затегнуто 1
  • затим 1
  • Затим 1
  • затицах 1
  • затичеш 1
  • Затичеш 1
  • Зато 2
  • зато 3
  • затребати 1
  • Заћутасмо 1
  • заударала 1
  • заузети 1
  • заустави 1
  • зауставих 1
  • зауставиш 1
  • заустављала 1
  • заустављаше 1
  • захвали 1
  • заходило 1
  • зацрвенивши 1
  • зачуђено 5
  • зашта 2
  • зашто 1
  • зашумори 1
  • збацила 1
  • збиљу 1
  • зближисмо 1
  • због 2
  • збори 1
  • збуни 2
  • збуњено 1
  • звала 1
  • звао 3
  • Зверала 1
  • звон 1
  • зврјање 1
  • зготовите 1
  • згрчена 1
  • згрчене 1
  • згрчи 2
  • згурен 1
  • згурена 1
  • згури 1
  • згурим 1
  • згурише 1
  • здравља 1
  • зелена 1
  • зеленила 1
  • зеленило 2
  • зеленилу 1
  • зелено 1
  • земља 2
  • земље 2
  • земљу 2
  • зид 9
  • зида 2
  • зидана 1
  • зидова 1
  • зидове 1
  • зидом 1
  • Зима 1
  • зиме 1
  • зими 1
  • зимски 1
  • златне 1
  • златно 2
  • зли 1
  • зло 1
  • зловољан 2
  • злураде 1
  • злурадошћу 1
  • зна 4
  • знала 2
  • знали 1
  • Знам 1
  • знам 11
  • знане 2
  • знани 1
  • знао 11
  • Знао 4
  • знаћеш 1
  • Знаш 3
  • знаш 6
  • зноју 1
  • Зове 1
  • зове 3
  • зовем 3
  • зову 1
  • зрака 1
  • зрелости 1
  • зрео 1
  • зуба 1
  • зуји 1
  • зурле 2
  • зуцкају 1
  • и 549
  • И 77
  • иглом 1
  • играјући 1
  • играше 1
  • игре 1
  • иде 4
  • Идем 1
  • идем 3
  • идеш 2
  • Иди 3
  • идол 1
  • иду 1
  • идући 2
  • из 40
  • Из 8
  • иза 4
  • изазивах 1
  • избацујући 1
  • Избегавала 1
  • избегавање 1
  • избегао 1
  • избивала 1
  • избијала 1
  • избила 1
  • избило 1
  • избодени 1
  • извадила 1
  • Извалих 1
  • извијаше 1
  • изводи 1
  • извора 1
  • изврсно 1
  • извученим 1
  • Изгледа 1
  • изгледало 4
  • изгледаше 1
  • изгубим 1
  • изгубише 1
  • изгубљено 1
  • издавајући 1
  • издаваше 1
  • ИЗДАЊЕ 1
  • издахнем 1
  • издахну 1
  • издигле 1
  • издигнувши 1
  • изиђе 6
  • изиђем 2
  • изиђеш 1
  • Изиђи 1
  • Изиђох 3
  • изиђох 4
  • изјаве 1
  • излазимо 1
  • излепљени 1
  • излете 1
  • излетимо 1
  • измахну 1
  • изнемогав 1
  • износе 1
  • износити 1
  • изокретање 1
  • изразитије 1
  • изредим 1
  • икада 2
  • икона 1
  • иконом 1
  • или 9
  • им 3
  • Има 1
  • има 6
  • Имају 1
  • имала 3
  • имали 2
  • имам 1
  • Имам 2
  • имамо 1
  • Имамо 1
  • имања 2
  • имање 3
  • имањем 1
  • имао 1
  • Имао 1
  • имах 1
  • имаш 3
  • име 1
  • интересује 1
  • ипак 3
  • исечено 1
  • исказао 1
  • искреног 1
  • искривудао 1
  • искрпљене 1
  • искрпљеним 1
  • искру 1
  • испаде 1
  • испала 1
  • испијена 2
  • испит 2
  • исплакане 1
  • исплаћуј 1
  • испод 3
  • Испратих 1
  • испратиш 1
  • Испрва 1
  • испред 1
  • Испред 1
  • испрекиданим 1
  • испружих 1
  • испружиш 1
  • испуни 1
  • испунила 2
  • испунио 1
  • испуниш 1
  • испуњава 1
  • испуњене 1
  • испуњени 1
  • испуцаним 1
  • испуцаних 1
  • истина 2
  • истини 1
  • истински 1
  • истицала 1
  • истицаше 2
  • исто 2
  • истој 1
  • истрајна 1
  • истрајније 1
  • истрже 2
  • ићи 1
  • их 4
  • ишао 1
  • Ишла 1
  • ишла 4
  • ишле 2
  • ишли 2
  • ишчекиваше 1
  • Ја 26
  • ја 50
  • јабукама 1
  • јавља 1
  • Јавља 1
  • јагодицама 1
  • јак 1
  • јако 5
  • јасно 1
  • јастуке 1
  • јастуци 1
  • јаук 1
  • јача 1
  • Јаче 1
  • јаче 5
  • јачи 1
  • јачине 1
  • јачином 1
  • је 174
  • Је 2
  • једа 1
  • једак 1
  • Једва 2
  • једва 5
  • једе 5
  • једем 2
  • једемо 1
  • једеш 3
  • једини 1
  • једино 1
  • једих 1
  • Једна 1
  • једна 2
  • једнако 7
  • једне 2
  • Једно 1
  • једно 4
  • једног 1
  • једној 1
  • једнолика 1
  • једном 4
  • једну 2
  • једом 1
  • једра 2
  • језик 1
  • језици 1
  • Јела 1
  • јела 4
  • јелек 1
  • јелеку 1
  • јело 3
  • јелом 2
  • Јер 8
  • јер 9
  • Јерусалима 1
  • Јесам 1
  • јеси 1
  • јести 1
  • јецаш 1
  • јечаше 1
  • јо 1
  • јој 27
  • јорган 2
  • Још 2
  • још 23
  • јуре 1
  • Јуре 1
  • јурење 1
  • јутро 3
  • јутрос 1
  • јутру 3
  • к 10
  • ка 2
  • каву 1
  • кад 46
  • Кад 7
  • када 2
  • каже 2
  • кажем 7
  • кажи 2
  • Кажи 2
  • казао 2
  • казати 1
  • казиван 1
  • казује 5
  • кајмакаме 1
  • кајсија 1
  • кајсије 1
  • кајсијом 1
  • Каква 1
  • каква 2
  • какве 2
  • каквом 1
  • како 28
  • Како 6
  • калдрми 1
  • камен 2
  • каменова 1
  • каменове 1
  • каменчића 1
  • камо 1
  • кандило 1
  • кандилом 1
  • као 55
  • Као 8
  • капа 1
  • капи 1
  • Капија 1
  • капији 1
  • капију 1
  • капља 1
  • капу 2
  • капут 1
  • касапски 1
  • каткад 1
  • кафане 1
  • кафану 1
  • кашаљ 2
  • кашике 1
  • квасећи 1
  • кестеновима 1
  • кестење 1
  • кидала 1
  • кипио 1
  • китила 1
  • клатећи 2
  • клатиш 1
  • клекну 1
  • клепетуша 1
  • кликну 1
  • клима 1
  • клицао 1
  • кличем 1
  • клону 1
  • клонулу 1
  • клупа 1
  • књиге 1
  • књигу 1
  • КЊИЖАРА 1
  • ко 14
  • Ко 3
  • коврчасте 1
  • ковчег 1
  • ког 2
  • Кога 1
  • кога 7
  • код 21
  • коже 2
  • кожу 1
  • која 8
  • које 10
  • којекакве 1
  • који 16
  • којим 2
  • којима 3
  • којих 3
  • Којо 3
  • којој 2
  • којом 1
  • коју 4
  • кокошкама 1
  • колена 3
  • коленима 1
  • колика 1
  • Колико 3
  • колико 4
  • Кољ 1
  • комад 1
  • коме 2
  • комшијама 1
  • комшије 2
  • комшијских 1
  • комшилука 1
  • комшилуку 4
  • конака 1
  • корак 1
  • корито 1
  • корпама 1
  • коса 3
  • косе 4
  • коси 1
  • косице 1
  • косом 1
  • Кости 1
  • костима 1
  • Косто 1
  • косу 1
  • кошуља 1
  • Кошуља 1
  • кошуље 1
  • кошуљи 1
  • кошуљу 2
  • крај 2
  • краја 1
  • крајевима 2
  • красну 1
  • кратке 1
  • кратко 1
  • кратком 1
  • краће 1
  • крв 1
  • крви 2
  • кревет 1
  • кревету 1
  • кретао 1
  • креташе 1
  • креће 1
  • крештав 1
  • крештећи 1
  • кржљаво 1
  • крив 4
  • кријумчар 1
  • кријући 4
  • крикну 1
  • крило 4
  • крилу 4
  • кришом 3
  • кркљање 1
  • Кркљање 1
  • кров 1
  • кровове 1
  • Кроз 2
  • кроз 8
  • кројиш 1
  • крупне 1
  • крушака 2
  • крушкама 1
  • крушке 1
  • крхале 1
  • крхање 1
  • крчити 1
  • кршећи 2
  • кћи 1
  • кувану 1
  • Куда 1
  • куда 2
  • кујне 2
  • кујну 1
  • кукавичлуком 1
  • кума 1
  • кумиш 1
  • купио 1
  • купиш 1
  • куршума 1
  • кућа 3
  • куће 19
  • Кући 1
  • кући 7
  • кућица 1
  • кућом 1
  • кућу 4
  • кухинска 3
  • ладно 1
  • лак 3
  • лаке 1
  • лаки 1
  • лаким 1
  • лако 3
  • лакта 1
  • лактове 1
  • лактом 1
  • лаку 1
  • Ларма 1
  • леве 1
  • Левим 1
  • лево 1
  • леву 2
  • легох 1
  • леђа 1
  • леђима 1
  • леже 1
  • лекова 1
  • лепо 6
  • лепоту 1
  • лепу 1
  • лепше 1
  • лепшим 1
  • лет 1
  • лета 1
  • лете 1
  • летети 1
  • летњег 1
  • лешкарио 1
  • ли 28
  • лица 1
  • Лице 2
  • лице 9
  • лицу 2
  • лично 1
  • лишће 3
  • ложила 1
  • лоза 1
  • лојане 1
  • ломио 1
  • луга 1
  • луд 1
  • Луд 1
  • луда 2
  • лук 1
  • лула 1
  • лупа 1
  • љ 1
  • љубав 1
  • љубави 3
  • љубим 1
  • љубити 1
  • љубљах 1
  • љубљаше 1
  • љубљен 1
  • људе 1
  • Људи 1
  • људи 2
  • људска 1
  • љут 2
  • љути 5
  • љутим 1
  • љутито 1
  • љутиш 2
  • ма 2
  • магле 1
  • магли 1
  • маглицом 1
  • мађија 1
  • мајка 17
  • Мајка 3
  • мајке 4
  • мајко 1
  • Мајко 1
  • мајком 3
  • мајчина 1
  • макнем 1
  • мала 3
  • мале 3
  • малена 1
  • мали 3
  • мало 12
  • Мало 2
  • малој 1
  • маља 1
  • мангал 1
  • мангалу 1
  • Мани 1
  • марамице 1
  • марамицом 1
  • мараму 1
  • Марија 5
  • масе 1
  • матер 6
  • матере 6
  • матери 6
  • материна 1
  • материне 1
  • материним 1
  • материном 1
  • материну 1
  • матером 1
  • Мати 11
  • мати 27
  • мах 2
  • маха 1
  • маховина 2
  • мачка 1
  • маштајући 1
  • ме 89
  • Мека 1
  • мека 3
  • меке 2
  • мекота 1
  • мекши 2
  • Мене 1
  • мене 33
  • мени 11
  • мењали 1
  • Месец 1
  • месец 4
  • месеца 1
  • Месечева 1
  • Месечина 1
  • месечина 4
  • месечине 2
  • меснато 1
  • места 2
  • местимице 2
  • место 6
  • меташе 1
  • мете 1
  • метем 1
  • метла 1
  • метлу 1
  • метне 1
  • метну 1
  • мету 1
  • мећеш 2
  • Ми 2
  • ми 78
  • мила 1
  • милећи 1
  • мили 2
  • милину 1
  • миловања 2
  • милост 2
  • милујући 1
  • миља 1
  • миљем 1
  • мимиком 1
  • миндерлуцима 1
  • минтан 1
  • минтана 1
  • минтанима 1
  • минтану 2
  • миран 1
  • мирис 2
  • мириса 1
  • мирисом 1
  • миришљава 1
  • мирним 1
  • мирно 1
  • мислећи 2
  • мисли 3
  • мислила 1
  • мислим 1
  • мислио 2
  • мислиш 2
  • мицаху 1
  • мишевима 1
  • мишљах 1
  • Млад 1
  • млади 2
  • младих 1
  • младом 1
  • младост 1
  • Младост 1
  • младости 4
  • много 3
  • мном 3
  • мог 1
  • мога 3
  • могао 7
  • могах 3
  • могаше 1
  • могла 3
  • могу 11
  • могући 1
  • модро 2
  • можда 3
  • може 4
  • Можеш 1
  • Мој 2
  • мој 9
  • моја 10
  • Моја 5
  • Моје 1
  • моје 13
  • моји 2
  • мојим 2
  • мојих 1
  • мојој 1
  • моју 4
  • моли 4
  • Молила 2
  • Молим 1
  • Молимо 1
  • молиш 2
  • мољаше 1
  • Момак 1
  • монотоно 1
  • Мопасана 1
  • Морам 1
  • мори 1
  • моташ 1
  • мотика 1
  • мотике 1
  • мотику 1
  • мотци 1
  • мрачно 1
  • мрве 1
  • мрдне 1
  • Мрзело 1
  • мрзне 1
  • мртве 1
  • мртвих 1
  • мртву 2
  • му 10
  • муви 1
  • муж 1
  • мужа 1
  • мужу 1
  • муком 1
  • мутан 1
  • муцаш 1
  • муци 1
  • мучи 1
  • мучим 1
  • Мучимо 1
  • мучио 1
  • мучиш 1
  • мучно 6
  • н 2
  • На 9
  • на 93
  • набављала 1
  • набраја 4
  • набујала 1
  • набурено 1
  • навале 1
  • навике 1
  • навлаш 1
  • наводаџику 1
  • наврелих 1
  • навреше 1
  • нагињаше 1
  • нагињеш 1
  • нагласи 1
  • нагло 1
  • нагнали 1
  • нагнула 1
  • нагнута 1
  • нагомилано 2
  • Нагох 1
  • над 2
  • надао 1
  • наде 1
  • наднице 2
  • надницу 2
  • наду 1
  • назад 1
  • назвах 1
  • наиђе 1
  • најбогатијег 1
  • најбогатију 1
  • најбоље 3
  • најбољу 1
  • највећег 1
  • највише 1
  • најгоре 1
  • најдрскијег 1
  • најлепше 2
  • најсветије 1
  • налазили 1
  • нам 5
  • нама 6
  • намеси 1
  • намештај 1
  • намештајући 1
  • намештала 1
  • намештане 1
  • намешташ 1
  • намештена 1
  • нана 1
  • Нана 3
  • нано 2
  • Нано 2
  • нанулама 1
  • напоље 1
  • напред 1
  • Напред 1
  • напуни 1
  • напуним 1
  • наравно 1
  • нарицање 1
  • народну 1
  • нарочито 1
  • нас 18
  • наслага 1
  • наслагане 1
  • насладе 1
  • наслони 2
  • наслонив 1
  • Наслонила 1
  • наслоних 1
  • наслоњена 2
  • насмеја 2
  • насмејаше 1
  • наставе 1
  • наставих 1
  • настаде 1
  • натера 1
  • натерује 1
  • натмурен 1
  • натрашке 1
  • натукох 1
  • наћи 2
  • науке 1
  • нахватала 2
  • начин 1
  • начинили 1
  • начиних 1
  • наш 1
  • наша 2
  • Наша 2
  • наше 13
  • нашег 1
  • наши 1
  • наших 1
  • нашој 2
  • Нашто 1
  • нашу 3
  • не 112
  • Не 28
  • неба 1
  • небо 2
  • невешта 1
  • невешто 1
  • него 7
  • неговала 1
  • неговање 1
  • недељу 1
  • недра 4
  • нежна 2
  • нежне 1
  • незадовољан 1
  • незаспале 1
  • неисказан 1
  • нејасни 1
  • нека 4
  • Нека 4
  • некад 1
  • некадашње 2
  • некадашњег 1
  • некадашњем 1
  • некако 2
  • неке 2
  • Неки 1
  • неки 10
  • неким 5
  • неко 7
  • неког 4
  • некога 1
  • неколико 2
  • неком 3
  • неку 4
  • нем 1
  • Нема 1
  • нема 3
  • немарљив 1
  • немате 1
  • немаш 1
  • Немаш 1
  • немогућности 1
  • Немој 3
  • немој 4
  • нему 1
  • необичног 1
  • необуздан 1
  • неодлучно 1
  • неописан 1
  • неопрану 1
  • неосетан 1
  • неосетно 2
  • непотребне 1
  • непријатно 1
  • непродатих 1
  • непротеклог 1
  • нереду 1
  • несвестицу 1
  • несигуран 1
  • Нестаде 1
  • нестајах 1
  • неће 1
  • Нећеш 1
  • нећеш 2
  • нећу 5
  • неугодна 1
  • неугодно 4
  • неугодности 1
  • нехотице 1
  • нечега 3
  • нечија 1
  • Нешто 1
  • нешто 12
  • ни 8
  • ниже 1
  • Низ 1
  • нијала 1
  • Није 1
  • није 18
  • Ниједан 1
  • Никад 4
  • никад 5
  • никакав 1
  • нико 2
  • никога 5
  • Никола 2
  • Николи 1
  • Николо 4
  • никоме 1
  • нисам 10
  • Нисам 9
  • Ниси 3
  • ниси 5
  • ниско 2
  • нисте 2
  • нису 1
  • нити 2
  • нихајући 1
  • ничега 1
  • ничке 1
  • ништа 15
  • Ништа 5
  • Но 1
  • нов 1
  • НОВА 1
  • новим 1
  • ногама 3
  • Ноге 1
  • ноге 3
  • ногом 3
  • ногу 1
  • нож 1
  • ножице 1
  • Нокте 1
  • нос 2
  • носећи 2
  • ноћ 2
  • ноћи 7
  • ноћних 1
  • ноћу 2
  • ношаше 1
  • Ну 1
  • нуткаше 1
  • ње 8
  • Њега 1
  • њега 12
  • Његова 1
  • његових 1
  • Његово 1
  • његову 1
  • њему 3
  • њен 2
  • Њене 1
  • њене 3
  • њених 1
  • њено 1
  • Њено 1
  • њеног 1
  • њеном 2
  • њива 1
  • њивама 1
  • њиве 3
  • њиви 1
  • њиву 1
  • њим 1
  • њима 3
  • њиме 1
  • њих 5
  • њихајући 2
  • њој 3
  • њом 1
  • њу 9
  • О 1
  • о 16
  • оба 1
  • обавих 1
  • обамирах 1
  • обамирући 1
  • обао 1
  • обасја 2
  • обасјам 1
  • обасјане 1
  • обасјаним 1
  • Обедише 1
  • Обећала 1
  • обешена 1
  • Обиђи 1
  • обичају 1
  • обичан 1
  • обичног 1
  • обичној 1
  • облачити 1
  • оближње 1
  • облина 1
  • обогатили 1
  • обоје 1
  • оборене 1
  • обори 1
  • оборивши 1
  • оборила 2
  • обрадујем 1
  • образ 2
  • образе 2
  • образи 2
  • образима 1
  • обузе 4
  • обузет 1
  • обучена 2
  • ова 1
  • овај 3
  • овако 2
  • овамо 2
  • овде 2
  • ове 1
  • овеће 1
  • ови 1
  • овлаш 1
  • Ово 1
  • ово 8
  • овог 2
  • овога 3
  • овој 1
  • огњиште 1
  • Огњиште 1
  • огњишту 1
  • ограђена 2
  • ограђеном 1
  • огрнух 1
  • Од 1
  • од 80
  • одбијаш 1
  • одвајаш 1
  • одвести 1
  • одговараш 2
  • одговори 3
  • одговорила 1
  • одговорио 1
  • одговорих 2
  • одгурну 1
  • одгурнув 1
  • оде 5
  • одела 1
  • одело 4
  • оделу 1
  • одем 3
  • Оди 1
  • Одједном 8
  • одлазе 1
  • одлазила 1
  • одлазио 1
  • одлазиш 1
  • одлете 1
  • одмах 7
  • одмахну 1
  • одмереном 1
  • одмицаше 1
  • одмори 2
  • одморим 1
  • однесе 1
  • однесем 1
  • однеси 1
  • односе 1
  • односећи 1
  • одоше 1
  • одрекао 1
  • одсечно 1
  • Одслужио 1
  • оженио 1
  • озбиљан 2
  • озбиљно 4
  • Озго 1
  • озебем 1
  • ознојени 1
  • ознојену 1
  • ој 1
  • Ој 2
  • ока 1
  • око 19
  • Око 2
  • окопавање 1
  • окопаваше 1
  • окренем 2
  • окрену 3
  • окренувши 1
  • окренуо 1
  • окренух 1
  • окретао 1
  • окрећући 1
  • окречена 1
  • оку 1
  • окусе 1
  • окуси 1
  • окусих 1
  • омекшам 1
  • ометај 1
  • он 19
  • Он 4
  • Она 5
  • она 50
  • онај 3
  • онако 9
  • Онда 3
  • онда 31
  • оне 9
  • Они 1
  • они 4
  • оним 1
  • ониској 1
  • оно 15
  • онога 2
  • онолико 1
  • опадача 1
  • опалих 1
  • опанцима 1
  • опасана 1
  • опере 1
  • Опереш 1
  • опет 22
  • Опет 4
  • опија 1
  • опијах 1
  • описује 1
  • опишем 1
  • опојан 1
  • опојним 1
  • оправдале 1
  • опрезнији 1
  • опрема 1
  • Опроба 1
  • опробаш 1
  • опусти 1
  • опустих 1
  • опуштеним 1
  • ораје 1
  • орасима 2
  • ори 1
  • оронуо 1
  • осветљавала 1
  • осветљаваше 1
  • осветљена 1
  • осветљује 1
  • осети 1
  • осетила 1
  • осетих 5
  • осетљива 1
  • осећај 1
  • осећаја 1
  • Осећаји 1
  • осећајима 1
  • осећајући 1
  • осећала 1
  • осећам 1
  • осећања 2
  • осећање 1
  • осећању 1
  • осећао 2
  • осећах 1
  • осећаше 1
  • осипљу 1
  • ослободих 1
  • ослободише 1
  • ослушну 1
  • осмех 1
  • осмехом 1
  • основне 1
  • особито 1
  • Остави 1
  • остави 6
  • оставила 1
  • оставих 1
  • оставља 1
  • остављала 1
  • остајала 1
  • остајем 1
  • остала 1
  • остале 1
  • Остале 1
  • остали 1
  • осталима 2
  • осталих 1
  • остало 1
  • остане 2
  • останем 1
  • останемо 1
  • останеш 1
  • остатак 1
  • остати 1
  • осуства 1
  • осушену 1
  • отац 1
  • Отац 2
  • отворено 1
  • отвори 2
  • Отворио 1
  • отворих 1
  • отеше 1
  • отицала 1
  • отишли 1
  • отишло 1
  • откинуто 1
  • откопчала 1
  • откријем 1
  • Отпоче 1
  • отпоче 3
  • отпочеше 1
  • отпочиње 1
  • отпочне 1
  • отпочнем 1
  • отпочну 1
  • отресем 1
  • отресох 1
  • отрча 1
  • отрчиш 1
  • ох 3
  • Ох 7
  • охолим 2
  • оцем 1
  • оцртаваху 1
  • очајног 1
  • Очи 1
  • очи 9
  • очима 2
  • очистио 1
  • очњи 1
  • ошинувши 1
  • оштар 2
  • оштрије 1
  • оштрим 1
  • оштро 2
  • Па 17
  • па 38
  • пада 1
  • падају 1
  • падало 1
  • падати 1
  • паде 6
  • падне 3
  • падоше 1
  • пазећи 1
  • пазухе 1
  • пазухом 1
  • пале 1
  • палцем 1
  • памет 1
  • памети 1
  • памтим 2
  • памук 1
  • папучицама 1
  • пара 1
  • паре 2
  • парова 1
  • парче 1
  • пас 3
  • паса 1
  • пастирска 1
  • патим 1
  • патке 1
  • пахуљице 1
  • паше 1
  • певаху 2
  • Певаш 1
  • певаше 2
  • пегама 1
  • пелене 1
  • персијски 1
  • песма 3
  • песме 2
  • песму 2
  • песнице 1
  • пет 1
  • петли 2
  • пећи 1
  • Пећи 1
  • печали 1
  • пече 1
  • Пече 1
  • пешкире 1
  • пиленце 1
  • пипам 1
  • писала 1
  • писано 1
  • Писано 1
  • писма 1
  • пита 2
  • питајући 1
  • питали 1
  • питам 5
  • питах 1
  • питаш 3
  • пити 1
  • пиће 1
  • пићем 1
  • пиштале 1
  • пиштати 1
  • пиштећи 1
  • Плаве 1
  • плавим 1
  • плакала 2
  • плаках 1
  • плакаше 2
  • пламен 1
  • плану 1
  • планух 2
  • платна 1
  • платно 2
  • плач 5
  • плаче 3
  • Плачем 1
  • плачеш 1
  • плачи 2
  • плашила 1
  • плашљиве 1
  • плашљиво 3
  • плашње 1
  • плашњом 1
  • плела 2
  • плеснива 1
  • плесниве 1
  • плетива 1
  • плетивом 1
  • плота 1
  • плотом 1
  • плоче 1
  • пљоснате 1
  • По 2
  • по 28
  • побегнеш 1
  • побеже 1
  • побледе 1
  • побледело 1
  • побојах 1
  • повађаше 1
  • повезана 1
  • повезане 1
  • поверења 1
  • повијено 1
  • повијеш 1
  • повлад 1
  • поводећи 1
  • повој 1
  • поврати 1
  • повратим 1
  • повратих 1
  • повучена 2
  • повучено 1
  • погађале 1
  • поглед 4
  • погледа 6
  • Погледах 5
  • погледе 1
  • погледи 1
  • погледом 3
  • погледу 1
  • погнута 1
  • погнуте 4
  • погодиш 1
  • погурена 2
  • погурено 1
  • под 7
  • пода 1
  • подавала 2
  • подаваше 1
  • Подајеш 1
  • подаље 1
  • подбрадак 1
  • подбухло 1
  • подвивши 1
  • Подвила 1
  • подвих 1
  • подетињи 1
  • подигла 1
  • Подметало 1
  • подмећући 1
  • подранку 1
  • подскакујући 1
  • подсмех 1
  • подстицане 1
  • поду 1
  • Подузе 1
  • пође 2
  • пођох 1
  • пођу 1
  • пожели 1
  • пожутела 1
  • позва 1
  • поздрава 1
  • поздраве 1
  • позлаћени 1
  • познавало 1
  • познавао 1
  • Познаје 1
  • познаника 1
  • познати 1
  • појави 1
  • појаса 1
  • појасима 1
  • Покајах 1
  • поклон 1
  • поклонила 1
  • поклопиш 1
  • поклопљена 1
  • покривач 1
  • покривен 1
  • покривено 1
  • покрила 1
  • покровцу 1
  • полагала 1
  • полазак 1
  • полазили 1
  • Полако 1
  • полако 8
  • полијеш 1
  • Положио 1
  • полу 1
  • полуотворене 1
  • полутами 1
  • полутаму 1
  • поља 2
  • поље 1
  • пољу 1
  • пољубац 3
  • пољуби 1
  • пољубим 2
  • помагала 1
  • помажући 1
  • помакли 1
  • помакнемо 1
  • пометем 1
  • помеша 1
  • помешана 1
  • помешаним 1
  • помешано 2
  • помињем 1
  • помисли 1
  • помодрели 1
  • помоћи 1
  • помрачено 1
  • понашању 1
  • понесе 1
  • понесем 1
  • понеше 1
  • понизан 1
  • понизна 1
  • понизно 4
  • поновиш 1
  • поносила 1
  • поносили 1
  • поносит 1
  • поносито 1
  • поносна 1
  • поносно 1
  • поњава 1
  • поплавили 1
  • Поправљао 1
  • поражаваше 1
  • Поражен 1
  • порђалим 1
  • поред 3
  • порекла 1
  • порекло 1
  • породица 1
  • породице 2
  • портом 1
  • посади 1
  • посадих 1
  • посао 1
  • посед 1
  • поскочи 1
  • поскурица 1
  • поскурице 2
  • послала 2
  • послао 1
  • после 10
  • После 12
  • последње 1
  • послетку 1
  • послове 2
  • послу 1
  • посрну 1
  • посрнусмо 1
  • поста 1
  • постаде 2
  • постадосмо 1
  • постајало 1
  • постају 1
  • постала 1
  • постанем 1
  • постао 1
  • постеље 1
  • постељу 3
  • постоја 1
  • поступим 1
  • посуђе 1
  • потамнеле 1
  • потмуло 1
  • Поток 1
  • поток 6
  • потока 5
  • потоком 1
  • потпуно 1
  • потребе 1
  • потресен 1
  • поуздањем 1
  • поцепан 1
  • поцрвене 1
  • поцрнеле 1
  • поцрнело 1
  • поцрнелој 1
  • почађале 1
  • почађалом 1
  • поче 11
  • почела 1
  • почеле 1
  • Почесмо 1
  • почетак 1
  • почетка 2
  • почех 1
  • почеше 8
  • почиње 1
  • почињу 1
  • почистила 1
  • почнем 1
  • пошаље 1
  • пошао 1
  • пошло 2
  • пошље 1
  • пошто 5
  • поштовани 1
  • поштовање 1
  • правдати 1
  • право 2
  • праг 1
  • прадеде 1
  • празан 1
  • прашење 1
  • прва 1
  • прве 1
  • Први 1
  • први 7
  • Прво 2
  • прво 3
  • првобитним 1
  • пре 8
  • пребацих 1
  • превија 1
  • превијају 1
  • превијајући 1
  • превукле 1
  • пред 8
  • преда 1
  • предака 1
  • предала 1
  • преданости 1
  • предмета 1
  • предузимала 1
  • предузимао 1
  • Пређох 1
  • презривог 1
  • прекида 2
  • преклопи 1
  • Преко 1
  • преко 6
  • прекора 1
  • прекрстио 1
  • прекрштеним 2
  • прелазило 1
  • прелазим 1
  • Прелазиш 2
  • прелазу 1
  • прелива 1
  • прелиставати 1
  • премирах 1
  • преобрази 1
  • преостало 1
  • препаде 1
  • препадне 1
  • препадох 1
  • преплашено 1
  • пресвисну 1
  • пресвукоше 1
  • пресрећна 1
  • престајеш 1
  • престрашеног 1
  • претвори 1
  • претура 1
  • претци 1
  • при 2
  • прибирајући 1
  • приближаваше 1
  • приближи 1
  • приближиваше 1
  • прибра 1
  • прибрах 1
  • привлачих 1
  • привукох 2
  • пригрливши 1
  • пригрљену 1
  • пригрљивала 1
  • приђе 2
  • приђи 1
  • Приђох 2
  • Приђоше 1
  • призвани 1
  • приземна 1
  • призивала 1
  • пријатељству 1
  • пријатно 1
  • прилази 1
  • Прилазим 1
  • прилично 1
  • примедбе 1
  • приметно 2
  • принесох 1
  • припали 1
  • припијену 1
  • приправите 1
  • прислоњено 1
  • пристанеш 1
  • приступити 1
  • приступих 1
  • притвориш 1
  • притисла 2
  • Прича 1
  • прича 4
  • причају 1
  • причајући 1
  • причати 1
  • прљавој 1
  • пробала 1
  • пробија 1
  • пробијаше 1
  • пробирам 1
  • пробираш 1
  • пробуди 1
  • пробудим 1
  • пробудиш 2
  • проведе 1
  • провела 1
  • провириваше 1
  • проводила 1
  • провући 1
  • прогуташ 1
  • Продаде 1
  • Продали 1
  • продао 1
  • продреш 1
  • продужио 1
  • прође 3
  • прођеш 1
  • прозор 1
  • прозора 1
  • прозоре 1
  • прозори 1
  • Прозори 1
  • прозором 1
  • проклета 1
  • пролазили 1
  • пролазом 1
  • пролепшала 1
  • промене 1
  • промиче 1
  • промуклим 1
  • промуца 1
  • пропаде 1
  • пропала 1
  • пропао 1
  • пропи 1
  • просиоце 1
  • просјаци 1
  • проспавам 1
  • прости 1
  • простој 1
  • простре 1
  • протепаш 1
  • проткан 1
  • протрше 1
  • проћи 1
  • процвату 1
  • прочитао 2
  • прочиташ 1
  • прошапта 1
  • прошаптавши 1
  • прошапташе 1
  • проширио 1
  • Прошло 1
  • прса 2
  • прсти 1
  • Прсти 1
  • прстима 5
  • пружаху 1
  • пружаш 1
  • Пружи 1
  • Пружих 1
  • прут 3
  • прућем 1
  • псуј 1
  • Пун 1
  • пуна 1
  • пуне 1
  • пуни 3
  • пуним 3
  • пуно 1
  • пуном 1
  • пуну 2
  • пустиш 1
  • пут 6
  • пута 9
  • путовао 1
  • пуцањ 1
  • пуцање 1
  • пуцати 1
  • пуцка 1
  • пушке 1
  • пуштајући 1
  • пуштам 2
  • пшенице 2
  • пшеницу 2
  • работу 1
  • Раванице 1
  • равна 1
  • равнодушан 1
  • рад 6
  • рада 3
  • ради 10
  • радила 1
  • радиле 1
  • радим 4
  • Радите 1
  • радни 1
  • радо 1
  • радовала 1
  • радовах 1
  • радове 1
  • радост 1
  • радости 1
  • радошћу 1
  • разбацано 1
  • разбијем 1
  • разбирао 1
  • развалина 1
  • развијене 1
  • развијену 1
  • разговарале 1
  • разговарам 1
  • разговарао 1
  • разговор 3
  • разговора 1
  • разговори 1
  • разголићена 1
  • разграњавале 1
  • раздвојене 1
  • раздрага 1
  • раздраганим 1
  • раздражен 1
  • разлегао 1
  • разлије 1
  • разликујем 1
  • размести 1
  • разне 1
  • разносим 1
  • ракије 1
  • ракију 1
  • раме 1
  • рамена 2
  • рамену 2
  • ране 1
  • Рано 1
  • рано 2
  • Расипа 1
  • расипало 1
  • Раскомоћен 1
  • раскопчам 1
  • раскошна 1
  • расле 1
  • расли 1
  • распалило 1
  • распасан 1
  • распасаним 1
  • распознам 1
  • распростирале 1
  • распростире 1
  • распуста 1
  • растуреним 1
  • рафовима 1
  • рашири 1
  • раширило 1
  • ред 2
  • реденик 1
  • ређаш 1
  • рекао 1
  • рекла 1
  • рекох 10
  • рекоше 1
  • ретко 4
  • рече 9
  • речи 1
  • решио 1
  • робији 1
  • родбине 1
  • рођена 1
  • рођену 1
  • роман 1
  • ропскије 1
  • РУЖА 2
  • рујне 2
  • рука 4
  • рукавима 2
  • Рукама 1
  • рукама 4
  • руке 15
  • руковаше 1
  • руком 5
  • руку 13
  • рукујући 1
  • румен 2
  • руменије 1
  • руменило 1
  • рупи 1
  • рупу 1
  • ручак 2
  • ручамо 1
  • ручице 1
  • ручка 1
  • с 28
  • С 4
  • Са 2
  • са 37
  • сав 1
  • сагињем 1
  • сагла 1
  • Сагох 1
  • сад 10
  • Сад 4
  • сада 2
  • садашњи 1
  • садашњим 1
  • сажаљевајући 1
  • сажаљевала 1
  • сажаљевали 1
  • сажаљења 2
  • сажаљењем 1
  • Саже 1
  • сајбијама 1
  • сакријемо 1
  • саломљен 1
  • Салче 1
  • Сам 1
  • сам 73
  • сама 1
  • сами 2
  • само 30
  • Само 9
  • самотна 1
  • самоће 1
  • Сан 1
  • сан 10
  • сандук 1
  • сандуцима 1
  • сањала 1
  • сараним 1
  • сасвим 1
  • састајала 1
  • сатирем 1
  • саучешћа 2
  • саучешће 1
  • саучешћем 1
  • сахане 3
  • сахани 1
  • Сва 1
  • сва 5
  • свака 1
  • свакад 1
  • сваке 1
  • Сваки 1
  • сваки 4
  • свакидашњој 1
  • свако 1
  • сваког 4
  • сваком 1
  • свакоме 1
  • сваку 1
  • свануо 1
  • свануће 1
  • свачега 2
  • све 37
  • Све 6
  • свега 2
  • свеж 1
  • свеже 1
  • свежина 2
  • свежине 1
  • свекра 1
  • свему 1
  • свест 1
  • свет 4
  • света 1
  • светао 1
  • светећи 1
  • светили 1
  • светло 1
  • Светлост 1
  • светлост 4
  • светлости 2
  • светлуцаху 1
  • свеће 3
  • свећи 1
  • свећом 1
  • свећу 2
  • свецу 1
  • свечаном 1
  • Сви 3
  • сви 6
  • свију 1
  • свилене 2
  • свиленој 1
  • свима 1
  • свирка 1
  • свих 2
  • свога 4
  • свој 4
  • своје 4
  • својим 1
  • своју 3
  • свом 1
  • Свршаваш 1
  • Свршено 1
  • свршим 1
  • свршио 2
  • свршиш 1
  • сву 3
  • свуда 1
  • се 324
  • себе 6
  • себи 2
  • седа 1
  • Седа 1
  • седаш 1
  • седе 4
  • Седи 3
  • седиш 1
  • седох 1
  • Седох 2
  • сејмени 1
  • Сејменску 1
  • села 4
  • селу 2
  • сељачком 1
  • Сем 2
  • сенка 1
  • сенке 3
  • сенки 1
  • сенци 1
  • сео 1
  • сестра 1
  • сета 1
  • сете 1
  • Сетих 1
  • сетиш 1
  • сећам 1
  • Сећаш 1
  • си 64
  • сигурна 1
  • сигурношћу 1
  • сија 2
  • силна 2
  • силне 1
  • силно 11
  • силом 1
  • Силом 1
  • сине 3
  • синко 6
  • Сирота 1
  • сиротиња 1
  • сиротињу 1
  • сиротице 1
  • сисаше 1
  • ситница 1
  • ситнице 1
  • ситно 1
  • ситости 1
  • сишем 2
  • сја 1
  • сјајем 1
  • сјајна 1
  • сјајним 1
  • сјајно 1
  • сјаш 1
  • скаменила 1
  • скину 1
  • скинуо 1
  • склањала 2
  • склонимо 1
  • склоништа 1
  • склопило 1
  • скори 1
  • скоро 2
  • скоротечницима 1
  • скочи 1
  • скочисмо 1
  • скочих 2
  • скочиш 1
  • скривала 2
  • скривена 1
  • скривено 1
  • скривила 1
  • скрушеношћу 1
  • скувамо 1
  • скупа 1
  • скупила 2
  • скупиш 1
  • скупљена 1
  • скупљене 1
  • скупоцена 1
  • скут 1
  • скучена 1
  • Славуја 1
  • славујева 1
  • Слађе 1
  • слађи 1
  • Слатка 1
  • слатка 3
  • слатке 1
  • Слатки 1
  • слатко 1
  • слеже 1
  • слепе 1
  • слепим 1
  • слике 3
  • слику 1
  • служила 2
  • служили 1
  • служиш 1
  • Случајно 1
  • слуша 2
  • слушале 1
  • слушало 1
  • слушам 1
  • Слушам 1
  • слушао 1
  • слушаћу 1
  • слушах 1
  • сматрајући 1
  • сматрао 1
  • смежурана 1
  • смежуране 1
  • смежураних 1
  • смежурано 1
  • смејући 2
  • смело 1
  • смелости 2
  • смем 1
  • смео 2
  • сметамо 1
  • сметњи 1
  • смех 1
  • смешећи 1
  • смешиш 1
  • смо 13
  • смрзнута 1
  • смрт 1
  • смрти 1
  • сна 2
  • снага 2
  • снаге 2
  • сневамо 1
  • сневао 1
  • сневати 1
  • снег 1
  • снега 1
  • сниској 1
  • сну 1
  • собе 7
  • соби 7
  • собним 1
  • собом 2
  • собу 4
  • софре 1
  • сочна 1
  • спава 3
  • спавај 2
  • Спавај 2
  • спавала 3
  • спавате 1
  • спаваш 2
  • спаваше 1
  • спази 5
  • спазим 1
  • спазих 2
  • спомињати 1
  • спрам 4
  • спремају 1
  • спремања 1
  • спремах 1
  • спремаш 1
  • спремаше 1
  • спреми 2
  • спремила 2
  • спремити 1
  • спремна 1
  • спречавало 1
  • спроћу 3
  • спушташе 1
  • срамоту 1
  • сребрни 1
  • сребрно 2
  • сред 5
  • средиш 1
  • сретоше 1
  • среће 5
  • срећна 2
  • срећним 1
  • срећном 1
  • срећом 1
  • срећу 1
  • срна 1
  • Срце 1
  • срце 4
  • стабала 1
  • ставља 1
  • стаде 1
  • Стаде 1
  • стадох 3
  • стајала 1
  • стајали 1
  • стајало 1
  • стајао 3
  • стајах 1
  • стала 1
  • сталан 1
  • Стана 2
  • Стани 1
  • СТАНКОВИЋ 1
  • Стано 5
  • стар 2
  • стара 4
  • старе 5
  • стари 3
  • старија 1
  • старинске 1
  • старих 2
  • старо 1
  • старојковица 1
  • старом 3
  • стару 1
  • стати 1
  • ствар 1
  • стварах 2
  • ствари 3
  • сте 8
  • стеже 2
  • стигох 1
  • стид 1
  • стидела 1
  • стидљиво 1
  • стидно 1
  • стискајући 1
  • стисках 1
  • стисла 1
  • стисну 1
  • Стиснула 1
  • стиснуто 1
  • Стиснух 2
  • стоје 1
  • стока 1
  • столица 1
  • столова 1
  • стопале 1
  • стран 1
  • страна 1
  • стране 2
  • страну 4
  • страсније 1
  • страсти 1
  • Страх 5
  • страх 7
  • страха 1
  • страхом 1
  • страхопоштовања 1
  • страшне 1
  • страшно 1
  • страшног 1
  • стреја 1
  • стрепио 1
  • Стресох 2
  • строго 1
  • ступајући 1
  • Ступио 1
  • ступиш 1
  • су 29
  • сув 3
  • сува 4
  • суве 4
  • сувих 1
  • суво 2
  • сувота 1
  • суву 1
  • суд 1
  • Суда 1
  • судио 1
  • судове 2
  • сузама 1
  • Сузе 1
  • сузе 4
  • сузу 1
  • сумња 1
  • сумњом 1
  • сумрак 1
  • сунца 1
  • сунце 4
  • сурово 1
  • сусрет 1
  • сутра 1
  • сухо 1
  • Та 1
  • табаке 1
  • таваницама 1
  • тад 1
  • тада 10
  • тај 7
  • тајанствене 3
  • тајна 1
  • такав 2
  • таква 1
  • такве 2
  • таквог 1
  • Тако 1
  • тако 36
  • тамнија 1
  • тамније 1
  • тамним 1
  • тамних 1
  • тамно 1
  • тамнозелену 1
  • тамо 3
  • тањи 1
  • тарабом 1
  • тареш 1
  • тарући 1
  • твог 3
  • твога 1
  • твој 9
  • Твоја 10
  • твоја 18
  • твоје 20
  • твојим 2
  • твојој 5
  • твојом 1
  • твоју 6
  • те 94
  • тебе 29
  • Теби 1
  • теби 5
  • тежим 1
  • теја 1
  • Тек 4
  • тек 7
  • текли 1
  • тела 1
  • телом 1
  • тепања 1
  • тепсију 1
  • тера 1
  • тесне 1
  • тесном 1
  • тестије 1
  • тета 1
  • Тета 1
  • тетка 1
  • тето 2
  • Тето 2
  • тече 1
  • тешила 1
  • тешка 5
  • тешке 2
  • Тешке 2
  • тешко 5
  • ти 145
  • Ти 34
  • тим 6
  • тиме 3
  • тискају 1
  • тих 4
  • тиха 2
  • тихо 11
  • тихог 1
  • тихом 1
  • тице 1
  • тишина 2
  • тишине 1
  • тка 1
  • тканине 1
  • то 47
  • То 8
  • тобож 1
  • тобом 6
  • тог 3
  • тога 7
  • тој 2
  • ток 1
  • толике 1
  • толики 1
  • толико 6
  • толиког 1
  • том 4
  • томе 9
  • топао 1
  • топио 1
  • Топих 1
  • топла 2
  • топле 3
  • топлије 1
  • топлији 1
  • топлина 1
  • топлини 1
  • топлих 2
  • топлој 1
  • топлоте 1
  • топлоту 1
  • топлу 2
  • топола 1
  • тополе 1
  • Тополе 1
  • торбе 1
  • трава 2
  • траве 2
  • трави 1
  • траву 3
  • трага 1
  • тражи 1
  • тражила 1
  • тражиш 1
  • тргла 1
  • тргне 2
  • тргнем 1
  • трговали 1
  • трговац 2
  • тргох 4
  • треба 1
  • требати 1
  • тренутка 1
  • тресе 1
  • тресеш 1
  • тресох 1
  • треће 1
  • трешње 1
  • трже 7
  • трзавицу 1
  • трка 1
  • тром 1
  • тронуто 2
  • трошна 1
  • трудиле 1
  • трудиш 1
  • труло 1
  • трчала 1
  • трчећи 1
  • трчиш 1
  • трчкараш 1
  • ту 7
  • Туга 1
  • туга 2
  • туге 4
  • тугом 1
  • тулузином 1
  • тупо 2
  • туробно 1
  • турских 1
  • тутњи 1
  • туче 1
  • ће 14
  • ћеманета 1
  • ћемо 5
  • ћерко 3
  • ћеш 6
  • ћилим 1
  • ћилимом 1
  • ћу 7
  • ћутао 2
  • ћутећи 2
  • ћути 2
  • Ћути 3
  • у 149
  • У 16
  • убеђивао 1
  • убило 1
  • убитачне 1
  • уведе 1
  • Увек 4
  • увек 9
  • УВЕЛА 2
  • уверена 1
  • увив 1
  • Увиђао 1
  • увијене 1
  • увијени 1
  • увила 1
  • Увиле 1
  • увуче 1
  • увучена 1
  • увученим 1
  • угађањем 1
  • угађаш 1
  • угасило 2
  • угибале 1
  • Угибање 1
  • угибаше 1
  • углед 1
  • угну 1
  • угнуте 1
  • угошћен 1
  • угрејана 1
  • удајеш 1
  • удала 1
  • удаљим 2
  • удао 1
  • удар 1
  • ударати 1
  • удараше 1
  • удари 1
  • удварача 1
  • удри 1
  • Уђе 1
  • уђе 5
  • уђох 1
  • Уђох 2
  • уживајући 1
  • уз 10
  • уза 2
  • узаврео 1
  • узалуд 1
  • Узалуд 3
  • узбуђена 1
  • узбуђења 1
  • узвик 1
  • узвикнух 1
  • уздахнувши 1
  • уздигла 1
  • уздигнем 1
  • уздигнута 2
  • уздигнутим 1
  • Уздигох 1
  • уздигоше 1
  • уздизале 1
  • уздржаваше 1
  • уздржим 1
  • уздрхта 2
  • Узе 1
  • узе 6
  • узедоше 1
  • Узедоше 1
  • узела 2
  • Узех 1
  • узеше 1
  • узима 3
  • узимајући 1
  • узимала 1
  • узимам 3
  • узимаш 2
  • узме 2
  • узмеш 1
  • узми 1
  • узму 1
  • узнемирава 1
  • укопан 1
  • укочено 2
  • укрштавали 1
  • укрштаних 1
  • укуснија 1
  • улагивање 1
  • улагују 1
  • улази 1
  • Улази 2
  • уласкано 1
  • улицама 1
  • Улице 1
  • улице 3
  • уличног 1
  • улогу 1
  • умеси 1
  • умирао 1
  • умирила 1
  • уморен 1
  • Уморила 1
  • уморна 1
  • умре 2
  • Умре 2
  • умрла 1
  • умрли 1
  • умро 2
  • Унапред 1
  • унезверено 1
  • унук 1
  • Унутра 1
  • уоквирене 1
  • уочљивије 1
  • упијеним 1
  • Упила 1
  • уписа 1
  • упита 10
  • упиташе 1
  • упитно 1
  • упих 1
  • уплакано 1
  • уплашен 1
  • уплашена 1
  • уплашено 5
  • уплаших 1
  • Уплаших 1
  • упрљаш 1
  • упропастио 1
  • упути 2
  • уредност 1
  • усахнуо 1
  • уска 1
  • уске 1
  • Усклици 1
  • Ускрс 1
  • уснама 2
  • усне 6
  • уснице 1
  • успомена 1
  • успомене 1
  • успоменом 1
  • Уста 2
  • уста 5
  • устадох 2
  • устајала 1
  • устајем 2
  • устала 1
  • устали 1
  • устанем 1
  • устима 4
  • утапкивати 1
  • утеши 1
  • утешили 1
  • утешне 1
  • утискивао 1
  • утиша 2
  • утишавала 1
  • утопљавала 1
  • утркујем 1
  • Ух 2
  • Ухвати 1
  • ухвати 2
  • уче 1
  • учења 1
  • учење 2
  • учи 1
  • учила 1
  • учини 2
  • Учио 1
  • учиш 2
  • учмао 1
  • ушију 1
  • филизење 1
  • х 1
  • Ха 1
  • ха 2
  • хајде 3
  • Хајде 3
  • хајдемо 1
  • Хајдемо 1
  • Хајдучку 1
  • хаљине 1
  • хартије 1
  • хартијом 1
  • хаџилук 1
  • Хвала 1
  • хвала 3
  • хитра 1
  • хитро 2
  • хладан 1
  • хладна 1
  • хладним 1
  • хладно 3
  • хладну 2
  • хладовина 3
  • Хладовине 1
  • хлеб 1
  • хлеба 1
  • ход 2
  • хоће 3
  • хоћеш 7
  • Хоћу 2
  • хтеде 4
  • хтедох 2
  • Хтедох 3
  • хтела 3
  • хтео 2
  • хули 1
  • цвећа 1
  • ЦВИЈАНОВИЋА 1
  • цвркут 1
  • цевке 1
  • целе 2
  • целивах 1
  • Целим 1
  • Целог 1
  • целог 2
  • целом 1
  • целу 1
  • Цео 1
  • цео 2
  • цепам 1
  • Цигани 1
  • Циганину 1
  • Циганке 2
  • циљала 1
  • црва 1
  • црепова 1
  • цреповима 1
  • црн 1
  • црна 2
  • црница 1
  • Црно 1
  • црно 2
  • црном 2
  • црну 1
  • цртежима 1
  • чађ 1
  • чађу 1
  • чајку 1
  • Чак 4
  • чак 8
  • чанак 2
  • чанком 1
  • чарапама 2
  • Чарапе 1
  • чарапе 2
  • чари 1
  • чаршије 1
  • чаршији 2
  • чаршију 1
  • час 12
  • часно 1
  • чаше 1
  • чашицу 1
  • чега 2
  • чедо 9
  • чека 2
  • чекај 3
  • Чекај 3
  • чекам 2
  • чекамо 1
  • чекања 1
  • чекао 1
  • Чекао 1
  • Чекаћу 1
  • Чекаш 1
  • чекаш 3
  • чекрка 1
  • чело 2
  • челом 1
  • челу 2
  • чему 3
  • Често 1
  • често 4
  • честу 1
  • чивлуке 1
  • чија 2
  • чије 2
  • чијој 1
  • чилост 1
  • Чим 1
  • чиме 1
  • чини 2
  • чинила 1
  • чио 1
  • чираци 1
  • чистећи 2
  • чистила 2
  • чистим 1
  • Чисто 1
  • чисто 5
  • чистог 1
  • читав 1
  • читава 1
  • читаве 2
  • читајући 2
  • читао 1
  • читах 3
  • Читаш 1
  • чишћење 1
  • човек 5
  • човече 1
  • чохану 1
  • чу 3
  • чувала 1
  • Чувала 1
  • чудан 1
  • чудили 1
  • чудим 1
  • Чудна 1
  • чудна 2
  • Чудно 1
  • чудног 1
  • чујаше 1
  • чујно 1
  • Чула 1
  • чуло 3
  • чуо 4
  • чупавци 1
  • Чуће 1
  • чух 1
  • џамија 1
  • џбуновима 1
  • џепове 1
  • шав 1
  • шалвара 1
  • шалварама 3
  • шалваре 1
  • шалварицама 1
  • шали 1
  • шалим 1
  • шалио 1
  • шалиш 1
  • шамијом 2
  • шамију 3
  • шандуд 1
  • шану 3
  • шапћући 2
  • шевина 1
  • шест 1
  • шећером 1
  • шешир 1
  • шивења 1
  • шије 1
  • шијеш 1
  • шила 1
  • шимширова 1
  • шираху 1
  • шире 1
  • ширећи 1
  • ширио 1
  • широка 1
  • широким 1
  • широко 1
  • школе 2
  • школу 6
  • шоље 2
  • шта 16
  • Шта 9
  • штале 1
  • ШТАМПАРИЈА 1
  • Што 17
  • што 77
  • Шум 1
  • шушањ 1
  • шуште 1
10092 matches
го ли код оне старе вештице си?...{S}А, а?...{S} И опет измахну да те удари <pb n="58" /> по гл 
екај, ћерко моја, кога ћеш ти?{S} Њега, а њега? — и онда бесно, држећи те за косе, поче те удар 
— Ама, она, Бога ти, баш тебе и никога, а?</p> <p>- Ех! — одговорио бих ја и окренуо одмах разг 
ху.{S} Више бунара била је винова лоза, а на сред дворишта стари дуд „шандуд".{S} С леве стране 
кући.</p> <p>— Ех, не знам што ме чека, а све знам што прође!{S} Не гледај ти мене чедо.{S} Нан 
{S} Прелазиш преко <pb n="6" /> потока, а ручице си дигла у вис.{S} Плаве велике очи оборила си 
живот.{S} Једно, што вас је сажаљевала, а друго, што си ти служила и дворила као рођена кћи. </ 
и једнако дете утопљавала, пригрљивала, а оно сисаше комад црна хлеба.</p> <p>— Зима, Стано — р 
е дирну.{S} Мека, сочна трава набујала, а више моје главе склопило <pb n="37" /> се грање и лиш 
говарале, ти си што год шила или плела, а ја читао.{S} Све је било по старом и дани су ишли, те 
раје, кестење, трешње.{S} Доносим вама, а ви ми у мој чанак дајете од ваше пшенице и поскурица. 
са беше му празан „реденик“ од куршума, а до њега велики, касапски нож.{S} Његово црно, меснато 
Страх ме је било да ко не види и дозна, а нарочито моја или твоја мати.{S} Нисам се њих, лично, 
, како су се обогатили...{S} Прича она, а твоја мајка слуша је жељно, клима јој у повлад, а на  
7" /> <p>— Не плачи, Марија — рече она, а у њеном гласу осећаше се неко саучешће помешано са за 
арове што си спремила.{S} Говораше она, а сва беше уплашена, узбуђена и кришом, као са неким ст 
ршији!{S} Ти си била жива, брза, хитра, а твоја мати повучена, сува, увек се склањала и била у  
ним пегама.{S} Стиснула смежурана уста, а кроз кожу виде се десни.{S} Тек сада спазих да јој је 
а сам сео, прекрстио ноге и пуним уста, а ти само трчкараш, доносиш, седаш спроћу мене, подвивш 
. — Ако нисам била кума и старојковица, а друго све знам.{S} Али, што ја...{S} Ето, плаче, моли 
вог из комшилука, најдрскијег удварача, а у исто време и највећег опадача.</p> <p>Ти би се тргл 
м држи затегнуто и палцем притисла шав, а другом шије брзо, силно...{S} Њене суве руке само лет 
јка слуша је жељно, клима јој у повлад, а на лицу јој се види задовољство што моја мати то њој  
ао шта да мислим.{S} Погледах око себе, а зимски дан већ у велике свануо.{S} Кроз хладан ваздух 
а уверена о немогућности ма какве везе, а опет није хтела да прекида овај наш живот.{S} Једно,  
} Левим лактом се наслони на моје раме, а десном руком поче прелиставати књигу коју читах.</p>  
е ти полијеш све, скупиш мрве са софре, а мајка ти опере судове, размести собу, па чак нам и по 
о!{S} Ви сте сами, никога свога немате, а ево Господ вам даде ово пиленце, овога црва... па нем 
ца.{S} Али не!{S} Само си ти била дете, а не и ја.{S} Ја сам био већ зрео.{S} Но ти беше право  
а рамену мотику, у десну руку узе дете, а у леву неки суд, чини ми се с јелом, и упути се мени, 
, силно...{S} Њене суве руке само лете, а око ње разбацано по пет, шест парова готових кошуља.{ 
Твоја мати донесе што год од ваше куће, а и с оним што ми имамо, вечерамо заједно.{S} После веч 
рош.{S} Отац ти и старија сестра умрли, а ти с мајком остала.{S} Нешто од непродатих њива у сел 
. али узме њу, па је тера од куће зими, а она, нана моја слатка, да се не би чуло, да не би све 
 лет, за који мишљах да иде по васиони, а оно, у истини, кретао се по обичној, свакидашњој калд 
и већ почеше износити којекакве ствари, а наравно да сте ви у томе најгоре пролазили.{S} Подмет 
ре.{S} У вече би дошла са наднице кући, а у јутру, рано, ишла на рад.{S} То је падало у очи ком 
работу.{S} Морам њему да однесем ручак, а после у надницу. </p> <pb n="65" /> <p>— А где је он? 
„шандуд".{S} С леве стране одмах поток, а иза њега ваша башта ограђена заваљеним и испрекиданим 
е који му никад нису полазили за руком, а које је он опет предузимао више ради света, да се не  
ру и старом покровцу беше бачен јорган, а из њега уздигнута и осветљена са стране свећом виђаше 
 заходило сунце и расипало жарку румен, а хладовина већ предузимала маха над жегом; кад из топл 
иш ступајући преда ме — шта си ме звао, а?</p> <p>— Мајка те зове!</p> <p>И ти не гледећи на ме 
 тако лако казати.{S} Доста боли и ово, а камо ли и остало.</p> <p>Ја сам продужио школу.{S} Ст 
аља; подбрадак се испунио и заокруглио, а на јагодицама избила једра, <pb n="22" /> нежна румен 
разе избило је једва приметно руменило, а бујне ти коврчасте косице пале по челу и око ушију.{S 
је плела.{S} У соби се ништа није чуло, а тако и с поља.{S} Јер беше радни дан па сви отишли на 
 и постељу простре.{S} Ја и ти заспимо, а оне две наставе разговор до неко доба. </p> <pb n="14 
с на матер.{S} Као да ишчекиваше нешто, а од тога се плашила, дрхтала и застајкивала у говору.{ 
оба.{S} Испред куће био је стари бунар, а око њега <pb n="5" /> наслагане велике плоче испод ко 
е код вас што ће требати за твој испит, а што ви нисте имали...{S} И онда настаде трка, јурење, 
а, већ толико пута казиван, свој живот, а изводи порекло наше породице, описује живот и навике  
ђима на дирек, метла ти испала из руку, а ти оборивши главу, <pb n="24" /> тареш чело и намешта 
ла.{S} Нешто од непродатих њива у селу, а нешто и од наднице твоје мајке, ви две живеле сте леп 
.</p> <p>Рукама пипам око себе постељу, а она равна.</p> <p>_Ниси ти спавала!{S} И ја ћу да се  
о обасјаним и мирним висинама...{S} Ох, а у њима као да беше неке демонске, страшне насладе и з 
ише ме испуни гневом и једом.{S} Седох, а сав се тресох од неког чудног гнушања, неугодности и  
 пољубац.</p> <p>— Ти си... — протепаш, а уснама, жмурећи и не пуштајући ме тражиш моје око!</p 
ало задужи код Доктора... <pb n="51" /> А он, знаш га, жива ватра.{S} Кога дочепа у своје руке  
оше на душу душмани — Бог им судио !{S} А он? ох! није крив!</p> <p>Бранила си га тако живо, по 
кав беше твој глас.</p> <p>— Ја, ја!{S} А ти? </p> <pb n="54" /> <p>— Ето, хвала Господу!</p> < 
 <p>— Ја!{S} Што!{S} Ко ми што може!{S} А ти?...{S} И одгурнув те ногом од себе уђе он к нама,  
..</p> <p>— Ко, ко, ко?...{S} Он!...{S} А што он?{S} Што је он?{S} И њега ћу ја...{S} А ти њега 
он?{S} Што је он?{S} И њега ћу ја...{S} А ти њега, њега?{S} Чекај, ћерко моја, кога ћеш ти?{S}  
ог чистог, још непротеклог извора...{S} А овамо?{S} Ох да није било те твоје слепе преданости,  
н повој да ме повијеш, него ли то...{S} А ја њу само 'аџике, њу једну, то дете, 'аџике, имам, п 
оче дотеривати у ред одело и косу...{S} А петли певаху, хладовина биваше јача и жубор, беласкањ 
на; трава постала бујнија и тамнија.{S} А и ми смо се мењали и расли.{S} Ја и ти смо опет, свак 
шта, и као да си се тиме н поносила.{S} А имала си и зашта.{S} Јер мучно је било мојој матери п 
имназије није било ничега необичног.{S} А и тебе мајка уписа у школу, али је ти и не доврши.{S} 
ржљаво — Бог зна да ли ће да остане.{S} А она, црница, да је само видиш, синко, па душа да ти з 
 бесник бије, мучи и туче њено дете.{S} А лепо поче из почетка.{S} Он миран, ради.{S} Узе, отво 
 да би што краће исказао оно што би.{S} А било је много што-шта, што се не може тако лако казат 
и ти кришом гурала, да нико не види.{S} А кад дође дан за полазак, твоја мати дође да ми пожели 
јала би ти код нас, помажући матери.{S} А твоја мати као и пре.{S} У вече би дошла са наднице к 
чицама и повезане главе, мила си ти.{S} А ход ти је био брз и лак.{S} Како да те не памтим кад  
 целог дана, да се ори башта, поток.{S} А и глас ти дошао мекши, топлији.{S} И тада сам се закл 
ајке, ви две живеле сте лепо и тихо.{S} А ти си била увек, од свију комшијских девојчица најбољ 
учини по <pb n="12" /> вољи, милост.{S} А кад ми што год добро скувамо, онда мати пошаље, по ме 
ш да ти неку срамоту метне на главу?{S} А, ваљда чекаш некога?</p> <p>Твоја мати сагла главу, р 
ја!{S} И њу он... ох !...— грцаше ти. — А зар нам је зло мислила и говорила: „Николо, синко, не 
в осећај.</p> <p>— Да — рекох мрачно. — А зар ти нећеш да је испратиш?</p> <p>— Не могу, Бога м 
 руке пође ми у сусрет. <pb n="57" /> — А ја те, брате Косто... — па опет застаде и поче упитно 
о јутро" ти рече:</p> <p>— Умре тета? — А глас ти беше тако обичан, равнодушан.{S} Лице тамно,  
осле у надницу. </p> <pb n="65" /> <p>— А где је он?</p> <p>Ти поче да муцаш.{S} Беше ти неприј 
, тебе не беше. </p> <pb n="28" /> <p>— А Стана?... — упита зачуђено моја мајка.</p> <p>Мајка т 
велиш ти озбиљно и пружаш ми. </p> <p>— А што ти не једеш? питам те, гурајући оно у уста што ми 
 — рекох јој благо и тронуто. </p> <p>— А не трже се стидљиво она не спава ми се, него онако... 
дан тај и тај трговац казао : </p> <p>— А, ’аџике, твој унук?!...</p> <p>— Па, шта могу ја ?{S} 
дим се и питам:</p> <p>— Нано!</p> <p>— А? — тргне се она и баца рад, па <pb n="10" /> кад види 
о је, па...{S} Али она, она...</p> <p>— А ти хоћеш?</p> <p>— Хоћу — дахну она силно — што да не 
S} Мучимо се — одговорила она.</p> <p>— А не, не!{S} Добро је пошло оно.{S} Не ометај га...{S}  
ни, куда ћеш?</p> <p>Ти стаде.</p> <p>— А што ти? — упита ме зачуђено.</p> <p>Покајах се.{S} До 
ад као увек не грди, већ моли.</p> <p>— А? — промуца он. — Идем, 'аџике! — рече нагло и хтеде д 
њој пољуби руку, приђе к мени.</p> <p>— А како си ми ти? — упита ме рукујући се.{S} И за тим, и 
>Ја сам само дрхтао и стрепио.</p> <p>— А јавља ли се који — упита је мати.</p> <p>— Јавља се.{ 
p>— Изиђи, сине, да не гледаш.</p> <p>— А што?</p> <p>— Па не ваља се.{S} Млад си.</p> <p>Изиђо 
ње плота, пуцање грања и глас:</p> <p>— А чекај, ћерко мајчина.{S} Ако је 'аџика, није Бог!{S}  
има. </p> <p>— Што не спаваш ?</p> <p>— А што ти? — питам је.</p> <p>— Спавај ти чедо, спавај.{ 
нце, овога црва... па немој, синко!...“ А он само удри, псуј, вичи.{S} Мене већ што... али узме 
етар душе и лишће креће, кад месец сија а из обасјане даљине допире звон од клепетуша и тиха, ј 
е изразитије, уснице ти дођоше руменије а при крајевима тамније и оштрије...</p> <p>Опет смо се 
испунила и пролепшала.{S} Загледах даље а оно облина руку ти се истицаше доста приметно из минт 
, погурена „моташ цевке" спрам месечине а једном ногом клатиш корито у коме спаваше твоје дете. 
де месечина сија, тишина се распростире а сув, некако оштар, и као стар ваздух пуни ми груди, г 
 могу, сине, да кажем, кад ме мој човек а твој деда запита: „Жено, кога остави тамо.{S} Да се н 
, свеж, лак, да би могао да се утркујем а да пода мном земља тутњи, да кличем гледајући у сјајн 
{S} Јер он беше усахнуо, дрвеће исечено а земља гола, трошна и смрзнута.{S} Погледах ка твојој  
е.{S} Моја мајка високо, лако, поносито а твоја згрчена и заносећи се...</p> <p>Не знам шта је  
висиле на таваницама и издавајући оштар а често и загушљив задах.</p> <p>Увек је она била у тој 
цила више главе, коса око тебе у нереду а прса уздигнута и разголићена...{S} Твоја се мајка ску 
ава ми је горела, руке беху све у зноју а срце удараше тако силно, јако, да сам га и ја чуо.{S} 
чено уз зид. — Ти си, господине? — шану а неки нов, стран, понизан, учмао и безживотан твој гла 
.{S} Залогаји ми запираху, руке дрхтаху а прсти беху ознојени.{S} После вечере одмах се дигох и 
оно поштовање и углед који имах код њих а особито код твоје мајке.{S} Говорио сам себи и убеђив 
курице, хлеб, па онда кашике и виљушке (а оне ће бити сасвим непотребне, јер ћемо прстима јести 
l:id="SRP18991_C2"> <head>II.</head> <p>А после?{S} Моја мајка је желела да ја постанем оно што 
 топлих јој уста, полако заспим!</p> <p>А ти?{S} Била си сваког дана код нас.{S} Твоја мајка, и 
а ме ти зачуђено.</p> <p>— Тако!</p> <p>А пламен ми обузе бледе и суве образе.{S} Пружих руку,  
та.</p> <p>— Па не љути се, што?</p> <p>А у твојим плавим и чистим очима толико је искреног сау 
 него ли код оне старе вештице си?...{S}А, а?...{S} И опет измахну да те удари <pb n="58" /> по 
ј нас.{S} Ми никоме не сметамо.{S} Ево, ако хоћеш, још ћемо да се помакнемо, још више ћемо да с 
ш више ћемо да се сакријемо и склонимо, ако смо коме на сметњи...{S} Све ћемо, само нас не дира 
авала. — Ћути, ћути...{S} Господа имаш, ако мајке немаш...{S} Ћути, чедо моје!...</p> <p>— Нана 
ас:</p> <p>— А чекај, ћерко мајчина.{S} Ако је 'аџика, није Бог!{S} Чекај ти!...</p> <p>И затим 
ближисмо се и постадосмо једна кућа.{S} Ако твоја мати што добро умеси, она доноси нама.{S} И,  
емој.{S} Сад ћемо заједно да једемо.{S} Ако ли не? — нећу ни ја!{S} Ево, чекај! — Па брзо, хитр 
прибирајући се и бришући очи шамијом. — Ако нисам била кума и старојковица, а друго све знам.{S 
 мирно, да свака сумња одлете.</p> <p>— Ако могу... — одговори ти збуњено.</p> <p>Ја планух.</p 
да зуцкају, причају о нама, и да нас, и ако бесмо још деца, износе зли језици. </p> <pb n="21"  
 понесе.</p> <p>— Хајде, 'аџике.{S} Дај ако има што да ти понесем.</p> <p>— Па нема ништа Мариј 
 сваку моју жељу, сматрајући се срећном ако ми је испуниш.{S} За тебе бејах Бог, идол и најсвет 
Никола послао наводаџику.{S} Вели: само ако хоће, па одмах, до вечер, испит...</p> <p>— Момак д 
и.{S} Али ти беше испред мене, близу, у алеји и окопаваше млади лук чистећи га од траве.{S} Сва 
 И тек онда доносиш <pb n="16" /> јела, али највише пшенице с орасима и шећером.{S} Ја сам сео, 
х стара, већ плеснива одела, скупоцена, али пожутела платна, и свилене тканине које су почеле в 
дих, дахнух, што сам те скинуо с врата, али ме после ухвати страх.{S} Бојао сам се.{S} Поражен  
ш да спаваш? — рече му мати мало блаже, али то тако, као да има једино мени да захвали, што га  
 знао сам ја то, слушао, мислио о томе, али сам опет ћутао.{S} И мати се томе чинила невешта, ј 
, понизна, тиха, без смелости и јачине, али жилава, дурашна и истрајна до краја живота.{S} Одје 
нагло и хтеде да узме дете.{S} Саже се, али се повађаше.{S} Мати му истрже дете и позва те, да  
да јој каже:</p> <p>— Нано! не љути се, али ја не могу толики да будем.{S} Страх ме је од толик 
оноси...{S} Имају једно женско детенце, али и оно кржљаво — Бог зна да ли ће да остане.{S} А он 
{S} Хладовине истина беше доста у соби, али ипак беше и жеге која пробијаше кроз завесе у полут 
укле се влажном маглицом.{S} Приђох ти, али ме ти силно одгурну и крикну.</p> <p>— Не!{S} И поб 
огнуте главе ишла, села, узела залогај, али тако невешто као да први пут једеш.{S} Мајка те нут 
лопи му имање.{S} И дај, дај, исплаћуј, али ко ће алу да засити!{S} Продаде им све њиве и виног 
олазила си, служила нас и помагала нам, али више ми се не приближиваше онако смело и отворено.{ 
а нас.{S} Уплаших се и дигох да изиђем, али, први пут тако и оштро, с осмехом, заустави ме мати 
 сам да си то ти.{S} Хтедох да устанем, али не могах.{S} Стиснух само јаче песнице у траву и за 
здигох се на прстима да што год спазим, али од уличног високог зида не могах ништа видети.{S} П 
шко и неугодно.{S} Хтедох да се удаљим, али нисам могао.{S} Ти спази ту забуну.{S} Досети се, п 
што су те сажаљевали.{S} И ја сам знао, али сам ћутао.{S} Нисам знао шта да радим.{S} Нисам хте 
а спазих да јој је још оно старо одело, али већ уласкано.{S} Први пут, испод беле марамице око  
мајка ишла је једнако у сељачком оделу, али тебе је китила и гиздала као најбогатију.{S} Каква  
ичног.{S} А и тебе мајка уписа у школу, али је ти и не доврши.{S} После си учила да шијеш и кро 
ти осети мој врео дах и уздрхта, клону, али се брзо трже и скочи.</p> <p>— Ух! </p> <pb n="23"  
S} Нисам те сматрао за вишу од осталих, али ипак си била нешто друго, нешто, што ме је спречава 
а.{S} Узалуд си пробала да га прогуташ, али ниси могла.{S} После бризну у плач.</p> <p>— Тето,  
е, 'аџике, да видиш.{S} Ја га истина... али ти знаш боље.{S} Обиђи да видиш!</p> <p>Мати узима, 
мо удри, псуј, вичи.{S} Мене већ што... али узме њу, па је тера од куће зими, а она, нана моја  
аве.{S} Било ти је ладно, <pb n="66" /> али си ти једнако дете утопљавала, пригрљивала, а оно с 
а виша од мене.{S} Пече ме!{S} Боли!{S} Али и ја нисам свему томе био крив.{S} Јер, колико пута 
то од имања и ово наше што је, па...{S} Али она, она...</p> <p>— А ти хоћеш?</p> <p>— Хоћу — да 
ма ништа Марија.{S} Све сам послала.{S} Али хајдемо, можда ће ми уз пут што затребати.</p> <p>И 
о мало.{S} Хвала му.{S} Његова воља.{S} Али хвала му што ми бар тебе остави, тебе искру, чедо м 
 <pb n="21" /> <p>Да, били смо деца.{S} Али не!{S} Само си ти била дете, а не и ја.{S} Ја сам б 
старе жене, па јој не дају да мрдне.{S} Али 'аџика је, 'аџика!{S} Зар ће она још и такве да гле 
је душе да продреш.{S} Бојала си се.{S} Али ја сам се надао томе погледу и начиних лице тако хл 
 не беше само сан, сан и ништа више.{S} Али хвала и сну!{S} Слађе је сневати него ли збиљу глед 
 напуни га еспапом и отпоче да ради.{S} Али га ђаво натера те се мало задужи код Доктора... <pb 
е чекаш.{S} Неки су ме чак и питали.{S} Али као у шали и као сажаљевајући те.</p> <p>— Ама, она 
стадох иза грања да те видим где си.{S} Али ти беше испред мене, близу, у алеји и окопаваше мла 
ма и старојковица, а друго све знам.{S} Али, што ја...{S} Ето, плаче, моли: „Мајко, збори она,  
бих знао шта да <pb n="33" /> радим.{S} Али ти?!{S} Нисам те сматрао за вишу од осталих, али ип 
иротињу коју је већ цео свет гледао.{S} Али ко би дошао, тај је био угошћен као код најбогатије 
 ти смо опет, свакад бивали заједно.{S} Али ја, ах ја! већ почех да се заносим амбицијама које, 
} Зато сам дању бивао онако поносит.{S} Али кад падне ноћ, кад се све утиша, кад месечина бледа 
им се опет врати кући да ту останеш.{S} Али не!{S} Ниси била ти само код своје куће већ и код н 
RP18991_C3"> <head>III.</head> <p>Ах! — Али не смем да пуштам на вољу осећајима.{S} Силом их за 
ећи се.</p> <p>— 'Аџике мори!{S} Што? — али се брзо трже кад ме спази, скину капу и погледа ме  
 полако, тихо, као увек, уђе твоја мати али некако још више згурена, увучена и као са неком пла 
лих ти недра.{S} Хтедох дуже да останем али поче пуцати суво и труло грање под мојим ногама.</p 
не пуштајући ме тражиш моје око!</p> <p>Али после, у јутру, кад се пробудим, отресем тих ноћних 
хнем као што су и моји претци...</p> <p>Али мати?{S} Улази она тихо, поносно.{S} Увек обучена ч 
рану, па је тамо и Бог заборави.</p> <p>Али ја сам осећао, знао и са неком сигурношћу могао бих 
има си се ти подавала безазлено.</p> <p>Али и томе дође крај.{S} Сећаш ли се тога тренутка?{S}  
асну и развијену тек у процвату.</p> <p>Али једног дана, у први сумрак, кад је заходило сунце и 
пија је била велика, стара, са порђалим алкама, и испод ње се могаше човек провући у свако доба 
ање.{S} И дај, дај, исплаћуј, али ко ће алу да засити!{S} Продаде им све њиве и винограде.{S} О 
матери која се још више згрчи уз зид. — Ама, Марија... — поче она — хајде кад ћеш већ ту твоју  
 у шали и као сажаљевајући те.</p> <p>— Ама, она, Бога ти, баш тебе и никога, а?</p> <p>- Ех! — 
 како је она везивала...{S} Јер ми је у аманет оставила.</p> <p>И онда се сви ослободише.{S} Пр 
 Али ја, ах ја! већ почех да се заносим амбицијама које, подстицане успоменом мога „високог пор 
ад и њу гледам где погурена, у свиленој антерији, повезана црном шамијом и то тако да јој се са 
ућу где ви, у сред дворишта, на простој асури, ти и мајка спавате.{S} Ти си од топлоте збацила  
државаше их.{S} На поду, близу зида, на асуру и старом покровцу беше бачен јорган, а из њега уз 
опет, свакад бивали заједно.{S} Али ја, ах ја! већ почех да се заносим амбицијама које, подстиц 
е не би чуло, да не би свет после то... ах! она целу ноћ проведе око куће, кријући се да је ко  
х ти лаку трзавицу и топлоту тела...{S} Ах!{S} И место радости, среће, страсти, мене луда и бед 
о срна, скочиш на нашу страну.</p> <p>— Ах!{S} Ево ме! — велиш ступајући преда ме — шта си ме з 
:id="SRP18991_C3"> <head>III.</head> <p>Ах! — Али не смем да пуштам на вољу осећајима.{S} Силом 
ој не дају да мрдне.{S} Али 'аџика је, 'аџика!{S} Зар ће она још и такве да гледа?</p> <p>Ето,  
<p>— А чекај, ћерко мајчина.{S} Ако је 'аџика, није Бог!{S} Чекај ти!...</p> <p>И затим рупи у  
 жене, па јој не дају да мрдне.{S} Али 'аџика је, 'аџика!{S} Зар ће она још и такве да гледа?</ 
онизно у матер, моли је:</p> <p>— Еве, 'аџике, да видиш.{S} Ја га истина... али ти знаш боље.{S 
а знаш“ нагласи.</p> <p>— Знам ја све, 'аџике — поче твоја мајка, прибирајући се и бришући очи  
што год да јој понесе.</p> <p>— Хајде, 'аџике.{S} Дај ако има што да ти понесем.</p> <p>— Па не 
ази и узима те од ње.</p> <p>— Што је, 'аџике, не пустиш на земљу него је држиш?{S} Мало ти и о 
 ја њу само 'аџике, њу једну, то дете, 'аџике, имам, па?!“...{S} И опет је загуши плач.</p> <p> 
хну она силно — што да не?...{S}Кости, 'аџике, да одморим!{S} Расипа се по пољу...{S} Мати се д 
оли.</p> <p>— А? — промуца он. — Идем, 'аџике! — рече нагло и хтеде да узме дете.{S} Саже се, а 
са неком плашњом.</p> <p>— ’Бро јутро, 'аџике!{S} Радите ли?</p> <p>И пошто њој пољуби руку, пр 
ега...{S} Уђе он заносећи се.</p> <p>— 'Аџике мори!{S} Што? — али се брзо трже кад ме спази, ск 
ло и бризну у плач, грцајући:</p> <p>— 'Аџике, зар то?</p> <p>Пун страха, и као са неким гнушањ 
још згури и прошапта:</p> <p>— Не знам 'аџике.{S} Знаш ти њу, оде тек на неку страну, па је там 
повијеш, него ли то...{S} А ја њу само 'аџике, њу једну, то дете, 'аџике, имам, па?!“...{S} И о 
тај и тај трговац казао : </p> <p>— А, ’аџике, твој унук?!...</p> <p>— Па, шта могу ја ?{S} Дет 
</p> <p>БЕОГРАД, 1912</p> <p>КЊИЖАРА С. Б. ЦВИЈАНОВИЋА</p> </div> <pb n="2" /> <div type="title 
е лула из зуба.{S} Сви се насмејаше.{S} Баба се трже, збуни, погледа ме плашљиво и понизно.{S}  
<pb n="62" /> скочисмо око ње.{S} Једна баба ми приђе и благо рече:</p> <p>— Изиђи, сине, да не 
 затварајући врата.</p> <p>У том једној баби која беше задремала уз мангал жара, испаде лула из 
му, бабо, певаше</l> <l>Хајдучку главу, бабо, ношаше!</l> </quote> <p>— Ха-ха-ха!.. — чу се бес 
стирале...</p> <quote> <l>Низ поље иду, бабо, сејмени</l> <l>Сејменску песму, бабо, певаше</l>  
, бабо, сејмени</l> <l>Сејменску песму, бабо, певаше</l> <l>Хајдучку главу, бабо, ношаше!</l> < 
 ми је скоро за оцем умрла.{S} Зато сам бабу звао увек мајком.{S} Дакле, од целе некадашње бога 
</p> <p>И из почетка бивало ми је време бављења код куће пријатно.{S} Започињао сам неке радове 
 чак о томе и да говорим.</p> <p>Ну ово бављење кући у брзо ми је постајало <pb n="32" /> досад 
{S} Његова воља.{S} Али хвала му што ми бар тебе остави, тебе искру, чедо моје! те да има ко ће 
е испод којих је отицала устајала, црна барица, по којој патке цео дан батргаху.{S} Више бунара 
аш кад хоћеш — викнух и бацих табаке. — Баталићу школу.{S} Ето свршио сам!</p> <p>— Не, не... н 
ла, црна барица, по којој патке цео дан батргаху.{S} Више бунара била је винова лоза, а на сред 
<p>— Нано!</p> <p>— А? — тргне се она и баца рад, па <pb n="10" /> кад види да сам то ја, она о 
узбуђена и кришом, као са неким страхом бацала је кратке, тајанствене и плашљиве погледе час на 
уредност, почиње да бива монотоно, онда бацам све и једва чекам кад ћу да одем.{S} Ништа ми се  
.{S} Замишљен сам, љут, цепам хартије и бацам од једа књиге.{S} Ти долазиш тихо, на прстима и,  
бојао да је мртву видим, већ сам кришом бацао поглед кроз прозор у гостинску собу у којој она б 
 капу и погледа ме неодлучно.{S} За тим баци капу, насмеја се тупо, па, ширећи руке пође ми у с 
м и гледам, где се она скупила, на леђа бацила стару, чохану гуњу; нагнула се к свећи и нешто р 
еше предала послу.{S} На главу си овлаш бацила белу шамију да ти сунце не пече лице.{S} Била си 
отиња?{S} Ево, баш кад хоћеш — викнух и бацих табаке. — Баталићу школу.{S} Ето свршио сам!</p>  
у зида, на асуру и старом покровцу беше бачен јорган, а из њега уздигнута и осветљена са стране 
евајући те.</p> <p>— Ама, она, Бога ти, баш тебе и никога, а?</p> <p>- Ех! — одговорио бих ја и 
ам ја крив што смо ми сиротиња?{S} Ево, баш кад хоћеш — викнух и бацих табаке. — Баталићу школу 
тву, сву наду полагала на мене, и можда баш то јој је и давало снаге и онолико дугог живота.{S} 
 мучиш?“ И кад би ти осетила, да сам ја баш то исто и прочитао, оборила би брзо поглед и, зацрв 
е љути се одмах.{S} Ти се од неко време баш... — и застаде.{S} Знао сам куда је циљала.{S} То м 
, поцрнело од летњег сунца, не издаваше баш никакав осећај.</p> <p>— Да — рекох мрачно. — А зар 
/p> <p>— Јавља се.{S} Сваки дан.{S} Ево баш јутрос опет онај Никола послао наводаџику.{S} Вели: 
ала од нечега и зато скривала.{S} Твоја башта и двориште бејаху чисто голи.{S} Све што беше код 
еве стране одмах поток, а иза њега ваша башта ограђена заваљеним и испрекиданим плотом...</p> < 
д среће.{S} Певаш целог дана, да се ори башта, поток.{S} А и глас ти дошао мекши, топлији.{S} И 
је тебе имала, моја мајка само мене.{S} Баште наше биле су раздвојене потоком, преко кога се пр 
езаспале тице и друго ништа.{S} Из ваше баште ништа се није чуло.{S} Извалих се на траву.{S} По 
рнух капут и изиђох из куће.{S} Из ваше баште чујаше се удар мотике.{S} Пређох преко потока и с 
ици, смех, разговор разлегао се из ваше баште коју почеше утапкивати и крчити за игре...{S} Ја? 
нци дрвећа, бежим док не изиђем из ваше баште, па онда запевам:</p> <quote> <l>Ој вечери, ој сл 
и местимице окречена, скривала се у дну баште, и од ње се видео само кров са новим цреповима.{S 
гурношћу могао бих те наћи где у твојој башти, под дудом у трави, поклопљена ничке и увијене гл 
чисто голи.{S} Све што беше код тебе: у башти мало дрвеће; са улице оронуо зид и покривен тулуз 
оцрнеле и чађу испуњене куће са великом баштом ограђеном тарабом и пуном цвећа, старих шимширов 
ћи се, излетимо напоље, <pb n="17" /> у башту и поток, да нас сунце греје, запљускује свежина и 
а прелазим преко потока, идем кроз вашу башту, долазим пред кућу где ви, у сред дворишта, на пр 
о.{S} Испратих те.{S} На прелазу у вашу башту ти заста, окрену се и, борећи се, упита ме:</p> < 
постеље.</p> <p>— Не, не!{S} Ех, што си бедан! вели она благо.{S} Па да би ме умирила, оставља  
то радости, среће, страсти, мене луда и бедна, обузе бескрајна велика, тешка туга...{S} Сузе ми 
онда полако, кријући се у сенци дрвећа, бежим док не изиђем из ваше баште, па онда запевам:</p> 
ка <pb n="64" /> женска, понизна, тиха, без смелости и јачине, али жилава, дурашна и истрајна д 
 наша миловања којима си се ти подавала безазлено.</p> <p>Али и томе дође крај.{S} Сећаш ли се  
о, ти наши млади дани испуњени срећом и безбрижношћу.{S} Само су се наше куће сваког лета све в 
ану а неки нов, стран, понизан, учмао и безживотан твој глас препаде ме.{S} У њему не беше ни т 
p>Вратих се.{S} Топих се и нестајах.{S} Бејах луд...{S} Вече паде.{S} Месечина изиђе.{S} Нисам  
е срећном ако ми је испуниш.{S} За тебе бејах Бог, идол и најсветије биће.</p> <p>Колико пута м 
ато скривала.{S} Твоја башта и двориште бејаху чисто голи.{S} Све што беше код тебе: у башти ма 
елену воду која полако жубори, промиче, беласка се и милећи прелива се преко глатких каменчића, 
е, мртве тишине и овог тихог жуборења и беласкања воде спрам месечине.{S} Седох.{S} Дрхтао сам  
 певаху, хладовина биваше јача и жубор, беласкање воде спрам месеца одмицаше и губљаше се полак 
о, али већ уласкано.{S} Први пут, испод беле марамице око врата, видех <pb n="44" /> јој неопра 
Ти си од топлоте збацила покривач, руке беле, пуне, забацила више главе, коса око тебе у нереду 
ј слатка чекања,</l> <l>Ој ви ноћи моји бели дани!...</l> </quote> <p>Ох, па знаш ли кад те трг 
бацујући из шалвара твоје мале ножице у белим чарапама, отрчиш матери која те пошље да јој нешт 
опчала и заврнула те се виђаше мали део белих ти недра.{S} Хтедох дуже да останем али поче пуца 
е се; кад се брегови и виногради губе у беличастој магли.{S} И онда, када ја прелазим преко пот 
ихо, поносно.{S} Увек обучена чисто, са белом марамицом око врата.{S} Седа спроћу мене и пита м 
дала послу.{S} На главу си овлаш бацила белу шамију да ти сунце не пече лице.{S} Била си само у 
p>УВЕЛА РУЖА</p> <p>ДРУГО ИЗДАЊЕ</p> <p>БЕОГРАД, 1912</p> <p>КЊИЖАРА С. Б. ЦВИЈАНОВИЋА</p> </di 
 од неког чудног гнушања, неугодности и беса који <pb n="45" /> је у мени полако кипио и ширио  
реће, страсти, мене луда и бедна, обузе бескрајна велика, тешка туга...{S} Сузе ми навреше.</p> 
те целог дана слушало.</p> <p>И тако ми бесмо сви скупа, заједно.{S} Колико пута ти код нас, иг 
уцкају, причају о нама, и да нас, и ако бесмо још деца, износе зли језици. </p> <pb n="21" /> < 
ј — чекај ја њу да...{S} Што она луда и бесна мисли?!</p> <p>И одоше.{S} Моја мајка високо, лак 
, пресвисну од туге кад виде -како онај бесник бије, мучи и туче њено дете.{S} А лепо поче из п 
 кога ћеш ти?{S} Њега, а њега? — и онда бесно, држећи те за косе, поче те ударати, гурати и вод 
!</l> </quote> <p>— Ха-ха-ха!.. — чу се бесно гроктање и за тим пуцањ пушке.</p> <p>— Унутра! — 
..</p> <p>Је ли, памтим ли добро?{S} Ви бесте са села, скори досељеници.{S} Продали сте у селу  
о шуште њене старе, свилене хаљине које беху у једном завежљају, који је она још у животу спрем 
ме свежина.{S} Глава ми је горела, руке беху све у зноју а срце удараше тако силно, јако, да са 
сле видех пуну собу људи и жена.{S} Они беху устали, помакли се и начинили ми места ћутећи.{S}  
е нека чудна, топла светлост.{S} Очи ти беху као потамнеле и превукле се влажном маглицом.{S} П 
огаји ми запираху, руке дрхтаху а прсти беху ознојени.{S} После вечере одмах се дигох и рекох м 
 јој неопрану кошуљу.{S} Прсти руку јој беху помодрели и избодени иглом.{S} Као да ме нечија ру 
, са водњикавим очима и великим устима, беше тако сурово и силно, да се човек нехотице окретао  
и престрашеног, и болног, и очајног.{S} Беше устала.{S} Зверала си, дрхтала, нијала си се и као 
 где је он?</p> <p>Ти поче да муцаш.{S} Беше ти непријатно и стидно.</p> <p>— На робији — одгов 
што си спремила.{S} Говораше она, а сва беше уплашена, узбуђена и кришом, као са неким страхом  
рним висинама...{S} Ох, а у њима као да беше неке демонске, страшне насладе и задовољства; сито 
ћи врата.</p> <p>У том једној баби која беше задремала уз мангал жара, испаде лула из зуба.{S}  
и шалварама.{S} Кошуља ти се на грудима беше откопчала и заврнула те се виђаше мали део белих т 
тајући и маштајући.{S} Хладовине истина беше доста у соби, али ипак беше и жеге која пробијаше  
роз прозор у гостинску собу у којој она беше спремна да је види свет и припали јој свећу више г 
исоким, дебелим чарапама.{S} Око појаса беше му празан „реденик“ од куршума, а до њега велики,  
 ме сад први пут видела у животу, такав беше твој глас.</p> <p>— Ја, ја!{S} А ти? </p> <pb n="5 
а <pb n="63" /> куће, у поток, који сад беше мучно познати.{S} Јер он беше усахнуо, дрвеће исеч 
е виђаше и креташе.{S} Само, она ти сад беше — да ли се мени тако учини? — тако мала, скучена и 
поду!</p> <p>Мати се врати из кујне где беше затворила врата за тобом.</p> <p>— Где је? — упита 
 дође да ми пожели срећна пута, тебе не беше. </p> <pb n="28" /> <p>— А Стана?... — упита зачуђ 
кујне.{S} Месец беше на сред неба те не беше великих сенки.{S} Ларма, песма и свирка све се виш 
е ти побледело у уснама ни капи крви не беше.{S} Гледаше ме погледом којим хтеде у дно моје душ 
и ти с њиме!{S} Како бих волео да то не беше само сан, сан и ништа више.{S} Али хвала и сну!{S} 
отан твој глас препаде ме.{S} У њему не беше ни трага о каквом осећању, топлини и болу.{S} Као  
лади лук чистећи га од траве.{S} Сва се беше предала послу.{S} На главу си овлаш бацила белу ша 
е руке, ја сам дахћао...{S} Упила ми се беше ти у памет.{S} Твоја једра, пуна, раскошна снага < 
 Чисто не веровах да је то она, како се беше занела око твог спремања...</p> <p>И паде вече, оп 
дах је зачуђено.{S} Њено смежурано лице беше покривено тамним пегама.{S} Стиснула смежурана уст 
еде, сува, бледа и испијена.{S} На теби беше поцепан минтан и једно велико парче откинуто од ла 
усих.{S} Нисам могао да једем.{S} Ти ми беше једнако у памети и због тога још више се једих.</p 
иза грања да те видим где си.{S} Али ти беше испред мене, близу, у алеји и окопаваше млади лук  
 и ја.{S} Ја сам био већ зрео.{S} Но ти беше право дете.{S} Никад нећу заборавити она наша мило 
и рече:</p> <p>— Умре тета? — А глас ти беше тако обичан, равнодушан.{S} Лице тамно, бледо, сув 
аше забезекнуто и широко.{S} На лицу ти беше нека чудна, топла светлост.{S} Очи ти беху као пот 
вине истина беше доста у соби, али ипак беше и жеге која пробијаше кроз завесе у полутаму...{S} 
ак ми је бледоћа и годила.{S} Мој корак беше тром, немарљив и несигуран.{S} Мој поглед или мута 
а глава наслони на моју.{S} Целим телом беше ти наслоњена на мене.{S} Стиснух те јаче, хтедох д 
 који сад беше мучно познати.{S} Јер он беше усахнуо, дрвеће исечено а земља гола, трошна и смр 
ало не додириваху — људска глава.{S} То беше она!{S} Кркљање тупо, тешко, ретко и мучно извијаш 
 се гране оштро и црно оцртаваху.{S} То беше први снег.{S} Из гостинске собе светлуцаху свеће в 
гнуте коже на костима руке.{S} Да ли то беше страх од смрти?{S} Не знам.{S} Само се сећам да са 
Мани, синко! — одмахну она руком. — Што беше, ни црном Циганину Господ да не да!{S} Умре, пресв 
 двориште бејаху чисто голи.{S} Све што беше код тебе: у башти мало дрвеће; са улице оронуо зид 
ваки прочитао твој нем и болан јаук што беше у њима: „Што ме толико мучиш?“ И кад би ти осетила 
ишта није чуло, а тако и с поља.{S} Јер беше радни дан па сви отишли на посао.{S} Одједном пола 
реће године дођох и стигох у вече, опет беше месечина, опет оно бујно зеленило, опет тај поток, 
 Само не могу да га опишем, како у њему беше нечега и престрашеног, и болног, и очајног.{S} Беш 
 близу зида, на асуру и старом покровцу беше бачен јорган, а из њега уздигнута и осветљена са с 
ђох и стадох на праг од кујне.{S} Месец беше на сред неба те не беше великих сенки.{S} Ларма, п 
ml:id="SRP18991_C5"> <head>V.</head> <p>Беше почетак зиме кад на глас тешке болести моје старе  
 њима је било толико прекора и туге, да би сваки прочитао твој нем и болан јаук што беше у њима 
ад се не осетих тако чио, свеж, лак, да би могао да се утркујем а да пода мном земља тутњи, да  
 ропскије љубави од твоје; знао сам, да би ме неговала и чувала к’о очњи вид...{S} Знао сам ја  
и руковаше се.{S} Па онда отпочеше — да би ме утешили — причати како је последње дане провела.{ 
 што си бедан! вели она благо.{S} Па да би ме умирила, оставља рад и леже са мном.{S} Ја се згу 
ребне, јер ћемо прстима јести).{S} И да би све то изгледало као озбиљан ручак, ти ми у чашицу д 
ољу осећајима.{S} Силом их задржавам да би што краће исказао оно што би.{S} А било је много што 
е плашљиво и понизно.{S} Остале, као да би је оправдале, рекоше ми:</p> <p>— Две ноћи није спав 
припали јој свећу више главе.</p> <p>Да би избегао поздраве и изјаве сажаљења од жена и људи ко 
а Божић, Ускрс, по читаве дане остајала би ти код нас, помажући матери.{S} А твоја мати као и п 
олим да ми се за сутра спреми, одлазила би говорећи:</p> <p>— Спавај, чедо, одмори се.{S} Не бр 
 сам ја баш то исто и прочитао, оборила би брзо поглед и, зацрвенивши се, рекла би:</p> <p>— Мо 
би брзо поглед и, зацрвенивши се, рекла би:</p> <p>— Можеш да говориш шта хоћеш!</p> <p>Ето так 
И ти си увек трчала, радовала си се кад би те моја мајка послала зашта, и као да си се тиме н п 
ше у њима: „Што ме толико мучиш?“ И кад би ти осетила, да сам ја баш то исто и прочитао, оборил 
о би <pb n="30" /> јој око засузило кад би ме видела бледа и испијена.{S} У вече, намештајући м 
зида не могах ништа видети.{S} По некад би се тек уздигла чија капа и рука.{S} Бубањ и зурле св 
 натерује на кашаљ...{S} И ко зна докле би тако стајао, да ме не трже неко зврјање чекрка и нек 
на моја слатка, да се не би чуло, да не би свет после то... ах! она целу ноћ проведе око куће,  
по и јако поклопиш судове од јела да не би могла која мачка или пас што да узму.{S} И то хитро, 
иде на гробље, твоја мати дође, и да не би изгледало да она хоће да иде у друштву с њом, тражи  
зими, а она, нана моја слатка, да се не би чуло, да не би свет после то... ах! она целу ноћ про 
е онда дижеш.{S} Опереш сахане да се не би познавало.{S} Све средиш, загасиш ватру на огњишту,  
.{S} Она је ретко ишла другима, како не би и они нама долазили и видели нашу сиротињу коју је в 
бро умеси, она доноси нама.{S} И, то не би изгледало као поклон, она тихо и гледајући понизно у 
и.{S} А твоја мати као и пре.{S} У вече би дошла са наднице кући, а у јутру, рано, ишла на рад. 
уше.</p> <p>Деде сад кажи ми тога, који би тад на тебе мислио?{S} Ко би смео да јој каже:</p> < 
сто време и највећег опадача.</p> <p>Ти би се тргла.{S} Полако би подигла своје крупне и влажне 
га...{S} Познаје се чија је крв ! рекао би трговац. </p> <pb n="26" /> <p>И тада, смешећи се, т 
 двориште почистила, па онда ваше; прво би нама извадила из бунара воде и донела, па онда вама. 
д наше.{S} Шта више, <pb n="18" /> прво би наше двориште почистила, па онда ваше; прво би нама  
тога, који би тад на тебе мислио?{S} Ко би смео да јој каже:</p> <p>— Нано! не љути се, али ја  
 коју је већ цео свет гледао.{S} Али ко би дошао, тај је био угошћен као код најбогатијег, јер  
но јело, она опет ставља примедбе, како би то изгледало да она то једе само из доброте, те тиме 
ас га намештала у гостинској соби, како би што уочљивије стајало.{S} Цео дан је проводила у гос 
адача.</p> <p>Ти би се тргла.{S} Полако би подигла своје крупне и влажне очи.{S} У њима је било 
ти ме дочекиваше сва пресрећна.{S} Само би <pb n="30" /> јој око засузило кад би ме видела блед 
државам да би што краће исказао оно што би.{S} А било је много што-шта, што се не може тако лак 
 кад ми ова тишина, уредност, почиње да бива монотоно, онда бацам све и једва чекам кад ћу да о 
ли и расли.{S} Ја и ти смо опет, свакад бивали заједно.{S} Али ја, ах ја! већ почех да се занос 
> <p>— Тешке, нано!</p> <p>И из почетка бивало ми је време бављења код куће пријатно.{S} Започи 
више нећу ноћу виђати.{S} Зато сам дању бивао онако поносит.{S} Али кад падне ноћ, кад се све у 
 и косу...{S} А петли певаху, хладовина биваше јача и жубор, беласкање воде спрам месеца одмица 
песнице у траву и зауставих дах.{S} Шум биваше јачи.{S} Одједном плашљиво, тихо, окрећући се и  
мала маха над жегом; кад из топле земље бије сувота и драж; кад зелено и чисто модро небо срце  
исну од туге кад виде -како онај бесник бије, мучи и туче њено дете.{S} А лепо поче из почетка. 
у провириваше твоја коса занемарена.{S} Била си у прљавој кошуљи, искрпљеним шалварама, из који 
љала најбољу каву и ракију за госте.{S} Била је поносна и повучена.{S} У целом њеном тихом, одм 
елу шамију да ти сунце не пече лице.{S} Била си само у јелеку и шалварама.{S} Кошуља ти се на г 
ој уста, полако заспим!</p> <p>А ти?{S} Била си сваког дана код нас.{S} Твоја мајка, идући на р 
то и загушљив задах.</p> <p>Увек је она била у тој соби и дотеривала и чистила намештај.{S} Сам 
 патке цео дан батргаху.{S} Више бунара била је винова лоза, а на сред дворишта стари дуд „шанд 
о кров са новим цреповима.{S} Наша кућа била је стара, широка, сува, гломазна, и заударала је н 
S} Нана је твоја стара.{S} Наша је кућа била прва.{S} Ми смо били знани, поштовани и свуда приз 
је ограђена високим зидом.{S} Капија је била велика, стара, са порђалим алкама, и испод ње се м 
нској, ониској, поцрнелој соби, која је била лепо намештена.{S} У њој је било нагомилано све на 
} И мати се томе чинила невешта, јер је била уверена о немогућности ма какве везе, а опет није  
је ње икада било код мене?{S} У чему је била она?{S} Не!{S} Ја нисам имао младости.{S} Ја никад 
зна, и заударала је на чађ.{S} Са улице била је ограђена високим зидом.{S} Капија је била велик 
мати повучена, сува, увек се склањала и била у бризи.{S} Изгледа да је ништа не интересује, да  
 и гиздала као најбогатију.{S} Каква си била тада?{S} У шалварицама, кратком, тесном минтану са 
вијаш се по улицама и чаршији!{S} Ти си била жива, брза, хитра, а твоја мати повучена, сува, ув 
 две живеле сте лепо и тихо.{S} А ти си била увек, од свију комшијских девојчица најбоље и најл 
сматрао за вишу од осталих, али ипак си била нешто друго, нешто, што ме је спречавало да поступ 
 кући да ту останеш.{S} Али не!{S} Ниси била ти само код своје куће већ и код наше.{S} Шта више 
ата, <pb n="25" /> из знане куће и ниси била виша од мене.{S} Пече ме!{S} Боли!{S} Али и ја нис 
ам ја све то, па ипак?..{S} Да, ти ниси била богата, <pb n="25" /> из знане куће и ниси била ви 
били смо деца.{S} Али не!{S} Само си ти била дете, а не и ја.{S} Ја сам био већ зрео.{S} Но ти  
и се и бришући очи шамијом. — Ако нисам била кума и старојковица, а друго све знам.{S} Али, што 
ла, моја мајка само мене.{S} Баште наше биле су раздвојене потоком, преко кога се прелазило на  
{S} Бубањ и зурле све су јаче пиштале и биле, те <pb n="52" /> са промуклим гласовима и великом 
е зли језици. </p> <pb n="21" /> <p>Да, били смо деца.{S} Али не!{S} Само си ти била дете, а не 
шње богате и знане породице само смо ми били остали.{S} Она је ретко ишла другима, како не би и 
аздама „скоротечницима“: шта су пре они били, код ког служили, из ког су села дошли, како су се 
 вас је имала.{S} Јер једно што сте нам били комшије, друго што од познаника и родбине нисте им 
а.{S} Наша је кућа била прва.{S} Ми смо били знани, поштовани и свуда призвани...{S} Сад? — Бог 
 наша велика имања, градове у којима су били и трговали, лица с којима су стајали у пријатељств 
рича свој живот, места и градове где су били, кад су ишли на хаџилук с дедом...{S} Онда набраја 
 среће!</p> <p>Хајде да сневамо:</p> <p>Били смо комшије.{S} Твоја мајка само је тебе имала, мо 
уцима велики јастуци, — „чупавци“...{S} Било је богатих старих икона, сребрно кандило; златно у 
у лепоту, милину, љубав и срећу има.{S} Било ми је тешко и мучно при помисли да ће те други грл 
сти.{S} Ти си стајала погнуте главе.{S} Било ти је ладно, <pb n="66" /> али си ти једнако дете  
а би што краће исказао оно што би.{S} А било је много што-шта, што се не може тако лако казати. 
n="29" /> Младост!{S} Да ли је ње икада било код мене?{S} У чему је била она?{S} Не!{S} Ја ниса 
своје крупне и влажне очи.{S} У њима је било толико прекора и туге, да би сваки прочитао твој н 
 и заносећи се...</p> <p>Не знам шта је било и чиме су те нагнали да пристанеш, само на материн 
b n="19" /> <p>И, као што рекох, све је било по старом.{S} Опет смо заједно вечеравали, матере  
д шила или плела, а ја читао.{S} Све је било по старом и дани су ишли, текли једно за другим бр 
во не може остати тајна.{S} Страх ме је било да ко не види и дозна, а нарочито моја или твоја м 
 ватре и узбуђења.{S} Не знам шта ми је било.{S} Целог тог врелог дана лешкарио сам по кревету  
а је што пре сараним, свршим, јер ми је било тако неугодно.{S} Чак сам се бојао да је мртву вид 
оја је била лепо намештена.{S} У њој је било нагомилано све наше преостало богатство: стари пер 
{S} А имала си и зашта.{S} Јер мучно је било мојој матери приступити. </p> <pb n="7" /> <p>Као  
дну, додавала си: „и од мене“.{S} То је било све.{S} Ниси се удала.{S} Сви су знали зашто нећеш 
лог извора...{S} А овамо?{S} Ох да није било те твоје слепе преданости, поверења и љубави, ја б 
еме основне школе и ниже гимназије није било ничега необичног.{S} А и тебе мајка уписа у школу, 
бољу или несвестицу.{S} Па и само учење било ми је мучно, тешко, неугодно.</p> <p>Кући сам дола 
рате с гробља.</p> <p>Је ли да је овако било?</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18991_C 
овориш шта хоћеш!</p> <p>Ето тако је то било!{S} Знао сам ја: да нећу наћи верније, истрајније  
 живели смо од моје масе.{S} Отац ми је био умро пошто је упропастио готово све имање на разне  
езане главе, мила си ти.{S} А ход ти је био брз и лак.{S} Како да те не памтим кад си долазила  
свет гледао.{S} Али ко би дошао, тај је био угошћен као код најбогатијег, јер је она увек набав 
ла да ја постанем оно што мој отац није био, да повратим изгубљено имање, уздигнем и још лепшим 
!{S} Боли!{S} Али и ја нисам свему томе био крив.{S} Јер, колико пута уморен и обузет сумњом да 
ек провући у свако доба.{S} Испред куће био је стари бунар, а око њега <pb n="5" /> наслагане в 
о си ти била дете, а не и ја.{S} Ја сам био већ зрео.{S} Но ти беше право дете.{S} Никад нећу з 
аве велике очи оборила си доле, и ногом бираш на који ћеш камен стати.{S} Твоја уска недра и јо 
 крај.{S} Говорили су да она има читаве бисаге пара, које је узела од мог прадеде, свога свекра 
узе ми навреше.</p> <p>— Да ли ће икада бити душе која ће ме овако волети?!</p> <p>Озго, са укр 
леб, па онда кашике и виљушке (а оне ће бити сасвим непотребне, јер ћемо прстима јести).{S} И д 
у стварах.{S} Унапред сам решио како ће бити.{S} Како ћу да те метем у крило, раскопчам ти јеле 
морен и обузет сумњом да можда нећу оно бити чему тежим, колико пута, кажем ти, одрекао бих се  
S} За тебе бејах Бог, идол и најсветије биће.</p> <p>Колико пута ме затичеш.{S} Замишљен сам, љ 
слепе преданости, поверења и љубави, ја бих знао шта да <pb n="33" /> радим.{S} Али ти?!{S} Нис 
сам познавао, никад га нисам видео нити бих могао да разликујем његову песму од песме обичног к 
сећао, знао и са неком сигурношћу могао бих те наћи где у твојој башти, под дудом у трави, покл 
у тежим, колико пута, кажем ти, одрекао бих се свега.{S} И да онда, уз тебе, љубљен проспавам с 
е и никога, а?</p> <p>- Ех! — одговорио бих ја и окренуо одмах разговор на друго.{S} Мрзело ме  
им што сан оде, те и ти с њиме!{S} Како бих волео да то не беше само сан, сан и ништа више.{S}  
вање и силом гурање, код нас.{S} Колико бих пута чуо где говоре о томе и то као са неким сажаље 
— Не, не!{S} Ех, што си бедан! вели она благо.{S} Па да би ме умирила, оставља рад и леже са мн 
ату угађаш, и да ме гледајући смешиш се благо и трудиш да погодиш сваку моју жељу, сматрајући с 
очисмо око ње.{S} Једна баба ми приђе и благо рече:</p> <p>— Изиђи, сине, да не гледаш.</p> <p> 
 /> <p>— Иди спавај, тетка! — рекох јој благо и тронуто. </p> <p>— А не трже се стидљиво она не 
 не идеш да спаваш? — рече му мати мало блаже, али то тако, као да има једино мени да захвали,  
о младост?{S} Увек сам сув, изнемогав и блед.{S} Чак ми је бледоћа и годила.{S} Мој корак беше  
и у крилу повијено детенце, седе, сува, бледа и испијена.{S} На теби беше поцепан минтан и једн 
0" /> јој око засузило кад би ме видела бледа и испијена.{S} У вече, намештајући ме у постељу и 
дне ноћ, кад се све утиша, кад месечина бледа, <pb n="43" /> мека, сјајна, чудна, обасја све, м 
/p> <p>— Тако!</p> <p>А пламен ми обузе бледе и суве образе.{S} Пружих руку, обавих је око твог 
 леву, час на десну страну.{S} На твоје бледе, дугуљасте образе избило је једва приметно румени 
тако обичан, равнодушан.{S} Лице тамно, бледо, суво и, поцрнело од летњег сунца, не издаваше ба 
сам сув, изнемогав и блед.{S} Чак ми је бледоћа и годила.{S} Мој корак беше тром, немарљив и не 
је дошао, па га зове.</p> <p>Приђох јој ближе.{S} Сагох се.{S} Узех је за руку суву, црну, хлад 
 држао на ногама кад осетих твоју топлу близину.{S} Нокте сам утискивао у дланове само да се уз 
дим где си.{S} Али ти беше испред мене, близу, у алеји и окопаваше млади лук чистећи га од трав 
очено држање уздржаваше их.{S} На поду, близу зида, на асуру и старом покровцу беше бачен јорга 
 мислећи да те ја зовем ради матере.{S} Бог зна шта сам тада осећао.{S} Једва сам се држао на н 
 онда за тебе:</p> <p>— Марија умре.{S} Бог да је прости — рече мати и погледа ме.</p> <p>-Е? — 
поштовани и свуда призвани...{S} Сад? — Бог тако рече — посрнусмо мало.{S} Хвала му.{S} Његова  
бедише га.{S} Узедоше на душу душмани — Бог им судио !{S} А он? ох! није крив!</p> <p>Бранила с 
дно женско детенце, али и оно кржљаво — Бог зна да ли ће да остане.{S} А она, црница, да је сам 
, ћерко мајчина.{S} Ако је 'аџика, није Бог!{S} Чекај ти!...</p> <p>И затим рупи у двориште, по 
у, оде тек на неку страну, па је тамо и Бог заборави.</p> <p>Али ја сам осећао, знао и са неком 
е бој се ти, чедо.{S} Имамо још.{S} Дао Бог.{S} Не љути се.{S} Ох, што ја проклета?...{S} Не љу 
ном ако ми је испуниш.{S} За тебе бејах Бог, идол и најсветије биће.</p> <p>Колико пута ме зати 
као сажаљевајући те.</p> <p>— Ама, она, Бога ти, баш тебе и никога, а?</p> <p>- Ех! — одговорио 
нећеш да је испратиш?</p> <p>— Не могу, Бога ми, господине — поче се правдати. — Имам работу.{S 
ала.{S} Она је само сањала о некадашњем богаству, сву наду полагала на мене, и можда баш то јој 
 све то, па ипак?..{S} Да, ти ниси била богата, <pb n="25" /> из знане куће и ниси била виша од 
век мајком.{S} Дакле, од целе некадашње богате и знане породице само смо ми били остали.{S} Она 
лики јастуци, — „чупавци“...{S} Било је богатих старих икона, сребрно кандило; златно уоквирене 
 мене и пита ме за школу, за другове из богатих породица.{S} Да ли се и они уче као ја?{S} Посл 
ј је било нагомилано све наше преостало богатство: стари персијски ћилим, по рафовима велики са 
нара воде и донела, па онда вама.{S} За Божић, Ускрс, по читаве дане остајала би ти код нас, по 
сребрно кандило; златно уоквирене слике Божјег Суда, Јерусалима, Пећи, Раванице, и то почађале, 
} Ето свршио сам!</p> <p>— Не, не... не бој се ти, чедо.{S} Имамо још.{S} Дао Бог.{S} Не љути с 
з.{S} Ти се трже уплашено. </p> <p>— Не бој се — рекох ти, шапћући и тронуто — то врба плаче, п 
им хтеде у дно моје душе да продреш.{S} Бојала си се.{S} Али ја сам се надао томе погледу и нач 
ве, уз зид, по крајевима као да се чега бојала и склањала с пута свакоме.{S} Моја мати радо вас 
ла, скучена и пропала у земљу као да се бојала од нечега и зато скривала.{S} Твоја башта и двор 
ан ми се од њих не приближи и утеши.{S} Бојали су се.{S} Моје господско одело, хладно, укочено  
или твоја мати.{S} Нисам се њих, лично, бојао, већ нисам хтео да изгубим оно поштовање и углед  
 с врата, али ме после ухвати страх.{S} Бојао сам се.{S} Поражен мојим кукавичлуком дрхтао сам  
ми је било тако неугодно.{S} Чак сам се бојао да је мртву видим, већ сам кришом бацао поглед кр 
о, ситно, повучено и скривено као да се бојаше чије навале и као да сваком говораше: „Молимо те 
ти у кућу; како није давала да ме зову, бојећи се, да се не „пометем" од учења; како ме је, кад 
ањ пушке.</p> <p>— Унутра! — викну мати бојећи се да ми се што год не деси.</p> <p>Уђох, стадох 
врата, још брже их затвори за собом као бојећи се чега.{S} Па одмах, уза зид, држећи у крилу по 
на прстима.{S} Месечева зрака дрхти.{S} Бојим се да моја сенка не падне на тебе и заносећи се,  
то си ту села? ’Оди, приђи...{S} Што се бојиш?{S} И узе те за руку дижући те.</p> <p>— Нека, те 
и туге, да би сваки прочитао твој нем и болан јаук што беше у њима: „Што ме толико мучиш?“ И ка 
 дане провела.{S} Како се није подавала болести; како сама, ноћу, није могла да наиђе на врата  
 <p>Беше почетак зиме кад на глас тешке болести моје старе мајке опет дођох.{S} Из гостинске со 
 ниси била виша од мене.{S} Пече ме!{S} Боли!{S} Али и ја нисам свему томе био крив.{S} Јер, ко 
о се не може тако лако казати.{S} Доста боли и ово, а камо ли и остало.</p> <p>Ја сам продужио  
ко у њему беше нечега и престрашеног, и болног, и очајног.{S} Беше устала.{S} Зверала си, дрхта 
 осећања неугодна, и тешка, помешана са болом и саучешћем.{S} Ти отвори брзо врата, још брже их 
ше ни трага о каквом осећању, топлини и болу.{S} Као да си ме сад први пут видела у животу, так 
едно с матером трудиле сте се да ми што боља и укуснија јела зготовите и да што више теја и лек 
м ти толико скривила, те то хоћеш...{S} Боље мртву у ковчег да ме испружиш, у црн повој да ме п 
уре они и грабе ко ће што пре и лепше и боље место заузети пред портом гробља.{S} Ја остајем ко 
стави нешто и упути се капији да је што боље притвориш.{S} Затим се врати.{S} На главу метну не 
а видиш.{S} Ја га истина... али ти знаш боље.{S} Обиђи да видиш!</p> <p>Мати узима, једе, и ма  
азу у вашу башту ти заста, окрену се и, борећи се, упита ме:</p> <p>— Нећеш да се љутиш?</p> <p 
авало да поступим као и са осталима.{S} Борио сам се, мучио, ломио и топио гледајући те тако ле 
 <pb n="1" /> <div type="titlepage"> <p>БОРИСАВ СТАНКОВИЋ</p> <p>УВЕЛА РУЖА</p> <p>ДРУГО ИЗДАЊЕ 
ом минтану са широким рукавима, опасана бошчицом, у лаким папучицама и повезане главе, мила си  
клопљена ничке и увијене главе у твоју „бошчу“, јецаш и плачеш за мном!</p> </div> <div type="c 
 судио !{S} А он? ох! није крив!</p> <p>Бранила си га тако живо, понизно и верно да нисам знао  
 дижући те.</p> <p>— Нека, тето, нека — браниш се ти — и онако ти много досађујем!</p> <p>— Хај 
е ми у сусрет. <pb n="57" /> — А ја те, брате Косто... — па опет застаде и поче упитно и као за 
нас, те да нас служиш, да ми као рођену брату угађаш, и да ме гледајући смешиш се благо и труди 
> сенке дрвећа падају и шире се; кад се брегови и виногради губе у беличастој магли.{S} И онда, 
соких топола, младих <pb n="4" /> врба, брестова и меке, увек влажне траве.{S} Па сан топлих но 
саучешћем.{S} Ти отвори брзо врата, још брже их затвори за собом као бојећи се чега.{S} Па одма 
узе дете, не гледајући ни у кога, и још брже изиђе.{S} За тобом изиђе и он ћутећи и поводећи се 
 не осетих чилост духа, свежине мисли и брз, топао, ток крви у мени.{S} Никад ми снага не заигр 
е главе, мила си ти.{S} А ход ти је био брз и лак.{S} Како да те не памтим кад си долазила к на 
 улицама и чаршији!{S} Ти си била жива, брза, хитра, а твоја мати повучена, сува, увек се склањ 
 и позва те, да га ти узмеш.{S} Ти уђе, брзо узе дете, не гледајући ни у кога, и још брже изиђе 
е зове!</p> <p>И ти не гледећи на мене, брзо, превијајући се и избацујући из шалвара твоје мале 
 скупљене, згрчене над дететом у крилу, брзо узе дете од тебе. — Што си ту села? ’Оди, приђи... 
гне из сна мој пољубац, ти се пробудиш, брзо се сетиш да сам то ја, и онда сва угрејана, у полу 
а.{S} Одједном се ти појави из куће.{S} Брзо остави нешто и упути се капији да је што боље прит 
 и рече:</p> <p>— Свршено је!{S} И онда брзо однесе ствари: чаше, шоље, сахане код вас што ће т 
шење дувана по њивама.{S} Ишла је и она брзо са прекрштеним и завученим рукама у недра и то пог 
и не? — нећу ни ја!{S} Ево, чекај! — Па брзо, хитро, узимајући тако озбиљно улогу домаћице, дон 
м ја путовао, звала: „Којо, Којо, хајде брзо“...{S} И како је тражила моју слику, гледала дуго, 
то и палцем притисла шав, а другом шије брзо, силно...{S} Њене суве руке само лете, а око ње ра 
и мој врео дах и уздрхта, клону, али се брзо трже и скочи.</p> <p>— Ух! </p> <pb n="23" /> <p>— 
</p> <p>— 'Аџике мори!{S} Што? — али се брзо трже кад ме спази, скину капу и погледа ме неодлуч 
а плаче, па пада на тебе...{S} Иди! — И брзо те опустих и устадох. — Иди, времеје! —И заиста пр 
" /> <p>— Зове ме неко? — упита се ти и брзо руком дохвати кошуљу на грудима.</p> <p>— Ја те зо 
пијах се од мириса твоје косе.</p> <p>И брзо натукох шешир, огрнух капут и изиђох из куће.{S} И 
м ја баш то исто и прочитао, оборила би брзо поглед и, зацрвенивши се, рекла би:</p> <p>— Можеш 
шана са болом и саучешћем.{S} Ти отвори брзо врата, још брже их затвори за собом као бојећи се  
зиђох из грања. — Дођи овамо.</p> <p>Ти брзо остави рад и трчећи, кршећи се, њихајући лево, дес 
м и дани су ишли, текли једно за другим брзо, неосетно, ти наши млади дани испуњени срећом и бе 
м диже главу, погледа матер, па је опет брзо обори, зари у крило и бризну у плач, грцајући:</p> 
а говорим.</p> <p>Ну ово бављење кући у брзо ми је постајало <pb n="32" /> досадно.{S} Јер кад  
вучена, сува, увек се склањала и била у бризи.{S} Изгледа да је ништа не интересује, да ништа н 
а га прогуташ, али ниси могла.{S} После бризну у плач.</p> <p>— Тето, тето!</p> <p>— Не плачи,  
 — Ти, ти, ти?... па се загрцну, паде и бризну у плач.</p> <p>— Стано?! — тргох се уплашен.</p> 
, па је опет брзо обори, зари у крило и бризну у плач, грцајући:</p> <p>— 'Аџике, зар то?</p> < 
/p> <p>— Спавај, чедо, одмори се.{S} Не брини и не учи толико.{S} Тешке ли су те ваше науке?!</ 
ке — поче твоја мајка, прибирајући се и бришући очи шамијом. — Ако нисам била кума и старојкови 
зухом остатак од свога ручка.</p> <p>— 'Бро вече! — вели тихо, па кад те види заспалу, са опушт 
учена и као са неком плашњом.</p> <p>— ’Бро јутро, 'аџике!{S} Радите ли?</p> <p>И пошто њој пољ 
 би се тек уздигла чија капа и рука.{S} Бубањ и зурле све су јаче пиштале и биле, те <pb n="52" 
а улице, допреше гласови песме, зурле и бубњеви.</p> <p>Изиђох и стадох на праг од кујне.{S} Ме 
?... — узвикнух и скочих. — Луд сам!{S} Будала!{S} Што патим, мучим и сатирем себе?!..— И ствар 
о! не љути се, али ја не могу толики да будем.{S} Страх ме је од толиког.{S} Не могу, нано, стр 
p> <p>— Па да знам, синко!</p> <p>— Кад будем свршио, знаћеш.</p> <p>— Та не љути се одмах.{S}  
еисказан, страх од нечега што се у мени буђаше и свога ме поражаваше...{S} Страх од ове глуве с 
ам продужио школу.{S} Ступио у живот, у бујан, необуздан лет, за који мишљах да иде по васиони, 
 лице твојом косом, загњурим га у твоја бујна, топла недра, и осећам додир твоје меке, нежне, т 
зе избило је једва приметно руменило, а бујне ти коврчасте косице пале по челу и око ушију.{S}  
 се нежна, мека маховина; трава постала бујнија и тамнија.{S} А и ми смо се мењали и расли.{S}  
ох у вече, опет беше месечина, опет оно бујно зеленило, опет тај поток, тополе и врбе ме сретош 
} Никад ми снага не заигра од здравља и бујности.{S} Никад се не осетих тако чио, свеж, лак, да 
свако доба.{S} Испред куће био је стари бунар, а око њега <pb n="5" /> наслагане велике плоче и 
 место у пећи; како је хтела да падне у бунар не могући да се врати у кућу; како није давала да 
о којој патке цео дан батргаху.{S} Више бунара била је винова лоза, а на сред дворишта стари ду 
 па онда ваше; прво би нама извадила из бунара воде и донела, па онда вама.{S} За Божић, Ускрс, 
е, моју собу, кревет, мене; онда, као у бунилу, опет устајем и долазим к теби, и љубим те...</p 
осле једне такве ноћи, кад устадох опет бунован и зловољан, мати ми донесе доручак, и онда седе 
тура по својим сандуцима и долапима.{S} Вади из њих стара, већ плеснива одела, скупоцена, али п 
дан већ у велике свануо.{S} Кроз хладан ваздух, проткан као неким растуреним власима магле, поч 
ростире а сув, некако оштар, и као стар ваздух пуни ми груди, гуши ме и натерује на кашаљ...{S} 
 гледаш.</p> <p>— А што?</p> <p>— Па не ваља се.{S} Млад си.</p> <p>Изиђох.</p> <p>Она издахну. 
 јело.{S} Ти си једнако, онако погнута, ваљала тај залогај у устима.{S} Узалуд си пробала да га 
а ти неку срамоту метне на главу?{S} А, ваљда чекаш некога?</p> <p>Твоја мати сагла главу, рука 
врати.{S} На главу метну неки завежљај, ваљда детиње пелене, на рамену мотику, у десну руку узе 
 године и пре овога времена си ишао?{S} Ваљда имаш сада мало да учиш.{S} Свршаваш већ.</p> <p>П 
ише као из неког сажаљења, и мислећи да вам даје неку милост и тиме испуњава своју дужност...{S 
сами, никога свога немате, а ево Господ вам даде ово пиленце, овога црва... па немој, синко!... 
 у томе најгоре пролазили.{S} Подметало вам се неко улагивање и силом гурање, код нас.{S} Колик 
вадила из бунара воде и донела, па онда вама.{S} За Божић, Ускрс, по читаве дане остајала би ти 
ћутећи и поводећи се.{S} Изиђох и ја за вама.{S} Узалуд ме мати заустављаше мимиком.{S} Чим се  
 у штале, за тим се пресвукоше и дођоше вама на весеље и „радост“.{S} И онда, крештав, јак, сув 
обро скувамо, онда мати пошаље, по мени вама.</p> <p>— На, однеси им.{S} Нека окуси Стана, јер  
уго: ораје, кестење, трешње.{S} Доносим вама, а ви ми у мој чанак дајете од ваше пшенице и поск 
 комшилуку „задушницу“.{S} Прво доносим вама.{S} Мати мете у чанак пшеницу, поскурице и друго:  
ато вас је она призивала и дружила се с вама више као из неког сажаљења, и мислећи да вам даје  
х стреја са слепим мишевима, вештицама, вампирима и „сајбијама"...{S} Сан младости и среће!</p> 
 Продали сте у селу ваш посед и дошли у варош.{S} Отац ти и старија сестра умрли, а ти с мајком 
Знаш ли, кад се спремах да идем у другу варош ради веће школе?{S} Ти пре неколико дана ниси изб 
а што више теја и лекова приправите.{S} Вас две ишле сте као сенке, не дишући, не дајући чак ни 
о однесе ствари: чаше, шоље, сахане код вас што ће требати за твој испит, а што ви нисте имали. 
ањала с пута свакоме.{S} Моја мати радо вас је имала.{S} Јер једно што сте нам били комшије, др 
ника и родбине нисте имали никога, зато вас је она призивала и дружила се с вама више као из не 
а прекида овај наш живот.{S} Једно, што вас је сажаљевала, а друго, што си ти служила и дворила 
необуздан лет, за који мишљах да иде по васиони, а оно, у истини, кретао се по обичној, свакида 
ра... <pb n="51" /> А он, знаш га, жива ватра.{S} Кога дочепа у своје руке тај више читав не из 
а дана изиђох из собе саломљен од силне ватре и узбуђења.{S} Не знам шта ми је било.{S} Целог т 
маш па све мећеш у сахане, ређаш их око ватре.{S} Ја те не слушам, већ једнако узимам и једем.{ 
 да наиђе на врата собе; како је ложила ватру у мангалу место у пећи; како је хтела да падне у  
не би познавало.{S} Све средиш, загасиш ватру на огњишту, лепо и јако поклопиш судове од јела д 
скори досељеници.{S} Продали сте у селу ваш посед и дошли у варош.{S} Отац ти и старија сестра  
} С леве стране одмах поток, а иза њега ваша башта ограђена заваљеним и испрекиданим плотом...< 
рво би наше двориште почистила, па онда ваше; прво би нама извадила из бунара воде и донела, па 
черамо.{S} Твоја мати донесе што год од ваше куће, а и с оним што ми имамо, вечерамо заједно.{S 
сим вама, а ви ми у мој чанак дајете од ваше пшенице и поскурица.{S} Кад изредим тако све куће  
рини и не учи толико.{S} Тешке ли су те ваше науке?!</p> <p>— Тешке, нано!</p> <p>И из почетка  
кут незаспале тице и друго ништа.{S} Из ваше баште ништа се није чуло.{S} Извалих се на траву.{ 
р, огрнух капут и изиђох из куће.{S} Из ваше баште чујаше се удар мотике.{S} Пређох преко поток 
 Усклици, смех, разговор разлегао се из ваше баште коју почеше утапкивати и крчити за игре...{S 
 као из земље глас...{S} То долажаше из ваше куће.{S} Нагох се, приступих и отворих очи да види 
 у сенци дрвећа, бежим док не изиђем из ваше баште, па онда запевам:</p> <quote> <l>Ој вечери,  
м и дворењем.{S} Као да ме је гушило то ваше неговање, ти ваши мили и пуни страхопоштовања погл 
ао да ме је гушило то ваше неговање, ти ваши мили и пуни страхопоштовања погледи.{S} И одлазио  
ми постају тешка, ти и мајка досадне са вашим вечитим угађањем и дворењем.{S} Као да ме је гуши 
ада ја прелазим преко потока, идем кроз вашу башту, долазим пред кућу где ви, у сред дворишта,  
полако.{S} Испратих те.{S} На прелазу у вашу башту ти заста, окрену се и, борећи се, упита ме:< 
бећала сам јој да ћу је спремити и лепо вежем јој „чајку“ како је она везивала...{S} Јер ми је  
је била уверена о немогућности ма какве везе, а опет није хтела да прекида овај наш живот.{S} Ј 
ти и лепо вежем јој „чајку“ како је она везивала...{S} Јер ми је у аманет оставила.</p> <p>И он 
.</p> <p>— Не, не!{S} Ех, што си бедан! вели она благо.{S} Па да би ме умирила, оставља рад и л 
 опет онај Никола послао наводаџику.{S} Вели: само ако хоће, па одмах, до вечер, испит...</p> < 
к од свога ручка.</p> <p>— 'Бро вече! — вели тихо, па кад те види заспалу, са опуштеним рукама  
рађена високим зидом.{S} Капија је била велика, стара, са порђалим алкама, и испод ње се могаше 
сти, мене луда и бедна, обузе бескрајна велика, тешка туга...{S} Сузе ми навреше.</p> <p>— Да л 
от и навике наших предака; набраја наша велика имања, градове у којима су били и трговали, лица 
тока, а ручице си дигла у вис.{S} Плаве велике очи оборила си доле, и ногом бираш на који ћеш к 
питкивали, да ли виђам код ње старинске велике, златне паре?{S} Од тога ништа нисам видео.{S} С 
унар, а око њега <pb n="5" /> наслагане велике плоче испод којих је отицала устајала, црна бари 
обљу просјаци, Цигани и Циганке, носећи велике торбе за јело и тестије за пиће.{S} Јуре они и г 
} Погледах око себе, а зимски дан већ у велике свануо.{S} Кроз хладан ваздух, проткан као неким 
 празан „реденик“ од куршума, а до њега велики, касапски нож.{S} Његово црно, меснато и подбухл 
тво: стари персијски ћилим, по рафовима велики сахани, сребрни зарфови за шоље, позлаћени чирац 
чираци за лојане свеће, по миндерлуцима велики јастуци, — „чупавци“...{S} Било је богатих стари 
 и подбухло лице, са водњикавим очима и великим устима, беше тако сурово и силно, да се човек н 
већом виђаше се сува, к’о восак жута, с великим челом, упијеним образима и увученим устима тако 
.{S} Месец беше на сред неба те не беше великих сенки.{S} Ларма, песма и свирка све се више при 
{S} На теби беше поцепан минтан и једно велико парче откинуто од лакта <pb n="53" /> висило је; 
старе, поцрнеле и чађу испуњене куће са великом баштом ограђеном тарабом и пуном цвећа, старих  
 <pb n="52" /> са промуклим гласовима и великом јачином уздизале су се и распростирале...</p> < 
но улогу домаћице, доносиш ти пред мене велику тепсију.{S} Прво на њу мећеш поскурице, хлеб, па 
 на материном оку спазих још не осушену велику сузу, кад се врати и рече:</p> <p>— Свршено је!{ 
раш што је најбоље.</p> <p>- Ево, узми! велиш ти озбиљно и пружаш ми. </p> <p>— А што ти не јед 
о нешто узимам. </p> <p>— Што не чекаш? велиш ти набурено.{S} И онда узимаш па све мећеш у саха 
 нашу страну.</p> <p>— Ах!{S} Ево ме! — велиш ступајући преда ме — шта си ме звао, а?</p> <p>—  
{S} Теби лице сине радошћу и сва срећна велиш ми:</p> <p>— Молим те, па немој други пут тако да 
е то било!{S} Знао сам ја: да нећу наћи верније, истрајније и ропскије љубави од твоје; знао са 
> <p>Бранила си га тако живо, понизно и верно да нисам знао шта да мислим.{S} Погледах око себе 
е, као да није ништа знала.{S} Чисто не веровах да је то она, како се беше занела око твог спре 
мене.{S} Чекаш ме.{S} Подајеш ми се.{S} Верујеш ми као свецу, и сва се сјаш од среће.{S} Певаш  
, за тим се пресвукоше и дођоше вама на весеље и „радост“.{S} И онда, крештав, јак, сув глас Ци 
влажне траве.{S} Па сан топлих ноћи кад ветар душе и лишће креће, кад месец сија а из обасјане  
вакад бивали заједно.{S} Али ја, ах ја! већ почех да се заносим амбицијама које, подстицане усп 
, да се не каже како ништа не „печали", већ једе готовину.{S} Мати ми је скоро за оцем умрла.{S 
уцима и долапима.{S} Вади из њих стара, већ плеснива одела, скупоцена, али пожутела платна, и с 
љно своје суве руке, отпочиње да прича, већ толико пута казиван, свој живот, а изводи порекло н 
захвали, што га и сад као увек не грди, већ моли.</p> <p>— А? — промуца он. — Идем, 'аџике! — р 
ене сете и туге.</p> <p>И ти — не дани, већ ноћи!{S} Ја не могу више.{S} Плачем.{S} Узалуд су с 
ређаш их око ватре.{S} Ја те не слушам, већ једнако узимам и једем.{S} Ти се љутиш.</p> <p>— Не 
{S} Чак сам се бојао да је мртву видим, већ сам кришом бацао поглед кроз прозор у гостинску соб 
ја мати.{S} Нисам се њих, лично, бојао, већ нисам хтео да изгубим оно поштовање и углед који им 
 мене.{S} Огњиште се наше није угасило, већ се још више распалило и раширило...{S} И сузе, каша 
нце и расипало жарку румен, а хладовина већ предузимала маха над жегом; кад из топле земље бије 
ише шираху, пружаху чак до — стид ме је већ!...{S} Нашто спомињати све оне жеље и наде, оне ран 
долазили и видели нашу сиротињу коју је већ цео свет гледао.{S} Али ко би дошао, тај је био уго 
латна, и свилене тканине које су почеле већ да се осипљу.{S} Увек је чистила златно и сребрно п 
..“ А он само удри, псуј, вичи.{S} Мене већ што... али узме њу, па је тера од куће зими, а она, 
не!{S} Ниси била ти само код своје куће већ и код наше.{S} Шта више, <pb n="18" /> прво би наше 
> <p>Као што рекох, по комшилуку почеше већ да зуцкају, причају о нама, и да нас, и ако бесмо ј 
рад.{S} То је падало у очи комшијама, и већ почеше износити којекакве ствари, а наравно да сте  
азих да јој је још оно старо одело, али већ уласкано.{S} Први пут, испод беле марамице око врат 
е, уздигнем и још лепшим сјајем обасјам већ помрачено наше име.</p> <p>Шта је о томе она знала. 
лим.{S} Погледах око себе, а зимски дан већ у велике свануо.{S} Кроз хладан ваздух, проткан као 
 ти била дете, а не и ја.{S} Ја сам био већ зрео.{S} Но ти беше право дете.{S} Никад нећу забор 
љда имаш сада мало да учиш.{S} Свршаваш већ.</p> <p>Погледах је зачуђено.{S} Њено смежурано лиц 
а, Марија... — поче она — хајде кад ћеш већ ту твоју да удајеш?{S} Зар не видиш колика је и как 
д се спремах да идем у другу варош ради веће школе?{S} Ти пре неколико дана ниси избивала од на 
 /> кажем:{S} Ја оставих, човече, нешто веће и од тебе и од мене.{S} Огњиште се наше није угаси 
Топих се и нестајах.{S} Бејах луд...{S} Вече паде.{S} Месечина изиђе.{S} Нисам знао како сам ве 
нела око твог спремања...</p> <p>И паде вече, опет изиђе месец и обасја све.{S} Опет лишће зашу 
м остатак од свога ручка.</p> <p>— 'Бро вече! — вели тихо, па кад те види заспалу, са опуштеним 
е мицаху.{S} Кад уђох и назвах : „Добро вече“! то кркљање поста јаче и претвори се као у неку в 
кад би ме видела бледа и испијена.{S} У вече, намештајући ме у постељу и подмећући јорган и јас 
матери.{S} А твоја мати као и пре.{S} У вече би дошла са наднице кући, а у јутру, рано, ишла на 
о.{S} Кад треће године дођох и стигох у вече, опет беше месечина, опет оно бујно зеленило, опет 
у.{S} Вели: само ако хоће, па одмах, до вечер, испит...</p> <p>— Момак добар?...</p> <p>— Као с 
д је почела да губи језик и свест, овог вечера, док сам ја путовао, звала: „Којо, Којо, хајде б 
 је било по старом.{S} Опет смо заједно вечеравали, матере су се разговарале, ти си што год шил 
 од ваше куће, а и с оним што ми имамо, вечерамо заједно.{S} После вечере ти полијеш све, скупи 
 говори.{S} После се ти пробудиш и онда вечерамо.{S} Твоја мати донесе што год од ваше куће, а  
 Месечина изиђе.{S} Нисам знао како сам вечерао.{S} Залогаји ми запираху, руке дрхтаху а прсти  
ру једнако причајући о теби.{S} Почесмо вечерати.{S} Вика се утиша.{S} Одједном кроз рупу на со 
дрхтаху а прсти беху ознојени.{S} После вечере одмах се дигох и рекох матери да ћу ићи у кафану 
то ми имамо, вечерамо заједно.{S} После вечере ти полијеш све, скупиш мрве са софре, а мајка ти 
Имам нешто да ти кажем, зато дођи после вечере овде.{S} Чекаћу те.</p> <p>Ти дрхташе.{S} Лице т 
ште, па онда запевам:</p> <quote> <l>Ој вечери, ој слатка чекања,</l> <l>Ој ви ноћи моји бели д 
а пастирска песма у „дудук“; сан тамних вечери, развалина од зидова, турских конака, џамија, оп 
 И остави у страну дете, тебе посади за вечеру.{S} Ти си погнуте главе ишла, села, узела залога 
и тешка туга обузе ме.{S} Мати спремаше вечеру једнако причајући о теби.{S} Почесмо вечерати.{S 
тају тешка, ти и мајка досадне са вашим вечитим угађањем и дворењем.{S} Као да ме је гушило то  
мија, опалих стреја са слепим мишевима, вештицама, вампирима и „сајбијама"...{S} Сан младости и 
м!{S} Немаш кућу, него ли код оне старе вештице си?...{S}А, а?...{S} И опет измахну да те удари 
селу, а нешто и од наднице твоје мајке, ви две живеле сте лепо и тихо.{S} А ти си била увек, од 
: „Николо, синко, немој, чедо, тако!{S} Ви сте сами, никога свога немате, а ево Господ вам даде 
ом...</p> <p>Је ли, памтим ли добро?{S} Ви бесте са села, скори досељеници.{S} Продали сте у се 
је, кестење, трешње.{S} Доносим вама, а ви ми у мој чанак дајете од ваше пшенице и поскурица.{S 
 кроз вашу башту, долазим пред кућу где ви, у сред дворишта, на простој асури, ти и мајка спава 
сити којекакве ствари, а наравно да сте ви у томе најгоре пролазили.{S} Подметало вам се неко у 
>Ој вечери, ој слатка чекања,</l> <l>Ој ви ноћи моји бели дани!...</l> </quote> <p>Ох, па знаш  
вас што ће требати за твој испит, а што ви нисте имали...{S} И онда настаде трка, јурење, донош 
ам, да би ме неговала и чувала к’о очњи вид...{S} Знао сам ја све то, па ипак?..{S} Да, ти ниси 
а не да!{S} Умре, пресвисну од туге кад виде -како онај бесник бије, мучи и туче њено дете.{S}  
> <p>— Где је? — упита ме.{S} Па кад те виде уз зид, оборене главе, скупљене, згрчене над детет 
ијом и то тако да јој се само нос и очи виде, претура по својим сандуцима и долапима.{S} Вади и 
 мати заустављаше мимиком.{S} Чим се он виде у дворишту, окрену се, и кад ме не спази, он поско 
S} Стиснула смежурана уста, а кроз кожу виде се десни.{S} Тек сада спазих да јој је још оно ста 
pb n="30" /> јој око засузило кад би ме видела бледа и испијена.{S} У вече, намештајући ме у по 
ни и болу.{S} Као да си ме сад први пут видела у животу, такав беше твој глас.</p> <p>— Ја, ја! 
угима, како не би и они нама долазили и видели нашу сиротињу коју је већ цео свет гледао.{S} Ал 
на, скривала се у дну баште, и од ње се видео само кров са новим цреповима.{S} Наша кућа била ј 
вуја чак нисам познавао, никад га нисам видео нити бих могао да разликујем његову песму од песм 
ке, златне паре?{S} Од тога ништа нисам видео.{S} Само често, у ноћи, тргнем се из сна, пробуди 
 од уличног високог зида не могах ништа видети.{S} По некад би се тек уздигла чија капа и рука. 
рви пут, испод беле марамице око врата, видех <pb n="44" /> јој неопрану кошуљу.{S} Прсти руку  
нтана.{S} Погледах ти у лице и тек тада видех како ти је оно пуно, чисто и светло; како ти се в 
ати ме погледа.{S} Из тог њеног погледа видех да она све зна.</p> <p>— Кад ћеш у школу? упита м 
 на твоју руку и чисто се тргох, кад је видех како се испунила и пролепшала.{S} Загледах даље а 
ти, паре и дима дуванског.{S} Тек после видех пуну собу људи и жена.{S} Они беху устали, помакл 
риступих и отворих очи да видим...{S} И видех тебе, где под младом кајсијом, на сред дворишта,  
нственост.{S} Никад њу није могао ко да види, да <pb n="9" /> она ради какве тешке послове.{S}  
се она и баца рад, па <pb n="10" /> кад види да сам то ја, она опет узима. </p> <p>— Што не спа 
ску собу у којој она беше спремна да је види свет и припали јој свећу више главе.</p> <p>Да би  
 да је ништа не интересује, да ништа не види и гледа до само свој рад: окопавање, <pb n="11" /> 
ати тајна.{S} Страх ме је било да ко не види и дозна, а нарочито моја или твоја мати.{S} Нисам  
роведе око куће, кријући се да је ко не види, мрзне се и, тако умре!{S} Остави ме...</p> <p>Одј 
а, које си ти кришом гурала, да нико не види.{S} А кад дође дан за полазак, твоја мати дође да  
стрти, да се с поља из собе светлост не види.{S} Ја је гледам, чудим се и питам:</p> <p>— Нано! 
о, клима јој у повлад, а на лицу јој се види задовољство што моја мати то њој прича и говори.{S 
 <p>— 'Бро вече! — вели тихо, па кад те види заспалу, са опуштеним рукама и заваљеном главом на 
о, јако, кријући се да ме ко не спази и види!..</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18991 
р си се стидела да ја њега, твога мужа, видим таквог.{S} Молила си га, вила се око њега и зауст 
S} Нагох се, приступих и отворих очи да видим...{S} И видех тебе, где под младом кајсијом, на с 
х преко потока и стадох иза грања да те видим где си.{S} Али ти беше испред мене, близу, у алеј 
 упиташе те.</p> <p>— Да одем до куће и видим дете да не плаче — одговори ти затварајући врата. 
угодно.{S} Чак сам се бојао да је мртву видим, већ сам кришом бацао поглед кроз прозор у гостин 
ом, заустави ме мати.</p> <p>— Седи.{S} Видиш да нема никога! — н онда хладним, охолим, пуним н 
атер, моли је:</p> <p>— Еве, 'аџике, да видиш.{S} Ја га истина... али ти знаш боље.{S} Обиђи да 
истина... али ти знаш боље.{S} Обиђи да видиш!</p> <p>Мати узима, једе, и ма да је изврсно јело 
д ћеш већ ту твоју да удајеш?{S} Зар не видиш колика је и каква?{S} Зар хоћеш да ти неку срамот 
да остане.{S} А она, црница, да је само видиш, синко, па душа да ти заплаче, иде по надницу, ра 
тамније и оштрије...</p> <p>Опет смо се виђали и то сваки дан.{S} Долазила си, служила нас и по 
{S} Чак су ме и неки запиткивали, да ли виђам код ње старинске велике, златне паре?{S} Од тога  
да сам се заклињао да те више нећу ноћу виђати.{S} Зато сам дању бивао онако поносит.{S} Али ка 
 мајке опет дођох.{S} Из гостинске собе виђаше се мала светлост.{S} Уђох право тамо.{S} У први  
 ка твојој кући из које се још ништа не виђаше и креташе.{S} Само, она ти сад беше — да ли се м 
грудима беше откопчала и заврнула те се виђаше мали део белих ти недра.{S} Хтедох дуже да остан 
 уздигнута и осветљена са стране свећом виђаше се сува, к’о восак жута, с великим челом, упијен 
е је остављала код нас да не трчиш и не вијаш се по улицама и чаршији!{S} Ти си била жива, брза 
/p> <p>— Ох, ох! — грцаше ти, плакаше и вијући се љубљаше ми руку, квасећи је сузама.{S} Срце м 
ичајући о теби.{S} Почесмо вечерати.{S} Вика се утиша.{S} Одједном кроз рупу на собним вратима, 
врата.</p> <p>— Стано ?</p> <p>— Ти?! — викну тако силно и уплашено, да се препадох.{S} Док сам 
 за тим пуцањ пушке.</p> <p>— Унутра! — викну мати бојећи се да ми се што год не деси.</p> <p>У 
бе и стисну те за косе.</p> <p>— Дом! — викну он потмуло и гурну те тако силно да ти посрну при 
ораше ти унезверено. — Ух, каква сам? — викну уплашено па окренувши се од мене поче дотеривати  
ање под мојим ногама.</p> <p>— Стано! — викнух.</p> <p>Ти се трже и ослушну. </p> <pb n="35" /> 
мо ми сиротиња?{S} Ево, баш кад хоћеш — викнух и бацих табаке. — Баталићу школу.{S} Ето свршио  
га мужа, видим таквог.{S} Молила си га, вила се око њега и заустављала га.</p> <p>— Ја!{S} Што! 
м образима и увученим устима тако да се вилице и нос у мало не додириваху — људска глава.{S} То 
мећеш поскурице, хлеб, па онда кашике и виљушке (а оне ће бити сасвим непотребне, јер ћемо прст 
ео дан батргаху.{S} Више бунара била је винова лоза, а на сред дворишта стари дуд „шандуд".{S}  
ј набраја некадашње наше њиве, чивлуке, винограде; казује јој колико је то годишње доносило, с  
алу да засити!{S} Продаде им све њиве и винограде.{S} Он се пропи, пропаде, — узедоше га душман 
већа падају и шире се; кад се брегови и виногради губе у беличастој магли.{S} И онда, када ја п 
 кошуљи, искрпљеним шалварама, из којих вираху твоје, од силна рада развијене, пљоснате стопале 
 чарапе искрпљене, у минтану из кога је вирио памук...{S} Дође до мене, спази ме, и место : „До 
pb n="6" /> потока, а ручице си дигла у вис.{S} Плаве велике очи оборила си доле, и ногом бираш 
у зеленилу.{S} Тополе су расле и ишле у вис, врбе разграњавале и крхале; крушке, кајсије, вишње 
ња,грожђа <pb n="8" /> и крушака што су висиле на таваницама и издавајући оштар а често и загуш 
о парче откинуто од лакта <pb n="53" /> висило је; кроз шамију провириваше твоја коса занемарен 
 и почеше пиштати по обасјаним и мирним висинама...{S} Ох, а у њима као да беше неке демонске,  
е ти гласови понеше са собом горе, у те висине, крештећи и пиштећи... светећи се мени који час  
је на чађ.{S} Са улице била је ограђена високим зидом.{S} Капија је била велика, стара, са порђ 
сима, извученим минтанима, у опанцима и високим, дебелим чарапама.{S} Око појаса беше му празан 
м; сан потока што поред куће тече поред високих топола, младих <pb n="4" /> врба, брестова и ме 
а мисли?!</p> <p>И одоше.{S} Моја мајка високо, лако, поносито а твоја згрчена и заносећи се... 
стима да што год спазим, али од уличног високог зида не могах ништа видети.{S} По некад би се т 
цијама које, подстицане успоменом мога „високог порекла" и охолим материним поуздањем у мене, с 
заокруглиле се и издигле; пас ти постао витак и обао...{S} Из целе тебе избијала је топлина, ме 
немој, синко!...“ А он само удри, псуј, вичи.{S} Мене већ што... али узме њу, па је тера од кућ 
<pb n="25" /> из знане куће и ниси била виша од мене.{S} Пече ме!{S} Боли!{S} Али и ја нисам св 
 тобом сам се разговарао врло ретко.{S} Више пута узимам и дирам те: те за овога, те за онога.{ 
ца, по којој патке цео дан батргаху.{S} Више бунара била је винова лоза, а на сред дворишта ста 
дирну.{S} Мека, сочна трава набујала, а више моје главе склопило <pb n="37" /> се грање и лишће 
ила покривач, руке беле, пуне, забацила више главе, коса око тебе у нереду а прса уздигнута и р 
ас је она призивала и дружила се с вама више као из неког сажаљења, и мислећи да вам даје неку  
и то полако, мучно.{S} Уста ти скупљена више на плач него ли на осмех.</p> <p>— Шта ти је? — пи 
о код своје куће већ и код наше.{S} Шта више, <pb n="18" /> прво би наше двориште почистила, па 
лео да то не беше само сан, сан и ништа више.{S} Али хвала и сну!{S} Слађе је сневати него ли з 
 охолим материним поуздањем у мене, све више се и више шираху, пружаху чак до — стид ме је већ! 
S} Само су се наше куће сваког лета све више угибале и губиле у зеленилу.{S} Тополе су расле и  
ле; крушке, кајсије, вишње и дудови све више дебљали и укрштавали се.{S} Поток се проширио и ис 
 сенки.{S} Ларма, песма и свирка све се више приближаваше и јечаше.{S} Уздигох се на прстима да 
оплији.{S} И тада сам се заклињао да те више нећу ноћу виђати.{S} Зато сам дању бивао онако пон 
олим те, волим... волим!...{S} И све те више стисках, грљах, љубљах...{S} И пригрљену, потпуно  
.{S} Из гостинске собе светлуцаху свеће више материне главе и каткад допираше тихо, једва чујно 
териним поуздањем у мене, све више се и више шираху, пружаху чак до — стид ме је већ!...{S} Наш 
се удала.{S} Сви су знали зашто нећеш и више ти се светили него што су те сажаљевали.{S} И ја с 
ила си, служила нас и помагала нам, али више ми се не приближиваше онако смело и отворено.{S} И 
 ватра.{S} Кога дочепа у своје руке тај више читав не изиђе.{S} Мало по мало преклопи му имање. 
 за руком, а које је он опет предузимао више ради света, да се не каже како ништа не „печали",  
боља и укуснија јела зготовите и да што више теја и лекова приправите.{S} Вас две ишле сте као  
га јако, па га онда опусти те да се што више рашири и разлије горчином.</p> <p>— Што питаш? одг 
И ти — не дани, већ ноћи!{S} Ја не могу више.{S} Плачем.{S} Узалуд су сузе, узалуд је све!{S} П 
удан, опојан мирис, који никад у животу више не осетих.</p> <p>— Што ме гледаш тако? — упита ме 
мна да је види свет и припали јој свећу више главе.</p> <p>Да би избегао поздраве и изјаве сажа 
сад ја, до само сузе?!...{S}Не повратих више те ноћи кад месечина сја, кад <pb n="41" /> сенке  
ко хоћеш, још ћемо да се помакнемо, још више ћемо да се сакријемо и склонимо, ако смо коме на с 
и беше једнако у памети и због тога још више се једих.</p> <p>— Што не једеш? — упита ме.</p> < 
 иза куће на поток.{S} Влага потока још више ме дирну.{S} Мека, сочна трава набујала, а више мо 
 избегавање, и изокретање разговора још више ме испуни гневом и једом.{S} Седох, а сав се тресо 
ом, окрену се твојој матери која се још више згрчи уз зид. — Ама, Марија... — поче она — хајде  
екох тек што да кажем.</p> <p>Ти се још више згрчи.{S} Опроба да ли завежљај на глави и мотика  
гњиште се наше није угасило, већ се још више распалило и раширило...{S} И сузе, кашаљ — почињу  
као увек, уђе твоја мати али некако још више згурена, увучена и као са неком плашњом.</p> <p>—  
разграњавале и крхале; крушке, кајсије, вишње и дудови све више дебљали и укрштавали се.{S} Пот 
лану, уздрхта и наслонив се на грану од вишње, шану обамирући од плашње и среће:</p> <p>— Па шт 
дим.{S} Али ти?!{S} Нисам те сматрао за вишу од осталих, али ипак си била нешто друго, нешто, ш 
кријући се, дођох иза куће на поток.{S} Влага потока још више ме дирну.{S} Мека, сочна трава на 
и у пријатељству, као: паше, кајмакаме, владике и људе за народну ствар, који су у оно страшно  
носећи се, сагињем се и пуштам на твоје влажне, вреле, рујне и полуотворене усне тих, лак, неос 
ла.{S} Полако би подигла своје крупне и влажне очи.{S} У њима је било толико прекора и туге, да 
pb n="4" /> врба, брестова и меке, увек влажне траве.{S} Па сан топлих ноћи кад ветар душе и ли 
Очи ти беху као потамнеле и превукле се влажном маглицом.{S} Приђох ти, али ме ти силно одгурну 
Чекао сам те.{S} Положио сам дланове на влажну траву и премирах од слике коју стварах.{S} Унапр 
ан ваздух, проткан као неким растуреним власима магле, почеше летети са свих страна, као залута 
је сузама.{S} Срце ми се стеже.{S} Само вода жубораше и месец нас местимице осветљаваше.{S} Ти  
ишине и овог тихог жуборења и беласкања воде спрам месечине.{S} Седох.{S} Дрхтао сам као <pb n= 
а ваше; прво би нама извадила из бунара воде и донела, па онда вама.{S} За Божић, Ускрс, по чит 
ладовина биваше јача и жубор, беласкање воде спрам месеца одмицаше и губљаше се полако.{S} Испр 
као озбиљан ручак, ти ми у чашицу дајеш воде место ракије.{S} И тек онда доносиш <pb n="16" />  
и те за косе, поче те ударати, гурати и водити кући...</p> <p>Слушам како сухо грање пуцка, гле 
егово црно, меснато и подбухло лице, са водњикавим очима и великим устима, беше тако сурово и с 
пробија месец, те осветљује тамнозелену воду која полако жубори, промиче, беласка се и милећи п 
.</p> <p>— Као сваки човек.{S} Одслужио војску. </p> <pb n="48" /> <p>Нема ни он никога, има не 
то сан оде, те и ти с њиме!{S} Како бих волео да то не беше само сан, сан и ништа више.{S} Али  
 ли ће икада бити душе која ће ме овако волети?!</p> <p>Озго, са укрштаних грана густе врбе, па 
оје усне од мојих...</p> <p>— Волим те, волим... волим!...{S} И све те више стисках, грљах, љуб 
од мојих...</p> <p>— Волим те, волим... волим!...{S} И све те више стисках, грљах, љубљах...{S} 
одвајаш твоје усне од мојих...</p> <p>— Волим те, волим... волим!...{S} И све те више стисках,  
 <p>— Волим те!</p> <p>— Ох...</p> <p>— Волим те!</p> <p>— О-о-х!... и једва, муком одвајаш тво 
.</p> <p>— Ох! — тресеш се ти.</p> <p>— Волим те!</p> <p>— Ох...</p> <p>— Волим те!</p> <p>— О- 
 јастуке да не озебем и питајући ме шта волим да ми се за сутра спреми, одлазила би говорећи:</ 
 посрнусмо мало.{S} Хвала му.{S} Његова воља.{S} Али хвала му што ми бар тебе остави, тебе искр 
да твојој матери учини по <pb n="12" /> вољи, милост.{S} А кад ми што год добро скувамо, онда м 
head> <p>Ах! — Али не смем да пуштам на вољу осећајима.{S} Силом их задржавам да би што краће и 
на са стране свећом виђаше се сува, к’о восак жута, с великим челом, упијеним образима и увучен 
и грчи.{S} Уста јој се изгубише у грлу, врат увуче...{S} Сви <pb n="62" /> скочисмо око ње.{S}  
пропи, пропаде, — узедоше га душмани на врат!{S} Сад је кријумчар.{S} По недељу дана дома не до 
је оно пуно, чисто и светло; како ти се врат очистио од маља; подбрадак се испунио и заокруглио 
, Никола.{S} Отпоче да лупа на кухинска врата.{S} Ти си се скаменила, мати мене гледа и као да  
Мати изиђе за тобом да затвори кухинска врата.</p> <p>— Стано ?</p> <p>— Ти?! — викну тако силн 
шиш.{S} После, пошто затворимо кухинска врата, држећи се за руку, смејући се, излетимо напоље,  
ти се врати из кујне где беше затворила врата за тобом.</p> <p>— Где је? — упита ме.{S} Па кад  
како сама, ноћу, није могла да наиђе на врата собе; како је ложила ватру у мангалу место у пећи 
е да не плаче — одговори ти затварајући врата.</p> <p>У том једној баби која беше задремала уз  
са болом и саучешћем.{S} Ти отвори брзо врата, још брже их затвори за собом као бојећи се чега. 
о.{S} Први пут, испод беле марамице око врата, видех <pb n="44" /> јој неопрану кошуљу.{S} Прст 
к обучена чисто, са белом марамицом око врата.{S} Седа спроћу мене и пита ме за школу, за друго 
/> нас он узнемирава.{S} Он гурну силно врата и уђе.{S} Ти се од једном диже, истрже од матере  
 ослободих, дахнух, што сам те скинуо с врата, али ме после ухвати страх.{S} Бојао сам се.{S} П 
се наше матере, исплакане с главобољом, врате с гробља.</p> <p>Је ли да је овако било?</p> </di 
 хтела да падне у бунар не могући да се врати у кућу; како није давала да ме зову, бојећи се, д 
азих још не осушену велику сузу, кад се врати и рече:</p> <p>— Свршено је!{S} И онда брзо однес 
<p>— Ето, хвала Господу!</p> <p>Мати се врати из кујне где беше затворила врата за тобом.</p> < 
и да је што боље притвориш.{S} Затим се врати.{S} На главу метну неки завежљај, ваљда детиње пе 
ројиш женско одело.{S} И за тим се опет врати кући да ту останеш.{S} Али не!{S} Ниси била ти са 
</p> <p>У том се једна жена диже и пође вратима погурено.</p> <p>— Што не седиш, Стано? — упита 
 утиша.{S} Одједном кроз рупу на собним вратима, чу се твој тих, дрхтав глас :</p> <p>— Тето, ј 
</p> <p>— Е па то је... — и оде.</p> <p>Вратих се, легох, заклопих очи, испружих руке и обамира 
ћним погледом отрча заносећи се.</p> <p>Вратих се.{S} Топих се и нестајах.{S} Бејах луд...{S} В 
 хладовина и сенке падоше...{S} Људи се вратише са рада, стока уведе у штале, за тим се пресвук 
ред високих топола, младих <pb n="4" /> врба, брестова и меке, увек влажне траве.{S} Па сан топ 
ј се — рекох ти, шапћући и тронуто — то врба плаче, па пада на тебе...{S} Иди! — И брзо те опус 
енилу.{S} Тополе су расле и ишле у вис, врбе разграњавале и крхале; крушке, кајсије, вишње и ду 
!</p> <p>Озго, са укрштаних грана густе врбе, паде капља на твој образ.{S} Ти се трже уплашено. 
ујно зеленило, опет тај поток, тополе и врбе ме сретоше.{S} Сетих се тебе и уплаших.{S} Мати от 
угрејана, у полу <pb n="42" /> дремежу, врела и миришљава, ти — кад те пољубим, задржиш мој пољ 
е, сагињем се и пуштам на твоје влажне, вреле, рујне и полуотворене усне тих, лак, неосетан пољ 
пасана, раздражен, узаврео и стискајући вреле усне на моје голе руке, ја сам дахћао...{S} Упила 
јену.</p> <p>— Ево ме — шану плашљиво и врело. — Ти, ти, ти?... па се загрцну, паде и бризну у  
S} Не знам шта ми је било.{S} Целог тог врелог дана лешкарио сам по кревету читајући и маштајућ 
е ти њихајући се.</p> <p>Пружи ми руку, врелу и сву ознојену.</p> <p>— Ево ме — шану плашљиво и 
 и казује све промене које се десиле за време мога осуства: ко је умро, пропао, продао њиве; ко 
олу.{S} Учио сам се прилично.{S} За све време основне школе и ниже гимназије није било ничега н 
ам што је најлепше за мене.{S} Кад дође време да се иде на гробље, твоја мати дође, и да не би  
 нано!</p> <p>И из почетка бивало ми је време бављења код куће пријатно.{S} Започињао сам неке  
— Та не љути се одмах.{S} Ти се од неко време баш... — и застаде.{S} Знао сам куда је циљала.{S 
за народну ствар, који су у оно страшно време долазили и налазили помоћи и сигурна склоништа у  
мшилука, најдрскијег удварача, а у исто време и највећег опадача.</p> <p>Ти би се тргла.{S} Пол 
! — И брзо те опустих и устадох. — Иди, времеје! —И заиста први петли певаху. </p> <pb n="40" / 
е.</p> <p>— Па друге године и пре овога времена си ишао?{S} Ваљда имаш сада мало да учиш.{S} Св 
 у школу? упита ме кратко.</p> <p>— Има времена.{S} Рано је.</p> <p>— Па друге године и пре ово 
поштовања погледи.{S} И одлазио сам пре времена.{S} И тада сам о теби ретко разбирао и чуо.{S}  
ву, образи нам се протрше, ти осети мој врео дах и уздрхта, клону, али се брзо трже и скочи.</p 
често спушташе на твоје чело.{S} Често, врло често затицах те где си, чистећи наше двориште, ст 
утан или грозничаво светао.{S} Имао сам врло честу главобољу или несвестицу.{S} Па и само учење 
а ми жеље.{S} С тобом сам се разговарао врло ретко.{S} Више пута узимам и дирам те: те за овога 
ање поста јаче и претвори се као у неку врсту гласа: </p> <pb n="60" /> <p>— Кољ....љ....јо!</p 
.{S} Мати му истрже дете и позва те, да га ти узмеш.{S} Ти уђе, брзо узе дете, не гледајући ни  
од матере и излете у кујну пред њим, да га зауставиш.</p> <p>— Не, Николо!{S} Слатки, мили Нико 
логај у устима.{S} Узалуд си пробала да га прогуташ, али ниси могла.{S} После бризну у плач.</p 
в тај узвик слушаћу.{S} Само не могу да га опишем, како у њему беше нечега и престрашеног, и бо 
:</p> <p>— Еве, 'аџике, да видиш.{S} Ја га истина... али ти знаш боље.{S} Обиђи да видиш!</p> < 
а си га, вила се око њега и заустављала га.</p> <p>— Ја!{S} Што!{S} Ко ми што може!{S} А ти?... 
p> <p>— Сирота.{S} Чула да је дошао, па га зове.</p> <p>Приђох јој ближе.{S} Сагох се.{S} Узех  
рука ухвати за срце и стеже га јако, па га онда опусти те да се што више рашири и разлије горчи 
а.{S} Славуја чак нисам познавао, никад га нисам видео нити бих могао да разликујем његову песм 
а ме нечија рука ухвати за срце и стеже га јако, па га онда опусти те да се што више рашири и р 
клањаше дете и тихо, преплашено, мољаше га.</p> <p>— Не, не!{S} Немој сад, овде!...{S}Чуће!...< 
 господине, тако ми Господа!{S} Обедише га.{S} Узедоше на душу душмани — Бог им судио !{S} А он 
аде.{S} Он се пропи, пропаде, — узедоше га душмани на врат!{S} Сад је кријумчар.{S} По недељу д 
уни га еспапом и отпоче да ради.{S} Али га ђаво натера те се мало задужи код Доктора... <pb n=" 
, кажи, жива ти мајка твоја!{S} Кажи ми га, па да му на сред мале главу разбијем.</p> <p>— Зар  
но и чисто модро небо срце драга и пуни га опојним, раздраганим миљем — тога дана изиђох из соб 
ран, ради.{S} Узе, отвори дућан, напуни га еспапом и отпоче да ради.{S} Али га ђаво натера те с 
 твога мужа, видим таквог.{S} Молила си га, вила се око њега и заустављала га.</p> <p>— Ја!{S}  
 А он? ох! није крив!</p> <p>Бранила си га тако живо, понизно и верно да нисам знао шта да мисл 
, у алеји и окопаваше млади лук чистећи га од траве.{S} Сва се беше предала послу.{S} На главу  
не!{S} Добро је пошло оно.{S} Не ометај га...{S} Познаје се чија је крв ! рекао би трговац. </p 
а срце удараше тако силно, јако, да сам га и ја чуо.{S} Чекао сам те.{S} Положио сам дланове на 
, увив моје лице твојом косом, загњурим га у твоја бујна, топла недра, и осећам додир твоје мек 
лваре, коленима притисла платно, једном га руком држи затегнуто и палцем притисла шав, а другом 
 као да има једино мени да захвали, што га и сад као увек не грди, већ моли.</p> <p>— А? — пром 
ила златно и сребрно посуђе и сваки час га намештала у гостинској соби, како би што уочљивије с 
о и уплакано лице спрам мене и наслоних га на мој образ... </p> <pb n="39" /> <p>— Слатка си! — 
код Доктора... <pb n="51" /> А он, знаш га, жива ватра.{S} Кога дочепа у своје руке тај више чи 
{S} После јој казује од кога је садашњи газда ту њиву купио.{S} Онда јој набраја некадашње наше 
аја, казује до ситница о свима садашњим газдама „скоротечницима“: шта су пре они били, код ког  
творих очи да видим...{S} И видех тебе, где под младом кајсијом, на сред дворишта, погурена „мо 
 свеће.{S} И ја се тада дижем и гледам, где се она скупила, на леђа бацила стару, чохану гуњу;  
беше затворила врата за тобом.</p> <p>— Где је? — упита ме.{S} Па кад те виде уз зид, оборене г 
ле у надницу. </p> <pb n="65" /> <p>— А где је он?</p> <p>Ти поче да муцаш.{S} Беше ти непријат 
а си, дрхтала, нијала си се и као хтела где да побегнеш.{S} После се једва прибра, постоја мало 
не да прича свој живот, места и градове где су били, кад су ишли на хаџилук с дедом...{S} Онда  
ш с пуним чанком свачега.{S} Затичеш ме где дижем заклопце са јела и од сваког по нешто узимам. 
 Господу!</p> <p>Мати се врати из кујне где беше затворила врата за тобом.</p> <p>— Где је? — у 
е чело.{S} Често, врло често затицах те где си, чистећи наше двориште, стала.{S} Наслонила си с 
и са неком сигурношћу могао бих те наћи где у твојој башти, под дудом у трави, поклопљена ничке 
<p>Слушам како сухо грање пуцка, гледам где месечина сија, тишина се распростире а сув, некако  
 <pb n="7" /> <p>Као да сад и њу гледам где погурена, у свиленој антерији, повезана црном шамиј 
о потока и стадох иза грања да те видим где си.{S} Али ти беше испред мене, близу, у алеји и ок 
, у само свануће, изиђох.{S} Нисам знао где да идем и шта да радим.{S} Једва сам чекао да прође 
гурање, код нас.{S} Колико бих пута чуо где говоре о томе и то као са неким сажаљењем помешаним 
идем кроз вашу башту, долазим пред кућу где ви, у сред дворишта, на простој асури, ти и мајка с 
елу и око ушију.{S} Прелазиш ти, гледаш где ћеш да ступиш, прво опробаш камен да ли је доста ст 
 у сељачком оделу, али тебе је китила и гиздала као најбогатију.{S} Каква си била тада?{S} У ша 
о.{S} За све време основне школе и ниже гимназије није било ничега необичног.{S} А и тебе мајка 
х се на траву.{S} Подузе ме свежина.{S} Глава ми је горела, руке беху све у зноју а срце удараш 
>— Ништа! привукох те силно да се твоја глава наслони на моју.{S} Целим телом беше ти наслоњена 
ице и нос у мало не додириваху — људска глава.{S} То беше она!{S} Кркљање тупо, тешко, ретко и  
Мека, сочна трава набујала, а више моје главе склопило <pb n="37" /> се грање и лишће.{S} Кроз  
бошчицом, у лаким папучицама и повезане главе, мила си ти.{S} А ход ти је био брз и лак.{S} Как 
дом у трави, поклопљена ничке и увијене главе у твоју „бошчу“, јецаш и плачеш за мном!</p> </di 
а ме.{S} Па кад те виде уз зид, оборене главе, скупљене, згрчене над дететом у крилу, брзо узе  
ске собе светлуцаху свеће више материне главе и каткад допираше тихо, једва чујно, нарицање јед 
е из младости.{S} Ти си стајала погнуте главе.{S} Било ти је ладно, <pb n="66" /> али си ти јед 
тебе посади за вечеру.{S} Ти си погнуте главе ишла, села, узела залогај, али тако невешто као д 
 Ја сам стајао и гледао те како погнуте главе идеш, и то у нанулама, на ногама чарапе искрпљене 
и завученим рукама у недра и то погнуте главе, уз зид, по крајевима као да се чега бојала и скл 
окривач, руке беле, пуне, забацила више главе, коса око тебе у нереду а прса уздигнута и разгол 
а је види свет и припали јој свећу више главе.</p> <p>Да би избегао поздраве и изјаве сажаљења  
више згрчи.{S} Опроба да ли завежљај на глави и мотика на рамену добро стоје и оде прошаптавши  
ет измахну да те удари <pb n="58" /> по глави.{S} Ти само заклањаше дете и тихо, преплашено, мо 
чекамо, док се наше матере, исплакане с главобољом, врате с гробља.</p> <p>Је ли да је овако би 
озничаво светао.{S} Имао сам врло честу главобољу или несвестицу.{S} Па и само учење било ми је 
аспалу, са опуштеним рукама и заваљеном главом на материну крилу, она се препадне од толике тво 
а чекаш некога?</p> <p>Твоја мати сагла главу, рукама стисла колена и тако нагнута слуша, тресе 
 Твоја се мајка скупила, увила, покрила главу и спава...{S} Прилазим на прстима.{S} Месечева зр 
оље притвориш.{S} Затим се врати.{S} На главу метну неки завежљај, ваљда детиње пелене, на раме 
ве.{S} Сва се беше предала послу.{S} На главу си овлаш бацила белу шамију да ти сунце не пече л 
} Зар хоћеш да ти неку срамоту метне на главу?{S} А, ваљда чекаш некога?</p> <p>Твоја мати сагл 
уша, тресе се и дрхти.{S} Одједном диже главу, погледа матер, па је опет брзо обори, зари у кри 
а!{S} Кажи ми га, па да му на сред мале главу разбијем.</p> <p>— Зар си ти таква? — питам те, с 
 метла ти испала из руку, а ти оборивши главу, <pb n="24" /> тареш чело и намешташ косе и то по 
талан, па онда занихав се, и издигнувши главу, лако као срна, скочиш на нашу страну.</p> <p>— А 
.{S} Стиснух те јаче, хтедох да окренем главу, образи нам се протрше, ти осети мој врео дах и у 
 Ћути, чедо, ћути, синко! — и узе твоју главу, мету је на крило и милујући те по коси, тешила т 
ску песму, бабо, певаше</l> <l>Хајдучку главу, бабо, ношаше!</l> </quote> <p>— Ха-ха-ха!.. — чу 
јутро" ти рече:</p> <p>— Умре тета? — А глас ти беше тако обичан, равнодушан.{S} Лице тамно, бл 
d>V.</head> <p>Беше почетак зиме кад на глас тешке болести моје старе мајке опет дођох.{S} Из г 
 собним вратима, чу се твој тих, дрхтав глас :</p> <p>— Тето, јеси ли ту ?</p> <p>Нисам могао д 
 „радост“.{S} И онда, крештав, јак, сув глас Циганке Салче запева пред твојим прозором кад те д 
е чекрка и неки тих, дубок као из земље глас...{S} То долажаше из ваше куће.{S} Нагох се, прист 
ог дана, да се ори башта, поток.{S} А и глас ти дошао мекши, топлији.{S} И тада сам се заклињао 
дном се чу крхање плота, пуцање грања и глас:</p> <p>— А чекај, ћерко мајчина.{S} Ако је 'аџика 
ви пут видела у животу, такав беше твој глас.</p> <p>— Ја, ја!{S} А ти? </p> <pb n="54" /> <p>— 
стран, понизан, учмао и безживотан твој глас препаде ме.{S} У њему не беше ни трага о каквом ос 
ста јаче и претвори се као у неку врсту гласа: </p> <pb n="60" /> <p>— Кољ....љ....јо!</p> <p>Ж 
 !</p> <p>Из чаршије, са улице, допреше гласови песме, зурле и бубњеви.</p> <p>Изиђох и стадох  
отеше, узеше од мене...{S} Као да те ти гласови понеше са собом горе, у те висине, крештећи и п 
е и биле, те <pb n="52" /> са промуклим гласовима и великом јачином уздизале су се и распростир 
 охолим, пуним неког презривог саучешћа гласом, окрену се твојој матери која се још више згрчи  
 Не плачи, Марија — рече она, а у њеном гласу осећаше се неко саучешће помешано са задовољством 
е, беласка се и милећи прелива се преко глатких каменчића, око којих се нахватала мека, зелена  
проширио и искривудао.{S} Преко његових глатких каменова нахватала се нежна, мека маховина; тра 
е, 'аџика!{S} Зар ће она још и такве да гледа?</p> <p>Ето, знао сам ја то, слушао, мислио о том 
врата.{S} Ти си се скаменила, мати мене гледа и као да ме погледом моли: да се не љутим на тебе 
ништа не интересује, да ништа не види и гледа до само свој рад: окопавање, <pb n="11" /> филизе 
то ме чека, а све знам што прође!{S} Не гледај ти мене чедо.{S} Нана је твоја стара.{S} Наша је 
звао сам те.{S} И онда хладно, одсечно, гледајући те строго <pb n="36" /> наставих: — Имам нешт 
 да ми као рођену брату угађаш, и да ме гледајући смешиш се благо и трудиш да погодиш сваку мој 
 ти узмеш.{S} Ти уђе, брзо узе дете, не гледајући ни у кога, и још брже изиђе.{S} За тобом изиђ 
 не би изгледало као поклон, она тихо и гледајући понизно у матер, моли је:</p> <p>— Еве, 'аџик 
м а да пода мном земља тутњи, да кличем гледајући у сјајно, модро небо; да ме опија и заноси св 
.{S} Борио сам се, мучио, ломио и топио гледајући те тако лепу, красну и развијену тек у процва 
зо“...{S} И како је тражила моју слику, гледала дуго, дуго и плакала!{S} У том поче она да се п 
 зуји.{S} И једнако сте радиле за мене, гледале, слушале мој дах и погађале из ока ми жеље.{S}  
..</p> <p>Слушам како сухо грање пуцка, гледам где месечина сија, тишина се распростире а сув,  
поља из собе светлост не види.{S} Ја је гледам, чудим се и питам:</p> <p>— Нано!</p> <p>— А? —  
њем, окренем се од матере само да је не гледам онако хладну, нему и задовољну. </p> <pb n="47"  
светлост свеће.{S} И ја се тада дижем и гледам, где се она скупила, на леђа бацила стару, чохан 
и. </p> <pb n="7" /> <p>Као да сад и њу гледам где погурена, у свиленој антерији, повезана црно 
иђеш на нашу капију.{S} Ја сам стајао и гледао те како погнуте главе идеш, и то у нанулама, на  
дели нашу сиротињу коју је већ цео свет гледао.{S} Али ко би дошао, тај је био угошћен као код  
ет застаде и поче упитно и као зачуђено гледати час у мене који стајах озбиљан, час у матер.</p 
 сну!{S} Слађе је сневати него ли збиљу гледати, и гушити се од наврелих осећаја, успомена и те 
ага <pb n="34" /> срце ми је кидала.{S} Гледах те, изазивах успомене и слике некадашњег миља.</ 
ле по челу и око ушију.{S} Прелазиш ти, гледаш где ћеш да ступиш, прво опробаш камен да ли је д 
 животу више не осетих.</p> <p>— Што ме гледаш тако? — упита ме ти зачуђено.</p> <p>— Тако!</p> 
благо рече:</p> <p>— Изиђи, сине, да не гледаш.</p> <p>— А што?</p> <p>— Па не ваља се.{S} Млад 
 пођох к теби.{S} Ти ме, дигнувши руке, гледаше забезекнуто и широко.{S} На лицу ти беше нека ч 
едело у уснама ни капи крви не беше.{S} Гледаше ме погледом којим хтеде у дно моје душе да прод 
</p> <p>— Мајка те зове!</p> <p>И ти не гледећи на мене, брзо, превијајући се и избацујући из ш 
 Наша кућа била је стара, широка, сува, гломазна, и заударала је на чађ.{S} Са улице била је ог 
 свога ме поражаваше...{S} Страх од ове глуве самоће, мртве тишине и овог тихог жуборења и бела 
изокретање разговора још више ме испуни гневом и једом.{S} Седох, а сав се тресох од неког чудн 
 Седох, а сав се тресох од неког чудног гнушања, неугодности и беса који <pb n="45" /> је у мен 
р то?</p> <p>Пун страха, и као са неким гнушањем, окренем се од матере само да је не гледам она 
абраја твоје дарове што си спремила.{S} Говораше она, а сва беше уплашена, узбуђена и кришом, к 
. </p> <pb n="40" /> <p>— Страх ме је — говораше ти унезверено. — Ух, каква сам? — викну уплаше 
а се бојаше чије навале и као да сваком говораше: „Молимо те, не дирај нас.{S} Ми никоме не сме 
ње, код нас.{S} Колико бих пута чуо где говоре о томе и то као са неким сажаљењем помешаним злу 
м да ми се за сутра спреми, одлазила би говорећи:</p> <p>— Спавај, чедо, одмори се.{S} Не брини 
адовољство што моја мати то њој прича и говори.{S} После се ти пробудиш и онда вечерамо.{S} Тво 
р се побојах да се ови увијени, нејасни говори не односе на нас.{S} Уплаших се и дигох да изиђе 
грцаше ти. — А зар нам је зло мислила и говорила: „Николо, синко, немој, чедо, тако!{S} Ви сте  
 се чудили како ми излазимо на крај.{S} Говорили су да она има читаве бисаге пара, које је узел 
ут тако да се шалиш!...</p> <p>И сви су говорили да ти мене чекаш.{S} Неки су ме чак и питали.{ 
 друго.{S} Мрзело ме је чак о томе и да говорим.</p> <p>Ну ово бављење кући у брзо ми је постај 
х код њих а особито код твоје мајке.{S} Говорио сам себи и убеђивао да ово није лепо и часно од 
венивши се, рекла би:</p> <p>— Можеш да говориш шта хоћеш!</p> <p>Ето тако је то било!{S} Знао  
га се плашила, дрхтала и застајкивала у говору.{S} Погледах матер, и тргох се уплашено, јер око 
јечаше.{S} Уздигох се на прстима да што год спазим, али од уличног високог зида не могах ништа  
да иде у друштву с њом, тражи од ње што год да јој понесе.</p> <p>— Хајде, 'аџике.{S} Дај ако и 
ра! — викну мати бојећи се да ми се што год не деси.</p> <p>Уђох, стадох.{S} Чудна и тешка туга 
онда вечерамо.{S} Твоја мати донесе што год од ваше куће, а и с оним што ми имамо, вечерамо зај 
n="12" /> вољи, милост.{S} А кад ми што год добро скувамо, онда мати пошаље, по мени вама.</p>  
ли, матере су се разговарале, ти си што год шила или плела, а ја читао.{S} Све је било по старо 
знемогав и блед.{S} Чак ми је бледоћа и годила.{S} Мој корак беше тром, немарљив и несигуран.{S 
="SRP18991_C4"> <head>IV.</head> <p>Две године нисам кући долазио.{S} Кад треће године дођох и  
 времена.{S} Рано је.</p> <p>— Па друге године и пре овога времена си ишао?{S} Ваљда имаш сада  
године нисам кући долазио.{S} Кад треће године дођох и стигох у вече, опет беше месечина, опет  
уке, винограде; казује јој колико је то годишње доносило, с којим се имањем граничило, на који  
он беше усахнуо, дрвеће исечено а земља гола, трошна и смрзнута.{S} Погледах ка твојој кући из  
узаврео и стискајући вреле усне на моје голе руке, ја сам дахћао...{S} Упила ми се беше ти у па 
{S} Твоја башта и двориште бејаху чисто голи.{S} Све што беше код тебе: у башти мало дрвеће; са 
га и падати на угнуте кровове, зидове и голо дрвеће чије се гране оштро и црно оцртаваху.{S} То 
S} Као да те ти гласови понеше са собом горе, у те висине, крештећи и пиштећи... светећи се мен 
у.{S} Подузе ме свежина.{S} Глава ми је горела, руке беху све у зноју а срце удараше тако силно 
усти те да се што више рашири и разлије горчином.</p> <p>— Што питаш? одговорих туробно.</p> <p 
Ви сте сами, никога свога немате, а ево Господ вам даде ово пиленце, овога црва... па немој, си 
на руком. — Што беше, ни црном Циганину Господ да не да!{S} Умре, пресвисну од туге кад виде -к 
" /> је и утишавала. — Ћути, ћути...{S} Господа имаш, ако мајке немаш...{S} Ћути, чедо моје!... 
</p> <p>— Црно писано!</p> <p>— Не хули Господа!{S} Ћути, чедо, ћути, синко! — и узе твоју глав 
</p> <p>— Није крив, господине, тако ми Господа!{S} Обедише га.{S} Узедоше на душу душмани — Бо 
тихо.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Није крив, господине, тако ми Господа!{S} Обедише га.{S} Узедоше н 
је испратиш?</p> <p>— Не могу, Бога ми, господине — поче се правдати. — Имам работу.{S} Морам њ 
лно, опет седе укочено уз зид. — Ти си, господине? — шану а неки нов, стран, понизан, учмао и б 
ближи и утеши.{S} Бојали су се.{S} Моје господско одело, хладно, укочено држање уздржаваше их.{ 
 ти? </p> <pb n="54" /> <p>— Ето, хвала Господу!</p> <p>Мати се врати из кујне где беше затвори 
увек набављала најбољу каву и ракију за госте.{S} Била је поносна и повучена.{S} У целом њеном  
нце да зађе.{S} Отворио сам оба прозора гостинске собе и засео те читах неки роман.{S} Светлост 
 оцртаваху.{S} То беше први снег.{S} Из гостинске собе светлуцаху свеће више материне главе и к 
ести моје старе мајке опет дођох.{S} Из гостинске собе виђаше се мала светлост.{S} Уђох право т 
свој сан.{S} И да у тој истој, сниској, гостинској соби, под жмиркавим кандилом и почађалом ико 
ебрно посуђе и сваки час га намештала у гостинској соби, како би што уочљивије стајало.{S} Цео  
вије стајало.{S} Цео дан је проводила у гостинској, ониској, поцрнелој соби, која је била лепо  
ћ сам кришом бацао поглед кроз прозор у гостинску собу у којој она беше спремна да је види свет 
е каже како ништа не „печали", већ једе готовину.{S} Мати ми је скоро за оцем умрла.{S} Зато са 
 а око ње разбацано по пет, шест парова готових кошуља.{S} Прозори собе ћилимом застрти, да се  
Отац ми је био умро пошто је упропастио готово све имање на разне послове који му никад нису по 
а јело и тестије за пиће.{S} Јуре они и грабе ко ће што пре и лепше и боље место заузети пред п 
ших предака; набраја наша велика имања, градове у којима су били и трговали, лица с којима су с 
па отпочне да прича свој живот, места и градове где су били, кад су ишли на хаџилук с дедом...{ 
вако волети?!</p> <p>Озго, са укрштаних грана густе врбе, паде капља на твој образ.{S} Ти се тр 
е кровове, зидове и голо дрвеће чије се гране оштро и црно оцртаваху.{S} То беше први снег.{S}  
 то годишње доносило, с којим се имањем граничило, на који је начин то после отишло...{S} И онд 
 се, па плану, уздрхта и наслонив се на грану од вишње, шану обамирући од плашње и среће:</p> < 
ке.{S} Пређох преко потока и стадох иза грања да те видим где си.{S} Али ти беше испред мене, б 
 <p>Одједном се чу крхање плота, пуцање грања и глас:</p> <p>— А чекај, ћерко мајчина.{S} Ако ј 
>— Ја те зовем — рекох јаче и изиђох из грања. — Дођи овамо.</p> <p>Ти брзо остави рад и трчећи 
ше моје главе склопило <pb n="37" /> се грање и лишће.{S} Кроз грање пробија месец, те осветљуј 
<pb n="37" /> се грање и лишће.{S} Кроз грање пробија месец, те осветљује тамнозелену воду која 
да останем али поче пуцати суво и труло грање под мојим ногама.</p> <p>— Стано! — викнух.</p> < 
 водити кући...</p> <p>Слушам како сухо грање пуцка, гледам где месечина сија, тишина се распро 
и кајсија, с густим, густим џбуновима и грањем; сан потока што поред куће тече поред високих то 
ни да захвали, што га и сад као увек не грди, већ моли.</p> <p>— А? — промуца он. — Идем, 'аџик 
n="17" /> у башту и поток, да нас сунце греје, запљускује свежина и мирис зеленила....{S} Да че 
ешко и мучно при помисли да ће те други грлити, и љубити; да ће други пити љубави из тебе, тог  
евија и грчи.{S} Уста јој се изгубише у грлу, врат увуче...{S} Сви <pb n="62" /> скочисмо око њ 
мучим и сатирем себе?!..— И стварах те, грљах, целивах твоје рујне усне и опијах се од мириса т 
... волим!...{S} И све те више стисках, грљах, љубљах...{S} И пригрљену, потпуно припијену уза  
 лепше и боље место заузети пред портом гробља.{S} Ја остајем код куће, чекам тебе да дођеш те  
матере, исплакане с главобољом, врате с гробља.</p> <p>Је ли да је овако било?</p> </div> <div  
за мене.{S} Кад дође време да се иде на гробље, твоја мати дође, и да не би изгледало да она хо 
 <pb n="15" /> њих се тискају и јуре ка гробљу просјаци, Цигани и Циганке, носећи велике торбе  
лости, помешано с мирисом од сувих дуња,грожђа <pb n="8" /> и крушака што су висиле на таваница 
 несигуран.{S} Мој поглед или мутан или грозничаво светао.{S} Имао сам врло честу главобољу или 
</quote> <p>— Ха-ха-ха!.. — чу се бесно гроктање и за тим пуцањ пушке.</p> <p>— Унутра! — викну 
же са мном.{S} Ја се згурим у њен скут, груди јој откријем, завучем руке у њене смежуране, топл 
е и рамена ти се испунила; тесне и уске груди заокруглиле се и издигле; пас ти постао витак и о 
некако оштар, и као стар ваздух пуни ми груди, гуши ме и натерује на кашаљ...{S} И ко зна докле 
шко, ретко и мучно извијаше се из њених груди које се и не мицаху.{S} Кад уђох и назвах : „Добр 
 јелеку и шалварама.{S} Кошуља ти се на грудима беше откопчала и заврнула те се виђаше мали део 
та се ти и брзо руком дохвати кошуљу на грудима.</p> <p>— Ја те зовем — рекох јаче и изиђох из  
зо обори, зари у крило и бризну у плач, грцајући:</p> <p>— 'Аџике, зар то?</p> <p>Пун страха, и 
сец нас местимице осветљаваше.{S} Ти си грцала и плакала.{S} Ја сам стајао као укопан.{S} Нисам 
 — тргох се уплашен.</p> <p>— Ох, ох! — грцаше ти, плакаше и вијући се љубљаше ми руку, квасећи 
 <p>— Нана моја!{S} И њу он... ох !...— грцаше ти. — А зар нам је зло мислила и говорила: „Нико 
кала!{S} У том поче она да се превија и грчи.{S} Уста јој се изгубише у грлу, врат увуче...{S}  
у и шире се; кад се брегови и виногради губе у беличастој магли.{S} И онда, када ја прелазим пр 
 од учења; како ме је, кад је почела да губи језик и свест, овог вечера, док сам ја путовао, зв 
аше куће сваког лета све више угибале и губиле у зеленилу.{S} Тополе су расле и ишле у вис, врб 
 беласкање воде спрам месеца одмицаше и губљаше се полако.{S} Испратих те.{S} На прелазу у вашу 
а скупила, на леђа бацила стару, чохану гуњу; нагнула се к свећи и нешто ради.{S} Подвила она н 
 </p> <p>— А што ти не једеш? питам те, гурајући оно у уста што ми дајеш.</p> <p>— Па такав је  
 јабукама и крушкама, које си ти кришом гурала, да нико не види.{S} А кад дође дан за полазак,  
Подметало вам се неко улагивање и силом гурање, код нас.{S} Колико бих пута чуо где говоре о то 
но, држећи те за косе, поче те ударати, гурати и водити кући...</p> <p>Слушам како сухо грање п 
осе.</p> <p>— Дом! — викну он потмуло и гурну те тако силно да ти посрну пригрливши дете и у ма 
 <pb n="56" /> нас он узнемирава.{S} Он гурну силно врата и уђе.{S} Ти се од једном диже, истрж 
олети?!</p> <p>Озго, са укрштаних грана густе врбе, паде капља на твој образ.{S} Ти се трже упл 
стабала од крушака и кајсија, с густим, густим џбуновима и грањем; сан потока што поред куће те 
пуцаних стабала од крушака и кајсија, с густим, густим џбуновима и грањем; сан потока што поред 
рило...{S} И сузе, кашаљ — почињу да је гуше.</p> <p>Деде сад кажи ми тога, који би тад на тебе 
оштар, и као стар ваздух пуни ми груди, гуши ме и натерује на кашаљ...{S} И ко зна докле би так 
им угађањем и дворењем.{S} Као да ме је гушило то ваше неговање, ти ваши мили и пуни страхопошт 
ађе је сневати него ли збиљу гледати, и гушити се од наврелих осећаја, успомена и тешка, хладна 
 од куће зими, а она, нана моја слатка, да се не би чуло, да не би свет после то... ах! она цел 
а и крушкама, које си ти кришом гурала, да нико не види.{S} А кад дође дан за полазак, твоја ма 
 ме толико мучиш?“ И кад би ти осетила, да сам ја баш то исто и прочитао, оборила би брзо погле 
кад.{S} У јутру, пошто се да кокошкама, да оне прве окусе кувану пшеницу, ја онда разносим по к 
 се сјаш од среће.{S} Певаш целог дана, да се ори башта, поток.{S} А и глас ти дошао мекши, топ 
 је он опет предузимао више ради света, да се не каже како ништа не „печали", већ једе готовину 
а да ли ће да остане.{S} А она, црница, да је само видиш, синко, па душа да ти заплаче, иде по  
} У њима је било толико прекора и туге, да би сваки прочитао твој нем и болан јаук што беше у њ 
.{S} Изгледа да је ништа не интересује, да ништа не види и гледа до само свој рад: окопавање, < 
у матер, моли је:</p> <p>— Еве, 'аџике, да видиш.{S} Ја га истина... али ти знаш боље.{S} Обиђи 
 силно — што да не?...{S}Кости, 'аџике, да одморим!{S} Расипа се по пољу...{S} Мати се диже дот 
а најбоље да да...{S} Она може и после, да једе, што остане од њега.</p> <p>И за тим, пошто ја  
радим.{S} Нисам хтео да те дам другоме, да ту сву своју лепоту, милину, љубав и срећу има.{S} Б 
а сам само то знао, да ти ниси за мене, да си много доле, ниско, ниско!{S} И да је чак то доста 
иђе и благо рече:</p> <p>— Изиђи, сине, да не гледаш.</p> <p>— А што?</p> <p>— Па не ваља се.{S 
, кад на онај свет одем, да могу, сине, да кажем, кад ме мој човек а твој деда запита: „Жено, к 
како није давала да ме зову, бојећи се, да се не „пометем" од учења; како ме је, кад је почела  
аше.{S} Мати му истрже дете и позва те, да га ти узмеш.{S} Ти уђе, брзо узе дете, не гледајући  
ост.{S} Никад њу није могао ко да види, да <pb n="9" /> она ради какве тешке послове.{S} Сем пл 
мирао.{S} Чак су ме и неки запиткивали, да ли виђам код ње старинске велике, златне паре?{S} Од 
се утркујем а да пода мном земља тутњи, да кличем гледајући у сјајно, модро небо; да ме опија и 
ошуља.{S} Прозори собе ћилимом застрти, да се с поља из собе светлост не види.{S} Ја је гледам, 
Никад се не осетих тако чио, свеж, лак, да би могао да се утркујем а да пода мном земља тутњи,  
 напоље, <pb n="17" /> у башту и поток, да нас сунце греје, запљускује свежина и мирис зеленила 
е и ропскије љубави од твоје; знао сам, да би ме неговала и чувала к’о очњи вид...{S} Знао сам  
и.{S} И да могу, кад на онај свет одем, да могу, сине, да кажем, кад ме мој човек а твој деда з 
Чак и сузе ти пођу, док ти ја не кажем, да сам се шалио.{S} Теби лице сине радошћу и сва срећна 
же од матере и излете у кујну пред њим, да га зауставиш.</p> <p>— Не, Николо!{S} Слатки, мили Н 
 се с јелом, и упути се мени, пролазом, да изиђеш на нашу капију.{S} Ја сам стајао и гледао те  
аљ...{S} И ко зна докле би тако стајао, да ме не трже неко зврјање чекрка и неки тих, дубок као 
?... <pb n="20" /> Ја сам само то знао, да ти ниси за мене, да си много доле, ниско, ниско!{S}  
ло наше огњиште?“ — да могу тада, чедо, да му <pb n="27" /> кажем:{S} Ја оставих, човече, нешто 
 ја постанем оно што мој отац није био, да повратим изгубљено имање, уздигнем и још лепшим сјај 
 зноју а срце удараше тако силно, јако, да сам га и ја чуо.{S} Чекао сам те.{S} Положио сам дла 
на, нана моја слатка, да се не би чуло, да не би свет после то... ах! она целу ноћ проведе око  
p>— Ти?! — викну тако силно и уплашено, да се препадох.{S} Док сам жив тај узвик слушаћу.{S} Са 
ликим устима, беше тако сурово и силно, да се човек нехотице окретао од њега...{S} Уђе он занос 
леду и начиних лице тако хладно, мирно, да свака сумња одлете.</p> <p>— Ако могу... — одговори  
, те за онога.{S} Како сам, тобож, чуо, да си се с неким састајала и да си му што поклонила: ча 
скреног саучешћа и туге што сам ја љут, да ја одмах омекшам и отпочнем да се с тобом шалим и ра 
адовољством. — Ја тек само онако рекох, да знаш — и то „да знаш“ нагласи.</p> <p>— Знам ја све, 
уштамо да си код нас, те да нас служиш, да ми као рођену брату угађаш, и да ме гледајући смешиш 
 засјаје и кршећи руке молиш ме, кумиш, да ти кажем онога ко ми је то казао:</p> <p>— Кажи ми,  
<p>Ето тако је то било!{S} Знао сам ја: да нећу наћи верније, истрајније и ропскије љубави од т 
и мене гледа и као да ме погледом моли: да се не љутим на тебе, што <pb n="56" /> нас он узнеми 
омисли да ће те други грлити, и љубити; да ће други пити љубави из тебе, тог чистог, још непрот 
 кличем гледајући у сјајно, модро небо; да ме опија и заноси свеже зеленило и да ме истински ра 
шњој калдрми. <pb n="29" /> Младост!{S} Да ли је ње икада било код мене?{S} У чему је била она? 
љускује свежина и мирис зеленила....{S} Да чекамо, док се наше матере, исплакане с главобољом,  
на и тешка, хладна самотна живота...{S} Да, слађи је сан, сан детињства и младости; сан старе,  
..{S} Знао сам ја све то, па ипак?..{S} Да, ти ниси била богата, <pb n="25" /> из знане куће и  
олу, за другове из богатих породица.{S} Да ли се и они уче као ја?{S} После, како јој је пре не 
суве затегнуте коже на костима руке.{S} Да ли то беше страх од смрти?{S} Не знам.{S} Само се се 
еда запита: „Жено, кога остави тамо.{S} Да се није угасило наше огњиште?“ — да могу тада, чедо, 
а?</p> <p>— Још колико имаш да учиш?{S} Да знам.</p> <p>— Још мало — одговорих ти само да те об 
{S} Да се није угасило наше огњиште?“ — да могу тада, чедо, да му <pb n="27" /> кажем:{S} Ја ос 
е и креташе.{S} Само, она ти сад беше — да ли се мени тако учини? — тако мала, скучена и пропал 
ми и руковаше се.{S} Па онда отпочеше — да би ме утешили — причати како је последње дане провел 
имаш метлу да поновиш чишћење.</p> <p>— Да не мислиш о Николи? помињем ја твог из комшилука, на 
не седиш, Стано? — упиташе те.</p> <p>— Да одем до куће и видим дете да не плаче — одговори ти  
ка туга...{S} Сузе ми навреше.</p> <p>— Да ли ће икада бити душе која ће ме овако волети?!</p>  
е издаваше баш никакав осећај.</p> <p>— Да — рекох мрачно. — А зар ти нећеш да је испратиш?</p> 
свеж, лак, да би могао да се утркујем а да пода мном земља тутњи, да кличем гледајући у сјајно, 
</p> <p>Ти се још више згрчи.{S} Опроба да ли завежљај на глави и мотика на рамену добро стоје  
ми озбиљно — жена мужу треба најбоље да да...{S} Она може и после, да једе, што остане од њега. 
 се склањала и била у бризи.{S} Изгледа да је ништа не интересује, да ништа не види и гледа до  
 залогај у устима.{S} Узалуд си пробала да га прогуташ, али ниси могла.{S} После бризну у плач. 
ћи да се врати у кућу; како није давала да ме зову, бојећи се, да се не „пометем" од учења; как 
 ништа друго пред осталима није узимала да ради.{S} И сви су се чудили како ми излазимо на крај 
ла болести; како сама, ноћу, није могла да наиђе на врата собе; како је ложила ватру у мангалу  
си ти, сиротице моја, јер си се стидела да ја њега, твога мужа, видим таквог.{S} Молила си га,  
ту, лепо и јако поклопиш судове од јела да не би могла која мачка или пас што да узму.{S} И то  
ad> <p>А после?{S} Моја мајка је желела да ја постанем оно што мој отац није био, да повратим и 
у у мангалу место у пећи; како је хтела да падне у бунар не могући да се врати у кућу; како ниј 
ћности ма какве везе, а опет није хтела да прекида овај наш живот.{S} Једно, што вас је сажаљев 
ем" од учења; како ме је, кад је почела да губи језик и свест, овог вечера, док сам ја путовао, 
ли је ти и не доврши.{S} После си учила да шијеш и кројиш женско одело.{S} И за тим се опет вра 
 и прошапташе:</p> <p>— Сирота.{S} Чула да је дошао, па га зове.</p> <p>Приђох јој ближе.{S} Са 
да видиш!</p> <p>Мати узима, једе, и ма да је изврсно јело, она опет ставља примедбе, како би т 
ваше и јечаше.{S} Уздигох се на прстима да што год спазим, али од уличног високог зида не могах 
уву, црну, хладну, и принесох је устима да је пољубим.{S} Стресох се.{S} Чудно и тешко и неугод 
ко детенце, али и оно кржљаво — Бог зна да ли ће да остане.{S} А она, црница, да је само видиш, 
гостинску собу у којој она беше спремна да је види свет и припали јој свећу више главе.</p> <p> 
дуго, дуго и плакала!{S} У том поче она да се превија и грчи.{S} Уста јој се изгубише у грлу, в 
 Пређох преко потока и стадох иза грања да те видим где си.{S} Али ти беше испред мене, близу,  
 жива ти мајка твоја!{S} Кажи ми га, па да му на сред мале главу разбијем.</p> <p>— Зар си ти т 
Ех, што си бедан! вели она благо.{S} Па да би ме умирила, оставља рад и леже са мном.{S} Ја се  
о питаш? одговорих туробно.</p> <p>— Па да знам, синко!</p> <p>— Кад будем свршио, знаћеш.</p>  
изиђох.{S} Нисам знао где да идем и шта да радим.{S} Једва сам чекао да прође овај дан и да је  
ам стајао као укопан.{S} Нисам знао шта да радим.{S} Осећаји ме поплавили.{S} Кад се прибрах, с 
 знао, али сам ћутао.{S} Нисам знао шта да радим.{S} Нисам хтео да те дам другоме, да ту сву св 
живо, понизно и верно да нисам знао шта да мислим.{S} Погледах око себе, а зимски дан већ у вел 
сти, поверења и љубави, ја бих знао шта да <pb n="33" /> радим.{S} Али ти?!{S} Нисам те сматрао 
раво тамо.{S} У први мах не могах ништа да распознам због мале светлости, паре и дима дуванског 
рница, да је само видиш, синко, па душа да ти заплаче, иде по надницу, ради дуван, те себе, дет 
, те то хоћеш...{S} Боље мртву у ковчег да ме испружиш, у црн повој да ме повијеш, него ли то.. 
а за тебе:</p> <p>— Марија умре.{S} Бог да је прости — рече мати и погледа ме.</p> <p>-Е? — трг 
слике некадашњег миља.</p> <p>— Шта сад да не?... — узвикнух и скочих. — Луд сам!{S} Будала!{S} 
де у друштву с њом, тражи од ње што год да јој понесе.</p> <p>— Хајде, 'аџике.{S} Дај ако има ш 
м. — Што беше, ни црном Циганину Господ да не да!{S} Умре, пресвисну од туге кад виде -како она 
бља.{S} Ја остајем код куће, чекам тебе да дођеш те да заједно ручамо, као што смо се и договор 
а је, 'аџика!{S} Зар ће она још и такве да гледа?</p> <p>Ето, знао сам ја то, слушао, мислио о  
, дрхтала, нијала си се и као хтела где да побегнеш.{S} После се једва прибра, постоја мало, и, 
само свануће, изиђох.{S} Нисам знао где да идем и шта да радим.{S} Једва сам чекао да прође ова 
држим.</p> <p>— Тета ме зове? — и хтеде да прођеш.</p> <p>— Ја те зовем, ја.{S} Стани, куда ћеш 
н. — Идем, 'аџике! — рече нагло и хтеде да узме дете.{S} Саже се, али се повађаше.{S} Мати му и 
.{S} Сан младости и среће!</p> <p>Хајде да сневамо:</p> <p>Били смо комшије.{S} Твоја мајка сам 
ад дође дан за полазак, твоја мати дође да ми пожели срећна пута, тебе не беше. </p> <pb n="28" 
мали део белих ти недра.{S} Хтедох дуже да останем али поче пуцати суво и труло грање под мојим 
де, клекну уз зид по свом обичају и узе да запиткује матер за неко платно које мисли да тка за  
 у постељу и подмећући јорган и јастуке да не озебем и питајући ме шта волим да ми се за сутра  
аш ми озбиљно — жена мужу треба најбоље да да...{S} Она може и после, да једе, што остане од ње 
м чарапама, отрчиш матери која те пошље да јој нешто купиш у чаршији.</p> <p>И ти си увек трчал 
 је најлепше за мене.{S} Кад дође време да се иде на гробље, твоја мати дође, и да не би изглед 
да она то једе само из доброте, те тиме да твојој матери учини по <pb n="12" /> вољи, милост.{S 
то беше, ни црном Циганину Господ да не да!{S} Умре, пресвисну од туге кад виде -како онај бесн 
ма, ти све онда дижеш.{S} Опереш сахане да се не би познавало.{S} Све средиш, загасиш ватру на  
шло...{S} И онда, занесе се, па отпочне да прича свој живот, места и градове где су били, кад с 
Јер кад ми ова тишина, уредност, почиње да бива монотоно, онда бацам све и једва чекам кад ћу д 
ући задовољно своје суве руке, отпочиње да прича, већ толико пута казиван, свој живот, а изводи 
.{S} И заједно с матером трудиле сте се да ми што боља и укуснија јела зготовите и да што више  
/p> <p>— Унутра! — викну мати бојећи се да ми се што год не деси.</p> <p>Уђох, стадох.{S} Чудна 
а целу ноћ проведе око куће, кријући се да је ко не види, мрзне се и, тако умре!{S} Остави ме.. 
дрхтах и плаках силно, јако, кријући се да ме ко не спази и види!..</p> </div> <div type="chapt 
а.{S} Месечева зрака дрхти.{S} Бојим се да моја сенка не падне на тебе и заносећи се, сагињем с 
спреми, као никад.{S} У јутру, пошто се да кокошкама, да оне прве окусе кувану пшеницу, ја онда 
<p>— Читаш ли ? — питаш ме и нагињеш се да прочиташ оно, што читах.</p> <p>Случајно ми поглед п 
 тебе остави, тебе искру, чедо моје! те да има ко ће ми очи заклопити.{S} И да могу, кад на она 
нас, што ти допуштамо да си код нас, те да нас служиш, да ми као рођену брату угађаш, и да ме г 
е и стеже га јако, па га онда опусти те да се што више рашири и разлије горчином.</p> <p>— Што  
стајем код куће, чекам тебе да дођеш те да заједно ручамо, као што смо се и договорили.{S} Ти о 
.</p> <p>— Да одем до куће и видим дете да не плаче — одговори ти затварајући врата.</p> <p>У т 
е, али и оно кржљаво — Бог зна да ли ће да остане.{S} А она, црница, да је само видиш, синко, п 
 дође, и да не би изгледало да она хоће да иде у друштву с њом, тражи од ње што год да јој поне 
ш ли се тога тренутка?{S} Тек што сунце да зађе.{S} Отворио сам оба прозора гостинске собе и за 
65" /> <p>— А где је он?</p> <p>Ти поче да муцаш.{S} Беше ти непријатно и стидно.</p> <p>— На р 
аносећи се, твој муж, Никола.{S} Отпоче да лупа на кухинска врата.{S} Ти си се скаменила, мати  
 мисли да тка за тебе.{S} И онда отпоче да казује и набраја твоје дарове што си спремила.{S} Го 
твори дућан, напуни га еспапом и отпоче да ради.{S} Али га ђаво натера те се мало задужи код До 
Сетих се тебе и уплаших.{S} Мати отпоче да ми прича и казује све промене које се десиле за врем 
емој!{S} Туга ми је!</p> <p>Ноге почеше да ми дрхте.{S} Јаче те к себи привлачих, ти се угибаше 
ме погледом којим хтеде у дно моје душе да продреш.{S} Бојала си се.{S} Али ја сам се надао том 
очеше већ да зуцкају, причају о нама, и да нас, и ако бесмо још деца, износе зли језици. </p> < 
да се иде на гробље, твоја мати дође, и да не би изгледало да она хоће да иде у друштву с њом,  
лужиш, да ми као рођену брату угађаш, и да ме гледајући смешиш се благо и трудиш да погодиш сва 
е, да си много доле, ниско, ниско!{S} И да је чак то доста од нас, што ти допуштамо да си код н 
потребне, јер ћемо прстима јести).{S} И да би све то изгледало као озбиљан ручак, ти ми у чашиц 
а, кажем ти, одрекао бих се свега.{S} И да онда, уз тебе, љубљен проспавам свој сан.{S} И да у  
 те да има ко ће ми очи заклопити.{S} И да могу, кад на онај свет одем, да могу, сине, да кажем 
з тебе, љубљен проспавам свој сан.{S} И да у тој истој, сниској, гостинској соби, под жмиркавим 
обож, чуо, да си се с неким састајала и да си му што поклонила: чарапе или мараму. <pb n="31" / 
 на друго.{S} Мрзело ме је чак о томе и да говорим.</p> <p>Ну ово бављење кући у брзо ми је пос 
ми што боља и укуснија јела зготовите и да што више теја и лекова приправите.{S} Вас две ишле с 
{S} Једва сам чекао да прође овај дан и да је што пре сараним, свршим, јер ми је било тако неуг 
; да ме опија и заноси свеже зеленило и да ме истински раздрага шевина и славујева песма из луг 
сенке, не дишући, не дајући чак ни муви да зуји.{S} И једнако сте радиле за мене, гледале, слуш 
а и баца рад, па <pb n="10" /> кад види да сам то ја, она опет узима. </p> <p>— Што не спаваш ? 
га истина... али ти знаш боље.{S} Обиђи да видиш!</p> <p>Мати узима, једе, и ма да је изврсно ј 
{S} Брзо остави нешто и упути се капији да је што боље притвориш.{S} Затим се врати.{S} На глав 
Нано! не љути се, али ја не могу толики да будем.{S} Страх ме је од толиког.{S} Не могу, нано,  
лавобољом, врате с гробља.</p> <p>Је ли да је овако било?</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
е знам шта је било и чиме су те нагнали да пристанеш, само на материном оку спазих још не осуше 
а се шалиш!...</p> <p>И сви су говорили да ти мене чекаш.{S} Неки су ме чак и питали.{S} Али ка 
питкује матер за неко платно које мисли да тка за тебе.{S} И онда отпоче да казује и набраја тв 
S} Било ми је тешко и мучно при помисли да ће те други грлити, и љубити; да ће други пити љубав 
же, али то тако, као да има једино мени да захвали, што га и сад као увек не грди, већ моли.</p 
ле вечере одмах се дигох и рекох матери да ћу ићи у кафану, па полако, кријући се, дођох иза ку 
нако смело и отворено.{S} Избегавала си да останемо сами, као да си осећала неки страх од мене. 
 рукавима, уздигнутим шалварама, пазећи да се не упрљаш, ти у мах све то свршиш.{S} После, пошт 
 дође и хтеде проћи поред мене, мислећи да те ја зовем ради матере.{S} Бог зна шта сам тада осе 
а више као из неког сажаљења, и мислећи да вам даје неку милост и тиме испуњава своју дужност.. 
ако је хтела да падне у бунар не могући да се врати у кућу; како није давала да ме зову, бојећи 
о одело.{S} И за тим се опет врати кући да ту останеш.{S} Али не!{S} Ниси била ти само код свој 
е.{S} Нагох се, приступих и отворих очи да видим...{S} И видех тебе, где под младом кајсијом, н 
ву у ковчег да ме испружиш, у црн повој да ме повијеш, него ли то...{S} А ја њу само 'аџике, њу 
ми се, него онако...{S} Обећала сам јој да ћу је спремити и лепо вежем јој „чајку“ како је она  
а вољу осећајима.{S} Силом их задржавам да би што краће исказао оно што би.{S} А било је много  
а ти је? — питам те задовољно, јер знам да о мени мислиш.</p> <p>— Ништа! — одговараш ти, и узи 
љан, натмурен и зловољан.{S} Увиђао сам да ово не може остати тајна.{S} Страх ме је било да ко  
S} Одједном чух лаки шушањ.{S} Знао сам да си то ти.{S} Хтедох да устанем, али не могах.{S} Сти 
 од смрти?{S} Не знам.{S} Само се сећам да сам дрхтао као прут од неког страшног осећања.</p> < 
 <head>III.</head> <p>Ах! — Али не смем да пуштам на вољу осећајима.{S} Силом их задржавам да б 
а!{S} И ја ћу да се дигнем.{S} И почнем да устајем из постеље.</p> <p>— Не, не!{S} Ех, што си б 
 ја љут, да ја одмах омекшам и отпочнем да се с тобом шалим и разговарам.</p> <p>То ме је убило 
ке да не озебем и питајући ме шта волим да ми се за сутра спреми, одлазила би говорећи:</p> <p> 
> <p>Стресох се.{S} Мати изиђе за тобом да затвори кухинска врата.</p> <p>— Стано ?</p> <p>— Ти 
Јер, колико пута уморен и обузет сумњом да можда нећу оно бити чему тежим, колико пута, кажем т 
ш где ћеш да ступиш, прво опробаш камен да ли је доста сталан, па онда занихав се, и издигнувши 
е мајке.{S} Говорио сам себи и убеђивао да ово није лепо и часно од мене.{S} Куда ће нас све то 
осетих тако чио, свеж, лак, да би могао да се утркујем а да пода мном земља тутњи, да кличем гл 
ивом.{S} Ја мало окусих.{S} Нисам могао да једем.{S} Ти ми беше једнако у памети и због тога јо 
— Тето, јеси ли ту ?</p> <p>Нисам могао да се макнем од силна осећања неугодна, и тешка, помеша 
ао, никад га нисам видео нити бих могао да разликујем његову песму од песме обичног коса...{S}  
било тако неугодно.{S} Чак сам се бојао да је мртву видим, већ сам кришом бацао поглед кроз про 
а ме плашљиво и понизно.{S} Остале, као да би је оправдале, рекоше ми:</p> <p>— Две ноћи није с 
 прут.{S} Моја мати ни речи утешне, као да није ништа знала.{S} Чисто не веровах да је то она,  
{S} Избегавала си да останемо сами, као да си осећала неки страх од мене.{S} Нестаде нашег тепа 
че му мати мало блаже, али то тако, као да има једино мени да захвали, што га и сад као увек не 
то ми те отеше, узеше од мене...{S} Као да те ти гласови понеше са собом горе, у те висине, кре 
шим вечитим угађањем и дворењем.{S} Као да ме је гушило то ваше неговање, ти ваши мили и пуни с 
беху помодрели и избодени иглом.{S} Као да ме нечија рука ухвати за срце и стеже га јако, па га 
гледе час на мене, час на матер.{S} Као да ишчекиваше нешто, а од тога се плашила, дрхтала и за 
 каквом осећању, топлини и болу.{S} Као да си ме сад први пут видела у животу, такав беше твој  
S} Ја? </p> <pb n="49" /> <p>Испрва као да се ослободих, дахнух, што сам те скинуо с врата, али 
погнуте главе, уз зид, по крајевима као да се чега бојала и склањала с пута свакоме.{S} Моја ма 
 мирним висинама...{S} Ох, а у њима као да беше неке демонске, страшне насладе и задовољства; с 
д би те моја мајка послала зашта, и као да си се тиме н поносила.{S} А имала си и зашта.{S} Јер 
 си се скаменила, мати мене гледа и као да ме погледом моли: да се не љутим на тебе, што <pb n= 
вено као да се бојаше чије навале и као да сваком говораше: „Молимо те, не дирај нас.{S} Ми ник 
ко мало, ситно, повучено и скривено као да се бојаше чије навале и као да сваком говораше: „Мол 
ла, узела залогај, али тако невешто као да први пут једеш.{S} Мајка те нуткаше, меташе пред теб 
ако мала, скучена и пропала у земљу као да се бојала од нечега и зато скривала.{S} Твоја башта  
ри приступити. </p> <pb n="7" /> <p>Као да сад и њу гледам где погурена, у свиленој антерији, п 
идем и шта да радим.{S} Једва сам чекао да прође овај дан и да је што пре сараним, свршим, јер  
кши, топлији.{S} И тада сам се заклињао да те више нећу ноћу виђати.{S} Зато сам дању бивао она 
 оде, те и ти с њиме!{S} Како бих волео да то не беше само сан, сан и ништа више.{S} Али хвала  
ји би тад на тебе мислио?{S} Ко би смео да јој каже:</p> <p>— Нано! не љути се, али ја не могу  
 Нисам знао шта да радим.{S} Нисам хтео да те дам другоме, да ту сву своју лепоту, милину, љуба 
ам се њих, лично, бојао, већ нисам хтео да изгубим оно поштовање и углед који имах код њих а ос 
ојанственост.{S} Никад њу није могао ко да види, да <pb n="9" /> она ради какве тешке послове.{ 
.{S} А ход ти је био брз и лак.{S} Како да те не памтим кад си долазила к нама?{S} Прелазиш пре 
пијеним образима и увученим устима тако да се вилице и нос у мало не додириваху — људска глава. 
ерији, повезана црном шамијом и то тако да јој се само нос и очи виде, претура по својим сандуц 
 <p>— Молим те, па немој други пут тако да се шалиш!...</p> <p>И сви су говорили да ти мене чек 
, одмори се....{S} Седи, дома нема нико да те чека.</p> <p>И твоја мајка, држећи те заспалу на  
ешто друго, нешто, што ме је спречавало да поступим као и са осталима.{S} Борио сам се, мучио,  
, твоја мати дође, и да не би изгледало да она хоће да иде у друштву с њом, тражи од ње што год 
т ставља примедбе, како би то изгледало да она то једе само из доброте, те тиме да твојој матер 
ремена си ишао?{S} Ваљда имаш сада мало да учиш.{S} Свршаваш већ.</p> <p>Погледах је зачуђено.{ 
 може остати тајна.{S} Страх ме је било да ко не види и дозна, а нарочито моја или твоја мати.{ 
.{S} Нокте сам утискивао у дланове само да се уздржим.</p> <p>— Тета ме зове? — и хтеде да прођ 
ким гнушањем, окренем се од матере само да је не гледам онако хладну, нему и задовољну. </p> <p 
.</p> <p>— Још мало — одговорих ти само да те обрадујем.</p> <p>Ти кликну:</p> <p>— Е па то је. 
е чак то доста од нас, што ти допуштамо да си код нас, те да нас служиш, да ми као рођену брату 
још ћемо да се помакнемо, још више ћемо да се сакријемо и склонимо, ако смо коме на сметњи...{S 
не сметамо.{S} Ево, ако хоћеш, још ћемо да се помакнемо, још више ћемо да се сакријемо и склони 
ше износити којекакве ствари, а наравно да сте ви у томе најгоре пролазили.{S} Подметало вам се 
иш.</p> <p>— Немој.{S} Сад ћемо заједно да једемо.{S} Ако ли не? — нећу ни ја!{S} Ево, чекај! — 
оћеш?</p> <p>— Ништа! привукох те силно да се твоја глава наслони на моју.{S} Целим телом беше  
 викну он потмуло и гурну те тако силно да ти посрну пригрливши дете и у мало што не паде. — До 
ранила си га тако живо, понизно и верно да нисам знао шта да мислим.{S} Погледах око себе, а зи 
?</p> <p>— Хоћу — дахну она силно — што да не?...{S}Кости, 'аџике, да одморим!{S} Расипа се по  
 <p>— Хајде, 'аџике.{S} Дај ако има што да ти понесем.</p> <p>— Па нема ништа Марија.{S} Све са 
а.</p> <p>— Зима, Стано — рекох тек што да кажем.</p> <p>Ти се још више згрчи.{S} Опроба да ли  
а да не би могла која мачка или пас што да узму.{S} И то хитро, озбиљно, са засуканим рукавима, 
го <pb n="36" /> наставих: — Имам нешто да ти кажем, зато дођи после вечере овде.{S} Чекаћу те. 
ћи на рад, увек те је остављала код нас да не трчиш и не вијаш се по улицама и чаршији!{S} Ти с 
а, и свилене тканине које су почеле већ да се осипљу.{S} Увек је чистила златно и сребрно посуђ 
>Као што рекох, по комшилуку почеше већ да зуцкају, причају о нама, и да нас, и ако бесмо још д 
 жив тај узвик слушаћу.{S} Само не могу да га опишем, како у њему беше нечега и престрашеног, и 
е се око оне старе жене, па јој не дају да мрдне.{S} Али 'аџика је, 'аџика!{S} Зар ће она још и 
S} На главу си овлаш бацила белу шамију да ти сунце не пече лице.{S} Била си само у јелеку и ша 
— поче она — хајде кад ћеш већ ту твоју да удајеш?{S} Зар не видиш колика је и каква?{S} Зар хо 
{S} И дај, дај, исплаћуј, али ко ће алу да засити!{S} Продаде им све њиве и винограде.{S} Он се 
— Ништа! — одговараш ти, и узимаш метлу да поновиш чишћење.</p> <p>— Да не мислиш о Николи? пом 
 правдати. — Имам работу.{S} Морам њему да однесем ручак, а после у надницу. </p> <pb n="65" /> 
ице си?...{S}А, а?...{S} И опет измахну да те удари <pb n="58" /> по глави.{S} Ти само заклањаш 
> <p>— Хајдемо — рече јој — чекај ја њу да...{S} Што она луда и бесна мисли?!</p> <p>И одоше.{S 
и раширило...{S} И сузе, кашаљ — почињу да је гуше.</p> <p>Деде сад кажи ми тога, који би тад н 
ако ми излазимо на крај.{S} Говорили су да она има читаве бисаге пара, које је узела од мог пра 
на.</p> <p>_Ниси ти спавала!{S} И ја ћу да се дигнем.{S} И почнем да устајем из постеље.</p> <p 
но, онда бацам све и једва чекам кад ћу да одем.{S} Ништа ми се тада не допада.{S} Јела ми пост 
пред сам решио како ће бити.{S} Како ћу да те метем у крило, раскопчам ти јелек, и, увив моје л 
а није ништа знала.{S} Чисто не веровах да је то она, како се беше занела око твог спремања...< 
ово? — питах се уплашено јер се побојах да се ови увијени, нејасни говори не односе на нас.{S}  
 у бујан, необуздан лет, за који мишљах да иде по васиони, а оно, у истини, кретао се по обично 
шао сам.</p> <p>Знаш ли, кад се спремах да идем у другу варош ради веће школе?{S} Ти пре неколи 
 погледа.{S} Из тог њеног погледа видех да она све зна.</p> <p>— Кад ћеш у школу? упита ме крат 
ли заједно.{S} Али ја, ах ја! већ почех да се заносим амбицијама које, подстицане успоменом мог 
 кожу виде се десни.{S} Тек сада спазих да јој је још оно старо одело, али већ уласкано.{S} Прв 
непротеклог извора...{S} А овамо?{S} Ох да није било те твоје слепе преданости, поверења и љуба 
не односе на нас.{S} Уплаших се и дигох да изиђем, али, први пут тако и оштро, с осмехом, зауст 
ена на мене.{S} Стиснух те јаче, хтедох да окренем главу, образи нам се протрше, ти осети мој в 
шањ.{S} Знао сам да си то ти.{S} Хтедох да устанем, али не могах.{S} Стиснух само јаче песнице  
{S} Дође ми тешко и неугодно.{S} Хтедох да се удаљим, али нисам могао.{S} Ти спази ту забуну.{S 
ух.</p> <p>— Онда не долази! — и хтедох да се удаљим.</p> <p>— Не, не... доћи ћу.{S} Хоћу!</p>  
>— Не.{S} Шта?</p> <p>— Још колико имаш да учиш?{S} Да знам.</p> <p>— Још мало — одговорих ти с 
ас у матер.</p> <p>— Што Николо не идеш да спаваш? — рече му мати мало блаже, али то тако, као  
ацрвенивши се, рекла би:</p> <p>— Можеш да говориш шта хоћеш!</p> <p>Ето тако је то било!{S} Зн 
у твојој муци.</p> <p>И ти не престајеш да ме молиш.{S} Чак и сузе ти пођу, док ти ја не кажем, 
о ушију.{S} Прелазиш ти, гледаш где ћеш да ступиш, прво опробаш камен да ли је доста сталан, па 
 и, борећи се, упита ме:</p> <p>— Нећеш да се љутиш?</p> <p>— Не.{S} Шта?</p> <p>— Још колико и 
p>— Да — рекох мрачно. — А зар ти нећеш да је испратиш?</p> <p>— Не могу, Бога ми, господине —  
е видиш колика је и каква?{S} Зар хоћеш да ти неку срамоту метне на главу?{S} А, ваљда чекаш не 
устави ме мати.</p> <p>— Седи.{S} Видиш да нема никога! — н онда хладним, охолим, пуним неког п 
а ме гледајући смешиш се благо и трудиш да погодиш сваку моју жељу, сматрајући се срећном ако м 
 пољубац, ти се пробудиш, брзо се сетиш да сам то ја, и онда сва угрејана, у полу <pb n="42" /> 
зносе зли језици. </p> <pb n="21" /> <p>Да, били смо деца.{S} Али не!{S} Само си ти била дете,  
 и припали јој свећу више главе.</p> <p>Да би избегао поздраве и изјаве сажаљења од жена и људи 
а тек само онако рекох, да знаш — и то „да знаш“ нагласи.</p> <p>— Знам ја све, 'аџике — поче т 
не могући да се врати у кућу; како није давала да ме зову, бојећи се, да се не „пометем" од уче 
лагала на мене, и можда баш то јој је и давало снаге и онолико дугог живота.{S} Даде ме у школу 
v type="titlepage"> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА „ДАВИДОВИЋ“, ДЕЧАНСКА 14</p> </div> </front> <body> <!-- 
давало снаге и онолико дугог живота.{S} Даде ме у школу.{S} Учио сам се прилично.{S} За све вре 
, никога свога немате, а ево Господ вам даде ово пиленце, овога црва... па немој, синко!...“ А  
ло по мало преклопи му имање.{S} И дај, дај, исплаћуј, али ко ће алу да засити!{S} Продаде им с 
 јој понесе.</p> <p>— Хајде, 'аџике.{S} Дај ако има што да ти понесем.</p> <p>— Па нема ништа М 
S} Мало по мало преклопи му имање.{S} И дај, дај, исплаћуј, али ко ће алу да засити!{S} Продаде 
као из неког сажаљења, и мислећи да вам даје неку милост и тиме испуњава своју дужност...{S} И  
е.{S} Доносим вама, а ви ми у мој чанак дајете од ваше пшенице и поскурица.{S} Кад изредим тако 
ш? питам те, гурајући оно у уста што ми дајеш.</p> <p>— Па такав је ред — одговараш ми озбиљно  
едало као озбиљан ручак, ти ми у чашицу дајеш воде место ракије.{S} И тек онда доносиш <pb n="1 
 Увиле се око оне старе жене, па јој не дају да мрдне.{S} Али 'аџика је, 'аџика!{S} Зар ће она  
с две ишле сте као сенке, не дишући, не дајући чак ни муви да зуји.{S} И једнако сте радиле за  
.{S} Зато сам бабу звао увек мајком.{S} Дакле, од целе некадашње богате и знане породице само с 
о се испунила и пролепшала.{S} Загледах даље а оно облина руку ти се истицаше доста приметно из 
шће креће, кад месец сија а из обасјане даљине допире звон од клепетуша и тиха, једнолика пасти 
 знао шта да радим.{S} Нисам хтео да те дам другоме, да ту сву своју лепоту, милину, љубав и ср 
4" /> <p>Па знаш ли кад дођу задушнице, дан мртвих?{S} То је једини дан када мати намеси и спре 
 гурала, да нико не види.{S} А кад дође дан за полазак, твоја мати дође да ми пожели срећна пут 
та је мати.</p> <p>— Јавља се.{S} Сваки дан.{S} Ево баш јутрос опет онај Никола послао наводаџи 
..</p> <p>Опет смо се виђали и то сваки дан.{S} Долазила си, служила нас и помагала нам, али ви 
 као ја?{S} После, како јој је пре неки дан тај и тај трговац казао : </p> <p>— А, ’аџике, твој 
 мислим.{S} Погледах око себе, а зимски дан већ у велике свануо.{S} Кроз хладан ваздух, проткан 
уло, а тако и с поља.{S} Јер беше радни дан па сви отишли на посао.{S} Одједном полако, тихо, к 
 задушнице, дан мртвих?{S} То је једини дан када мати намеси и спреми, као никад.{S} У јутру, п 
радим.{S} Једва сам чекао да прође овај дан и да је што пре сараним, свршим, јер ми је било так 
, како би што уочљивије стајало.{S} Цео дан је проводила у гостинској, ониској, поцрнелој соби, 
тајала, црна барица, по којој патке цео дан батргаху.{S} Више бунара била је винова лоза, а на  
 је пита код кога је тога <pb n="13" /> дана радила и на чијој њиви.{S} После јој казује од ког 
ни га опојним, раздраганим миљем — тога дана изиђох из собе саломљен од силне ватре и узбуђења. 
 заспим!</p> <p>А ти?{S} Била си сваког дана код нас.{S} Твоја мајка, идући на рад, увек те је  
нам шта ми је било.{S} Целог тог врелог дана лешкарио сам по кревету читајући и маштајући.{S} Х 
 Нека окуси Стана, јер ме је дете целог дана слушало.</p> <p>И тако ми бесмо сви скупа, заједно 
 и сва се сјаш од среће.{S} Певаш целог дана, да се ори башта, поток.{S} А и глас ти дошао мекш 
ијену тек у процвату.</p> <p>Али једног дана, у први сумрак, кад је заходило сунце и расипало ж 
рош ради веће школе?{S} Ти пре неколико дана ниси избивала од нас.{S} С мајком спремаш ми ствар 
врат!{S} Сад је кријумчар.{S} По недељу дана дома не долази нити што доноси...{S} Имају једно ж 
нда вама.{S} За Божић, Ускрс, по читаве дане остајала би ти код нас, помажући матери.{S} А твој 
и ме утешили — причати како је последње дане провела.{S} Како се није подавала болести; како са 
јанствене сете и туге.</p> <p>И ти — не дани, већ ноћи!{S} Ја не могу више.{S} Плачем.{S} Узалу 
 а ја читао.{S} Све је било по старом и дани су ишли, текли једно за другим брзо, неосетно, ти  
за другим брзо, неосетно, ти наши млади дани испуњени срећом и безбрижношћу.{S} Само су се наше 
тка чекања,</l> <l>Ој ви ноћи моји бели дани!...</l> </quote> <p>Ох, па знаш ли кад те тргне из 
а те више нећу ноћу виђати.{S} Зато сам дању бивао онако поносит.{S} Али кад падне ноћ, кад се  
.. не бој се ти, чедо.{S} Имамо још.{S} Дао Бог.{S} Не љути се.{S} Ох, што ја проклета?...{S} Н 
И онда отпоче да казује и набраја твоје дарове што си спремила.{S} Говораше она, а сва беше упл 
те радиле за мене, гледале, слушале мој дах и погађале из ока ми жеље.{S} С тобом сам се разгов 
е, и тако згурен, осећајући на челу њен дах и додир топлих јој уста, полако заспим!</p> <p>А ти 
брази нам се протрше, ти осети мој врео дах и уздрхта, клону, али се брзо трже и скочи.</p> <p> 
х само јаче песнице у траву и зауставих дах.{S} Шум биваше јачи.{S} Одједном плашљиво, тихо, ок 
ом кад те другарице почеше облачити.{S} Дахире, ћеманета зајечаше, уздигоше се и почеше пиштати 
..</p> <p>— А ти хоћеш?</p> <p>— Хоћу — дахну она силно — што да не?...{S}Кости, 'аџике, да одм 
="49" /> <p>Испрва као да се ослободих, дахнух, што сам те скинуо с врата, али ме после ухвати  
ћи вреле усне на моје голе руке, ја сам дахћао...{S} Упила ми се беше ти у памет.{S} Твоја једр 
да би је оправдале, рекоше ми:</p> <p>— Две ноћи није спавала.{S} Чувала је, па сад задремала.  
тељу простре.{S} Ја и ти заспимо, а оне две наставе разговор до неко доба. </p> <pb n="14" /> < 
у, а нешто и од наднице твоје мајке, ви две живеле сте лепо и тихо.{S} А ти си била увек, од св 
о више теја и лекова приправите.{S} Вас две ишле сте као сенке, не дишући, не дајући чак ни мув 
l:id="SRP18991_C4"> <head>IV.</head> <p>Две године нисам кући долазио.{S} Кад треће године дођо 
јка досадне са вашим вечитим угађањем и дворењем.{S} Као да ме је гушило то ваше неговање, ти в 
ажаљевала, а друго, што си ти служила и дворила као рођена кћи. </p> <pb n="19" /> <p>И, као шт 
 тебе, где под младом кајсијом, на сред дворишта, погурена „моташ цевке" спрам месечине а једно 
е бунара била је винова лоза, а на сред дворишта стари дуд „шандуд".{S} С леве стране одмах пот 
башту, долазим пред кућу где ви, у сред дворишта, на простој асури, ти и мајка спавате.{S} Ти с 
S} Шта више, <pb n="18" /> прво би наше двориште почистила, па онда ваше; прво би нама извадила 
о често затицах те где си, чистећи наше двориште, стала.{S} Наслонила си се леђима на дирек, ме 
ечега и зато скривала.{S} Твоја башта и двориште бејаху чисто голи.{S} Све што беше код тебе: у 
!{S} Чекај ти!...</p> <p>И затим рупи у двориште, подскакујући с ноге за ногу, мали, распасан,  
аустављаше мимиком.{S} Чим се он виде у дворишту, окрену се, и кад ме не спази, он поскочи, дођ 
ученим минтанима, у опанцима и високим, дебелим чарапама.{S} Око појаса беше му празан „реденик 
рушке, кајсије, вишње и дудови све више дебљали и укрштавали се.{S} Поток се проширио и искриву 
е, кошуље, пешкире, све ситнице, читава девојачка опрема, за час прође кроз твоје руке и наслаг 
 А ти си била увек, од свију комшијских девојчица најбоље и најлепше обучена.{S} Твоја мајка иш 
сине, да кажем, кад ме мој човек а твој деда запита: „Жено, кога остави тамо.{S} Да се није уга 
сузе, кашаљ — почињу да је гуше.</p> <p>Деде сад кажи ми тога, који би тад на тебе мислио?{S} К 
е где су били, кад су ишли на хаџилук с дедом...{S} Онда набраја, казује до ситница о свима сад 
ама...{S} Ох, а у њима као да беше неке демонске, страшне насладе и задовољства; ситости и злур 
 откопчала и заврнула те се виђаше мали део белих ти недра.{S} Хтедох дуже да останем али поче  
икну мати бојећи се да ми се што год не деси.</p> <p>Уђох, стадох.{S} Чудна и тешка туга обузе  
а ми прича и казује све промене које се десиле за време мога осуства: ко је умро, пропао, прода 
ула смежурана уста, а кроз кожу виде се десни.{S} Тек сада спазих да јој је још оно старо одело 
рад и трчећи, кршећи се, њихајући лево, десно, прса, забацајући лактове, дође и хтеде проћи пор 
Левим лактом се наслони на моје раме, а десном руком поче прелиставати књигу коју читах.</p> <p 
њи пас превијају се час на леву, час на десну страну.{S} На твоје бледе, дугуљасте образе избил 
аљда детиње пелене, на рамену мотику, у десну руку узе дете, а у леву неки суд, чини ми се с је 
е, иде по надницу, ради дуван, те себе, дете и кућу држи...{S} Ето на !</p> <p>Из чаршије, са у 
унук?!...</p> <p>— Па, шта могу ја ?{S} Дете на то пошло.{S} Друго неће ништа...{S} Мучимо се — 
смо деца.{S} Али не!{S} Само си ти била дете, а не и ја.{S} Ја сам био већ зрео.{S} Но ти беше  
 се, али се повађаше.{S} Мати му истрже дете и позва те, да га ти узмеш.{S} Ти уђе, брзо узе де 
те, да га ти узмеш.{S} Ти уђе, брзо узе дете, не гледајући ни у кога, и још брже изиђе.{S} За т 
, згрчене над дететом у крилу, брзо узе дете од тебе. — Што си ту села? ’Оди, приђи...{S} Што с 
ене, на рамену мотику, у десну руку узе дете, а у леву неки суд, чини ми се с јелом, и упути се 
неси им.{S} Нека окуси Стана, јер ме је дете целог дана слушало.</p> <p>И тако ми бесмо сви ску 
огом клатиш корито у коме спаваше твоје дете.{S} И тако клатећи се, нихајући се час напред, час 
м, 'аџике! — рече нагло и хтеде да узме дете.{S} Саже се, али се повађаше.{S} Мати му истрже де 
="58" /> по глави.{S} Ти само заклањаше дете и тихо, преплашено, мољаше га.</p> <p>— Не, не!{S} 
у те тако силно да ти посрну пригрливши дете и у мало што не паде. — Дом!{S} Немаш кућу, него л 
ше те.</p> <p>— Да одем до куће и видим дете да не плаче — одговори ти затварајући врата.</p> < 
а сам био већ зрео.{S} Но ти беше право дете.{S} Никад нећу заборавити она наша миловања којима 
 ладно, <pb n="66" /> али си ти једнако дете утопљавала, пригрљивала, а оно сисаше комад црна х 
како онај бесник бије, мучи и туче њено дете.{S} А лепо поче из почетка.{S} Он миран, ради.{S}  
..{S} А ја њу само 'аџике, њу једну, то дете, 'аџике, имам, па?!“...{S} И опет је загуши плач.< 
— Хајде, хајде!...{S} И остави у страну дете, тебе посади за вечеру.{S} Ти си погнуте главе ишл 
ити што доноси...{S} Имају једно женско детенце, али и оно кржљаво — Бог зна да ли ће да остане 
одмах, уза зид, држећи у крилу повијено детенце, седе, сува, бледа и испијена.{S} На теби беше  
д, оборене главе, скупљене, згрчене над дететом у крилу, брзо узе дете од тебе. — Што си ту сел 
{S} На главу метну неки завежљај, ваљда детиње пелене, на рамену мотику, у десну руку узе дете, 
отна живота...{S} Да, слађи је сан, сан детињства и младости; сан старе, поцрнеле и чађу испуње 
ици. </p> <pb n="21" /> <p>Да, били смо деца.{S} Али не!{S} Само си ти била дете, а не и ја.{S} 
ичају о нама, и да нас, и ако бесмо још деца, износе зли језици. </p> <pb n="21" /> <p>Да, били 
epage"> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА „ДАВИДОВИЋ“, ДЕЧАНСКА 14</p> </div> </front> <body> <!-- <div type=" 
, спавај.{S} Нана је спавала, па сам се дигла на подранку.</p> <p>Рукама пипам око себе постељу 
 преко <pb n="6" /> потока, а ручице си дигла у вис.{S} Плаве велике очи оборила си доле, и ног 
> <p>_Ниси ти спавала!{S} И ја ћу да се дигнем.{S} И почнем да устајем из постеље.</p> <p>— Не, 
p>— Чекај!{S} И пођох к теби.{S} Ти ме, дигнувши руке, гледаше забезекнуто и широко.{S} На лицу 
беху ознојени.{S} После вечере одмах се дигох и рекох матери да ћу ићи у кафану, па полако, кри 
овори не односе на нас.{S} Уплаших се и дигох да изиђем, али, први пут тако и оштро, с осмехом, 
ног осећања.</p> <p>У том се једна жена диже и пође вратима погурено.</p> <p>— Што не седиш, Ст 
рим!{S} Расипа се по пољу...{S} Мати се диже дотерујући шамију.</p> <p>— Хајдемо — рече јој — ч 
у силно врата и уђе.{S} Ти се од једном диже, истрже од матере и излете у кујну пред њим, да га 
та слуша, тресе се и дрхти.{S} Одједном диже главу, погледа матер, па је опет брзо обори, зари  
удим, отресем тих ноћних мађија и чари; дижем се незадовољан, натмурен и зловољан.{S} Увиђао са 
буди ме светлост свеће.{S} И ја се тада дижем и гледам, где се она скупила, на леђа бацила стар 
пуним чанком свачега.{S} Затичеш ме где дижем заклопце са јела и од сваког по нешто узимам. </p 
пове орасима и кестеновима, ти све онда дижеш.{S} Опереш сахане да се не би познавало.{S} Све с 
..{S} Што се бојиш?{S} И узе те за руку дижући те.</p> <p>— Нека, тето, нека — браниш се ти — и 
а распознам због мале светлости, паре и дима дуванског.{S} Тек после видех пуну собу људи и жен 
 као да сваком говораше: „Молимо те, не дирај нас.{S} Ми никоме не сметамо.{S} Ево, ако хоћеш,  
е на сметњи...{S} Све ћемо, само нас не дирај и остави“...{S} Из свега истицаше се твоја рука,  
варао врло ретко.{S} Више пута узимам и дирам те: те за овога, те за онога.{S} Како сам, тобож, 
те, стала.{S} Наслонила си се леђима на дирек, метла ти испала из руку, а ти оборивши главу, <p 
е на поток.{S} Влага потока још више ме дирну.{S} Мека, сочна трава набујала, а више моје главе 
вите.{S} Вас две ишле сте као сенке, не дишући, не дајући чак ни муви да зуји.{S} И једнако сте 
ја чуо.{S} Чекао сам те.{S} Положио сам дланове на влажну траву и премирах од слике коју ствара 
топлу близину.{S} Нокте сам утискивао у дланове само да се уздржим.</p> <p>— Тета ме зове? — и  
е.{S} Гледаше ме погледом којим хтеде у дно моје душе да продреш.{S} Бојала си се.{S} Али ја са 
писма, после поздрава од свих, доле, на дну, додавала си: „и од мене“.{S} То је било све.{S} Ни 
мна и местимице окречена, скривала се у дну баште, и од ње се видео само кров са новим цреповим 
!{S} Не поврати се!{S} Шта могу сад ја, до само сузе?!...{S}Не повратих више те ноћи кад месечи 
џику.{S} Вели: само ако хоће, па одмах, до вечер, испит...</p> <p>— Момак добар?...</p> <p>— Ка 
 беше му празан „реденик“ од куршума, а до њега велики, касапски нож.{S} Његово црно, меснато и 
не интересује, да ништа не види и гледа до само свој рад: окопавање, <pb n="11" /> филизење и п 
 јачине, али жилава, дурашна и истрајна до краја живота.{S} Одједном се ти појави из куће.{S} Б 
ала све.{S} Одједном уђе и ти?{S} Стаде до мене.{S} Левим лактом се наслони на моје раме, а дес 
се, и кад ме не спази, он поскочи, дође до тебе и стисну те за косе.</p> <p>— Дом! — викну он п 
нтану из кога је вирио памук...{S} Дође до мене, спази ме, и место : „Добро јутро" ти рече:</p> 
илук с дедом...{S} Онда набраја, казује до ситница о свима садашњим газдама „скоротечницима“: ш 
 све више се и више шираху, пружаху чак до — стид ме је већ!...{S} Нашто спомињати све оне жеље 
, Стано? — упиташе те.</p> <p>— Да одем до куће и видим дете да не плаче — одговори ти затварај 
 ти заспимо, а оне две наставе разговор до неко доба. </p> <pb n="14" /> <p>Па знаш ли кад дођу 
 ме поплавили.{S} Кад се прибрах, седох до тебе, подвих моје руке под тобом, једну твоју клонул 
спод ње се могаше човек провући у свако доба.{S} Испред куће био је стари бунар, а око њега <pb 
имо, а оне две наставе разговор до неко доба. </p> <pb n="14" /> <p>Па знаш ли кад дођу задушни 
дмах, до вечер, испит...</p> <p>— Момак добар?...</p> <p>— Као сваки човек.{S} Одслужио војску. 
— одговорила она.</p> <p>— А не, не!{S} Добро је пошло оно.{S} Не ометај га...{S} Познаје се чи 
2" /> вољи, милост.{S} А кад ми што год добро скувамо, онда мати пошаље, по мени вама.</p> <p>— 
даним плотом...</p> <p>Је ли, памтим ли добро?{S} Ви бесте са села, скори досељеници.{S} Продал 
досмо једна кућа.{S} Ако твоја мати што добро умеси, она доноси нама.{S} И, то не би изгледало  
ли завежљај на глави и мотика на рамену добро стоје и оде прошаптавши као за себе:</p> <p>— Не  
.{S} Дође до мене, спази ме, и место : „Добро јутро" ти рече:</p> <p>— Умре тета? — А глас ти б 
се и не мицаху.{S} Кад уђох и назвах : „Добро вече“! то кркљање поста јаче и претвори се као у  
 би то изгледало да она то једе само из доброте, те тиме да твојој матери учини по <pb n="12" / 
ебе мајка уписа у школу, али је ти и не доврши.{S} После си учила да шијеш и кројиш женско одел 
 те да заједно ручамо, као што смо се и договорили.{S} Ти одлазиш с пуним чанком свачега.{S} За 
, после поздрава од свих, доле, на дну, додавала си: „и од мене“.{S} То је било све.{S} Ниси се 
ако згурен, осећајући на челу њен дах и додир топлих јој уста, полако заспим!</p> <p>А ти?{S} Б 
га у твоја бујна, топла недра, и осећам додир твоје меке, нежне, топле коже, и сишем, сишем...{ 
неки страх, осећање обузе ме кад осетих додир те суве затегнуте коже на костима руке.{S} Да ли  
стима тако да се вилице и нос у мало не додириваху — људска глава.{S} То беше она!{S} Кркљање т 
ихо, окрећући се и зазирући од свачега, дође ти њихајући се.</p> <p>Пружи ми руку, врелу и сву  
 лево, десно, прса, забацајући лактове, дође и хтеде проћи поред мене, мислећи да те ја зовем р 
рену се, и кад ме не спази, он поскочи, дође до тебе и стисну те за косе.</p> <p>— Дом! — викну 
 у минтану из кога је вирио памук...{S} Дође до мене, спази ме, и место : „Добро јутро" ти рече 
пита ме зачуђено.</p> <p>Покајах се.{S} Дође ми тешко и неугодно.{S} Хтедох да се удаљим, али н 
робирам што је најлепше за мене.{S} Кад дође време да се иде на гробље, твоја мати дође, и да н 
ришом гурала, да нико не види.{S} А кад дође дан за полазак, твоја мати дође да ми пожели срећн 
и подавала безазлено.</p> <p>Али и томе дође крај.{S} Сећаш ли се тога тренутка?{S} Тек што сун 
е време да се иде на гробље, твоја мати дође, и да не би изгледало да она хоће да иде у друштву 
} А кад дође дан за полазак, твоја мати дође да ми пожели срећна пута, тебе не беше. </p> <pb n 
на колена моје матере, заспиш.{S} У том дође са рада твоја мати.{S} Улази она тихо, понизно, са 
бе:</p> <p>— Не знам.{S} Сад рано нешто дође.</p> </div> <!-- </div> --> </body> </text> </TEI> 
.{S} Ја остајем код куће, чекам тебе да дођеш те да заједно ручамо, као што смо се и договорили 
зовем — рекох јаче и изиђох из грања. — Дођи овамо.</p> <p>Ти брзо остави рад и трчећи, кршећи  
аставих: — Имам нешто да ти кажем, зато дођи после вечере овде.{S} Чекаћу те.</p> <p>Ти дрхташе 
ћу ићи у кафану, па полако, кријући се, дођох иза куће на поток.{S} Влага потока још више ме ди 
нисам кући долазио.{S} Кад треће године дођох и стигох у вече, опет беше месечина, опет оно буј 
лас тешке болести моје старе мајке опет дођох.{S} Из гостинске собе виђаше се мала светлост.{S} 
а уведе у штале, за тим се пресвукоше и дођоше вама на весеље и „радост“.{S} И онда, крештав, ј 
и страсније; лице изразитије, уснице ти дођоше руменије а при крајевима тамније и оштрије...</p 
а. </p> <pb n="14" /> <p>Па знаш ли кад дођу задушнице, дан мртвих?{S} То је једини дан када ма 
на.{S} Страх ме је било да ко не види и дозна, а нарочито моја или твоја мати.{S} Нисам се њих, 
ела да губи језик и свест, овог вечера, док сам ја путовао, звала: „Којо, Којо, хајде брзо“...{ 
жина и мирис зеленила....{S} Да чекамо, док се наше матере, исплакане с главобољом, врате с гро 
јеш да ме молиш.{S} Чак и сузе ти пођу, док ти ја не кажем, да сам се шалио.{S} Теби лице сине  
ко силно и уплашено, да се препадох.{S} Док сам жив тај узвик слушаћу.{S} Само не могу да га оп 
олако, кријући се у сенци дрвећа, бежим док не изиђем из ваше баште, па онда запевам:</p> <quot 
и ме и натерује на кашаљ...{S} И ко зна докле би тако стајао, да ме не трже неко зврјање чекрка 
ли га ђаво натера те се мало задужи код Доктора... <pb n="51" /> А он, знаш га, жива ватра.{S}  
и тих, дубок као из земље глас...{S} То долажаше из ваше куће.{S} Нагох се, приступих и отворих 
ено.</p> <p>Ја планух.</p> <p>— Онда не долази! — и хтедох да се удаљим.</p> <p>— Не, не... доћ 
је кријумчар.{S} По недељу дана дома не долази нити што доноси...{S} Имају једно женско детенце 
p>Опет смо се виђали и то сваки дан.{S} Долазила си, служила нас и помагала нам, али више ми се 
сео те читах неки роман.{S} Светлост је долазила кроз прозоре и јасно осветљавала све.{S} Одјед 
з и лак.{S} Како да те не памтим кад си долазила к нама?{S} Прелазиш преко <pb n="6" /> потока, 
ета.{S} Поправљао сам се.{S} Ти си опет долазила.{S} И заједно с матером трудиле сте се да ми ш 
тко ишла другима, како не би и они нама долазили и видели нашу сиротињу коју је већ цео свет гл 
одну ствар, који су у оно страшно време долазили и налазили помоћи и сигурна склоништа у нашој  
зим преко потока, идем кроз вашу башту, долазим пред кућу где ви, у сред дворишта, на простој а 
ене; онда, као у бунилу, опет устајем и долазим к теби, и љубим те...</p> <p>После једне такве  
ead>IV.</head> <p>Две године нисам кући долазио.{S} Кад треће године дођох и стигох у вече, опе 
мучно, тешко, неугодно.</p> <p>Кући сам долазио сваког распуста.{S} Мати ме дочекиваше сва прес 
аве сажаљења од жена и људи који почеше долазити и доносити јој свећу, зађох иза <pb n="63" />  
ам хартије и бацам од једа књиге.{S} Ти долазиш тихо, на прстима и, застајкујући, питаш ме.</p> 
очи виде, претура по својим сандуцима и долапима.{S} Вади из њих стара, већ плеснива одела, ску 
материна писма, после поздрава од свих, доле, на дну, додавала си: „и од мене“.{S} То је било с 
а у вис.{S} Плаве велике очи оборила си доле, и ногом бираш на који ћеш камен стати.{S} Твоја у 
о знао, да ти ниси за мене, да си много доле, ниско, ниско!{S} И да је чак то доста од нас, што 
пригрливши дете и у мало што не паде. — Дом!{S} Немаш кућу, него ли код оне старе вештице си?.. 
е до тебе и стисну те за косе.</p> <p>— Дом! — викну он потмуло и гурну те тако силно да ти пос 
S} Седи, Марија, одмори се....{S} Седи, дома нема нико да те чека.</p> <p>И твоја мајка, држећи 
{S} Сад је кријумчар.{S} По недељу дана дома не долази нити што доноси...{S} Имају једно женско 
зо, хитро, узимајући тако озбиљно улогу домаћице, доносиш ти пред мене велику тепсију.{S} Прво  
 прво би нама извадила из бунара воде и донела, па онда вама.{S} За Божић, Ускрс, по читаве дан 
стадох опет бунован и зловољан, мати ми донесе доручак, и онда седе спроћу мене с плетивом.{S}  
пробудиш и онда вечерамо.{S} Твоја мати донесе што год од ваше куће, а и с оним што ми имамо, в 
им тако све куће у комшилуку односећи и доносећи, онда пробирам што је најлепше за мене.{S} Кад 
{S} Ако твоја мати што добро умеси, она доноси нама.{S} И, то не би изгледало као поклон, она т 
 По недељу дана дома не долази нити што доноси...{S} Имају једно женско детенце, али и оно кржљ 
ограде; казује јој колико је то годишње доносило, с којим се имањем граничило, на који је начин 
ице и друго: ораје, кестење, трешње.{S} Доносим вама, а ви ми у мој чанак дајете од ваше пшениц 
носим по комшилуку „задушницу“.{S} Прво доносим вама.{S} Мати мете у чанак пшеницу, поскурице и 
а од жена и људи који почеше долазити и доносити јој свећу, зађох иза <pb n="63" /> куће, у пот 
 узимајући тако озбиљно улогу домаћице, доносиш ти пред мене велику тепсију.{S} Прво на њу меће 
 ноге и пуним уста, а ти само трчкараш, доносиш, седаш спроћу мене, подвивши колена, и пробираш 
 дајеш воде место ракије.{S} И тек онда доносиш <pb n="16" /> јела, али највише пшенице с ораси 
мали...{S} И онда настаде трка, јурење, доношење столова, клупа, столица из оближње кафане и ос 
 кад ћу да одем.{S} Ништа ми се тада не допада.{S} Јела ми постају тешка, ти и мајка досадне са 
цаху свеће више материне главе и каткад допираше тихо, једва чујно, нарицање једне жене, њене д 
ће, кад месец сија а из обасјане даљине допире звон од клепетуша и тиха, једнолика пастирска пе 
} Ето на !</p> <p>Из чаршије, са улице, допреше гласови песме, зурле и бубњеви.</p> <p>Изиђох и 
{S} И да је чак то доста од нас, што ти допуштамо да си код нас, те да нас служиш, да ми као ро 
опет бунован и зловољан, мати ми донесе доручак, и онда седе спроћу мене с плетивом.{S} Ја мало 
а.{S} Јела ми постају тешка, ти и мајка досадне са вашим вечитим угађањем и дворењем.{S} Као да 
ћи у брзо ми је постајало <pb n="32" /> досадно.{S} Јер кад ми ова тишина, уредност, почиње да  
земљу него је држиш?{S} Мало ти и онако досађује, па још и ово...</p> <p>— Нека, нека — прекида 
 нека — браниш се ти — и онако ти много досађујем!</p> <p>— Хајде, хајде!...{S} И остави у стра 
им ли добро?{S} Ви бесте са села, скори досељеници.{S} Продали сте у селу ваш посед и дошли у в 
 нисам могао.{S} Ти спази ту забуну.{S} Досети се, па плану, уздрхта и наслонив се на грану од  
та, што се не може тако лако казати.{S} Доста боли и ово, а камо ли и остало.</p> <p>Ја сам про 
 да ступиш, прво опробаш камен да ли је доста сталан, па онда занихав се, и издигнувши главу, л 
х даље а оно облина руку ти се истицаше доста приметно из минтана.{S} Погледах ти у лице и тек  
и и маштајући.{S} Хладовине истина беше доста у соби, али ипак беше и жеге која пробијаше кроз  
о доле, ниско, ниско!{S} И да је чак то доста од нас, што ти допуштамо да си код нас, те да нас 
њу истицала се нека скривена и осетљива достојанственост.{S} Никад њу није могао ко да види, да 
х.</p> <p>Увек је она била у тој соби и дотеривала и чистила намештај.{S} Само ја и она живели  
у уплашено па окренувши се од мене поче дотеривати у ред одело и косу...{S} А петли певаху, хла 
S} Расипа се по пољу...{S} Мати се диже дотерујући шамију.</p> <p>— Хајдемо — рече јој — чекај  
хтедох да се удаљим.</p> <p>— Не, не... доћи ћу.{S} Хоћу!</p> <p>И ошинувши ме сјајним, срећним 
ове ме неко? — упита се ти и брзо руком дохвати кошуљу на грудима.</p> <p>— Ја те зовем — рекох 
сам долазио сваког распуста.{S} Мати ме дочекиваше сва пресрећна.{S} Само би <pb n="30" /> јој  
" /> А он, знаш га, жива ватра.{S} Кога дочепа у своје руке тај више читав не изиђе.{S} Мало по 
шапташе:</p> <p>— Сирота.{S} Чула да је дошао, па га зове.</p> <p>Приђох јој ближе.{S} Сагох се 
ју је већ цео свет гледао.{S} Али ко би дошао, тај је био угошћен као код најбогатијег, јер је  
 да се ори башта, поток.{S} А и глас ти дошао мекши, топлији.{S} И тада сам се заклињао да те в 
S} А твоја мати као и пре.{S} У вече би дошла са наднице кући, а у јутру, рано, ишла на рад.{S} 
и били, код ког служили, из ког су села дошли, како су се обогатили...{S} Прича она, а твоја ма 
ници.{S} Продали сте у селу ваш посед и дошли у варош.{S} Отац ти и старија сестра умрли, а ти  
раж; кад зелено и чисто модро небо срце драга и пуни га опојним, раздраганим миљем — тога дана  
жегом; кад из топле земље бије сувота и драж; кад зелено и чисто модро небо срце драга и пуни г 
шена поњава; уз зид прислоњено неколико дрвета; мали прозори излепљени хартијом — све то изглед 
д месечина сја, кад <pb n="41" /> сенке дрвећа падају и шире се; кад се брегови и виногради губ 
..{S} И онда полако, кријући се у сенци дрвећа, бежим док не изиђем из ваше баште, па онда запе 
 мучно познати.{S} Јер он беше усахнуо, дрвеће исечено а земља гола, трошна и смрзнута.{S} Погл 
{S} Све што беше код тебе: у башти мало дрвеће; са улице оронуо зид и покривен тулузином и прућ 
падати на угнуте кровове, зидове и голо дрвеће чије се гране оштро и црно оцртаваху.{S} То беше 
онда сва угрејана, у полу <pb n="42" /> дремежу, врела и миришљава, ти — кад те пољубим, задржи 
} Моје господско одело, хладно, укочено држање уздржаваше их.{S} На поду, близу зида, на асуру  
на шта сам тада осећао.{S} Једва сам се држао на ногама кад осетих твоју топлу близину.{S} Нокт 
 И пригрљену, потпуно припијену уза ме, држах те, осећах ти лаку трзавицу и топлоту тела...{S}  
 нико да те чека.</p> <p>И твоја мајка, држећи те заспалу на крилу, подаље уз зид седа.{S} Посл 
 После, пошто затворимо кухинска врата, држећи се за руку, смејући се, излетимо напоље, <pb n=" 
о бојећи се чега.{S} Па одмах, уза зид, држећи у крилу повијено детенце, седе, сува, бледа и ис 
еш ти?{S} Њега, а њега? — и онда бесно, држећи те за косе, поче те ударати, гурати и водити кућ 
ленима притисла платно, једном га руком држи затегнуто и палцем притисла шав, а другом шије брз 
дницу, ради дуван, те себе, дете и кућу држи...{S} Ето на !</p> <p>Из чаршије, са улице, допреш 
 је, 'аџике, не пустиш на земљу него је држиш?{S} Мало ти и онако досађује, па још и ово...</p> 
 једва чујно, нарицање једне жене, њене другарице из младости.{S} Ти си стајала погнуте главе.{ 
алче запева пред твојим прозором кад те другарице почеше облачити.{S} Дахире, ћеманета зајечаше 
>— Има времена.{S} Рано је.</p> <p>— Па друге године и пре овога времена си ишао?{S} Ваљда имаш 
и је тешко и мучно при помисли да ће те други грлити, и љубити; да ће други пити љубави из тебе 
 да ће те други грлити, и љубити; да ће други пити љубави из тебе, тог чистог, још непротеклог  
а велиш ми:</p> <p>— Молим те, па немој други пут тако да се шалиш!...</p> <p>И сви су говорили 
о старом и дани су ишли, текли једно за другим брзо, неосетно, ти наши млади дани испуњени срећ 
мо ми били остали.{S} Она је ретко ишла другима, како не би и они нама долазили и видели нашу с 
{S} Јер једно што сте нам били комшије, друго што од познаника и родбине нисте имали никога, за 
, шта могу ја ?{S} Дете на то пошло.{S} Друго неће ништа...{S} Мучимо се — одговорила она.</p>  
вот.{S} Једно, што вас је сажаљевала, а друго, што си ти служила и дворила као рођена кћи. </p> 
— Ако нисам била кума и старојковица, а друго све знам.{S} Али, што ја...{S} Ето, плаче, моли:  
орио бих ја и окренуо одмах разговор на друго.{S} Мрзело ме је чак о томе и да говорим.</p> <p> 
 послове.{S} Сем плетива и шивења ништа друго пред осталима није узимала да ради.{S} И сви су с 
 Мати мете у чанак пшеницу, поскурице и друго: ораје, кестење, трешње.{S} Доносим вама, а ви ми 
{S} Тек по који цвркут незаспале тице и друго ништа.{S} Из ваше баште ништа се није чуло.{S} Из 
вишу од осталих, али ипак си била нешто друго, нешто, што ме је спречавало да поступим као и са 
ИСАВ СТАНКОВИЋ</p> <p>УВЕЛА РУЖА</p> <p>ДРУГО ИЗДАЊЕ</p> <p>БЕОГРАД, 1912</p> <p>КЊИЖАРА С. Б.  
Седа спроћу мене и пита ме за школу, за другове из богатих породица.{S} Да ли се и они уче као  
држи затегнуто и палцем притисла шав, а другом шије брзо, силно...{S} Њене суве руке само лете, 
о шта да радим.{S} Нисам хтео да те дам другоме, да ту сву своју лепоту, милину, љубав и срећу  
p> <p>Знаш ли, кад се спремах да идем у другу варош ради веће школе?{S} Ти пре неколико дана ни 
али никога, зато вас је она призивала и дружила се с вама више као из неког сажаљења, и мислећи 
да не би изгледало да она хоће да иде у друштву с њом, тражи од ње што год да јој понесе.</p> < 
рупу на собним вратима, чу се твој тих, дрхтав глас :</p> <p>— Тето, јеси ли ту ?</p> <p>Нисам  
ишчекиваше нешто, а од тога се плашила, дрхтала и застајкивала у говору.{S} Погледах матер, и т 
очајног.{S} Беше устала.{S} Зверала си, дрхтала, нијала си се и као хтела где да побегнеш.{S} П 
скања воде спрам месечине.{S} Седох.{S} Дрхтао сам као <pb n="38" /> прут.{S} Одједном чух лаки 
ти?{S} Не знам.{S} Само се сећам да сам дрхтао као прут од неког страшног осећања.</p> <p>У том 
о сам се.{S} Поражен мојим кукавичлуком дрхтао сам као прут.{S} Моја мати ни речи утешне, као д 
опет је загуши плач.</p> <p>Ја сам само дрхтао и стрепио.</p> <p>— А јавља ли се који — упита ј 
 се отресох тебе <pb n="50" /> час опет дрхтах и плаках силно, јако, кријући се да ме ко не спа 
 вечерао.{S} Залогаји ми запираху, руке дрхтаху а прсти беху ознојени.{S} После вечере одмах се 
ле вечере овде.{S} Чекаћу те.</p> <p>Ти дрхташе.{S} Лице ти побледело у уснама ни капи крви не  
S} Туга ми је!</p> <p>Ноге почеше да ми дрхте.{S} Јаче те к себи привлачих, ти се угибаше, пода 
 Прилазим на прстима.{S} Месечева зрака дрхти.{S} Бојим се да моја сенка не падне на тебе и зан 
колена и тако нагнута слуша, тресе се и дрхти.{S} Одједном диже главу, погледа матер, па је опе 
не трже неко зврјање чекрка и неки тих, дубок као из земље глас...{S} То долажаше из ваше куће. 
! — и упих моје усне у твоје усне, тако дубоко и јако...</p> <p>— Ох! — тресеш се ти.</p> <p>—  
уша да ти заплаче, иде по надницу, ради дуван, те себе, дете и кућу држи...{S} Ето на !</p> <p> 
авање, <pb n="11" /> филизење и прашење дувана по њивама.{S} Ишла је и она брзо са прекрштеним  
познам због мале светлости, паре и дима дуванског.{S} Тек после видех пуну собу људи и жена.{S} 
ко је тражила моју слику, гледала дуго, дуго и плакала!{S} У том поче она да се превија и грчи. 
} И како је тражила моју слику, гледала дуго, дуго и плакала!{S} У том поче она да се превија и 
 баш то јој је и давало снаге и онолико дугог живота.{S} Даде ме у школу.{S} Учио сам се прилич 
час на десну страну.{S} На твоје бледе, дугуљасте образе избило је једва приметно руменило, а б 
е винова лоза, а на сред дворишта стари дуд „шандуд".{S} С леве стране одмах поток, а иза њега  
вале и крхале; крушке, кајсије, вишње и дудови све више дебљали и укрштавали се.{S} Поток се пр 
гао бих те наћи где у твојој башти, под дудом у трави, поклопљена ничке и увијене главе у твоју 
ша и тиха, једнолика пастирска песма у „дудук“; сан тамних вечери, развалина од зидова, турских 
ђаше мали део белих ти недра.{S} Хтедох дуже да останем али поче пуцати суво и труло грање под  
 даје неку милост и тиме испуњава своју дужност...{S} И тако ја, ти, оне, сви ми, неосетно збли 
 светлости, помешано с мирисом од сувих дуња,грожђа <pb n="8" /> и крушака што су висиле на тав 
и наслага се у мој сандук, помеша се са дуњама, јабукама и крушкама, које си ти кришом гурала,  
иха, без смелости и јачине, али жилава, дурашна и истрајна до краја живота.{S} Одједном се ти п 
етка.{S} Он миран, ради.{S} Узе, отвори дућан, напуни га еспапом и отпоче да ради.{S} Али га ђа 
 младости.{S} Ја никад не осетих чилост духа, свежине мисли и брз, топао, ток крви у мени.{S} Н 
на, црница, да је само видиш, синко, па душа да ти заплаче, иде по надницу, ради дуван, те себе 
даше ме погледом којим хтеде у дно моје душе да продреш.{S} Бојала си се.{S} Али ја сам се нада 
и навреше.</p> <p>— Да ли ће икада бити душе која ће ме овако волети?!</p> <p>Озго, са укрштани 
 траве.{S} Па сан топлих ноћи кад ветар душе и лишће креће, кад месец сија а из обасјане даљине 
.{S} Он се пропи, пропаде, — узедоше га душмани на врат!{S} Сад је кријумчар.{S} По недељу дана 
пода!{S} Обедише га.{S} Узедоше на душу душмани — Бог им судио !{S} А он? ох! није крив!</p> <p 
и Господа!{S} Обедише га.{S} Узедоше на душу душмани — Бог им судио !{S} А он? ох! није крив!</ 
 га еспапом и отпоче да ради.{S} Али га ђаво натера те се мало задужи код Доктора... <pb n="51" 
нежне, топле коже, и сишем, сишем...{S} Ђипих.{S} Ухвати ме страх.{S} Страх неописан и неисказа 
е обрадујем.</p> <p>Ти кликну:</p> <p>— Е па то је... — и оде.</p> <p>Вратих се, легох, заклопи 
рости — рече мати и погледа ме.</p> <p>-Е? — тргох се.</p> <p>— Мани, синко! — одмахну она руко 
јући понизно у матер, моли је:</p> <p>— Еве, 'аџике, да видиш.{S} Ја га истина... али ти знаш б 
на, и пробираш што је најбоље.</p> <p>- Ево, узми! велиш ти озбиљно и пружаш ми. </p> <p>— А шт 
 једемо.{S} Ако ли не? — нећу ни ја!{S} Ево, чекај! — Па брзо, хитро, узимајући тако озбиљно ул 
 скочиш на нашу страну.</p> <p>— Ах!{S} Ево ме! — велиш ступајући преда ме — шта си ме звао, а? 
ти.</p> <p>— Јавља се.{S} Сваки дан.{S} Ево баш јутрос опет онај Никола послао наводаџику.{S} В 
 дирај нас.{S} Ми никоме не сметамо.{S} Ево, ако хоћеш, још ћемо да се помакнемо, још више ћемо 
Зар сам ја крив што смо ми сиротиња?{S} Ево, баш кад хоћеш — викнух и бацих табаке. — Баталићу  
ми руку, врелу и сву ознојену.</p> <p>— Ево ме — шану плашљиво и врело. — Ти, ти, ти?... па се  
{S} Ви сте сами, никога свога немате, а ево Господ вам даде ово пиленце, овога црва... па немој 
, ради.{S} Узе, отвори дућан, напуни га еспапом и отпоче да ради.{S} Али га ђаво натера те се м 
 а друго све знам.{S} Али, што ја...{S} Ето, плаче, моли: „Мајко, збори она, немој слатка мајко 
 дуван, те себе, дете и кућу држи...{S} Ето на !</p> <p>Из чаршије, са улице, допреше гласови п 
ух и бацих табаке. — Баталићу школу.{S} Ето свршио сам!</p> <p>— Не, не... не бој се ти, чедо.{ 
а, ја!{S} А ти? </p> <pb n="54" /> <p>— Ето, хвала Господу!</p> <p>Мати се врати из кујне где б 
<p>— Можеш да говориш шта хоћеш!</p> <p>Ето тако је то било!{S} Знао сам ја: да нећу наћи верни 
Зар ће она још и такве да гледа?</p> <p>Ето, знао сам ја то, слушао, мислио о томе, али сам опе 
Бога ти, баш тебе и никога, а?</p> <p>- Ех! — одговорио бих ја и окренуо одмах разговор на друг 
устајем из постеље.</p> <p>— Не, не!{S} Ех, што си бедан! вели она благо.{S} Па да би ме умирил 
игурна склоништа у нашој кући.</p> <p>— Ех, не знам што ме чека, а све знам што прође!{S} Не гл 
ажаљењем помешаним злурадошћу:</p> <p>— Ех, улагују се.{S} Увиле се око оне старе жене, па јој  
head> <p>„— Опет сам те сневао!{S} Како жалим што сан оде, те и ти с њиме!{S} Како бих волео да 
дној баби која беше задремала уз мангал жара, испаде лула из зуба.{S} Сви се насмејаше.{S} Баба 
умрак, кад је заходило сунце и расипало жарку румен, а хладовина већ предузимала маха над жегом 
е.{S} Знао сам куда је циљала.{S} То ме жацну, планух и скочих љутито.</p> <p>— Зар сам ја крив 
тина беше доста у соби, али ипак беше и жеге која пробијаше кроз завесе у полутаму...{S} Раском 
н, а хладовина већ предузимала маха над жегом; кад из топле земље бије сувота и драж; кад зелен 
II.</head> <p>А после?{S} Моја мајка је желела да ја постанем оно што мој отац није био, да пов 
е је већ!...{S} Нашто спомињати све оне жеље и наде, оне ране, убитачне зрелости, којом смо се  
е, слушале мој дах и погађале из ока ми жеље.{S} С тобом сам се разговарао врло ретко.{S} Више  
..{S} Прича она, а твоја мајка слуша је жељно, клима јој у повлад, а на лицу јој се види задово 
се благо и трудиш да погодиш сваку моју жељу, сматрајући се срећном ако ми је испуниш.{S} За те 
а такав је ред — одговараш ми озбиљно — жена мужу треба најбоље да да...{S} Она може и после, д 
страшног осећања.</p> <p>У том се једна жена диже и пође вратима погурено.</p> <p>— Што не седи 
и избегао поздраве и изјаве сажаљења од жена и људи који почеше долазити и доносити јој свећу,  
ог.{S} Тек после видех пуну собу људи и жена.{S} Они беху устали, помакли се и начинили ми мест 
оне одлазе.{S} Улице и чаршију закрчиле жене с корпама, јелом и пићем.{S} Око <pb n="15" /> њих 
ираше тихо, једва чујно, нарицање једне жене, њене другарице из младости.{S} Ти си стајала погн 
, улагују се.{S} Увиле се око оне старе жене, па јој не дају да мрдне.{S} Али 'аџика је, 'аџика 
b n="60" /> <p>— Кољ....љ....јо!</p> <p>Жене се згурише и прошапташе:</p> <p>— Сирота.{S} Чула  
, кад ме мој човек а твој деда запита: „Жено, кога остави тамо.{S} Да се није угасило наше огњи 
ицаше се твоја рука, рука <pb n="64" /> женска, понизна, тиха, без смелости и јачине, али жилав 
олази нити што доноси...{S} Имају једно женско детенце, али и оно кржљаво — Бог зна да ли ће да 
ши.{S} После си учила да шијеш и кројиш женско одело.{S} И за тим се опет врати кући да ту оста 
 и уплашено, да се препадох.{S} Док сам жив тај узвик слушаћу.{S} Само не могу да га опишем, ка 
Доктора... <pb n="51" /> А он, знаш га, жива ватра.{S} Кога дочепа у своје руке тај више читав  
ми је то казао:</p> <p>— Кажи ми, кажи, жива ти мајка твоја!{S} Кажи ми га, па да му на сред ма 
 се по улицама и чаршији!{S} Ти си била жива, брза, хитра, а твоја мати повучена, сува, увек се 
 нешто и од наднице твоје мајке, ви две живеле сте лепо и тихо.{S} А ти си била увек, од свију  
ла и чистила намештај.{S} Само ја и она живели смо од моје масе.{S} Отац ми је био умро пошто ј 
х! није крив!</p> <p>Бранила си га тако живо, понизно и верно да нисам знао шта да мислим.{S} П 
а изводи порекло наше породице, описује живот и навике наших предака; набраја наша велика имања 
да прича, већ толико пута казиван, свој живот, а изводи порекло наше породице, описује живот и  
да, занесе се, па отпочне да прича свој живот, места и градове где су били, кад су ишли на хаџи 
> <p>Ја сам продужио школу.{S} Ступио у живот, у бујан, необуздан лет, за који мишљах да иде по 
, а опет није хтела да прекида овај наш живот.{S} Једно, што вас је сажаљевала, а друго, што си 
али жилава, дурашна и истрајна до краја живота.{S} Одједном се ти појави из куће.{S} Брзо остав 
ећаја, успомена и тешка, хладна самотна живота...{S} Да, слађи је сан, сан детињства и младости 
о јој је и давало снаге и онолико дугог живота.{S} Даде ме у школу.{S} Учио сам се прилично.{S} 
.{S} Као да си ме сад први пут видела у животу, такав беше твој глас.</p> <p>— Ја, ја!{S} А ти? 
 неки чудан, опојан мирис, који никад у животу више не осетих.</p> <p>— Што ме гледаш тако? — у 
у у једном завежљају, који је она још у животу&nb